Frazeologija i frazeologizmi – Gordana Ćirić
06
уторак
POSTED
BY
КАРЛОВАЧКИ
ЛИНГИВСТИЧКИ КРУЖОК IN
EFERATI R EFERATI
ДЕЦ
2011
IZ LEKSIKOLOGIJE
≈9
КОМЕНТАР
FRAZEOLOGIJA I FRAZEOLOGIZMI
Leksikologija, kao deo nauke o jeziku, proučava posebnu reč koja je osnovna jedinica imenovanja pojmova. Međutim, osim proučavanja individualnih individualnih reči, leksikologija proučava i složene ustaljene jezičke jedinice-ustaljene skupove od dve ili više reči, koji se nazivaju FRAZEOLOGIZMI. FRAZEOLOGIZMI. Deo leksikologije koji proučava ove jezičke jedinice je FRAZEOLOGIJA. Da bi skup reči bio frazeoloska jedinica mora ispuniti 3 uslova: 1. mor moraa biti ustaljen, ustaljen, što znači znači da se mora upotreblj upotrebljavati avati u istom istom rasporedu rasporedu delova delova koji čine skup 2. mor moraa imati složenu složenu struktu strukturu ru (sastavlje (sastavljen n od najmanje najmanje dve reči) reči) 3. mo mora ra imati imati jedi jedinst nstven veno o značenj značenje. e. Pri tumačenju frazeologizama treba imati na umu da punoznačna reč u frazeologizmu obično ima preneseno značenje, zasnovana na korišćenju metafore (odvojiti ( odvojiti žito od kukolja-bitno kukolja -bitno od nebitnog). GLOBALNI FRAZEOLOGIZMI su oni frazeologizm frazeologizmii kod kojih postoji uzajamna zavisnost među punoznačnim rečima koje ih čine (saterati ( saterati u mišju rupu), samo u celini ima značenje. KOMPONENTNI KOMPONEN TNI FRAZEOLOGIZMI su oni u kojima je samo jedna komponenta nosilac značenja (nemati (nemati ni prebijene pare), pare), komponenta prebijene komponenta prebijene pare je nosilac značenja. Po sastavu (tipu strukture) frazeologizmi mogu biti: predložno-padežne konstrukcije konstrukcije (ispod žita, do gole kože) sintagmee (krokodilske suze, duša u nosu) 2. sintagm strukturom(( kad na vrbi rodi grozđe, nemati prebijene 3. rečenice sa nezavršenom strukturom pare) 1.
U književnom (standardnom) jeziku, frazeologija se raslojava zavisno od funkcionalnog stila, za koji se najčešće uzima oblast upotrebe jezika. Tako u standardnom jeziku postoje sledeće vrste frazeologije: MEĐUSTILSKA (INTERSTILSKA) FRAZEOLOGIJA-neutralna frazeologija, čine je frazeologizmi koji se javljaju u različitim stilovima jezika, prelazeći iz jednog u drugi i u svima prirodni (mrtva tišina, izaći na svetlost dana, igrati se vatrom) 2. KNJIŽEVNA FRAZEOLOGIJA-sistem frazeologizama koji čine frazeologizmi preuzeti iz raznovrsnih spisa ili predanja, koji čine tradicionalni deo evropske, ali i specifične narodne tradicije (kamen spoticanja, obećana zemlja, glas vapijućeg u pustinji, bure bez dna, prestaviti se u Gospodu) 3. PROFESIONALNA FRAZEOLOGIJA-čine je frazeologizmi preuzeti iz različitih stručnih delatnosti, sporta, saobraćaja, filma, pozorišta i mnogih drugih delatnosti (dobiti prelaznu ocenu, dobiti zeleno svetlo, krenuti punom parom, podići zavesu) 4. NAUČNA FRAZEOLOGIJA-čine je frazeologizmi ograničeni na različite nauke ( zajednički imenitelj, carski rez, visak vrednosti, dići na kub, neuralgična tacka) 5. ADMINISTRATIVNO-PRAVNA FRAZEOLOGIJA-čine je frazeologizmi stručnih oblasti koje teže da u najvećoj meri preciziraju odnose u društvu, u državi ( platiti na ime takse, sprovesti ostavinski postupak, pravo doživotnog uživanja na kući, kao u dispozitivu rešenja) 6. RAZGOVORNA FRAZEOLOGIJA-čine je frazeologizmi iz jezika svakodnevnog komuniciranja u raznim životnim prilikama. Ova je frazeologija najčešće emocionalno obojena, obeležena je stavom govornika (mlatiti praznu slamu, presipati iz šupljeg u prazno, lupati glavom o zid, s neba pa u rebra, progovoriće na lakat, obrati bostan). Pored funkcionalnostilske podele, postoji emocionalnoekspresivna podela: 1.
FRAZEOLOGIZMI S NEGATIVNOM OBOJENOŠCĆU-mogu biti ironični, prezrivi, potcenjivački, vulgarni i sl. (ne znati ni dve unakrst, zabadati nos u nečiji posao, zaveži njušku) 2. FRAZEOLOGIZMI S POZITIVNOM OBOJENOŠĆU-mogu biti familijarni, šaljivi, nežni (biti čistih ruku, sviti se nekome oko srca, ljubim ruke). Frazeoloske jedinice terminoloskog karaktera-imaju zasebno mesto u frazeologiji. Po tipu strukture to su, uglavnom, sintagme, višečlani nazivi pojmova u svakodnevnoj komunikaciji (divlja ruža, mesni narezak), u naukama i strukama (carski rez, male boginje, frikativni suglasnici, višak vrednosti, pravolinijsko kretanje, sila inercije). Ovakvi frazeologizmi se vrlo često smatraju i samo višečlanim terminima, a ne frazeologizmima. Klišei-u frazeologiju srpskog jezika možemo svrstati i leksičke, frazeološke i sintaksičke jedinice koje se veoma često upotrebljavaju u određenoj govornoj situaciji ili vrsti teksta. Takve jedinice, koje lako prepoznajemo zato što se često koriste, nazivamo klišeima. Oni su dosta zastupljeni u novinarsko-publicističkom stilu, ali i u administrativno-pravnom 1.
stilu. Važno je da se upotrebljavaju umereno, a njihova svrha je zasnovana na potrebi da čitalac primi informaciju koja je izneta u njemu poznatoj formi, npr. ČOMSKI DANAS U PARIZU (novinarski stil, eliptična rečenica daje bolji efekat), Posao je izvršen uutvrđenom roku (administrativni stil). U frazeologiji većine jezika važe ista pravila o strukturi i podeli frazeologizama. Kroz nekoliko primera ekvivalenata srpskog i francuskog jezika, uočiće se upravo ona osobina frazeologizama da pojedinačne komponente ne nose značenje, već se ono ogleda u celini, u prenesenom, metaforičkom značenju: Les jeux sont faits-Šta je, tu je Parler de la pluie et du beau temps-Mlatiti praznu slamu Les deux font la paire-Našla krpa zakrpu Primer Parler de la pluie et du beau temps u bukvalnom prevodu znači Pričati o kiši i dobrim vremenima,a ekvivalent je našem frazeologizmu Mlatiti praznu slamu, jer im je preneseno značenje isto. Frazeologizmi su svakako deo našeg svakodnevnog govora, jer se neke situacije lakše i efektnije opišu frazama. Međutim, vrlo je bitna umerenost, jer ako se često upotrebljavaju predstavljaju odraz lošeg stila.
