GENADIJ PETROVIČ MALAHOV -LEKOVITE SILE-
ISHRANA I HRANA
Preveo sa ruskog: MAHMUT ŠEHIĆ
BEOGRAD 2003
SADRŽAJ I - FIZIOLOGIJA VARENJA URANE
1.FERMENT1 1.1. Pljuvačne žlezde 2. ŽELUDAC 3. TANKO CREVO 3.1. Dvanaestopalačno crevo 3.2. Zakržljalo i tanko crevo 3.3. Crevni hormonalni sistem 3.4. Konstrukcija crevnog zida 3.5. Varenje hrane u tankom crevu 4. DEBELO CREVO 5. IZDVAJANJE PROBAVNIH SOKOVA I NEKE KARAKTERISTIKE TOG PROCESA 6. SIMBIOZNO VARENJE HRANE 7. OSTALE KARAKTERISTIKE SISTEMA ZA VARENJE HRANE 8. PREPORUKE ZA NORMALAN RAD ŽELUDAČNO-CREVNOG TRAKTA 8.1. Tečnost treba piti pre jela 8.2. Ništa ne treba piti 1-2 časa posle jela 8.3. Hranu treba brižljivo žvakati 8.4. Ne treba jesti pri jakim emocionalnim uzbuđenjima 8.5. Treba jesti samo kada ste gladni . . . . . . . . 8.6. Treba znalački koristiti simbiozno varenje lirane II -
11 11 13 15 15 15 16 19 20 23 24 26 28 29 29 30 30 31 33 34
HRANA
UVOD
37
1. KAKO SE STVARA HRANA 2. SASTAV HRANE 2.1. Voda 2.2. Belančevine 2.2.1. Osnovne funkcije belančevina u organizmu 2.2.2. Potrebe čoveka za belančevinama i kiselinama 2.3. Inducirana autoliza
41 41 44 45 46 48
39
5
2.4. Specifično dinamičko dejstvo hrane 2.5. Ugljeni hidrati 2.6. Masnoće 2.7. Vitamini 2.7.1. Supstance slične vitaminima 2.7.2. Štetnost veštačkih vitamina 2.8. Enzimi 2.9. Mineralni elementi 2.10.Mikroelementi 2.11. Aromatične materije 2.12.Fitoncidi 2.13. Organske kiseline 2.14. Taninske materije (tanini) 3. UNIŠTAVANJE (UPROPAŠTAVANJE) HRANE 3.1. Voda 3.2. Belančevine 3.3. Ugljeni hidrati 3.4. Masnoće (masti) 3.5. Vitamini 3.6. Enzimi 3.7. Mineralni elementi 3.8. Aromatične materije, fitoncidi, organske kiseline i tanini 3.9. Opadanje energetskog potencijala hrane 4. ŠTETNE POSLEDICE KUVANEI NEPRAVILNO UPOTREBLJENE HRANE 4.1. Zubi i kosti 4.2. Želudac 4.3. Tanko crevo 4.4. Debelo crevo 4.5. Krv 4.6. Jetra, pankreas (gušterača) 4.7. Zlezde unutrašnje sekrecije 4.8. Unutrašnja sredina organizma 4.9. Energetski potencijal 4.10. Psiha 4.11. Rafinisanje hrane 4.12. Leukocitoza prouzrokovana hranom 4.13. Nepravilno kombinovanje hranljivih produkata 5. PRAVILNA KOMBINACIJA HRANLJIVIH PREHRAMBENIH PROIZVODA
50 52 59 61 78 80 87 88 101 104 105 105 106 108 108 109 111 111 112 113 113
5.1. Klasifikacija hranljivih produkata 136 5.2. Kombinovanje hrane 138 5.2.1. Kombinacija kiselina sa škrobom 138 5.2.2. Kombinacija belančevina sa škrobom 138 5.2.3. Kombinacija belančevina sa belančevinama 139 5.2.4. Kombinacija kiselina sa belančevinama 140 5.2.5. Kombinacija masnoća sa belančevinama 141 5.2.6. Kombinacija šećera sa belančevinama 141 5.2.7. Kombinacija šećera sa škrobom 142 5.2.8. Ishrana dinjama 143 5.2.9. Mleko treba uzimati odvojeno od druge hrane 143 5.2.10.Dezerti 144 5.2.11. Kako koristiti belančevine 145 5.2.12. Kako koristiti skrob 146 5.2.13. Kako koristiti voće 147 6. UPOTREBA HRANE U TOKU DANA 149 7. PRAKTIČNE PREPORUKE ZA PROBAVU I ASIMILACIJU HRANE 156
114 114
III - ISHRANA I HRANA - P R A K S A
8. PRELAZAK NA PRAVILNU ISHRANU
158
PREDGOVOR 161 116 116 117 117 119 119 119 119 120 120 120 121 131 132 136
1. ŠTA SE PODRAZUMEVA POD PRIRODNOM ISHRANOM ČOVEKA? 162 2. ŠTA ĆE SE DESITI SA ČOVEKOVIM ORGANIZMOM KADA IZOSTANE ODGOVARAJUĆA ISHRANA? 164 3. ŠTA TREBA ZNATI O KVALITETU PROIZVODA? KORISNE PREPORUKE 166 3.1. Ukus hrane 166 3.2. Oblik i konzistencija 168 3.3. Informacija, koja se sadrži u produktima pod uticajem klime i mesta izrastanja 169 3.4. Uticaj hranljivih produkata na organizam čoveka 170 3.5. Preporuke u vezi sa ukusom hrane . . . 171 3.6. Preporuke u vezi sa oblikom i konzistencijom (gustinom) hrane 173 7
6
3.6.1. Obnavljanje ćelijskog tkiva bubrega 3.6.2. Obnavljanje ćelijske mase jetre 3.6.3. Obnavljanje ćelijske mase srca 3.7. Preporuke u vezi sa informacijom, sadržanom u produktima ishrane 3.8. Preporuke u vezi sa uticajem hranljivih produkata na čovekov organizam 4. INDIVIDUALIZACIJA LIČNE ISPIRANE 5. DIJETA BLAŽENSTVA 6. PERIODIČNO REGULISANJE PROBAVE 7. UPOZORENJE ČITAOCU
173 174 174
176 180 184 187 191
8. PRILOZI: 1 - Primeri uspešnog izbora lične islirane 2-Upitnik za odredjivanje proporcij adoša 3 - Greške pri prelasku na prirodnu ishranu u praksi 4 - Ishrana i životni vek 5-Dodaci ishrani i načini pripremanja hrane
199 201 207 217 225 234
9. ZAKLJUČAK
256
I - FIZIOLOGIJA VARENJA HRANE
175
Parče nasušnog hleba je bilo i ostalo jedan od najvažnijih životnih problema, izvor stradanja, ponekad zadovoljstva, u rukama lekara snažno sredstvo za lečenje, u rukama neznalice uzrok oboljenja. I.P.Pavlov (1904) Kod svih toplokrvnih životinja, ali i kod čoveka, proces obrade (probave) hrane je istovetan: u usnoj duplji se hrana usitnjava i formiraju se hranljive grudvice; u želucu — hrana i kiselinska denaturacija se skladište (nagomilavaju i talože); u tankom crevu - nastaje hidroliza pomoću fermenata samog organizma i fermenata koje sadrži hrana, a potom dolazi do asimilacije tako prerađene hrane; u debelom crevu - dalja probava, asimilacija, obrazovanje ekskrementnih masa i njihova evakuacija. U svakom od navedenih organa hrana se vari pomoću fermenata karakterističnih samo za te organe. U usnoj duplji pomoću vlastitih fermenata obavlja se probava škroba (početni stadijum). U želucu hrana se vari pomoću vlastitih fermenata i autolize (hidroliza luane fermentima, koji se sadrže u samoj hrani). U tankom crevu hrana se vari u crevnoj šupljini i pored zidova creva uz neznatnu simbiozu ostalih fermenata. Pri tom se koriste vlastiti, ali i drugi fermenti nastali kao rezultat 9
8
autolize. Delimično simbiozno varenje hrane vrši se pomoću bakterijske flore. U debelom crevu se daljim procesom vrši uglavnom simbiozno varenje, koje se delimično obavlja i u crevnoj šupljini. Zajedno ti organi mnogo bolje i kvalitetnije probavljaju liranu, nego pojedinačno. Time se postiže visoka efikasnost i ekonomičnost rada želudačno-crevnog trakta.
1. FERMENTI
Za bolje poznavanje (razumevanje) fiziologije varenja hrane neophodno je razjasniti pojam fermenta i njegovo poreklo. Fermenti ubrzavaju biohemijske procese, imaju strogo specifičnu efikasnost (kod belančevinaste hrane izdvajaju se njeni ferment i, kod u g l j e n o - h i d r a t n e n j i h o v i , i t d . ) , nepostojani su na visokoj temperaturi, aktivni su u odredjenoj sredini (na primer, neki su aktivni u kiseloj sredini, drugi - u alkalnoj ili neutralnoj). Ferment i stvaraju (proizvode) sekretorne ćelije, koje su posebno razmeŠtene u vidu žlezda i u zidovima probavnog kanala. Sekretorne ćelije iz krvi dobijaju materije koje su im potrebne za sintezu fermenata. Na njihovu sintezu se troši energija. U organizmu se uočavaju dva tipa sekrecije fermenata: neprekidni i isprekidani. Neprekidni sekret fermenata luči se po stepenu sinteze. Isprekidani (ritmički) tip vremenski je r a z v u č e n . U početku sekretorne ćelije iz krvi upijaju neophodne materije, a zatim nastaje sinteza. Lučenje je samostalno i prouzrokuje ga hrana koju unosimo. Sinteza novog obroka sekreta vrši se posle lučenja prethodnog.
1.1. Pljuvačne žlezde Pljuvačne žlezde luče sekret u usnu duplju. Postoje tri para pljiivačnih žlezda: zaušnice, podjezične i podčeljusne. One imaju sledeće aktivnosti: -sekretornu funkciju, -izlučivačku funkciju - izlučuju se produkti razmene materija, i 10
11
-stvaranje i lučenje u krvi specijalnog hormona, koji stimuliše razmenu ugljenih hidrata u organizmu. Pljuvačka ima alkalnu reakciju (pH = 7,4 - 8,0). U sastav pljuvačke ulaze: 1) mucin, 2) neorganske materije, 3) azotne soli, 4) organske materije, 5) izvesna količina gasova: kiseonik, azot i ugljenična kiselina. Od fermenata u pljuvačci se nalaze ptialin, koji razlaže škrob. On se rastvara u želucu pod dejstvora sone kiseline. Fer ment lizocim ima baktericidno dejstvo. I.P.Pavlov je govorio da pljuvačka ima lekovito dejstvo. Covečji organizam dnevno luči oko litar i po pljuvačke (kod krupnih domaćih životinja na selu od 40-60 do 120 litara). Žvakanje pojačava lučenje pljuvačke, pri čemu ako se hrana više usitnjava veće je izdvajanje pljuvačke. Količina krvi, koja protiće kroz pljuvačne žlezde, za vreme njihove aktivnosti, povećava se za 3-4 puta. Zato se za vreme procesa prostog akta žvakanja može proterati i očistiti kroz te žlezde do 6 litara krvi (tačnije sva lav). Visok stepen alkalnosti pljuvačke potpomaže neutralizaciju kiselina, koje se stvaraju za vreme procesa vrenja ugljenih hidrata.
12
2. ŽELUDAC
Želudac je organ za probavu hrane, smešten u gornjem delu trbušne duplje, vrlo složene konstrukcije. U njemu se hrana nagomilava i počinje prvi stadijum hidrolize (kiselinska denaturacija hrane). Funkcije želuca su višestruke. Na primer, svako "polje" želuca luči različit sok za varenje hrane. Gornja krivina želuca brzo luči veoma kiseo sok; donja krivina manje kiseo i dugo ga luči; pilorusni deo - neprekidno luči alkalni sok. Ako se to ima u vidu nije nejasno zašto na gornjem delu (krivini) želuca najčešće nastaju gnojni procesi i kancerozni tumori. Kada nema probave hrane, radi zaštite sluzokože želuca od vlastite kiseline, luči se sluz, koja ima neutralnu ili slabo kiselu reakciju. Dnevna količina želudačnog soka kod čoveka je od 1,5 do 2,5 litara. Pri uzimanju mešane hrane u čoveku se za jedan obrok hrane izluči od 700 do 800 mililitara soka.
13
Sadržaj slobodne sone kiseline u želudačnom soku čoveka je od 0,4 do 0,5 procenata. Želudac ima važnu motornu fukciju, koja obezbeduje: 1) pretvaranje hrane u himus u pilorusnom delu i 2) njenu evakuaciju u dvanaestopalačno crevo. U njemu mnogobrojne materije imaju izlučujuću funkciju (urin, urinska kiselina, kreatinin i druge). Pri oboljenju bubrega njihovo lučenje se znatno povećava, kako od strane želuca,tako i od organa za disanje i varenje. Te materije luči sluzokoža želuca. Želudac, koštana srž, creva, slezina, jetra su depoi feretina — belančevinastog jedinjena željeza, koje učestvuje u sintezi hemoglobina. Pri progresiji sekretornog procesa u žlezdama želuca nastaje stiuktumo-morfološka promena, koja u normalnim fiziološkim uslovima ima reverzibilan karakter. Sekretoma reakcija želuca zavisi od funkcionalnog stanja želudačnih žlezda, koje se može menjati ukoliko se organizam duže vremena nalazi najednom režimu ishrane. Pri tom, dolazi do promene u vremenu produkcije želudačnog soka i njegovog kvalitativnog sastava. Prema tome, promena osteljivosti želudačnih žlezda uslovljena je jednoličnom ishranom, odnosno duže zadr žavanje čoveka na određenom režimu ishrane menja njegovu visoku nervnu aktivnost. Zahvaljujući tome, organizam prilagodava rad probavnog trakta i ceo proces probave hrane na različite režime ishrane, što ima određeni biološki značaj. Izdvajanje soka u želucu spada u reakcije koje se lako usporavaju, naročito u početku. Emocije deluju na njega veoma snažno. Količina izluČenog soka za vreme probave hrane direktno je proporcionalna količini unete hrane, ali se pri uzimanju prekomeme količine hrane ta proporcija narušava. Mast (salo) smanjuje sekreciju želudačnih žlezda na 2-4 časa, u zavisnosti od količine masti koja se nalazi u hrani.
14
3. TANKO CREVO
3.1.Dvanaestopalačno crevo Akademik A.M.Ugoljev nazvao je dvanestopalačno crevo "hipotalamo-hipofiznim sistemom trbušne duplje". U njemu se stvaraju elementi: -sposobni da povećaju energetsku razmenu organizma i -da regulišu apetit. U dvanaestopalačnom crevu se vrše sledeći procesi: 1. Prelazak sa želudačne na crevnu probavu hrane. U periodu kada nema probave hrane sadržaj dvanaestopalačnog creva ima slabo alkalnu reakciju. 2. Probava hrane. Postoje tri osnovna tipa varenja: u šupljini creva, u membranama i unutar ćelija. 3. Asimilacija i ekskrecija. 4. Kombinacija nekoliko tipova sekrecija, ne samo spoljašnje nego i unutrašnje (u njoj se otvaraju gušterača, jetra, vlastite brunerove i liberkonove žlezde). 5. Proizvode se crevni hormoni i biološki aktivne materije, koje ispoljavajukako probavne, tako i antiprobavne efekte. Na primer, u sluznici dvanaestopalačnog creva stvaraju se hormoni: sekretin - podstiče sekreciju gušterače (pankreasa) i žuči; holecistokinin - stimuliše motoriku žučnog mehura, otvara žučni kanal; vilikinin - podstiče motoriku dlačica tankog creva itd.
3.2. Zakržljalo i tanko crevo Tanko crevo je dugačko oko 6 metara, a njegove žlezde luče do 2 litra soka dnevno. Opšta površina obloge creva, računajući i dlačice, je oko 5 m2. To je gotovo trostruko više od spoljašnje površine tela. 15
Velika slobodna energija pojavljuje se na granicama između sredina: voda - vazduli, mast - voda itd. Zahvaljujući velikoj površini tankog creva u njemu se dešavaju siloviti procesi, budući daje potreba za slobodnom energijom velika. Prema mišljenju nekih istraživača, ovde se vrši hladna termonuklearna sinteza — pretvaranje jednih materija u druge. Zato se upravo u tankom crevu odvijaju osnovni procesi, vezani za asimilaciju hrane — šupljinsko i membransko varenje hrane, a takođe asimilacija (upijanje). Tanko crevo je izuzetno važan organ unutrašnje sekrecije. U njemu su rasejane ćelije, koje sintetizuju i luče hormone. Po masi te ćelije ne zaostaju za masom nakrupnijih endokrinih žlezda! Do sada je u tankom crevu otkriveno 7 tipova raznih endokrinih ćelija, od kojih svaka proizvodi odredjene hormone.
3.3. Crevni hormonalni sistem Tanko crevo ima još i ulogu crevnog hormonalnog sistema. Fiziološka namena crevnog hormonalnog sistema (CHS) jeste da reguliše rad želudačno-crevnog trakta i da obezbedi ne samo efikasniju preradu hranljivih materija u želudačno-crevnom traktu nego i optimalnu asimilaciju tih materija u tkivima i ćelijama unutrašnje sredine. U daljem tekstu biće reČi o vrstama hormona koje stvara CHS. 1. Seki etin stimuliše sekreciju tečnog dela pankreatskog soka. Stimulatori sekrecije sekretinasu joni Ho. Sekretin stim uliše i insulin. 2. SI olec isto kinin jako stimuliše sekreciju fermenata gušterače (pankreasa) i kontrakciju žučnog mehura, kao i motoriku creva. 3. Gastron je stimulator sekrecije sone kiseline iz želuca, kočenja motorike dvanaestopalačnog creva, zadržavanja evakuacije sadržaja iz želuca. 4. Glukagon mobilise glikogen jetre, stimuliše disanje mitohonđrija ćelija jetre. 5. Koherin reguliše crevnu aktivnost. 16
6. Vilikiniii stimuliše kontrakcije dlačica tankog creva. 7. Enterokinin izaziva sekreciju tečnih i čvrstih kom ponenti crevnog soka. 8. Duokriiiin stimuliše lučenje sekreta iz brunerovih žle zda dvanaestopalačnog creva. 9. Enterogastron - faktor u procesu, kada masna hrana usporava sekreciju sone kiseline iz želuca i guši njenu motornu aktivnost. 10. Vagogastron usporava želudačnu sekreciju. 11. Bulbogastron usporava sekreciju sone kiseline iz želuca. 12. Sialogastron - faktor pljuvačke, koji usporava se kreciju sone kiseline. 13. Enterooksintin je hipotetički crevni faktor, koji pobuđuje aktivnost oksintinovih ćelija. 14. Hormon, koji sadrži imunoreaktivnost sličnu soma tostatin! - faktor je koji inhibiše oslobađanje hormona rasta. 15. HIP je inhibitor kisele sekrecije. 16. VIP utiče na probavu, sistem srca i krvnih sudova, disajni sistem, metabolizam, na krv. 17. Motilin stimuliše aktivnost tela želuca. 18. Himodenin stimuliše sekreciju fermenata gušterače (pankreasa). 19. Bombezin stimuliše kiselu sekreciju želuca, kontra kcije žučnog mehura, stimuliše sekreciju gušterače (pankreasa). 20. Supstancija P. obezbeđuje snižavanje kivnog pritiska i širenje sudova. 2 1 . Antelon ima protivgnojnu funkciju, jer sprečava nas tanak gnojnih rana. Istraživanja koja su obavljena poslednjih godina pokazala su da želudačno-crevni trakt stvara hormone, tj. da izvršava funkciju endokrinih žlezda, a to znači da sam predstavlja krupnu žlezdu unutrašnje sekrecije. Između hormona, koje on stvara, ima i takvih koji su tipični za određene moždane strukture. Zato se uticaj tih hormona oseća u raznim delovima organizma. 17
3.4.Konstrukcija crevnog zida Zidovi tankog creva su složene grade. Ćelije sluzokože imaju do 4000 izraslina - mikrodlačica. Na 1 m m površine crevnog epitela ima oko 50-200 miliona mikrodlačica! Kod čoveka se dužina jedne mikrodlačice približava 1 mikronu, a njen prečnik je 10-15 puta manji. Najmanje rastojanje između mikrodlačica je 15-20 nanometara. Na taj način, one stvaraju dovoljno gustu "četku", koja se naziva četkasta ivica. Takva struktura ivice ne samo da naglo povećava asimilacionu površinu enterocita (za 20-60 puta), već opredeljuje i mnoge funkcionalne osobine procesa, koji se na njoj odvijaju. 2
3 Na slici 2. prikazane su zone regulacionog dejstvacrevnih hormona ne samo unutar želudačno-crevnog trakta ( ) nego i izvan njega ( ). Pri gladovanju CHS ne funkcioniše, tj. ćelije ne luče hor mone, već su prepune njih. Pri tom se štede energetski i plastični resursi organizma. Dokazano je da endokrine ćelije želudačno-erevnog trakta stvaraju takve tipične hipotalamno-hipofiziie hormone, kao tireotropni hormon i AKTG, a ćelije hipotalamusa i hipofize proizvode tipičan hormon želudačno-erevnog trakta - gastron. Na taj način, hipotalamo-hipofizni i želudačno-crevni hormonalni sistemi su u nečemu srodni. Značaj probavnog trakta kao endokrinog organa postaje veći sa otkrićem endogenih m o r f i n a - endorfina i enkefalina, čije su aktivnosti slične morfinu (umanjuje bolove, smiruje). Oni se stvaraju i lokalizuju ne samo u tkivima mozga nego.i u želudačno-crevnom traktu.
Na slici 3. prikazana je konstnikcija zida tankog creva: 1- glikokaliks, 2- mikrodlačice, 3- membrane, 4- zid creva. Sa svoje strane površina mikrodlačica je pokrivena glikokaliksom. On se sastoji iz mnogobrojnih tankih krivudavih niti, koje stvaraju dopunski predmembranski sloj i popunjavaju pore izmedju mikrodlačica. Te niti su produkt aktivnosti enterocita (crevnih ćelija), -rastu" iz membrane mikrodlačica, prečnika su 0,025-0,05" mikrona, a debljina njihovog sloja po spoljašnjoj površini crevnih ćelija je 19
približno 0,1-0,5 mikrona. Na taj način, glikokaliks sa mikrodlačicama ima ulogu poroznog katalizatora. Značaj katalizatora se sastoji u tome, što on povećava aktivnu površinu. Osim toga, mikrodlačice učestvuju u prenosu materija za vreme procesa rada katalizatora u slučajevima kada pore imaju približno iste dimenzije kao i molekuli. Pored toga, mikrodlačice mogu da se skupljaju i otpuštaju u ritmu, 6 puta u minutu, Što povećava brzinu ne samo probave hrane nego i asimilacije. Uz to kiselinski ostaci glikokaliksa imaju negativni potencijal. Joni i dipoli - koji ovde prodiru — imaju određenu orijentaciju. Glikokaliks se karakteriše znatnom hidrotilnošću i daje prenosnim procesima vektorski (usmereni) i selektivni (klasifikacioni) karakter. Pored toga, glikokaliks je dopunska komponenta, koja smanjuje protok antigena i toksina u unutrašnju sredinu organizma.
3. Selektivna apsorpcija različitih katjona i anjona (hranljivih materija) na granici faza dovodi do nastajanja znatnog faznog potencija, pri čemu se molekuli na granici površine u većini nalaze u orijentisanom stanju, a u dubini - u haotičnom. 4. Fermenatativni sistemi, koji omogućuju varenje hrane uz zidove creva, uključeni su u sastav membrane ćelija u vidu prostorno regulisanih sistema. Otuda ili na odgovarajući način orijentisani molekuli monomerne hrane, zahvaljujući
3.5. Varenje hrane u tankom crevu U tankom crevu hrana se vari na sledeći način: unutar šupljine creva ostvaruju se uglavnom početni stadij umi hidrolize belančevina, masnoća, ugljenih hidrata i drugih nutrimenata (hranljivh materija, MS). Na četkastoj ivici se odvija hidroliza molekula (monomera), u meduetapama. Na membrani mikrodlačica obavlja se završni stadijum hidrolize sa naknadnom asimilacijom. Nijanse varenja hrane u tankom crevu su sledeće: 1.Stanje, u kome se nalazi materija (hranljiva masa), na granici faza (oko četkaste ivice, u porama glikokaliksa) razlikuju se od stanja te materije u zapremini (u šupljim creva) po mnogim simptomima, konkretno po nivo\i energije. Površinski molekuli hrane, po pravilu, imaju veću energiju, nego u dubini faze. 2. Organske materije (hrana) smanjuju površinsko napre zanje i tako se apsorbuju na granici faza. Stvaraju se povoljni uslovi za prelazak hranljivih materija iz sredine himusa (hranljive mase) na površinu creva (crevne ćelije), tj. od varenja u šupljini creva na membransko varenje hrane. 20
Slika 4 - Da bi se hrana u tankom crevu efikasno varila, količina hranljive mase treba da bude dobro izbalansirana sa vremenom njenog kretanja duž celog creva. S tim u vezi probavni procesi i asimilacija hranljivih materija raspodeljeni su ćelom dužinom lankog creva neravnomerno. Na odgovarajući način rasporedjeni su i fermenti, koji prerađuju te ili druge komponente hrane. 21
postojanju faznog potencijala, usmeravaju na aktivni centar fermenata. 5. U završnom stadijumu probave hrane kada se stvaraju monomeri dostupni bakterijama, koje naseljavaju šupljinu creva, probava se vrši u ultrastrukturama četkaste ivice. Bakterije tuda nc prodiru: njihova veličina jc nekoliko mikrona, a veličina četkaste ivice znatno manja — 100-200 A°. Četkasta ivica ima funkciju svojevrsnog bakteriološkog filtra. Na taj način, završne etape hidrolize i početne etape asimilacije odvijaju se u sterilnim uslovima. 6. Intenzitet membranskog varenja hrane meiija se u širim predelima i zavisi od brzine kretanja tečnosti (himusa) u odnosu na površinu sluzokože tankog creva. Zbog toga normalna motorika creva ima veoma važnu ulogu u održa vanju velike brzine varenja hrane uz zidove creva (slika 4.). Ako je fermentacioni sloj sačuvan, slabost probavnih kontra kcija tankog creva ili odviše brz prolazak hrane kroz njega slabe varenje hrane uz zidove creva. Na slici 4 uslovno su pokazana mesta gde se asimiluju lazličite materije koje dolaze iz creva.
4. DEBELO CREVO
O prolasku i zadržavanju hrane u debelom crevu, više reči bilo je u poglavlju "Debelo crevo" - knjiga -Čišćenje organizma". U ovom delu osvrnućemo se na opŠta pitanja. U debelom crevu preovladuju procesi reapsorpcije (upijanje, ponovno upijanje). Upijaju se glukoza, vitamini i amino-kiseline, koje stvaraju mikrobi, nastanjeni u šupljini debelog creva, do 9 5 % vode i elektroliti. Prilikom procesa truljenja i vrenja iz debelog creva dolaze toksini i otrovi, koji truju ceo organizam. Otuda je najvažniji i prvi uslov zdravlja - čistoća debelog creva.
Masnoća koja se nalazi u hrani, umnogome utiče na asimilaciju i prihvatanje hranljivih materija u tankom crevu. To je očigledno ilustrovano na slici 5. 22
23
5. IZDVAJANJE PROBAVN1H SOKOVA I NEKE KARAKTERISTIKE TOG PROCESA
U toku dana čovekov želudačno-crevni trakt izluči od 5 do 6 litara probavnog soka. Pljuvačke - 1 litar, želudačnog soka — 1,5-2 litra, žuči — 0,75-1 litar, pankreatskog soka — 0,7-0,8 litara, crevnog soka 2 litra. Iz creva se izbacuje oko 150 mililitara! Sva ta masa vodenog rastvora se apsorbuje, kao što je navedeno u poglavlju ^Debelo crevo". Pri narušavanju apsorpcije u njemu pojavljuje se žitka stolica kod čoveka. Svaki deo želudačno-crevnog trakta, kao što nam je već poznato, ima svoju funkciju. Ti delovi su međusobno izolovani specijalnim ventilima. Izolacija je nophodna zbog toga što u svakom delu postoji vlasita pH sredina. Tako je pH sredina u usnoj duplji alkalna, u želucu - kisela (kada nema probave hrane izdvaja se sluz neutralne ili slabo alkalne reakcije), u dvanaestopalačnom crevu u periodu probave hrane — neutralna. Tu se još izlučuju žuč i pankreatski sok, koji imaju alkalnu reakciju, radi neutralizacije kiseline koja dospeva iz želuca. U periodu između uzimanja obroka hrane sredina u tankom crevu je slabo alkalna, a u debelom crevu - slabo kisela. U svakom od delova vreme zadržavanja hrane je takođe specifično. U zavisnosti od vrste, hrana se nalazi u usnoj duplji od nekoliko sekundi do nekoliko minuta, u želucu od 2 do 4 časa, u tankom crevu od 4 do 5 časova, a u debelom crevu od 12 do 18 časova. Nastanjenost mikroorganizmima želudačno-crevnog trakta je takođe različita i specifična. Tako u usnoj duplji postoji velika količina mikroorganizama, u želucu ih ima vrlo 24
malo, u tankom crevu u periodu kada nema hrane takođe ih ima malo, u periodu probave hrane oni se naglo razmnožavaju, a u debelom crevu postoje u ogromnoj količini. Aktivnosti bakterija u tankom i debelom crevu su međusobno povezane. Mikroflora je raspoređena duž creva i od centra creva prema zidovima. Tačnije, u centru šupljine creva živi jedna vrsta mikroorganizama, pored zidova druga; u predelu dvanaestopalačnog creva je nastanjena jedna vrsta, u debelom crevu druga, još niže treća itd. Uz to, ne treba zaboraviti da crevna mikroflora mora da bude tako strogo specifična, jer je stvarana i učvršćivana u toku evolucije. Prema tome, probavni sokovi, mikroorganizmi i hrana stvaraju u organizmu enteralnu (unutrašnju) sredinu, koja je deo ekologije čoveka. Enteralna sredina organizma je nešto između spoljašnje (vazduh, tlo, tj. sve ono što nas okružuje) i unutrašnje (krv, međutkivna tečnost) sredine. Iz navedenog nije teško zaključiti da ne samo enteralna, nego i unutrašnja sredina organizma prvenstveno zavise od hrane koja se unosi u organizam (spoljašnje sredine). U daljem tekstu biće više reci o drugim važnim karakteristikama, koje se ispoljavaju pri probavi hrane u zavisnosti od različitih vrsta hrane.
25
6. SIMBIOZNO VARENJE HRANE
U prethodnim poglavljima govorili smo o ulozi bakterija, koje žive u želudačno-crevnom traktu za vreme procesa probave hrane. Razmotrimo to pitanje detaljnije. U ne tako davnoj prošlosti, naučnici su smatrali da je bakterijska Hora nepoželjna i u određenom s tepenu štetna. Akademik A.M.Ugoljev i drugi naučnici dokazali su ne samo da bakterijska flora nije štetna, već da je neophodna za normalan razvoj fizioloških funkcija organizma. Kao rezultat evolucije razvili su se simbiozni međusobni odnosi između organizma domaćina i bakterija, koje naseljavaju njegov želudačno-crevni trakt. Između njih se vrši razmena metabolita (produkata životne aktivnosti), u čiji sastav ulaze hranljive materije, različite neorganske komponente, stimulatori, inhibitori, hormoni i druge fiziološki aktivne materije. Bakterijska flora služi kao svojevrsni trofostat - obezbeđuje potreban hranljivi odnos materija u želudačno-crevnom traktu, uništavajući neke suvišne komponente hrane i stvarajući nedostajuće produkte. Nije bez razloga što kod nekih životinja (uglavnom travojeda) masa bakterijske flore iznosi sedmi deo mase tela životinje. Bakterijski metaboliti formiraju se iz nekoliko kompo nenti: - hranljive materije, izmenjene mikroflorom; - produkti životne aktivnosti bakterija; - balastne materije, izmenjene bakterijskom florom i - bakterijska flora koju potroši organizam domaćina. Te četiri grupe (bujice) čine: - korisne materije (vitamini, nezamenjive amino-kiseline itd.), 26
- materije za koje se na današnjem stepenu razvoja nauke smatra da nisu ni korisne, ni štetne za organizam (indifere ntne) i - toksične materije. Upoređivanje bezmikrobnih životinja sa naseljenim normalnom mikroflorom životinjama pokazalo je da bezmikrobne životinje imaju veliki broj nedostataka i da ih treba okarakterisati kao bezvredne. Zato je održavanje normalne bakterijske flore u organizmu jedan od glavnih zadataka optimizacije ishrane i optimizacije života ljudi. U današnje vreme disbakterioze predstavljaju uzrok mnogih oboljenja i odnose se skoro na sve.
27
7. OSTALE KARAKTERISTIKE SISTEMA ZA VARENJE HRANE
O početnoj efikasnosti ishrane organizma čoveka može se suditi na osnovu sledećeg saznanja (činjenice): svaka crevna ćelija sposobna je da obezbedi hranljivim materijama (plastičnim i energetskim) IO - IO drugih ćelija organizma. Normalno funkcionisanje želudačno-erevnog trakta vezano je za njegovu neprekidnu regeneraciju. U njemu se najbrže ljušti epitel. Tako je vreme za obnovu epitela dvanaestopalačnog creva 1,8 dana, odnosno 2 , 3 % za čas; crvuljka - 3 dana, odnosno 1,4% za čas; tankog creva - 3-6 dana, odnosno 1,4-07% za čas. Najbrže se obnavlja glikokaliks od 4 do 10 časova. Takvo obnavljanje glikokaliksa stvara efekat stalnog čišćenja pora (novi porozni katalizator) četkaste ivice. Otuda često uzimanje jela, po svemu sudeći, brže ljušti epitel creva. Uopšte vreme potpunog obnavljanja crevnog epitela kod čoveka varira od 6 do 14 dana. To je, u stvari, jedan od odgovora na pitanje: zašto uzdržavanje od hrane u toku navedenog roka podstiče zarastanje gnojnih rana (čireva) u želudačno-crevnom traktu. 3
28
5
8. PREPORUKE ZA NORMALAN RAD ŽELUDAČNO-CREVNOG TRAKTA
Budući da poznajemo tehnologiju" želudačno-erevnog trakta, neophodno je da postupamo shodno tim saznanjma. I ako su se kod vas ranije uočavali poremećaji u radu želudačno-erevnog trakta, tada će doći do postepene normalizacije, a zatim će želudačno-crevni trakt proraditi normalno. Dakle, praktične preporuke su:
8.1. Tečnost treba piti pre jela Iz poglavlja o fermentima saznali smo da se na hranu luče probavni sokovi, koji sadrže fermente. Kada popijemo bilo kakvu tečnost (mleko, kompot, običnu vodu itd.), ona će razblažiti i saprati te fermente u organe, koji se nalaze ispod želudačno-erevnog trakta. Kao rezultat toga hrana će ležati u želucu, dok organizam ne sintetizuje i ne izluči nove fermente, ili će neobrađena želudačnim sokovima preskočiti u organe ispod želuca, gde će se podvrći truljenju i bakterijskom razlaganju sa naknadnom apsorpcijom tih produkata u krvotok. Na taj način naša životna snaga se troši na sintetizovanje dopunskog obroka fermenata i na neutralizaciju produkata truljenja od nesvarene hrane. Osim toga, sekretorni aparati želuca i dvanaestopalačnog creva se previše naprežu. Umesto normalnih 700-800 mililitara želudačnog soka sa koncentracijom 0,4-0,5% sone kiseline, biće potrebno da sekretujemo dvostruko više! Zato se tokom vremena u želucu javlja slabo varenje, smanjena kiselina, gastritis i drugi poremećaji. 29
Tečnost brzo prolazi u niže organe, koji izvršavaju svoju funkciju i imaju svoju pH sredinu. Ta se sredina takode proizvoljno menja, spira se zaštitni sloj sluzi, i eto prilike za gnojni proces u dvanaestopalačnom crevu i druge poremećaje u tom organu. Zato, pijte te mosti (vodu, sokove, kompot, čaj itd.) na 10-15 minuta p i e jela.
8.2. Ništa ne treba piti 1-2 časa posle jela U zavisnosti od vrste hrana se zadržava u želucu od 2 do 3 časa, a u tankom crevu od 4 do 5 Časova. Približno posle 2-4 časa probavili proces dobija snagu u tankom crevu. Varenje i apsorpcija hranljivih materija vrše se u određenim zonama tankog creva. Ispijena tečnost odjednom će proteći kroz želudac i ne samo što će razblažiti probavne sokove tankog creva, već će sprati i hranljive materije pored polja" njihovog usvajanja. Kao rezultat toga organizam neće ništa dobiti, a bakterije iz truleži će se dobro nahraniti. Gušterača, jetra, kao i žlezde koje se nalaze u tankom crevu, biće prinuđene da sintetizuju novi obrok sekreta, cipeći resurse organizma i naprežući se pri tom. Posle jela bogatih ugljenim hidratima (kaše, hleb itd.) tečnost se može piti nakon 3 časa, a posle belančevinaste hrane (meso, riba itd.) nakon 4-5 časova. Ako je želja da utolimo žed isuviše jaka (naročito u početnom periodu prelaska na pravilnu ishranu), usta treba ispirati vodom ili uzimati 2-3 mala gutljaja vode. Prelaskom na pravilnu ishranu nas više neće mučiti žeđ.
8.3.Hranu treba brižljivo žvakati To omogućava da se kroz pljuvačne žlezde protera krv i da se one očiste od toksina i drugih nepotrebnih materija. Ferment lizocim neutralise njihov štetni uticaj. Veliki alkalitet pljuvačke omogućava održavanje normalne kiselo-alkalne ravnoteže organizma. 30
Akt žvakanja pojačava peristaltiku. Ako je hrana nedovoljno isitnjena, narušava se njena probava ne samo u šupljini nego i uz zidove creva, a u debelom crevu krupne čestice hrane postaju dostupne mikroorganizmima, trule i stvaraju gomile" ekskrementa. Iz navedenih razloga ne preporučuje se uzimanje tečnosti za vreme jela. Čak su i drevni mudraci zapazili kakav uticaj ima uzimanje tečnosti. U ,,Cžud-ši" je zapisano: „Ako pijete pre jela, za vreme jela i posle toga, vaše telo će biti u nomiali, shodno tome postaće gojazno ili će smršati". Drugi savet - dobro žvačite hranu i ničim je ne zalivajte.
8.4. Ne treba jesti pri jakim emocionalnim uzbuđenjima Umor, bol, strah, tuga, nespokojstvo, depresija, gnev, upala, groznica i slično utiču na probavne sokove koji prestaju da se luče. A normalno kretanje (peristaltika) probavnog trakta se usporava ili sasvim prestaje. Ranije je ukazivano na to da izdvajanje sokova u želucu spada u lako usporavajuće radnje. Uz to pri emocionalnim izlivima luči se adrenalin, koji izaziva polarizaciju membrane na probavnim ćelijama tankog creva, a to isključuje naš porozni katalizator" - glikokaliks. Hrana koja se unese u organizam u takvom stanju se ne prihvata, truli, vri pa otuda proliv i osećaj diskomfora. S tim u vezi treba se pridržavati sledećih saveta: a) Šala i smeli tokom jela doprinose opuštanju i smirivanju. Neka za stolom caruju mir i radost. To treba da bude glavno pravilo u životu. Jer u to vreme mi gradimo svoje telo i održavamo zdravlje; b) ako osećate bol, groznicu, upalu, preskočite jelo preskočite onoliko obroka, koliko je potrebno da takvo stanje prođe; c) ako osećate emocionalni naboj, bol itd. - preskočite jedan ili nekoliko obroka hrane, dok se ne smirite; 31
d) ako ste umorni, pre jela se malo odmorite. Ništa nije bolje od kratkog odmora ili opuštanja za uspostavljanje životne snage umornog čoveka. Ne uzimajte odveć hladnu ili odviše toplu hranu, kao ni nepoznatu i neobičnu hranu u većoj količini. Probavni ferment i su aktivni samo pri temperaturi našeg tela. Ako je hrana hladna ili je previše topla, oni će početi da dejstvuju tek kada hrana postane normalna, tj. kada poprimi temperaturu tela. Naročito je štetno uzimati hladna jela i napitke jer oni gase" probavnu vatru".
Pored toga, hranom se može menjati, odnosno (tačnije) menja se karakter čoveka. Tu tajnu znali su Indusi, Kinezi ali i drugi narodi koji su uspešno koristili hranu da bi ostvarili potreban uticaj na čovekov karakter. Savet - nepoznatu hranu uvodite u dnevni obrok postepeno, a njenu količinu povećavajte malo po malo. To pravilo se naročito mora poštovati pri prelasku na svež biljni dnevni obrok.
Savet - uzimajte napitke i hranu umirene tempera ture. U našem organizmu dejstvuju određeni mehanizmi adaptacije na hranu. U zavisnosti od kompozicije hrane (jelovnika, MS) zone apsorpcije ugljenih hidrata, belančevina, masti i drugih materija mogu postati veće ili manje. Smatra se da je najvažniji elemenat adaptacije creva na osobenosti ishrane promena izbora i svojstava fermenata, koji vrše probavu hrane uz zidove creva. Promena strukture dlačica, ultrastrukture mikrodlačica i njihovog međusobnog razmeštaja na četkastoj ivici značajna je za prilagođavanje crevnih funkcija na različite uslove ishrane.
8.5. Treba jesti samo kada ste gladni
t>
Sastav crevne mikroflore takođe se menja u zavisnosti od naše ishrane. S tim u vezi naglo se menja i komplet hormona. Već na nivou crevnog hormonalnog sistema (CHS) moguća su bitna adaptivna prestrojavanja probavnih procesa. Sekretomi elementi CHS kontrolišu se ne samo komponentama himusa, nego i komponentama krvi (onima koje u osnovi zavise od hrane). Crevni hormonalni sistem prilikom prestrojavanja utiče na nervni sistem. Kao rezultat toga kod čoveka se postepeno formiraju prirodne potrebe za ukusom i hranom: funkcije organizma se normalizuju i nastaje opšte ozdravljenje. 32
Kada je o ovom pitanju reč odmah ćemo se ograditi. Prirodni osećaj gladi moramo razlikovati od izopačenog i patološkog osećaja „da se nešto prožvaće". Pravi osećaj gladi javlja se samo kada je hrana prošla sve stadijume probave i usvajanja. Samo se tada koncentracija hranljivih materija u krvi nešto smanjuje. Ti signali dolaze u centar za hranu, i mi osećamo stvarnu glad. Lažni osećaj gladi javlja se kada postoje poremećaji u radu želudačno-crevnog trakta. Pri pravilnoj ishrani taj patološki poremećaj nestaje, pod uslovom da smo pre toga dobro očistili svoj organizam. Iz istog stava proističe i drugi savet: između jela nema nikakvih zakuski. Još su drevni mudraci u „Cžud-ši" pisali: „Ne srne se... jesti nova hrana ako se ranija nije svarila, jer one m o g u biti neusklađene i zbog toga se međusobno posvađati". Ako nešto stalno žvačemo, naš organizam luči si uz radi zaštite sluzokože želuca i dvanaestopalačnog creva. Sekretomi aparat je tada stalno opterećen, naročito ćelije sa isprekidanom sekrecijom. Uz to, što nije nepoznato, pri varenju hrane ljušti se epitel sluzokože želudačno-crevnog trakta. Prirodno, pri čestom jelu taj proces je mnogo intenzivniji, što brže troši želudačno-crevni trakt. Savet- jedite samo pri pojavi zdravog osećaja gladi.
8.6.Treba znalački koristiti simbiozno varenje hrane Kao primere negativnog i pozitivnog uticaja mikroflore razmotrićemo dva slučaja. a) Negativni uticaj mikroflore Ako se hrana unosi u organizam u vidu monomera (mleko, mlečne smese, rastvori šećera, glukoze — u vidu napitaka i drugih veštačkih jedinjenja), membranska probava hrane kao zaštitni mehanizam ne funkcioniše, a kao rezultat viška lako
Slika7 - Gornji crtež pokazuje normalni međusobni odnos bakterijske flore i organizma. Mikroorganizmi dostavljaju organizmu dopunske hranljive materije, pa je pri lom slrujanje bakterijskih melabolila normalno. Na slici 7 (donji crtež) prikazan je proces prcovladavanja patogene mikroflore u crevima, buljenje i vrenje, koji Iirane patogene bakterije, ili se hrana upotrebljava u vidu monomera, čime predstavlja dobitak za bakterije. Kao rezultat toga organizam nema dovoljno hrane. Istovremeno ekstremno se povećava strujanje bakterijskih metabolita - toksina itd. Takvo konstantno samouovanje podriva našu snagu i izaziva najraznovrsnija oboljenja. Upravo u tome je kobna suština disbakterioze. Dok smo mladi naš organizam se bori sa tim. Uzgred, to je još jedan očigledan primer zastoje pri normalnoj probavi hrane dovoljno 800-1200 kilokalorija, a pri patološkoj ni 3000-3500 kilokalorijanije dovoljno. prihvatljivih nutrienata (monomera hrane) u šupljini tankog creva bakterije se nalaze u veoma pogodnim uslovima za razmnožavanje. To narušava endoekologiju čoveka, uzrokuje 34
gubitak materija u organizmu, između ostalog, i potrebnih i povećava toksična strujanja (slika 7). Nepodnošljivost mleka. - Ona se sastoji u naglom ili potpunom odsustvu fermenata laktaze u crevnim ćelijama. Disaharid mleka, laktoza razlaže se samo tim fermentom, ako je u nedostatku laktoza ostaje u međuprostorima želuda čno-erevnog trakta postaje dobitak bakterijama. O sposobnosti bakterija da se razmnožavaju ogromnom brzinom govore sledeći proračuni mikrobiologa. Hranljive potrebe jedne bakterije u toku dana, ako njena ishrana nije ograničena, jednake su potrebama 15-godišnjeg dečaka. Takvo brzo razmnožavanje bakterija prouzrokuje prodor veće k o l i č i n e b a k t e r i j s k i h m e t a b o l i t a u unutašnju sredinu organizma, a posledica toga je trovanje. Treba istaći da kod ljudi sa istim laktoznim nedostatkom osetljivost se može ili j a v n o ispoljiti ili može potpuno odsustvovati. To se objašnjava sledećim uzrocima: 1) različitošću bakterijske flore (kod nekih osoba bakterijska flora ne stvara toksične metabolite, a kod drugih ih producira u velikoj količini); 2 )stanjem barijeme funkcije jetre. Sa starenjem organizma, po pravilu, raste nepodnošljivost prema mnogobrojnim hranljivim produktima. To je povezano ne samo sa slabljenjem sinteze različitih fermenata, već i sa karakteristikama slabljenja funkcija jetrene barijere. Ako još jednom pročitate poglavlje o jetri uverićete se da je takva pojava zakonomerni rezultat našeg neznanja.
b) Pozitivni uticaj mi kroji ore Već je rečeno da kod nekih životnja masa bakterijske flore može da iznosi sedmi deo opŠte težine tela životinje. Hrana uneta u organizam već nakon desetak minuta do jednog časa izaziva aktiviranje i razmnožavanje bakterija, koje naseljavaju šupljinu želudačno-erevnog trakta i površinu sluzokože creva. Ispostavlja se, da se mikrollora takođe probavlja i daje koristi organizam domaćina. Mikrobi, bakterije, kvasci itd., koji Čine 35
normalnu mikrofloru, sačinjavaju izuzetno hranljivu sirovinu. Belančevina bakterija, kvasca sadrži u sebi sve važnije amino-kiseline. U suvoj materiji kvasca može biti od 51-58% belančevina! Osim toga, unutar tili najprostijih mikro organizama sintetizuju se i nagomilavaju mnogi vitamini, naročito vitamini grupe B i vitamin D. Otuda ti mikrobi za nas predstavljaju najbolje hranljivo meso. Svako od nas poseduje vlastiti mesni kombinat. Osnovno je da znamo da ga iskoristimo. Normalna mikroflora se veoma povoljno razvija pri upotrebi sveže biljne hrane, u kojoj se sadrži, pored ostalog, mnogo kiseonika, neophodnog za disanje bakterija. Ako je hrana kuvana, u njoj je mnogo manje kiseonika. Kao rezultat toga razvijaju se druge populacije bakaterija, koje koriste beskiseoničko razlaganje, što ekstremno povećava toksični deo njihovog metabolizma. Uz to disbakterioza izaziva smanjenje aktivnosti fermenata tankog creva i shodno tome narušava membransku probavu hrane. Navedeni uzroci čine osnovu razvoja disbakterioza: 1. Nepravilna ishrana - hrana je mnogo promenjena (monomeri), degradirana (termička obrada), nepravilno se upotrebljava. 2. Upotreba antibiotika stvara patogenu mikrofloru, a normalnu snažno uništava skoro do kraja. 3. Oboljenja želudačno-crevnog trakta, a takode avita-minoza vitamina A. 4. Emocionalni stresovi. 5. „Ne jedite ništa kiselo; ma gde boravili jedite prešan hleb." Biblija, knjiga „Izlaz", glava 2. Tu drevnu zapovest mi redovno kišimo. Kvasac, koji se sadrži u hlebnim pecivima, ubija nas polako, ali sigurno. On izobličava našu mikrolloru i pomaže razvoj i tok uporne disbakterioze. U ovom pivom delu govorili smo o normalizaciji želudačno-crevnog trakta. U daljem tekstu razmotrićemo sastav produkata ishrane i njihov uticaj na organizam. 36
II-
HRANA
Naš glavni zadatak jeste da poštenu izučavamo činjenice. Mi treba da uvažavamo nauku, kao istinsko znanje, bez pretpostavki, licemerja, sujeverja, ali sa hrabrošću i poštovanjem. N.K. Rerih
Uvod Da bi smo saznali šta je korisno i šta stvarno treba da j e d e m o , n e o p h o d n o je da se u p o z n a m o sa temeljitim postavkama, koje čine naš život. Prvo, moramo da prihvatimo ideje velikih istraživača - K.E.Ciolkovskog, V.I.Vernadskog, A.G.Gurviča i drugih, čiju je suštinu učenja jasno izrekao akademik V.Kaznačev: „Živa materija može nastati iz korena, ali ona postoji sa ustajalom materijom i u Kosmosu prerađuje bujice energije, pretvarajući se u organizaciju .
„... Prvi snimak dobijcn sa neubranog lista sporiša (verbena), drugi - nakon Stoje grm sporiša bio iščupan sa korenom i odležao u senei 10 časova, a treći je urađen kroz 20 časova". (Iz knjige V.II.Kirlian, S.D.Kirlian „U svetu čudesnih pražnjenja"). 37
Istraživanja su pokazala da je živo biće sazdane* od materije i polja. Pri tom, materija ima posebnu formu - levi zaokret. To je oštra razlika, bez prelaza, između žive organske materije i ustajale - neorganske materije, u kojoj su levi i desni zaokret materije međusobno izmešani (slika 8). Polje postoji oko svakog živog objekta (prema savremenom - bioplazma). Ono ima složenu prirodu i nestaje sa prestankom života. Takvo polje ne postoji oko neorganske materije. Iz toga sledi najbitniji zaključak: za održavanje i razvoj života potrebna nam je hrana bogata materijama koje imaju levi zaokret (energetski, MŠ) i koje su ispunjene bioplazmom. Upravo takva hrana smanjuje entropiju (raspad) u živom sistemu (organizmu). Ako u hrani postoji materija sa desnim zaokretom ili nema bioplazme - entropija se povećava, a životni procesi guše.
l.KAKO SE STVARA HRANA
Za Zemlju je Sunce osnovni izvor energije. Tu neiscrpnu sunčevu energiju najpre skupljaju biljke procesom fotosinteze koja pobuđuje molekule hlorofila. Pri padanju snopa svetlosti na molekul u njemu se aktivira jedan elektron, koji u zavisnosti od spina (okretanja ulevo ili udesno) može da pređe u tripletno ili u n e k o d r u g o s t a n j e . Sam triplet upija e n e r g i j u fotosintetičkim aparatom pri postojanju clonora vođonika, koji predstavlja voda. Pod dejstvom svetlosnog kvanta iz vođe i ugljeničnog gasa sintetizuje se organska materija, pri čemu se izdvaja slobodni kiseonik: 6 C 0 + 6 H 0 + kvant svetlosti = C H , 0 + 6 0 . 2
2
6
2
6
2
To je energetsko-upijajuća reakcija pri fotosintezi. Sve naredne hemijske reakcije nastaju kaskadno, prinudno, na račun težnje elektrona, koji se kreće usled prenosa energije, da se spusti sa višeg energetskog nivoa. Konačni produkt fotosinteze je visoko energetski molekul ATF, u kojem se energija zatvorena u obruč hemijskom vezom i dalje koristi u svim energetskim reakcijama. Dalje, u biljci se molekuli ATF koriste za sintezu masti i ugljenih hidrata, koji su za razliku od ATF (adenozintrifosforne kiseline) nerastvorivi i zato ne menjaju osmozni pritisak ćelija i mogu se ostavljati za rezervu. To i jeste ta hrana (ili energija - visokoorganizovana energija hemijskih veza biljnih ugljenih hidrata, masti i belančevina) koju biljke pripremaju ne samo za sebe nego i za potrebe celog životinjskog sveta. Pri upotrebi biljaka kaoi hrane u organizmu se dešava obrnuti proces - raspad energetskih veza biljnih ugljenih hidrata, masti i belančevina, koji daju energiju za 38
39
sintezu naših vlastitih specifičnih vrsta ugljenih hidrata, masti, belančevina itd., to jest za sintezu vlastitih tkiva organizma i dobijanje energije. Iz tog procesa usvajanja energije postaje jasno, da se pri preradi biljnih sirovina u životinjsko tkivo jedan deo te energije gubi. Ako koristimo životinjska tkiva, mi ih razlažemo u vlastitom probavnom traktu, a potom iz komponenti tih tkiva sintetizujemo svoja tkiva, što prouzrokuje ponovno gubitak energije. Nesunuijivo, da se samo deo akumuliranog materijala (oko 10 procenata)* prenosi u sledeću kariku trofičkog (hranljivog) lanca. Bilo kakva obrada ne samo biljnih nego i životinjskih produkata, koji menjaju njihovu unutrašnju strukturu (kuvanje-barenje, usoljavanje, dinstanje, pečenje-prženje, mariniranje, sušenje, konzerviranje itd.) utiče na pad energetskog potencijala tih produkata. O energetskom potencijalu hrane prvi je govorio i pisao švajcarski lekar M.Birher-Benner 1897.godine, koji je svoja iskustva i saznanja uspešno primenjivao u praksi. Ipak, pokazalo se da su još pre mnogo hiljada godina indijski mudraci - poznatiji kao riše, znali o tome i nazivali su energiju koja se nalazi u luanljivim produktima „odžasom". U zavisnosti od toga, da li ima mnogo ili malo odžase, oni su delili produkte ishrane. Njihovi radovi po svemu prevazilaze suvremene, pa ćemo se u daljem tekstu uglavnom njima koristiti. Biljna i životinjska hrana nisu samo izvor energije i građevinskog materijala, već i faktor koji obezbeđuje određeni sastav unutrašnje sredine i koji nosi informaciju iz okolne u unutrašnju sredinu organizma kako bi ga maksimalno prilagodio svetu koji ga okružuje.
*
40
Podaci su uzeti iz više knjiga akademika A.M.Ugoljeva.
2.SASTAV HRANE
Tako smo došli do sledećeg važnog poglavlja - iz čega se sastoji naša hrana? Kakvu ulogu igraju komponente hrane u održavanju normalne životne aktivnosti organizma?
2.1. V o d a U čovekovom organizmu ima 55-65% vode. U organizmu odraslog čoveka sa telesnom težinom od 65 kg u prošeku se nalazi 40 litara vode; od toga oko 25 litara unutar ćelija, a 15 u sastavu vanćelijskill tečnosti organizma. Što čovek više stari to se količina vode u njegovom telu smanjuje. Primera radi, u telu tromesečnog ploda ima 9 5 % vode, a kod novorođenčeta već 70%. Mnogi autori smatraju da je jedan od uzroka starenja organizma smanjena sposobnost koloidnih materija, naročito belančevina, da vezuju veliku količinu vode. Voda je osnovna sredina u kojoj nastaju mnogobrojne hemijske reakcije i fizičko-hemijski procesi (asimilacija, disimilacija, osmoza, difuzija, transport i drugi), koji čine osnovu života. Organizam strogo reguliše sadržaj vode u svakom organu i u svakom tkivu. Stabilnost unutrašnje sredine organizma, a shodno tome i određene količine vode, jedan je od glavnih uslova za uspostavljanje normalnih životnih aktivnosti. Voda koja se nalazi u našem organizmu, po kvalitetu se razlikuje od obične vode. Prvo, to je struktuirana voda. Primenom savremenih preciznih metoda i fizičkim eks perimentima došlo se do neverovatnih saznanja. Dokazano je da voda u kontaktu sa biološkim molekulama ima strukturu 41
leda, tačnije nalazi se u zamrznutom obliku. Te „ledene" strukture vode su „matrice života", bez kojih je naš opstanak nemoguć. Njihovo prisustvo omogućava procese važnih bioiizičkih i biohemijskih reakcija, na primer, prenos energije od mesta nalaženja do mesta gde je ona potrebna organizmu. Žive molekule organizma uložene su u ledenu rešetku, kao u idealnu futrolu napravljenu za njih. Zato je navodnjavanje biomolekula i njihova stabilnost da drže vodu mnogo veća, kada voda, koja je sa njima u sistemu, ima strukturu „leda". U običnoj vodi molekuli se nagomilavaju. Takva „futrola" ne o d g o v a r a b i o m o l e k u l i m a . Živi m o l e k u l i se t e š k o razmeštaju između molekula takve vode i zbog toga se jedva zadržavaju. Da bi voda dobila strukturu „leda" organizam mora da troši svoju energiju. Drugo, struktuirana voda, naročito ona koja se sadrži u živim organizmima, nema simetriju. Bilo koja disimetrija (kao i struktura) je izvor slobodne energije. Treće, dokazano je da biološka informacija može da se pretvori u vodeno-kristalnu strukturu, tj. otkivena je „pamet" vode. Pri tom, ta pamet je toliko dobro „zapisana" da se može brisati, ako samo dva-tri puta voda proključa. Voda, koja ispunjava navedene zahteve, u izobilju se nalazi u voću i povrću, ali i u sveže isceđenim sokovima iz povrća i voća. U povrću i voću ima 70-90% vode, nerastvorljivih materija 2-8%, a rastvorljivih 7-16%. U voću i povrću voda se nalazi u slobodnom i vezanom stanju sa koloidima. Slobodna (struktuirana) voda se nalazi u ćelijskom soku voća i povrća; u njoj su rastvoreni šećer, kiseline, mineralne soli i druge materije; ona se lako odstranjuje sušenjem. U voću i povrću ima više slobodne, nego vezane vode. Voda, koja se nalazi u čvrstoj vezi sa različitim materijama (vezana), ne može se od njih odvojiti bez promene strukture, pa se zbog toga postepeno upija, prema stepenu svog oslobađanja. Mnogo vode ima u: krastavcu, salati, paradajzu, tikvicama, kupusu, bundevi, zelenom luku, revenju, Špargli, kao i u lubenici i dinji. Po pravilu, uzimanje sočnog voća i povrća zasićuje nas najboljom vodom, pa ne osećamo potrebu da pijemo običnu ili neku drugu vrstu vode. 42
Najvrednije sastojke sadrži otopljena voda. Ako naš organizam dobija vodu iz sveže isceđenih sokova, ili ako koristimo otopljenu vodu one imaju lekovito i podmlađujuće dejstvo, pa je takvom vodom najbolje gasiti žeđ. Mineralne vode su lekovite ne samo po sastavu materija rastvorenih u njima nego i po informacijama, koje je voda apsorbovala, prolaskom kroz slojeve zemlje. Neorganske mineralne materije, rastvorene u vodi, organizam ne prihvata i izbacuje ih kao strani materijal. Neorganske materije prihvataju samo biljke, dok čovek koristi samo one mineralne materije koje su biljke prethodno preradile. U „Čžud-ši" srećemo sledeći zapis o vodi: „Voda može biti kišnica, snežna, rečna, izvorska, bunarska, mineralna i ona koja se dobija iz drvcta. Prethodne u ovom nizu bolje su od sledećih. Voda, koja pada sa neba, nema ukusa, ali je prijatna, zasićuje, prohladna je, laka, slična eliksiru. Voda, koja se sliva sa snežnih planina, dobra je i tako hladna, da se na vatri teško zagreva, ali kada predugo stoji u njoj se stvaraju crvi, rkang-bam i bolesti srca. Dobra je voda na čistoj zemlji, dostupna suncu i vetru. Voda iz močvare, voda sa algama, sa korenjem i lišćem, koja se nalazi u senci drveća, slana voda, u kojoj se kupaju životinje, prouzrokuje mnoge bolesti. H l a d n a voda p o m a ž e kod n e s v e s t i c e , m a m u r l u k a , vrtoglavice, povraćanja, žeđi, vrućice, oboljenja žuči i krvi i kod trovanja. Prokuvana voda zagreva, potpomaže probavu hrane, sprečava štucanje, odstranjuje sluz, naduvenost stomaka, sipnju i svezu čhampu. Prokuvana voda koja je ohlađena, ne podstiče lučenje sluzi, odstranjuje žuč, ali sutradan postaje kao otrov, i pobuđuje sve poroke". Naši preci su otkrili lekovita svojstva svih vrsta voda u prirodi i znali su da ih primene u životu. Pod uslovima normalne temperature i umerenih fizičkih naprezanja čoveku je dovoljna voda koja se nalazi u salatama i voću. Ako se nedovoljno koristi biljna hrana, čovek osećažeđ i 43
pije mnogo vode. To nanosi očiglednu štetu, pošto se pojačava opterećenje srca, bubrega i ubrzavaju procesi raspada belančevina. Čak ni kamile u pustinji ne piju vodu kao zalihu, već samo onoliko koliko je potrebno. Ako vaš organizam ima potrebu za tečnošću, naročito u prelaznom periodu, gasite žed vodom iz navedenih supstanci. Važno je znati i sledeće: potrošnja produkata sa velikim sadržajem soli natrijuma pomaže zadržavanje vode u organizmu. Soli kalijuma i kalcij uma, obrnuto, izbacuju vodu. Zato se preporučuje ograničena potrošnja soli i produkata koji sadrže natrijum, pri oboljenjima srca i bubrega, a povećanje produkata, bogatih kalij umom i kalcijumom. Pri dehidraciji organizma, obrnuto, treba povećati dozu produkata sa natrijumom, a smanjiti one sa kalijumom i kalcijumom. 2.2. Belančevine Belančevine su složeni polimeri koji sadrže azot i čiji su m o no meri A-am i no -kise 1 i ne. Amino-kiselinski sastav različitih belančevina nije isti i predstavlja najvažniju karakteristiku svake belančevine, a takođe služi kao kriterijum njegove vrednosti u ishrani. Nezamcnjive: 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.
Izoleucin Leucin Lizin Metionin Feudal anin Treonin Triptofan Val in % Histidin (za decu)
44
Zamenjivc: I. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11.
Glicin (glikokol) Alanin Serin Glutaminska kiselina G lutam in Asparaginska kiselina Asparagin Argi ni n Prolin Cistin Tirozin
Amino-kiseline su organska jedinjenja koja sadrže dve funkcionalne grupe - karboksidnu ( — C O - O H — ) , koja određuje kiselinska svojstva molekula, i amino-grupti ( — N H 2 — ) , koja tim jedinjenjima daje osnovna svojstva. U sastav belančevina sa najvećom postojanošću ulazi 20 amino-kiselina:
2.2.1.
Osnovne funkcije belančevina u
organizmu -
Plastična funkcija. - Belančevine čine oko 15-20% sirove mase različitih tkiva (masnoće i ugljeni hidrati samo 1-5%)) i one su osnovni građevinski materjial ćelija, organa i međućelijskih materija. Zajedno sa mastima (fosfolipidima) belančevine su kostur svih bioloških membrana, koje igraju važnu ulogu u stvaranju ćelija i njihovom funkcionisanju. K a t a l i t i č k a f u n k c i j a . - B e l a n č e v i n e su o s n o v n a komponenta svih, bez izuzetka, do danas poznatih fermenata. Pri tom, proste fermente čine čisto belančevinasta jedinjenja. Fermenti imaju odlučujuću ulogu u asimilaciji hranljivih materija od strane organizma čoveka i u regulaciji svih unutarćelijskih procesa razmene. Ilormonalua funkcija. - Znatan deo hormona po svojoj prirodi su belančevine. Njima pripadaju insulin, hormoni hipofize, paratireoidni hormon. Funkcija specifičnosti. - Izvanredna raznolikost i unikatnost pojedinačnih belančevina obezbeđuje individu alnost tkiva i specifičnost vrste. T r a n s p o r t n a funkcija. - Belančevine učestvuju u transportu preko kivi kiseonika, masnoća, ugljenih hidrata, nekih vitamina, hormona i drugih materija. Specifične belan čevine — prenosioci - obezbeđuju transport različitih mine ralnih soli i vitamina kroz membrane ćelija i unutarćelijske strukture. U zavisnosti od prostorne strukture belančevine se mogu podeliti na globularne (njihovi molekuli imaju sferai oblik) i jibrilarne (sastoje se iz izduženih končastih molekula). U grupu prostih globularnih belančevina spadaju albumini, 45 •
globulini, prolamini i glutelini. Albumni i globulini su veoma rasprosfanjeni U prirodi i čine glavni deo belančevine seruma krvi, mleka, belanceta kod jaja. Prolamini i glutelini spadaju u biljne belančevine i susreću se u semenima travarica i žitarica, stvarajući osnovnu masu lepljivosti. Te belančevine se ne rastvaraju u vodi. U prolamine spadaju: gliađin pšenice, ženin kukuruza, gordein ječma. Amino-kiselinski sastav tih belan čevina karakteriše se malim sadržajem lizina, a takode treonina, metionina i triptofana i izuzetno velikim sadržajem glutaminske kiseline.
2.2.2. Potrebe čoveka za belančevinama i kiselinama U svetu ne postoje jedinstveni parametri o količini belančevina i kiselina koje su neophodne našem organizmu, čak ni za konkretne kategorije stanovništva. Tim više, što mi znamo o sintezi dopunskih amino-kiselina u debelom crevu, koje se uopšte ne uzimaju u obzir pri sastavljanju normativa belančevina. Kako o toj temi razmišlja A.Čuprun pristalica prirodnih metoda lečenja moglo se pročitati u članku pod naslovom „Šta je jeo Papuanac?" objavljenom u novinama „Sovjetska Ru sija" 27. novembra 1986. godine: „Covek raste i njega treba hraniti - činjenica je koja ne zaliteva poseban komentar. Zato takozvani problem belan čevina nije ništa manje važan, nego traženje novih izvora energije i sirovina... Naučnici iz celog sveta brižljivo izu čavaju poznate izvore belančevina: kvasac i plesan, mikro skopske gljive i bakterije, alge, micelije viših gljiva i viših biljaka. Ali, gle paradoksa: problem belančevina muči svakoga osim Papuance Nove Gvineje. Zašto? Evo odgovora. Do sada se smatralo (videti udžbenike o ishrani) da u svakodnevnom obroku ne srne biti ni malo više belančevina, nego stoje potrebno organizmu, a za mladog čoveka u razvoju - čak i više. Papuanci to pravilo uspešno ignorišu tokom celog života. Naučnici, koji su istraživali njihovu ishranu, bili su 46
zapanjeni: pokazalo se da oni čak ne obezbeđuju belančevinastu ravnotežu, to jest Papuanac unese sa hranom 20-30 grama belančevina, rashodujući je jedan i po puta više! Ne uzima on valjda iz vazduha nedostajućih 10-15 grama? Baš tako - uzima ih iz vazduha! Sovjetski naučnici M.Glejnik 1 S.Pančišina, dajući te podatke u knjizi „Disbakterioza creva", navode niz bakterija, koje žive u crevima svakog čoveka - one su sposobne da fiksiraju azot iz vazduha, rastvoren u probavnim sokovima, i da iz njega stvaraju belančevine. Zašto se to ne dešava kod drugih naroda na planeti?... Očigledno, čitava stvar je u sastavu hrane. Papuanci se uglavnom hrane batatom (sladak krompir), koji je bogat šećerom i škrobom, koji sadrži veoma malo belančevina, tako da su crevne bakterije prosto prinuđene da koriste atmosferski azot, pretvarajući ga u amino-kiseline - te ciglice sa kojima organizam čoveka može da gradi svoje belančevine...". Kao što se vidi iz članka, ovaj neobični eksperiment izvr šila je priroda sama. Papuanci žive na tom dnevnom obroku više hiljada godina i ne žale se na zdravlje. To je očigledan primer kako normalna mikroflora igra ulogu pomoćnog gazdinstva. Ako mi zadovoljavamo potrebe mikroba, oni nas mogu lako nahraniti. U našem civilizovanom svetu, kada je asimilacija amino-kiselina zbog termičke obrade smanjena, a mikrobi se bitno razlikuju od potrebnih, normative belan čevina je povećan. Istraživanja koja su obavljena poslednjih godina dokazala su da su biološko dejstvo i ispoljavanje anaboličkih (građe vinskih) svojstava životinjskih belančevina u organizmu naj viši i svestrani pri sledećim odnosima belančevina i vitamina C. Na svaki gram belančevine 1 miligram vitamina C. Ako se taj uslov ne ispuni, usvaja se onoliko belančevina, koliko ima vitamina C, a preostali deo truli i ostaje za hranu patogenoj mikro flori. Uopšteno, treba znati da nam je potrebno samo 4% energije po belančevini. Ona se lako može zadovoljiti biljnom ishranom, tj. dovoljnom količinom amino-kiselina. Za ljude koji vole prirodnu ishranu navodi se sastav hrane koja sadrži visok procenat belančevina. 47
Najbolja hrana : orasi, semenke, proklijalo zrno, pivski kvasac. Dobra hrana : jaja, grašak, bobovi, riba, sir, gljive, sveže mleko. Loša hrana : sve žitarice, oljuštene prekrupe, meso, kuvano i pasterizovano mleko. Hidroliza belančevina (probava): želudac, creva (pankreas). llustrujmo te podatke očiglednim primerima koji ukazuju na Štetnost upotrebe termički obrađenih mesnih produkata.
2.3. Inducirana autoliza A.M.Ugoljev opisuje zanimljiv eksperiment: ,,U prozračnu komom, ispunjenu prirodnim želudačnim sokom čoveka, smeštene su sirova žaba i žaba podvrgnuta prethodnoj kratkoj termičkoj obradi. U prvih nekoliko časova hidroliza u tetivama obrađene žabe odvijala se brže. Međutim, u naredna dva-tri dana sirova žaba se u potpunosti rastvorila, dok su se strukture termički obrađene žabe sačuvale." To dokazuje da se prirodne belančevine, koje nisu podvrgnute termičkoj obradi, razlazu mnogo brže i kvali tetnije, nego denaturisane (izmenjenog oblika usled termičke obrade, sušenja, soljenja i si.). Dokazano je, da sona kiselina želudačnog soka prodire u ćelije hrane i prouzrokuje raspadanje lizozoma (posebni ćelijski organi). U lizozomima ćelije nalaze se fermenti hidrolaze, koji pri dostizanju u njima pH sredine od 3,5 do 5,5 (veoma kisele) razaraju sve ćelijske strukture. Prema tome, želudačni sok inducira samovarenje hrane njenim fermentima. Taj mehanizam postoji i kod zveri i kod biljojednih životinja (slika 9, 10). 48
Slika 10 - Šema degradacije višeslojnog tkiva na račun fermenata probavnog soka i indueirana autoliza tkiva vlastitim fermentima: a) intaktno (nedirnuto) tkivo hranljivog objekta; b) postepeno, po slojevima, razaranje tkiva fermentima probavnog soka; c) brzo razaranje različitih slojeva tkiva na račun prodiranja induktora vlastitih fermenata ćelije. Inducirana autoliza se pojačava pri temperaturi od 37 do 40°C. Pod uticajem kiselog želudačnog soka nastaju: prvo, povećana propustljivost membrane; drugo, promene aktivnosti proteolitičkih i drugih fermenata; treće, promene stanja belančevinastih ćelija i tkiva, u stvarnosti, njihova osetljivost na dejstvo fermenata. Za razliku od površinskog dejstva probavnih sokova na hranljivi objekat u slučaju inducirane autolize javlja se eksplozija tkiva iznutra, pošto se autoliza inducira na celu debljinu hranljivog objekta. U tom slučaju nastaje hidrolitičko razlaganje svih ćelijskih struktura. Dokazano j e , da se oko 50% hidrolize ne vrši fermentima želudačnog soka, već samog autolizovanog tkiva. 49
Sve životinje koriste autolitičko varenje h r a n e , upotrebljavajući žive objekte (životinje ili biljke), a samo čovek podvrgava hranu termičkoj obradi,,,poholjšavajuć\ ' j e . Vlastiti fermenti probavnih sokova naročito su važni za utilizaciju (iskorištavanje) struktura, lišenih lizozoma (belančevine vezivnog tkiva, masnoće; polisaharidi - kod biljaka) velike brzine. Biohemičar A.Pargetti otkrio je, da prilikom pripremanja hrane na temperaturi iznad 54°C u bilo kojem vremenskom trajanju, aktivnost fermenata prestaje, a autoliza postaje nemoguće.
2.4. Specifično dinamičko dejstvo hrane Pod specifičnim dinamičkim dejstvom hrane (SDDH) podrazumeva se pojačana razmena materija posle uzimanja hrane, u poređenju sa nivoom osnovne razmene. Približno, 15-30 minuta posle uzimanja hrane dolazi do povećane razmene energije, dostižući maksimum nakon 3-6 časova, i zadržava se u toku 10-12 časova. Pri tome, različite vrste hrane na razne načine utiću na to povećanje. Masnoće neznatno povećavaju razmenu, a ponekad je i koče. Hrana bogata ugljenim hidratima povećava je za 10-20%, a belančevinasta još v ^ š e - d o 40%. Cime je izazvano tako veliko povećanje razmene energije posle uzimanja belančevinaste hrane? Zbog toga treba znati, koliko se kod odraslog čoveka potroši hranljivih belančevina na reprodukciju i zamenu dotrajalih tkiva organizma, a koliko na potrošnju energije. Još davno je Rubner eksperimentalno dokazao, da se samo 4%) opŠte razmene energije izdvaja na reprodukciju ili priraštaj b e l a n č e v i n a , što znači da tkiva m o g u biti prekrivena belančevinama. U prošeku to iznosi 30 grama belančevina dnevno po čoveku. A u 100 grama mesa ima ih 20 grama. Pre nego odgovorimo na pitanje, kuda odlaze suvišne belančevine, 50
odgovorićemo na drugo pitanje: Šta čovek koristi kao osnovno gorivo? Kao osnovni izvor energije čovek koristi ugljene hydrate. Uprošćeno ih označimo sa Cm ( H 0 ) n . Pri oksidaciji sa kiseonikom Cm ( H 0 ) n + i n 0 = mC02 + n H 0 i dobijamo slobodnu energiju, koju koristimo, a takode ugljen-monoksid C 0 i vodu H 6 , koji se lako izbacuju iz organizma. Molekul belančevine se sastoji iz azota i ugljenih hidrata: NcCm ( H 0 ) n + m 0 = Nc + m C 0 + n H 0 . Za razliku od ugljenih hidrata i masnoća, azot se u organizmu ne može skladištiti za rezervu i pojačano se izbacuje iz organizma. Tako se posle doručka bogatog belančevinama izbacuje do 50% azota koji smo uneli hranom! U tom slučaju gubici energije dostižu takve razmere, da do 3 0 - 4 0 % kaloričnosti hrane odlazi na razlaganje azota i njegovo izbacivanje iz organizma. A kao stoje poznato, glavni organ, koji izbacuje azot iz organizma jeste bubreg. Zato bubrege prekoplanski rad bizo istroši. K a o rezultat reakcije SDDH nastaju ne samo inten zifikacija energetske razmene i raspada amino-kiselina (be lančevina) nego i promene nivoa glukoze u krvi, poremećaj vodeno-slanog balansa, promene tonusa krvnih sudova, angažuju se hormonalni sistemi. A.E.Braunštajn je uočio da asimilacija i razmena ami no-kiselina (belančevina) zahteva znatnu kojičinu slobodne energije. Pri prolasku kroz organizam svaki atom azota izaziva raspadanje mnogih molekula ATF i neorganskog fosfata. Pri uporedivanju brzina sinteze i raspada belančevina, a takode kružnog ciklusa azota kod dijeta sa malim i velikim sadržajem belančevina dokazano j e , da se kod malo b e l a n č e v i n a s t e dijete intenzitet k r u ž n o g ciklusa azota smanjuje za 18%. Otuda je vidna uloga SDDH u stvaranju racionalnih dijeta, a ujedno je i dat odgovor ljubiteljima mesne hrane, koji je smatraju izvorom energije. Tih 18%), koje smo uštedeli pri prelasku na malobelančevinasti dnevni obrok, idu na jačanje i lečenje našeg organizma. 2
2
2
2
2
111
2
2
2
2
2
51
2.5. Ugljeni hidrati Ugljenim hidratima se nazivaju organska jedinjenja, koja u svom sastavu imaju dva tipa funkcionalnih grupa: aldehidnu, ili ketonsku, i alkoholnu. Dmgim recima, ugljeni hidrati su jedinjenja ugljenika, vodonika i kiseonika, pri čemu vodonik i kiseonik ulaze u odnosu 2 : 1 , kao u vodi, otuda i njihov naziv. Životinje i ljudi ne sintetizuju ugljene hidrate. U zelenim listovima uz učešćše hlorofila i sunčeve svetlosti odvija se niz procesa između upijanja iz vazduha dioksida ugljenika apsorbovanja vode iz zemlje (tla). Konačni produkt tog procesa, koji se naziva asimilacijom, ili fotosintezom, jeste složeni molekul ugljenika. U njemu je priroda skupila sunčevu energiju u hemijsku, koja se kasnije oslobađa pri raspadu ugljenih hidrata u organizmu čoveka. Ugljeni hidrati se dele na monosaharide, oligosaharide i polisaharide. Monosaharidi (prosti ugljeni hidrati) su najprostiji predstavnici ugljenih hidrata i pri hidrolizi se ne razlazu na prostija jedinjenja. Za čoveka su najvažniji glukoza, fruktoza, galaktoza, riboza, đezoksiriboza itd. Oligosaharidi su složenija jedinjenja, sastavljena iz nekoliko (od 2 do 10) ostataka monosaharida. Najvažniji za čoveka su: saharoza, maltoza i laktoza. Polisaharidi su visokomolekularna jedinjenja- polimeri, formirani iz velikog broja monosaharida. Dele se na one koji se vare i one koji se ne vare u želuđačno-crevnom traktu. U probavne spadaju škrob i glikogen, od kojeg je za čoveka važna celuloza, hemilceluloza i pektinske materije. Monosaharidi i oligosaharidi imaju sladak ukus, zbog čega se nazivaju još i šećeri. Polisaharidi nemaju sladak ukus. Ako se slast rastvora saharoze uzme za 100%, slast fruktoze je - 173%, glukoze - 81 %, maltoze i g a l a k t o z e - 3 2 % i laktoze 16%. Glukoza je sastavna komponenta iz koje su stvoreni svi važniji polisaharidi - glikogen, škrob i celuloza. Ona takode ulazi u sastav saharoze, laktoze i maltoze. Bizo se upija u krv 52
iz ž e l u d a č n o - e r e v n o g trakta, a zatim dospeva u ćelije organizma, gde se angažuje u procesima biološke oksidacije. Oksidacija glukoze je u vezi sa stvaranjem znatnih količina ATF. Glukoza je najlakši i brzo prihvatljiv izvor energije za čoveka. Za asimilaciju joj je potreban insulin. Uloga glukoze posebno je važna za CNS, gde je ona glavni izvor oksidacije. Ona se lako pretvara u glikogen. Fruktoza je manje rasprostranjena od glukoze i takođe brzo oksidira. Deo fruktoze se u jetri pretvara u glukozu, ali za svoju asimilaciju ona ne zahteva insulin. Tim okolnostima, a takođe znatno sporijom asimilacijom fruktoze u poređenju sa glukozom u crevima, objašnjava se njena lakša podnošljivost kod obolelih od šećernog dijatebisa. Galaktoza ulazi u sastav mlečnog šećera (laktoze). U organizmu čoveka njen veći deo se u jetri pretvara u glukozu, a učestvuje i u stvaranju hemiceluloze. Osnovni hranljivi izvori glukoze i fruktoze su: med, slatko povrće i voće. Glukoza i fruktoza se sadrže u svim plodovima. K o d semenkastih plodova preovladava fruktoza, a kod koštičavih (kajsije, breskve, šljive) - glukoza. Jagode se karakterišu najmanjim sadržajem saharoze. Količina fruktoze i glukoze u njima je približno ista. Monosaharidi neposredno oksidišu do dioksida ugljenika i vode, dok belančevine i masnoće oksidišu do tih istih produkata kroz niz složenih međuprocesa. Zahvaljujući nave denim svojstvima, monosaharidi su najbrži i najkvalitetniji izvor energije za procese koji se odvijaju u ćeliji. Saharoza - Najvažniji hranljivi izvor te materije je šećer. Dospevajući u organizam ona se pod uticajem kiselina i enzima lako razlaže na monosaharide. Ali taj proces je moguć ako upotrebimo svež sok cvekle ili trske. Običan šećer ima složeniji proces asimilacije. Laktoza (mlečni šećer) je osnovni ugljeni hidrat mleka i mlečnih produkata. Njena uloga je veoma značajna u ranom dečjem uzrastu, kada je mleko osnovni elemenat (sastojak) ishrane. Pri nedostatku ili smanjenju fermenta laktoze, koji raščlanjuje laktozu na glukozu i galaktozu, u želudaČno-crevnom traktru dolazi do nepodnošljivosti mleka. 53
Mai to/a (sladni šećer) je meduprodukt razlaganja škroba i glikogena u želudačno-crevnom traktu. U slobodnom obliku u hranljivim produktima ona se susreće u medu, sladu, pivu, patoci i proklijalom zrnu. Š k r o b je veoma važan dostavljač ugljenih hidrata. On se stvara i gomila u hloroplastima zelenih delova biljki u obliku malih zrnaca, odakle procesom hidrolize prelazi u vodorastvoiijive šećere, koji se lako prenose ćelijskim membranama i na taj način dospevaju u druge delove biljke, u semena, u korenje, krtole i drugo. U organizmu čoveka škrob se iz sirovih biljaka postepeno raspada u probavnom traktu, pri tom, raspadanje počinje još u ustima. Pljuvačka u ustima ga delimično pretvara u maltozu. To je razlog zašto dobro žvakanje hrane i njeno potapanje u pljuvačci ima izuzetan značaj (podsetimo se pravila da ne treba piti za vreme jela). U crevima se maltoza hidrolizuje do monosaharida, koji prodiru kroz zidove creva. Tamo se oni pretvaraju u fosfate i u tom obliku dospevaju u krv. Njihov dalji put je put monosaharida. O kuvanom škrobu mišljenja vodećih prirodnjaka Vokera i Seltona su negativna. S tim u vezi Voker kaže: „Molekul škroba ne rastvara se ni u vodi, ni u alkoholu, ni u eteru. Te nerastvorljive čestice škroba dospevaju u sistem krvotoka, kao da prljaju krv, stvarajući u njoj svojevrsnu krupu. Krv u procesu cirkulacije ima tendenciju da se oslobodi te krupe, određujući za nju mesto skladištenja. Kada se upotrebljava hranabogata škrobom, naročito belo brašno, otvrdnjuju tkiva jetre." O škrobu i njegovoj ulozi u našem zdravlju govorio je Pavlov. On je slikovito rekao da je to „parče hleba našeg nasušnog...". Zato ga razmotrimo brižljivo. Možda doktor Voker zgušnjava boje? U u d ž b e n i k u za medicinske fakultete i više škole „Higijena isluane" autora K.S.Petrovskog i V.D.Voihanena u izdanju M.Medicine iz 1982.godine čitamo poglavlje o škrobu (str. 74). „U dnevnim obrocima hrane čoveka na delić škroba dolazi oko 80% opšte količine upotrebljenih ugljenih hidrata. Škrob se po hemijskom sastavu sastoji iz velikog broja 54
molekula monosaharida. Složenost konstrukcije molekula polisaharida je uzrok njihove nerastvorljivosti. Škrob ima samo svojstva koloidne rastvorljivosti. Ni u jednom od običnih rastvarača on se ne razlaže. Izučavanje koloidnih rastvora škroba je pokazalo da se njegov rastvor ne sastoji iz pojedinačnih molekula škroba, već iz njihovih primarnih čestica - micela, koje obuhvataju veliku količinu molekula (njih je Voker nazvao krupom). U škrobu se nalaze dve frakcije polisaharida - amiloza i amilopektin, koji se veoma razlikuju po svojim svojstvima. Amiloze ima u škrobu 15-25%. Ona se rastvara u topoloj v o d i ( 8 0 ° C ) , formirajući p r o z r a č n i k o l o i d n i r a s t v o r . Amilopektin je 75-85% škrobnog zrna. On se ne rastvara u toploj vodi, ali u njoj nabubri trošeći za to tečnost iz organizma. Na taj način, pri dejstvu toplom vodom na škrob stvara se rastvor a m i l o z e , koji je zgusnut nabubrelim amilopektinom. Dobijena gusta, Iepljiva masa naziva se štirak - š k r o b n i l e p a k ( t a i s t a s l i k a se u o č a v a u n a š e m želudačno-crevnom traktu. I što je sitnije mleveno brašno od kojeg je napravljen hleb itd., škrobni lepak je boljeg kvaliteta. Škrobni lepak zapušava mikrodlačice dvanaestopalačnog creva i donje delove tankog creva, isključujući ih iz probave hrane. U debelom crevu ta masa dehidrira, taloži se uz zidove debelog creva, formirajući ekskrement). Pretvaranje škroba u organizmu uglavnom je usmereno na zadovoljavanje potreba za šećerom. Škrob se postepeno pretvara u glukozu, posredstvom mnogobrojnih međuoblika. Pod uticajem fermenata (amilaza, diastaza) i kiselina škrob se podvrgava hidrolizi sa stvaranjem dikstrina: u početku škrob prelazi u amilodekstrin, a zatim u eritrodekstrin, ahrodekstrin, maltoderkstrin. P r e m a stepenu tih pretvaranja p o v e ć a v a se stepen rastvorljivosti u vodi. Tako se početno formirani amilodekstrin rastvara samo u toploj, a erimodekstrin - i u hladnoj vodi. Ahrodekstrin i maltodekstrin se lako rastvaraju u svim uslovima. Konačno pretvaranje dekstrina podrazumeva stvaranje maltoze, koja predstavlja sladni šećer, sa svim svojstvima disahariđa, a to znači i sa dobrom i astvorljivoŠću u 55
vodi. Dobijena maltoza pod uticajem fermenata pretvara se u glukozu. Doista, složeno i dugotrajno. I taj process je lako narušiti nepravilnom upotrebom vode. Pored toga, naučnici su nedavno ustanovili da za stvaranje u o r g a n i z m u 1000 kilokalorija iz 250 grama belančevina ili ugljenih hidrata treba izrashodovati znatnu količinu biološki aktivnih materija, u stvari vitamina B, - 0,6 mg, B - 0,7 , B3 (PP) - 6 , 6 , C - 25 mg itd. Odnosno za normalnu asimilaciju hrane potrebni su vitamini i mikroelementi, zato što su njihova dejstva u organizmu međusobno povezana. Bez pridržavanja tog uslova škrob luta, truli, trujući tako i nas. Gotovo svaki čovek svakodnevno iskasljava skrobastu sluz, koja prepunjava naš organizam i izaziva beskonačne kijavice i prehlade. Ako pak u dnevni obrok hrane unesemo samo 20% skrobastih produkata (a ne 80%) i održavamo odgovarajući odnos biološki aktivnih materija, mi ćemo, obrnuto, lakše disati i uživati u zdravlju. 2
Ako se i pored ovih upozorenja ne možete da odreknete termički obradjenih skobastih produkata (koji se mnogo teže asimiliraju, nego s v e z i ) , upućujem vas na p r e p o r u k u H.Seltona: „Više od 50 godina vegetarijanci su praktikovali upotrebu škrobne hrane, odnosno velike količine salate iz svežeg povrća (osim paradajza i druge zeleni). Takva salata sadrži izobilje vitamina i mineralnih soli." Osvrnimo se i na drugi važan aspekt tog pitanja. Kakve škrabaste produkte je najbolje koristiti? U našoj ishrani ima mnogo hleba, napravljenog od brašna. Brašno je hranljivi produkt, koji se dobija sitnim drobljenjem endosperme zrna žitarica sa većom ili manjom primesom njegovih opni i klica. Kao rezultat toga hemijski sastav brašna se znatno razlikuje od zrna. Karakteristična osobina pšeničnog brašna je prisustvo lepljivosti u njemu, koja se stvara pri pripremanju testa i koja se uglavnom sastoji iz belančevina. Od fizičkih svojstava lepljivosti zavise elastičnost, poroznost i zapremina hleba. A šta su pokazala istraživanja A.M.Ugoljeva kada je reč o lepljivosti. Pri upotrebi hranljivih produkata, koji je sadrže, 56
narušava se normalna struktura četkaste ivice - dolazi d6 atrofije mikrodlačica. Prirodno, pri smanjivanju mikrodlačica smanjuje se snaga lermentnog sloja i dolazi do poremećaja probave hrane uz zidove i upijanja hranljivih materija. Tako nastaje na jpi imarnija karika u lancu najrazno vrsnije patologije. Normalizacija strukture četkaste ivice nastaje posle lečenja dijetom, oslobođenom lepljivosti. Ražano brašno se razlikuje od pšeničnog zbog prisustva sluzi (materija ugljeno-hidratne prirode), a ima i manje belančevina, više šećera, ne stvara lepljivost. Osim ražanog brašna lepljivost ne stvara: ovasno, kukuruzno, kao i brašno od prosa. U svojstvu škrobnih produkata preporučuje se upotreba prekrupa: od ovsa, prosa, heljde, riže. Značajno mesto, pored hleba, u našoj ishrani pripada krompiru. Upoznajmo sastav tog produkta detaljnije. U sastav krompira ulazi škrob (18-20%). Ali, u krompiru se sadrži i otrovna materija- solanin. Naročito ga ima mnogo u stabljikama i lišću gomoljastih biljaka i u jagodama, u pozelenelim, trulim i proklijalim krtolama (gomoljima), Što može izazvati trovanje. U zrelim svežim krtolama on se nalazi u bezvrednim količinama (ali ga ipak ima). Dajemo još nekoliko interesantnih podataka. Mladi krompir (do l.septembra): jestivi deo - 8 5 % , ugljeni hidrati - 17,8%. Mladi krompir (od l.septembra do l.januara): jestivi deo 75%o, ugljeni hidrati - 15,8%. Krompir od l.januara do 1.marta: jestivi deo - 70%, ugljeni hidrati - 14,7%. Krompir od 1 .marta: jestivi deo - 60%, ugljeni hidrati 12,6%. Kao što se iz ovog kratkog pregleda može videti, krompir je ipak prosečan produkt, koji je najbolje jesti najduže do l.januara. Trudite se da u svojoj ishrani više koristite produkte, koji sadrže prirodnu glukozu, fruktozu i saharozu. Najveće količine šećera su u povrću, svežem voću, suvom voću i proklijalom zrnu. 57
Hidroliza ugljenih hidrata vrši se u usnoj duplji i u crevima pomoću fermenata pankreasa (gušterače). Hranljiva vlakna (celuloza, vlaknasto vezivno tkivo, hemiceluloza i pektinske materije); njihov drugi naziv zastarele (balastne) materije, široko rasprostranjene u biljnim tkivima. Njihova uloga se svodi na sledeće: a) formiranje struktura u obliku želea, što utiče na pražnjenje želuca, brzinu asimilacije u tankom crevu i na vreme tranzita kroz želudačno-crevni trakt; b) sposobnost hranljivih vlakana da zadržavaju vodu (sprečava stvaranje ekskrementa, menja pritisak u šupljini organa probavnog sistema, elektrolitni sastav i masu fekalija, povećavajući njihovu težinu); c) sposobnost vlakana da apsorbuju žučne kiseline i na taj način utiču na njihovu raspodelu duž želudačno-erevnog trakta i obratno njihovu asimilaciju, što se bitno odražava na gubitak stereoida sa ekskrementom i razmenu holesterina u cei ini. Pri povećanju hranljivih vlakana u dnevnom obroku smanjuje se nivo holesterina u krvi. To je vezano sa učešćem hranljivih vlakana u kružnom ciklusu žučnih kiselina. Pri nedostatku hranljivih vlakana narušava se ne samo razmena žučnih kiselina (otuda smanjenje hemoglobina u krvi), već i holesterina i steroidnih hormona; d) veliki značaj za elektrolitičku razmenu u organizmu i u želudačno-crevnom traktu imaju katjonsko-razmenjivačka svojstva kiselih polisaharida, antioksidantni efekat lingina; e) uticaj hranljivih vlakana na sredinu obitavanja bakterija u crevima. Probava 50% hranljivih vlakana, koja clospevaju u creva, realizuje se mikroflorom debelog creva. Hranljiva vlakna su potrebna za normalno funkcionisanje ne samo probavnog sistema nego i celog organizma; f) nedostatak hranljivih vlakana u dijeti može provocirati rak debelog creva i drugih delova creva. Indikativan je takođe antitoksični efekat biljnih vlakana. Ona su sposobna da apsorbuju i izbacuju iz organizma različita jedinjenja, uključujući ekzogene i endogene toksine, teške metale; g) arterioskleroza, hipertonija, dijatebis - nedostatak hranljivih vlakana. U većini zemalja intenzivno se uvode u prehrambenoj industriji hranljiva vlakna. 58
Uslovno, hranljiva vlakna se mogu podeliti na nežna (krompir, kupus,jabuke, kajsije i drugi slični produkti), koja se razlazu i dovoljno asimiluju i na gruba (šargarepa, cvekla i dr.), koja se slabije asimiluju. Ali, kada probavili trakt zapadne u krizu i ona će se izvanredno asimilovati. Najveće promene sa hranljivim vlaknima dešavaju se u debelom crevu pod uticajem bakterijske flore.
2.6. Masnoće Termin masnoće poclrazumeva materije koje se sastoje iz glicerina i masnih kiselina, spojenih eteričnim vezama. U dostupnijoj terminologiji to su materije u čiji sastav ulaze ugljenik, vodonik i kiseonik. Po zasićenosti masnim kise linama one se dele na dve velike grupe: tvrde masnoće (salo, svinjska mast, maslac), koje sadrže zasićene masne kiseline, i tečne masnoće (suncokretovo, maslinovo, orahovo, ulje iz koštica itd.), koje poseduju uglavnom nezasićene masne kiseline. Poluzasićene masne kiseline: linolinska, lanolinska i arahidonova - spadaju u nezamenjive faktore ishrane, budući da se one u organizmu ne sintetizuju pa se moraju unositi hranom. Te kiseline po svojim biološkim svojstvima spadaju u životno neophodne materije i čak se razmatraju kao vitamini (vitamin F). Fiziološka uloga i biološki značaj tih kiselina su više struki. Važnija biološka svojstva datih nezasićenih kiselina njihovo učešće u kvalitetu strukturnih elemenata u takvim visokoaktivnim kompleksima, kao što su fosfolipidi, lipoproteidi i drugi. Oni su neophodan element u stvaranju ćelijskih membrana, mielinovih opni, vezivnog tkiva i drugih. Arahidonova kiselina prethodi stvaranju materija, koje učestvuju u regulisanju mnogih procesa životne aktivnosti trombocita i drugih, a posebno prostoglandina, kojima se pridaje veliki značaj kao materijama sa najvećom biološkom aktivnošću. Prostoglandini imaju dejstvo slično hormonima, zbog čega su dobili naziv hormoni tkiva, pošto se oni 59
sintetizuju neposredno iz fosfolipida membrane. Sinteza prostoglandina zavisi od toga koliko je organizam obezbeđen tim kiselinama. Utvrđena je povezanost nezasićenih masnih kiselina sa razmenom holesterina. One potpomažu brzo pretvaranje holesterina u folijeve kiseline i njihovo izbacivanje iz orga nizma. Nezasićene masne kiseline ispoljavaju normalizujuće dejstvo na zidove krvnih sudova, povećavaju njihovu elasti čnost i smanjuju poroznost. Takođe je utvrđena povezanost nezasićenih masnih kiselina sa razmenom vitamina grupe B. Pri deficitu nezasićenih masnih kiselina smanjuje se intenzitet rasta i otpornost na nepovoljne spoljašnje i unu trašnje faktore, suzbija se reproduktivna funkcija, nedostatak nezasićenih masnih kiselina ispoljava uticaj na kontrakcionu sposobnost miokarda, izazivaju oštećenja na koži. Masnoće sadrže vitamine koji rastvaraju masti. Živo tinjske masti su snabdevene vitaminima A i D, biljne vita minom E. Biljne masti imaju visoko energetsko svojstvo, tj. stvaraju se fotosintezom u zelenim delovima biljaka, a potom se skladište u plodovima i semenu. Pri svom razlaganju one oslobađaju (1 gram - 9 kilokalorija) dvostruko više energije, nego belančevine i ugljeni hidrati. Orahovo ulje je izvor dobro asimilirajućih emulziranih masti. Ako ima dovoljno oraha, nema potrebe dodavati u dnevni obrok bilo kakve masnoće. Poželjna je primena masnoća dobijenih hladnim presovanjem. Rafinisanu masnoću, lišenu mikroelemenata i vita mina, treba isključiti. Uz to u dobijenoj masnoći - nezasićene masne kiseline lako oksidiŠu, u masnoći se nagomilavaju produkti oksidacije, koji izazivaju njeno kvarenje. Životinjske masti sadrže toksične s m e s e , koje pri razlaganju dospevaju u organizam. Jer, masno tkivo ne samo životinja nego i čoveka je taložnik, budući da je u njemu najmanja razmena materija. Zbog toga ili organizam, da bi se 60
oslobodio toksina, nagomilava u masno tkivo, gde se one čuvaj u. Dnevna norma u masnim produktima zadovoljava se sa 25-30 grama zejtina (biljne masti) ili maslaca (putera). Masnoća se hidrolizuje u dvanaestopalačnom creVti.
2.7. Vitamini Vitaminima se nazivaju niskomolekularna jedinjenja organske prirode, koji se ne sintezuju u organizmu čoveka, dospevaju spolja, u sastavu hrane, nemaju energetska i plastična svojstva, ispoljavaju biološko dejstvo u malim dozama. Vitamini se stvaraju biosintezom u biljnim ćelijama i tkivima. Većina njih je u vezi sa belančevinastim nosiocima. Oni se obično ne nalaze u biljkama u aktivnom, nego u visokoorganizovanom obliku i, prema istraživanjima, koristiti vitamine u obliku provitamina je najprihvatljivije za orga nizam. Njihova uloga se svodi na potpuno, ekonomično i pravilno korišćenje osnovnih hranljivih materija, pri kojem organske materije hrane oslobađaju potrebnu energiju. Na kraju ovog poglavlja u tabeli 1 prikazana je sistema tizacija teških poremećaja, koji nastaju usled nedostatka vitamina. Skriveni oblici nedostatka vitamina nemaju nikakvih spoljašnjih manifestacija niti simptoma, ali ispoljavaju nega tivni uticaj na radnu sposobnost, opšti tonus organizma i njegovu otpornost na razne nepovoljne faktore. Posle preležane bolesti produžuje se period ozdravljenja, a moguće su i različite komplikacije. U osnovu klasifikacije vitamina utemeljen je princip njihove rastvorljivosti u vodi i masnoćama. S tim u vezi oni se dele na dve velike grupe - vodorastvoljive i rastvorljive vitamine u masnoćama. Vodorastvorljivi vitamini učestvuju u strukturi i lunkcionisanju fermenata. (.1
Vitamini koji se rastvaraju u masnoćama ulaze u strukturu membranskih sistema, obezbedujući njihovo optimalno funkcionalno stanje. Vitamini rastvorljivi u masnoćama: Vitamin A (retinol) Provitamin A (karotini) Vitamin D (kalceferoli) Vitamin E (tokoferoli) Vitamin K (filohinoni) Vodorastvorljivi vitamini: BI (tiamin) B2 (riboflavin) PP (nikotinska kiselina) B3 (pantonenova kiselina) B6 (pirodoksin) B I 2 (cinkobalamin) Bc (folijeva kiselina) H (biotin) N (lipoeva kiselina) P (bioflavanoidi) C (askorbinska kiselina) Materije slične vitaminima: B j (orotova kiselina) B (pangamova kiselina) B (holin) B (inozit) B (kamitin) Hi (paraaminbenzolna kiselina) F (polizasićene masne kiseline) U (S = metilmetionin-sulfat-hlorid) 3
n
4
8
t
Vitamin A On se sadrži samo u produktima životinjskog porekla (riblja ulja, jetra, žumance, mleko i mlečni proizvodi, buter, kajmak i sir). U čistom obliku to je kristalna svetložuta 62
materija koja se dobro rastvara u masnoćama. Nepostojanje na dejstvo kiselina, ultravioletnih zraka i kiseonika iz vazduha. Biljni pigmenti karotinoidi imaju ulogu provitamina A. Karotinoidi (od latinskog carota - šargarepa) spadaju u ugljeno-hidratna jedinjenja, koja su u biljkama obično povezana sa belančevinama. Karotin se u vitamin A pretvara u zidovima tankog creva i u jetri. Fiziološki značaj vitamina A Vitamin A utiče na razvoj mladih organizama, stanje epitelnog tkiva, rast i ćelijski razvoj koštanog tkiva i kostiju, noćni vid. T a k o , adaptacija vida u uslovima različite osvetljenosti traje oko 8 minuta pri normalnim zalihama vitamina A i od 30 do 40 minuta - pri njihovom smanjivanju na pola. Vitamin A učestvuje u normalizaciji stanja i funkciji bioloških membrana. U kombinaciji sa vitaminom C on smanjuje lipoidne taloge na zidovima krvnih sudova i holesterin u krvnom serumu. Posebno je vitamin A potreban štitastoj žlezdi, jetri i nadbubrežnim žlezdama. On je jedan od vitamina koji održavaju mladost.Na primer, ispitivanja na životinjama su pokazala da taj vitamin produžava život. Vitamina A naročito mnogo ima u jetri morskih živih bića. To je bez sumnje jedan od razloga što su preparati iz jetre tih živih bića (na primer, kan eks - iz jetre crnomorske ajkule katrana) veoma skupoceni. Vitamin A je neophodan za zdravlje ušiju. Njegov nedostatak može da prouzrokuje usne infekcije i da se odrazi na mehanizam sluha. On se sa velikim uspehom primenjuje u alergijskoj terapiji. Dokazano je da se napad groznice o d s e n a može sprečiti uzimanjem 150000 ME vitamina A. Inostrani lekari ga nazivaju prvom linijom odbrane od bolesti, što predstavlja celovitost pokrivki i epitela unutar tela, njihov normalan rad je prvi uslov zdravlja. 63
Ispitivanja su pokazala tla mnogi ljudi širom sveta pate od nedostatka vitamina A. Zbog toga dolazi do usporavanja reakcija organizma (upozorenje za sportiste). Tako su u Nemačkoj ispitana 152 Sofera, koji, ili nisu položili ispit za vozača, ili su imali najveći broj saobraćajnih prekršaja. Njima se svakodnevno davalo po 150000 ME vitamina A, što je p r e m a saopštenju Instituta z a p s i h o l o g i j u t r a n s p o r t a , prouzrokovalo znatno povećanje nihove vozačke sposobnosti. Budući daje problem deficita vitamina A veoma izražen u ćelom svetu tom problemu posvećuje se posebna pažnja. Tako, u Indiji deci uzrasta od 1 do 5 godina polugodišnje se daje po 110 miligrama vitamina A (200000 ME, ili 40 odraslih normi odjednom!). Kod dece, koja su dobila dve doze, oboljenja očiju su smanjena za 7 5 % . Rezerve vitamina A mogu u jetri biti jednake rezervama pet stotina dnevnih potreba organizma. On se taloži u jetri u vidu etera viših masnih kiselina: oleinske, palmitinove i stearinske, i, možda zbog toga, bez obzira na tako velike rezerve, ne uočavaju se manifestacije hipervitaminoze. Napomenimo, da se vitamin A nagomilava u jetri iz karotina, ali ne iz vitaminske dijete. Medu seoskim stanovništvom ostrva Java, koje se hrani neobrađenim pirinćem, zelenim povrćem i voćem, nisu uočeni simptomi nedostatka vitamina A. Rećju, ti ljudi imaju dovoljno vitamina A, iako se ne hrane mlekom, prerađevinama od mleka, maslom i jajima. Potrebe za vitaminom A su 1,5 mg/dan, što se približno izjednačava sa 5000 ME (1 ME = 0,3 mg), pri čemu se najmanje 1/3 potreba mora zadovoljiti na račun samog vitamina A, a 2/3 - na račun B-karotina. Hipervitaminoza vitamina A susreće se veoma retko, jer su potrebne izuzetno velike doze, koje se u toku života teško mogu unetiu organizam. Navedimo jedan od takvih slučajeva: U engleskom „Tajmsu" objavljena je vest o smrti naučnika B.Brauna,koji je imao blizu48 godina. U članku pod naslovom „Dijeta sa šargarepom ubila naučnika" pisalo je: „Istragom u Krejđonu utvrđeno je daje B.Braun bio pristalica zdrave hrane. Dnevno je pio po 8 pinti ( pinta - 0,56 litara) 64
soka od šargarepe. Kada je umro bio je potpuno žut. Lekar je izjavio, daje poznati naučnik umro od trovanja vitaminom A". Zalihe vitamina A smanjuju alkohol u kivi, kancerogene uzročnike, bizmut; veliko smanjenje tokom dijete belančevinama (sa 18 do 3%) smanjuje taloženje ovog vitamina u jetri više od 2 puta. Taj vitamin uništavaju kiseonik iz vazduha, kiseline, ultravioletni zraci, ali i užegla mast. Važniji izvori vitamina A su: jetra, maslac, pavlaka, sir, žumance, riblje ulje (masnoća). Pri toplotnoj obradi vitamin A se znatno uništava.
Karotin Karotin je nezasićeni ugljeni hidrat. Nalazi se u plodovima i lišću cvetova, koji imaju narandžasto-žuti pig ment. Belančevina vezana sa karotinom veoma je važan faktor njegove hemijske stabilizacije. U rastvoru, naročito pri ozračenosti i pristupu kiseonika, karotin se lako raspada. Fiziološki značaj karotina Redovnim korišćenjem šargarepe smanjuje se rizik od kancerogenih oboljenja prouzrokovanih zračenjem ili dimom cigareta. Deo B-karotina, koji se u organizmu ne pretvori u vi tamin A, ima posebnu zaštitnu funkciju. Umerena i redovna upotreba crvene šargarepe i njenog soka može se preporučit u kao sredstvo koje smanjuje rizik od prevremenog starenja*. Pored toga, smatra se da karotin pojačava dejstvo polnih hormona. Sadržaj karotina u plazmi krvi čoveka varira od 80 do 230 mg% i zavisi od njegovog unošenja hranom. Kod nekih oboljenja, na primer, ekcema, sadržaj karotina u krvi iznosi 8-30 mg procentualno. U organizmu čoveka on se taloži u jetri, srcu, nervnim tkivima, koštanoj srži, semenicima, testisima, koži - naročito na stopalima i dlanovima.
*
Ovu d r a g o c e n u informaciji! o k a r o t m u p r e u z e o s a m iz knjige M.M.Vilenčika „Biološke osnove starenja i dugovečnosti".
65
Kao masni rastvor B-karotin je dva puta neaktivniji od vitamina A. Izuzetno važan faktor asimilacije karotina je prisustvo žuči u crevima. Deca ga slabije asimiliraju od odraslih. Kod izuzetno velikih doza veštačkog karotina asimiluje se 1-2 procenta. Za razliku od vitamina A karotin u velikim dozama nije toksičan i ne izaziva hipervitaminozu. O važnosti vitamina A i karotina u našoj ishrani govore sledeće činjenice. Prema podacima SZO (Svetske zdravstvene organizacije), od akutnog respiratornog oboljenja (ARO), kijavice, otitisa, angine, bronhitisa, pneumonije, koji se javljaju z b o g nedostatka vitamina A, više od million muškaraca starosti od 40 do 60 godina života postaju invalidi. Stvaranje pljuvačnog kamenca na zubima, prema mišljenju većine specijalista, spoljašnji je simptom skrivenih patoloških p r o c e s a : stvaranje k a m e n c a u jetri i b u b r e z i m a z b o g narušavanja razmene materija pri regeneraciji sluzokože i širenje infektivnih oboljenja. Podsetimo se poglavlja o probavi hrane, u kome je detaljno objašnjeno kako nastaju najrazno vrsnija oboljenja, kako se brzo ljušti epitel želudačno-erevnog trakta, i ako se on u potpunosti ne regeneriše. Tu su i gnojni čirevi, nevarenje, polipi, kancerogeni tumori... Uzroka za pojavu deficita vitamina A i karotina ima mnogo. Navodimo najvažnije: nekvalitetna ishrana, mali sadržaj u produktima, narušavanje asimilacije ili povećana potrošnja kod oboljenja, trudnoće, sportskih treninga, kod dece u periodu intenzivnog rasta od druge do pete godine i polnog sazrevanja. U sklopu profilaktike uz doručak redovno treba jesti salatu, sa dosta Šargarepe, ili piti sok od nje. Tog režima ishrane pridržavao se Pol Breg. U već nadaleko poznatoj knjizi „Čudo gladovanja" on je opisao način sopstvene ishrane: „Približno jedan čas posle toga uzimam moj prvi dnevni obrok hrane, obično salatu od svežeg povrća u kojoj ima dosta šargarepe, kupusa i zeleni. Upravo u tim produktima karotina ima sasvim dovoljno. Dnevna norma B-karotina je 6000 ME. Rekorderi po sadržaju B-karotina su: zelje, bundeva, šargarepa i naročito ulje od oblepihe (hippophae rhamnoides).
Vitamin D Poznato je oko sedam materija, koje imaju antirahitičnu aktivnost, od kojih je najvažniji vitamin D. Pri dejstvu na kožu ultravioletnih zraka stvara se holekalciferon (vitamin D ) iz svog provitamina, koji se sadrži veoma mnogo u koži, koja ima visoku vitaminsku aktivnost. U biljnim organizmima sadrži se ergosterin, koji predstavlja provitamin D. 3
Fiziološki značaj vitamina D Vitamin D normalizuje asimilaciju iz creva soli kacijuma i fosfora, potpomaže taloženje u kostima fosfora i fosfata kalcij uma (tj. učvršćuje zube) i sprečava pojavu rahitisa kod dece. Postoje i uputstva o ulozi vitamina D u određivanju niza svojstava membrane ćelije i subćelijskih struktura, u stvari njihove propustljivosti za jone kalcij uma i drugih katjona. Preporučene dnevne doze vitamina D kod odraslih ljudi i dece starije od 3 godine je 100 ME, dece do 3 godine - 400 ME. Veliki sadržaj vitamina D je u klicama žitarica, zelenom lišću, pivskom kvascu, ribljem ulju.Njime su bogata jaja, maslac, mleko. Provitamin D se sadrži u beloglavičastom kupusu i u maloj količini - u šargarepi. Primena vitamina D u lekovite svrhe i kao profilaktika zahteva predostrožnost budući d a j e on toksičan. Vitamin E Drugi naziv vitamina E je tokoferol. Prema biloškom dejstvu tokoferoli se dele na materije vitaminske i antioksidacione aktivnosti. Fiziološki značaj vitamina E Sastoji se u njegovom antitoksičnom dejstvu na unutarćelijske lipide (masti). Oksidacija unutarćelijskih lipida uslovljava stvaranje toksičnih materija za ćelije iz iscepanih nezasićenih masnih kiselina. Oni mogu da naruše funkcije 67
ćelije i da je zatim potpuno unište. Te toksične materije neutrališu dejstvo fermenata i vitamina. Vitamin E je tesno povezan sa stanjem i funkcijom bioloških membrana, a sprečava i razaranje eritrocita. Važnije svojstvo tokoferola je njegova sposobnost da povećava taloženje u unutrašnjim organima vitamina rastvorljivih u m a s n o ć a m a , naročito vitamina A. Tokoferoli pomažu aktiviranje procesa sinteze A T F . Utvrđena je tesna veza tokoferola sa funkcijom i stanjem e n d o k r i n i h s i s t e m a , naročito p o l n i h ž l e z d a , h i p o f i z e , nadbubrežnih žlezda i štitaste žlezde. Oni učestvuju u razmeni belančevina. Dovoljan nivo tokoferola pomaže razvoj mišića i normalizuje mišićnu aktivnost, sprečavajući umor i slabost mišića. Ta njihova sposobnost široko se primenjuje u sportskoj medicini kao sredstvo za normalizaciju mišićne aktivnosti u periodu udarnih treninga. Naziv tokoferol za vitamin E potiče od grčke reči toko potomstvo i latinske reči ferre - donositi. Sam naziv govori o tome da vitamin E igra važnu ulogu u reproduktivnoj funkciji organizma. On pomaže normalan tok trudnoće i razvoj ploda i aktivno učestvuje u procesima stvaranja sperme. Mnogi tvrde d a j e zaslužan za dugovečnost ljudi. Dnevne potrebe vitamina E kod odraslih su približno 12-15 mil igrama. Njime su bogata biljna ulja (masti), klice žitarica (travarica), zeleno povrće. Vitamin K Postoji više oblika vitamina K: vitamin K (filohinon), vi tamin K (melahinon) i vitaminK. Vitamin K je jedinjenjekoje se nalazi u prirodi i uglavnom je biljnog porekla. Fiziološki značaj vitamina K Vitamin K je dobio naziv od reči koagulacija - što u prevodu znači zgrušnjavanje. Vitamini iz ove grupe učestvuju u procesima zgrušnjavanja krvi. Pored toga, ispoljavaju 68
anabolitičko dejstvo učešćem u produkciji ATF, Stoje bitno za normalno energetsko obezbedenje organizma. Vitamin K je potreban svakoj ćeliji našeg organizma, pošto je on veoma značajan za održavanje strukturnih, funkcionalnih svojstava ćelijskih membrane i organela. Kod odraslih vitamin K sintetizuje mikroflora creva (do 1,5 mg dnevno), zato su kod njih moguće sekundarne avitaminoze tog vitamina u crevima ili usled prestanka njegove sinteze mikroflorom. Najčešći uzroci avitaminoze vitamina K su oboljenja jetre. Vitamin K se nalazi u zelenim listovima salate, kupusa, koprive, lucerke. Pod uticajem sunčeve svetlosti zeleno lišće biljaka ga sintetizuje. Od mikroorganizama crevnog trakta, koji sintetizuju vitamin K najveći značaj ima crevni bacil, koji naseljava debelo crevo.
Vitamin B1 Ovaj vitamin spada u materije koje sadrže sumpor. U čistom obliku to su bezbojni kristali sa mirisom kvasca, dobro rastvorljivi u vodi. Pri pečenju hleba njegovi gubici su 1 0 - 3 0 % , ako se ne upotrebljavaju hemijski ili alkalni usitnjivači. Fiziološko dejstvo vitamina Bj Važnija strana biološkog dejstva B\ jeste njegovo učešće u razmeni ugljenih hidrata. Pri njegovom nedostatku dolazi do nepotpune asimilacije ugljenih hidrata i taloženja u organizmu produkata njihove međurazmene - mlečne i pirogrožđane kiseline. B] igra važnu ulogu u razmeni belančevina: katalizuje cepanje karboksilnih grupa i učestvuje u procesima dezaminacije i pereaminacije amino-kiselina. Angažuje se u razmeni masnoća, učestvuje u sintezi masnih kiselina (koje ne dozvoljavaju formiranje kamenca u jetri i žučnom mehuru). Stimuliše pretvaranje ugljenih hidrata u masnoće. 69
Dejstvuje na funkciju organa za probavu hrane, povećava motornu i sekretornu funkciju želuca, ubrzava evakuaciju njegovog sadržaja. Normalizuje rad srca. Preporučene dnevne doze od 1,3 do 2,6 miligrama (0,6 miligrama na 1000 kilokalorija). Izvor vitamina Bj su žitarice, koje nisu oslobođene klica, pivski kvasac i jetra.
Vitamin B
najbolje je i najefikasnije vitamine grupe B upotrebljavati u kombinaciji sa skrobastom hranom. Pri obilnoj masnoj ishrani naglo raste p o t r e b a za vitaminom B . Vitamin B ispoljava normalizujući uticaj na funkciju organa vida. On povećava adaptaciju na tamu, poboljšava noćni vid i oštrinu vida za boje. Dnevne potrebe - 0,8 miligrama na 1000 kilokalorija. Važniji hranljivi izvori vitamina B su: jaja, jetra, heljdina i ovsena prekrupa, proklijala zrna. 2
2
2
Vitamin PP
2
Vitamin B spada u flavine - prirodne pigmente povrća, krompira, mleka i drugih produkata. Čist vitamin B je narandžastožuti prašak gorkog ukusa, teško rastvorljiv u vodi, koji se lako uništava na svetlosti. Kod čoveka B se može sintetizovati crevnom mikroflorom. 2
2
2
Fizio/oš/ti značaj vitamina B Osnovni fiziološki značaj B2 je u njegovom učešću kao sastavnog dela flavoproteida. Vitamin B , koji se nalazi u organima, 80% se sastoji iz flavoproteida. Dolazeći sahranom, u zidu creva, a takođe u jetri i ćelijama krvi podvrgava se prevođenju u aktivno dcjstvujuću materiju - kofermente. Ti kofermenti su fiksni deo disajnih fermenata. On takođe učestvuje u fermentativnim sistemima, koji regulišu procese oksidacije i reprodukcije u tkivima (disanje i njegovo uvežbavanje). Važnije svojstvo B je njegovo učešće u procesima rasta, on se može razmatrati kao faktor rasta. Vitamin B igra važnu ulogu u razmeni belančevina, ugljenih hidrata i masti. On najpotpunije stimuliše razlaganje ugljenih hidrata. Prven stvena ishrana ugljenim hidratima povećava potrebe za vita minom B . Ukoliko želimo da se pravilno hranimo najbolje je što više upotrebljavati kaše. Da bi se sprečili razni poremećaji, kao na primer, sluzne izlučevine iz nosa i iskašljavanje škrobne sluzi, 2
2
2
2
Po fizičko-hemijskim svojstvima vitamin PP je beo igličast kristal bez mirisa, kiselkastog ukusa, veoma postojan u spoljašnjoj sredini. Fiziološki značaj vitamina PP Vitamin PP ulazi u sastav grupe fermenata, koji su prenosioci vodonika, i na taj način učestvuje u reakciji ćelijskog disanja i u svim reakcijama međurazmene. Taj vitamin utiče na rad organa za varenje: nornializuje sekretornu i motornu funkciju želuca (važno za osobe sa poremećajem želudačne sekrecije i atonije želuca), poboljšava sekreciju i sastav soka pankreasa (važno za diabetiČare), normalizuje funkciju jetre, njenu antitoksičnu funkciju, pomaže stvaranje pigmenta, taloženje glikogena. Pod uticajem vitamina PP u organizmu se povećava iskoriŠćavanje biljnih belančevina hrane. Dnevne potrebe vitamina PP - 6,6 miligrama na 1000 kilokalorija hrane. Vitamina PP ima u heljdi, grašku, mesu, proklijalom zrnu i pivskom kvascu. Vitamin B
3
2
70
U čistom obliku B je žuta tečnost, dobro rastvorljiva u vodi. Postojan je na svetlost, kiseonik iz vazduha, stabilan u neutralnom rastvoru. 3
71
Fiziološki značaj vitamina B Fiziološki značaj je vrlo raznovrstan. Ukazaćemo na osnovno: reguliše funkciju nervnog sistema i nervno-hranljivih procesa, čiji poremećaj izaziva pojavu dermatita i drugih narušavanja. V i t a m i n ^ je povezan sa funkcijom štitaste žlezde: njen tiroksin je potreban (neophodan) za sintezu koenzima A iz vitamina B . Utiče na funkciju nadbubrežnih žlezda, pri njegovom nedostatku nastupa poremećaj sinteze glikokortikoida. Dnevne potrebe vitamina B3 su od 5 do 10 mil igrama. Vitamina B najviše ima u pivskom kvascu, jajima, proklijalom zrnevlju. 3
3
3
Vitamin B
6
Vitamin B je bezbojan kristal, koji se dobro rastvara u vodi. Do 50% vitamina B se gubi pri sterilizaciji mleka i njegovoj obradi na jonskim smolama. 6
6
Fiziološki značaj vitamina B Vitamin B učestvuje u razmeni materija, posebno u razmeni belančevina i stvaranju fermenata. On ima veliku ulogu u razmeni masti. Pri lečenju dermatita uočen je bolji terapeutski efekat u odnosu na zajedničku primenu B i nezasićenih masnih kiselina. Nedostatak B u dnevnom obroku potpomaže infiltraciju masti u jetru. Istraživanja sprovedena na majmunima koji su u dužem periodu dobijali dnevni obrok hrane sa nedovoljnim sadržajem vitamina B 6 , pokazala su da se kod njih razvija izražena arteroskleroza sa prvenstvenim oštećenjem koronarnih sudova. Vitamin B ima veliki značaj u stvaranju krvi. On takode utiče na funkcije stvaranja kiseline u želudačnim žlezdama. Visok nivo B u ishrani povećava procenat kiseline i želudačne sekrecije (važno za osobe koje pate od smanjene kiseline). 6
6
6
6
6
6
72
Dnevne potrebe vitamina B su od 1,5 do 3 miligrama. Taj vitamin treba da u većoj količini uzimaju trudnice i stariji ljudi kod kojih je proces starenja u progresiji. Ovog vitamina ima mnogo u pivskom kvascu, jetri, mladom kravljem širu, krompiru, heljdi, grašku, kupusu. 6
Vitamin H U čistom obliku vitamin H su igličasti kristali, koji se dobro rastvaraju u vodi i koji su postojani pri zagrevanju, na dejstvo kiseonika iz vazduha i dejstvo lužina i kiselina. Fiziološki značaj vitamina H Vitamin H reguliše funkcije nervnog sistema, uključujući i nervno-trofičnu funkciju. Postoje podaci o učešću biotina (vitamin H) u razmeni masti. Avidni albumen, koji se sadrži u belančevinama jaja, ima sposobnost da u crevima stupa u čvrstu vezu sa vitaminom H, formirajući jedinjenje koje se teško čepa. Takav uvezani oblik biotina organizam ne koristi i ne ispoljava vitaminsko dejstvo. Na taj način, toksikoza, koja nastaje pri unošenju većih količina svežih belančevina iz jaja, služi kao manifestacija H-vitaminskog nedostatka. Dnevne potrebe vitamina H su od 0,15 do 0,3 miligrama. Zadovoljavaju se unošenjem vitamina H hranom i na račun biosinteze crevnom mikroflorom. Vitamina H ima najviše u jajima, ovsenoj prekrupi i grašku.
Vitamin Bc On se nalazi u lišću biljaka, otuda i njegov naziv. U čistom obliku predstavlja pločaste narandžasto-žute kristale, slabo rastvorljive u vodi i nepostojane na zagrevanje i dejstvo svetlosti. 73
Fiziološki značaj vitamina Bc V i t a m i n B c , kao i v i t a m i n B , utiče n a s i n t e z u nukleinskih kiselina, purina, nekih amino-kiselina i holina. Zajedno sa vitaminom B nalazi se u hromozomima i služi kao važan faktor razmnožavanja ćelija. Bc stimuliše i reguliše stvaranje krvi, podstiče povećanje broja leukocita. Pod njegovim uticajem smanjuje se sadržaj holesterina u serumu krvi. Dnevne potrebe vitamina Bc su 200 mikrograma. Mali sadržaj vitamina Bc u produktima ishrane i njegova krajnja n e p o s t o j a n o s t pri termičkoj obradi bitno otežava zadovoljavanje potreba u njemu. Nedostajuća količina dopunjava se na račun sinteze crevnom mikroflorom. Vitamina Bc najviše ima u: pivskom kvascu, jetri, peršunu (zeleni), salati, luku-pero. 1 2
l 2
Vitamin B
1 2
U čistom obliku to je crvena kristalna materija u vidu iglica ili prizmi bez ukusa i mirisa. Rastvoljiv je u vodi, a svoju aktivnost gubi pod dejstvom svetlosti. Fiziološki značaj vitamina B Osnovni značaj vitamina B je u njegovom antianemičnom dejstvu. Pored toga, on bitno utiče na procese razmene materija - belančevina, sintezu amino-kiselina, nukleinskih kiselina, purina. Kod dece B stimuliše rast i poboljšava njihovo opšte stanje (važno za roditelje i decu). Nemogućnost da organizam iskoristi vitamin B rezultat je atrofije žlezdastih ćelija na dnu želuca, koje produciraju gastromukoprotein, koji je obavezna komponenta za asimi laciju ovog vitamina u organizmu. Invazije glista mogu u potpunosti da liše organizam vitamina B . Dnevne potrebe vitamina B su 3 mikrograma. Jedan broj lekara tvrdi da ga ima samo u životinjskim produktima: jetri, skuši, sardinama, atlantskoj haringi, nemasnom mladom n
kravljem siru, kokošijem mesu, jajima. Prirodnjaci, međutim, smatraju („Sunčana hrana na vašem stolu") da se vitamin B sintetizuje normalnom crevnom mikro florom. Potrebe za vitaminom B zadovoljavaju se na račun njegove sinteze crevnom mikro florom iz kobalta, koji se unosi hranom. Neophodno je zapamtiti sledeće: pri upotrebi belog hleba, u kojem je malo ćelija bitnih za normalan opstanak mikroflore i u kome ima pekarskog kvasca, sinteza B i se narušava. Kao rezultat toga dobija se slika ko pri ishrani samo biljnom hranom i hlebom. U biljkama ga nema, a ne možemo ga stvoriti mikroflorom - jer ga kvasac uništava. Usled toga ne nastaje ozdravljenje, nego malokrvnost i poremećaj nervnog sistema. To je jedna od grešaka vegetarijanaca; hleb sa kvascem treba zameniti presnim hlebom ili, j o š bolje, monolitnim krupama. Vitamini grupe B određuju opšte stanje zdrav lja. Ako se oni unose u dovoljnoj količini, čovekov organizam može da živi bez životinjskih belančevina, što je naročito važno kod alergija. Kada su u nedostatku, ostali vitamini gube veći deo svog značaja i dejstva. Potpuno snabdevanje vitaminima grupe B obezbedjuje se uzimanjem hrane, u čiji sastav ulaze zelenolisne biljke, monolitno zrno, proklijalo zrno, pivski kvasac, orasi. 1 2
) 2
2
1 2
1 2
1 2
1 2
1 2
74
Vitamin C U čistom obliku to je bela kristalna materija kiselog ukusa, bez mirisa, koja se dobro rastvara u vodi. Osnovna količina (do 70%) vitamina C u biljkama nalazi se u vidu askorbigena, koji predstavlja vezani oblik vitamina C, najpostojanijeg na oksidaciju. Prisustvom askorbigena može se objasniti stabilna vitaminska aktivnost plodova i povrća. Iako vitamin C spada u grupu vodorastvorljivih vitamina, on ima tri individualne osobine, po kojima se bitno izdvaja iz te grupe: 75
1) odsustvo u biološkom dejstvu vitaminaC kofermentnih funkcija, tj. odsustvo fermentnog sistema, u čiji sastav bi vita min C ulazio u svojstvu specifične, na cilj u s m e r e n e , strukturne komponente datog kofermenta. 2) vitamin C je stalno prisutan u belančevinastom delu fermentnih sistema (apoferment) i na taj način učestvuje u sintezi belančevinastog dela svih fermenata, čime se i objašnjava rasprostranjenost njegovog biološkog dejstva; 3) n e s p o s o b n o s t e n d o g e n e s i n t e z e v i t a m i n a C u organizmu čoveka. Fiziološki značaj vitamina C Biološka uloga vitamina C u organizmu u osnovi je vezana za oksidaciono-reproduktivno dejstvo. Vitamin C je posebno interesantan zbog svoje neposredne povezanosti sa razmenom belančevina. Pri deficitu vitamina C u organizmu se smanjuje upotreba belančevina, a potreba za njima se povećava. Shodno tome, pri nedostatku belančevina, u stvari pri nedostatku životinjskih belančevina, u tkivima se narušava normalna reprodukcija dehidroaskorbinske kiseline u vitaminu C i povećava se potreba za vitaminom C. Vitamin C igra važnu ulogu u održavanju normalnog stanja zidova kapilara i zadržavanja njihove elastičnosti. Pri njegovom nedostatku uočava se povećana lomljivost kapilara i sklonost ka krvarenju. To se dobro uočava pri čišćenju zuba, ako desni krvare onda je to upozorenje da se nalazimo u stanju blage avitaminoze vitamina C. Velike količine vitamina C u organizmu potpomažu najpotpunije stvaranje zaliha glikogena u jetri i povećavaju njenu antitoksičnu funkciju. Endokrini sistemi (hipofiza, hipotalamus, nadbubrežne žlezde i druge žlezde), kao i unutarćelijski membranski sistemi, raspolažu većim količinama i imaju potrebu za velikim količinama vitamina C. Najbogatiji vitaminom C su ribozomi i sve druge organele i ćelijske strukture, u kojima se sintezuju belančevine. 76
Usled nedostatka vitamina C narušava se otpornost našeg organizma ne samo na infekcije nego i na dejstvo nekih toksina. Vitamin C ima neka zaštitna svojstva u odnosu na pojedine toksične materije: olovo, sumpor-ugljenik, aniline, nitrozamin i druge. Vitamin C, kao i vitamin E, blokira stvaranje toksičnih jedinjenja u organizmu, odnosno on ima antitoksično svojstvo. Dnevne potrebe su od 60 do 100 miligrama. Kod pušača se vitamin C veoma loše asimiluje, pa čak i kada se unosi hranom u potpunim količinama oseća se njegov nedostatak. Utvrđeno je da degenerisana crevna mikroflora može da uništi vitamin C u crevima pre njegovog dospevanja u krv. Ako je hrana dobro obrađena pljuvačkom u ustima, onda zahvaljujući tome nema gubitaka vitamina C. Najveća količina vitamina C je u suvom šipku, crnoj ribizli, šumskoj jagodi, kupusu, mirodiji i peršunu (zeleni).
Vitamin P Vitamin P objedinjava grupu biološki aktivnih materija bioflavanoida. U današnje vreme poznato je oko 500 bioflavanoida, i svi su oni produkti biljnog porekla, u životinjskim tkivima te materije nisu otkrivene. Biološka svojstva vitamina P i vitamina C imaju mnogo zajedničkog. Osim toga, uočava se izraženi sinergizam tih vitamina u ispoljavanju biološkog dejstva. Fiziološki značaj vitamina P Osnovna uloga vitamina P se sastoji u njegovom dejstvu na učvršćavanju kapilara i smanjenju poroznosti zidova krvnih sudova. Zato vitamin P normalizuje stanje kapilara i povećava njihovu čvrstoću. Dnevne potrebe nisu tačno ustanovljene, orijentimo one su polovina količine u odnosu na vitamin C. Vitamina P najviše ima u: crnoj ribizli, mahovnici, višnji, trešnji i ogrozdu. 77
Vitamin N— fiziološki značaj On učestvuje u procesima biološke oksidacije. Od drugih svojstava vitamina N treba istaći da on potpomaže rast i upotrebljava se u plastičnoj hirurgiji. On ima antioksidaciono dejstvo u poređenju sa vitaminima C i E. Takode ima izražena zaštitna svojstva u odnosu na mnogobrojne toksične materije, naročito u odnosu na soli teških metala (arsenik, živu, olovo i dr.). Pri tom se stvaraju čvrsti vodorastvorljivi kompleksi, koji se lako izlučuju urinom. Vitamin N sprečava zamašćivanje jetre. Dnevne potrebe vitamina N su 0,5 miligrama. Nalazi se u kupusu, pirinču i mleku. Vodorastvorljivi vitamini se sadrže u biljnoj hrani i organizam ih brzo asimiluje.
2.7.1.
Sups tance slične
vitaminima
Te supstance objedinjavaju grupu materija koje imaju mnogobrojna svojstva prisutna u pravim vitaminima, ali koje ne zadovoljavaju sve potrebe koje se od njih zahtevaju.
Vitamin B
1 3
13
1 5
Ovaj vitamin je prvi put izdvojen iz jezgra koštica kajsija. Najvažniji i osnovni fiziološki značaj jeste u njegovim lipotropnim svojstvima i funkciji donatora pokretnih metilnih grupa. 78
1 5
Paraaminbenzolna kiselina (PABK) Ovu kiselinu čine bezbojni kristali, rastvorljivi u vodi. Fiziološki značaj PABK Kod životinja zbog nedostatka ovog vitamina nastaju poremećaji u stvaranju pigmenta (depigmentacija dlake i dr.), zastoji u rastu, poremećaji hormonalne aktivnosti i drugi. Dnevne potrebe nisu utvrđene.
Holin Holin je kristalna materija bele boje, koja se dobro rastvara u vodi i alkoholu.
1 3
Vitamin B blagotvorno utiče na funkcionalno stanje jetre, ubrzava regeneraciju ćelija jetre. Postoje podaci o tome, da orotova kiselina ( B ) potpomaže plodnost i poboljšava razvoj ploda. Dnevne potrebe su od 0,5 do 1,5 grama. Sadrži se u pivskom kvascu, jetri, mlečnim produktima. Vitamin B
U perspektivi vitamin B će najviše koristiti sportisti. On poboljšava disanje tkiva, povećava iskorišćavanje kiseonika u tkivima i učestvuje u oksidacionim procesima, stimulišući ih, pa se u vezi sa tim upotrebljava kod akutnih i hroničnih intoksikacija. Dnevne potrebe nisu utvrđene.
Fiziološki značaj holina Njegovo važnije biološko dejstvo je lipotropno. Lipotropni efekat holina ispoljava se njegovim učešćem u sintezi fosfolipida u jetri, obezbeđujući brzo oslobađanje jetre od masnih kiselina. Pri njegovom nedostatku dolazi do infiltracije masti u jetru. Holin utiče na procese razmene belančevina i masnoća, čineći neškodljivim mnogobrojne materije koje su štetne za organizam (selen i druge). Veoma je efikasan u profilaktici arterioskleroze. Dnevne potrebe nisu utvrđene. Smatra se da je dovoljno uzimati od 0,5 do 3 grama. Holina ima najviše u: jetri, jajima, ovsenoj prekrupi, pirinču, mladom kravljem siru. 79
Inozit
Inozit ima izražena lipotropna i sedativna svojstva, a takođe stimulišuće deluje na motornu funkciju probavnog aparata. Dnevne potrebe su od 1 do 1,5 grama. Sadrži se u dinjama, kupusu, šargarepi, krompiru, cvekli, paradajzu, baštenskim jagodama, a naročito u proklijaloj pšenici.
Karnitin Karnitin je neophodan za normalno funkcionisanje mišića i održavanje njihovog optimalnog fiziološkog stanja. Dnevne potrebe nisu utvrđene. Smatra se da ga ima najviše u mesu i mesnim prerađevinama.
Vitamin U Ovaj vitamin potpomaže zarastanje čira u želucu i dvanaestopalačnom crevu. Pri tom se normalizuje funkcija želuca, jer povoljno utiče na njegovu sluzokožu, a stimulišu se i procesi regeneracije njegovih ćelija. Primenjuje se kod hroničnog gastritisa. Pri dužoj upotrebi (tokom nekoliko meseci) ne ispoljava negativni uticaj na stanje jetre (njeno zamašćivanje), za razliku od metionina. Dužom toplotnom obradom vitamin U se potpuno gubi. Ima ga u kupusu, cvekli, peršunu.
2.7.2.
Štetnost veštačkih vitamina
Iz navedenog o vitaminima postaje potpuno jasno da njihova aktivnost umnogome zavisi od belančevinastog nosi oca. Bez te druge polovine oni nisu efikasni i uopšte u procesu 80
dobijanja na veštački način iz organskih oblika prevode se u kristalne, koji su po svojoj suštini već neorganski i u takvom obliku mi ih ne asimilujemo. Mnogi su se u to uverili na ličnom iskustvu, uzimajući različite polivitaminske preparate (Undevit, Dekamevit i dr.), pri čemu je mokraća imala boju tih „vitamina". Pri takvom „lečenju" mi preopterećujemo jetru i bubrege tom neorganikom, narušavamo neophodni balans u organizmu, unosimo u njega haos umesto regulišuću strukturu. Ako uzimamo više nego što je potrebno prirodnih vita mina, naš prirodni trofostat - bakterije uništavaju i izbacuju sve s t o j e suvišno. Predoziranje vitamina pri prirodnoj ishrani je veoma teško ostvariti, a pri veštačkoj veoma prosto. Naža lost, lično mi je poznat slučaj da je dete pojelo paketić veštačkih „vitamina" i umrlo. Kao primer štetnog dejstva velikih doza veštačkih vita mina navešću odlomak iz članka koji je objavljen u časopisu „Zdravlje": „O vitaminu C sa velikom sigurnošću se pronosi glas kao o bezopasnom preparatu. Ipak, poslednjih godina lekari sve češće uočavaju kod ljudi sporedne reakcije, izazvane prekom e m i m dozama tog vitamina. Mnogi ljudi pokušavaju da jakim dozama vitamina C spreče ili lece akutna respiratorna virusna oboljenja, grip i neke druge bolesti. Tako uzimaju po ličnom nahođenju vitamin C u dozama 4-6 ili čak 10 grama dnevno (!), iako je normalna potreba za njim 100 miligrama. Naučnici iz gotovo svih zemalja sveta saglasni su u jednom - uzimanje vitamina C ne povećava otpornost orga nizma na prehlade. Štaviše, prekomerne doze vitamina C pogoršavaju tok nekih infekciono-alergijskih oboljenja, kon kretno reumatizma. Najopasnija posledica maksimalne doze vitamina C je povećano zgrušavanje kiv i, a rezultat toga je stvaranje tromba. Dejstvujući razdražujuće na sluzokožu organa želuda čno-crevnog trakta, suvišne doze vitamina C izazivaju bolove u podbratku, gorušicu, mučninu, povraćanje, proliv (velika činija salate od kupusa, šargarepe, peršuna itd., koja sadrži mnogo vitamina C, ne izaziva ništa slično). Eto zašto se kod ljudi koji su obožavaoci „vitaminčića" često komplikuje gas81
tritis sa povećanom kiselinom, kao i oboljenje čira u želucu i dvanaestopalačnom crevu. Vitamin C, povećavajući količinu mokraće (urina), ubrzava stvaranje kamenca u bubrezima i mokraćnom mehuru iz soli oksalne i minske kiseline. One, koji primaju injekcije B j , lekari, po pravilu, upozo ravaju da ne treba da uzimaju vitamin C, pošto on može da neutralise vitamin B . Oboleli od dijabetesa treba da znaju, da velike doze vitamina C smanjuju stvaranje insulina u pankreasu (gušte rači) i povećavaju sadržaj šećera u mokraći i krvi. U najnovije vreme je utvrđeno da jake doze vitamina C usporavaju prenos nervno-mišićnih impulsa, zbog čega dolazi do jDovećanog zamora mišića, a narušava se i koordinacija vidnih i motornih reakcija. Iz navedenog se može zaključiti samo jedno: za dobro zdravlje i njegovo očuvanje koristiti samo prirodne vita mine. Prema medicinskim izvorima sastavio sam tabelu, koja ukazuje, na osnovu kojih simptoma se može odrediti koji nam vitamin nedostaje, a izborom produkata ishrane sa obilnim sadržajem nedostajućih vitamina može se otkloniti nedostatak.
Naziv vitamina
Simptomi nedostatka vitamina
D
Znojenje
B
Suvoća, pomodrelost usana i ivica na njima - hejloza, naprsline i kraste na uglovima usta - angularni stomatitis, seborejni dermatitis nosno-usnih skladišta Suvoća i bledilo usana; eritrem nadlanice ruku i vrata, pertttanje, hiperkeratoza, pigmentacija
2
2
1 2
PP
B
3
Dermatiti
B
6
Suvi seborejni dermatitis, hejloza, glositis
H
Krljušasti dermatitis
C
Cijanoza usana, ušiju, nokti; bledilo i suvoća kože Kosa
A Tabela 1 KLINIČKI SIMPTOMI NEDOSTATKA VITAMINA*
Naziv vitamina
Bledilo i suvoća kože, orožavanje folikula dlake, stvaranje mitisera, sklonost gnojnim oboljenjima Karotin Ekcem
82
3
Vitamin A se nalazi, uglavnom, u životinjskoj hrani. T a m o , gde se ne pominje o nedostatku viamina A, treba čitati karotin, pošlo se u našem organizmu iz karotina stvara vitamin A.
Gubitak boje kose
H
Ćelavost
C
Orožavanje folikula kose sa pojedinačnim petihijama
Simptomi nedostatka vitamina
A
*
B
Suvoća i gubitak sjaja kose
Nokti A
Lomljivost i išaranost noktiju_ Oči
A
Konjuktivitis i blefaritis, pojedinačne Bitoove mrlje, strah od svetlosti, noćno slepilo
Naziv vitamina
Naziv Simptomi nedostatka vitamina vitamina
Simptomi nedostatka vitamina
B
2
Strah od svetlosti, konjuktivitis i blefaritis
Bc
B
6
Konjuktivitis
Z
Lomljivost kapilnra, krvarenja
C
Krvarenje desni pri sisanju usnama ili pri čišćenju zuba
Jezik B
2
PP
Suv i blistavo-crven
B
3
Obložen, otečen, brazdast ili suv, sjajno crven, bolan, sa pukotinama
Oboljenja arterija stopala
Probavili sistem A
Zbog degeneracije sluzokože želudačno-erevnog trakta mogu se pojaviti: diseptički poremećaji, poremećaji želudačne sekrecije, sklonost ka gastritisima, kolitisima
B
Nedovoljna funkcija probavnih organa, naročito jetre i želudačne sekrecije
Kosti i zubi D
Anemija
Deformacija grudnog koša i kičme, zubi se drobe
Disajni sistem A
Sklonost rinitisima, bronhitisima, pneumoniji
PP
Crevni poremećaji - uporni neprekidni proliv
D
Sklonost oboljenjima disajnih puteva
B
Stvaranje čireva u crevima, zamašćivanje jetre
B]
Sipnja
Holin
Ciroza jetre, pojava nekrotičkih žarišta u njoj
Bj
Zatvor, gubitak apetita
3
Krv K
Pogoršava zgrušavanje krvi
B
Smanjenje sadržaja leukocita; poremećaji u funkcionisanju kapilara - smanjivanje njihovog tonusa
2
84
Nervni sistem B,
Brzi psihički zamor; oboljenje perifernih nervnih završetaka, uglavnom donjih
85
Naziv vitamina
Naziv vitamina
Simptomi nedostatka vitamina
PP
Neurastenični sindrom (razdražljivost, nesanica, potištenost, ukočenost); nervno-mišićni bolovi
B
Poremećaji nervnog sistema (grčevi, paraliza, pareze i dr.); poremećaji nervne atrofije
3
B
6
Nervno-psihički poremećaji: depresija, reakcije, razdražljivost, nesanica, dr.
psihičke
Simptomi nedostatka vitamina Polna funkcija
A
Degeneracija i orožavanje epitela u materici i vagini
Karotin Slabi aktivnost polnih hormona E
Slabi polna funkcija Prevreinena starost
C
Holin
Kod opšteg stanja avitaminoze dolazi do razvoja sledećih patoloških stanja: arterioskleroze, neuroze, stresa Narušava se razmena masnoća u nervnom tkivu, jetri, bubrezima, srčanom mišiću. Nedostatak holina podstiče rast tumora Bubrezi
A
Degeneracija epitela u samim bubrezima i mokraćnim kanalima. Otuda su pielitisi, uretritisi, cistitisi Opšte stanje
D
OpŠta slabost, razdražljivost
E
Mišićna slabost
P
Opšta slabost
B,
Brzo psihičko i fizičko zamaranje, slabost mišića, zamaranje pri hodanju; pri palpaciji bolovi mišića, listova nogu
86
Karotin
Prevremena starost, tumori
B
Intenzivan razvoj procesa starenja
6
2.8. Enzimi Enzimi su složene organske materije, koje se stvaraju u živoj ćeliji i igraju važnu ulogu katalizatora svih procesa, koji se dešavaju u organizmu. Oni su belančevinaste prirode, ali se sastoje iz dve komponente: belančevinastog nosioca (apoenzim) i aktivnog dela enzima, koji nema belančevinastu prirodu (koenzim). U aktivni deo spadaju: gvožđe, mangan, kalcijum, bakar, cink, kao i neki vitamini. Koenzim postaje aktivan kada se sjedini sa svojim nosiocem - glavnom masom enzima. Budući da su belančevinaste materije, enzimi se pri zagrevanju do 54°C nepovratno koagulišu (zgrušnjavaju) i gube svoje katalitičko dejstvo. Oni se, takode, lako raspadaju pod dejstvom kiseonika i svetlosti. Svi procesi razmene materija: belančevina, ugljenih hidrata, masnoća, vitamina, minerala - odvijaju se uz sadejstvo enzima. Pri normalnom atmosferskom pritisku i temperaturi od 37°C u živom 87
organizmu li procesi se odvijaju brzo, štedeći veliku količinu energije. Ustanovljeno je da postoje srodne veze između enzima, hormona i vitamina. Poznato je da se avitaminoze i oboljenja izazvana nepravilnom unutrašnjom sekrecijom, objašnjavaju narušavanjem enzimskih procesa u organizmu. Svezom hranom u tanko crevo dospeva 60-80% enzima bez promene. Međutim, da bi prodrli kroz zidove creva oni se raspadaju na apoenzime i koenzime i posle dospevanja u krv ponovo se sjedinjuju, aktivirajući životne procese. Vitamin E, kojim je zasićena sveza biljna hrana, ima ulogu zaštitnog faktora enzima. Kao s t o j e već rečeno, inducirana autoliza je moguća pri najaktivnijem učešću enzima, što znatno olakšava rad probavnih žlezda. Kada se enzimi upotrebljavaju u velikoj k o l i č i n i , u crevima se oslobađa k i s e o n i k . Sloj b o g a t kiseonikom neophodan je za razvoj zdrave crevne bakterijske flore, on takođe sprečava razvoj bolesnih bacila. Kod ljudi, koji se hrane kuvanom i konzerviranom h r a n o m , često se oseća nedostatak enzima u krvi i u medućelijskoj tečnosti, životni procesi protiču tromo i napregnuto. Nasuprot tome, pri ishrani svezom biljnom hranom životni procesi se odvijaju snažno i ekonomično, u krvi je mnogo enzima.
2.9. Mineralni elementi Hrana, koja ne sadrži mineralne soli, iako u potpunosti zadovoljava sve ostale uslove ishrane, vodi ka uspo renoj gladnoj smrti, zato što osiromašuje telo solima neminovno prouzrokuje poremećaje u ishrani. F.F.Erisman O važnosti mineralnih soli govore istraživanja Forestera još iz 1879.godine. On je hranio pse mesom iz kojeg su izvučene soli i ustanovio je da oni brže umiru od životinja, koje potpuno gladuju. SS
Fiziološki značaj mineralnih elemenata određuje se njihovim učešćem u: 1) strukturi i funkcijama većine fermentnih sistema i procesa, koji se odvijaju u organizmu; 2) plastičnim procesima i formiranju tkiva organizma, naročito koštanog tkiva, gde su fosfor i kalcijum osnovne strukturne komponente; 3) održavanju kiselo-alkalne ravnoteže u organizmu; 4) održavanju normalnog slanog sastava krvi i učešću u strukturi njenih sastavnih elemenata; 5) normalizaciji vodeno-slane razmene. Posebna uloga pripada mineralnim materijama u održavanju kiselo-alkalne ravnoteže u organizmu (KAR): ona je neophodna za obezbedenje stabilnosti unutrašnje sredine organizma. Kiselo-alkalna ravnoteža obezbeđuje potrebnu koncentraciju jona vodonika u ćelijama i tkivima, medutkivnim i međućelijskim tečnostima i prenosi im osmozna svojstva, neophodna za normalan tok procesa razmene. Na održavanje KAR ogroman uticaj ima način ishrane. Pri tom ishrana različito utiče na KAR u zavisnosti od uzrasta. Istraživanja, koja su obavljena u Institutu za gerentologiju AMN SSSR-a (Grigorov J.G., Sineok L.L. i drugi, 1978), potvrdila su uticaj osobenosti uzrasta i načina ishrane na sistem KAR. Ona su pokazala da razvoju acidoza (pomeranja unutrašnje sredine organizma prema kiseloj strani) doprinosi prvenstvena upotreba životinjskih masti i belančevina, pri čemu je ta pojava kod starijih ljudi veoma izražena. Uvođenje ugljenih hidrata izaziva pomeranje KAR prema metaboličkoj alkalozi (lužinska strana). Na taj način, za stariji uzrast poremećaj KAR prema kiseloj strani je krajnje neprijatan. Izučavanje mineralnog sastava hranljivih produkata je pokazalo, da se neki od njih karakterišu kao dominantni u sastavu mineralnih elemenata, koji u organizmu izazivaju elektropozitivne (katjoni), drugi - prvenstveno elektronegativne (anjoni) pomake. Otuda hranljivi produkti, bogati katjonima, imaju alkalnu orijentaciju, a hranljivi produkti, 89
bogati anjonima - kiselu. Uzimajući u obzir važnost održa vanja KAR u organizmu i uticaj na njega kiselih i alkalnih materija hrane, izvršena je podela mineralnih materija hraljivih produkata na materije alkalnog i kiselog dejstva. U procesu brižljivih naučnih ispitivanja pokazalo se da su glavni izvori mineralnih elemenata biljna hrana — voće i povrće. Pri tom se oni u svežem povrću i voću nalaze u najaktivnijem obliku i organizam ih lako asimiluje.
Tabela 2 UPOREDNA KARAKTERISTIKA PRODUKATA ISHRANE PO STEPENU KISELE I ALKALNE REAKCIJE ORGANIZMA Oznake usvojene u tablici: 0 - slaba kiselost ili alkalnost; 00 - srednja; 000 - jaka i 0000 - vrlo jaka. Produkti
Mineralni elementi
Alkalni (katjoni): Kalcijum (Ca) Magnezij Kalijum(K) Natrijum (Na)
um
Kiseli (anjoni):
(Mg)
Fosfor (P) Sumpor (S) Hlor (Cl)
Žitarice i mahunarke pri raspadanju u želudačno-crevnom traktu stvaraju produkte sa slabokiselom reakcijom, ali zato one daju mnogo dragocenih hranljivih elemenata i ne stvaraju štetne šljake pri metabolizmu, kao produkti životinjskog porekla. Produkti životinjskog porekla - meso, riba, ovčji sir, maslo (maslac) i drugi, izuzev kvalitetnog svežeg mleka stvaraju produkte sa jako kiselom reakcijom. Sličan efekat imaju - beli hleb, testenine od belog brašna, polirani (obrađeni, MS) pirinač, rafmisani šećer i drugi, slični njima ili napravljeni iz sirovina. Da ne preopteretimo obim knjige informacijama o mineralnim elementima, ukazaćemo na biološku ulogu važnijih minerala sa pozicija pravilne ishrane. Radi praktičnih odgovora na pitanja čitalaca, na osnovu radova Vokera i Poupa, sastavio sam tablicu sa navođenjem kiselosti i alkalnosti produkata (tabela 2). 90
Kaj sije, sušene Cvekla, sveza Sargarepa Celer Krastavci, svezi Smokve, sušene Loćika Jagode Kaj sije, sveže Mahunarke, sveže Kupus Karfiol Dinja Ribizla Maslačak (zelen) Voće (skoro svo) Sok limuna, prirodni Pastrnjak Narandžin sok, prirodni Šljive, sušene Ovsenica Mleko, neobrano (sveže) Luk Grožđe Grožđani sok, prirodni Višnja Kupus, crveno-glavičast
Kiselost
_ —
— — —
—
Alkalnost 0000 0000 0000 0000 0000 0000 0000 0000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 000 00 00 00 00 91
Kalcij um Medu elementima, koji ulaze u sastav našeg tela, kalcijum zauzima peto mesto posle četiri glavna elementa: ugljenika, kiseonika, vodonika i azota, a među metalima, koji stvaraju baze (alkalije) - prvo mesto. U organizmu se sadrži normalno oko 1200 grama kalcijuma, 99% te količine koncentrisano je u kostima. Mineralna komponenta koŠtanog tkiva nalazi se u stanju neprekidnog obnavljanja. Stalno se odvijaju dva procesa: resorpcija koštane materije sa ubacivanjem oslobođenog kalcijuma i fosfora u krvotok i taloženje fosforno-kaIcijumovih soli u koštano tkivo. Kod dece koja rastu kostur se u potpunosti obnavlja za 1-2 godine, kod odraslih za 10-12 godina. Kod odraslog čoveka dnevno se iz koštanog tkiva izbacuje do 700 miligrama kalcijuma i isto toliko se ponovo taloži. Otuda koštano tkivo, pored funkcije oslonca, ima ulogu depoa kalcijuma i fosfora, odakle ih organizam izvlači pri nedovoljnom uzimanju hranom. Na primer, pri padu atmosferskog pritiska, da bi sačuvao ravnotežu, organizam traži više od uobičajenih količina kalcij uma. Ako nema njegove rezerve u krvi, on ga pojačano izvlači iz kostiju. Kada proces pređe normu razvija se patologija, češće kod starijih, i oni govore: ,,Oh, kako bole kosti! Sprema se loše vreme..." Kalcijum, takode, neutralizuje štetne kiseline.Što je u hrani manje produkata, koji daju kiselu reakciju krvi (mesa, sira, proizvoda od belog brašna, rafiniranog šećera i životinjskih masti), manja je potreba za kalcij umom i bolje stanje kostiju i zuba (upozorenje ljudima koji pate od pokvarenih zuba). Kalcijum ima bitnu ulogu kao sastavni deo ćelijskog jezgra. Važna uloga pripada kalcijumu u uspostavljanju medućelijskih veza i kvalitetnog slepljivanja pri formiranju tkiva. Moskovski profesor A.Malenkov je ustanovio da otpornost organizma na kancerogene (maligne) tumore zavisi od sile spajanja ćelija. 92
93
N a u č n i c i su uočili j o š dve o s o b e n o s t i u vezi sa kalcijumom. Dobre rezerve kalcijuma u mladim godinama dugi niz godina održavaju organizam mladim. Sto je veća koncentracija kalcijuma u serumu krvi, veće su šanse bolesnika da ozdravi. Na asimilaciju kalcijuma negativno utiče višak u hrani: fosfora, m a g n e z i j u m a i kalijuma. N e g a t i v n o utiče na asimilaciju kalcijuma i višak ili nedostatak masti. Pri suvišku masnoća kalcijum se izbacuje iz organizma u vidu kalcijevih sapuna. N e k e kiseline (inozitfosforna, oksalna) formiraju sa kalcijumom čvrsta nerastvorljiva jedinjenja, koja organizam ne prihvata.U stvari, kalcijum iz hleba, pšenice, ovsa i drugih žitarica, koje sadrže znatnu količinu inozitfosforne kiseline nedovoljno se asimilira. A pošto je kod nas osnovni produkt hleb i proizvodi od brašna (testenine), nije začuđujuće sveopšte mućenje sa zubima. Kalcijum se ne asimiluje iz zelja i spanaća. Do optimalne asimilacije kalcijuma dolazi pri odnosu kalcijuma i fosfora 1:1,3 (prema nekim podacima 1:1 i 1:1,7) i odnosu kalcijuma i magnezijuma 1:0,5. Dnevne potrebe kalcijuma su 800 miligrama (prema drugim podacima - 1,4 grama). Eksperti S Z O (Svetske zdravstvene organizacije) su odredili fiziološke potrebe u kalcijumu na 400-500 miligrama dnevno. Kao dopuna navešću interesantne podatke iz članka V.N.Fedina „Šta nam nedostaje?': „Na Drugom međunarodnom kongresu lekara o uticaju uslova života i rada na zdravlje ljudi lekari su sa čuđenjem zaključili da je stanovništvu Evrope, Severne Amerike i Okeanije malo 900 miligrama kalcijuma dnevno (70-90% kalcijuma to stanovništvo dobija uzimanjem mleka i mlečnih proizvoda, tj. prema savremenim dostignućima u najoptimalnijem načinu ishrane!). U Italiji i Argentini je dovoljno 650-800 miligrama kalcijuma (50-70% iz mlečnih produkata), a Japanci, većina Indusa, stanovnici Čilea, UAR, Turske žive na 300-350 miligrama kalcijuma dnevno, pri čemu je u njihovom dnevnom obroku mleka samo 10-30%, a ostalo 94
su - žitarice, plodovi, orasi, riba. Kod tih naroda je manje izlučivanje iz organizma neiskoriŠćenog kalcijuma a veći nivo njegove asimilacije". Ispostavlja se da mnogo Šta zavisi od produkata. Kao stoje već navedeno, treba se pridržavati sledećih uslova: na jon kalcijuma u plazmi krvi treba da bude 2 jona kalijuma (1:2); fosfora sa hranom 1:1,5; magnezijuma 1:0,5. U pasterizovanom mleku odnos kalcijuma i fosfora je 1:0,7; kalcijuma i magnezijuma - 1:0,1; kalcijuma i kalijuma - 1:1. Osim toga, potrebni su mnogi drugi elementi, ali i vitamini, organske kiseline, što se gubi u mleku prilikom pasterizacije. Dakle, mi znamo šta negativno utiće na asimilaciju kalcijuma u organizmu, a takode znamo produkte, koji su najbolji za zadovoljavanje potreba organizma u kalcijumu. Šta se sve može preduzeti da bi se kalcijum potpunije asimilirao, jer se 70-80% kalcijuma unesenog sa hranom izbacuje sa ekskrementom, a sa mokraćom još 150-350 miligrama. 1. Prenos kalcijuma u organizam kroz zidove creva vezan je za gubitak energije., Zbog toga je potrebno zasićivati organizam kiseonikom i lako svarljivim ugljenim hidratima. 2. Obezbediti organizam vitaminom D i imati zdrave bubrege. U bubrezima se iz vitamina D stvara materija, koja transportuje kalcijum u tanko crevo. 3. Izlečiti sluzokožu tankog creva korišćenjem (unosom) hrane sa dovoljnom količinom karotina. U suprotnom, njegova degenerisana sluzokoža neće biti u stanju da asimiluje hranu. 4. Pretvaranje kalcijuma potpomažu hrana bogata belan čevinama, limunska kiselina i laktoza. Amino-kiseline belančevina stvaraju sa kalcijumom dobro rastvorljive i lako asimilujuće komplekse. Istovetan je i mehanizam dejstva limunske kiseline. Laktoza, podvrgavajući se vrenju, održava u c r e v i m a nisku vrednost p H , što s p r e č a v a stvaranje nerastvorljivih fosforno-kalcijevih soli. Prema tome, treba koristiti sledeću tabelu (tabela 3), u kojoj su dati podaci o sadržaju kalcijuma u hranljivim produktima za stvaranje zdravog tela, naročito zuba.
Tabela 3
Maguczijum U o r g a n i z m u odraslog čoveka ima 25 g r a m a magnezijuma. On ulazi u sastav diferenciranih viših tkiva, a njegova maksimalna količina je u mozgu, timusu, nadbubrežnim žlezdama, polnim žlezdama, crvenim krvnim zrncima, mišićima. Njegova koncentracija u ćelijama je 3-15 puta veća, nego u vanćelijskoj sredini. Magnezij um i kalijum su preovladujući katjoni u ćeliji. Pri učešću magnezijuma dolazi do slabljenja mišića, on ima svojstvo da širi krvne sudove, stimuliše peristaltiku creva i da povećava lučenje žuči. Pri nedostatku magnezijuma u bubrezima nastaju degenarativne promene i nekrotične pojave, povećava se sadržaj kalcijuma u zidovima krupnijih sudova, u srčanim i skeletnim mišićima - oni obamiru (koče se), gube elastičnost. Ljudi, koji žele da postignu elastičnost (gipkost), treba iz korena da preispitaju svoju dijetu unoseći u njen sadržaj organski magnezijum. Inostrani lekari navode podatke da je kod ljudi koji su umrli od infarkta miokarda sadržaj magnezijuma na delu oštećenja bio za 40% manji, nego u srcu zdravih ljudi, koji su bili žrtva nesrećnih slučajeva. Pri nedostatku magnezijuma takode se javljaju: aritmija, tahikardija (ubrzani rad srca), vrtoglavica, osetljivost na vremenske promene, brzo zamaranje, nesanica, koŠmarni snovi, teško buđenje. Poslednje se objašnjava time, što rano ujutro nadbubrežne žlezde normalno luče veliku količinu hormona, zahvaljujući čemu Čovek zadržava živahnost tokom dana. Pri deficitu magnezijuma takav vrhunac se dostiže uveče i propraćen je prilivom zakasnele živahnosti, a ujutro se čovek oseća slomljenim. Možda je u tome tajna podele na „sove " i „ševe'"} Povećanim sadržajem magnezijuma odlikuju se zelene lisnate kulture, zato što on u hlorofilu ima istu takvu ulogu, kao gvožde u hemoglobinu. Prema tome, najbolji izvori magnezijuma su: povrće, voće, žitarice. Dnevne potrebe magnezijuma su 400 miligrama.
PRODUKTI SA NAJPOGODNIJIM ODNOSOM KALCIJUMA, FOSFORA, MAGENZIJUMA I KALIJUMA Sadržaj u mg na 100 gr jestivog dela proizvoda
P r1 oV i\UliU kA 11 i1 L
Ca
Mg
P
Odnos
K
Ca:P
Ca:Mg
Ca:K
1:3
1:10
Hleb ražani obični
21
174
57
227
1:8,2
Hleb pšenični 2. kl.
23
131
51
208
1:7
1:2,8
1:9 1:8
Prekrupa prosa
27
233
83
211
1:9
1:3
Pirinač*
24
97
26
54
1:4
1:1
1:2
Heljda (prekrupa heljde")
55
298
78
218
1:5,4
1:1,4
1:4
(irašak*
115
329
107
873
1:2,9
1:0,9
1:7
Mladi sir, mastan***
150
216
23
112
1:1,4
1:0,1
1:0,7
Svinjetina mesnata
8,0
170
27
316
1:21
1:3
1:39 1:25
55
215
12
140
1:4
1:0,2
Krompir
Kl
58
23
568
1:6
1:2
1:56
Kupus** 1
48
31
16
185
1:0,7
1:0,3
1:4
1:0,6
1:6
Jaja, kokošija* J:
«*
1
—•
krastavci*
23
42
14
141
1:1,8
Paradajz
14
26
20
290
1:1,8
1:1,4
1:20 1:15
1:6
Jabuke
16
11
9
248
1:0,7
1:0,6
Celer*
63
27
33
393
1:0,4
1:0,5
Šargarepa**
51
55
38
200
1:1
1:0,7
1:4 1:5
124
564
198
664
1:4
1:1
Pasulj*
150
541
103
1100
1:3,6
1:0,7
1:7
Cvekla**
37
43
43
288
1:1
1:1
1:7
1:1
1:4
Orasi*
Lešnik***
170
229
172
717
1:1,3
Praziluk**
31
58
14
175
1:1,8
1:0,4
1:5
Salata*
77
34
40
220
1:0,4
1:0,5
1:29
•odgovarajući produkt; ** veoma dobar; *** izvanredan
Kalijum i natrijum Biogeni elementi kalijuma i natrijuma igraju važnu ulogu u našem zdravlju. Tako, kalij um, kojeg u organizmu ima oko 140 grama, od čega se 98,5% nalazi unutar ćelija, utiče na unutarćelijsku razmenu i preovladava u ćelijama nervnih i mišićnih tkiva, u crvenim krvnim zrncima. Natrijum preovladava u krvnoj plazmi i medućelijskim tečnostima. Oba imaju važnu ulogu u održavanju normalnog osmoznog pritiska i učestvuju u stvaranju protoplazme. Oni, takode, ulaze u sastav pufernih sistema, tj. učestvuju u održavanju KAR. Kalijum ima veoma važan značaj za rad mišića, naročito srčanih.On učestvuje i u stvaranju hemijskih predajnika impulsa nervnog sistema do izvršnih orana. Postoji tesna veza između razmene materija, vode i elektrolita. Kalijum i natrijum imaju kontradejstvo na razmenu vode u organizmu: kalijum ima diuretični efekat, a natrijum zadržava vodu (joni natrijuma izazivaju oticanje koloida tkiva). Hrana bogata kalijumom prouzrokuje povećano izlučivanje natrijuma iz organizma zajedno sa vodom, pri čemu se rastvaraju štetni viškovi soli, koji se stvaraju prilikom r a z m e n e materija. Istovremeno potrošnja hrane bogate natrij umom u većoj količini prouzrokuje gubitak kalijuma i konzervaciju produkata metabolizma u organizmu. Najbolji odnos natrijuma prema kalijumu je 1:20. Pri promeni tog odnosa u korist natrijuma otežava se ćelijsko disanje i zaštitne sile organizma slabe, a stvaralački procesi u telu se usporavaju. 1 suprotno, što je veća koncentracija kalijuma, intenzivniji su životni procesi, a zdravlje bolje. Svakako, sve treba da bude umereno, inače, lečeći se od jednih bolesti, možemo dobiti druge. P r e l a s k o m na pravilnu ishranu na s a m o m p o č e t k u moramo upotrebljavati mnogo kalijumove hrane, a posle 2-3 meseca postarati se da se pridržavamo odnosa Na:K - 1:20. N a v o d i m o t a b e l u o o d n o s u n a t r i j u m a i k a l i j u m a po produktima (tabela 4). Učinite sve da ona postane deo vašeg života i načina ishrane. Dnevne potrebe ovih elemenata su od 3 do 5 grama. 98
Prema tome, razmotrili smo četiri mineralna elementa alkalnog dejstva. Ti elementi se u znatnoj količini nalaze u produktima životinjskog porekla (mesu, ribi, jajima itd.), a takođe u zrnastim produktima (hlebu, prekrupi, orasima, mahunarkama). Tabela 4
SADRŽAJ NATRIJUMA I KALIJUMA (u 100 grama) NEKIH PRODUKATA 1 NJIHOV MEĐUSOBNI ODNOS
Produkti
Natrijum mg
Kalijum mg
Odnos Na:K
Tikvico
2
238
1:119
Zeleni grašak
2
285
1:142
(irašak
33
873
1:23
Krompir
28
568
1:20
Trešnja
13
233
1:18
Krastavci
8
141
1:17
Pomorandže
13
197
1:15
Kupus, beloglavičasti
13
185
1:14
1 imun
11
163
1:14
Crvena ribizla
21
275
1:13
M;iii(i:irine
12
155
1:13
Šljiva
18
214
1:12
Tikva (bundeva)
14
170
1:12
Kruške
14
155
1:11
Malina
19
224
1:11
Crna ribizla
32
372
1:11
Šargarepa
21
200
1:10
Kaj sije
30
305
1:10
Jabuke
26
248
1:9
Crni luk
18
175
1:9 99
Produkti
Natrijum mg
Kalij lun mg
Odnos Na:K
Paradajz
40
290
1:7
Prekrupa prosa
28
211
1:7
Heljda, ovas
33
218
1:6
Lubenica, cvekla
16
64
1:4
Otuda asimilacija organskih jedinjenja fosfora iz hrane zavisi od mogućnosti crevnih fosfataza (naziv fermenata) da ih razlazu i obično iznosi 40-70%. Dnevne potrebe fosfora su od 400 do 1000 miligrama. Produkti sa visokim i povoljnim odnosom kalcijuma i fosfora prikazani su u tabeli 3. Sumpor
Fosfor U organizmu čoveka ima 600-900 grama fosfora, pri čemu je njegov glavni deo koncentrisan u kostima. Fosfora pripada vodeća uloga u aktivnosti CNS (Centralnog nervnog sistema). Razmena fosfornih jedinjenja tesno je povezana sa razmenom materija, konkretno masti i belančevina. Fosfor ima važnu ulogu u procesima razmene, koji se odvijaju u membranama unutarćelijskih sistema i mišićima (uključujući i srčani). Ništa manje važna nije ni uloga organskih jedinjenja fosfora u energetskom obezbedenju procesa životne aktiv nosti. Makroergična jedinjenja fosfora - ATF i kreatinfosfat akumuliraju energiju, koja se zatim može upotrebiti za mehanički (mišićne kontrakcije), električni (prosleđivanje nervnog impulsa), hemijski (biosinteza različitih jedinjenja) i elektrohemijski (aktivni transport materija kroz membranu) rad (aktivnost). Nema potrebe da navodimo sve funkcije fosfora, budući da su njegova jedinjenja najrasprostanjenija u organizmu sa komponentama, koje aktivno učestvuju u svim procesima razmene. Kao što je već rečeno, razmena fosfora i kalcijuma je međusobno tesno povezana i narušavanje razmene kod jednog odražava se i na drugom. Zbog toga, sve što se odnosi na asimilaciju kalcijuma, odnosi se u istoj meri i na fosfor. Dodajmo, da su kosti najčvršće pri odnosu Ca:P - 1:1,7. Približno takav odnos je u baštenskim jagodama i orasima. Nedostatak fitaze u crevima čoveka onemogućava asimilaciju fosfora iz fitinske (inozitfosforne) kiseline, u čijem se obliku nalazi znatan deo fosfora, naročito u žitaricama. 100
Sumpor je nophodna strukturna k o m p o n e n t a nekih amino-kiselina, a takođe ulazi u sastav insulina i učestvuje u njegovom stvaranju. Izvori sumpora su prvenstveno produkti životinjskog porekla. Dnevne potrebe sumpora su oko 1 gram. Hlor Fiziološki značaj i biološka uloga hlora sastoje se u njegovom učešću kao regulatora osmoznog pritiska u ćelijama i tkivima, u normalizaciji vodene razmene, a takode u stvaranju sone kiseline u žlezdama želuca. Potrebe za njim se u potpunosti zadovoljavaju na račun običnih produkata. Ovih sedam elemenata zajedno ulaze u sastav organizma u većoj količini, zbog čega se još nazivaju makroelementima. 2.10.
Mikroelementi
Mikroelementi su široka grupa hemijskih materija, koje su prisutne u organizmu čoveka u veoma maloj koncentraciji, ali koje se karakterišu izrazitim biološkim svojstvima. U telu čoveka i toplokrvnih životinja pronađen je veliki broj elemenata iz periodnog sistema D.I.Mendeljejeva. Fiziološka uloga za 76 elemenata je već utvrđena, izučavanje drugih se nastavlja. Mikroelementi se nagomilavaju selektivno u sledećim organima: cink - u polnim žlezdama, pankreasu, hipofizi; jod - u štitaštoj žlezdi; bakar - u jetri; nikal - u pankreasu; litijum 101
- u plućima; stroncijum - u kostima; hrom - u hipofizi, a tu je još i mangan. Nema potrebe opisivati mikroelemente, oni su detaljno predstavljeni u odgovarajućoj stručnoj literaturi. Navodimo ono što je najhitnije kada je o mikroelementima reč - kako njima popuniti organizam. Glavni izvori mikroelemenata za nas su organska jedinjenja, koja sintetizuju biljke. Prema savremenim podacima, ona se mogu nagomilavati u prošeku 21-23 elementa, pri čemu je 20 kod svih elemenata potpuno isto, ali u raznim odnosima. Ispostavlja se, da nam svaka biljka daje jedan do dva nova elementa. Za zadovoljavanje potreba organizma u mikroelementima bilo bi nam dovoljno da u dnevnom obroku imamo 50-60 biljaka, pod uslovom, da znamo gde se i šta nalazi. Da bismo u potpunosti dostigli normu mikroelemenata, trebalo bi u ishrani koristiti oko 100 biljaka. Što ih je više u jelovniku, veća je verovatnoća da će naše potrebe biti zadovoljene, a život sigurniji i bolji. Naučnici su utvrdili, da su čovekovi preci, da bi se zasitili, sakupljali oko 100 biljaka. I u dnevnom obroku gorštaka-stogodišnjaka narodna mudrost je sačuvala oko 100 kultivisanih i divljih biljaka. Postoji nekoliko načina da se zadovolje te potrebe. Opisaćemo tri najefikasnija. 1. Najprostiji i najdostupniji način da se organizam popuni mikroelementima - jeste sezonska ishrana. U rano proleće jesti mladi luk, rotkvice, zelenu salatu, spanać, zelen maslačka itd. Krajem aprila, početkom maja: baštensku jagodu, Šumsku jagodu, trešnje, rane krastavce, lekovite trave. Leti - paradajz, peršun, mirodije, jabuke, kruške, višnje, kajsije, šljive itd. Ujesen - raznovrsne gomoljaste biljke, trave, bostan itd. Zimi se treba hraniti tinkturama osušenih trava, gomoljastim biljkama, sušenim voćem, orasima, medom, proklijalim zrnom itd. 2. Taj način je složeniji, ali i mnogo efikasniji - to je ishrana elektrolitima. Rekli su mi da je to učenje lama iz Tibeta. 102
Mnogi moji poznanici iz Rostova na Donu već više godina koriste takav način ishrane i veoma se pozitivno izražavaju o njemu. Meni se taj način takode veoma dopao i bez dvoumljenja sam ga prihvatio. Sastoji se u sledećem - sakupljaju se sve biljke (ali ne otrovne) - nadzemni deo (80-100 vrsta) sa parcele 1,5-2 hektara u toku celog lunarnog meseca. Kažu da se svi mikroelementi, koji se nalaze na datoj parceli (1,5-2 ha), u toku lunarnog meseca podižu iz zemlje u nadzemni deo biljke. Od ranije znamo daje 20 elemenata kod svih biljaka isto, a da su samo 1-3 različita. Sakupljajući 80-100 vrsta trava dobićemo sve mikroelemente. Sakupljanje obično počinje od mladog meseca. Trave se sakupljaju u jednu kesu (torbu) 3 dana; zatim u drugu torbu 3 dana itd. Ako se propuste sledeća tri dana, trave treba skupljati u drugom lunarnom mesecuu ona tri dana, koja ste propustili. Skupljaju se trave na koje sleću pčele. Sadržaj svake torbe suši se posebno, a zatim se sastavljaju trave iz svih tobri i dobro promešaju. Pripremanje rastvora Uzeti 3 litra vode i kuvati je približno 45 minuta. Zatim je ohladiti i 1 litar vode sa vrha izbaciti (crpaljkom) kao i 1 litar sa dna. Za rastvor uzeti srednji deo - 1 litar. Prema nekim podacima, gornji i donji deo vode imaju različite karakteristike i bolje ih je ne koristiti (u gornjem delu se nalaze mikroskopske primese nafte, a u donjem - taloži mineralnih soli). U gazu sipati 2 supene kašike suvih trava i preliti preko nj ih litar srednjeg dela ohlađene vode. Može se piti sa medom, Suve trave se mogu iskoristiti tri puta, dva puta ih preliti za piće, a treći put za kašu. Ako se preliju vrućom vodom, tada se posle stajanja takođe mogu piti, a mogu se koristiti i za kupanje. Ako se od prvog puta iz travne smese sa mikroelementima budu izdvajali vodorastvorljivi vitamini, pri prelivanju iste te porcije prokuvanom (vrelom) vodom izdvojiće se vitamini, koji se rastvaraju u mastima. 103
3. Treći način podrazumeva redovnu upotrebu cvetnog praha i drugih produkata evećarstva, bogatih mikroele menti ma. Dok skupljaju med pčele sleću na mnoge cvetove. U cvetnom prahu biljaka ima posebno mnogo mikroelemenata i biološki aktivnih materija. Na primer, u medu se sadrže sledeći mikroelementi: aluminij um, bor, gvožde, jod, kalijum, kalcijum, silicijum, litijum, magnezijum., mangan, bakar, olovo, natrjjum, nikal, kalaj (kositar), osmijum, sumpor, titan, fosfor, hlor, hrom, cink. U pergi (perga je cvetni prah, koji su pčele preradile) se nalaze sledeći mikroelementi: barijum, vanadijum, volfram, magnezijum, molibden, arsenik, kalaj, paladijum, platina, srebro, fosfor, hlor, hrom, cink, stroncijum. Prisetimo se daje većina mikroelemenata, koji se sadrže u produktima pčelarstva, otkrivena u krvi i drugim organima čoveka. Od 24 mikroelementa krvi 22 ulaze u sastav produkata pčelarstva. Proces stvaranja krvi narušava se pri nedovoljnom dotoku vanadijuma, gvozda, kobalta, bakra, mangana, nikla i cinka. Bakar, cvetni prah i perga otklanjaju anemiju. Pridržavanje navedenih saveta omogućava nam da sačuvamo zdravlje. Podaci o mikroelementima, kao uostalom o vitaminima i drugim materijama, koji se sadrže u produktima ishrane, dati su u prilogu 5.
2.11. Aromatične materije U voću, povrću i začinskim travama postoje aromatične materije, koje im daju svojevrsni ukus i miris, karakterističan za sve vrste biljaka. Aromatične materije se većinom nalaze u onom delu biljaka koji je više pod uticajem sunca i koji je jako obojen. One lako isparavaju (što govori o njihovoj vrlo nežnoj prirodi) i uzbudujuće deluju na miris i ukus. One prirodnim putem podstiču apetit, pojačavaju izlučivanje probavnih 104
sokova, daju diuretički efekat i posredno sprečavaju razvoj Štetne mikroflore u crevima. Aromatičnim materijama (eteričnim uljima) su bogati plodovi agruma i mnoge vrste povrća - crni i beli luk, peršun, rotkvice, mirodija, celer, slačica, ren i drugi. One imaju dezinfekciona i antiseptička svojstva. Unesene u većim količinama - ispoljavaju razdražujući efekat na bubrege, kao i na sluzokožu želuca i creva. Izlučujući se delimično iz pluća, te materije pojačavaju odvajanje sluzi i podstiću njeno izbacivanje. 2.12. Fitoncidi U fitoncide spadaju materije, koje usporavaju razvoj ili uništavaju viruse, bakterije i najprostije gljivice. U rastvorenom obliku njih ima u raznovrsnom voću i povrću. Probavili sokovi ih ne menjaju, zbog čega oni ispoljavaju uticaj na ceo probavni trakt. Fitoncidima je bogato sledeće voće: pomorandže, limun, mandarine, drenjine, mahovnica, brusnica, udika, baštenska jagoda, neke sorte jabuka (antonovka). U povrću ih ima u: belom i crnom luku, šargarepi, renu, pastrnjaku, repi, crvenoj paprici, paradajzu i drugom. Njihova baktericidna i antiseptička svojstva ispoljavaju se najjače ako se uzimaju svezi. Upotreba navedenog voća i povrća potpomaže sanaciju usne duplje, a kod mnogobrojnih oboljenja - i celog želudačno-crevnog trakta.
2.13.0rganske kiseline U mnogim vrstama voća i povrća sadrže se organske kiseline - jabučna, limunska, oksalna, benzolna i druge. Organske kiseline pomažu alkalizaciju organizma. Uključujući veliku količinu alkalnih komponenata, one se u procesu pretvaranja u organizmu oksidišu do ugljene kiseline i vode, ostavljajući u organizmu znatne rezerve alkalnih 105
ekvivalenata. One utiču na procese probave hrane, javljajući se kao jaki pobudivaći sekrecije pankreasa i motorne funkcije creva. U raznim plodovima se sadrže uglavnom jabučna, limunska i vinska kiselina. U voću preovladava jabučna kiselina, u jagodama - limunska, u grožđu - vinska kiselina. Neznatna količina vinske kiseline se nalazi u crvenoj ribizli, ogrozdu, brusnici, šumskoj jagodi, šljivama, kajsijama. U malim količinama u nekim plodovima se nalaze: ćilibarska, mravlja, salicilna, oksalna i benzolna kiselina. Ćilibarska kiselina se sadrži uglavnom u nezrelim plodovima, ogrozdu, ribizli, grožđu; salicilna - u šumskim jagodama, malini, višnji; mravlja - u malini. Oksalna kiselina se nalazi u neznatnoj količini u spanaču, zelju, revenju, suvim smokvama. Kod oksahu ije ovo povrće je kontraindikativno. Oksalna kiselina stvara nepovoljne veze, koje narušavaju razmenu, naročito soli. Ona se može stvarati u samom organizmu iz ugljenih hidrata, a takode u procesu metabolizma oksalne kiseline. U izvesnom stepenu izvor oksalne kiseline je cvekla (100 miligrama u 100 grama produkta). Jagode, jabuke, kruške, dunje, drenjine, lišće crne ribizle, lišće grožđa u vidu tinkture pomažu izlučivanje oksalne kiseline iz organizma. Benzolna kiselina se nalazi u brusnici, mahovnici, ona ima antiseptička svojstva. Količina organskih kiselina određuje opŠtu kiselost plodova ili njihovog soka. Uključivanje u dnevni obrok hrane povrća i voća, bogatog organskim kiselinama (limun, ribizla, mahovnica, šljiva, oskoruša itd. - vidi prilog 5), podstiče normalnu probavu hrane.
Protivzapalenjsko dejstvo tanina na sluzokožu creva dovodi do smanjenja njegove sekretorne funkcije i u određenom stepenu je propraćen antiseptičkim efektom. Od taninskih materija najbolje je proučen tonin, koji ispoljava veoma povoljno dejstvo na creva kod proliva. Zbog toga je plodove bogate toninom (borovnica) najbolje uzimati natašte. Ako se uzimaju posle jela, oni će ispoljiti samo neznatno dejstvo, pošto ga belančevinaste materije iz hrane, vežući se sa toninom, vezuju pre no što on dospe do zidova creva.
2.14.Taninske materije (tanini) Opor ukus nekih plodova (urma, dunja, drenjina, kruška, oskoruša, trnjina i drugih) zavisi od prisustva tanina u njima. Pri zamrzavanju količina tih materija se smanjuje, što plodove čini manje trpkim i oporim. 106
107
3. UNIŠTAVANJE (UPROPAŠTAVANJE) HRANE
Bog nam je dao hranu, a đavo kulinara. Poslovica prirodnjaka
Ova knjiga je posvećena raznovrsnim materijama, koje ulaze u sastav hrane. Mi smo upoznali njihov značaj i dejstvo. Ipak, nameće se sledeće pitanje: da li hranom unosimo sve to bogatstvo ili se nešto, negde i nekako gubi? Odgovoru na to veoma važno pitanje posvećeno je ovo poglavlje.
3.1. V o d a Pri sušenju biljne hrane ili njenom dužem čuvanju veliki deo vode se gubi. Čim se biljka otkine ona uvene, a voda isparava. U ranijem tekstu smo naveli da se voda u biljkama može nalaziti u dva stanja - slobodnom i vezanom sa koloidima. Zato se pri dehidraciji voća i povrća menja struktura materija, koje se vezuju za vodu i one postaju nepovratno izgubljene za organizam. To se naročito odnosi na biljne koloide, koji podstiču održavanje mineralnih soli u rastvorenom stanju. Pri toplotnoj obradi voda gubi svoju strukturu - što je krajnje nepovoljno za organizam. Organizam treba da potroši sopstvenu energiju na njenu strukturizaciju. Ne srne se izgubiti iz vida d a j e voda sposobna da u sebi čuva informaciju i o biljci. Sama za sebe biljka predstavlja 108
skup informacija, koje dospevaju u njenu strukturu iz okolne sredine. Kakva je to informacija? U strukturama biljke i njenoj vodenoj sredini zapisuje se informacija od sunca (dan-noć), godišnjeg doba (intenzitet sunčeve svetlosti), tla, vazduha, magnetnog polja, zvezda, planeta itd. Upotrebljavajući sočno povrće i voće, prepuno informativne vlage, mi sa njom apsorbujemo informaciju o datom mestu, o godišnjem dobu. Na taj način, stupamo u rezonancu sa tim zemljištem, maksimalno mu se prilagodavamo i čak stičemo sposobnost da otuda crpimo energiju. Upravo u tome se sastoji mehanizam adaptacije i aklimatizacije. Pry toplotnoj obradi ta informacija se briše ili se, Što je mnogo češće, izobličava. Kao rezultat toga gubi se ona bliska veza sa okolnim svetom i mi za njega postajemo stano telo. Zaključak je da suprostavivši se prirodi (umesto da se koristimo njenom moći), mi brzo rashodujemo svoju snagu, ne uklapamo se u njen ritam, i podležemo najraznovrsnijim bolestima. Zbog toga treba dobro zapamtiti sledeće - uništavajući informaciju smeštenu (zapisanu) u vodi (termički, hemijski: sušenjem, soljenjem, kiseljenjem, konzerviranjem), izobličavajući je, mi uništavamo temelj života. Uništavanjem struckture vode gubi se energija, koja je sadržana u tim strukturama.
3.2. Belančevine Belančevinaste materije se zgrušnjavaju pri temperaturi od 42 do 45°C. Zgrušavanje (koagulacija) podrazumeva da se životne veze između pojedinih molekula belančevina, između belančevina i ostalih materija (ugljenih hidrata, mineralnih materija, vitamina itd.) kidaju. Kad izgube svoju strukturu belančevine se mnogo teže vare (videti poglavlje o induciranoj autolizi). Kao primer uništavanja belančevina navodimo naš odnos prema mleku i mesu. Pri sterilizaciji mleka u većem stepenu uočavaju se neke promene organskih i bioloških svojstava te namirnice: ono 109
poprima trajan ukus klivanog, povećava se lepljivost (uništeni su koloidi, zgusnute su belančevine), smanjuje se sadržaj vitamina i drugih materija. Stanje životinja pred ubijanjem tesno je povezano sa kvalitetom i bakterijskim oplođivanjem dobijenog mesa. Opasnost od zaraze inficiranim mesom predstavljaju ne samo životinje sa infektivnim oboljenjima, nego i životinje sa bilo kojim oboljenjima, a takode premorene, slabe i iscrpljene životinje. Nedovoljno oceđeno meso od krvi uvek treba posmatrati kao potencijalno opasno u odnosu na masovno bakteriološko oplođivanje. Sazrevanje mesa je autolitički proces, koji podrazumeva mnogobrojne hemijske, fizičko-hemijske i koloidne preobražaje, a koji se dešavaju u mesu pod uticajem fermenata samog mesa. U procesu sazrevanja autolitičke promene su uslovljene dužinom dejstva fermenata glikolize. Pri tom, glikogen mišićnog tkiva, posle mnogobrojnih prelaznih promena (do toga prirodno dolazi pri gubitku energije) prelazi u mlečnu kiselinu. Tačnije, dok ćelije imaju kiseonika i fermenti mogu da deluju, spaljuje se sve stoje energetsko, a produkti te oksidacije popunjavaju ćelije (u toku života oni se izbacuju zajedno sa krvlju), dolazi do ogromnog zagušenja šljakom. Klanje - to je stres. Hormoni i druge materije, koje su izdvojene u svakoj ćeliji u toj stresnoj situaciji, ostaju ovde, raspadaju se, ispunjavajući svaku ćeliju stahom i užasom, koji je preživela životinja u vreme agonije. Sve se to zapisuje u vodenim strukturama.* Kao rezultat mi od životinja dobijamo
ne samo hranljive materije, nego i gomilu šljaka i pečata agonije, zaostalih u ćelijama. Biljne belančevine i svež kravlji sir ne sadrže navedene opasnosti.
3.3. Ugljeni hidrati Toplotna obrada monosaharida ih uništava već pri temperaturi od 65 do 80°C, kidajući njihovu kompleksnu vezu sa mineralnim materijama, vitaminima itd. Oni postaju, grubo govoreći, mrtvi ugljeni hidrati. Med, ako ga dovedemo do ključanja, gubi deo svojih vitamina. Zagrevanje meda iznad 60°C uništava njegove fermente, isparavaju eterične protivmikrobne materije i stvaraju se teško rast vorlj ive soli. Pri tome med gubi svoju aromu i pretvara se u prostu šećernu smesu. Pri jakom zagrevanju raspada se deo fruktoze i stvara se mravlja i levulinova kiselina. Veoma interesantne, ali nepoželjne promene^ dešavaju se sa zrnom pri njegovom mlevenju u brašno. Sto je finije mlevenje zrna, u bolji kontakt dolaze čestice škroba sa kiseonikom iz vazduha i pri tome oksidišu. Oksidisanje podrazumeva utrošak energije, koja se gubi uzaludno, pošto se to dešava izvan organizma. Brašno tamni, počinju da ga izbeljuju, obogaćuju, što još više troši energetski potencijal brašna i unosi u njega neorganske materije, koje organizam ne prihvata i koje treba izbacivati, što ponovo zahteva energiju.
3.4. Masnoće (masti) To što stidno podvlačim značaj informacije zapisane u vodi, nije moja izmišljotina. Danas se uspešno primenjuje metod lečenja vodom. U početku se utvrđuje od čega čovek boluje, a zatim mu se daje da pije na poseban način obrađenu vodu, koja stupa u sadejstvo sa žarištem bolest i uništava ga. Taj metod je demonstriran i preko televizije. Autor tog metoda je istakao, da se informacija zapisuje veoma sigurno i da se dugo zadržava. Ona se može uništiti kada se voda prokuva dva puta u nekoliko desetina minuta. Setite se obajane vode. 110
U osnovi kvarenja masti su promene vezane sa oksidacijom, koje nastaju pod uticajem različitih fizičkih, hemijskih i bioloških faktora (dejstvo kiseonika, temperature, svetlosti, fermenata i drugo). Pri oksidaciji masti stvaraju seniskomolekularni produkti razlaganja, aldehidi, ketoni, slobodne kiseline i drugi, koji se uočavaju kao užegnutost masti (neprijatan miris i ukus). 111
Pri pregrevanju, kao i pri oksidaciji, kod njih se stvaraju niskomelekularne masne kiseline, visokoaktivni superoksidni radikali, hidrosuperoksidi, epoksidi i druge agresivne materije. Bitne promene nastaju u friteznoj masti pri pripremanju piroški i drugih testenina. Osim stvaranja agresivnih superoksida i epoksida, smanjuje se biološka aktivnost pregrejanih masti. Pri pregrevanju masti (200-250°C) gubi se linolova kiselina (10-40% u zavisnosti od temperature i dužine zagrevanja), uništavaju se fosfolipidi i vitamini. Orasi i semenke (koštice) sadrže najkvalitetniju mast, pri Čemu je ta mast prirodno povezana sa mineralnim materijama, vitaminima i drugim elementima. Uz to, mast u semenkama (košticama) i orasima izvanredno je zaštićena od oksidacije i sunčeve svetlosti.
3.5. Vitamini Pri dužem čuvanju vitamini se gube. Spanač posle dvodnevnog stajanja na mračnom mestu gubi 80% vitamina C. Krompir posle dvomeseČnog čuvanja gubi polovinu svog prvobitnog sadržaja vitamina C, a posle 4-6 meseci - dve trećine. Rasejana sunčeva svetlost u toku 5-6 minuta uništava do 64% vitamina u mleku! Ako se povrće i nežno voće drže u vodi, u vodu prelaze vitamini i soli, koji se sadrže u njima. Tako se dešava sa vitaminima grupe B , naročito B B i PP. Pri biohemijskom načinu kiseljenja postiže se delimična očuvanost materija i vitamina C. Ali oni se usled fermentizacije uništavaju, a 50% njih se pretvara u teČnost. Kiseli kupus i druge kiseline (turšija), pripremljene sa manjom količinom soli, imaju prednost u odnosu na sadržaj vitamina i mlečne kiseline. Pri sterilizaciji konzervi u hermetički zatvorenim limenkama, zahvaljujući ograničenoj količini vazduha, visoka temperatura nanosi manje štete. Ali, i u tom slučaju vitamini gube svoju aktivnost. b
112
Visoka temperatura od 50 do 100°C brzo uništava vitamine. Već u prvim minutima varenja hrane vitamini se skoro u potpunosti uništavaju. Pri varenju i pečenju krompira gubi se oko 30% vitamina C. Ako je krompir zapržen mašću ili se duže vremena nalazio u vodi, znatno se uništava vitamin A. Prženje na 150°Cumasti uništava vitamin E. Pri pasterizaciji mleka u zavisnosti od dužine trajanja uništava se 25-40% vitamina D, koji nam je tako neophodan. Iz toga sledi, da se prvo i u najvećoj količini uništava vita min C, a organizam ima potrebu za njegovim stalnim dotokom. Gubitak vitamina C smanjuje otpornost na zagrevanje i drugih vitamina, koji su sa njim povezani. Nedostatak ili potpuno odsustvo vitamina C narušava nebrojenu količinu procesa, kao i složene odnose sa ostalim hranljivim materijama.
3.6. Enzimi Prvi degenarativni proces, kada se biljka otkine jeste prekid enzimskih procesa. Kao što je ranije navedeno, pri zagrevanju do 54°C enzimi gube svoju aktivnost. Pri tom dolazi do isključivanja iz probave hrane inducirane autolize, a organizam sam preuzima dvostruki rad na varenju hrane. Na taj način se previše napreže i iscrpljuje svoj sekretomi aparat.
2
3.7. Mineralni elementi Termička obrada razara (kida) hemijske veze između mineralnih elemenata, s jedne strane, i belančevina, ugljenih hidrata, masti, fermenata itd., s druge strane. Kao rezultat tako rastrgane mineralne materije pretvaraju se iz organskih u . *
Ako krompir posle dvomesečnog čuvanja gubi polovinu prvobitnog sadržaja vitamina, a zatim u procesu varenja još 30%, postavlja se pitanje, šta ostaje u njemu?
113
neorganske ili se prevode u teško asimilujući oblik. To se posebno odnosi na elemente, kao što su: kalcijum, gvožde, jod i drugi. Kalcijum izmenjenog oblika taloži se u zidovima krvnih sudova, vezivnom tkivu (žile, tetive itd.). Gvožde se ne može asimilovati iz kuvanih produkata a kao rezultat nastaje anemija. Trebalo bi svakoga dana popiti 500 grama sveže iscedenog soka (jedan deo cvekle i 3-4 dela jabuka), da bi se nivo hemoglobina znatno povećao. Jod se, takođe, uništava od duge termičke obrade, što prouzrokuje oboljenja gušavosti, čak i na mestima, gde ga ima dovoljno. O tome da se mineralne materije, prevedene u neorganska jedinjenja, javljaju kao centri za stvaranje kamenca u bubrezima, jetri i žučnom mehuru, videti u poglavlju o čišćenjima.
3.8. Aromatične materije, iitoncidi, organske kiseline, tanini Pri temnoobradi produkti brzo gube svoju prirodnu boju, ukus i aromu. Fitoncidi se pod dejstvom temperature uništavaju i isparavaju. To se očigledno demonstrira pri toplotnoj obradi luka - od gorkog on postaje sladak. Organske kiseline i taninske materije takođe se uništavaju i gube svoju aktivnost.
3.9. Opadanje energetskog potencijala hrane Kao što je ranije ukazivano, sunčeva energija prevodi elektrone materija u pobuđeno stanje, i oko biljke se javlja intenzivno svetlucanje. To svetlucanje se već posle nekoliko časova po otkidanju biljke znatno smanjuje (slika 8). Isparavanje vode iz biljke, takođe, smanjuje potencijalnu energiju. 114
Kuvanje, zasoljavanje, konzerviranje, odnosno sve što utiče na promene u strukturi biljke, njen izgled, miris, cvet itd., takođe, znatno menja potencijal te biljke. Isitnjavanje biljke prouzrokuje jaku oksidaciju vazduhom i svetlošću, što umanjuje njene potencijale. Prilika je da drukčije pristupimo navedenom problemu. U jabuci ima 100% energije, koja se dobija pri njenom spaljivanju. Ako jabuku zagrevamo bez pristupa vazduha, ona će se ugljenisati pri sledećem spaljivanju daće nam istu 100% energiju, kao i u svežem obliku. Ali, zašto prećutkujemo najvažniju stvar - naš organizam nije kalorimetrična peč, već najsloženiji bioreaktor, koji radi po drugim zakonima. Organizam prihvata sirovu, svezu jabuku, razlaže je i daje nam energiju. Ali, da izvuče tu istu energiju iz ugljenisane jabuke on nije u stanju. Sličan proces se dešava sa hranljivim materijama- iz lako svarljivog oblika one se pretvaraju u teško asimilujući. Umesto zaključka još jednom važna naopomena termičkom obradom hrana gubi svoj energetski potencijal, nestaje njen najdragoceniji deo -bioplazma; struktura hrane se podvrgava koagulaciji i uništenju, ona već ne može kvalitetno da izvršava svoje funkcije - belančevina, vitamina, fermenata i tome slično. Sa pozicija evolucionizma, takva hrana se spušta (pada) ceo steopen niže i postaje bliža neorganskoj materiji, gubeći svoju strukturu i najbolja svojstva. Ona ne može kvalitetno održavati način života. Taj način života se sastoji iz tri procesa: 1. Homeostaze - održavanje stabilnosti unutrašnje sredine organizma. 2. Homeorezisa - stabilnost ubrzanih procesa, koji se odvijaju u organizmu. 3. Homeomorfoze - održavanje strukturnih konstanti, funkcionalne mase organa itd. U sledećem poglavlju osvmućemo se na konkretan uticaj takve luane na naš organizam.
115
4. ŠTETNE POSLEDICE KUVANE I NEPRAVILNO UPOTREBLJENE HRANE
Dosta vam je, ljudi, da se skrnavite nedozvo ljenom hranom. Imate žitarice; pod težinom bogatog bremena sočnih, rumenih plodova, savijaju se grane drveća; na lozama visi nabubrelo grožđe; korenje i nežne, ukusne trave zru na poljima, a druge, grublje, stišavaju vatru i postaju slađe; ista m/ečna vlaga i mirišljava saća slatkog meda, koji mirišu aromatičnom travom - tiaminom, nisu nam zabranjeni... Ovidije Budući da smo dosta saznali o probavi hrane, možemo da sumiramo štetne uticaje degradirane hrane u procesu termoobrade, rafiniranja, soljenja, mariniranja itd., usled njene nepravilne upotrebe. 4.1. Zubi i kosti Kuvana hrana ne pomaže žvakanje, čime se smanjuje funkcija zuba. Ona ne dezinfikuje usnu duplju, stvarajući uslove za oboljenja zuba i desni. Kalcijum iz kuvane hrane se vrlo loše asimiluje, otuda ga zubi i kosti ne dobijaju u dovoljnoj količini. Za neutralizaciju kiseline, koja nastaje od metabolizma, kalcijum se uzima iz kostiju i zuba. Kao rezultat toga zubi se gube, već u 25. godinama života zdravi zubi su retka pojava. Umesto belosnežnog, tvrdog emajla vidimo mutne, trule, krnjave zube za čiji izgled krivimo vodu, uslove života itd., umesto svoje neznanje zbog nepravilne ishrane. 116
4.2. Želudac Nedovoljno natopljena u pljuvačci i slabo sažvakana hrana vrlo malo se hemijski menja (naročito škrob) pre nego što dospe u želudac. A želudac, kao stoje poznato, nema zube, otuda je varenje hrane loše. U kuvanoj hram je nemoguća inducirana autoliza, zbog čega se hrana dugo zadržava u želucu (leži kao kamen). Zbog toga se sekretomi aparat želuca prenapreže - otuda nesvarljivost, smanjena kiselina. Ako se upotrebljavaju dve vrste raznovrsne hrane, na primer, belančevinasta i skrobasta (šnicla i krompir), u želucu nastaje nesvarljiva smesa (videti poglavlje Sastav hrane, delove o belančevinama i ugljenim hidratima). Belančevine se vare u želucu i dvanaestopalačnom crevu, a škrob počinje neznatno da se vari u usnoj duplji, a zatim u dvanaestopala čnom crevu (pri čemu kvalitetno i količinski drugim fermen tima, nego belančevinasta hrana). Ta nesvarljiva smesa usled raspadanja produkata zagađuje jetru i dalje preko slabe jetre čitav organizam, naročito kada postoji portalna hipertonija. Ako se hrana zaliva slatkim tečnostima, nastaje vrenje šećera u želucu, stvara se alkohol, koji razara zaštitni sloj sluzi, koja iznutra oblaže želudac i štiti ga od probavnog uticaja vlastitih probavnih sokova. Zbog toga nastaju gastritis, čir na želucu, nesvarljivost (indigestija) itd.
4.3. Tanko crevo Kuvana hrana sadrži vrlo malo bioregulatora (biljni hormoni, vitamini, enzimi), odakle proistiće najveće naru šavanje - poremećaj crevnog hormonalnog sistema. Mi gubimo osećaj mere zasićenosti hranom, jedemo ne ono što treba nego i mnogo više no stoje potrebno. Rastežemo želudac do ogromnih razmera (4-6 litara), preopterećujemo ceo probavili aparat i organe za izlučivanje. 117
Nepravilno podešavanje endokrinih žlezda posredstvom izopačenog crevnog hormonalnog sistema (videti odgova rajuće poglavlje) narušava sve procese bez izuzetka. Na primer, pri lošem funkcionisanju dvanaestopalačnog creva menjaju se strukture štitaste žlezde, kore nadbubrežnih žlezda, ugrožava se insulami aparat pankreasa (gušterače) i hipofize-hipotalamus. Zbog toga čovek od samog detinjstva raste nepravilno: nepravilno se formira skelet, zubi, telo, rad unutrašnjih sistema, menja se psiha. Kuvana hrana pomaže razmnožavanje patološke mikroflore i takode zapušava pore četkaste ivice, naročito lepljivost belog hleba. Zamašćujući se, mi patimo od nedostatka potrebne ishrane, sve se tranzituje u debelo crevo. Piće za vreme jela i posle jela spira kiselo-želudačni sok iz šupljine želuca u dvanaestopalačno crevo, gde je sredina alkalna i skida sa njega zaštitnu sluz. Razvija se duodenit, koji je propraćen kod 80-85% slučajeva oboljenja probavnih organa. O duodenitu akademik A.M.Ugoljev j e , između ostalog, rekao: „Duodenit - upala sluznice dvanaestopalačnog creva. Veoma rasprostranjen, posebno kod muškaraca. Neprekidno orošavanje sluzokože dvanaestopalačnog creva naizmenično što hranom, obilno natopljenom kiselim želudačnim sokom (meso), što alkalnom tečnošću i pankreatskim sokovima (masti, škrob), traumatizuje ga". Loš rad dvanaestopalačnog creva može izazvati gojaznost, hipotermiju (snižavanje telesne temperature, hladni udovi), fermentacione promene spektra krvi, metaboličke poremećaje, pogoršavanje motorne funkcije želudačno-cre vnog trakta. Vitamini i mineralne soli pri upotrebi vode ili druge točnosti (naročito u većoj količini) od 1,5 do 2 časa posle jela ne uspevaju da se asimiluju u sluzokoži tankog creva i spiraju (odlaze) se u donje organe. Otuda vitaminski, mineralni i drugi nedostaci. 118
4.4. Debelo crevo O ovom važnom organu našeg organizma bilo je više reči u poglavlju o čišćenjima, ali ponavljamo najglavnije. Kuvana, rafinisana i nepravilno kombinovana hrana pomažu razvoj trule mikroflore. Produkti životne aktivnosti te mikroflore, a takođe truleži ostataka hrane, asimiluju se u krvotoku i truju naš organizam. Nastaje zatvor sa svim posledicama: degradira se sluzokoža debelog creva, što prouzrokuje kolitis, polipe, rak i mnoga druga proktološka oboljenja. 4.5. K r v Po pravilu, na supe, čorbe od povrća i druga polutečna jela ne izdvaja se dovoljno pljuvačke, krv se ne prečišćava kroz pljuvačne žlezde, ne izdvaja se dovoljno dezinfekcionih materija. To u prvom redu pojačava izlučujuće dejstvo dvanaestopalačnog creva, koje pojačano izlučuje toksine koji cirkulišu u krvi, i prirodno, pri tom se oštećuje. Kuvana hrana ne daje dovoljno životnih elemenata, a posledica toga je anemija. Dolazi do pomaka KAR krvi na kiselu stranu. 4.6. Jetra, pankreas (gušterača) Jetra ne uspeva da izluči neprihvatljive elemente kuvane hrane nego se zapušava. Razvija se portalna hipertonija (videti poglavlje o čišćenju). Nedostaju vitamini, enzimi i druge hranljive materije, što dovodi do gašenja njene funkcije i razvoja raznovrsne patologije jetre, a time i celog organizma. Pankreas takođe smanjuje svoju funkciju, što izaziva dijabetis i indigestije u tankom crevu.
4.7. Žlezde unutrašnje sekrecije Njima su potrebna u većoj količini jedinjenja, kojih nema u kuvanoj hrani.
visokoaktivna
119
4.8. Unutrašnja sredina organizma Unutrašnja sredina organizma, naročito unutar ćelija, postaje neodgovarajuća za prirodne konstante. To smanjuje intenzitet odvijanja životnih procesa u ćelijama. Organizam slabi i lako je ranjiv za patologiju.
4.9. Energetski potencijal Pri nedostatku visokoaktivnih materija kod čoveka se naglo smanjuje tonus, koji postaje mlitav i lenj. Zbog toga on instinktivno teži najraznovrsnijim stimulatorima, počev od mesne hrane (ona povećava reakciju SDDH, što se izražava svojevrsnim duševnim potresom celog organizma, mada ljudi smatraju da taj produkt daje snagu), jakog čaja, kafe, duvana, alkohola i narkotika, koji posle stimulacije bacaju organizam u još veću depresiju. Primenom tih stimulatora uništavanje organizma ide brzo — nastaje prevremena starost, polna nemoć, duhovna praznina. Život se iz najvećeg dara (talenta) pretvara u ograničeno, besmisleno bitisanje, slično životinji, a vremenom i u prokletstvo (naročito kada čoveka zaokupe hroniČna oboljenja).
različitih hranljivih produkata na čovečji organizam. Dugo vremena oni su posmatrali ponašanje250 ljudi i zaključili daje većina ljudi koji se hrane mesom i mesnim prerađevinama plahovita i agresivna. U isto vreme 90% vegetarijanaca su mirni i uravnoteženi. Lekari su još utvrdili d a j e životni vek vegetarijanaca, po pravilu, duži, nego kod ljudi, koji u hrani koriste mesne produkte. Oni su manje podložni oboljenjima od raka, srca i krvnih sudova. Prema mišljenju lekara Dž.Singha i K.Dabasa, vegetarijanski meni (jelovnik) čini čovekov organizam otpornijim na fizička i neivna naprezanja. U drugom članku pod nazivom ,,Priroda kriminaliteta" čitamo: Prema izveštajima američke štampe, neki psihijatri, koji izučavaju uticaj naslednih faktora i okoline (lokaliteta, MS) na sklonost kriminalu zastupaju mišljenje da je kriminalno ponašanje uvek bolest. Oni se pri tom pozivaju na rezultate istraživanja. Kod mnogih ljudi, koji krše zakon, uočavaju se Štetni električni potencijali mozga i disbalans hemijskih jedinjenja u organizmu. Važna uloga se daje takođe kvalitetu ishrane. Utvrđeno j e , na primer, da smanjivanje Šećera i povećanje hranljivih materija u dnevnom obroku smanjuje kriminalitet i tendencije ka agresivnim dejstvima skoro za 50%. Na osnovu svega naučnici su zaključili da kriminalitet (prestupništvo) treba lečiti, kao što se lece srčana oboljenja i rak.
4.10. P s i h a 4.11. Rafinisanje hrane Izlaganje o psihi najbolje je ilustrovati navođenjem dva članka, koji su objavljeni u listu „Komsomolac" 1. aprila 1987.godine. U prvom članku pod nazivom „Ishrana i karakter" zapisano je: Ako je vaš karakter neuravnotežen i ako ste odviše razdražljivi pri opštenju sa okolinom, najpre promenite svoj dnevni obrok ishrane i pređite na vegetarijansku hranu. To je preporuka lekara iz indijskog grada Gvalijar (u državi Madžja-Pradeš), koji su obavili specijalno istraživanje uticaja 120
Veoma je važno shvatiti tu rasprostranjenu pojavu, sve poboljšavati, odvojiti nepotrebno od potrebnog. Da pogledamo zajedno, do čega dovodi čišćenje i poboljšavanje produkata. O ovom pitanju govori najveći autoritet u savremenoj nauci po pitanjima ishrane i probave hrane A.M.Ugoljev. „Sredinom našeg veka - kaže ovaj stručnjak - svi su bili ubedeni d a j e formiranje naučnih predstava o probavi hrane završeno i da ostaju još samo detalji...". 121
„Jedna od nada klasične nauke o ishrani... bila je stvaranje idealne hrane, koja bi se sastojala iz kompleta neophodnih i spremnih za asimilaciju hranljivih elemenata - u najboljim proprocijama, bez balastnili, a još više bez štetnih materija, koje se nalaze u svim produktima ishrane". „Iz toga slede zaključci da se obična hrana može zameniti monomernom (elementarnom), tj. takvom, koja se već u samom začetku sastoji neposredno iz onih elenienata-monomera, koji se u organizmu stvaraju samo u krajnjem stadij umu probave hrane i asimiluju se u tankom crevu". „Šezdesetih godina prošlog veka čuveni američki naučnik M. Vinitc izveo je sledeći eksperiment. Tokom 19 nedelja on je 21 čoveka podvrgao elementarnoj dijeti bez narušavanja razmena". „Sedamdesetih godina... ideje bezbalastne i monomerne isluane razmatrale su se ozbiljno, konkretno, za korišćenje u kosmičkim letovima". „Uz podršku i učešće mnogobrojnih instituta iz Moskve, Lenjingrada, Latvije izvršili smo proveru eksperimenta M.Vinitca i utvrdili da već na početku drugog meseca eksperimenta nastaje deficit belančevina i da je zamena belančevina ekvivalentnom smesom amino-kiselina efikasna, ali ne 100%. Pri tom se u crevima postepeno razvija disbakterioza... Posle izvesnog vremena i sam Vinitc je pri ponavljanju svojih eksperimenata došao do takvog zaključka". Prema tome, nauka je priznala svoju grešku, ali su se posledice njene ideje duboko ukorenile u prehrambenoj industriji i u udžbenicima o dijetologiji. Ogroman uticaj na ishranu imaju i ukorenjene navike i tradicije. Navodimo nekoliko primera kobnih posledica takvih zamena i poboljšanja. U naše vreme se uveliko praktikuje zamena majčinog mleka kravljim ili veštačkim. Ali, danas nam je poznato da u najranijem periodu života novorođenčeta takva zamena ne zadovoljava i d a j e čak veoma opasna. Probavili sistem deteta postepeno sazreva za prelazak na sve grublju hranu. Tako, u samom početku membrane crevnih ćelija hvataju i dostavlju u 122
unutrašnju sredinu makromolekule hranljivih materija. Ako se majčino mleko zameni kravljim ili nekim drugim, u unutrašnju sredinu organizma prodiru strane belančevine-antigeni, pa novorođenče nema kvalitetnu zaštitu. Nekoliko dana po rođenju umesto prihvatanja makromolekula u membranama ćelija pojaviće se membranska probava hrane. I tu nastaje druga slika, koja svedoči o bitnim razlikama između majčinog i kravljeg mleka. U majčinom mleku se laktoza (mlečni šećer) sadrži u velikoj količini, pri Čemu jedan njen deo dospeva u debelo crevo, obezbeđujući pogodnu sredinu za razvoj mlečno-kiselih i drugih korisnih bakterija. Pri upotrebi kravljeg mleka i mnogih drugih zamena umesto mlečno-kiselog vrenja nastaju procesi truljenja, što izaziva konstantno samotrovanje organizma. Ta činjenica, što je dokazano u velikom broju istraživanja, koja su obavljena u r a z n i m z e m l j a m a , n a r u š a v a n e s a m o fizički n e g o i intelektualni razvoj. Pri tom stvaranje toksičnih produkata na fonu j o š uvek slabih zaštitnih sila o r g a n i z m a izaziva poremećaje, koji će se ispoljavati ne samo u detinjstvu nego i u kasnijim godinama. Neki roditelji počinju rano da dete hrane skrobastom i mesnom hranom iako njegov probavni trakt još ne može da razloži i asimiluje te produkte. Fernientacioni sistemi još nisu formirani, nekih fermenata jednostavno nema, a hrana j e već tu. Obratite pažnju na decu uzrasta od 2 do 5 godina koja stalno ispod nosa imaju sluzne izlučevine. Njihova priroda (poreklo, MŠ) je posledica skrobaste i belančevinaste hrane. Zatim nastaje šećerna i bombonska epopeja. Ukratko ću preneti članak akademika N.Judajeva, direktora Instituta eksperimentalne endokrinologije i hormonske hernije AMN SSSR pod nazivom „Da li je šećer koristan?" objavljen u listu „Pravda", ć.marta 1982.godine: „Ne jednom se dešavalo da nas nekakva novotarija u početku obraduje, a posle određenog vremena razočara. Slično se dogodilo i sa šećerom. Posle dužeg i brižljivog izučavanja posledica njegove primene, naročito u velikim količinama, dijetolozi mnogih zemalja apelovali su da se smanji upotreba tog produkta... jer Šećer se ne upotrebljava samo sa čajem i 123
kafom. On se sadrži u bombonama, keksu (biskvitima), kolačima, bezalkoholnim napicima... Sve puteve unošenja Šećera u organizam je čak teško predvideti. Za razliku od tradicionalne čovekove h r a n e (hleb, prekrupe, meso, mlečni produkti, povrće) šećer predstavlja čistu hemijsku materiju - saharozu. Kod nas ga dobijaju iz cvekle, njenom složenom i višestepenom preradom. U poslednjem stadijumu prerade šećer se brižljivo čisti, podvrgava se kristalizaciji i filtraciji kroz koštani ugalj. Dobijeni detaljno očišćeni produkt ne sadrži ni vitamine, ni soli, ni druge biološki aktivne materije, koje se praktično nalaze u svim produktima biljnog i životinjskog porekla I ovde treba istaći najvažnije: da bi se tako visokoočišćeni produkt, kao što je šećer, asimilovao, potrebno je dodati mu materiju, koja mu omogućava da prodre kroz zidove creva, a zatim da se krvlju prenese do naznačenog mesta. Izvršivši navedene funkcije on bi trebalo lako da se izlučuje, zbog čega je potrebno priključiti drugu materiju. U prirodnoj hrani to sve postoji, a ovde ne. Zato je naš organizam prinuđen da daje svoje materije: kalcijum iz zuba - otuda karijes, i mnogobrojne druge potrebne materije iz krvi, Što prouzrokuje dijabetes. Postoje mišljenja da posle prekristalizacije šećer ima desni zaokret umesto levog, a takvu materiju organizam ne prihvata. Kao rezultat toga mi ga moramo neutralisati i kao strano telo izbaciti napolje. Ovo nisu samo reči da bismo nekog preplašili. „Statistički podaci kazuju da se poslednjih 10-15 godina u svim razvijenim zemljama uočava zabrinjavajući porast obolelih od dijabetesa. U SAD on dostiže deset miliona". Zbog opasnosti po ljudski rod mudri ljudi dijabetes drukčije zovu bela smrt. Prema statističkim podacima u Moskvi je sredinom sedamdesetih godina XIX veka bilo manje od 40 hiljada, a sadajma 122 hiljade obolelih od ove opasne bolesti. Šta sve treba znati o masovnom produktu kao što je brašno. Ono se proizvodi iz zrna. U sastav zrna ulaze: endo sperm - 8 5 % (uglavnom škrob); klica - 15% (glavni biološki aktivan deo zrna); opna - 14%. U klici i opni koncentrisani su 124
vitamini i mineralne materije. Brašno i prerađene prekrupe ne sadrže opne i klice, pa prema tome ono najbolje i najpotrebnije što se nalazi u zrnu. S tim u vezi ražano brašno se vitaminizira vitaminima B (0,4 mg), PP (3 mg na 100 grama brašna); pšenično brašno prve i druge klase - vitaminima Bj (0,4 mg), B (0,4 mg) i PP (2 mg na 100 grama brašna). O koristi veštačkih vitamina već znamo dovoljno, a takode i da je takvom produktu potreban ceo snop materija za asimilaciju i izlučivanje, koje će davati sam organizam. U udžbeniku „Higijena ishrane" možemo pročitati: „Za povećanje kvaliteta pšeničnog brašna dozvoljava se dodavanje u brašno hranljivog dodatka bromata kalijuma, hiposulfita, diamida ugljene kiseline, superoksida kalcijuma, ortofosforne kiseline i cisteina". Kada je reč o pekarskom kvalitetu, možemo se saglasiti sa tim. A gde se potom skladište ti dodaci i kako oni uopšte utiču na tok životnih procesa, niko ne govori. Kao rezultat tih dodataka zidovi sudova, tetive postaju drvenasti. Tako jedna muka izaziva drugu. U današnje vreme u prehrambenoj industriji seprimenjuje veliki broj hranljivih dodataka koji poboljšavaju kvalitet produkta (boje, materije za aromu i ukus i dr.), produžavaju r o k trajanja ( a n t i m i k r o b n a s r e d s t v a , a n t i o k s i d a n t i ) i poboljšavaju tehnologiju proizvodnje hranljivih produkata (stimulatori, usitnjivači testa, fiksatori miglobina i dr.). Takvom poboljšanju praktično su podvrgnuti svi osnovni produkti (mleko, brašno, hleb, meso), a upravo su mnogi od njih toksični! Na primer, nitriti za davanje postojane roze boje kobasicama; salitra kao konzervans običnom i ovčjem siru (300 mg na 1 litar mleka). To je dozvoljena norma nitrita - 20 mg na 100 grama mesa (0,02%). Reklo bi se sitnica. Ipak, prema podacima zapadnonemačkih biologa, čovek u prošeku za godinu dana pojede 16 puta više hrane, nego što sam teži. Na kraju krajeva te mikrodoze se za godinu dana skoncentrišu u snažnu toksičnu bujicu, koju može učiniti bezoopasnom samo mlad, čvrst organizam, spaljujući pri tom svoju životnu snagu. Ta ista slika nam pokazuje zašto se treba redovno čistiti i upotrebljavati prirodne, monolitne produkte ishrane, bez ikakvih poboljšanja. 2
2
125
U prehrambenoj industriji, kao i u domaćinstvu, uveliko se primenjuje vrenje. To je proces razlaganja prvenstveno ugljenih hidrata na prostija jedinjenja sa izdvajanjem energije pod uticajem nekih mikroorganizama ili iz njih izlučenih fermenata. Kao rezultat toga ti mikroorganizmi dobijaju neophodnu energiju za svoju životnu aktivnost i prostija jedinjenja, koja se koriste za plastičnu razmenu, a takođe različite produkte, koji imaju ulogu svojevrsnih sredstava u borbi protiv konkurenata za mesto obitavanja". U našem organizmu se odvijaju oksidaciono-obnavljajuće funkcije razlaganja ugljenih hidrata uz pripajanje fosforne kiseline. Energija koja se pri tom izdvaja skoro da se ne rasejava, već se akumulira u ATF. Ali ako su mikroorganizmi rastvorili deo ugljenih hidrata, ta energija je bespovratno izgubljena za organizam. Upravo takav gubitak energije dešava se pri pečenju hleba. U osnovi pripremanja testa leže procesi alkoholnog i mlečno-kiselog vrenja pomoću kvasca i bakterija, kao i hemijskih usitnjivača. Energetski potencijal takvog produkta (hleba) mnogo je niži, nego kod monolitnog zrna. Ali, dokazano j e , da su produkti raspada ugljenih hidrata (kao i drugih materija, na primer, belančevina i dr.), sastavljeni samo od mikroba, često otrovniji za druge i čak u relativno maloj koncentraciji sprečavaju njihov razvoj. Jedući hleb, mi pretvaramo svoj želudačno-crevni trakt u bojno polje između kvasca, koji se sadrži u hlebu, i prirodne mnikroflore. A pošto hleb počinjemo da koristimo u ishrani vrlo rano, to normalna mikroflora predstavlja veliku retkost, ona ne odgovara prirodnim konstantama. Evo odakle nastaju disbakterioze. Pogubno dejstvo na zdravlje hleba sa kvascem, koji se pojavio pre gotovo 15000 godina u Egiptu, uočeno je davno. Neki narodi, da bi se zaštitili od izumiranja, pripremali su samo prešan hleb i taj običaj su učvršćivali religioznim dogmama. Na primer, u „Bibliji", knjiga „Ishod", glava 12 čitamo: 20. „Ništa kvasno ne jedite; na svakom mestu vašeg prebivanja jedite presni hleb". To se odnosi i na kiselo-mlečne produkte. 126
,,U današnje vreme sastav p r e v i r a č a , ili m a j e , za dobijanje kefira - jednog od najpopularnijih u našoj zemlji produkta ishrane - dobro je poznat: to je belančevina kazein i prirodno ukomponovana zajednica sledećili mikroorganizama - mlečno-kiselih streptokoka (previre mlečni šećer laktozu stvarajući mlečnukiselinu), mlečno-kiselih bacila (daju kefiru potrebnu konzistenciju i ukus, mlečnih kvasaca (previru laktozu stvarajući etil alkohol i ugljenični gas)". Navedena zajednica m i k r o o r g a n i z a m a udruženo razlaže tako neophodne hranljive materije (laktozu), smanjuje energetski potencijal datog produkta i popunjava ga mlečnom kiselinom, etil-alkoholom i ostalim izlučevinama. Belančevina kazein nam takode priprema iznenađenje. Zbog nje kod životinja koje žvaču (krava, ovca, koza) rastu vuna, kopita i rogovi. Mi tako nešto nemamo, i nama je potrebno mnogo manje kazeina. Uporedenja radi: sumarni sadržaj kazeina u kravljem mleku je 2,8-3,5%; u mleku severnog jelena do 8,4%; a u majčinom - do 0,3-0,9%. Takvu količinu čovek upotrebljava u periodu najburnijeg rasta. Odraslima je potrebno još manje iz poznatih razloga. Kazeini su izvanredne sirovine za kuvanje stolarskog lepka. U našem organizmu taj suvišni kazein lepi kamenac u bubrezima, sklerotira sudove, stvara čvoruge na nogama. Povećan sadržaj kazeina u mleku bilo koje životinje (krave, koze) je osnovni uzrok njegove Štetnosti, naročito kada se upotrebljava u većoj količini. Sveže, prirodno mleko može se upotrebljavati samo izuzetno. Zbog toga što rafinirana i „poboljšana " hrana sadrži malo vode (šećer, keks, hleb, meso, čokolada, bombone itd.), ona u m n o g o m e menja pritisak u šupljini organa probavnog sistema, „ isisavajući" vodu iz organizma. To je razlog zbog kojeg smo prinuđeni da pijemo, odnosno da zalivamo takvu hranu. Tako počinje i zatvara se krug poroka: potrošnja hrane, žeđ, piće, spiranje probavnih sokova, nedostatak hranljivih elemenata, a u debelom crevu zatvor od loše prerađene h r a n l j i v e m a s e i truljenje; p o n o v n o pijenje v o d e za 127
razblaživanje već stvorene šljake, koja je iz debelog creva dospela u krv. Razultat toga je sve veća debljina koja deformiše naše okruglo telo slično lopti. Smatra se da organizam obezbeduje natrijum sa solju. Ali, nije tako. So je neorganska materija koja se veoma loše asimiluje u organizmu. Slani proizvodi izazivaju momentalnu žed. Organizam se trudi da svede na normalupovećan nivo soli u organizmu i da višak izbaci napolje. U prošeku stanovnik SAD koristi 20 puta(!) više soli njego stoje potrebno. U našoj zemlji imamo približno istu sliku. Soli ima mnogo u svim proizvodima: kobasicama, sirevima, turšiji, hlebu itd. Pokušajte da se odreknete soli nedelju-dve dana, a zatim probajte da solite hranu kao što ste to ranije činili. Odmah ćete uočiti ogroman kontrast i shvatićete da ste se prejeli soli. Ne zaboravite da u što većoj količini upotrebljavate dodatke jelu: zelen, crni luk, češnjak itd. Jer soli ima dovoljno u svežoj zeleni i biljnim proizvodima. Pored soli, natrijum i hlor se u tim produktima nalaze u najpogodnije obliku za asimilaciju. Kada upotrebljavamo krompir obično ga čistimo od ljuske. Ali, treba znati da ljuska krompira ima više vitamina grupe B, celuloze, gvozda i kalijuma, nego preostali deo. Da bi se sačuvali ti elementi najbolje je krompir kuvati sa ljuskom ili oljuštiti što tanje. Mnogo se može govoriti o štetnosti rafinisanih produkata. Navodimo još nekoliko primera i dajemo tabelu kao rezime ovog poglavlja (tabela 5). Jedite manje čokolade. Do neočekivanih rezultata došli su francuski lekari istražujući pacijentkinje koje su se žalile na česte bolove u srcu. Te žene su bile prinuđene da priznaju d a j e bez jutarnje čašice kakaoa ili čokoladnog kolača ceo tekući dan za njih bio pravo mučenje. I samo redovna, makar i mala štangla čokolade vraćala im je zadovoljstvo i duševnu ravnotežu. Lekari su utvrdili daje u konkretnom slučaju reč o svojevrsnoj narkomaniji, koja, prema njihovom mišljenju, može da nanese čovekovom zdravlju veću štetu, nego pušenje. 128
Tabela 5*
SINDROMI, PRVENSTVENO POVEZANI SA POREMEĆAJEM U ISHRANI (prema Haene L., 1979.godina, sa dopunama)
Suvišna ishrana (prekomerna) Ugljenim hidratima, rafini ranim škrobom išećerom Patogeneza Epidemiološki i klinički po daci
Belančevinama Klinički podaci
Bolesti, poremećaji Oboljenja srčano-vaskularnog sistema: infarkt miokarda, hipertonija, ateroskleroza, varikozno proširenje ve na, tromboza Oboljenja želudačno-crev nog trakta: gnojni čirevi,gastritis, enteritis, gnojni colitis, hemoroidi
Oboljenja srčano-vaskularnog sistema, hipertonija, ateroskleroza, tromboflebitis, embolija, mikroangiopatija
Bolesti, poremećaji Apendicitis, holecistitis, pielonefritis, prouzrokovani crevnim bacilom Kamen u žuči Kamen u bubregu Dijabetes Hiperlipidemija Toksikoza trudnoće Epilepsija, depresija Difuzna skleroza Paradentoza
Dijabetes Hiperholesteranemij a Toksikoza trudnoće
129
4.12. Leukocitoza prouzrokovana hranom Unošenje hranljivih materija u želudačno-crevni trakt pored ishrane treba razmatrati i kao alergijsku i toksičnu agresiju. Radi neutralizacije tih štetnih pojava, osim epitelijalnog sloja, koji deli enteralnu (unutašnju sredinu creva) i unutrašnju sredinu organizma, postoji još moćniji leukocitarni sloj (milion limfocita na 1 m m ) . Suština leukocitoze prouzrokovane hranom svodi se na to, da kada hrana dodiruje nepce, u zidovima creva brzo se koncentrišu leukociti radi sprečavanja mogućeg štetnog uticaja hrane. Takva mobilizacija traje 1-1,5 čas i zatim se prekida, ali pri višestrukom dnevnom ponavljanju (uzimanje jela 3-4 puta) iscrpljuje organizam. Pored toga, leukociti nemaju drugu zaštitnu funkciju. Evo gde se krije jedan od primarnih uzroka slabosti u suprotstavljanju prehladama i drugim akutnim resapiratornim oboljenjima (ARO). Ipak, pokazalo se da sveza biljna hrana, nasuprot tome, sprečava leukocitoze prouzrokovane hranom. Ta pojava, koja se ranije smatrala normalnom - fiziološkom, u današnje vreme, obratno, govori o njenoj sveopštoj nepravilnoj upo trebi. Na sprečavanje leukocitoze prouzrokovane hranom p o m o ć u s i r o v e biljne h r a n e prvi j e u k a z a o naš naučnik-bakteriolog Kušakov. Kasnije je laboratorijskim istaživanjima utvrđeno da hrana sa kiselom pH sredinom, kao i slabo kiseli napici izazivaju leukocitozu (kuvana i na drugi način obrađena hrana, po pravilu, ima kiselu reakciju, to se odnosi i nakiselo-mlečne produkte); alkalna i neutralna hrana i napici (sveza biljna hrana, koja ima alkalnu reakciju) ne izazivaju leukocitozu. Još bolje, leukocitoza prouzrokovana hranom može se sprečiti ako se uzima sveza biljna hrana (salate) u većoj količini pre uzimanja kuvane. Upravo tako postupa Pol Breg: „Ja sam postavio pravilo da prvo napravim salatu jer smatram da treba da naviknemo svoj organizam da opaža samo prirodnu hranu. Većina ljudi počinje trpezu supom ili buljonom, a neki sendvičem ili hlebom. Prema mom 3
Ako želite da imate dobro zdravlje, izbegavajte upotrebu kate, apeluje biolog R.Makkaleb iz Kolorada. Kafa je lišena hranljivih dragocenosti. Tonini, kojih ima u tom napitku, otežavaju asimilaciju belančevina, smanjuju sadržaj dragocenih mikroelemenata u organizmu, takvih, kao što su gvožde i kalcijum i takođe vitamine grupe B. Ta informacija se odnosi na sve napitke u kojima se sadrži kafa: koka-kole, pepsi-kole. Prema podacima, publikovanim u časopisu „Sajens", hranljive masti i nitrati su moćni mutageni. Da bi se neutralizovalo njihovo negativno dejstvo pomažu vitamini E i C, kojih ima mnogo u zelenim delovima biljaka. Ne znaju za karijese. Italijanski stomatolozi., koji su posetili nekoliko manastira na Tibetu, utvrdili su da žitelji tog podneblja ne znaju šta je karijes zuba. Pregled sto pedeset stanovnika manastira dao je zapanjujuće rezultate: 70% tih ljudi, čak i staraca, nije imalo nijedan pokvaren zub, kod ostalih je karijes bio veoma ograničen. Uzrok takve pojave je u režimu ishrane. Tibetski monasi ne koriste šećer i ne jedu meso. Njihova tradicionalna h r a n a - j e č m e n e lepinje, maslac od mleka jaka, tibetski čaj i voda. Leti se u jelovnik uključuju repa, šargarepa, krompir i pirinač u manjim količinama. 130
131
mišljenju to je potpuno pogrešno, pošto upravo sveza hrana na početku trpeze stimuliše izlučivanje probavnih sokova, budući da je sirovo povrće bogatije prirodnim stimulatorima. To je neophodno za pravilnu probavu. Zato insistiram na tome da na početku svakog obroka jedete sveže povrće, a posle nekoliko godina takve ishrane osetićete da vaš organizam ne prihvata da počne jelo na drugi način". Pridružujem se preporukama velikog prirodnjaka i doda jem da time odstranjujemo leukocitozu prouzrokovanu hra nom i stvaramo uslove za induciranu autolizu. Takav redosled uzimanja hrane ekonomiŠe našu snagu, pri tom dosta veliku, koja se koristi za očvršćenje organizma i produžavanje života.
4.13. Nepravilno kombinovanje hranljivih produkata Ovo poglavlje ću početi vrlo interesantnom informacijom o hranljivim produktima i njihovoj povezanosti sa razno vrsnim oboljenjima. Engleski naučnik E.Noks upoređivao je uzroke smili kod ljudi između 55-64 godine života u 20 različitih zemalja — 17 evropskih zemalja, Kanadi, SAD i Japanu - koji su u svojoj ishrani koristili različite produkte hrane. Poredio je 58 hranljivih produkata sa uzrocima smrti kod 70 različitih oboljenja. Na osnovu temeljitih istraživanja utvrdio je da nema apsolutno korisnih ni apsolutno štetnih produkata, iako je analiza dobijenih međusobnih veza pokazala da su određene grupe produkata ishrane vezane za konkretne grupe oboljenja. Prekomema potrošnja svih vrsta mesa predispozicija je za difuznu sklerozu, ishemijske bolesti srca, samoubistvo, rak debelog creva, rak mlečne žlezde i leukemiju. Po štetnosti mesu su slični rafinirani šećer, mleko, jaja i životinjska mast (salo, špek, masne mlade itd.). Potrošnja zrnastih p r e d u k a t a p r e d i s p o z i c i j a j e z a epilepsiju, peptički gnojni čir, cirozu jetre, hronični nefitis, kao i za rak grla, usne duplje, probavnog kanala i želuca,
tuberkulozu pluća. Zrnastim produktima u razmatranom planu je slično povrće, voće, mahunarke, orasi i riba. Prekomema potrošnja vina prouzrokuje cirozu jetre, rak usne duplje i grla. Prekomema potrošnja piva prouzrokuje difuznu sklerozu i rak debelog creva. Potrošnja tvrdih masti povezana je sa smrtnošću od raka mlečne žlezde, raka krvotoka, raka debelog creva i difuzne skleroze. Pri izučavanju oboljenja probavnog trakta pokazalo se, da se karakter povezanosti između potrošnje produkata i obo ljenja menja od gornjih delova probavnog trakta prema donjim. Oboljenja gornjeg dela probavnog trakta (zaključno sa želucom) vezana su za potrošnju niskokaloričnih produkata, uglavnom povrća, dok su istovremeno oboljenja donjih delova povezana sa potrošnjom visokokaloričnih produkata (mahom životinjskog porekla). Dozvoliću sebi da prokomentarišem E.Noksa i da iznesem lična zapažanja. Kada je o mesu reč kao da je sve jasno iz prethodnih poglavlja. O žitaricama (zrnastim produktima) treba da raspravljamo detaljnije. Istraživanja su obuhvatila zemlje gde se žitarice koriste za pravljenje hleba i drugih proizvoda od brašna. O štetnosti brašna, lepljivosti i kvascu bilo je dosta reči. Dodajem, bez dovoljne količine vitamina (naročito grupe B) pekarski proi zvodi se ne podvrgavaju varenju, nego vrenju i bakterijskom razlaganju sa stvaranjem alkohola i drugih produkata poluraspada. Otuda nastaju gnojni čirevi, ciroza jetre, rak usne duplje, grkljana, probavnog kanala i želuca, kao i od prekomerne upotrebe vina. O česticama škroba, dospelim u krvotok, i o štetnosti skrobaste prekrupe za jetru i bubrege takođe je bilo dosta reči. Pređimo sada na povrće i voće. Zašto oni izazivaju ta oboljenja? Zašto u tekstu ,,Ishrana i karakter" indijski lekari *
Ovaj statistički materijal uzeo sam iz knjige L.A.Gavrilova: „Može li čovek da živi duže?" 133
tvrde, da vegetarijanstvo čini ljude otpornim na fizička i umna opterećenja i produžava njihov život? Gde je istina, ko je u pravu? U pravu su obe strane, a istina je da se u svim evropskim zemljama voće koristi kao dezert, tj. jede se posle glavnih obroka. U Indiji i drugim žarkim zemljama voće i povrće čine poseban obrok hrane. A čitava pometnja je u nepoštovanju malog uslova: voće i povrće se vare u tankom crevu, oni napuštaju želudac vrlo brzo. Kod Evropljana se dobija sledeća slika: isitnjeno voće ne može da prođe u tanko crevo, jer se u želucu već nalaze hleb, meso ili dinga jela, koja se prvo moraju obraditi u želucu. Počinje razlaganje voća sa stvaranjem alkohola, sirćetne kiseline, duoksid-ugljenika - jer je želudac za to pravi raj. Ne zaboravite kako mi pravimo koktel. Isitnimo voće, jagode, sipamo na primer, u posudu i ostavimo ih na toplom tamnom mestu, gde počinje vrenje. Rezultat te nakaradne upotrebe dva dragocena produkta pretvaraju se u otrov, koji izaziva već navedena oboljenja. Salate od povrća, takođe, treba poznavati kako bismo umeli da ih kombinujemo na pravi način i da proizvode udružimo prema njihovoj sličnosti, a ne prema razlici. Iz navedenog sledi moj zaključak: materijal koji je skupio E.Noks ne ilustruje štetnost produkata ishrane, već naše neznanje da ga pravilno upotrebimo. Bez poznavanja pravilnog kombinovanja hranljivih produkata besmisleno je pristupati lečenju pomoću ishrane i govoriti o korisnosti ili štetnosti hrane. Izvori podele i dobrog kombinovanja hranljivih produkata vode nas u daleku prošlost. Sta je o toj temi zapisano u ,,Čžud-ši": „Ako uzimate nepodudamu vrstu hrane, to je potpuno isto kao da ste pripremili otrov.
Ne mogu se zajedno koristiti riba i mleko, mleko i plodovi sa drveća. Jaja i riba ne odgovaraju jedno drugom. Supa od graška (pasulja) sa šećerom od trske i d a r (kiselo-mlečni proizvod sličan kefiru, koji se upotrebljava na Tibetu). Ne smeju se na ulju od slačice pržiti gljive. Ne može se mešati piletina sa kiselim mlekom. Ne odgovaraju podjednaki delovi meda i ulja (biljne masti). Ne srne se jesti kisela hrana sa mlekom, niti nova hrana, dok se prethodna nije svarila, jer se one mogu pokazati nepodudarne i međusobno štetne. Neuobičajena i hrana koja se ne pojede na vreme takođe je otrov". A sada razgovarajmo o tome kako hranu pravilno kombinovati, da bismo iz nje izvukli maksimalnu korist.
Da je stvarno tako, svedoči sledeće: Kada se škrob i šećer podvrgnu vrenju, oni se razlazu na dioksid ugljenika, sirćetnu kiselinu, alkohol i vodu - materije, izuzev vode i ugljenične kiseline, nepogodne za upotrebu, rečju otrove. Kada se belančevine raspadaju, one se razlazu na sumporvodonik, indol, skatol, fenol - najjače otrove. Te otrove treba neutrahsali i zatim sa mokraćom izbacili. Masti se od nepravilne probave hrane užegnu, u njima se stvaraju kancerogene materije.
134
135
5. PRAVILNA KOMBINACIJA HRANLJIVIH PREHRAMBENIH PROIZVODA
Krajem XIX i početkom XX veka u laboratoriji I.P.Pavlo va izvedeni su interesantni eksperimenti o fiziologiji probave hrane. Rezultat tih eksperimenata bio je da se na svaku vrstu hrane (hleb, meso, mleko itd.) izlučuju različiti probavili sokovi i po količini i po kvalitetu. Pri tom takvo izlučivanje počinje već u usnoj duplji i produžava se duž celog probavnog trakta (pljuvačka, želudačni sok, pankreatski sok, ž u č , probavili sokovi tankog i debelog creva, a takode i mikroflora). O b r a d a i p r o b a v a s v a k e v r s t e h r a n e o b a v l j a j u se u odgovarajućem delu probavnog trakta i traju određeno, za sve specifično, vreme. Na primer, voće se vari u tankom crevu, a meso se prvo 2-3 časa obrađuje u želucu, a zatim u tankom crevu. Pokazalo se da kod srodnih vrsta hrane dolazi do raznovrsnog, prema mnogim parametrima, lučenja probavnih sokova. Na primer, najjači probavni sokovi izlučuju se na mleko u poslednjem času probave, a na meso - u prvom. Sve to ukazuje na odviše finu tehnologiju asimilovanja hrane, čije se narušavanje momentalno kažnjava. Te naučne radove Pavlovljeve škole krajem dvadesetih godina prošlog veka uspešnoje primenjivao u praksi američki lekar-prirodnjak Herbert Selton. Oko 100000 veoma bolesnih ljudi prošli su kroz njegovu školu Zdravlja , demonstrirajući čuda u ozdravljenju. Zbog važnosti pitanja, izložiću što preglednije stavove i eksperimente velikog specijaliste u oblasti kombinovanja produkata H.Seltona. 5.1. Klasifikacija hranljivih produkata Dabi čitalac mogao pravilno da shvati kako se međusobno kombinuju hranljivi produkti, ponovićemo još jednom njihovu klasifikaciju. 136
Neke produkte ćemo svrstati istovremeno i u belančevine i u škrob, ali neka vas to ne zbunjuje, jer oni stvarno sadrže i mnogo škroba i mnogo belančevina. Belančevine Veliki procenat belančevina imaju sledeće namirnice: orasi (većina), sve žitarice, pasulj, suvi grašak, soja, jaja, pečurke. Svi mesni produkti, rakovi, riba. Sir, mladi kravlji sir. Semenke suncokreta, patlidžani, mleko (niskomolekularne belančevine). Ugljeni hidrati Najviše ugljenih hidrata ima u: škrobu, šećeru, sirupu i slatkom voću. Škrobovi su: sve žitarice, sušene mahunarke (osim soje), sušeni grašak (pasulj), sve vrste krompira, kesten, kikiriki, tikvice, bundeva. Šećeri i sirupi: žuti i beli Šećer, mlečni šećer, razna slatka (džemovi), pekmezi, sirupi itd., med. Umereno skrobasti Karfiol, cvekla, šargarepa, bela repa. Slatko voće Urme (datule), smokva, suvo grožđe, suva kajsija, sušena kajsija, grožđe, suva šljiva, japanska jabuka (kaki), sušene kruške i jabuke slatkih sorti. Masnoće (masti) Maslinovo ulje, ulje od suncokreta, kukuruzno ulje i maslac (buter). Većina oraha. Salo. Masno meso. Vrhnje (slatka pavlaka), kisela pavlaka. Kiselo voće Veliki deo kiselina daje kiselo voće. Glavno je sledeće: pomorandže, grejfrut, nar (mogranj), limun, kiselo grožđe, kisele šljive, kisele jabuke, paradajz. 137
Polukiselo voće Sveže smokve, slatka višnja, slatke j a b u k e , kruške, breskve, kajsije, borovnica, ribizla, baštenska jagoda. Beskrobno i zeleno povrće Ovde spada svo sezonsko povrće, nezavisno od boje (zeleno, crveno, žuto, belo itd.). Glavni medu njima su: loćika, celer, cikorija, maslačak, kupus, lišće repe, spanač, kiselo zelje (kiseljak), lišće cvekle, luk, repa, patlidžani, krastavci, keleraba, peršun, špargla, češnjak, slatka paprika, rotkvica. Dinje Jedu se dinje svih sorti. Navešćemo jednu za drugom moguće kombinacije hrane i prokomentarisati ih pojedinačno sa tačke gledišta probave hrane. Odgovarajuća informacija biće veoma korisna čitaocu koji razmišlja.
5.2. Kombinovanje h r a n e 5.2.1.
Kombinacija kiselina sa škrobom
Kiseline koje luče navedeni produkti uništavaju ferment ptialin, koji razlaže škrob. Zato nije dopuštena kombinacija kiselina i škroba. Otuda pravilo - jedite kiseline i š k r o b u različito v r e m e .
5.2.2.
Kombinacija belančevina sa škrobom
Slobodna sona kiselina u koncentraciji 0,003% dovoljna je da bi se prekinulo dejstvo fermentakoji razlaže škrob. Dalje, čak i neznatno povećanje kiselosti ne samo da zustavlja taj proces, već i uništava ferment. Kada jedete hleb, u želucu se luči malo sone kiseline. Sok, izlučen na hleb, ima skoro neutralnu reakciju. Kada je škrob iz 138
hleba probavljen, u želucu se luči mnogo sone kiseline da bi se probavile belančevine iz hleba. Dva procesa: probava škroba i probava belančevina - ne odvijaju se istovremeno. Obrnuto, sekrecije se vrlo precizno regulišu u odnosu na sastav i momenat početka lučenja za zadovoljavanje raznovrsnih potreba materija složenog sastava. To je odgovor onima koji prigovaraju protiv pravilne kombinacije hrane na toj osnovi, da s a m a p r i r o d a kombiiiuje različite hranljive materije u jednoj istoj hrani. Između probave hranljivog produkta, ma kakav bio njegov sastav, i probave smese različitih produkata postoji velika razlika. Za jedan produkt, koji predstavlja kombinaciju škroba sa belančevinom, organizam može lako da p r i l a g o d i svoje s o k o v e (u o d n o s u na j a č i n u i v r e m e izlučivanja) prema hranljivim potrebama tog produkta. Ali, kada pojedete dve vrste hrane sa različitim, čak može se reči suprotnim probavnim zahtevima, takvo prilagođavanje soka je nemoguće. Ako se hleb i meso jedu zajedno, umesto skoro neutralne sredine želudačnog soka, izlučenog u prva dva časa probave, neminovno se izlučuje jako kiseo sok, i probava škroba se naglo prekida. Sa fiziološke tačke gledišta nikada se ne srne ispustiti iz vida, da se prvi stadijumi probave škroba i belančevina obavljaju u suprotnim sredinama. Škrob zahteva alkalnu reakciju i obrađuje se u usnoj duplji i dvanaestopalačnom crevu. Belančevine zahtevaju kiselu sredinu u želucu, a zatim se obrađuju potpuno drugim fermentima u dvanaestopalačnom crevu, u odnosu na škrob. Otuda pravilo - jedite ugljene h i d r a t e i belančevine u različito vreme. To znači da kaše, hleb, krompir i druge vrste škroba treba uzimati odvojeno od mesa, ribe, jaja, sira, mladog krvljeg sira, oraha i druge belančevinaste hrane.
5.2.3.
Kombinacija
belančevina sa belančevinama
Dve belančevine različitog karaktera i sastava u kombinaciji sa drugim probavnim faktorima zahtevaju razli čite promene probavne sekrecije i različito vreme izlučivanja 139
radi efikasne asimilacije. Na primer, po dejstvu najjači sok izlučuje se na mleko u poslednjem času probave, a na meso - u prvom. Ako se probavili proces na odgovarajući način ne menja, belančevinasta hrana neće bili kvalitetno s varena. To je nemoguće postići kada se pojedu dve različite belančevine u jednom obroku. Zato kombinacije kao Što su: meso i jaja, meso i orasi, meso i sir, jaja i mleko, jaja i orasi, sir i orasi i tome slično, ne treba praviti. Otuda p r a v i l o - j e d i t e samo jednu koncentrisanu belančevinastu h r a n u u jednom obroku.
5.2.4. Kombinacija kiselina sa belančevinama Aktivan rad na razlaganju složenih materija na prostije, koji se obavlja u želucu i predstavlja prvi stadij um probave belančevina, vrši se pod dejstvom fermenta pepsina. Pepsin dejstvuje samo u kiseloj sredini, u alkalnoj njegovo dejstvo prestaje. Zeludačni sok menja svoj sastav od skoro neutralnog do jako kiselog u zavisnosti od hrane, koja u njega dospeva. Kada se pojedu belančevine, zeludačni sok je kiseo, pošto treba da obezbedi pogodnu sredinu za probavu pepsina i induciranu autolizu. Zbog toga što je pepsin aktivan u kiseloj sredini, ljudi prave greške, smatrajući da unošenjem kiselina sa belan čevinama, samim tim pomažu probavu belančevina. Suštinski je obratno, te kiseline zadržavaju izlučivanje želudačnog soka. Lekovi i voćne kiseline remete zeludačni sok, uništavaju pep sin i smanjuju njegovu sekreciju. Zeludačni sok se ne izlučuje pri prisustvu kiseline u ustima i želucu. I.P.Pavlov je očigledno pokazao nepovoljan uticaj kiselina na probavu, ne samo voćnih nego i kiselina konačnog produkta fermentizacije (kiselog mleka). Voćne kiseline zadržavaju izlučivanje želu dačnog soka, ometaju probavu belančevina i kao rezultat toga izazivaju truljenje. Normalni želudac izlučuje sve kiseline, koje su potrebne za probavu belančevina sa određenom koncentracijiom pepsina. Bolestan želudac može da izluči odviše mnogo 140
kiseline (povećana kiselost) ili nedovoljnu količinu kiseline (smanjena kiselost). U bilo kom slučaju potrošnja kiselina sa belančevinama ne pomaže probavu. Ne prelivajte meso ni sirćetom, ni narovim sokom itd. 5.2.5.
Kombinacija masnoća sa
belančevinama
Masnoće ispoljavaju usporavajući uticaj na sekreciju želudačnog soka, prisustvo masnoća u želucu zadržava sekre ciju želudačnog soka, koji se izlučuje na naredni obrok hrane, koja se pod drugim uslovima lako asimiluje. Prisustvo masnoća u hrani smanjuje količinu sekrecije za izazivanje apetita, koja se luči u želucu, smanjuje količinu hemijske sekrecije i aktivnost želudačnih žlezda, smanjuje količinu pepsina i sone kiseline u želudačnom soku i može da smanji skoro za dva puta zeludačni tonus. Takvo usporavajuće dejstvo može da traje dva.i više časova. Drugim recima, takvi produkti, kao pavlaka, maslac, biljna ulja (masti), masno meso, kisela pavlaka (kajmak) itd., ne smeju se upotrebljavati u istom obroku sa orasima, sirom, jajima, mesom. S tim u vezi treba istaći, da ti hranljivi produkti, koji obično sadrže unu trašnju masnoću (orasi, sir, mleko), zahtevaju više vremena za probavu, nego belančevinasti produkti, koji je ne sadrže. Otuda p r a v i l o - j e d i t e masnoće i belančevine u različito vreme. Dobro je poznato da obilje zelenog povrća ima kontradejstvo na usporavajuće delovanje masnoća. Zato, ako upotrebljavamo masnoće sa belančevinama, možemo otkloniti njihov nepovoljan efekat na probavu belančevina uzimanjem sa njima velike količine zelenog povrća.
5.2.6.
Kombinacija šećera sa belančevinama
Svi Šećeri - industrijski, sirupi, slatko voće, med i tome slično-zaustavljaju i remete (koče) sekreciju želudačnog soka i motoriku želuca. To proističe otuda što se oni vare u crevima. Ako ih jedemo posebno, oni se ne zadržavaju dugo u želucu 141
nego brzo prelaze u creva. Sa drugim produktima (belan čevinama, škrobom) oni se dugo zadržavaju u želucu, dok se ne svari ostala hrana, podvrgavajući se b a k t e r i j s k o m razlaganju. Otuda pravilo - jedite šećere i belančevine u različito vreme. 5.2.7. Kombinacija šećera sa
škrobom
Probava škroba obično počinje u ustima i pri određenim uslovima produžava se neko vreme u želucu. Šećeri se ne podvrgavaju probavi u ustima i želucu, već samo u tankom crevu. Kada se šećeri upotrebljavaju sa drugom hranom, oni se određeno vreme zadržavaju u želucu, očekujući, dok se ne svari druga hrana, zbog čega imaju tendenciju vrlo brzog vrenja u uslovima toplote i vlage, koji postoje u želucu. Takav način ishrane garantuje kiselu fermentaciju vrenja. Žele, pekmez, slatko, voće, bombone, Šećer, med, patoka, sirupi itd., koji se dodaju u piroške, kolače, hleb, keks, kaše, krompir i tome slično, izazivaju vrenje. Milioni ljudi koji redovno jedu za doručak kašu sa šećerom pate od povećane kiseline (gorušice, podrigivanja i dr.). Slatko voće sa škrobom takođe izaziva vrenje. Hleb u kome ima suvog grožđa, urini (datula) itd., tako popularnog medu pristalicama „zdrave hrane" je dijetetska gadost. Mnogi smatraju da ako se umesto šećera upotrebljava med, može se izbeći vrenje, ali to nije tačno. Med sa vrućim piroškama, sirup, slatko sa hlebom, palačinka i tome slično garantuju vrenje. Ima razloga za pretpostavku da prisustvo šećera sa škrobom narušava probavu škroba. Kada se šećer stavi u usta, on izaziva obilno lučenje pljuvačke, ali ona ne sadrži ptialin (feiment, koji razlaže škrob u usnoj duplji), pošto ptialin ne reaguje na Šećer. Ako se škrob kombinuje sa šećerom, medom, slatkim, to će sprečiti adaptaciju pljuvačke za probavu škroba. Naknadne posledice toga mogu prou zrokovati nelučenje ptialina na škrob i poremetiti njegovu probavu. Kao rezultat toga dobija se da produkti, koji su sami od sebe zdravi, često postaju štetni, kada ih sjedinjuju sa njima 142
neodgovarajućim drugim produktima. Na primer, hleb i maslac,pojedeni zajedno, ne izazivaju neprijatnosti, ali ako im se dodaju med, šećer i slatko - mogu prouzrokovati bolest, zato što će se šećer prvi asimilovati, a pretvaranje škroba u šećer se usporava. Smesa šećera sa škrobom izaziva vrenje i svu naknadnu štetu. Otuda pravilo - jedite škrob i šećer u različito vreme.
5.2.8. Ishrana dinjama Mnogi ljudi se žale da im dinje nanose štetu i da imaju alergiju na njih. Dinje su toliko zdrave i tako lako svarljiva hrana da i najlošija probava može sa njima lako da izađe na kraj. Ali, zašto uzimanje dinja izaziva ozbiljne patnje? Dinje se ne vare u želucu nego u crevima. Propisno pojedene one se zadržavaju u želucu nekoliko minuta, zatim prelaze u creva. Ali, ako se koriste sa hranom, koja se duže vreme obrađuje u želucu, one se zadržavaju u njemu. Pošto su isitnjene i smeštene na toplom mestu, brzo se razlazu uz stvaranje velike količine gasova i drugih štetnih materija, izazivajući ozbiljne poremećaje u probavi. Otuda pravilo - jedite dinje odvojeno od druge hrane. Dinje treba jesti odvojeno od druge hrane, odnosno najbolje je da se čitav obrok sastoji samo od dinja. H.Selton je probao da se hrani dinjama zajedno sa slatkim voćem i pokazalo se da nema nikakvih razloga da ih ne jedemo zajedno, ukoliko to želimo.
5.2.9. Mleko treba uzimati odvojeno od druge hrane U prirodi postoji pravilo da mladunče bilo koje životinje uzima mleko odvojeno od druge hrane. Tačnije, u ranom periodu života mladunčad sisara ne koriste drugu hranu, osim mleka. Zatim dolazi vreme kada uzimaju mleko i drugu hranu, ali nezavisno jedno od drugih. Na kraju, kada se odbiju od 143
mleka, oni ga više nikada ne uzimaju. Mleko je h r a n a m l a dunčadi, pa za njim nema potrebe po završetku normalnog perioda othranjivanja. Mi skoro celog života ostajemo mladunčad! Zahvaljujući prisustvu belančevina i masnoća u mleku ono se loše kombinuje sa drugom hranom, osim kiselog voća. Prvo što se dešava sa mlekom kada dospe u želudac, jeste da se zgrušnjava, stvarajući mlad sir. Zgrušano mleko obavija čestice druge hrane u želucu i izoluje ih od dejstva želudačnog soka. To sprečava varenje tih čestica sve dok se zgrušano mleko ne probavi. Otuda pravilo - uzimajte mleko odvojeno od d r u g e hrane. Pri hranjenu dece mlekom mogu im se davati sveže iscedeni voćni sokovi, razredeni sa vodom, a posle pola časa davati mleko. Voće mora da bude kiselo.
5.2.10.
Dezerti
Dezerti se jedu na kraju jela, obično kada se čovek zasiti. U njih spadaju: kolači, piroške, sladoled, slatko voće itd. Oni se loše kombinuju skoro sa svim vrstama hrane, pa su zbog toga beskorisni i nepoželjni. Otuda pravilo - izbegavajte dezerte. Ako treba da pojedete parče kolača, pojedite ga sa što više salate od svežeg povrća. Potom preskočite obrok. Ohlađeni dezerti, kao što su sladoled, hladna mineralna voda itd. stvaraju drugu prepreku za probavili proces - ta prepreka je hladnoća. Ranije smo već govorili o štetnosti hladnoće za probavu hrane - feimenti hrane su aktivni pri temperaturi od 37°C. Zato se hladna lirana prvo zagreva, a zatim vari. Pri tom se rashlađuju organi naslonjeni na želudac, što pogoršava njihovo snabdevanje krvlju, izazivajući hladni spazam. Naravno, E.Goks se nije upuštao u takve pojedinosti. Za njega je najhitnije bilo ono Što je na površini - krivi su 144
produkti. Međutim, nama je jasno da smo sami krivi zbog sopstvenog neznanja, jer stvaramo trulo đubrište iz produkata u sebi. Prelazak na pravilnu ishranu zdravih i bolesnih, slabih i jakih, starih i mladih uticao je odmah na poboljšanje zdravlja kao r e z u l t a t olakšavanja r a d a , koji izvršavaju probavni organi. Na taj način se obezbeđuje bolja probava hrane, ishrana i smanjeno trovanje.
5.2.11. Kako koristiti belančevine Sa belančevinastim produktima svih vrsta najbolje se kombinuju produkti bez škroba i sočno povrće: spanač, botva cvekle (botva - stabljike i lišće gomoljastih kultura), kupus, botva repe, sveže zelene mahune, sve vrste svežih tikvica, luk, celer i drugo povrće bez škroba. Sledeće povrće je loša kombinacija sa belančevinama: cvekla, repa, tikva, šargarepa, keleraba, bela repa, mahune, grašak, krompir, a takođe raznorazne prekrupe. Mahunarke i grašak same od sebe predstavljaju kombinaciju belančevina sa škrobom i njih je bolje jesti kao škrob ili kao belančevine u kombinaciji sa zelenim povrćem bez drugih belančevina i bez drugih vrsta škroba. N a v e d e n i j e l o v n i k , p r i m e r a r a d i , sadrži p r a v i l n u kombinaciju belančevinaste hrane. Belančevinastu hranu je najbolje jesti za večeru bez kiselina i biljnog ulja (masti), a takode bez masnih umaka (sosova). Količine su individualne i ne mogu se propisati. Salata iz povrća Skuvano meso
Salata iz povrća Mladi sir
Salata iz povrća Orasi
Salata iz povrća Kuvani grašak ili pasulj
145
Salata iz povrća Mesni kotleti
Salata iz povrća Kajgana, kuvana jaja
Salata iz povrća Zelene tikvice Sašlik (ražnjići) Befstroganov
Salata iz povrća Botva repe ili spanać Dinstovana piletina ili kunić
Iz navedenog se uočava da velika salata obavezno prati uzimanje bilo kojih belančevina, a takode skrobaste hrane. Doktor Selton ističe važnost salate za bilo koju vrstu dijete. Zato ću navesti njegove preporuke za spravljanje takve salate. „Salata treba da se sastoji iz kombinacije prostog povrća bez ikakvih umaka ili sosova. Nema potrebe da se salata sitno secka i da joj se dodaju ingredienti (dodaci). Navodimo približne sastojke salate. One nam mogu poslužiti kao osnova za pravljenje vlastitih salata: 1/2 glavice salate (loćike), celer, kupus; 1/2 glavice salate, celer, paradajz; 1/2 glavice salate, kupus, paprika (slatka); 1/2 glavice salate, francuski endivijum i paradajz; kupus, krastavci, rotkvica. Radi ukrašavanja može se dodati grančica ili list peršuna, crvena (slatka) paprika (aleva paprika) itd. So nije potrebna, pošto u salati ima dovoljno raznih organskih soli. Salate treba da budu jednostavne, i sa što manjom količinom ingredijenata". U srednjem pojasu Rusije zbog klime i uslova života osnovu salate treba da čini kupus, a ostalo povrće u zavisnosti od sezone: celer, rotkvice, pastrnjak, krastavci, paradajz, slatka paprika, peršun, maslačak itd.
škroba (na primer, kaše, hleba i krompira u jednom obroku) obavezno dovodi do prejedanja (prezasićenosti) tim mate rijama. Smatra se da je najbolje (to se naročito odnosi na ishranu bolesnika) ograničiti upotrebu škroba na jednu vrstu u obroku. Varenje škroba počinje u ustima, zato moramo brižljivo da žvaćemo kako ne bismo gutali škrobnu hranu. Ona se mora jesti lagano kao da se pije. Pljuvačna probava se dugo produžava u želucu, ako pravilno pojedemo škrob. Preporučuje se uzimanje skrobaste hrane tokom dana. Ona mora biti suva, a kaše tvrdo kuvane. Salate sa škrobom se mogu upotrebljavati, kao stoje navedeno. Bolje je izabrati salatu iz povrća sa malo škroba: šargarepe, cvekle itd., a najbolje je napraviti salatu koja ima 4 0 % kupusa, 30% Šargarepe, 20% sveže ili obarene cvekle, a zatim mirodija, peršuna i drugog. Fermenti i vitamini, kojih ima u povrću sa malo škroba, dobro će doći da se škrob svari. Jede se individualno od svake količine. Salata od povrća Cvekla Krompir u bilo kom obliku
Salata od povrća Šargarepa Kuvani pirinač sa maslacem
Salata od povrća Šargarepa Pečena tikva
Salata od povrća Bilo koja tvrdo kuvana kaša
Salata od povrća Obarena šargarepa Luk, cvekla Dvopek
Salata od povrća Obarena cvekla Hleb monolitni sa maslacem
5.2.12. Kako koristiti škrob
5.2.13. Kako koristiti voće
Prirodnjaci savetuju da se koristi jedan škrob (jedna vrsta kaše, bez hleba) ne samo zato što postoji protivrečnost tih produkata, već i zbog toga što upotreba dve ili više vrsta
Zajedno sa orasima (koji sa botaničke tačke gledišta takode spadaju u voće) i zelenim povrćem, plodovima korenja, voće predstavlja idealnu hranu za čoveka.
146
Ishrana voćem pruža nam mnoga zadovoljstva. Ali, voće treba jesti odvojeno od drugih produkata. Uzroke, zbog kojih ga treba tako jesti, naveli smo ranije. Voće se ne srne jesti između obroka hrane, jer to znači da se unose u želudac ili tanko crevo u vreme kada se tamo vrši probava prethodnih produkata. Rezultat toga je narušavanje probave. Zato je najbolje upotrebljavati ga kao poseban obrok hrane. Može se jesti i 20-30 minuta pre jela: za to vreme ono će uspeti da prođe do tankog creva i da se prevari. Pri ishrani bolesnika voćem H.Šelton je došao do zaključka, daje bolje davati slatko i vrlo kiselo voće u različito vreme. Šećer,med i drugi slatkiši nisu poželjni sa grejfrutom. Sledeći jelovnik sadrži pravilnu kombinaciju voća i preporučuje se kao voćni doručak, ali bez dodatka šećera u njega. Za hranu se može koristiti sezonsko voće. Treba ga jesti u količinama individualnim za svako voće: Višnje, kajsije. Višnje, kajsije, šljive. Breskve, kajsije. Jabuke, grožđe, čaša kiselog mleka. U proleće i leto ukusna salata se može pripremiti od sezonskog voća: Šljiva, kajsija, višanja, trešanja, salate-loćike, celera.
6. UPOTREBA HRANE U TOKU DANA
Ako poznajemo fiziologiju probave hrane, neće biti teško da racionalno raspodelimo obroke raznovrsne hrane u toku dana. Ujutro, kada je organizam odmoran, nemamo posebne potrebe za dotokom energije. Pored toga, mi znamo da hrana u organizmu izaziva reakcije specifičnog dinamičkog dejstva i da ne predaje svoju energiju odmah, već posle određenog vremena. Otuda ujutro treba uzimati hranu koja se lako asimiluje uz minimum reakcije SDDH. Najprihvatljivija hra na je voće i sveže iscedeni sokovi od voća i povrća. Škrobnu hranu je poželjno uzimati za ručak zato što je za njenu probavu i asimilaciju neophodno mnogo više energije, nego za voće. Proces probave se protegne na 3-4 časa. Osim toga, skrobasta hrana nam daje osnovnu energiju, koju ćemo koristiti u drugoj polovini dana. Voće je bogato lako asimilujućim šećerima, koji nam veoma brzo daju energiju i dobro je za jutarnji obrok. Belančevinastu hranu je poželjno uzimati uveče, zato Što se ona vari duže od 4 časa i potrebna nam je za kompenzaciju struktura, koje su se raspale u toku dana pa ih treba obnoviti. Proces probave belančevina izaziva najveće pomeranje SDDH i, prirodno, treba da se obavi u mirnoj situaciji - najpogodnije vreme je od 6 do 8 časova uveče. Time više, što u to vreme procesi u organizmu prelaze od raspada energetskih i plastičnih struktura na njihovu sintezu. Jednostavno i fiziološki logično. Veoma je interesantno uporediti savremene preporuke prirodnjaka sa drevnim savetima indijskih lekara. U Ajuverdi*
*
148
Ajuverda - drevna nauka koja izučava život.
149
ishrana u toku dana je usaglašena sa ritmom prirode. Drevni mudraci su zapazili da se tokom 24 časa naizmenično sme li j uju tri perioda, po 4 časa svaki. Prvi period - spokoj (po indijskom Kapha), drugi - energetske aktivnosti (Pitta), i treći period - motorne aktivnosti (Vata). Ti periodi su u prvom redu povezani sa sunčevom aktivnošću. Period Kapha (počinje izlaskom sunca) od 6 do 10 časova. Po pravilu, jutro je mimo. Na fiziološkom nivou organizma to se ispoljava mirnoćom i težinom tela. Period Pitta traje od 10 do 14 časova i karakteriše se visokim položajem sunca. U to vreme smo posebno gladni i kod nas je najjača (po analogiji sa suncem) vatra probave. Period Vata traje od 14 do 18 časova. Sunce je usijalo zemlju i zagrejalo vazduh. Od toga nastaje kretanje vazduŠnih masa, podiže se vetar i sve počinje da se kreće — leluja se drveće, trava, voda itd. Na fiziološkom nivou to je pe riod motorne aktivnosti, najveće radne sposobnosti. Dalje se nastavlja ponavljanje: od 18 do 22 časa Kapha; od 22 do 2 časa noću Pitta; od 2 do 6 časova ujutru Vata. U tom ritmu živi ceo svet životinja i biljaka. Takva aktivnost uočava se ne samo kod dnevnih nego i kod noćnih životinja. Polazeći od tih pretpostavki, Ajuverda daje sledeće savete u vezi sa ishranom u toku dana: 1. Treba ustati u periodu Vata (motorne aktivnosti) nešto ranije od 6 časova ujutru (prema lokalnom vremenu). To će učiniti da ceo dan budete aktivni. Ako ustajete u periodu Kapha (mirnom) - b i ć e t e čitav dan inertni. Čim ustanete, popijte čašu tople vode. Vata pojačava rad naših creva i pomaže evakuaciju sadržaja debelog creva. 2. Kada malo ogladnite - pripremite voćni doručak. 3. U periodu Pitte (naročito od 12 do 14 časova), kada je probavila vatra najjača, pojedite najveću količinu jela. Po logici stvari - to treba da bude skrobasta hrana sa povrćem, koja daje maksimum energije. Zatim sedite, poželjno na petama i dišite kroz desnu n o z d r v u - što će još više razbuktati vašu probavnu vatru. Iza toga treba 5-10 minuta prošetati. 4. U završnom periodu Vata - početkom Kapha (18-20 časova) laka večera - pred zalazak sunca. Sunce se spušta i 150
probavila vatra se gasi. U tom periodu se preporučuje malo belančevinaste hrane, da bi se popunila potrošena struktura tela, i što više povrća, da bi se sve asimilovalo. Posle večere se treba ponašati isto kao i posle ručka. Iz navedenog teksta se nesumnjivo može zaključiti da se s a v r e m e n a ispitivanja, i p r e p o r u k e drevnih mudraca podudaraju skoro u svemu, iako su ijedni i drugi išli potpuno različitim putevima do otkrića i saznanja. Sličnu preporuku o tome kako se hraniti u toku dana daje Pol Breg i naš praktičar-prirodnjak Suren Avakovič Arakeljan. Prvi obrok hrane - Treba jesti samo pri jakom osećaju gladi, posle fizičkih vežbi - trčanja, bizog hodanja, rada po kući itd. Ne zaboravite na čuvenu krilaticu Pola Brega: „Doručak treba zaraditi". Hrana treba da se sastoji od voća ili suvog voća u zavisnosti od sezone. Možete se zasititi prirodnim medom, naravno, nezavisno od drugih produkata. Drugi obrok hrane — Taj obrok treba uzeti pri jakom osećaju gladi i u njemu mora biti dosta povrća uz dodatak ulja (biljne masti), ali može i bez njega. Ne zaboravite najviše do 100 grama masnog se menja suncokreta, konoplje, sezama i drugih oraha. Treći obrok hrane - Ako za to ima potrebe, taj obrok treba da se sastoji iz sezonskog ili suvog voća. Ako toga nema može se popiti sveže isccdcn sok od povrća ili odstajao čaj od lekovitih trava. Sve u svemu, dnevna količina hrane ne treba daje veća od 1500 grama. Biljne kaše obavezno jesti ujutru ili uveče do 19 časova. Čak se i u „Bibliji" tom pitanju poklanja posebna pažnja. U knjizi „Ishod", glava 16, tačci 12 zapisano je: „... uveče ćete jesti meso, a ujutru se zasitite hlebom". Prema tome, ne samo drevni mudraci nego i savremeni naučnici kada je o ishrani reč za doručak preporučuju laku h r a n u , za ručak - s k r o b a s t u i o b i m n u , za v e č e r u belančevinastu sa povrćem. Dopuštene su razne varijante i dopune u zavisnosti od tradicije, navika, klimatskih uslova, podneblja.
Veoma važno pitanje jeste - koji je odnos između kisele i alkalne hrane dopušten u toku dana? Ako se to pitanje zapostavi efekat ishrane će biti veoma mali. Ni za koga od nas nije tajna da se organi našeg tela hrane preko krvi. U zavisnosti od hrane krvotok može da se menja prema kiseloj i alkalnoj sredini. Kisela sredina krvi nosi u sebi energetske materije i nadoknađuje gubitke. Alkalna sredina obezbeđuje formiranje našeg organizma, kostiju, nerava i mišića, održava fizičko i umno zdravlje, podstiče imunitet organizma. Većina prirodnjaka navodi sledeće proporcije za te dve sredine: 50-60% alkalna i 50-40% kisela. Primera radi, Pol Breg smatra daje sledeći odnos kisele i alkalne hrane idealan: petinu svakodnevnog obroka hrane treba da čine belančevine (biljnog i životinjskog porekla); drugu petinu skrobasta hrana (neoljuštene žitarice i prekrupe, prirodni sokovi i šećer — med, suvo voće), nerafinisana ulja (masti); treću petinu hrane treba da čine povrće i voće, sveže i pravilno pripremljeno. U procentualnom odnosu takva dijeta treba da obuhvati: 60% - voća i povrća; 20% - belančevina; 7% - proizvoda od škroba; 7% - prirodnih šećera i 6% - masnoće. Indijski jogisti određuju kvalitet krvi po boji, vadeći je iz želuca u čistom obliku posredstvom specijalnog metoda Dhouti. Postoje razlike u boji između čiste i nečiste krvi. Prema njihovom mišljenju , najčistija krv Sattvik treba da bude 60-70% alkalna. Takvakrv preovladava kod ljudi koji su zdravi (indirektno na to ukazuje čist roze jezik i blistavo roze vežnjača očiju). Ako se alkalna proporcija smanji do 50-60%, takva krv se zove Radžasik, tj. krv slabijeg kvaliteta. Takva krv dominira kod ljudi koji su skloni svim bolestima ili konstantno poboljevaju. Prekomerno kiselu krv jogisti nazivaju T a m a s i k - najlošija po kvalitetu. Takva krv teče u telima hronično bolesnih ljudi. Zato se jogisti pridržavaju alkalne dijete i navedenih proporcija. Nešto specifičniji je pristup svakodnevnim proporcijama h r a n e M a k r o b i o t i č a r a - d a l e k o i s t o č n i h n a r o d a . Reč „makrobiotika" u prevodu znači umetuost dugog življenja. 152
NaveŠću standardni režim makrobiotičke ishrane, koji preporučuje specijalista u toj oblasti Mikio Kuši. 1. Svaki obrok hrane najmanje 50% mora se sastojati iz žitarica u zrnu, pripremljenih na razne načine. Žitarice su monolitni pirinač, pšenica, monolitni hleb, prekrupa. Iz prethodnog teksta nam je poznato da potrošnja ugljenih hidrata izaziva težnju kiselo-alkalne reakcije da prede u alkalnu sredinu, odnosno očišćene prekrupe, poliranog pirinča, brašna - u kiselu sredinu. Otuda postaje jasno da se makrobiotičari pridržavaju pravilnog odnosa hrane prema najvažnijem parametru, ali drugim sredstvima. 2. Svakoga dana treba pojesti 5% supe miso i supe tamari (1-2 male čašice). Njihov ukus mora da bude blag. Unosite u dnevnu ishranu nekoliko vrsta povrća, morske trave, žitarica i mahunarki. Što češće kombinujte i menjajte te produkte. Miso je zasoljena biljna pasta na bazi soje, bogata lako asimilirajućim proteinima i fermentima, koji podstiču varenje hrane, vitaminom B itd. Miso se dobija kao rezultat dužeg vrenja (2-3 godine). Tamari je prevrela i zasoljena čorba od povrća na bazi soje i pšenice. Upotrebljava se u malim količinama kao dodatak drugoj vrsti supa (čorbi) i povrću. 3. Oko 20-30% svakog obroka hrane treba da čini povrće: 2/3 - skrivanog na različite načine, isprženog, zapečenog u rerni i 1/3 - svežeg u salatama, obrađenog kuvanjem ih barenjem. Pri tome obrada vatrom treba da bude minimalna, pošto povrće posle takve obrade postaje još zelenije. 4. Oko 10-15% svakodnevnog jela treba da se sastoji iz mahunarki i morskog kupusa. Dajte prednost grašku, sočivu (jer oni lece). Umereno ih začinjavajte tamarijem i morskom solju. Morski kupus je unikatni produkt, u kome se sadrže skoro svi mikroelementi. On jedini pomaže popunjavanje rezervi mikroelemenata koji se retko sreću. 5. Jednom ili dva puta nedeljno može se jesti riba u manjim količinama, belo meso (krtina). 1 2
153
Za dezert se može uzimati voće, jednom ili dva puta nedeljno, sveže, osušeno, kuvano - uvek u manjim količinama. Četvrtinu ili kriškicu odjednom. Ova tačka ukazuje na veoma oprezno uzimanje belan čevinaste hrane životinjskog porekla. Utisak je da su oni odavno znali o reakcijama SDDH. Tako mala količina voća i tako retko upotrebljenog ništa loše ne može da izazove. Sosovi miso i ta mari su ukusni i korisni dodaci hrani. Oni su bogati vitaminima i fermentima, što omogućava da se uspeŠno vare i da se brzo zrnasti produkti asimiluju. Ne zaboravite d a j e za dobijanje 1000 kalorija iz hrane potrebno rashodovati isto toliko vitamina B] B i drugih. Zato su oni instinktivno i izabrali ta dva produkta, koji su bogati njima. Od svih preporuka koje daju makrobiotičari nejasan je punkt (tačka) 3. Zašto oni poklanjaju povrću dva puta manju pažnju nego što se to čini u prirodnjačkoj i jogističkoj kuhinji? P r v o , Japanci koji se uglavnom i pridržavaju makrobiotičkih principa, žive na obali mora. Koristeći morske plodove i proizvode - morski kupus i drugo, oni unose dovoljno mikroelemenata, pa nema potrebe za velikim količinama salate od povrća. Drugo, uočeno je nešto veoma korisno za naš organizam treba jesti produkte, koji kao da nas skupljaju i šire. Prisetite se poglavlja Mikroelementi, dela o kalijumu i natrijumu. Kalijum se nalazi unutar ćelija, a natrijum u vanćelijskoj tečnosti - oba su alkalni elementi. Ali, pri uzimanju hrane bogaste kalijumom (koju čini uglavnom voće i povrće), pojačavaju se unutarćelijski procesi i iz organizma se izbacuje tečnost. Na nivou ćelije to se odražava skupljanjem ćelijskih membrane, što pogoršava njihove funkcije. Kod hrane bogate natrij umom (koju uglavnom čine prekrupe, šargarepa, koren maslačka), zadržava se voda u organizmu. Na ćelijskom nivou dolazi do bubrenja membrane, što pogoršava funkcionisanje ćelija. Pomak ne samo u jednu stranu nego i u drugu stranu prigušuje životne procese i zato je nepoželjan. Potrebna je zlatna sredina, a pokazalo se da norme makrobiotičara odgovaraju tom uslovu. Ako se taj uslov ne poštuje organizam 2
154
se neprimetno uništava, a naročito stradaju zubi. Tako se, kod neupućenih sirovojeda (ljudi koji jedu sirovu hranu) zubi veoma brzo rasklimaju. O pridržavanju tog uslova više reči u sledećem tekstu. Prilika je da konkretnije raspravimo koliko hrane treba pojesti za jedan obrok. H.Šelton savetuje da treba jesti prema individualnim potrebama, a drugi autori smatraju da treba ustajati od stola sa osećajem blage gladi. Jednu zanimljivu poslovicu o tome čuo sam od pisca V.G.Cerkasova. On je govorio: „Ako si ustao iza stola sa slabim osećajem gladi najeo si se. Ako osećaš, da si se za stolom najeo - znači prejeo si se. Ako osećaš, da si se za stolom prejeo - otrovao si se". Interesante su i preporuke jogista. 1. Čista, slatka i neljuta hrana, koja je ukusna i prijatna, treba da napuni polovinu želuca - Stoje poznato kao umerena ishrana (Mitahara). 2. Polovina želuca treba da bude popunjena hranom, četvrtina- vodom. Druga četvrtina ostaje slobodna za kretanje i stvaranje gasova.
*
Odlomak sam uzeo iz knj ige Borisa Saharova „ Velika tajna ", koji citira starujogističku mudrost iz „ Gheranđa Samhita".
155
7. PRAKTIČNE PREPORUKE ZA PROBAVU I ASIMILACIJU HRANE
Budući da poznajemo tehnologiju probave i asimilacije ovog ili onog produkta, ostaje nam da se toga pridržavamo. Te preporuke dopunjuju prethodne i omogućavaju nam da još više ojačamo zdravlje. Uzimajte hranu bogatu bioplazmom, i to samo organsku. Takva hrana ima najbolji energetski potencijal. Sve strukture u njoj su potpune i neiskvarene. Amino-kiseline, vitamini, šećeri, enzimi, mineralne materije nalaze se u najaktivnijem stanju. U takvoj hrani moguća je inducirana autoliza, koja omogućava da se uštedi oko 50% probavne energije. Uzimajte više sveže biljne hrane, a toplu i na drugi način prerađenu svedite na minimum. Potrudite se da uzimate monolitnu hranu. U monolitnoj luani (produktima ishrane) nalaze se svi elementi potrebni kako za asimilaciju, tako i za njeno izbacivanje. Vaši materijalni resursi tela tako se neće trošiti. S t o j e manje rafinisane hrane, bolje je zdravlje i život duži. Kao osnovno „gorivo" koristite hranu bogatu ugljenim hidratima. Prisetite se reakcije SDDH. Hrana bogata ugljenim hidratima ih povećava za 10-20, a belančevinasta - do 40%. Pri pravilnoj ishrani nama su dovoljne belančevine iz biljaka, višak belančevina podriva našu snagu. Neka vaše prvo jelo bude salata To će vam omogućiti da odstranite leukocitozu prouzro kovanu hranom, da neprekidno popunjavate alkalne rezerve organizma, a takođe da održavate potrebnu kvantitativnu i kvalitativnu koncentraciju mineralnih elemenata u telu i da stvarate uslove za dobru probavu kuvane hrane. Kuvana hrana 156
se snabdeva vitaminima i fermentima, koji se uništavaju pri toplotnoj obradi. Ne treba zaboraviti da mi asimilujemo ono liko hrane, za koliko imamo dovoljno vitamina i fermenata. Bez toga se hrana pretvara u polulabrikat koji nas truje. Pravilno kombinujte hranljive produkte. To će vam omogućiti probavu dobrog kvaliteta i valjanu asimilaciju hrane od koje telo ima maksimalnu korist. Nepravilna kombinacija hrane podriva našu snagu i uništava ceo ž e l u d a č n o - c r e v n i trakt. U v a ž a v a j t e tehnologiju produkata, ne zahtevajte od probavnog sistema nemoguće. Pravilno upotrebljavajte hranu u toku dana. To će vam omogućiti da uvek budete u formi i da u bilo koje vreme dana i noći ispoljite visoku umnu i fizičku radnu sposobnost. Pridržavajte se odnosa kisele i alkalne hrane unete u organizam. To će vam omogućiti da se uvek držite na grebenu zdravlja, a ne da se survavate na ovu ili na onu stranu.
157
8. PRELAZAK NA PRAVILNU ISHRANU
Svaki nagli prelazak na neuobičajenu hranu odražava se na naš lični osećaj. Jer, sada nam je poznato, da organizam za nove, neobične produkte ishrane (proklijalo zrno, sveže povrće, voće itd.) treba da izdvoji i specifične fermente, kojih skoro da nema. U želudačno-crevnom traktu treba da se razvije druga mikroflora. Prestrojava se crevni, hormonalni sistem, menjaju se navike u ukusima i potreba za hranom. Treba da nastupi prestrojavanje celog organizma, što se odražava ne samo na njegovu fiziologiju, već i na čovekovu psihu. Prirodno, taj proces je vremenski razvučen. Osim toga, mnogi sistemi imaju veliku inertnost, zbog čega treba poznavati i uvažavati fiziološke mehanizme, koji su u osnovi tih procesa. Na primer, većina prvih doseljenika iz Španije u Ameriku umrla je ne mogavši da se prilagodi novoj hrani. Ta tema izvanredno je obrađena u filmu „Kristofor Kolumbo". Uz to treba znati da se pri prelasku na pravilnu ishranu sa naše uobičajene - izvitoperene — događa čitav niz prestrojavanja u organima i sistemima koji se ispoljavaju kao oboljenjske krize. To uvek treba imati na umu i ne plašiti se. Krize samo ukazuju da ste na pravilnom putu, jer posle takvih kriza organizam se podiže na viši zdravstveni nivo. Kao što je praksa pokazala, fermentni sistemi želuda čno-crevnog trakta se na novu hranu prilagođavaju za 3-12 meseci. Crevni hormonalni sistem ima veliku inertnost, njemu je za prelazak na novu vrstu hrane potrebno 1-2 godine. Promena navika u ukusima, ponašanju i psihi čoveka zahteva još više vremena - od 2 do 3 godine. Približno za tri godine svi ti mehanizmi dobijaju potrebnu snagu i savršeno rade. Kriterij umi za normalan rad želudačno-crevnog trakta su sledeći: 158
1) pri uzimanju soka od cvekle mokraća nema boju cvekle, što ukazuje na normalno stanje epitela želudačno-crevnog trakta; 2) stolica postaje laka i creva se prazne 2-3 puta dnevno, što ukazuje na normalnu motoriku želudačno-crevnog trakta; 3) konzistencija fekalija u vidu polumeke „kobasice", bez zadaha i bez parčića povrća, voća itd. u njoj , ukazuje na normalno usisavanje vode u debelom crevu. Odsustvo mirisa i parčića povrća svedoči o razvoju pravilne mikroflore; 4) postepeno se menjaju navike i potrebe zabranom. Posle 1-3 godine prestaćete da koristite normalnu hranu, jer ćete na sebi osetiti kako ona negativno deluje na ceo organizam. Na koji način i kako preći na novu vrstu hrane. Postupak je sledeći: - p r v o , treba promeniti redosled uzimanja hranljivih produkata: tečnosti pre jela, voće pre jela, prvo jelo - salata, drugo jelo - ili sa ugljenim hidratima, ili sa belančevinama, ali samo jedno; - drugo, isključiti sve štetne produkte, rafinirane i stimulatore tipa kafe, čaja, kobasice, torte itd.; - treće, počnite da menjate obrok sirove (sveže) i kuvane hrane u korist sveže. Polako privikavajte svoj organizam na svezu hranu. Počnite da pijete po 100-200 grama sveže iscedenih sokova od povrća i voća. Povrće u početku obarite, a zatim ga sve manje i manje podvrgavajte toplotnoj obradi i na kraju se potrudite da ga uzimate što češće u svežem obliku. Upotrebljavajte ga naizmenično: jednom obareno, drugi put sveže; - četvrto, postepeno (20-50 grama) unosite u svoj dnevni obrok sveza biljna jela: proklijalu pšenicu, raskvašene prekrupe, divlje jestive plodove i trave. Kaše potapajte više, a varite manje. Na isti način postupajte i sa ostalim: zamenite doručak uzimanjem voća; ručak sastavljen od supa, čorbi, hleba i mesa zamenite čašom sveže isceđenog soka, svežim ili malo obarenim povrćem i kašama; večeru od prvih i drugih jela, čajeve zamenite salatom i orasima. 159
U zavisnosti od sezone može se priređivati „dan baštenskih jagoda", „dan jabuka", „dan grožđa", „dan dinja", „dan lubenica" itd. Ako se pridržavate tog režima ishrane, postepeno i neprimetno izmenićete navike za ukuse. Hrana, koja vam se u početku činila neukusnom, čak nepodnošljivom, postaće prijatna i poželjna. Prema tome, čitav sadržaj drugog dela Lekovitih sila može se svesti na jednostavna i dostupna pravila: 1. Jedite, kada ogladnite. 2. Polovinu vaše svakodnevne hrane treba da čini sveza, sirova biljna hrana. 3. Tečnosti i voće uzimajte pre jela ili pripremajte od njih poseban obrok hrane. 4. Dobro sažvaćite i smekšajte hranu pljuvačkom. Zato jedite polako dok se hrana ne pretvori u kašu. Sokovi takođe treba da budu natopljeni pljuvačkom, što znači da ih treba piti u manjim gutljajima. 5. Neka vaše prvo jelo bude salata od povrća, prema sezoni (lišće, korenje, plodovi - salata trijada); poželjno je da drugo j e l o takođe, prema sezoni b u d e sastavljeno o d belančevinaste ili skrobaste hrane. 6. Sirovu biljnu hranu, kao i druga jela, pripremajte nepo sredno pre upotrebe. 7. Odustanite od veŠtačkih i rafiniranih produkata (suho mesnatih proizvoda, torti, keksa, šećera itd.). Ne upotrebljavajte nikakve stimulatore: čaj, kafu, alkohol.
160
III
ISHRANA I HRANA - PRAKSA
PREDGOVOR Prethodni deo ove knjige omogućio nam je da razmotrimo proces probave hrane. Mi sada znamo kako da upotrebljavamo hranu da bi iz nje izvukli maksimum koristi i da svom organizmu načinimo minimum štete. Ali, apsolutno ništa ne znamo kakvi kriterij umi su u osnovi s e z o n s k e i s h r a n e , k a k o p r i l a g o đ a v a t i ishranu uzimajući u obzir godine života (proces starenja, MS) i, na kraju, kako da individualizujemo vlastitu ishranu. Posle izučavanja dijetologije makrobiotike, Ajuverde, Čžud-ši itd., a takođe primenjujući u praksi te preporuke, autor je otkrio mnoge pojedinosti bez čijeg saznanja bi preporuke iz prethodnog dela knjige doživele neuspeh. Da ne bismo proste ljude z b u n j i v a l i i s t o č n o m terminologijom, navodim najvažnije postavke tih nauka svojim recima u obliku pitanja i odgovora.
161
1. ŠTA SE PODRAZUMEVA POD PRIRODNOM ISHRANOM ČOVEKA
Probavni sistem čoveka tokom milenijuma prilagodavao se za preradu i asimilaciju određenog kruga prirodnih produkata. To se ispoljilo na formiranje zuba; dužinu i masu probavnog trakta; na osobenosti, računajući i ogranke - želuca, creva itd., imajući u vidu njegovu unutrašnju konstrukciju, sredinu, probavne fermente, bakterijsku floru i mnogo toga drugog. Kao rezultat toga osobenosti probave hrane i načini dobijanja hrane odrazili su se na oblik našeg tela. Dokazano je da zahvaljujući hrani mi ne samo što formi ramo svoje telo, već uz njenu pomoć stvaramo u telu i u svakoj ćeliji najpogodniju životnu sredinu. Tako se završni proces probave vrši neposredno u svakoj ćeliji, gde se iz ugljenih hidrata stvara voda, ugljenični gas i slobodni elektroni, tj. stvara se energija. Voda nam daje sredinu u kojoj se odvijaju životni procesi: koncentracija ugljenične kiseline u vodi služi kao regulator aktivnosti fermenata, a slobodni elektroni predstavljaju mišiće, koji cepaju ugljene hidrate i iz njih oslobađaju energiju itd. Posle obavljenog posla svi suvišni produkti treba lako da se izbace iz organizma. Sistemi za izbacivanje su u procesu evolucije bili prilagođeni za odstranjivanje iz organizma određenih metabolita. Ako čovek ne želi da shvati tu očevidnu činjenicu, onda ni o kakvom zdravlju ne može biti reči, bez obzira na mnogo novca, najsavremenije preparate itd. Primera radi, kćerka milijardera Onazisa, umrla je u trideset sedmoj godini života. Prilikom obdukcije, u njenom telu je pronađen veliki broj supstanci koje su poticale od tableta za spavanje, tableta za mršavljenje i mnogih drugih (na njenom stočiću je pronađena 162
41 vrsta lekova!). Ako se pođe od prirodnih osobina čovekovog organizma njegovu prirodnu ishranu čini: voće, povrće, žitarice, mahunarke, plodovi i korenja, jagode, med, jestive trave i gljive; na početnoj etapi razvoja čovekovog organizma majčino m l e k o (ali ne životinja) i kasnije, sa malim odstupanjima, mleko životinja i jaja ptica. Najpogodnije mesto za život čoveka su suptropi (rejon Sredozemnog mora), gde su nastale prve civilizacije. Rase ljavanje ljudi na sever dovelo je do prilagođavanja njihove probave na drugu vrstu hrane što je u suštini prisilna mera. Pojavila se vrsta dopunskih mehanizama za asimilaciju životne hrane (na primer, Eskimi piju mast od foke - tuljana) i izbacivanje metabolita, koji nisu svojstveni čoveku kao biću. Sva ta prilagođavanja su se odrazila na zdravlje, ne nabolje.
163
2. ŠTA SE DOGAĐA SA ČOVEKOVIM ORGANIZMOM KADA IZOSTANE ODGOVARAJUĆA ISHRANA?
Ako u ishrani preovladava hrana životinjskog porekla: meso, riba, mleko, jaja itd., naš organizam je prinuđen da dopunski gradi moćan aparat za neutralizaciju i da ulaže ogromne napore za njegovo održavanje. Evo glavnih elemenata borbe sa štetnim dejstvom životinjskih belančevina: a) Naša mikro tlom u debelom crevu ima životinjske ćelije (tj. mikroorganizme) koje, prerađujući biljnu sirovinu stvaraju KISELU SREDUNU i dopunski hrane organizam kiselim produktima prerade. Ako u organizam dospe sirovina životinjskog porekla (meso, jaja, mleko i si.), prvenstvo u razvoju imaju biljne ćelije (tj. dijametralno suprotni mikroorganizmi), zbog čega u organizam dospevaju strašni otrovi koji stvaraju uslove za razvoj i rast vegetativnih organizama - polipa, raka, plesni itd. Verujemo da je posle ovoga jasna sva štetnost Bolotovljevih preporuka o zakiseljavanju organizma hranom živo tinjskog porekla. On nije shvatio jednostavnu činjenicu da se zakiseljavanje obavlja koncentracijom ugljeničnog gasa, koji se dobija u svakoj ćeliji od ugljeno-hidratne ishrane (kašama), a ne belančevinastim zagađenjem, kao što je preporučivao. b) Obilje belančevina u organizmu stvara uslove za povećanje lepljivosti koloidnih pihtija (krvi, limfe, protoplazme ćelija) i njihovo pretvaranje u kserogel. Otuda su slična zgrušnjavanja u krvi - tromb; u žuči i mokraći - žučni i mokraćni kamenac; u tkivima mozga i srca - insulti i infarkti; u vezivnom tkivu - kostobolja (giht) itd. 164
c) Da li ste ikada imali prilike da otopite otpad od gvozda u gvozdenom kotlu? Pri takvom topljenju istope se i gvožde i kotao. To je grubo, ali očigledno objašnjenje zašto kod mačke ceo želudačno-crevni trakt iznosi 2,8% od telesne težine, a kod čoveka 1,8% (pri tom, relativna dužina probavnog trakta kod čoveka je veća). Divlje životinje pri varenju svežeg mesa koriste indu ciranu autolizu, koja pomaže probavu hrane u želucu za 50%, pa prema tome i smanjuje štetno dejstvo na zidove želuca. Čovek, po pravilu, unosi u organizam termički obrađeno meso, pa inducirane autolize nema. Otuda jačina kiselih sokova treba da bude velika, a vreme prerade dugo. Zaključke izvedite sami. Ako se upotrebljavaju rafinirani, dehidriram produkti: hleb i peciva, krompir, šećer, slatko i druge ukusne poslastice, one u prvom redu dehidriraju organizam, usisavajući vodu iz želudačno-erevnog trakta radi svog rastvaranja i pretvaranja u koloidni rastvor. To izaziva zgruŠavanje krvi, otuda - osećaj žedi. Zato mi takvu hranu obavezno zalivamo, što remeti probavu. Zbog toga što takva hrana predstavlja koloidne rastvore, koji u početku nemaju dovoljan potencijal, takav stimulans (podsticaj) svaka micelija hrane dobija u organizmu, a on gubi deo svog potencijala. Dalje, upijajući se u krv, ti koloidi je čine lepljivijom. Kao rezultat toga menjaju se karakteristike svih koloida organizma (lepljivost, potencijal, čistoća) u negativnom smislu. Fermenti našeg organizma prilagođeni su za sadejstvo sa prirodnim česticama šećera, škroba itd., a sa izmenjenim, koji su izgubili svoju strukturu oni to ne čine na pravi način. Eto odakle se stvara velika količina kamenja, peska, sluzi, koji suzbijaju životnu aktivnost organizma i prevode unutrašnju sredinu iz kisele u alkalnu - truleću. Iz takvih ljudi se iz želuca i creva oseća zadah truleži. Prirodno, to se ispoljava i na ponašanje čoveka, pa se rađaju manijaci i sileđije.
165
3. ŠTA TREBA ZNATI 0 KVALITETU PROIZVODA? KORISNE PREPORUKE
Čitava nauka o proizvodima hrane p o č i v a na dva kiiterijuma-količini kalorija i njenom molekularnom sastavu (belančevine, masnoće, vitamini, minerali itd.). Drevni dijetolozi su u tom pogledu bili mnogo fleksibilniji. Oni su uzimali u obzir: ukus hrane, jačinu dejstva hrane na organizam, oblik i konzistenciju produkata, boju hrane, informaciju o parame trima hladnoća - toplota i vlaga - suvoća, informaciju o produktu pod uticajem klime i lokaliteta, promenu svojstava produkata kao rezultat termičke i drugih obrada. Poznavanje svih tih osobenosti omogućavalo im je da hranu koriste kao lek, a lek kao hranu. Poslednja otkrića u fizici umnogome su potvrdila pravil nost tih uticaja, a američki lekari A j u v e r d e - mahariši sa uspehom praktikuju tu drevnu nauku, dajući joj savremenu interpretaciju. Razmotrimo zajedno te osobenosti, tako da se mogu koristiti za ozdravljenje organizma.
3.1.Ukus hrane Ukus lnane govori o posebnim svojstvima energije, koja postoji u njoj. Jezik, kao organ ukusa , omogućava nam da tu energiju raspoznamo. Energija, sazdana u produktu, može blagotvorno da utiče na našu životnu aktivnost, naročito kada nema dovoljno energije datog oblika, i obrnuto, da koči životnu aktivnost pri njenom višku. Klasična Ajuverda razlikuje šest osnovnih ukusa: sladak, kiseo, slan, gorak, ljut i opor (trpak). 166
Sladak ukus je najjači po lekovitoj sili, jer očvršćava i povećava snagu tela, pomaže varenje sokova tela i ima izvesnu sposobnost da stvara toplotu. Kiseo ukus ima osvežavajuće dejstvo, pobuđuje apetit, pomaže usitnjavanje i varenje hrane, pomaže zadržavanje tečnosti u organizmu, otvara zapušenja i čini creva prohodnim. S l a n u k u s i m a p r o č i š ć a v a j u ć a s v o j s t v a , izvlači zaglavljeno, zapušeno, odstranjuje plesan, podstiče apetit, izaziva lučenje pljuvačke i želudačnih sokova, hladnim produktima daje svojstva zagrevanja organizma. Gorak ukus poboljšava probavu hrane i apetit, zagreva telo i stimuliše izbacivanje tečnosti iz njega, otvara vaskule (krvne sudove), ima razređujuće i rastvarajuće cvojstvo, pojačava procese cirkulacije u telu, podstiče čišćenje Šupljina tela. Opor ukus ima isušujuća svojstva: suši gnoj, krv, žuč; pomaže zarastanje rana, poboljšava ten, jako rashlađuje. Posle prolaska hrane kroz probavili trakt njen ukus se menja. Tako produkti slatkog i slanog ukusa postaju slatki; kiselog - kiseli; gorkog, oporog i ljutog - gorki. Na taj način, od šest p r i m a r n i h u k u s a u o r g a n i z m u stvaraju se tri sekundarna. Produkti koji stvaraju sekundarni slatki ukus, podstiču očvršćavanje, porast mase tela. Višak slatkog stvara sluz, dovodi do debljanja i smanjenja toplotnih sposobnosti organizam. Na intelektualnom nivou to se izražava kroz ravnodušnost i apatiju. P r o d u k t i koji s t v a r a j u s e k u n d a r n i k i s e o u k u s , povećavaju toplotnu, intelektualnu i probavnu sposobnost organizma. Višak kiselog ukusa pogoršava sastav krvi, prouzrokuje gnojne čireve, razdražljivost kože, gorušicu. Čovek lako postaje plahovit i agresivan. Produkti koji stvaraju sekundarni gorak ukus, podstiću čišćenje organizma, stimulaciju životnih procesa i vode ka mršavljenju. Višak gorkog ukusa može da istroši snagu tela i da dehidrira organizam. U čovekovoj psihi to prouzrokuje česte pojave bezrazložnog straha i nepotrebnog uzbuđenja. 167
Mi smo klasičnoj Ajuverdinoj šemi dodali još dva ukusa: trpak - sličan oporom, koji zgrušava i hladi sokove; bezukusan - koji vlazi, razmekšava i opušta. 3.2. Oblik i konzistencija .. Otkrićem kvantne teorije realnosti (teorije relativiteta, MS) za svaki materijalni objekt postao je jasan značaj oblika i konzistencije. Najjednostavnije, iza svakog materijalnog obje kta je tanana, fina materijalna sila, koja im na kvantnom nivou (čestica hiljadama puta manja od elektrona) daje oblik koji one imaju. Promena krakteristika tog nivoa prouzrokuje promene oblika na predmetu. Prirodno, to se odnosi i na produkte ishrane. Otuda proističu zanimljiva teoretska shvatanja, potkrepljena životnim iskustvom. Ako u bilo kom čovekovom orga nu nedostaju vlastita fina materijalna svojstva, tada oni pozajmljeni od biljaka ili životinja moga da se obnove. Znajući to još su stari mudraci predložili sledeću klasi fikaciju: 1. Delovi biljke koji su podudarni sa čovekovim orga nima: Koren - pol, želudac biljke. Stablo - odgovara kičmenoj moždini. Grane - odgovaraju nervima. Lišće - odgovara plućima. Cvetovi - predstavljaju lokalizaciju viška snage (mesto organa za reprodukciju). Hlorolil - odgovara krvi. Sok - odgovara energiji, koja cirkuliše kroz nerve i pretvara se u moždane impulse, seme i druga tkiva. Seme - naročito u periodu rasta biljaka, odgovara duhovnoj energiji (Senj - na kineskom ili Kundalini - na indijskom). 2. Delovi biljaka koji pomažu lečenje određenih bolesti Korenje leci bolesti kostiju. 168
Stablo leci bolesti mesa (mišića, MŠ). Grane lece bolesti krvnih sudova (vaskula) i žila. Kora leci bolesti kože. Lišće leci bolesti „šupljih organa " (želudac,žučni mehur, tanko i debelo crevo, mokraćni mehur, semenici). Cvetovi lece organe za osećaje (Čulne organe, MS). Plodovi lece „čvrste organe" (srce, pluća, jetru, slezinu, bubrege). 3. Raspoređivanje pozitivne i negativne energije Vrh biljke je na pozitivnom potencijalu, a korenje na negativnom. Deo biljke oko same zemlje ima uravnotežena svojstva (mesto dodira pozitivnog i negativnog potencijala). Plod je na pozitivnom, a krtola (gomolj) na negativnom potencijalu. Na samom plodu strana gde je peteljka ima negativni, a strana prema cvetu - pozitivni potencijal. Analogija sa životinjama je još prostija: srce odgovara srcu, j e t r a - j e t r i itd. Ako bismo detaljnije govorili o svojstvima konzistencije p r o d u k a t a , tada b i l a k o ć a , o š t r i n a , s u r o v o s t , s u v o ć a , pokretljivost, rasejavanje i blistavost o m o g u ć a v a l i da organizam bude lakši, pokretljiviji, da smanji težinu. Lakoća, masnoća, vlažnost, tečnost, prodornost, sve što ima jak miris i ljutinu - povećava toplotne, probavne i intelektualne sposobnosti. T e ž i n a , m a s n o ć a , gustina, lepljivost, pokretljivost, usporenost i mutnoća-potpomažu očvrŠćivanje tela, stimuliŠu hormonalni sistem. Naravno, preopterećenje organizma produktima prve grupe dehidrira telo; druge - kvari krv; treće - luči previše sluzi. Sve treba daje umereno. 3.3. Informacija, koja se sadrži u produktima pod uticaj em klime i mesta izrastanja Svaka biljka usvaja informacije sa onog mesta, na kome je izrasla. To znači, ako je mesto suviše toplo, biljka se bori sa tim stvarajući u sebi suprotna - hladna, vodena svojstva (na
primer, lubenice, dinje lisnato povrće, plodovi sa drveća, jagode i si.). Ako biljka treba da podnese nepovoljne - hladne uslove, ona se bori sa tim stvarajući u sebi suprotna- topla, masna svo jstva Jna primer, žitarice, orasi, seme, plodovi-korenje itd.). Čovek koji koristi produkte kraja u kome živi, postupa veoma mudro. Pomoću svojstava produkata on se bori sa nepovoljnim spoljašnjim uslovima. Tako, spoljašnjoj letnjoj vrućini on suprotstavlja rashladna, vodena svojstva biljnih produkata: krastavaca, paradajza, kupusa, jagoda, ostalog voća, lubenica. 1 obrnuto, zimi, upotrebljava žitarice, orahe, seme i plodove-korenje biljaka, suvo voće (pri sušenju voće dobija topla svojstva) u svežem i nedovoljno termički obra đenom obliku, tj. tople, on suprotstavlja hladnoći i suvoći. Sveje to bilo zapaženo u narodnoj mudrosti i čvrsto je ušlo u naš način života. Leti prednost dajemo kvasu, okrošku (kiseo ukus dobro drži u organizmu vodu), svežoj salati, pijemo pro hladne napitke. Zimi postupamo obrnuto, pijemo tople čajeve i odvare trava, kompote od suvog voća, upotrebljavamo jake čorbe od povrća, supe, obareno povrće, kaše u toplom stanju. Zato, ako je hrana monolitna, minimalna termička obrada, pravilna upotreba i usklađenost - prolaze kao Što treba. I obra tno, ako se čovek, na primer, koji živi u Voronježu, zimi pri država režima uzimanja sveže (sirove) hrane - mnogo koristi limun iz Egipta, jede sveže salate, povrće iz staklene bašte, stvara zalihe jabuka i tome slično - on time podstiče pojačano hlađenje organizma, remeti individualni mehanizam borbe pomoću produkata sa nepovoljnim klimatskim uslovima. Zato nije neobično što se u telu javljaju zimogrižljivost, slaba pro bava, tromost peristaltike, ispunjenost tela vodom i izlučevine u vidu veoma tečne sluzi iz nosa. 3.4. Uticaj hranljivih produkata na organizam čoveka Iz iskustva znamo da kada pojedemo neku hranu, ne osećamo nikakvo negativno dejstvo, ako pojedemo drugu možemo trenutno da umremo. Polazeći od toga, drevni lekari su razlikovali četiri stepena sile dejstva. 170
Ako čovek, kada uzme neku hranu (materiju), ne oseti nikakve efekte njenog dejstva (a to znači da ga ona ne zagreva, ne hladi, ne suši, ne vlazi itd.), taj produkt (materija) se naziva uravnotežen. Ako hrana ima izvesno dejstvo, tada uslovno govore, da se sila njenog dejstva nalazi u I stepenu. Ako produkt zadejstvuje bilo svojom toplotom, hladno ćom, suvoćom, vlagom itd., ali ne ispolji štetan uticaj na orga nizam, to govori, daje sila njegovog dejstva dostigla II stepen. Ako produkt ispolji otrovno dejstvo, skoro toliko da ubije, to će biti III stepen. Polazeći od te klasifikacije, produkte sa uravnoteženim dejstvom čovek koristi kao hranu; produkte l i II stepena koristi za korekcije protiv nepovoljnih godišnjih doba i u borbi sa blažim poboljevanjem (slabošću); produkte i materije III i IV stepena koristi samo kao lekovita sredstva u slučaju težih poremećaja, koji zahtevaju jake kontrakorekcije. U prilogu dajemo spisak najkorisnijih produkata, uzevši u obzir njihova svojstva i sile dejstva. Poznajući svojstva produkata, dopunimo evropsku nauku o ishrani najdrevnijim preporukama.
3.5. Preporuke u vezi sa ukusom hrane 1. Želite da povećate telesuu toplotu. Onda je najbolje da u jednoj trpezi imate namirnice koje sadrže: a) ljuto-kiseo ukus ili b) kiseo-slan ukus. Kombinacija ukusa pod a) pored povećanja toplote tela podstiče mršavljenje; p o d b ) obrnuto povećanje težine, uglavnom vode u organizmu. 2. Ako želite da vaše telo postane čilo i lako, odnosno da srmšate i budete pokretljiviji, koristite namirnice: a) gorko-ljutog ukusa, b) kiselo-ljutog ukusa. Pri tom varijanta pod a) odstraniće si uz iz tela, a varijanta pod b) - povećati toplotnu sposobnost organizma (pojačati imunitet, poboljšati probavu i intelektualnu oštrinu). 171
3. Ako želite da pojačate suvoću u telu (da odstranite si uz i šlajm) koristite namirnice sa sledećim ukusima: a) gorko-oporim, b) ljuto-oporim, c) Ijuto-gorkim ukusom. Pri tom u varijanti pod a) zajedno sa suvoćoin povećavaju se hladna svojstva, s t o j e dobro leti. U dve poslednje varijante, obrnuto, dodaće se toplote, stoje dobro za hladno godišnje doba ili za one, kojima je stalno hladno. 4. Ako želite da ohladite organizam koristite produkte sa: a) slatkim ukusom, ili b) gorko-oporim ukusom. U prvom slučaju se možete popraviti, u drugom - smršati. 5. Ako želite da dobijete na težini (da postanete masniji) koristite namirnice sa: a) slano-slatkim ukusom, ili b) slatko-kiselim ukusom. U prvom slučaju možete nakupiti uglav nom masno tkivo, u drugom povećati mišiće. Ako se normalno osećate, postarajte se da u svakodnevnoj trepezi imate produkte, koji sadrže svih šest ukusa, ne dajući prednost nijednom od njih. Takva upotreba hrane harmonično će stimulisati vašu energiju. Usled kulinarske obrade u nekim slučajevima produkti mogu promeniti ukus. Na primer, prvobitno ljut ukus luka, posle barenja ili kuvanja postaje sladak. Imajte to uvek na umu. Sladak, kiseo i slan ukus ispoljavaju na organizam, uglavnom, anaboličko dejstvo. Gorak, opor i ljut - kataboličko dejstvo. Hrana, u kojoj preovladava gorak ili ljut ukus, podstiče povećanje energije organizma. To treba da koriste osobe sa sniženim kivnim pritiskom, koje pate od slabe cirkulacije krvi u mozgu. Sličnu hranu je dobro primenjivati i kao sredstvo za povraćanje radi čišćenja organizma od sluzi. Hrana, koja ima sladak i slan ukus, smanjuje energiju or ganizma. Otuda je slična hrana (morski kupous) dobar prirodni purgativ. Ako hrana kiselog ukusa podstiče prohodnost creva, opori ukus - obratno, izaziva spazme probavnog kanala i čini creva nedovoljno prohodnim. 172
3.6. Preporuke u vezi sa oblikom i konzistencijom (gustinom) hrane
3.6. J. Obnavljanje ćelijskog tkiva bubrega Jedan čas pre odlaska u saunu treba pojesti 50-100 grama kuvanog bubrega od životinje (najbolje svinjskog, pošto je sastav mikroorganizama kod svinje blizak čoveku), a na 10-15 minuta pre ulaska popiti pola čaše do 1 čašu kvasa ili čaja za znojenje. Ako se koža slabo znoji, treba je isprati čajem od baguljnika (ledum palustre). Ova biljka spada u familiju vreska, cveta u maju-junu, cvetovi beli, ponekad roze boje, sa pet listića i u grupi po 16-25 cvetova, kao kišobran (MŠ). Kvas koji izaziva znojenje, pravi se na sledeći način: na 3 litra protijeve vode uzeti 1-2 čaše maline (može slatko od malina), 1 čašu šećera, 1 čajnu kašiku kisele pavlake. Sve pomešati i ostaviti da vri uz pristup kiseonika 10-15 dana. Taj kvas izbacuje radionukleotide. On sadiži sredinu zahvaljujući kojoj se radionukleotidi teže jedine, stvarajući pri tome sul fide. Sa svoje strane oni pomažu izlučivanje znoja, pošto se ne zadržavaju u organizmu. Kvas treba da se pije pre odlaska u saunu. Čaj za znojenje se priprema na ovaj način: u lončetu vode, kada proključa, kuvati 1-3 minute supenu kašiku korenja baguljnika ili dve supene kašike lišća od breze. Može se koristiti cvet od lipe ili zove. Mehanizam obnavljanja ćelijske razmene u bubrezima je sledeći: pri dobrom izlučivanju znoja bubrezi se odmaraju, vrućina saune (pare) stimuliše ćelijsku razmenu, a u krvi se sadrže materije analogne bubrezima plus kvantni nivo bubrega životinje. Sumarno, svi ti faktori podstiču snažan rehabilitacioni efekat. Preporučuje se da se izlučivanje znoja podstiče što je moguće duže. Zato ga ne prekidajte tuširanjem i kupanjem u bazenu. Rashladujte se postepeno, a istuširajte se toplom vodom tek kada prestane znojenje. 173
3.6.2.
Obnavljanje ćelijske mase jetre
Metodologija je približno ista kao kod obnavljanja ćelijskog tkiva bubrega, ali ipak, postoje razlike. Pre saune pojedite 10—100 grama svinjske jetre. Potom uzimajte čaj za preznojavanje i dobro se oznojite u parnom kupatilu. Posle jakog znojenja, osušite se brisanjem i namažite kožu mlečnom surutkom, pomešanom s medom, ili potkožnim svinjskim salom, odnosno ribljom maŠću (uljem). Koža će sve to odmah apsorbovati. Za to vreme jetra se odmara, a organizam koristi ishranu kroz kožu (kao u unutarutrobnom stadij umu). Posle toga popijte čašu odvara od plodova šipka (50-80 jagoda na 3 litra vode). Nakon 15-20 minuta posle hranjenju organizma kroz kožu treba se istuširati toplom vodom. Jetra se rehabilituje sporije od bubrega, zato treba tri puta dnevno proći istu proceduru u toku dva meseca.
3.6.3.
Obnavljanje ćelijske mase srca
Na jedan sat pre polaska u parno kupatilo pojedite 50-100 grama skuvanog srca od životinje. Na 15 minuta pre ulaska u kupatilo ispijte kvas za srce, koji se priprema na sledeći način: Na 3 litra protijeve vode 1 čaša sivog žutica (ili gorocveta, durdevka, strofanta, žalfije), 1 čaša šećera, 1 čajna kašičiea kisele pavlake. Sve to treba podvrgnuti prirodnom vrenju na toplom mestu dve nedelje dana (15 dana). Jedna doza kvasa oko 14 čaše. Posle parenja neka vas fizioterapeut dobro izmasira. Za vreme masaže srce se odmara. Takvih ili sličnih 10-20 terapija znatno će ojačati vaše srce. Dopunske preporuke za rehabilitaciju srca su sledeće: svakodnevno upotrebljavajte 0,1 gram praška od sivog žutica. Gorčina te trave stimuliše stvaranje insulina u pankreasu (gušterači), koji, cepajući složene masti i šećer, obezbeđuje ishranu srca. U tom periodu izbegavajte prženu biljnu masnoću. 174
Navedene drevne preporuke usavršio je Bolotov, ali u njima nema bioritmološke komponente, koja bitno utiče na efikasnost tih rehabilitacionih terapija. Uz to autor je mnogo uprostio navedeno, što ćemo objasniti u jednoj od narednih knjiga Lekovite sile, posvećenoj bioritmologiji i stvaranju vlastitog sistema lečenja.
3.7. Preporuke u vezi sa injformacijom, sadržanom u produktima ishrane 1. Hranite se monolitnim produktima, koji se gaje u regionu vašeg mesta prebivališta. 2. Hranite se povrćem, voćem, žitaricama, orasima itd. U vreme kad oni potpuno sazru. To se posebno odnosi na povrće i voće. Van sezone ne jedite veštački odgajane (krastavac, paradajz itd.), sačuvane (svež kupus, sveže zamrznute jagode, sačuvane jabuke, kruške itd.) i uvezene produkte iz zemalja sa žarkom klimom (pomorandže, mandarine, limuni, gejpfruti itd.). 3. Toplotna obrada, sušenje na suncu, pripremanje uz dodatke (začine) daju hrani topla svojstva. Najbolje je to koristiti u kasnu jesen i zimi. Alpinistima nije bilo jasno, zašto oni, penjući se na planine, od svih produkata prednost daju salu. Zbog toga, što njihov organizam, boreći se sa suvom i hladnom planinskom klimom, mast koristi protiv sušenja organizma, a so mu daje toplotu, koju oduzima okolna hladnoća. Približno tako hrane se i Tibetanei, koristeći kao hranu masni napitak - tibetski čaj. Drevni mudraci su odavno savetovali da treba uzimati samo hranu, odnosno one produkte, koji sazrevaju u odre đenom godišnjem dobu i odgajaju se u mestu u kome živimo. Na primer, čemu nas je učio Isus Hristos („Jevandelje sveta Isusa Hrista od učenika Jovana"): „ . . . hranite se svim onim, što se nalazi na Božjem stolu plodovima drveća, zrnom i korisnim travama, mlekom životinja i pčelinjim medom. Sva ostala hrana - delo je ruku Satane, vodi grehu, bolestima i smrti! Kada bogata hrana, koju 175
nalazite na stolu kod Boga, da vašem telu Snagu i Mladost bolest nas neće dotaći. I stvarno, sa Božjeg stola je stari Mafusail uzimao svoju hranu, i ako i vi budete radili to isto, obećavam vam, da će vam Bog Života dati takode, kao i patrijarhu, dug život na ovoj Zemlji. Početkom meseca Hiar (maj) jedite raž; u toku meseca Šivan (juni) - pšenicu, najsavršeniju od trava, koja daje zrno. Uradite tako, da vaš celodnevni hleb bude napravljen od pšenice. Da bi Gospod mogao da se pozabavi vašim telom u mesecu Tamiuz (juli) hranite se kiselim plodovima, da bi vaše telo smršalo i iz njega otišla (pobegla) Satana. U mesecu Ab (avgust) treba da jedete smokve, bogate sokovima, a u mesecu Zljud (septembar) skupljajte grožđe. Neka vam njegov sok bude napitak. U mesecu MarkeŠvana (oktobar) skupljajte slatko grožđe, koje je osušio Anđeo Sunce (suvo grožđe), da bi vam ono okrepilo telo, pošto u njemu obitavaju Anđeli Gospoda. Kada je o travama reč - hranite se njima u toku meseca Ti bet (decembar), da biste očistili svoju krv od svih vaših grehova. 1 u toku decembra počnite da pijete mleko životinja, jer zbog toga Gospod daje travu na poljima svim životinjama, koje daju mleko, da bi one svojim mlekom dopunjavale čovekovu hranu. A u mesecu Sebat (januar), kada ostane višak od svega što ste skupili, dozvolite Anđelu Suncu da za vas osuši sve voće. Hranite se njime zajedno sa košticama badema (zrnima badema) u toku svih tih meseci, kada na drveću nema ploda. Jer, uistinu vam govorim, blaženi su oni, koji jedu samo hranu sa stola Gospoda, a izbegavaju gadosti Satane".
3.8. Preporuke u vezi sa uticajem hranljivih produkata na čovekov organizam Sa godinama života varenje našeg organizma postepeno slabi. Tako se u zrelim godinama sa tugom sećamo da smo u mladosti jeli sve odreda i da smo se divno osećali. Sada samo što nešto pojedemo ili se za praznik prejedemo - odmah 176
osećamo muku u želucu, težinu u ćelom telu, komplikacije hroničnih oboljenja. Najdrevnija nauka o zdravlju čoveka - Ajuverda - smatra da je loša probava Inane - glavni izvor bolesti, a dobra se hvali kao zalog zdravlja. Mudraci Ajuverde voleli su da ponavljaju da će čovek sposoban da na pravi način asimiluje hranu, imati koristi i od otrova, jer se pri lošoj probavi hrane može umreti i od najbolje hrane. Shodno Ajuverdinim shvatanjima, u organizmu čoveka postoji probavna vatra (agni). Ako ta vatra blještavo gori (kao u mladosti), hrana se dobro vari, bez toksičnih ostataka (po Ajuverdi - ama). Ćelije tela dobijaju sve stoje neophodno, i organizam je u celini zdrav. Ako se vatra postepeno gasi, hrana se ne vari u potpunosti, pojavljuje se mnogo toksičnih otpada (ama) i čovek je već predisponiran za sve bolesti. Da bi se regulisala ugašena probavna vatra i da bi se dalje održavala, bilo je predloženo mnoštvo recepata. Deo sličnih recepata zasnovan je na svojstvima nekih biljaka i materija da raspaljuju probavu u našem organizmu. Hiljadugodišnja praksa je pokazala da to najbolje od svega obavljaju biber i crvena paprika, kardamon, cimet, karanfilić, slaČica (senf ), ren, dumbir, kao i so i istopljeni maslac. Po jačini zagrejanog dejstva ti produkti se izjednačavaju sa 11 i 111 stepenom. Otuda uzimanje manje količine navedenih produkata pre jela, za vreme jela i posle njega otvara apetiti i pojačava probavne sposobnosti organizma. Obnovivši oštećenu probavu, čovek uspostavlja normalno zdravlje. Eto zašto su se ranije začini (mirodije) u Evropi cenili kao zlato. Navedene produkte je najbolje da koriste u kasnu jesen i zimi stariji ljudi i osobe sa lošom probavom. Boris Vasiljevič Bolotov na savremen način preporučuje da se koriste stare, bolesne, oštećene ćelije s ciljem da se poveća odnos mladih - zdravih ćelija. Stare i slične ćelije takode spadaju u a m a - t o k s i n e , i od njih se treba osloboditi pre nego Što one upropaste naše zdravlje. Novijim istraživanjima, zasnovanim na odbijanju (refleksiji) i upijanju svetlosti u kožu čoveka, otkriveno je da: u uzrastu do jedne godine procenat starih ćelija ne prelazi 1%, kod desetogodišnjeg uzrasta 177
prosečni procenat se kreće u granicama 7-10%, u pedesetoj g o d i n i taj p r o c e n a t j e 4 0 - 5 0 % . A k o b i s m o t o rekli jednostavnije, čovek od 50 godina živi samo na 50-60% svojih mogućnosti, tačnije onoliko koliko je u organizmu ostalo mladih ćelija. Otuda je prirodna težnja da se poveća procenat mladih ćelija, a da se smanji procenat starih. Ali, kako to uraditi? Belančevine ćelija cepaju se ferment i ma - pepsinima koji se stvaraju u želucu. UpivŠi se u krv zajedno sa želudačnim sokom, materije slične pepsinima rastvaraju stare, bolesne ćelije koje je napao rak i ćelije organizma koji prouzrokuju oboljenja, ne dirajući zdrave, jake ćelije. Da bi se povećala količina izlučenih pepsina u želucu, Bolotov preporučuje (kao i drevni Grci) da se 30 minuta posle uzimanja hrane, koja se već delimično podvrgla varenju, na vrh jezika stavi otprilike gram kuhinjske soli. Zatim, stvorenu pljuvačku ispljunuti. Kao rezultat dejstva soli refleksno i obilno izlučuje se želudačni sok, koji sadrži sve neophodne elemente za uništavanje starih ćelija. Ali, to je samo jedan mehanizam i uz to drugostepeni. Glavno je ono što smo već opisali. So u prevodu znači sunce. Otuda, ona posredstvom ukusa stimuliše vatru probave, tj. aktivnost fermenata našeg organizma, a oni, sa svoje strane, aktivno razlazu staro i nepotrebno. Umesto soli možete koristiti navedene zagreva juće produkte. Za to je naročito efikasan đumbir. Lekari ajuverdisti preporučuju da se za poboljšanje probavnih sposobnosti organizma primenjuje specijalna dijeta sa đumbirom. U manjoj emajliranoj ili keramičkoj posudi pomešati četiri supene kašike d u m b i r o v o g praška sa o č i š ć e n i m topljenim maslom (otprilike 10-150 grama). Mešajte dotle, dok se ne dobije kompaktna masa, poklopite posudu i stavite na hladno mesto. Smesu uzimati pomalo svakoga dana pre doručka. Doručak je poželjno kombinovati iz sledećih produkata: čaj od trava u toplom stanju, malo obarenog povrća (obavezno toplo) i bilo kakvu vruću kašu. Dijetu od dumbira treba koristiti prema sledećoj šemi: 178
Posle toga smanjujte svakoga dana po 0,5 kašičica, tako da desetog dana uzmete količinu kao i na početku - 0,5 čajne kašičice. Ako primenimo do kraja navedenu šemu dijete, naša probavna vatra doći će na normalu. Pri tom u toku navedenog vremena (čak i posle toga) ne upotrebljavajte produkte sa jakim rashladnim svojstvima: ledenu vodu, sladoled, ohlađeno mleko, sveže zamrznute jagode, voće i tome slično. Navedena dijeta sa đumbirom posebno odgovara starijim ljudima, kod kojih se prirodno ugasila probavna vatra. Ta dijeta se ne preporučuje mladim ljudima i ljudima srednjeg uzrasta, kod kojih je poremećaj u probavi izazvan drugim uzrocima. Za njih se primenjuju drugi metodi. Ali, pre nego što pristupimo njegovom opisu, treba upoznati ličnu konsti tuciju čoveka i samo uzimajući to u obzir davati preporuke.
4. INDIVIDUALIZACIJA LIČNE ISHRANE
U„ Velikoj medicinskoj enciklopediji" autor je nailazio na stidljive aluzije o povezanosti individualne konstitucije i hrane, a opširnije podatke o tome (potvrđene suvremenom fizikom) pronašli smo samo kod drevnih ajuverdista. Učenje ajuverdista o individualnoj konstituciji i među sobnoj povezanosti celog sveta, zasnovano je na tri životna principa (prema indijskom - doše): sluzi, žuči i vetra (prema indijskom K a p h a , Pitta, Vata). U skladu sa najnovijim istraživanjima u fizici, iza naše fizičke realnosti (tela) je fina materijalna realnost (kvantno polje), koja je odgovorna za davanje oblika živom organizmu, sposobnosti za stvaranje tooplote i za sve cirkulame procese, koji se zbijaju u svakom organizmu. Iz toga proističe da je životni princip (doša) Sluzi odgovoran za održavanje oblika našeg tela (kostiju, mišića, tetiva, endokrinog sistema, čijim lunkcionisanjem se ta svojstva održavaju u potrebnom obliku). Životni princip Žuči odgovoran je za sve toplotne sposobnosti našeg organizma (termoregulaciju, probavu, oštrinu intelekta, imunozaštitu, aktivnost metabolizma u celini). Životni princip Vetra odgovoran je za brzinu odvijanja najrazličitijih procesa u organizmu i njihovu cirkulaciju, za sva kretanja unutar organizma (cirkulaciju unutrašnjih tečnosti: krvi, limfe itd., brzinu obnavljanja tkiva, izbacivanje kamenja i peska, kretanje hrane kroz probavni kanal, brzinu mišljenja, rokove pojave menstruacije, dužinu trudnoće itd.). Naš organizam, u stvari, predstavlja kombinaciju ta tri principa, koja nastaju pri začeću, odnosno čine ga kombinacija majčinih i očevih životnih principa. Pri tom, životni princip 180
Vetra nema u telu nikakvih materijalnih elemenata i on prouzrokuje suvoću i hladnoću. Životni princip Žuči u telu predstavljen je tečnostima, elementima koji daju ljutinu, gorčinu (žuč, zeludačni sokovi).* Životni princip Sluzi predstavlja sve materijalne tvorevine u telu i prouzrokuje u organizmu hladnoću, sluz i vlagu. Iz navedenog je jasno da ako u čovekovom organizmu preovladavaju životni principi (procesi) Vetra, takav čovek je malog ili visokog rasta, suvonjav, stalno mu je hladno, ima slabu probavu, plašljiv je. Ako preovladavaju životni procesi Žuči, takav čovek ima osrednju telesnu građu, dobru probavu, prosed je ili ćelav, nikada mu nije hladno i ima veoma oštar um. Ako preovladava životni princip Sluzi, takav čovek ima čvrst skelet, pokriven je mišićima, sklon je gojaznosti, pati od usporene probave, ne voli vlažno vreme, sklon je depresijama. Ali, ni kod jednog čoveka ti principi nisu strogo određeni nego, naprotiv izmešani, pa sam predložio, na osnovu drevnih ajuverdinih posmatranja, upitnik, koji omogućava da upoznate svoju individualnu konstituciju i da, imajući u vidu njene osobenosti, prilagodite svoju ishranu. U prilogu, koji se odnosi na individualizaciju, moći ćete samostalno da odredite parametre svojih životnih principa. Na ovom mestu važno je da se daju najprostiji orijentiri, koji ukazuju na to da su se kod vas zbog nepravilne ishrane, načina života i mišljenja p r e k o m e r n o pobudili životni principi i p r o u z r o k o v a l i specifične poremećaje, koje pomoću ishrane možemo dovesti u normal u. Dakle, ako je Vetar na normali - telo je lako, ispunjeno energijom, creva rade pravilno i regularno, mišljenje je izoštreno, svi fiziološki procesi imaju svoj ritam, odvijaju se blagovremeno (san, menstruacija, trudnoća, orgazam kod muškaraca i žena). Ako postoji višak navedenog životnog principa, čovek je preuzbuđen, mišljenje haotično, nesređeno, pamćenje loše, a varenje praćeno čas zatvorom, čas prolivom. Takvom čoveku
U organizmu se stvara toplota. 181
je stalno hladno, svi ritmični procesi su poremećeni (nesanica, odsustvo redovnog menstrualnog ciklusa, prevremeni porođaj, izobličena dužina trajanja polnog akta ka skraćivanju itd.). Ako je Žuč na normali - telo je toplo, probava i asimilacija hrane normalni, raspoloženje poboljšano, um brzo ulazi u suštinu problema, sve fiziološke funkcije: imunitet , metabolizam, jačina orgazma su na normali. Koža je zdrava i lepa. Višak životnog principa Žuči ispoljava se gorušicom, gnojnim čirevima u želucu i dvanaestopalačnom crevu, prekomernim znojenjem sa neprijatnim mirisom, ospamajpo telu, suvoćom u nozdrvama, smanjenom imuno-zaštitom. Covek te konstitucije je lako razdražljiv, večito nezadovoljan i zajedljiv u odnosu sa ljudima koji ga okružuju. Ako je Sluz na normali - organizam je neobično otporan na oboljenja, polna aktivnost se dugo zadržava i sve nastupa na vreme; zglobovi su elastični, masne naslage optimalne; pamćenje dobro. Preuzbuđenost ovog životnog principa (doše) dovodi do služenja celog organizma, smanjivanja toplotnih sposobnosti, a to, sa svoje strane, izlaže organizam infekcijama i tumorskim oboljenjima. Telo se previše deblja i otiče od tečnosti. Probava je usporena. Na polnu funkciju se to odražava prevremenom frigidnošću, produženim i hledim polnim aktom. Čovek gubi interes za život, intelekt mu slabi. Budući da poznajemo osobenosti svog organizma i svojstva produkata hrane, možemo svesno, izborom namirnica dobrog kvaliteta pojačati ili smanjiti životne principe (doše), ostvariti najpovoljnije balansiranje i naći se na vrhuncu zdravlja. Mehanizam dejstva hrane na životne principe (doše) je sledeći: na ćelijskom nivou iz hrane se stvara voda (koja od ređuje životnu sredinu), ugljenični gas (reguliše pH sredinu, a preko nje aktivnost svih fermenata organizma) i belan čevinaste materije (sa kojima se ostvaruju svi životni procesi; fennenti, nncelije itd.). Tada će različiti produkti ispoljavati svoj specifični uticaj na trima navedenim parametrima. Razmotrimo taj uticaj na konkretnim primerima. 182
Na smanjenje tečnosti unutar ćelija organizma utiče hrana gorkog, ljutog i oporog ukusa (sveže voće, povrće sa povećanim sadržajem kalijuma, antagonisti natrijuma); laka i čvrsta po konzistenciji (suvo voće); hladna i suva po svojstvima (dvopek) i uz to upotrebljiva u maloj količini. Sve to sumarno zgušnjava koloide organizma. Ako čovek ima izrazit konstitucioni tip Vetra (Vata), tj. sklon je gubitku tečnosti a hrani se navedenom hranom, takvom hranom zaradiće mršavost, zimogrižljivost, zatvor, tešku pokretlji vost. Na povećanje tečnosti unutar ćelija organizma utiče hrana slatkog, kiselog i slanog ukusa (prekrupe, mleko, sirevi, turšija, tj. produkti koji sadrže natrijum); teška, meka po k o n z i s t e n c i j i ( k i s e l a p a v l a k a , m l a d sir); p r o h l a d n a i vodnjikava po svojstvima (mleko), koja se može koristiti u većoj količini. Sve to sumarno pomaže zadržavanje vode u organizmu, navodnjavanje tečnih sredina organizma škrobom i belančevinama, odnosno izluČevinama sluzi. Ako se čovek koji ima izrazit konstitucioni tip Sluzi (Kapha), a uz to sklon zadržavanju vode i gojenju, bude hranio navedenim produktima, on će se ubrzo ugojiti, ali i izgubiti toplotne sposobnosti i dobru probavu. Na povećanje toplote unutar organizma, a posredno i na povećanje metabolizma utiče hrana sa ljutim, slanim i kiselim ukusom (začini, turšije, kisele namirnice); laka i masna po konzistenciji (pečena svinjetina); vruća i suva, a takode masna po svojstvu (prženi krompir na ulju od suncokreta); koja se upotrebljava bez mere. Sumarno to dovodi do prekomernog stvaranja žuči (posredno ukazivanje na povećanje raspada eritrocita krvi), koja pregoreva krv, limfu itd. Ako čovek sa izrazitom konstitucijom Žuči (Pitte) upotrebljava takvu hranu, ona će pobuditi njegova toplotna svojstva, što će se ispoljiti suvoćom u nozdrvama, gorušicom, osipanjem po koži, prevremenim starenjem ili ćelavošću. U prilogu je dat pregled produkata, koji povećavaju ili smanjuju životne principe (doše) Vetra, žuči i sluzi. 183
5. DIJETA BLAŽENSTVA
Na kraju krajeva sva naša ishrana u s m e r e n a je na održavanje najpogodnijih životnih uslova u ćeliji. Kada smo tako izbalansirali svoju ishranu da ćelije ne dehidriraju, ne služe, a unutar njih ništa ne pregoreva, ostvaruje se idealni metabolizam, na osnovu kojeg se iz pravilno asimilovane hrane dobija fina materija, koju ajuverdisti nazivaju odžas. Što se više unutar ćelija stvara odžasa, više se signala blaženstva i sreće šalje u mozak. Kao rezultat toga čovek oseća lakoću u telu, životnu bodrost, optimizam, zadovoljstvo posebne vrste. Stvaranje odžasa pomaže, najpre, dobru probavu, koja se sastoji u pravilnom redosledu upotrebe produkata ishrane i njihovoj kombinaciji. Namirnice moraju da budu sveže i prepremljene na blagoj vatri, a hrana se mora odmah pojesti. Krug produkata koji se koriste odnosi se na prirodne, a ne na veštačke i rafinisane. Ako se obratimo ajuverdistima, oni takvu ishranu nazivajuj Čistom (sattvičkom) i preporučuju da u njoj bude prisutno svih 6 ukusa u izbalansiranom međusobnom stanju; za jedan obrok uzimali su hranu u umerenoj količini (prema njihovim preporukama idealno bi bilo kada bi čovek dnevno jeo onoliko hrane, koliko može da stane u njegove dve šake); da pije izvorsku (protijevu) vodu i da upotrebljava produkte u najsvežijem stanju (odmah sa grane ili sa vatre). Uz to hrana bi trebala da bude lagana, da se lako vari i da smiruje. Sattvička (prirodna) ishrana obuhvata sledeći krug namirnica: očišćen istopljeni maslac; voće i povrće koje uspeva u određenom području i godišnjem dobu, kao i sokove od njih; monolitne prekrupe i mahunarke, posebno pirinač i pšenicu; orahe i semenke prema mestu b o r a v k a ; med; protijevu vodu. Pored toga, oni preporučuju da se za hranu koristi kravlje mleko, ali kao poseban obrok hrane ili u 184
kombinaciji sa kašama od testa (s tačke gledišta pravilne probave to je bezuspešna preporuka). Od davnina ajuverdisti su navedenu hranu preporučivali svima koji su želeli da imaju dobro zravlje, dug život, bistru glavu i fizičku snagu. Svu ostalu hranu, koja sadrži malo odžasa, sprečava normalan tok života, oni su delili na dve vrste: radžas i tamas. U r a d ž a s h r a n u spadali su sledeći produkti: meso, riba, jaja, so, paprika (biber), gorčica, sve kiselo ili vruće, čaj, kafa, kakao, rafinirani šećer, začini. U t a m a s p r o d u k t e spadali su: govedina, svinjetina, luk, češnjak, duvan, užegnuta, odstojala, nečista, dva puta pripremana (podgrevana) hrana, svi opijajući produkti i jekovi. Sledeći odlomak koji smo uzeli iz knjige „Bhagavatgitc" pomoći će nam da bolje shvatimo sve o čemu smo govorili. „Hrana koja daje dug život, harmoniju, snagu, zdravlje, radost i spokojstvo mora da bude - ukusna, masna , hranljiva, prijatna i poželjna za Sattva-čoveka. Gorka, kisela, slana, previše vruća, ljuta, gruba hrana, koja izaziva pečenje i bolest, poželjna je za Radžas-čoveka. Stara, bezukusna, pokvarena (odvratnog mirisa), odstojala preko noći, preostala od ranog jutra (pomešana sa ostacima jutarnjeg jela) i nečista hrana, korisna je za Tamas-čoveka." U zaključku ovog stava još nekoliko ajuverdičkih pravila. Hrana koja ne daje odžas: meso ptica (živine), riba, jaja, sir, teška i masna hrana, davno pripremljeno jelo i industrijska hrana (bombone, keks itd.), pripada hrani sa odviše kiselim i slanim ukusom, alkohol i nikotin razaraju odžas i sprečavaju njegovo lučenje iz druge hrane, prejedanje uopšte. Maksimalno dobijanje odžasa postiže se: 1) ishranom svezom hranom prema sezoni i teritoriji gde živimo; 2) uzimanjem većeg dela dnevnog obroka za ručak, kada je probavna v a t r a najintenzivnija. Treba večerati pre zalaska sunca i malo da bi se hrana asimilovala pre spavanja. Doručak treba da bude najlakši obrok hrane u toku dana; 185
3) uzimanjem hrane svakog dana u isto vreme, ali tek pošto osetite glad. Nikakve užine između jela ne može biti; 4) izbegavanjem uzimanja hrane noću. To narušava cirkulaciju energije unutar organizma. Ako pogedate na bioritam rada organizma, videćete, da se energija u probavnim organima nalazi: ujutro - u želucu, u podne - u tankom crevu, uveče ona odlazi u bubrege, a potom u sasvim druge organe, koji nisu apsolutno povezani sa probavom. Upotreba hrane noću narušava taj ritam, jer deo energije mora biti prebačen u probavne organe. Ako toga nema u dovoljnoj meri vi odlazite na spavanje sa nesvarenom hranom, koja podstiče stvaranje ami (sluzi) u organizmu; 5) negativne emocije nanose štetu probavi. Zato jedite sami ili sa ljudima, koje volite i poštujete; 6) pre jela i posle toga zahvalite majci prirodi za njene darove i cenite ih kao što cenite sebe.
186
6. PERIODIČNO REGULISANJE PROBAVE
Budući da smo mnogo saznali o čišćenju i pravilnoj ishra ni, osvrnućemo se na obnavljanje želudačno-crevnog trakta. To se naročito odnosi na starije osobe. Od čega početi? 1.- Od čišćenja debelog creva. - Čišćenje ovog organa daće sledeće probavne rezultate: a) krv će se očistiti od toksičnih produkata, koji parališu ćelije želudačno-crevnog trakta - nema ni sekrecije, ni peristaltike; b) kad obnovimo kiselu sredinu i uspostavimo normalnu mikrofloru u debelom crevu, obnovićemo imunitet, koji će šti titi naš organizam od tumora i drugih neprijatnosti. Mikroflora će tako dopunski iz biljne sirovine stvarati vitamine, amino-kiseline i sve druge elemente koji se ne usnose hranom. Samim tim, naš organizam će postati manje zavisan od hrane koja dolazi spolja. Da bi to došlo što pre i ostalo zauvek odreknite se hleba sa kvascem. 2 - Obavezno očistiti jetru. - Kada dobro očistimo jetru (otprilike 5-7 puta), samim tim normalizujemo sve vrste razmene u organizmu. Ako čovek odmah ne pređe na hranu bogatu vitaminima, mineralima i tome slično i ne jede je posebno, on nije u stanju da odjednom asimiluje svo to bogatstvo, koje prolazi kroz naš organizam kao kroz cev. I obratno, čista jetra asimiluje iz minimuma maksimum. Druga osobenost čišćenja jetre ispoljava se u norma lizaciji venoznog krvotoka. Krv, zapljuskujući želudac, creva, gušteraču (pankreas) itd., dostavlja do njih hranljive materije, kiseonik. Ako se to obavi kako treba, stvara se dovoljno probavnih sokova, epitel želudačno-crevnog trakta se valjano obnavlja,zaštitne sluzi ima dovoljno. Ako postoji makar i mali 187
zastoj krvi, navedeni procesi se usporavaju, mnogo više, nego što je izražen zastoj. Zato, ako se jetra ne očisti na odgovara jući način, ne može se očekivati od želudačno-crevnog trakta naglo poboljšanje u radu, a u pojedinim slučajevima to je sasvim beskorisno. Još jednom ističemo, j e t r a - glavna žlezda našeg organizma - povezuje sve njegove funkcije. Ako nije normalizovan njen rad, uzaludno je računati na dobro obnavljanje radne sposobnosti celog organizma. 3 . - Maksimalno olakšati rad želudačno-crevnog t r a k t a . — Ta postavka se sastoji iz mnogih potpitanja. l)Jedite u mirnoj situaciji i bez žurbe. 2) Pridržavajte se pravilnog redosleda upotrebe hranljivih produkata uzimajući u obzir njihovu međusobnu usklađenost. 3) Jedite samo kada ogladnite. Zaboravite na užine između glavnih obroka hrane. 4) Po mogućnosti hranite se prirodnom (sattva) hranom. U svim slučajevima u početku koristite jela od voća ili povrća (svezu salatu, blago obareno povrće, sveže kuvani boršč itd.), a posle toga samo 1-2 međusobno usaglašena produkta. 5) Prirodna hrana treba da odgovara godišnjem dobu, da uspeva na teritoriji gde živite i da se koristi u skladu sa vašom i n d i v i d u a 1 n o m k o n s t i t u c ij o m. Ispunjavanje svih navedenih tačaka omogučiće vam da preporodite svoj probavili sistem. Cilj ove knjige i jeste da razjašnjava, produbljuje i argumentuje te postavke. Dajemo još nekoliko korisnih preporuka: a) P r e p o r u k e za osobe kod kojih je veoma n a r u š e n r a d p r o b a v n o g sistema. Kod nekih ljudi je varenje toliko poremećeno i oslabljeno da želudac ništa ne može da svari. Posle čišćenja debelog creva i jetre oni moraju da koriste mono-dijetu, tj. da za jedan obrok jedu samo jedan proizvod. Pri tom taj produkt mora da sadrži dovoljno vlastitih fermenata za samovarenje, odnosno sposobnost inducirane autolize. Na početku takve rehabilitacije tome najbolje odgovaraju sveže isceđeni sokovi od povrća, posebno šargarepe, a nešto slabije voćni. Čim sokovi počnu normalno da se asimiluju i pojavi se 188
prirodni apetit, treba koristiti blago obareno povrće ili sveže salate. Ujutru, natašte, obavezno treba pojesti 1-3 kašike proklijalog zrna, a pre jela piti gorke napitke. Kasnije, posle salata, treba pojesti manju količinu monolitnih kaša. Zatim se može primenjivati đumbirna dijeta, posle koje se prelazi na individualnu prirodnu ishranu. b) P r e p o r u k e za podešavanje p r o b a v n e „ v a t r e " u s k l a d u sa individualnom konstitucijom. Skoro kod svih ljudi periodično se uočava poremećaj u probavnom sistemu. Tome doprinosi žurba u jelu, zakuske između jela, uzimanje hrane preko noći. Sve se to ispoljava neprijatnim simptomima: gorušicom, lošom probavom, gubi tkom apetita, zatvorima ili prolivom, odsustvom interesa za hranu, suvišnom ili nedovoljnom težinom tela. Čim se pojave ti simptomi, treba uspostaviti prirodni ritam probave. To je korisno za probavu hrane, čak i ako nemate problema sa tim. Lica sa konstitucijom V e t r a mogu podešavati ritam probave jednom mesečno. Sa konstitucijom Žuči dvaput mesečno (stoje poželjno raditi pri napadu gorušice). Za lica sa konstitucijom Sluzi poželjno je i korisno da to rade jednom nedeljno. Metod podešavanja ritma probave i njene jačine zahteva od vas tri dana i sastoji se u sledećem: Prvi dan umereno p o j e d i t e , izbegavajte različite začine i druge materije (alkoholne napitke), koje stimulišu apetit. Pred spavanje uradite klistir čišćenja (može i urinom) i rano idite da spavate. Da biste pravilno podesili probavni ritam i jačinu probave, treba da se uzdržavate odjela u toku celog dana. Poželjno je za to vreme piti samo protijevu vodu u toplom stanju., Pošto lica sa konstitucijom Vetra i Žuči teško podnose uzdržavanje od hrane (što su za njih neprijatni simptomi), oni mogu da popiju sveže isceđen sok slatkog ukusa ili da pojedu supenu kašiku meda i popiju čašu tople vode. Posle toga treba malo da prilegnu. Ako takvih ekstremnih stanja nema kod vas, bavite se bilo kakvom aktivnošću i ostanite na protijevoj vodi. Ne pijte kisele sokove, jer oni stimulišu apetit. 189
Lica sa konstitucijom Sluzi toga dana mogu ništa da ne piju - što će im prijati pri raspaljivanju i podešavanju probavne vatre. Sledećeg dana posle gladovanja treba da omogućimo probavi da uspostavi normalan ritam. Radi toga popijte ujutru čaj od trava (svaki tip konstitucije ima svoje trave) i pojedite malo vruće kaše. Ne zaboravite: kafa, čaj, cigarete narušavaju ritam probave i čine cilj nedostupnim. Potom ništa nemojte jesti do podneva. Pred ručak ispijte čašu sveže iscedenog soka, pojedite salatu (zimi sveže pripremljen boršč ili obareno povrće), potom kašu ili meso (ako ne možete bez njega). Za ručkom treba da se zasitite, ali ne i da preopteretite želudac. Do večere ne treba ništa da jedete. Večerajte rano, na 3-4 časa pre spavanja da bi hrana uspela u potpunosti da se svari. Izbor produkata ishrane za večeru treba da odgovara vašoj konstituciji. Za one koji su skloni prejedanju, najbolje je da ponove doručak. Posle uspostavljanja prirodnog ritma probave i njene jačine, pratiće vas prirodni osećaj gladi - malo pojedite ujutru, glavno jelo za ručak a večera neka bude lagana. Trudite se da uvek obedujete u isto vreme, što će dopunski stvoriti uslovni refleks za jelo. Tako nam postaju jasne različite preporuke: gladovati jedanput nedeljno po 24 časa (prema mišljenju Brega), suvo gladovanje u toku 42 časa (prema mišljenju Ivanova) itd. A u t o r i tih p r e p o r u k a i n t u i t i v n o o d a b r a l i su za s e b e najpovoljniji režim, od toga su imali olakšanje i počeli su da ga preporučuju svima redom bez uzimanja u obzir individualne konstitucije. Imajte na umu biblijsku zapovest: „Ne stvaraj sebi idola".
190
7.UPOZORENJE ČITAOCU
Knjiga o čovekovoj ishrani koja je pred vama jedna je od najsavršenijih od svih koje postoje u svetu i namenjena je širokom krugu čitalaca. Ona objedinjava poslednja evropska dostignuća u oblasti ishrane i probave hrane sa istočnim učenjima o individualnoj konstituciji. Dakle, šta su neki autori ugradili u osnovu sistema ishrane, koji preporučuju? 1) Pavlov nas uči da se na svaki hranljivi produkt za vreme probavljanja izlučuju vlastiti probavili sokovi, koji se obraduju pod raznim uslovima (kiselini ili alkalnim), u raznim delovima probavnog trakta i u različito vreme. Otuda, dva istorodna produkta međusobno ometaju pravilnu asimilaciju i varenje. 2) Ugoljev nas uči o prirodnoj ishrani, probavi i mikroflori, kao i o crevnom hormonalnom sistemu. U kompri miranom obliku to znači da prilagođavamo svoj organizam okolnoj sredini pomoću produkata hrane. Ako su oni izgubili svoju vrednost industrijskom obradom ili na neki drugi način prilagođavajte se tehnološkom procesu, ali se uvek pitajte da li vam je to potrebno? Bez uzimanja u obzir tog uslova pokidaćete hranljive veze, koje vas spajaju sa svetom koji vas okružuje. 3) Učenje o akupunkturi glasi - svi fennenti u orga nizmu aktiviraju se i rade na bazi slobodnih elektrona. A oni dospevaju u organizam uglavnom na račun disanja i kretanja. Zato ako se čovek malo kreće i najsavršenija ishrana doneće mu malo koristi. Iz ovog učenja proističe druga postavka - energija cirkuliše po organima tela određenim redosledom. Kada se energija nalazi u bilo kom organu, on ispoljava svoju najbolju 191
radnu sposobnost. 1 pokazuje se da je probava hrane kod čoveka prirodno prilagođena toj cirkulaciji. Ujutru je aktivan želudac, u podne tanko crevo. Potom energija odlazi iz probavnih organa. Ako je čovek navikao da se uveče najede, njegov organizam ne može valjano da preradi hranu, a rezultat toga je stvaranje mnogobrojne šljake (kamenja, peska itd.). 4) Učenje o unutarćelijskom metabolizmu glasi - iz ugljenohidratne hrane unutar ćelija se stvaraju voda (životna sredina), ugljenični gas (regulator pH sredine, a shodno tome, aktivnosti fermenata unutar ćelije) i slobodni elektroni (tj. energija). Kalijum, koji se nalazi u hrani, podstiče izbacivanje vode iz organizma, i obrnuto natrijum je zadržava. Voće i povrće spadaju, uglavnom, u kalijevu hranu, a prekrupe u natrijumovu. Zato je potrebna ravnoteža pri upotrebi n a v e d e n i h produkata. Učenje makrobiotičara upravo i uspostavlja takvu ravnotežu upotrebom oko polovine povrća i voća, a ostalo u obliku prekrupa. 5) Učenje o svojstvima produkata ishrane i indi vidualnoj konstituciji čoveka iz Ajuverde. Kada koristimo ta znanja, mi ne samo da individualizujemo ishranu, već i namenski regulišemo funkcije organizma. 6) Učenje o čišćenju organizma, omogućava nam da brzo normalizujemo varenje hrane i kivotok, a shodno tome, i zdravlje uopšte. Bez prethodnog čišćenja organizma kod mnogih ljudi se ništa sa ishranom, a s tim u vezi ni sa zdravljem, neće postići. Ako uzimajući u obzir navedene pozicije razmotrimo najpopularnije preporuke u našoj zemlji dijetologa H.Šeltona, videćemo da su one zasnovane na učenju Pavlova i na prirodnoj ishrani (prirodnjaci preporučuju monolitne produkte koji uspevaju u mestu gde živimo) i na čišćenju organizma (gladovanjem). Medu 6 opisanih tačaka tri su najefikasnije. Ipak, ostale su nam sledeće tri, koje omogućavaju da iz hrane iscedimo maksimum. Za bolje razumevanje slabih mesta učenja H.Šeltona navodimo odlomak iz njegove knjige „Ortotrojija". Da li je hrana, korisna za vas, štetna za mene? 192
Da li je pravilno da hrana koja je korisna za jednog čoveka, bude štetna za drugog? Zastoje voda hrana za jednog, a otrov za drugog? A kalcijum? Fosfor? Natrijum? (Zapažanje autora: odmah se oseća pristup ortodoksalne medicine - raščlaniti sve na sastavne delove, zanemarujući njihovu celinu. Pri takvom pristupu zaboravlja se da hrana na nas d e j s t v u j e e n e r g e t i k o m u k u s a , k o n z i s t e n c i j o m i informacijom.) Niko ne postavlja tako apsurdne zahteve. Produkti koji su korisni za jednog i otrov za drugog, nikada ne dospevaju u krv kao takvi. Oni se cepaju u procesu asimilacije i prodiru u krv u vidu amino-kiselina, monosaharida, masnih kiselina, minerala i vitamina. (Zapažanje autora: da, ali pre nego što dospeju u krv, oni će već dejstvovati na životne principe organizma energetikom svojih ukusa.) Svako od nas počinje život kao oplođeno jajašce, ali ide jedinstvenim putem evolucije, iako je rođen sa istim brojem i vrstama organa i njihovim istim funkcijama. Kod ljudi postoje iste žlezde i sistemi asimilacije, bolje rečeno svi smo sazdani od istih hemijskih elemenata podjednake proprocije. Svako od nas luči isti broj i vrste probavnih sokova i iste probavne fermente. (Zapažanje autora* da, mi počinjemo život potpuno isto, samo u različitim uslovima. Svaki čovekov organizam treba da se njima prilagođava. Kao rezultat toga prilagođavanja neki sistemi funkcionišu punom snagom, drugi se gase. Sve se to odražava na organima za probavu hrane. Rezultat toga je da neki ljudi mogu da žive u surovim uslovima severa, da se hrane ribom, tuljanovom mašću, a drugi u tropskim i da se lnane bananama i urmama (datulama). Ako bi ova Šeltonova tvrdnja bila istinita, rani doseljenici iz Evrope u Ameriku nije trebalo da umiru u velikom broju zbog loše probave. Njihov gastro-intestinalni trakt jednostavno nije mogao da se adaptira na lokalne produkte. Nasuprot tome, starosedeoci su živeli bez takvih problema.) Sve ukazuje na to da smo sazdani na osnovi istih principa, da imamo istu ili sličnu konstituciju, jednake prohteve u 193
ishrani i da smo stvoreni za asimilaciju i korišćenje istih vrsta i tipova produkata. (Zapažanje autora: zbog toga što svaki čovek ima ličnu kombinaciju životnih principa, on na račun hrane teži da podstakne slabe doše, a jake da smiri. Otuda prohtevi ne mogu biti isti, oni su strogo individualni.) Ako bismo posmatrali život i njegove zakone onakvima, kakvi su u stvarnosti onda bi nam postalo jasno: da ono stoje najbolje za jednog, dobro je za sve, ono s t o j e štetno za jednog - štetno je za sve. (Zapažanje autora: nažalost Selton te zakone idealizuje, u životu je sve mnogo složenije. Ako je voće i povrće najbolje jelo za čoveka koji živi u tropskim predelima - neka se njime hrane Eskimi, koji žive na krajnjem severu. Međutim, znamo da to nije moguće, jer Eskimi daju prednost proizvodima lokalnog porekla: narendano meso, tuljanova mast itd.) Selton je problem čovekove ishrane sveo samo na fiziološku probavu hrane. Pri tom, on se oslanjao na zastarela shvatanja - snabdeti organizam svim neophodnim, negirati ulogu (iz neznanja) mikroflore u stvaranju dopunskih hran ljivih materija, na račun kojih se vrši pravilna ishrana čoveka najprostijim produktima. On nije shvatio razlike u konstituciji ljudi, a iz toga hranljive osobenosti svakog čoveka posebno. On je zatvorio oči pred očiglednim razlikama u ishrani raznih naroda sa različitih strana sveta. Njegove preporuke u ishrani najbolje odgovaraju državi Teksas, u kojoj je živeo i gde je lečio ljude. Slepo prenoseći njegove pouke i saznanja u Rusiju, zemlju sa drugom klimom i drugim osobenostima probave hrane činimo veliku grešku. Za razliku od Seltona, Mahariši Ajuverde, koji se oslanjaju na svojstva produkata i individualnost ishrane, negiraju mnoge postavke fiziologije probave hrane. Navodimo odlomak iz knjige Dipaka Copra „Idealnozdravlje " u izdanju štampanje „Drvo života", Moskva, 1992.godina. „Dok se pripremate za ručak, zamolite da vam donesu čašu tople, a ne ledene vode i popijte je u malim gutljajima. Umesto salate pojedite tanjir vruće supe, nemojte se odricati hleba, masnoća i dezerta, prvenstveno toplog (kolač od jabuka 194
neuporedivo je bolji od sladoleda, koji svojom hladnoćom otežava probavu hrane kod ljudi tipa Vetra)." (Primedba autora: slična preporuka Šteti probavi hrane, a shodno tome, i ćelom organizmu iz sledećih razloga: 1.- Tanjir vruće supe - kuvana hrana, koja prouzrokuje leukocitozu, podriva leukocitnu zaštitu. 2.- Hleb sa supom samo se potapa, ali se ne obraduje pljuvačkom. To otežava njegovo dalje varenje. 3 . - Kvasac iz hleba narušava mikro floru i dovodi do disbakterioze. 4.- Ako se ne odreknete masnoće i pojedete 30-50 grama, to će usporiti vaše varenje. U želucu će se dugo osećati težina. 5.- Dezert posle jela u vidu kolača od jabuka izvlači, kao i hleb, iz organizma mineralne soli i vitamine za svoju asimilaciju, zgruŠava koloide krvi. Jabuke, budući da nisu prošle u tanko crevo, počinju da vriju i kvare svu probavu. Ali, te preporuke će biti pravilne ako se uzme u obzir fiziologija probave hrane i individualna konstitucija i ako se pridržavamo sledećeg redosleda: 1.- Treba popiti čašu tople vode (bolje kompota). 2.- Dobro je pojesti tanjir blago obarenog povrća ili boršča, u kome je više povrća a manje vode. 3.- Treba pojesti toplu kašu sa masnoćom (onima koji vole meso dovoljno je parče kuvanog mesa). Nažalost, sličnih preporuka je danas sve više i više. Budite upućeni u sve tajne pravilne ishrane i uzimajte ono što je najbolje i najprihvatljivije za vas. Lično sam od Šeltona uzeo pravilnu kombinaciju hranljivih produkata, a od Ajuverde učenje o svojstvima produkata i individualnoj ishrani. Kao rezultat te sinteze moje učenje o čovekovoj ishrani ima dosta pristalica u evropskoj i azijskoj dijetologiji. Može se još mnogo govoriti o ishrani, otkrivati njene tajne, paradokse itd., ali je bolje ponuditi konkretne preporuke žiteljima Rusije. 1. Jedite produkte koji rastu (a ne one koji se uvoze) u vašem regionu. Izuzetak su začini. 2. U letnjem periodu više koristite povrće, voće, jagode. U zimskom periodu suvo voće, med, obareno povrće, a takode 195
boršČ, šči od njega, tople kaše, orahe. Ljudi, koji su se navikli na mleko i meso, mogu da koriste i te produkte, ali umereno. 3. P r o d u k t e ishrane birajte imajući u vidu ličnu konstituciju (vidi prilog). Poželjno je da u jednom obroku hrane imate polovinu voća i povrća (ne samo svežeg nego i barenog), a ostale treba da čine kaše. Odrecite se hleba sa kvascem, ali redovno jedite 1-2 kašike proklijalog zrna. 4. U toku dana luanite se u skladu sa svojim aktivnostima. Pridržavajte se pravilnog redosleda korišćenja produkata ishrane i njihove međusobne podudarnosti. 5. Periodično Čistite svoj organizam i podešavajte probavu hrane. Poželjno je da to radite u dane posta. Potvrdimo konkretnim primerom preporuke za prirodnu rehabilitaciju o rgan i zrna. A.V. iz grada Stari Oskol u pismu koje mije uputio, kaže: „Bolujem od dijabetesa 7 godina i gljivičastog ekcema 5 godina. Od 15.marta 1992.godine počeo sam da se lečim urinoterapijom. Urin upotrebljavam unutra 3 puta dnevno, a ukuvanim urinom masiram telo jednom dnevno. Sve se odvija kao stoje opisano." Na kraju pisma A.V. me je zamolio da mu dam još neke savete. Preporučio sam mu da se odrekne hleba i da temeljito očisti jetru. U sledećem pismu A.V. me obaveštava: „Od marta 1992.godine isprao sam debelo crevo jedanput, dva puta sam isprao jetru, sproveo trodnevno gladovanje, produžavam da uzimam tri puta dnevno urin. Ekcem se leci vrlo sporo: na dlanovima rukuje uglavnom izlečen, na stopalima nogu je sve gore stanje. U prošlom pismu savetovali ste mi da se odreknem hleba. I da li samo hleba? Mogu li da jedem zemičke i vekne? Ili da prestanem da j e d e m sve: lileb, zemičke, vekne? Ako je odgovor pozitivan za koje vreme? Jer u potpunosti se od hlebnih proizvoda čovek ne srne da odrekne. Bio sam u parnom kupatilu i posle njega sam se osećao predivno, tj. 5 godina se nisam kupao, jer bolujem od ekcema. Tablete za dijabetes ne uzimam od lS.inafta ove godine, a ekcem lečim samo urinoterapijom. Osećam se dobro." 190
Savetovao sam mu da se u potpunosti odrekne hleba, da ga zameni kašama i da redovno čisti svoj organizam. U trećem pismu datiranom 14.julal992.godine A.V. mi piše: „Opisaću rezultate svog lečenja urinoterapijom od 15.marta 1992.godine. Četiri puta sam se lečio gladovanjem: dva puta po 2 dana i dva puta po 3 dana. Od 1 .juna uzimam urin po 5-6 puta dnevno i isključio sam iz lnane hleb i produkte od brašna (testenine). Od poslednjeg pisma 2 puta sam pročistio debelo crevo, 5 puta sam pročistio jetru, jednom isprao bu brege odvarom od korena šipka, pio sam protijevu vodu. Hranim se kašama, salatama, krompirom. K a o r e z u l t a t l e č e n j a u r i n o t e r a p i j o m i z l e č i o sam hemoroide i čini mi se dijabetes, tj., simptomi dijabetesa kod mene se više ne ispoljavaju (znojenje, slabost, suvoća u ustima i div). Gljivični ekcem i dalje imam, ali samo na tabanima." Četvrto pismo poslao m i j e 9.septembra 1992.godine. U njemu kaže: „Dodao sam proklijalo zrno nataŠte, redovno sam stavljao obloge sa ukuvanim urinom na stopala nogu. Mesec dana nisam jeo hleb, zemičke, kao ni testenine, a sproveo sam i jednonedeljno gladovanje. Stopala nogu su se skoro očistila od krasti, a dalanovi ruku su ponovo potpuno čisti." U zaključku, savetujem vam da bolje osluškujete svoj organizam posle upotrebe svake hrane. Analizirajte te osećaje. Isključujte produkte koji posle upotrebe izazivaju u vašem organizmu neprijatne osećaje. Redovno čitajte savete iz ove knjige o ishrani. To će vam pomoći da naučite pravilno da se hranite, promenićete svoje navike u ukusima. Autor ovih redova postupao je tako, jer to za njega niko drugi ne može uraditi. Kao rezultat dugogodišnjeg posmatranja samog sebe zaključio sam da mi najviše odgovara umerena upotreba jela sa preskakanjem večere, tj., dva puta dnevno. Prvo jelo približno od 10 do 11 Časova. Ručak oko 16-17 časova. Pred spavanje čaj od trava. Od hrane mi najviše prijaju salate od povrća i bareno povrće, vegetarijanski boršči, a moje glavno jelo su kaše i hleb od proklijalog zrna. Orahe jedem, ali se ne zasićujem njima. Spremam kaše u vidu pilava sa povrćem (šargarepa, luk i dr.) što mi veoma odgovara. 197
Ponekad natašte koristim sveže mleko. Voće mi prija leti, trudim se da popijem što više sveže iscedenih sokova od jabuke sa cveklom ili od šargarepe. Pijem protijevu vodu, odvar od pelina, odvare od drugih trava. Suvo voće sa kiselim ukusom mi ne godi - odmah mi se skupljaju usta. Uživam samo u slatkom voću: suvom grožđu, suvim kajsijama, mada nešto rede. Rečju, to je i sva moja ishrana. Umesto mesa pijem vlastiti urin nekoliko puta dnevno. Na samoosećanje se ne žalim, ako se malo prejedem - popravljm se vrlo brzo.
8. P R I L O Z I
r
198
199
Prilog broj 1
PRIMERI USPEŠNOG IZBORA LIČNE ISHRANE Najmarkantniji primer individualnog pogotka u svoje doše je Porfirij Kornejevič Ivanov. Sa pozicije doša on predstavlja kombinaciju Pitta Kapha. Na došu Pitta ukazuje njegova seda kosa i odlična probava. Prema kazivanju očevidaca, on je posle dužeg gladovanja seo za sto i jeo je sve što se na njemu našlo: boršč, krompir itd. Takav izlazak iz gladovanja za njega je bio normalan. Na došu Kapha ukazuje divovska telesna grada (snažan kostur), ranije odbolovana angina (nagomilavanje sluzi). Polazeći od toga, za njega su idealna bila ledena tuširanja, koja smiruju došu Pitta, česta gladovanja i trčanje koji su mu pomagali da dovede u sklad došu Kapha. Pri tom, kombinacija tih doša omogućavala mu je da dobro podnosi ne samo h l a d n o ć u (jer Pitta daje toplotu) nego i glad (Kapha omogućava da se podnosi odricanje od hrane i druge tegobe). Pol Brag je takode uspešno primenjivao individualni zdravstveni program. Odnos doša kod njega bio je približno isti kao kod Ivanova - Pitta-Kapha. Pivo, on je čovek sede kose, što ukazuje na Pitta. Drugo, preležao je tuberkulozu pluća, stoje simptom dizbalansa doše Kapha. U svojoj dijeti Pol Breg je izbegavao namirnice koje stvaraju sluz: mleko i mlečne produkte, masti, škrob, da ne bi izbacio iz ravnoteže došu Kapha. Ljubav prema gladovanju i fizičkim vežbama takode su doprineli tome. Aleksandar Aleksandrovič Mikulin akademik, konstruktor avionskih motora, ima više od 90 godina. O tajni dugog života u svojoj čuvenoj knjizi „Aktivna dugovečnost" on piše: 201
„Do pedesetog rođendana živeo sam kao i većina ljudi i nisam pridavao poseban značaj fizičkoj kulturi. Ipak, kada sam teško oboleo i našao se u bolnici, kod mene se javila želja da analiziram složenu konstrukciju čovekovog organizma. Pročitao sam sijaset knjiga o tome, što mi je omogućilo da razradim svoj s i s t e m . . . Taj sistem mi je omogućio da savladam bolesti, prestanem da starim i da sačuvam radnu sposobnost za sve godine, koje su preda mnom uključujući i vreme u kome živim." O svom dugom životu on je još zapisao: „Ni moja majka, ni otac, ni drugi bliski rođaci nisu se isticali dugovečnošću. A menije ipak 90 godina. Kao što vidite ja sam čio, produžavamn da radim, sačuvao sam svežinu stvaralačke misli. To stanje objašnjavam isključivo time što sam pre 50 godina konačno shvatio da ne smem da živim stihijski, da se moram baviti vežbanjem i sportom, da se ne smem prejedati, niti uzimati alkohol ili pušiti. Redovno se pridržavam tih principa, a zatim se ineresujem za problem povećanja životne sposobnosti organizma i kao naučnik i kao i nženj er-ko as t rukt or. Tako je i nastala moja knjiga „Aktivna dugo'večnost"... sa podnaslovom „Moj sistem borbe sa starošću". Ipak, nikada ne insistiram na šlepom pridržavanju mojih saveta. Svaki čovek ima vlastite navike, osobenosti, temperament. To znači da i način života treba da bude individualan." Napisao je prave reci - treba da bude individualan. Smatrao j e , kao i svi vodeći prirodnjaci, da je dovoljno ćelijama stvoriti takve uslove spoljašnje sredine u kojima nove ćelije nastale kao rezultat de ljenja neće izgubiti mlada kvalitetna svojstva svojih srodnika. Još nekoliko kratkih opaski o njegovoj ishrani. On je davao prednost presnim lepinjama bez kvasca, jer kvasac izaziva vrenje u crevima i guši neophodnu mikrofloru. Životinjske masnoće zamenio je biljnim uljima (masnoćama). Umesto mleka pio je kiselo-mlečne produkte. Kuvano meso i ribu jeo je u umerenoj količini, a povrće i kaše mnogo više. Smatrao je da je korisno da pije 7-8 čaša tečnosti „za razblaživanje krvi". Mesni buljon je izbacio, upotrebljavao 202
je odstajali čaj šipka. So i Šećer je uzimao u malim količinama, dao je prednost medu. Posle čitanja knjige doktora Zamliatta „Institucija odvojene ishrane" probao je da se odvojeno hrani. Rezultat je bio zapanjujući. Otuda su se pojavili višak snage, bodrost, životni optimizam, podmlađeno, blistavo, rumeno lice. Ali, zatim je pojeo pirošku sa mesom i kod njega se pojavila toliko jaka reakcija pročišćavanja da su ga jedva ispumpali u bolnici. Čini mi se da tu još nešto nedostaje za pravilno razumevanje. Da li se čišćenje podudarilo sa trenutkom narušavanja odvojene ishrane, ili su se drugi faktori nakalemili na to, ne znam ali da neko tako nastrada zbog narušavanja harmonije u organizmu - u svojoj praksi nisam doživeo. Mikulin je jeo veoma malo i samo kada je bio izuzetno gladan. Gladovao je jednom do dva puta godišnje po sedam dana. Sa pozicije doša, on je takođe Pitta-Kapha. Na glavi nema kose - Pitta, oboljenja sa visokom temperaturom, takođe simptom Pitta. On je krupan čovek - simptom Kapha. Ne poznajući svoje proporcije doša, on je za sebe intuitivno odabrao navedena sredstva za uravnoteženje doša. Tako je umerena ishrana, izbegavanje masnog, upotreba meda i kiselo-mlečnih produkata dovodila u ravnotežno stanje došu Kapha. Gladovanje je pomoglo da se usklade ne samo Kapha, nego i Pitta, s t o j e podsticala još i upotreba 7-8 čaša tečnosti dnevno. Ako su ova tri primera bila iz života čoveka, lekara i naprosto mudrog čoveka, tri sledeća primera odnose se na druge oblasti. Nekada prvi reket na svetu Ivan Lencll - osam puta je pobeđivao na turnirima „Velike kacige". Trostruki je šampion otvorenih prvenstava Francuske i SAD i dvostruki prvak A u s t r a l i j e . O d n e o je p o b e d e na 87 t a k m i č e n j a kupa „Gran-pri". U svojoj sportskoj karijeri zaradio je više od 15 miliona dolara. Ivan Lendl ima jaku volju i velike radne kvalitete. Trenira 6 puta nedeljno po 4-5 časova svakoga dana. Da bi bio 203
sposoban za takvo opterećenje, pored talenta i volje potrebno mu je još ponešto. A to ponešto je - individualna ishrana. Navodimo odlomak iz članka „Takav je racionalni Ivan Lendl".* Pivu veliku pobedu izvojevao je 1984.godine, kada je pobedio U „maratonskom" meču i osvojio prvo mesto na otvorenom prvenstvu Francuske. Ogromni uspesi potpuno su ga opustošili. Sledeća dva i po meseca Lendl se osećao toliko loše da nije mogao da trenira više od 15 minuta neprekidno. Na lekarskom pregledu utvrđeno je daje uzrok njegove slabosti j a k a ishrana koja mu je podigla nivo holesterina. „Još su me roditelji kritikovali što se sve vreme hranim u „Mekdonaldsima", što pijem mnogo koka-kole i gutam druge štetne produkte. Kao svaki mlad čovek, nehajno sam im odgovarao: „Ma šta vi znate? Ja bolje znam šta mi prija". Samo za vreme igara sa velikim preopterećenjem shvatio sam, da su moji roditelji bili u p r a v u " . Od tada ovaj šampion živi na dijeti Roberta Haasa, koja strogo ograničava upotrebu belančevina i nameće pridržavanje čvrstog plana treninga. „On izgleda kao atleta, koji je sposoban da pretrči na Olimpijskim igrama razdaljinu od 1500 metara — rekao je čuveni Džon Njukomb. Doduše, ostao mu je vučji izgled lica, ali je postao vitkiji i okretniji". Sa pozicije doša Ivan Lendl predstavlja mešoviti tip Vata-Pitta. Telo mu je vitko, pokreti brzi - simptomi Vata. Prisetite se odlomka iz ,,Čžud-Ši" o karakteristikama ljudi Pitta. Izoštren um, ohol, po navikama sličan demonima „vučji izraz lica", gordost - najkarakterističnije crte Pitta. Ivan Lendl je jednostavno ishranom uravnotežio svoje Vata-Pitta, jer je odbacio namirnice koje su ga izbacivale iz ravnoteže. Belančevinasti produkti uglavnom utiču na došu Pitta jer dovode organizam do pregrevanja zbog reakcije SDDH, što znatno umanjuje izdržljivost. Idol svetske estrade Majki Džekson u detinjstvu je bio „debeljuca". Zatim j e , prema ličnom kazivanju, izbacio produkte, koji goje, i postao je onakav, kakvim ga znamo Časopis „Eho planete" broj 27, 1989.godina. 204
neobično dinamičan i pokretan. Njegovo telo je u skladu sa ritmom njegove muzike. Kod Majki Džeksona preovlađavaju close Vata-Pitta. A njihove drevne karakteristike su: ljudi Vata vole pesmu, igru, muziku, veselje. Na Pitta ukazuje svetao ten, neobična oholost i želja da ostanu mladi čitavog života. Majki Džekson je vegetarijanac - jede voće, povrće, koji ne dozvoljavaju pobuđivanje doše Kapha. Ta ishrana je - jedan od uzroka, koji mu omogućavaju da u potpunosti potvrdi svoje kavalitete. Pred nama je još jedan primer neobično jake ličnosti — ^4/bert Ignjatenko. Visok, vitak, crne talasaste kose, pokreti savršeno usklađeni i brzi. On je svetski rekorder u brzom pamćenju ogromnog broja informacija. Po odnosu doša to je Vata-Kapha (brzina pamćenja kombinuje se sa čvrstoćom). Za sebe je odabrao najbolju varijantu balansiranja doša. .Budući da gladuje jednom nedeljno 24 časa, smiruje Kaphu. Klisitirima pre gladovanja i uz joga vežbe „nauli", smiruje suhu došu Vata. Limunov sok koji dodaje vodi za klistiranje stimuliše najslabiju došu Pitta. Primenjuje odvojenu ishranu. Taj program je pronašao za sebe pre 14 godina, Sada ima 46 godina, a izgleda kao mladić od 16 godina. Rumen u licu, blistavih očiju, crne talasaste kose bez ijedne sede vlasi, on pleni sve oko sebe živahnošću i blagonaklonim pristupom životu i ljudima. Kad god ga pogledam lično se uverim u snagu prirodnih lekovitih sila, pravilne ishrane i odnosa prema okolini. Na osnovu svojih zapažanja nehotice sam zaključio da su ljudi sa doŠama Pitta Kapha sposobni da akumuliraju i analiziraju svoje iskustvo. Upravo, ljudi takve konstitucije stvaraju duhovne i materijalne vrednosti čovečanstva. Odnos Vata-Pitta čini ljude sposobnim da se ispolje u aktivnostima koje traže dinamiku i pokret - sport, estrada. Ti ljudi vole da na sebe privuku pažnju, što je za posao kojim se bave prirodno. Drugi odnosi doša daju i druga ponašanja i naklonosti. Navedeni primeri očigledno pokazuju koliko je važna p r a v i l n a ishran. Svaki čovek može najjednostavnijim postupkom da postigne uravnoteženost svojih doša i da se potpuno realizuje u ličnom životu. Uravnotežene doše će vas same voditi putem, koji je najpogodniji, jer nam omogućavaju
da uspostavimo svoju vezu sa Jedinstvenim Poljem, iz kojeg proističu sve naše težnje i intuicije koje se u svemu realizuju preko nas. Kada se taj proces realizacije ničim ne izobličava, čovek živi u harmoniji i raduje se životu.
Prilog broj 2
UPITNIK ZA ODREĐIVANJE PROPORCIJA DOŠA
I - Spoljašnje osobine VATA 1. Tankokošćat, suvonjav čovek. 2. Šaka tanka, na dodir hladna i suva. 3. Pokreti brzi, hod lagan, vazdušast. PITTA 1. Srednja telesna grada; kosa rida, svilenkasta ili proseda, ćelavost. 2. Šaka osrednja, na dodir topla, prijatna. 3. Pokreti uravnoteženi, hod normalan. KAPHA 1. Širokokošćat i gojaznosti sklon čovek. 2. Šaka široka, na dodir hladna i vlažna. 3. Pokreti gipki, usporeni, hod bez žurbe. II - Fiziologija tela VATA 4. Procesi se odvijaju brzo. 5. Bez obzira na normalnu ishranu, teško se goji i ima probleme sa probavom hrane. 6. San brz, površan. PITTA 4. Procesi u telu teku impulsivno: čas brzo, čas sporo. 5. Probava dobra, ali ako na vreme ne jede oseća se razdraženim. 6. San normalan, ispunjen sanjanjem. 206
207
KAPHA 4. Procesi u telu spori. 5. Bez obzira na lošu ishranu, goji se i teško gubi težinu. 6. Spava više od 8 časova, san spokojan.
KAPHA 10. Topla, suva, nemasna, jedem malo. 11. Uznemirava me kišno vreme, naročito vlažno godišnje doba. 12. Gojaznost, depresija, osećaj hladnoće u telu, bledilo kože, kijavica i šlajm.
III - Psihologija i umne sposobnosti VATA 7. Meni su svojstveni entuzijazam i živost. 8. Brzo shvatam informaciju i brzo je zaboravljam. 9. Ljudi me smatraju velikom pričalicom - „torokušom". PITTA 7. Trudim se da budem tačan i organizovan. 8. Informaciju pamtim različito: povremeno vrlo dobro, a povremeno sa teškoćom („ne ulazi u glavu"). 9. Mogu lako da se naljutim zbog sitnica. KAPHA 7. Teško se odlučujem na raznovrsne poduhvate. 8. Informaciju usvajam teško, ali je zato dobro pamtim. 9. Spokojan i nerazdražljiv (teško izvesti iz takta).
IV - Prvenstvena ishrana, godišnja doba i podnošenje bolesti VATA 10. Topla, masna, voli mnogo da jede. 11. Slabo podnosi hladno godišnje doba; zimi koža postaje suva. 12. Užurbanost, mršavost, suvoća kože, zatvori, artritis. PITTA 10. Prohladna, jedem umereno. 11. Loše podnosim vrućinu, leti se brzo umaram. 12. Patim od različitih upala propraćenih temperaturom: gorušice, čira na želucu, uznemirenosti i razdražljivosti. 208
Napomena: Ocenjivanje se vrši po svim pitanjima i za sve tipove doša (MS). Ocene po petobaliiom sistemu: 0 - karakteristika nije za vas, 1 - nešto kod vas ima, 2 - ima, ali slabo, 3 - srednje izraženo, 4 - dobro izraženo, 5 - ta karakteristika je kod vas najbolje izražena. Upišite ocene, koje smatrate da vam odgovaraju. Zatim posebno saberite ocene doše Vata, Pitta i Kapha i pogledajte, koja doša ili doše sumarno preovladavaju. Ako je suma jedne doše veća za 10 ocena od najbliže, ona kod vas preovladava i vi pripadate monodošnom tipu; ako su sume dve doše približno jednake, spadate u dvodošni tip; ako su sve tri približno iste, vi ste uravnoteženi tip.
REGULISAJNJE DOŠA POMOĆU ISHRANE Polazeći od prethodnog, možemo pristupiti regulisaju doša. Regulisanje doša sa svoje strane dovodi u poredak fiziološke funkcije, koje one kontrolišu. 1. Dijeta i hrana, koje se preporučuju pri pobuđivanju d o š e V A T A ili kada ta doša p r e o v l a d a v a u n a š e m organizmu. Opšte. n a p o m e n e : preporučuje se upotreba toplih, kompaktnih, mekih produkata i napitaka, masne hrane. Pieo209
vladavajući ukusi u hrani su: sladak, slan i kiseo. Možete jesti dok se ne zasitite. Prekrupe: pririnač, pšenica, proklijala pšenica, lan u zrnima. Mlečni produkti: svi mlečni produkti. Zaslađeni produkti: crni sirup, med, šećer od trske, prirodni sirupi. Biljne masnoće: sve vrste. Voće: sve slatko voće, dinje, lubenice. Povrće: podvrgnuto slaboj termičkoj obradi (dinstanje, kuvanje - koje se mora dobro pripremiti), cvekla, šargarepa, špargla, mlad krompir, krastavci, dinstani luk, maslačak, loćika. Orasi: sve vrste. Začini: luk, češnjak, dumbir, cimet, biber, kardamon, kim, so, karanfilić, zrna slačice. Hrana životinjskog porekla: guska, patka, riba, rakovi, konjetina, piletina, ovčetina, jaja, morski produkti. Supe: supa od suvog brašna, supa od koprive, supa od češnjaka, mesni buljon. Trave i drugo: slad, muškatni orali, ferula, kleka, visoki devjasi (omari), sofora,zova (bazak), malina, bor, cvetovi šipka, slez. Dopunske preporuke za tip Vata. Oni osećaju naglo smanjivanje energije u drugoj polovini dana. Treba popiti čaj od navedenih trava, naročito slada. Dijeta i hrana koje povećavaju došu VATA Opšte napomene: laka dijeta ili gladovanje, suvi produkti, hladna hrana. Preovlađujući ukusi: gorak, opor i ljut. Prekrupe: ječam, kukuruz, proso, heljda, raž, ovas. Zaslađeni produkti: izbegavati sve. Mlečni produkti: izbegavati sve. Biljne masnoće: izbegavati sve. Voće: suvo voće, j a b u k e , kruške, nar, m a h o v n i c a , masline. 210
Povrće: sve povrće uzimati u sirovom stanju - kupus, krompir, grašak, loćiku, spanač, perŠun, celer i pasulj. Orasi: izbegavati sve. Začini: paprika. Životinjski produkti: govedina, svinjetina, kunić. Supe: od graška. Trave i drugo: šlemnik, žutikovina, Bungeova paprika, lincura, žalfija, ljutić, kora od hrasta i žir (želud). Pivski kvasac, mumije i mošus. 2. Dijeta i hrana, koje se preporučuju pri pobuđivanju doše PITTA ili kada ta doša preovladava u našem orga nizmu. Opšte napomene: prohladna, prvenstveno tečna hrana i napiei. Ukus prvenstveno sladak, gorak i opor. Prekrupe: pšenica, proklijala pšenica, ovas, ječam, beli pirinač. Mlečni produkti: mleko, maslac, pretopljeni maslac. Zaslađeni produkti: svi, osim meda i crnog sirupa. Biljne masnoće: sveže ulje od maslina i suncokreta. Voće: slatko voće, raskvašeno suvo voće i kompot od njega, dinje, lubenice. Povrće: tikva (bundeva), krastavci, krompir, kupus, loćika, mahuranarke, peršini: koren i zelen. Začini.'Koriandar, cimet, kardamon, fenhelj (foeniculum vulgare - porodica celera), biber (u maloj količini), češnjak, mirodija. Životinjska hrana: piletina, ćuretina, belance od jaja. Trave i drugo: Šlemnik, žalfija, krupnolista čemerika, zmajeva glava, termopsis, cvetovi i plodovi šipka, pelen metlasti; jabukov sok, čaj od nane (mente), hladna voda, ohlađena prokuvana voda i posebno pivski kvasac. Dijeta i hrana koje povećavaju došu PITTA Opšte napomene: vruća, suva hrana sa preovlađujućim kiselim, slanim i ljutim ukusima. Prekrupe: kukuruz, proso, raž, tamni pirinač. 211
Mlečniprodukti: kiselo-mlečni proizvodi, sir, mlaćenica, kisela pavlaka (vrhnje). Zaslađeni produkti: med, crni sirup (sirup od borovnice i si., MŠ). Biljne masnoće: bademovo ulje, sezamovo, kukuruzno i užegnuto ulje (mast). Voće: grejpfrut, kisele pomorandže, dunja, oblepiha (hippophae rhamnoides), limun, drenjina i ostalo voće kiselog ukusa. Povrće: ljuta paprika, rotkvica, paradajz, cvekla, luk (isprženi luk ima suprotna svojstva). Začini: dumbir, kim, karanfilić, so, seme celera i slačice, biber, dugačka paprika (feferonka, MS). Orasi: badem, kikiriki. Životinjska hrana: govedina, žumance od jaja , mast i crveno meso, ovčetina, riba, morski produkti. Supe: supa od koprive, supa od rotkvica. Trave i drugo: maslačak, slez, seme nara, air (acorus cala mus), ferula, kafa. Treba zapamtiti, da telo od viška luane Pitta može dobiti kiselinu. 3. Dijeta i hrana koje se preporučuju pri pobuđivanju doše K A P H A ili kada ta doša preovladuje u našem organizmu. Opšte napomene: topla, laka hrana i napici. Ukus - gorak, ljut, opor. Trudite se da se ne zasitite. Prekrupe: ječam, kukuruz, proso, heljda, raž, ovas. Mlečni produkti: mleko sa malo masnoće, svež maslac, surutka od sira. Zaslađeni produkti: med. Biljne masnoće: užegla mast (ulje). Voće: jabuke, kruške, nar, mahovnica, grožđe, urma, du nja, oblepiha. Povrće: rotkvica, krompir, šargarepa, kupus, luk, patli džani, zeleno povrće, loćika, tikva (bundeva), celer, spanač, peršun, mahunarke, grašak. 212
Začini: svi začini, osim soli. Životinjska hrana: piletina, ovčetina,jaja, kobasica. Trave i drugo: slad, pelen, bor, kiseli devjasil, seme nara, stipsa, nišađor. Dijeta i hrana koja povećava došu KAPHA Opšte napomene: obilna, masna hrana, hladni produkti i napici. Preovladujući ukus hrane - sladak, slan i kiseo. Prekrupe: pirinač, pšenica, ovas, lan (semena). Mlečni produkti: mleko, sir, kiselo-mlečni produkti, mlaćenice, pavlaka (vrhnje), kisela pavlaka i maslac. Zaslađeni produkti: svi, osim meda. Biljne masnoće: sve, a takode koštana srž i mast. Voće: slatko voće, lubenice, dinje itd. Povrće: paradajz, krastavci, slatki krompir, rotkvica, repa i sve ostalo Širokolisno povrće. Orasi: svi. Začini: so. Životinjska hrana: govedina, svinjetina, kobasica, guske, patke, riba, rakovi, piletina. Supe: mesni buljon, supa od graška, supa od koprive. Treba zapamtiti da prestimulacija Kapha prouzrokuje sluz u telu, naročito u gornjem delu t e l a - plućima i nosnoj duplji. Budući da ste uz pomoć upitnika odredili kome tipu pripadate: monodošnom, dvodošnom ili meŠovitom, odaberite odgovarajuću dijetu i namirnice. Ako preovladava Kapha, opredelite se za prvu varijantu, a hranu iz druge varijante uključite samo po potrebi. Isto važi za Vata i Pitta - uzmite prvu varijantu, a drugu koristite po potrebi. Ako pripadate uravnoteženom tipu, tada u istoj meri koristite sve što se odnosi na Vata, Pitta i Kapha. Ali, u praksi su ne samo monodošni nego i uravnoteženi tipovi, srećom vrlo retki jer mahom preovladuju mešoviti. Razmotrimo takav slučaj na mom primeru. Prema upitniku, moje ocene su raspoređene na sledeći način: 213
I - Spoljašnja obeležja
1. pitanje 2. „
1. pitanje »
5 5
2
„
3.
4 0
3-
2
2
„
1. pitanje » „
3-
0 0
3 4
3-
2
2
„
Pitta
Kapha
0
II-Fiziologija tela 1. pitanje »
„
Vata
1. pitanje 2. „
5 4
3.
„
3
1. pitanje 2. „
3 2
3.
„
3
1. pitanje 2. „
2 1
3.
3
„
Ukupno: 1. pitanje »
4 4
„
4
2
3-
1. pitanje »
2 0
3-
2
2
»
1. pitanje «
4 3
3-
3
„
1. pitanje "
4 4
„
4
2
3214
Vata
Pitta
Kapha
Vata - 45, Pitta - 38, Kapha -16.
Pitta
Kapha
III - Psihologija i umne sposobnosti
2
Kapha
2
IV - Prvenstvena hrana, godišnje doba, podnošenje bolesti
4
1. pitanje »
2
Vata
3.
2 2
Vata
Pitta
Ako bi sve to izrazio u procentima (sabiranjem 45 + 38 + 16 = 99, skoro 100), ispada da u svakodnevnom jelovniku treba da koristim 4 5 % produkata smirujuće dijele Vata; 3 8 % Pitta i 1 6 % - K a p h a . Ako bih to izrazio u sekundarnim ukusima, dobio bih 4 5 % slatkog, 3 8 % - kombinovanog ukusa od primarnih: slatkog, gorkog i oporog (u sekundarnom to će biti 19% slatkog i 19% - kiselog) i 16%) - gorkog. Naravno, postoje i neke nijanse, ali polazeći od simptoma pobuđivanja doša, vi ih možete lako regulisati i postići potreban balans. Procenat toplote ili hladnoće hrane, izračunava se na sledeći način: 45%> + 16% = 61%o treba da čini toplo jelo. Jer, doše Vata i Kapha su hladne i mogu se lako pobuđivati od hladne hrane, a 3 8 % prohladna - za uravnotežavanje doše Pitta. Približno se, takođe, može odabrati hrana i prema drugim pokazateljima: koliko prekrupe, tečnosti i salata. 215
Regulisanje treba početi od preovladavajuće doše ili doše Vata (pošto je ona glavna za sve), a zatim regulisati ostale. Ako ništa ne postignete regulisanjem, potrudite se da u toku dana hranom unesete svih šest ukusa. Posle 3-4 nedelje sve počinje da se izjednjačava. Kriterij um da ste neophodnom ishranom i ukusom pogodili u došu, biće prestanak simptoma pobuđivanja te doše, dobro samoosećanje i bolje raspoloženje posle jela. Ako niste pogodili, vama se spava, osećate nezadovoljstvo, teskobu, a takode simptomi pobuđene doše se ne smanjuju. Radi tačnijeg pogađanja u došu postarajte se da u jednom obroku upotrebljavate podudarne produkte prema osobinama (toploti, masnoći itd.) i prema njihovim sekundarnim ukusima. Nemojte zaboraviti ni evropske preporuke o uzimanju tečnosti i voća.
Prilog broj 3
GREŠKE PRI PRELASKU NA PRIRODNU ISHRANU U PRAKSI
Covek je sposoban za velika dela. Eto zašto treba da želi da izmeni oblik svoje prirode i da njenu disharmoniju pretvori u harmoniju. I.I.Mečnikov
Prvi slučaj. - Žena, koja je imala problema sa zdravljem, pročitala je Šeltonovu knjigu i prešla na sirovi dnevni obrok. Pošto nije dobila željene rezultate, odlučila je da se vrati na uobičajenu ishranu, ali je umrla od iscrpljenosti. Trebalo joj je oko tri meseca da se vrati na uobičajenu ishranu. Gde su uzroci takvom stanju? Prvo, dnevni obrok od povrća bio je za nju potpuno neuobičajen. Podsetite se rečenice iz ,,Cžud-ši": „Neuo bičajena hrana je takođe otrov". Prema savremenim shvatanjima, fermentacioni sistemi probavnog trakta trebali su da se prilagode na probavu nove, kvalitativno različite hrane od prethodne. Prirodno, taj proces zahteva određeno vreme. Zbog toga se u početku hrana jednostavno nije varila, niti se asimilovala. Drugo, kod nje nije bila pročišćena jetra, zato čak i ono, što se asimilovalo, nije prolazilo kroz jetru, već je išlo uokolo. H r a n a koja nije prošla obradu u jetri strana je našem organizmu. Kod prljave jetre uvek postoji skrivena portama hipertonija, koja dovodi do zastoja krvi u želucu, slezini, 216
217
gušterači (pankreasu), tankom crevu, što predstavlja kočnicu za sintezu novih probavnih sokova. Treće, mikroflora creva takode treba da se preusmeri na novu vrstu hrane, što takode zahteva vreme. Četvrto, budući da nije postigla željeno, ona j e pokušala da se vrati na uobičajenu hranu, ali su se za to vreme fermentativni sistemi na neki način prilagodili novoj vrsti hrane, a odvikli su se od stare. Sumarno, trebalo bi se već privikavati na staru hranu i ponovo se prilagođavati. Dok je trajalo to prilagodavanje na novu i obrnuto na staru hranu, organizam se toliko iscrpio, da nije podneo taj eksperiment. Staje trebalo uraditi? Prvo pročistiti debelo crevo i jetru i postepeno preći na novu ishranu, isključujući u početku najštetnije produkte: meso, masti, beli hleb, keks itd., ovaj prelazak obično traje 1-2 godine! I vi ćete tek na kraju osetiti da vaš želudačno-crevni trakt probavlja sirovu biljnu hranu, a ne izbacuje iz sebe u isitnjenom obliku kroz čmar. Drugi slučaj. - Mlada žena, previše nervozna, prestala je da uzima hranu. Samo što je probala da guta sažvakanu hranu, kod nje se pojavio spazam probavnog kanala. Nikakvo lečenje nije pomoglo. Tokom nekoliko meseci ona se hranila maslacem i sirovim jajima i pila dosta tečnosti. Takva jednostrana ishrana prouzrokovala je kod nje jaku iscrpljenost (izgledala je kao „olinjala mačka"). Posle serije ispiranja debelog creva i prelaska na svezi biljni dnevni obrok sa uzimanjem veće količine svežih sokova od povrća (uglavnom od šargarepe, do 1 litra), brižljivog žvakanja, počela je brzo da se popravlja i već posle 2 meseca je „letela", čudeći se nagloj promeni. Creva, koja su ranije radila jedanput u tri-šest dana, počela su normalno da rade. To je tako na nju uticalo d a j e odlučila da u potpunosti pređe na sirovu hranu i ishranu sokovima. Ipak, posle tri meseca, počela je da uočava da više nema onu lakoću, kao ranije. Dalje, creva su prestala da rade regularno, telo je postalo nekako teško, „vodnjikavo". Ona je počela da upotrebljava purgative prirodnog porekla, da smanjuje ishranu 218
-javljala se gorušica. Približno posle godinu i po dana počeli su da joj se kvare zubi (krunio se emajl), telo je bilo otečeno i „vodnjikavo". Njena radna sposobnost se naglo smanjivala, počela je da se zamara, postala je nestabilna i plačljiva. Čak i nekoliko čišćenja jetre, koja su obavljena kasnije, nisu ništa dala. Gde je uzrok svemu tome? Režim ishrane te žene najtipičniji je primer nepridržavanja principa Inj-Jan. U početku je ona bila veoma Jan - mršava, nervozna. Posle obavljenih čišćenja i promene ishrane, koja je počela aktivno da alkališe jako zakiseljeni organizam, ona ga je dovela na normalu (stanje ravnoteže između Jau-Inj naziva se Den). Dobila je novu snagu, jedrije zdravlje. Postoje produžila da se pojačano hrani svežim sirovim namirnicama, naročito kiselim voćem, ona je prevela svoj organizam na injsku stranu. Mi već znamo da većina voća i povrća (naročito kiselog ukusa) čine Inj. Kao rezultat toga kod nje su se zagušile janske funkcije organizma, na što su ukazivali sledeći simptomi: zatvor, „vodnjikavost tela", krunjenje zubnog emajla, brzo zamaranje, setno stanje uma. Organizam je spontano počeo da traži janske produkte, zato se kod nje pojavljivala gorušica na te produkte. Da bi otklonila slične pojave, bilo je potrebno da uravnoteži produkte Inj i Jan, Inj - voće, povrće, Jan - kaše, meso, stoje ona na kraju i počela da radi. Treći slučaj. - Većina ljudi posle čišćenja debelog creva, jetre i odvojene ishrane oseća se dobro, izbavlja se od svih bolesti. Ali, ujutru ili u toku dana oni neprestano kašljucaju, smrću i tome slično. Staje uzrok tome? Očigledno da se takvi ljudi ne pridržavaju pravila balansiranja produkata. Za dobijanje 1000 kilokalorija iz 250 grama belančevina ili ugljenih hidrata treba rashodovati znatnu količinu biološki aktivnih materija: vitamina Bi - 0,6 mg , B - 0,7 mg, B - 6,6 mg, C - 25 mg itd. Po pravilu, u običnim biljnim produktima ishrane (kupus, šargarepa, voće itd.) sadrži se ne takva već veća količina vitamina grupe B, A i D. Mikroflora creva j e , takode, ograničena u proizvodnji potrebnih vitamina, tim više Što neki 2
3
219
misle da ako ne jedu meso, jaja i mlečne proizvode da su tada vegetarijanci i da mogu da jedu kaše, hleb, masnoće itd. do zasićenosti. Avaj, dobija se sledeća slika - mi asimilujemo tačno onoliko hrane koliko u njoj ima vitamina i fermenata. Preostali deo se taloži na zidovima debelog creva kao talog, na kome se produžava razmnožavanje patogene mikroflore, a drugi deo se upija u krvotok i taloži se po ćelom organizmu, prepunjava ga i izbacuje kao si uz preko disajnih puteva. C e s t o stvaranje g a s o v a p o s l e j e l a ukazuje na taj nedostatak. Kako se boriti sa stalnim iskaŠljavanjem i curenjem nosa? Narodna medicina odavno koristi hranljive dodatke, koji u izobilju sadrže i mineralne materije, i vitamine, i mnogo toga drugog. Najprihvatljiviji medu hranljivim dodacima su pivski kvasac i proklijalo zrno, koji su veoma bogati vitaminima. Ispijajući natašte 100-200 grama pivskog kvasca, mi unapred snabdevamo organizam svim što mu je neophodno. Zatim, kada se pojavi osećaj gladi, počinje uobičajeno jelo - salate, kaše itd., koje se znatno bolje asimiliraju. Četvrti slučaj.- Opisani efekat nedostatka prirodnih vitamina i mineralnih materija često prouzrokuje gorušicu. Organizam osećajem gladi signalizuje nedostatak određenih materija. Čovek jede svoj standardni dnevni obrok - salatu od kupusa sa nekoliko vrsta začina, zeleni, dve-tri vrste prekrupe i ne dobija ono Što mu je potrebno. Organizam mu ponovo osećajem gladi signalizuje da u krvi nema određenih materija. Čovek ponovo jede i tako bez kraja. Ili, kada oseti daje to ono što mu treba (stimuliše slabiju došu), on se prejeda. Po pravilu, posle takve gorušice on se oseća loše, okrivljuje sebe zbog neuzdržanosti, gladuje danima, a nekada i duže. Zatim ponovo ide standardni skup produkata (sačinjen od sveže prirodne hrane), novo nezadovoljstvo - gorušica (žgaravica, MŠ) itd. Kada organizam dobije sve što mu je potrebno, neće se javljati osećaj gorušice. Ako želite to da postignete koristite više dodataka i sveže iscedenih sokova od povrća. Peti slučaj. - Neki ljudi smatraju da su oni normalno prešli na prirodnu ishranu, uzimajući pri tome 2-4 puta 220
nedeljno hleb sa kvascem. Posle nekoliko godina takvog reži ma dnevnog obroka oni su sa zaprepaštenjem utvrdili da pate od anemije. Kako se to dogodilo kada su se pravilno hranili? Jednostavno, pekarski kvasac sprečava da crevna mikroflora sintetizuje vitamin 13 , a svežim povrćem on se ne unosi. Za otklanjanje anemije najbolje je potpuno izostaviti proizvode koji sadrže pekarski kvasac (sve vrste peciva), a u svoj dnevni obrok uvesti što više namirnica bogatih vitaminom B12 uz njegovu pravilnu upotrebu. 12
Šesti slučaj. - Žena je samostalno prešla na sirovi dnevni obrok. Osetila je veliko poboljšanje i osećala se odlično. To je trajalo oko 10 godina. Organizam se za to vreme očistio, prestrojio i postao je mnogo osetljiviji, nego stoje bio ranije. Povremeno, u kontaktu sa ljudima, pri promeni godišnjeg d o b a ona se osećala loše. To je objašnjavala svojom povećanom osetljivošću, a da bi je otupila ponekad je koristila mesne i druge produkte. Takav postupak potpuno ju je uravnotežio i sve je bilo normalno. Kako protumačiti taj fenomen? Sve je u došama, one ispadaju iz ravnoteže pri emocio nalnom uzbuđenju i menjaju svoje aktivnosti pri promeni godišnjih doba. Instinktivno ta žena je za sebe izabrala produkte, koji uravnotežuju pobuđene doše. Savet koji smo naveli odnosi se na ljude koji su postigli napredak u ishrani. Prisetite se doša i na vreme ih regulišite. Na taj fenomen je ukazivao Pol Breg, govoreći da ponekad uzima meso kada mu organizam to traži. On je tako razvio svoju osetljivost, da tačno zna, kojom vrstom hrane može najbolje da uravnoteži svoje ponašanje u konkretnoj situaciji. Pažnju na to skreće i naš ljubitelj sirove hrane Aleksandar Čuprun, u radu „Naučite da se hranite". Taj uravnotežujući produkt za njega su cvetni prah i sokovi od povrća, koji izvanredno popunjavaju mikroelementni sastav organizma. Sedmi slučaj. - Muškarac srednjih godina odlučio je da prede na prirodnu hranu. On se očistio i počeo postepeno da 221
povećava dnevni obrok sirove hrane, na račun druge hrane. Posle izvesnog vremena kod njega je počeo da izlazi šlajm kroz nos i iz pluća. On nije bio bolestan, Šlajm je neprekidno izbacivao nekoliko dana. To mu je dosadilo i on se vratio prethodnoj hrani, pa je lučenje šlajma prestalo. Zatim se ponovo opredelio za sirovu hranu, ali se lučenje šlajma ponovilo. Kada se vratio na režim prethodne ishrane, on više nije želeo da eksperimentiše. Sta je uzrok tome? Naš organizam je prepun sluzi, posebno vezivno tkivo. Sirova biljna hrana, koja ozdravljuje unutrašnju sredinu organizma, pojačano izbacuje iz nje šljaku sa mesta njihovog skladištenja. Sve to odmah dospeva u krv, odakle se izbacuje kroz pluća i nos kao sluz i mutna mokraća. Ako u tom periodu uzimate ponovo kuvanu hranu, ona prekida taj proces i sline nestaju. Organizam ponovo prelazi na pro gram p r e t r p a v a n j a nesvarljivog, da bi očistio krv. Takvo lučenje šlajma može trajati godinu i više dana, mada ne u tako velikim količinama kao na početku. Imajte na umu d a j e to lekoviti proces i da na taj način svoj organizam čistite. U nekim slučajevima nastaje toliko obilno izlučivanje šljake, da ga prate burne pročišćavajuće reakcije - povišena temperatura, proliv, povraćanje, ospe na k o ž i . Izlazak hroničnih oboljenja iz organizma, takode, se ispoljava u vidu lekovitih kriza - komplikacija tih bolesti sa njihovim naknadnim nestankom. Otuda je vrlo važno da znate šta se sa vama dešava, da se ne plašite toga i da ni u kom slučaju ne odustajete od odabranog režima, nego da pomognete svom oganizmu gladovanjem ili smanjenjem dnevnog obroka. Ovde se odvija vrlo interesantan proces. U zavisnosti od vašeg zdravlja i oboljenja, organizam pri pravilnoj ishrani skuplja dopunsku snagu, koncentriše šljaku i štetne materije (ranije unesene lekove) na bilo kom mestu, a zatim ih jakom reakcijom čišćenja izbacuje napolje. Taj proces traje nekoliko godina. Nemojte to zaboraviti. Polu Bregu je trebalo pet godina strogog režima ishrane i gladovanja da bi se živa sastavni deo leka kalomelj - koji je on uzimao u detinjstvu, 222
prikupila iz celog organizma i skoncentrisala se u debelom crevu, a zatim u trenutku krize izašla napolje. Kod mene je lek galazolin izlazio iz gajmorovih sinusa 6 godina posle sprovodenja prirodne dijete. Sline su bile tečne (žitke), kao voda, i zaudarale su na galazolin. To se kod mene desilo dva puta. Prvi put kriza čišćenja je trajala oko četiri dana, a drugi put, posle tri meseca, oko tri dana. Na krize čišćenja ukazivali su mnogi vodeći prirodnjaci: Pol Breg, Herbert Šelton, Suren Arakeljan, Žorž Osava. Iskoristite ih kao putokaz na putu ozdravljenja,. U dopuni ovom prilogu opisaćemo simptome, koji ukazuju na proces ozdravljenja. Sok od cvekleje najbolji indikator o tome da lije i koliko je zdrav naš želudačno-crevni trakt. Ako posle uzimanja dve supene kašike sveže iscedenog soka od cvekle vaša mokraća posle izvesnog vremena ima boju cvekle, znači d a j e vaš želudačno-crevni trakt u lošem stanju, on je blago rečeno slab. Ako se ne boji, sve je u najboljem redu. Razmotrimo staje narušeno, koje barijere postoje u našem organizmu, ako mokraća poprima boju cvekle. Iz šupljine želudačno-crevnog trakta sok cvekle se upija u krvotok, a otuda dospeva u jetru. Dalje kroz jetru ili mimo nje krv se raznosi po ćelom organizmu... Dakle, jetra radi slabo, ako se u krvi nalazi mnogo obojenih čestica. Dalje, krv prolazi kroz bubrege, koji rade kao filteri, ostavljajući sve stoje potrebno u krvi, a nepotrebno izbacuju iz organizma. Zato i bubrezi ne funkcionišu na pravi način. Prema tome, sok od cvekle je pokazatelj zdravstvenog stanja glavnih organa: želudačno-crevnog trakta, jetre i bubrega. Ponekad, zahvaljujući primeni soka od cvekle može se kontrolisati tok ozdravljenja navedenih organa., U početku će se mokraća farbati izrazito jako. Potom, prema stepenu ozdravljenja organizma, pojačane primene terapije sokom, pravilne upotrebe namirnica boja će slabiti, a posle 6-9 meseci potpuno će nestati. Osim soka od cvekle, postoje i mnogi drugi pokazatelji o tome da li ste na pravom putu ishrane. Navedimo neke od njih: 223
1. - Oslobađajući se bremena toksina i šljaka, čovek prestaje da oseća svoje telo i oseća se zadivljujuće lako i poletno. 2. - Podiže se umna i fizička radna sposobnost; glava je sveza i bistra, nestaje zamora, manje vremena je potrebno za san. Poboljšavaju se elastičnost, sluh, vid, čulo mirisa. Brže zaceljuju rane (bez gnojenja). Organizam postaje otporan na različita oboljenja, posebno na prehlade. 3. - Oči postaju čiste i sjajne. 4. - Jezik se čisti od raznih naslaga, što se vidi po lepoj roze boji. 5. - Koža je čistija, manje je mitesera i bubuljica. Nestaje neprijatan miris iz kože. Ostaje vrlo malo lučenja iz bronhija i nosa. 6. - Treba ukazati na još jedu etapu čišćenja. Kada organizam dobije snagu, približno kroz godinu-dve, iz ušiju se luče sumporni čepovi. Odjednom, neočekivano, za 2-4 meseca iz ušiju izlazi mnogo sumpora. 7. - Moguća je i sledeća vrsta čišćenja - naprsne koža na petama ili na risovima nogu, na dva mesta odjednom. To traje dosta dugo, 2-6 meseci. 8. - Brže rastu kosa i nokti na prstima i uz to njihov izgled je lepši i zdraviji.
224
Prilog broj 4
ISHRANA I ŽIVOTNI VEK
Razuman čovek juri ne za onim sto je prijatno, nego za onim što ga spašava neprijatnosti Aristotel Mnoge interesuje pitanje: može li se načinom ishrane produžiti život? Praksa je dala potvrdan odgovor. Ipak, za početak navodimo primer iz života pčela. Pčelinja matica živi oko 6 godina, a pčele radilice samo 30-35 dana, tj. životni vek pčelinje matice je približno 65 puta (!) veći. Glavni uzrok tome je u ishrani. Pčelinju maticu hrane matičnim mlečom, a pčele radilice ga dobijaju samo na početku života, a zatim se hrane nektarom cvetova i m e d o m . Primer je upečatljiv. U Bibliji je opisan patrijarh Maf'usail koji je živeo blizu 900 godina, tj. živeo je 12-13 puta duže od običnog čoveka. Maf'usail se hranio prirodnim produktima: medom od divljih pčela i akridama (sušenim zrikavcima). Navedimo i nekoliko primera koji su bliži nama. Iz brošure Grigorija Zaharoviča Pichelaura „Rasti do sto godina... " saznajemo kako se hrane stogodišnjaci na Kavka zu: Njihova ishrana se razlikuje i najčešće zavisi od toga gde ti ljudi žive - na morskoj obali, u ravnici ili na planinskom delu Kavkaza. Dugovečni starci su sami došli do pravila da se treba hraniti produktima područja gde žive. Kao Što nam je poznato, to podstiče maksimalno prilagođavanje čoveka svom mestu boravka. Na njega mnogo manje ispoljava rušilački uticaj, jer 225
je on čestica tog rejona. Zato kod njih ostaje višak energije, koja se troši na učvršćivanje njihovog organizma. Svi dugovečni ljudi jedu umereno. Većina ih je suvonjava. Sledeći važan momenat jeste da se produkti podvrgavaju kulinarskoj obradi u svežem stanju, bez prethodnog čuvanja u frižideru. Vruća jela se koriste odmah posle pripremanja, što isključuje prekomerni gubitak vitamina. Osobenošću ishrane treba smatrati upotrebu prirodnih produkata iz svoje bašte ili sa okućnice. Prisutna je upotreba hrane bogate odžasom (bioplazmom), koji se gubi pri čuvanju (prisetite se svetlucanja listića). U ishrani ne bi smela da postoje predjela b o g a t a ekstraktnim materijama. Primera radi, buljon - ekstrakt lešine - nas truje. Proces trovanja mi shvatamo kao stimulaciju. Žitelji K a v k a z a meso jedu uglavnom k u v a n o . Umesto pšeničnog hleba koriste mčadi (kukuruzne lepinje) i gonio (kačamak). Nama je već poznato da pšenični hleb stvara lepljivost, koja kvari naš porozni r e a k t o r - glikokaliks, a ovseno, kukuruzno i brašno od prosa ga nemaju. Ti ljudi upotrebljavaju kiselo-mlečne produkte, koji sti mulišu došu Pitta tj. stalno održavaju p r o b a v i m v a t r u . Na stolu dugovečnih ljudi uvek ima svežeg povrća u vidu salata, sveže zeleni: kress-salata, koriandar, ekstragon, mirodija. Time održavaju normalnu mikrofloru creva, što je veoma važno. Pored kultivisanih sorti povrća jela pripremaju od divljih biljaka, bogatih vitaminima i mineralnim solima. Jela pripremljena od tih biljaka imaju dobru fermentacionu sposobnost, što povećava funkcionalne sposobnosti probav nog sistema u starosti. A to je već pismena primena inducirane autolize radi olakšavanja probave hrane. Dugovečni ljudi Karabaha uzimaju u sirovom i kiselom stanju više od 200 vrsta jestivog bilja - eto od koga treba učiti. Jer što se više mineralnih elemenata upotrebljava u svežem stanju, to je bolje za organizam i njegovo stabilno zdravlje. Dugovečni ljudi koriste malo šećera, ali zato uzimaju prirodni med i jedu grožđe. „Prema njihovim recima, prirodni med i grožđe su veoma korisne namirnice za pravilno varenje 226
hrane". Time oni održavaju došu Pitta - odgovornu za probavu, i pridržavaju se preporuka o monolitnosti produkata - ništa ne izgubiti od rezervi organizma na asimilaciju i izbacivanje produkata. Interesantna je i nacionalna navika upotrebe ljutih začina - j e r u našem životu hronično nam za stimulaciju doše Vata nedostaje gorak ukus i sekundarni ukus posle varenja. Mi se prezasićujemo produktima, koji daju sladak sekundarni ukus: hleb, prekrupe, meso, otuda preuzbuđujemo došu Kapha, stalno kašljemo i patimo od zatvora. Treba piti samo čistu izvorsku vodu. lzbegavajte masnu hranu, jer se ona loše vari i ubrzava proces starenja - poručuju stogodišnjaci. Oni jedu obično 3-4 puta dnevno, ali se pritom ne prezasićuju. Pridržavaju se principa „ m i t a h a r a " - najbolja je umerenost u jelu. ,,U dnevnom obroku hrane karabahskih dugovečnih ljudi posebno mesto zauzimaju plodovi duda". Od njih kuvaju sirup, koji piju sa čajem. Taj napitak se smatra korisnim pri gubitku snage (stanje vrlo Inj). Čini se daje sve prosto, dud je janski produkt, i oni sa njime janizuju. Umesto čaja za varenje koriste šipak, cvetove lipe, gloga i nane (mente). Ponovo naglašavam: „Karakteristično je da oni (večiti starci) vole voće, posebno jagode". Predsednik japanske asocijacije „Prirodna medicina" profesor K.Morisita smatra da ishrana starih Japanaca ima mnogo zajedničkog sa ishranom dugovečnih ljudi sa Kavkaza. Prestareli Japanci daju prvenstvo povrću. Dnevni obrok njihove ishrane čine jestive divlje trave, morske alge, riba, prirodni med, različiti začini itd. Šta se može pročitati o tome u knjizi L.A.Gavrilova „Može U čovek duže da živi? " Ispostavilo se daje najefikasnije ograničavanje upotrebe kalorija (energije) ako se pridržavamo dijete bogate vitaminima i mineralnim materijama. Ogra ničavanje dnevnih kalorija na 50 i 25 procenata produžava život više nego dvostruko. Ti podaci su dobijeni eksperi mentima na životinjama, a nama je iz života kavkaskih stogodišnjaka već poznato da se oni hrane upravo tako -
hranom koja ima malo kalorija, ali veliku biološku aktivnost. Ovo je dokaz da se praksa i teorija međusobno potvrđuju. U knjizi je opisana i ishrana abhaskih dugovečnih ljudi, koju ćemo u daljem tekstu porediti sa ishranom karabahskih d u g o v e č n i h ljudi. Prožđrljivost, n e u m e r e n o s t u j e l u i alkoholna pića ti narodi su oduvek osuđivali. Rafinirani šećer upotrebljavaju skoro dva puta manje, nego što se to preporučuje. Bombone i slatko jedu 1-2 puta nedeljno. Do dvadesetih godina XX veka Abhazi su upotrebljavali med. Jako malo znaju o vezi između masnoća i smrtnosti od raka mlečne žlezde (raka dojke, MŠ), debelog creva i krvotoka. Abhazi ne vole odviše masna jela. Koriste vrlo malo soli i skoro d a j e ne uzimaju u čistom obliku. „Ipak njihova hrana nikako ne postaje od toga presna i neukusna, pošto skoro sve, do svežih dinja, jedu sa adžikom - ljutim i aromatičnim začinom u vidu paštete, čiju četvrtinu sačinjava crvena pa prika, a ostalo sušena i zelena mirodija (začini), češnjak i male količine soli. Uzgred, crvena paprika smanjuje sadržaj opštih i neutralnih lipida, a takođe holesterina u jetri, što može imati važan značaj pri profilaktici srčano-vaskularnih oboljenja." Ako se tome pristupi sa pozicije doša, ispostavlja se da ljut ukus janizira naš organizam i ne dozvoljava da se pobudi doša Kapha, ali održava došu Pitta (probavim vatru), koja spaljuje sluz. Sta ti ljudi jedu? Glavno svakodnevno jelo Abhazaje kaša - kačamak (pura), koja se u današnje vreme priprema iz kukuruznog brašna (u prošlosti su je pripremali iz prosa)". Dakle, oni ponovo koriste produkte, lišene lepljivosti. „Osim toga, od kukuruznog brašna oni prave presne lepinje, ili č u r e k c , koji Abhascima zamenjuju hleb. Posebno je sit i hranljiv čurek, zaslađen medom, ili napunjen sirom ili orasima... Velika upotreba ugljenih hidrata na račun biljnih produkata, a shodno tome, i visok sadržaj u hrani celuloze i pektinskih materija - važna je osobenost ishrane dugovečnih ljudi". Neki čitaoci mogu da prigovore, ali zar nije domovina š a š l i k a - Kavkaz. Abhasci jedu isključivo sveže meso sa dosta 228
zeleni, tj. u najboljoj kombinaciji za njegovu asimilaciju. Nepojedena hrana se daje stoci i nikome ne pada na pamet da podgreva gostu ne samo jučerašnju večeru nego i tek ohlađeno jelo. Interesantne podatke navode Nikolaj Agadžanjan i Aleksej Katkov u knjizi „ Rezerve našeg organizma " o dugovečnim ljudima, koji žive u dolini Hunza. „Tridesethiljadito stanovništvo tog raja ne zna za bolesti. Prosečan životni vek Hunza je 120 godina!" „Hunze su vegetarijanci. Leti se hrane svežim voćem i povrćem (tačnije, onim koje uspeva u sezoni), zimi - kajsijama osušenim na suncu i proklijalim zrnevljem, ovčjim sirom. Dnevna kaloričnosl Hunze iznosi u prošeku 1933 kkal i sadrži oko 50 grama belančevina, 36 grama masnoća i 365 grama Ugljenih hidrata. Škotlandski lekar Mak Karrison živeo je u neposrednoj blizini doline Hunza 14 godina. On je utvrdio da je dijeta glavni razlog dugovečnosti tog naroda. Ako se čovek hrani nepravilno, od bolesti ga neće spasiti ni planinska klima. Zato nije začuđujuće, što susedi Hunza, koji žive u istim klimatskim uslovima, pate od najrazličitijih oboljenja. Njihov životni vek je dva puta kraci. Mak K a r r i s o n , po povratku u E n g l e s k u , izveo je interesantne ekperimente na velikom broju životinja. Neke od njih su se hranile obićnom hranom londonske radničke porodice (beli hleb, haringa, šećer-ralinada, konzervirano i kuvano povrće). U toj grupi su počele da se javljaju najra znovrsnije čovečje bolesti. Druge životinje su se nalazile na dijeti Hunza i za vreme čitavog eksperimenta bile su potpuno zdrave. Zanimljivo je da su Hunze, za razliku od susednih naroda, po spoljašnjosti vrlo slični Evropljanima. Prema mišljenju istoričara, osnivači prvih zajednica Hunza bili su trgovci i vojnici iz vojske Aleksandra Makedonskog, koji su se naselili u tim krajevima za vreme pohoda po brdskim dolinama reke Ind". Prema tome, i Evropljani mogu da žive dugo, ako se pravilno hrane. Biološki dragocena ishrana: sveže voće i 229
povrće, zimi proklijala zrna, osušene kajsije omogućavaju svima da žive mnogo duže. Kod stanovnika Hunza postoji jedna dopadljiva poslovica: „Žena Hunza nikada neće poći za svojim dragim tamo, gde ne rastu kajsije." Očigledno, starac Mafusail nije ih bez razloga jeo. N e o b i č a n i po m n o g o čemu j e d i n s t v e n je č l a n a k I.J.Arhipova „Super dugovečnost: možda je stvar ipak u dnevnom obroku?" (časopis „Hernija i život"), u kojem autor zaključuje d a j e uloga ishrane dominantna za dug život. Navodimo interesantnu tabelu, koja sadrži podatke o dugovečnim ljudima - rekorderima.
Ime i Prezime
Godine života
Mesto življenja
Profesija
Širali Mislimov
168
Lerikskij rejon Azerbejdžan
Čobanin
Mahmud Ej vazov
148
Medžid Agaev
140
Sirin Gasanov
150
Čarli Smit
131
ii
u
u
Džerbrailski rejon Azerbejdžan SAD
H
Gonič stoke
„... Stočarsko stanovništvo tih krajeva u bliskoj prošlosti se hranilo, pre svega, mlečnim i biljnim namirnicama. Osim toga, čobani, koji su vodili polunomadski način života, nisu ih pripremali kao ostali seljaci: na primer, u seljačkoj kući su obično prokuvavali mleko nezavisno od toga, što će od njega potom spremati jela, a pastiri su prolazili bez vatre. Autor podvlači: prastarci su mu pričali da su osnovu njihove hrane činile namirnice, pripremane na najprimitivniji način". 230
„Ako uzmemo daje glavni razlog koji ljudima produžuje život - upotreba u hrani malo obrađenih pođukata, tada bi se jedna od osobenosti navedene tablice dugovečnih ljudi pretežno muškarci - mogla objasniti sledećom Činjenicom. Žena najčešće nije pratila muža u planinu, nego je ostajala kod kuće uz ognjište i, prirodno, koristila se civilizovanijim metodima pripremanja hrane, što j e , verovatno, i skraćivalo njen vek". Nije bez razloga govorio drevnogrčki filozof Posidonije Rodosski: „Svaki čovečji organizam treba da bude sam sebi kuvar". Prisetimo se inducirane autolize, koju je otkrio akademik A.M.Ugoljev- 50% energije štedi se na probavi hrane, a ako je hrana prirodna i neobrađena, probavlja se na račun vlastitih fermenata. Smatramo, da upravo taj faktor u znatnoj meri doprinosi produženju života. Navedimo insteresantnu belešku „Recept dugovečnosti". U njoj smo pročitali: „Grupa kineskih naučnika je nekoliko godina istraživala problem dugovečnosti. Gerontolozi su temeljno i svestrano izučavali način života i ishranu 37000 sunarodnika - muškaraca i žena - koji su imali više od 100 godina... Sakupljen je bogat materijal koji je naučnicima pomogao da izvedu određene zaključke i da formulišu preporuke. Hrana mora da bude maksimalno nekalorična, da sadrži što manje masnoća i životinjskih belančevina i s t o j e moguće više povrća, voća i jela sa velikim sadržajem gvozda". Sa mnogim postavkama se ne mogu suglasiti, ali kada o tome govore brojke, hteo ne hteo, zamisliš se i upitaš da li se stvarno pravilno hranim? A sada konkretno, šta je od produkata koristio svaki dugovečni čovek. 1. Žitelj Srbije - 119-godišnja Ema Begović - čitavog života se uglavnom hranila kozjim mlekom i produktima od 2. Sirin Gasanov, živeo 150 godina, uzimao je jestive trave, jagode, plodove divljeg drveća i grmove, zrna, med, 231
vlastito kiselo mleko, mlad kravlji sir, maslac i druge vrste sireva. 3. Sirali Mislimov, 168 godina, hranio se sirom, voćem, povrćem, hlebom od krupno mlevenog brašna, medom. Pio je mleko i izvorsku vodu, a poslednjih godina života čaj od cvetova različitih biljaka. 4. Medžid Agaav živeo je 140 godina. Pored ostalog jeo je šašlike od ovčetine u polusirovom stanju. 5. Ban Salii Muali, stanovnik sultanata Oman, navršio 150 godina. Jede često, ali u manjini obrocima. Prvenstvo daje divljači, medu i hlebu. 6. Paulo de Sa, Portugalac, navršio je 105 godina. U ishrani se nije posebno ograničavao, obožava limun. Lekoviti sok tih p l o d o v a , p r e m a njegovim r e c i m a , j e e l i k s i r d u g o v e č n o s t i . Treba napomenuti da je limun kod nas nedozreo i d a j e zbog toga kiseo. 7. Gjnlli Rzaeva, Azerbejđžanka, ima 124 godine. Pije „firmeni" (koji sama sprema) napitak bodrosti, pripremljen od planinskih trava po starinskim receptima. 8. Said Abdul Mabud, iz doline Hunza, 160 godina. Njegovu ishranu čini dnevni obrok ostalih stanovnika Hun za... 9. Zoc Aga, Turčin, 156 godina. Hranio se bajatim crnini hlebom, posnim mesom, zrelim maslinama, urmama i drugim vrstama voća i povrća. Osim vode pio je još Čaj od nane (mente). Nije upotrebljavao maslac i nikada nije jeo više od dva jaja nedeljno. 10. Li Lunk-jun, stanovnik Tibeta, živeo je ni manje ni više nego 252 godine. Skupljao je u planinama lekovite trave.
Sve ukazuje na to da su ovi ljudi pomoću tih omiljenih produkata uspevali da uspešno uravnoteže doše. Pored toga, oni su koristili posebne hranljive dodatke, koji su im omogućavali da popune mikroelementarni sastav tela i isto tako da uravnoteže doše. Ti ljudi, i ne znajući, idealni su sledbenici prirodne ishrane, jer se pridržavaju svih meha nizama asimilacije hrane Inj-Jan čime uravnotežuju doše.
Meni svakog dugovečnog čoveka jasno govori da su koristili monolitne produkte, uglavnom voće i povrće. Osim toga, svaki dugovečnik prvenstvo daje omiljenim produktima. Na primer, Ema Begović - kozjem mleku, Medžid Agaev šašliku od ovčetine, Ben Salii Muali - divljači, medu i hlebu, Paulo de Sa - limunu, Gjuli Rzaeva — vlastitom „ l u m e n o m " napitku. 232
233
Prilog broj 5
DODACI ISHRANI I NAČINI PRIPREMANJA HRANE Budući da smo saznali više o ishrani dugovečnih ljudi zaključili smo da ogroman značaj u našoj ishrani igraju dva faktora: izbor zdrave hrane, koja zadovoljava z a h t e v e konkretnog organizma (uzimanje u obzir Inj-Jan i uspo stavljanje ravnoteže doša), i način kulinarske obrade, koja maksimalno zadržava sve žive elemente.
I - DIJETALNA JELA, prema receptu M. Birher-Bennera 1. Jelo od jabuka Pomešati i jesti u svežem stanju: 1-3 isitnjene jabuke, 1-2 supene kašike razmekšanih pahuljica ovsa, sok iz polovine limuna, 1 supenu kašiku zgusnutog mleka, pčelinjeg meda ili voćnog želea. 2. Jelo od jabuka i šargarepe Pomešati i jesti u svežem stanju: 1-3 isitnjene jabuke, 1-2 supene kašike razmekšanih pahuljica ovsa, 1-2 supene kašike narendane šargarepe, sok iz polovine limuna (može se zameniti sajabukovim sirćetom, prim.G.Malahova), 1 supena kašika zgusnutog mleka (bolje meda, G.M.), 1-2 supene kašike narendanog badema. Umesto jabuka može se uzeti suva šljiva. 3. Jelo od s uvi li šljiva Pomešati i jesti u s v e ž e m stanju: 2 0 0 - 3 0 0 g r a m a razmekšanih i od koštica oslobođenih suvih šljiva, 1-2 supene kašike razmekšanih ovsenih pahuljica, sok od pola limuna, 1 supenu kašiku zgusnutog mleka. 234
4. Jelo od jagoda Pomešati i jesti u s v e ž e m stanju: 200-300 grama izgnječenih j a g o d a (borovnica, malina, kupina, šumska jagoda), 1-2 supene kašike razmekšanih ovsenih pahuljica, sok od pola limuna, 1 supenu kašiku zgusnutog mleka. Smesa mora biti pripremljena neposredno pred uzimanje hrane. Prilikom pripremanja treba prethodno brižljivo meŠajući sjediniti razmekšane žitarice (ovsene pahuljice, MS) sa zgusnutim mlekom i limunovim sokom, a zatim tome dodati jabuke i sve zajedno promešati.
II-PIVSKI
KVASAC
Kvasac je mikroskopski jednoćelijski bezhlorolilni biljni organizam, koji pripada klasi gljiva. Fermenti koji se sadrže u kvascu, ubrzavaju vrenje ili oksidaciju različitih organskih jedinjenja, prvenstveno ugljenih hidrata. U ćelijama kvasca nagomilavaju se različite rezervne materije: polisaharidi, glikogeni, fosforno jedinjenje volutin (kompleks ribonukleinske kiseline i polifosfata), masnoće i lipidi (ergosterin provitamin D). Većina kvasaca veoma dobro se razmnožava u kiselim sredinama (pH - 5,4-5,8) pri temperaturi od 25-28'C. Kao izvor azotaste ishrane kvasca služe amonijačne soli (u nekim slučajevima nitrati), amino-kiseline, peptoni. Belan čevine kvasca sadrže sve važnije amino-kiseline. Ćelije kvasca sintetizuju u znatnim količinama nukleinske kiseline, purinske i piramidinske baze, a takode su bogate vitaminima. Zato se kvasac može primenjivati kao dragocen hranljivi produkt, dopunski izvor belančevina, vitamina grupe B i D, mineralnih materija. Kvasac je veoma važan izvor vitamina D. Njegov sadržaj u kvascu dostiže od 0,6 do 2% suvog ostatka! Zato se kvasac m n o g o koristi u vitaminskoj industriji za proizvodnju preparata vitamina D. U sastav masnoća kvasca ulaze palmitinska (75%) i stearinska (25%) kiselina. 235
Za pojačanje b e l a n č e v i n a s t e i v i t a m i n s k e ishrane preporučuje se slecleća dnevna količina kvasca: suv i - do 25 grama; presovani - do 100 grama; u vidu paste - do 50 grama; pitki - do 500 grama. Pitki kvasac se Za vreme Velikog otadžbinskog rata (Drugi svetski rat, MS) pripremao iz pšeničnog ili ražanog brašna. Šesnaest kilograma brašna na 100 kilograma pitkog kvasca. Sadržaj suvih materija u pitkom kvascu je 13-15%, kiselost 6-8%. Ukus mora biti svež, specifičan za kvasac, sa malo gorčine (stimuliše Vata došu), ali ne kiseo, boja kvasca žućkastosiva.
P i v s k i k v a s a c (hemijski s a s t a v suve m a t e r i j e , u procentima) Belančevinaste materije 51-58 Masnoće 2 - 3 Ugljeni hidrati 25 - 30 Pepeo (lužina) 8,1 - 9,1 Sadržaj vitamina grupe ,,B" u pivskom kvascu (u mg na 1 gram suve materije) Bj 60-125 B 21-80 PP 1 5 0 - 830 B 25 - 4 0 Folijeva kiselina 19-22 Pantonenska kiselina 42 - 200 Biotin 0,8 Piimena kvasca je indikativna (efikasna) pri lečenju obolelih, koji imaju potrebu za povećanim unošenjem dragocenih belančevina i vitamina grupe „B"> pri oboljenju želudačno-erevnog trakta (čirevi, gastritis, kolitis, enterokolitis), smanjenju tonusa organa želudačno-erevnog trakta i pri suzbijanju sekrecije probavnih žlezda. Tačnije, to je idealni produkt za stimulaciju doše Pitta - probavne vatre. Povo/jno dejstvo pivskog kvasca: poboljšanje apetita i samoosećanja, gojenje; normalizacija sekrecije želuca, pobolj šanje motorne funkcije želudačno-erevnog trakta (doše Vata), povećanje njihovog tonusa. Simptomi nepodnošljivosti kvasca: podrigivanje (reci div), pojava osećaja težine u predelu podbratka, naduvenost stomaka, ponekad proliv. Da se to ne bi događalo, najpre treba očvrsnuti probavili trakt sokovima od povrća, a zatim ujutru natašte pomalo piti kvasac. Posle toga jesti samo kada se pojavi jak osećaj gladi. Ako se ti uslovi ne poštuju nastaje njihova nepodnošljivost. Kontraindikacije: oboljenje bubrega, kostobolja (gilit) itd. Napominjem da ako bubrezi normalno rade kvasac ih održava, mokraća se mnogo bolje filtrira posle uzimanja pivskog kvasca. 2
0
Pripremanje napitka od kvasca. - Produkti za jedan obrok (porciju): voda - 300 grama, crni hleb - 15 grama, netermofilni presovani pekarski kvasac - 50 grama. Način pripremanja: hleb narezati i prosušiti dok ne porumeni. Dvopek preliti vrelom vodom i ostaviti da odstoji 3 časa. Nastoj procediti, 45 grama kvasca razblažiti u nastoju, staviti na Šporet i zagrejati do temperature od 70'C, posle čega smesu ohladiti do sobne temperature, dodati j o š 5 grama kvasca i ostaviti da odstoji na toplom mestu 8 časova. U gotov napitak dodati šećer (med) prema ukusu. Ako postoje mogućnosti, bolje je upotrebljavati pivski kasač, jer ima svoje prednosti u odnosu na one koje smo opisali.
II-l. Primena pivskog kvasca u hčcnju On se prepisuje za unutrašnju upotrebu kod različitih infektivnih oboljenja, furunkuloze, dijabetesa, kožnih obolje nja, želudačno-crevnih oboljenja i dezinfekcije vagine. Utvrđeno je da su tečni pivski kvasci jaki pobuđivači sekrecije želudačnih žlezda; poboljšavaju sekreciju gušterače (pankreasa) i sekreciju crevnih žlezda; poboljšava se upijajuća sposobnost tankog creva. 236
237
III - P R O D U K T I
PČELARSTVA
I. M e d . - O vrednosti tog produkta i njegovoj primeni kod dugovečnih ljudi dosta znamo. Po spoljaŠnjosti med je sličan sirupu. Izvučen iz saća, on se brzo kristaliŠe. Stoje u medu manje vode, on je gušći. Med, koji ima više fruktoze je tečniji, a oceđeni med koji ima mnogo saharoze je gušći. Ali ako se med kristalizuje, to govori o njegovom dobrom kvalitetu. Jedan litar meda teži oko 1420 grama. Pri temperaturi većoj od 40°C med gubi svoja svojstva. Treba ga čuvati u hermetički zatvorenoj i od svetlosti zaštićenoj posudi (na taj način zadržavaju se aromatične materije i ne kvare se ferment i) na temperature od 5 do 10°C. Dugo čuvanje meda štetno utiče na njegov kvalitet - smanjuje enzimsku aktivnost. Naučnik S.Mladenov je utvrdio, da se u medu čuvaju hranljiva i lekovita svojstva biljaka, sa kojih se on skuplja, i da svaka vrsta meda ima specifična terapeutska svojstva. Tako, kod oboljenja disajnih puteva preporučuje se planinski med, med sa dušicom, tamjanom, lipom; kod oboljenja probavnog i crevnog aparata (trakta, MŠ) - stepski (livadski, MŠ), sa nanom, tamjanom i dušicom; kod srčanih oboljenja - sa lavandom, stepskom nanom (mentom), šumski. Najbolji med kod oboljenja bubrega je kestenov, od raznih poljskih trava (livadski, MS) i kultura sa plodovima. Prema tome, terapeutska vrednost meda određuje se mnogobrojnim faktorima: 1. Prirodom šećera - asimiluju se bez prethodne obrade, bolje od drugih produkata. 2. Prisustvom cvetnog praha i matičnog mleča u medu, bez obzira na njihove homeopatske (slične) doze. 3. Dejstvom antibiotika iz tela pčele. P o r e d toga, antibakterijska svojstva meda objašnjavaju se time što se u vodorastvorljivom delu meda nalazi ferment inhibin, pomoću kojeg se vrši oksidacija glikoze u glukorinsku kiselinu sa isto vremenim izdvajanjem superoksida vodonika, koji pogubno dejstvuje na mikroorganizme. 4. U medu su uočeni skoro svi mikroelementi. 238
5. Med stimuliše rad srčanih mišića, obezbeduje jetru, dejstvuje kao laksativ i diuretik, utiče kontrazapaljenjski na sluzokožu želuca i creva. Sve te osobine stavljaju med na posebno mesto. Med je koncentrat suncevihu zraka, koje nam daju energiju i dugovečnost. Zato ga upotrebljavajte redovno, ali u skladu sa vašim doŠama. 2. Matični mleč. - To je sekret žlezda za gutanje i delimično gomjoviličnih žlezda mladih pčela radilica od 5 do 14 dana života. Spoljašnošću podseća na želatinsku masu boje mleka. Veoma jako deluje na infekcije. Kao što samo rekli, zahvaljujući posebnim svojstvima matičnog mleča, život pčelinje matice je 60 puta duži, nego obične pčele. Sastav matičnog mleča: Voda 24,5% Opšti azot 4,58% Opšti protein 30,62% Opšti sumpor 0,38% Opšti fosfor 0,67% Pepeo (lužina) 2,34% Dekstroza 11,7% Saharoza 3,35% Etarski ekstrakti 15,22% Pored toga, u matičnom mleču su otkriveni vitamini B , , B , B , B , B , folijeva kiselina, PP, H; nukleinske kiseline — RNK i DNK, biostimulatori. Prisustvo gamaglobulina obja šnjava protiwirusni, protivmikrobni i antitoksični efekat. Tu je amino-kiselina, jedna od osnovnih komponenti kolagena. Kolagen je vezivno tkivo organizma, na koje se pričvršćuju sve radne ćelije. Od kvaliteta tog tkiva uglavnom i zavisi naše zdravlje i dugovečnost. Do takvog zaključka došli su H.L.Lamberti i L.G.Keneho, na osnovu specijalnih istra živanja. Zbog toga što je teško dostupan matični mleč se primenjuje vrlo retko. 2
3
6
I 2
239
3. Propolis. - To je produkt biljnog porekla, koji proiz vodi sama pčela. Reč propolis potiče od grčke reci pro ispred i polis - tvrđava, grad. On ima dvostruko poreklo: predstavlja smolasti ostatak (talog) primarne faze probave cvetnog praha i drugo - pčele ga skupljaju sa pupoljaka drveća: topole, jove i drugih. Po svojoj konzistenciji on predstavlja smolu, koja se sastoji iz mnoštva različitih materija. Smole i balzama ima u propolisu oko 55%, voska - 30%, eterskih masti - 10%, cvetnog praha - 5%. Te komponente su bogate vitaminima i mikroelementima. Smolaste i balzamaste materije propolisa sadrže cimetni alkohol (špiritus), cimetnu kiselinu, tanine, desetak korisnih materija sadrži cvetni prah. Otkrivenje sekret pljuvačnih žlezda pčela. Ukus propolisa je gorak (stimuliše došu Vata). Miris - sladunjav. Pčele skupljaju propolis od 10 do 16 časova. Propolis Štiti pčelinji roj od virusa i bakterija. Rastvor suvog propolisa u vodi i ispiranje grla njime - sprečava i leČi upale; kod očiju - leci konjuktivitis. Ispiranje propolisom primenjuje se kod oboljenja uha, nosa, oboljenja, koja prouzrokuju virusi i bakterije u predelu glave. Propolis ima sposobnost da pojačava komplementarnu aktivnost seruma krvi i sadržaj gamaglobulina. Anestezirajuće dejstvo propolisa ne zaostaje iza kokaina i novokaina. Propolis koji se dodaje hrani - daje dobre rezultate pri oštećenju mokraćnog aparata, dejstvuje na balans hormona. Primenjuje se kod hroničnih želudačnih oboljenja i upala bubrega. Navodimo interesantan primer upotrebe propolisa. Jedan bolesnik posle operacije je uzimao propolis i popravio se 20 kg. Posle pola godine prestao je da uzima. Posle 7-8 meseci ponovo je oboleo - maligno oboljenje gušterače (pankreasa). Lečio se bez rezultata. Počeo je ponovo da uzima propolis. Zdravlje se obnovilo. Sada jede i pije sve. U profilaktičke svrhe svakodnevno uzima sa hranom po pola kašičice propolisa. Odmah se vidi daje taj bolesnik uspešno počeo da stimuliše propolisom svoju najslabiju došu Pitta — odgovornu za probavu hrane. 240
Način pri mene. - Propolis iako neškodljiva materija, ima veoma jaka svojstva. Suviše velike doze mogu da izazovu razdraženost usne duplje. Zato je najbolje da se na njega postepeno privikavamo u toku 3-4 dana. Svakodnevno uzimanje 1 -3 grama , ako se dobro sažvaće - daće bolje i efi kasnije rezultate. Ništa manje nije važno ni da i upotrebu propolisa, posle postizanja lekovitog efekta, postepeno sma njimo tokom 8-14 dana. Kod infekcije mokraćnih kanala, bubrega, karlice, pros tate, genitalija uzimanje sa hranom 5-10 grama propolisa dovodi do izlečenja. Narendani propolis se koristi kod paradentoze preko noći. 4. Cvetni prah. - To je veoma dragocen hranljivi doda tak, koji snabdeva organizam prirodnim vitaminima i mine ralnim elementima. Hemijski sastav cvetnog praha (prema Luvou i Kajasu) Voda Obnavljanje šećera Neobnavljanje šećera Masnoće Belančevine Amino-kiseline Pepeo (lužina) Vitamini Antibiotik Faktor rasta
3-4% 20 - 40% 0 - 20% 1 - 20% 11-35% 10 — 4 5 % 1-7%) sve grupe prisutan prisutan
Amino-kiseline koje se sadrže u cvetnom prahu (u procentima) Arginin 4,4-5,7 Histidin 2,0-3,5 Izoleucin ,5-5,8 Leucin 6,7-5,8 Lizin 5,9-7,0 Metionin 1,7-2,4 241
Fenilalanin Treonin Triptofan Valin
3,7 - 4,4 2,3 - 4,0 1,2-1,6 5.5-6,0
Vitamini i hormoni koji se sadrže n cvetnom prahu (u mg) Tiamin 5,75-10,8 Riboflavin 16,3-19,2 Miocin 98-210 Piridoksin 0-9 Pantotenova kiselina 3-51 Biotin 0,1-0,25 Folijeva kiselina 3,4-6,8 Laloflavin 0,2 - 1,7 Vitamin A: prisustvo karotinoida - strukture provitamina A bez pigmenata. Vitamin B 16,3-19,2 VitaminC 152-640 Vitamin D 0,2-0,6 Vitamin E 0,1-0,32 Igozitol 30-40 2
Vitamin B i faktori rasta. Prema istraživaču Gregorijanu i njegovim saradnicima, u cvetnom prahu je otkriveno 27 elemenata: natrijum, kalijum, nikal, titan, vanadijum, hrom, fosfor, cikoi ijum, berilijum, bor, cink, olovo, srebro, arsenik, kalaj, galijum, stroncijum, barijum, uran, silicijum, aluminijum, magnezijum, mangan, molibden, bakar, kalcijum, željezo. Cestica cvetnog praha ima gorak ukus (stimuliše došu Vata). Uticaj cvetnog praha na čovečji organizam je višestruk: a) reguliše crevne funkcije obolelih od zatvora ili hronične diareje (proliva), b) u slučaju anemije brzo povećava količinu hemoglo bina, I 2
242
c) prouzrokuje brzo dobijanje težine i podstiče ozdrav ljenje obolelih, d) povoljo dejstvuje na nervni sistem, naročito u slučaju depresije i nesanice; predstavlja važno euforično sredstvo, e) ima antibakterijska svojstva, a posebno je koristan za lečenje kolitisa sa anomalijama crevne flore. Uzimanje doza zavisi od ličnog osećanja obolelih i zdravih ljudi. Preporučuje se od 2,5 grama dnevno do 20 grama u nekim slučajevima.
IV - PRIPREMANJE ZRNA Opšta pravila za pripremanje kaša od bilo kojih prekrupa su sledeća: prethodno potopiti prekrupu na 2-3 časa. Zatim prosuti vodu, nasuti svezu vodu i kuvati samo u vodi. Ona treba da proključa, a posle skinuti sa vatre i dobro umotati radi parenja. Zatim, prema ukusu dodati masnoću, zasladiti (što nije poželjno) ili zasoliti, što takode ne preporučujemo. Kaše se mogu praviti i na odvarima iz trava, što im daje posebno pikantan ukus i lekovitost. Zbog toga je prekrupu poželjno potopiti na 12 časova. Zatim se u platnenoj vrećici, a može i bez nje, zavaruju trave, voda se izliva, a odvar se doliva na prekrupu. Dovodi se do ključanja i ostavlja da odstoji, takode umotan. Zatim se prema ukusu dodaju masnoća ili drugi aditivi. Kada je prekrupa gotova, može se u tiganju na ulju ispržiti: luk, šargarepa i drugo povrće. Prženje se priprema dok luk ne izgubi gorčinu. U gotovo prženje, a njega može biti mnogo, dodati kašu i dobro promešati. Isključiti šporet i ostaviti da se malo ohladi. Uzimati u toplom stanju. Veoma je korisna za osobe sa pobuđenom došom Vata. Zrno kuvauo na pari Mogu se uzeti bilo koja monolitna zrna, ali se najčešće koristi pšenica. Čašu zrna, prethodno brižljivo opranog, sipati u termos, preliti sa 3-4 čaše ključale vode (najbolje je uzeti destilovanu vodu) i ostaviti da odstoji najmanje 3-4 časa. 243
Zatim vodu izliti, zrna sipati u tanjir, prema ukusu dodati maslac, med ili bilo koje druge začine i jesti posle salate. Ovo jelo je veoma korisno za ljude kod kojih preovladava doša Vata. Ako nemate termos postupak se može uraditi u običnoj tegli. Samo je čvrsto umotajte i stavite u celofansku kesu. Ovaj način pripremanja ne zahteva neki napor, naročito, ako ujutro niste gladni. Teglu možete da ponesete sa sobom i da jedete na radnom mestu kada osetite glad. Potopljenu monolitnu pšenično zrno Zrna se isperu i preliju hladnom vodom tako da ih voda prekrije. Posle 24 časa suvišnu vodu odliti, a zrna staviti u frižider. Pripremljena na taj način, mogu se upotrebljavati uzastopce 3-4 dana. Pre upotrebe se mogu malo podgrejati, uz dodatak putera, meda i drugog. Osim ovog postupka zrna se mogu preliti hladnom vodom i držati samo preko noći. Ujutro se mogu jesti. Pripremljena na taj način pšenična zrna se preporučuju za odrasle i decu sa zdravim zubima. Takva zrna pobuđuju naše čulo ukusa i podstiču lučenje pljuvačke. Pored toga, pobuđuju ceo probavili sistem i olakšavaju defekaciju, upijajući otrove u crevima, a ispoljavaju i baktericidno dejstvo. Proklijala pšenična zrna Pšenična zrna se peru i stavljaju u tanjir, na čijem dnu je prostrta tkanina, namočena u toploj vodi. Odozgo se zrna prekrivaju istom takvom mokrom tkaninom. Tanjir se ostavlja na temperaturi 22-23°C i s vremena na vreme vlazi gornja tkanina, dok zrna ne proklijaju.* Pri dužini klice 1-1,5 mm registruje se maksimalna biološka vrednost zrna. Pripremljena na takav način zrna su bogata vitaminima, naročito grupe B i E, fermentima, mikroelementima (nalaze se u opni), i uz to pri probavi belančevina pšenice stvaraju se posebne materije - endorfini. Sve te materije su neophodne za formiranje svih ćelija čovečjeg tela i za jačanje psihe. Na laj način se pripremaju svi osini i zrnasti produkti: kukuruz, raž itd. 244
Navodimo interesantan deo iz zapisa lekara-jogiste gospođe Smit: „Veliki eksperimentalni rad, koji je izveden tokom 20 godina, u potpunosti potvrđuje efikasnost stimulacionog dejstva proklijale pšenice - tog prirodnog eliksira života - na koordinaciju razvoja čovečjeg organizma bilo kog uzrasta, na regulisanje i obnavljanje životno važnih procesa, na optimizaciju razmene materija i stabilizovanje nervnog sistema". U mnogim slučajevima pri uvođenju u dnevni obrok proklijalih zrna rezultati lečenja mnogobrojnih ozbiljnih oboljenja prevazišli su svaka očekivanja (pri tom se uzgred obnavljala oštrina vida, koordinacija pokreta, boja i gustoća kose, očvršćivali su zubi itd.). Prema mojim saznanjima, kod ljudi bilo kog uzrasta posle 1-2 nedelje dolazilo je do vidljivog poboljšanja celokupnog zdravstvenog stanja, a zatim je nastupalo potpuno izlečenje. Treba istaći da se pri tom uočavala potpuna otpornost na oboljenja od prehlade. Interesantno je istaći paralelu sa člankom Vladimira Lagovskog „Za tajnom Gagule" (časopis „Priroda i čovek", broj 3, 1989.godine). U njemu se govori o obnavljajućem materijalu - životinjskim embrionalnim ćelijama, koje se uvode u organizam posredstvom operacije. Mi uvodimo biljne embrionalne ćelije na prirodan način - kroz usta. U oba slučaja efekat je vidljiv. Proklijala zrna postaju meka, kao da su kuvana na pari. Škrob se u njima pretvara u sladni šećer, Što u potpunosti olakšava probavu (jer prvo treba škrob da pretvorimo u šećer). Zato je proklijalo seme - najbolje za probavu i najlekovitije od svih zrnastih jela. Naročito se preporučuje onima kod kojih je smanjeno lučenje pljuvačke. Proklijala zrna pšenice su najjači stimulator doše Kapha. Dajemo još nekoliko recepata za pripremanje lekovitih jela od proklijalog zrna. Lekovite kaše i kiselj pripremaju se na sledeći način: na 12-24 časa pre spravljanja jela od proklijalog zrna (prema proračunu 50-100 grama po čoveku) njega proklijavaju na 245
navedeni način. Zatim ga isprati i samljeti na mašini za meso. Dodati po ukusu med, maslac ili druge začine. U zavisnosti od toga, koliko je dodato, dobija se kaša ili kiselj. Ni kaša ni kiselj se ne smeju kuvati. Pšenicu<»-biljna smesa Lično sam napravio originalni lekoviti recept od pšenično-biljne smese. a) Proklijalo zrno samljeti u mašini za meso. Toj smesi dodati samljevenu svezu šargarepu (može se koristiti aparat za cedenje soka), cveklu, koren celera, maslačka, pastrnjaka, peršuna i drugih jestivih kultivisanih i divljih biljaka, koje se koriste u ishrani. Sve to dobro promešati sa samlevenim proklijalim zrnom, kome se dodaje malo meda. Ukus ove smese se menja u zavisnosti od komponenata, što omogućava da se selektivno utiče na doše. Menjajući biljke i birajući ih u skladu sa oboljenjima možemo namenski dejstvovati na svoje brže izlečenje. Na primer, ako koristimo koren i zelen maslačka sa samljevenom pšenicom, ta smesa će pomoći da se brzo oporavimo od fizičkih opterećenja i da okrepimo ceo organizam. Ako koristimo peršun, šargarepu i zrna, tada ćemo izlečiti bubrege itd. Ta smesa je veoma korisna zimi i u rano proleće. U tom periodu uz samljeveno proklijalo zrno dobro je dodati razmekšano (u vodi) suvo voće: kajsije, jabuke, kruške, grožđe, ali i šargarepu, cveklu i drugo povrće i trave. Takva smesa ima veoma interesantan, svojevrstan ukus. Njom se mnogi ljudi zasite već posle 3-5 kašika. b) Smesa se priprema na sličan način, ali se umesto meda dodaje maslac. Maslac se preporučuje za dobijanje neslatkih smesa. U tom slučaju se koriste gorke,opore trave itd. Obe smese se mogu pripremati jednom nedeljno, a jesti prema potrebi. U svakom slučaju nedelju-dve dana ona je isto tako lekovita kao na početku. Ja sam je rado uzimao za doručak, ručak i kad god bih ogladnio. Na sebi i kod drugih uočio sam bolju probavu, efikasniji rad creva, povećanu radnu sposobnost i potenciju. 246
Pašteta od divljih jestivih trava Uzimaju se trave: kopriva, list maslačka, bokvica, detelina, podbel, manžetka (alchemilla vulgaris, u narodu poznata kao - grudna trava, MŠ), glavnica, lišće i cvet lipe, lišće breze i maline i druge. Što više biljaka tim bolje. Uz to dadati malo grančica sremze (divlje trešnje) jer daje miris badema. Sve to isprati i samleti na mašini za mlevenje mesa. Slatka pašteta. - Sve trave pomešati sa medom. Takva pašteta se može čuvati u frižideru mesec dana, a ako se zatvori poklopcem i duže. Slana pašteta. - Sve n a v e d e n e trave pomešati sa suncokretovim uljem ili korejskim sosom. Tu paštetu možete kombinovati sa lukom i drugom zeleni za sendvič. Čajna kašičica takve paštete, ako se uzme pre jela, obezbediće nas dnevnom dozom mikroelemenata i vitamina. Zimi ta pašteta se može pripremati od suvih trava. Trave se isitne, potope (najbolje u destilisanoj vodi, da u nju prede što više materija), a zatim se mešaju sa medom ili maslacem. Oladije od travnatog brašna Jestive trave se osuše kao za pripremanje paštete iz trava. Zatim se isitne do konzistencije brašna. U njega se dodaje obično pšenično brašno (za čvrsto spajanje) i peku se lepinje i oladije. „Crna ikra" Suvi morski kupus preliti vodom da nabubri. Zatim dodati suncokretovo ulje, isprženi luk i sitno narendan češnjak. Sve to namazati na hleb sa maslacem. Dobija se zadivljujuće ukusno jelo, koje ukusom podseća na crnu ikru. Pripremanje salata Poželjno je pripremati salate od povrća u skladu sa sezonom. Pošto su za nas salate glavno i obavezno jelo, odnos prema njima treba da bude poseban. Salate su glavni nosioci prirodnih hranljivih materija. Da bi se što potpunije zado247
voljile potrebe organizma, neophodno je da jedemo salate, koje se sastoje od korenja, lišća i plodova biljaka. Takve salate (nazivaju se još „trijadama") bogate su mikroelementima, koji se sadrže u korenju-plodovima povrća (cvekli, šargarepi, celeru), celulozom i hlorofilom, koji se sadrže u lišću biljaka (peršun, kupus), vitaminima, enzimima, pigmentima, strukturisanom vodom, koja se nalazi u plodovima (krastavci, paradajz). Kako znalački koristiti salate? Prva 2-3 meseca ne treba obraćati posebnu pažnju na izbor povrća od kojeg se pravi salata. Glavni zadatak u tom periodu jeste alkalizacija organizma i formiranje potrebne mikroflore. Zato se koristi povrće koje sadrži visok procenat alkalnih elemenata i strukturisane vode. Tokom sledećih 3-6 meseci treba birati povrće imajući u vidu odnos lnj-Jan, da bi se stimulisale injanske i janske funkcije organizma i postigla njihova usaglaŠenost. Dalje, izborom ukusa od povrća, začina, majoneza regulišu se doše. Kadaregulišemo doše već neznatno menjamo osećaj ukusa u zavisnosti od godišnjeg doba (sezone), ličnog stanja i postižemo stabilno održavanje kvaliteta zdravlja. Ne zaboravite, da biste stimulisali jednu slabu došu, u salati se biraju biljke sa jednim ukusom posle probave. Ako u salati budete upotrebili povrće sa različitim sekundarnim ukusima, neće biti nikakve stimulacije. Povrće ne treba seckati suviše sitno, jer se kvari u dodiru sa vazduhom. Neophodno je da znamo i koji začini idu uz salate. Dobar ukus salate se dobija kada sveže izrezani kupus m a l o p o s o l i m o , prelijemo limunovim sokom (može se upotrebiti limunska kiselina), dobro promešamo rukama i naseckamo zelen. Majonez sa jabukovim sokom Supenu kašiku istucanih oraha, supenu kašiku zejtina (ulja), 3 supene kašike jabukovog soka. Orahe samleti ili istucati u drvenoj posudi dok se ne dobije kompaktna masna kašica. Naliti zejtin i stalno mešati dok se ne 248
dobije glista smesa, koju treba začiniti sokom od kiselih jabuka. Majonez sa jabukovim i limunovim sokom Supenu kašiku mlevenih oraha, supenu kašiku zejtina, 2 supene kašike jabukovog soka, supenu kašiku limunovog soka. Priprema se kao i majonez sa jabukovim sokom. Majonez sa limunovim sokom Supenu kašiku mlevenih oraha (može badem ili lešnik), supenu kašiku zejtina, limunov sok. Priprema se na isti način kao i majonez sa jabukovim sokom. Majonez sa semenoin od suncokreta Za 6 porcija: 100 grama očišćenog semena od suncokreta, 1 decilitar zejtina, po 1 supena kašika paradajza-pire, limunovog soka, narendanog luka, sitno nastrugane kore od jednog limuna. Očišćeno seme samleti i istucati u drvenoj ili porculanskoj posudi dok se ne stvori žitka kašica. Dodati u nju paradajz pire i narendani luk. Stalno i dugo mešajte dobijenu smesu, uz dodavanje u nju zejtina - u početku kap po kap, a zatim više da bi se dobio gusti majonez. Začiniti ga sokom i istruganom korom od limuna. Majonez od mladog sira Sto grama mladog sira, 1,5 supena kašika zejtina, 2 režnja češnjaka, 1 supena kašika mleka, malo slatke aleve paprike, peršun. Mladi sir dobro izmutiti drvenom kašikom i postepeno sjedinjavati sa zejtinom i mlekom. Začiniti dobro narendanim češnjakom i iseckanim listom peršuna. Majonez sa mladim sirom Za 6 porcija: 1 žumance, 1 decilitar zejtina, 50 grama mladog sira, 1 supena kašika sitno narendanog luka, slatka aleva paprika.
Mladi sir izmutiti drvenom kašikom. Kada se dobije ravnomerna masa sjediniti ga sa posebno pripremljenim majonezom odžumanceta i zejtina. Začiniti alevom paprikom i lukom. Servirati za doručak. Sa ovim majonezom se mogu pripremati sendviči, ukrašeni palčićima slatke crvene paprike i k r a s t a v a c a , listićima peršuna. Sos sa limunovim sokom za salatu Dve supene kašike zejtina, po 1 supena kašika limunovog soka i narendanog luka, 1 čajna kašičica meda. Dobro izmutiti zejtin, sok i luk i dobijenim sosom preliti salatu. Slatki sos sa limunovim sokom za salatu Tri supene kašike zejtina, 2 supene kašike limunovog soka, po 1 čajna kašičica meda i isitnjenih listova peršuna. Zejtin, limunov sok i med dobro izmešati. Dodati isitnjeni peršun. Ovaj sos odgovara zelenoj salati. Sos sa mirodijama za salatu Dve supene kašike zejtina, 1 supena kašika limunovog soka, po jedna čajna kašičica meda i isitnjenog zeleniša mirodije. Zejtin, sok i med dobro promešati. Sjediniti sa isitnjenom mirodijom (može se zameniti zelenišem celera, ekstragona, prazilukom ili drugim povrćem). Paradajz sos za salatu Sto pedeset grama paradajza, 2-3 supene kašike kisele pavlake (kiselog mleka), 1 supena kašika limunovog soka, po 1 čajna kašičica meda i narendanog luka. Dobro sazreli paradajz oprati, očistiti ga od ljuske i narendati ili izmiksirati. Sjediniti sa dobro izmučenom kiselom pavlakom, limunovim sokom, medom i narendanim lukom. 250
Orahov sos za salatu (Prva varijanta). Četiri supene kašike samlevenih oraha, 2 režnja češnjaka, I supena kašika limunovog soka (može se zameniti sokom od mahovnice, limunskom kiselinom, tj. nečim kiselim). Orahe samleti, a zatim istucati u drvenoj ili porculanskoj posudi dok se ne dobije kompaktna masna kašica. Narendati u kašu češnjak, sjedinit sa orasima i začiniti limunovim sokom. (Druga varijanta). Po 1 supena kašika isitnjenih oraha, zejtina i limunovog soka. Orahe samleti i istucati u drvenoj ili porculanskoj posudi (avanu) dok se ne stvori masna kašica. Postepeno dohvati limunov sok, a zatim i zejtin. Ako se dobije gusta masa, malo razredi ti vodom. Sos od šargarepe sa renom za salatu Sto grama šargarepe, 1-2 supene kašike meda, 1 supena kašika limunovog soka, 1 čajna kašičica prirodnog narendanog rena, kisela pavlaka. Čistu šargarepu sitno narendati, dodati med, pomešan sa limunovim sokom, i ren. Razblažiti kiselom pavlakom do potrebne gustoće. Sos od kisele pavlake za salatu Sto grama kisele pavlake, po 2 supene kašike isitnjene zeleni za začin (zeleno pero luka, češnjak, mirodija, peršun, celer i dr.). Kiselu pavlaku mutiti da se dobije ravnomerna masa. Dobijenu smesu sjediniti sa limunovim sokom, zejtinom i iseckanom zeleni. Sos sa medom za salatu Supenu kašiku limunovog soka, 1-2 supene kašike meda. Sa medom postepeno sjediniti limunov sok, neprestano mešajući. Ako je dobijeni sos kiselkast, po želji se može dodati 1 supena kašika zejtina. 251
Sos trijada Uzima se jedno žumance, supena kašika meda i zejtina. Sve to se dobro pro mesa i sipa u salatu. Ta količina dovoljna je za jednu porciju. Dobija se izvanredan ukus, naročito u salati sa kupusom i šargarepom. Sos sa celerom Dve supene kašike zejtina, po 1 supena kašika limunovog soka, meda, narendanog celera (korena-ploda). Zejtin, limunov sok i med dobro izmutiti, a potom dodati celer. Ako koristite zelen celera, treba je sitno izrezati i istucati u drvenom avanu tako da se dobije kašica. Sos sa začinima Sok iz 60 grama kiselih jabuka ili trpke dunje, 60 grama očišćenih oraha, 30 grama pornešanih začina (peršun, slatka aleva paprika, čubar, mirodija, zelen celera, kim). Začine kombinovati po ukusu s tim što se moraju prethodno sitno iseckati ili istucati. Tome dodati kiseo sok i mlevene orahe. Postaje još ukusnije ako se sos namaze na kriščice svežeg povrća. Sosovi sa brašnom Ispržiti suvo brašno do boje zlata. Posebno ispržite luk na suncokretovom ulju. Sve pomešajte. Ovom sosu se dodaje malo prodinstanih tikvica, šargarepa i cvekla. To ovom povrću daje izvanredan ukus. Prema tome, dodajte navedene sosove i majoneze u salate i jedite sa apetitom. Možda ćete na osnovu predloženog napraviti svoj kulinarski specijalitet - sos ili majonez, svejedno. Adžika Pet delova slatke paprike, 5 delova paradajza, 1 deo ljute paprike, 1 deo češnjaka, 5 delova zejtina. Sve dovesti do ključanja, poklopiti i zamotati. 252
V - JELA KOJA PREPORUČUJE A RAKE L JAN S.A. Hleb po Arakeljanu Uzeti kilogram brašna druge klase, 100 grama zejtina, 100 grama meda, čašu vode. Od takvog testa napraviti lepinje i peći ili (sušiti) u rerni na temperaturi 45-48°C. Takav hleb ne sadrži nikakav kvasac, i on podseća na jermenski lavaš (pogaču, MŠ). Sve ćelije u takvom hlebu su žive. Posle pripremanja zamotati ga u celofan i čuvati u frižideru. Antistresni preparat „Antistresni preparat" je poseban hranljivi dodatak, koji povoljno utiče na organizam, naročito u vreme gladovanja. Preporučujemo sledeći recept: na kilogram čovekove težine uzima se 0,01 gram hranljive limunske kiseline (limuntosa, MŠ), 0,01 mililitar ekstrakta (nastoja) nane, 2 grama prirodnog meda i 2 mililitra vode. To je normativ za 6 dana. Ako je vaša težina, na primer, 80 kg i gladujete 3 dana, uzmite 0,4 grama limunske kiseline, 0,4 mililitra ekstrakta nane (mente), 80 grama meda i 80 mililitara vode. Podelite to na 3 dela i uzimajte jednom dnevno. Fiziološka uloga svake sastavne komponente je sledeća: Limunska kiselina je jedina kiselina koja se u organizmu sjedinjuje sa kalcijumom. Limuno-kiseli kalcijum je unikatna ž i v o t n o važna so sa alkalnim svojstvima. Pri njenom rastvaranju oslobađaju se fosfor i kalcijum, koji se talože u koštanim šupljinama. Kod obične ishrane približno 6 0 % fosfora i kalcijuma - životno neophodnih materija - struji kroz organizam. Postoji j o š jedno karakteristično svojstvo limunske kiseline. Ona je rezultat koji se postiže u procesu probave hrane. Sjedinjujući se sa ATF, kiselina „gori", oslobađajući energiju. Ako je odmah unesemo u organizam skraćujemo njen rad i činimo hranu veoma efikasnom. Jednostavno, ako pijete rastvor meda sa limunskom kiselinom, ni o kakvom gladovanju ne može biti reči - dobijate odličnu ishranu , pri čemu sami sebe oslobađate od probave hrane. 253
Limunska kiselina, kada se sjedini sa aminima, stvara aminolimunsku kiselinu sa negativnim električnim poten cijalom (nabojem). Od 21 nezamenjive amino-kiseline samo tri imaju negativnu energiju. Za organizam je posebno dragocena aminolimunska kiselina. Ako nemate limunsku kiselinu, možete koristiti limun. Iscedeni sok iz ploda sadrži 10% limunske kiseline. Dakle, za 6 dana na kilogram težine biće vam potrebno 0,1 mililitar limunovog soka. O medu već dovoljno znamo. Dodajmo još da je med pomešan sa limunom svima poznat narodni lek. Bolje je koristiti otopljenu vodu jer će efekat biti jači. Nana (menta) je interesantna biljka, koja zahvaljujući svom specifičnom ukusu, stimuliše došu Vata. Kao rezultat se dobija sledeća slika: med stimuliše došu Kapha, limunska kiselina - Pitta i nana - Vata. Tačnije, taj produkt uravnotežava i izjednačava sve tri doše - otud je i njegov lekoviti efekat. Arakeljan savetuje da se u vodu doda malo sode (prema proračunu 1 gram na 3 litra). Soda sa limunskom kiselinom svima dobro poznato penušavo piće, umnogome izdvaja ugljeniČni gas — koji nam je takode potreban. Ovaj dodatak (antistresui preparat) se može upotre bljavati ne samo tokom gladovanja nego i običnim danima po 30 grama dnevno. U tom slučaju proračun se ne mora vršiti prema vlastitoj težini, već se jednostavno uzme sok od tri limuna ili čajna kašičica limunske kiseline, 250 grama meda, čajna kašičica ekstrakta nane sa strukom (prodaje se u apoteci) i svemu tome doda litar otopljene vode. Preporučujemo još nekoliko originalnih jela po recep tima Surena Avakoviča: l.Ovsenu prekrupu rastvoriti vodom, zaslađenom m e dom. Dodati joj zejtin, vanilu i to dobro izmutiti. Taj žitki koktel nije samo najukusniji nego i najjači. 2. U sok šipka nadrobiti luk, rotkvicu, kupus, šargarepu, krastavac, peršun, mirodiju (količinu odredite sami). 3. Proklijalu pšenicu, čija klica ne srne da bude veća od 1-2 mm, i limun sa korom samleti na mašini za meso. Zamesiti sa 254
brašnom od heljde, staviti na tanjir, prekriti slojem narendanih kiselih jabuka. Dobićete kolač koji zasićuje. 4. Sameljite raskvaŠeno sočivo i grašak, dodajte orahe, luk, češnjak, zelen, zejtin i tu masu oblikujte kao kotlet. Vama će verovatno biti interesantno da čujete mišljenje Arakeljana o sirovoj (svežoj) hrani. „Hrana od sirovog voća i povrća stimuliše razmenu materija, poboljšava rad svih organa, čisti organizam od štetnih ostataka, povećava otpornost, stabilizuje imune sisteme, povećava rezistentnost, snagu i predstavlja glavni faktor zdravlja i duge mladosti."
255
9. Z A K L J U Č A K
Poštovani čitaoci! U prodaji se nalazi kompletna biblioteka Lekovite sile, Genadija Petroviča Malahova, koja sadrži sledeće knjige:
O temi koju smo ovom knjigom ovlaš dotakli može se uvek i mnogo govoriti. Pokušali smo da iznesemo ono što je glavno i što odgovara svima. Opisali smo mehanizme probave i istakli značaj sadejstva hrane sa organizmom, koji kod svihljludi dejstvuju nezavisno od njihove volje. Osim toga, pokazali smo da je funkcija ishrane najdrevnija od svih koje su poznate. Bolje rečeno, od toga šta i kako jedemo, dobij amo i sekundarne funkcije krvotok, disanje, motornu aktivnost. Unutrašnja sredina organizma, u prvom redu zavisi od kvaliteta i količine unete hrane, Što menja naše raspoloženje, karakter, socijalnu aktivnost... Zato, ako normalizujemo ishranu, normalizovaćemo i sve proizvode toga - krvotok, disanje, motorne i umne sposobnosti. Kao što smo primerima iz života i prakse pokazali, sveza biljna hrana, bogata bioplazmom (odžasom), prirodnim strukturama, pravilno upotrebljena i kombinovana, jednostavno obrađena i individualno odabrana u zavisnosti od godišnjeg doba i vlastitih doša — omogućava da se održe sva tri procesa u organizmu: homeostaza, homeorezis i homeomorfoza na najvišem nivou. Zato umesto zaključka nekoliko pouka. Pomoću pravilne ishrane možemo postići dobro zdravlje i duboku starost. Ima još mnogo pitanja koja traže odgovore. U novim knjigama i novim izdanjima tragaćemo za odgovorima i na ova pitanja: kako pomoću drugih sredstava dejstvovati na organizam, kako stimulisati njegove skrivene rezerve i zašti tne sile, ali i na druga. U narednim knjigama pokušaćemo i da ukažemo na vezu između našeg zdravlja i fizičkih vežbi, disanja, gladovanja i drugih sredstava, koja povećavaju životni potencijal čoveka i dovode do savršenstva njegovo zdravlje i sposobnosti. 256
1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.
ČIŠĆENJE ORGANIZMA ISHRANA I HRANA J A Č A N J E ORGANIZMA U STARIJEM DOBU URINOTERAPIJA OSNOVNA ZNANJA O ŽIVOTU I ZDRAVLJU (biosinteza, bioenergetika, bioritmologija čoveka) METODI POVEĆANJA LJUDSKE BIOENERGIJE I BIOSINTEZE UTICAJ OKOLINE NA ČOVEKOVO ZDRAVLJE i GLADOVANJE
Iz biblioteke Osnovi zdravlja, Genadija Petroviča Malahova, u prodaji su knjige 1. ŽIVOT BEZ PARAZITA 2. ZDRAVLJE MUŠKARCA 3. SVE O ZATVORIMA - OPSTIPACIJAMA KOD LJUDI
U pripremi za izdavanje iz biblioteke Osnovi zdravlja: 1. ONKOLOŠKA OBOLJENJA - Lečenje i profilaksa narodnim sredstvima.
Pored ovih knjiga u prodaji se nalazi knjiga ENCIKLOPEDIJA ČIŠĆENJA ORGANIZMA u kojoj su obuhvaćeni svi autori koji su se bavili ovom problematikom. Sve informacije o knjigama možete dobiti na telefone: IGP "Prometej": 011/31-931-13; 011/604-751 (i fax); 064/26-99-143 Mahmut Šehić: 011/154-475 (i fax); 011/319-49-48; 064/329-01-50; 063/396-860
