Ј К Њ И Ж ЕВНА
м исао
Уређивачки одбор М ИЛОРАД •ВУРИЋ. . ЗОРАН КОНСТАНТИНОВИЋ . НРЕДРАГ П А ЛА ВЕСТРА . НОВИДА ПЕТКОВИЋ . НИКША СТИПЧЕВИЂ. . ИВО ТАРТАЉА
кј ^ и ж е в н а
СРПСКА
ЗАДР^ГА
ЕРНСТ РОБЕРТ КУРЦИЈУС
ЕВРОПСКА КЊИЖЕВНОСТ И ЛАТИНСКИ СРЕДЊИ ВЕК
Н1ТУЗЏ0
БЕОГРАД 1996.
*
4
'
3?
’
}
« ЈГ
_ Ј Наслов оригинала Е К Н В Т Н О В Е К Т СТЈНТГСЈ8
ЕИНОРА15СНЕ Е1ТЕНАТТЈК
ЦИО
ЕАТЕ1Н15СНЕ5 М1ТТЕГАЕТЕН Х е ћ т е АиПа^е, Р гапске Уег1ај». В егп ип<1 М ипсћеп, 1984.
Г”"
П ревео с немачког Јоси п БабиН
V-' *, '
4
’
Р едакција нревода
,
Бранимир Ж ивојиновић Ц итате
превели:
с
латинског
и
грчког
Дарко Тодоровић, са ш панског и ф ранцуског Александра Манчић-Милић, са италијанског Зоран Радисављевић Редакциј а
латинског
и
грчког
превода
др Мирон Флашар, итал ијанског и француског др Никша Стипчевић, ш панског др Далибор Солдатић
ТНАи8Р0ПТ$РЕп Р.О. 2А М Е Е Ш М Ш Ц Ј I Ц Ш Т В А & Ш $РЕР1СМ
ВЕООНАО
СПОНЗОР ЈЕ ОВОГ И ЗД А Њ А КЊИГЕ
Е В Р О П С К А К Њ И Ж ЕВН О СТ И Л АТИ Н СКИ СРЕДЊ И В Е К
Е-рнста Роберта К урцијуса
К Њ И Ж Е В Н А МИСАО 18
НАЧЕЛА
1. п а\а 1 бк та ха \а (јшвр&тохаг (%гирт}та(,, Н тту раувАти бг1. („Одавно су, наиме, људи пронашли оно лепо на чему се ваља учити.“) херодот,
I с. 8
2. тохт^роп* гб хг(ргуа 2руа. („Дела што их преци ваљано засноваше.")
ПОЛИБИЈЕ XV 4, 11
3. ...пецие сопс1реге аи( е<1еге рагћнп тепз -ро1:еб( Ш81 ш§епи Пит1пе ННегагат тшн!а1а. („...д у х није кадар нити да зачне нити да донесе плод уколико није преплављен силном реком књижевне учености.“) ПЕТРОНИЈЕ
С.
118
4. N6 Ш аШз (асЈепНат 1гаде, !ас1ат 31 циат гет сир1з. („Ако желиш да учиниш неку ствар, не препуштај другима да је учине.“)
Пословица
5. Можда ће људи ускоро схватити да не постоји никаква патриотска уметност и патриотска наука. Обе припадају, као и све добро, читавом свету и могу да се унапређују само општим и слободним међусобним деловашем свих људи који живе у једном времену, уз стално узимање у обзир онога што нам је претекло и познато од прошлог. (ООЕТНЕ, РШскНце ОкегМск! икег <Не Киж1 м ОеиИсМапЛ — „Летимичан преглед уметности у Немачхо)“, Ш1!
6. И времена распадања и пропасти имају своје свето правс на наше саосећање. ЈАСОВ ВиКСКНАКПТ, МГегке (Јакоб Б уркхарт, Дела). XIV. !
5
Е В Г О Л С К А К Н .И Ж Е В Н О С Т И ЛА Т1О ТСК И С Р Е Д Њ И В Е К
7. Случајно запажање. безначајни почеци, претходе свесном тражењу, свестраном обухватању предмета. У скоковитом премеравању простора онда тражилац хита према циљу. Изгледа да схемом недовршених схватања о сличним предметима може да обухвати целину, пре него што су познати њена природа и делови. Након тога пренагљеног мишљен»а следи увиђање заблуде, а тек лагано долази одлука да се предмету приближавамо малим и најмањим корацима, да сагледамо део и делиће и не смиримо се све док не стекнемо уверење да они могу да се схвате само тако и никако друкчије. СКОВЕК. СгипАпр Ает тотатесНеп РпИо1о%:е (Гребер, „Преглед ромааске филологије") I, 1888, 3.
8. Паритетна повезаност микроскопије и макроскопије чини идеал научног рада. ШЈСО бСНбСННАКОТ (Хуго Шухарт), 1915.
9. Оп аигаН воићаИе (Је п’е1ге раз Јеспхцие. А 1’еззаГ, П ез! арраги <}ие, 5Г 1’оп Уои1аП: ераг^пег аи 1ес1еиг 1ез ПеЈаПз ргесгз, П пе гез!аП цие Пез еепегаШез уадиез, 1е цие 1ои1е <Јетопз1гаПоп тапциаИ. („Хтели бисмо да не будемо стручни. Али када смо то покушали, схватили смо да би, када бисмо читаоца хтели да поштедимо од прецизних детаља, преостале само неодређене општости, те би недостајала свака очигледност.") АСТ01КЕ МЕНЈ.ЕТ, Ехдтзее А'ип к& оие Ае 1а 1ап^ие Ште (Антоан МеЈе, „Нацрт историје латинског језика"), 1928.
10.
ТЈп Пђго Пе схеппа Пепе ^ие зег <1е С1епс1а; рего 1атћ1еп Пепе чие зег ип Пћго. („Научна књига мора бити научна; али такођер мора бити књига.“)
Ј05Е ОК.ТЕСА у СА55ЕТ, Окга$ (Хосе Ортега и Гасет, Дела) 1932, 963.
6
ПРЕДГОВОР ДРУГОМ ИЗДАЊУ
Кад сам објавио ову књигу, нисам рачунао да ће оиа наићи на одјек. Она се није приклањала ниједном од научних, књижевних или филозофских праваца који су били актуелни. То што је ипак наишла на пажњу и симпатије било је за мене пријатно изненаћење. Моја књига није израсла из чисто научних циљева, него из брихе за очување западне културе. Она представља покушај да се новим методима осветли јединство те традиције у простору и времену. У духовном хаосу садашњице постало је нужно, али и могуће, да се то јединство покаже. То мећутим може да се оствари само са универзалног становишта. Такво становиште омогућује латинитет. Латински је био образовни језик оних тринаест векова тто се простиру измећу Вергилија и Дантеа. Без те латинске позадине неразумљиве су књижевности средњег века на националним језицима. Неки моји критичари замерили су ми да се овде не помињу важне појаве средњовековне литературе (нпр. Песма о Роланду — Сћапзоп д.е Ко1ап<1, трубадури, драма). Ти критичари можда нису прочитали наслов ове књиге. Она говори о латинском средњем веку, не о средњем веку уопште. Не недостају добра дела о књижевностима на националним језицима Француске, Енглеске, Немачке, Италије и Шпаније. Моја књига не жели да им копкурише, него да пружи оно што оне не дају. 7
КВРО ПСКА КН>ИЖЕВНОСТ И ЛА ТКН СКИ СРКДИ-И » К К
Латински срсди>и век је јсдна сад жижа слипсе која се овде израч>»нава. Друга јс свропска књнжевност. Много се, даклс. гоеори о грчхој п рнмсхојј антици, алн гша н доста тоса о дслима н школама XV I и XVII аока. Усуђујсм се да ндралим над\' да Нс н дналци тих »рсмснских периода у мојој книон наКи понсшто употрсит>нво. Алн моја кЈклга не обраћа се само иаучиицима нсго и л>у6ител>има књнжевностн. У предговору своје Историје кригшсе (Н ш огу о / СпПС1$т) кажс Џори Сснтсбеои (Сеог^е Заш&оигу): Л јпепА мко г> аг опсс јгхспшу, то$т сот реит , апЈ ој а <Иј(егеп1 сотрЈе&оп т сНиса) 1ћом%к1, оћјссЈеН /о те тка1 »/ тгеат ИшаТиге а$ $отеТћт§ ку Н$е1ј«. / кахТепеЛ то аАтјт ?кс Јтреасктепт, апЛ /о Јсс1аге ткат *$ тћс \>сгу ро$ти1ате ој ту ћоок (Деоан пр*гјател> којн јс ујсдно и благонаклок н исома компетснтаи. а различитс орн.Јвктацнјс V крнтнчком мншл>ен>у, сташ о ми је примсдбу дл 'кјкнжсвност третирам као нешто за оебе самостадно’. Пожу^жо сам да прмлнам ту оптгжбу « изјавим да је >ттраво то гланни постулат моје књихе")- Нарааио да се књнжевност ис може апоолутно изолоаати, хао што је и Састсбери саакако знао. И у мојој к ш и наћи Нс се стварн којс без К. Г. Јунга не бнх могао да виднм; додирују се и проблеми историје морала или исторнје фнлозофнје; дознајс се лонешто о сеаам слободмих уметности, о уни»ерзитстима итд. Али поа рефлекторима увек стоји књнжеаност: н>ене теме, њеие технике. н>сиа биологија, њена социологија. Моћи ће у овој осњкзи да се нађе шгформација откуда далази реч литература и какав је омисао лрвобитно ммала; шта је канон писаца; како је створен појам класичара и клко се он мењао. Истражују се варијабилни «ли констактки феномени књижевне биологије: супротност између ..старих" и .дАладих"; антнкласична струјања, која се данас озиачавају као барокна, а за која ја предлажем назнв маниризам. Поезија се истражујс у њеном осшосу хгрема филозофији и теологији. Поставља се питан*е којим средствима је она идеалкзовала човеков живот (јунаштво, пастирство) и прнршу (описнвање нејзажа) и хоје је сталне 8
П Р К Д ГО В О Р Д Р УГО М
ИПДАИ.У
тнповс п-ирадила и\ то. Сва та и др<уга питања су продраддве за оно што бих желео да назовем фенох«енолоптјом кндтжевности. Оиа је, чиии ми се, нешто друто него исторнја кшижевности, компараци]а кн>ижсаности, нагука о кн.ижетпгостн, онако како се оие данас ирактнку ју. Данашн>а археологаја је уз помоћ фотгографија нд ваздуха, са вслнке висинс, налравила изненаћујућа открнћа. Уз помоћ те техшпсе се нпр. уопело да се лрви пут уочи пооноримски одбрамбени систем у Северној Африци. Ко стрји на тлу испред гомиле рушевина не може да сагледа целину коју авионски снимак чини видљивом. Али тај сннмак мора онда да се повсћа и да се упореди са генералштаоном картом. Извесну аналошју са овим поступком нуди овде примен»ена техника нстражнвања књижевности. Ако покуша.мо да сагледамо два или два и по миленија западне књижевности, можемо да доћемо до открића која ниоу могућа са нрха црквеног торња. Али то се 1шак може само онда ако је парохијализам специјалиста савесно обавио овој ситан посао. Он, мећутим, чосто недостаје, а са изабраног вишег становишта виде се задаци који би појединачном истраживању обећавали богате резултате. Напредак историјских наука оствариће се у свим случајевима где се комбинују и прожимају специјализација и посматрање целине. Ово двоје се мећусобно стимулише и стоји у комплемента«рном адносу. Специјализам без универзализма је слеп. Ушгверзализам без специјализма је мехур од сапуншде. А што се тиче посматрања целине на пољу литературе, ту важл Сентсберијев аксиом: АпсГеп( чгИкоШ МоДегп гз а $(иткНп%-к1оск, Мо<1егп т(ћои( Апс1еп( Гз јооИзкпезз и((ег апД пгетесИаМе („Старо без Модерног је камен смутње, Модерно без Старог је крајн»а и неооправљива тлупост“). Д а бих убедио своје читаоце морао сам да употребим технику која чини основу историјског истражива!&а: филологију. Она за духовне науке значи исто што и математика за природне. Постоје, како је учио Лајбниц, две врсте исгана: једне које се налазе само оазумом и асоје нити могу да се шотврде емлиријски, 9
К В Р О П С К А К Н > И Ж Е В Н О С Т И Л А Т И Н С К И СРЕ Д Ш И В Е К
н ј г ш је то погребно, и друге које се сазнају само искуством и логички су недокажљиве; нужие и случајне истине; или, како каже Лајбииц, е(егпе11ез е1 у е п 1е$ <1е ј т („вечне истине и чињеничне истине“). Случајне чињеничне истине могу да се осигурају само уз помоћ филологије. Она је слушкиња исторнјских на\пка. Ја сам покушао да је употребљавам са исгом оном прецизношћу и обавезношћу с којом природне науке употребљавају своје методе. Геометрија демонстрира на фшуфама, филологија на текстовима. Математика с правом сме да се хвали својом егзак•гношћу. Али и филологија може да буде строга. Она мора да даје резултате који се могу верифиховати. Текст др\тог издања је поправл>ен на неких 200 места. Књигу је 1953. Вилард Треск (\УШагс1 Тгазк) превео за ВоШгцтеп Роипс1абоп (Рапсћеоп Воокз), Њујорк, а ускоро потом се појавила и у Лондону (Кои11ес1§е апс! Ке§ап Раи1). Шпанско (Мексико) и португалско (Рио де Жанеиро) издање треба да се појаве ускоро. Италијански и француски превод су најављеш. Бон на Рајни, децембар 1953. Ернст Роберт Курцијус
ИЗ ПРЕДГОВОРА ПРВОМ ИЗДАЊУ Предрадње за ову књигу започете су 1932. године. О њеном настајању известио сам 1945. у хајделбершком часопису »ИЈе Шапс11гш§«. Те странице нећу више да објављујем, јер је књига 1946/47. прераћена. Што сада имам да кажем о томе садржано је у „Осврту" у 18. поглављу. Кад сам започео своје прелиминарне студије објавио сам полемику Немачки дух у опасности (БеШ5сНег СеГ51 т Сејаћг, 1933). Она се окретала против одрицања немачког образовања од самог себе, против мржње према култури и њеној политичко-ооцијалној позадини. Ова књига израсла је из жеље да се послу10
ПРЕДГОВОР др-угом ИЗДАЊУ
жн разумевању западноеврогаже традиције у оној мери у којој се она манифестује у кшижеиности.' Она се не обраћа само научној публици, него и читаоцима који се интересују за књижевност као књижевност. Истраживања спедијалне врсте смедггена су у екскурое. Бон на Рајни, децембар 1947. Ернст Роберт Курцијус
ПО ГЛАВЉ Е I
ЕВРОПСКА КЊИЖЕВНОСТ
Од XIX века наовамо сазнавање природе је учинило веће кораке напред него у свим претходним епохама. Штавише, у порећењу са претходним, ти кораци могу да се означе као несамерљиви. Они су променили облике битисања и отворили нове могућности, чија далекосежност не може да се измери. Много су мање уочљиви, јер мање могу да се осете, кораци напред у сазнавању историје. Они не мењају облике живота, али зато мењају облике мишљења код оних који у њему учествују. Они доводе 'до проширења и просветљивања овести. Резултат овог процеса може да на дуже стазе буде од значаја и за решавање практичних задатака човечанства. Јер, највећи непријатељ морал\ ног и социјалног напретка је запарложеност и ускост \ свести, којој антисоцијални афекти сваке врсте дају исто тако снажну подршку као и лењост у мишљењу, то јест принцип најмањег утрошКа духовне енергије (Ш5 тегНае). Прогрес у сазнавању природе може да се верификује. Нема никаквих разлика у мишљењима о периодичном систему хемијских елемената. Прогрес у историјском сазнању, насупрот томе, може се извести само слободном вољом. Он нема никакав економски и никакав израчунљиви социјални ефект корисности. Он, дакле, наилази на равнодушност, или чак на отпор егоистичких интереса отеловљених у струк13
К Ш Х М Н К Л К » М 1 Ж К Р Н 0 1 'Т н
Л Л Т Н Н С К И С ГК Д 1К П
г>г...
турама моћн(. Нсч:нош1 прогреса у 1кпч>рнјском с а д нанл* увск еу наолованн иоједшши, које нетч>рнјски потрссн као т г о еу ратоан н релолуинје наноде на псчтшскпке новнх тпан>а. Туккднд је на своје исторнографс.ко де.до С>но по.дстакт.т јер је Пслопонески раг с.матрао за највећц рат свнх врсмена. А впстпн је своју .Државу оож ју“ написао под у т с к о м Аларнховог оевлјан>а Гима. .Макијавелцјево спнсател>ско дело је рефлексија франнуске ноходе на Пталију. Револуцнја 1789. н Наполооновн ратови ианедрпдн еу Хегеловт фнлшофију нсторнје. Након пораза 1871. уследнла је Тенова ревнзија франнуске нсторнје. а након услоставлкива хоенцолерновског парства Ннчеова несавремена раеправа о ..Корнстн н штетн неторнје за жнвот" — претеча модернпх дискусија о ,.исторнзму“. Исход Првог светског рата створно је у Н емачкој розонатшу за Шненглерову Прогшст Зашгда. Дуавег је захвата и обогаћено пелокупннм сазнапдш а немачке фплозофнје. теллошје н нсторнографнје било недовршено дело Ернста Трелча ПсториЈам и њ а о в и пробЈелш ( Е п т 51 Тгоећбсћ, 1)сг НШ огшпиј и и Ј јсгпс РгоМстс. 1922). Формнршве модерне псторнјске свестн и њепа актуелна проблематнка ту су приказани на до сада непревазпћен начмн. Псторизаштја свих д\;хоБпнх садржаја п традшшоналшгх вредности у Немачкој је одмакла дал>е него у друш м земллма. Код 1 Можда неће бнти у д у х у времена да се у к а ж е на једн о Јтпозорење нз 1926. годнне. Проитрена демократиЈа. пнсао је Макс Шелер СМах 8сће1ег) — хекаба савезница с-гободног ис-
траж-ивања и фгаозофије прогив до.иинтсије духа везаног за цркву — полако се прегвара у највећу опасност за духовну с.гободу. Онај титг демократије који је у Атини осудио Сократа и Анаксагору поново се уздиже на Западу, а можда и у Северној Америгџи Само тгретежно либера.1на демократија р ел ативно „ма.шх елпга** које борбан избијају на повригину, тскне нас већ сада уче чињенице. савезница је науке и фшгозофије. Демократија која ;е доиила на власт и на крају проширена на жене и недораслу децу није пријатељица не:о ттре непријатељица разума и науке. Код нас у Неманкој то пониње црквени.и идеолошким професуршна и соција.1демокрагски.н „казнени.н прафесурамал, А ли причекајте! Процес ће ићи и да.ие (МАХ ЗСНЕћЕК, Ше \\*тззепзјогтсп итхс! (Ие СезеНздћаЈ* — Об.гици знања и друштво, 1926, 89). 14
копнене путеве до ње, што коначно има за последицу Цезарово освајање Галије. Зашто су се Римљани зауставили на Рајни, уместо да продру до Висле или до Дњестра? Зато што је у Августовој ери њихова животна снага већ била исцрпена кроз два века испуњена ратовима и револуцијама. Економски и социјални преокрети после Другог пунског рата присилили су Рим на увоз великих количииа робова са Истока. Они стварају „унутарњи нролстаријат'*, кришом доносе оријенталне религије и стварају тле на коме у организам римске унивсрзалпс државе иродире хришћанство у облику „универзалне цркве". Када је грчко-римско историјско тело, у коме Германи чине „спољни пролетаријат", након „интеррегнума" сеобе народа смењено новим западноевропским историјским телом, то тело се кристализује око линије Рим — Северна Галија, коју је одредио још Цезар. Али германски „варвари" постају плен цркве, која је надживела универзалнодржавну завршну фазу античке културе. Они тиме губе могућност да дају позитиван духовни допринос новом историјском организму. Они не успевају у онаквој ситуацији у каквој су северни дошљаци на Балканском полуострву тријумфовали над критскопмикенском културом. „Ахејци" су освојеном подручју наметнули свој грчки језик; Германи су, напротив, научили латински. Тачније речено: Франци су на тлу романизоване Галије напустили свој језик. Ови наговештаји могу можда да сугеришу утисак о плодотворности Тојнбијевог начина посматрања. Они већ садрже неколико темељних појмова тог посматрања. За њихово разумевање ваља рећи само оно најнеопходније. Криве линије живота култура код Тојнбија нису као код Шпенглера подложне фаталистичком закону кретања. Форме у којима се оне одвијају су, додуше, аналогне једна другој, али свака култура је непоновљива јер има слободу избора измећу различитих могућности понашања. Пбјединачни културни покрети могу да буду независни један од другог (нпр. култура Маја и стари Крит), али могу и да буду генерацијским односом тако повезани да један раћа други. У таквом односу су антика и Запад, али и старосириј17
Е В Р О П С К А К Њ И Ж Е В Н О С Т И Л Л Т И Н С К И С РЕД 1К И ВЕК.
ска и арапока иоултура итд. Поједииачони културни покрети уклапају се у једно опште кретање, које треба схватити не као прогрес него као успон. Културни организми и њихови делови виде се као слика људи који се пењу на стрму стену, при чему једни заостају, а други се успињу високо и све више. Тај успон из дубина човека ниж е врсте и стационарног прачовека јесте ритам у космичком пулсирањ у ж ивота. У сваком друштву постоје водеће мањине које привлачењем и зрачењем наводе већину да се креће са њима. Ако у њима ослаби стваралачка виталност, оне губе своју магичну моћ над нестваралачким масама. Креативна мањина.је тада само још владајућа мањина. То доводи до тзв. 5есеззш р1еМз („издвајањ а плебса“), ш то значи до настанка унутарњег и спољног пролетаријата, а тиме и до губитка социјалног јединства. О обиљу и ојају Т ојнбијевог д ел а овако издвојени детаљи не могу да п р у ж е 1н и најооновнију предетаву; још мање нредставу о м исаоној атрош сти структуре и прецизно контролисаном опрезентовању граће. Осећам те приговоре. Али н а њ их м оту д а одговорим само тако да је боље макар и е а недовољ ан начин указати на највећи историјокн м исаони потхват наш их даеа, него да се преко њега преће ћутке. Такво ћутање, кад је у питању научно откриће, значи уотупак научној мисаоној индолентно(сти, дакле избегавање „нсттитга" који је неугодан за рутину мирних ш колоких институција. Тојнбијево дело значи такав иопит за данашњу историотрафију. Н а то сам, мећутим, ук азао и стота пгго је историјоко схватање Е(Вропе предуслов за наш е истраживање. Ввропа је само им е, ,угеографоки израз” (као што је Метерних рекао за И талију), ако није историјско сагледање. То, мећутим, н е м о ж е да нружи старомодна историја у нашим уџбеницима. За њу уопште не поетогји европока историја, него само паралелизам неповезаних историја народа и држ ава. Историја данашњих или јучерашших „велмких сила" предаје се у овештачЈкој изолацији )са становишта 1национал«их митова и идеолош ја. Тако се Европа просторно парцијализује. Поделом на стари, средњ и и нови век 0;на се 18
сем тога па-рацијализује и времаноки. Ово диоструго нарцнјализоваље је из педагошких разлога до извеоног степена (1КОЈ11 се у пракси већином прекорачује) мужно. Но изсто тако је из педагошких разлота нужио да се оно надгради једаим вићењем целиие. Да би се то уочило довољно је само да бацимо поглед на наставне пла1НОве наших школа. Школака елика историје увек је верно огледало академ)оке шаставе истори 1Је. А немачка историографија стајала је од 1864. под утиском Бизмарка и хоенцолерно 1ваког царства. Сви брандвнбуршки кнежеви-изборници морали су да ее уче напамет. Да ли их је Вајмарока републижа изоставила? Не знам. Али знам на о)снову њених наставних планова како је за први разред гимназије периодизована историја средњег века (919— 1517). Прво шеснаест часова историје царева (четргри за Сасе, нет за Салијевце, еедам за Ш тауфовце). Онда четири часа за (крсташке походе, исто толико за „унутарњи развој и духовни живот Немачке”. Немачка истарија касног средњег азека (1254— 1517) добила је једанаест часова. За ованнемачку истори)ју читавог средњег века 0!Стало је девет чаоова: <један за Француску (987— 1515); један за Енглеску <871— 1485); један за Шпанију (711— 1516); два за открића; четири за италијанску ренесансу. У Енглеској и Француској однос вероватно није био друкчији. Али Немачка је имала пораз и револуцију. Из тога је могла да извуче -кориет и реформише наставу истор и је . . . Ради ли се то данас? Европеизација слике историје данае је иостала политички захтев, и то не само за Немачку. ■? у у •-. > : ј Ново сазнање природе и ново 1сазнање историје двадесетог века н е раде једно против друтог, као што је то било у ери механичке слике света. У природне науке продире појам слободе и оне су поново отворене за питања религије (Макс Плашк). Историјока наука са своје стране поклања пажњу проблему настанка културе. Свој поглед она управља и уназад на преисторијске културе. Она историј|ско трајање које можемо да сагледамо мери према старости човечанства и отуда узима ослонце за број култура које још можемо да очекујемо у историји човечанства. Она, на19
ЕВ РО П С К А К Љ И Ж Е В Н О С Т И Л А Т И Н С К И С РЕ Д Љ И ВЕК
даље, из поређогБа асултура заанива једну типологију митова које је створило историјако човечаиство и тумачи их (као симболе коомичког догађагБа. Она отвара свој поглед на природу и т а религију. Та кО(Нвергенција сазлагва природе и сазнања историје у једиу нову, „отворену“ слику света јесте научни аспект нашег времена. На !кр’а|ју свог Историзма ЈГрелч (Тгоекбсћ »1)ег НЈбШобшиз«) оцртава задатак концентрације, поједностављивања и продубљивања духовно-културних садржина што нам их је донела историја Залада и који из'топионич 1ке посуие историје морају да изађу у новој компактности и јединствености: Најделотворнији би био неки велики уметнички симбол, као што је некада била Божанствена комедија и потом Фауст. . . Значајно је да се и код Тојнбија — додуше, у сасвим другом смислу — песничка форма јавља као гранични појам историзма. Он износи следећу мисао: Садашњем стању нашег знања, које садржи преглед над шесг миленија историјаког разазоја, примерен је метод упоредног истраживања, који путем индукције долази до утврђивања закономерности. Ако, међутим, замислимо десет или стотину пута дуж и историјаки размак, оонда ће примена научне технике посгати немогућа. Она мора да уступи место једном облику песничког приказивања: И ш11 е^епГиаИу Бесоте раХепПу гтроззШ е 1о етр1оу апу Гесћт^ие ехсерХ 1ка1 ој »јгспоп« („коначно ће постати очито немогуће да се примени било која техника сем технике 'фикције'“). 1П о г л н а модерну историографиј у довео нас је до појма цесништва у значењу приче створене фантазијом (јгспоп). То је еластична формула која обухвата антички еп, драму и роман старог и новог времена. Али и грчка митологија соада ту. Јер, како каже Херодот, Хомер и Хесиод су Грцима створили њихоаве богове. Креативна фантазија, која ствара митове, приче, песме, јесте прафункција човечанства. Да ли је она крајња чињеница која не може да се даље раставља? Или њу филозофоко мишљење може да расоветли и уврсти у наше схватање света? Међу многим аутар>кичним филозофијама немачке савремености не видим ниједну која би то могла да уради. Оне су превише 20
ЕВРОП СКА
КЊ ИЖ ЕВНОСТ
забављене самима собом и иовољама „егзистеЈпдије” и стога веома мало могу да пруже човедку који историјски мисли. Јодини филозоф који се подухватио тог проблема био је Аири Бергсон (Н епп Вег^зоп 1859— — 1941). Он је 1907. годнне (V Е\>о1уНоп сгеШпсв — Стварплачка еволуција) протумачио космички процес у слшЈИ животног елана (е1ап уНа1). Природа тежи да у материји оствари живот, који се онда издиже на шгоо свести. Ж ивот ое различитим путевима (од којих су многи ћорсокаци) уздиж е до све виших форми. V оквиру света инсеката досеж е д о социјалних творевина код мрава и лчела. Оне раде савршено јер их води инстинкт. Али оне су стога непроменљиве и немају никакав развој пред собом . Само к од људи се свест остварује. Проналазачка онага, која се у целој области живота манифестује у стварању нових врсга, само је у човечанству нашла средство да се настави преко индивидуа којима је дата тштелигенција, а тиме и иницијатива, незавионост, слобода. Човек ствара орућа за обр аду материје. Њ егова интелигенција је стога прилагоћена свету чврстих тела и најуспешнија је у сфери механике. Али колико је ж ивот осигуран под воћством инсгинкта, тачико је угрож ен у сфери интелигенције.3 Ако н е наиће на отпоре, она м ож е да угрози егзистенцију како појединца тако и друштва. Она пристаје д а се повинује само пред чињеницама, тј. опажањима. Кад је ,дтрирода" хтела д а предупреди опасности интелигенције, морала је д а створи фиктивна опажањ а и чињенична стања. Она делују као халуцинације, тј. јавл»ају се као реалне ауштине насупрот мишљењу и могу да утичу на деловање. Тако се објашњава чињеница да се празноверје јавља истовремено са интелигенцијом. „Само интелигентна бића су празноверна.“ Ова функција која ствара фикцију (јопсНоп јакиШ ггсе) била је ж ивоту онужна. Она се храни из резидуума инстинкта који о к р у ж у је интелигенцију као нека аура. Инстинкт не м о ж е д а непосредно интервенише д а би штитио ж ивот. П ош то интелигенција 3 Следећа разматрања према 1,е5 б.еих зоитсез д.е 1а тота1е е1 <2е 1а теИдгоп (Два извора морала и историје), 1933.
21
ЕНРОПСКА
К Њ И Ж Е П Н О С Т И Л Л Т И Н С К И С Р Е Д П . И П(,К
рсаг\*јс сам о па опажај.не слн«ке, оп ствара ,,имагио1арне“ опажајс''. Онн могу најпре да се јаве као иоодрсВена свест о „делотнорној салаш њости" (питеп код РимЈваша), пото.м као духови, а ток веома каспо као богови. Митологија је касни производ, а пут ка тксјитеилму је кул турни -прогрос. Фангалија која етцара фикцнје и митове има см исао да ,,фабрикујс" лухтже н богове.^ Овдс нећемо пратЈГТи како Боргсонова метафнлика р а г и т ј е долазп д о врхупца у сусрету са мистиком. Нока б у ге дово.вгга лапом ена да се гг Тојнби (као и Плапк) пзјашњава к ао хришКаштн. Протрес у салнавању прнроде ц . лсгоријс^Јкао и ф илозоф ије, на који смо баиили сам о јсдан — исувиш е површан — ггоглед, конвергира и у афЈгрмаштји хриигНанства. За наше посматрагве је од одлуч ујућ ег значаја Берсгоново открнће „функгдЈЈе ф абулирањ а“. Јер тако често разматрани одн оси и зм ећ у п оезије и религије ти.ме се ирви ттут п ојм овн о разјаш гвавају и уклапају у једну обухватну, научну слику света. Ко одбацује Бергсонову теорЈгју, м ора д а је зам ен и бољом. Како се мени чшш, он а захтева д о п у н у сам о у једној тачки. Бергсон интелителцију и ф у н к ц и ју фабулирањ а шводи биолонж и. То су апаратуре к о је ствара „живот” или „природа", или „стваралач!ки нагон", који обе имају V својој основи. Н о оош ти је за к о н д а се „институције Јвудске лрироде, к оје с у првобитно стајале у служби биолош ког одрж ањ а врсте, у ток у р азвоја користе и за ванбиолош ке и н адбиол ош к е циљ еве“ (Шелер — бсће1ег). Око и уво ол уж ил и с у првобитно сигурности у борби за жи-вот. У ликовним уметностима и у музици они с у постали органи несврховитот, идеалног стварања. Интелигенција к о ју п о сед ује ћот о јаћег, који к у је ор ућ е, издигла се на н иво сазнајног сагледања света. Ф уекција ф абул и рања се од биолопжог сврсисходвог стварања ф икција узвисила до креирања богова и митова и к о н в ј ч н о се посве одвојила од религиозног овета д а би постала слободна игра. Она4 4 Овај механизам повремено се јавља и данас, како то на једном примеру показује Бергсон, стр. 125.
22
КВРОПСКА 14101
је „сиособпост да се створе личности. чију историју ми прнчамо сами себи” . Она је обликовала Еп о Гилгамешу и мигг о рајској змијји, Илијаду и сату о Бдипу, Даптеову Божаиствену и Балзакову ЈБудску комедију. Она је корен и непресушан извор сваке веШКе поезије. Велика у том смислу јесте поезија која опстаје кроз векове и миленије. Она је позадина која затвара хоризонт за комнлекс еврооске књижевности. Окрећући се томе предмету Европу не схватамо у просторном него у историј1аком омислу. ,,Европеизација слике историје”, коју данас ваља захтевати, мора да се примени и на књижевност. Ако је Еврооа творевина која има удела у два културна организма, античко-средоземном и модерно-западњачком, онда то важи и за њ ееу књижевиост. Као целина оиа може да се схвати само ако се обе њене компоненте сједине у истом иојгледу. Али за уобичајену историју књижевности модерна Европа почиње тек око 1500. године. То има исто толико смисла као кад бисмо обећали опис Рајне, а дали само део од Мајнца до Келна. Постоји, додуш е, и „средњовековна” историја књижевности. Она лочиње око 1000. године, дакле, да останемо при истој слици> већ код Штразбурга. А где је време од 400. до 1000. године? Ту би се морало почети већ код Базела . . . Тај део етута се прећуткује — из сасвим простог разлога: књижевност тих столећа је, уз занемарујуће изузетке, наиисана на лативском. Зашто? Јер су Германи, као што је наговештено, дозволили да их аоимилује Рим у лику римске цркве. А морамо да идемо даље у прошлост. Књижевност „модерне” Европе је тако срасла са средоземном као кад би Рајна примила воде Тибра. Последњи велики песник рајнскофраначког племена, Штефан Георге, осећао је по тајанственом изборном сродству д а припада римској Германији и франачком средишњем царству Лотарингији, из које је потицао његов род. У шест херметичких сентенција о Рајни он је као у сновићењу пројицирао у будућност сећање на то царство. Оно ће одбацити владавииу Истока и Запада, Немачке и Фрашдуоке: 23
Е В Р О П С К А К Њ И Ж Е В Н О С Т И Л Л Т И Н С К И С Р Е Д Н зИ В Е К
Ет јигвШсН рааг дезсТгхагзГег МеИ гп јгопе ВгзНег &ез гпеИетг 1ппепгегсће8 тШе. ВаШ изасћГ аиз б.ет јаћгћгтбетГзсМај &аз с1гШе Аисћ есћГе кгпб итгб ћеЂ1 гт Кћехп сКе ктопе, Владарска брата два имаху власт Досад над моћног средњег царства центром. Из столетног ће сна пробуђен, са скептром, Из Рајне круну преузет трећи брат.
У иоком !ко је везан за Рај.ну мож да ће одјекиути овај мит песииков. Наводе се четири града: Први град (Базел), Сребрни град (Аг§еп1;ога1ит, Штразбург), Златни град (Мајнц) и „свети“ Келн5. Узбуркана река швори: Б еп рк1еп зсћиИ иоп тб1е1 ка1к ипб. 1еет Зрег гсћ ћ т аиз т з тетгдеп&е т еег. Ц рљенице муљ, креча и смоле те И збацујем у море ш то чисти све.
Један читалац скрснуо је пажњ у неснику да црљеница, креч и смола („тер") одгсхварају држаовеим бојама царске Немачке. Он је уз смешак дскпустио такво тумачење. Последња сентенција о Рајни гласи: Зртесћг иоп (1ез РезГез иоп б ез К егсћез тгаће — ЗртесШ етз1 иот п еи еп гиегп гт пеиетг зсШаисћ: Шегиг датгг битсћ еиете зее1етг б ш п р ј ип б раће Мегп јеиетгд Ђ1иГ згсћ тед1, тегтг тотгзсћег ћаисћ! Зборите о ф еш ти и царства близини И о новом вину у бачвама новим: Кад кроз ваш е душ е у пуној густини Крв моја се крене с римским дахом мојим!
Ови стихови стоје у асњиви Седми прстен (Оег 8геВеп1е Кт%, 1907). Поред њих наводим (сведочанство рајнкжо-франачког сина Гетеа. Силзпиц Боасере (5 и 1р 12 В0155 Аитеа МадопНа и запсГа СоГопга са најстаријих градских печата. 24
бегее) наводи иод П. аввустом 1815: Гете је изразио с в о ју наклоност према Риму; тврди да је зацело већ једн ом ж ивео под Х адри јан ом . Д а га све рим ско неодољ и во привлачи. Каже да м у о д го ва р а тај велики разум , тај р е д у свим стварима, а гр ч ка антика у мањ ој мери. Наводим ова оводочанства јер говоре о једној везаности Немачке, која је некада оприпадада Империји, за Рим, везаности (која није сентименггална рефлексија него учешће у сугхстанци- V овакво ј свести историја је постала приоутна. Ту уочавамо Евроиу. Говорили смо о двоструком парциј ализоваљу Европе у нашој настаази историје. Ако се окренемо историји књижеености, онда се не може говорити чак ни о парцијализацији него само о изоставл»ању. У настави историје ученик ипак слуша понешто о Маратону и Кани, о Перижлу, Цезару и Августу, пре но што га проведу од Карла Велжсог до садашњости. Али шта сазнаје о еероиокој књижевности ? Потхтуно занемаримо школу и упитајмо: ностоји ли наука о европокој књижевн10сти и негује ли се она на универзитетима? Постоји, додуш е, већ пола века „наука о књижевности“6. Она хоће да буде нешто различито и боље од историје књижевности (аналошо односу „науке о уметности" према историји уметности). Филологији она није еклона. Зато тражи ослонац у осталим наукама: 6 Службено уведена, колико је мени познато, књигом Ртгпггргеп б.ет ТИегаГиггоГззепбсНајГ (Принципи науке о књижевности), германисте Ернста Елстера (Е1Ш5Т ЕИјЗТЕК, 1897). — Неразјашњени су односи науке о књижевности према поређењу књижевности. 2,ег1зсћНј1 јпт уегд1егсћеп(1е 1Л1ета1итдезсћгсШе („Часопис за упоредну историју књижевности") покренуо је 1885. Макс Кох (МАХ КОСН, 1885— 1931). Сем тога, помињем X. М. Поснета, Утгоредна књижевност (Н. М. РозпеЦ, СотратаИие ИИетаШте, Иеш Уогк, 1886). — В. Веца, Шекспир са становигита упоредне историје књижевности (V/. ШЕТ2, Зћакебреаге иот ЗГалтрипШ д.ег уегдШсћепдеп ЕИегаШгдебсћгсМе, 1890). — Ј1. Беца, Компаративна књижевност (Б. Р. ВЕТ2, Еа ППеШите сотратее, 1900). — Критика: С-КОВЕК, Сгип&пјЗ дет тотатбсћеп РШШодге (Гребер, Преглед романске филологије, I2, 1904/06, 181. — Е. ВАЕБЕНЗРКЕСхЕК, ПНегаШте сотратее. Ее тоГ е1 1а сћозе (Ф. Балденсперже, Компаративна књижевност. Реч и ствар) [Кеиие де ИШтаШте сотратее I, 1921, 1—29].
25
ЕВРО ПСКА К Њ И Ж Е В Н О С Т И Л А Т И Н С К И С РЕ Д Њ И ВЕК
филозофији (Дилтај [Ојкћеу], Бергсо 1н), социологији, психоанализи, пре сеега историји уметности (Велфлин [ШокШп]). Филозофски оријентисана наука о књижевности тражи у литератури метафизичке и етичке проблеме (нпр. смрт и љубав). Она хоће да % де „историја духа”. Правац који се ослања на историју уметности олершпе крај?ве проблематичним принципом „мећусобног ооветљавања 'уметности'' и има за последицу дилетантоко замагљивање чињеничног стања. Он уз то покушава да периодизацију историје уметносги на основу стилова који смењују један други пренесе на књижевност. Тако добијамо књижевну романтику, готику, ренесаису, барок итд. све д о имнресионизма и експресионизма. Сваком стилоком периоду онда се уз помоћ „сагледања суштине” (Шезепббсћаи) додељује нека „суштина” и у њега се насељава неки специ јални „чов0к“. „Готски човек“ (коме је Хејзинха доделио „преготоког“ друга) постао је најпопуларнији, али „барокни човек” вероватно не заостаје много за њим. 0 „суштини“ готике, барока7 итд. постоје дубокоумна размишљања која су, додуше, једним делом контрадикторна. Да ли је Шекспир ренесанса или барок? Је ли Бодлер импресиониста, Георге екопресиониста? Много духовне енергије троши се на такве проблеме. Стилским периодима придружују се Велфлинови „основни појмови” историје уметности. Ту постоји „отворена” и „затворена” форма. Да ли је, коначно, Гетеов Фауст отворен, а Валеријеов затворен? Са стрепњом гоггамо: постоји ли чак, како је са много духа и смисла за историјско сагледавање покушао да покаже Карл Јоел8, правилно смењивање „повезујућих“ и ,,раздвај а]ућих’’ столећа (свако са својим сопственим ,;секуларним духомм)? V новом веку су парна столећа 7 Критички преглед: КЕИЕ ШЕЕИЕК, Т ће Сопсер1 ој Вагочие гтг ТИетату ЗсКоШгзМр (Рене Велек, „Концепт барока у науци о књижевности“), у: Тће Јоигпа1 оГ АезЊеПсз апд Аг1: СгШс1зт V, 1946, стр. 77— 109. 8 КАКћ ЈОЕ1-., 1ДТапбТипдеп б.ет Ш еиапзсћагшпд. Ет е РћИозорМедевсћгсМе а1з СезсМ сМ зрћпозорМ е (Карл Јоел, Промене погледа на свет. Историја фгигозоф ије као ф и лозоф ија историје), 1928. 26
ЕВРОПСКД
К 1В И Ж ЕВ Н О С Т
„разд©ајај|уЈНа” (X IV , X V I, X V III; но све-му судеИи и XX ), н епарн а „ п о в езу ју ћ а ” (X III, X V, XVII, XIX) и тако ас1 т јт И и т . Јоел је би о ф илозоф . Посленици науке о кш иж евн ости е у угла!вно1М германиети. Немачка кш иж евност је, м ећути м , како ће се показати, од свих та 1козованих н ад и он ал н и х књ иж евности на;]неподеонија к ао п олази ш те и пољ е посм атрањ а за евроиску књ иж евност. Ј е ли то м о ж д а р азл ог за сн а ж еу потребу герм анистичке н а у к е о књ иж евности да наће неки осл он ац? Али он а са свим м одерним правцима науке о к њ и ж евн ости им а заједн и ч к у ту својственост да почетак к њ и ж евн ости у најбољ ем случају датира ок о 1100. годи не — јер је тада цветао романички стил градњ е. И стор и ја ум етн ости , м ећутим , исто тако није нека н адн аук а к ао ш то то н и су ни географ ија или социологија. В ећ се Трелч наругао „свезнајућим историричарим а ум етн о сти “9. М одер н а н аука о књижевности — тј. он а у п осл едњ и х п едесет година — јесте фаитом. За научн о и стр аж и в ањ е евроиских књ иж евности она је н еп о д о б н а и з два разлога: зб о г самовољ ног сужавања поља посм атрањ а и несхватањ а аутоном не струк тур е књ и ж евн ости . Е вропска ;књ ижевиост је вр ем енск и коекстецзивна европакоЈ култури, обухвата давсле врем енски простор о д ооко д в а д есет и ш ест век ова (рачунајући од Хомера д о Гетеа). К о о д тота н а оон ову ли чеог упознавања п озн аје са м о ш ест и ли седам , а за бстале мора да се ослони на ррируч 1н у и и о м о ћ н у литературу, личи на путника к оји И талију п озн аје сам о од Алпа до Арна, а остатак са м о и з „б ед ек ер а ”. К о н озн аје сам о средњ и и нови век, тагј н е р а зу м е ни то двоје. Јер он у свом малом пољ у посм атрањ а оуср ећ е ф еном ене као ш то су „епика”, „класика”, „бар ок ” (тј. маниризам) и многе друге, чија и стори ја и чије значењ е м огу да се схвате само на О(снову старнјих врем ееаких периода европске књ ижевности. Европска 1КЊИжевност м ож е да се сагледа као целина сам о онда ако се стекне право граћанства у свим њеним епохама о д Х ом ера д о Гетеа. То не м о ж е д а с е д о б и је ни из једног уџбеника, чак 9 Оег НгзГогГзтиз 734. — Упореди доле напомену 13.
27
и кад би такав постојао. Право грађанства у царству европске кн,ижсвности стиче се само ако ое млого година борави у свакој од њешсх провинција и ако се лшого гвута те ттрошшције замеие једна друтом. Европејац се постаје ток кад се постаие сШз Котапи$ („римски грађаншс"). Подела европске књижевности «а иавеаган број неповезаних филолош ја то готово у потп\т 1ост 11 опомоту Нује. ,,Класична фнлолотја", дод\лпе, у иетраживању још и иде, али у настави тек веома ретко, дал>е од кншжевности Августовог доба. ,,Новије" филолопсје су ортгјснпссане на модерне „наиионалне књнжешсоспс", појам који се консттстуисао тек од времена буђеш а нацносгалности под притиском Наполеонове наддржаве, који је, дакле, времгокжн веома условл>сн и који још виш е спречава поглед на цслшгу. Ипах, рад тнх филологија је за иоследњих чепсри или пет генерација створио такво мноштво помоНких средстава да је улраво захваљујућн тој с неправом критикованој специјаллзацији постало мог\Фе да се, са извесннм познавањем језика, снаћемо у свакој од главашх европских књ ижевности. Специјализација је, дакле, прштремила пут новој ушсверзализацијн. Али то се још не зна и једва да се користи. Као што је већ наговеш тено, ниједан период еврситске књ ижевне историје није тако мало познат и Јсстражен као латинска књ ижевност раног и виссжог ср>едЈБег века. А из исгоријсзког схватања Европе произлази да \тхраво тај н арод, као везни члан измећу антнке која пропада и западног света који се тако ш> лако ствара, заузим а кључну позицију. Али управо тај период —- под именом „средњолатинска филологија" — обраћује сам о мали број стручњака. У Европи их м ож да има десетак. Што се осталог тиче, средњи век је подељен изм ећу католичких филозофа (тј. представника нсторије догматике на факултеггима за католичку теологију) и представника средњовековне историје на нашим универзитетима. И једаи и други им ају посла са писаним изеорим а и текстсквима, дакле са литературом. Ови средњ овековни латинисти, историчари схоластике и политички историчари имају, мећутим, мало мећусобиих додира. Исто важи и за 28
ЕВРОПСКА КЊ ИЖ ЕВН О СТ
новдгје филологије. Оне, додуше, обрађују и средњи век, али се већином држ е подаље од средлшлатипске филологије, као и од опште историје књижевности, политике и културе. Тако је средњи век распарчан на специјалне области које остају међусобно неповезане. Не ггостоји интегрална наука о срсдњем веку: још једна препрека за истраживатве европске клвиже-вности. Трелч је 1922. годиие могао с правом да каже: „Култура средњег века још чека на своје представл>ање° (Историзам, 767). То ©ажи и данас. Култура средњег авека не м оже још да буде приказана, јер је н>егова латинска књижевност тек делимично истражена. У том смислу је средњи век и данас још онако мрачан како ее то — погрешно — чинило италијатшким хуманистима. Управо стога историјско посматрање европске књижевности мора да почне на тој најтамнијој тачки. Зато је ово истраживање насловљено са Европска књижевност и латински средњи век, и ми се надамо да ће тај наслов од поглавља до поглавља са ове већом очигледношћу оправдати сзвој смисао. Не иостављамо ли ми м ож да програм који се не м ож е испунити? Сасвим је сигурно да ће то тврдити „чу-вари Сиона“: тако је Аби Варбург (Аћу Шагћиг§) називао притежаоце и чуваре граница специјалних наука. Они морају да бране стечена права и интересе: 7/05 гШегезез сгеаАоз, како је Хасинто Бенавенте (Јас1п1о Вепауеп1е), добитник Нобелове нограде за 1922. годину, насловио једну од својих комедија. Њихова примедба има мало значаја. Проблем проширења наших духовних наука реалан је, хитан, општи и — решив. Тојнби то доказује. Бертсон тај проблем разматра на примеру метафизике: Ми сгојим о пред једним филозофским проблемом. Нисмо га ми изабрали, наишли смо на њега. Он нам затвара пут. Не остаје нам ништа друго него да препреку уклонимо или да престанемо да филозофирамо. Та тешкоћа мора да се реши, а проблем мора да се растави на своје елементе. Куда ће нас то одвести? Н ико то не зна. Нико нак неће моћи ни да каже која је наука надлежна за нове проблеме. Можда нека наука која нам је потпуно страна. Шта то говорим? Неће чак бити довољно ни 29
|',т л м и .л л
М 11И Ж К Ж Ш С Т И Ј Ј Л Т И Н С К И 5 1 '»<,ди. 1'1
да се са њом упознам о и да сталпо продубљ ујем о то упознавање: бићем о понекад прииућени да извесие методе, извесне навике, извесне теорије те науке реформишемо, тиме што ћемо уважити чињенице и разлоге који су подстакли нова питања. Д обро; наука која се не познаје студираће се, ићи ће се у дубину, реформисаће се ако то б уд е нужно. А ако за то буду потребни месеци и године? Па оида ће се просто утрошити потребно време. А ако ни читав један живот не буде довољ ан за то? О нда ће виш е живота изаћи са тим на крај. Н и један ф илозоф данас није обавезан да изгради читаву ф илозоф и ју. Тако ћемо рећи филозофу. Тај метод м у предлаж емо. Он од њега захтева да, ма колико да је стар, перманентно б уде студентч\ Ко хоће д а се бави истражЈИвањем европске књижевности, има лакши посао него Бергсо 1н ов филозоф. Он само треба д а <упозна м етоде и иредмете класичних, средњолатинских и новијих филологија. Он ће за то „(употребити потребно време". А при том ће толико научити да ће м одерне националне литературе гледати другим очима. Научиће д а је европока књижевност једна „смисаона целина" к оја измиче погледу ако је поделимо на комаде. Сазнаће да она им;а аутономну структуру која је по суштини различита од структуре ликовних уметности1011. Већ и због тога што је књижевност, ако ■занемаримо ове друго, носилац идеја, а ликовна уметност то није. Књижевност, мећутим, има и друкчије облике кретања, раета, континуитета од ликовне уметНости. Она поседује једну врсту слободе коју ова нема. За књижевност је св>а прошлост садашњост, или то бар може д а постане. Хоимер нам, захваљујући новом преводу, постаје изнова савремен, а Хомер Рудолфа Александра Шредера (Кибоћ А1ехапбег бсћгббег) разл и ч и т је од Фосовог (УоБ). Хомера и Платона могу да узмем и читам у свако доба, ја га онда „имам" и то потпуно. Он поетоји у безбројним примерцима. Пар10 НЕИШ ВЕ КСЗО К , Еа р е п зе е е! 1е шоиуапГ (Анри Бергсон, М исао и покретач), 1934, стр. 84 и д. 11 „О границама сликарства и п оези је“ (ХЈеЂет бЗе С геп 2еп б е г Ма1етег и пб Роезге) писао .је Лесинг још 1766.
30
ЕВРОПСКЛ К11»Иж кв н о ст
тснон 1Т Цроква св, Петра лосгојс само једатом, ндах могу само парцијаЈШо и бледо да соби предочим уз номоћ фотографије. Ајш те фотографшје гми ис дају лтермер, не могу да их оапгпам и да по ндама пгетам, као што могу по Одисеји пли Божанствепој комедији. V КШ13И јс песнипггно реа.мт присутно. Једног Тицијана „немам" ни ша фотографији ни па иајсавршеиијој к о пији, чак и кад би таква мотла да се добије за неколтгко марака. Са књижевношћу сштх времена и народа могу да пмам непосредап, тштиман, нотпун живоши однос, са ликовчтом уметношћу не мопу. Дела ликовне уметности Хторам да потражим у музејтгма. Књига је мното реалшгја него слика. Ту постоји однос према егзнстендији и реално учешће у духоеном бићу. Онтолошка филозофија би то могла да продуби. Књига је, поред овега осталог, „текст". Њега разумемо или не разумемо. Он можда садржи „тешка" места. Потребна је техника да би се он отворио. Она се зове филологија. Пошто наука о књижевности има посла са текстовима, она је без филолошје бесноимоћна. Никаква интуиција и сагледање суштиие не могу да надокнаде овај недоетатак. „Науци о ликовним уметлостима "12 је лакше. Она ради са сликама и — фото-сликама. Ту нема ништа неразумљиво. За разумевање Пиндарових песама треба лупати главу; за разумевање фриза на Партенону не. Испги однос постоји измећу Дантеа и 1катедрала итд. Наука о сликама је без напора, у лорећешу са науком о књигама. Ако је могуће да се дсуштина готике" научи на катедралама, Дантеа више не морамо да читамо. Баш супротно! Историја књижевности (и та неугодна филол01гија!) мора ,да учи од историје уметнасти! Овде се само заборавља да измећу књиге и слике, као што је наговештено, постоје битне разлике. Могућност да Хохмера, Вергалија, Дантеа, Шекапира, Гетеа имамо у свако доба и ,дготпуно" показује да књижевност постоји на други начин него ликовна уметност. Из тога произлази да кшижев1*0 стварање подлеже другим законима него ликовно. \,,Безвремена оадашшост", коју књижевност поседује 12 Ја је одвајам од историјске науке историје уметности. 31
по својој суштшш, зпачи да књижевност прошлости стално може да суделује у ШБИжевносли оваке дате садашњосш. Тако Хомер делује у Вергилију, Вергилије у Дантеу, Плутарх и Сенека у Шекспиру, IIIекспир у Гетеовом Гецу од Берлихингена, Еурипид у Расиновој и Гетесшој Ифигенији. Или у наше иреме: Хиљаду и једна ноћ и Калдерон у Хофмансталу; Одисеја у Џојсу; Есхил, Петроније, Данте, Тристан Корбијер (Тпб1ап СогВгеге), шпаеока мистика у Т. С. Елиоту. Овде постоји неисцрпно обил>е могућих мећусобних односа. Постоји сем тога врт књижевних форми: било да су то јјо до в и (које Кроче услед принуде филозофоког система ороглашава иреалним!), било да су то метричке и строфичке форме, било устал>ене формуле, или прштоведни мотиви или поступци језичког умећа. То је непрегледно царство. Постоји на крају обиље створених ликова што их је обликовало песништво, а који увек могу да ућу у нова тела: Ахил, Едип, Семирамида, Фауст, Дон Жуан. Последње и најзрелије дело Андреа Жида је један Тезеј (1946). Као што се европска књижевност може посматрати само као' целШа, исто тако њено изучавање може да поступа само историјоки. Не у форми исгорије књижевности! Историја која ирича и набраја пружа увек само каталошко чињенично знање. Она оставља граћу у њеном случајном облику. Историјско посматрање, мећутим, мора да га отвори и прожме. Оно мора да створи аналитичке методе, то значи такве које граћу „растварају" (као хемија са овојим реагенсима) и чине видљивим њене структуре. Становишта за то могу да се добију само из упоредног иопитивања књижевности, то значи емпиријски. Само наука о књижевности која поступа историјски и филолошки може да удовољи овом задатку. Једна таква „наука о европској књижевности“ нема места у специјализованом оплету факултетских предмета, и не може ту да га има. Академока организација филолошких и књижевних студија одговара духовноисторијском аспекту из 1850. Тај аспект је, посматран из 1950. године, исто тако застарео као што је то железнички систем из 1850. Железницу смо 32
модернизовали, сисггем преношења традиције нисмо, Како би то требаато да се уради, не може се ов;те расправити. Али једно сме да се каже: без модернизованог изучавања европоке 'књижевнсисти нема неловања европоке традиције. Херој-утемељивач (кегоз кН51ез) европоке књижевности је Хомер. Њен последњи универзални аутсхр је Гете. Шта он значи за Немачку, рекао је Хофманстал у две реченице: Гете као основа образовања може да надомести читаву културу . И: Ми немамо новију књижевност. Имамо Гетеа и зачетке . . . Оштар суд о немачкој књижевности након Гетеове смрти. Али и Валери каже оштро: /е тоАегпе ве соШеШе д,е реи Х М дер тш је чоовек и малим задовољан“). Егаропока књижевност X IX и раног XX века још није пречишћена, још мртво није одвојено од живог. Она може да даје теме за дисертације. Али одлучујућа реч о њој не припада историји кгвижевности него књижевној критици. За то ми у Немачкој имамо Фридриха Шлегела (Рпес1г1сћ 5сћ1е§е1) — и зачетке13. 13 Ово погл ављ е п ојави л о се прелим инарно 1947. у ч а сопису Мегкит. О д стр ане историчара ум етности и зр а ж ен о зе неслагањ е. Н егодовањ е је и за зв а л а реч ен и ц а д а је к њ и ж евност носи л ац и деја, а ум етност н и је. П ојаш њ авам дакле: да су и згубљ ен и П латонови списи, н е бисмо и х могли рек он струисати н а осн ов у грчке пластике. Л огос м о ж е д а се и зр ази само у речи. — Ч ини ми се да је потребно ревидирати место историје ум етности у оквиру д у х о в н и х наук а. То н е поричу ни историчари уметности; исто м иш љ ењ е је н едавн о изразио и један од н ајзн ач ајн и ји х зналаца: К оли ко је лакш е научити
језик егинских мермерних дела, кора са А кропољ а, или олимпијских ф ризова — а да не говоримо о пластикама једног Пеонија, Лисипа и Пракситела и каснијих хеленистичких вајара, к о је д е л у ју модерније — него уживати у оригиналним верзијама ода једног Пиндара, трагедија једног Есхила, Софокла или Еурипида и идила једн ог Теокрита. Они, додуше, могу да се читају у п реводу, но и најбољ а верзи ја на неком другом је зи к у даје тек слабу представу о њ иховој стварној вредности, док нека грчка статуа може да се копира тако добро да — као у сл уч а ју Праксителовог Хермеса — остаје неразјаш њено да ли је она оригиналан рад тог заносног вајара или не (ВЕКГША1Ш ВЕКЕИЗСЖ, АзОгеПк ипп СезсМсМе т дег МШепдеп Кипз1 (Бернард Б ерензон, Естетика и историја у ликовним уметностима), Г и п сћ , 1950, стр. 43 и д.). 33
ПОГЛАВЉЕ 2
ААТИНСКИ С РЕДЊ И ВЕК § 1. Данте и антички песниии — § 2. Антички и модерни сгет — § 3. Средњи век — § 4. Латински средњ и век — § 5. К оташ а
§ 1. ДАНТЕ И АНТИЧКИ ПЕСНИЦИ Кад Данте следећи Вергилија чини у преаворју П акла, из таме се издиж е место на коме ж иве песници и мудраци та. Четири часна лика долазе у сусрет поздравом:
прве кораке једно светло античког свеВергилију са
ОпотаГе Г аИГззгто рое!а; V отћга виа Хота. сћ’ега (ПратШа. „Уважен нек је песник од сзи х већи. чија сен враћа станишту се своме."
Вергилије тумачи ову сцену свом штићенику: МГта со1ш соп дие11а зраЛа т тапо. Сће теп бтапгг ах хте з\ соте згте. С^иеШ е Отего рое1а зогггапо; ћ ’ аИто е Отахго заИто сће тетге; ОгпШо е П 1егго, е 1’иШто Сисапо. „Погледај, тај што мач у руци има, предњачећ као владар господствени, Омир је песник, што влада над свима; па Хораиије, сатиричар пгго је; Овидије трећи, а Лукан за њима.
Песници антике окрећу се онда с поздравом модерном песнику: 34
ЛЛТИНСКИ
СРЕДЊ И
в е к
Е рт А'опоге апсог аззаг тг јеппо, СКег тг јс с е г <1е 1а 1ого всћгега, 31 сћ'т /ш зез1о 1га со1ап1а веппо. И пош товањ е већа ми одаш е, јер м еђ њ и х срца прим иш е ме рада, к ’о ш естог кога себи рапним зв а ш е.1
Вергилију и Дантеу придружује се у Ч и ст и ли ш т у (Р а г^Шопо) касноримски пеоник Стације*. П о с л с д г н и водич и загоеорник Дантеов на путу за онај свет б и ћ с Бернард од Клервоа (Вегпћагс! с!е С1а1ГУаих). Његова молитва Девн Марији донеће Дантеу бож анску визију. којом ће се 'завршити РагаеНзо (Рај). Али, као уводни акорд, Дантеу је потребан суорет са античким песницима и пријем у њихов круг. Они морају да лелитимишу њеТово песничко посланство. Тих шест песннка (укључујући и Стација) сједињени су у идеалпу заједницу: „лепу ш колу“ (1а ВеПа зсио1а) надвременог ауторитета, чији члаиови имају исти ранг. Х омер је само р п т и з Ш ег рагез („први м ећу једнаким а“). Тих шест аутора су избор из античког Парнаса. То што их Данте уједињ ује у једн у „ш колук значи репрезентативан израз средњ овековне слике антике. Х ом ер као узвишени предак није за средњ и век био много више од великог имена. Јер средњ овековна антика је латинска антика. Али то име је морало да се помене. Без Х омера не би било Енеиде (Аепегз); без Одисејевог пута у Х ад не би било Вергилијевог иутовања на онај свет; без њега опет не би било ни Д антеовог путовања. За читаву 1 1пјетпо (П акао) 4, 78 и дд. Цитати према: Д. Алигијери, П акао, прев. В. Кошутић, Београд, 1977.
2 Стације се данас више не цени; насупрот томе стоји Гетеова оцена: Т а ј Стације ј е п е с н и к к о ји за с л у ж у је в е л и к у х в а л у и в р е д а н је да га м а р љ и в о и зу ч а ва м о . О но што потиче од и зв е с н о г п р е о б и љ а д у х а , м ен и н е смета, а л и се код њ ега дивим оном у м е ћ у с к о ји м и н а јб о љ е м п е с н и к у д о л и к у је да схвата и тачно р е п р о д у к у је пласт ичне ствари. П огледајт е како бриж љ и во о п и с у је Д о м и н и ц и ја н о во г к о њ а , к а к о тачно сли к а Х е р к у л о в у скулп т уру, к а к о п р е ц и зн о н а во д и п олож ај летњиковаца, у к р а с купат ила! С в е ствари к о је он о п и с у је речцм а као да нам д о л а зе тгред очи: тако ј е в е л и к о њ е го в о ум еће да уо ч и и п р и ка ж е с л и к е (ВШЕКМАК1Ч2 II 262). 35
ЕВРО НСКА К Њ И Ж Е В Н О С Т И ЛА ТИ Н С К И С РЕД Њ И ВЕК
каону антику, за читав оредњи век Воргилије је и за Дантеа ГаШззипо роеШ. П оред њега »је Хорацијс као представиик римоке сатире. Оиа оредњем оеку служ и као лековита м орална проповед и налази различите следбенике све о д X II века. Д антеова Сот т с (На је, поред овега осталог, и 1К1р итика времена. Овидије, међутим, за средњи век има сасвим друго лице него за нас. На почегку М етаморфоза X II век је налазио космогсхнију и космологију к оје су се подударале са савременим олатонизмом (у овој књизи вид. поглавље 6, § 1). Метаморфозе оу међутим, биле и ром анескно напети реперториј м итолош је. К о је би о Ф аетонт? Ликаон? Прокна? Арахна? За хиљ аде таквих питања Овидије је био приручник Ш 205 М!ко (К о је ко). То се морало познавати. Иначе разум евањ е латинских пеоника није било могуће. Сем тога, ове те м и толош ке приче имале су свој алегоријски ом исао. О видије је, дакле, био и ризница морала. Д ан те украш ава еп и зоде Пакла преображ ајим а који тр еба д а н адм аш е Овидија, као ш то надмаш ују и Л ук ан ову ГегпШ И а. Л укан је био виртуоз страве и патоса, али и познавалац подземног света и његових веш тица и авети. Он је у з то био историјски извор за рим ски грађанаки рат, он велича Катона Утичког, којега је Д ан те п остави о за надзорника у п о д н о ж ју Брега Ч истилиш та. Стације је коначно био пеоник епа о тебанаком бр атоубилач ком рату, којн се заврш авао хвалоспевом б о ж а н ск о ј Е неиди. Прича о Теби била је ом иљ ена -књига ср едњ ег века, тако популарна као свет крал>а А ртура. Она је садр ж ал а драматичне апизоде, узбудљ иве ликове. Едип, Амфијарај, Капанеј, Хипсипила, од ојч е А рхемор: п ерсонал Тебаиде (ТкекаГз) нам се у К о м е д и ји стално дози ва у сећање. Д антеов су ср ет с а кеИа зсио1а зап еч аћ ује рецепцију латиноке епике у хриш ћаноки опев о С т а р а њ у сазета. Он обухвата идеалан п ростор у к ом е је остављ ена једн а ниш а за Х ом ер а, али у к о јо ј с у окупљ ене и ове велике личности Запада: цареви (Август, Трајан, Јустинијан); патријарои; учитељ и седам сл о б о д н и х ум етности; лучонош е ф илозоф ије; оснивачи м онаш ких редова; мистичари. Ц арство тих оснивача, организатора, 36
ЛАТИНСКИ
СРЕДЊ И
ВЕК
учитеља и светитеља могло је да се наће само у јсдном једином историјском комплексу европског образовања: у латинском средњем веку. У њему је укорењена Божанствена комедија. То је тај запу 1нтени римски друм од античког ка модерном свету. § 2. АНТИЧКИ И МОДЕРНИ СВЕТ Антички свет — то значи целокупна антика од Хомера д о сеобе народа, не само „класична“ старина. Она је дело XVIII века. Она је производ једне теорије уметности коју такоће морамо да схватимо историјоки. Историографија се већ одавно ослободила класицистичког сужавања. Наука о књижевности је и 'овде као и у осталим тачкама још у заостатку. Средњи век је од некласичне целокупне антике преузео остатке који су се очували у латинокој касној антици и преобликовао их. Имамо цртеж е Вилара де Онкура (Уз11аг<1 <1е НоппесоиП) према античким бронзама, који се данас налазе у Лувру. Ти листови показују готичко осећање за форму. П репознајемо их као репродукције тек када поред њих стаавимо фотографије оригинала3. Цртач даје „средњовековну антику". То је слика антике како ју је видео оредњи век. Тај појам важи како за књижевност тако и за ликовне уметности. Начин постојања антике у средњем веку је истовременбТГрец^пцгја ипреоб р а ^ а р Топпреображавање отоже да прЛмвг равдичите: дзбгшке : Оно м бж е да зеачи бсиромашивање, запупггеебст, закржљавање, погрешно разумеовање4, али и учено сакупљање (енциклопедије Исидора и Храбана Маура), ученичко подражавање, ренносно опонашање формалних узора, усвајање образовних садржаја, ентузијастичко уосећавање. Заступљени су сви степени и форме овладавања. Крајем X II века они доживљавају свој врху3 ЈЕАК АБНЕМАН, 1пј1иепсез апИ^иез Аапз 1’ат1 д.и тоуеп аде јгапдагз (Жан Адемар, „Антички утицаји у француској уметности средњег века“). Тће Шагћиг§ 1пз1:Ш11е, Лондон, 1940. \ 4 О неспоразуму као категорији промене форме вид. Екскурс I.
37
Е В Р О П С К А К Њ И Ж Е В Н О С Т И Л А Т И Н С К И С Р 1Л И
* кћК
нац у слободном оцзјмеравашу са поштованни. улорима. Пунолетство је достигнуто. Однос античжог и м одерног овета данас не може виш е да се схвати као „други лсивот“, „-наставак живота“ или „наслеђе“ антике. Ми усвајамо универзалноисторијско виђење Брнста Трелча. По њему5 наш европски свет не почива на рец еп ц и ји , а ни на одвајањ у од атикел него на свеобухват ном и истовремено свесном^сра'стањ^ с њом. Е вроп ски свет састоји се од антике имо(еГо^старог света к о ји се протеже кроз све степене од примитивног до хипер-култ уре и самоукидања} и од новог света к о ји почињ е са романско-германским народим а од К арла В ели к о г и исто тако пролази кроз сво је степене. Али ири то>ме с у о ви по смислу и истор и јском р а зв о ју дубогсо различити светови тако ушли један у д р уги и у свесном ист оријском сећању и континуитету толико у р а с л и јед а н у д р у ги да је модерни свет у сва к о ј тачки н а ј и н т и м н и ј е и с п у њ е н и у с л о в љ е н античком култ уром, традицијом, организацијом права и држ аве, јези ко м , ф илозофијом и умет• нош ћу, у п р к о с / е д н о м п о тп у н о н о в о м и в л а с т ит о м д у х у 56. Т ек то европ ском свету даје дубину, пуноћу, сложеност и покретност, а истовремено склоност ист оријском м и ш љ ењ у и историјском самои испитивању . . . Карло Велики је надалеко уочљив први представник модерног света. Али његово д ел о је оамо круна једног развоја који почиње раопадом франачке краљевске моћи ојко 650. године. Регент јуж н и х провинција Пипин Средњи освојио је битком <ксид Тертрија (Тег1гу) 687. године власт у читавом царству. Успон династије Пипина, или Каролинга, тиме је одлучен. ПочетаЈК „модерног“ авета треба смесгити око године 675. Он је „дубоко одвојен“ од античког, али ипак „срастао“ са њим „у свеоном историјском сећању и контунуитету“. Дакле, поереди је континуитет, тј. јединствен животни склоп, <који премошћује дубок раакол. Како схватити такав однос? Д а ли је то јединствен случај, или исто5 Еег ШвгогГзтпиз 716 и д. 6 Шпационирао Е. Р. Курцијус.
38
1.ГВДНј И
ВЕ К
рија познаје нешго слично? Овде може да нас однеде даље Тојишбијева историјока методоло 1ги'ја. Римока илт лерија је код н>ога универзално 1Д,рж1авна завршна ф а ла хеленске културе. Након ње следи од 375. до 675. ,тп1егге§пит“, потом „западна култура“. Она према х е ленској стоји у односу „афилијације“, она је дакле њен пород. Тиме је прецизном хронологијом и терминологијом оиисано чињенично стање к оје је фиксирао Трелч. Однос зависности у афилијацији изражава исто што и Трелчов иојам „свеобухватног срастања“ и „кон•тнуитета“. Х оћем о ли да у оквиру тог процеса разликујемо „ренесансе“, питање је сврсисходности. Оно ће морати да се истраж и у појединачним случајевима. Битно је, мећутим, увићењ е д а античка културеа супстанца н ије никада пропала. Разградња, до 1Које је дошло изм ећу 425. и 775, погодила је само франачко царство и била је компензирана. Нова разградња почиње у X IX веку и у X X је добила облик катастрофе. Шта овај процес значи, то н ије предмет овог размагграња.
§ 3. СРЕДЊИ ВЕК V
Антика, средњ и и нови век су имеиа за три епохе европске историје — имена која су научно неприкладна (АНтеб Иоуе — Алфред Дав), али која су неопходна за практично споразумевање. Најбесмисленији је појам средњ ег века, који је створио италијаноки хуманизам и који м о ж е да се објасни само из његове перспективе. О разграничавањ у ових периода и о проблему периодизације уопш те много је расправљано7. Ове расправе с у биле плодне утолико што су јасније осветлиле извесне мање истраж ене епохе. За почетак оредњег века — и сходно томе за крај антике — навоћени су различити датуми од III до VII столећа. Михаил Ростовцев (МЈсћае! Ко51;оу1:2еН) иде у 7 Најбољу оријентацију сада даје идејама и грађом богата расправа Р. Е. НБВШСЕК, ЗрШапНке ипб. јтпћез МИГе1аИег (П. Е. Хибингер, „Касна антика и рани средњи век“), у: БУј/* 26, 1952, стр. 1—48, на коју изричито упућујемо.
39
својој Историји старог света до Константина. Иг>,чгд Корнеман (Егпб! Когпешапп) дели доба римских дарева на епоху принципата (27. године <пре Христа до 305. после Христа), период Константинове обнове царства (305. до 337. године) и епоху домината (337. до 641. године). Тиме, међутим, већ дубоко улазимо у византијску историју. Заоадно царство било је растројено већ у V веку. Јустинијан (527. дб 565) је, додуше, ус-п со да псжово заузме Африку, Италију, Сицилију и један део пшанске обале, али по цену не само потпуног финансијоког исцрпљивања царства него и запостављања Истока, на који се излила река Словена и Бугара. „Тако оу опустошени средишњи делови царства, док су византијске војне снаге славиле победу на крајњем западу“8. Јустинијанова рестаурација завршила се сломом. Западно царство било је дефинитивно изогубљено. Источно је запало у тешке кризе, из којих га је спасао тек Ираклије (610. до 641), кога славе Корнеј и Калдерон. Са њим почиње византијска историја у правом смислу, ИсториЈасред њ ^ царсгва. Спољнополитички, Ираклије је морао да царство брани од Новонерсијанаца (Сасаниди, 226—641. године). Он је постигао сјајне успехе, но већ за његова живота почео је продор Арабљана. Неколико шдина након Мухамедове смрти (632) они су освојили Персију, Сирију, Египат (636—641), потом читаву римску Африку и коеачно Шпанију (711). Арабљани су сада господари Средоземља. То значи привЈ>едни иреокрет. Поморска трговина која је Запад онабдевала робом са Истока смањује се од 650. године све више. Оиа је, мећутим, била извор новца за Меровинге. Ове царине текле су у њихову крунску ризницу. Опадање трговине погодило је пре свега Неустрију, где су се налазили тргавачки градови. Политичко тежиште иомера се према Аустразији | и са краља на велепоседничко племство. Из њега се уз-
8 СгЕОКСх ОЗТКОСОКЗКУ, СезсШсШе б.ез ЂугапНтпзсКеп 81аа1ез (Георгије Острогорски, Историја византијске државе), 1940, 44. — Острогорски разликује три периода у византијској историји: 1) од године 324. до 610. рановизантијски; 2) 610. до 1025. средњевизантијски; 3) 1025—1453. позновизантијски (Н2 161, 1941, 229 и дд.).
40
днж у шшинсхвци и засшшају нову политичку силу, која више н е граеитира према Средоземном мору, где влада иолам. „Са Каролинзима Евроиа дефинитивно крсће новим гтутем. Д о њих, она је настављала живот ачтиже. Али ислам је разорио традиционал-не оддгосе. Каролинзи оу се оуочили са новом ситуацијом, коју нису они створили, него коју оу затекли и тако искористшги да је тиме оггворено ново доба. Њихова улога посгаје разумљива само ако схватимо да је ислам померио разано тежу света.“ Тако каж е Пирен (Рјгеппе)0. Кад границу измећу антике и среццвег вока види у иривредним и иолитичким последицама упада Арабљана, он се са Тојнбијем слаж е у погледу епохалне године 675. По Тојнбију, распадање завршне фазе антике почиње ок о 375. године. Са добрим разлозима је и година смрти цара Теодосија (395) означавана као размеће епоха910. За његове владавшге Британија, Галија и Шпанија још су биле делови царства. Двадесет година након његове смрти у те три земље настала су германска царства. Империја обухвата двоструку римско-германску егзистенцију. V још једном погледу Теодосијева владавина представља завршетак. Она довршава религијску политику Константинову издизањем хришћанства на ниво држ авне религије (381). Задржавање паганства било је отада злочин против државе. Године 384. из Сенага, гнезда староримаке традиције, удаљен је олтар богиње Викторије. Истовремено почиње напад на храмове на Истоку. Х орде монаха кретаре земљом, ггустоше светилишта, разарају уметничка дела. За њима се крећу гомиле пробисвета са циљем да опљачкају села осумњичена за неверништво11. Али у исто време пада 9 Н. РтЕ Н И Е , СеЂиг1 д е з АЂептапсГез (А. Пирен, Р ађ а њ е З а п а д а ) [1939] 217. Француски оригинал појавио се 1937. под насловом М аћот еГ е1 С ћ а Н ет а д п е (М ухам ед и К арл о В ели к и ). О пролазном и трајно вредном у Пиреновом делу упореди сада П. Е. Хибингер у: ПУј/* 26, 1952, стр. 33. 10 Н. 84. В. Б. М 058, Т ћ е Вгг1ћ о/ 1ће М гп т е А д е з (X. Ст. Б. Л. Мос, Р а ђ а њ е с р е д њ е г век а), ОхГогЗ, 1935. 11 ОТТО 5ЕЕСК, С езсћ гсМ е д е з ГЈпГегдапдз с2ег апН кеп \МеИ (Ото Зек, Ист орија пропасти античког сеета), V, 220. —
41
и деловање пај|Воћог западпоевропског теолога, А-I ч тина (354. до 430). Северна Африка, Егигшт, ( .пмј;,, Мала Азија јесу бедеми цркве. Лав I (умро 461) пр-л’ ставља завршетак историје папинства у оквиру оноЈа што се зове антички огШз Кот апиз („римски с в е т “). Епоха од Теодосија до Карла Великог за евршску је традицију од највећег значаја. Мећу ауторимо шг времена налазе се велике личности које је амерички истраживач Е. К. Ренд (Е. К. Капб) означио као „утемељиваче Средњег века“12. У V век сеж е живот Јеро| нима, Августина, али и првог великог хришћанског пеј *сника Пруденција, првог хришћанског универзалног исП торичара Орозија. Око 400. М акробије (Масгоћшб) и Сервије (бегушз) заснивају средњовековно тумачење Вергнлија, Марцијан Капела (МаШапиз СареИа) ствара | приручшж седам слободних уметности, који је за средњи век постао ауторитет. У периад од 450. до 480. године пада обимео поетско и прозно списатељотво Гала Сидонија (бМопшз), који је у средњем векзу имао онажан утицај. О VI веку је В. П. Кер (Ш. Р. Кег) рекао: „а1то$Г еуегуМ п% гНпг г$ сот т оп 1о Ље М1М1е а%е$, апд, тисћ 1каГ 1а$1$ ћеуопА 1ће Кепа1$$апсе, г$ 1о ке јоипА т 1ће аШћог$ о ј 1ће $гх!ћ сеп!игу“13 („скоро све ! што је заједничко оредњем веку, а много шта потра| јало је и атосле ренесансе, м ож е да се наће код аутора шестог века“). Шестом веку припада Боетије (ВоеШшб, 4 524). Својим иреводом неколико Аристотелових логичких описа он је Западу иренео -граћу за вежбе у лошчком м'шпл*ењу, које је представљало припрему за схоластику. Његово дело Соп$о1аНо рћИо$орћгае (Утеха филозофије), настало у тамници, књига је која је мно\ гима оружала окрепљење — све до наших дана: то је Б еседа Либанија (од 314. д о око 393) рго 1етр1Г5 („за храмове", изд. РОКЗТЕК [Ф ер стер ], ор. [,,бесед а“] 30; превео К. УАИ БООУ [Р . ван Л ој] у: В угап И оп 8, 1933, 7 и дд.). ** Е. К. К А К Б , Р ои п аегз о / 1ће М Ш 1 е А д е з (Е. К. Ранд, Утемељивачи ср ед њ ег века), 1928. 13 КЕК, Т ће О а гк А д е з (К ер, М рач н и век), 1904, 101 и д. — Ш естом веку је посвећена корисна књига Е. Ш ипли Дакита (Е. ЗН1РБЕУ Б1ЈСКЕТТ), Т ће Са1еш ау 1о 1ће МШШе А дез (Пут до ср ед њ ег века), Неш Уогк, 1938.
42
ЈСЧИНО дело каоне антике које је превслеио на немачки н \; XX веку. У исто столеће н а д а и осштаљо западноевропског монаштва од стране св. Бепедпкта. ( ј -. ж обиман огагсатељаки рад Касиодоров (СакбЈос1оп.и-.( 490. до 583), чија су главна дела карике у ланцу традшчое средњег века. Границу измећу V I и V I I в е к а достижу или прекорачују Венанције Фортунат (УепапГш--; Р па!иб), кога су називали последњим римским п ссн т а со м ; Папа Гргур Велики, који је деловао преко својж п о у ч них и моралних списа; Исидор Севиљски (ЈбШогиб Н1бра1епб1б), чија је енциклопедиј а читавом средњем веку служила као твхмељиа књига. Он у следећу епоху преноси сум у (касноантичког знања, као што Фортунат преноси у зор е дворске лохвалие и репрезентативне поезије и хашограф<жо 1Г спева. Савременик ове тројице је Гргур из Тура (Сге§опиб, Сеог§1иб ПогепНиб ј 594) франачки историограф. У VII веку слаби духовни живот на континенту. Али у Иракој, која никада није била део Империје, настаје самосвојна манастирока култура, к аја н од КолумбанОхМ (Со1ишћапиб, Т 615) почиње да зрачи према 1коп.неном делу Европе. Манастире Бобио (Воћћш) и Санкт Гален (бапк! Са11еп) оановали су Ирци. Посланик Гргура Великог, Августин, иокрцао се 597. године у Кенту и започео мисионарску делатност у Енглеској. Римско хришћанотво односи од Синода у Витбију (ШШЊу) 664. године превагу над келтским и развија се у делу Алдхелма (АИће1т, ј 709) и Беде (Веба, ј 735) д о цриовеног и духовног процвата, који је копненом делу подарио апостоле (Бонифација [ВошЈаДиб], 1 754) и реформу образовања (Алкуин [А1сшп], 1* 804). Тиме смо поменули најважније посленике „мрачних веко*ва“ (они ће се још често јављати у следећим поглављима), и са епохом Карла Великог ступили на познатије историјско тле. Ако се сада поново вратимо проблему исггоријске периодизације, намеће се ггитање: када престаје средњи век? Када је заправо почело ново доба? Одговор је различит, већ према томе да ли се ,, полази од историје ©ласти, или од историје духа. Од , | \ 1492. године у заиадној Европи се јављају модерне на- ] Ц ционалне државе као нови историјски организми. У о гп ј
43
Италији ново доба почиње ронесансом, у Немачк<м м формацијом. Обема овим земљама <је државно ујсшњење нације ооишо за рупшм тек у X IX воку. ГТос пж љање цезуре између епоха мало пре, или мало п<к к: 1500. године иочива сом тога на једној мање или више отворено признатрј сагласности да је ново доба до 1914. осшварење прогреса: у правцу просветитељства и демократије (Енглеака и Француска) и националне државе (Немачка и Италија). Ово веровање у прогрес, и са њим наивни европеизам, демантовала су д<ва светска рата у XX озеку. Појам „носво до б а “ застарео је и из другог разлога. Д о одлучујуће промене света у XIX и XX веку дошло је захваљујући индустрији и техници — које су обе биле у почетку поздрављање скао „прогрес“, а данас су се показале и као силе разарања. У историографији будућности наш е ће д оба вероватно бити регистровано окао „техничка еноха“. Његови почеци сеж у у XVIII век. Ту, значи, треба д а се постави цезура. Овај загкључак је први извео енглеоки историчар Џ. М. Тревелијан (С. М. ТгеуеЈуап). Он изјављује14 да се средњи век завршава тек у X V III столећу. Сменила га је, по њему, „индустријска !револуцијак, \која је живот више променила него ренесаноа и револуција. Моћи ћемо да покажемо да у Енглеској око 1750. долази и до прекида у више него хиљадугодишњој књижевној традицији Ввропе. Има ли, мећутим, још смисла да се време од 400. до 1750. године означава као „средњи век“? Очигледно је да уогаите нема. Овде, мећутим, није место да се из тога извлаче терминолошке консеквенце. Ако се историја човечаества настави још неколико хиљада, или десетина хиљада годииа, историја ће бити присиљена да авоје епохе нумерише као пгго то чини археологија за стари Крит: Минојско доба I, II, III са по три пододељка. Тојнби је већ повукао такву консеквенцу. Он у развоју западних култура разликује четири епохе: 1. око 675. до 1075; 2. око 1075. до 1475; 3. око 1475. до 1875; 4. око 1875. до икс (А 8(ис!у ој ШзМгу I, 171). 14 У свом дел у ЕпдНзћ ЗосгаГ НгзСогу (С оцијална исто•рија Енглеске), 1944, 96. К од нас у преводу Веселина Костића. СКЗ, Београд, 1982.
44
§ 4. ЛАТИНСКИ СРЕДЊИ ВЕК Продор Германа15 и Арабљана у свет каспе антиге паралелне су појаве — са једном битном ранл-иком: Германи се асимилују, а Арабљаши не. Ударна снага Арабљана била је много већа него горманака. Она може да се упореди сам о оа провалом Хуна под Атилом и Монгола под Цинтис Каном и Тамерланом. Али њихова владавина била је кратког века, а владавина ислама трајна. „Шта су у порећењу са тим продором о.ни ду 10 задржавани и иедовољно жестоки напади Германа, којима је у току векова уопео само иродор у периферне зоне романоког света! . . . До:к Гермаеи хришћанству римјског царства пиоу имали да суцротставе ништа, Арабљани су били озарени новим веровањем. То, једино то, учинило их је отпорним на асимилацију16. Јер иначе у односу на култтуру оних које су подјармили нису имали више предрасуда од Германа. Они је штавише усвајају зачућујуће брзо. Што се науке тиче, они уче од Грка, а у уметности — од њих и Персијанаца. Они чак нису ни фанатаци, бар не у почетку, и ие желе да верски ореобрате своје поданике. Али желе да их натерају на иокорност према једином богу, Алаху, према његовом пророку Мухамеду, и пошто је он био Арабљанин, према Арабији. Њихова светска религија је истовремено и национална вера. Они су слуге б о ж је . . . Герман приликом ступања у романоко царство бива романизован; Римљанин, мећутим, постаје Арабљанин чим га захвати арабљаноко освајање“17. Германи не само игго нису са собом донели никакву нову идеју, него су — „уз Ашшосасе као изузетак — посвуда где су се учврстили задржали латинаки језик као једино средство споравумевања. Ту >су се, као и на свим другим 15 Упор. о томе Р1ЕККЕ СОХЈКСЕЦЕЕ, НгзГогге ИИетагте пез дгаттез ш иазгопз дегт агади ез (Пјер К урсел, К њ иж евна историја в ел и к и х герм анских и н вази ја), 1948, и рецензију М. Л. В. Л ајстнера [М. Ц. МЛ ЦА13ТКЕК] у: Зр ест и т 24, 1949, стр. 257. 16 Погрешно је, дакле, замерати П ирену да се његова схватања у суштини ослањ ају на историју привреде и управе. 17 Р т Е И П Е 143—46.
45
подручји-ма, ашмиловали . . . Чим 5и се етаблиралгг ;■ , хови краљеви би се окруживали рсторима, нравници . и песннцима.“14 Њихови закони, документа, њихова ни сма састављани су на латиж жом језику. Сеоба наро .а није променила бит,не црте духов!ног ж ивота у запалпн 4; Средоземљу*19. Све до деловања ан ш оса 1к сонског утшд.. ја у VIII веку не-ма ниједне нове црте. Германска царства настављају претход'но отање и тиме ш то владари имају само лаике за М1и нистре и служ бенике. То доказује постојање књижевно образованог слоја оветовних лица све до VIII века. Латиноки авакодневног жиовота је искварен, али је ипак латинаки. „Ннједан извор нам не показује, као што је то случај у IX веку, да народ више не разуме свенгтеника у цркви. Тај језик живи даље, а захваљујући њему је ссве д о у V III век загарантовано јединство романоког света.“ Затварање западног Оредоземља од стране ислама вратило је каролиншку жултуру о а сељачки ниво. Способнаст читања и писања код светов 1НОГ сл оја је ишчезла. Каролинзи налазе образоване људе још само мећу клером, потребна им је сарадњ а цркве. „Појављује се једна вова суштинока одлика оредњ ег века: каста свештеника, која држ аву подрећује свом утицају.“ Латински постаје ^језик учених и остаје то током читавог средњег века „Каролиншка ренесанеа“ је истовремено и преузимање античке традиције и раскид са разореном римском културом. Н ова култура ностаје римско-германска, „но она почива на плећима цр 1к ве“. Германски удео састоји се, према уобичајеном схватању, пре свега у феудализму, то значи у јавноправној и политичкој структури оредњовековног овета20. Он је био нужан резултат центрифугалмих натуралнопривредних тенденција земљопоседништва. Да се насупрот њима спасе краљевска или царака моћ као „службена држ ава“ (Алфред Вебер — АИгеб Шећег) и да се у њу утради феудално биће, изискивало је борбе о којжма сведочи сваа Исто. 10 Исто. 20 Упор. (Ж . Калмет, стр. 197.
112. 116. насупрот томе Ј. САИМЕТТЕ, Ее тпопде јеос!а1 Ф еуд а л н и свет) 1934. и виш е пута након тога,
46
ка страница орслњовоковне историје. Све ингтигуцпје н сви љутски олноси обележ они ст\* феулалннм бићеч. Као други удео германског света обично сс оанамавају ттрднјоки градовн (од XI вока). Будилто. мсћутчм. свес.ни да је „германски свет“ у том смислу тспгко ехг.а гл»нв н нејединствен појам. V царству Ка-рла Р слик.јг били су обухваћенн н измеш ани Келти, Романн Ф раици, Саси. Најјачи гермаиски фактор представ.на нг су Викинзи, који су у IX н X веку стално наеел.счн г Ф ранцуској и пиви.пгзованп. Ток њнховим апсорбова н>ем завршава се стварање ф ранцуског народа. Всћ \ XI веку они се ттружају према Енглеској и Сиии.тијн. Онн преносе ф ранцуску култур\г преко мора. Немачку тај ттрилив не лодирује. Германском асимилацијом језика и цркве Рима, антика је за средљ н век постала ..а\*торитатнш 1о наслеће према ко.ме су се л>удл оријентисалн“ (А. Вебер). <= Процветавање литература на националним језиш!* ма, започето у XII и XIII веку, не значи ни у ком случају пресуштгвање или повлачење латинске књижевности. Дванаестн и тринаести век предстаат>ају чак врхунац латинског песништва н науке. Латински језик и књ ижевност дошгру у то време „од средње и ју ж н е Европе и севера до Исланда, Скандинавије, Финске, на југоистоку до Палестине“-'. Обичан човек једнако као и образовани зна да постоје два језика: језик народа и језик учених л>уди (с1епси, Н пегаН ). Језик учених л>уди, латински, зове се и °га т т а Н са , и он је за Дантеа — као већ и за Римгванина Варона — непроменњив, вештачки језик, који су измислили мудри л>уди212223. Чак су и песничка дела настала на националним језишгма превоћена на лат 1шскиг;. Још вековима је латински остао жив као 21 Р. БЕНМ АХ^ (П. Леман) у: Согопа диет еа 307. 22 Ово схваташе одбацује Роџер Бејкн. Оно је, дакле, у Дентеово време било већ ф илозоф ски превладано. О. ШАББЕКА^В. Еез О еи гез б.е ЗГдег п е СоиНтаг (Г. Валран, Д ела Сижеа од К урт реа), 1913, стр. 43. 23 Италијански правник Гвидо деле Колоне (СшсЗо бе11е Со1оппе) преводи један француски роман о Троји за оне „који читају латински“ (диг дтаттпаИсатп 1едип( ); Грифиново издање његове Повести о р а з а р а њ у Т р о је (ОН1РЕШ, НШотга 47
јези к -наставе, науке, уираве, права, динломатије. У Ф ранцуској га је као су д о к и (језик ук и и уо тск Франсоа I 1539. године. Али и к а о к њ иж евии јппи латински је ж и в ео дуто хтосле к р а ја ср ед њ ет века. Данте, П етрарка, Бокачо писали оу и певали на лтгинском и на италијанском. Х ум ан и зам је д а о нов снажан подстицај угледу латшхског. Јак об Б ур 1кхарт иоовећује у својој Култ ури р е н е с а н се виш е поглавља ошптем латинизовањ у обр азов ањ а, м еђ у њ им а је д н о потлавље и латинској поезији X V и X V I века, п ок азујућ н „колико је он а била бл и зу о д л у ч у ју ћ е ггобеде“ . Она је и у Ф ранцуокој, Енглесжој, Х олаадхгји, Н ем ачкој у XVI и X V II веку имала сја ји е п р едставн и к е. Гете каже 1817. у часогшсу К ш Ш ипс1 А И егП ип („У м етност и сгарин а “): Једном с л о б о д н и је м п о г л е д у иа свет, који је код Н емаца на путу да нестане, д о б р о би дош ло када би н еки м лади интелигентни н а у ч н и к п р е д у зе о да оцени оне заиста поетсгсе з а с л у г е д е л а што с у их немачки песници у току п о с л е д њ и х триста го д и н а изнели на светлост дан а на лат инском ј е з и к у . . . Истовремено он би у зе о у о б зи р да с у и д р у г е о б р а зо в а н е нације, у а езГ ги сН о п гз Т го га е ), 1936, стр. 4. — Друга транспоновања дела са националних језика на латински: Волфрамов Вилехалм О^оИгат, МЈШеНаГт, фрагмент метричког превода; 1..АСНМАЈ*Ш [Л ахман] стр. С1ЛН и д.); В о ј в о д а Е рн ст [ Н е г г о д Е гпзг] (две верзије; види РАШ_, ВЕНМАНИ, С е з 1 а б.исгв Е гп езН (Дела в о јв о д е Е рнест а), 1927); две латинске обраде Хартмановог Грег о р и ју с а (ЕНШЗМАНИ [Ерисман] ИЗ- II 2, 1, 187). К ују н џ и н и ц у Конрада из Вирцбурга (Копгаб у о п \Уиг 2биг§, С оШ еп е Зсћтпгед.е) око 1330. латински је обрадио Ггапсо бе Мезсћебе, Аитеа јаЂтгса (Франко де М ескеде, К у ју н џ и н и ц а ) . С а г т е п д е угод гсго п е С и е п о п г з (П е с м а о Г а н е л о н о в о м и з д а јс т в у , XIII век) кратка је обрада П е с м е о Р о л а н д у (Сћатгоз д е К о1ап д, 2ВРћ 1942, 492—509); Н Ш о гга з е р 1 е т за р ге п Г и т (П овест о седморици м у д р а ц а , око 1330) заснива се на једној прозној декомпозицији дела Н о т а п д е з зер1: з а д е з (Р о м а н о с е д м о р и ц и м уд р а ц а ). Бенедетово (ВепебеП) П у т о в а њ е с в . Б р а н д а н а имамо у једној
латинској прозној верзији и једној у римованим строфама. И С опГез т о га Н з е з (М о р а л и с т и ч к е п р и ч е ) Николе Бозона (N10016 В 020П, XIV век) су преведене на латински. Исто тако преведене су још око средине XVI века и чувене копле Хорхе Манрикеа (Јогее Маппцие, 1* 1479) поводом смрти његова оца. — Гете је радо читао свој еп Х е р м а н и Д о р о т еја на латинском (у разговору с Екерманом 18. јануара 1825).
48
в р в м е т ш а к а д а је лат ински б и о свет ски је:ш к, иа њ ем у п ев а л е и м е ћ у с о б н о с е сп оразум е& але гш начип к о ји с а д а губ и м о . Ово оеснишгво хумаииста с е као
„неолатиноко24“ с оравом разликује од оредБолагин ског. Али за XIV и XV ®ек ово разликоваље 1Још не може да се опроведе. И код Петрарке и Бокача наелсђе латинског средгвег вака још је делотворно. Чак и 1551. године један италијаноки хуманиста мора јо т да се брани од „лоших песника“ XII века2526. Они су дакле још били читани! То се објашњава на основу школства XV и XVI века — и на оанову спроиалаока штампараке вештине. У XV и XVI веку ђацима оу сервирани такозвани А и с (о ге з о с (о (О с м о р и ц а аутор а )х , мутан талог оредњовековног сиотема наставе и лектире. Али и велики латиноки аутори XII века још су у XVI и XVII веку налазили ревноеде читаоце, као што то показују нова штампана издања27. Латинока 24 ОЕОКО Е1ШШСЕК, СезсћгсМ е б.ет пеиШ еШ зсћеп ЕГ(етаћтг БеиГзсМапбз гтп 16. Јћ. (Георг Елингер, „Историја новолатинске књижевности Немачке у XVI веку“), 1929—1933. Први том обрађује „Италију и немачки хуманизам у новолатинској лирици“ (ПаНеп ипд. дет деиГзсће Н ит ат зт из гп дег пеи1а1. Ј,угГк). — Антологије су настајале рано, као на пример БеИсГае рое1агит ИаЈогит (Посластице песника италијанских, Франкфурт, 1608, два тома). Након њих уследиле су НеНсгае рое!атит СаИогит (Посластице песника ф ранцуских, исто, 1609, 3 тома), Сеттапотит („немачких", исто, 1612, 6 томова), ВеГдгсогит („белгијских“, исто, 1614, 4 тома). — О новолатинској уметничкој прози О. К1и§е (О. Клуге) у часопису С1о11а 1935, 18 и дд. 25 СШТНШ8 СКЕСОКШ З СУКА1ЈЛЈЗ (= С. В. С1га1<Н СтШГо), Б е роеНз поз!гогит 1етротит (СтПјиз Сге§опјиз С1гаНиз [= Т». Б. Ђиралди Ћинцио], О песницима нагиих времена), издао К. ШОТКЕ (Вотке), 1894, 47. 26 О њиховој распрострањености у штампаном облику до 1500. године поучне податке даје СезатПсаШод д ег Шгедепбтиске (Потпуни каталог инкунабула, 1925. и дд.). Аис1отез ос!о (Осморица аутора) појавили су се између 1490. и 1500. у двадесет и пет штампаних издања. Међу њима нема ниједног немачког. — Изругивање том и осталим школским уџбеницима види код Раблеа, Гаргантуа гл. 14. 27 Удео касно и средњолатинске књижевности у штампаним књигама до 1700. године је изненађујуће велик. Упор. ЈЕАИ ЗЕ2ИЕС, Еа Битихиапсе пе Огеих апНциез (Жан Сезнек, Преживљавање античких богова), Тће Шагћиг^ 1пзШи1е, Лондон 1940, 192, и, пре свега, Е. РН. СОЕВЗСНМШТ, МедгеиаI 49
к њ и ж еш к хп ' оречн>ег в ек а ј е дал>е д ел ов ад:. ..-,:ч, , окш гру. Н 1КХ1 у Т1пи11Јех1 'ВОЛИЈКИХ и еж р ега V., м ч СТКа н ов ог врелгена — х е м а н и з м а , р о н е с а н с е , .реф.:, аацијс п р о т и в р е ф о р м а ц и је — а н а јја ч е у зсмјби ч и г , рж р е ф о р м а ц и ја д о д и р н у л а ток о в л а ш , а ху.ма<пп:>ам п рс. неса-неа у о т и т е чпгсу: у Ш п а н и ји . Х о ф м а н ек с? ' н 1 рсч о о а р о к у к ао о п о д м л а ђ е н о ј ф о р м и „опог етаријег св ета , к о ји н а зи в а м о с р е д њ о в е к о в н и м “ п осео,- ' важи з а в р ем е п р о ц в а т а ш п а 1ш ж е к гБ и ж ев н о ст и .
У лету смо тхрошли велике врем еноке распоне. Слободно наизменично кретањ е по историјским временима н прооторима за наине је Iтстражтсвање нужпо. Тачна хронолопгја »наш је ослон ац , а »не наш путоказ. Вратимо се раном средњ ем век»у. Иоторијску творевнну коју ја означавам жао „латиноки ередњи век“ конститунтсао је док р аја так К арло Велики. Тај појам т* истори.јској литератури и и је уоби ч ајен . За нашу сврху, међутим, он је н ео п х о д зн . Ја тим е означавам удео Рима, његове д р ж а в н е н д е је , њ егове пркве, његове културе у обликовањ у целокгушгог средтвег века, дакле један имеого обухватнн ји ф ен о м ен иего што је наставак егзистенције латинског јези к а и књижевности. Рим је у ток у мшотих столећа н ауч и о д а егзистеанцију своје др ж ав е схвата као универзал.Н 1у /мисију. Већ Вергилије то изриче ,у чувеним стиховим а Е н е п д е . Од Овидија (А гз а т . — Љ у б а в н а веш т ина I, 174) ствара се релација огЂгз („свет“) и игЂз („Рим “), која онда у Константиново в|реме постаје нати ис на кованом новцу, то јеот сл у ж б ен а публицистика28, <која још и данас Тех^з апд. Гћегг јггзГ А рреагап се гтг РггтгГ (Е. Ф. Голдшмит, Средњ овековни текстови и њ ихово п р во п ојављ и вањ е у штампаном облику) Л ондон, 1943 ( = 8ирр1етепГ № Ше ВгШодгарМса1 8осге^у’з ТгапзасИопз N 0 . 16). Т у се на стр. 29 и д. говори о АисМ гез осМ. — О ш тампаним дели м а Јована од Солзберија вид. поглављ е 7, § 5. ове књ иге. — О иш чезавањ у латинског као м одерног к њ иж евног јези к а прем а подацима сајам ских каталога од 1564— 1846 упор. ГН1ЕОН1СН РА1Љ8ЕТЧ,
СезсћгсМ е дез де1ећт1еп ЏМегтгсМз атг &еп деМзсћетг 8сћи1еп ипд ЈЈтггиегзгШеп (Ф ридрих П аул зен , Историја учене наставе на немачким школама и универзитетима), 1885, стр. 785 и дд. У годинама 1564— 1570. износио је проценат латинских књига 69,2; од 1741— 1750. износио је 23,8; од 1791— 1800. још само 5,8.
28 Упор. Ј. УОСТ ( Ј . Фогт), Огћгз Вотапиз, 1929, 17. 50
ЛЛТИНСКИ
С Р Е Д Н .И
ВЕК
жпви у фррмули иаитаке курије игћг е1 огН („граду и свету“).иУздизањем хришћаттства у >ранг држаште религије универзализам Рима добио је двострук вид: држ ави се ирвдруж ила владалачка 1претензија цркпе. К шј> настављач Рима осећао се средњи век и захвал.упбЈу три идеје. След историје“чбвечЖ хармонизује се са иогоријом ш ест дана стварања света и шест животних до б а човекових (РЕ 34, 190 и дд.; 37, 1182; 40, 43 и дд.). Томе се п р и др уж ује подела на четири светска царства — као алегоријоко тумачење пророчанстава из Књиге нророка Данила (II 31 и дд. и VII 3 и д д .;29 В е с ш Ш е ћег — О држ ави бож јој XX 23 и X V III 2). П оследњ е о д тих царстава је римско. Оно одговара д о б у зепесШ з (,,старост“) и траје до краја мерења земаљског времена, које се онда укида од стране небеоког сабата. Д а се нриближ ава крај земаљаког времена би ло је зајем чено речима апостола по 5, т ^мо5 заесиЊ гит Аеует ! („нама, на к оје пошљедак свијета д о ћ е “ 1 К ор. 10, I I 30). Прахришћанско очекивање краја времена тиме је уграћено у оредњовековно 1миипљење. Бесконачно често та се реч наводи о д стране оред 1њ овековних аутора — б е з назнаке извора, наравно, какви оу готово сви аредњовековни цитати — или се на то алудира. Али ове гшузије модер,ни историчари културе често не уочавају, него их схватају као иаказе средњ ег века о себи самом. Ако се у нокој хроници из V II века наће реченица: „свет је у старачком д о б у 31“ , он да из тога н е треба извести 29 Прво у грчком коментару Књиге о Данилу епископа Хиполита из Рима, написаном око 204. године; Јероним је преузима у свом коментару Књиге о Данилу и осигурава јој опште важење. 30 Тај текст даје Августин (РД 40, 43). У Вулгати стоји: . . .а б . согт ерИ оп ет п оз^ гат , т д п о з ј т е з заесиЊ тит петиШ („... за опомену нама, на које крај света дође“).
п еи е-
31 Ргеде§аг ед. КК1Ј5СН (Фредегар изд. Круш) у МСН, ЗсггрГотез тет. Метои. (Историјски споменици Немачке, Меровиншки историчари) II стр. 123. О Фредегаровој јадиковки пе цигзциат ро1ез* ћигиз Гетроте пес ртезитИ отаЊггћиз ртесеЛеШез еззе сопзгтШз („да се нико у данашње време не може
51
психолоашки зжључак о „стгирачком осећануу'1 ешхе, него алузију иа Августиново паралелизовање (римске) завршне фазе историје авета са старачким добом32, Даите у свајај визији раја (Рај 30, 131) дознаје да је слободан још само \мали број места небеоке руже. И он живи у ишчекивању краја света (уиор, и Сопушш — Гозба II 14, 13). Из Библије је у средњовековно историјско миш* љење дошло и теолошко образложење за замену једног царства друшм: ге%пит а %еп1е т %еп1ет 1гатјег!иг ргорГег тјизШшз е1 т ји п аз е1 сопШтеИаз е! <Цуег5о$ с1о 1о 5 („краљевство се с народа на народ преноси услед неправди, насиља, увреда и различитих превара“, Еклезијастик = Исус Сирах 10, 8); Лутер: „Због насиља, неправде и тврдичлука прелази краљевство с народа на народ“; 1р$е (Иоттиз) тиШ Гетрога е1 аеШ1е$, 1гап$јеп1 ге$па, а1дие соп$1Иш1 („и он [Господ] мијења ©ремана и часе; смеће цареве, и поставља цареве“, Дан. 2, 21). Од речи 1гап$јегге („пренети") настао је појам 1гап$1аИо (,,преношење“), који јје фундаменталан за оредњовековну теорију исгорије. 06нова империје од стране Карла Великог могла је да се схвати као ореношење Римоког царства на један други народ. То значи формула 1гап$1аНо трет („дреношење царства"), којој је онда касније придодата и 1гап$1аНо $1и(Ш („преношење науке"33, нреношење науке из Атине или Рима у Париз). Царство средњег века преузело је од Рима идеју светског царства, имало је дакле универзалан, а не националан каракзаносити да је сасвим сличан ранијим беседницима“, исто) треба судити исто као и о одговарајућем пасусу код Гргура из Тура (у поглављу 8, § 3). 32 Јадање због остарелости света налази се већ код Лукреција II 1150 и дд.; у III веку код црквеног оца Кипријана (Аб. ОетеГтГапит — Деметријану гл. 3). Упор. о томе и ТОУМВЕЕ IV 7 и дд. 33 „Представу о моделу“ дао је Хорације (Ер1 [Писма] II 1, 156): Стаесга. . . агГез / 1пШШ адгезН ИаНо („Грчк а . . . умећа / Уне у сељачки Лациј“). — Представу о (тапз1аНо 5<и<Ш („преношењу науке“) налазим први пут употребљену у једном Ериковом (НеГгхс) писму К арлу Ћелавом (Рое1ае III 429, 23). — Упор. Е. ОЊЗОЈЧ, Еез 16.еез е 1 1ез ЕеНтез (Е. Жилсон, Идеје и књижевност), 183 и дд.
52
тер. Иото тако утттоерзална је и 1пр€пчзнзија ртмоке цркве. 8асег(1оНит и гт регт т („црква и царство") највшне су инстанце овета. Сарадња те две силе је стте до XI века но(рмаЈша појава. Она остаје као идеал и у тешким оукабима следећег периода. Још почетком XIV века то је тачка ако 1каје кружи Дантеаво мишљење. Идеја о трансдацији прожима публицистику Барбарасе3'*, каји се и сам свеано аслањао на Карла Великаг. Од Карла је немачка историја векавима исцреплетана са идејам абнове Рима3435. Ајш и палитичко и династичко песништво Немачке за време Штауфоваца великим је делом на латинском. Најсјанији стихови посвећени Барбараси нису наоисани на немачком него на латинаком: то је дело келнскаг „Архштоете“. Стицањем сицилијан)аке круне штауфовски двор је још уже повезан са латинаким пеаништвам. Хајкриху VI су пасвећена дела Готфрида од Витерба (СоП^пес! уоп ^Негћо). У сицилијанском царсппву Фридриха II настаје ирва италијаиака песничжа школа, али је цар истовремено уживао у латинским комедијама које ^су стварали његови правшвди, а од Бнглеза је добијао латинске похвалне песме36. Не забаравимо, мећутим, да се „латински средњи век“ ни у ком случају не исцрпљује идејом Рима 34 Како каже Ото Фрајзиншки (ОПо у о п Рге1зте). У епу М дигт из (Л игурска песма, о борбама Фридриха Барбаросе у северној Италији, Лигурији, оп. прев.) са актуелном историјском тематиком, насталом 1186/87, од непознатог аутора, саопштава нам се да је Карло ослободио Империју и онда је пренео на себе. Рајна сада, наводно, влада Тибром (I 249 и дд.; III 543 и дд. и 565 и дд.). 35 У том појму стапају се веома различити идеали. Упор. Р. Е. 8СНКАММ, Кагзег, К от ипб. КепоуаИо (П. Е. Шрам, Цар, Ргш и реновација), 1929. — Е. КАНТОКОУПС2, Кагзет РтГебтгсћ II. ЕтдапгипдзЂапб (Е. Канторовић, Цар Ф ридрих II. Допунски том), 1931, 176. — О различитим нијансама каролиншке и отонске идеје царства упор. САКБ ЕКВМАИИ у: Ш. Атсћ. 6, 1943, 412 и дд. — Лепа књига Федора Шнајдера, Рггм и идеја Рима у средњ ем ве к у (ГЕБОК ЗСНИЕШЕК, Котп ипб Е от дебапке гт МШе1аИег [1926] жели да истражи духовне основе ренесансе.
36 ЕКИЗТ КАИТОКОШ1С2, Кагзет Ртгебтгсћ II. Етдапгипдзћапб, 1931, 132. Ту су и исцрпни докази о латинској књижевности на царевом двору.
53
у смислу његовог свелмчаша или ггежље :*ц. н»егшом обновом. И деја транслације уор аво и г к ж а з у је да је црелошегве владавише са једног царства на друго ттоследица кривице и злоупотребе те власти. ВсК у Хјришћаноком Риму IV (века отворена је представа о „Риму покај|ни]ку“, „који као грешан човек тек након кајања збот проливепе хриш ћанске крви, исиаштања и оиредељивања за Христа, (може да буде поново примљен у овету заједницу37“. Јороним, Амбродијс, Пруденције најавлуују ту идеју. Ав.пустин онда идводи још оиггрији заакрегг. Многохвал»оне врлине Рима са хришћаноког становиш та су мане. П оглед хришћана треба да се окрене о д земаљоког Рима, чија је историгја део спп(а 5 (еггепа („земаљаке др ж аво“), царства зла, ка сШ (аз Ое1 („рржави б о ж јо ј“), надземаљоком царству бож јем . Д анте је п р е ћ у ш о п оби јао те Августинове идеје. Он Рим Вергилија и Аштуста повевује са Римом Петра и његових наслед 1ни1ка. Немач 1к о царство и римски империј, паганоко и црквено, августиновоко и дантеовоко схватање и стср и је — то су само неке од налетости к о је садрж и и деја Рима. Али све оне биле су обликоване и и зн есен е на јези к у Рима, који је и језик Библије, црквених отаца, цркве, римских аисШез који су оостали 1канански, коначно и средњоеековне науке. Сви они спадају у слику „латинског средњег века“ и чине његово обиље.
§ 5. К0МАМ1А („РОМАНСКИ СВЕТ“) V данаш њој наунној језичкој у п ш р еби под називом , Д о т а т а “ подразум ева с е свеуткупност земаља у којима с е 1г оворе романски језици. Ови језици настали су на тлу Римаког царства — од Др(ног Мора до Атлантика. Ако започнемо на истоку они иду следећим редоследом — румуноки, италијаноки, француски, провансалаки, каталаноки, 'пшанаки, португалкжи. Сродност измећу језика иберијског полуострва, Фран37 Р. К1Л1ЧСКЕК, ЕбтгзсЈге СегзЈезгаеИ (Ф. Клингнер, Римски духовни свет, 1943, 449.
54
цухже и Италије била је позната већ сре.имгм жку. Дантеова расправа 1)е \>и1%ап еЊдиетга (() нароОпом говору) класично је слкуцучанство аа то. Иаучппци XVI и XVIII <века (Паскје [Ра.ччшегЈ, Волтер, Мар монтел) схватили су провансалски — 1с кт^а^е птго.п ои готат соггот ри — („романоки или игпваренм римски језик“) жао матерњи језик осталих, олиач;-г*али су га и као готап гизпцие („сељачки римски‘‘>, -пој потиче од израза Ипуиа готапа гиапса („сел.ачки мански језик“), о којем ћемо ниже говорити. Овај са ч је преузео Франсоа Ренуар (Ргап9015 Каупоиагб 1761 — 1836). Он је био Провансалац и учио је да је нро вансалски — који он зове 1ап%ие готапе („романски језик“ — од VI до IX века доминирао читавом Фраицуском и да су сви други романаки језици настали из њега. Тада је француски археолог Арсис де Комон (Агс155е бе Саишоп!) ову тезу, а тиме и реч „романски“, огаренео на уметнички стил, који је наводно владао од краја антике до XII века. Ренуарова истраживања значајио су допринела упознавању трубадурског пеоништва. Његова теза, 1мећутим, што се тиче историје језика, м ј е могла да се одржи. Оснивач .романске филологије, Фридрих Диц (Рпес!псћ Шет. 1794— 1876) одбацио је Ренуарову тезу о првенству провансалоког и учио да >су се сви романски језици самостално развили из латинског. Речи романски, Кот ат а имају, мећутим, једну много старију, данас уиола заборавл>ену историју. На њу морамо да се падовежемо, ако хоћемо да стекнемо исправну иеропективу. Котата је термин изведен из речи гот апт , као што је ова изведена из речи Кота; као 1аНпиз (,,латиноки“) од КаНит. Наслеће Рима рааподељено је на речи 1аНпш и готапиз. Мећу језицима Лација, „латинаким“ наречјима, морао је да стекне предност онај којим се говорило у Риму. У Римском царству дуго се само владајући виши слој звао „Римл>ани“, Котат. Подјармљени су задржавали имена ш ојих народа (Гали, Ибери, Грци итд.). Тек Каракалиним едиктом граћаноко право је додељено свим становницима царства (212. године). Отада су сви граћани царства мотли да се зову Котат. Од 55
овакгаог пропшреи»а рнмскаг царстта био јо <-имо је. дан коцхик д о стваран>а мове озиаке за читано <>>!,ом.ис> подручје земаља пасељених „рЈшљанима**. И< ., 1)сГ,а аа јед ш м овадшим мовмм, кратким, иоражајним м?л<пом за Јт репит К от апит , или ог Ђгз К от ап т , м о г а да је постала још већа откако су се варвароки народи населаши 1на тлу Рммског царства. У том кризиом кремону у латиеским и грчкмм текстовима јавља се име К оташ а, етрви пут под Константином38. Та реч се употребљава ове до меровимшког доба, чак и касније. V једној иохЈвалници краљу Х ариберту (СћагЉегД) каже Фортунат (ћео стр. 131, 7): Нгпс сиг ВагЂапез, Шгпс Нотапга р1аид.И: Вгиетзгз Ипдигз 1аиз зопа! ипа игп. Њему, што варвари ту а Романија онде му кличе, Једна се одаје част, само на језика два.
Од времена Отона мења се значење термина Котата. Он сада означава романаки д е о царства — Италију. Коначно се ограничава на италијанску провинцију Ромању, то значи на стари егзархат Равену. Реч К о т а т а у првобигном (касноантичком смислу замен>ена је од VII и V III века новим историјским творевинама; речи гот апиз и гот ат си з остају, међутим, и даље живе. Кад се латинсжи говорни језик (народни латински, вулгарнолатинаки) толико удаљио од писаног језика да је за њега било потребно посебно име, поново се у новом облику јавља стара поларност К ота-ћаИ ит. Разликује се 1т§иа 1аНпа („латински јеј зик“) и Ип%иа готапа („романски језик“, и са додат| ком гизНса — ,,сељачки“). Као трећи јавља се Кп§иа ! ЂагВага („варварски језик“), то јест немачки. Карак1 _________ I 38 Упор. САЗТОК РАК13 (Гастон Пари) у: Нотата I, 1872, 1 и дд. — За новију литературу вид. Р1геппе 289, нап. I. — Између 330. и 432. године име Нотапга се јавља у девет латинских текстова (2ЕЊЕН [Цајлер] у: Веиие дез ЕНг&ез 1аНпез 1929, 196). Али и Атанасије (НгзГогга Аггапогит [Аријанска историја] означава Рим као рлутрбтсоХи; ттј<; ‘Риџоппн; („метрополу Романије“).
56
Т0|>т‘т ч н о јо 'Ш 1к‘и:и>р. КЧУЈИ око 6<М). к> П>п- пт*и- < нчмппто {'к>м;«Н11.н>н;ми>ј Шпачигји. ј<чи и»' иоаиаји уи«> |Ч'лт; сиик'гоицију ти\ трнју уиогЈнчмшч је тк .и „Ролишаки” јс имс лсоје је раии ср<ллп*и нек дао и чичхдапшеким наролннм јеаицима, ц то у ошопшпјн нре.ма јеанку уче.них Јкули. лапшеком. Речн наиелоие ол гоппипсих и о»д агрнлота готтпсс (у француеком. нршганеалек<.>м, 11иии ј о к ч х м . Iпа.:»Iгј;иге-кчш. ре г<>ј х >м.и< ском) иткада ее дге уиотргчнкшају као имена н.цн>и\ (за то еу иостчујале др \те речи), ного као ;наанн п\х јеаи>ка — дакле у иогом елшелу као нталнјаигоко уо1$агс, Старофранцуеко готшк., шпанеко гопишсе и 1П'алнјанекп гоппико гакне еу ианедннце. Ши\ је ет1К> рно латннскн ооразовани слој и оне • ошачавају све Јххманеке јелике. ■Њн.\ еу оеећали као целнну наеунрот латшгском. Епгошшипсг, гопшисш', гот ш кт с лначн: право:ип'.и кнлгге 1на наролне јелике или нх ша шнма писати. Тачеве .кљнте могле су онда и саме да ее лову готшк., гоиит 1, гопиш , гопит сс, го п и и к о — еве илведенице о д го т ш п сс („рпмоки“). V старофранцуеком готапТ, го п и т лнлчи „дчгороки роман у е п г \у “ , у смислу: скгкига ла н ар од. V новрагпом иреводу иа жшш> скн оваква >кн>нта м огла би д а се на;к>ве гопиш пска (додај: ИЈн’г)л\ Речп роман и романтнчан40 су, дакле, у блнској вели. Ром аптично је у енглсској п немачкој јелшгкој уп отребн још и у XV III ваку неш то „ппч> бн могло да се деш ава у ромаш 1у “и. Италнјанокп адекват за старофраиигуоко гопит јссте :гали1ци;к1м гоК ао у јед н о м св ед оч аи сти у и з д ел а ЗресиН пп гецит (К н еж евск о о гл е д а л о ) со<1. В о п п 720 1о1. 19а, А лвара Пелаја (А1уаго Ре1ауо), н ап и сан ог 1344. године: К1 Шео ргаессрИ Г )от т и 5. . . запсГаз зс п р Ш га з . . . 1едсге ис>1 аисИге е ( поп гот апИ соз т сјиИпа; / аћи1е е! т еш кгсш с! сагп1з сМесГакШа сопН пепГиг. . . („Зато је Господ и а л о ж и о д а се . . . Свето пис м о . . . чита и сл уш а, а и е готстИсг, у којмма су садржш ш наклапањ а, и зм иш љ оти н е и п у теи е н а с л а д е . . .**). А0 З а ф ун дам ен тал и а истраж ш ш њ а речи „романтичшГ* треба да захв ал и м о и страж иначу Р усоа А лексису Франсоа (АГЕХ13 РНАНСОТЗ у: АппаШз Јеап-Јассргех Иои.чзеаи V, 1909, 237 и дд. и у МНапдез ВаШегг$рагдег, 1930, I 321. 41 На ф ранцуском се то зово гот апезцис. 57
т ап го (,дкшаш“). У том омислу реч употре5л.ан «».}., Данте (Чист. 26, 118). У француаком и италијанаком, дакле, од го>ччпч;е настаје име жњижевне врсте. Слично ,тече рл но; у шпанском. И оцде гот ап се прво значи „наро рш језик“, а потом дел о писано на том јези к у, у почегку још без ограеичавања 1на појединачни род. Оусреће се изведена конструкција гот ап даг Ш?гоз = преводити (СагсИаво, Јиап с!е УаМез — Гарсиласо, Хуан де Валдес), али и формгуле жао 1оз готапсгзШ з о уи1%аге$ („писци на народном јези к у “ — М аг^иез с1е бапШ1апа [Маркиз од Сантиљане]). Од X V века јавља се, онда, гот апсе као оанака за поетаку вр сту жоја се још и данас тако зосве, и која с е о д X V I века сакупља у збирке под називом гот ап сегоз. Шоашваки роман означава се италијанском позајм љ еницом поуе1а (као и у енглеском). У аредњем веку постоји ж ултурно заједништво романског света, без обзи р а н а јези чк е границе. Мноти Италијани певају на провансал 1ако(м .(као што, обрнуто, Данте у К ом еди ји једн ом великом Проваесалцу ставља у уста свој матерњи језик). Дантеов учитељ Брунето Латини (ВгипеИо Ба1лт) ш ш е своје главно дело на француском. Карактеристична је једна песма трубадура Рембоа де Вакераоа (К аЈтБаи! бе Уадиеиаз, око 1200), чијих је пет строф а састављ ено наизменично провансалаки, италијаноки, севернофранцуски, шскоњаки, португал1аки42. Т о с у језици к оји су тада били у употреби у романској лирици. То ш то су могли да буду употребљени наизменичво, сведочи о живој овести о јединственом романском свету. С|ву ваизменичност као уметничко средство сусрећемо у Шпанији повремено у сонетима Гонгоре и Лопеа. Од око 1300. године романски свет се ове више диференцира према језику и 1култури. Ипак романаке нације остају повезане историјом овог настанка и захваљујући стално 42 С личне п р и м ер е н ав од и V. СК ЕЗСШ 1 (В. Крешини), Н от & т са РтадтепГа, 1932, 523; н ем ач к е и д р у ге прим ере види у МГ. Ш А СКЕН КАСЕЕ, Р оеП к, В ћ еЊ ггк ипб. ЗННзНк (В. В ак ерн агел , Поетика, рет орика и стилистика), 2. и зд . 1888, стр. 493 и д.
58
жином орнооу према латиноком јечи!ку V овакном лаоавнјем смислу м ож е и даље да се говори о ромаггском свету, који насугврот германоким наролима и књижевностијма иини јединошо. Најстарији романоки језички опоменик су Штразбуршке заклетве из 842, али то је документ, а ,не књижевност. Твк у XI ваку43 почиње ланац француских књижевних споменика. Шпанока књижевност почигве крајем X II века44, а италијанска тек око 1220. године Песмом С унцу св. Фрање и сицилиј анском уметничком лиршком. Каано укључивање Шпаније и Италије објашњава се доминацијом Француске, а рани почетак германских споменика (у Енглеакој ако 700, у Немачкој око 750. (Шдине), с друге стране, сушппинском различитошћу германоког света наоуорот романском. Оно на шта се овде мисли м ож е да се предочи на ТТТтразбурнжмм заклетвама. У р о м а н с т ј верзији оне почињу: р го Лео ат о г е1 скпзН ап роМ о е1 поз1го сотип заМатеШ („за љубав бож ју и хршпћански народ и наше заједничко )спасење“). То је још веома близу латинском. Насунрот томе на старовисоконемачком: т %ос1е 5 т т п а тд, т 1кез скпзН апез јо1скез тд, ипзег ке&кего ^екаП т ззг. . . („за љубав бож ју и овај хришћански народ и наше спасење“). То је сасвим друкчији језички свет. Романаки човек мош о је још дуго да се служи једним мање или више исквареним латинским, могао је отуд и да се <радом вине до коректног латинског. Герман мора да латински језик учи из основа као страни језик —- и о н га онда одмах учи правилно. Око 700. године у Внглеакој се пише једним задивљујуће чистим латиноким, док у франачком царству влада језичко раауло. Чак и виоокоученим Италијанима могле су да се десе грубе граматичке грешке, којима су се немачки монаси омејали. То је искусио Гунцо ! из Новаре (С111120 с!е Моуага), који је 965. у пратњи 43 П есм а о Е ул али ји (крај IX века) стоји без паралела и наследника. 44 П о М ен ен десу П и далу, П есм а о С и д у (М ЕИЕКВЕ2 Р1БАЦ, Р о ет а б.е1 Сгб) настала је око 1140. Ја верујем да могу доказати д а н и је могла настати пре 1180. године; упор. о томе у наставку књиге.
59
Отона I боравио у Немачкој и у разговору са мпнасима Санкт Галена употреби о погрешан палеж. Због тога се правдао у једн ом писму у коме каже да су га погреш но оптуж или за неповнавање граматике, „иако ме понекад ом ета уп отреба нашет народног језика, који је веома близак латинском “. Блискост народног јези к а латинском одржава се к р о з читаву и стор и ју ром аноких језика. Она се маниф ест у је у најразличитијим облиш гма. Сви романски јези ц и м огу у свим еп охам а д а врш е позајмице из латинског. С тар оф р ан дуск а П есм а о Роланду (око 1100. године) почиње: Сат1ез И тегз, позГте етпретете тадпез^ Реч та%пи5 п оти сн ута је већ у каснолатинском терм ином &гапсИз, и у р ом ан ск и м језицим а наставља да ж иви сам о %гап<Пв — с а јед н и м јединим изузетком Сћаг1ета&пе (К ар ло Велики)*6. Л ингвисти ово објашњ авају тврдњ ом д а је т а ^ п ез у н аведен ом стиху „лати н и зам “. ЗаборавЈвају сам о д а су сви веллки споменици р ом ањ ж и х јези к а п р о ж е т и латинизмкма, да се они понеосад свеан о употребљ аазају као говорни украс, И званредан и р и м ер з а т о јест е Д ан теова Комедија. Н алази се там о — с а м о јед а н прим ер м ећ у стотшш!а — латинска р еч у/ г („човек, м у ж “) у облику у/го, јер ј е Д ан теу бњла п о гр еб н а р и м а на — гго. Кдда, међутим, ф ранц уск и X X века за „ваздухоплов“ ствара реч а^гоп (од лат. а^1з — „птица“), о н д а је ту лосре&и ист*и о д н о с. Л атш ш ке п о за ј мл»ешше у романским језиц им а не д е л у ју као „стране речи “ , као у немачком. Л атински о ста је за јед и и ч к а н леисцргтна залиха за св е р ом ан ск е јези к е. Р ом анск е књ и ж евн ости с у водећ е у заладном с в е т у о д крсташ кнх п охода д о Ф ранцуске револуције, п р и ч ем у он е јед н а д р у гу смењ у>у. Само гкхлазепн од р о м а н ск о г свепга д о б и ја сс тачна слизка о ходу новије к њ и ж евн ости . Од 1100. д о 1275. годиле — од Песме о45* 45 К р а љ К арло, наш вели ки цар. Ш пански 1атпаИо с т о ј и изоловано.
60
Роланду до Романа о ружи — француска књижеттост ц духовии живот шружају узор за остале ншшје. Сре;у њовисо(К01иема1Ч1ка књижввност преузима готово сву грађу из француоког песништва, чак и Песма о Нибелунзима показује, орема истраживањима Фрндриха Паецера (Рпес1псћ Рапгег)'’7, да је у великој мери зависеа од франоцуоких извора. Дворска 1култура Фраицуске зрачи до Норвешке и до гунутрашнуости Пиринејоког полуострва. Па и Роман о ружи обраћује се како у То1Скани у Дантеово време, тако и каоније од стране Чосера у Енглеској. Књижевност француских енова и романа тече у широкој струји црема Италији, да би је тамо Бојардо и Ариосто нретопили у блиставу уметничку форму ренесансе. Али већ од 1300. књижевни примат прешао је на Италију: Данте, Петрарка, Бокачо, висока ренесанса. Оиа (као „италијанизам“ повратно делује на Француску, Енглеоку, Шпанију4748. Почешком XVI века почиње затим „златно доба“ Шпаније и више од једног столећа влада европским књижевностима. Познавање шпанског језика и књижевности је за „еврооску“ науку о књижеености исто тако важно као и еознавање шпанског сликарства за историју уметности. Француока се тек од почетка XVII века коначно ослобаћа италијанске и шпанске превласти, д а би онда сама ореузела оримат, који остаје неугрожен до око 1780. године. У мећувремену се у Енглеакој од 1590. развило сопствено велико песшшгшо, на које, мећутим, коетинент обраћа већу пажњу тек |ОД XVIII века. Са књижевним светаким силама романског света Немачка никад није могла да се такмичи. Њен час долази тек у Гетеово доба. Пре тога она само прима утицаје споља, али их не зрачи. Однос Енглеске према романском овету посебне је врсте. Готово четири века Енглеска је била део Империјје. Римоке трупе повукле су се 410. године, али 47 ЗШбЈеп ги т ШТзе1ипдепИеб.е (Ст удије о Песми о Н ибелунзим а). ГгапШиг* аш М а т , 1945. 48 П редставу д а су и Ш панија, Ф ранцуска, Немачка итд. дож ивеле „ренесансу“ треба одбацити. Те зем љ е имале су, међутим, јед а н или виш е таласа „италијанизма“ — што је експортни облик италијанске ренесансе.
61
Августинова мисија (од 597) значила је д р у п у роман изаци ју или, кагко то и зр а ж а в а један еитгл^-ки исто ричар, „повратак Британије Европи и сопств ;ној прош лости/,!1“. Римоки олом еници надж ивели <\ гсрманска досељ авањ а. Они су подстак ли нортуморијску скулптуру сед м о г века и показиваии су с ггопосом7’. Захваљ ујући н ор м а 1н оком осва ја њ у и анжујским краЈпевима, Бнглеока ностаје у ток у неколико векова анекс ф ранц уск е културе. Ф ранцуски постаје језик књ иж евности и држав!ног ж и в о та , латински — језик вишег образовањ а. П ари з је (књижевна престоница Енглеске. У латинокој р ен еса н си X II века Бнглези и Велш ани уч ествују са бли стави м остваретБИма. Тек 1340. законоки се и зјед н а ч а в а ју Внглези францускот и саског порекла495051. Зн ачи , у т о к у X IV века ове две расе и ова д в а јези к а стап ају се у је д н у целину. Том врем ену припада Ч о сер , ирви р епрезентатив 1н и песеик Енглеске. Он црпе и з ф р а н ц у ск е и италијанске супстанце. У-мире 1400. !Годину д а н а п р е тога крал> у парлам енту први пут уп отр ебљ ав а енглески, који је од 1350. школкжи јези к , а о д 1362. оудск и . Средњовековна Бнглеска опада у р ом ан ск и овет. Али „у реформацији Енглеска, к о ја је п остал а п унолетна, отпушта своје латинаке учитељ е, не уопоставивш и више блиску повезаност са окандинавоким и нем ачким земљама. Британија ј е п остала овет за о еб е52“. Енглески јези к је германоки ди јалект препун ром аеоких и латиноких ути ц аја. Н ационални карактер и 49 СНН. БАШЗСЖ, Тће Макгпд ој Еигоре (Кр. Досн, Сгаарање Европе), 1929. 209. 50 Г. З А Х Б (Ф. С а к сл ) у: Јоитпа1 ој Ље УЈагЂитд апд. СоитГаиШ ТпзШиГез 6, 1943, ст р . 18 и н а п о м е н а 4. О културн и м в е за м а и з м е ђ у Е н г л е с к е и И т а л и је у V II в е к у упореди IV. 1,ЕУ180]М , Епд1апб. апб. Гће СопИпепГ гп 1ће ЕгдћГ Сепћггу (В. Л е в и с о н , Енглеска и континент у VIII веку), 1946, 142. 51 Ј . Ј . ЈХ Ј55Е К А Н О , А ЕИетату НгзГоту ој 1ће ЕпдИзћ Реор1е (Ж . Ж . Ж и с е р а н , Књижевна историја енглеског народа) I [1 8 9 5 ] 236. 52 О . М . ТН ЕУЕГ јУ А И , СезсћгсШе Епд1атгбз I (Ц . М. Трев е л и ја н , Историја Енглеске I [1 9 3 7 ]) 4; о т о м е и Епд1апб апб.
Гће МебИеттапеап ТтабШоп (Енглеска и медитеранска традиција) и ВтШзћ Ат1 апс1 МебИеттапеап (Британска уметност и Медитеран) Ох1ог<3 ХЈгтл Р г е зз . 1945, о д н о с н о 1948.
62
облици жтвота у Ентлеској иису ни романоки ни германоки, него — енглеоки. Оии представл>ају срећаи спој социјал1ног конфо рмизма и личног нсканформизма, опој 'кшсав није остварио ниједан други народ, Однос Енглеске према романском свету, а то аначи према евроцско!Ј тредицији, цроблем је који у енглеској окњижевности стално иокрсава. У XVIII веку (Поуп, Гибон) латиноки свет има велику привлачн.осг, у XIX веку Иемачка. У XX веку поеово се наглашавају римске традиције сваке врсте — интересаштга појава, коју овде можемо само површно да дотакнемо. О. К. СћезИегДоп (Г. К. Честертое) и Хилер Белок (НИа1ге ВеИосј били су темпераментни акгивисти у том сукоб|у. Далекосежниј а је књижевна кригшка и књижевна подитика коју је од 1920. заступао Т. С. Елиот: „Три или четири велика ромаисијера не чине књижевност, иако је Рат и мир веома велики роман. Кад би били одстр 1ањени сви историјски утицаји Рима — све оно што смо добили од нормаеоко-француског друштва, од цркве, од »уманизма, од. оваког директног или индиректног канала — шга би остало? Неколико малобројних тевтонских корена и љуштура. Енглеока је Д1атинска’ земља, и ми свој Д1атинитет' не морамо д а узимамо о д Француакез;).“ Захваљујући романском свету и његовом зрачењу Запад је добио латинско школовање. Његове форме и плодове треба овде д а оомотримо. То значи да оа ооштег прећемо ;на конкретно обиље историјоке супстанце. То значи да треба да идемо у детаље. Али, као што је Аби Варбург (Аћу \Уагћиг§) шворио својим ученицима, „сам драги Бог акрива се у детаљу“.
м Т ћ в СгИ еггоп, октобар 1923, 104.
63
ПОГЛАВЉЕ 3
КЊИЖЕВНОСТ И ОБРАЗОВАШ; §
1. С л о б о д н е у м е т н о ст и — § 2. С х в а т а њ е аг1с$ у гредтем в е к у — § 3. Г р ам ати к а — § 4. А н г л о с а к с о н с к е и каролиишке с т у д и је — § 5. Ш к о л ск и а у т о р и — § 6. У н и в ер зи тетн — § 7. С е н т е н ц и је и п р и м е р и
К њ ижевност спада у „обр азов ањ е" . Зашто и от* када? Зато ш то оу Грци у јед н ом песн и к у нашли идеалан одр аз своје п рош л ости , свог би ћ а, света својих богова. Они н ису имали ни свеш теничке књиге ни свештеничку касту. Х ом ер је за њих би о „традиција “. Од VI века он је би о ш к олака књига. Отада је К1кижевност ш колски п редм ет, а континуитет европске 1Књижеаности везан је за ш к ол у. Образовни систем постаје носилац к њ и ж ев н е тр адиције: чињенично стање које спада у карак тери сти ке Европе, али није изазвано оуш тинаким разл озим а. Д остојан ство, самосталност, васпитна ф ун к ц и ја п о ези је, конституисани су захваљ ујући Х ом ер у и њ еговом каонијем деловању. А могло је да б у д е и сасвим др ук ч и је. У јеврејству ученик учи „закон“ , а књиге М ојсијеве нису никаква песма. Али ано ш то оу Грци учинили први, Римл>ани су опонаш али. Н а почетку римског песнииггва стоји Ливије Андрнзник ( ћ т и з АпсЈгошсиб, друта половина III века). Он за ш колу преводи Одисеју. Његови савременици Н евије (Маеушз) и Еније (Еппшб) створили оу националне спевове, који су могли да стоје на месту И лијаде. Али тек Вергилије је испевао римски национални еп оветског значаја. Та] апев се и садрж ински и ф ормално надовезао на Хомера. Он је постао ш колска књига. Средњи (век је преузео традиционални спој епа и ш коле о д антике. Он се чврсто др ж ао Енеиде и њој је придодао библијоке спевове, 64
КЊ ИЖ ЕВНОСТ
И
ОВРАЗОВАЊ Е
који су апоља опонаш али Вергилија, али нису могли да га потисну. Читање тих спввова је права мука Вергилије је остао киима наставе латинеког језика. Класици м одереих нација постали су, овца, такоће, школска лектира, макар за то били тако мало подесни као Шекспир или Гетеов Фауст. Елемвнтарно зеањ е о европском образовном систем у такоће слада у науку о књ ижевности1.
§ 1. СЛОБОДНЕ УМЕТНОСТИ Ооновне црте средњ овековног образовног система имају своје корене у грчкој антици. Софиста Хипија из Елиде, саврем еник Сократов, за старе Грке је важ ио као оснивач васпитног система заонованог на спобедним ум етностим а. Грчки с е то зове еухихХио^тса^беСаШто значи „обично, свакоднеино образовање2“. Платон је, к а о пгго је познато, хтео д а као средство за образовањ е призна сам о ф илозоф ију. Он је нападао Х ом ера, о р отер ао песнике и з своје држ аве, али је одбацивао и „оош те образовањ е“ . Тоталитарна претензија, к оја је у оонови сваке ф илозофије, никада није оспоравана са толико страсти и тако ош тро као у случају највећег грчког мислиоца. Али он је са својом педагогиком д ож и в ео неуопех к ао и са авојом политиком. Њ егав савременик, беседник Иоократ, посредовао је у том сук обу изм ећу филозофиј еу и огаитег образовања тако ш то !је обе ове образовне силе признао као равноправне. Он их је степеновао тако да предмети огаптег образовањ а треба д а служ е као припрема (пропедутика) за ф илозоф ију. То Исакратово становиште је, упркос појединачним теоријоким противљењима, практично остало меродавно за читаву 1 О ан ти ч к ом о б р а зо в а њ у т р еб а с а д а д а с е у п о р е д и Н . — I. МАННОХЈ, НШогге д.е V ВдисаНоп дапз V АпНдиИе (А. И. М ару, Историја образовања у антици), П а р и з 1948. 2 Т ак о см атр а И О К Б Е Н , КипзТртоза (Уметничка проза), 670 И д.д. П рем а Ш Њ 1. К 1СН ТЕК. Ј^исгиз Аппаеиз 8епеса (Вил Р и х тер,^ Луције Анеј Сенека) д и с ер т а ц и ја , М и н хен 1939, нап. 16 кукикУлоз н а су п р о т том е зн а ч и „св еобухв ат ан , заок р уж ен " .
65 \
К В Р О П С К А К 1 Б И Ж Е В Н О С Т И Л Л Т И Н С К И СРЕДН>И Н>Ј;
антику. Вредност класичног оведочанства па тај систем има 1Сенекино 88. ииомо, у (коме је реч о аг!е$ 1Њега1е$ („слободним уметностима“) и зШсИа ШуегаНа („слободним на1укама“). То су студије <које не служе стицању новца. „Слободне“ се зову зато што приличе слободном човеку3. Стога с у искључени сликарство, скулптура и остале занатске уметтности (аггез тескат сае)45, док музика асао математичиси ф ах у иаругу слободних уметности има овоје сигурно место. У каоној антици отпала је претпоотавка, к оју је још Сенвка увалоавао, да слободне уметности представљају пропедеутику филозофије. Она је престала да буде научна дисциплина и фактор образовањ а. То значи да су на изласку из антике олободне (уметности преостале као једини фонд знања. У м ећуврем ену је утврћвно да њих има с^ ад Г т! д а имају одрећен редоолад, који ће се задрждти к.роз читав средњ и век: граматика, реторика, дијалектика, аритметика, геометрија, музика, астрономија. Каснији средњ и век пренео је задатке аг1ез у стихове ради лакшег памћења, при чему је редослед морао да б уде прилагоћен метричким захтевима: Сгат. 1оџж1ит; Ога. ивта б.осеГ; Еће. иетЂа тгапШтаг; Миз. сапИ; Ат. питпетаГ; Сео. ропб.ета1; Аз. соШ азГга. Грам. збори ; Д и ја. п о у ч а в а и сти н и ; Р е. п р у ж а речи; М уз. пева; А р. ср ач ун ава; Гео. м ери ; А с. зв е зд е мотри.
Последње четири (математич 1ке) аг1ез слаја Боетије као диаАгиушт („четворопуће“), три прве се од IX века зову 1гшит° (,,тропуће“). Појам агз мора се строго разликовати од појма „уметности“ у модерном сми3 И сидор, Ег. IV 2 и зв о д и ИЂегаГез од ИЂет (,,књига“). 4 У Ф иренци у д оба к ватр очен та б у д и се самосвест уметника. Они виш е н е ж е л е д а и х м е ш а ју са занатлијама. На то се н а д о в езу је обимна л и тер атур а и з и стори је уметности. к оја се п р о теж е св е д о X V II в ек а. У пор. ек ск урс XXIII у овој књ изи. — тессапгсо у и тал и јан ск ом сти ч е значењ е „необр азовано, сирово” ; 1а ГигЂа тессапгса је „проста гомила“. 5 Р 1 0 В А Ш А у ЗШ бг т ебгеиаИ I, 1928, 4— 36. — Поред диабтиишт, к асни је се н ајч еш ћ е уп отр ебљ ав а облик диасМт ит .
слу. Он аначи „науиса** у оном см ислу који та рсч има у термину „наука о јези к у“ . Аитич1ка ети м олош ја довела је ту реч у везу са агШ з „теса1н“ : аП ез све обухватају теоним правилима6. П риказ сл ободн их ум етности м еродаван за читав средкБи век д а о је п а г Ж Капела. који је ПИсаб Ш меВу 4Т0. " ^ З ^ С ^ о д и н е. Н бткер ТЈас^он (Мо1 кег к ађео, | 1022 ) превео га је на старовисоконем ачки, млади Х уго Г роци јус (Н и§о СгоПиз) стекао је заолуге објавивпш ново и здањ е (1599), а исто то је намеравао и Л ајбн иц 7. И у свечаностим а касног XVI века н аилазим о н а трагове тог аутор а8. М арцијан Капела је свом д ел у д а о ром анеак н о р у х о , и оно отуда н оси наслов Пе пирШ з РННо1о%гае е1 М егси ги (О свад би Ф и л о л о ги је Ј и М е р к у р а ). П о фо»рми, то је меШавина ггрбзе и убач ен и х сТНХШаних делова, ггри чем у је п р озе м н ого виш е. Т о је д еб ел а књига, преко пет стотина д а н аш њ и х штамшаних стран и ц а, за данаш њ ег читаоца нечитљ ива. Ми ипак м о р а м о д а се осврнем о на њу. Пјрве д а е књ иге п оавећен е с у р одњ и у р ом ан у9. Њ ене ф игур е и м отиви у ср едњ ем в ек у се виш еструко обнављ ају, п о себ н о у ф и л о зо ф ск о ј епици X II века. Д ело започињ е и есм о м у част Х и м ен еја, ком е се обраћа к а о и зм ири тељ у ел ем ен ата и полова у сл у ж б и природе, али и к ао п р ов о д а џ и ји и зм ећ у богова. М ећу 6 Сервије, код Кајла (КЕЊ) IV 405, 3 и д. — Слично Касидор код Мајнорса (МУГШКЗ), 91, 12 и Исидор Е1. I 1, 2. ' 7 Р1ЕККЕ-БАШЕЕ НТЈЕТ (Пјер-Данијел Ије, 1630—1721), каснији бискуп Авранша (Аугапсћез), био је 1670. године додељен као помоћник Босијеу (Воззие!), који је тада био васпитач француског престолонаследника (дофена). Његов задатак је био да руководи издавањем латинских класика за престолонаследника (аб. изит Ее1рћтх). Марцијана Капелу поверио је Лајбницу, који је том аутору хтео да „поврати част“ (С. НЕЗЗ, ЕеЉтаг котгезропсИеН тИ Раггз [Г. Хес, Лајбниц кореспондира с Паризом], 1940, 22). — Марцијан Капела био је 1499—1599. штампан осам пута. 8 А. 1УАКВТЈКО, СезаттеИе БсћгГЦеп (А. Варбург, Сакупљени списи), 1932, I 264, нап. 3. 9 Узор је Апулеј (Ари1ешз), Мећ VI 23 и дд. (Свадба Амора и Психе, ауторизована од стране скупштине богова итд.). 67
њпма је б е з ж ен е још М еркур. ,По салаау Вирпуте (У1г1иб — „врлина“) он оита Аполона. Овај му предл аж е висхжоучену девицу Ф илологију, која се добро сналази на П арнасу, али и н а звезданом исбу и у тајнам а огтодземног овета, дакле обухвата целину знања. Виртута, М еркур и Алолон у зд и ж у се кроз небеске сф ере д о Јупитерове палате. а орате их музе. Скупштина богова, у којој се налазе и але 1оријски ликови, одобрава М ерк урову ж ељ у и закл>учује да се Ф илолош ја узди гн е у ранг богињ е, а убудуће и сви засл уж и и амртници (И1СК 40, 20 и дд.10). Филологију кити њ ена м ајка Ф р онеса (РћгопезЈб — „разборитост“) (47, 21), а л озд р ав љ ају је четири темељне врлине и три грације. Н а захтев Атанасије (А1ћапаб1а — „беомртност“) она м ор а д а по®рати мноштво књига (59 , 5 ) д а 6 и п остал а д о с т о јн а беомртности. Она се тада у носиљ ци, к о ју н о с е м л адић и Лабор (,,труд“) и Амор (,,љубав“) и д ев о јк е Епим елија („брижност") и Агрипнија („ноћни р а д д у х о в н и х радника са кратким сн ом “), и зд и ж е н а н е б о . Н а н е б у јој долазе у сусрет Јунона к ао заш титница б р ак а (Ргопића) и поучава је о становницим а О лимпа, /који се, мећутим, веома разл и к ује рд хел ен ск ог Олимпа. Ту су се настанили р азн и дем он и и п ол убогов и , али и а/нтички песници и ф илозоф и (78, 9 и д д .). К ао овадбени поклон невеста д о б и ја седам сл о б о д н и х уметности. Овакој о д њих поовећена је по јед н а /књига овог дела. Оне су, у окладу с а ук усом (времена, персонификоване као ж ен е к оје се р азл и к ују по одећ и , ф ризури, прибору. Тако се Граматика јављ а као старица која се хвали својим пореклом о д египатског 'краља Озириса. Касније је дуто врем ена провела у Атици, али сада се јавља у римакој одећи. У к овчеж и ћ у од слонооваче са со б о м носи и о ж и турашју д а би хируршки отклањала језсичке греш ке к о д дец е. Реторика је лепа жеиа узвиш ене величине, н оси о д ећ у украш ену свим говорним фигурама и о р у ж је којим рањ ава своје противнике итд. Ови алегоријоки ликови и њихови атрибута 10 Тако је и Психа била уздигнута на ниво бесмртности, Апул. Ме(. НЕШМ 146, 9 и дд.
КН ЛШ КП П ОГТ
И
01Н ' Л 1О П Л Н . К
млчп> лч' и }\ик и чу>\ у ср о д н и ш о к о н и о ј у м г п и ч ш и иг ош п и гн у " . Јан .к ају со и а ф а с а д а м а к и гсдр аи и \ П 1 ир тру и Ј1а:ну. у 1 Х \\р у , 'к а к г ц к о ш Н о г р ,Цам у 11а.рнау. ад и н калчинјо клхд 1н>гнмолија‘’Ј. О н о ш г о с с срсд.и.ом н ск у д о и а д а д о к о д \ гир1пп' ((.'кчдо с ). лгијс о н л а са.\н> у ч о н а саур ж чвн а, но\ч> н б о г л г а п р и м о н а а д о \‘о}\\» јск н \ д и к о н а . о н а к и а к а к н у јо у \к го м ром о с а \} > и и 11 \а‘Нсаа.и* с г а н о а н ш г а у н с о И р у д о и ц и јо у с\и>ј\>ј //< н л ч м аш п н (Р зусН о п и и Ч и а — ..р а д д и р и н .о дупго**): а\а к р а ју н м<>* ти а ну го н а н .а :на н о б о ' 1.
§ 2. СХВЛТАНжН А К Т К 8
V С П 'Д Н >Н М
Ш -К \и
V орр:\н>ои\ок1>Ш1ом учои.у о обрааонан.у могу да со раддпткују д«о тоорпјо о ш т с х : пагрисгидка и онсташ\0'Ш1Содака,г'. Оне сс, \наранно, иоафомоно додпру ју.1*5 11 П есм е о аг/е$ ноћином се одт> се на ЛћфНае (СваЈбџ): Р о е(ас 1 408— 10; нсто 544 и 828 н дд.; РоеГае 111 247. 148 и дд.; IV 388 н дд. — С ап ш п а Сапћ стр. 113 и д.; С.оНГгкч! <1е ВгеГеиП, 1Чт>' рћНохорГиае (Готф рид од Претеја. „Панор ф и л о30ф и је“1; ритам С теф ана из Т урнеа (КИеппе с!е ТоигпаП; \Уа11ег с!е СћаШ1ои (Н адгер иа Ш агнјона) 1828, 41 и дд.; М ескат, 11е п а!и п $ гегш п (Некам, „О ирироди"), \Уг1цћ( 488 итд. Е. МЛ1.Е, 1Саг1 геН д’1е и х Чи 13* .чн\'Јо еп Угапсс (К. Мал, „Религиозна ум егност ХП1 нека у Ф ранцуској") 78 и дд. Ботичели: Ф р еск е иа ииле Леми у Лунру. Каснији при • казн: Јои п ш ! о ј 1ћс ХУагћигр 1п$1Ни1е 11 (1838/38), 82. 1:’ Унор. У оцаде аи Пе1 („П угонан.е на тчн>“) и Уоуадс &’ои1гс-1от ће („Знгробно путонан.е") у К. СПМОИТ, ћ их регрс1иа (Ф. Кимон, Нечита саст.тост), 1848, ст\>. 185; 1КНШ8КТ, ШтшпеЈ.чгеЈ.чс (1>усе, „Путонан.е иа ио(н>“) у: Лгсћ1и /Иг 11еНдштипигазспхсћа/! 1801, стр. 234; К. СК1Ш1Д.1, Ч "!Јћго (ЈсИа 8са1а« е 1а диевН опс с!с11е / оиН агаћо-хради пк' с1с11а П. С. (К,. Ч ерули, „К њ и га о ска;ппш м а“ и иитање а рп п ско-ш п аи ск и х и заора Бож анстаене ко м ед и је ( 81шН е ТехН 150), 1848, рецензпја К. Литмана (К. ПГГТМАПХ) у: Сг1еп(аНа 20 (Гпм, 1951), стр. 508 -512. Унор. И. Ш. 1 Ш т \ ТПе ЈиПоНисПоп.ч 1о (ће *Лг1сш т 1ћс Т1се1ј(ћ С сп Нпчј (1\ Н. Хапт, „^'иоћсмна у 'аг1е$‘ у дианаестом пеку") у 81шПа шесНасиаНа (снечани броЈ носнећен Р. Ј. Мартину), 1848, стр. 85 и дд. 15 М. Л. В. Л ајетпор р азл и к ује четирн теор ије (М. 1., XV. ВЛ18ТПКВ, Радап 8сћоо1х аш! Сћг1аЧап Т сасћсга | „Наганске ш коле и хриш ћаиеки учител.и"! у 1Јћсг Р1ог1<1их. спечапи зћ»>рник иосаећен П аулу Леману 1 Ран! 1.е1штнп1, 1850, етр. 48 и д ). 69
алц оу 1к> ц и ш 1и»рок1\ р .и ш ч и и '. Нг!» ^ јоиројч гио, чи ји јо пл ј \ т ц л јчгпш ијнм * , ч ,, .ј, 1 и>и \П\11о п , \ м јн > норои;* ино \ иј>о\ н' К лл \ , п >И / 1 гн рало јо 1рч*к\ илукд и фп нкнк|ии ј\ , ПрП »К (' д у п и \ ОД \ 1\' 1 0 Н0 КП\ мддрлил Н;М|.рл.|ММо М о|. ! . н,ннко Ч ри тК л н окп л п ол о 1ччн Н нокл. пј>о » пп 1 Цгц,,, (ЈцМШИ.ч). ИЈНД .КМН 0\ »О ОХНЛ1ЛП.О Н Оч 1,И'Ч .(• Iл ^ нлолоНо ио.днкпм гоололимл ллглчолп чј>н р иг т к о ц> К лтнм и- (С1етспк) нл Длок«. лп'д ј >пјо (око 1 >0. д<> око 215>) нлнплчп пл гогл ллкл.\члч< д л јо грчкл |И.!\.к,| цаогллл ио Гн»кјој пл!{Ч1:и>и. Х рпш В аиоко.и \ ч т < !.\ ,Мц, јо ПОфОбиа ЛЛ {'»ллумонлп.о ОНГШЧ 0 .111НЛ, (',оИ ЈПГПШ с к и \ огацл нијо јо цин гиоп. Д мојнхигјо пл Миллпл (3.17 - Зс*7) јо лнлллц, ллп п и р о т т и ш к гј>чко (|>н\чолофпјо. Јсроннм (окко 340. д о о к о 420), гл!) .л рп ап К л тж ц Ајш* старх** (Луднпг Грлуоо), у ч пјо 1*о плјноКо ооожлнлоцо клсинјо о п а т п ! н»ому ојнхиин 1\рл:*мо, опо јо ху.манногл, фшихиог п Ц!Ј>кнонп у ч т с л . \ ’ јотп о ј Ј ж ч н т т и , Каи дечак похпКпо јо у Ршму (пастану оЈхгмлтичара 1‘. 1ија Домата, ком оптатора Торош пијоиог. П ллут, Гојнчнцијг, Лукроцијо, Цпцором. С ллучтпјо, ВоргиЈШЈо, Хорацијс, Порснјо, ЈЦжаи 1Доој>о оу му нолплгп. Јо ш *кач> отл|>ац оп оо ооКа кчхтпко \\\ јо м уко ПЈтнччш.анлло д чоп.о \о бројоког, иош то јо бно н а т т к а о пл ,.чу\о1Ш|\ онгфпшу К ш тгплијаагону, аочлт гош>р Ц и ц с р о т о н (('/(‘('/оп/л //// г/ох 1’Ц!ицоропоио ј>око’|), Ф јижгопоно .тнтојлпогно м Гхтагоог П лтнпјону” (/ />/л7///(/(’ — „И п ом л ", 11П.ВККГ. Ш 131, 13 и д.д.). V онојпм к(шоптЛ 1Ј')Н,ма Јеромпјс ои циттра Ј1укЈХ\цнјл п ПоЈктгја; ллудшра па Снрапе, Сцилу п Ј1 оЈ»нојок1у Х.пТЈау; уии)|ро1>ујо ј>отој>1гчко фниуро ИрОЈНЖЛ СЛ ВОЈ>тЈтјоН11М ХШ1С|>боЛЛ1МЛ П Л110 С 1!ЈИк|>ЛМа нтд. Чуиоио иномо 11лулднну 1ГЛ Нсхио 1Ц>ОД'0 ГЛ11Ј1.Л малу садЈржајму рао 1ц>Л1ну а*а том у „оногоогп п оГфалоил н>а“ . Кл!1<о ралумогп Впблпју бол учоппх огудпја? 0д пачелиог |]о лпачаја 70. пполго, упуВоиго Маипу (Млј\ гшб). Опај јо нптао Јороппм а ааш то попоклд плноди иримччЈХ' пл оногонпо кп.пжоноо 1 11. (Хдгонор пудш 1Ц>аин арсепал аЈ>гумонагл, којп оо попанл,;>ју током цотМ’ сродтог нока, лјш п у пчаЈшфшоком хумлигплму- (■<>■ ломои (П рпч. 1. I. п дд.) 1»1>апоЈ>уч>ује м вучлилп.о фм лозо4>а. Панле паио.ди отихсто 1јј|11нмснш(ишо. Монал 70
*'
у?
дронс, Л-рагонс. Копаммо јс Јороптм алг.го|шји«.мм г мачон.ом јодш' рсчн Сногог шн*ма дао ор< ом л цмсч'го попа»д.ани ар гу м ст аа п.ртмс шу ашппмм' н г, . у гдужСт хрпииЈкшсгиа. V Закопилш поиоој.ппш , у 12 аапоис.ца Јсхона: Ако Јонрсјпн хо1к* да сс ожч-мм паганском роСкнп.ом, нска јој одссчс косу и пок ■< . Гако п хрп1п1\аппн, којп л.уС>ц сисгониу мудрогт. 6а да јс очпсти од снакс аа6дуд с,,!. Опа јс тада доснгјп., да сдужп Богу. Фплоаофску тсорпју аг1е.ч ко.т Јсронпма нс омомо да тражпкмо. Саешгм јс друкмпјс код, Аппустипа (ДидихМппх). Однос п:>мс1>у нслепИа (,,апап.а“) п хармпИа („мудростп“), 1Комс јс оп поопсгпо дуГкжоумнс распранс, код п.ога пије, додуш с, добпо ланрпшгу јаепоНу, алн су миогс 01Д н.огоннх м иаш п формудацпја ностаи1е ауторитатгшнс за срсдн.п нск. На прпмор, алсгорпјско тумачон.с И зласка 3, 22 и 12, 35: ирилшсом пзлаока из Ешпта нонеди су Израил.ин оробрнс 'П злагпс посудс. Тако и хри 1пНа1ни)п троба да ослободп паганоку пауку од сушишног и штетног, да 611 јс опда станио у служ бу мстиие. Зпачајнија од Лнгустиноних ошптих размишл>аља за рапм средп.и нск су поетала п.огона излагаи»а о нзучанању Библн јс у раснранм 1)е (1ос1ппа сНп$1'шпа („О хршиНанском учсп,у“). Да маисдсмо само неколико цеитралних рсченица: $с‘шп1 аи1ет Нпега 11 тосНх от пЊ ш ЊсШшта, дпох џгаттаНсг ргаесо пот т е Iгороз уосап!, аис!оген пон1го$ иаоа јшаае („нека сви они који су утгуНени у књижевпост знају да су наши аутори [тј. библијски тисн 1И, оп. прон.1 употребл»авали ове оне фигуре гонора које грамашчари пазинају грчким именом тропи [ - иренесен« пачии гоиора|“,Ш 29). Касгшје (IV 6 ,9 —7, 21), Ашустин показу је да Библија у погледу језичке вештнис пи у чсму пс заостаје за списима пагана. Њене рсчи су сН\ппа теШе јиаа е! аар1еп1ег е! е1оциеп1ег. Оии/ ппгит а'\ е( т 1а11а 'туепН ип1иг, циоа Ше тгаг! цш јасг! т&ета? („божанскнм духом произнсдоис с мудрошИу и |роч1ИтошНу. Шта јс 1(1 Д етаљ не до к а зе о примени оне алегоријс, као п алсгорије о паганској робип.и, д а је Л. ОК С1ТК1Л.ШСК, 1,с тиииитеШ Сћ&оЊдГцие с1и XII•’ а1бс1с (Ж . д е Гсленк, Теолотки пикџет XII веки), 1948-, стр. 94 и д.
Е В Р О П С К А К Њ И Ж К В Н О С Т И Л А Т И Н С К И С Г Г Д Н .и
о н д а ч у д н о а к о с с о в и к в а л и т е т н н а л а з е и к од ј е ј е п о с л а о Т в о р а ц д у х о в а ? “ , 7 , 2 1 ). О ве м нстд могте с у д а с е т у м а ч е к а о л о г н т н м н с а њ е агнппг н ч с г:^ И с т о в р с м е н о , о н е с у с а д р ж а л е н а г о в с ш т а ј ; д ттоти^ о д Б о га . З а а р о д н о а а н л : а п е з ј о ш ј е з н а ч а јн и ји поттдг, с и о а о р (СакмосЈогш О. V о в о м д е л у 1п$Н ш попк.; ТЧ-. п а г и т сГ $ а е с и 1 а гш т Ш г е г а г и т (О с н о в и б^усс.нске и све т о в н с н а у к е ) о н ј е д а о н р в и х р ш н ћ а н ск п прнргчн и к ц р к в е н о г з»(ан>а н с в е т о в н н х а п е $ . У том е се кеНз у т и ц а ј т р д д 1ш н је грчк^тч м а н а с т и р а и хршг, >.оск<> -о р н је н т а л н н х у н н в е р з и т е т а и л н „ к а т и х ет ск н х гж олз (А л сЈссан др н ја. Е д е с а , Н н с н б и с ) . Т о с е израж лнл п у њ е г о в о м с х в а т а њ у а п е з , к о ј е у п у ћ у ј е н а Климента, Ј у с т ш т н а л е к с а н д р и ј о к о ј е в р е јс т в о . О н учи да су' клнце а н е $ в ећ о д с а м о г п р ал оч етк а п олож сн е у бо ж а н с к о ј м у д р о с т и и у С в е т о м п и с м у . О туда су их о к д а , н а в о о л о , п р и м и л и у ч о т е љ и с в е т о в н н х на\*ка и п о с т а в н л н у с в о ј е с и с т е м е п р а в и л а , ш т о је он. како в ел н , д о к а з а о у с в о м о б ја ш њ е г а у П с а л т и р а (МУМ(Ж$ 6 , 18 и д д .) . К а с и о д о р с т в а р н о д о к а з у ј е у <жом комев* т а р у д а П с а л м и с т а \тготр>ебл>ава м н о ш т в о граматичклх н ретор агчки х ф и г у р а , к о ј е а у б и л е у о б и ч а је н е у ан* т и ч к о ј ш к о л с к о ј н а у ц и . П р и т о м К а с н о д о р превнђа п р и м е д б у д а с е ,.дел о© и с ш т о ш з а м а , н а зи в и схемата (ф и г у р а г о в о р а ). терлш дш ш х д и с ц и п л и н а м у светом текстх 7 у о п ш т е н е п а м и њ у . О д г о в о р гл аси : све те ствар и с у у П с а л т и р у е а д р ж а н е и л ш л аш и тн о, н то тако к а о в и н о у л о з и , д р в о у се\ге«лу. Н а т ео л о ш к о ј науци ј е д а то ч и њ еш гч н о с т а њ е д а к а ж е у з п о м о ћ реторичке а н а л и з е б и б л и јс к о г т е к с т а . Б о ж ји з а к о н је , као што с е зн а , б и о р а ш н р е н п о ц е л о м светуг О тк уда то знам о ? Н а основу^ с т и х а и з П с а л м а ш о т п е т 1еггат ехт1 з о п и з е о г и т (В у л г а т а , П с а л . 18, 5 ), у п р еводу: „њих о в гл ас и за ћ е п о ц е л о ј земл>и“ . К о д Лупгера је то П са л а м 19, к о ји п о ч и њ е : „ИЈе Н 1 ш т е 1 еггаћ1еп сће Ећге С о П е з . . . Е з 15\ к е !п е б р г а с ћ е п о с ћ К еЗ е, с!а т а п т с ћ * Ш ге б г И т е ћ о г е “ („ Н е б е с а п ричају' ч аст Б о ж ју . . . Н е м а Ш1 језиаса н и г о в о р а у к о м е с е н е ч у је њихов г л а с “). А о н д а с т и х 5: „ . . . Љ ге К е З е §еће* аиз ап бег \У е к Е п 6 е “ ( „ . . . њхгхов г о в о р за в р ш а в а с е н а крају све72
^
та“). Мнсјш се \па јсзи!к н сбеса који читаиом свету објављујс дивоту б о ж ју . Али К асиодор из речи Псалма ишчитава у з ломоК алегорезе да је Ста(ри завет био поанат овим народиЈма. Тако су нагани мошги да науче све босе\п№шчке воштине и да их оноје у систем (РС 70,
19— ‘21). П ород те патристич 1ке теорије а п е з парелелмо се јавља јодна световна тео(рија која, додуш е, није јединствена и к о ја се често укрш та са патристичком. 0 пореклу а г(е з миш љ ењ а оу се разилазила. Њ ихов „проналазач “ 17 б и о је наводно Јупитар — или пак Егапат, јер је М ојоије б и о учениж Египћана (Д јел. 7, 22), или Халдејац а18. Ч есто се, м еђутим , аг1ез изједначавају и са седам стубоова м удр ости 19. Један значајан мислилац X II века види порекло ових аН ез у природи20. Пооледњи велики ор и к аз аг1ез пре п р одор а аристотелизма јесте неш тампаии Н ер Ш еи ск о п („С едмокњ иж је“, тј. књига седам сл ободр и х ум етности, оп. прев.) Теодориха из Ш артра (ум ро и зм еђу 1148. и 1153)21. Он је ту хтео да п руж и са ж ет а к ц елокуон е филозофоије: 1оПиз ркИозорН ае и т си т ас зт&и1аге т з1гит еп1ит („једно јединствено о р у ђ е читаве ф и л озоф и је“). Аг1ез о у за средњ и век д о X II столећа оонова духовног поретка. Само централни догађај хришћаноког 17 О топосу проналазача упореди почетак XXII екскурса у овој књизи. 18 Јупитер: нпр. Готфрид из Витерба, 8реси1ит тедит (Кнежевско огледало), ЧЛГАГГ2 (Вајц) стр. 38, 19 и дд. — АедурШз ратШтИ аПез („Египат рађа уметности", Бернард Силвестар, ВАНАСН (Барах) стр. 16; Иескаш, ШК1СНТ стр. 308—311; Н епп <Ј’Апс1еИ, Иа ЂаГаШе б.ез зе1 атз (Анри Д’Андели, „Битка седам уметности“) стих 407.
19 Седам стубова: РоеГае III 439, 26 и 552, 74. — Христос као дародавац уметности Рое1ае III 738, 8 и д. 20 Јован из Солзберија, Ме1а1од1соп ОД/ЕВВ) 27, 29 и дд. 21 СИЕКУАЦ, Б’епзеГдпетеп1 Аез аг!з НЂетаих д. Сћаг1тез е! д Раггз (1апз 1а ртетг&те тоШе б.и 12е згес1е Шарт&з ГНер1а1еисћоп де ТМеггу &е СћаНтез (Сопдгез зсгепИјгдие гп1етаПопа.1 дез са!ћоНдиез 1епи а РагГз пи 8 аи 13 аитИ 1888 (Клервал, „Настава слободних уметности у Шартру и Паризу у првој половини XII века према ’Седмокњижју’ Теодориха од Шартра“ (Међународни научни конгрес католика одржан у Паризу од 8. до 13. априла 1888), Рапз, 1889, II 277 и дд. — АбоИ Но1ше1з1ег (Адолф Хофмајстер), ИА 37, 1912, 666 и дд.
73
учеља, Инкарнација, могао је, чак и морао г> ,т{;,1>г изван оквира тог реда. Кад је Творац поетао торевина (јасГог јас1ш> е$1 јасШ га — „творац пшт,, норс вина“)22234, ове су аг1е$ ставЈвене ван снаге: т пае. сори1а $1ире1 о т т з ге%и1а („повезане, речи та сва правила рем ете“)2:|. М арија је дввица и мајка истовремено. „У н»ој се, дакле, сл а ж у два нази ва која су иначе у сунротности . . . Овде ГХрирода ћути, Логика јс лревазићена, Реторика и Разум се кол ебају. Она; Кћсрка, зачела је по Оцу, родила Га као Сина“ : Ма1а раГгет паГитдие рагепз сопсерИу' ... Кћерка је зачела оца ко матера сина. ..
Ови парадокои око И н кар нације <на крају Даитеовог Раја (33, I) стављају се у уста св. Бернарду: Уегдте таб.ге, јгдИа бе1 1ио јгдИо. Дјевице мајко, кћери сина свога.
§ 3. ГРАМАТИКА Прва од седам аП ев је граматика: 1а р п т а аг1е (Данте, Р ај 12, 138). Реч д о л а зи о д грчког %гатта, „слово“. Још за П латона и А ристотела та „наука о словима“ н ије била ниш та >више о д веш тине читања и писања. У хеленистичко д о б а том е с е првдруж ује објашњавање пеоника, тако д а К винтилијан (I 4, 2) разликује два деда граматике: гесХе 1одиеп<И зсГепИат е1 роеГагит еп а гга п о п ет („правилну уп о тр ебу језика и објашњавање пеаника“). К ао ггреводни еквивалент за %гаттаНсе употребљавала се НИегаШга (Квинтилијан II 1, 4): изведено од И иега („сло®о“) ; као и граматика од %гатта. Реч ИаегаШ га, дакле, у почетку не значи исто што и »књижевност у наш ем смислу; ИИегаШз је 22 Валтер из Шатијона, 1925, стр. 7, строфа 4. 23 Рефрен у А. ћ. XX 42. Иста мисао исто, 43 и д. у бр. И и стр. 106, бр. 124. 24 Алан, АпНс1аибгапиз, 5Р II 362.
74
зналац граматнже и и о а ш је (као ш то је то и даиае ХсИге у Ф р а н ц уск о ј), али он и и је н у ж н о и иисац. Реч литерата, к о јо ј је дан ас толи к о опала вредност, имала је, дак л е, ш озитиван ом 1Исао. П рош и рењ е појм а гра м атике л ак о је д о в о д и л о д о тога д а се и збри ш е или п рек ор ачи гран иц а п р ем а р ето р и ц и , ш то је већ Ктшнтилијан к р и ти к ов ао. Од сед а м аг1е$ м н ого су тем ељ и ти је практиковане он е к о је о у оп адал е у 1 п у ш т него о»не к о је су спадале у д п а ^ п у т т ; апраматика пак н ајдетаљ н и је. Она је била оон ов з а све о ста л о . Н е је д н а к о у в аж ав ањ е седам агХев п о к а з у је с е в е ћ у И си д о р о в о ј енци к лопеди ји . Ту се гр ам ати ц и п о с в е ћ у је читава исњига (58 ш тампаних стр ан а), р е т о р и к а д о б и ја 20 стр ан и ц а, ди јалектик а 2 1 , ари тм ети к а 1 0 , гео м ет р и ја 8 , м у зи к а 6 , астроном ија 1725. С р ер њ оваковни уч ен и к -л ати ни ста тр ебал о је д а се д о в е д е д о тог н и в о а д а је зи к Р и м а н е с а м о чита, него да њ и м е о в л а д а и у у ом ан ој и п и ам ен ој уп отреби . Настава гр ам ати к е м о р а л а је , д а к л е, д а б у д е м н ого интен зи в н и ја н его у нем ачж ој гим н ази ји X IX века. Поч егн и к је Д о н а т о в у а гз т т о г м о р а о д а н ауч и напам ет. О на у о б л и к у питањ а и о д го в о р а ом о гу ћ у је упозн авањ е о са м д е л о в а го в о р а и у ш там паном обл и к у о б у х в а т а д е с е т стр ан и ц а. О нда с е п р елази ло на агз т ахог и сто г а у т о р а и и а П р и сц и ја н о в у 1пвгИ ипо %гат- л т аИ са (П о у к е и з грам ат икеЈ26. Ово д е л о састављ ено у ф 25 Б ројеви страница према и здањ у В. М. Л индзија (\У. М. Б та в а у ), О ксф орд 1911.
26 Међу блаженима Сунчевог неба код Дантеа се јавља (Р ај, 12, 137 и д.) диеI ОопаЊ сћ’а11а рггт ’аНе &едпд рог 1а тапо („... Донат се стани / који вјештину прву нам испита“). Насупрот томе, Присцијан се због содомије смешта у Пакао (Пакао 15, 109). То се заснива на једној средњовековној легенди о Присцијану која није потпуно разјашњена. Алан (8Р II 309) га назива апостатом. Његови списи наводно садрже заблуде, као да је пијан или луд. Хуго од Тримберга (Недг5Гтит тиИогит аисГогит — Каталог многих аутора, 1_,АЗМСОЗСН, стих 195) позива се на Алана, Присцијана, међутим, рачуна међу највеће научнике (стих 244). На Присцијана се позива Маг1е с!е Ргапсе (Марија Француска) у прологу својих Гаг5. Помиње га и Шекспир (Иоие’5 I,аћоит’5 Ио51: — Узалудни
75
В н заи тм ји и о ч егк о м V I вока (двс о б и м н с сп ес!;о. у мг>. д е р н о м и ддаш у) н аји сц р п н и ји је п р и к а з тог п,ргдшла у о п ш т е . П о ш т о је н у д и л о м н ог-обр ојн е па)ради 1Т'\пи ичне п р и м ер е и з к л аеи ч н и х а у т о р а , о н о је истовромсжо тгреи о еи л о и о а н о в н у за л и х у к њ и ж е в н и х зн ањ а. Тск око 12 0 0 . с т в о р ен е су н о в е гр а м а ти к е д а б и се ггтаоа лотзгЖ и Ж Ш е "Ш сГгт ак \ Уџ6еП Ш ) А л ек сан др а о д В и л д је а (А1ехапс1ге б е УШесИеи, 1199) и С ге с гзт и з (Г р е ц и за м — вер си ф и к ован а латинск а (Граматика с а ту м а ч ењ ем гр ч к и х реч и , оп. прев.) Б б ер х а р д а о д Б ети н а (Е Бегћагс! с!е В еШ ипе, ј 1212). О во н ово п р езен то в а њ е гр а м а т и к е у в е зи је са духшн и м п р ео к р ет о м , к о ји ћ е м о д о т а ћ и к а о н и је. П оред Дон ата <и П р и сц и ја н а ч и т а н а с у , н а р а в н о , и граматичка логлављ а у К ви н ти л и ја н о в о ј 1п$Ш иН о о га 1 о п а (Образова њ е б е с е д н и к а ). З а о п и с н а с т а в е гр а м а т и к е у Шартру у X II в ек у м о ж е м о д а за х в а л и м о Ј о в а н у о д Солзбер и ја (Јоћп о ! баИ зћ и гу) (Ме1а1о%Гсоп ЛМЕВВ 53— 59)27. V ср ед њ о в ек о в н о ј гр а м а т и ц и н а л а зи с е цео низ п ојм ов а к о ји х у н а ш и м г р а м а т и к а м а виш е нема, а к оји оу античког п о р ек л а . В е ћ стар ор и м сж а граматика би ла је о б е л е ж е н а н а у к о м о је з и к у гр чк е стоичке школе. П ојм ови к ао ш т о оу а н а л о ги ја , ети м о л о ш ја , варваризам , сол ец и за м , м ета п л а зм а , ал и и читава структур а приказивањ а п р е к о *сл о в а и с л о ш в а до делова т руд, V 1). Податак о апостази Присцијановој потиче отуда што је он своју 1 п зШ и И о д т а т а И са посветио патрицију Јулијану. То је Конрад из Хирзауа још схватао исправно (5СНЕРР83 [Ш епс] 48, 25). Каснији аутори су онда адресата заменили са Јулијаном Апостатом. — Он има своје место још и код Ж ана Паула (Јеап Раи1): П р и з н а је м да чо-
љ убавни
в е к а к о ј и ј е п р и с т а л и ц а к л а с и ч н о г п у р и з м а н а п о с е б а н начин в р е ђ а ј у г р у б е Д о н а т о в е г р е ш к е , к о ј е н е с м е д а к о р и г у је ; тако д а са м ја , к а д ј е д е л и н к в е н т с в о ј в о ј н и ч к и тестамент саставио н а н а ј г р о з н и ј о ј м а ђ а р о -л а т и н ш т и н и , р а з љ у ћ е н р е к а о своји м м ат урант им а: В е ћ з б о г с в о г и с к в а р е н о г ј е з и к а о н з а с л у ж у је с т р е љ а њ е ; н е и н си ст и р а м н а си н т акт и ч ки м ф и г у р а м а и и д и о м и м а , а л и н е в е р с т в о п р е м а П р и с ц и ј а н у с в а к о м о р а д а и зб ег а в а . (И е з Н ек.1огз Ј?1оггап РаП зеI ипд. зегпет Ртгтапет Негзе п а с ћ д.ет РгсШ еЊ ет д — „Путовање ректора Флоријана Фел-
бела и његових матураната за Фихтелберг"). 27 О историји граматике у XII и XIII веку упор. С. ША1,ЕЕНАКБ, Н ез О е и и г е з &е 8гдет д.е Соит1та1 (Ж. Валеран, Д ела С и ж е а о д К у р т р е а ) 1913, стр. (34) и дд.
76
говора, грчког с у порсжла. Нлих гкцтржавају ааједио са ирнмерима, ови римски гра1магичари до Доната и Присцијана. Објаснићу то на нацрту који нуди Исидор у пртзој кнлгзи овојих Етимологија (ЕЈупткипае). Саму ст.ималоги}у он схвата (као део граматиже. „Јер ако знаш порокло речи, много бр ж е разумош љену снагу. Свака ствар м ож е да се схгоати јасније ако се познаје њена етимологија“. Али пошто све ствари нису назване по њиховој „природи", еего произвоапно, све речи се не м огу етимологисати. Приликом егимолошког истраживања треба уважавати три принципа: ех саиза , [,упо гузроку“] (гех [,/краљ“] долази од ге^еге [,/управљати“] и гес(е а$еге [„право чинити“]); ех оп%те [,,по порекл!у“] (човек се зове кот о јер је саздан од китиз-а. [,,земље“], ех соШ гат з („по супротностима “ )2829— и ту онда налазимо оно што је још и нама познато 1исиз а поп 1исеп(1о („шума по томе што у њој нема аветлости“). (И сидор каж е мање поентирано: дша и т кга ораси з р а ги т 1исеа( — „јер, утоеула у хлад, не пропушта довољ но оветлости“). Граматика је учила и о синонимима, са латиноким изразом: <&е (ИјјегепШз („о разликама“). И сидор је тој области посветио посебно дело (РГ 83, 9 и дд.). Варваризми се зову грешке у језику и изговору које су унели варварски народи. Солецизам (за <који су оптуживани становници града Соли [8 о 1о 1] у Киликији, а 1који и даље ж иви у француском зоИсГзте™) састоји се од грешака у конструкцији као нпр. Ш ег поН з („измећу нама“) уместо Ш ег поз („измећу нас“). Метаплазма је одступање од граматичке норме које је песницима дозвољено из обзира према захтевима метрике: ИсепНа роеГагит („песничка слобода“, Исидор Е 1 . I 35, 1) — посебан случај „песничке слободе“ коју антички аутари често обраћују. У граматику се на крају рачунају и такозване „говорне фигуре“. 28 И овај принцип сеже преко Варона до стое. 29 ВоИеаи, АтД р о Ш д и е (П есн и ч к а уметност) I 20: М оп езр гИ п ’а(1те( р о т ( и п р о т р е и х ЂатЂаггзте, Ш д.’и п и егз ат роиГе Г огдиеШ еих зо16сГзте.
(Мој дух не трпи ни мало празног варваризма, / Ни један једини стих надувеног солецизма.)
77
Оне су за средши век тако важме, а данаг ау.шко заборављене да морамо да их нобл-иже рачмотримо Јављају се, дотуш е, и <у овакодневном говору, м <н а« ту више не преп-ознају и не »именују. Прашцнг: Пе. мали б р о ј“ (уместо ,,многи“) је литота. „Пож 1г.ети ловорике“ (уместо ,,славу“) је метонимија. Када кажем: „Улаз једну марку по <глав-и“ (уместо „по особи“; употребљавам ошневдоху- Овакав начин изражавања зове се грчки зскетаШ (,,ставо 1Ви“), латинсжи јг&игае Квинтилијан (II 13, 9) то објаш њава овако: уонрављоио тело, на коме руке висе а очи гледају наоред, није нарочито љушсо. Али ж ивот и ум етност производе уз помоћ различитих стгшдва.,_ (Миронов бацач даска). Исто ‘то чзнШи језик у з помоћ фигура. Традиционално се разликују фигуре речи и смисла. Фигура речи је, на пример, анафора, то јест понављање исте речи на почетку узастопних реченица. Као у Шилеровој „Шетњи“ : Зег тгт дедтпјН, т е т В е г д т И (1ет т бпгсћ зГтаШепбеп О рјеИ Зег тгт, Зоптге дедтпјЗ!, т е гћ п зо ИеЂНсћ Ђ езсћетЈ.
Поздрав ми прими, планино румено блиставог врха! Поздрав ми, сунце, прими што над њом предивно сијаш.
Фигура речи је и хомојотелеутон (сличност наставака), на пример у Цицероновој познатој реченици о Катилини: акШ, акзсеззП, е^азП, е ги р к („отишао, умакао, утекао, побегао“). Фигуре омисла су литота, метонимија, алегорија и многе друге. Учење о фигурама нема задовољавајућу оистематичност. Сем фигура речи и смисла разликујемо и граматичке — то јест оне које се јављају приликом тумачења пеоника — и реторичке фигуре. Надаље, антички и каснији уџбеници имају обичај да неке фигуре гоовора означе као 1горог („обрти“), 1гори Ове неусаглашености, као на крају и многобројна Јколебања у набрајањ у и карактеристикалма фигура, могу да се објаоне историјоки на оонову укрштања м/ишљења различитих школа. У граматику се у средњем веку убраја и метрика: логично, јер је објашњавање пеаника било у рукама граматичара. Пое78
зи ја с с додеЈн ује ч а с грам ати ци , ч ас |реторици, V једној п есм и С теф а н а и з Т у р н еа (б И еп п е <1е Тоигпај, I 1203), к о јц отгасује то к о б р а зо в а њ а једн ог дечака, П о е зи ју у в о д и Г р ам ати к а (сти х 113 и дд.): УепИ а1 СгаттаИсе Роезгз ћоНаГит Ш, д и е т рггтит јесегаГ Ша ИИегаГит, Нес, поиет РуегШит Ггаћепз сотИаШт Ргоза, гИћто, иегзЉиз ЈасгаГ отаГит. На подстрек Граматике, гле Песма се јави Да ономе у кога прва знање стави Ова друга, с Музама појући у слави, Прозом, ритмом, стихов’ма украс сјајни справи.
И Валгер из Шатијона рачуна поезију у 1гра1матику: 1п1ег аНез гдИиг, дие тсипГиг 1г1ишт. Гип&аГггх дгаттаНса иепбхсаГ рггпсгргит. 8ић ћас сћогиз т т Ш теГггсе зсгЉепИит20. Међу тим вештинама што сачине тропуће Предњачи Граматика ко начело водеће. Под њом чета писаца метричких се надмеће.
§ 4. АНГЛОСАКСОНСКЕ И КАРОЛИНШКЕ СТУДИЈЕ Грамагичко образовање је, не без тешкоћа, гаренесено и сачувано кроз „мрачна столећа“. У меросвиншком царству језик и граматика од 600. године све су више пропадали. Под Каролинзима је латшкжо-англосаксонока култура почела да их негује. Она је даље градила на темељу који су положили Исидор и Ирци, преузимала <је, мећутим, и иритоке из Италије и Галије3 301. Њен оснивач је Алдхелм (639—709). Оредина 30 Валтер из Шатијона, 1929, 41, строфа 7. — хорбз се већ у касној антици назива школски разред. Отуда француски арргепбге р а г соеиг („учити напамет“) = р е г сћогит („учити у хору, сви углас“). 31 Меродаван приказ: ШЊНЕЛМ 1_,ЕУ1301Ч, Епд1апб апб 1ће СопИпепГ т Гће ЕгдМћ СепГигу (Вилхелм Левисон, Енглеска и когтшент у осмом век у) Оксфорд, 1946, нарочито поглавл^е 6 . 79
њоговог живота пала је у време кад је енглехжа црква досегла образовни ниво келтског хришћанства и када је одбацила његове претензије у корист Рима (Синод у Витбију 664). Ирска је и црквено и литорарно ишла сопсгвеним иутевима. Она је са артистичком самодопадљивошћу упражњашала један фантастхгчан и нејасан латинитет. И Алдхелм је научио овај манирирани, често неразумљиви ж аргон и повремено га примењивао — али само да би показао да се у Енглесжој такоће уме све оио чиме су се дичили ирско-ижотски учитељи32. У једном друтом писм у (ЕН\УАЕО 479) он упозорава на опасност од студиј а којима се баве у И рској, јер оне д а ју м есто тхрофаној антици (филозофији и митологији). Тако неигго Алдхелм одлучно забрањује. Његов је став о р ем а класич)ним студијама недвосмис!леи: оне см еју д а се негују само као формалне дисциплине (граматика, метрика): то се сме, али и мора, само зато ш то се Библија „готово сасвим“ састоји од граматички (а то значи и поетоки) облико/ваног уметничког говора. То је, дакле, стара; захва/ / љујући Јерониму, Августину, К асиодору и Исидору / позната нам теорија о неопходности аг1ез за раз\гмевање Библије — али с том разликом што Алдхелм у' саме аисГогез — то јест студиј античког образбтњзГ ради њега самог — забрањ ује. Он захтева класично образовање у чисто ф ормалном смислу и тиме се декларише као представник црквеног ригоризма. Осећање за класич-ни латински изгубило се већ код Ираца, и недостајало је и њ иховом ученику Алдхелму. Али он је нашао нов ауторитет за стил и композицију у Вулгати. Већ оу, додуш е, Јероним, Августин, Касиодор и Исвдор указали на језичкоуметничке аквивалентносги измећу Библије и паганских књига. Но ти људи оу били још сувише близу античкој језичкој култури да би преввдели јаз измећу њених мерила и латинског језика Библије33. V ггредговору своје хронике света 32 А М ћ е1 т , ЕНША1ЛД, стр. 478 (писм о Е ф р и д у [Ећ?пе<1]). 33 Ш. 5ЕГ53, В а з Р гоШ ет <1ег В Љ е1зргасћ е (В. Зис, „Проблем јези к а Библије") у: Н1з1:ог1зсће У1ег*е1јаћг88сћпК,”1932, 1 и дд.
80
Јераним је излагао: „Овето лисмо лигчи на лепо гело које скрива прљава одећа. Псалтир је благозвучан као пеазања Пивдарова и Хорацијева. Соломонови стшси посцдују достојанство (зга у к а з), Књига о Јову — савршенство. Све те књиге састављене су у хебрејоком оригиналу у хвксаметрима и пентаметрима (георија коју је наш ао 'код Флавија Јосифа). А ми их читамо у прози! Замислимо сам о колико би Хомер изтубио у прози“ (Рћ 27, 223— 24). У свом пиам 1у Паулину Јероним схправдава згтрИсИаз е1 диаес1ат ^ИИаз уегВогит („једноставан, повремено припрост начин изражавања“) Библије. Каоиодор (1пз1. 1, 15) је побројао језичке грешке светог текста; Ж итије св. Ц езари ја ж ели 1Љег е/одш о ргзсаГогит сопсогЛ аге диат гке1огит („да се Библија сл аж е пре с језиком рибара него с језиком беседника‘0 34. И сидор је б е з размишљања критиковао речаиицу уЉа1 К икеп е1 поп т опаШ г („да живи Рувим и не у м р е“, Зак. понов. 33, 6) као -расплинутост, развученост (реп55о1о%1а), у Еклезијаст ику (33, 15) хвалио је примену антитезе, али иначе готово да и није користио библијске текстове за реторику. Он говори (8еп{. 3, 16) о „речима б е з ук р аса“, о „ниоком сп ш у“ Библије, др ж и се тиме оцене библијског латинског код Јеронима. Ова (критичка оцена библијског језика, коју затичемо и у западноготско-римској Шпанији, морала је, мећутим, да постане беопредметна у „варварским“ земљама, које никада нису припадале Империји, и које су латииаки научиле тек захваљујући цркви. То је био случај Ирске и ирско-шкотске културе, која је зрачила првма Британији. А то важи и за англосаксонско-хришћанску културу к о ју репрезентује Алдхелм. Алдхелм је би о претходник и уокоро је пао у заборав. Задатак је иопунио Бсда Пречаони (Веба Уепе- ^ гаћШз, 672—-735), који је као нортам Б ерлевдсК монах ^ ЧиТав с1вој живот посветио науци. Трајну славу стекао је својом историјом англосаксонске цркве. У нашем контексту, мећутим, он је од великог значаја јер је до- , следно привео крају преношење античке реторике јна 34 3. Саезагп Орега (Дела св. Цезарија) Мопп II 297, 16 и д.
81
т е к е т Бибјмтјс, к о је с у за п о ч о л и Ј о р о т о - . \ И1| К а е и о д о р . Он је т о м о га о а а то ш т о с \ . 5 ' ГПи и аа Д л тхел м а, јса 1ш к о с с т е т с к и п р и гон ор п лгпмск« ' ^ И аи ку Б п б л и је илпроили о в о ју важлпоет. к • ;.И(Ч еи п с Ое хсНепикИуих е( ЈгорГз (О фш ура.м,, •, г??ом^ | ' зн а ч п V тсхм с м и с л у з а в р ш е т а к виш авокоаиог раапо^а Б и б л и ја је , к ак о он у ч н , с у п е р и о р н а у (> ! ; >о\ па све д р у ге оп исе не е а м о и о с в о м а!утори тету, гвојој корц. сн о ет н . с в о јо ј с т а р о с т и , н е г о и и о овојој роторској веш тннп ( р га ее т т е I ро$и 1опе сИсепсИ — „иревазилази их н ивоом б е с е д н и ч к е в е ш т и н е “) а5- Све фигуре речи и ем п сл а н а л а зе се в е ћ у љ о ј — Б ед а је у стању да као д о к а з н а в ед е и з њ е сед а м ш а ест зсћстШа н трин аест Ггор{*\ Х е б р е јо к и р е ч е ш и ш и паралгелпзам није н нш та д р у г о н е г о („подјарм љ иватве") — фи-
г\фа која је до тада већином била демонстрираиа на Вергилију. С аго уегЂ ит јасШ т е з( („Ријеч постаде тијело“) јесте — синегдоха. Чак и за аатеигцо^ („рафиновану, 'урбану' доокочицу“) Стари завет нуди више примера, као е^гесНеШг у и $ а с1е гасИсе Језзе („али ће изаћи шибсЂнзка из стабла Јесејева“). Шта је асгтЕоо;? Беда је то знао на оонову Д иом едове граматике: цтЈдшА 8ппрНсИа1е гизН са с а г е 1 е 1 ја се!а заНз игћатше ехроШ ит ез! („све оно ш то нема припрост, сељачки
карактер, већ се одликује урбаном углаћеношћу и духом“, КЕ1Б I 463, 1, са гхримерима из Цицарона и Вергилија). А Дномед је овакако црпао из Квннпши-35* 35 Реч де о утицају таквих ставова кад Теодулф апостолу Павлу приписује тзв. з Ш и з а г с а б х с и з („аркадијски, тј. једноставан стил") и е Г о д и ш т с о т р Ш т • („дотеран израз“), РоеСае I 470, 10 и 42. 30 Касиодор је, како показује грађа коју је сакупио Саге* (РЦ 69, 435 Ц и 70, 1269 и дд.), у Псалтиру нашао преко 120 реторичких фигура. Беда је вероватно познавао Касиодорово дело о Псалмима; ипак не можемо да говоримо о зависности. Бедини примери су узети из читаве Библије; а и у случајевима кад узима иста места из Псалама као и Касиодор, он за фигуре често употребљава различите термине. Касиодорова спекулативна научна теорија Беди је сасвим страна. Упор. и М. Б. V/. ЂА13ТЦЕН, В е б е а з а с1азз1са1 а п б а раСгШс зс ћ о 1 а г (М. Л. В. Лајстнер, „Беда као ученик класике и патристике"), у Т г а п з а с И о п з о/ Сће В о у а 1 НгзСоггсаГ ЗосгеСу, Роипћ Б егГез, том 16, 1933, 69 и дд., посебно 90.
82
јана, гсојм &0*те10ц6$’ 'наводи као „урбану“ (ао-тос) фо}')му доскочице, следећи грчку термпнологију. Бе.нпа хвале вредна ревност премашила је, мећутим, ц ил . к а д је хтео да фину иронију становника античког ведеграда открије и код Исаије. Али његово пршшипијелно укључивање ретораког \/чења о фигурама у пзучавање Библије прихваћено је и расло је као семе горушице. Такозвана каролиншка ,,ренесанса“ :'7 крунише реформу франачке цркве, коју су започели већ Карлман и Пигаш и поверили је Англосаксонцу Бонифацију. Карло Велики је убрзо после ступања на власт закључио да још много штошта остаје да се учини. Незнање франачког клера било је у то доба тако велико да је било тешко пронаћи проповеднике. У тексту Библије врвеле су грешке, које ау услед погрешног изговора још и погоршаване. Цркве еу највећим делом биле пропале и служиле су као амбари58. Темељиту реформу наставе и писарница требало је извршити хитно. Подесне снаге, мећутим, у Фракцуској нису мотле да се наћу. Млади владар је прво из Италије довео са собом траматичаре (Петра из Пизе, Паулина из Аквилеје, Павла Бакона). У Парми је онда упознао младог англосаксонског научника Алкуина и дсмвео га 782. на свој двор. Алкуцн™ (1* 804. као итутман манастира Св. Мартина у Туру) је пбстМ 6 рган11затор каролхшшке реформе образовања и не мање значајне реформе гагсл1а. Он је од 782. био Уттравник двораке шкаие. Бедино наслеће је преко Алкуина пранесено у каролиншки хуманизам. Једно од најваж1нијих аведочанстава о реформи студија Карла Великог јесте наредба шдгману Баугулфу из Фулде састављена измећу 780. и 800. Једна од кљгучних реченица у њој гласи: сит аШет ш заспз ра%Ш$ $скета!а, (горГ е( се(ега Ш$ зтгШа т$ег(а т^етап(иг, пиШ ШЉшт е$( циод. еа ипиздтхцие 1е%еп$ (ап(о сКш$ $р1г((иаИ(ег т(еИе§1(, диап(о3789 37 Упор. Е. С А К ЗН О Е у 5реси1ит 24, 1949, стр. 522. 38 А. КЦЕШС1_А1Ј52, Сћаг1ет адпе (А. К л ајн кл ау с, Карло Велики), 1934, 253. 39 А. КЦЕШ СЦА1Ј52, А1сит (А лкуин), 1942.
83
р п и з гп ИНегагит та^гзГегго р1ети8 тз1гис1и$ јиеги („будући да ое у Библији наилази иа уметнуте фигуре говора, тропе и остало томе слично, нема никакве сумње д а ће их аваки читалац утолико брж е схватити у духовном омислу уколико раније и потпуиије буде уггућен у књшкеено образовањ е“). А р гум ет гврема коме је учење о фипурама неопходно за студај Библије постаје овде, дакле, угаони камен књижевиог образовања (ИНегагит т а& зјегт т ). Патристичко вредновање аг1ез тиме се од стране (великог владара узиђује у темељ његове нове држасане и духовне граћевине. Овде стојимо на прекретници. Д о тада су земл>е са западног руба Европе .— Шпанија, Ирска, Бнглеска — преузимале књ ижевеу традицију из Рима. Те струје спајају се сада у великом Франачком царству. Оне се сједињују са историјским онагама германоки обновљене Илшерије и доби јају нов стимуланс. Владарева политика додељ ује духовном образовањ у овелике задатке стварања културе, а његова личност истовремено чини живо оредиште за ново пеанипгшо. Одатле се, мећутим, отвара и јерна друга перспектива. Реформа студија Карла Великог оплодила је цео латиноки средњи век. Наставни проииси лосшаролшшког времена док азују продубљивањ е знања. Један од најбољих зналаца средњ одатинске књижеоности, Ж . де Геленк (БЕ С Н ЕЕО Н С К ) ук азао је на то да је студиј говорних фигура, на који је упозорио Карло Велики у својој наредби игуману Баугулфу, произвео у току времена оно обогаћивање песничког И3|раза и онај процват метафорике које откривамо у латшском пеонжнтву почев од краја X I века: агтг 5’ехрИдие 1а ^епезе с1е8 %гап(1е8 оеи угез; агт г аш8г 8е1а\)1И 1е соп1аа аиес 1а репзее Ле се8 &%е8, е1 оп Ш 1е 1га^аИ <1е Гате кит ат е 6.ап8 1ои1е 1а зе п е 6е сез ејјоИз, дш геИеп г аи Гпотрке Лејт Ш ј 6 е зез скејз-б-оеиуге 1е$ татбгоИз еззагз 6е зез р гет гегез ргобисНопз 40 („овако се објашњава настанак великих дела; овако се, такоће, уопоставља веза са мншљу тог доба, и чита се40 40 Ј. БЕ ОНЕЕЕШСК, ЕШегаЦ/ге 1аНпе аи тоуеп аде (Латинска књижевност у средњем веку), 1939, II 186.
84
рад људске душе у читавом низу ових напора, који повезују невеште покушаје њеиих првих остварења са коначном победом њених ремек-дела“). § 5. ШКОЛСКИ АУТОРИ Настава граматике обухватала је, као што смо ввдели, језик и књижевност. Избор средњовековних школских аутора обухвата паганоке и хришћанске писце. Средњи веас не прави разлику између „златног“ и „сребрног“ латинитета. Појам „класичног“ њему је непознат. Сви аутори су истовремено и ауторитети. Погледајмо неколико средњовековних сведочанстава о школским ауторима. ИалтерГиз Шпајера (У/акћег уоп 4 8 реуег)~ тгредавао-је око 975. у школи Вершлија, „Хомера“ (то је тзв. 1Иа$ 1аНпа — Латинска Илијада, једна сирова кратка обрада Илијаде у 1070 хексаметара из I века н. е.), Марцијана Канелу, Хорација, Переија, Јувенала, Боетија, Стација, Теренција, Лукана. То није случајан, већ нормативан избор. Он се поново јавља као основа каснијих спискова. Модерно вредновање искључшто би „Хомера“, Марцијана, Боетија, Стација, Лукана, Персија и Јувенала. Тај списак аутора све се више проширује до дубоко у XIII век. Конрад из Хирзауа (Копгас! уоп Шгзаи, прва половина XII века) наводи двадесет једног аутора по следећем редоследу: 1. граматичара Доната; 2. песника епиграма Катона (једна збирка мудрих поука у дистисима и моностисима из доба царева); 3. Езопа (једна збирка басни у прози из IV или V века, која делимично потиче од Езопа, а према уводном писму назива се и ,Д оти1из“); 4. Авијана (42 Езопове басне у дистисима, састављене око 400. године); 5. Седулија (писао једну метричку меаијаду око 450); 6 . Јувеека (написао око 330. један метрички јеванћелистар); 7. Проспера из Аквитаније (версификовао у првој половшш V века Августинове изреке); 8. Теодула (иначе непознатог аутора једне „еклоге“ из X века, која у облику полемике контрастира паганство и хришћанство); 9. Аратора (библијски епски писац из VI века); 10. Пру85
К В Р О П С К Л К И . И Ж К В Н О С Т И Л А Т И Н С К И СР К Д П .И | ’. кк
донција '(најзначајшијеог, најуметничкијег н нај-универзалнијег ранохришћанакаг пеаника, око 400); 11. Цицерона; 12. Салустија; 13. Боетија; 14. ЈХу1каиа; 15. Хорација; 16. Овидија; 17. Јувенала; 18. „Хомера"; 19. Персија; 20. Стација; 21. Вергилија. Овај кратки избор обухвата, као што се види, пагане (уз фаворизовање касне антике) и хришћане без уважавања хЈронологије; од „класика“ само Цицерона, Салустија, Хорација, Вергилија — четири аутора, јкоји, мећутим, услед сврставања са петнаест других губе овоју „класичну“ посебност и чија се вредност види готово искључиво у шиховом моралном деловању. Цицерон '(,,Тул.ије“) је, додуше, хваљен као поЂШззгтиз аисГог („шјллтвнитији аутор“), али се од његових описа издвајају само 1ипеИи5 (Ве атгсШа) (Лелије [О пријатељству]) и Са1о тагог (Г)е зепес1и!е) (Катон Старији [О старости]), а од Хорација се безусловно препоручује само Аг5 роеНса (Песничка уметност). Од Овшдија се „толеришу“ Ра5П (Календар празника) и Ех РоШо (Са Понта), а ЕгоНса („спевови с еротоком тематиком“) и Метаморфозе се одбацују. Јувенал и Лерсије се величају јер оу наводно шибали пороке Римљана. Конрад из Хирзауа заступа ригористичко становиште. Стога је карактеристично да он прелази ћгутке иреко Тереиција, кога читају кроз читав средњи век41. Али његова жста аутора репрезентује старо школако градиво. Ову основу задржавају каонији настанници, али је и знатно проширују. Једно кратко упутство о ижолским ауторима с краја XII века издао је Хекжинс (Набктз) и приписао га Але1ксан|дру Некаму (А1ехапс1ег Мескаш)42. Оно препоручује од Хорација све, чак и по правилумало читане Оде и Еподе43 (и код Дантеа се Хорације јавља само као сатиричар). Од Овидија се допуштају Метаморфозе, а посебно се препоручују (као противотров) КетеШа Ат опз (Лекови од љубави). Избор из Циде41 И п ак се д в а п у та н а в о д и по је д н а њ егова сентенција. 42 Нагуатб. ЗНиМез гп С1а55Гса1 РШ1о1оду, 20, 1909, 75 и дд. 43 Х уго од Т рим берга р а з л и к у је 1280. тр и ИЂгг рппараГе$ — „главне књиге“ (Агз роеНса, ЕргзМпае, 8егтопез — „Песнич к а ум етност. П исм а. Ћ а с к а њ а ") и д в е ттиз изиа1ез — „ређе к о р и ш ћ ен е“ (Оде и Е поде Х о р ац и јев е).
86
рона се до п у љ у је описима Пе огсПоге (О бесеОнику), Тиаст апае (Р азго во р и у Т у с к у л у ), Рагас1оха .чипсогнт (П ар а до к си стоичара) и Ие ојјГсиз (О дужиостима). Уз т о д ол азе Симах/1\ Солинов оои с земљ е (Ш вск; нзвод из П р и р о дн е историје старијег П линија), Марцијал и П етро 1Н ије („обоји ца с а д р ж е много што шта корионог, али и онога ш то н и је вредн о д а се чује“), С и додаја, С ветонија, С енеку, Ливија, Квинтилијана и друге. То је, дакле, м ного сл ободн и је становиш те. Старохриш ћанских неоника нема, врерносни акценат леж и на античким и касноантичким паганским ауторима. Овај приказ је овакако оум аран и н е допуш та закључке ех зИепНо („на тем ељ у прећуткивањ а“). Систематичнији 'је списак аутор а к оји д а је Е берхард Немац (Е ћегћагЈ с1ег Оеи 1;8сће) у св о јо ј реторичкој поучној пеоми п од насловом ТаВ опШ из (написаној после 1 2 1 2 . а пре 1280)4445. Овде п о н о в о н ал ази м о 1. К атона (ге%и1а т о ги т — „морална н ор м а“), 2. Т еодула, 3. Авијана, 4. Езопа. И за ових м оралиста следи 5. касноримоки елегичар М акоимијан (прва половина VI ©ека) — на наш е чућењ е, „јер тај п есн и к у опсцености види врхунац своје ум етн ости “46. Али оредњ и век )је имао — увек у з изгузетак ри гориста, к оји су, мећутим, у мањини — м н ого м ањ е лалоног стида о д новог времена и М аксим ш ш јана је, п о себ н о зб о г њагових реторичких бравура, р а д о читао47. С леде 6 . и 7. к ом ед и је РатрНИиз (Памфил, крај XII века, аутор непознат) и Ое1а (Гета, ореди на XII века; аутор Виталис и з Блоа — УИаИз 44 Уз образложење да његов Ђтеуе бхсепт депиз абтггасгопет ратИ („концизни начин изражавања побуђује дивљење“). 45 РАКАЦ 358 и д. 46 5СНАК2 (Шанц) IV 2 (1920), 77. 47 Упор. ВАЕНКЕИЗ. Рое1ае Шгпг тгпотез III 313; Б1ЈСКЕТТ 271 и дд.; чак и Шанц (на горе цитираном месту) признаје: „ми те производе читамо без озбиљних сметњи“. — Максимијан је важио као специјалиста за описивање старачког доба: Оиае зетггит ри1запГ тсоттоба тахгта зсгЊИ, / А 5е таГетгат Махгтгапиз НаЂеГ („Муке описује оне што стара притискују плећа, / Грађу Максимијан сам из себе црпе за то‘\ ЕАКАћ 358, 612). Тај топос егзистира и даље у Енглеској XIII и XIV века; О. К. СОЕРМАИ (Џ. Р. Кофман), 8реси1ит 9, 1934, 249 и дд.
87
<1е В1о1з ); 8. Стацтгје; 9. Ошадије; 10. ХорашЈје (само Сатире); 11. Јувенал; 12. Персије; 13. АгспИгспЈнч (Архш иач.ш вко) Јовама од Анвнла (Јоћаппен (1е НапуШе, крај XII века); 14. Вергилије; 15. Лукан; 16. Акхап<1ге15 (Љгександрида) Валтера из Шатијона (око 1180); 17. Клаудијан; 18. Дарес48; 19. Шаз Шта (Лотинска Илијада); 20. Сидошгје; 21. Креташки еп 8сНптг1и$ (Јерус&тмска песма); 22. Поучна пеома о травама, приписивана Елпшију Мацеру (АешШиб Масег, умро 16. године пре н. е.); 23. Књига о камењу, Марбода од Рена (Магћос! <1е Кеппеб, ј 1123); 24. Алегоријска биолијска иесма Аигога (Зора) Петра Риге (Ре1шб Ш§а, улгро 1209); 25. Седулије; 26. Аратор; 27. Пруденције; 28. Алано® (А1агшб, око 1180) АпНс1аи(Иапи$ (Песма против Клаудијана); 29. ТоВгаз (Товија) Матеја од Вандома (МаПћаеиб сЈе УешЈбте, нагшсан око 1185); 30. Вос1ппа1е (Уџбеник) Алексавдра из Вилдјеа (А1ехагнЈге с!е УШеШеи, 1199); 31. РоеШа поуп (Нова поетика) Готфрвда од Вензофа (СеоНго1 с!е Утбаи!, написано иамећу 1208. и 1213); 32. СгесГзтиз (Грецизам) Еоерхарда из Бетина (1* 1212); 33. Проспер из Аквитаније; 34. Агз Vег51ЈГса1опа (Песничка уметносг) Матеја од Вандома (пре 1175); 35. Марцијан Капела; 36. Боетије; 37. Ие ишуег^ПаТе типсН (О васељени) Бернарда Силвестра (Вегпћагс! 5Пуеб1:пб, ако 1150). Стари школоки аутори Катон, Езоп, Авијан, Теодул, група староцрквених песника, главна дела римоке поезије (укључујући и тако оакудно склепано сочињаније као што је Шаз 1аПпа) задржали су своје лгесто. Посебно су фаноризовани (као песници који кригакују) римски сатиричари. Карактеристично је да су на сквај списак дошли Свдоније (као и код Некама) и Клаудијан. Обојица су за нову поетику XIII века важили као узореи ау48 Спис С е ехстхИо Ттогае ШзГотга (Повест о разарању Троје), к о ји се п ри п и сује Д аресу, к ао и ЕрНететгз ЂеИ Ттогппг (Дневник о тројанском рату) исто так о ф иктивног Диктиса (БнДуз), л ати н ск и је ром ан о Т р о ји и з позног царског периода. О ба д ел а су засн о ван а н а грчком предлош ку. Оба претендују на и стори јску истину ко ја, наводно, недостаје Хомеру. Дарес стојн на стран и Т р ојан ац а против Грка. П ош то су Франци и Б рити, као и Рим љ ани, тврд и л и д а п отичу из Троје, Дарес је у средњ ем в е к у у ж и вао в ел и к углед.
88
тсжш^ Еберхард уз то узима и десетину аутора тог уче^<ЈЛ1 школског песништва: главна дела латиноке ренесансе XII века. Нарочоито је карактеристично да гра~ матичари Донат и Приоцијан добијају конжуренцију захваљујући „апакулативним“ и версификованим граматикама Алаксаедра из Вштдјеа (бгр. 30) и Еберхарда из Бетина (оне прве истионуте су, додуше, тек у XIV веку, ША1ХЕКАМП, клтр. [37]). Не пок1уша1ва се успостављање хранолошког реда, као ни оредметно гругшсање49. Ови аис{огез су једнако вре^ни и безвремени. То јесте и астаЈО Ј^ара за читав средњи вбк. Између ангустовоког и кааноантичЈког пеШиштва не орави се никаква разлика, као ни измећу Теодула и старахршићанаких песника. У таку времена повећава се само број аисгогез. У Ке%151гит тиНогит аисШ ит (Каталогу многих аутора) Хуга ш Тримберга (Ни§о уоп Тптћег^, 1280) њихов број достиже осавдеоет. При том Хуго искључгује прозаисте50. Поред аисШез каришћени су и флорилегији, у кајима се јављају одломди из аутора који ое иначе не читају; такви су Валерије Флак, Тибул, Ае1па (Етна), Јлиз Р1• 80П18 (Похвала Пизона), Калпурније, Немезијан, Макробије, СопГгоуегзгае старијег Сенеке, Гелије, Цезар и други51. Толико о школоким ауторима. Велики научници високог средњег века познају наравно и друге ауторе. 49 Бројеви од 1 до 4 замишљени су као лектира за почетнике. То су лаки текстови. У баснама може да ужива дете. Оно може да се интересује и за Теодулове приче о боговима. Катон је пружао једноставну моралну мудрост. Код нас почетници уопште не добијају текстове него будаласте реченице за вежбање (јШа адггсо1ае атпаГ соГитЂаз — „кћерка земљорадника воли голубице“). Први аутор је Цезар: изванредно погодан да ученицима трећег разреда огади учење латинског језика. Лукан, Стације, Клаудијан данас се и на универзитету тумаче веома ретко. 50 То сужавање појма аис1ог на песнике и иначе је посведочено, упор. ТНТЈКОТ у МоНсез е1 ЕхГтаИз (Тиро, Белешке и изабрани одломци) 22, II, стр. 112, нап. 2. 51 Упореди о томе истраживања Б. Л. Улмана (В. Б. 1ЛХМА1"Ш), наведена код Пареа, Бринеа, Трамблеа (РАКВ, ВК1ЖЕТ. ТКЕМВБАУ) 153, где се налази и остала литература.
89
На лример, Јошш од Солзберија5253. Ои иосчгбмо цсии Фронтона и Апулеја. Он познаје Хигина, счаријст (>■ иеку, Валерија Максима, старијег Плгашја, нојног пи* сца Фроитшш (крај I века), Флора, Гелија, Еугропија, Аузонија, војног писца Вегеција (IV «ок), Јуслчшов (III вок) извод из нсториографоког дела Помпеја Трога (под Августом), првог хришНаноког историчара Орозија (V век), Макробија (око 400) и друге. Он сс, међутим, служи и ауторима који не моту да се ис.рификују и који нису сачувани, као на иример лело Ое е( Ло&тапВиз рћ И озорћ оги т (О гришапма и мишљењима ф илозофа) Вприја Никомаха лавијала1. Њему ашжс да захвали за инфармаци.ју да су пеки бродари поставили Платону јед и о лако ииган.п ма које овај није умео да одговори. Платона јс то то лнко погодило да је ум ро (РоИсгаНсиз, \УЕВВ I 141, 1 и ДД.)- Поштовагве ирема аис1оге$ ишло је у средњем веку дотле да је сваки извор важ ио као добар. Непостајао је историјоки и критички см исао. Тако су се о античким аугорима стварале легенде, од којих је најпознатија среднтовековна сага о Вергилију. Стације се у средњелт веку јавља ч есто са надимком Сурсул (5игби1иб) или Суркул (5игси1иб) и важи као Тулужанин54, што се заснива н а бркаш у са галским ретором Стацијем У рсулом 55, кога помињ е Јероним. Као што се зна, Данте је о д Стација направио хришћашша. Средњи век је, надаље, знао за преписку измећу филозофа Сенеке и Павла — фалсификат IV века. Погрешним читањем имена А. ( = Аи1иб) СеШиб настао је аутор Агелије (А^еИшб) и тд .56 Касније ћемо имати прилику д а псхкажемо да је средњи век профане аутсхре исто тако као и Библију 52 Упор. о томе \УЕВВ у свом издању Поликратика, Уводне напомене стр. XXI и дд. 53 О њему РА1Л, ЕЕНМАИК, Рзеиб.оапИке ШетаШт (Паул Леман, Псеудоантичка књижевност) 25 и дд. 54 Види МАШТНЈ5 II 314, 783. 55 ГОВСЕЕ1ЛШ, ОпотазИсоп, види под 8{аИиз 4. 56 Какве су се све погрешне информације појављивале још и у XIV веку показује књига Волтера Берлија (МЛАХТЕН ВТЈКЕЕ1СН [Виг1аеиз], 1343) Бе иИа еГ тогИзиз рћИозорћогит (О Животу и карактеру филозофа, изд. КИТЈЗТ 1886).
90
тлдпргавач) алегоријоком тумачен.у н да је у н»и,ма глодао м удраце или „филозофе“. То чшш, као што _је познато, и Данте. Али већ уз помоћ граматичког и реторичког ш коловања они оу уздигнути на ниво „ауторитета“5758. И Д анте (Гозба, IV 6 , 1 и дд.) још верује да п ом оћу детаљне етимологије речи аисГог треба да подупре „ауторитет“ цара и филозофије. СредтБОвековни обичај позивања на аисГогез одрж ао се јојп вековима после Дантеа. Један песник који данашњег читаоца ди ра тако непооредно, пеоник Франсоа Вијон, сматра за потребно да у години 1456. једну песму започне позивајући се н а . . . Веогеција — 5а$е Котат, %гапГ сопзеИИег („мудри Римљанин, велики саветник“) — јер је тај писац на почетку свог дела препоручио „бриж ан и пош тен р адиб8. При том је потпуно неважно да ли је он В егеција читао у оригиналу или у француокој обр ади Ж ан а д е Мена (Јеап с!е Меип). Из Поликрат ика Јована о д Солзберија он преузима причу о гусару Д и он и ду (који је код Вијона постао Диомед) и о А лександру. Уваж авањ е аис^огез још увек је живо и к од „учитеља ум етности“ (та&зГег агНит) Франсоа Вијона. Владавина аисГогез уздрм ана је почев од XII века и то захваљ ујући победонооном продору дијалектике 57 О аисГеиг, аисГогИе, аиПгепИ^ие у Роману о ружи и у схоластици упор. С. РАКЕ, 1*65 Шеез е1 1ез 1еИтез аи ХП1е згес1е. 1*е Котпап б.е 1а Козе (Паре, Идеје и књижевност у XIII веку. Роман о ружи), Париз, 1947, 15 и дд. 58 Салимбене (Н01ЈЗЕК-ЕССЕК 389, 15 и дд.) саопштава да је ишчитао целог Вегеција, јер он нуди тиИаз задасгШез б.е атГе ридпапт („многа оштроумна запажања о ратној вештини“). Из истог разлога он препоручује Књиге о Макавејцима. — Витрувије и Вегеције су у средњем веку важили као ауторитети за грађење тврђава (АШ/Ш ЗСН1Ј1.Т2, Раз ћбјгзсће Ееђеп гит 2еИ б.ет Мгтгезгтгдет2 [Алвин Шулц, Дворски живот у време минезингера2] I, 1889, 11). Вештина утврђивања XI века заснива се на византијској, а ова на касноримској вештини. Одбрамбена техника крсташких утврђења не садржи готово ништа што не би било познато и старим народима. КОВШ ГЕБВЕН, Стизадет СазИез (Робин Федн, Крсташка утврђења), 1950, стр. 23. — Изврсни филолог Давид Рункен (БАУГО ШЈНИКЕИ, 1723—98) био је велики ловац. Ослањајући се на Аријанове податке о Келтима ловио је дивљач само мрежом, луком и стрелом.
91
(која се сада зове логика); исто толимо, међутим, и услод роволта омладане против традиционалне ткопске наставе. Већ Јован од Солзбврија (око 1110— 1180) мора да се у својим раоправама М еШ о& соп™ и ЕпгкеН сиз супротстави новом правцу. Он изражава жгл,ење што тај оравац презире ауторе, граматику и рето рику5 60. Ономе ко цени а и сГ о гез дрбацује се: „Шта хоће 9 ово маторо магаре? Што нам помиње изреке и дела сггарих аутора? Ми црпемо знање из нас самих; м.и, млади, не признајемо старе ауторе61“ . Како нам по знато звуче ови тонскви! Знамо их из сцене са учеииком у Фаусту II и из покрета младах у XX веку. Право је освежење да их чујемо у XII веку. Поново оживљавање дијалектике било је плодоеооно кад је она, као код Абелара, била примењена на филозофију и теологију. Многи логичари XII века задовољазвали су се, мећутим, чистом дијалектиком, што је морало да доведе до неплорне еристике. Ситуација се променила тек са доласком „новог Аристогела“ ; тиме је 59 Изд. ЧЛЛЕВВ, Оксфорд, 1929. Према Вебу (предговор XXII) наслов би могао да значи: „са логичарима" или „за логичаре“. Јован није знао грчки, али је свим својим књигама дао грчке наслове, као што су то у X I веку учинили Анселм (Мопо1одгоп и РгозЊдгоп), у X II веку Бернард Силвестар и Виљем од Конш а 0ЛШће1т <1е Сопсћез). Упор. Веб у Пролегоменама за своје издањ е Поликратика (који Веб тумачи као ИЂег гтг изит сгиИаЊз тедепНит — „књига за потребе оних који управљ ају градовима“), Пролегомена стр. С1АШ1. За назив трећег Јовановог главног дела под насловом ЕШКеНсиз Веб на истом месту, стр. X X II каже: дш<2 тсете иеШ, едиШет тгезсго („ја бар не знам шта би требало да значи“). Већ је Макробије (8аГ. V 17, 19) скренуо пажњу на то да је Вергилије својим делима дао грчке наслове. 60 О том и о следећем упор. Иот(1еп 713 и дд. Норденово мишљење, међутим, да се Јован, насупрот томе, залаже за „класичну науку“, не можемо да прихватимо. Платонизам Шартра, а Јован представља његов најфинији изданак, јесте хуманистички, али је то хуманизам XII века, а не класицизам. Његови ауторитети су горе набројани аисЊгез, као и Апулеј, Псеудо-Апулеј, Марцијан Капела, дакле аутори које Норден протерује у 1ирапаг (,,бурдел>“). 61 Често се ови млади људи позивају на логичара Адама ди Пети-Пона (Абаш <1и РеШ-Роп* — „РагутролЛапид"). Упор. С1ћЗОН, Еа рТгИозорМе аи тоуеп &де2 (Жилсон. Филозофија у средњем веку2), 1944, 278.
92
п : ; | *
отварен пут иовим наукама. ДијаЈлектици, која је до тада бипа огтретежјно формална, припао је сада задатак да их појмооно осмисли02. Тиме смо доопели у епохгу „ренесаное XII века“вз. Каква је тада била ситуација са средњовековиим образовним системом? Од иочетка тог века запажамо про~ цват школа у катедралама. Оне сада надмашују сгарије манастирске школе раног средњег века. Школе при катедралама налазе се у храдогбима. На њиховом челу је гканоник, који се зове зсћоШ Н сиз (5ско1аз1ег, есоШ1ге). Од његове личности завиои процват школе. Стога у први план ступа час једна, час друга од тих школа. Готово све те школе предају, осим седам слободних уметности, и филозофију, која од Анселма (1* 1109) поново доживљава процват, као и А о а п п а за сга (^свештено учење“) — то је оно пгго ће се касније звати теолош ја. Али у наставном плану широк простор је оставл>ен склоности и слободној иниција-623 62 О дијалектици упор. Ј. БЕ СНЕ1ХШСК, Те тоиуетепГ 1ћео1одгдие б.и Х П е згесГе („Теолошки покрет у XII веку“), 19482, стр. 14—16, 66—72. 63 Меродаван је Сћ. Н. НАЗКШ З, Тће Еепагззапсе ој 1ће Тгие1јШ СепГиту (Ч. X. Хескинс, Ренесанса X II века), Кембриџ (Мас.), 1928. — У ту Хескинсову слику ренесансе, која почиње са трећом трећином XI века и завршава се у првој четвртини X III, треба унети уметнички препород антике који је истражио Ж ан Адемар у књизи Антички утицаји у уметности сребњ ег века (ЈЕАИ АБНЕМАК, 1тгј1иепсез апИдиез (1апз Гаг! 6.и т оуеп аде, Лондон 1939): сеИе тепагззапсе, <1оп1 Г ародее ез! иетз 1140, а е!е аззег јот!е рои г зитигите а Гат! тотап е! зе т ат јез1е епсоге патгз 1е ргетгет ат! доГћгцие, зг оррозе е1 51 ћозШе роит1ап1 а 1а јогт е агИзИдие циг ГаиаИ ргесед.е. Се рћепотетге рш1 з ’ехрПдиег зг оп зопде дие 1ез дтапдз ћитапгз1ез ди 12е згес1е: ип Бидет, ип Јеап де ЗаИзћиту, о п Ц рат 1еит асИоп ретзотгеПе, етгсоитаде 1е тоииетеп! апИдие <р. 263), („та ренесанса, која доживљава врхунац око 1140, била је довољно снажна да преживи романичку уметност и да се манифестује још и у првобитној готичкој уметности, мада је била толико супротна, чак непријатељска, према уметничкој форми која јој је претходила. Тај феномен се може објаснити ако се схвати да су велики хуманисти XII века: један Сиже, један Јован од Солзберија, својом личном активношћу охрабривали антички покрет“). — Друкчији став има В. А. Нице (1У. А. Ш Т2Е) у часопису 8реси1ит, 1948, 464 и дд.
93
тивц (наставника и управника нвколе. У Анжеу, ! Туру насебно се пачетком XII века негује поезиј;у Орлеану још и граматика и реторика. Већ тада с;гуденте све више привлачи Париз, не само школа клк драле Нотр Дам, него и школа на Брду св. Гено веве, дде је неко време предавао Абелар, и задужбииа августинских каноника из Сен Виктора, центра теологије и филозофије. Италијан Петар Ломбарћанин (Ре1шб Ботћагбиб, умро вероватно 1160. као бискуп Париза), који се образовао ту, написао је 1150. до 1152. 1Љ п диаПиог зегИепНагит (Четири књиге сентенција), то јест теолошки систем састављен од „од* лука“ (сентенција) црквених отаца и нових аутора, који је убрзо уздиш ут у ранг текста за наставу (види Данте, Рај 10, 107) и који је допринео да се од Париза створи водеће место теолошких студија.
§ 6. УНИВЕРЗИТЕТИ Све већи орилив у париске школе створио је атмосферу и потребе из којих је настао Париоки универзитет. Са универзитетима почиње нова епоха средњовековног образовног система. Они ни у ком случају нису, како то стално м ож е да се чита, наставж ијги обнова античких високих школа. Оно што се назива античким универзитетима творевине су касног периода царева. Они су у првом реду неговали граматику и реторику. Фштозофија, а поготово друге науке, далеко су заостајалег,\ Наши универзитети су оригинална творевина средњег века. Нигде у античком овету нису постојгше такве зајернице, са својим иривилешјама, чврстим наставним планам, степенованим академским титулама (бакалаур, лиценцијат, магистар, доктор). Реч универзитет не значи, како се верује,*8 64 Око 425. постојала је на универзитетим а у Риму и Цариграду 31 катедра. Од тога је 20 отпадало на граматику, 8 на реторику, 2 на права — и једна на ф и л озоф и ју (М. ЦЕСНГЈЕК, Егггећипд ипб. ВИбипд гп б е г дгГесћгзсћ-гбтгзсћеп АпИ ке [М. Лехнер, Васпитање и о б р а зо в а њ е у грчко-рим ској антици], 1933, 222).
94
„свеуиупност наука“ ( и т у е г з И а з И и е г а г и т ) , нето кор порацију настаеника и студената. Она ое већ почетком XIII века објашњава описом зо с геГ а з т а у ј$ 1 г о г и т е( сИ $с1ри 1оги т (,/друштво учитеља и учеиика**). Као научна институција универизтет се зове зШ сИ ит %епега1е (,,овеучилиште“). Н ајстарији универзитст је Болоња, којој је статуте дао Ф ридрих I 1158. годиие. Али у Болоњи је владао студиј права, теолош ки факултет је основан тек 1352. Париски универзитет'15 се развијао споро. Интензиван научни ж ивот владао је у Паризу већ у X II веку, подстакнгут од стране наставника као што оу викторинци и Абелар. Од краја X II века ту налазимо различите ш коле. Н>их посећују и Немци, а пре свега Енглези. П ариски универзитет објективно је већ тада иостојао. Као и т у е г з и а з , м еђуш м , први пут је означен 1208. или 1209. у једном писму папе И иоћентија III. Краљ Филип Аовгуст је, додуш е, већ године 1200. формално признао Универзитет и дао му привилеш је, тако ш то је његове чланове изузео од надлеж ности оветовног оудства (доиш о је до тешких сукоба измећу органа власти и студената). Сличним поводом доделио је Гргур IX године 1231. Универзитету велику паоаку привилегију, која је коначно довршила његово организовање6566. Био је то исти онај папа 65 Главна дела о средњовековним универзитетима: Н. КА ЗН ВА 1Х , Тће ТЈтпуегзШез о ј Е игоре гтг Гће МШте А дез (X. Рашдал, Е вроп ски универзитети у средњ ем веку), 1895; дело треба користити у другом издањ у које су приредили Ф. М. Повике и А. Б. Емден (Г. М. РСЛАПСКЕ и А. В. ЕМБЕМ) (1936); ЗТ. БТКЗАУ, Без ТЈтиегзИез јгапдагзез е( еГгапдетез (Ст. Д ’Ирсе, Ф ранцуски и страни универзитети), 1933—36; Н. БЕШГЕЕ, ХЈпгиегзгШеп (Јез МИШ аИегз (X. Дениф ле, У ниверзитети средњ ег века), 1885 (изишао само I том); Исти аутор, Сћаг(и1аггитп ТЈтиегзИаИз Ратгзгепзгз (Зборни к п о вељ а Париског универзитета, четири тома 1889—97). Уз то горе поменуто дело Ж илсона 390 и дд. Б. НАБРНЕН, А (таиетз ГћгзТогте д.и т оуеп аде (Ј1. А лф ен, К роз историју средњ ег века), 1950; у њему стр. 286 и д. Без отгдтез <3е ГТЈпгиетзИе <3е Ратгз („Почеци Париског универзитета“). 66 Име Сорбона за Париски универзитет долази од једног колегија (Завода за студирање) што га је 1250. засновао Робер де Сорбон (КобеП с!е Зогбоп). Од XIV века то је било седиште Теолошког факултета. Тек почетком XIX века то је име проширено на читав универзитет.
95
који је 1233. доминикан-цима поверио службу тг-кпизиције67. Цркви, која је под великим Иноћонтијем Ш (1198— 1216) достигла врхунац овоје моћи, оваква одбрана против јеретинких покрета XII века чинила се неопходном. Она је верскватно видела опаоност и у лаичкој култури с краЈа ХТГ века, која је била под де, дакле, да образовање подврвде својој конгфоли. Тако постоји унутарња повезаност измећу увоћења инмвизиције и опровоћења папоког врхоеног надзора над универзитетима^ У XII веку почео је продор дновог“ Аристотела, то јест природних наука, метафизике, етике и политике тог грчког мислиоца. Ове огром!не масе списа и идаја дошле су на Заеад преко превода са арапоког и грч-
| .4/ ^
и~на Сицилији Арапски текст почивао је на сиријском преводу са грчког. Јеврејски и арапски нагучници и коментатори били оу неопходви. Највећи арапши аристотеловац био је Аовероес (Ауеггоез, 1126— 1198). Авероизам и њему сродна учења били су неспојиви са црквеном догмоа ^ На иницијативу папе, 1215. је забрањен јавни и приватни студиј „новог“ Аристотела. Забрана је прекршена и 1228. обновљена — без успеха. Али доминиканци доносе одлучујући обрт. Опробани у борби против кривоверства, школоваии у дишугавању, они себи постављају задатак да измире верске истине и ову филозофију, чију величину морају да признају. Тако је настало велико научно дело Алберта Великог, чије наслеће је преузео његов још већи ученик Тома Аквински. Он је студирао у Паризу и вшпе година тамо предавао. Доминиканци су на Париском универзитету пречиспгили, рехабилитовали и ауторизовали опасног Аристотела. И више од тога: његово учење је уграћено у хришћаноку филозофију и теологију и у том облику је остало ауторитет68. Тај процес 67 Детаљније о њеној предисторији и утицају КАНБ НАМРЕ, Б о5 НосћтИШаИет (Карл Хампе, В и соки средњ и век), 1932, 282. 68 Упор. Е. УАИ 8ТЕЕМВЕНОНЕ1Ч, А ггзШ е еп ОссШепГ. Вез отгдтез &е ГатгзШеНзте раНзгеп (Ф. ван Стенберген, Аристотел на Западу. Почеци париског аристотелизма), 1946.
96
сс тшје одвијао без трвења. Париокот упкверзитег је 1252—57. водио тешке битке п р т и в просјачких чонашких редова и против папског иадзора, али је у томс ипак био поражен. Фрањевци и домшшкапци се међусобно нису слагали у филозофоким учењима. Августинизам се супротставио томизму и издејствовао је преко париског биокупа Етјена Тампјера (Ебеппе Тетр1ег) 1277. године његову забрану. Коначно се одрж ао један „хришћанаки авероизам“, чији је најзначајнији представник Сигер од Брабанта, кога слави Данте. Француска је, додуш е, већ крајем XI и кроз цели XII век била образовни центар латинске западне Европе. Али ово духовно воћство достигло је у XIII веку свој врхунац захваљујући Париоком универзитету. ,Услед папске политике, он је постао инструмент цркве.. ЗасегЛоНит је потпуно оеладао зШсИит-ом. Студиј је, пак, био концентрисан на филозофију и теологију. Последица тота била је да су језич1ке и књижевне студије на универзитету потионуте, штавиш е ограничене на најнеопходнију меру. Настојало се да се на њихов рачун у студијском програму наће места за филозофију, коју је изнова оплодио аристотелизам, и за новооткривене природне науке. Граматика ј е постала „језичка логика“6970 (§гат т аНса^рес ^ Н у а јЛ е д ^ дШШШЈбГгфавца, у Паризу настањени Енглез Јован од Гарлавдије (Јоћп о! Саг1апсНа)7(), ж али се у својој песми Мога1е 8со1агш т („[пеома која треба да подише] Морал у студената“, 1241) на запостављање класичних аутора; исто тако и француаки песник Анри Д'Андели (Непп сГАпбећ), који у својој ВаГаШе Аез $е1 аг$ (Битки 69 М. О К А В М А Н К , М Ш еГаИегИсћез СеГБГезГећеп (М. Грабман, Д у х о в н и живот с р е д њ е г в е к а ) I, 1926, 104— 46. Грабман п одсећ а на то д а су Х у сер л и Х а јд егер могли д а се н адов еж у на ту логику јези к а . — И сти аутор, Т ћ о т а з и оп Е гјиг1 ипд. сИе Б ргасШ одгк д е з т а. А ггзШ еИ зт и з (Т ом а и з Ерф урт а и је з и ч к а л о г и к а с р е д њ о в е к о в н о г аристотелизма), 8В М инхен, 1943. 70 I!.. Ј. РАЕТОШ , Т ћ е М ога1е Бсо1агш т о ј Јоћ п о ј Сат1апде (ЈТ. Ј. П етов, Мога1е БсоШ гш т Ј о в а н а од Гарландије), Вегке1еу, ТЈпгуегзДу о ! СаШ огш а Ргеаз, 1927.
97
Ј
уО
седам уметности) класичне ауторе (Хомера, Клудлјана, Црисцијана, П ерсија, Д оната и многе’друге) изводи под заставом Граматике на б о јн о пош. протав Лош ке и њених ратника (м еђу њима и Платона и Аристотела)71. Ухиркос таквим ж албам а, студиј класич* них аутора је и у X III веку остао ж ив72. Једно од главних седашта хуманистииких студија била је у XII веку школа у Шартру, где је негован платсинизам. Ту су се Енглези осећали као код куће, исто тако као и Французи. Јскван од С олзберија ум ро је као бискуп Шартра. У енглеоком образовањ у X III века традиција Шартра се стоатила са арапоким природним иаукама и августинаки обојеном „метафизиком светлости“. Та атмосфера влада на Оксфо»рцском универзитету, кој>и почев од 1200. дож ивљ ава ироцвагг. Паоски надзор ту је био само номиналан. Универзитет је имао своју самоуераву и авог канцелара. Велики оксфорцски мислиоци X III века, Роберт Гроустест (Коћег! Сгоббе1;ез1:е) и Роџер Бејкн (Ко§ег Васоп), иру сопственим путевима и воде б о р б у против париоке схоластике. Фидолошким студијам а поклања се у Оксфорду велика паж њ а73. Али агГез, у којима је још Теодорих из Шаргра видео суштину филозофије, м ор ају ту претензију сада да напусте. Њихов оквир постао је преузак за проширену област профаних наука. Став Томе Аквинског зер1ет аг1ез Ш>ега1ез поп зи јјт е п г е г ЈшЈипГ рНИозорМат 1кеопсат („подела на седам слободних уметности недовољна је кад је реч о теоријској филозофији“)74 наговештава нову ергу. Он означава заврше71 I«. Ј. РАЕТОШ , Т ћ е В аШ е о ј Гће З е у е п А тгз (Битка седам уметности), Вегке1еу, ТЈпхуегзИу о{ С а Ш о г т а Ргезз, 1914. — Н орден 728. 72 Е. К. Н АИ В у: ЗресиШтп 4, 1929, 249— 69. 73 К асноантички грам атичари с у се огран и чили на традирање правила, не о б р а зл а ж у ћ и и х — то се, међутим, у XIII веку захтева. Они с у као п р им ер е уп отр ебљ ав ал и цитате из класика. Н ова ф и л о зо ф ск а грам атика м огла ј е д а то изостави, пошто је т еж и л а једном логичком — д а к л е од ауторитета независном систему. То је јед а н од гл ав н и х у зр ок а за назадовањ е к ласичних студија у X III в еку. 74 М. СНАВМ АН И , М а. СегзГезгећеп II, 1936, 190. „Додуш е“, д о д а је Грабман, „још јед а н уч ен и к А квинског, фра Ре-
98
так оног сијтног научног преокрета до кога је у Фрал{цуокој дошло измећу 1150. и 1250ј А Немачка? Њен образовни систем у X и на почетку XI века имао је, захвашујући раније достигнутом политичком урећењу, предност пред западном и јуж ном Бвгропом. Али она потом ту предност губи. Сада се у развоју Немачке показују „последице чињенице да је то царство најкаоније христијанизовано од свих земаља Карла Великог и да оу његови културни напори додирнгули само поједине центре црквеног образавања'°“. V X II, X III и XIV веку немачки студенти морају^да се образују у И а р и зу , Волоњи или у Падови. Ј^дшга основани универзитет у периоду Ш тауфоваца је с т е Напуљ (1224), намењен само поданицима сицилијанске круне. Наставницима и студентима било је забрањ ено мењање универзитета. Први универзитет на подручју царства био је Праг (1347). Потом следе Беч (1365), Хајделберг (1386), Келн (1388), Ерфурт (1389), Лајпциг (1409) и тако даље. Сва ова оснивања универзитета нису могла да надокнаде предност Ф ранцуске, Бнглеоке и Италије. Немачка је остала готово искључена из великих духовних покрета X II и X III века. Она је имала мало учешћа у ренесанси X II и у науци X III века. То је имало своје узроке — и своје последице. Немачки универзитети имају да захвале за свој ироцват тек реформацији7576. § 7. СЕНТЕНЦИЈЕ И ПРИМЕРИ Шта средњ и век тражи у класичним ауторима? Одговор на то питање претпоставка је за све игго следи. Они су, прво, за цео средњи век, али још и у XVI веку, научни ауторитети. Модерна наука још не помиђо д е Ђ и р о л а м и и з дом и н и к ан ск ог р ед а (К егт §ш с!е’ С гго1апн), у ч и тељ Д а н т ео в , н ап и сао ј е т у г з г о зсгепН е ('поделу н аук е ’) у т р ади ц и он ал н ој ф о р м и тр иви јум а и квадријум а.“ 75 С Е К Н А К О К1ТТЕК, Ш е Нег<1е1Ђетдет ХЈтуетзИМ (Герх а р д Р итер , Х а јд е л б е р ш к и универзит ет ) I, 1936, 11 и д. 76 Н ЕК В Е К Т 8СНОРЕ1_,ЕК, Б ге Еејот т аП оп (Х ерберт Ш еф л е р , Р еф о р м а ц и ја ), 1936.
99
стоји. М едшиша се учи из Галепа, историја света из Орозија. Уместо многих примера — еамо један. У хуманистичким студијским иро-грамима, ко је Рабле укључује у свој роман да би критиковао срсдњовековно васпитан>е, предвиђено је да ниједан час у току дана нс прође без поуке. П ош то је Пантагруел ручао, говори се о карактеристикама ових намирница, и то надовезујуђи се на изабрана м еста из Плинија, Атенеја77, Д иоскурида, Јулија П олукса, П орфирија, Опијана, Полибија, Хелиодора, А ристотела „и друш х“. При шетњи посматрају се билж е на основу Теофраста, Марина, Никандра, М ацера. З а одм ор седа се на ливаду и рецитују се стихови из Вергилијевих Георгжа („Песама о земљ орадњ и“), Х еси о д а и Полицијановог сиева КизНсиз (Сељак). Класични аутори нису, м ећутим , само извор знања, они су и ризница ж ивотн е и светоке мудрости. У анттгчким песницима наш ле су с е стотине и хиљаде стихова који су неко психолош ко иакуство или неко животно правило изразили у еа јса ж ет и јем облику. Аристотел је овакве „изреке“ (у^сораО обрадио у својој Реторици (IIЈ2ТЈГ 1&интаШ Јан ‘ их ј е ' звао сентенције (у ствари: „су<дови“) ’ ј~ер су, како је рекао, слични закључцима јавних тела (V III 5, 3). Такви стихови су „стихови за памћењ е“ . Они се у ч е напамет; сакупЈвају; сређују се по алф абетском р ед у да би увек били при руци. Из тога оу се развиле филолош ке друштвене игре, онакве какве с у приликом гозби биле омиљене већ у старој Хелади. Забавна компилација софисте Атенеја, ВегрпозорШзГаг (Гозба учен и х, написана око 220. после Христа), саопштава о томе78: „Клеарх из Сола, човек из Аристотелове ш коле, ум е још да опише како су то радили наши преци. Н еко би рекао један стих, а други би морао да га настави. Помеиула би се 77 С оеШ е, Т адеЂ псћег (Д н ев н и ц и ) п од 13. септем бром 1797: „почео д а читам А т ен еја “. 1827. Гете са М ајер ом (Меуег) чита опис р аск ош н е п овор к е П т ол ем еја Ф и л ом ет ор а (АШ епаеиз V 34). О туда п оти ч е сл он са ж е н о м у к а р н ев а л у у Фаусту II (стих 5393 и дд ). 78 X 457 како то д а је Ц. 8СНАВЕМ/А1Л1)Т, Д едепАе уоп Н о т ег, д.ет јаћт епдеп З а п д е г (Л. Ш ад ев ал т, Л е ге н д а о Хо~ м ер у, п ут ујућ ем п ев а ч у), 1943, 66. 100
нека изрока, на к оју је тробало одговорити истом мишл»у ноког другог пеоника. Захтевали оу се стихоои са одређ ен и м бр ојем слогова, или је требало да се наведу вође Грка и Т ројаиаца, а наизмеиично је ваљало навести по јед ан град Азије и Евроие са одређеггам почетним слсивима. Т ребало је имати у глави Хомерове стихове к оји почињ у и заврш авају се истим словима, или д а први и последњ и слог за јед н о д ају неко име, или о р у ђ е, или јел о. П обеднм ку би награда био венац, а онај к о би направио гр еи ж у д о б и о би у вино мало р асол а д а све то испије у јед н ам гутљ ају.“ У оредњ ем в ек у отп ад ају гозба, вееац , вино и познавагбе' Х о м ер а . П р еост аје п отр еба за усаврш авањ е у лати ноком јези к у ЈГ м ар ал н о кориш ћењ е песника. Ц ен и с е О видије, јер је зеп 1 еп 1 ш ги т ј1огЊ и5 ге р Ш и з („преиун ц ветова сен тен ц и ја“) 79. Њ егов пример показ у је д а и лак ом и сл ен и песници д а ју п оук е к оје заслуж у ју м ор ал н о п ри знањ е. К о д њ ега м о ж е д а се прочита: 1п1га1 ат ог теШ ез изи. б-есИзсИит изи (Еет. 503). С навиком љ убав у душ е прикраде се, с навиком свене. 2л 5 ез1 си т јо гт а т адп а рибгсИгае (Нег. I, 290). Стид и лепота — та два големи замећу бој. Еез ез{ зоИгсНг р1етга Итоггз ат ог (Нег. I, 12). Љубав у окриљ у свом бриж ни запретава страх. ШПтиг т иеШ ит зе т р е г сиргт ивдие педа1а (Ат. III 4, 87). Забрањ ен мами нас плод, и што не сме се — чезнемо за тим.
Х ор а ц и је (е р и I, 16, 52): ОбегипГ рессате Ђопг игтГиНз атоте. Честити мрзе на грех — баш из љубави своје к врлини. 79 Х уго од Тримберга, ЕедгзГтит, Цап§озсћ стих 125; Исто, стих 612; код Максимијана се величају тиШ поШћИез иегзиз („многи знаменити стихови“). Сентенције се називају и ргоиетМа (стих 17, стих 614, стих 705). 101
Е В РО П С К А К Њ И Ж Е В Н О С Т И Л А Т И Н С К И ОРКДц.ц нкк
Могли би см о да наставимо с овим копико жснимо и сродњи ввк је настављао. Остаизио нам је п.л.фабетски сређен е збирке сентенција к оје м еш ају антнчку и средњовексшну грађу. Латинске п ослови ц е и изреке средњег векат (ореко две и по хиљ аде бројева) Јакоба Вернера (ЈАКОВ ШЕ1ШЕК) откривају их модерном читаоцу. Љ удама оу биле и отребн е овакве збирке да би се боље опремили за увесељ авањ е разгума и духа. Јер, старогрчдса игра разведравала је наставнике оредњет (века и филологе немачке реф орм ације. Меланхтон је у настави примењивао у е гзф с а П о зесипЗат а1рћа• кеШт („састављање стихова по алфабетоком реду“). Оваки ученик м о р а о је к а ж е по један шомоки стих, први са почетком на а, други на б. Л утер и Меланхтон забављали оу се овом в еж б о м приликом једног путовања у Лајпциг 1539. године8081. Теологија и филологија биле су кичма учене протестантоке Немачке све до краја X V III века. Још и у ром аним а Жана Паула налазимо их уобличене у м ногим ликовима, на пример у оном ректор(у Ф елбелу, к оји пре почетка школског излета у латиноком ускрш њ ем програм у доказује ,да су већ најстарији н ароди и љ уди, п осебно патријарси и класични аутори, кретали на пут“. Ово немачко* -протестантако по)везивање т ео л о ш је и филологије први је степен и претходна ш кола м одер еи х духовних наука, к оје процветавају у Н ем ачкој од 1800. Фриррих Аутуст Волф (Р п е б п с ћ Аи^из! М^о1Ј, 1759— 1824) објавио је 1807. своју чувену раоправу „Пр-иказ науке о старини“ (ПагзгеПипр, д.ег АНегШтзуџГззепзскаЈГ) и тиме превладао нејасни појааМ хуманистичких наука (ћи80 Х а јд е л б е р г , 1912 = Б ат т Х ипд т Ш еИ аШ п гзсћ ег ТехГе („Збир к а с р ед њ о л а т и н ск и х тек стов а" ), и з д . АБГО М 8 НЊКА, бр. 3. 81 О. С1еш еп (О. К л ем ен ) у: 2/К С г 1940, 422 и д. — Мел а н х т о н о в у ч ен и к М ор и ц Х ел и н г (М О К 1Т 2 НЕ1Л1\ГС, АБВ 11, 690) об ја в и о ј е 1590. д е л о ЕЊ еИ из и егзгјгса Њ гги з е х дтаесгз е1 1аНтз зсггрЊ гЊ и з со11ес±из еГ зеситиТит а1рћаћеИ зеп ет гп 1осоз с о т т и п е з сИдезЊ з (К њ и ж и ц а п о е з и је г р ч к и х и латинс к и х п и са ц а алф абет ски разврст ан а п о топосима). — Та игра с е у Е н глеск ој зо в е с а р и е г зе з („п ок л ап ањ е с т и х о в а “ — Г1Е]ј Б Ш а , Ј о з е р ћ Апбт егаз [Ф и л д и н г , Џ о з е ф Е н д р у с ], књига II, п о гл а в љ е 11, п р ев. Б . Н ед и ћ , Б гд. 1969).
102
т а т о г а ) , к о|е с\; ои.ас с м а гр а и о сп о р е д и и м ире \.меп>м теол тп к н х ст\;днја. Као н еентенцнје. и узорни ирнмори ла; токп\ лина п слабоети (е.хетр1и1 којн сг пађенн \ ашн.ччгот а\*торнма, служе сршн»ем вску за дтхонио гтипдцт'. Е.хетр!шп је стр\*ч.нн норач античке ;>■ торнке почев од Аристотела н он лначи ..прича \ \к « н \т а као илустрадија';. Томе се касније (о.д око 10»'. гадине пре Х риста) п р н др уж ује један нови оС>:шк реторичког прим ера који ће битн важан аа ното»ке \о-чл: ..еглелтларна ф ш ура" (ејкоп. тш$о). то јест „отелов* л>еН5Г н ек г т о б т ш е ' у јодној личности: Саго Шс гит \'1 \'а гтаоо („онај Катон, ж нва слнка врлина'Т . Ш ш еран (О с ог. I § 18) и Квннтилијан (XII 4) оштр\> уп озор ав ају беседн ика да мора да располаж е прнмершма из н стори је, али и из митологије и херојске саге. За потр ебе реторски х ш кола Валерпје Макснм ( \ ’а!егш 5 М а х т ш з) саставпо је у Т ибернјево време свој
Зборник знаменитих дела и изрека (Рааогит ас сИаогит тетогаШ шт Ш?п IX), којн је метрички обрадио Радулф Т ортарије (К аби ћ и з ТогДапш . од 1063. до после 1108). П ознавањ е најваж нпјих егземпларних фигура остаје у средњ ем веку као реквизнт учене поезн је. Ч врст канон оваквих лнкова на!ш ћемо у плагон и зујућ ем песниш тву X II века. Они се т\; јављају као ар хеп ш ов и к о је је Б ож ан ск а М удрост нз иредострожностн уврстила у историјски процес. Д еш ава се, м ећутим , д а се на ниво егземпларних фш утра нздигну и личности к оје не прнпадају ста-* ^ Р. Б01Ш ЗЕ1ГР, \ Тог*гаде <Лег ВЊИоГћек ХУагћигд 1924 —1925. (Ф. Дорнзајф, П р е д а ва њ а библиотеке В арбург 1924— 1925, Лајпциг, 1927), стр. 218. — НЊБЕСА1Ш КОКГШАКОТ (Ехетр1итп. Е т е ЂебеиШ пдздезсћгсћШ сће ЗШсИе — X. Корнхарт, ЕхетрГит . Студија о историји зн ачењ а. Дисертација, Гетинген, 1936, стр. 14): „Ту је реч о кратким извештајима о делима и успесима, ретке изреке, у којима посебно јасно долази до израза нека особина или карактерна ц р та. . . Ознака ехетрГит важи како за дела, тако и за извештај о њима/* — То средшовековно схватање формулише Јован од Гарланднје: ехетрХит е$Г сИсТит ие1 јасШ т аНсишз аШепНсе регзопе <Иупит гтИаНопе („ехетр1шп је реч или дело неке реалне лич-
ности вредно подражавања", КР 13, 1902. 888). 103
л о ги п с-л л
VI л л т п ^ п «
^ * - је»д ј :*>И В К К
ријем реггертоару. Плутарх извештава у својим Упо. редним животописима (написаним измећу 105. и 115. године) да је Цезар, кад су га у Епиру угрознли Помпејеви следбеници, смислио лудо храбар плаи да у малом чамцу отплови назад у Бриндизиј да би довео појачаље. Дигне се бура, кормилар жели да се врати, али Цезар хвата преплашеног човека за руку. „Само храбро, драги мој, ништа се не плаши. Тп вознш Цезара, а са њиме и његову ср ећ у!“ Исту причу обрадио јс већ Лукан у једној од највеличанственијпх епи/ / зода свог епа (V 505— 677). Улогу кормилара о н је по1У верио лику бродара Лмикле (Атус1аб), чија је сиромашна колиба дом душ евног мира, док дивља граћански рат и владар Рима мора да стрепи за своју победу. Лукан, „посредник античког патоса“, „до образовие катастрофе X IX века много читан и веома делотворан репрезентант римске поезије, већ вгапе генерација, бар у Немачкој, потпуно потиснут у сенкуА>. у Амикли је створио егземпларну фигуру скромне сиротиње која није спадала у класични канон. Али њена патетична садржина чини је омиљеном у песништву XII века*\ Код Дантеа, Тома Аквински у свом похвалном говору у част Фрање Асишког помиње Амиклу као пример поштене сиротиње, а помиње га и Петрарка (8. еклога). Како показују примери из латинског песништва XII века, не сме се, мећутим, на основу834 83 ЕОТЈАРШ Г К А Е Г уГКЕЕ, Е и с а п а1з МИПвт 6.в5 апИкеп РаГћоз (V отпадв бет ВгЂИоШек. Ц/атЂитд ( Е д у а р д Ф р е н к л , „Лук а н к а о п о с р е д н и к а н т и ч к о г п а т о с а “), Л а ј п ц и г , 1927, 229. 84 А ђ е1 а г: Зеситиз дига раирет етаГ игиеЂаГ Атус1аз (Абел а р : „ С п о к о ја н ж и в о т А м и к л а п р о ж и в е , ј е р б е ш е сиромах"), ^ о п с е з е1 ЕхпгаИз 34, I I , с т р . 168, 5; АтсћИтешиз (З Р I 340): ЈиИиз отЂет / ЗотЂиИ е1 зо т п и т иасиг 1аи6ат± Атус1ае („Јул и ј е с в е т ј е / П р о г у т о с а в , а л ’ А м и к л е ј е б е з б р и ж н о г хвалио с а н а к “). — М а т еј о д В а н д о м а н а з и в а с е б е у ј е д н о ј посветној п е с м и иезГег Ат ус1аз („ в а ш А м и к л а " , Р 1 , 2 05, 934 В ). Неки п р е п и с и в а ч и т о н и с у с х в а т и л и и с т а в љ а л и с у атШггз („приј а н “), и л и атгсиз (,,п р и ја т е љ “), ш т о ј е у ш л о и у М ан иц и јусов т е к с т , III 739. — У М еГатогрћозгз СоИае (Голијином преображ ају) 211 м о ж е д а с е п р о ч и т а АтусГае. — А . К е с к а т Ое
ТаисИЂггз (Ногпае заргепНае
(О
п о х ва л и
бож анске мудрости)
Ш Н 1С Н Т ст р . 360, 163. — А н о н и м н и а у т о р у Зпи1. тед. 109, 15.
104
193б’
Д ан теа и П етр ар к е закљ учити да постоји „култ Амикле у раиој р 0н еса н си “ , као ш то је см атрао К онрад Б урдах (КОМКАБ В1ЈШЗАСН)8586.У сунротном , ренесансу н а гр а ђ у је м о тр оф ејем к оји припада латинском средњ ем век у. Т ач ни је ј е р ећи да је Д ан те п реузео реторичке егзам пларн е ф ш у р е X II вока и сисгем атском потенцЈИраб Шихову ггримену. Он ]е и Т р о ја н ц а Р и ф еја (Ш рћеиз) прам естио на Јупитерово н ебо (Р а ј, 20, 68). Ова ф и гур а има д а захвали за овоје п осто ја њ е В ер ги ли јевој ф антази ји (Е неида II 426 и д.), а св о је гвреузимање у Р а ј Д ан теовом пош товањ у према В ер ги л и ју. С ам о к о д Д а н теа Риф еј је на основу св о је п р а в ед н о сти , о к о јо ј сведоч и В ергилије, постао ш а § о ^гПиИв („сл и ка вр л и н е“)8Г>.
85 КоттепГаг гит Аскегт апп („ К о м е н т а р у з Р а т а р а и з Ч е ш к е “) 274: Б е г ОгсШет б.ез Аскеттапп (Песник Ратара) 294. 86 У с р е д њ е м в е к у ехетрГит м о ж е д а з н а ч и и с в а к у п р и ч у „ к о ја с л у ж и к а о о ч и г л е д а н п р и к а з н е к о г т е о л о ш к о г у ч е њ а “ (К Ц А Р Р Е К у : М Е К К Е К -З Т А М М Ц Е К , ВеаПехгкоп пег ЗеШзсћеп Шета1игде8сШсШе [ М е р к е р - С т а м л е р , Појмовни лексикон историје немачке књижевности] I 332). И з т о г а с е р а з в и ј а ј у п о п у л а р н е , ч е с т о л а к р д и ја ш к е „ п р и ч е и з п р о п о в е д и “ , к о је Д а н т е о с у ђ у ј е (Рај 29, 94 и д д .). — Ј . Т Н . М Е Е Т Е К , ПЕхетрГит ћапз 1а ИИетаШте. . . б.и т оуеп аде ( Ж . Т . В е л т е р , ЕхетрГит у књижевности. . . средњег века), т е з а , П а р и з , 1927.
105
ПОГЛАВЉЕ 4
РЕТОРИКА § § § §
1. 3. 5. 8.
В р е д н о в а њ е р е т о р и к е —* § 2. Р е т о р и к а у стар ом пску С и ст ем а н т и ч к е р е т о р и к е — § 4. Р и м с к а к а сн а анти ка —. Ј е р о н и м — § 6. А в г у с т и н — § 7. К а с и о д о р и Исидор — А г з с И с Д а г т т з — § 9. В и б а л д и з К о р в е ј а и Јован од С о л з б е р и ја — § 10. Р е т о р и к а , с л и к а р с т в о , м у зи к а
§ 1. В Р Е Д Н О В А Њ Е РЕТО РИ К Е Реторика је д р у га о д сед а м сл о б о д н и х уметности. Она нас у овет ср ед њ о ев р о п ск о г о б р а зо в а њ а води дубље него граматика. Н ам а ј е о н а п остал а страна. Као посебан наставни п р едм ет, о н а ј е в ећ одавн о ишчезла из наставе. М рш ави остац и р ето р и ч к ог знањ а сервирани су још н ем ачком ги м н ази јал ц у X IX века кад су му давана упутства за и зр а д у п и сан и х састава. Ту је на почетку тр ебал о дати „ д и сп о зи ц и ју“, која се делила н а увод, главни д е о и зак љ учак . У вод је морао да садрж и неку опш ту м исао. П отом се нипош то није смело одм ах прећи на тем у, н его је м ор ао да се нађе погодан „прелаз“ . Ти п релази били с у права мора. Већ Ла Бријер (ћа В гиуеге) је за р а д и о ор ек ор Боалоа јер је изоставио 1е (гауаИ д е з ГгапзШ опз — зоп( се диЧ1 у а <1е р1из ШјјгсИе Аапз 1ез оиуга%ез <1’е5рпХ („посао ПЈ>елаза — који с у н а јтеж а ствар у делима духа“). Боало је м ор ао то да зна: његави су „прелази“ чувени по својој незграпности. Гимназиј алац је онда поново наилазио на ретор ику приликом објашњавања латинских песника (али и Ш илера): ту је требало препознати м етафоре, м етонимије, хиперболе и сву силу сличних ствари. Реторика у свету нашег образоовања нема своје место. Уроћено неповерење према њој изгледа да је 106
Н ем ц у с в о јс т в о н о 1*. Г ете је тај став окараж тернсао у Ф аустов и м р е ч и м а В агн ер у: Ез 1гад1 Уег5Гапб. и п б гесШ ег Згпп МИ гиегад КипзГ згсћ веЊ ег иот: ХЈпб 'шепп,8 еисћ егпб* 1 5 *. у ј п з ги задеп. 15г’5 пбИд, ШотГеп п а сћ ги ја деп ? Ја. еите Н ебеп, сИе 80 ЂИпкепб 5гпб. 1п б е п е п гћт бет М епбсћћеИ 8сћтНге1 ктаизеИ, Згтгб ипегаигскНсћ гпге бег КеЂе^глтб,
В е г ћетЂзШсћ битсћ сНе бпттеп ВНШет 5аи5еШ В а љ а н а памет и з в а љ а н и х гр у д и с м ало вегитине доћ и ће до речи: и к а д се зб и љ а има шта да каж е. ч е м у да р е ч и к р у п н е ту се траже? А го в о р а ј е в а ш и х свет луц ањ е. п р е п у н о ш љ о к а и ц в ећ а од папира. н ем и л о ка о ка д к р о з с у в о гр а њ е и м а гл у ветар за п о ч н е да свира! (Ј. В. ф о н Гете, Фауст I, прев. Б. Ж ивојиновић, СКЗ, Београд, 1980, стр. 24)
Ове речи одговарају душ евном стању Фаустовом, који је разочаран читавом ш колоком м удрош ћу и тражи уточиште у магији. Оне не израж авају Гетеово мишљење. Он је у свом лајпцишком периоду сматрао „све 1 К ант је у Крит ици м оћи с у ђ е њ а изјавио: „Морам да при зн ам да ми ј е л е п а песм а у в е к п р и ч и њ а в а л а чисто задовољство, д о к ј е читање и н а јб о љ е б еседе н ек о г рим ског п уч ког и л и са да ш њ ег го в о р н и к а у парламент у и л и са тгредикаонице у в е к би ла пом еш ано са нетгријатним осећањ ем неодобрава њ а је д н е л у к а в е вештине, к о ја ум е да тгокрене љ у д е као маш ине да у важ ним стварима д о н есу суд к о ји у з мирно ра зм и ш љ а њ е код њ и х м ора да и згу б и с в а к у тежину. Речитост и лепоречивост (за јед н о реторика) сп адају у лепе веш тине; али вештина беседниш т ва (ат5 отаГотга) као вештина да се ч о в е к послуж и љ у д с к и м слабостима за сво је ц и љ еве (ма коли ко они били добронам ерни, и ли ч а к стварно добри) није достојна тгоштовања. О на је н а јви ш и степен и досезала. како у Атини тако и у Риму, само у врем е у коме је држ ава срљ а ла у протгаст, а истински патриотски начин м иш љ ењ а био угаш ен “. Ес1. Каг1 Уог1ап<1ег, РћИ озорћгзсће ВгЂИо1ћек (Изд. Карл Ф орлендер [Ф и ло зо ф ск а библиотека]) 391, 19023, стр. 194. 107
поетско и реторичко пријатним и забагашш“. V ипралбуршком периоду ои странице својих „Ес|)емерида“ прекрива екоцорптима из Квинтилијана. У старости (1815) реторику назива „са свим њеним историјоким и дијалепЕСТичким захтевима у највећој мери достојном уважавања и неопходном“ и убраја је у „највише захтеве човечанст1ва“. У њему је била жива целокупна европска традиција. Романоким народима реторика је блиска захваљујући природној предиспозицији и наслећу Рима. Беседници као што је Босије (Воббие!) спадају у француске класике. У Енглеској је од XVIII века вештина говорења израз политичких онага, ствар нације. У Немачкој су ови предуслови недостајали. Дивне „Беседе о беседничкој вештини и њеном пропадању у Немачкој“ (1816) Адама Милера (МиПег), нису мотле да наићу на одјек. И античка реторика је у немачкој науци све до најновијег времена најчешће сматрана заблудом2. Наоупрот томе, можемо да наведемо суд Јакоба Буркхарта (Јасоћ Вигскћагс!!), из кога говори ширина универзално-историјеког погледа: „Није ли стари век прецењивао школоовање говора и писања? Не би ли бол>е учинио да је главе дечака и младића пунио корисним реалијама? Одговор је да ми уошпте нисмо овлашћени да о томе судимо, све док нас саме у говору и писму посвуда ирати недостатак форме, све док од стотине наших образованих луди можда тек један има појма о истинској вепггини граћења периода. Реторика са сгвојим помоћним наукама била је античким људима најнеопходнија допуна њиховог закономерно лепог и слободног бивствовања, њихових уметности, њихове поезије. Наш садашњи живот има делимично више принципе и циљеве, али он је неуједначен и дисхармоничан; оно што је најлепше и најнежиије борави ту поред грубих варварстава; само што нам наша претерана запосленост не оставља слободног времена да то запазимо3“. 2 О томе сам изнео сведочанства у 2 В Р ћ 63, 1943, 231 и дд. 3 Јасоћ ВигскћагсИ, БГе 2еИ СопзГапНпз 6.ет СгоЈЗеп (Јакоб Буркхарт, Доба Константина В ели ког. 1852), И здањ е Кгопег, стр. 304.
108
§ 2. ШПОРНКЛ V
СТЛРОМ и п к у
1\мч>['Чгк;1 ‘ гшачи „учсилг ‘ о гчииору"; 1грсма сном (ооновљ ш апачеиуу оша је, дакле, уиугегпо аа умсгпиI чк° ооЈпгконапуе гонора. И з оне клпцс током нремона поетаје паука, непгшна, жинопви И1)(еаЈг, штапише, гх^новтг стуб аигичкс културе. У тсжу денет некова реторпка је у промонллшнм облпцнма данала обел еж је духсхвпом ж ивоту Грка п Рнмл»апа. Њ ен наст-анак л еж и прод паппш очима довојшо јаспо. Место: Атпка; Јфеме: након ратона еа Персијапцима. У иаетајан»у реторшке спајају се различитгг чинноцп. У ж п ваљ е у говорељ у и у уметшгчки склопљеном ш в о р у прпрод.пи је таленат Грка. Речптост већ за хом ерск ог човека .зпачп једдш о д највећих преимућстава. Она јс д а р богова: Т а ко л>удима сви м а дарбва нв д а ју бози л ,у п к и х , ни лспоте , ни д у х а , ни и зр а за дична . Ј сд а н ј е незнатан ч о в е к у л и ц у, али што каже, бог м у д а је м и л и н у у свем у, и с радош ћ у сви га г л е д а ју љ у д и , а њ е го в а р еч је чврста и глатка, постидна, пријатна, она у љ у д с к о ј скупштини сија. А кад к р о з град корача, к ’о б о гу свет м у се ди ви.5
Али р ечи тост је и циљ васш ггања. Ф еник је додељ ен м ладом Ахшту . . . Зато да тебе с в е то уч и н и да б уд еш и речм а и делим а вичан.
На ове стихове с у се каанији аутар и често позивали да би док азал и д а је Х ом ер отац ретори к е. Готово половина И л и ја д е и виш е о д дв е трећине Одисеје 4 Преглед целокупне античке реторике све до хришћанства даје ‘ШЦНЕЦМ ККОЦЦ, НћеГоггк (Вилхелм Крол, Реторика), 1937 (посебан отисак из ВЕ). Додаци у ЕЕ 5ирр1. VII 1039 и дд. 5 Хомерова О ди сеја 8, 167 и дд. Превод, предговор и регистар Милош Н. Ђурић, Суботица 1963. Упоредити и Хесиод, Теогонија 81 и дд. 109
отпздају на говоре личности у радњи, често знагнс дуж ине. У Песми о Роланду и у Н ибелунзим а то Немо узалуд тражити. Владавина реторике н зд грчки.м лу хом почиње, мећутим, тек много каоније: кад Л гп гга преузме наслеђе Јоније и усгше се до процватп Говор и вештина говореља сада доби јају место у јавполт Животу. Поомртне беседе у част палих ратника и.чгледа су у Аш ни постале уобичајеше уб р зо после рат:,. < Порсијанцима. Стварање дем ократије под Периклон п „грчко просветгггељство", које почиње од средн 1не тог века, пружају тада политичкој и оудској беседи највећи простор. Сваки граћанин се укљ учује у јавшт живот. Способност говорења постала је предуслол за успедшу каријеру. П утујући учитељи мудрости („софисти6“) подучавали су у томе за новац. Беседаичјко образовање, повезано са логичким и дијалектичким школовањем, требало је д а питомца оспособн да утиче на слушаоца, да евентуално и „слабију ствар претвори у јачу7“ (Аристотел, Реторика II 24, 11). Тако је реторика могла да преће у адвокатоку тех)нику. Софист, мећутим, хоће и да обликује љ уде и да васпитава народ. Он служ и образоавању (раШега) снагом логоса. Значајну новину дон оси потом Сицилијанац Горгија, који је 427. године дош ао у Атину као посланик: свесно коришћесње језичких сазвучја за постизање музичко-ттоетског дејства. Захваљ ујући томе, учење о говору постаје учење о стилу, о литерарној техници. „Равномерност реченица које теку двочлано, појачавање антитезе асонанцама и римом, обилна употреба метафора, оугестиван начин излагања, све је то постизало дејства каква је д о тада остваривала сам о поезија“. Беседничка вештина је овесно уш ла у трку са њом. „Готово ниједан савременик није се сасвим одупро новом стилско 1М правцу, а његова средства су остала у употреби током читавог старог века“ (Паул Вендланд). Горгија је први мајстор кићаног беседни6 Та реч првобитно значи исто што и <тофос и означава сваког оног „ко се својим духовним способностима издизао изнад масе“ (КК01Х). 7 То се реторици често приговарало. Упор. објашњење код Квинтилијана II 16, 3 и дд.
110
пттва, а то значи античке уметничке прозе. Она је у току векова развила обиље различитих стилова. Без познавања њене историје 8 алнтичка књижевност је неразумљива. Грчка реторика је, дакле, настала заједно са софистиком и захваљујући њој. Платон је одбацивао обе — исто тако као и поезију — из филозофских и педагошких разлога. Али Хелада није могла, или није хтела, да ову демонску моћ артифицијелног говора — ово откриће које су софисти осећали као опијајуће — жртвује филозофији. Сама филозофија је ускоро дошла до тога да облике уметности које је Платон одбацивао схвати као оправдана остварења људског духа. То је било Аристотелово дело. Он је и поезију као и реторику укључио у овоје филозофоко истраживање уметности. При том га је сигурно водила и жеља да се супротстави једностраности Платоновог суда. Драгоцено обогаћивање реторике он је остварио својим учењем о афектима (као у својој Поетици), својом типологијом карактера, својим разраћеним учењем о стилу. Његов циљ је да докаже да је реторика равноправан паидан дијалектици, која је по Платону требало да буде круна ових наука. За историју реторике, мећутим, Аристотелова књига, која је мало читана9, имала је много мањи значај од дугог низа реторичких уџбеника 10 који почиње око 340. године уџбеником Анаксименовим. Политичко бесерништво уздигло се у Атици у исто време до највишег достојанства и снаге у Демостееу (384— 322), воћи отпора против македонаке онасности. После пропасти слободе, државничко беседништво, мећутим, морало је да изгуби сваки значај. Беседа на суду је нестала, јер више није било државних процеса. Грчка реторика је нашла прибежиште у школоким вежбањима, у која је спадала и обрада фингираних правних случајева. 8 ЕБ1ЈАК1) ИОКВЕК, БГе апНке КипзГргоза (Античка уметничка проза), 1898. 9 ШЕКВЦШБ-РОНЕЕНЕ, Оге дпесМзсће Ртоза (Вендланд -Поленц, Грчка проза), 1924, 115. 10 Грчки Нхчап Њихови аутори се зову технографи.
111
Од II века река грчких регор а слила ее у Рим ц почела да псХГСрЧава. И теагзиван политички живот Рима морао је да да опажан подстицај беседничкој ве* тти нн . Али, сулротно од Грчке, она је ту имала искл>учиво практичн-у сврху. Тек у I веку продрли оу у Рим рсторски уметнички стилови хеленис јичког Истока. Најстариј'И реторички уџбеник на латинском језику јесте К к е(о п са ас1 Н е гге п ш т (Реторжа посвећена Х ерен и ју), неиознатог аутор а (око 85. год. пре Христа), која је раније приписивана Цицерону или ееком Корнифицију. Тај спис, и младалачки спис Цицеронов Р)е гпуеппопе (О и зн алаж ењ у тема за беседу), који са њим има доди ри их тачака, не додају ништа ново поучној садрж ини грчких приручника IV века, али су они управо због с®ог пренош ењ а грчког учења Риму били од најовећег значаја. Х еренијева реторжа важила је као ауторитет како у средњ ем веку тако и у ренесанси. И Ц ицеронови ретороки списи читани су у средњем веку: б есед е р етк о. Ц ицерон није, као у хуманизму, био узор ан агутор. Њ егов стил није одговарао идеалу касноантичког и средњовековног маниризма. Његово политичко-процесуално беседништво средњи век није имао где д а примени. Пропаст републике одр ази л а се на римско беседништво у истом см ислу к ао и македонска, каоније и римска, страна авладавиеа на грчко. Под принципатом Августа и његових н аследника политичка беседа морала је да заћути. Реторика п остаје школоко беседништво. Она организује в еж б е (с{ес1атаНопе$) на фингираним правним случајевима. То пропадање беседшштва истраживао је Тацит у свом Д и ја л о гу о беседницима (ИгаЊ&из <2е о га (о п к и з). Реторика је, мећутим, већ одавно преношењем на римоку поезију пронашла ново поље. То је била заслута Овидијева11. Он „себи 11 Он сродност своје поезије са беседничком вештином помиње у једној епистоларној песми учитељу реторике Салану
(Ех Роп1о II 5, 69 и д.). — Ш. ККОИЦ, ЗГибгеп гит Ует$Шпс1т$ пет гбтгзсћеп ЕИетаСиг (В. Крол, Студије о разумевању римске књижевности, 1924, 109), с правом напомиње да је рето-
ричко образовање песницима Августовог периода пружидо способност за обликовање поентираних исказа. „Отуда многи
112
задајс тому да бн о њој говорио или, како је го
о и јго
V докламацијама, да би и\ч.*тж) препгосга п л .о ј гу лпч нсхг-г да говорп“ (Валтер Крап/с — Ш М /Ш ЕК ККЛ1 !8 ). Н>егава поазпја је препупа анпггеза и поенти, нгрс авгксхм и амислом. Ретаргжа овдс сгупа у службу једнс дапдДЈкиве, духавиге поезије и авојим зачнном иовоћава др аж прпвлачне грађе. Али реторижа може и трагичигу садрж ину да помођу гомплања гроссног, помоћу шшетости, иотонциратва и надмашнвања доведе д о нај 1ш тензиш ш је 1г деловања. Онда настаје патетични стил, који у Н ероново време заступају Сенекпне трагедије и ЈТукапов еп. Код Стација (око 40— —96) налазгшо потом пригодно пеаништво, које се тесно аслања на ретораке рецспте за свадбене и погребне беседе, за описивагве уметничкшх дела п грађевгша. Тако у I веку у доба царева реторгжа посвуда продире у првп план. На крају тог перлода настаје најобнмнији и н ајуш цајн и ји ириказ реторгже, Квтштнлијанова 1п$1ИиИо о га го п а (нојавила се око 95. године), „јодан од најбољих сгшса које поседујемо из римаке антике“ (Момзен — МОММ5ЕЈМ). Квинтилијаново дело не опада у род прпручника уобичајеиих већ вековима у Грч!кај и Риму. То је ггривлачно писан трактат о човековом образоватву. Идеалан човек за Квинтижгјана м ож е да буде само беседник. Јер најсвиши бог н стваралац овета 12 (II 16, 12) само је човеку подарио језик. Беседштштво, дакле, стоји високо изнад астрономије, математике и других наука (X II, 11, 10). Савршен човек мора, међутнм, нуж но да буде и добар човек (I пр. 9). Баседника, дакле, заједно с Катоном морамо да дефинишемо као у|> ^опиз сИсепЛ реп1и$ („честитог м уж а вичног беседништву“, X II I, 1). Још претенциозније: он мора да буде мудрац, \>еге $ар1егг$; пес тогИуиз тос1о регјес(и$, $е<1 еНат 5сгепИа е! от т јасиНаХе сИсемН („одиста мудар; савршен не само авојпм карактерам, цитати из римских песника, који су постали опште добро светске књижевности и којима нарочито владају Енглези. захваљујући свом васпитању у колеџима.“ Упор. касније Екскурс XXI. 113
«ого и знаљем и оваком беседопичком всппншом'1, [ пр. 18). О вјгм реторика гтреко К©ш1тшшјаиа ггрстепдју. је на то да м ож е сама д а задовољ и све потребе за које су до тада као н адл еж н и важ ш ш фштозофија и опште ооразовањ е13. Речитост непоаредпо извире из најакравитијих извора м удр ости (ех тНпт ваџепИаг јопМ киз, X II 2, 6 ). Квинтилијан будућег беседника узима под свој надзор такорећи још у колевци, да би га онда пратио кроз детињ ство, ш колу и шшти студиј, Д искутује се о свим предм етим а и свим ижолским ауторима. Након апсолвирањ а целокупног реторског наставног материјала, сл еди у X књизи упутство за стуциј књ ижевности и карактеристика најбољих ауто* ра од Х ом ера д о Сенеке. Реторичка супстанца претвара се у овом д ел у п овр ем ен о у нешто сасвим друго — у хуманистичко ои редељ ењ е за студиј књижевности као највеће ж и вотн о д о б р о . „ЈБубав према књижевности и читање пеоника н и су ограничени на време школовања, него се зав р ш авају тек са животом самим“ (I 8 , 12). „Уж ивањ е у књ ижевности је тек тада саовим чисто »кад се о н а од в оји од сваке делатности и кад сме да се р а д у је контемјплацији себе саме“ (II 18, 4). Овакве р еч ен и ц е наговештавају типнчне образовне дож ивљ аје зап адн ог света. «1 Грчка реторика је у м ећувром ен у и даље цветала, али не у Атици него у М алој Азији. Она је тамо рау звила један стил који се сти лу класичних атичишх | беседника (Д емостен, Л исија) оуиротставља као нешто р ново и необично. Д а ли је за то крива неориродност ■Јг фантастичних правних случајева који су постали основа за фингиране оудоке б есед е? Или „оотулентан и преобилан начин и зраж авањ а“ (Цицерон, ОгаШ — Беседник 25) треба објаснити полазећи од аријанталног укуса? М ожда оба ова објаш њ ењ а остају е а по вршини, а ирави разлог треба тражити у унутарњ ој законитости, аналогно оној која се остварује у италијанском сликарству након Рафаела и која има сво је паралеле у многим периодима и просторима исто 1:1 Као што је већ Исократ своју реторику схватао као филозофију (фгХоаофга).
114
, е
рнје уметности. Тај иови манир је нааван алијанизам, а л©говн протггашши атнцистима. Прома постчшку Цицсроновом (В г Ш и з — Б р у т 325), обично се у азнјанизму разликују две врсте стила: духовитснсентенииознп н претрпано-патентЈгчни. Али они се не могу строго раздвојитн. Обема је зајелничка тежња за изненађујућим ефектпма. Појеаиности и нијансе овае не морају да нас брину. Тај сам феномен је, међутим, изузетно важан за разумевање европске књижевности. Он означава први наст\лт онога што ћемо убудуће означавати као литерарни маниризам. Азијанизам је први облик европаког .маниризма, атицизам први облик европског класицизма. (Атнцизам је створио класицистичку књижевну естетику, која од средине I века пре Христа излази као победник. Она доминпра и у ренесанси грчких уметничких и животних идеала, која почиње у другом веку после Хриета и на Западу траје отприлике до средине четвртог века*134*. Реторици у томе пртшада водећа улога. Јер она се, а не филозофија или поезија, јавл»а као прф.ставшша старогрчког духовног наслеђа. Она са.ма себе означава као наву или др\туг софистику. Њој погодује рефарма наста®е Флавијеваца, потом филхеленизам Хадријанов. То иде дотле да образовани л>уди, а на њиховом челу цареви, шппу грчки, и да римска књижевност изненада пресушује. По други п\гг се Рим д\-ховно падаје грчкој култури. Грчки је светски језик, грчко светако образовање. Грчки ће бити и култни и књижевни језпк хришћанства 1\ Велики проповеднвди четвртог века, Василије Григорије из Назијанза и Јован Златоусти били су ученици софиста. Како треба да замислммо те софисте? Ниче их је \л!е14 \У. ЗСНМШ. Оћет <1еп кииигдезсћгсћШ сћеп Ћиваттпепћапд ипп бхе ВебеиТипд бет дНесћгзсћеп Вепагззапсе гп бег ВбтпеггеИ (В. Шмид, О културноисторијском склотгу и знанењу грчке ренесансе у ргшском периоду), 1898. 4. 13 ТНЕОБОК КИАТЈЗЕК (Теодор Клаузер) је недавно уепео да наведе доказ да је тек између 360. и 382. у Риму био службено напуштен грчки литургијски језик и као обавезан уведен латински (МгзсеИапеа Сгоиапт МегсаИ. 1946. том I, стр. 3).
115
чатљиво ка1рактејрисао: „То су репродуктивни виртуози на основу поштовања хероја великих претхадника, којима је старије хеленство лебдело пред душом, али ие без ривалства. . . Њихов а/кцанат је, додуше, у свему био на форми, они су ваопитали најформалиетичкију публику која је икад п о с т о ја л а . . . Заједнички су им веома рани развој, буран ж нвот који их је сатирао, служ ба код кнежева, преобиљ е дивљења, обожавања, смртних ненриј атељстава; великим делом поседују богатство; они нису били научници него практични виргуози беседе и тиме оу се разликовали ад хуманиста XV века у Италији16, који оу као сиромашни научници живеди још теж е, али су им иначе били веома слични17“. Прво и још непревазиђено историјско вредновање друге софистике д а о је Н ичеов пријатељ из младости Ервин Роде (ЕКШ1М Е Н О Б Е )18. Као што се види: античка реторика има дуту, облицима богату историју. § 3. СИСТЕМ АНТИЧКЕ РЕТОРИКЕ Пошто см о дали преглед њ еног тока, морамо да дамо и саж ету окицу згр аде њ еног учења. Та схема остала је кроз векове неором ењ ена. ИЈновације каснијег врем ееа могле су у њ ој д а н аћу своје место. Реторика као учењ е о веш тини (агз) има иет делова: туепНо (еОреогс, учењ е о изналаж ењ у тема), Ји* розШ о (та^Г, расноред), еЊсиИо (кг&д-, шраз), тето* гш (рллгЈрлц, памћење), асНо (отсбхрсагд-, изношење). Пред16 Упор. Ј. ВПКСКНАНБТ, Ше КиПит д.ет Кептззапсе (Култура ренесансе), Кгбпег, стр. 252. 17 Из Ничеовог (Ше^гзсће) предавања СезсћгсШе дет дпесћгзсћеп КедекипзГ („Историја грчког беседништва") одржаног 1872/73 (ЧЈетке — Дела, том XVIII, 1912, 232). 18 У свом делу Оет дтгесћгзсће Котап ипб. зете УотШијет (Грчки роман и његове тгретече), 1876. Треће поглавље (288— 360) говори о „грчкој софистици у доба царева“. Упркос критици Виламовица (ШЊАМО\У1Т2, Неттез 35, 1900, стр. 1 и дд.), не можемо се лишити појма о епоси друге софистике. Она сеже од Хадријана до Школе из Газе (око 117 — до око 528. године).
РЕТОРИКЛ
мет реторике (таГвНа агНз) чине три врсте беседништ&а: судока беседа (§епиз ш(ИсГа1е, у1\>од- бх.хачшбч), саветодавна беседа (^епиз 1е1ЊегаИуит, сги^ЗоиХеитсхбу), похвална ијш китњаста беседа (&епиз Летоп$1га1шит, ук\о<; БтабЕостосби или тгаупуирисби19). Беседа у судници је после пропасти грчке и римске слободе готово изгубила свој значај. Али људи су већ поседовали високоразвијено учење о техници судског процеса и нису били вољни да га одбаце. Судоком беседом „је увек доминирала теорија, само за њу оу била уопостављена довољна и исцрпна правила“ (Крол — ККОББ). Управо стога она је увежбавана на фингираним правним случајевима и традирана схематаки, на пример још код Алкуина у његовој реторици која уводи Карла Великог као учесника у педагошком разговору. Судска реторика могла је, мећутим, да има амисла само у земљама римског права, па и ту тек од времена поновног бућења јуристичких студија, дакле у Италији почев од краја XI века20. Саветодавно беседништво је првобитно политичка беседа у народној акупштини или сенату. И оно у доба царева постаје ш колско веж бањ е и зоове се зиазопа или <1е1ЊегаГша („саветодавне беседе“). Ученик се уживљава у положај неке познате личности из прошлости и размишља како би требало поступати. Тако он као Агамемнон размишља да ли да жртвује Ифигенију; као Ханибал да ли да после Кане авоје трупе води на Рим; као Сула да ли да се повуче на село. Много већи значај од две претходно поменуте врсте беседе имала је од хеленизма наовамо китњаста беседа. Њен предмет је, сведено на најопштији појам, похгвала21, „првенствено похвала богова и људи“ (Квин19 Термин гтпбп&з (оз1еп1аИо [ „показивање, хвалисање, величање"]) има корене у китњастом карактеру, термин •капђуирПсбз у спољашњем поводу (свечани скуп — ка^уиргз — нпр. приликом Олимпијских или других игара). 20 О односу правне науке према реторици упор. РН. 5СН1Љ2, НгзГоту о/ Котап 1,еда1 Зсгепсе (Фр. Шулц, Историја ргшске правне науке), 1946, 259 и 269. 21 „Похвала и покуда4< кажу већ најстарији приручници; упор. поглавље 9, напомена 39.
117
тилијан III 7, 6 ). Она је постала ттолигнчки '.начајна V д о б а царева. Латиноке и грчке похвалттс о. ггчс у' част владара биле су главни задатак софиста. По<вала владара ( 0асг1Х{.х6с Хбуо^) у в еден а је тада као посебан род. I Остали родови били су п огр ебн а беседа, свадбена бе■ седа, рођенданока беседа, утеш на беседа, поздравна беседа, беседа-честитка итд. Тек у каснијем периоду китњаста или похвална р етор ик а се прецизно система; тизује и поучава на ш колски начин. У „прелиминарна веж бањ а“ (тгроуод^ао-рата) те реторик е спадају упутства „о хваљењу“. Н гл ази м о их нпр. код Хермогена (Н егто^ еп ез, II век пре Х р и ста). Његоову књижицу превео је чувани граматичар П рисцијан (почетак VI века), и он а ј е н а тај начин преш ла у систем латинске ш коле. Д еловањ е китњ асте б е с е д е на средњовековну књиженност је, као ш то ћ е се показати, било веома снаж но. У стилистичку техн и к у н ове софистике спа! дало је и виртуозно „сликањ е “ 2232(ехсрраспд-, АезспрИо — 4 : — „опис“) људи, м еста, граћевина, уметничких дела. . /V : Касноантичко• и ар едњ ов ооек ов н о пеонжштво је обилато користило та.Ј поступак Са три врсте б есед а п р ел а зи м о н а пет делова реторике. Д ео IV и V (т е т о п а — „памћење“ и асНо — — ,,изнош ење“) оби чн о у античкој теорији заузимају најмање места. Они о б у х в а т а ју практичну технику изношења и важ е, дакле, сам о за б есед е које се збшва држ е. Учење о н ал аж ењ у граће јест е најважнији део. Оно се према пет д ел ова од к оји х се састоји судска беседа раш члањ ује на: 1. У вод (ехогсИит шш ргоо ет т т ); 2. „приио!ведање“ (п аггаН о), то јест приказ чињеничног стања; 3. Д о к а з (аг^шпепШ По или ргокаНо); 4. Оповргавање противничких тврдњи (гејшапо); 5. Закључак (р е го га п о или ерИо^из). Ова подела ло22 Фундаментална студија; РА1Љ ЕШЕОЦШПЕК, Јоћаппез у о п Сага ипб. РаиГиз ЗИепИаггиз (Паул Фридлендер, Јован из Газе и Павле Силентијарије), 1912. 23 На повезаност са неософистиком први је указао Конрад (КСЖНАБ В1ЈКОАСН). Заслуга је Хенига Бринкманз (НЕИШСг ВКШКМАПП, 2,и Уезеп ипб Рогтп тИШаИегИсћег ВгсћШпд — О суштини и форми средњовековног песништва, 1928) што је следио тај траг.
118
служила јс као оапова п за другс врсте боседа, или јс њима тгрилагођсна. У уводу је било важно да се слушалац учини благона1кло1Шш, пажЈвивим и спромним да прих!вати поуку (Ветуокгт, аИепЛит, с1осИет'л). У закључку се беседник обраћао осећану слушаоца да би га довео у жељено расположење. Што се тиче доказа* античка теорија је упраово на том поЈну извела крајње ош троумне диференци1јације, у које ми не сме;мо да улазимо. Битно је: свака беседа (па и похвална беседа) мора д а неки став, или нежу ствар, учшга прихватљивим. Она за то мора да наведе аргументе који се обраћају разуму или оеећању слушаочевом. Постоји, мећутим, читав низ таквих аргумената, који се могу применити на најразличитије случајеве. То су мисаоне теме подесне за свако развијање и варирање. На грчком се оне зову хо1Лјо1 тотсо^; латински 1ос1 соттипез, у старијем немачком језику „СетеапоНег" („општа места“). Тако каж у још Лесинг и Кант. Према енглеском сот т опр1асе онда је око 1770. направљен термин „Сететр1а1:2“ („опште место“). Ми ту реч не м ож ем о да употребимо, јер је она изгубила своју првобитну примену. Стога задрж авамо грчки облик 1ороз. Д а бисмо појаснили шта мислимо: 1ороз најопштије врсте јесте „наглашавање неспособности да се изаће на крај са граћо 1м “; један 1ороз похвалне беседе: „Похвала предака и њихових дела“. У старом веку оу састављане збирке таквих 1ороа. Учење о Гороипа — названо тооика — обраћивано је у посебним списима. ТороГ оу, дакле, дрвобитно помоћна средства за
састављање беседа. Они ау, како каже Квинтилијан (V 10, 20), „мајдани за изналажење токова мисли“ (аг%итеп!огит зе&ез), служе, значи, практичној сврси. Ајш видели смо да су обе најважЈНИје врсте беседа, политичка и судока беседа, са пропашћу грчких градова—држава и римске републике ишчезле из политичке24 24 Нама је то познато као сарГаИо Ђепеуо1епИае („придобијање благонаклоности“ (СЛсего, Ве шиепИопе I 16, 21). — Примери код Р. Фолкмана, Реторика Грка и Римљана (К. У01јКМАН1Ч, В1е РеИготгк б.ет Стгесћеп ипб. Ебтет2), 1885, стр. 128
119
стварносш и нашле уточтгште у реторскчм пгколамада је похвална беседа постала техлшка хваЈнсн>а која се лтогла примешгш на сваки лредоет; да је и поелија ; реторпзовш т. То не значи ниигга друто него да је регорика изтубнла свој првобгттни омисао и сврху постојања. Зато је продрла у све књижевне родове. Н>ен 1 виртуозно нзграђен систем постао је генерални имени| тељ, учење о форми и богатство кшижешгих форми * уопште. То је најдалекосеж!Нији развој у оквиру исто. рије ашмчке реторике. Тиме и горог добијају нову функцију. Они постају клишаи, који су књижевно опште примеељиви, они се иш ре на сва подручја жи* вота која књижевност узим а за свој предмет и обликује. Видимо како у кааној антици из проомењеног осећања живота настају ноови 1орои Један од наших задатаЈка биће да пратимо то настајање. Антички теоретичари о б р а ђ у ју учењ е о рашоре^у доста површно у поређењ у са другим деловима учем. Оно се тек касније, и то никад иотпуно јаано, адвојило од учења о изналаж ењ у тама. Јер диспозиција је већ била аЈлтцжтираМ ^^^ењ^д о пет целина, или делова беседе, које је са овоје стране представљало нит-водиљу за учење о и зн ал аж ењ у тема. Оно нгго ми данас подразумевамо под техником градње (композицијом) нема пандана у античкој и средњовековној књижевној теорији23*25. Стари век, чак и „1клааичеи“, познавао је појам композиције строго узав само у епу и трагедији, за које је Аристотел захтевао заокруженост радње. Н еку опш ту тео р и ју прозе и њених родова он није поседовао, а мије ни могао да поседује, јер је имао ретор ик у као општу теорију књижевности. М одерним критичарима је стога често 23 Реч композиција у свом књижевном значењу јесте погрешно схваћено или по значењу промењено извођење из термина сотрозИго (грчки слЈудгјхтг]), али сотрозгНо спада у област а не и означава учење о спајању речи у реченици по правилима звучности. Реченица се дефинише: огаНо езГ сотрозШо тсНопит сопзиттапз зеШепНат гетдие регјесГат згдтјгсапз („беседа је састављање исказа које се служи реченицом а означава савршени предмет*4, КЕЊ I 300, 18).
120
\/
V
ј у античкој литератури подостајала кампозиција3". Оно ! што ми у касноантичком и средњовековнам песништву I уочавамо као елементе кампозиције, великим делам Ј је иреузето из традиционалнаг редослода пет делова ј беседе. Уместо броја пет, повремено се налази број ‘ четири или шест: то проистиче из разлика међу античким школама. Понегде се дописивањем на рубу песме читалац упозорава на реторичку композицију2627. ИаггаНо је могла да послуж и за оваку врсту приповедања2829. На паггаНо м ож е да се надовеж е удаљавање од теме (кар^хЗаотд-, е^геззиз, ехсеззиз) . То је средњовековна поезија издаш но употребљавала. Ргооет т т и регогаН о су неопходни за свако писано дело. Трећи део реторике, учењ е о и зразу е1осипо) најближ е је м одерном схватању. Оно садрж и детаљне стилистичке прописе за сваку врсту писмвног приказивања. О брађује се избор и слагање речи, затим теорија о три врсте стила30, на крају и фигуре говора. Овом последњ ем делу често се посвећују и специјални уџбеници. Доминаитна тачка гледишта при свему томе јесте представа да беседа мора да буде „украшена“. ОгпаШ з („беседнички украс“, Квинтилијан V III 3) велика је теж њ а и он то остаје све до X V III века. Беатриче шаље Вергилија у помоћ Дантеу, јер је он мајстор укр а ш ен о г говора (раго1а огпа1а, 1пј. 2, 76). 0 својим канцонама Данте каже: 1а ВеИегт е пе1Г огпат еп1о Ае11е раго1е („лепота је 26 Тако каже Дилс (Б1ЕТЗ) ОСЛГ 1894, 306 и Ж)НОЕН 112 и 115. 27 Тако код Драконција (БгасопЦиз, Еоттеа 5). Слично и у ВТЈЕСНЕЕЕК-Н1ЕЗЕ, АпШоЊдга 1аНпа (Бихелер-Ризе, Латинска антологија) I 1, бр. 21. Тако и у средњем веку. 28 Појам пагтаИо може да се схвати веома широко. Јероним (писмо 65) напомиње уз Псалам 44, 3: јтИо ргооетго, ћгс паггаИотз ехотбшт езГ („по завршетку увода, овде започиње нарација“). 29 Касиодор, Уаггае II 40 кокетује својом навиком да користи ио1ирГиоза бгдгеззго („пријатну дигресију44). !0 Упор. мој чланак Бхе ^е/гге иоп бетг бгег ЗШетг гп А1ГегШт ипб МШе1аИег („Учење о три стила у антици и средњем веку“) у КГ 64, 1952, стр. 57 и дд.
121
V украсу речи“ Сотк II 11, 4). Јс>ш и Марш^ггелови својеврем ено много кориш ћени Ш ет еп!/> Је ПнегШиге (Елементц књижевности, 1787) уче: 1е $1у1е гје ГогШеиг еХ зеШ д.и рое1е а ћ езм п с1'е1ге о гп е („стал беседника, као и стил песника, треба да б у д е украшсн“). Ово ш то је д о сада саоош тен о покушај је да се данаш њи читалац упозна са главним чиљеницама и појмовима античке ретор ик е. И з веома замршеног свеукулног комплекса истакао сам само оно најважније: научни егзистенцијални м инимум којим морам о д а расп олаж ем о ако прихватимо пробдематику ове књиге. У наредним поглављ има овај ће инструментариј бити утанчан и обогаћ ен .
§ 4. РИМСКА КАСНА АНТИКА И реторика, као и грам атика, улази у средњи век у оквиру аП ез 1Њега1ез. Ш кола је одрж ава као неку врсту „ауторитарног н а сл ећ а “ . Њ ен у судбину вжпе не одр ећ ује ж и в о и сто р и јск о н астајањ е. Она показује дегенеративне сим птом е стагн аци је, губљења супстанције, изобличавањ а. За прва стол ећ а средњ ег века сто* га не м о ж е д а се оцрта њ ена једи нствена слика. На тој полумрачној и сто р и јск о ј п о зо р н н ц и прелазних столећа сп ајају се остаци веом а различите вредносш и стилског карактера. Ми ћ ем о их разм отрити укратко31. 31 Бодри из Бургеја (Ваид.гг де ВоигдиеИ) описује седам слободних уметности као статуе у раскошној дворани. 0 реторици он каже (АВНАНАМ5 225); 1128 СоттпоИз расет, расаНз зедШопет, А& то1ит Ипдиае поиегаГ ејјгсете. Вае1оз гтг Гастутаз, 1ггзГез т 1ае(а сгећаГ, Отта пат уого сотроГе згс ро1ета1. Белгдне тох ро(ета( дшсцшс? зиа&ете ио1ећа(. ОГззиадете сИо зиаза ргш з ро(ета(. 1128 Метеж да умири дивљи, а мирне на побуну дигне, Кретњама језика тек знала је постићи то. Срећним би мамила сузе, на смех би наводила тужне, Могла је начином тим сваки да испуии хир.
122
Политичка, социјална, економска крша царства V III ваку потресла је римску културу у њ ен и м темељима. Оно што је каони нроцват IV века успсо да спасе само је један веома редуковаш! остатак. Прибежиште староримоке традиције је сенаторско племство Рима. Рестаурациони покушаји круга око Симаха (бутшасћиб) стоје у знаку одбране од хришћанства које је издигнуто на ранг државне релишје, али и од Византије. Римљани престају да читају грчки. Макробије интерпретира Цицеронов Зотпшт Зарштз (Сципионов сан) и Вергилијеву Енеиду као непотрешиве научне, филозофоке, теолошке и реторичке ауторитете у варљивој светлости алегорезе. Квинт Аурелије Симах (0шп1-и8 АигеНиз бушшасћиз) поново преузима реторичку обраду прозног пиома коју је засновао Плиније Млаћи32 и добија маринираног следбеника у Сидонију Аполинару (81с1опш5 АроШпапз, 430—486)33 из Галије. За ренесансу XII века Симах и Најзад, што год јој се хтело, то саветом могла је својим. Па и од савета тог брзо да одврати чак. Следи речита похвала Цицерона и Демостена, потом поука о пет делова реторике. Све је то узето из пете књиге Марцијана Капеле (Б1СК 211 и д.). Бодри наведеним стиховима циља на способност реторике да промени људска расположења. Њ егов предложак нудио је следеће (стр. 211, 23 и дд.): уе1иН роГепз тетит от т ит гедт а е1 гтреИете дио иеИеГ е1 ипд.е ие11е1 дедисете, е1 гп 1асгГтаз ј1ес1ете е1 гп таМет сопсИате, е1 т аИоз еИат ииИиз зепзи здие сопиегГеге. . . ро1ета1 („као моћна владарка над свим стварима била је кадра и да потера куда јој се усхте и да отера одакле јој се усхте, и да измами сузе и да изазове бес, па и да преобрази спољашњост и мисли“). То је могао бити извор и за Дантеов исказ о итдате Шиз1те (УЕ I 17, 4): дшс! таготгз ро^езШИз ез^ диат диод ћитапа сотда иетзате ро1ез1, Иа Ш по1еШет ио1еШет а ио1еп1ет по1еп1ет јасгаГ („шта има већу моћ него оно што је у стању да се титра људским душама чинећи да онај ко неће — хоће, а онај ко хоће — неће“). У опису реторике код Алана се поред Цицерона јављају и Квинтилијан, Симах и Сидоније као њени главни представници (РЕ 210, 513 В и дд.). 33 Упор. анализе Ж . Струа (Ј. ЗТКОЧХ) у Согопа диетпеа 65 и дд. 33 Е. ГАКАЦ 5 Шогпе АроШпагте еГ 1а Гесћтдие ИИегагге пи т оуеп Аде (Е. Фарал, „Сидоније Аполинар и књижевна техиика средњег века“ — у Мгзсе11апеа Сгоаапт МегсаН. 1946. том 2). Тај рад није ми био доступан.
123
Е В Р О П С К А К Њ И Ж Е В Н О С Т И Л А Т И Н С К И С Р Е Д К . И ПР.К
С ндоније биће аутори за угледањ е. И оеде се; као и толико п \т а д о сада, види д а каоноаитичжо културно до б р о , к оје је у м ећуврем ену одавн о иш чезло из иаш ег образовног ф онда, у врем ену средњ овековног процвата развија ново деловањ е34. § 5. ЈЕРОНИМ Симахова писма обухватају вр ем е о д 365. до 402. У том периору одвија се на н ивоу светоке историје и сук об и зм ећ у аитике и хриш ћанства који се везује з а имена Јерошима и Августина. То с у д а е веома различите природе, к о је п о к а зу ју и веом а мало разумевања једн а за др угу. Јерон им ј е п рош ао кроз најбоље латинско ш коловањ е, п отом се о д искуш ењ а света отасао одласком у оиријаку пусти њ у, где је, мећутим, и зд р ж а о сам о три годи не. Т о врем е користи да би од једн ог јевр ејск ог уч ењ ак а нагучио хебрејски. П отом у Ц ариграду н а д о к н а ћ у је зн ањ е грчког. Пала Д ам ас (И атабиб) позива га н азад у Рим. Јероним се тамо креће у једн ом к р угу п атрицијских дам а с којима изучава Библију. Њ егова писм а и з тог времена бацају сати ри чеу светлост на р и м ск о друш тво, а од тога нису пош тећени ни ц р к в ееи кругови. У том учено!М филологу ж иви полем ички тем перам ент — што га је учинило сродним и привлачш ш за хуманисте ренесансе. Д ам ас м у поеверава ревиозију латинског превода Библије. Н акон см рти тог папе он се са неколико пријатељица и ученица из Рима повлачи у Витлејем и наставља студи је хебрејеког, д а би м огао да провери грчки превод Старог завета (8ерШ а§т {а). Тако постаје пионир нововековне библиологије. Почиње сад а д а готоаво целу Библију преводи са изворног текста. То га и зл аж е нападима конзервативних предста®ника цркве (као ш то је Л уис д е Л еон у Ш панији Филипа II): зам ера му се д а тиме пониж ава цркву пред јеврејоком науком. Приговоре је и зрек ао и Августин. 34 О целини проблематике ГН. КЦШОМЕК, Едтгзсће СеШезтеИ (Фр. Клингнер, „Римски духовни свет“), 1943, 338 и дд.
I
124
РЕТОРИКА
Ти напади су Јерониму дали повода за подемиже у којима се на привлачан начин повезују његов тем 1перамент и његова ученост. Тек Тридентски сабор учдиж е његов „стари и раш ирени (Vи1§а(а)с< иревод у ранг једино аутантичног текста (декрет од 8. априла 1546). Тај ревидирани текст, који је још и данас служ бено важећи, појавио се 1592. То је текст који продаје свака католичка књ иж ара. Ко, мећутим, данас \купи Вулгату, нема само латинсжу Библију, него одмах на почетку и Јеронимове уводн е напомене уз целокупно дело и уз поједине књиге Библије: двадесет и пет штампаних страница, к оје представљ ају бревијар хришћанаког хум анизма, онако како га је схватао Јероним. Он почива на и деји о кореапонденцији паганаке и хриш ћанске традиције. Четврта Књига М ојсијева садрж и „мистерије целокупне аритм етике“, Књига о Јову „све законе дијалектике“. П салмопевац је „наш Симонид, Пиндар, Алкеј, Х орац и је и К атул“. Библија, према томе, за Јероеи м а није сам о сведочанство хришћанског учења, него и литерарни корпус који мирно мож е да се п окаж е п оред ризнице пагана (^епНШаз — „пагански свет“). Овај кореопондентии систем к од Јеронима није спроведен, али је ипак тако јасн о наговештен д а је у средњ ем веку могао д а буде даље разраћен, како ћем о видети каоније (Погл. 17, § 4). Е. К. Ренд је мистичару А м брозију супротставио хумаиисту Јеронима: „Хуманиста је човек који воли људоке ствари; који ум етност и књ иж евност, посебно Грчке и Рима, претпоставља сувој светлости разум а или мистичном бекству у непознато; к оји је подозрив према алегорији; који о бож ава критичка издањ а са варијантама и по1ае у а п о ги т ('напомене разиих издавача'); који осећа страст према рукописима и хтео би да их открије, иопроси, позајм и или украде; има окретан језик који стално веж ба; ош тар језик који по потреби прелази у ж аргон продавачица рибе, или погаћа противника епиграмом35“ . Готскво све ове црте налазе се у књижевној личности Јеронимовој, као и у XV веку код Поћа (Р о § § т ) и Филелфа (Рд1ећо), у 35 Е. К. НАНБ, РоипЛетз о/ Иге Мгпте Адез, 1928, 102.
125
Е В Р О П С К А К Њ И Ж Е В Н О С Т И Л Л Т И Н С К И С Р Е Ј Ш ЛГ
у.
Х \г1 код Бидеа (Вис1е), Казаубона (СабаиБопич) и Ера зма. Они припадају оној улози у људокој кплтедијц која м ож е да се назове „филолог из страс п; § 6. АВГУСТИН У Јерониму су били сједињ ени филологија и монаштво, истраживачка страст и литерарни хуманизам. Ништа од тога не налазимо код Августина. Али он има све ш то Јераним нема: најтананији осећајни живот и душ евну ватру; о н у ж е ћ за сазнањем суштине која наткриљује свеколико чињ енично знање. Он није учењак него мислилац. Он н е покуш ава никакво мирење измећу хебрејске и грчке традиције; он један од тих светова супротставља друтом исто онако оштро као ш то и земаљ ску д р ж а в у супротставља божјој. Али он је одрастао у образовном идеалу касне антике, био је учитељ реторике и ћак платоничара. Захваљујући свом обраћењ у дош ао је д о уверења да свеколики рад на образовањ у м ора да ступи у службу вере. Библији је приписао ретор ик у посебне врсте. Али приликом студија светог текста он остаје на антикварно лепршавом и алегоријоки интерпретативном методу који М акробије примењ ује н а Цицерона и Вергилија36. Библија је била пуна нејасноћа, али Павле је учио да је она створена надахнућем: опит зспр* Шга (ЈпптШз ГтрггаХа („све је писмо од Бога дано“, 2 Тим. 3, 16). Августин из тога извлачи закључак: све библијске речи које се не одн осе непосредно на веру и морал имају неки скривени см исао. Тиме он следи каоноантичку алегорезу Х ом ера и Вергилија, алн и библијоку алегорезу која је од Оригена стекла ираво граћанства. Он је поткрепљује идејом да је напор око одгсхнетања скривеног смисла лековита и утодна вежба духа. Тиме се у студиј Библије неопажено поново уводи књижевно-естетско посматрање, које лгора да* ** НЕШ и-тЕМбЕ МАНКОИ, 5аШ АидизПп е( 1а / т Д«? 1а сиИиге апИдие (Анри-Ирене Мару, „Свети Августин и к р а ј античке културе“), 1938.
126
је бшто привлачно лптератама школованим на касној антици. Егзегеги Августшау данас се са геолошке стра не замера због злоупотребе алегорезе17. Али његова теорија постаје чврст саставни део средњег века. Августинова веза са реториком мора да се посматра са још јерног становишта. Августнн није само дубок мислилад него и аутор високог ранга. Његове Исповести су у сва-ком погледу јадна од великих књига^Запада. Њихов стил је — античжа уметничка иро~за. Средсива античке реторике ступај/у у службу новог света хриш ћанске душе. Августин иримешује углавном три средства која је препоручио Цицерон (Ог ога1оге — О беседнику III 173— 198; Ога1ог — Беседншс 164— 236): ГзокоЊп (спајање једнако дугих реченичних делова), апШке1оп („антитетон“ — повезивање двају чланова реченице који садрж е мисаоиу супротност) и котоГо1е1еи1оп (исоколон са римом на крају адламжа). Исповести се завршавају једном молитвом. Њ ене поеледње речи гласе у преводу: „Ти си свагда миран, јер твој мир — то си ти сам. А то схватити — ко ће од људи пружити ову способност другоме човеку? Који анћео анћелу? Који анћео човеку? Нека је траж е од тебе, .нека за њом трагају у теби; нека куцај/у на твоја врата: тако, тако ће добити оно што ж еле, тако ће наћи оно за чим тр агад, тако ће им се отворити врата.“ А сад латински: вет рег дте1и$ е з ди от ат Ша дт ез ш Грзе ев. Е г кос тШ1е%еге дт в ко т т и т З а к к кот гт ? дт в ап%е1ив ап§е1о? дт в ап%е1из кот гт ? А 1е реШ иг, гп 1е ^иаегаШг, аЛ 1е ртвеШ г: вгс, згс ассгргеШг, вгс хпуетеШ г, вгс арепеШг. Ове свечане паралелности и сазвучја модерна проза не м ож е да репродук 1ује. Реторика овде постаје поезија — као што је то често у римској литургији.37 37 Оез аћиз тсопХезХаШез д.и зепз тузИдие. .. АИедоггзте ехадеге („Н еспор н е за б л у д е мистичног о с е ћ а њ а . . . П ретерани алегоризам"). У: Е. РО К ТАЕ1Е, ОгсИопагге де ХћеоЊдге саХћоИдие 5. V. АидизИп (Е. П ор тал и је у Речнику католичке теологије з. V . А вгусти н , ступ ци 2343 и д.).
127
Е В Р О Л С К А КНзИЖ ЕВНОСТ И Л А А
V
I
1
V. л'г,;| И>и Вк^
§ 7. КАСИОДОР И ИСИДОР У првој половини VI века ант.ичка реторика преко Касиодора још једном уопоставља везу са животом државе. Његова државничка писма, иастала по налогу источ!Ноготоких краљева Теодориха и Аталариха, још одишу античким духом. Иравнику, дипломати и пеанику Аратору послао је по Аталарихшом налогу јсдан допис (Уагше VIII 12; М0ММ5ЕК стр. 242) којим се овај позива у држ авну службу, и то због његовог изванредног ретороког образоовања (топки$ агтаГа јасипсИа [„беседнички дар наоружан познавањем правила“]). Као вођа једног посланства Аратор се, каже Касиодор, није посдуж ио „обичним речима, већ бујицом речитости“ (поп соттипЊиз уег1о1$, $ес1 ГоггепИ е1одиеппае ј1ит т е). У једном писму римоком Сенату (Уаггае IX 21; МОММ5ЕМ стр. 286) Аталарих сивоју бригу посвећује ш коди и , уз помоћ Касиодора, образлаж е да су граматика, студиј античких аутора и беседниш тво поттребни држави. „Варварски краљеви њима се не служ е: они постоје код закоеитих владара. О руж је и остало имају и други народи, али беседништво стоји на раополагању само господарима Римљана.“ Пропаш ћу источноготске државе занемео је и тај последњи одјек староримског духа. Касиодор се повукао на своја имања у Калабрији, где је основао манастир Виваријум. Његова друга половина живота била је поовећена научном раду у служби хришћаноког образовања. Он је „тим кораком симболично започео улазак класичне културе у усосу ћелију средњег века“ (РЕПОК. 5СНХЕШЕК). У свом делу 1п$п1ипопе$ (О снови) Касиодор је и реторици пооветио кратак приказ. Карактеристично је да се антички проашси о мемоарима и беседничком излагању овде прилагоћавају за литургијоку употребу монаха (II 16). Исвдоров нацрт реторике (Ег. II, 1—21) открива збуњ еност пред обиљем традиране граће. Она се више није могла савладати (сопргекеп пеге гтро$$Ц?Ие). Марцијан је уза сву ћудљивост приказивања ипак још професионално упознат с материјом, пошто је њен 128
РЕТОРИКЛ
бранилап. Зашадноготаки еоископ је упућен на крпарен>е са ексцерптнма. Он се аиалази уз помоћ еп ер шчног скра1нтања и симплификације. Реторика с е у почетку по узору на Марцијанов постуиак о г р а н и ч а в а на судоку беседу: гкеХогхса кепе сИсешИ хсГе.пИа јп сппШ>и$ диаезНопЉиз („реторика је теорија л е п о г бесећења иа граћаноким парницама“). Инак се в е о м а детаљно — са много примара из поезије — о б р а ћ у ј е учење о фигурама. Та компилација је, дакле, б и л а употребљива као стилистички приручник. § 8. АК5 Б1СТАМШ1б Нови развој срећемо тек у XI векгу. Стилска вепггина се сада третира као теорија украса (огпаШ$ — ,уукрас“) у дидактичним песмама; тако је код Екехарта IV (Еккећаг! IV, 1е%е <Ис1атеп огпагкИ — 0 законитостима језичког украса, Рое1ае V 532) у Немачкој; код Марбода из Рена (Магћоб с1е Кеппез, око 1035— 1123) у Француокој (Ое огпатепНз ^егћогит — „О украсима речп“, Р1> 171, 1687, уз тесно ослањање на Херенијеву реторику IV 13—30; Ие ар1о &епеге зсгЉепсН — „О прикладној врсти писања“, РР 171, 1693, веома лично обојано). Много је, мећугим, значајније истовремено стварање једног новог система реторике: аг$ <Ис1аттг$ или НШагнИ. Он израста из потреба административне праксе и био је у првом реду одрећен да пружи узор за састављан»е писама и докумената. Узорци писама (који су се звали јогттае) постојали су још у меровиншко и каролиншко доба и традирани оу у збиркама. Краљевоке и црквене канцеларије имале су потребу за њима. Али од краја XI века прешло се са теорије на праксу. За узорна писма слати су уводи и прописи. То што реторика посгаје учење о писању писама нимало не изненаћује. Такав развој прштремљен је збиркама писама Плинија, Симаха, Сидонија, али и Касиодоровим државничким пиомима. Внодије употребљава термин ерг$(о1ап$ $егто („ешгстоларни језик“) у значењу уметничке прм>зе. И у грчкој касној 129
а гн и ц -и
и д ги л к Ј
у ш у I с. 1чн.1
«јс!
и г ш ..,,.. V
м г!, Р^ТОШл^
ш аблоне за шшма, н а јззд , збнрасе пи< ама које да:е узо р и е примере за каракгористшку сталежа (рибапд сел>аци, паразити, хетере). То је утицај атичке коЈ,е’ ди је. Тако забаван материјал латинеко еггистоларца реторика нс нуди. Нов је у X I веку п окуш ај да се сва реторика подреди учоњу о еп истоларном стилу. То истовреме, ио значи ирнлагођава 1ве саврем еним потребама и свесно дистанцнрањ е о д тр адиц и оналн ог реторичког уче. ша. Н ово нме ттреба д а озн ач и нову вештину као модерну. И он о је, н аравн о, п р еузето из античже траднције. О Ш аге п р воби тн о зн ач и диктирати. Али већ н у старом веку Јвуди су о би ч н о диктирали, и то не сам о писма, него пре свега сп и се у вишем стилу. Реч <Ис1аге отуда д о б и ја зн ач ењ е „писати, састављати“; и то нарочито „нисати п оеток а д е л а “38. Овом процеоу ла* тиноке и стор и је јези к а и м а м о д а захвалимо за не* мачке речи сИсШеп („и оетск и стварати“), Б1сћ1ег („лесник“), Се<Исћ1; (,,п есм а“). Њ и хав а употреба је, дакле, резултат и сто р и јск е к о н ст ел а ц и је у истом омислу као ш то см о то могли д а закљ учм м о за грчко БхсћГег и ди ктатор с у н ачи њ ен и о д истог језичког материјала. Т р у б а д у р и с е к о д Д а н теа зову сИсШот ИкШ гез („елавни бш1;а1огеб“ V. Е. II 6, 5). Са аг5 сИс1апсИ м о р а ћ ем о се детаљније бавити у другом контексту. И сто та к о и латинским поетикама к оје су од отприлике 1170. писал и Французи и Енглези. И те р о е1 п а е п р едстављ ају ново гвреобликовање античке реторике. Н а њ им а почива Дантеова поетика и реторика.
31 31 в с ^ с ^ 'с « в к I > 1 г Ј ^ Ј 3 * ^ е 'Г Р х н
п Г]
§ 9. ВИБАЛД И З КОРВЕЈА И ЈОВАН ОД СОЛЗБЕРИЈА
ф д Квалификован оуд о суп ротн ости измећу ретори* б< чке теор и је и праксе у X II веку пруж а гшсмо чувеЈ< ног д р ж а в н и к а В ибалда и з К ор веја (\\Лћа1с1 с!е Копеу, (I --------------------------------------------------------------------------------------------------б 38 Примере даје А. А. ЕНПОТЈТ, Пеуие <1ез бШез 1аПпе$, т 29, 1951, стр. 155—161.
130
ггоани н с!о б(аМо). којп је у бурној карпјори упознао Игалију п ум-ро у Малој Алкји (1158) на п\ггу па пнаантнјоки д-нор. V машастирима, пшие он, пикада се не може овладати иештпном боседниинтва, јер нема прилике за Iкегаву приктичну прнмону. Ту пеинтину је садашн.ост иарубила. Нп нрквено ни световно судство јој не дају простора. Оудијс-лапци су, по н»ему, често прнродно обдарони, алн су без књижевног образовагва, посебно у Нсмачкој: т рори1о Сегтатае гага с1ес1ататИ сотше!ш1о („у нсмачком народу ретко имају обичај да бесоде“, Р1, 189, 1254 В). Поред и изнад агх сИс(агтп15, одржава се у XII веку антички вдеал: реторика као интегрални део свеколиког образовања. Ова је оретпостав1ка заједничка Цицерону, Квинтилијану, Августину. Она је у основи и идеје Марцијана Каиеле да склопи брачну заједницу између Меркура и девице Филологије. Она у првој половини XII века даје храну хуманизму Школе у Шартру. Њена атмосфера иопуњава списе Јована од Солзберија. Он је једна од најпривлачнијих појава XII века, као човек и као писац. Преко њега упознајеаМО промену идеала образовања. Његово одбијање дијалектичке помодне струје усмерено је против неког невдентификованог Корнифиција (СогпШсшз), који је реторику сматрао сувишном и који је хтео да без ње филозофира. Њему Јован супротставља тезу: реторика је срећан, плодан спој између разума и речи. Она људске заједнице држи на окупу помоћу хармоније. Онај ко жели да раздвоји оно што је Бог на добро људи саставио, заслужује име државног непријатеља (ћозИз риШ сиз). Отргнути Меркура из загрљаја Филологије, иакључити реторичку теорију из филозофских студија: значи разорити свеколико више духовно образовање (от т а ИћегаНа зНкИа — „све слободне науке“, МеШо^гсоп, МГЕВВ, стр. 7, 13 и дд.). Јован овде ретгродукује учење које је изнео Цицерон (Пе ојјгсНз — О дужностима I 50 и Ве огагоге — О беседнику III 56 и дд.), које има корене код Посидонија и Исократа, а према коме разум и говор (гапо 131
ЕВРОПСКА К Њ И Ж ЕВ Н О С Т И Л А ТИ Н СКИ СРЕД Њ И ВЕК
и огаИош) заједно чине основу морала и д р у ш т в а . Јован је то учење изразио и метрички (ЕпгкеИсиз стр 250, 363 и да.): Е1одшг бг дгпб регјесГе поуегИ атГет, С^иотЊе^ арропаз б.одта, регИ из егИ. ТгапзИ аЂ Нгз 1апб.ет зГиЛггз орегоза јииепШз РегдИ е1 гп иаггаз рћИозорћапб-о игаз, С^иае Гатеп аб јгпет 1епбип1 сопсогбИет ипит, ХЈпит пат дие сариГ РћИозорћга детИ. Ко би вештину савладо да беседе изврсне држи, Тај би с доктринама свим ласно изаш б на крај. Најзад, на студије друге предузетна баца се младеж — Следећ ф и лозоф ск и пут, креће у правцима свим. Путеви ови, међутим, у једном се сустичу крају: Свак Ф илозоф ији гре — јед н а је глава на њод.
Процват схоластике у XIII веку учинио је тај хуманистички образовни идеал северно од Алпа несавременим. Али италијанаки хуманизам XIV века пружио му је прилику за нов развој. Између авета Јована од Оолзберија и Петраркиног света постоји духовна сродност.
§ 10. РЕТОРИКА, СЛИКАРСТВО, МУЗИКА Реторика није обележила само књижевиу традицију и продукцију. У фирентинском кватроченту Л. Б. Алберти је сликарима дао савет да се упознају „са песницима и реторичарима“, јер би они могли да им дају подстицаје за изналажење (ГгмепНо!) и обликовање сликарских тема. Томе одговара и чињеница да је Полицијано био учени саветник Ботичелијев. Његово „Роћење Венере“ и његово „Пролеће“ (Рптауега) могу се, како је показао А. Варбург, иконографсаси тумачити само уз помоћ алузија на античке ауторе,39 39 Упор. Цицерон, Пе гпиепНотге I 1, 2.
132
РЕТОРИКА
које су му блиским учиниле савремена поезија и ученост<0. Али и између музике и реторике постоје тесне везе4041. За то сазнање можемо да захиалимо Арнолду Шерингу (А1Ш01Л) 5СНЕКШ О, 1877— 194142). Систем учења у музици иренесен је из реторике. Постојала је музичка „вештина изналажења“ (агз туетепсИ; помислимо <на Бахове ,,Инвенције“), музичка топика итд. „Колико је пута сам о“, каж е Герлит (С1Ж1ЛТТ), „обликовање неке м елодије или ритма, неки мотив или фигура, неки покрет звука или хармоније схваћен као проналазак, чак као иновација у модерном поетском смисшу, док он у основи не представља ништа друго него управо такво изналажењ е из традираног фундуса топоса, то јест ореузимањ е, варијацију, прераду одрећених типичних тема, формула и обрта“. Овде се описују потпуно исти налази као они које ћемо срести на подручју књижевности. П одударности су тако фрапантне д а се м ора рећи: рецепција античке реторике саодредила је уметнчки израз Запада далеко преко граница средњег века. Реторика је још у X V II и X V III веку била призната, неопходна наука. Године 1635. основана Аса<1ет1е Ргапдагзе (Француска академија) требало је да напшпе не само речник и граматику (што је и учинила), него и реторику и поетику (што није учинила). Ту су уокочиле ориватне иницијативе као Т гаке с1ез Е1ис1ез („Расправа о студијама“, 1726— 31) Шарла Ролена (Сћаг1еб Ко11т), одговарајући чланци у Волтеровом ВГсНоппапе ркИозорШ дие („Филозофоком речнику“, у потпуности прво у тзв. Келеровом [Кећ1ег] издању 1784— 90), Мармонтелови Шетеп1з <1е Ипега1иге (Књижевни елементи, 1787; још 1867. ноово издање). У Бнглеској су на велик одјек наишла ТесШгез оп Кће40 А . ШАНВХЈНО, С е за т т е И е В сћггј1еп (А. В ар бур г, С абрани сп и си ) I, 1932, 27 и дд . 41 Ш. СТЈК1ЛТТ (В. Герлит) у ч асоп и су Н еИ соп 5, 1944, 67 и дд. 42 В иди Герлитов п оговор Ш еринговој п осм ртно и заш л ој књ изи С им бол у м у зи ц и (ЗС Н ЕН Ш С , И аз З у т Ш т <1ег М иВ1к, 1941).
1ч .
гогјс апс( Ве11е$ ВеИгез (П ре дав ањ а н з рСт кнуцжевности, прво издаиае 1783) ш коток^1^ п р оф есор а Хду Блера (Ни&ћ В\а!г, 171 8 -М .^ Ч 1*А(, то дан ас м акулагура. А л и она п о к а з у Ј с св е д о Јулоке револуииЈе била убећепа ^ И б с з Јсдног стално обиављ аног п р и к а з а р е ^
Ои у стопу следио модорну продукциЈу V пих уметшк'ти. Осамљеио и попооно штрни и данас Још непрочитана^ књига Дл ^ (Ас1ат МиИег), коЈу смо већ поменули и садрж.и немачку духовну историуу"’.
м ч .
\ V'-
‘3 На француски су их превели СА№ЧУЕ1Х (Кантвел) 1797, Р. РНЕУОЗТ (П. Прево) 1808, ОИЕИОТ (Гено) 1821, 8.-Р .-Н . (НАНШ БЕ) 1825. 44 Упркос новом издању Артура Залца (АНТН1Ж 5 А1 Х, Бге! Мазкеп Уег1ае, Мипсћеп) 1920. Тамо је на стр. 71 и карактеристично одбацивање Блера. — Својим студентима Милер је рекао: Где сам Вас непосредно погодио својом беседом, ту је к р о з м оја уста 'говорио неко ко је већи од мене: моја највеНа за с л у га б и ла је што сам схватио највећег беседника свога века, Б е р к а (Вигке). 45 Чврсто место задржала је реторика у језуитском редУАг? сИсгткИ Јозефа Клојтгена (Јозерћ К1е\Дееп, 1811—1883) изашла је 1847. и до 1928. доживела двадесет и једно издање.
ПОГЛАВЉЕ 5
ТОПИКА § 1. Топика утешне беседе — § 2. Историјска топика — § 3. Афектирана скромност — § 4. Ексордијална топика — § 5. Завршна топика — § 6. Зазивање природе — § 7. Изокренути свет — § 8. Дечак и старац — § 9. Старица и девојка
Античиса реторика је крута материја. Где још постоје читаоци који би као млади Гете сматрали да је „све поетако и реторичко пријатно и увесељавајуће?“ Где је публика к оју би привукли Сипоб11;1е5 оГ ПгегаШге („Књижевни раритети“) и АтепШ ез о ј Ш ега1иге („Благодети књ ижевности“) 1? А ако већ реторика на модерног човека дел ује као руж на утвара — како онда да се неко одваж и да га заинтересује за топику, коју чак и „књижевни стручњак“ не познаје готово ни по имену, јер подрумске просторије — и темеље! — европске књижевности одлучно избегава? Са страхом аутор мора да се запита: ЈХипс дш<3 а д о е1 п и М а т ГгерШ из ди о б х п д о р г о г а т ? Ш та ја то ч и н и м и к у д а н ео д л у ч н и у п р ав љ ам прамац?
„Уџбеници“, каж е Гете, „треба да буду привлачни; а то постају само ако пануде најведрију и најприступачнију страну знања и науке“. Покушајмо да топику прикажемо приступачно, ако већ не можемо ведро. И она у себи крије и људске и бож анске ствари. У античком наставном систему топика је складиште залиха. Тамо су налажене вдеје најопштије вр1 У сп еш н е књ и ге И сак а Д ’И зр а ел и ја (13А А С БЛЗКАЕГЛ, 1766— 1848), оц а п озн атог д р ж а в н и к а . С и ггозШ ез и зл а з е 1791— —93, А т еп Ш ез, 1841.
135
КВРОПСКА КЊИЖЕВНОС ј
4/1нкк
сте: онакве какве су могие да вуду иримеили* ликом ових бесеуда и у свим списима Уогише г гтсац мора, на прнмор, покгутЈаати. да ирицдовихе. Ч ЈВ а-Х ч ност читаоца. V ту сврху иропоргучиаао се кн»ижевне рсполуиије XVIII ввка, екрамам ггаст^ Аутор је потом морао да читаоца упозна са ггрсдЈЧ том. За увод ( е х о п И и т ) гтостодала је сггога ггосебн^Ч^ пика; исго тако и за гсрај. Формупе окромпости, уао д н с и .гакључне формуле свуда е у , да«кле, гготребн^. Други 1о р о 1 су упогреС>јшгги сам о за отсре&еиу врстЈ боседе: за судстсу бесемду пхгп за ешвдеикти.чк^ беседу Ј е д а н иример!
§ 1. ТОПИКА УТЕШНЕ НВСНДЕ Подврста епидемктичисе беседе зе утешна беееда (\6уо<г тсарарлЛНуп.хб^', с о п з о Т а Н о ) и л и ^гешни спис, чиу{ закржд>аду ф орму оредаггавља писла©но нзражаивил саучешћа. На тод в р сто м о ж е д а се покаж е вгга доиика. Ахил зна д а м у је п р е д о д р е ћ е н а р ан а смрт. у а хгрихвата св о ју а у д б и л у и н а л а з и у т е х у у следепе} Ш1сди ( И л и ј а д а 18, 1 1 7 и д .): Н и сам Х е р а к л е с н а ж н и о д с у д б е н и је се спасо к о ју ј е г о с п о д у Д и в у К р о н и о н у н а јдражи био.
(врев. М. 'Вурм!^
Н а гробу А рхитином (Агсћу1аз) Х о р ад и Је разшшта о овој тем и: сви м о р а ју д а у м р у . Т о су мораш тн^* р о ји (Оде I 2 8 , 7 и д д .) * ОссгсШ еГ Ре1оргз депИог, согшгуа сТеогитп, ТИћопиздие тетоГиз гтг аигаз, Е1 Јотз атсапгз Мгпоз а<1т1ззиз; 1гаћеп1дие Таг1ата РапГћоШетг. . . Пелопов нестаде отад, што бози н а тозбе та звах^, Неста и Титон, у зрак у зн есен , Миноз, ш то с тајнама својим у п б зн а та Диве- а Тар П антоју сина за д р ж а . . . 1
136
V једној елегији посвећеној Тибуловој смрти Овидије каже да су морали да умру и најнећи песници прошлости (Атогез — Љ убави III 9, 21 и дд.). Император и филозоф Марко Аурелије указује на то да је Хипократ, који је излечио м)ноге болести, и сам оболео и умро. И Александар, Помпеј, Цезар, „који су тако често до темеља разарали читаве градо©е“, морали су да се растану са животом. Такве разлоге за утеху налазили оу пеаници и мудраци старог века. Али, нису ли у доба хргаићаеоког света знали да кажу и нешто друго? Да, један велики хришћанин, какав је био Августин, нашао је дубљу утеху. Он се свог пријатеља из младости Небририја сећа речима: „Не слуша његовоЈухо више сад моја уста, ал' уста његовог духа леже еа вечном извору. . . и блажен је он без краја. Но не верујем да ће се на њему он опити толико да мене заборави. Јер ти, Господе, кога он пије, увек се сећаш нас“ (Сопј. [Исповести] IX 3, 6). Дирљиве тонове налази Бернард из Клервоа поводом омрти свог брата (СапНса, Зегт о [Песме, Говор] 26, гл. 5). Литерате хришћаноке ере, мећутим, посежу за опробашш” ра^озима' за утеху из паган!сже реторике. Самб се сада више не набрајају хероЈи и песници који су морали да умру, него свети патријарси. Они су додуше били веома дуговечни, али — Фортунат (БЕО стр. 205 и д.) помиње Адама, Сита, Ноја, Мелхиседека и многе друге као доказ за поставку: Оих 5п1из ех јћотте ез1, е1 т огИигиз егИ.
Све што човечји је сој — смрт ће присвојит ко плен.
Ову библијоку соп5о1аНо (,,утеху“) потенцира Аш је из Корвеја (А§Ш5 уоп Когуеу) у пеоми написаној 876. поводом смрти игуманије Хатумод (На1ћито<1), преминуле 874. године. Он указује на то да су умрли не само патријарси него и њихове жене; али и апостоли и други људи. За то му је потребно преко стотину сгихова (Рое1ае III 377, 229 и дд.). Хвале вредан напор! Али тешко се м ож е рећи да је то ,дирљива тужбалица за мртвим“, како је ова пеома називана.
137
КНРОПСКЛ
К Н ј И Ж К М П О Г Т И Л Л Т И 1 К К И СЈЈ К/П1,И н л к
Ж алост аа проммиулим јс најнсћа ако јс он ,н г,н, у г р об МЈЈсЈд јкао Д руа, брат 'Гиберијси, с ин Л и и н ј и п , мсхзинак ЛнЈустон, који јс са немупих •јрид.есет Јотипа у 9. 1ЧЛДШ1И пре Хржгта погин-уо на Нлби прмликом пада с кон>а. Нопо.лнати а у тор песм е ('оп.чпЈаПо шЈ Цу(ат („Утеха упуН ена Л ш ш ји “) напом.ин.с да сс <лп ван ж и вот не см е оцеп.мвати про.ма б р о ју година: СЈиШ питсган аппов? игхг т а 1и гт г аптв: Ас1а нспет јасшп.1: ћасс питегатиШ Шјг. Нашто ми године бројиш? Од година зрелији б с - . | : Делима постајеш стар: дела и поброј ми стог.
Исти је аутор покјреиуо своју музу да би опевао с / југ шездесетогодишњег Мецената. Да је доживео старос/ и као Нестор, поред ЧјИј и х очију су прошла гри поколења, опет би био ожал^ен од својих, јер је ипак у лро прерано (1п М аесепаН з о ћ и и т — „На М ецеиатону смрт“, стих 138)! Тако се из теме утешне песме издваја рефлексија о животном добу. Када Хорације на горе наведеном месту међу херојима помене и Титона (Ткћопок), он већ додирује тему: „и најстарији људи морају да умру“. Титон и Нестор су паганске, као што су праоци библијоке егземпларне фипуре дуговечиости. Али ко је Титон? Он је некада био један од 'најлепших младића херојског доба (брат Пријамов), због чега га је отела Еоја (1а соп си М п а <И ТП опе а п п с о ; Риг%а10по — „Титона старога љуба“, Чист. 9, 1). Она је за њега измолила од Зевса беомртност; али пошто је заборавила да истовремено измоли и вечну младост, он је постао старачнси слаб. Оупруга га је избегавала и на његову жељу претворила га у цврчка. Шта је на крају било са њим? Хорације је то знао (О де II 16, 30): иопда ТИћопит тгпиИ зепесГиз. Старост дуга смањи Титона посве.
На раније наведеном месту Хорације га је ипак пустио да умре. Било како било: мећу персоналом грчке 138
ТОПИКА
АЈИГтологмје н и је б и л о стар и јог с м р т ш ж а о д Т и гон а. Д а ли је , м ећ у т и м , п о с т о ја о ноко ко је у м р о у н ајран ијој м л а д о сти , к о би та к о ћ е п р едстављ ао м ак си м ал н у в р ед н ост к ао Т и тон ? Д а ! д о је н ч е А рхом ор (то грч-ко име зн а ч и ,,п р в о у м и р у ћ и 2“). Њ ега је д а д и љ а Х и пси пила (Д а н т е ј е з а је д н о са д р у г и м х е р о и н а м а стављ а у ЈТимб; Чист. 22 , 112) о с т а в и л а у ш у м и , где је п о д д егао сцд зм и јс к о г у ј е д а . О ва п р и ч а је д е о са г е о Т еб и , к о ју ј е с р е д њ и в е к ч и т а о к о д С га ц и ја.
К ад су аутори утеш них списа схватили да је мало важно да ли неко умире млад или стар, морало је бити ефектно да се супротставе примери чувеше дутовечности примерима чувене кратковечности, дакле Титон са Архемором. Тај поступак налазимо у најчувенијој соп5о1аНо новог 1В ремена. Ф рансоа М алерб (Ргапдо1б МаШегће) саветује свом пријатељу Д иперјеу ф и Репег) да с е не ж алости ш то м у је ћерка тако млада отишла у гроб: Иоп, поп, т оп Ои Реггег; аиззгШ дие 1а Ратцие 01е Гате &и согрз. Г ’аде з ’еиапоиИ аи б.еса б.е 1а Ђатдие, пе зиИ рогпГ 1ез тот1з. ТИћоп тГа р1из 1ез апз дш 1е јгтеп1 сгдаХе, Е г Р1иГоп аијоит&ћиг. 8апз едатб. би раззе. 1ез тетИез еда1е В ’Атсћетоте е1 б е 1иг. („Не, не мој Диперје; онога трена када Парка / одузме од тела душу, / године иш чезавају с ову страну чамца, / више уопште не прате мртве. Титон више није у годинама када је претворен у цврчка, / а Плутон данас, / без обзира на прошлост. заслуге једначи / Археморове и своје.“)
Н а ваги су д и је који суди м ртвим а врем е ж и вота неког прастарог човека не т е ж и виш е о д ж и в от а одојчета. 2 Архемор (А гсћетогоз) је „име које нешто говори". Упор. Стације, Тебаида V 738 и Лактанције Плацид (ћас1;апНиз Р1асШиз) уз ово место. 139
§ 2. ИСТОРИЈСКА ТОПИКА Не могу се сви топои извести из реторичких ро. дова. Многи изворно потичу из поезије и потом прелазе у реторишу. Између поезије и прозе врши се у старом веку стална размена. У паете^у тоогшку спа< да прироп)на лепота у најш ирем смислу — дакле, као идеалан пејзаж са ш ојим типичним реквизитима (види погл. 10). Али и као идилични снови и идилична времена: Елисиј (са вечним пролећем без метеоролошких сметњи), Земаљоки рај, Златтно доба. Али и животне силе: љубав, пријатељсттво, пролазност. Све ове теме тичу се праодноса човековог битисања и стога су ванвремеиоке; једне више, друге. мање. Мање: пријатељство и љубав. Оне одражавај-у след душевних елоха. Стил иоказа је, мећутим, код авих поетских топоса историјски условљен. П остоје, додуш е, и топои којих нема у целом старом векгу све д о Августовог времена. Они израњају почетком касне антике и одједном су посвуда присутни. У ову класу соадају „стари дечак“ и „млада старица“, које ћем о анализирати. Они су двоструко интересантни. Н ајпре књижевно-биолошки: на шима можемо да пооматрамо настајање нових топои. Тако се прош ирује наш а генетока спознаја елемената кшижевне форме. Као дргуго: ти топои јесу знаци гтромењеног душ евног стања; знаци који нам нису достуини еи на који други начин. Тако се лродубљује наше разумевање заладноеврооске душевне историје и ми додирујемо области к оје је открила психологија К. Г. Јунга. У овом поглављу повлаче се само основне линије. Д рж им о се античког појма топике. Он се потврдио као полазиш те и као хеуристички принцип. Док је, мећутим, античка топика део наставног система, дадсле систематска и нормативна, ми покушавамо да поставимо оонову за једау историјску топику. Она може да се виш еструко употреби. Она мора да се потврди у анализи такстова. Пјрво ћемо обрадити топосе најопштије пркмене. 140
§ 3. АФЕКТИРАНА СКРОМНОСТ Беседник мора у уводу да стогоне наклоност, пажшу и потчињеност слгушалаца. Како се то ради? Најпре окромним наступањем. Али ту окромност он мора сам да истакне. Она тако постаје афектирана. П-рема Цицерону (Т>е 1пу. I 16, 22) сврсисходно је да беседник покаже покорност и понизност (ргесе е1 окзесгаНопе НитШ ас зиррИсг Шетиг — „служићемб се поеизним и смерним мољењем и преклињањем“). Понизност је овде, на шта треба обратити пажњу, прехришћаноки термин. Х,казивање беседника на сопствену слабост (ехсизаНо р го р гег т јТ гт гШ еп Г ^ ^ ,правдање због слабости“), своју недовољну припремљеност (зг по$ тј1гтоз, гт р а га го з. . . Ш хептиз — „ако биомо рекли да смо слаби и иеприпрамљени“, Квинтилијан IV 1, 8), потиче из сгудске беседе и треба да придобије наклонбст судија. Али оно се веома ранб преноси иагдруге жанрбвеГV зор је увод Цицероновог списа Ога1ог (Беседник) упућенбг Бруту. Обрада те теме превазилази Цицеронове онаге; он се стога плаши критике учених људи; не сме се надати да ће са том ствари срећно изићи на крај; предвића да ће Бруту заометати недостатак његове разборитости и лристаје да се повинује само зато што је Брутов захтев оправдан. Овакве „форме скромности“ онда у паганској и хришћанској касној антици, потом у латинској књижевности и у књижевностима на националним језицима, бивају силно распрострањене. Аутор час уверава уопште у своју недовољност, час у свој необразовани, сирови језик (гизпсиаз). И један тако рафинисани стилиста као што је Тацит ж ели да нас увери да је његов А%псо1а написан „на невепггом и нешколованом језику“3. Гелије износи оваква извињења на почетку својих „Атичких ноћи“ (ргаеј. § 10). Енодије је ,уплаш ен због свог 3 тсопбИа ас гиб.1 уосе (гл. 3). — Гарсиласо де ла Вега (СагсПазо Пе 1а Уе§а) означава своју лиру као гиба (,,сирова“), извињава се због адиезГа гпсиИа раПе бе тта езШо („оног неуког, небрижљивог, простог дела мог стила“, 3. еклога). Уз т сиИиз упор. даље у тексту поглавље 8, § 3.
141
духовног сиромаштва“ ( Е р . I, 8). Виргу<хмле Ш*је ствара Фортунат (ПНО 157, 15; 162, 58)-
1.
вари;р.
О и а е Н М зИ и ггШ з, зг р о з з е т , ргос1еге и еИ ет 8е<1 р а г и о г п д е п г о т а д гга тејетте х>е1от.
К а к ве в рли н е те к р асе - д а м.огу, р а спредо бих радо "ТЈпак, нек т а л е н а т с ла б к р у п н у н е опева ствар. 2.
М аГетга игпсот еГ срхга Н ггд и а т г гг от.
Грађа обрве м е свег, с л а б а ш а н дезн к је м ој.
В а л а х ф р и д п и ш е „ с а с л а б и м т а л е н т а м “ (1епиГ гп §ето). А у т о р и с е и з в и ш а в а ј у з б а г н е н е г а в а н о г г о в о р а , воо\к р ш е њ а м е т р и к е , з б о г г л у п е н е у м е н л н о с т и игд/*
По себ а н облик ,,аф ек ти ран е ок;рамности“ ),е уверавање Ј д а ... аутбр „дрл 1ћ у ћ и “ , „п л аш љ ш о41, „с дрхтајњем. ц. страх.а]у1“ „П1рш 1ази_.авам пбслуб иише 3ероним_/РХ 25, 369 С): ..Тв а је о у м ошбе-^нздгвладале иој д рхтави стр ах45‘ (Х гер Ш а Н о п ет т е а т Ј . И л и Паудин из Перигеа^ХЗе Регх^иеих) у с в о м . Ж јитију св . Мартана (1Г5Ј1--------N 1/710 дигб адо е1 б.иЂгаш Ггергбиз дио бгггдо р гогат? Ш та за то
чи ни м
и к у д а н е о д л у ч н и у п р а вљ ам прамад?
Тај стих сам навео н а почетку овог поглавља. Он иаражава теш коћу за к о )у зн а сваки хтсац . V свак.ој књизи постоје п осебн о ,д е ш к а “ м еста. Аутор мора да~удах 1не' ’ а к д о и ^ б в у онагу. Песници IX гГ Х века овоју н ед о у м и д у и ак азузу у стиху и насновљ авају^је са: .Стрешва б д п р ехш тоф А е-граћеи (таХегГае Још ћ е и К лош птак размишљати о теж и н и авог зад атк а (у 5. и на почетку 10. певањ а М есије). 4 РоеГае II 359, № . X II, 2; исто, 627 , 63; РоеДхе III 5, 32 и дд.; исто 305, 1. 5 Не1пс (Ерик — РоеГае III 505, 151 и дд. са глосом на маргини); Д удон од Сен К антена (Вибо (1е 51. (^иетИт) (Р1
142
Сдедјмли смо топос скромности ушазад до Цице> рона. У учо1ну о иовед>ама он се понокад брка са такоованом „формулом девоције“ (као што оу Оег %гапа, зегуиТТег^огшпиЖ^^^^ш^лот^ху бож]ом,. слуга слугу божјих“)в. А|уторитет Библије учинио је да се тај антички тбпос често комБГадовао са формулама самоунижавања, ,које’'потичу’"из Старог заветд. Давид себе натупроТ™Са^у “ШНацава™~као^^мртВогпса и као бутву (1 8ат. 24. 15 и 26. 20). То, онда, иреузима Јероеим: е%о ри1ех е1 СкпзНапогит тШ тиз („ја сам тек бува, најнезнатнији од свих хришћана“). Намерна варијација је посреди кад писац себе означава као ваш (рес1ипси1и5 Гз1е — „та вашка“; Рое{ае IV 1053, 26). Из Старог завета треба навести и девету главу Мудрости Соломонове. То је молитва да се стекне мудрост или, како Вулгата тачније каже, огаНо зарГепШ сит а%пШопе ргорНае гткесИШаНз, ас1 гтреГгап&ат а Иотто зарГепНат („молитва мудраца са признањем соиствене духовне слабости да би се од Гоопода измолила мудрост“). Стих 5 гласи: диот ат зегуиз Шиз е$о, е{ јт и з апстае Шае; ћото т ји т и з е1 ехГ%ш {ет ропз, е{ т т ог ас1 ШеИесШт јиШси е{ 1е%ит („јер ја сам слуга твој и син слушкиње твоје, човек нејак и маловечан, недорастао д а разуме суд и законе“). Овде су формула подрећивања и уверавање у неопособност постављене једна поред друге. У Риму у периоду царева морале су да се развију формуле подрећивања уколико је више јачало двор- * ско величање цароке личности. Титулатура таГезШз {иа („твоје величанство“) налази се већ код Хорација (Ери II, 258) у обраћању Августу. Плиније Млаћи (ер. X 1) каже уместо тога Ша рге{аз („твоја милости“). Ово уздизање цара морало је да прати унижавање сопствене личности. Тако већ Валерије Максим себе у посвети Тиберију назива т еа р агуп аз („моја маленкост“, у предговору своје збирке узорних примера), што се касније често понавља, а још и данас живи у изразу „моја маленкост“. Поред тога за означавање сопствене личноети употребљава се теШосгиаз теа 6 6 Упор. д ол е ек ск урс II. 143
(^моја меанатмост" — као коа Вет§еја Паттфчгулга (Уе!
1е1Ш Ра(егш!и&) II 111. 3: кс« Гелија XIV 1 5). Ич
тога произлаз« да су у иагаиском ћ ш у у парнсш>? иа* рова бмае уо6*гча>с»?е форм\-ле акмоумашшаш!. ко>е су онда могли лл преукму *ришКамм: т*д*€*сп1а* се у гом смнсду плд&ж, нл нр?с«ер. кал Ариобнуа. Лаи* ташшја. ЗерСКИШШ н други* Формуде као вш> с% „моја |?едмат»?осг, м )у|ш и.кт, зшжтикГ” (т*ц ехгеш шл, ри*ШМл*џ р т ч Ј м ) носнсдочеис су у карпсшншк ** В|»смш«у С>№1«* дш ле. ммамо гфекнЈшемие пдгАтже ф»»р мулс самоумаШШкСМ1 на хритћамсжу упогребу.
Часто је формула скрсшмосп« 1КЈМег»?м а сзи*т ш томм да се аутор идаажио на гокш « лато гто ј«. нааодно. нокн нрн|ат-к, млм покроптгл.. ндн надређсна особа 1стра.тнла одгонарајућу молбу. жет*\ иди зшк1всст. Тахо т х тупа »ећ Цицарон у п»(>е наиоденпм уводу (ргооет т т ) *а Г»чсОпика (Огашг) Брут )<• ма* аодно молио да сс тлј сшк сачини ВергнлнЈг , г.нш заловест (та$а) Мсисната гСепг$ 1са 111 41). П штшје Млаћи сакулпл своја писча ј с р су га на то опомгтми (I I). Овај примср слоди Сн нжнјс (ер. 1 I) р смфа^ тично потенцкршћс (сИи ргаепрњ т т т а тааегнМ аи* сгопгаге — „саветујсш ми всћ дужс врсмона својнн превисоким наговоромм). Еугсшцс ш Толода завршава једнгу песму поавећенукраљу:..ст 11ховима: Иаес (Њ1, гех витте, јсши сотри1$и$ ћепИ ЗегиШиз Еидетиз с1еио1а тете Њсспч. Ово ти, превишњи краљу, господарском натеран вољсш,
Ја1тЕуЈ±Ш1]еа рабак недбстајни. _ср[;ем завсштах. Безбројни средњовековни ауторц уввравају нас да пит у до заловесги. Историје здћижевности то узњмају | здраво за готово. А 1го је махом само торос. ‘ У топосе скромности спада н уверавање да аутор ж ел д д а читаоцу уштеди досаду 7ЈазгШит, (аесИит), Већ Квинтилијан (V 14, 30) упозорава на јазНсИит. Средњовековни примери налазе се на сваком кораку. Понекад и потпуно депласирано! Празни компилатор Храбан Мауро (НгаБапиз Маигиз) верује да прозну
ТОП И КА
парафразу св оје пеаме о крсту м ож е да препоручи тиме ш то „двоструки карактер с т и л а . .. читаоцима разбија д о с а д у “ (Рое1ае III 371 нап. 5). И Данте улотребљава јазНсИит на почетку своје М онархије (I 1, 4). О бзири гврема досади читалаца могли су да послуж е као топос и на завршеткгу неког дела или одељка. Тако је то к од М акробија (8аГ. V 22, 15), код П руденција (Соп1га З у т т а с к и т I), к о д Милтоиа (Н ут п оп 1ке М огпт& о ј С к п з Р з АЈапуИу — „Химна јутру Х ристовог р ођ ењ а“): ТГте гз оит Гепгоив зопд зћоиШ ћете ћаие епбхпд. Време је да досадна наша песма овде доживи свој крај.7
§ 4. ЕКСОРДИЈАЛНА ТОПИКА Служи да би се образложило стварање неког списа и веома је разраћена, Истаћи ћемо понешто од тога. а) Тсшос ..саопштавам до сада неизречено“ јавља се већ у 1рчкој антици као „одбацивање отрцане епске граре“8. Херил (Сћо1п1об, крај V века), који је настоЈао да обнови еп уз помоћ историјске граће, сматрао је стара предања истрошеним и називао блаженим оне који оу служили Музама оида кад је „ливада још била недирнута“. Око 250. пре Христа Диоскорид, последњи од великих александријоких пеоника, каже: 7 Други примери: Сатт. Сап1. 8ТКЕСКЕН (Штрекер) стр. 31, строфа 15; Валтер из Шатијона, 1929, р. 52, погл. 37; Архипоета, МАШТШ8 стр. 22, строфа 43; РоеГае IV 171, 68. — Чини се да Амброзије у једној чувеној химни претпоставља да је Бог створио различита доба дана да би човека спасао досаде: АеГетпе тетит сопбИог, / ИосГет бгетдие дш тедгз ј Е( Гетротит Ааз Гетрота, / Ш аИеиез јазИбгит („О вечни творче ствари свих, / Што ноћма управљаш и дним’ / А дан на часе делиш још / Чамотињи да нађеш лек“). 8 Аристофан критикује истрошене ефекте трагедије; упор. УН. ЗСНМШ, СезсћгсШе бег дггесМзсћеп ЕИетаГит (В. Шмид, Историја грчке књижевности) I 2, 1934, 535 напомена 1.
145
Е В Р О П С К А К Њ И Ж Е В Н О С Т И Л А Т И Н С К И СРЕД Н »И В ;;К
Подвизи древних јунака — у огањ! Ког напусте м узе. Ономе слађи је цврк шевин, нег лабуђи пој9.
Вергилије констатује (Сеог%. III 4): Отта гат ии1да!а: дтз поп Еигуз!ћеа ћигит Ат ШаидаН пезсИ Визггтгз атаз? Све изречено је већ: Еуристеја страшног ко не зна. Ко за олтаре још не чу Бусирида опаке славе?
То се односи на дванаест дела Хераклових, грађу која је често обрађивана. Х орације обећава „до сада нечувене пеоме“ (Оде III 1, 2). М анилије траж и пољаше које још нису попасене (Ше%га р га (а — „нетакпуте ливаде“ II 53), и одбацује стару граћу из предања (III 5 и дц.). Исто тако и пеаник Етне (стих 23). Стације слави Лукана јер је напустио устаљ ену колотечину (1п1а уаН&из огЂИа — „колосек ш то га песници излокаш е“ , ЗИуае II 7, 51). Д анте је с пра^вом могао да каж е како у овојој М он архи ји ж ел и д а прикаже истине у којима се други пеаници још нису окушали (Ш ет рШ аз ад а1И$ о$(егк1еге у?епШ е$ — „пружити истине у којима се други још ниоу окуш али“ ; I 1, 3). А у Р ају (2, 7): Е'асдиа сћ’1о ртепд.о дш таг поп зг согзе. Водом, куд пођох, нитко још не крете.
Бокачо уоућ ује својој књизи (Т е $ е Т а — Т езеида 12, 84) следеће стихове: 8едћг диезГе оп&е, поп зо1са1е таг ОаиапИ а !е да пеззип аИто гпдедтго. („Сеци ове вале, које никад пре тебе није браздао ниједан други дух.“)
Ариосто обећава (Ог1ап<1о Е и п о зо — Бесни О рландо 9 А. Р. XI 195.
146
С оза поп
с1еИа пш1 1п ргона п& 1п п т а .
(„Ствар неисказаиа још ни у прози ни у стиху")
А Милтаи то проу.шма (РагасИхе р а ј I 16):
— И згубљ ени
Т ћ т д з ипа11егпр1ес1 ус>1 т 1’гозе ог НШ те.
Стпари неискушане још у прози ил’ рими.
ћ)_У^оК)Сорд1ијуму јс омиљон и топос поовете. Стације овом гтријатељу Галику~'шаље песму паводом оздравл>ења и упоређује своје дело са жртвом принесеном боговима (ЗИ уае I 4, 31 и дд.). Римсжи песници обично посвећивање означавају као „консекрацију“ (сИсаге, АегИсаге, с о п зес га ге, у о у е ге ). Хришћански аутори воле да своје дело принесу Б о^ Т ^аГ то су стајала на раополагању различита ^иблијска “обгразложења. Оно уверавањ е писца, тако често у оредњем веКут^да он овоје дело посвећује Богу као жртвени дар, има своје корене код Јеронима, а он га је сачинио од библијских елемената. У сВом уводу рго1о%и$ §а1еаШв („пролог покривен ш лемом“) 10 Јероним пише: „У храму бож јем свако приноси оно пгго може: једни злато, оребро и драго камење; други фино платно, црвену свилу и циркон; нама нека буде довољ1Но ш то ж ртвујем о крзна и козју длаку“ (према И зл а за к 25, 3). Од Јеронима почиње и указивање на удовички новчић (а е га т т Ш а — „лепте“ ; Ј1ука 21, 2). И оно је постало веом а омиљ ено11. Још једно библ»ијоко правило примењивано је алегоријоки у овом смислу. Бог је преко М ојсија објавио синовима Израиља: „Кад доћ ете у земљ у к оју ћ у вам 10 Јероним је, наводно, за свој пролог рекао да је „покривен шлемом“, јер је одређен да штити ауторитет Библије. Два друга примера за да1еа1из даје А. 801ЈТЕК, А СЊззагу ој И.а1ет 1.аИп (А. Саутер, Глосар новолатинског језика), 1949. 11 РоеГае 1 209, 15 и 236, бр. XI, 23; III 37, 505; IV 172, 79 и 917, 9; V 245, 334. — Рахевинов „Теофил“ (Каћеч^т, ТћеорћИиз) стих 6. — Архипоета, МАШТШ8 стр. 38 упућено Фридриху I: Угб.иа раиреггог ИЂг (1о ттиГит („Дајем ти новчић иако сам сиромашнији од удовице“). Данте Рај 10, 106 и дд. 1 47
ГВРО П С К А К Њ И Ж ЕВ Н О С Т
и
П А ТИ Н С К И СТ»ЖД«>И
вкк
д а т и , и с т а н е т е ж с т н у н>ој. т л л а д о н е с и т с стчоп пртчин а о д ж с т в с с в о ј с (?па*при1с>* х р Г с а г и т . ргГтГИаа т с 5 5Г5 гсх т га с ) к ов си гг сзт т к у ' (Л саи т . 2 3 . \ОУ Н а о п у чап о в е с т С т а р о г т а в с т а н г и о п с ; 1 \м с сс. В а л т с р нл Т п а ј с р а у прол огу* сдчота д с л а !>с<иа%И<ди ( В сјк*. РосГпе V 11). О н с п им м о н с т у јс м е т а ф о р у о с с \а м у и и у л и к а о п р п и н у с д и у с ..ж с т п с '’ м с с м у п<к п с Н с т - с п о м чмитстау 1>а>хлернху ( В а К 1 с 1 д с ћ ) . т м а у * р с к « » \т Г*т к у т - ( 0 7 0 — с ) О м н л .с н ј с ..т ои и с л о с с л о в а л е . .м и и и 1 <*лтпс«у\е н а с а о п п м а п д н с ‘ . Длп и ч к н п у т м с р и к о \ н м у и у сл ч одс: МОЈГу с е н а ћ и к о д Т с о г и и д а (7 Р 9 и тл ) , Х о р л Н 1 1 у> *()<1е I I 2 , 1 н д .) и С с н е к е П р . 6 , 4 ) . К о л м с с н н к н К а т о н а ( I V 2 3 ) МОЈЛа ј с д а с с и р т и т а м о н а а и а мчкси м а: О гзсе. $ е4 а с1осНз. 1 ги!осР>:; ?; нч <4псс!о: Р го р а д а п & а сгспгтп сзГ г с т г п »1<>с!г!п« ^ о п а с и т . У ч и о д у ч е н и х , о н о м ко н е у к је у ч и т с л . б ј д и З н ан »е о с т о а р и м а доО рим р а д а сгр т;; и ал .а и о са д д а .
Б иблија је н уди ла м ного уп отр е 6 л>ш«1х ствари: ,,Скрнвено знан>е и зак оп ан о бл а го , ч ем у они корисге?“ (И сус С ирах = Е к лези ја ст и к 20, 32). „Иека се раздчв ају тв оји и зв ор и н а пол>е, и п отоц и п о улицама 44 (П р и н . 5, 16). М етаф ор е о п о в ер ен о м благу к оје не т р е б а за к оп ати у зем љ у и св етл у к о је не т р еб а стављ ати п о д м е р и ц у (Мат. 25, 18 и 5, 15) упогребљ авају с е у и ст о м о м и с л у . С ам о н е к о л и к о примера'. Лрхип о ет а (М А И Х ТШ б, 16, с т р . 3):
Ие 31ТП теиз еГ бгдпиз обго. 5г 1исетпатп ропат зиЂ тобго. СЈиоб бе геЂиз ћитапгз зетгНо. Рга 1одиг гиЂеГ гтгЈетгНо. Крив нек нисам, нек ме не мрзе сви С већу сјајн у зато што судом скри\ Оно што о созу човечзем знам. Све да рекнем дужност ме света гна.
п За интерпретацизу упор. КР 54, 1940, 135.
ЧУНУИУЛ
Алан (Р 1 210, 586 В): 2Уоп т т из Мс ресса.1 дт сепзит согкШ гтг адго (^иат е Но кад међ уснама ко наук замандали свој.
М ож и Д'Бпрмон (Маи§15 сГ А ^ гет о п ! е<1. Саз1;е15 8918): М ез И задез 1е бИ, зе1 1гиеие оп еп 1’аиГог, С ’оп боИ тозГгег зоп зеп аи Ђезот запг ГтезГог. („Али мудрац то каж е, а то пише и у књизи: / Мора се показати брига, када је то потребно, без ограде“.)
Кретјен де Троа, Егес (Ерек). 6 и дд.: С аг ди1 зоп ез1иШе еп^геШ,
Т озг г риеГ 1е1 сћозе Гегзгг, ф ш тои1 уап&гоИ ртз а рШзгг. („Јер ко наук занемари, / тај м ож е да прећути и понешто, / Што би касније веома добро дош ло“.)
Рете (К.ОЕТНЕ) је 1899. забележ ио (Римовани предговори Саском огледалу — КегтуоггеАеп д,е$ Заскзеп$р1е%е1з 9) Ајкеово (ЕЈке) „дубокаумно“ поређење знања „са благом које он не жели д а . . . закопа у земљу“. Старошпанска Књига о Александру (ЕЊго де АНхапдге) почиње: О еи е б.е 1о ди е заЂе от п е 1агдо зеег, 5 у поп робгга еп ст р а е еп у е гго саћег. (У ономе ш то зна, човек треба да буде великодуш ан, / противном ћ е му се то узети за зл о “.)
У
Данте, М онархија (МопагсШа I 1, 3): . . . пе де тјо $ $ 1 Та1епИ си1ра гедаг%иаг („да ме не оптуже да благоусам закопао своје“). б) Други један омиљени ексордијални топос јесте: ^ Т р е ^ Ш б е г а в а т ц лешх^ЕГ... Код^^АСфшшД^могао је~даГсе прбчита позив на пеоничку активиост уз образлож ењ е'(8'а1. 2, 3, 15): " 1 49
Е В Р О П С К Л К Њ И Ж Е В Н О С Т И Д А Т И Н С К И С Р К Д 1 В И ВКК
... Уиаппа ев1 гтргоћа бггеп ОезгсИа. ... Сирене се опаке клони Дангубе._____ ________ ____
Овидије својај поћерци препоручује (Тг. 3, 7, 31): Егдо иезтГае гетоае, иосИззгта, саизаз, 1пдие Ђопав аг1ез е1 1иа засга теб.1. Узроке лењости, дакле, отклони, о учена кћери, Натраг у свештени храм науке врати се свој.
Овидије је јасно уочио и штетне последице ленствовања (Кет. Ат. 161): С^иаетИиг АедгзГћиз дгшге зИ јасГиз абиИет; Саиза ез! гп ртотр1и: безгсИозиз ега1. Како то, питају, Егист да прељубник поста, због чега? Одговор нуди се сам — дангуба дозва му грех.
На опасност од ленствовања упозоравали оу и Марцијал (VIII 3, 12) и Сенека. Често је цитирана његова реченица: оп и т зт е Н и еп з т о гз ез! е1 ћоттз р М зерићига (,гдоколица без научних студија — то је смрт и погреб живог човека“). СХво је пеоник епиграма Катон преточио у стих који се лако памти (III ргаеј. 6). Цитираће га и М олијер (Хее Виг^еогз %епН1ћот т е — Граћанин племић II 6). Н а Мантењиној (Мап1е§па) слици „Тријумф М удрости над Пороком“ (Ј1увр) Дангуба (0 1 ш т ), приказана као руж на безрука жена, носи натпис: ОНа зГ 1о11аз, ретгеге СирШшгз атсиз1Л. Дангубу прогнаш ли само — у ветар ће стрељат Купидбн.
Топос доколице м ож е да се заош три у смислу да се пеоништво препоручује као лек против доколице и порока1'*.*14 1:1 Овидије, Еет. атотгз 139. 14 Тако у Бекству заточеника (ЕсЂазгз СарИиг) 12 и дд. — ЦЕНМАКК, РзеибоапНке М1ета1ит (Леман, Псеудоантичка књи-
150
§ 5. ЗАВРШ Н А ТОПИКА
Д ак је еисеордијална топика оредњовековне поезије могла у великој мери да се ослони на реторику, кцд заврш етака то готово и није било могуће. Крај неке беседе треб а д о Је д а резимира главне тачке и потом уиути апел осећаш има слуш аоца, то јест да код њега изазове узбућ ењ е или сажаљ ењ е. Ова правила_ нису била применЈБива на п оезију, али ни нЗ свеколику неретораку пр озу, Стога релативно често налазимо да зансључци н едостају (<као у Енеиди) или се нагло п р ек дд ају. Тако О видије н а крају агз атагкИ [Љ уб а вн е вештине/ (III 809) каж е: „ово је крај игре“ . ГХрекинут крај је и: . . . пипс 1Љгг Гегттиз абљИ
Нигиз, е1 аИеггиз б.етит гереШ иг оггдо (РоеЉе III 25, 732) . . . нек концу приведе се књига Ова, а другој нек истом почетак распреде се нови15.
На народоном јези к у , н а прим ер к од В аоа (М асе, Уге Де за Ш е М аг% иеп1е — Ж ит ије св. М аргарит е): Сг / аи( за иге, се <Н1 'ЧЈасе, фш п.е 1аНп еп готапз тгз! Се дие Тћеопгтиз езсггз1. („Овде је животу њеном крај каже Вас, / Који с латинског на романски преноси / Оно што Теодим написа“).
Овом „абруптном типу“ припада и заврш ни стих Песме о Р о л а н д у: Сг јаИ 1а дез!е цие ТигоШиз песИпе!. Тако се завршава подвиг који нам Туролд прича1!!. жевност) 53, 74 и дд. и 52, 1 и дд. — Зрест ит 1931, 116. На немачком народном језику у Албериховом Александру (АШепсћ, А1ехатк1ег), стих 6. 15 Други примери: Гог1ипа1, УИа 5. МатНт (Житије св. Мартина) IV 621; Валтер из Шатијона, 1929, стр. 30, 30. — Завршеци писама код Плинија ер. III 9, 37; VI 16, 21. њ Друге примере сакупио је Н. 3. ИООМШ, Потата (Р. С. Лумис) 72, 1951, стр. 371 и дд. — Виланд, који воли ирони151
)
ЕВРО ПСКЛ К Љ И Ж ЕВН О С Т И ЛЛТИНСКИ СРЕДЊ И ВЕК
Закључие формуле, поготово „а6 руптне“, имају у средн>ехМ веку свој оправдан смисао: оне читаоцу саоттштавају да је дело завршено, да он, дакле, има пред со* бом целину. У времену које је знало само за препис — дакле, за непоуздан поступак — као метод репродукције, то је било пријатно сазнање. Прегшеивач је могао да буде опозван, да отпутује, оболи, умре: многе средњовековне пеоме су нам очуване само као фрагменти, код многих недостаје крај. А кратка закључна формула дозвољавала је аутору и да ту смести своје име, како то чини Вас, као и песник Песме о Роланду. Најириродније образложење за завршетак неке пеоме био је у средњем веку замор. Песшшггво је, дабоме, било веома налорна ствар. Често песници завршавају своје дело „да би отпочинули“, или се радују што поновно смеју да се одмарају. Кад пеоник одложи авоје перо, осећамо његов уздах олакшања. Понекад он тврди да се муза уморила, понекад се уморила његова нога. То је и те како схватљиво: један је метрички обрадио осам делова говора према Донату, друти версификовао неко житије, трећи чак написао читаву римовану историју књижевности*17. чно да употреби епске формуле које су му познате, завршава своју песму „Идриз и Зенида“ (ШНз итт 2 ет б е) стиховима: Бег Ртзе1 јаШ т гг тШгд аиз бетг Натгбеп, Шег Р,из1 ћаГ т ад баз ВгШ — ипб. бгезез Шегк иоИепбеп. Кичица сама из руку ми паде, Нек изволи ко слику и дело довршити знаде. 17 Потврде: 8та га § б и з (Смарагд) (РоеГае I 615, бр. XV, 17): сатттхз Мс зШ и о јт е т бејхдете позШ / Ш Гепеат тедш ет 1ат ШЂиепГе бео („Овде одлучих се, ево, да песму свршетку приведем / С помоћу божјом, и час починка окусим већ“). — Ригсћагб (Пурхард) (РоеШ е V 227, 492): сатттгз ћгс јт е т ба1 с1аизи1а јетГдие дт еГет / си ге зсггћепН з, д т а 1аћШ5 ез1 1аЂот отпгз, / Ртетга зе б з е т р е г зГаЂит згп е јт е ро!еп1ет („песма свршетком се овим докбнча, и покој донесе / Пиш-
чевим бригама многим, јер труд је неизвестан сваки. / Ипак, кад одличја дођу, на веки ће блистати моћно“). — Анонимни песник (ИА 2, 396, 215): ћ аес иЂг сотр1еиИ, гат 1азза ТћаИа дт еуИ („Талија доврши све, па отпдчину суста.1 а посве"). — Раззго з. СаГћетгпе еб. УАКГШАСЕ^ (Мучеништво 152
Само један антнчки топос завргшетка је гфешао у средши веК: „Морамо да ирестаномо јер се спупгта вече*. Тб, наратоо, отшвара с&чо за разговор у природпг Таква је финпфана с 1пугаиија у IХтдерановом шису Ое ога?оге, који и завршава (III § 209) зато што залазаће сунце опомнн»е на крагкоћу. Али то је и а п у гацнја Оуколичког пссншитпа: ггрва, 'пста, осам« нжзста вднла Теокритова; прва, дјпта, шоста# девета, десета еклога Верпгшјева; нста Калиурнијева, завршавају се залаоком сунца1*. Гарсиласо де ла Вега (СагсПа$о с!е 1а Уера) заокружује \ снојој еклоги двопев пастира тако да исиуни нео дан. Салисио (баћсјо) по* чиње при изласку оуица, Н см ор<ха (.Четогово) завршава прн заласку сунца. Ерера (Неггсга) јс то критико вао. Али целодневна паспцхжа гужал.ка наншла је на добар пријсм. Милтон залршава свог „Лшагду“ (1уси Јаз) стиховима: Тћиз $апд 1ће ипсоШћ 5шшл 1о 1к'оке$ апб. п11$, \МћИе 1ће $Ш1 тпогп и?ел1 оШ хаИћ 5ати1а1$ дгау Не Гоисћ'6. Ље ГепАег $1ор$ о/ иапоив <2иИ1з, №Ић еадет 1ћоидћ1 шагШпд ћ 1$ ОоНск 1ау: Апб. пош 1ће 5ип ћаб $1гесћ’с1 ои1 аИ 1ће ћШз, Апб. пош ша$ 6.тор1 гп!о 1ће '№е$1ет ћау; А1 1а$1 ће тове, апд. 1шгсћ'6 ћгз МапНе Меш: То тоггош 1о јгезћ V/ообз, апб. Ра$1итез пеш. („Тако певаше то просто момче храстовима и поточићима, / / Док је тихо јутро одлазило у сивим сандалама, / Додирива-18 св. Катарине, изд. Фарнхаген) 698: Реппат ропо јги ог оретгздие јт е; дигеН / Меп1ет гекбо, тапит виШ аћо, теГга $гпо („Одлажем перо, а конац весели ме дела; спокојству / Предајем душу, и длан измичем, остављам стих“). — Хуго од Тримберга на крају свог дела НедШгит тиИотит аисГотит (Каталог многих аутора) каже: Л/ипс гп ћос ори$си1о 1аз$ит ребет згз1о / Еодапз е! гп ботгпо поз1то Јези Сћтгз1о („Крај је, ево, делцу мом — задњем доспех листу / Молећ се у Господу богу нашем Христу“). 18 Исто тако и Ес1ода ТћеобиИ („Теодулова Еклога“, стих 343) и 5упо<Нсиз (Песма о већањ у [Старог и Новог завета]) Варнера из Базела (Шагпегшз уоп Вазе1), заодевен у форму еклоге. 153
л о ј е н е ж н е д и р к е р а ч н и х с н и р о л ,к н . / С а жул>м>м је г а л о с в о ју д о р с к у гтесму ' Д о н л а је с у н и е о б а с ј а д 0 жуљке, / И с п у с т и л о с е у З а п а д н и з а л и в ; > На к р а ју тргну свој п л а в и о гр т ач . К рену у ш умарке т;, м с п е ж е " ).
г> . ,*е 4
Кад је јали€жм л остао коиненција, опај ллк ц -.,,1м м ож с ла сс прнменл }с но ж сч.и, н «'к*, .ии 1 иП. ’ г' к сгнма Тала н астају св а к о ја к с лабашц п; , гг ^ а н а ш т иншс псч му о Л о н л о н у , која , « гИ лвачосст н ткам с ш х о н а . И н л с Ја ла ј.* * и Ч1ггав лан ( Л?,4 I. 1Н76, 602), б а р нас ,ч , 5 , . '' С С 1 С 7\ !
р Г ( Ч Г Г ( 'ј> 1)111(1
)>П -г< "-Ц
Т е п т п ћ п г а сИгп:. и
, -Ј. :
п>>а1 а-
Остале прођох се прп ; ■ ј,. р Пр - . Пг*Часп довршг/ј!/ <)ач.
.
Спж ебср од Ж амблуа (Зјуећеп б>- (..на,!)*,, 1Ч, прву књигу свога М уч ен п ш га а Т. чачиис 'н 0 /л ? Веогигп), јер је своје извештанан.с \ мора да пређе ггреко Алпа: а то јс п<т - - рглј.н Шпанац Берсео (Вегсео, XIII век) с с мнон, ^ ](‘/(-ао пишућн пролог. Зато прелази па п])пч I > :1а-м , у кратки, ускоро ће ноћ, а гшсан>е у мрак\ јс м\ когрпно. Веома ефектно тај топос употребл.ава Валтср гн Ш атијона. И он м ора да завршн зоог ноћи која се сш шта, и то читав еп. Али он је исцрпио граћу и сал осећа ж е ћ за н ов ом 19. 19 Берсео (Вегсео): ЗапГа О па (Света Орија) А иет оз етг е1 рго1одо тисћо б.е1агс1ако, Згдат оз 1а ез1огга, ез1о ез адтзаПо: Во 5 пгаз поп зоп дгап&ез, апосћегга ртгиаЛо, Езсггигг еп НтаеЂта ез ип тез1ег резаб.о. („На предговору смо се много задржали, / Наставимо причу, то је на свом месту, / Дани нису дуги, смркнуће се брзо, / Писати по мраку тежак је посао.“) Валтер из Шатијона, Александрида X 455 и дд.: Рћоећиз апће1ап1ез сопиетШ аб аечиота сигтиз: 1ат заНз езГ 1изит, гат 1ибит гпстеге ртаевШ, Ргетгбез аИоз бет серз тобт ат т а иезГга 154
§
6
ЗА ЗИ ВА Њ Е
П РИ РО Д Е
Као прнлЈср поетског плкка навсшшо.лазнваш ирлроде. Оио првоблтно има ј>сд*и псхши смисао. V И м јја ди ' се ТГриликом молиIава ~ н “заклстви поред ОлнмшГЈапа 1а.1нвају н зсмлиа. нсбо, рскс. Прометеј кчГТРгчнла (стих 88 и ,м ) »аиива стср. асгрове. реке. морс, зс.мл*у, буНис: да видс каки ш , иогг «лтн. С о фоЈглбвДјаЈтт обраћа се Г412 и лт ) мору, н.оговим пеНинама, твсгопим обалама, или иак (859 н у . ) светдости, тлу ш ојс домовиис, ткпттт ндворима и рскама — ал!Т ттс као молттлац. исго да ш ее од њи\ растао ТТрироднс силс н сгвари ш прираде се когт СсхЈкжла внше не ословд>авају као божанства, него ан ф<томдрфило* вано. Оне су* оића која саосећају Онс гп сала стоје псснику на располагаљу кад хоћс ла патстично појача тужбалицу за мртвнм. Хор приролс, поделдлн иа .многе гласовс, својим звуковннм волумсиом исиуЈвава мр<ктор око иосннка. I {а јвсличанствон и јн нример нуди Бн* онова Т уж бали ц а за А д о п и со м из каснохе.тснистнчког доба. Грчка проза из доба царева уводи овај топос у роман2*. Ракс, дрвеће, стсн>е, жнвотшве свадоче о саосећатву природе. У латинско.м песпнштву Стације, мајстор литерарног манириз.ма, издашно уиотребл>ава зазиваи>е природе21. У латинској касној антици природа л!оже да се редукује на четири елемента22. 0 ш1 су у каснопаганској побожности били религиоано обожаванн.. Павле нагтугшта тај култ (Кол. 2, 8)23. Преупзимање овог топоса у хришћанском пеАШсгаШ аттпоз: аИит тгћг роз1и1о јопГет; ф т вете1 ехћаизНгз зШз ез! тесНсгпа зесиШ ае. Фебо већ пучини морској засопталу запрегу скреће: Доста је игре, сад боље да игра приведе се крају. Хај’те, Пијеријке музе, нек сазвучја ваша и друге Омаме душе: а ја бих другачег да латим се врела; Једном да с њега зацрпем и ж еђ у да угасим нову. 20 ЕНШШ ННОБЕ, Сег дпесћгзсће п от ап (Ервин Роде, Грчки роман), 1876, 160 нап. 1. 21 ЗИиае II 7, 12; III 4, 102; IV 8, 1— 14. 22 Немезијан Ш етезЈапиз), Ес1 I, 35. 23 За Кол. 2, 8 каже А. РЕ1ЈСН: б.апз се 1ех1е И тГез1 раз песеззагте дие ГехрИсаНоп аз1го1одгдие зЧтрозе („у овом тек155
с, а , п о је стимулчсано извсштајсм јеваиђел»ктд 6 порсмсћајима ирироде приликом Спасителлвс СЛ1РТИ ЗОМ.1Л се латрвсла. стеис почеле да пуцају (Маг. 27. 52); мрак сс сиустио на ислу земл,у (Мар. 15' 33); сулшс јс нлгубнло сво) сјај (Л \*а 23, 45). Али Бпблија иолнајс н учестиоиан« ириродс у радости; ..11ек се вессле жУкхаГтт лсагка се ргггује; шж пл*сска море и што јс у н»сму; нека скаче полс и с б с ш то јс на н*\му; гада нек се радују сва дрвста пгумска прел лшдсм Госпопнпгмк“. Срсднтовсковно песииштпо бндо јс супише сиугано да би могло витално развити тај гопос наслсВсн' ол касне аптике. ХришНаиски песник свакако *иа ла ј'с Бог створио ирироду. Он стога може н,еие сасгавне деловс да оедошвава као оож.ја или Хрттсжа лола. Он чак може да 1гх у и о тт и и : Бнблија (Л аш ио 56—-88; Исал. 148) га је овластила да сглром клталшу (дрвеЈте, реке, стене итд.) дода метеоролошкс појаве (што се онда и атроводи, и то иедантпом тачнслпНу): олуја, облацн, киша, кишне капи, мраз, слапа, снег, лед итд.25. Средњовековнл пеаш к не зазтша природ}!е сту не намеће се нужно астролошко објашњење”). НШоГге <1е 1а ШИгаШте д ге с д и е с ћ гШ еп п е („Историја хришћанске грчке књижевности“) I, 1928, стр. 259. — Са1. 4. 3 та *тог,хеп* тоО х6ор,ои („елементи света“) су у античкој астрологији звезде које се означавају као хро^охрАторе«; („оне које доминирају у одређеном периоду“). 24 Псалам 96, 11 и дд. = Вулгата 95, 11 и дд. 25
Оттш јасГита СћтгзИ: зо1, зтета, 1ипа, Со11ез е1 тпопГез, иаИез, тате, ј1ит т а, јопГез, Т ет резГ аз, р1ииге, пићез, иепНдие, ргосеИе, С аи т а, р ги т а , де1и, дШсгез, пгх, ји1дига, тирез, Рта1а, п ет и з, јтогиХез, агћиз1ит , дтатта, ј1отез, Ехс1ататгд.о: оа1е! т еси т ргеди1се зопа!е. Х ри стова свеопш та твари: сун аш де и звезде и луно, Б р ези , плани н е и дољ е, па море и реке, студенци, Б у р е и д а ж д и , облака_маглино, олује и вихри, П рипеко, м р азу л еден и и сн еж е, па громови, стене, Л и ваде, гају и крош њ е, ш ипрази и травке и цвеће, К личући: здраво! д е са мном ко један оглас'те се мило. (Ј ААГЕГШЕК, ВеНтаде — Ј. Вернер, П рилози, бр. 120, строфа 11). 1 -’ У чествовањ е природе у ускрш њој радости: Рое1ае I 137, бр. VI стр оф а 2, 4. — П озивањ е природе да учествује у жалости 156
силе, он набраја саставне делове гтрироде, и то по прнншшу; дгто више то боље! Приликом смрти грофа Ерила од Ф урланије (Е п сћ уоп Рпаи!) морају да тугују и довет р<жа и девет градова (РосЈае I 131). То све, међутим, далеко превадгилази Јотсалдова СЈо1*а1<3) тужбалица поводом смрти Одилоиа од К:п«иија (ОсШо <1е С1ипу). Треба да тугује и свет као нелипа. Песник хоће да „покренс све“ , н чстворонопше, птнце и гмизавцс2*. У реносанси се тај топос поиово приблнжлпа касноантичкој буколици (Гарсидасова прва еклога. Ронсар?7 и многи друпО. То се пастанлн1 у француској класшш. Менар (Маупагс1) г\ жл ауторовој због његових грехова: Рое1ае I 148, строфа 14/15; у тужбалици Флора из Лиона (Погиз) ибог поделе »Рраначког царства (Рое(ае II 559 н л.) поред кишних кагш сс поноио цитирају ти елементи. — Зазивагое природе рано продире у химничко песништво. Један пример из XI века (А. ћ. 22, 27): Сое1итџ (еИиз е( таНа / МеИИа рготати сагтхпа, / Шз петре сНдпиз 1ашШзиз / Ез( т аП уг Апа&1аПиз („Нсбеса. земља, мора све / Нек медном песмом оре се, / Јер хваде ове пристају / Мартиру Анастасију4*). »
Р1апдг(е иоз, рориИ, иоз Ипдиае, зШега, соеИ, Ргогиа( т Гепећгаз ге$р1еги1епз отћИа зоШ, Ое/ГсГап* р1епе тасИапНа сотпиа 1ипае, Еидеа1 е( титтиз, рто(епзо сотроте, (о(из: ^ипс (егтаз, реГадиз, топ(ез зИиаздие сгећо; ($иас1гире(1ез, Мрес1ез, гер(апОа сипс(а тоиећо. Плачите народи, плач’те, ви, језици, звезде, небеса, Сјајна нек Сунцу путан>а у тмине обурва се мрачне, Луна нек смрачи се посве и блистави згасну јој рози, Свемир нек прући се цео и кукњаву тужну поведе. Земље и море ћу сада и горе и шуме покретат, Зверад на четири ноге и н& две, и гмизавце мицат. Текст: 5 (ис1и тесИеиаИ N. 3. I, 1928, 401. Упор. о томе Рћ. А. ВЕСКЕН, Уош КитгИеб. гит Ероз (Ф. А. Бекер, Од кратке песме ка епу), 1940, 67. 27 Упор. Р. БА1ЈМОШЕН, Еопзатб. рое(е 1утгдие (П. Ломоније, Ронсар као лирски песник), 448 и дд. 28 У песми Ба ће11е тегИе („Лепа старица"). Похвала остареле лепотице еротски је топос, за који се најстарији примери могу наћи у „Грчкој антологији", и то код Филодема, савременика Цицероновог, код Руфина (II век после Христа?), код Павла Силентијарија (Раи1из ЗПепћагшз) и код Агатије (АваШаз) (обојица VI век). Вид. А. Р. V 13, 48, 258, 282. 157
Р оиг аЛоислт Г агдгспг сЈех р епгсв ц и е ј еткЈиге,
Је тпе рШпв аи1 госћегв. е! ает аппе сппвеИ А сев иГеИЈев / оге(в. с1оп( Герспввс иегс1иго РаИ д.е 51 НеИез пиИв етх сЈерН Ни впЈеИ. (,.Ла ублажнм гормину јала којс трпим. С-тсн>у С(» ж;г:н:г. и савета тражим / Од оних старих шума. гтс густо леленхно / Ствара тако лепу Јтоћ. упркос суниу .)
Р ак ан (К а са п ) с с л ал оп ол ,ан п отребни су м у сводоц и :
повлачи
у сач'»1 пу !!о
АдгбаМез (1евеПв, збјоигз де Пппоссиге, Оп, 1ош 6.С5 иапИев с1е 1а тадп\1!Сспс>\ Соттепсе топ героз е( / гпгг топ (оигтсиг УаИопв. ј1еиие5, госћегз. р1аГвап1с впШис'е. 5г иоиз /и/е5 (бтогтгз <1е тап Гпди1с1ис1е, 8оуег-1е Зевогтагв 6.е тотг сопШгиитт’. (.Драга усамљена места, боравишта невиности, ј Где је. лалеко од раскоши таште, / Спокоју моме почетак а бригама крај, / Удолине, реке, стене, пријатна самоћо, / ако сте били сведоци мога немира, / Од сада будите сведоци мога задовољства“.)
Облигатно обраћање стенама пародира Ла Фонтен у епистоли Ијеу (Ние!): Ј е 1е бгз аи х госћегз, оп иеи! &’аи(ге5 бгзсоигз: N 6 р а з 1оиет зоп згес1е ез! ратГег а без зоигбз. („Говорим стењ у, али оно други говор жели: / Не хвалити своје доба значи говорити глувима“.)
У шпаноком позоришту средњовековни стил нагомиланог набрајагБа иокоришћава се до крајњих могућности. Калдерон влада свим решстрима: све области природе и сви њени становници леже спремни као шарени каменчићи. Они могу да се сложе у било коју шару. Калеадоскооаки настаЈу стално нове фигуре: реторички блистава места, чије се лреобиље прелива 1 58
као у каскадама. Ко, међутим, погледа пажљивнје, опажа да је све пажљиво слож ено и оиметричио. Тај топос м ож е д а се примени у сваком контексту. Он служи херојском патосу трагичзних животних ситуација. Кад га К алдеронови јунаци и јунакиње рецитују са нај виртуознисјим колоратурама, понекад их прекида поруга §гасГ05а (фигуре комичјног слуге у шпанској драми), али их она не збуњ ује. Једном је Калдерон из шале травестирао тај топос. П оред мртвог тела своје ж ене Кефал (СеЈа1о) ту ж и 29: Угашвна јв бакљ а Мог живота! Пада ноћ! Ја ди к уј сввте и ви небеса, Птицв, рибв, звери, љ уди , Звм љ о и водо, брдо и долино, Б и љ ке, цвеће, травке, ливаде, Јадикујте што вас грло носи! К очије, седла, магарци, С ве што дише, П аунови, кокош и, телеће ногице, К исело млеко, дођите, цвилите, тужите — П рокрида је умрла! Н ек почива у миру, Заједн о са својом лажном косом.
§ 7. И ЗО КРЕН У ТИ СВЕТ Једна о д нај виталнијих песам а и з зби р к е С а гп и п а В и га п а почињ е: ПогеЂаГ оИтп з!итит , Иипс иетШиг т Гетит; 1ат зсгге сПи игдиИ, Зеб. 1и&еге ргеиаШИ. 29 КЕЊ IV 671 Тз (Сеја1о ипб. Р о с ггз. . . иЂегзеШ иоп С. А. Б о ћ т — К еф а л и П рокрида) 51еШп, 1879, 132. — Интервенција тзв. грасиоса (дгасгозо — „лакрдијаш"): КЕЊ IV 269 Ђ. — Као гецтзИоз бе зоШодто („неопходни услови за солилоквиј“) означавају се предмети природе, КЕЊ II 256 ђ. — Неколико главних места: КЕЊ IV 14 а; IV 462 а; IV 591 I). Постоје и безбројна друга, и у ат оз застатепГа1ез. 15 9
I
ЕВРОП СКА
К И јИ Ж Е В Н О С Т и л а т и н с к и
С Р Е Д Н .И В Е К
1ат рчргјз ах1пИа СопНпџИ ап(е итцмга. фиГ рег таНгШепЦат Ехс1ш]ипГ трГепИат. Зе<1 г с » ? г о асИл чесиИ*
\чх исин с1шариИ$ Та п&гт п гшдсп«јг ј и т <9?/јг 5сог <» |>« •>' ч*ш !гит А ! п и п с <1ггог?п «’5 р и е г 1 П г г и х а о г и д о 1г?н *г 1 .*><• гјмпг т<-цЈ!'1гоч ;а с Ш а п 1
У цтту бсш е наука, Сад нема псћгг ку.гука; Тад знап>е беш е сила сва.
А л ‘ игра писта узс ма’ Сад дерам сваки дозри пре, Док време није му да зре, Д онда, пакостан и зао, С ву мудрост гурно би у као. А некад, понињућ ко млад, На једвит мого би се јад С д е в’десет легта студија Домдћи малко ф ерија. Сад дерлад с десет лета још Све књ иге вргла би у кош, Јер мисле да су мештри в е ћ . . .
Песма почиње као „јадиковка над временом4*30: омдадина више неће да учи! Наука пропада! Али — овако се идеја даље раавија — део свет је окренут 30 О „жалбама на лоша времена“: IV. НЕНМ, КиНигиегјаИ итт ераШћд.. ТНдакНк (В. Рем, П ропадањ е културе и касно-средњевисоконемачка дидактика), 7,ј6.Рћ 52, 1927). — Н. КОСН, К1адеп тпа. ТЈиЈакНкет пћет бле 2еИ (Р. Кох, Ж ал бе средњовековних дидатстичара на лош а времена), дисертација, Гетинген 1931. — М. ВЕННЕИВТ, 2еНк1аде итт 1аш1аПо Гетротгз асН т тШ. Суггк (М. Берент, Јадиковка над савременим приликама и ’похвала ранијих врем ена’ у сред њевисоконемачкој лирици), 1935 (види напомену упућену К оху на стр. 40). — В. ВОЕ5СН, Бге КипзНећте т д.ег т ћд. ШсћГипд (Б. Беш, Учење о уметности у средњевисоконемачком песништву), Берн, 160
на главу! Слелац слепца води и оба падају у понор; птице иолећу пре но што су опернатиле; магарац свир а 'л а у Т у а|;' волови плешу; сеоске слуге обашвају војиу службу. Црквени оци Гргур, Јероним, Августин и от^гтинЖг«б'ЈБенедикт могу да се сретну у крчми, пред судом или на месарској пијаци. Марији више не прија контемплативни, Марти делатни начин живота. Лија је постала неплодна, Рахила крмељива. Катон посећује ашчиеицу, Лукреција постаје проститутка. Што је раније осгућивано, сада се.Јшалш Све је избаченб из авоје колотечине^ '^Садржина те пеаме је чисто средњавековна. Само КатонГ~и ЛугЈ ^еција ~та^"еТздмпларне фигуре врлине указују на антику. А ипак је ооновии формални принцип „рећање немагућих с т ® а ]^ Н (д ^ ^ антиж бг пбрекла. Изгледа да се први пут јавља код Архилоха. Помрачење Сунца 6. априла 648. године дало му је вдеју да сада више ништа није немогуће, пошто је Зевс помрачио Сунце. Нико нека се не чуди ако пољаке жиовотиње замене своју храну са делфинима (Фрагмент 74). Позната су у средњем веку била Вергшшјева адината. Пастцр кога је напустила вољена ж ена спреман је да се помири са потпуним преокретом читавог реда у дрироди. „Сада нека вук добровољно беж и од оаваца, храст нека но)ш златне јабуке, сове нек се та1кмиче са лабудовима32, пастир Титир (Ткугиб) нека буде Орфеј . . (Ес1 V III 53 и дд.)* Теодулф (Роегае I 490 № . X X V II) се руга лошим песницима на Карловом двору. „Шта да раде лабудови кад гавраеови певају тадкве песме, кад папагај опонаша м у з е . . . ? “ Сада свашта м ож е да се очекује, „ред ствари претвара се у своју супротност. Орфеј може да чува овце, Титир уж ива у радостима двора“. Већ 1936, стр. 134. Упор. и О. ЗЕЕСК, Оге Еп1гигск1ипд <1ег апИкеп дезсШсШззсКтеЊипд (О. Зек, Развитак античке историографије), 1898, стр. 248. — Н. БЕ1ЈВ1ШСК, Ше дШе аИе ЕеИ (X. Делбрик, „Старо добро време“), (РгеијНзсће ЈаћгЂпсћег 71, 1893). 31 Грчка пословица оио<; Хира<; („магарац је глув за лауту“) била је позната средњем веку захваљујући Боетију сопз. I пр. 4. 32 Лабуд, који има најлепши глас од свих птица (отуда „лабудова песма“).
161
ш т т :ишоис улога и;зме1>у Титира и .Орфеја указује на то да је Тсодулф им ао пред очима Вергшшја. Теодулфона аднната узим ају ла иишан лошег песника, алп с поштанањом п одсећ ају на краљевски двор. Друкчија је ситуација код Валахфрида. Његов низ адината (м п п кш Јо Ш р о ззЉ Т и т — ,/уапоставља[ње аналошје изимећу немоагућих ствари“; РоеШе II 392) јеете придпшшна учител>ска досетк а. Он хоће да умножи Вергилијеве примере (учено гамилање за средњи век је реторички украс). Стога бира исти облик исказа као и Верш лијев пастир: „нека се деси то и то“. Нека, дакле, ко1к ош и легу јари ће, козе јаја итд. Дакле, у каролинш ком песниш тву Вергилијева адината д ел у ју п одсти цајн о. К од Теодулфа оиа су уплетена у опис времена. Али све још увек остаје у вергилијввском аквиру. Ми см о у оном е ш то се зове ае1а$ \>ег$Шапа („вертилијевски век“, ТКА1ЈВЕ). У XII веку В ерш ли ју стају у з бок О видије и римоки сатиричари. Богато развијен културни ж ивот ствара ноеу самосвест. П еоници се о д в а ж у ју на критику времена у великом стилу. Д еф ор м ац и је цркве (Јероним, Августин, Гргур) и м онаш тва (Бенедикт; Маријина контемплација као аупротност делатнам ж ивоту каји симболизује М арта), а и сељач.ки сталеж , узим ају се на нишан. Оквир античжих адината сл уж и за критику времена и јадижовку н ад временом. И з низања поменутих гтроззЉ Ш а и зраста тоиос „изакренути свет“. То се један и по милениј раније већ једиом десило: код А ристофана33. Комични мотиви животнији су о д свих других. „И зокренути свет“ увесељавао је Грке и као п ароди ја хамераког ггута у Хад (Мекуга). Као такав, он се јавља код Лукијана (М егирроз), а по узору на њета код Раблеа (Рап1а%гие1, Пагл. 30). Преображај адината у изокренути авет тече паралелно са овом линијом. П огекаГ оИт („цветаше некад“) није усамљено у свом времену. У манастиру Гранмон (СгапЈтопО код ТЈ Ж е н е у н а р о д н о ј скупш т ини и Плут. Вилхелм Шмид то и зв о д и и з топ оса ад.ут1а 1от1 (МШјНЕГјМ ЗС Н М 10, СезсН1сН^е с1ег дН ес М зсћ еп Ш етаГиг I, 2, 1934, 532 нап. 91).
162
Ллшожа избно је 1185. годиие сукоб изм ебу клерика н монаха-лаика, који је због фраицуако-енглеаког конфликта постао политичка афера. Једна песма из збирке Сагт гпа В и гап а (бсћиш апп [Шуман] бр. 37) обраћује ту тем 1у к ао пример „изо(кренутог света“ : стока говори; во је уп регаут иза кола; капител и база стуба су замењени; н еоб р а за в а н а будал а постаје приор. У О гл едалу б у д а л а (написано пре 1180) Нигел Вирекер (М1§е11иб ШЈгекег) п ок азује д а садаш њ ост свеколику прош лост постављ а на главу (5 Р I 11). Око 1185. године Алан (у А н т и кл ауди јан у) ап иоује гај Ф ортуне. Ту је велико д р в ећ е м ало, ум есто сл авуја пева ш ева итд. (8 Р II 397). У А рхит ренију Јована и з Анвила Брег У обр аж ен ости је м ест о и за к р ен у то г света. К орњ ача лети, зец прети лаву итд. (8 Р I 308 и д.). И у животињском свету улоге су измењене — то су прастара ддинатд, Нестб се Јорећу у рбШ ку пословице. Ту је магарац који свира лауту, во који плеше, наапаксГ ргрегнута живбтиња која вуче кбла, храбри зец, плашљиви лав и др. Многи од ових обрта посведочени ау већ у антици. Они показују шомаке творевине народа. Код Кретјена де Троа („Клиже“ — СИ§ез 3849 и дд.) пајс бежи од зеца, риба^шшд дабра. јатње вука: 51 у о т Је Г Т Јг о з е з а еп у егз („кад ствари крену наопако“). У сферу крајње екаклузивне уметности оваква и друга адината уздиже поново Арно Данијел (Агпаи! Оап1е1), великн, далеки учитељ Дантеов3\3 4 34 У осамнаест песама Арноа Данијела јављају се пет адината. Од тога, међутим, само један одговара класичном типу, онаквом какав срећемо у римској елегији и буколици (14, 49—50). На четири друга места адинатон је добио другу функцију. У бр. 4. приказује нам се деловање лажног Амора. Ко њега следи, мора да кукавицу сматра голубицом, а планину Пиј-де-Дом (Риу бе Б о т е ) равном (с т и х о в и 33—36). У бр. 10 (43—45) Арно себе означава као некога ко „руком хвата ваздух, зеца јури волом и плива против струје“. Диц (Б1Е2) уз то каже: „Ова изрека, чији је смисао јасан, јавља се и у другим песмама" — наиме у бр. 14, 1 и дд., где Арно каже да су љубав и радост обновиле његов разум и излечиле га од нерасположења које је осећао онда „кад је с волом јурио зеца“. У ова три примера, дакле, адинатон као да наговештава пометеност песниковог духа због „неверне љубави“ (тако је у бр. 4), или због љубавног нерасположења. Али у бр. 16 тај
163
„Изокрснути свет*' изграђен од адината нуди Бројгед у сдици познатој као „Холандске посло®ице“. Према њој је Л. Фрнтјер (Б. РгиуНегб) направио бакрорез чнји натгшс реиродукује „целокупну сгстржшгу Бројгеловс ННТС9И1Ије“: Раг се сЈ|?55Т И злоупот|к»бе‘'.)
„Изокренутн свет“ може у сумраку порсмећспс д\т1Је да лостане израз језе. Као у једној пес-ми Теофила де Вијоа (ТћеорНЛе с!е ЧТаи, I 1626). с којим је успоста1ШО осшос гзв. шггеаИ$те (.,на.фсалилам“ ) 1920-тих ихшна: Се гиичзеаи гстогие еп $а воитсе; 1Јп ћоеиј дтаШ $иг ип сГосћег; топос има очито сасвим други смисао. Следећи Аморову заповест, песник саопштава своју намеру. Он хоће — хијазам и антитеза укрштају се у том предлогу (ргорозгНо) — да направи
ћтеи сћапззоп б.е тагоп 1огдпа („кратку песму са причом дугачком14, одн. „кратку песму далеко од разума*4). „Јер“, наставља Арно, „Амор ме је научио велггинама своје школе: толико сам моћан да заустављам планинску бујицу, а мој во трчи брже од зеца*4. Арно Данијел је за нас још загонетна фигура. То се показује и у његовој примени адинатона, чији смисао ми се ипак не чини тако јасан као што је веровао Диц. Јер у том последњем примеру адинатон нема пејоративан смисао. Он, напротив, треба да наговести уметничко мајсторство песниково и повезан је с његовом наклоношћу према опгаШз (ИјјгсШз („тешком, компликованом украсу“) средњовековних поетика. Он је добио нову душ евну ф ункцију. У свом 177. сонету Петрарка следи Арноа, као пгго је већ Диц приметио. — Рудолф Борхарт (К1Ш01ЛГ ВОКСНА1ШТ), који је Арноа најдубл»е схватио (Иеие Зсћгееггег Нип&зсћаи, јули 1928), оцењује његова адината као „измишљање страствених контрадикторности“ (ГПе дтојЗеп ТгоћаеЈогз — Велики трибадитт 1924, 50). ’ 35 К. ТОЦ№А1 (К. Толнај), Јаћтћисћ с!ег кипзГћШоНзсћеп 8атт1ипдеп т УПеп, 8, 1934, 113. 16 4
1 иИ П ГУЛ
Г.е $а п д сои1е б е с е госћет; IЈп а$ргс *'ассоир1е д.'ипе оитзе, 5ит 1е ћ аи ( д ’и п е IпеШе Гоит IЈп $етреп1 б е зс М ге и п иаиГоит; 1*е је и ћтиз1е (ЈсЈапл 1а дЈасе; 1,е $о1еИ е( д е и е п п погт; Ј е и о у Ја 1ипе циГ иа сћеогт; С е( атћте е$I $ оП у д е $а р1асе.
(„Тај поток ка свом се извору пеил; / Јелан во се пенл уза звоник; / Крв тече из ове стене; / Гуја се с медведом пари, / На врху старог торња / Змија растрже лешинара; / Ватра у леду гори; / Сунце је постало црно; / Видим месец који ће пасти; / Ово дрво макло се са свог места.")
Грнмелсхаузен огпгсује (Вечитц календар — макгепјег КакпАег, Е. НЕОА1Ж 195) да је са седамнаест година видео на табаку папира један бакрорез који је представл>ао изокренути свет: Да, / ја сам ствар замишљао тако круто / да сам о томе онда и сањао. Чинило ми се / како во коље месара / дивљач убија ловца / рибе јсду рибара / магарац јаше човека / лаик проповеда попу / коњ је зајашио јахача / сиромах уделио богаташу / сељак је ратовао, а војник орао А сада, младалачки револт против учења, ко)и нас је довео на трагове дтзокренутог света". Супротност између генерација спада у конфликте свих бурних епоха, било да су оне у знаку почетног пролеђног процвата или јесењ ег опадањ а. У историји пестшштва она се јавл»а као борба ,умодерних“ против старих — док модерни и сами не постану класици. Песници Августовог времена почели су као модерни. Х орације (Ери II 1, 76— 89) се ж али да публика цени сал ш старе писце._Стара господа"не~ж елг вшпе д з уче и остају при омиљеним пестшцима своје младости. Они често из д цсТе завтгсттг литзе насјојагња \стндих! ОшТдир* дру- 36 36 Други пример код Болтеа, „Пиктуралне песме XVII века“, бр. 10. И зокренут и свет (Ј. ВОБТЕ, В Ш егдеб х сМ е б е з 17. Јћз. Иг. 10, Бге иеткећПе ШеИ, у 2 з. ј. У о гк зк и п б е 15, 1905, стр. 158 и дд.). 165
К П 1’0 ! 1 С К Л К Н . И Ж К П Н С >СТ И . П Л Т Н Н С К И С Н Г .Д Н .И ПК.К
т м а т ј с Ј ф а н о д а х н ал с ,,с гар о д о б р о п р с м с “ ; он с < \ 41 р а д у ј е с е т т о је ч он ок г а н а п ш .п п с; схп ж е л и д а жтгки с а м о у с а г а ш њ о с г и (Лг\ ат. Ш 121 и д д ). И нроме л а т и н с к о г п р о ц н а г а у Х П в е к у :«на ла та>к.не су к о б с, О н о јо б и л о п у н о е к с п л о а н н н е ж е л .е аа с т н а р а п ^ м и у ж и в а њ а у т у х о в п о ј Гк>ј>Г>п. Али лих)ерпи тог в рем оп а с у , л а т о п п о м о р а ју л а т п н с к и д а учс к а о непггачки јел и к , п п а к г о л и к о л а н п сп и <»д п гк одоти ш .а гга антггчк и м у л о р и м а , д а и о д р а ж а в а ј у ( г г о д р а ж а в а ју н ч ч сЦ о с т а л о г и Х о р а ц г г јев ггр отсст) ч а к и о и д а к а д ггротест у ј у . Ј о с н ф Н с.к ан , о д п о с н о Ј о е и ф о д Е г д и г ср а ( 1очерјтин Е х е а т њ — Јо.черН оГ ЕхеГсг) с а п у н о е л а н а у у п о д у с в о г с п а о Т р о ј и (Ое 1п>11о (гошпо, О тројапскпм ратх, I 15— 2 3 ) л а с т у п а јс л и к м л а д о с т и и р о т и в стар ос т и . С д и ч н о чјгни и Ј о в а н ил А п в и л а (5Р I 242 и д ). Он к а ж е да ш гје д о ж н в е о о п ш т и потон, д а није с а в р е м ен и к Х о м с р о в , н е г о д а је тосЈепша. С т а р о с т ј е п о д и г л а с.вој п р е к о р н н г л а с у Огледалу будала Н и г е л а В и р ск сра. Т а ј н а с л о в ј е нрограм. Дечаци који т е к ш т о с у рођени сматрају с е старијим од Нестора, речитијим о д Цнцерона, ученијнм о д Катона (5Р I 12). Оглед а л о које с е пред њих с т а в љ а јесте прича о магарцу Б р у н е л у (ВгипеПиб) који је незадовољан својим к р атк и м р е п о м . П р а т и м о га н а његовом студијском п у т о вању у С а л е р н о и П а р и з . Али магарац остаје магарац.
То је порука приче. Р1огекаС оИт је, као и Огледало будала, критика омладине од стране старих. Сада видимо к а к о т о дело евоцира рааположења генерацијског конфликта о коме нам тако многоструко сведочи песништво у периоду од 1180. до 1200.
§ 8. ДЕЧАК И СТАРАЦ То ]е топос који је израстао цз душ евне ситуације касне антике.^Св1Грани и зрели периоди једне културе хвале младића и истовремено' поадтују старост. Али само позна времена развијају један идеал чсквека у хоме поларност младости и старости тежи ураовнотежвњу. 166
Цицерон (Са1о тш ог — Катон Старији II, 38) објашњава: VI епип асШ езсеМет, т сјио зепИе аИдшЗ, згс зепет , т дио е$1 аИдиШ адоГезсепт, рго\т (,,Јер као што одајем признање мдадићу у коме има нечег стараиког, тако чиним и кад је реч о старцу у коме има нечег од младића**). Вергилије (Енеида IX 311) хвали мужеаигу зрелост дечака Јула: АШе стпоз а т т и т д и е дегепв сигатдие иггИет. Пре но ш то д о зр е
ко м у ж , в ећ м у ж а н ск е је н аум е сн о в о .’7
Овидије објаш њава спој мужевне зрелости и младости као дар не!5а~кдји'15е^ и пол^бскговипиа ~(А гз"Г 185 и д.). Валерије Максим велич^НГатбна (III 1, 2) јер је наводно већ у младости поседовао достој анствену озбиљност Сената. Као похвалу једног рано преминулог дечака Стације наводи (ЗИуае II 1, 40) да м у је својствена била морална зрелост која је превазилазила његове нежне године. У исто време наилазимо, мећутим, и на патетично претеривање: дечак окога треба похвалити поседовао је зрелост старца. Силије Италик (бШиз ИаИсиз, VIII 464) каже о једном дечаку да „по оштроумности био је раван старачком д а б у “. Млаћи Плиније жали због смрти једне тринаестогодишњакиње: код ње љуажо девојаштво беше сједињено с мудрош ћу старице, достојанством матроне (зиаупаз риеП апз, апШз ргис1епИа, таггопаНз ^гауИаз („љупкост девојчета, мудрост старице, достојанство матроне“, Ер. V 16 2). Слнчно говори Апулеј о једном младићу (зепШз т гш епе рги &еМ1а — „старачка мудрост у младића“, ПогШа IX 38). Ови примери показују да се од прелаза у II век риег зепШз („старо дете“) устаљује као тоиос. Око 400. радо га применује Клаудијан (нир. у Панегприку у част коизула Пробина и Олибрија I, 154). Јулијан, 37 К од 2, 270).
Т елем аха то н ије
био случа1
167
(О ди сеја
1, 297 и
префект Египта у Јустннијаиово доба, увршНује га у епнграм (Л. Р. VII 603): „ С в и р еп ј е Х арон!" —
Т а п р е ј е милдстие," — „МладиКа је
от’о П рерано." — Итгак м у д у х б е ш е к о ст арини ком „Радост живота м у одне." — ..А л ’ ја д а пош т еде га тол'ких." „ Б р а к н е у п о з н а д е још ." — „ Н е в о љ е б р а ч н е — ми њих."
И у друтој софистш ш м ож е се срестн тај топос, по некад у обрнутом смислу: „старац као дечак“. 0 Апо лонију из Тијане извештава Ф илострат (VIII, 29) да се не зна да ли је дож и в ео 80, 90, 100 шти више го дина, или да ли је чак уоиш те умро. Као старац он је, наводно, телесно био потиуно „очуван“ , био је чак лешни него у ЛЈладости. Евнапије, стр. 474, назива каснијег цара Јулијана „старцем у дечакЈу“ . У латинском роману о Аполонију (К.Ш О 29) појавл^ује се један лекар а зр есш ад.о1езсет е ( $ . . . т%ето~$епех (,шо сно Љашњости младић а , ...„духом старац“). Рнег зепШз ш т р и е г зеп ех („старо дете“) је, дакле, творев 1тШглтаташлге"Т?ао11е антике' Утолико значаЈниЈб Је онда постало то ш то ] е и Библија нудила ^ одговарајуће ствари. О ЈГовији се к а ж е да је био најмлађи од свих, али д а никад ни је ^ и о с^ п а б детињасто: ситдие~~~255е* јгт го г отгтШиз Г . . 7 н ГћИ Iат еп риегИе %е$$И т о р е ге („иако је би о најм лаћи од свих . . . , ипак није откривао ниш та дети њ асто у својим поступцима“ I, ~Л)г~М удрост <2о л о м б н о ва 4 ^ 8 и д д . проглашава старост достој анственомг^али то не тр еба мерити годиназга: 1.ЈМуДрнгејГдегеђу- љ у д и м а .Ј е ^ п р а в а седа коса“. В удгата вели: с а т $ип1 $еп$и$ к о т Ш $ („седа ј е коса памет човекова“). Седа старчева к оса сл уж и , дакле, овде као~сшШ5ВИт и зр а з за м удр ост к оја треба да иде у з старосг. Али ту старачку м удр ост м огу да имају и млади љ уди38. То је би бл ијск и еквивалент за риег 38 Староиндијску паралелу налазим код Ж оржа Димезила, Митра-Варуна (СЕОКСЕЗ БТЈМЕги,, МПга-Уагипа) 1940, 21. Према Законику Ману II 150 и д. млади браман Кави поучавао је своје стричеве у светој науци, при чему их је ословљавао
168
(„етаро дете“). „Сед“ (сапт ), „седина“ (сатпе.ч), прелазе као метафоре у језнк црквених отаца: сатПез ат т ае („седина душ е“, Амброоије); сатНев тогит („седдша \карактера“ , Августан); сапШез вепт ит („седина мисли“, Касијан). Грчка еквивалент је тб ^бгцла („седе памети“ , Григорије из Назијаиза, А. Р. VIII 152). ГХрудонције к а ж е за дванаестогодишњу Еулалију да је њена детиња моралност тежила старачкој мудрости: МогЊиз е1 ттгит Гепеггз СапгНет теб.Иа1а зепит. Нарави кротке, детешце се то Мудрој седини окретало већ.
Клаудијан следи тај обичај када конзула Манлија Теодора (МапПиз Тћеобогиб) хвали због сапШез аттГ („седине духа“, X V II 21). Топос р и е г вепех („старо дете“) урезао се у памћење Запада захваљујући једном веома читаном тексту. Гргур Велики започео је своје Ж итије св. Бенедикта речима: јшг у/г \?иае уепегаП И в. . . ак 1р зо зиае риегШ ае Гетроге со г ^егепз вепИе („био је човек чији ж ивот засл уж ује п ош товањ е. . . већ као дечак имао је разум старца“). То постаје хагиографаки клише који дел ује све до у X III век39. Али постоје и обрнути случајеви. У источној цркви је монапгшо, подстакнуто речима Библије (Мат. 18, 3; Мар. 10, 15; 1 Пет. 2, 2; 1 К ор. 3, 2), као идеал вредновало продуховљено доба детињства (упор. Р асћ отш б, ВЊе1 Аег К исћепуаГ ег — Пахомије, Б иблија црквених отаца, 31, 1917, 787). Отац-лустињак М акарије (ј 391) назван је већ као младић „старомладићем“ (тга^бар^отера^, РС 67, 1069 А; на то указује Фр. Д орнзајф (РК. са „синови!“. ЈБути, они се жале боговима. Ови одговарају: „Мали вас је правилно ословио, јер онај који не зна, јесте дете; онај ко поучава у светој науци, његов је отац. . . Човек није стар зато што има седу косу; Богови у старце убрајају онога ко је, иако млад, прочитао свети списм. 39 Јордан из Саске, Ое тИиз огбтгз ргаебгсаГогит (О понецима доминиканског реда) е<3. ВЕКТН1ЕК (Бертје), 1891, 5.
169
О О К М 5Е 1РР). О јо.тиом р у с к о м с т а р ц у још у Х У Ш в ек у прхтча се: ..Г оопол м у је већ у м л ал осги дао м у д р о с т , ск р о \тн о ст п с т а р о с т р а з у м а ад“ . Т о п о с р и е г з е п е х ж и в и к а о п о х в а л н а схем а аа п р о ф а н у к а о и за ц р к в е н у \л !о т р е о \ св е д о у XVII век*\ Алан н з ЈЈила (Д !ап и * с!е 1Ј11е) ттушта свот идеалн о комттлетног ч о в с к а Ј у в е н и с а (,.М л а ;ш ћ а “ ) да партнцнтш ра у н р о д н о с т н м а с т а р а ч к о г д о б а (НР II 385) . У латш гск нм п о с п г к а м а X I I и X I I I в ек а тај тон ос се д е ф о р м ш и с у м а н н р и с т и ч к у и г р а р и ју ,?. Ј о д еф Јустус С калигор (ЈоберН Јиб1и$ 8 с а ћ р с г ) тгрн м ењ ује га у похв а л у п е т н а е с т о г о л п ш љ е г Х у г а Г р о ц ц ју с а (Н и ^ о Сно1ш.ч)'*\ Г о н г о р а д а б и п о х в а л и о н а и у ;в ск о г вицскралпт: Е1огШо сп и*1о5, еп ргшјетпа сапо. У цвету година, а сед по памети.
Погледај мо улгазад! ј Од Вергилијевог р и е г т аШ пог а т гјз Слечака ...старијег од својих годниа") иостаје у ф л ^ и Јов ок о^ о б а Јриег з е п е х } што оида Клаудијан у
Панегцрику примељ ује на високе великодостојнике. То би могло да се објасни маииризмом касне епохе - г ( 40 Ј. 5МОЕ1Т5СН, Еећеп игт Л,ећгеп б.ет 51аггеп (Ј. Смолич, Живот и п о уке стареца), 1936, 99. 41 Роегае I 424, Иг. X X X I, 9; РоеГае II 90, 183; 135 строфа 1; 277, 17; РоеГае III 430, 1 и дд. — Ни§о Р п т а з ес1. Ш. МЕУЕК (В. Мајер) стр. 92, 107; Вгдигт из, I 286. 42 Матеј од Вандома у РЕ 205, 959 С и 934 С; 5В Мппсћеп 1872, 620; РАКАЕ 130, 45 и дд. — Галфрид од Вензофа у посвети свог дела РоеГгга ггоиа (Н ова тгоетика) слави Иноћентија III као зеп ех Гииепгз („младог старца“) (ЕАКАЕ 198, 23). У централном делу тог дела тај се мотив јавља још пет пута (стих. 174 и д.; стихови 674— 86 у три варијанте, стих. 1309 и д.); у делу ВоситпетгГит (Учење) истог аутора јавља се двапут (ЕАКА11. 295, § 57 и 303, § 101). Тај мотив се претворио у фразу. Примешује се на Пирама (Г.ЕНМАН1Ч, Рз. апГ. Ш 31) као и на Хиполита (Јован од Гарландије, 1п1едитеп1а ОиШИ [,,’Покривачи’, тј. коментари уз Овидија"], ес1. СН15АЕВЕКТ1 [Гизалберти), 1933, стих. 507 и д.). Пародистички се примењује у „елегичној комедији“: СОНЕИ (Коен) I 140, 265 и 196, 15 и 207, 296. 43 ЈАСОВ ВЕКИАУ5. Ј. Ј. 5саИдег (Јакоб Бернајс, Ј. Ј. Скалигер), 1855, 176. 170
којн јс улшвао у антитезама. Но иза тога ипагк стоји нов пдеал чо&ека (Плиније, Апулеј). Иаганско-религиозни 'мотиЖ ^гош ћу ‘се'' КШ Филострата. Крајње карактеристична је потом једна визија афричких мучеиика II века. Они имају визију Бога „као старог човека онежмобеле косе и младићког лица/1/‘“. То нема везе са литерарним реминисценцијама. Али омогућује да се сх1вати преузимање топоса у монашки идеал и у хагиографију. Ако се коиа још нешто дубље, открива се да се у различитим релишјама спаситељи карактеришу спојем детињства и староети. Име Лао-Це може да се преведе као „старо дете“4445. О историји раћања будистичког свеца Цоенг-Капе (роћен 1357) каже се: „Кад је жена једног дана сишла на извор да захвати воде, угледала је на површини воде прелепо мушко лице. Док је била занесена посматрањем те слике, родила је снажног дечака са дугом косом и великом белом брадом46“. Мећу етрурским боговима сусрећемо Тагета (Та§еб), „чудеоног дечака са седом косом и памећу старца, којега је неки ратар у Тарквинији изорао из земље47“. Из обожавања природе код преисламских Арабљана прешло је у ислам баснословно биће Кндир (Сћубћуг). „Кидир је приказан у бујној непролазној лепоти као младић који истовремено сједињује украс старости, белу браду, са осталим својим дражима48“. 44 Раззго 88. Ретре1иае е1 РеИсИаИз (Мучеништво св. П ерпетуе и св. Фелицитате), е<Т. ВЕЕК, 1936, стр. 32, 6 и д. Исус као р и ег зепех: Ш. ВА1ЈЕК, Иаз Еећеп Јези хтп ХеИаИег б.ег п1. АроЈсгурћеп ~~(В. Бауер, Ж ивот И сусов у доба н о во заветних апокриф а), 1909, 313. 45 Бао Тзе, Тао 1е К т д, прев. К. ААШ-.НЕЕМ (Вилхелм), 1911, стр. VII. Упор. Озсћпапе Бз1, Иаз ш аћге Висћ иот зит гсћеп ВШепГапд. (Џуанг Ци, Истинита књ и га о јуж ној зем љ и цветова), немачки превод Р. Вилхелма, 1912, 49: К у и . . . испита гинеколога и рече: „Ви сте стари по годинама, а ипак имате изглед детета..." — „Ја сам схватио смисао“. 46 ЛДЦЦН. ПБСННЕК, 81итш пћег А згеп (Вилх. Филхнер, Бура над Азијом), 1924, 218. 47 ЕКИЗТ КОКНЕМАНИ, Вбтгзсће Сезсћгсћ1е (Ернст Корнеман, Римска историја) 1938, 36.
48 СЕОКСг КОЗЕИ (Георг Розен) у свом преводу дела Мезтгегаг Џелаледина Румија, 1849, стр. 28, напомена. 171
У Х н љ аду и једи о ј ноћи (Е. Литман [Е. иишаппЈ VI 3 н дд.) прича се прича о крашу Џал.ијаду и његсикт сину Вирд Кану, у којој главну улогу итра дванаестогодишши везир Ибн Ш имаз, који је био „млад по годинама, а ипак стар по памети“ (стр. 145), Код Клеменса Брентана, у Г о дви ју (С оЛууг — А. КХЈЕбТ, 1906, 36), м ож е да се лрочита: „Тај млади човек је уза сву лакомисленост крајње добар и често, кад иде поред мене, лак као лептир, а и з њега говори озбиљност и искуство старца“. Поццударање сведочанства тако различитог порекла указује на то да је овде у питањ у архетип, слика колективно несвеоног у см ислу К. Г. Јуега. Овакве праслике још ћем о понеки пут сретати. Столећа римске касне антике и хриш ћанског старог века иопуњена су визијама к о је често м огу д а се схвате само као пројекције неовеаног.
§ 9. СТАРИЦА И ДЕВОЈКА СпрЈ:„младеети и старости^— или комбинација једнбг и друтог — у то д о б а с е употребљ ава и за карактерисање ж ен ск и х и деал ни х ликова, који су често нешто сасвим друто него „персониф иковане апстрак1Шј'е“> Упадљиво м нош тво тих ликова у касној антици (како к од паганаких, тако и к о д хриш ћанских аутора) није само стилска м ода. Она је м огла да то постане само зато ш то је човечанство тих прелазних векова таква идеална би ћа им ало к ао саставеи део свог дож ивљ ајног овета. Она је могла д а то буде тек онда када су стварно дож ивљ ене ви зи је таквих личности литерарно ф иксиране и к ад и х н и је било могуће тек ; споља опонаш ати. М нога натчулна б и ћ а иапуњавају простор изм ећу љ уди и богова. М лаћи Плиније прича (ер. V II 27) да се јед а о м Римљ анину, који је припадао пратњи гувернера провинције А фрике, једне вечери јавила, д ок је ш етао и зм ећу колонада, ж ен а надљудске лепоте и величине. П рестраш еном човеку она се представила као заш титни д у х те провинције и про172
в
рекла м*у н>егову будућу оудби.ну'*9. Плипије с е до т а д а колебао у томе да ли постоје стварне појаве духова, али отада је био склое да у то верује. У ону, имиератор Север гледа са високог врха земљу и Рим, док провинције певају уз звук лире и фруле (Елије Спарцијан, Север 3, 5). Око 300. године хришћанин Арнобије (Агпоћшб, А куегзиз паНопез — Против пагана II) говори о божаноким и демоноким мећубићима. Она насељавају каоноантички душевни коомос: сибиле, духови заштитници, демони, надљуски опаситељи и штетонине. У уметности, али и на царском кованом новцу, у монашк!Им визијама, па и у паганској поезији, сусрећемо такве ликове. Понекад помишљамо да се крећемо у свету халуцинације, у овету сновићења. Визије и снови у то време поседују огромну моћ над људима. Просвећено паганство негира свет античких богова. Али он у сновима поново васкрсава. У једном разговору о религији с краја II или из III века представник паганства признаје хришћанину: „И у ону ми видимо, чујемо и спознајемо богове које по дану безбож но поричемо, одбацујемо или кривоклетством врећамо“ (Минуције Феликс, Октавије 7, 6). Та епоха ствара свој израз у визијама и алегоријама. Боетију се Филозофија јавља као часна матрона. Она је пуна животне снаге, иако је прастара (техНаизН У1% о п з. . . аеуг р1епа — „неисцрпне крепкос т и . . . старости пуна“). Њ ен се стас мења. Час одговара људокој мери, час се чини да теменом додирује небо. Дакле, спој старости и младости, овде потенциран до надљуских размера. Боетијева старица младалачке снаге упркос овим литерарним узорима делује као визионарски сагледана опаситељка. У оредњовековној литератури она има многобројне наследнице4950. 49 Иста прича код Тацита, А н а л и XI 21. 50 Код Петра Компостелана Свет (М и п б и з) се јавља као рие11а а зр е с (и ри 1сћ ет п т а („девојка прелепог изгледа“), која је, додуше, дга п б .а еи а („веома стара") и седокоса, али истовремено ГииепИгз (,,млађана“). Алан обилато користи тај мотив. У Бе Р1апс(и И аТигае („Нарицаљки Природе") Хименеј се описује као старомлад ( 8 Р II 502). Старомлада је и С азШ аз („Чедност“) (506), као и С е п ги з („Геније, анђео чувар“) (517). У Ант иклаудијану посматра Е аИ о (,,Разум“) у стакленом огледалу
173
Е В РО П С К Л К Њ И Ж Е В Н О С Т И Л А Т И Н С К И С РЕД Љ И ВЕК
С таром лада Ф и л о зо ф и ја Б о ети јев а варира измеЦ л>удоке м ере и ди вовак е вел и чи н е. И тај мотив ]е чест у алегоријоком песнтгштву51. Н ек и с у хтели да га извед у и з Х о 1м ера. М еђу а л его р и јо к и м лерсонификацијам а Х ом ер ови м налгизила с е и О вађа (И лијада 4 442 и д.): И с п р ва м а л а ј е јо ш и је д в а с е ди ж е, а л ’ п о сл е у п и р е у н е б о г л а в у и т ако х о д и п о з е м љ и .
(Прев. М. Ђурић)
Код В ер ш л и ја то ч ин и Ф а м а (Е н. IV 177). Промена стаса за ал его р и је б и л а је , д а к л е , о б л и к ов ан а већ у класици — али н е и 'мотив п о д м л а ђ и в а њ а . Он очито сп ада у и сту д у ш е в н у с ф е р у к а о и п о л а р н о ст младост-старост у с л у ч а ју р и е г зе п е х . Њ е г а п рви пут оусрећем о у ап окал и п ти ц и р а н о г х р и ш ћ а н ст в а . У Пастиру Х ер м и н ом ( Н е г т а з , о р е д и н а II в ек а ) гов ор и се о визи јам а у к о ји м а с е Ц р к в а ја в љ а <као ста р и ц а која се све виш е п о д м л а ћ у је 52. Т ај т е к с т б и о је о д II века јогт аз т зиШес1о („облике у предмету“, тј. „материјализоване облике“); у сребрном јо гт а з зт е та^етга („нематеријалне облике“). Они се подмлађују (289/90). Процес подмлађивања одвија се на пар*адоксалан начин чак и код 5епес1из („Старости“), када она иде у борбу против 1ииет з-а („Младића", исто, 417). Као старомлада жена приказује се и Натура у Архитренију Јована од Анвила (ЗР I 369). 51 Натура код Брунета Латинија у његовом Тезорету (ВгипеНо ЦаНш, ТезогеИо, 2КРћ 1883, 338, 29) и у Трезору (Тгезог) (СНАВАПХЕ — Шабај стр. 2). — Хенрик Септимелензис (Неппсиз 8ерЦше11епз1з III и дд. — РБ 204, 843 и дд.). — Дијалектика код Анселма из Безате (ес1. БПММБЕК стр. 48). — Сибила у коментару из Вергилија Бернарда Силвестра (К1ЕВЕБ стр. 43). — Разум је код Гијома де Лориса (СиШаише <Је Бопз, 2978), међутим, пе 1гор ТгаШе п е Ггор Ђаззе („ни пренизак ни превисок“). — Аппа1ез РаГШепзез (П елденски анали, МС 58. XVI, стр. 64) извештавају за годину 968: неко угледа у сну неку жену натприродне величине. Она каже: „Ја се зовем Дизентерија и настанићу се неко време у твом стомаку, а потом ћу се сакрити у цревима седморице велике господе." Након кратког времена он сам оболи, а она седморица умреше у току године. :а Е. НЕКИЕСКЕ, Пеи1ез1атеп№сПе А р о к гу р ћ е п - (Е. Хенеке, Новозаветни апокриф и), 1924, стр. 336, бр. 4; стр. 341. бр. 10 итд. 174
р а п т р ен у латшгоким проводима. Вреди ианомеиути да јо „Ц рква“ ондс и стоврем ено „нреег.шстентни Свети Д у х “ у ж ен ок ом лику и д а стан>е светсжгги Цркве, која јс са љнм вдеп гичта, „продази кроз р азв ој, што се таговсолтава иостепопим .подмлађивањ ем старицег,:,“ . Тако бар м од ер н а п аук а тум ачи подм лађивањ е — или је м о ж д а п оср ед и н ак н адн а р ац и он ал и зади ја? Хермин Пастир н а јв а ж н и ји је спом оник ранохришћаЈНске внзионароке л и тер атур е. П и тањ е како га тр еба интерпретирати је , д а к л е, зн а ч а јн о . З а ау то р а тот списа н адзем аљ ска сп аси тељ к а и м ал а је, б е з сум њ е, својства реалности. И њ егов стил говор и против тезе д а је био под у ти ц ајем к њ и ж ев н и х у зо р а , или д а је алегоријски „ за о д е н у о “ је д н у так ву бео к р в н у м о д ер н у апстракц ију к ао ш то је и д е ја о р а зв о ју . Сгшс н оси веома Јш дивидуалне ц р те. Л и ч н о је д о ж и в љ ен а и појава подм лаћене стар и ц е. О но ш то је п исц а п ри си ли ло н а писањ е б и л о ј е то ш то је у њ егов ж и в о т п родрла реалност к а о св ест о о н о с т р а н о м .
Клаудијан остарелу и оронулу богињу Рому води Јупитеру, који је охрабрује и подмлаћује (Ве ке11о а Ш о т с о — О рату против Гилдона I 17—212). Он б о гињу Натуру описује као истовремено старачку и младалачжи лепу (Г)е с о п зи Ш и ВНИскоут — 0 Стилихон овом конзулат у II 431 и дд.). И он дакле има схему старомладе спаситељке као и Хермин „11астир“. Подмлаћивање је објашњавано као израз националног освешћивања под Теодосијем5354. Тиме, мећутим, нису 53 ЗЕ1.МА НШЗСН, БГе VогзГеИипдеп иоп ет ет гиеЊИсћеп Рћеит а Надгоп гт ИТ (Зелма Хирш, Представе о женском Пнеума Хагион [Светом Духу] у Новом завету“), дисертација Берлин 1926, 40 и д. МАНТШ ШВЕ1Л1Ј8, Б ег НгН д.ез Негт аз (Мартин Дибелијус, Хермин Пастир, 1923, 451 и д.) мисли да је као модел старице која се јавља као носилац откровења послужила кумска Сибила. Подмлађивање је аутор, наводно, додао да би наговестио да се црква наочиглед поправља (477). Он је дакле, према њему, са првобитног лика СибИле пренео на идеалну цркву старост као предикат достојанства, а потом покушао, полазећи од своје идеје о емпиријској цркви, да протумачи слику Сибиле Еклезије, и то своје тумачење је онда уврстио као корекцију у слику те жене (479). 5'* Подмлађена Рома јавља се и код Пруденција (СопГга Зуттасћит, II 655 и дд.); он тиме даје хришћанску реплику Клаудијану.
175
у о ч е н и 'Корени кш ицопције. Тер п о р о д богињ е Роме к о д К л у д и ја и а с т о ји б о г и њ а Н а т у р а . О бе оу оне за п а г а н с к у к а о н у а н т и к у с т в а р н е б о ж а н с к е силе, стварн и је н е го ојримгтоки б о г о в и ”. С л и к а с г а р е богињ е изаш л а и з д у б и н а п о с т о ја л а је о д ра»није. И након Аларих о в о г освајан»а Р и м а у п у ћ у ј е Р у т и л и је Н ам ати јан (Ри1Шиб ^ а т а б а п и з I 4 7 — 164) п р а с т а р о ј О еа К о т а мол и тв у к о ја к у л м ш т и р а у н а д и у њ е н о подмлађившке. В е ћ у V век/у лик староим ладе надЈвудоке жене деградира с е н а шиво р е т о р и ч к о г к л и ш еав. Али код Б о е т и ја о н п о н о в о с т и ч е р е л и г и о з н о о св ећ ењ е. У м е си ја н е ж и и а п о к а л и п т и ч к и у з б у ћ е н и м епохам а м о т у и з б л е д е л и с и м б о л и ч н и л и к о в и д а се испуне н о в и м ж и в о т о м , к а о с е н и к о ј е с у с е н а и и л е крви. Јед н у т а к в у е п о х у д о ж и в е л а ј е Ф р а н ц у с к а п р е и после ју л с к е р е в о л у ц и је . У д е л у м л а д о г Б а л з а к а израњ ају а л е г о р и јо к е физгуре. О н е о т е л о в љ у ј у с и л е к о је се бор е з а в л а ст н а д н о в о р о ћ е н и м д о б о м и . . . н а д Балзак о в о м д у ш о м . У у з б у д љ и в о ј п р и п о в е ц и Ј е зи з-С к п з! еп Ш апД ге ( И с у с Х р и с т о с у Ф л а н д р и ји , 1831) у једном с н о в и ћ е њ у јавл>а с е ц р к в а у л и к у б е з у б е ћ ел ав е стар и ц е. О н евач ј е п и т а : О и а в А и ја И <Је к е а и ? („Ш та си 56 55 Још у врем е Отона III у Рим у је ж и в култ античке богиње заш титнице града (РЕБО К 8СЈШ ЕШ ЕК, 151 и д.). 56 Ту спада ф и л о зо ф и ја у Ф улгенцијевој Митологији (ЕиХвехШиз, М гШ одгае, НЕ1.М стр. 14). Потом слободне уметности код М арцијана К апеле. Граматика је аеГаГе диШетп 1опдаеиа, зеп сотИШе Ш аптззгта („по годинама, додуш е, стара, али зато веома мила у својој предусретљ ивости“, Б1СК стр. 82, 11); Дијалектика ■раИгвл.ог раи1и1ит је т т а , зе в асгг авт ови т игви („нешто блеђа ж ен а, али врло оштра погледа", 151, 15); Реторика д и а ева т виШгтгзвгтг с о г р о г г з . . . ииИиз еИат весоте 1иси1епГа Јетгпа („једна ж е н а веом а висока с т а са . . . чије је лице блистало лепотом “, 211, 10); Геометрија теиетепва иепетаШИ вгдтгИаТе. . . 1иси1епГа т а гезШ е тезр1епвепз („достојна страхопоштовања због свога угледа . . . ш ирећи сјај свог блештавог величанства“, 291, 7 и дд.); А ритметика Јетгпа т т весотгз. зиг ди аеват тагезГаз поШИззгтае иеГизГаОз („жена чудесне лепоте, којој је њ ена племенита старост давала неку величанственост“, 365, 5); А строномија јет гп а ди ават иепегаШИз ехсеИепНае сеГзИисИпе геи егеп ва („ж ена која је уливала страхопоштовање неком племенитом узвиш енош ћу", 422, 5)* Хармонија (482) се поближ е не описује. К од Марци/ана, дакле, имамо шест варијација исте схеме. 176
та добро урадила?") И зненада се сша преображава- А сеие аетапае 1а реШ е УГете $е геШе$$а $иг $е$ о$, гејеШ $е$ &иепШе$, ^гапсИг, $ес1а1га, $оигИ, $огШ (1е $а
скгу$аШе погге. Рш$, сот т е ип рарШоп поиуеаи-пс, сеИе сгеаИоп тШеппе $оШг <1е $е$ ра1те$, т 'арраги’г Мапсће ег јеипе, ^егие Шипе гоће <1е Нп. 8е$ скеуеих 1'ог ј1оггдгепг $иг $е$ ераи1е$ . . . („На то питање мала старица исправи овоје (кости, одбац и овоје дроњ ке, порасте, разведри се, накжеши и и зађ е и з своје црне кркуљице. П отом, као н овороћен и лентир, то створење у памучној тканини, изиш авш и из чауре, приказа ми се као чисто и м л адо, одевен о у ла/нену хаљину. Њена златна к оса зал еор ш а на р а м е н и м а . . .“)• То је Хермина Ц рква ом еш тена у је д н у сасвим др угу епоху, но она је <иепак онувала ф ун к ц и ју каоноантичке надљудсже спаситешке, к о ја варн ра и зм еђ у старости и младости као и и зм еђ у љ удск е м ер е и дивовске величине. Балзак је б и о пасионирани читалац са страственим интерееовањ ем за теозоф и ју, илуминатство, мистику. Али м ного значај|није од питања извора јесте чињеница д а је Балзак у м е о д а прастаро духовно благо обнови привлачном чаролијом ж ивота. Овде можемо да иратим о како један лривидно давн о истрошен топос м о ж е д а се обнови и н акон миленија и по. То м о ж е д а ое схвати сам о тако ш то је он укорењен у дубинаким слојевим а душ е. Он спада у архаичне пр аузор е 1Колективно несвесног. О собине ж енске фигуре к оје см о нашли к од Х ерм е, Клудијана, Боетија и Балзака одговар ају језикгу сна. У сн у м ож е да нам се д еси д а сусретнем о би ћ а виш ег реда која нас стимулишу, п оучавају или нам прете. У сн у такве фигуре могу д а б у д у истоврем ено мале и велике, младе и старе; оне моопу паралелно да п о сед ују и два идентитета, да уједн о б у д у и неш то познато и нешто поове непознато, тако д а ми — сањ ајући — сазнајемо: ова личност је у ствари нека сасвим друга. Али овакве слике могу да се појаве и у стањ у медитације. Тако неко, на пример, у сну види стару ж ен у „са таласастом сребрнобелом косом “, која се у каснијој 177
визији гкжалује иодм лађена „са илавом косом57**. ^ај фоиомеги п о д \ 1лаВиван>а. који с е сталмо понавља у пом епутим токстовим а, сим бол је ж ељ е личности ** регенерацијом . Сратн>овековмс ви.чије мсЈиала, сведо* чанства о чулнм а и слнчно, олбаш ш аис су са просвећеног м олсрн ог становм ш та као нанпне ичшшЈљотиве лаковерн их врсм ена. Д а н а с свем у томс можемо да прнстутш мо са дубллим разумеван>ем. Лчалила старохршићаткгке хаги огр аф н је дал а Ои врелн- • резултате. О но ш то, на прммер. А танасије V чувеном Ж итију св. А нт онија к аж е о лем опм м а којм с у мучили спгпатског момаш ког оца: ђаволи ко)и .. к х е ж у ди т.лпчицсм (погл. 23), ,л о о б л а к а “ (погл. 60), који - е :гп гварају у ж е н е — то с у псгагивмм сквнвалснтн , п , ->иосних вш ш ја. И ои и гов ор е всчннм јеликом сма. В езе и лм еђу ар х а и ч н о г д у ш ев н о г сиета и лшерарн е топи ке п о с т а ћ е јо ш ја с н и је кал о о п ш д Наг\*ру будедш п р ати л и на н>сном п \т у крот нреме.
57 О томе говори Оскар А. X . Ш миц (05С А К А. Н. 8СНМ 1Т2) у својој аутоби огр аф ији Е гдо вит (Дакле јесам, 1927, 360 и 384). У подм лађеној ж е н и он препознаје „слику сопствене д у ш е“. 178
5 5
ПОГЛАВЉЕ 6
Б О Г И Њ А Н А ТУ РА § 1. Од Овидија до Клаудијана — § 2. Бернард Силвестар — § 3. Содомија — § 4. Алан из Лила — § 5. Ерос и морал — § 6. Роман о ружи
§ 1. ОД ОВИДИЈА ДО КЛАУДИЈАНА Овидаје отвара евој(у космогонију описом хаоса (Ме{. I 5 и дд.). Хладно се бори са тоилим, влажно са сувим, меко са тврдим, тешко са лаким. Овај сукоб смирује неко божанство или благонаклониј а Природа: Напс б.еиз е1 теИог Шет паГига бхгетИ. Препирку ову божанство и Природа блажа утиша.
Овидије не прави разлику између Природе и бога: „ко год да је то био од богова“ јиИ ИНе Аеогит). После четири века Клаудијан ионово иреузима ту тему. Слика света се изменила. Не бог — Природа је смирила стару побуну елемената. Она је за Клаудијана моћна богиња. Младом Зевсу она додељује бошве као слуге. Она увдравља браковима богова (ргопиВа — ,,двверуша“). Од венчања Плутона и Прозерпине она очекује нове богове. Када Зевс оконча златно доба, јер оу људи постали лењи, она подиже тужбу код њега, што доводи до стварања ратарства. Њено је седиште пред пећином старца Евума (А еуцт = Атп), она је ту као „чуварка прага“, „прастара, али лепа у лицу“ (уи ћи 1оп%ае\’а <1есого — „стара, лепога лица"1)1 Места из Клаудијана: уеГегет. . . ХитиИит ПГзсгеиИ ИаГига рагепз („пређашњи ... хаос Разлучи Природа мати“) (Пе 179
Н атура је космичка нотснција. Опа стоји измећ, Зевса и свста богова, опа влада браком ц раћацем н својом туж бом м ож е се укл^учити у ток историје Клаудијан је по том е близак кааноантичкој теологији која нам је најбол>е очувана у орфичл<им химнама једној збирци, к о ју је написао непоанати аугор у П1 или IV веку, вероватно у Етипту или у Малој Азији\ Д есета химна посвећена је богињ и Физис. У тридесет хексаметара згуснуто је ирек о осам десет предиката те богиње. Она је прастара Свемај|ка; отац, мајка, дадиља. хранитељка; свем удра, св едајућ а, свавладајућа; редарка богова; креаторка; првороћена; ©ечни живот и бесмртно провићењ е. Ова свебоги њ а н и је персонификација једног појм а. Она је јед н о од последњих религиедних искустава каонопаганоког св е т а \ Она поседује гарИх Р гозегргпае — О отмици П р о зер п и н е, I 249). — }ати1оздие тесерИ ИаШта 1габ.еШе б ео з („ко сл уге богове прими, што Природа преда и х “, П е диаг1о со п зи Ш и Нопотп — 0 четвртом Х он оријевом конзулат у, 198 и д.). — ртопиЂа („деверуша") (М адпез — Магнет 38). — Ја т 1ае1а јиГитоз / ЕхресШ МаШга беоз („Већ богове ч ека / Б у д у ћ е П р ирода срећна“) (Бе гарШ Ртозетртае II 370 и д.). — Т уж б а л и ц а П рироде: Ие тарГи Ргозетртае III 33 и дд. — С едиш те п р ед пећином: Бе сопзи1а1и ЗННсћотз (О Ст илихоновом кон зулат у) II 424 и дд. 2 Отрћег Нутти еб. ОШ БЕБМ 1Ј5 (Орфејеве химне, изд. В илхелм Квант), Б ерлин, 1941, Рто1едотепа стр. 44. 3 О химни богињ и Ф изис упор. ОТТО КЕНИ, Бге КеИдгоп б ег Отгесћеп (Ото К ерн, Р ел игија Грка) 3, 1938, 83 и д. — О богињи Натури: ЈО ЗЕРН КНО ББ, Иге Еећтеп без Неттез ТтгзтедгзЊз (Јозеф К рол, У ч ењ а Х е р м е са Трисмегиста), 1914, 130 и дд. — Н. Н Е1Т2ЕН 5ТЕШ , Б а з гтапгзсће Ет1бзипдзтуз1етхит (Р. Рајценстајн, И ран ски мистериј о стгасењу), 1921, 183 и д. — ЕКИ5Т ВЕНИЕНТ, ЕЕ И еие Веатћ (Ернст Бернерт, НЕ Н ова обрада) 39. полутом, 1941, 1129. Н. БЕ15ЕСАНО (Лајзеганг) исто, 1130. — И за хим не Ф изис у орфичкој збирци следи химна универзалном богу П ану. — К од Лукреција Венера је створитељка свеколиког живота; она управља „природом ствари“ (I 21), која се на другом м есту зове паТита сгеаГтгх („природа створитељка“, II 1116). К од А пулеја (Мећ НЕБМ стр. 98) Венера се назива тетит паГигае ртгзса ратепз, е1етепТотит отгдо тШаНз („древна мати природе, прапочетно врело елемената“); код Марцијана К апеле (Б1СК стр. 36, 18) она се јављ а као депегаИ опит от гиит т а1ег („мати свих поколења“) — Поред богиње Ф изис и Пана, и Пријап постаје бог свеколике природе, као нпр. у једној епиграфској песми из доба 180
ие
а т 1
неисцрпну жигоотну енергију. Али како та орфичка Физис зна да се ирикрије! У Гетеовим природнонаучним описима налази се чувени „Фрагмент о Природи‘%који се најпре појавио без имена у рукописно умноженом „Тифуртском журналу“ (1782. или 1783. го* дине). Гете 3. марта 1783. пише Кнабелу да он није аутор. Гоапоћа фон Штајн ( у о п 5 1ет) јавља неколико недеља касније да је то фрагмент Циришанина Тоблера, који је 1781. био у Вајмару. Гетеу је дошао пред очи поново 1828. године. Дана 24. маја писао је канцелару фон Милеру ( у о п Ми11ег): „Не могу, додуше, да се сетим кад сам ја нанисао та разматрања, но она се свакако подударају са представама до којих се тада издигао мој дух“. А Георг Кристоф Тоблер (Сеог§ Сћп81орћ Тоћ1ег 1757— 1812) превео је у хексаметру поменуту орфичку химну. Разрада и проширење овог превода — са додацима из Шафтсберија — јесте поменути фрагмент Тифуртаког журнала*4. Да је богиња Фиаис или Натура поседовала моћ над духовима доказује хришћанска полемика. Она почиње са Лактанцијем (ћас1:ап1:шб, ј* после 317. године), а наставља је Пруденције у овојој песми „Против Симаха“ (написана 402. године). У надвладана паганска божанства он убраја Природу. Бог је њен господар. Она није створитељка него сам о хранитељка људа. Антонина: О Рггаре роГепз атгсе, заГуе, / 8еи сиргз депИог иосагг е1 аисГог / ОгЂгз аиГ Рћузгз грза Рапдие, за1ие („Ехеј, Пријапе, друж е моћни, здраво! / И л’ би рад да те оцем зову, творцем / Земље, Природом самом, Паном? Здраво!“ — В1ЈЕСНЕЕЕН, Сагтгпа ергдгарћгса [Бихелер, Епиграфске песме], 1504 С). Физис са код Нона (N0111105) 1ЛЈШУ1СН I стр. 59, 650 јављ а као „надгледница космоса" и стр. 152, 4 као „дојиља постања“. — Код Сидонија (Сагтта — Песме I 1) Натура доводи на власт младог Јупитера. 4 Доказ за то изнели су готово истовремено ЕНАК2 ЗСНТЈБТг, 1п1етаИопа1е Рогзсћипдеп гит ЕИегаГигдезсћгсШе (РевГзсћгГН јпт ЈиИиз РеГетзеп) (Франц Ш улц у: Интернационалне студије о историји књижевности [Свечани зборник за Јулијуса Петерзена]), 1938, 79 и дд. и РН АИ г ОСЦШ5Е1ЕЕ, Бге АпИке (Франц Дорнзајф, Антика), 15, 1939, 274 и дд.
181
П рулениијс је Антмклаудијан IV' века. Одјеш! ове по. лем ик е с\х:рсћу се током целог срсл№сг вска' А ипак наганска Н ат\ф а ннкад « с шичеаапа са* свим нл снвстн. Чак н у X в ек \ она сс поаремсно гк> мин*е и н а т в а спојим грчкнм нмснмм.
§ 2. БЕРНАРД СИДВЕСТАР МеВу ф и лозоф ск и м правш ш а прнс полонннс XII вска уп р аво је дијалектп ка Лосларова онлј прпнчц комс м олсрна наука ги1К.тан«а највсћу чажнл*. Као и-нлог, он јс ,.т»орац схоластичке м стодс*. И мистика НјСГОвог вслнког протнвника Бсрнарла о д Клсрвоа ндучава с с детал»но н са у«аажашкн>с\< Иа ма:и. интсрск:<► г’ Лактанцнје Г>1|/. тлЈ. (Увод у вер он а уку) И 8, 21 —2*^ и II! 28, 4. — ПруденцнЈе Соп(га Зуттгкћнгп I 12 и Ш П 7Ш> и д — Седулмјс I 85. — ДракокциЈс Пт 1аиЈ1*ш< аШ (0 пахаа.т бога). I 23 и дд ; I 329 и дд; Ш 3 и 549 — Исндор пом«н*е Јеретика Хермогена. кога Је нападао Тертулијан, д т тоЈеНат поп па(ат гмгодисепв део поп па(о еат сотрагаиИ, та(гетдие с1етстИогит е( деат адвегиИ („коЈи је. уводећи иерођену материју. мзједначио ту материју с нерођеиим богом придодавши је као маЈку елемената и богињу *, Е(. VIII 5, 30). — Рое(ае IV 812, 57; 5о1из паШгае стеаШ Оеш е1 сИзровИаг (,,Бог Је једини творац природе и њен уређивач“). — Пеиз паШгае јогта(ог (,.Бог уобличавалац природе“); Сагт Сап(. стр 36, бр. 12. 1 а. — Гиралд Велшанин ВКЕ\УЕН I 341: N04/гае деппог депегит сопсери удеаз („Онај што природу роди — свих родова заче идеје“). — Јован од Сатзберија ЕпЈђеНсиз стр. 258, 625: (Јтса саизагит гаНо (Иита уоГитиав, Оиат РШо паШгае потт е 5аере иоса(. ПИиз Гтрегго $егт( паШга стеа(а, Огподие саизагит (о(из адћаеге( е( („Једино узрока свију начело божанска је вол»а, ‘Природа* — именом тим Платон је неретко зва. Створена природа цела по њеној се одлуци влада, Поредак узрока свих зависи само од ње“). — А. ћ. 15, 241: 8(оип типсН паШгат, / Рогтиат е( виЂзГапНат / / Оеит (Нсип( е( јхдитат / Ејиз сггсит5(апНат, / РасШгае ртае8(атг( сиХШтат, Ј Рас(огг МазЈетгат („Бит сељене, по стоику, / Њезин лик и принцип њен, / Бог се зове — на прилику / Лопте какве замишљен — / Тако стварност пређе лику, / Творац лика поста рен*‘). 6 У поетској епистоли н еп озн атог аутора 2, 1877, 227 и д.) она се нази в а паШта стеа(пх, сХеит депегаНо, гпсШа рћузгз („природа створитељ ка, р одитељ к а богова, славна ф и зи с“). 182
И ''М ( Ц . 4 .
»*
« «
сан»а иаилдзи >-чстм* *м«^ 1 ч4-* 1> к , Иијшши )аш >•
д* се урали ла татш ш **и. Плаггоакт у*ш т| асеИт си у сре.1 тм'м »»еку поск> ла тре Нји м » |т иции п т 1 и т 1 > РШоп 1т тЗтс п гсг пиИш Р**+* нШа !« рЈШатЈзт*
раг*<т{ ( <4»м.*г П1ат<**1л »п« з* тшт, ттт тжптттт^ |е тктсшда присутам ), кажс Жашсои *оршгм11И срв§У и\ формлманнју ЈиШ , ПШМттлл «ш. <§«*(! у т /ЧЈПпиГ Зе< р1 тпп<*'!*'< ( ..Рск»< 4 р *д м |с ш о ШЕЖУДј . ниа илатчнттма' ) С>нн су г^~» тшосамм. међупам, а- •. чт ралличитс иртг. Платшшчш ш1Тоара.»«е школ' Шартру рачтикујс сс ол трути* »м (ршиитички к рг торички фунлира*тм ма»««зку ^ т Итат »%к с(ШМ« иок 1кхи1Дје и м о - - испЈошутнм Тнм***% у ( р е » . н са комситарои Ха.*кнлн|а (Сћдкнћав. IV и@к>. Као а утор т ст к о и у л ттК се, мс’^ ш м , » »-.атовикгтмч*« СТ1ИСТ1 Анулс)С)и1 *.Н «*ск> Ш / игок. *»| €§м= Јо*тв.Ч (О П лат он у м »негсмтм учш њ уК Ог п ш п Ј о (О #«*имнг* ) н истом аугору иглгрснлн* лр н п м сш м к Ат 1ср%ш (Аскмепије); Макр*жж)с\ н, на крају, Б- <спв|е. НсшосТша* г К. СИбО^, РћИолорћн' <1и 'ПКОрт 4Ф* (Е-, 'Л Филозофија ср*.н)ње% векаК ИИ4 2*Ш. — Иаучко ари ; ,
см
обрада срсд»ко&е«кмше фкдозофн)« ши)е «и:г>' и оез филолошке подлоге. Ту осгдје >ош иного и г » а« ее урадм. Премттоаатке грађе. као у Целероаојј Филозофији Грки 12ПГ1Л-.ЕН, РћИозорћге с1ег СгЛесћеп) ке постојн. Уиор. Н. КОВАНбКУ* Тће СопПпиИу о/ 1ће РШ опгс ТтшН&оп ЛигГпд 1ћа МидЦе АрС5 (Р. Клибански, Комгинуитст платонске тродицијф токол средњег века), Лондон, 1939. Једна абреии]атура платоиске тео* логије и космологије нашла се и у првој речемкшв Амв&хж * јевог ,.Шестоднева“ ( Ехаететопр: Татхштпе оргтиапи а<1зитр5Г$5е ћоттез, и( аНдш еогит 1гга рптиЛрГа сотШНиетеп1 отппшгп, с!еит е( ехетрГаг е( тагепат, злсиГ Р1а(о сОзсгриицие ешз, е( еа тсоггир(а е( тсгеа(а ас н пе тШо аОзеиегагепГ (Хеитдие поп (атдиш п сгеа(огет та(егГае, зее! (а т ф ш т аг(1-
јгсет асГ ехетрГаг, ћос е$( Шеат т(епсХеп(ет јетз&е игШит
8 Макробија Је већ почетком XII века Филип де Таон (РћШрре де Тћаоп) увео у дидактично песништво на националном језику (Сотри1из, изд. МАББ 1Мал), 1191 и 1517). 183
ш ш му се чини и М арцијан Капела. Мутни из®ори! П латонизам из Ш артра показује веома разнолико лице. Он још чека научоно испитивање. За историју ктшж св н ости он је важишји о д А белара и Бернарда од К лервоа. Ш коли и з Ш артра бл и зак је и особени Бернард Силвестар из Т/ура. Он је б и о спеан1И1к, ф илозоф, писац јед н о г ал егоријск ог к ом ен тар а Е н еи де и једае — до сада н еп р о н а ђ ен е — реторичко-лоетичисе Суме (5итт а), о д к о је п о ти ч у н а јзн а ч а јн и је латинске поетике X II и X III века9. Б ер н а р д о в о најваж ш ије дело за нас је ипм егзН аГ е т ит И (О васељени)™ , написано изм еђ у 1145. и 1153. Ф ор м а л н о , то је прозиметар, као и Б оети јева Сопзо1аН о (Утеха) и И и рИ ае (С вадба) Марц и јан а К апеле. С астоји с е о д -књига Ме%асозти$ и Ми с го с о зт и з. Н а п о ч ет к у с е оаш оује стаљ е материје ($Цуа; о т у д а Б ер н а р д о в « а д и м а к 8Иуеб1пб): хаос без ф о р м е к о ји ч езн е з а х а р м о н и ч н и м р ед о м . То је „мутна ж и в о т н о ст тем ељ а с в е т а , к о ја ч ек а да се развиј е 1]“ . Н а т у р а з б о г то га п о д и ж е т у ж б у к од Ноисе 910 9 За истраживање о Бернарду Силвестру основна студија је ГАКАБ (ЗГибХ МебгеуаИ, ^ иои а Зегге, 9, 1936, 69—88). Изгледа да је Фарал превидео разматрања Блимецридера, Аделхард из Бата (ВБ1ЕМЕТ2К1ЕБЕН, Ас2еХћатб иоп Ват, 1935, 213—42) о делу МаШетаИсиз. 10 Издање К. С. Бараха и Ј. Вробела (С. 3. ВАКАСН, Ј. МГКОВЕБ), Инсбрук 1876. И здавачи га бркају са Бернардом из Шартра. 11 Тај израз преузимам из једне расправе Пасквала Јордана (РАЗСТЈАБ ЈОКБАК) о Ставу природних наука према питању рел и ги је (Бге ЗГеИипд б ег МаГитшГззепзсћаЦ гит теИдгозеп Ртаде), који обрађује проблем природе као стварања (у часопису ЈЈтиетзНаз, Тибинген, јануар 1947). Да се стварно готово све у анорганском догађању одвија по кауЗалној нужности, сигурно је. Међутим, упркос томе, наш пОглед, изоштрен у атомској физици, и у области анорганског на сваком кораку види у најмању руку трагове онога што смо означили као слободу и дефинисали природнонаучно — и о чему, додуше, природнонаучним средствима не можемо да пресудимо да ли је то најнижи степен оне стваралачке слободе коју код људи видимо потпуно развијену —- она мутна животност темеља света која чека да се развије — или је то траг и знак онога што у религиозном смислу називамо божанским стварањем или божјом вољом. 184
грчки \>оиг — јодне жеиске еманације тог божанстпа. Као „Интелект врхопног О ла“ (13, 152) и ПровиђоН|С (5, 17), Ноиса као у нском оглелалу види предодређени ток времена, гтојаву хероја културе и најважиијих егземнларних фигура. Љон избор је карактеристичан. Први лаконодавац и краљ Грчке Ф о ронеј налади се на почетку низа (он је био иознат захвал»ујући Лвгусгину счи. <Је( 18, 3; Исидору Е1. VI, 1 и митоЈрафима). Потом следе заваћона брапа из Тебе; Фаетонт, који је страдао од ватре; До\ калжж, који се опасао Потопа; Кодро (сиротан према Јувепалу I 2, што се данас чита као СогЈиа) и Крез; љубааник Парис и чедни Хииолит; Пријам и храбри ратник Турно (из Енеиде). Као комплементарки парови надовезују се мудри Одисеј и снажни Херакле; први боксер Полукс и први крманош Тифиј; Цицерон као беседник и Талес као геометар; песник Маро« (Вергилије) и вајар Мирон; мудрац Платон и ратник Ахил; Нерон који воли луксуз 12 и дарежљиви Тит; на претпоследњем месту помиње се Дева Марија, на последњем папа Евгеније III, под којим је Бернард писао. Све ове фигуре астрално су предодређене (ргаегасеГ т 5(еШз $епе$ — „низ већ претходно лежи у звездама“)13. Ноиси и њеном песнику изгледа да су Форонеј, Парис, Полукс и њихове колеге били важнији од хришћаноког наука и његове префигурације у Старом завету. Историја совета постаје редослед реторичких егземпларних фигура. Као еманације Ноисе ступају на сцену Епд.е1еск1а (13, 168), то јест аристотеловока ентелехија14, и Свет12 Та позитивна оцена Нерона преузета је по свој прилици из паганских извора четвртог века. Упор. А. АИЕОЦЛ, Сге КопГогпгаГеп (А. Алфелди, Конторнијати), 1943, 59. 13 Код Чосера (Тће Та1е ој Гће Матг ој 1,а1ие — Прича о човеку од закона, 197 и дд.) као астролошки префигурисани се набрајају: смрт Хектора, Ахила, Цезара; тебански братоубилачки рат; Херакле, Самсон, Турно, Сократ. Ј/* Преузето из Марцијана Капеле: АггзШе1е8 рег саеИ сиХтгпа Еп1е1есћгат зстириХозшз те^игтеЂаГ („Аристотел је брижљивије трагао за Ентелехијом по небеским врхунцима“); Огск 78, 17. У свим рукописима пише епд.е1есћга. Старогрчко -нт- постаје новогрчко -нд-.
185
'V г и Л А Т И Н С К И С Р Е Д Н »И В Е К
ска Душа кармке „ а а а г н о г ланца 1 '1 и л кога н а с т а ј е неоо, као што из овога насгају звезае, из звсзаа свет (31, 76). Изнад неба борави „вановетски Б о г “ . Н а неоу столује Ноиса измебу херувима и серафима. С л е д е ннжи анђеоски хорови, звезде некретнице. с а з в е ж ђ а , зодијачјки знаци, паанеге у проко и е д е с е т д и с т и х а . Опис земље одвија се у форми п о е г с ж о г к а га с л а О д двадесет и четири планине преко двадесет ;е преузето из античких песника (само Мојсиуу у част д« јаг.а.ује се на листи Синај). У реторичко образован>'‘, дабоме, спада знање о томе да је на Ети гроб Х е р а к -н, д а су Родопи драги певачима, да је Ф о а о ј а д о м о н и и а кентаура. Животиње се набрајају од в е ! л . х к а дањима. Између слона и пољског м«иша место п а д а з и и дивљи магарац, који одбија да служи љ у д и м а , и р и с , чија мокраћа тврдне у драго камење. Чувене р е к е с у Еуфрат (због Семи.рамиде); Тигар (Красоз пораз); Нил (на чијим је обалама наш ао смрт П ом пеј). . . 0 ови и рекама и Библија би имала шта да каж е, али Бернард даје предност античким реминисценцијама. Само језеро Силоам и Јордан ломињу се нао библијоке воде. Дрвеће је изабрано по истом принципу. Чемпрее, храст, лотос, сикомора, мирта посвећена Венери, ловор Аполону, меш ају се са шумским дрвећем севера. Најотмееија ш умом обрасла планина јесте беотијска (због Хеликона): створена „да обрадује пеонике“, као и Ида, да би дала дрво за брод Парисов — без чега не би могло да буде ни тројаноког рата ни Хомера. Академов гај морао је да б уде ту, да би у њему живео Платон. П оврће и лековито биље не могу се додуш е легитимисати поетоки, али зато могу медицински: исоп је биљка за грудобољу, горушица и сатирион су афродизијаци. И у каталогу риба налази се15 15 Такозвана аитва саГепа Нотегг („Хомеров златни ланац“, према И лијади 8, 19) радо се примењује у еманатистичким системима касне антике и њиховим изведеницама. — СоеГће, ИгсШипд ипб. УЈаћтЂеИ (Гете, П оезија и збиља) II, књига 8 (Јиб.-Аизе. 23, 153). — А. О. БОУЕЈОУ, Тће Сгеа* Сћагп о ј Вегтгд (А. О. Лавџој, Велики ланац Бића) Кембриџ, Масачусетс, 1936. — ЕМ1Б ШОБЕГ, БГе доШепе КеИе. Бге аитеа саГепа Нотетг т бет епдНзсћеп БИетаГит (Емил Волф, Златни ланац. Аитеа саГепа Нотетг у енглеској књижевности), 1947.
186
В О Г И Н .А
И А Т У ГА
јсдиа која стар ц е чпнп ионово оносооцим »а Вснсринс биткс. Т ак о је читап кос.хих: ск д а д н о уреВе-н. Он \е вечан јер је настао нз вечних у зр о к а . Н атур а хвали ов оје дел о: она је об птконада чкгге р ију, о д р ед и л а п уган .у зв езл ам а. и о д а р и за Темл.и <ем<жтт!ВОта. О на о н д а ем ер а та св о је д е д о кр\ нш не чо веком . З а т о јо ј је п отр еои а п ом об. П ои еа еаиегх у; да с е п о т р а ж с У раш гја п Ф п зи с. Н а т ур а прота гп кро *. све н еб е ск е п р е д ел е. На горп.ем р\ бу ф и рм ам еи та на лази с е о б л а с т н а зв а н а ар1апои (ар1а>н:ч"' код Ма=кроб и ја Сот т. т 8опт . Зсгр. — Комептпри \ ; ’( 'г{ппи< > нов са п \ I 11, 8); •неп р ом ен л .тга јер се са с т о ји пз пе тог ел ем еи т а ; ш азвана и „св еобл п ч н а' (/х ш /о ш о г р /ш . ј . Ту Натура налази „Усијарха“ (в л а т а р а п та п ета ) и јет ног Генија који је заузет гшсањем. У р а ш гф п озд р ап ља Натуру као роБену сестру и са н.ом с с \ тт иж е ш најсветијег небеског места, седишта н а јв ш и ег б о ж а п -
ства, које се зове Тугатон: дакле, -платонска и а 'п I/. бра1617. Оно се већ код Макробија (Сопгт. т 8опт . б- /у I 2, 14) означава 'као највиши владар ових богова б. ■■ гиње се „троједном .величанству“ препо.ручују м о ј -гггвом. Потом почиње силазак кроз небо планета. С в а ком небу додељен је по један антич1ки бог као „Уоијар<х“. Од Оунчевог неба, које улеош авају Фаегонт и Психа, путници се тешко растају. Доспевају до Венере, Кушадона =и Блисијских Поља и тада морају да сићу у ретион Месеца, који раздваја чисти етер од мутне атмосфере Земље. Он је средина Златног ланца, пупак горњег и доњ ег света. Оживљавају га хиљаде ведрих духова. То 1су анћеди, али и антички богови шуме, поља и м ора. У м есту за уживањ е Гранусиону, осоје све цвеће и зачини И стока натапају мирисом, борави Ф изис с а својим ћеркама Теоријом и Праксом. Путницима се -придружује Ноиса. Она ствара идеју човека. Он треба да б у д е божаноки и земаљски у исти мах. Кретањ е звезда биће узор за његов живот, он ћ е спознати ососмос, овладати земљом, после смрти уздићи ће се до Етера. Уранија, Физис и 16 („која не лута“) значи „звезда некретница“. 17 ТидаГоп — тб ауадо^ (,,добро“). 187
Натура стварају га зајелно, пошто им је Ноиса дала Огледало Провнђења, Плочу Судбине и Књигу Сећања. Дело се завршава поетским огшсом ч<Ј<века, његових спољашних и унутрашњих органа и њихове намене. Све се завршава апотеозом мушких полних органа, чнја је употреба ,уугодна и лака ако уследи када, како и колико је то потребно". Они се боре против смрти, васпоставл>ају Природу и иастављају врсту. Они спречавају повратак хаоса. Тиме се Беонарлово дело враћа на своју полазну тачку. Доказаио је да се М акрокосмос огледа у М икрокосмосу. То оригинално дело захтева детаљно оцснивање. Оно је карика у „златном ланцу“ који повезује ттаганску касну антику са ренесансом X II века1'. Спекулација Алана из Лила завиона је од њега, али исто тако и латинске поетике, чији низ почиње 1170. са Матејем од Вандом а19 и наставл>а се до у X III век. Еберхард Немац преузима га у канон школских ауто* ра (ЕАКАЕ 361, стих 684). Данас се р адо говори о хум анизм у X II века, а при том се н е прави разлика м ећу његовим аспектима. Јован од С олзберија се с правом сматра његовим најчистијим представником. Он је хриш ћаноки хуманиста. Наоупрот њему јавља с е у личности Бернарда један пагански хум анизам који хриш ћанске елеманте своди на егзистенцијални .минимум. Њ егова слика историје, његова географија, његова ботаника одрећене су римском поезијом . Њ егова Н атура је Клаудијанова Натура. Она се својом туж бали цом укљ учује у светски процес (МаТига р1ап§епз — „П рирода која нариче“). Она управља плоћењ ем и раћањ ем у круту свега*13 18 О његовој омиљености сведочи и податак да је до данас сачувано преко двадесет и пет преписа. Издавачи из 1876. знали су само за два. За Гервазија из Мелклија (Оегуазшз с!е Ме1к1еу, рођен око 1185, сведочанства о њему све до 1220. године) Бернард је реторски ауторитет (ЗГит тесИеиаИ, N. 8., 9, 1936, 68 и д.). Медасозтоз наводи још Бокачо у свом коментару уз Дантеа (изд. ОТЈЕКК1 [Гвери] I 233). 13 Он је био Бернардов ученик: Ме б.осиИ блс1аге бесиз Тигопепзе: тадШег / ЗпиезГггз, з1ибИ детта, зсоГатгз ћопог („Певању диЧни ме онај поучио Туранин: мештар / Силвестар, студија свих драгуљ и науке част“, ЗВ Минхен, 1872, 581).
188
живог, она је утроба која стално рађа: т а(ег %епегап от з — ,умајка рађан,а“20. Као <кђи Ноисе; која је ,,бопш>а што је из бога .произншла“, она је део божанског бића, али је <везана и за материју. Пред собом имамо једну синкретистичку слику света у којој постоје горњи и доњи богови, еманације, астрални и природни духови. Све је прожето атмосфером култа ллодности у коме се мешају религија и полиост. То у средњем ©еку иначе познајемо само из наговештаја неких романа о Гралу. Млади јунак саге о Гралу долази у неку пусту земљу где је вода просушила и ирсстао раст. Њен владар је болесни краљ рибара, кога у животу одрж ава само чудотворна посуда Грала. IIIта је његова болест? Неке обраде то еуфемистички прикривају, друге кажу: губитак мушкости — дакле, исто оно што значи и сакаћење фригијског бож аисш а Атаса, смртна рана Адонисова. Излечење краљачжештеника ослободиће ж едн у земљу; јер болест краљева разлог је због кога у земљи влада суша. Антички култови вегетације изгледа да су се у каоној антици стопили са симболиком еухаристије и да су наставили езотерички д а ж иве д о у средњи век. Тај комилеке прешао је овда у сагу о Артуру и у дворски роман. V већини каснијих обрада (али ипак не у свим) он је због настављача 1Који га »нису разумевали, али »и због коректура са црквеном тенденцијом, потпуно изгубио авој првобитни смисао21. 20 Материја је Иа1игае аиИиз апИцтвзгтиз, депегаИотпз иГетив гпЛејебвиз („прастаро лице Природе, материца која неуморно рађа“, стр. 10, 48); т а(ег депегаНопгз Иа1ига („Природа мајка рађања“), стр. 53, 31: 21 Овакво схватање саге о Гралу, у чије појединости не могу да улазим, развили су независно један од другог Ш. А. ШТ2Е, Тће Ргвћет Кгпд гп 1ће СгаИ Кот апсез — В. А. Нице,„Рибарски краљ у причама о Гралу“, РМЕА 24, 1909, 365 и ЈЕ381Е И. ШЕЗТОИ (Тће 1,едеги1 о/ Вгт Ретсеиа!, вол. 2; Егот Ш1иа1 1о Котапсе — Џеси Л. Вестон Л егенда о витезу Парцифалу том 2, 1909; Од ритуала до спева, 1920). Упор. на крају и МГ. А. ШТ2Е, Ретсеиа1 апб. 1ће Но1у СгаИ. А п Езвау оп 1ће Нотапсе о/ СћгеИеп бе Т гоуез (В. А. Нице, „Парцифал и Свети Грал, Есеј о спеву Кретјена де Троа“ = ЈЈти. о/ СаИјотта РиШгсаПопв т Мод. РћИ. вол. 28, 5) 1949. 189
М еш ањ е к осм огони јске спекулацнје са хва нклте(Ном иојпккгти страно је платопи.ш у <као и хрипгћанств у. Али Б ернард га је наш ао у трактату А$с1ершк к о ји је иогреш но традиран м еђу Анулејештм п пима ! А т ш е ј је, м ећ ути м , в а ж и о аа илатоничара. Додирне тач ке Б ерпарда са А с к л е п и је м број|ие су, јединм дел ом и д о сл о в н е. Али и други каапоатпнчкн тсжстови об ја в љ у ју свеп олн ост нај|вишег бога, на н р и м е р химна Т и бер и јан ов а (Л ђ е п а п и з ), из к оје наводнм о псколико стихова: Ти депиз от пе Леит, 1и геги т саиза гпдогдис, Ти паГига от пгз, б.еиз гппитетаМИз ипиз, Ти зех и р1епиз Ш о, ИМ пазсИит оИт Нгс Аеиз, Мс т ипбиз, бо т и з ћаес ћот гпит дис аешпциа, Ш сепз, аидизГо зШ Ш и з јЊте шиеп1ае. Богова племе си цело, а стварима узрок и снага, Свеопшта природа још и непребрбјни бог а јединствен, Полови красе те сви, у давнини породио ти си *9
22 И здањ е П. Томаса (Р. ТН О М А5), Ари1ег орета (А пулеје в а дела) III, 1908, 36— 81. — АзсГергиз (Асклетгије) је превод са грчког оригинала и А п у л еју је оспорен тек у XIX веку. И здањ е Валтера Скота ОА/аНег ЗсоИ), НеттеИса (Херметички списи) I, О ксфорд, 1924, превазиш ли су А. Б . ИОСК и А. — Ј. ГЕ5ТТЈСЛ&КЕ, Сотриз НеттеИсит (А. Д. Нок и А. — Ј. Фестиж јер, Хермет ички корп ус), П ариз, 1945 (СоИесИоп без ХЈпгуегзИ ез б е Гтапсе, два тома. — Упор. надаљ е ЕЕ5Т1ЈС1ЕКЕ, Ба ВеиеШ гоп 6 ’Неттез ТтгзтедгзГе (О т кровењ е Херм еса Трисмегиста) I (1944), 67—88. — И з А с к л е п и ја је Бернард преузео Усијархе, појмове рапЊтотрћоз (,,свеобличан“), и гтагтепе („усуд“, В е ипги. 32, 123 = А зс1ерш з, ТНОМ А5 стр. 54, 6 и дд.); таИдпИаз зИиезГтгз („материјална, оваплоћена злоба“,стр. 9, 27 = АзсГергиз стр. 50, 24); религиозно посвећивање размнож авањ а (Азс1ергиз стр. 56, 21 и дд.). — Упор. ЕЕ5Т1ЈС1БКЕ, Сез бгеих оизгатдиез б е 1’А зс1ерш з („Асклепијеви божански усијарси“ — Весћетсћез б е зсгепсе теИдгеизе 28, 1938, 175). Промашен је покушај Ж илсонов да Бернардово дело схвати као интерпретацију Постања. Ж илсон од Ноисе прави биће мушког рода, изједначава је са Логосом, пренебрегава херметичку компоненту и тако ф ал си ф ик ује целину (Е. СЊ5СЖ у Атсћгиез б ’МзШте бос1тгпа1е е1 ИИетагте би тоуетг аде, 3, 1928, 5 и дд.) — Треба рачунати и са другим изворима: стр. 70, 158 и дд. додирује се и дословно и по идејама са Ма^симијаном V 110 и дд. 190
В ога, в а с е љ е н у о в у , ш то бого в а д ом је и Јвуди , В листанг, п з в е зд а н а к р ун а о в ен ч а т е м л ад ости в еч н е.
Бермардов иагански хумамивам храии се, као што см о видели, и з многих извора и он је нишеструко оплодио и а р ед н е спохе. Али н»егов историјски значај м ож ем о потпуно д а и зм ер и м о тек ако схватимо да јс он античка бож ан стн а природс и ттлодности ноново увео у хрш нћаноку ер у. V овом омислу он је потпуно оригиналан. Алн он тимс доводи д о свссти виталнс п одзем не стр у је о н с ит сМ их типсН („м ладосги свота“), што је X II век зап р аво би о. „Р енесанса“ те епохе постаје ра.зумл>ива са м о ако се п оћ е о д осећаи»а живота које се храни са и звор а б и о са .
§ 3. СОДОМ ИЈА
На свом путовању по небу П ри рода Бернарда Силвестра посећује и сф еру Меркура. Тамо је Циленије (СуИепшз, у ствари надимак Меркуров, али овде, чи ни се, различит од њега; место је тешко разумљиво) запослен стварањем хермафродита, и то под утицајем ватреног Марса, или уз „толеранцију Јутштера“ (алузија « а Ганимеда?, сгр. 44, 166 и дд.). Хермафродит је био омиљен у позној антици као иредмет пластике и ситних лираких форми23: један од многих примера за то да је синкретизам старог века на измаку био проширен и на област пола. То је овакако за Бернарда био разлог да и тој појави додели астрално место. Она је тек иестабилном границом одвојена од педофилије, која је и у средњ ем веку била ш ирако раапрострањена. Црква је означава као содом ију (према П осгањ у 19, 5) и користи је као издаш ан мотив за моралну проповед. С друге стране, он а је била заштићена грчком митологијом (Јупитер, Аполон, Херакле) и антич23 Као такав често је подражаван у XII веку. ТКАШЗЕ, 0 Еота поЂИгз (О тигеменити Рилге), 317 и дд. 191
ком културом2*. Али она се често и бсз зазора призн аје, или се барем 1пева о њој. М еђу бисере средњ овековне поезије убраја се песм а једног верк>ноког клерика из IX озека уиућена дечаку којега м у је преотео неки супарник: О а&тггаЂИе Уепеггз уб.о1ит, Сигиз та^еггае пгсћИ езГ јггио1ит: А гсћоз Ге -рго1едаГ, диг з1е11аз е1 ро1ит РесИ е1 тагга сопбШИ еГ зо1ит. Риггз гпдепго поп зепИаз бо1ит: СШ о Ге бШдаГ, диае ЂагиШ со1ит. 8а1иГо риеги т поп р е г уропгезгт З еб јггт о ресГоге <2ертесог Еасћезгт, 8о го гет АГгороз, пе сите1 ћегезгт. НерПтит сотИет ћаЂеаз е1 ТћеНт, Сит иесШз јиетгз рет јГиигит АГћезгт. СЈио јидгз атаЂо, сит Ге бИехеггт? М гзег дшс! јасгат , сит 1е поп глбетгт? Бита таГетгез е х таГтгз оззгЂггз СтеаиИ ћотгтгез гасИз ГаргбгЂиз. Е х дигЂиз ипиз ез1 Гз1е риеттиз, ф ш 1асптаЂИез поп ситаГ детИиз. Сит {ггзИз јието, даибеЂИ етиХиз: VI сетиа тидго, сит јидИ ћгпптиз.24 24 Љ убав Едварда II према Гевистону код Марлоуа се оправдава античким узорима (ехетр1а): Тће тгдћИез1 Ктдз ћаие ћаб Игегт тгтггопз: / Стеа1 АГехатгбет 1оиеб НерћезИотг; / / Тће сопдиетгпд Нетстез јот Ну1аз гиерГ; / атт јо г РаЂгосГггз зГетп АсћШ ез бтоореб / Ап<2 п о г кгпдз отпу, ЂиГ 1ће гигзезГ тетг: / Тће Нотатг Ти11у 1оиеб ОсГаигиз; / Стеа1 ЗостаГез ТШ А1сгЂгап.ез. / Тћеп Ш ћгз дтасе, гићозе уоипг гз ј1ехгЂ1е, / Апс! ртотгзепг аз т исћ аз гое сатг глгзћ, / Ртее1у епјоу 1ћа1 иагп, ИдШ-ћесШеб еатХ („Најмоћнији краљеви имали су своје љубимце: / Велики Александар волео је Хефестиона; / Освајач Херкул плакао је за Хилом; / А за Патроклом је тужио Ахилеј / И не само краљеви, већ и мудраци: / Римљанин Тулије волео је Октавија; / Велики Сократ лудео је за Алкибијадом. / Стога нека његова милост чија је младост савитљива, / И обећава колико само пожелети можемо, / Слободно ужива с тим сујетним, лакомисленим грофом“, Ебгпатб <ће 8есотгб _ Едвард Д руги I, 4). 192
О ти, што лик си драг В енере дивотне — , Сапршен стае је твој, црте беспрбкбрне! Бог нек те чува сам, зв е зд е ш то небесне Сазда. и мора сва, темел>е зем љ ине. Л упеш ка подла реч нек те не обмане, Клоти нек будеш драг — к>ој што нам п р еде дне. Молим за деч к а тог — озби љ н е м олбе су — Преклин»ем срцем свим м илосну Л а х есу , А тропе сестр у, д ед — љ у б а зн е нек а су. Н ептуне, Т етис, бес сти ш ајте таласу К ад на бр одић у свом за ђ е у А тесу! Еј к уд ми б еж и ш то, м и лош те где л и су? К ук ав а н ш та ћ у сад , п о гл ед и — м ртви су. Т вр д је и з к ости сој п он и к о м а јч и н и х <— ЈБуди, тај н ак от зл и к ам ен а б а ч ен и х . Гордо, д еч а ч е , то је д а н је кам о д т и х , Д о њ ег н е д б с п е п л а ч г р у д и ж а л о с т и в и х . Д р у ги с е ј а д у м ом р а д у је м и л осн и к ,
Ричем ко срна — вај, вај л ан е и згуби х25.
Ова веронока пеома украш ена је ученошћу, али она изражава једну непоновљиву, доживљену ситуацију. Мећутим, кад песници X II века бирају љубав према дечацима као траћу, често је тешко разлучити да ли је у питашу опонашање кшижевних узора (гтг1аНо26ј, или то говори сопствено осећање. Овидизе је ( А т о г е з I, 20) као предмет свог песниш тва навео АиГ р и ег аиГ 1опдаз сотрГа риеИ а сот аз
Дечка ил’ мому што влас дуга обруча 303 врат27.
То Овидајево „шви — или“ значи у оредњем веку махом „и једно и друго“ . Бодри из Мена н а Лоари 25 П есму је п р в и и з д а о Г. Б . Н и б у р (О. В . ШЕВТЈНК) 1829. и приписао је к асној ан ти ц и. Г р егор ов и зус је у њоз ви део тужбалицу н еког Р и м љ а н и н а к о ји се р а ст а је од св оје ом иљене статуе. П он ово и зд а о и к о м ен та р и сао Л удви г Т раубе, 0 Кота поМИз, 1891, 301 и д д . 26 О терм ину гтИаИо у п о р е д и у д а љ ем тек сту поглављ е 17 (Данте), § 2 и за в р ш ет а к V I е к ск у р са . 27 И пак у п о р . А тз II 683.
193
е в р о п с к а к н »и ж е в н о с т и л л т и н с к и
СРЕДН.И ВЕК
(1046— 1130), опат манастира Бургеј (ВоигцпеП), каст« је надбискуп Дола (Оо1) у Бретањи, правда се: Ш О М сш М еНат, ји и еп и т с и г т о ге 1осиП13 УГгдтЉиз зсНрзГ пес т т и з е1 риегхз. Мат зсггрзГ ди а еб а т ди ае сотр1ес1ип1иг атогетС агт т Љ и зц и е теГз зех и з Ш егцие р1асе1.
Грех ми пребацују тај што, глагољив ко јуноша кскав, Песмице деклама слах — боме и дочку ноком, Спевах додуш е и штошта где љувене спм,,ч ,,/ -0.,. Један ко и други пол неван.у мил«' с е V. > м
Б о д р и је в с а в р е м е н и к М а р б о д (о к о 1035— 11/1,, • н и к к а т е д р а л н е ш к о л е у А н ж е у (Ап@ег 5), КоГНИ^; «3И* ск у п у Р ен у (К еп п еб ), к а је с е у ста р ост н :зГ^г д , ;н. л а ч к о г за с т р а њ е њ а (Р ћ 171, 1656 АВ): ЕггаЂаГ теа тепз јегиоге ИЂШШз атепз . . . фш<2 дио<2 рирШа тГМ сатог Ше ие1 Ша? Егдо тапеГо јо п з, риег аИдет, аис1от атотгз! ^иИиз гп аее!е т еа ИМ зИ 1осиз, о СуИгетеа! ОгзрИсеГ атр1ехиз иГНиздие диШет тгМ зехиз. Разум је блудео мој и лудбвб у пож уди о н о ј . . . Д раж и но сунчани сјај — зар ми не беху она ил’ онај, Дедер сад, носи се ван, ах ти, крилати деране један! Дабогда не наш ла дом, о Китеранко, у срцу овом! ^ М ахнух се полова свих ни за један не марећи бд њих.
Ј е д а н п у т у ју ћ и с т у д е н т , Х и л а р и је , к о ји је слуш ао п р е д а в а њ а к о д А б е л а р а о к о 1125, а к о м е н е зн а м о ни за в и ч а ј н и б и о г р а ф с к е п о д а т к е , о с т а в и о н ам је јед н у м а л у с в е с к у п е с а м а у к о јо ј с у с е с п о ји л и п о б о ж н о ст и св е т о в н а р а д о с т , л и р и к а и н и к о љ д а н ск а приказањ а. О н у п у ћ у је п о е т с к а п и см а м о н а х и њ а м а , али и лепим д еч а ц и м а . С ам о је д а н п р и м ер б и ћ е д о в о љ а н (Н И аги у е г з и з е{ 1иМ — Х и л а р и је в е п е с м е и п р и к а за њ а , и зд . Ј1. Б . Ф у л ер [ћ. В . РЈЈББЕК.], Њ у-јорк, 1929, етр. 70): СНпгз Ј1аииз, оз (Хесогит сегигхдие сапт<1и1а, Зегто Шапд.и5 е{ зиаигз; зе<2 дии2 1аидет згпди1а? То{из ри1сћет е1 десотиз, пес ез{ гп 1е таси1а, 194
ВОГИ Њ А
Н АТУРА
3 ед. 1'асаге сахШаИ (аИ$ пециН ја гт т а . . . Сге&е тпГћГ, вг гесЦгеШ рггзса ЈоиГз зеси1а, Саттпебез гат поп (оге1 јр.чји.ч егт аси1а. 5ес1 Ш, гарЈиз т аирегт ч, џга1а 1исе роси1а, С гаИ ога диШет п ос/е Ј ојл с1агс$ очси1а.
Власи плаве, лице мило, прат ко алабастор бео. Речи дражесне и слатке што да хвалим део по део? Сав си красан и без мано, блисташ читав, леп си цео. Али ретко дражост такпу нешжости застре вео . . Кад би, веруј, Јунитероп век се древми вратит хтео. Ни Ганимед, ропче оно, не би дворма иишњих грео — Ти би Јову чаш е сипо по васцели данак бео, А кад ноћ се спусти — тад би усне своје с н>ег’вим сплео.
Навешени твкстови оведоче да је и меНу високим свештенством крајсм XI н почетком X II века било еротске толерантности; она, додуш е, -није била огпнта, али је свакако могла да се сретне у хуманистичким крутовима28. Само ша оснаву те атмосфере и мож е да *I, 28 Ту спада и анонимна песма о полемици између Ганимеда и Јелене око питања треба ли дати првенство љубави према девојкама или према дечацима. То питање се износи пред скупштину богова на којој је присутна и Натура. Валтер 0УА1/ГНЕН, види у библиографији) датира: почетак XII века. Пошто, међутим, ИаШга, НаНо, РгоуШепсха [„Природа, Разум, Промисао"] (^иат Nа1игае депИог тепГе дегИ рита — „коју Творац Природе у свом духу скрива“, строфа 14) у Јупитеровој палати учествују у чину стварања, вероватно је песма у односу зависности према Бернарду Силвестру: Јот з гп раХапо дет М х NаШга / Ое зестеГа содИапз тетит депИита / НИет (ћу1еп — зИиат) тиШјагГа иезНепз јгдита / Сет1о тез зиЂ роптЈете стеаХ е{ тетгзита („Родитељка Природа сред палате Дива / О тајанству рађања ствари свију снива, / Материју формама разним препокрива / Све нек складно, сагласно и по мери бива“, строфа 13). Алузија на 5ар. (Муброст Соломонова) II, 21 оттпа гп тепзита е1 питето е1 ропсХете (ИзрозтзИ („све си распоредио по мери, броју и равнотежи“) једини је траг хришћанства у песми. Као препорука за љубав према дечацима служе аргументи Ни&из Шс диет 1иттиз, а т з езГ гпуеппхз / Е1 аЂ орНтаИћиз абЈгис ез{ те1етиз („Игру ову луђану измислише бози, / И међ светом отменим негују је мнози“, строфа 30) и ЕизНсг, дш ресибез роззит арреИатг, / Н« сит тиИетИзглз бећет гпдитагг („Паори, што с правом се марвом звати могу, / Они нек са женскињем коте се у логу“, 195
с е разуме Бернард Силвестар. Поред тога н а р а в н о , увек жалби на п ор ок . Ни у јелној
било
|е
тач к и х \са хртппћан-
манистички став ггије био тако неспојин ским уненЈем. П ритужое се јавжају веН у VI, ткггом У IX в е к у п. Од 1150. о н е се појачавају. строфа 34). Тај еротски сукоб одгоиара. дакло, сгалеиткл« -иазлици између клера или, уопште. између иладајуђл;-: у.таложа и сељачке светине. Израз орНта(ез („аристократп. т '.о л л к .а :;г > г . строфа 30) објашњава се, наиме: АрргоћаШ ори \ по> -а.ти.ч арргода(ит, / Мат циг титиИ гедгтеп 1епеп( е* ртчгпитп. / ф ш сетгзогез атдиипГ т огез е1 рессаШт, / НИ поп $ретпип( риегг јет и г 1еигда(ит („Знамо, сталеж признати ра.ш.-. лр:г:на ову, / Јер баш ти што владају и првим се зову, Т;: :;:го суде гресима, норму кроје нову, / Њима бедра де^ачка т.о пгвише гову", строфа 40). То је, чини се, у п у ћ е н о с в е т о в н о ј л духовној господи. — Поређење тих врста љубави хеленисгички је топос (СНШЗТ-ЗСНМШ II6 I, 1920, 22 нап. 2), касније се налази код Плутарха, код Псеудо-Лукијана, Ахилеја Тгтија (АсћШеиз ТаПиз), у А. Р. (АпГћо1одга РаХаИтга [ЗТАБТМ01ХЕК1]) V 64 и 115, у Х и љ а ду и једној ноћи (420. ноћ), у XIII веку у Византији код Јована Катрарија (Јоаппез Кахгапоз). Поређења врста љубави у разговору између Гетеа и Римера (Шешег) 1808. године (В1ЕОЕКМАКК [Бидерман]2 V 74). Песма је анализирана код Валтера 141 и дд. Он сматра веома могућом „далеку повезаност" са Псеудо-Лукијаном. Као куриозитет помињем да је аутор, према Ватенбаху (\Уа11:епћасћ), био Француз са југа, пошто се помињу маслиново дрво и пинија (упор. ову књигу, поглавље 10, § 1). Веома је карактеристичан и пример из СВ бр. 95 и бр. 127. Упор. уз то ОТТО 5СН1ЈНМАЈШ (Ото Шуман) у 2/с!А 63, 91—99. — Упор. надаље 1Л7ЊН. МЕУЕК, Бге Агитте1 ЗаттГипд Ш. 1ле<2ег (Вилх. Мајер, А рунделска збирка латинских песама) 1908, стр. 27 и д. и Втге}5атт1ипдеп <2ег 7,еН Негптгсћз IV (Збирке писама из времена Хајнриха IV), изд. С. ЕКПМАГТ и N. ПСКЕКМАКК (К. Ердман и Н. Фикерман), 1950, стр. 179. — Н. I. МАККОТЈ (А. И. Мару) у КМАЕ 1947, стр. 88 и д.: 1а Бсгепсе тге <2оИ тгеп гдпотет е* 1’еГиб.е <2е 1а реб.етазНе атгНдие тгоиз а т&ие1е <2е з аретдиз зг тетатдиаШез зит 1’ате дгесдие ди’оп <2оИ Гепгг роит аззите ди’ипе еШ&е апаЊдие рот1аШ зит 1’еродие тепгеиаГе пе зегаИ раз тогпз иШе („Наука не треба нипгга да игнорише, а студиј античке педерастије пружио нам је тако значајне увиде у грчку душу да се може сматрати сигурним да ни аналогни студиј средњовековне епохе не би био ништа мање користан"). 29 Гилдас (око 500—570) Ие ехсШго е( сопдиезШ ВгНаптае (О пропасти Британије и јадиковци над њом), поглавље 28 и 29; Анонимни аутор из IX века 13, 1888, 358); око 897. Абон из Сен Жермена (Аћћо с!е 31. С егш ат, Рое1ае IV 115 603). — Даља сведочанства код Е. Димлера (ШММћЕК), 2јОА 196
§ 4. ЛЛЛН ИЗ ЈТИЈТА Алан (А1апи8, р ођ сн о к о 1 1 2 8 . у Л н н , ум ро 1 2 0 2 . у Ситоу [С кеаих]) једна јс о л н а ј » н а ч а ј и п ј и х ш > ј ; т а Х И вска; гтесник грандиолнс с н . н ч ' ј с п п к а ; с и с к н н а п т н и теолог к о ји открипа н о и с п ж о р с . З а I р с и к и н с к о п је б и о досТ ог ипгусгхаИ.',, к а о п п о јс о> послс н . с л а о и о А лбсрт В е л и к и ш. 1878, стр. 256 и дд. и кол Алшша Шулпа. Д < >?/ ж-.-.-мч и време минезингера (А1,\У1Х 5СН1И/Г/.. Пи . 1ти>гпс !.е!>т ->/<• 2еИ б.ег М тпезтдег I2, 1889, 585, — КЛНДГ, у Нотапт иш , 213 нап. 1. — Јован ОД Солзборија 1’пЈи-гпЦгт.. \УК,Р.П 1 218. 1Г» и дд. — Ј. 5. Р. ТАТСОСК, Тће Тедспсћтц Ш .!(>> >/ о/ Нгсчп-. (Џ. С. П. Тетлок, Легендарни историји Гдштније — (Јгиг. >>( СаИјогпха Ргезз 1950), стр. 352 и дд. 30 За Едуарда Нордена Алан је био „најлуцкаст пји ол свих стилиста“ (ИОНПЕН, Китхзфгоза 638 нап. 1). Са већим правом га је Карл Штрекер (КАКћ 8ТНЕСКЕК) назвао „тенијем стила и језика“ (НхзГотчзсће УхегШјаћгззсћтхЦ 27, 158). — Алан први цитира Хлћег д.е саизхз (К њ ш у о уороцима). ,.Та књига садржи дословне изводе из Проклове 1пзШиИо 1ћеп1пдхса (Основи веронауке), написао ју је један муслиман који је живео око 850. године источно од Еуфрата, и за кога се тврди да је пред собом имао ЗШсћехозхз 1ћео1одхке (Осноое веронауке), дело једног Прокловог ученика у арапском преводу, тако да је и тај спис првобитно написан на арапском. Као дело приписано Аристотелу, Герхард из Кремоне га је у Толеду између 1167. и 1187. превео на латински, а Алберт Велики приписао неком Давиду Јудејцу (Јибеаиз) . . . док су га многи, упркос исправнијем схватању Албертовом и Томином, дуго сматрали Аристотеловим делом" (ТЈЕВЕШУЕС-ОЕУЕК [Ибервег-Гајер] 303). Алан, надаље, познаје псеудо-херметичку К њ и гу двадесет и четири филозофа, из које преузима тезу: деиз ез1 зрћаега хМеИедЊИхз, сихиз сеп1гит иЂхдие, схгситјегепНа пиздиат („бог је интелигибилна лопта, чије је средиште свуда, а периферија нигде“). Упор. ХЈЕВЕНШЕС-ОЕУЕН, стр. 247 и М. БЕ САКОПШАС (М. де Гандијак) у Кеиие д’ћхз1. д. I. рћИоз. е1 &’ћхз1. деп. д. I. сги. 1943, стр. 32 и дд. Упор. и доле, Поглавље 17, § 2. Данте ће ту дефиницију ставити у уста Амору. А склепија Алан назива 1одоз Шеоз (= 1е1ехоз — „савршеном расправом“). Он настоји да Тројство схвати уз помоћ питагорејске спекулације бројевима. Упор. о томе ШЗСК-ЕЕЗТХЈСТКЕ, Согриз НегтеНсит (Херметички корпус) II 276 и д. — Алан познаје арапску реч $1/7 „нула“. За слепог миша каже да је он у царству птица сгрћтг 1осит оЂНпеЂа1 („заузимао место нуле“, 8Р II 439). 197
Е В Р О П С К А К Њ И Ж Е В Н О С Т И Л А Т И И С К И С Р Г .Л И .И В К К
Аланова главна кљижевна дсла с у Р1апс1и$ На1игае (Нарицаљка Природе) и АпНс1аисИтт<; (Г1есмп против Клаудијана). Нарицаљка природе — избором опог наслона Алат! наговоштава да наступа као слсдбоник б.джарда Силвестра и Клаудијана. Али он је морао ж н.шесе иов разлог за тужбалицу. Нашао га јс \ жжжшји. Формално и Р1апсШ$ ИаПсгае је прозимсоар. Н. :аиа Натуре описује се у стилу Марцијана Капс с, а ;-и с Гк>гатијом реторичком раскоши — за фрн \ . м одеКу потребно је преко десет страна. Натура г <^чорила човека по узору на Макрокосмос. Као пп ч крстаЈве планета одвија у супротном смеру од. ож-игшва неба, тако се у човеку сукобл>авају чулнсхт д , д. Овај конфдикт одређен је у циљу самодоказилап,а л награђивања човека. Космос је узвишена држана у којој Бог влада као вечни владар, анђели делују, људи су послушни. Натура се изјашњава као понизна ученица Бога. Његово дело је савршено, њено несавршено. Он је с ону страну свеколиког рађања (тпазсЉШз — „неродив“), она је рођена. Човек своје рођење добија од Натуре, своје ваакрсење о<д Бога (Ното теа асНопе пазспиг, 1)е1 аис1оп!а1е гепазсИиг — „мо<јим деловањем човек се рађа, а вољом бож јом бива изнова рођен“). Натура није упозната са теологијом: ане не уче ништа супротно, већ различито (поп а&уегза, 5ед. Шуегза — „не оно оупротно, већ оно различито“). Натура „користи чисте идеје Н оисине’Ј“. Али, једино је човек од свих створења не слуша. Он преокреће поредак полне љубави. Натура је њено регулисање пренела на Венеру, њеног муж а Хименеја и њеног сина Купидона. Венера је, хмећутим, и сама водила љубав са Антигамом (Противником брака) и родила му копиле Јока (Јосиз — „шега“). Преваренам Хименеју додељује се место с десне стране Натуре. За њим следи плачна Чедност. Натура позива свештеника Ге-ннја3132. Он на пергаменту црта слике ствари. Антички 31 Н оис се, међутим, помињ е само ту. 32 П орекло Генија до сада н и је објаш њ ено (НШ2ШСА V М еаеаееИ п деп с!ег Кд1. АкаО.. аап Ж ееГ еп зсћ арреп АМ ееП па ЕеПеткипае, Оее! 74, 5ег. В. 1392, стр. 139). В ећ код Бернарда
198
В О Т'Н Н »Л
НЛТУРЛ
сг:к'мпларни л икови н.чводе гг као п р сф м п ртк анс и тс је. Јелсна реп р ел ентујс лсп оту, Т у р м о храбртмгт, Хс ракле сн агу, К аианеј дтсвотк.ку величнну. О п к с | л\ кавство, К атон с у зд р ж а п о с т . Платон б пк ј;ж <к г ј\ ч,». Ц ицерон р еч н то ст, А ристотел фпло.»<к|и1 ј\'. Ка«> ппн ч с р и за о и о н а о п а к о јанл.ају се Т с р с ш . т л и о л п т Ц а рис, л а ж о п С 1нон , ста р о р н м ск и 1К'С1п т п 1личс П.и пЈиб) и П а к у в н јс (Раси\чил). к оје н с с п и п .и Дш\ < и>вог доба н ш тодош тавају. Д с л о сс занрш лпа гако н п о I г ннјс и.зговара овечатгу ан атем у ен и \ I 'н ч п и к .л , Л \лор се б удн : све је то б и л а ви зи ја к о ј\ је он д о ж и н ео \ стањ у за н е с о н о ст и . Алан з а д р ж а в а Бернардово с\ватаи»с п р и р одс, ;и п га ретушира у хрншћаиоком см и сл у . Н атур а <к гак посредничка инстанца илмсђу Бога и л.уди, али с с и она понизно подређује Богу. Она није ш нне мајка која рађа, него крепосна дсвица. З л а тн и лан ац е м а н а штја је потиенут. Теологија и филозофија нрнроло разграничавају сс једна од друге. Онтолошки о ш о с и појашњавају се граматичким метафорама. Моћ 6 е ж |а је суперлатив, моћ природе компаратигв, а моћ човеСилвестра (Ое. гтггг. стр. 38, 92 и стр. 49, 82) Геније је био писар, дух-»заштитник и бог вегетације (стр. 53, 32). У Бернардовом коментару уз Енеиду (VI 119) Геније се назива ћитапае паШтае <1еи$ („бог [индивидуалне] људске природе* према Хорацију ерг. II 2, 187: детиз, па1а1е сотез дт 1етрета1 аз1тит, / ИаШтае <1еи$ ћитапае („геније, пратилац онај што родну напућује звезду, / Природе људске божанство“). То је Бернард комбиновао са Исидором Е1. VIII 11, 88: Сепштп <1гсипГ (Јиов. диазг игт ћаЂеа1 отпгит гегит дгдтгеп&агит („Генија зову тако јер он као да има моћ над свим стварима које треба да настану", према Августину с гу . <1ег VII 13). — Свештеник Геније се дуго одржао у животу. Код Жана Лемера из Белгије (Јеап Бетагге с!е Ве1§ез, Ба Сопсог<1е <1ез <1еих Еапдадез — Слагањ е два језика, 1512) он је врховни свештеник у Венерином храму, код Спенсера вратар у Адонисовом врту (Тће Раетге (^иеепе III 6, 31): А 1ћоизап<1, 1ћоизапд. пакед. ЂаЂез аИепб. / АЂои1 ћгт бау апб тадШ, гићгсћ бое гедшге, / 1ћа1 ће гпИћ јГезШу гоеебез гооиШ 1ћет аШге („Хиљаде голих беба чека / Дан и ноћ чека и тражи од њега, / / Да их он одене у телесну одећу“). Синонове лаж и проузроковале су пад Троје (Енеида II 76 и дд.). Данте га стога смешта у пакао (Пакао 30, 91). — Еније и Пакувије: Хорације ерг. II 1, 50—55. 199
евро п ска
књ и ж евн о ст и
л а ти н с к и
средњ и
век
кова позитив. Застрањење полне Јнубави је „претем ни“ метаплазам. к Далоко је значајнији АтШашИапт <1е АпНгијто (Антцклаудијан о Антцруфину, написан Н82. или 1183. године). Тако гласи потпун наслов. Не треба га схватити као побијање, као што је то Лм11ли:геИт кардинала ПоЈшњака (РоИ§пас 1661— 1742) или ЛшШасШакеН Фридриха Великог, него као паидан Клаудијановој пеоми 1п К ијт ит (Против Руфипа). Аквитанац Руфин успео се до положаја свемоћног мииистра Теодосијевог: ап осПоиз јауои ги е, како каже Гибон, шко, т ап а§е о ј спп1 апс1 геИ&оиз јасИоп, Нах <1е<;ег\’ес1, јгопг еуегу раг1у, Пге хтриХапоп о ј е^егу сгтге („јелан одвратни миљеник .. . који је у доба грађаискот и верског раздора дож ивео да му све стране прииисују свакојаке злочине“). За олис тог одвратног чудовишта, кога оу 395. .у Византији убили готски војници и кога је маса изгазила, Клаудијан је употребио митолошки аларат. Фурија Алекто, љута због срећног стања мира у свету, позива све П ороке и Зла на саветовање у подземном свету д а би сковала освету. Затим се Руфину, врхунцу ћаволске злобе, на Метерин предлог поверава да поремети земљу. Радикално злом Руфину Алан потом у овом Антируфину супротставља идеалног човека. Тај пролог у прози важ ан је документ. Од 1170. стоје у области латинаког пеаништва на супротним странама хумапистички оријентисане присталице античке поезије и т оА егт . И ови последњи певају на латинском — о књижевности на народним језицима у овим дебатама никад нема ни говора — али они заступају једну „нову“ поетику. Раополажу виртуознош ћу стила школованом на дијалектици и стога верују да су супериорни у односу на „старе“. Алан одбацује тај модерни лданир (т о& ет огит гшНШет — „неуглаћеност модерних“). Он алудира на иаказ Бернарда из Шартра ( | измећу 1126. и 1130), према коме су новији пеоници патуљци који стоје на раменима дивова. АпИс1аисНапи8, како излаж е Алан, научно је песништво, сума седам аПез. Али њима се иридружује и небеско откровење (гћеорћат сае сое1езНз етМета 200
В О Г И Њ .А
Н АТУРА
— „знамсн>е н обсск ог отк р овењ а“). О дбаиују сс оии читаоци који се п р ек о чуЈТности не улдиж у д о ума; који ју р е за сн ови м а фанта.дијс, или уж и п ају у ноетским и зм и ш љ оти нам а. Алан ж сли чигаоцс који 6и хтели д а се гтутем ум а нину д о видијс бож анск и ч идсја (си1 Ш ш 1 и т аи регсоеГ ет ш т / и гт а ги т — „до посматрагна н а д н еб еск и х о б л и к а ‘) ‘. Овлс им ам о нрограм јед н о г новог р о д а п е с н и т т в а , филод(к|к:ко-тсол(> шке епик е. О на се о д н ауч н е или о д ф илодоф ске по\'чне н есм е рал л и к ује по том е ш то се усп ои ум а ка „решонИ|Ма где о б и т а в а ју чисте ф орм е" (Гете) одви )а по главној л и н и ји епе.ке раиш>е. Стога Алаи м ора да одбац и .м итолош ку и и с т о р и јс к у ен и к у , к оју су у нсто врем е обн авл .ал и Ј о еи ф И ак ан ( Ое ВсИо Т п п а п о — 0 т ројан ском рату) и В а л тер и з Ш а ти јо н а Д/ехинЈгсгх — А л е к с а н д р и д а ). О б а о в а н есн и к а с е д о и ст а одбац у ју с п р е з и р о м 1'. Натура омера стварање савршеног човека. Она па саветовање позива своје небеаке сестре Слогу, Обиље, Накланост, Младост, Смех, Стид, Скромност, Памет, Моралност, Љупкост, Разборитост, Побожност, Веру, Дарежљивост, Племенитост; сазива их у своје царство: башту вечног пролећа, коју као зид окруж ује шума. У средани се уздиже Натурина »кућа. Она је украшена сликама на којима је приказано дванаест хероја културе и егземпларне фигуре: Аристотел, „божан<жмји“3 5 4 34 Теолошка терминологија А нт иклаудијана поклапа се, на шта се до сада није обраћала пажња, са терминологијом Алановог дела Кеди1ае б.е засга Шео1одга (П равила о светој веронауци). Теологија је зирегсоеГезПз зсгепНа („наднебесна наука“, Р б 210, 621 В), јер зирегсое1ез1е ез! с!еиз („Бог је оно наднебесно“, 623 Б). Теолошки аксиоми могу да се зову правила, максиме (621 С), али и етШета1а („знамења, симболи“) дша ригготе тетгИз аси т т е сотртећепд.ип1ит („јер се схватаЗ У помоћу чистијих облика духовне проницљивости“, 622 А). 35 ПИс раппозо р1ећезсИ саттгпе поз1ег / Еппгиз, е! Р п атг јот1ипаз гп1опа1; гШс / М аеаш з гтг сое1оз аидетгз оз ропете тиТит / Сез1а дисгз М аседит 1епеЂтозг сатттгз итЂга / Ргпдете ди т 1етр1а1. . . („Тамо крп ари јом својом сл а во п о јк е ск уп љ а по путу / Е није наш , док тандара о судб и што П ријама снађе; / М евије, опет, пут неба бесловесн е обрће усн е ј Т р удећ се силама свим да јунаш тва м акедон ског к р а љ а / Б р љ а вом напацка б о јо м . . . “, 8Р II 279 = РВ 210, 492 нап.). 201
и ш .;к л КЊИЖЕВНОСТ И ЛЛТИНСКИ СРЕДИ.и пкк
Ш а т о н , Сонока, П толем сј, Ц нцсрон, Всрги пп(. у рак л е, О ди сеј, Тит, Т урно, Х нполнг, Ктпсрг];, \/ с‘ п р остор и јам а засода небеск п о д б о р . Н атура ( :ол1И1,1ИМ свој програм: обдикован>е новог човека, кор< 'П! и !,м‘| вр ем ен о бити и човок и бог. Р а з б о р т о п ,и и^ ' али и зр а ж а в а п р и м едбу да душ у мора ет:*.оригл нскв виш и м ајстор; она сс повлачи из гог ж м у ч л т а 1М'Г() и зази ва и зв есн о нераспоЈи>жен,е. Али м., а , ,:,и-ја сестр а, П ам ет, сав етује да се позове Ф роо. < . , , јС;(‘т М удр ост (каоније названа и С оф ија), која ( И(Ј б о ж а н с к е м и стер и је. Сдога се с л а ж е и пон чИМ(). ставља јед и н ст в о . С сдам лоних деви ц а отс:к»:. •,• 1а. рове Ф р о н есе н п о м а ж у јој. Оне о д н,е : к к ; п ј !а. лог д а направе к ола за пут по н ебу: тр еба м о . : мп: тајн е Н о и се и вољ у и ајви ш ег М ајстора. Г, : »п мча прави РУДУ, Д и ја л ек ти к а о сови н у; о б с поккал/ ;л Рсторика. А ритм етика, М узи к а, Г еом етр и ја, Астроио-мнја и зр а ђ у ју чети ри то ч к а ;ш. П ет чула у п р е ж у се у к о л а као коњ и. Ф р а н еса , Р а ц и о и П р у д ен ц и ја узди ж у се к роз све н еб ео к е с ф е р е д о Т ео л о ги је, к оја пије са извора б о ж а н с к о г д у х а (каит теп(е поут, с1тт ј1ат1Ш5 каизШ екпа — „ д у х о м и сп и ја У м, пијана од гутљ аја б о ж а н с к о г д а х а “). Ф р о н е с а и зл а ж е Н атурину зам и сао Т еол оги ји и м ол и је д а јо ј п о к а ж е пут ка замку „највиш ег Ј у п и т ер а “ (Д ан те: зотто Сго^е). М ора при том д а остави к о л а , к о њ е, али и Р ацио. На том је м есту (5 Р II 354) — а то је с р е д и н а д ел а — цезура. П еаник с е п р и б и р а за даљ е, у зв и ш ен и је певање. К р о з к р и стал н о н е б о Ф р о н е с а се успињ е д о Емп ир еја, сед и ш та а н ђ ео ск и х х о р о в а , б л а ж ен и х и Деве М арије. М еђу б л а ж ен и м а и сти ч у се Аврам, Петар,36 36 А л его р и јск а к о л а в ео м а су о м и љ ен а у X II и X III веку. К ард и н ал н е в р л и н е су то ч к о в и к о л а н а к о ји м а д у ш а путује у Небо (Х илдеберт Р1. 171, 163— 166). Је д н а к о л а су н а у к а (В алтер и з Ш ати јон а, 1929, стр. 68, с т р о ф а 22). С унч ана к о л а Овид и је ва и м ају као р уду гр ам ати ку , к ао осовину логи ку итд. (Јов. из Г арлан ди је, 1п1едитеп1а Оигтг (Коментари у з О видија), изд. Г. ОН15АЦВЕКТ1, 1933, сти х 121). — Д ан те описује тр и ју м ф ал н а к о л а ц р к в е : п оред десног т о ч к а п л еш у теолош ке, поред левог к арди н ал н е вр ли н е (Чистилигите 29, 121 и дд.). — Т а кол а и м ају ан тичке узоре (П арменид, ко л а муза), али и библијске (Језек. 1, 1 и дд.). 202
Пдвле, Лаврептије н В и п ц о т са Лере-поа. V Г,<*ж \<>\ иалатти ириказане су вечне идеје, узроци и оспове т и л етвари: дакле, и лепота Адописона, кудчурпа ф \ ч > Одисеја, Цицерона, Тифија, Ип.п. кс!, Ка*оиа. <>кИ п,ја И Других. Из јеДНШ' блиста.вог И.Шој,;, И П1 ;,о ток, из њега рска, а снс троје сл о , ж м т пнп, , истог сјаја. Ове еу троје ист(,т|>гмпи. ><«» , 5« . .и , ,,ч , (8Р II 373). Молбу Фр(«?есе бож ј<. ц.- п < ч , <м.> брава. Н аређује Н оиси да створи И.ј/ д -ч . ,т - : < ше, па на ту идеју утиекује гној ,•<:.,«. к присутне, како проиисује гкк. онпп н -, Ч‘;.,; . мазује душ у јодном машћу да Гж ј, .« :п <. >• неповољних утнцаја гшанета, крот ч и ; . : « да се проће на повратку. Натура сада оможе да приступи ш ж ц (>:ш : п, . •, најбоље материјале за станиште душ е, н . које м ож е да се мери са Нарцисом и А.и ;ш - о. < < , од њених небеских сестара прилаже дарове. Ча-** Фортуна, превртљива по свом пози-ву, показује се с-.ј своје најбоље стране. Фама доноси сензациона.тну иовост м ећу људе. 0 томе сазнаје и Алекто. Она садива све пороке и невоље човечанства у Тартар. Пошто при руци нема -новог Руфина, у б ор бу креће читава ова ћаволкжа чета. Али Н атура ,мобилише Врлине. Оне се суоротстављ ају Злу (као у П руденцијевој Психомахији). Нови човек Јувенис („М ладић“) излази као победник из сук оба. Зла узм ичу назад у подзем ни свет. Љубав и харм онија владају на земљи. Поља и виногради д а ју плодове сами од себе, р у ж а цвета без трња. V Ант иклаудијану искљ учени с у ф игура Генија и разматрање полне љубави и р азм н ож авањ а. Коректура у хриш ћанском смислу, к оја се осећала већ у Нарицаљки, појачана је. Оптимистички натурализам Бернарда Силвестра ипак је у својим основним цртама очуван. Стварање саврш еног човека д ел о је Н атуре. Њена ф ункција у хриш ћански засновано] и надсвоћеној, платонизмом и хум анизм ом оботаћ еној слици света X II века, који је створио прву љ убавну поезију новијих времена, м о ж е д а се схвати као покуш ај да се виталме снате и нагони укљ уче у бож анок и поре203
Дак. И у Антиклаудијану уочавамо ванхришћаиске еломонте: Христово дело опасења чини се да није иомогло; може помоћи само стваран>е новог човека; са н>им поиово долази Златно Доба. Црквену дошолу за штампање тај с1ос1ог итуегзаШ данас не би добно17. Д а би се историјски могла вредновати космогонија Бернарда Силвестра и Алана, која нагиње платонизму, мора се саслушати и иротив-речеЈБе цистерцита Ерналда од Бонвала (ЕгпаМ с!е Воппеуа1, умро после 1156) (РР 189, 1515 нап.): „У Богу ништа није било збркано и безоблично; јер материја света одмах је након стварања била обликована у одговарајуће врсте. Све што су филозофи учили о вечности света, о материји, светској душ и (коју они називају Иоуб), ставља се ван онаге и поништава се првим поглављем Постања™“. Ортодоксија је морала тако да гоеори. Али Ерналд од Бонвала обично се помиње само као биограф Бернарда од Клервоа. Историје средњовеко вне филозофије о њему ћуте. Његова коректна егзегеза није се могла мерити са Алановим духовним узлетом. § 5. ЕРОС И МОРАЛ Око 1140. Бернард из М орлеа, монах из Клинија, пише своју м оћну пакудну пеому Ие соШемрШ тигкИ (О п рези ру прем а свету). Н адахњ ује га дубока побожност која екстатично чезне за небеским Јерусалимом. Његов монашки ум, усмерен ка оном свету, са дубоком тугом уочава исквареност совог времееа. Жигошу се не само неверништво, содом ија и други пороци тог времена, него се проклињу и љубав и жена. У исто време Бернард од Клервоа (! 1153) доводи до најсуптилнијег и највишег развоја мистичну љубав према Мадони. Из истог времена (око 1150) потиче и једна378 37 Алан још и за Чосера и Спенсера важ и као ауторитет. Упор. Т1ге Раегге (^иеепе VII 1, 9 (уз упућивање на Тће Раг1етпепГ о/ јои1ез — Птичји парламент). 38 Ерналд репродукује Амброзијеву полемику против паганских космогонија (РЕ 14, 133—135). 204
латшкжа посма о д осам досет стр оф а — Љ у б а вн н ко н цил у Р см и р м о и у (Н е т и с т о п г) — која пам дајс ии пичап опис ер оток и х ор ги ја јодног л о т а р и н т к о т жоиског м анастира: то је слободоумл>е страстн. М оралнс норме хриш ћанства газе се наивно-О еститно. К ако ге три Бернарда о д н о се према тој „смашш ипцмји иути“ ? Морлејац ж ел и да за јо д н о с порок ом искојн -нп и м бав, а тиме и о сн о в н у си л у п р и р оде. Опај н« К.н*риоа продуховљ ује љ убав д о н ебеок е љ убави која јсзик снојих слика п р еу зи м а пз П есм с над )и’смама. Ж епа <с узди ж е на ниво М ајке Б о ж јс као н еб сск е даронате.ике радости. С илвестар на о с н о в у стари х п с г о ч н и х п з в о р а обнавља р ел и ги ози ош п ек ул ати вн у с.ш к у света на којој ЈМоуз к ао ж ен с к и П н еу м а Х аги он , у з посредован>е Физиса, и з с е б е и зд в а ја Бносс\ и Е р о са , так о да се плођењ е п о с в е ћ у је к ао др св н и м и ст ер и ј. С р сди н ом X II века н ал ази м о, д а к л е , у чети р и д ел а чети р и рљзлпчита става п р ем а Еросгу: а ск ет ск и и д еа л га проклин>е, нем оралност га п о н и ж а в а , м и сти к а п р о д у х о в љ у је , а ш о стшди п о с в е ћ у ју . С оп1ет рШ 5 типсП („ п р ези р п р ем а свету“) и с т р е б љ у је га: ал и га и т у е гз П а з типсП („свеобухјватност авета, п р и х в а та њ е св ета у њ егов ој с в ео б у хватности“) у к љ у ч у је . У б е р н а р д о в с к о ј м истш ди о д М ајке Б о ж је п о с т а је „вели к а п о с р е д о в а т е љ к а сп а сењ а која си н а о д в р а ћ а о д п р е о у ћ и в а њ а , т а к о ш т о м у пок азује с в о је м а јч и н о к е г р у д и 39“ . О на с е , д а к л е — к а о и МаШ га р 1ап% еп 5 — м е ш а у б о ж а н с к и с в ет ск и п р оцес. У х р и ш ћ а н с к о м о к в и р у о в д е с е зб и в а н е ш т о аналогно О и л вестр овој гн о си : у п р е д с т а в у о б о ж а н с т в у п р оди р е ж е н о к а п о т е н ц и ја . Т о ј е а р х е т и п н е св е сн о г , к оји К. Г. Јун г о зн а ч а в а к а о а н и м у . „ А н и м у“ , ка\ж е Јунг, „ ср е ћ е м о и с т о р и јс к и п р е ов ега у б о ж а н с к и м сизигијам а, м у ш к о ж е н с к и м п а р о в и м а б о г о в а . О ве си зи гије с е ж у , с ј е д н е с т р а н е , д о м р а ч н и х д у б и н а п ри м и тивне м и т о л о ги је , а с д р у г е с т р а н е у ф и л о з о ф о к е сп ек ул ац и је г н о ст и к а и к л а с и ч н е к и н е с к е ф и л о з о ф и је . . . 0 тим с и зи ги ја м а м о ж е с е м и р н о т в р д и т и д а с у и с т о тако у н и в е р за л н е к а о и п о с т о ја њ е м у ш к а р ц а и ж е н е . 39 Г. НЕ1БЕК, И ег К аГћоН ггзт из (Ф . Х а јл е р , К ат олицизам), 1923, 111.
205
1М ЈРО ПСКА К Њ И Ж Е В Н О С Т И Л А Т И Н С К И С РЕЛ1М1 ПЕК
Из те чињенице природно прончлади лак тл чак 1а . имагинација везана тим мотивом, тако ла је гжа ?ја свим местима и у свнм вромонима у вг-ткој' мери подстактута да сталио изнова пројшшра тај мотив01 То се дешава посебно у религиолнс> оксгатизоваиим епохама. „Да су овакве пројекције стнарпт! логаћајн а « е само традиционална мишљења ^гаг.олвани ставг> ви вере), доказано је нсторијским док\-к- л.гма. ОнИ наиме, показују да се овакве сизигије, са ~л .:р<>тио од традиционалног религиозног става, прокктују, и то у визионарском, доживљајном обликуи. У о°ом ^мнслу ваља схватитн и спекулацнје Бернарда од Клсраоа и Бернарда Силвестра. Али код овог другог жег.сл а компонента божанства истовремено је тагег уг‘иегаНотз, иХегиз т Јејеззи з, ИаШга ргае^пабШ з („мајка стварања, неуморна матврица, плодоносна Природа“). Као кроз отворену брану на тај начин у спекулацију хришћанског Залада поново продире култ плодности најстаријих времена. Увоћењем свештеничког целибата под Гргуром VII (I 1085) црква је за многе створила унутарњи конфликт, који се манифестовао у веома различитим облицима. Један енглески авештеник, који је писао око 1100. године, а кога означавају (као „Аноннм из Јорка“, залагао се за свештенички брак, јер он, како је тврдио, одговара бож јем урећењ у природе (М. С. ПВеШ с1е Ше — Књиж ице о препирци III, 1897, 645—48). На ову логичну миеао стално су се изнова позивалн у X II и X III ваку. Око 1180. Енглез Нигел Вирекер (№§е11иб ТОгекег) шппе једно О гледало будсега. (Зреси1ит зШИогит) у оолику сатир>е на студенте и монахе. Магарац Брунел хтео би — као касније Брат Ж ан дез Аитомер (Ргеге Јеап (Јез Еп1;оттеигеб) код Раблеа — да оснугје монашки ред који би био пријатнији од свих постојећих. Треба да буде дозвољена и женидба (5Р I 96): Отбгпе б е геИ дио р1асеГ и1 р е г зо п а зеси п б а Г о е б е ге регреГ ио зИ т гћг јипсГа сот ез. 40 40 2еп^га1ћ1аИ
ји г
РзусћоГћетарге,
206
1936, 264.
Шс јиИ ог<1о рггог еГ сопсШиз т рагасН.чо; Н ипс б.еи8 гпзШиИ е( (зепеблхН ег. Н ипс гп ретре(иит Ш сгеагт из еззе 1епепс1ит, Сигиз ета( депИот сит депИггсе теа. Д аљ е. у овом се р ед у и особа п редви ђа друга, Т ак о д а са в е з м е чврст заув ек в еж е за н>у. Он ј е п р е р ед о в а св и ју, у р ају почопи му л еж е; Господ осн бв а га сам изл и вш и благослов на њ. Д о в ек о д л уч и см о стога д а р ед се устанони овај, У њ ем у отац је мој би о и мати са н»им.
Критика целибата и монаппва добијала је нопу храну тиме што су се редови често међусобно нанадалн. Бернард од Клервоа у јодном гшсму опату Виљему из Сан Тјерија (СиЈИаише с!е б1. Тћ1еггу — Р1, 182, 909) прекорева претеривање V јелу и пићу код клинијеваца: „Јело за јелом долази на сто. Не једу месо; али зато узим ају шо две поргдије рибе . . . Све је припремљено с таквом вештииом да човек и после четири или пет јела још има алетит .. . Ко м ож е да наброји на колико се начина (о другим јелима да и не говоримо) опрамају и пргшремају само јаја, с колико се труда луиају, мешај»у, баре, ситне; час печена, час прж ена, час пуњена, час помеш ана са другам додацима, час појединачно долазе на трпезу . . . Шта да кажем о пијењ у воде, \кад се не допуш та чак ни разводњено вино? Откада см о монаси, сви имамо слаб стомак, па с правом треба да следимо савет алостола (1 Тим. 5, 23); само оно 'умерено', игго је ставио на прво место, ми изостављамо, не знам сам о з а ш т о . . ,41 Код обеда м ож еш да дож ивиш да се полгугхразна кригла пива односи три или четири пута; различите сорте више се миришу него што се пију; не испија се, него само проба, све док се после најстрож ег испитивања коначно не изабере «а јја ч а “ . П оред ф ине ироније св. Бернарда, слуш амо, међутим, и нескладне гласове. У полемикама X II века гаће и м ају непристојну улогу42. 41 О истој а п ост ол ск ој р е ч и го в о р и Б е р н а р д у 32. п р о п о в еди о П есм и н а д п есм ам а, п огл . 12. 42 Г. БЕС О У (Ф . Л ек о ј) у П о т а п га 67, 1943, 13 и д . 207
Св. Бенедикт је овај део одеће проглаеио сувипшшл И Допуштао га само за путовање. V Клинију у другој половини X века идгледа да је то правило напуште« о . То већ почетком XI века пружа граћу за манастир>ске вицеве. Од XII века ова ствар искрсава у полемнци измећу цистерцита и клинијспаиа. Ови други првима пребаиују да не носе гаће како би били спремнији за нсморал: на примср, у је шој иолемичкој песми о два монаха при пићу, к<>ји па крају насрћу песницама јелап на другог'*'. Та гема сс често обраћује. Она води ка једном важном и слојсвитом поглављу средшовековне литоратуре које се налази изван наше теме: критнка курије, клера, монаштва, која у песништву XII н X III века заузима тако значајно место*\ Н>у су поново на светло дана извукли енглески и немачки реформатори и употребили је као оруж је против Рима/,г>. Многи текстови само су захваљујући томе спасени од пропасти.
§ 6 . РОМАН 0 РУЖИ Тринаести век, време врхунца готике и схоласгике, важи као највећи у средњовековљу. Репрезентатавно пеоничко дело тог времена, Ром ан о руж и, стоји, мећутим, у ош тром контрасту према озараној слици те епохе, која живи у општој представи. Први део, који је око 1235. спевао Гијом де Лорис (СиШаите бе Иогпб), у четири хиљаде стихова развија љуоавну алегорију. Млади пеоник сања да у мају доспева до неког врта који је окруж ен зидом. У врту влада Амор,435 43 УУАЦТНЕН 164. 44 Примери код Олге Добијаш -Рождественски, Песме го~ лијарда (ОИОА БОВ1АСНЕ-НОЈВЕ5ТУЕ№ КУ, Иез роезгез дез СоИагдз), Париз, 1931, стр. 73”. — О монаштву у XII и XIII веку упор. А1ЛЗЕКТ НАТЈСК, КггсћепдезсћгсМ е ПеиГзсШапдз (Алберт Хаук, Ц рквена историја Немачке) IV, 325 и дд. 45 ЈО!Ш ВАЛ.Е (Џон Бејл, 1495— 1563), бискуп из Осорија (Овзогу). МаИћГаз Г1асшз (заправо Матија Влачић), рођен 1528. у Албони (Лабин, Истра, отуда „111упсиз“ као додатак уз име), Лутеров ученик у Витенбергу, умро 1575. у Франкфурту на Мајни.
208
окружен Радошћу, Младошћу, Великолушношћу. Младић опааи једну р уж у коју жели да \а>ере. Али она је окружена трновитнм жбу!вем, а чувају је Страх, Ствд, Оговаран>е н сроднс силе. Многобројни алето ријоки порсонал спречапа приступ. Овде ое ггрви лео, који је требало да будс крунисан добнј.нвем Ружс, изнонада прекида. Ноких чсгрдосет година касннјс дсло наставл>а прсводнлац и иоста Жан лс Мен (Јеап сЗе Меип), н доводи га до завршстка у скамнагсл хн љада стихова. Он проузима фабулу н гтавнс личности, но од н»их ствара носиоце шнроко рамраиате дидактике. „Тачка до које јс Гијому иајвишс стало обраћује се на грубо-ш тичан начии“. Наставл»ач жели да саолштавањсм \шене граће ,.ирсх:вегди ралум лаика . . . у оквиру хткантне лоуке о полној л>убавн“ (СКОВЕК). Ж ан де Мен увелико црпе из Алана. Поново срећемо богшву Натуру и њеног свештешгка Генија. Саовим супротно дворској љубавној поезији, чи ју је последњу жетву побрао Ги јом де Лорис, уподорава се на опасност од љубави. Природи јс стало само до размножавања. Ерос је устукнуо пред сексом. Мизогина литература средњег века -користи се за оштро одвраћање од брака, доказује се поквареност, чак радикална недостојност ж ена. Измећу тога налазе се поводи за екскурсе о трговини и тежњи за стицањем иметка, о пријател>ству, праведности, срећи; али и о нези лвпоте и понгпиању за столом. Једиа стара сводница прокламује еротски комунизам: ТоиГез роиг Гоиг е 1оиг роит 1оиГез. Свака за сваког и сваки за сваку.
Натура је као и у Алановој Н а р и ц а љ к и господарица Венерине ковачнице: Тоијоитг тагГеГе, Гоијоитг јотде, Тоијоитг вез ргесез тепоиие1е Рат депетасгоп поиие1е. („Увек чекић, увек ковачница, / Увек своје просторије обнавља / Једно ново поколење“).
209
О н а и зн о с и Г ен и ју с в о ју ж а л о у , о и и с у је стваралачко д е л о б о ж ј е , н а п ш р о к о р а сп р а в љ а (и р ем а Воетију) 0 п р а л ести н а ц и ји и п р о р о ч а н с т в у . Г ен и је чита ггроглас П р и р о д е . к р и т и к у је и л еал д е н и ч а н с т в а ‘г’| о д б а ц у је с о д о м и ју и за х т е в а п о л н у а к т и в н о с т б с з одм ор а. При том с е п о зи в а на В ер г и л п јо в а у т о р и т е т (В и с. 10, 69)-. Отта гтсИ атпог; е1 по5 сес1атгшз атотгг.
Љубав побеђује све; па уступимо л>убави и ми. И ли с т а р о ф р а н ц у с к н : ОиатгГ ВисоИдиез
сћегсћсгегх,
»Атоигз иат1 1ои1« г ^гоиистегг, »Е поиз 1а д.еиопз гесеиегг«. (,.Кад Буколике потражите, / 'Љубав све побеђујеГ у шима нађете, / И ми је морамо примити").
Богиња Натура иостала је помоНница успаљеног промискуитета, њено регулисање љубавног живота травестирано је у опсценост. Простодуишо лепршава еротика латиноког хуманизма, необуздан јуриш слободне омладине против хришћаноког морала, срозали су се на ниво сексуалног проовећивања, које је од ученог лажног сјаја и ћифтинске похотљивости кувало папрену чорбу из домаће кухиње. Како је то било могуће? То је одговарало либертинажи једне епохе која је наслеће античке лепоте разменила у ситниш академског појмовног цепидлачења. Јер у париским универзитетским круговима постојала је око 1250. једна јеретичка схоластика љубавног живота, која је, чини се, повезана са авероизмом47. Тома Аквински узео ју је на нишан у својој Суми против не146 Кад би она владала шездесет година, човечанство би изумрло (стих 19555); упор. уз то на крају поглавља наведени Шекспиров сонет. М. М. СОКСЕ (М. М. Горс), Ба 1иИе Соп1та депШез а Раггз аи 13* згес1е (Борба тгротив пагана у Паризу у XIII веку Ме1апдез Матгдотгпе^ I , 1930). Исти аутор, Бе Котатг де 1а Еозе. ТехГе еззепПеГ де 1а зсо1азПдие соигШзе (Роман о рижи Суштински текст дворске схоластике), 1933. _ О РАКЕ Бе тотап Ое 1а Возе ег 1а зсо1азПдие соигШзе (Ж. Паре Ронан о 210
..Илвеош сметени л»уди говорнли су против врлине полне умерености . . . Јер веза илмеЈп мушкариа и жене одрећена је на добро врсте. О но је, меБутим. Гм»жаиски)а од добра појединог оића . . . По оожјем иаре)>енл- мо воку су подарени органи ла ралмножаванл' V т<»м смислу можс се додати чагиинч г Господа прароли с љи.ма: Ра!>ајте се и миожите се. и паиуните >м.,л Жан де Мон је дитерата. нс фнлолт»ф; али и он . г лује у атмосфсри правна којн је Тома одЗаиива•>, није даклс ни у ком с;1\’чају ноки неоГигтлн ин »и. видуалиста. Поред многих других јерсси, дек р сгом >• осудом бискупа Етјена Тампјса (Епеппс Те:ир1еп пл Париза (7. март 1277) погођена је и она чнји р' гдасноговорник он био. знабожаца (Зитта согига %етНех, 3, 136):
Њ еној популарностн У др уш тв у хоаоч асника, бер и Ч осер тако забавно из Бата (В а 1ћ), која се
т о , мсЈп гим, нијс Иа> лн Iо. чијс х о д о ч а ш ћ с у К е т е р оиисује, н а д а зп се и ж ен а оглашава о в а к о :
Те11е тпе а1зо, 1о ујНпг сопс1и5Гоп Шеге таетпЂгев тааб. о ј депсгасхоип. Апб. јот тћпГ -ртојИ ша$ а ичдћ1 у-хпгодћ1? ТтизГеГћ пдћ1 гае1, 1ћеу шет паГ тааА јо г подћ1. С1озе ш ћо-зо шо1е, атт зеуе ћо№ ир апб. сЈоил, Тћа! Гћеу шете т акеб /ог ритдасхоип О / итте, апб оиг ћо1ће 1Мпдез зта1е \Уеге е е к 1о кпош а јетеГе јтот а та1е, А п б јот пооп о1ћет саизе: зеу у е по? Т ће ехретгепсе шоа1 шет И гз подМ 5о. Још неш то — да л ’ су разлози вам знани У к оју свр ху полни су органи, И ш та човеку створено је свашта? То, знајте, није створено низашта. Н ек тумачи се на начина триста — Д а створени су д а су тела чиста руж и и д в о р ск а схоластика), 1941. Друго издање, које није означено као такво, изаш ло је 1947: ^ ез Шеез е1 1ез 1еИте$ аи Х Ш е згесГе. 1,е Н от ап б е 1а Еозе. (И деје и књижевност у X III ве к у. Роман о руж и), Рец. у 5 реси1ит 1952, стр. 116. 211
________ _____________________ Од мокраће, и још — да су те стварпе Да разазнамо ж ене и мушкарие. И замислите само због тог цил>а1 Искуство добро зна — то није збил.а. (прсв
к
х
Р ом ан о р уж и нал&гио је б р о јп е чнт-л. >1и. V XVI веку, али нсто тако налали.тл су н ; л д ,‘Чи, 4 дела, која су 1о н о в а раш ирена .тахпа.; ' )\<и, ц1г ,м^ а њ у .48 0 ;]јек љеговнх мнслн м о ж е ла сс 'х с ; .| V р ј!! сннровом јеааи аостом сонету; А з јаз1 аз 1ћои зћа11 шатге. зо јаз! Ии-п пгои 'з? 1п опе о/ Гћте, јго т 1ћа1 шћГсћ 1ћои Аераги • Атт 1ћа1 јге зћ ћ1ооб. шМсћ уоипд1у 1ћои ?> : 'оц Тћои тау'зГ са11 1ћте, ш ћеп Хћои јтот утпн ' Негегп Ииез шгзс1от, ћ еаи(у апб. гтгсгеазе; \МћИои( (ћгз, јо11у, аде, апб. оШ с1есау: 1ј аИ шете тгтгсГед. зо, (ће (гт ез зћоиШ сеазе, Апд. (ћгеезсоте уеат гиоиШ т а к е (ће гсогШ агиау. 1*е( (ћозе шћот И а(иге ћа(ћ п о( таб.е /ог з<оге, Нагзћ, ЈеаШте1езз, апб. тиб.е, ћаттетпу ретгзћ: 1,оок, шћот зћ е ћез( епбоизШ, зћ е даие (ћее тоте; ХУћгсћ ћоип(еоиз дгј( (ћои зћоиШ з( гтг ћоип(у сћетгзћ. 8ћ е сагиШ (ћее /ог ћет зеа1, атгб театг( (ћегећу, Тћои зћои1бз( ртгп( тоте, п о( 1е( (ћа( сору бге.
Тако док венеш, никнућеш кроз чедо, Из оног што си му ти дао на дар; Свежину крви коју си млад предо Моћи ћеш назвати својом и ко стар. У том зе мудрост, лепота и срећа, А ван тога — лудост, страст, хладни гроб. Свет би нестао за шесет пролећа Кад би твојој мисли свак постао роб. Ти који нису право људско семе —
48 АпПс1агиИапиз је изашао 1536. у Базелу, 1582. у Венецији, 1611. и 1621. у Антверпену. Прво издање целокупних дела Аланових издао је БЕ У15СН (Де Фиш), Антверпен, 1654. 212
**т*ти*
• т
» џ.
т
т
-икмшмиц«
ј» 9т
■ ШШШФЧфШт-
шш/л*
-зишт
ц^дф -'‘вмЛмф 4&**!Шк ђшт
цишш ч.шии^ и
ПО ГЛАВЉ Е 7
вел М ЕТАФОРИКД § 1. М етаф оре п р еу зете и з п лови дбс — § 2. Метафоре по личностима — § 3. М е таф о р е с је л и м а -— § 4. Метафоре деловима тел а — § 5. М е таф о р е из позоришта
Своје истраживање оријентисали омо према систему учења грчке реторике. Из њених сисгематских појмова добили смо историјске категорије. Утолико ова књига може да се назове Иоуа КкеШка. Оцртали смо програм историјоке тоиике и тај метод показао се плодносним. Али и античко учење о фигурама изгледа да је могуће обновити. Најважнија „фигура“ је метафора (Квинтилијае VIII 2, 6). Метафора, ГгапзШго, значи „иреношење“. Стари пример је рга• Шт пд.е1, „ливада се смеје“. Човеков смех се „преноси“ на природу. Додајмо сада историјској топици историјоку метафорику. § 1. МЕТАФОРЕ ПРЕУЗЕТЕ ИЗ ПЛОВИДБЕ Почињемо једном метафором која изгледа безначајна. Римски пеоници имају обичај да писање неког дела упореде са пловидбом бродом1*I. За „писати песму“ каже се „развити једра, запловити“ (уе1а Ааге; Вергилије Сеог&са II 41). На крају дела једра се спу* штају (уе1а 1гаћеге; исто IV 117). Епски песшж плови 1 Овидије ТазИ (П разнични ка л ен да р ) I 3, II 3, III 789, IV 18. — А гз атапбх (Љ убавн а вештина) I 772, III 748 —' ТпзПа (Тужбалице) II 329 и 548 итд. — Проперције III 3 22III 9, 3 и 36. — М ан или је I II 26. — С т ац и је 8п аае (Шуме песничка грађа) V 3, 237. — О во је сам о м ал и избор ’ Ј’
214
М ЕТАФ ОРИКА
вел-иком бродом по дубоком мору, лиричар малим чамцем по реци. Хорације опомиње Феб (Оде, IV,
15, 1): РћоеЂиз ио1епГет ргоеИа т е 1оџт. УгсГаз е1 игЂез гпсгериИ 1ута, N6 ратиа Т уггћ еп и т рет ае^иот Уе1а Латет. . . К ад у зе х оно крвав да певам бој И слом градова — лиром ми звекну Феб Да не бих једра дизо мала Тиренским м ор ем . . .
У песничоким делима ,која се састоје од више књига, свака књига може да се започне „лодизањем“ једара, а заврши „апуштањем“. Крај читавог посла јесте упловл»авање у луку, уз бацање или без бацања сидра (Стације 8Иуае IV 89; ТкеВаГз XII 809; Шаз 1аНпа 1063). Песник постаје бродар, његов дух или његово дело-чамац. Пловидба морем је опасна, посебно ако бродом управља „неиокусни морнар“ (гисИз паи1а; Фортунат 1.ЕО 114, 26), или кад се обавља у „крхком чуну“ (пт оза јга^Шз т%епи кагса — „крхка барка духа преоуна пукотина“; Алдхелм ЕН1УАЕБ 320, 20). Понекад чамац мора да се проведе између стења (зегтопит сут кат т !ег 1одие1ае зсориЊз јгепаге — „провести чун беседа између гребена речи“; Енодије, НАК.ТЕЕ 1,3). Алкуин се плаши мороких немаии (Рое1ае I 198, 1321 и дд.), Смарагд узбурканих валова (Роегае I 609, 55 и дд.). Често прете неповољни ветрови и буре. Метафоре преузете из пловидбе првобитно шадају у поезију. Плиније гвише јерном песнику (ер VIII 4, 5): „Одреши ужад, дигни једра и пусти овог генија [свој дух] да слободно плови. Јер зашто да са песником не говорим поетски?“ Али овећ Цицерон је ове обрте унео у прозу. Да ли да употреби „весло дијалектике“, или да одмах дигне „једра говора“ (Ти$с. IV 5, 9)? Квинтилијан се осећа као усамљен бродар на дебелом мору (ргооет ш т уз књигу XII). Јероним раза215
шш>е нЈедра Ш1терпреташ!јеи (Р1, 25, 903 В)?. На место погодиог ветра за плошадбу код њога лолаш Саети Д ух (исто 369 0). Прудегицнје се надовезује иа Павлов бродолом и Петрово ходан»е по м<Јру (ВЕРСЛ1Д\ 215 и д. и 245). Та метафорнка је у читавом срсшвсч т*ку веома ранп*рена\ а и каокијс се дуго олржала. Данте започипде лруг\* кидиу Гт бе (С от а гп) метафорама брола: ргоетгштеШе га&опапДо . . . 1о ?ет• ро стшпа е <1отши1а 1а пиа паке ш с*г (1г рог?п; рег. сИд сИпца1о Гаг 1ипопе <1е 1а га р о п е а Гдга с1е! т(о АехМспо, еп(го т рс1ај>о (..... размишљајући као у лрологу . . . врсмс зс>»с и п р ти в а мој брод да илађс нз лукс, зато днгавпш вслико једро ратума у тре* иутку' својс жсл.с, иллатм на пучииу1*). Као искусан стилиста, Данте освсжава нстрошену мсггафору: он не употреблава обнчно, нвго једро на заднлм јарболу (агпт опе). Добро! Но чнталац ћс с гуравом Јшгати: како то да Дантс филозофски трактат уво.ш кориш* ћсгвсм навнгационс тсхнике? Потражићс савст у иеко.м коментару. И шта ћс наћи у најновијсм и иајучеинјем? „Ове слнке налазнмо и у предговору' Касијанових Разговора (СоИапопе$), који су у срсанлм веку били веома по:»нати“ (Булнслн и Вандели — ВИбМ ЕћП н УАМОЕПЛ, 1934). Да ли је Касијан (од око 360. до око 435. године), према томе, био омиљен Дантеов аутор? Он га у сваком случају нигде не помиње. Читалац доведен овако у заблуду мора претпо ставнти да метафоре пловидбе бродом нису могле да се преузму ни кз једног другог извора. Данте је, д о душ е, своју метафору увео речима р го ет 1а1 т еп 1е га81опап(1о. Аутору је та метафора потребна зато што је у уводима била традиционална. А управо ту тра2 Јероним себе у свом 1. писму упоређује са бродаром који готово да и није пловио морем, а сада је изложен олујама Црног мора. 3 Каролиншки примери: Рое1ае I 613, 20 и дд. (Ретки наутички изрази као што су паис1егиз [„бродовласник, капетан брода“), сатсезга [„врхови јарбола“], сагађиз [„лака лађа“1 рготгезга [„веранде“]; преузети из Исидора Е1. XIX 1—4) Л Рое1ае I 366, бр. VI 1; исто 517, 955. — РоеГае II 5, 23* III* 86 175; 487, 508; 611, 41; 674, 1021 и дд. ’
216
дицију покушали омо да учишшо видљнвом. Тумач Дантеа морао би да је познаје. У вези са уводом у „Чистилишту" (I, 1 и д.): Рет с о гге г тГдИог асдиа а\га 1е ае1е Ота1 1а паагсеИа 6е1 тго т дсдп о З а п ут по бољ им водама ће сада мог д у х а чамац једр а разапети
указивало се на Проперција (јпцени сутВа — „чуи духа“ III 3, 22). Данте га не познаје и није морао да га познаје. „Чун духа“ већ је у касној антици огшгге место и средњи век то бриж но конзервише*. Л;ш ако то не зна, коментатор посеже за Проперцијем, као у некој другој прилици за Касијаном. Он би, позивајући се на Гетеа, могао да одврати: А1зо &аз
У Јат е
VегЂтесЈгеп, (Газ егпзГ Рторетг тгсћ ћедегз1ет1?
То дакле било би зло, што Проперцијем се негда одушевљавах?
Не, то никако није зло — сем ако се при том Данте не прогласи читаоцем Проперција. Тиме се, наиме, кривотвори историјска перспектива. Од Дантеа се ствара хуманистички заљубљеник у римску елегију, он се одваја од поетско-реторичке традиције латинског средњег века. Н а почетку Раја (2, 1— 15) још једном се наутичка метафорика јавља грандиозно потенцирана: 0 Vог сће згеГе гп ргссгоШГа Ђатса, ОезШетозг б.’азсоИаг, зедиШ БгеГто а1 тго 1едпо сће сапГатто иатса, ТоттгаГе а •пиеб.ет И иозЈтг 1Ш: N 011 уг теПеГе гп ре1адо, сће, јотзе, Ретбепбо т е тгтатгезЈе зтаттШ.
4 Међу малобројним примерима наутичке метафорике које смо навели, већ смо нашли изразе зеттопит сутћа („чун беседа“) и гпдетг Ђатса („барка духа“). Постоје и безбројни други.
217
Е В Р О Н С К А К Њ И Ж Е В Н О С Т И Л АТИ Н С К И СРЕДН.И ВЕК
Е’асдиа сћЧо ргепс!о дга т аг тгоп $г согзе: М т ега а зргга, е соп<1исетг АроИо, Е поие М изе т г б-гтозГгап ГОгзе. Уог аИгг росћг сће бггггазГе И соИо Р ег 1етро а1 ра п б е И апдеН, бе1 диа1е Угиезг дгн т а п оп зеп игеп за1о11о, М еИ ег ро1е1е ћеп р е г 1’аИо за1е У о з г г о паогдго, зетиапбо тго зо!со Б т а п гг а 1’асди а сћ е тНогпа ециа1е. О ви, ш то ж ељ и и слуш ањ а у чамцу малену већ испловисте за мојим бродом ш то пјесм ом д а је правац прамцу, окрен’те натраг к обалам а својим! Не и зл а з’те на пучи н у јер ћете, губећ ме, поћи кривим путем којим. Водом, куд п ођох, нитко још не крете: М инерва п уш е, А п ол он ме води, девет ћ е М уза кола д а ме сјете! Ви други ријетки, ш то у првој згоди пр уж асте врат спрам анђеоске хране, с које се ж и в и ту ал’ сит не ходи, м ож ете спустит чун у воде слане и поћ за мојим браздам а још прије нег ш то од воде бу д у изравнане.
На крају Б е с н о г ње) каже се:
О рланда
(О г1 а гк1 о Р и п о з о ,
46. пева-
Ог, 8е тг тозГга 1а т га сат1а И ието N 071 е 1опГапо а бгзсорНтзг И рот1о; 8Г сће пе1 Шо г иоИ зсгодИет зрето А сћг пе1 тат рет ГапГа ига т ’ћа з с о т г о ; Оие, о <Н поп Готпат со1 1едпо гп1ето, О б ’еттат зетрте, еЂЂг дга И угзо зт оП о. Ма тпГ рат бг иебет, т а иеддо сеНо, Уеддо 1а 1егга, е иеддо И Шо ареН о. Ако је мапама взеровати овим Близу већ зе лука, плова мога мета, 218
М ЕТЛФ О РИ К А
К уда сум њ ах да ћ у игда да допловим, Јер чеш ће ме бура са лииије скрета, И м иш љ ах рибе ћ у тијелом да товим, И л’ ће с крњом лађом свршити се сета. А л ’ сад мним е видим, та видим у ствари, Зем љ у и обалу у цвијећа шари. (Ј1. Ариосто, Б и јесн и Р оландо. Витеш ки еп у 46 пјесама. П репјевао на српски Драгиш а Станојевић, свеска четврта, У Б иограду 1897, стр. 209.)
И Едмувд Опвнсер на крају В и л и н с к е к р а љ и ц е VI 12, 1) даје развијану метафору брода 1Којим ћемо упловити у луку: (Р а е п е О и е е п е
Бгке аз а зМ р, Нга1 Гћоидћ 1ће О сеап гиуб.е БггесГз ћ е г со и гзе ип1о опе сегГат е соз1:, 1з те1 о ј т а п у а со и М ег гптб.е апб. 1уб.е, ШИћ гићгсћ ћ е г гп т деб зр е е б гз 1е1 ап б сгоз1, А п б зћ е ћ е г зе1је гп зГоттте зи гд е з Гоз1; Уе1 т а гк т д т а п у а Ђогбе, апб. т а п у а Ђау, 51Ш УЈгппеГћ гаау, п е ћа1ћ ћет со т р а ззе 1оз1. Кгдћ зо И јатез гпИћ т е т 1Мз 1опд гаау, УЈћозе соитзе гз ој1еп з1ауб, уе1 пеиет гз аз1тау. („Као што брод, пловећи ш ироким океаном / и стремећи ка некој одређеној обали, / наил ази н а многи супротни ветар и струју, / који заустављ ају и ом етају њ егову крилату брзину, / а он сам се ваљ а на бурним таласима; / и пропадајући и пропињ ући се / и пак и д е н апред, н е губећи свој смер: / Тако је и са мном на том дугом путу, / чији се ток често прекида, али никад н е скреће с правца“.)
§ 2. МЕТАФОРЕ ПО ЛИЧНОСТИМА За Хомера је бекство „салутник“ уж аса ( И л и ј а д а 2); ужас је син Ареса ( И л и ј а д а 13, 299); заслепљеност (Ата), најстарија кћи Зввсова ( И л и ј а д а 19, 91). Пиндар5 музе назива кћврима сећања; кипгу децом
9,
5 Б01Ш 8Е1РГ, Ргпбатз 51И (Д орнзајф , П индаров 219
стил),
'п л ч л н т д л - И Л А Т И Н С К И С Р Е Д Њ И
ВЕК
облака; вино сином лозе; песме кћерима муза; Хиорис мајком зловоље итд. Тек ретко Пиндар иде даље од генеалошке повезаности. Етна је „дадиља оштрог снега“, закон „краљ над свима“ (\шор. Херодот III 38). Есхил строго васпитање назива мајком успеха (Седморица 224), чаћ „братом пламтеће ватре“ (исто 494) , прашину „суседом и братом прл»ав1птине“ (А%. 495) . Последње Епаминондине речи биле су: „Две сам бесмртне кћери оставио, Леуктру и М античеју: Од Хомера до Есхила ове метафоре делују као продори архајског песника-видовњака ка визионарској слици. На њено место у римској елоквенцији долази бледа рефлексија. У Реторици посвећеној Херен ију наводи се мгудра реченица (II 22): Отпшт таЊгит зшШНа ез1 та1ег („Лудост је мати свију зала“). Према Цицерону, све су уметносги и науке „пратиље и слушкиње“ (сотИез е1 тШзГгае) беседникове (Ие ог. I, 17, 75). Заслужује прекор, дакле, о«а реторика која правну науку придодаје елоквенцији само као слушкињу и собарицу (апспШа, ресНзециа — „слушкињица, собарица“, Бе ог. I 55, 236). Хорације корист назива мајком праведности и правичности (8а1. I 3, 98): . . . ХЈИШаз, гизИ
ргоре таХет е1 аециг.
. . . Корист, што правди је готово мати и праву.
Квинтилијан уважава као беседника само човека који је морално добар и додаје: „Сама природа не би била мајка него маћеха (поп рагепз зед. поуегса) да је човеку подарила језик да би га он употребл>авао у злочиначке сврхе (XII 1, 2).“ Те мајке, маћехе, пратиље, слушкиње и надничарке римске реторике имале су у средњем веку непрегледно потомство. Њима се придружују оријенталне личне метафоре из Библије. „Гробу вичем: ти си отац мој; црвима: ти си мати моја, ти си сестра моја“ (Јов 17, 14). „Кад ће се устајати на птичји глас и престати све пјевавачице [= кћери песме]“ (Проп. 12, 46). Код Псалмисте 6 УАИЕКУ ЦАКВАТЈВ, Т есћпгдие ка), 1932, 138.
220
(Валери Ларбо, Т ех н и -
се сусрећу милосрће и истина; праведиост и мир се лубе: тГзеНсогсИа е1 уегИаз окуГауегип! з Љг; јизННа е1 рах озси1а1ае зипГ („милост и истина срешће се, лравда и мир иоовубиће се“ Псал. 84, 11). На основу овог места оредши век је исплео онај, у многим верзијама раапрострањетI, „еукоб Божјих Кћери око Душе Човокове пред божјом Судачком Столицом“7. V Јеванћељу Јовановом 8, 44 ћаво се назива оцем лажи (у Вулгати тепАах е1 раГег ејиз — „лажа и отац лажи“). Много сличних примера може да се наће у Библији. Античка и библијска употреба сливају се оцда у патристичким списима у једно. Стрпљивост је, по Тертулијану (Ве раНепНа — „0 стрпљи(вости“ 15) а1итпа ИеГ („храњеница бож ја“). Јордан он назива судијом (агВпег) границе, слова тсНсез си81од.е8гегит („показивачима и чуварима ствари“, Аро1. — Одбрана 19). Поново, дакле, можемо да пратимо како се античконпагански и библијски стилски облици сусрећу и мећусобно појачавају. Личне метафоре су за стил паганске каоне антике исто тако значајне као и за црквене писце. Код Клудијана су Фидес и Клеменција сестре (Ие сопзиХаШ 8НИскот$ — 0 Сшлихоновом конзулату II 30). Грамзивост је мајка злочина (исто, 111), частољубивост дадиља грамзивости (исто, 114). Пошто су аистрактни појмови махом женског рода, личне метафоре се углавном односе на женски род. Тако у средњавековеим поучним песмама о врлинама и пороцима налазимо основе за једну „генеалогију морала“. Понекад родбински односи нису сасвим јасни. Д а ли је славољубивост сестра, унука или кћер охолости? Теодулф (РоеШе I, 449, 175) то оставља нерешено, 8еи зотот езГ ејиз, зеи перпз, јШа згие. В ољ ’ те д а сестра је њ ена, в ољ ’ унука, вољ а те кћерка.
Код Хуга Сотоовагине (Ни§о 8о1оуа§1па 5 Р II 226) Симонија се јавља као мајка курви. Као мајка мржње, што је родила завист, 1га (,,срџба“) је баба (8Р 7 Ш АБТНЕН 87 и 221.
221
327). Оцде см о на граншш бурлескиог. Ту граннцу ш алспн се прскорачује Матеј од Вандома кат кашад, назива „маНехом грули" (РЕ 205, 973 нап ). Нова му шгка лична метафора срслн>сг века јесте штитоноша (ап т цгег). Као такав пснтамстар у елеш јском стиху стаје ул свог господара, уз хексаметар <Р1. 205, 977 С). Личну м стаф орику рало |с улотребл«авао и Данте. Бслаква (ВсЈас^иа) с с покадује немарннјм „негоди да је ли јеност посестрно" (Риг%. 4, 1П ). Шех ти час је ..ид с д у ж б с дан а сл уж бсн и ц а шеста" (Риг%, 12, 81). Рефлсктоваин драк је ..ко ром ар који натраг ку!ш крочн" (Р аг. I, 51). П ритокс реке П о су н<на „дружба" ( /« /. 5, 99). Љ удска ум етност је ..бож ја уиука . јер је кНн П рироде, а ова кКи б о ж ја (/н/. П, 1105). Ф илодофокн ком ентар своји х канцона Дантс одначава као н»нховог „с.пчл" (С от -. I, 5, 6). V Ч н с п и ш ш х (21, 98) Стапије Е н е и д у надива ев ојом ..дојн;ш м “. Пре циозно је кад у Д ан теов ој канцонн Т ге д о п п е („Три жене") ч ујем о да А м орс има тетк у по имену Дригура
(Ппиига). Као и м ноге др ут е карак теристик е сре;ш>овековног стила н лнчна м етаф ор а почш ве да живи нов ж ивот у ш панском XVII веку. К од Гонгоре (8о1е4ас1 $е&1шс1а 521) К упидон се назива ш е ш с!е 1а еври т а: „унук пене" (јер је син В енери н). Т о је игра „кончетнма". К од К итса (Ос1е о п а С гесГ ап У гп — „Ода грчкој вази") лична м етаф ор а ф о р м а л н о постаје поиово клаоинистичка, али са м одер н ом душ евном садрж и ном : Тћои зНП итггаиГзћЋ ћ гт е о/ дтеСпезз, Тћои ЈозГег-сМШ о/ зНепсе апб. з1ош Нтпе. . .
(„Ти недирнута невесто мирна, / Ти посвојче тишине и успореног времена .. “) У личне м етаф оре треба убр оји ти и схватање књиге као детета. То потиче и з П латоновог учењ а о Еросу. У С и м п о с и о н у Д иотим а к аж е д а свим људима влада сн аж н а љ убав према слави и бесм ртности . Многи покуш авају да се овековече стварањ ем дец е, д р у ш мећутим „стварају у душ ам а јо ш виш е него у те222
лима". Такав човек иде наоколо и „тражи оно лепо \ чему би могао да створи потомство“. Налази га у лелшм телима, која су повезана с ллеменитим душама. Кад нађе „лепо“, из опхођења са њим настаје духовно потомство. „А свако би“, наставља Диотима, „радије видео да му се рађају таква деца нето људска, кад погледа Хомера и Хесиода и друте добре песнике, завидећи им што су за собом оставили такву децу која им пружају бесмртну славу и памћење . . . “. Дела песника су, дакле, њихочва деца. Та слика се у старом веку не јавља често. Катул песме назива с1и1сез М и заги т је1из („слатки плодови муза“ 65, 3). при чему м ож е да се мисли на децу, али и на плодове са дрвета. Овидије је недвосмислен (Т пзг . III 14, 13): РаИаб.15 ехетр1о бе те зт е таГге сгеаГа Сагтта зипГ; зИгрз ћаес ргодетезоџе теа. Паладин следећи пример, без мајке на свет их донесох — Песме; то пород је мој, дечица моја су то.
Овидије употребљава ово поређењ е више пута (ТгШ . I 7, 35 и III 1, 65) и свакако је допринео његавом ширењу. П етроније (с. 118) уводи нови обрт: педце сопсгреге аШ еА еге рагШ т т еп з ро1е$Г т з г . . . („дух није кадар нити да зачне нити да донесе плод уколико н и ј е . . . “). Тиме је р а П и з („нород, дете“) као ознака за пеаничко дело уведен у латински и романски језички фонд. Синесије (бупебшз) саопштава да је он рађао књиге, делимично са узвишеном филозофијом и с поезијом, која станује у истом храму, делимично, међутим, и са вулгарном реториком (писмо 1; упор. писмо 141). За латинаки аредњи век посредник је вероватно био Овидије. Јоован из Анвила назива своју песму на почетку дечаком (241): КазсИиг е1 рието иадИ поиа радгпа иетзи. Нова се страница рађа и стихови кмече мал&шни.
На крају је ословљава као дете свога духа (8Р I 392): 223
европ ска
књ иж евност
и л а т и н с к и с р е д н .и в е к
О 1опдит вГибИ дгетго пи1гИа 1одаИ 1пдепп рго1ез, тибгз еГ р1еЂеге 1Ње11е, 1псо1итГ8 игиаз. Ти, што одгајах те дуго на учених студиј а кри.ау, Породе духовне муке — о књижице невешта, проста, Жива ми била и здрава.
Та метафора је у ренесаиси и барсжу веома омиљена. У елегији П јеру Лескоу (Иегге 1хбсо1) каже Ронсар: Је јиз зоииепГез јогз геГапсе б.е топ рбге Уоуапк цие Уагтагз 1гор 1ез беглх јтез б’Нот$ге. („Мој отац превршио је меру у куђењу / када је рекао да ја превише волим две Хомерове кћери“.)
Агрипа Д'Обиње (А§прра с1'Аиб1§пе) ословљава у прологу дела Т г а ^ и е з (Трагичари) своје дело као раиуге епјагМ („сирото дете“), а авоје рано дело Бе РгШ ешрз (Пролеће) назива ип р и е е1 р1и$ Неигеих агпе („Лошијим, али орећнијим првенцем“). У веома проблематичној посвети Шекопирових сонета Мг. XV. Н. се назива 1ће опИе ће^еИег о ј 1кезе т зт п^ зоппеГз („једини зачетник следећих сонета“), где Не§еИег, мећутим, не означава песника, него инспиратора (духовног оца) сонета. У једном сонету (77) од пријатеља се захтева да своје мисли — 1ћозе сћГШгеп пигзШ, (1е1тег’<1 јгот Хћу ћгат („ту децу коју је однеговао и створио твој ум“) — повери бележници. У једном хвалоопеву „девичанској краљици“ Елизабети, Бејкн употребљава реченицу: ^епегаге еХ Ићеп, ћитапа; сгеаге е1 орега, т ут а („раћање и де«ца, то су људаке ствари; стварање и дела — бож анске“)8. Сервантес свог Дон Кихота назива у иредговору М јо <1е тг епХепттГепХо („чедо мог духа“, Мигел де Сервантес, Велеумни племић Дон Кихот од Манче, I. Прев. Б. Поповић, предшвор Сретен Марић, Београд, 1968, стр. 31). Остајемо у кругу истих појмова кад код Џона Дона (Јоћп Боп8 Е. М^ОЦГГ, ЈРг. Васоп ипб зете (^иеИеп (Е. Волф Фр. * Бејкн и његови извори) I [1910], 35. '
224
!1с) налазимо: (ке т1$1гез5 о ј т у уоШк, Р ое1гу. . . , (ке \тје о ј т т е а$е, ВШ тку („ЈБубашшца моје младости, П о ези ја . . . , ж ена зрелог доба, Теолош ја“)°- То иодсећа на Синесијеве обрте. Маринистички лиричар Томазо Стиљани (Т о ш т а зо б1т§Нат, 1573— 1651) иише свом иријатељу: С оррт г. го уо ’ т т е пооеП а Паг1е. ТаГога, 1еддо гп рагГе Сгб сћ е б.е1 ует ји баг б и е дгесг зсгШ о: Та1ога, т г 1гадШ о Ве11’а1т е т и зе а11’аг1е, Е б о со п сер о 1п т еШ е О р а Н о ггзсо т сатХе.
(„Копини, хоћу да ти јавим новости о себи, / Некад читам оно / Што су као истинито написала двојица Грка; / И тако се некад пребацујем / Од узвишених муза ка вештинама, / Па ил’ зачнем у духу / Или рађам на папиру“.)
У предговору за своје распраове о баони Лесинг пнше: „Пре извесног времена бацио сам један критички поглед на своје списе. Довољно сам их дуго био заборавио, тако да сам могао да их пооматрам као туђ пород.“ „Синовима духовитости“ назива Фридрих Шлегел романе у својој Луцинди. Манцони у предговору својих Р гот еззг 8 р о $1 утпотребљава као формулу скромности цие$ 1о тго гогго раг!о („тај мој сирови пород“) у архаизујућој намери. То је било 1827. године. И сте године пише млади Ранке из Беча о својим студијама. Сваког јутра у 9 је у библиотеци да би прорађивао извеш таје из Венеције. „Овде проводим дивне и слатке заљубљене часове са предметом своје љубави, једном лепом Италијанком, и надам се да ћемо створити чудо од детета, једног Романогермана. Потпуно исцрпен диж ем се у дванаест“ (1иг ег^пеп 1 ,е1>еп$%е5с к 1с к 1е — О сопственој биографији 175).9
9 Изд. СШЕНЗСЖ, 1912, II 106. 225
§
3. М Е Т А Ф О РЕ
С
Ј Е Л И .М А
Оне нису стране антици. Пшвдар за своје иесништво с похвалом каже да о»но доноси нешто за јело101. Есхил је овоје трагедије назвао „мрвицама са великих гозби Хомерових“ (према Атенеју VIII 347е). Плаут и Цицерон употребљавају ергпае (,,гозба“) мстафорички. Реч сатира (заХига) значи „чииија са мешаним јелом“. Млечну храну за почетнике има Квинтилијан II 4, 5. Али за метафорику јела гла!вни извор је Библија. У хришћанокој религији кушање забрањеног (воћа и једењ е тела Христовог чине драматичне цезуре. Блажанима се оматрају они који гладују и жећају. У Јовановом јеванћељу (4, 13 и д.; 6, 27) разликују се земаљока вода и вода вечног живота, пролазно јело и јело дш регтапеГ т у и а т аеГегпат („које остаје за вјечни ж ивот“). Н овопреобраћени хришћани упорећују се с малом дедо(М која пију млеко, али још не једу чврсту храну (1 К ор. 3, 2; 1 Пет. 2, 2; Јевр. 5, 12 и д .и). Црквена литература варирала је овакве и сличне слике на најразличитије начине, што овде не можемо да пратимо. Само да укаж ем о иа то да Августин оматра да је оваква метафора јела на месту. Човек који учи има неш то заједаичко са човеком који једе; обојици храна мора да се учини укусном уз помоћ зачина: тГег зе каВепГ поппиИат $IтШш&тет уезсеШ ез а Ц и е ШзсеШез; ргор1ег ја$1Ша р1ипт от т е!т т грза, $т е д т ћ и з у т г п о п ро!е$1, аИтеп1а сомПегиЈа $ип! („има неке сличности измећу оних који једу и оних који уче; пошто је већина намирница неукуона, ваља зачинити и оне без којих се не м ож е“, Ие Лос1. сћг. — О хриш ћанском учењ у, IV 11, 26). Бог је за Аввгустина т !е п о г сЉи$ („унутарња храна“, Сопј. — Исповести I 13, 21, 5), исгина је 10 Б 01Ш ЗЕ 1Р Г , Ртаагз 8П1 61. 11 О м л ек у у хр и ш ћ ан ск и м сп исим а уп ор . Б 01Ш 5Е 1Б Т , О п5 АГрТгаЂеГ т М узП к ипб. М ад ге (А лф абет у мистици и м аги ји ) 218 и д. — Ј ед а н текст и н д и јск е ф и л о з о ф и је гласи: „Свеж е направљ ен маслац од м л ек а сав р ш ен ства“ (КагиаГуа-паиапИа). Н ЕШ Ш СН 21М М ЕК, Б е г УЈед ги т ЗеЉ зГ (Х ајн р и х Ц имер, Пут к а себи ), Ц ирих, 1944, 56. ^ 226
храна (сп>. с1еГ XX, 30, 21) тг јело (Сопј. IX, 10, 24, 12). Авгуспш и са употрсбом појма зачињавати (солити) стоји у библијокој траашдији (нпр. Кол. 4, 6: зегт о \>ез1ег зе т р е г т за1е 5 и сопсСпт — „ријеч вапта да бива свагда . . . сољу зачин,сна“), коју онда ионово срећемо код Валахфрита. Он своје ггрозно Ж итије св. Гала озиачава као ацгемГе ри1теп1ит („савачки оброк“), који хоће да зач-ини сољу, то јесг да метрички обради (РоеГае II 428, VI, 4, примедба 5). Библијског је порекла и означавање хриш ћанокс науке као обеда (соепа т еа — „моја вечера“, Ј1ука 14, 24; соепа тај*па Ое1 — „велггка вечера Б ож н ја“ , Откр, 19, 17 и др.). Одатле нроизлазе обрти као 1исЦег разШ з („светлоносна паш а“) код П рудонција (РвусНот. 625), сепа 8р ш 1аИз („духовна гозба“) код В алтера из Шатијона (М огаИ зск-заН пБсће СесИсЈие еб . ЗТ В Е С К Е К , стр. 101, стр оф а 7). Гргур Велики назива Августинове списе пш еничним браш н ом , а своје сопствене мекињама (М СН ЕргзС II 251, 30 и д д .). Један песник из IX века у п о р еђ у је Х ри стово учењ е са об р о к ом који даје ж ивот и к о ји је зачињ ен м едом , уљем и црним фалернским вином (РоеШ е III 258, 49 и д д .). Али и световно знањ е означава с е као храна. Реч јегсиШ т („послужавник, јел а п ор еђ а н а у круг, р е д о с л ед јел а“) употребљава се за то к од В ал ахф р и да (Р о е 1ае II 334, 27) и к од А рнулф а, а у то р а ВеИсге с1еп (Р а зо н о д а учених) Ш 7 2, 216. Е уп ол ем и је заврш ава д р у гу књ игу своје М есијаде с н адом д а ћ е њ егово д ел о би ти м леко за н еж не, а к репка хр ан а за сн а ж н е. М удр ост грчких филозофа точи се, п рем а А рхи т рен и ју (5 Р I 354), у пехарима. К рајњ е р етк а ср едства за у ж и в а њ е гохмила Сижебер у д ел у Р а ззш Ткекеогит (стр. 47). Он се налази у п алаш Ф ил озоф и је, м еђ у хр и ш ћ ан ск и м пеоницим а који п р и л аж у богате дарове: 123
^тгЉег еГ регеГгит б.а1 бгиез, стпата, созГит, Нгс ргрег, ћгс 1азег, 1агдгог грзе 1аиег. ОјјегГ Шс ти1зит, Нг соптз те11е Ра1етит, Е г сеНапГ иИгео деттеа иаза тето. 227
1р$е јегатп Итрћат Цдпо (е$1аае реШат, ХЈпАе тапил ипс(ам ипс(адие 1аћга 1аиеп( 123
Ђумбир обилато дели и ребрац. па цимет и костум, Тај бибср даје. т«Ј смл», да&ер — нлг дарујем }а. Овај медбвииу иуди. тн зачмимгш мепом фалериац. С иимлм што блиста ко жар сЈајни се иадмеће врч. Ја ћу у дрвенои чабру нл' тестиЈи воду приноскт Клиску да атрали б« иаст с руку и усница ту.
Стих 123 реге!гит = ругеАкгоп „бсртрам, бертрамов корси‘‘ (ОшииЈс н др\ти; Исцдор В( XVII 9. 7-*>. сгих 124 1а*ег = „сок бнлже 1а$егр1с1шпм (И Е(. XVII 9, 24); 1ауег инока билла" (РНп. N. Н. 26, 50; не иосгоји код Исидора). Овдс нма.мо узорак — и :*ато наводим тај примср — „дскснчке*4 посдије која уонште ннјс тако рет« ка, нли ,'Всрсификонанс лексикографије,?’* пишу се стнхош! да бн могле да сс употребе ретке, код глосографа забслсжсне речи. Сличне играријс омиллие су у грчкој кл*нжеш1ости почсв оа краја IV вока нре Христа . Развој ове, као и сваке друге групс метафора показује две фазе. V првој се традиционални фоид преузнма мехашплси, нди се пак обогаНује само адитивним гомнлаЈБем. Од XII века, међутим, ои се дија* лектички расцепљује. Удмимо, на лример, млеко, које је као духовна храна неопходно и код пагана и код хришћана. Ако га боље погледамо, оно се „распада", како каже Атан из Лила 210, 240 В) на три оупстанце: водњикаву течност ($егит — ,,сурутка“), сир и маслац. У Библији се, тако, хришћанско учење (6.ос1гхпа $асга — „свештено учење**) „атегантно*4 пореди са млеком. То је, наравно, указивање на троструки смисао Светог писма: историјсоси, алегоријски, трополошки. Водњикава течност преаставља историју: супстанца и једне и друте је проста, уживање123 12 ЕНИбТ 8СН1ЈЕ2, Сотопа диетпеа 223. 13 СНК15Т-ЗСНМШ II 1 (1920), 116 нап. 3. Карактеристична имена су Леонида из Тарента и Ликофрон.
228
М ЕТА Ф ОРИ КА
у њима незиатно1/‘. Сир (алегорија) је чврста, садржајна храна. Маслац тропологије најслађе прија „духовном непцу“ (раШ ит тепНз). Теолошко раздвајање млека окончава се код св. Фрање Салешког: 51 1а сћагпе ез 1 ип 1аИ, 1а АеУоНоп еп езI 1а сгезте („ако је милосрђе млеко, побожност је његов кајмак“, ГШхосћкДшп а 1а \Те с!еуо1:е — Увоћење у побожан живот I, погл. 2). Данте је посебно богато разрадио метафорику јела1415. Његов С опугуго је гозба за све оне који су жедни знања, тог „хлеба анђела“. Данте, додуше, сам не седи за том „блаженом трнезом“, али он сакупља мрвице које са ње падају (I 1, 6— 10). Он сервира канцоне у з које се служи коментар као јечмени хлеб (Јован 6, 13). Област ових слика код Дантеа нећемо дал»е да следимо. § 4. МЕТАФОРЕ С ДЕЈ10ВИМА ТЕЛА Алан, видели смо, м ож е да говори о непцу духа. И то је каони плод јерне дуге метафоричке традиције. Једним помало претераним сликовитим језиком Платон каже да дијалектички метод благо извлачи „око душе затрпано у варвароком блату“ (Држ. 533с1)16. То „око душ е“ отада је постало омиљена метафора коју срећемо како код паганских17 тако и код црквених писаца. У таквој примени ©ид физичког сика преноси се на опособност духовне спознаје. Слољним чулима придружују се унутарња чула18. Очима се при14 Тако средњи век оцењује историју.
15 Нипдет ипб. ИитзГ а1з МеГарћетп Ђег Оатбе („Глад и жеђ
као метафоре код Дантеа“) сакупио је Валтер Науман (УЛАЛ,ТЕК ИА1ЈМАНН) у НГ 1940, 13—36. 16 Уз то Р. ГШЕВЛАКВЕК. РШ оп (П. Фридлендер, Платон) I, 1928, стр. 12. 17 Нпр. Цицерон Ота1от 29, 101. Лукијан, ЈАКОВ1Т2 (Јакобиц) I 239. 18 Систематски код Оригена. Упор. Н. ХЈ. V . ВАЛТНАЗАК, Отгдепез. Егп АијЂаи аиз зетеп УЈеткеп (X. В. ф. Балтазар, Ориген. Једна конструкција из његових дела), 1938, 319—80. — Упор. и КТЈКТ КАНКЕК, Еа босГтте без зепз зрггНие1з аи
229
ЕВРОПСКА
д р у ж у ју 1011118 ) ” :
К Њ И Ж К Н Н О С Т И Л Л Т И Н С К И < Р К .;П М 1 П к к
П \а.
Т1 а\ пш
ш
Ноае
(Р а и Г т т
N 0.
Е гдо оси1о.
Посде очију и уш и ју додаас на р о д (к т а д и кл<,ни теда. Хрнш панско синса гедктпо на лове:п је сс па ЈП. раиљске метафоре. Стари запет нудио је р г ш 'јн а ј!1}п сог<И а („окрајак са с р и а “ И ак. п п н . 1 0 , 16; П рич. 4 4), што је онда Павде преузео V с.воји м р еч ен и ц а м а о ,.обрсзиван>у ерца“ (Р и м . 2, 2 5 -2 9 ) . На сдпчан начии Петар транспонујс м ојсијевско „опасиватнс Г>, кова“ ( И з л . 12, 11): 5 и с с ш с 1 1 / н ш /?оу шеиПл кел/гш’ („дапрегнувши бедра својсга ум а “ — 1. Пст. 1, 13). Овакпс метафоре с у чосте у касној аитици и средн>ем веку. Карактерисгичне су за Августина -метафоре које врше насиље над очигледним олаж ањ ем: „рука -мог језика“ ( С о п ( . V 1), „р ук а срц а“ ( и с т о X 12), „глава душ е“ ( и с т о X 7). Д у ш а се ваљ а тамо-амо „на леђима, на страи у и н а сто м ак “ ( и с т о V I 16, 26). Пруденцпје уводи „стом ак с р ц а “ 19 20; Алдхелм „вулву регенеришуће милости“ , „врат д у х а “ , „слабине угр о б е“ . „Око срца“ и „чело д у х а “ налазимо у каролинш ком песништву, т о уе п а де (Курт Ранер, У ч ењ е о дух о вн и м осећањима у средњем в е к у ) у Е еи и е сГ А зсеИ ди е е 1 <3е М узИ дие 13, 1932, стр. 113 и дд. и 14, 1933, стр. 265 и дд. 19 С а гт т а 31, 226. — А и ге з т епН з („духовне уш и“) употребио је већ Јувенко (Јиуепсиз) II 754 да би изразио и коментарисао место из Мат. 13, 9. Јероним исти и зраз примењ ује у тум ачењ у Библије, након њега и Гргур Велики. И Августин п озн аје „уши срца“ (С опј. I 5 и IV 27), као и каснија литургија (аитез ргаесогсИ огит [„уш и утробе"] у молитви за оглаш ене на В елики Петак), 05 зрггИиаГе („духовна уста“, Сопј. IX 3, 6) и слично. „Ухо срца“ поново налазимо у прологу П рави ла св. Бенедикта. 20 Према X . Ранеру (Н. НАНПЕН), ВгШ са 22, 1931, . 296, „учење о стомаку као основи срца, к оје нам је познато из А мброзија, а које је у крајњој инстанци укорењ ено у оригенској психологији“, обликовано је према Јовановом јеванђељ у 7, 38. Августин: УеШет ГпГегГотГз ћот т гз сопзсгепНа согт з езГ („Осећање срца јесте тр бух оног дубљ ег, унутарњ ег човека“ РБ 35, 1643 СБ). 230
1УЈ Гј I М ' 4 / ч / г
..ногу духа“ код Гвигона, „желудац духа“ код Алана и Петра Венерабилиса. Готфрид из Бретеја може да каже: „Пошто се п обож н о и обилно напио свега тога, стомак мог духа вапи за нечим друтим2)“. И Данте употребљава метафорику из ове области: „плећа нашег просуђиван»а“, зраШ1ае позгп ГшИси (УЕ I 6, 3). Он нуди и осиИ т еп п з („духовне очи“ — Моп. II 1, 3); оссШ (1е11а га§гопе („очи разум а“ , Сопу. I 4, 3), с1е1Гатта („душ е“ — С опу. I 11, 3), (1е1ПпГе11еИо („интелекта" — С опу. II 15, 7); на крају Га&и1е 1исГ Пе 1о ’п1е11еИо („ош тре луче свога у м а “, Риг%. 18, 16). Ова област је неизм ерна и неистраж ена. Само примерима из патристике могао би да испуни читав један том. Н аш зидатак је овде, као и на другим местима, указивањ е и подстицај, не исцрпан приказ. Хтео бих д а и знесем сам о јо ш једну п осебн о упечатљиву м етаф ор у с деловим а тела. У апокриф ној ОгаНо М апаззае („Б еседи М ан аси ји н ој“), к оја је вероватно написана о к о 70. године пре Х ри ста2122, и к оја се налази у д од атк у Вулгате, м о ж е д а се прочита: е 1 пипс ј1ес1о %епиа согсНз т ег („а сада савијам колена срца својега“). П рво К лим ентово пиамо, погл. 57, преузело је то, при чем у издавач напом ињ е д а се тај обрт често оус{>еће к о д ц рквених отаца и на сабори м а23. Та метафора је преш ла и у л и тур ги ју24 и тиме се урезала у пам ћењ е цркве, а јављ а се и у средњ овековној поезији25. И м им о тога овај иоказ о „коленима орца“ имао је, као и м ноге патетичне ф о р м у л е антике, веома сн аж ан утицај — и у п р отестан ти зм у, који се стро21 Пруденције Аро1ћ. 583. Упор. ипак и напомену 31. — Алдхелм, ЕШУА1ЛЗ 260, 19; 477, 13; 243, 19. Каролиншки: Рое1ае I 413, 30 и 455, 151. — Гвигон (Ме<ШаИопез "ШБМАКТ 1936) 155. — Алан 8Р II 491. — Петар Венерабилис РБ 189, 1009 С. — Готфрид из Бретеја, Ропз рћпоборМае (Извор ф илозоф ије) строфа 195. 22 ВОХЈ53ЕТ, Бге ЕеИдгоп пез Јипетпитз гт зра1ће11етзИзсћеп 2,ег1а11етг (Бусе, Религија јеврејства у каснохеленистичком периоду3), 1926, 32, нап. 2. 23 Р. X. Е1ЛЧК, Ра1гез арозШгсг (Ф . К. Функ, Апостолски оци) I 1901, стр. 172. г‘ Роз1соттипго („попричесна молитва“) вотивне мисе рго гесМепсИз дгаШз („за изражавање захвалности“). 25 Рое1ае IV 765, 86 (где издавачи нису уочили порекло).
231
VI
Ј 1 А Т т К ;К И
го осЈ1аи,ао на Библију. Хајнрих фон Клајет (Нетпсћ у° п К1еЈ81) примен»ује га у Пеитесилеји (стих 2800) и V јотном хшому Гетеу (24. јануар 1808) Модорна психологија стила оаначила би можда дел у ову класу метафора као „барокну“. Тада би књижевни барок био стар као Библија и селао би све до Хајнриха фон Клајста. § 5. МЕТАФОРЕ ИЗ ПОЗОРИШТА У Платоновом позном делу, „Законима *, читамо: „Свакога од нас представника живих бића посмаграјмо као марионету божанског порекла, било да су је богови направили само као своју играчку, или у некој озбиЈнној намери“ (књ. I 644 с1е). У и стт/м делу на другом месту: „Човек је само играчка у божјој руци и управо то је заиста оно !најбоље на њему“ (књ. VII 803 с). У Ф илебу (50Б) Платон говори о „трагедији и комедији живота“. У овим дубокоумним мислима, које код Платана још имају сјај оригиналне креације, леж е клице за представу о свету као позоришту у коме људи које бог покреће играју своје улоге. У популарно-филозофоким предавањима (,дијатрибама“) киника, порећење човека са глумцем постаје често употребљаван клише26. Хорације (8 М. II 7, 82) види у човеку марионету. Појам тгтиз уИае („'мим [лакрдија] живота“) постао је пословичан. Тако Сенека (Ер. 80, 7) пише: кгс ћитапае укае тгтиз, д м поН з рагХез, диаз та1е а^атиз, ад.51%паГ („овај мим људског живота, који нам додељује улогу да бисмо је лоше одиграли“). Сличне представе суорећу се онда и у првобитном хришћанству. Павле (1 Кор. 4, 9) каже о апостолима да их је Бог одредио да умру да би послужили као представа (беатроу) за свет, анћеле и ЈЂгуце. Овде се не мисли на позорницу него на римоки циркус. Сличну представу сусрећемо код Климента Алекоандријоког: ,Дер са Сиона ће доћи за26 К1ШОЦГ НЕДМ, Еи/сгап ипв. Метпрр (Рудолф Хелм Лукијан и Менип), 1906. ’
232
кон и реч Гоопода из Јерусалима, небеска реч, пра»и учесник у борби који ће на позорници целога света задобиги победнички венац“ (Опомињући говор паганима, I 1, 3 = С1етеп5 ЗскНј^еп [Климентови списи], прев. бТАНГШ [Штелин] I, 1934, 73). Овде се космос види као позорница. Код Августина (Епагг. ад. / р$. [Тум ачењ е Псалама] 127) читамо: „Овде на земл»и је тако, као кад би деца рекла овојим родитељима: Х ајде, мислите на авој одлазак одавде; и ми хоћемо да играмо с®оју комедију! Јер ништа друго до комедија луудског рода и није цео овај живот, (који води од иакуш ења до искуш ењ а“. Августинов паганаки савременик, Египћанин Палада, исту мисао са другом етичком поентом уобличава у елегантан епиграм (А. Р. X 72): теа<; б
$1о<;
ха1 'лаСу^иоу. ђ
Тђи отгоиб^у цетабеС«;,
д< х0е т:а1^Е1Л/
ф^рЕ тА<; ббииа«;.
Позорје живот је цео и игра; ил’ игру научи Клонећ се бриге, ил’ јад сноси и прегарај бол.
Видимо: метафора „света као позорнице“ ушла је у оредњи век, као и толико много других, како из паганске антике тако и из хришћанског спиеатељства. Ова два извора измешала су се у касној антици. Кад Боетије каж е ћаес ^Иае зсепа („ова позорница живота“), онда се ту оглашава Сенека, али и Цицерои (сит т уНа, 1ит т зсаепа [„како у животу, тако и на позорници“]; Са 1о т аш г [Катон Старији] 18, 65). То онда одјекује и у латинском пеонипгшу раног средњег века: зесИ Нтиз т зсепа („на позорници овога века“, Сагт . Сап(., стр. 97, стих 15). Али ово порећење је ипак ретко у то време. У X II веку, мећутим, уапешно га обнавља један о д водећих духова тог времена: Јован од Солзберија. У овом главном делу РоИсгаНсиз (ШЕВВ I 190), објављеном 1159. он цитира из Петронија (§ 80): Стех адИ гп зсепа тгтпитп, ра1ет Ше иосаШт, ГШиз Мс, потетг <ИиШз Ше 1епе1;
233
ЕВРОПСКЛ
К Њ И Ж К В Н О С Т И Л А Т И Н С К И С Р Г .Д Ј Н И В Е К
№ ох иМ гп1еп<1а$ тсШ.чИ радт а раг(е$,
Уега ге(М јас^ез, сИз$1ти1а1а реги. Глумци на сцсни се боче и коче: тпј отап ј нг лР Тај му је синчић. а тај - трули б • ; н1;г го Истом кад страница задња над см ситнм сс п озорј^ СКЛОПИ
Истински врати се лик. нестплрч •
у дим.
Овај текст са.тржи и нараиоучеинјс: Нл ре о.р\ глумца иаведи по\гку ла јс спол»ни сјај само тгрл ин иришсд и да након танршетка комада :пггн<> ги јооцјају свој праки изглед“. Дли шта средндж. ; и$ ш фп ло.зоф и хуманнста сгвара од тих стихова/ Он нсмк> средно наком н.их ставд,а јодно иоглаги.е које н ». :*)}$• љава са Ое типпшш сописИа \>е1 (гацссНа („0 саег«ој комешји илн трагедији ). Старо и истрошсно п$*р. пен>е са глумиима т\’ постаје појмовии скелст да (к>ухватну критику времена. Јов јс, наводи наш аутор, називао живот рагном службочт . Да је могао да предвнди садашњост, рекао би: сотесНа в51 \п(а котииз зирег 1еггат („комедија — то је живот човеков на земљи“). Јер свако заборавља своју улогуг и игра туБу. Јован не жели да пресуди да ли живот треба назвати комедијом или трагедијом, само ако му се призна диос1 јеге 1оШз типАиз шх!а Ре1гопшт ехегсеа1 кгзшопет („да готово цео свет, по Петронију, изводи позоришну представу'*)2728. Позорница ове неизмерне трагедије или комедије јесте читав земал>ски шар. У наредном поглављу хвале се јунаци врлине. Они одозго из вечности са Богом и анђелима гледају на трагично-комичну вреву светске позорнице. Јован је стару метафору 27 У Вулгати Јое VII, 1 гласи: МИШа ев! т!а ћот т гз зирет Гегтат („С луж ењ е у војсци — то је ж ивот човеков на земљи“). Даничић: „Није ли човјек на војсци на земљи?“ Код Лутера је другачије: „Зар човек на зем љ и не мора увек бити у борби“. 28 На основу овог места учињ ен је покуш ај да се реконструиш е један фрагмент из Петронија. В11ЕСНЕ1ЈЕН (Бихелер, велико издањ е Петронија 1862, стр. 95), међутим, без сумње је у праву кад к аж е да је Јован то место слободно обликовао према наведеним Петронијевим стиховима. 234
, Ч Ј и 1 'т \ / \
обновио опширном разрадом (она се протеже кроз два ноглалља). Надаље, он је поједине елементе њеног омисла, који се већином јављају одвојоно, сјед,инио у општу продставу. Полазну тачку иружа му морализујућа тривијалност коју опонаша Петроније. Кад се то конфронтира с Јововим речима, добија се прво проширење хоризонта. То схватање се онда продубљује дилемом: трагедија или комедија? Оно се проширује још једном, и то проширивањем позорнице на цело подручје земљиног шара. И коначно још једно ново — последње — проширење: са зем.ље на небо. Тамо седе посматрачи земаљоке позоришне представе: Бог и хероји врлине. Од зсепа упае („позорнице живота“) настао је тиме један 1кеа 1гит тигкИ („светско иозориште, свет као позориште“). Идеја да Бог око себе скупља људе пуне врлина изгледа да потиче из Цицероновог Зот т и т ЗсГрготз (Сципионовог сна), дела на које и оиначе понекад подсећају излагања Јованова у 9. поглављу, само што представа о свету као позоришту тамо потиуно недостаје. Али хармонизовање хришћанаког учења и Цицеронове мудрости у основи је оног хришћаноког хуманизма што га је у XII веку евронски Север довео до процвата. РоНсгаНсиз је током целог средњег века био широко распрострањен, како то потврћују библиотечки каталози. Али био је много читан и у каснијем времену. Знамо за штампане верзије из 1476, 1513 (једном у Паризу, једном у Лиону), 1595, 1622, 1639, 1664, 1677. Ако се метафора ГћеаГгит типсН поново често јавља у XVI и XVII веку, вероватно популарност Поликратика у томе има битног удела. Погледајмо око себе по Европи XVI века. Почињемо у Немачкој и наилазимо на — Лутера. Како показује Брих Зеберг у књизи О сновне линије Лутерове теологије (ЕК1СН ЗЕЕВЕКС, Сгипс1гп%е пег Тћео1о%Ге Тш ћегз, 1940, 179), Лутер употребљава „нечувено храбар“ израз „бож ја игра“ за оно што се дешава у оправдању. За Лутера је цела профана историја „божја луткарока игра“. У историји видимо на делу само „маске“ бож је, то јест хероје као што су Александар или Ханибал . . . Зеберг покушава да ове 235
формулације изводе из Мајстора Бкхарта (Ме181ег Ескћаг1). Оне, мећутим, при1п адају општем добру традиције. Идемо у Француску. Година је 1564. Двор слави карневал у Фонтенблоу. Управо је изведена једна комедија. Тада зазвучи епилог Ронсаров. Он почиље: 1сг 1а С от бдге а ррагаН т ех ет р 1 е О п сћ а си п б.е зо п јаИ 1ез асН опз сопГетрТе: 1,е т о п б е езГ и п Љ Ш ге , еГ 1ез ћ о т т ез асГеигз. 1 ј п Гот1ипе д ш езГ т аИтеззе б е 1а зс&пе А р р геГ е 1ез ћаЂИз, еГ б е 1а иге ћ и т агп е ХјСз сгеи х е1 1ез б езН п з е п зопг 1ез зресГа1еигз.
(„Овде се комедија појављује као пример / где свако посматра радњу на свој начин: / Свет је позориште, људи су глумци. / Судбина, која је господарица сцене, / удешава одећу, а небеса и усуд / људског живота ту су само посматрачи.“)
Дакле, гћеаГгит тигкИ с људима као глумцима, Форгуном као реж исером, небом као гледаоцем. Одлазимо у Бнглеску. Годана 1599: у ЈТондону је управо отворен С1оће Тћеа 1ге. У новом здању постављена је изрека Т о 1из типАиз а%г1 ШзШопет („Цео свет игра позориш ну представу“). Једно од првих дела које ов)де доживљавају своју премијеру јесте Шекспирово Аз уои Ике И (Како вам драго). У том делу налази се (II, 7) чувени говор Џеј|Квизов у коме се свет упорећује са позорницом (АИ 1ће ууогШ з а з 1а%е — „Цео свет је позорница“), а седам животних доба са седам чинова човековог живота. Један ноевији издавач, Џ. Б. Херисон (С. В. Н агпзоп, у Тће Реп%ит Зћакезреаге 1937) тим поводом напомиње: Тћгз 15 8 ћакезреаге ’5 ШПе е 55ау оп гће тоИо о ј Гће пем С1оће ТћеаГге уџћгсћ 1ће сот рапу ћап ји 5Г оссиргеп — („То је Шекапиров мали есеј написан на мото новог Позоришта Глоб, у које се позоришна трупа управо тада уселила"). А откуда потиче тај мото? Не из Петронија, као што то може да се прочита понедде, него из Поликратика, само што је ехегсеаГ („изводи“) које тамо стоји замешено са а&М (,,игра“). Онај ко је упо236
трсГхио ту изроку поанавао је, дакле, Поликратика: овај се 1595. појавио у новом издању. С1оЈ?е ТћвсПге стајао је, дакле, у знаку тог сродњовековног енглеског хуманисте. Идемо у Шпанију и у XVII век. Дон Кихот (12. поглавље II дела) објашњава свом штитопоши сличеост позоришног комада са човековим животом. Када се комад заврши и скину позоришни костими, онда су глумци поново сви исти. Исто тако је и са људима у смрти. „Дивно порећење“, одговара Санчо, „само не тако ново, иошто сам га већ много пута и у различитим приликама чуо“. Тако се Сервантес руга том литерарном клишеу. Духовито — посредно — иаругивање помодном говорном украсу: то је први облик у коме сусрећемо метафору позоришта у Шпанији XVII века; у земљи и времену у коме ће Калдеронов гениј описати своју блиставу путању. Фослер СУОббћЕК) је с правом указао на то да је порећење човековог живота са позоришном игром у Шпанији у време књижевног процвата било опште место. V делу СгШсбп (Џангризало, године 1651. и даље) Балтасара Грасијана (Ваказаг Сгас1ап) већ 2. поглаовље носи назив Е1 %гап Хеа1го (1е1 ХЈтуегзо („Велико позориште васел>ене“). Но овде ипак није реч о позоришту него о природи као сцени живота (космос као изложба). Пре свега треба, мећутим, поменути Калдерона. И он је дух најпрефињеније културе и најобухватнијег лнтерарног образовања. Виртуоз, ако хоћемо; али неко ко је истовремено био и дете и геније; један дубоко религиозан уметник. Појам 1кеа1гит тигиИ спада у стандардни репертоар његовог појмовног овета, додуше са значењем које вишеструко варира. V Калдероновом најпознатијем комаду 1л уШа ез зиепо (Живот је сан) заробљени принц Сишсмунд говори о позоришту живота, говори то у ану и мисли при том — он, заробљеник — на пространи свет стварности (КЕ1ћ 1, 16 ћ): 8а1да а 1а апсћигоба р1ага
Ие1 дгап 1еа1то б.е1 титк1о Ез1е иа1от зт зедипс1о . . . 237
Н о к и с т у п и и л т р г ти и р о к и В о л и к о г с п ј о т с к о г к а » а л и ш т .1 Смион<Х'т м о јл н е н а д м а п н п ( И р о п о п Н и к о л о Ми.:иЈич*н!»,гг р*.
. (...
Цслокунно Ка.1.1ср*ш<»но к и> нмл ткхзоришта у п м и к ч * П 1 Т«» Н Г м » н , п улогс исгтред кскзмнчке н<м .»пж с ?М Н ј с* ,
.
СК О Г
ЕХ ЛоШ Ле 1а ји га. г, I . г; А $едипЛа ГМепскбп'*. Т с М г о јипе$Го с в . <1оп<1с г Нерге&еМа Ггаде&Газ I « т г'
,г
'
о
Мјесто заклетвн сад ј с г к - к р и н ^ н п Новим ужасом, новим н а м ј о р п м л . И постало је мртвачки т< ат ар . Где зла судбина сада арикаауј, Представе својмх мрачних т р а г е д п ј а
И овде, а повремено и иначе, с\'дби?на иреудима улог\ режнсера. Калдсрон је традицноналној уиотрсби о»е метафоре својом блиставом дикцијом дао нови сјај*\ Битније је, међ\тим, нешто друго. Калдсром је први песннк који 1кеа1гшп пгшиЛ, којим \т 1рав.Ба Бог, узима за нредмет сакрадне дра.ме. Дубокоумна мисао коју је Платон једном узгред рекао и која као изгуб* љена почива у огромном изобиљу н»еговог дела; мисао која је потом преведена из области теолошког у ан* трополошко29301 и морално тривијализована — дожив29 5 есипЛа гМвпИо је 1еггшгш5 {есћшсиз схоластичке логике и означава појам чији је објекат релација између сазнајних објеката, дакле нека врста „суперапстракције**. Ноттог зедип&о је поента која се заснива на томе. Непреводљиво! 30 Упор. још и КЕЊ I 124* и 147*; IV, 445*. 31 Тако је и код Ла Бријера (Ба Вгиуеге, Пе 1а с о и г („О суду“ бр. 99). У XVIII веку код Дидроа (види Екскурс XXV). — Други примери за то: Апулеј Пе т и ггЛ о (О в а с е љ е н и ) погл. 27, ТНОМАЗ стр. 164, 2 (марионете) = Рз. Апз*. тгер1 х6оу<ои („О васељени“); Тертулијан, Се зр есГ а си И з („О позоришним представама"), погл. 30 (Парусија [долазак] Христа и Судњи дан као 8 р ес1 а си 1 и т ); Августин, писмо 73 (СОБВ-
238
љава блиставу палингенезу у католичкој Шпанији XVII века. Метафора позоришта, која жмви од античке и средњовековне традиције, враћа се у живо позориште и постаје изражајни облик за теоцеитрично схватање човековог живота, какво не познаје ни енглеско ни француско позориште. Ако гтратимо ову везу, отварају се даље европске перспективе. Форма песзништва које жели да човекову егзистенцију прикаже у њеним односима према целини света — м ож е да буде само драма. Али никако класицистичка трагедија Француза или Немаца. Та класична драмска форма, роћена из ренесансе и хуманизма, антропоцентрична је. Она одваја човека од космоса и од релнтиозних сила; она га затвара у узвишену усамљеност моралног иростора. Трагични ликови Расинови и Гетеови поставл>ају се пред одлуке. Стварност са којом они имају посла јесте игра човекових душевних снага. Величина и граница класичне трагедије јесте њена затвореност у сферу психолошког. Круг ове строге законитости никада се не пробија. Трагични јунак м ож е само да се сломи на тим законима. Он не м ож е да се измири са судбином. Али та трагедија је вештачка биљка на тлу евроткже традиције. Она је израсла из погрешно схваћене школске мудрости хуманиста. Њ ена немогућа амбиција била је да премости миленије који л еж е измећу Перикла и Луја XIV: Гете је и сам морао да разбије ту форму кад је стварао своју поему о свету, Фауста. Теоцентричну драм у средњег века и шпанског процвата обновио је у наше време Хофмансгал. На један енглески морално-поучни комад XV века надовезује се његов Свако (ЈеАегт апп, 1911), „комад о умирању богатог човека“. Овде се јављају Бог, анћеВАСНЕК стр. 274); Ламперт из Херсфелда (НО1Ј0ЕК-ЕСОЕК, стр. 240); Јоћ. 8аге5ћепепз15 (Јован од Солзберија), ЕпШепсиз, изд. РЕТЕК5ЕК (Петерзен), стр. 53; Кампанелин сонет 14 и 15 (Роезге, изд. СЕИТЊЕ, 1938, стр. 37 и д.); песма сер Хенрија Вотна (Непгу ШоПоп, 1568—1639) ЈДе МогГе („О смрти“); 5ћ Тћ. Вго\^пе (сер Т. Браун), ЕеИдго Метсг Рат1 I, зес(. 41 (Ле~ карева вера, I део, одељак 41.)
239
ли и ћаво. Алегоријоке фигуре као што су Смрт и Вера такоће се уплићу у игру. А лик око кога се врти читава игра није неки именовани јунак него безимени Свако: човек заплетее у земаљско и сада доведен пред бож ји оуд. Та духовна игра извоћена је у Салцбургу на тргу пред катедралом. Са Сваким је Хофманстал приказао један безвремени средњи век и кренуо путем ка метафизичкој драми. Кад је тим путем пошао даље, морао је да сретне Калдероиа. Из тог сусрета настало је 1921. Велико Салцбуршко Свегско Позориште (Иаз Сго$е ЗаЦћиг^ег 'МеШћеагег), За њим су следили Кула (Пег Тигт, 1925) и Семирамида (5ет иат гз, 1933. објављена као фрагмент из заоставштине), за које је такоће подстицај дао Калдерон. Ова дела нису неке „обраде“ Калдеронових драма, него нова остварења „интегришуће фантазије“. Снага која их је створила била је душевна нужност да се у песнич!ком делу обнови духовна традиција Европе коју су катастрофе нарушиле. Концепција је настала у додиру са сродном граћом те традиције. То је било могуће захваљујући увићању да све обликоване садржине духа могу поново да постану граћа за ново обликовање: „са духовним остварењима једне епохе у ствари још ништа није учињено, тек је морало нешто да се учини“. Виши облици увек настају интеграцијом. „За сваку вишу ствар захтева се склоп. Виши човек је сједињење више људи, више песничко дело захтева, да би било створено, више песника у једном.“ Хофмаистал се осећао као наследник хабобуршке традиције, чија су жаришта у XVII веку били Мадрид и Беч. Шпанско песништво у доба процвата није имало никаквог додира са класицистичким књижевним системима Француске и Италије. Оно је уметнички, и што се погледа на свет тиче, црнло из непресушног обиља једне традиције која никада није прекинула контакт са средњим веком. Оно је сачувало супстанцу хришћанског Запада. У историји је видело „архив времена“, у којем су народи свих епоха и простора забележили своја сећања. Краљеви и јунаци, мученици и сељаци — глумци оу на великој позорници света. Натприродне силе мешају се у суд240
бине људи. Све је надсвођено аклопом божје милостн и мудрости. Кадцерон је био у прилици да ради и обликује у једном свету чији је монархијски и католички склоп био још чврст, који је штавише изгледао као да га ништа не може уздрмати. Почетак пропадања државе и нације био је прикривен династичжом и црквеном свечаном помпом. Хофмансталова историјска ситуација улраво је обрнута. Он се затекао рођен у једном материј алистички и релативистички расточеном овету. Као одрастао човек, морао је да присуствује његовом распадању, ове до катастрофалног краја. Његов задатак — скоро надљудаки задатак — био је да се поново спусти до „постојаног корена ствари“: да из затрпаног блага традиције добије нове лековите онаге; на крају, да поново уздигне слике једног обновљеног света. Његово најдубље сазнање било је ,да живот поново може да се живи само уз помоћ трајних веза“. Да поново очисти и преобрази те везе — то је био његов задатак, његова болна и мукотрпна мисија у оном времену: повезивање мушкарца и ж ене у браку; повезивање народа и власти у држави; веза између човека и Бога у времену и вечности. На том путу мудрост Азије32 могла је да буде станица и еимбол — али не завичај и решење. То је могло да се нађе само у откровењу које се објавило и Западу и Истоку: у хришћанству. У том правцу упућивал« су Хофманстала предање о народу и тлу; у том правцу упућивали су га и неоплатонока форма његовог духа и тајни позив који је морао да следи. Ако је Хофманстал хтео своје хришћанско позоршпте да надовеже на неку велику традцију, то је могла да буде само традиција Калдеронова. Из средњег века и шпанског позоришта Хофманстал није преузео историјски локални колорит, него ону безвремену европаку митологију коју нам је учинио видљивом: „Постоји извесна безвремена европска митологија: имена, појмови, ликови, са којима се по32 У Семирамиди.
241
Е В Р О П С К А К Њ И Ж Е В Н О С Т И Л А Т И Н СК И СРЕДЊ И ВЕК
везује виши смисао, персонификоване онаге мсхралног и митеког поретка. Ово митолош ко звездааш небо надвија се над целом старијом Бвропом“. Посезање за том старијом Европом, мећутим, било је у Хофмансталовим очима процес који је кудикамо превазилази о песништво и позориш те. Он је био само слика у оквиру једног големог историјског процеса чији долазак је Хофманстал видео: „једаи унутарљи псжрет против оног духовног п р еобр аж аја XVI века који ми по његова два аспекта обично називамо ренесансом и реф ормацијом . .
П О ГЛ А ВЉ Е 8
ПОЕЗИЈА И РЕТОРИКА § 1. Античка поетика — § 2. Поезија и проза — § 3. Систем средњовековних стилова — § 4. Судска, државничка и похвална беседа у средњовековној поезији — § 5. Топоси неизрецивости — § 6. Надмашивање — § 7. Похвала савременика
Дантеов трактат о пеоништву на народном језику носи наситов јРс ^иХ&аН е 1о^иепНа (О народном говору). Чак и око 1300. године нормално је, дакле, да се поезија схвата као нека врста речитости. Не постоји нека опште применљива реч за песништво. Како то да се схвати историјоки? § § 1. АНТИЧКА ПОЕТИКА Модерна „наука о књижевности“ до сада је пропустила да постави темељ на коме би једино могла да подигне трајну грађевину: историју књижеене терминолошје. Шта значе речи „поезија“ и „пеоништво“? Оне уопште не упућују на суштину ствари јер су то касније изведене ознаке. Код Х омера је песник „божаноки певач“, код Римљана он се зове уаШ , „пророк“. Свеколика пророчанства оу, међутим, везана за ритмич1ки језик. Стога се за пеоника м ож е рећи да је уа 1ез. За „песнички стварати“ (нем. <Иск1еп оп. прев.) каже Римљанин „певати“. Енеида почиње: Атта уггитдие сапо. . . Оружје певам и мужа . . .
Хорације може, међутим, и језик овојих сатира, који је приближан овакодневном говору, да означи као 243
ЕВРОП СКА
/
к њ и ж е в н о с т
и
л а т и н с к и
средјви
8тк
„певан»с‘‘ ($а1. II 3, 4). Јслжктавно ннјс оило лр\те речи. Грчко лначн ,.чш*нти‘‘ у смислу ..илрађивати", ..произволити". Код Хсродота сс клжс т.т.цт, („начиЈвена ствар“ ) за лтатарскс радонс -г'.т]т,~ Г.нравЛјСНјС") за гтроитодшу нина Платон о употрсои тс речи учн слатеђе: свсксмико прон жо)чт».с иродмета је рО!СК1 8 . Писан*с посш јс олносл! сс нрсма игтокспној обласги као дсо прома целиии. „Постс" сс жжу они који и.мају тај дслић поезијс (ројсчјч) (Гошп 20х). Посник је, даклс, тако рећи ..и.фађипач хтт' ј1:/ тд Али то је рс:*\’лтат каснијсг рл.жојз. У нар чзрнтч врсмеиима пссник јс сам изволно снојс лсто. Кдспи је је дошло до поделс рада. Асдн су нзиоднли па.\н* к ој с су други „.чапра»нли“ . Ти сасгавл»ачи текста чна ш су се отиа „ствараотГ* у ужем смислу. Ио^тпс с пачлиа „зачстника дела“ и одговара, даклс, појму ..коммош* тора“ у суиротности према „музичару-извоћачу“\ К<>.\ Исократа тетгоипЈ^ос значи „артифицијелин“ ; дктавл»ач писаннх виртуозних говора Хбусим тго1Т|тт) 7 („нлрађивач беседа“ ). Ко тсо^тјогс^ преводи као „стварање“, уноси у грчко схватан>е нешто страно: јудеохришћаи* ско учење о стваран>у. Кад песника називамо сгвараоцем, употребљавамо теолошку метафору. Грчке речи за песншитво и песника имају технолошко, а не метафизичко нити религиозно значење. При том ш*један народ није јаче од грчког осећао оно божанско V песзништву. Али тај божански елемент је — управо стога што је божански — нешто што постоји изван и нзнад човека, што као муза, као бог, као божанско лудило продире у њега и испуњава га. Своје метафизичко достојанство песништво не добија од оубјективности песникове, него од неке надљудске инстанце. Појам „стварати“ у омислу „направити** добија онда одлучујући значај у научној систематици Аристотеловој. Он филозофију дели на теоријску, практичкгу и поетску. У спровођењу тог система код Аристотела се срећу колебања, која овде можемо да 1 Н. ^ Е Њ , Еш&ез зиг 1'апНс[иИе дгесди е (X. Вел, Студије о грчкој антици), 1900, 237. 244
ПОКЗИ ЈА И РЕТО РИ КА
оставимо изван иашог разматраша. Важно је, међутим, разликован»е практичких и поетских дисциплина. Пракса има посла са л*удским деловањем (схоластичка а^ЉШа), поетика са „прављен>ем“ (јасШ>Ша), у игга спада учење о корисним и учење о лепим вештинама: технологија и оно што ми — по Аристотелу — означавамо као „поетнку“ у уж ем смислу. Аристотелово учење о пеоничкој вештини мора, дакле, да се посматра у оклопу читавог система тог филозофа: као дисциплина паралелна са етиком, политико-м, реториком, економиком. Д а се у свеколиком деловању и стварашу човековом тражи разумска и вредносна садрж ина — то је био циљ Аристотеловог универзалиог истраживања. Платон је пеаништво — сем незнатних остатака — пропнао из своје ф илозоф ске идеалне држаазе, јер је оно по његовом схватањ у педагош ки ш тетно, и то утолико ш тетније уколико је „поетокије“ (3876). Аристотел га је он да вратио у круг највиш их духовних добара и признао м у како м оралну тако и филозофску вредност. Он је поетику засноовао као филозофску науку о песниш тву. То је и стовр ем еео био врхунац и заврш етак класичног грчког мишљења. А то објаш њ ава и заш то је Аристотелова поетика од средине X V I века у овим ф илозоф ским настојањ има око суштине п оези је стајала у средиш ту диокусије. Ма колико д а је та м ала књига врем енеки условљ ена, она садрж и становнш та к оја стално м огу изнова да се актуализују. У врем ену к оје је усл еди л о након Аристотела она је, дод у ш е, слабо деловала. То је у вези с великом културном п ром еном хеленизм а. И з једи ества ф илозоф ије и здв ајају се поједин ач не науке: граматика, реторика, ф илологија, и стор и ја књ иж евности. Филозоф ија са ф ил озоф а прелази на п р оф есор е филозофије и развија традиционална ш к олска становж ита. Перипатетичка ш кола уврш тава поетику и реторику у логичке списе учитељеве (у О г§ап оп). Али Перипат је већ након см рти другог главара ш коле Теофраста ( | 287. год.) д о ж и в ео пропадањ е. А ристотелови текстови били с у недоступни и појавили су се поново 245
ЕПРОПСКЛ КЊ ИЖ ЕВНОСТ И ЛАТИНСКИ СРЕДН>И ВЕК
/ тек у I веку пре Христа. Са хеленизмом почиње нова / епоха грчке песиичке георије. Стоици и егшкурејци * дебатују о уметиичким средствима, деловању и задацима поазије. Доступни су нам тек незнатни остаци ориганашшх списа. Али њихова садржина сачувала ' нам се у Хорацијевом делу Агз рое11са. Она означава, а тиме може да се упореди са Аристотедовом поетиком, врхунац, али истовремено и завршетак једног / развоја. После Хорација нема више ннједне римске I дидактичке песме о поетици, као што су од краја I века занемели и сви „велики“ родови римске књижевности: трагедија са Сенеком, еп са Стацијем, Валеријем Флаком и Силијем, историографија са Тацитом2. Учење о поезији већ почетком периода царева прелази у наставне предмете грамагике и — махом са њом повезане — метрике. Појам поегике као аутономне дисциплине губи се у западној Бвропи за читав милениј и јавља се поиово тек сасвим епизодно око 1150. у опису Ие сИуГзшпе ркИозорћГае (О подели филозбфије) Доминика Гуидисалина (П от1тсиб СипФббаћпиб) — истовремено са осталим наукама аристотеловског система, које је исти аутор преузео из исламске традиције3. Пошто је, мећутим, латинско пеоништво опстало и кроз „нај*мрачније“ векове, јер је у школи и цркви имало чврст ослонац, истовремено је тиме створена ситуација да се учење о песничкој уметности, о њеним метричким формама, њеним родовима, њеним реторичким украоима морало посредовати: дакле, „поетика“; али и учење о прози: дакле, једна елементарна „теорија и техника књижевности“. § 2. ПОЕЗИЈА И ПРОЗА Према античком схватању, поезија и проза нису два оуштински и из основа различита облика изражавања. Штавише, обе оне спадају под заједнички 2 Сиријац Амијан Марцелин (Атппапиз МагсеШпиз) спада, као и Египћанин Клаудијан, у период позног прошзата IV века. ^ 3 У његовој поетици аристотеловско је, додуше, само име садржина је средњовековна. ’
246
појам .уговора". Поезија је метрички везш-ш говор. Али уметничка проза се са њом такмичи још од Горгије. Питање да ли је „тежа“ поезија или проза разматрано је још од времена Исократова. Пребацивање поезије у прозу уводи се негде око 100. године пре Христа као вежба у ретороким школама. Квинтилијан га препоручује беседницима (X 5, 4). А|вгустин је као ученик морао да парафразира одлом;ке из Енеиде (Сопј. I 17, 27). У римокој и грикој каоној антици, као и у византијском средњем веку, парафраза постаје сама себи оврха. Стације хвали свог оца да је не само објашњавао најтеже песнике него и носио „исти јарам као и Хомер“ и његове стихове претварао у прозу, „не заоставши никад ни корака“. До сада је недовољно уочено да је велики део стар охришћанског песништва наставак античке ретор и ^ е парафразе. Прво оусрећемо преба.цивање књига Библије у хексаметарскр^^^песништво." Тако поступа Шпанац Јувенко (око 330. године) са јеванћељима, Египћанин Ноно (]Моппо5, V век) са Јовановим јеванћељем (на грнком), Лигурац Аратор са делима апостолаким. Јавним читањем свог дела у Петровој цркви ск1 утси1а („у ланцима“, бап Р1е1:го гп У1псоН) у Риму он је побрао буран аплауз. Тај постуиак је могао да се пренесе на житија светитеља. Житије св. Мартина, из пера Аквитанца Сулпиција Севера (8и1р1сшб беуегиз, око 400. год.) метрификовао је у другој половини V века Паулин из Перигеа (РаиНпиз <1е Реп^иеих), који своје дело означава као 1гапз1аНо (,,преношење“), или 1гап зспр 1а огапо („пренесени говор“, IV 1 и V 873); у VI веку то је учинио Фортунат. Могло је да се иде и даље и да се метрификација преточи у сопствену прозу. Тако је вЖокопарни и ташти Италијан Седулије (бе<Ји1шб, деловао измећу 415. и 450. године) после своје песме Сагтеп РазскаХе („Ускршња песма“) објавио и Ориз Разска1е (Ускршњу књигу). Таква двострука обрада постала је уобичајена код Англосакшнаца (АЛдхелм Ве УГг%тГ1а 1е [„О девичанству“]; Бедино Житије ов. Кутберта; Алкуиново Житије св. Вилиброрда [МЛШћгогс!]). Са енглеским хуманизмом та мода је пренесена у ФраЦЦуск/у: Хра247
бан Мауро (пеама о Крегу); Седулије Скот (бедићиб бсоиив — Ве скНзНапа VI1а [„0 хршићанском животу“]). У Немачкој овамо спада Валтер из Шпајера (ДУакћег уоп бре^ег) са својим Житијем св. Христофора (око 980). Око 1050. Онулф из Шпајера (ОпиИ у о п брегег) пише своје Кће 1о п с 1 со1огез (Реторске боје) у прози и додаје им стиховаму обраду речима: Шет Шет е 1<1 ет <1 е ео<1 ет („исти исто истоме о истом“). То је последши пример оног мењања стила које је средњи век преузео као наслеће античке реторске школе. Он нам показује да су се везани и не- > везани уметнички говор осећали као заменЈБиви. Али узајамни однос реторике и поезије манифе- ћ' стује се не само у том исечку. Он је био прип,ремл>ен и* реторизовањем римоког песништва још од Овидија. Појачан је био граматичко-реторичким тумачењем песника. Као Грцима Хомер, тако је позним Римљанима V Вергилије важио као узор свеколике реторике. Учесници у Макробијевим Сатурналијама слажу се у томе да Вергшшје мора да значи као беседник исто толико колико и као пеоник (У е гф т т поп ттиз огат гет диат роет т НаћепАит, т ^ио е 1 1апГа огапсН (ИзсгрНпа е 1 1ат (НН&епз оћзегуаНо гћеШгсае агНз оз1еп(1еге1иг — „да Вергилија ваља сматрати ништа мање беседником него пеаником, јер се у њему огледа и толика беседничка дисциплина и тако брижљиво поштовање реторске уметности“; V 1, 1). Та владавина реторике над поезијом показује се у оредњем веку и у потпуно друкчијим облицима.
§ 3. СИСТЕМ СРЕДЊОВЕКОВНИХ СТИЛОВА Агз (Наатгтз обухватала је, према теорији, како прозу тако и поезију. Ово одрећење обично на почетак стављају а г 1ез <Нс(агкН, чак и ако се у њима у ствари ради само о стилу епистсшарне прозе. Даокле, схватање да су поезија и проза две врсте говора и даље се држи. Пошто је средњи век познавао два поетска система, силабички или метричкзи и акценат248
ски шти ритмички, произишла је из тога подела агз сИсГатШз на метричке, ритмичке, прозне АШатта. Томе се каоније као четврта призната стилака врста придружила римсхвана проза (тгх1ит згуе сотрозгШт — „мешовити или комбиновани стил“) ‘. И та подела претпоставља да су поезија и проза везани уметнички говор: проза повезана ритмом, поезија метром, и ј ш ритмом и римом. Таква подела аг$ <Ис1атт($ имала је за последицу да је двојетво поезијачгроза замењено тројном или четворном поделом. Границе између поезије и прозе бришу се, дакле, аве више. Ова збрка се, међутим, још и појачава тиме што ни појам „проза“ ни у ком случају није једнозначан. Посве уопштено проза се дефинише као невезан говор (Исидор Ех. I 38, 1). Али у прози постоје различити нивои. Најотменији облик је онај што га након Нордана називамо „уметничка проза“. Антички израз за то јесте гкеХопси$ $егто („реторски језик“, како га зове Седулије) или е1оаиепНае рго$а („беседничка проза“). Тако Исидор означава стил Исаије. Бнодије употребљава за уметничку прозу карактеристичан израз јакпсаХа 1аНпИа$ („изграђени латинитет“). Поред уметничке прозе, која је претпостављала велики утрошак времена, онаге и учености, постојала је и једноставна проза објективног саошитавања. Већ Сенека (пиамо 40, 4) захтева да језик филозофа буде т сот ро$г 1а*5*е 1 $1т р 1ех („неуређен и једноставан“). Плиније се жали да га притисак послова присиљава да шаље књижевно нестилизована пиама (т1ШегаН$$1та$ 1Шега$ — „писма без икакве књижевне обраде“, Ер. I, 10). Обична проза била је неминовна кад је нека ствар била хитна, и она се стога код Јеронима зове $икка сНсХапсН аид.ас1а („смелији израз подстакнут ж урбом “) у супротности '* Тако ју је назвао Тома из Капуе (Тотшазо с!а Сариа, око 1230). Римована проза је „обична проза, код које се чланци или ,кола\ онако како су одвојени говорним паузама, римују на крају колона“ (К. РОН1.НЕ1М, Ше Шетгзсће Негтргоза — К. Полхајм, Латинска римована проза, 1925, стр. IX). 5 Одговара грчком атех^СтЕито«; („неуметнички, једноставан“).
249
Е В Р О П С К А К Њ И Ж Е В Н О С Т И Л А Т И Н С К И С Р Е Д Н .И ВЕК
према е1исикга1а зсгЉепсИ сИИ^еппа („с.тудиозни књижевни рад уз свећу“, РР 26, 200). Авгусгин се служи изразом сот т ит з Њ^иегкИ соп 5иеШс1о („уобичајена језичка пракса“) који иазива и вегт о ивгШиз е 1 $1т~ р1ех („уобичајен и једноставан говор“). Њега разумеју учени као и неуки људи (Р1# 34, 173). Енодије, слично томе, разликује зегт о з 1т р 1ех („једноставан говор“) и зегт о агп јех („уметнички говор“), за које каже и р 1апа („једноставан“) и а гп јех Њсипо („уметнички говор“)6. Исту разлику прави и Аддхелм (сиг5 (т рекегет рН т , поп %агги1о уегкозИаНз в 1герИи — „хитрим и опрезним кораком, не с виком и треском брбљиве гдагољивости“)7. Уметнички језик од V века постаје све извештаченији и на крају је разумљив још само за учене људе. Ко се надао широј читалачкој публици и морао да савлада обимну граћу, није могао да се послужи овим медијем, него је морао да изабере један зегт о згтрЊх који је био ближи евакодневном говору. Тако треба да се схвати једно често навоћено место из предговора Ф раначке историје Гргура из Тура. Кад Гргур каж е да не постоји ^гат т апсив дш Наес аШ зНЊ рговаЊо аШ т е!псо <1 ерт%еге1 уегзи („ниједан човек од књиге који би ове ствари приказао уметничком прозом или метричким стихом“), а он сам пише т си 11о е јја 1и („неутлаћено“; афектирана скромност!), онда то значи само да се он приликом писања свог дела приближио свакодневном говору8, насупрот реторичком уметничком латинском свог савременика Фортуната. Историчар тада није мотао да поступа друкчије. Д а је „обим његовог књижевнот знања био прилично ограничен“9,
I
6 Енодије (ЕппосИиз) изд. НАКТЕЕ 521, 18; 93, 26; 405, 24; 58, 18—23. 7 Алдхелм изд. ЕНМГА1ЛЗ 478, 3 и дд. Упор. М. НОСЕК, V е п вегдп ет еп ! б.ез 1еИтез сГаззгдиез (1’А и з о п е а А 1ст п (М. Роже, Настава к л а си ч н е књ иж евност и од А у з о н и ја д о А л к у и н а ) стр. 295. ’ Он пише зедним „реалистичким латинским који варира између народног и школског језика". (Е. Г.0Г5ТЕБТ ГЕ ЛеЊштет); З ут а сИ са II, 1933, 365). ^ 9 МАШТНЈ5 I 217.
250
П О Е З И ЈА
И РЕТОРИКА
то из тога не смемо да закључимо. Траубе то место назива „грандиозним“ и додаје: „Овалсва оправдања спадала оу у стил, а оптужбе те врсте и привидна потцеЈБивања или одбацивања граматике ни сама нису ништа друто до ретороке мајсторије“. Гргур је стајао на врхунцу тадашњег образовања, а његове честе жалбе због недостатка „граматичара“ не омеју да се брзоплето оцене као историјоко сведочанство за све већу помраченост средњег века. Сам Фортунат је сматрао да у поовети својих описа паии Гргуру Великом треба да себе означи као „моја неискусност“ (ш регШ а теа) — што је биран израз за уобичајено „моја маленкост“, „моја осредњост“. У раном средњем веку проза с е употребл>ава и за „ритмичку песм у“. И у том ж анру постоје различити нивои. У једиој пеоми и з лангобардоког царства, која м ож е да се датира у 698. годину, аутор изјављује да он не влада метриком и стога пише „у прози као говор“ (зсп р зг р е г р го за Ш огаНипстат — „написах у прози иеш то (као беседицу“, Р ое 1ае IV 721, сгрофа 18). То је најстарији текст у коме се ргоза примењује на песму. Али та песма н е м ож е да се подведе ни под какву ритмичку схему и реч ргоза употребљена је из невоље. Та реч је овде тако рећи тек на пола пута к а значењ у „ритмичко песииштво“. „Прелаз“ је изврш ен у једној пеоми из V III или IX века граћеној правилно у петнаестерцу, која је означена к ао р го за сот розИ ит („урећена проза“) (Рое 1ае I 79)10. Примена прозе за поезију добила је потом ново подручје важ ењ а проналаском секвенце у V III веку. Секвенца је првобитно музичко-технички стручни израз и значи витуозно п р одуж ен у м елодију којом је продужавано заврш но „а“ у речи а л и л уја за време мисе. Реду нота (зедиепН а) без речи придодат је текст, „који је имао исто толико слогова колико одговара10 Ш1БНЕГМ МЕУЕК (Вилхелм Мајер) учи: „Стихови... ритмичке поезије су проза са каденцом на крају“ (III 12). Тиме се, међутим, брише уочљива разлика између неправилне и правилне ритмике. — Упор. и МЕУЕК II 183 нап.
251
Е В Р О П С К Л К Н .И Ж С В К О С Т И ЛЛ ТИ Н СКИ СРСДНкИ » с к
јуНи део м слаш је тоисјива; тај тсжст ттје сс. иара!«, додиривао нн са метричком нк са рктмкчком ту» јом, «1СГО је бно чиста пр»па. у Француекој сг та*о ц нативао и још увек сс иаттш м (5ТКЕСКЕН). Далш ралвој идс оаако' пр*о се прелам« на то та се цела хедт4еп!ш сиаГис текстсш; иа|тал па то дл се истоцре* мено сттк/ре иове ме »одије и прмпадајуФш текстгши ..Пошто су секвеине и.«ио.и1ла д м поллтора. оа к<. . је друш поиаалао мело.тију првог. наеталз )с карактериспгка те иопс п т п п к с ф<»рме да су унек дад о г л ка ггро «лог тскгта морала да има)у мстн Г»р<>) слогоша. Та нопшт бнла јс од спохадног значаја Јег> су песни ци опде прш! пут иа\*чили ла сс ослооаоају шоиа малобројних тралираннх мстричких и ритшпких иерап,м
Ссквснца: лорекдо модсрне лирикс т туха му зикс. Прсглсл тог радвоја иокалу'Јс Да тродедиост &г± (Иситптв нс иуди потпуну слику о ралиоликости јсзичкнх умстничких форми у средњсм иеку. Шсштеп рготгсит („пралин говор“) јс утиетннчка прола. Ади „једноставнаи лроза (зегт о згт ркх) остајс. иарагшо, иорма.1Но срсдство ла гшсма, хронику. историју, нау ку, хагиографнју. Поред тога. постојн вс!» помеиута рнмована проза, коначно, мешовита проза: то су тск* стови у којмма се проза смењује са поетским умецима. Они се зову рго$гт е 1гап. Уз то долази метричка и рнтмичка поезија. Слика, мећутим, лостаје још много комплекснија увођењем ритмичког завршетка реченшде у уметнич* кој прози. Античка уметничка лроза следалз је приликом завршаван»а реченице метричке законе (дакле, према кваититету слогова). У касној антици метрички завршетак реченнце променио се у ритмички (акценатски), који се озиачава као сиг$и$ (,,ток“). Од VIII* КАНЦ 5ТНЕСКЕК (Карл Штрекер) у: Мегкег-81ашт1ег, НеаИехИсоп с!ег беигзсћеп ШегаШгдезсћГсМе (Меркер-Штамлер, Појмовни лексикон немачке историје књижевности) II 1926/1928, стубац 391 ћ. * « Упор. Г. ООН№Е1ГГ ц 25. /. Д аШезгатпепШсће У/Гззепзсћајг 11, 1934, 74.
252
П ОЕЗИ ЛЛ
И
РЕТОРИ КА
вока тај с и гш з се деформиеао. Крајем XI века обиавља га Папска 1курија, и то надовезујући се на отшстоларни стил Лава Великог: отуда ознаке 1еопти5 си гзи з („леонински ток“) или 1еот1а$ („леонитет, леонштина“). Оне дају име и за тако омиљвн хексаиметар са унутрашњом римом (у е гзи з 1еопШ [„леонински стихови“])1Л. То ш то је, полазећи од си гзи з (еот п и за могло да се доспе д о ознаке за хексаметар са унутрашњом римом, изнова потврћује запажање да терминологија прозе и поезије >у средњ ем веку лако прелази једна у другу. П осебно карактеристинно сведочанство за то нуди Р оеШ а (Поетика) Јована из Гарландије, који разликује три поетска и четири „>модерна“ прозна стила1314. Карактеристично је за неформулисан о алм живо уметничко осећањ е средњ ег века д а аутори воле да та стилока средства повезују и укрш тају. Једно такво укрштање је и онај још и з антике (Менип из Гадаре, менипске сатире Варонове, П етроније, Марцијан Капела, Боетије) традирани р го зШ еГ ги т , при чему су стиховани ум еци морали д а б уду у различитим метрима (полиметријски). Рима и проза укриггају се у римованој прози. П осебну чар има укрш тањ е метрике и риме у хексаметру са унутраш њ ом римом, у горе поменутом леониноком стиху (у е гзи з Iео п т и з ). Пример: Еисг/ег и! зГеШз, згс ез ргаеШ а риеШз. Углед си цурама свим коно Даница звездама сјајним. 13 Доказао САК1, ЕКПМАКК (Согопа диет еа 16 и дд.). 14 8Н1из дгедоггапиз, НМгапиз, НИаггапиз, узгНоггапиз („грегоријански, тулијански, хиларијански и исидоријански стил“). Јован покушава да их разврста према завршецима клаузула, али тај покушај не спроводи до краја: гп зШо ШШапо поп ез! оћзетуатта ребит саНепНа, зеб. бгсНопит е! зетгГепНагит соЊгаНо; дио з1у1о иНтНгг иа1ез ргозаусе зсггЂеп1ез. . . („у тулијанском стилу не треба обраћати пажњу на каденцу стопа, већ на технику нијансирања израза и мисли; тај стил користе песници који пишу у п р ози . . . “). Једно крајње збуњујуће учење у коме се ученик сигурно тешко сналазио (ВГ 13, 1902, 928). 2 53
ЕВРОП СКЛ
КЊ И Ж ЕВН О СТ И ЛАТИ Н СКИ
С РК Д М ј И Н КК
О во д е л о в а њ е м о ж е д а с е у зд и г н е и д о занооио"В еличанетвеног у п а р н о р и м о в а н о м хек сам етр у ^ д в о с т р у к о м у н у т р а ш њ о м р и м о м , к а о у и ссм и Берн а р д а и з М о р л е а (В егп ћ агс! с!е Мог1а1х) о Судндгм дан у и р а ју : Нота поуГззгта, 1ет рога реззгта зип1, игдИетиз. Ессе ттасИег гтттеГ агЂИет Ше зиргет из: 1 т т т е 1, гттте!, и * т а 1а ГегттеГ, аедиа с о го ги Л , НесГа тетипетеГ, апхга ШзетеГ, аеОгета (3,опо'с. . . РаЗтга зр1еп(Нс1а Геттадие ЏотШа, ИЂета зртгз. Оатта јтеПЂглз ез! Ш сгигЂиз, Мс ретедптз. Крај је васељени, данак је суђени свануо, бдејмо. Ено и Судија претећ се надвија н&д нама немо: Ближи се, долази грехе да порази, правду да слави, Часне да награди, стра и х ослободи, на небо ста в и ... Завичај дражестан, расцвали ђулистан трн где не боде Вернима свануће: тамо су код куће — странци су овде.
Ритмика и м етри ка ук р ш тају с е у такозваној „вагаетској строф и са а и с Ш П а з (ауторитетом )“. Тако се назива спој три вагантска ретка са п ајч еш ћ е класичним хексам етром или пен там етром к о ји се с њима римује. Д ајем к а о прим ер јед н у стр оф у Валтера и з Шатијона о п ор ок у свеш тенетва: А ргеШ гз б.еј1иип1 иШ огит ггиг, Е 1 1ап1ит раиретгЂиз Ггазсип1ит бгиг; 1тр1е1ит иетзгсиГиз гШиз 1азсгуг: Сдигсдтб беИтап1 тедез, р1ес1итг1ит АсМиг. Од прелата теку нам греха реке праве, А божанства срдита само пук злоставе; Мудру шерет спевао је реч што вреди славе: „Лудило краљева моћних о ахејске оби се главе“. <„ауторитет“ је овде Хорације, Ер. I 2, 14, оп. прев.)
Јављају се и прелази изм ећу м етрике и ритмике15. Ту спада и она у Ф ранцуокој и Номачгкој о д X I д о X III 15 Упор. Рое1ае III 674, 1032. 254
П О Е ЗИ ЈА
И
РЕТОРИ КА
века омиљена »мешавина стихова на народоним језицима и стихова н а латинском. Сва ова мешања и прелази сведоче о истом осећањ у. V њима се испољава детиње ужмвање у игри и ш ароликости. Овој склоиости ка укрш тању ф орми одговара на страни садржине оно, у средњ ем веку толико омиљено, мешање шале и озбиљности, чак сакралног и бурлескног16. На оанову овде изнесеног појмљиво је ш то средњи век није паседовао реч која би истовремено обухватила метрич 1Ко и ритмичко пеоништво. Реч роевгз није била употребљива. Јер у античкој теорији, к оју за нас репрезентује Л уцилије (Јг. 339 и дд.), п од роезгз се подразумевала обим на песм а (И лијада, Бније), под роет а кратка17. Овај терминологији одговара завршни стих Валтера (Ж а к к а п и з): Наес езГ ШаНћати роезгз. Уоз за1аеГ Језиз. Песма о Валтеру то је. Ви здрави у Исусу да сте.
РоезГз, роет а, реНса, р о е 1а јављ ају се у средњ ем веку иначе ретко: поезија н ије била^ стална ум етност. За „писање п оези је‘‘ (нам. ,Дсћ4еп“) ^“"раном средњ ем век у уош нте није постојала реч. „Метричка п оези ја“, „метричка пеама“, „метрички певати“ — све су то описни изрази: т еШ са јасипсНа („метричка речитост“); т еШ са <Ие1а („метрички урећен језик“); 1ех 1ив р е г (Нс1а р о е п с а вспрХиз („такст написан пеоничким јези к ом “); сНсХит т еШ со то&иХатте регвспрХит („речи написане у метркички урећеном ритму“’; уегзЊ из сН^егеге („изложити у стиховима“); 1упСо реАе коаге („орити се у лиракој стохш“); роеНсо соХкигпо ^евХа со т еге („изложити радњ у у стилу високе п оезије“); теХпса ат извг Нерт&еге („насликати у з помоћ метричког врстара“); теХгогит иегвЊив ехр 1апаге ( „представити стиховима у метру“); теШ саге („певати у метру“) 18. Писање поезије мож е 16 Вид. доле екскурс IV. 17 Вид. доле екскурс V. 18 Алдхелм (ЕШЛГАЦВ 232, 4); Рое1ае IV 964; РоеГае V 263; Ргошттд (изд. ЗТНЕСКЕН), стр. 133, 37; Фортунат (изд. ЦЕО),
255
Е В Р О П С К А К Њ И Ж Е В Н О С Т И Л А ТИ Н С К И СРКДН.И в к к
да се нзрази и са ропеге („поставиги, уредити" Рое(ае IV 357, 30, којом лриликом се та глоса позива на геропеге — „лоложити", код Хорација Л. Р. 120 и Јуванала I 1). Метрички пооник зове се уег$(ј1са$ теIпсае агНз регШа ргаеАНиз („стихотворац вешт у метрици“); Л гсгог („<казивач, песмик“); роШог (,драдитељ [стихова]“); сот розиог („састављач, писац“) |!*. Поред роезгз јавља се негде око 1150. реч роегпа, која наставља да живи у енглеском рое(гу и у Опицовом изразу „с!еи1бсће Рое1егеу“ („немачка поезија"). Н е к и су хтели да у овој речи виде оимптом новог схлзатања песнииггва. Ствар је, мећутим, сасвим друкчија. „Песникиња“ се на грч^ком зове тсопђтркх. У том значењу реч се ловремено јавља, латинизована као рое(па, код Цицерона, Овддија, Персија, једном и код Марцијана Капеле (§ 809, И1СК стр. 427, 14). Из апарата варијанти уз ово место види се да та ретка реч овде није увек схваћена, него да су је неки читаоци узимали као „поезију“. Тако је упот-ребљава и Одон од Клинија (Обо с!е С1ипу, ј 942) у »својој дидактичкој песми ОссираНо („Поседовање“) стих 1219. Архипоета (деловао око 1160/65) ју је посебно радо улотребљавао за „песн.иштво“, као и за „песму“. Као треће значење придружује се „поетика“. Хорацијева агз роеНса обично се означава као рое(п а . Готфрид од Вензофа (СоИГпес! уоп УтзаиГ), аутор дела Р ое(па поуа (око 1210) хоће тим насловом само да каже да нуди нову поетику. У истом смислу обично се Цицероново дело Пе т^епНопе (О изналаж ењу тема за беседу) означавало као К ке(оп са уе(из („Стара реторижа“), или рпта („прва“) или р п о г (,,ранија“), а Х еренијева реторика, насупрот томе, као К ке(о п са п о у п („Нова реторика“) или зесипба (,друта“) или р о з(е п о г („потоња“). И не само то: у правним наукама сусрећемо супротстављене Иг^езШт уе(из (Стара Дигеста [збирка извода из списа римских правника]) и Ог%е$(шп19 293, 93; Р о е(а е I 486, 132; Ерменрих (Егтеппсћ) Грималду МС. Ер. V, 566, 30; РоеГае V, 63, 267; Р о е (а е I 95, 1; Одон од Клинија, О ссираН о (П оседањ е), р г а е ј. („увод") уз I, стих 19. 19 Алдхелм 75, 21; Р о е(а е II 464, 1421; РоеГае IV 78, 1Предговор уз Спасит еља (НеИапб.).
256
поушп (Н о ва Дигеста); у студмју Лристотела, М е 1аркузш а \>е1и$ (Стара метафизмса) и МеТаркузша п о у п (Н ова метафизика), Е(Шса усЈи.ч (Стара етика) и Е 1кгса по^а (Н о ва етика); 1,о%\са уе(и$ (С гара доги ка) и Ло^1са по\>а (Н ова л о ш к а )7*. Очиглодно у овој паралслној с и с т е м а п т и л сж и алулија на два Завста Виблнје. Код И сидора (РЈ. VI I 1) јс могло да сс тсађе објаш њ ењ е \>е(и$ (е 5 (а т еп (ш п 1с1ео сПсЈГиг, дгпа уст еп(е по\>о се$$а\>1( („Стари завет зове сс тако управо зато ш то је узм ак ао по додаок у Новог*4)- Уз то он наводи 2 К ор. 5, 17: \џе(ега (гап$1егш и, ессе јас(а $ип( от т а по\>а („старо ггрође, глс, све ново иостаде"). Управо на ту рсч позивају се застумш ш и „новс поетике**2021. „Старо п р ође, гле, све ново лостаде ; — то је културна евест на прсл азу еп охе око 1200. године. И стовремоно са називом рое(г1а јавл>а се сада нова реч за „песничко стварањ е“ — р о е (а п (и рое(аге). Та реч је жод П рисцијана п осведочена као застареда. Нашла се једн ом код А узонија (т ерН а рое(апсН — „недостатак ук у са и м ере у песничком стварањ у“; бСНЕМК!. стр. 121, бр. I, 6). V Лг$ уег$1јгса(опа (Песничкој уметности) М атеја о д В аддом а (написаној око 1170) п редлаж е с е , о вда, уп отр еба р е ж и х речи (РАКАЕ, стр. 163). Овој м оди тр еба вероватно приписати то што се п оново прихватају р о е (а п и роеШ а. Тај израз налазимо к од Валтера М ала (\У аћег Мар, Ие пи%г$ сипаН ит — Д в о р с к е багателе, ЈАМЕ5 [Џејмс] 13, 1 и дд.). Д ан те је тај и зраз често употребљавао у спису Пе \>и1%агГ еЊ риеппа (О н ародн ом говору), уз то једном 22 и прециозно рогге.
20 Цицерон: 5СНАК2-Н05Ш З (Шанц-Хозијус) I4 589; ОгдезШтп: РАИЦ КНЕТ5СНМАК (Паул Кречмар) у геИзсћпр <1ет Заигдпу-ЗНрипд, Нот. АМ., 58, 1938, 210; МеГарћузгса и ЕГћгса: ЦЕВЕНШЕО—СЕУЕН 345 и 347; Еоргса: СЦСКЕТТ 161. 21 ЕАНАИ| стр. 181. 22 У другој еклоги стих 97.
257
§ 4. СУДОКА, ДРЖАВНИЧКА И ПОХВАЛНЛ БЕСЕДА У СРЕДЊОВЕКОВНОЈ ПОЕЗИЈИ Сада се поставља питање да ли је реторипко схватање поезије могло да иешто преузме од античке поделе те т а 1егш агНз на оудску беседу, државничку беседу и украсну беседу. И поред тога што су се француоке „поетике“ XII и XIII века у ведикој мери еманциповале од античжог учења, оно је ипак остало доступно у описима Цицерона, старијег Сенеке и Квинтилијана. Интересовање за судаку беседу тшје ни у време најмрачнијих столећа посве ишчезло у земљи која је у римској антици и потом поново у „ренесанси XII века“ била тврћава правних наука: у Италији. Око 900. тодине граматичар Еугеније Вулгарије (Еи§еп1иб Уи1§агшб) поучавао је у двадесет хексаметара о судској реторици (РоеГае IV 426, бр. XXI). Око 1050. Анселм од ОБезате (Апбе1т <Је Веба1:е) даје у свом делу КеГоптаскга (Реторичка полемика) разматрање једног фиктивног судоког случаја. Само је у Италији тада студиј права повезиван са студијем траматике и реторике23. Н едавно нам је постала доступна академска овечана беседа једног италијанског правника (одрж ана вероватно 1186. године)24. Но већ у Риму у доба царева судока беседа се срозала на ниво реторичке веж бе. Конструисани с у фиктивни правни случајеви који са стварнош ћу нису више имали никакве везе (соШ гоуегзгае). Било је претпостављено измишљено право, чак измишљени закони. Увоћење морских разбојника и чаробњака требало је да повећа драж фантастике. У школи је обрада оваквих тема увежбавана и у поетској форми. Неколико таквих комада дошло је и до нас25. У средњем веку овакви су фиктивни правни случајеви схватани жао новеле. СоШгоуегзГае старијег Сенеке главни су |Иавор за ону у сред23 РКАМТН, СевсШсМе д.ет Еодгк гтп АЂептапде (Прантл, Историја логике на Западу) II 69—71. 24 Захваљујући Херману Канторовићу (НЕКМАКК КАИТОКОШ1С2) у ЈоитпаI ој Тће ШатЂитд 1пбШШе II (1938/39) 22 и дд. 25 Нпр. АМћоЊдга 1аИпа бр. 21, бр. 198. Драконције, Ло-
ти1еа
5.
258
И О Е З И ЈА
И
РЕТО РИ КЛ
њем веку тако омиљему збирку Се$1а К о т ап оги т (Д ела Римљана *). Многе од њих жнвеле су и дуж е. Један роман госнођице Д е Скидери (МНе бе бсибегу), ЉгаШт ои ГШизГге В азза (И брахим , или светли паила, 1641), почива на Сенекганој СоШ гоуегзга (1е агсШргга1ае јШа (К онт роверзија о кћ ери гус а р ск о г воће, I 6). Стнхавана ноазела заонована на једној Квинтилијановој школској беседи (бес1атаПо) јесте и Ма(кета~ пси$ (Астролог), који се налази међу делима Хилдебертовим2627. Државничка беседа од Нероновог времена дожш љава сличну промену као и судска беседа. Она постаје фиктивна саветодавна беседа (зи а зо п а или пеИ кегапуа)2*. Питање од онштег интереса је: треба ли се жанити29? У средњем веку се на њега, уз указивање на злоћу жена, радо даје негатива« одговор. Из тога произлази беседа која одвраћа (сИззиазго). Једна таква беседа (сИззиазго УаЈеги ап К и јт и т ркИ озорћ и т пе ихогет би са ( — „Валеријево одвраћање од женидбе упућено филозофу Руфину“) налази се у шароликој збирци анеодота Валтера Мапа под насловом 26 1ЛШШС РШЕБЕАМВЕК, ОагзГеИипдеп аиз б.ег ЗШ епдеБсћгсШе Кот з (Лудвиг Фридлендер, П рикази из моралне историје Рима) II10 205. 27 Према Блимецридеру (В1ЛЕМЕТ2ШЕПЕК), А(1е1атб. иоп ВаГћ, (1935), 224 и дд., аутор је Бернард Силвестар. Исто тако суди ЕАКАБ у 8Гит теб.. 1936, 77. Друга версификована судска беседа налази се у РЕ 171, 1400 В и дд. (према Ореоу [Наигеаи] она припада Серлоу из Вилтона [5ег1о с!е Ш Коп]), (вид. стр. 177). 28 Вид. горе поглавље 4, § 3. 29 То питање обрађује већ популарна стоичка филозофија (Хијерокле, Дион Хрисостом и др.), чије аргументе преузима Јероним у свом спису А& иегзиз Јои гт апи т („Против Јовинијана“). Упор. Р. БЕ БАВК10ЕЕЕ, Н гзШ ге <Је 1а ИИегаСиге Шггге сћгеНетге3 (П. де Лабриол, Историја латинске хри ш ћ ан ске књижевности), 1947, 542 и дд. На тај спис Јеронимов и на Огззиазго УаГегИ („Валеријево одвраћање") Валтера Мапа (\Уа11ег Мар) алудира Чосер (Т ће Ш /е о / ВаСћ’з РгоГодие — „Пролог приче жене из Бата“, 671 и дд.). Најопширнији женомрзачки спис средњег века јесу ВатепСаНопез МаСћеоИ (Туж балице малог Матеја, XIII век), упор. ОКОВЕК, СгипбтГј! II 431. Дебата о жени и браку главна је тема и Раблеове „Треће књиге“ (Тгегз 1гите, упор. ОЕОКОЕ5 ЦОТЕ, Да иге е( V оеиите бе Ртапдогз КаћеШ з — Ж орж Лот, Ж ивот и дело Ф рансоа Раблеа, 1938, 140 и дд.).
259
КПРОПСКЛ
К 1 ! , И Ж К В Н О Г Т И ЛАТИНС К И
1Ч * к ;| М ,И
Н! К
Дворскс бшатслс (Пс »т/дч сипаПши. око 1190) јс циркулисала и одпојопо и 5нла нсч>ма имамо т*т слоластнчких комсмггара \ с и.у
'
К уди к ам о иајјачн утица.ј јс на ср г.п м ,н гКип;п' мое зиЈу пзарнш ла ук расна бсч едл. И>си ! (;тч и п;к> ,мст је похпала. Д с о р стори к с који се о п п н и ца и>\ , м ,а. ђој схол асти ц и јс р азр ађсн на ш к о и ки пими| ј. Кас; Јнрсдм сте хналс, оно п о зн о нрсмс ш а та о<м ку п-, земл>с, градовс, ж и н отн њ е, би л ж с ( н>нор. м.м-тма/ру' жа) , годнппна д о б а , нрлинс, ум етнос т , »ани 1,к.,а,’ всИ ио оном набрајан>у п асл уК ујсм о како јс б л и с с о *. а он.ом иохналиом р етор и к ом м огла да се д о д и р у је тнн-мја. Једаи о д нај значајниј пх пи.саца-учител.а р ег орике, Хермогон из Т ар са (р о ђ е н 161. н. е.), м<лао је да. посчију д еф и ш п п е к ао п ан еги р и к у, д о д а ј у ђ и да је опа пајн ан еги р и ч к и ја о д свих /о # о /“ ( „н аук а“ , е<1. НДН1. ЧН9, 7). И сп д о р је , д о д у ш е , .о су д и о нанегирички с т ш ј као проагалазак л а к о м и с л е н и х и л а ж љ и в и х I рка (1:Л. VI 8 , 7). Али већ у љ егов о в р ем с и токсхм ц ел ог среди>ег века п о ст о ја л а је о и а ж н а п о т р еб а за иохвалн им и почаоним п есм ам а за ов етов н е и д у х о в н е великодостојнике. У м ер о в ш и п к о м д в о р с к о м д р у ш т в у Ф ортуиат у св оји м ст и х о в и м а кади гр о ф о в и м а , в о јв о д а м а , кнеж евим а. Овај д а н а к захтевај(у и К а р о л и н зи , к асн и је сваки к н ез, н а д б и о к у п , б и с к у п , оп ат. Реч рапе&упсиз* ' б и л а је п о зн а т а каролинш ким п есн и ц и м а (Рое1ае III 628, 427): Ма1етте јапсИ зепез рапедуггса аћип&аГ. П а га н ск и х п и сац а п л ем е у р ет ор ск о ј к у п а се грађи.
Е р м ен р и х
од
Е лвангена
(Е г т е п п с ћ
уоп
Е11\уап§еп,
МС Зспргогез X V 156, 39) п о д п ан еги р и к о м п одр азум ева ц ел ок уп н ост паганоког п есн и ш тва. Н еп о зн а т и ауто р Се$1а Вегеп^аги гтрега(оп5 (Дела цара Беренгара, и зм е ћ у 915. и 924. годи н е) о зн а ч а в а с в о је д е л о к ао Рапе^упсоп (Рое1ае IV 357). И ст о тажо и је д а н аноним)ни ау то р X II века у с в о јо ј похвал и (АЈА 2, 392, 37): 30 30 Јав љ а се и као р а п а д еггси з и р а п ед е ггс и з.
260
П О ЕЗИ ЈЛ
И
РКТОРИ КЛ
П ит ИМ, (1и1сгз ћоиго, ћгеиИ вг рапедеН са ргот о, СопИде поМ зсит и егп о з јЊ гез е1 ћЊ гзсит.
Преслатки госпару мој, док се висости поклањам твојој, Приђи да с нама и тб од премалећних убереш цвасти.
Али 1Много чешћс та се ствар изражава латмнски: 1аиз, 1аид,ез, р га есо т а („оохвала, 1славл>ење“). То се
дешава већ у паганаком песнишпву касне антике. Критичар ће приликом чигања средњовекоаних песама морати да обрати пажн>у да ли се реч 1аиз употребљава у онштем смислу или у смислу реторичко•лоетске технике. Ово друго је, на пример, у питању у 1аи$ гет р о гш п ди аП и ог („Похвали четири годишња доба“) и 1миз о т т и т т еп зи и т |(„Пох!вали свих месеци“ — В1ЈЕСНЕ1ЈЕК.-К1ЕбЕ, Ашка1о$Га Ш т а бр. 116 и 117), али и у граматичкој поучној пеоми Смарагдовој |(бтага§с!и5, Р ое(ае I 615, XV): РагШзиз тјетот гасеГ ШеггесНо сипсИз, ШИтпа патдие зе&еГ е 1 згпе 1аиб.е тапе 1. Усклик ко беседе део тек бедно заузима место, Ни од ког похвалну реч не чу, на самом је дну.31
Ово место уклапа се у један контекст ако схватимо да ианегирички стилски елементи могу д а наћу места у евим 'р6довима и предметним областима песништва — што је за разумевање средњ овековне књижевности од великог значаја. П огледајмо неколико примера. Могло би с е помислити да хваљење Бога има чисто библијаке корене. К од Драконција (ПгасоМшб, Пе ЛаисИкиз Лег — „О похвали бога“ III 735 и дд.) читамо: 31 На путу од латинског ка француском изгубио се претпоследњи слог (пенултима) пропарокситоне. Малармеа је то толико дирнуло да је написао прозну песму о „Смрти пенултиме“ (1,е б.бтоп бе V апаГодге — „Демон аналогије“ у делу РгиадаНопз — Лутања). Она се завршава: Је т ’епЈигз, Ђгггаге,
регзоппе сотгбатпбе а рог1ег ртоЂаШетеп1 1е беип бе 1’т ехрНсаШе РепиШ&те. („Бежим, бизаран, вероватно осуђен да носим црнину необјаш њиве Пенултиме“). И граматика зна за трагедије.
261
Е В Р О П С К А К Њ И Ж Е В Н О С Т И Л А Т И Н С К И С -РЕ Д Њ И В Е К
ЗеггзаШт герагаге пЉе ргеГаГе виеГа, VI т е ге а г сапХаге Хиаз р е г са гт т а 1аиг1сз. Сдиатигз п ет о 1иа ргаесопга сопдгиа (ИхИ Аи1 и т ди ат т с!иги з егИ, п ат јогт и1а 1аипхз Т ет рогЉ из 1гИзиз гге зо1е1, 1и 1етроггз ахрегз. Дедер по милости својој нареди да славим те друкче Еда бих достојан био да песмом испојем ти хвалу. Премда и није човека да присталу ода ти почаст, Нит ће постојати игда, јер п охвале ове образац Трима временима следи, а ти си ван свију времена.
То треба разум ети овако. За панегирике људшда, техиика (јогшта 1аиЛ1з) је ирописивала похвално истицањ е предака, дел а и з м ладости и мужев(ног доба. Требало је, дакле, узет и у обзи р три временока (степена ({етрогЉиз {гЉиз). Ретор Е м порије ( Е т р о п ш , V век) учи: 1аи(1а{иг аИдшз ех Ш$ диае $ип{ ап{е 1р$ит,
диае т гр$о ^иае^ие ро${ гр$ит. АШе гр$ит, и{ %епи$ е{ р а {п а ...: т 1р$о, и{ потеп, и{ еЛисапо, и{ т$Н{иНо, Ш согроп$ $рес1е$, Ш огНо јас{огит: ро${ еит, Ш гр$е ехпи$ уИае, Ш ехЉНтаНо тогШит соп$еси{а („када се о неком е и зр и ч е похвална беседа, онда се то ч и н и .н а темељ у он ога ш то је било пре њега, онога ш то се врем енски поклапа с њим и онога ш то ће се догодити п осле њега. П ре њега: е п р . р о д и отаџбин а . . . ; у исто време: нпр. им е, ваопитањ е, ш коловањ е, телесни изглед, д ел а 1как о с у се рећала; после њега: нпр. сама омрт, потоњ и о у д о п о к о јн и к у “, НАћМ 567). То је п р еузео И си дор Е{. II 4, 5. Н а Бога се ова схема не м о ж е применити јер је он безврем ен ({етроп$ ехрег$). — Уокрштање панегиричких и црквених елемената налази с е често и у м етричким ж ити јам а светитеља, која, мећутим, у осталом и м ају св оју сопствену топику. Н епосредну везу изм ећу античке епидеиксе и средњ овековне поези је налазим о у похвалним песмама у част градова и земаља. В ећ у рим ском песништву познато је да су 1аис1е$ ПаИае („похвале Италије“) и 1аи&е$ Котае („похвале Рим а“)32 веома омиље32 Таипез ^еароИ з („Похвале Н апуљ а“) нуди Стације (8 п иае III 5, 78— 104).
2 62
П О ЕЗИ ЈА
И
РЕТОРИ КА
ттс. Протпгсс за нохпалу гр адов а касн оан ти ч к а т ео р и ја је п р ец и зн о р а зр а д н л а ;И. П ол ази л о се о д п о л о ж а ја и м орале с у се п о м сн у т и св с д р у ге п р е д т х с т н града, а не на послодтвем м сст у п н.сгов зн а ч а ј за петоватве ум етности н н аук с. Овај т о п о с прсоблтсковап је у средн>с \1 воку у ц р к в ен ом см и сл у . Н а јв сћ у сл а в у некога града ч и н с са д а н.егови м уч еш ш и (и њ и хов е рел иквијс), 1БСГОВИ св стп тсл .и , црк в он и к и сж ев и , теолози.
У јед н ом л аи гобар дск ом ритму у част града Милан аи са иохвалом се иомш ву: 1. П ол ож ај у плодној низијн; 2. З и дин е, куле и капије; 3. Ф орум ”5, улична калдрма, купатила; 4. Ц ркве; 5. П о б о ж н ост становника; 6. Г робови светитељ а; 7. А м бр ози је и каснији биокупи; 8. Н еговањ е науке, ум етн ости , литургије; 9. Благостање и д о б р о т в о р н о сг становника; 10. Влалање краља Л и утп р ан да (ј 744); 11. Надбискгуп Т еодор II (ј 735); 12. У спеси гр ађ ан а у б о р б и против неверника. Већина ових то п о са о д го в а р а н еп о с р е д н о или тШаН5 тШапсНз античким п р оп иси м а за п охвалу градова. Од античке свеч ане б е с е д е , о в д е је, м еђути м , настало сн аж н о у м етн и ч к о и оп ов едањ е р а н оср едњ овек овн ог италијанског гр ађ ан ск ог п о н о са . С р одн и оу У егзиз с1е Уегопа („С тихови о В ер о н и “ , Рое1ае I 119; написани ако 810. годи н е), у к о ји м а се (стр о ф а 8) п о б о ж н и аутор ч уди ш то су паган и — таИ к о т т е з („рђави људи “) — ум ел и так о л еп о д а гр аде. У п р аво и з И талије, где се је д и н о к р о з ц е о ср ед њ и век и о д р ж а л а ри м ск а градска сгр у к т у р а , о ч у в а о н а м с е и зв естан бр ој таквих п охвалних п есам а, о д к о ји х н е к е с п а д а ју у би сер е средњ овековног п есн и ш тва. И за п охв ал у зем аљ а ан ти чк а т е о р и ја и пракса нудиле су уп утства. З н а ч а јн а је п о то м п остала 1аиз3 45 33 Поближе о томе код Т. Барџеса, Студије о класичној филологији (ТН. ВТЈКСЕ83, ЗГидгез гп С1аззгса1 РћпоГоду), Чикаго, III, 1902, 89—248 и код Герненца (СЕКНЕ1МТ2), ЕаисЈез Нотае (Похвале Рима), Росток, 1918. 34 РоеГае I 24. Написано убрзо након 738. год. (Б. ТКА1ЈВЕ, КагоИпдгзсће ОгсћШпдеп — Ј1. Траубе, Каролингико песништво, 1888, 114). 35 У строфи 6, 1 Траубе чита јотг.
263
евро п ска
књ и ж евн о ст
и латински
средњ и
В ЕК
Зратае (»дтохвала Шпаније“), којом је Исвдор отпочео своју хронику. Он је тиме утемељио шианску националнгу традицију36. Исидор је при том имао узоре у античким описима земаља и историјама земаља, а са овоје стране послуж ио је као узор не еамо историографима него и епичарима срадњег века. Да се приповедно песничко дело започне похвалом града или земље, постао је узус који као да још није довољно уочен. Он спредставља укрштање панегирика и епа. Као рани пример м ож е да послужи Алкуинова песма Бе запсИз ЕиВопсепзгз есс1е$гае („О светитељима јоршке цркве“, Роегае I 170, 16 и дд.). Похвалом Осера (Аихегге) почиње Ериково (Не1пс) Ж и ш је св. Германа (Рое1ае III 438), похвалом Мађарске и Хуна Маћкапиз, похвалом Париза историјска песма Абона из Сен Ж ермена (АББо с!е 81. С е г т а т , Рое1ае IV 19, 1 и дд.), похвалом Енглеске песма Леталда из Мисија (Ее1а1<1 <1е М1су, крај X века) о рибару Свитину (бмлЉјп)37. Похвалу Ш паније налазимо као уметак (строфа 144 и дд.) у песми Роета (1е Регпап Сопт.а1ег („Песма о Фернану Гонсалесу“, ок о 1250). Надасве честа је, наравно, похвала владара, но њена топика захтева посебно истраживање. Као и похвала земаља, и она м ож е да у ђ е у еп, на пример у несми Каго1и$ Ма$пи$ е1 Еео рара („Карло Велики и папа Лав“, РоеШе I 316)38; исто тако у еклогу39 и у туж балицу40 У оквир еклоге Ирац Дунгал (Пип§а1) уноси је д е у похвалну беседу у част поезије у античком стилу. У средњем веку то је велика реткост. Кад треба да се хвале ствари, бирају с е врлине (Алдхелм Пе ^гг&тГШе — „О де36 0 1 Г Г 0 Н Б БАУГЗ (Г и ф ор д Д ејв и с) у Н гзр а т с Нешегу 1935, 149 и д д . — И си доров о аутор ство д о в о д и у сум њ у ЗТА С Н (Ш тах) (Ш зг . У јЦ . 30, 1935, 429, н ап. 22); п р ем а В . Л ев и сон у (у једном писм у) са н ед ов ољ н и м р азл о зи м а . 37 И зд . 1АШ1.МАКТ (Вилм арт) у ЗШбГ т ебхеиаИ 9 (1936), 193 и дд. 38 Ф рагмент је р аш ч л ањ ен н а сл ед ећ и начин: ст и х 1— 12 ехогФ ш п; 13— 94 п ох в а л а К арл у; 95— 136 њ егов а д ел атн ост на п о ди зањ у грађевина у А х ен у ; 137— 325 лов; 326 и д д . п ап а Лав. 39 Миа<Ишп (М уадвин) у РоеГае I 385 и д. 40 РоеГае I 430 добар ј е прим ер (јот т ат 1аибгз б езсгЊ еге — „описати облик п охв ал е“, сти х 7).
264
внчанству“ ; М илон Ое зоВИеШе „О умерености" и стично), а н е ум етности. Тај утицај панегиричког стила тнче се и лирике. Вс1нша лирских тема које модерт! пеаник „обликује“ полазсНи од ,ложив;каја“ , касноанпгчка теорија води на сгпкзку сиидеиктичкпх тоиоса. То је била граНа за реторичко вежбаи*с. Као такни били су примењиванк н у средњовсковној настави посзнје. Понекад то можемо да докажемо на осиову спод*них околности. Тако поседујемо два ошкга ;шме који имају ислу заврпшу риму. Она је дакле бжла дата, а обе су те верзије шкодске вежбе*1. Већ и нз реторнчког карактера сродн*овеко1 шс поелијс пр<>н:иазн да прилик< ^ 1 интериретагиТЈелиже-несхте не трсчЗа да пнтамо за ,ло живд»аЈ‘г ко]и Је у"ТГ>СНО] основи, него за иредл1 ет којп је трНЗазо обрадити. То наилази на противл»ење код мбдерног оцењивача, иосебно кад треба да суди о песмама о пролећу, сдавују, лаеташши. Л ипак су хтграво те те.ме регорички нрописане. Тако, на пример, касноантички трактат Псеудо-Дометрија Ое е1осиНопе ( 0 с п и у , ншшсан око 100. год. н. е.) у одеджу о „д,упком“ стшхоком карактеру ( с к а п е п п в т о з ) наводи као посебно погодне теме вртове, дасте, љубав. Веома утицајна била су потом Вго^утпазта1а (реторичке припремне вежбе) Хермогенове. Њих је под насловом Ргаеехегс11апппа превео граматичар Присцијан и на тај начин традирао их у средњи век. Учесталост песама о ластавици и славују'*2 може да се објасни на основу ових препорука реторичких приручника. У једној песми ласти^бискупа Радббда из Утрехта (917) један новији енглески критичар4 34 љубазно верује да 2 14 је открио немачку душевност. Како ту ствари стоје? 41 МЕУЕН, ССН 1907, 237. 42 Нпр. РоеГае 1аНпг т т огез, ВАЕННЕ№ (Беренс) IV стр. 206, V стр. 363 и 368. — Еугеније из Толеда у А. ћ. 50, стр. 89. — Алкуин, РоеГае I 274. — Фулберт од Шартра (ЕиЉег! с!е Сћаг1геб) (упор. МАШТНЈ8 II 690). — Даљи примери код Штрекера (8ТКЕСКЕН, Сагт. Сап1. стр. 32. — Богата збирка таквих места из античке књижевности код Барџ$са (ВХЈКОЕ83) 188 и д. 43 РоеШе IV 172 и д. 44 НАВУ, 5еси1аг ПаНп Р ое1гу. . . (Рејби, Световна латинска поезија ...) I, 1934, 250.
265
Е В РО П С К А К Њ И Ж Е В Н О С Т И Л А ТИ Н СКИ СРЕДЊ И ВЕК
>'
Ласта говори у своје име" и обраћа се чнгаопу (стих 19). Она говори 1. о сврсиходној граћи свога тела; 2. о свол! значају за иољопртшреду; 3. о својим медицинским способностпма',! по којима је супериорна у поређењу са Питагором; 4. о својој вештини граћења гнезда; 5. о свом начину живота; следи 6. ргоћаГШ („ доказ“) да постојање ласте може да служи човеку за поуку. Завршетак чини 7. регогапо (,,епилог“)’- човек треоа да оуде послттиан свом Створитељу. Дакле, складно компонована расправа са ученим реквшитима и поучнол! тенденцијол!! Прелазимо на топику дичне похвале. О томе би могла да се напише књига. Али овде ћемо, као и иначе, саопштити само онај научни материјал који је неопходан за разл^мевање и који главну линију истраживања води дал>е.
§ 3. ТОПОСИ Н ЕИ ЗРЕЦ И ВО СТИ Корен топоса који сал1 тако назвао јесте „нагдашавање неспосооности да се изаће на крај са граћом.*‘ Оно се јавл>а у свим временима од Хомера наовамо4'. V похвалној беседи .,не налази се речи“ да би се на одговарајући нач1 ш похвалила личност коју треба4 6 5 45 То дело је, дакле, сопјоттаОо (диаппо гег аИсиг сошта паСштат дд*иг ретзопа ЊциетиИ) („оличење [када се некој ствари противно природи придаје карактер личности и способност говора]“, КЕЊ II 437, 32). 46 Односи се на ластавичју траву. Извор је Исидор (Ег. XVII. 36): сЋ.е1Шота Шео тсгтиг ие1 диод адиеп*и ћГтиттхпит гпдетиг етитрете, се1 циод риШз ћГтитиИтгит зг осиИ аијегапТит, таћгез еотит Шгз ех ћаес ћегЂа тедегг тсапћиг (..хелидошца [руса, жута трава. СћеШотгнп т а ш з] зове се тако иди зато што се чшш да избија с доласком ласта [сћеПбоп гр. \ласта\ оп. прев.], или зато што, ако ластавичји птићи изгубе вид, мајке их. каж>г. лече овом травом"). « Илијада 2, 488. Упор. \ \ \ ЗСНАИЕЛУАЦЗТ, 1гоп Нотетз ТУећ ипд. \\т етк (В. Шадевалт. О Хомеровом свету и де.гу), 1944, 312. нап. 3. — Енеида VI, 625 и д. — Макробије 5а*. VI 3, 6. — Дракониије Ое 1аисШзиз дег III 568 и дд. (уз примену Енеиде IV 181 и дд.) специјализује појам шензрештости" у .шеизбројивостг. — АНзсспз, изд. С1ЖЗЗАКО и МОХТА1С1ДЖ стр. 150.
266
П О Е З И ЈА
И РЕТО РИ КЛ
славити. То је стални топос похвале владара ((ЗссотХосб^ ХбуодУ*. Из тога се већ у антици издваја топос: „И Хомер, Орфеј и остали доживели 6 и неуопех при тгокушају да похвале овог слављени1ка“ . Средњи век потом гомила имена чувених аутора који не би били дорасли том задатку/,;'. У „топосе неизреци1Вости“ спада и уверавање да аутор износи само мали део од мноштва ствари које има да каже (р а и с а е ти 1 п 5 [„мало од мноштва"])50. Ово се нарочито често среће у житијима светитеља — роду који се јавља од V века, а који је показивао велику потребу за панегиричком фразеологијом, јер је светитељ морао да учини што је могуће више чуда. Често се животописи светитеља састоје од преузетих 1клишеа. „Не само што су мотиви многих таквих прича ишли из руке у руку“, каже Вилхелм Левисон (\УЊНЕћМ 1ЈЕ\Ч5(Ж), „него су и читави обрти од речи до речи изно>ва исписивани, и више но једно житије састављено је у већој 48 В1ЈКСЕ88 122. — Јулијанова похвална беседа у част Констанција, НЕКТЕЕШ (Хертлајн) стр. 1, § 1. — Пакат (РасаШз) код Беренса (ВАЕНКЕИЗ) X II репедупсг Ш Ш 2 (XII латинских панегирика), 1911, стр. 90. — Назарије Шагапиз) исто стр. 157. — Корип (СогГрриз), Јоћаппгз (Јован) I2. — Енодије (ЕппосИиз), НАКТЕБ 509, II, 9. — Дудон РЕ 141, 731 нап. 49 Валахфрид Рое1ае II 352, 7 и дд. — ћГдиггпиз (Лигурска песма) II 219. — Бенцо из Албе, РЕКТ2 598, 47 и дд. нуди најбогатију разраду тог топоса гомилањем аутора који, наводно, у томе не би успели: Данило, Тулије, Демостен, Марон, Лукан, Стације, Пиндар, Хомер, Хорације, Грилије, Квинтилијан, Теренције. — ГОТЈЕСНЕ-БЕЕВОЗС, Сапсгопето СазШ1апо б.е1 згд1о XV (Дворски канцонијер X V века), том II 83а. — Детаљније у ОУј^. 16, 1938, 471 и д. 50 Полазишта су нудили Вергилије Теоргике II 42 и Енеида III 377. — Елије Донат у писму посвећеном свом коментару Вергилија: <2е тиШз раиса б.есегрзг („узбрах мало од мноштва“). — Пруденције, АроШеозгз ргаеј. (Апотеоза. Увод) 1. У тексту тог дела стих 704. — Фортунат, БЕО стр. 172, XVII, 4. — Корип, Јоћаптз VIII 530. — Граматичар Клемент: РоеГае II 670, XXIV, 1. — Пролог у СезГа ВетепдатП: РоеГае IV 357, 30. — Регино од Прима (К е§то у о п Ргиш) изд. К1ЈК2Е (Курце) стр. 1. — Стефан од Бека, Отасо Хоттаптсиз, Ртооетгит (Нормански змај, Увод) 56. — Е р1иггтгз ипит („једно — од мноштва“) гласи мото на државном печату Сједињених Држава установљеном 1776. године.
267
V » Г«М '
или ман»ој мсрн у облику мшаика од делона који ду били одрсђени за слику других св ети к м .;»! Друкчије потенциран>с врсдности личн(к:ти кг>ју трсзба иохвалити постиже се тимс што сс саош и п ш а да сви учоствују у динл,оњу, радосли, ту.чи. В -ппнна аутора при томс мора да се искажс у снс 1 г.'нп ацији и амшшфикадији појма „ови". Једаи о д пајчу. днк јих биссра реторичког стила састоји сс у унсрас. »ип ла сва.1СИ иол и животио доба славс N. N. к ао т мма толико иолова колико и животшсч д о б а . О /ш нл \ехи$ е1 а е ( а з („оваки иод и узраст’ ) нсклајс сгалма форл*улаи. Налали сс још и код Дидроа и М,мпв>пи|а\ Али Ш1 С се још дал»е и илриче се т в р д њ а : ,.<-ни народи, земл»е, времена певају о N. Фортунаг унерава да је крал> Хилперих (СћПрепсћ), али и св. Марпш, познат н у Индији; св. Хиларије у Индији и Тули". То 1 1 1 то је неко познаг у Ии;шји, очигледпо је максимум олаве. Индија, евентуално новезана са Тулом, најудал>енији је део света (о Кш ш се знало мало). Оиа важи као р а г $ р г о Ш о за „читаву земал>ску куглу“. ОваЈКво изузетно место И ндије посведочено је и код5 4 3 12 51 2УА 35, 1910, 220. — Стереотипни су изрази као д,е тггаМШтз ■ртаеГегтгззгз еГ диос1 пи11из зетто ас! ехиз отта орега зијјипа! („о чудесима која смо прећутали јер нема тих речи које би биле довољ не да опишу сва његова дела“, Рое1ае IV 960). 52 Упор. ВиИеНп Ии Сапде, 1934, 103. — Примери: Ји1шз СарИоИпиз, М. АпГоптиз (Јулије Капитолин, Марко Антонин) 18, 5; Јероним, писмо 1; Драконције Пе 1аисШзиз сГег III 394; Корип 1п 1аис1ет ЈизНт (У п о х ва л у Јустина) III 40; Рое1ае I, 67, 31; исто 132, 12 и дд. и 386, 41. 53 Дидро критикује језуите због њиховог третмана Индијанаца у Парагвају: Из татсћагеп1 аи тШеи д.’еих ип јоие! & 1а тагтг, е! еп јтаррагеп! ГткИзНпсГетеп! 1ои1 &де е! 1ои1 зехе (8ирр1&тпеп1 аи иоуаде б.е ВоидагпиШе) („марширали су усред њих са бичем у руци и ударали их без обзира на старост и пол“ [Додатак у з Бугенвгглово путовање]). — М А К 20Ш (Манцони) Погл. 4: згдтгогг &’одт е!а е &’одт зеззо („господа свих доба и свих полова“). 54 МегоЂагиЈез (М еробауд), У 01Х М Е Н (Фолмер) 9, 21. — Корип, 1п 1аис1ет ЈизНт (У п охвалу Јустина) II 218. Ф ортунат, ЦЕО 219, 16; 239, 5 и д. * 55 Х илперих (СћПрепсћ): Ф ортунат, ЕЕО 201, 13 и дд.- М аотин 296, 48; Х иларије 178, 15. У
268
П О Е ЗИ ЈА
И
РЕТО РИКА
Верпштија. Није ли он изнео пророчанство Августу (Енеида VI 794) да ће овај своју власт проширити и на Инду)се? Али ако је владар неапособан да овлада својом сопственом душ ом, шта му онда вреди „ако и далека Иидија дрш ће пред његовом моћи, ако иу служи Тула?“ На то је упозоравао Боетије (Сопзо1а1Го III 5) и нашао у томе многе следбенике, мећу њима и Фортуната. — И з топоса „сви певају о 1вему“ можемо, дакле, да издвојим о „топос И ндије“. Латиноко пеаништво средњ ег века вуче га даље. У новалешкој хроници примењен је на Валтера (МС б с п р 1огез VII 85, 49). Он продире и у касну ф азу старофранцуске епике. Од цара Карла захтева се да се оавети Ганелону, тако да се о томе прича и у И ндији56.
Схема „цео земаљски шар пева о њему57“ постала је стални топос. Каролиншки песници често је примењују на Карла58. Кад нас монаси из Сен Кантена уверавају да сви народи певају о делима св. Квинтина (Р ое 1ае IV 997, 11), онда је и ту посреди уобичајено реторичко претеривање. Први историчар Нормана, Дудон од Сен Кантена (81. ОиепИп), који је писао око 1017. године, каже о једном норманкжом војводи да је историја његових дела често казивана (ћг5(огга ^езХогит еш з заергззгт е гесИаГа; РБ 141, 657 С). Дудон има обичај да се преобилно користи конвенционалном топиком похвале кнежева. Често старије ауторе, на пример Фортуната, дословце преписује. Овде )је, дакле, вероватно реч о варијанти познатог топоса. Ко, међутим, познаје глад за „сведочанствима изгубљене јуначке поезије“, која је надахњивала истраживаче еоова у XIX веку, чуди се што они ово — додуше, веома неодређено — „сведочанство“ нису регистровали59. 56 А ут егг д.е ЖагЂоппе 1284. 57 С кром нији је обрт т д п и з иШ дие сапг („достојан да га свугде опевају") у еп и та ф у једн ом грам атичару (МА 1, 1876, 181, бр. III 17). 58 Рое1ае I 91 и 483, бр. X XV, 1; РоеГае IV 1007, бр. II 9 и 1008, 23. 59 Р азр ад а те и д еје н а л а зи се у мом ч л а н к у 2,ит аИјтапгб5Г5сћеп Ергк („О староф ранц уској епици“), V у 2К Р ћ. 68, 1952, стр. 179 и дд.
269
Е В Р О П С К А К Њ И Ж Е В Н О С Т И Л А Т И Н С К И С Р К Д Н .И в КК
Као сводочанство за старогерманско јупачко пестшштво радо се наводи Касиодоров извештај о Готу Гензимунду (У апае МОММбЕН 239, 3 и д д . ) . Гензимунд је био тако веран слуга династи је Хамада да ]е достојан да о њему пева цео земаљски шар (ш о оЉе сап(аВШз). Он је одбио престо и тиме дао ттример готске скромности. Стота га Готи славс (Шео еит позХгогит јат а сопсе1еВга( — „зато га с;;хш наше предање"). Јер „онај заувек живи у предатмша ко је једном презрео оно смртно“ (у ш ( зет р ег геШлотћт, дш ^иапКодие т огК ига сопХетрзК). Та реченица стат\шра један суштински контекст, а не неко непоновљиво историјско чињенично стање. Не сме се дакле — као што то чини један историчар(Х) — написаш: „Реченица Шео еит позХгогит ја т а сопсе1еВга(: уш Г зет рег геШ ш пЉ из доказује да је Гензимунд као такав стварно био слављен“. Овде је цитат погрешно схваћен, а последњи његов део прећутан. Омаловажавање свега онога што је пролазно, јер је омртно, чак и не одговара германском начину мишљења. Тиме уопште не желим да поричем да је Гензимунд био слављен — иако одрицање од краљевског достојанства тешко да је мотив јуначке песме. Хоћу само да покажем да приликом тумачења таквих места човек мора да буде опрезан. Реторички топос „сви певају о њему“, „он је достојан да се о њему пева“, лако прелази у тврдњу: „постоје песме о њему“. Један пример: бискуп Хилдегар из Моа (Меаих, Ј 875) извештава у свом Житију св. Фарона (Раго) из Моа (| 672) о победи франачког краља Хлотара (Сћ1о1:ћаг) над Сасима: ех диа уГс(опа сагт еп риМ гсит јих(а гизНсКаХет рег от т ит раепе ^оШаћаХ ога („народна песма испевана
у част ове победе готово је овима лебдела на уснама због своје сељачке ]едноставности“). И не само то! Хилдегар зна да саопшти и почетак и крај те латинске песме. Овде је постојало и необориво сведочанство о меровиншком јуначком певању. Нажалост, ис-60 60 I - ЗСНМ Ш Т, СезсМсШ е б.ег аеиГзсћеп ЗГат те ћгз ги т А издапд аег УбИсеггиапЛегипд. Пге О зГдегтапеп (Ј1. Ш мит, Историја нем ачких плем ена до к р а ја сеобе народа. Источни Гет>мини)2, Минхен, 1934, 254. * 270
п и Ј в з и .«
торијока .критика јс псоумлмтно доказала да је цео тај давештај фалсификат. ХиЈЈдегар је искористио омиљони топос. П о томс је ои претеча монашких фалсификата из XI вска, који су од грофа Вилхелма од Тулуза (ШПћс1т с!с ТоиЈошге, ј 812) начинили ч у д о творног светител>а. Окрстии фалоификатор из Моа довео је у за б л у д у генерације иетраж инача епа01. § 6. НАДМАШ ИВАЊ Е
Ако нека личност шш ствар троба да се „похвали“, даказује се да она надмашује све слично и у ту сврху се користи једна посебна врста поређења6 162, коју ја нази-вам „надмашивање“. На основу поређења са чувеним примерима које нуди традиција утврђује се надмоћност, чак непоновљивост човека или ствари који треба да буду похваљени. V латинском песништву то код Стација први пут налазимо издишуто на ниво манира. У свадбеној песми за Стелу и Виолентилу он одбија лоређења са „лажљивим“ сагама о боговима и изјављује да младожења надмашује све традиране примере л^убави. Вила Манилија Вописка (МапШиб Уорјзсиз) „надмашује“ Алкинојеве вртове. Домицијанове овечаности „надмашују“ златно доба6364.Као формулу за надмашивање Стације преферира обрт „сад нека . . . узмакне“ (сед.а1 пипс)т. 61 Упор. 2ЕРћ. 1944, 248. О ср едњ о веко вн и м ф а л с и ф и к а тима упор. Ш. Ш А Т Т Е К В А С Н , Оеи15сћ1апб.з СезсШсШз^иеИеп гт МШеШГег (В. В атен б ах , Историјски извори Немачке у средњем веку) II, д р у ги до д атак . 02 О п овезан о сти и зм е ђ у п о р е ђ е њ а и е н к о м и ја (панегирика) види Р. Р О С К Е (Ф . Ф оке) у Н егт ез 58 (1923) стр. 327 и дд. и посебно стр. 335 и дд. Х ел е н и с т и ч к и т е х н и ч к и и зр а з за „надмаш ивањ е“ је (терохт). С и стем атски у п о тр еба тог средства почиње са И сократом . Ф о к е п р а т и т у п о ја в у до П л у тар х а. — К винтилијан V III 4, 9: атрИјгсаИо. . . диае јИ рег сотрагаИопет, тсгетепШт ех ттоНЂиз реШ („ у в е л и ч а в а њ е . . . ко је настаје п оређењ ем д о б и ја п р и р а ш т а ј и з онога ш то је м ањ е“). 63 ЗИиае I 2, 27; исто 90 и 213 и дд.; I 3, 81 и дд.; I 6, 39 и дд. 64 8Ииае I 1, 84; I 3, 83; I 5, 22; II 2, 61; II 7, 75; III 1, 142; III 4, 84. — П р о п ер ц и је II 34, 65: сесШе, Еотат зспр1о271
Од С тацијовог врсм ена топос панегиричкот налмаш и вањ а, к ао и се<7лГ-форму.ла, стални јс стилоки олем ент. Вирту^оз „надмаш иван>а“ је К лпулнјаи. Стилихон н а д м а ш у је П ер сеја и Х ср к у л а , чак и цс ижутшу аитику: 1а с е а ( а и р е га га у е ш т а х („нок у порлчт- мскне стар и н а “ , С о п 1 га К ијГпит — Протиа Р г^ чт а I, 280 и д д .) л\ Њ ега с л с д е С и д о н и је и Ф оргунал" . Омс.кеио ласк а њ е к а ж е д а славл*еннк нли славлклпшп налмашују б о г о в е 07. И л еп ота и е јз а ж а м о ж е д а се (и л .г)., уз иом оћ „ н а д м а и ш в а њ а “ . Т а к о је, п р см а А улоли,у (Мпхе.Ца — М о зе л 287 и д д .), д о л н н а р ок е М озсл леимга од Хел есп о н т а . — А к о т р еб а д а сс хвал е мтднкарпл, оида се н адм аш ивагвс о д н о с и на с н а гу , х р а б р о ст , оум.рост и сл и ч н е к в а л и тете,;ч.
Посебно значајан специјални случај панегиричког надмашиваља имамо онде где се неки •иесник или литерата слави јер његови успеси наводно бацају V засенак највећа дела прошлости. И тај мотнв налазимо већ код Стадија. Лукана, који је млад премииуо, он ставља изнад Енија, Лукреција — чак и изнад Вергилија (8Иуае II 7, 75 и дд.). Исти Стације, додуше, овоју Т еб а и д у завршава речима најдубљег поштовања према „божанској Е н е и д и “, коју може само издалека да следи и траговима чијих стопа жели да се диви. Било би погрешно да се у овоме види противречност. Кад Стације уздиж е Лукана изнад Вергилија, он тиме следи конвенцију панегиричког пеаништва. Кад говори у овоје име, он сме да хвали Вергилија6578 те&, сесШе С гаг („п и с ц и у з м а к н и т е р и м с к и , а г р ч к и у зм ак н и те с њ и м а “). У о с н о в и ј е о в д е и з р а з е ^ а т е („ у зм а к н и т е “) као ф о р м у л а у п о т р е б љ а в а н у п о з н о г р ч к о ј п о е з и ји . У п ор. О. Ш ЕШ КЕ1СН , ЕрГдтаттзТшИеп (О. В а јн р а јх , Студије о епиграму ) I (Х ајд ел б ер г, 1948), стр . 105. н а п . 1. 65 Д р у ги п р и м е р и : О е сопзиХаТи ЗНИсТготггз (О Стилихоновом конзулату) I 97 и д д . и 368 и д д .; и с т о I I I 30 и дд.; Ое зех!о сопзиШ и Нопотгг (О гиестом Х он оријевом конзулату) 331 и дд . 66 С и д о н и је п о гл . I I 149 и дд . и 288 и дд .; Ф о р т у н а т , Т.КП стр . 159, 1 и д. 67 ДУаКег М ар , О е пидгз ситгаИит (Д ворске багателе) Ј А М Е З (Џ ејм с) стр. 136, 31. — Сез1а Рттетгсг теТпсе (Дела Ф ридрихова у метру) 1109 и дд. 68 А р х и п о ета, М А Н 1 Т Ш З стр. 29.
272
П О Е З И ЈЛ
Н
РЕТО РИ КЛ
као највећег. Аузоније хвали једног овог колегу, јер његови стихови из младости, наводно, надмашују Симанвдове песме (бСНЕМКС стр. 65, 6р. 14, 6). Валахфрид Страбон хвали извесног Проба (Ргођиб), јер наводно пише бољу поезију од Вергилија, Хорација, Назсша, Лукана, Аузонија, Пруденција, Боетија. Аратора69. Овај манир наставља се у овим столећима средњег века. У панегиричком стилу пеоници себи дозпвољавају најсмелија „надмашиваља“; иначе се са захвалношћу признаје предност античких аутора. Тако ни Јован од Солзберија не оклева да хиперболички слави свог покровитеља Томаса Бекета (РоНсгаНсиз ШЕВВ I стр. 2, 17 и дд.): он је духовно кудикамо надмоћан над Платоном, Квинтилијаном и друтима. Али кад Јован у току филозофског истраживања мора да мећусобно упореди античке и нове ауторе, он суди сасвим друкчије (МеШ о&соп, \\ГЕВВ стр. 136, 8 и дц.). За крај бих хтео да укажем на следеће. Управо у периоду средњовековног процвата песници су имали пуну свест о томе да „1надмашивање“, или бар његова неконтролисана пржмена, могу да се оопоравају. Један непознати песник наглашава да похвала коју је он дао није хиперболичка, него да одговара стварној заслузи (ШРк 50, стр. 84, строфа 10): N6 дгт! гретЂоНсв ВГхеггт, сопзргсеге N 60 биЂИа,
(Јтп отпгз ад. тегИа уеШ 1аиз арГагг (Цит оттз тдеЂИа Оећеа* геГгатап. 8е
П ревиш е да не рекнем Штогод, де не оклевај Да припазиш , И похвалу одмериш По заслузи што следи,
69 РоеГае IV 1079, бр. V III. — Слично Седулије Скот (Рое°е Ш 200, бр. XXXV, 7). — Ноткер Балбул (ВаПш1из): РоеГае ‘V 1097. 273
А томе је ускратиш Што похвале не вреди.
Д а ли је хииерболичка панегирика етички оправдана? Ово питањс д овел о је ок о 1140. д о једне културноисторијоки ланимллтве конгроверзе. Клинијевсжи м онах П стар из П оатјеа упутио је игумаку Летру Вен ер абил и су (РсДгнз УспегаНШб) из Клинија различите похвалпе песм е, у којим а јс издаш по унотоеол>авао надм аш ивањ е70. З оог тога је о и о нападнут. Петар Венсрабилис га је бр ан и о у посми „IIротив клевстник4и. Он ар гум ен тује (Р7, 189, 1005 н дд.): „Зар треба песштка прекоревати за т о ш то хвали? Онда су прекора вредни н ајчувен и ји песници и научници. Запемаримо сасвим магане! И Јеронм м , Августин, Амброзије, Кипријан, С и дони је, Ф ор тун ат владали су панегиричким сти л ом “. Њ егова главна ф и гу р а је хипербола. Хиперболи чн и стил л егитим и сан је захваљ ујући паганским аутор им а, али и читавој Б иблији. Т ак о с е још и у доб а крсташ ких п о х о д а об н а в љ а ју старохриш ћанска биб л и јск а р ето р и к а и б и б л и јс к а п оети к а71. И з то п о са н адм аш и вањ а м огло б и да се извуче јо ш м ного ви ш е к ад би о м о анализирали већи број п рим ера, у м ест о д а их став и м о у напом ене као што се то и з о б зи р а п р ем а ч и таоц и м а д еси л о овде. Хтео би х д а м и с е д о п у с т и д а у к а ж е м јо ш сам о на једно. И и стор и јоки д о г а ћ а ји м о гу надм аш ивањ ем да се потен ц и р ају у св о м зн а ч а ју . Л ук ан о п и су је линију утврћењ а к оју Ц еза р постављ а о к о П ом п ејевог логора код Д и р ахи ја. Он п атети ч но настављ а: „Сад нека и даље стара сага хвали зи д и н е И л и ја и д а их прж ш еује боговима; с а д н ека с е П ар ћ ан и ч у д е вавилоноким зидови м а о д о п е к е . . . “ . В и д о и з А м ијена (Ш Ио уоп А таепб, 351 и д д .) озн ач ава б и тк у к од Х ејсш н г са као 70 Упор. нпр. Р1, 189, 50 Б — Крај песме први пут је 1939. штампао Бош ШЉМАКТ (Неиие ЂепебАсппе 51, 54 и дд.). 71 Употребу хиперболе касније брани Анри из Авранша (КПЗЗЕК и НЕ1КОШМ1ЈЗ стр. 119, 13 и дд.). — И у старој Индији се дискутовало о томе докле сме да иде хиперболика Упор. СЕОКСЕЗ Б1ЈМЕ21Е, Зегигиа е1 1а јоНипе (Жорж Ли мезил, Сервије и срећа), 1943, 157. м
274
П О ЕЧ И ЈЛ
И
1 'К 'ш г * и л л
најваж нију „откако је Ц езар о р у ж јем савладао Помпеја и за у зео зидине Рима“ . Битка код М олвица (Мо11шИг, 1741) слављена је, гврема Вш гибалду Алексису, стиховима: Рћагза1из г${ пип тсћ1$, ипА Саппа даг кет ЛГате, Бепп Мо11гаШ1 ги{1 а11ет Аег ВИпАе гиге Аег 1,аћте. Фарсал није сад ништа. а Кана тек незнатно име, Јер Молвиц! кличе сад све, и кљасто и слепо.
Велиии надм аш ивач Л ук ан и еам је надм аш ен и то од — Д ан теа. С игурно је з а н»ега — као и за нас — В ер гал ије н ајвећ и рим оки пеоник. Али при том се лако забор ав љ а д а се он у П а к л у у оп иси вањ у језовитих и ф ан тасти чн и х сц ен а такм ичи са Л ук ан ом и О видијем. Ј ед а н о д н а јч у в ен и ји х у м ета к а у Л ук ан овој пеоми б и о ј е оп и с аф р и ч к и х зм и ја . Д в а војн и к а и з К атонове војок е, С абел (баћ еН и з) и Н а с и д и је (ИаббјсИиз) у м и р у н а језо в и т н ачи н у л и б и ја к о ј пусти њ и о д у јед а зм и је (IX 761 и дд.)> П р е о б р а ж а ј је д н о г ч овек а V зм и ју о п и са о ј е О ви ди је (МеТ. IV 562 и д д .). Д ан те н адм аш ује о б о ји ц у (1 п је гп о , 25, 94 и д д .): Тассга 1*исапо отаг 1а Аоие 1осса Ие1 тгзего За1>е11о е т МаззШо, Е аИепАа а иАгг дие1 сћ’ог зг зсосса. Тассга бх Сабто е б ’АгеШ за Оитго; Сће зе диеИо гп зегр ет е е цие11а гтг јоШе СопиегГе роеГатгбо, го тгоп 1о’тгиШо; Сће бие тга1ите таг а јтотг1е а јтотгГе N 04 ГтапзтиГо, зг сћ ’атети±ие 1е јотте А сатћгаг 1от та1ета јоззет ртопГе. Нек ћути Лукан и прича му пуста о јадном Сабелу и о Насидију; и нек чека, јер ми песма још не суста. Не завидим чак ни самом Овидију кад Аретузу и Кадмуса створи њу стихом у врело, а њега у змију. 275
^
* Ш ’О П С К А К Њ М Ж Е В Н О С Т И Л Л Т И Н С К И г ’ р Р.Д11,11 ВГ,К
Ј е р , н е з н а д е д а д в е п р и р о д е претпори с у ч е љ е н е , т а к о д а се с а в р а зл у ч и о б л и к од с у ш т и н е о к о ји м а збори.
Коментатори обично назначују мсчта из Лукана и Овидија на која се од/носс Дантеови стихови. Ади они не указују на то да је овдс у основи схсма налмаши* вања и да се чак и формула 1ассГа нашла у то] традицији, на пример код Клаудијана (Соп 1га Кијтит — Против Руфина I 283): Т а с е а 1 зирегаГ а ее1иа1аз. Н е к у п о р а з у м у к н е стар м н а.
Само ако се овако нешто уаме у обзир, можемо да разумемо Дантеа што се тиче историје стила — и да га објаснимо. § 7. ПОХВАЛА САВРЕМЕНИКА Схема надмашивања омаловажава прошлост у ко* рист садашњооти. Ф ормула 1асеа 1 („нека заћути“) и формула се(1 п 1 („нека узм акне“) то јасно изражавају. Из тота је могао да се развије један други топос: „не заслуж ује похвалу само прошлост; и новији и најно* вији аутори требало би да се хвале“. Он се код Римљана72 јавља први пут у Августово време (Хорације, Оде III 5, 1). Тацит (Апп. II 88) тврди да је Арминије непознат Грцима и Римљанима, „јер ми величамо само старо време и не показујемо интересовање за новију историју“. Сличним речима он започиње и свог Агриколу. Марцијал (V 10) се ж али да се живима ускраћује похвала73. Плиније се диви аитичким ауторима не потцењујући, „као неки љ уда“, таленте савремени72 На грчком већ код Исократа, Еиадогаз (,,Еуагора“) § 5 и дд. 73 Ово место употребљено је као додатак једној сатиричној Хогартовој композицији у каталогу лондонске ликовне изложбе из 1776. ШЈООЕР 'ШТТК01УЕК (Рудолф Витковер) у ЈоитаI о/ 1ће МЈагЂитд 1п51гШ1е II (1938/39) 82.
276
ПОЕЗИЈЛ И РЕТОРИКЛ
ка. Јер ш*је тачно да ослабљена природа не доноси више ншнта вреано хвале (ер. VI 21, 1). Сидоније (ер. III 8, 1) то понавл>а у актуелној варијадији. Под снажним угиском Карлове историјске појаве овај се топос поново јавл>а (РоеШе I 74). Ајкхард (Е тћ агб) се у предговору свог Живота Карловог окреће против ОШ1Х који презиру садашњост. Понекад се (Роегае I 400, бр. V) та мисао шири у смислу да је сада похвала прошлости уопште постала старомодна. У историографији Регино од Прима (К еу то у о п Р ги т) преузхша овај топос у предговору своје хронике (908), а касније и Гибер од Ножана (Си1ћег1: бе Мо^егЛ) (РР 156, 183). Тај топос се онда поново налази у једном латинском ритму о Сиду написаном око 1100. године (прни лут штампан код Е. ИТЈ МЕКЈћ Рое$(ез рори1а1 ге$ 1аНпе$, 1847, стр. 302; прештампано код: МепепЈег Р1с1а1, 1м Е$рапа (1е1 Си1 [Сидова Ш панија], 1929, стр. 889 и д.). Он почиње: Е11аи дезГотитп роззит из ге је гге Р а п з7475 еГ Руттг пес потг еГ Епеае МиШ роеГае р1ипш ит 1аиб.е76*78 ф ае сопзспрзете. З еб радапотит диШ гииађитгГ ас 1а. ГУит Гат иИезсапГ иеЂизШе тиИа?
Мобо сапатиз Кобеггсг тгоиа РтГпсгрГз ЂеИа. Битки тих опеват би х могао славу Парис, Пир, Енеја што биш е негда, 74 Као што се м ож е видети и з факсим ила који је објавио Менендес Пидал стр. 7, Е је написано као иницијал. Вероватно је предложак преписивача имао е11а са заборављеним иницијалом. Мора да се чита Ве11а (,,ратови“). Томе одговара Ђе11а у стиху 8. 75 Парис као ратник и код А рхипоете (М АШ ТШ 5 стр. 34, строфа 18). Од Парисове руке гине Ахил (И лијада 22, 359 и Дарес). Упор. К. НЕШНАГШТ. Б аз РатгзигШ1 (К. Рајнхарт, Парисов суд) (1938) 18. 78 Р. РШЕОШШВЕК у емендацији у писму даје р1итгта сит 1аибе („с највећом похвалом“).
277
Е В Р О П С К А К Њ И Ж Е В Н О С Т И Л А Т И Н СК И СРЕДЊ И ВЕК
Песник многи ловоров стече венац Појућ о њима. Ипак. нашто паганска славит дела? Њих старина вредности сваке л и ш и , Појмо сад Родрига и битке нове Одважног кнеза.
Закључак о неком „модернистичком“ ставу песника (МЕМ6КОЕ2 РГОАЕ 609) не сме да се изводи из овог старог топоса. Он се поново јавља код Петра Венерабилиса (V I 189, 1010 С): N(1111, 81 зипГ тдт, тгес У1УГ 1аиЛе сптеЂппГ. N6 (Исатп 1аи(1е8 пИ пгзг тпотШ ориз. Славе кад вредан је ко, тај ни жив не оскудева у њбј. Ти, опет, онима част одај што умреше већ.
Аргумент који је дао Плиније да стваралачка снага природе није ослабила ни у садашњости јавља се поново код Фонтенела у 01%ге$$1оп $иг 1е$ Апсгеп$ е 1 1е$ МоЗегпе$ (Д и гр еси ја о старима и м одерни м а , 1688). Тако је један топос развијен у флавијевско време могао послужити за то да се легитимшне самосвест француске литературе под Лујем XVI. Сада лрелазимо на главну тему панегиричког стила, на похвалу јунака и владара.
ПОГЛАВЉЕ 9
ЈУНАЦИ И ВААДАРИ § 1. Јунаштво — § 2. Хомерови јунаци — § 3. Вергилије — § 4. Касна антика и средњи век — § 5. Похвала иладара — § 6. Оружје и науке — § 7. Племство душе — § 8. ЈЈепота
§ 1. ЈУНАШТВО Ахил, Зигфрид, Роланд приказани су нам у грчком, немачком, франдуском епу као „јутнаци“. „Јунак “је човеков идеал, као што су то и светитељ и мудрац. Ствар је филозофије да те идеалне типове тачно поброји, одреди њихову генезу и њихов вредносни систем. У својој етици Шелер (бсће1ег) показује пет темељних вредности које следе једна за другом у силазној линији: светост, духовне вредности, племенитост, корисност, пријатност. Њнма одговара пет „вредносних типоаза личнооти“ или „узориих модела“: светатељ, геније, јунак, водећи дух цивилизације, уметник у уживању1. Идеја јунака односи се на виталну вредност племенитости. Јунак је тип идеалне личности који је средиштем овог бића усмерен ка племанитости и њеном остваривању, дакле ка „чистим“, не техничким животним вредностима, а његова основна врлина јесте природна .племенитост тела и душе. Јунака карактерише преобиље духовне воље и њене концентрације насупрот нагонаком животу. То чини величину његовог карактера. Опецифично ј’уначка вр1 МАХ 8СНЕ1ЛСН, Вег РогтаИзтиз т д.ет ЕШ к ипд те та1епа1е ШетШћгк3 (Макс Шелер, Формализам у етици и етика материјалних вредности), 1927, 609. Исти аутор, ЗсћтгЦеп аив дет ШсМаЈЗ (Списи из заоставштине) I, 1933, 157 и дд.
279
Е В Р О П С К Л К Њ И Ж Е 8 Н О С Т И Л Л Т И Н С К И С Р Г Ц Њ И ИГ.К
лина јесге самсхгавладавшћс Али »сАл>а г 'нлкгша тежв поврх гога ка моКн, одгонојнјостн, хри« ; 5и Ои стога може да се јави као државник и вој -нођа, као што се \ старнј>ш |»ромсиима јанд>ао к,*<, ратиик Онтолошко рангираи>с вре;ш<к нм> н .па личности појмовиа је схема. V и с т о р и ј и <> ч гкрпгта .* огрошшм богатхпгвом култ\'ра Ј.нфсрлн.чинланх ио цијалиој структури, етосу, релшијн'. У наг> м Гнгн ту, на пример, највнши је с т а л с ж }<д,а« н », »жрократскнх пнсара, који кра.ва сшлиће у цсремонијс алн у своју сферу' увлачи и своштеннк, н раг шк« V старој Кшш сав јавни жнвот рогулис.т |е рнгуалвнм анан>см којнм располаже хнјерокрак кн слој млм м ри>ш. V Инднјн браман с е ,ш „на највишсм прлг кастннске пашде у једној управо ф е н о м е н .с н н ,; иг, ацији узвтиености какву никада на земл.и ниј* имао иијсдан слој“. V старом Израелу влада овеппенстко и надзнре традшшју. Ни у јсдиој од ових култура рат ништво н херојскн етос нема водеНу улогу. V Кшш се ратшшн презиру, у Индијн они чине касгу друту по раигу', а стари јуиачки еп прераВују брамаии. Стари јушачкк от са траптчннм виђењем егзнстенције постоји само код Грка; у позном уобличењу код Персија* наца, Германа, Келта и у ери крсташких похода код Француза, са пробућеном свешћу о националном послању. Грчко и германско јуначко песнипггво разликују се у битним тачкама. У прво.м реду по форми. Грчко песништво је от, то јест обимно песничко дело које је од почетка било записивано, које је, дакле, било литерарно. Оно је за казивање захтевало више дана. Германи у периоду сеобе народа стварају јуначке песме које су према данашњем схватању имале осамдесет до две стотине дугих стихова. Оне нису записиване. Ипак германисти знају за тридесет песама из времена од 400. до 600. године (РК.1МС5), при чему, додуше, треба напомендти да је реч о ..песничкој врсти која2 2
Следеће излагање према Алфреду Веберу (АЕРКЕВ \УЕ-
ВЕК), КиИитде&сћГсМе а1з КиПитвогШ одге (Историја култгте као социологија културе), 1935, и О аз Ттадг&сће ипсХ Оге С езсМ сћ1е (Трагично и историја), 1943.
280
ЈУ Н А Ц И
И
ВЛА Д А РИ
постоји само на оонову прорачуна и наговештаја“ (НЕКМАММ бСНМЕШЕК). Ствараоци те јуначке песме су, према Хојслеру (НЕХЈбЕЕК.)1, Источни Готи. Он даје следећу карактеристику: „Германска јуначка пеома није песшшггво у славу предака и тшомена'1. Она није оријентисана ни династички ни патриотсжи, нити је испевана у похвалном тону. Напетост је заснована на оном нгго је општељудско или уметничко и, уза све одушевљење за јунанггво, у радњи и у расположењу преавлаћује трагика. Душ а је сгарогерманске јуначке песме херојока: појам који се не гтоклала са појмом ратнички345“. Како, мећутим, да се од изгуољене, лош то није забележ ена, кратке „јуначке песме“, доће д о англосаксонског и средњевисоконемачкскг „јуначког епа“ ? Само уз помоћ Вергилија као узора, који са своје стране следи Хомера. „Тамо где средњи век стиж е до књиге о јунацима, он иде Хомеровжм стопама“ (Хојслер). Средњовековна еоика је, даисле, секундарна, грчка примарна: то је посебан случај завиености модерно-западноевропаке културе од античко-средоземне. Како је изгледало, примарно германако јуначко певање зн ају само германисти. Оно у сваком случају — суиротно од И лијаде — није било повезано с неком историјском представом. То је било искључено већ и због кратког обима јуначке песме, али пре свега због тога што германска племена себе нису осећала као јединствену целину попут Хомерових Ахејаца. Још једна разлика у односу на Хомера: германско јуначко песншптво је арелигиозно, оно није повезано са светом богова6. Н ајјача социјална веза је род. Старофранцуски еп показује, опет, сасвим друге црте. Он је везан нацианално, династијски 3 Вге аИдеттатбсће Огсћитд2 (Старогерманско песништво), 1943, 155. 4 Тема хомерског певача је, насупрот томе, „слава мужева“ а^брплл 5 Карактеристика Хермана Шнајдера (НЕНМАКК 5СННЕ1БЕК, НеШептсМипд, СеГзШсћетгсНсШпд, НШеттсМипд2 — Херман Шнајдер, Јуначко песништво, песништво свештеника, витешко песништво, 1943, 8 и дд.) знатно одудара од овога. 6 ЗСНИЕтЕК стр. 9.
281
Е В Р О П С К А К Њ И Ж Е В Н О С Т И Л А Т И Н С К И С Р Е Л Њ И ВГ.К
и црквено. Ролаид пш с ла „слатку Француску*', за хриш ћанску вер\', за цара Карла. Всхтећи ку л гурни пол ож ај Ф ранцуске у високом сре;ш>см веку илражава с е у томе што јс среднк5»исоко«1емачка епика у латшсности од П есм е о Р<> шнОу: „од иееника ПеСмс о Рол а н д у . . . изводи с е свеколика умстност вслике епске ф ор м с у самој Ф ранцуској, у Нсмачкој и Шпанији" (Рппр.ч)Ч
Реч „Не1сР‘ (јунак) лингвисти убр ајају у келтске речи које значс „гврд” . Из тога не м ож см о много да сазнам о. Германоки јунак и грчки херој нешто су сасаим различито. Али и о х ер оју најстарије грчко песш шггво д а је две различите слике: колонијалиу малоазијскнх Јонаца (Х ом ер) н централногрчку (Хесиод). Х еси од у Д е л и м а и д а н и м а казује мит о добима света, која су степеиоваиа према металима: злату, среб р у , бронзи, гвож ђу. И зм еђ у брон зан ог и гвозденог убач ен о је на дисхарм онич ан начин — из об.зира ирема Х ом еровој еиици — д о б а х е р о ја : „божански род херојск их љ уди, к оји се називају полубоговима". Један д е о њих униш тен је у ратовима. Али другима Зевс д а је ж и ђ о т и обитавалш лте на крајевима Земље. Они ж и ве б е з брига на О стрвима блаж ених као „блаж ен и х ер о ји “ , д ал ек о од бес-мртних богова. Они ужњ вају част и славу. Овде им ам о н ајстар и је песничко сведочанство грчког култа хер оја, који је настао и з култа мртвих и који с е ж е све д о микенкжог д о б а 78. Али код Хесиода је култ х ер оја в ећ п реобли кован митским представама. Старија је религиозна представа д а херој делује из свог гроба. Њ егова м оћ везана је за његове кости, које се стога преносе и на др уга м еета, као у средњем веку реликвије мученика. У време граћанских градова-држ ава култ хер оја постаје веома делотворна 7 Поближе у мојој расправи „ПЂег (Ие аШгапгбз^зсће Ерјк“ („О старофранцуској епици“, 2Н Рћ 1944, 233—320; посебно 307 и дд.). 8 За следећи део излагања упор. МАКТШ Р. Ш ћЗЗОК Ше СНесћеп (Мартин П. Нилсон, Грци) у ВЕКТНОЕЕТ-ћЕНМАНИ, ћећгћисћ б.ег НеИдгопздезсћГсМе (Бертолет-Леман Уибеник историје религије) II, 1925, 281 и дд. ’ 282
политичка митологија9. Хомерске пеаме су, мећутим, створили јоноки емигранти, „који су морали да наггусте култ гробова јер ниоу могли да тробове отаца понеоу са собом. Због тога је дошло до слабљења ове важне сгране религије, појачано животом у колонијама који ]е био без традиције и усмерен према спол>а и где је свако био ковач своје среће; отворен је пут грчкој склоности ка самопотврћивању и рационализму“. Са тим је повезано слабл>ење веровања у душу и бесмртност, које се показује у Хомеровој „Некији“ (Мекуга) и у чувеним Ахиловим речима (Одисеја 11, 488 и дд.)* Немој ме тешити зато што умрех, Одисеју дични, ја бих радије био и себар и служио другом, који својега нема имања те живи од мраке него ли владао мртвима свим што не виде сунце! (прев. М. Ђурића)
Овде је супротност према хесиодсшском схватању веома јасна. Али она стара представа да истакнути људи после смрти стичу блаж ену бесмртност* никада није ишчезла и поново је ож ивела на измаку старог века. Античко веровање у бесмртност је „хероизација“. Његово узмицање код Хомера доаводи до тога да се богови утолико делотворније ушшћу у људски живот уколико то више не чине мртви. То је порежло епског „апарата богова“. Истовремено је овоземаљскост хомероког света корен херојоке трашке. Хришћанска слика света њ у не познаје. Упоредну феноменологију јунаштва, јуначке поезије и јуначког идеала још не поседујемо. 9 Пелопонески рат је атинску демократију довео до апсурда. Она је била политички неспособна. У процесу против Сократа она се истовремено доказала и као неприЈатељ филозофије. Одговор на то јесте Платонова Утопија. Она преплиће два мотива: надовезивање на политички систем Спарте и увођење кастинског система. Филозофи чине владајућу касту, ратничкој касти додељује се друго место (ТОУИВЕЕ, А Зпгду ој НгзГогу, III 92 и д.). Платон је и јунаку и песнику одузео првенство.
283
§ 2. ХОМЕРОВИ ЈУНАЦИ Еакжа фабула Илијаде ставља се у псжрет Ахило вом срџбом. Без срдитог јунака (Ахил, Роланд, Сид) или бога (Пооидон у Одисеји, Јунона у Енеиди) нема епа. Ахил се љути на Агамемнона јер мора да му преда једну робињу. Повлачи се ка бродовима и одбија учешће у борби. Делегација молилаца не уопева да га наго вори да промени одлуку. Тек бол због Пагроклове смрти и жеља за осветом гоне га у борбу у којој убија Хектора. Пропаст Троје чини заврпгетак једног ланца догађаја који почиње отмицом жене као и предисторијом тројаноког рата. А тај ланац мотивиса« је Ахиловим карактером. Хомер га слика сувереном вештином. Ахил није само срдит (9, 254 и дд.), него и непромишљен, тако да Одисеј мора да га спречава у пренагљеним војним подухватима (19, 155 и дд.), а од њега старији Патрокло да га усмерава разумним саветима (11, 786), па му је и стари Феник додељен као васпитач. Ахил јесте најмоћнији ратник ахејски; његова судбина је трагична јер му је досућена рана смрт, што он и сам зна. Али он за Хомера није идеална ф ш ура. Ахилово скрнавл>ење мртвог Хектора песник не одобрава10. Он је, додуше, добио бож ји дар телеоне снаге (1, 178), али уз истинскот јунака иде и мудрост, онаква какву отелоављује Нестор. Ова} је, додуш е, ослабљен старошћу, али је војно неопходан, јер зна не само да одлично посаветује воће него и да своје војнике постави по опробаним старим методима (4, 294— 310), тако да се Агамемнон колеба да ли ће пре пожелети да има још десет тако корионих саветника (2, 372) или да Нестор поново постане млад (4, 312). У сваком случају, за воћење рата има велику вредност то што Нестор још може да помоше саветом и делом (4, 323). Мудар савет потребан је као и храбро дело. Али такву искуствену мудрост поседује само старост. Младост има слаб увид у ситуацију (23, 590 и 604). И Одисеј, пун 10 5СНАОЕШАЦИТ, Уоп Н от егз Ш егк ипд. ЖеИ (В. Ш адевалт, О Х ом еровом д е л у и свету), 1944, 261
284
ЈУ Н Л Ц И И ВЛАДАРИ
лукавстаа, старији је од Ахкла и по свом увиђању може се упоредити са Зевсом (2, 407). О-н одвраћа Ахила од неразумних поступака, као што је надмоћан и над неразумним Менелајем (2, 212—224). Ахил свакако постаје епоки јунак и трагична жртва зах.ваљујући одлуци судбине, али и због авог иеобузданог афекта. Хомерово је уверење да је равнотежа измећу снаге и разума (7, 288; 2, 202; 9, 53) огггимум ратничке врлине. Већ и од обичног ратника захтева се „вештина у ратним пословима“ (2, 611; 6, 77 и д. и на другим местима). Он мора да се разуме у ратни занат. Воће, мећутим, морају да храброст и мудрост сједине на једном много вишем степену. А колико се ретко ово двоје налази заједно! И пастир народа Агамемнон понекад допусти да га „заслепе“ налети страсти. Само код Одисеја изгледа да су у равнотежи јунаштво, ратничке врлине и мудрост. И Хектор мора да чује прекор да је вал>ан за рат, али не и за веће (13, 727 и дц.). Поред Хектора, као доеуна, стоји Полидамант. Обојица су роћена истог дана, али су у суштини разЈГИчити: Јер бог је у руке једном подарио послове ратне, Једном је у груди Див широковидни ваљатну дао Памет што многим доноси људима снагу и корист. (прев. М. Ђурића)
Кроз целу И лијаду провлачи се супротност измећу искусне старачке мудрости и жестоке младости. Како да то протумачимо? Сигурно не као психолошку рефлексију о разлици измећу животних доба, каква је омиљена у новијој атичкој комедији и хеленистичко-римској књижевној теорији. Код Хомера је посреди нешто иаконоко. У питању је остатак или одјек преисторијске европске религије, коју је Ж орж Димезил (СЕОКСЕб Б1ЈМЕ2Њ) успео да реконструише у једном дугом низу радова. На основу уиоредне лингвистике, митолошје и социолошје он доказује да оу Ивдо-Иранци, Келти, Германи и Италици поседовали заједнички релштиозни, космички и социјални систем, рашчлањен према 285
Е В Р О П С К А К Њ И Ж Е В Н О С Т И Л А Т И Н С К И СРЕД Њ И ВЕК
функцијама владања (управе), рата, плодности. Ова тријада се у Индији окаменила у кастински систем: брамани, ратници (КзкаШ уаз), узгајивачи и сељаци (Уагдуаз). Владарска функција даље се рашчлашује на поларност магичног, плодног и мудрог крал>а који заснива правду. Првом одговара бог Варуна, другом бог Митра. Супротност Варуна — Митра налази се и код Римљана, али транопонована из метафизичке у историјску област. Преисторија Рима о којој извештава Ливије релродукује ново тумачење преримске религије примењено на римоку у периоду крал>ева, тумачење какво су пружили аналисти. Поларности Варуна — Митра одговара супротност Ромул — Нума. Ова индоевропока поларност покрива једно мноштво еупротстављених парова, међу којима и ону између жестоке младости (ш т огез) и промишл>ене старости (зетогез). Не може^мо то овде детаљније изводити и доказивати. Да наведемо само резултат: Гип &е$ <1еих гегтез (Vагипа, е1с.) гесоиуге се дш е$1 тзргге, гтргеУ1$Њ1е, јгепепдие, гарт е, та^Њие, 1еггШе, зоткге, ехг^еаШ, ШаШагге (ш т ог) е1с., ХапШз ^ие ГаШге (Ми 1га е1с.) гесо ш ге се дш е$1 ге%1е, \ехас1, тајезШеих, 1еШ, јигГсИдие, кгепуеШаШ, сШ г Ш*ега\, ДШпкиНј, зетог, е1с. Магз И е$1 уат Пе ргеГепАге рагНг сГип е1етеШ Ле сез „соШепи$“ р о и г еп ПеАтге 1е$ аи1ге$ („један од ова два теркмина [Варуна итд.] покрива оно што је надахнуто, непредвидљиво, бесомучно, брзо, чаробно, ужасно, мрачно, захтевно, тоталитарно [младо] итд., док други [Митра итд.] покрива оно што је сређено, тачно, величанствено, сноро, правно, добронамерно, ]асно, великодушно, дистрибутивно [старије] итд. Али узалудна је намера да се пође од једног чиниоца тих 'садржина' да би се из њега извели други44)11. 11 С Е О К О Е З ОТЈМЕгиЦ, М И га-У агипа, Еззаг зи г б.еих гергезепГаНопз гттоеигореепез
286
ЈУН Л Ц И И ВЛАДАРИ
Међу шадоевропским групама народа најконзервагивнији су Индо-Иранци и Итало-Келти. Они су и -највише сачували од религиозног наслеђа. Код Пре-Римљана оно је, додуше, већ веома преобликовано. Код Грка, међутим, још знатно јаче. Њихова је религија у супггини „егејска“. Она чува само незнатне остатке индоеврогожог система. Али не спада ли у тај систем и хомеровско контрастирање жестоког младог јунака са иокуоним, старим представником „мудрости“ ?
Из ове антиномије извире епска радња Илијаде. Н>ена трашка постаје потпуно разумљива само као одступање од једне идеалне норме коју смемо да означимо као повезивање храбрости и мудрости. Као и вашт лекар, свештеник који тумачи знаке, певач и стваралац уметничисих дела, и јунак је, као мудрац и као ратник, основни тип хомеровске антрополошје. Спој храбрости и мудрости јавља се, као што видимо, у два основна облика: на вишем ступњу као „јуначка врлина“, на нижем као „еојничка врлина“. Ова последња поново се јавља у три облика: 1. познавање војевања ијти битака (гкктчаџгчо? тсоХЕр^е^ — „вешт рату“); 2. ваљаност у борби и у ратаом већу; 3. ваљаност у употреби неког опецијал.ног оружја. Код „јуначке врлине“ јавља се духовна компонента 1. као искуствена мудрост старачког доба (Нестор); 2. као (лукава) памет зрелог човека (Одисеј); 3. као речитост (Нестор и Одисеј). Уз то долази 4. као идеалан програм и најшире схватање: способност (9, 443) „речит у говору да се буде и ваљан на делу“. Вагашши задатак Феника јесте да у обе ове дисциплине образује Ахила. Речитост и мудрост тесзно оу павезани у хомерском дцеалу јунака; они оу две стране једне те исте ствари. То је, наравно, апстрактна схема; намерно: јер треба да следимо каснију судбину поларности „храброст и мудрост“. Хомера смемо, чак морамо, да посматрамо тако како га је видео касни стари век, који је у њега лројицирао идеале свог сопсшеног времена — као, на пример, Квинтилијан: за њега је Хомер узор и исходиште свих делова реторике (X 1, 287
Е В Р О П С К А К Љ И Ж Е В Н О С Г И Л А Т И Н С К И С Р Е Д 1Н И В Е К
46); у беседам а Н естора, Одисеја, М енелеја он је тао у зо р е за три врсте стила (II 17, 8); ш колски учитељ т р еб а да, као и Х ом ер ов Фојшк, поучава у правшшом дел овањ у и правилном говору итд. Тако и наше питањ е не и де за тим да сазна шта јесте хоморско јунаш тво, хом ерока м удрост, него шта је оно што су п озн и читаоци и иссници у том е могли да виде и шта су стварно видели.
§ 3. ВЕРГИЛИЈЕ В ергилијев реф лектовани, крајњ е свестан и крајње комплвксан еп ви ш еструк о је везан за Хомера. Али о н је ипак њмао н ам ер у и о б а в езу д а и зрази идеале једн ог др угог врем ена. Та ун утар њ а напетост осећа се у Е н е и д и 12. В ергилије је д у б о к о п р о ж ет д у х о м Августове ер е м ира и њ еним етичким идеалим а. Августсхв заврш етак стогодиш њ ег граћан ског рата, ш тавиш е престанак свих ратова, п р ок л ам ује сам Јутштер (Ен. I 291): Азрета %и.т розгНз тИезсеп1 заеси1а ЂеШз. Тад и горопадни сој ће омекшат кад рат се утиша.
У таквој културној атм осф ер и за ју н ач к е и деал е у старом см ислу н ије би ло м еста. В е р ш л и је је у свом Бнеји створио нов, на м орал ној сн ази засн ов ан јуначки идеал. И он , д о д у ш е, зн а д а се д о б р о п о к а ж е у рату (I 544 и д.): . . . дио гизИог аИег
Иес ргеШ е јиИ пес Ђе11о тагот е1 аттгз. . . . правичнији нико, Нико побожнији не би ни вичнији рату од њега.
Етичка врлина (шзННа, ргеШз — „правичност, п о б о ж н осг“), дакле, код Енеје дол ази на м есто „м удрости “ и*1 “ За следеће излагање упор. С. М. ВОШКА, Гтот УггдИ
1о МШоп (С. М. Баура, Од Вергилија до Милтона), 1945. 288
ЈУ Н Л Ц И
И
ВЛЛДАРИ
са ваљаношћу у ор уж ју чини привидцо исбороену хармонију. Он јс (VI 403) ...
ргс1 а 1 е
тхгдпјд е*
аггп гз,
. . . п о п о б о ж н о с т и с л а в а н и м ач у ,
при чему се р 1е 1аз („побожиост'*) увек похшн»е нп пр вом месту. Залвал>ујући њој, Еиеја је бољи и о д Хекгора (XI 290). Алп Енеја никада пе жели раг, у коме и песшж види неигго сграш но као и млади Меиет (XII 517 и дд.): ..Лиаепет еховит пец тди ат ЂеИа Мепоа1сп, Агсапа, ргзсозае сиг сггсит ј1итта 1*етпае Атз јиетаГ раиретдие Аотиз пес по1а ро1еп{и:п Птта соттис1адие раТет 1е11ите зетеЂаГ. ...младог Менбта што војне узалуд је мрзео сидно, Аркадски бејаше синак, што брезима рибљиве Лсрнс Мреже је бацо, а стан му потлеуша беше, не двори Властелски, отац је његов на најмљеној сејао њиви.
Вергилије о п и сује рат п рво и з перспективе поражених: усред у ж а с а зб о г п р о п а с ш Т роје. Одлучујућу борбу изм ећу Т ројан ац а и Л атина пом ера чак у десету књигу. Н а латинској стр а н и предводник је Турно. Он је једи ни „хом ер ски “ ју н а к дела, врло свесно као представник старог и деал а супротстављ ен новом (Енеји). Али и м ећ у сам им Л атинима има ликова који више нагињ у о н о м е ш то с е назива зарГепИа („мудрост“) него ратниш тву. Такав је Д р аи к о (IX 336 и дд.) који д ови к ује Т урну: ИиИа заХиз Ђе11о: расет 1е розсгтиз отпез. Спас не донесе нам војна: на мир те позивамо скупа.
Такав је пре свих краљ Л атин, к оји је сав 5аргепНа, као што је Т урн о сав јогШ и& о („јунаш тво“, X II 18 и дц.). Сам Е неја ни у ком с л у ч а ју 1ш је од почетка карактер б ез м ане. В ерги ли је га у смислу стоичког учења пушта д а п р оћ е к р о з прочиш ћавањ е (ехегсИа289
Е В Р О И С К А К Њ И Ж Е В Н О С Т И Л А Т И Н С К И С РК.ДН.И НКК
По — „м учењ е, патњ а“п, упор. III 182, V 725). Прил и к о м проиасти Т р оје, Енеја поступа као човек засл еп љ ен б е с о м (II 244), хвата се о р у ж ја као помахвита о (II 314): А гт а атвпз сарго, пвс заг гаНопгз т агтгз. Оружје зграбим ко луд и не знадућ шта мого бих с њиме.
Н а К р и ту П енати м о р а ју д а га натерају да плови д а љ е (I I I 147 и дд.). К асн и је греш и к ад с е код Дидоне „ у л еж а в а “ , и М еркур м ор а д а га опомињ е (IV 267). Ј о ш је д а о м д о л а зи у искуш ењ е д а заборави свој судб и н с к и за д а т а к и д а остан е н а Сицилији. Његов сап утн и к Н аут, а потом д у х А нхисов, м ор ају д а интервен и ш у (V 700 и д д .). К ао и зм ењ ен и сазр ео човек, о н к он ач н о с р е ћ е С ибилу из К ум е (VI 105): Отта ргаесврг а ^ ш атто твсит ап1в регедх1'*. Предвидех све и унапред прегрмех у мислима својим.
Е н еји н карактер м о ж е д а се см атра недовољ но живим. Али « е он, већ су д б и н а Рим а велика је тема Е н еи де. А у ту к ом плексну п есм у о и стори ји и судб и н и см еш тено је путовањ е на онај овет у 6. књизи, к о је н ас и зд и ж е и зн а д свега зем аљ ског и највећа је л еп ота тог дел а. Оно је и дел овал о с највиш е последи ца. Јер њ ем у м о ж е м о д а захв али м о за Дантеову К о м е д и ју . § 4. КАСНА АНТИКА И СРЕД Њ И ВЕК Н ак он Вергилија, поларност заргепН а и {огШ иДо п ада на ниво топике. К од Стација (АсНИШз — Ахил еи д а I 472) О дисеј се назива сопзИ из а гт гзд и е У1^/7 („памети б у д н е и оран за б о ј“). И сти песник нуди и134 13 Баура указује на Сенеку, Ша1. I 4. 14 За ртаесхрвте („знати, осећати унапред, предвидети“) као
стоички појам Баура указује на Цицерона Бе ојј. I 80 и Сенеку Ер. 76, 33.
290
ЈУНАЦИ
И
ВЛАДАРИ
схему која ће постати ввО(Ма омЈИљеиа за иримитивно диференцирајуће карактерисање двеју личности. У Тебаиди X 249 и дд. два се ратника разликују уз помоћ антитезе да један поседује велику онагу, а други зна да да добар савет. Стације је важан посредник измећу античке и средњовековне егш1ке. Али схватања средњег века о епском јунаштву још су у већој мери одрећивале касне форме ирича о тројанском рату, посебно Диктисови и Даресови романи о Троји. Са Диктисовим (IV век) делом Е р ћ ет еп з ћеШ Тгогат (Дне&ник о тројанском рату) и Даресовим (VI век) Е)е ехсШ о Тгоге ћШ опа (Повест о пропасти Троје) долааимо д о позноантичког коначног облика хомерских и на њима израслих „кикличких" епова. Дарес и Диктис доносе једну новину: еп је постао роман у прози15. Овде, дакле, посматрамо исти онај развој што је од француских јуначких спевова и витешких песама водио ка прозним верзијама касног средњег века. Диктисови и Даресови романи о Троји су, као што данас знамо, прераде грчких романа и они морају да се схвате тако што ће се поћи од суштине тог кшижевног рода. Једно од њихових најважнијих обележја — а м ож да и обележ ја романа уошпте — јесте уверавање да је све дословно истинито (код Макробија наведено као аШезШНо гег у1$ае — „сведочење о вићеном“, Сат. IV 6, 13 мећу средствима за изазивање патоса), и да почива на запису очеввдаца. Овај моменат јавља се већ у Бнејином извештавању о разарању Троје (^ и аеди е. . . грзе ввд. — „и оно . . . што сам ввдех“). Ово ће бити важно за каснија времена. За топос јогШиДо е1 заргепИа Диктис и Дарес су понудили смернице средњем веку. О Ахилу Дарес каже да је по ратничком духу надвисивао све; али његова енерш ја била је непромишљена, његови манири сирови (10, 28 и дд.). Ахил пропада због своје луде храбрости (т сопзШ а 1етеп1а$ — „непромишљене 15 Цитати су, што се тиче броја страница и редака, према Ф. Мајстеровим (Г. МЕ18ТЕН) издањима (1872) Диктиса и Дареса (1873). 291
* В Г О П С К А Л Ц > И Ж Г В « О С Т и Л А Т И Н С К И СР> Д Н ,и в к к
смелостп"), док Агамемнон све налштсује „телесном и духовном еиагомм (49, 2), а Мем?н»н има ратно куство (73, 23). Код Дарсса налашмо тифереттрајућу карактертаиију двор те браћс: Дејјфоб је хр*. бар ратиик. Хелен мудар пророк. О.дисеЈ је „лукаа речит, м\ мар "(16, 19). И каоноантичка тсорија учсч:тв\ ч ' \ ккшј ралра дн н т\мачсн»у јуначког ндсала. Т1рема <1пдгстц|је. вој алогорнји. уводне речн Енсш)с скриваЈу у ссби ду&кн сшкмо. Агта („оружјс") лпачи хрлбргхт. \1гшп („ј\л 1ака") мудрост: „јер свако сапршсч?* пк> састоји се од телссие сиаге и мудроетн". Цек*к\плн ралпо) којн иде од Хомера до Дароса н Ф\ иснцнја налати, отиа, свој завршетак у учен»у Исилора ид Ссвил« (Т 636) о епу: „он се налмва јуначко псианл јср гопори о делима храбрих људи. Јунацнма се. наиме. наднвају људи који с\' због своје мудрости и храорости до стојни неба“ /Е /. I 39, 9). 8ар1еп11а е! јогШи&о — у тој Исидоровој дсфишшнји спаја се хомерски идеал јунака са Хесиодоаим учеи»е.м. Приман»е јунака на „небо“ још је старогрчка идеја. Исидорова формула* ција даће, мећ\дим, иростор и хрншНанско.м ндеалу јунака из XI века. И витезови који оу пали у борби против неверника, као Роланд и јвсгошј друтови, били су „достојки неба". Топнку која је садржана у формули $ар1еппа е( јогпш Ао средњи век сада преузима за тужбалицу за умрлим и похвалу владара, али и за песму о поједи* ним догаћајима и за еп. Један каролиншки надгробни нашис (Рое1ае I, 112, 9) гласи „ваљан у савету, а истовремено и у руковању оружјем". Са Хомеровом „вештином ратовања", Даресовим ратним искуством (ке1\ап<11 регШа) могу да се пореде други средњовековни обрти. V једном снажном ритму у част битке код Фонтеноа (РопГепоу, 841) два пута се јавл»а стих: Јп дно јог1ез сесШегип!, ргоеИо аосИззгтГ. Где ју н а ц и п оп адаш е, боју п о н а јв е ш ти ји .
292
ЈУНАЦИ
И В Л А Д А РИ
Паул фон Винтерфелд (РА1Љ У(Ж ШМТЕКРЕЕО)'г преводи: № о <Ие НеШеп ег1адеп, гиоћЊеи)аћг1 гтп ЗХгеИ.
Где падоше јунаци, доказани у борби.
Дословно се каже: „храбри ау пали, вешти у ратовању“. То, као прво, подсећа на Хомерову вештину ратовања. Али германистика сматра да се у овој песми налазе трагови нордијске поезије скалда17. Песник је, мећутим, црлао из сасвим друтог извора: Старог завета. Тамо је нашао обрт сесТегипГ јогГе$ („падоше јунаци“) (Вулгата 2. Ке§. [Даничић, Друга књига Самуилова] 1, 19 и 25, али и аА 1>е11а АосНззГтГ („вјешти су боју“, Пјес. 3, 8) и ЛосН а<1 ргоеНит („вешти боју“, I Макав. 4, 7 и 6, 30)18. РогНшЛо и заргепНа јављају се понекад расподељвни на две лииности (Алкуин у Рое1ае I 197, 1281). Идеал, мећутим, остаје њихово стапање у једној личности, као у Валтеру (стих 103 и д.). Младићи Валтер и Хаген надмашују својом снагом снажне, а својам памећу учене л уде. У пеоми о Роланду ће се, онда, поново јавити трашчна напетост измећу ратничког духа и разборитости. § 5. ПОХВАЛА ВЛАДАРА Друга варијанта тог топоса води ка похвали владара. Старије римско др\титво било је због пунских ратова присиљено да се суочи са хеленизмом. Усклаћивање староримске ваљаности и грчког образовања * РА1Л- V . ШШТЕКГЕСБ, ОеиНсће Вхсћ1ег 4ез Шехтзсћеп МШе1а11етз. ЈУпИе ипп цСетТе Аи}1аде (Паул фон Винтерфелд, Немачки песници латинског средњег века. Треће и четврто издање), 1922, 165. 17 АћГОКЕАЗ НЕ1ЈБЕЕК, ГНе аидегтапГзсће ГНсћШпд (Андреас Хојслер, Старогерманско тгесништво) 138 (2. изд. 144). * Даљи примери: РоеГае II 502, 640 (СезГа АроИопИ — Дела Аполонијева); Видо из Амијена. „О бици код ХеЈстингса'** (Г>е НазНпдае ргоеИо) 50 и 423. — Пример равнотеж е између снаге (Херакле) и разума (Одисеј) даје Алаи из Л ила (5Р П 278 - Р1. 210, 491 С). 293
Г.Н1ЧЛ1С К Л
К Н . И Ж К В Н О Г Т М .11 А Т И 1 И . К И
ГРКДЊ И
НКК
ИЈвршоно јс у кругу Сцмпнопа ВмнЈШЈана (8 с‘ф 1о А стн ттк ч ). После ере грађанскнх рагона, у нремеиу р а х А пј*ш ш („АнгусгошЈг мира“) цнстају уметпости мира. Всћнна цареиа мн нрва дна вска бида је наклољана обра;к;ншну, шгп је бар желела да гако и.иледа. Мнопи од Илих баиили еу се кпЈИжовпопгћу, они су лушталн да их књижевно слане1”. Архаична поларносг ,ЈМудрост-храброст“ формира се у току овог културног преображаја у један иови, много диферетш ранији облик. На мосто мудрости долазс образован,е, иосништво, елоквеиција: савез ш шеђу Марса и Муза. 1 Плиније Млађи хвали као срећне оне који извршавају дела вредна да се опевају, или стварају сиисе вредне читаља (аи( јасеге <>сгЉепс1а аШ зсгЉеге 1е■ ^епАа — ,,или чинити дела о којима вреди иисати, или писати дела која вреди читати“); најсрећиији су они којима је дато и једно и друго (ер. 6 , 13, 3). Као такви \)еаП 551т 1 („најивећи срећници“) јављају се цезари у топици похвале царева. Имшератор је војоковоћа, владар и пеоник у истој личности. Чак и једног Домицијана Квиптилијан (X 1, 91) и Стације славе јер га, навод1но, кити ловоров венац пеоника и вој* сковоће (Асћ. I 15). Дион из П русе развија мисао, позивајући се на Хомера, да бављење реториком, филозофијом, музиком и поезијом служ и као украс краљева (тсерЕ. ЗаспХе(а^ — „О краљевокој владавини“, II). Након варварства III вака, „оилна духовна реакција IV века“ испољава се у томе што се, почев од Константима, поново као највећа предноот имшератора цени духовно образовање1920. То се изражава у делу 1,1Вег Де Сае^агЉ ш (К њ ига о ц ареви м а) Аурелија Виктора (које се појавило 360. године), али и на натписима и у песништву тог времена. Теодосије моли свога „оца“ Аузонија да му пошаље овоја дела и при том се позиива на Октавијана, коме су најбољи аутори доносили своје аписе. Сам Аузоније ословљава Граци19 Упор. Н. В АН ВОИ , Тех е т р е г е и г з е1 1ез ХеИгез 1аНпе& А'Аидив1е а Н а Л п еп (X. Б ар д о н , В л а д а р и и ла т и н ск а к њ и жевност од Август а до Х а д р и ја н а ), П а р и з, 1940. 20 Н. Г.А01ЈЕ1ЈК, РтоМ ете Оег ЗрШатгНке (Р. Л а к е р , П р о блем и касне антике) 1930, стр. 7 и 25 и д. 2 94 А
јана са „високоучони царс“ (5СНЕНК1. стр. 23, 6) и слави тог влалара (бСНЕМ КЦ стр. 194, I 5 и ;и .) јер се мстиче како у рату тако и у говору. јер се креНе измсђу битака и Мула, између рата против Гота и Аполона. Клаудијан у Х онорију нала:*и „сједитвено свс оно што никад ис иде лаједно: мудрост и снату, памст и хра6рост“ (Ер111тктпит (1е гшр(Ич НопогИ Аидихи („Епиталамиј о свадби цара Хонорија** 314 и д.). Германске војсконођс и краљеви, како Вандали тако и Источнп и Западнн Готн, Ме.рошшзи, а пре свих Каролинзи, потом су и у гом смнслу умногоме преулели наслеђе им п ератор а’5. Краљеве наклон>оне образовању налазимо и у Енглеској (Алфред Велики), касније на норманокој Сицилији; Рогер се бави географијом; Вијбсм доводи на свој двор преводиоце Аристнпа (Апз^јрриз) п з К атаннје и Еугеннја из Палерма. Ш тауфовац Ф ридрих II стоји са овојом кљнгом о соколарству у традицији араиских природних наука. У љеговој околини налазимо исламске ушењаке, дворане, сл у ж б ен и к е. Али он је плађао и арапске песнике и за Напул>ски универзитет скупл>ао арапске књиге. И деал ум етнички обд а р ен о г монарха владао је како шпанско^исламеком тако и абасидском и римско-империјалном културом . Па.ралела се простире све д о тзов. „кнеж евских огл ед а л а 4*2122. Али 1т р е г а 1о г И21 5. НЕ1ХМАНК, бе&иИиз ЗсоИиз (С. Хелман, „Седулије Скот“), 1906, 2 и д. 22 У XII веку Јован од Солзберија убеђује владара у нужност књижевног образовања. Римски краљ (Конрад II), тврди он, рекао је: дига гех ШИетаШз ез( диазг азтиз согопа(из („јер необразовани краљ је нешто попут крунисаног магарца“). Тај исказ се приписује и другим владарима: вид. H. ВКШКМАЈШ, ЕШзГећипдздезсћгсћГе &ез Мгттезапдз (X. Бринкман, Историја настанка минезанга), 1926, 19, напомена I. — Похвала краља који „филозофира“ код Готфрида од Витерба (ЈОЗ. КОБЕК, Баз Гигз1епШ<1 т <1еп т а . Гигз^епзрГеее1п. . . — Јоз. Редер, „Слика владара у средњовековним Кнежевским огледалима“, дисерт. Минстер, 1933, 29). — Занимљиве ослонце за поређење пружају Студије о историји старијих арапских кнежевских огледала Густава Рихтера (СИЈЗТАУ К1СНТЕК, 81шИеп гиг Сезсћ1сћ1е <1ег аИегеп агаћЈзсћеп Гиг51епзр1е8е1), 1932. — Упор. и Е. В 0 0 2 , Бје Гигз1епзр1еее1 без 295
К В Р О П С К А К Њ И Ж Е В М О С Т И Л Л Т И Н С К И С Р Е Д Н . И ВК К
1ега1из („образовани цар“) показује се као идеал и у форми^ ученог владара, који уз име носи додатак е1 за т о , 1е за$е, „мудри“ (то јест научник). 0 Фридриху I се каже (Р гт еп с{ %ез1а те1псе — „Дела Фридрихсхва у метру“, 59 и д.)‘. Сиг дет т ит типиз б.еб.ега.1 МаГита Мјоттгз: Ш ЈогИз заргепздие јоте1, тгтапбиз Штодие. Природа, сама двоједна, двоједним дарова га даром: Срчан да буде и мудар, а дивљења вредан у оба.
Данте хвали Гвида Гверу (Сшбо Оиегга) (1пј. 16, 39): Ресе со1 зеппо аззаг е соп 1а зраба. мачем и умом истаћи се знаде.
Магбет каже о Банку (III, 1): ...1тг ћгз тоуаИу о / па1ите Кегдпз 1ћа1 гиШсћ гиоиШ Ђе јеатШ: ’1гз тисћ ће багез, Апб, 1о 1ћа1 баипИезз 1етрет ој ћгз тгпб, Не ћа!ћ а гигзбот 1ћа1 бо!ћ дит е ћгз иа1оит То ас! т заје!у. . . . а у краљевском његовом бићу господари то Што страх улива; сме он да се дрзне На крупне ствари; а сем неустрашне Нарави своје, поседује он И разум који храброст његову Упућује да дела опрезно.
§ 6 . ОРУЖЈЕ И НАУКЕ Топос заргепНа е 1 јогШ иНо прешао је у форми поуке о дворским едеалима (Кастиљоне) на ренесансу. Бравурозна епизода Бојардовог епа јесте ноћни разговор о оружју и наукама (Ог1агк1о 1ппатога1о — МШ:е1аНег8 (Е. Боц, Кнежевска огледала у средњем веку) дисерт. Фрајбург, 1913, 28 и 35. ’ 296
ЈУ Н А Ц И И ВЛ А Д А РИ
Заљубљени Орландо I 18, 40 и дд.). Та тема се јавља и код Ариоста (10, 77 и 20, 1—2), као и код Раблеа (Рап(а§гие1 погл. 8). Спенсер је доноси у Вилинској краљици, II 3, 40) и у Пастирском календару (Тће 5ћеркеагс1е5 Са1еп<1аг (Осгобег, стих 66 и д); Сервантес у Дон Кихоту (Погл. 38 I дела)23. У оној мери у којој су се с једне стране диференцирале науке, а с друте сталешки типови и идеали, морало је да искрсне и питање које су науке примерене узорном идеалном типу одговарајућег владајућег слоја. Француска књижевност XVII века често се дотиче овог комплекса питања. Молијер се руга ученим женама, али и маркизима-љубитељима уметности и граћанину који узима часове филозофизје. Сен-Еврмон даје свој суд 5 иг
1ез зсгепсез оп реи! заррНциег ип ћоппеГе ћогпте
(„о наукама којима се може бавити частан чавек“), и као сталешки достојне допушта само морал, политику и ћеНезЛеИгез (,,књижевност“)24. Ла Бријер са жаљењем констагује: сћег поиз, 1е зоШаг ез1 ћгауе, е1 Ућот-
те <1е гоће е$1 5ауап1; поиз п’а11оп5 раз р1и$ 1от. Сћет. 1е$ Котат$ Гћотте Де гоће е1аИ ћгаче, е1 1е $оШа! е{аН $ауап{; ип Котат е{а({ {оШ еп$етМе е{ 1е $оШа{ е{ 1’ћотте (1е гоће (Сћагас{еге$, Ии теп{е рег$оппе1 29) („код нас је војник храбар, човек у тоги [судија] учен; даље не идемо. Код Римљана је човек у тоги био храбар, а војник учен; Римљанин је био и војник и судија (Карактери, О личним заслугама 29).
Никада и нигде није спој уметничког и ратничког живота осгварен тако сјајно као у време процвата Шпаније у XVI и XVII веку — довољно је да подсетимо на Гарсиласа, Сервантеса, Лопеа и Калдерона. Сви су они били песници који су били и у ратној служби. Ни Француска (са изузетком Агрипе Д'Обињеа [А^гпрра б'Аић1§пе], који је, мећутим, шшћг Шпегуа [ „против воље Минервине“, тј. без талента]), ни Италија не нуде ништа слично. Стога је и разумљиво 23 Хуманистичке паралеле доказује АМЕН1СО САЗТКО, Е1 репзатпхепГо Ое СетуапГез (Америко Кастро, Сервантесова мисао), 1925, стр. 213 нап. 3. 24 О еиигез (Дела), 1739, I 166.
297
КМРОПГКл
КМ. ИЖГ И Н О Г Т И . /1ЛТИМГКИ г м л н , И и к к
шг<> )(• у п р а н о у 1П||аж к о | к н .и ж е ш к х т и чсма игтш, у и,!ган ( „ о р у ж ј с и п аук с" ) м м ого сЈГ>ра1)Инама. Гарс.ила* с о јс н и с а о 1от ат 1о, о га 1а счраЈа, о г а 1а р1ита Г у /и ‘М-ајући ч а с м ач , ч а с м сро", грсГа ск м лар Ако Д<лг К и х о т у с в о м чувсм ом го н о р у (I 37) ;гаје расмичком а а и а г у прсдм<х т ирсуг м а у к а м а , ма д р у г о м меслу у р ом аш у (П 6) агт а.ч и 1с1ган о.чмачагвају с с као два јс д м а к о в р сд м а м ута ка части и б о г а т ст в у . 11<к ге Сер* в а м тсса о в у т с м у и р еу д и м а КаЈГдорон. М м огобројн и су у м»сгош>м 11о л о р и л Iту м л а д и н лем и К и к оји етулснтс к и ж ивот за м с Ј в у ју в о јн и ш т в о м , м ср о м ач см , Минср* в у М а р с о м , С а л а м а м к у Ф л а м д р и јо м (К Е Љ I ЗОа;, или и з с к л о н о с т и б и р а ј у о р у ж ј с , а з а р а зб и б р и г у наук у и (К Е 1 Е I 9 9 а ).
То што идсал а гт а $ у 1е1га.ч ту маилади ма највиш с уважавам*с, чиии славу шпамске имлсријс (КЕЉ IV 294а): О јсИсе 1и, о ЈеИсе 01та иег е о1газ тИ зеа Јт репо, еп цтеп е1 р п т его Т пипјо 50П агтав у Ш газ!г> („О, ти срећниче, о срећниче / Поново, и још хиљ аду пута нека је / Царство на ономе коме је / Најмречи тријумф ор у ж је и перо!“) '
За „ор уж је и науке“ употребљ ава се и формула ,д1ер о и мач“. Она је нову садр ж и н у добил а у француској ром ангаци нод утиоком Н аполеонаве античке величине. Балзаков је м ото био: се д и И а с о т т е п с е р а г 1’ер е е, је V асћ еуегаг р а г 1а р1и т е („што је он започео мачем, ја ћу доврш ити ггером“). Вин>и (Ујдпу), потомак племићког сталеж а за који се чинило да му 25 25 У Калдероновом митолошком позориш ту и Одисеј мож е за себе да к аж е (КЕЊ I 285 ћ): А и пц и е тсИпаЛо а 1аз 1е1газ, МПИагеб езциасЈгопез 8едт ; цие еп тп{ ае аЛтГгагоп ЕвраЛа у р1ита сопјоттез. („Премда наклон>ен књизи, / Војнички позив ја следих; / Јер мени су се дивили / на мачу и иеру подједнако.")
ЈУ Н А Ц И
И ВЛАДАРИ
то демократако столеће онемсхгућује државиичжо деловање, додаје својој перјаници на шлему перо за писање: Ј ’аг тгз зиг 1е сгтпгег б.оте <1и депШћоттпе 1Јпе р1ите де јег <ј ш п ’е 5 Г раз запз Ђеаи1е. (..На зл а т н у п е р ја н и ц у п л ем и ћ а ст а в и о сам / које н и са м о н и је б е з л е п о т е “ .)
Г в о зд ен о п ер о ,
Право је пле»мство племство духа, не племство крви или оружја, и Вињи уноси своје име Nоп зиг 1’оЂзсиг апгаз с1ез игеих потз гпиШез, Магз зиг 1е рит 1аЂ1еаи б.ез Нигез Ле ГЕзргг!. („Не у мрачну гомилу старих бескорисних имена, / Него на чист списак књига Духа “)
Тиме омо доспели до топоса „племство духа“ и ,дшемство душ е“. Револгуције из 1789. 1830. и 1848. учиниле су га актуежгим за Вињија. § 7. ПЛЕМСТВО ДУШЕ Свадса епоха проовећености разраћује идеју „да племенито порекло по себи још није никаква гаранција за племенит карактер, да је племство у оонови ствар поседовања новца, а да постоји и једно племство карактера добрих људи независно од роћења26“. То знају софистика, Еурштид, Ари1стотел (Кке1. II 15, 3), Менандар (342/1 до 291/0), глаини представник „нше комедије“ (Фрагмент 533 КОСК [Кок]). Истовремено, ретор Анакаимен препоручује да, ако некога не можемо славити због племенитог порекла, треба да прибегнемо помисли да је сваки човек који има добру предиспозицију за врлину управо тиме и р о ћен као племенит. Млаћи Сенека (писмо 44, 5) учи: 26 \У. 8СНМШ, СезсћгсћГе б.ег дггесћгзсћеп ЕИега1иг (В. Шмид, Историја грчке књижевности) 3 (1940), 695. 299
е в ро п с к а
к њ и ж е в н о с т
И Л А Т И Н С К И С Р Е д ј е и ВЕК
„Д ух оплемењује" (а т т и в (асг! поВИет — „дух ]е тај к оји човека чшш племићем"). К од Јупенала (VIII 20) могло је да се наће покШ ш в зо1а е$1 а1цие итса ^Ш из („једн о је једино плсмство — врлина се зовс“). И Б оетијс је расправл»ао о тој теми (С от . III рг. 6). V средњ овековној литератури тај је топос веома чест27289301. М атеј о д Вандома наводи га у својој поетшш мећу тоиосим а проем ија (РАКАћ стр. 116, §§ 27 и 28). 0 ње.му се расправл,ало на двору Ф ридриха 1ГН, а нал ази се развијен у комедији Р а и Н п т е( Ро11а (Паулин и П ол а) Рихарда из В енозе (КлсНапЈ уоп Уепоба)2", која је извоћена пред царем. Та тема се, наравно, о б р а ћ у је и у песнш лтву на народним језицима, на прим ер код тр \гб а д у р а ‘,), и у Р ом ан у о ру ж и (стих 1860 и дд.). Тај топос је у италијанском песшпнтву пре Д антеа н у његово време опш те место". Обно* вио га је Гвидо Гвиницели (Сшс1о С и 1Ш2еШ) у тези да Амор станује сам о у „племвнитим срцим а“. Сам Д ан те обр ади о га је, онда, још детаљ није (Гозба IV погл. 14 и дд.). Тринаести и четрнаести век обновили су , дакле, једн о опш те м есто које је било старо вшпе о д век и по. Али он о је постало актуелно кад су граћани преузели витеш ке сталеш ке идеале, пре свега у Ф иренци X III века. И сто тако у Енглеској, Вшвем од Викама (\\Ш Н ат оГ Ш у к ећ а т , 1324— 1404), канцелар Е дварда III и Ричарда II, оснивач установе Со11е%е у О ксфорду, потицао је из ниж ег сталеж а, и за 27 Примери код Шумана (5СНТЈМАНП) у коментару уз СВ бр. 7 и 2КРћ 58, 1938. 28 Е. КАНТОНОШ1С2, Кагзег РггеаНсћ II. ЕтдатштдзЂати! (Е. Канторовиц, Цар Фридрих II. Допунски том) 129. 29 Изд. БХЈ МЕКЊ стр. 410. 30 Изд. 1^ЕСНЗБЕК, Ба5 КиИигртоШеттг д.ез Мттгезатгдз (Векслер, Проблем културе мгтезанга) I 352 и дд. 31 АБ. ОАЗРАКУ, СезсћгсМе пет ИаИетпзсћеп ШетаШт (Ад. Гаспари, Историја италијанске књижевности) I 518. — 1У1БНЕБМ ВЕКОЕЗ, Иге РптзГепзргедеГ дез ћоћеп гтд зраГететг МШе1аИегз (Вилхелм Бергес, Кнежевска огледала високог и касног средњег века, 1938) покушава да окретање од тгоћгШаз сотротГз („племства по телу, тј. по рођењу**) ка поМШаз тпепНз („племству по духу“) схвати као посебност XIII века. При том не уочава да се ради о једном топосу.
300
.Т У Н Л Ц И
И
ПЛАЛЛГИ
својс гесло узео јс Магтега таку1к тап („Попашање чшш човека") — што наговештапа идеал кспвспита. Чсхер саветује (Ткс ТГл/е о / Па/ЈТм Та1с — ..Прича женс из Бата“)-' Нес1е1Н З е п е к . апс1 гсс!е1Н е е к Воесе. Т ћ е г 8Ни1 у с 8ееп е.хргех 1На1 \<1 по с1гес1е т.ч, Т ћ а 1 Нс Ј8 депШ 1ћа1 (1о1ћ депШ сЈесИ^.
(„Чнтај Сеиеку, ч и т а ј и Н о е т п ј а , / И н и д е ћ с м и т у нема, / Да племенит је онај к о и л е м е н и т о д е л а . “ )
да
гу м и .е
§ 8. ЛЕПОТА За похвалтгу бесед у у част вЈгалара енидеикса је још од хеленистичких врсмена изградлла чврсте схелте. К ористио се „низ добрих особина *, на пример, лепота, племенито порекло, м уж евност (јогт а, ^епиз, У1г 1из — „лепота, р од, врлииа44) 32. Богатија схема повезује четири „природне предности“ (племство, снагу, лепоту, богатство) са четири врлине. Телесна депота не см е никад д а недостаје, а то преузима и средњи век, при ч ем у ум есто античких могу да се јаве библијске у зо р н е фигуре: Д авид за снагу, Јосиф за лепоту, С оломон за м удрост итд.33. Отуда средњовековни и стори јски и звори тако често говоре о лепоти владара. Ове и д р у ге п редности у каоној антици приказују с е често као дарови п рироде. Она има функцију да ствара лепа м еста34 и лепе л у д е . К од истакнуш х људи она п оступа с п осебн ом паж њ ом 35. Један уџбеник реторике и з III века у д о б а царева прелоручује да се у панегиричким говорим а у в ед е топос природе36. То чини и С идоније Алолинар у једн ом пиаму (I 2) 32 С. ШЕУМАКМ у РезГдаЂе А1огз Кпбрј1ет (К. Вајман у Зборнику у част Алојза Кнепфлера), 1917. 33 Теодулф у РоеГае I 577, 13. 34 Ае1па, стих 601. — Стације ЗгЊае I 3, 17; II 2, 15. — Клаудијан, Бе зех!о сопзи1а1и Нопоггг 50. — Сидоније погл. VII 139 и д. 35 МегоБаиаез, УОБЕМЕК 7, 21 и д. 36 Псеудо-Дионисије Халикарн. атз тће1отгса („Реторика"), ТЈЗЕ^ЕК стр. 10, 11. 301
Е В Р О П С К А К Н аИ Ж Г.В И О С Т И Л А Т И Н С К И С Р Е Д Н ј И в в к
к°је је деливало као стилски у»ор (упор Е. РАКАЕ у М 1$се11апеа С. М егсаН Н, 1946, стр. 570) У латннском пес^нштву XI и XII вока опај топос је веома чсјст . Он служн з а похвалу нладара и иладарки, алн и девојака и дечака којима се неко уднара. Хилдеберт од Лавар^гиа (НЈШсђеП \оп Еауагсћп) иариче гшхвалу с ш лзској краљидн (Р/, 171, 1143 АВ): РагсГиз еНтпапз аНаз ЈЧаПгга риеИал О и ш Ш т (к>Ш РеШдпа (и а$ 1п (е јиеШ орез. е( орил т (га Ш е сегп т Ез( тп-т(а т а з Нос р о ( и ш е т ап и з.
Природа моме је друге са мање извајала пажн*е Милост одгодивши ту на те док не дође ред. Дарове пб теби илдн и. чудесни спазив прокзвод, Стукну — зар рукама тим тако Је саздала што?
Исту схему Хилдеберт примењује и у чувеним стиховима у часг античких статуа које је вндео у Рнму 171, 1409 С): N 011 ро(иг( N а(ига с(ео5 ћос оге сгеа ге (?ио тггапЛа &еит зГдпа с геа т ( Ното37.
Богове депе толико не с&зда ни Природа сама Ко што су богова тих слике што чоаек их зда.
Реторички топос „П рирода као створитељ ка лепог човека“ има са изразом МаШга т а (е г %епегаНоп1$ (ЈП рирода м ајка сгваран»а“) за јед н и ч к о са м о то игго је П рирода персониф икована. Т ој р>еторичкој Н атури у потпуности н едостаје патетично-ентузијастички моменат богињ е плодности. Н иједан књижевни р о д нема већу п отр ебу за лепим јунацима и јунакињ ам а него ром ан. Једн а од најомиљ енијих античких граћа за ром ан у средњ ем ввку и у ренесанси јесте приповесг о краљ у А полонију и з Тира, из које је црпао јо ш и Ш акспир (П ерп к л еј. 37 Даље примере навео сам у 2КРН 58, 1938, 182 и дд — Уз ово додајем ГАКАБ стр. 129, § 56, стих 1; стр. 207, стих 335* сгр. 209, стих 397; стр. 331, стих 15. Приликом стварања неког будуђег учитеља Натуру хвата гроза: ГАКАБ стр. 338 стих 11 302
ЈУ Н АЦИ
И
ВЛАДАРИ
Њена је н ајстари ја верзија један латшгсзки прозии роман из III вака. Т у м о ж е д а с е прачита: „Краљ Антаох им ао је јед н у ћ ер к у леп у к ао слика, на к ојој П рирода није ниш та пропустила, сем ш то ју је створила см,ртном.“ У двор ок ом р ом ан у, к оји с е у Француској негује почев о д 1150, клиш е „П рирода је створила би ће л епо к ао сл и к а“ јављ а се б е зб р о ј пута. П реузет ј е и з латиноког пасни ш тва тог в-ремена3839. — Д а ли је м огућ е д а с е овај ум етн ич к и у оп ех П р и р оде надмаш и? Да! Н аи м е, к ад Б ог и П р и р о д а р а д е заједно. Једна љ убавна п есм а и з зб и р к е С а гт т а В и гап а (бр. 170) о п и су је је д н у д е в о јк у , сигиз јгдига ГЈађогаиИ ОеИаз е1 та1ет Nа1ига.
. . . гп
. . . лепота је злати, Бог је сазда свевишњи и Природа мати.
Још даљ е и д е К р ет јен д е Т р о а (Ууат — И в ајн , 1492 и до.): „Тако п р е к о м е р н у л е п о т у н и је м огл а д а ст в о р и П рирода. И ли, м о ж д а о н а и н и је у т о м е уч ествовал а ? . . . С игурно ј у је Б ог с т в о р и о гол и м рукаима д а б и изазвао ч у ћ ењ е П р и р о д е .“ О и и си л еп и х м у ш к а р а ц а и ж ен а обл и гатн и с у у д в о р о к о м п еа н и ш тв у и п р ав е се по рец ептим а у к о је о в д е н е м о р а м о д а у л а зи м о '9. 38 Н. С-ЕБ2ЕН, №а1ите, 1917, даје вредну збирку грађе. Извођење из Алана из Лила не м ож е да се одржи, упор. РАКА1, у Вотатпа, 1923, 286. — А1,ЕСЖЗ Н Њ КА , Оег РегсеуаХтотап иоп СћггзИап иоп Ттоуез (Алфонс Хилка, Роман о Парцифалу Кретјена де Троа), 1932, 761, нап. у з 7905. 39 Екфраза лепог мушкарца: 5*и<2. ше<2. 9, 1936, 38, бр. 30. — Кретјен екф разу назива б.еигзе (РетсеиаГ 1805). — Описивање ружних личности изводи се из поступка означеног као ШиретаПо (,,покуда“). „Покуда“ се у античкој реторици региструје као супротност похвале у учењ у о епидеикси. То је имало последице по средњовековно песништво, у пгга овде не можемо да улазимо. На стварање тог стила деловао је опис Гнатона (ОпаШо) код Сидонија (Писма III, 13). — Средњелатински: Виталисов АтрћИтио (Амфитрион), стих 235 и дд., Гета у А лди (АШа) стих 171 и дд., Дав (Бауиз) у П есничкој уметности (Атз иетзгјгсаГотга) Матеја од Вандома I § 53 (РАКА1и у 81и<1. те<1. 9, 1936, 55). Упор. у овој к њ и з и поглавље 4, § 3. — Волтер Кунигунду (Сипе§опс1е) назива сћеј-<Тоеиите <2е 303
1а паШте („ р ем ек -д ел о м п р и р о д е" ), и с т о т а к о и Б а л за к д ев о јк у са зл ат н и м очим а. Ј е д н у в а р и ја ц и ју д а ј е А р и о с т о (10, 84), к ад а з а Ц ер б и н а ( 2 е г ђ т о ) к а ж е ткаГита И јесе, е рог торре 1а 5Гатра („П р и р ода га ств ор и , а п о то м у н и ш т и “); то се п онављ а у Р он сар ови м Сонетима за Ј е л е н у (ЗоппеГз роит Не1епе) у к оји м а п р и р од а и н еб о роит п ’еп јагте рХиз оп1 тотри 1е т о11е11е („ствар ају и п отом у н и ш т а в а ју м о д ел “). П рером антизам је и овом т о п о су д а о н ов обрт и и сп у н и о га н овом с а д р ж и ном: 1а паГите а М еп ои та1 јаИ д.е ћтгзег 1е тоиХе дапз
1едие1 е11е т а је1е, с’езГ се допГ оп п е реШ ји д ег д и ’артез т ’аиогт 1и. Н изо, Сопј. 1 („Да л и ј е п р и р ода доб р о уради ла и л и н е пгго ј е р азби л а к ал уп у к ом е ј е м ен е и зл и л а, то ћете м оћи д а оц ени те тек пош то п р очи тате м о је д е л о “. Ж а н -Ж а к Р усо, Исповести. К њ ига прва. П рев. Р . СтоЈ*ановић, Београд, 1950, стр. 7). 304
ПОГЛАВЉЕ 10 И Д Е А Л Н И П Е ЈЗА Ж § 1. Егзотична ф аун а и ф лора — § 2. Грчка поезија — § 3. Вергилије — § 4. Реторички поводи за опис природе — § 5. Гај — § 6. Место за уж ивањ е — § 7. Епски пејзаж
Сталешки и животни идеали каоие антике, средњег века, ренесансе и XV II века заоденути су у схеме похвалне тонике. Та реторика носи слику идеалног човека. Она, мећутим, за миленије одрећује и идеални пејзаж поезије. § 1. ЕГЗОТИЧНА ФАУНА И ФЛОРА Ониси природе у средњ ем веку не ж еле да одражавају стварност. За романичку уметност то је ооштепознато, али не и за књижевност истог временоког периода. Фантастичне животињ е са катедрала потичу са сасанидрких тканина. Одакле потиче егзотична фауна и флора средњ овековне поезије? Морали бисмо прво да је региструјем о. То овде не м ож е да се учини. Направићемо сам о неколико насумичних псисушаја. Екехарт IV (ЕккећаП IV) из Санкт Галена оставио је за собом чнтав низ поетских формула за благослов јела и пића (Вепе& сН опез аЛ т епзаз — Благослови за трпезом) којима се до сада приписивала „велика културиоисторијска вредност“, јер се веровало да оне представљају „поптун кувароки јеловник тог манастира“. Редослед стихова требало је да одговара редосладу појединих јела приликом оброка. То је дало следећу слику о исхрани наших предака: „Прво
305
ЕВРОПСКА К Њ И Ж Е В Н О С Т
п
Л А Т И Н С К И С РЕДЊ И ВЕК.
0(11 с е ж ел уд ац напу|Нио разним врстама хлеба са соЉУ» д а с и се потом узел о бар по јед н о јело од рибе, ж иви н е, м еса дивл>ачи (све б ез со со в а , поврћа и других прилога), после чега с е пило м л ек о и онда прелази л о на сир. Затим би дош л о јело к о је је садржавало сам о ош тре зачине и со сов е за је д н о с м едом , лепипњама и јајим а, у за ш та се в есел о пило сирће (стих 154: зи т а т и з 1еН %из1ит т огД епН з асеН — „©есела го зб а је та кад ж е ж е н а се о к у си оц та“), вероватно к ао аперитив з а оледећа јел а, к о ја а у се састојала од најм ањ е п о јед н е п орц ије м ахун асги х плодова, воћа и ју ж 1ног воћа и зел ен ог коренасггог поврћа. Ж ећ је гаш ена прво разним винима, о н д а пивом , а на крају в о д о м 1и. Сада је д о к а за н о д а с е Вепе<ИсНопез углавном тичу виктуалија к о је је Е к ехар т наш ао у Етим о л о ги ја м а И си д ор а и з Севиље, д а с у он е, дакле, „вероификована л ек си к огр аф и ја” . М ећ у Екехартоовим благословим а јел а налази се и је д н а и зр ек а у част см окава, у з к о ју је издавач Егли н а п о м ееу о : „Смоква се, д о д у ш е, гајила у Немачасој, али с е н и к ад н и је одом аћила као н ар одн а хран а. М ан асти р Санкт Гален је у сваком сл учају и те п л о д о в е н абављ ао са ју га “ . Ш та, м ећутим , д а к а ж е м о к а д је д а н п есник из Л и јеж а јављ а д а је д о ш л о п р ол ећ е: М аслине, лоза, палме и к едрови и стер ал и оу л уп ољ к е12? М аслине су у средњсивековним северњ ачким к р а јев и м а би л е зач удо честе. Оне се јављ ају у л ати н ској љ убав н ој п оези ји X II и X III века3, али и х и м а н а сто т и н е и у староф ранцуакој епици. О дакле о н е п оти ч у? И з реторичких стилских в еж б и каоне ан ти к е. У ср едњ ов ек овн ој Европи има, м ећутим , и лавова. Јед н а п о етск а еписто1 ЕК№Т 8СН1ЈЕ2 (Ернст Шулц), у часопису Сотопа ди-
етпеа 219 и дд.
2 Седулије Скот, Рое1ае III 171, 45 и дд. 3 Валтер из Шатијона, 1925, стр. 30, строфа 2. — Сатттпа Вигапа ЗСННМАНИ, бр. 79, строфа 1. МАКС ВИОСН, Еа зосШе јеод.а1е (Марк Блок, Феудално друштво) I, 1939, 155 претпоставља да су трговци и ходочасници шпилманима описали 1а деаиИ <Је ГоИигет тМИеттапбеп („лепоту медитеранске ма~ слине“). Али маслиново дрво је у латинској поезији постојачп пре него у поезији на националним језицима.
ИДЕАЛНИ П Е ЈЗ А Ж
ла Петра из П изе описује подневно расположенЈе. Уморни ластир смеш та се у хладовину, и (Рое1ае I
53, 4): СтдећаГдие з о р о г ћ о т т е з јиХоозцие 1еопез. Сан је об&вио тврди и људе и лавове смеђе.
Тим П 01ВОДОМ један историчар осећања природе чуди се „потпуно бесмисленом помиљању лавава“'\ Али осећању природе — појму који ни у ком случају није разјашњен — овде нема места. Реч је о кшижевној техници. У римаком песништву јављају се лавови. РиШ 1еопе$ („мркожути лавови“) цреузети су из Овидија (Нег. 10, 85). У песничком облику Алкуин једном путтнику ж ели д а га не нападну лавови и тигрови (Рое(ае I, 265, 7). Један Француз се жали да су због упада Сарацена свете реликвије постале плен птица и лавова45. Енглеаке пастире упозоравају на опасност од лавова6. Тек у изузетним случајевима те ау звери безопасне; као на земљишту где је 1219. започета но•воградња катедрале у Солзберију: „онде се лопатари не плаше м едведа, јелен лава, рис зм ије7 . . . “ Француски еп врви од лавова. Једна таква животиња коју неки краљ доби ја и з Рима на поклон назива се ип Иоп (1’апП^иИе („антички лав“ — Аш1 1179). Колико само тај назив одговара! И Зигфрид, као ш то је познато, уби ја једног лава. „Уживање у Зигфридоовим делима завори песника у ловачке приче“, напомиње Барч (ВаПвсћ). Н еће бити: реч је о епској стилизацији према узо р у антике и Библије. Све осво егзотично дрвеће и ж ивотињ е добављ ано је, додуш е, као и оне Екехартове смокве, са југа, али не из вртова и менажерије него и з античке поезије и реторике. Описе пејзаж а у средњ овековном песииш тву треба схватити на основу чврсте књ ижевне традиције. 4 \У. САМ2ЕКМОЕЕЕК, Ваз МаГигдејпМ гт МШе1аИег (В. Ганценмилер, Осећање природе у средњем веку), 1914, 78. 5 Ад.аЊег1о де ^аоп, изд. НОСКЕЕ (Хикел), стр. 142, 127. 6 Беда, УИа СиппзетП теГтгсе (Житије св. Кутберта у метру), стих 135. 7 Анри из Авранша (Непту сГАигапсћез), изд. КТЈЗЗЕБ и НЕтОИШ иЗ стр. 114, 149. 307
• •'•■ V П .Л
К И .И Ж Г .В Н О Г Т И Л Л Т И П Г К И
Г Р К Д Н .И
н кк
К о л и к о Г.рсмсиа ома д с а у јс ? Ј о т у Ш скгинрот,, А р д е н с к о | т у м и (Ах у о „ Пке Н — К и к„ „ам орат) н а л а ;10 с с па.Јме, м асл и н с, л авопн.
§ 2. ГРЧКА ПОЕЗИЈА С а Х о м с р о м н о' 1Ш1»с за г в д ш о св р о п ск о пр <>ораже> њ е с в е г а , зс м љ е н ч ов ок а. Свнм тим » и а д а ју божан с к е си.тс. Б огови с у о н и „ к оји л а к о и пнс . Они могу д а с е а в а Б а ју , д а с с у з а ја м н о на; 1.мудру'ју, и илру г у ју (ш т о ч и н н Х е ф е с т с а А р осом и А ф р о.н м ом ). Али х е р о јс к о м ч о в с к у о в а к в е за Б о в и ц с О л и \и в 1 ;аца ,нх>ро д о л а з с : О дтгсеја п р о г о н и П о с и д о н о в о е с , а пггиги га А тен а. С а м о је д н а т а м н а с е н к а л е о д и н ад тттм велрим св е т о м : зл а к о б с м р т и . Т ај свет јо ш н е п о зн а је оио х т о н с к о — и л и о т о м е Нути; н е п о зн а је о н о демои* с к о с а Јвеговим с т р а п и ш м у п л и т а њ и м а „у к ојим а дел у ј у и б о г о в и с а м и , к л у п к а у ж а с а к о ја раБ ају нове у ж а с е , с и т у а ц и је у к о ји м а б р а т м о р а д а у б и је брата, с и н м а јк у “н. Т р а ги к а к а о о с н о в н и а сп ек т битисан»а, о н а к о к а к о ои в л а д а у атичж ој т р а г е д и ји , к о д Х ом ера с е о д б а ц у ј е ”. Он о д р а ж а в а с.тику овета к ак в а влада у с л о ј у в и т еза -го сп о д а р а . Али и л еа л ју н а к а н и је виђен тр а ги ч н о , ју н а ц и с м е ју д а се п л а ш е, к ао Х ек тор , а р а т је зл о . Х р и ш ћ а н ск о -г е р м а н с к и с р е д њ и век то виш е неће доиуш тати. П р и р о д а у ч е с т в у је у б о ж а н с к о м . Х о м е р ви ш е вољ у п к у п р и р о д у : гр у п у д р в е ћ а , гај с а и зв ор и м а и с о ч н и м п аш њ ац и м а. Т у ж и в е н и м ф е (И л и ја д а 20, 8; О д и с е ја 6, 124 и 17, 205) и л и А тен а (О д и с е ја 6, 291). Л еп у сл и к у п р и р о д е о в е вр ст е н у д и н еи а ст а њ ен о ост р в о са коза.ма к о д К и к л оп ок ог о ст р в а (О д. 9, 132 и д д .): 89
јш
8 АЦГНЕО МЈЕВЕН, Оаз Тгадгзсће ипб. бге СезсћгсМе 1943, 240. 9 Одисеја I, 32 и дд. Зевс одбацује примедбу да су богови досудили патнву људима. Он је преко Хермеса опоменуо Егиста. Да је овај послушао опомену, био би спречен читав низ трагичних грозота (убиство Агамемнона, Клитемнестре, лудило Орестово). Орестије не би било. 308
ИДЕАЛНИ
ПЕЈЗАЖ
Ливаде простиру ту се уз обале сињега мора, влажне и меке, а уз то и лоза би рађала сјајно, ту је ораница равна, и свагда ниски би усев, у прави доспео час, јер земл,а је масна ведм а. . . Л уци на вр х у онде испдд спиље избија извор хладне бистрице воде у сенци топола високих. (прев. М. Ђурића)
Овде је плодност укЈвучена у идеалан пејзаж. Најбогатију варијанту нуди Алкинојев врт (О дисеја 1, 112 ). Ту има (најразлнчитијег воћа: нара, јабука, смокава, крушака, маслина, грожћа. Дрвеће даје плодове преко целе године, јер влада вечито пролеће и вечни западни ветар — острво Феачана је земља из бајке. Два извора наводњавају врт. Бајколико жел>ено место је и пећина нимфе Калиисо (О д и сеја 5, 63). Она се налази у једној ш уми јова, јасика, чемиреса. Четири извора протичу кроз ливаде на којима цветају љубичице и ливадско цвеће. Улаз у пећину надсвоћује бујна лоза. Једна чудогоорна пећина на Итаци посвећена је нимфама (О д и с е ја 13, 102): Горе на крају л у к е дугдлиста маслина стрши, пећина с пријатним мраком у њеној лежи близини, свештено место нимфа, најаде штоно се зову. Камени двоуш ни ту су крчази и врчеви ту су, у то камено суђе мед сабирају пчеле. Разбоји камени ту су веома дуги, где нимфе ткају гримизна тглатна, дивота права на поглед! Воде онуда теку непресушне. Двоја су врата у те спиље, на једна, на северна, улазе људи, на друга улазе бози, а никад не пролазе кроз њих љ уди; само бесмртни кроз њ их пролазе бози. (прев. М. Ђурића)
О д и с е ја говори и о блаж еним обалама на којима нема зла Н смрти. На ваинородном острву Сирији нема ни глади ни болести (15, 403). Кад неки човек остари, 309
Е В Р О П С К А К Љ И Ж Е В Н О С Т И Л А Т И Н С К И С Р ЕД Њ И
тада сребрдлуки бог Аполон с Артемидом стигне прилнзи њима па их усмрћуЈр стрелама благим. (прев. М. Ђури^а)
М енелају се обећава да неће умретн, него да ће бити пренет „на крај света“ , у Елисиј: онде је вечито продеће, где живахно ћардија дападни ветар (О дисеја 4, 565); као н на висинама Однипа (Одиссја 6, 42 и дд.). И ири ллоавном сједшваван.у Гм>гова суделује чаро;шја природе. Зевс и Хера скривају сс иа висовима Иде у :глатном облаку (ИлијаОа 14, 347 и дд.): Нова под њима трава из свештенс избијс зсмљс. росни тгроникну лотос и шафран и мирисни зумбул, густ и нежан, и он од земље их дизаше упис. (прев.
М. Ђ у р и ћ а )
И з хомероког пејзаж а каснији аутори су преузели н<же мотиве који су постали стални саставни део једног дугог ланца традиције: ж ељ но место вечногпролећа као позорница за блаж ени живот иосле смрти; љупки исечак из природе који сједињ ује дрво, извор, ливаду; шуму са различитим врстама дрвећа; тепих од цвећа. V химнама боговима које су прииисиване Хомеру ови мотиви су обогаћени. Цветна ливада из химне Деметри има р уж е, љубичице, перунике, шафране, зумбуле, нарцисе. Ово „хомерско“ цвеће примењује још Мосхо (Мозсћоз) у свом епилију Е игора (око 150. године). И лијада такоће зна за употребу дрвећа за обележавањ е места епског догаћања. У Аулиди жргвеник стоји под једним лепим платаном (2, 307). Бојиште под Тројом има једну букву. Сарпедона полажу под њу (5, 693). Она се налази код Окејске капије (6, 237), служи као састајалиште Аполону и Атени (7, 22). Ово двоје седају на њу у лику орлова лешинара (7, 60). Хектор стиже до ње (11, 170) итд. Ту је и дрво дивл>е омокве (6, 432 и 11, 167). Ову технику обележавања срешћемо касније поново. Као и код Хомера, у целој античкој поезији природа је увек настањена природа. Притом нема никак310
ИДЕАЛНИ
ПЕЈЗАЖ
ве разлике да ли у њој живе божанства или људи. Места на којима обитавају нимфе места су на којима се радо настањује и човек. Шта му је за то иотребно? Пре свега хладов(Ина — важна за јужн>аке! Дакле, неко дрво или 1рупа дрвећа; извор што жубори, или поток за освежење; подлога од 1раве као седиште. За то може да се улотреби и пећииа. Сократ среће Федра пред атинском градском кагшјом. Сократ: „'Потражи неко место где можемо да седнемо44. Федар: „Видиш ли тамо позади платан што сс силан диже у небо? Тамо је хладовина и лелујав ваздух и трава за седење или, ако хоћемо, за лежање“. Слава плата/на испуњава цео средњи век (Ш1СТ0К НЕ1Ш [Виктор Хен]). Под платаном се пишу песме, научни радови, филозофира10. Стварање пеоничких дела под дрвећем (упор. поглавље 11, § 2, нап. 15), на трави, на извору: то се сада у хеленизму и само уздиже до поетског мотива. За то је потребан социолошки оквир: сталеж који по професији живи на отвореном простору или на селу, далеко од града. Он мора да Ихма времена и повода за писање поезије, мора да поседује и неки примитивни музички инструмент. Све то имају паетири. Дато им је слободно време у изобиљу. Њихов бог-зашштник је дух стада Пан, проналазач пастирске фруле састављене од седам тршћаних стабљика. Лепи пастири (Аехис, Ендимион, Ганимед) били су удостојесни божанске љубави. Оицилијанског пастира Дафниса, који је одбио љубав богиње због земне жене, славио је већ Стесихор у VII веку. Стварни је оснивач пастирске поезије, мећутим, Сиракужанин Теокрит (прва половина трећег века). То је онај род античке поезије који је, поред епа, касније најјаче деловао. Разлога је више. Пастира има увек и свуда. То је један од основних облика човекове егзистенције; преко приче о Христовом роћењу у Јеванћељу по Луки заступљен је и у хришћанској традицији. Има — што 10 Сведочанства код Ад. Новацког, „Песнички фрагменти Филите са Коса“ (АО. НОУАСК1, РћпИае Сог јгадтепГа роеНса), дисертација, Минстер, 1927, 81.
К У Р О П С К Л К Ш И Ж Е В Н О С Т И Л А Т И Н С К И СРКДЊИ в к к
је веом а важ н о — и свој сценоки корелат: земљу пастира С идилију, касније А р к ади јуп. Има, међутим, и свој сопствеки персанал, који је раш члш Бен и тако чини један социјални м икрокосм ос: говсдари (отуда им е буколика), козари, пастирице итд. Коначно, пастирско заним ањ е је везан о за п ри роду и л>убав. Може с е рећи: оно током два м иленија привлачи највећи бр ој ерк>тских мотива. Рим ска љ убавна елеш ја обухвата сам о неколико децен-ија. Њ ено настављан>е или обнова теш ко да с у били м огући. Али Аркадија се стално открива. То је било м огуће јер пасторални круг мотива није био везан ни за један род; ч ак ни за поетски облик. Тај круг је уш ао у грчки роман (Лонго) и отуда у роман ренесансе. Од ром ана, пасторално песниш тво је могло да се врати у еклогу, или да пређе у драм у (Тасов Аминта; Гваринијеав Пастор Фидо). Пастираки свет је велик као и витеш ки свет. У пасторали средњ ег века ова два света се сударају. У пастирском свету чак се „опајају“ ави светови: Вге СдиеПе зрггпдГ, иегегтггдГ зШггетг В асће ХЈти1 зсћотг згтк! 8сћ1исћ1етг, Н апде, МаНетг дгптг. А и ј ћитиГег! Нпде1тг ип1егЂтосћпет П асћ е 8гећз1 V/оИе-пНетЈетг аиздеЂтеИе1 ггећп. УетГеШ, иогзгсћИд аЂдетпеззеп зсћгеИе1 С ећ б тГ ез Штк! ћгтгап г и т јаћетг КатиХ; Оосћ ОЂс1асћ гз! (±еп затИгсћетг ЂетеИе!, Хи ћитк1ег1 НбШеп шб1Ђ1 згсћ Ре1зетгшатк1. Рап зсћп1г1 зге б.ог1, итк! Л.еЂепзпутрћетг шоћтгеп 1тг Ђизсћгдег К1пј1е јеи сћ1 етјтгзсћГет К а и т , 1Јтк1 зећпзисМзиоИ пасћ ћбћегп Кедготгеп ЕтТгеЂТ згсћ гшегдћај1 В а и т де&гатгд1 атг В а и т . АК-ШаШег згти±гз! Ше ЕГсНе зГаттеТ тасћН д, ХЈ-пб. егдепзгптпд хасТс* згсћ. Аз1 атг Аз1;1 11 ВКТЈЗМО ЗТчГЕГЉ, АгкасНетг. ОГе ЕтгШескитгд егтгет дегзНдетг ЕатШзсћај1 (хп АтгИке ипб. АћетиИаткЗ., ВеИтаде г и т УегзШтгблггз с1ег Стгесћегг иткЈ Нбттгет (Б рун о С н е л, „ А р к а д и ја . О ткриће д ух о в н о г п ејзаж а" [у : Антика и Затгад, Прилози р а з и мевању Грка и Римљана]), и зд. Б. С н ел, Х а м б у р г, 1945, 26 и д д . 312
Пвг Аћогп тГШ, ооп зпЈЗет 5ај1е ГгасћНд, 5(е1д( гет ет рог иги± }геи1 зГсћ зе т е г Л,аз(. 1Јпс1 тпИегИсћ Гт зНИеп 5сћаИетгкге1зе ОиИН 1аие МИсћ ћегеИ јп г К т
згсћ ат гететг Таде ћоШе К т б. посћ хттег МеН>( бле Ргаде: М епзсћеп зт б.
5 о шаг Аро11 беп НШ еп гидез(а1(е(, ОаЈЗ гћт &ег зсћбпз(еп ет ег дИсћ; Оетт гио ИаГиг гт тетеп К гегзе гиа1(е(, Е гдгегјеп а11е ШеКеп згсћ. К љ учају врела, слап у амбис пада, зелене се обронци и долине; и рунаста раширила се стада на сто ћувика браздасте планине. Опрезно, само, полако се креће говедо к рубу стрме провалије, ал’ остати без уточишта неће, у литици се сто пећина крије. Ту Пан их штити, у влажном густишу животодавне нимф е ту се стане, чезнућ ка вишим пределима, њишу збијена стабла тамне своје гране, Прадревне шуме! Храст се ди ж е силан, Док ћудљиво му крошња подрхтава; осећа јавор сладак сок обилан и с теретом се својим поиграва. 313
»•оги н сК А
И за ту ту
К Њ И Ж Е В Н О С Т И Л А Т И Н С К И С РЕ Д Љ И ВЕК
мајчински у тихој хладовини дец у се и јагњ ад млеко скупља: је и зрел о воће у долини, тече сладак мед из старих дупл.а
Т у задовољ ство наследно је. весел е усн е и образи једри, сви бесмртни су ту где стоје, и сви су срећни, здрави, ведри. И тако се у дан рум ени очинска снага у детету буди. И питамо се зачуђени: Д а л ’ су то богови и л ’ љ уди? Т ако А полон лик пастира млада у зе , н ајлепш ега младића; где п рирода у чистом к ругу влада, постају јед н о светови и бића. (Фауст II, 3. чин, сти х 9855 и ДД., прев. Б. Ж и воји н ови ћ, Београд 1985.)
Гетеов Фауст је „поновно доиош ењ е" (Ар§. 3, 21) у светском процесу књ иж евности — дакле, и пастирске п оезије. Теокрит је своје песнипггво украЈсио обиљем јужњачког лета: „Многе тополе и брестови њихали су се над натпим главама. У близиаи је један свети извор ш умећи навирао из пећине нимфи. Од сунца препланули цврчци брбљ али су на сенавитим гранама као за опкладу; гаталинка се гласала издалека у трновитом ж буњ у; ш ева и чешљугар су певали, грлица је гукала; златнож уте пчеле лепрш але су око извора. Све је мирисало на богато лето“ (V II 135 и дд.). У једној епској химни песник води Д иоокуре у дивљу планинску ш уму са дрвећем сваке врсте. У поднож ју једне глатке стене они налазе извор са бистром водом . Њ егов шљунаос блиста као кристал и сребро, пиније, тополе, платани, чемпреси и мирионо цвеће украш авају то место (X X II 36 и дд.). Ако доће до такмичења у певању изм ећу два пастира, онда сваки 314
од њих прво предлаже неко љугико местаигце. Чобанин Тирсвд: „Слатко је козару шапутање ове оморике што шуми код и зв о р а . . . Тако ти нимфи, хоћеш ли да оеднеш на падину овог брежуљка под тамарискама и свираш у ф рулу?“ Козар: „Седимо под овај брест, пред ГХријапа и изворсже нимфе, где је место пастира и где су храстови“ (I 1 и дд.). Варијација тог мотива: један пастир оспорава омиљено место другог као лош е. Лакон: „Певаћеш слаће ако седнеш под ову дивљу м аслину и у ш икару. Овде тече хладна вода и ту је л еж ај од траве, овде одјекује појање цврчака“. Комата: „Ја тамо не идем. Овде су храстови, трава, овде лепо зу је пчеле у з кошнице. Два хладна извора су ту; птице цвржућу на дрвету; хладовина је много бољ а него код тебе, а шишарке падају са пинија12“ (V 31 и дд.)* Као ш то п ок азују последњ а два примера, из мотива буколичког тажмиче!ња певача и песнижа органсжи се развија опис љупког месташ ца, много детаљвије него одговарајућа м еста к од Х ом ера, али све још натопљено очигледним посматрањем.
§ 3. ВЕРГИЛИЈЕ П астирско песииш тво могло је да постане чврст саставни д е о западноевропске традиције само зато што га је В ергилије п р еузео од Теокрита и истовремено преоближоазао. Сицилија, поставш и још одавно римска провинција, већ дуго није била земља из снова. Вергилије је у готово свим еклогама13 зам ењ ује романтично-далеком А ркадијом, к оју сам нижада није видео. Ако је већ Теокрит себе и овоје пријатеље пес12 Семенке пиније се једу. 13 Вергилијеве Пастирске песме (ВисоИса) састоје се од десет „еклога“. Ес1ода значи „избор, одабрана песма“, али касније постаје жанровско име за пастирску поезију. — РСЖТЕИЕЦВЕ, Роезгез РазГотаТез, аиес ип ТгаИе виг 1а паШте б.е 1’Ед1одие еГ ипе Вгдтеззгоп зит 1ез Апсгепз е1 1ез Мобетпез (Фонтенел, Пастирске песме, са расправом о природи еклоге и дигресијом о старима и модернима), 1688. 315
^1 Дт^.е ио(1Ј.ромо11 о прнка;швао као пастирс ( „И;сил1 <х' VII), ВергиЈПгГје у овој иастирокм сиет уиоеи' сошствеИу судбинву, али и јшк Октавијана, Цеаа.роау ;гве;гд.у, дакле, историју Рима; иоред тога, и редипнхшу ид.е\у Сиаситаља и нове е р е .‘'* Тако ои у овом и\>веа«Јд/ ггрел-удира на тему свог главног дела. Кх> поигаје само Ене-исУу, не позиаје В ергилија. 'Касчгије деповатве екдога готово д а није ниш та мањ е значајно него дслован>е епа. Од нрвог века до»5а цареааа спе до Гелеовог времена, авеколико лати нско образовањ е започвин>ало
је лек ти р ом прве еклоге. Н ије претериванљ кад се твр ди д а омоме ко ов>у м а л у п есм у нем а у гиави нед о с т а је к љ уч за евр ап оку к њ и ж ев и у традиц изу Она почињ е: ТИуте, ±и -раГгЛае гесгЉ апз згЉ Г е д т г п е ја д г 5 И и е з 1 т е т Геггих т и з а т т еб -И аггз а и е п а ; N 03 раГтгае јг п е з е1 <1и1сш И п .ди гти з а т и а : N 03 р а Г т г а т ј и д г т и з : 1и, Т И уте, 1епГиз гп и т п ћ г а Е о т т о з а т т е з о п а т е & осез АтпатуТ1гд.а зИ иаз.
Титире, опрућен лењо под крошњом сеновите букве, Ти се, дудуиућ у ф рулу, у пастирској окушаш музи; Ми, пак, из очинске земље и с м и ли х одјездимо поља; С очинске груде бежимо: ти, Титире, докон у хладу, Дубрави поуку даш Амарилидбм како да јечи. О вде први сти х д о н о с и „м о т и в б у к о л т т ч к о г о т п о ч н и к а 44, к о ји ј е и з н е д р и о б е з б р о јн о п о т о м с т в о ; т р е б а л о ј е сам о у м е с т о В е р г и д и је в е б у к в е п о с т а в и т и ј а с и к у , б р е с т , в р б у и л и н е к о „д р в о у о п ш т е “ (агЈуоге $гЉ д и а Ж а т ^ . . . 14 Г Ш Е Б К .
К ћШ О К ЕН ,
ПбшгзсНе СегзГезгпеИ 1943, 164 и
дд.
15 Неколико примера за атЂоте зиЂ диа&атп: Р1огИедиш С оШ пдепзе („Гетингенски флорилеги}“) бр. 108 (КГ 3, 292). 5 В М и н х е н 1873, 709. — А тЂоте зиН д и а Л а ш уто1ор1азГиз сотти АсГатп („Пбд дрвом једнијем — там ’ и п рвозд ан и сурва < Адам“): 1УА 2, 402. — Ведетгпд-РезГзсКтгјГ (Јуби ларн и зборш посвећен Дегерингу) стр. 313, бр. 44, 22. — А тћоге зић диа<1с
з1е№ а п И д и гззи п и з АсХатп („П5д дрвом зеднијем — там* и сп
роставни застаде Адам“): Б одри и з Б ургеда бр. 190, 116.
316
— „лод дрветом једним . . Наводим две Вергили јеве варијације (Пис. III 55 и дд. и V 1 и дд ): ОгсИе, циап(1одтб.ет т тоШ соп зет т и з ћегћи. Ег пипс от т з адег, пипс о т т в рагГигИ агћоб; №ипс јгопб.еп1 зИиае; пипс јогт озгззгт и з аппиз.
Дедер отпочните већ јер у траву полегосмо меку. Поља зелене се сад и отештају плодом дрвета; Крошњама лузи се ките, сад године зенит је пуни. „Сиг поп, М о р зе , ћ о т ди опгат со п и ет т и з атћо, Ти са1атоз гпј1аге 1еигз, едо б гсеге иегзи з, Н гс согуИз т гх т з т Гег со п зеб гт и з и1т оз?“
„Ти тагог; НМ т е езГ аедиит рагеге, Мепспса, Згие зић гпсеНаз 2.ер1гутгз то1апНћиз итћгаз. Егие апГто роИиз зиссесНтиз. Азргсе. т аттит ЗИиезМз татгз зратзИ ШЂтизса тасетгз“ „Што — кад доконасмо лепо, о Мопсе, да вични смо оба Ти да у свиралу лаку задудаш , ја стихе да кликнем — Залегли не бисмо овде где леска у брест се заплете?4* „Старији ти си; пристбји да слуш ам те зато, Менашка, Вољ’ те под титраве сенке што н еж ни и х њишу зефири, Вољ’ те до спиље отид’мо. Гле, улаз затравивши њезин, Вињага п уж е се дивљ а што ретким гроздићима роди.“
Блиско ослањ ањ е н а Т еок р и та је очигледно. Али Вергилије не ж е л и д а се са у зо р о м м ери у обиљ у сагледаних појединости, у богатој окали звук ова и мириса. Августовски к ласи ц и зам н е д о п у ш т а хеленистичко шаренило. Тек к асн а анти ка п он ов о т р а ж и ш аренило, али то је ш арен и л о кал еи доок оп а. Слике п р и р оде у Г е о р г и к а м а захтевале би анализу од к оје ов де м о р а м о д а оду ста н ем о . И из Е н еи де издвајамо сам о два и деал н а п е јза ж а . V једној „прастарој“, „неизм ерној“ шумои свку се борови , храстови, јасенови, брестови за спаљ ивањ е М изена (VI 179 и дд.). То је за Б н еју д у ж и о с т пијетета и услов за улазак у подзем ни свет. Д р у ги је: м ор а д а одлом и „златну грану“ која расте на светом дрвету уср ед једног 317
густог гаја о к р у ж ен о г сеновитом дојшном. Сеча дртШ’ ћа п одсећ а га на то, и он налази пут до чудотиорне гране. Т ако се ш ума код Вергилија ислтуп.ана божанственом језом : она је м есто пролаза ка оном свегу као к о д Д антеа; и њ егова дивл>а ш ум а је ш умска долина (1 п ј. I, 14). Вергилијева златна грана јс, као што је позн ато, п ослуж и л а сер Ц сјм су Џ орџу Фрс.јзеру (1854 — 1941) као кл>уч за праисж оиску м аги ју”’. Н а свом пут за онај свет Е неја доси ева у Елисиј (Е н е и д а VI 638 и дд.): О еиепеге 1осоз 1ае(оз еГ ат оепа иГгесЛа ГогШпаГогит пет оги т зес1в5дие ћеа1аз. ^агдхог ћгс сат роз ае1ћег е1 1ит1пе иезШ Ригригео, во1етдие зи и т , зиа зШега погип(. Радосном приспеше крају, чаирима љупким веома, Шумама срећним где села обрету се блаж ен и х душа. В аздух издаш нији поља у светлост заодева неку Гримизну, властито сунце и зв езде им властите сјају.
У првом стиху употребл>ена је реч а т о е п и з („лријатан, л>убак“). То је сталан В егилијев при дев за „леиу п р и р оду“ (|нлр. Е н е и д а V 734 и V II 30). К ом ентатор Сервије је ту реч дсквео у в езу са а т о г (исти одн ос, дакле, као и зм ећу „љубав'* и „л/упко“). „ЈБупка м еста4’ с у она к оја сл у ж е сам о за уж и в ањ е, д ак л е нису обраћена у корисне сврхе 1оса зо И и з уо1и р1аН з р 1 е п а . . . и п д е пиИ из јги сШ з е х з о Ш ш г — „места у к оји м а нема ничег другог д о уж ивањ а . . . одак л е с е не у б и р а никакав плод“). Као 1 е гт т и з 1 е с к т с и з, назив 1оси з а т о еп и з појављ ује се у 14. књ изи И си д о р а в е енциклопеди је. Она обр аћ ује географ ију прем а схеми: зем љ а, свет, Азија, Бвркхпа, Л ибија (једи н о ш то се зн ал о од Африке; Египат се рачуна у А зију). П отом следе острва, ртови, планине и друге „локалне о зн а к е“ (1осоги т УосаЂи1а), где опадају понори, гајеви, пустињ е. У том набрајањ у јављ ају се, онда, и 1оса а т о е п а , схваћена као код Сервија. Е о си з а т о е п и з је, дадсле] 1в Тће СоШеп Воидћ (З л атн а грана).
318
код Иондора појам из морфолопгје обликовања тла. Али он је још од Хорација (Агз роепса 17) био артистичкзи израз реторичке екфразе, а тако су га схватали и тумачи Вергилија. Тиме, међутим, Вергилије® допринос форм-ирању идеалног пејзажа није исцрпен. Он је за стари век важио и за аутора мањих дела која му модерна критика с матне или више права ослорава. У пародистичком епу о омрти једнот комарца (Си1ех — Комарац) постоји мешовита шума са девет врста дрвећа, једна ливада са осамнаест врста цвећа (у Буколикама II 45 и дд. Верш лије се ограничио на осам). Ако се сада осврнемо на Хомера, Теокрита и Вергилија и зашггамо се које су типове идеалиог појзажа касна антика и средши век могли да добију из овог пеаншхпша? — онда одговор глаои: мешовиту шуму и 1осиз ат оепиз (са цветном ливадом а4 ИБИит). Ово је наслеће два пута појмовно схематизовано: у касноантичкој реторици и у дијалектици X II века. Оба та процеса су деловала у истом смислу: у смизслу технизације и интелектуализације. Ф ормира се низ јасно различитих топоса природе. Потпуна анализа могла би да д о детаља разјасни тај развој. Ми м ож ем о да назначимо сам о неколико главних линија.
§ 4. РЕТОРИЧКИ ПОВОДИ ЗА ОПИС ПРИРОДЕ Рихард Х ајнце (К1СНАКИ Н Е Ш 2 Е ) одбац ио је у својој књизи У г г ф з ергзсћ е Т есћ т к (В ер ги л и јева епска техника, 1903) утицај ретор ике на Е н еи ду. Едуард Норден, насупрот том е, у свом тум ачењ у ш есте књиге, које је такоће изаш ло 1903, у з V I 638 (Ие^епеге 1осо$ 1ае1о$ . . . — „Радоаном приапеш е к рају“), напоменуо је да је В ерш ли је „Елисијски гај описао с©им артистичким средствима оног тананог језичког израза који је у уметничкој п рози би о уобичајен управо и приликом описивањ а бсХсгт! ('свенггених гајева') и карАбЕктос ('перивоја’)“ . Овде бисм о, дакле, 319
Е В Р О П С К Л К Н ј И Ж Г .В Н О С Т И Л А Т И Н С К И СТГДН>И В С К
и м ал и п оетск и отшс к оји би с т и л ж т и ч к и тависио од р етор н ч к и обл и к о в а н с гтрозс. З а сва лаља питан»а сад а је в а ж и о та се л о б и је ја сн а преастапа о томе на к оји м с у м остим а и у којмм л ел ст и м а науке о рето« риц и могла ла сс јавс уттутсгва »а сликатне пераж а. Т у у првом р е д у среН см о с у д с к у б е с ел у . Учоткс о до. калу р а зл и к у је, још о д А р и стотсла, „иепсштачке" дока:к! (тј. он ак вс. какве б с с ед н и к латичо н треба само д а нх п р и м ен и ’ ) п „веш тачке*'. О ве н»к\ле пм' ствара са м б есал н н к , он м ора да нх .линаН с Они лочивају на р а з и ш ш к а н л ; а р и ст о т ел о в ск и р еч ен о . ма силогизм им а (закЈћучаим а). Р етори чк н си л оги «ам •• »нс се еп( к у т е г п а , на лати н ск ом а г д и т е н /ш п (К в н п га. 1и|ан V 10, 1). З а налаж ен»е таквнх дсж ата р етор н к а даје опш те к атсгор и је, или .,на. 1а.и ш !та“ . Та м еста леле с е на о н а к оја п р ш ш дају л ш ш м а м о н а која припад а ју стварим а. V прва {аг% ш п еШ а а р е г а о п а ) спадају: и ор ок л о, зави чај, пол, д о б а ж и в о т а , ва€питап>е_ итд. Т оп осн ствари { а г % и т е м а а г е , налвана и аИ п к и Ш ) о д г о в а р а ју на питап>а: лаш то? где? ка;да? како? нтд. П одата ових тхмдоса ствар и оп ет је в ео м а к о м п л и к о вана. Н ас зан и м а с а м о то да и з иитањ а „где?“ произлази а г& и п е п Ш т а 1осо, нз пмтањ а дп ап с1о? (,дсада? ) а г& ш п е М и т а I е т р о г е . П рви т о п о с (V 10, 37) поку* ш ава д а из о со б н н а м еста зб и в а љ а д о б и је док азе. Д а ли је м есто би л о б р д о в и т о или р ав н о? Д а ли је см еш тен о на м о р у , или у у н у т р а ш њ о с т и к оп н а? обрађен о? п осећ ен о? п усто? итд. Е к ви вален тан је аг% и т еп Хит а Х ет р оге. К ада с е д о га ћ а ј д е с и о ? V к о је годиш њ е д оба? к оје д о б а д ан а? итд. Ф о р ен зи ч к а и политичка ретори ка биле с у , д о д у ш е , у к а сн о ј ан ти ц и готово потп уно поти сн уте о д стр ан е епидеггктичке, али н»ихс® систем б и о је тради ран и даљ е, при чам у је , дод\лне, лако д ол ази л о д о бр и сањ а и м еш ањ а различитих врста беседа. А п и т е т а а 1осо и а х е т р о г е у склад у с тим поново налази.мо у ср ед њ о в ек о в н о ј поетици. Опис п ејзаж а м огао је, м ећути м , да се н а д о в е ж е и на учењ е о и зн алаж ењ у у ок в и р у еп и деи к ти ч к е ое- 17 17 Закони, изјаве сведока, уговори, лризнањ а, 320
заклетве
седе. Главни п о с а о тс в р сте б е с о д е је п охвал а. МеВу ствари к о је м о г\г д а се хвал е с п а д а ју с а д а и м есга. Она могу д а с е х вал е лбог гвихове л еп о те, з б о г и>ихове плодности, Нтиховог л ек о в и то г дслован>а (К в и н ти л и јан III 7, 27). У м лаВој с о ф и с т и ц и с е о н д а псх:ебно илграђује описиван>с (^хсрраауг» сЈс^сгјрПо) и п р и м ењ у је се на п е јза ж 13*819
Тако долазимо до закључка: описиван»е природе могло је да се надовеж с на топику како судске тако и похвалне беседе, и то на топосе места и времетЈа. V средљовековној теорији*4 артнстички исзраз агцитепХит а 1осо, а (е т р о ге , пореклом из форсизичке доказне тоиике, пренесен је на упутство за поетско огшсивање природе — ш то је сигурно иогоријски дражесна епизода у великом процесу иретапаља којем је северњачка Западна Европа подвргла античко настеђе. — Али и на трећем месту античка реторика је говорила о описима места, и то у учељ у о фигурама, дакле у делу посвећеном приказивањ у (е1осиНо, Х г^). 0 томе касније. П рво треба да погледамо идеалне пеоничке п ејза ж е о д Вергштија наоовамо. 13 За њега се препоручивала посебна врста стила, гХАора — такозвани „цветни“ стил (Прокло, Хрестоматија, код Р. Вестфала [УПЕЗТРНАИ], ЗсггрХогез тпеХггсГ дтаесг I, 229). Детаљније код Ервина Родеа (КОНБЕ), Иег дггесћгзсће Котап (Грчтси роман), стр. 335 и стр. 512, и код Нордена 285. У ствари које могу да се хвале, а тиме и „описују“, спададу и годишња доба. Ехфраот^ („опис годишњ их доба“) обрађује Хермоген (КАВЕ 22, 14), да поменемо само једног технографа. Практична остварења ове схеме налазимо у касноантичком песнипггву, нпр. код Нона (Оготгузгака — Спев о Дгшнису 11, 486) или код Корипа (1тг 1аиЛетп ЈггзИтгг — У п охвалу Јустина I, 320), или у Латинској антологији (АтгХћоЊдга 1аНтга, В1ЈЕСНЕ1јЕК-К1Е5Е, бр. 116, бр. 567—578, бр. 864). Често се приказује само пролеће, као код Мелеагра (А. Р. 9, 363), Овидија (РазН I, 151 и 3, 325), каеније код Пентадија (АпХћоћ 1аНтга бр. 235), у грчкој прози код софисте Прокопида из Газе (око године 500) и других. Такви описи пролећа често заузимају тек неколико стихова, нарочито као умеци у некој већој песми (Енодије изд. НАКТЕЕ, стр. 512, 13; Теодулф у РоеХае I 484, 51; Саттп. СапГ. бр. 10. строфа 3). 19 Нпр. код Матеја из Вандома (ГАКАИ, стр. 146, § 106 и ДД-). 321
§ 5. ГАЈ „Идеална‘‘ или идеаЈШзована „мешовита !лума“ сматрана је још код Вергшшја поетском и посебно •погодном за композицију егкже сценерије. Већ код Овгдција, мећгутим, поезијом влада реторика. Описи природе код н»ега и његових наследника постају виртуозни умеци у којима песници настоје да надмаше један другог. Он<и истовремепо тхтгају типизовани и схематизовани. Мотив „идеалне мешовите шуме“ код Овидија се нуди у елегантној варијацијн: гај није присутан од почетка, него настаје пред нашим очима. На почетку видимо само један брежул»ак без хлада. Онда из кулисе излази Орфеј и почиње да свира на својој Јгири. Потом журно долази дрвеће — не мање од двадесет и шест врста! — и пружа хладовину (Метаморфозе 10, 90— 106). Млаћи Сенека нуди, такорећи узгред (Едип 532), гај са осам врста. Богатије су, потоеи, папуњени Стацијеви (Тебаида VI 98) и Клаудијаносви (Ве гарШ Ргозегрт ае — О отмици Прозерпине II 107) гајеви и шуме. Први навади тринаеет, други девет врста дрвећа. Из касногрчког пеоништва треба на крају поменути Ематианов врт код Нона (Иоппоб, ОгопузГака — Спев о Дионису III 140). Види се да је посреди стални топос. Са посматрањем природе ови виртуозни примери имају исто тако мало везе као и Екехартаве бенедикције са манастиреком кухињом. Песника не брине и не мора да брине да ли набројане врсте могу да се јаве заједно у истој пгуми — упркос протесту једног Јулија Цезара Скалигера у његовом делу НурегсгШсиз (Престроги критичарј20. Идеал тог ретаричјког каснаг пеаништва јесте богатство украса, луксуз номенклатуре. У XII веку је Јосиф Искан (Ие Ве11о ТгоГапо — О тројанском рату I 507) још једном саставио једну такву шуму од десет врста дрвећа. Њега следе земљаци Чосер, Сленсер (Тће Раг1етеп( ој Еотез — Птичји парламент 176 и Тће Раепе Оиеепе — Вилииска краљица, I 1, 8) 20 То јест у књизи VI РоеПсез ИШ зерГет (Седам књ ига Поетике), 1561.
322
ИДЕАЛНИ
ПЕЈЗАЖ
и Китс (Тће Ра11 о ј Н уреп оп — Х иперионов паО I 19 и дд ). „Мешовита пгума“ може да се посматра и као подврста „каталога“, који представл>а један од основних облика пеашпптва, а сеже све до Хомера и Хесиода. § 6 . МЕСГО ЗА УЖИВАЊЕ Појам 1оси$ ат оепич („место за уживање“), на који сада прелазимо, до сада још није схваКен у свој својој реторско-поетској самобитности. А он ипак чини главни мотив свеколиког описа природе од царских времена до 16. века. То је, као што амо видели, леп, хладовит исечак из природе. ЕВегов мивимум реквизита састоји се од једног дрвета (или више дрвећа), једне ливаде и извора или потока. Могу да се додају певање птица и цвеће. Најбогатија разрада додаје још даш ак ветра, Код Теокрита и Вергилија овакве слике само су додатак инсценацији у пасторалном песништву. Оне се, мећутим, ускоро издвајају и постају предмет реторкжог описа. Ову тенденцију критикује већ Хорације (А.Р. 17). Овакву екфразу по први пут налазим у латинском песнинггву код Петронија, с. 131: МоМИз аезНуаз р1а1апиз бАјјиб.ета1 итЂтаз ЕГ Ђасгз тебгтИа Оарћпе 1гети1аецие сиртеззиз ЕГ сгтсит 1опзае ГтергбапИ иетИсе ргтгггз. Наз гтбет 1ибећа1 адигз еттапИЂиз атпгз бритеиз, е1 циетиЊ иехаЂа^ тоте 1арШоз. Ђгдпиз атоте 1осиз: ГезНз зИиезШз аебоп АЊие итЂатга Ртоспе, диае сгтсит дтатгпа јизае Ег тоИез иго1аз сапГи зиа тига со1еЂатг1. Трептаху крошње платана разасипљућ осене летње, До њих ловорика с круном од боба, и дрхтави чемпрес, Борје опсечено укруг што вршцима њихаше лако. Средом поточак је врљо кривудавом клокћућ путањом, Запењен, чантравим валом камичке је кошкао глатке. Кутак за љубав је то: нек славујче посведочи шумско, 3 23
Сњим
и
варош лијка
ТТрокна,
што
ирхћућ
над цветном рудином,
Љ убице тицаху нежне, а песмом одзвањаху поља.
Н ајлепш е остварењ е онога ш то смо означили као 1оси 8 а т о е п и з у каснолатинској поезији даје једаа
Т и бер и јан ова песм а из К онстантиновог времена: А т пгз Ња1 гпГег ћегЂаз аа11е јизиз ЈпдМа, 1,исе тШепз са1си1огит, ј1оге ргсГиз ћегћто. С аегт аз зи р е т е 1аитиз е1 игтесГа тутХеа 1иепг1ет тоГаћа1 аита ШапсИепГе згШ о. 8иЂ1гиз аиГет то11е дгат еп ј1оте ри1сто стеиетаГ; Е г с т о с о зоХит тићећаГ е1 1исећа1 Шпз. Тит пет из јгадГаћаГ от пе иШ агит зргпГи. 1Шег гзГа 6.опа иетгз дет т еазди е дтаИаз Отпгит гедгпа оботит ие1 со1отит Гисгјег Аитгј1ота ртаеттећаГ ј1ат т а Бгопез, тоза. Козсгбит пет из тгдећа^ гпГет и&а дтатгпа: РопГе сгећго титтитаћап1 ћгпс еГ гпбе тгииИ, (^иае Ј1иеп1а 1аћгћип6а диШз ЊапГ 1исШгз. АпГта т изсиз е1 игтепЊз гпћиз ћебетае игпхетап!. Наз рет итћтаз оттаз а1ез р1из сапота диаш рШез СапНћиз иетпгз зћтерећаГ е1 зизиттгз 6и1сЊиз: Нгз ЊдиепНз титтит атпгз сопстећаГ јготНћиз, <дтз те1оз иосаНз аигае т иза герћутг тоиетаГ. Згс еипГет р е г игтесГа риХсћта одота еГ тизгса А1ез атпгз аита 1исиз ј1оз е1 итћта гииета№. Травњацима ток је теко плавећ дољ у хлађану, Облућем се блисто сјајним, цветним застрт бусењем. Озго тамни љушкао се ловор, шибље мрчево Развигор је мицо нежни шапћућ ласке милене. Оздо травни стерао се ћилим цвећем проткан сав; Шафранови рујем сјаху, блеском снежним љиљани. Гајак цели миомиром пахнуо је љубица. Ту, међ дарма премалетним, међ бисерли дражима,21 21 Текст према ВТЈЕСНЕ1.ЕН-ШЕ8Е, Лат. антол. I 2, бр. 809. — Стих 10 је искварен, јотта сИопгз поправио сам према Н. Ш. ОАНКОВ, Тће Охјотб. Воок о / 1ааНп Уетзе (X. В. Герод Оксфордска књига латинске поезије), 1912, стр. 372. 324
Милодаха свих краљица, звезда сјајна боја свих, Блистала се ко злаћани плам Дионин — ружица. Ђикао је честар росни усред сочна травњака: Тамо-амо с врела многих мрмораху потоци, Струје ове клискале су сјајним искрећ капљама. Отвор шпиље маховином скри се, бршљан плазну у н*. Ту, у хладу, песмом слађом но што појмио би ко Птичад свака гласала се брујећ љупким ћућором: С брбљивим је грањем скупа мрмор пео валова, Песму ову зефир зазва милозвучни мичућ струј. Ко је гуштом ступо овом звонком и благовоном, Гођаху му птић и поток, лахор, шума, цвет и хлад.
Тиберијан је у оозој чулно очаравајућој песми раскошним бојам а касне амтике осликао један 1осиз ат оепиз. Д анас би се м ож да одм ах употребила реч импресионизам — погреш но, П есма је строго структурисана. Аутор ради са ш ест др аж и пејзаж а. То су исте оне које препоручује Л ибаније (од 314. до око 393. године): „Узроци весеља су извори и биљке и вртови и благи поветарци и цвеће и глаоови птица“ (изд. РОК8 ТЕК. [Ферстер], I 517, § 200). Тема и схема бројева су, дакле, унапред дати. Н а то изричито ук азује последњи стих са овојим резим еом . Сем тога, место догађања је подељ ено на „горе-доле“ . На крају, песма има двадесет стихова, дакле „округао б р о ј“. То указује на принцип „композиције бројева“ (Екокурс XV). Бујно богатство чулних осећаја доведено је, дакле, у ред уз помоћ појмовних и ф ормалних средстава. Најлепше воће зри на ш палирима. У средњ ем веку лексикографи и учитељи стила региструју 1осиз а т о е п и з као поетски реквизит22. Велики број таквих места за уж ивањ е нуди затим латинско пеанштво које почиње да цвета од 107023. При22 У Папијином (Рарјаз) Лексикону (око 1200): атоепа 1оса бхсГа: џиоб. атотет -ргаезГапГ, госипба, игггбга („љупка места зову се тако јер одишу љубављу, миљем и младалачком свежином"). — Екехарт IV препоручује: беШиз р1епиз 1осиз арреИеШг атетгиз („место с ужицима свим — оно место нек зове се љупким“, РоеГае V 533, 10). 23 Видо од Ивреје (\ЛДбо у о п 1угеа), ВОММБЕН, стр. 95, 43 и дд. — Бодри из Бургеја описује (АВКАНАМЗ стр. 191) 325
мере за узор дају и поетике ко.је се у већем броћ јављ ају након 1170. Један такав пример написао је Матеј од Вандома (РАКАћ, стр. 148). То је реторичка амплифн!кација, која делује као нова због јаке дајаледстичке црте, а која се, опет, израж ава као сува појмовност. Осликавање захтева ш ездесет и два стиха, јер се овака мисао више пута варира. Као срвдство за то служ и школска веж ба граматичке пермутације. Прво се, дакле, каже: „птица цвркуће, поток жубори, даш ак ваздуха је топао“ ; потом: „птице се допадају својим гласом, поток ж уборењ ем , топлином дашак“ итд. Увоћењем плодова, број д р аж и пејзаж а повећава се на седам. Оне се прво расподел^ују на пет чула, потом на четири елемента. У вокабулар је продро логички ж аргон дијалектике. Ф илозофска еоика X II века на измаку уграћује 1осиз ат о еп ш и развија га у различите облике земаљског раја. У Ант иклаудијану Алан из Лила описује резиденцију Природе: висок замак, окруж ен шумицом која нуда највећу природну лепоту (бР II 275). То је „место над местима“ (1осиз Ше Њ согит), дакле оптимум онога што смо означили као Хосиз атоепиз. Јован из Анвила води нас на фантастично острво Тилу (Тћу1е), где су на једном месту, на коме влада вечно пролеће, сакупљени филозофи старог века (бР I 326). То место за уживање добило је, мећутим, овде нови комфор: округлу равну површину (рШпШез ра1и1ит 1ипаГиг т огкет — „површје ово у пространи свија се колут“). То место потиче из једног описа виле код Плинија (ер. V 6, 7), а преузима га Галфрид од Виносалва (РАКАћ 274, 5), који, мећутим, додаје и тремове са стубовима2'1. Један од последњих пеоника-ретора из*24 један врт уз обилно коришћење Вергилија (В исоИ са II 45; С ео гд гса IV 30; СиХех — К о м а р а ц 390; С о р а — К р ч м а р и ц а 10). Ту се петнаест врста цвећа и многе врсте дрвећа (па и ловор и маслиново дрво). О овом и другим местима писао сам у НГ 56, 1942, 219—56. Треба додати песме Валтера Мапа (Р оет з), стр. 237 и дд. 24 У стиху 11 треба уместо зег±а („венац“, РАКА1Д ставити зерГа („ограда“ — из Марцијала II 14, 5). Тремови са стубовима прешли су и у СВ 59, строфа 2: 1п ћас иа11е ј1оггб.а / Р1огеиз радтаГиз, / 1п1ет зерГа 1Ша, / ћ о си з ригритаГиз („У тој дољи
326
времена гцхмдвата у XII вену, Петар Рига (умро 1209. године), узима 1осиз атоепих као тему целе једне песме „О украоу ваеел*ене“ (Ие огпаш типсИ — одштампана меоу Хилдебертовим делима Р1 171, 1235 и дд.). Овде ионово онажно у први план долази дијалектичка анализа и симетрија (спе1шфикова! 1,е извора уживања према појединачниим чулима итд.). „Сласти“ (с1еИсгае) места уживања поново се обогаћују: зачинима, балсамом, медом, вином, кедром, ггчелама. Додају се и митолошки украси. Шумица за уживаље је ружа света. Али она је пролазна: окрените се небеокој ружи. Верујем да сам 1оси$ атоепиз претходним излагањем утвррио историјеки као добро ограничен топос описа природе. С њим су у вези још неки други проблеми историјоке тоатике и стилистике. У Теогфитовом енкомију у част Диоскура (XXII 36 и дд.) слика се један Њсиз ат оепиз који се — крајње изненаћујуће — налази у „дивљој шуми“. Један такав спој супротности нудила је природа на једном чувеном месту Хеладе, у долини Темпе. „Долина Темпе, вдеал лепог пејзажа у омислгу античких писаца, на редак начин сједињује карактер љутжости речне долине са ^арактером дивљине и величанствености дубоке стеновите клисуре. Река Пенеј овде улази у један сат и по дуг кањон, који чине падине Осе и Олимпа, спуштајући се готово непосредао до њеног корита: кањон је са обе стране уоквирен готово вертикалним, избразданим камеиим литицама, сликовито обраслим у зеленило. Падине Олимиа готово свуда се ш уш тају стрмо; насупрот томе, на другој обали се највећим делом протеже уака трака плодног тла, која се понегде пропшрује у мале равнице; њих освежавају бројни извори, покрива густа трава, а сенче их ловор, платани и храстови. Река тече сталним и мирним током стварајући овдечшде понеку адицу, час шира, час због избочених стена потионута у уоко корито, под лиснатим кровом огромних платана, кроз који не моту да расцвалој / Жари се и мири / Уз љиљана перивој — / Место у порфири"). — Овде још треба поменути и Хосиз атоепиз Гервазија од Мелклија (Оегуазшз у о п МеШеу) (8Гид.г тетеиаИ 1936, 34). 377
п р о д р у с\лнчани зраци2,“ . И з антич(кот времена посед у јо м о огшсе Теапомпове (Т ћ еор отр он ), Старијег П јш нија-"' (И . Н . IV 8 , X V 31), Елијана (У аг. ћгзI. III 1). Т ем па је већ одавно постала генеричжа ознака 2 67 за је5 д н у п одврсту појм а 1осиз а т о е п и з — прохладну шумс к у дол и н у изм ећу стрмих падина28. У овојој похвали ж и в от а на селу Вергилије је рекао (О еог$. II 467) да сељ ацим а н адостаје лук суз в е л е г р а д а , али: А1 зесига дигез еГ пезсга јаИ еге аИа, Огаез орит ааггагит, а1 1аИз оНа јипдлз, БреХипсае игигаие 1асиз, а1 јггдШа Тетре МидИиздие Ђоит тоИездие зиЂ агЂоте зоттгг N071 аЂзиШ . . . Спокој безазлени зато и живот што замке не плете, Препун благодети разних, па дангуба летњих мајура, Спиље и горска језера, и Темпа хладовитих вода, Говеда мукање мило и дремеж у сенци дрвета, То им понестати неће . . .
Сервије је у з ово м есто н апом ен уо д а је Темпа у ствари 1осиз а т о е п и з Тесалије, али да стоји уопште за свако лаупко м есто (ак и зги е сш и зи гз 1осг атоепгШз 25 И РШЕВЛ.АПВЕК, ОагзгеИипдеп аиз д ег ЗШепдезсћгсМе Еот з (Прикази из историје римског морала) I9 469. 26 У Плинијевом опису помињу се висока брда која окруж ују долину: Потом: Ш из зиа 1исе игггдапГе аИаЂИит Ретгеиз, игтгдгз саХсиЊ, атоепиз сгтса тграз дтатте, сапотиз аигит сопсепГи („по средини клизи Пенеј са својим зеленкастим одсјајем, зелен од облутака, љупких обала обраслих травом, испуњен звонком симфонијом птичјих гласова"). Опис је овде већ уроњен у поетске боје. На иггШгз са1си1о („зелен од облутака“) подсећа Тиберијаново Гисе тгдепз са1си1отит („блистајући у сјају облутака“). 27 Средњовековно латинско песништво то преузима. Фулкој из Бовеа (Ри1сошз с!е Веаш/шз, умро после 1083), Пролог за Житије св. Бландина 15: Оитп јопГез, заИиз, бит ТћеззаХа Тетре теигзо. („Врела док походим опет и луге и тесалску Темпу“). 28 Упор. примере у Папеовом Речнику грчких личних гшена (РАРЕ, ШбтГетЂисћ дет дтгесћгзсћеп Егдеппатеп. Уз то: ЈАСОВУ, Рг. Ст. Н. (Ф. Јакоби, Фрагменти грчких историчапа) 115, Ф. 78—80. ВИКОЕЗЗ 202, нап. 1. 328
— „преносено, љуеткост би л о к о г м еста“). М ора се, међутим, прелппоставити д а је си ец и јали зован и мотив Тем-пе, како см о га наш ли к од Теокргита (м есто за уж ивањ е у с р е д дивл>е ш ум е) такоНе у ш а о у реторичку тр ади ц и ју. Т еон (Т ћ еоп ) п ом и њ е у своји м „Пртшремшим в е ж б а м а “ оп ис Т еоп ом п а. Тај мотив ћ ем о поново срести у р ом ан ок ом песнм ш тву. В о си з а т о е п и з с п а д а о је, као ш то см о видели, и у с ц е н е р и ју .пастирске а ти м е и љ убавне п оези је. О туда га п р е у зи м а ју и так озв ан и „ваганти“20. Налази м о га у зб и р ц и С а г т т а В и га п а м ' В е р ш л и је в о п и с Е л и си јск и х пољ а хр и ш ћ ан ск и песници с у п р и м ен и л и на огш сивањ е р а ја и. В оси з ат оеп и з м о ж е д а у ћ е и у п о етск и о п и с врта02.29301 29 О појмовима „вагант“ и „вагантска поезија" упор. ОТТО ЗСШЈМАКК (Ото Шуман), коментар уз збирку Кармина Б у рана (СВ) I 82 и дд. 30 ЗСНТЈМАК1Ч, бр. 77, строфа 3, 1: т иггдиИо ј1отШо з(ађат е( атепо („у честару стајо сам расцвалом и љупком“). — Бр. 79, строфа 1: песник се одмара под једном маслином. Строфа 2: Ега( атЂот ћес гп рта(о / С^иоуГз ј1оте ргс(ита(о, ј НетЂа, јоп(е, зг(и дта(о, / Зес! е( итЂта, ј1а(и б.а(о („Дрво једно сред ливатка, / Ту се цветни ћилим сатка, / Травњак ту је, врела слатка, / Ту лахори, има хлатка“) итд. — Бр. 92, строфа 7 и 8. — Бр. 137, строф а 1. — Бр. 58. — Бр. 145 итд.
31 Седулије I 53. — Пруденције Са(ћ. (Часловац) III 101 и Постање II 8 и дд. — Драконције Б е 1агиИЂиз д.ег (О тгохвали бога) I 180 до 250; I 348; III 752. — Рое(ае I 573, бр. БХХ1У. — Жибијен из Лангра (СНшш с!е Бапегез — 8В Берлин 1891, 99). — Петар Рига (РБ 171, 1309 Б). — СоттеттаНо тот(иотит („заупокојна молитва“) римског ритуала: сотгзН(иа( (е Сћпз(глз т (ег ратасНзг зиг зетрет атоетш глтепНа („нека те Христос настани усред вечно љупког зеленила свог рајског насеља“). — Рај се код Бонифација назива атоепКаНз 1осиз („место љупкости“, КР 2, 1886, 276). — Ако је требало да се рај прикаже на позорници, давана су сценска упутства, као што су она на почетку англо-француске позоришне игре о Адаму: зго( т ео ( т рагасИзо) дхиетзе атЂотез е( јтис(из гп егз дерепдетг(ез, и( атегаззгтиз 1осиз игдеа(ит („нека су у њему [у рају] различита дрвета и плодови на њима да би изгледао као најљупкије место“). У Вергилијевом Елисију нема воћки. За хришћански рај оне су неизоставне: због забрањеног воћа. 32 Врт Ф лоре код Овидија (РазН V 208). — Врт љубави код Клаудијана са вечним пролећем (Ерг(ћа1атшт де пирШз Нопоги — „Епиталамиј о Хоноријевој свадби“ 49). — Рое(ае III 159, бр. XI, строфа
4. — Пошто је рај врт, може се обр329
§ 7. ЕПСКИ ПЕЈЗАЖ
Као што је већ нагавештено, схпис ирироде се јавља и у реторичком учењу о фигурама. За беседника, песника, историографа могло је бити потребно да скицира место неког догаћања, дакле да „постави“ неко — фиктивно или реално — место. То се на грчком зове тотсодес^а или тотсоураф^а („ситуирагње4* или „опис“ једног места). На латиноком розИ из 1осогит (Стације ЗИуае V 3, 236) или зк и в 1еггагит (Хорације ери II 1, 251*33). Тако се употребљава још и код песника штауфовског времена34. Средњо®ековни еп радо доноси топографске и географске поуке. Песник Валтера простодушно започиње своје дело: ТетИа ратз отЂгз, јтаГтез, Еитора иосаШт. Т рећи васељ ене део, то, браћо, Е вр о п а се зове.
Али и виртуозни Валтер из Шатијона примењује ту схему (Александрида I 396 и дд.), која потиче из Исинуто и в р т н азвати р ајем (РоеХае V 275, 411). — О туда и атриј испред западног хора ром ан ских к а т е д р а л а (Е. 8СН1Ј2Е, Бге Јкоподтарћге б.ет РатахИезезјШззе — Е. Ш ле, Иконографија рајских река, 1937, 138). — О. 5СН153Е1,, Вет ЂугапПтзсће СаНеп ипб. зегпе Ватз1е11ипд тт дГегсћгеШдеп Еотап (О. Шисел, Вггзантијски врт и његово приказивање у оновременом роману), 5В 'Ш еп 221, 1942, бр. 2. 33 1ороПгезга: Ц ицерон у писм у А ти к у I 13 и 16. — Городтарћга НАЕМ 73, 1. — Л у кан X 177: Рћаггае рпггтотбХа депОз Теттатитдие зИиз ио1дгдие ед.гззеге тотез („п рап очетке да племена ф арског, п олож ај области њ ин е и н а в и к е п у ч к е изнесем“). Овде се топ ограф ија п рош ирује у е тн о гр аф и ју . Такође и код старијег Сенеке: Њсотит ћаЂИиз ј1итгпитдие беситзиз еХ итЂгит згХиз тогездие рортотит . . . („природа терена, речни токови, полож ај градова и обичаји н а р о д а . . . “, СотгХг. II, ртаеј.). — П ојављ ивањ е описа ло кац и је н а три р а зл и ч и т а места система одраж ава се још и у п оетикам а XII в ека. М атеј из Вандома помиње 1осиз паХитаИз („опис места и з природе") међу ргорпеХаХез диае а ТиШо аИтгЂиХа иосапХиг („карактеристикам а које Т улије н азива атрибутима“, Р А К А Ц стр. 119, § 4 1 ), потом међу аОтгЂиХа тгедоНо („атрибутима к о ји се ти чу околности под којима се врш и н ека р адњ а“ , стр. 143, § 94 и стр 147, § 109) и на к рају (стр. 148, § 111) као Хородтарћга (,опис места“). 34 И диН пиз („Лигурска песма“) II 57.
ИДЕЛЛНИ
И ЕЈЗАЖ
доровог описа зсмаља (Е(. X IV 3, 0 . За епичарс, \н> ђутим, мора да је од раздиковања гри дела света било важније да топо1рафијом; назначе промену места рат1ве. Епско дешавагБе мора да сс у моме.нтнма преокрета и врмунца појасни сумарнпм о:«!ачаван>ем локалитета, као што драмска догаЕан»а захтевају — ма колнко примитшЈну — декорацију, па била то само табла са натписом: „то је ш\,гма“. Овакво „енско обележавање појзажа“ налазили смо већ у Илијади. V Песми о Роланду дрвеће и брежуљци користе се за сцене борбе н смрти. Ратни савет се одржава „под једшш ловоровим дрветом које расте усред пол,а“ (2651). Исто то ловорово дрво налазимо н на „војсковоћнном брежуљку“ код Валтера из Шати јона Он је додатком извора, потока, траве обележен као Њсиз атоепиз и преузет од стране шпанске ПВго д.е А1ехапдге (Књиге о Александру — шг 1огег апсшпо — „древди л«вор“; \УИХ18 [Вилис] 169, 936). Рекаизит епског опремања позорнице јесте и врт са дрвећем (гег%ег; Песма о Роланду 11, 103, 501). Дворски роман у стњху сада превазилази примитивне пејзажне потребе јуначког епа. Он је ново остварење Француске почев од 1150. годане. Један од његових главних мотива јесте дивл>а шума — ипа зе1\т зе1уа^ш ед 115 А1ехапс1теГ5 II 308: АсИзсетиШ 1итпи1ит тосИсо дш со11е 1итеЂа1 Саз1гогит тедхиз, раНЛгз иМ јтопдеа гат гз 1,аиги5 одоггјегав се1аЂа1 сттЊиз НетЂаз.
Хумком успења се том где средина набуја брежуљка. Табору средиште ту је, ту густе разастире крошње Ловор и власима дугим мирисаве заклања траве. За то што еп даје предност ловору, објашњење ваља тражити у средњовековној реторици. Она разликује три врсте стила којима одговарају одређени сталежи, дрвеће, животиње, при чему су у основи Вергилијева дела Б ук о л и к а , Георгика, Е неида. ЗШиб НитШз („ниски стил“) говори о пастирима, уз то иде буква. ЗШ из т е д го сп з („средњи стил“) говори о сељацима и стога му је потребно воће (С еогдгса II 426). ЗШ из дгаигз („високи стил“) говори о ратнику. За њега су предвиђени ловор и кедар (ЕЕ 13, 1902, 900). — Тај систем изведен је из Донатових (АеИив БопаУдз) коментара Вергилијевих дела. Упор. 5СНДН2 IV 12, стр. 165. У средњем веку он се називао то!а УГтдИи („Вергилијев точак“. — Вид. у овој књизи поглавље 13). 3 31
М ЈРОП СКА
К И .И Ж Г :В П О С Т И Л А Т И Н Г К И
< 1' . / П ( , и В Е К
ахрга е јоПе — шума дивља, моироходна и 1уста, клко
ле репи Дамте. ГТарцифал одраста у шуми АртуЈкјвц нитезови на својим путовањима често пролазе'кјкхт дивјцу шуму. Али усред дивљиме јавл»а <ч*. поиекад 1оси$ ат оепт у облику врта са дрвсћем. Тако је то у Роману о Теби: 2126
2141
ЈозГе 1е рге сГипе тпопГаХдпе Еп ип иа1 еп1ге т егиеШ оз Ц)ш т ои! ег1 1агг е Гепећгоз. Мои1 сћеиаисћоепГ а дгап1 рст е, С^иапГ аиепГиге 1ез а т е т е А ип и егдгег цие тоШ ег1 депг, СЈие опс езргсе п е ргт еп г фие ћоп реизГ Ггоиег п е Шге Б е се1 и егдгег п е ји а Ште.
(„У п о д н о ж ју је д н е п л а н и н е / С т у п и у ч у д е с н у (ш у м ск у ) д о л и н у , / К о ја б е ш е в е о м а р у ж н а и м р а ч н а . / М н о го су ја х а л и с т е ш к о м м у к о м , / К а д и х п у с т о л о в и н а д о в е д е д о в р т а веом а п р и ја т н о г ; / Н и је д а н з а ч и н н и м и р и ш љ а в и с а с т о ја к / К о ји се м о ж е п р о н а ћ и и и з р е ћ и / У т о м в р т у н е д о с т а ја о н и је “ .)
Исто то налазимо и у епу о Сиду. Врхунац песме је увреда коју кнежевићи од Кариона наносе Сидовим кћерима у шум 1и код Корпеса. Песнику је за то потребна сценографија која подстиче одрећено расположење: 2698
топ1ез зоп аИоз, 1аз гат а з р и ја п соп 1аз пиоиез, Е 1аз ћезИаз Џетаз цие апб.ап аб.етгеб.ог. ЕаИагоп ип иетде1 соп ипа Нтрга јиоШ.
1.05
П л а н и н е су в и с о к е , г р а н е о б л а к е д о т и ч у , а д и в љ е з в е р и т у м а р а ју с в у д у о к о л о . Т у н а и ђ о ш е н а је д а н га ј с б и с т р и м и зв о р о м .;>’ (В. Д р а ш к о в и ћ , Песма о Сиду, И Ц С , Б г д ., 1975, ст р . 135)
Ариосто нам показује Анћелику у бекству у див.љо.ј шуми (1, 33):38 38 К о д К о р п е с а н и т и је б и л о н и т и п о с т о ји н е к о брдо. П р ем а М ен ен д есу П и д а л у т опГ е („ п л а н и н а , ш у м а “ ) т р е б а л о би о в д е д а з н а ч и „д и в љ а ш у м а ", агћо1аб.о о таГоттаI д е итг Гегтепо ГпсиИо („н ео б р ађ ен о зе м љ и ш т е к о је је п о ш у м љ е н о и л и о б р а сл о ш и п раго м "). А в о ћ њ а к ? М ен ен дес П и д а л н а п о м и њ е п о м а л о
332
ИДЕЛЛНИ
П ЕЈЗАЖ
Р и д д е (га 5е1ие зраиепГ ове е зси ге,
Р ег 1осМ ГпаЂИаИ, егтг е зе1иаддг. Д о к б је ж и т а м н о м и с т р а в и ч н о м ш ум ом , П р е д је л о м д и в ј б и м , к р о з осам е п усте. (Б је с н и О р л а н д о , п р е в . Д. А н г је л и н о в и ћ , З а г р е б 1953)
И, о чуда! усред ове језовите шуме налази се ип ћозсћеПо а А о т о (1, 35 — „дивотни луг“ 1, 35) са благим дашком ветра, два бистра потока, травом, хладовином...
У ова три примера из романоког песништва*37 1осиз а т о е п и з је смештен у дивљу шуму витешког ро мана. Ово повезивање било је претходно уобличено у античжом мотиву Темпе. Све „контрастне хармоније11 (риег зе п е х и слично) јесу формуле патоса и као такве имају посебно снаж иу виталност. Идеални пејзаж м ож е уовек изнова да процвета новим пролећним сјајем 38. натегнуто: згп бш1л. згдпгјгса ипа т апсћа Ле ЏогезГа (а1атоз, јтезпоз е!с.) сотг ртас!ета о иет&едаГ; (1езсотгогсо о1тоз 1ех(оз дие изетг 1а раХаЂта еп ез!а асерсгоп („несумњиво значи комад земље на коме је шумарак [тополе, јасена и сл.] са ливадом или пољаном; нису ми познати други текстови који би користили ову реч у том значењу"). Те тешкоће можемо да избегнемо ако схватимо да овде није посреди реалистичко описивање него исти епски топос п ејзаж а као и у Роману о Теби. 37 Идеални п ејза ж романског песништва требало би истражити. То истраживање могло би да открије многобројне везе са латинском поезијом, али и покушаје да се донесе непгго ново. Берсео (Вегсео) нпр. описује једно место за уж ивање на коме су извори лети хладни, а зими врели (Мпадтоз пе Ниез1та 8епога, 1п1то6.иссгбп — „Чуда наше Госпе, Увод“, строфа 3). Али тај новитет потиче од Исидора (Е1. XIII 13, 10) и Августина (РБ 41, 718). Гијом д е Лорис (ОиШ аите (1е Богпз) преводи 1осиз ат оепиз са 1е Иеи р1агзатг1 („љупко место“, Роман о руж и 117). Он се др ж и прописа Матеја из Вандома, као што је то приметио већ један средњовековни читалац (напомена коју даје БА1'ТС1Ј0 1 8 у з стих 78). Он приказује мешовиту шуму (1323—64) итд. 38 Било би интересантно да се упореди цветни декор код Грка и Римљана са цвећем код новијих народа. Од Санацара (Заппагаго) до Милтона води нас С. КШЈТ2-КЕЕ8 (МеГапдез Аће1 Бејгапс — Различити стгиси А бела Леф ранка, 1936, 75). Китс и Вајлд настављају тај низ. 333
НОГЛЛНЉ К
II
ПОЕЗИЈА И ФИАОЗОФИЈА § 1. Хомер и алогорија - # 2, Песниглтио и филочог|>иј;| § 3. Филочофија у паганској касној антипи 5 4 ФилспофИја и хришћанство
§ 1. ХОМЕР И АЛЕГОРИЈА На питање о смислу песника у овету Гетеов Вилхелм М ајсгер одговара: „Усађен рођоњем на дно његовог срца, израста лепи цвет м удрости, и када д р у т љ уди будни сневају и кад их сва чула засгграшују уж аоним представама, он живи сан свог живота као будан човек и најчудније што се догађа за њега је истовремено прош лост и будућност. И тако је песник истовремено учитељ, пророк, лријател* богова и л,уди “. Овде се назиру античке идеје. Сва антика види у песницима мудраце, учител>е, васпитаче. Сам Хомер не познаје, додутпе, такво схватање. Хомеров певач, који изводи своје песме на кнежевским дворо вима Јоиије, развесел>ава и „очарава“ слуш аоце (Обисеја 17, 518 и 11, 334). Одјекује ли у тој речи сећање на искоиоку сродност поезије са матијом1? Али чак и ако је очараване употребл>ено у преносном омисљу: та реч означава најчистије деловатве овеколике поезије и указује на једиу надвременски вредну исгину која надмашује свако педагошко схватање гшезије. Али уираво је ово схватање лежало на срцу античким писцима. Треба ј ш поезија само да увесељава? или и да користи? Хорације је старе распре о овој 1 Е. Е. 81КЕЗ, Тће Сгеек Угеад о/ РоеГгу (Е. Е. Сајкс, „Грчко виђење песништва"), 1931, 3.
334
П О Е З И ЈА
И Ф И Л О З О «*»И ЈА
теми с а ж е о у п р о за и и и о учен»е: он а тр еб а д а чини и је д н о и д р у т о . Н о д а ли је Х о м ер б и о к ор и стан ? Д а ли је о н у ч и о и сти н и ? Т о с у б и л а темелдса питан»а античке књ иж еаш е т е о р и је . О на с у и с го р и јск и он аж но д ел ов ал а у н а р ед н и м п ер и о д и м а . П рви н ап ад на Х ом ер а и зв ео је Х е с и о д . Он с е о б р а ћ а дон»ем друиптвеном с л о ју Б о ет и је, к р и т и к у је д е т с н е р и с а н о племство, п р огл аш ава с е б р а н и о ц е м м о р а л н и х н соц и јал них р еф о р м и . Д о к ј е н а п а с а о о ч и н с к а с т а д а н а Х ели кону, м у зе с у га п о св ет и л е за п е сн и к а н о б ја в и л е мгу: ,,Ми зн а м о д а с а о п ш т и м о м н о ге л а ж и к о је л и ч е н а истину; а л и к а д а х о ћ е м о , у м е м о д а о б ја в и м о и и сти ну“. Х е с и о д о в е „исттине“ т и ч у с е н а с т а н к а св ет а и уч ења о богсш им а; д а ј у , м е ћ у т п м , и с а к р а л н а п р ав и л а за п р а ж њ е њ е ц р е в а и м о к р е њ е (Д е л а и д а н и 727 и д д .): Воду кад пуштао будеш , ка сунцу окретат се немој; Него, нек заш ло је, пази, шГ још нек огрануло није; Једнако мокрити немој у х оду — по путу и л’ пут, Стид не обнаж уј: јер мрак је бож анствим а посвећен ноћни. Човек што мисли бож ан ск е у трезвеним грудима сн ује Чучне, и л ’ у за зи д стане што дворе огр ађује лепо2.
Хесиод је иопевао тако много поучних стихова да потомству као пеоник више нема игга да каже. Он је веровао да објављује истину. Али мишљења о истини веома се брзо мењају. Хесиодово мшиљење било је митско. Њему се од VI века сутпротставило научно мишљење јонске филозофије прир>оде. Начин на који филозофија продире у грчки дух и у јуришу заузима једну позицију за друтом представља чудесан призор. То је устанак Логоса против Мита — али и про2 \У1БАМО\У1Т2, Незгодз Е гда етШатГ (Вилам овиц, П ротумачена Х есиодова Дела), 1928, стр. 124 и дд.) п о д сећ а д а је чучање оријентални обичај и у п у ћ у је н а Х ер о д о та II 35. Ово „азијатско правило пристојности** (стр. 130) наводн о је дош ло у Хеладу када је испеван тај сти х, али ниде п рихваћено. — Али тешко да је реч о пристојности, в ећ о рели гијски м отивисаном правилу чистоће. Оно се н ал ази и у питагорејској школи, поред м ногих др уги х (Диоген Л аер ти је [БГоеепез Б аегииз] VIII 17). Упор. ТН. Ш АСНТЕН, ВетћеИзиогзсћгЦГеп \т дггесћгзсћеп КиИ (Т. В ехтер , Прописи о чистоћи у грчком култу), 1910, 134 нап. 3. 335
Е В Р О П С К А К Њ И Ж Е Б Н О С Т И Л А Т И Н С К И С Р Г ПНИ ВКК
тив поозије. Хеснод је у име истинс критнковао еп. Сада и н»ега зајодно са Хомером осуоује трибунал филозофије. Хераклит јс идјавио: „Хомера би трсбало искључитн из такмичси>а н нптбатн." Ксснофан: „Хомер н Х есиа! су богсгоима у песми притн#сали све што је код л»ули срамотно и ружно: да кралу, варају брачне друтове и да се мсбусобпо обман*ују.“ Критика тих фнло:к)фа окрећс се оиде ирсупш рслигијс; то, међутим, значи н против поечијс: јср Гр«и нису поседовали никакве религиозме сго«сс, никапсву касту овештеника, никаквс „светс кшпге*. Њихову теалогију облпковалн су пеоници. Хомерове боговс покрећу сасвнм људскм афекти, ко>и лају повода за комичне уметке у еиу. Али веН н Кроново развлашНиван>е Урана и Зсаоово развлашћиванл Крона, о чему је писао Хесио^, врећало је морално осећаи>е. Зато је гкхник прогнан из Платонове државе (Држ. 39Ва и 606/7). Платонова критика Хамера врхунац је сукоба нзмећу филозофије и ноезије, који је у Платоново време већ био ,.стар“ (607-е). Тај сукоб заснован је на структури духовног света. Он стога увек може да поново букне (видећемо то у италијанаком тречепггу), а филозофија ће при то.м увек имати последњу реч: јер поезија 1вој не даје одговор. Она има своју сопстве1гу мудросг. Грц)! нису хтели да се одрекиу ни Хомера ни науке. Они су тражнл« измирење и нашли су га у алегоријском тумачењу Хомера. Алегореза Хомера у стопу прати пресократовску критику Хомера. Она почиње у VI веку и развија различите правце и фазе, у које овде не морамо да улазимо. У касној антици она поново овладава духовима. Хеленизовани Јеврејин Филон преноси је на Стари завет. Од те јеврејске алегорезе Бибдије потиче хришћанака алегореза Библије црквених отаца*4. Паганство у пропадању пре8 Упор. бТЕРАИ МГЕШ8ТОСК, ЈУге рШ опгзсћ е НотеткгШ к итт Гћте Иасћипткипд (Ш тефан Вајнш ток, „Платонова критика Хомера и њено касније делован»еи, РћгШ одиз 82 1926 121 и дд.). 4 Детаљније у чланку „Алегореза" Ј. К . Јосена и Ј Васинка (Ј. С. ЈООбЕИ и Ј. Н. Ш А 52Ш К ) у ВА С 336
х
П О Е З М ЈА
И
Ф И Л О З О Ф И ЈА
нело је алегоријоко тумачење и на Вертилија (Макробије). Алегорезе Библије и Вергилија слиле су се V средњем веку у једну. То доводи до тога да алегорија постаје основа сваке интерпретације текста. Ту су корани свега онога што м ож е да се означи као средњовеконни алегоризам. Он се испољава у „морализовању“ и Овидија5 и других аутора уз помоћ алегоријског тумачења; али и у томе што оу персонификсхване суштине натчулне врсте — касноантички човек поседовао је, као што см о видели, доживљајну диспозицију за њих — могле да постану носиоци радње песничких творевина: од П руденцијеве Психомахије до ф илозоф ске епике X II века; отуда ка Роману о ружи, Ч осеру, Спенсеру, ка Калдероновим сакраменталним прижазањима. Алегоријско схватање Хомера било је још и за Еразма (Епскт сИ оп — Приручник, с. 7) и за Винкелмана само по себи разумљиво. Код прехом ерских пеоника м удрост је још била сакривена у загонеткама: „коначно, кад је мећу Грцима мудрост почела да бива љ удскија и кад је усхтела да се саошпти већем б р о ју људи, ана је скинула покривач под којим је била теш ко препознатљива; но остала је преруш ена али без омотача, тако да је онима који су је траж или и посматрали била препознатљива, и у том лику она се јавља код познатих песника, а Х ом ер је био њен највећи учитељ, што му је мећу ангшчким а-уторима оопоравао једино Ари5 Јован од Гарландије, 1п1едитепГа ОшсШ („Коментари уз Овидија“), изд. Е. СН18АИ.ВЕКТ1, 1933. — О М е тогаПбе („Морализовани Овидије“), изд. С. Е)Е ВОЕК. — ЈОЗ. ЕНОЕГ.5, ЕШЛез 811Г ГОигЛе тогаИзе („Студије о морализованом ОвидиЗУ“ ) , Гронинген, 1943. — Најбоља обрада: Е. К. КАКБ, Ошс! агт ћгз 1пј1иепсе (Е. К. Ренд, „Овидије и његов утицај“) б. г. (1925), 131 и дд. — Прва станца спева Раегге фиеепе завршава се: Егегсе гиаттев апб. ја1ћји11 1оиев вћаИ тотаИге т у зопд. („Љуте битке и верне љубави пружиће морал мојој песми.“) Шсћап! Нигб (ПеИетв оп СћгиаГту атгб Вотапсе (Ричард Херд, Писма о витегитву и романтичним згодама, 1762, стр. 72) напомиње уз то: 1ћа1 гв, вћаИ ветие јот а иећгс1е, от тзГтитепГ, го сопиеу 1ће тота1 („то јест, служиће као средство, као оруђе за исказивање морала.") 337
Е В Р О П С К Л К Љ И Ж Е В Н О С Т И Л А Т И Н С К И СГ'ЕД Љ И В Е к
старх. Њешва И лијада трсбало је д а б у д е уџбвник за краљеве и ретенте, а н>егова О дисеја исто то за кућну \Д!Отребу; срџба Ахилова и Одисејеве аваитуре само су тканина за прерушавање. Он је у чулне слике пре* творио разматрања мудрости о луудским страстима, а тиме својим појмовима такорећи дао тело, које је оживео примамЈБИвим сликама'“. Алегореза Хомера настала је као оправдавање Хомера пред филозофијом. Њ у потом преузимају филозоф ске школе, али и историографија и природне науке. Она је одговарала једној основној црти грчкот религиозног мишљења: веровању да се богови саопштавају у загонетној форми; у пророчанствима, у мистеријама67. На човеку који сазнаје било је да види кроз те копрене и омотаче који су скривали тајну пред очима људи — схватање које делује још и код Августина (вид. у овој књизи поглавл^е 4, § 6). Од првог века наше ере алегореза се све више шири. Све филозофске школе поново налазе своје учење у Хомеру, како ругајући се закљ учује Сенека8. Најважнију улогу играли су неопитагорејци. Алологија Хомера претвара се у апотеозу9. Тај пеоник постаје хијерофант, чувар езотеричких тајни, чак и за неоплатоновце. У томе м ож е да се види п обеда Хомера над Платоном, или пак измирење највећег пееника са најдубљим мислиоцем, чиме је паганство на умору изгладило „стари сукоб“. 6 \Л/тске1тапп, У е гз и с ћ е т е г А И ед о гге (Винкелман, По[1766]), изд. ВКЕ55ЕЦ (Дресел), 1866. 7 Следеће излагање се ослања на рад Франца Кимона (РНАН2 С1ЈМСЖТ, В есћет сћез зит 1е зутпћоИзпге јипетагте ћ ез
к у ш а ј а л е г о р и је
В о т а гп з
(И ст раж ивањ а
о
п о гр е б н о м
си м болизм у
Р и м љ ан а),
1942, 6 и д. 8 Писмо 86, 5. 9 Апотеоза Хомера први пут се налази на Архелајевом (Агсће1аоз) рел»ефу из Пријене (о томе С. ШАТ2ШСЕН, В аз ВеИ еј без А . V. Р. (К. Вацингер, Р е љ е ф А р х е л а ја и з П р и јен е), 1903. Археолози се не слажу око датирања и објашњења. Упор! МАХ. МЕУЕК (Макс. Мајер), Јћ . б. 6.1. атсћ. 1пз(. 44 1929 стр. 289 и дд.; РРХЈНћ (Пфул) исто 45, 1930, стр. 36 нап 10 (против Була [В1ЈЦЦЕ]); Атсћ. А п г . 1942, стубац 137 (О ШАТ ТЕК [О . Валтер]). ' 338
П О Е З И ЈА
И Ф И Л О З О Ф И .Г А
Ј ед а и п л а то н о н а ц и з X I I ®ака Јов ан о д С олзбер и ја , ч и ст о је и е л е г а н т н о ф о р м у л и с а о о с н о в н и м отив а н ти ч к е а л е г о р е зе : . . . гпзГа, III зИ М егсипо РМШодга сотаз, N 04 дш а питтЊиз јаШз геиегепИа б.еГиг, 5е(1 зид иег&огит Гедтте иега 1аГеп1. Уега 1а1еп1 гегит иаггатит 1ес1а јгдиггз, Т>1ат засга ии!дагг рићИса Гига иеГап1њ. . . . настој Нек Ф илологија друг с М еркуром постане сад, Н е да би бозима лаж ним признањ е изрбкло се тиме, Не, него зато што реч истинску заклањ а бит. Истина крије се тако у ствари заодета разне: Јавни не допуш та суд светост да открије лик.
Теоријски одвојива од алегоризма, али практично најчешће повезана с њим (јкао на наведеном меоту из Вшжелмана), јесте представа да песништво садржи и мора да садржи не само тајну мудрост него и уни'Верзално знање о стварима. Хомер је знао све науке, уверава нас Квинтилијан (XII 11, 21). Један спис зсоји се јавља под Плутарховим именом приписује му „полиматију“ (,,свезналаштво“). Према Меланхтоиу, Хамер је описом Ахиловог штита засновао астрономију и филозофију. Још 1713. Бнтони Колинс (АпЉопу СоШпз, 1676—1729) назвао је И л и ј а д у ( к е е р п о т е о ј а11 аг1з апс1 з с х е п с е з („сажетак свих уметности и наука“). Хомер ју је планирао за веч]ност „да би развеселио и поучио људски род“ (1о р Г еа зе ап<1 т з1 ги с 1 10 10 ЕпГћеИсиз 183 и дд. — Старогрчко схватањ е песниш тва као лаж и осмиш љено је у з помоћ алегорезе: теиЛасга рое1агит тзетишп1 иетИаН „(песничке л а ж и с л у ж е истини“, Јован из Солзберија РоИстаИсиз \УЕВВ I 186, 12). — Опш ирно ту теорију износи А лан (5Р II 465 ==РЕ, 210, 451 В). У ск л аду с тим треба схватити А ланове стихове (8Р II 278): УхгдпИ тиза тепЛасга ти11а со1ота! / Е1 јасге иеН соп1ехИ раШа ја1зГ („Муза Вергилова ум е да обмане наш ара многе, / И стине привид да сатка и л а ж да закукуљ и њиме“). — Иста теорија сусреће се у каролиншком периоду код Т еодул ф а (Рое1ае 1 543, 19 и дд.). 339
Е В Р О Н С К Л К Њ И Ж Е В Н О С Т И Л А Т И Н С К И С Р Е Д Њ И В КК
птпкпи!)* То је изазвало Бентлијево (Вет1еу) прогивл>ење и подстакло њогову крлптиоу Хомера". У перноду римоког позног процвата, у IV веку, на м еето Х ом ера долази Всргилије. Дсжазивање да је он познавалац свих наука, главпа је намера Макробијева. Н>егов савременик Сервије иапомшве поводом шесгге књиге Е неиде: „Цео је Вергилије, додуше, пун науке, али у овој књизи она управо д о м ш ш р а . . . Понеш то је речено једноставно, пуно је преузето из историје, много ш тош та, м ећутим, и из дубоке мудрости ф илозоф а, теолога, Египћана“ . Спс-ј алегоризма и полиматије нуди Алан. У п редговору Антиклпудијана (8 Р II 269) он изјављ ује да њ егоео дел о м ож е да пруж и понеш то ученицима на овим стутгњевима. Смисао речи доступан је дечацим а, м орални см исао напредним старијим ученицима. Суптилност алегорије, по њему, изош триће и неки већ потп ун о изграћен-и дух. И поетике тог времена захтевају о д песника енциклопедијско зн ањ е112. § 2. ПЕСНИШ ТВО И ФИЛОЗОФИЈА Алегорија и полиматија д о в о д е пеониш тво у близину ф илозофије. „Сукоб“ и зм ећ у п оези је и филозоф ије заснивао се и на тсхме ш то су о б е ове дисциплине показивале неке унутарњ е д о д и р н е тачке. Сенека то признаје кад пише: „Многи леоници к а зу ју ствари које су говорили и ф илозофи, или је тр ебало да их говоре!“ (писмо 8). У средњ ем веку п о ези ја се могла изједначавати са заргепПа и рћИозоркГа утол и к о пре ш то су обе речи значиле просто „ученост“ . Пеоници су у каролиншко време често били почаствовани тиггулом 50ркгзја, или зорки з. П од т оА егт р к п о з о р к г један аутор из IX века подразум ева новије м етричаре. Вергилије је један од „старих воћа ф и л озоф и је“. У Енеиди 11 Меланхтон, ПесГатаПопез (Предавања), НАКТГЕЕБЕН 1891, 37. — Колинс: К. С. ЈЕВВ, ВепПеу, 1882, 146. 12 Гервазије из Мелклија (Сегуазшз Пе Ме1к1еу) позива се У томе на Витрувија, који је исто то захтевао од архитеката (5ШсИ тед.. 9, 1936, 64).
П О Е Ч И ЈЛ
И Ф И Л О З О Ф И ЈЛ
налалимо два саставна дела: филожхјхжу истину и поетску фикцију (јГ%теп1ит). V ренесанси XII века уобичајено је илједначаван»е пеоттгтва и фплозофије (Бодри из Бургеја, Валтср нз Шатијона). Природнс науке важе као део филозофије. Лукана хвале јер је обрађивао „филозофсжа иитан»а“, као што је с\'штш 1а осеке и плиме'1. Захтева се да пссник полнајс иауку о прнроди. Данте се повннује тим захтевнма кад у Бо жанственој комеОији доиоси окскурсе о легама па Ме сецу (тема која је од XII века била веома омил.еиа), о ембрнололтји и стваран.у кншс. Он сам себе шиитва и и ег V>еге ркуЈозорЈш ш ез п пппниз („најнезнатнији ме ђу оннма којн се озбил.но баве фидозофијом 4) 1', а Бо вани Виланн (С1о\аппј УШапЈ 1" 1348) слаии га као „песника н филозофа“ (зо т т о роеЛа е {И озојо). Уз поомиштво ш у музе. Понекад им се прндружују и шг.мфс, фауни н друга прнродна божанства — јер се према аитичклгм упутствкма најбољс пева у шумицама. Ту се онда дозива и Пан, и он се на изненађујући начин показује као „добар део филозофије“. Један Велшашш означава несшпптво као „филозофирање“. Енглез А;гександар Некам (А1ехапс1ег М ескат, око 1157— 1217), граматичар, природгћак, учитељ и игуман, у низу песама изводи увек актуелан доказ да се најбоља филозофија садрж и у вину: Бакхо је друти Аристотел, к и х рЈгИо5орЈг1е („кнез филозофије“) 1345. 13 зорћШа: примери у РоеГае IV 1170 ћ под ат(е$. — МобЈетт рћИозорМ: Роегае III 295, бр. III. — Вергилије: Анселм из Безате, стр. 16, 12. Коментар Енеиде Бернарда Силвестра стр. 1. — Бодри из Бургеја, А б га ћ а т з бр. 97, 1 и стр. 272, 45 и дд. — Валтер из Ш атијона, А лександрида I 19 и дд. — Лукан: Гервазије из Мелклија (ЗШбг тебгеиаИ 9, 1936, 64). 14 СдиезНо бе адиа еГ 1етта (Расправа о води и земљи), увод. 15 Писање поезије у гајевима: "ШБНЕБМ КНОББ, ЗпиИеп гит УегзШпбтз бет тбтгзсћеп ЕШетаШт (Вилхелм Крол, Студије о разумевању рггмске књижевности), 1924, 30. — Рап, беиз Аткатае, ратз езГ Ђопа рћИозорћгае („Бог је аркадијски Пан ф илозоф ије одељак добран“): ЈУА II 392, 41. — Велшанин: Валтер Мап Т)е пидгз сиггакит (Дворске багателе) ЈАМЕ5 стр. 13, 1 и дд. — Некамове песме изд. Е 8 Р 0 5 1 Т 0 у ЕпдИзћ НгзГотгсаГ Пеогеи) 30, 1915, 450 и дд. Ту 454 III 6 и IV 5; 455, 46 и дд. 341
Г1^ДГОУ1 ЈЗЈС.ГЧ
, ^ Ф ранцуској песннци који певају на народном јези к у од краја X II века желе да пруже обавештен>а о античкој филозофији. Марија Француска у прологу својих баони шпие: СИ диг зеи еп Г с1е 1е1теите О еет еГ еМ М е п т е ( г е 1от с и т е Е з ћ о п б Иитез е е з езстгг Е е з е 5 за т р 1 е з е е з с11г С$ие И р ћ И о з о р ћ е Гтооетепг.
(„Они који се разумеју у књижевност / Т р е & а л о 6 и добро да се потруде / Око лепих књига и око списа О к о поуха и око изрека / Које се пронашли ф илозоф п ).
Гијо де Провенс (Си 1о! с!е Р гоујпз ) уме о њима много шта да каж е у свом сатиричиом песничком остварењу коме даје наслов ВН)1е. У цркви Сен-Трофим (8ат(:-Тгорћ1те) у Арлу чуо је причу о њиховом животу. Он помиње „Терада“ (Тћегаскб), Платона, Сенеку, Аристотела, Верш лија, „Клеона Старијег“, Сократа, Лукана, Диогена, Присцијана, Аристипа, Овидија, Стација, Тулија, Хорација, Питагору и друге: СИ зе датб.етепГ бе тетгИт; СИ тиоГепГ 5е1опс ге^оп; Натбу јитепС сот т е 1уоп Ие Меп бгге е( б е Метг тобСтет Е1 бе5 таЊагз ш сез Мазтет. . . РћИо5орће5 пот ег е51о\1 СИ дш Неи стеоИ е! ат оИ . . . 1л попб ји то11 Маиз е! сог1огз; Р ог се 1’аре1еп1 И Сгегогз 1,е5 атеот5 бе заргепсе, фие еп аиз о! р1из б е зсгепсе Е1 бе тезоп ди’еп аи!те деп1. Лажи се чуваху они; Разумно прође им живот сав; А сваки беше храбар ко лав, Говора лепа, наука умна,
342
П О Е З И ЈЛ
И Ф И .П О ЗО Ф И ЈЛ
П орока ш ибаш е дела неразум на . .. Н азив ф и л о зо ф тек онај носи с правом, У Бога ко в ер ује и срцем и главом .. . Л еп о је име то и дично; Стога и х н азв аш е Грци стари П ријатељ им а м удр и х ствари, Јер у њ и х беш е виш е знањ а И р азум а но код др уги х.
Код Ж ена де Мена писати песничка дела значи г г п у п Шег еп рНИозорШе („радити на филозофији“) (Роман о ружи 18742). § 3. Ф ИЛ030Ф ИЈА У ПАГАНСКОЈ КАСНОЈ АНТИЦИ Мешање иоезије и филозофије било је олакшано тиме што је почев од 1к аоне антике реч филозофија могла да значи веома различите ствари. Тако смо поново уиућени на терминолошко истраживање. Ми историју филозофије од Платона до Плотина и Августина обично посматрамо као след великих мислилаца и школа, који се онда нагло прекида. У најбољем случају још се сетимо Боетија, јер је његова Сопзо1аНо ркИозорШае (Утеха ф илозоф ије) била темељна књига читавог средњег века. Али тек од Ансел)ма од Кентерберија (ј 1109) срадњовековна филозофија поново побућује наше научно интересовање. Оно се усредсрећује на високу схоластику X III вака. Представа о томе шта је ф илозоф ија замагљена је већ од III века после Христа. Ф илозофија претходног времена пренош ена је, додуш е, и даље, заједно са осталом масом знања, но то се деш авало на један сасвим традиционалистичконшколски начин. Више се није учило филозофирање него интерпретација класика филозофије. То се деш авало на предавањима која су започињана — исто тако традиционалним — дефинисањем појма филозофије. У касноантичком наставном систему постављају се напоредо шест различитих дефиниција16: 1. Сазнање онога пгго јесте и на16 Ове дефиниције сачувао нам је Касиодор (РБ 70, 1167 Б).
343
Ч1ГШ1 иа Који 0 1 К Ј 1КХ 10 ЈП; 2. С а.ш ш , оожашжих „ л>удских сш ари; 3. Прицрома »а смрт; 4 . гС/КИ,а Ч(и всжа да б у д с оЈпичан Бслгу; 5. У|мст!«<мл над ум<ггн<>стим а и наука иад иаукама; 6 . ЈБубан нрсма му;т<>. сти. Од ових деф иниција покс пононо ср«4 )омо у патристици. Само прпа пема пикаквих <лслбеплка — он а је била превиш е теш ка. Ш есга је тако ошита и тако пш роко раопространклна да јс историјоки ире* лаваш н а. П реостале четири се паслсБују прско на* тристике и 'наставл»ају се у средн>ем веку. Лли поред тога налазимо у паганској касној антшш реч филозоф и ја примен»ону па знан>е сваке врсте 17 (чиме се изнова јавл»а значегве уоби ч ајен о већ у вроме атичких соф иста). П од Д иоклеци јаном се руцараки инжењ ери озн ачавају као р Ш о з о р к и 1* У онциклаиедији М арцијана Капеле граматика се делим ично изједначава са ф илозоф ијом и „критиком“ , песници и геометри се ту означавају као „ф илозоф и “ 19. Мозаик саун е једн и х терми у Африци (V век) носи натиис Р1Ш 5 0 Р 1 Ш С1Ј5 („>место за ф и л озоф а“), изнад слике која приказује врт‘2\ П оред р Ш о з о р ћ ш употребл>ава се и реч з о р ћ ш (,;мудрац“). К ао на пример на лепом епитафном наттшсу у част градаког префекта Ветија Агорија Претекстата (УеШ из А ^опиз Ргае 1ех 1а 1из, 1’ 384), н а т и с у који је ставЈвен у уага нхјгожјј такоће преминулој оупрузи П аулини21: 17 У Византији рћИ озорћоз значи „образован човек“, али и лисац у епу о животињ ама. Е. БОВСЕН (Ф. Делгерј то тумачи као реакцију народног располож ењ а у позном византијском периоду против клика „учевних“ величина (ГезГасћгГјГ јпт Тћ. У огеаз [С еечани зборн и к посвећен Т. В о р е а су], Атина, 1939, 125— 136ј. 1Н ЕШЕВЕАМБЕК, ЗШ епдезсћгсШ е III10 90. 19 Б1СК 85, 10; 268 и д.; 362, 9. 20 СЊ VIII, бр. 10890. 21 В1ЈЕСНЕЕЕК Сатггтш 1,аИпа ергдтарћгса бр. 111. Античко убеђењ е било је да религиозном знањ у човек мора да се приближава многим путевима: тготг епгтп зрето 1оИиз шагезШНз ејјесГотеш ошпгишдгге тетиш ра!теш ие1 пхзштпиш ипо роззе диатпгпз е шиШз сошрозИо пипсирагг пошгпе („не гајим наду да је творца толиког величанства и оца или 1’осподара свих ствари могуће означити једним именом — ла и кад би оно било састављено од многих имена“ [АзсШргиз —■ „Асклепијс14
344
П О Е З И ЈА
8 10
15 8 10
15
И Ф И ЈГ О З О Ф И ЈА
Ти папгдие дитоиШ Ипдиа Шгацие езГ ртосШит Сига зојогит, рог1а д т з саеИ раГеГ, Уе1 диае регШ сотттеге саттхпа Уе1 циае зоГиИз иосЉиз зипГ ебИа, МеИога геббгв диат 1едетгбо зитрзегаз. 8еб Гз{а рагиа: 1и ргиз тузГез засгхз Те1еИз терегГа тепНз атсапо ртетгз ОГгштдпе питеп тиШр1ех бос1из соНз . . . Јер ти — што год на оба сазда језика Мудраца труд, што рајски западе их врт, Да л’ песме беху то и вешто срочен стих, Ил’ прозни какав текст без слога везана — Све боље враћао си још но узимо. То део тек је: примив тајну свештену Ко мист, сазнање ћутњом скривао си то, И бога знањем штово си многоструким . . .
Чсквек кога тако славе био је, дакле, познавалац филозофије, књ иже®насти, м истерија и филолог који је попраЈВљао искварене текстове. Видимо: инж ењ ерска техника, учење о одбрани, граматика, критика текста, књ иж евно образовање, гноса — аве се то у касној антици м ож е називати „филозофијом“ . Свако знањ е, свака наука претендује на ту титулу. Н о образовни идеал касне антике била је реторика, а под њу је спадала и поезија. Изједнау АриШиз бе рћИозорћга Шзгг — А п улеј, К њ иге о ф илозоф ији] — ТНОМА5, стр. 56. 1 и дд.). — На тај надгробни натпис алудира Јероним у писму 23. — Анонимни аутор Ое гећиз ћеШсгз (0 војној вештини), дела које није било могуће позудано датирати (предлагани су векови од Теодосија до Ираклија), завршава своју ртаејаНо (,,увод“) реченицом: зг диИ ието Ићепиз отаНо т еа рго тегит тгесеззгШе рто1и1етП, аезНто иета ртоГедепбит, сит тгћг рготгззготз ГтрГепбае дтаНа зићиепгепбит ез1 ртор1ет рћИозорћгае ИЂетГа1ет („ако у својој расправи изнесем и штошта на слободнији начин када то предмет буде захтевао, сматрам да би ово ваљало уважити; да бих, наиме, испунио обећање које сам задао, приморан сам да се испомажем будући да је карактер ове ф илозофије слободан“). Овде би рћИозорћга могло да значи „истраживање", „наука“. Али у истој епоси и персијска теозофија означава се као филозофија (Лактанције Плацид поводом Стацијеве Тебаиде IV 516). 345
«.
оги л скл
К 1 1 »И
ж !•; Ш 1 о с
И Л Л Т И М С К И С Р Е Д И .И Б Е К
чавање филозофијс еа реториком резултат је нове софистике. Регор, филозоф, софиста значе еада исго и за лашнски Запад’. Сидоније означава грчке филозофе (укључујуки и Платоиа) као зоркЈМае (Сагтта, II 156). У својој свадбеној песми за филозофа Полемија (Ро1егп1иб) оп обраћује теме које заправо спадају у „филозофску слушаоницу“ (зско1ае жркмгГсае тГготгзг таХепат — „унео сам материју која припада филозофској школи“, XIV 4). При том се рокапитулишу учења Седморице мудраца (XV 45 и дд.) — или оно што се под тим подразумевало. Тих седам мудраца (понекад их има и дванаест) веома су омшвени у касној антици — што је симитом за слабл>ен>е духовног образовања. Њихове апофтетме претачу се у грчке и латииске стихове21. Гргур из Тура пише (VI 9) да је један париски опаг провео дугу ноћ у штчу и молитви пошто је чуо да краљ жели да га постави за бискупа далеког Авињона; плашио се да ће „његова простодушност онде усред софистич!Ких сенатора и филозофирај ућих намесника бити извргнута руглу2/,и. Ти високи службеници кокетоовали су са реторским образовањем, као и мнооги рим/аки цареви и германски краљеви. Биле су то начитане литерате, не филозофи. § 4. ФИЛОЗОФИЈА И ХРИШБАНСТВО Патристика је преузела наслеће хеленизованог јеврејства. У њему су, као и у читавој мешавини народа хеленизованог Оријента, живеле универзадне тен-234 22 Према Ф. Хенрију (Р. НЕККУ), титулу софигт/)<; у школама IV века имао је само професор-руководилац, кога би именовао цар или неки град. Њему подређени наставници носе службену ознаку фгцме (КАШ. СЕКТН [Карл Герт] у Вигвгапз ЈаћгевЂеггсШ 272, 179). — Филозоф може да се зове и отпгог (,,беседник“), Боетије 1п 1задодеп РогрћугИ соттепГа („Коментари уз Порфиријев Увод“), ЗСНЕРРЗ, стр. 4, 12. 23 АР IX 366; Аузоније, РЕ1РЕК (Пајпер), стр. 537 под варгеШез (,,мудраци“); ВАЕНКЕИЗ, РоеГае ВаИт ттогез IV, стр. 119 и дд. 24 Г. К1ЕИЕК, VегјаззипдздезсШсШе б.ег Ртоаепсе (Ф. Кинер, Историја провансалског устава), 1900, 48.
346
1Ш М И ЈА
И ЧРИЛОЗОФ ИЈА
денције које су традиционалну религију одвајалс од националног тла у коме је била укорењена2 Јовројство сада истиче своју нретензнју да има свеггску миснју, и шири одговарајућу иропаганду. За то је свет грчко-римске .културе био повољно тле. Било је разних додирних тачака измећу касногрчке филозофије и јеврејског учења. Посебно јс тога било свеоно јеврејство у дијаспори које је говорило грчки и оно је на томе засновало једну в^пнеструко тенденциозну апологетику. Док су за образоване пагане Јевреји важили као варвари без културе, јер грчки историчари о њима ништа не говоре, александријоки Јевреји су насгојали да ове и друге замерке обеснаже величањем сопствене традиције, пре свега помоћу доказивања да се она подудара са грчком филозофијом; да та филозофија чак дугује свој настанак јеврејским патријарсима, у првом реду Мојсију, који за каоно јеврејство постаје „најважнији лик читаве историје божјег стварања света“, „истински учитељ човечанства“, „натчовек‘<26. Он и Аврам захваљујући томе и постају фидозофи. Тако код Еуполема (Еиро1етоб, око 150. пре н. е.) стоји да је „Мојсије био први мудрац и први је Јеврејима пренео слова, од Јевреја су их преузели Фееичани, а од Феничана Грци; Мојсије је Јеврејима записао и прве законе25267“. Овде се уочава једна тенденција која не преза ни од измишл>ања и фалсификата. То се још јаче манифестује код Артапана (Аггарапоб)28. Овај аутор прво прииоведа да је Аврам Египћане и Феничане учио астрологији. А онда Мојсије: „... Грци га зову. .. Мусеј. Тај Моузоб (б!с!) по25 Ц/'. ВСШЗЗЕТ, Оге ЕеИдгоп б.ев ЈибеШитв гт зраЉеГетвИзсћеп 2еИаИег (В. Бусе, Јеврејска религија у каснохеленском периоду3), 1926, 53 и дд. и 78. 26 ЈОАСН1М ЈЕКЕМ15 (Јоахим Јеремијас) у Кителовом Теолошком речнику уз Нови завет (К1ТТЕБ, Тћео1одгзсћез ШбНегЂисћ гит Меиеп ТезГатепГ) том 4, стр. 854, 6; 855, 17; 680, 55. 27 Текст код П. Рислера, Старојеврејски тгисани споменици изван Библије (Р. ШЕЗЗБЕК, АИјпсИзсћез ЗсћггјИит аиЈЗегћаЊ бег ВгЂе1), 1928, стр. 328. 28 Писао је „најкасније у првој половини првог столећа пре н. е.“ (В01Ј35ЕТ стр. 121). Текст у: К1Е55БЕК, стр. 187.
347
' ВРОЦСКЛ
К 1 М 1 Ж К В Н О С Т и .П Л Т И Н С К И ( н гсд н .и в к к
стао јс учитсЈћ Орфеју. Као арео човек поклонио је хнудима многе корисне сгвари. Он је пронашао бродове и маши-не за транспорт камегва, потом егииатско оружје, машине за наводњавање, ратне справе и филозофи]у“. На две ствари трсба овде обратити нажњу: нргкз на спајањс Аврама, Мојсија, Мусеја и Орфеја као „му драца“ или „филозофа“; потом, иа изједначавање инжењероке технике (прилагођено етипа ским приликама — пирамиде и навадњавање) са филозофијом. Са Артапаном додирује се слика Мојсија код Тосифа Флавија. Завршетак чини Филоново (Рћ11оп)л> Житије М ојсијево, које треба убројити у род грчких животописа пророка и филозофа, а то значи у античке „романе о филозофима“. Следећи корак састоји се у томе што хришћанска апологетика II века преузима аргументе јеврејске, тако да је названа „ћерком јеврејске“. Након апологета, трећу етапу овде тек назначеног развоја чине два велика Александринца, Климент и Ориген (Оп^епез). Климент је успешно обновио старо идентификовање хришћанства са „1истинск01м филозофијом“. Он је учио да паганоку филозофију треба схватити као пропедеутику коју је Грцима подарио Бог: то су мјисли које су — као и платонизовано хришћанство Оригеново — црквени ауторитети, додуше, одбијали, али које су дуго очувале анагу плодотоворног дедовања2930. Код црквеног историчара Евсевија (ј 339) филозофија је хришћанока вера, али и аокеза. Монаштво он још није познавао. Значење „аскеза“ код његових 29 У Филоновим списима (Издање Берлинске академије) главна су места за Мојсија као филозофа III 66, 16; III 195, 18; IV 13, 2; за Аврама I 167, 8 и 171, 8. — Јеврејска религија је фсХоо-офСа („праотачка филозофија") Јевреј& (VI 70, 19 и IV 250, 18). 30 У тај контекст треба сместити и многе — по пореклу, средини и нивоу веома различите — покушаје да се антички филозофи и песници прикажу као сведоци или пророци Откровења. Посебно су, као што је познато, у ту сврху коришћени Платон, Верлигије, Сенека — али и Седморица мудраца (упор. V. РКЕМЕН5ТЕШ [Фон Премерштајн], РезГзсћп}* пег НаИопаЊЊИоТћећ Шгеп, 1926, 652 и дд. и ВугапИпГвсћ-пеидпесћгвсће Јаћгћпсћег 9, 1932, 338).
348
И О Е З И ЈА
И
Ф И Л О ЗО О јИ ЈА
наолодника је затим било су ж ен о на нитао изједначавања ф и лозоф ије са ан ахорезом или монаш твом. За Ннла (КеИоб) из Анкире (ум ро о(ко 430), <на приме.р, монашки је ж и в от истинска ф и л озоф и ја којо-ј је поучавао Х ристос". И зједначавањ е хриш ћанства са ф и л озоф и јом прелази затим у лати нску п атр и сти к у12. Она постоји и у латиноком средн>ем веку. Брун о д К верф урта (Вгип уоп ОиегЕигС, роБ ен 973. и л и 974. године, главу м у је 1009. одоекао јед а н паганоки п руски кнез), пиш е у свом Ж и т и ју с в . А д а л б ер т а (гл. 27): ш т о п а $ (е гго ц и о $апсШ$ Г$1е р к И о зо р Ш а ВепесИс11 ра(гГ$ п и (п 1 и $ е г а (
(„у м анастиру у к ом е је овај оветиггељ б и о за д о јен ф илозоф ијом оца Б ен еди к та“). Б рун је би о бли зак цару Отону III, али и Р о м у а л д у и з К ам алдоли ја, к оји је хтео да у зап адн ом св ету об н о в и ор и јен тал н у анахорезу. Тако се о д а в д е п л ету нити н азад ка аскетским идеалима истач н ог хр и ш ћ ан ств а. Али п ор еђ ењ е монаштва са ф и л о зо ф и јо м ж и в е л о је дал>е и на лати нском 312 31 УШ ЕЕК-КАНКЕК, А зк е зе ипб. М узИ к гп б е г УШетгеИ (Филер-Ранер, А ск еза и мистика у врем ену наш их предака), 1939, 168 и д. 32 Јоћ. К О Ш Ш Т 2 (Јох. Колвиц), који успутно додирује схватање хриш ћанства као „праве ф и л озоф и је“ (Е отхзсће (2иаНа15сћгГј(, 1936, стр. 49), даје примере само и з Евсевија, Лактанција (ЕрИоте 36, ВКАГШТ 712), Р уф ина, Сократа. Али код Лактанција стоји само: аб и егат теИдгопет заргепИ ат дие аетатиз („вратимо се истинској вери и мудрости“). Насупрот томе, М инуције Ф еликс (М т и сш з ЕеПх) има апологетски топос да се много ш та у хриш ћанству подудара са ф илозоф ијом : аи( пипс СћтгзИапоз р ћ п озорћ оз еззе аи( рћИ озорћоз гат 1ипс јигззе СћтгзИапоз („или су сада хриш ћани ф илозоф и , или су филозофи већ тада били хриш ћани“, 20, 1). Тертулијан је, додуше, на крају своје расправе Е е раШо (О ф илозоф ском тглашту) означио хриш ћанство као теИот рћИозорћга („бољу ф и лозофију“), но то схваташ е је у дел у Аро1одеНсоп (Одбрана, с. 46, § 2) детаљ но оповргао. Неискориш ћен је, изгледа, до сада остао један исказ код Арнобија Абиетзиз паИопез (Против пагана 1, с. 38, КЕ1ГГЕКЗСНЕШ стр. 25) који садрж и тезе да је Христос велики учитељ свеколике истине а) о бићу божјем, б) о настанку света, в) о природи небеских тела, г) о постању животиш а и човека, д) о суштини душ е. Ту су наведени предмети античког ф илозоф ирањ а, а Христос се јавља као објавитељ праве ф илозоф ије; али та реч се не уп отребљава. 349
Западу, како нам аведоче Јован од Солзберија и Виоалд од Корвеја", Дакле, два саврсменика Барбаросе, један Енглез и један Немац, ј о т жнве у представама које потичу делимично од алологета, делом од алексаидријских теолота, делом из аитичке црквене иеторије — прсма томе из мисаоних комилекса који су се јавили између 150. и 400. године. Овде имамо леп пример за аутономију појсдинпх линија истог историјског развоја: оиа наднлази периодизаппју еиоха. Не желим то даље да пратнм, подсеНам само да Еразмо Ротердамски озлачава хришћакство као рИИозоркш С к п з п („Христову филозофију“). Можс се, међутим, понекал прочнтати и да је то био прави хумашкггички неспоразум, доос насупрот гоме Лутер. . . Ко овако нешто каже, не схвата контшгуитет једнси начииа мишл>егБа које потиче из старе цркве. Мешању филозофије са поезијом, реториком, мудрошћу и сваковрсним школским знагћем учинила је крај развијена схоластика. Стара веза измећу аПе5 и филозофије расеца се једним резом. Јер као рез делује Томина реченица: 5ер(ет аП ез 1Њега1ез поп зи/јгсш и е г (ИхпАип! рШ оворкш т Iћеогепсат („подела на седам слободних уметности недовоЈвна је кад је реч о теоријској филозофији“)у'. Али још Леопарди каже: 1а 5 сгепга Де1 ће11о зсгЊеге е ипа јИозојш, е ргојогкИз5Гта е зоШИвзтга, е Непе а ХиПг г гатГ (1е11а зартета" (.зештина лепог писања је филозофија, и то најдубл>а и најсуптилнија, и она се држи свих грана мудрости“).3*5
33 Јован од Солзберија РоИсгаИсиз ШЕВВ I стр. 100. Ви балд код Јафеа (ЈАРГЕ) ВИз1. тег. дегтп. I 278. 3,4 СКАВМАКИ, миШаиетИсћез СеШез1ећеп (Грабман Ли ховни живот средњег века) I 190. ’ 35 Сваштара (2ИзаШопе) 2728.
350
ПОГЛАВЉЕ 12
ПОЕЗИЈА И ТЕОАОГИЈА
Ч
^ § 1. Данте и Ђовани дел Вирђилио — ~§ 2. Албертино Мусато — *§ 3. Дантеова самоинтерпретација — 4. Петрарка и Бокачо
§ 1. ДАНТЕ И БОВАНИ ДЕЛ ВИРБИЛИО V последњим годинама ж ивота Данте је ступио у везу са болоњоким песником и универзитетским наставником Бованијем дел Вирћилиом (С1оуап1 с!е1 УггдШо) који је тако назван због свог одушевл>ења за Вергилија. Сачувана нам је поетска преписка у еаслогама на латиноком језику измећу Дантеа и Бованија. Након амрти великог пријатеља, Бовани је саставио латински епитаф. Он почиње: ТћеоЊдиз ОапГез, пиШиз б.одгпаИз ех р егз С^иод. јоиеа1 с1ато рћИозорћга згпи, С1отга Мизатит, ии1до дтаНззгтиз аис1ог, Нгс гасе1, е1 ја т а ри1за1 иГгитдие ро1ит: 5 ен, Похвала Муза, поета што пуку се мили веома, Почива овде — а глас 6 њему домаша свод: 5 Мртвима области њине, а мачу и једном и другом Царство показа1 ко пук зборећ и учени свет. Најзад и пашњаке свирком пијеријске испуни фруле2. 1 У Монархији. Она је написана на латинској уметничкој прози (гће^оггсгз тосИз — „на реторички начин“). 2 У латинским еклогама.
351
Н Р О > , , г«.А К > в и ж Г . В Н О С Т И Л А Т И И С К И СРЕД Ц»И В Е К
. ^ а Ј егшгаф јс 1н„>1.тс I на Даптеове рсму.ттате и Ка ријеру из иерспоктипс учоног латппш. .е и ирофссо.ра’ Д а је Боишш дел ШтрВилио данао ;и;л»тиосТ учсном иесшпигну у олЈнху иа иеснишгпо ни илрсмном јстику, ;ш а\ 1о постеке корссгкждешшн' т'оју јс нодно са Д аи теом 1. V и\к* еенафа он тамо ил|;*.;>лл;јс <Нс1. I 15); с1 е гт уи 1$ап а 1е т п (1 („учени енс; прс-шре поези ју на народном јс;знку“) Ово омаловажаван»е’ лаика полнано и: \* јс и » латинског песништва сродн»ег века. То што је Данте под крај свога живота још писао лаз пиееч: ек.иле, Бованиј-у дел Впрђплпју се чштило као ..аловоиавајућ и заврш етак (с1ептт — „најзад* у сти.чу 7). За једног „теолога“ и „филозсх|)а“ то је евакачо неооичан развој! Али 1кео1ој>из пе значи „теолог1, као шго пи Ао%та не значи „дог.ма", ниги р М о а о р к ш „филозо ф ија“ — м опш бисм о додати: као ни сот т еска код Дантеа није „комеаија“. Бованијову употребу језика морамо да схватимо полазећи од гвсгове историјске средине. Бовани је роћен у Болоњи од оца Падов.ванина. Башско је повезан са кругом латинских песника који се обично означава као сепасо1о рас1о\?апо.
§ 2. АЛБЕРТИНО МУСАТО Н ајзначајнији м еђу њима био је Албертино Мусато (АЉегИпо Ми5ба1:о, 1261— 1329). Стекао је име као државник, историчар, као лати-ноки песник. Показује интересовањ е и за историју теорије песииштва. Мусато је у знак награде за латинску трагедију Е с е п т з (Е ц ер и н и с [Ецелино да Романо, падовански тиранин, оп. прев.]) у Падови 1315. године (крунисан за песника. 3 Н ајбоље издањ е у Рћ. Н. Ш 1СКЗТЕЕБ и Е. А. С А К БКЕК, ОатНе апд. Сгоаапт де1 УггдШо (Ф. X. Викстид и Е. А. Гарднер, Данте и Ћовани дел Вирђилио) Лондон, 1902. 4 Лаици се код Валтера из Ш атијона називају аттпае ЂгиСае („тупаве душ е“) (МотаИзсћ-ваПггзсће СедгсМе, е(1. ЗТКЕСКЕК [ Морално-сатиричке песж е], стр. 63, 2, 1). Налазимо и изразе као 1агсогитп ресиз ЂезНа1е („дивље стадо пучана“). Упор. гизНсг, дш реси&ез роззипС арреИагг („паори, што с правом се марвом звати могу“), у поглављ у 6, § 3, нап. 28. 352
То му је дал о повода да се у виш е латинских епистола осврне «на порекло и достојанство поезије. П оезија је наука која потиче с неба и која је „наука бож анског права“ : Н аес јиИ а зиттпо д-етГзза зсгепНа сае1о, Сит 8Гти1 ехсе18о гиз ћаће! Ша Лео. Наука ова одозго са највиш их сиђе небеса, Виш њи одасла је Бог — једног је закона с њим.
Паганоки митови говоре исто ш то и Совето писмо, сахмо у форми загонетног прикривањ а (т & т а1е = ет %та1е): СЈиае С еп езгз р1ат з т е т о га ( рггт огбха иегЂгз, ШдтаГе т агогг т узН са М иза босеГ. Искони оне ш то јасним описује речма „Постање“ М уза је певала још тајном заодевш и реч.
Тако бор ба гиганата против Зевса одш вара причи о Вавилонокој кули, Јупитерово каж њ авањ е Ликаона протеривању Л уциф ера у пакао. Библијоки списи су делимично састављени у пеоничкој ф орм и, као на пример Књиге М ојсијеве и Апокалипса. П оезија, дакле, може да важ и као ф и лозоф ија, и у стањ у је да замени Аристотела: Нг таИопе сатеШ, диЊиз езГ ш игза Роезгз, АИета диае ди оп бат Р ћ п озорМ а јиИ. Р огзап АтгзЊГеИз зг поп игбете ио1итеп, Саттеп сит б е зе јите диетапГит ћаћепГ5. Памети нема нималко у оних ш то Песниш тво мрзе: То Ф илозоф ије тек друкчији бејаш е вид. Спис Аристотелов ако ни видели м ож ебит нису, Песништво имају још — што би се вајкали тад? 5 Ови и претходни цитати су из епистоле 4. Цитирам према издању из 1636. (АЊетИпг МиззаП НШотга АидизГа Нептгсг VII. Саезатгз е* аИа циае ех1ап1 орета, УепеШ з 1636. — Историја гџхра Х ајн ри ха VII и друга сачувана дела Албертина М усата, у Венецији, 1636), које је поново одштампано код Ј. Г. 353
евро п с ка књ иж евност
И ЛЛТИНСКИ СРЕДЊИ ВЕК
Али Мусато иде још да:Бе. У својој оедмој егш* столи он учи да су стари песншш били гласоноше Бога, и да је поедија друта теолошја: фиШпг? ГНц{п( рег тесиЈо рг(лса рое(ае Е$зе ршт саеИз е<1осиге с1еит . . . Шдие аИо <1Ш соерегиМ пот т е иа(е$ (ЈиГздиГ$ ега( иа1ез, саз ега( Ше Нег. П1а ГдНиг поМ$ $1а( соп(етр1апс1а Рое$г$. АКега циае циоп&ат ТНео1од1а ЈиИ. Зашто да не? И божански казиваху песници древни Наук да нсбески свод добри настањује бог .. Друкчије узеше имс и иророци зваху се отад. Пророк. ко свсштени врч. богом се пунио сав Дакле, нек Песништво ово разматрања предмет нам буде. То Теологије тек друкчиЈи бејаше вид.
Песншш су бил« Мојсије, Јов, Давид, Соломон. Христос је говорио у метафорама, дакле у форми сродној поезнји*. То је она нама већ одавно позната библијска поетнка, коју је средн>ем веку завештао Јероним. Ати овде се она (као код Алана и касније у XVII веку*67) развила у теолошку поетику. То је иста она поетака којој поучава Бовани дел Вирћилио. Филооофија, теолошја и поезија сталају се у једно. Мусатова теорија песнииггва изазвала је — иначе непознатот — доминиканца Бованина из Мантове на рештаку. Он ју је, наводећи девет разлота, оповргао у једном прозном гшсму хМусату. Мусато је реплицирао у прози и у једној песми (Ер. 18). 0 овој контроГревијуса (Ј. О. СКАЕУПЈЗ), Тћеваигиз апНдиг(а(ит КаИае (Ризница италијанских старина) VI 2, Лајден, 1722. — Последњи стих (Сагтпеп...) је искварен. 6 Упор. Псал. 77, 2: ареггат т рагаћоИз оз теит (Даничић: „отварам за причу уста своја“). 7 ОрШг, РоеГетеу (Опиц, Поетика), погл. II: Поетика у почетку није 6ила ништа друго него прикривена теологија и подучавала је о божанским стварима. — На то место осврће се Хаман (Нагаапп) у 5. Пастирском писму (изд. ИАВЕЕК II 365).
354
И О Е ЗИ ЈА
И Т Е О Л О Г И ЈЛ
всрзи лшого се расправљало у италијанској историји к њижевности ,н Сви оцењивач.и сл аж у се у тези: Мусато је био хуманиста, а тиме и претеча ренесансе. Д оказ за то произлази и з чињенине д а се бори о против непријатеља п оезије. Али сви заборављ ају да се суоче са Фра Боеаниновим тезама, а тиме и са оушгшном сукоба. Ф ратар се ни у ком случају не окреће против поезије, него прскгив тврдњ е да је поезија агз ДШпа („бож анск а ум етн ост“), чак теологија. Свакако, и према А ристотелу су најстарији пеоници, м ећу њима као (највећи О рф еј, били ф илозоф и и воду су означаавали као најви ш е бож ан ство. Али. пош то с у рааправљали о лаж ним боговим а, нису могли д а пренесу праву теологију. Н и п о ези ју , прем а њ ему, није људима дао бог, него су је они, к ао и остале световне науке, измислили. М ојси је је свој хвалоспев након проласка кроз Црјвено м ор е саставио у стиховима сам о зато да би п ророчица М арија (М ирјам) и ж ен ск и хор могли да га п евају (И зл а за к 15, 20). Али чак и д а је цела Библија написана као песничко дел о , или била преточена у стихове, к ао ш то су то пакуш али Аратор и Седулије, п о ези ја зб о г тога јо ш не би могла д а се назове бож а н ск о м . Јер свака н аука м о ж е д а се саоппгги у м етричкој ф ор м и , али због тога не постаје поезија. Тачно је д а и Свето п исм о лри м ењ ује м етаф оре — као и п оези ја — н ар очи то у К њ игама пророка и у Апокалипси: али с јед н о м великом разликом. П оезији су потребне м етаф ор е д а би неш то приказивала и д а би развесељ авала; Б иблији оу, м ећутим, оне потребне да 8 8 СХЈбТАУ КОКТШС. СезсћгсМе с2ег ШегаГиг НаИепз гт 2еИаИег п.ег Непагззапсе (Густав Кертинг, Историја књижевности у Италији у доба ренесансе) том III 1, 308 и д. (1884); АБОГ.Е' САЗРАКУ. СезсћгсШе пет ИаИетзсћеп ШГетаГиг (Адолф Гаспари, Историја италијанске књижевности) I 400 (1885); КАК11. У0831-.ЕК. РоеНзсће Тћеоггеп пет ИаИетзсћеп Ртићгепагззапсе (Карл Фослер, Поетске теорије италијанске ране ренесансе) (1900); А. СА1.ЕТТ1, Еа »тадгопе роеНса« вг АЊетНпо МиззаЊ еп г роеН-Гео1одг (А. Галети, ,,’Песнички разлог’ Алберта Мусата и песника-теолога“) (у ЗстНИ иатг пг етипшопе е бх сггНса гп опоте сН НопоХјо Кепгег — „Разни учени и критички списи у част Родолфа Ренијера“, Торино, 1912).
355
1 .В Р О П С К А К Н лИ Ж Е В Н О С Т И Л.АТИНСКИ СРКД Љ И ВЕК
прикрије оожаиоку истину, да би је људи који су к достојни истраживали, а недостојнима да би остала скривена. 0©а мисао има овој корен у Библији (Иса. 6 , 9 и д. и Мат. 13, 13 и дд.) и даље је, као што смо видели (поплавље 4, § 6) развијана код Августина. На крају, наставља Фра Бованино, три најстарија пеоника — Орфеј, Мусеј и Лин — живели су много после Мојоија, наиме у време Судија. Теологија је, према томе, старија од поезије, јер њу је Бог саошптио Адаму или Еноху, како сведоче Августин ( с г у . <1е1 18, 38) и Ш з г о п п 5сћо1аз11са (Ш колска историја) Петра Коместора (Ре1гиз Сошез1;ог). Као што се в и д и , доминиканцу није стало до тога да „нападне“ поезију, или да је „миноризује“, него да је уклоии у један систем наука коме је Тома дао чврсте основе! Централна тачка ове расправе јесте питање о суштини библијских метафора. 0 томе се Тома изјаснио у свом коментару И зрека (ЗеШепИае) Петра Ломбарђанина (I зеп!. рго1. —• „Тумачење I књ. Изрека, предгоовор“ 1, 5 с и ав, 1ег1тт — „уз треће поглавље“). Ставља се примедба: „Метод наука које су сасвим различите не може бити исти. А поезија се, пошто је њена садржина истине минимална (тгттит сопНпе1 уегпаНз — 'садржи најмањи део истине’) најоштрије разликује од теологије, најистинитије науке. Пошто се прва служи метафоричким језичким обртима, теолошја то не сме да чини“. Одговор: „Поетска наука односи се на ствари које се због свог недостатка истинитости (ргорГег ЛејесШт уегИ ат — ,због оскудице у истини') не м о гу схватити разумом; разум, дакле, мора да буде заведен уз помоћ извесних сличности. Теологија, мећутим, има посла са стварима које су изнад разума; стога то(1из зутћоИсиз Шп^ие соттитз ез1 (д ш болички лоступак заједнички је обема')“. На том месту, дакле, метафорика се још признаје као нешто заједничко поезијн и тесшогији. Тома у теолошкој Суми, као што ћемо видегги, напушта ту позицију. Да биомо могли да историјски схватимо аргументе ората Бованина морамо узети у руке лрву књигу
Арпетотелове Метафизике л Томлм коментар ул 1ну. Арлстотел почјшће генетаком теоријом културе. Чулно осећање и памћење доводе код Јпуди до иекуства, а знатва и вештине треба сматрати резултатом тог иокуства. У почетку се изражава дивЈБење према проналазачима свих вешггина. Каоније изумитељи корисних вештина значе мање од проналазача уметности које „увесељавају “, а мећу које код Аристогела снадају и „појетичке“ (стваралач1ке) вештине. Последњи ступањ културног развоја створио је теО|ријске науке и уметнооги. Мећу њима, опет, највиши ранг заузима наука о првобитиим узроцима, то јест метафизика. Само је она „божанско знање“, и то у двоструко(м смислу: да је у највећој мери достојиа бога и да је знање о божаноком. Њави почеци леже у чућењу због природних појава, коначно и због настанка свемира. Први мислиоци су за то тражили митска објашњења. Стога се м ож е рећи „да је и поштовалац митова у извесном омислу филозоф“ (982ћ 19). Али, да ли је метафизичко знање човеку уопште доступно? Песник Симонид каже да оно ирипада само богу. Али песиици су пословичии лажљивци (983а 3, цитат из Солона). У том контексту (983ћ 29) Аристотел употребљава реч теолог. Он говори о онима „који су V прадавна времена први размишљали о боговима“ (о1 7гр6)то(,. . . ; они су сматрали Океана и Тетиду зачетницима стварања овета и учили су да се богови куну Стигом (б!ух). У води је, каже Аристотел, и Талес видео праузрок9. У Ме1арк. 1000а 9 Аристотел говори о Х есиоду „и другим теолозима“. На другим местима се не наводе песници, него Аристотел помиње теологе у вези са истраживачима природе (фиспхо(; тако 1071ћ 27; 1075ћ 26). На свим тим местима „теолошја“ значи спекулативно учење о настанку света, друкчије речено: архаично учење о природи. А њета научни мислилац Аристотел одбацује. Филозофија и космолоижа поезија неспојиве су супротносли. И у Поетици (1447ћ) се објашњава да је 9 Подаци о Океану, Тетиди, Стиги алудирају на Хомера (Илијада 14, 201 и 246; 2, 755; 14, 271; 15, 37).
357
Емпедикле
У«рКОС МСТрПЧ'КОЈ с|)(ЈрмИ — фмлсхкхј)
,1 ...а __ ХТа је * * пр.гроде (фитмХбуос). не _______ пес„ик'. Д тесхтотЈа, или д а 6и то м огло да 5 у д е , у иотпуиој је оуи ротн ости са А ристотеловом П оет иком. Поезија је за љ ега, као ш то је п озн ато, „11о д р а ж а » а н ,е живота“ (рцппспд). Њ ен једи и и о б јек а т су , стога, људи у своме дел ањ у (Поетика 1448а 1). У к ом ентарнм а Т ом е Алсвинског10 Б ованино је, изм еђ у осталог, м огао и а ћ и д а је л о е зи ја световна наука и д а ју је и зм исл и о човек. А п р оч и тао је и: . . . 1з1а зсгепНа езг т а х т ге А М па: ег%о е$1 ћопогаВШззта ( „ . . . Та н аука [м етаф изика, за к о ју Т ом а у истом значењ у к ори сти и зр а зе 1ћео1о&1а— д е о л а г и ја ' и рпт а р Ш о з о р И а — дхрва ф и л о зо ф и ја '] б о ж а н с к а је у најовећој мери: она, п р ем а то м е, з а с л у ж у је н ајвеће поштовањ е“ , САТНАћА [К атала], стр . 21, б р . 64). В ећ тим м естим а била је о п о в р ш у т а М у са т о в а п ретен зи ја да је поези!ја а гз сПута. И з А р и сто т ел о в о г тек ста и из хриш ћанског к ом ен татор а ја с н о је , м ећ ути м , могло д а се закљ учи и д а тај ф и л о зо ф н и је и м ао неко висок о мш нљ ењ е о п о ези ји . К а о п р в о , п есн и к е је назвао лажљивцЈИма: . . . $е(1 рое^ае п о п зо1и т т ћ о с , $е& т тиШ з аШв т епИ ипШ г, згсиТ дхсН иг т р го у е гћ го уи1 %ап ( „ . . . Али п есници н е лажЈу с а м о у овој ствари већ и у многим други м , к ао ш то с т о ји у п о зн атој пословици“ , САТНАћА, стр. 21, б р . 65). К а о д р у г о , они су ф и лозоф и р ајућ и учили п о гр еш и е ств ар и . Т ом а напомињ е у з О1но м есто о првим те о л о зи м а к о ји су о д Океана и Тетцде начинили ств а р а о ц е света: а д си ш з е^гдепН ат зсгеп ди т ез1, ^ и о д а р и д О га е с о з рН т г јат озг т зсгепИа јиегипГ, згс ШсН д ш а д е (Иухшз с а г т т а јасхећапГ ( ,д а би се ова ствар ја с н о сагл едал а, ваљ а знати да с у се први славни н аучн и ци п ојави ли к од Грка, а звали оу се так о јер с у састављ али опевове о бож аноким стварима“). У з то он п р и д о д а је један коментариш ући део к оји н ем а савој адек ват у Аристотеловом тексту: јиегш гх аШ ет Хгез, О гр ћ еи з, М изаеиз е( 10 3. Тћотае АцшпаН« т МеХарћузгсат АггвШеИз соттепХаНа (Св. Тома Аквински, Комснтари у з Аристотелову Метафизику), изд. М. Н. САТНАХ^А. Друго издање, Торино, МаГ1еШ 1926. 358
П О ЕЗИ ЈЛ
VI
1,тих, диогит Огркеиз јат озт г јш1. Риегип1 аи1ет 1етроге, дио ГисИсез егаги т рори1о Јипаеогит. . . 1зН аШет роеГае диЉизс1ат ает%таНкиз јактагит аИдшсЈ (Је гегит паШга ШасГауегиШ. ВГхегиШ аШет дио(1 Осеапиз.. Ех кос зик јакт ап згтШШсИпе (ЈаШез Шек Н&еге адиат еззе &епегаНотз ргтсгршт („а била су тројица ших: Орфеј, Мусеј и Лин, од којих је Орфеј био славнији. Живели су у исто време кад и Судије у јеврејском народу. . . Ови песници изнели су којешта о природи ствари у некаквим загонетним митовима. Тврдили су, наиме, да је О кеан. . . Дајући — у виду митске аналогије — да се из овога разабере како вода представл>а принцип раћања“, САТНАћА, стр. 29, бр. 83). Ови подаци, које знамо већ из писма брата Бованина, занимљиви су. Аристотел не помиње имена тројице митских песника. Тома је њих и њихову хронологију — очигледно као објашњење — пр>еузео из једне друге традиције, и то из Августина (ст. Лег 18, 14 и 18, 37; изд. БОМВАКТ II 274 и 312, 20 и дд.). Мусато и његови савременици нису, мећутим, морали да лојам песника-теолога траже код Аристотела. Он је био уобичајен у латинској књижевности поче® од Цицерона (па{. Ш — О природи богоеа 3, 53). Варон је, према Августиновом обавештењу, разликовао три врсте теологије: митску, природну, државну. Митска теолошја је она којом се служе песници (с(у. АеГ VI 5). И Лактанције говори о „најстаријим грчким писцима који се зову теолози“ (1)е гга дег — О гневу божјем 1 1 , 8). Учење о теологаји песника износили су, мећутим, и граматичари позног периода царева, а преузео га је и Исидор11. А оно што Исидор реципира, све касније енциклонедије (Храбан Мауро, Папија, Винцент из Бовеа) детаљно разраћују. Непосредао или посредно изведено из Исидора, то постаје опигге добро целог средњег вегка. 11 Граматичари: М арије П лоције Сацердот (М апиз Р1оииз 2асегс1о8, III век) код К ајла (КЕПД VI 502, 15 и дд. — Исидор Е1. VIII 7, 9.
359
‘' ^ и ^ У Л Ш О С Т
и ЛАТИНСКИ
СРГСДК.И В Е К
РоеЛа 1кео1о%их — „пеоник-тсолот** је, дакле, старогрчки термин, који је средн*и век упознао 1п*еко лаш ниста и пагрисшке и који је био изванредно по годан за друкчије Х/ришћаноко тумачсње. Али не само рое1а 1кео1о%и$, не5о и сама реч теолошја јесте позајмљеница из паганства. Грчк1И оци примењују је на паганско и хришћанско учење о богу; код Тертулијана и Августина, мећутим, односи се готово само на оно прво. Дакле, кад Мусато означава поезију као теологију, он чврсто стоји у средњовековној традицији. Исти је случај, као што смо видели, и са изједначавањем поезије и филозофије. Али Мусатово схватање садржи и друге елементе који су исто тако средњовековног порекла, пре свега паралелизовање библијских прича и грчке митологије. Јудео-хришћанска апологетика и, следећи њу, александријска катихетска школа училе оу да је Стари завет старији од описа хеленаких пеоника и мудраца; ови оу га друш наводно познавали и од њега учили („доказ староош “)- То је довело до паралелизовања библијоких учења и паганоких митова. Тако је, на пример, Јосиф Флавије упорећивао пале анћеле са гигантима из хелеиског мита, што су преузели Тертулијан и Лактанције12. Хармонизација јудеохришћаноког откровења и хеленске мудрости достиж е врхунац у теолошји Климента Александријског. Климент код Платона налази указивања на Општи потол (81 гот. — Ћилими 5, 9, 5), поуку О' богу код Бмпедокла и Солона (исто 5, 81, 1 и д.). Он доказује (исто 6, 28, 1 и дд.) „да су Грци од варвара узели не само своја учења, него да, сем тота, невероватним причама грчке митолошке историје опонашају чудеона дела која су код нас још од старих времена овети људи изводшш на основу божанске моћи да би нас преобратили“. Ово хармонизовање каснија латинска теолошја је у целини одбацила. Али сећање на то ипак се никада није посве изгубило. Ниоу га, додуше, негоазали теоР- НЕШ18СН, Вет Ет{1ијЗ РћИоз аиј те аИевГе сћггзшсће Ехедезе (П. Хајниш, Филонов утицај на најстаоти хришћанску егзегезу) (1908) 171.
360
лози, него песници. Алцим Авит (АкЈтиз АуНиз, | 518) у свом библијском еоу пореди библијске дивове са грчким гигантима (IV 1— 132). Код Алдхелма налази се изједнача1вање Херкул = Самсон. Ес1о§а ТкеоАиИ (Теодулова еклога) је изграђена на паралелизму измећу библијских прича и грчких митава. Тако се, на пример, пореде Деукалионов и Општи потои, Гигантамахија и грађење Вавилонске куле (тако и код Мусата, вид. горе почетак овог параграфа). По Теодуловим траговима кретао се Еуполемије у својој Месијади (оредина XI века). То што је Јупитер пришао Еуропи као бик, има овоју основу у златном телету Јевреја идолопоклоника (I 502); Херакле је имитација Самсона (II 282), као што је Ахил имитација Давида (II 409); и Гигантомахија се тумачи на одговарајући начин (I 671); пореде се Општи и Деукалионов потоп (II 65); и још много штошта друго. Да ли је Мусато дао теолошко-ноетоко песнишшо у сопственом стварању? Ни у ком случају! Његове песме обухватају оеамнаест епистола, три елегије (од којих је једна центон од Овидијевих Т п зп а — Тужбалица) и осам песама црквене садржине (ЗоШодта — Разговори са самим собом). Најзанимљивије и најживље су епистоле. То су гогово без изузетка поегска пиама пријатељима и она великим делом обрађују аутобиографске појединости као и актуелне политичке догађаје. Друга главна тема је суштина и достојанство поезије; та се тема <најчешће надовезује на Мусатове личне прилике, више пута као одбрана од напада. Често цитирани стихови из 7. епистоле, на пример, обраћају се једном критичару који је кудио две Мусатове пријапоке песме. Нису, дакле, само „монашки ревнитељи“ изазивали Мусата на одбрану поезије; и човека необично дира кад један песник пријапеја брани поезију као теолош ју13. Друге епистоле обрађују природнанаучне куриозитете: рибу која има уста у облику мача, кују са шест прстију 13 Те две пријапске песме изоставили су приређивачи и здања из 1636. хп дтаИат аигш т ћопезГагит („за вољ у честитих ушију“). Оне су штампане тек под крај X IX века.
361
^В Р О П С К Л К Н .И Ж Е П Н О С Т и Л А Т И Н С К И С Р Е Д Њ И ВЕК
на с®акоЈ нози, питање да ли лавице у заробљенишгву м огу д а ок оте младе, једн у комету. Ако тражимо „универзалног песника теолога“ , М усато ће нас разочарати. М орали бисм о се вратити у X II век, и то у Ф ранцуоку, д а бисм о нашли пеанике који тај назив у о у н о ј м ер и засл у ж у ју : то су Бернард Силвестар или Алан и з Лила. Тиме бисм о, додуш е, изаш ли изван итали јанск ог хум анизм а. Ако хоћ ем о д а М усата сх®атимо као „прехуманис г у “ или „хум анисту“ , м о ж ем о то образлож ити његовом историограф ијом ш колованом на Ливију, или њ еговом др ам ом Е с е г ш з — п ок уш ајем да се обнови С енекина ф орм а тр агедије, к о ји , м ећутим , није имао следбен и к а. Али његова теор и ја песниш тва и његова к онтроверза са Ф ра Б ованином и м а м ало везе са хум анизм ом тречента. К ао песник и теоретичар поезије М усато с е к р ећ е стазам а к о је је латинска поезија севера одавн о прокрчила. У к он тр овер зи он заступа традицију, или, ако хоћ ем о, р еа к ц и ју 14. Доминиканац, н асупрот том е, заступ а м иш љ ењ е к о је је тада било модерн о: учењ е о науци и ум етн о сти Т ом е Аквинског. И за те суп р отн ости свак ак о се н а л а зи вечни сукоб и зм ећ у ф ил озоф а и песника. Тај с у к о б је томизам поново раопалио. С редњ овековни аристотелизам , који •није п озн авао П оетику, м огао је д а А ристотелову теор и ју песниш тва н а ћ е сам о у М етафизици; м орао је, 14 Оно што је изнесено у параграфу о Албертину Мусату резимира мој чланак ТћеоГодгзсће РоеНк гт ИаИетвсћеп Тгесеп1о („Теолошка поетика у италијанском треченту“) (2КРћ 60, 1940, стр. 1—15). Драго ми је да ми водећи истраживач Петрарке данас даје за право у следећој форми: Соп гарШо иап1аддго згато з1аН. . . ггзсоззг апсће диг с1а11е тегаигдИе Гторро уетдгпг бхгиапИ а1 рте!езо зсћгатгтзг бг аХЂе итатзНсће, диаиЛо сг е зШ а ггсотроз1а 1а са!епа бг аи1ог11а, бг сИаггопг е бх зиддезНот сће ји 1газста1а е адгШа рег зесоИ, јт о а диез!о си1тте, гтг 1аИ гпсћгез1е е гп 1аИ ро1етгсће („Брзо су нас и овде стигле невине лепоте уочи претпостављеног доласка хуманистичких зора, када је поновно успостављен ланац ауторитета, цитирања и сугестија који се протезао и бивао уздрмаван кроз векове, до једног оваквог врхунца у истраживањима и полемикама“), С. ВШаполпсћ, Ре1гагса 1е11ета1о, I, Бо зспИого бе1 Ре1татса (Ђ. Билановић, Петрарка литерата I Петраркин скрипториј, 1947, стр. 125, нап.
дакле, да је схватн као људски проналазак и — мерену према фллозофији — као т јгт а зсгеппа (,унајЈшжу « а у к у “). Тиме је нуж но долазио у контрадакцију са „теолошком поетиком1*. Протест Бованина из Мантове против Мусата има занимљиву савремену паралелу у суду доминиканца Гвида Вернанија (Сшс1о УегпапО из Риминија (лектор у Болон»и из-међу 1310. и 1320. године, ум ро у дубок ој старости после 1344). Он је, изм еђу осталог, налисао једну „Расправу о осуди Д антеове М о н а р х и је“ (Тгас1а1п5 д.е гергоВаНопе МопагсШе с о т р о зп е а ВаШ е)њ. У у в од у се Данте означава као пеоник-фантаста и брблжви софиста, који својим лаж ним сликама одводи читаоца од спасоносне истине (соп& иск јгаиАиЈегЧег ад. Ш епШ т за1иНјегае гегПаНз — „лукаво одводи у пропаст спасоносне истине“). § 3. ДАНТЕОВА САМОИНТЕГ ЛРЕТАЦИЈА Сервијов коментар Е неиде почиње по\лсом да приликом интерпретације неког аутор а тр еба обрадити следеће тачасе: 1. ж и в о т аутора; 2. наслов дела; 3. песнички род; 4. н ам еру писца; 5. број књига; 6. распоред књига; 7. објаш њ ењ е. Д о н а т1516 дон оси исту схем у 15 Тај трактат је настао око 1329. године. Ново издање ТНОМА5 КАРРЕБ1 у С^иеПеп ипЛ Готзсћипдеп аиз ИаНепгзсћеп АгсМиеп (Томас Капели у: Извори и истраживања из италијанских архива, том 28, Рим, 1937—1938). Место наведено у овом тексту налази се на стр. 123. 16 МИае УетдИИ („Вергилијеви животописи“) ВШЈММЕК (Брумер) стр. 11, 149 и дд. — Та схема је грчког порекла. Код Боетија 1п гзадодеп Ротрћутп соттеМа („Коментари уз Порфиријев Увод“), 8СНЕРР8 4, 14 она се назива бШазсаХга („инструкције“), касније ассеззиз („приступ“, ТНАТЈВЕ II 165; МАШТШ8 III 196, 314, 316). — Иновацију доноси Конрад од Хирзауа: т Ићтгз ехр1апапбгз VII апИдиг тедигтеЂапи аис1отет, Ни±1ит оретгз, саттгтггз диаШаГет, зсггЂепНз ГМепНопет, оттпвт, тгитетит ИЂтотит, ехрГапаНотгет; зеб тобетт IV тедихтепба сепзиетгтН ореггз таГетгат, зстгЂепНз гтгГепНопет, рпаХет саизат е1 ст ратН рћИозорћгае зиЂротшНгт ^иоб зстгЂгНгт („седам ствари захтевали су стари приликом тумачења књига: писца, наслов дела, врсту песме, пишчеву намеру, поредак, број књига, тумачење; али модерни су сматрали да треба зах-
с небитним изменама (измеВу ,,'Наслова“ и „намере“ он убацује ,,гузрсж“). Боетије пита 1. за намсру, 2. за корист, 3. за раопоред дела; 4. да ли је оно оригинално? 5. наслов? 6. <ко>м делу филшофије припада? Теолошкој дидактичној пееми РагасШиз („Утешитељ, заступник“) Варнера из Базела (У/агпегшб уоп Вазе!, посведочен 1118. год.) лривдодат је у XIII или XIV веку један коментар у коме се сам аутор тумачи као ,делат.ни узрок“ (саиза ејјш еп з), поучавање покајника као „сврховити узрок“ (саива јтаНз), „материја“ дела (утеха за покај.нике). Али посебно нас занима његово разликовање између јогт а 1гасШив („облика рааправе“) и јогт а 1гас1апШ („облика раопра©љања“). Под формом трактата подразумева се књижевна форма, у овом случају леонински стихоии; форма „трактирања“ означава се као „убећивање“ (регзиазжа). Тгас1аге је технички израз средњовековне филозофије и значи „филозофски обрадити“. Ту реч налг13имо одмах на почетку Божанствене комедије: та рег 1гаИаг д.е1 Веп сНЧо ш 1гоуаг. . . („ал' и о добру које ми је дао / олучај, изнећу в а м а ...“, 1пј. I, 8). Довршени резултат трактирања јесте трактат. Тако Данте, на пример, означава своју М онархију. Овом старом школоком традицијом служи се Данте у свом пиому Кан Грандеу (|написаном око 1319. године). То је пропратни и посветни спис приликом предаје Раја. Данте овде говори при крају свог живота, пошто је завршио овоје главно дело, на врхунцу свог знања и умећа. Он даје увод у Комедију. То пи-
Г. , л
рГ1чК
тевати четири ствари: грађу дел а, пиш чеву намеру, крајњу свр ху ['сврховити у зр ок ’], као и то коме дел у ф илозоф ије припада спис“, Ога1одиз з и р е г аисГогез — „Дијалог о ауторим а“, 5С Н ЕРРЗ 27 и д.). — Даљ и примери: Алберт из Стада ТтоПиз (,,Троил“) М ЕК2БОК Г (М ерцдорф), стр. 3. — РА1Љ МЕУЕК (Паул Мајер) у часопису Еот апга 8, 1879, 327. — Нова обрада тог предмета код Едвина А. К вејна, „С редњ овековни тгрисгутг ауторима“ (ЕШУШ А. СЈЦАШ, 8. А., »Тће теб.геиа1 ассезриз ад. аис1огез« у часопису ТгабхНо (Њујорк) св. 3, стр. 215 |264. О појму ассеззиз упор. Р. СОТЈКСЕЦЦЕ, Еез 1еИтез ^дгффтиез еп ОШ&еШ {П. К урсел, Грчка књижевност на З а п аду) стр. 23; нап. 2.
364
П О Е З М ЈА
1
И Т Е О Л О Г И ЈЛ
смо је аутгоштерпретација. Д о сада о н.ому није дата оцона, јер иије било схпаћсио. Пиомо обухвата дсведосст пара/графа и испуњава девет штампашгх страница17. Истичом сам о неколико главних тачака. „За ш ест ствари троба да се питамо на лочетку оваког лоучног дела (с1ос(ппа1е ориз), ■наиме, за предмет, аутора, ф орм у, сврху, наслов и филозофску област“ (§ 18). „Форма је даострука: ф орм а трактата и ф орма тр ак ти р ањ а. . . Ф орма и ј ш врста трактирања састоји се у поезији, ф икцији, отжсу, екскурсу, м етафорици, али и стоврем ено и у деф иницији, подели, док азу, ооовргавањ у, навоћењ у п рим ера“ (§ 27). У оригиналу: јо гт а згус тос!из IгасГапсИ е( роеНсиз, јШ жиз, Л езспрН ^из, сНзгеззж из, X га ш и т рН ут , е( сит кос т {јт Ш уи5, (Цу151уи5, ргокаИ уи 5, гт р го к а Н ут , е( ехет р1огит ро^Шуи^ („оближ или начин расправљања је песнич!ки, измиш љ авни, опиани, удаљ авни, метафорички, а у исти м ах и о д р ед б ен и , д ео б ен и , док азн и , оповргавни и егземплификативни“). М одерни читалац — и н аука о Д ан теу — стоје збуњени пред оавим п риказом — М 5 с и Н о ш 1151 („тим чудним апиаком“), к ако р еч е одли чн и енглески истраживач Д ан теа Б двар д М ур (ЕП У/А ББ МООКЕ, 5 1и(Не5 т ВапГе — Студије о Дантеу, I II 288). П ок уш ајм о да ову етвар тем ељ но и спи там о. О дм ах п ада у очи да је јо гт а Xгас(апсИ, к о ју п о зн а јем о јо ш и з В арн ера, замењена са тос1и5 1гас1апШ („начин расправљ ањ а“). Наведено је десет таквих тосИ. Они с е са сто је о д два петореда, к о ји с у повезаи и , али и р а зд в о јен и са еХ сит ћос („а у исти м ах“). Они оч и то о д го в а р а ју двама различитим аспектим а, или и н тен ц и јам а К о м е д и је . Обоје је Д антеу јед н ак о в а ж н о . Отжуда потиче поја*м тос!и5? И з схоластике. 17 Писмо 13 у Орете бх ОапХе. Тез1о стШсо бе11а ЗосгеХд. бапГезса ИаИапа (Дантеова дела. Критички текст Италијанског Дантеовог друштва), 1911. Подела на параграфе је новина тог издања и она олакшава цитирање. Не треба, међутим, превидети да старија издања дају само поделу на 33 поглавља. Број 33 је, међутим, симболичан број (види Екскурс XV у овој књизи). 365
___
КП1 О Ш К А К Н , И Ж Г В Н . ) Г Т И Л Л Т И Н С К И С Р г . д Ц . и н к к
Теолошке суме у ХГП веку оС јичпо на п.»ч.-гк разматрају пиаан^е да ли је тсолошја паука. Да ли сс приказ верских истииа у Свстом. писму Да)е на уметнички, то јост научни иачип? Код Алгксандра ил Хејлса, 5. 1к. (Сума теологије) I 1, (ОиагассКј [Ква раки] 1924, стр. /) постав.на сс питање: а п т о (1 и х ча сгае ВспрШ гае хк агијичакх ув/ 5. ЈепНаН\ Г,да ли је начин идлагања у Свстом писму уметидгчки, односно научни“). Агз (,,уметност“) и н сГе п И а (,,наука“) чиоу овде супротни, нсго крајње сродни појмопи Агч је знање дато у облику правила. Онда се ставЈва примедба: то(1ш Светог писма гшје ни по прсвттлима вештине, ни научни, јер: о т т з т оА т роеН ст еМ т агНјШаНз зш е поп зсгепНаИз, дт а е$1 то<1т кШо п си з уе1 ггапзитрШ з, дт ди т ет поп сотреШШ аПл
(„ниједан песнички начин излагања није у складу са правилима уметности, није научан; то је, наиме, историјски или метафорички начин, а они не спадају у науку“). Аутор Оуме адговара: форма приказивања Светог пиома није, додуше, научна према способностима сазнавања човековог разума, него створена наредбом божанске мудрости за поукгу душе у светом знању. Божанска мудрост стоји, сматра се, с ону страну људаке науке, али и изнад алтернативе: поезија или наука, на коју се ослањала примедба. За њено оповргавање Александар наводи следеће: Библија се, додуше, служи поетским начином приказивања, и то веома ефектно. То се дешава зато игго наш разум није довољан за схватање божјих ствари ( т со т р гекепзгопе д л у т о г и т ) , и зато што достојанство истине захтева да се она сакрије пред рћавим људима. Кад се, мећутим, у примедби даље наводи да је т о с 1 и з науке Зејт Ш уш , (Нугзгуш, соИесИуиз („одредбени, деобени, обухватни“)19 (што Биб;шји недостаје), онда мора да се уведе разлика измећу систематике људске науке и знања посредованог божјом милошћу. МоЛиз људске науке мора доиста да буде ДејгпШ^из, сИугзшиз,13 13 Х уго од Св. Виктора, РВ 176, 751 В. 19 То јест, научни метод се сл у ж и деф ин и ци јом , он р аздваја проблеме и касније резимира р езултате. 366
ПОЕЗИЈА
И
ТЕОЛОГИЈА
с о И е с Н у и з ; то с 1 и $ божје мудрости је, насуггрот томе, р г а е с е р Н у и з , е х е т р Ч јГ с а Н у и з , е х к о г Ш Н у и з , г е Ш Ш и з , о г а Н и и з („проглисујући, егземаплификативни, подстицај-
ни, односни, молбени“). Код Александра из Хејлса налазимо, дакле, мноштво т о д . { 1 гас{апсН , мећу њима и пет од оних десет који стоје на Дантеовом „чудном списку“: р о е Н с и з , ( г а п з и т р Ш з (Данте: ( г а п з и т р т и з ) , 6 . е ј 1 т т и з , (Н ш з гу и з , е х е т р И ј г с а т и з (Данте: е х е т р Г о г и т р о з Н п т з ) — („леонички, метафорички, одредбени, деобени, егземплификат.ивни“). Дошли смо на прави траг. У Суми теологије Алберта Великог (I ц. 5, теткгшп I — „I део, питање 5, члан 1“; Ј1ион, 1651, том XVII, стр. 13а) научни метод, слично као код Александра, дефинише се као тоНиз НејтШуиз е( Ншзшиз е( соИестиз; Библија, насупрот томе, поучава уз помоћ прича (Шз(опсе), порећења (рагакоИсе), метафора (те(аркопсе)20. И Алберт мора да води рачуна да се Библија не подведе под тоНиз роеНсиз. Уобичајена примедба била је да је поетски тоНиз најслабији од свих филозофских тосН; јер он потиче из фантастичних измишљотина, како каже Аристотел. Одговор: мора да се прави разлика измећу поезије која почива на људској фикцији и оне којом се служи божја мудрост да би саопнггила апсолутну истину и извесност. Али формална заједничка црта ипак постоји измећу њих: !употреба симбола и метафоре. То је увидео и Тома у свом коментару Сентенција. У Суми теологије (I 1, 9 ас1 1) он онда уводи једно разликовање: „Песник се служи сликовитим начином изражавања ради очигледног приказивања (иН(иг т е(аркопз ргор(ег гергаезеп(аНопет). Свето писмо се, мећутим, служи сликама и порећењима јер је то нужно и корисно21“. Оваки члан Суме почиње, као што је познато, аргументима против очекиваног одговора (окјесНопез — „примед6е“), који треба да отворе приступ про20 То је тзв. т обиз (гапзитрГиз или IгапзитрН ииз („пренесени, метафорички“). 21 Упор. М .-Б. СНЕТШ, ЛпГгобисИоп а Ге(ибе б е Зат 1 Тћотаз <ТАцихп (М.-Д. Шени, Увод у студиј свет л Томе А к винског), 1950, стр. 93. 367
1Л&
КЊУЖ
И
С ?*Т..ТИ >•^јг
олсму. V _.прммедби- уа I 1. 9 каже сег он ^ . % ^ Шју да ;е ова на?клжа међу свим кагкама ш?ег отпе.$ ^осгтгпазг. Овг,- примедбу оео зећ 'Лу** кол Ал5ерта (роеггсил тобиз тјггтгог е>г гпгег гцо&* ркпо^орНше — „међу фжеоофским качлнима шла'^ ња онај оесгшчки спада међу слабије"-ј. Оиа 'е опш^ добро схоластике. Тома нема никаквог задлога арежшгга. Схоластика ии|е заинтересозаиа % "неко вредновање ооеж«је. Она није створила ни поеггшг/нк теорију' уметносш. Настој&ње да се из н>е доои?е естетика кљнжевиости и ликовних уметности нема стога ни смисла ни сврхе, ма колико то често тгокуша&али историчари. умешосш и књижезности'-. Сгјоллстиг'л ;е прош^зшла из дл!ал€ » * 1стике XII века. Она задажава • њек\' ооозбшиј\’ орема аисготе5, реторишт, ооезијж Ока из азжгтотелизма исггвг-чу-е филозофско оправлање поезије. Дакле, ока нужно лолази у сутзротност према поетини и хшезиш канот Мусата, али и једног Лантеа, То је жтори;С?ш феиомш који ло сада ни;е Залгто није? Зато што историја књижевиостн посгупа сузигле дагодно и заостаје за сзојим сазкау кнн задатком као гпјггпа Шег отпе< посгттаз (дчајниж.а м.еђу свилх наукама^ј. Позназаоци схоластике, опет, суаише често у лету орелазе преко књижеЕнокклорирлсих и филолошких проблема. Сл-зише често огни подлежу и искушењу д.а тврде како постоји про аиденпијална хармокија кзмеђу Дантеа и Томе. Као резултат иахиег истраигивања езидентирамо као прво: Даитеова табела модуса блиека је обрасдима Алепсандра па Хејлса и Алберта. Тома није нлпно *- Тс еасалозажава-ве п о е з и в е ћ Х т г%
;е формт»т:гсаао глд
с л С а . В х з с т с д а Д х г х Е п с п у р с Х 1 >. г * 'Х ад схг-е-ти сти к-г г о ш р л о л е г г о т а , п.од тиз* с е м н с д и и а зтр-к^ут Ооге. М е т а ф у с с / ј с с л егго те *н п р . г с д П л о г и н а ј и т е о р х ј а у к е т н .о ст и к е к а | 7 и и г а г а е м е ђ у с о С н е в е а е . „ М о д е р н з Г т о » е г О е с г р а јк о п р е н е н .у ] е у м е ш о с г ј е р ј е у & г у & у х , с ж и с а о з а х к т е .: х г и 0 и .:н 7 л е п о т у г о ј у с у х г о с е д о в а л и н е о л л з т о н и з а м и е р е д к и 2 >ег- 5 е г о ее а г п а ш , у у п с Н г Ш и к } 1а т а п х х ц ц а е* га п т и с с с . ®его <е а г г и з т . (Ј Х отнгј т е з а в о л е н , летк гто т а к о с т а р а и т а х о нг,в&, п о е н о т е е & в о л е г Н , н а ж .е А в т у с т н н О о гу ( С о п ј . — К с п о в е с т и X 2 7 , 2 3 ,. О в д е с е м и с л и к а л е п о т у о к о ј о ј е с т е т к ж а ве ш ИИШТ&.
џ
шшгта што би одговарало гоме. Данте има шост модуса који Алвксандргу недостају: {ГсНуиз, <1е$спрНии5, (Н^ге551^и$, ргокаНит, 1трго6аНуи5, ехетр1огит ро$1Н\^и5 (,,измш!ЈЛ>авни, описни, удал>а»ни, доказнн, оповргавни, егземплификативни“). Где је он могао да их нађе? Бли.зу је памети да се помисли на Бентилеа да Чинголија (ОепШе <1а С1п§оН), који је торајем XIII века предаавао филозофију на Факгултету слободних уметности Универзитета у Болоњи. Он стварно нуди следеће. Рогта 1гас1апсН е$1 дшШир1ех зесипд.ит аИдиоз: <Ијјтпши$ (тако треба читати), сНугзГуиз, ргоВапз, гтргокапз, ег ехетрЊгит розШуиз („По некима, облик расправ;Бања је петорострук: одредбени, деобени, доказни, оповргавни и егземплификовани“)2*. Овде, дакле, налазимо три од шест још недостајућих то(И. Не сме, мећутим, да се тражи само по схоластици. Изрази јШшиз, <1езспрН уиз, Ш^геввЊт („измишљавни, описни, удаљавни“) спадају у реторику. Да ли је италијанека реторика око 1300. године познавала реторичке тосИ? Сетимо се Баванија дел Вирћилија: гкегоп сгзд и е тосНз (,д а реторички начин, реторичким модусима“). Овај начин изражавања тек нам сад постаје потпуно разумљив. Имамо, мећутим, још једног сведока, на којег до сада није обраћана пажња. Од кардинала Јакопа Гаетани)ја Стефанеокија (1асоро Сае1ап| 51еГапебсћ1) поседујемо један О риз т егпсит (Метрика, написана после 1297. године, коначно редигована 1319). У предговору аутор се хвали набрајањем следећих тосН које је применио: паггаХшив, НгзХопсив, А езспрХ ш т , 6.етопзХга1шт, ехс1атаНут, ргоЊ сиН ут , зи авш т , (И ввиазЊ т . . . Ш т д и е гкеХогЊт („приповедачки, иеторијски, описни, пока-
зни, узвични, изрични, саветујући, одвраћајући. . . и цели реторички“)2б. Ово уживање у што богатијем обиљу тзв. то<1г јесте, дакле, реторички стил тог времена. Схоластика и реторика аусрећу се у једној јединој области: у поучном комаду о то<И 1гас1ап<И. ---------------* I . ч 24 М. СНАВМАКК, СепШе б.а СгпдоИ (М. Грабман, Ђептиле да Чинголи), 8В Мипсћеп 1940. Тај цитат је на стр. 62. 25 Г. X. 8ЕРРЕБТ, МопитеШа СоеГезНтапа (Ф. Кс. Зепелт, Извори о папи Целестину V), 1921, стр. 5, 15 и дд.
369
ЕИ РОП СКА
К М , И Ж К И Н О О Т П Л А Т И Н О К И г:|*к/1Н,И н к к
Д ш п совим стар ан Јем алала сим<прги’ша тснтони-
ка. 1о с е покааује и у шетовој табсл.м модуса. Ил обш на м одуса који м,у ст о јс на расиолагануу он ;/дј<* д о б р о одм ер ен ш б о р . Он обухвата досет бројсна; то је с ш р ш а н број*'. Он се растанл»а на д » а пеи>Ј>сда. П рии, т о са д а видим о, к ар ак тер ш п с ткхггск/,иреторички, др уги ф и л озоф ск и асл ект д ел а . Ф орм ула с1 сит к о с („а у исги м ах“) си аја их на тгрограм / ј к и намин. Оиа казује: ж о /е оел о п /Ј ези ју, али у мста мах м ф и лозосЈм ју. Т им е Д а н ге иокаг^ује претеизију да св о јо ј п оези ји д а сазн ар ту ф у н к и и ју , к о ју јс схоластика иеснитнтну н с ги р ала. Т аоел а м о д у с а садриси Даитеов аутон ом ан и оувер ен став у с у к о б у у коме Мусатова пол ем и к а и м а у л огу п р ел у д и ја . § 4. ЛЕТРАРКА И БОКАЧО Х ом ер је р о д о н а ч ел н и к и и с т о в р ем ен о иајвиши врх грчкот песЈгш ш ва. Ова к о н с т е л а д и ја и стоврем еио значи среНу и ОЈраничетпе. Х о м ер с в е б а н д у засенак: ш то је јед а н о д р азл ога за оп огш и и ју ггротив твега у к о јо ј, л о р ед ф и л о зо ф а к а о ш то с у Х ер ак л и т и Платон, у ч ест в у ју и песнип.и к ао ш то с у Х е с и о д , Пинлар, Еурипид, К алим ах. Та к о н ст ел а ц и ја с е поновила само јо ш је;ш ом: у И талији. Д а н т е сто ји на гк/четку и о стаје сам . И тал и јан ска кн>иж евност почин>е с љим, то је си гур н о. Али не б и п о гр еш и о ии оггај ко б и рекао: он а почигве н о сл с н>ега. Њ ега н е м о ж е м о д а угради м о у н>у. Т о је, ггаравно, ипак погсупгавагго. Т о је покуш ао „хум аиизам на н а р о д н о м јези к у “ (итапезгт о Уо1%аге, Тоф анин [ТоН аптп]). Он је на и тал и јан ск о кгвижевло сгвараи>е п р ен ео <х;гговни п ри пц и п латин'л Прс-ма П итагори за т о ш то је 1 4 -2 4 -3 -М —10. Ч о в е к и м а десет п рстију, к а ти х и за м д есет за п о в е с т и и тд. — У м атем атици је „саарш еи бр о ј“ он ај к о ји Је је д н а к зб и р у с в о ји х д е ли тељ а (укл»учујући и 1, а л и н е и сам т а ј број). Д а к л е 6 * 1 + 2 г З ; 2 8 - 1 ^ 2 4 - 4 (74-14. Д есет у том с м и сл у н и је с а в р ш ен броЈ. — У спису 5 огппГит ЗсГрктГз ( - О е ге рићНса) (Сципионов сан [ ^ О бржави] VI, о з н а ч а а а ју се 7 и 8 к а о „ п у га г тЈ. саврш еии бројеви Упор. о бЈш ш дењ е јшд М ах р о б и Ја Е У З 8 ЕННАНОТ стр 494 и дд.
370
еког хуманиама: подражавање великих узора (1тПапо). Пјетро Бембо уврстио је три велика Тоскакца — Дантеа, Петрарку и Бокача — у каноноку тријаду (Ргозе с1е11а ро1%аг 1т$иа, 1525). Требало је да они за италијаоаку књижевност лреузм у ону функцију коју је Цицерон имао за латинаку прозу, Вергилије за латинско песнингпво. Какав је производ настао из те теорије? Петраркизам, који се као куга раширио Италијом и Француоком, П етрарка се могао опонашати. Данте је м ећу три каноиизована аутора ипак припуштен уз извеоне ограде. К од њега су проналажена огрешења о укус, а његовом поетоком стилу недостајала је избруш еност. Као и Х ом ер, и Данте је својој земљи д о н ео највиш у славу, али не и срећу италијанокој књижевности. Он за нас стоји поред Вергилија и Ш екопира, н е поред Петрарке и Бокача. Њих двојица су занимљиви, а Д анте је велик. Данте је за сукоб изм ећу поезије и филозофије, који је око 1300. годнне узбућивао духове, наш ао решење које се није м огло лренети на друге случајеве. После Дантеа поново се п о сеж е за старим аргументима. Петрарка је познавао црквене оце, дакле библијску поетику, али и Аристотелоову метафизику, дакле поетску теологију. Свом брату, картузијанцу Герарду (Сћегагбо), он саопштава (Хе РатШ ап X 4): „Поезија уопш те није у супротности са теологијом. Готово бих рекао д а је теологија поезија која долази из Бога. Када се Христос зове час ,ла®', час ,јагњ е\ час ,црв>27 — шта је то ако није п оеток и ?. . . Шта су Спаситељева порећења друго него а л егор и је?. . . Али предмет је ипак различит! К о то пориче? Библија говори о Богу и божаноким стварима, поезија о боговима и људима, због чега и код Аристотела читамо да ау се песници први бавили теологијом .. .“ Петрар-27 27 Ј1ав: Откр. 5, 5; јагње: Јован 1, 29; 1фв: Псал. 21, 7 итд. Набрајање и тумачење тих потгпа СћггзИ („Христових имена“) чине један 1осиз 1ћео1одгсиз („теолошки топос") који разрађује већ Исидор (Е1. VII 2), а Луис де Леон (Пе 1оз потЂтез &е СћггзГо — О ггменима Христовим, 1583) увршћује га у опнгге благо књижевности. — Поближе о томе у мом прилогу N07711710 СћпзИ („Христова имена“) у Ме1апдез Ј. <Је Сће1Ипск II, 1951, 1029.
371
КНРОПСКА КЊ ИЖ ЕВНОСТ И
Л Л Т И Н С К И С Р К Д Ј К И ВКК
к а с е познва па Вароиа, С в с т и т ф , „ Исидора; на Мн; си ја , Јова, Д авида, Соломона, Ј е р е м и ју , који с у писв' ли V хскеам етрим а. Следе у т о м н и з у оведока Амбро зи је , Јероннм , Августин и хрш пћански школски ауто. р и И р уд ен ц и је, П роспер, С едулије . . . Писмо се заврш ава алегоријеким тумачељ ем Петраркине првс еклоге. Т еолош к а поетика су ср ећ е се поново код Бокача. Ц отп р атн а реченица његових оппш рннх исказа гласи: Д ип ди е кеп е а р р а ге, поп зоки п егп е !а роезја езвегг Тео^о&а, пш а п со га 1а Тео1о^га еззеге роезш 1*, („читги се, дак л е, јаоним не са м о д а је п оези ја теолошја, већ и д а је т е о л о т ј а п о ези ја “). П етрар ка и Б окачо к р ећ у се, дак л е, на иетој лин ији као М усато. П осле њих то ћ е чииити Кшучо Салгутати (Со1исс1о бак иаН , ! 1406). Али прилике су се п ром ен и ле20. Т ом а Аквински је би о научни ауторитет сам о за дом и н и к ан ц е. Ф рањ евци с е делизмично д р ж е Д у н са Скота (Ципз бсо1и з), делш ш чн о Окама. Т ом ин о д ел о се у X IV сто л ећ у н е настављ а. Петрарка н ем а никаквих д о д и р а са схол асти к ом , он се држн Ц и ц ер он а и Августина. Б о р б а п р о та в поезије у Италији у д о б а кватрочента н ем а сшоје исходиште код ф и л озоф а него код м онаш к и х ригориста. Они стоје на линији к оја од П етра Д а м и ја н и ја води ка Савонароли. Управо против тог правца м огла је д а се на бојно поље и зведе „теолош ка п оети к а“ . Јер п оези ја се морала хрш нћаш ж и легитимисати. П етр ар ка и Бокачо у своји м латинским еклогам а настављ ају и алегоријску бук ол и к у средњ ег века. Још и Т асо следи Бокачово учењ е282930. 28 СхоуаппГ Воссассш, 11 соттепГо а11а Шата Соттебха е дИ аИН зсгШГ Ш от о а ПапТе (Ђовани Бокачо, Коментар уз Божанствену комедију и остале Дантеове списе) изд. Б. СХЈЕНН1, мо1. I, 1918, стр. 43 = Ба УНа т БапГе („Дантеов живот“), с. 22. Нешто измењено у краћој верзији, исто, стр. 87 и дд. 29 Упор. о томе Е. СЊ8СЖ, Ба рППоворШе аи тоиеп аае* 1944, 710 и дд. а ' 30 БГбСОгзг Ое1 Роета етогсо („Расправе о херошком лп«
НУА, ш Т збб)0 Та38° ’ РГ°5е [Торквато Тас°. Л роза],изд р ш !
Томппам се још и даиас палааи у попришгси кссс ссби иостаин аадага(К да шххшји панрапи моста у сж>м оисгему. Жак Марнтси (.1ассјиск МагЈГалп), аутор деда Аг( е( $со1а$1{цие (Умстност и схоластика), кри тижовао јс јссцном појам „чистс уметн(хлги“. Чисга уметиосг, која хоНе да буде сама аа ссбе, губи о>;шос са човеком и стиарима. Алн тиме се умстност уииштава: ГаП $е ЈсЧгиИ, саг с еш (1е ГНоттс, еп т И 5ић$1 $(е, е( (1е$ сНоаеа, <1оп1 Н $е поигп(, дие (1ерегк1 $оп ех1$(епсе . . . Карре1ег~1и1 цие „1а Ро6$1е е$( оп(о1о§1е“ („|уметност се уипштана, јер она постоји у човску и живи од етвари, од њих зависи н*сно иостојање . .. Подсетимо га да 'Поссшја јосте онгологи ја'“). Ово је цитат из Мораса (Маиггак): Рое$1е е$( Тћео1офе, аЦ т пе Воссасе . . . Оп1о1оџе $егаИ реи1-е(ге 1е ггаг пот, саг 1а Ро<*$Је р о п е $иПои( усг5 1е$ гасте$ <1е 1а соппа1$$апсе (1е ГЕ(ге („Поезија је Теологија, уверава лас Бокачо . . . Олтологија би можда било право име, јер Поезија во;ш ка изворима сгсмгавања Бивствова1ва“):и. Морас — Маритен — Бокачо: то што њих налазимо салсушвене :гаједно у знаку светог Томе, није без извесне дражи. А како је ток ггакантио кад помислшмо да је итадијански треченто из арсенала средљег века извукао барјак теолошке поетике ради одбране томистичког интелек! уалгома, да би га потом преузео неотомизам XX века:в.312
31 ЈАССЈ1ЈЕ8 МАН1ТАШ, РгопШ гез с1е 1а РобзГе (Жак Маритен, Границе поезије), 1935, 12 и д. 32 Ђузепе Билановић доказао је у књизи наведеној у овом поглављу под напоменом 14, стр. 121 и дд., да Бокачова теолошка поетика (изнесена у расправи Тта(Ше1о т 1аиб.е сИ ОапГе [„Расправица у похвалу Дантеа"] и у две последње књиге списа СепеаХодга б.еогит депИИит — „Родослов паганских богова“) има за основу Петраркино писмо брату Герарду (Ге РатШатг X 4), а оно се пак заснива на Мусату. 373
ПОГЛАВЉЕ 13
МУЗЕ
Наше посматрање пошло је од историјског животноог јединства средоземно-нордијоког Запада. Дил> је био да се оно докаже и за област књижевности. Морали смо, дакле, да учинимо видљивим континуитете који су до сада били превиђани. Техника филолошког микроокотшрања дооустила нам је да у текстовима нај различиттиј ег порекла откријемо елементе идентичне структуре, које смо смели да схватимо као изражајне константе европске књижевности. Оне су указивале на једну ошиту и свеприсутну теорију и праксу књижевног израза. Такав генерални именитељ била је реторика. Показало се да је поезија многоструко испреплетена с њом, али и са филозофијом и теолошјом. Сви ти комплекси морали су да се осветле. Замршено клупко требало је пажљиво расплесш. V сваком поглављу истражен је неки посебан аспект исте историјеке супстанце. У сваки је, такорећи, бачена и по једна нова мрежа. Та рибарења су изнела на светлост дана понека појединачеа историјска сазнања, што је добро1дошао шоредни резултат. Наш главни циљ био је, међутим, да добијемо тачнија сазнања о структури књижевне материје уз помоћ прецизних метода ко*је су истовремено биле осшуране и систематски и емпиријеки. Са нивоа најоиштијих појмова спуштали смо се ггутем анализе до партакуларјшх: од реторике до топике, од ње до гопике похвале
нпвд. Ш то дал»е .налред(ујамо н а том путу, тим се више смемо надати д а ћем о се приближ мти историјоки конкретном. Оно се налази у „плодним дуби нам а искуства“ . . . У ,;конкретне“ ф орм алне константе књ иж евне традиције сп адају м узе. За антипко схватањ е он е н ису само д е о п о ези је, н его и ових виш их облика духовног живота. Ж ивети са м узам а, значи ж ивети хуманистички, како то и зр а ж а в а Ц)ицерон (си т МизГз, т ез{, сит китапНсие еТ с1ос{гта — „са м узам а, то јест с културом и н аук ом “ ; Тизс. — Р а сп р а ве у Т у с к у л у , V 23, 66). За нас су м у зе утварни ликови јед н е дав н о застареле традиције. Али о н е о у н екад би л е ж и вотн е силе. Оне су аимале овоје свеш тенике, слуге, св оје обећањ е — и своје противнике. С вака страница у и стори ји европске кш иж ев 1Н ости говори о њ и м а1. 1 Преглед о музама од Августовог доба до око 1100. године дао сам у 2КРћ 59, 1939, 129—88. Ту је обрађено око 25 паганских и 70 хришћанских аутора. Тај рад настављен је у 2КРћ 63, 1943, 256—268. Текст овог поглавља заснован је на тим двема расправама, али употребљава само један њихов део. Онога ко би желео да упозна примере, или да се детаљније обавести о музама у средњем веку, упућујем на ове две расправе. За филолошки образоване читаоце желео бих овде да додам следеће. У делу 8со1азНси5 (Ђак) Валтера из Шпајера (РоеГае V 19, 81) јавља се Аполон, затим РаГез НтпШит р1еЂе зесиГа („Палес, што Хинида следи је племе“), што је издавачу Карлу Штрекеру било неразумљиво. Ја сам претпостављао (2КРћ 58, 1938, 139 напомена) да треба читати НутпШит = „музе“. У међувремену наишао сам на расправу X. Шамара, (СНАМА1Ш) IЈпе тугпИе б.е 1а Кепагззапсе: 1ез НутпШез („Једно божанство ренесансе: Химниде“), Ме1апдез Ђаитопгет, 1935, 163. Химниде су, према њему, једна врста нимфи која се помиње у француским текстовима прве половине XVI века, често поред Дријада и Ореада. Оне потичу из Бокачовог списа Бе депеаХодга Неотит (О родослову богова), где се у књизи VII, гл. 14 говори Бе Иутрћгз гп депетаН („О нимфама уопште"). Ту стоји: аИае НутпШез арреИапСит, и{ р1асе{ Тћеов.опИо, диаз <НхН ртаГотит аГдие ј1отит Нутрћаз ехШ еге („друге се зову Химнидама, како сматра Теодонције; он је за њих рекао да се појављују као нимфе ливада и цвећа“). Ко је тај Теодонције кога Бокачо наводи, не зна се. Упор. о томе Н. НА1ЈУЕТТЕ, Воссасе (Овет, Бокачо), 1914, стр. 425 и д. и ЈЕАИ 8Е2ИЕС, I ,а зитигиапсе вез сИеих апНдиез (Жан Сезнек, Преживљавање античких богова), Тће Шагћигн 1пзШи1е, Лондон, 375
ства која^ от Р ??**ГИЈе ВН11И У музама изворска божанства коЈа су оила повезана са култом Зсвса. V пијерчјском свепш иш ту муза нвговала се, бар се тако претпоставља, поезија која је била посвећена Зввсовој победи над боговима ранијег света. Тако би требало схватити повезаност поезије са музама2. Хомер нам, додуш е, не скмоаућава да ишта наслутимо о тим коренима. Његове музе су становнице Олимпа. Њихов задатак у епу јесте да песника 'надахну оним што треба да к аж е. Н а почетку И ли ја де Х ом ер моли богитву да опева бес Ахилије©; на почетку О дисеје, пак, моаж м узу да му каж е човека који . . . Богатије разраћено зазивање м уза нуди И л и ја да на почетку Каталога бродова (2, 484 и дд.)- Х ом ер у с у ооде потребне . м узе јер оне не сам о д а п р у ж а ју надахнуће него и распсшажу целокгугвним чињешФчним знањ ем. За наше разматрање свеједно је д а ли |е К аталог бродова уметак некоог другог песника или нисје. Х ом ер а омемо да читамо само онако како је читан у ток у два миленија. Каталоаг бродава је узо р за м ноге поетаке каталоге ове д о новог доба. И оснивач поучне песме, Хесиод, осећа се обавезан музагма. К од њега и код Пиндара позивање на м узе тр еба д а п о сл уж и као легитимација за васпитачки позив пеоника. М узе нису поседовале и зр ази ту индивидуалпост као становници Олимпа. 0 њима се зн ал о мало. Оне отеловљују један чисто духовни принцип к оји се могао одвојш м од грчко-римзаког П антеана. Једини лик из хомерског света богова с којим с у стајале у чврстој вези јесте Аполон. Већ у старој Х ел ади њ ихова слика је без јасних контура. О бр оју, пореклзу, стаЈништу и функцији м уза већ с у у најстарија врем ена постојала контрадикториа предања. Х еси од ове м у зе су друкчије него Хомерове, Емпедоклове различите о д Теакрито1940, 188 и д . Б о к а ч о в е Х и м н и д е б и л е с у , д а к л е , п о з н а т е в е ћ В а л т ер у и з Ш п а јер а. М у зе с е , м е ђ у т и м , в е ћ у а н т и ц и п о в р е м ено и зјед н а ч а в а ју с н и м ф а м а (В е р г и л и је Ес1. 7, 21). К а с н ш е код И си д ор а Е г. V III 9, 96. Х и м н и д е с е п о д о зн а к о м 2Ч ут рћаГ н е пој а в љ у ју н и у Р о ш ер о в о м „ Л ек си к о н у м и т о л о г и је" ГНОЕеосгкоп б.ет М уИ го1одге) н и у Н Е. Грка), 1 Д 9 2 6 Пе11д1оп (1ег О т гесћеп (О то К е р н , Р е л и г и ј а 376
вих, Али су ол старине Адпгтнпгша|е фнлопоф|тје и музике, не само поешје. И Шггагоршш и Платоиова ткола всзћ су у сзаојши шнешша повешне с култом муза, Али и ла схшгту савст свексмтко «№ие дукоимо обралованге стоји у лнаху муа«. Ош> сшата»«>е иаишн смо коа Ци1|сроиа. Ом Је обрааамн аутор н угошш се осећа што гкхавлујс обраттаме П оое Џ аруте лубнис и душсанс ггу»в>ће Верпимјеаа стрвота лл/Сша лрема муздма И сш ао }у Је само иа Јшм»ом моггу . у својој пссмм о леилораЈ»ш (Оаог^са П 475 и дд > По» хвалмо Јс срвКан жмвот рвгмр« и смаа му супрш паа л л сво) соистваги жммзтми иил: М« тго ртштт 4ик** ем* етпШ М%шж, Оиагит шастс (етџ ђпдепН р*г*ш*ш атогш, АсПрпам, стНдж тт ** жИега ттл*гт*< Ш ј*аш чоШ тагкм. I*тшрш 1аћ«*гт.
{ЈпШ (гетог гегНа, ф«» твПа Шв шмтстм ОШИтл гирт, гиглитрт Ш т фт гежИапг ОиШ гапгит Остто ргортт( т (ттж* *о1*ш ШНет1, ш! дио* (шФ» пшт поаптм <&*(*( 51п, Нал пе роШт па(то* шхмЗШг* рвгШ, ЈГНфЛиш о&лШегИ с(гсшп рпшсогЛШ жпџтш, Ниго тШ е* г\ди( р!ао*ап( (п хмпШзш атгш: Питта атат Шжздш (пдШгШл .. УеОх ди! ро(и(( гагит содпотжге саилал, Ашиа та(ш атпЛм а( (пехогаШе ја(ит 5ићјас1( ресШннг л(гар4(итдиа АсћегопНж ааагII Меме, пре осталог свега, иек слађане прихвате музе, Светим>е нлсне понесох јер љубав об$ва ме силка — Дедер нех неба путање и звездана кажу нам јата, Зашто помрчи нам Суице* што Луну обузнмљу труди, Земљу шта потреса оно и мора од чега набује Уставе ломећ да опет у себе повуку се сама, Зашто са журбом тодиком океанској роне дубини Сунца у данима зимским, шта скањиве ноћи задржи. Крв ако следи се пак и отупи у грудима памет Области ових да нигда суштину не докучим тајну,3 * Према Емледоклу, центар способности мишл»ења јесте крв. Вергилије, дакле, даје отмену перифразу за „слабу способност мишљења44. 377
Е В Р О П С К А К Н ј И Ж Ј В Н О С Т И ј» А Т И Н С К И С Р Е Д Њ И В Е К
Д е нек угову ми поља и вали долине што пл&чу, Неславан, реке и шуме нек заволи м . . . Б л аж ен ко узроке смож е да ств&ри раз&бере свију, Тај, што страховања сва и неумитну врж е судбину П од ноге — тутњаву громку Ахеронта неситог презрев!
Вергилије н е траж и од мгуза дарове посничке уметности, него сиознају космичких закона. Песник с е креће у мисаоним токовима у којима неки верују д а пренознају еклектинки стоицизам Посидонија. Музе су овде заштитнице филозофије. Оне дају знање к оје надвладава страх о д смрти и Доњег овета. Још и у Е н е и д и Вергилије уводи песника који пева дидактичну поези ју са темом из ф илозоф ије природе (I 740). V за®рпшим стиховима Г е о р ги к а (IV 559—566) песник окреће поглед ка Августу, контрастира његова ратничка дела с а ж ивотом песника, сигнира дело шојим именом и повезује га у з пом оћ једног аутоцитата са пастироким песништвом своје младости: Наес зирег атиотит сиНи -ресотитџие сапеЂат Е1 бирег атЂотгЂиз, Саезат д.ит тадпиз ад аИит ЕиХтгпа! ЕирћтаГеп Ђе11о, иШотдие иоГепИз Рет рори1оз <1а1 гита, игатдие адјесШ ОХутро. Шо УгтдШит т е 1етроте ди1сиз а1еЂа! Рат1ћепоре, з1идпз $1отеп1ет гдпоЂШз оН, Саттта диг 1изг раз1огит, аидахдие гииеп!а, ТИуте, 1е ра!и1ае сесгпг зиЂ 1едтте јадг. То сам о њивама пево и стоци, о узгоју њином, Најпосле певах дрвета — док велики грмљаше Цезар Војном уз брег Еуфр&та племенима кројећи вољким Правду ко победник моћни и Олимпу стремећ високом. Мене, Вергилија, опет, у оно је хранила време Мила Партенопа, цветах на доконих студија крилу Пастирске пребирућ песме и, смео ко јуноша сваки, Титуре, тебе испојах под крошњом сеновите букве.
За Е н еи ду је сачуван један увод у чију се оригиналност с правом сумња4. \ У * ° Р. У најновије време Н. ЕИСНЗ (X. Фукс) у часопису Мизеит Не1иеПсит 4 (1947), стр. 191, напомена 114.
М УЗЕ
111е едо диг диопб,ат дгасШ тоб.и1аГиз аиепа Саттеп, е! едгезвиз зИигз и1сгпа соедг 1Л диатигз аито рагегепГ агиа со1опо, Сга1ит ориз адггсоИз: а! пипс ћоггепИа МатИз. .. Ја, што на свирали витој милогласну зачињах оно Песму, па луге напустих и оближње нагнах ледине Ратару нек се подаду ма кол’ко да грамзив је врло — Сељану мили се то — сад људоморног певаћу Марта. . .
Овде је еп спојен са пастирским песништвом и дидактичном песмом. Овај биографски редослед Вервилијевих дела схватио је потохМ средњи век као суштински заоновану хијерархију три песничка рода, али и три сталеж а (паетир, сељак, ратник) и три врсте стила. Она с е протезала и на припадајуће дрвеће (буква — воћка — ловор и кедар), места (пашњак — ораница — зам ак или град), орућа (штап — плуг — мач), животиње (овца — говедо — коњ). Ови адеквати смештени ау у оквире графичке схем е саставл>ене од концентричних кругова, која се звала го!а У1г$Ии („Вергилијев точак“)5. Још и у енглеској ренесанси пасторално пеоништво важ и као ступањ који претходи епу (Спенсер, М илтон). М узе нису могле д а се уклоле у ту схему. Али пасторално песниш тво је ипак (у част Теокриту) приписано сицилиј анским м узама. М узе дидшстичне песме су, као ш то см о видели, код Вергилија заштитнице науке и ф илозоф ије. М узе епа су, насупрот томе, доведене у близину хом ерских. Оие саопш тавају митолош ку предисторију Енејиних патњи (I 8), извештавају о ан ш ч к ом Л ацију (VII 37) и зазивају се у каталозима трупа6 (V II 641; X 163). Захваљ ујући Енеиди м узе се изнова потврћују као стилски елем енш западноевро-пског епа. Епско зазивањ е муза, које се могло обновити на посебно важ ним или „тепжим“ 5 РАНАЦ 87 и 359, 630 и дд. (1тгр1ех з1у1из — „троструки стил“). 6 Још је и велики историчар Едвард Гибон (Ес1^агс1 СШћоп 1737—94) посветио једну расправу питању да ли је каталог трупа нужан саставни део епа.
379
Мсспгма', код Всршли^а и н,егових слелОопика схужи украшалгпБС приловести и за истицање ндетгих в*гх-у. наца. Х орације је музама и о с ш и о једну песму (Оое III 4), која се ставља у служОу етнко-ресш тиозне рестаурације какву је ж ел ео Август. ‘Га иесма не спада у његова најуспелија дела. Убадљивији је узнишени патос с к о ћ ш он своју лирику слави као служ бу музам а, а која га и р и др уж ује боговима (О д е I, 30) Ме д.ос1агипг ће&егае ргаеттгга јгопИит Игз тгзсепГ зиреггз, т е деШ ит пет из 'Нутрћатитдие Хеиез сит заГуггз сћогг 8есетпип1 рори1о, зг тгедие НМаз ЕиГетре соћгћеГ, пес Ро1ућуттгга Еезћоит тејидИ 1епб.ете ЂатЂИотг. Мене бршљана сплет, уч ен и х глава част, Н ебу односи гор, м ене л ед ен и гај, Н им ф и колоплет лак, п у ст и х сатира рој, Даљ е б д пука гна — ако Е утерпин дар , Ф рула, не мукне сад, ако П олим нија Још не раздеси скроз лезбљ ан ск и барбит свој.
Обезвређивање зазивања м уза п о к азује с е к о д Хорација у пародијској ф орми (8а1. I 5, 51); ум есто музе, Тибул (II 1, 35) зазива пријатељ а, П р оп ерц и је (II 1, 3) вољену ж ену. Овидије ир он и зује м у зе (А гз II 704). Његову сопствену м узу опоненти н ази в ају „обесном“ (К ет . 362), а он с&м означава је к ао „ш аљиву“ (К ет . 387). Ова овидијевска т и з а го с о за („шаљива м уза“) често се зазива к од хедонистичких песн и к а X II века. Већ у време првих наследника Автустових налазимо свесно окретање од митологије и јгуначке саге: карактеристични су у том погледу М анилије (МашИиз) и песник спева Етна. Свима ј е би л о д оста те отрцане граће. Уз то је дош ла и м оралистичка критика јуначке саге, коју је формулисала стоичко-кини- 7 7 Отуда „друга“ или чак врппеструка гтгиосаНо. Еосиз с1аз81сиз („класично место“) за то је К винтилијан IV р тоетхит („увод") § 4. 380
МУЗЕ
,
1
чка фнлозофија а реггродуковао Цицерон (Г>е паШге Аеогит — О природи богова III 69 и дд.). Док је хеленски мит бледео, д о б а царева донело је јед^ну кулгау иновацију: аиотеозу Цезара. Зазивање владара могло је сада д а се јави уиоредо са зазивањем муза, шги да га потисне. То се ирви пут дешава код Вертилија (Г еоргике I 24 и дд.), касније код Манилија, Овидија и друпих. Стације задрж ава музе за еп, у гтригодној иоезији, м еђутим, труди се да пронађе облике којима ће заменити зазивањ е муза. Он постаје маниристички специј алиста за то. Д елотворно је за потоњ и период било одбијањ е муза код Д е р с и ја (34— 62). Он се прво бавио филозофијом. Њ егова прва оатира представља напад на изопачену п о ези ју и ретор ику њего 1вог врем ена са позиције стоимке етике. У кратком прологу за своју књ ижицу он се стога представљ а као аутсајдер поезије, к оји никада н ије п ио с а извора Х и пок реее. Он је „упола лаик“ — зет гра^ап и з: то зеа ч и да му није место на сео ск о ј локалиој свечаности (ра%апаНа) проф еси он алеих л есника, или у њој учествује тек делимично: ТЧес јоп1е 1аЂга рго1т саЂаШпо N ^0 Г71 ЂгсгргН зоттаззе Рагпазо Метгт, т герет е згс рое1а ргосПгет. НеИсоптавдие раИШатрие Рггепеп ПНз гетгИо, циогит гтадтез ЊтЂит НеНегае зедиасез: грзе зетградапиз Аб. засга иаГит сагтеп абјето поз1гит. Нит усне сквасих кад на кладенцу коњском8 Нит усних кад на Парнасу са два врха Да намах песник посто бих на тај начин. Стог музе и Пирену9 оставих бледу10 Нек њима припадну што вижљасти бршљан Уз бисте плази им: о празнику песме Ко лаик допола приносићу стихе. 8 Хилокрена. 9 Код Коринта. 10 Или: ону која изазива бледило. 381
е в р о п с к а
к н
>и ж е в н о с т
и
Л Л Т И Н С К И С Р Е Д Н .И
ВЕК
Је морао тс стихове читаги средњсЈвоковни .клорик? Он зет гра^апин готово да и .није могао да (Преведе друкчије непо као „само полупагаиин**. Дакле, могао је да памтссли да је тај Персије, тај савре1Моник Павла и подухришћанског Соноке, већ иаггустио погрешно веровагве у паганоке бопгове. И сгога није више хтео да има посла са музама! Поред зазивања муза, античко пеоништво познавало је и зазивање Зевса1'. На то је могло да се надовеже хришћаноко песништво: Рај се изједначава са Оли.мпом, Бог са Јупитером (још и код Дантеа: зотто Сгоуе). На жрају је касна антика развила обраћање песника свом духу. Оно има своје прет'ходне стутвњеве у старогрчтсом песништву. Хомеров Одисеј говори >7сам са собом у свом снажном срцу“ (Одисеја 5, 298). Пиндар се обраћа свом духу112. У првом стиху Метаморфоза Овидије саопштава да га његов дух (аштиз) подстиче на певање. Лука-н (I 67) је преузео ту формулу. Поред ознаке аттиз јављају се емфатички потенцирани изрази за песнички стваралачки нагон Пруденције се обраћа свом духу (ВЕКСМАКК 54, 82): 5о1уе уосет , т еп з зопога, зо1ое Ипдиат поЂИет, Бгс Ггораеит раззгопгз . . . Пусти глас, о звонки душ е, јези к пусти племени, Пој торжество Муке оне . . .
Овде се песников дух у зазивању (туосапо) појавио асао замена за музу. 11 Пиндар Нет. 2, Теокрит XVII 1, Арат, Вергилије (В исоИса II 60), Овидије (МеГ. X 148). Боетије (Сопз. III, пр. 9, $ 25) препоручује, надовезујући се на Платона: т и о са гт и т . . . тегит отпгит ра1гет, дио ргаеГегтгззо пи11ит гИ е ји т Ш и г ехогт ит („ваља зазв ати . . . оца свих ствари јер, н е учини ли се тако, никакав се почетак не утем ељ ује како ваљ аи). Ове речи усваја Бокачо (Сепеа1одгае. . . V. КОМАГЈО I, 1951. сто 9 24 и дд.). ’ 12 Г7ет. 3, 26; 01. 2, 89; РуЊ . 3, 61. и Стације: Ргепиз са1ог, Ргеггит оезГгит („пијеријски ЛИЈв,РТ К0Г ° баДаИ) (Тће*>а* I 3 и 32); Клаудијан: т епз сопдезГа („обремељени дух“) (ЈЗе гарТи Ртоз. I 4). 382
М УЗЕ
Карактеристично је за пеонииггво доба царева да се музе повлаче, да се обезвгрећгују или замењ-ују. Али V исто време дешаша се један преокрет у мишл>ен»у који римско друш тво од скепсе води ка веровашу у трајање д\-ше након смрти. Франц Кимон (РКАК2 С(ЈхМОМТ) нам је недавно расветлио овај преокрет, који је он — први — очитао са саркофага из I до IV века!\ С к у л т л р е ових драгоцених дела од мермера представљају сцене из митологије и јушачЈке саге, али схваћене према принципима филозофске алегорезе Хомера и митова. П итагорејска спекулација протумачила је м узе као бож анства небеске сф ере. Њихово певање имало је за резултат хармонију офера. Тиме су оне укљ учене у есхатологију паганске касне антике и постале дароватељ ице бесмртности: не за све људе, али свакако за оне који су се као песници, музичари, истраж ивачи, м ислиоци посветили њиховој служ би. Вергилије у Елисиј прима п о б о ж н е свеш тенике и певаче, али и д о н оси оц е виш е културе (Енеида VI 663). Тежњ а -ка сазн ањ у — проф аном к ао и религиозном — пут је ка бесм р тн ости и повезана је са култом муз а 1б. Тако с е објаигњ авају м узе са каснорим ских саркофага. Р аније с у их см атрали гробовима песника. Кимон је оповргао т о схватањ е. Свој резултат он резимира сл едећ и м речима: „Те сестре-богињ е које управљ ају хар м он и јом с ф е р а п о б у ћ у ју у з п ом оћ м узике у људским срцим а стр асн у ч еж њ у за том бож анск ом харм онијом и ч еж њ у за н еб о м . И стоврем ено те Мнем осинине к ћ ер к е р а зу м у в р аћ ају сећањ е на истине што их је сп о зн а о у р ан и јем ж и в о т у . Оне м у сасхпшгавају м удр ост, к о ја је зал ог бесм р тн ости . Захваљ ујући њима, м иш љ ењ е с е у з д и ж е д о Етера, бива посвећено у тајне п р и р о д е и р азум ева к р у ж ењ е х о р а небеских 145 14 Еесћегсћез зиг 1е зутпћоИзте јипетахге бзз Еотатз, Париз, 1942. Ја у тексту следим ремек-дело тог великог истраживача. 15 Међу многим примерима што их даје Кимон треба посебно истаћи Темистија стр. 234 а; Максима из Тира X; Прокла, „Химна музама" (1ДШШ1СН стр. 143). — Ту спада и надгробни епиграм за Ветија Агората (вид. у овом раду поглавл»е 11, крај § 3).
383
КНРОИСКЛ кн.ижквност и н т и ж ки СРКЛИ.И нкк
т ел а . О н о с с о сл обаВ а .гсмалклсих б р и г а . и р о т н и сс V сп ст ацдоја и л сн о т е и чмсги с е ол материј.чЈншх страс* ти. А и а к о н см р тн , б о ж а п о к с д о в и ц с \ч ро \ тс^таних с ф е р а и о зи в а ју к сеОи <шу д у ш у к оја <ч- и<к'нети:«а у љ и х о в о ј с л у ж б и и и у ш г а ју јс д а у ч е с т в у јс у бдаж еном ж и в о т у Б е см р т н и к а .“ Тск је Кхсмоп о 1Г пи»рио на ни тан»а к о ја јс Б а хоф сн у с в о јо ј т ц и гробова (ВА С Н О РЕ М , 1Ле С г а к е г х у т к о И к , 18чЧ) п<>с Iавио и тап етљ ао сн о јк м ф ан тасти ш гк м т с о р и ја м а . Он нам је о т в о р и о нов у в и д у р е л и п гју к а о н о а т ичк<и паплнсгва.
Рслкгиозно знамеи.с мула у иерп<Јду пагаигства у пропадаљу свакако је најдуЧ5л»и ра.т.ни та го ипо их је старохршпНаЈГСко поспипп во и т р и ч т о о гбијало. То одбијатве са;га и с&мо ностаје посгски топос који може да се ирати од IV до XVII вска. Он јс индекс за плиму и осеку морално-догматског ригорптма. Често сс пове:лује са тежн*ом да се та античку му.ту измаће хршпћаиска замена. Ткме је била дата могућност та мање или вкше смислона обнавллњ а. Цео тај рагдаој важан је за историју кншжевности јер чини вилњивим контиггуитете; он, међутим, одраж ава и ре.тигијску атмосферу тих епоха. Најстарији хришћаноки епоки песник, Јувенко, обраћа се за номоћ Светом Духу и моли га да га пошкропи водом Јордана, који тиме долази на место извора са музама. Седулије у метричком предговору тумачи овоје дело као свечани обад поводом празника Пасхе, на коме се додуше спужи само поврће у црвенкастој глиненој чинији1'’. На почетку песме он зазива Бога (I, 60 и дд.). О музама ћути, али се окреће против паганоких песника (I 1 и дд.). То је, изгледа, прва клица топоса „констрастирања паганскот и хршићанског песништва“, који ћемо још често сретати*17. Пруденције позива музу да свој уобичајеии венац од брш* Та слика употребљава се у средн>ем веку радо, нлр. код Марбода од Рена (Р1, 171, 1548 С). Она потиче из 2 Кор. 4, 7. 17 Упор. и Јеронимово писмо 3: сеЛапГ ћигс иетгШг 1ат дгаесо 1ат готапо з!у1о теппасИз јгс1а т ггаста („нека пред овом истином устукну варљива чудеса измаштана што у Гпчком што у римском стилу“). 384
»
|
;вана у славу о ож ју намсни „мистичним ш-нцима (Са1к. 3, 26), П аулин и з Н олс ( | 431) одбацује мутс
(X 21): Медап! С а т еп и пес рМ еп! ЛроИшг В1са1а СћгШ о ресЛога Н ит м у ч е с л у ш а ћ е , иих Аио.чонон ; л ас К о Христу срце п р о д а д е
ј
Уместо муза и Аполона, Христос треба да Оулс 1х >,јс}»и песник и инспиратор песама (XV 30). Пагански псснијди су износили лажи. Слуга Христои то не може (XX 32 и дд.). Паулин, дакле, лоред лротесга прогиа лаганских мутза, даје и христолошку теорију иниЈирације и једно схватање Христа као м узичара ст/дЈоеа, које подсећа на александријску спекулацију о Хрисгу као Орфеју (вид. крај овог поглавља и нал. 36). Хагиографски етг даје, наравно, посебаи ловод за лротест против муза. Око 470. пише бискуп Паулин из Перигеа (Реп^иеих) своју метричку парафрагду Житија св. Мартина на основу дела Сулпиција Севера (5и1р1сш5 бе^егиз). Он у књ и зи IV 245 и дд. даје необично зазивање. Оно је утгућено љеговој личној музи, којој приписује достојанство свештенице, и његовој сопственој духовној снази. Тада следл одбацивање античких муза: . . . Уевапа 1одиеп1ез ПетпепГез таргапГ јитГова ах1 ресГота Ми~аз; N 05 МатНтшв ада1. ТаИв тпиГаИо вепзиз Ста1а тпШГ евг, 1а1ет в11гип1 теа гЛвсега (оп1ега. СазШгав ровсап1 1утјаНса рес1ога 1утја~: АИега росГа песеп! ћоттев Јотдхте тепа1ов. . . . Њ кх дудо што зборе Музе нег помамне зграбе и махнитим грудма принесу: Нас нека Мартин поведе. ОЕакза преббразба ч^ла Мили се мени, за тахвим студекпем нутрина ми жеђа. Касталске воде — нек њих воденоглави ишту до воље: С друкчи и путира ће пити хог Јордан1* препброди једном. ** Река Јордан, дакле, овде у истој функцији као код
Јувенка. 385
Пс сео н о релитиозно псжшовање за ов. Мартина ГсАћ 10 Је и 'Италн!Јан Фортунат. Он је излонио овоје болесн е очи 1кад их је намазао уљем и з кандала са Мартиновог олтара у једној равенсжој цркви. И з захвалности посетио је гроб свог светитеља у Т уру и потом остао у Ф раицуокој. И он је н а о и са о јед н о метричзсо Ж ит ије св. Мартина. Н о у свом световном песништву он ием а ниш та против м уза. У п редговору своје збирке песама ан апиоује како га је на тегобном иуту к,роз подунавске земље, Германију и Галију, одуш евила једна —- д од уш е, виш е хладна него пијана о(д заноса — м уза, и како се као нови Орфеј песм ом обр аћ ао шум ама (ћЕО стр. 2, 8). Светоано |и ц р квено песништво к од њега н астају упоредо. Н е п остоји никаква оумња у искреност његовог хриш ћанског у б ећ ењ а . Али и према античкој Поезији он гаји топле симпатије. Он нам описује (ћЕО стр. 161 и д.) како неки зштник лета налази ееновито м есташ це и тада сам сео и рецигује стихове; било д а преим ућство д а је Х о м ер у , Вертилију, или Псалтиру — с©и они оч ар авају птице свОЈим музама. Патристичка алегореза19 еухем ери сти чки м објашњењима неутралиш е м узе и тумачи их к а о појмове теорије музике (што се поново јавл>а у п оези ји сек(венци)20. Ригористичко одбацивањ е паганаких мгуза поново налазимо у VII веку на германском саверу: к од Алдхелма. Али оно носи поаве др ук чи је о б е л е ж је о д оног код Пагулина из Ноле. Англосаксонац ,се у прологу своје збирке загонетки н е обраћа Х ристу, него свемогућем Творцу који је створио бехем ота (Јов 40, 10 и дд.). „Касталаке нимфе“ и Аполона он о д б а ц ује. Он — окао ии Персије — „није уснио на П ар н асу“. В ерује да ће му Бог подарити пасму, као ш то је и М ојсија надахнуо за „метричке песме“ . Аддхелм, дак ле, павезује одбијање муза са патристичком „поетиком Би19 Климент, РтоГгерПкоз (Опомена), II с. 31; А вгустин Ве ^сгтгна сћтгвПапа (О хришћанском уч ењ у) II с. 17 према Ва20 О патристици и еухемеризму упор. ЈЕАИ ЗЕ2КЕС Тп еигиГоапсе б.ез Огеих апПџиев, 1940, стр. 14 и дд. ’ 386
бл 1гјс“. Валамова магарица (Б ројеаи 22, 27) иавода се као дсжаз за то да Јехова може да нодари елоквеицију — мотив ко ји се јавља већ код Седул-ија (Сагт еп ра$ска1е — „Ускршња п€5сма“ I 160 и дд.) и који је у потоњем временЈу постао веома омиЈвен21. То је једна од заблуда библијаке или јеховистичке поетике. Везивање пеонич/ке теорије за Стари завет, произишло из патристичког тумачења Библије, ни у једној земљи иије тако ухватило корена као у Енглеској. Оно показује такав кантинуитет да се може закључити да је Енглеска, и то већ саксонака Енглеока, била нарочито пријемчива за поезију Старог завета. Наћи ћемо ;је још и код Милтона. Џон Бањан (Јоћп Випуап) се у прологу (Тће А ш ћ о г з Аро1о&у) — „Ауторова апологија“) дела Р И ^ п т з Р го^ гезз (Х одон асн и к ово путовањ е) ослања на библијску поетику. Она је делотворна и у енглеском преромантизму, који ]е био предатра за европску књижевну револуцију XVIII века. Роберт Лоут (Коћег!; Бо\у 1ћ 1710— 87), који је од 1741. до 1751. држао оксфордску катедру за поезију и кој-и је умро као лондонски бискуп, побудио је тада велику пажњу својим списом о хебрејској поезији22. 21 Упор. нпр. ОпепПиз, СоттопИопитп (Оријенције, Опомена) 1, 29 и дд. — Беда, УИа СиШЂетП теТпсе (Житије св. Кутберта у метру) изд. ЈААОЕН (Јагер) стр. 63, 74. — РоеГае III 308, 18; 509, 37. — У РоеГае III 7, 34 и дд. помињу се не само Валамова магарица, него и стих из Псалма БгШ а оз *иит, еГ гтрГеЂо ШисI („Отвори уста своја, и ја ћу и х напунити“, Псал. 80, 11) и Христос, који, будући да је иетЂит (логос), може да подари типета Итгдиае („дарове језика“). — Одон од Клинија, ОссираНо (Поседање) стр. 2, 25 и стр. 68, 18. —- Мипета иетМ („дарове речи“) моли Беда (Житије св. Кутберта 35) од Светога Духа. — Кончето, иетЂит/УетЂит (речитост/Христос) вероватно има корене у 1. писму Јеронимовом: педие еит роззе иегЂо Оејгсеге диг стесИтззеГ гтг УетЂо („и да не може понестати речи ономе ко би поверовао у Реч“). 22 Бе Заста Роезг НеЂтаеотит (О свештеној поезији Јевреја, Оксфорд 1753). Грчко схватање поезије као светог небеског дара јесте, према ЈТ., сећање на прапојам поезије који је некада био заједнички човечанству. Грци су га изгубили у пракси, Стари завет га је сачувао за нас. — Свето писмо деловало је у то време тако јако зато што се посвуда тражила прапоезија. Од Лоута је добио подстицај Хердер. Вид. Гете, Поезија и збиља књига II, погл. 10. — РА1Љ УАМ Т1ЕСНЕМ, Рг&готапОзте (Пол ван Тигем, Преромантизам) I (1924), 39.
387
Један о д израза каролиншког хуманизма може да се види у томе што се он поново одиоси с поштован>ем и рем а м узама. Аиглосадссонац Алкуин затскао се у јед н о м дворском ж ивотном круг\' којп је узвишен и зр а з налазпо у световном песништву нсх:већеном похвалам а и пријатељству. V тој ооласти он је дао прост о р а античкмм музама, док их је из духонне поезије лрогнао. И сто такву поделу налазимо код Ангилберта, Т еодул ф а, Х рабана М аура, М одоопа. Само једа« строг ч овек цркве какав је био Флор из Лиона (ћ'1оги8 <1е Суоп), познат по свом канонистичком апгсатељству и п рогону јеретика, заступао је ригоризам: ако су песницим а за инспирацију потребна бр да, нека изаберу С инај, Кармел, Х орив, Сион. Х ум анизам те епохе погодовао је и цгколи и школсжом гтсоништву. Један манастирски учитељ као ш то је М икон од Сен Рикјеа (М 1С0 с!е бг. Ш ^шег) налаж е м узи да опева хришћанск е свечаности. Она као награду тр аж и врч птгоа; за Б ож ић , напротив, траж и вина. И рац Седулије Скот (од 848. у Л и јеж у) пош тује световновеселу, пуну живота, панеш рич ку сл у ж б у музама; он се усућује да зам оли за пољупце са руж ичастих усан а буколичке м узе, како би достојн о м огао да слави једног бискупа. Њ егова м уза је Гркиња и напаја га ам брозијом. Али и он повремено позајм љ ује из Старог завета. Он зна за једн у тамнопуту м узу к о ју према М ојсијевој жени (Бројеви 12, 1) назива „М адијанка“ („Етиопљанка"), и к о ја д а је љ убак заврш етак молби за овнујско печење. Овде један Келт пародира англосаксонску библијску поетику. Значајна је појава м уза у јужнофранцусокај поезији секвенци, чија су средиш та Сен Марсијал (51. Маг1да1) у Л им ож у и М оасак (Мо155ас). Након новијих истраживања23 морамо претпоставити д а се настанак 23 Посебно упућујем на радове Ханса Шпанкеа (НАИЗ 8РАИ1СЕ), који је погинуо приликом једног ваздушног напада на Дуизбург. Резиме даје његов спис В еггећ и п деп гт гзсћеп го т а п гзсћ ег ипЛ тШ е1аИегИсћег Вуггк. (О дн оси и зм е ђ у ром анск е и ср ед њ о век о вн е ли ри ке), Берлин, 1936. Исти аутор А и з д е г Р огт епдезсћгсМ е д е з тШе1аИег1гсћеп 1Ле<1ез („Из исторше форми средњовековне песме“), у часопису СегзИ де АтЂеИ, 5 . 388
М УЗЕ
секвеице абјаш њ ава на оснаву заједнннког деловањ а давају процеса: п р одор а световне м узике у богосдуж ење и унош ењ а византијаке хим нике у Ф ранцуеку након 800. горине. У ораво у нај|старијем песниш тву секвенци налазим о у окладу с тим и световну граћу — „екстраваганције“ , с к ојим а је каснији развој рашчистио „чим је оеквенца доб и л а званично признањ е и тиме доапела у р у к е црквених м узичара и црквених песника“ . То ш то с е и у литургиј|ским секв ен ц ам а најстаријег в р ем ен а за зи в а ју м у зе, објаш њ ав а се музичким п ор ек л ом секв енц е. М узе би оцде тр ебал о схватити као заст уп н и ц е музишке ум етн ости , не п оези је; а то је б и л о легитим исано захв аљ ујућ и патристици. И з секвенце ј е настал а н ова л и р и к а З а п а д а (вид. поглавље 8, § 3). И у з њ ен у к ол ев к у ст о је, дак л е, м узе. У рен есанои X II в ек а п о н ов о је у 1н ајр азл и ч и ти ји м облицим а о ж и в е л о античко схватањ е м у за . П р ећ и ћ ем о преко тога и к р ен у ћ ем о к а Д а н т еу . К арлајл је р е к а о за Д а н т еа д а је у њ ем у д есет нем их ст о л ећ а п оди гл о св ој ш а с . И заи ста, Комедија у о б л и к у п о е з и је д а ј е „сум)у“ ср ед њ ег века. Али Д а н те се и зд и ж е д о је д н е с л о б о д е и ш и р и н е к ак в у оредњ и век н и је п о зн а в а о . Њ у , м ећ у ти м , и е б и т р еб а л о охватити к ао п р ед ск а зи в а њ е р е н е са н с е или р еф о р м а ц и је. В ећ с у П етр ар к а и Б ок ач о п о н о в о у т о н у л и у средњ овек овну огр ан и ч ен ост . Д а н т е о в а је с л о б о д а непбновл>ива с л о б о д а њ егове вел и к е, о сам љ ен е д у ш е . О на м у дозв ољ ава д а с у д и п апам а и ц ар ев и м а; д а гур н е у стр ан у А в густи н ово тум ач ењ е и с т о р и је к ао и тоталитарну п р ет ен зи ју схол асти к е; д а и зн е с е је д н у л и чн у слику и ст о р и је к а о м е си ја н с к о п р о р о ч а н ств о . Д ан теова јед и н ст в ен о ст је у т о м е ш т о је он с е б и ту с л о б о д у у зео у оквиру х и је р а р х и јс к о г х р и ш ћ а н ск о г к о см о са *27 септ. 1938. О питању сукоба око приоритета (Јужна Француска или Санкт Гален?) упор. исти аутор у часописима НУјј1 27, 381 и 2/<2А 1934, 1. — Нова обрада проблема секвенци УОИ ОЕИ ЗТЕШЕГЈ, ИоГкег б.ет ОгсШет ипб зегпе дегзИде и/еИ (В. фон ден Штајнен, Песник Ноткер и његов духовни свет), 1948. Упор. похвалну рецензију Т. Шифера (ТН. ЗСН1ЕЕГЕК) у Н2 173, 1952, стр. 122—127. 389
°П С К А К1БИЖ КВНОСТ И ЛА ТИ Н Скк.
г
икк
нсторије. То јс последњи ггут да то можс да учини човек који је обликсшао Запад2'1. Оних „десет немих столећа“ премостило је напетост измећу аитике и хришћанства делом одрезним хармонизова]вом, челом про6 >ематјгчним синкрстизмом, или су пак на г\ напетост одговарали ригоризмом и аакетским негирањем свста. Већина, наравло, није ни била способна да ту дилему осети у свој њеној оштрини. Да)ите, највећи песник хришћанства, узео је себи слободу да античким -песницима и херојима одред-и једну је л и с и јс к у област на оном свету. Долуетио је да га они приме у свој круг, да га Вергилије прати до земалског раја. Јадна тако субалтерна скрутгула као што је питање: сме ли хришћански песник да помене музе? њега није могла да додирне. К ом ед и ја није еп у ашмчком смислу, али она је ипак преузела еоско зазивање муза. Оне су за Дантеа, као и за Вергилија, „наше дојкиње" (Чист. 22, 105), „лреовете девице“ (Чист. 29, 37), „касталијске сестре“ његовог последњег лесничког дела (Ес1. — Бклоге, I 54). Оне хране песнике својим слатким млеком (Р ај 23, 56). Оне се — сасвим према класичном обичају — зазивају на свим одлучујућим прекретницама: П а као 2, 7 и 32, 10; Чистилиште 1, 8 (о вап 1е М иве рог сћ е у о в 1го вопо — ..Нек мртва пјеома овдје живље плане, / о свете му* з е . ..) и 29, 37—42. Чак и на почетку Р а ја (2, 8) морају оне, зајадно са Минервом и АполонОхМ, д а дају инсоирацију; јављају се још једном пре описивања Јупитеровог неба (18, 82). И -иначе се често помињу, посебно Калиопа, Клија, Полихимнија, Уранија. Генерална ознака је (Рај, 18, 82) сН^а Ре^авеа („божица Пегазеја“ — то име се јавља и код Валтера из Ш атијона). Један сонет о себи Данте означава као вегш о СаШ ореив („калиопејски говор“, лисмо 3, § 4). У Р а ју (1, 13— 27) зазива се »једино Аполон. Та ј грчки бог треба д а помогне песншсу да прикаже царство блажених. Ту т\>осаПо („зазивање“) сам је Данте подробно објаснио у гшсПј1См и ћко-херо|ск ,11
, . , 24 АЕЕНЕГ) ^ЕВ ЕЕ, КиИигдевсћгсШе а1з КииигзогШ оаге а д * н?1935 389 ИсТОрија *УлтУРе као социологија културе), 390
МУЧГ
му Кап Грацдеу, §§ ^ и »д. 1 у г>н гонори н о прологу и његавим »рстама 45 и д д нј>и чому ра-* *;ш.кујо рсторички и постски с х ( ) Г ( 1 ш т ( гу но г ) Псч мицпма јс т\>осаПо ( Изазивап»е“) потрсбиа, јср оии оожапски лар“ м орају да измо.?с од „виших суп стш ш и ја'. V тс вишс силс ла Д антса слалају Дполоп и м\мс. апп м са.шсжВа (Рај, 22, 121). Д антс ;ша и ?а оора}»аи,с <ои сгвсном духу (Пакао 2, 8). У смојој прош он ниј/а хрнш ћанскс ф орм с ж ш окацијс. На Лшусм ш о н пр<- \говор у С Ш ( а а Ое( (Д рж ави б о ж јо ј) ос.?;и?,а сс \ ,11<> иархији (I 1, § 6), чимс истоттрсмоно иастан;?,а опо у сродњем веку ?ако омиш сио заз?тван>с бога. И на по четку списа Ие \>и1ј>аг{ е1оциепИа (О нарооном говору) Д анте д он оси туосаио: Уег1)и а^рггапје с!е соеИз („Уз надахнуНе Речи с н еб еса “). Такво зазивш вс Х гтста као Речи уоб и ч а јен о је већ у раном средњ ем векуг’. Оно је би л о један о д блиских хриш ћаиских облика зам еи е за античку т\>осапо. Већ Б окачо см атр а да за:ш ваљ е м уза у Паклу 2, 7 треба д а објасп и оби м н и м , антикварним тумачењима*’. Он се позива на И си дор а који је био тако пун светости (сћгГзПапо е нагШззГто иото е рогИејГсе — „хриш ћанин и пресвети човек и првосвеш тен и к “), на М акробија и Ф удген ди ја. М узе оу кћери Зевса и Мнсм осине, тј. О ца богова и П ам ћељ а; јер бог п ок азује разум аке истине свих ств ари, а љ егове „дем онстрације“, сачуване у пам ћ ељ у, р езул т и р ају у ч овек у као наука. Д ак л е, понов но враћаљ е на п раш љ аву алегорезу м уза са м ор ал н оп оуч н ом тетгдвндијом. Оиа је још јаснија у четири хек сам етр а ш то их је Б окачо написао к а о зав рш етак з а Комебију21. Т у се зази в ају Бог и Д ева М арија; он и се м ол е д а см ртницим а који пате после см р ти п о д а р е рај. Тај к ом ентар Д ан теа настао је у врем е м уч н е бол ести , к ратко врем е пре Бокачове 25 Упор. горе нап. 21. — Даљи примери: Смарагд (Рое1ае I 619) и Арнулф у своме делу И е Ш л е сХетг (ПГ 2, 217). — Оно што Мариго у свом коментару каже о овом месту, не стоји. * II СоттпепГо а11а I НтАтш С от т есН а (К ом ент ар у з Божанствену к о м е д и ју , изд. О. С1ЈЕНН1 I, 1918, 198 и дд. 27 Орете 1аНпе т т о Н , изд. А. Р. МАЗЗЕНА (А. Ф. Масера), 1928, 99.
391
.
К М з И Ж Е В Н О С Т И Л А Т И Н С К И С Р Е Д Њ И ВЕК
л\тп. Он с е т а д а у јадном гшому н окајао због писањ а Дегсамероиа. Њ его в о схв атањ е Асузајк понори раздваЈу о д Д ан геов ог. О дбаниван>е м у за о д ст р а н е хри ш ћан ск ог песника а д с а м а г п о ч ет к а н и је ниш та д р у г о д о ознака корект н о г ц р к в е н о г став а. Ш то п атети ч н и је се износи, то ј е м а њ е у б е д љ и в о . О но је в е о м а р етк о неш то више од о б л и г а т н о г т о п о са . Али то је у п р а в о п овезан о са цело1к у п н и м к а р а к т ер о м с р е д њ о в ек о в н е п оези је, уколико је" р е ч о метричкОиМ у м ет н и ч к о м песништЂу. Моћ рел и ш о з н о г о с е ћ а њ а у њ ој р е т к о ћ е м о н аћ и . Превладав а ју п о у ч н о с т и л и т у р г и јс к и о б јек т и в и са н култ. Тек у X I I и X I I I в ек у п р о н а ћ е н је п р ав и то н за тузШшт јазсгпозит („ о п ч и њ у ју ћ е т а ја н е т в о “). П итањ е облик а и с т е п е н а р е л и ги о зн о г н а д а х н у ћ а у латинском пес* нипгпву с р е д њ е г в ек а још ч е к а д а б у д е истр аж ен о. Али ч а к и о т р ц а н и т о п о с о д б а ц и в а њ а м у за м о ж е да оживи у у с т и м а п р а в о г п е сн и к а . Н а јл е п ш и и зр а з за то наш а о ј е Х о р х е М ан р и к е (Ј о г§ е М а п п ц и е 1440?--1478) у с т р о ф а м а п о а в ећ ен и м см р т и њ егов ог о ц а ”’, које п р е д с т а в љ а ју н а јч у в е н и ју п е с м у ш п ан ок е књижевности: Бехо 1аз туосасгопез Ве 1оз јатозоз ровШз У ота&огез; ' N 0 сито б.е зиз јгссгопез, (^ие 1таеп уетиаз зесте(аз 5из заћотез. Ацие1 зо1о т е епсотгепАо, Адие! зо1о тиосо уо 289 28 У уводу за четврту СГотпаки („приче четвртог дана“) у Декамерону Бокачо аполегетски доказује да његова књига новела није у супротности са службом музама. „И музе су жене“, гласи један од његових аргумената. У пакосној сатири дела СотЂассго („Корбачо“ — „гавран") среће се противаргумент: тачно је да су музе жене, та поп ргзсгапо („али оне не пишке“), (изд. ВШЈЗСОБ1 [Брусколи], 1940, стр. 218). Оданост музама овде се ставља у службу средњовековног женомрства (стр. 222 и д.). Бокачов однос према музама показује пукотине Он садржи и ресантиман средњовековног клерика. 29 Према претходним ступњевима код Берсеа (Вегсео) и Хуана Руиса (Јиап Кшг).
392
М УЗЕ
Ое исгс1ас1, СЈие етг ез1е тпиткЈо 1зШепб.о,
Е1 титк1о по сопозсго 5и (1етас1. („Остављам призивања / чупених песника / и беседника; / Не тичу се мене њихове маштарије, / јер носе тајне биљке / њихови укуси. / Само њему једноме се препоручујем, / само њега једнога призивам ја / уистину, / њега, чије божанство није спознао свет / док је на овом свету / живео.44*0 ! То ш то м узе стш ш о изн ава узн о м и р у ју хр и ш ћ ан ск ог пеоника у свим стол ећ и м а, м огл о 6и д а и згл ед а и удн о. Не би ли би л о п р и р одн и је д а с у песн и ц и о м узам а ћутали, ум есто ш то с у их н ападали , или з а њ их траж или вештачЈке за м ен е (чим е с у ипак при зн авали шихову егзистенцију) ? З ар хр и ш ћ ан ст в о н и је п о б е д и л о ? Сигурно јесте — али и античка тр а д и ц и ја је такоће била победила. В ласт ц р к ве би л а је н е о ш о р н а , о н а је инквизицијом и п р огон ом јер ет и к а м огла д а и ск о р ен и сваки отпар, сам о не тај један : о н е јатозаз рое1а$ у ога&огез („чувене п есн и к е и бесодн и к е" ), д а уп отр ебимо речи Х о р х еа М анрикеа. Са м у за м а б и с е јо ш и изаш ло н а к рај. Али о н е н и о у п о ст о ја л е сам е з а с е б е , него су ад Х ом ер а и В е р ш л и ја би л е н е р а зд в о јн о повезане са епаком ф ор м ом . Зал адн и овет је п р ек о хиљаду година м огао д а егзи сти р а б е з д р а м е, а л и п р е 1800. нем а н и једн ог века б е з епа. Х р и ш ћ ан сж и би блијски еп је стари ји о д хр и ш ћ а н ск е хи м н и к е. Њ ега смењ ују 'метри ж и т и ја оветитељ а; В ер ги л и је је , к ак о су доказали В. П. К ер и Х о јсл ер (Ш. Р. КЕК. и НЕ1ЈЗћЕК ), 1п оол уж и о к ао м одел ју н а ч к о м пеаноиштву германако-романакаг ср ед њ ег века. У X I I , X I I I и X IV веку еп дож ивљ ава п озк и проц ват н а л ати н ск ом , у XVI и X V II в ек у д а је у И талији, П ор тутал у и Енгле30 Даље информације о зазивању муза и митологији у шпанском песништву налазимо код Отиса X. Грина (ОТ13 Н. ОНЕЕИ), »Ртдеп 1оз роеГаз«. Ш1ев оп 1ће 8рапгзћ а1И1иб.е 1огиатд, Радап Му1ћо1оду гп Ез1идго8 десИса&оз а Меп&п&ег РШа1 (,,’Праве се песници’. Белешке о шпанском односу према паганској митологији“, у: Студије посвећене Менендесу Пидалу) 1, 1950, стр. 275 и дд.
393
е в р о л с к а
К Њ И Ж ГВ Н О СТ И Л АТИ Н СК И СРЕДЊ Н в г к
ремек-деда свстскс кп.ижевшктл. теоријски мељен Арнстотеловом П оет иком која ол 1550 ралвни свој побалтгчкн лох<м, као што сс то ол 1200 дсшавало и са теорнјоком н пракппном филоопфнјом исг тог мнслиоиа. Још у XVIII веку Г>нбли}ски и нгторијски еп налазс својс лаклснслс слсдбенике у Клопипоку и Волтеру. Али уирлпо тата се пока.?члу ир»и талзеи кљнжстше рсволуштје. Као и и>1т\х'трнЈска рсволуција, и она има свој почетак око 17л0 у Ентлсско). Тиме је прекинута цгучшмжост аитичком трааиииЈом. могу да ла«п*чс ..гласовн народа *4 Проблем муза аише не постојн. Начнн на који Вилаки уткугребљааа музе у својим епокпм иссинчким дслнма симшоматнчан је. V О берон у (1780) ои нм ирво и и а јс жшовесг да оседлају Хипогрифа, а касмије од музе захтсва да еедис. на Јвегово канабе и >шрно прича све по рслу. Дсло СШга ипсЈ Зм Љ аМ (Клелија н Сннмбадл. П83) он хоћс да нашиие „хладнокрвно. соиственом снагом н без жостине \гуза“ . . . Свакако. та.1а у крилу запа.ла и ХЈмиићанска традицнја. Филозофско нросвститељство дожнвл»ава свој врхунац у рационализму, др\;штвено
СКОЈ
V р у О О ЈИ М у.
Француска и иемачка еиика срсањсг вика створила је значајна дела. Али ни јесшо јеаино од њих није осгало као жив састанни део образоваи»а. Заигго није? Ннједно није нн нздалека могло да достигне савршенство и лепоту Енеиде. Тек Дантеова К ом еди ја успела се до тог степена — али тај спев о свету ни по форми ни по садржинн нема никакве везе са јуначким епом на националним језнцима. Вергилијеви и Дантеови стихови су живо присупгни за све оне којима велико песништво значи нешто велнко. Али ко — сем стручњака — цитира Беовулфа, П есм у о Р оланду, Н ибелунге или Парцифала? То песништво мора увек да се прво вештачки оживи, мора да се преточи у нов медиј да би деловало на модерног човека. Неке од тих дела Рихард В а т ер је претопио у оперску форму, али и то претапање данас већ изгледа временски веома условљено и у сваком случају више значи у музичком него у текетоаном с&шслу. Али већ много пре тога 394
М У ЗЕ
'
била је песнтгчки сјајно обновљона прађа о Роланду н Артуру: у Ариостовом Бесном Орланду (1516). То дело 1својим савршенслвом форме, свој|Им богатством, овојом мелодичношћу, својим раоположсЈвима баца у засенак епока песничка остварења Петрарке и Бокача. То је једино дело италијанске поезије којс може да се пореди са великим сликарсгвом чинквечента. Али и независно од своје лепоге оно је и нсторијкжи значајио, јер је недодирнуто античком епоком теоријом — исто тако као што је недодирнуто духовном проблематиком тота времена. Ариосто познаје и воли латиноко песништво и из њега је лреузео многобројне мотиве. Али он не жели да створи вергилпјевски еп са зазивањем муза и митолошком машинеријом. Он наставља Бојардовог Заљ убљ еног Орланда (Ог1апс1о 1ппат ога(о) и од њега преузима форму шшшманског витешког ро!мана уздишуту на еиво дворског укуса. У таквом роману биле су исореплетене супрогне тенденције: религиозна озбиљност верске борбе; ©итешк!И сталешки идеал (којем је могао да одговара и племенити паганин); узвишена и ниска љубав (МЈппе); уживање у свечаној забави. Ариосто је те напетости уопео да измири у једном медију који је био привилегија његове песничке личности: у чари ироније. Насупрот томе, у некој нехармоничној лрироди те напетости >ау могле да као резонантна куткја појачају етичкорелигиозне сукобе у којима се манифестовала проблематика коју је начео Лутер, али и антиномија старопаганоке и старохришћанске традиције. То очигледно приказује Ариостов савременик Теофило Фоленго. Његова унутарња растрзаност одражава се у језичком облику који је изабрао за епску пародију овога Балда (ВаШиз, лојавио се први пут 1517), у макаронском латинском31. Његове музе хране га макаранима и качамаком: 31 О античким претходницима макаронске поезије упор. \У. НЕНАЕ1ЈЗ, К1егпе ЗсћггјГеп (В. Хереус, Мањи списи) 1937, 244 и д. — О макаронској поезији у Италији, Француској и Немачкој говори Лесинг (РЕТЕНЗЕ^ / ОЕЗНАТЈЗЕ^ XIX, стр. 196 и д.).
395
е в р о п с к а
к њ и ж е в и о с т
И ЛАТИ Н СКИ
СРЕДЊ И
ВЕК
N071 т Ш Ме1ротепе. тпШ потг т епсМ опа ТНаИа. N 071 РћоеНиз дгаИ апз сћШ аггпит са гт гп а сИс(еп1 , Р апгае п ат дие т еае диаг\(1о иеп1гаНа р еп зо, N071 јасИ аЛ поз1гат Р агпаззг сћ гассћгага ри,агп. Рапсг/Гсае 1ап1ит М изае <2ос1аедие зотеИае, Соза, Сотгпа, 8(ггах. М а/еИ падие. Т опа, РепгаХа Ттћоссаге зиит иетпаМ ттгасатотге рое(атп О еМ ди е ро1еМатит ие1 д ттгдие ие1 о с(о сасНпоз. Нек ми М елпдмене мучи, нек Т ал и ја м учи ми. ш емпија. А поло ш њими. ки гранча о ч етр у, н ек в ер се ми не ди; Т рбух кад лачни зараш па јак м јеш н и ц е р ев ући ф орте. Р ем едија нејма ниједног у п а р н а сц и јсх ћ а к у л а х тезијех. И не ми М уж е нек д о јд у . со р ел е к е з н а д у м енестрат, Гоза, Ком бна, Стриј&кса, М аф дл и н а, Т он а, П едрала, Ну макарули нек сва ме п о ет у и м б у ф а ју б р и ж н а , П уленте пет ми и л ’ осам нек си п а ју п у н и је х п ја ти јех .
М акаронски еп је оетао стр ан п ути ч н а е п и зо д а . Али он осветљава духови?у кр и зу в р ем ен а к а о ш т о то чини и макаронски прооени етт наш их д а н а , Ф и н е г а н о в о б д е њ е Џ ејм са Џ ојса (Јаш еб Јоусе, П п п е ^ а п з М а к е ). У здизањ е троји ц е великих Т о с к а н а ц а н а ниво језичких узор а и Т рисинов п рогр ам „ х е л е н и за ц и је “ италијанске књ иж евности д ел ов ал и су з а ј е д н о са поетским аристотелизм ом . А ристотел је, д о д у ш е , у трагедији видео највиш и к њ и ж евн и р о д . Али Т р и с и н о , који је већ 1515. д а о је д н у т р а г е д и ју г р а ћ е н у п рем а грчким узор и м а и к оји је, н ак он д в а д е с е т о г о д и ш њ е г рааа, 1548. довр ш и о први к л а си ц и ст и ч к и еп у неримованим италијанским сти хови м а (Ј Л /а г И а Ш >ега 1а с1аг О оН — И тојШЈп о с л о б о ћ е н а о д Гот а), у п о з о р и о је д а су, према опш тем с у д у , В ер ги л и је и Х о м е р в ећ и о д свих трагичара. Он је м ор ао д а и зр а зи незадовол>ство Б есн и м О р л а н д о м : то је б и о р о м а н ( г о т а п г о ) , а н е еп. На то је одговорено д а је р и м о в а н и в и т е ш к и р о м а н нови род. Аристотел га н и је м о га о п о зн а в а т и , њ егов а правила, ^цакле, на овај р о д н и су б и л а п р и м е њ и в а 32. Д а ли је било м огуће и зм и р ењ е и з м е ћ у „ р о м а н т и ч н о г 44 зг С1га1<И С1пНо, Ш зсогзо гМ о гп о а1 со т р о гт е с/ег К о т а п г г (Т>иралди Чинцио, Р а сп р а ва о п и с а њ у р о м а н а ), 1549. 396
М У 1*
и л р и стотсш ск ог стто* Т м о пок\ишо ла рсчни т.и тадатак. Н»еп>» О* 10 /мф^мн Јеручлим.ч *<*е?и*а1етте !< 1><ега(а) иал^тез^је сс нгто »е тиче граћс « ст|к»фнке (борва аа аеру V рнм<тамнч <и'мерг»1ч .о ма тггстк и р о ш т , али слолн слсм\- к јл«,нимстнчног епд. V утмчу атбацујс антнчкт м\'п* н гтролллин т т о р Хсттссмм, да Г»и лашпо нсГкхку мусу к<*ја жиш< мгЦ- Атлжсптм рајскнм жоропима. 11»ч он има н ттгн апо С>ћа»м1 <1 36) и мути, која «.тлс мсма н»пст,» чришћлиск-*«, |Д|<* .талатак ла на6ро)к рагми*|кс наролс (XVII V) Г.нокл ттстока теорија о л т и а р а моралшп јућсм .»рис т««н- т зму прогиврсформацијс V Еиглеокој кр.тгмшс Ели.таГ»стс иијс ч н о т« лристтслсквских нн триш нтскил скрут?\ лл к«*јс Г»н м«и.»е да сп\*тавају исхлшка. Етчплп Спсисср можс ла сс надоисжс на Ч оссра и на Vјч нм токонин алст|>и 1лч$ а нсговремеио и ла своју Вилши кх м «р стани у траднцнју Х ом сра. Всргили ја. Дриоста н Т.н а Умгт шгчкн р а ф т ш с а н пролог л о ж х и у прној сгрофн ««т» теме комбинован на осжнп- Нсрп«лија и Аржкта. у 2. и 3. строф н Јт*оса(10, у 4. сгроф и иоснсту кралати Елизабетн. V инвокаиији се Сненсср оораћа м\*:ш к о ју зове Но1у у{г%1п сШеј ој пте („света лсннца. водеНа међу њих дввет*') п која је рагсшчтго тумачсна. У,т то он м одн пом оћ о д Венере, Кутшлона н Марса. Касније инвокације уп ућ ује Клији, кћери Ф еба и Мнемосине (III 3, 4), светом детету Зевсовом (дакле (лпет једној о д дев ет м уза), које п осед ује списак свих божанстава м ора и вода (IV 11, 10). Ш еста књига залочиње ,д р у го м иквокацијом" м уза јер песннк осећа да му понестаје снаге. X V II век д о н о си у Енглеекој М илтонову протесталтоку м узу. Великом аеш тином урађен, али и из* вештачен пролог Изгубљеног раја (РагасИзе Ро$1) садржи: 1. оштс теме; 2. зазивањ е хриш ћаиске (давидовске) м узе, 3. н ајаву тем е која још иикада није била обрађивана; 4. зазивањ е Светога Д уха. „Небеска муза“ с е ов де (1, 6 и дд.) изводи из Старог завета, који је у п уританизм у б и о духовн а сила. Ова јеврејска
К В РО И С К А К Њ И Ж Е В Н О С Т И Л А Т И Н ГК И СР ЕД Н ,И Б ^ к
л п аа надахнула је М ојсија на Х ориву и Синају«. Она т р ео а да М илтона узн есе и знад Х еликона. У >гдрутој и нв окацији“ (7, 1 и дд.) она се ословљава као Уран и јд . Али она није ниједна о д девет м уза, не живи на Олимпу и старија је од Земл>е. П ре стварања света о н а се играла са својом сестром , М удрош ћу, пред С вем огућим („Приче С олом онове“ 8). Она изгони Бакха и м енаде. Она је н ебеоко би ћ е, античка м уза је само п р азан сан. Тако М илтон п р еузи м а ригоризам једног А лдхелма. Ипак, н и он, као ни Т асо или Пруденције, н е уопева д а ту хриш ћаноку У р ан и ју иопуни животом . Она остаје прои звод н ед оум и ц е. И М илтон и Тасо д о ж и в ел и су неуспех зав еден и ф антом ом „хришћанск ог епа“. К осм ос хриш ћанства м огао је д а постане песниш тво у Д антеовом п уту н а онај свет, а после њ ега сам о у сакралном п озор и ш ту К алдероновом . Он је д о н ео хриш ћанско р еш ењ е проблематике м уза. Једна апологетока тр адиц и ја старе цркве, изнова ож ивљ ена захв аљ ујући патристичким студијама X V I века, учила је д а паганака м и т о л о ш ја садр ж и јед НО — мањ е или виш е д еф о р м и са н о — праоткровење и д а говори о м ного ч ем у ш то приповеда и библијока историја. Та харм онистика р азв и ја се у Калдеркшовом пеониш тву. Он п р еузи м а ц ел ок уп н у хришћанску традицију, али и античку, и изједн ачава их у амислу хриш ћанске гносе К лим ента Александријског, за кога је м уцрост Грчке би о *„друга“ Стари завет. То схватањ е н алазим о п он ов о јаон о и зр аж ен о <код Калдеро-на (Аи1о$ засгатепШез — Аутосакраментали, 1717, II 172): . . Л а 1702 <2е 1а Е зсгИ и га О гагпа е п 1оз РтојеГаз У ћитпапа еп 1оз рое^аз. (. ..г л а с Светог писма песника.) 3
/
Б о ж а н ск и
у
П р ор ок а
/
Љ уд ск и
у
33 С ледећи М илтона, К лоп ш ток, к оји ј е н а п оч ет к у свог мУ2е »бесмртном душ ом ", к асн и је з а з и в а ^ .м у з у од Тавора14 или „Сионку“.
398
Ч
М УЗЕ
Оно прожима читав конкордантни оистем, у коме Калдерон ове уметности уздиже ка Боту. Божаиски Ло1х>с је код Калдероиа музичар, пеоник, слтжар, градителЛ „Логос као песник“ инспирисао је свету игру Е! В т по Огјеољ (Божански Орфеј). Ту се детаљније тумачи конкордантни систем (Аи 1оз VI 249Б). Свето пнсмо Библије (Дтпаз 1е1газ — „божански списи“) и мудрост антике (Нитапаз 1е 1газ — „људски списи“) сродни су захваљујући „консонанцији“, иако су одвојени у религији. Како се често подударају пророци и песници када се додирну скривене истине! Текст вечне мудрости и хармонија света повезане су мером и бројем. Бог је музичар који свира на „инструменту света“. Христос је божански Орфеј34356. Његова је лира дрво Крста. Он овојим певањем привлачи к себи људоку природу. То је Седулијев СћпзШз тизгсиз („Христос музичар“), а иза тог стоји орфички Христос Климентов. У Засго Рагпазо (Свети Парнас) конкорданца се наставља. Вера захтева од лаганства и јеврејства да прочгитају нешто из овојих књига. Ово потоње налази речи Псалма: ргаеуепегиШ рппсгрез сопјипсН рзаИепНБиз, ш те(Ио јиуепси1агит гутратзХпатт („напријед иђаху пјевачи, за њима свирачи сред дјевојака с бубњима“, Псал. 67, 26). Ове свирачице у бубњеве за Калдерона су еквивалент за музе. Мусагет је, међушм, Христос, е1 уегс1ас1его Аро1о („истински Алолод“ — V 35а). Земаљском Парнасу одговара Рај као засго Ратазо („свети Парнас“)37. 34 Упор. у овој књизи Екскурс XXIII. 35 Упор. сада Р. САВАЈЈАЗ, Е1 тИо б.е Огјео еп 1а ШегаШга езрапо1а <П. Кабањас, Мит о Орфеју у шпанској књижевности), 1948; похваљено у часопису ВиИеНп Нгзратадџе 51, 1949, 447. 36 Орфеј као сведок хришћанства: С1етепз у о п А1ехапДпа, АиздегааћИе Зсћггј1еп, Шзегз. у о п О. бТАНИШ (Климент Александријски, Изабрани списи, прев. Ото Штелин) I (1934), 150 и д. 37 Овде напомињем да је мит о Орфеју био радо обрађиван и у средњовековној латинској поезији. Једну песму о Орфеју која је раније била приписивана Хилдеберту обрадио сам у 2КРћ 59, 1939, 183 и д. Као аутор сада је откривен Тјери од Сен Тронда (ТМеггу с!е 31. Тгопс!) (М. Ј. РН&АДЈХ
399
европ ска
кш иж евно ст
И Л А Т И Н С К И СРЕД ЊИ ВКК
Ш панији није била иотребна прогивреформаиија јер није имала реф ормацију — као ни ренесанат паганизам, Остала је готопо недирнуга и од тираније аристотелизм а, Католичко иесништво шпаноког „бар о к а “ и оказује стога у својим облштима и мисаоно] садр ж и н и једн у слободу коју класицистички скучена И талија и јансешгстички инфицирана Француска шс у могле да познају. Плашљива кљижевнотеоријска и религиозно-м орална скр\т!улозност, која је Тасу го> мрачила душ у, Расина натерала да се одрекпе позорн и ц е, у Ш паннји није имала простора. Шпанска др ам а није створила класичну трагедију, али је као у неком чаробном огледалу ухгаатила шарено обиље света као лозориш та. Од поетског готата Ариостовог до модерног романа води дуг и кривудав пут, који овде не морамо да лратим о. Први велики рома 1Н новијег времена, који и данас читамо са уж ивањ ем , јесте Филдингов Том Џонс (1749). Тај аутор пиш е „историју“ и неће за њу д а примени реч готапсе (IX , гл. 1). У уводним поглављима за осам наест књига тог ром ана он натенане ћаска о литерарним лредметима. Класицистичка теорија књ ижевности је стална тачка за порећење, али и за нападе (пародија једн е битке т 1ке Нотепсап $1у1е — „у Х ом еровом стилу“ даје се у IV, гл. 4). Једно поглавље (V III 1) је посвећено расправи „0 чудесном “. Као просвећен човек разум а Филдинг мора да одбије Х ом ерову митологију, сем ако славни пеедик, какав је Х ом ер б е з сумњ е био, није хтео да се наруга празноверју свога времема. Хриш ћански писац ишада у сваком случају амешан кад употребл>ава паганска бож анства која оу давно сиинута с престола. Ништа не делује хладније и агхсурдније од зазивања муза код модерног песнтжа. Радије нека се — као што то чини С. Батлер (5. ВиНег) у овом Худибрасу (1663) — зазива кригла <пива, ко»ја је м ож да инспирисала више поезије и прозе него све воде Хипоекрене и Хеликона. (Сећамо се да је муза већ у асаролиншко [М. Ж . П рео] у Еа*оттш5 6, 1947, стр. 357 и дд.). О другим песмама посвећеним О р ф еју упор. М. ВЕИВОШ1ЉЕ (М. ЛелбуН у Ее М оуеп А д е 57, стр. 228—231.
400
МУЗК
вре.че в о л ел а п и в о.) V гол ик и Ф и л ди н гов е см р ти (1754) н а л и сао ј е Т о м а с Греј ( Т ћ о т а к О гау, 1716— 71) јелн у ,гп и и д а р с к у о д у “ о „ н а п р сгк у п с с н т !н в л Т о је спаса< ван>е ч аст и а и т и ч к с м уче Н х% н о ц ар ств о јс ммого ш и р е нсго ш т о с е д о т а д а п ср о п а л о . Н а л ш с н о м ссв ер у он а теи ш л о м о р о ц а к о ји д р х т н о д х л а л н о ћ с. Дли и у ми р и сн и м ш у м а м а Ч н л са о и а сж р сћ е с а о јс \Д10 м лалом д и в љ ак у. Т о с у м и с д и \ к о ји м а сс о с е ћ а н ?• ск о г п р с р о м а и т п з м а . М е ћ у т и м . н.сгов п о к у ш а ј п н муле с п а с \т ирссаВ ив аи> см на А р к ги к и дн \ тн• » м о п о к а . 1\ тј е д а с у о н с е в о је о д с л у ж и л с . Н»п\ <>в. » м \ зи к а , к о ј а ј е н с к а д б и л а х а р м о н и ја с ф е р а , \ ш\п\ м ;« В ел и к о м Вил>ему Б л е јк у б и л о је д а т о ча „с у гнух с н о ј т у ж б а л и ц и р а с т а н с о д њ нх: №ће№ег оп вћаАу ћгош Ог гт г 1ће сћатћег о/ 1ће Еа$1, Тће сћатпћегз о / 1ће 5 ип. 1ћа! пош Ггот атгсгеШ те1оАу ћаае сеизеЛ; "МћеГћег гп ћеаоеп уе тапОег /шг, Ог 1ће дтееп согпегз о / 1ће еат!ћ От 1ће Ђ1ие тедготгз о / 1ће агт №ћете 1ће теГопгоиз иптХз ћаие ћгт!ћ; \№ће!ћет оп стузШ тоскз уе тоие ВетгеаПг 1ће Ђозот о / 1ће зеа, Шаттетпд т тапу а сота.1 дтоие, Еагт Штге, јотзактд Рое1ту; Ного ћаие уои 1еј1 1ће апсгетгI 1оие Тћа! Ђат&з о / оШ епјоу’6. гт г уои! Тће 1атгдит з!ттпдз (1о зсатсе!у тоие, Тће зоитт гз јотсеб., 1ће тго1ез ате јеш. („Да ли на сеновитој ништима Сунца, где дија; / Ил’ по небу земље / И л’ плавим лозвучни ветрови; /
стрмини И де / И л’ у одаји Истока, / Стасада / Престаде да одјекује стара мелочисте лутате, / Или по зеленим оазама пространствима неба / Где рађају се миДа ли скитате по кристалном стењу / У 4 01
Е В Р О П С К А К Н в И Ж Е В Н О С Т И Л А Т И Н С К И СРЕДЊ И ВКк
дубинама мора, / Тумарајући заједно по коралтм ма, / Вас девег дквних муза одрпчући се Поезије; / Ох *мо остависте ту стару љубав / Коју су древни барди са ушхтн>ем налазили у вама! / Маласкале струне једва да се икту, / Звук је усил>ен, тонова мало.м)
И ОГЛЛВЉ Е
14
КААСИКА § 1. Родови и спискови писаца — § 2. „Стари“ и „Новији“ — § 3. Стварање канона у цркви — § 4. Средњовековни канон — § 5. Модерно стварањ е канона
Наше истраживање о музама м ож е да послужи као пример за задатке једне е©ролаке науке о књижевности. Шта је та дисциплина и шта је њен задатак, изрекао је већ Новалис у две реченице: „Филологија уопште јесте наука о књ ижевности“ и „Уметност писања, анализира 1на средствима уметности писања, даје науку о ум етн осш писања (зсепНат агНз 1Шегапае)“. М ож да и овакав начин посматрања м ож е да допринесе разумевањ у ф еном ена који означавамо као класика. § 1. РОДОВИ И СПИСКОВИ ПИСАЦА Откако постоји настава м узике, постоји и наука о музици. Њ ене рудименте (врсте тонова, врсте тактова итд.) учи већ дете на часу клавира. Учење о музичким облицима неопходно је за разумевањ е сваке сонате, сваке симф оније. М узичко учењ е круниш е се учењем о композицији, оно обухвата и практичне веж бе у строгом стилу. Ко ж ели да буде музичар, мора научити да напише фугу. Ко је хтео да постане песник (сНсШог), морао је у средњ ем веку да учн агз <Ис1ап(И („уметност, вештину писања‘0 1. Тај пара1 Ко данас хоће да буде песник добро би учинио да песшгски занат изучи опонашајући чврсте форме пре него што почне да се изражава у „слободним стиховима".
403
КТ>.” О П С 1 ,Л К Њ И Ж Е В Н О С Т И .П А Т И И С К И СРЕЛ Н .И и к к
дспнлам М01 ЛИ бисмо да слсдимо и лаљс Овле смп г тога наговесгили само одолико колико је^ол х/л? да би се увидело: где је клвижешикл; пнолски*прел мет, постоје слементи учења о књижешкхли То \е наука о књижевности у форми ири лагоћсдој .а почслнике. Ко је читао Хомера као пгк л ки текст морао је саднаги да је Илијаоа песма у 1олорном и и х у 1еро5) и да је стих гоаор везан правилида. То снак.а у „рулименте“, тј. почетно образоданд, оник ко]и су још „сирови“ (гид.е$). Њсгол пил> је „елилинисачл сировости уз помоћ знања“ (егиДФО) Иаучло учеил о књижевности давали су софисти. Арисготел ]с прл лож ио своју Поетику и Реторику, Врхучац античке науке о књижевности јесте алексаидријска филологија III века. Под заштитом ирних Птолелеја настала је у Александрији највеличанственија научна установа античког света2, Мизехоп (од кога су наши музеји преузели само име): по форми култно удружење пол свештеником муза, стварно академија научника, повезана са библиотеком од преко 500.000 свитака папируса. Преобилна м оћ владара наклоЈвених образовању морала је да се сусретне са грчком науко.*! и поезијом да би се створила институција која је била један од стубова носача у акведукту западноевропске традиције. Ни Август ни Хадријан (чији Атенеум живи још само у називгу Аткепаеит-С1и}?, или као назив часописа) нису створили ништа што би се са тим могло поредити. Финансијски магнати нашет времена утемељују књижевне награде, али не и институте за , књижевност. Она нема никакву израчунљиву корист. Одрасла под заштитом хеленске филозофије, нау; ка о књижевности је стекла пунолетство у лику хеле• нистичке филологије. Она је књижевну материју — 51исПогит та1еНа, како каже Квинтилијан (X 1, 128) — морала да класификује у двоструком смислу: према родовима и према ауторима34. Избор аутора претпоставља разлучивање родова. Антички систем ро( 4
2 То није био универзитет. Чланови нису били обавезни да држ е предавања. 3 Формирање те двоструке класиф икације још ни 10 „п вољно истражено. Л°*
1 4 0 4
КЛАСИКА
дова не одговара модерном’. Јер порсд родова према ■врсти пееничких дела, као што су оп, комедија, траге;шја, као класификаторски приннипи користе се и врсте стиха (јамб, елегија итд.). Кад се утврде родови, преостаје да се одреди п.пхова ранг-листа. Има их „великих“ и „малих“. Да ли ирво место заузима еп или трагедија? Колггко малих родова има? Боало набраја довет, ал»и он искључује баену. С правом? Може ли пеаник који нсгује само „мали“ род да ностане жласик? Или чак само баону? Боалоова теорија морала је то да -негогра. Њој уиркос пробио се Лафонтен. П остоје читаоци који у љему ввде најлегшш плод француаке класике. Али шта чини неког класика? Откада постоје -класици? Тиме се поново враћамо на избор аутора. Очувано нам је неколико спиокова писаца из хеленистичког доба. На једшом таквом каталогуг‘ наводе се пет епичара, три јампска песника, пет трагичара, седам представника „старије“, два „средње“, пет „,новије“ комедије, девет лиричара, десет беседиика, десет историчара. Опажа се наклоност према извесним бројевима који имају ,даузетн у“ вредност. На то ћемо се вратити (Бкакурс XV). Током времена смањује се б р о ј узорних писаца. (Разлоге и етапе овог процеса овде изостављамо.) Али и он сам је са своје стране деловао на формирање историје. Број трагичара редукује се са пет на три (Есхил, Софокле, Еурипид). За Есхила је посведочено деведесет драмаких дела, за Софикла сто двадесет и три. На измаку средњет века од аваког од њих преостало је по седам дела. Сенека и Расин написали су само по девет трагедија456. Они су се прилатодили реду4 Рашчлањивање песништва на еп, лирику, драму модерног је порекла. Упор. ИШ№Е ВЕННЕМ5, Г)ге 1,ећге иоп б.ег ЕШеИипд д.ег ВгсМкипзГ, иотећтНсћ иот 16. Мз 19. Јаћгћипдег! (Ирене Беренс, Учење о подели песничке уметности, првенствено од X V I до X IX века), 1940. 5 Ш егстив СогзИтапиз („Којслинијанова циглица"). ^ 6 Ако се одузму две библијске трагедије, које је Расин написао након свог „обраћења", по наруџби и у верско-педагошке сврхе, онда његов циклус обухвата само седам позоришних дела. 4 05
к ш јо и с к а
књижкшшст
И Л А Т И Н С К И СРКДН.И ВКК
кованом каиону трагедија и мали број шихових тоагичјких остварен>а не м ож е се објаснити само истор и јом позорнице. Бројеви и сами .могу да лостаиу егзем пларпи. И лијаОа и ООисеја им ају свака по двадесет и четири књиге. Вергилије је окосиицу радтве ова два епа саби о у дватаест књига Епеиое. Стације и М илтон за д р ж а в а ју епски број дв а и а о с!, док је Нону з а ш ум ор ав о обил>е ј в о г о в о г епа о Д иони еу потребно четири пута в и ш е, дакле свеукупан број хомеровских певањ а у овесној контрапозицији. А лександријски ф илолози с у први саставили изб о р стари је књ иж евности као ш тиво за граматичарск е ш коле. Т ерм инологија за п одел у књижевности на ф ор м ал н е групе н еуједн ач ена је. Квинтилијан (X 1, 45) уп отребљ ава и зраз %епега 1есПопит („врсте штива“), за „списак писаца“ он к а ж е огс1о а ^гаттаИсгз ДаШ („списак који су дали [алексаггдријски] криш чари“, исто, 54). Н еујодначен је, м еђутим , и терм ин за „узорне а!уторе“ . К од А лександринаца з о е у се „они који су узети (у и зб о р )“ (еухр^бцг^о!. — „прибројагш", 2ухр1*го1 — „прихваћени“ ; к од П ол ук са 9, 15 хгхрф&01 — ,,одабран и “). Ова ознака није м огла да се латин и зује. У м одерне јези к е она н и је моагла д а преће, као н и Квиитилијанов и зр а з %епега 1есНопит, или његово опш ирно описивањ е са ог&о (,,описак“) (аисШе$ т огсИпет гесН%еге — „писце ун ети у описак“7 I 4, 3) и питегиз (,,бр ој“) (т питегит гесИ&еге — „примити у б р о ј“ X 1, 54). М орала је д а се и зн аћ е нова, подесна реч. Али тек веом а касно, и то сам о јед а н једи ни пут, јавља се назив с1а551сиз: к од Агула Гелија (Аићњ Се11 ш 5 , А1ос1е5 Аигсае — Атинке ноћи, X IX 8 , 15). Тај уч ени колекционар и з врем ена А нтонина распралвља о обиљ у опорних граматичких питања. Т р еба ли диас1п§а ( „четворапрег“) и агеп а („песак“) д а се употребљ авају У плуралу или у сингулару? У том е се, по њ ем у, ваља др ж ати језичке уп отребе неког узор н о г аутора: е соћ оП е Ша Дит1аха1 ап Н дт оге уе1 о г а т г и т аН ат 5 уе1 роеш ги т , Ш е5{ с1а55гси5 а^ Ш и и ^ д и е аНдт 5 7 Јероним , Б е и п гз Ш. (О с л а в н и м љ у д и м а у а гд е ге ге („унети у списак“, РП 23, 631 А ).
406
пг отпгпет
$сг1 р(ог, поуг р го 1е 1агш з (..н ек о од оеседн и к а иди несн ик а, б а р игз о н е с т а р н је ч ете. тј. неки пиеап из прве к л асе / с 1а$5Гси5Ј, к о ји плаћа п о р езу . не пролетер ). П р ем а С ер в и јев о м за к о н у гра!?ани су биди потсд.ени на пет и м о в и н ск и х к л аса. ГраНкши првс класе се с к р а ћ е н о с^аззгсг. В ећ Ц и ц ер о н бАс — ЛкаОелтг.а II 73) \Т!Огр>е6л»ава тај и зр а з м етаф ор н ч к н . к а.м Де м о к р и т а ставева н зн а д сто н ч к и х ф и л о зо ф а , к оје ч браја у п е т \’ к л а с \7 Рго1е1апиз. кога Г елије наводи као пор ећ ењ е, у о п ш т е н е п р и п а д а ни јадно! п о р еск о ј класи. К а д је С ент-Б ев 1850. п о с т а в и о питањ е ш га је класик, п а р а ф р а з и р а о ј е Г ел и јев тск ст: ип еспуат Је \а!сиг ег д.е т агди е, ип есгп>ат дш с о т р 1с, а (1и ћгеп аи 5о 1еИ, е 1 цт п е з 1 ра$ сопјопДи &ап$ 1а јогпе с!с5 ргоШ ап е$ [Саи 5еНе$ д.и 1ипИ] (.д ш с а ц а д в р ед н о ст и и \т л е д а , п и с а ц к о га у в а ж гш а ју , к о ји је д о б р о иласиран и к о ји н и је и з г \гб љ е н у гом и л и п р о л ет а р и ја т а /Р азговори п онедељ ком ) I I I 3 9 ). К а к в а п о сл а ст и п а за м а р к с и с т и ч к у с о ц и о л о г и ју к њ и ж е в н о с т и ! М е с т о и з Г е л и ја ј е п о \-ч н о . О н о п о к а з у је д а је п о ја м у з о р н о г п и с ц а у а н т и ц н б и о у с м е р е н на грам а т и ч к и к р и т е р и ј ј е з и ч к е т а ч н о с т и . И с т о р и ја новији х је з и к а т р е б а л о о и д а и с т р а ж и к а д а и гд е ]е та са с в и м у с а м љ е н а ј е з и ч к а \т 10 т р е б а к о ју н а л а зи м о к о д Г ел и ја п р о д р л а у м о д е р н у к у л т у р у д Т о ш т о је д а н 89 8 Друкчији обрт метафоре о порееким класама користи Арвобије (А тобхп з, Ас1г?. тгаГ. — Против пагана II 29) у филозофском контекспу. 9 У француском се та реч јавља први пут 1548. у делу А тг роеПсЈџе (Песничка уметност) Томе Себијеа (Т ћотаз ЗећП1ег): ПпаепНоп, еГ 1е јидететг! сотртгз зоиЂг е11е, зе сопјеттепк е1 ептгсМззепГ рат 1а ГесГите (1ез Ђопз е1 сТаззгдиез рое!ез јтапдогз, сотпте зоп1 еп!ге 1ез гтгеих А1агп СТгатНет е! Јатг <1е Меип („инвентивност и обухватан суд о њој потврђују се и обогаћују читањем добрих и класичних француских песника, као што су били од старијих Ален Шартје и Ж ан де Мен“). Овде, дакле, постоје класици у француском средњем веку. Ронсар и његова пшола изгледа да не познају реч с1аззГдие. Грасијан пише: дтап јеИсШаЛ сопосет 1оз ртгтетоз аиСотез еп зи с1азе (}гвелика је срећа познавати прве ауторе своје класе“ [АдиОега, ГИзс.] 63). У Енглеској ту реч употребљава Поуп: VЧЂо 1x1513 а сеп1иту, сап ћаие тго ј1аш, / I ћоШ 1ћа1 Ш1 а С1аззГс, дооб. гтг 1аш. (ЈтИапопз о ј Нотасе. Тће Птз! ЕргзОе ој 1ће ЗесотШ Воок о / Нотасе) („Ко потраје читаво столеће, тај
407
Е В Р О И С К А К Њ И Ж Е В Н О С Т И Л Г А Т И Н С К И С Р Е Д Н .И В Е К
тако оспораван и злоупотребл,аван осногани појам нашег образовања као што је класика потиче од једног данас само струшвацима познатог касноримског аутора, више је од привлачног филолошког куриозитета. То очигледно показује — као што смо већ често могли да утврдимо — владавину случаја у историји наше књижевне терминологије. Како би модерна естетика Рафаела, Моцарта, Гетеа подвела под заједнички појам, да није било Гелија? Импозантни системи, којима су век01ви поклањали напету пажњу, никада не би настали да није било Сервијевих пореских класа. 0 класици готово не би могло да се диокутује да су људи разумели реч с 1а 551сиз. Али пошто је била неразумљива, била је обавијена тајанственим нимбом који подсећа на углачани мермер Аполона Белведерског. Ми више не можемо без појма класичног, и не треба да га се одрекнемо. Али права да наше естетске категорије историјски осветлимо такоће нећемо да се одрекнемо. То је проширивање хоризонта за које можемо да захвалимо историзму X IX и XX ввка. Појам „класичног“ има, закључујемо, веома скромно, трезвено порекло. Он је у последње две стотине година надуван преко сваког права и сваке мере. Био је то далекосежан, али и проблематичан корак, кад је око 1800. годрне грчко-римока антика еп Ђ1ос проглашена за „класичну“. Тиме је за један век блокирано историјски, али и естетички, нвпристрасно вреднсхвање антике. Управо онај ко воли антику са свим њеним епохама и стиловима (та љубав је, додуше, рећа нето што би се могло помислити) осетиће њено уздизање на ниво „класичног“ као празно и иокривљено школско паметовање10. Озарен и озаравајући нема мане, / Ум такав сматрам класичним, опробаним'* [,,Подражавања Хорација. Прва епистола друге књиге Хорацијеве", стих 55 и д.]). То одговара Хорацијевом ез1 уеШз а1цие ргоЂиз сеп1ит цш регЦсИ аппоз („стар је и добар је онај ко стотину наврши лета“, Ер1. II, 1, 39). * ' спис, Ваз РгоМ ет <*е5 К1аз8Гзсћеп ипа б.ге АпПке асМ УоПтаде, ће . ^оп ШЕКНЕК ЈАЕОЕК (Проблем клаоичног и антика, осам предавања, изд. Вернер Јегер; 1931) не м о ж е у м оји м очима нимало да измени овај суд. 6 може
408
КЛЛГИКА
гичшадијски хумаиизам, који се још и лаиас радо диже на т ш о моралне поуке, ангииод је правог и смслог х у м а н т м а слоГклдннх духона Ми чегшемо јсдннм хуманидмом који |е очишћен од сваке педагошкс (и политике!) и који ужнва V депоти. V гкемг ће бити места н ла естетичку критику. која, реинмо. иклиаладп на шта се мисли кад се товорн о класици јетног Вергилија**. § 2 ..СТДРИ- И „ИОВИЈИВратнмо се Гслију. Ла 6 п увео кдасичног .дшсца" ($сг 1р 1ог), он се нолнва на с о 1н)Гч а п т р п п г ус1 ога (о ги т гс/ роеХ агит („старију чсту што босс пгика што песни-
ка“). А ти.ме доди рује одлучсјућн ироб.тем. Кдасични писци увек с\' ,.стари“. М ожемо их ггрилнавати као узоре, алн их м ож ем о и одбацивати као превапиђене. Оида имамо неку врсту дчегеИ е (1еч АпсГепз е( с1е<; М о& ет ез („сва1>е измеВу Старих и М одерних“). То је константан феномен кљижевне исторпје и социологије књ иж евности1-. У Александрији је Аристарх Хомеру супротставио „новије ауторе“ (уЕгбтсроО. хМеђу њих спада Калимах, који полемише против епа. Стари и нови правац обичавао је да контрастира Теренције у својим пролозима (Н еаШ от . Рго1. 43; Еип. Рго1. 43; Р ћ о п т о Рго1. 1 — „Самомучитељ, Пролог 43; Евнух, Пролог 43; Формион, Пролог 1“). У I веку пре н. е. јављају се р о е га е поу 1 („нови пеониц>и“) или уеЖтеро!. (,,новији“) (Цицерон. Ог. — Б еседш ас 161; ад. АШ сит — Атику VII 2, 1) насупрот старијим ауторима енијевског правца, да би и сами били смењени поезијом 12* 11 Т. С. Елиот је то учинио у раду Шћа1 гз а сГаззгс? („Шта је класик?“) 1945. 12 Тога је било и у арапској књижевности. Упор. нпр. Њп <Зо1аЉа, 1 тг1тоб.ггсНот1 аи Н ггге б е 1а Роезге е1 без РоеГез еб. САГЈБЕРНОУ-ВЕМОМВУМЕЗ <Ибн Котаиба, Увод у књ и гу о поезији и песницима), изд. Годфроа-Демомбин, Париз, 1947, стр. 4, § 6. — Претеча ф ранцуске СЦиетеИе је сукоб између Салутатија и Николија (ЗаИНаЦ и ШссоИ) 1401. године (Е. 8А В ВАБШ1, II теГобо бедИ итапгзН — Р. Сабадини, Метод хум аниста, 1920, 49 нап. 1). 409
ЕВРОП СКЛ
КЊ И Ж ЕВН ОСТ И ЛАТИ Н СКИ
СРЕД ЈК И в к к
Августовог дооа, која је опет себе осећала као „модерну“. Под Антонинима ступа на сцену једна песничка школа коју ће каонији граматичари назвати пео1егГС1 („нови пеоници“). Појам ^еогсгрои, који је утк> требл>авао Цицерон, сада се, дакле, латинизује. Што је антика била старија, то више је била потребна нека реч за „модерно". Али реч т о а егп и з још није постојала. Ту празнину испуниће сада термин пеогег1си$и. Првобитно је он означавао један стилски манир који се надовезивао на александријско песништво. Од IV века он значи „новији писац“; тако је код Јеронима, Сулпиција Севера, Салвијана, Клаудијана Мамерта, Аурелија Виктора. Аутори глоса објашњавају пеоГегт као Ш>п поу1 у е 1 гесеМ ев („нове или скорашње ктлге“); као и поугси, т т о ге з („нове, мање“). Колумбан ( | 615) периодизује: еуап%еИогит р 1епИи<1о, арозГоИса д.ос1п па,
п ео 1е п с а
о П к о д о х о ги т
а и с 1о ги т
<1ос(гта
(„иуноћа Јеванћеља, апостолоко учење, новије учење правоверних аутора“)14. Овде, дакле, црквени оци постају неотерици. За Еразма је Тома Аквински пео 1е п с о ги т о т т и т (ИН^еМГззгтиз („најмарљивији од свих неотерика“)1б. Страна грчка реч је понеке писце довела у забуну. Налази се и облик п еМ еН си з — то је, дакле, формално, потом и значењско ослањање на п еи 1ег („ни један ни д р у ш “). Разликовање старог и новог не мора, мећутим, да има полемички смисао. Оно м ож е да означи и редослед двају стилова или временаких раздобља која смењују једно друго, као „стара“, „средња“ и „нова комедија“, или два Завета хришћаноких цркајва. Још је друкчије ова супротност употребљсна кад један од главних представника нове софистике, Филострат, око 230. године изјавшује да би „нову“ софистику боље15 13 Следећи део излагања према Ј. БЕ СНЕЦШСК, Nео(еггсиз, пеоГетГсг (А1М А 15, 1940, 113— 126). 14 МСН Ергз1о1ае III 175, 21. 15 Цитирано код Е. Жилсона, Елоиза и А белар (Е СШ5СЖ, Не1огзе е* АЂе1атф, 1938, 215 нап. 1. — О апПдиг ‘и тпоОетпг у схоластици упор. М.-Б. СНЕЦЦ, 1Мтод.исНоп а ГеНМе 5 аШ Тћогпаз (1’Адигп (М.-Д. Шени, Увод у студиј св Т о м 1 Аквинског), 1950, стр. 116. гиме
410
КЛАСИКА
бн л о нази вати ,.д р у г о м “ , је р је он а н а в о д н о „стара“ , иако себ и постав;Ба д р у г а ч и је циљ еве него прва. О вде је реч о о о н о в и и с л е д б е н и ш т в у . У ати ц и зм у у д о б а царева А р и јан (Агг1апоб, о к о 95— 175. год.) м о ж е д а се н ази в а „нови К с е н о ф о н т " , је р је у ж и в о т у и у сп и си м а с л и к а и п р и л и к а ст а р о г . „С гари“ се зо в у 01 -каХсис1 . О вај в е о м а н е о д р е ђ е н и з р а з о с т а је у употр еби јо ш и у в и за н т и јс к о м с р е д њ е м век у. Е в стати је, ар хи еп и ок оп С о л у н а и ту м а ч Х о м е р а (X I I в ек ), п о д тим м и сл и н а к њ и ге п р е д с о б о м , али о н е „м оту д а б у д у и в е о м а н о в е “ , к а к о је н а у к а п о к а з а л а |,;. А нтика н и је и м а л а и с т о р и јс к у с в е с т у н а ш ем с м и с л у , к о]и о д р е ђ у ју о д с е ч ц и е п о х а . А и о н о ш т о је о д тога и м ал а, није м о г л а д а и з р а з и у с л е д н е д о с т а т к а и с т о р и јс к о г п о јм о в н о г а п а р а т а 1617. Т о је к а о к а д б и с м о ми у м е с т о 16 К . 1.ЕН К 5, РгпсГатзсНоИеп (К . Л ер с, С х о л и је у з П ин дара), 1873, 167 н апом ен а. — О п о јм у апП дш и сродним и зр ази м а у правним еписим а уп о р . ГН. ЗСНХЈЕЕ, НгзГоту о ј Вотпап Веда.1 Зсгепсе (Ф р. Ш улц, И ст орија р и м с к е п р а в н е н а ук е), 1946, 274, нап. 9— 12. 17 Гг. К Ш И О Н Е К (ВбтпгзсНе СегзГезгаеИ — Р и м ск и д у х о в н и свет, 1943, 67) к а ж е д а с у Р и м љ ан и „по п р и р оди усм ер ен и на историју“. О н с е п о зи в а н а и зв еш тај П ол и би ја V I 53 о погр ебним ц ер ем он и јам а в е л и к и х р о д о в а у којим а се м а н и ф ест у је уска веза н о ст Р и м љ ани н а з а њ егове претк е. „П рош лост се простире д е л у ју ћ и св е д о садатш воети" То д е л у је убедљ и во. Али то п о сед о в а њ е п р ош л ости као садаш њ ости зн ач и јед н у врсту безвр ем ен ости , он о стоји у свак ом сл у ч а ју у суп ротн ости прем а оном е ш то н ази вам о и стор и јск ом свеш ћу. К ако стоје ствари са рим ским и сторичарим а? Л и ви је н е п ок азује „ни ц ел ок уп н у сл и к у р им ске и с т о р и је . . . н и сп о зн а ју узрок а, ни мисаони н апор у о п ш те“ (К Н п§пег 88), н его „отмен п обож н и израз у п р и суств у у зв и ш е н и х ствари“ (89). Н и к од Тацита се не н ал ази н и к ак ва и стор и јск а и д е ја (325). А . АЕЕ&1ЛЛ (Иге КопГотпга^еп — А . А л ф ел д и , Конт орнијати 1943, 58) говори о нестајањ у и стор и јск е свести у IV в е к у и п о к а зу је „како су и носиоци кл асич н е к у л тур е са д а соп ствен у и стори ју видели само к роз дим и м аглу“. У л и к у „Б огињ е Р ом е“ (И еа К от а) са даровног кованог новц а он н а л а зи р еп убл и к ан ск у свест која је, наводно, к арактеристична за касни Рим. И деја Рима ж иви „у једн ом апстрактно-догм атском л и к у “, одвојен а од царства и политичке актуелности. И стор и огр аф и ја С имаха „не зн а ни за какав прогрес. Једн ом стеч ен а вели чи н а Рима сада је вечна, статична и непром енљ ива. Т ок историје није ништа друго до смена одм етањ а од старе величине и поновног окретања н»ој и старим вредностим а“ (\ДЛ Н А К ТК Е, СезсН гсМ е 411
Р . В Р О П С К А К Н > И Ж Е В Н О С Т И Л А Т И Н С К И С’Л’ Т Д Ш И В Е К
ч в р сго ограничених појм ова Стари, Средњи и Нови век (са њ иховим миогим подгрупам а) импди на раололаган>у Си.мо реч „нрош лост“ . Н»и речи крхтод и •тсаХа^, а п 11ц ии $, цеШ з и р п з с и з изгл еда да немају ник акве би тн е разли к е у зн а ч е њ у 18. Релативност појма а п Н д ш објаш њ ава Ц|Ицерон: атички беседн и ц и су, кад с е гледа и з рим оког в рем ен а, стари (зе п е з ), а према атин ск ом рач ун ањ у вр ем ен а м лади ( В г и г ш — Брут 39). Он сам А ристотела и Т ео ф р а ст а у б р а ја у апНцт („ ст а р и “ — О г а 1о г — Б е с е д н ш с 218). Та п р оп ор ц и ја п ом ер а се, н ар а в н о , о д века до век а. П убл и к а ж е л и д а чита с а м о „старе“ песнике, ж а л и се Х о р а ц и је. Али ко је „стар “ ? Н ек о ко је већ стоти н у гддина мртав (Е р г. II 1 , 20 и д д .)? З а Квинтиппб. РоПНк гтп зрсНапИкеп П от (В. Х артке, Историја и политика у касноантичком Риму, 1940, 141; цитирано код Алфелди ја (АВГ0ТО1, 59). Карактеристична је за д у х јустинијановске правне кодиф икације реченица: 1ап1а поЂгз апНциИаНз ПаЂИа ез1 теиегетгПа („толико смо пош товањ е гајили према старини", ГК1Т2 ЗСН И Вг, Нгз1оту о / Е о т а п Беда1 Зсгепсе, 283). Смемо ли да у лепим строфама Сулпиција Л уперка Сервазија Млађег (5и1р1сшз Вирегсиз Зегуазш з Јипшг) о пролазности и у строфама Ф оке (Рћосаз) уп ућ ен и х м узи К л и ји видимо израж ен касноримски дож ивљ ај времена? Р азл и к ује ли се он од староримског? Је ли он душ евно повезан са римском рге!аз (,,побожнош ћу“)? Не искљ учује ли управо ово чувањ е прошлости пуно пијетета историјску слику света? К ако култ предака дел ује на слику историје (Римљани, Египћани, Кинези)? Историја поетоји код Јевреја. Доба патријарха, М ојсијева ера, доба Краљева, Судија осећају се као различите, егзил као цезура, М есија као обећање. Јесу ли за Римљ анина доба краљева, републике, столеће немира, принципат, конститутивни за епоху у аналогном смислу? Или је тек Августин превладао статичку римску слику историје? — Ф и л озоф ск у страну тог проблема осветлио је Шелинг: „Колико мало љ уди познаје стварну прошлост: без снажне, раздвајањ ем од саме себе настале садашњости, прошлост не постоји. Ч овек који није способан да се супротстави својој прош лости, те прош лости и нема, или, боље рећи, он никад и не и зл ази и з ње, ж иви стално у њој.“ (Вге Ше11а11ег. ХЈтјаззипдеп, ћ§. ^оп М. 5С Н К 0ТЕК — Раздобљ а света, П раверзи је, изд. М. Ш ретер, 1946 11) 18 Упор. Тацит Ое ота1огЉиз (О беседницима), С1Ш ЕМАК2 1914, 287. — рп зси з ие!из апНцииз („прадавни, стари, древни“) једно поред другог употребљено код Цицерона В е 1едгЂиз (О законима), II 7, 18. — ртгзсиз има призвук „достојан пош тоВ вЊ д
412
к л лси к л
лнјана Ц п ц ср оп оп ада у групу апИсрп. У Тацитовом д и јал огу о б е с е д н п ц и м а (§11. 16, 17, 25) ,на иитаљ е о н стор н јок ој п е р и о т л а ц п јп о д г с т а р а се у з пом оћ ној\ц\ апПсЈИ! у р а зл н ч п т о м см и сл у . С агласпост, меБутпм, постој|Ц у стан у д а Јпудс који су ж и в сл и пре стотнну или с т о д в а д е с е т год п н а нс см ем о д а н азн вам о ап^кЈкг; је р с т о д в а д е с е т г(>;ита је с у „један луудски вок“ 1!’. Р еч по\п „'НОшгји“ к а о к он т р астн и п о ја м п рем а
1!* Код Тацита Пга1одив б.е огаГогЉиз (Дијалог о беседницима), с. 16 Апер, позивајући се на Цицероново изгубљено дело НоНепзгиз (Хортензије), као основу за рачунање времена узима Платонову светску годину ( - 12954 године) и онда израчунава у с. 17 да је од Цицеронове смрти прошло 120 година, дакле итпиз ћоттгз аеГаз („један људски век"). — Арнобије Аби. па1:. II 71 оповргава тезу да је паганство због своје веће старости надмоћно над хришћанством. ЈМоиа гез ез1 диат детгтиз, диапбоцие е( грза ие(из јге(: ие(из циат иоз адг(гз, зеб (етрогЊиз ципшз соерг( поиа јиИ ас герепНпа („Ствар којом се ми занимамо јесте нова, али ће једнога дана и сама постати стара: она која припада вама стара је, али у време кад је настала била је нова и изненадна"). Приликом израчунавања римске преисторије произлази да су од Пика (Р1сиз) до Латина (ИаПпиз) протекла три ступња (дгабиз), и( тсНса( зепез. VиШз Гаипиз, 1иа(тиз е( Ргсиз атггз игхеггпГ игсепгз а(цие сеп(епгз? ХЈКта епгт педа(иг роззе ћотгтз иг(а ргобисг <„као што показује низ. Желите ли да су Фаун, Латин и Пик живели по сто двадесет година? Тврди се, наиме, да се људски век не може протегнути преко ових година“). Зависи ли Арнобије што се тиче постулисања људског века (= 120 година) од Тацита, или обојица следе једну старију традицију? Рачунање времена према трајању једног људског века присутно је, као што је познато, већ код Хомера (уеуе'/), фиХоу — „поколење, род“), заестит („поколење") је првобитно исто што и теиет). Према Висови (Шззом^а), то је најдуже трајање једног људског живота и то тако да се заесиГит, који почиње једног одређеног дана, завршава даном смрти последњег човека који је био жив оног почетног дана. Варон, 1». б. (О латинском језику) VI 11 одређује заестит као време од стотину година. Као сакрално и државно раздобље, међутим, заест ит је под Августом одређен на 110 година. Али то се није баш строго поштовало. Домицијан је славио Секуларну свечаност 88. уместо 94. године. Римске Секуларне свечаности укрштају се са следом свечаности поводом оснивања града, које су посведочене за 47, 147, 248. годину (померање за једну годину). Два неспојива секуларна рачунања важе, дакле, истовремено. — Потпуна збрка влада код Исидора Е(. V 38; заеста депегаНопЊиз сопз(ап(; е( 1пбе заеста, циоб зе зедиап(иг: аћеипИћиз епгт а1из аИа зиссебиШ. Нипс (зхс ИШВЗАУ) дитат дитдиадезгтит аппит сИ-
413
к в г о и г к л
КМ.И ЖКННОСТ И Л Л Т И Н С К И СРКДЊИ Н | , К
г « !!;,л п т ГЛеИ да ™ 'е 6нла Употр.».,тга. Макробије
(ок о 400) нанива „старе“ аугор с к Ш ш ћ е с а е ш е ш а ш о г е з („аутори старе библи отек е“ , 8 а 1. VI I, 3), али и ем а назив за „<новије“. Так у VI веку јаел^а се орећна кованпца т о Ј е т т (п-рсма т ос 1о — „батп сад“, као ко сИ егп и з — ,^анаш њ и“ прем а НосИе — „данас“), и о н д а К аоиодор м о ж е да у учесталом сатласју слави јед н о г аутора као а п Н д и о г и т ^ Ш ^ еш гззгт и з ГтгШог, т о А е т о г и т п о Ш гззгт и з т зШ Ш о г (,унајмарљимији подраж авал ац старих, најплем ени тији п одуч а ;алац нових“, У а п а е IV 51). Реч „м одеран“ (к оја са „модом“ нем а никакве везе) јер н о је о д последњ их завештања каонолатинаког јези к а н оеи јем свету. П релом на епоха К арла Великог м о ж е, он да, да се у IX веку зове за еси 1 и т т о Д е гп и т („иови век ‘0 20. Али треба имати на ум у: ц езур а иам еђу старог и новог д о б а не помера с е сада, рецим о, на почетак хр и ш ћ ан ск е ере. Свети списи цркве и црквени оци, ш тавиш е, и сам и припад а ју старом веку21. Д анаш њ ег ч итаоц а ово схватање сип1, ц иет НеЂгаег гиЂИеит и осап Г . . . А еГаз р1етитџие тсОит е1 рто и п о атто, и! гп аппаИЂиз, е1 р г о зер 1 ет , иГ ћотгпгз, е1 рто сепЂит, е! рто циоигз 1 е т р о ге . . . А е и и т ез! ае!а з ретреШа, сигиз п ео и е гпШ ит п ец и е е х !ге т и т п озсИ иг, диоб. С га есг иосап! аШчас,; диоб. аИциапбо а р и б е о з р г о заеси1о, аГгдџапбо рто ае!етпо ропИит („векови се састоје о д н араш таја, а зо в у се векови [8аеси1а] зато пгго сл ед е [зе ц ш т 1 и г ] је д а н з а другим: јер када један промине, на њ егово м есто д о л а зи други. Неки к аж у да је то свака педесета година, к о ју Ј ев р еји зо в у јуби ле [Чшросна година’] . . . Доба [а е !а з] се обично к а ж е и за једну годину, као у летописима, и за седам , као к ад је р еч о човеку, и за сто, и за било к оје в р е м е . . . В еч н ост [аеллшп] је н еп р екидно доба, код кога се н е зн а ни п оч етак н и к рај, а Грци га зову а1Сл/а<;; ова се реч код њ и х користи н ек а д за век, некад за вечност“). — Сервије (уз Аетг. 8, 508) р ачун а заесиГит као период од 30 година. — У паганском и хр иш ћ ан ск ом старом веку влада, дакле, једно магловито нејасн о осећ а њ е времена. Отуда нема никакве чврсте могућности за п ер и оди зац и ју. О појмовима заест и т и А гоп упор. С-. 5Т А Б Т М О В В Е В (Ш татмилер) у часопису Заест ит , 2, 1951, стр. 152 и 315. 20 В алахф рид у Рое1ае II 271, X I и 318, 453. 31 У дедикационој песми цару и з пера неког Б рун а (Р ое1ае V 378, 21 и дд.), коју Ш трекер при п и сује Х /Х 1 век у, м ож ем о да прочитамо: ПесГбега1 зШ бгит и е!еги т / Е1 игдИапсга реп е раЂгит / Сесадпе зест а ЂатЂаггез / З е и а ртетеЂа! е! етгот т е гз („Знање о старима оде у дим, / Н еста и бриге о оцима 414
К 1 ЧСНКЛ
м ож с гш Јачуди. К а ш мн говортн> о ,лоарима '. ми слнм о на паганске ауторо. Паганство и хрш и 1>анспи) за наш е с у нродставе две одвојоне области аа које не п оетоји ааједш гчки нмоинте.ж. Сро рни вок \ п н т трук чије. \ч 7 е г е > ' с е наашлају како хрншНанекп тако н иа* ганскн а \т о р и прош лости*’. СупЈХ>ти<хт измеКу .,м<>-*23 свим, / В е к о в е с л е п е за б л у д е л а доб / Д ивљ ег варварстна закбпа у гроб’4). Уе(еге$ (,,стари“) и рШгс$ („оци”) су, по мом увер ењ у, ц р к в ен и оци к оје Н откер Б албул око 890. назипа апНчиг раћгез (Е. БО М М Е Е К , Бад РогтеЊисћ де$ В 1$сћој$ $а1ото . . . [Е . Д и м л ер , Књига формула бискупа Соломона], 1857, 64, 17). С А К Б ЕШ ЗМ АНН ј е у једн ом писм у ук азао на Гербертову п есм у о Б о е т и ју (одиггампана у ВЕЕ501Ч, А Рпт ег о / МесИеиаI ЛаНп (Б исон, Почетница за средњовековни латински, 1925, 347) и п р етп остав и о д а је н астала у његовом кругу, да је, прем а том е. обр аћ ањ е О тону III. У пор. сада Ердманова Исгра-
живања о свету политичких идеја раног средњег века (Рогзсћгтдеп ш г роИНзсћеп МеептеИ &е$ ГгИћтШе1аИегз), на основу заоставпггине и зд а о ГК. В А Е Т Н О Е И (Ф р. Бетген), 1951, стр. 109 и д д. 23 У је д н о ј т у ж б а л и ц и о нем оралн ости свога времена В алтер и з Ш ати јон а к а ж е (1929, 97, 2): Иезсгтиз иез&дга иеГегит тодетт, Еедпг поз еГетИаз тгоп ГгаћИ зирет1, Аг&епНз зе& пШтиг рег игат тјетг. М и м одер н и ск р енусм о са ста р и х путањ е, И б о ж а н с к о к раљ евство зн ач и нам св е мање, А св е в и ш е грезн ем о у п ак л ен о стањ е. А ко, м еђутим , и сти п есн и к х о ћ е д а к аж е: „Заш то да не поступим као п аган ск и п есн и ц и и певам за новац?“, он онда поново у п отр ебљ ав а сл и к у о „траговима стопа старих аутора“ (1929, 83, 4): Сиг зецж иезНдИ иеГегит тејШет Атргзсг ггтиНз согроггз за1Шет, 1тр1ет (НглНгз е1 сигаге сиГет? (^иод десиИ тадпоз, сиг тгћг Нггре ри1ет? З аш то б и х одби јао старим а д а следи м — Д а римом безазл ен ом т р б у х обезбедим , К е с у д а наф атир ам и н а м и р у седим? К ад в ел и к е н е би стид — зар ја виш е вредим? Ш трекер са овим у п о р еђ у је П ерси јев пролог 10: МадгзГет агНз гпдепгдие ГатдИот / УетгТет („Веш тине учитељ што песме дар п р уж а, / Трбуш ина"). — Б А К С О ЗС Н (Лангош) греши када иеГетез у свом и зд а њ у д ел а ЕедгзТгит (,,Каталог“) Хуга од Тримберга схвата као „антички аутори“ у наш ем смислу. Отуда за њ ега п р ои зл ази да Х угова подела аисГогез није тачна.
415
Е В Р О П С К Л К Њ И Ж Б В Н О С Т И Л А Т И Н Г К И С Р Е Д Ш И В т ,к
дерне садашњости и иаганско-хришћанске антике ниједан век није осећао тако снажно као XII. Појам „ренесанса XII века“ који је увео Хексинс има своје оправдање25. Али то постаје јасно тек кад се запитамо о историјском самосхватању те епохе, што до сада није чињено. У ранијим потлављима обрадили смо научни преображај у XII веку (погл. 3, § 6) и паралелизам измећу нове поетике, права, лотике, метафизике, етике (потл. 8, § 3). Та два феномена сада можемо да повежемо. То су два аапекта једне исте промене у култури. Поменути паралелизам био је, као што смо видели, терХуго је своје дело поделио на три бхзИпссгопез (,,одељка“) са по две -рагИсте (,,пододељка“). Према Лангошу стр. 14, треба да, „у првој партикули увек стоје антички, у другој средњовековни“ аутори, али ипак на стр. 245, у з стих 643, мора да призна да је од 18 аутора који би требало да буду „антички“, то само „три до четири“; ова неусклађеност иде на рачун интерпрета, не аутора. — Хуго од Тримберга учи: вредне паганске ауторе треба уважавати исто тако као и библијске писце (ћадгодгарћг; 1з. Ећ VI 1, 7). Они су остали верни „свом веровању“, чак су написали много штошта „теолошког“: Еогзап тсеГ аИдигз, диоб тиШ депШез / МиИоз ИЂтоз зсггрзеппI с1атоз е1 зићШез, /
< %
т <
КЛАСИКЛ
м и н ол аш к и осл отћ ен на о и о л и Ј о к у употреГуу г ер м п п а ,.стар“ и ми о о “ , к о је с м о п р а т и л н к р о а и с г о р и ју духа. „Ренесанса** X I I п с к а с е б е п и је м о гл а д а о з и а ч п тим и з р а з о м , к о ји ј е н р о у з е т п з о д о л е с а к а и га л и ја н ск ог пЈх>цвата у и с т о р и ј с к о ј р е ф л е к с и јн X I X н ек а . V н>ој н е и алги ш м о н н ш т а о д о н п х ф и л о з о ф с к о р е л и ш јс к н х е п о к у л а ц н ја о о п о м е ш т о е е н а з 1ш а \ч (а п о у п („нснш ж и в о т *4), у к о ј и м а јс Б у р д а х ( В и г б а с ћ ) и и а е о к л и ц у н т а л и ја н е к е р е н е с а н с с . А ли н а л а д п м о ј а р к о о б а с ја н у с в е с т о и р с л о м н о ј е п о с м . Ј о ш т а ч н и је : свилап>а п о т п у н о н о в о г в р е м е н а , у п о р е ћ е ш у с к оц ч м јс с в е ш то ј е б и л о р а н н ј е „ с т а р о “ : Х о р а ц и ј о в а п о е т м к а , Д и гесте, ф и л о з о ф и ј а — и т о у н с т о м с м и с л у с т а р о к а о ш то је т о С т а р и з а в е т . Т о ј е и р в и н у г д а с е в е р њ а ч к и Запад дож и в љ ан а п о ч ет а к н овс д у х о в н е ер е и сам га и с к а з у ј е . Т о ј е п р о д о р и д е ј н е в р с т е , п р а ћ е и и п р о д о р о м б и о с а (в м д . п о г л а в љ е 6 , к р а ј 2 . и а р а г р а ф а ) . Т а к о с е с л и к а т е е п о х е з а о к р у ж у ј е и п р о д у б Ј н у ј е ’'*. 2* На основу свести о еп охи X II в ек а објаш њ авају се искази Валтера Мапа у њ еговом д ел у Б е пидгз сигаИ ит (Дворске багателе, написаном и зм еђу 1180. и 1192. године; издањ е М. Р. Џ ејм са [М . Н. ЈА М Е З ], О к сф ор д, 1914) о појму тосГепгИаз: поз(та т с о Гетрота тоб.етпИаГет ћапс, ћ о ги т зсгИсе1 сеп(ш п ап п о ги т ситггси1ит, сж из ап ћи с п и п с иШ т е рат*ез ех1ап1, сигиз Госгиз гп ћгз ди е поГаћШа зипГ заН з ез* тесепз еГ т ат језГа т ет о гга , си т аб ћ и с а!Г<зш зирет згт с е т е п п е з. е( Гп/ГпШ /Шг диг е х раГтит еХ а и о ги т ге1асгот ћиз сегИ ззгт е (епеап( дие потг игб.егип(. С еп (и т а п п оз ди г е$ј1и хеги п ( т со п о 8(тат т ос1етИ а(ет, е( п о п диг иепгип(, си т еш з& ет (атетг згп( тасГотз зеситгбит рт орт диИ а(ет ; д и о т а т агI пат гасгопет р е г (гпеп( рте(етг(а, а б б ш гп асгоп ет ји(ита. Н ос (етрот е ћ и ш з с е п (еппп ртхтит тиа1иетип( аб зи т т и т тоћит Т ет рГат п. . . („наша времена називам овим м одерним добом , и то о в и х п ротек лих сто година ч и ји п осл едњ и остаци т р а ју јо ш и данас; у сп о мена на ово врем е као јед н у ц ел и н у јо ш је д ов ољ н о св е ж а и видљива у оном е ш то се м о ж е опазити; јер и д а н а с д о ш ж и в е понеки стогодиш њ аци, као и н ебр ојен и си н о в и к оји п о у зд а н о чувају оно нгго с у до зн а л и и з прича с в о ји х оч ев а и д ед о в а а сами нису видели. Н аш им м одерним до б о м н ази в ам о н и х сто година које су протекл е, а н е о н и х сто к о је д о л а зе, п рем да су, кад је реч о близини, н а истом е; јер п р и п ов едањ у п р и пада оно ш то се догодил о, а оно ш то ћ е се догоди ти припада ирорицању. У ово врем е, за п р о т ек л и х сто година, н ајп ре су у највећој мери о сн аж и л и т е м п л а р и . . стр. 59, 17 и дд.). Овде се, дакле, појам заесиГит „ж ивотни в ек “ (Тацит, А р н о 417
§ 3. СТВАРЛН.Е КАНОНА V ЦРКВИ Формирање ка,нонаг' служи обсзбеђи»аи.у неке традиције. Посгоји књижевна традиција школе, правна држ аве, релишјока цркве: то су три ордшБовековне светске силе зШсИит, (трегпип, засегАоНит („школа, држава, црква“). „Клаоични“ период римског права обухвата врсме од Августа до Диоклецијана. После њега следи „бирократски“ исриод, који се окончава довршавањем јустипијанске кодификације (534). Канон правника који имају „ауторитег1 формиран је почев од 426. годинеЈ’. Црква је — не б ез противљеља из сопствених редова — у овој канои преузела свете списе Јевреја као „Стари завет“. Тај јеврејски канон састоји се од „Закона“ (пет књига бије) комбинује са модерним рачунањем столећа. Столеће се, међутим, зове сепГептит, не заесиГит. Уз то, код истог аутора налази се на стр. 158, 15 и дд. реф лексија да ће спис који је он написао бити цењен тек после његове смрти: всго дшх! /Ге< розГ т е. Сит епгт риГиетт, Гит рггт о за1 ассгргеГ, Шиздие зГМ зирр1еМШг, аесеззи тео бејесГиз, е1 гп гетоПззГта ]роз^еггШ е тгћг јасгеГ аис1ог11а1ет апИдиИаз, оџоб. Мпс Ш пипс иепгзШт сиргит ртејегеГит аито поиеИо. Згтгатит Гетриз егИ, и1 пипс, потг ћоттит; циоб ргезепсга згМ бетгбећиШ, поп ћаЂепГез ас1 Ђопоз расгепсгат. ОттЂиз зесиИз зиа бгзрИсиИ тобетпИаз, е1 диеигз еГаз а ртгта ртеГетИат згМ ргеШ И („знам шта ће се догодити после мене. Кад иструнем, најпре ће ме наследити моје досетке — оне ће после моје смрти потпуно надокнадити нестанак мене; у далекој будућности углед ће ми прибавити старина, јер ће се и тада, као и сада, стари бакар претпостављати новом злату. Биће то време мајмуна, не људи — баш као и сад: 1изругиваће се ономе што се у тај мах налази пред њима и неће имати стрпљења за вредне ауторе. Ниједном поколењу није се свидело његово модерно доба, и сваки век, почев од првога, више је држао до оног претходног"). Треба овде обратити пажњ у на вредновање старине као бакра, новог доба као злата; дакле, изокретање скале метала коју је Хесиод применио на раздобља 'света. Уз зшхатит Гетроге {„у време мајмуна") упор. екскурс XIX. 25 Ја сам ту реч до сада избегавао, јер се у значењу „списак аутора“ јавља први пут у IV веку н. е. и то у односу на хришћанску књижевност. Велики филолог Давил Ртакрн (ШЈНККЕН, 1723-98) из Помераније, од 1744. годш?е у х Т ландији, увео је појам канона у филологију. Упор Н О р р г т Капоп, 1937, 70 и д.). Р <->РРЕЕ, 26 ГН1Т2 ЗСНТЈЕ2, НШоту о{ Вотатг 1,еда1 Зсгепсе 418
М ојсијевих), „П рорака“ (у које се убрајају и старије историјске књиге као „раннји“ пророин) и „Сииси*4 (К еш Ш т ) које ЈеронЈш у прологл* за Вулгату (Рго1о%из $а1еаШ5) по узор у на поступак 5ер1иагЈп«е на* зива ка&1о%гарка („свети списн"). V јудаизму и старом хрлш ћанству гкктојаде су п многе књиге које су биле искључене из употребс \ Скупк :лужењ у, и зоог тога су називане „ск ри вен е ' (бгбхр^о;). На саоору у Триденту старозаветни је канон догматски утврћен. али су му додате три апокрнфне књиге Вулгате. јер су биле п о м ен \т е у сгшсима нрквсних огаца. Лутер апокрифе назива књкгама „које нису? равие Светом писму. али сг\* ипак корионе п добре ла чнтаЈве Појам канонског м орао је већ у старој цркви да се знатно прош ирн, јер је она бнла правна инсгитуција. Све правне о д р едбе црквсних органа зо& \' се сапоис.ч, у супротностн према световним закошгма (кц еа). У току векова од тих сап оп еа створида се конграликторна збрка. У Италијн, где д^*х римскот права није никада пресуш ио, и где га је обновио Ирнерије из Болоње ( 1 гп еп и 5 , ум ро 1130), Грацијан је око 1140. написао дело С опсогсИ а сИзсогсЈапПшп са п о п и т (С а гласност н е с а гл а с н и х к а н о н а ), које је са каонијим црквеним лравним изворима постало основа за С огри в ш п 5 са п о п Ш (К о р п у с к а н о н с к о г п р а ва ), назван тако 1580. годане27. Грацијаново дело ноои и насло® Б е сгеШгп (У к а з). Д екретали (ер15Ш1ае с!есге(а!е5) постаје након Грацијана опш те име за збирке црквеног права. Посветовњавање цркве Д анте критикује речима (Р ај 9, 133 и дд.): Рет диезГо ГЕиапдеИо е г д.оИот тадта 8оп ОегеИШ; е зо1о ах ВестеШг 5г зСита 5г сће рате аг 1от игиадтгг. Еванђеље, црквени учењаци не штију се; за декретале гори свак, што свједоче уз руб књига знаци. 27 Даљи развој црквеног права након 1580. присиљавао је на нову кодификацију, која се појавила 1917. године као Соб.ех гиггз сапопгсг („Кодекс канонског права“). 419
К П Р О П С К Л К Њ И Ж Е В Н О С Т И Л А Т И Н С К И СРЕДЊИ ВЕк
Али међгу б л а ж е н и м а С ун чевог н еб а појављује се Г р ац и јан ( Ра ј 10 , 103 и д д .), п о р е д Д о м ш п ж а , Албер. та, Т ом е, С ол ом он а, Д и о и и с и ја А р еоттги те, Орозија Б о е т и ја , И си д о р а , Б ед е, Р и ш а р а о д Св. Виктора, Сиж е а о д Б рабан та: фие/Г а11го јГаттедд'шг евсе с!а1 ггзо ОГ Стаггап сћ е Гитго е ГаИто јото Аги1д 81 сћ е ргасди е Гп РатасИхо. Тај други пламсај см јеш ак је што краси Грацијана, који оба суда зн а д е иомоћи ш то га ту у раду спаси.
С а п о п т Г зза е зо в е се н еп р о м ен љ и в и д е о м и се од вре-
м е н а Г р гур а В ел и к о г. К а н о н и ц и с у п р в о б и т н о свеш тен и ц и к о ји с у поставл>ени п о ц р к в ен и м законима, к а с н и је с у то св е ш т ен и ц и о к у п љ е н и у к о л еги ју катед р а л е са за је д н и ч к о м х о р о к о м м о л и т в о м . П роглаш ењ у з а св ети тељ а п р е т х о д и к а н о н с к и п р о ц е с (јед и н и проц ес к оји не м о ж е д а с е и з г у б и 2829). Њ е г о в за-врш ни чин је с т е у в р ш та в а њ е у с п и с а к (к а н о н ) светител>а (канон и за ц и ја ). Ц р к в е н о п р а в о у т в р ђ у је и к а н о н с к е старос н е гр ан и ц е з а ц р к в ен е с л у ж б е . С а м о к о д парохијс к и х к у в а р и ц а о д у с т а је се о д ф и к с и р а њ а . Т у је дов ољ н о ^ п о о д м а к л о д о б а “ , р г о у е с Н о г ае1 а 5 . Ц е о црквепи ж и в о т п р о т к а н је праовним д у х о м : есс1е5Га угуИ 1е%е г о т а п а („ц р к в а ж и в и п о р и м с к о м пра»ву“)20. И у 28 Он, додуш е, м о ж е бити преки н ут. Ф и л и п IV покренуо је 1650. и 1655. за кардинала Х и м ен еса (Л т е п е г ) п роцес канонизације, који још није д о в ед ен до краја. 29 Цех ВЊиагГа („Рибуаријев за к о н “) 1АШ1 1 о црквеном ослобађању: ергзсори з агсћ т гасоп о гићеа!, и! ег 1аћи1аз зесигк1ат 1едет В от ап ат , д п а т. есс1езт игоИ, зс гЉ е ге јасгап! („нека бискуп н ал ож и архи ђак он у д а и зд е јс т в у је д а м у испиш у таблице по римском праву, по коме ж и в и ц рк ва“). З а правна питања цркве — не п оједин ач ног свеш тен и к а — важ и ло је римско право. К асније римско право и за свеш тен и к а-п ојединца постаје њ егово лргчно право (М С Т,едез IV стр. 539: и 1 от пгз огб.о аесс1езгагит зеси п б и т 1едет Вотатгат игиа! __ ^ ео ДРКвени стал еж ж и в и по римском п р ав у“). Н . ВЈЕШИИЕИ, Р ^ ^ с ћ е ВесШздезсћгсШе (X. Б рунер, Историја немачког права) I , 1906, 395. — М1ЈНАТОК1, Зсггр1огез II ђ 1002 и з године 1086: згси! т 1еде зсггрГит ез1, отпгз отбо есс1езгатит 420
КЛАСИКЛ
облпковашу литургије учествовали су римски правШ1ЦИ*0.
Хришћанство је постало релитија заонована на књизи, али није — као ислам — започело као такво. Павлава писма старија су од јеванћеља. Старији су од тих писама уводне речи (Христове) за време Тајне вечере, које Павле „предаје“ Коринћанима, онако како их је сам „примио“ (1 К ор . 11, 23 и дд.) и признање веровања у Бога (1 Кор. 15, 3 и дд.), које потиче од првобитне хришћанске заједнице у Јерусалиму. Једна сакраментална формула и једна формула признавања вере најстарија су, дакле, сведочанства от.кровења до којих можемо да доћемо. Незаписане речи Господње (аурасра) преношене су усмено, и фригијски епиакоп Папија (Рарјаз, око 65. до око 155)31 распитивао се још почетком другог века код презвитера за речи Христових ученика, јер је веровао да ће од „живог гласа“ имати више користи него од књига. Каноноки списи Новог завета били су окружени великим мноштвом апокрифних јеванћеља, дела апостолских, писама и апокалипои. Та/кав је и Хермин „Пастир“, настао нешто пре 150. године, који је био веома цењен32. Следе „грчки апологети“ друшг века, данас познати под тим именом, опиеи „јеретика“, гностика и њихових противника и много штопгга што спада у старохришћаноку историју књижевности. У систему католичке теологије тиме се баави теолошка наука патрологијес, која иопитује старохришћанзесипбит 1едет тотапат
угоппг
е1 јасгаШ, е д о . . . згс јасго
(„као што је писано у закону, нека цео црквени сталеж живи и поступа по римском праву, ј а . . . тако поступам“). 30 МАЕУ ООИ2АОА НАЕ55БУ, ВћеГопс гп 1ће Зипбау Со11ес1з о ј 1ће Вот ап Мгзза1 (Мери Гонсага Хесли, Реторика у Молитви п ре читања Атгостола у римском мисалу) Кливленд, Охајо, 1938. 31 О Папији упор. А1МЕ РЕТЈСН, НгзГогте бе 1а ИШтаШте дтесдие сћтеНеппе (Еме Пиш, Историја грчке хригићанске књижевности) II, 1928, стр. 96. 32 Ноткер Балбул га убраја у раззгопез зап&отит („мучеништва светитељс1“) — што је проблематично обавештење. 43 В. АћТАНЕК, Ра1го1одге (Б. Алтанер, Патрологија), 1938. Друго проширено издање 1950. — Исти аутор, Оег ЗГапб бег ра1то1одгзсћеп У/гззепзсћај* итгб баз РтоШет егпет аисћтгзШсћегг 421
*>В1 ОПСК А КЊИЖЕВНОСТ И ЛАТИНСКИ СРЕДНзИ ВЕК
ске ауторе с оозиром на њихову вредност као сведска вере, и која је данас на путу да постане историјска наука. Њено главно интересовање поовећено је „црквеним оцима“. Али откад их разликујемо као такве? Видели смо да их Колумбан још не познаје, него мећусобио рангира јеванћеља, апостолоки наук (дакле, писма Новог завета) и наук модерних правоверних пгисаца. Сидоније у старохришћанској писаној књижевности разликује тзв. аШНеписх 54 (тј. библизске писце) и (И зриШ огез (ауторе ,,раоправа“), Касиодор т 1:гос1и с 1о ге 5 („уводничаре“), ех р о зН о гез (,,тумаче“), та&зГН (,,учитеље“), раГге 5 (,,оце“). Овде тиме не морамо да се бавимо35. Ова сведочанства наводим само да бих показао како је црква после библијоког морала да изграда и теолошки канон и колико су и овде били несигурни пгрви кораци. Први аутор „патрологије“ био је протестант Јохан Герхард . Још и до X IX века појам патролош је обухватао је с®у хришћанско-теолошку књижевност до око 1200 . године, у неким случајевима до реформације. Читалац ове књиге толико је пута аусрео скраћеницу РГ да не смемо да не поменемо патролога најзаслужнијег у X IX веку, « е по изучавањ у, већ по популаризовању црквених отаца. То је опат Ж ак Пол Мињ (Јасдиез Раи1 М1§пе, 1800— 1875), „писац осредњег духа и издавач задивљујуће агилности“, како га помало малициозно назива један црквени приручник. Зашто? „Због неканонског (опет канон!) пословног понашања, чиме је хтео да обнови овоја предузећа која ШегаШтдвзсШсћГе („Стање патролошке науке и проблем старохришћанске историје књижевности“ [МгзсеИапеа Сгоуапт МегсаИ, 1946, I 483]). 34 Тај термин („својеручно, зајамчено“) преузет је из правне науке, касније ће као и зетИепПае („правоснажне одлуке“) прећи у схоластику. 35 Детаљније у екскурсу VI. 36 Герхард (1582—1637) је био „архитеолог, мајстор и догматичар за узор лутеранске ортодоксије, свакако најзначајнији међу херојима лутеранства“ (АБВ 8, 767). — Главна дела* Цосг ГћеоЊдгсг (Теолошки топоси, 1610—22); О о а Н п а саЊоПса. е* еиапдеНса (Католичко и евангеличко учењ е, 1633—37) у коме се евангеличка црква представља као истински католичка Постхумно је 1653. изашла Ра1то1од1а. а’ 422
18
гг (1
( х
су 1868. била тенжо оштећена пожаром, био је М. 1874. суепендован од стране париског надбиокупа“37. Ра1го1о%1ае сигвиз сот рШ из (Потпуни курс патролошје) обухвата у својој З еп ез 1аИпа („Латиноки низ“) (наше Р1,) 221 том (1844— 55), у својој 8епе$ §гаеса („Грчки низ“ — РС) 162 тома (1857—66). Он је неоиходан филолоту као и историчару, филозофу као и теологу. Тај огромни корпус у коме је црквена наука склопила необичан савез са инвдијативом једног капнталз1стичког приватног предузетника заслужује и поред неких слабости наигу највећу захвалност. Свако стварање књижевног канона мора да приће избору класика. Црквени оци су класици мећу црквеним писцима. Они су истовремено апНдт. Али мећу шима је извршен још уж и избор. Источна црква је предњачила истакнувши Василија Великог (ј 379), Григорија из Назијанза (Т 389/90) и Јована Златоустог (Т 407) као три „велика екуменска учитеља“. Западна црква им је још прицодала Атанасија (Т 373). Као чешри велика латинска црквена учитеља важе од VIII века Амброзије, Јероним, Августин, Гргур Велики38. Колосални Бернинијев престо светог Петра у апсиди цркве Св. Петра носе у усхићеном замаху Амброзије и Августин, Атанасије и Златоусти. Четири највећа црквена учитеља Истока и Запада овде су сједињена. Али црквени учитељи су, опет, избор измећу црквених отаца. Они чак и не морају да буду црквени оци. У дефиницију црквеног оца спада, наиме, сем правоверноста, светости, црквеног признања још и обележје апН^тШ . Канон отаца је завршен. Али патристици се у средњем веку придружи37 Бухбергеров Лексикон за теологију и цркву (ВЈЈСНВЕНОЕК, ВехГкоп јит ТћеоЊдге итт Кгтсће. — Мињ је већ 1833. имао теижоћа са црквеним властима због своје брошуре
Се 1а ИћетГе, рат ип ртеТте (О слободи, од једног свештеника). Остали подаци у Великом универзалном речнику XIX века (Стапд. ШсНопагге 1Јтиетзе1 б.и 19е згес!е) Пјера Ларуса (Р 1егге ћагоиззе), том 11, 1874. Одличну карактеризацију Миња даје С. С. 0О1ЉТОП (Џ. Џ. Каултон) у својој аутобиографији Гоитзсоте Уеатз (Осамдесет година), 1944, стр. 351 и дд. — Упор. и Р. БЕ ЦАВК101ЉЕ2, у Уводу. 38 Број четири је свакако узет према јеванђелистима.
423
а схоластика као време теолош ког процвата. Са Том. деитским сабором почин>е( оида, нова кансолидаии\а (И проширеЈве црквене моНи. Тнме почшке талас унапређењ а које о д великих новијих аутора ствара учитеље цркве: Тома. Анселм, Б срнард о д Клервоа. Алфонс и з Лигуорија и Фрања Салешкн (оба под Пијем IX). Јован од Крста. Бедармин и Алберт Вслики под Пијеч X I. Ти <1ос1оге$ есс1ел\ас („учитељи Јфкве") чиие свету корпорацнју у којој су ап1Гцш н т о а е гп ј мироскубнво сједш венн. Стари у том савезу вероватио имају шта да науче од модерних. Д о б р о нам иозиати Пснлор ашан зовао је 1722. у статус учнтелл цркве. Ш паиска монар хија није д о тада пмала ниЈсднога. Библијскн и патристички каион ии илдалека нс исцрш вују хришНанско сш 1сагел»ство Библија је верницима била исто тако нцдостчтта као и лвггургијске књиге, списи отаца били с \ достутш и сам о духовној елити световног и м онаш ког к;!сра. Али ж лвот цркве стварао је новс књ иж евне р ш о в е . Ил потрсбе култа настало је — тек у IV веку — хи.машчко посииштво. Прогонн хр 1Ш1ћана донелн с \г дел а м учоника и иасије. За њима су следнла ж итнја светите;Ба (уН ае). Ови нови родовн могли су да б уду преноеоии у ф орм ални систсм паганске к њ иж евносш . Тако н астају би блијок о песннштво и ж итија светите.т>а у ф орм и латинског епа. Г1осматрали смо (Поглавл>е 8, параграф 3) ф оиом ен средњовоковног укрштања стилова. Али и родови се укрштају, а то нстовремено значи: укрш тањ е паганског и хришћанског канона. § 4. СРЕДЊОВЕКОВНИ КАНОН На почетку нашег истраж ивањ а (Поглавље 3, параграф 5) предочили смо неколико листа аутор а да бисмо нашим читаоцима пружили прву представу о школств(\* средн>ег века. Сада смо доспели д о тачке са које Је могуће дубље разумевање. Н откер Балбул (Могкег Вашшиб) око 890. године одбац ује паганаке поете и препоручуЈе хришћанске песн«ике П рудеиција, Авита Јувенка, Седулија. Насуирот томе, стотину година кас424
није, читаии су у катедралној школи у Шпајеру (бреуег) „Хомер“, Марцијан Капела, Хорације, Першје, Јувенал, Стације, Теренције, Лукан; од хришћана само Боетије. Поћемо ли столеће далге, срешћемо учитеља катедралне школе Винриха (ШјпгјсН) у Триру (око 1075. године). На авоју жалост, он је из школе био прекомандован у кухмњу. Жали се на то у једној песми која садржи и каталог аутора. Од пагана се јавл>ају Катон, Камило (СашШив), Тулије, Боетије, Лукан, Вергилије, Стације, Салустије, Теренције. Овој деветорици одговара девет хржнћаноких аутора: Августин, Гргур, Јероним, Проспер, Аратор, Пруденције, Седулије, Јувенко, Евсевије. Овде су, дакле, примљени у канон хришћаноки песеици (еухр1Убцп>01 — „прибројани") који су били цењени у Санкт Галену, а који су у Шпајеру били изостављени. Њих налазимо и код Конрада од Хирзауа, али је шихов број увећан за једну Теодулову еклогу. Погледамо ли Конрадов каталог аутора видаћемо да бројеви 1— 4 чине класу за себе, лектиру за почетшже. Бројеви 5— 10 јеау хришћански песници. Следе три прозаиста, мећу њима хришћанин Боетије, потом паганоки песници, с тим што је Овидије заменио Теренција. Ако од двадесет једног аутора одузмемо она четири елементарна, преостаје седамнаест; шест хришћанских и осам паганских песника, један хришћаноки и два паганска прозаиста. Јасно је настојање да се успостави равнотежа измећу хришћана и пагана. То је промишљен план студија: од најбољих аутора паганоког и хришћанског канона створен је средњ овековни ш колски канон. Он остаје као скелет за веома проширене каталоге X III века. Најзанимљивија иновација у каталогу Конрада од Хирзауа јесте Теодулова духовна еклога39. Примена вергилијевске форме еклоге за расправљање о хришћанским темама40 сусреће се већ у IV веку у вергилијевоком центону једног иначе непознатог Помпонија (Ротропш б), који као саговорнике уводи Верпили39 Име Теодул је раније тумачено као превод имена Готшалк (Со<Зезса1с 805—866. или 869. године). Штрекер је доказао да је то погрешно и дело је преместио у X век. 40 Упор. о томе екскурс VI, нап. 37. 425
ЕВРОПСКЛ КН>ИЖГВНОСТ И ЛАТИНСКИ СРЕДН>И ВЕК
јеве пастире Тнггира (ТЈ1ут*>) и Мелибеја (МеИНоеиб). Теолул је, онда, лотилп на ш намраш у илеју да их замснн алегоријскнм фнгурача Псеустиса (Р^ешбб — .Лажов") И Алитије (ЛЈјПна — ..Иепша ). ОнаЈ заступа паганство, а ова хргапћанетво. Као сулија у постском такм 1гчен>у упстсна јс Фроноса (РЈтгогкнјч — ,.Ра:к'>оригост‘‘) — псрс<мш<ј>нкацп)а коју је упео Марцијан Калела, а која сс сусрећс још н у ХП веку. Псе\стис лолази нл Атинс п илноси ирште из митолош јс, Алитија погичс ол Дашгда н одговара противпримс1>и.ма ил Старог чаисга. Нарално, она односи победу. Ја прстпостан.т>ам да је ово дело састатшо неки учЈГгел* педагошке сврхе. Било је изванрсдно подесно за памћеигс, а истоврсмеио и за детоксикацију митатогијс. У срсаи»овекониом кзнану су пагански и хришћански аутори стајалн нсносредно једни насупрот друглма. Недостајала је хриш ћанска корект\фа. Њу је понудио овај пссудоним у одећи л.упке фикције. Оваквог шкодског ахнора требапо би измислити да се није јавио у право време. Он је стога постао језгро средњовековног канона и лреж ивео је његову пропаст'1. То пропадање је наличје оног блпставог научног периода који је довео до доба универзитета. Још око 1150. године дијалектика је једини противник студирања аутора. Али већ пре 1200. године придруж ују јој се права, медицина, теологија; а од 1250. и аристотелизам у филозофији и природним наукама. У првој половини X III века у П аризу још делује Јован из Гарландије, али изгледа да онде није више нашао следбенике. Још постоје наставници књижевности — 41 41 Теодул у староф ранцуској књ иж евности: СНОВЕН, СгипОпј} II 755 и 1067. Расправа Г. Ј1. Х амилтона (С. Е. НАМЊТОИ) о Теодулу у средњем веку (Моб.етп РћгШоду 7, 1909, 169) није ми доступна. Теодул се код Р аблеа ја в љ а као Теодолет (СатдапШг с. 14). То дело је чинило јед ан део АисГотез осго тога1ез (Осморице моралистичких аутора), ш колског текста који се употребљавао још до средине XVI века. Он представља ступањ на којем иш чезава средњ овековни канон аутора. — Деминутивна форма (Теодолет) уобичајена је у средњем веку за елементарне ауторе, нпр. К атункул (Саћшси1из) за Катона.
КЛАСИКА
они се сада зо в у ауистористи — али би ли с у в ео м а скромни. К ао аис1ог151а'1 с е б е о зн а ч а в а бамбеграпки учитељ Х у го о д Т р и м б ер га у св о м д е л у Не^Гз 1гит ти11огшп а и сЊ ги т (К ат алог м н о г и х аут ора). Н о он е в о ју струку ск р о м н о сташ ва н а последн»е м ссто: фш регјесГ и з јгегг п е ц и е а ! а гИ з!а Уе1 р го р !е г р е п и гг а ш г е г и т с1есге1г51а, За11ет Шиб. а р р е !а I и 1 5И аисГоН зГа!
Згсдие поп гпд1оггиз егИ 1аИтз1а.
ЗгЂгдие дгаттаИса зИ по1а гедиШггв, 1п дгш 51иб.еп8 зеблпо ргојгсга! зсоШггз, 1Л ргоб.е55е иаГеа1 рШтпзиз гдпаггз; Татеп зе тготг ртејета1 д.ос1отЊиз с1атгз! Ко би лишен остао уметничког дара, А за посо правнички не би имо пара, Тај о књишким моро би стварма да се стара Ко латинац пристојни долазећ до ћара. Моро би граматику нормативну знати И ко уча марљиви све од себе дати Да с четама неуких укош тац се хвати; Ал’ се зналцем врхунским не би смео звати!
Књижевност вшне не доноси никакве користи, она не спада у аПез IисгаНуае („унооне уметности“) какве су теолошја, право, медицина. Данте је, видели смо, из целокупног броја аутора издвојио тзаз. Ве11а зсио1а („леоу ш колу“) од пет највећих антииких пеонижа. Али они оу само елита у оквиру елите, као црквени учитељи мећу црквеним оцима. Данте мећу онима који обитавају у том поШе42 42 О појмовима аисГоггзШ („учитељ књижевности“), Шео1одиз („богослов"), б.естеИз1а („познавалац канонског права“), Iодгсиз (,,логичар“) вид. Н. БЕН1ГЦЕ, Оге ТЈтуетзШИеп дез МИМаИетз (Денифл, Универзитети средњ ег века) I 475, нап. — Следећи цитат у Лангошовом издањ у, стих 43 и дд. На истом месту стих 822 о ат1ез ГистаНиае („уносним уметностима“) насупрот књижевности. Аис1отгз1а се код Анрија Д ’Анделија (Непп (ГАпбеН, XIII век) јавља као аи!оНз1ге. 427
сах1еПо (дшеменитом замку“) иаводи још Аристог;и\, Сократа, Платона, Демок.рита, Анаксагору, Та.1еса Емпедокла, Хераклита, Зенона, Диоскјурида, Орфеја Цицерона, Лина, Сенеку Млађег, Еуклвда, Птолемеја Хипократа, Авиоцену, Галена, Авероеса. Филозофи’ природњаци, геометри, лекари здружени су овде са митаким песницима пре Хомера (Пакао 4, 131 и д.). Каеније Данте користи Стацијев оусрет са Вергилијем (Чистилиште 22) да у тај број одобрених аутора уврсти Јувенала, Теренција, Цецилија, Плаута, Варија, Персија, Еурипида, Антифонта, Симонида и Агатона. Код Дантеа поред Латина налазимо Арабљане и Грке. Њих он, наравно, није могао да чита, као ни његови савременици. Али њихова имша била су пренета традицијом43. Чосер има два каталога аутора. У кући Фаме стоје — саавим у стилу средњег века — на стубовима најиувенији пиоци (стих 1419 и дд.). При том овај пеоник комбинује два или три принципа поделе, али их не опроводи. Јосиф као лредставнж јеврејства стоји засеб-но. Једна веома чудно измешана група од седам ауторитета за тројански рат обухвата Стација (због Ахилеиде), Хомера, Дареса, Диктиса, Лолија (Ео11шб)4'*, Гвида деле Колоне (СшПо <Је11е Со1оппе), Галфрида из Монмута (МоптоиШ). Сви они стоје на гвозденим ( = Марс) стубовима, или стубовима од гвожћа и олова (олово = Сатурн). ВерШЈШЈе стоји сам на светлом калајисаном шожћу. Овидије на бакру, Лукан на шожђу, Клаудијан, међутим, на сумпоРУ (ЈеР Је говорио о Пл1уто1ну, Прозерпан« и паклу). Дакле, принцип поделе према историјакој материји — који се, међутим, не примењује на Вергилија, Овидија, Клаудијана; принцип лоделе према вредноонај скали метала — при чему, међутим, недостају сребро и*4 Исидор познаје Симонида и Еурипида. — О познавању арапског: 1ЈСО МОИНЕНЕТ БЕ У1ЕЦАНО, Ео зШ го (1е11’1$1ат гп Еигора пе1 X II е пе1 X III зесо1о (Уго Монре де Вилар, Студиј ислама у Европи у X II и X III веку), 1944 5Ш1 е ТезИ 110). 44 Тај Лолије вероватно дотиче из Хорација Ер1 1 2 1 (Тго1ап1 зстгрГогет, Махгте 1,о1И — „Максиме Лолије њега што тројанску а^ваше војну“). ’
428
алато"’; сврставањ е м етала у з планете и психишке типове — али са м о за г в о ж ћ е и о л о в о , П есн ик н ије обавио чист п осао: то је а ји1 со п ји $ т а1еге („потпупо (конфузна м а т ер и ја “ , сти х 1517). М ного виш с задовољава зав р ш етак Т р о и л а , у к о м е се п есн и к р а ст а је о д свога дел а (књ ига V , сти х 1789 и дд.): Ви1 Ше1 Јзоок, п о т а к гп д Огои п 'е п и у е , ВиГ зиЂдИ Ђе 1о а11е р о езуе; Атт кГ88 Иге зГеррез, ш ћ е г-а з 1ћои зеезГ расе У егдИ е, О и у б е , О т е г , В и с а п а п б 31асе. („Али, књ и го м а л а , н ем о ј д а и м з а в и д и ш , / В е ћ с в а се п одр еди поезији; / И п о љ у б и т р а г о в е , где год и х в и д и ш , к о р а к а / В ерги лијеви х, О в и д и је в и х , Х о м е р о в и х , Л у к а н о в и х и С та ц и јевих“ .)
Чосер се овде сетио завршетка Т е б а и д е (XII 816 и д.): У т е , ргесот; п е с 1и п г и т а т А е п е г п а 1етр1а, 5 е п 1опде зедиет е еГ иезН д га зетпрет апота. Ж и в и м и с а д , а с б о ж а н с к о м Е н е и д о м т а к м и т се н ем о ј, И зд а љ е с л е д и је с а м о и т р а г о в е љ у б и јо ј с в а гд а .
Из сумрачно-загушљиве засвоћене одаје Фаме Чосер је изашао под сунчано небо Италије. Школски наставник Френсис Мирс (Ргапс1б Мегеб) у свом делу Ра11а(Из ТатГа (П а л а д и н р и з н и ч а р — „Ризница духа“, 1598), којем имамо да захвалимо за први списак Шекспирових дела, наводи као иајвеће латинисте Вергилнја, Овидија, Хорација, Лукана, Лукреција, Аузонија, Клаудијана и — Силија Италика/,в! То није била срећна инојвација. Али елизабетанци су, изгледа, имали помало збркане идеје о античком песништву. Виљем Веб (ШИНат МГећће) пише 1586. год. (А ОГзсоигзе ој Е пф зк РоеХпе — Расправа о енглеском песништву) да је Хомер млаћи од Пиндара. На једном дугач-645 45 О с к а л и м е т а л а у п о р . Е к с к у р с V I. 46 М а к о л и (М асаи1ау) ј е у с в о м д н е в н и к у с а о л а к ш а њ е м регистровао д а н к а д ј е з а в р ш и о ч и т а њ е т о г п р а з н о г е п и ч а р а . Рене П и ш о н (К е п е Р 1сћоп ) г а н а з и в а итг естгиат Гои1 а јаИ сГаззГцие п а п з 1е т а и и а гз з е п з п и т оГ (НгзГогге п е 1а ИИегаШте 1аИпе) („п и сац с а с в и м к л а с и ч а н у л о ш е м з н а ч е њ у р е ч и “ , [И с торија л а т и н ск е к њ и ж е в н о с т и ], 1898).
429
Е В Р О П С К А К Њ И Ж Е В Н О С Т И Л А Т И н С К И СРЕДЊ И ВЕК
ком описку аутора он иетиче Силија и Лукана као Н узго п са П Рое{$, по 1е$зе ргојИ аМ е 1кеп АеИфгзоте 1о кее геа<1 („историјске пеанике код којих карист није ниш та мања од уж ивањ а приликом читатБа“) пом ињ е, меВутим, и Боетија, Л укреција, Стација, Валер и ја Ф лака, М анилија, А узонија, Клаудијана, Јована Баптисту М антованца и друге неолатинисте. Средњи век готово д а и није познавао Силија. Њега је пронаш ао тек П ођо (Р1о) 1417. године, и он је потом п р ек о италијаноког хум ани зм а уведен у Енглеску. Био б и користан задатак н ауке о књ ижввности да утврди к ак о се м ењ ао канон античжих аутор а од 1500. године д о дан ас, тј. како се су ж а в а о 47. Н а врхунцу француск е класике јо ш су см атрани вредним читања и они аутор и к оји су д ан ас познати сам о стручњаку. За наставу ф ранцуоког п рестолон аследни к а (т и$ит Ве1рћгги) П јер Д ан и јел И је (Раегге Оап1е1 Ние!) иеицир ао је издавањ е би блиотеке класика, од које су 1674— — 1691. изаш ла двадесет и д в а тома. М еђу њима су М анилије, Ф лор, А урелије В иктор, Бутропије, Диктис и лруги. В ећ ом о н апом ен ул и (поглавље 3, нап. 7) да ј е Л ајбн иц у би л о п овер ен о је д н о издањ е Марцијана Капеле. Сви ови аутор и за И јеа оу били предетавници „чистог латинитета“48. То је сам о други израз за то д а су се научници јо ш и ок о 1680 — на врхунцу ф ранц уок е класике — чврсто д р ж а л и једног канона аутор а к о ји се у основи иоклапао са каноном Хуга од Т римберга (1280). Д о издавањ а и одбацивањ а „сребр н ог“ латинитета изгледа д а је д ош л о тек захваљујућ и немачком неохум ан и зм у ок о 1800. год.49. Још 47 За оцењивање аутора око 1500. године треба упоредити В. ВОТР1Е1ЈО (Б. Ботфилд), Р гаејаИ опез е{ ергзШ ае етНотЂиз рНпсгрЉ из аисГогит иеГетит ргаерозИ ае (У водне р е ч и и тгослан и ц е стављене испред тгрвих гитампаних и здањ а старих аутора),
Кембриџ, 1861.
48 Мешогтз о/ Гће 1л/е о/ РеГет Оате1 Ние1, гиНИетг Ђу Мтзе1{ апд ггапзШ ед Ђу Јо ћ п Агкгп, М. Д., (Ж ивотне успом ене П јера Д а н и је ла И јеа, к о је је написао он с&м а превео Џ он Е јк и н ) том 2, Лондон, 1810, стр. 168. 49 Ипак налазимо хласицистичку реакцију у Италији већ у првој половини XVIII века, нпр. у латинским школским говорима Јакопа Фачолатија (Јасоро Рассш1аП, 1682—-1769).
430
КЛАСИКА
Фридрих Велики желео је да се у школама чита Квинтндијан. Када се у Немачкој, Француској и Енглеској пресгало у школи са чнтањем Вергилијевих Буколика и Георшка, Перснја, Лукана, Стаиија, Марцијала, Јувената и Квинтнлијана50? § 5. МОДЕРНО СТВАРАЊЕ КАНОНА Од модерних књнжевностн прво је створида канон италијанска. То се објашњава културним положајем Италије око 1500. године. Студиј античких аутора и новолатннско песништво били су у толиком проивату да су представл>али озбиљну конк\фенцију поезији на нашгоналном језику. Да би бњда успешна, та поезија је морала да се докаж е преко узорних аутора, који би могли да послуже као мерило италијанске уметничке вештине, као што је Вергилије био за лаганску. П олож ај је затим компликовало то пгго у Италијн није било заједничког књижевног језика. Тај проблем заокутгвао је већ Дантеа (О народном говору). Он чини (као такозвано диез^гопе (1е11а Ип§иа — ..језичко питање*‘) константу италијанске духовне исторнје све д о Манионија, па и после њега. Ниједна друга велика новија надија не познаје појаву која 6и се са тим могла \тгоредити. Издиференцирана карактеризаиија модерних књижевности морала 6и то да разради. П јетру Бембу припада заслуга за постављање италијанске теорије језика, која је требало да важи као норма за песништво на нашшналном језику. Три велика Тосканда XIV века (Данте, додуш е, само уз велике ограде) уздигнути су на ниво језичких узора. Класидистичке тенденције чинквечента исцрдде с\т се у бескрајним диск\*сијама о Аристотеловој поетици. Нико неће тврдити да су оне донеле корист италијанској поезији. На одјек су наишле у Француској преко Ронсарове школе, коју је Сент-Бев означио као по1ге 50 Могу само да укаж ем на Х ораса Водпоула, Каталог краљ евских и племенит их аутора (Ногасе У/а1ро1е, СаШодие ој Воуа1 атт НоШе АиГћогз), 51гачг1>егту НП1, 1758. 431
р о е $ 1е с1а551дие а\>оП&е („наша закржљала рана класична п оезн ја“). За целокупну слику новије евролске књижевно сти класицистичкс тендонније нталијанског чин-квечемта биле су значајнс сам о посредно: због овот зрачењ а на ф ранцуоку теори ју XVI и XVII века. Не по стоји затворен, ,.класнчтги“ с и с 1ом итатијаттскс књиж евности. Д анте, П етрарка, Бокачо, Д рж кто и Тасо велики су а\пгори за које не постојн зајелнички именител,. Одттос прсма ан ттти код сваког јс од њих петортгце друк чк ји . Клаоичан кн»ижевни стгстем у прешатгшом смислу те речи има сам о Ф ранцуока. Во.т»а за сиаемат с к и м регулисан»ем доиста је о б е л е ж је француског X V II века. Боало ставл»а М алерба внсоко изнал Вијон а и Ронсара, јер је навосшо први писао коре-ктмс стнхове:
р геп п еге
ЕГ г&4иШ1 1а Ми$е аих гед1е$ с!и с1еио1г. И подвргао је музу правилима обавезе. Сирота муза; Боало, тај ограничони дилетан г у с п е о је да се наметне као зак он одав ац П арнаса. Као француски Х ор ац и је, он је п р оаук ов ао сатире, епистоле, неку врсту аг$ р о е Н с а — и оде. П репоручивао је здрав љ удски разум (1оШ 6.011 1 еп 6 ге аи Воп $еп$! — „све м ора теж ити здравом р а зу \гу !“) и „ум“, песништво је дегради р ао на корек тн о рим овањ е, тратедију везао за претпоставл»ена „правила“ италијанског ари-51 51 Француска историја књижевности и критике још и данас сматрају да је Боало био велики критичар. Насупрот томе, ја указујем на Џорџа Сентсберија, који је у својој Историји критике (НШ огу о/ СгШсгзт, том II, 1902, 280 и дд.) пажљиво анализирао Боалоово дело да би на крају (стр. 300) изјавио: I ат по1 сопзсгоиз о ј апу ипјаГгпезз ог от гззгоп. . . т 1Мз зигиеу; апб. аЦет И I 1Мпк ше т ау до Ђаск 1о 1ће депега1 диезНоп, т ау азк. 1з 1Мз а дтеа1 от еиеп а доос1 стШс? атт тау апзшег И гп 1ће педаИие („Нисам свестан никакве неправично-
сти или пропуста... у овом прегледу; а после њега мислим да се можемо вратити главном питању, можемо запитати: да ли је ово велики или бар добар критичар? и можемо одговорити негативно.“) 432
сготслизма. Тај систам нс би могао да се пот»рд*и да лшјс одговарао тсидонцијама фрзинуског духа, који је уораво тада под Лујсм XIV осгварио спажан сопсгвони израз, ношен доминацијом те надије над Европом. Фрапцуска клаоика нијс вешгачко опопатнан.е аншчких узора (ага које гледа само да би потирдила ссбе саму), него изражаван.е сопсгване нанионанне садржине у којој прсовлађујс основна рациоиал-на црта француског духа. То што је Француска тада, и још током низа генерација, тежила да ту национадпу духсшну форму представи као уншверзално важећу, одговара карактерној црти коју налашмо у целрј фраттцуокој историји. Овде не можемо да пратимо каква је значсња појам клаоике попримио у Француској у токгу двеста година. Камен међаш представља Фенелонова дефичи.ч,ија у његовој беседи у Академији из 1693: оп а епјт сотрпз, М еззгеигз, ц и И јаШ ес п ге сот т е 1е$ Каркае!, 1ез Саггаске еГ 1е$ Роиззт оШ рет1 („најзад се схва-
тило, господо, да треба писати као што су Рафаели, Карачи и Пусени сликали“)- Први пут се овде класични идеал схвата као заједнички свим уметностима, и захваљујући надовезивању на 'сликарсшо ренесансе издваја се из сваће научника, теоретичара естетике, присталица и противника античких аугара. То је онај „велики“ стил модерне умешости, рођен у Риму у време Јулија II и Лава X. Тиме је био отворен пут истаријоком схватању. У овом делу 8Гес1е Ле Рот з X IV (В ек Л уја XIV, 1751) Волтер у поглавл/у Пез кеаих аг1з („О лепим уметностима“) обрађује класичну књижевност и ту може да се прочита: 1е $гес1е с1е Вотз X IV а Љ пс еп 1оШ 1а АезИпее <1ез $1ес1ез с1е Веоп X, тАи§из{е, с1'А1ехап<1ге
фвек Луја XIV, дакле, по свему дели судбину времена Лава X, Августа, Александра“)52. Класика Пери52 О Волтеровом вредновању француске класике обавештава КАУМОМО КАУЕЗ, Ее доп1 б.е УоИагге (Рејмон Нав, Волтеров укус, Париз, б. г.). — Уз ово упоредити поглавље 1аез Меез е1 1ез Л,еИгез („Идеје и књижевност", у делу Лола Азара, Европска мисао у XVIII веку) РА1Љ НА2АГШ, 1,в репзее еиторееппе аи ХУШ е згес1е, том I, 1946, 293 и дд.
433
л њ и ж ћ В Н О С Т И Л А Т И Н С К И СИ КД Н.И Н К К
кловог доба се — помало насилно — прилаја Длоксандровом веку. Периоди процвата уметности везују се за велике владаре. Тиме је уведено ново историјско формирање појмова које је независно од речи клаоичан. Енглеска једном Августу, једном Лују XIV супротставља своје краљице: Елизабету, Ану, Викторију. То је дало печат појму Аи%иљ1ап А§е („Августовско доба“) — Голдсмит је тако крстио доба кралмце Ане у овом есеју Тке Аи^изГап А&е т Еп$1ап<1 („Аупусговско доба у Енглеокој")53. Обично се сматра да траје од 1700. до 1740. Али класични укус влада са Др Џонсоном ( | 1784) и Гибоном (ј 1794) још и следећим деценијама. Осамнаести век је једна од оних епоха у којима пробија „латинска“ супстанца Енглеске (вид. крај другог поглавл>а). Ту национално-државиу укорењеност француаке класике имао је у виду Гете кад је 1795. годкне дао своје значајне исказе о оуштини класике, коју је у Немачкој сматрао немогућом"4. За културеу традицију Француске тај класични систем још и данас значи најчвршћи ослонац. То што га је од 1820. године романтизам нападао, било 'је са овог гледишта од највеће користи. Тек у тим дебатама ушла је у употребу реч с1а55Ш $те, коју је Стендал још 1823 (К а ст е еГ 8Н аке$реаге — „Расин и Шекспир") осећао као нову кованицу55. Она је отада постала заштитни знак франц|уаке духовности као и културне политике. 53 Енглеску класику француска критика (тако и Азар у наведеној књизи о XVIII веку) не узима као нешто значајно. Забавно је да се насупрот томе утврди да Колриџ (ВгодтарМа Шетатга — Књижевна биографија гл. 1) Поупову школу Означава као Нга1 зсћоо1 о / Ртепсћ роеГгу, соттепзеИ апб. гпшдота1еб Ђу ЕтгдИзћ ипбегзГаттгтгд („ту школу француске поезије, сажету и оснажену енглеским схватањем"). 54 У чланку Шетатгзсћег БапзсиШИзтпиз („Књижевни санкилотизам“) (ЈибПашпз-Аизеабе 36, 140 и д.). 55 „ЕотапИсо! За Италијане чудна реч, у Напуљу и у срећној Кампанији још непозната, у Риму међу немачким уметницима свакако уобичајена, побуђује однедавно у Ломбардији, нарочито у Милану, велику пажњу. Публика се дели на две партије: оне стоје једна насупрот другој спремне на борбу, и док се ми Немци повремено сасвим мирно служимо придевом романтичан, онде се изразима романтицизам и критицизам оз-
434
КЛАСИКА
Суштина клаоичч10!’ се дефинише, дестилише и модертгаује у стално новим формулацијама. Чак и француска идеологија једног тако суптилног духа као што је Пол Валери улива се на крају у тај конформизам. Можда се смемо запитати докле ће он још на друге народе и културе деловати убедљиво. Фраицуска својој класици много дугује, али је за то плашла високу цену: везивање за форме свести које су за европски дух постале преуске. Ж вд је сублиман изузетак. И Шпанија у погледу стварања канона и назива епоха одудара од остале Европе. Шпанска историја књижевности најпре ггоказује ту посебност што региструје романтизам, али не и кла-сику56. Још је значајније то што се иберијски аутори из времена царева убрајају у националну књижевност. И један и други Сенека, Лукан, Марцијал, Квинтилијан, Помпоније Мела, Јувенко, Пруденције, Меробауд, Орозије, Иовдор и други јављају се у нај раширенијим модерним уџбеницима, који тиме само верно следе праксу средњег века и ренесансе. Маркиз од Сантиљане (Магбе бапННапа, XV век) полази у својој поетици од Исидора и Касиодора. У својој посмртној тужбалици поовећеној Енрикеу де Вшвени (Епп^ие с!е УИ1епа, | 1433) он износи један каталог аутора који обухвата следећа имена: Ливија, Вергилија, Макробија, Валерија Флака, Салу-стија, Сенеку, Тулија, Касалијана (СаббаИапиб?), Алана, Боетија, Петрарку, Фулгенција, Дантеа, Галфрида од Виносалва, Теренција, Јувенала, Стација, Квинтилијана. Шта то значи? Сантиљана релрезентује први талас италијанизма у Шпанији, али он истовремено конзервира средњовековно начавају две непомирљиве секте. . . Код нас Немаца је преокрет образовања ка романтици — образовања преузетог најпре од античких аутора, потом од Француза — био уведен хришћанскорелигијским настојањима, а томе су погодовале и то су појачавале мутне северњачке јуначке саге“. Гете 1820 (Јубил. издање 37, 118 и д.). Стендалов спис Еасгпе е* Зћакезреаге („Расин и Шекспир") надовезује се на те италијанске распре. 56 Неке историје књижевности сматрају XVIII век „класичним" или „неокласичним“ периодом. Та је епоха, међутим, епоха опадања. Шпанија није имала ни Едисона, ни Поупа, ни др Џонсона, ни Гибона.
435
л п г ш ц јк а
К Њ И Ж Е В Н О С Т И Л А Т И Н С К И С ^ ,Л Њ И В К К
схватање ст аогех: свп су једнако добри, сви су ван времена и историје. Али сасвим исто мисли и Балтасар Грасијан кад на почетку свог дела Сгн/соп ( Џ а п гр и з ш о , 1651) саоттштава да он у својим дслима гтонаша одлике слодећих аиШ гсз с1с Уиси %ето („оштроумннх писаца“): Хомера (алсгорија), Еаопа (фпкција), Сенеку (по\шност), Лукијана (моћ расућннан.а), Дттулеја (опнси), Плутарха (моралиловањс), Хс.шодора (заплети), Ариоста (напсти прекиди), Бокалппнја (чн.ижевну критику), Барклпја (Вагс1ау)’' (жучнс пс .г.лику). Грасијан гшше у време кад је шпаиски гсриод процвата на измаку. Али он светску кп.ижслл: >с« од Хомера до своје садашњости посматра са п; г 1 : в; пвременским уииверзализмом као Калдероп п. т света од Семирамиде до опсаде Бреде. Ни чумапнлам ни ренесанса, ни антика, ни средњи век не зпачс псзур е књижевне традиције за подаиике иоследтвич Хабсбурговаца. Ш панија има овоје сопствено осећање за време, као што има и сопствену националну свест. Краљеви Западних Гота, као што је Вамба, онде се славе као и императори хиспанског порекла: Трајан, Хадријан, Теодосије. Све ш то се икада одигравало на шпанском тлу, приписује се шпанокој величини, а у најновије време и исламока култура југа. Универзална и национална пер>спектива се поклапају. За Грасијана (Е1 ОГзсгего, гл. 15) латински и шпански су „два универзална језика, кључеви света“, док се грчки, италијански, француски, енглескн, немачки, као „посебни језици“ рангирају као једнаки. Ш панија свој књ ижевни процват не означава као класику, не везује га ни за име неког монарха, него га назива „златни век“ (е1 51%1о Де о го ). Гарсиласо де ла Вега (СагсПазо бе 1а Уе§а, ј 1536) стоји на његовом почетку, Калдерон (ј 1681) на крају. Он обухвата све супротности: пучки тон романсера и Гонгорин херметизам; јетки реализам пикарских романа и висине спекулативне мистике; класични склад једног Луиса де Леона и екстравагантности концептизЕма; највећи, нај-57 57 Латинскгу роман А рген и с Џона Барклија (Јоћп Вагс1ау, 1582— 1621), био је један од књ иж евних усп еха XVII века. 436
КЛАСИКА
мудрији и најведрији роман мтдерне кп.ижекпосги и светоко позориште са хмљаду нозоришиих комада,и. Лирика епохе 5Г$1о <1е ого је, ио речима Валерија Ларбоа, \а $еи\е, <1е 1ои1е 1а Котап1а, дш пои& гарргоске шг реи с\и рагасИх реп\и с\е 1а \уг\цие Ште („једина од [лирикај свих романаких земшва, која нас донекле приближава изгубЈвеном рају лати)нске лирике“)- Само енглеска лирика од 1590. до 1650. може да јој стане уз бок. Обшве и оригипалност епохе 51%\о <1е ого били би историјски насхвагљиви кад се не би имало на уму да су се анаге и сокови целог средњег века, па и латинаког и исламаког, слиле у период ковквистадора и трансатлантаке империје. Оупротности у оквиру његове „златне“ кшижевности Ооично се тумаче као оупротности у шпанском бићу. Али то психолошко образложење није довољно. Шпаноки књижевни систем чува укрштање стилова, родова, традиција у којем смо нашли обележја латинског средњег века. Италија није имала средњи век у смислу северних нација50, Француска је око 1550. раскинула са својим средњим веком. Шпанија је овој сачувала и укључила га у своју националну баштину. Таласи италијанизма који су у XV и XVI веку запљускивали Шпанију донели су формалне подстицаје али никада нису додирнули шпанаку аупстанцу. Теоретичари књижевности италијанског чинквечента критиковали су непостојање „класичне“ шпанске књижевности00, али,58960 58 Од више од 2.000 драмских дела Лопе де Веге сачувано је 468; од 400 Тирса де Молине само осамдесетак. Исти бројеви важе за Велеса де Гевару (Уе1ег (1е Сиеуага). Од Калдерона имамо две стотине драмских дела. 59 Њен удео у „латинском средњем веку“ веома је скроман до 1200. 60 Ј. Г. М01МТЕ810№ (X. Ф. Монтесинос) у свом издању Хуана де Валдеса (Јиап <1е УаИез, ОгаХодо б.е 1а 1епдиа [СШзгсоз бе »Еа ЕесГига«] — Дијалог о језику [Класици „Лектире“]), 1928, стр. И.Х1У, нап. 1 са упућивањем на Крочеа, „Шпанија у италијанском животу у време ренесансе" (СНОСЕ, Еа Зрадпа пе11а иИа ИаИапа бигапГе 1а Шпазсепга2), 1922, 170 и д. — У том Валдесовом трактату помињу се као аутори који су вредни читања Хуан де Мена, Хорхе Манрике, Хуан дел Енсина (Јиап с!е Мепа, Јог§е Маппчие, Јиап <1е1 Епста), Боетије и Еразмо, Катарина Сијенска, Јован Лествичник (око 579
437
Е В Р О П С К Л К Њ И Ж Е В Н О С Т И Л А Т И Н С К И С Р К Д Н . И ВКК
на ср сћ у , нису могли да промене ток ствари. Енпгсски континуитет од Ч осера д о Опенсера понајн-ре нуди аналогију са непрекинутим током шпгшаке књижевности — додуш е, у з битну ограду да су ова два песника била под много јачгам утшдајем италијатгчзма него Ш панци изм ећу 1400. и 1650. „Класичним" (тотово би см о рекли ,,европоким“) арш инима шпанска кн.иж ев н ост не м о ж е да се мери. Њ ена прсобилна пуноћа и разноврсност јединствене оу и још неисцрпљене. Њ ена б у д у ћ н о ст почива на р азв оју културе и светском зн ачају нација које говоре ш пажж им језиком. „Златно д о б а “ — латинска је кованица01; то је нојам у коме се одр аж ава Августово д о б а Рима. У овом см ислу га је схватио Ф ридрих Ш легел: „Модерни аугори су у том е следили Римљане; оно ш то се дешавало п од Августом и М еценатом било је предсказивањ е италијаноких чинквечентиста62. Луј X IV покуш ао је да у Ф ранцуокој и зн уди исто такво пролеће духа, и Енглези су се сл ож и л и д а у к у с и з д о б а краљице Ане см атрају најбољ им, и ниједн а нација у б удућ е није хтела да буде без ово/г златног доба; свако следеће би ло је празније и још лош ије од претходног, а достојанство овог приказа не дозвољ ава д а се поближе опш ие оно ш то су Н емци на к р ају замислили као златно“ (С езр га ск п к е г Роезге — „Разовор о поезији“, 1800). То ш то у овој последњ ој реченици прећуткује, Ш легел је изговорио 1812. у својим бечким ггредавањима о Историји старе и н ове књиж евности: „Колико је релативан појам златног доба, бар с обзиром на нашу књ ижевност, колико су људи оклони да га по— око 649), Ливије, Цезар, Валерије Максим, Квинт Курције и . . . витешки романи (Амадис, Палмерин, Прималеон). То је само избор! 61 АидизГиз Саезаг, Пгиг депиз, аитеа сотте1 / 8аеси1а... („Цезар ће Август, божанства потомак, засновати златно / Столеће . . Аеп. VI 792 и д.). 62 Од раздобља Лава X настао је овде чинквеченто (шеснаести век). Италијанска периодизација на векове заснива се свакако на историографији уметности. Она је пренесена на књижевност. Модерна књижевност се назива ПоиесепГо. Та периодизација има велике предности, нпр. ту пгго се аутоматски креће даље и што је вредносно неутрална.
438
к 1 Л ( И К Л
мсрају само \ т а з а ; 1 . м о ж с «а тил н р ;т мгжмсг* а с.са писца. Гописд (ОоИнсНес!) \ |си?г,ј ,|Г! ми п,,х,и П;1 ,;1 срећно агтатно време у стк>\\ Фри цгича. нпнот* ; да ; • Пруске. Писци којс ои хна.чи гаг, кча«. ичи<' : мену . . . у првом ре.ту су Весср. Н ојкчрх и Нич ?Н, чег, Кеиктгсћ, РЈе1чсћ)“. Готтчсч и- ппеч очпма ,-мач Боалоову Француску, као што у ПчИ.ч ичач Р<> , , ву. Брзоплето је и сп о 1сс*ним кач »,т ч и и ч ч . ч мачко одел»ен>с на Парнасу. М ор ао г •.... м систем твегових правила с.р\чпи гк>д иапа п:ма Пч м; шана и Лесинта. V Ш легсловим искач-и.ма -ои* ч. оајек ових борби. Оии ст\ о.:ионор роиаои и • ;д.ч ттже на плитку р а п ж ж а .ч ж к л ж-мачтчч, 5>с. ч ч ства. Класика и романтилам! Сскоб -жо ти\ ; л „суштина“ које су ти\т речима пржшсинап'■ -к од најмлаћих облика супротноспт и.чмсћч ;.ч); ;; „новијих**. Х оћемо ли да га оценимо па о.п о.аагн •. ћ : начин, треба само да се подсетимо следећпх про-.-шх чињетнида. Француска књижевност има једну јасно дефинпсану и кодафиковану класику и исто такав ромаптизам. Француски романтизам разликује се од свих осталих по томе што је он свесна ангикласика. Романтизам и класика стоје у Ф ранцуској једно насу прот друтом као Револуција и Апсгеп Ке& те, Шпанија и Енглеака имају романтизам, али немају к.дасику. Немачка има и једно и друго, али са једном значајном варијацијом: романтизам и класика живе у истом времену, а делимично и на истом месту. Јенска романтика из 1798. одраз је, свесно суочавање, једним делом и критика вајмарске класике из 1795. С друте стране, у касном Гетеу осећа се доста романтичне есенције. П остоје, мећутим, и велики аутори наше класичвне епохе — Ж ан Паул, Хелдерлин, Клајст (Јеап Раи1, НоНегНп, К1е1б1) — који не могу да се уброје ни у један ни у други табор. Немачки период процвата од 1750. до 1832. не м ож е да се подели делиоцем класика-романтизам. Како ствари стоје са Ита439
Е В Р О П С К А К 1 В И Ж Е В Н О С Т И Л Л Т И П С К И СР ЕД Н .И НЕК
лпјом? Има лн данас још смисла ,укласнчпог“ ЛеопаЈДдија оупротстављати „романтичном“ Манионију,:’? Супротности школа које су око 1830. нешто зпачиле постале су након једног века ток пра:»ан звук. Јсаииа .модерна књпжевност и историја књижевности у којој се оне и данас круто конзервирају, као да су ш> леди метафпзичке суштине — јесте француока. То је психолошкн разумљиво на основу крутости и ака'?ензивања класичног система у Француској на којима су радиле генерације доктринарних критичара — о ; Ла Арпа, преко Низара до Бринтјера (Ба Нагре, МЈзагф Вгипеиеге). То је још појачано преплитањем са политичким дцеологијама (нпр. у Аспоп јгапда1 зе). Уз сшакву констелацију романтизам је морао да стекне облик револта који је водио „битке“ са постојећим урећењем (1а Ш а т е т Н егпат — „Ернанијева битка“), као и Наполеон са реакцианарном Европом. Ову црно-белу слику новија францусжа критика је изнијанеирала утолико што је у великим ауторима XVIII века (Русо, Дидро и други) открила предзнаке романтичараке револуције. То је учинило неопходном лаку измену књижевноисторијске периодизације: измећу класике и романтизма убачена је епоха „прерк>мантизма“ (ргегот апН зт е)к. Из сличних разлога италијанска је критика недавно увела „прехуманизам“ (ргет папезШ о) X III века. Сазнајна вредност оваквих ретушираних ознака за периоде је веома мала. Оне евентуално могу да понекад пруж е практичне услуге као памоћне конструкције. Али делују штетно и доводе у заблуду кад се злоупотребе као пајмовне хипостазе. Сасвим грубо искривљавање истаријаке слике настаје кад се развој свеколиких европоких књижевности, почев од 1500. године, укалупи у једну тако оскудну схему, која је изведена само на основу тока634 63 Упор. о томе тачне примедбе Гвида Мацонија у делу Деветнаести век (ОТЈШО МА220Ш, иОПосепШ, 1934, I 566). 64 Б. МОГШЕТ, Де НотапНзтпе еп Ргапсе аи 18е зг$с1е (Д. Морне, Романтизам у Француској у XVIII веку), 1912. — Р. УАИ Т1ЕСНЕМ, Ее Ртетотапгзте. ЕШГез с!’МзШге ИШгагге еиторееппе (П. ван Тигем, Преромантизам. Студије о европској књижевној историји). Три тома <1924, 1930. и 1947).
440
француаке клиижевности. Ту грешжу ]е, нажалост, француока књижевна компаратистика уздигла на ниво службене доктриие. Пол ван Тигем, који је велике заслуге стекао својим истраживањима преромантизма XVIII везка, овоју
Историју кн,ижевпости Европе и Америке од ренесансе до наших дагш (Н1з1о1ге 1Шега1ге Ае ГЕигоре е1 Пе ГАтеНдие Пе 1а КепаГззапсе а поз јоигз, 1941) изгра-
ђује по следећем нацрту: ренвсанса, класика, романтизам, реализам, садашњост. Преромантизам се при том убраја у класику. То доводи до читавог низа ште* тних последица. Пошто шпанско позориште није класично, оно апада у ренесансу. Она у Шпанији, дакле, траје до 1681, године Калдеронове омрти. V класику спадају, измећу осталог, Брокес (Вгоскез), бразилски еп Карамуру (1781) песника Санта Р(ита Дураоа, Хелдерлин и опат Делил (Аћће ВећПе, | 1813). Гете и Шилер су „преромантичари“ као и Билдердаук (В11с\егсћјк), Чоконој Витез (Свокопа1 Ућег) и Њемцевич (Шетсемлсх). Тако се смешта 1400 аутора, подељених на 35 'језика и 37 нација. Многе од тих наадаја су, додуше, настале тек након 1800 (Бразил и друге јужноамеричке државе), или чак тек 1919. Ова историја књижевности чини наиван покушај да схему развоја која важи за Француску, али само за н>у (XVII век = = класика, XVIII век = класика, и преромантизам, XIX век = романтизам итд.) окгроиш е европско] књижевности и комбинује је са политичком географском картом мировних сооразума након Првог светског рата. Она је демократска, утолико што су све књижевности равноправне. V женевско] Лиги народа оне то нису биле. Тешко ће, мећутим, моћи да се заобиће разликовање великих и малих и мећу 35 или 37 књижевности. Француаки књижевни оистем био је пробијен откривањем књижевности Енглеаке (Волтер 1734), Немачке (Мадам де Стал 1813) и Азије (Бирнуф, Ренан). Године 1850. Сент^Бев је изјавио да храм укуса мора да буде поново изграћен у Рап1ћеоп Пе 1ои$ 1е$ поШе$ ћитатз („Пантеон свих племенитих људи“). Он је примио у њета Валмикија и Вјасу (Ууаза), што није
441
бнло тешко, с! ронгциог раз Соп{ис'ш$ 1ш п 1<ч)1с > ( ,а заш то нс и Конфуцнја?“). Шекапир јс прнтгупггсн (еухрсубце^од') као 1е р1из $гапс1 с!е$ скмзЈсјие:; аапх \<: 5ауог> („највећи мећу класицима а да го штје зшн/ ), али Гете није. То се десило тек 1858, кад је Сент-Бсв изјавио: Сое1ке а^гапсИ! 1е Рапш ззе, И 1е!а%е, И \е реир1е а ска^ие зШГоп, а скади е 5отте1, а скадие ап$1е с1е госк ег; И 1е ја к рагеп, Тгор рагеИ реш-е!ге, аи М оп1-8егга{ пе Са1а1о&пе (се т оп! р1из пеМе\е ди аггоппх); И пе 1е пе1гт! раз. („Гете Парнас увећава, надзићује га, пуни га људима на овакој станици, на сваком врху [Парнас има два врха, оп. Е. Р. Курц.ј, на свакој ивици стене; он га чини сличним, можда превише сјшчним каталоноком М онсерату [тој пре назубљ еној него заобљ еној планини]; он га не разара“). У својим постхумно објављеним записима Сент-Бев, додуш е, каже: Је пе т е јг%иге раз д и о п тзе: \е$ с1а$зг^иез аИетаппз („Не могу да замислим да се каже: немачки клаеичари“). Појам светске књижевности морао је да разбије француоки канон. Сент-Бе© је осећао ту дилему. Али није изаш ао с њом на крај. Од њега д о Ван Тигема француако везивање за класику X V II века показује се као ж илаво брањен борбени положај против европеизма. Али данас оно делује још само анахроно. Оно је пробијено захваљујући француским ииоцима последњих деценија, којима су ширина и многострукост европског (и америч!ког) духа постали главни доживљај. Ниједан од њих није књижевном космополитизму посветио тако фина и зналачка разматрања као Валери Ларбо (Уа1егу ћагћаш!), чији ће значај потпуно оценити тек наредне генерације65. 0,н одбацује преношење политичких појмова на књижевност (које смо налазили још и код Ван Тигема): II у ипе ^гаппе сИјјегепсе еп!ге 1а саг1е роИН^ие е( 1а саг!е т1е11ес1иепе пи топпе. 1м ргет геге скап^е п ’а5рес( (ои$ 1е$ ст диаМ е ап$; еПе е$1 соиуеП е пе пт 1$тп$ агкг1гаГге$ 65 У својој књизи Ргатббгзсћег Сегз! гт 20. Јаћгћипб.ег1 (Францусгси дух у X X веку, 1952) њему сам посветио једну студију.
442
КЛАСИКА
с1 1псег(ате5, е( 5в5 сегигеч ргероп Јегат $ .чпч( 1ге$ тоШе5. Аи соШгагге, 1а сагхе т(е11сс(ис11е $е тгнНЈГе (г€5 1еп(етеп( е( 5е5 (И\>15Гоп5 ргехем ем гте $(а1)Ш(е, саг се $оп( 1е$ те.те$ ци\ ј!^игсп 1 ^цг !п саПе дие соппахззеги 1е$ ркИо1о%ие$ ег <т 11 п'е и //мгч пои т (1е па(шпз т <1е рш$5апсс$. т<п$ $еи1етен1 <\е г\отате$ Ип^ш5(Гдие$ . . . II ех\$(с ип гпр!е (!ота>е - <;п 1га\: јгапдо\5-а\\етапА-1(аИеп, ел иис сепипге *1е /!отате.$ ех(епеиг$, <1е .,тагске$ ‘: $с<тШиаУС5. ''^ гоитат, &гес, е$ра^п<>1, са(а1ап. роппет ^ а , <1оп( 1е$ р\и$ 1трог(ап($, раг 1сиг ат и ји ие п . • <1е \еиг$ иптепвез га11оп%е$ (1 'ош ге-А 11ач;ијп>’ <1отатез е$ра&по1$ е( ап%Ш$ (..Пост нс г . : т : •• л *
.тика нзмеђу полипгчке и интелокт\ а пи мап<' ;> Прва ме!Ба изглед сваких педесетак пј ,с»* . . т'ч*г *:г<»вена је произвољним и неизвесним нотедимд. и гпетл преовлађујућа средишта превише су покретна. ’И*!тс-лект\тална карта, напротив, мен»а сг веома н Јвене су поделе веома стабнлне, јер го с\ оте н• »с чт деле које се налазе на карти гкхшагој филототнма, где нису у питању ни нације нити мођи, него само језичке области . . . Постоји трострука срелииш>а област: француоко-немачко-италијанска, и један појас спољних области (крајина): сжандинавска, словекска, румунска, грчка, шпанска, каталонска, портуталска и енглеска, где ау најважније, по старини и по огромним продужецима с ону страну Атлантика, шпанска, и енглеска област“)“ . Ларбо, полазећи од такве перспективе, долази до програма једне духовне политике која рашчишћава са свим хегемонистичким претензијама667 и која тежи само олакшавању и убрзавању размене духовних добара.
66 УАЦ&ЖУ БАКВАХЈБ, Се г?1се гтрит, 1а 1,ес(иге. .. (Валери Ларбо, „Тај некажњени порок, читање"), 1925, 46 и д. 67 ипе роИНдие <зиг, аиес 1а јгп <1е 1а поттаНотг <1и »доп1 1т<т$аГз«, а <Ира88б 1а рћазе <1ез ассарагетепХз, <1е Тгтрепаквте („политика која је, окончавши доминацију ’француског укуса’, превазишла фазу придобијања, фазу империјализма**).
443
П О Г Л Л Н Л јЕ
ЈГј
МАНИРИЗЛМ § 1
Класика
и манирилам
— $ 2
Р^г^рика и
^'
| 3. Формалии маииргпии ~ § 4 Рекалитула:..,' , § 5. Егшграм и стил пооити — } *>. |>алтасар
§ 1, КЛАСИКА И МАНИРИЗАМ Рафаелову и Фидијину класику осећамо као при роду издигнуту на ниво идеалности. Наравно, сваки пакгтиај да се суштииа велике уметности огошле уз помоН појмова јесте пххггупак из нево.Ђе. Али иста 6и формула свакако погађала и оио што нас као „класичном дира и код Софокла, Вергилија, код Расииа и Гетеа. Класична уметност у том највишем смислу успева само у кратким периодима процвата. Већ у кас ном периоду Рафаеловом историја уметности налази клице онога што она назива маниризам и тузиачи као облик изопачавања класике. Извештачени „манир“, који м ож е да се испољи у најразличитијим облишша, као коров прекрива класичнуг норму. Укусу појединиа остаје п р ет ш т ен о како ће ту промену да вреднује. Ко Тинторегу даје предност пред Рафаелом, може да наведе добре разлоге. Овде се не расправ.ва о томе да ли је реч маниризам: као ознака за епоху у историји уметностм добро одабрана и колико је она оправдаЈ Упор. о токе С. \УЕ15Е, Мап&ета ипд. репедгто: гшег 1АеШтдзшаПег Лет ИаИеппсћеп 1МетаГиг Лет ХеИ Ле$ Матпетгзтпш (Г. Вајзе, „Матета и реИегппо: две окил»ене речи италијанске 1ш»ижевности доба макирита“>, у КотгштпзНвсћез Јаћт1шсћ, 3, 1930, стр. 321—403.
444
на. Ми смемо д а је позајм им о јер је погодна да тклп/ ни празннну у кш иж евнонаучно) тсрминологији. V ту еврху, додулие, м орамо ту реп да гкглоподимо од сних салржина историје ум етности и да нлпк> .диачон,с проширимо тако да она одиачана још сам о да^е пшчки нмснитсл* да све кн.иж спис гснлсииијс к(»\е сс *-'упрог« НС класици, било да су онс 1ф ск лаепчнс нлп тнк тл: та сичне, или истоврсм сне са било којогт ,1 " \ том смислу схваНен, маниридам је к<>Н('т;гпд 1 к п. ке кљнжевности. Он је иојава к ом п ! д, «* •:* свих епоха. У становили см о да пар н..п , и -романгидам има всом а о г р а ж е к л н>д>п П< , . класике и маннри.дма је као појмоа. и* пче г . < го употребсвивија и м о ж е да оенет г ; !г се ииаче лако п р еви ђају. Мнон> г >;а ’>п ! > . означити као м ани р и зам д ан ас се >и ;с > ;д • Том речју м ећ ути м , ств о р ен о је ) > ,;. <> > бш»е да је искљ учимо*. Реч мачн.ш лам е-, > * предност и зб о г тога ш то у пореР ен.у са с ом држи сам о м ш ш м ум и сто р и јск и х асоц и јаш и а. р.\ч . с ноисторијски п о јм о в и т р еб а л о би да ее \>бн;п . рс иед> да п р уж е ш то је м ог\'ћ е м ањ е осп о в е да еломнл реод.
И у оквиру појма „класика“ морамо да увсдемо још једно разликовање. Оно што смо означавалн као период класичног процвата појединачнви с\- врхунии. које — само у циљу практичног споразумевања — можемо да означимо збирним појмом „идеална класика“. Они се издиж у са простране висоравни „нормалне класике“23. Тиме означавам све ауторе и епохе који 2 КЕЗЧ& 'МЕШЕК, Тће СопсерГ о/ Вагодие гтг ТИетагу бсћоГагзШр (Рене Велек, Концепт барока у студију књижевности) (ЈоигпаГ о/ АезГеНсз алЛ А тг СгШсгзт, уо 1. V, N 0 . 2, 1946). 3 Жан Паул (Јеап Раи1): „Оно највише у класичној форми или приказивању м ож е да се схвати погрешно на два начина. Обичан народ (који пише и чита), неосетљив за поетско савршенство и приказиваше, радо би — скоком са дела на мртвим језицима, где свака реч одлучује и заповеда, на дела на живим језицима — граматичку димензију учинио одликом класичног. Тада, међутим, нико не би био класичан сем неколико језичких виртуоза и учитеља, ниједан једини геније; већина Француза је онда класична, уз изузетак малог броја 445
Е В Т О П С К А К Њ И Ж Е В Н О С Т И Л А Т И Н С К И С РЕ Д Њ И ВЕК
пишу коректно, јасно, уметничжи, алн не репрезентуЈУ највише људске и уметничке вредности. На пример: Ксенофонт, Цицерон, Квинтилијан, Боало, Поуп, Виланд. Нормална класика може да се подража??. и поучава. За економију једне књижевности корисно је ако таквих залиха има у изобиљу. Али пробл "-и настају ако разлика у нивоу (која је истовремено и разлика у суштини) није усађена у свест те књижевности, што би требало да оуде задатак критике. Францусжа класика није избегла ову опасност, можла је није ни уочила. То важи и за великог Сент-Бева. У свом делу Тет р1е (1и §оп ( (Х рам у к у с а ) он после Шексттира резервшие једно место за 1ои( Л егт ег с1ез с1а5$1дие5 еп (И т т иН ј („последњег међу клаоицима у демин\тиву“)4. Он се зове Андрије (АпЗпеих). Обичан класичар каже оно што има да каже у природној, предмету прикладној форми. Наравно, и он ће по опробаној реторокој традицији да свој говор „украси“, то јеет опреми оним што се назива от а(из. Олааност тог еистема је у томе што се у маниристичким епохама о т а (и в гомила без избора и смисла. У самој реторици, дакле, налази се скривена клица маНиризма. Он буја у касној антици и средњем веку. људи као што су Русо и Монтењ, и свако би могао да научи да буде класичан'* (Уогзсћгпе б ег Аз(ћеНк, ОтШе АћГепипд, Мгзеггкотбгаз-Убт1езипд јпт ЗГуИзНкет, 4. Карг1е1; ЗатШсће М егке2 — „Увод у естетику, Трећи одељак, Мизерикордично предавање за стилистичаре, 4. Поглавље; Целокупна дела“, 1841, 19, 28 и д.). — Фридрих Шлегел (Г пебп сћ Зсћ1е§е1) у писму Каролини, 26. октобра 1798: „. . . О д Рихтера (тј. Жан Паул = ' Фридрих Рихтер оп. прев.) не могу потпуно да се одвојим. Насупрот томе, сада верујем да су Фос и Виланд (УоВ, 1ДДе1апс1) у ствари Гарве и Николај (Сагуе, Н1со1аЈ) поезије. Сада очевидно постоји један стварно зао принцип, један Ахриман у немачкој књижевности. То су они, негативни класичари. Њихово певање и деловање чини ми се не само безначајним и мање добрим, него је њихова поезија апсолутно негативна, као и француска од Корнеја до Волтера. Она нема никакве вредности, него је стварна невредност и мора јој се најавити опсадно стање. И ја молим бога да Вилхелмова (тј. његовог брата, Вилхелма Шлегела, оп. прев.) анихилација старог Виланда не остане само намера". 4 Саизетгез би Еипбг (Ћаскања понедељком) III 50.
446
М АНИППЛМ
§ 2. РЕТОРИКА И МАНИРИЗАМ
Надам се да ћу оно што и м а м н а уму моћн д а разјасним на минимуму п р и м е р а . 1. Нурегђа1оп ({гапз&геззш, {/атсепчГо — ..премештање [речи]*‘) значи слооодннји ред речи, ко;; којега се оно што граматички иначе нде за к д н о раз дваја убаченим речима. Један такап Сдалн слл'чај апипаЛ\'ег11 от пет ассизагоггз о г а п о п е т т с\иа% сћу1$ат е$$е рапе$ („опазио сам да јс иео говор тужиочев на два подел>ен дела“ , Цицерон), сместо гч 6.иа$ раПез <Н\п$ат е$$е („подел>ен на два лела;:) То је кратак и нормалан хипербатон: убачене су само две речи. Али чим неко почне да се псгиграва том фгауфом, у природи је ствари да је учини све дужом и дуж ом. Већ млаћи Плиније кокеш о пита: пшп ро1т 1оп%1и$ ћурегВагоп / асеге? (,.зар сам мотао да начиним дуж и хипер6атон?;‘, ер. V III 7). Још је Исидор, додуше, упозоравао (Е1. II 20, 2) на опасност од предутих хипербатона, јер они отежавају разумевање дуже реченице. Али Беда (НАћМ 614, 29 и д.) }е умео да хвали хипербатон ех о т т раП е сопјизит („скроз-наскроз замршен“) једнот места из Псалма (68, 14). Као стилистички латинизам јавља се хипербатон код класицисте Гарсиласа (сонет 16, 8): Р о г т а п о з д.е У гд са п о агНјгсГозаз. П ом оћу р уку В у л кан о ви х веш ти х.
Код Гонгоре, као што је познато, он постаје манир. 2. Опис (перифраза) је фигура уобичајена од античког доба. Гете описује Венецију речима: Ј е п е п ер Г и т зсћ е ЗГахИ, а11то т а п С о Ш гсћ иегећ гГ . . .
дејШ деИ е
Еогиеп
О н ај н е п т у н с к и г р а д , гд ен о се к р и л а т и л а в и К о б о зи с л а в е . . .
Најстарији примери налазе се код Хеоиода, у језиху пророчанстава, потом код Пиндара. Он каже „пчели447
њег бушења плод“ за ,,мед“. И свечани уметиички језик атичке трагедије посеже за ретким творевинама да би постигао прикривени и описни начин нзражавања. У свим тим најстаријим облицима треба можда видети асоцијације на језик култа. Перифрааа, која је касније тако истрошена од употребе, свакако је сакралног порекла. Квинтилијан VIII 6, 59 раз шкује две примене описа (сггсш Ш з е1одиеп<И — „околишног изражавања“): еуфемистичку (за чување ттристојности) и декоративну. Он додаје да тај украс лако може да се изопачи у ману. Вергилије радо употребљава перифрастичка одрећења времена. За „спустиће се ноћ“ он каже, Е н еи да I 374: АпГе тет с1аи50 сотропеГ Уезрег ОГутро. Пре ће Вечерњача данак полећи обастревши Олимп.
„Свану следећи дан“ (IV 6 и д.): РозГега Рћоећеа 1изГгаЂа1 1атрад.е Геггаз ХЈтеШет^ие Аигота ро1о дгтоиегаГ итЂгат. Зора са Фебовим лучом пространство обасја земаљско Влажне разгонивши сенке што блуђаху сводом небеса.
„Приликом свитања“ (IV 118 и д.): . . . иЂг рггтоз сгазИпиз отШз ех1и1етИ ТИаиР тадпздие теГехетИ отЂет. . . . чим сутрадан рођењем се првим Титан промолио буде и зрацима небо огран’о.
Овакви описе остају у оквирима доброг укуса. При одрећивању времена они се ч а к захтевају. К јвинтилијан запажа I 4, 4 да је познавање астрономије потребно за разумевање песника, пошто оии 1опеп5 огШ оссази ди е зг^погит
т 4ес1агапсИ5 Гет рогЊ из ШапШг
(„толико пута употребљавају излазак и залазак звезда да би предочили различита времена“). Сенека се руга том маниру (ер. 122 , 11 и дд.) и пародира га у 5 5 След гласова тг1 И представља огрешење о мелодичност. 448
■ 1 1 * ) ;
облвку ..двоструког одрећиван>а времена". 'н'1Н<>т кн.ижевног внца који је о д антггмких времеиа <и т и<к е<">ио омгил>еи1\ Астрономска перифрааа би.та је гпиичајеца и у среањ авекавном датииском песншитиу (С*'<га РпЈеп с! теХггсс — Д ела Фридрихосц; \ н-н р \\ 1797. и л), а V поетицн Гервазија од Мелк.поа («>ко П10-. $1ш1. теЛ. 9, 1936, 64) посебно сс преиор\м\ р-4 је а о \'ег${{1са!оп поп Н у с т а , т т . гм< ?јми ’ - * $са!, поп сНе$са! $т е а$1гопот1а (..савршеном нел ннку нн ли.ма нека не ст е ж е . ни лето нека ш* тмрн. :,н н >Н нека се не сиуднта, ни дан нека ис сг.ибе »Vн астроноаднје“). Д анте ову периф рату и цашш» к и. . Шокспир је пародира у глумачком умслкс Л ; < ј : Ги11 !ћГ г!у Н т е$ ћа1ћ Р ћ о е ћ и а ’ с<;г? у;,::с го нн!
ИерГипе'$ заИ тазћ апд Те 11и%' пгћ^с! гтг г. ! АпЛ !ћгг!у догеп тоопз шНћ ЂогпгсУп Аћои! !ће тогШ ћаее Нтса Гхее1ее 1МгНгг ' ■
I.
Триест пута Феб је обишо у лету Нептунов вал и сфере нашем ак-ту а позајмљени сјај месеца сјаше пуних тридесет лета изнад земље наше (Ж. Симић — С. Пандуровић, В. Шексгшр: Ха.нлет. пичски краљевић, Рад, Београд, 1964, сгр. 78)
9 1 9
И
с~ *г
,есе
У СТ'
в ОТТО ШЕ1ШГЕ1СН, Р ћ д ћ и з , Аитота, К а1епдег хпт IIћт (Ото Вајнрајх, Ф е б , А у р о р а , к а л е н д а р и сат), 1937. Овде се тај предмет прати од године 54. н. е. (Сенека) до 1931 (Роберт Музил). 7 Он перифразе употребљава за период (Пакао 21, 108); „у дечјем добу“ (Чист. 11, 105); „пре истека од неких петнаест година“ (Чист. 23, 110 и д.); „пре истека од педесет месеци" (П а к а о 10, 79 и д.); „пре истека неког веома далеког временског термина" (Р а ј, 27, 142 и д.); „за последњег пуног месеца" (Чист. 23, 119 и д.ј; „у зиму“ (П акао 15, 9); „у лето“ (П а ка о 26, 26 и д. и 32, 32 и д.); „почетком године“ (Пакао 24, 1 и дд.); .лрелаз од зоре ка изласку сунца" (Чист. 2, 7 и дд.); лајхладнији час ноћи“ (Чист. 19, 1 и дд.); „пре изласка сунца“ (Чист. 27, 94 и д.); „у рано јутро“ (Чист. 9, 13 и ДД); „једанаест сати ујутро“ (Чист. 22, 118); „тачно у подне“ (Чист. 12, 80 и д.); „један час по подне" (Р а ј 26, 141 и д.); „два часа поподне" (Ч ист 25, 2 и д.); „три часа поподне" (Чист. 15, 1 и дд.); „залазак сунца“ (Чист. 27, 1 и дд.); „приликом падања сумрака" (П а к а о 26, 28). 449
л в п л ^ к л лш И Ж ЕВН О СТ И ЛАТИНСКИ СРЕДЉИ ВЕК
Злоуоотреба те перифразе почиње са Стацијем. Ако неко треба да се попне на мердевине, каже се ( Т е б а и д а I 841 и д.): 1ппитего$дие дга(1и8, дет т а Ш из атЂоге с1изо$, Аеггит $Љ1 рот1а1 Иет. . . Прегаче оне без числа, међ двоструку сапете дрвад, Ваздушни себи подастире друм . . .
Самодопадљиво Аузоније каже ЗСНЕИКЦ стр. 175):
(Е р1з1.
XVI 2, 7 и дд.;
Ро$$ет аЂзо1и1е бхсете, 5 еб би1сГи8 сГтсштподиат ОГндие јапбо ретјтиат. Непосредан бих мого бит, А л’ рађе околишавам, У опширности ужирам.
Клаудијан (с. т т . — „Мање песме“ XXX 147 и дд.) описује „читање Хомера и Вергилија“ са: . . . дш?5 З т у т а бебИ, дио5 Матпиа ИЂтов Ретситтепз. . . . . . док књиге прелетах што Смирна их оно С Мантовом да . . .
Свдоније (с. [„Песме“] II 184 и дд.) то апоеаша и додаје Цицерона и Демостена: МапТиа диаз асгез ре1адгдие ретгси1а 1изг1 2т ут аеаз гтИаГа 1иЂаз, диаситцие ЊдиетиИ Атртаз ба1 сопзиI орет, згпе јт е зеси1из РаМо ргодепИит. . . Мантова какве је битке и погибли певала морске Смирњанским трубљама следећ; и ретору помоћ колику Арпински доноси конзул, што кораком праћаше сталним Ковачког потомка траг4 . . . 8 8 Демостенов отац имао је фабрику оружја. 450
С редњ овековне п оети к е у к љ у ч у ју п ер и ф р а зу у теорн ју „ам пл и ф ик ац ије“ (ат рИ јГсаИ о — „ум етничко надувавањ е д и к ц и је “). Г ал ф р еа о д В и н осал в а (РАНАИ 204, 229 н дд.): Ј^опдгиз и1 зИ ориз, пе ропаз потта гегит. Ропе по1аз аИаз: пес р1апе <1е1еде, зесI гет 1ппие рег поШ1аз. тгес зеттпо регат&иШ Гп ге. 5ес1 тет сггсигепз 1опдгз атђадИзглз атћг (?ио<3 1згеиИет сИсШтиз етаз . . . Дело да протегнеш — ствари именима њиним не зови. Друкче означи их како: не откривај ствар у целини, Мигом9 навесги је само, нек речи кроз предмет не ходе, Стазом обилазнбм ступај тираде примењујућ дуге Тамо где довол>на реч је ил’ две . . .
Данте је свесно преузео тај стилски пркшис. V писму Кан Грандеу, § 66, он стих из Раја 1, 4 1Уе1 сге1 сће ргп <1е11а зиа 1исе ргеппе У небу што га сјај највећи злати
оојашњава речима ргозедтШг . .. сиситЊдиепз рагаЛ1зит Сдфиповеда . . . говорећи на описни начин о рају“)У Божанст&еној комедији налази се преко стотину и педесет перифраза10. Нарочито су омигвене географ9 гппие, упор. енглески гппиеп(1о („миг, наговепггај, инсинуација“). 10 Античке личности: Аполон (Рај 1, 31 и д.); Аполон и Дијана као Сунце и Месец (Чист. 20, 132); Аурора (Чист. 9, 11); Кирка (Рај 28, 137 и д.); Лахеса (Чист. 21, 25); Кентаури (Чист. 24, 121 и дд.); Ирида (Чист. 21, 50); Минотаур (Пакао 12, 12); Прокна (Чист. 17, 19 и д.); Дедал (Рај 8, 125 и д.); Седморица против Тебе (Чист. 22, 55 и д.); Хипсипила (Чист. 22, 112); Амфијарај (Пакао 20, 31 и д.); Фаетонт (Р ај 17, 3); Енеја (Пакао 1, 73 и д. и 2, 13; Рај 6, 3); Дидона (Пакао 5, 61 и Рај 9, 97); Хомер (Чист. 22, 101 и д,); Аристотел (Пакао 4, 131 и Рај 26, 38 и д.); Вергилије (Рај 15, 26; Пакао 8, 7; Чист. 18, 82 и д и 22, 57); Трајан (Чист. 10, 73 и дд.). — Библија: Гаврило (Чист. 10, 34 и д.); Рафаило (Рај 4, 48); Луцифер (Пакао 34, 18; Чист. 12, 25 и д*>; Адам (Рај 7, 26; 13, 37 и дд.; 32, 136); Ева (Чисг. 11, 63; 32, 32; Рај 32, 4 и дд.); П етефријева ж ена (Пакао 30, 9); Давид (Чист. 10, 65); Јелисије (Пакао 26, 34); Марија (Чист. 451
ск е1' и астроиомске12 перифразе. Перифра:<у је Данте сматрао обанезтитм украсом пестпгчког говора. Поне/кад она достиж с ниво крајњег маниризма. Да 6и ит разио мисао: ,,Да ти таштина није уштоглила и ттомрачила дух“ (Чистилиште 33, 67 и л.): . . . 5С 5(аИ поп јо ззе го асдиа (1Е1ва 1Л репзГег 1иох Ш о гп о а11а 1иа т с п Те. Е'I р(асег 1ого итг ЈЧгато а 1а де!ва . .. И да ти мисли препуне таш тине, не б је х у д у х у ш то и Елсе вода И л’ ш то је Пирам д у д у сласти љ иие . .
За преводиоца ово је права тортура! ВА38ЕКМД\М (Басерман) каже: ЈЈпб. т аге т сћ ! дШ сћ ш е д.ег Е1за Е1и/3 \Јт д е т е п Се1$1 ћ е г дегп ез О еп к еп з 5егсћ!е 1Јпд зе т е Ш з! д е г М аиЊ еег Р уга т и з. (,.И да није као река Елса / Око д у х а твога плиткоћа твојих мисли / А његово уж и вањ е Пирамов д у д “.)20* 20, 97 и д.); П авле (П акао 2, 28 и Р а ј 21, 127 и д.). — Модерне личности: Бертран д е Борн (П акао 29, 29); Ж и р о д е Борнеј (СИгаи* д е Вогпе1ћ) ( Чист. 26, 120); Ц елести н V (П акао 3, 59 и д.); Х ајнрих VI (Р ај 3, 125); Ф илип Л еп и (Чист. 7, 109 и 20, 91; Р ај 19, 120); Принц Х енри (П акао 12, 120). — П от т а засга („свештене речи“). Бог: Чист. 25, 70; Р а ј 1, 1; П акао 2, 16 и 7, 73; Чист. 3, 36 и 120; Чист. 8 , 68 ; 10, 94; 13, 108; 15, 67; 28, 91; 31, 23 и д. Христос: П акао 12, 38 и д.; Чист. 32, 73 и д.; Рај 2, 41 и д.; 22, 41 и д.; 25, 113; 27, 36. Небо: П акао 3, 95 и д.; 5, 23 и д.; Чист. 8 , 72; 32, 102. 11 П акао 34, 45; Чист. 31, 72; Р а ј 8 , 58и 65 и д.; Чист. 7, 98; 16, 115; Р ај 19, 131 и д.; Чист. 9, 21 и д. и 14, 32; Пакао 33, 30 и 28, 74 и д.; Чист. 5, 97 и 14, 17; П акао 13, 9 и 13, 143; Чист. 12, 102; 13, 151 и д.; 15, 97 и д.; Р а ј 31, 31. 12 П акао 1, 17; Р ај 10, 28; Чист. 15, 2 и д.; Р а ј 1, 38; Рај 22, 142; Чист. 29, 78; Пакао 20, 126; Чист. 8 , 86 ; Р а ј 8, 11 и д.; 10, 14; Чист. 32, 53 и д.; Чист. 9, 5 и д.; П акао 2, 78; Р ај 21, 25 и дд.; Чист. 11, 108; 28, 104; 33, 90; Р а ј 23, 112 и д.; 1 , 4 ; 2, 112; Чист. 8, 114; 30, 52; 24, 15. — Д одајем п ериф разе за људско тело и појединачне делове тела: Чист. 9, 11; ц 44 . 15 37; Пакао 31, 66 ; 32, 34 И 139; 25, 85 и 110; Чист. 7, 13; 25 43 и д.; Пакао 28, 24. ’ 452
Борхарт (Вогсћћагхк): ГЈпд. гиагп тт тсћ1 дешезГ а1з Е1зепизаз5ег Вге еИе1 1гас1ипдеп, зо гтг бхт Гаијеп, Иосћ гћт де1изГ, изаз М аиЊ еегп РГгатз тпеззет. („И да ти нису ниш та друго до воде Елсе / Те таште тежњ е што у теби јур е, / Ни њ ихове сласти ништа до дуду Пирамов н о ж .“)
Да би се то разумело мора да се зна: 1. да минерални састојци реке Елсе у Тоскани превлаче скрамом предмете који се у њу уроне; 2. да је дуд обојен у тамну боју крвљу Пирамовом1314. Опис и овде, као и у мношм случајевлма (као и у старогрчком песништву, шш у старк)нордијским метафорама званим кептп^аг) прелази у говор загонетке (уркро$). Данте понакад осећа да је тај говор тешко разумљив (Рај, 11, 73): М а р е гс ћ л о тгоп ртосеб.а Ггорро сћ ш зо^ . Д а н е дуљ и м , ш то од већ тамно збори х.
3. Под термином аппоттаНо (,/изједначавање речи“, т:арг\Хт\^ „једнакозвучност“, или гсароиорасгСа— „једнакозвучност речи различитог значења“, или тсарсвицрСа — „једнакозвучност речи истог корена а различитог значења“) античка реторика подразумева гомилање различитих облика флексије исте речи и њених изведеница, али и речи које исто или слично звуче. Херенијева реторика (IV с. 21, §§ 29 и дд.) даје следеће примере: 1. а ш и с!и1сес1о <1исП аЛ т ш т 15 („умилне птице вуку на страштутице“): два облика аут т су, сем разлике у квантитету гласа а, хомонимни (аутт — ,дтгица , ахпит — „странп\гтица“, оп. прев.). 2. кгс 51М ро$$е1 гет регаге, т5г а т о п таНеТ от ет регаге 13 У з то д о л а зи нам ерн о п оигр авањ е теш ком римом. 14 А л у зи ја н а п р ован салско Ггоћаг с1из. — Једн а посебно ар тиф и ци јелн а п ер и ф р а за за М арсеј стављ а се у уста трубадуру Ф о л к еу (Ео1чие*) (Р а ј 9, 82— 93). 15 Ово к р и ти к ује К ви нти ли јан IX 3, 66.
453
Ш Г М 1 1 Ч .П П
гитзптгтаПУЈК. I VI Л Л Ш Н С К И
С РВД Њ И ВЕК
(„могао би он собом да влада — кад не би вшле волео да љубав њиме овлада“): примена простог и сложеног глагола у истој реченици. 3. сШе^еге орогш диет уеН$ (ИН%еге („издвој онога с ким би радо био удвоје“). Херенијева реторика препоручује штедљиву употребу средства аппотта(1о. Вергилије се нашалио и први пример применио поетски (Георгике III 328): Аш а 1ит гезопап1 аиЉиз иггдиИа сапоггз. Птићи даворе а песмом путићи непроходни јече.
Из Енеиде наводам: а) Вгзсо1ог ипб.е аигг р е г гат оз аита тејиГзИ (VI 204). Отуд у сјају заблиста се лико златоликог грања. ћ) N 14710 еИат т а т з — ћаес т Г ет рШ а тапећаГ 5 о гз тетит — т оиеГ . . . (X 39). Сада и мане узвитла, а досад се ма’нула била П аклених демона тих . . . с) Миттита иепТитоз паиИз ртобетгНа иепГоз (X 99). Х ук што морнарима знак је да вихор се пучини хори. б) Мес Титпит зедпгз теИпеГ тота, зеб тарИ асет То1ат асгет т Т е и с го з . . . (X 308 и д.). Турно, не часећ нималко, на Т еукре ко бојник силовит Убојни устреми ред . . .
Касноантички и средњелатински маниризам воли нагомилану аппоттаНо: а) Сидоније Сагтгпа (Песме) II 3 и д.: .Аппгтг рапбе поиит сопзи1 иеНгз, ас зт е јазШ бсгпзете Ђгз јазНз; диат диат бхабетаГе сггпет ГазНдаШз еаз . . . Годину нову отвбри, ти, конзул стар — не са висине Високог списка где двапут уброја се; ипак, дијадем Увис нек дигне ти прам . . .
454
Б) Алан (5 Р II 278 и 279): Моге био Зепеса тотез гаНопе топеГаГ,
ОрНтиз ехзси1р!ог тогит . . . Сенека учеш ем својим по навици иавике кује, Најбољи навика клесар је то . . .
МШНз ехсеНИ 1едет, р1из тгШе тИез Агах, тШНаедие тоНиз НесиггИ гп ггат. Законе преступа војне, ко војник — војника прет&че А јант, он војничку меру у јарост преобраћа лако.
с) Валтер из Шатијона: ТапЊ игго 1осиШгг ЗНгНеатиз еззе риН, ЗеГ е* зоЂгге, Сагит саге иепегаН, Е1 и 1 згтиз саго сагг, Сагеат из сагге . . . Обратит се том човеку Ваљ а имат душ у меку, А л’ и речи разумне, Чисту — честе одат части, Да будем о чисту чисти Очистимо чести све . . .
У средњелатинским поетикама аппот т апо се препоручује. Марбод пруж а овај пример (Р1, 171, 1687 В): Сиг Шит ситаз дш ти11ит Ла1 НЂг ситаз? Заш то о њему се бринеш кад брег ти натовари брига?
Матеј из Вандома (РАКА1., 169, § 9): Еата ја т е т ргеШ ратН атетгНз п ес атапНз; Ез1 ртеИит иИае НергеИаге Несиз. Слава тричарије слави и вредности луде, не људе; Вредност је истинска пак част обезвредити ту.
У том дистиху су виртуозно смештена два асоцијативна пара речи и трострука варијација истог корена речи. Галфрид од Виносалова (РАКАГ 323) наводи као 455
примср и јо гт а А ејопт з („безобЈнгчно обличјс*1); дакле облик ограничен на два члана. Аппоттапо раио продире у иосништво ла наилоналпим језицима. Налази се, између осталог, код Кретјена де Троа, код Ритбефа (Ки1еђеи0, код каснијих трубадура '. Данте је примењујс у својим Римама, но ире овога у Комедији. Одмах на почегку (Пакао 1, 5 и 36) модерног читаоца изиенаћује зе1т '>е1оа%%1а (,ливља шума") и рт чо11е уоНо („више пута се окренуо“). Расксшшу (мио* тч л а н у ) фигуру аппот т апо Данте примењује на реторичким врхунцима, нпр. у сусрету с аитичккм песшгцима (Пакао 4, 72—80): огге^о!- опоги опгапга- опга1а- опога(е („иоштовани- почасти- поштовање- лоштована- поштоване“). Или као хвалоспев латинитету Пјера дела Виње (РЈег с!е11а У 1§па) (Пакао 13, 67 и дд.): т{1аттд- тјшттаН- т јгат т аг (»дгожар- запаљени- запалити). Изванредно је чесла двочлана аппотигапо. Ја сам у П аклу избројао педесет и шест, у Чистилишту шездесет и пет, у Р ају седамдесет и осам случајева: дакле округло две стотине у стотину певања*17. Она се све више примењује из једне саШгса у друту. Ако упоредимо Дантеовгу употребу са употребом средњелатинских, старофранцуских и провансалских песника видећемо: Данте употребљава ово уметничко средство тако дискретно да је то коментаторима пало у очи само на неколико места. Али ниједан од њих није га препознао као аппот т апо. Задовољавају се погрешном идентификацијом (,,алитерација“) или пак непрецизном а гп јш , Мз(гсс1 — „вештина игре речи“. Због тога се превића стилскоисторијска повезаност Дантеа са средњим веком. Аппоттапо се, наравно, масовно јавл>а и у шпанаком маниризму18. 46 17 18 Силви
П римери у НГ 60, 1947, 275. И сто стр. 277 и дд. С ервантес се подсм ева (Ооп (^игјоГе I 1) Ф елисијану де к оји је претеривао са стилском ф и гур ом аппоттаПо:
гагбтг б.е 1а зттагбп дие а тг гахбп 5е ћаге, бе 1а1 тапета
7711 тагоп епј1адиеге, дгхе соп тагоп тпе чиеЈО бе 1а ииезГта јеттозита („Разум неразум ности, који се рађа у мом разуму н а такав начин слаби мој р азум д а је р азум н о ш то се жалим на ваш у л епоту“). П рев. Д уш ко Вртунски, Н ови Сал — В рп град 1988. лео"
456
К а в д ер о н (К Е Њ IV 202 1з): Сгапјаз Гетгдо еп Ва1ајог; Сајаз јиегоп бе р!асег, Уа зоп сазаз б.е &о1ог1П. С алаш е имам у Балаф лору; Беху то ризнице задовољства, а сада су куће бола.
Грасијанова проза пршуна је таквих звучних фигура. У Хофмансталовој Кули налазимо срећно погоћено лодражавање. Антон каже Јулијану: „Баз Бес1еи1е1; с!осћ шсћ! тећг ипс! тсћ ! шет^ег, а1з с!аВ тап 81е гигискћок ап <1еп Но1, с!аВ та п 1ћпеп аиМгапд! сИе Ећгеп, зо11 ћеШеп сће Везсћшегеп, сИе \УигИеп, зо11 ћеШеп сће ВигИеп, сће Уег1гаиепзз1;еПеп, <Ие 81пекигеп ипс! беккаШгеп. . . “ („То не значи ништа више и ништа мање него да Вас врате на двор, да Вам натуре почасти, то ће рећи почасти, унанрећења, то ће рећи оптерећења [тешко преводљива игра речи: „Ећгеп“ (почасти) и „Везсћ\уегеп“ (жалбе), „\Уигс1еп“ (почасти, положаји) и „Вшч1еп“ (терети), оп. прев.], поверљива места, синекуре и секатуре . . . “) 4. Маниризована метафорика. Ограничићу се на две изузетно ретке метафоре. Реч ку&горз („водена болест“) и изведеница ћуАгорГсиз употребљавају се у латинском језику IV и V века у омислу „духовне надувености4*20. Тћезаигиз Пп§иае ЈмИпае бележи примере из Августина, Петра Хрисолога (кога ћемо поново срести као стилсжи узор код Грасијана) и Свдонија. То у XII веку опет постаје мода; ћу&горз сада значи „болесна жећ“: 19 Ризнице (сајаз) уж и вањ а постадоше куће (сазаз) бола. 20 Претходни ступањ код Х орација О&е II 2, 13; сгезсИ тблЛдепз зЉг бигиз ћубторз пес зШт. ре1Ш. . . буја хидропс мучни и, говећ себи, ж еђ ув&ћа јо ш . . . 457
Е В РО П С К А К Њ И Ж Е В Н О С Т И Л А ТИ Н С К И С РЕД Њ И ВЕК
а) Абелар, А<1 А&1гаХа\>шт бију“) стр. 168, 21:
НХтт
(„Сину Астрала-
Нубгоргсо згтШв пето ез1 и1 тиез аиагиз, Ех 1исго 1исгг тиШрНсапЛо зШт.
Хидропсу сличнији нико од богата гавана није, Онај гомилајућ ћар ж еђ у распаљује још.
ђ) Алан
( 5 Р II 491): О и т зГотасКит тепНз НуЛгорГса! аг&ог ћаЂетиН, Метгз ро1ап<1о згШ ...
П охлепа ж елуцем духа док бољку разнесе водену, Хлапћући, ж еђа нам ду х . . .
с) Валтер из Шатијона, 1929, 67, 18: N<2772 згсиГ упгоргсиз, дш зетрет атезсИ, СтезсН атот питтг, диатгГит грза ресипга сгезсН.
Ко хидропик несрећни што га ж еђ а сише Расте и ж удњ а за новцем што новци нарастају више. (хексаметар је Јувеналов, 14, 139, оп. прев.)
V шпанској поезији (Гонгора, Калдерон) и прози (Грасијан) XVII века та метафора је уобичајена21. Гбнгора (5о1ес1ас1 — „Самоћа“ I 108 и д.): N 0 етг Н 1а атЂгсгдтг тота НШтбргса пе игетгГо. Овде гнездо није свило Самољубље неутаж но. (прев. В. Кошутића, Просвета, Београд, 1975)
Калдерон (ћа \?1с1а ез зиепо 4. сцена, КЕШ I 2ћ):
—
Ж и во т је са н ,
чин I,
Сотг сапа иег дие 1е иео Ииеиа аЛтгтасгбп те паз, У сиатто 1е тгто таз,
21 Упор. СгасГ&п, Е1 СгШсбп (Џ ангризало), изд. НОМЕКА-КАУАНКО I 136, нап. 36.
458
М АИ И РИ ЗАМ
А и п т&з т 1гагГ е <1езео: О ј о з ћШ гбрГсоз с ге о
И кад год те видим, Дивљем.е моје изазиваш. И што те више гледам Све више желим гледати те Та мора да су моје очи Болесне и незаситне. (прев. Никола Милићевић. Београд, 1977)
Н уД горпс је омиљена реч и Џона Дона, који је могао да је преузме из средњовековно-латинског и шпанског извора22. Један маниризам X II века јесте и метафора „свирање на китари“ за ,д1 тичји пев“ . а) Алан ( 8 Р II 276): птице су су1кап$1ае Vеп$ („пролећни китараили“). ћ) исти ( 8 Р II 438): лабуд пева прадсмртку пе* сму „оргуљама меденог <китарања“ (т е Ш 1 а е ск к а п г а Н о т з о г ^ а п о ). с) исто тако, код Валтера Мала ( Р о е т $ 238, 39): С1%пи$ с И ћ а Н га г („лабуд китара“). с!) Петар Рига (погрешно приписано Хиддеберту, Р 1 171, 1236 В и 1289 С): Кгуиз датгИ, о1от сИћатггаГ, -раио виретћИ Поток ћерета, лабудић китара, а паун се горди и:
УетпаГ
ћитпив,
даттИ /опз, сИћатггаГ аигв.
Груда зелени и вир брбља, китара нам птић. е) Јован од Гарландије (К Р 13, 1902, 894): С и т сИћатггаГ аигв . . . Кад закитара нам птић. . . 22 И који ју је оставио у наслеђе Браунингу (Вгошпшв). Упор. Н. НЕИЕН (X. Хојер) у ЕпдИзсће 8ШИетг 72, 1938, 227 —244.
459
Е В Р О П С К А К Н .И Ж Е В Н О С Т И Л А Т И Н С К И С Р Е Д Њ И В Е К
То ионово налазимо код Гонгорс (5о1е(1ас1 I 556): РкпЛ аА ав а а е з , с И а га з Ле р 1 и т а
Шарене птице перјане китаре.
Из Каддерона нека 6 \*де дово;ван јодан примср \ ме сто многнх (Е1 М а џ с о ргосИ&оао — Ч удесн и чаробњ а к II, сцона 19); Е1 а и е , ц и е И1зега1 У езН г т а Н сез р г е з и т а , \Ге1ог с 1 (а га Л е р 1 и т а .
(„Птица што, тобож, у изобиљу / Одева се у разне боје, / Хитра перјана китара" ) Ако Шпанци X VII века примењују две тако ра* финисане и биране метафоре као што су „водена болест“ и „птичја китара“ , и ако исто чнне лапшски песншхи X II века, онда је већ сама та чињеница довољна да се докаже порекло шпанског „барока“ из средњолатинске теорије и праксе. Ја сам ту тезу поставио 1941. гадине2\ Њ у ће потврдити следећа истраживања. Задовољавајуће историјско и стилистичко разумевање шпанског култизма и концептизма биће досегнуто кад се инвентаришу сви уметнички поступци и метафоре латинског песништва од 1100. до 1230. и потом направи одговарајући инвентар за шпанско песништво од 1580. до 1680. године. Порећење ова два инвентара показаће како шпаноки маниризам ко-2 4 3
23 Варијације: а1аЛаз т и з а з , дие з и о с и И а И га с о г и а ...; адие! и го И п
<2е р 1 и т а 1еи е / е п д а п а Л а
460
М АН И РИ ЗАМ
ристи сред 1Бовековно-латигнок!и, и у чему га превадилази. У том лревазилаж ењ у моћи ће онда да се види посебност ш панског „барока“ . О дговарајућа истраживан»а мората би д а м етаф орику „метафизичктгх песника“ (т ет ркузгса! Р ое(з) упор>еде са концептистичком четафорпком Ш панаца. Овде се филологији нуде за заци чије би решен>е .имало кн>ижевноисторијске консеасвенце. ч § 3. ФОРМАЛНИ М АНИРИЗМ И Манириста н ећ е д а ствари к аж е нормално него анорма.тно. Он веш тачком и извеш таченом даје гтредност пред природним . Он ж ел и да изненади, зачуди, засени. Д ок п остоји са м о јед ан начин д а се ствари кажу природно, за н еп р и р од н о п остоји хиљаду начина. Стога је б ези згл ед н о и беск о р и сн о покушавати да се маниризам сп о ји у си стем , као ш то се то стално чинило. Успех је тада са м о у том е д а настају конкурентни и к онтради кторн и си стем и , к оји су у бесплодном м ећусобном с у к о б у . Таквим сукобљ авањ ем се сазнање чињ еничног стањ а пре д о в а д и у забун у него што се подстиче. П ри дан аш њ ем , тако мало диспиплинованом и м етодолош к и засн ован ом п о л о ж ају науке о књижевности чини м и се св р си сход н о да се од таквих покуш аја стварањ а си стем а одустан е и ум есто тога да се прикупи нов конкретан м атеријал за историју маниризма. То п р еп ор учујем и стога ш то је распарчавање европске књ и ж евн ости на области националннх језика и на превш пе м алих периодичних одељака и на том подручју дел овал о п огубн о. Маниризам м о ж е д а почне у језичкој форми и.ти у мисаоној садр ж ин и . У врем еним а свог пропвата он повезтде обоје. П ратићем о прво неколико формалнњх маниризама. 1. Н ајстарија м ени позната систематска извештаченост по пр>едању се доводи у везу са песником и музичарем Ласом (ћавоз, средн на VI века пре н. е.), који је био 461
кпгопскл кн.ижпш ос т м ллтиис ки п .гл и .и и„:к Пнндарин учнтсд,. Оп јс ш пао псч мс- у којнма „„јгш ,.,,, еж ж а о. И< горијс ка ||(мидмиа онс т рацпјс- мп|г мим ј1() С 1 "у!Ш«а. Она јс\ мс‘1>у гим, (>опои;и‘ на у кагпој ангипн Ис с)ч>р и;» Ларапдс у Лнкијп (III нск)■ нопгнао ц« јс** и,у //,,, ј а д у у којој јс' у с пакој појсхмшачиој кп.ни, о и а о и м> стамл.апо по је/шо слоно. 1:.гип1и»нии 'I р и ф и о к>ј> (V нек) дсд;ии> јс јсгтну псто гак.о гра1н ну О о ж г /у д:, народно ра.|Добл»е посгало је »начајпо к> т ) о јс* Фа бије П л аж ш јад Ф улгспције (V нок) гу ...т и п / р а м а т и ч к у “ (ХетоурЛцнатос" — „с а и кк гаил.апнш пој< мичич слона“) играрију примеггио у сном прегасму и< гориц* снета3:‘. Тн.ме је опа унодопа у тра;ђнцију л а 1 ипоког ')а пада, где се јанл,а -— као п код Ф улгеиција у јемном ирогледу исторнјс код Псгра Ригс (око 1200. го дине), потом илнона у XVII ноку у Шпаиији^. Онде сс оиа, иаратшо, схната као оимптом барокпог с гила Треба ли да љогов почетак смсх;гимо нсћ у архајсжу Грчку VI вока? То сби било исто так о апоур;шо као н липограматичка играрија сама. Реч је пре о је;џ 1 ом мамириогичком у м е т и ч к о м п остун ку чију гонеалогију можемо да пратимо кро.т нише од дне хшваде тодина. Могао би да се д о к а ж е и са »ише лримсра, кад поступак ие би био »ако теж ак.
2. Патгдан гоме је „папграматичка" играрија која се састоји у томе да се што је могуће »шпе уластол25 Б е а е Г а Ш зи з т и т и И е1 ћ о т т г з („О раздобљима света и човека“). Упор. опширно објашњење код Фулгенција, изд. НЕ1Ј\1 р. 130, 20 и дд. * Петар Рига: СКОВЕК, С ги п б п Џ II 1, 394. — Е. Ј. Е. КАВУ, А Н1з1оту о ј СћпзИ ап-Н аИ п Н о е1 гу. . . (Ф. Џ. Е. Рејби, Историја хригићанско-лат инске п оези је), 1927, 303. — Исти аутор, А НгзГоту о/ 8еси1ат ЦаИп Рое1ту (Историја световне латинске п о е з и је . . .), 1934, II 36. — Шпанија: романса без о стоји на крају анонимног пикарског романа Ез1ећапШо С оп га1ег. Остали примери из истог времена: РРАЏОЕ, С езсМ сМ е с!ег зрапХзсћеп МаНопаИИетаГит 1п Штет ВШ1егеИ (Пфаидл, Историја ш панске националне књижеаности у прем ену њеног процвата) 1929, 363. — О целини упор. Ј.-Г. В01380ЏА0Е, СтШцие Ии&таГте воиз 1е ртет1ет Е т ргге (Ж.-Ф. Боасонад 11774—1857], К њ иж евна критика у •врем е п рвог Царства), 1863,
I 370 и дд. и 388.
них рсчи зап оч не тстшм словом . Она је лак/ита и зато рашнренија. Ч увен а, и к од граматичара и ретора још у средшем ветсу ста л н о навођвна, јесте Енијева мајсторија: О ТИе, Ш1е, ТаИ, НМ 1ап1а, Гугаппе, ГиИзН. Тације Тите, то твоје тиранство тек трн»е ти тече.
Овде није п о с р е д и а л и тер а ц и ја у о н о м см ислу «који познајемо и з гер м а н ск и х је зи к а , нето варварокм-наивна ф орм а у к р а ш а в а њ а акоја је у Ц и ц ер он ов о време била на л ош ем гл асу. У к аоној антици тако неш то је поново и зази вал о д о п а д а њ е . Гета, К ар акали н брат, правио је го зб е н а к о ји м а с у ова је л а почињ ала истам словом (п р ем а Е л и ју С п ар ц и ја н у ). К асн ори м ск и граматичари и зм и сл и л и -су з а п ан гр ам ати ч к о писањ е име тсароЈло^оу („он о ш то је в е о м а сл и ч н о , готово једн ако“)27. V средњ ем в ек у тај п о с т у п а к п о с т а је веом а омиљ ена виртуозност28. П р в о м е с т о је о с в о ји о Х у к б а л д својом еклогом о ћ ел а в о ст и у п у ћ е н о ј К а р л у Н елавом 29. Она се састоји о д с т о ч е т р д е с е т и ш ест сти хова у којим а свака реч — у ч а ст <крал>а — п оч и њ е са с. Ова играрија рано је п р еш л а у н а р о д н е је зи к е , к ао \нпр. у провансалски. Н егов ал и с у је у X V в ек у С гапд.$ К к е (о п диеигз („В елики р е т о р и ч а р и “), а ови с у је оставили 27 Поближе о томе код Едуарда Велфлина, Изабрани списи (ЕБ1ЈА1Ш ШОЕЕЕЕШ, АиздегиаћПе ЗсћггЏеп), 1933, 239. — Ш. НЕНАЕХЈЗ, КШ пе ЗсћтгЦеп, 1937, 251. 28 Алдхелм, ЕНХЛЈА1ЛЈ 488, 4. — РоеГае III 644, 977; IV 610 и 787, 12. — Даље примере даје Ш1ЕМАКТ у Неиие ћепебгсНпе 49, 1937, стр. 342, нап. 4. 29 Рое1ае IV 267 и д. Реч тахрб/гоизу Хукбалд је изокренуо у рагапотоеоп. — Сматрам да мој задатак није да сакупим што је могуће више средшолатинских примера за ово, али ћу још указати на Сатт. Сап±. стр. 78, бр. 30. 8ТКЕСКЕК (као и МАШТИЈ5 I 590 и на другим местима) овде говори о „алитерацији”. Тиме се прикрива даље деловање касноантичког (Донат, Харисије) граматичког термина -тахрб^о«^. Он је у средн»ем веку био заштићен и Исидоровим ауторитетом (Е{. I 36, 14). — Упућујем још на МПЕМАКТ, Веи. ћеп. 49, 1937, 342 нап.
463
ЕВРОПСКА КЊ И Ж ЕВ Н О С Т И ЛЛТИНСКИ С РК Д И .И
Нј- К
у н асл еђе песншднма X V I века Ј1. У Шпатгији Се ,п ж а л а још и у X V II в е к у и. 3. Маниристичгка ви р туозн ост слави с в о је на , р.с Нс тријум ф е кад п о в еж е граматичке игр арије са метоичким. Н а зав и дн у стар ост м ог\7 д а се п озов у т акотаан е ф и гу р а л н е п есм е (хвх^о-паСу^а — „техничке и гр ар и ;.е ), то јест пес.ме чија слика у писаном или штампаном об.тику п о д р а ж а в а ф и гур у неког предм ета: крило, јаје, сек и р у, олтар, свиралу. Оне с у тр ади ран е у коргтусу грчких б у к о д и ч а р а и у Г р н к о ј а н т о л о т ји 1. ТТорф и р и је О птацијан (РогТупиз Ор1аИапиб) је п од Константином о б н о в и о ов у и гр ар и ју на л ати н ском јези су. Њ ега с у следили А лкуин и Х р а б а н М ауро ". Хелонизам X V I века п онов о је вр атио утл ед овој извештаченој п оези ји . М елен д е С ен-Ж еле (МеШп б е 5а1п1-Се1а55, 1481— 1358) сачи н и о је п есм у у о б л и к у п ара крила V п ер сијск ој к њ и ж ев н о сти п о ст о је п есм е у облику ф игура к о је сти хови м а о п о н а ш а ју д р в е ћ е са деблом и гранама, или су н ц о б р а н е са п отп ор н и м д р ш к а м а ,;>.301245 30 Провансалски: ВАЕТ5СН, СћгезГотаШ е (Барч, Хрестоматија) 192, 31 и д. — Н. СХЈУ, НШогте пе 1а роезге јтапдагзе аи 16е згес1е. I, 1,’Есо1е Аез тћеГоггдиеитз (А. Ги, Историја француске поезије у X V I веку, I, гикола реторичара), 1910, 92. — На француском се панграматички стихови зову иетз 1еИггзез. Маго! (Маро): ТтгезГе, Ттапзг, 1ои1 1егт, 1ои1 1тетШап1, Зотћге, зопдеап!, затгз зп ге зои!епапсе. . . („Тужан, слеђен, сав мрачан, сав устрептао, / снужден, и сањар, неизвесне судбе“). ВаИ (Баиф) против Ди Белеа: Веаи ВеИет Меп Ђез1атг1, ЂеИгеит, иогт ЂеШте Без ЂеИетз 1ез ЂеИеигз циг Ђез1еп1 етг 1а Г га п се. . . (,Д1епи ован што нам лепо блеји, клепетуша, односно блејање / Клепетуше овнова што по Француској блеје“). 31 Упор. Огаоап, Е1 СгИгсоп, изд. КОМЕКА-КАУАККО I 322, нап. 28 и 30. 32 Детаљније код СНН18Т-5СНМГО6 II 1, 124. — К Ш С Е у Мптгсћепет Мггзеит 4, 1924, 323 и дд. 33 ЕВЕКТ II 32 и 142 и д. следи тај контекст. 34 ТН. НЕ1КЕКМАНН, ЕезеЂисћ б.ег јтапгозгзсћеп ЕИетаГит без 16. Јћз. (Т. Хајнерман, Читанка француске књижевности XVI века), 1942, 11. 35 РАТЈЦ НОНИ, Сезсћгсћ1е пет ретзгзсћеп И1ега1иг (Паул Хорн, Истарија персијске књижевности), 1901, 54.
464
лн је и то хелешгсптчко н а с л е Б е ? 4. Прави рудннк каснолатинеких играрпја р.>мим јесте Аузоније. Он их означава тормпном који ц- ц - , ‘' тои јадном у.иред ско в а о ла манирнловану с о ф т п! чку реторнку: /о^овоссШ т („всштина крас норсминот говора“, А р о н н је , 5СНЕНК1. стр. П'л ] ,, . , | 7Ч 26). Тај појам преш ао јс у јелпчки ф он л <ро ? ч , « о ’ вне латннскс реторике''’. Јс.чан одел.а? л«, М):ип,'.и.'г, дела носи наслов Тесћпорас{*пгоп (..Тсчпилка Н1ралн ја“). Он обухвата песмс у којима сс лгм<,н, фгг'; -различити духовити начини да се у с т \ \ - ллн л *н једпосложне р е ч и 17. Ј о ш а пес.ма граК-па п онн, И1 сваки сгих почињс п заврш ава сс јс пнк ложном п.-,;, (шопобуИађоп), при чему се иослодња |н ч о: л ха јавл>а као тточстна реч следеНег Др\л а пс ла м браја јед н о сл о ж н е дел ове тела, т рећа ј-\гл * м •л . божанства, четврта је д н о сл о ж н а јела. Гкга рг-.илпли митолошке приче у стиховим а који се лавршав једносложно. У ш естој сваки стих поставт,а питал.е на које се одговар а једн ослож .н ом лаврпшом речју. V последњој пеоми (С га т т а п с о т а з п х — Бин критичара) Аузоније п о за јм љ у је о д Енија и Вергилија (Са1а1ер1оп — „Мање п есм е“ , 2, 4). П римери које од њих преузима (%аи з а ^аисИит [,,р зд о ст“], 1аи за (аигиз [„бик“ј, т т за т т ш т [,,ц и н обер “] и слично) нис\т, мећутим, п о себ и је д н о с л о ж н и , него су то вештачки одсечени363738 први сл огови ви ш есл ож н и х речи (као у Да
36 У РоеГае IV 369, 246 <1осШо^ииз („учена говора“) је глосирано са ае(1а1одиз („вешта говора“). 37 И то је подражавано у средњем веку, нпр. од стране Реџиналда од Кентерберија (око 1100. године), упор. МАШТШ5 III 843. — Други пример У/ЕККЕК бр. 216. 38 Осакаћене речи налазе се и код Еуфориона. Нека нам се дозволи да овде додамо још једну врсту цепања речи. Квинтилијан X 1, 29 је запазио да метрички закони присиљавају песнике да понекад извесне речи промене, продуже, сажму, или раставе. Он је VIII 6, 66 као класичан пример навео Вергилијев стих НуретЂотео зерГет зиЂгес!а 1тгот („На хипер се борејском мрзнућ северцу студену“, Сеогд . III 381). Средњовековни маниризам је, међутим, уживао да то надмапш. Еугеније из Толеда (МС 8ст. ап1. 14, 262, бр. 70) пише десет стихова који сви имају тмезу ЦтезГз) и при том се позива на Луцилија. Почетак: 465
Е В Р О П С К А К Н > И Ж Е В Н О С Т И Л А Т И Н С К И СРЕД1КИ В Е К
дананићем новннском нсмачком 1л)к за 1л)котоНче). О во н знова налазим о у такозваннм \>егзо5 Ае са&о то1о („откЈш утим стнховим а“ којн п о сти ж у рим у тако што им се отки да последњ и слог сваког рстка). Узорак за т о д а је песм а прш ш сана ч ар обн ш ш У ргаиди коју Серван тес навоаи иза свог п р едговора Дон Кихоту*. 5. Д р уга м аниристичка д еф ор м ац и ја стиха састојн с е у том с да с е у н»ега угур а ш то је м огуће више речи. V ту сврчу м ора да с е нзостави „и“ к ојс није неопх о д н о . Ово гомилан>е рсчи названо је стога и аси н де тон који поп\>њава стихове™. П рим ери из Л укре 1шја (I 685 и 744): ~ Сопсигзиз то1из огЛо розИига ј1дигае. Судари, покрети. ред, разврставањ е, облици многи.
Аега 8о1ет гдпет Геггаз аттаИа Јгидев. В аздух, ватруштину, сунце, ж ивотињ е, плодове, земљу.*3940
О ЈО — иег5Гси1о8 пехоз дига (Гезргсгз — АМ № 8, Ехсгре О! — зоИетз зг позИ гипдеге — У1818; Сегпе СА — разсепГез битозо гп Шоге — МЕ1.08. О ЈО — кад не хајеш много за стихове везане — ВАНЕ, Смисао из РАЗДВО — разбери јер веш т си да спојиш их — ЈЕНИХ; Погледај К А — како пасу трновитом обалом — МИЈ1Е. Завршни стих гласи: 1пзГаг ЕисШ содот бгзтитрете иетзиз („Стихове разврћи морам Луцилијев следећи пример“). Даље информације ЗТКЕСКЕК, Етјићтипд3 29. Овде м ож е да се види — као и горе код А узонијевог позивањ а на Енија — како каснолатински и средњ елатински маниризми покушавају да се легитимишу надовезивањ ем на старолатинске. Посредничку улогу вероватно је играла граматика. 39 Детаљније о оваквим „поткресаним стиховима“ код Ота Јердера, Облици сонета код Лопе де Веге (ОТТО ЈОКБЕК, ОГе Роттеп без 8опеШ ћег Еоре <1е Уеда), 1936, 136 и д. — У својој сјајној књизи о Сервантесу (О ксф орд, 1940, стр. 36 и 45) Ш. Ј. ЕЈМТШЗТЦЕ (В. Џ. Ентвисл) ж ел и да за ово нађе узор у севиљском шатровачком Језику. Да ли с правом? 40 САН11, ШЕУМАИ, ВеИгаде гиг СезсћгсћТе бет сћтгзШсћ-Шегпгзсћеп Роезге (Карл Вајман, Прилози за историју хриги ћанско-латинске поезије), 1926, 126; исто 51 и д. и 154, нап. 1.
466
м л тм м п л м
Х<»Ј>аци јо у||н>|-|кчм1.ана 1П1кан а< т т ■оп кад, < Ц|м и< јн>м \<>1и' да <>дГ>аци ц<*пу ј<*диу к/т,, V 1а, Ии11» Сктпстаа ( Н р ј . II 2, 1Н0 ■■ д);
иоттп.ч, тчгтог, г1шг, '1,ипПтт
пЦ ј Ш,,
ЛгдсШ ит , исхИн (}шЧи1о Ш1п1сс II,и 1пп Дрпгул., когг слоному, мрммор, <|»игуриц<. тирмнгкп, <)1ИК<Ср<‘0|)<), одоло Готулци што гЈмЈном ги Гим р,. мо/кЈ.и/к.м нјш
ра;ше ф о р м с пра аноаерја (Нјл. || 2, 20Н и д )
8 о т п 1 и , 1 е гго гс х т иц!соа,
КосШ т оз
Јст и гса
т 1 г ш и1и, пиди ц,
)>ог1еи1ичис
ТИег,г.и1и
Снове, језопите бнсме, чудсстпа, и р п м п р и ц с < т р и м м к \ Ноћне вукодлаке, але и авети км ал гке
Ова уиотроба код Стација посгаје ошмта, а код Дра конција се гтретвара у ек 1сцес/'1. Опа јс у сред.пд?м веку добро поаиато стилоко средсгво које регоричари цре* поручуј(у/'2. Д аћ у оамо један среднк>векош 10-латш»ски пример из Алана (8 Р ТТ 473): РиНа <1оИ т е(и з гга Јигог јгаих Гтре1иа еггог ТтгзННез ћ и ји з ћозрИа гсдпа 1епеп1.
Крађе, лукавства, страх, срџба, бес, лажа, насртл.иност, варка, Зловоља — уљези ти тиранску кроје му власт.
У немачком песниш тву XV II вока ово умегничко средство је аш ањ оно, нарочито код Грифијуса (Сгурћшз). Н алази с е још и код Брокеса (Вгоске.ч): ВШ 2 , О оппег, Ктасћеп, Ртаззе1п, КпаИеп, ЕтзсћпИетп, зГоРгиегз аЂгопНз јаИеп, 412
41 Стације Т ебаи да (Тћећагз) I 341; VI 116; X 768. — Драконције Ое 1ашШтз дег (О п о х ва л и бога) I 5 и дд.; I 13 и ДД. итд. 42 Беда код Кајла (КЕ1Б), С гат т аИ сг Ш Ш (Латински гра~ матичари) VII 244. — Алберих из Монте Касина (А1ђег1сиз Сав1пеп818), Потез тће(оНсг (В еседн и чки цветови), изд. ШСДЈАКЕЋ е! ^И-БАКО (Инганес и Вилар) 1938, стр. 44, § 4. 467
Е В Р О П С К А К Њ И Ж Е В Н О С Т И Л А Т И Н С К И Г Р К лЊ И ВЕК
Серге01. 1}е1агЉ1 еоп 5сћ1ад ти 51гаћ1, Катп, \иагд., хиаг аИеа аи/ е1птпа1 Сезе/т, дећбг(. дејпћИ, де&сћећп. Муња. гром. трсштање. ттрасак сав. Потресање, пад стрмоглав. Стнснуто. заглуш ено удармем у ф ж Дођс. постаде. беш е у исти мах Виђено. чунсно. осећано и запршено
Овај прим ер п реузим ам из јелне лисерт.о!мје о Гпмил а њ у р е ч и у б а р о к у . А утор у з го место напомиње ..Јадно так о р ади к ал н о кориш Н ењ е сних могућчости гош !лањ а у јед н о ј реч еинци својствен о је само бароку',ч“ . Т ак о неки м исле, но ја сам на лругом трап . . . 6. Б рок есови сти хови п о к а зу ју не сам о гоиилање речи н его и је д и у м етри ч к у сх ем у коју помсл!\ти интерпрет нем ач ког б а р о к а није уоч и о. То су \е гш $ гаррогШ И („[ун утар себе] о п ето в а н и ’ стихови“). да \п отр еби .м о средн>елатннски технички израз. Каснолатински узор н и ири.мер за то је такозвани „Епитаф В ер п !л и ју “ (Ап1ко1о%1а 1аПпа, К.1Е5Е 2 бр. 800): Раз1от агаГог еди ез раиг со1иг зирегаиг С аргаз ги з ћозЉ з Јгоппе Идопе т а п т ‘. П астир, зем љ ор адн и к . в и тез, накр м и х, у зо р а х , поведох, К о зе. л е д н н у и п ук , л и ш ћ ем и плугом у бој.
Р едосл ед В и со И са , С е о г & с а , Аепе1$ (Б у к о л и к е , Георги к е , Е н е ји д а ) н азнач ен је о в д е у сим етричној, граматичкој испреплетен ости. Н ор м ал н о конструисана реченица била би: р а $ 1 о г р а у г с а р г а з јго п А е , а га ш г со1т ги$ И%опе, е д и е $ з и р е г а у г ћо$1е$ ш а п и („као чобанин накрмих козе ластаром , као ратар окопах њиву мотиком, као витез п ор ази х непријатељ а солственом р ук ом “). Три четворочлане, граматички идентично гра-43 43 Н А № РВ1Е5ТЕК, ОГе IVогГћаијипд гт Вагоск (Ханс Плистер, Гомилање речи у бароку) Бон 1930, 3. 44 Дословно: „Као пастир, орач, витез, напасао сам, обрадио, надвладао — к озе, зем љ у, непријатељ е — лиш ћем мотиком, руком.“ ’
468
ђене р еч сн н ц е р астав .н еи е с \ \ д а к л е, и састањ нон с на нов начин. Овај а у х о в н т н п р о н а л а за к в е р о в а т н о н оти ч е нл грчке п о зн е а н ти к е. Ј е д а н Аб^сгтсото^ (,д 1е с м а аноштмног аутора'*) А н т о л о ги је (I X 4 8 ) д о в о д и З е в с о в е тгреобр аж а је у в е з у с а Н ј С г о в и м с р о т с к и м п устолов-н и ам а. Он се п р е т в а р а о у л а б у д а , б и к а , с а т и р а , д л ато, тбот Леде, Е у р о п е, А н тп о н е, Д а н а је : 2Ег«; хихуо«;, тапро<;. аатиро«;, б(,’ ^ргита Л^бп<;, Епрплтп«;, 'Аитппитк, Даиат!«;45.
Диве, за Ј1едом, Еуропом, Антиопом, Данајом п л а м т е ћ . Ј1абуд је посто и бик, сатир и злаћсни д а ж д . 45 Ову песм у је РА1ЈЕ 0 1 М 0 Г Р (Пол Д и м оф ) штампао међу Ш енијеовим дел и м а, н е п р и м ећ ујућ и , и згл еда, и»ено порекло (Оеиугез сотпрШез <1е АпсГге Сћбтег, рићШез (Гарге.з 1е$ тапизстИз (Целокупна дела Андреа Шенијеа, објављена према рукописима). том 1, ВисоИдиез (Б уколике), 1931, 35. — Према истој схем и гр ађ ен је ф и н и епиграм А гати ји н (А . Р. VI 59). — У ср ед њ ов ек ов н о-л ати н ск ом с у уегзиз таррог1аП („[унутар себ е] 'опетовани’ сти х о в и “, н а зв а н и и аррИсаИ ,,[у себи] зд р у ж ен и “, и л и зтди1а зтдиИз — „п оједи н ач н о п о је д и начном [8С . придруж ујући]**) в ео м а ч ести: Г А Н А Б 123, 39 и дд.; 125, 59 и дд.; 127, 89 и дд.; 361, 699 и дд.; М арбод у Р Б 171, 1689 Б итд. У пор. ЗС Ш ЈМ А И Ш КоттепГат (Ш ум ан, „К оментар“) I, стр. 8. — Т а п о ја в а и з ср ед њ о в ек о в н о -л а ти н ск о г прелази у ф р а н ц у ск у р е н еса н су : ВКХЈИО В Е Н С Е Н , Уетз тарроПез (Бруно Б ер гер , „О п етован и стихови**), ГгеШ иге В ге1з§аи 1930. — V . Р 1 3 А Ш , Соттезропзгопг Тгг- е роИтетЂтг у АптшИ сЈеИа 8сио1а потт. зир. бг Ргза II, V III, 1939. Ш експ и р вели (Лукреција 615 и д.): Р ог рггпсез аге Гће д1азз, Гће зсћооГ, 1ће Ђоок \&ћег зиЂјесГз* еуез бо 1еат, бо теаб, бо 1оок Јер к р аљ је ш к о л а , к њ и га , о г л е д а л о , Г дје у ч и , ч и т а, г л е д а с в е о ст а л о (Прев. поговор и б е л е ш к е Д . А н гје л и н о в и ћ , Ц ел о к у п н а д е л а 6) и (Хамлет 3, 1, 159): Тће соитНет*з, зо1Шгет*з, зсћо1аг’з еуе, Готгдие, згпотб. То би стр о ок о д в о р а , в о јс к е м ач , Т а р еч и је з и к . . . Милтон, Ратабгзе Ђ,озг (Изгубљени рај) V II 502 и д.: ...А 1 г е , УЈаГег, ЕатГћ Ву Рои)1, Ргзћ, ВеазГ, гиаз јГоизп, гоаз згиит, гоаз иза1к1.
469
Из латинског средњег века ова схема прелази у фраицуоко, шпанско, енглеско и немачко пеоништво XVI и XVII века, као што је видљиво из примера који су дати у напоменама. 7. Сваком читаоцу Калдерона у сећању је раскошни монолог на почетку комада 1,а \пс1а са зиепо (Живот је сан), у коме се Сегиомундо жали на своје заточеништво. Монолог се састоји ол содам уметнички вешто римованих строфа од по д е е с т стихова (Аесгтпаз). Ток мисли је следећи: 1) Какав сам злочин учинио својим роћењем? 2) Зашто друга бића нису кажњена зато што су роћена и тиме учииила зло* чин? 3) Птица се раћа и ужива у слободи. 4) Дивља звер такоће. 5) Риба исто тако. 6) И иоток. 7) Које право отима човеку дар који је Бог подарпо тим бићима — потоку, риби, звери, птици — слободу? (Курцијус даје текст у преводу Макса Комерела [Мах Коштеге11], овде се даје препев Николе Милићевића, Рад, Београд, 1977. Оп. прев.) („ ... по ваздуху, води, земљи летела је, пливала и трчала птица, риба, звер“). Један шпански пример (Лопе де Вега у збирци 1>аз сшп тпеЈОтез роезгаз [Сто најлепш их песама], стр. 106 Менендеса и Пелаја [Мепепбег у Ре1ауо]): Сиапб.о а 1аз т апоз иепдо Соп е1 тисћасћо сгедо, Насгепбо гозТго етћШо, Уепго, 1тшпјо у тезгз1о Ва ј1есћа, е1 атсо, 1а ропгопа, е1 ји е д о . . . („Када се са слепим / момком потучем, / нападам смело, / савладавам. побеђујем и отпор пружам / и стрели, и луку, и отрову, и ватри. . . “). Та појава се сусреће и у немачком ’бароку\ вид. горе наведени пример из Брокеса. — Према Јох. Болтеу (ЈОН. ВОБТЕ) иетзиз тарроНаН се јављају и у старој Индији (Неттгдз Атсћга 112, 1904, 265 и дд. и 159, 1931, 11 и дд. — Недавно је Дамасо Алонсо сажето говорио о тој схеми у расправи 8егз СаХаз еп 1а ехртезгбп Шетатга езрапоГа (Шест увида у шпански књижевни гмзраз), Мадрид, 1951, стр. 79 и дд. коју је издао заједно са Карлосом Боусошом (Саг1оз Воизопо), што треба допунити расправом АпГесебеп1ез дтгедоз у 1аНпоз бе 1а роезГа соттеГаНиа тобегпа („Грчки и латински претходници модерне корелативне поезије“) у ЕзНкПоз бебгсабоз а Мепбтгбег Ргба1 ( Опгдије посвећене Менендесу Пидалу") IV, 1953, етр. 1 и д *
470
МАНИРИЗАМ
Јао мени, несретнику1 Кад ме бијес ваш тако слама, о небеса, знати хоћу, родивш и се какву злоћу ја испољ их према вама? Но већ тиме што сам рођен знам каквим сам злом погођен. Зато добар разлог води ваш у строгост — морам рећи — је р човјек ов гр и јех највећи у томе је што се роди. Једина с у м оја хтијења, о небеса: због свог мира желим знати (без обзира на тај зл оч и н мог рођењ а) да л ’ још чиме вас у вр и је д и х , те ме таква ка зн а сл и једи ? Ј ер и д р у ги рођ ен и су као и ја — то сви знате — па и х м нога добра прате, к о ја м ени дана нису. Птић у гн и је з д у се и зв а л и и чим б уд е п у н бисерја, ш арен као цвијет од п е р ја и крилати букет мали, одм ах лети лета л а к а к р о з о д а је бистра зр а к а и оставља благост ање сво га г н и је з д а у стаблима, а ја ви ш е д у ш е имам, но сл об оде м ного м ањ е. З в и је р се роди : кож у чисту чим ј о ј о сп у п је г е д и вн е што се као з в и је з д е ч и н е ( з а х в а љ у ју ћ ум ном кисту), п о н а го н у свом ј е она већ опасна и см иона и, окрутна п рем а свима, 471
по стом 'Шбиринтџ хара а ја, с м ного виш е бара. ја сл о б о д е м ањ е » ц д ч Д ође ри ба што не диш е, рођен а у м у љ у сама; чим, ко броди ћ у л рск см а. морсм п оч н е д а се њиш е. с вол има се п ои граеа и сл обадн о п рем јерава простор у свим см јеровим а, п л и в а ју ћ и 1оре-до.љ е, а ја , с даром љ у д с к е вољ е. ја сл о б о д е м ањ е имам. Поток тече, гу ја д у га , м еђ у ц ви јећ ем што се св и ја и дочим та сја јн а зм и ја к р о з ц вијет њ аке за в и ју га , већ ж убором пуни м с р е ћ е б л а го д а р н о сл а ви ц ви јећ е и то п о љ е што га прима да по њ ем у текућ бјеж и, а ја , што за виш им тежим, ја сл о б о де м ањ е имам. К а д ме прож ме ја д тај худи , као в у л к а н горим цио и срц е б и х с в о је хтио исчутшти ван и з груди. Т ко и зашто тако суди и отима о в д је нама наш а љ у д с к а п рава сама, повластице и н аграде што и х небо води даде, тгтици, зв је р и и рибама?
У оригиналу последњи стихови гласе: О и б 1 е у , ј г Ш Ш а 6 т агбгг
Кедат а 1оз ћоттгЂгез заће Ртгипедго 1атг зиаие, 472
М АНИ РИ ЗАМ
Е л с е р с г о п Г ап рг*пс<ра1.
Овн стиховн су кратка рокашгтулаин 1л ко]а прсткгта вл»а сумл' нл паралслилма прнмсра прстхолних строфл — гтш а . звер, рнба. поток Та комполпшона схема јс кот Калперона веома ч«хта Јд јс олначавмл као схему су м а ц и је. Она јс општс дсктипгуће шпансжот пернода процвата4' СччЈрсКо сс н у нта ппаиском чииквсчснп’. нпр. кот Панфнда Саса (РапН1о 8 а ^ о Ј 1527): * Со1 (етро е1 еШапе1 а1 дгодо тепа Е1 (д г зг јгего е 51 сги&о оп1пш1в; Со1 (етро е1 ја1соп 51 и.ш а тспаг V а1е Е гИ от аг а (е сћГалШо а репа. Со1 (етро зг ботезНса т са(епа Е( ћгхгаго ог$о, е'1 /егосе стдћга1е; Со1 (ет ро Гасдиа. сће д 51 тпоИе е /га1е, К от ре е1 (1ит вавзо, сот е е1 јозве агетга. Со1 (ет ро одт го1зиз(о агћог саНе; Со1 Iетро одпг аКо т оп(е 51 /а &а$50, Ед. го со1 (ет ро поп роззо а рГе(аде М оиег ип сог д'одт до1сегга саззо; Отте аиапга (И отдодИо е стидеКаде Отзо, 1ото, 1еоп, ја1сопе е заззо. („Временом сеоско момче у јарам упрегне / бика који је тако дивља и окрутна животиња; / Временом соко тако научи да користи крила / да врати се теби чим је позван. / Временом постаје гаггом ^анцима / страшни медвед, и дивљи вепар; / Временом вода, тако блага и мека, / тврд разбије камен као песак да је. / Временом и свако снажно дрво падне, / а свака висока планина временом се смањује, / док ја временом не могу да ганем срце лишено сваке нежности. / Стога такво46 46 Упор. нпр. и Антонио Мира де Амескуа (Ап1оп1о М!га с!е А тезсиа) у МЕ№!Ш}Е2 У РЕБАУО, Еа$ сгетг тејотез роезгаз (Сто н ајлепш их песама) 150. 473
сри е
в а д м а ш у јв
По узору на омг1. Л о т >с тштсло смо) сонст**5. Сммн цтм аш је б т о к а јс техштл рсћлњт иртшерд (ррк* мула)", но оиа је м п к р ш м ч ш ил пс. >«р ДО иеао> стаје лакл»>*чш1 ммција. 1ктраж ујс ли сс о с р ш о мациомс схсмс. «мтлаак се на оиу Тибвријмнму оесму хојом смо се баотди у друтом коагаассту (киаи Погл. 10, | 6) Поауда|Ммс структ\ос је фрштито. Али класичнш фнлолшнја нам на.ж ал^т не дл)е № кааа о б аеш ш к ам Да ли је сксиа сл маии\е бида ш>* шата у теису зм и м х т жжсим1 «шаећ>' Тм»ЈСр*|)ам1 « Паифила Саса> За то ида> да помулим слмј >едам једш«и гтримср. Валахфр*1Д Стребои. у саогој пссмм 0* сатГз р€ш1шмш <„0 ралу*хшмости плсгтк*. РоеШ II 360) нааидн као гтргшср » <жлш«ост греху: 1. строФа »суму на коСшш. 2. стухк >а. псро ма астру . 3. строс >а: брод ма киаеим а. 4. строоа: аагру \ пољу. 5. стро< >а: дибд»у жиаотињу, птицу. 6. строоа: ждребе. 7. строфа: дивљу бујицу. Осма строфа потом сумира: Н о с с с о г т и г т , »ШпИа& тм. Ноз*гат гажрШиМ, ћото, Сопжиаат та1* гНоага: Р и р р О . рШпиг. / о с ш . »рћега, РиЛиз, Цитпеп. агпл, Јега, Наес аИепОе »адасИет. а Е К Н бТ 171, 1937, 200.
Б р о к х а у с ) у НегНд» АгсШ 197 м . в а д а з е с е и д р у г е п е тооосу, ш т п е о д О а и д к ја . Т р е б а у п о р е д к т и М а к с и м х ј а в а X 269 и д д . * У ^ А Х / Г Е К К К О Ш Л Н С , Ше РгГате1 (ВЉтпе1 геГћипд) а1» 8ШтШе1 (л &ет дНесМзсћ-т6гтх1зсћеп ГНсћТипд ( В а д т е р К р е л и н г , Приамула [ р е ђ а д е примера] као стилско средсгво у грчко-римском пескиштеу), Г р а ј ф с в а д д , 1935. • У пор. ч дав ак » Т и б е р и ја н Ф р. Л евц а ( Г К . 1д Е И 2 , Т 1 ћ е Л ш ш в ) у Н Е , 2. с е р и ј а , п о д у т о м X I , 1936, 766 и д д . В К О С К Н А иЗ
Н а си е п риЈаиедсаог
(Е р н с т
к стом м есту тк п а о м стом
д д
к о ји
XVIАХ* У1 Ј Г Ја ^ Л М.
О будаласти човече, Све то на наш у смера плот У злом ж ивоту огрезлу: Л ађа, огањ, лопта, перје, Ж дребе, поток, птица, зверје, Просуди добро 6 њима.
Валахфрида Страбока смо већ упозналн као доброг подражаваоца Вергилијевих адината (вид. поглавље 5, § 7). Незамисливо је да је он сам изумео схему сумације, јер је то неспојиво са имитационим стилом каролиншког хумавизма. Он је, дакле, имао каоноантичке узоре. Сем Тиберијана било је сигурно и других. Они су можда изгубљени. Да ли је он имао средњовековео-латинске следбенике? Постоје ли мећучланови измећу Валахфрида и Панфила Саса? При данашњем стању наших сазиања о томе се не може судити. § 4. РБКАПИТУЈ1АЦИЈА Како смо лоступали? Које резултате можемо да забележимо? Пратили смо седам главних врста формалног маниризма и то руководећи се хр онологијом: липограматички манир указивао је на VI век пре н. е., панграматичзки на трећи пре н. е. Истом времену (почетак александријског периода) изгледа да припадају прве фигуралне песме. Са Аузонијевим логодедалијама долазимо у IV век, у период царева. Следи, почетком V века под влашћу Вандала у Африци, Драконцијева систематска примена „ааиндетона за испуњавање стихова“. Касном периоду царева припадају уегзиз гарроПаН, чије се прво појављивање не -може тачно датирати (Агатија спада у VI век). Тиберијан, касноантички представник сумационе схеме, био је Константинов савременик. Усамл»ени Ласов експеримент заслужује пажњу као силштом једног преткласичног, архаичног маниризма. Ако њега занвмаримо, остале појаве се групишу 475
Е В Р О П С К А КН»И Ж Е В Н О С Т И Л А Т И Н С К И СРГЛН>И ВЕК
У зве впохс; алсксандријску и впоху касиог парског периода. И.шеК’ њих се малаш римска класика. Све појавс о којима смо говорили настаал»а|у се у латкнском среан«ем аску. Постоји срсш%слатт«скм макирнзам Карл Штрскср о томс кажс: .Шкожжо усва јање језика лоиолило Је само оа ссбс ш тога да к посебно сиажио наглатаваиа формална сгршм Оаа нааслшкхт ла форму. често можс ла сс клже и за Јтграријс, карактсрисшчна јс м мора да с« студж*» ако жслимо да на>»чимо да ралумемо срет*ки аек*.* Сради*ов0 ковно*латт»«жи мажфилам улали потом у к1ннже»Ј»остн на наимоналинм јснсиима м можс V и>има да сс прати кроз оас аскоас. нсзомгтен рснесан сом и класнком На крају с»н лож1таллва прааи ватро мет у XVII жзсу. Најчвршћс јс \дсорс»ас у сшишском тлу, што сс об>аип1>ааа на ос»к>ву горс датс карактс рнстнкс периода $ј$/о 4е ого. Одсшјањс манир1 0 ма XVII вока од његове двомнлоптјске прсаисторијс и његово пратстаат>ан>с. насултрот свнм историјским све дочансгвима, као спонтамог производа (пншкжог илн немачког) барока, могућс јс само нз иезиа»иа и по цеиу пссудоисторијскоуметничког иасилиог сабиЈаиа у снстем. Обмчно сс ово двоје, узаја.мно појачава. У карактеризаиији маииристичких формалиих слс мепата настојао сам да будем што краћи: делом иа мерио, делом из нсвоље. Намсрно: да бих илбегао пре комерно сшдшчарење и изнео преглеааи општи гк> глед. Из невоље: јер пр>едрадн>е и монографије не постоје, или нису употребллве. На>дш о књижевности иеаостаје до данас — како временски тако и просторно — европска перспектива. Стога с\г намерно изабраии фашмени са тако конкретном природом и тако евндентном генеалогијом да би били отпории на свеколико длхоаиоисторнјско нагађаи>е. Они чине једау јсаинствеиу линију која ће, прилнком наших далих разматрања, постајати све јаснија$|. * ЕГпјпћптд (.Увод“р 27. « Садржајна рецензнја В. П изанија (V. Р13АК1, Ратеш Милано, 1950, стр. 288 и дд.) пруж а ми сазн ан л да је већина претходно наведених маниризама и староиндијсха
476
м лиигизлм
§ 5. БПИГРАМ И СТИЈ1 ПОЕНТИ
Маниризам форме ооичио је бзиско попезан са маниризмом илеје, коме се сала окрсћсмо. Ишс.ша поетска форма не погодује то тико игри поенптраним. нзненаБујућим идејама као епиграм. којп сс сгога V немачком XVII и XVIII пеку и знао ..ЧтпцссИсћГ’ („песма с. идејом"). Овакан разво) сниграма ' био је нужан откако се тај жанр одвојио <м <нор* прнобитне намене (-иатпис за мртве, за жртвеис дароне итд.). Егтиграм је постао носуда за дубокогмму и и човиту мисао. А то се већ по себи стаже са нраном поетском садржином. Всома нривлачан примср мути еишграм који се припио\ је Платонс, а упућсш је Алатоиу (А. Р. V 78): Тту\> ф и х Ф г 'А у А б и и а <рОЉ\>, гтси хгСкгтч ’ Н Х 0 е у а р ђ хХу)пој\> бихЗђо-оиЕчпј.
'1схо'к
Д уш у на усн и за д р ж а х кад пољ убац д а х Агатбну: Сирота, н авр е ми туд, м иш љ ах — утећи ћ е к љем.
Један ентлески х-уманиста надпег дооа, сер Стивен Гејзли (51ерћеп Сабе1ее)м, дугогодишњи библиолекар Министарства иностраних послова (Рогег^п ОјјГсе), пратио је деловање и подражавање ове мисли у светској књиже®ностим. Нашао ју је у Бионовој „Тужбалици за Адонисом“ (стих 45 и д.), код Мелеагра (А. Р.5234 52 За порекло треба упоредити РА1Љ ГШЕБГАНВЕЕ, ЕргдтаттсАа. Стеек 1пзсггрНоп8 гп Уегзе јгот Нге Ведгпптдз 1о Гће Регзгап У/агз (Паул Фридлендер, Епиграми. Грчки натписи у стиху од почетака до Персијских ратова), ХЈтуегзИу о! СаИГогша Ргезз, 1948. 53 1943. Некролог у НАНОГХ) Н1СОЕЗОН, Ат Еапде иегтегкГ. СезаттеИе АијзШге 1941—1944 (Харолд Николсон, Забележено на маргини. Сакупљени чланци 1941—1944), Бон, 1947, 245 и дд. — Гејзлију дугујемо две средњовековно-латинске антологије: Атг АпНгоГоду ој МетеиаI 1,аНп (Антологију средњовековног латинског), Лондон, 1925, и Охјогб. Воок ој МебхеиаI ЕаНп Уегзе (Оксфордску књигу средњовековних латинских стихова), Оксфорд, 1928. 54 Тће 8ои1 гп 1ће Кгзз („Душа у пољупцу") у часопису Тће СгНеггоп II 349 и дд. (април 1924). — Гете госпођи фон Штајн 23. априла 1781: „Моја душа је на твојим уснама.“
477
К В Р О П С К А К Н > И Ж Е В Н О С Т И Л А Т И Н С К И С Р Е Д Њ И ВЕК
V 171), код Фаворкна из Арла, прва половина II века н. е., у еротском роману Ахилеја Татија (IV век н. е.), код Аристенета. Од Римљана он наводи Пегронија (е. 79 и с. 132) и Гелија (XIX 11). Следе у Италији Полицијано и Понтано с латннским стиховима, у Енглеско] Марлоу (Др. Фаустус 14. сцена), Херик (Непск, епиграм Еоуе РаГраИе — „Опипљива љубав") и Дон (изд. СК.1ЕК50М, 1912, I 180, 1). Ова љугпса и традиционално — с правом или не — Платону приписивана м-исаона игра нека овде буде нрнмер духовите мисли коју маниризам још није ни дотакао. За нас није битно да пратимо када и како се та епиграматска мисаона игра изродила у маниристичку манију за поентама. Нека један посебно драстичан пример илуструје крајњи стадиј. Бирам га намерно јер је играо улогу у маниристичкој теорији XVII ®ека. У збирци Ап1ко1о%ш 1аНпа (К.1Е5Е2 бр. 709) можемо под насловом Ве ри его %1асГе регет р1о („О дечаку кога је прогутао лед“) да прочитамо: Тћтах риет пОзгтгсЊ дХасге сшп 1иб.етеГ НеЂто, Ртгдоте јтепаГаз роппете тирИ адиаз, Ситпдие Гтпае ратГез јип<1о теретепШт аћ гтпо, АЂзсгбИ а гидиГо 1иЂтгса 1езГа сари!. тпох тиеп!ит та!ет бшп соткГете! гдтгг, »Нос реретг ј1аттгз, се!ета« <НхГ1 »адигз. Ме тгзетат! р1из аттз ћаће! зоГитдие геИдиИ, (^ио паИ та!ет позсете1 гп1етИит«. Трачко дечаче док Хебром скакуташе смрзлим у игри, Притиском трупчића свог танушни прбломи лед; Тако, док делови доњи са доњом запловише струјом, Одломка клизава брид главицу сруби му скроз. Мати обрете је скоро и, огњу завештав је, рече: „Ово изродих за плам, води — њој остало дах. Јао си мени! Већину присвојише вали, а мајци Тол’ко досудише тек синов да увиди крај!“
Како тужна ирича и (како неприродно духовита мајка! Овај епиграм се у рукопиаима приоисује Јулију Цезару, илп цару Августу, или Германику. Грчки 478
оршганал очуван нам је у две верзије (А. Р. VII 542 и IX 56) од кој(их старија ирипада Статилију Флаку (б 1аШшз Р1ассиб, I век пре н. е.)55. § 6 . БАЛТАСАР ГРАСИЈАН Маниригзам см о означили као стил поенте и тиме се прикшучшги Боалоовој језичкој употреби (П есн и ч к а уметност II 105 и д . У: С. Витановић, П оет ика Н и к о л е Боалоа и ф р а н ц у с к и к л а си ц и за м , СКЗ, Београд, 1971): ЈсиИз бе поз атеитз 1ез ротГез гдпогеез ГигепГ бе 1’ИаИе еп поз иетз аШгеез. 1,е ии1дагте, &Мот бе 1еиг јаи х адгет ет , А се поиие1 арраз сои гт аигбет ет . Јјп јаиеиг би риЂИс ехсИ ат 1еиг аибасе, 1,еиг потЂге ГтреГиеих гпопба 1е Р ат аззе. 1ив табггдаГ б ’аЂотб етг ј т етгиеЊрре; 1>е зоптге1: отдиеШеих 1т -т ет е еп јт јгарре; Ба Гтадебге еп јИ зез р1из сћетез беИсез; П И едге еп оттга зез ботоитеих сартгсез; ЈЈп ћетоз зит 1а зсепе е т зогп б е з уеп рагег, Е г запз рогт е и п а т а т п ’оза р1из зоиргтег. . . 1,а ртозе 1а тедт аиззг Ђгеп дие 1ез иетз; ПаиосаГ аи РаХагз еп ћетгзза зоп з1у1е, Е1 1е босГеит еп сћагте етг зет а ГЕиапдИе. Поенте, некада непознате нама Из И талије нам беху пренесене. Прост народ, засењ ен њином лаж ном чари, К а том новом мамцу п ож удн о позури. Тако, подстакнуте склонош ћу публике, Преплавише Парнас у броју без мере. Мадригал с почетка захваћен би њима; Поносити сонет п одл еж е такође; Трагедија од њ и х своје чари створи; 55 Упор. о тим „епиграмским парадоксалностима** О. \ЛГЕШНЕ1СН, хри<тбу ауђр ’&лтсеу (Јр6хо». 2 и апН кеп Ергдгат т еп ипб ет ег ЕаЂе1 б ез ЗупН раз. (О. В ајн р ајх, ,,’Човек, нашавши злато, остави се зам ке’. О античким епиграмима и једној Синтипиној басни“) у М & апдез Н епгг С гбдогге III, 1951, стр. 421 и д . 479
И 1 Л Л И . Л Л К И > И Ж К Н Ж ) П И Л Л Т И Н С К И ( |>К
>*»,и Икк
Елегији оне украсише јаде; Позоришни јунак н,има се подичп: Без н»их више нико ни уздах ж пус(м Као поезија, и проза их прими. Лдвокат у суду њима стид зачиип. Проповедник њима протка Јенан}у-лд:.
Реч р о Ш е („врх“, „оштрица") францускм екнивалент за „заоштрелу" (ноентирану) дикцију или тгЖ размишл>аља, који се код Римљана означавају тсрминима асиШв („оштар, ош троуман“) н астпсп (,лфХ) оштро»умл>е“)гл- Ни лапшсжи ни француски из асшич нису могли да изведу апстрактан термин, за разлику од италијаиоког и шпанског. Године 1639. лојавила се у Бенови кљига Ве11е асиШ гге, ск е акгипепИ врт п, хпуеце, е сопсеШ уо1%агтеШе вг а реИ ап о. . . 1гаШ1о
(„Трактат. . . о проницЈБИвостима које се иначе -просто називају и довитљивости, живости и концепти") Матеа Перегринија (МаПео Реге&пш); године 1642. у Уесжи (Ниезса) кљига А П е (1е 1п&ето, 1га1ас1о <1е 1а А^ис1ега („Вештина духовитости, трактат о проницљи востц“)50*57 Балтасара Грасијана. Друго издање из 1649. носи наслов: А&иАега у А П е с1е 1п%ето еп цие зе ехрИсап
1ос1 о 5
1о $
тос!оз
у
сИјегепсгав с1е Сопсер1оз
(„Проницљивост и вештина духовитости осојом се објаШЈвавају све вргсте разлика у концептима“). Код Матеа Перегринија као и код Грасијана видимо да је „оштроуман“ или ,давитљив“ начин изражавања објашњен термином сопсеИ о (шпански сопсер1о и сопсе1о, енглески со п се и ј58. Треба, дакле, да осветлимо три 50 Цицерон (ВгиГиз — Брут 27, 104): огаИопез поттит 5аИ$ 5Ј}1етиИс1аз иетМв, зеб. аси1аз, ргибепНаедие рГепгззгтаз („беседе још недовољно блиставог израза, али зато оштроумне и пуне мудрости"). — аситетг („оштроумље") и ргиЛепИа („памет, мудрост") употребљавају се код Цицерона чешће као најсроднији појмови. Оба спадају у област гпиепНо („изналажење тема за беседу44, ВгиГиз 62, 221). 57 Понекад претпостављану зависност Грасијана од Перегринија сажето оповргава Е. 8АНМ1Е]МТО (Е. Сармијенто), Нгзратс ВегЛега, 3, 1935, 23 и дд. 58 Б.-Р. ТНОМА8, 1>е Гуггзте еС 1а ргесговИе сиШзШ еп Еврадпе (Л.-П. Тома, Лиризам и прециозност култиста у Шпанији), 1909, 32 изгледа да првим италијанским концептистичким 480
М ЛН И РИ ЗЛМ
сроцна п о јм а (а%ис1е?.а, т % ет о, с<>псери>). Стнар постаје јаш к о м и л и к о в а м и ја з а т о ш г о *у Ш па 1ш р | ш /род концсппизма ц в ета и сти л ск и п р авац који се очиачанп ■као -култизам, а к о ји з а с т у и а Г о н г о р а Ч е с т о ц* покјуш апано д а с е к у л т и за м и концеиги.там рн з т о ј е , али с с ти п о к у ш а ји н е м о гу с л р о в е с т и ' Н е г о в а н и зр а з ирет *5960 трактатом сматра спис Камила П е р е г р и н а (СЛМ1СГО РЕНЕСКШО) Г>е1 СопсеИо РоеНсо (О поетском копцгтти), нап.тспн 1598, штампан 1898. Али још 1562. и о ја в и л сЈ е о у И е н е ц и ј и у новом поправљеном издањ у д е л о СопссШ сИгпиЈхкпп сЛ СПто1ато СагтпзегГо (Н ајбож анст венији копцепти 'Лчролима Гарпмберта). У предговору се сопсеИ о д е ф и н и ш е к п о Т/исиТсгга с1'ип ђе1 пеИо („вештина лепог говора“). Ова з б и р к а с а д р ж и с а м о прозу. 59 До сада се, и згл еда, превиђало да је си11о латинизам. Квинтилијан V III 3, 61 к а ж е о појм у отпа1из („беседнинки украс“): ешз утша дгабиз зипГ т ео диоб. иеИз сопслр1спс1о сб
ехрптепбо, 1егНиз, диг ћаес пШбхога јасгаТ, диоб ргорпс с!1хепз сиИитп („први њ егови ступњ ев и састоје се у осмиш хавању и језичком уобл и ч ав ањ у онога ш то се ж ели рећи; трећи је онај који све ово тр еба д а уч ини још углађенијим — а то се управо м о ж е назв ати сиНиз). Т а реч значи „елегантно изражен“. О видије (Агз III 341) св оје песм е н ази ва сиИа саттта. Два пута (А т . I 15, 28 и III 9, 66) он Т и була назива сиОиз. М арцијал I 25, 1 и д . јед н о г аутор а наговара д а своје производе коначно обдави е1 сиНит босТо ресТоге р го јег ориз („пружи нам отм ени п л о д уч ен о г генида свог“) итд. — сиНиз је супротност од гпсиНиз (вид. п огл ав љ е 5, нап. 3 и поглављ е 8, § 3). „Новија“ ф и л о л о г и ја н е м о ж е д а у д о в о љ и својим за дацима ако в ер у је д а м о ж е и гн ор и сати он у к њ и ж ев н ост ч ије је познавање м одерни м аутор им а св е д о крада X V III век а било само по себи р азум љ и в о. Т о в а ж и јо ш и з а М он теск јеа и Д и дроа (вид. ек ск урс X X IV и X X V ). 60 Покуш ај д а с е к у л т и за м и к о н ц еп ти зам п оставе као супротности и д а се так в а п ер сп ек ти в а п од м етн е Грасијану, има своје основе у д е л у М ен ен д еса и П ел а ја , Историја естет-
ских идеја у Ш панији (НгзГогга б е 1аз Јбеаз езГеНсаз етг Езрапа2), III 526. — М Е Ш М В Е -М О Н И Е У , А НгзГоту о / Ератпзћ Шегаитте (М ерим е-М орли, Историја ш панске књижевности), Њујорк, 1930, обдаш њ ава, стр. 233: СопсерН зт гз 1о 1ћоидШ шћа1 сиШзт гз *о изотб.. Ви1 опе о ј Гћезе бејесГз боез поТ песеззагИу ехсХибе 1ће оГћет. О п 1ће сопГтату, Игеу ате тиТиаПу аОтасНие апсI ате ој1еп јо и п б ГодеГћет („К он ц епти зам де за мишљење оно ш то де к у л ти за м з а р еч . А л и дедан од ових недостатака н е искљ уч уде н у ж н о др уги . Б а ш супротно, они се међусобно п р и в л ач е и ч ест о с е н а л а зе заједно**). Т у се на истом месту признаде „да де в е ћ Гонгора био концептист". 481
ЕВРО П СКА
КЊ И Ж ЕН Н ОСТ И ЛАТИ Н СКИ
СРЕДЊ И ВЕК
је за продорност духовитих идеја. V том је смислу Грасијаи (Л^ис1е^а, Предговор упућеи чита(>иу,г) прспоручивао ош трину духа као срсдјство рага ехрп1П1Г с и И а т е ш е хиз со п се р (о х („да духовито идрази стзоје концвпте**)02. О коицоивизму, култизму и сличним томама иостоје вредие учене расправе. Све сгу оне, мећутим, незааовол>авајуће утолико ш то прон\дитају да исграже одн осе шпаноког маннризма са латинском тра.шиијом. О бично се његове разлнчите ф орм с гумаие као прсжзводи ренееансе нли итал ијаш ом а или барока, то јест, ваде се нз кутија у које су претходно скривенс, Тиме није објаштвоно шешта. Ко ствари пскматра са француског станош иита, види у култизму и кониептизму две „опасне“ болести ш нанског д уха и објашњава их тиме да Ш панија на св оју несрећу никада није имала „тако строге учитељ е као ш то су Малерб, Вожла и Академијат .“ Јасно је да су такве плиткоумне школске оцене 1нем оћне како пред задатком историјаког сазнања тако и пред естетичким вредновањ ем. Овде поново вддим о кажо насил>е систем а ф ранцуске норматквне класике још и три стотине година после Вожлаа (његове К е т а г ц и е з з и г 1а 1ап%ие јга п ^ а гзе — Н апом ене о ф р а н ц у с к о м ј е з и к у изаш ле оу 1647. године) штети науци, И вредновањ е Грасијана д о данас пати од то-6123 \ ч:јтов
61 Ја Грасијана цитирам — у з изузетак СпНсбпа, који користим у критичком, коментарисаном издању Н. КОМЕНО-КАУАКНО (Ф иладелфија и Лондон 1938. и д.) — према једином потпуном модерном издању: ВаИазат Сгасгап, ОЂтаз сотп■рШаз. 1п1тобиссГап, тесорИасгбп у по1аз бе Е. Соттеа Са1бетоп. Ма<1пс1, А§ш1аг 1944. У новом издањ у А дибега из Со1есс1оп Аиз1га1 (Езраза-Сафе) из 1942. године недостаје предговор АI 1есГот („Читаоцу"). У оба издањ а латински су цитати нажалост често деформисани. 62 адибега и сиИита су за Грасијана две стране стилистичког оптимума (Адибега Шзс. 61, ОЂтаз, стр. 282 а). 63 МЕКШЕЕ-МОКЦЕУ 232. Концелтизам је *ће беер сопзШиПопаI и1се ој Зрагп („дубока суштинска мана Шпаније"), 233. — РРАКБЦ, додуше, критикује Грасијана јер код њега „еклектичко комбиновање“, онога што се зове сиШзто и сопсерИзто долази „на место чистог разликовања у смислу модерне књижевноисторијске науке“ (552). Нажалост — додајемо ми — „чисти“ резултати те науке Гонгори нису могли да буду познати.
М Л Н И Р И 1А М
га '*. Зар нема киједног волича кроз шпанску кн»ижснност чије би зиалаштво било исто тако иеоснорио као и његова љубав према Шпаиији и кога не би оче тали француски наочњаци? Иттак има! П<х:тоји Лулвиг Пфандл (ИЈО\УТО РРАЖ>Г)“ . Он локадује симпатију и разумевањс за шпанско ,/х:ећан»е барока", али ни он не унапрећује историјско разумеваше јер „ншански барок“ објашњава . . . полазеНи од суштиие шпаиског барока‘>;. Грасијанов термин а П е с1е т ^ е т о т/ли мот уНлос! за историјско разумеваље. Морамо се вратпти класичној реторици. Квинтилијан (X 1 , 8 8 ) критикује Овиаијев реторички маниризам речима: т т ш т а т а г о г т% е п И 5Ш, 1аис1апс1и5 1 а т е п т р а г Н В и з („превише заљубл^ен у свој дар, ипак овде-онде вредан хвале“). Као најв}>едније квалитете беседника, који се уз то не могу подражавати, Квинтилијан именује обдареност, инвентивност, снагу, лакоћу: т § е т и т , т р е п П о , угз, ја с г Ш а * (X 2 , 1 2 ). 1 п % е т и т , дакле, слада у област т ^ е п 1 к > . Способност духовите инвенције постаје, мећутим, мана ако није спојена са снагом расућггвања. 1 п % е п ш т и Ги сН сш т (,,расућивање“) могу, дакле, да б у д у и с\гпротстављени6 57. 6 4 64 Упор. С арм ијентову критику К р оч еа и К остер а у ч лан ку наведеном у нап. 57. 65 Вид. нап. 26. 66 Ш пански барок је „време у ком е ш пан ск а п си х а д о спева у извесно п реувел и чавањ е себи св ојств ен и х суп р отн ости, јер . . (стр. 215). О дакле П ф ан д л п о зн а је ш п ан ск у п си х у и њене супротности? И з к њ и ж е в н о с т и . . . Т ум ач ењ е суш тине неке националне к њ и ж ев н ости н а осн ов у хи п о ста зи р а н е н а ционалне п си хол оги је веом а је омил>ено, д о д у ш е, у Ф ран цуској, Немачкој и Ш панији. али оно им а м иним алну н аучн у вредност. — З а П ф ан дл а је „идеја сим болизовањ а" (?) „право тле култизма“ (си Ш зт о, 231). С оп сеоИ зт о одговара „барокном потенцирању индивидуе“ (240) итд. 67 VIII 3, 56: хахбфгЈ^оу, Ш езГ тхпа шГјесСаИо, р е г оттге еИсетиИ депиз ресса1. 2\Гат е! СитШа е* ризШ а е1 ртаиеб.и\с1а еС аЂити±ап1ла е± агсеззИ а е± ехзиИ апН а зи*) и±ет п о т еп саЛипГ. Цетфхе хахб^вХау иоса±иг, дитЛцџгб. ез± иИта тг±и±ет, срлоИетз тдепгит ггиНсго саге± е± зресге Ђота јаИИит, оттаит гп е1одиепНа гЛНотит р еззгт и т („хах6$г\коч, то јест р уж н а аф ек тахдија, представљ а огреш ењ е о сваку врсту стила. Наиме, и оно високопарно, и ситничаво, сладуњ аво, пренатрпано, уси -
483
ЕВРОП СКА
К Њ И Ж Е В Н О С Т И Л Л Т И Н С К И СРЕДЊ И ВЕК
Квшггилијан је покЈушао да мерила циперомовске нормативне класике сЈГстематизује и ирепоручи у л.о6 а Флавијеваца — дакле у једној снохн која је веН сгворила манпристичку поезију јсхтног Лукзна, јсд.ног Стација, јсрног Марцијала, али и гако ноктасичну прогЈу као што је Петронијева, Сенск!ина, Тацтова. Квпнтилијанов \гкус, усмерен ка оном шго 6 и могто ла гто служи као модел, и ка нодагошки узорном, био је стран иокретачким књижевним снагама свог врсмсна. Он је на продукцију могао да утиче исто толико мало колико је то чшшла и Хорацпјева поетика. Латиноки мапирнзам касне антике и сре;ш>ег века морао је да његово деловање ослаби још вишс, нре свега у 'земљи каква је била Шпанија, која је средњовековну традицију сачувала у непрекинутој јачини'". И овде опет треба да имамо пред очима да је поред Кјвинтилијана н Марцијан Капела био учитељ латинског Запада. Он своје најпохвалније речи употребд>ава онде где у скупштину богова уводи матрону Реторику и где оггисује деловање њене беседе: к а с ^ его 1оциеп1е ц т у и ћ и з \’ 0С15^е зо п и з ци ап Ш ц и е ехсеИ еп п а сеШ шАоцие з е г т о т з ! аисИге о р е г а е р г е Н и т е ! т т зи р е п з ј т ! ШпШе т у е п Н о т з т ^ е п ш т , Ш т јаси п Д ае ићеПаНз е 1 о д т и т , Ш т с а р а с г з т е т о Н а е ге с о г& аН о тзц и е 1кез а и г и т . О иаН з т з р о п е п Н г огНо, д и а т ргопипН атН с о п % г и е т т о Н т а Н о , дш %е5Ш5 гп т о ! и , диае ргојипд.На 5 т со п сер Ш („а док је говорила — какво јој само беше лице и боја гласа, како изврсна и узвишена беше њена беседа! Вредело је труда да и вишњи богови чују један тако инвентиван дух — један језик тако богат и речит, ризницу тако свеобухватног памћења и сећања. Какав само беше раопоред беседе, како складна модулација гласа приликом њеног изно-6 9 8 љено и настрано — све то спада под исти назив. Дакле, термином хахб^Хо^ означава се све оно што прекорачује добра својства кад год даровитост није праћена расуђивањем него је заведена привидом лепоте, што је најгори стилски недостатак“)68 И Гонгора се надовезивао на националну поезију шпанског средњег века, упор. БА М А 80 А И 0 № 0 , Га 1епдиа роеИса пе Сопдота (Дамасо Алонсо, Гонгорин поетски језик) I 1935 69 и дд. * '
484
и ц
} ^ ( ј
<
М А 11И РИ ЗА М
шоња, кагсва гостчгкЈулација, како дубока мисаопа концеоција!“ Б 1 СК 212, 8 и дд.). У овим реченицама аутор је настојао да сједини најсјаније аспекте реторике и можемо бити сигурми да их је потомство тако и схватило69. Сутитина појма т^епИ о види се овде у особини означеној као т& ет и т . О термину ш (И с ш т не чујемо више нгаита. Уместо тога јавља се као закључак и круна појам „дубоке мисаоне концепције“ , који у Квинтилијановој систематици нема .никакве функције. Он је, изгледа, само друш израз за т у е п Н о т з т ^ е т и т , и тако бисмо ту пронашли истовремено два темељна појма ншаноког маниризма70. Реч со п сер Ш з („мисаона садржина, појам“) у овом је значетву страна класичном латинском (он за то употребљава израз с о п с е р п о ), али се она у средњоваковној филозофији одомаћила у значењу „појам“. Како одредити однос измећу појмова т % е п ш т и (и М сги т? О овом питању раоправљају шпански теоретичари у XVI веку. Хуан де Валдес (Јиап (1е УаИез) учи да онага расућивања мора да из проналазака т % е т и т - а изабере оно најбоље и да то стави на одговарајуће место. „Изналажење“ и „постављање на место“ (сНзрозШ бп, ог& епасгбп) по њему су два главна дела беседничке вештине. Првом одговара т % е т о , друтгом јигс1оп . Од те језичке употребе полази и Грасијан. Зачућује да се то до сада превићало! Јер Предговор читаоцу из расправе А^шЈеха започиње речима: „Ја сам неке од својих радова, а пре кратког времена и дело Аг1е Р ги б еп сга^ наменио моћи сућења; ово оовде по69 Израз ргојипЛШад. с!е сопсер1о („дубина концепта“), Грасијан употребљава у свом делу А диИега, Огзсигзо 45, ОЂгаз (Оштроумље, Беседа 45, Дела) 228 1). 70 Упор. Данте УЕ II 1, 8 : орИтпе сопсерНопез поп роззитН еззе пгзг иМ зсгепНа а1 гпдепгит езГ („најбољих мисаоних садржина не може бити нигде другде до тамо где има знања и талента“). — сопсерНхз („мисаоне садржине, појмови“); УЕ
I 2, 3. 71 Јиап бе УаМев, ОгаХодо &е 1а 1епдиа (Хуан де Валдес Дијалог о језику), изд. МСЖТЕ5ШОЗ, стр. 165. 72 Поднаслов дела ОтасиХо тапиа.1 („Пророчки приручник“). — У радове о критици моћи расуђивања спада и Е1
485
ЕВРО И С КА КЊ И Ж ЕВН О СТ И ЛАТИНСКИ
СРКДЊ И ВЕК
свеЈтујем ингенијуму". За сваког познаваоца римске реторике ова реченица била је јасп а7!. За данаииће хиспанисте изгледа д а није7'1. Али оригиналност Грасијанова јссте управо у томе ш то је он први и једиии прогласио систем античке реторике недовољним и допуиио га једном иовом дисциплином, за к о ју сматра да има систематско важе-*7 4 3
(НзсгеГо. „Реч сИзсге^о је често погрешпо тумачена", каже РР/ШВ11. 549, који је преводи тачно са „разборито" (»еезсћеИ;«) (од „разабрати, раздвојити" — »зсће!с!еп«, као Т$сге1и5 од т з с е т е г е ) . Појам угг т зс г е Г и з је средњовековно-латински. Метричку карактеристику појма т г рги&епз и ихг сИзсгеШз налазимо код Вернера (ШЕ1ШЕК), бр. 235 и 236. 73 Разлику између ова два лојма Грасијан на другом месту одређује овако: N 0 зе соп1еп1а е1 Гпдето с о т зо1а 1а иегс!ас1, с о т о е1 јт с Г о , з т о џие азр гга а 1а ћ е гто зи г а („Оштроумност се не задовољава самом истином, као разум, него тежи лепоти.“) (Адиб.ега, О гзсигзо 2; ОЂгаз 63 ћ — „Проницљивост", „Беседа“ 2; Д ел а 63 б). Грасијанове вредносне судове одређује пропорција између т д е п г и т и ш т с ш т . Цицерон: Непе I а т Ш п етгп еп Г е 1идаг еп1ге 1оз т д е п г о з о з у адибоз, аипдие с о т о огабог зе 1етр1аЂ а у с о т о јп б з о јо ејегсИ аЂа т а з е1 јигсго дие е1 т д е п г о („такође има истакнуто место међу оштроумнима и
проницљивима, премда се као беседник уздржавао, а као филозоф више увежбавао расуђивање него оштроумље“, исто, Игзс. 61, ОЂгаз 281 а). — Лукијан: иагбп бе зиЂИте т д е т о , рего асге, у соп б е т а з г а јигсгозо („дични муж истанчаног оштроумља, али опор, и превише промишљен", исто, Б гзс. 23, ОЂгаз 146 а). — Трајано Бокалини (ВоссаНш 1556— —1613) умео је да споји 1о јигсгозо у 1о гп д е то зо („промишљеност и оштроумност“; Огзс. 16, ОЂгаз 121 а). 74 ррАПВБ 236 и д.: „У старом веку колективни идеал је мудрац, у средњем веку светац, у раној ренесанси научник, у касној ренесанси савршен дворјанин, из Шпаније међутим потиче барокни идеал ингениозног човека. . . Збирни појам за ову посебност шпанског барокног човека јесте реч т депго, и она не означава само духовно стање него и један одређени род индивидуа. . . “ Ни то није ништа друго него латинизам! Сенека говори о Н от ап а т д е т а („римским духовима“), Светоније хвали Августа: т д е т а заесиИ зи г от т Ђ из т о т з јоиН („духове свога доба подупирао је на сваки начин“). Млађи Плиније: зи т е х Нз, дш тгтет апН диоз: п о п 1атеп, и! дтс1ат, гет р о ги т поз1тотит т д е т а безргсго („ја сам од оних који се диве старима: ипак, не презирем, као неки, ни духове нашег времена“). Итд. 486
М А Н И РИ ЗА М
На почетку расправе „Адис^ега" (Ргзс. 1, О кгаз стр. 60) он излаже да су антички аугори, додуше, поставили правила силогизма и у духу уметности одредили говорне фигуре7 76. За „оштрину духа“ (а%и5 Лега), међутим, нису учинили ништа што би томе одговарало. Они су је лрепустили снази ингенијума и задовољили се тиме да јој се диве. Изванредно сведочанство за то имамо у „империјалном епиграму владара свих хероја, Јулија Цезара, који је хтео да заслужи све облике славе77“. И онда следи средњсквековно-латински ештграм који је коментарисан у § 5 овог поглавл>а (Ое р и его ...). Ако се силогизам гради према правилима, мора бити могуће да се под њих подведе и „мисаона игра“ 78 (сопсер1 о). Реторичке фигуре само су материја и основа за систем а&ид.ега (ГНзс. 20, О ћ газ 133 ћ). Антички су аутори, дакле, модернима препустили један битан задатак књижевне теорије. „Учено знање о модерним стварима обично је пикантније и наилази на више разумевања него старо. Изреке и дела старих аутора веома су истрошени; модерни придобијају наклоност овојом новошћу; њихово зрачење удвостручује се захваљујући њиховој куриозности“ (О гзс . 58, О В газ 269). „Велика је срећа познавати прве ауторе сваке класе, а посебно модерне, које време још није пречистило и који још ииоу прошли судијску оцену једног критичког ( ј т сгозо) Квинтилијана. Јер он не штвди чак ни једног Сенеку, који је уз то био и његов земљак79“ . Историјска и естетичка ситуација Грасијанова у односу пре1Бе'\
75 Стога је несхватљиво и погрешно кад се каже да адиЛега није „ништа друго до најфиније саткано и разгранато учење о тропима и фигурама“ (РРАК01.. 551).
76 Н аИ ат оп 1оз а п Н д и о з т е1ос1о а1 з И о д г з т о , атГе а.1 Гторо
(„Пронашли су стари методе силогизма и уметност тропа“). Силогизме и тропе паралелизује и Касиодор (вид. поглавље 3, § 2). 77 Облике који обухватају појмове Нетое, ИгзстеГо и Адиб.ега („Јунак, Разборит човек, Проницљивост").
78 В гзс . 1, ОЂтаз 61 а.
79 Огзс. 63, ОЂтаз 290 а. Та је реченица овде деформисана штампарским грешкама. Треба читати (^ и т и и а п о е п 1 е . . . — Квинтилијан X 1 , 125 о Сенеки.
487
ма старима и модернима нема никакве срол/Н<х:ти са фраицуаком О и егеИ е с!ез А п сгеп з еТ с1е$ М окегпез. Са том ситуацијом постоји само једна једина одговарајућа аналогија: аналогија с „модернима“ из 1170. године. Тада је настала р о е ( п а п о у п („нова поетика"). И Грасијан на оонову стилаког осећахва свога времена ствара нову теорију. Али она није никаква поетика, како се то понекад тврди80. Мисаона је шра (сопсерЊ) „акт разума који изражава еквивалентност измећу два предмета“ (ВГзс. 2, Оћгаз 64). Она важи за поезију као и за прозу81 и може се прхшенити у свим родо> вима и стилаким врстама обе те уметничке форме. „Оно што одговара епиграму не приличи проповеди“. Историја захтева друкчије идеје од поезије, писмо друкчије од беседе (В гзс. 60, О В га з 275 и д.). Али свака књижевна форма и овака предметна област може да носи украс мисаоне игре. „Проповедник ће ценити садржајну мисаону игру Амброзијеву; хуманиста заједљиву Марцијалову. Овде ће филозоф наћи разборити Сенекин начин говора; историчар злобни начин Тацитов; беседник суптшши Плжгијев начин, а пеаник бриљантни Аузонијев . . . Узео сам примере на оном језику на коме сам их нашао; јер ако латиноки слави изврсног Флора, онда италијански велича одличног Таса; шпански однегованог Гонгору, а португалски нежног Камоенша (Сатоез) . . . Ако ја дајем предност Шпанцима, оида је то стога што код њих доминира оштрина духа, као што код Француза доминира ученост, (код Италијана речитост, а иновативност код Грка“ (Предговор читаоцу, О Ђ газ 59 и д.). Ко у естетич!ку теорију уводи неки нови централни појам, мора га појаснити на типичиим примерима. Грасијан кружи око једног идеалног канона мајстора мисасше игре (сопсерСо). Он даје различите верзије тог канона. Оне из предговора (Амброзије, 80 РГАНОИ 551. 81 Ез1а и гдеп сга Ое 1о сопсерШ озо ез ГдиаI а 1а ргоза V а1 иегзо („Та н еодл ож н а потреба за концептом једнака 1'е V прози и у сти ху“, Цгзс. 1, СЊгаз 62 а). Ј у
488
Марцијал, Санека, Тацит, Плиније8?, Аузоније, Флор, Тасо, Го(Н1ч>ра, Камовнш) морамо да схватимо као добро (гтромишљен избор. Други састав је: Августин, Амброзије, Марцијал, Хорације (01зс. 1 , О ћгаз 62 а). Ове две груне ставл>ене су на почетак дела, такорећи као два прва уоутства. ТБима одговара резиме »на крају дела: Тацит, Велеј Патеркул, Флор, Валерије Максим, Плиније, Апулеј, Марцијал (01зс. 60, О кгаз 274 ћ). У канону (иначе то и не био канон) доминирају, као што се види, у ттотпуности антички аутори. Ако се, мећутим, питамо на основу којих је књижевних „доживљаја“ и наклоности настао тај канон, онда је одговор јасан као дан: Марцијала и Гонторе. Марцијал није био само Шпанац него и Арагонац, дакле Грасијанов земљак у ужем смислу. Он је аутор који се највише цитира, „син првенац а%ш1езе“ (Огзс. 5, Оћгаз 78 ћ). А Гонгора се назива „лабуд, орао, феникс по лепоти зсвука, оштрини духа и крајњој егзалтацији“ (Бгзс. 3, ОЂгаз 67 а). Он означава врхунац кићеног стила „пре авега у делима Р о И је т о и 8о1е(1а^ез“ (Игзс. 62, ОЂгаз 287 ћ). „Италијаноки Гонпх>ра“ је Марино (Игзс. 16, ОЂгаз 120 а). Маниризам каснолатинске поезије ту је, наравно, укључен8283, при чаму се поиекад наће и средњелатински елемент, као што је то епиграм о оном трачком дечаку, или један још извештаченији „чувени антички епиграм“, који је тек Лудвиг Траубе реституисао Матеју од Вандома84 (Огзс. 39, ОЂгаз 182 ћ). То игго „сребрни“ латиноки каснијег периода царева има исти ранг као и маниризам латиноког средн>ег века, не зачућује више ако смо зг§1о с1е ого схватили у његовом континуитету са средњим веком, то јест са „рецепцијом целокупне антике“. Кад поћемо са ове основе схватићемо и један други карактеристичан елемент 82 Њ его в п а н ег и р и к у ч а ст Т р а ја н а и м а в е ч н у в р е д н о ст (зе тШе с о п 1а еГет Ш аЛ [„ м е р и с е в е ч н о ш ћ у “ ]; Огзс. 1, О ћ га з 61 б). 83 П ен та д и је (Пгзс. 2, О Ђ газ 63 а), К л а у д и ја н (Ш зс. 8, 0 5 газ 89 а). 8'* ИЈВШХСг ТК А1ЈВЕ, О Нотпа поЂШ з („О п л ем ен и т и Р и ме“), 1891, 319. — Т ек ст Н 1Е8Е , А пИ го1одга 1аНпа2, бр. 876.
489
агудесе, који нигде нисам нашао да се помиње, иако ои морао да пада у очи: профана и сакрална књи* жевност своде се «на исти заједнш*ки именитељ кон* цоптизма. Већ смо видели да Амброзије и Августин спадају у концеитистички канон8’. Поред љих јавља се Петар Хрисолог {В1зс. 31, ОВгаз 182 ћ). Али укљу* чују се и грчки црквени оци, као што су Климент Алексанлријски*’, Василије (1)1$с. 10, ОНга$ 98 а), Гри* горије из Назнјанза (исто). Иако је можда чудно модерним чигаоци.ма, то има свог пуног оиравдања. На другом месту ввдели смо да је Аузонијс уттио маниризам латииске касне аитике, и да грчки оци на* стављају нову софистику47. Важна карика маниристичке традицнје, која води од латинске касне антике и патристике ка Грасијану, јесте библијска реторика, коју смо пратили од Августина и Касиодора до Беде. Кад овај у Старом завету поново нада:ш фигуру а<7ТЕ1СРцос, кад Алан Павлову метафору млека велича као „елегантнуи8*, онда је тиме означена она линија коју Грасијан доводи до краја. Он сме да иде тако далеко да Христову реч Петру: Ш ез РеГгиз, е1 зирег капс р еХ гат аесИ(гсако ессГ езгат т е а т („ти си Петар, и на овоме камену сазидаћу цркву своју“) сме да региструје као „свету суптилност“ (ВеНсаАега засга; 01зс. 31, О кгаз 183 Б). То се дешава у поглавшу које је посвећено ,духовитој игри личним именима“ (а&иДега п о т т а ђ — јединој игри речима и смислом која може да се прати уназад до Хомера858679. Грасијан томе додаје и сопствене творевине: на пример, кад сматра да је Августиново место као „краља генијалних“ ( т $ е т о з ) наго85 О д А м б р о зи јев и х д е л а Г р аси јан п осебн о ц ени крајње р етор ич к и п а н еги р и к у с л а в у св ет е А г н ес е (у Ве тгдтЉиз [„О дев и ц ам а“ ]; Р Г 16, 200 и дд.). О д А в густ и н а се цитира јед н а п оен та за к о ју н е м огу д а дам п о дат ак о м есту где је н ађена: М ари ја ј е в ер ен а з а д р в о д е љ у , д а би се он да удала за неим ара н еба (Т)Г5с. 4, ОЈзгаз 63 б). 86 Пгзс. 6, ОЂгаз 81 а; Ђгзс. 52, ОЂтаз 248 а; Шзс. 59, ОЂгаз 271 а (Х ристос као О р ф еј). 87 В и д. п огл ављ е 4, крај п а р а гр а ф а 2. 88 Вид. погл ављ е 7, крај п а р а гр а ф а 3. 89 Екскурс X IV .
490
вештсно у звучиој сличности са Ав^-устом 3, (Њгаз 67 1>), или <ка»д у Марцијалу разликује „аполи1*ијски“ и „марци јални“ слемент (Огзс. 26, О ога^ 156 а). Лли тај облик а гу д е с е ие застаје ни прсл, оним најсветијим: „свето и обож авано име Божје (1)1оз) казује, кад се разцвоји: Б 1 Об (ја сам вам дао); дао сам вам земљу, небо, постојшве; дао сам вам своју милост, дао сам вам себе сама, дао сам вам све: гако да је Гоопод своје пресвето и пресветло име Бот у нашем шпапоком јсзику узео од речи давати“ (Шчс. 32, О&газ 189 б). И акустичке играрије, дакле игре речима у ужем смислу („фигуре звучатва“), посебпо гзв. а п п о п и п а п о , или пароном асиј а’к), која је веома омил>она у целом средњем веку, па још и код Дантса, интелектуалпи су продукти и могу стога да е е уклопе у концоптистичку теорију.
Да ли је а%и<1ега ограничена на епитрамски заоштрену поенту, или она може да носи читаво дело? Заелужује ли предност „слободна“, или за неку дискурзивну схему везана оштрина духа? Да ли се таква мисаона творевина може замислити као велика књижевна форма (и п гоАо а г Н јш о з о теп1а1). Та питања Грасијан поставља «а почетку другог дела евот списа (Шзс. 51, ОЂ гав 242 а). „Наш Билбилис [родно место Марцијалово] није великој царици света платио данак у облику монструма, као Африка, сем ако нећемо да таквим сматрамо данак т ^ е п т т а . Марцијал је дошао у Рим предодрећен да се бави беседничком вештином, али његова крајње потенцирана духовна покретљивост није трпела негве речитости везане на ланац, него се слободно винула у висину у сваком роду и свакој врсти оштроумља, коју овековечују његови епиграм1И. Тај укус остао је везан за ту духовиту провинцију, лепо лице света, и никада није био снажнији но у том плодном веку у коме су духови цветали заједно са проширеном монархијом, при чему су сви неговали слободну форму, како у сакралној тако и у профаној 1сфери“ (В1зс. 51, О Ђ газ 243 а). Граоијан, 90
зс. 32, ОЂгаз 186 6.
491
Дакле, даје продиост невезаттм формама агудесе, које се дижу у висину као ракете некот ватромета' Али он исто тако зна да примену оштрспгмља наНе « у еп\ и ромат*у (Хомер, Вергиднје, Хслиодор, Матео Але ман; О гзс. 56, О ћ га з 258 н д.) и у заплетима драмоке интриге (ЈТопе дс Вега, Калдерон; Ог$с. 45, (Њгаа 228). Грасијанов концептизам није доктринаран. Он је у стању да призна супротне прецшости и стилске форме: азијанизам и „лаконизамН|“ (П*Чс. 61, ОНгаа 278 а); „пртфодни" и „кићени*4 стил (Огас. 62, Оћгаи 282 и дд.). У посладтвс две деценије опажају сс знапи новог врсдновања Гонгоре и Грасијана. Расправа „АЈПиЈета** (коју је Менеддес и Пелајо назвао његовом најлопгијом књигом) од тога још није имала неке користи'’. Па нпак, ово је дело јединствено у овојој врсти. Била је то плодна и оном добу прикладна замисао да се разграната традиција машгризма подвргне СТЈстематском разматЈзању, да се мисаоно обухвати н,ено јсдтшствено извориште, да се разлуче гвене форме, а да се при том сачува достојанство духа. Грасијаново дело је интелектуално остварење високог ранга. Интелектуализам епохе 51$1о с1е о г о , који прожима и Калдероново позориште, може без зазора да се супротстави рационализму једног Боалоа. Он је у оваком случајл ближи осећању XX века. Шта је друго животно дело једног Џејмса Џојса него огроман маниристички експеримент? Игра речи (р и п ) један је од његсквих стубова носача. Колико је манмризма у Малармеу, и како се он блиско додирује са херметизмом данашње поезије! Грасијан је дао једну „суму“ а г у д е с е . То је био чин од националног значаја. Шпанака традиција од Марцијала до Гонгоре смештена је у један универзални контекст. Тако је настало, да уттотребимо тачан израз из Грасијановог дела О гзс Ш о (поглавље 25, 91 Атицизам он, и згледа, не п озн аје. 92 Након и зл аж ењ а ове књ иге уп озн ао сам интерпоетац и ју расправе Адги1ега к оју је дао Т. Е. Меј (Т. Е МАУ) V часопису Н гзрат с Неагегс 1948, стр. 275 и дд. Она ‘ мећутим игнориш е латинску позадину тог дел а. ’ ^ ’
492
О У га з 350 а), и п с а р а с 1$ (т о р г е з е п Г е („изузетно опособно
(еа (го
с1е 1а ап Н ^ п еп аЛ
позориште приоутне егарине“). Онај ко воли ускипелу оригиналност Шпаније, дивиће јој се и код Грасијана”.
93 Маниризам групе теГарћузгсаI Рое(з, Марина и мариниста, као и друге ш леске школе, требало би изнова испитати на позадини шпанског маниризма. Француске варијанте (прециозност итд.) мање су интересантне.
493
ПОГЛАВЉЕ 16
КЊИГА КАО СИМБОЛ § Ј. Гете о троп и ц и — § 2. Г рчка — § 3. Рим — § 4. Би бли ја — § 5. Р ан и ср ед њ и в е к — § 6. В р х у н а ц средтнег века — § 7. К њ и га П р и р оде — § 8. Д ан те — § 9. Ш ^кспир — § 10. З а п а д н о -И с т о ч н е в езе
Пут нас је спиралним завојима довео на једну узвишицу која омогугћује нов поглед уназад и уна* пред. Одавде се још једном враћамо метафорици да бисмо осмотрили једно од њвних најинструктивнијих (од стране науке о књижевности готово занемарених) подручја: област лисања и књиге. § 1. ГЕТЕ О ТРОПИЦИ Тај предмет је, колико видим, д о сада додирнуо једино Гете. У његовом универзалном мишљењу рефлексија о књижевности заузима значајно место. Сент-Бев је с правом могао да га назове „највећим од свих критичара“. Гете као критичар — каква дивна тема1! Али до сада није нашла свог обраћивача. Постоји обимна литература о Гетеовом истраживању природе. Његови описи о литератури, мећутим, ћуже се заобилазе. Лесинг, Гете, браћа Шлегел, Адам Милер (МиИег) довели су књижевну критику у Немачкој >до највећег процвата. Али нису успели да јој у духовном животу земље осигурају трајан углед. Тако је остало до данас. 1 О брађено у м ојој к њ и зи К гШ зсћ е Е ззауз гит еигорагзсћ еп ЕИетаГиг (К ритички есеји о европској књижевности)2 (1954).
494
Јсднл од гсма око којих стално кружи миш;нен>е старо« Гстса јесгс сликовт параз. реторичком шкодском јоднку. који јс Гете још веома дооро потнавао. такав начпн швора на.«нва сс гроп (грчки трбтсо^: „обрт“). Т\ реч јс корнстно и Гетс. Понекал аа то \Т10 гроод*ава обдик с1ег Г>оре. Својеврсност поегског „мстафоричког говора“ Гетеу се посеоно интснзнвно \*кл,а;,а прпднком нт\чав4\н,а орнјонгаднс пос знјс. V „Болошкама н распранама" ул Диван по I насловом „Праслсмснтн орнјентаднс поезије“ читамо: „V араиоком језику каНи Нсмо мало ооновних и корскскич речн које сч\ ако ие нспосреино, а онда уз памоН ситннх додатака и промена, не Гж одпосилс на камнлу, коња и овцу. Овај најранији израз прнроде н жнвота не можемо чак да назовемо ни тропичним. Све што човек нзрнче природно и слободно јесте некл оанос ире.ма жнвоту: а Лрапнн је с ками лам и коњем тако тесно спојен као тело са душом; ништа он не може да сретне што нсговремено не 6н обухватило н та створења н што њихово бнће и деловање не бн живо повезнвало са његовим. Ако уз горепоменуте замислимо и друге домаће н див;ве животнње, које беауину што се слобоано креће наоколо често долазе преа очн, онда ћемо и њнх срестн у свим жнвотнњм оаносима. Кренемо ли дал>е и размотримо сав осталн вндл>ивн свет: брдо и пустињу, стење и долин\г, дрвеће, траве, цвеће, реку и море и звездано небо, закључићемо да оријенталном човеку у свакој прнлици све пада на памет, тако да се он, навикао да унакрсг повезује и најудал>еније ствари, не устеже да \ з помоћ нај.мање промене слова н слога изводи једно из другог контрааикторна значења. Овде се види да је језнк већ за себе и по себи продуктиван н то, утолико што излази у сусрет мисли, р>еторичкн, а утолико што погоаује фантазији, поетскн. Неко ко би, дакле, полазећи од првих нх/жних пра-тропа, бележно оне слобадније и смелије док не би коначно доспео до најсмелијих, најсамовољн иј их, *на крају чак неспретних, конвенцноналних и неукусних, тај би стекао суверен преглед главних момемата оријепталне поезије.“ Овде Гете, дакле, развија програм нстражи495
Е В РО П С К А К 1К И Ж Е В И О С Т И Л А Т И Н С К И
С Р Е Д И .И
ВЕК
на»ка јелнка поетхзкнх с.шка. Оно би морадо да се прошнри на свс кшижсшкк ти, да илиаће н,ихове пособностн н да систомап ки и н ож н чшксшлЈе. Оно би. дначи, морало да б \?дс <»пшге н \Д10 |хм ио.
Модерна наука о кшижсвностп није прсугдела програм историјскс ..тропикс*' ндн метафорикс снстс.ке књнжсшкктп, што га јс Гегс скиаирао Она је прошда и иорсд јелног »апажаЈм које је екривопо у Максилиша и р е ф л с к с и ја м а : ..Шскспир је боглт дивннм тропнма којн настају нгт псрс.оЈтфик<»»аних појмоЈта и који нама уошите нс би прнстајали. ади код тнога су п о п п д ј о на месту. јер је у н>егово време свеколиком уметношН\’ владала адегорнја. Он идналази порсђсЈна и спис одаклс нх мн не бисмо никада узе* лн, ипр. нз области кншге. Штампарска веигшна била је пронађена веН внше од сто голииа: без обзнра на то, кн>ига се још чшшла као непгго свето. како вилимо из ондаипвег повеза, н стога је и ллеменитом псснику била драга и вредна поштован>а; ми, међу•псм, сада све пггампамо у брошираннм иадањима и немамо често респекта ни пред повезом ни ттред н>еговом садржином.“ Прнмена елемената из обдасти писма и књиге у СЈШковитом говору сусреће се у свим епохама светске књижевности, али с карактерисгачним разликама које су условљене током опште кулгуре. Свака област не може, наиме, да се примени за сгшковит говор, него само она која је вредносно акцентована: она која, како то каже Гете, има „однос према животу“, или она кроз коју се назире „узајамни живот предмета света“. Стога Гете наглашава да је књига за Шекспира још била нешто свето. Зато треба да питамо: где и када је књига важила као нешто свето? Морали бисмо да се преко светих књига хришћанства, ислама, јудаизма вратимо на стари Оријент — лредњу Азију и Епшат. Ту области писања и књиге већ миленијима пре «аше ере имају сакрални карактер, налазе се у ру-кама једне касте свештеника и постају носилац релишозних представа. Ту срећемо „небеске“, „свете“, 496
КНзИГА
КА О
СИМВОЛ
„култне“ кшнге. Само писање осећа се као неки мистериј и писару се придаје посебно достојанство2. Бога писара и писма Египат је поседовао у лику Тота (Тћо1ћ), кога су каснији Грци спојили са Хермесом. Вавилонци су звезде називали „пиемом неба“. § 2. ГРЧКА
Грци су веровали да им је писмо донео Феничанин Кадмо. Доиста, они су писмо и називе слова преузели из старог Оријента. А1рка, Ве1а, %атта, <1е1га семитске оу р>ечи (упор. хебрејски а1ерк, Вегк, %1те1, ДаШћ). Али у старој Хелади готово потпуно недостаје представа о светости књиге, као што недостаје и неки гтривилегован сталеж свештеника-писара. Сликсхвита примена елемената писма и књиге стога је грчком песништву у основи страна. Не познају је ни Хомер ни Хесиод. Тек Пиндар и трашчарш схватају памћен»е као писмо3. Тшшчно је за Грке омажхважавање писања и књига на крају Платоновог Ф е д р а (274 с — 276 а). Сократ приповеда да је египатоки бог Теут (тј. Тот), проналазач писма, краљу Таму пр>епоручио свој изум: он ће, тврдио је, Египћане учинити мудријим и епособнијим да се сећају. Али краљ га је одбио: „Јер то ће у душама оних који га упознају изазвати заборавност услед занемаривања памћења . . . Од мудрости, мећутим, ти ученицима нудиш само прхивид, а не истину.“ Писане забелешке за Сократа никада нису ништа више но помоћ памћењу за онога ко већ зна о чему је у запиоу реч. Оне никада не могу да преносе истину. То може само усмени говор, „који се науком зали2 ГКАЈЈ2 БОК№Е1ГЕ, Оо5 А1рћаЂе* т МузНк итт Мадге (Франц Дорнзајф, Алфабет у мистици и магији), 1925, 1 и дд. 3 Пиндар 01. 10, 1. — Есхил Хикетиде 179, Прометеј 789, Хоефоре 450. — Софокле Трахињанке 683, Филоктет 1325. — Људска дела бележи Хад (Есхилове Еумениде, 275), моралне заповести законик Дике (Хикетиде 707). — Еурипид упоређује људско срце са свитком књиге који се одвија (Тројанке 662).
497
Е В Р О П С К А К Њ И Ж Е В Н О С Т И Л А Т И Н С К И С Р Е Д Њ И В ЕК
сује у душу учен!ика“. Пиомо, дакле, овде иостаје метафора за уомено филовофако поучавање. Из те слике одмах израстају и друге. Учење о мудрости је семе које паметан ратар неће „посејати кроз перо од трске“ и „зашгсати по црној ®оди“. У крај^кем случају он ће „ради играрије засејати и иаписати башту писма, чувајући у себи сећања за оно време кад буде достигао заборавно старачко доба“ (276 сс1). Нешто „записати по води“ био је израз који је ушао у пословице'* као слика за непостојаност и пролазност. Метафорама писма блиоко је Платоново порећење душе са воштаном плочом у коју се ствари утискују као печатним прстеном (Теетет 191 с). Аристотел (Пе апггпа — 0 дугии III 4, 430 а 1) каже потом да је дух пре неш што се окрене неком предмету сазнања „као нека табла за писање на којој још ништа стварио није написано“. Коментатор Александар из Афродисијаде ово место описује речима: „разум, који личи на неиеписану таблу“. Алберт Велики и Тома Аквински за то уводе израз ш д и !а газа. Духовна култура грчасог света у доба хеленизма добија нову форму. Њена карактеристична црта јесте космополитско образовање. Хеленистичко песништво је луксузан импорт наслаган преко страних народних заједница. Оставши национално и државно без корена, оно покушава да сакгупљачком ренношћу, уз на■клоност наследника Александра Великог (дијадоха), сачува своје сопствено наслеће. Оно живи на дворовима, у библиотекама и школама. На разне начине оно се прикључује наукама (филологији, науциоприроди, астрономији итд.). „Учени песник“ (<Тос1из роеШ код Римљана) идеалан је тип. Култура постаје књи4 А. ОТТО, ЗрНсћшбггет б.ет Нотет (А. Ото, Пословице Римљана, 1890, стр. 31 под 5) даје примере из Софокла (/г. 742 ИАТЈСК [Наук]), Катула (70, 3), Августина сги. в.ег, 19, 23, 1. — Шекспир: МетГ5 еип таппетз Иие т Ђгазз; Тћегт тгШез Ше штИе гп гоа1ет. . . (К т§ Непгу Ше Е1§ћ1: IV 2) („Зла људска живе у бронзи; њихове врлине исписујемо по води“. — Краљ Хенри VIII, IV, 2.) — Натпис што га је Китс сам изабрао за свој гроб код Цестијеве пирамиде гласи: Нете Нез опе гићозе пате гааз гигИ: гтг шагег („Овде лежи неко чије име је било записано по води“).
дд«
шка. Она живи у традизхији и ол традиције. Стота у хеленизму књига добија једнл' нову, всКу вредност То остаје тако у доба царева и у виза и ; јком пе риоду. И у Риму је Авг\тстово смириван^ царства утрло пут таквом развоју. „Оружје је мировазо - нише Едуард Норден — и вихори рата су ћутали. Хермес и з^гузе могли су, неговани од стране цара и нл оиих великаша, да уђу у грал. А науком су се ;вуди почсли бавити не више из резигнације, са осећањем да се за то жртвује нешто бо.*Бе; она је сала поста.та сама себи сврха, оно што у слободним државама, како грчким тако и римским, никада није била. Цицерона су некада чак његове мецене прекоревале што он, чозек таквих заслуга за државу, своју снагу расипа поучавањем младих људи у реторици: од сада се такви прекорн внше нисут чули; насупрот томе, бављење књижсвно шћу оплемењивало је и давало је — бар у познијем периоду царева — право на унапрећење у државној служби. Прилшсе су се, дакле, преокренуле... Колико је то било осећање целокупне заједнице показује нам следећа чињеница. Године 269. Дексип Фехтрроб) је уз велику личну храброст и стратешку генијалност спасао свој родни град Атинлг од германских хорди; том човеку су његова деца поставила почасни метрички натпис, који нам је очуван, а на коме се он велича само као гкеГог („беседник;‘) и в у п§гаркеиз (, ј ш сац, историчар“), док се његово јуначко дело, од кога је он сам очекивао 'вечну славу’ . . . , не помиње ни једном речју.“ То је, такорећи, преокретање оног надгробног епи-грама који је Есхил саставио за себе: он је у њему желео да овековечи само своје учешће у бици код Маратона, а не своје песништво. Ново вредновање књиге желео бих да објасним на примеру оне збирке кратких лирских форми која је позната као Грчка антолошја и која углавном презентује пееничка остварења од времена првих Птолемејеваца до шестог века н. е. Писање поезије постало је тада мукотрпан ноћни рад за писаћим столом, песници су постали „исписивачи страница“; дело неког бедног песника је ,уко;мад хартије“, „истргн\т“ (13, 21) из књиге неког већег песника. Епиграми за библиоп
ЕВРОП СКА
К Њ И Ж Е В Н О С Т И Л АТИ Н СК И СРСДЊ И ВЕК
теке и ЈБИхова блага постају поетоки лалаци. Најлешии егтштрам о библиотецн кије нам меЦ гим, сачуван у књизи, нсго на једном камстт\' — натгтис са једне херме из Херкуллкума ПО 6186), пронађен 1878. у Рнму. Музс се обраНају хсрми: 'АХгто<; ц К М<гЈсгаи; 8 *^ *5
84 9роорсТт 1 X^ 5,
Х4уе
4ут*|ЛоК*а1
тзц та!; -Х-жтг/^;, уут;<по; 4*/>*8’ Јрпт/,;
тф х изат тоото^ т л о т ^ ојт ^
Ово је, реци, шумарак што музама посксћ^ч ложи. Подај ка књигама знак — там’ гдс* платанЛ јс* ред. Ми смо чуткфице њине: кад лубител. дошета какав Истински. бршљана сплет свештони мсћсмо на н>
Вероватно је егшграм био намењен библиотеци која је стајала на неком месту окруженом платанима и украшеном статуама муза. Библиотеасама су свакако намењвни и епиграми посвећени појединачним класицима. Тако имамо изреке лосвећене делима Аристофановим, Менандровим, Платоновим (.дзајјачи глас на целој страници’ грчке књижевности“ , ПаусХХтрол* <ггк1д — „свехеленској страници“), чија драж може да се састоји у тананости књижевне карактеризације (А Р. 9, 186— 188) — или у сликању историјске или жанровске ситуације, без обзира да ли је реч о уџбенику тактике или о Хомеровим спевовима (9, 210 и 192). И материјали и орућа потребни за писање постају сада достојни поетске обраде. Имамо епиграме посвећене табли за писање (14, 60); воску којим је она премазана (14, 45); перу (9, 162); и опасности од „музама негфијателског“ књшиког мољца (9, 251). Један пе-5 5 отХС«; означава исписану страницу књиге, касније сазлу књигу; тако се И лијада и Одисеја код Псеудо-Плутарха VИа Нотеп. (Животопис Хомеров) називају б«7<7 оа аеХСбк; ()Идве странице“); на крају се та реч употребљава за свеукупност неке књижевности. И латински термин радгпа („страница") показује одговарајући развој. Код Јеронима (еп. 22, 17) и касније на више места радгпа запс1а значи „Свето писмо“. Ближе о томе БЕ СНЕББШСК у МеШпдез А. Ре1гег, Б о и у а т 1947, 23 и дд.
500
М*»М» А
•*
КАМ 1.И џпт>пл
с?гкк се пахвал.ује за фипе лискми: пдпируга и \ц која је лобио иа поклон, ири чгму ј*- <;,ч,( М(1. , и'!(_ недостајалс) (9, 350); други хвали природу која ј<* ,,г^; нашла срадства ла писан>с да би поиелала ра пријатеље (9, 401). Професиопа.ти пр<'пи ииичи .<<, ч* за благонаклоно нрихватани: сво» рала и жале (• «... крају јср их боле очи и удови. Ади прн.д.с|авл>а сс и учени филолог који је начинио 1кл1равлен<» игпмо Хомера (15, 36— 38). Посебан род епиграма иал пис за заветне даровс. Неком божансчву < пр.п«к>; дарови на-кон болести, након избавллш/п ил <»чн< по сти, али и ггриликом растанка од живогно! лсла Зн натлија тада посвећује свој алат. Овим чаодеаан,ем песници се радо служе. Цсла једна ки,ша А/гголс/чч* испуњена је заветним егшграмима. Неки од. н,их с;авл>ају се у уста и писарима. Један стари писар, рецимо, посвећује Хермесу пиеалжу, лењир. бочицу за мастило, тршћана пера, перорез (6, 63—68 и 295). Овај мотив посебно се радо варира. То се можда може об]аснити тиме што је вештина калиграфије у Византији од V века била наркзиито цењена и негована. V томе се истакао и један цар, Теодосије II (+ 450). Сем тога, и предмет приказивања давао је сјај песниковој виртуозности: описивање средстава за писање (махом се набраја пет до шест) у „песничкој“ форми захтевало је велику спретност. Док наведени примери сведоче о новом „животном односу“ према књизи, у касногрчком песништву јављају се, наравно, поново и старе метафоре писма за „памћење“. Један покојник остаје записан на „спомендсамену“ људских срдаца (8, 147). Коначно и сам живот пореди се са књигом која се одвија све док се испод текста не постави извијена завршна словна шара, коронида (11, 41). Ту слтаку је и Мелеагар из Гадаре (12, 257) претворио у епиграм и њиме завршио свој „Венац“: збирку својих и тућих епиграма коју је посветио свом љубавнику Диоклу. Епиграм у преводу гласи: Ја, коронпда свијена, што окрет навештавам задњи Стражећ ко одани роб странпца исписан низ, Велим да онај што труд је сјединио песника свију 501
ЛИКЦШЈКА КЊИЖЕВНОСТ И ЛЛТИЖ к.И I г«.дгеи в е к
Чврсто омотав га свег свицимп књижице те Јесте М елдагар — он је од цветова исплео оних Д поклу венац ко дар бесмртни. мугама драг, Ја пах што. леђима змијским на подоб, уклупчах се ево Престо сам подигла свој ученој страни при дну.
V профаној поезнјн н хрншНанска гр*«ка зајепнииа Источног Рима ;«алржала јс јсзик форчи и слмка старог паганског свста. Исгок још и у V вск\ н.ма тако извсснс пеаш кс као што с\г Синеснје и Ноио, којн с\г пнсали како нагаиска тако и хртпПанска дела. То, додушс. ннје Сс«свим бс» аиалогијс са лат јш о к и м Запазом, само што ауторн који Сж евситуал* ло л1 огли да сс порадс — као ипр. Аполинар Сидо* нијс — стојс на много нижем нивоу. Пошто се пе* сннци А н т о л о ш је креНу искл>учиво по уском иолручју ЛЈГрске малс формс или иостског ланатства, љи.хов „ ж и в о т ј ш однос“ према књили исцрпЈнује се у области филолошког н бЈгблнотекарског. калиграфије, библиофилијс и библиоманнје. Али пореа тога стоји филозофска сиекулацнја једног Плотина. Њему пи* сање служи за поређенл која треба да служе сазнаљу, а не књижевном леловашу. Тако су за њега зве* зде „такорећи слова која се стално пишу по неоу, или пак слова која су једном заувек залисаиа и која се крећу“ (II 3, 7; 'м О ћ ћ Е И I 93, 8 ). Кретан>е звезда служи одржавањ у света; пруж а, мећутим, још једну корист: „Кад се посматрају као слова (урб.џџача), онај ко познаје тај алфабет (ураираихт)) чита будућност према облицима које она стварају.“ 0 видовитом чо* веку Плотин каже да је његова вештнна „читање писа«их знакова природе који откривају р>ед и правило“ (III 1, 6 ; М О ћћЕ К I 167, 30; III 3, 6 ; М О Ш Е К I 199, 12). То су представе које ћемо поново срести у кругу теме „Књига Прирк>де“ . Пагански стари век имао је у својој религиозиој завршној фази и представу о светом значењу и светости књиге. Тада су Хомерове песме постале „свете књиге паганства44. Хомерове стихове неоплатоничари наводе као ослонац за своје спекулације, као што то
502
КЊИГ А
КАО
СИМ ЈГ КЈЛ
ирквени оци чине са библијским стихови.ма' Н рокло зазива музс које чистим лосветам а „иг* кшита к/>уе буде дух“ п р о ч и ш ћ авају душ е заплетеие у гемалкЈке ствари (Х им иа I I I 2 и дд.>- У је,1ноу химни уттућеиој свим боговим а (IV 5 и дд.) он од „моћних и.КЈавител>а“ м оли просвећењ е и.з „пресветих ктси; а . Кол Нона је у оби чајен а м е т а ф о р и к а пис.ма честа. Нпр. звсг«зе дкхадсугу ваздух ватр о м п о ж ар а" ( О г о п . 2, 192). У том дквовском епском делу под насловом О г о п у ^ т к а < С п е в о Д и о н и с у ) н а ш л о је, м е ћ у т и ч , п р о сто р а и К алм ово хзоћењ е п и см а (4, 259 и дд.): . . . он, ц е л о ј Х е л а о и д а р о ее н о с ећ што го ео р и м а д у и р а зум , О р у ђ е с а зд а н е к с к л а д н о с ч о е е ч ји м с е је з а к о м гла са . С м е ш а е с а м о г л а с н и к сесгки и с у г л а с к и к о а р ед о м с њ гш е, Ц рт е с е и је н е и з е е о е к о ћ ут њ е и г а г о љ и е е ' з п а м е н : В и ч а н у м е К у б о ж а н с к о м , у о ч и н с к е у п у К е н т а јп е , М у д р о с т М и с и р а н а м т грепе е о е р е м ј а к а д с љ а е п и А г е н о р М е м ф и д е б е г и е с т а н б в н п к и с т о в р а т н у Т е О у ос н о в а . Т у ј е , т а ја н с т в е н и м м л е к о м ? з а д о ј и е с е п р е с е е т и х к њ и г а ., П о п р е к е б р а з д а о ирт е и , р у к о м п о е .ш ч е К
ун азао,
К р у г о е е заеит е п и со .
Али Ноно познаје и једну варијацију -Дн>иге Судбине“: пра-дух (& р ут& ут * о ~ о ?т ? ј ) је дрвеним слозима на плочама забележио будућу историју света (\2, 29—113, посебно 67 и д.). Тако нам последњи векови грчког песништва показују све веће везивање духа за књигу и свет књига. § 3. РИМ Римска књижевност у доба свог продвата готово да није употреб.њавала метафорику књиге. У почегку је, додуше, нов полет Сулиног времена донео опло* * С17МОЗЧТ, В есћ сгсћ ез вит 1е в у т ћ о И з т е рш гет аГ ге &е$ В о тахтц, стр. 8. * Тај ожскморон је код К алдерона веома чест >те:отГсо п1епсГо>. ' Упор. ООНК5Е1ГГ, А1рћа1>еГ . .. 18 и д.
503
Е В Р О П С К А К Њ И Ж Е В Н О С Т И Л А Т И Н С К И С Р Е Д Н .И В Е К
ђавање александријокохеленистичком кн.ижевшлпЦг и образовањем. Са уживањем у иегованој форми буди се и уживаи>е у лепој књизи. Карактерис гична је чувена песма у којој је Катул збирку својих сгихова посветио пријатељу и земл>аку Корнелију Незтоту, а која почиње: (Зиог б.опо 1ерГбит поиит ИЂеИит АгШа тобо ритгсе ехроШит? Ком да даднем књижурак красни, нови, Тек што суви му плавац лист угл&ча?
Непот беше саставио једну хронику света: . . . аизиз ез ипиз Иа1огит Отпе аеиит ГггЂиз ехрИсаге сагНз9 ИосНз, ЈирНет, е1 1а1зоНоз13. . . . ти се Италик дрзну оно Век да развијеш читав у три свитка Врло учевна, Јове, труда пуна.
Алекеандријско је у овој пеами како везивање схватања песништва за вештину писма и књиге, тако и јавно изнесено дивљење према научном раду. Али Цицерон, Вергилије и Хорације уомерили оу римске тежње за образовањем уназад ка добу старогрчког процвата. Настао је један класицистички идеал уметности. Тиме се метафорика књиге повлачи. У области слика августоваког пеоништва она готово и да није заступљена. Тако нпр. Хорацијева метафора т о г з и1Н т а Н пеа г е г и т е зI ( „ с м р т п о с л е д њ а ц р т а је с т в а р п “ , Е р п 1, 16, 79) не подразумева црту писма, него стартну црту на стадиону на којој је почињала и поново се завршавала трка. Тек код Марцијала сфера писања и књиге опет игра извеону улогу. Четрнаеста и по~ следња књига његових епиграма носи наслов А рорко9 СаНа „означава папирус припремљен за писање, и отуда свитак који по правилу обухвата једну књигу“ (Ш. ККОЦЦ — В. Крол). — Та реч се касније употребљава и за пергамент (тетћтапа), нпр. код Аузонија.
504
п .т ш л
лли
си м вол
ге(а: то су покломи које су госги добијали за столом да би и х понели са собом10. За сваки поклон Марцијал употребљава по један дистих. На опиоку се јављају књиге (183— 196), али и плочице за писање у простој и лукоузној изради, папир за писање, кутије за писаљке и слично. У X II веку, који је радо читао Марцијала, изнова ћемо срести те теме. У II и III ве^су римско пеоништво .готово сасвим преоушује. Позни процват IV века доноси онда још две веома различите пеоничке личности, Аузоиија и Клудијана. Аузо«ије је, упркос својој љупкој М о зе л и (М озеИ а), и упркос својим мукотроно тесаним и кићеним уводом украшеним песмицама посвећеним швапској девојци Биоули, уштогљени уча. Код шега удишемо прашњави ваздух библиотека. Он је поносан на то што слова назива „црним кћерчицама Кадмовим“ (Е р . 14, 74 и Е р . 15, 52). У једној песми (X IX 1) т с к а г ( а т („хартији“) он се обраћа свом листу паоира за писање. Потпуно је обрнута ситуација са Клаудијаном! Он је песник генијалног језичког талента који меша ‘касногрчку и египатоку сулстанцу у моћној реци својих актуелнополитичких песама, од којих је највеличаественија намењена похвали немачког Римљанина Стилихона. Овде метафорика књиге не служи празној граматичкој шали као код Аузонија, него панегиричкој похЈвали: звезде иописују Стилихоново име у аналима неба поводом његовог конзултата (зсгЊ и п 1 аеIћегиз З Н И с к о п е т зШ е г а ј а з Ш — „звездани рој Стилихона у небеоки пише календар“ ; Пе с о п з. З Н И с к о т з — 0 С т и л и х о н о в о м к о н з у л а т у II 476). Такав Клаудијанов начин говора био је, онда, у каснијим временима, нарочито у X V I и X V II веку, радо прихватан и надуваван. У касноримској прози као нову метафору књиге налазимо ознаку а Њ и т . То је првобитно бела плоча за службена обавештења, потом списак носилаца службених функција (нпр. сенатора). Код Апулеја ( М е г а т о г р к о з е з — П р е о б р а ж а ји , изд. НЕћМ стр. 10 К а о ш т о ј е п о з н а т о , у з о р
505
за
К с е н и ј е Ш н л е р а и Г ет еа.
ЕВ РО П С К А К Њ И Ж Е В Н О С Т И ЛА ТИ Н С К И С РЕД Њ И РЕК
145, 25) ЈРуититер отвара јо д а м о к у м богова1112 р е ч и м а : де\ соп зсп рН М и за г и т аЉо („богови пописани у албуму муза“). Аитичке корене всроватно има и прсдсгава о „Књиаи Историје“ у коју се неко уписује — понекад „златн-им словима“. До сада нисам успео да потпуно објасним порекло ове метафоре. Антички претходни студтањ нуди Херодотов идвештај (1, 82) о Спартанцу Отријаду (0 1 ћгуас1 е5 ), који је код Тиреје (Тћугеа) у борби три стотине Спартанаца против три стотине Аргивљана однео победу, али се потом убио јер га је било стдд да се врати у Спарту пошто су сви и>егови другови пали. Тек касна антика додаје да је Отријад своју победу сопственом крвљу исписао на ратном плену (А. Р. 7, 526 и на више других места; Лукијан, ЈАСОВ1Т2 [Јакобиц] I 222). Отријад је постао и омшвена тема ретороких декламација ’. Викторија из Бреше записује историју победоносног рата на једном штиту13. Проширење те идеје до монументалних димензија јесте Трајанов стуб. О граћевини ВазШ са Ш рга („Улпијева [Трајанова] базилика“) Каркопино каже . . . е!1е е1ап зиЂогДоппее Де 1го1$ д.е%ге5 аи х ЂЉИоХкедиез у о г з т е в ; е1 1а со1оппе ћгзТопее дш зЧ п гегр о заи еп1ге е И е з. . . а дш р егзо п п е п а ри, јиз4 и'гсг, А есои уп г Де то6.е1е, д.ои з а п з <1ои1е гХге с о т р г г з е . . . с о т т е 1а геаИ заН оп о п % та1е, р а г ГагсШ1ес1е Аро11о<1оге (1е В а т а з , (1’ипе сопсерН оп ргорге а Г е т регеи г: еп Геп%еап1 а и т Ш е и д.е 1а сИе дез Цугез, Т г а ја п а и г а п УоиХи дегои1ег, д а п з 1ез зриаХез дш 1а геуе!еп1 1е д еи х V о 1 и т т а дш гејгад агеш зиг \е т а г ћ г е зе з ехр Њ кз %иегпег$ е1 ех<п1а1еп1 ^ егз 1е сге! $а јогсе е1 з а р ги д еп се („... она је била три степеника нижа од 11 О том мотиву упор. О. \УЕШКЕ1СН, Зепесаз Аросо1осупГозГз (О. Вајнрајх, Сенекино Отиквљење), 1928, 84 и дд. 12 Г. Ј. ВКЕСНТ, МоИи- ити! Турепдезсћгсћ1е б.е5 дпесћгзсћетг БроИерГдтаттпз (Ф. Ј. Брехт, Историја мотива и типова грчког тгодругљивог епиграма), 1930, 16. 13 Тај мотив је чест и као слика на кованом н о в ц у , вид. М. ВЕКННАВБ, НатиОтсћ гиг МппгкипЛе д.ет тбтгзсћетг Кагзетгег1 (М. Бернхард, Приручник за нумизматику римског царског доба) I 102, II 2 и 6 .
506
КН»ИГЛ
КАО
СИУВО!
остал.нх бнблнотека; и у к р асн и стуб који се \с«етнуо међ*у н»>«х. . . чији \*зор д о тада ннко т п с м огао открити. н сс\‘МЊИВО м ор а бнти схваћеп! . . . као орнгидлно остварензе ар хи тек тс А п о д о то р а из Да\*аскл. осмипп>ено <жако к ак о је то сам цар лтео: поднж\'ђ»и га усреа града књ лта, Т р ајан јс ж с л е о да ралвн,е. у слиралама к оје га о б а в н ја ју . о н а лва св.гтка ко«и у мрамору п р и к азују њ егове рат>гн>ке полвиге п веднчају до н еба њ егов у сн а гу и м улрост" .
§ 4. БИБЛИЈА Најзиш\т почаст дало је ки>>!лн хртгићанство. То је била религија свете кн>иге. Хрнстос је једини бог кога нам анттгчка \\метност представља са с е г . г г к о м књиге 4. Већ у доба свог настанка, али и иелом свом раном перноду. хришћгпгство је стално стварало нове и нове сакралне сггисе — версхвања као што су језанђед>а, писма апостола, апокалипсе; дела мученика; житија светител>а; литургијске књиге. Обиље метафорике књиге налази се већ у Старом завету. Плоче Закона ст .лисане прстом Божијим“ (И зл а за к 31, 18). V једнот есхатолошкој визији ..савиће се небеса као књига“ (сотрН саВиптиг згсиТ ИЂег саеИ ; И са. 34, 4). Према томе је онда обликовано О ткр. 6, 14 са е!ш п гесез5П вгсиТ ИЂег т\о 1 и Т и з („небо се измаче као књига кад се савије‘0- Псалмопевац почиње једну свечану песму следећим речима: Ип&иа т е а с а 1 а т и з зсп Ђ ае г е 1 о т е г зсгЊ епИз (44, 2 = Даничић 45, 1): „језик је мој трска хитрога писара.“ Стари завет познаје и ..Књигу Живота“ , коју је Бог написао (И зл а за к 32, 22; Пса,г. 69, 28; 139, 16; потом О ткр . 3, 5 итд.). Пророк добија божје угпггство: зсНЂе ћ ос оЂ т о т т е п Т и т т НВго („запиши то за спомен у књигу“ , И з л а за к 17, Ј,‘ ТН. ВШТ, Б1е Висћго11е т д.ет КипзТ (Т. Бирт, Свитак књиге у уметности), 1907 и ТН. М1СНЕБЗ у Отгепз сћттзпапиз (Т. Михелс у Хришћански Исток), 1932, 138 и д. — Божанства која пишу налазе се у етрурској уметности, вид. Г. МЕЗЗЕК5СНМШТ у АтсМи јпт КеИдгопзилззепзсћајТ (Ф. Месершмит у часопису Атсћги јпт ЕеИдгопзилззепзсћајТ), 1932, 60 и дд. 507
ЕВРО ПСКА
К Њ И Ж ЕВ Н О С Т И ЛЛТИ НСКИ
СРЕДЉ И
ВЕК
14) или: 5 и т е нШ Ш>гит кга п Д ет . е( аспН е т еп $(у!о ћ*.т ит \ („V »\ш кнамгу всликг « идгтнигм у писмом човјечијим*4, И са 8. П, Јоц желн да своју нсвнност за »с<«та вречена потврди тшсмемо н 1лт|исом у олову и камсиу*: 0шЧ н н /и т Н и ек и( ч сп Н ш и и г 5 е гт о п е $ т а ? О ш \ *тШ (1е( и ( е х а г а и и г т ИНго $(у!о / е гг е о е( р!ит Ш !а т т а ус! с е !(е и $ си !р а п ш г т $Шсе? (..О кал 6 и сс иалиса.лс ријсчи моје! кал 6и со ставилс V ки.1гг\ ! Пткалжом лмлгденсл« и отовом нл камсну та вјочни окп«е>! ка,д 6 и се урс.1алс!‘‘ 1(>, Л и Јуд»«н грсх је лаписам . г н о п с т и ј м писал>ком н » п хом ат .шја.маита, урсзан .. на плочи 1 рнл нлтхннл $(у!о је г г е о т и п ц и е а с ја п т гш п о . е ха ги п ш ; пр > /д (К исИ пет согШ х е о г и т ( Ј е р 17, 1) Римска и јспрпска државна док\ метгга на 6 р<Ј>1па 1В1м гпоча.ма налапе се у 1 М а ка в. 8, 22; 14. 18; 14, 26; 14, 48. — V Новом давету Л х л са нам покагује дванассгогодипш>сг И<уса меБу учснкм пшиаваоцнма с п н с а у храму и на д а н васкрссн>а како снојим ученишгма ид Емауса „тумачи д .) .
*'• Са овог места средњи век је узео омилену метафору о оловној плочи. У једком сагиричном ритму нагшсаном 996 Адалберо из Лана иронично каже: РГитћГ 5сгИ>а(иг 1атхпа, Не (гап5еа( ттгетогга. На плочи пиш у оловној Да сећан>е не промине. Упор. о томе РН. А. ВЕСКЕН, \'от КиггИеб гит Ероз (Ф. А. Бекер, Од кратке песме ка епу), 1940, 50 и дд. У делу Ароса1ур$гз СоИае (Голијино Откровење. строфа 9) читаио: У гсН диогитИНе( тзсгГр(а потгпа Тапдиат гп згНсе ие1 р1итМ 1атта. Опазих урезан имена велик број Баш ко на камену ил’ плочи оловној. Оловне плоче су, поред бронзаних, коришћене и у Риму, вид. ОЕ55А1Г, Нбтгзсће Ергдгарћгк (Десау, Римска епиграфика). Концептистичку игру оловним и бронзаним плочама нуди Калдерон, изд. КЕЊ II 23 ђ. ,с сеШв = длето за камен. Немачки хуманиста Конрад Целтис звао се заправо Пикел (РгскеI — пијук, крамп, оп. прев.). 508
сгшое . По Јовану (8 , 6 ). Исус л>Ш1€ лр^том тк> земл^т Павле хришћанску зајеашшу п о р е л и са п и с м о ч . :рг<:о1а €5115 Скгг $11 . . . ^сгјрга мо*г а;м*’:а к о . 'Га рггИи ОсГ \ч\ч; поп т гакиИз 1ари1с\$. :♦? ;ариИ$ сог<И$ сатаШшз ( -----да сте посланниа Х р л п о за , ко»у смо нн . .. написали не мастилом него Х\ хом Бота живога. не на каменијем даскама :чего на мссаннјсм да\кпма ср ц а ', 2 Кор. 3. 3). Кн>иге на крају одлучм;,-/ о судбшш душ е на оном светл " (Огкр. 2 *л'ј 2 и л )*’ Ова изабрана места показг/}\ како аеличанс!Вс*;и може да буде религнозна метафорнка к.Нмјгге нзсутнрот чнсто лнтерарној. коју см о \Т!озналн дс» сада гна гоашшн ова два п адруч ја стојн „Књига лропозједнакова" 12, 9— 12). За западноевропски средњ н зек карактернстнчно је да се ова два тако различнта света не само доднрују, него се и ук рш тају и м ећ усобн о прожимају — као ирква н ш кола, п обож н ост и ученост шмболнка и граматнка.
§ 5. РАНИ СРЕДЊИ ВЕК На прагу прелазних столећа стоји шпански песник. Пруденције (око 400. године). V њетовим песмама о мученишша (Реггзгерћапоп — М ученички венци) налазимо доста слика из области књиге и сгални ..жлвотни однос“ према њој. Св. Еулалија упорећује ране које јо.1 наносе мучитељи са пурпурним зшсмом^ у славу Христа (III 136 и дд.). Пасију мученика Романа прати и записује анћео који премерава сваку појединачну рану (X 1121 и дд.). Сам тај м\*ченик је тзс ггр га Сћпзто р а § т а (.,за Христа исписани лист“ , исто, 1119).*4 3 17 П релстаза о К њ и зи бож јој н а небу. у ко ју се записују Ебши греси. била је п озната већ Грпима 5. в е к а (А. Б1ЕТК1СН, Кекуш [А. Дитрих, Некија'], 1893, 126 нап.). 43 Пурп>рно мастило, засгит т с а и зт т , било је у В изанткји резервисано само за п ар а и имало је као ч л за р а посебног ризничара. Треба га р азл и ко в ати од црвене боје која је употребљавана у писањ у средњ овековн их књ ига и у њиховом осликовању (т гт ит — дпотобер*1): \УАТТЕХВАСН. Оаз Бсћггјгиезетг гт МШеТаИег3 (Ватенбах, Зеш т ина писањ а у средњ ел векуг), 1896, 248. 509
ЕВ РО П С К А К Њ И Ж Е В Н О С Т И ЛА ТИ Н С К И СРЕД Њ И ВЕК
Мученик Вштцент, ђакон у Сарагоси, одбија да судији преда „та1ј|не књиге своје секте“ следеЈгим речима: „Тебе са<ма 1апали1 ге ватра којом претиш светим стти сима (ту зН сгз 1Ш епзХ9) “, V 186. Не метафмрички, нето крајње реално дедује вештина писања приликом му ченшптва светог учитеља Касијана. Он је изручеи својим учаницима, они разбијају о његову главу плоче за иисање и пробадају га писаљкама. Он је постао жртва свог позива (IX). И у овојим осталим делима Пруденције има обичај да наглаои све што има везе са сакралним књигама и књишким благом (Р е г ш . XIII 7; Аро1к. 376 и 594 и да.). Хришћанкжа антика је истовремено црква мученика. Пруценцијев Р еп з1еркап оп значи завршетак те ере у форми литераризације. Тако посматрана, Пруденцијева метафорика књиге добија једно дубље значење. После античке цркве мучеиика долази црква монаха. Монаштво, које је на Заладу ухватило корена од 350. године, а након 500. било обликовано и нормирано од стране св. Бенедикта за будуће миленије, озиачава акретање од хришћанске антике ка хришћанском средњем веку. Један од задатака које је оно преузело било је традирање: вероких исгина, хришћанске историје, али и профаног и сакралног знања. Оно је постало главни нооилац — а од VIII века и једини носилац — у области писма и књиге. У VI и VII веку у царствнма Занадних Гота и династије Меровинга античко лаичко образовање било је још живо. Поготово то важи за царство Источних Гота. У збирци државних писама и декрета коју је Касиодор сачинио за источноготске краљеве налази се писмо неком писару (У аггае 12, 21; МОММбЕИ сгр. 377 и д.) које упечатљиво приказује достојанство тог позива и његов значај за државу, управу, правни оистем.19 19 Ђакон је морао да чува књиге потребне за црквени обред. Тако би се према Т. Клаузеру (ТН. КИАТЈЗЕН) могао објаснити и орман за Јеванђеље на мозаику св. Лаврентија у гробљанској капели Гале Плацидије (Са11а Р1ас1сНа) у Равени. — О античким орманима за књиге упор. К. КЕУОЕИ, (Р. Кајдел) у: г,етОга1Ђ1аИ јпт б.аз ВГМШћекзгиезеп 62, 1948, стр. 93.
510
КЊИГА
КА9
СИМВО.7
Орнјентално монаштво продирс од IV пска у Га Јшју. 0 св. Мартину пшиу њвгови биографтт (Су.шнштје Север 13, 3—9, и посде њега Паулзп! нз Перигеа II 119 н дд.) да је он својзгм монасима доавол»авао пи* сање као једин\т веигпшу, јер оно нстоеремено заокупља дух, око и р\ ку, и тиме служи концентрадији. Алн немири меровЈШШке Француске нису повол.но тле за неговање духовног образовања. Оно боље успе ва у атлангским земљама на перотферији Запада — Шпанији, Ирској, Британији. Прва кш«га Исцдорових Етимологија обрађује прв\' од седам уметности: граматику. Ту сазнајемо (погл. 3) и све оно што је важно о словима. Она су ,.знак“ ствари и ,.имају такву снап; да нам без гласа до слуха доводе говор одсутног човека“. Нека од њих имају мистично значење^. Тако Исидор преугзима и преноси магично-мистично схватање већ и самих елемената писма. То је постало важно за цео следећи период. Исто тако као и излагања о писању и књизи, којима Исидор посвећује шесту књшуг свога дела. Она започиње поуком о Библији, њеним ауторима, и потом обраћује библиотекарство код Јевреја, Грка, Римл>ана, хришћана; полиграфег1; књижевне родове; граћу за описивање; област књиге; писаћи прибор. Завршетак чини неколико поглавља лшургијске, хронолошке и црквеноисторијске садржине. Исидор као прибор за писање наводи писал>ку од трске (са1атиз) и перо (ртпа, споредна форма од ртпа, од чега потиче реч пенала [нем. Реппа1] = кутија за пера, перница). Својим зарезом на врху перо представл>а јединство које завршава двојством: симбол22 за божју реч, логос, која је посведочена у201 20 Једну другу врету мистике слова заступао је у јужној Француској нејасни граматичар Виргилије Марон (У1геШиз Маго), који је био под утицајем Кабале. Упор. његове ЕрИотае (ИзводиЈ изд. ТАШЛ стр. 41. 21 VI 6 : фш тиИа зсггрзегипГ („Они који су много написали“). Дивљење према онима који много пишу типично је шпанско. РоИдгајо је у Шпанији и данас назив из поштовања и значи отприлике „универзално учен човек"; насупрот томе, ро1удтарће је у Француској израз омаловажавања. 22 Према Касидору (Р1, 70, 1145 А), чињеница да се пише са три прста упућује на Тројство.
511
двојству Старог н Новог .тиега и Ч1ији сакрамемг истиче у крви Пасије (Е (. VI 14, 3). Исидор надаље са* ошитава да су се Римл»аии ирво служили пзачдсмом, касније коштаном писалжом за писан»е на воттамим илочама. Као доказ он на1 клг;и стих из је.дне изгуоломе комедије песишка Ате (АИа), који иам је (познат само по имену { Е (. VI 9, 2): ' ' I
... УегГатив и о т егет 1п сега т и сго п ец и е а гет и з оззео.
. . . Окрен’мо раоник, У восак шиљком коштаним заоримо.
Исидор зна и да су „стари“ водијш ретке као орач бразду (Е г. VI 14, 71), да су, дакле, ггисали „обрћући бразду“23. Метафора „раоник“ за „писалжу“ ( у о т е г за 5П1и$) није, колико ја вддим, иначе у римској књижевности нигде посведочена, али се налази код средњовековеих песнжса. Она, далсле, мора да, где год је сретнемо, погиче од Исидора. Порећење које се овде налази у осноеи старије је, наравно. Већ код Платона нашли смо порећење обраде поља са писањем. Римљани су израз а г а г е („орати“) тек веома ретко употр>ебл>авали као метафору за писање. Сложеница ехага ге (,,изорати“) мноло је чешћа, али се, изгледа, више није осећала /као сјшковит израз, него зиачи просто „записага“ , „саставити“ . Ознаку „бразда“ за писани редак не налазим пре Пруденција (Р е п з и IX 52 и IV 119; А ро(Н . 596). Ова два наведана места из Исидора вероватно су била одлучујућа за то што је то порећење ушло у свест средњоваковних писара и постало израз за сталну употребу. Пергамант је ораница, писар зиа вештину „браздања књишких пол>а“ (НЊИа1ез . . . р г о з с т д .е г е с а т р о з — „књишка . . . првачити поља“ ; Р о е гае I 93, 5). Он зна да цар Карло не трпи „трње“, то јест грешке у писању, како нас учи белепжа једног кодакса из VIII вака (Р ое1ае I 89 и д.).2 * 22 Грчки Роио-троф-пбб^ („као пгго се крећу волови при орању44).
512
КЊ ИГА
КАО
СИМ ВОЛ
Метафора „орати“ за „писати" прешла је из средтБОвековне књижевности у књижев>пост на националним језниима. .У једаам рукотгису који припада VIII или IX веку, а чува се у Верони (у једном мозарапском молитвенику), откривена је 1924. следећа забелешка: $е раге\>а ћоуез а1Ва рга(аН а агаВ а е( аЊо ^егзогш (епека е( пе%го з е т е п $епипа!?а2'\ Што треба да значи: „Гонио је волове, орао бела пол>а, држао бели пл\т и сејао црно саме.“ Промшом облика и редоследа речи пок\тиало се да се од тога напрши староиталијансжи рнмовани четворостих, који се потом представљао као вредно сведочанство народне пасторалне поезије. У ствари реч је о писарској изреци пореклом из учених кругова. Бели листови [бела поља, оп. прев.] су страшше, бели плуг перо, црно семе је мазстило. Наши примери из Платона, Исидора, Пруденција и каролиншког песништва објашњавају круг слика те писареке изреке. Опет је утвара „народног песништва“ одвела истраживаче на погрешан пут. И Р а т а р из Чеш ке, то усамљено ремак-дело немачког средњег века на излтаку, дето око кога се Конрад Бурдах (КОМК.АБ ВИКВАСН) грудио деценијама, ртотребљава слику писања као орања. Поглавље 3 тог слиса почиње са: 1ск Ђгп$ %епапп( егп а с к е г т а п п , у о п у о § е 1 \т ( 1$( т е г п рј1и§ (,Л1 ене називају ратаром, лтичја одећа је .мој пл\т“). Уо$е1\ма(, „ггшчју одећу“, Бурдах је препознао као „загонетан опис пера за писање“. Али Бурдах је у речи аскегтапн видео указивање на мистику плуга и покушао то да докаже опширном ученошћу. Право решење нашао је Артео Хибнер (АКТНПК НИВХЕК, К1ете §сћпј(еп гиг (1еи($сћеп РћНо1о§ге — Кратки списи о неманкој филологији, 1940, 205 и д.): „Перо Џ мој плуг — то је одавно позната писарока изрека.“ Она потиче, додао бих, из латинског средњег века. Каролиншко песншптво нутди .многа сведочанства за поновно неговање писања. Од Алкуина лоседујемо метричке натписе за манастир>ске просторије. Монаш-2 4 24 С. 1жА22ЕК1; АпЊГодга Оег р п т г зесоИ д.е11а геИегаСага ИаИапа (Ђ. Лацери, А нт ологија тгрвгхх в е к о в а ит а.гијанске к њ и жевности), 1942, 1 и дд.
513
Г .П РО П С1СА К Н ,И Ж Е В Н О С Т И Л А Т И Н С К И С Р Е Д Њ И н е к
тсој тгсарокој радионици посвоћсна је јсдна песма ( РоеШ е I 320) у којој се писару налаже к а о дужност достојанствена сх*мгл»ност у говору и држап»у То захтева светост кнмтга које се пр<тписују. али и гачно рсатр<дту1К0(Ватве предлошка, како рсчи т а к о и интерпункције. ЈТисање није само отменијп погло о д земљорадгне, него оно служи и спасењу душе. Овлс гн п и се имамо цефинисање оуштине средн/жекшшог израза с1 еп си 5 . Уз писање вде и диктир: п.с. Ова делатност сада се такође користи за сликавит говор. Бог је сИ сШ ог , по чијем диктату пишу свети људи (Алкуин у Р о ега е I 285, ђХУ1 4 и 288, 15). Ослањајући се на старозаветну представу, Храбан Мауро (РоеЛае II 186, XXI, 11) пиомо проглашава светим већ и стога што се њиме служио и сам Бог кад је писао п: оче закона. У једној (песми упућеној опату Хатону (Н а и о ) из Фулде, Храбан образлаже филозофско и морално првеиство писања над сликароком вештином. Повезиваже ове две веигшне понудио је Храбан у свом делу ПВег Ле 1аш1Љиз за п с1 а е сгис15 (К њ и г а о п о х в а л а м а светог крст а). Оно се састоји од двадесет и осам фигуралних песама (1вскпора1% т а) , то јест метричких кампозици*
ја које распоредом и различитим бојењем слова дају слике за ако, на пример крст. Сем тога, дело је било украшено илустрација^ма: двема оценама дедагкације, сликом Лудвига Побожног и једним приказом аутора под крстом који проистиче из констелације слова2’. Храбанав узор биле оу фигуралне песме Оптацијана Порфирија (ОрЈаНапиз РоПупиб, у време Константина), 1каје се апет наставл>ају на 1 ескп орш % т а александријоког песништва. Тако ова каролиншка уметничка вежба остаје у оквирима каане антике. У Ахену, Фулди и Ингелхајму животни однос према писању је исти као у Византији. Стога и у франачгком царству наилазимо на поетску похвалу калиграфије и 1калшрафа (РоеХае I 92 и д. и 589, 5 и д.); загонетке чије решење гласи „перо“, „мастило“, „слоова“, „папир“2 5 25 Репродукције код Ј. Прохна, Слика писара и дедикације у немачком књишком сликарству (Ј. РКОС1-ШО, Баз ЗсКтеЊег- ипд. даз ВедгкаИопзЂгШ тп дет деиГзсћеа ВисћтпаЈетег), 1929, 11 и дд.
514
КЊИГА
КАО
СИМВОЛ
(РоеШе I 22, IX и 23 XII; IV 746; упор. о томе Алдхелм, јтзд. ЕН\ЛГА1Л) 124, 1ЛХ, 3 и дд.) — даклс поетсже мале форме које своје ггредмете узимају из об> ласти писања. Сусрећу се и стихови иисара (иа пример РоеШе IV 402 и д. и IV 1056— 1072). Као метафору треба означити линију лисања која управо хоће да се заустави: Ипеа \п1ае засгае („црта светог живота“ РоеШ I 42, строфа 15; према Правилу св. Бенедикта); Ипеа капТаИз („црта Јнубави*' РоеШе I 80, 10). Тако ,нам доба Каролинга .нуди много штошта, али готово ништа ново. То је епоха чисте рецепције са мало духовне самосталности — то сгу строте, манастирске године школовања западноевропског духа.
§ 6. ВРХУНАЦ СРЕДЊЕГ ВЕКА Хуманизам XII ввка је као и сваки истижжи хуманизам отворен према свету и истовремено ужива у књизи. Богатство света и живота за њега се одражава у блату и снажним изворима књижевне традиције, н»еном усвајању, дал>ем обликовању и преобликовању. То је један од извора нове иметафорике књите. Метафоре књиге и писања сада постају разноврсније и смелије. Дајем неколико примера из латинског песништва XII и XIII века; потом из теолошке и филозофске литературе. Видели смо да је Пруденције упорећивао ране мученика са оурпурним словима. То порећење се сада поново јавл»а у маниристичкој заоштрености. У руком писаним књигама средњег века често се употребл»авала црвена боја, делом за украшавање, делом да би се твкст учинио прегледнијим. Најчепхће су црвеном бојом исписивани наслов књиге и наслови већих одел>ака. Текст исписан црвено звао се гиВ пса (наша ,,рубрика“), црвена боја била је оловни окоид, цинобер (т т т т ). По правилу је за исписивање првених слова био задужен посебан писар (гиВпсаТог, тгта515
Е В Р О П С К А К Њ И Ж Е В Н О С Т И Л Л Т И Н С К И С Р Е Д Н .. И В Е К
1о г ) 7'\ Њ егова делатност — г и ћ п с а г е — сзда служ и к ао м етаф ора за (проливону крв мученика. Тако Петар В енерабилис аиостроф ира црквеног учптед>а и мучеш ж а Кштријана и з Картагине (I- 258) речима (Р1_, 189 1009 В ) : Јипдеггз ћгз иегћо, ргаесеШ з за п д и т е засго. С^ио т еИ из зоШо Р ит са Гегга гићег. С^иат Ша т иИ огит гићН саиИ Ипдиа сгиоге. (Јиоз т опиИ иИ ат регб.еге т о Н е рга.
Реч те сједињује с њима, ал’ крвљу надмоћаш их светом. Лепше но обично тло пунско румени се њом; Твој га је језик страдалничкбм крвљу обагрио многих Учећ их побожном том смрћу да прекрате век.
Исту метафору наћи ћемо поново код Калдерона. Као и многе друге, и 1њу је маниризам средњовековне латинске књижевности пренео у 51 $ 1 о с1е ого. Метафоријка писања веома је богато развијена ,код Алана. Натура износи теорију иолне љубави [сирШ паНае агШ гкеопса) и додаје: „из књиге иокуства (рег Икгит ехрепеппае) можеш да научиш пракоу“2267. 26 „Од црвених или црвеним цртама истакнутих слова развила се једна веома богата грана уметности која је стога названа т гт ат е . . . Често се шгпш т употребљава за украшене иницијале... На црвену боју се при том више и не мисли.“ ШАТТЕИВАСН, Наз б с ћ гф ш е зе п гт МИШ аИег3. 346 и д. — Из области књишког сликарства Жоенвил (ЈонтИе) узима једно лепо поређење за свој животопис Луја Светог: е1 ат зг сот т е ГесНиат д ш а јаИ зоп Иите. циг Геп1итгпе ГГот е1 бГазит, еп1итгпа 1ебИ тоу зоп тоуаите („као што писац књигу
коју је завршио осликава златом и азуром, тако је и тај краљ осликао своје краљевство“1 27 8 Р II 474. — Натура записује на папиру Алановог духа: сћаНи1ае 1иае тепНз („папирићи твога духа“, исто 481). — Зачеће као зсНрШта („писање“, исто 475). — Одећа Реторике је књига (ћгс ие1Ш гп Шзто 1едИит — „ту се чита као у књизи“; исто 315). — Исто тако и људско лице (исто 319). — То код Јована из Анвила постаје манир. Једна лепа девојка има усне које је Натура осликала црвеном бојом (минијумом) (8Р I 255), и листове на ногама који подсећају на глатку страницу књиге (исто 259). То Гервазије од Мелклија преноси на лице (ЕАКАГ. 332, 35 и дд.). Он ову метафорику књиге усмерава у правцу 516
К Н ј И ГА
као
символ
Поређетве људоког лица с кшитом из ко]е моту да се очитају човекове мисли, које се среће већ код Алана, Хајнрих од Сетимела (Нотпсћ <1е беШтећо) преузео је у овоју много чгитану елегију (изд. МАК1 V 73 и дд.): Мат јасГез ћаМШтп тетгНз зШтитдие Ја(е1иг, М епздие диоб. гпШз адИ, пипНаГ Ша Јоггз; 1п(ет гдие з1аШз 1Њет ез± е1 радгпа ииИиз. Лик нам о стањима душ е и жељама говори њеним, Све што нутрина јој мни, образ објављује ван; Стања унутарњих књига и страница читка је лице.
Поређења са писањем потребна су истом песнику да се пожаЈги на своју патњу (МАК.1 235 и д.): Радгпа зИ сае1ит, зт± јгопАез зсгЊа, зИ ипАа 1псаизГгит: та!а поп п о зг т п тејетте диеап№.
Небо кад папир би било и писари крошње а вали Мастило — јада се мог не би напричали свег.
Један надгробни натгшс (који је саставио Петар Рига) из исте те епохе почиње (Р1, 171, 1394 С); ф и е т зГиАго т о ги т НаШтае ртхегаГ ипдигз, 1псаизт ИпдиИ М огз тгтгса зио.
Њега што Природе рука карактер му наслика врли Немила крмачи Смрт мрљама мастила свог.
То значи: Природа је стаорила изврсног човека и осликала !га моралним врлинама — но Смрт га боји својим мастилом. Да се људи или персонификоване сушсшсценог (ЗШ Н теА. 9, 1936, 106). Упор. уз то ИИегаз сНзсете — ио1ирШе јтиг („учити слова — предавати се телесним насладама“, Плаут, Ттис. {Дрост ак , IV 2, 26]) и Х и љ а д у и једна ноћ, прев. Е. иТТМАНИ, VI 488. 28 О формули ХЈтгд. гоетгп Ает Нгтте1 гпат Раргет („Што је небо да је лист хартије") упор. НЕШНОЕБ КОНђЕН, КШпете ЗсћггЏеп, ес1. ВоИе (Рајнхолд Келер, К р аћи списи) III, 1900, 296. 517
Е В Р О П С К А К Н з И Ж Е В Н О С Т И Л А Т И Н С К И СРЕДН>И В Е К
тине приказују као исписаЈНИ словима, било је у средњем веку уобичајено. (Боетију се Филозофија јавила у тамници као тешитељица са једним грчким % (= Праисса) и једним © (= Теорија) на одећи. Алан пореди, као што смо видели, одећу Реторике с књигом. На крају, човек који је постао књига јесте Питагора као представник целокушне школске мудрости, какав се јавља неком непознатом пеонику у јодној визији (Ароса1ур518 СоИае — Голијино откровење). На челу му светли астрологија, граматика влада њетовим зубима, на његовом језику блиста реторика, са усана му врца логика итд. Механичке вештине записане су му на лећима, на његовој десници стоји написано Иих е%о ргеушв, е1 1и те зециеге („Ја сам претходиик воћ, ти само следуј ми“). У истом, XII веку налазимо једног симпатичног песника, коме је вештина писања лрирасла за срце: Бодрија из Бургеја (ВаисЈп <Је ВоигдиеП). Док је Аузоније певао песме у част свог листа за писање, Бодри га надмашује тако што више песама посвећује својим плочицама за гшсање (Ха1>и1ае), рецимо прецизније: својим бележницама у облику воштаних плоча. Он их има више. Један посебно леп егземплар описује у бр. 47. Он обухвата осам дрвених плочица, даје, дакле, четрнаест страна за писање. пошто се на спољним странама прве и последње плочице није писало. Оне имају посебно .мален. али веома практичан формат. Исписана по ширини, свака страница обухвата шест хексаметара. Оне су — да се запгпите очи — премазане зеленим вооком. Занатлија ( 1аВи 1агш 5) који их је наиравио био је уметник. Кад би нека уметаица у изради текстила направила торбицу за чување дрвене књижице! У једној другој песми (бр. 234) Бодри обавештава своје ХаЂи1ае да ће их опремита новом воштаном превлаком и новим каишевима. Или захваљује за 1аВи1ае које су м<у поклоњене (бр. 206), сам их поклања (бр. 210), жали у стаховима због ломљења писаљке (бр. 154). У песмама упућеним својим писарима даје упутства за израду обојених иницијала (бр. 146), или моли за брзи темпо приликом преписивања (бр. 44). Обраћа се својој књизи и говори о ње518
кн > и гл
кло
сим вол
ној ооремн (бр. 36, 95 н лд ). Ил тог „живопгног ол.т«оса“ према калЈпрафнји^ кона'*но нзраста јелна нова метафора. Он у јсшкхм прнјате нском писмт V слс к'К\фор.мг\г заодева «гу у средњем воку тако чсч гс м<>ло\' за корект\*р\- (бр. 2. 47): Ти диодие *(* ?Ии!и.ч. Мт 1’О г-а Ти
слгтноП«.
сп5Пда(ог сосИо* р.чо шрј.
Заглавље буди и тЛ и т!см**нима сн.-м ииииијал Најзад и критмчар строг буди ми ••сн.ижицс тс
Тематнка заједнттчка и Г р ч к о ј ан -;п м ? и ј и н М л р ц н ја .ту пада у очи. То је поезија је;шог чгманичиа тапм. режи* у кабвшет за читање; намсн»ена за читанм; а мс за певање. Пород ње жјгви римована и певана ..ватантска лирика“. Сатира, ругагве и куђење, али и жу;ш*а, уживање у јелу и пићу, ж ећ и глад теме су тог песншптва, о коме нам најбогатију преаставу даје збирка Саттхпа Вигапа. У тој области учене метафоре књнге повлаче се у др\пт1 план, иако не ихкггају поттлЈО*. Јер те песме потичу великн.м делом од студената, дакле питомаца М инерве, који онла славе и Венеру. Ако нм је љубав донела несрећу, онда је то за њнх читање („леаашја") у књизи жалости: 5 г де тсгге Сит 1хопоте Ге1е тиегет. Уес тетотгз ЈУес д.о1огхз 1Л1зтит Једегет. Да у части Без преласти Живим пристао, Не бих јада, Не бих страда Књигу листао. 9 Као с>’протан пример упор. Проперције III 23. — 0 украсима за књиге упор. и Сидоније, Ер. 3, 8, 5. '■* Упор. Шмелерово издање (5СНМЕШЕК), стр. 76. Бр. СХСУИ, строфа 4 и стр. 251 горе. 5 19
Е В РО П С К А К Њ И Ж К В Н О С Т И Л А ТИ Н СК И СРКДЊ И ВЕК
Светонно латш«ско песништво гттхпито је сжо 1220 свој зенит, алм духоанд поеш ја у XIII »оку раавија искс од с в о ј т најленшмх 1Шегова. Т \ сшша 0§гт ггае (..Дан гнс*а‘‘> Томс ил Челана ( Т о т т ^ о с!а Сс1апоУ У тој хнмто? )ош јс гноч сусрећемо књнту. н то у )езошттом сЛ1 0 «ти»у Страшног сулд кПртиЈ рт§9№иг> /п цио Шит стНпе&мг,
Ггк*#
т и п аи ш Ш Акж 1иг.
РштшфЛ ф св с*п:т стп
Гз« 0Ор*М Ш1 ИМ ИСОМ И Зл судкго васжжм То јс кнаигв суда АЈКжадилсе. Иза тош. мвЦтгнм, сав* како сто)и и VI&ш.ш/а 3. 16: а п е п А и Гкжтгшз, г! а и Јп т , а &спрш* к к е г т о п и т е ш ? согат ео п т еш г Вил О от т ит , .. ( јпоглсдд Гаспод. н чу, н нагока сс кн41га за спомсз1 прса ндш за оис којм сс бо>с Го спода .. /') Тс прсдставс аладају црквсним срслнвш вском и оггелоилују сс и у лнк«јвшш умстностима. Чссто аиђсо гпш!б добра, а ђаво рВааа дсла човвкова „Тако сс обојиаа похазују*4. го«сао јс прс гсгтово сто* Т1в?у гиднна Внлхслм Вагксрнагсл (\УИНс1т \Уаскспга^с1), ..на камсгош рс.исфнма дсса?о и лсво оа рсша* ничхог гкЈртала бонскс катсдрале, у ссдеКсм моложају м обојииа нсписујући лист који држ е иа коленнма'*".
Стнглн смо до романнчке црквс. Шта се ту слушало на недељној проповади? О тт?е нас обавепгтавају многе а п е з ргаеЛсапсИ („уметности проповедања“) и збирке проповеди. У свом кратком ашсу о састааљаЈњу проповеии Гнбср оа Ножана (СшВеП с!е Мо^ет 1121) саветује да се као извор грађе, пореа Библнје, користи сопствено психолошко-морално искулство. То, по њелгу, свако може да разуме, пошто одговарајуће ствари може да чита у свом унутрашњем свету' као у нвкој књизи: т (га зе Грзит диалГ т 31 2/ДА в, 149 и дд. — Р. СЕЕМЕ14, ГНе КипзШепкта1ет <1ет 8(ас11 ити! Ое$ 1лт0кгехле$ Вопп (П. Клемен, Уметнички споменици града и округа Бон), 1905, 78. 520
К Ш И ГА
к ао
сим пол
Шуго зспрШт аПегШаГ („н ек а т о г л е д а у с еб е са 1мага асао у тек ст к њ и ге“) '2. А к а о т р е ћ е , и у свим сггварима п р и р оде н а л а зе се, п о њ ем у , у к а зи в а њ а н а и сти н е религије. А ли п р о п о в е д н и к је т е и с т и н е н а л а зи о и у сф ери кш иге. Ј е д н а п р о п о в е д к о ја се приш псује Хилд еб ер т у о д Л а в а р д е н а о б р а ћ у ј е с л е д е ћ и тек ст: АисИ, 1$гае1, ргаесерга укае, е1 зспое еа ш согАе 1ио („Ч уј, И зраиљ у, и р а в и л а з а ж и в о т и уттиши и х у с р ц у с в о м е“ ; Д ан ичић: „А с а д а , И зр а и њ у , ч у ј у р е д б е и за к о н е , к о је ©ас у ч и м д а т в о р и т е , д а б и с т е п о ж !и в јел и “ , Загс. понов. 4, 1). П р си то в ед а и к о н д а с в о ји м с л у ш а о ц и м а о б ја ш њава к а к о н а с т а ј е к њ и га (РР 171, 815 и д д .): „П и сар ирво с т р у г а л о м о ч и с т и и е р г а м е н т о д м а с н о ћ е и гр убље п р љ а в ш т и н е. П о т о м к а м е н о м п л а в ц е м о д с т р а н и длак е и жилоице. А к о т о н е б и у р а д и о , за п и с а н о с л о в о не б и в а љ а л о н н ш т а и н е б и с е о д р ж а л о . О н д а и с ц р т а ли није п о п е р г а м е н т у д а п и с а њ е б у д е у р е д а о . О ве т о и ви м о р а т е д а у ч и н и т е с а о в о ји м с р ц е м . . . “ . Х и л д ебер т — и л и а у т о р п р о п о в е д и к о ј а с е њ е м у п р и п и с у је — в ео м а в о л и т у м е т а ф о р и к у . М о ж е м о п р а т и т и к а к о се б и б л и ја к а п о р е ћ е њ а и з с ф е р е 1к њ и г е п о д њ егов и м р у к ам а т а к о р е ћ и р а з в и ј а ј у и у м н о ж а в а ј у . Ј о в о в у р еч (31, 35) Икгшп зсгЊаГ ( „ д а н а п и ш е књ и.гу“) Х и л д е б е р т 171, 3 4 9 и д д .) т у м а ч и у т о м с м и с л у д а Б и б л и ја с а д р ж и ч е т и р и к њ и г е (Ш?ег ргаеЉезНпаНотз, ИВег Аос1гтае, 1Њег зспрШгае согрогаИз, 1Њег сопзсГепНае — „књ игу п р е д о д р е ћ е њ а , к њ и г у н а у к е , к њ и г у т е л е с н о г писм а, к њ и г у с а в е с т и “); н а к о н т о г а о н г о в о р и о р а зличитим д р у ш м „ к њ и ш к и м м е с т и м а “ и з С т а р о г завета.
Х и ш д е б е р т о в о м п о р е ћ е њ у с р ц а с а књиГ|Ом п р ет х б дио ј е П а в л о в и з р а з 1а1>и1ае сагпа1ез согсНз („ м е о н е д а ск е с р ц а “), к о ј и ј е п р е у з е т в е ћ у р а н о х р и ш ћ а н к ж о п есн и ш т в о (П а у ш л н и з Н о д е , Н А К .Т Е Б I 2 6 6 ). О н ј е к а сн и је о к р а ћ е н у „ к њ и га с р ц а “ . Т а к о с т о ј и н ц р . у једн о м к а с н о м ф л о р и л е г и ј у (Р.Р 3 , 1 8 8 6 , 2 9 7 , б р . 164):
1п ИЂго согтб 1еде
дш сдш < 3
ћаЂез гМ зогсИз;
N 011 1едгз ћос аИМ Гат Ђепе згсиГ гМ.
32 Рћ 156, 26С.
521
Е В Р О П С К А К Њ И Ж Е В Н О С Т И Л Л Т И Н С К И СР КД ЊИ ВЕК
Брлог бестидности тај — то у књижици срц а прочитај, Нигде поганију сву нећеш ишчитат ко ту
Средњоввкавна гтроповед понекад се надоветује и <на наставу писатва. Најкасније од XII вака било је у шкоотама уобичајвно да се алфабет подучава уз помон једног великог листа пергамента, „који је био загег* иут прско дрвене плоче, а можда и лричвршћш за сам зид". Овај обичај у оонови је једне метафоре коју налазимо код цисторцита Одона од Шеритона (Ос1о с1е СћегНоп 1- 1247): 51СШ е т т саг1а, т циа зсгЉниг (1осг г т а рагчиЊ гит, ^иаХоиг с1ау1з аЦг^гШг т ро$1ет, 51С саго Скп$И ех(еп5а е$1 т с ги с е ... сиш$ дшидие ун/пега диа$1 д и т д и е Vоса1е$ рго поН $ аЛ Ра1гет рег $е $опап1 („као што је, наиме, пергамент <на коме је исписан наук за малшиане приксхван за врата помоћу четири клина, тако је и тело Христово разапето на крсту. .. пет његових рана као пет вокала саме се од себе гласајгу ка Оцу нас ради“)- (В. В18СН0РР и С1аз$1са1 апс1 МесИеуа1 ЗШсИез т Н опог о ј Е. К. Капб. — Бшиоф у Класичне и средњ овековне студије у част Е. К. Ренда, 193«, 9 и д.). Ни мисгика Христа код Фрање Асишког не пропушта да у писму види везу са сакралним. Тома из Челана пжне да је тај светитељ подшао са земље сваки иописани лист пергаманта, чак и када је потицао из паганских списа. Кад га је један ^ученик запитао о томе, Фрања је одговорио: РШ тг, Ииегае $иШ ех диЊ и$ сотротШ г §!огГо$1551тит Нег потеп („То су, синко мој, слова од којих је састављено преславно име 6ожје“). § 7. КЊИГА ПРИРОДЕ Омил>ени је клише поиуларног схвалгања историје да је ренесанса отресла прашину пожутелик пергамената да би могла да чита књигу природе или света. Но и та метафора потиче из латинског средњег века. Видели смо да Алан швори о „Књизи искуства". Свако је створење за њега књига {РЕ 210, 579 А): 522
К Н .И Г Л
КАО
с и м в о л
О т пгз тшиИ сгеа1ига фи«51 Ш>ег с# ртсГи га ЈЧоМв С5/ е( 5реси1ит . Т в о р ев тш а в а с к о л и к а З а н а с је к о к ш и га , с л и к а . О драз у оглед алу.
Код Јсаоштјих аутора, посебно код холшдетичара, 5 си епШ сгеа1игагит („знање о створенлпма“) и Ш?ег па1игае („кшига природе“) јављају се у истом аначетву. Кнхига природе треба да се, као извор граће за пропаведника, придружи Библмји. То се наставља ]ош и код Рајмунда из Сабунде (ј 1436), који ]е, међутнм, пребацивао преко цил>а (и стога био осуђен на Тридецтском коицилу) кад је писао: зс п р Ји г а з $асгаз јасИе цигз г т р ш т1егрге1аИ опе зићгиеге ро!ез1, зе<1 п е то е$1 1 а т ехесгагиИ с1о%таПз кегеНсиз, дш паШгае Икгшп ја1з1ј1саге р о ззИ („свети списи могу се без по муке подритти безбожним тумачењем, али међу хулитељима догме нема таквог јеретика који би био кадар да фалсификује књигу прнгроде“). „Књига створења“ остала је омиљена и у правоверној аокетици и мистици. На пример, у 1 тг1аН о СкггзН (Угледање на Христа II 4): 51 г е с ! и т со г 1 и и т еззе !, 1ипс о т т з сгеаШга $ р еси 1 и т уИ ае е% Нкег $апс1ае Љ сП чпае е$$е! (,да је исправно срце твоје, овако б(и створење било огледало живота и књига овештене науке“). Потом у Шпанији, \код проповедника и мистичара Луиса из Гранаде (1504— 1588). Он у свом делу 8 г т к о 1 о Ае 1а је (Симбол вере) употребл>ава израз јИ о $ о јаг еп е$1е %гап НВго Ае 1а$ с г Ш и г а з {„филозофирати у овој великој књизи створења“) и варира га: дие $егап 1ие%о 1ос1а$ 1а$ сп а!и га $ (1е$1е ти п с1о, 1ап к е г т о $ а $ у 1ап асакаА аз, $ т о ипа$ с о т о 1е1га$ д иекгас!а$ у И и т т а Л а з цие <1ес1агап Н еп е! р п т о г у 1а закШ и гга 6,е $и аи Х о г. . . А$г по5о!го$ . . . к а М е п б о п о з рие$1о уо5 6е1ап1е е$1е 1ап т а га^Шозо Икго 6 е 1о6о е1 и п ш е гзо , р а г а р о г 1а$ с п а ш г а з 6е1, с о т о р о г и п а з 1е1га$ уш а$, 1еуе$ето$ 1а ехсе1епс1а 6е1 С п а б о г . .. (,дита ће касеије бити сва бића овога света, тако лепа и тако савршена, ако не 523
лекаква и;*увијана и украшена слова, која лепо при каоују вемЈтину и мудрост свота аутора? . .. Замгго и ми . . . иошто сте нас ви ставили ирсд ову тако чудеону књигу целе васељене, не бисмо из н>счих бића као из живих писмена, ишчитавали изврсност Творц а .. . “) И филозофија почев од XII века иосеже за мстафорама из сфере књиге. Хуго од Сен Виктора унотребллва књигу и гшсмо у систематској функцији. Он историју света дели на три епохе, епоху 1ех паШгаП:> („природног закона“), 1ех зсп р1а (^писаног закона“) и Ш п р ш &гаНае („доба милости“, РТ 176, 32 В; исто 343, 347, 371). Стварање света, али и Богочовек, „ки>иге“ су божје (исто 644 Б и дд.). Хуго од Фолијета (Ни§о с!е Роће1о), кога су раније често бркали са Викторинцем, изграђује од метафоре књиге мали теолошки систем. По њему (постоје четири књиге живота. Прва је писана у Рају, друга у ттустињи, трећа у Храму, четврта откако је овета и века. Прву је Бог заиисао у људско срце, другу Мојсије на плоче, трећу Христос на земљи, четврту Божје провићење. То се оида развија даље, при чему се употребљава и израз „књига разумаа33. И у сасвим друкчије оријентисаним филозофским школама тог доба налазе се порећења из сфере књиге. Херметичко-неоплатонска спекулација Бернарда Силвестра учи да је у духу божанства (Моуз) заЈлишљеног као женока потенција залисан цео ток историје (као у нашем примеру из Нона): ИИс ехагаГа зи р г е т г (И%гго Ш зрипсГопз ГехШз Г е т р о п з, ја1аНз зеп ез, (ИзрозШо зеси 1 о ги т („сшда је ггрстом највишег раздељивача убележено ткање времена, ланац судбине и распоред векова“, Ие ипж егзгШ е т и т И — 0 васељени, стр. 13, 160). Небо је растворено као књига која је сва испуњена сликама (исто, 33 и д.). Све земал>око је, дакле, такорећи претходно обликовано у једној трансцендентној књизи. Али и сазнајни дух човеков упорећује се са кшигом. Тако је код Јо33 С и т аИ ^т з содИаГ диШ а д е ге б.еЂеа1, еГ ћос гаИопаШет б-гзропи, ди азг гп НЂго таИопгз 1едИ („Када ко промисли шта
му је чинити и када то паметно распореди као да чита у књ изи ума“, Р1ј 176, 1170 С). 524
вана од Солзбермја (Р оИ сгап си з изд. Л/УЕВВ 1, 173). У књигу нашег разума уписане су с ј ш к с ствари, али и божаноке идеје. У XIII веку Бонавентура то поређење, али у опрезној верзији, употребљава да илуструје свој „егземпларизам“ : с г е а Ш г а т и псИ е$1 џ и а зг ^ и т а т Шуег т д и о ге1исе1. . . Т г т п а з ја ћ Н с а г Н х („творевина света је попут неке књиге у којој се одсева... стваралачко Тројство“ , В г е у П о ^ и т т — К р а так преглед т е о л о ги је II, гл. 12). Бонавентура, мећутим, поред књиге Креатуре познаје и Ш>ег в с гг р Ш г а е („књигу Светог писма“): кроз обе ове кшиге Бог жели да га опознамо (исто II. гл. 5). На друтом месту кшига света поново се јавља као двострука: (1ир1ех е$1 Ш>ег, ш гиз всШ сеГ з с Н р Ш з т Ш з, д м ез1 ИеГ а е 1 е т а а г з е1 за р геп П а , е I а И и з з с Н р Ш з ј о Н з , зс Ш с е 1 т и п с 1 и з з е п з г -
ВШз („двоетрука је то »књига, једна испиоана изнутра, а то је вечна божанока уметност и мудрост, друга иописана споља, тј. чулни свет“, исто II, гл. 11). Бонавентура овде алудира на библијаку реч (Ј е з е к . 2, 9 и О т кр. 5, 1) Ш?ег з с Н р Ш з гп Ш з ег ј о Н з („књига иописана изнутра и споља“). То поређење из сфере књиге нема никакву логичжи једнозеачну функцију, него служи предочавању веома различитих чињеничних стања. Тако се Евин пад објашњава тиме што се није држала „унутарње кн>иге“ разума, него спољашње књиге пожуде (исто III 3). Лаичку представу о овету као књизи дао је у XIV веку у Немачкој Конрад од Мегенберга (1309— — 1374), који је 1350. на немачжи преавео енциклопедију доминиканца Томе из Кантемпреа (Тћотаз бе Сап1:1трге, О е п а ш Н з г е г и т [О п ри роди ], напиеана између 1228. и 1244. године), и то под насловом „Висћ (1ег МаШг“ (К њ и га П р и р о д е ју\ Никола Кузански (№со1аиз у о п Сиез) је преутзео метафорику средњовековне филозофије. Он повремено напомиње да су постојали светитељи који оу авет схватили као написану књи34 И здао Г К А И 2 Р Р Е 1Г Г Е К (Ф р ан ц П ф а јф е р ), Ш тутгарт 1861. — Упор. Н. 1ВАСН, Е ећеп и п ± З сћ ггВ еп Д е з Коптад. у о п Медегпзегд (X. И бах, Ж ивот и с п и с и К онрада од Мегенберга), дисертација, Б ер л и н 1938. — К о н р ад о ва К њ и га П рироде била је до 1499. године ш там п ан а ш ест пута. 525
ЕВ РО П С К А К Њ И Ж Е В Н О С Т И ЛАТИ Н СКИ СРЕДЊИ ВКК
г\т'зд. За н>сга самог ствара»ве овета је „показивање унутарн»е речн“ ( п п е т ј 1>ег1?/ о.М епхЈо) '. Тако и ства ри всоане за чрула треба ла се поаматрају као „књиге" преко којих нам се обраНа Бог као учитељ истине17. У јалној раслтрави лаик се показује надмоНан нал учсиним чоноком, пошго он своје зшиве 1шје стекао из кљнга и школа, нсго нз „божјих књнга“, које је Бог „напнсао сопсгвеним прстом *. Онс се „налазе посвуда“, дакле „н на овој тржници“-**. И лд мски дух сс означава као кнлга: т еп $ \>его е.и Ш Нћег т1е1~ 1ес(иаИ$, т $е гр$о е( о т п Љ и а 1и (е п (т п е т $сгЉ епп$
хчАепа (,лух је унстину као шжа умстпсна књига која у себн самој и свему сатладава намсру пиеиа“) \
Ако резимирамо произлалн да се прадстава о све ту нли природи као „кн»и:ш“ јанила у проповедаоничкој реторшш, потом је преузета у мистичко-филозофоку спакулацнју срсдњег века и коначио је прешла у општу језичку употребу. „Кнлгга света“ је у току тог развоја понеасад лаицизована, то јест одвајана од свог теодошког порекла, али никако не увек. То бих хтео да покажем на још неколико примера. У Парацелзусовом мшиљењу поређења са књигом имају битну функцију. Писаним књигама — сосИсез зсгЉепПшп — он супротставл>а књигу „коју је сам Бог дао, написао, диктирао и сложио“. Болесиици треба да буду књига лекара. Прнрода се замишл>а и као сума књига, које су целовите и савршене „јер их је сам Бог написао, начинио, увезао и окачио на ланце своје књижшше". „Из светлости Прирк>де мора да дође прнзсветљење да би био схваћен текст ИВп паТигае (,дењиге прир>оде“), јер без те просветљености нама Ш1 филозофа ни приркодњака“. Небески свод 35 Базелско издање, 1565, 133 доле. 36 Исто 244 (С о т р е п с И и т п с. VII). 37 БгеГ
ЗсћН јГет г и о т и ет ћогдепеп С о И (Т р и списа о б о г у ), прев. на немачки Е. ВОНКЕ№ТАБТ (Е. Боненштет), 1942, 84. — Упор. Р и м љ . I, 20. 38 В ет Баге пћет (И е У /е г з ћ е И ( Л а и к о м у д р о с т и ), нем. прев
скривеном
Е. ВОНИЕНбТАОТ, 1936, 43. 39 Ое а р г с е ( ћ е о п а е (О в р х у н ц у зелско издање, 1565, стр. 336). 526
т е о р и је ),
Правило 6 (Ба-
(иф!фмамент“) је ,лруга књига лека“ из које треба иигштаии „фирмамеитску сентонцију“ . Коначно, цела је земља кн>ига или библиотека, „у којој се листови преврћу ногама“, и са којом треба поступати „пе*регришзки“ („<пешач!ки“)/Ј0.
Мегафоре књиге преузимају мислиоци ренесајнсе. За Монтења је „књига овета“ суш тина ствариости која се може уочити у иЈсторији и животу: се %гапс1 т опАе . . . с'е 5Т 1е т гго гг о п И поиа јаиТ ге%агс1е г р о и г поиз сот гаИ ге <1е Јуоп М агз. З о т т е , је уеи х дпе се $011 1е Цуге <1е т о п бсоИ ег (Е зза гз I 36) („тај велики свет. . . то је огледало у к о је треба да гледамо како бисмо себе упознали с гтраве стране. Укратко, желизм да то буде књига ученика“, Е с е ји I 36). Од још већсг значаја је то код Д ек арта (ири крају првот дела његове „Раоправе о м етоди“ (О гзсо и гз (1е 1а МеТкоАе): згШ дне Га%е т е регт гТ Ае во гН г <1е 1а зи јеП оп <1е тез ргесерТ еигз, ј е диШ аг еп И егет епТ Ге(ш 1 е <1 ез 1еТТгез; е 1 т е гезоГмапТ <1е п е с к е г с к е г р \и з (1 ’аиТге зсгепсе дие се 11е з е р о и г г а п \1г о и у е г еп т о г-т ет е, о и М еп 1 апз 1е %гапс1 И уге с!и т оп с 1е, ј ’е т р 1о уа г 1е гезТе с!е та јеи п еззе а гоуа% ег, а лгохг с!ез с о и г з е( <1 ез а гт е е з . . .
(„чим су ми године дозволиле да измакнем послупшости својим учитељима, потиуно сам напустио проучавање књижевн ости; и пош то сам реш ио да не тражим друге науке ооим оне к оја се м о ж е наћи у мени самом, или пак у великој књ изи света, астатак младости потрошио сам на то д а путтујем, да посматрам дворове и војоке . . . “). 'Ту теолош ку представу задржава Фр. Бејкн: М ат заГ^аТог п озТ ег т ц т и Е гга п з, пезсГепТез зс п р Т и га з еТ р о Т еп п а т Ие1 (М аН к. 22, 29), иН <1иоз Н кгоз, п е т е г г о г е з т сШ ат и з, р го р о п И покГз еуоУепЛоз („Јер наш опааитељ вели: Варате се, не 40 Примери у књизи Е. П ојкерта П арац елзус, ’Т а јн е Ч и ~ танка састављена од њ е го ви х списа (Е. РЕГЈКЕКТ, Ратасе1зиз, ОГе Сећегттггззе. Егп ЕезеЂисћ. аиз зегпетг Зсћтгреп), 1941, 172— 78. — Ајхендорф (Егсћеш^огН, у свом дел у И з живота једн е дангубе, погл. 9) пушта једног студента д а говори парацелзовски: „Нека други само понављ ају своје компендије, ми ћемо за то време изучавати велику сликовницу коју нам је драги Бог широм отворио.“ 527
знајући писма ни силе Божије [Мат. 22, 29], стављајући пред нас, да не бисмо пали у заблулу, две К1виге да их отворимо“ — В е а и & п е п Н з зсГ сп п а ги т — „0 унапрећењу наука“, књига I: О р е г а — Д е л а , Франкфурт, 1655, 26). Те „две књиге“ познаје и Кампанела: с о а е х з с п р 1 и з („написану књигу“) Библије и соАех у гу и з („живу књигу“) Природе. Метафоре књиге код њега служе за протест против схоластике''1. Један елегантан обрт топоса „књига овета“ дао је чувени епиграматичар Џон Овен (Јоћп 0\^еп, 1563?— —1622). Он је своју књигу (I 3) назвао оветом: Нгс ИЂет езГ типб.из; ћоттез зип1, Нозкте, иегзиз; 1пиетпез раисоз ћгс, Ш т огЂе, Ђопоз. Књижица ова — то свет је; а људи су, Хоскине, реци; Добрих тек малени број наћи ћеш ту, ко и там’.
Књига природе има многе странице. Једна од најкуриознијих говори о инсектима. У „Причама Соломоновим“ 6, 6 стоји: У аА е ас1 јо г т г с а т , о рг^ег, е1 со п зШ ега уга з е ји з , е1 сИзсе за р г е п Н а т („Иди к мраву, љенивче, гледај путове његове, и омудрај“). На истам месту 30, 24 и дд. стоји: „Четворо има малено на земљи, али мудрије од мудраца: мрави, који су слаб народ, али оиет приправљају у љето себи храну; питоми зечеви, који су нејак народ, али опет у камееу граде себи кућу; скака(вци, који немају цара, али опет иду сви јатом; паук, који рукама ради и у царским је дворима.“ Мудрост божја показује се, дакле, посебно у најмањим животињицама (обрнута мисао употребљава се, као што је познато, у „Књизи о Јову“ приликом расорављања о двема животињама бехемоту42 и левијатану). Особењачки енглеаки мислилац сер Томас Браун (51г Тћотаз Вгошпе) надовезује се на та библијака места у овоме соису КеН^го МесНсГ (Лек а р е в а в е р а , 1643, део I, погл. 15): „Каји разум не би могао да се учи мудрости од пчела, мрава и паукова? Која их мудра рука учи да чине оно што нас “ Примере даје Г. ЗСНАИК (Шалк) у ВР 57, 1943, 139. 'л То име значи „велика животиња". 528
кн>игл кло гимвол
разум не може научити? Проетији разум се чуди чудесима природе: киту, слошу, дромодару и камили. То су, признајом, такороћи колоси VI нслмчанствада дела љоне руке. Али у оиим мал;им машииама скривена је једна много рећа математика, а цивилизација™ оних малих граћана чистије представл>а мудрост љиховог творц а'\.. Нижада своју к о т емнлацију нисам могао да задовољим оним општијим чудесима каква су: осека и плима, пораст Нила, окретаље магнетие игле према северу; и потрудио сам се да одговарајуће ствари наћем у ближмм, а обичио зансмароним делима Природе, што могу без далеких иутоваља да учиним у својој сопственој космографији. Ми у ссби нооимо чуда која тражимо изван себе; у нама је Африка са свим свој-им чудеоима; ми смо сами оно смело и пустолооно дело Природе које мудри посматрач налази у том компендију исто онако као што то други чине у раздвојеним деловима и беокрај|Ни.м томовима. И тако, постоје д ве књ иге из којих ја узимам своју теолошју; поред оне што ј.у је Бог написао, то је књига његове слушкиње Натуре, онај огаити и 'јавни манускрипт који лежи раширен пред свим очима; ко га није водео у једној, открио га је у другој. То је било Свето писмо и теологија пагана . . . Пагани су сигурно знали да та мистична слосва повезују и читају боље него ми хришћани. Ми преко тих обичних хијероглифа прелазимо безбрижним погледом и презриво пропуштамо да сишемо божју ученост из цветова Природе“. Један еавременик сер Томаса Брауна, Френсис Кворлс (Ргапс15 0иаг1еб, 1592— 1644), даје у својњм побожним Амблемима (Е т М ет з, 1635) следеће стихове: Тће гаогШ’5 а ћоок гп јоИо, ргШесГ а11 Ц?Ић 00(1*8 дтеаГ шогкз гп 1еИет8 саргШ: Под сШШу мисли се на стварање држава код пчела и мрава, али у ширем значењу у коме је Гете говорио о „цивијској“ [,,грађанској“] епоси образовања друштва (ЈиМ1аигп8-Аг1здаЂе 38, 232). Код Паскала је корелација бесконачно малог и бесконачно великог идејни мотив.
529
Е В Р О П С К А К Њ И Ж Е В Н О С Т И Л А Т И Н С К И СР.ЕДЊИ ВЕК
Еасћ стеа1иге гз а раде; апс1 еасћ ејјас1 а јахт сћагасГег, и от о/ а11 с/е/ес/.'1,
(..Свет је књига у фолио-формату, сва исписана / Великим словима и великим делима божјим: / Свако биће је страница; а свако дело дивно слово, без икакве мане.“)
И код Дона4'5, Милтона (РагасИ$е 1,051, 3, 47 и 8, 67), Вона (Уаи^ћап), Херберта, Крешоа (Сгазћаш) налази се та метафора. Она је постала опште добро песништва. Оснивач егзактних природних наЈутка даје метафори 1књиге нов сугестиван обрт. Ггишлеј говори о великој кшизи универзума која нам стално лежи пред очима, али коју не м ож ем о да читамо ако нисмо научили пиомо којим је она написана. „Она је написана на математичком језику, а писмена оу троуглови, кругови и друге геометријоке фигуре“* 47. Кнмга природе више није читљива? — десио се један преоосрет који је до свести дош ао тек малом броју лууди. И свет живих бића сада је изнова истраживан помагалима оптичке технике. Јан Свамврдам (б\уаттегб а т , 1637— 1680) је микроскопом истраживао анатомију инсеката. Чувени Бурхаве (Воегћауе) објавио је те радове 1737. под побож ним наоловом ВЉИа ИаШ гае (Библија Природе). При том је мислио на горе наведене стихове из „Прича Соломонових“, које су подстакле и сер Томаса Брауна. Насупрот томе, Монтењева употреба језика поново оживљава код Дидроа, мећу чијим афоризмима се налази оледећи фрагмент: Без ј>гагк1ез соппагззапсез, 1ез угагтепТ ГтрогШпГез, поиз пе зауопз оп поиз 1ез ауопз рпзез. Се пез1 раз /,б Исти стихови налазе се код Џошуе Силвестра Ц елок у п н а дела, изд. СК08АКТ (Јозћиа 5у1уез1ег, С о т р Ш е МЈогкз), I, 1880, стр. 20, 184 и дд. у преводу Ди Бартаовог дела Седмица (Би Ваг1аз, Зетатпе). ™ Он метафоре књиге примењује за изражавање љубави, за панегирику итд. (Упор. Грирсоново [Спегзоп] издање I 30, 19 и д.; I 238, 227; I 235, 147). 47 Ореге, е<± паггопаХе (Д е л а , нац. издање), VI 232. — Остала места о књизи природе могу да се нађу код А. Фавара, Галилео Г алилеј. М и сли , и з р е к е и сент енције (А. ГАУАКО, СаШ ео СаШег. Ретгзгегг. т оШ е зеШ епге), Фиренца Вагћега, 1935, стр. 27 и дд. 530
КЊ ИГА
КАО
СИМ ВОЛ
Јаг 15 1е И\’ге и п р п т е скет. Магс-М1ске1 Кеу ои аШеигз, сге$( Јапз 1е И\’ге &и топ<1е. N 0115 Изопз се Иуге за т сеззе, запз с1еззет, 5апз аррИсаНоп, запз поиз еп ДоШег. 1^е5 скозез ге$ кгеп со т т и п $ , Н е п р1а1$, еп сотрага1$оп <1е се $е ргаН дие <1е гт е$ , Ј е јт е$$е$, &е роННдие, <1е гах$оппетеп15 ргојоп<1$, и п ]оиг <1е т а гске а 1а ка11е.
(.тНе знамо где смо стекли велизка, истински значајна сазнања. То није било у књизи која је пхтампана код Марк-Мшиела Реја или другде, већ у књизи света. Ми ту књигу непрестано читамо, нити намерно, нити марљиво, нити уз премишљања. Ствари које читамо највећим де* лом не могу се записати, толико су танане, истанчане, сложене; барем оне које човека одликују оном јединственом пронишвивошћу која га издваја од других ... 0, како бисмо неспособна и плиткоумна створења били ако бисмо знали само оно што смо прочитали. Јадна су сва та начела записана чак и у најпроницљивијим делима, у порећењу са потребама и околностнма у животу. Чујте једно светогрће: Ла Бријер, Ларошфуко, све су то врло обичне, плитке књиге у порећењу са онолико лукавства, препредености, политике и дубоког размшнљања колико га је на тржници у једном пијачном дану“)Под маском оријенталног мудраца Волтер отприлике у исто време изјављује: Шеп пе$1 р1из кеигеих циип ркНо$орке ге цие П1еи
(„Нико није срећнији од фњтозофа који чита из велике књиге што нам ју је Бог ставио пр>ед очи . . Задиг, погл. 3). Русо овом оплгтел! месту — јер та атика је сад ипак постала уираво то — даје обрт карактеристичан за његов патос, којн а пиз $ои$ ио$ у е и х . . .
531
Е В Р О П С К А К Њ И Ж Е В Н О С Т И Л А Т К Н С К И СРГЛТ»»И ВГ.К
ж ел и да побо.л»1па свет, кал свом л о р п Едуарау лајс д а наггшне: У оич г е с е х г с : л 'о т аиччг <7и е ^ и е ч Нуггч р о и г Е а и ^ т сги а Ш т Ле \о 1 г е ћ гМ и н к е ^ и е , тај.ч дие 1г о и у е г с 1 -\'оич 'т гиН . („П ри м ићсте II н ек ол и к о књ ш л ла \ н *п.« !с » (т
ати от ск у; алн п п л Нетс ново нлЧн \ : к ’ - !1 ,.п«л? 0 , Волм арс! С ам о још греба ла н.пмпп* «л * ! »тс ил књ нге п р и р одс на да б у д ет с н а ј\и м р н }н \ смржи* цима", Га \< > и \е!1е Н екп.чс (Н*>иа Е а п и ш ј \ 1, пнегш 3). Тај дак о схв атл л в и говор о П ј>пр «јди као ки.нји к оја је плнад свих књига, пр<еф<) је садл \ Русоово врсм с н у теор и ју псх нш нтва. Енгдеоки прером .нш пам , о д кога су Х ср д ер и Гете прнм или тако снаж нс ги>дсти ц ајс, илвео је тај лаокрст ко)и Нс имати шачајнс последш де. Еичвард Јанг (ЕсЈмагЗ Уоипр, 1683— 176^) нддао је 1759. с в о јс „П ретпосгавкс о орш нн алној ком* п озн ц н јн “ (Сопјес1иге$ оп ог1%та1 С от роаШ оп); у н»им а он к а ж е д а Ш експнр нн је о н о \"че ,г вли да м\? је би л а позната „књига п рк роле и књига човека**. Робсрт В уд (К ођеП \Уоос1) је прогласно Х ом сра изворним гсшгје.м (Е сеј о и зво р н о м ге н и ју и Х о м ер о ви м списима [Е$$ау оп |ћ е оп ^ ш а! С еп ш з апс! \У пИ п §5 оГ Ногпегј, 1769). В удова књига изаш ла је на не.мачком 1773. у Ф р ан к ф ур ту н на м ладог Гетеа је оставила снажан утнсалс. К оа В\*да читамо: „Х ом ер је могао да изучава сам о велику књ игу п р и р о д е“ . Н ова поетика енглеског п рером антизм а и штурм-угцд-дранга оперише, дак л е, исто.м м етаф ором књ иге к о ју см о у ефикасној у л о зи срели у толи к о м ного д р уги х духовноисторијоких ситуани ја. „Књига П р и р о д е“ јавља се у Гетеовој песми ЗепА зскгеЉ еп („П осланн ца1*): Згећ, 50 гз{ МаШг егп В и сћ 1еђепсНд, \Јпиег51апб.еп, б.осћ тсШ ипует51ати1Исћ; пептг (1ет Н е гг ћа! гпе1 ипб. дтој! Ведећт, № п5 гиоМ гп бет УЈе11 јпт Рт еибе и>ат,
АИетг 8оттеп5сћет и п б а11е В аит е, А11ез МеетдезТаб итгб а11е Ттаите, 1тг бегтг Нетг ги 5атте1п т И е т а п б е г. . . 532
К Н зИ ГА
КАО
СИМ БОЛ
Гле, природа је књ ига ж и ва Н есхваћена, ал ' не несхватљ и ва; Је р срце твоје много тр аж и . С ву радост света да га сн аж и . Све ш уме и свег сун ц а сјај С ве сн о ве и сав м орски ж ал У себи самом д а сједи н и . . .
Из поетике штурм-унд-дранга појам природне поезије прешао је у романтичароку теорију књижевности Јакоба Грима: „Природна поезија може да се означи као живот у чистом делању, ж ива к њ и га , пуна исгорије коју можемо почети да читамо и разумевамо на свакој страниди, али је никада не дочитавамо до краја, нити потпуно разумевамо. Уметничка поезија је рад живота и већ у самом зачетку је филозофске природе“'8. Библијска „књига живота“, „жива књига” ■викторијаноке .мистике код Грима је секуларизована и помешана са песничком теоријом енглеског преромантизма. На тим кртоким основама почивало је германистичко схватање средњовековног песништва у XIX веку. Наука о средњем веку у Немачкој је израсла на тлу романтизма. Али она је из средњег века извукла само супстанцу осећајног сањарења, а не сублимисање историјског разумевања, не осветљавање свести које значи ону нај-већу и трајну вредаост немачке романтике. Новалис, браћа Шлегел, Шлајермахер и Адам Милер, ма колико да оу ишли различитим путевима, били су повезани једном новом духовношћу, а тиме и новом сликом историје. Ни у једном од ова два елемента браћа Грим, Уланд и њихови другови нису имали никаквог удела. Из области истрошене метафорике 1књиге, која је код Јакоба Грима довела до обезврећивања књиге, човек се издиже у вишу димензију када код Новалиса наће реченицу: „Књиге су једаа модерна врста историјских бића, али крајње значајиа врста. Оне су можда донше на место традиције.“ т Н а в е д е н о к о д А . Е . Ш е н б а х а , Сабрани чланци о новијој књижевности ( 5 С Н 0 Н В А С Н , СезаттеИе АијзШге гит пеиегеп ШетаГиг), 19 0 0 , 100. 533
ЛИТОПСКЛ
К Њ И Ж Е В Н О С Т И Ј 1 А Т И Н С К И С 1'К Д Н > И 8 Е К
Али сада морамо своје кораке још једаихм да усмсримо уназад ка с])одн>см веку.
§ 8. ДЛНТЕ ВеН у Дантсово) младалачкој лирицц налазимо кн»иг\7 памНсња ( Е ’ т т а счсе с!а т е — „Толико ми је самог ссбе жао“, Римс XXV, прев. Ф. Чале. У књизи Б. АН^нсп, Д јел а, кн>ига I, Згб. 1976. стих 59, превелепо је са „кн»ига духа“). СусрсНемо је и у гтрвом ретку дела У иа N 0x41 (Н ови ж и во т). Неки су хтели да тај нзраз нзведу из једне реченице Пјера дела Вин>е (Р1ег с1е11а \Лрпа): т Iепасг т е т о п а е Нћго р е П е ф п и з („прочнтали смо у иостојаиој књизи памћеља“)4У. Прстпоставнти такво преузимаље значи, мећутим, погрешно разумети историјску ситуацију у ко)ој је настао Даитеов уметнички стил. Ми смо већ код латинских аутора средн>ег века сретали гтредставе о књизи орца, духа, памћеља, разума, искуства. А ствари стоје тако да је целокупна средњовековна метафорика књиге у Дантеовом песништву сакупљена, уздигнута, проширена и најсмелијом фантазијом обновл>ена — од првог параграфа Н ово г ж и в о та све до последњег певаш>а Б о ж ан ст в е н е ко м ед и је. Нова су у односу на XII век при том многобројна порећења из области високог школства, које је у мећувремену доживело процват у Болоњи, Паризу, Напуљу и другде. За средњи век свеколико проиалажен>е истине у почетку је рецепција традираних ауторитета, а касније — у XIII веку — рационалан компромис измећу ауторигативних текстова. _Разумеван>е света не схвата се као стваралачка функција него као прихватање и копирање датих садржина, чији је снмболични израз читање. Циљ и дело мисдиоца јесте: повезивагБе свих ових садржина у форми „суме“. Једна таква сума јесте и Дантеова поема о свету. То је бар један од њених аспеката. „Јунак“ спева Г>М па С о т т е с И а јесте4 9 49 N. 2ШСАНЕ1Х1 (Н. Цингарели) у часопису ВиПеппо с1е11а Зосге^а ВапГевса N.3. I (1894), 99. Њега следе сви остали коментатори, чак и кад га не помишу.
534
човок који учи. Њсгови учнтеЈВи оу Вс-ргиЈИијс и Беатриче: разум и милост, знан>е и луубав, цароки и хр1Ш1ћанаки Рим. Највише функције и искуегва духа за Дантеа су везани за учен>е, за читан>е, за кшишко прихватање једне преегзистснтне исгине. Зато сфера Јжсања и књиге могу за њега да постаеу изражајни носиоци највиших песничких и Јнудских трснутака. Комедију песник изричито препоручује за читагве и учење. Читалац треба да је изучава као 1е?лопе („лекцију“, Пакао 20, 20), као поучии текст „у својој кдупи“ (Рај 10, 22), она треба да му пружи духовни гшод (Пагсао 20, 19) и храну (Пакао 10, 25). Данте се често обраћа читаоцу, и то увек појединачиом читаоцу (Пакао 22, 118; П акао 34, 23; Чист. 33, 136; Рај 5, 109; Рај 10, 7; Р ај 22, 26), од коага се захтева да сам учествује у мишљењу (ог реп за р е г 1е зХеззо — . дед помисли за се“, П акао 20, 20). Пјриступ Ком едији може да се — могао је и требало је да се, према вољи песниковој — оствари само преко студија. За Дантеа и за средњи век студирање књита, 1ип%о зШдго (Пакао 1, 83), уошите је 0 !ановна схема сваког духовног образовног процеса — за разлику од (,,разговора“) код Грка и „усмене речи“ Истока, како га је видео Гете. Таква ревност у учеању и љубави одвела је Дантеа ка Вергилијевој Е неиди (т ’ћап јаИо сегсаг 1о 1ио уо1шпе -— „да тражи и стално дело твоје штије“, П акао 1, 84); о.на му је омотућила да ту „високу трагедију“ упозна тако детаљно да ју је познавао скроз-наскроз (ШНа циаШа, П акао 20, 114), а то значи напамет (Рај 5, 41 и д.); да је њеног песеика могао да ослови као 1о т го т аез1го е И т ш аШоге („учитељ, писац мој“, П акао 1, 85). Животне прилике учитеља и ученика служе Дантеу као метафоре у кој|има он очшшедно приказује своје духовно посланство Свом великом учитељу Брунету Латинију (ВгипеДо БаИт) он исказује — у паклу — најлепшу почаст на коју је икада захвалноет подстакла неког ученика (П акао 15, 85). Брунето тада предоказује Дантеу да ће ое мржња његовог родног града окренути против њега и Данте свечано обећава да ће то записати (у свом ттамћењу) и тако сачувати (П акао 15, 89 и д.): 535
»I чли ЈЧЛ л њ и ж к н т д , г И ЛЛТИЈККИ Г'Ј’КДН»И нкк К хегћо1о а сћ ш заг соп аИго 1са1о А (Хоппа сћс ’1 зар га, з ’а Ш аггјпо. и чуваћу га, уза све што вреди. за жену мудру, сретнем ли се с н>оме.
Беатричс ће му, ои го зна, још поблмжс нротумачити ток њсговог будућсг живота, ндзне и Крунетове речи он жели _да упореди, да јсухан тскст објасни уз помоћ другог и да га „глосира‘{. Глосе су напомене-комен* тари који оу већ у старом, а нотом н у срсдн»ем веку спадали у насгаву. Данте је овај нојам, који иотиче из сфере књиге, први применио метафорички. На је* дан ток1Сг (а1сип 1ез1о) из Енеиде — а то је стех: Ае$'те ја(а с!еит ј1есН зрегаге ргесапЉ (,у«аде окан' се да молба бож аноку преобраћа вшву“, VI. 376) — ооврће се Данте у предворју ЧистилипЈта кад се расправља о делотворности молитве (Чист. 6, 28 и дд.), и Вергилије отклања сумњ у учеиика: 1а тга зспПига е ргапа . . . („А м оја књига. . . / ту не могаше гријех молитва опрати“). Правовремено подсећање на агадзоду са Полидором из Енеиде (III 22 и дд.) наводно би Дантеа сачувало од тога да повреди душу Пјера дела Виње прогнану у једно дрво. Али Данте том пасусу из његовог дела, које м ож е да се означи као аНа 1га%есНа, изгледа није поверовао. Тако бар објашњава Вергилије (Пакао 13, 46 и дд.): 5 ’едИ аоеззе ро1и1о сгед.ег р ггта, — НГзрозе п заиГо т г о — а т т а 1еза, С16 с ’ћа уедиГо риг соп 1а т г а г г т а , N017. аиетећће гтг 1е 1а т а п дгзГеза. „Да овај само“, учитељ ће на то, „о бедна душо, веровати знаде у то што у мојој песми је познато, не би ти руком задавао јаде.“
Непознавање текста и погреш но читање могу, дакле, д а буду узрок страшних дела. Кости Хоенштауфо(вца М анфреда не би после битке код Беневеита (1266) биле разасуте по неосвећеној земљи да је бихжуп из 536
К М .И ГЛ
КЛО
ГИ М П О Ј!
К о » с ш Ц ‘ 1Г|>а 1»П Ј|н о п р о ч и п а о о к у с г р а и у н а Ј о в а н о в о г јо н а п 1 > т » а — а\ч>хм> />/ 1Ло 1н>п (еПо циен1а јассГц ( „ Д а ј с . • • п р о ч и т а о д о б р о Ј п т т ц.т е н а и 1 н \ 1 ,а “ , Чнп. 3 , 1 2 6 ) — г д с с т о ј ш : е( ешп, цн( \>епИ а(1 те, пон еННат јоган ( „ н к о ј и д о л а .т и к м с п и и с Н у г а и с т ј о р а т и н а п ол> с“ Јован 6 , 3 7 ) . Д о д у ш с , о х о ј к к т р а т у м а и т а ш т а т с ж и . а т а н о н и м М1ИОГС о д н о д е у ф и л < х к н } > с к и с к с ц о н г р и з а м . А ли т о н с б о ш т к т р и и с а м а н к ' н с г о .д о в а н .а н с г о к а ;; с е б о ж ј а р е ч п р е т и р с * и л и и т о к р е ћ е (Рај 2 9 , 8 3 и д д . ) :
Уог поп апд.а1е дт рег ип $епНего РИозојап<1о, 1ап1о VI 1ганрог1а 1*'атпог с1е11’арригепга е И зио репзгего. Еб апсог циез1о диаззп зг сот рог(а Соп теп тзАсдпо сће диапб.о е розрогЛа Еа т ит а зсгШ ига о диапбо е (ог(а. Дољ е по једној стази се не вере м удровањ ем ; у м ислима вас носи Љ убав за привид докле год се стере! А ово јо ш се с м ањ е срџбе носи ту горе, н его ’ кад се писмо кроји бож ан ско, и ли кад се другим коси.
Иск1варени, ма новац лакоми клерици у страну гурају (р 0 5 р о з1 а ) Свето писмо, читају још само папоке декрете, и то тако да су им и рубови истрошени (Рај, 9, 133 и дд.). Свето писмо искривлгују (1ог(а) црквени учитељи који га самовољно тумаче. Значењу чмтања као форми рецепције и студија одговара сада значење пиеања као форме продукције и обликовања. Ова два комплекса међуеобно се стимулишу. Они у духовном свету средњег века чине такорећи две хемисфере једне кугле. Јединство овог света разбијено је праналаоком штамларсже вештине. Огроман преокрет који је тај ироналазак изазвао може да се сажме у реченицу да је пре тога овака књига била рукопис. Већ чисто материјално, али и уметнички, наиисана књига је стога поседовала једну вредност коју ми више не можемо да осетимо. У овакој преписивањем сачињеној књизи биле су садржане 537
марљивост и занатска спретност, дуга и истрајна коицелгграција духа, био је садржан брижан рад пун љубави. Свака таква књига била је лични успех, како то долази до израза у завршним напоменама нисара, у којима он често саошнтава своје име, чссто даје одушка овом срцу: 51си( ае&гоШа <1е$1с1ега1 $ат1а1ет, Нет (1е 5и1ега( $сг1р(ог јт е т И кп („као што болесник чезне за здравл.см, исто тако чезне и писар за крајем књиге“). „Повај ми, музо, јунака“, „Гнеов ми, богшш, певај“, „Оружје невам и м уж а“ — тако лочињу снови старог века. Код Дантеа се, додуш е, гакоће зазивају музе, али после њих се зазива дух самог иесника, а на место пева^Ба и иричања дош ло је писагве (П ат о 2 , 7 и дд.): 0
М и з е , о а11о т д е д п о , от т 'а Ш а 1 е . О т е п Г е с ћ е з с г г и е з И сгд с К г о уМ г, О т зг р а г г а 1а 1иа п о ћ гШ а 1 е.
О музе! Нека ваш ми гениј дичан помогне! И памет што записа тачно виђене ствари, као писар вичан.
Под а ћ о т&е&по мисли се на духовну снагу песника (као П акао 10, 59 са аН егга А’т%е&по — „снагом ума“): под теп1е, као што је то чест случај, његово памћење. Певање је, дакле, прегиис оног пратшсма које је записано у књизи памћења (ИЂго с!е11а т га т е т о п а из УНа М иоуа и уз то: И НЂго ск е И рге1егН о газзе^па — „књига памћења до вијека“, Р а ј 23, 54). Песник је иисар и преписивач истовремено (^иеИа т аГепа опс1Чо 50П јаП о 5сгЉ а — „јер предмет што је циљ мојега пјева“, Р ај 10, 27). Он „нотира“ оно што му „диктира“ Амор (Чист. 24, 52— 59). Као скела К о м ед и је сдгужи композиција бројева50. За свако певање (сапИса) био је предвићен исти обим, дакле и иста количина граће за описивање. Према 60 Упор. Екскурс XV. 538
КЊ ИГА
КАО
СИМБОЛ
томе се одреБује обим онога што може да се каже (Чист. 33, 139): Ма регсћд ргепе зоп ГиИе 1е сат1е Ог<Ше а диез1а сапИса зесоп&а N 011 т т 1а5сга рт гг 1о јгеп <1е11,ат1е. ал’ јер су пуне другог спјева стране, Ја нећу даљ е од стихова ових, Јер ми то узде умјетности бране.
У Р а ју се Да^нте дотиче понечег што је по својој суштини неизрециво (Р а ј 1, 70). Он стога мора штошта да „прескочи“ (Р а ј 23, 61): Е со 81 Цдигапб.о И Ратабгзо С о п и ге п за И а г 1о застаГо р о е т а .
и тако да би био рај изречен, треба да света прескаче поема.
Ово „преакакање“ је првобитно прегузето из сфере руковања пером (Р а ј 24, 22 и дд.): Е 1те јга1е гп1отпо 61 Веа1тгсе 8 г ио1зе с о п и п са п !о 1ап1о бгио С ћ е 1а т га ја п !а зг а по1 т г ггбгсе. Рето за11а 1а р е п п а , е п о п 1о зстгио.
и Беатриче трипут он обађе
около, те је такав напјев ково, да моја машта ријечи за њ не нађе. Стог перо скаче и не пише ово.
Уместо пера м о ж е да се јави и м астило (Р а ј 19, 7): Е дие1 с ћ е т г с о п и ге п тИтат 1ез1езо N071 рот!б и о с е т а г, п е з с г г з з е гпсћгоз1то.
А то о чему треба сад да зборим, не писа никад црнило, нит струна.
Кад би се средњ овековн ом пи сару гуш чје перо иступило, о н о се изнова зар ези в ал о и о ж е м (р е п п а т 1ет539
К В Р О П С К Л К № И Ж Е В И О С Т И Л Л Т И Н С К И СРКД1КИ н г .к
регаге — „удссити перо“). Дамтс то користи метафоричкн на почетку Пакла 24. Описујс сс раио пролсћс. Земл>у прекрива слаиа. Она покушана ча илг.тата као јкон бели брат сног, али сс убр.то и<'тотш и и«еио перо губн оштрину (Пакао 24. 4 и хт ):
1п ги 1а Гегта аччгтрта
фиапдо 1а ћг(па
^ Гтадте Ш виа зогеИа ћтпса, Ма росо Лига а11а зиа ретта Теглрг /
кад слана која асмљу таолена. сличити жели белом брату лаком. ал брзо мине под тоилотом днева Као матсријал за нисан»е у Комсдији се једном јавл>а паиир (р а р и о ), и то у ја ш о м иорсВењу. Рсч је о јеццкхм чудном и језовитом п реображ ај\ : један човок н једаи ш остонопт з.мај хватају се укоштац и стапају у једно биће. При том се њихове боје мешају и сливају у једну, у којој се ипак обе још помало назиру: слично оној смеВој б о ји коју добија запавена хартија пре него ш то поцрни (П а к а о 25, 64 и дд.): С о т е р го се б .е 1п п ат х <1а1Г аг<1оте Рет 1о раргто з и з о и п со1от ђпшо С ћ е п о п е пето апсота, е'1 М ап со тиоте.
Хартијом тако, кад не плане цела, јави се мрка пега, где прегори, јоште не црна. ал не више бела. У обичајен израз за материјал за гшсање и за лист к оји треба д а с е испиш е, или је већ исписан, јесте саМа*К И списивањ е таквог листа назива се ^ег^аге (заправо „извући црте, р етк е“). Н а седм ом рубу Брега Чистилиш та, Д анте пнта 'душе похотљиваца (Чист. 26. 64 и д.): ОИетГ, ассгб с ћ ’ап сог сатГе п е иетдћг С М 8Ге1е иог . . . 5 1
51 с а П е значи „књига" у
Чистилишт у
540
29, 104.
К И .И Г А
КАО
ГИМ ВО Л
роиите. ла бих и то. було л' среће. тпписо: тко сте
Драгопошхт матсрија.1а »а шк.нкс < јиконмто о ' ириА1сшујс у причи сн. Бстм икгл о и|кики гн »исгоног }ххта. Правнло }хма још сс Јцкчии \-јс. а ш јс т бсскор!*СИО јср СС ВШПС ПС Иошп-јс Тако (»но !1<К 1ЛЈС иоио I.
;*а у:*алудно раситкш.с псрЈимслнл { / \ ј/ 22. 74 и . с 1(1
г г (јп1п
тпт
И тит.ча г д ш р с г (1аппи (к'11с ; . а с праш на ирапила мога само ::;шир сграда
11 а окрстатвс лнстопа у кн»1гш мисли сс иа јс:ш«>м мест\' где В с р ш л л јс унуН ује Д ан тса на лруту кн.игу А ристотеловс Ф и ш к с (П а к а о 11, 101 и ,и .): Е 50 1и бетг 1а 1иа Егзгса по!е. Ти 1гоиегаг, потг сЈоро т о Н е саг1с, Сће 1'аг1е иозГга диеПа, циап1о риоХе, Зедие, с о т е ’1 т а е з 1 г о /а И (НзсетгГе; Зг сће иоз1г’аг1е а Иго диаМ & т р о !е .
физике знање ако још ти траје, сети се, зборе већ прва јој слова природи људско дело блиско да је, к’о учитеља ученик што прати људско дело божјем делу унука је. К ао м е р и л о б р з и н е с л у ж и в р е м е к о је је п отр ебн о д а би с е н а п и са л о с л о в о О и л и I (П а к а о 24, 100 и дд.): /Уе О 8г 1оз1о т а г , пе I зг зсггззе С о т ’ег 5’ассе8е, е атзе, е сетгет 1и11о С опиеппе сће сазсапд-о бгиетавзе.
Пре него што би „о“ или „и“ неко написао, грешник огњем плану цео. и у пепо се расу по тлу меко. 541
ЕВРОПСКЛ КЊИЖГР.НОГТ и л л т и и с к и с г г л .и » и и г к
Није, иасгтгрот томе лнчни гтрсжллазлк а л у з и јл на ?е п н ИЛГ в ек а ка.г с с
и иначс
:ик. во;и>тг'.«
и.з 1грга
ј.- к о ?
слова ОМО (Н от о — Р"
‘ <'г: ц
'‘
>
(
г;*’ ’
Н О О О
чонек \ -п-г
1 "*
•; • • -
'1 -: г ' ! ј •
V }
;
( • ;* • ;
м
.
*/;нл
нгн', »«<.*
т .п л ннгпттанл*12 У х1 и ; 1 >
и г г'-:>-] о - г ц -
11 М ' /
'
• • » :? .• '
•
...........
...
К о п р г т г н и ; л ; ‘* к «•■*■:>*»= ~‘и.* - ,;*•* о ч н и и г ^ јг х о п гј г л,*;:т! ж ин * тко ч т а . е гп Он л а к о маћ т у јн <*о
Са овим мостом д о г и ч е м о п о т р у ч је симтклтике споиа V К о м со и ц л г\' спа.Ја још и сотер и о.к л п к а нтмеричка и словна лагоиетка 0 \ Х ( 500-3-10. о ш'*л<о .мЉ% \ оп. прев.) у Ч и с г. 33. 4 3 и 18, певаид: Р а;о. у комс холо л \ш а п р ав едп и х су'Ди]а светлеНим слонЈш а оо.ти
ку)е реченицу ОН:%ие ји и п ш т , цт јисИсап* иггат (..ЛлЧЈите п р а в д у , ви к о ји с у д и т е на земл»и“), а потом од н»епог п осладш ег слова М формира сл и к у царскот орла. Од исписаних листова (са п а ) књига настаје тек када се они слож е у свеоке (табаке, диаЛегту и п о веж у у један том (Уо1ите). И из те занатске области Данте преузима сликовите изгразе. У делу Соп\п\по (Гозба) он је месечеве мр ве објасн и о разликама у густоНи м есеца. Кад на свом путу по небу сам пролази месечевом сф ером , Беатриче побија његовгу ранију теоЈж ју. Д а је она тачна, к аж е Беатриче, морало би се претпосгавити да иза танких слојева месеца леж е гушНи слојеви, „као слој масти и меса у животињском телу, или као ш то се см ељ ују листови књиге“ (Рај 2, 76 и дд.):25 52 К. КОН1ЈЕН, Јаћгћисћ <Јег д.еиОсћеп Оап1е-Севе11зсћајг (Р. Келер у „Годишњаку немачког Дантеовог друиггва") II 237 проналази је код Бертхолда из Регенсбурга (ВегШоМ уоп Недепзћигв). *'} лат. циаГетГ („по четири"), диа1ет1опез („четворке, скупови по четири") страна.
=» четири двострука
542
листа или шеснаест
КН зИ ГЛ
1,0
као
сим вол
. . . 51 с о т е 51 <11раг1е дгаззо е И тадго ип согро, саз1 дивз1о Ие1 зио ио1итс сапдегећке сагГе.
Ил’ ко што сухо и тусто сс тијелом шири, баш тако остало би мало листова истих шегву свеску цијелом.
Аиалогно жалби ов. Бенедагкта, и Бсжавонтура критикује пропадање фрањевачког реда једном метафором из сфере књиге. Он ред назпва свеоком чији су листови браћа. Приликом листања би се овде-онде још на некој страници нашла ненарушена традиција (Рај 12 , 121 <и дд.): В еп тсо. сћг сегсаззе а јодИо а јодИо И озгго уо1ите, апсог ГгоуеНа сат1а ЈЈЧеддегећће »1о тг зоп дие1 сћЧо зодИо<с. Јест, тко би хтио лист за листом штити у нашем свеску, још би гдјегод стала изрека: ..Ја сам какав морам бити“.
Што се Д анте пење кроз више сфере, утолико се његов поглед све више шири. Са н еба са звездама некретницама а н погледом обухвата планете и сасвим доле Земљу. Све телурско и сублунарно смањује се до величине безначајног дела свемира, д о свеске у књизи космоса. Само у тој свеоци земал>ске материје важ и случај; та/ко пеоника учи Качагвида (Сассаа§иИа) (Р а ј 17, 37 и дд.): Ва сопН пдепга сћ е ји о г 0е1 диаб.ет о Ое11а иозкга таГетга п оп зг зГетте, ТиИ а е (ИртГа пе1 созреИ о еГетпо. С лучајност којој чини су сведени на м еђе ваш е твари сва је ж ива горе у вјечној насликана зјени.
П ојединачне небеске сф ере, упорећене са том „свеоком“, зову се „томови“. Д евети — Р п т и т М оШ е („Први П окретач“) — обухвата их с®е као неки краљевски огртач (Р а ј 23, 112 и д.): 543
Е В Р О П С К А К Њ И Ж Е В Н О - Г И Л Л Т И Н С К И С-РКД1М1 к к к
геа1 тап1о сИ 1и1Н г со1ит1 Ое1 тоггсЈо . .. Краљевски и л а т т пшм сни.ј« г.ч
-тприм-,
Коментатори овде с правом сдсаосју н<« ()< \ :п,,п г ^ 14: е{ сае\и т гесе$$и т сш 1шег /иг««’//•/, | ;! иеГи) ; илмаче као књита кад се савије”). ;1.о , п« , ,,иа с игк;1 вишс није очигледна за средн>онскош'< и [И) пгго његова увезана п хжорЈгчена кн>т « ш тк није била антички саитак ( у о Ј ш п с п ). Али Дзчп- ;• ф ЖИ те слике (Р а ј 28, 13 и д.): Е сотЧо т е ггооШ. е ји гоп 1оссћГ 1л тгег да сЧб сће раге т цие1 ио1ите. . . И како се окренух, те се сточи у моје оно ш то кроз прозор сине . . .
Оно што је за Гетеа појављиван»е М а1ег %1ог1о$а („славне М ајке“), м утно затонетно слављење Вечно Ж еноког — врхунац и заврш етак космичке поеме — то је за Дантеа неизрециво искуство сагледања Бога, о коме говори свеколика мистичка теологија хришћанства. Степенасти сл ед духовни х вићења — река светлости, језер о светлости, небеска р уж а, Девица Марија — води у висину ка сагледањ у Вечне Светлости. Овде Д антеова мистич 1на визија дож ивљ ава кулминацију. Она му п оказује један духовни космос који на окупу др ж и веза љубави. Оно ш то се сагледа јеете једноставна светлост, а истоврем ено је то свеукупно обиље свих идеја, ликова, суш тина. Како да се то наговести? Још једном , последњ и пут, у крајњој и најсветијој занесености Д анте се сл уж и симболом књиге. Све оно ш то је разасуто по целом свемиру, разлучено, раздвојено као неповвезане д и а А егт , сада је „повезано у један свезак“ — љубављу (Р а ј 33, 82 и дд.): О аћћопАапГе дгагга опбЧо ргезип з! Ргссат 1о игзо р е г 1а Еисе ЕГетпа, Тап1о сће 1а иебиГа иг сопзиггзГ. N61 зио р го јо п б о гпбг сће зЧп1егпа, 544
КЊИГА
ка о
оимвол
Ј1.едаГо соп атоте гтг ип ио1ите, Сгд сће рет Гипгиегзо & здиас1ета; ЗггзГате еб. ассШепГе, е 1ог созШте, (^иазг сопј1аИ гпзгете рет 1а1 тобо Сће с*о сћ'г бгсо е и п зетрИсе Гите.
О преобилна милости што зјени даде да ходи свјетлошћу исконом, тако да сву ми снагу вида плијени! Њој у дубини видјех да се споном љубави све у један свезак меће што разасуто свом је васионом; твари и сустав и њино прожеће, сљубљене, регби, тако да ми мора бит то што кажем попут просте свијеће.
Књига — гп дио Ш ит сопИпеШг („где бораве сви закони*') — јесте Божанство. Књига је аимбол највишег спасења и вредности. Метафсхрика (књиге код Дантеа није више духовита игра; она може да преузме централну духовну функцију. § 9. ШЕКСПИР Расшшичку раскош Шекопирових поигравања речима и смислом припремила је реторика која се у Елизабетином времену излила на лирику и драму. Али то реторизовање енглеоке поезије има своје претходне ступњеве у првој половини XVI века и сеже уназад у средњи век. То може да се очигледно прикаже на метафорици књиге. Већ латински песници XII века користили су је да би осликали лепоту женског лица (ввд. у овом поглављу, нап. 27). То изнова налазимо код Џсхна Хејвуда (Јоћп Неушооб, 1497— 1580). Младој Марији Тјудор (Магу Тибог, роћена 1516; краљица 1553— 1558) он изриче похвалу следећим стиховима: Тће иггГие о ј ћет 1гие1у 1оок$ Ехсе1з Гће ргесгоиз зГопе; I УЈгзћ го ћаие тгоп оГћег Ђоокз То теаЛ от 1оок иротг. 545
ЕВРОПСКЛ
К Њ И Ж Е В Н О С Т И Л Л Т И Н Г К И Г Р К Л Ц , И КЕК
(Дивота н»ене живахне појаве ! Налмапгујр драги камен, / Не желим ниједну другу књигу / Да читлм ииги да гледама
Сер Филнн Сндни (5Јг РНПЈр 5јс1пеу. 1554— 1586) не жели да се мери са савремоним гтесмицима, који блеште говорним украснма но новој моли (пелу-ЈоипсI 1горс5; 51гап%с зГтИеа; уои 1ка1 с1о Ј/г/тппгуЧ пичЈмА &гт% т1о у о и г гЈгутез — „но&он*мш:м>сии трогш; чудна пореВења; ви, нгго уноаите рсчнички мстод у своје риме“); н»ему јс доволлго да са пша аЈОЈе Стеле прочита шта је то л>убав н лепота: треба, дакле, само да преписује „оно што природа на н.ему лаиише“. Семјуел Денијел (5атие1 ОапЈе!, 1563— 1619) (/гвара у својим сонетима Делији (1592) рачуноводствоиу књигу своје душе, у коју је уиисао све своје бриге и уздахе. Шекепир потом извлачи све регистре. Говорити о Шекопиру значи, додуш е, додирнути једну област која врви од нерешених загонетки. Један меродавни ггравац данашње шексгшрологије сматра да код Шекспира све почива на драмској радњи и карактершацији; Л1орамо, каже се, да о њему судимо као о драмско.м писцу, не као о пеонику. Како се то слаже са реторичком раокоши његове поезије? То контрастирање је вештачко и оно је немоћно пред Шегкспиром исто тако као и пред Калдероном. Имају ли метафорика књиге и сфера писања игде код Шекспира ненеу драмску функцију? Да, али само у два драмска дела. Прво је Тит А ндроник (према једнима написан 1589/90, према другима 1593/4) — ако је тај моритет уопште Шекспирово дело54. Неарећни насловни јунак употребљава сферу писма у најразличитијим облицима. Он се пред судијама својих синова баца на земљу и „залисује“ •у< Ауторство је са јаким разлозима оспоравао Ј. М. КОВЕКТЗСЖ (БГД Зћ. лЈЈгИе Т. А.? — „Да ли је Шекспир написао Тита Андроника, 1905). но они на науку нису оставили никакав утисак (вид. М/. КЕШСК [В. Келер] у „Шекспировом годишњаку“ [3 ћакезреаге-Јаћгђисћ], 74, 1938, 137 и дд.). — Т. С. Е1ЛОТ овај комад назива опе о/ Тће зГиртез! апб. тпоз1 ипгпзрГгеб р1ауз еиет гпгШеп („један од најглупљих и најнеинвентивнијих комада који је икада написан“), Изабрани есеји (Зе1ес1еб Еззауз) стр. 82. 546
К И јИГА
к а о
с и м в о л
тако јале овога срца „у праиишу" (Тиг Андроник ТП, 1. Прев. Ж. СнмнН и С. Пандуровић. V: Вил.ем Шек епир, Ц елокупна дела 1, стр. 7 и дд ). Његаву кћер
Лавинију силују два злшковца. Да их не 6и издала, они јој одсецају језик и руке. Нека сада открије злочин! Својим патрл.цима она може да изиграва гтисара (II, 4). Дакле — не драмока, ного — мелодрамска ситуација. Но Лавшшја је познавалац литературе. Она је са својим младим неНаком Луцијем имала обичај да чита „слатку поезију и Цидероновот Б е с е д н и к а ;. Својим патрљцима она тражи ио кљигама и листа Овидијеве М ет аморфозе све док не наиће на иричу о Тереј/у (VI 424 и дд.). Тереј је силовао своју свастику Филамелу и сндсекао јој језик. Али руке јој је оставио. Тако је могла да овоју причу извезе на платну и пошал>е је својој сестри Прокни, Терејевој жени. Прокна смишља освету, закол>е овог сина, окува љегово месо и да га оцу да једе. Андроник тачно претпоставља да би Лавинија указивањем на то место из Овидија хтела нешто да наговеста. Он јој паказује како може да се пнше без руку: узме се штап у усга, дохвати се доњи крај ногама и пише се по тлу. Лавинија га подражава и открива грозно дело (IV, 1). Зликовци на тај начин бивају „раскринкани“. Андроник им шаље оружје увијено у свитак на којем је наоисао једру Хорацијеву моралну изреку (IV, 2). Исти тај метод он примењује и други и трећи ггут: нарећује да се одапну стреле на којима су учвршћена писма за Зевса, Аполона и друге богове, потом да се његовом противнику Сатурниеу преда модба која је увијена око ножа (IV, 3). И главни зликовац тог позоришног дела, црнац Арон, радо се изражава писмено. Он често вади мртваце из њихових гробова, урезује им провокативне речи на лећа „као на кори дрвета“ и оставља их на кућним вратима њихових пријатеља (V, 1). Андроник се свети преступницима 'који су обешчастили Лавинију тако што им одрубљује главе, залече их у тесту за паштете (Прокна као узор!) и преобучен у кувара сервира их њиховој мајци за јело. Потом пробада њу и Лавинију, сам бива убијен од стране Сатурнина, а овога убија Луције. 547
Г П Р О П О К А К Н » И Ж К В Н О С : т И Л А Т И Н Г К И С Ј Ј ЛН.И ВГ.К
А рона за к о п а ју у зсм љ у д о груди и 'У .ч тта ју ;»а умре о д глади. Т ада м о ж с да отпочнс мкд л.; г/-;.гТ»нскл у среВ еној др ж ан и . Ако то ;н::\о н и и : И Ј - л - г н и јуј&>, као ш то ја в ер ујем да нијс, <: л<*:\ што нам п о к а зу је ш та је мог.та ;ш псх.та:?с ; , ,г/ :иа писма и књ иге у р ук ам а је,ш с/г ели.даостачс-.-о, дра.матичара стр ав с.
V Ш експиров свет спада и у.«ивер нггет; Витеи* берг у Хамлету. V У кр о к ен о ј горогшои ЛуКеииа су* срећем о на почетку његс/вог првог семестра у Падови. „Х ајде д а овде дише.мо14, каж е <т свом случи Тра* нију (I, 1): Неге 1е1 из ЂгеаГће апА ћауАу гпзИ-инА соигзе о/ 1еаттд апс1 тдатои: з1.и/Лез.. '1‘ Боравићу овде и предати се сав Науци, учењу.
Л ућен ц о ж ел и , наравно, д а студира филоаофију (Падоова је у X V I веку тврђава аристотелизма). Али — см атра м удр и Т ранио — ни аис1огез не би смели да б у д у прикраћени: Оп1у, дооА таз1ег, тћИе гое Ао аАтгте Тћгз шт1ие атт 1ћгз тота1 сИзсгрИпе. БеГ’5 Ђе по зго&с з пот по зГоскз, I ртау; От зо АеиоГе го АггзШ 1е’з еГћгсз. А з ОиШ Ђе ап ои1саз1 дшГе аЂјитеА: Ва1кт 1одгс гоИћ асциатГапсе гоћгсћ уои ћаое, Атт ргасНзе тћеЊтгс гп уоит соттоп 1а1к; Мизгс апА роезу 1о дигскеп у о и . . . Само, док се дивимо врлини У дисциплини моралној, не треба Да постанемо стоици и кладе5 55 Курцијус уз ово и друга места наводи преводе Шлегела-Тика (5сћ1е8е1-Т1еск) и Гундолфа, уз напомену: „Овде постаје јасно колико од оригинала морају да жртвују и најбољи преводи." т Реч Ва1к из тог фолио-издања НОШЕ (Роу) (1674—1718) без разлога замењује са Шк, што немачки превод следи.
548
КЊ ИГА
'е
V ^
9
КАО
СИМВОЛ
—----------------------------------------------------------------------Вез осећања и да ради стега Аристотелових гурнемо Овидија Ко грешника. Служите се вешто Логиком, будите беседник у простом Разговору с другим; бавите се Музиком, песмом, да се разведрите . . .
Као н у X II веку, Овидије је краљ реторике. Захтев образовања је да се њаме авлада, па и у сврху коиверзације. Уз студиј иду књиге. Лућенцо је неке од њих купио и носи их под мишком, на шта Гремио каже (I, 2 ): О, иету гиеИ; I ћ ауе региве<1 1ће поге. Н агк уои, згт; Г11 ћаие Љ ет иету јахт1у ћоити!: А11 ћоокз о{ 1оие, зее ЉаГ аГ апу ћапд.; А п д зее уои теад по о1ћет 1ес1итез го ћет. Врло добро, прочит’о сам листу. Слушај, господине, постарај се да се Те љубавне књиге укусно повежу И не читај јој ништа друго, знаш ли?
Уамимо у з то и з Много вш се ни око нега (I, 2): I сап ге\1 уои 81гап%е п е м з . . . — Аге 1кеу %оос1? — Аз 1ке
е^еШ 51атрз 1кет; кш 1кеу ка^е а %оо<1 соуег: 1кеу $ко\м \\?е11 оШУмагб,. („Али, брате, могу да вам кажем чудну ноовост. . . — Је ли добра? — То зависи од печата који јој бгуде дао исход. Али њен омот је добар, извана изгледа лепо . . “ [Црев. Д р Хуго Клајн,
Цел. дела 1]). Ова два м еста п оказују Ш експира као љубитеља лепих поовеза књиге: то је указивањ е на један „животни одн ос“ који м ож е да се осети и на другим „књишким м есш м а “. П овез књиге оусрели см о у метафоричкој функцији само једном д о сада: код Дантеа. Ту је он би о метаф ора за саж рмањ е свих садрж ина овета у Богу; Симбол свеобухватног сагледања. Саовим је друк чи је код Ш експира: П овез књиге (понекад с а златиим копчама) естетско је уживан>е за 549
пријатеља кшитс. То и порећењу лепог лица са кн>ц 1Х)М д ајс нову очмгледиу садржнну. Тако нпр. у Р о м с у и Ј у л и ји (I, 3): Неаб о ’е г 1ће ао1ите о / уоипу Риг 1$' јасе Апс! јтд. деИдШ и)гИ 1ћеге ип(ћ ћет/П/'$ р еп ... А п б изћа1 оћ$сиге<1 т 1ћг$ /атг ио1ите Иеа, Пп(1 хигШсп т 1ће татдепР1 о / ћх$ еуе*. ТШз ргесхоиз ћоок о / 1оие. *ћхз ипћоипА Гоиег, То ћеаиН ју ћхт, оп1у 1аскз а соххег: Тће јГзћ Ииез гп 1ће зе а , апб. ’( 1з тисћ ргте Р ог јахт хиИћоШ 1ће јахг ип1ћт (о ћШе: Тћа( ћоок 2п т а п у ’8 еуез бо(ћ зћаге 1ће д1оту, Т ћа( 2П доШ с1азрз 1оскз хтх (ће доШетх з(оту:*. . . . Р азабери књигу Њ еговог лица, па потраж и драж и Што и х лепота исписа на њој; Сваку му црту омери, испитај , Склад и зм еђ ’ њ их, а очи му припитај Да ти објасне оно што у тој П релепој књ изи не схватиш . Но њој, Љ убавној дивној књ изи овој, томе Н екориченом драгану, дабоме, И .п о в е з леп још потреба је, боме, Т е да л еп оту њ егову повећа. Риби је море дом; а каква срећа К ад омот леп и л еп о језгр о скрива: Н ема тог ока које не у ж и в а Да види како повест зл атну стеж у К опче од злата, па је складно веж у. (Целокутта дела, 7, прев. Б. Н едић и В. Живојиновић)578 57 О нде где је текст књ иге нејасан, разумевање омогућ у ју коментарске напом ене које су ш тампане на маргини; т агдепГ у истом смислу: Л у к р е ц и ја , строф а 15. 58 Џ ерард М енли Х опкинс (О егагб Мап1еу Н орктз) писао је 1887. К овентрију П етмору (С оуеп/гу Ра1тоге): Г5 (ћете апу (ћгпд гтг ’Е п бут гоп ’ хпогзе (ћатг (ће р а зза д е гп ’Еотео апб ЈиИе(* аћои( С оип( Р аггз аз а ћоок о ј 1оие (ћа( т из( ће Ђоипд. апб I са п ’( (е11 гпћа(? 1( ћаз зо т е к т б о / јап(аз1гс Ђеаи(у, Ике ап агаЂезцие, Ђи( гп (ће т агп г( гз п оп зеп зе („има ли пгга лош ије у ’Ендимиону’ од оног одломка у Р ом еу и Јули ји о грофу П арису као књ изи љ убави к оју треба увезати и не знам шта
550
М ћИ ГЛ
КАО
СИМ ВОЛ
Из С н а в и ћ е њ а у н оћ иван>ску (II, 2): Неазоп Јзесотез Јће тагзћа.1 Јо т у јшШ Епб. 1еадз т е 1о уои г еуез: гоћеге I о ’ег1оок Еоие’з зЈоггез, тџгШеп гп 1оие’з тгсћезГ ћоок.
Вољом ми разум влада, те пут твог Ока ме води он, јер читам ту Љубавних бајки књигу пуНу сву. (Сновиђење у ноћ ивањску. Прев. и напомене В. Живојиновића. 1 Целокупна дела, 2)
Из Краља Џона (II, 1): I / ГћаЈ Гће Оаирћгп Јћеге, Гћу рппсе1у зоп, Сап гтг Јћгз ћоок о ј ћеаиГу геад. ’1 1оие\ Нег б.огогу зћа11 гоегдћ едиа1 гоИћ а диееп. Ако престолонаследник. ваш племенити син, Прочита у књизи те лепоте: „Волим“. Њ ен мираз би био раван краљичином. (Целокупна дела, 13, прев. Ж . Симић и С. Пандуровић)
И з Н е н а гр а ћ е н о г љ у б а в н о г т руда (IV, 3): Р г о т гоотеп’8 еуез (ћгз досГтте I депое: Тћеу зратк1е зШ1 1ће тгдћ( РтотеГћеатг јхге; Тћеу ате Гће ћоокз, 1ће атГз, (ће асадетез, Тћа1 зћого, сопЈагп апд. тгоитгзћ а11 1ће гоотШ. Наук из ж енских очију доконах: Темељ су оне, основица, књиге, Висока школа сва. из које врца Истинска искра Прометејева. (Ц елокупна дела, 2, прев. В. Живојиновић)
И з Отела (IV, 2 ): УЈаз (ћгз Јагт рарет, (ћ1з тоз( доот у Ђоок, Ма&е 1о гогИе ’гоћоте’ ироп? још? Он има неку фантастичну лепоту, као нека арабеска, али, све у свему, то је нонсенс"), С. Г. ВАНЕУ, Сетатд Матг1еу Норкгпз (Џ. Ф. Леји, Џерард Менли Хопкинс), 1930, 73.
551
Е В Р О П С К А К Њ И Ж Е В Н О С Т И Л А Т И Н Г К И СРЕД1ВИ ВЕК
Зар је овај лепи лист, та дивна ки,ига Створена да на н»ој пише „блудница"? (Целокупна дела, 6, прев. Ж . Симић и С. Паидуровић)
Брнга и грсх изобличују књнгу ,-нудскот лица. Из К о м е д и је з а б у н а (V, 1): О, дНеј ћаОг сћапдеп тпе втсе уои вахп те Апб. сагејт ћоигв ш (ћ Ите'з бл:!огте<1 папЛ Наис т пКеп в(гапде с1ејеа(игез {п ту /асе'*. О, туга ме је променила јако Од последњег виђења, а брижни Часови грубом руком времена Урезаше чудне црте лицу мом. (Ц елокупна дела, 1, прев. Ж . Симић и С. Пандуровић)
И з Р и ч а р д а I I (IV , 1): . . . 1411 геад епоидћ УЈћеп I &о вее (ће о е гу Ђоок гпдеед У/ћеге а11 т у вт з аге гатг(, апб. (ћа(’з тувеЦ. Сгие т е (ће д1азз, апд. (ћетегп ш11 I теаД. . . . довољно ћу рећи Кад видим праву књигу у којој су Уписани моји греси, ја сам она. Дај ми огледало, читаћу из њега. (Ц елокупна дела, 13, прев. Ж . Симић и С. Пандуровић)
V тој сцени д о н о си с е на п озор н и ц у огледало да краљ м о ж е читати књигу авога лица. О гледало је веома омиљ ена м етаф ора латиноког ср едњ ег века, често употребљ авана као наслов књ иге. Она је античког порекла5960. К ао у М агбет у, књига и огледало су комбино59 УЈћеп 1от(у шп(етз зћаИ Ђезгеде 1ћу ћтоги / АпА Агд с1еер (тепсћез гтг (ћу Ђеаи(у’з јгеШ . . . („Кад четрдесет зима опседну то чело / И дубоке бразде заору у то поље лепоте“, Сонет 1). 60 Есхил, Агамемнон 839, говори о „огледалу опхођења са људима", са чим сада треба упоредити коментарисано издање Е. Френкела (Е. ЕНАЕНКЕЦ, Оксфорд, 1950), II 385 и д. —
552
К М .И ЈЛ
влчи п у
КЛО
ГИМЈЈОЈЈ
гуж<5а;гици а(\ги> М(*јч'п аа снојим
мужсм
(Х с н р и IV , ;1руги д ео , II, \): . . . ћ*> и т л , Г п г ћ ч ч !, 1 ћ е ц ћ п к
\М ћ е г р 1 п 1ћо п о М о у о и 1 ћ <11г1 < 1 г о . 1ћ< 'ппп1исч.
Н о ћа<1 п о 1оџк 1ћо1 рга< И чч1 п<>1 ћћ; ц<п1: Ати1 в р о а к М а 1ћ 1 ск, тпћћ ћ п<11ч п ' п к к Ј с ћ Г. ћ ћ ч п ш ћ , И огат по 1ћо а<ч:<>п1н о ј ( ћ о 1>«И<1п (:
Платон лолатност уметники упоређујс си одрж лнпн.|»м пнлри (Држ. 596 с1е) и ж ел и тиме да обсапроди умстиост. С оф им а Алкидам је ту слику окренуо у гкпитинном смислу и на или О дисоју „лспим оглсдалом л.удског живота". Аристо'н*л (Рого рика III 3, 4) ту м етаф ор у критикује као „хладну". Но оиа је имала воликог усп сха. ТсренциЈо (Л(1с1рћое — Праћа 415 и д.) вели: 1пзр1сего 1аигкјиитп 1п зресиШ т 1п иИаз отпШгп Јпћоо и(<1ис ох аШз зи т е ге ехетпр1ит з1М. Да ко у трцало у ж ивот глсда туђ, То пелим му, и примср та се бира ту. Цицерон Је к ом едију назииао тШаПо иИаа, зресиШ т сотишаШсНпгз, 1таро иегИаПз („подраж анан.е ж инота, огледало навике, слика истине", Д онат, иод. \УЕ88ЦЕН [И еснер] 1, 22). Огледало Је, међутим, и библијски изр аз. М удрост је зраси1ит зт е тиси1а 1)а\ т ајаз(аП н, с( хтацо ћотШНз ШШз („неокаЉано огледало б о ж јег неличанстна и слика доброте бож је"). Уч то Је дош ло I К ор. 13, 12 уШ ат из п и п с р а г зресиШ т т аап1дта(е („сад нидимо као крот стакло у загош чки"). Љ удски д у х се пореди са огледалом (зрасиШ т т апИ з — „огледало духа") код К асиодора (РП 09, 502 С). Н откер Б албул (К. О0М М БЕН, 1)аз Рогт аЊ исћ с1ез Ш зсћој ИаЈото 71) сматра да би Гргурова НауиШ разШ гаНз („П астирско пранило") нре требало да се зоие нрасиШгп, јер ђ е ту снаки сиеш теиик ннћи „одсликаног" самог себе. У XII и XIII ноку термин зресиШтп постаје, као што је познато, неома омил.ен као наслои кшига. Па почетак сиог дел а НресиШт зШ И огит (О/.леОа/ш ОуОалА) Нигел Вирекер стаиља напомену: г/и! (Нђег) Шао глс арраИпШ з аз(, Ш тз'ц)1еп(ен аНапа тнресЛа з1и.ШНа Ш тциат крсси1ит ет п ћићсип1, цио ШнраеЛо ргоргШт. со ггц ји Ш . . . („која је [кн.ига] тако иазиана зат-о да би будаласти л.уди занирили у туђу лудост и да би Је онда др ж а л и пред собом као огледало: тако би, гледаЈући у јј ., исираггл.али соистнену л у д о с т . . . “). О гл еди л о онде служ и за поправл.а/Ј.е, касније за поучанап.е 'Гако је у иајнеђој сред/Ј.онеконној енниклопедиЈи, Нреси1тп гш(ига1а, 1ин(ог1а1е, <1осЛг1гш1е (О глеО ило прироОи, ш:ториј<> и Пожииска иацке), Иинцеита од Иитиси (оно 1250). .УЈ/ор. римонапи ПЈ/ед/онор Саског огл еоала (На<Ли.еп:цп<>(1<>1), стих 97 и 175 Н2.
ЕВГОПСКЛ
КЊ ИЖ ДОНОСТ М
дтиМ СК и
С Г Г ',;.,-,
Р о г Гћоже 1На1 с иШ $ре* к 1гг '»«. ! * . ;у Ф оиШ Ш т 1Н&г «и*п р* г/е с И о п Ј? ађ . « То <еет Н к е ћ1т- ао *На: т ајл:ч ч -*». ..,- .•<
/п Шрг. <п а//п:П /п т и ’Нату
>^ Ј
Н с и а« »пвг*г ом«Ј Т*.;г /паН1/т<1 о !Н е п ? 1
;^1 М- ’Ј. -г 1 ;
.А-
. . . Био је ог 7 г,тп-?г» Пред К0ј»ш се часка и -. :•••:■»<• гк” Ко не иде к’о он !»м о је руж,*н • ... Гокор брз, слзетен природне м, м-н Постао је гоаор хрлбрих рлгммка: Јер спи чија реч је нирна. , «» * •' ? Вр.тину своју у ману претк », Да му слимни буду: те им у . Ходу, животу и разонодама, Начину борбе и чудима свима Поста огледало, вођ, узор и књига За њихов облик . . . (Ц елокупна дела, 7, прев. Ж Симић и Сима Пандуровић)
Као ш то на средњ и век у п у ћ у је м етаф ора „лице као књига", исто так о то чинн и о н а о „књизи гтрироде*. И она с е у X V I в ек у могла наћи посвуда. Само што се код Ш експира та игра п ојм ови м а испуњ ава бујном очиглеонош ћу. У А рденској ш ум и ( К а к о в а м д р а г о II, 1) прогнани војвода налази гласове при р оае: Апд. (ћгз ои г НЈе е х е т р Ј јготп риЂИс ћаиМ, П п д з (опдиез т Хгеез, ћоокз гп 1ће типтпд ћтоокз, беттопз т з(опез, апд доод гп еи егу Iћгпд. . . . А и живот овај, Склоњен од људског друш тва, пронађе У стени наук, реч у дрвету,61 61 сору је овде предлож ак за писање. Упор. у Лукрецији: Рот рттпсез ате Гће д1азз, 1ће зсћоо1, 1ће ћоок / УЈћете зићјесСз еуез до 1еатп, до теад, до 1оок („Јер краљ је школа, књига, огледало, / гдје учи, чита, гледа све остало“).
554
141 !■>11 I Л
КАО
С И М 130.71
Ки>игу у каквом потоку, и добро У свачем нађе.,;(Целокупна дела, 3, прев. Б. Недић и В. Живојиновић)
У тој бајковнггој ш ум и заљ убљ ен и могу д а в еж бају п исањ е н а к о р и д р в е г а — о н а ј начин пренош етва обавештен>а и з к ога је А р и осто (19,, 36 и 23, 103 и дд.) к зв д а ч и о о н а к о п р и ја т н е еф ек те, и к о ји је би о позн ат в ећ Калимахгу<и и П роперциј|у (I I I , 2): О ЕозаИтгд., ГКеве \геез 8ћа11 ће т у ћоокз, Ап<1 гп (ћегг ћагк8 т у ГћоидМз Г11 сћагасГег, Тћа1 еиегу еуе гиМсћ гтг 1ћГ8 јогезГ 1оокз, 5ћа11 8ее 1ћу игг1ие гиИпеззЋ еиегугићете. 0 Розалинда! Дрвета биће ми та Књиге; у коре урезаћу њине Душу, да сваки који читати зна Свуд види доказ за твоје врлине. (Целокупна дела, 4, прев. Б. Недић и В. Живојиновић)
И пријатеош су један другом књиге. Тако је у Рич а р д у I I I (III, 5): 8о д.еат I 1оиед (ће тап, (ћа( I тизГ гиеер. 1 (оок Шт јот 1ће р1атезГ ћагт1ез8 стеаГите ТћаГ ћтеатед ироп (ће еатГћ а СћтгзИап; М аде ћгт т у ћоок, т ћегет т у зои1 тесотдеб. Тће ћгзГогу о / а.11 ћет зесге1 ГћоидМз.62 62 Погрешно је да се тај стих изводи из појединачних „места“. Као „извор“ се наводила једна реченица из Сиднијеве (ЗШпеу) Аркадије. Тћиз ЂоГћ Ггеез апб еасћ 1Мпд е1зе ће 1ће ћоокез о/ а јап су („Тако да су оба дрвета и још много шта друго били књиге фантазије"). Или једна реченица из Бернарда од Клервоа: аИдиШ атрИиз гпиетез гтг зИигз диат гп Ићггз („нешто ћеш више дознати у шумама неголи у књигама“, Зћакезреате-Јаћтћисћ 69, 1938, 189). Против таквих претпоставки може да се наведе исто оно што и против извођења Дантеове „Књиге сећања“ из Пјера дела Виње. — Сократ није хтео да учи од дрвећа него од људи (Платон, Федар, 230с1). Средњовековни вагант каже: зсћо1а зИ итћта петотгз, Шзет риепае јасгез („школа нек хлад је дубраве, књижица — образ девојчин“ Р. БЕНМАКИ, РатобгзНзсће ТехГе — П. Леман, Лародистички текстови, 1923, 49). Кидипа Гт. 9§ РЕЕ1ГЕЕК.
555
Е В Р О П С К А К Њ И Ж Е В Н О С Т И Л А Т И Н С К И СРЕДН »И В Е К
Толико сам волео тог човека Да морам плакати. Сматрао сам да јс Најискренији безазлен хришћанин Који је икад дисао на земљи Био ми је кн.ига где ми душа писа Историју својих тајних мисли свих. (Целокупна дела, 15, прев. Ж . Симић и С. Пандуровић)
И з Д в а витеза и з В е р о н е (II, 7): Соипзе1, ЦисеИа; депИе дгг1, ахмвГ тпс; А па, еиеп т кгпО. 1оие, I Ло сопјиге ићее. ХУћо аг1 1ће ГаћХе изћетегп а11 т у 1ћоидћГ$ А ге ишШу сћагасГет'6. апсГ епдтаи'(Х. То 1еззоп т е . . . Луцето драга, светуј ме сада; Ти си таблица где све мисли моје Исписане су, поучи ме . . . (Ц елокупна дела, 1, прев. Ж . Симић и Т. Ђукић)
И з Б о г о ја в љ е н с к е н о ћ и (I, 4): . . . I ћаие ипс1арзеб. То 1ћее Гће ћоок еиетг о / т у зестеГ зот. Открио сам ти најскривеније странице срца свог. (Ц елокупна дела, 5, прев. В. Ж ивојиновић, редакција X. Клајн)
С траж ару к оји н е ћ е д а га проп усти д о Кориолана М ененије к а ж е (К о р и о л а н V 2, 13 и ДД.): . . . I 1е\Х Гћее, је11ош, Т ћу депета1 гз т у 1оиег; I ћаие ћееп Тће Ђоок о / ћгз дооб асГз, шћетгсе т еп ћаие теаб Нгз ја т е ипратаИеУб. ћар1у атрИјгеб. К аж ем ти, човече, Да ме твој вођ много воли; ја сам Књига његових добрих дела био. У којој се чита о његовој Ненадмашној слави, можда увећаној. (Ц елокупна дела, 6, прев. Ж . Симић и С. Пандуровић)
556
КН.»ИГА
КАО
СИМВОЛ
У сонетима је пест?икс»о орце плоча на којој н»ггово око слтлса лепоту пријатс;ва (Ор. 24). Он пишг помоћу ту рирН реп ( ..пера мог учешгча“) (6р 16). времс идк пише у з помоћ аппцие р* п (..античког 1»ера“) (6р 191П осгојс драмс у којнма мстафорс кнлич ир<к * навнрг. Т ако је у М а гб сгу н Т роилу.
Ид Магбета (I. 5): Усшг /асе. тпу Тћапс. јј ад а ћоок гсћеге -г>' Мау геад $1гапде тпаИегз. Твоје је лице. тане иој, ко кн»ига У којој људи могу прочитати Чудне ствари . . . (Цс.ижуппа дела. 9. пре« В ЖивоЈин
. .)
Магбет својој женн (III, 2): . . . Сотпе, зееИпд пГдМ, 5саг/ ир Гће 1ети1ет еуе ој рШЈи1 Лау, АпсЈ ип1ћ 1ћу Мообу ШтзШе ћапб Сапсе1 ати! (еаг (о ргесез (ћа( дтеа( ћопД \ММсћ кеерз тпе ра1е! Дођи, заслепљујућа ноћи, и заклони То нежно око сажаљивог дана, И својом крвавом, невидљивом руком Поништи, поцепај то право на живот Због кога бледим ја1
Магбет је унајмио убице за Банка. Проверава да ли су спремни за то дело. Одговор (III, 1): „Ми смо људи!“. На шта ће Магбет: Ау, Гтг (ће саШодие уе до јот теп; Аз ћоитгЛз атт дгеућоипЛз, топдге1з, 5рате1з, сиг(5, 81оидћз, -шаГет-гидз апб. бетг-гиоГиез, аге с1ер( А11 ћу (ће пате ој бодз: (ће иа1иеб јИе ОгзНпдигзћез (ће згигЦ, (ће з1оги, Гће зиЂПе, Тће ћоизкеерет, 1ће ћитг(ет, еиету опе АссогсИпд (о (ће дгј( шћгсћ ЂоиШеоиз тгаГиге 557
НаГћ т ћтг с1о5в(1, ш ћегећу ће Лоез гесеше РатИси1аг атпћШоп, јтот 1ће ћШ ТћаГ и)тИе$ Гћет а11 аИке: апЛ зо о/ теи',;.
Да, у каталогу важите за л»уде; Ко што се огари, хртови, мелези, Препеличари, цукеле, рундови, Пудле и вучјаци, сви називају Именом пса; а списак вредности Разликује брзог, спорог, лукавог, Чувара куће, ловца, сваког за се, По способности што је природа дарежљива Ставила у њега, по којој он добија Нарочит назив, друкчији од опште Листе. Тако је и са људима.
Овде књита стоји у смислу инвентарског сииска (са1а1о§ие, јИе, Ш1). Та метафора премештена је у економско-административну сферу. У Т рои лу и К ресиди (II, 3) Нестор иазива двобој између Хектора и Ахила садржајем књиге који је одштампан на почетку свеске са будућим догаћајима. Хектор се обраћа Нестору са %оод. о>М сћгопШ е („летописе мој“, IV, 5, 202, Ц ел окуп н а дела 6 , прев. Ж. Симић и С. Пандуровић), и сматра да Ахил жели да га прелиста као какву шаљиву књигу (IV, 5, 239). Троил жели да своју љубавну страст црвеним словима објави свету: т сћагас{ег5 аз ге<1 аз Магз Нгз Неаг{, тј1атес1 ш {ћ Уепиз („словима ће бит залисано Ј Црвеним к о срце Марса запаљено / Венером“, V, 2). Шекспир, наравно, познаје и књигу памћења (богато разраћееу у Хамлетовим речима упућеним духу његовог оца; I, 5), која се јавља и као „Јупитерова књига“ (књига неба; К ори олан III, 1). Метафоре писања могу да изразе најдубљи јад. Тако је у Р и чарду II (III, 2):64 64 Шекспирологија тврди како је пронашла да Шекспир „одбацује кућне псе, можда због њихове нечистоће" (Зћаке$реате-ЈаћтЂисћ 72, 1936, 141)!
558
. . . о / сот (ог1 по т ап хреик: 1<о(\ч 1а1к о / д га и с з, о / шогш.ч, о / арИирћ.ч; М а к е с1из( о и г р а р с г . апс! шИћ га ћ гу еус.8 № п 1 е ^ о т п с о п (ћ е ћ о зо т о / 1ћа еат1ћ . . . д о б р о с е н е помињс* Б е ћ г р о б о в и , ц р в и и н а д г р о б н е п л о ч е! Н е к ј е п р а х х а р т и ја , д а п л а ч н и м о ч и м а П о гр у д и м а зем љ е ту гу испиш ем о.
Али оне могу да иослужс и гсумору. Тако је у Забунама (III, 1): 8ау шћа* уои шШ, згг, Ђи1 I кпош шћа1 I кпош; Тћа( уои Ђеа( те аГ (ће тат(. I ћаие уоиг ћапп. го зћош: Ј/ (ће зкт шеге рагсћтеШ, апб. (ће Ђ1ошз уои даие шете гпк. Уоит оготг ћап&штШтгд шоиШ (е11 шћа( I (ћтк. Реци како хоћеш, газда: али што знам ја то знам. Доказаћу да си мене излупао баш ти сам. Леђа су ми пергаменат, а мастило удар свак: Твој рукопис тога дела био би ми доказ лак.
Хумор иопод вешала у најдословнијем смислу (немачки израз за „црни хумор“ је „Са1§епћшпог“ — „хумор испод вешала“, оп. прев.) говори из речи тамничара у Симбелину (V, 4), који живот гледа као дужничку књигу. О (ке скап1у ој а реппу согД! И зитз ир Гкоизап&з т а 1г1се: уои кауе по !гие ДеШог ап<1 сгеАИог ки{ И; кШ ој шкаСз ра$1, г$ ап<1 1о соте, 1ке <И$скаг§е. Уоиг песк, $гг, г$ реп, коок ап<1 соип(ег$
(„Како је јевтино то уже милоордно! Оно сабере хиљаде за трен ока; нема боље рачунске књиге од њега; оно сместа измирује и прошлост, и садашњост и будућност. Ваш врат је, господине, перо, књига и тантуз“) (Целокупна дела, 6 , Ж. Симић и С. Пандуровић). Које се врсте књига јављају код Шекспира? Нашли смо љубавне и шаљиве књиге, инвентарске спискове, хронике, рачуноводствене књиге. Али има и чаробњачких књига. Оне потичу из бајки, али их је Арносто увео у високу књижевност (15, 13 и дд. и 559
КПРОПСКЛ КЖ И Ж ЕВ Н О С Т И ЛЛТИНГКИ
С 1‘К Д М . и н к к
22, 16 и дд.). V Ш ск сп н р о в о м м ајкасп г Ч| и Ма;г ;а јсм д е л у , Б ури , чароГш .ачка кн.ш.» и ц м Ч)|1 чи Ки ИИ ж н у у л о г у . П р о о п е р о јс Гхио м нланокп ж .ји ..,а аанВЛ' В Л а -Д а р С К С
1КХ 'Л О Н С
П |Х М 1\Ч Т н о
спом
«»_).* |
;Г р
јг
1е
био задубл »«1 у пауку, мајстор .д и „скултних сгутнја". Сопсгпсна «мп.
- у’м<••«•„<к-пг ....... . , <»И1а м
ј е д о в о л л а к ао ж > јп одсг»о" . Покн.»
?•
иасгоји «• ;>ииу. алн о д п л е м е н и т о г Гоп.кста д о б и ј а јоп: л « г.«ко кн.пга (I, 2) ( Ц е л о к у п н а ()сла, 1, и р еи. Ж . Гичс.!« и < . Панлу. ровиН ). Т а к в а јс ек сгк к ш ц и ја. V т о к у радич- Просперо, м е ђ у т и м , с т а л н о г о в о р и с а м о о јс.диој кн.или: / ’// / о т у Б оок (II, 1); ои хопс да јс гк>тошг (V, 1 ) да 5и се одрокао целс својс чаробњ ачкс воштјгис. Овдс — и
да га у ш т г т и , о н м о р а б р о д о м д а Гк ■ •
само овдс у Шоксшгрожтм де;гу — књига јс поста;га поснички симбол. А да ие би недостајала ни народија, пијани морнар Стефано навш а флаигу „кгшгом"
(II, 2). Ш експирова м етаф орика књиге — од које су наведени сам о п осебн о карактерпстичлш нримери — и> лив је једн е расш иш чке витадности која оилођује мозак кодико и срце. Њ егов о дн ос према свету кгвиге посве је друкчм ји него о д н о с средгвег века, па и Дантеов одн ос. Сфера писањ а и књиге гвему је као животна садрж и н а, као атм осф ер а, као симболични носилац знањ а и м удр ости страна. Он метаф ору товиге извлачи и з реторичког лехжичкот стила своје елохе и потенцира је д о нивоа стострук е игре смислом, којом блиставо обасјава своје саврем енике. Њ егов животни одн ос према исњизи о д н о с је естетаког уживања®. Скупоцено увезане књиге н>ему су наслада за очи67. Али 85 Добровољно или присилно одрицање од престола омиљен је Шекспиров мотив — можда психолошка шифра коју не можемо да разрешимо. 66 Два најновија рада о језику Шекспирових слика (вид. Зћакезреаге-Јаћгћисћ 72, 1936, 141 и д.) имају заједно око 750 страница. Метафорика књиге ту се уопште не помиње. 67 Један критичар писао је 1917. да би човек могао да претпостави да је аутор Шекспирових драма племић, пе роиг Гортепсе е / ипе ћаи/е розгНоп 8осга1е. . . , ип атоигеих пе ГбдиИаНотг е г д.ев зроНз де сћаззе, ип атг р/из агдепГ епсоге дез Иигез („рођен за изобиље и висок друштвени полож ај. . .
560
К '< л ‘ р
изгчад свсга мегсу у т ^ Н е г а
тггу ћ о с Ч *
/ с< г * # * г т 8>е
К с ^ е
' ^Л лп
г а ^
^ V^
у ј
-*!
- ј - г^ . : '
. Ј* 'X X
*
>
2 г ,;
Г п « € 1 * - гг- ое
уг>*$ г Л 7ГК с
' •«
»ре.тга јеум* л.:«_
п р и ^ г : о .у /
О
к / ",
т чу
Г Ј Х '' V ' ■■
* '/> . *,*%*&.
7«< *•/**. ^ х г /т ^
‘ С^И4б
ТГР(0 ГГј !*КјХЈС
* " /У Л ,Х
Х '' ■г-
ћ ^ г. /
’: ^ о ‘7
од
_ ,_ _ ^ в а с т г е а д '^ ♦/ ».■
-*►'".^г*а-^ — *
’| ^ Т Л је т г и х
^ л '
‘с
^
х з ^ з ^ ,
Молерном, романтитарски аасни-^,^ ..,.,.,т. , Ше*хгшро&е метафоре књиге да се учине* -*‘ао ' : ,-^ -‘Ј ти р^аси жгг&деа. Но, а:<о је то СЖЗТ* \1 С Л 5* «" & » < -л * ./-.« '!г л . •* л ^ ^ г«л _ ока мора са се *итре^сне и —г;роти. а -а т и н с у о г с ве?'а и прогив ори}ента_:ие по*г?иХ -о^ТиТ > богата облиаима као и лрирола и ми се :ие Тсећа^о ки овлаг-г.-еви иити силони ла охт.-у-^ е^ о"то:/Ј лта је поезија, а шта непоези;а Раду}мо се" свТ' ТзетО' иима и плолоипна з&есоеркхсжнх вртова _ ла и оло;говим& ,зисећлх врпоаа1' Исгтока. § 10. 3.\ЛА.ДНОИСТ07-ШЕ
#> т. т>т:
га мсоамо ла оашшо поглел и на ооиЧнтално поезију. Пазк&то ;е н ж о ратузлано, необично обилг а ж а . Гетео&е „Белегже и ргспразе~ уз Ј> :оте смо ое налозезали, уклопиле су- то лол?уч;е у сферу немачтог образоваг-си. .\ли аеа хилалу гохина рачије историја је рааагтела нихи измеђс’ жлажгг>: Исгока и злжшћансног Запала. Паоалелно са асламсктш лесшгхшхом тене јехна веома рагпирена и до ланас Ј»гало иетрвжена литератсра о реторипи, стилистици, лоетици. Обе озе соере — лоезија и лоети»'а А/бЗС7«Љ 1&Х2&& V. ЛС&бЧЗЗОС СГЗрЈТва. К јстг стр5«сни:к рс-г^уихи та~у.:гГ), лрежг АВЕ2 Ех.Г?ХТС. 5с^л 1& Ј&с2 ~ј& '~е 7»'-:гсп ВКакефеате ‘АЉеа Лефранх. Л-со масхам Ђ-јл &мл ЈПеп> г.сгрс, :$*1^ I 24ј. Онс нгго се тна о жнзоту глухна хег— х пссебно о његовхм последњнм гопнн^са, отгрнна се_^н;жтзе х снтннчаве дрте х сасвхзс ;е у супротносги са том сгххсж. И оапе д.осто;е загонетже. 561
Арабљана и Персијанаца — с ш у р н о су прег рпс !<• угицај хслонисгичгких у.лора, п о с с б н о у учењ у о песиичким фигурама, пансгирици, на крају и у уиотроби поигравања смислом'". Оиа оријоитална иосгшја пресађсма јс потом у Лндалутију. Ондс јс циетала од X д о X III века. О р н јс т а л н о и пгпанско оссђанл у н/ јј сс сливају у јодно'''. Бдага онс у м е т ж х л п најнећим делом су још неогкрнвсна. За нскодико и.трсних примера м ож омо, м сђ\ди м , да лахиалимо учсности и уметничком смислу Емњгија Гарсијс Гомсса (ЕМНЛО ОАКС1А С0МЕ7Л'0. Та нсж на поелија, која подсећа на маварске вртове Х опсралифа, јсдам јс од канала кроз којс јс дух Јгсла.мске ум етности могао да сс у.Јије у нгпанско песниш тво у д о б а његовог процвата. Критичар који је стекао иајвеће заслуте за иравилно оцењива.ч.с Гонгоре — Д а м а со Алонсо — каж е: „Кад смо читали п реводе Гарсије Гомеса, открили смо један нов, недирнут свет: показало се да су све опо што је Гонгорин геније учииио за техпик у м ета ф о р е. . . песници са ш панског југа створили већ о д X до XIII века“.68*70 68 НЕББМ1ЈТ Н1ТТЕК, У&ег дхе ВгШ гзргасће Шгатк (Хелмут Ритер, О Н изам ијевом сликовном језику), 1927, 19 и Д. — н. Н. 8СНАЕОЕН, СоеГћез ЕПећпгз Лез Оз1епз (X. X. Шедер, Гетеов дож ивљ ај Истока), 1938, 112. — Гете се дивио Кјекјавусовој (Кјекјамшз) К а б усо во ј књ и зи коју је 1811. превео X. Ф. ф он Диц (Јић. А изд. 5, 294 и дд.). Нов превод издао је Р. Ливи (Н. Беуу) 1951. под насловом А Мгггот јот Рппсез. Тће (^аЂиз Натпа Тау Каг К а ’из гћп 1зкапд.ат (Кнеж евско огледало. гК абус Нама’ од К аи К а уса ибн И скандара). Ту се на стр. 182 као реторичке фигуре и метрички облици препоручују: ратопотазга, ратаИеИзт, апШћезгз, Ђа1атгсе, згтИе, теГарћот, дирИсаГгоп, тејтат, рагггпд, соирИтгд, едигрогзе, дио1аИатг, аИизгоп, тћутеб. р гозе („парономасија, паралелизам, антитеза. балансирање, поређење, метафора, удвајањ е, реф рен, упаривање, спајање, равнотежа, цитат, алузија, римована проза“) итд. т С. ВКОСКЕБМАНЈМ, СезсћгсШ е б.ег Шатгзсћеп Уо1кет ипб. 81аа1еп (К. Брокелман, Историја ислам ских народа и држава), 1939, 173 и 180 и д. 70 Његово дело Роет аз атаЂгдоаттаШсез (Арапско-андалузи јске песме) изашло је 1930. у Мадриду, ЕсШог1а1 РћЦагсо. Ја цитирам према том издању. Ново проширено издање 1940. Упор. о томе БАМАбО АГЛЖЗО у часопису ЕзсотгаI бр. 3 (Мадрид, јануар 1941, 139 и дд.).
562
л т к 1 1 / \
ч и т г >»/./•
Фасцпнатигим историјскмм проблемом опих гхопслансхгги овле не м ож ем о да се бавимо. Ограничимо сзвој поглед опет на м етаф орику кн»и:ге. Зна се да се у исламском к-ултурном кругу писмо и калиграфија посебно негују. Арапако писмо м о ж е зналцу да пруж и естетско уж ивањ е са каквим у наш ој култури писма ништа не м о ж е да се мери. Тако је немачки оријенталиста Јули јус О јтинг (Ј1ЈИ1Јб Е1ЈТШС, 1839— 1913) за неки лепо исписани еН ј говорио д а га м ож е одуш евити виш е од Раф аелове М адоне. Д одуш е, човек мора имати иза себе много покуш аја да цртањ ем опонаш а узор е чувених м ајстора, пре н о ш то б у д е у стању да осети плем енитост ф ор м и арапаког писм а7 . Један поглед на Х и љ а д у и ј е д н у н о ћ 7172 довол>ан је да се очигледно п р и к аж е о д н о с ислам а прем а писм у73. Ту један краљ евић прича: „Читао сам К оран према седам т р а д и ц и ја . . . изучавао сам астрологи ју и дела песник а . . . Л епота м ога писм а надм аш ила је лепоту свих осталих писара и м оја слава раш ирила се по сзвим земљ ама“ (1, 138). Један учени м ајм ун (према Литману [ћГТТМАММ] то је рем ин исценција на староегипатског бога писма Тота, к оји се често п ри казује као хмајмун) пише за р ед о м катрене курзивом , уским писмом, вертикалним писм ом , округлим монум ш таљ ним писмом, великим док ум ен тарн и м писмом и велижим украсним 71 СЕОНС ЈАСОВ, п е г Е1пј1иј$ д.ез Могдеп1апдез аиј &аз АЂепд1атгд (Георг Јакоб, Утицај Истока на Запад), 1924, 13. — Упор. ЕНК5Т КОНИЕЕ, Шаттпзсће ЗсћтПкипзГ (Ернст Кинел, Исламска уметност писања), 1942. и приказ Ена Литмана № NN0 иТТМ АИН) у ПеиГзсће Ш егаШ ггеИипд, 1943, 127. 72 У оригиналу је коришћен превод Ена Литмана (1пзе1уег1а§). 77 Висок углед писма у исламу у вези је са чињеницом да он има „свету књигу“. Но светост Корана узима се много „буквалније“ него код нас Библија. Она зрачи на читаву сферу писања. У исламу постоји „филозофско“ тумачење алфабета (БОШ5 МА551СИОН, Еззаг зиг 1ез Оггдгпез &и Гехгцие Гесћпгцие де 1а тузИцие тизи1татге [Луј Масињон, Огледи о изворима техничке лексике муслимапске мистике], 1922, 80). Суфијска мистика писма учи ГехИтгсНоп де 1а ШаШб дез 1е1Гтез дапз ГтепШе ди роШ („ишчезавање свих слова у истоветности тачке") (Шеик А. А1ЉЛ\У1 [А. Алави], НоиуеИе Веиие Ргапдагзе, мај 1939, стр. 897). 563
ГШСМОЛ1 (I, 157 и д.). Овом уваж авањ у писма одговарају мпогс м стафоре, за које дајем само м ш л ш о примсра. Кад неш то неком е треба носебно нагласити каж е св: Г равсрски м ш иљ цим а у р е <аги у очне кутове, И зраз Чућен>а: Смрт тог грбавц а трсбшп би да се забележ и слови м а о д течног з.гата (I, 436). Кљига судбине: П и саљ ка од трске уп о си л а јс у књ игу времена оно што је Алах о д р е д и о откако јс шета (I, 528). Лепота као калнграфија (5, 107): Бисерним словима помешаним с амбром мал.с његових образа исписаше
Два танана ретка насликана гагатом на јпбукама.
И з Н изам ија (1141— 1202) X. Ритер (Н. К1ТТЕК) наводи сл едећ е приморе: П исар објављ ењ а закона, ру-
жа, животним је еликсиром написала крваву пресуду за анемоне, ш то значи: када р у ж а мочие да цвета прош ло је врем е црвене ан ем он е. Или: кад Ширин помера сво је лепе р ук е, она такорећи стално потпису је смртне пресуде за сво је несрећне љубавнике. За потписивање заповести к оја ће те љ уде убити она на рукам а има десет писалуки, то јест десет лрстију. Низам и јева књига 1$кегк1ег-Мате (К њ ига о Александру) почињ е зазивањ ам бога. Ту је и стих: Твоја писаљка је мудрост, твоја свеска свет.
У истом век у А бен хајун (АБепћауип) велнча у Севил>и лепоту своје вољ ене сл едећ и м метафорама: Значи
ли сва та белина доказ све твоје наклоности, а те црне тачгсе74 јесу ли знаци твоје неприступачности? — Она ми је одговорила: М ој отац је писар краљева и кад сам м у се приближ ила да бих м у показала своју детињу љ убав, он се уплаш ио да бих могла открити тајну онога што је био написао, отресао је своје перо и мастило је попрскало м оје лице (Роетаз агаћг^оап(1а1исе$ — Арапско-андалузијске песме 47 и д.). Или су плаве косе неке лелотице нацртале слово л на бе74
Младежи као обележје лепоте. 564
лој страшпди њоног обра.ш, као што злато тече преко сребра (сгр. 64). КаЈииграфија, међутим, служи и за похвалу бораца: Копља ставише тачке па писмо мачева; прах битке био је песак који је осушио напи сана слова, а крв их је патопила мирисом (стр. 92). Ове слике и порећења не треба посматрати као производе аионтане фантазије. Арапска поетика и рето рика прецизно су их утврдиле и поделиле. И онај ко не зна арапски може о томе да се обавести нпр. у А. Ф. Мереновој Реторици Арабљана (А. Р. МЕННЕМ, КћеГопк Аег Агабег, Копенхаген 1853). Ту онда, на пример, дознајемо да је метафора „или ла/ко схватљива и блиска или необична и страна“, и да се она прва „не сматра лепом“ (стр. 28 и д.). Или учшмо да је „ле пота мисли у образлагању“ (стр. 117) реторичка фигура. Она се састоји у ,унастојању да се неки исказ образложи тако што се наведе не стварни него само привидан разлог, који садрж и неку лепу или духовиту мисао“. Не одговара ли и образлож ењ е које лепа гшсарева ћерка даје за овоје младеже томе рецешу? Овакве свесно биране финесе карактеристичне су и за шпанско пеаништво. Ту повезаност осеш о је већ Гете. Преводиоцу Калдерона Грису (Спез) он је 1816. писао „да ми боравак на Оријенту само још вреднијим чини изврсног Калдерона, који не скрива савоје арапско образовање“. Та мисао је прешла у Западно-Источни Диван: НеггИсћ гз! (1ет ОггепГ Н ћегз МШеШеет дебги п деп , Нит и>ет Н ајгз 1геМ итгб кептг!. ШегјЗ, гпаз СаШетоп дезитгдеп. Предивно је Исток Продро преко Средоземног мора; Само ко Х аф иса воли и познаје, Зна шта је певао Калдерон.
У историји модерних књижевности стоји шпански 51&1о Ае ого захваљујући обиљу и п р е д и з н о с г и своје метафорике — па и оне која је преузета од 565
илсма и кн.пте — као је ншстцс н ,п иеноповљив Дкс покушамо да ту чшнеиицу оојаснимо, чтуде сс, нако се мени чиии, два ра:шога: ирво деловшке средплв©. ковног латииског нссшиитва (у Шпанији много јаче него било где другде), друго вековна културна ааједница нзмеЦ/ хришНапскс и маварске Шлани јс' \ Средњовековнолатински и оријентални кићоии стил мслли сV да се сретну и иамошају само у Шпанији. Они су саоближовали она ј р а « 1гранп 1инаи)ск.и маниризам који назнвамо гонгоризам и концентизам. Из Гошоре само неколико примера. Ж дралови ко д њега творс крилата сло®а',; на провидном наниру неба (8о1ес1ас1е$ I, 6609 и д.). Ласта испиоује орам!но дсло свог шурака Тсреја на лишћу једног дрвета; из Аморове стреле се чупа перо, којим се пишу похвалне песме у част вол>ене жене. Писац једне историје папства овековечује својим лером небеске кључаре на бронзаним плочама историје. Не пролазна бронза, него два мора оу плоче које лотомству објављују победе једног јуначког поморца итд.77. Код Лопе де Веге, који се често сматра „народским“, све врви од метафора гшсања и то оиих нај75 Треба подсетити да је у Ш панији још дуго после проналаска штампарске технике цветала калиграфија. Педро де Мадаријага (Ребго бе М адапа§а) написао је 1565. дело Нопта. а!е ЕвстЊапоз (Част писара), Калдерон је сачинио сонет о веш> тини писања за свог пријатеља, калиграфа Хосеа де Касанову (штампан код Е. СОТАКЕЦО У МОК1, Епзауо зоЂге 1а уШ. . . &е Б. Реб.го СаШегбп — Е. Котарело и Мори, Есеј о животу... Д. Педра Калдерона, стр. 59 нап.). Изгледа да није запажено да Калдерон парафразира Исидорове ставове о словима наведене у овом поглављу § 5, трећи пасус — поново доказ за настављање латинског средњег века у периоду згд1о &е ото. 76 Гонгора је овде обновио један антички сопсерГо: ждралови у лету обликују грчко X. (ламбда). Последњи је то тврдио Клаудијан Бе Ђе11о СгШотсо (О рату против Ггипдона), I (=ХУ) 477. Средњи век то није хтео да пропусти: Арнулф, ВеИсге с1егг („Разонода учених“, ЕР 2 , 242, 780 и д.). Али Клаудијан је имао само слова: Гонгора додаје и папир. Упор. и САТЕ8 , Тће МеСарћогз о/ Сопдога (Гејтс, Тонгорине метафоре), 1933, 47! 77 И овај и остали примери могу се наћи под одредницом »ЗсћгШшевеп« (сфера писања) код Ернста Брокхауса, Тонгорино сонетно песништво (ЕКИЗТ ВКОСКНА1Ј5, Сопдогаз 5опсИептсћСипд, дисерт. Бон, 1935), стр. 212.
К1М 1ГА
КЛО
ГИМ БО Л
прециознзЈЈих. Ту пише цео божји свет. Море ггише писма пеном, зора шште росом по лишћу цвећа. Орач плугом вуче линије „које април гледа, а мај чита“. Рукавице оу писмо заЈпубљеном који их прима. Ноћ је „секретар«ица Аморовог гајног писма“, а неки каваљер поврећене части „одговара само једним листом на целу књигу увреда“. Лопе се овде игра двоструким значењем речи која (лат. (оИа, франц. јетИе): „лист“ и „оштрица“. Исту реч користи Балтасар Грасијан за једну другу игру речима и смислом. Он иутнике свог алегоријског романа иушта да се мукотрино пењу од лета младости до јесени „мужевне доби“. Они ее знојави уопињу уз једну стрмину. Ту више нема цвећа, али има плодова. Дрвеће носи више плодова иего лишћа, „рачунајући и листове књига“78. То су плодови искуства, који оу бољи од „лишћа“ књига. Овде је и „књига природе“ обезврећена јер садржи само „лишће“. Грасијан је надмашио један истрошени топос. Језик Калдеронових слика употребљава отприлике четрдесет појмова из сфере писма и књиге79. И ту пише све: сунце по простору целог света, брод по таласима, птице по плочама ветра, бродоломац наизменично по плавом папиру неба и по песку мора. Дуга је потез пером, сан пиомени нацрт, омрт потпис испод живота. Мученици се потписују црвеним пиамом своје крви (као у латиноком средњем веку)80. Јуначка дела исписују се златним словима на дијамантним плочама славе, или пак урезују „граверском оштрицом времена“. Из области писаних докумената Калдерон узи78 Е1 СггПсоп, изд. НОМ ЕКА-КАУАККО, II 19 (1939). 79 1КМНЊБ 5СН1ЉТЕ, В исћ- ипс! Зсћ ггјШ езеп гтг С а Ш тбпз -шеИИсћет Тћеа1ег (Ирмхилд Ш улте, С ф ера књ и ге и писма у К алдерон овом светском тгозоришту) дис. Бон, 1938. 80 Писање крвљу продрло је из шпанског маниризма у француску класику. У Корнејевом С иду к аж е Химена: 8оп затгд зит 1а роиззгете естгиаИ тотг б.еиогг („Његова крв у прашини исписала је мој дуг“) према предлош ку Гиљена де Кастра (СшИеп с!е Саз1го) ЕзстЊгб еп ез!е раре1 соп запдте тт оћНдасгбп („Потписао је на том папиру крвљу моју обавезу“). 567
^ Г Л Д Ш И Ш БК
ма нзразе као „оверен преггтис“ или мпревод“ и „регистар“. Они могу да се примвне и на људе. На крају, књига је симбол мудрости и у том смислу Христос сх1е да се назове ... е1 Шзго зоћетапо п е 1а сгегипа пе 1а сгепсгаз, . . . узви ш ен а књ и га З н а ш а н ад зн а њ и м а ,
што се онда образлаж ем. Као књига јавл>а се код Калдерона и кос.мос. Небо је увезана књига са једаиаест сафирних листова (сфера). Ови примери могу да очи* гледно прикажу Калдеронов песнички стил. Гете га је окарактерисао овако: „Тај песник стоји на прагу наткултуре, он даје квинтесендију човечавсгва. Насупрот томе, Шекспир нам пружа пуно, зрело грожђе са чокота; ми можемо да га по жељи уживамо зрно по зрно, да га исцедимо, измуљамо, да га пробамо или срчемо као ширу, као преврело нино, у сваком слу* чају оно нас крепи. Код Калдерона, насупрот томе, гледаоцу, његовом изоору и вољи, није преттуштено ништа; ми добијамо издвојвн, крајње дестилован алкохол, заљућен разним зачинима, ублажен статким додацима; то пиће морамо да пијемо онако каасо јесте, као укусно изврсно надражајно средство, или да га одбацимо‘4 Уз то треба узети Гетеов важан закључак да 6и се истраживач поетоког сликовног говора на Оријенту „лако уверио да о ономе што ми зовемо укус, наиме о раздвајању прикладног и неприкладног, у тој књижевности уопште не може да буде речи. Њене врлине не могу се одвојити од њених мана, оне се односе једна на друту, извиру једна из друте и морамо их уважавати без закерања и погаћања. Ништа није неподношљивије него кад Рајоке и Михаелис (Ке1бке и М1сћаеНб) те песнике час уздижу до небеса, час опет третирају као приглупе ученике“. Е, исто то81 81 Х р и с т а В иктора.
као
књ игу
наш ли
568
смо в е ћ код Х уга од Сен
К Њ И Г А К А О С И М ВО Л
важи и за маниризам Гонгоре, Лопеа, Калдерона — (нека закерала нашег времена то имају на уму. Само у античЈКОј Атини и Лондоиу у време крашуице Елизабете постојало је позориште које је било тако нацнонално и тако н а р о д о к о као позориште у шпаноком времену процвата. Забаве жељна мадридска публика разумевала је маниризовани кићени стил једног Калдерона и уживала у њему. Његове необичне слике и порећења нооила је бујица бучзне реторике, која је и за обичног човека била гозба за уши. Тај човек је био пријемчив и за поигравање речима и појмовима фигура познатих под називом сопсер1оз. Метафорика писма и књиге била је махом — видел>и смо то — резерват образоваиих, ако не и учених сталежа. Калдерон је још једном чини народском; оЛ истовремено означава њен последњи врхунац у оквиру западноеврапаког песништва. Иоламоконшпаиакој култури м ож ем о да захвалимо за још једн у метафору писма, коју бих овде волео да укључим: ш ифру. То је араиска реч згјг. Она значи „лразно“ и означава нулу у арапском систему бројева82. Од средине X II века она се као сгјга и сгјгиз јавља у латинском, пот-ом у романским језицима. А из немачке духовне историје познато је да се од Хамана, Х ердера (Аке$1е ХЈгкипАе <1е$ Меп$скеп%е$ск1еск1$ — „Н ајстарије сведочанство људсжог рода“) и Винкелмана до Новалиса, Бадера (Ц елокупна дела, 11, 149) и младог Ранкеа8384 веома радо употребљава метафора о „шифрованом писму“ природе, света, историје, човековог лика итд.; у истом значењу користи се назив „хијероглифоко пиомо“. Раснраве о томе писали су Е дуард Ш прангер, Франц Шулц, Оскар Валцел (ЕбиагА бргап^ег, Ргапх бсћикх, Обкаг \№а12е1)8/‘. 82 Примери код Ди Канжа и код Леа Јордана (БТЈ СА1ЧСЕ и ЕЕО ЈОКБАП), Атсћги јиг КиИитдезсћгсШе 3, 158, где се обрађује и развој значења у романским језицима до 1500. године. 82 2ит егдепеп ^ећепздезсШсШе (О историји сопственог живота), 89 и д. 84 8 РКАНОЕН, IV. иоп НитпћоШ ипб. <Ие НитатШзгбее (Шпрангер, В. фон Хумболт и идеја хуманости), 1909, 153—182; ЗСНШ/гг, К1аз5гк ипб КотапНк с1ег ВеиГзсћеп (Шулц, Нелса-
569
О пореклу о б е ове м етаф ор е опш ирније говори само Ш прангер. Он их и зводи и з Ш аф тоберија, али код њега не м о ж е наћи д о к а з за то4’. Тим исграживачима изгледа д а је сасвим п ром акло д а те м етаф оре потичу и з италијаноке и ш панске р ен еса н сн е културе. 0 том е у н ајкраћим цртам а сам о сл ед ећ е. У „јесени средњег века“ ом иљ ене су у Ф р анц уск ој биле изреке (девизе) к оје су ч есто о бјаш њ ав ан е „симболима“8г‘. Захваљ ујући војниим п оход и м а Ш арла V III и ЈТуја XII та м ода преш ла је у И тал и ју, ш то је постало одлуч ујућ е за даљ и р азв ој. И тал и јан ск и хум анисти бавили с у се јо ш о д почетка X V века египатсжим хијероглифима и и зн ал аж ењ ем н ови х хијеротлиф а: слика без речи (главни прим ер је Н у р п е го {о т а с к 1 а РоИрћШ — П оли ф и лов љ у б а в н и б о ј у с н у ). М ода деви за и хијероглифика сп ајају се у И тал и ји и б у ја ју у форми ам блем атике и и м п р еза. М ећу зн ач ајн и м људима који су своје и н тер есовањ е у см ер и л и н а хиј ероглифику и ам блем атику н ал ази м о н п р . Ј1. Б. А лбертија, Мантењу (Мап1е§па), П ол и ц и јан а (РоНгЈапо), М арсилија Фичина (МагзШо Р т с т о ), Е р азм а, Р ојхл и н а (К еисћћп), Пиркхајм ера (Р 1гкће1тег), Д и р ер а (О игег), Таса (Таззо), Рабл еа (Еаће1а1б), Ф иш арта (Р1бсћаг1:). Амблем је „симб о л “, м ахом са текстом . К лаоични с у постали Амблеми чка класика и романтизам) I, 1935, 43—45; ШАТ2ЕБ, Роезге ипд. ШсћГроезге (Валцел, Поезија и непоезија), 1937, 70 и д. 85 Шпрангеров доказ је ШафтсбериЈева изјава да ми свет божанства читамо такорећи у „карактерима". Али сћагасГегз у енглеском значи „слова“. Дакле, само једна варијанта „књиге света“. 86 Литература: КАКћ С1ЕНћО\Д7, БГе Нгегод1урћепкипб.е Аез Нитатзтиз т б.ег АИедогге без Непагззапсе (Карл Гилов, „Хијероглифологија хуманизма у алегорији ренесансе“ — Јћ. б. КипбШгз!:. 51§еп. б. А11егћ. Ка1зегћ. [Годишњак уметничко-историјских збирки преузвишене царске куће], 32, 1915). — Шт\/У1С УОћКМАНН, ВГШегзсћтгјГеп бег Непагззапсе (Лудвиг Фолкман, Сликовна тшсма ренесансе), 1923. — МАК10 РКА2, 5ПиН зи1 СопсеШзто (Марио Прац, Студије о концептизму), 1934. Исти рад 1937. на енглеском под насловом ЗШбгез т Шћ сетбиту 1тадету (Студије о песничким сликама XVII векај. Прац је и писац чланака етШета и гтртеза у ЕпсШоресНа ИаИапа (Тгессаш). — НШ2ШСА, Оет Нетћз! дез МИШаИетз (Хејзинха, Јесен средњег века) 320 и д.
570
{Ет М ет Ш а) п р аттп к а Лндрсс Л н т т н ја (Апбгеа А1ста11, 15Л1). расзпрострап»снн \ ттроко 150 иадања. 1>прге<ш (оно нгто н ск о хоћ е да ..п р сдузм е“ , дична животна максима) са сто јн сс. исто тако. о» с.игке и гсс.та. Амблем н им прс 'а нс могу сс. »акде, рад.ш ојиги. Најдначајнији спис: П аол о Б овн о, Р а м о в о р о војн и м п ?лбавним пм пр е \ама (РасЛо Сцоч јо, 0ја1п%о \1с!Јс [трге^е т Ш ш п е а т о го х е , 1555). А м блем атика јс рсинг>сно прихваћопа н у Ш п ан и ји '’, прс свега у XVII век\ \ за нас је н а ж н о д а се у Ш панији ф ш урати вн и део им преза н а м б л ем д одн ачава к ао с гјга , а идрска која га објаш н>ава — к ао т о 1 с нли 1е1га. За е т М е т а к аж е се у Ш п аи и ји и јего^ П /и -о. У и о р сд и о и остојаљ е „иги* ф р ован ог г т е м а “ н „хијероглттфике** к од К алдерона м ож е д а с е п о с в е д о ч и у д е с с п ш а м а с д \ч а је в а . али је о н о у о б и ч а је и о и у гео л о ш к о ј л и тературн . V Нем ачку су он и м огл и да доћу јс д н н о ил ш ианског барока. Вратимо се са Истока јсхл јсданпут Гетсу. V кн,н зи З н а м е н н т о с т и А з и је (1811— 1815) Хајнрнха Фридриха фон Дица (Н е тп сћ Рпес1псћ \оп П1е/, Оепк\\'пгШ%кеиеп \уоп А згеп) он је нашао следећу миспичну песму Нишанија, једног високог службеника на двору оног Сулејимаиа који је 1529. опседао Беч: „У вези с вештином љубави читао сам с пуно пажње многа поглавл>а једне књиге испуњене текстовима патње и одломцима о растанку. Она је скратила поглавља сједшвавања, али је зато, што се патње тиче, мењала објашњења без краја и мере. О, Нишани! На крају те је на правн пуг одвео учитељ љубави. На нерешива питања може да да одговор само онај ко је вољен.“ Ернст Бојтлер 87 Шпанија у приказима Фолкмана и Праца нема адекватан третман. Алчатијеви А м блем и (А1с1а1:1, ЕтпМетпаГа) тамо су у преводима раширени почев од 1549. Даље информације код В. Гарсије де Дијега (V. САКС1А БЕ Б1ЕСО) у уводу за хњигу Сааведре Фахарда, П редст ава о в л а д а о ц у . . . у сто импреза (баауесЈга ГајагсЗо, Шеа <1е ип р г г п с гр е ... еп сгеп ет рге5а5), Мадрид, 1.а Еес1ига, 1927 (том I, стр. 23). — Код Грасијана (Е1 СгШ сдп, изд. КОМЕКА-КАУАККО I 143) мудрац у књизи света истражује божанско савршенство еп сГЈгаз &е спа1игаз („у бројкама створења“).
(ЕКМ5Т ВЕШ ТЕК) напомииЈеда да је овде реч о ти пнчном дожи»л>ају о каквом говоре сви М1* с т и ч а р и осећању среће због исгтун»ености Богом и жаљеЈву због одсуства Бога. „Нишани — Гете је сло име по бркао са имепом пераЈЈског песннка Низамија — ставља, у побожној преданости, спасен>е из те душевне муке у руке самом Богу ('Учитсл, љубавн’, 'Бо љени').“ Сам Гете је, мсћутнм, ову мжтичку песму скренуо назад према земал»ској шубави и оч и>е учинио посуду својих осећан>а за Маргтјану фон Внлемер (Мапаппе \о п \УП1ешег) („Читанка" из .Кндтге ЈБу* бави“ у Дивану). Оријенталннм „шифрама*1 играо се л Гете у Д ивану уз оби;ћС духа н знука. Гетеов оджх према писању, писму, калиграфи)и, уонпгге сфери књнге — ту тему би ва.љало обрадити у посебиој расттрави Ми своје 1Т\тован>е прекадамо са Гетеовим временом Нашло би се, доду!ие, доста примера за метафорику писма и у столећу које је од тада лротекло. Али, тој метафорици више не пристаје и не може да иристаје јеаан јеаинствен, осећајно доживл>ен и свестан „однос према животу“ откако је просветитељство уздрмало ауторитет књиге, а техничка цивилизација преоблико* вала све животне односе. Тра)но важи, мећутим, изрека Готфрида Келера (СоиЕпес! Ке11ег): Ез гз( егп тегрез Регдатпеп1 ЕНе 2еН, итт јеЛет зсћгегМ МИ зегтгет гоГетг В1и1 блтаиј, В гз гћ п <3ег ЗГтоттг иегГтегћГ. В р е м е ј е б ел и п е р г а м е н т Н а коме свако пиш е С в о јо м к р в љ у ц р в ен о м Д о к л е га б у ји ц а н е одн есе.
88 СоеГћез IVезГозШсћет Ш иап ћетаиздедећетг итт еткШтX (Гетеов Западногисточни Д и в а н , издат и комент арисан), 1943, 421.
572
ААНТЕ § 1. Данте као класичар — § 2. Данте и латинска традиција — § 3. Соттета и књижевни родови — § 4. Егземпларне фигуре у СоттесИа — § 5. Персонал Соттеб.1а — § 6. Мит и пророштво — § 7. Данте и средњи век
§ 1. ДАНТЕ КАО КЛАСИЧАР У Дантеу, Шекопиру и Гетеу ми обично гледамо три врхунца новијег пеоништва. То вредновање је, међутим, прихваћено тек у столећу после Гетеове омрти1. У Немачкој оно је постало канон захваљујући Геор1гу и 1његовој школи. Што се Енглеске тиче, Т. С. Елиот каже: ТУе јее1 1ћа1 гј 1ке сХаззге г$ геа11у а унопку Шеа1, И ти$1 ке сараМе ој ехкЉШп% ап атрШи(1е, а са1коИ ску. . . ункгск аге ји11у рге$еп1 гп 1ће тесИеуа! тт<1 ој 1)ап1е. Рог т 1ке БЉте СотеЛу, Ц апуумкеге, ше јтЛ 1ке с1а$$гс т а тоЛегп Еигореап 1ап%иа%е2 („Ми осећамо да класик, ако је заиста прави идеал, мора да буде у стању да покаже свеобухватну универзалност. . . која је у пуној мери присутна у средњовековном духу Дантеовом. Јер, ако игде, ми у Божанственој комедији налазимо класика на модерном еврооском језику“.) Гетеов однос према Дантеу био је амбивалентан. У Риму, у јулу 1787, није му се донао празни вербални сукоб о томе да ли су већи Ариосто или 1 „Постоје четири песника са којима данас мора да рачуна свака нација: Хомер, Данте, Шекспир, Гете.“ Негтапп Огпшп, Ртадтетг1е (Херман Грим, Фрагменти), 1900, стр. 291. 2 Т. 8. Е1ЛОТ, УЈћа1 гз а СГаззгс? Ап Аббгезз беИаегеб. Ђејоте 1ће УгтдИ 8осге1у отг 1ће 161ћ о/ Ос1оЂет 1944 (Т. С. Елиот, „Шта је класик? Говор одржан пред Вергилијевим друштвом 16. октобра 1944“). Лондон, 1945, 18.
573
к н го н с к л
К Н . И Ж К В И О С Г И Ј 1 Л Т И Н Г К И <Ч * К Д Н , И м к к
Тасо. ,.М)И01'0 јс горе, мсВутим, оило кад сс понсо рач гонор о Дантсу. Јодан млади човск од углсда и духа, човек који јс даис та ноднанао тог и:та.нре;м 1ог ч/>века, није пајболд‘ мрнмио мојс 1тох»алс и одобраванл:, идјатшвши бсз околишон»а »а сс сваки странац мора одре!ш ра>умеван»а }(.*д.ног тако итнапредног духа, к.ојег ни Италијани у спому не могу д,а прагс. Иакои дуж е лолемике, то ми је на крај»у дојадило, па сам р с као да морам нриднаги да еам склон да одобрим н»егове ставове; јер иикада нисам могао схватити како неко м ож е да се бавп тим посмама. Рекао сам да ми се П акао чш ш одврапгим . Чиснилиппе дјмјсмисленим, Рај досадним “ . „Без околиш оњ а“ пшитивну оцену налазимо сам о 1805. године: „Оних неколико терцина у које Д анте укљ учује см рт од глади УгоЈшна и ње1ове деце спадају у најниш с што је песииш тво икада ст 1к>рило!“ . Д вадесегих година преогтлаБује аверзија: Моб.егдтпп аиз ОапГез Н611е ВаппеГ ј е т иоп еигет Кгегз. 1,а<2е^ ги б.ет кХатеп С^иеИе СШскИсћ МаГитеИ ипб Р1ег01
Дантеовог пакла трулеж Прогнајте из круга свог. Зовите на бистри извор Срећну нарав и марљивост!
Критикује се „Дантеова одбојна, често одвратна величина1^. У једном чланку о Дантеу (1826; ЈиШаигш-Аиб^ађе 38, 60 н д.) Гете признаје „високе духовне и осећајне квалитете“ тог пеоника, упорећује га са Ботом, али потом похвалу ипак ограничава реченицама: „Читава замисао Дантеовог Пакла има нешто микромегично и стога збуњује памет. Полазећи одозго па до иајдубљег понора треба да замислимо круг у круговима; то, мећутим, одмах ствара појам амфитеатра који нам се, ма колико огроман био, увек пред фанта-*4 1 ЈићПаишваизеаће 36. 267. 4 Исто 30, 360. С7Л
ДЛНТЕ
зију поставља као нешто вештачки о1рШ1ичено, тиме што се одозго има преглед свега у арени и арене саме... Замисао је више реторичка него поетска; машта је узбуђена, али не и задовол»ена.“ У Максимама и рефлексијама налази се опаака: „Мегаморфозу у вишем смислу путем узимагва и давања, добијања и губљења већ је Данте извроно описао.“ Тај исказ говори више о Гетеовом појму метаморфозе него о Дантеу'. Вајмарока клаоика није могла да без предрасуда вреднује Дантеа. То је било резервисано за романтизам. У Француској су отпори били још јачи. Ризваролов превод Пакла (1784) и његово вредновање Дантеа били оу продор једног генкјалног духа56. Историја француског разумевања Дантеа може да се прати код Сент-Бева. Године 1854. он је једно од својих Васкања понедељком (XI 198 и дд.) посветио прееоду Дантеа од стране извесног гооподина Менара (Мезпагс!), са титулОхМ ргетГег уГсе-ргезтепГ Аи 8епа1 еТ ргезг&еп1 а 1а Соиг <1е СаззаИоп („први потпредседник Сената и председник Касационог суда“). Високи судски чиновници имали су, додуше, у старој Француској обичај да преводе Хорација — али Дантеа? То није било уобичајано. Ма ргетгеге репзее, признаје Сент-Бев, еп гесеуапГ 1е Цуге <1е М. МезпагЗ еХ еп уоуат ип та^гзХгаХ еттеп1 е1 шг ћотте роИНдие аиззг <Н$Нп§ие ргојИег Ае џ и е^и ез тотеп1$ <1е Ш згг роиг ХгаАтге Оап1е. . . а еТе <1е те <Пге ди ’И аиахХ <1п $е ра$$ег еп Ргапсе ХоШе ипе ге^оШНоп Шхегаие. . . („Моја прва помисао [...], кад саиМ примио књигу гошодина Менара и видео да је тако угледан чиновник и тако уважен политичар користио тренут1ке доколице да преводи Д антеа. . . била је да се у Францу5 О. УОИ ЦОЕРЕК (Г. фон Лепер) рекао је о томе: „Види
1пјето, СапЊ 25. Ту се аНипдаге Спродужити’) и ассогсгате ('скратити’) (вид. посебно стих 113, 114 и 125 до 128) описује на начин који потпуно одговара Гетеовој метаморфози животиња“. 6 Упућујем на рад свог ученика Карла-Ојгена Гаса, Антоан де Риварол и крај француског просветитељства (КАНЕ-Е1ЈОЕМ ОА55, АпШпе Ае Кгиато! ипб. бет Аиздапд бет јтапгбзгзсћеп АијкШтипд), дисерт. Бон 1038, 178 и дд.
575
ЕВ 1*011С К А К Н > И Ж Г В Ч Л Г Т И Л А Т И Н С К Х С П Е Д Љ Н В * К
сјсој морала логод.нти књижооиа ревосг\гшја '*) Али и Сент-Бов јс Исто то;тко мало као и Гсте склон да напусти клас9ш»|гшчку посмшмју: 5’г/ е$( Јогт4 аијоигЈ кш. %гаге 6 1аМ Не пахчтх <1о*и »7 а е(е ГоНје(, 4е /г тгеих сптргепЈге 4§<т$ 5он с<рт. е1 &е к г4у&гег тупо1аМетеп9 Јапз $оп стстмс, пош пе $аи* гшт аНјигег (је раг1е аи токпл а\ее 1а сопјгопсс (1е зспГ1Г сотте ипе семтпе с!а$$е (1'елргм$) по(ге $оп( 1п1 ппс, т л НаНчшЛел пашгеПез е\ рНтШуел 4е лтоппстсм, 4е 1о^дие. е( по$ /огтеа р(ш жоНгеч е\ р1ил $м\р1е$ сГтм№па(Јоп; р(ш 1/ е$г <1е мж Шс1е, тотл Ц е$1 ки п6(ге („ако нам јс данас мшу1шо, лахватБујући 10 ликЈШ радовниа чнјн јс ои био прсдмст. да боле ра> лумемо њсгов ду\, и да му сс дјшимо у неокрндено) ц&иши, нс б»и мо се умели одреНн (пшорнм у најмлн»у руку у узерењу да дслим осећан>а са одрсђеиом врстом духова) со1к гвежм* ишпмног укуха, пркродоих, ирвобтгиих навика у расу,ђива1му, у лопиш, и наших најскромш«јнх и }<ајједностаани)их скхтика маштања; игго је он вишс у свомс веку, то је ман»е у нашсм ), Тек у најновије времс акадел4ска критика у Француској свој хорндонг је толико проишрила да јс Луј Жиле (Ш и15 СЉћЕТ, 1876— 1943, акалемик од 1936) могао да каже: је ооиАгаГз рагГег с!е Оаме сотте с1’ип %гапс1 род(е, 1а р1и$ каШе {г^иге роб1\дие цт $'61&е еп Еигоре епхге Ухгџј&е е( Зкакезреаге1 („желео бигх о Дантеу да говорим као о великом песнику, највећој песничкој фнгури која се уздиже у Европи измећу Вергилија н Шокспира**). У Италији је Данте дуто био заборављен. Алфијери је изнео оцену да онде нема ни тридесет људи који су ггрочитали Комедију. Прама Стеадалу, Дантеа су око 1800. у Италији презирали. Он је ,д1робућен‘;в захваљујући рисорћименту, као што га је у Немачкој пробудио романтизам, у Енглеској прерафаелити. Откривање средњег века било је заједанчка позадина. Италијанске свечаности у част Дантеа из 1865. године78
7 1ХШ15 СЊБЕТ, БапГе (Луј Жлле, Данте) 1941, 8. 8 А1ЛЗЕКТ С01ЈК50К, Ее тбаеИ б.е БапГе (Албер Кунсон, „Дантеово буђење“) у часопису Ееггие б.е 1,ШегаШте сотпрагее I, 1921, 362 и дд.
576
ДЛНТЕ
— као и 'немачже у част Шилера 1859 — биде су предудаји националног уједињења. Као највећи духовавиш рецршентант своје нације, али и као највећи песник хришћаноког сродншг века, Данте је у XIX веку ушао у пантеон светоке класике — 1класике одвојене од свеколике класицистичке теорије. Кад се у канон прими нови класик (еухр^бре^од- — ,,прибројан“), то онда знаии ревизију норми које су до тада важиле као класичне. Увића се да оу оне нешто враманаки услављено, нешто везано за доктрину; оне се релативизују и стављају ван снаге. Да се то дожаже иа примеру деловања Дантеа, био би задатак (књижевне акритике. У том смислу требало би схватити Елиотова размишљања о суштдаи класике. У том смиолу Хофманстал је 1922. могао да о Молијеру каже: „Та дела има)ју нешто граћажжо. Мизантроп јесте, додуше, неоролазна озбиљна комедија, а Школа за жене стоји можда и изнад њега, називана је његовим Хамлетом. Али ипак: овде нема ничег што би могло да се, што се духовне садржине тиче, одржи поред велиЈких дела Гетеових, а 1камоли поред Каддерона, поред Шексгтира, поред Дантеа9“. I I ц § 2. ДАНТЕ И ЛАТИНСКА ТРАДИЦИЈА Како је Комедија постала могућа? Читаоца који у њој ужива то питање не мора да брине. Историчар књижевности, мећутим, не може да га избетне. Оно још није реапено на задовољавајући начин — упркос истраживањима о Дантеу која су нарасла до непрегледности и која садрже много штошта беокорисно10. Франческо де Санктис (РКАМСЕбСО ИЕ бАМСТ1б) је у своЈој филозофски конструисаној историји италијанке књижевности заступао тезу да „Комедија изражава животна схватања свих, мисли које су огапте добро и да обликује исту ону идеју која је дотада била у основи ових књижевних форми, игара као и 9 НОГМАККЗТНАД ГИе ВетпТгтипд б.ег Зрћагеп (Хофманстал, Додир сфера), 1931, 282. 10 Упор. моју критику у ВР 60, 1947, 237 и дд.
577
Е В Р О П С К Л К 1НЈТ ЖЕПНОСТ И Ч Л Т И Н С К И С Р Е Д Њ И В ЕК
визија, трактата као и уковчежића’, ,вртова', соиета и канцонас‘. Дантеов снев био 6и, према томе, синтеза италијаж ж е ки>нжевностн нрс и>ега. Ова теза је филозофски исто голико неоадово.т>ава)ућа колико и историјоки; нема, дакле, -никакоту салнајиу вредност. Адолф Гаспари (АООГР ОА8РАКУ) је Комедију хтео да објаоии полазећи оа тезе да |с Дантс „у себи с јодинио оне две разллчите струје које су до тада у италијаиској књижсвакхгти биле одвојсне, народску у рслишозном песшиитву и кп лж евн у у високој лирици"**. То што је уочио та ј задатак, спада у заслуте овот шванредног научиика. РГктово решење било је интелигситно, али се ■нијс могло доказатн. Оно ннје нашдо слодбеитгке, али ннје, колнко види.м, ни :заме!&ено неким бољим. Опш теваж еће схвагаи>е сматра да је сгудиј антнке, пре овега Вергилија, за Дантеа значио цреч 1 ШЈћаван*с укуса, окретан>е класици112. Ми т\; тез\' морамо да одбацимо. Ток наш ег приказа пршгудпо нас је да форме и традшдије латитгског средњег века стално изноеа егземллиф лкујемо на Дантеу. Тако се намеће заисгвучак: поред прк>вансалске и италијанске лирике, латински средњи век је главни елемент којл се мора узети у обаир кад је у питањ у генеза Комедије. Огшоћивање романских јези ка и књ иж евности латинском традицијом јесте, то м ож ем о да наговестимо, битна црта романског света. Али она у Ф ран ц уској, Италији и Шпанији добија различите форме. У И талији је тај процес олакш ан због веће близине латинском у гласовшгм облицима и вокабулару. Узмимо два прва стиха Комедије: N61 тегго б.е1 саттт бг повГга аИа Мг гИгоааг рег ипа ве1иа овсита. На пола нашег животнога пута у мрачној ми се шуми нога створи.
11 ОА8РАНУ, СезсћгсМе бет ИаИетпвсћеп МГетаШт (Га спари, Историја италијанске књижевности) I, 1885, 305. п УОЗЗћЕК (Фослер) је, изгледа, такође склон том схватању ф ге СбШгсће Котббге — Божанствене комедије2 II 598).
578
/И1Г1К Л/оч/Гб! уИа („ШШ! ж мш п' ) јс ИС!ОН[К;?ИСНО И ;ј;м и и ск и
и ‘шнлтсјакски. 1)па \с.!\ш о \с и г а („мпнкш* шум;* д у: 1*сама б;ш*у латкнском м н о 'л / уо о г п с и г а , Ш нннско п и с м г а уи )а ( јпиш ж и ш п " ) и к а ч ц и с о ч с и го („м-ракна ш ум а“), <лар<х|>ралшуско п о ч /г е и њ и јогчч! очси гч п глахоЈшо и Јижснчкн сс ра*ликују. Лли Олилина ига ;ш јанског Јгрома л а т н с к о м јс ла игалијанско! шгиммка исто»рсмс?но и гггслсанају^и чжотттггк.!. Она можс ;јд му сгутсршнс д а јези1К уо1у,агс мсри крема ла!инском и да га и.сму у велккој мори прилагоВаиа: п<*;еоно слнда кал. сс гимс олакш ана рим<>вал*с. ИзмеВу тако стане нансгост. Опа ће сс осстиги утолико јачс пјт<> .Јнаног јс Ји к а волгаре и латиноког с н л а м ож с да наје несник нишс ирож ет латинсжим (/>ралс>нан/Ом и ук<>лико »иш с и а п ш л тсхасичким скспсримснтим а. И је дно и д,руто јс сл у ч ај код Д а и т еа 1’. Он је од I Ј.ронансалаца, иарочито од Арноа Дан:ијсла ГЛгпаи1 ОагпеЈ), прсузсо стилски идеал тспЈке технике. ТехличЈка рсфлексија код икма се сгалло ук;Ј/учује у процес сј вараЈЈ>а’ '. Он би хтео да за Пакао улотреби „грубе и иромукле риме“ (Пакао 32 , 1), он се бори са „ж/илавом /рађом“ /7'а/ 30 , 36) и тежи ка савршснсгиу (/Ја/ 30 , 33 ) ко у м јетн и к ш то кријн.и досег згл еда.
Сотпе аИ’ иШтгш т о сгансипо агСеЛа, Он је техничар и артиста говора. ВеН и због тога је аитичка и средљомокоина латинока теорија кшижевности нсшто са чиме он стално мс/ра да се суочава. гл До сада не ностоји ни историја ита/шјанског језика, ни истраживан>е о Дантеоном језику, на крају ни преглед његових латинизама. Само као иробу дајем иеколико лексичких латинизама из Раја. Они су тек једним делом искоришћени за риму, зетрИетш (I, 76); тере (2, 37); сетпе (3, 75); 1аћг (6, 51); а1та (6, 78); сгие (8, 116); итдеЦитде (10, 142 и дд.); ризШо (11, 111); гиће (12, 12); питпг (13, 31); Гитра (15, 145); ГаИита (16, 96); саггга (17, 11); оргтпи (18, 33); ћеаШиОо (18, 112) итд. Упор. КР 1947, 250 и дд. к С. С014ТШ1 (Т>. Коитини) говори о ретреШо зоргаддгипдете АеИа тгЦеззтопе 1сстгса ассапЊ а11а роезга („сталном појавлшвању техничке рефлексије уз поезију", Увод у издање Ршла).
579
Нн КчДЗ, једног романског послшка. на ни коа Гонтоое, однос измеЈту наннона-аног језика и латинеког није крцат такном про* »лсматиком као код Дантса. Та напетост мож е тл се прати крол цело Д атеопо слнаралаштво. Она се маниф естује у к<»иТкшл’ пдмеГу лагинског и италијанскот јсзика. али н у ла 1скосе/К! о»м лат^чиг-зованд игаш јансж ог. Она оојашн.ана гехничке маннртЈ.тме, као и и|тм<>т; папафрч <«,; и (Ј>нг\ ре <тпоттаТш, али л многс елеменгс ил готтике и кз.мати*
ке Комедије. Данте јс стутирао у Парилу1'. Био је на висшш латшгског о!)ралован>а свога времсна. ВеН \ тоирци Риме'' налате се стилистички латинилмп''. Прва канцона о камоиу (Јо зоп \>епи(о а! ршио деМа гта — „стигох до врха точка“ , односио у препсву ..Д.скпјех до часа гибања планета44, Риме Г1 V, прен. Ф. Ча-1 с, Дјела 1) започиље астрономскнм одрсћиваи>ем времсна, које може да се тумачи само као децембар 1296, годпне. То је први пут да Данте употребл>ава ту перифразу коју препоручује реторика. Тиме је старија теор<ија (пречишћавање укуса уз помоћ антике) оповргнута. Данте је већ око 1295. био добро упознат са латинском реториком и поетиком. Даптеов латинизам заједнички је свим фазама његове ггродукције. То је средњовековни а не хуманистички латинизам. Видели смо да се Данте у свом писму Кан Граидеу држи средњовековне схеме назване ассеззиз (вид. Поглавље 12, § 3, нап. 16 ове књиге). То писмо спада у последњи период Дантеовог живота, исто тако као и две његове латиноке еклоге и ОиезНо де адиа е! 1егга (Расправа о води и земљи). Последња фаза његове продукције је латинска.1567 15 То потврђује Ђовани Вилани (Ошуапш УП1ат). Роберт Давидзон (БауШзоћп) каже да је та чињеница „непотребно оспоравана“ (СезсћгсШе у о п Погепг — ИсториЈа Фиренце) — IV, трећи део, 1927, 140. Напомена усмерена против Рајне и Фаринелија (КАША и ГАКШЕћГЛ). 16 Издање Ђанфранка Континија (С1АИГКАКСО СОГТТШ1) 19392, 1946. Упор. КГ 60, 1947, 245 и дд. 17 КР 60, 1947, 251.
580
К а к о сто јм с т в а р с а п о ч е ц и м а ? V д ел у СотЧхчи (11 12, 4) Д а н т е к а ж е д а је н а к о н Б е а т р п ч п н е см р ги п оч ео д а чтгта Б о е т п ја и Ц п ц е р о н а , к о д и к о су то дозвсхкавали н»егово п о зн а в а ш с л а т н н с к о г и н»егов тал е н ат. З а х в а л л ју ћ и о в о м п осл ед н ,ем он је , д одутпе, „кгш у с н у “ , в е ћ р а н и је м н о го игга р а д у м о в а о , к а о ш т о м о ж е д а се ви ди и з њ его в о г д е л а Угш К и о у а . К а о VI све а у т о б и а г р а ф с к е и з ја в с Д а н т е о в е и о в у вад>а схј^ гггпт к а о ш его в о оа^мосои ссизовлнм^. ТЧт тгрш тзлади и з н>еие у н у т а р њ е п р о т и в р е ч н о с т н ( к о ја је п р и к р и в е м а иамер* ји м за м а гл д гв а гв е м ), а л и и и з гвене с в р х е : п о п сго већ н в а њ а & оппа &еп1Пе (УМ 35 и д д .) с а ф и л о з о ф и јо м . Ш та из дела УМа Мио\ш м ож ем о да научимо о
Д антеовом образовањ у? Он п о казу је поанаван>е тзв. <Ис1атпт1$х*Ј ПоглавЈБе 25. је екокурс ко ји испада из оквира и кој|и н ије н ароч и то убедљ иво мотивисан; то се м ож е објаонити сам о тако да је Д антеу било важ но да п о к аж е ретороко образовањ е. Он је Амора приказао као физичжу личност, ш то он у стварности није. Али Д анте је на то им ао право. Јер „у стара времена код н а с нису п остојал и певачи к о ји су певали о љ убави н а н ади он алн ом је зи к у ; напротив, певачи о љубаЈви били оу изовасии пеоиици н а латинском је зи к у “ . Д ан те их н ази ва И иегаН рое1е. Њ и м а је доз©ол>еиа „понека р е то р и ч к а ф игура, или нијансиран>е1819“ , прем а томе, то је дозвол>ено и песницим а на језику \>о1&аге. Д ан те се, д акл е, већ у том првом на18 У поглављу 28 (ТвзШ стШсо, стр. 38 доле) и у поглављу 31, 3 (стр. 40) Данте употребљава ргоешго у техничком смислу. Два пута алудира на стилски идеал краткоће (вид. у овој књизи Екскурс XIII): Погл. 10, 1 (стр. 11) и Погл. 17, 1 (стр. 20). Заједничко добро средњовековног стила јесте и етимологизовање личних имена (вид. у овој књ изи Екскурс XIV), које ће Грасијан назвати адшГега тгошта1. Да ли је Данте песничка места наведена у Погл. 25 (стр. 35) познавао из оригинала или из флорилегија, за нас де свеједно. 19 со1ог (,,боја“) је општи карактер говора. Цицерон Ое ог. III 52, 199. — Квинтилијан VIII 4, 28; IV 2, 88 итд. — 1М01ШЕК 871, нап. 2. — Тај појам је у средњем веку променио значење. Со1оге8 (,,боје“) се зову појединачне форме „лексичког украса“ (отаГиз иетЂогигп), тако на пример у СоГогез тће^ог1сг (Реторичким бојама) Онулфа из Ш пајера.
581
ц р т\ своје иоетике кнлтжевности на наипоналном је .«тку осс.На подстакнутим да увме по:тај\шце и:т латиноке теорије и гфаксе. Сем тога, он ггуитта дуг.ове ж ивота и Амора да говоре латински. Филоаофски јс бисер Аморова дефииинија самога еебе: ,.Ја сам као средиште крута, прсма коме се сви делови нерифепије исто < дносе“ (погл. 12, стр. 12). То је преоГ>;шковано и,.м<> „теолош ко праиило'4 Аланово (Р1, 210, 627 А): „Бог је јсдпа интедттгибилм« кугла чнје ]е средиште ттосвуда, а чнји обим нијс нигде.“ Ова спекулативна ф ормула била је V X III гтеку широко распрострањена. Данте ннје морао да је гфсултме нептх:редно од Адана Она, меБутим, доказује да је он још као младић имао ф илозоф ско-теодош ка интерссоваква. То што он у Н овом ж ивочу гу геолошку формулу примењује на А мора, а на другом месту (погл. 26, 1; 20 О пореклу те дефиниције: ВЕСК (Бек) у: 7.НРН, 47, 1927, 1 и дд. и 41. 1921, 473; НШ ЕШ СА (МекекееИпдеп ает Кд1. Акаб.етпГе аоп IVе(еп5ћарреп, АјбееИпд БеИеткипбе — Хејзинха, ..Саопштења Краљевске академије наука Одељење за филологију" — део 74, серија В, 1932, 100), М. БЕ САН01ЕБАС, Зит 1а зрћеге гпјгте бе Разса1 (М. де Гандијак, „О Паскаловој сфери бесконачног") у часопису Неггие бЋШогге бе 1а рћИозорћге е( бЋШогге детгета1е бе 1а схиШзаНоп. РиЂИее рат 1а РасиИе без ЋеИтез бе ПЈтиетзИе бе Ш1е, 1943, стр. 32. Дитрих Манке је тему Бесконачна сфера и средигите свемира (Б1ЕТШСН МАНИКЕ, ХЈпетиШсће Брћате ипб А11тпШе1рипк() обрадио у посебној књизи (1937, упор. посебно стр. 177), али он не зна ни за место из Дантеа ни за Хејзинху. Аланова дефиниција налази се код Александра из Хејлса, Винцента од Бовеа, Бонавентуре, Томе, Ж ана де Мена. У Италији је, према Салимбену (НОБВЕК-ЕССЕК 182, 23 и дд.), била позната једна химна Филипа де Грева (РћШрре с!е Сгеуе) са почетком СепГтит сарИ сггси1из („Круг за центар маша се,“ штампано у А. ћ. XX, 88, бр. 89). Друга једна химна почиње: Ти ез сгтситјетепИа, / Сеп(тит, Гиг розШо / Босг педаГ оћзедша („Сав си од периферије, / Центре, а твој се положај / Простору сваком отимље", А. ћ. XXI, 12, строфа 11). Сме ли да се претпостави оријентално порекло? Код Хафиса налазим: „Узалуд се око тачке / Бесконачан свија круг; Да л ’ ћеш икад к циљу своме, / самом центру наћи пут?“ (СЕОКС ЈАСОВ, (Јто тузИса. НајШзсће Бгебет гп МасћМШипдетг — Георг Јакоб, Мистично сједињење. Хафисове песме у тгрепевима, 1922, 21). — Упор. у овој књизи поглавље 6, § 4, нап. 30. — Н. ОЗТћЕКОЕН (X. Остлендер) Аморов исказ о себи самом изводи из Еуклидове дефиниције круга, у: Ме1атгдез Ј. бе СћеШпск, 1951, стр. 893.
582
стр. 34), анда, поново мудрујући тврди да Амор нијс никаш а сутгетапца мого пучси акцидоит, спада у иеусклаћености младалачкаг дела. Да ли ј« Д^мте аианд: лаш нског, које је доказао у Новом жиаоту, заиста стекао „као у ону“ ? Спис Ие ^и1%аг1 е1оциеШГа жели да да тхравила за пеониогшо н а национаЈтном јези 1К!у. То се, мећутим, чини на латинском. Песничка употреба језика уо1§аге допушта се так уз многе отраде. Он је подесан само за тематаке круах>ве као што сгу добро, Јнубав, врлина (II 2, 8) и само за канцану (II 3, 11). Али та аграничен>а ниоу довоиБна. И пеаниц/и који их пшгггују „разликују се од великмх песника, тј. оних који поштују правила; јер великани су ссвоје песме гогсали правилним језиком; ови, мећутим, пиш у како им падне на памет . . . Отуда испада: што тачније подраж авам о оне прве, утолико боље певамо. Стога ми који настојимо да створимо теорију морамо настојати да достигнемо њихове теоријсжи промишљене поетике“ (II 4, 2 и д.). Данте овде, дакле, у новој форм(улацији износи разликовање измећу ИнегаН рое1е и роеге уо1%ап које је већ изнео у Новом животу (иогл. 25, § 3). Ко су, мећутим, они та%т рое1ае („велики песници“), односно ге&и1аге5 („нормативии“)? То оу латиески пеш ици. Данте више воли да то изричиго не каж е, што је разумљиво. Данте ж ели да велича национални језик, бира примере из италијанског и провансалског песништва: стога би могло изгледати чудно што Уо1§аге треба да се усаврш ава угледајући се на латинсжи језшс, пгго се препоручоивало подраж авањ е (ГтМаПо) античких »писаца и надовезивање на дос1гта1ае рое1г1ае (,доктринарне поетике“). Од тих поетика Данте помиње само Харацијеву. Но пошто употребљава плурал, има на уму и остале — наиме, латинске поетике XII и X III века. Да их је познавао и према њима поступао, могли смо да закључимо већ на основу његове примене перифразе и аноминације. Али он је и извесне термине преузео из њих. Дантеове реха уосаВи1а („прочешљане речи“ ; погл. VII, § 1) вероватно потичу од Галфреда од Виносалва (РАКАћ стр. 257, 1493). Пре него што песник, уважавајући прописе које је дао 583
Данте, приђс свом послу, трсба да „пије са ХеЈгикона ‘. Но пре тога издај^ му со ј о ш и следсђе уткгшр«*„А.т, нмаги суздржаност и спосовност разлмковања, као што је ред, то је мука при раду, пошто се то не може остварити без напрезања духа и истрајно сти у уметности и без познавања наука. А такви људи су они које несник у шестој књизи Енеиде нагшва љубимцима богова и за које каж е да су због своје ватрене снаге уздигнути у етер и да су синови ботова; мада он гавори адиковито. И стога нека се обелодани лудост оиих који недоди.р1нути уметношћу и знан»ем, уздајући се само у свој дух, срљају ка најузвшненијим ггредметима, које ваља сшевати на најузвишенији начин (а<1 зит т а зит т е сапепАа ргогитриШ). Отш треба да се окане такве дрскости и, ако су већ гуске по својој природи шш тромости, нека не опо* нашају орла који стреми ка небу21“ . 21 Шта говори то позивање на Вергилија? У Енеиди VI 126 и дд. Сибила опомиње Енеју: лако је сићи у подземни свет, али отуда су досад успели да се врате само синови богова: ... јасШз б-езсепзиз Аиегпо, ИосГез а1дие Шез раГе1 аГгг гапиа ВШз; 5еб теиосате дтабит зирегаздие еиабеб аб аитаз, Нос ориз, Мс 1аћоб езГ. Раисг, џиоз аедииз атаиИ ЈиррИег аиГ атбепз еиехИ аб аеГћета игтГиз, Игз депШ роГиете. ... до Аверна слази се лако, Вратнице туробног Дита и ноћма се криле и днима; Корак обрнути пак и светлине домоћи се горње, То је тегоба, то труд је. Покоји тек смогоше ово — Они што Див их заволе, ил’ страсна их узне врлина, Ти што божанство их роди. МАШСО (коментар уз УИа Миоиа) сматра алегоријско тумачење тих Вергилијевих стихова Дантеовом идејом. Превидео је да је Данте то преузео из коментара Бернарда Силвестра. Онде се налазе следећа објашњења: посГез и сНез („ноћи“, и „дани“, стих 127) су незнање и науке. Игз депШ (стих 131) су а) јгШ АроШтз: заршМез, ћ) /гШ СаШорез: е1одиеп1ез, с) јгШ Јоигз: гаИопаЂпез [ СоттеМит ВетагШ 8ИиезГтГз зирет зех Шјтоз Епегбоз VетдгШ еб. О. ШЕБЕЕ, ОгурћјзуаМае 1924, 57] („божји синови“ су ,,а) Аполонови синови: они мудри, б) Калиопини винови: они речити, ц) Јупитерови синови: они обдарени ра-
584
Даипчхши аахтегш, меВутнм, цду и дал*е. Он разлик\;је (II 6) четири врсте слаган>а реченица (сопз(гис(ш). Најшгша јс оиа која је „истовремено учена и л>\ддка, н уз то узшпиеиа“ (зарШиз ех уепи$(и$ епат еХ ехсе1ш$). Њу употребл>авају „узвишени стилисги“ ((ИсШоге$ Ши$1ге$). Наводе се проваисалски, француски и италијански примсри. А ли........можда би било најкорисније . . . кад бисмо читали песнике који поштују правила, наиме Вергилија, Овидија у Мстаморфозама, Стација и Лукана; исто тако и остале који су се служнл!и највишом ирозом, као што су Тит Лжвије, Плиније, Фронтин, Павле Орозије и многи други“. Ја сам из Дантеове поетике издвојио само исказе о оцдносу захтеваног умептичког језнка и уметничког песншитва према латинаком. Крајтве је необично кад ввдимо како он ггред ученика у стварнма поезије гомила сталио нове тешкоће, поставља све теже услове. Они се граеиче са неостварљивошћу. Мора ли човек заиста да прочита Орозија22 да би могао да испева канцону узвишеним стилом? Да ди се захваљујући Дантеовом спису народни говор ослобаћа и стимулише за пуни размах? Није ли он тиме пре неподношљиво окован? И из кога разлога? То је напетосг измећу романског авета и Рима. Данте није био у стању да је теоријаки разреши. То је вероватно један од разлога што је спис остао недовршен. Вида се како у току излагања латиноки све више долази у први план. Ншпта за то није карактеристичније од онога „можда“ на почетку нашег пооледњег цитата, тог „мож да“ које покушава, пита, у реченици која толико одлучно превазилази раније захтевано поштовање латинских поетика, да се завршава Фронтином, Орозијем „и мношм друш м а“. Свакако од тих аукцесивних ограничавања, исојима Данте подергава пеанишшо на матерњем језику, личи на стезање завртња. Пе \>и1%ап зумом [Бернард Силвестар, Коментар уз шест књига Вергилијеве Енеиде, изд. Г. Ридл, Грајфсвалд, 1924, 57]“). То је онај сирови материјал који је Данте претопио у своју ентузијастичку похвалу ученог песништва на народном језику, школованог на латинским узорима. 22 Он се појављује на Сунчевом небу (Рај 10, 118).
е\оциеп1га је конгломерат веома рааЈиичитих елсмената: ошпте теорије језика, језичке рашчлањености ромамеког света, захтева за је(дним уметниким језижом на основу говорног италијанаког, техничке теорије канцоне — на све то је увек обраћана пажња. Али је мало обраћана пажња на један елемент који је за Дантеа оно главно: на везивање песншштва на говорном националном јеаику за школовање на латинској поезији и прози, за латинску реторику и поети!ку античког и средњовековног порекла. Тај спис је упечатљиво сведочанство за оно што ја краткоће ради називам Дантеовим латинизмом. Сопугуго је наоисан на италиј анском, што Данте, додуше, олравдава као „супстанцијалну ману“ (I 5, 1). Латински надмашује језик волгаре по племстау (непроменљив је), способности изражавања, леатоти (I 5, 8-—15). Управо стога Данте не може да га користи за коментар овојих канцона, јер то би аначило гооподара учинити слугом. Какво увијено образложење! Али италијански језик Гозбе пу<н је реминисценција на латин* ску реторику23. 23 Коментар Бузнелија и Ванделија (В1Ј5^Е1ЛЛ и УАИВЕБЕ1, 1934) овде не даје одговор. — Уз сатота зг д.’атог соте дг упИг таГепаГе („канцоне, створене подједнако и љубављу и врлином“, I 1, 14) смемо напоменути да Матеј од Вандома препоручује термин та1ег1а1и$ као „елегантну“ реч (ГАКАБ 157, § 21). — Уз I 2, 3 упор. 2НРћ 62, 1942, 465. — У IV 15, 11 читамо: блсо ГпГеИеИо рег 1а поЂИе раНе де1Г атта позГга, сће соп ипо иосаћоЊ ’тепГе’ зг рид сШатаге („интелектом означавам племенити део наше душе, који се може назвати једном речју ’дух’“). ВХЈ8^Е1ЛЛ-УАКБЕЕ1Л упућују овде на III 2, 10: онде нуде један цитат из Томе који не одговара ни на који начин, него само доводи у заблуду. Прави одговор се, наравно, могао наћи код Исидора, кога су користиле многобројне средњовековно-латинске енциклопедије и лексикони: тепз сосаГа диод еттеаГ т ат т а... С^иарторГег поп атпта, зед диод ехсеИИ т атта тепз иосаГиг („дух [тепз] назван је тако зато што се истиче [е т т е ! ] у душ и... И зато се духом не зове душа, него оно што се одликује у души“, ЕГ XI 1, 12). — У Сопи. I 8, 5 помиње се Галенов спис о лекарској вештини као И Тедт сИ СаИепо. Напомена: Тедт е та1ег1а1е ед еггаГа ттигтпе т 1еНеге ИаИапе де1 дтесо тех^т) („Теет је грубо и погрешно свођење грчког термина т^тг) у италијанска слова“). Тедт, међутим, није италијански, ни „погрешан", него сред-
586
^ Оирс^СЈнеше за шу је с те и почет-а 1К Комедије. Дантеова прва реч унућена Вергилију (Пакао 1, 79 и дд.) гласи: О г з е ’ 1и ц и е 1 УГгдШо е дие11а јопГе СНе зрапсИ сИ рагГаг 51 1агдо /штпе? Т и јес и , д а к л е , В ер ги л и је, в р ел о ш то р е ч ју , к ’о р ек а п у н о в о д н а л и је?
Потом као израз поштовагва (85 и дд.): Ти зе’ 1о тпго таезГго е’1 тго аиготе, Ти зе’ зо1о со1иг б.а си’го Њ1зг 1.0 Ђе11о 8Шо сће т ’ћа јаПо опоге. Учитељ, писац мој си, други нико, једини ти си од н>их што ми даде леп стил који ме прослави толико.
Шта казују ти стихови о Д антеовом охватахву Вергилија? Р т т е („река“) је стилски латинизам и одговара латинскојм јт т е п огаН от з („река говора“) и сродаим и зрази м а к о ји м а се славе речитост и богагство је зи к а неког аутгора2'*. В ервилије је, дакле, за Д антеа у касноантичвком и оредњ овековном смислу *24 њовековно-латински облик. Јован из Гарландије (прва пол. XIII века) означава једну подврсту прозе као ^едтдгарћа: а »Гедт« диоб. ез1 »агз« е1 »дгарћоз« »зсггрШт« („тегниграфа: од ’тегни’, што значи ’уметност\ и ’графос’ = ’спис’“ , НЕ 13, 1902, 886). У Енглеској се Гедпа сусреће први пут 1040, 1едт 1345. (ВАХТЕК-Ј01Ш 8(Ж , Метеиа1 ^аН п М /ога-из* — Бекстер-Џонсон, Листа речи средњовековног латинског, 1934). — У делу Сопу. IV 16, 6 Данте се жестоко буни због извођењ а речи поЂИе (,,племенито“) од позсо (,,позназем“): она по њему долази од поп иИе (,,непрост“). То може да се прочита и код Исидора Е*. X 184: поЂШз, потг иШз („племенит, непрост“). Коментатори уместо тога дају апсурдно упућивањ е на Амброзијево дело Б е Иое еГ агса (О Ноју и ковчегу). Итд. 24 ј1итетг отаНотггз, ј1итеп иегЂогит („река говора, река речи“) често се јављ ају код Цицерона и Квинтилизана. — Петроније с. 5: 5гс ј1итгпе 1агдо / Р1епиз Ргегго Оејипб.ез ресШге иегћа („те говора реком / Задојен речи ћеш многе с пијеријских точити груди“). Примере из касне антике за Ј1итетг и сродне термине у смислу елоквенције даје НАК8 ВК1ЈНМ, 8ре-
587
учитељ реторике. БеатрЈтче га шаље Дантеу да 5и м\ он помогао својим уметничкн украшсним говором (Пакао 2, 67 н дд.): Ог тпое1*. е соп 1а Ша раго1а отаШ Е соп <Нд сћ'ћа теиИегГ а1 вио сатраге I/ ашШ 5* сћТпе 5*'а сопзо1а(а, Пођи и рсчју ободри га страсно, нек брига твоја око н»ег се стиче. да утешим се тиме и ја ласно.
Вершлијсва рсторика се цени у рај\ (Пакпо 2, 112 н дд.): Уепт циаддш 4е1 тГо ћеа(о зсатто, ГтапЛотГ пе1 1ио рагГаге опе5(о Сћ'опога 1е е диеГ сћ шШо 1'ћаппо. Те сиђох с места ког блаженства красе, у твоје речи уздана поштене, дичне за те и свет који чу ти гласе.
Данте је своју реторичку вештину научио од В ертлија (1о т ш тае$1го). И змеђу аис1оге$ средњовековних ш капа Вергилије му је н ајближ и (1о тш аШоге). Ти аис10ге$ су истовремено, као што знамо, и ауторитети: мудраци. Тако је Вергилије за Дантеа, као и за М акробија (8а(. I 16, 12), пеоник који влада свим наукама. Он представља енциклопедијску су.му људског знања (Пакао 4, 73; 7, 3; 8, 7 итд.). сгтеп иосаћи1агИ гћеГотсг аб. тјеНоНз ае(аИз 1аНпИа(ет регНпепз (Ханс Брун, Пример реторичког вокабулара који припада млађем латинитету), дисерт. Марбург, 1911, стр. 57. Дантеов савременик, кардинал Јакопо Гајетани Стефанески (Јасоро СаГе (а т З^еГапезсћГ), у свом спису Ориз теГггсит (Метрика), слави Вергилија као гћеШтгсае зиаиИаНз ргојГииз („обилатог реторичком љупкошћу“ — Г. х . ЗЕРРЕБТ, МопитеШа СоеГезНтапа (Ф. Кс. Зепелт, Извори о папи Целестину V) 1921, стр. 5, 24 и дд. О тој публикацији упор. ГН. ВАЕТНСЕђГ, ВеНтаде гит СезсћгсМе СоеШзНпз V (Фр. Бетген, Прилози за историју Целестина V, 1934, стр. 286, 3).
588
§ 3. СОММЕОГА И КЊИЖЕВНИ РОДОВИ
У својој поетици (УЕ II, 4, 5) Дангге разликује трагично, комично и елегично као три језичка стила између којих песник треба да бира. Трашчни стил је „висок“, комични „низак“, елегични стил је „стил несрећних“. Рачун се, дакле, не слаже, јер се трагика и комика дефинишу уз помоћ језичке форме, а елегија уз ломоћ теме. Донекле друкчија је теорија родова у писму Кан Грандеу (§§ 28 и дд.). КомедИја и трагедија овде оу родови поетског пржховедања (роеПсе паггаНотз), који се разликују како тематаки (т та1егГа — „у граћи“) тако и стилистички (т тоЛо 1одиепсИ — „у начину говорења“); и то тако да је трагедија на почетку „достој1н а дишвења и мирна“, на крају „:см)рдљива и грозна“, како то одтовара етимологији25 њеног назива „песма јарца“, и нгго може да се очигледно покаже на Сенекиним трагедијама. Комедија, нацротив, почиње „грубо“, а завршава се срећно — види пример Теренција. Као остали родови поетског приповедања помињу се потом — без ближег објашњења — пастирока песма, елеш ја, сатира и „за(ветна изрека“ (зеШепНа уоНуп); ова последња заснива се на једном погрешно сжваћеном месту из Хорација26. Данте у својој примени ознака за родове није 25 Извођење назива Ггадета од трауо<; (,,јарац“) и сотета од Х(1)цт) (,,село“) (и код Исидора ЕГ VIII 7, 6) Данте је нашао у делу ОетгиаНопез (Извођења) Угучонеа (ТЈ§иссшпе) из Пизе, кога наводи у С опу . IV 6, 5. Упор. Р. ТОУГЈВЕЕ; Оап1е ЗГисИез апб. Еезеагсћез (П. Тојнби, Студије и истраживања о Дантеу), 1902, 103. у Хугуцију (НиеиПо) не сме, међутим, да се види једини извор за Дантеово познавање средњовековног латинског. Реч роШетоз (,,вишезначан“) нпр. (Писмо 13, § 20), коју је Данте, према Тојнбију, преузео из Хугуциона, налази се код Сервија у објашњењу уз први стих Енеиде; касније код Лактанција Плацида уз Тебаиду I 104; у РоеГае IV 363 глоса и 373, 26 глоса; у једном глосару из IX века (ВиПеИтг ој те Јоћп Еу1апдз ЈЛЂгату VII 432); код Јована од Солзберија РоИстаИсиз 1УЕВВ I 94, 10 итд. То је била уобичајена школска реч. 26 Хорације А. Р. 75 и д. учи да је елегијски стих прво служио за тужбалицу; касније (у епиграму) и за захваљивање за услишену молитву (иоп зепГепПа сотроз — „испуњења је молитве израз“).
589
КПРОИСКЛ
КИ>И Ж К Н Н О С Т
И ЛАТИМГКИ
СРКДН,И
нкк
(Д<.хлачан. К ад сс Епеида схшачава као „уавшпспа гра гед н ја“ (Пакао XX 113), опда то мож е да се односи сам о па сгид. П рсм а товсу ради»с о»иа би морала да се зовс к о м с д и ја ’7. Днгпчжи сисгем поетиких родова се У мпденнју к о јп јс претходио Дсште 1у распао до непрегледностн и пераги/МЈвивосгги. Д аи теов иаслов био је решеиЈе из нуж де. Н ам а гкхшат наслов Пјута СотттчИа (ггрви ггут у вен ец и јан ск о м издаш у 1555. године) био је орећна дсхпуна. Сам Д ан те о зн ач и о је Комедију жао „свету песм у“ (Рај 23, 62 и 25, 1). Смемо ли да у гоме шгддгмо насдов к о ји би он и за б р а о д а му се није учш гида ц р и к л а д т и јо м ш к о л о к а р е то р и ч к а ознака? Каони стари в а к п о д а р и о је Енеиди та ј почаони наслов'272829.
Концепција Комедије почива « а духовном сусрету са Вергалијем. У цедој обдасти евроиске књижевности има мало шта што би могло да се пореди са овим феноменом21'. Оживљавање Аристотела у XIII веку било је дело генерација и оно се одиграло под хладном оветлошћу појмовног истраж ивањ а. Дантеово оживљавање В ерш лија пламени је лук који прескаче с једне велике душе на друпу. Т радација еврооског духа не поанаје аитуацију тако потресне узвишености, нежности и плодности. То је сусрет двојице највећих латиниста. ИсториЈаки: стављање печата на савез који је латински средњи век склсшио измећу антике и 27 Оно најбоље у наслову Дантеове поеме рекао је Р10 КАША (ЗШсИ дапГезсМ, 4, 1921, 5—37). За употребу назива согт.си.8, соте&из, сотедга упор. надаље Јован од Солзберија РоНсгаНсиз 1УЕВВ I 405 6 и 489 с1. — Једна прича од 129 строфа о животу и смрти Томаса Бекета означава се као сотеМа (Б1Ј МЕШБ, Роезгез рориШгез 1аНпе8 би тоуеп д,де [Ди Мерил, Народна поезија на латинском у средњем веку II, 1847, 70 и дд.]). Строфа 8: Зедиот тотет сотгсг, зсго иоз ћипс зсгте, / Ртгтит иае! еГ 1НзИа, розТ Еиах! е1 1угае („Следим начин комика, знате му манире: / Најпре вај! и тужњава, потом хај! и лире“). Строфа 115: Мотет зедиог сотгсг; таИз јт ет ропо, / ПећИе ргтсгршт јт е тиТапз ћопо („Начин следим комика; чиним конац вају / Увод сав у сузама срећном водећ крају“). 28 Макробије За1. I, 24. 13. — Упор. Марцијал VII 63, 5 и VIII 56, 2. 29 Гетеов сусрет са Хафисом, Хофмансталов са Калдероном.
590
ДЛИТЕ
модорног света. Тек када будемо у стању да Вершлија ионово схватпшо у његовој нуној песннчкој веотичини, за коју омо М)и Немци од 1770. године изгубили смисао, моћи ћемо у потпуности да вреднујемо Дантеа*10. Дантео® Вергтшије је средњовековни, дакле не1класични Вергилије, насупрот Ввр1тштију Таса или ЈЉлтона. Он је гласник ггролазног и вечног Рима, чије име оимболично може да се пренесе на Рај (Чист. 32, 102). Он је истовремено познавалац и објавитељ царстава оиога света. Шеста књига Енеиде, то освећено средиште поеме, узвишен је узор Комедије. Енеја и Павле (2. Кор. 12, 2) једина су два смртника којима је за Дантеа зајемчон пут иа онај свет (Пакао 2, 13— —33). Обо!Ј1Ица су ликови историје овета: праотац Рима и апостол народа. Ако им Данте придружује себе као трећег, у томе је садржана претензија на аналогну историјску1мишју — разумљива само на основу тога што се Данте осећао као реформатор и пророк. Да се прикаже стоструко подражавање Енеиде, а пре свега шесте књиге; да се побележи преузимање вершлијевжш: ликова и локалитета оног света; да се иоће тратом траншозиције Вергилијевих стихова у Дантеове (Енеида IV 23 = Чист. 30, 48; Енеида VI 883 = Чист. 30, 21): тог задажа овде не можемо да се ирихватимо. Ко га ое буде ирихватио, биће му потребна нај|неж1нија тактичност и исгговремено обухватно знање. Он би морао да покрвне питање који су елементи Комедије преузети из Енеиде, или имају ослонац у њој, и како су преобликовани. Како је Вергилијева визија онога света раоподељена на три Дантеова царогва? Рифеј је, видели смо (вид. Поглавље 3, крај § 7 оове књиге), могао да добије место у небееком орлу — што је израз дирљивог поштовања према Верпшшју. Његов Елвоиј, додуше, није омео да наће место ни на Брепу Чистилжита ни на Небу, али није смео ни да буде жртвован. Смелим потезом Данте га30 30 Упор. ШЈБСЊГ АЕЕХАИОЕК бСНКОБЕК, СезаттеИе Шегке II (МагдтаИеп етез УегдП-^езетз) (Рудолф Александер Шредер, Сабрана дела) II, 1952, 169 и дд. („Маргиналије једног читаоца Вергилија").
591
јс прео&одкавао у поШ е сазпЛо иредворја пакла. Док јс ВерХ11л>1№ у Елисију песлиапша* (рИ уа/е* с 1 Рпоеоо Л & м 1осчИ — ^побожин песнгаш, Фо 5 а ш то досторио збораду^) дао м ссго у Елно»ју. а а«сВ\* наш а посоГјмо |«ст1жао Орфс?а и М усеја. Дамте је из тога гфеузсо тЈасгн ц а) за „дегеу итолу* амтичкнд песиика, док }е ш и ш о г лшлгиттшка Ф е м м дво* врхи Париас сач\*»ао ла шуосо/ ш Ра/а. Таасо цеш Комедија саслочи о духоано} прмсутжЈСггм Е н еи дц
Всртлмје. мсВугмм. нијс Јсонни амггичхи \зор за Дангсо® загриош! овст. Коекггрукгивин сжвир Р«/а чи» ш< успон крш дсзвст кебоскмх сфсра. којс. као десста сфсра, обухаата б<хз1ростор*а< Ечишрсј. Он«> 1 «\товак»е кроз сфсре нелосггајс к<хл Всрпс1 И}а. Лли оио је всћ у прсхришћаис ко време са Истока прсш;1о у касисшнтичку рслигијску слику свста \ Оно сс налалм у позадшш Цш(сромоеог највслнчансгнсинјст дсла. Сјјмпцоновог сна, којс ?с сачувано .1ахаал»ујући Макриоију и које јс у срсдњем аоку читано уз ндагов кочкхгтар. Сшшиом МшВн онва у сну пронссс»< на Мтечни иут »< онде од с»ог оиа н деде доиија фшшоофску поуку н предсказшвс сопствснс су*до<и<с. „Кад сам от\да све осмотрно, свс осгало чо< се чнш«ло красно и вредно дна*ћен>а. Ту је било зшхиа којс са Земл>с шхкдгш не М1 ЛДШО, а све су онс Онле веће него што смо то икада претпосгаал>а:и<... Звелдане сферс бнлс су чи<о го веће од Земл>е; штавншс, сама Земл>а чинила мн се тако мала да сам нрезирао наигу импернју која прекрива само јеану н>ен\г тачку. Док сам и даље гледао прсма њој, рече Афрнканац: .Колико ће дуго још твој д\гх бнти везан за Земљу? Не видшн ли у какве си храмове ступио? То су девет кругова, илн боље рећи сфера, од којих је сачињеи сведшр. Јодна од њих, спаљна, јесте небеска. Она садржи све остале и она је сама највшии бог који у себи обухвата све остале сфере.. / “ (Ое ге риШса — О држави VI 16 и д.). Сусрет у небеским внсинама са лретком који свом31 31 РА1Љ ЧУЕКБЦУГШ, ГНе ћеПепгзНзсћ-гбтгзсће КиИит (Пауд Вендланд, Хеленистичко-римска култураЏ-3. 1912 170 и ДД.
592
потомкзу предоказује будућу жиЕК)тиу судбииу, Да!нтеу је дао лодстицај за епизоду са Качашидом1'. И Дантеово лутавање кроз сферс било је већ раиије обли ковано у Цицероновам делу. Оно је, мећутим, постало опнгте добрк) оредњег века зазоваљујући Марцијану Капели и филозофскај епици XII века која се надовезивала иа њега (Бернард Силвестар и Алан). Иако томе противречи официјелна наука о Дантеу, која Дантеа хаће да објаони само на аснову романеких извара, у најбољем случају на осно!ву оакудне*33 латинаке праду1кције италијанокот средњет века, и која би желела да на ту епоху пренесе принцип националне аутаркије, чија оу сишатура три универзалне силе ипрегтт, засегдоНит, зШсНит („царсгво, црква, наука“), изван оваке је сумње да се Данте у духовном свету ~латинаког средњег века осећао као код куће. Овде можемо указати само на понешто. Смемо сматрати доказаним да је Данте познавао Алана34. Видеати смо (поглавље 6, § 4 ове књиоге) да је Алан у свесном супротстављању антикизујућем латинском епу свога времена поставио програм једног новог песнипког ро1да, који би имао за тему уопон разума у царство транацендентне стварности. Та концепција могла је да сазри само у неком значајном духу који је, као Алан, био пеоник, филозоф и мислилац у једној личности. Његоови савременици и настављачи — као Јован из Анвила — нису је схватили, него само споља подражавали. Данте је био први и једини који ју је преузео и преточио у нову дожјивљај'ну садржину. Данте не помиње Алана, као ни Сципионов сан или средњовековно-латинске поетике које је следио. Он прикрива овоје изворе као и свој образовеи пут и историју своје младости. Он има потребу да стилил2 Уплетена је и једна реминисценција на епизоду са Анхисом (Рај, 15, 25). За образложење ове оцене упућујем на дело МОУАТГ-МОМТЕУЕНБ1, Бе Оггдгт (Новати-Монтеверди, Извори), 1926, посебно стр. 646. у' Упор. сада мој чланак Оап1е ипб. А1апиз аб ЈпзиИз („Данте и Алан из Ј1ила“) у НР 62, 1950, стр 28 и дд.
593
Е ВР О П С КА К Њ И Ж Е В Н О С Т И Л Л Т И Н С К И СРЕДЊ И ВЕК
зује слЈжу своје лмчности. УПа пноуа је краЈЈве свеона кнтерпретаишја самог себе, која нрикрива и друкчије ттумачи право стање^’. Она садрж и јелгну кл>ижевноисторијоку схематизацију којој је г^еЈгежје дао сам Данте, а која је све до да-нас узн лаиа као историјоки извеиптај и која сеже још и у Комедијук. Дантеова намерна нејасност делује час очотерично (Пакао 9, 61 и дд.), час мистично, час сибилиноки или аророчки, прибдијжавајући се, међутнм, не гако ретко и М)ихлтификац!иј|и. То треба прихватиги као елемент Даитеове личности. Али наука не сме да дозашгги да је то одведе на погрешан пут. Предмет Алановаг Антиклаудијана било је ства* рање новог човека. Уопон кроз сфере ка Емпиреју чини само један део свеукупног плана. Измећу Алана и Дантеа постоје ипак уочљиве додирне тачке. Кад Фронеса (човеков дух) на путу по небу срелне Теолотију, она мора да Разум (КаНо) остави иза себе (8Р II 354 = Р1/ 210, 534 В). Она улази у један регион у коме је наука Тулија, Вергшшја, Аристотела, Птолемеја немоћна (8Р II 358 = РЕ 210, 536 В). Тако и Вергилије мора да остане када Беатриче преузме воћство. У Алановом Вмпи|реју Тројство се оимболише извором, потоком и реком, који ау истовремено и вода и светлост (8Р II 373 = Р1 210, 544 С): Ситп зтГ тзНпсИ јопз, ггииз, ј1итеп, т ипит СопиетипГ, еаб.етдие 1тшт зиЂзГапНа, згтр1ех Еззе, зарог &тпгз, со1от ипиз, зр1епб.от гтг ИНз ЈЈтсиз, е1 ииИггв ћотит сопјоттгз, еГ тет Ап зресгет јопНз зо1 игпсепз 1итгпе зо1ет35367. 35 бгзГетаггопе 1еддепб.атга („Систематизација легенди"), ЦОНТИНИ. 36 ЕЕ 1947, 216. 37 Извор, река, море симболизују Тројство код фрањевачких мистичара Франсиска де Осуне (Ргашпзсо <3е Озипа) и Бернардина де Лареда (ВегпагсНпо бе Баге<1о): БАМАЗО АБОИ8 0 , Еа Роезга пе 8ап Јиап пе 1а Сгиг (Поезија св. Хуаиа де ла Круза), 1942, 61. — Конфронтација Алана са фрањевачком мистиком нека послужи као упућивање на један топиз тсепт
(„начин говора“) мистичког искуства који овде не можемо даље истраживати. Идентичност светлости и реке налази се код Мехтхилде из Магдебурга („течна, а светлост божанства“). —
ДАНТЕ
Премда су различни, врело и иоток и река — у једно Стичу се, трима је њима супстанција иста, и просто Биће, и укус им сличан, и једна им боја, јединствен У њима блесак, и лик је у њАх једнообразан, исто Сунце на подоб студенцу, што Сунце надмашује сјајем.
Тсхме одговара Дантеова река светлости (Рај 30, 60): Е игбг 1ите т јогта сИ ггигега, И виђех како житко свјетло лика бљештаве ријеке ...
која се потсш цреображ ава у језе*ро оветлости и небеаку руж у. Д ва централна мотива су, дакле, иста у оба ова дела38. И ма и других подударности39. Ако су н аш а запаж ањ а тачна, књ иж евеу форму коју је Данте остварио у авојој Комедији саобликовали су Верпилијев еп, који повезује историју и трансценденцију, и ф илозоф ако-теолош ш еп латинског средњег века, ко ји је засновао Алан. Комедија сама <не може да се подведе ни под један род. Ако се понеН. ОбТБЕНБЕН, ОатгГе ипб. Нпбедагб иотг Втдеп („Данте и Хилдегарда од Бингена“), у ОеиГзсћез ОапГе-ЈаТггЂисћ 27, 1948, стр. 166 и дд. 38 Доказ да је Данте познавао Алана покушао је да изведе Е. ВОбЗАНБ (Е. Босар) у делу А1ат аћ ЈпзиИз АпИс1аибгапиз (Антиклаудијан Алана из Лила), Анже 1885. — Ф. Торака (Е. ТОКНАСА) је то 1905. побијао несрећно изабраним аргументима (I ргесигзогг бе11а Нгита Соттпета [„Претече Божанствене комедије“ у ВесЈига ОапНз — Читање Дантеа, Фиренца]). — ЗАБУАБОШ (Салвадори) је изјавио да је то неспорно (8и1а иИа дгоиаппе бг ОаШе — О Дантеовој младости, 1906, 16). Њему се придружио РК. ВЕСК (2КРћ 41, 1921, 41 и 47, 1927, 23). — У опрезној форми ту могућност су 1926. узимали у обзир А. Монтеверди (у ]М0УАТ1-М0ГЈТЕУЕН01, Ее Оггдгт 522) и 1934. ВТЈЗКЕБЕ1-УАКОЕЕБ1 (СопиШо I 188 нап. за поређење небеса са наукама у Гозби II 13, 2). 39 Бог је тсГгситзсНрГиз („неомеђен“, ЗР II 350 — РГ 210, 531 С) као и у Чист. 11, 3 и Рај 14, 32. Он се назива зиргетиз ЈирПег („највиши Јупитер“, 8Р II 354 = РЕ 210, 533 Б) као код Дантеа зотто Сгоие. Проблем месечевих мрља разматра се код Алана (8Р II 341 = РЕ 210, 526 Б) као и у Рају 2. — Аланово учење о срећи блажених (8Р II 361 = РЕ 210, 538 А) одговара Дантеовом.
595
Е В Р О П С К А К 1 В И Ж Е В Н О С Т И Л А Т И Н С К И С 'Р !.Д Н .И Н Е К
гкад и региструјс као „еа1“ , смгда се то можс иринисати само нспромншл,еност(и која иерујс ди ИлијаОу и Сагу о Форсајтима трсба ставити иод и< н/ капу. И други родови дали су формалнс с.тсменте за Комедију. Она ночиње сценом у којој је јунаж залутао у шуми, што јс мотив француског витсшкот р<> мана. Он се, међутим, јавл>а (као варијација буколичког мотива логоровања) и у сродн/мкжовпим латинским пссмама о визијама'". Такве пссмс попекад користе мотиве из Откровеп>а Јовановог, ири чему се дешава и да сс као водич у надземаљски свсг иојави неки античкн мудрац, као у Комедијиа. Различитим родовима средњовековне кшижевиости заједнички су и топоси комике, које је Данте унотребио у епизоди са ђаволом (Пакао 21 до 23)''-. Најмање су, ако уопште јесу, донринеле легендарне визије оног света народоко-црквеног типа, ко*је су у средњем веку биле тако раширене и у латинској форми и на говорном ',0 Са падањем у сан као припремом визије у МеГатогрћозгз СоНае (Голијином преображају, ТН. АУКШНТ, Тће ГаИп Роет.5 ... аИгЉи(е& Љ ШаИег Марез [Т. Рајт, Латинске песме... приписане Валтеру Мапу'], 1841, 21 и дд.): Рти зић јЉгГдега пирег ри11и1ап1е МетЂта зотрпо јоиегат, раи\о језзиз ап1е. ^ет из диоННат иМеог тгћг зиЂГМгаге... Испод бора расцвалог што џигља одскоро Уморне сам удове сном окрепит моро. Гај се неки утвори, у њ коракнух кришом... ',Ј У Голијином Откровењу, изд. 5ТКЕСКЕК 1928, Питагора је вођа (строфа 7: (Гих едо ргеигиз, еГ 1и те зедиете — „ја сам претходник вођ, ти само следуј ми“). Буколички увод са мотивом залуталих у шуми: А 1аито IоггМа 1атраб.е СтГћи / РипНепЉ гаста јегиепИз гасШ / ХЈтЂгозаз петоггз Шећгаз ахШ, / ЕхрЉгапз дгасгат 1етз Гаиопи. / ЕзИие тесНо сНег Гетроге / Егоппоза гесићапз зиЂ Јоигз агЂоге / Аз1апНз итео јоттап РИћадоге: / Беиз зсИ, пезсго, и!гит т согроге („Вола пустих и плуг зубља док Фебова / Стреле меташе свуд пламених зракова, / Отле скрих се у хлад сенитих дубова, / Слатки доне ми мир песма зефирова. / Летњег поднева час жегу кад разгоре, / Легох, Јупитров дуб закри ме озгоре; / Човек преда ме ста с ликом Питагоре: / Бог зна беше л’ тек вид нестварне утворе“Ј. и Упор. Екскурс IV.
596
длнтк
народном јсзиуку. Данте стоји у учоној традицији средњег века и на почетку Раја (2, 1—6) са1ветује неукима да прекину читаље. Он учествује у омаловажа©ању лаика, које је у средњолатинској литератури општа појава7'1. § 4. ЕГЗЕМПЛАРНЕ ФИГУРЕ У КОМЕДИЈИ
Упознали смо значење егземтшариих фигура (ехетр1а) у 1кааноантичко(ј и средњовековној књижевности (по/главље 3, § 7). Паралелизовање Љблијских и античких егземпларних фигура има овоје корене у Јеронимовом конкордантном систему (©ид. Поглавље 3, § 4). У Теодуловој Еклоги оно је било први пут систематаки спроведено, а Бодри из Бургеја га је лрви пут систематски образложио. Посреди је, дакле, једиа стилока традиција која, као и мнооге друге које смо посматрали, до сада није била уочена. Нека нам стога буде дозвољено да наведемо то месгго из Бодрија (изд. АВКАНАМ5 бр. 238). 105
117 121
131
1Л зип1 т уеГегит 1Њггз ехетр1а таЊгит, 5гс Ђопа диае јасгаз зипГ т егз розИа. 1.аиб.а1мг ргоргга рго иггдтгШ е Вгапа , РогГепН угсгот Ретзепз ехртгтИит. А1стхИз игтГиз рет тиИоз рапбИиг асГиз. Отггга, зг позН, 1аИа тузИса зипГ . . . С^иоб зг бе ИЂггз ПозГтгз ехетр1а гедттгз, 1рза Ш гтгиетез дио1 игбеаз аргсез . . . Зеб ио1иг Сгесаз гбео ртаеГепбете тгидаз, 1Л диаеигз типбх ИИега поз босеаГ, 1Л ГоГиз типбиз реШ итса Ипдиа 1одиа1иг ЕГ јпоз етибШ отпгз е1 отпгз Ђото. СарИиоз гбео депШез абиећо пидаз, ЕаеГот сарИигз иШот едо зроШ з . . . НозШг ртаеба бгШит Итгдиа ГаНпа,43
43 Мобетт ЂтиН („модерни тупоглавци‘% Ергз1. XI 18). Упор. 7,ЕРћ 60, 1940, 2 нап. 3 и Екскурс XII. — Вид. горе поглавље 12, § 1.
597
Е В Г О Л С К А К Њ И Ж К В Н О С Т И Л А Т И Н С К И С Г ЕД Њ И в к к
С геси з е( Нећгеиа $еппа( сч/огпЛиз.
Јп пиШз поМз бевИ (1ос1г\иа ЈсџстИ. ИесИо зН поМз с( Шзег от ис циог1 ех(.
105
117 121
131
Ко што у кшигама старих. опамиио прммера има, Има и такпих што мин могу д а угмере тпој. Тако. Дијбна се слави с нгобимпо -гедности гвоје. Персеја уздижу спи неман јер сатрг у нрах. Подвизи храброг Алк&да о н.ег’пој свг л . ;с црлини. Све кад рвз&знб си то, тајни докучпН пп лнак... Ако рад примера, опет, за Књиго.м иостхно би нашом, Примера тих је што год врхона видиш на њ ој... Зато пожедех да грчких наведем тритарија нешто Не бисмо л ’ народа свих мудру ичучнли реч, Не би л ’ ко језиком једним васелЈена дборкда цела, Човек да одреда свак мудру нам поуку дА. Зато и паганске трице ко сужљеве доводим амо Вазда ко победник горд плену весслећ се свом... Пленом супостата својих нек латински плоди се језик, Нек му и Јевреј и Грк служи ко питоми роб. Зато ниједног се писца не лбшимо, књиге ниједне, Сваки прочитајмо спис, књиге свак свакцати лист.
Што ће рећи: „Паганске књнге не садрж е само примере неморала, него и врлина: Д ијанииу непорочност, П ерсејеву победу н ад мороком немани, дела Херкулова. Све те приче имај-у алегоријако значење. То посебно важ и за Библију. Ја сам, међутим, хтео да наведем грчке проналаске, да би нам цела та књижевна традиција послуж ила за поуку. Ц ео овет говори једним једаним језиком и цело човечанство треба да нас поучи. Те приче пагана ја доводим као заробљенике и радујем се том плану“ идд. Овим се алудира на алегоријско тумачење Зак. понов. 21, 12 (вид. Поглавље 3, § 2 ове књиге). Теорија о паралелизму егземпларних фигура, која је овде пооведочена на оанову цитатата из Бодрија (а она се и иначе м ож е доказати'*4), морала је бити поз-4 44 После набрајања паганских примера, Валтер Мап каже: депШгит поиг зирегзНсгопет; зесЈ отпгз сгеа(ига Бег аИдиоб. ћаЂе( ехетр1аг ћопезП. . . („упознах паганско празноверје;
598
ДАН ТЕ
назаиДантеу. Јер ан ју је у свој Риг$а1опо утрадио као носеЈку конструисцију. Дванаест пева^ва доносе низове примера. Антички и хришћанаки примери се систематхжи придружују један другом. Давид и Марија фигурирају са Трајаном (10. певање); Луцифер, Нимрод, Саул, Ровоам, Сенахериб, Холоферн са Титанима; Ниоба, Арахна, Алкмеон, Томирида са Тројашдима (12. певање); Марија са Орестом (13. певање); Каин са Аглаурсш (14. певање); Марија и Писистрат са протомучеником Стефаном (15. певање); Прокна са Аманом (17. певање); Марија са Цезаром (18. певање); али и са Фабрицијем (20. певање); Пигмалион, Мида, Полимнестор, Крас са Аханом, Сапфиром, Хелиодором (на истом месту); Марија са старнм Римљанкама, Данилом и Јованом Крститељем (22. певање); Кентаури са Гедеоновим ратницима (24. певање); Марија са Дијаном (25. певање); становници Содоме са Пасифајом (26. левање). ^ Даигге је овде великом вештином обликовао једну стилистичку схему средњовековне латинске традиције. Форма приказивања је различита. Примери десетог и дванаестог левања камени су рељефи, примери тринаестог и четрнаестог гласови духова које односи ветар. Примери петнаестог певања очшшедно се представљају у једнрј „екстатичној визији“ (стих 85), као и примери седамнаестог. Примери осамнаестог и довадесетог певања жалоано одјекују из уста непознатих покајника дању, а из уста Хуга Капета ноћу*45. У двадесет и друтом певању они одјекују из лишћа једног дрвета (стих 140 и дд.), као и у двадесет и четвртом (стих 121 и дц.). Примери двадесет и петог певања звуче као умеци у једној химни (стих 121 и дд.). На али свака творевина божја носи у себи неки пример моралне врлине. . . “), (Х)е пидгз ситГаИит — Дворске багателе, М. Н. ЈАМЕЗ, [М. Р. Џејмс], 155, 17 и дд.). 45 Подстицај је Данте добио од Вергилија. Међу покајницима у Тартару је Флегија, о коме се 619 и д. каже:
АбтопеГ е1 тадпа ГезГаШг иосе рег итЂгаз: »ОгзсИе шзНИат топШ е1 поп Гетпеге сИиоз«.
Гласом опомиње силним сведочећ међ сенма мртваца: „Почујте савет и правду науч’те, не презрите вишње“.
599
двоструки хор су раопорсВени цримсри диадсх:ст и шестог (стих 40 и дд.). Имамо даклс тсст уметничких варијација те схеме. Њена систематска примена днатно доприноси местиминно јако млштрисшчком карактеру Комедије. Комбинаиијс као ппо <-у оне Каина и Аглауре, или Марије, Писистрата 1г <н. Стефана без Ш 1ње делују чудно, ако не и увро/иинво да класидистички укус. Употреба помеиутлх ехетр1а нијс оградшчена на Чиспишитс. Поменули смо већ да Данте као пример поигтеног сиромаштва наводи Амиклу, којн је у латинској школској поезији XII вска био толико омиљен (поглавд>е 3, крај 7 параграфа овс кшиге). Тома Аквински износи у својој похвали св. Фрањи (Раг. 11, 58 и хл.), да је госпа СиромаштиЈна прво била венчана за Христа; то што ју је Цезар пронашао скривену код Амикле, ништа гшје помогло; тек се Фрања њоме поново верио. И ова имена чине необичну групу, коју св. Тома тешко да би сјединио. Али, наћи ћемо још слнчних случајева. У егземпларне фитуре у ширам смислу смемо убројити и Трајана (по;низност према удовици; Чист. 10, 73 и дд.) и Јевреј!ку Марију, која је за време опсаде Јерусалима од стране Тита ^нагризла4647" свога сина и стога је наведена у кругу прождрљиваца (Чист. 23, 30); коначно и црељубницу Тавду (Пакаа 18, 133). Порекло легенде о Трајану још није разјашњено4'; прича о људождерки Марији потиче из Флавија Јосифа; прича о Таиди из Теренција. Данте га је, додуше, познавао само по имену, но цитат из Теренција могао је да наће у Цицероновом Лелију. Треба ли за ова три примера цретпоставити три различита изво46 Према извору те легенде она је отргла одојче са својих груди, задавила га, испекла и појела га допола. Била је скоро полудела од глади. Код Дантеа јој се то — нелогично — рачуна као „претерано уживање у јелу“. 47 Она је вероватно настала друкчијим тумачењем једног античког рељефа који је приказивао женски лик (провинцију?) како изражава поштовање цару. — Упор. К. Е15БЕК Бге НосћгеИз1тићвп <3ег 1еШеп Стајш иоп Сбгг (Р. Ајслер, „Свадбени ковчези последње грофице фон Герц“), ЈаћтЂисћ бет К К гепГгаИсотгззГоп, N. Р. III, 2. Теил, 1905, стр. 79. *
600
ДЛНТК
<ра? Чшш ми се да метшдоки више задовољава ако моу да се изведу из једног јединог. Данте је све могао да их нађе у Поликратику Јована од Солзберија, једног од најбољих и најчитаиијих аутора XII века'*8. 1
^
§ 5. ПЕРСОНАЛ КОМЕДИЈЕ
Прегледамо ли имена егземиларних фигура, налазимо многа која данашњи читалац још никада није срео: да би неко познавао Аглауру, Томириду, П ојшмнестора, т-ребало би да је ашжчке ауторе читао са таквом жеђи за знањем и таквим страхопоштовањем које данас нема, и не мора да има, више нико. За средњи век то је било разумљиво само по себи, јер су сви аутори били ауторитети. Античка традиција била је ризница имана, дела, изрека, поука, према којима је морало да се оријентише схватање света и историје. Орозије и Рифеј за Дантеа су били тачке корелације историјокочметафизичке слике света. Али ми вшпе не познајемо ни Библију. Језекија, Аман, Ахитофел4849 — коме сгу они познати? Данте је рачунао_са широким образовањем својих читалаца. То је 48 РоИсгаИсиз УГЕВВ I 317, 6 и дд. Овде наведени Трајанов дијалог са удовицом веома је близак Дантеовом тексту. — Јеврејки Марији је посвећено једно поглавље Поликратика (ШЕВВ I 79, 23 и дд.). — Таида: \УЕВВ I 179, 22 и дд. — У Паклу 33, 121 и дд. Данте учи да се у паклу могу налазити душе оних чија тела, која поседује ђаво, још ходају по земљи. И то је могао да нађе у Поликратику ЧУЕВВ I 190, 20 и дд: пат дш сарИиг иШогит гтри1зи ГгаћипГиг аб, р еп а т . . . ,
аћеипГез розГ сопсиргзсетгНаз зиаз} еГзг сотроте игбеатШгт гпћаЂИате зиретјгсгет 1еттае, игиг Гатетг аћзотН зипГ еГ безсетгбипГ т тјеттгит игиепГез („јер они сужњи које бацају на муке због
њихових порока ... одлазе и даље за својим пожудама; а ако би се и чинило да телом станују на површини земље, њих је живе смрт већ прогутала, и они силазе у пакао премда су још живи“). — Вероватно могу да се нађу и друге додирне тачке. — После објављивања ове књиге објавио је А. РЕ2АКБ (А. Пезар) једну поучну расправу Пи РоИстаИсиз а 1а Оггппе Сотебге („Од Поликратика до Божанствене комедије“), у Еот. 70, 1948/49, стр. 1—36 и 163—191. 49 Још 1681. године могао је Драјден (Пгу<1еп) да га унесе у наслов једне популарне сатире и да рачуна са разумевањем.
601
јела?! од разлога што јс тешко рап-млати Епемпларие фигуре чиие, мсВутгш. само јатаи миииматки дсо личних ичсиа ко>а се |.тл л ју \ Кнмгоији. Перс<► натни састааи те поеме иијс. к«>лмко и »тзч, никада истраживаи А уж»1нлм: грушц-анс, к ла*тЦ»иком«м личностт! (!р8и јс нала * са К4Ј>џш 1.с ска ж»см<< ко}а гкеш 1М' космогшшјом и 1МЈДН ка и п а ш н о с ш Као иит дил,у за о!К> хронолгинко рсКанЈС. кијс он хвади као оопствени проналалак (Мс1. I. 3; Тпм. II 55^1. Они дјтјс јс користио ггреображанан»с л.уди V бил.кс жн воттус, камснч'. рекс итд, Он јс унео <ттр*1лнке ж * ста лелосет такшгх прнча. V свако) сс, нараино. )аака вншс личности. Кад бисмо их сабрали. бро) Ожмијс* штх личиосги бно бн свахако још вс1\н од ДантеочкЈГ. Метаморфозс имају 12.0в6 стнхова, КомеОија 14230. Обиљс личности у Комедији тумачм сс најрадикалнијом и најшЈодотворнијом иовином коју јс Даи* теов геније уградио у античко и срс дјновсковно наслеђе: захватаЈвем у савремену историју. Данте по зЈтва на суд папе и царсве" свога врсмена; краљеве и прелате; државнике, диктаторе, војсжовође; мушкарце и жене из редова племства и грађапства, из еснафа и школе. Непознати занатлија као што је Белаква (Ве1асциа) има своје место на оном свету исто тако као и лопови, убице, светитељи. Заступљени су сви сталежи и нивои, уметници и песници, филозофи и пу* стињаци. О ш па СоттесИа је истовремено и СотесИе Нитате („људска комедија**), којој ншпта људсхо није ни превисоко ни прениско. Дантеова д^ема креће се сасвим у трансценденцији. Али она је на свакој тачки прожета дахом историје, страшћу савремеиости. Безвременост и временитост нису само супротстављене и усмерене једна на друту него улазе једна50 50 Сасвим је усамљен преседан Валахфридово упућивање Карда Великог у пакао (Рое1ае II 318, 446 и дд.).
602
ДАНТЕ
у Другу и тако су иопреплетене да се њихове ниги више н е могу раздвојити. Бкоплозивни продор доживљане и стори је у еоски, митолашкм, филозофсжм, реторички о б ел еж ен образовни овет латинског средњег века створио је констелацију из које је настала Комедија. Он је одговор Д антеовог духа на Д аетеову с у д б и н у : пр огон ство. Оно је за њега било само стављан>е личног печата на п орем ећеност оветског бића. 1т регт т и засегДоИит бш ш су избачени из колотечине, ц рква изопаче(на, И талија оскрнаЈвљена (Чисг.
6, 76 и дд.): АМ, зегуа НаИа, бх бо1оге озГеИо, 1Уаг;е запга поссМег т дгап 1етрез1а, N04 поппа (И ргоотсГе, та ЂогбеИо! О Италијо ропска, кућо јада, лађо у бури а без кормилара, не главо народа, већ легло смрада!
Свет се ишчашио из зглобова. Данте је добио огроман задатак да га узглоби. У Монархији се подухватио да одреди однос царства и паоства. У Комедији се раоклапа целокупаи коомос историје да би се изнова распоредио у астрофизичком космосу светског здања и у метафиз!ичко(М космосу трансценденције. Та физичка коамолошја и то метафизичко царство вредности крајње су консеасвантно доведени у мећусобну везу. Историчар Фиренце Роберт Давидзон (КОВЕКТ БАУШбОНМ) иише: „Од седамдесет и девет личности које он, означавајући их именом или на неки друга начин, баца у па/као, тридесет и две су Фирентинци, једанаест друпи Тоаканци. . . У Чистилишту је угледао само четири авоја суграћанина и једанаест из свог завичаја, у Рају само два Фирентинца51. . . “ То је важан, али ипак само мали исечак из персонала који је Данте употребио. Ја ту налазим стотину и осамдесет Италијана и око деведесет странаца: преко 61 К О В Е К Т Б А УШ ЗО Н Н , СезсМсМе уоп Погепг. УгегГег
Вапб, дтШет Теп, 1927.
603
двеста псиссст ттп р и јс к н т тнчн<чгн, прсгсжно т врсмена којс јс м<м то ла оГ)»утсватн Хштеово сећан » с Д р у г н х двсчгл пслесет ммена иог.пу ш а?тгт«ке (ггрн чсму еу урао\ иатн н поетскн .'ппсоаи, као ипо јс Рифеј. али и нелокспли пероокат м т о чипије). ГТрсостаје осамлсхгстатч Г.»гГ» тнр кнл лтпкж тн И* флжквлтке Даитса учшшло Г»и корн*. нс стаар к*та 6и гм*»> сг\ марж> рашчлањипанк? Даитс<»н<*г псјч ои.ста »т -пггло и навело у поје инкх тима Кл.1 6и бнлл и.*нр-п-'.на та предрад) 1*а, могло би ла се датквшс са «итггко-техиичко \ 1 а и а т к ) м и чогао Г»и мам се длгп одговор на пнтаи»с како јс Дантс овдалао *им и -.;-Јш м персо* налом и како га јс рашчланио? М«»гу .д* се у том поглсду т.хтаноннти ра сш чнтс сгилске фп ч‘? И оадс, као н нначе, морамо се за. 1 0 ®ад»ити наго вештајсм само нсккх аспската. Бслнчнна Дантсове личностн, која надвнсује векове, уклапа се у корпо ратндам средн»сг века — додуш е, само до извесне гра* шшс, коју ћемо одначити. Јс;и*у поснећешгу корпорацнју (1а М ! а $сио1а' — „лепа ш к о л а“) чнне антпчки песниш! у Л имб\г на почетку Комедије. Јелна света корпорацнја зак-тд-чује поему: оса.м блаженнх Ста* рог н седам Новог завета (Рај 32). Ове две груие чине „едиту унутар елите“ . Канон старозаветннх дикова (Адам, М ојатје, Ева, Рахила, С ара, Ревека, Јудита, Р\ла, Ана) изненаћује преовладаван»ем ж ена н одс\ством пророка. Елита хриш ћанских блаж еника може да зачудн још више. Од јепанћелиста је заступ.Бен само Јован, од апостола само П етар, од црквених отаца само Августин, који м ора да дели један стнх са оснивачима манастирских редова Ф рањ ом и Бенеднктом (Рај 32, 35). Једине ж ене у хриш ћанској елнти су Луција и Беатриче, која, мећутим, седи поред Ра-523 52 При чему подсећам на изједначавање сто двадесет година са итпиз ћотгпгз аеШз („животним веком једног човека", вид. у овој студији Поглавље 14, § 2 и нап. 19). 53 „Школа'* као облик егзистенције за средњи век је неигго стварније, пуноважније, одређеније него за нас. Аристотел је школски поглавар филозофа (И таевГго (И со1ог сће заппо — „учитељ оних који знају"). У Рафаеловој „Атинској школии он тај примат мора да дели са Платоном.
хнле (Дева Марија изгледа да заузима место изван ове две групе). Уврштавање Луције и Беатриче разбија хијерархију хришћанске традиције. Распорећивање персоналног састава на групе може да подсети на корпоративне друштвене фох>ме средњег века само у оним областима које одговаро.ју природном вреднооном и егзистенцијалном поретку душа. Где је тај поредак первертиран, као у паклу, морГГсе применити друкчији принцип рашчћањив ања и груписања: (аристотеловока) класификација грехова и грешника, која може да се укршта са набрајањем егземпларних фигура неког порока. Данте, мећутим, додаје још нешто своје: он, зависно од могућности, свакој класи придружује један оимболично атрактиван број грешника. Ми на то не обраћамо пажњу јер нам је симболика бројева, сем рудиментарних остатака, постала страна54. И тумачи Комедије ретко анализирају њене структурне принципе (довољно им посла задају објективна објаш њ ењ а и „естетско“ вредновање). Али је јаано да нам управо таква анализа допушта увод у Дантеов уметиички дух. Прво подручје горњег П акла (Пакао 5) обухвата грешнике пути. 40
46
49
Е соте И зГотег пе рогГап 1’аИ, N61 јтеб.д.0 Гетро, а зсћгега 1атда е ргепа, Созг дие1 јга1о И зргтгН т аИ . . . Е соте I дти иап сапГапбо 1от 1аг, Еасепбо гп аете бг зе 1итгда тгда, Созг игбг иетт, Гтаепбо диаг, ОтЂте рот1а1е ба11а беИа Ђтгда. . . И, као зими, небом разасути када се чворци у јатима јате, зл е душ е тако вијоре се љ у т и . . . И као ж драли с туж ним пискутима кад лете, низу дугачкоме склони,
у‘ О симболици бројева види Екскурс XV — Народна побожност познаје „четрнаест светих помагача у невољи“. — »Б 1е 81е1>еп ћеШ §еп Р1апе1еп, Ше 1гбз1еп ипз т а11еп Иб^еп« („Тих седам светих планета, теши нас у свим јадима света“, Хофманстал, Кула).
605
тако и сенке обрване злима, плачући стижу, док их мука гони...
Велика гомила, неодређени број духова, упоредива је са густим јатом птица. Из ње се, међутим, издвајају н именом помшиу седам: 52
55
58
61
64
67
70
73
Ха рггта <И со1ог, сИ сиГ поаеИе Ти иио' зарег’, тг сНз&е оиеШ а11оИа, ’Ки гтрега&Нсе сИ тоИе јаиеИе. А иш о <И ГиззигГа /и 51 го(1а, Сће ИШо /е' ИсИо т зиа 1едде, Рег Готге И ћгазто т сће ега сопс!оИа. ЕИ’е ЗетГгатгз, сИ сиг зг 1едде Сће зиссесХеИе а Шпо е ји зиа зроза; Тетгпе 1а 1егга сће’1 ЗоШатг соттедде. Е'аИта е со1ег сће з’апсгзе атотоза, Е тирре 1а јед.е а1 сетгет <И Згсћео: Рог е С1еора1таз Гиззитгоза. Е1епа иесИ, рет сиг 1атг1о тео Тетро 5Г ио1зе; е иебг ’1 дгапб.е АсћШе, Сће рет атоте а1 јгпе сотћаИео. УесИ Раггз, ТтГз1апо.’ Е ргп 6г тШе Отћте тозНоттг, е поттоттг, а 6Ио Сћ’атог сИ тго81та иИа (ИратНИе. Розсга сћ’го еЂЂг И тго 6о11оте исШо ^отат 1е ботгтге атгНсће е ’саиаИетг, Рге1а тг дгитгзе, е /ш диазг зтаттИо. Гсотгтгсгаг: ’Рое1а, ио1етгНетг РаНетег а диег бие, сће ’тгзгете иатго . . . ’ „Међ њима прва“, учитељ прослови, „владарка беше силног мноштва људи и језика којим име јој се слови. Предана била толико је блуди, те озакони страст која је свлада, да је због тога нико не осуди. Семирамида, круна дична града, наследив Нина, би љуба му јавна, владајућ земљом где сад султан влада.
Друга, због страсти, уби се кукавна, пепео Сихеја изневерив тако; па Клеопатра, разблудница славна. Јелену гледај, због које зло свако Тројце је снашло; великог Ахила ког супарник је из освете смако. Париса гледај, Тристана . . . “ и сила других још сенки у очи ми паде, што тама их је због љубави скрила. Кад чух вођ где ми именоват стаде из доба древног јунаке и ж ене, д у х ми гануће и слабост спопаде. И почех: „Вођо, воља је сад мене зборит с то двоје што и х ветар г о н и . . . “
Прелаз са неодрећено великог броја ка седам душа, од којих би Данте желео да „добије обавештење“, није јасан. Али је јасан, мада за данашњег читаоца изненаћујући, избор тих седам личности. Семирамида је на челу, јер царство Асираца припада светоком раздобљу које је било још пре тројанског рата (Исидор, Е г. V 39, 7) и јер је њен неморал традирао Орозије, на чији се извештај Данте дословно ослања. Видели смо како високо мишљење Данте има о Орозију. Дидона као вергилијевака хероина иије смела да изостане. Клеопатра је била достојна помена због овоје везе са Цезаром; Јелена, Ахил, Парис, захваљујући Хомеру у средњовековној обради55. Тим античким егземпларним фигурама на најориродеији начин се придружује Тристан, јер за Дантеа, као и за цео средњи век, ашички су хероји бшш витезови. СеДам поменутих личности могу стога да се здруже као 1е аппске <1оппе е { са^аИеп („древне госпе и госпари“). Они су егземпларни представници сладострашћа. Вершлије нотом поименце набраја више од хиљаду њих, али Данте нам саопшгава добро адмервни*50 низ ад седам имена. 55 Шаз Шгпа 71 и дд. извор је за средњовековно схватање Ахила. 50 То се у Росијевом (К0581) коментару превиђа: 50по потГ аиоН (1’одт. тИтИа, соте зио1е ассаб.еге т диезГе епитегаггот, бх сиг БапГе Го1зе 1а сопзиеШбте ба11а Ггабггтпе Ш-
607
Затим тражи и Добнја обавситмк- 1ргп, име — тако да нмамо веом а ^-имоолмчпч »р ^ 1е^, г, ’ Паоло и Франчеока. Лаиашле и т]> Дангеа обичио само на аих уомсршна <«'н - ј^ п и^ меВутим, саој пуни с««иако гбији 1 ок « о а их т> смагра\«о заједмо са егзевишчарним. ф . . г . , .»ма. Ож се као миоерш! шиимт фтрогп.нп.,:;- ? ; л ф!*п*рама. Њихово појаа-киванке ониглстниј и ј.*и^т»;С г, , мн. ,,и^ сцсиа КомеОије гкисалује оио ип** сзч ц' На *пао ексљтоаивнЈШ пролором дожиа-квиг |ц »■,р у еш кн. шт талошки, фнлазофски. реторцчкн <--н- : **• , обраотвни свст сре.пкег вс;ка. Прнману мсавршсног“ брс»ја к.*п к:аггто-<пш1оног приишша поново сухгреПсмо у Паклу 12, 107 и XI. Ту се формЈгра бројка од десет мнасил*егк.* Јрсгпт свог атнжн>ег у коју спадају АлексанЈар, сицнлијански гирашоЈ Диониенје, Ецслјијо да Романо (1/ а 1то да Кошапо), Обицо од Естс (ОВ1 / . / 0 с1' Еч!е), Гв»ио од Монфора, Атила, Пир, Сокст Помпеј, Ринијср од Кор нета (КтЈег с1а Соте1о) и Ришцср Иацо (Кјшсг Ржо), Бројка од сецам содомита састоји сс од Бруиста (Вги* пеио, 15, 30), Присцнјана (15, 109), Акурсија (Ассигбјиз, 15, 110), бискупа Вичезшс Андреа де Моција (Апбгеа бе' Моххј, 15, 112), Гвида Гвере (СиЈс1о Сиегга, 16, 38), Тегјаја Алдобрандија (Те^ћЈаш АИођгапсИ, 16, 41), Јакопа Руетикучија (Јасоро КибИсиссЈ, 16, 44). Сувишно је да на тај начин прођемо кроз све кругове Паклад V Чистилишту као композициони принцип преовладава, као што смо видели, паралелизам егземпларних фиг\фа. У Рају поново претеже корпоративни принцип, повезан са композицијом бројева. На Сунчаном небу имамо две групе од по дванаест личности, које се обично схватају као предстааници мудрости. Прву (Рај 10) чине: Алберт Велики, Тома Аквински, Грацијан, Петар Ломбарђаиин, Соломон, Дионисије Ареопагит, Орозије, Боетије, Исвдор, Беда, Ришар од Гетатш (1е1 Гетпро. („то су имена лишена сваке интиме, као што је био обичај у тим набрајањима, што је Данте преузео из кн>ижевне традиције тог времена“). Егземпларне фигуре не могу да поседују драж „интимног“.
Сен Виктора и Сиже од Брабанта. Комошагори се изјашњавају махом само о Соломону и Сижеу. Зашто је Данте у ту груиу од дванаест имена, која набраја сам Тома, уврстио Сижеа који је за гомизам био учитељ јереси? Ова саблазан је увек била предмег коментара. У дванаестом певању Раја видимо, онда, другу дванаесточлану групу која коицентрично кружи око прве. Њен вођа, говорник и номенклагар Је ов. Бонавентура, највећи мислилац фрањеваца, као што је то Тома код доминиканаца. Поред гвега, јављају се Илуминат и Августин (два сапзутника ов. Фрање), Хуго од Сен Виктора, Петар Коместор (аутор једне библијскочисторијске енциклопедије, | 1179), Пета-р Шпанац (Шбрапш, чувенм логичар, ј 1277), прсхрок Натан, црквени учитељ Златоусти (1* 407), филозоф Анселм из Кентерберија (| 1109), граматичар Донат (IV век), енциклопедиста Храбан Мауро (ј 856), и, коначно, опат Јоаким од Флориса (Ршге, манастир цистерцита у Калабрији), објавитељ „Вечног Јеванћел>а“ (ј 1202). Јоаким прави исте тешкоће као и Сиже. Н>егово учење црква је осудила, а Тома и Бонавентура су изразили изричито неслагање са њим57. Уврштавање Сижеа и Јоакима у групу од дванаест блажених поставља, дакле, проблем. Ајш он се не сме изоловати, као што се то по правилу чини. И уврштавање Соломона било је проблематично. Морамо поћи још даље. Да ли је овим тако славно уведеним групама од по дванаест личности још нешто заједничко, сем што су блажене? Златоусти, Боетије, Анселм, Викторинци Хуго и Ришар, Петар Ломбарђанин, Сиже, Петар Шпанац, Бонавентура, Тома филозофи су и теолози високог ранга; самостални мислиаци. Непознати аутор збирке списа насталих крајем V века, која се води под именом Ареопагита Дионисија (Ар%. 17, 34), један је од главних извора средњовековне фи57 Е. ОЊЗСЖ, БапГе е1 1а рћИозорћге (Е. Жилсон, Данте и филозофија), 1939, 261. У тој књизи аутор на духовит начин покушава да проблематичност одстрани тезом да Дантеовог Тому и Бонавентуру не треба узимати као „историјске“, него као „поетске** ликове.
609
ло;*офије и мистике, и захва;ну}ући томе сгојм блилу помоиутнма. Али шга овде диаче Јраматичар Донат, шта компилатори Иоидор, Храбан, Петар Коместор, шта исторнотраф Оролије? Шта унттпертоидни научник Бода, правник Грацијан? Ова нмена т п ј у мећусобно заједнЈгчко само јсдно: њиховп! гп н •и* с у предста* ншши аг/ех (Донат, Исидор, Хрчтбан Бе-да), ксторије (Орозије и Петар Комвстор) и нранни иаука. Десет тсодога и филозофа тастудтају зар!с <'н/ Глтулрост"). седам наушника. пак, аает га ( ,,на\ к данте шкодско *нанк.* иени исто тако високо кагт д млгафизшсу и тсодогију. Он то на нај\нечат;|*инијд начнн нагиачава онда када касноантичким (Донат, О ј>о н ? | У ) п средил* всковним на\шницнма атсстујс блаженсдно или, 6ода! рсћн, дајс да им то атесгују тако великн ауторитсти као шо су Тома и Бонавентура. Да је ту двојицу неко питао које би блаж снс желели да сједиие у елнти која би обухватала двадесет и четирн нмена, шихов би избор испао сигурно друкчнје, ако би такво формирање а ш те уопште с.маграли теолош ки допустивим. Али и немн познавалац среднЈОвековне ксторије цркве и филозофије данас би сигурно изврш ио други избор. Он би пре свога зам ерио изостављање Августина’3. Могло би се помислити и на А мброзија и Гргура Великог, због чијег занем аривањ а Д анте замера кардиналима (Пиомо XI 16). Шта, међутим, тек да се каже о истицању п ророка Н атана, који не сиада ни у „велике“ ни у „|мале“:,и? Овде морамо да признамо своје незнање. Ж илсон, додуш е, сматра: ОаМе песги * :л Августина, како је увек запажано, Данте систематски заобилази. То што га узгред помиње међу становницима небеске руже ништа у томе не мења. О Дантеовом учењу о царству Жилсон (Оап/е е/ 1а рћИозорћге 219 нап. 2) каже: с’ез1 ипе Гћезе цие загп1 АидизИтг егИ героиззее аиес ћоттеиг („то је теза коју би свети Августин са ужасом одбацио“). ™ Према езотеричном тумачењу Роберта Ј1. Јона (НОВЕКТ Г- ЈОНИ, Оап/е, Беч 1946) Данте је био присталица темпларског реда, његова порука је „гноса храма“. Соломон се појављује међу блаженима јер је саградио храм. Натан се у библијском предању доводи у везу са Соломоном итд.
610
ДАНТЕ
ра$ (1'огсИпалге ип пот ргорге запз а^огг дме/дие гамоп с1е 1е (аЈгет („Данте обично не утшсује неко лично име без неког разлога“), али он нриликом овог истраживања о Дантеу и филозофији није имао повода да се бави Натаном. Са књижевноисторијоког становишта, међутим, навоћење једног Натана мећу блаженом дванаесторицом не иза:шва мање чућење него навоћење Сижеа и Јоакима. М ожда још и веће, јер се не види никаква основа за разумевање. Трећу истакнуту групу блажених сједињује крст духова оветлости на Марсовом небу (Рај 14, 97 и дц,). Из њега се први издваја Дантеов предак Качагвида (Рај 15, 20), који потом за дуж е време влада сценом (до Рај 18, 49). Као номенклатор, он представља (Рај 18, 37 и дд.) остале борце за веру: Исуса Навина, Јуду М акавејца, Карла, Роланда, Виљема од Оранжа, Реноарда, Готфрида Бујоноког, Роберта Гвиокара. Са Качагвидом, они чине број девет6061. У Рају је Данте групе сродних духова повезао не само уз ломоћ симболичних бројева, него и светлосним фигурама. Иза концентричних кругова следи крст, иза њега опет орао шесторсице праведних владара на Јуоитеровом небу (20, 37 и дд.): Давид, Трајан, Језекија, Константин, Виљем II од Сицилије, Рифеј. Овде није било чврсте традиције. Данте је могао да овету корпорацију сачини по сопственом укусу. Осмотримо ли ове кругове личности у Рају, они се представљају као лично формирање канона. У дзема дванаесточланим групама треба да видимо оваплаћене науку и м)удрост хришћаноке традиције, у крсту хероје борбе за веру, у орлу узорне монархе. Али од нас се захтева још више. 60 ОапГе еГ 1а рћпозорМе 261. 61 У основи је схема Неиј ргеих („Девет јунака", три паганина, три следбеника јеврејског веровања, три хришћанина), који се у Енглеској зову Тће Шпе ШогГћгез („Девет одличника“, Сах1:оп [Кекстон], предговор за МоПе п’Аг1ћит [Артурова смрт]; Шекспир, Л,ог?е’5 Таћоиг’з Т,озг [ Узалудни љубавни труд] V 2). — Упор. А. Ц. ВОУЗЕГ^Ј, ХЈЂег пеп Ведггјј ргеи Гтп АИјгапгбзгсћеп (А. Ј1. Бојзен, О појму ргеи у старофранцуском), дисерт. Минстер 1941.
611
$ о. м т
и и т р и ш гно
Видсли смо (Поглапл>с 12, § 3) да Данте претендује на то да Јасгова поезпја има салнајпу функцију и да сс он гимс ноставл>а на поанцмју супротну схоластичкој фштозофији. Тај репултат лоонјсн је аиализом само једног паоуса из пиома Кап Грандеу. Он се погврђује и Жилсоновпм истраживаш.- а Дантеовог односа према филозофији. Оно нас јс дсфнимтивно ослободило заблуде да је Данте био го а к т а ' V канону блажених ш пелектуалаца Сунчевог неба нашли омо једну самосталну и самосвеотгу обраду тс традиције. Њу, међутпш, још веома надмашује сшпударни „апарат спасења“ у Комедији. Дантеов водич на путу за онај свет је Вергштије, кога смењује Веатриче; њу саму смењује ов. Бернард. Ж илсон тим повадом тачно запажа, VогДоппапсе %епега1е с1и роете гецтег! цие \а сћап(е $’ ајоШе а 1а јог, е1 1а соигоппе, сотте 1а јо 1 $’ ајоШе а 1а гагзоп е( ГШштпе"'' („генерални распоред поеме траж и да се љубав придружи веровању стављајући му круну, као што се веровање прикључује разуму проовећујући га“). Он се, изгледа, прикључује владајућем схватању које у В ерш лију види отеловл>ење разума, у Беатриче веровањ а, у Бернарду љубави. То су за Ж илсона с\е$ ја п з та$${уетеп( Маеп($ („чињекице које су у огромној мери очиглед«е“). Н ајвећу тежину од свих тих чињеница сигурно има ф у ж ц и ја Беатриче — ако је Беатриче била она Фирентинка која је премиеула 1290. са двадесет пет62* 62
Та реченица засметала је Е. А уербаху (Е. А1ЈЕКВАСН
КР 62, 1950, стр. 240). Насупрот томе, упућујем на закључак Б. Нардија (В. НАКБ1): Еа таддгог раг(е б.едИ зГисИозг бг ОапГе з’е ргесГиза 1а ига а т(епбетпе И репзгето, ассеИатгбо 1а Iеддепба, сопгаГа баг пео(отгзИ, сће јасеиа бг 1иг ип јебе1е т(етрте(е бе11е боИтгпе бе11’ АдшпаГе („Већи део истраживача Дантеа затворио је себи пут до разумевања њ егових мисли, јер је прихватио легенду коју су саздали неотомисти, а која је од њега начинила верног тумача доктрина Томе Аквинског"), у: С. А1ЧТОШ е К. МАТТ10Б1, СгтгдгшпГ апт сИ УИа т(е11еИиа1е ИаИапа (К. Антони и Р. Матиоли, „Педесет година интелектуалног живота у Италији“), Напуљ, 1950, I 20. БапГе е( 1а рћИозорћге 238.
612
1члдпна. То што песника рслигиозно освешћује и пре чншћава вољена жена, душевно је збивање које може да се оствари на хиљадоструко изнијансираним ступњевима. То збивање одражава се у Гетеовој „Мари* јенбадској елегији“, и на крају Фауста. Уздизање вољене жене у ранг рајског анћела постало је топос итаошјанске лирике захваљујући Гвиду Гшпшцелију (Сшбо СшгшеШ, умро 1276). Избор тако узвишене вољене жене за водитељицу у једној поетокој визији оног света још је у области хришћанског мишљења и веровања. Но, Данте то умногоме превазилази. Он Беатриче укључује у објектизвни процес спасења. Њена фувкција није намењена само њему него свим вердацима. Он, дакле, у откровење на оонову свести о својој апсолутној власти уводи један елемент који разбија систем црквеног учења. То је шш јерес — или мит. Најугледаији истраживачи Дантеа и познаваоци фирентинске историје слажу се у томе да је Дантеова Беатриче била кћерка банкара Фолка Портиеарија (Ро1со РоШ пап). Али најстарији коментари64 о таме не з-нају ништа. Болоњски држазвни секретар Грациуоло де Бамбаљоли (Сгагшо1о с!е' Ватћа^ИоН) 1324. у свом коментару уз Пакао 2, 70:
Г 50П ВеаШсе сће И јассЊ апб.ате Ја сам, што гнам те на то, Беатриче
наломиње само 1р$а с1ошта ега{ атта %епего$е с1отте ВеаГпсе соп&ат Љ т Ш . . . („ова госпа бејаше душа племените шапе Беатриче, кћери покојног госпара. . . “). Након тога — празиина. Аутор, дакле, о Беатричином оцу није могао ништа да сазна. Јакопо дела Лана (1асоро бе11а Гапа, 1328) не саошитава о Беатриче ништа. Писац дела ОШто Соттеп1о (око 1334) више пута се кад Дантеа раопитивао о Беатриче, али није ништа сазнао. Ништа више не зна ни ано64
О њима упор. N. ЗАРЕСИО, II ТгесепГо (Н. Сапењо,
Четрнаести век), 1934, 115 и дд.
613
нимни аугор глоса (прс 1337). Ток Бсжачо уа!осгавл,а ' и1еншфика1т>у, и то у комонтару који је ианисао 1373 74 (у октоору 1373. годпнс оно јс по.тан у Фиренцу ца јавно тумачн КомедпјуУ ', Та .ипформација се, даклс, први пуг јавља осамлесс ! го п.са иакон XVIиотетпчке смртн Беатриче. Бокачо п у , н да ]с оао сазнао од јод-не „всродостојне ос - г.. ‘ која је била у блиоком сродству са Беатриче. V трал- -н у те „веродостој(не“ даме Цннгарели (7'т^а1с*!и ч;иппао на Бокачову маћеху Маргеригу деи М рдолл (Маг^ћегћа бе 1 МагбоП). Њ ена м ајка Мона Лнна (Моппа ирра, + 1340) била је кћерка једног роћака Фодкл Пгфтинарија, дакле рођака Беатриче друтог стеисна. Да ш је Бокачо познавао ту стару даму? То је могло да буде само годану дана пре њене смрти; 1339. године Бокачо је наводно боравио у ркцдитељокој кући. Том пршшком могао је — првма Цингарелијевој претпоставци06 — да сазна чињенично стање. Како је чудно што је он то занимљиво биографоко саооштење још тридесет и пет година зад рж ао за себе! Како је чудно што горе поменути ком ентатори ниоу могли ништа да сазнају! Пјетро Дантеов, додуше, такође саопштава ту информацијгу, али тек у трећој аверзији овога коментара, к оја се појављ ује истсшремвно кад и Бокачов опис У&а, па је могла да проистакне из њега. Дакле, вдентификовањ е Д антеове Беатриче са кћерком Фолка П ортинарија, ко ји је умро 1289. годане, износи се као тврдња тек педесет година после Дантеове65 65 На овој наставничкој делатности вероватно се заснива и Бокачов новелистички украш ен Дантеов живот (УИа бг БапГе) (И. 8АРЕОИО, II ТгесепГо, 1934, 386), бар у верзији која нама стоји на располагању. 66 М1СНЕБЕ ВАКЈ31, РгоШетг (11 сггИса баШезса (Микеле Барби, Проблеми даитолошке критике) II 419 (1941) говори о „вероватноћи“. — А ли та је вероватноћа крајњ е мала, пошто је хронологија Бокачовог ж ивота изм еђу 1330. и 1340. веома проблематична и зависи од деш иф ровањ а једног астрономског одређења времена у спису РИосо1о (Филоколо). Већина критичара сматра да се Бокачо тек — почетком или крајем — 1340. вратио у Фиренцу (14. 8АРЕСЈЧО, II ТгесепГо, 1934, 280). Тако мисли и Енрико Бурић (ЕћГШСО ВТЈШСН) у свом вредном раДУ Воссассго иш! ОапГе („Бокачо и Данте“, ОеШзсћез ИапГе-ЈаПгЂисћ 23, 1941, 36).
614
смрти и неиознато је Д антеовнм с а в р е м о н и т м а , па и четворици ком ентатора који су писали између 1324. и 1337. То веом а пада у очи и д аје нам право да иосумн>амо у Б окачове инф ормаш гје. Пре свега зато што ако је Б окачова баба по маНехи 1339. годиие била у стању да Д антеову Беатриче идонтиф икује са кћеркам Ф олка П орти н ари ја, онда мора да је то у свом дугом ж и воту испричала и д р у ш м л>удима. V Ф ирсш ш је о томе м орал о да се зна. Јер веН су сав)>емсници Дантеа ом атрали .ча ваги ког носигика. КомеОија је била раш ирена у многим прегшаима. била је м.[>сзонјо вана у версиф икованим краткп м обрадам а, више пута ком ентарисана јо ш у прве две деценије после Д а ш е ове амрти. И н тересовањ е за Д аитеа било јс, даклсу ш ироко распрострањ ено — а ипак нико није могао да неш то саопш ти о Б еатриче.
Бокачово сведочанство је сумњиво и из једног другог разлога. Поменуто тумачење Дантеа навукло му је на врат једну полемику. Неки непознати човек приговорсио му је да је непозваиима открио тајне поезије. Бокачо се опраадавао у четари со(нета<17 (бр. 122—125 критичког издања А. Ф. Масере [ А. Р. МА5ЗбКА], Болоња 1914). У последњем он се хвали како је незахвалну оветину само довео у заблуду (стр. 174): 1о д теззо гп да1еа зепга ЂгзсоИо итдтаГо уи1до, е1 зепга а1сип ргШо ЈиазсгаГо Го т таг а 1иХ поп по1о, Вепсће зетг стеПа еззег таезГто еГ (1оИот. ..
Поткрепљују ли нека документа Бокачове податке? Цингарели67689 напомиње поводом Бакачовог сведочанства да су га документа потврдила колико су могла. 67 Према Д. Гверију,
Коментар уз Бокача
(Б. С1ЈЕКВ1, 1926, 21, ти сонети били би лаж ни. Супротно томе ВКА1МСА (Бранка) у свом и здањ у Рима, Бари 1929, 374. 68 „Ја је сместих у брод без двопека, незахвал н у светину, и оставих је без кормилара на м ору које она не познаје, иако себе сматра вичним и поученим“. 69 N. 2Ш ОАКЕБ1Л, Ба уИа, г 1етр1 е 1е орете <И Бап1е2 (Н. Цингарели, Живот, време и дела Дантеова2), 1931, 298.
II СоттепГо б.е1 Воссассго),
615
Она Ш1шс пута тк>мињу Ф олка Портпнарија. V њетовом тостаменту састављемом 1288. помишу се шест кћери; мећу њнма ое појављује тас1оппа Вн као жена Си(Монеа де’ Бардија (б^топе с!е’ Ваг»1В То 1е све. Ми не знамо ни датум роћетва ни лат-ум г т р т Беатриче Портинари. Оно птто уобичајона лн. р а т \’у а о Дантеу може да саопшти о томе бел и п к л : ипсуаето из спиеа Упа N 1*0 ^ 0 , чакле из јодпс ч-н. пгтгнфикатшје. Покушамо ди да схватимо нот; ,• / аоиу сатржину, осећамо се као да смо се пашли , .шчлрлиту. Цела та књижлша служ.и докаливанд јслњн г ил * гела. Најважнија од тих теза је, ма кодико то мс»гдо ла нас тачуди, следећа {§ 29); „Број три је корел броја девст, јер без неког друтог броја сам собом да јс дсвет, као што очито вкдимо да је три гтута три дсвет. Сходно томе, ако је бројка три самостална створгггсл.ка броја девет, а исто тако и самостадни стваралац чуда Тројства, наиме Оца, Сина и Светога Духа, који су троје и једно, онда је ту господарицу нратила бројка девет, да би ставила до знањ а да је она девет, тј. чудо чији је корен чудесно Тројединство. М ожда би оштроумнија особа у томе видела неку дубокоумдгију основу; али ово је она коју ја ггри томе видим и која ми се највише допада“ . А како се доказује да је Беатриче била број девет? Први доказ (§ 6): Данте је написао једну песму у часг шездесет најлегшшх жена Фиренце70 (коју нам наж алост не саопштава). При том „се на чудесан начин деоило да име моје госпе није трпело да стоји ни на једаом друтом месту сем на броју девет“ . Д руш доказ је компликованији. Мора се у помоћ позвати арабљ анско, сиријско рачунање времена и астр ато ш ја (§ 29): „Ја каж ем да је њена високоплеменита душ а отиш ла са овога света према арапском календару у ггрвом часу деветог дана у месецу; а ирема сиријаком календару, преминула је у деветом месецу у години, јер је анде први месец први Тисирин, који је за нас октобар. А по нашем рачуна70 А лузија на то у 10. стиху сонета Сшд.0 ГоогтеГ ( Хтио бих Гуидо“, Риме XIV). Али према Континију, стр. 42" овај стих не м ож е се тумачити тако као да је повезан са Беатриче
х
њу, премшгула је у оној години рачунан.а тј. године Гооподње, у којој се савршени број био !девет тп/та обрнуо у оном веку у коме она дође на свет; а то је по хришћанаком бројању XIII век. Један од разлота зашто јој је тај број био у тако високом степену драг јесте у следећем: пошто, драма Птоломеју и хришћанској истини, постоје девет небеса која се крећу , а према ошптем мишљењу астролога поманута небеса овде доле делују јодно на друго зависно од свог узајамног положаја, овај јој је број био пријатељ да 5и се истакло како су приликом њана зачећа авих девет покретних небеса стајала у најокладнијам мећусобном одаооу“. Беатриче мора, дакле, да је умрла 1290. године, ако је стварно била број давет. Ово датирање. истраживачи Дантеа схватају као историјски извештај — што је прк>бламатичЈно. Једао је сидурно: број давет је „сотериолошка бројчана загонетка“. Данте тиме чини део јадае широко р аспрострањеее античке и средњоваковне традиције71. Број девет у спиеу УПа Миоуа ваља схватити исто као 515 у Комедији (Чист. 33, 43). Истраживање Дантеа то, изгледа, не узима у обзир. Барби се повлачи на следећу позицију: за разумевање онога што у Дантеовом делу ,/има највећу важност“ (а то је „чудо поезије и идеалности“), извесна питања нису важна72. Најбоље је, дакле да се и не разматрају. У прилог оваквој суздржаности говори много шта. Она је оиравдана као нужиа одбрана од дилетаитоких решавача загонетки. А ни дешифровање тих хијероглифа није битно за оцецу и разумевање Дантеове поезије. Али чињеницу да је Данте своја дела прожео упућивањима на један езотерички смисао, и то од настанка списа Упа Ииох>а, треба такоће прихватити. Мистика бројева и слова остаје. То је филолошки сигурно: и за Беатриче, која је била број девет. То не може да се превиди. То мора да се каже свима који настоје на недовољно посведоченој 71 ГКАК2 БОККЗЕ1ГГ, Баз А1рћаћв{ гтг МузНк ипб. Мадге, друго издање 1925. О мистици бројева (гематрији) 91 и дд., о бројчаним загонеткама 106 и дд. 72 М1СНЕ1јЕ ВАКВ1, Соп Сап1е е г зиог ШетргеН (Микеле Барби, Са Дантеом и његовим тумачима), 1941, 52.
617
лкторнјокој Бсагричс, као ц Ро«Гн*рту Да-иш,;!,*оту, који сматра шдцоид/1 Г1МЧ1М „да сс сумм»а |;а!ко у Мгоио гс лесно мскпч>јам,е, тако м у то да је омда к1н рка 6амка> ра Фолжа Портммармја“. Нмје уснсо сн нмм да убеди Барбија, кој-м је 1931. мдјаиио да јс*, додупк*, еклон гој цдснтмфмкацмјм, алм у том ироолему клии иараа пуке радоапалостп. За сгудмј Даитеа, мо и>< му, доноЈкна је нзвесиост да је Бсагрмчс бпла реадан а м к З а потврБивам.е мсгормјоке Беатрмче, према томе, морамо да разликујсмо две тене: поистовсНнвам>с а) са Беатриче Портинари; б) са иопсхднатом Ф и р е м чммком. На основу тра;и1ранц\ модагака верујсм да се мрна теза мора макЈмучи гм. Несумндто је да су некс од Даитеотих рима посвећоне реалној Беатриче, као штр. Ео скЛогово атог („Та болна љубав“ — Дјсла I, Риме XXVI, Контшш бр. 21), где се Беатриче помиње у 14. стиху. Вероватно и канцона Е’т тсгезсе сИ те (Контшш бр. 20). Али овде Беатриче има црте које не пристају уз стил легенди у деаху УДа Ииоуа, због чега пеама иије уврштена у њега. Изостављање те канцоне из УИа Иаоуа сведочи, дакле, заједно са Ео с1о1ого5о атог, о две ст-вари: Данте је изражавао наклоност некој Фирентинки, коју је назвао Беатриче; потом ју је престилизовао у мит даме у знаку броја девет. Пјјрестилизацију „стварне“ жене у мит, симбол или алегорију Данте је, као што је познато, извршио још једном, када је „племениту госпу“ (с!оппа %епП1е) из УИа Иио^а преобликовао у даму Филозофију у огшсу Сошто. Сем тога, у Комедији се јавља низ жена које очигледно треба схватити алегоријски — то су Луција, Лија (Чист. 27, 101) Мателда (Чист. 28, 37 и дц.). На почетку Комедије Вершлије ословљава Беатриче: „О госпо врлине, ти једана због које дуудски род падвисује сваку садржину оног неба што има •најмање кругове (Пакао 2, 76 и дд.) — наиме, Месечегвог неба. Једино захвалуујући Беатриче човечанство се издиже изнад свега земаљског. Ма шта то значило: Беатриче за све људе има један метафизички дигал-73 73 ЗГисИ аапГезсћг 15, 116 нап.
тет — и то само Беатрнче. Ј1|уција јо(ј се обраКа као „нстинокој хвали Божјој44 (Пакао 2, 104). Нм једно ни друго не може да се каже аа душу неке умрле Фирон* тлнке. Беатриче је иослала Луција, а ову пак }е/(па (Јотга &ешИс, која столјује на још вшнсм нивоу неба (имахом се Јадонпификује са Маријом, која се, меБутим, не помшБе но имену). Зашто сиракушка мученица Луција? Она навсадно номаже код очних болести, а Данте је приликом студија повремено превише панрезао очи (С опу . III 9, 15), „веровапно је због тога осећао иосебно поштовагве за св. Ј1уцију“ — оматра Роси (К0551) после многих других. Али Данте каже: ттгса сП сГазсип сгис1е1е („Противник свог што се у С1Вирепос,т броји, / Луција“, Пакао, 2, 100). То са очним обо^ењима очито нема никакве везе. Луција се, дакле, тумачи као „милост која цроовећује“ (први то чини Бути крајем XIV века), или ,као персонифи1кација наде итд. Ако је, мећутим, Беатриче нешто више и нешто различито од овековечене Фирентинке, ако је Луција нешто више и различито од оне готово непознате светителуке из молитвеника, ако се обе уилићу у радњу по нарећењу иеког вишег неименованог бића — онда те три небеске жене морају да се схвате као делоови једног супранатуралног реда заснованог на спасењу. То покушава Пјетробоно (Р1ЕТК.ОВОМО): ослобаћање човечанства од вучице захтева, по њему један поступак опасавања у коме те 1ге Лоппе ћепе<1еПе („три благословене жене“) делују заједно, као три личности Тројства приликом „првог“ искупљења. То објашњење у овом облику не задовољава. Али оно подразумева нешто тачно: Беатриче може да се схвати само као функција у оквиру једног теолошког система. У њега опадају три живогиње које Дантеу запречавају пут и које су увек тумачене као три основна порока. Ове животин>е повлаче за собом Велтра (Уећго), а овај опет СтдиесеШо стдие е (Иесг (број 515). На тај начин од теолошког аистема настаје пророчанаки. Свеколика оштроумност није до сада могла да га одшнетне. Али, он је ту. Нико не би требало да га негира. То је била Дантеова централна порука. Она се тиче пророчанства чије је иаггуњење он очеки619
вао неносредној будуНности. Кал јс с;» падесет и шест го.тина умро, његово поуздан>с си. , дно још нијс бнло \здрмано. Да је достигао пунг» л ис гпо л/>6а од осамдесет и јодне године (Соп\\ IV' -л 6) можда би морао да себи тгри ша слом своје 1. с п ^ г.с конструкгитје. Али овоје дело није могао да о.г ..-»но, Н*тов т сподарски дух веровао јс да може ;}ш;оиед.ати чак и б\*дућности. Једној буд\ ћности која јч игтак могла да сагледа само Италтгју XIV вока. Чак и да можемо п рогум ачи, , и.»егопо пророчанство, оно за нас не би вш ле имало ». . • квог значаја. Оно што је Даите сакрио, истраж иван^ Дантеа не би требало внше да одгонета. Али свакако мори озбиљно схватити чињеницу да је Данте веровао како има апокатиптичку мисЈИЈу. То мора да се уаме у обзир приликом тумачења. Стога питање о Беатриче није никаква оеспослена радозналост. Дантеов систем сс изгра ћује у прва два певања Пакла, он носи целу Комеди/V. Беатриче м ож е да се посматра само у оквиру њега. Од даме број девет настала је једна космичка потенција која еманира из две потенције, које су једна друтој надрећене. Х ијерархија небеских потенција које се активно укључују у историјоки процес — та је представа очигледно ородна са Гносом: као духовна структура, као схвхма интелектуалног сагледања — иако можда не по овом пореклу74. Такве структуре .могу и морају да се открију. Ми не знамо пгга је Данте намеравао са Луцијом. Егзегези, дакле, јддино приличи да призна незнање и к аж е да офталмолошко објашњење и алегоријска тумачења не задовол>авају. И објашњења на крају Чистилишта и у Рају мораће да оставе пуну важност свим оиим местима која се су* протстављају идентификацији Беатриче са кћерком банкара Портинарија. Беатриче је мит који је створио Данте. Претапање искуства у митове било је Дантеов темељни став у Римама и у Новом животу; став дат као 74 Ипак смемо подсетити, да је платонизам XII века садржавао еманатистичке представе. Моув Бернарда Силвестра еманација је Бога из које еманирају друге потенције. 620
прафсномем н>стх>не лмч1Носги; остварвн у креацијама које се оба©л>ај(у у низу дикжонтикуираних експеримената. Они избијају из Дантеа — ргогитриШ а(1 зит т а вит т е сапепНа („ерљају ка најузвишенијим цредметима, које ваља опевати на 'најузвишенији начин“). Ова избијањ а, пробоји, често имају нешто и.асијш ш чко . Насилништво и само постаје тема у камцонама о камену. У Новом животу оно добија карактер мистификације. У Ие уи1$ап е1одиепИа опо у спиралним завојим а повећава захтеве према језику и иоетици до граница остварљивог. У Комедији оно захтева — и савлаћује — коомос: цео коамос историје (наговештен у помену Орозмја), цео астрални космос, цео космос сопасења света. Посредоватељица тој' „метакосамоса“ јесте ж енока потенција која доноои блаженство — 1исе е %1опа ЗеИа $еШе итапа („оветлост и слава људског род а“, Чист. 33, 115). Та Беатриче није поново пронаћена љубав из младости. Она је највише ш асењ е у лику ж ене — еманација Бога. Са(мо стога она м ож е без бласфемије да се појави у слављу у к о је је уврш тен и сам Христос. § 7. ДАНТЕ И СРЕДЊ И ВЕК Ако Д антеово место на прелазу из средњег века у ренесаноу неко ж ели д а види у перопективи универзалне историје уиућујемо га на један као од бронзе издивен медаљон за к о ји имамо да захвалимо Алфреду Веберу (АЕРКЕБ ДУЕВЕК)75. Наше разматрање мора да се одвија у окромнијим оквирима историје књижевности. Двадесетог октобра 1828. рекао је Гете Екерману: „Данте нам се чини велик, али он је иза себе имао вишевековну културу.“ К арлајл је код Дантеа чуо „глас десет векова ћутањ а“ . То што су видели Гете и Карлајл, историјски можемо прецизно да означимо: 75 АЕЕНЕБ ШЕВЕК, Оаз Тгадгзсће ипс! (Пе СезсШсћГе (Алфред Вебер, Трагично и историја), 1943, 26 и д. — Исти аутор, Ки11игдезсћгсћ1е а1з КиИитзоггоЊдге (Историја културе као социологија културе), 1935, 273.
621
то је образошш коемос лагшшког средњег века и средњовоковишм очима виВене ангикс Судар иамекгу даеје царства, коју је Данте фттлозос|и;ки преобликовао и која се диже внсоко ианса овоколдског гибгЈпшства, и новог, катшталнстичког, рациона.ти тованог града— —државе Фирение, илворна је тачка Дантеове политичке страсти. Ил овог сукоба проистиич’. идЈгова овест о мисијп у окштру свеггске исто]>нје! мисији коју је он заодоггуо у форму симболично тмифрованог пророчанства. Оно је морало да се тиче и пу л с и државе; обе ове универзалне снле бнле су за Даитоа, као и за цео средњи век, од Бога дане. Ал.н оне сд бпле искварене и требало их је реформисатн. Цјжва је трвбало да се одрекне моНи и жеђи за моћ. I ребало је да постане црква духа. Просјачки редови ХШ вска доживелн су неуспех у свом рефор маторсжом деду, и сами су се изопачшш. Требало је да доће, морао је да доће, неко моћнији: ловачки пас ('уе/гго7Г,Ј. Он ће, наводно, сатерати вучицу назад у пакао. Данте то пророчанство на почетку Пакла (1, 101) ставља у уста Вергилнју. На крају Чистилишта (33, 37 и да.) то пророчанство ггреузима Беатриче. Теолошко-политичко пророчанство једна је црта која се у слици X II и XIII века стално појављује77. Код Дантеа се оно, мећутим, појмовно утемељује и снагом његове пеоничке визије, страшћу његове критике, савршеним уклапањем и спајањем стотине певања потенцира се до фортисима. Оно је фермент који Данте убацује у масу традиције западноеврк>поког средњег века. Он ту жмлаву граћу прожима све до најзабаченијих области и организује је у једно царство нових ликова. То је прк>јекција Дантеове личности на „књигу и школу времена“ (Георге) — на свеукупност литерарне традиције. Дантеов дух и његава душа, његово неимарско мишљење и његово жарко срце; напон његове вол>е, која је од себе захтевала огромна дела и из себе аилним напором изјвлачила и оно неизрециво — то оу те снаге које су70 70 Јесу ли УвИго и БХУ једно те исто, још је дискутабилно. 77 2Ш САКЕИЛ 864 и дд. наводи примере.
622
0
ДА1ГГК
оош\ „дссст нокова Ку ган,а“ са5ил е у ф о р м у . Један појсдинац, јодан једипсгнон човок, поставЈва се нааупрот целом јодном мнлоннју и уапова да тај историјски свет преобликује. ЈБубав, ре;ц оиггсогве ж а р и ш н е су тачке н,огове \лнутарн>е визи је; л оитасте .мун>с, у који,ма су зби јен и огром ни напони. Опе у д а р а ју је д н а у другу, к р у ж е јед н а о к о д р у ге, р асп ор ећ уЈу с е у фигуре. Оне м о р а ју д а се р а ш и ју у јшјковс, хо р о в е, ланце духова, гхравила, о б ећ а љ а . Ц ел о оби л ,е те унутари>е визије Јмора се довости у веду са свек оли к и м оветским пространством, свим д у б и н а м а и ви си н ам а трапсцендентног овета. Захгов а се н а јси л н и ји си ст ем о д н о с а .
Од сваке тачке митоки и нророчки потенцираног доживљаја пружају се нити ка овакој тачкм материјално датог. Оне оу исковане и заковане у дијамантски тврдој материји. Створен је један језички и духовни склоп, обухватно вишеслојан и непроменљив као грађевина овета. Његов носилац је терцина: метричка форма која повезује принцип беоконачно прогресивног уланчавања са принципом неумитне строгости. Циљ и резултат те целине: потпуно по!Клапање и мећусобно прожимање Дантеовог унутрашњег света са космичким опољашним светом; конгруенција душе и света. Свет као позоршлте, као тема латиноког средњег века, изводи се у Комедији последњи пут — али транспонован у један модерни језик, рефлектован у једној души која опада у ранг Микеланћела и Шекстшра. Тиме је средњи век трансцендиран; али то је свакако случај и са поделом на епохе једне кратковиде историјске науке. Њена периодизација биће одавно заборављена када Данте још буде изазивао дивљење. Изучаваче Дантеа чека велики задатак да Дантеов однос према латинском средњем веку, који је овде обелодањен, истраже методично.
ПОГЛЛВМ
Н
ЕП И ЛО Г | 1. Осврт —
• 2
чт •
језици.ма — § 3 Лух и Ф<чги« } 5 Иолрлжлилч.#' .?
$ ;
иим
.,*имуит^7
,
$ 1 СХ ВРГ
И.»а ссЧ>с цмамо тсжак п \*1 н са ш <-мсмо 1а ма-ЈО идморнмо. (ХнрнуНомо се н 1К1Г !сипп сганнцс тог нута. Како слш постушсш ? „Строг мстод — каж е Иошсшс |с и с само сг\• диј, не бв! тре6 а. 1о да се штампа, »а пчб.шку ои грс* бало да се пншс сло 6 о.ии 1 м. неслутаннм стнлом. а строгу дс.монстр;ии»ју, снстомагску оораду требало 6 и нмагн са.мо као оснипу. Нс гроба да се пшие носигурно итд., и.1ашлагно итд. — абркано, млохаво. нсго сн гурно, јасно, чврсто, са штоиигктнчким нретгкктавкама које се преКутно подра.1умевају. Убедл.иво сшлран човек ствара благотворан и одлучан и трајан израт . Новалис зна да тај залтев може да се остварн само у јеоном 1иеалном свету': „Бнће то лепо време каа се не буде чнтало нгшгга сем лепа компознинја, сем кн»и* жевноуметничких дела. Све остале клшге су средства и биће заборављене када више не буду употребљива средства, а то кнмгге не могуг да остану дуго“. Научно приказ 1*ван>е не м ож е да се одрекне „строге демонстрације". Стога је оно, посматрано као литерарна композипија, рачун којл се никада сасвим не поклапа (Уводно начело 10). У исторкјским нау* кама демонстрација мора да се ослања на сведочан* ства, у филологији на текстове. Нова дилема! Ако аутор да превише доказних примера, његх>ва књига по-
кпилог
стајс ноч1ПЈии(ва; ако дА нромало, он игмо ( Јг ои докачну снагу. У сјх>рмулацији Л уја Ад*са Плшк Н ауе 1) С1ч>ји: оп (гоиуега Гоиугаце ип реи &ги\; ј'е$И те грл Ц
^а^пегаИ II еЛге цгоанј еисоге. !м сег1Г1.и(1е с1е 1а с1ос1ппе, еп е јје !, (ХерепсХ с1е \а со п 1Лапсе с1е рШ п отеп еа;
$а јиа1еаае е! аа ргесГаит, сХе \еиг магШе? (,.ово Не се дело сматрати мало п р с н е л и к и м ; држим да 6и му се »родност понећала кад 6и постало још жП(е. Поудаа* ггост паког учегна заправо завиеи од констатттиосш феномопа; гнегоиа ио 11р а 1М1Сх:т и Јнегова нрени.шост, пак, од нжхове разноликости“). П рактичио се га ,т лема оводи на питан>е пропорције, дакле на ©стетоку лорм|у. Ја сам стога покуш ао да у токсту дам само онолико доказиих прим ера колико је било потр>ебно за обе.збећиванте архгументације. Оно ш то је излазило из тог оквира пребачено је у напомене испод текста2 или у екокурсе. Ток приказоисван>а и редослод поглавља подешени оу тако да се одвијају као степеиасти или спирални уопон. Прва поглавља износе чињеиична стања чије се значење оодетљава на неком каснијем месту. Прво упознавање са средњовековним школским ауторима (погл. 3, § 5) приггрема разумевање сродњовековног канона (погл. 14, § 4); одељак о сентенцијама и земпларним примерима (оогл. 3, § 7) предуслов је за разматрање егземпларнкх фигура код Бернарда Силвестра (погл. 6, § 2), Алана (погл. 6, § 4), Дантеа (погл. 17, § 4) итд. Овакву структуру не одређује лошчка диопозиција него тематско повезивање. Преплитање нити и враћање личности и мотива у различитим узорцима одражавају ланчану повезаност историјоких од«оса. 1 1л. НАУЕТ, Мапие1 с1е СННдие уегЂа1е (Ј1. Аве, Приручник усмене критике), 1911, § 2. 2 Модерни обичај да се оне преместе на крај књиге није добар. У једном приказу Бонамија Добреа (ВСЖАМУ БОВКЕЕ) читам: опе гз ГћапкЈи! 1о зау 1ћа1 1ће по1ез, сопиетаеппу ји11, ћи! пеиег пШеппеп, ате т 1ће Ндћ1 р1асе, 1ћа1 Гз а! 1ће ЂоИот о/ 1ће раде („захвални смо што можемо рећи да су фусноте, довољно потпуне, али никад преопширне, на правом месту, то јест на дну странице", Тће ЗресШог, 11. јануар 1935). 625
Е В Р О П С К А К Н . И Ж Е В Н О С Т И Л Л Т И Н С К И С Р Е Д Њ И ВЕК
Та ланчана гтовезажзст тгрво јс т«скрсла као нока наслуНвна, жхкжалша мотуНжк т у магловигтом осветљсњу. У тсжу годнна и лсненија тветш су обрисн пт> сталн јасин, њена садржина Јхшпст«1нл?та. Она јс онаа могла ла се осветлм вксттсртт \тен га п?о (Поглавле 13). Постала је дост\«пна, Али грсоало је ла постане ошшл.ива И у исторн)ск1 « 1 иаукдма иостојм енидснтност. То |е евилситност сагле тзжа: оно што јс јасно саглелано не може више ла се нрсвнди. Оно ило смо лобнли јестс јолно ново внђенл о унутарно) повезаностн европскс књнжеамостм ИстражЈдаан>а ?и ко)их јс торасла сдаа књнга гк> латс од прецигшо ограничсашх ттојаишачних ир<Х>лема којс сам пак\лшо >«з локтирс. Тшкзс „стари млалића (погл. 5, § 8), на примср, нашао сам код Гргура пр*#* .мсњсн на св. Бе?тсоикта\ Он је бно \л1аллада, ати иикоме инјс пао у очи‘. Уназад јс могао да се лрапт све до Сњлнја Италнка и Плкнија Млађсг, унанрел то Гонгорс. Да лн јс то био уникум? Или су мсзгли да сс открнју н другн тоткхзи слмчне трајности? Тако сам сс иашао пред задатком стваран>а нсторијске то 1шке (погл. 5, § 2). То је волило ка античкој реторшш (погл. 4). Оиа је морала да се анализујс. Јер, морало се рачунати са могуНношђу да она мсгже оггворнтн и др\те рептоне сркддтБовсконне кл»нжеавности. Морао се разјаснитм њвн сушос претма поезији (погл. 8). Да ли је и овде могао да се докаже контин\итет од времена царева па све до XVII века? Историје књижевности о томе нису ништа знале. Оне нису поставл>але таква питања. Није било предрадњи. Морао сам да их извршим сам (Уводно начело 4). Ускоро сам се уверио да уобичајене теорије о књижевностима средњег века захтевају ревизију која 6и захватила и темел>е. Постојала је једна латинска традиција коју је „новија филологија“ игнорисала. Та наука је постала статична. Њона угоцна аутаркија била је застарела. Она није била довољна за Дантеа,34 3 ХВРћ 58, 1938, 143. 4 У зборнику опатије Св. Отилије посвећеном Бенедикту (1947, 149) Гргуров израз сог двгепз зепИе („имао је разум старца“) назива се „не баш атрактивним“.
626
за Грасијана, ча Дидроа . Неуспешна је Оила и нагка о књижевности'’, како у лухонноиеторијотој тагн и у варијантл заснованој на исторгији уметности, Лакомислене коиструтсције „духовне историје , која је у Немачкој после Првог светског рата зауаела место филологије, битте су симптом пропалаЈва науке', што се неггријатно потврдило екскурзијом у омилузно лодрунје германисгике, „витешки сж;тем врлина" (екскурс XVIII). Можда то пропадаље не може да се заустави. Кла сична филологија почев од XVI века има чврсто тле под ногама. Она показу'је обиде звезда првог ранга; а и звезде мање всл-ичине имају своју фугнкцију у сазвежђу. П речиш ћавање, васпоставл>ање, интерпретација текстова у тој су дисциплини строго разрађени. Без поузданог граматичког ш коловања и обимне лектире ништа не може да се постигне. Германистика, романистика, англисш ка немају дугу традицију. Оне стога лако лостају ж ртве мода и заблуда „духа времена“. То би се могло поправити само кад би се оне одтгииле да пођу у игколу старе ф илолош је. Али у ту сврху морао би да се учи грчки и латински — захтев који нико разуман неће смети ни да помене. Оснивачи новијих филологија, истана још су учили старе језике. Они су створили традицију строгог истраживања. М ожда то неће имати ефекта ати дужност је да се брани тај аманет великих учитеља. За мене је он повезан са Густавом Гребером, чији сам ученик био пре више од четрдесет година. Једно начело ове књиге преузето је од њ ега\ Један од задатака филолога јесге посматрање (оВзегуаГш у методском вокабулару класичне филологије). Уз то свакако мора да се веома много чита (Уводно начело 3) и да се изоштри поглед за „значајне чин& нице“ (Бергсон). Сусрећемо неки феномен 5 5 Упућујем на своју критику студије X. X. Глунца (Н. Н. СПЛШ2), Шега1ига5ГћеИк кез еигорсНзсћеп МШе1аИетз (Књижеена естетика европског средњег века), у 7.КРћ 58, 1938, 1-50). Упор. мој чланак Сиз^аи Сгбћет ипд. сИе готатзсће РШШодге („Густав Гребер и романска филологија") у: ХЕРћ 67, 1951, 257—238.
Е В Р О П С К А К Њ И Ж Е В И О Г Т И Л Л Т И Н С К И М Т л н . И НГ.К
за који сс чнни да нс :мачи нипма п.ж I,, апачи м>ло Ако се константно попанл.а, он им * .> , ј>«-Кпн\- Лптц. кцију. Фиксираћо.мо га термиио н>пи- и и (И)')а смо можда огкриди ноко „месло ужинам.; и„>гл> {о, § 6/ које омогућује ралуменангс „идеалнг.Ј и. ј .,,жа‘у 'п 0стоје феиомени који илглслају Vаг кид ј.<аа Велико је иск-ушенл да се претгсстс самп , с0и. Морала би се уможити енергија да оп сч1 и',чч(ј| {«, нсдпто пгто би се могло уноредити с н»има. Моралл 6и можла да се по пети или шссти пут чита.ју лампк си пссници каролиншког доба. Ту онда важп идрека Сибиле (Енеида VI 129): кос орш, Н1с 1аког ем (,то је тегоба, то труд је ). Ако човск не изгуби храброст, онда ће посте много година7 можда и наћи т\ 5 зт% \тк („карику која недостаје“), нпр. нску Валахфридову песму (погл. 15, крај 3. параграфа). Кад смо неаси литерарни фенолшн изшовали и именовади, налаз је сигуран. На том једиом мссту продрли смо у конкретну структуру кн>ижевне махерије. Изврпшли смо једну анализу. Кад се добије неколико десетина, или чаж неколико стотина таквих налаза, фиксиран је сисгем тачака. Оне могу да се повежу линијама; тако добијамо фигуре. Посматрамо ли их и повежемо, имамо надрећени склоп. То је мислио Аби Варбурт са својом већ раније цитираном изреком: „Драш Бог се крије у детал>у“. Ми можемо да кажемо: анализа води ка синтези. Или: синтеза произлази из анализе; и само тако насгала синтеза јесге легигимла. Бергсон дефинише анализу као 1а сарас11е Ае репе1гег а Гт1еНеиг <1’ип јаг! диоп с1еуте 5Г%тј1саИј („способност продирања у унутрашњост неке чињенице која се сматра значајном“). „Пенетрација“ је основни појам и у Ранкеовој историјској методици. Али, које чињенице су „значајне“? То мора да се „одгонетне“, каже Бергсон. Он ту тачку детаљније не објашњава. Послужимо се примером. Рашљар својим инструментом открива златне жиле. „Значај-не чињенице“ су трагови руде у стењу. Оне су скривене у објекту и бивају „одгонетнуте“ — тачније: осетиле 7 Упор. Мо(1ет Р М Ш оду 38, 1941, 331.
с\ нх рашље грагача. Те рашље постоје у луш е»и>ј функиији: јсдној к р а ј м диф еретиираној реиептивности која „реагује" на змлчарте елементе. Дко је она присутиа као аирту-адност, м ож е ла буле н актуализована. М оже ла се прооуди. увеж бава. \ом ера»а. Алн не можс ла се научи и прснесе на лр\гог. Аиа* лиза се. всћ ирсма матери.ги« служЈИ ра сннштнм нрста ма поепттака. Лко је усморена на кна 1 ж о т !о ст . кнк* се фи.тологнја Само она ттролтфс у у м у т р а ш њ о « . т е материје. Нс иостоји никакав др\'гм постутгак та от крнваИЈС киатжевжхлн. Тиме се скнда лпемнси р< ма и проблсм методо.тоинсих <зукобл>аван>а у п*х те мним деиенијама и донкихотска «'к>рба ироттш такозтишот „поштивтпма". Ти сукоои само нока п ју ла Г>и сс хтело ла се фнлодогија избегнс — из раллога које ондс нећемо лотнцати. Постоје свакако добри и лоши м\ зичари — н фн.толози. Дли и ол лоиш х иајчешћс може нешто ла се иаучк. Уз помоћ аиализе текста л ош л и см о ла сазнам»а да срсдткн вок м ора д а се сагледа у сном континуитету са антиком , али и с н о и ј т .\« добом . С ам о тако датазимо до једне разум лш ве смис-тене творевине (Тојнби то мазива 1п1е1И%Ше јгеШ о / чиШу — ,.ра зумлаиво пол>е истраж иван>а“). А то је би ла — европ ска књ иж евност. § 2. ПОЧЕЦИ К Њ И Ж Е В Н О С Т И НА Н А Ц ИОНАЛНИМ ЈЕЗИ Ц И М А Ф ранцуска књ и ж евн ост започитве у X I веку духовним приповеткам а у стиху. Н>ен бисер, Песма о Алехсију (око 1050), стсладна је ком п ози н и ја неког ученог уметника који је познавао р ето р и ч к а средства и читао Вергилија*. К ао нов род потом се јавд>а национални јуначки еп'Ј, а тај период с ја јн о отвара Песма о Ролаиду (око 1100). Она п оказу је стилистичке 89 8 2КРћ 56, 1936, 113 и дд. 9 Поближе о томе у мојој расправи Оћег сНе аНјгапгдзГ&сће Ергк (О старофранцуској епици, 2НРћ 64, 1944, 233—320). 629
слементе који сјвслочс о почмавању Вершлнја, касноаитичких тумачења Вергилија и с'редњоасЈ"/аноЈ клерикалног оОразоваља}в. Мно/и спешЈии о I ијому иа стају од 1150. годиис. У исто ирсмс јаи.са се једаи иов род: дворски роман у с т х у . (>н г/браКује аитичку граВу (прсма Вергилију, Стаиију, Диутису, Даресу/ и келтску. ПрефиЈвена регоричка гехиика и (лн \ роумна л»убавна казуистика школоиане су на <’>ви;дију. Дворски роман означава улиианх* латинске ренесансе ХП века у француску кљижевнсхл. Из латииске иауке цргае и алегоријско-дилактично пеитпггво. Главни извор за други лео Р о м а н а о р у ж и (о к о 1275ј јесте Аланово дело Р1апс1ив М а ш га е (Н а р и ц а љ к а П р и р гх)е). Богат развој фраицуског песништва XI, XII и XIII века стоји, дакле, у блиском односу са латин* ском поезијом и поетиком тог времена, које су иветате у Француској и француској Енглеској. Латинско образовал>е и песништво предњачи, фраицуско следи. Латински је француском развезао језик. Зато што је Француска бида носилац с г у о и ј а (;лШс1зишм>: зато што су а п е з , са граматиком и реториком на челу, имале у шој своје глаано седиште — зато је у њој лрво илникло бујно цвеНе поезије на националном језику\ 3 ас. 1уга је Едмона Фарала што је пр©и уочио ушцај сради>овековиолатинске поетике и реторике на старофрашгуеку поезију,Ј. Већина песника на националним јегзицима били су учени л»уди. У катедралним школама XII века они су упознали и аи сгогез . Навала је била толика да није било доста црквених места за свршене клерике. Тако је настао вишак у поиуди интелекгуалаца. Претежним делом њега су алсорбовали феудални дворови Француске и Енптеске12. Фсулална господа одавно су7 сопствено привре-* ** Дело Сћапљст 0е СиШаите (Песма о Гијому), које је Сишје (5исћ1ег) сместио у 1080. годину, треба, према новом издавачу Данкану Мекмилану ШХШСАИ МСМИ.1.АЗЧ), датирати „најраније у последн>у трећину XII века". н ЕОМОХО РАКАЦ, Несћегсћев зиг 1е$ зоитсез 1аИпез без сггпГез е( тотати; соитГспз с1и тпоуеп аде ГЕдмон Фарал, Истраживања латинских извора средњовековних дворских прича и романа), 1913. п ЕАКАЦ у књигјм: ВЕ01ЕК-НА2АН0, НШсЛте бе 1а Ш630
Јжваље замонили асстемом лажбина. „Ол витсза на* горе“, каже Алфрец Вебер, „аве до највиишх кне* жева, феудална пирамила се . . . деокономизује. Фел* дална грађсвнна прегвара се у јсдну слојевиту поделу на сталеже који се ослобађају за вакпривретна, за духовна интересован>а. Пре свега, витетнтво постаје један игирок слој који је, у врсменима кад није бно \Т1летен у рат ц узајамне борбе, готово морао да тежи нвкој духовној актнвности*131415\ Дворско друштво Франц\чзке желн да нма забаву, као и друштво Јоннје у Хомерово време. Јуначки спевовтт и витеигки романи задоват>авају гу потребу‘\ Аутори су клерици без запослен>а. Они својим слушаоцима преносс иргг* че о Троји, Теби, Риму, али н Овидијсва делаЈ\ они их ките свим украсним облицима регорикс, којс задржавају и за модерну грађу као што је кедтска. Ти песшши знају за „преношење науке“ (1гап$1а11о $1исШ) из Атине у Рим, а отуда у Француску. На почетку свог романа о Клижеу (СИ^ез) — шездесетих година XII века — Кретјен де Троа пише (стих 27 и дд.): Рат 1ез Иатез дие поиз аиопз Еез јег д.ез апсггепз зауопз ЕГ де1 згес1е дш /и јасИз. Се тгоз оп1 поз1те Иите артгз, СЈие Стесе о1 де сћеиа1етге Ее ртетпгет 1оз е1 &е сГетдге. Ригз игпГ сћеиа1етге а Ноте ЕГ де 1а с1етдге 1а зоте,
631
То значи: ..Преко кљига које имамо знамо за дела старих и за давна времена. Наше кљиге научиле су нас да је Грчка оила прва у слави, по витештву и науии. Затим је витештво дошло у Рим, као и процват науке, која је сада стигла у Француску. Нека да Бог да она ту и остане и да јој се овде толико свиди да из Француске шљада више не оде.“ Жилсон је у тим стиховима хтео да шсш израз „средњовековног х у м а н и з м а ' О н , мећутим, није узео у обзкр наставак: 1/епог дш 5 1 ез1 агезГее, Беиз ГаиоИ аз аи1гез ргезГее: Саг <1е Сгејогз пе д.е Вотатз 1Че дИ атг тез пе р1из пе тагпз; 0 ’аиз езГ 1а раго1е гетезе Ег езГаШе 1а игие ћгезе. „Почаст која се овде (у Француској) зауставила, бог је другима само позајмио: јер о Грцима и Римљанима више се не говори \ш најмање. Њихова је реч заостала, а жива ватра је угашена.“ То је супротност хуиманистичком уверењу. Ајш то се тачно уклапа у смену епоха око 1170. Ако су се већ и латинсаш тос1егт тада самосвесно супротстављали античким величинама — колико је више то тек смео да чини пеоник на националном језику! Постоји у XII веку у Француској латинаки хумаеизам, који смо упознајш. Нити се, мећутњм, паново запетљавају ако се он тумачењем уноси и у Кретјена. У латинокој ренесанси X II века Шпанија готово да и не учествује. Исламска култура југа била је изразито надмоћна над културом хришћанског севера. Само на североистоку, у Навари, и пре овега у Каталонији, постоје од XI века места где се негује латинско образовање, које зрачи из Францусже. Најважнији је манастир Санта Марија де Рипол, тврћава клинијевске реформе. Ту цвета латинска песничка школа којој имамо да захвалимо за љубавне песме, али и за панегиричне тужбалице за мртвима. Мећу њима је16 16 Е. СЊЗСЖ, Еез 1деез ег 1ез ЕеИтез, 1932, 184. 632
п јодма мосма Сдпу од којо су, нажалос!, сат»уиамс само нрве строфс, тако да се ме може угмрдиш да ли је иаиисана мре илм после јмсговс омр'ги. У свајком опучају, то је мајрамије постгичко осттоарење о Стаду. НајстаЈрији ггролни ишепггај о мкЈМ1у је НШопа НоДегШ (Повест о Родригу, око 1110). Ш/па/мски спев о Сиду проузима грађу која је већ обрађиваиа на латинском језику. Он га облимује по узору иа фрамтдуску енику и примењује стилске клишсе који се у Француакој јављ ај у ток између 1150. и 1170. Нрсма томе, тешко да је наиисан пре 1180. Шпанска књижевност почиње, дакле, више од столећа касније нето француска. Разлог је јасан као на длану: у Шпатшји је недостајао подстицај латинског духовног процвата. Тек у X III веку учено образовање продире преко Нкринеја. Латашаку ритмику и реторику пеаници тог времена као „учену тех'ник!у“ (те$1ег ае с1егесга) или ,дгово Јиајсторство“ (пиеуа тае${гга) супротстављају „шпилманакој техници“ (те$1ег <1е јо%1аг'га). Берсео се хвали: „ми пишемо само оно што смо читали“ (а! поп е$спНто$ $т поп 1о дие 1еето$). Граћа је претежно црквеног или античког порекла (сага о Александру, роман о Аполонију). Смео захват изводи онда Хуан Руис (Јиап Кшг) око 1330. у свом делу Т г о (1е киеп атог (Књига о доброј љубави). Он импортује еротику О видија и његових средњавековних настављача. Н а слободну обраду Аг$ атагкН (Љубавне вештине), ко ју је читао у орилиналу, он је надовезао прераду веома омиљене средњовекавне латинске комедије РатрШи$ <1е атоге (Памфил о љубави), која се и сама заанива на једној Овидијевој елеш ји (Атоге$ — Љубави, I 8). Овидије ту описује једну сводницу како речито обавља авој занат. Хуан Руис се готово дословно ослонио на Ратрћг1и$ 1е атоге, само што убацује ш панска имена за места и личности. То је давало локалну боју и колорит времена. Сводница Тротакоевентос (,уманастирска потркуша“) постала је захваљујући њему типич)на филура шпанског песништва. Она се јавља као Селестина у ремек-делу исгог наслова Фернанда де Рохаса (Регпапс1о с!е Којаб, 1499), као Херарда у Доротеји (Иого^еа) 633
Лопе де Веге (1632). Посто)е коигичагж који Р њшј 0 оооро] љубави, Селестину и Д п Н Кихота зајсдао **> воае као три врхунца шпанске књижегвнсжти*7’ Неки то наводе као једно ол павних оведочанстава за „реализам“, који је наводчо карактеристичан за ишажжу књижевност. Дамасо А л он со је ош гро критиковао схво схватање1*. Његово ново тугмачегве д уча шланског песништва добија, чшш мги се, нови ослонац у овде разматраним констелаццјам а. 17 СЕЈАБОН (Сехадор) у свом издању дела ЕЈћго сЈе ђиеп атпот. 18 У Сгиг у Еауа, 15. октобар 1933. — Већ 1927. Ортега је рекао да схватање историје Монендеса Пидала има две слабе тачке: Једна је — сасвим тгроајвољно — веровање да је реализам суштинска уметничка карактериа и*а Шпаније. Са тим је повезано — исто тако произвољно — убеђење да је реализам највиши облик уметности. Други непоткрењЂени прелиминарни став јесте прецењивање „народскоги (С дтаз, 1932 966). 19 Већ код Еурипида јављ а се гостионичар-сводник (5СНМШ III 626). Овидијева сводница потиче из репертоара античке комедије од Менандра наовамо. Та „нова“ комедија искључује политичке инвективе, митологију, саге о херојима итд. Она свој круг тема ограничава на грађанску свакодневицу. Драмски заплети произлазе из еротике. Љубав је за античку теорију књижевности резерват комике (упор. Екскурс IV). Персонал те нове комедије састоји се од „карактера‘* који су типизовани у Теофрастовом смислу: шкрти старци, паразити, курве, робови, сводници итд. У тај круг спада и сводница. Ошп /аИаЈс зетииз. дитиз ра1ег, гтртоба 1епа / УЊепГ е1 тетеГтгх Шатта, МепатиГгоз етИ („Лажљивог роба док буде, и бабајка строгог, и пезе / Подле, и ласкаве још дроце — Мен&ндра ће бит“, Овидије, ат. I 15, 17). Налазимо је у једном Херондином мимијамбу. Овидије је тај мотив из комедије транспоновао у еротску елегију. У Памфилу он поново постаје комедија — или, боље рећи, оно што се у XII веку подразумевало под „комедијом“: дијалогизоване лакрдије у елегијском метру. Збирка текстова код Г. Коена, Латинска ’комедија’ у Француској у X II веку (С. СОНЕИ, Еа »сотШе« Ште еп Ргапсе аи XII« згес1е, два тома, 1931). Још за Дантеа (писмо Кан Грандеу) комедија је род поетског приповедања у ниском језичком стилу (гетгззиз ез! тодиз е1 ћитШз, дша 1осиНо тпдаггз — „то је неусиљен и једноставан начин говора, јер је то говор обичног света“). У УЕ II 4, 5 за то се употребљава израз зШггз гпјеНог („нижи стил“). То потиче из античког учења о три врсте стила. Онде где ми верујемо да видимо „реализам“, посреди је књижевна конвенција: „ниски“ стил.
Латлнска књижевност срешкег века продирала је у Шпанију салш у етапама. Јодан талас лошао је око 1230. са Берсеом. другн око 1330. са Х)уаном Руисом, трећи са Алфонсом де ла Тореом (Аћопбо (Је 1а Тогге). Још и око 1440. гоаине овај последњн је могао да понуди једну алегоријски заодевену енциклопедију седам слобооних умегностн, која црпе из Мариијана Каиеле и Алана. Пошто Шпанци у своју националну књижевност уб рајају већ иберијске ауторе царског периода, касни почетак песнш птва на националном језнку'" не задаје им никакве бриге2021. Еп о Сиду отвара га као величанствен улазни портал. И талија нема ништа што би могло д а се пореди са њим. П ре 1200. године ту и нема готово ничег2223. И талијанско песништво почиње тек око 1220. Запгго тако касно? О том питању расправл>а се већ д ец ен к јам а2'. Одговор на њега добија се и зн ен аћ у ју ћ е једностав-но кад се романски свет сагледа к а о цатина. У И талији X II века цветају правна н а у к а , м ед ац и н а и учењ е о егшстоларном стилу. Студиј аисГогев, м ећутим зам ро је, а тиме и латинска п о ези ја и поетика. Н ем а хуманизма, али ни ф илозоф ије. Л и р и к а н а националном језику у X III 20 То се не мења ни после откривања много ранијих јатсћаз („харћа“) (ЕМПЛО ОАНС1А СОМЕ2 у часопису С1аш1епо, мај 1950). 21 Менендес Пидал је, додуше, хтео да на основу хроника изведе закључак о изгубљеној епици X и XI века, која, по њему, упућује на западноготску епику. Али се ова теза тешко може одржати. 3. СН15Ш01ЛЗ МОНћЕУ (С. Грисволд Морли) оцењује: Гће ехгв1епсе ој ергсз гп 1ће уетпастаг Ђејоге Гће 121Н сепГигу тизГ Ђе гедатб.е<1 аз рите1у сопјесШта1 („постојање епске књижевности на новоевропским језицима пре XII века мора да се одбаци као чиста претпоставка"), МЕНШЕЕ-МОНБЕУ, А НгзГогу ој Зратггзћ ШегаГите (Мериме-Морли, Историја штганске књижевности, 1930, 28, нап. 3). 22 N071 с’е 171 НаИа ртгта б.е1 Оиесеп1о роезга бг пеззип депете („У Италији пре XIII века нема поезије никакве врсте“), Монтеверди у КОУАТ1-МОМТЕУЕКВ1, Ее Опдгт (Почеци), 1926, 647. 23 Доказе даје А. Монтеверди у ЈЈп стдиапГетгго сИ зШбг зи11а 1еИега1ита ИаПатга („Педесет година студија италијанске књижевности“ [1886 до 1936]), у Заддг... бетсаН а УШопо Ноззг, 1937, I 74 и д.
635
воку н ад о везу је се на п ровансалсм у ум етвичку поези-
ју. Ток Д ан те окреНе к орм и л о и своје пеоништво хранн из ризнице л а п ш с к о г средш ег века. П*ита:ве: ЗаIIIто и та л и јан с к о пеониш тво почињ е тако касно^ погрош но је постављ оно. Т р еб ал о би се питати: Зашто ф р а н ц у с к а књ и ж овн ост почш вс так о раио? Верујемо да смо д али одговор. .М орамо, м еВ \ти м , иитати и дал>е: заш то је л ати п о к а рен о сач са (1066— 1230) спроведена сам о у Ф р а н д у ск о ј и у пофранпужеЈИОј Снглес ко ј? Зато ш то је р е ф о р м а с ту д н ја К арла Вс.тгтког ств о р и л а оонову кој а је била у стањ у да надживч потресе IX и X в е к а ‘’. Д у х о в н о во!хггно које > Нем ач ка н м ал а под О тоним а н и је м огдо да се одржи, И сто р и ја за п а д н о е в р о п ск о г обра:к>ваша од Карла Всл и к о г д о Д а н т е а јо ш није с а гл е д а л а и нриказана у сво јо ј л о в е з а н о с т и '’. 24 Криза царства под Лудвигом Побожним; Нормани прсд Паризом 885—87; Сарацени на југу; пропадање западнофраначких Каролинга итд. НА1.РНЕК (Хез ВатЂатев — Алфан, Варвари 269) каже о политичким превирањима IX века: И з'еп ез1 ја11и д.е реи цие 1а сгиШзаИоп тепагззапГе пе зотћта( ипе зесопде Јогз („мало је недостајало да по други пут потоне једна цивилизација у фази препорода“). Религиозна и интелектуална обнова одвија се средином X века (исто, 351). 25 САГИ, ЕКВМАЛН (Карл Ердман) је намеравао да напише једну „француско-немачку историју образовања XI века. који је у крајње својеврсном развоју проузроковао настанак француског примата у образовању и обавио много више предрадњи за хуманизам XII века него што је то познато у досадашњим приказима“ (у писму од 23. јануара 1938). Смрт Карла Ердмана (рођен 1898. у Дорпату, умро марта 1945. у Загребу) један је од најболнијих ратних губитака за науку. Рат и његов исход он је предсказао већ пре много година. Кратко време пре смрти писао је својој сестри: „Што се мене тиче, ја сам своје окончао, а у животу што ми је још преостао бићу већ изван страха и наде ... Као прави хуманиста човек мора бити кадар да одобрава и крај живота и да уме умрети еп рћИозорће. Најзад, само кад се суочимо са смрћу показује се да ли заиста верујемо у своје идеале или не. И стога ја хоћу да одем без мржње и ведро.“ Упор. сада речи сећања Фр. Бетгена (ГК. ВАЕТНСЕ14) у постхумно изданим Ердмановим Истраживањима о светц политичких идеја раног средњег века (Рогзсћипдеп ги г роИИзсћеп ШеепгиеИ дез РтпћтШеШГетз), Берлин, 1951.
636
§ 3. ДУХ И ФОРМА Формални елемент КЈвижевности у наши-м је анализама веома наглашено дошао у први нлан. Али реторика је представл>ала моћ. Д рж авничка и судска беседа мора да оу у античком граду-држави имаде политичку функцЈију првог рсда. Мећулим, то што је Атина у егзистенцијалној кризи Пслопонеског рата одушевл»ено прихватила Горгијине украсне форме; го што је Тукидид историју тог рата налисао новом кићеном прозом — то је естетски, а пе полит-ички феномен. Ово грчко уж иваљ е у звуку речи исте је врсте као и италијанско уж иваљ е у арији и колоратури. Епидеиктинка беседа могла је, без сумње, да се повеже са јавним поводима, али ипак само зато што је представљада виртуозност која се осамосталила и што је тога била овесна. Стога је и могла да са сш м техничким финесама продре у поезију. Мећу северњачким народима Гал-и су, као ш то је познато, падали у очи античким људима својом склонош ћу ка поентираној беседи. Д а ли је посреди нешто што би било општекелтсжа особина? Китњаста и самодопадљива екстравагантност ирског латинског језика могла би то да сугершне. Кад су Гали романизовани, формалне играрије каоне римске антике могле су да на тлу данашње Француске наћу повољан терен. Аузоније је потицао из краја око Бордоа, Сидоније из Оверња (Аиуег^пе). Каролинсжа реформ а студија ослањала се, мећутим, на енглески хуманизам V III века. Он је био збратимљен са црквом, школом, граматиком и имао је за формалну ш р у исто тако мало разумевања као и касније клинијевска реформа. Гермажжом бићу она слабо одговара. Велмжа је парадоксалност латинског средњег века што је образованои слој северних народа прихватио страни јуж ни језик, научио да влада његсхвим формама и коначно његовим виртуозностима. К ојхико је то удаљавање од сопственог језика! Али како ће се то богато иоплатити кад народни језици постану иунолетни! Политичке снаге и воља једног великог владара пресадиле су зШсНит у Француску. Но он је онде могао да се тако блиставо развије можда 637
само што ипо се галороманока склож* « ка ниртуо ИЈој оесодн суср<.ма са солидном ;т т циплипом снгле ског школонаља. Школа је била у ирном рсду ј<‘ 1и,1 Ка игкола. Оиа је, м еђуш м , морала, слолоКи сж>ју уиутарљу законитост, да се ухваги у копггац и са нај тсжим и најексгремнијим аспсктима својс магсрије. То се »иди неН у гонерацији након Алкуина. Са ир ским Шкотима, који оу ем и ф и ралп пол нршиском данске Ш1 ваиије, иод Карлом Беланим сс у Француску атила нова супстанца античког о6рак/ван,ал, а тиме н нова извештаченост. ИлмеСу умепнх ги и артифшшјелности нема оштрих прелала. I опстски олжх; измеНу њих ни у ком случају није јодполначал. Обично се у артифицијелности види проишод каснијег времена и појава која означава пропадап*е; иаопачавање уметносги. Али може се десити и еупрогно. Историја стила у латш кжом среањем веку то стоструко докаЈује. Касноантичка језичка артифицијелност постала је технички подстицај и будила је артистичко частол>убЈве. У језику су истраж иване све могућности и из и»ега су извлачени нови ефекти. То се може посматрати на вишевековном развоју латинске риме. ж Пре свега познавање грчког језика, у чему је Јован Скот Ериугена Цоћаппез бсоШз Ег1и§епа) далеко надмашивао све савременике. Упор. поглавље Тће з1ш1у ој Сгеек („Изучавање грчког“) у књизи М. Ј1. В. Лејстнера, Мишљење и литература у Западној Европи од 500—900 (ЕА15ТНЕН, Тћоидћ1 ати1 ЕеИетз гп У/ез1егп Еиторе А. О. 500—900), 1931, 191 и дд. Треба додати и рад П. Курсела, Грчка литература на Западу од Макробија до Касиодора (Р. ССШНСЕШЕ, I ,ез ЕеИтез д т е с циез етг ОсспХепГ пе Мастоће а Саззгодоте), 19431, 19482; Б. Бишофа, Грчки елемент у затшдноевропском образовању средњег века (В. В15СНОРГ, Баз дтгесМзсће Е1етеп1 1п &ег аћетиИансИзсћеп ВгШипд &ез МИШаИетз) у Вуг. 7.5. 44, 1951, 27 и дц. Знање грчког Ерик из Осера (Не1пс с!е Аихегге) добио је од ирских монаха у Лану (Баоп). Његов ученик је био Хукбалд од Св. Аманда (НисћаМ с!е 51. АшапсЗ). Верујем да сам доказао да је он познавао Синесијево дело (ракб-храс, 1ух&џмтЈ („Похвала ћелавостим, 7НРћ 59, 1939, 156 и д.). Коментар Јована Скота уз ПирИае (Соадбу) први пут је штампан 1942. у Америцњ 1оћаптг1з ЗсоШ аппоГаНопез т Магсгапит (Јован Скот, Иапомене уз Марцијана), изд. СОНА Е. Б1ЈТ2 (Кора Е. Луц) (<■* РићИсаИопз о/ Гће МесИаеуа1 Асадету ој Атеггса бр. 34, 1942; мени недостугшо). 638
Прно је била амброЈавјаиока хммши^хка сгроф а без риме. V Ф ортунатовим х и ш т м а дне стотипие годЈИиа касније п остоје асон аи ц е, на прим ер дне на у и две на о у строф н: УехШа гедгз ргоб.еип1, Ги1де1 сгизГз т уз1еггит , (^ио сагп е са т гз сопсШ ог Зи зр еп зи з ез1 раИ ћт о.
Гле стези царски ступају Тајанством крста блистајућ, А тело творца телесног О крсту том је висило.
У следећој строфи сва четири стиха повезана су завршним а у последњем слогу: Сопјгха сГаигз игзсега ТепАепз тапиз, уезИдга ВеаетрИотз дгаИа Нгс Гтто1а1а ез! ЈгозНа. Прибијен оштрим чавлима, Истежућ руке, стопала, Рад искупљења нашега Посечен би ко кланица.
Не следи се нека чврста ш ема. Н а почетку X I века налазимо тенденциј|у да се повеж у по две риме у једној строфи. Она м о ж е да дом инира у некој пеоми, али не м ора д а буде стри ктно опроведена27. Могуће је, мећутим, и да се пеома од четрдесет и осам стихова цела рим ује н а а28. То се зове ри м а — тирада. Ту ствар оовде не м ож ем о да пратим о у појединостима. Алм, колики је успон од тих неепретних покуш аја до глорије у песми 81аЂа1 та1ег („С тајаш е м ајка“) 'Шш Огез ггае („Дам гнева“)29! М орали бисмо да о»е 27 Пример Сагт. СаШ. 8ТКЕСКЕК бр. 42. 28 Исто бр. 10. Један стих има нечисту риму. 29 ТогШпа1е1у Огеге гз пог Ике1у еиет го Ђе 1аск о/ гћозе ■шћо гп уоиШ атгб. гп аде, ај1ег тисћ теабшд ог УЈИћоиГ тисћ, т а11 Ите о/ Гћегт ГтЊиШготг апб. т а1 Нте о/ Гћегт гаеаИћ, 639
две химне — које су грађеме састсм ратличнгто размогримо строфу по строф\ да бисмо показалм бо гатство сратстава и 1м*хово варирани- Прс Дагпеа ве постоји ншнта што би се по утиетиичкој всшпоји са њнма могло лоредити*. Рнма, тако страиа Рим ш и м а као и Германмма, прпхваНена са оклсшивсм, нешхшна за иравкло и ре* дослод, коиачио рашпјсна до чу;ихл!о ралуђаг р» скопш, велика је крсашшта мотша сралн<< века, како то коа Гстса Јслена, чулеКи сс, слуиш од Фауста. Рамктрснс могуКностн рттмоване строфе лрш* ставлшју нов формаиш иалсм. А.ш и бсзиројна мкнја формалпа умспипка срслсша ко^а смо сусрелн лначс у својој св«уху1 и1 ости ш јс ш к исто оио што н рспкггрн иа оргуи>с И м а т смо прклику да видимо како Данте уме да нх утклроби. V рукама мајстора артистичкс тсхликс постају срсжтва л јачаванк* илрааа АртифЈииијслност пра*али у умегност и утапа се у нктј. Историја К1 М1 ЖСШ1 0 СТИ обично аЈстему форми не поклаЈка много пажнл. Она ланас ;шјс прсиност лухоиној нсторијн** чтгја сс глаина станошвита обнчно прсузхмају нз друтнх днсншишЈа. 11рн том сс прсвнђа да аназнза самих кнасжевних форми можс да доведе до сазнан>а духо«н1оисторијске врсте: кад пратнмо неку лерсоннфикацнју као што је богиЈка На* тура, откривамо саслоповс којн измичу' историји про блема или појмова. Постоје формуле као што су јв* шШ ћоШ 1ће&е хоопЛетЈхЛ П1р1е1&, 5е 1ћеу Тћотал о/ Сећто з ог апо1ћег$, аз пеаг1у от цџИе 1ће тоз! регјес! гее<кИпу ој зоигШ 1о зете 1ћа1 1ћеу кпот. СЕОКСЕ ЗАШбТВ1ЈНУ. Тћ» ПоитиМпд о/ Вотпапсе апЛ 1ће Ш&е о/ АИедоту („На срећу, нмје вероватно да ћемо икада бигти без оних људи који ће. у мдадости и у старости, без обзира да ли су миого читали, у свако доба својмх кевоља и у свако доба своје среће, сматрати те дивне терцине, било оне Томе из Челана, Лао неког другог аутора, готово савршеним или потпуно саврше* ним њима познатим слајањем звука са осећањем" Џорџ Сентсбери, Процват романсе и успон алегорије), 1897, 9. 39 Провансалци су преналрегнули риму, посебно Арно Дакијел. У виртуозно-насилној егзибицији ретких рима, музиха постаје површна, а смисао се губи.
р1еп1\а е( јогИПиЈо, метафоре као што је спет ка<» по~ зориште, које отварају ишрокс вцдикс. Пренесена примена израза нз области књнге за нас ?е оила сочипо у коме су се сабиралн зраци из протсклих \«мет!ја. Лух је ожинсо у јсдној форми. Форме су лнковн и систсми лпкона у ко?и\\л се оно духонно обелозапл је и посгајс схнат.».нн<>. 1лнгсу су иотребнн кругови светлосги и унсгл<кпи крегоии да би сврстао блажснс Крисзал сс сасгоји >*> просторне рсшстке електрона и атомс.кнх јелтлра Матс матнка и оитнка примснд-ју појам рптмкс. «'П.»јдч;» Метафора? Јсоу ли прародннм на\*кама потребпч- мстафоре?) Књижевнс формс испун.анају фупкиид г < КШ 1\ решетака. Као што се дифузмо снегло са::•спл.а у сочпву, као што се кристали мскуп.т»ају у 1 ;>•■ ■ .г , тако се н постска суистанција кристалнзује у нској структутриој схеми. У оиглеској крптшги одома1шо сс појам раПегп. То је обрадац за ткањс. относно чнорован»е тоииха. Ако се не варам, Вшвсм 1Јсјмс у потребл>ава ту реч да 6и означио структ\{>с у „струрГ свест?{. 1мсиз с1а$5!си$, мсВутим, јесте месдо из ?ес1н<ч писма Џерарда Менлија Хопкинса (Сегагс1 Мап1е\* НоркЈпв): а$ агг, теЊАу, г$ \\'ка( $1ггке$ те то$1 о/ о11 гп ти$1С апс1 с1е$1^п т раит%, $о <1е$1%п, раПегп ог \\'ка1 I ат т 1ке каки ој са1Ип% т$саре Г$ \ука1 / а\)о\>е аИ аип а( т рое1гу (1879) („као што је арија, мелодија, оно што ме највише дира у музици, а скица у сликар>ству, тако су скица, образац или оно што ја обично називам унутрашња сутптина оно чему ја тежим у поезији“). Хоикинс је сматрао да назив ра(гет још не одговара сасвим, па је ско>вао нову реч. Ту се увек подразумева форма која ствара структуру. Ми не можемо да кажемо ни раКегп ни т$саре. Али слика решетке чини ми се истовремено и прецизна и очигледна. Проналазак нових метричкнх творевина од XII века наовамо карактерише пут новијет песвиштва: канцона Провансалаца, рондо, сонет, терцина, о((а\’а пта и њено чаробњачко усавршавање код Спенсера, само су неки од примера. Рима поново може да се изостави, као у „бланкверсу“. Али ако се поново изба* 641
ци и ритам, као код Витмена (\\Љ ј1тап) и касније код иеоника слободног стиха ( .,версдибриста“) после 1890. године, долази се у опасност та се — одбаци и дух. Валеријев значај није у н»еговнм идсјама него у љеговом иримору: ои је поетску материју, нрефинену V оимболизму, опет саттео у закон строгс форме. Т. С. Елнот уме да наизмеитгчно користи и слободгш и везани стих. Бер 1ч:он стално удшзорана да натпе мишл>е1ве има тендснцију да оно што је стваралачки ново сведе на нешто завршоно, веН ностојеће (ип геаггап^етепI с!и ргеех 151 ат ). Оно ш то хоНе да каж е, он објаппвава јеаним пореБсн*ем. Н еки м узичар комнонује симфонију. Д а ли је и>егово дело било „могуће“, пре него што је реализовано? Одговор: „Да, ако се тиме мпсли да није постојала н и каква носавладлдша препрека за његово осгварењ е. Али са тог негапиеног смисла речи прелази се, а да се то и не опаж а, на једа-н позитивни смисао. Зам ислим о д а је свака ствар која се јавља могла претходно да буде опаж ена од стране неког довољно обавеш теног духа: да је, дакле, у облику идеје, егзистирала пре свога остварења: — апсугрдна претпоставка у случају у-метничког дела, јер чим музичар има јасну и потпуну представу о симфонији коју хоће да направи, сим ф онија је направљена"'. Наравно, композитор нема „јаону и потпуну“ представу о свом делу, али неку нејасну представу има. Она вероватно садржм теме, а у сваком случају схему оне композиционе форме к о ја се зове симфонија. Без тога композитор не м ож е д а пише. У овету духа стваралачки ново м1ного је реће него што се чини да Бергсон претпоставља. Без неке схеме облика (платоновски еТбод- — „слика, облик, ид еја“) која му лебди пред унутарњим оком песник не мож е да пева. Књижевни родови, метричке и строфичке форме такве су схеме. Оне су елеменат постојаности, али оне су у знаку закона „све мањег приноса“. Еп, трагедија, ода итд. могли би да се посматрају с обзиром на ту појаву. а1 Н. ВЕНОЗОК, Еа Репзее е{ 1е МоиуапС, 1934, 20.
642
§ 4. КОНТИИУИТЕТ Чешће омо бшти у прилици да гапоримо о кј ш жовним канстаитама. Траж или смо их и повезиитали у скугшне; отмене, одрамије поонате (а ишак не сасвим знане), као ш то оу Музе; али и оне погрешно схваћене и нрезрене као ш то оу стални јо п о о и , отрцане метафоре, разиграни маниризми. Њ их коректни цензори тзв. нормалне клаоике нарочито мрзе. А кн>ижевност већ вековима сто-ји под цензуром која се често не прим ећује. Везану за образовни оистем, преношену у ш коли, њу оцењ ују педагошке инстапце — у име „доброг ук 1у!са“ , који лако доб-ија извесну примесу м орала. Јер и ионаш ањ е, љубав према реду, марљивост се, као ш то је познато, цензуришу. За наше разм атрањ е нема нзикакве разлике иамећу отмених и презрених елемената традиције. Читав фонд мора да се схвати као целина: тек тада се открива континуитет европаке књ иж евности. Тек тада антика може да се види без предрасуда, а средњи век изнова вреднује. Теис тада м ож е и да се оцееи к ж о новије књижевности настанљ ају традицију и од ње се одвајају, и како су оне током три века иамећу Ариоста (ј 1533) и Гетеа м ећу собозм паделиле ф ункције посредовања. Континуитет! Он нам се јављ ао у стотину облика, које нећемо д а рекапитулиш емо. Он се збива на авим ступњевима, од утпознавања рудимената до овесног, успешног преузимањ а наслећа; од склепавања једног центона до м ајеторства латинаког стиха које је равно античким узорима — постоје средњовековне -песме о(ко чијег датирањ а су ,се још и филозофи XIX века колебали за хиљаду година. Могла би се наиравити окица за морф олош ју књ ижевне традиције. Али и овде ономе што се зове зсгепНа тјГта („нај-незнатније иознавање“) историје књижевности недостаје један инструментариј диференцираних и сам-остално изграћених појмова. Она <их иознаје пола туцета. То су цепанице: масивне и истовремено необраћене. Хуман-иза<м, ренесанса, класика, романтизам, преромантизам, прехуманизам — са тако бедном опремом не може да се учинзи више ништа. Традиција може да се преноси 643
СЖЛСЛШ1 СКИ и дословно, као у сред*вовековној школи. Рецепција може да буде имитативна, као у VIII и IX веку; продуктивна као у XI и XII. Она може ла наи!>е на небдагонаклон отпор (Погсћа? оИт... — ,.у цвет\' беше на отворен револт; на апатију. Постоји, мсђутим. н свесно посеааље за удал»еним фундусима, нри чему се прескачу векови Пошто слш говорили о музици латннског химннчког песбшштва, смемо подсетити да је оиа још и В огт-ра нримамила да је опонаша (Ггапсл$сае теае 1аш1< \ — „Похвале мојој Франсоази 4), као што је и кодориситчка игра касноантичког и среан»овековног латинског језика пр*1вукла једног Исманса (Ни\мг»ап$) н једног Ремија дс Г\рмона (Кешу с1е ОоигшопО, расколш а занесеност једнога Нона — младог Георгеа. „Још шамо, лисао је он у својој похвали М алармеу, како су снажан утисах у нама оставили списи Византннаца I! касних латеши* ста, као и црквеиих отаиа, који нису могли да се суздрже да своје окајан е ф ех е не прикажу у блиставим бојама; како смо у њиховом подјармл»еном, од мука растрзаиом стилу са задовоњством осетили куцан»е и подрхтавање наших сопствених душа и како с\’ нас понекад мукогрпно нзнедрени стихови Египћа* шша вреле крв*!, који као Менаде јуре и кипте, испун>авали насладом јаче но стихови старог Хо.мера.4' Оесас1епсе нз 1890. била је откриће нових естетск»« надраж аја н ф орма одвајањ а од „варвара", као у ВерлеЈновом сонету7: Је зигз СЕтргте а 1а јт б.е 1а бесабепсе .
Ја сам Царство на крају декадансе. Модернизам симболиста уж ивао је у касноантичким супстанцијама као у стимулативном средству. У париским библиотекама налаж ена су двојезична издања класика које је штамПао Амброаз-Фирмен Дидо (АгпВго1бе-РЈгш1п Оккп, 1790— 1876). Ни на једном месту на свету7 није се атмосфера за $1и<Иит толико очувала као на брежуљку св. Геновеве, где је некад предавао Абелар. Она је спадала у животни ваздух „латинског кварта“ (циапгег 1аПп). 644
Коппииуитет кшижевне традиције — то је ноједноста)Вл>ен израз за једно веома комнликовано чии>еш1чно стање. Као и цео живот, и градииија је нспреглеццно нестајање и настајањ е новог. Пламено море Илиона гори на улазу у иашу традицију. Оно што поседујемо од кндсжевности старе Хеладе само су рушевине. Где су епови о Теби и о Артонау гима? Изгубљено је готово све из области старогрчке лирике, највећи део атичких трагедија и ком едија. Автустовска класијка потиснула је хеленистичко песншитво и изручила га пропасти. Канон се све више суж авао. К риза царства у I II веку не огледа се само у слабл>ењу продукције него и у стварањ у равнодуш ности према старој књ иж евности, ш то је постало кобно за њено очување. Оно ш то се виш е није читало, н и је се виш е ни преписивало, или, бол>е рећи, писало на другом материјалу: јер од IV века свитак паииЈруса замењ ан је кодексом пергамента. Једн а техишчка иновац и ја и једна промена укуса спојили су се, дакле, у резултату омањивања латинске кш иж еаности. П очетак средњ ег века затекао је рим ску књ иж евност сам о као гомилу рушевина, „која је у порећеш у с њ еним првобитним стањем тако сићуш на као и руине рим оког Ф орум а у порећењу са том граћевином у д оба цареова“ (Еруард Норден). Стање ф ои да к о ји је био спаш ен захваљујући карол и н ш кој реф орм и студ и ја и п и см а затим се до к р а ја средњ ег ве к а готово и н и је битно смањ ило. Изгледало је д а ћ е веш тина ш там п ањ а књ иге дефинитивно заш титити књ иж евност. Али Д рути оветски рат уништио је м илионе књ ига. Д уховно предањ е је везано за м атери јал и е подлоге; а оне моогу д а се разоре. Континуитет тр ад и р ањ а м о ж е, м ећутим , д а буде угрожен и од стране опш тег то к а културе. У X II веку жеља д а ја л е к ти к е за д аск у с и јо м почињ е д а уздрм ава ауторитете. V X I I I веку 1Нове универзитетске науке потискују књ и ж евн е студ и је. И сам е ове студије се изопачавају чим их виш е не н ад ахњ ује ентузијазам . „Није ли д а ш ак см рти и тр у л е ж и “ , пита Х оф м анстал, „око свих оних и н ституција у к о ји м а се ж ивот потискује у позадину и за м еханизм а ж и вота, у надлештвима, јавним ш колам а, осигураном ф ункционисањ у све645
штомнка итд.?“ А Гстс 1820. кажс: К.. се □ «, иропглпм стш рими, ло. 1и.н( пл кр«1 Ј\. у опленост дв иа срис пршшје оио што је умрло, п п о јс ш нас сасу. шеио као мумггја. Али упрапо то тк швањс »а оно што је одумрло увек пла.шпа репо 1уцио: 1.»рнц прелат онлс гдс иоко које тежи напред не можс иипте ;ш се потисне, не може да се обудда. тако дл к откида од ста* рог, чијс одлике више ие жели да пргпна н »пгје нредности нишс нс жеди да к о р т т и .“ Недесет го дпна рашгје Гсте је од Хердера паечио „да је песз«иштпо дар за свет и народе, а не нринаш о иаследсшо нокодицшге фшшх, обрадоваппх д»у;п!“. Прер<тма»гШ' зам среднпе XVIII иека (вид. поглавдч* 16, завршетах 7. параграфа) учио је ла је и с п т с к а посзмја неспојнва са књижешшм обра:шван>ем; да она цвста само код варвара и дивљ ака. Н ико то није кзрскао са толико лсис осфсћености као Снмоп Натутјс (бнпоо РеИоиПег, 1694— 1757), гтроповсдник у фрапнуској пркви у Берлшгу: П ^погапсе е1 1е терггн дсз 1еиш $от 1а ^бгНаМе оп%те с!е 1а рое$ге („нез(иан>е и ирезир према кгш ж евностн истински су извор носзије44). Та речешгца била је скривена у једној историји Келта (1740), а ископала ју је тек модсрна наука након Првог светског рата32. Д а је П елутјеова атрактивна формулација тачна, смели бисмо да се иадамо једном новом процвату песншнтва. Однос према кљижевној градицији креће се између два идеална појма: ризнице (Пгезаигт) и онога ш то се зове 1аВи1а газа. Сакуп* љање, чување и уж ивањ е у благу традиције јесте к\'Лтурна функција. У александријском свету она је још могла да ослободи стваралачке снаге; у визангијском могла је готово још само да чува. Окрегање од традиције почиње са равнодуш нош ћу (као у трећем веку у доба царева). Она м ож е да прерасте у непријателвство кад у свет образовањ а провале нове науке. То се онда деш ава у знаку увек делотворног 32 Овај и остале примере даје Р.
Т1ЕСНЕМ 1е
РгбготапНзте (П. ван Тигем, Преромантизам) 1, 1924 38 У поучном чланку ^а поИоп <1е итаге робзге с!апз 1е ргеготапПзте еиторбеп („Појам праве поезије у европском прероман-
тизму“). Пелутје је Германе убрајао у Келте. 646
6(ј п
м' к< ЧЈ 1,1 11 ® * 1 1 | ! |
бојмог поклича „сгнари, ж- рсчи 0,*ч. „„„ у< П рироднс наукс и 1 «:хмика «у око 1Н7- попи чЈ. манистичку тра «ицију. Хо<|>маиг г;, , јч /д , , !)1и >0 ком хориаонту ка-Јоличкс црк«к: ии.1со и«'«*,- «к- 1Ичалстнену старииу која пач јс Јаиа «у , ниш та д руго није донол.но ш мико, рскао н*. н. о г,,.(. иам готоио ним на; иидим «рсну«ак - о « ,< ;?П) веН гу — кад Не нам сав «а| хуманн *ам и •, ц м,-,ч«‘>',1 X V III и с почсгка XIX нска и.н Је Ј и н к а > а , Пп лода, али сам о еш и о д а Д.»н V М,,!?1Ј историјс СВе Н С М И К О И Л с - и о само ЈС V . !а К '» !ГП нуитет је погчинкш аакону га о » н п о ј дж"*,« ( ,< ДИ, м скутим , НАЧОН ТОК, 1КЈС1 ајс\1о СЈК-СПИ а » М мд рачунати са л.удским ноко.м; чак ии са ...јо к -.нид .. Веома всл и ки нрем снскн распоии Јнлреони се » , ол се нровла;1алс енохс кдолуН а и оЈ рубсл«* ш 1о јс п >* к и стори је, ал и и и»она утеха и обеНан*е оолкд. И ; в.к меним а н сс та н к а о о р ак Јван ,а и периотим л апархи.е м ож е се неговати н аслеђ с евроиског духа које јс всзан о за је з и к и књ и ж евн о ст, као ш то се то 1е»навало у врем е н а в а л е в а р в а р а и С арацсна у м анастирима раиог средн>ег ве к а . Т о ничим не м ож е да се на.и> кнади. Н и ф и л о зо ф и ја м а , ни техникам а, ни политичким и л и е к о н о м с к и м си сгем и м а. Све ово м ож е донети д о б р о ; ал и не и лепо. Л акед ем оњ ан и су били у м илости б о го в а јер оу у з д о б р о од њих измолили и лепо: т а хаХа е7с1 то^ 6.уавоц* („лепо поврх доброга“ , П латон, А л к и б и ја О II 148 с).34 33 О терминима тез („ствари") и иетЂа (,,речи“) упор. Цицерон, Бе от. II 63. — Из изгубљене реторике Катона Старијег потиче сентенција: тет Гепе, иетЂа зециеп1ит („држи се ствари, а речи ће већ доћи“). Један ретор касније епохе, Јулије Виктор (ЈиНиз УЈс1:ог, IV век) пренео ју је као ргаесерГит раепе титит („готово божанско правило‘% ХАЈ1М стр. 374, 17). Њен одјек чујемо и у Хорацијевој Агз роеИса (стих 311); УетЂацие ртогпзат гет поп гпиИа зедиепШг („Ствари — кад промислиш 6 њбј — и речи ће следоват радо“). Сенека пише Луцилију (75, 7): сгтса иетЂа оссираГглз ез? Јатб.ид.ит даги1е, зг зијјгсгз геЂиз („забављен си речима? Буди већ срећан ако си дорастао стварима"). Та идеја се веома често поново јавља код Августина. 34 САНБ ВТЈКСКНАНБТ, Етгппетипдеп ап Нојтаппз1ћа1 (Карл Буркхарт, Сећања на Хофманстала), 1943, 79. 647
}><Л‘ГП ;Г)ух г о м о р и < н о ј < < „ и пи-лм јс јиж (,а ИСЧ1ШЈЧКОЈ }К*Ч/И ОИ ј е П о п г у и о у С Л о б ц/ђ И , ИЧНад
С;«лк> у МО у
појма, н.чмад уч<*н,а, нвнад нрамп к,. Опа се штити, шц и пра.-ши и удап»ама <>д со 5 с у< помоН јражттисжлтх тохшгка граматижс, р сто р и к с, ,,сл<>б< »ишх ум<ггности“ школа. Тс тсхи икс ииоу сам с ссби смрха, а то није нм коптипуптст. 'Го су иом окна <;р с к гва памГсља. На ламНсн»у ночЈша омсс ј јшчности о с »ијм идсјпитету п.зиад авсколиких нромоиа. К.н»ижсг>на традиција је мсдиј у јсомс свронски д ух у м<ИЈЈС1ги ј<жом распопу 11<у т вр ђ ујс ссбс. СеНан.с (М)нсмооипа) јс прсма 1рчк<ЈМ миту м ајка М уга. КуЈИтура је, к аж е Вјачеслав ИиазЈои, соћан,с па посвоНсл,а отаЈда: „У том смислу култура нијс само монумоптаЈлна него и ииицијатиима у духу. Јер сеНандЈ, н,ихова н ајвш п а владарка, пушта своје Јгсгишакс СЈсуЈС да унму удела у ијшј ш ј а ц и ј а отаца и п оср едујс им, обн авл.ајући их у њима, СЈтагу нодих лочетака, нових полазипп а. Сопаид; је дшЈамичан принцЈтп; лаборављ ањ е јс ум ор и проквд кретања, опадап>е и повратак у стандЈ рслаЈивпс тром<хти.“ Памћеп.с м ож е д а се схвапи према слову — и према
пиеумЈН. Овде амо, авакако, доопели до јодне критичие тачке на к о јо ј се врпш д и јалоктички обрт. Осегиди смо то воћ кад амо 1'оворили о форм^и и духу. Духу су иотробне ф орме да би кристалисао. Али оно вио је кристалисалЈо неулш лтиво је. Н ааупрот томе, форма иепуЈБена духом м ож е да се исиразии, да постале пука љуш тура. „Јероним у со би ч к у“ била је омЈИЛоена сликарска тема реиосансе; оимбол Х1уманисте у јвсговој кнЈШикој радионици. Ш та, мећутим, остаје када Јероним напуслш свој собичак? К ако Мефисто затиче високо заавоћену теану гсхЈску со б у у к ојој је некад студирао Ф ауст? ВИск Гсћ М паиј, Метћег, Мппћег, А11ипиегапб.етГ 1з1 ез, ипиетзећтГ: Пге ЂиМеп ЗсћеЊ еп згпб, зо бппкГ тГсћ, Ггпбет, Ш е 8ртпегиећеп ћаћеп згсћ и еттећ Н ; ВГе Т т 1 е з1агг1, иетуИћ1 Ш б а з РарГет. . . Аисћ ћапдГ бет аИе Ре1г а т а11еп Накеп.
648
Канда је овде еве унутра непромењено и на броју све: шарена окна мало више мутна, паучине је више него пре; хартија жута, мастило сасушено . . . И оно старо крзно у буџаку.
Овакојака гамад настанила се у њој: Оог*,
хјјо
т е аИ еп 5сћасћ1с1тг з1ећп,
Нгег Гт ћећгаип1еп Регдатеп, 1п з^аиМ деп З с ћ е гћ е п а11ет Т б р је ,
О ет НоМаид јепет То1епкорје, 1п зо1сћет Ц/из1 ипс1 Мос^еНећеп МиЈЗ ез јпт ешгд Сттеп де&еп. Онде где старе кутијице стоје, овде у пергаменту смеђе боје, у рбинама лонаца и справа, у дупљама мртвачких оних глава. У таквом кршу, мемли, лому, бубице вазда у свом су правом дому. (Фауст II, 2, 6804 и дд.)
Форме које је дух напустио личе на оватсве простск рије. Сонет је био генијалан пронапазак. Идеја да еротоку тему модулира кроз стотине сонета била је допадљив Петраркин проналазак, који се, мећутим, као сонетоманнја раширио у XVI веку попгут неке заразне болестм45. Шекспир је уопео да ту истрошену форму још једном испуни напоном своје душе. Али већ се Молијер у Мизантропу ругао прецизно изопаченом сонету. Године 1827. Вордсворт је опоменуо критику да не презире сонет (Зсогп по1 {ке зоппе{). Ередија (НегесНа) је своје деценијама глачане сонете сматрао тако драгоценим да их је сакупио под насловом Тгоркеез (Трофеји, 1893). Данас готоаво није-35* 35 Упор. Ди Белеову песму „Против петраркиста“ (Би Ве11ау, СопГте 1ез РеГтагџшзГез (1558). — АКТ1ЈКО ОКАР, РеГгагсћгзто еб. АпИреГтатсћгзто (Артуро Граф, „Петраркизам и антипетраркизам“) у АИтауетзо И стриесетгГо (Кроз шеснаести век), 1888. 649
дна форма шијс тако обсаароВена. Постала је мршана цнрк|учака рига дилетаната. Али и !ра 1 е1д ија у александршгцима ијш јам5и,ма, оп, поучпа посма, ааоЈарслс су формс. А пи са миопш класнцјима спнар нс стоји друкнијс. Онн сс ио1птач1кп КЈдпаорштшу угт помоћ мо дорног стнарап»а капона. Али и ти фундуси н с 1 ј иокалују црногочна мсста. Корпој је угрожен, и Жан Ш ллмбсржс (Јсам ^сНкптНог^ог) морао је 1936. да дајс упугстна како да сс у н,сму наке нсинто донад,јнино"’. За Боалоа то вороналпо уошпте није тако дако. Кул гура као шшцијатинио сокање . . . Ипанов јс снојс мисјш написао 1920. у москоноком дому за опо ранак „радника у науци и кжижсганости"'*7. Отада је у кулгури доишо до таквих ломова да се љихово де> лован»с још ие може изморити. V даиапгшој ситуацији духа ие постоји хитшгји посао од васпсхггавл»ан»а „секш 1,а“. Програм 1И за вашггитавањс и прснаспитаван^ свих врста можда су маље налши од задатка да се саглода и уважи фупкција континуитета у култури. Али за нас то може да буде само сиоредан нроблем. Вратимо ли сс поново историјоком пооматрању, видећсмо да је заборав исто толико луж аи као и сећатве. Много шта мора да се заборави да би се сачувало оно битно. То је релатив!на истина идеје 1аВи1а газа. Оупротна идеја, „ризница“ (^кезаигт), такође се променила. Сент-Бевов Тетр1е с1и %ои1 („Храм укуса“) однело је рушење храмова у току једног века. За ,диминутивне“ класике као што је Аидрије (Апбпеих) више нема места. Нама иије потребан магацин за традицију него кућа у којој можемо да дишемо — она ,дсућа лепоте коју стваралачжи духови ових генерација увек граде заједно**, како каже Волтер Пејтер (Шаћсг Ра1ег): Гка1 Ноизе ВеаиНјт шкгск 1ке сгеаНуе т М з ој ап %епегапоп5 аге а1\мауз киПсИп% 1о$е1кег (АрргесГаИопз — „Вредновања“, 1889, Роз15спр1). Те речи садрже једну истину до које Сент-Бев још није имао приступ. Оне оу камен-мећаш у историји*37 зв ЈЕАК ЗСНШМВЕКОЕН, РШзгг а СогпеШе (Жан Шлимберже, Уживање у Корнеју). 37 Упор. мој спис РеШвсћег Сегз1 т Сејаћт (Немачки Лп* у опасности), 1932, 116. уХ
650
кљижевне критике и значе продор ка једној ново] елободи. Тиранија нормативног класицизма ]е превладана. Поштовање правила и опонашање узорних аутора не даје више права на добру оцену. Важе само креативни духови. Појам традиције се збот тота не напушта, он се преобликује. Једна заједаица великих аутора кроз векове мора да се очува, ако духовио царство уопште треба да опстане. Али то може да буде само заједница креативних духова. То је избор нове врсте; канон, ако хоћемо, али повезаи само идејом лепоте за коју знамо да се њени лизкови мењају и обнављају. Стога та Кућа лепоте није никада готова и затворена. Она се даље гради, остаје отворена.
§ 5. ПОДРАЖАВАЊЕ И КРЕАЦИЈА То преобликовање канона, а не вредаовање песника као креатора јесте, као што видимо из наше перспективе, оно маркантно у концепцији Ноизе ВеаиИји1 Волтера Пејтера. То преобликовање за нас је постало само по себи разумљиво, но оно се у појединачним случајевима јавља тек у XVIII веку. Оно избија код Гетеа. На повратку из Швајцарске, он се у јулу 1775. задржао у Штраеоургу. Он слави штрасбуршку катедралу овом „молитвом“ ; „Ти си непоновљива и жива, зачета и развијена, а не настала саставл>ањем и скрпљена. Пред тобом, као пред запенушаним водопадом силне Рајне, као пред блиставом круном вечне снежне планине, као пред погледом на ведро распрострто језеро и на твоје врхове у облацима и дивље долине, сиви Готхарде! као пред сваком великом идејом креације, у души се покреће оно што је и у њој стваралачка снага. V песништву она муца од преобиља, шкрабавим потезима рије на папиру похвалу ствараоцу . . . “ Стваралаштво песшвка овде је доживљено као иста она сила која делује у великој природи. Гете се потом обраћа „креатгшнагм уметницима“. Са Ленцом он се успиње на платформу: „Сваким корако.м све више смо стицали убећење: да 651
је стваралачка снага у уметшпоу набујало осећанчолноса, мера н оног што је приклаг»к>‘и да само » хва.вујуКи шима ннче самостално дело, као игто друга створења нлрастају лахвал»у)ућм индниидуалној снази клнне" ВсН енглескн преромантитам на:аша пешичгу фантазнју „стоаралачком'* **, алн »кгове »иеје во;шд»е осеКаи>е, ентулијазам, орипшалиост. геии). Тек Ге* тс је, испуњен овежи.м утиском Алнл, којсм )е одго> варала Ервннова катсифада на Рајни. у стпарадаштау иашао праау реч која јс налвисила природу и ушгг ност и песинка пршсиушша кос4мого*1нјскнм склама. Пут од дожнвљаја до сстетске теорије ретко можс да се прати тако јаоно. Антнци јс тај појам недостајао Стара Хелада стаЕ»д»ала је пеоника у круг „оожанских д.уди ": порсп хероја, краљева, гласннка, саеш теника, тиовитнч .ду ди. Они се на.«даа)у бож аискнм .ј з т о ш т о превадилазе људоку меру. Они су миљедоци богова, посредшши плмсКу н»нх н људи. Тај појам представл>а хеленску варијанту^ вкшс слике човока, од Хомера и Платоиа до Филона и П лутархаГ| П е сш ти Ангухггшог времена уврш тавају Хомеровог бож анског иевача као „божан* ског песника** ((И\чпи$ рое(а) у латниску традицију" Стације слави „божанску ЕнеиОу“ као недостижан угзор (Тебаида XII 816). Тако Бокачо први Даитеову Комедију назива ,,божанско.м‘‘и. Али Грци нису по* знавали појам стваралачке фантазије. Оии нисуг имади реч за то. Оно што су песници износили за њих је била лаж. Арнстотел хвали Хомера јер је научио пе* снике ,ла лаж у на прикладан начин“ (Поетика 1460а. 19). Поезија је, као што је познато, за њега била ми* меоис, „подражаван>е“ , и то „подражавање л>уди који*3940 * ТНОМАБ \УАКТО^ (Томас Вортн) 1756: УАаМ Т1ЕСНЕМ. 1*е РгетотапИзте I 57. — 1Х>УЕЈОУ, Тће Сгеа1 Сћагп ој Вегпд (Лавцој, Велики ланац бића, упор. ову књигу Поглавље 6, нап. 15) цитира без навођења извора Тасову реченицу: N071 тетИа поте т СтеаГоге ве поп 1с1сИо еп И РоеГа („Назив Креатора не заслужује нико сем Бога и песника"). 39 Б. В1ЕБЕК, Ауђр (Л. Билер, Божански новек) Беч 1935/6. 40 Вергилије, Буколике 5, 45 и 10, 17. — Хорације АР 400. ** УНа сИ Оатг(е, погл. 26. 652
де:тују“ (1448а, 1). П о д раж аванл- м ож с ;ш ствари нри каже онакве к а к в е је с у или к а к в с илгледа д а јесу или какве 6и тр еб ал о да б у д у (14606, 10 11), оно, дакле, не греба д а се сх вати као к о п и ја пртф оде, н сш као репродукција к о ја м о ж е д а буде п р ео б л д к о в ањ е или 110во оближ овањ е. З ах ва;Б у ју ћ и м пл го л р о р ги м ш пср* претацијам а п а в е р о в а л о се да ил овог ид\!алтретираног текста м о ж е д а се и.ш уче нојам ..сгв< п ал ач к е визије“''2. П о га ћ а ли се тим с Арислотедот>а и н те п ч п ул* То нека о стан е по с т р ан и . С и гу р п о је. мећути-м, да га нијеаан а н т и ч к и к р и т и ч а р н и је т а к о онт-пг.о. И аристотелизам ч ш Јк в е ч е н т а м о га о је д а о сн о вп с појм ове Поетике о к р е ћ е и о б р ћ е , а л и подраж аван.-; '.е осјлло подраж авањ е. А р и сто тел је о с т а о А р и сго тел.
Но, да ј т и је Аристотел заиста последња реч ашичког посматрања књ иж евности? Н а орећу , имамо спис дер1 Офоод'. Он се наводи под насловом О узвишеном, а као аутор се јављ а Лонгин. И једно и друго је погрешно. Аутора не знамо, а реч ифод- значи „висина; , а не узвишеност,,:1. Реч је о високој књижевности, о великој поезији и прози. Аутор је не разматра са хладном али ипатк недовољном појмовнош ћу Аристотеловом, него са занетом и ввдовитом љубављу. Он пресеца везу измећу реторике и књ ижевности. „Јер необично нема за последицу убећивањ е него одушевљавање (екзГазгз) слуш алаца; оно ш то нас навоаи на дивљење, посвуда је супериорно над оним што је само убедљиво и допадљиво.“ К ако м ож е да се доће до тих виаина? Не поступањ ем по пропиоима (чгууша. дараууеХрата — „правилима пеоничке уметности“). „Величина је уроћена и не м ож е да се пренесе поуча'л Ј. V /. Н . А Т К Ш З , ЕИетату СтШсгзт гп АтгНдиИу (Џ. В. X . Еткинс, К њ и ж ев н а крит ика у антици), 1934, I 79. « Е. Е. 8 1 К Е З , Т ћ е С г е е к Угеш о ј РоеГту (Е. Е. Сајкс, Грчко в и ђ ењ е п о е з и је ), 1931, 209 т а ј н а с л о в п р е в о д и са Оп дтеа1 гпгМ пд („О п и с а њ у в е л и к и х д е л а “). — С ем тога у п у ћујем н а Џ о р џ а С е н т с б е р и ј а , И ст орија крит ике и књ иж евног укуса у Евротги (О Е О К О Е 8 А Ш Т 5 В Т Ј К У , А НгвЊту о ј СтШсгзт апб. Шегату Т аз1е гтг Еиторе) I , 1900, 152 и д д . — Т о д ел о Аулицки (А Ш Л Т 2 К У , К Е И еи е ВеатЂеИипд X III 141 5 и дд.) смешта у д р у г у ч е т в р т и н у п р в о г в е к а н . е. — И зд а њ е са п р еводом А. Л е б е г а (Н . Е Е В ћ С Т ЈЕ ), П а р и з , 1939.
653
->ј н
вањсм, а само једиа уметлост води ка гвој: ирирода1 „Суд о књижевиости ирсдставл.а шклелдш плод ду. гог искуства“ (гј уар \6у<оч хрСок т,<г\Кг\г тл( ^ 7 теХсотагом гту^лпиха). Тај дар природе јесте поклон, а не нешто стечено. „IIа ипак, морамо душу устремити ка узвишеним стварнма да би постала бременита нагоном за илемснитим.** ..Висока књижснност је одјек племенитог духа.“ П римери ..Лонгина*' пре\-зети су из хеленске кн>ижевности од Хомера до Ту. кндида и Платона. Али, он једном наводи н „закон> давца Јевреја“ , који није био „обичан човек“. Он је створио достојаиствен\• представу о моКн божаиства и стога је могао да напшлс: „Бог рече: нека бузе светлост; и б.и светлост',',“ . И наш аутор преиоручу^је да се теж.и за достизатвем великнх историчара и песника старог времена (пигпот^ те ха1 Тј\\ш и; — ,ло дражавањ е и иадметање**) — али ие да бисмо од *шх преузимали ветите потезе него да бисмо нашли инспирадију у даш ку њиховог духа, као што Питија на троношцу удише бож анску иару која иабија из земл»ине пукотине. „Тако из величине ангичких аутора V душе њихових следбеника теку изливи из светих уста“ . Ово уиућивање мора да буде довољно. Дишемо животни ваздух два миленија, не мемлу школа и би блиотека. Искрсавање тог непознатог Грка у првом веку наше ере има у себи нешто што личи на чудо. „Сва времена су иста“, каж е Бле)к, „али геније стоји увек изнад свога времана.“ Тај Грк је стајао толико изнад њега да га нису читали. Ниједан антички аутор га не цитира. Наш текст се заснива на једном руко* пису из X века, који показује жаљења вредне празни* не. Али и то што је уопште спасан, ново је ч\да. Како је наша традиција несигурна! Прво штампано издање тог списа потиче из 1554. године. Оно готово д а ... није ии запажено. „Лонгина“ је пратила несрећа. Остаазља гротескан утисак то што је један учитељ као што је Боало учинио његово име познатим. Јер Боалоова Размишљања о Лонгипу (РеЏехшш зиг Еопџп, А н т и ц и п а ц и ја
патри сти чк е
654
п оетик е
Б и б л и је.
1693) д ем ан ту ју свој наслов. То пам ф лет иротив Пероа (РеггаиИ) без д уха и идеја; педантан списак његових филолОШЈК1ИХ, стилистичж их и ортограф ских греш ака. И то у им е „Лонгина*1, к о ји је тадсо супериорно од б ац и о бркан>е „н еп остојаш а гр е ш а к а “ са „саврш енством “ . О но ш то је вел и к о , н и к а д а н и је ,укоректно“ . Б о ало, и згл еда, и ли н и је ч и гао 33. поглавЈБе сгтиса тгерЈ. чфои^, и л и га н и је сх!ватио. К а о н и н>егови саврем еници и н а с л е д а и ц и , а к о х о ћ е м о д а в е р у је м о Свифту к о ји п е с н и ц и м а с а в е т у је (1733): Се( Бсгарз о/ Нагасе /готп уоиг Гтгеппз, А пб. К аи е И гет аГ уоит Птгдетз Е п б з.
Ееатп АтгзГоИе’з Ки1ез Ђу Ко1е, А п п а1 а11 Н а га т б з ЂоШ1у диоГе: Јибгсгоиз Нутет ојг теигеги:
Шгзе Оеппгз атгб ртојоитгб Воззи. Кеаб а11 Оге Ртејасез ој Отубеп, Рот Гћезе оит СтШскз тисН сопјШе гп, (Тћо’ теет1у готИ а± јгтзГ јот јШгпд То тагзе Ше Уо1ите’з Ртгсе а ЗћШгпд). А јоггиатб СтШск ој1еп бирез из ШИћ зћат С^иоГаИопз Ретг Нирзоиз: А п б гј гие ћаие пог теаб Вопдгпиз, ШШ тпадгзГетгаИу оиГзћгпе и з. Тћетг, 1езГ гиИћ С геек ће оиеттип уе, Ртосите Гће Воок јот 1оие от М опеу, Ттапз1а1еб јтот ВоИеаи’5 ТтапзШНоп, А п б оиоГе С^иоГаНоп оп С&ио1аНоп. („Узмите од својих пријатељ а струготине Хорацијеве, / И задржите их на врховима прстију. / Н аучите напамет Аристотелова правила, / И уза сав р и зи к да храбро цитирате: / Оштроумне стихотворце из часописа: Мудрог Дениса и дубокоумног Босјуа. / Ч итајте све уводе Драјденове, / Јер у н>их верују многи наш и критичари, (Иако су у првом реду писали да испуне харти ју / Да табаку дигну цену за шилинг). / Водећи критичар нас често обмањ ује / Срамотним цитирањем Пери Хипсуса: / А ако нисмо читали Лонгина, Хоће да нас засени својим ауторитетом. / А онда нас преплави Грцима, / Истера књ игу за љ убав и л ’ за паре, / Преведену са Боалоовог превода, / И цитира цитат на цитат.“) 655
и
Нећемо пратиги дал,у судбину „Лонгијпа1 у XVIII веку. Он је много разматран и често погрешно ехватан. Није лаш ао неки конгенијадан дл/х. Његов случај је поучан као пример континуитета коме је остало ускраћено заслужено деловањс. Иокра која нијс запалила ватру. Велика критика је нсшто веома ретко. Зато се ретко и препознаје. Ако цела касиа антика прећуткује „Ло1ши-на“, онда је то један од иајјаснијих симитома слабљења њене духовне енергије. „Лошииа је угушио нераскидиви традициоцални ланац осредњости. Није ли тај ланац најјачи носилац књижеаног континуитета? Антика на измаку изнедрила је и друга чаробна остварења, као што је онај красни уметак у Апулејевом роману: бајку о Амору и Психи, коју је Волтер Пејтер уврстио у своје дело Маггиз 1ке ЕрГсшеап (Марије Епикурејац); као и Регу 1§Шит Уепеп$ (Бдење о Венериној ноћној светковини) непознатог Римл>анИ' на45. Он се издиже из рушевина столећа као што она три витка стуба у храму Диоакура на Пиранезијевим ведутама надвисују Сатро уассто. Пеоничка дела такве свежине и леноте могла оу да процветају и у најгорим враменима пропадања — а цело наше непромишљено пооматрање историје поново се открива у свој својој прк>блематичности. Ноизе Веаипји! спаја све сполије векова, као што их катедрала светог Марка повезује у опалном ваздуху Венеције. Питали амо се када се први пут јавља изједначавање песника са ствараоцем светова, и ту нит морамо опет прихватити да бисмо своје истраживање довели до смисленог краја, мада не и до завршетка. „Лонгин “је критику грешака одбацио као субалтерну. Велики аутори нису без грешака, али они сви израстају изнад смртности (екамо) тои ОицтоО — „изнад оног смртног“). Њихова „висина“ уздиже их у близину божје духовне моћи (еууид- агреи иеуаХофроспЈит)^ Веои)46. Тврдило се да се сродне мисли налазе код нео45 У пор. мој п р ев од у ч асоп и су М е гк и г 1948 46 У том е се „Лонгин“ д о д и р у је са Д и он и си јем Халикарнаш анином (I 8. п р е н. е.), к оји за П латон а к а ж е д а се тоиб л и ж и о бо ж а н ск о ј п р и р од и “ (П хопузш з о ( НаНсагпаззиз,” Тће
656
питагорсјца Нуменија, код Филострата, код Плоти на, дакле код гшеаца из друтог и трећег века. Али ту су увек посреди тек узгредни, готово неухватљиви искази који морају да се цеде да би се добио жел>ени резултат*7. Ниједан од поменутих писаца не истиче тврдњу да се песничко стварање може поредити са стварањем креатора светова. А један је ауто-р на иамаку античког доба ипак поводом Вергилија извео такво порећење и образложио га. Али њега више не читају, или га читају површно, чак и историчари критике, јер он важи за празног компилатора и антиквара: то је Макробије*48. Он налази везе измећу структуре Енеиде и структуре космоса. Разматрање се завршава указивањем на аналогију измећу Вегалијевог сгваралаштва на једној и стваралаштва „мајке Природе“ (НаХига рагепз) и божаноког ствараоца оветова на другој страни. Учена сакупљачка делатност Макробијева не може се поредати са високим летом грчишх неоплатоничара. Али његова ученост је један облик пијетета. Граматика, реторика, изучавање антике воде га приликом стударања Вершлија. Носи га религиозно поштавање према том песнику. Стога се у неугледној чињеници да каснопагански култ Вергалија први, иако несшурно, изриче идеју о песништву као креативној делатности, налази дубок историјски смисао. Она је накратко зааветлила као мистична лампица у предвечерје света који стари. Готово хиљаду и пет стотина година била је угашена. У јутарњем сјају Гетеове младости она почиње да светли ггуним сјајем. Завршавамо своје путоовање. Истраживања о средњем веку која су овде понућена чине органоки склоп Тћтее 1Л1етату Т,еИегз [„Т р и к њ и ж ев н а писма“ ], изд.
КНУЗ КОВЕКТЗ, К ем бри џ, 1901, стр. 102, 8). '•7 31К Е 5 238 и д д . — А Т К Ш 5 II 344 и д. — Зевс као стваралац светова: Ј1ЛЛТЈ5 А М М А ^!^, Вге 2еизтед.е дез АШоз АтгзГегдез (Ј у л и ју с А м ан, Б еседа о З е всу Елија Аристида), 1931, СС 15, 19, 46. 48 П о б л и ж е у овој књ и зи , Екскурс V, одељ ак 3. — Ново вредновање М акробија код П јера К урсела Грчка књижевност на Западу. Од М акробија до К асиодора (Р1ЕНКЕ С01ЈКСЕ1ХЕ, Гез 1еИтез дгесдиез еп Оссг&епГ. Б е Мастоће а Саззгодоте2), 1948, стр. 3— 36.
Е В Р О П С К А К Њ И Ж Е В Н О С Т И Л А Т И Н С К И С РЕД Њ И ЈВ&К
ко)и може да постоји сам за свбе. Аш овај начии посматрања методски и тематеки ш лази изван оквира средњег века. Надам се да ћу то изнети у будућим радовима т иез1а 1ап1о р(сс1о1а У1%Ша Де по$!п зепзГ с к ’е с1е1 п т а п ет е („у овом тако кратком бдењу наших чула које нам остаје44). — (Према запа* жању Н. Стипчевића, који је и превео овај стих, ради се о цитату из Дантеовог Пакла, XXVI, 115. Курцијус иначе не наводи извор, оп. прев.).
ЕКСКУРСИ
I
ПОГРЕШНО СХВАБЕНА АНТИКА У СРЕДЊЕМ ВЕКУ
Ко је видео Рим, зна античке „Кротитеље коња“ (Диоаку.ре) на Квириналу, који се по шима и данас зове Монте Кавало (Моп1е СауаИо). Адолф Голдшмит (АООЕРН СОЕОбСНМГВТ) је саопштио шта о томе извештавају МггаШги Котае (Чуда Рима), један водич кроз Рим XII века: „Ти мермерии коши — послушај зашто су приказани голи (тј. незауздани), и људи такође голи, и шта они значе. — У време цара Тиберија дођу у Рим два млада филозофа, Праксител и Фидија1, које је цар, пошто је био пријатељ таквих наука, радо примио у своју палату. Он им рече: Зашто се појављујете голи? На шта они одговорише: Јер су нама ове ствари голе и неприкривене и јер свет сматрамо ништавним, стога идемо голи и ништа не поседујемо; на пример, теби ћемо, царе и господару, тачно у слово моћи да кажемо све што у нашем одсуству радиш у овојој соби дању и ноћу. На то рече цар: Ако заиста учините то што кажете, даћу вам све што хоћете. Они одговорише: Ми не тражимо новац, гоаподару царе, неш споменик за нас. Следећег дана испричаше цару све по реду шта је радао протекле ноћи; стога он даде да се направи обећани шоменик, онако како су они то хтели, наиме, голе коње 1 Т е ст а т у е д о б и л е с у н ат п и се ориз РШгае, ориз РтахИеИз („дело Ф и д и ји н о , д е л о П р а к с и т ел о в о “) у IV и V в е к у о д стране п а га н ск и х п р и ја т ељ а у м ет н о ст и , д а би б и л е са ч у в а н е од х р и ш ћ ан ск ог у н и ш та в а њ а (ЈО Н . О Е Г Р С К Е И , О ег Аиздапд <1ез дггесћгзћс-тбтпгзсЈгеп НеШепГитз — Ј о х . Г еф к ен , Крај грчко-римског паганства, 1920, 181 и 306 н ап . 34).
661
Е В Р О П С К А К Њ И Ж Е В Н О С Т И Л А Т И Н С К И СРЕДН»И ВЕК
што копитима копају земл,у и налаље полутоле луде ко)и стоје поред коља и уздЈигнутим рукама и савијотш.чт ттрсгима објављују бумућност, јер исто онако како су они сами нспокривони, тако је њиховом духу нескривена свеколика мудрост сзвета'' (УоПга%е <1ег ВШ. УЈагкигјг, — Пре6аван>а библиотеке Варбург 1921—1922, 1923, стр. 43). Други пример за средњовековно друкчије тумачеље античких докумената нуди кон>аничка статуа Марка Аурелнја на Кгиштолу. ,.Та стат\а је сач\лзана од судбнне разараива; прекрштаваилм на нме Константина, првог хришћанског цара, она не само што је изгубила свој оумљиви карактер него је чак добила почасно место пред Латеранском палатом, коју је Константин наводно поклонио папама. Ту је она потхрањивала машту Римљана, која је око тог јахача исплела најразличитија предаља. Постепено је ишчезавало веровање у његово азадалачко достојанство, јер се сваки средњовековни владар лепптошсао својом круном. Тражио се разлог за непостојаље седла, које је у мећувремену ушло у употребу, веровало се да се у украсу измећу ушију коња разазнаје птица, за коју је било потребно објашњење. Чак и то пгго је фшура јахача уогппте створена, захтевало је објашњење. Најнеобичнији од свега био је, мећутим, здепасти варварин који је некад чучао под предњим когаггама коња са завезаним рупкама. Тај омиљени мотив класичне уметности постао је потпуно неразумљив. Али прича о храбром Марку знала је одговоре на сва та питања. Њему је, наиме, обећан споменик ако ослободи Рим, који је био под тешком опсадом. Стога је он изјахао ноћу на неоседланом коњу и захваљујући крику птице открио непријатељског патул>астог краља, кога је срећно ухватио и довео Римљанима завезаних руку. Они тада протераше остале нападаче и подигоше свом спасиоцу споменик који је требало да за потомство сачува све појвдиначне црте тог храброг дела“ (РЕКСУ ЕККбТ бСНКАММ [Пераи Ернст Шрам], у: УоПга&е <1ег ВгМ. У/агкиге, 1922—23, Први део, 1924, 152 и д.). ЈЕАМ АОНЕМАК (1пј1иепсез апНдиез 6.ап$ 1’аг! с1и тоуеп а%е јгапдагз — Жан Адемар Антички утицаји 662
ПОГРЕШ НО
СХВАЋ ЕНА
АНТИКА
У
СРЕДШ ЕМ
ВЕКУ
на француску уметност средњег века, 1940, 208 и дд.) даје доказе за слављење Константина у оредњем веку из Хонорија из Отена (или из Аугсбурга, оп. прев. — РЕ 172, 710 и д.) и Адама Скота из Премонтреа (Абаш 5со1иб с!е Ргетоп1хе), који препоручује да се Константин смести на зидове цркве (Р1 198, 713). Такви прикази у Француској су веома чести и имају овој уз0|р у латеранској статуи. Изгледа да је и бамбершки витез у ствари Константин2. — „Антички романи“, који у Француској улазе у моду од 1150. године, садрже ооисе скулштура које су карактеристичне за антику а11а јгапсезе. Уиор. ОТТО ЗОНКШС, МегЈсе ММепДег Кит1 т аНјгапгбзГзсћеп Ереп (Ото Зеринг, Дела ликовних уметности у старофранцуским еповима), дисерт. Ерланген, 1900, и АОНЕМАК 231. У каролиншко време амфитеатар у Верони схвата се као лавиринт (Рое1ае I 119, 3). Постоје, међутим, и неспоразуми из простог незнања. Један Англосаксоиац из VIII века прави од Венере мушкарда3. Јавља се и обрнут случај. У једном изгубљеном соису Аристотел, како саоиштава Боетије (СотоЈаНо рћИозорћгае — Утеха филозофије, III, пр. 8), каже: кад би људи имали Линкејеве очи и могли да гледају кроз зидове, у предавном телу Алкибијадовом разазнавали би одвратну утробу. АШћГасћз ри1сћегптит согриз („иредивно тело Алкибијадово“) — то је могло да се односи само на неасу чувену лепотицу антике. Она се јавља у Вијоновој „Балади о некадашњим госпама“ (ВаИаАе (1ез <1атез (1и 1етрз јасНз): БШ е5 т оу ои, п ’еп дие1 рауз, Ез1 Р1ога 1а ЂеГГе Еот ат е, Агсћгргада, пе Тћагз . . .
(„Реците ми где је, у којој земљи, / Флора лепа Римљанка, / Аркипијада, и Таида .. 2 Упор. О. НАКТ1С, Б е г ВатЂетдет ЕеИет ипс! зет Се~ ћегттпз (О. Хартиг, Бамберш ки јахач и њ егова тајна), 1939. — То тумачење се сада доводи у сумњу. 3 УШ.НЕГ.М ЕЕУ1501М, Епд1апд. апд 1ће СопппеМ гп 1ће ЕгдМћ СепПтту (Вилхелм Левисон, Енглеска и континент у VIII веку), 1946, стр. 302.
663
К В Р О П С К А К Љ И Ж Е В Н О С Т И Л А Т И Н С К И С Р Е Д Њ И ВЕК
— Многи неспоразуми заснивају сс -на исквареним рукописима. Конрад од Хирзауа (ОгаЈо^из, бСНЕРЗб 51, 3 и д.) каже о шпанском песнику Прудшцију; Тгасопепш јтззе <1(сИиг; е$1 ет т ТгасопГа диаеЛат ге%1о пипс ткаШаНИз а зегрепНкиз („ а;ку да је био Тракоњанин; Траконија је, наиме, јг м област у којој се данас не може живети од змија“). Мислио је на Шзрата Таггасопепзгз („Тараконску Шпанију“). Грешка у писашу начииила је од тога ТгасопепзГз (,,Тракон<жа“), а неки вајни мислилац, онет, на основу тога неку Змајеву земљу (према с1гасо = „змај, змија“, оп. прев.). — Додајем неколико неапоразума, или друкчијих тумачења римскнх клааика. У једној каролиншкој пеами описује се двореки ло®. Ту се за једну кћерку Карла Великог каже (Рое1ае I 372, 255): РаШа регтгхпз 1исепГ ГасћупНпа Га1ргз, С1ага 8орћос1еоуие отаШг иггдо соШто. Љ иљ ански сја јој огртач и к о ж и ц е кртичје по њем, У з то с е дев и ц а сл авн а со ф о к л ејск и м котурном гизда.
Теодрада, дакле, као лоовачке чизме носи „софоклејски котурн“. То је преузето из Вергилијевих Буколика 8, 10: 8о1а 8орћос1ео Ша саттта (Идтга соГито, Једи но п есм е с у т в оје со ф о к л ејск о г котурна вредне,
стих, који наш пеаник, далсле, није разумео (може се рећи и да га је „изокренуо“). — У Енеиди VII 698 стоји Љап1 аедиаН питего, „ступали су по равномерном такту“. То је преузео лесник Валтера, али ни он није разумео. Он каже (стих 44) за Хуне који јашу у земљу Бургунћана: 1ћап1 аедиаИ питето, зед. е1 адтгпе 1опдо. Ступаху чета по чета, ал’ поворка би развучена.
5ТКЕСКЕК у глосару уз аедиаН питего запажа: „Овде то свакако значи у р авномерн о подел>еним 664
ПО ГРЕШ НО
СХВАЋЕНА
АНТИКА
У
СРЕДЊ ЕМ
ВЕКУ
четам а\“ Не стоји јш иза тога Сервије, ко]и тај теш ки израз опиоује са соп%гиеп1ег, згсШ кесе&Ш, га1ижљ М И ег („окладно, као ш то је доличило, праиилно")? — Енеида I 664: ИаГе, т еае аггез, т еа т адпа ро*епНа зо1из, N 0* 6, ра*тт5 зит т г д т *е1а ТурЈгога (етпгз
Сине, о јакости моја и једина сило голема, Сине, што превишњег оца тифоејске презиреш стреле
код Дантеа је преведено (С о п у . II 5, 14) са: П ф о , уег1п тга, јг ф о Ае1 зот т о раЛге, ске Н <1аг<И дх ТЦео поп сип („Сине, анаго моја, сине преиишњег оца, који се тифејских стрела не бојиш.“) Овде је ра1г%5 зит пп („превишњег оца“) погрешно спојено са гШе (,,сине“). — Једно друго место из Вергилија (III 56): С2и Ш
п о п
Аит г за сга
т о г(а И а р е с (о га
содгз,
ја т е з I
О на шта ли све људска не нагониш срца, Проклета глади за златом!
Данте је схватио погрешно Чист. 22, 40. — Енеида IV 169 Ше тез рНтиз 1еН ртГтизаие таХотит Саиза јиИ Данак је оно што први и смрти и несреће сваке Узроком би
што Чооер (Хе^еп^ о/ &оо<1 гу о теп — „Легенда о добрим ж енам а“ 305) треводи: Тћгз изаз 1ће јгтз( тотизе О/ ћгте д1аб.пеззе, апб дуптггпд о/ ћгт зотгпе („Беше то први дан / њене радости и узрок њене несреће")
Овде је дакле 1е1ит (,,смрт“) побркано са 1ае1ив („радостан“). Тај неопоразум сусреће се већ у англоса665
• ■т '. г л д ш и
ЈВЕК
ксонском и одржава се све до елизабетавског времена (К. 1МЕЕМАК1М, Рог5скип%еп гиг акепфжкеп Рое$1е — Р. Имелман, Истраживања о староенглесШ поезији, 1920, стр. 190). У средњем веку агз роеНса („пеоничка уметност“) назива се најчешће РоеГпа (,,Песникиња“). Тај наслш Конрад од Хирзауа (ОГа1о%и$ 64 и д.) објаптњава овако: РоеТгга Vе/ рое(пс1а е$1 тиИег сагтШ зшЗет; ^ио Н(и1о кас Де саиза и$из риШ иг Ше рое(а, диоА грзит орепз кшив ргтсгрш т диа${ тиИегет вирегпе јогтозат ргаетоп$1га(, рег ^иат грзат пиНепат уиН т1е11е%1 т диа уе/ сх диа $еп(епНае $ип1 уе1 ргосе&иш, диае согриз (оНиз орепз соп§гиа гаНопит (Н$ро$Шопе регј1сшп( („Поетрија или поетрида је жена која се бави поезијом; мисли се да је пеоник употребио тај наслов јер и сам почетак овога дела као да најављује неку жену небеске лепоте — а он жели да у овој жени препознамо саму садржину, у којој се налазе, односно из које проистичу све оне идеје које, следећи складни распоред мисли, образују целину дела“). Од уоН $еп(еп(1а сотроз (Аг$ роеНса 76), „изјаве да је човек добио оно за пгга је мол<ио“, Данте ствара посебан поетски жанр (Писма 13, § 32): $ип( е( аНа %епега паггапопит рое(гсагит, $сШсе( сагтеп кисоНсит, е1е%(а, $аПга, е\ $еп(еп(1а уо(Ша, и( еНат рег ОгаНит ра(еге ро(е$1 т $иа Рое(г1а („постоје и друге врсте песничких приповести, наиме, пастирска песма, елегија, сатира и заветна изрека, као што се може видети и код Хорација у његовој Поетици“). — Кад је ТЈбЕМЕК. (Узенер) 1869. издао Соттеп(а Вегпепвга (Бернске коментаре) уз Лукана, извињавао се у предговору (стр. VII), сиг поп <1е%из(апАит зеА т^иг^Наппит т капс зепНпат сепзиеНт („зашто сам сматрао да овај мутљаг не би требало само површно дотаћи, ,него се и загњурити у њега“). Ми смо му данас захвални што није штампао само корионе белешке него и уШззгта е( терН$$ша („највеће тричарије и будалаштине“) свога аутора, јер управо оне пружају занимљиве прилоге за разумевање средњоваковних неспоразума. Луканова песма дон о сји , као што се зна, један хвалоспев Нерону којл је преобилно натопл>ен дворским ласкањем. Песник 666
дстал>но (налзсчди: 1кад и а р б у д е иосатунио е в о ј зомал»> оки ж и в о т , н е б о ћ е г а п р и м и ш с р адо аи ћ у. О вакм б о г препуст,иће м у с в о је и н о и гн и је, а к о он т о ж ел м ; Н а т у р а ћ е м у п р е о у с т и т и д а одЈреди к о ј и б о г ж е л и д а
буде и где хоће д а омести овој престо. Али н е к а не изабере сво је седи ш те ни виссж о н а северу, ни дубоко на југу, д а зр а ц и њ егове светл ости не би сувиише к осо надали н а Рим . А ко се о сл о н и н а н е к о о д р е ћ ен о место на небеснсом о в о д у , то м есто о с е ти ћ е тгритисак; стога н а к а о с та н е у о р с д и ш гу о ветск о г о и стем а д а не би н а р у ш и о р а в н о т е ж у н е б а. Истигием с а м о н е к о л и к о стихова:
—
53
Б е б п е о и е гп агсГ оо зесГетп НЂг 1 е д е ггз огМ Ј\Гес р о 1 и з а и е г з г саИбхгз ц и а иегдИ ит аиз1тг,
55
1Јтгс1е Ш ат игсЈеаз оЂИдио зШете К о т а т . А еН гет гз г т т е п з г рат ±ет зг р г е з з е г г з г т а т , ЗетгНеГ а х гз о п и з. I ЛТзтаН ропсЈета саеИ ОтЂе ±епе т еб хо; ратз аеНгетгз Ш а зететгг То±а иасеГ, тги И а ед и е оЂз1ап± а Саезат е пиЂ ез.
53
Немој ни север небеса за свозе одабрати село, Б аш ко ни полутку врелу куд ветрови дувазу зуж ни — Отуда звезданим оком постранде н а Р им би погледо. Ако половину једну васељ ени притиснеш само, Труд осовина и скус’ће. Д а небо н е претегне гдегод, Д рж и се свода средине: о с та та к н ебеса н е к посве Ведар је, об л ак а л и ш ен пгго Д е за р набиро би собом.
55
и ој
Коментар напомиње уз 53: диопгат ипит ре&ет §гапАет какигТ А/его уе/ диот ат окезиз јигХ („зато што је Нерон нмао једну велшсу ноту, или зато игго де био дебео“)1 уз 55: диот ат зТгакиз Мего јигХ („зато што је Нерон био разрскк“); уз 58: адХиљП аЛ кегт ат етз („цил>ао је на његову килу“); уз 59: иХ рт ст из $15, зе<1 асИизк а<1 сатШет („буди благ, али циљао на ћелавост“). Нерон је, дакле, био ћелав и дебео; био је разрок; имао је једоу велику (већу?) ногу и килу. Како је коментатор то сазнао из наведених стихова, то остаје његова тајн а. Али }аана ]е тенденди]а: Нерон је био физиики деф орм исан и (та мисао м ора да 667
Е В Р О Г Т С К А К Њ И Ж Е В Н О С Т И Л А Т И Н С К И Г р г л .Њ И ВЕК
се овако допупи) уз то м орална иаказа, како то произлази из његових прогона хришћаиа. Још Ксжрад од Х ирзауа (Вш1о%и$ стр. 62) стога може да каже: Сит ет т Шет Иего, гатизси1из АпИсћгГзИ, 5(гаВи$ ез$е1 е( от пЉ из VгсИз здиаИДиз, »К от ат оВИдио $Иеге« ге%1 рое(а ргт сгрет ЉепзП, е1, 51 ех ипа раг(е саеИ Хгопит $иит ро$иеп(, ех а!(ега раг(е сае1ит (ап(ит ропд.из $епНеп$ 1е^аН, <јиод (о(ит ргор(ег Пгапт сга$51(идтет е( согри1еп(шт сНхи („Пошто је тај исти Нерон, изданак лозе Антихристове, био разрок и окал>ан свим пороцима, песзник се наругао цару ре* кавш и да он управља 'Римом гледајући укосо', а кад би свој престо подигао на једној страни неба, осетио би да је друта лакш а за толгако — све је то изрекао због тиранинове дебллше и гојазности“). Друге по* грешне интерпретације настале су услед алегоријеког тумачења. У једној чувеној слици Лукан упорећује Помпеја са великим храстом без лишћа који пружа голе гране према небу, а сенку баца својим деблом, а не лишћем. Уз то коментатор каже: рег гато$ (I 139) Ротрег јШо$ детоп$(га^И 1тВе11е$ („помоћу грања (I 139] приказао је Помпејеве синове неспособне за рат“)4.
'* О л о гр е ш н о м с р е д њ о в е к о в н о м разум еван »у јед н о г места и з Х о р а д и ја у п о р . Е к с к у р с X IX . 668
II ДЕВОЦИОНЕ ФОРМУЛЕ И ПОНИЗНОСТ
Д е в о ц и о н а формула је уметнички израз средн»овековее дагшоматике, науке о повел>ама. Уз „протокол“ неке повеље иду и подаци о имеиу и титули њеног издавача (тШи1аНо). То је, мећутим, „често повезано са девоционом формулом која изражава мисао да издавач за своје земаљско посланство има да захвали божјој милости“ (Н. ВРЕббТАХЈ, НагмНзиск Дег ЈЈгкипе1еп1екге [X. Бреслау, Приручншс дипломатике] I2, 1912, 47). „Порекло и историју девоционе формуле“ истраживао је Карл Шмиц (КАКХ бСНМ1Т2.) у једном раду који се појавио 1913. годане (ЈЈгзргип^ ипд. СезсктскЈе Јег ОеуоИопзјогтеЈп)'. Он под девоционом формулом подразумева ону формулу „којом издавач изражава осећање сопственог ниског положаја или зависности од неке више силе, посебно од Бога, најчешће у понизном додатку уз насловљавање“. Шмиц је, лакле, проширио Бреслауову дефиницију, али ју је управо стога и замаглио. Бреслауова верзија јасно показује да је он 1МИСЛИО на изразе као што су ВеГ %гаНа (,дго милости божјој“), или зегуиз зегуогит Пег („слуга слугу божјих“): то су формуле у којима неки великодостојник (нпр. краљ или папа) својим подрећенима објав-
1 Новија литература о девоционим формулама налазн се У часопису Ј^еиев Атсћт 49 (1932), 718 и код Г. Теленбаха (С. ТЕШЕ^ВАСН), ЈЛЂетГаз (1936), стр. 199 и д.
669
л>ује с-вој богомдаии ауторитет. Али саовим је други случај у гштању овда кад неки поданик себе означава као краљевог кмета, роба, слугу. Овде немамо формулу потврђивања а(уторитета, него формулу потчињавања, олично немачком ,Дћг егдећепб1;ег ђ1епег“ (Ваш најоданији слута), енглеском уоиг оВесИеМ $ег■ уап1 („ваш одани слуга“), шпанском зи зе^иго $етс1ог (,.ваш поуддани слуга“) (или е1 иШто с1е $и$ $ег^Шгез — „последњи међу вашим слугама"). „Земаљско посланство“ (Бреслау) никада не долази до израза у формули потчињавања, него само у ауторитативној форм)ули. То што је Шмиц ово дзвоје побркао, довело је онда до даљих заблуда. Најстарије примере за девоциоеу формулу он је нашао на старом Оријенту (Вавилон, Стари завет, Персија), одакле је потом непосредно прешао на језичку праксу алостола Павла. Он себе у уводима писама означава као слугу (роба) Исуса Христа, слугу божјег и позваног апостола. Та самоозначавања Шмиц, међутим, није — као што би одговарало његовом полазишту — дсхвео у везу са старијим девоционим формулама. Напротив, он је хтео да их објаони психолошки и то хришћанском понизношћгу апостоловом. На чудан начин, међутим, као игго Шмиц мора да закључи, девоционе формуле ишчезавај<у после Павла готово у потпуности и јављају се поново тек од средине IV века. Т,реба ли овде да претпоставимо привремени изостанаж хришћанкже понизности? Шмиц је то веома уочљиво чињенично стање покушао да објаони тиме што је, наводно, од средине IV века угицај монаштва и оног „аскетсксиг покрета“ који је био делотворан и у свету лаика, довео до поновног преузимања девоционе формуле. Он је, дакле, веровао да западноеврапаке девоционе фармуле може да објаони искључиво полазећи од психологије хришћаноке побожности — било Павлове или монашке — и та девоциона формула постала је за њега израз понизности. На Шмица се надовезао Ј. Швитеринг (Ј. 8СНШЕТЕК.ШС) у својој расправи о Формули понизности средњевисоконемачких песника (ЕИе Вети15Јогте1 тп1е1коскс1еШ5скег ОШиег, ВегИп 1921 = Одпт&ег Акк. 1921, св. 3), која доноои драго670
ДЕВОЦИОНЕ
ФОРМ УЛЕ
И П О И И ЗН О С Т
цен материјал за познавање средњовековног песничгког стила. Швитеринг, додуше, још појачава једностраност Шмицовог схватања тиме што све појаве које је овај посматрао („1. Прикривање и маскирање ауторовог имена; 2. Формулу пеоиичке неопособности и духовне недовољности; 3. Формулу духовне слабости и грешности“) своди на Павла. Његова раоправа почиње реченицама: „Кад је апостол Павле у уводном поздраву својих писама овоме имену додао девоциону формулу као што је зегуиз Јези СкпзИ (слуга Исуса Христа*, Рим. 1, 1; Фил. 1, 1), зегуиз Оег (слуга бож ји’, Тит. 1, 1), која је настала на Оријенту, кад се он, најнезнатнији од свих апостола (тгттиз ароз1о1огит, 1 Кор. 15, 9), у хришћанској понизности хвалио својом слабошћу (т јк т к а з, 2 Кор. 11, 30; 12, 5, 10) и своје признавање беседничке неопособности (гтрепГиз зегтопе — 'простак у ријечи', 2 Кор. 11, 6) потенцирао до признања поп е§о аШет, зеА %гаНа Оел тесит ('алзи не ја него благодат Божија која је са мном', 1 Кор. 15, 10), он је свеколикој шисател*ској и пеаничкој делатности хришћанског Истожа и Запада дао перманентно живи, мада не и увек једнако делотворан узор онога што се назива хршпћанска ћитПНази. У даљем току савоје расправе Швитеринг, додуше, понекад говори о „апарату формула дзороке сервилности“, „празној формули двороке девоције“, и тиме додирује ано чињенично стање које свакако треба одвојити од хришћанске понизносш, али он ипак верује да све своје средњевисоконемачке примере треба да изведе из мришћаноке понизносш. Могућност да су у питању антички узори није узео у обзир. Као прво, треба обратити пажњу на то да НитШз и ЛетпН^ (,,понизан“) првобитно немају исто значење: НитШз (иде уз Нитиз — „земља“, што одговара грчком татсЕ^од- — ,,низак“) означава конктретно-просторну нискост, потом у пренесеном значењу оно што је обично и просто (зогсНпа е1 НитШа), оно што је тјга Ш^тШет („иопод достојанства“, Квинтилијан VIII 2, 2 и д.); исто тако и социјалну нискост, као 671
ЕВРО ПСКА КЉ И Ж ЕВН О С Т
ИЛАТИН СКИ
СРЕЛЊ И
ПКК
на примвр у изразу ИшпИЉи.ч рагепНИиз па1из („ројзен од неугледних родитеља“), или француски: ГћитпМе сопсИИоп с1’ип даг&еи• Ае тоШопв. скромног порекла од овчара-пастирп,
Реч ИитИИаз тек је у црквеном латшчжом добила похвално значење „понизност“, а уз то јс сачувала и старо значење „ниоко, незнатно“. Сада се поставља питање да ли ми имамо право да аве Ш витериншве „формуле павизности“ изводимо из Павла. Но, како је ствар са понизношћу изгледала код самог Павла? Је ли оно што је он хтео да изрази у тзв. ттШаНо својих писама била понизност? Заиста понизан хришћанин нема обичај да сам себи издаје потврду о својој понизности. Онај рајнски прелат коме се приписује изрека: „Псш-изност је најрећа од свих врлина; Богу хвала! ја је поседујем“ — тај духовник ће тешко моћи да важ и као узор понизности. Како нас уче нова истраживања, формуле зег^из Ве{, зегуиз Је$и СИп$Н код Павла и других новозаветних аутора нису опонтан израз личне понизности него су створене према старозаветном бопХод- 0еоп („слута бож ји“), што је, опет, преношење профаних формула потчињавања службеника и поданика у старим оријенталним деспотијама2. Не сме се, мећутим, ни превидети да су те бопХ.о^-формуле код Павла само саставни део једног мање или више богато изграћеног самокарактерисања и да у њима долази до израза Павлова апостолока и хијерархијока ауторитарна свест3 (тако нпр. Рим. 1, 1; Гал. 1, 1; 1 Кор. 1, 1). Другим речима: „формуле понизности" на почетку Павлових писама формалности су које треба да потврде наставнички статус апостолов; њих треба, да 2 Упор. Кителов, Теолошки ренник уз Нови завет (К1ТТЕ1ј, Тћео1одГ5сће8 УЈбтГетћисћ х и т N. Т.) под боОХо«; (Е1ЕТ2МАКИ, К о т т е Ш а т ги П бт.) 1, 1 (Лицман, „Коментар уз Посланицу Римљанима 1, 1“). 3 Упор. ОТТО КОЦЕЕК, Паз ТоттШат пет раиИтзсћеп Вггеје (Ото Ролер, Формулар Павлових посланица), 1933 стр. 99 и д.
672
ДЕВОПИОНК
'»»ОНМУГТВ
И
1ГЛ}И Ч Н О<;т
кажемо поснтирано, схвагнти у смислу цркис;нл ва, а не психолош ки. Павле се на.оииа сл .гн Хси стов“ (као ш то се Не касније напа начииаш с-Л.Њ $егчогит ОеГ) ла ои ш ш ж и о сиоје л /гон н о п^х.ланство и постављенх.4 — у духу речи Ј осно :н>е *Л . ^ у 26 и дл цигсит дие Vо1чгеи јп.1е>- о' . \ че$Ш т т Ш ег: е1 у ш уоЈиеги т>ег \,*у. р/;>пп: с. еп1 уе$(ег $егуи$ („који хопе да 0*/;;е иеои •лео. ил-ла да вам служ и, И ко ји хоће меоу на\:а ла \ ,;е да вам буде сл уга“Ј. Сасвим Д рукчије него О ..ЛОВОЦГГти ' ;.с; које се јав љ ају у о к в и р у т'*в. т ? л л ; л с .. ллгл о изјавама понизности у коитекслу Пасло.чих ;;л .ч ч Онај који пиш е м о ж е у кон тек сту слооо.:;-*о ;;а т; изрази; у с л у ч а ју тШ и1аПо он је везан лл ,е ; г ма;;а еластичну, схему. Ш витеринт посеоио истиче П азлово сведочанство о со л ствен ој п озваности 1 /<оу. ! у 9—11). У поредим о л и , м еђ у л и м , Ш витерингов нитат са оригиналом, н а л ази м о д а он из читавог склопа као прво и зд в а ја т т гт и л аро$1о1огит („н ајм л аћи ме* ћу апостолима", стих 9), а потом — н акон убацивањ а три места из јед н о г д рутог п и см а — п о п е%о а ш е т , $ед. %гаНа ВеГ т е с и т („ал и н е ј а него блатодат Божија к о ја је с а м н о м “ ). П отп ун д о слован нитат даје, мећутим: Е%о е т т з и т т г т т и з А р о зи Л о ги т , поп $ит (И%пи5 ^осагг АрозГо1из, д и о п га т регзесШ из зи т Есс1е$шт Иеи О гаН а аШ ет В ег в и т т ц и о д зи т , ех %га11а еги$ гп т е у а с и а п о п јт г , зеА акигт апН из ИНз отпЊиз 1аЂогауг: п о п е%о аШ ет , $еЛ %га1га Вег т е с и т . 5ше е т т е%о, $т е Шг: $гс ргаесНсати$, еХ $гс сгеАг(И$Н$ (,Дер сам ја н а јм л а ћ и м е ћ у апостолим а, к о ји нијесам д о с то ја н н а зв а т и се апостол , је р гоних ц ркзу Божију. Али по б л аго д а ти Б о ж и јо ј јесам ш то јесам, и благодат њ егова ш то је у м ен и не оста празна, него се потрудих ви ш е о д с в и ју њ их, али не ја него благодат БгЈЖија к о ја је са м ном . Б ио д а к л е ја или они, тако п роп ови јед ам о, и т а к о в је р о в а с т е “). Тај потпуни текст учи н ас: 1. т гт т и $ Аро$1о1огит није никаква девоциона „ ф о р м у л а “ , н и к а к в а т Ш т аН о, дакле, не може се и зјед н ач и ти с а $ег^и$ Је$и Скп$Н. Те речи су, напротив, с а ст ав н и д ео је д н е реченице к о ја наводи 673
Г. П Р О
ПГКА
к Њ И Ж КВ И О с т
крајн>с шсхзлллив разлог заппо јс Н < живот пре огјраНаља, морао <>и , у иллспа као најбезначајнији међу апостолима. <: Дли ила тог у}равања у солетвену недостојносЈ пон<кт <лт-4 о сопствсном постирцућу (аћш^^АпПгг, цц3 оттки-; 1акогаУ 1 — „него се потрудих нп::,.* Лј- свију в,их / Павле зна да је учшшо вшле с ос;а_шх шкхтола јер је са њим била милост божја. V завршној рсчс ници Павле, онда, порећенЈе измећу себе и др\тнх остаава по страни: његово објав.виванх исто је кас и њихово. Цео тај пасус сведочанство је за апостолску имосвест Павлову, не за његову понизносг. На крају треба да погледамо и испољавања „понизности1 из 2. посланце Коринћанима. Швитериш као типично истиче „признавање беседничке неспособност и“ (шретш зегтопе, 2 Кор. 11, 6). Алп та реч не сме да се изолује. Она постаје разумљива тек на основу претходног 10, 10: диопГат ции!ет ергзШае, т ^ит ш , %гшв5 зим е( {оПез: ргаезеппа аи1ет согропз тјтта, е1 зегто сотетрННИз („јер су посланице, вели, тешке и јаке, а кад је тијелом пред вама, слаб је, и ријеч његова не вал>а ништа“). Павле тиме понавл>а критику својих коринтских противника. Они признају да су његава писма одлучна и снажна, алп његово лично наступање сматрају слабашним и критикују његову беседничку вепггину. На то Павле одговара у 11, 6: „Јер ако сам и простак у ријечи, али у разуму нијесам .. / (еШ гтрегИиз зегтопе, зес1 поп зсГепНа). Сазнање (зсГепИа), мећутим, за тог апостола очигледно стоји високо изнад окретности у говору (слично 1 Кор. 2, 4). Он, дакле, поседује оно више, боље. Он је надмоћан над својим противницима. Као сведочанство за понизност Павлову посматрана места нису нарочито подесна. Упркос томе, она се могу добро употребити као сарШго 1>епеуо1еп11ае и коа црквених писаца су веома омшвена. Та реч се, мећугасм, сусреће примењена и у другом смислу. Аутор описа Уто АтеШ (Вићење Анселово) пише у једном прологу, који је теас неданно пронашао ИОМ \УЊМАКТ (Дам Вилмарт): А/етре аро51о1из %1оНа1иг е1 <ИсИ: е 1$1 Гтрегпш зегсвој
674
ДЕВОЦИОНК
ФОРМ УЛЕ
и
поничност
топе, зес1 ,поп чсГепПа. 8ес1 е%о тгзеИиз Шгодие сагео („Апостол се, дакажо, дичи и вели: ’Је;р ако сам и простак у ријечи, али у разуму иијсх:ам’. Али мени јадничку недостаје и једно и друго“) \ Тај аутор иије, дакле, у Павлогвом исказу видео формулу понизнсх;ти него израз једног сзмопоуздагва поред кога се сам себи чини сиромаш ан и мален. Ово ш то је речоно требало би да буде доволшо да се „теорија о П авлу“ веома ограничи, а тиме и да се иокључи термин „формула понизности“ . Чии.ет /ична стања која су Ш миц и Ш витеринг помошаЈШ мораћемо да раздвојим о. „Девоциону ф орм улу“ уиагребл>авамо само у уж ем смислу, како га је дефинисао Бреслау. „Ф ормула потчи њ авањ а“ и „уверавањ е у сопствену неспособност“ представљ ају два даља, посебно ограничена чињ енична стањ а. Један пример: Ш миц наводи (ст,р. 103 и д.) д а Еугеније из Толеда веома често у својим поетоким спиоима примеш ује једну давоциону ф орм улу. Једн а од његових песама заврш ава се стиховим а к о је сам навео горе у поглављу 5, заврш етак 3. параграф а. Ти стихови, мећутим, представљају посвету45 краљ у, и то уз прим еиу формуле потчињатвања, а не девоције. П од „уверавањ ем у сопствену н еш о со б н о ст“ на к р а ју саж и м ам о све оно што се код Ш витеринга јатвља к ао „ф орм ула песничке неспособности и духовне недо©ољности“ . У веравањ е у сопствену неспособност р а зл и к у је се од ф орм уле девоције и потчињ авањ а, прво, по том е ш то оно представља јед ан топос увода (проем ија); друго, тиме ш то се об раћа читаоцу, а не, или б ар не нуж но, некој личности к о ја је д р у к ч и јег соц и јал н ог п о л о ж а ја него писац. Оно ш то је зајед н и ч к о за ова три типа ко ја смо разд воји ли јесте м ом енат сам оум ањ ивањ а (ауто4 А. ШЊМАКТ, Апа1ес1а НедтепзГа (А. Вилмарт, Регијски зборник) [= 51исИ е ТезН], 1933, стр. 285. 5 Упор. о посветама СКАГЕ1МНАШ, Ие тоте 1Њгоз <1есНсагиН (Грефенхајн, О обичају састављања посвета у књигама), Марбург 1892, и ЈОН. К1ЈРРЕКТ, СдиезНопез аб. МзЊтгат д.ебхсаИотз Шзтогит регИпепЊз (Јох. Руперт, Питања у вези с историјатом састављања посвета у књигама), дисерт., Лајпциг, 1911. 675
Е В Р О П С К Л К Ш И Ж Е В Н О С Т И Л Л Т И Н С К И С КД1ЕИ ВЕК
шпшмизаццгје). Али, то јс друштвона коатвенција која спонтано настаје у ^впм култур. па. Н>у треба строго одвојнти од феномена ноиизтктги, који је у исгорију ушао са хришНанством, као нешто сасвг м новог'. Она је егзистирала прс понизностј и паралепно са њом као социјаЈгна копвенција, а постоји и данас. V Кини ја може да се замени са м а л и ц л а к и брат, мали, глупан; у Јанану са м о је са м о љ у б љ е , иер а .умно растиње. Ш1ЈН1)Т (Вунт) ту појаву објаш ш ава патршархалним деспотизмом кинеске културе67 , Уо1кеги5уско1о^е — П с и х о л о ги ја народд., том II, део 2 ‘, *9’2, стр. 45 и д.). Шмицово извођсње девоционе формуле из ширења моиаш тва од отприлике 350. го, ише није могло да буде задоволдпвај у ћ е , већ и из унутарњих разлога. Оно, наиме, превића да је развој који је водио од Константиновог Едикта о толеранцнји до Едиката о религији царева Теодосија и Грацијана (уздизагве католичке цркве у ранг једино дозвол>ене државне цркве8 и забрана паганоког култа), додуше, имао за по* 6 Упор. феноменолошку анализу понизности у есеју Макса Шелера, „Рехабилитација врлине“ (МАХ ЗСНЕВЕН, ЕИе КећаШШегипд б.ег Тидепф. 1 Упор. и СА531КЕК, РћИозорћге (1ез зутЂоШсћеп Рогтеп (Касирер, Филозофија симболичких форми) I 211 и д. 8 Тај акт историја цркве из разумљивих разлога поздравља и сматра почетком „периода процвата4*. Јероним је мислио друкчије. Он је замислио једну историју цркве која би ишла до „прљавштине44 данашњице и између осталог требало да докаже да је црква, додуше, добила моћ и богатство, али да је морално опала. То пише у његовом Житију св. Малха (УИа Ма1сћг, Р1, 23, 55) написаном око 390. То место гласи: зспЂеге епгт тзрозт аЂ абиепГи ЗаМаМггз издие аб. тгозГгат аеШет, гб. езГ аЂ арозШгз издие аб поз1гг 1етропз јаесет, диотобо е1 рет диоз СћггзН Есс1езга па1а зИ, е1 аби11а, регзесиНопгЂиз стеиетН е! таНугпз согопа1а зИ; е! роз1диат аб СћггзНапоз рппсгрез иепегН, ро1епНа дигбет е! бгигШз тајог, зеб игтТаНЂиз тгпот јас1а зг! („спис сам распоредио тако да обухвата раздобље од Спаситељевог доласка до нашег доба, то јест од апостола па све до прљавштине нашег времена — како је и од кога рођена Христова Црква, како је стасала, како се уздигла кроз сва прогањања и овенчала се мучеништвима; и како је, када су цареви пришли хришћанима, постала додуше већа по моћи и богатству, али мања по врлини44). Духовноисторијска оцена тог места код Е. Зеберга (ЗЕЕВЕНС), СоНјтгеб АтпоШ, 1923, стр. 275 и дд.
дквоционк
ф о р м у .ч г
н
поничност
слсдицу хрисријаии.-ижлњс ц л р с п м . ,и и и 1.»л ? <»< <• жну гтроф аиацнју цркнс. С тога сс но \н»-,кс пи;>[>итп о ш ирсњ у „аокетског псж рста". Снс чсш!? * д н< орсГм формула „иотгЈности** нрс 5п м оп.« «а с '»ојлспи ги ме ш то је од Д и о к л с ц и ја н а иојтомонм ј.* I ;• »мннл ; ,, но стајао све б о га тн је р а а р а 1хтт П о с .р о т о г:->- •*,. ч н и ј . двораког иотчињ аван.л кој<* \ ирллпнлн..* ;н ,с> ттагани та к о и х р ш п 11лнн. См»г »1 рл цлн-м о и п .,,т , да се ц еро м о н и ја/ш с пплллгл јчс нсмнком <>;>->ј\ ј ».: љају код Спмаха". Ако је, п р е м а то.ме, с р е пкснсчконнл ф орм \-лл 1 1 0 1 чињ авањ а веом а за н и сп а од п л га н гк о -р и м , ,'ич \ - 1ора, онда то п оготово л а ж п за \веЈ)лвлни <> го:к п. п ->ј неспособности. З а њ ега см о успе.ти да пј'»<»!1л 1>смо (нп ј поглавље 5, § 3) са м о дна б 1 г6 . 1и јс к а м<» тслл, Пнн.ншо ипреп1из зе г т о п с и а&тНо р г о р п а с {гпЈуссИПинЈ. („признање соп ствен е д у х о в и е слабости**) у ..М учрости Соломоновој**. Насучхрот о в а д ва „ хјтиш Плпс кл узора ан ти ч к и оу б ез су м њ е и м ал и м ного већу те ж и н у . Заједно са хиљ ад у д р у гн х то п о са и к о н в е н ц и ја анти чке р ето р и к е, у к њ и ж е в н о с т хри ш Н ан оког сре;ш>ег века п реш ла је и а ф е к т и р а н а с к р о м и о с т . Глашти носредник в е р о в ат н о је б и о св. Је р о н и м . Он п о зн а је формулу раг\п1аз и б ез д во у м љ ењ а је п р и м е њ у је у једној речен и ц и у к о јо ј — не б а ш п о н и зн о — с в о је противнике о зн а ч а в а к а о „прљ аве овттње“ : по п уп\г и т . . . 51 со п (га т е р а г ^ и т Н от ипсиХ ит ГттипЉае 5 ие$ %гиптип1 („н и је н и ш т а ч у д н о . . . а к о прот-ив мене маленог ч о веч у љ ка з а г р о к ћ у п рљ аве с в и њ е “ , РЈ, 23, 935 нап.). Д р у ги о б р ти схем е сар1аНо са ф о р м у л о м рагуПа5 код Је р о н и м а су: 1. 1иае 1>епе^о1епПае егм поп егиЛШ опет по$1гат , д иае уе1 пи11а уе1 р а гу а е$1, зед. рго п а т гп 1е $и5сгреге уо1ип(а{ет ; 2 . сисНти$ п о п 1%пап {тЂесИШаНз по$1гае е1 ехШ$ т% епи Н уи1ит 9 9 За С им аха уп ор . 1ЧС)1ШЕ1>Ј, КипзГргоза 643 и д., а п р е свега АХЈСИЈЗТ Е К О Е Ш К Е С Н Т , Иаз ТИе1тезеп 1>ег б.еп зраИаГ.
Ергз1о1одгарћеп ( — Јаћгезћеггсћг б ез С ут п а зш т з б е г к. к. Тћетезгапгзсћеп А кабет ге гп УУгетг (А угуст Е н гел бр ехт, „Н аеловљавање код к асн ол ати н ск и х е п и с т о л о гр а ф а “ [ = Г одиш њ и и з вештај гим назије ц ар ск о -к р а љ ев ск е Т ер ези ја н ск е А к адем и је у Бечу], I д ео, 1893). П рем а Е. ц ер ем о н и ја л н и насл ови и титулатуре уш ли су у м о д у тек од IV век а.
677
ЕВРОПСКА
К Њ И Ж К В Н О С Т И Л А Т И Н С К И С Р Р ,Д И ,И В Р К
\ гл рагуо х(гереш ет т и ппиге аепПепТе* („1. на твојој благонаклоностп бнћс да прихл\агп не нашу учсност која јс или никаква или мала, всћ добру во;ну која гн је наклоњсна; 2. кујемо спсснп сноје с габуњавоста и чујсмо \ себи иоточић оскудтшг талелиа како једва чуји тихим ж убором“ , обоје наведсно код В. Штадеа, Чиме се бавио Јероним у својим предговорама [XV. 5ТА 0Е, Ш егопут из т ргооет т цш<1 ПасШепТ . . Росток 1925, стр. 78) Ови су иокази Јсронимови типнчни — ади нс ла хрпш ћанско уверсн>е него за афекткрани маниризам касноримокс књн кевности, који је заједнички паганима и хрнш ћанима. Код Јеронима и осталих цркгвснпх велнЈкана он се, надтш о, јавља само спора; 1Ично. Али пореа њих било је од ТУ века и хришћанских литерата који су улагали крајњи напор да би се у реторичкнм веш тинама такмичили са паганским ауторима: тако је било са Аузонијем, Седулијем, Фулгенцијем, Сидонијем, Енодијем, Фортунатом — да наведем само неке. Као и њихови пагански савременици, Симах на п-ример, и они у књ ижевности цене пре свега реторску виртуозност. У сврху сарШГо 1>епеуо1еп11м они у складу с тим обично уверавају да им недосгаје свака речитост. За та уверавањ а постоји велик број стереотипних обрта, које је сакупио Ханс Брун (НАМ5 ВК1ЈНМ)10. Аутор се извињ ава што су његов стш (зеппо) или његов таленат (т%епшт), или и једно и друго, оуви, сасушени, мрш ави (аггсИтаз, $(ссиа$, 1ешпае тасге$ огапот $ — „сувоћа, сувопарност, мршавост посног говора“ , ово последње је већ тацитовско); невешти (гисИ$, $ипр1ех, со т т и т з, тсотро$ки$, тсотрТи$, т сићи$ — „оиров, прост, обичан, неурећен, недотеран, неотесан“); груби (1троШи$, $сабге$ — „неу* глаћен, рапавост“); зарћали (гиВ1%о — ,,рћа“); нечисти ($огсИсЈи$ — ,,прљав“); оокудни (е%е$Та$, гпорга, раирегТаз, ехШта$, $1епШа$ — „немаштина, оскудица, сиромаштво, мршавост, неплодност“). Посебно радо аутори себе оптуж ују и због тзв. ги$НсИа$, тј. сељачки 10 НАК5 ВК1ЈНК, 5 ресгтпеп У0саћи 1агп гћеТоггсг аб, тјепо ггз аеШгз ШггаШет регИпепз (Ханс Брун, Пример реторинког вокабулара који припада млађем латинитету), дисерт Мар-
бург,
1911.
’’
678
р
Грубог и пслрелшог начииа говора Претераиа ,*г10. треба таквих клишеа шири се гек у псгшом перио.г, V и VI века. Али уттрадо ретори те епохе Слр^ стзих Си доније и Фортуиат) важили су кроз цео с;>е.;.-»и као стилоси узори и били су вредио подраж.&&аии. ..Увераватва у неспосооност^ сред.нЈег ичаг; а кле, своје порекло највећим делом у стилском ма ;>; ризму касне антике, а не у Библији. Мс*г?у гог.с :> веденим штхпх исктсг ф*>рмуле ехсишгг, ни' едан није библијског порекла. Повреме»о се. нараено. но кушава надовезивање на Библију гу целики ипак аеома ретко). То може да доведе до забавних резултата. V посветном писм\г свог Житија св. Аманоа Милои нпр. пише: Киз1илШГ аигет теае уеп1ат &аге; песе55е е5Г, цига гизпсагго, иг ^итЛат аи, аВ сХггззгто стеага езг Г„Опростите ми на мојој паорској неотесаности; то је неопходно јер је паорлук, као што неко рече, сгворио превишњи";. То је алузија на Еклезијасгика ( = Исус Сирах) 6, 16: Л’<ж оЛеггз 1а*1оогхо$а орега, е1 гизгихиктет сгеаХат ак аХгГззгто ^„Немој мрзети напорне послозе и паорлутс [земљорадњу], коуи је створио превишњи44). Честити Милон дозволио је себи једну теолошху шалу. Нека над бутде дозвол>ено да из каснијег времена као артифицијелан пример уверавања у неспособност, састављен од библијских речи и касноантичких формула, назедемо још проемиј Валтера из Шатијона (МогаИзс!:запгГзсће Се<Искге, изд. 5ТКЕСКЕК, стр. 38): /п <1стто сопјтЛо. ОиотоЗо (ИспгГз атте тее: „ТгапзтГ%га т топгет зхсиг раззеги, диопгат ессе рессагогез тгепДегипг агсит'л? т сопзШо Гизгогит ег сопоге^агкте Шсгигиз, сит чегкгз е1е%апгЉиз поп ј1огеат, цигкиз егикезсепгхз гтрегШе тее уегеситИат уа1еат геШтеге — поп етт 1акга рго1та песгегогит јопге песгагео пес ЈизНптт гкоггз ассикпапз^ 1е%ит ракто зит гејесгиз — с!е ргорги хчгЊиз т%епи ШјјТепз т 11 Довде цитат из Псал. 10, 2 и д. 12 Персије Рго/. 1.
1' ЗедиНид, Сагтеп раљсћа1е ргаеј. 2 („Ускршн*а песма, Увод, 2. стихи): павгггљ ассиШате готгз („лежати на нашем дивану"; примери су Штрекерови). 679
Е В Р О П С К А К Њ И Ж Е В Н О С Т П Л А Т И Н С К И СРЕД Н .И ВЕК
Јотто сопјШо („У Господа се уздам. Запгго гаворите души мојој: 'ЈТети у гору као птитда’, јор ево грјешници натегоше лук? V намери да прозборим пред већем и сабором праведттих, не одлнкујући се углаћеним речима којима бих био кадар да искупим бојазан своје срамежљиве неукости — јер усне не скваснх на нектарском кладенцу декрета, нити се, лежећи на Јустинијановом дивану, окрегптх пашом закона — без вере у сиагу сопстшеног талента, у Гослода се уздам“). Исплатили би се сакупљање и стилисшчка анализа формула потчињавања и уверавања о неслособности. Прстходне напомене могу да дају неколико начелних смернлца и да упозоре на то да средњи век не учинимо хришћанскијим н побожнијим него што је био. Стална литерарна формула не сме да се схвати као израз спонтаног става. За то наводим још један пример, који је повезан са оним што смо овде обраћивали. 5. 5Ш СЕК (Сегтатзск-готатзсћез МШе1а1хег [3. Зингер, Германсгсо-романскц средњи век] 1935, стр. 98) покушао је да докаже како се у средњем веку наставио антички идеал калокататије, и то „прво у идеал^у с1и1сес1о ('сласт') меровиншког доба“. Како су Меровинзи дошли до Јгг/сесЈочидеала? Крајње једноставно: преко књиге Р. Кебнера (К. КОЕВИЕК) о Венанцију Фортунату, која се појавила 1915. Тај виртуоз панегирика повремено код људи које слави истиче Аи1сес1о, па стога та врлјина „мора да је и његовим пријатељима изгледала као најииша вредност племенитог настројења (стр. 32), штавише, она је без сумње „на јужном двору“ важила „као највиши доказ личне племенитости“ (исто). Овде је историчар културе14 на оонову погрешно схваћених15* текстова дошао м К ебнер ова књ ига и заш л а ј е у ед и ц и ји »ВеИга§е гиг КиПиг§езсћ1с1Пе с!ез МН:1:е1а11;егз ипс! с!ег Непа1ззапсе« („Прил ози за к ултурну и стори ју ср ед њ ег в ек а и р ен еса н се“), коју је издавао С О Е Т 2 (В. Гец). 15 У једној песми к оју К ебн ер користи за св оју теорију д.и1себ.о се н ази ва просто „беседнички д а р “ :
Абтгтапба еНат цшс! бе бгпсесИпе бгсат,
ИесХаге диг р1епић сопзХгигз оге јаиоз?
до ф ш т т н о г ч и њ с и м ч т и ' сгаи»а. Ммра се 1н»1нт ол тога да је огшака с!и1<Чх, м кпп.ч, <1и1< гччппм.ч, ->ип\ч , 5ш т („сладак, прнјатан, нрсхладак, најпријагнијн ) за блиаке особе (као и за родбину и прнјакм^е) у латшлском нелпто еасаим уобичајено. ( а <1и\< '\:,\\те гегит („прослатки мој“) јод.ан иамспмши бролдтац осло»л>ава Хорација (&а1. 1, 9, 4). Од с1\\1< \\ч је, о п .м , у ослошпЈавату ностадо <1и1сс(1о - као пгго је од раг^ш (,,мали“) иастало рагуПа^ \пеа („ м оја малеикост“) итд. Као ознака га л и чи оп и , (\и \<><}<> се нр< ма Тезауру први пуг појашнује 360. годинс иа једном хришћаноком опитафу. М акробије ишпе*. КиаШсћс /п\‘, У11пе тИгГ (1и1св(1о рап1ег е1 &1огт („Еустачије, синко, сласти и дико Ж1Ивота мога“). Као неремоннјално ословљаватве у писму, Теодооије уиогребл,ава (1и1сес1о та („твоја сласт“), чему одговара грчко ћ сго у/лпси-стгуг („твоја сласт“). О иШ зш па %га11а уе$1га („нреслатка ваша милости“) и сл. налази се у меровинш ким повељама (2ЕХЈМЕК, Рогти1ае . .. [Ц ојмер, Ф орм уле .. стр. 24, 23). Ви1сес1о, дакле, није „калокагагија код Меровинга“ , него израз за неж носг који се јавл>а у Италији почев од 350. године, а потом је то израз церемонијалног стила1<Ј.*19
Шта још о сласти да кажем што дивљење буди нам свако, О ти, што, нектара пун, с усана точиш нам мед? (изд. 1ЛСО, стр. 160, 73 и д.) Али и у једној песми упућеној Гогону (кшига VII 11 упор. о томе С. ВАЕ5ЕСКЕ, VогдезсћхсМе б.ез б.еи1зсћеп ЗсћггјИитз [Г. Безеке, Предисторија немачке писмености] 1940, стр. 127) поново се јавља тај сопсеИо. Гогон осваја уз помоћ биГсеба (стих 11). Потом: 19 Аебгјгсаз зегт опе јаиоз поаа те11а тгтзГгапз, Г)и1сгз е1 еЊдиИ пес!аге игпсгз арез.
19
Језиком саће исплетеш и медом нас дарујеш новим, Слашћу говбрења свог пчелињи надмашаш сој. №ЕПОЕ1ЛШЕСНТ у свом Н асловљ авањ у за бт себо наводи само два примера (из Авита и Руриција [Кипсшз]). 681
ГРАМАТИ ЧКО-РЕТО Р ИЧ КИ АРТИФИЦИЈЕЛНИ ИЗРАЗИ КАО МНТАФОРЕ
Захваљујући касноантичком и средњовекооном школсшу имамо метафориику употребу граматичшх и реторичких термина. Оимбиоза бављења граматиком и поеаије може да се прати почев од Нерона. Из Нероновог времена потиче један Лукилијев егхиграм (А. Р. XI 139), у коме први пут сусрећемо пренесену примену граматичких и реторичтоих термина, и то у опсценом значењу (сазиз, сопшпсНо, јг^игае, соти%аПо — тј. „падеж“ и „падање једног тела на друто“; ,^везник“ и „стискање“; „стилоке фигуре“ и „љубавни положаји“; „когаугадија“ и ,укоитус“ оп. прев.). Такви примери школоког вица омиљени су и у латиноком средњем веку. Паул Леман (РАХЈћ ћЕНМАКМ [101е Раго<Не гт МШеШхег — Пародија у средњем векуј, 1922, 75 и дд. и 152 и дд.) сакупио је материјал за то. Посебно оу се радо ознаке за падеже употребљавале као Јувијени говор“ у опоценом Охмислу. Две главне теме средњовековне сатире варирају се уз помоћ тог средства: лакомост Курије (у Риму важе само ассизаНуиз [тј. „тужакање, парниче1ње“, од ассизаге = „тужити“ оп. прев.] и ЛаНуиз [тј. „подмићивање“, од Лаге = „дати“ оп. прев.]) и гхропадање морала (%епеЦуи$ [тј. „блуд“, од ^ п е г е = ,.рађати“ оп. прев.]). Од тога треба раздвојити граматичкн увијену 682
Г Р Л М А Т И Ч К О -Р Е Т О Р И Ч К И
А РТИ Ф И И И ЈЕЛ Н И
И Ч Р А :« И . . .
похвалу л*уба»них радости' Такве песмс еу мои*ла грубс, али нс м орају да буду опсцене. Крајн>е .вунко пева један ученик-латиннста: 5сћо1а
итћга петоНх.
1Лћег рие11о*исГе5;.
Ш кола нск хлал јс д:*брав€. К њ иж ица — о б р т чспојчин
Он уме да деклинацију и коњ у*аннју, али п к<»њ\н кцију и н нтерјокцију тумачн у свом смнслу То с р о г ско мењање значсњ а грам атнчких тормина у XII је веку једном продрло и у „виссжу књ и ж свм ост', наиме у Р\апс1из МаГигае („Н арицалж у П рироде") Алаиа из Лила. Т<у се госпођа П ри род а ж али (5Р II 436 и л.): Човечанство чини „варварилм е" у спа)ан>\ полова; .,мс таплазме“ , ко је крш е праватла Вснсре. Ч стек иренебрегава „правопис“ те богињ е, изоначава сс у „анастроф у'“ пуну греш ака. У својој заслепљ ености ои иде до „тм езе“\ Од оних ко ји се изјаш њ авају за Венерину „грам ати ку“ , јед н и б и р а ју сам о мутики, други само ж ен а к и род, тр ећ и п ак оба. Овде грам атичке метафоре не с л у ж е ни п ар о д и ји ни еротици. Оне пре стоје у сд уж би јед н е ф илозоф аке кри ти ке културе која п окуш ава д а аво је озбиљ не теж њ е препоручи памоћу б и зарн е ел еган ц и је ф орм е. У последњ ој четвртини X II ве к а т а к а в је начин и зр а ж а в а њ а у велтжој моди. Г рам ати ч ки м м етаф о р ам а п р и д р у ж у ју се метафоре из области учењ а о ф и гурам а. Један од мајстора те нове поетике, М атеј од В андом а, к а ж е за 1 Тако и на Оријенту: „он је употребио препозицију у правилнод конструкцији и спојио своју везну реченицу са везником, али н»ен муж отпаде као именички завршетак ислред генитива“ (Хиљаду и једна ноћ, прича 971. ноћи). 2 Р. 1Л2НМАКК, Раго<И8ШсЋ.е Тех(е (П. Леман, Пародистички текстови), 1923, стр. 49, стих 37 и д. ;Ј Обртање нормалног реда речи: Шога сггсит („обале око“) уместо сггсит Шога („око обале“), (Мсидор, Е г. I 37, 16). 4 „Расецање“ речи: сггсит деа јисШ атгс1ит („о- богиња плаштом их -грте“) (Енеида I 412) уместо сггситји<Ш („огрте“, Исидор Е1. I 37, 19). 683
једног нем илосрдног оца, к о ји је свог сина пуиггао да се злопати, д а он м ож е д а се зове с/гац само рег а п п р ћ га зт 56 (8В М и нхен 1872, 618)*’. Као и много ш та сдично и тај је стилски куриозитет преу^зсо ш пански м аниризам XVII века. Гонгора од роке прави ретори ч ку п ери азу у којој острва нредстаат»ају „олистале п арен тезе“ 78. Зем.вотрес се код Г раагјан а назива есИрае с!е1 а1та, рагбШезГз &е тг \п<1а („пом раче 1 ће дудие, парентеза мог живота )*. И Лопе употребл»ава тај м аниризам , Рг61о%о и ер\1о%о су изрази који су познати њ еговим личиостима (Иеие Ак. Аи 5 %аће — „Н ово А кадем ијино издањ е“ , XI 455 и 467*). Веома учено и зр а ж а в а се један се<хжи кмст (исто X II 91 а): Риез сото с!е е&а зиеПе игиез, ЗГгиез, рШе& рог ОТ5, у, в1п раг6Јга&ј&, Аги1а& ћесћо ћгИзбп рог 1аз Гаћегтии? Па како на тај начин живиш, Служиш, богорадиш и, да не парафразирам, Ко прави лупеж скиташ по крчмама? И један заљуогвен ч о век п о к а зу је добро школско образовањ е (исто, X II 645ђ): Тгтапо атог, сиуа орГтбп ГетаНса N05 тие&1га Шеп 1а Ићгепа ћШбггса; Езсига сгепсш еп 1епдиа теГајбггса 5 Класичан пример за ту фигуру, која еуфемизам потенцира до потпуног изокретања првобитног назива, код реторичара је име Еумениде (,,Добронамерне“) за богиње освете. 6 Дал>и примери: ереп1ће&Гз и зупсоре код неке лепе девојке (5Р I 256 и д.); рто1етћзгз (Валтер из Шатијона; Неиие ћеп&ИсИпе 49, 1937, 144, 54); ратепГћезгз (исти аутор, Александрида I 65); ћепсИас1уот (анонимни аутор у 2&. /. гот. Рћп. 50, 80): арозГгорће (Хајнрих из Авранша, у Гог&сћипдеп гиг беи1&сНеп СезсћгсМе 18, 1878, 73). 7 Е. ЈОШЕК САТЕ5, Тће Ме1арћог& о/ Сбпдога (Е. Џојнер Гејтс, Гонгорине метафоре), 1933, 92. О томе БАМАЗО АШ1Ч80, Етг&ауоб зоћте Роезга езрапо1а (Дамасо Алонсо, Есеји о шпанској поезији), 1944, стр. 200. 8 Е1 СтШс&п, изд. КОМЕНАШАУАККО I 118. 684
Г РА М А Т И Ч К О -РЕ Т О РИ Ч К И
А РТИ с*>И Ц И Ј*Л Н И
ИЗРАЗИ .
Пе 1а езЈГпде Ае Те&аз еЈпГдтп&Иса. О гсНозо е1 дие зе дгхрсЈд еп 1и дгатптЛНса V по IIеда а 1и Мдгса у ге*6Неа; Риез е1 дие вабе таз с!е *и »еЛтЈса Мепоз 1о тие&1та еп !и ехрет1епс&а рг4!1са Гиев 1диа1а& атог еп 1и та(Нси1а 1*05 саЖоз у 1оз ћ&гћагоз заГсАрсо*, РЛ таг у е1 јиедо, е1 Ме1о у 1а сап1си1а. Уо аеге ГЈНзез а 1из сап(о * т&дгсаз, Р ие 5 5о 1о г с ш о ј еп !и асс!6п НгИох!« Р Н псЛ рЈоз Л т с е з
рата
Ј1пе% 1тад\соз.
(„Тиранска љубави, чију упориу славу / Лепо нам покачују полице књига; / Тамна науко метаформчког јсзика / Загонетне сфинге из Тебе. / Срећан је онај коЈи остане на твоЈоЈ граматици / И не стигне до твоје догике и реторике; / Јер онај који највише зна о твојој теорији / НаЈман»е то показује у практичном искуству. / Јер ти. л.уОави, изЈсдначаваш на своме списку / Мудраце и варварске дивљаке, / Море и ватру, лед и жегу, / Ја ћу бити Уликс твоЈих чаробних песама, / Јер у твојим смешним поступцима видимо само / Нежне почетке трагичних крајева.**) Калдерон во л и т а к а в н ачи и и з р а ж а в а њ а . Је д н а д ам а признаје кавал>еру д а су је п о с м а т р ал и к а д ]е и за ш л а да би њ ега ви д е л а . А м ор је , д а к л е , о д а к т и в а н ап р ави о пасив и ти м е се о гр е ш и о о г р а м а т и к у ( К Е Њ I 308а): ВагЂагГзтпо б.е атпог дгапЛе, 8аИг а иег, у зет тзЈа; Риез, та1 дтатаНсо, заЂе Регзопа ћасет дие расЈесе Бе 1а ретзопа дие ћасе. („Велики варваризам љубав прави, / Кад неко изађе да види, а виђен буде; / Јер, као лош граматичар, љубав зна / Да од особе која радњу врши / Начини особу коЈа трпи“.) Слично п р и м ењ ен и јавл>ају се к о д К а л д е р о и а у драм ском д и ја л о гу и д р у ги р е т о р и ч к и те р м и н и ; т еЈ а јо га , Н рег\)о1е, рго1о%о, ерИо%о, е п ја в гз и тд . Д а је м јо ш сам о један п р и м ер з а п р о с о п о п е ју . Т р е б а л о је д а се о п ш л е 685
Е В Р О П С К А К Њ И Ж Е В Н О С Т И Л А Т И Н С К И С Р Е Д Њ И ВЕК
једна дворска овечансх:т у М адриду. Али извештач оумн>а у своју моћ да изврш и задатак (IV 352а): ... аипдие таз 1о рге1еги!а, N0 ез розШе, з1по ез <$ие 1а геГбгхса цихега Еп зиз јхдигаз ргезГагте Е1 изо б.е зиз Исепсгаз, СотеИепЛо ипа дие Иатап Тгоро (1е ргозорореуа С^ие ез ... ... ма колико томе тежио, Могуће је само ако Реторика жели Својим фигурама да ми допусти Да користим њене слободе, И да сочиним једну коју зову Тропом просопопеје Што је ... Реч ргозорореуа, к о ја првобитно означава једну реторичку фигуру, д о ж и вел а је у шпансском занимљиву промену значењ а: она значи и ајесСасГоп с1е %гауе(1аА у рот ра („претерану озбиљ ност и разметљивост“, Академ ијин Речник). V том смислу употребљава је Сервантес (Дон Кихот II, гл. 36), код кога, онда, убрзо потом упознајем о принцезу А нтономасију9 (гл. 38). М ожда у таквим местима смемо да прелознамо протест против оновременог м анириама.
9 Антономасија је посреди кад се неки богаташ означи као „Крез“, помагач уметности као „Меценат“. 686
IV
ШААА И ОЗБИЉНОСТ У СРЕДЊОВЕКОВНОЈ КЊИЖЕВНОСТИ
1. КАСНА АНТИКА У Хомеровом опеву ниско стоји напоредо са херојским (Тераит и Ахил). Нестор је приказан са блашм хумором. Изненађива1ње Ареса и Афродите од стране Хефеста лакрдија је са боговима у главној улози. Комично и трагично улазе у епски стил. „Тек трагедија је покушала да сасавим доследао спроведе појам очгоиба^, пуне и ненарушене озбшвности, онако како је он одгооварао аполинијској релишји, уз искључивање мање вредног' (фаОХо^), и тиме се свесно удаљила од онага што се означава са 0Сод- и од примитивних мешовитих форми“ (ШЊНЕБМ 5СНМГО, Се~ зсМсћге <1ег ^пескгзсћеп ШегаШг — Вилхелм П1манд, Историја грчке књижевности I 2, 1934, 85). Тек код Еурипида она повремено додирује комику. Платон и Аристотел инситирају на разликовању између озбиљног и лаког песништва (8СНМГО I 1, 1929, 12 нал. 2). Али од III века ире н. е. из поиуларног поучног предавања киника и стоика (дијатрибе) развија се мешовити стил счтоибоуеХо^ („озбиљно-смешног“), који је Хорације подражавао у својим сатарама (упор. §а1. I 10, 11 и дд. и Ери II, 60). Шала овде служи, као и у хришћанској проповеди каонијег средњег века, ономе што се назива гтепАо сИсеге уегит („кроз смех говорити истину“). Продор комичних елемената 687
Е В Р О П С К А К Њ И Ж Е В Н О С Т И Л А Т И Н С К И С Р Е Д Њ И ВЕК
11
у прозу и поезију био је, сем тога, стимулисан и тиме што је грчаса и римака комедија већ на почетку римског царског периода била изумрла. Само још мим и пантомима у периоду царева живе стварним животом. Пантомима, тј. мимички плес са музичком пратњохМ, најчешће без речи, била је ко.д Грка омиљена још у класичном периоду. Мим — првобитно реалистички приказ неке појединачне сцене из народног живота, касније развијен и у драмски разраћену шалу — имао је своје време процвата у хеленизму и могао је да буде монолошки и дијалошки. У Виму су оба жанра постала омиљена почев од Августовог времена. Одржали су се упркос многим нападоима од стране филозофа, касиије од цркве, ове до краја старог века, чак и дуже. Јер мими, толико често пооведочени у средњем веку, наследници су, као што је први запазио Херман Рајх (НЕКМАИМ КЕ1СН)1, античких мима. Мим и пантомима постали су у каоној римској антици врсте разоноде које спадају у исти програм као и музичке и акробатске представе. За очигледно прика* зивање довољно је тек неколико примера. Јунак дела НГ5 1 0 ГТ АроИопи (Повест о Аполонију, III век) пока* зује да је окретан у свим вештинама. Он је одличан играч лоптом, али и свирач на лаути. Ро$1 кос ^еропепз 1угат т^гесНШг т сотто какИи еХ тмакШ тапи е1 за1ш таисИШз асНопез ехргезвт, Роз1 кос гпАт г 1га%1сит е1 ткИоттиз аДтпаШ пег сотр1асиИ Иа („Потом одложи лауту и наступи у комичкој одећи, на чудесном гестикулацијом и скоковима изведе призоре какви дотад нису вићени. Потом одену трагичко рухо, па и тако изазва ништа мање дивљење“, КШС стр. 18). Он се, дакле, представља као пантомимичар: у одећи комичког, потом трагичког глумца, он агира мимиком и скоковима — дакле, без језичког израза. Опис пантомиме нуди бр. 111 збирке АпХко1о%т 1аНпа (ВТЈЕСНЕ1ЈЕБ1-111Е5Е). Следе у тој збирци*25 1 Н. КЕ1СН, Оег Мгтиз (X. Рајх, Мим), 1903. — Према СНШЗТ-ЗСНМШ, СезсМсМе б.ег дггесћгзсћеп ШегаШг II6, 1, 25 нап. госиШогез („путујући забављачи, лакрдијаши") средњег века произашли су из најкасније форме античких УДРУжења технита.
688
№ ту ка УА'с
За вс &
г т л г (
јсднообразно грађсис посмс о ноппини пграча на ужг*. ту, китаристе, игре с оружјсм. очипкпно, прсглс,! касноантич-ког варијсгск ког р<ч?сртоара Кјниш, глу мац, комички и трагинки акгор, му.чичар. а! роГ/;П> јављају се — гакође у истом ро к/ • и у Кчау,|,пјаио~ вом панегирику у част Маилијм 'I соаора (У» 'ппш, ТНсосЈогиз) (311 и дд.). И утицај реторнке допринсо јс д/> <; !.--'.орич;у границе између о.дби;нпосги н шалс', V ,ч/; орц-, -ој теорнји већ су Грци познава.ти расправу ,<>смсг.шол У Х еренијевој реторици (3, 13) Госа11о („гналсГЈ лс ,лк нише се као огапо диае ех аНциа ге п^ит ри<1еме,а е( Ш>ега1ет ро1е$1 сотрагаге („начии клвора ка>ји мо же да измами уздрж ан и пристојан смсх шлшдо.м пс ког предмета44)- Цицерон говори о томе у снису 1)е огаХоге (О беседнику 2, 58—71). Имамо веома детал-ну обраду код Квинтилијана. У свакодненном животу (т сопугспУт е1 соПШ апо зегт опе — „у друштвима и свакодневном разговору“) он допушта 1ашуа китШкиз, кИапа о т п Њ т („разуздане шале онима који прнпадају ниж ем сталеж у, а свима одреда веселост“). У1г копт („честити м у ж “) при томе, наравно, никад неће смети да наш коди своме достојанству\ Пошто је достојанство пан еш ри чки топос, у вези с шим се и савладавање смеха радо са похвалом и сш ч е\ Меродавни оу, па и за средњи век, постали искази Плинија Млаћег. Он беседнику саветује да се повремено растерети састављањем кратких духоовитих песама: кг 2 „Шалу и озбиљност“ као спој супротности, као „реч и дело“, „стар и млад“ итд. обрађује Е. КЕММЕН, П\е ро1аге АизбгискзхоеГље т б.ег дггесћ. Т.Иета1иг (Е. Кемер, Поларни начин изражавања у грчкој књижевности), Вирцбург, 1903, 185 И дд.
3 Квинтилијан VI 3, 22. — О теорији вица према Аристотелу, Цицерону, Квинтилијану упор. ЕКИЗТ \УА1,ЗЕК, Б1е Тћеопе без М/Нгез ипб бег ЈЧоуеИе пасћ Јоу1апиз Роп1апиз (Ернст Валзер, Теорија вица и новеле према Ђованију Понтану), Штразбург, 1908, стр. 1—63. — Е. АК^БТ, Ое тгтсиИ аосГтта гћеЊггса (Е. Арнт, Реторичко учење о смешном), дисерт., Бон, 1904. '• VI 3, 28 и 35. 5 ^ОБКМАИК, 01е НеГћотгк. пет Стгесћетг ипб. Нотет (Фолкман, Реторика Грка и Римљана)23*5, 1885, 348. 689
/и$мл' поп ттиз ШегАат %1огш?П ^иат зегГа сопзгдиинШг („такве шале доносе каткад ништа мању славу него озбиљан говор“, VII 9, 10). Тог савета се и он сам држао. Он једном пријатејву ша.Бе такве производе своје музе, од којих су ноки реГгЛапНога раи1о („мало несташнији“). Али, додаје он извињавајући се, ц најозбиљнији и најдостојанственији Јвуди нису се таквим поводом уздржавали поп тос!о 1азсша гетт, зед. пе \>егНз диШет писИз („не само од свих могућих разуаданих шала, него ни од бестидних израза“, IV 14, 4). Он потом наводи цео низ таквих ехетрГа ттогит („примера предака“)6 (V 3, 5) да би оправдао своју пракоу: јасго поппитдиат уегзштоз зе^егов рагуит, јасш гатеп, е( сотоесИаз аисИо, е( зресГо тгтов е\ 1упсо5 1е$о е( 5о(асИсоз т(е11е%о; аИдиапЛо ргаеШеа пд.ео, шсог, 1и(1о, и(дие отт а тпохГае гетГзвготз оепега Вге\п(ег атр1ес(аг, „кото зит “ („понекад са* стављам песмице, не претерано озбиљне, али — ја их свеједно састављам, и комедије слушам, и гледам пантомиме, и лиричаре читам, а разумем се и у сотадску поезију; осим тога, поовремено се смејем, шалим и играм, а посебно ћу брзо пригрлити сваку врсту нешкодљивог опуштања — новек сам“ V 3, 2). Тај стаз је код Плинија истовремено и литерарни програм и животни вдеал: и( т VI(а згс т з(шШ5 ри1сћегптит е( Нитатззгтит аезНто зеуеп(а(ет сот1(а(етдие итсеге, пе Ша т (НзпНат, Наес т ре(и1апНат ехсес1а(. Оиа гапопе Лис(из %гаутга орега (изЊиз Госгздие (НзНп^ио („како у животу, тако и у студијама сматрам да је најлетпе и да одаје највише истанчане културе — озбиљност помешати с предусретљивошћу како прва не би застранила у потиштеност а друга у распојасаност. Руководећи се овим разлогом, ја теже списе украшавам шалама и доскочицама“ VIII 21 , 1).
У римском песништву тема „шала и озбиљносг оораћује се од Августовог времена. Супротност измећу озбиљне и ведре Музе омиљена је тема већ код 6 Тај Гегттиб Сесћпгсиз овде се јавља У пародистим кој примени. 690
Оввдија. Ј1акомислен1И Купидон одваја га од уавишене јуначке пеоме (Ат. I 1). Елегаја, која се враголасто смеје, одвраћа га од трагедије (Ат. III 1). По ред трагичне Мелпомене, у хору Муза делује и ко~ мична Талија. У Нероново време аутор дел.а 1,о.т И $от $ (П о х в а л а П и зо н а , стих 139 и д д ) иашироко образлаже да је славлкзник као бессдник умео да овлада како ш алом тако и озбиљиошћу, што и Тацит (Анали) истиче код Калпурнија Пизона За фавори зовање комичне граће песници су мојли да се позову на то да сгу и Вергилије (Си1ех — К ом арац) и Хомер (Бој ж аба и м и ш ева , М аргит) гтисали кошгчне спевове. На питање да ли је шаљива песма дозвољеиа, Стације (оредговор из З И га е IV) одговара указивањем на то да чоовек гледа и игре лоптом и тажмичења у мачевању. Н а другом месту он се позива на Вершлија и Хомера као на узоре: зед. е( СиНсет 1е%шиз е( В аггасћ от асШ ат е п а т а ^ п о з с ш и з , пес ц м зц и а т ез! М и зГ п и т р о е ! а ги т ц т п оп аИциШ орегЊ и з з м з зШо гет гззт ге р г а е 1 и з е п 1 („али читали смо и К ом арца а сећамо се и Б о ја ж аба и м и ш ева, и нема ниједног од
знаменитих песника а да као предигру својим делима није саставио нешто у лакшем стилу“, ПЈисмо Стели, предговор уз ЗИ уае I). У једној много каснијој епохи Фулгенције у даху наводи (изд. НЕћМ 7, 25 и дд.): фиосЈ сесгт! разГогаИ Маго 5Иаа Мап1иае, (^иод Маеотиз гапагит СасћтпаиИ ргоеИо. Да је Марон у чобанској Шуми пево мантовској, Да Меонац смејао се Војни жабљој грохотом. Спајање ш але и озбиљности није, мећутим, само реторинка елеганција и песничка итра, него, као игго смо ©ећ видели код Плинија, ж ивотни идеал и сходно томе панегирички топос. Елије Спарцијан (Ае1т$ 691
ЗраШапиб, УГ1а НаДпат — Жпвотопис Хадријанов 14, 11) о Хад-ријану овако извештава: тет $е^егц& сопиз, $га\п5 Јазсмиз, сипсШог јелппат, 1епах ИВе. гаЛз, 5тш1а1ог зипр1ех, заеуиз с1етепз, е1 зетрег т от• пЊиз гапиз („био је опор п умиљат, тежак и несташан, ужурбано оклевало, задрт и слободоутман, искрен лицемер, свиреп и милосттгв и увек и у свему несталан"). Филозоф и каонији епископ Синесије из Кирене (око 400. годхше) дели свој жтгвот на озбнљност и уживање (о-тсооб)) и ђбоугј) и радује се што може да исприча један доживл>ај с путовања „који је божанство хар* монично саставило од комичног и трагичног" (Писма 1 и 4). У латинокој каоној антици школско изучавање реторике и поезије заводило је на све веће уживање у језичким, метртгчким и поетоким играријахма, које су понекад знатно прекорачивале границе пристојног. Аузоније, учитељ реторике, васпитач принчева, хришћанин само по имену, превазилази у томе самог себе и стога улаже посебан труд да ои то оправдао. 1ипе115 зепа тГзсеге („помешати озбиљно са веселим"), ади уз очување ге§и1а тогит („моралне норме“), његов је програм (Соттепд.апо со(Ис(5 — „Препо.ручивање књиге“, РЕ1РЕК [Пајпер] 320). V другој верзији то гласи (РЕ1РЕЕ 261, 1): 8ипГ еИат тизгз зиа 1илИста: тгхГа сатетв ОНа з и п г . . . З аоав е св оје и м у зе им аду: с каменама иде Докони мир . . .
Он тај манир означааа као ту51епа јпио1а („тричаве мистерије“, РЕ1РЕК 247, 67); 5аппса е1 НсПси1а сопстпапо („сатирично и шаљиво хармонизовање", исто 250, 8); иепизХи1а та§г5 диат јогНси1а („више лепутпкасто него поонаж!но“, 260, 13); јпуо1а %егп5 ЗгсиИ^ иатога („збијаш тричаве лакрдије испразније од оних сицгиских“, 197, 12). Он за то употребљава термин гТси1а (,диале“, „досетке“, 159, стих 5), који ће у средњам веку значити „лакрдија“. У форми мешања различитих језпка коју је Хорације у овоје време критико692
ва< и
тј
^
^ ј 3
нао7 (8ш . 1, 10, 20 и дд.) тај програм гласн (233, 21 и Д Д .):
ХЕ1У0<; С?ш госа
тхолпгој^
џ^тохо$ дш зегга по.ч(га, погп< 1 гас1аге тса>^аСотрГ1.
тохл/тобати]
Онај је друг ми у свему ко озбиљне саставе наше С шалама знао је скупа палестром да повлачи сваком.
Његов пријатољ Симах хвали Аузонијеву оћШ а Ти1 Напо т еп е језН уИ аз („духовитост која не мари за Тулијев мед“, 220, 3). Мешан>е шале и озоил.ности, које се сусреће и на извесним портретним бистама касне антике, код Аузонија, мећутим, није само стилски идеал него и похвална схема: Атпћо ри. уиИи згтИез, госа зеНа тгхИ (34, VIII 11). Побожни оба и налик, са шалом помешаше збиљу.
Понекад зепа изостају: фш госа 1аеННатцие соИз, дш ГггзНа (Хатпаз (41, XVIII 1). Ти који негујеш шалу, весеље, а зловољу презреш. Гасе1е, сотгз. атггто гииепаИ зепех (63, XV 1). О старче, лоло љупка, духа млађана.
У Аузонијеве 1ос1 (,,шале“) спадају не само његове језичке играрије него и иновације садрж ајн е врсте. Он тако овог слуту хоће да пробуди у метру лезбичке оде, но потом прелази на јамб, кад се овај не буди (6, 21 и дд.). М имичка ш ала је Ти& из зерХ ет заргепХит (И гр а о с е д м о р и ц и м у д р а ц а ) — касноантичка ш колска лакрдија. Круна је такве комичности, мећутим, СепХо пирхШ гз (С в а д б е н и к рп еж ) — наслада за филологе, са опсценошћу која спада уз тај ж анр, онаква какву поново сусрећемо у италијаноком хума7 IV. НЕКАЕТЈб, К1егпе ЗсћггјХеп (В. Хереус, Кратки списи), 1937, 244 и дд. 693
ЕВРОПГКЛ
К Н . И Ж Е В Н О С Т И Л А Т И . Н ■' >'■ Г Г-КДН.И 1П К
ниаму. На запоиост цара Валеш нчијана Ау.чоније је од Верпилијош^х стихова саставио је; 1.ан епиталамиј: оршси1шп с1е тсопехгз сопНпиит, 4е с1шег$15 ипит, <1е $егИ$ 1исИсгит, (1е аИепо по$1, шп („уи-.ице од нспо-
везаног поесзапо, од различитог јс;у о, од озбил>ног шаљиво, од туђог а1аше“, 207, 27 и дд.). Са извештачено!М стидл>ивошћу он каже: и( Њ$ егиВ^$сати$, ци\ е( Угг^Шит јасш ти $ 1трис 1 е п (е т („нека дваиут поцрвеиимо, ми — (КОЈ1И смо у стању да и једног Вершлија учишимо 6естидЈтим“, 215, 6 и д.). Можемо да разумемо зашто се Паулин из Ноле, за кога је хрмг шћанство било озбиљна ствар, поред свег поштовања за свог уч!итеља Аузонија дистанцирао од њвговог схватаља ком1Ике (304, 260): Ми11а госгз ра(еап(; 1гсеа( ^иоцие 1ид.еге јгсНз.
Зед... ■ Ш ала н ек м н ого ш та см е; н е к сл о б о д у и шегање има. Ал и ...
за паганоку каону антику програм госа $еги$ т\$сеге („(помешати шалу са збиљом“) остаје важећа конвенција. Постоји једна специф(Ично каоноантичка комиино-озбиљна стилока мешавина која може да се потенцира до бурлескнаг. Рутилије Намацијан (КићНиб Матаћапиз) (1, 28 и дд.) доноси један комични уметак. МирИае (Свадба) Марцијана Капеле писана је тим мешаним стилом, исто тако као и оошир Фулгенцијеве алегорезе Вершлија. И Сидоније пружа сличне примере.
Алји
2. ЦРКВА И СМЕХ Какан је став према смеху и хумору заузимала црква? На то питање не може се дати једнозначан одговор. Из мен)и доступних сведочанстава произлази разноЈкикост ставова која нуди привлачне културноисторијске слике. Реч апостолака забрашивала је хришћаиима $(иШ1оцишт („луде ријечи“) и $сиггШ(а$ 694
(„шале“, Е/. 5, 4). Још кса К.нгмс1гта Лле<ссај|Д|)ИЈ(Жог (РвМа%о%05 — Педагог II 45 и ддЈ иалале се ишрпие расправе о сжеху. Јован Хлатоустн {) 407. го«|> учно је (»Чј$пс РС 57. 69) аа се Хрпстос нихша није сме** јао (упор. ЕИЈертоао *>ело Рссип4а гат — Лаћа Гкјт а топаромџ нлд УОШТ (ФтжтЈ стр Г55) Литн^иси идеал достојанстшеностн преузсто )е с тарокришћ«иско мжаштво. Лтштаотје нтиештам о Лт«***ију та нн^е био ни мртовот>ан н*ттн ржтуатан у сжјт м ра.лости. а нмјс морао ни да се борм са ш т с м 1логт }4) Су> штиЈс Ссиср (мзд НА1Л1 136. 22) шлме о о* МарпаЦ: пето итдиат Шит т1и $гашт, пето саттошт. псто таегешет, пето пЈсШст (дш ко га ш аиш иије в»иоо лфтитог. иико утру*)аног. инко гужног ии* шо насмсјаиог"). Сиети Сирмјаи Јсфрем (? 373. од 1920 4ос(ог еесЈсзше — „црквснн умктсл") састаано јс )с* дну гтаренсзу п р о п « монашког смсда* С итчмн т калн сусрсћу сс н код Ваотигја и Каснјдна* Конач»н» јс са Вснсднкт аапоаслно својнм моиасима: уегба и аи аи( пзи ар(а пст 1одш; плит тиНит аи! елеилзит т>и атаге („ие говортггм таштс рсчн нди окс ао)с могу кзазвагн смсх; ис вадсти прсгдаонн к.тн мднуђенн смсх")*. При том )е могао да се осдоми т речи иј Састог пмсма; З1и1(из (Вулгата: јашиз) м пзи схаНа! \*осет зиат (^луда у смсху поднжс глас својм. Е*лс зијастш: 21, 23). Илоставмо је, додуше, рсчаиагу* која сдеди: \пг аигет зар^епз \пх гасие п4е1н( ( л чооек мудар једва да ће се н тнхо иасмејати"). Формулацијои пзит тиНит е( ехсиззит („прегласнм и илну ћсни смсх“) ипак јс прећутно доавол>еи упиерен смсх. Тахо је н гооор св. Алтонија био, прсма Атамасатју (логл. 37), лачнњен божанском лухов»пош1|у", као што јс и Павле препоручно Калошанима (4, 6): зегто усз (ст зетрег т %га!'т за1е зи сопЈПиз („рмјсч ваша да бива свагда у благодати, сол*у зачш&ена**). Неколшсо свешх • Види НЕГГЕК1МС (Х ефекккг) у ОПепм сћгШ итш (Хришћамски Исгок), 1927, 94 м д. • Доказамо у Батдеровом (В1ЈТ1-ЕН) нзажн»у Прдвкд« св Бенедикта н 4. погдавд>е Правида. Уз то погд. 6.
шала (5рич(иаШег 5а1за) ов. Мартина саооштава Сулпиције Север (НАСМ 191, 28 и дд.). Упутства спв. Бенедакта остала су меродавна као норма. Поново их налазимо у (меровиншком или каролиншком?) ритму Ое ћаВгШ е( сопуегзапопе топаскотт („О спољашњем изгледу и ситхођењу монаха“, РоеТае IV 483): 14
О&зсепа уегЂа, гигрга Е1 гГзитп дае тпоиепНа ТапТита иИетпиз р1иптпит, Уе1и( иепепит азртит.
14
Од бл удн и х речи, срамотни’, Што см ех подбоду грохотни, Сви склањ ајмо се одреда К оно од зм ијских уједа.
О једном биокупу каже се у похвалном тону (РоеТае II 629, 37): N071 итдџат дагтепз иасиит сггзрате сасћгппит ЕјјидГеЂа( оиапз зетрет иШдие 1еиез. Никад се радостан н е би у грохоту затресо таштом, Л аких се осм еха чак клонио свагда и свуд.
Интензивна духовна активност XII века довела је, онда, до тога да се изнова дискутовало о допустивости смејања. Хуго од Св. Виктора учи дига аИдиапАо р1из Ае1ес(аге зо1еп( зегиз аАтгхТа ШсИсга („јер кашто више годе шале помешане са збиљом“)и. Сме ли хришћанин од части и угледа да се радује шалама? Хилдебранд разматра ту тему у дванаест дистиха, од којих наводим један (Р1, 171, 1060 С): А&тШетг&а ИМ госа зип( роз( зегга диаеб.ат. Веп. (атеп е( сИдтз грза дегетгОа тосНз. Гдекоју мого би ш алу припустит за збиљом нек следи. Ипак. и шалама тим пристојан тон нек се да.1 11 ВНШКМАИМ, 2,и Шезеп ипб. Гогт тШеГаИегИсћег ОГсћитд (Бринкман, О суштини и форми средњовековног песништва), стр. 27.
696
Отшврно претреса ту тему Радулф Тортарије (Рас1и1Гиб ТоПапиз)12 (322, 70 <и дд.)- И Јован од Солзберија повремено допушта тос1е51а НИагпаз (.,умерену веселост“). Док је аве у границама пристојносш, и мудрац сме да присуствује забавним представама: пес аро1о%оз геји %11 аш пагга11опе5 аиТ диаеситцие 5рес(аси1а („не клоеи се ни басни, ни пркча, ни свакојаких јавних приредби“). Али питан^е се носташва и принципијелно. Спада ли смех у суштину човековог бића1314? У њему је, мећутим, имао удела Богочовек. Да ли се он икада смејао,/’? Постоји ли сиедифична света веселост? Таква питања поставл>а крај-њс сувопарни компилатор Петар Кантор у свом стшоу Уегкит аћћгеиГаШт (Сажета рен, Париз, после 1187): Зес1етиг ег§о тепНз ћИапШ ет, згс и( поп сотгШиг 1азсша: „ЈисипДетиг зесипсЈит јасгет запсТогит, каћеШез јасГет еипНит (ЈиАИћ X V I)“ т Јегиза1ет. ЗеЗ. питдиШ роШк Веиз ћепе ггзгззе? УтеШг дииЈет диоА ћаШа саиза Ш епоге 1аеННа копа, ^иоД еат ех(епиз т ореге гиЈегкИ топз1гаге роззН, тахгте сит отпез с1ејес1из П051ГО5 ргаеГег^иат си1рае а55итр5епГ; еНат сит П5ГШе, уе1 пзгћгШаз, ргоргт т 5П ћотт(5 а паШга Аа1ит. ОиотоЛо ег%о ео иН поп роШћ? РоПе роШИ, 5еД поп 1е$1Шг ео ш ш јТ55е („Тежимо, дакле, веселости духа, али тако да је не орати разузданост: 'Радујмо се попут лица светачких, имајући лица оиих који ступају (Јудита XVI)' у Јерусалим. А да ли је Бог могао да се оомехне незлобивим оомехом? Чини се, доиста, да је — носећи у себи незлобиву радост условљену унутарњим разлогом — да је, дакле, ову радост могао изразити споља, чином смејања, утолико пре што је преузео све наше недостатке изузев греха; а и зато игго је смех, односно шособност смејања, човеково својство које му је подарила природа. Па како то да онда није био у стању да се послужи њиме? Можда је и био, али се бар нигде не може орочитати да се Издање ЗСШ Љ иАК-О ОБЕ (Шулијан-Огле). 13 Према Аристотеду смех разликује човека од животиње. 14 Упор. Јован од Солзберија, РоИсгапсиз 1УЕЈВВ I 305, 8 и дд., где се алудира на апокрифно писмо Лентулово. Оно је, дакле, старије него што се претпоставља. 12
697
њиме и послужио“ , VI, 205, 203). ЈТитан.е колико Клерици смсј/у да се шалс заок 1упл,ало је и једног од иајзначајнијих неоника и научни!ка ХН иека, Валтера из Ш атијона (МогаНзск-мШ пнске СасИскГе изд. 8ТКР СКЕК ст.р. 14): Nоз!п тоНз ез80 зоШ . фиап6.о јез1ит 1игЂаз оШ. 1,одиг Ипдиа с1еггсг. N6, 81 јог1е цит (Исатиз, 1Јпс1е Нзит тоиеатиз. Сасћтпеп1иг 1а1сг. 1п сопиепГи Шсогит Неог еззв поп Лесогит Ртојегге тгбхста. Л/е зегтопе теГипбатиз Аи1 ехетр1о ретиеНатиз Меп1ез зте тасиГа. Раиса 1атеп р1епа госАз Отбта1а згиз Госгз Р1асе1 гп1егзететс. №е, бит зетрег Шгтгатит, Аћ гтгбосНз иШеатит Аттодатг1ет адете. Прописи су наши тврди: Кад за празник свет се скрди. Реч нек буде бирана. Како не би израз смешни Изазвао грохот грешни Окупљених мирјана. Испред чете световњака Недостојна реч је свака Кад је без озбиљности. Јер се речју том отупи. Примером се тим заглупи Чисто срце припростих. Ваља ипак шале нешто Ту и тамо досут вешто. Брижљиво је канути.
Да због силна латгошчмз Не роди се у њих личма Што смо одвећ надути.
Још и у доба противреформаниј^ ннтглнс. да ди побожни хришћанин сме да се с м е ј е ш-радо »е и:л*есну улогу у духовним борбама. Јамсемидам и Раисеопо (Капсе) Ма1кеиг а уоиз диг пег.! ( „ 'Г е ш н о дама који се смејете!“) означавају јсдан морални рнгоу п с»м који се данашњем суду католичких нсгоричара чини као неприхватљив екстрем. Анри Бремон (НЕ\К.Т ВР.ЕМОНБ)1516је, насуирот томе, Сан Филииа Нерпја (8ап РШрро Иеп), чија је омиљена лектира била једна књига фацеција, славио као 1е $ат1 раХгоп с!е<; китогШез („светог заштитника хумориста ‘),м. Максима тог светитеља била је: Бо зрггпо аИе^го асц тз1а р т јасИ-
гпеШе 1а регјеџопе спзпапа ске поп 1о зрггио таИпсотсо („Весели дух лакше прихвата хришћаноко са-
вршенство него ли онај меланхолични“ — М. Ргаг, II Весеппзто — М. Прац, Сечентизам 63). 3. ШАЈ1А И ОЗБИЉНОСТ У П0ХВАЈ1И ВЈ1АДАРА Видимо да је теоријски став цркве оставио отворене све могућности од ригорозног одбијања до благонаклоног толерисања смеха. Лаичком моралу вероватно је одговарала препорука из Вгс1а Са1отз (Катонових изрека 3, 6): 15 ВгеетИззететНб (ГеуапГ ТатсКе (Забава под сводом, 1930), 85 и дд. 16 О смеху код старих монаха упор. још 5ТЕШ1-.Е (Штајдле) у Вепед. МопаГвзсћтгјГ 20 (1938). — Депласиране монашке шале: КЕ1Т2ЕН8ТЕШ, НеИепгзИзсће ЖиттететгаћГипдеп (Рајценштајн, Хеленистичке приче о чудесима), 1906, 66; Н. 1ЛЕТ2МАКИ, ВугапИтзсће Ведеттеп (X. Лицман, Византијске легенде), 1911, 61; УУЕИОШШВ (Вендланд) у Иеие ЈЂЂ. 1916, 234. — Ригористичко схватање св. Бернарда помиње Гиралд Велшанин, ВКЕ1МЕК (Бруер) II 176. — Помирљиво схватање код Петра из Поатјеа и Петра Венерабилиса (Р1. 189, 51 В 1 354 С). — Блага оцена враголасте лажи (тепдасгит госозит) у раној схоластици: Тћео1. — ртаМ. (^иаНаХзсћтгјГ 93 (1940), 128.
699
1п1егропе 1иГ$ ШегФлп диисНа еиг1г Б ригам а своји м п о к а т к а д и р а д о с г и домеш ај мало,
на коју се и у једном много каонијсм времену позивају шаљивчзине као што оу жатолички д< кан из Ите (Хита) и Рабле. Уоиштено се за некота ко је угг <1п $сгеШ$ („изврсни мвуж“) каж е: игВапт госо$ т1$се1 $еги$ („са збиљом ш алу меша човек фин“)‘7. То је настављање оног античког идеала личносш у оолику у коме смо га оусрели у Х адријановој карактеристици. Као панегирички топос он се ионово јавља у каролиншкој дворокој поезији. Н а пример, када Теодулф на почетку своје песме К арлу Великом, у којој на хумористички начин карактеризује његову околину, пише следеће стихове (Рое(ае I 483, 9 и дд.): Штсггз ћаес [1аиз] гтх1а госгз рег 1и<Исга ситтаГ, Заередие IапдаГит диаИЂеГ Ша татги, 1,аи<1е госодие згти1 ћипс ШИа сат1а теигзаГ, (Зиет гггЂиепГе се1ет грзе иМеЂо <1ео. Она [похвала] нек проткана шалом кроз веселе згоде потече, Често нек изнова свак радо се маши за њу, Странице хвале и смеха нек опет у сусрет му крену, Њему пак, бог ако да, ускоро доћ ћу и ја.
Слично пеаник Саксо (бахо) каж е о Карлу Великом (Роегае IV 61): 261
N071 шпдиатп тгтггит 1аеГи$, потг иате тетГ$$и$. N071 тиИит гтг$И$ аГцие $еиеги$ ета(.
261
Н икад ни в есео о д в ећ , нит о п у ш т ен б и п р еко мере, Н икад ни ж а л о с т а н с к р о з-н а с к р о з, н и д ок р аја строг.
Тај топос примењује се, онда, и на црквене кнел.еве. Кад песник посмртне тужбалице надбискупу Хериберту из Келна (ј 1021. год.) формулише као ргоро$Шо:17 17 Ј. ШЕКИЕН, ВеИтаде гит КипЛе <1ег Ш. Шета1ит <1ез МИШаИетб (Ј. В ернер, Пргигози за науку о латинској књижевности средњег века)2 (1905), бр, 236, сти х 7.
700
РЊНз согсПз Саи1е ЊтгИз Ме1оз сопстатиз, РатП т 1гГ81в8, РагН т Шаз Саизаз ргосЊтапГез Ое разГоге рго Ас раГгопо НегЊегЊ, Струне срца Напев помно, Запевајмо песму Које тужне, Које срећне Јављајући згоде Побожног пастира И браника Хериберта,
онда је вероватно посреди непромшпљено понављање окоштале школаке формуле — потпуно неприкладно у овом случају, пошто о Хериберту касније (строфа 4а) слушамо: 8еиетИа1ет Расге 1тз1ет МопзГтапз Ре1ит 1оЊ СогЛе зргеуИ Мипб.ит^. Строгу озбиљност Одајућ лица Тужног, Срцем целим Радост презре Света.
V књижевној теорији одржао се каоноантички пар појмова 1шИсга-8ег1а. Он се јавља у тој примени код Теодулфа >на горе наведеном месту.18 18 Сатт. Сапг. З Т К Е С К Е К стр. 23.
701
Та уш>греоа мсмгла 6н обкла~о л? се документу^е пр»?мерш<а из латннског леснинг^а XII аека. Огран;счнћу се оаде на два лримера Пг^ • је узет из лотвалне лесме неподаатог аутора ј е ., онекутл' кз РегенсоЈ-рга Собјааио га је Ватенбат V-ЛТТЕЧВ.4СН у часосшсу Хепез А гскп* 2, Зв7). Он ; _ >анимл*ив зат> што је лесник супрогвост нзввеђу 5«':; и 1ш0сга &тглеж о лрелзео као сгалт* формупу. а.ти ју је лриме ш*о аеома неспретно. 5 е г т , наиме оог.*твата све дароае што их ?е Бог својом милашћу лодарио б и а а т Потом се каже:
^ > « 2 танана морално-естетичка распраза нзлазе се затшг у Марбодовој песми Ое ар 1о 2епгте 5ет*3е?д2:
•-0 лраклазном стнлу лисања'*). пуној зреле стасачке мссзрсстн. која би г*о формн н салрж?»нн ззс.л\*жнзала аа се уврсти у антол-огнрс. Излзајам цз н»е само неколшсо стнхова Р1 171. 1693 В>:
г -г рт'1^ з езх. т г& д1зас ро~*х$&~е гег~ сг.
702
Ои1сг$опоз пит егоз сопст падие иегћа зециат иг.
Нес Гап1ит оттпо те роепШеГ Ша $еси1ит, 1п циЉиз, ехегсепз ат т ит , зиАаге зо1ећат, ^ а т дгаигог гииет 1а1зог арНог еззе иШеГиг, Е* сИиз а дгаиЊиз јИ ГгапзИиз ас! Iеихога.. РгаеГегеа гииепет саШаге госоза с1есеЉа{; СЈисд. татјез1а зет гаНо б.осе1 еззе педоЛигп, Сишз тогаИ сопс И гг иегЂа зароге СопиепИ, е1 иИггз оЂзгзЉге јгоШе зеиета. То нек начело ми буде: нит пусте играрије неке Састављат већма, нит уши милозвучном шашољит речју; Не да бих темама строгим адиђар ускратио свахи, Не — но да ствари суштина, ко пређе, изм акла ми не би Звонким док обузет ритмом за речма бих трчао складним. Опет, и не ж алим одвећ што трицама бављ ах се оним, Дању што капах над њ има и ноћу, у зноју се купах — Чини се, напори већи м ладићу свеједно пристоје, Потом, и прелаз је брж и кад с теж ег на лакш е се сиђе. Најзад, на младости беше несташ луке такве да поје; Памет нае светује зрела да старцу одречемо ово, Речима њ ег’вим пристбји да друкчом се зачине сољу — Сољу морала, и с грехом да строга се суоче чела.
И з до сада и зл ож ен ог п рои злази д а је поларност појмова „шала и озби љ ност“ почев о д касне антике мисаона и ф орм ална схем а к оја се јављ а у реторичкој теорији, у песниш тву, у поетици, апи и у кругу животних идеала ф икоираних панегиричким стилом (у овоме се м ож е уп ореди ти са тсхпосом р и е г з е п е х — „старо дете“). Али м ож ем о д а учиним о и корак дал>е од ове констатације. В ећ до сада ком ентарисана сведочанства допуш тају претпоставку да је хМешавина шале и озбиљ ности спадала у оне стилоке нораме које су за оредњ овековног песника биле уоби чајене и ко}их је он био свестан, па и кад их, м ож да, нигде није налазио изричито ф орм|улисане. Ту појаву смели бисмо, онда, да схватимо као нову потврду за то да је средњи век волео укрш тањ е и меш ањ е разних врста стила у сваком облику. Заиста, Н кИ сга налазимо и 703
унутар области и родова који по пашем мо-дерном осећању, школованом на клаоицистшткој естетицн, такво мешање у принципу иокључу|у- То важи и за црквену књижевност. Овде морамо да захватимо мало шире. 4. ХАГИОГРАФСКА КОМИКА'1’ Црквено пеоништво средњег вока наставак је старохришћанског песништва. Али већ и ово друго ни у ком случају није јединствено, него показује различита струјањ а која напоредо теку различитам коритима. Да бисмо их разумели историјоки није довољно да хришћаноке песнике обрадимо у хронолошком следу; пре морамо да их поделимо на родове који су се од IV вока развили у књ иж евном систему хришНанске империје. Ту, као прво, имамо химничко песништво израсло из верског култа и везано за њега. Порец њега развија се старохриш ћанска библијска епика. Она је уеш тачки продукт литерата и за свој настанак може да захвали настојањ у да се преузме форма паганске епике и да се она ислуни хришћанском граћом. Она са култом нема никакве везе и ближ а је ш коли него цркви, бли ж а је њој него и покретачким снагама народне побож ности. Ове снаге хране се из два извора, култом м ученика и култом светител>а. Први свој литерарни израз налази у форми названој раззш (,Д1 учениш тво“), други у ж итију светител»а (у11п). Измећу њих постоје укрш тањ а: нпр. кад се раззш накнадно допуни извеш тајем о претходном живогу мученика ха1 рартириом — „живот и мучеништво“). Ра55иу и VIIа могу да добију и облик панегирика. И страж ивањ а ученог боландисте Иполита Дем Упор. ШЕШНЕ1СН, АпИке НеИипдзилтдег (Вајнрајх, „Античка исцелитељска чуда“) (Вуг.-пеиег. Јђђ. — „Византијско-новогрчки годишњак“ 14, 1937/38, 157); Н. С1ЖТЕН, 1едел(Геп5*исИеп (X. Гинтер, Студије о легендама), 1906; I 2 0 Р Г , НегПдетпеЂеп гт 10. Јћ. (Ј1. Цепф, „Светачка житија у X веку“), 1908, 236. — У светачким житијима се већ налази „комика исповедаонице“; Мапе <1е Ггапсе, ЕзригдаГогге (Марија Француска, Чистилиште), ШАНИКЕ (Варнке) 18 ћ. 704
леја (НУРР01_УТЕ ВЕЕЕНАУЕ) разјасиила су проблематику тих кнлтжевпих форми’0. Жаир размо обухвата две сасвим различите врсте: с једне стране, аутентична дела мученика из врсмена прогона хришћана (раззГопз кГзГоггдиез); с друге стра/не, књижевноуметничке продукте каснијег вромона: наиме, производе државне цркве, која је настала у IV веку. У то време мучешшпво више није садашњост. За Тсодосијеве савремешгке Диоклецијанов прогон већ је далека прошлост. Али култ мученика сада доживл>ава пуни процват и ствара велику масу извештаја о пасијама који сви одреда имају конвонционалан и легендаран каракгер: то су р а з з т т агНјгсГеИез („артифицијална мучеништва“) или р азаш т ергдиез („епска мучеништва“), како их назива Делеј. За историју књижевности затим је постало значајно то што је шпански песник Пруденције (око 400. године) у свом делу Рег151еркапоп (Мученичш венци) такве епске паоије преточио у форму латинског уметничког песништва: циауаШ 1а јгп Аи 4е з1ес1е, Ц ех1$(а( ип Воп
поткге Ле р а ззго т <1и тос!е1е ергцие, оп реиг Гајјггтег ауес аззигапсе арге$ 1а 1есШге с1е РгиЛепсе, Де регез СарраАосгет, Ае 8(. Јеап Скгу$о$1оте е! <Раи1ге$ аШеиг$. Оие1цие$ кутпе$ Аи Реп$1еркапоп $оп1 1а ХгаЈисНоп роеНцие <1е 1ехХе$ Пе сеХ огс1ге. Ее роете д.е 5. УтсепХ, де $атХе Еи1аИе, де 8. ЕаигеШ пе 1а1$$еп( аисип дои(е а се( е^агсР1 („да је пре краја четвртог
века постојао велики број епских модела мучеништава, са сигурношћу можемо да тврдимо пошто прочитамо Пруденција, кападокијске оце, ав. Јована Златоустог и друге ауторе. Неке химне Перистефана песничши су превод текстова те врсте. Песма о св. Винценту, светој Булалјији, св. Лаврентију, не остављају никакве сумње у том погледу“). Мученичко песништво Пруденцијево управо у нашем контексту заслужује детаљније разматрање. Јер оно нуди пример гротескног хумора у оквиру једног сакралног песничког жанра. Лаврентија, кога201 20 Упор. нарочито Ее5 р а з зго п з (1ез т а гГ угз е1 1ез де п гез Ш егаггез (П а с и је м у н е н и к а и л и т ерарни ж анрови), 1921. 21 БЕ1..ЕНАУЕ, нав. дело стр. 312.
705
муче на ужареном роштнл^у, посник пушта да кажс свом чучител>у: СотхиеПе р а П ет со гр о ги 5аН* сгетаШ т ш дН ег Е1 јас реггсШт, ди т 1иш У т сапил атсШпл едегИ Ргаејес?и» ГпиегН ГићеГ, Типс Ше с о с ш т е»1, сЈесога: Е1 е х р е п т еп (ит саре. 5И сгиЛит ап алжит жиагчил. „Обрни т«ла ону чест Ш то доста већ за л е к л а се, П а гледни м ало ш та то твој П лам т^ћи В улкам постигну," На вођии обрну га миг. ..Та ждери**. рече. „печеи сам! И куш ај д а л ' ти сдађ и бех Ко ж ив. ил ко печениц а “
Човек се чуди што код једног тако ообил»ног и својом грађом тако иотресног гтосинка налази овалсо нешто. Рамон Менендес Пидал, дод\*ше, управо ове две стро фе узима као доказ за шпанску посебност Прудаши* јеву и тиме подупире своју Iеогха 6е1 рго\ппсш 1$то, тј. тезу о контннуитету суштине шпанског бића током два миленија (К.АМОМ МЕМЕМ0Е2 РШАЕ, 1п1гск1и~ с 11бп а 1а Ншогха <1е 1а Езрапа Котапа — „Увоа у исторнју романске Шпаније*4, 1935, стр. XXIX): роезш цие ас1еПа а по ех1тг 1аз сотр1ејаз сНзсотапсгаб VI* \о1е5, асо&Даз (атВИп 51%1о5 Аезри&з рог гшг^Хго 1е&1го: е! Нитоп^то шгог <1е Еогето еп е1 5ир1Шоџ јимо а 1а р1е%апа <1е Т51бги:а зиНИтГдхт; е1 тјамИ безсоте^НтгеМо <1е ЕтаНа, тегс1<то а1 јиег1е у та$т{ко Него\5то, сото 1а ге51а11ате Пата сопсигге соп 1а 1епш пШе рага уе!аг 1о5 тгетНго^ <1е 1а а1огтема<1а иГг%еп етеН1еп5е; еп ито тие51га РгиЛепсго ипа јапШт У1^ого50, рего зоНгт, дие по дтеге Аејаг <1ета5Га6о а(го5 1а геаНбаб <1е 1аз созаз: тиу гезраиоза ТеаНгаЛога <1е 1а иег<1<т Ншоггса, сото Лезриез 5ега 706
е1 апе Ле1 ји&1аг с(е1 Ск1, е1 с1е1 самог <1е Зап МШап у е/ <1е ваз сопИпиаЛогез, Аз( со1осб РпШепао еп 1оз сатепТоз с1е 1а пиеуа роезха сНзпапа, со то рхеЛга јипс1атепГа1, сагасгепзНсаз т и у ресиНагез Шзрагаз, ШзопапХез а уесез рага 1а рзхсо^оџа с1е о1гоз риеМоз V а уесез еткагаго (1е Нтога(о5 со тстаао гез („пое-
зија која успова да не искључи сложена жинотна несагласја, која је много векова касније прихватило и наше позорхиште: Лавронтијев јез!гви хумор под мукама, уз молитве историјске узвишености; Еулалијин детињасти несташлук помешан са јаким и величанственим јунаштвом, као праокави пламен спаја се са лагашш снегом како би сакрио удове измучене девице из Мериде; у свему Пруденције показује силну, али уздржану машту, која не жели сувише да предњачи пред стварним стањем ствари: веома поштује и идеализује историјаку истину, као што ће то касније радити уметност хуглара у Сиду, уметност певача из Сан Мшвана и његових настављача. Тако је Пруденције поставио у темеље нове хришћанске поезије, као камен темељац, сасвим посебне шпанске особине, понекад у неокладу са психологијом друтих народа, а понекад и непријатне за окрушене тумаче“). Што се Пруденцијеве химне Лаврантију тиче, горе наведене строфе, на које се односи карактеристика Менендеса Пидала, нису слободан изум шпаноког песника, као што би се могло поверовати. Чувени истраживач то наравно зна, иако то читалац не сазнаје. Пруденције је само у стихове преточио један исказ мучеников (аззи т ез(, уегза е( тапс1иса — „печено је, обрни и једи“), и то исказ који преноси Амброзије у својој расправи Ие ојјхсиз (О дужностима) I, 41, а који се налази и у једној проповеди приписиваној Августину, код Максима из Торина, код Петра Хрисолога, у раззго в. 1,аигепШ (Мучеништву св. Лаврентија), у једној Амброзијевој химни и у Римском бревијару. Код Псеудо-Августина те речи гласе: Уегза(е т е ; гех, т а п Аиса, т т сос(и т ез( („Оорните ме; једи, краљу, већ је печено“). Из истраживања П. Франкија де Кавали707
јерија (Р. РКАИСШ БЕ САуА1.1ЕК()’г, које ја овдс следим, произлази да је Амбро:ч*Је и.аоор свих поменутих аутора, и, надаље, да грчтсс марттЈролоагије ста* ријих времона садрже извештаје о аиалогним сарказмима код других мученика. Онај Пруденцијев кит от то а1гог дословно је преузет из римске традиције. Он спада у екуменски фонд могива старохришНанске форме раззш. Фрапантну аналошју нуди ра55ш св. Мауре, коју је анализирао Делеј: р1оп$ее с1ап5 ипе сћашИеге <Геаи ћотИаШе, е11е р1ал; аме 1е %оиуегпеиг, цм 1т /а/Г ргепАге, (И1-е11е, ип ћат ншИгеигеизетет ип реи јгот. [^е ^оиуегпеиг уеШ $’а$5игег раг Ш-тете Ле \а гетрегашге с1е Геаи е1 арргегт а зез Переп5 цие \е5 огАгез оШ 6(6 Т еп ехесШез21 („потошвена у казан вреле воде, она забавља гувернера који је тера, каже она, да се купа у, нажалост, мало хладној води. Гувернер хоће сам да се увери да ли је вода врела и сазнаје на својој кожи да је наредба добро извршена“). А како је са Пруденцијевом песмом о Еулалији? Она припада већ поменутом мешовитом жанру који повезује V1(а и раззт. V том жанру тгрб рартир10'Ј („живот пре мучеништва“) представљао је накнадни додатак, упоредив са оном врстом скапзопз д.е Џ5(е које представљају детињасто чувених епских јунака (Епјапсез СиШаите — Гијомово детињство итд.). Тои( се дш ве 5 ( ргос\т( д.ап$ се %епге („све што је настало у том жанру“), каже Делеј, ез( песеззатетеШ де 1а јаШаГзге („нужно потиче из фантазије")2234. За детињство Еулалије, која је већ са тринаест година умрла мученичком смрћу, Пруденције очигледно није имао никаквих историјоких сведочанстава, јер за то употребљава хагиографске топосе који могу да се наћу У стотинама других примера. Кад о Еулалији каже: 22 У делу 5Ш(И е Т езН рићШГсаП р е г сита ЛедП зсп И о п ОеИа ВЉ 1Ш еса У аН сапа (С т уди је и текстдви о б ја в љ е н и зах в а љ у ју ћ и пи сари м а В ат и кан ске би бли от ек е, том 27 (1915) 63 и дд. — Тек накнадно доспела су до мене запажања Деле^а V Апа1есГа Во1апсНапа 51, 1933, стр. 55 и дд. Ј 3 23 БЕЦЕНАУЕ, нав. дело стр. 289. т 24 Нав. дело стр. 321. 708
23
Оге зеоега, тос1ез1а дгас1и,
МогЉиз е 1 пгтгит 1епегГз СапШет тесШа1а зепит, 23
К орака смерног, не зн адућ за смех, Н арави кротке, детбш це се то М удрој седи ни окретало већ,
онда имамо топос риег зепех („старо дете“). Утешне речи судије (101 и дд.) одговарају том топосу: Ауег рШе Де уогге јеипеззе („Смилујте се својој младости“, ОЕЈЈЕНАУЕ 254). Могло би да се нагаеде и више сличних случајева. Кад Менеидес Нидал е1 т[ап(и <1езсо теЛМепго <1е Еи1аИа („детињи нестатплук БуЈ1алијин“) сматра посебно карактеристичним за ГХруденцијев хиспанизам, онда свакако мисли на стих 126 и дд.: МагГуг а<Х гз1а пгћп, зеп етт 1пјтетИ гтг^ив 1угатгг оси1оз 5ри1а гасИ ... П атни ц а н и ш т’ н е и зр еч е, нег још Х р а к н е и тиранским очима злим И сп љ увак д а . . .
Не знам, а то вероватно није ни нарочито важно, да ли пљување неког као знак провокативног презирања може да се докаже прнмерима и са друшх места. Оно се, мећутим, уклапа у типичну штуацију „артифицијелне“ књижевности о мучеиицима: оп рге!е аи таг!уг ип 1ап%а%е соп^геп! Меп та1 аи гб1е &е ^гсНте гезг^пее. II ггапе 1е ји§е <1е јои е1 гИтете, <1е кииеиг Ле зап§, р1из сгие1 уие 1ои1ез 1е$ 1>е1е5 заиуа%ез („мученику се позајмљује језик који уопште не одговара улози жртве помирене са судбином. Он говори о оудији као о лудаку и безумнику, крвонији суровијој од свих дивљих звери“). Кад неки грчки мученик назове судију „псетом“, онда то такоће смемо да означимо као АезсотесИтгеШо, а Еулалијина зри!а (,дтљувачка“) вероватно спада у оно што Делеј означава као се %епге ^атепИез (“жанр псовке“, нав. дело стр. 265 и д.). Ми смо од четрнаест делова Перистефанона осмотрили само два, али смо се већ и овом 709
делимичном анализом морали уверити да се Пруденнијево мученичко пееништво, управо на местима у којима би Менендес Пидал хтео да внди тииичне црте шпанског бића, уско наслањ а па црквене традиције које немају шпаноке корене: немају их ни оне које заступа Амброзије, нити оне аноннмних раззшт агЦ. јт еиез. А откуда потичу ове пос тедње? Не из Рима, него из Мале Азије и Египта (ОКЕЕНАУЕ, нав. дело 313 и д.). У Перистефанону добијам о, дакле, иберо-латински рефлекс онога што се иазива О пеп$ сктпапм („Хришћански И сток“), као што је уопште хагиографска књижевност Запада стално примала прииове са грчког Истока — сетимо се сам о Житија св. Маме. (М аттез) из пера В алахфрида Страбона, легенде о Алексију, култа св. Н иколе. Али хришћаноки Оријент, као што је познато, игра велику улогу и у позориишој књижевности периода 51%1о с!е ого, и у том смислу свакако се м ож е говорити о шпанскОиМ континуи* *>ч тету". Као и у паоији, ком и ка се среће и у житијима светитеља. Један од н ајстар и ји х и најутицајнијих жн* вотописа светитеља латин ског Заиада, Житије св. Мартина у прози, које је н аписао Сулпиције Север (око 2Г’ Менендес Пмдал је био тако добар да ми овако објасни своје схватање: I ,о дие д.оу сото сагасГетгзИсо де Ргидепсго ез е1 ћаћег дадо саМда а езе ћит опзт о а1тог етг 1а роезга д.е ип ћгтпо. Ое Гдиа1 тодо,
400. гошшнс), и списи о св. Маргшгу истот- ау гора који то житије допушу|ј>у, иоказују т.рагове комике. Светител> види једну ттоворку пагаиа како долази и наре ђ*ујс и.м да се зауставе. Онн сгану као укочени. Кад крајњим напором опаге покушавају да крену напред,, морају да се врте у круг — г1сИси1ат 1п иегП^тет гоХакаМиг („окретаду се у емешпој вргњи“, НАСМ 112, 8). Слично чудо дешава се и кад неки пагании хоће да убије светител>а и потеже мач. Мартин пружа врат, али рука с мачем остаје уздипгута и непокретна. Сулпиције Север не истиче комику те оитуације (НАСМ 125, 1 и дд.), али Паулин из Перигеа чини то у овојој метричкој парафрази Жигија св. Мартина (2, 451). Св. Мартина је мвного мучио ћаво, који се јављао час као Меркур, час као Ј«упитер: Мегсипит тахгте раНеВа1иг тјевШт, Јо\?ет ВгиШт а1дие кеке1ет сНсекаГ („особито је трпео од злобе Меркурове, говорио је да је Јупитер глуиав и туиав“, Сулгшције Север, изд. НА1ЈМ 196, 17). Ту комичну црту Паулин из Перигеа (3, 204 и дд.) је изоставио, док је Фортунат, каснији обраћивач житија, задржава. Ти примери су типични. Пагани, ћаводи, рћа®и људи, сви они могу да дивљају колико хоће: они испадају глупи, и светитељи их доводе ас1 акзигсЈит, разобличују, надмутдрују. Да наведемо за то само још неколико примера из метричких житија светитеља каролишшсог периода. Ајнхард нам описује како егзорциста Петар свом тамиичару (Рое(ае II 128, 21) еуди божанско одмеравање снага и како тамничар извлачи дебљи крај. Раскринкавање коњокрадице уноси ведру ноту у Ериково Житије св. Германа (Рое1ае III 481, 229 и дд.). Комично ту делују и жалопојке ћавола, чије се подручје делатности све више сужава захваљујући светитељу (РоеШе III 496, 291 и дд.). Понеасад је и сам песник тај који -исмева ћавола и — пљује на њега (ирема узору Еулалије?). Тако чини Милон од Св. Аманда (Рое1ае III 583, 191): НасГепиз егдо, раГег, соттпитп гпдеззгтиз ћозИ РгоЂга а1араз ггзиз ггаз та1еб.гс1а сасћгтгоз А с зрШа, поп иегзиз бебгтиз . . .
711
Е В Р О П С К А К Њ И Ж Б В Н О С Т И Л А Т И Н С К И С РЕ Д Њ И ВЕК
Ево се, оче, све довле на свеопштег бацасмо злбћу Грдњом, шамарима, смехом, бесноћом и грохотом, псовкох Пљувачком — стих и не приличи н>ем ... Благим хумором (1исШ?ши1е, запз киИсге — „кроз игру, прилнчно шал>1т о “) ритмнчко Житије св. Хри. стофора казује како две девојке, које је тај светител> преобратно, а требало је да оне њега доведу у искушење, убе&ују паганоког владара у немоћ кипова паганскнх вдола (Рое(ае IV 822, 152 и дд.)- Али понекал се комнка наће и на супротној страни: код пркосних изрушвача, који онда бивају драстично кажњени. V Житију св. Аманда, аутора Милона од Св. Аманда, показује нам се један глумац као противник светитељеве мисије (Роегае III 600): 70
70
{Јтш5, тег8, јасШз, та1е 1ићНсиз а1цие зиретђиз, ТигрГЈв е1 гтригиз зсигтШа ртоЂта зизиттапз, (Јиет тегИо ии1диз хјосИпг содпотгпе Мгттит, ОкзИШ тјеИх зШто ђасћапГе сасћтпо, 5ес1 тох агтер1из тгзег а!го б.аетопе ... Видрасти дангуба неки, вијоглав и обестан јако, Грдан и поган у телу, лакрдије шушљећућ срамне, Један од протува оних што с правом их мимима крсте, Несрећник, свима насупрот истрчи са грохотом лудим — Истом пак враг га однесе док кукаван' шего се...
Хумористички елементи спадају, дакле, у стил средњовековних ж-итија светитеља. Они су били дати у самој граћи, али можемо бити сигурни да их је и публика очекивала. Исто то важ и сада и за профано наративно песништво.5 5. ЕПСКА КОМИКА И у средњовековном „епу“ омиљени су шаљиви умеци. То у први мах може да изгледа чудно, пошто средњовековни еп као формални узор користи Енеиду, у којој не налазимо ништа комично. Касноантичка теорија књижевности учила је, мећутим, нешто друго. 712
Сервије каж е о четвртој књизи: е$( аи (ет р аеп е Ш и$ т а јје с п о п е , 11се( т јГпе р а (к о в к а к еа (, икг а кзсеззи з А епеае %1%т1 <1о1огет. 5 а п е Ш и в т сопзпИ з е1 $икНШ апкиз е$(; п а т р а е п е сот 1си$ $(Ии$ е$(: п ес т ггит и&1 п е а т о г е 1 г а с (а (и г (,.она је готово цела саздана
од осећања нежне наклоносги, колико год да се завршава једном разорном страшћу — када Енејин одлазак произведе бол. И заиста, она се цела састоји у одмерености и тананости: њен је стил, наиме, п> тово комички: што и није ништа чудно тамо где је л>убав предмет приче“). Уплитање камичних црта у озбил>ан еп теорија је, дакле, сматрала олравданим. Оне се, уосталом, налазе и у другом једном античком еггу који је служио као узор: Стацијевој АхилеиОи. Чак и у његовој Т еб а и д и (II 353) коментатор Лактанције Плацид (VI век) нашао је позив на смех. У песми Ермолда Нигела (ЕгшоМиз Хл^еНиз) посвећеној Лудвнгу Побожлом, свесно и промишљено с у \ттогребљени комични умеци. Чујемо како се граћани Орлеана ругају светим путницима који пливају преко Лоаре (Р ое(ае II 28, 133). Видимо мамурног бретонског поглавицу Музмана, који једва успева да отвори очи (47, 207). И сам песник доброћудно пушта да га задиркују (62, 135 и дд.) зато што као монах обавља ратне послове: Нис едотеГ 8си(ит ћитетгз епзетдие гетпс(ит СеззГ, ве& пето те јеггепГе с!оШ. Ртррт ћос азрГсгепз ггзИ, тгтаШт еГ тјИ : »Се&е аттгз, јта1ет; ИИетат атаГо тадгз«. Завргох штит на рамена, о бедра палошину тешку Пасах — ал’ сечивом тим ником не зададох бол. Пипин ме спази, па прасну у смех и у чуду ће на тб „Фратре, окани се тог; књига ти пристаје пре.“26 26 Сервије код Тила-Хагена (ТНЊО-НАСЕЈУГ) 1, 459. Упор. о томе А. РНИЛР МсМАНОН, АНзШеИап ОејгпШопз ој Ттаде<1у апб. Сотебу (А. Филип Мекмахон, „Аристотелове дефинидије трагедије и комедије“), у Натоатб. ЗПиИез т С1аззгса1 РћИо1оду 40 (1929), 126. 713
Н а к р ају , Е рм олд обраћеном данском краљу Херолду д аје у облику апостроф ирањ а савет да своје пагавске кипове идола, који су сада постали сувмшни, корионо употреби: нека нареди да се Јупитер преправи у котлове за кувањ е, Нептун у ведрице за воду, па ћс тако сваки остати у свом едементу (70, 543 и дд.). У П есми о Валтсру (УМаЈПшгша) има.мо изванредну епизоду о Атнлином м ам урлуку. Хумористичку сцену сад р ж е и Се$1а В еген^аги (Д ела Беренгарова, Рое(ае IV 380, 200 и дд.). Х ум орнстичке уметке пружа и Еуполем ијева М есијада (XI век)77. Ч ак и у Лигурској песми (1А%иг1пи$), чији непознати аутор пева о ратничким делима Ф ридриха I у И талији, на једиом месту избија хумор. С азнајем о да Словени у случају глади постају љ удож дери (6, 48): Иес депИог па1о, пес јга1Н рагсеге јга1ег N00^, е( еИха гестеа(иг јШа та(ег. Нити је милости имо за синове отац, нит брат је Штедео брата, а мати се бареном крепила ћерком. Тиме је додирнута област кухињ ског хумора, о коме ће одмах бити речи. Ови прим ери показују д а латински еп IX до XII века озбиљно схвата начело ЈиеПсга зегиз тГзсеге („меш ати ш алу са збиљом“). Али поћимо даље! Ако еп захтева комичне уметке, онда то очигледно значи да је он био убрајан у „забавму лектиру“. То свакако противречи схватањ има класицистичких епоха и есте* тика. Класицистички еп је скроз-наскроз патетичан и узвишен: такви су Енеида, Лукан, Силије, СегизаЈетте 1Љега(а (Ослобоћени Јерусалим). Средњи век не по* знаје такве норме. Стога у средњовегковном епу не смемо да претпоставимо никакво јединстгво узвише* ног стила. Уопште, ваља да имамо на уму да профано песништво у оквиру средњовековног система вредности није могло имати оно почасно место и достојанственост које су му давале друге епохе. Шта је сам27 27 НР 6, стр . 523, 335 и д д . и стр . 540, 223 и д д .
714
- Г ' Г , / Ц Т » * 1 Н Г . »Ч« МГ '. Ц I Ј . 1
» * > И ) И Д .М Т М ^ . I П
срслЈни пок м и сл и о о с в о јо ј СПНЦИ> Ра'»\Л1Л нво |С \'Л о то.мс мма м а л о с в е л о ч а ч с т а н а тЈ г к а ц лак мо>гсмо да н ав с д е м о . V п р о тотд- <а к о ји м ) • I ср а г г ис--дао Песму о Ва.ггерх' б и с к у ц у Р р ч а 1 в»а I п ( Г л ч к .т зи!с1) чи там о: 1,и<1рп<1ит тадГз
н- • .
*1 »• ; . о
Еп о Валтсру уи р аја сс, дакле, у Нш** (мр&чон<>ду“), као и сва поезија бсл м оралн оц рквен с јснлснције. У прологу уз Се$1а В егеп^агп (РоеЛае IV 356. 21) читамо: Вепа сипс1а сад.ат, ор1о, е 1 1аког отпгз а1>е$1о, Оит сарШ зит т о ® дсепга рагиа б.а\>о. Све што је озбиљно — желим да сруши се. муке да стукну Врховној глави док стих незнатни дајем на дар.
Исто схватањ е н алазим о један век касније код бискупа Вида из А мијена. У проеми ју за свој историјски еп Ие Н а зп п ^а е ргоеНо (О б ици коО Х ејсги н гса ) он каж е: 18
Е1едг роНи5 1еиЊив сапГаге сатетггз Јпдепгит поз!гае тепИз диат зиШ еге сиггз.
18
Тако одлучих се рађе да лакшом загудим каменбм, Него да бризи се предам да дух ми заокупи посве.
То значи, кад се одстране ш колоке ф орм уле, једноставно: ја сам написао световну песму. С акрално и профано подручје: то је ф ундам енталн а подела у оквиру средњ овековног духовног света. У нутар профаног и м ају своје место /ш //сгам. Т ако и песник Л игу-289 28 у 3 хо стоји глоса: гтрегаЊгг (,,цару“). 29 1и6хсга стога може да добије и опште значење речи „стихови“. Петар из Блоа нашироко прича у једном писму о таштини свега земаљског, хвали срећу једног покојника јер је, ето, отргнут из злог света, па изненада завршава: тШе
р и н а к аж е да су д о тад аш њ и историограф и Фридриха I с презиром од б и јал и д а се п осл уж е поетском формом, јер им је, к а ж у , и згл елал а сувитпе лакомислена (I, Н 7): ... рибиИдие, геог, риегИЉиз Шо5 1.азсШге госгз е( хпапез 1ехеге тгидаа, . . . од срам оте се л и б љ а х у . мислим. да дечје Зб и ја ју ш ал е и таш те д а кучи н е плету и трице.
Галфрид из М оимута (СаКпс! с!е М оп тои 1ћ) започи!ћс своје Ж итије М ер.гиново (УПа М егИш): ГаИШсГ иаНз гаМет тизатдие Госозат МегИт саШаге раго. М ахнитост, пророчки за н о с М ерлинов, и ш аљ иву музу Л атих се ево да испевам сад.
У ж ивотне радостн Гвндо од Б азош а (СгпсЈо с!е Ваго сћез) уб раја 5осгегаз с о т п ч а ги т , е1е%апс(а тшзГгогит, роси1огит еХ сЉ огит ехдш зИ а Vапе1аз аХцие зш ппаз, МапДа %агги1иа5 (1п>егзо5 гкШ тгсе са 5 ш паггапсгит, %е51а сапепсш т \>1гогит јо гс т т , јиИ ст ит аЦ ие ти т огит (,д р у ж и н у за трпезом , углађену послугу, пријатну разноврк 2ност бираних п и ћа н јел а, љупку ћеретавост прнповедача који м илозвучно распредају о свакојаким зтодама, певача ко ји опевају подвиге храбрих јунака, потом свирача и глум аца“ , Иеие5 А г с ш 1891, 98 и д.). Скап5оп5 (1е &е51е су, дакле, изједначене са радостима за трпезом и представам а глумаца. Средњовековни спев на нацноналним језицима сада наставља стилску традицију латинског епа. Чак и у Песми о Роланду, к оја се висином своје етике и трагичном величином необично и зд ваја од осталих најстаријих јуначких епова Ф ранцуоке, налазимо сцене које уопште не одговарају „узвишеном стилу“, него т!?и г;ег5и5 е1 1и<Исга циае /есг Тиготз („пошаљи ми стихове и играрије које сам састављао Туранима"). Он хоће да их д& на преписиван»е (Р1, 207, 39 В). — Можда ово асоцира на Хорација ЕрГ. 1, 1, 10: Нипс Иадие е( иегзиз е( сеГета 1исЧсга ропо („Стихове одлажем сад и ш*рарије друге на страну“). 716
залале у област 1исИсга: на прим ер, кал се К арло грубо обраћа часном Ному (М аЈтез, 251), кад Роланд себи долвол,ава ш алу са К арлом (386 и дд.), кад Ганелон постаје ж р гв а куварски х несланих ш ал а (1816 и дд.). Комични елементи налале <;е и у Г орм оиу ((тогтоп1, 239 и дд., 581 и д .)м'. V К арлоном иутовањ у и песми о Гијому н>их има иревиш е. И у еггу о Сиду налазимо ком ичне еиилоде, као ш то су извенгтаји о кукавичлуку ин ф ан ата од К ариона. Х ум ористичан призвук има и намагарчиван>е д воји ц е Је в р е ја ; а такоће и поједини стихови, као ш то су: 2382 N08 (ГациапГ исгетоз сотто ИсИа е1 адћа1 Ми ћемо одавде гледати како се оиат бори или
3373 Уегтејо шеле, са ета а1тотгаб.о. Сав зајапурен, јер управ беше обедовао.
Ако се н а јс т а р и ја ф р а н ц у с к а и ш п ан ока средњ овековна епика м ећусобно п о д у д ар а ју , о н д а см ем о закљ учити да је ком и чн а ц р т а о д в а јк а д а б и л а саставн и део средњ овековног епа и д а је у њ ета нису унели тек корум пирани шпилхмани. П огледамо ли сада м оти ве епског хум ора, видећемо да сгу они тииични. Ш ал а у е гет о з Н(Иа е1 аВка! подсећа на наведени ц итат из Е р м о л д а Н игела. Комику м ам у р л у к а н ал ази м о код Е р м о л д а, у Валт еру, али и код М илона из Св. А манда. Ту јед а н чо©ек кога мучи м ам урл ук к а ж е : 336
VетЂете поп 6о1иг песоџе ГтасШз зотта гирг; ^ипс игдИапз иЂг игпа реГат? сарИгздие 6о1огет ЈЈпдигпе дио реИат? дигЂиз езсгз ота тезо1иат?30
30 У 239 и дд. садржан је мотив пучке лакрдије који из самог текста више не може јасно да се уочи. Можда би то могло да се објасни упоредним истраживањем мотива. Ијелен (НиеИп) се непрепознат ушуњао у логор противника, служио му соте рисеГе („као девица") и сервирао печеног пауна. Зашто је то било тако комично? Свакако је у питању нека веза са кухињским хумором. 717
1 *
;?3()
Пич и ш* осс»тих с к о р о , н и т тогл.с*и,с саи п к ми рачби;
Сада, кад снови ме неће, гдо вииа да нађем? Где масти Бол да одагнам из главе? Шта једи.ак пронустит би мого?
П есш ж убацујс јодно дугачко рагматранд;, које се заиршана овако (Рое/ае III 65^): 356
Ноггео, 5ог(Н(Ни8 циов. тиШн сопИцИ ипит МиШрИсаГа рпи^ поп ВасћГса роси1а семап1, (Јиат п1т18 хтр1е1из геиота(, циан НаизегШ. о//а» Уеп1ег е( Гттхх1о Јипс1ап1иг вГегсога иГпо, (?ио та1и5 тдгез$и5, дгаихог зИ и1 ехИиз НИ (РепЈгазт иИо, цта тиШ$ содпИа сНсо).
356
Једно ми, бојим се, следи — да гнусније не може бити Бакхових чаша силество на миру ме оставит неће Све док трбушина пуна и задњи ие избљуне залог, Донде док сплачина та не потече од вина и хране Отвором оним где уђе, да излаз још теже би пао (Подробни прескачем опис јер тема већини је зиана)
6. КУХИЊСКИ ХУМОР И ДРУГЕ РИДИКУЛЕ Најомиљенији извор хум ора јесте „кухињски хумор“ , који у ширем смиелу обухвата све оно што има везе са јелом. Као и већина к о м ш ч ј ш х мотива и он је вероватно огаитељудски. За средњи век треба, мећутим, узети у обзир то да кувари нисгу ретки међу робовима римеке комедије и да је кувар био сматран за ^Швзгтит тапсхршт („најјеф тш ш јег роба“, Ливије 39, 6)3'. Кухињски хумор затим поново сусрећемо у касној антици. У Метаморфозама (10, 14) Апулеј као комичан уметак убацује аваћу измећу два брата, од којих је један кувар, а други посластичар. Песму31 31
Примери код Р. П ф ајф ера (Н. РГЕ1ГЕЕН) у часопису
РМШодиз 86, 1936, 459. П ф ајф ер показује да је израз „кухињски латински" [тј. „лош латински“ прим. прев.] први употребио Лоренцо Вала (Цаигепииз Уа11а) у једној полемици са Пођом (Ро88*о)- Упор. о томе Р. ЕЕНМАИЈМ у ШзГ. 2з. 137, 210 и д. — Кухињеки хумор код Теренција: Евнух 814 и дд.
718
о п олсм ици и зм е ђ у к у в а р а и п е к а р а , уз В у л к а н а к а о п р с д се д а в а ју ћ е г, н а п и с а о јс — у II и л и I I I в е к у — неки Веопа (В 1ЈЕ С Н Е 1ЈЕ К -К 1Е 5Е , А п1ћо1о^ш 1аппа б р . 199). Куваргу се у н*ој р \ т а ј у зо о г гкеговоа га р а в о г изгледа. Т а ј м о ти в п р и м е њ у је Ф о р г у н а т у јед н о ј ж ал би н а к р а љ е в с к о г д в о р с к о г к у в а р а у М ецу, * о ји му је о д у зео б р о д (Е Е О , с т р . 148): 11
Согбе тд ег, ји т о разГиз, јиИ дте Нпс1и . Е( сигиз јасгез сассаћиз а11ег ас1езг, Сиг зиа зог(1еп1ет ртхеги п * а г т а со1огет, Еггхиггае соси тае зсаја раГеИа ГНрез. 1тиИдпиз иегзи роНиз сагкопе тгоГеНхт, Е1 ргсеит тејега1 Гигргз гтадо игтит. Нез тсНдпа т т г з , дгаигз ез1 гтитга јасН: Р1из шзсеИа сосг д и а т т е а гига иа1еп1.
11 Црн је до срчике саме, дим ж дере га, брл»а га чађа, Лонац је други — кад лик боље простудирам тај. Целог га дангама црним иш араху алатке н*ег’ве, Шерпа, тигањче и сач, ђувеч на ножице три. Стих не заслуж ује — боље да ћумуром портрет му збрљам: Лице чудбвишта тог смола је сама и тер. Чин се недостбјан збио, и неправда таре ме горка: Бродић ми узеш е мој — бродет јер све је и свја.
Исти Фортунат у десет стихова који пародирају епски стил описује заовијање у стомаку проузроковано претераним ждрањем бресака (1ЈЕО стр. 170). Кухињски хумор налазимо и у каролиншком дворском пеашшггоу. Трпезник Карла Великог јавл>а се код Теодулфа и Алкуина под буколичким именом Меналка (РоеШе I 488): 181
РотгЏиа зоИегз иетааГ зисГотет аЂзГетдепз С^иат заере гпдгеб.гепз, УаИаНгз сипегз, гиз
Не зеНе Мепа1саз, јтопНз аћ атсе татш . ргзГотит згие содиогит зупоНа1е дегН.
181
С трона што родом прекипи М еналка нек искусни сиђе Чела се хватајућ зној руком да отро би са њ. Опшанчен бедемом тврдим од пекара с куварма скупа, Он, ко патријарх над свим, чорбом причешћује нас.
719
Меналка треба да наредн да се Алкунну скува каша (Рое1ае I 246): 48
1рзе Мепа1са социоз тдга сазИдеГ т аи1а, VI са1Шоз ћаћеа1 Пассиз рег јегси\а риИез.
48
Куваре с&м нек Меналка у гаравој кухињи риба Не би л ’ качамака топла убудуће служили Флаку.
Да ли је ученом познаваоцу Библнје било пред очима ропе о11ат %гапс1ет е( содие ри1тепШт /Ш« рго рке1агшп („пристави велики лонац и сжухај зел>а снновима пророчким“ , 2 Саг. 4, 38)? Кухиљски хумор у епу осећа се и у Ермолдовом савету краљу Херолду. Налазимо га потом у историјском епу Абона из Сен Ж ермен де Преа (Аћђо с!е $1. СегшаЈп с!еб Ргез, Ве11а Рапзгасае игМв — Ратови гра• да Париза, написано 897. године). Ту снажии опат Ебол (ратникжлерик!) одједном пробада седам Нор* мана и уз смех их даје у кухињу (РоеШе IV 83, 108 и дд.). Рањеним Норманима који се повлаче из борбе њихове жене говоре: „Бавољи сине! Нисам ли прел тебе изнела довољно хлеба, печења од д*твље свшве, вина? Да нећеш можда још, ждероњо?“ (стих 127 и дд.). Истом времену припада моралнсипоучна пес.ма Милона из Св. Аманда под насловом Ие зоВпеше („О умерености“). Главна тема је борба против прождрљивости. Песник нам при том пружа прилику да завиримо у средњовекоену кухињу (РоеХае III 654): 303 Ретзргсе јитап1ез гат тгос1е сИедие сиИпаз ЗиЛапГездие содиоз 1е1га јиИдгпе пгдтоз, Ретста рог1ап1ез, раИепГез јазсе тгтзГгоз. 8Ш ргпсета роГепз гат 1аззиз гтг аеб.е гесИпгз, АИетгз игсгћиз иаггапз иезНдга зГегШ Е1 1асИа иепГгг та1еб.гсИ јаисе сарасг. 303
Погледај кухиње само што диме се ноћу и дању, Куваре оне у зноју, од гарежи мусаве посве, Како послужавник носе, а слушчад под теретом бледи. Сустаје пехарник снажни — исцрпен, о дувар се упре С ноге се премећућ једне на другу и. хркћући кратко, Псовкама бреца се тихим на трбух од хране отежо.
720
ШЛЛЛ
и
О Л БИ Л .И О С Т
V < ЧЧ Д Н . О П Г . К О В Н О Ј
К Н .И Ж Е В Н О С Т И
Али Милонова коммка није намерна. Он је ровностан, побожан човок. Први пример за учење да је прождрљивост човекова пропаст он узима из Старог завета. Војсковођа Невузардан, који је за крал>а Навуходоносора освојио и опљачкао Јерусалим, био је кувар! Алегоријоки протумачено, кра;в зиачи ђавола, његов кувар %аз{птаг%1а („нрождрљивост") која је огтустошила изабрани народ (Јсрусалим) (Рое1ае III 617 и д.). У Вулгати, додуше, нема говора о томе да је Невузардан био кувар (2 Саг. 24, 11 и дд. и Јер. 52, 12), али има у старијим преводиама (о том месзу в.иди ТКАТЈВЕ), који су стајали на раополагању и Августину, Фултенцију (НЕИМ 160, 22) и Исидору. Невузардана налазимо, такође у алегоријској примени, у спеву РесигкЈа гаНз (Лаћа богата товаром, око године 1000) Егберта од Лијежа (изд. У01СТ, стр. 208): ЗиссеткШ КаЂидоб.опозог сосиз аг&иа 1етпрИ 1п ЗоИтпгз, тедг бит ргапта 1аи1а рагаге!: N03 1етр1ит (Јоттг иго1атиз е! гдпе сгетатиз. Сорга с1ит теп!ет зијјоса1 1агда зуЂогит. Храм јерусалимски кувар је тај Навуходоносоров Ужго док краљу је своме припремао доручак сјајни: Тако срамотимо и ми и уждимо кућу господњу Донде док дух нам се дави од хране преобиља грешног.
Кухињски хумор налазимо потом у Заточениковом бекству (Есћазгз сар!ш ), где јеж због своје охолости бива деградиран у кухињоког момка (стих 695 и д.); у Дулцицију (ЈЗиШНиз) Розвите од Гавдерсхајма (Нго5\уј1:ћ уо п Сапбегбћејт); у једној лакрдији мећу Кембриџским песмама (бТВЕСКЕК., стр. 65), где свети Петар постаје та§1$1ег сосогит („главеи кувар, шеф кухиње“); код Валтера из Шатијона32: Тетр1ит б.ег иго1а1 огб.о ргае1а!огит. Јат јитап1иг јизстгз сатез сассаЂотит. Храм господњи каљају оци велечасни Месо крадућ вилама из лонаца масни’. 32 МогаИзсћ-заИгГзсће СесИсМе стр. 65.
721
«
-
* «■
Овде се алудлра на 1 Сам. 2, 12 и дд. Кухињски хумор налази се, као што смо вкдели, и у Песми о Роланду. Потом у Песми о Гијому (1056 и дд., 1312, 1427 и дд.). У еету о Ршуару (Кајпоиап) драстично-комнчни кухињски момак иа крају постаје епски јуиак. Уосталом, спој кухиље и ратништва се изгледа, јав;нао и у стварности. Ордерик Виталис ((>• с!епсиб УНа1њ) помиње невсог НагскегИш гер* Ггапст социш е( тИе$ јгт%т$ (.Лршрија, кувара и асврсвог ратника фраицуског крал»а*\ А. 5СН1ЛЛ/ Пал ИдЈ1$сНе ГеВегР — А. Шулц, Дворски живот, I 55). Средн>ове> КОВИИ КуХИН»СКИ хумор још ЈСДНОМ СС КОМОТНО раШК' рио код Раблеа. ГТоред миогих др\'ттгх епизода, ту имамо и тему кувзра-ратника (Ногл. 39 четврте кшт* ге). Брат Жан је прати уиазад све до Старог закта. Он Петсфрија иазива тамгге диеах дез сшзтеч <}е РНагаоп („фараоновнм шефом кухлЈи.*4) и онда наставл>а: Роигциох НаНтагсЈап, тахв1ге ситпег Аи гоу ПаНи%о<1опо$ог> Јеш еп1ге 1ои$ аиИгеч сар1(ате$ е*1си роиг а$$И%ег е! гитег Шеги$а1ет? (,.Зашто је од свкт војвода баш Невузардаи, главни кувар краља Нат ходоносора, бно онај који је сктседао и разорио Јеру салим?**). Извор сродњовековног кухињског хукора свакако је била и маиастирска кухиња, која је гк> времено почаствована и поетским помињањем (РоеШ I 521, 59 и Роегае I 332, II). Кухињска служба, наравно, није увек била неко уживање. Дирлвшу тужбалицу имамо од тријерског манастирског учител>а Вин* рнха (ЛЧлппсН, око 1070), који је био прекомандоваи у кухињу3*. Поред кухињског хумора веома је омиљен и је* дан други пЈ1си1итм. Ништа средњовековни човек не сматра тако смешним као несвојевољно разголићава* ње. Тај мотив је веома чест. Он спада у надвременски саставни део фолклора. Но био је и књижевно ауто* ризован. Могао је да се наће у латинској поезији, нпр. код Аузонија (РЕ1РЕК 246, 33); и извесиа места из Еиблије могла су да се злоушотребе у том смисту:*31 * О тоне Н, ША1Л*НЕК. 0 05 5 ГтвИдеСИсће. . . (X. Валтер Полеминка песма . , (1920) 56. 31 тШсикит као појам рода: К ем бриџске песме бр. 35 и 42. 722
Цостањс 9, 22у*; Наум %, 5; Јеремија ) ’>, 26 Ојјо ж>мссто нала'«! се у Оожјој ономсјш .ЈсЈ/усали.мгу и гласи: пш 1 ау 1 (етога 1иа соплга ја/.1ет (шлт, «( ар рагш1 (рпот т ш 1иа („ла го 1»у ш ја у.иухнуги скугс иа лицс да се види срамо!а тиоја“). Оју> м«х к > јс ин тересаитно јер за л>сга имамо и алсгој>и]ско /умачсн/; Јеронимово,'': „ннЈауЈ" — лтте пшЈаћо е( геусШ/о „јетога“ — с/ роМегшга — „1иа“ . . . (,,’оголих' — или огодиНу и 07'к.риКу — 'бедра' — и стражн#ицу — ' т в о ј у ' М о р а . т н а нри.мена гласи: го%етт, ш пес т ргаезепп пес т (Шиго .<>еаси1о геуе1е1 (етта с1 ровШ ш га по<>1га /„молимо сс да иам ни у салапш>ем ни у будуНем поколен>у не открије бедра и сгражншцу наш у“). Цркдва је, наранио, увок нај/лнтрије осу* ђивала пргЈфанацију таквих библијских места. А-ш манастирски хумор био је веН у ранијем времену толе* рисан. М икон од Сен Рикјеа (М јсо с1е 81. К ј^ ш е г ) даје у наговепггајима једну сцену разголиНивања (Роекхе III 363, 19 и дд.). Егберт, учител> у Катедралној школи V Л ијеж у, преузе/> је у евоју РесипЛа га1к>, иатшсану за ученике, једну л акрдију под ттас.тов/>м /Је VIакего т/т аско кгасаљ ЛејепкеШ е (О Вадгеру, монаху који брани гаће, УОГОТ стр. 203ј . Од осниватва манастира Сито (С]Ч1егсшгп, СЛеаих, крај XI века), које је било реакција на м орално лропадање Клш ш ја (С\ипу), ра* звтија се изм ећу ова д.ва мотташка реда оби.мна поле* мичка ктт>ижевттгх:т. Једатт аргумент против цистерцита нуди зам ерка .,да нису н/>сили гаНе како би бшти што сттремттији за блуд“:57. М агарац Бруттел у Оглеоалу буоала (8реси1ит $1гЛгогит) Н т ела Вирекера разма* тра предности и нелостатке тог олевног предмета ($Р I 95): слслнај
г- В е р с и ф и к о в а н о и ам а л и ф и к о в а н о у д е л у АШ ћга (Истина) К л а у д и ја М арија В и к тора тсЈаи/Ииз М ап и з УкЛог), 3, 76. 'л У свом к ом ен т ар у у з Јер ем и ју, и зд. ВЕ1ТЕК ГРајтер; стр. 71. •^7 Н . Ш АЕТЕН , нав. д е л о 164. — „П итањ е гаћаи протеж е се и у ан егд о ту к о ју пом ињ у П е пидгз сигаПитп (Деорске багателе) В а л т ер а М апа. ЈА М Е З стр. 49. — ЈО З. СКЕУЕ.*?, П;е Е х е т р 1 а 0е$ Ј . V. УИту (Јоз. Г р еф ен , Егзем пла Ја к о е а об Витрија), 1914, 47, бр. 77.
723
ј
ТаеШа с1е пос1с јетогаИа пиИа гагепН 1п 1ес1о јасгеп1; зН ргоси1 1з 1е Птог. ^езсга ћгассагит, депИаИа тетЂга с1еогпит N 0 0 1 0 сИедие Мти1 1Њега ветрег егип1. Егди циШ јасегет , хттепв з* иеп1ш о!) АизГго N ис!аге1 зиШ1о ро. (епога тса? 0 >и(1 јасге 1ап1ит дт$ за .Иишзбе рисГогс а РоззИ, с! ас1 с1аиз1гит оо<1еа јегге ревтп? С$ио(1 8Г сопНпда1 таа пиб.о рис\спАа ШегГ М ит диат с!е геИдто т опасћи$ аЊиз ио. БсОра ће слободна бити и тиштање неће нам ноћмо К р х к и разбијати сап — страха се решисмо тох. Доле, за гаће не знадућ, бегдваће идови стидни К уш а јућ п нбћ и д&н с в и ју удббности сласт. Ипак, шта чинити онда кад јуж њак задуво би јаче, Р изу кад диго би гор голи разоткривши гуз? Ко би и образа каквог срамоту отрпео ову, Зар би у манастир свој вратит се мого још? Деси л ’ се итгак да свет ме оголела отгази стида, С монаш ког образа мог нигда не неста ми руј.
И сти топос н ал а зи м о у ту ж б а л и ц и једног сиротог у ч ен и ка код М атеја од В ан дом а (М ппскепег 5В 1877, 588): 1п5иНа* гтзего гтШ ћагћага 1игћа, пееа1иг Н озркпит, сагео рапе, ри<3епс!а ра*еп1. Варварска псује ме руља и кукавном конак ми не да, Давно не окусих хлеб, ритавом вири ми стид. Ј Т а к р д и ја с!е т о п а с к о к г а с а з п е је п п е п Г е („о мсшаху к о ји б р а и и г а ћ е “ ), к о ј у с м о н а ш л и к о д Е гб ер та из Лиј е ж а , п о с л у ж и л а је у с п е в у М о т а ^ е С иШ аит е (Гијом о в о м о н а ш т во ) к а о моти® к о ји п о к р е ћ е епску радњу. П р в а в е р з и ја то г „ ју н а ч 1КОг е н а “ к о ји , к а о и многе друге с к а п з о п з <1е %е51е, с а д р ж и о б и л н е п р и м ес е грубе ком и к е , с м е ш т а се у 1160. г о д а н у , д р у г а о к о 1180. Гијом, к о ји п о с т а о м о н а х , д о б и ја о д и гу м а н а упутство да н е п р у ж а о т п о р р азб о јн и ц и -м а, и зу зе в а к о они хоће да 724
му отму гаће (М от а^с I. 361). V М отаце II долаје се на одговарајуН ем мосту обрааложен«е којс нсл<кгтајс У 1: 688
5'И 1е5 то {аЈспГ. сћои зега дгапт спп!г,пго Саг оп рогга ие(г {п{ тпп а/гп>р.
(„Ако ми и х скин у. то ћ е бити пслика нево.-ца / јср ће моћи да се види сва м оја брука").
Још и код итали јан оког ф раш евачког проповелни* ка Б ерн ард и н а де Б устија (ВсголгсБпо <1с Вичп) налазимо тај мотив у поучпој н аријацији . Он дачии.ана $е1 јгапсГзсат („фран»свачку духовитост") као и $*1 га&еШзген („раб леовоку духовитсхл”) и каоиијс хумор Сервантесов. И он ај „у грубој н ар о д ско ј ком иии посвула раширен м отив ирОЈхтбс ХаХ.Лу“ („брбљ ивс стр аж љ и ц е“ . ОТТО \V Е IN К Е IС Н Д',) веом а је омиљси у срсд!всм веку. Он се јав љ а већ у х аги ограф ској ком ш ш меровиншког д об а. Т ело св. Г аиголф а им а чудотворн о деловање. Је д н а ж е н а к о јо ј оу то јав и л н у зви к у је: $Гс орегаШ г У1 Г(Шез Скт ^иЦ из, ц иот оД о апиз теиз („Ганголф чтши ч у д а исто о н а к о као ш то их чини м оја задњ ица“). Т о јо ј се оаветило: нз о зн ачен ог д ел а тела излете од м ах је д а н оВБсепиз $опи5 („»неприетојни звуж“). То се д еси л о јед н о г п етка. Ц елог свог ж и в о та та ж е н а у п е та к н и је м огла д а и зговори ни реч а да не би у с л ед и л а д е т о н а ц и ја ( МСН, 5 5 . гег. т е г. V II 166 и д.). У к а р о л и н ш к о д о б а н а л ази м о (Рое(ае III 362, бр. 161): 14
Тит рос!ех сагтеп ех(иШ ћоггк1и1итџ С тр аж њ и ц а и сп ев а тад п о ја к п оп р и л и ч н о прост,
као и л а к р д а ју о м у зи к ал н о м м ага р ц у (Рое(ае IV 1080). М атеј о д В ан д ом а пш ие (РАКАћ 126, 71):389 38 0 1 Ц 5 0 М , Тез Шеез е( 1ез 1еПгезџ 1932, 39 Ш ЕШ КЕ1СН, Зепесаз Аросо1осуп(озгз кино ’Отиквљење’) 1923, 55 са нап. 3. 725
227. (В а јн р а јх ,
Сене-
1п раГвггз р а И т з д и е $1иб.е1, гисГапГР Ш тиИи Е1 зГ гте п Г е 1иЂа иепШ $ и Г п т д и е $опа1. А лав, тањ ира се м аш и и ш ерпи, па с ригањем громким Т рбуш не ф а н ф а р е пој у д р у ж и прашећи све.
Ова драстична к а м и к а им а св а је мосто још и у хумору ђавола у Д антеовом П а к л у (21, 139). Д одирнули смо сам о неке стране средн,овековног хум ора40. И стр аж и вач у се овде нуде још веома ботата налазш ита.
49 О црквеном хум ор у упор. још Н. ГБХЈСК, Оег тгзш ра$сћа1г$ (X. Ф лук, „Ускрш њи см ех “), у часопису Атсћги јит КШдгоп$гпг$$еп$сћа/Г, 1934, 188 и дд.). О госа топасћотит („монашким ш алама“) и Сепа Су$рггапг („Гозби Кипријановој“): РАТЈ1, ГЕНМАНИ, НГе РатоШе гт МШе1аИет (Паул Леман. Пародија у средњем веку, 1932). — О свечаностима учитељске шибе (ВакеИез1:е): Н. 8РА1МКЕ (X. Ш панке) у Уо1к$1ит ипд. КиИиг б.ет Котатгеп, год. 1931, 204; К . У01Ш С , Тће Ртата о/ 1ће теШеиаI Сћитсћ (К. Јанг, „Драма средњовековне цркве“), 1933, I 106 и 501 и дд.; МНЕМАКТ у Кеиие ћепеб. 49, 139 и посебно 338 и дд. — О музици за игру и игри лоптом у цркви: ЗРАИКЕ у ПеорћП. МШ. 31, 149 и Нг$1. УјЦ. 26, 384. — У гкИси1а Валтера из Ш атијона убраја и Уепетгз сорта („Венерину спојку“) (1925, стр. 59, строфа 4). То подсећа на античко схватање (упор. нап. 26 у овом ексурсу), према коме је подручје еротике било резерват комедије. Подређеност еротике комици могла би да се докаж е на основу многобројних средњовековних текстова.
726
V ПОЗНОАНТИЧКА НАУКА О КЊ ИЖ ЕВНОСТИ
1. КВИНТИЛИЈАН Деловање Квинтилијаново у средњем веку много је веће него што би се то могло закључити на основу сведочанстава1. Уколико је 1пзНшНо огсиопа (Образовање беседника) упутство за стварање идеалног човека, оно се може поредити с Кастшвонеовим Дворанином (Сог1е%1апо, 1528). „Хармонично заокруживање духовног живота“, што је Буркхарт сматрао карактеристичним за ренесансни идеал иото итуегза1е, било је живо и у Квинтилијану. Беседништво је „најдрагоценији дар богова“, и управо стога савршенство човековог духа. 1рзат огапсН тагезХаХет, диа пгкИ <Ш 1ттог1а1ез теИиз котгт д.еб,егип1 е1 ^иа гето1а тиТа зипХ отпт еХ 1исе ргаезепН ас тетопа розХепХаХгз сагепХ, ХоХо атто реХатиз („Посветимо се, дакле, свим срцем овом узвишеном дару беседништва, од којега беомртни богови вишта племенитије нису могли поклонити човеку, без кога је све немо, лишено сјаја у садашње време, а успомане код потомства“, XII 11, 30). Наравно да је овај циљ висако постављен и тешко достижан. Али није ли човек научио да прелази мора, истражује звездане путање, премерава свемир? Ове су вештине још теже, али оне ипак кудикамо заостају по вредности за беседништвом (ттогез, 1 РА1Ј1 ј ЦЕНМАКИ у часоп ису РћгШодиз — А. МОЦЦАГШ (А. М олар) в ер ује д а м о ж е зрггаНоп би зИепсе („заверу ћутан>а“) против XII веку (Це Моуеп Аде — Средњи век, 1935,
727
89, 1934, 349—83. да утврди солКвинтилијана у 9).
Е В Р О П С К А К Њ И Ж Е В Н О С Т И Л Л Т И Н С К И С Р К .Д Њ И в * ; к
сИјјГстогез аг1е$ — „мањс вродне, али теже уметности“, XII 11, 10). Мало ми је познато исказа који оупротност измећу антнчке и модерне хијерархије вредности осветљавају гако јасмо као ове речеииде. Тек оне нам дозвољавају да схватимо зашто је идеалан боседиик за Квинтилијана исговремено и идеалан човак. Пре њега је, додуше, веН Цицерон у свом спису Ога(ог (БесеО ник) покутиао да створи слику савршеног беседш1 ка“. Али она је била превише видјбиво направ;вона према њоговој соиственој личности, а и превише специјално заснована на агз сИсегиИ. Кад Квинтилијан у 12. књизи овога дела приступа истом задатку — аЛ раПет ореггз с1ез(таЦ 1оп%е 5тгат („кудикамо најтежем деду задатка кога сам се подухватио“) — он стога сме да каже да сам ееби изгледа као бродар који је сгш доопео на дебело море — саекст ипсИдие е( иптдие ропШз („одасвуд небеса и море“)\ Свакако у бесконачној даљитш види Цицерона — као јединог претходника. Али и он сада, како каже, опушта једра, весла спорије и задовољава се тиме да расправља о врсти стила која приличи савршеном бесвднику. Тако он, Квинтидијан, нема претходника чије би трагове могао да следи. Сам себи мора да прокрчи пут и да њиме иде све дотле док то задатак захтева. Исшчем из тог дела неколико појединости које су важне за каснију теорију књижевности. Иако је Квинтилијан (I 4, 2) најпре ргузликовао два дела гра* Хкгтаке7~тгЗуку^о правилном бесећењу и објашњење пеоника, он ипак додаје (I 4, 3) да учење о језику обухва га и вештину писања, дакле оно што називамо учењем о стилу и што у немачкој школи припада пи* сменом саставу. Тај наставни систем, који је Квинтилијан затекао и који он стручно објашњава, чини историјски разлог што од римског периода царева до Француаке револуције сва књижевна вештина почива 2 зиттит отаГотет јтдеге („предочити најизврснијег беседника", Ор. — Беседник 7). СазПдНопе (Кастиљоне) употоебљава исту формулацију: јогтат соп рато1е ип ретјеПо сотГеаг апо („да изрази речима савршеног дворјанина“). У 3 Енеида 3, 190.
728
ПОЗНОАНГИЧКА
НЛУКА
О ЊИЖЕВНОСТИ
на ш кодској реторици. Н а једном каснијем месту (I 9, 1), та два дела граматике раздвајају се заттим новим озн акам а као методика и историка. Тумаче^ве пеоника изједначава се, дакле, са историком и гиме т писе им ам о историју књижевности, и то како по суштини тако и по називу. Цело једно поглавље (I 8) потом говори о читањ у песпика: 1есИо. Треба читази само песнике к о ји су м орално вредни (§ 4), Стога се у новије врем е преш ло на то, како Квинтилијан са задовољством напомиње, да се Вергилије обрађује у школи. Треба читати и лиричаре, м ада у избору. Чак и Х орације садрж и места која К винш лијан не би желео да објаш њ ава у разреду. Саовим се искључује еротска елегија. Н асупрот томе, ком едаја се препоручује. Она је в аж н а за учење беседничке вештине јер п риказује различите карактере и ефекте које је и Аристотел обрађивао у својој Реторици. Та напомена о ком едији м о ж е д а објаони на лрви поглед изненађујућу чињеницу да је Теренције био један од најомиљениј|их ш колских аутора целог средњег века. Што се осталог тиче, види се да је Квинтилијан био строж и него м онаси и клерици хриш ћанокаг средњег века који су се, као ш то је лознато, бар од X I века, Овидијем и у настави веома обилато служили. — Уз ово поглавље о л е к ш р и песника мора да се узме књига X 1. Ц елокупна граћа за учење реторике обраћена је у претходним књигама. Али ни студент који ју је посве уавојио још не поседује лакоћу гоовора која је постала хабитуе (е^г). Тај хабитус захтева обимну резерву говорних обрта и сазнајних садржина које су стално на располагањ у — сорга гегит ас уегђогит , („обиље предмета и речи‘% X 1, 5). И једно и друго / стиче се само уз помоћ лектире. Тако Квинтилијан по ■ други пут, али на вишем нивоу, долази до тога да расправља о књижавности. Како треба читати? Одговор на то питање (X 1, 19) глааи: „Панављајмо оно што смо прочитали и читајмо изнова, и као што јела треба ЖЈвакати и гутати готово у течном стању да би била лакш а сварена, тако ни оно што се чита не треба да се предаје памћењу и подражавању снрово, него омекшано многим лонављањем и такорећи пре729
К т ч Н | Г К Л К П . И Ж К М П О С I' И Л А ; И 1( ' К И С1М , д ц .14 ц Е к
рађе?ио“. Кш-штмлпјан потом д о д аје јсдлг/ подслу ау тора па класс: псхници, м сторичари, филолофи. Читаи>с посника пс п рсп оручујс сс сам о чГх>г осисжит.ајућег уж ивап.а којс јс са тим попезаио Око ожинл.ана дух, д ајс иара:«у у аи и п ки о ст и учи како да се дслује на оссћап.а с п у т а о ц а . ПарлЈШО, нс ј осГ,а заборааити да јс иосзија4 бл 1иска ошадоиктич/ком (нс форсптичком) боседииштву; да јс, падал.с, н.еи цит* с мо забава и да она иа к р а ју тај цил» оствагрујс и*мишл»ан.с/м неи стинитог, чалс понсронатног: цепи* ох1еп(аИот сотра■ гаШт е1 ргае1ег Ш циод. <>о1ат реШ Vо1ир1а(ет еатцие
епат јтдепЉ поп ја1$а тос1о, зес! еИат циаеАат тсгесШпНа („врста к о ја се м о ж е у и о р е д и ји са похвал ним беседииш твом и к о ја , осим тога, им а за циљ једино изазиваљ е н р и јати о сти , и то измишл»ан,ом не само лаж них, него и п он еки х н евероватн и х ствари", X 1, 28). Ш то се и с то р и о гр а ф и је тиче, она је веома сродпа пеоништву: н ек а в р с т а песм е у ирози (ргохта роепз е1 циоАаттоАо сагтеп зоХиШт — „најближа поезији, неш то као песм а у п р о зи “ ; X 1, 31). Она има на располагањ у обиЈве д о г а ђ а ја са к о ји м а беседник може да егземпл-ифижује. Н а к р а ју , обавезно треба читати и ф илозоф е5. Како је то р азу м евањ е ел ек в е н ц и је м орало бити схваћено у средњ евековној м ан а с ти р с к о ј ш коли? Реторика је била јед н а од тр и н и ж е аг1е$. Квинтилијан је учио да она м о р а бити п о везан а са студијем поезије и ф илозоф ије. С редаш век је и з тога извео закључак да су еЊциепИа, роезгз, рћИозорћГа, заргеппа само разлзичита им ена за исту ствар. Али послушајмо 4 Квинтилијан употребљапа неутралан израз ћос депиз („ова врста“, X 1, 28) уз који свакако треба додати е1одиепНае („речитости"). Или тај израз стоји апсолутно? Он обично каже рое1ае. Само једном (XII 11, 26) јавља се реч роезгз, која је и иначе веома ретка у латинском језику. Хорације је има само на једном месту (А. Р. 361), али у смислу „песма“. Ретко је и роеИса, роеИсе („песништво"). Уобичајену реч за поезију ни римска антика, а ни латински средњи век нису поседоваЛи. 5 Квиитилиј анов однос према ф и л о зо ф и ји детаљ но разматра В. АРРЕЦ, Оаз ВгШипдз- ипд. ЕтггсћипдзШеа1 СЈитИИапз (В. Апел, Каинтилијаггоа идеал образоиања и ааспитања) дисерт. Минхен 1914.
730
ПОЗНОАНТИЧКЛ
НАУКА
О
НјИЖК ВНО СТ И
даље Квинтилијана. У сжвиру филозофије тежитите је на моралу: тогез ап1е отта огаГоп зШсШз егип1 ехсо!еп(Н („беседаик ће пре свега бити дужан да се у својим студијама брижљиво позабави питањима морала“, XII 2, 1). И још сугестивније: еуоШегкИ ретГиз аиаогез, дш <1е ^Ши1е ргаесгршпГ, и1 огаЊпз уИа сит зсгеппа сИутагит гегит зИ Нитапагитдие сотипс1а („посебно студиозно ваља проучити писце који износе поуке о врлини да би живот беседников био повезан с познавањем божанских и људоких ствари“, XII 2, 8). Уз то узмимо на крају: гат дтЛет рагз Ша тогаИз, диае <ИсНиг Е1кгсе, сег1е Ша ога1оп ез1 ассоттод,а1а („сем тога, онај одел>ак о моралу, који се зове Етика, одиста је читав прилагоћен потребама беседника“, XII 2, 15). Сада се подсетимо да су и песници били због свог морално-васпитног делоевања препоручивани као школска лектира. Узмемо ли све то заједно, постаје јасно да је настава граматике и књижевности у средњовековној школи истовремено важила и као течај из морала. Кад је она ово схватање обликовала терминолошки, школоки аутори су могли да буду означени као егШси То је доиста уобичајен, али, колико знам, не и објашњен назив. Он постаје јасан, како верујем, на основу Квинтилијана6. Види се колико велик простор у Квинтилијановом уџбенику заузимају чисто књижевне студије. Постоје у њему места на којима се кроз ораторски назире један потпуно друкчији животни идеал: идеал хуманисте који живи само за своје студије, уметнички обдареног љубитеља књижевности. Како сместити реторику у аристотеловску схему наука — теоријске, практичке, поетске? Она се најчешће смешта у област праксе. Али она је присутна и у беседнику који је практично не примењује, као и медицина у лекару који је оставио своју „праксу“. „Има наиме извесне добити — не знам да ли је она и највећа — и у нашим студијама у самоћи; уживање у књижевности тек онда је потпуно чисто када се она в Тиме бих желео да исправим и допуним излагања К. Лангоша (К. 1.АМС05СН) у његовом издању дела Еедгз(гит (Каталог) Хуга од Тримберга, 1942, 30 и д.
731
повуче из активног живота и делања и ужива у контвмплацији себе саме“ — пат ез( аИцтз, ас пешо ап тахипиз, еНат ех зесгеНз7* зГиАпз јгисШз ас 1ит рига Уо1ир(аз Инегагит, сит ап асш, т езI орега, гесеззегипГ е1 соШетрШтпе 5и( јгиипШг (II 18, 4). Каоноантичко животно располож ењ е. . . али које је могло да се осети у сваком од отада протеклих векова и према којем се у сваком од њих живело. У једној таквој речи супстанција античкс реторике претворила се у нешто сасвим друкчије; у оно што се на француском зове 1а геИ^тп пез 1еигез („књнгопоклонство“); у оно што је у XVI веку отеловљавао Еразмо. И таквом хгуманизму Квинтшшјан је могао да буде вођа. Али историјаки је важније и делотвор* није његово значење за школаку обраду античких аутора и за темељна књижевнонаучна схватања средњег века. 2. КАСНОРИМСКА ГРАМАТИКА Од римских граматика које су нам сачуване* ниједна није старија од III века, највећи број и најважније од њих падају у IV век. Писци тог непродуктивног позног периода задовољавају се исписивањем из старијих извора и различитим начинима њихове компилације. Наставна граћа проширује се сада укључивањем метрике која важи као део граматичке 7 Квинтилијан радо спаја зесгеШз („усамљенички") са литерарним студијама. У оваквој језичкој употреби као да се назире нека чежња за приватним животом — разумљива код човека који је депенијама био судски беседник, а у старости је постао и принчевски васпитач. О студију књижевности он лепо каже: песеззапа риетгз, гисипЛа зетпЂиз, с1и1сгз зестеГотит сотез („неопходан деци, пријатан старцима, слатки пратилаи у самоћи“, I 4, 5). И Тацит говори о ИИегагит зесге1а („бављењу књижевношћу у самоћи“), које је Германима, како вели непознато (Сеттапга 19). * Темељна студија о томе: К. ВАГШ1СК, Петтгиз Ра1аетоп итт Ше тбтгзсће Атз дтаттаИса (К. Барвик, Ремије Палемон и римска Агз дтаттаИса), Лајпциг, 1922.
732
ПОЗНОАНТИЧКЛ
НАУКЛ
О
Иј И Ж Е В Н О С ! т и
аг$'\ Рани средњи век није — уз саовнм релкс и;»узетке910 — ништа променио у саставу касноримске граматике, него махом дословно репродукује учен,а III и IV века. Тако нпр. Ирац Клемент, који је под Карлом Великим и Лудвигом Побожним био учител> у франачкој дворакој школи, дефинише четири задатка граматике (1есНо, епаггаНо, етепАапо, ккИсит — „читање, објашњење, исправљање, суд“) потпуно се ослањ ајући на агз М арија Викторина (Мапиз VIс1оппи5, IV век)11. Тај %гаттаГ1сиз (ИИега1ог) царског периода завеш тао је својим средњовековним наследницима баштингу своје агз: као неопходно школско благо опасен је фундус римске књижевности што га је још поседовало паганство на измаку. Начин тог преношења био је без духа, празан, механички: и управо стога трајан. То постаје посебно јаано кад граматичари саош итавају елементе поетике, као што је то чинио Диомед (Б ш теб еб , IV век). Он је уз своју агз %гаттаНса додао и трећу књигу, која је била поовећена метрици. П ри том отпада понешто од онога што бисмо ми рачунали у поетику. Под појмом роеНса не подразум ева се ни теорија ни техника поезије, него песничка уметност сам а12 у супротности према појединачном пеоничком делу: роеНса ез1 јШ ае ^егаеуе паггаН от з соп^гиепН гћуГкто ас реке т е1пса зггисХига, аН иНШагет уоШ ргагет^ие ассоттокага („поетика је граћењ е фиктивне или истините приче у складном ритм у и м етричкој стопи, намењено за корист и уж ивањ е“, К Е Њ I 473). Д акле, чисто формална 9 К од М арцијана К апеле М инерва одлучује да метрика не спада у граматику него у м узику (150, 5). 10 Пре свега, треба поменути још и данас загонетног Виргилија Марона (VII век), но кога је К лемент Скот поново уградио у главну линију традиције. — Према Б. ТАНБ1, Те5 ЕрГготае Ле УггдИе б.е ТоиЊизе (Д. Тарди, Писма В и рги ли ја из Тулузе), 1928, 23, В. М. би био адепт — преко аквитанских јеврејских заједница посредоване — кабале, чије је принципе интерпретације (гематрије изм еђу осталог) пренео на латинску граматику. 11 С1етепПз а гз дгат т аИ са (Клементова Граматика) изд. Ј. ТСЛЛаЕНП (Ј. Толкин, 1928), стр. 11, 22 и дд. 12 Тако већ код Цицерона и код Аристотела у првој реченици Поетике.
733
л п
л а ј
1ГГ/ДП>и ВКК
дефинииија која уме да сједшш с\т 1ротна схватанл. Суштина поетије се налази у њеној метричкој стру. кг\фи*3. Њена садржина је прнповеда1ке (паггаПо). Сврха посшшггва је, прома Дио.меду (и његовом узору Хораиију), да користи н разоноди. Адн чнтајмо даљс: (И$(Ш ашет роепса а роетше е( роечг, диоН роепса агх гр$а ШеШ&шг, роета ашет раг$ орепз, Ш (га%оесИа, рое$1$ соМех1и$ е( согрт (о(ш$ ореги ејјссп, ш Ша$ Ос1\$\ха АспеГ$ („поетика се пак разликује од посме и пссмс у томе ј и т о се под иоетиксш подразумева сама уметност, поема је, опст, део радње, ннр. трагедија, а псема је састав и тедо целокупне до* вршснс ра.Д1не, нир. И.шјада, Одисеја н Енеиоа"). Ово веН ие ралумемо: јер ки аутор више није рату мео свој прехдожак. Ади ми можемо да реконструншемо на шта се ту мксли“. V хелеиистичкој поетшш постадо је уобичајено да се наставна грађа ршпчлаин прсма три аатекта: лоСтјсгц-, г.оСтјјш, г.з(Л)ттк\ Ту схсму стеди н Хорацијс, који „своју Аг$ репса рашчлањује на три одсљка јоднаког обима од којих се први одиоа! на пссииштво (1—152), друти на песничка дела (15Т-~ 294), а треКи на песннка|*,1“ . У хеленистичкој теорији при то.м се супротставл>ају два наставна мишљења. Је дно под иоСтЈсгц- подразумева грађу', под го(тра језичко облнковање песннчког дела. Друто, поанато већ Луцнлнју (фр. 33 н дд.), подразумева под рое$1$ обимну песму (Илијаду, Енија), под роета кратку (Луцнлнје наводи као при.мер епистолу*156). Ово друто учен>е репродукује Диомед, кад трагеднју означава као роета, еп као рое$($. За средњи век постала је онда 0 То је владајуће схватање (Платон, Федар, 258 <3), од којега је одступио само Аристотел. н Надовезујући се на капиталне радове Кр. Јензена (Сћг. Јеп&еп) о хеленистичкој и Хорацијевој поетици. Најновији:
НегакГеШез аоп Роп1оз ћеГ РћИодет ипд. Нотаг (Херахлид с Понта код Филодема и Хорација, Вег1. 5В. РНИ.-НШ. К1 1936). 15 ЈЕ№ЕМ, Негак1ете$ стр. 3. — Упор. и Хермогена изд. НАВЕ (Рабе) стр. 4, 9 и дд. Надаље О. КОТТСЕН, ЗћлИетг гиг рШотзсћеп ЗићзГапИићШипд (Г. РЕТГЕР, Студије о грађењу именица код Платона), дисерт. Кил 1937, стр. 30. м ЈЕ№ЕИ, Рћподетов пћег <Пе СесПсМе. Гппрез Висћ (Филодем о тгесмама. Пета књига), стр. 103.
734
п о с е б м о наж ш а по,!л*ла п ссн п 'п ои х мЈК 1а ( рогпкЈ1о‘> це пега) к о ј у је г р а д и р а о Д и о м е д . О н р н ч л и к у јс (< ј р. 4Н2> три г л а н н е » | х т с с а п о н ш п с по.1нр<;га. С х с м а т с к и то м о ж с да сс п р и к а ж с онако: 1. ц е п ш ш и л ш т уе1 т г г / а Н ^ и т (Л г а т а И с о п ус\ тх т сЛ л со п — „дслатна илн подражаиалачка врста").
Карактсрисгика: пссма нс с а д р ж и н и г а .кис упадии.с иесдшконс (нГпе росЛ ае т1 е г1 о (и 1 л о п е ,,бел /дстнутих речи иссдтко 1шх“ ); гон<Јрс с а м о драмски ликоии. Т у спадају трагсдијс, комсдијс, али и п а с г п р с к с не смс, као пгго су 1. и 2. склога Всрпдлнјсна - Четири подврсте: (гац Г са, с о т Г с а , ла 1 у г и :а , т Ј п и с а („трагичка, комичка, сагирско-драмска, мимичка* ).
2. %спт епагга(луит (ехецеНеоп, уе1 арап%е1Нсоп — „приноведна нрста“). Карак геристика: овде гонори само иеспик. Иример: Всргилијсне Георгике кшига 1—3, поред првог дела 4. кн.игс. (Тиме се хоће рећи да прича о Аристсју (4, 314—558ј испада т оквира %епив епагга\1уит-а.) Да;ни пример: Лукрсције. Три подврсте: а) ап%еШсе (,,оиом.ин,ући“): садржи „сентештије*4 (Теогнид и Хрије). ћ) ћгШопсе (,,исггоријски“): садржи приче и геиеалогије. Пример: Хесид.ов Кагалог жена. с) (ИЛазсаИсе (,,поучно“): дидактична иесма (Емпедокле, Лукреције, Арат, Вергилије). 3. %епиз сот т ипе (Јсотоп уе1 тгкит — „заједаичка или мешовита врста“). Карактеристика: говоре како песник тако и уведеии ликови. Примери: Илијада, Одисеја, Епеида. Две подврсте: а) кегогса зресгез („херојска иодврста“): Илијада и Енеида. ћ) 1упса зресгез („лирска подврста“): Архилох и Хорације. Овај систем, који на први поглед изгледа чудно, морамо да схватимо17. Подела родова према личности17 Упор. У8ЕИЕН, К1егпе ЗсћННеп II 290 и д. и СЕОНС КА1ВЕЕ, Иге Рго1едотепа тр1 хоЈцо>бСа<; (Георг Кајбел. „Пролегомена о комедији" — СбИ. Аћћ. том. 2, бр. 4, 1898), 28 и дд.
735
ма које говоре (само песиик; с амо ликотаи, псоник и ликови наизмевично) има овоје корене код Илатола (Држава 392—394). Она се налати у оквиру н,оговоч великог напада на пееништво. Илатон хоћг: да покажс како свеколико „ми,м ич)ко“ песшшгпво (трагедија, комедија, еп) мора да се прогера из идеалне државе. Мимесис је и репродукција аф еката, дакле и лошог и нискот (395—396). У д р ж ави од песништва није допуштено ниш та друго сем химни боговима и похвалних песама добрим љ удима (607а) — дакле, само личне манифестације песника самог (б^ а%аууг\1ад аитоО тоО копгјтоО— „кроз приповедањ е самог песника“ , 394с). Да 6и добио тај резултат, П латон је поставио, или преузео, трочлану поделу пеониш тва к о ја је полазила од крајњ е формалних о б ел еж ја и код које за еп преостаје само „мешовити р о д “ (би' ацфотерсди — „од абојих“)18. Лако је закл/учити д а та подела не задовољава ни логички ни суш тински19. Али она је била заштићена Платоновим ауторитетом , а потом ју је преузео и Аристотел20 као једну од три могуће врсте поделе уметничких веш тина (Поетика погл. 1—3). Код Аристотела она, мећутим, ф игуриш е само у оквиру прелиминарија, а у даљем току ист,раЖ|Ивања нема систематску функцију. А ристотелово интересовање није усмерено на опољашњу класи ф и кац и ју него на унутарње биће песничких родова. Он код трагедије посматра развој њене „природе“ , „дефинише њену суштину“ (то^ орои тр г оМад- — „одрећењ е сушт.ине“). Платонов схематизам је, онда, путевима које ми овде више не можемо да следимо, доспео у граматичко учење IV века, онако како га налазим о код Диомеда. 18 П р ем а Ј . С т р у у (Ј. 8 Т К 0 1 Ј Х ) (Иаз РгоШет б.ез К1аззГзсћвп ипб бге АпНке, асМ УоНтаде, ћетаиздедеЂеп иоп Ш. Ј А Е С Е К — Проблем класичног и антика, осам предавања, и з д а о В . Јегер, 1931, 2 и д д .) П л а т о н ј е у Законима и з н е о у ч е њ е о „за к о н о м ер н ости р о д о в а “ . О т о м е, м е ђ у т и м , у П л а т о н о в о м т е к с т у н е н ал а зи м о н и ш та . 19 У пор . и п а к К К 0 1 Љ , 31исИеп гит УегзГапдлпз дет тотгзсћеп ШетаГит (В. К р о л , Студије о разумевању римске књижевности, 1924), 45. 20 Ш то ч и н и с е , о с п о р а в а са м о С Г Ш Е М А К ^ (АггзШе1ез РоеИк — Г уд ем ан , А ристотелова Поетика, 1934, 104).
V то нроме нелики су родови античке класмке већ ода*вно изумрли. Оно штх> је очувапно од тих токсгона, коршићено је «ао насташто градиво у нжоли. Учење о родовима било је у истом раигу са учењем о деловпма говора. То учење постало је груо оистем преграда у које се на оилу трпају дпсиаратн1И предмепи. При том оу морали да се уврсте и такве жаирови које Пла1хш и Аристотел још ниоу познавали: пре свста дидактична песма и пасторално песпиипдк>, које је захваљујући Вергилију добило класнчно важоље. Већ Кшштилијан (X 1, 55) је мећу имснима обух1ва1 ^еним термином ерш , накан Хомсра, Хесиода, Аитимаха, Панијасида, Аполонија, Арата, поменуо и Теокрита — схватао је, дакле, ел чисто формално као песму у хексаметрима. Диомед, мећутим, иде даље. Соисгвени схаматизам присиљава га да Вершлијеве еклоге подели на два рода21. Чисто дијалошки комади 1 и 9, написани без уметнутог говора пеоника, спадају у „драмски“ род, као трагедија и комедија. Из тога логично произлази (иако Диомед то изричито не каже) да осталих осам вклога (а тиме и највећи део Буколика) спадају у &епш соттипе („заједничку врсту“) — а то значи у еп. Латиноки средњи век задржао је то схватање. Диомед, поред тога, има још једну посебну дефиницију епа: ероз д.Гс1Хиг ^гаесе сагтте ћехате1го дМпагит гегит еХ кегогсагит китапагит^ие сотргекепзш22. . . 1аХте раи1о сот т ит ш сагтеп аи<Нхит („речју еп означава се на грчком приповедање о божанским, херојским и људским стварима песмом у хексаметрима. . . на латинском мало уопштеније — свака пеома на гласу“, 483 и д.). Овде очевидно имамо рефлекс једне белешке код Диогена Лаертија (VII 60), коју је он наводно узео из Посидо-нија. Уз Диомедову трочлану поделу то не иде, али Диомед компилира ексцерпте различитог порекла. Он у поезији, сем 21 Сервије (ТНП..О-НАСЕП III 1, 29) дели еклоге на три Диомедове врсте. 22 Та формула је у вези са дефинисањем филозофије као „знања о божанским и људским стварима“, упор. о томе КАНЛ. НЕШНАКБТ, РозеМотоз (Карл Рајнхард, Посидоније), (1921) 58.
737
г-л д Њ И В Е К
три рода, разликује четири стилска карактера23 и шест с{иаИ1а!е$ саппт ит („мвалитативлих тииова песама"): кегогса, сотгса, гга&са, теИса, загупса, сИГћугатШа („херојски, камички, трагичаш, мелички, сатирско -драмски, дитирампски“, 502, 13). Деловање Диомедово посведочено је делимично помињањем његсхвог имена, делом преузимањем његове наставне граће24. Други један граматичар IV века, неоплатоничар Гу1арије Викторин из Африке, доноси на крају овоје агз филозофски прилог поетици, који преузима из својих грчких извора. Пошто је обрадио метрику, он прелази на питање порекла музике и песништва, и своди га на уроћену предиспоаицију, коју је НаШга рагепз („мајка Природа“) човеку подарила истовремено са животом и свешћу. Та природна предаапозидија постепено је посматрањем и вежбом развијена до нивоа вештине која може да се преноои поучавањем. Уз то је дошао — према Теофрасту — подстицај који произлази из три глав,на афекта: радости, беса, ентузијазма (= засп ји го п з тзИпсГиз — „нагона свете помаме“). Уз ослонац на Платона износи се учење о божанском лудилу песника, уз ослањање на Хорација (сагт. III 21, 11) учење о подстицајном деловању вина. Али и љубав може да човека учини песникомЧ Викторин, дакле, чини један од извора из којега је средњи век могао да црпе платоноку теорију о песничком лудилу. Карактеристично је за културни положај позног Рима да се она даје као додатак грамати23 Јхахро«; (,,дуги“): Е н е и д а 11, 539; (Зрах^ (,,кратки“): Енеида 5, 250; (,,средњи“): Е н е и д а 1, 343; ау0иро<; (,,цветни“): Ене> ида 7, 30, и М а г а о е п И а Г е т 1исг а с јГ и т г т з б.е5стгЂепб.о јасИ пат т аН опет („где гради причу описујући љупкост гаја и реке“ стр. 483). Диомед у средшем веку: МАК1ТШ5, регистар. — Диомедова атв д т а т т а И са штампана је у Паризу 1498. године, а ту је 1527. поново објављена, заједно са Донатовом. Она делује још и у француској ренесанси, вид. Ш. Г. РАТТЕН501*, Тћт ее сепГитге5 о ј Р т епсћ р о еН са 1 Т ћ ео т у (В. Ф. Петерсон* Т р и в е к а ф р а н ц у с к е п е с н и ч к е т е о р и је , А п п Агђог 19тп I 620 I 626. ' 25 Марије Викторин код Кајла IV 158—160.
738 Ш
ПОЗНОАНТИМ КА
ПЛУКА
О
П .И Ж К В И О С Т И
чком уцбонику. Викторин је у средткем веку много коришћен.
Најралииренији уџбеници латинске граматикс у средњем веку јесу, као што је позиато, уцбеиици Ели ја Доната (АеНиб БопаШб, IV век) и Приоцијана. V Донату нема ничет о ноетици. Присцијан заузима посебно место*'- Пореклом из Мауританије, он је постао учитељ латинског у Византији под царем Анастасијем (491—518). Његова граматика обимом, али и квалитетом, надмашује римоке аПез IV века, јер је у источном делу царства успео да се надовеже на грчку теорију, која је била на вишем нивоу. За поетику она не нуди ништа. Али зато то надокнађује један мањи спис Приоцијанов, тзв. Ргаеехегсиатта. То је превод тзв. 7гроу\Јр^асг|1ата („иретоходних, припремних вежби“) које је саставио Хермоген (иод Марком Аурелијем). Те „уводне вежбе“ имале су стално место у реторичкој настави. То су стилска вежбања, која се могу упоредити с нашим школским саставима и која су ишла од лакшег ка тежем2627. Она су обухватала басну, хрију, приповетку, сентеицију, општа места, панегиричке вежбе, поређења, просопопеју, описивање, обраду неке тезе (нпр. ап пау1%апс1ит, ап Аисеп&ит ихогет, ап ркИозоркапЛит — „треба ли се возити бродом, треба ли се женити, треба ли се бавити филозофијом“). Питање да ли та прогимназмата, која су била уобичајена већ у Цицероново време, и која су каоније уобличена у систем, треба убројити у граматику или у реторику, било је предмет спора још у старом веку28. Ни учење о фигурама иије могло да се једнозначно подели на ова два школска предмета. За наставу су овакви сукоби о компетентности били неважеи. Значај Присцијанових РгаеехегсИатта је у томе што су она као доиуна његове граматике у латинаки средњи век пре26 ВАКШ1СК 245 нап — Г. К. Н1ШТ (Ф. Р. Хунт) о Присцијану у XI и XII веку у М е т е у а ! апб. Е е п а г з з а п с е 3{исИ ез (С т у д и је о с р е д њ е м в е к у и р е н е с а н с и ) I, 1943, стр. 194 и дд. 27 Ш. К К 01Х , Е Н еГ о ггк (1937) 79 и дд. — О. ЕЕНИЕКТ (Г. Ленерт) у В и г з г а п з Ј а ћ г е б ћ е г г с М 248 (1935), 100 и дд. 28 Упор. и ВАК1ЛЛСК 260. — Исидор, Е (. 2, 1, 2. — Квинтилијан II 4.
739
нела слемонте грчке реторнчке теорнје, и то уз изо. ставл>ање свега онога што је долазило у обзир само за нолЈгтичку н судску беседу. Из Присцијановог слиса сродњовековни латиннста могао је, између осталог да научи разлику пзмеђгу иаггаПо јШШз (а<1 (га^оесНаз 5|Ч’е сотосАшх ј ш а ) (.,приповеаан>а п нзмишљеном [замнш.т>еног за трагеднје нлн комедије]**') и паггат Ји$(опса (а<1 ге$ $е$1а$ ехронспЈаз) (нсторијског приповсдан>а [за нзлагање историјских догађаја] **); суштину и примсну сентенције (ога(Го $епега1ет ргопипПапо* пет Накспз — „речи које се наводе у свакој прилицн“); врсте поређења. Посебно је делотворан, изглеца, бно одеЈвак Ве 1аис1е („О похвалној 6еседи“, КЕИ 435 и дд.). Јер он садрж и главне панешричке топосе грчке антике. При том има нешто што је културноисторијскн занимлдшо. У Присцијаново време је борба нзмеђу паганства и хришћанства већ цео један век бнла одлучена: Партенон је био претворен у хришћанску цркву, а толерисанн с\г само још оскудни осташ! паганске културе25*. Присцнјан је илак могао без проблема да преузме митолошке украсе својих паганских преаложака. То се нарочито показује кад се разматрају схеме похвале. Приликом похвале лова нлр. треба напоменутн да је лов измислнла Дијана; у славу коња, да је он света животиња Нептунова; голуба, да је посвећен Венери. Из аналогних разлога треба при* ликом похвале дрвећа давати предност ловору (Апо лон) н маслини (Минерва). То што је Присцијан мо гао да препоручи такву вежбу, било је око године 500. могуће само у внзантијском културном кругу. Као човек и граћанин неко је могао да буде хршићанин, као р>етор паганин: ту напоредност без напетости Прнстшјан је као могућност понудио западноевролском средњем веку’’30. Стварну аналогију томе моћи ћемо да нађемо тек у нталијанском хуманизму. Један Авгу* стин би Ргаеехегсиатта осећао као скандалозно дело. II6 9М СНК15Т~бСНМШ* Се5С*Чсћ(е ает дггесћгзсћеп игеташг * НекУ врсту аналогије на Западу нуди Енодије али 1е н,егов случај ипак друкчије ситуиран. Ј
740
3. МАКРОБИЈЕ Тај паганоки неоилатоничар41 (посгоје сведочанства о н>ем1у као високом државном служвенику од 399. до 422. год.) био је, као што је нознато, филозофски и научни ауторитет за цео сродњи воктд а помиње га чак Кретјен у Ереку (6738). За авакво уважавање он може да захвали свом коментару уз Цицеронов 8отт ит 8с1рштз (Сципионов сан). Већ у том делу Хомер и Вергштије се јавл>а}у као педагошки ауторитети поред Платона и Цицерона. Та чегири ко рифеја непогрешива оу, противречност измсђу њих потпуно је искључена. Хомер је с1шгшгит отптт т^епНопит јопз е( оп%о („извор и иостојбина свих божаноких проналазака“), Платои Грзтз ^егНаНз агсапит („тајна саме истине“), Цицерон пиИтз зесХаг 1П8 СТ 8 уе1епВи8 арргоћате („упућен у све филозофске школе које су стари признавали“), Вергилије сН$с1рИпагит от т ит регтззгтиз („савршено упућен у све науке“) и еггоп8 г^пагиз („не знајући за погрешку‘031323. За наш контекст, мећутим, најинтересантије Макробијево дело јесу његове Сатурналије. Велики део тога дела посвећен је коментарисању Вергилија. У Сатурналијама, дакле, имплиците имамо кратак преглед касноантичке поетике. Из њега можемо да изведемо оно схватање поезије које је имао један високообразовани пагански савременик Августинов и Јеронимов. Да то схватање изложимо у најкраћим цртама. Вергилије је за Макробија мудрац који познаје све науке (I 16, 12). Често једном речју одаје ргојипАат зсгепНат (одубоко знање“, III 2, 7). Његово дело скрива езотеричке тајне (I 24, 13). Кад он каже дио питте 1аезо („због којег уврећеног божанства“, Енеида 1, 8) и тиме мисли на Јунону, он онда тиме хоће да наго31 Ј1епо окарактерисан код Алфелдија (АЈ^ГОил, Оге Коп1огта1еп), 1943, 56. 32 М. 8СНЕВ11.ЕК, Е)ге РћИозорћге (1ез МасгоМиз ипб. гћг Етј1и& аиј те ШГззепзсћаК Аез сћггзШсћетг МИШаИегз (М. Шедлер, Макробијева филозофија и њен утицај на науку хришћанског средњег века), 1916. 33 К. МКА8 (К. Мрас) у Вег1. 5В. 1933, 234.
741
НВК
вести да оу различита пит т а резултаги деловања : дног јединог божанства (1 17, 4), које је двополно (III 8, 1), како Вергилнје наговештава кад за Венеру каж е (1исеп1е с1ео („са богом као водичем“, Енеива { 632). Антички политеизам је само алегоријско заодевање филозофских постулата: мит о Сатурну који једе своју децу и поново их избљује алогорија је времена које једе све и свему поново омоа ућује да настане (I 8, 10). Вергилије је, дажле, за Макробија теолот. Он је истовремено узор свеколике реторике (V 1, 1). Он влада свим методима изазиваља патоса и примењује их. Д а наведемо само неке: 1. апострофиран>е неживих или немих стварки, као што су оружје или кон> (IV 6, 9); 2. а М и Ш а п о (,,двоумљење“) или (,,недоумица“) тј. реторичко иитање које почиње са јасгаГ? („шта да учини“) или слично (IV 6, 11 и д.); 3. уверавање да постоје сведоци-очевици или ад%е$1аНо гег уГзае („сведочење о ономе што је вићено својим очима“, IV 6, 137); 4. хипербола (IV 6, 15); 5. ехс1апиШо (ехфс1т)от$* — ,,узвик“), како ех репопа рое%ае („из песник 01вих уста“), тако и ех Iрзшз ^иет (ги1ис1% 1одиеп%ет („из уста личности коју песник уводи као говорника“ , IV 6, 17); 6. обраћање епског приповедача читаоцу као у Хомеровом тбсхд* ам („могао би видети“), Вергилијевом сегпаз („видео 5и“) итд. (V 14, 9); 7. употреба сентенција (V 6, 6). Ових седам тачака представљају само избор реторичких предности које М акробије истиче код Вершлија. То су о д ј ш ке које сталио налазимо у средњовековном песнииггву, па и у Песми о Роланду. Нека читалац дозволи неколико доказа. 1. Апострофирање оружја: Роланд 2316; 2. аЛд.иШа%1о: Роланд 1185; 3. аЛ%ев%а%1о гег У1$ае: Роланд 2095; 4. хипербола: Роланд равзгт; 5. ехс\ата%т ех регзопа рое%ае: Роланд 9, 179, 716 и чешће; 6. приповедачево ословљавање уз помоћ сегпаз-формуле: Роланд 349, 1655, 1680, 3387 и још на неким местима; 7. примена сентенција: Роланд 315. Не тврдим, наравно, да је Туролд поменуте технике преузео из Макробија, него само да оне спадају у састав једне кшижевнотехничке традиције, то јест школске анализе песника и у-путстава .за песничку делатност 742
која јс код Мажробија нсН погпумо формирама м која сс одрж ала кроп цсо сре;|.и,и иск. Маг роои јс )«• уис реи да сс Вергилијс мриликом нссиичко 1 р;п а ,1[>ж ;јо реторичких пранила. Сами сроднджск«/инм пссници одреда су тако постунали. Видимо ; т меН Микр«*Г>и|с у поелији нала*и сме оно јнто јс у п.ој ии.чсо срс;пни иек14: тсологију, алегорију, уни н ераалн у ниуку, реторику. V складу с тим ои има и предстаиу о псснику која је била страиа класичној а т ици: пссп и ч к о јспо сс мож е уноредити са кос.мосо.м. Вергили је је миј'лор у свим стилоким арстама. И>е.гона реч-ичосч је ттс \)геУ1з, пипс сорш за, пипс {1опс1а, пипс нгти1 отгг.а, т(ег(1ит 1ета аи1 1оггепн: нгс 1егга Гр.ча кЈс 1аеЛа 1Љиз е1 ргаПз, Љг 5Г.Ш$ е1 гирЉин НгнрШа, Шс т:са Нагетн, Шс м г 1%иа {оппкиа, раг.ч уп51о арегпиг таг1 („час ш крта, час оиш ирна, час китњаста, час, опст, све то у исти мах, овде-онде блага или набујала: тако је и сам а земЈна овде пријатна због својих усева и ливада, там о сурова због ш ума и литица, ту сува од песка, там о натошвона изворима, а једап н>ен део отвара се према м орском пространству“). Постоји, дакле, велика слкчност између сИутит ориз типсН („бож апске творевипе света“) и роепсит ориз („песничке творевине“); изм еђу с1еиз оргјех („бога творца“) и рое1а („песника“) (V 1, 19 и д . и V 2, 1). Из уста једног паганског неоплатонисте касне антике, дакле, први пут чујем о „косм ичко“ схватање песника, које га упоређује са градител>ем света. В ерш лијево песништво је настало захваљ ујући бож анској инспирацији. Вергш ш је је, наиме, на тајанствен начин наслутио да ће бити од користи свим читаоцима. Стога је у свом делу изм еш ао све врсте елоквентности и то поп тог1аИ, зе<1 сИ успо т%ето (,;не смртним, већ божанским даром “). П ри томе је следио Свемајку Природу: поп аИит несШив <1жет диат грнат гегит от т ит таГгет паШ гат ћапс ргаегехиИ, уе1ш т тизгса сопсогЉ аппат сНззопогит („изаткао ју је [= 'Е н е и д у оп. прев.] а да није следио ниједног другог вођу до саму 34 34 И питање да ли је старије јаје или кокош разматрао је већ Макробије (VII 16, 1 и дд.). 743
Е В Р О П С К А К Њ И Ж Е В Н О С Т И Л А Т И Н С К И С Р Е Д Њ И ВЕК
мајку свих ствари, Природу — онако као што се у музици хармоишја сатка од онога што је несагласно1, V 1, 18). На том зашшљивом месту мешају се различити мотиви: божаноко предзнан»е песЈгиково; ИаШга та1ег („мајка Природа'*); Природа као узор вештине (техне) (Псеудо-Аристотел тар1 хбспроо — „0 васељени“, 396 ђ 7); ткан>е као симбол и метафора; песништво као музика. Одлучујућа је при том у нашем контексту представа о аналогији песничког ствараља са процесом настанка света. У том смислу за Макро бија, и за узоре на које се он иозива, песник је виши човек, суштшкжи сродан божанској природи. Неклх стотииу година каоније овај став се већ изопачио у фразу. Енодије песнику Фаусту даје комшиимент: Е$1 уоВгз циск1<1ат сит Ноттит јас1оге со11е§шт: Ше јтхи ех мНИо, уо5 герагаНз т теНиз („Постоји извесно заједништво измећу вас и творца људи: он их је створио из ничега, ви их чивите бољим“, НАКТЕђ 524, 7 и дд.) и (525, 20): фиос! НаГита Бео, ћос Нћг ОапГ зНиИа. Природа Богу што да, студије теби ће дат.
Али, вратимо се Макробију. Његово схватање Вергилија показује изненаћујућу структуралну сродност са средњовековним схватањем поезије. Он себе више не осећа као учесника у једној живој књижевности, него као чувара и тумача једне завршене традиције. Класици оу за њега већ ,устари“. Њихов канон смањио се на мали број имена: Хомер, Платон, Цицерон, Вергшшје. То ограничавање резултат је промењеног душевнот става према књижевности. У том канону сједињенн су само такви аутори који могу да буду сматрани религиозним, филозофским и научним ауторитетима. Дела канонизованих аутора се, онда, у окладу с тим читају и објашњавају имајући у виду њихаву педагашку садржину. Тиме алегорија постаје меродаван метод тумачења. Сва та обележја једне промењене духовности, уз схватање књи744
ПОЗНОАНТИЧКА
НАУКА
О
Ш ИЖЕВНОСТИ
жевнсх:ти које је из ње произашло, паново сусрећемо у пуној делотворности још и код Дантеа. Само се једао изменило: код Дантеа је Вергилије укључен у хришћански систем овета, код Макробија је он освештани ауторитет за побожност паганске касне антике.
VI
СТАРОХРИШНАНСКА И СРЕДЊОВЕКОВНа НАУКА О КЊИЖЕВНОСТИ
1. ЈЕРОНИМ Неизмерно подручје патристике до сада још није отворено за питања која поставља европска књижевна историја и теорија. Уџбеници патролошје оставл»ају нас у том погледу без одговора, што је потп\во I разумљиво. Јер они ту граћу обраћују са становишта 1 теологије и црквене историје. Уз такво стање ствариЈ у наредном делу расправе могу да се дају само наго-1 вештаји и подстицаји. Задатак старохришћанске филологије биће да их исправи и употпуни. Треба поставити питање: како су бавл>ење Библијом и настанак хришћанских списа деловали на књижевну теорију? Измећу_дцтичко-паганске и патристичке поетике хелбнизовано јевреЈствб два последња прехришћанска и првог хришћанског века чини посредничку инстанцу која је имала далекосежно исгоријско дејство. Јудеохеленистичка култура развила је једну пропаганду веама свесну свог циља која није презала ни од литерарних фалоификата (сибилинска пророчанства, наводни Орфејеви стихови). „Главио средство те апологетике био је покушај да се докаже подударност јеврејског закона и јеврејске религаје с а .. 7 учењима хеленске филозофије"1*. У ту сврху преузет је систем алегоријске егзегезе, који је развила 1 ОТТО 8ТАНХ.Ш (Ото Штелин) у СНН15Т-8СНМШ, Се-
бсШсШе б.ет д ггесћ гзсћ еп Ш е га Ш г6 II 1, 540.
746
1
1
<. Г Л ' О Х »М ПП\ А П С К Л
И
Г Г К Д Н >ОПГСК< ) В 1 1 А
ПЛУКЛ
о
к м .и ж г п
с т и ч к а ј п к о л н . V ве:ш са п>ом јстл.а се гаколвани „доказ сгарости“ : свети оииси Јевреја много су старији него сшгои хеленских пестшка и мудраца. Огш нослед,)Ш су, паводно, нозпавали првопоменуте и у-шли од №их. Тако је Јосиф у свом сииоу против Апиопа извео доказ да су грчкп филозофи зависни од Мојсија. Све те мисаопе токове нреузели су ранохриш ћански анологети. Прсма Јустиму, Платонова космогонија погиче из Постања (Прва А полош ја, иогл. 59 и 60). Оиријац Татијан (крај II века) изводи у својој Беседи Грцима2 синхронијске прорачуне који такоће елуж с апологетици. Сличне тврдње нуде Псеудо-Јустинова СоћогГаНо а& ^епШ ез (Бодрење упућен о паганима) и Теофил из Антиохије. И з ранохриш ћанских апологета те соекулације прелазе у алаксандријску теологију, ш то ми овде не м ож ам о да разм атрам о. Оне се потом уливају у дело великих црквених учитеља. У првом реду је за нас важ ан Јероним 3. У писму П аулину из Н оле он измећу осталог каж е: ни П етар ни Јован нису били необразовани рибари. К ако би иначе овај последњи схватио смисао п ојм а логос, к о ји је и једиом Платону, једном Д ем остену остао скривен? К ако да се схвати Библија без научног студија? Ту, наравно, постоје муш ки и ж ен ски дилетанти к о ји се см атрају позваним да п р акти к у ју ал егори јско тум ачењ е Светог писма. Тон аутора тог писм а овде је сатиричан (%агги1а апиз, ПеИгиз зепех, зорШзГа уегЂозиз — „брбљ ива баба, излапели чича, глагољиви соф иста“), а у перо му се улива један Х орац и јев стих (8а*. I I 1, 116): 2 Прев. Е. С. КШШБА (Р. К. Кукула) 1913. Ту се на стр. 69, нап. даје литература о „доказу старости"! 3 Литература о Јерониму овде нас оставља на цедилу. Р. БЕ ЕАВН10Е1|Е, НгзГогге б.е 1а ИИегаГите 1аНт сћгеНеппе само укратко додирује Јеронимове књижевне погледе. Први део монографије Ф. Кавалере (Р. САУАШЕКА, 5. Јегдт е — Св. Јероним, Лувен, 1922. у два тома), који је за сада једини објављен, даје само биографију. — Рад А. Фикаре, Место св. Јеронима у историји културе (А. Е1САККА, Еа розгггопе бг 8. Сгго1ато пе1а з1огга бе11а сиИига, Палермо, 1916) није ми био доступан. — Корисно: Е. 1ЛЈВЕСК, Н. оиоГ поиегИ зстгрГотев (Е. Либек, За колико је писаца знао Јероним), Лајпциг, 1872. Ипак упор. ТКАТЈВЕ, УогХезипдеп ипб АЂћаптипдеп II 66. 747
К В Р О П С К А К Њ И Ж Е В Н О С Т И Л А Т И Н С К И СГ Т. ДЊ Ц ВКК
ЗсгЉГтиз гпЛосН сГосИдио роета*а разпт. Неуки с ученим скупа — сви ('пове пишемо данас
Види се да су му блиски антички класици; он их лонекад враћа у ш х о вс грашпдс, али их и корнсти у своје цил^еве: присутни су увек. И онда кад треба да карактерише библијске писце, намеће му се поређс и>е са античким образован»ем. У Бројевима он налази све тајне аритметике, у Кљи.ш о Јоиу „све законе дијалектике”. Важне су на крају речи: 0а\пс1 81то-
тЛе$ по$1ег, РмНатз, е( А1саеи$, Пассиз циоцие, Са 1и11и$ а(дие Зегепиз („Давид је наш Симокнд* Пиндар
и Алкеј, наш Флак, Катум и Серен“). Та реченица је израз једног књижевног система конкордантиости или корелативности који Јероиим, додуше, није формулисао у том контексту, али коју прожима сву његову списатељску делатност и који је надживео и повремене налете побожне акрупулозности. 57. пиомо „0 најбољвм начину превоћен>а“ подражава у наслову Цицероново дело Ве орНто %епеге огаХогит (0 најбољој врсти беседника), као што Јеронимова хришћан* ска историја књижевности то чини са Светонијевим Ие У/П5 Ши$(гЊи$ (О славним људима)'\ У писму Магну тврди се: највећи апологети и оци грчког и латинског језика показују детаљно познавање паган* ске књижевности и упраазо захваљујући томе били су кадри да успешно одбране Јеванћеље. И Јувенко се у том контексгу помиње с похвалом. Јер књижевно образовање никако није доз©ол»ено само ради борбе против пагаиских напада. Са том важном тезОаМ, која се нажалост више не доказује, писмо се прекида. Јероним није први препоручивао студај античке профане литературе. Претходили су му Ориген и Василије, Лактанције и Амброзије. Али за почетак средњег века и наредни период Јероним је постао велики репрезентант црквеног хуманизма. Захваљујући својој обради Евсевијеве хронике света, у коју су убачене кЈњижевноисторијске белешке, он је, сем тога, постао . . . 4 ° Том к ^ ги * ? в н о и Р°ДУ Уп°Р- Т Н А Ц В Е , УоП езипдеп ипО. АЂћаптипдеп II 162.
748
оснивач „хроникалне кљ иж еане иеториографи.;с“г’> на коју ћемо се вратити код Исидора. Ово схватање исто* рије додирује се са системом „корелација“ уто и^о што је оно такоће одредило заједнички имените.^ измећу оветих и паганских кншга: а тај именитељ 5ио је књ иж евни именитељ. Књиге Библије \ г бало )е, дакле, да се интерпретирају као књ иж евни спо.ленлчи. Тиме је био легитимисан студиј ,,граматике“ , а о значи античких песника, чиме је истовромоно трасиран и лут ка грам атичко-реторичкој ачалнзи текс/а Библије. Јероним је, м еђутим , битно прош ирио и појам поезије тиме ш то је учио да су неке књиге Библије, у целзини или делимично, написане у стиховима: нпр. Псалтир, Књ ига о Јовгу, Јерем ија. Тиме је дато ново образлож ењ е за хри ш ћан ско пеоништво. Оно се јавл>а код Аратора (VI век) у „П осланици В игилију“ (ЕрГ5ш1а ас1 Уг^Шит): 23
МеГггса игз засггз поп езГ гпсодтгИа 1Њггз; РзаИетгит 1уггсг сотрозиеге реЛез. НехатеГггз саШате зопгз гп отгдгтге Ипдиае СапНса Нгететгае, 1оЂ диодие б.Ша јетипР.
23
Метричких знања ни књиге не остаху лишене свете; Псалтир у лирској је сав стопи из стиха у стих. Кажу, хексаметар беше на језика извору самом — Њиме је зборио Јов, плако Јеремија њим. 2. КАСИОДОР
Приручншди из историје ф илозоф ије и историје књижевности обично као најзн ачајн и је Касиодорове списе наводе 1п5ШиНопез (Основе) и Ое ат т а (О 5 Р. ЦЕНМАКИ у Сегт.-Вот.-Мопа1ззсћтгј1 4 (1912), 578. Тај рад је поново одштампан у Лемановој књ изи Етјотзсћипд <1ез МИШаИегз (Истраживање средњег века, 1941). — Н. НЕИМ, Нгетопутиз, ЕизаГге т Еизећшз’ Сћготк... (Р. Хелм, Јеронимови додаци у Еусебијевој хроници..), Лајпциг, 1929. 6 Упор. о томе Т еодулф у РоеГае I 534, 58. ЛГ\
дунш). Ајш наЈЈГ\ипозаптнијс а.г сгаих љагових дела је без сумље, ЕхрозШо т Раа1(сушт (Тумачен,е Псалти. ра)\ које код Миља обухвата прско 2.000 стубаца. Данас се оно, изгледа, запоставл>а; вероватно зато што се сматра сиецијалнстичким филолошким радом који нема значаја за Касиодорову „филозофију". То би, наравно, значило да се на дело примени неисторијски (модеран) криториј и да се погренлто схвати Каоиодорово мишЈБен>с. Ми смо упознали Касиодорово схватаље аг1ез (погл. 3, § 2). Док Јероним и Исидор систематски учс о корелацији библијских и профани* књпжевних форми и евентуално о временском прибритету првтгх, Касиодор продубЈвује зависност пррфаког зкаља од хришћанско-реЈшгиозпог. Оно прво тшје ништа друго него развијатве онога што је као клица садржано у откровењу. Ово схватање замењује, / дакле, ону хармонистику која је од IV века израстала из споја паганске и хришћанске културе — која је могла да измири дуализам те две потенције, али не и да га укине — и то је замењује једним истовремено спекулативним и историјским монизмом. Он се доказује на примеру реторичке анализе. А тиме долази до преокрета уобичајеног књижевног вредновања. Би- блија сада више не мора да се пред профаном књижевношћу оправдава доказивањем да и она употреољава признате говорне фигуре: — не, оне из ње потичу и само њој имају да захвале за своје „достојанство“. Који је део те теорије Касиодорово власништво, мора да остане неизвесно, пошто недостају истраживања78. Али тек она објашњава, како верујем, његову толерантност према античком образовању. Код 7 Н а з и в Сош р1ех1опез гп Р за1т оз ( „ З а к љ у ч ц и о Псалмим а “ , Е А В Ш О Е Б Е 675 и 0 В Е К Ш Е О -О Е У Е К 138) за с н о в а н је на забун и . 8 А Б . Г К А И 2 , М. А и геИ и з Саззгоб.огиз ЗепаГ ог (Ад. Франц, М арко А у р е л и је К а си о д о р Сенатор, Б р е с л а в а , 1872) говори о дел у о П сал м и м а (стр. 93 и дд.) в е о м а п о в р ш н о . — А. 8СНИЕ1Б Е К (Рге ЕгкеппГпгз1ећге Ђег В едгп п бет Зсћо1азИ к __ А. Ш најд ер „У чењ е о с п о зн а ји н а п о ч е т к у с х о л а с т и к е “ у: РћПоз Јаћтћисћ бет Сбт гез-СезеИ зсћаЦ , 1921) п о с в е ћ у је К аси одору тем ељ ито и с т р а ж и в а њ е (стр. 227 д о 257), а л и се д е л а о Псалм им а не дотиче.
750
Јеронима он посебио хвали то што је овај ићгситцие зе 1осиз аНиШ, %епИИит ехетр1а ЛиЊгззГта чапгХаХе регтгзсип („где год му се укааала прилика, с иаЈЈвупкијом разноврсношћу уплитао примере из паганске кшижевности“). 8аеси1агез Ниегае („световиа књижевност“) је неопходна за студирање Библије (Јпзг. I, с. 28). Граматика му је регШа ри1скге 1одиепсИ ех роепз ШизЈпкиз аис1огЉиздие со11ес1а: ојјшит ешз е$1 зте ^Шо (ИсНопет ргозаХет теЈпсат^ие сотропеге („вештина лепог говора стечена читањем славних песиика и писаца: њен посао јесте састављање прозних и метричких исказа без пограшке“, II, с. 1). У Касиодоровом плану није било да се упушта у садржину тих дисциплина. Али Ииегае заеси1агез биле су заштићене његовим смерницама. „Посовећење“ агЈез обично се као заслута приписује Алкујинју: А1сит тзгзЈе ауес ипе јогсе зт^иИеге зиг (ЈаШесеззИе Лез аг1з Икегаих: И запсНјге сез аг!з, еп топ1гап! Јеигз ге1аИопз ауес 1а сгеаНоп <Нуте: „Нез ркИозорћез поп! раз сгее, тагз оп! зеи1етеп1 сЈесоиуег! сез аг!з; сез! Огеи 1ез а сгеез Напз 1ез скозез паШгеИез (т па1ипз); е1 1ез коттез 1ез р1из за%ез 1ез у оп! 1гоиуез“ („Алжуин и с необичном снагом иноистира на неопходности слободних уметности: он поовећује те уметности показујући њихов однос према божаноком стварању: 'Филозофи ниоу створили него само открили те уметности; створио их је Бог мећу стварима природе ( т паШпз); а најмудрији људи ау их само пронашли’“). Тако у новије време суди Емил Бреје (ЕМ1БЕ ВКЕН1ЕК9). Али токови ових Алкуинових мисли потичу из Касиодорова учења. Касиодорове ХпзНшНопез сЈшпагит ас заесиЈапит Ииегагит (Основи божанске и световне науке) морају да се размотре због њиховог значаја за средњовековну науку о књижевности. У предговору (РН 70, 1105) Касиодор саопштава да за световну књижевност (типНат аис!огез, типсН ргисЈепНа, заеси1агез НИегае — „оветовне писце, световну мудрост, световну књижевност“) постоји живо интересовање, али да недоћ,а рћИозорћге с1и т оуеп аде, 1937, 47. 751
С ‘
сгају профосори за 6 и6 јшологи ју, какпих је би-т Алсксандрији, а сада их има у ИисиГису. И отварацј такве високс школе у Риму, какву је Касиодор намеравао да оаиује зајсдно са блажоиим Агптктом, папом града Рима“ , проиало у због ратних похода\. стипијанових — поп ћаЂа 1осит гсч р а п \ (етропНи, тдтегГз („нсма места за ств ар мира у немирна ирсмена“). Стога је Касиодор одлучио да за сноје монахе напшне један увод (тггоДисгоппз"' хЉп Иђго^ шоч — „ове уводне књиге за вас“), који би трсбало исто времено да послужи и спасу ншхове душе и њиховом световном образовању. Што се тиче граће, он нс шли да пружи ништа ново, нсго да сс придружи епс^-ези Писма од стране цросвених отаца (рпзсогит с1гаа — ехрозШопез ргоћаћИез ра(гит — „изрекама старих — ваљаним тумачељима отаца“). У 1. књизи наводе се на почетку најбољи коменгари уз поједине књиге Библије. До разумевања Бибдије може да се доће ма шест начина. Прво треба потражити одговор код тггоДисгогез зспргигае (1Шпае („уводничара у божан ске аписе“) (<код Тнконија, у Августиновој Оос1ппа Скпзггапа и другим делима), потом код ИВгогит ехрозИогез („тумача библијоких књига“), треће, код сагкоНсг та%Шг1 („католичких учител>а“); четврто, црквених отаца; пето, треба потражити савет у разговору са искусних старијим Јвудима. Ако томе при* бројимо и сам студиј 1пзгГгиНопез (Основа), онда испада шест тосН т1еШ&епНае („иачина разумевања“). Необична је специјална употреба термина сагкоНсш у значењу ортодоксан, као критериј за ауторе — што делује и на каскију терминологију: згитозгззше 1е%атиз сагкоНсоз та&зггоз, дш ргорозШоткиз јас(15 5о1 ^ипг окзсиНззгтаз диаезгтпез („читајмо што ревносни* је можемо католичке учитеље, који својим поставкама решавају најнејаснија иитања“, 1123 А). Касиодор, на-10 10 П р е в о д з а г р ч к у р е ч е1а-а.усоут} (,,у во д “). П рем а Алтанеру, П ат рологија (А Т/Г А П Е К , Ра1то1од1е) 19502, 290, Г рк Х адријан је „ в е р о в а т н о у п р в о ј п о л о в и н и V в е к а н а п и с а о библијску херм е н е у т и к у з а к о ју је п р в и п у т у п о т р е б и о н ас л о в Увод V Свето писмо. Н зега п о м и њ е и К а с и о д о р .
752
Л
0 с V 1
(
жалост, пс наподм лмсна. Нажон памињања црквеинх отаца кажс сс: ЈХа /// и1 Атегзогит са1коНсогит 1г1?п соттосИчагтс рег1сцапШг. . . („тако бива да се без икакнс тешкоћс иитају кп>игс различитих католик а . . . “), тако да сс дотада разликаванс категорије (ШгоАисГогез, ехроШогез, та&зШ, ра1гез — „уиодничари, тумачи, учи гељи, оци“) понаво јавЈвају као подврсте оних озшачевих као са1коИси За средњовековиу филологију оу из 1. књите зшшмљиве још некс тачке. Прво, поука о различитим врстама лоделе Библије. Јероним је Старом завету дао 22, Новом загвсту 27 кшига, што заједно ч^ипи 49. Дода ли се том броју свето Тројство које је овс то створило, произлази број јубиларне године: 50. Августин долази до броја од 71 књиге Библије: Ошкиз сит запсШе ТггтХаХгз аААМепз итХаХет, јгХ ХоХгиз Икгае сотреХепз еХ §/опоза регјесХго („А када им се дода јединство светог Тројства, настаје окладно и узвишено савршснство потпуне равнотеже“, 1125 А). Следе поуке о латинском језику у Библији, који, кад одступа од доброг латинаког, не би требало иоправљати (1128 В). Под 8ХисИа СкпзХгапа („хришћанским студијама“) помињу се и хришћански историчари (1133): Јосиф (готово као друли Ливије), Евсевије и његови настављачи, Орозије, Марцелин, Проспер. На крају тог поглавља каже се: зедиипХиг ттХагит 1есХгопит ^епегакИтт согиИХогез („следе аутори многих штива достојних поштовања“). Мисли се на ц-рквене оце (1134 С). Неки се од њих потом карактеришу, а најдетаљиије и најбоље од свих Јероним. Тако, дакле, Каоиодор нуди и књижевну карактеристику, као што је то на кратак класичан начин чинио Квинтилијан. „Историје књижевносги“ средњег века то су понављале, делимично у веома грубим облицима. Каоиодорова друга књига обраћује граматику и реторику. Ова друга је кепе <ИсетИ зсгепХ1а т сШИкиз диаезХготкиз („теорија лепог бесећења на граћанским парницама“, 1160 В). Интересантно је пажљиво избалансирано порећење измећу Цицерона и Квинтилијана (1164 С; боља варијанта код Мајнорса 753
Е В Р О И С К А К Њ И Ж Е В Н О С Т И Л Л Т И Н С К И СРЕДН.И ВЕК
1МУШаЗ]“ стр. 103 и д.), кајима се још прикључује Фортумацијан као Дос1ог поуеИих („|учитељ млаће генерације“). Пошавље Ое ОШесНса („О дијалектици") Кашодор користи да изнесе свс што уоипгге зна о филозофији — та аг5 агНит е1 сНзсгрИпа сНзсГрИпагит („уметност над уметностима и наука над наукама“ц, 1167 Б) овде се, дакле, на силу уноси у једну од седам аПез и њој подрећује: у крајњој супротносги са све живљом овешћу аредњег века, какву налазимо код Хуга од Св. Внктора. Однос дијалектике према реторици упорећује се, према Варону, са односом шаке према иапруженој руци. Следи подела филозофије, потом учење о категоријама, о силогизму, о дефиницији (15 врста!), онда топижа (погл. 15 и дд.), која служи говорницима, дијалектичарима, песницима и правницима, и коју Каоиодор хвали речима, које ће потом Исидор позајмити од њега. За нас нема значаја да пратимо разматрање осталих аПез Икегспез. Упечатљив је тон дубоке религиозне дарнутости који код Касиодора — потпуно у супротности према Исидору — стално изнова избија, посебно на крају агшса. Ту се каже (МУШКЗ стр. 162, 1 и дд.): О јеПаШ гтџа. ј{с1е1тт, цшЂиз рготШпиг згсиН е$1 Воттит уМеге, ст (1еуоН$$1те сгеЛепШ тт ВеаН1шНт$ $ре та§м гер1еН $ипН дип1, го§о, ргае$1аШГ <а$рес1и$, диап&о гаНа тт 1аг§Ииз е$1 сгеЛ(1и$? таезНггшппе дтрре попит е$1 соп$ртеге Сгеа1огет, иппе утипХ диаеситцие ^НаНа $ип1, игте $артп1 диаеситдие $т>$1$гип1, ипЛе атттШгапШг диаеситдие сгеаХа $ип1, игте герагапШг диаеситдие т теИиз ГпзХаигаХа сопзтџпХ, ипЛе уептп! диаеситдие за1и(агпег арреШпШг, ипАе уШи(е$ тапап( рег диаз грзе ^гпсгШг типпиз. 8еЛ Исе( отпт $из(еп(е(, отпт тепаггаШКег ртз агШег аттт1$(ге(, Т а (атеп ттг$ $шм\з$1та попа $ип1, диапЛо по$(го соп$рес(т с1етепН$$ппиз КепетрШ 11 Са55Го(Гогг ЗепаГотпз 1п5НСиНопе5. ЕсШеб. (тот Матги5спр(5 ћу Е. А. В. МУИОЕЗ СОсновиг К асиодора Сенатора Изд на основу рукописа Р. А. Б. Мајнорс), О ксф орд. 1937 — Уппп Е. К. НАИВ, Тће Кет Са55Гос1оги5 (Е. К. Ренд, „Нови Касиодор“, Зрестит 1938, 433). ^ асио12 12 Та дефиниција је преузета из Макробија (5а*. 7, 15, 14). 7 54
СТАРОХРИШ ЋЛНСКА
И
СРЕДЊОВЕКОВНА
НАУКА
О
КЊИЖЕВ
аррагеге <И%пл1>Ииг („О велика срећо вер*них, којима је обећано да ће видети Гоопода онаквог какав јесте! Предано верујући у њога, они су већ испуњени великом надом у блаженство! А чиме ли ће нас, питам, обдарити онда кад га будемо гледали лицем у лице, ако нам је већ сада даровао толико изобшве — сада, док у њега само верујемо? Непроцењив је дар, наиме, сагледати Творца — одакле живи све што живи, одакле осећа све што иостоји, одакле се управља свиме што је створвно, одакле црпе онагу ове што се уздиже обнављајући се набоље, одакле долази ове оно за чим се жуди као за спасењем, одакле истичу врлине које побећују и саму васељену. Али, колико год да блажеии судија све то одржава и свиме на неизрециви начин управља, ипак ће најслаћи бити они дарови када се премилостоши Искупитељ буде удостојио да се објави пред нашим очима“). Овде је стилска вештина Уапае ступила у службу истинске побожности. Касиодорово дело проширило се уокоро и далеко изван граница уског круга корисника за који је било писано. Постало је темељна књига средњовековног образовања.3 3. ИСИДОР Веома значајно за књижевну теорију постало је потом соисатељство Исидора из Севиље, пре свега његове Е1уто1о&1ае. У тај приручник знања он није утрадио само седам аг1ез него и један кратак преглед историје ссвета. Тиме он истовремено наставља Јеронимову „хроникалну књижевну историографију". Е1уто1о§гае садрже, дакле, једну нит-водиљу за историју светоке књижевности. Овај назив можда изгледа претенциозан за Исидорове оскудне хронографоке белешке. Ајш ако их шојимо са сродном граћом која се обраћује у различитим одељцима Е1уто1о§1ае, настаје један фундус поука о теорији и историји књижевности, какав средњи век није .могао да наће ни код једног друтог аутора. Па ни код Јеронима. Његова обра755
1
да Евсевијеве хронике света извецена је табеларно0; подесна као подсетник, али ие и за читање. Исго тако, код н»ега недостаје систематско нскорингћавање хро^ нолошје за хришћаноку књижевну теорију, какво на* лазимо код Исидора. Највише што срсћемо то су наговештаји тога, као иа примср закл>учак да је Мојсије писао пре Хомера н Хеснода. Али такви наговештаји се нс разра!з\гју. За постику периода који претхолн среди»см вску, Исидор чини опоху. Исидорова исторнја км»ижсвностин и Јвегова пое* тика могу да се рсзимнрају на следећи начин. Исторнја света пролази — као код Августина — кроз шост светскнх доба: 1. од Адама до Ноја; 2. ол Ноја до Аврама; 3. од Аврама до Давида; 4. од Давилл до Вавнлонског ропства; 5. од ропства до Инкарна* цијс; 6. од тада па до смака света. Тек у трсћсм свег* ском раздобл»у јавља се Грчка, добија закоие (од Фо* ронеја) н зсмљорадњу. Писмо се пропалазн прво кол Јевреја, касиије се преко Кадма преноси Грцима, по* том преко Кармеите Италицкма. Хомер је вероватно био савременик Саулов. V четврто раздобл»е света од литерарних чшвенина пада само Талссова филозофија, у пето настанак Књиге о Јудити; трагедије Софоклове и Еурнпндове; Кљига о Естири; Платои, Демостен и Арнстотел; Књнге о Макавејцнма; Септ\гагинта; Ис\т Сирах; почетак реторике у Риму. Већ ове пробе до* пуштају да се уочи схватан>е историје које је Иаиор13* 13 ЕизеШ РатрћШ СћтстШ Сапопев Ште иегШ 5. ЕизеМиз Нгегопутиз. Е(31дН Ј. К. ГОТНЕКШСНАМ СХроника’ Евсевија, посинка Памфилова, превео на латински св. Евсевије Јероним. Изд. Џ. К. Фодерингем, Лондон, 1923. — Хронографски делови Е(уто1одГае само се ту и тамо додирују са Јеронимовом хроником. Питање извора можемо овде оставити по страни. “ То до сада није истраживано. С. V . В21АШ\У5К1, 1зг<1ог иги1 ШеЈопз а1з ШетатћШотгкет (Г. ф. Ђаловски, Исидор и Илдефонс као књижевни историчари), Мипв1ег Г \Ч. 1898, даје критинко истраживање Исидоровог списа Ое П1из*пћиз (О славним људима), али о Етимологијама не каже ништа. Р. ЕЕНМАИИ, И1ега1игде$сћГсћге Гт МА (СНМ 1912 569 и дд. и 617 и дд.) не помиње Исидора. — Вредновање Исидооове поетике покушао је МЕКЕКОЕ2 у РЕЕАУО, НШопа <Је 1аз
Шеаз езГбНсаз (Историја естетичких идеја), том. 2.
пренео средњем веку: историја, култура и књижевност старог Оријента и клаоичних народа нуде се у син хронистичком ирегледу. У тај оквир унесене оу, опда, остале књижевно-отстори јоке белешке Исидорове. Најстарији и најотменији метар је хексаметар (теггит ћегогсит — „херојаки метар“). Први га је нрименио Мојсије (Зак, понов. 32), „много пре Ферикида и Хомера“. Химне у славу бож ју иисао је први Давид, тек „дуго после њега“ Тимотоја (Т1то1ћое)15. Нрви епиталамиј написао је Соломон, од њега ау тај род преузели пагани. Песме Соломонове састоје се — према Јерониму — од хексаметара и пентаметара. Исаија пише реторичку прозу. Изумитељ тренодизе је Јеремија, код Грка касније Симонид. Китару је изумео Товел, према мишљењу Грка Аполон; астрологију Аврам, према мишљењу Грка Атлант. Филозофију Грци деле на физику, етику и лопикгу. Али већ се и Свето писмо рашчлањује на те дисцжшине: Посгање и Еклезијаст („Кшига проповедникова“) ипр. нуде физику1617; етику налазимо у Причама Соломоновим; логику (рго дпа по$1п Тћеогепсат $Њг ^икПсапГ — „уместо које наши присвајају Теоретику“) у Песми над Песмама17 и у Јеванћељима. Хебрејски језик је м ајка ових осталих. Као што се види, овде је од „система корелација“ настало учење о примату и прерогативи Израела у филбзофији, науци и песниШтву18. Праоцима и библиј15 Мисли се на Фемоноју (Рћетопое), свештеницу Аполонову, која је прва за пророчанство употребила хексаметар: Прокло, Хрестоматија (ШЕЗТРНА!!., Зстгр^отез те1тгсг дтаесг — Вестфал, Грчки писци у метру, I 230). Упор. Лукан V 126. — Мозсије, Давид и порекло поезије код Л. Вивеса (П Уп/ез): М. ВАТАНХСЖ, Етазте е! ГЕзрадпе (М. Матајон, Еразмо и Шпанија), 1937, стр. 657. 16 И та мисао приписивана је Алкуину, вид. ВК&ШЕК (Бреје) стр. 47. Без основе, као што се види. — Упор. и РоеГае I 524, 62 и дд. и 608, 23 и дд. 17 Роит Нтет 1а 1одгдие б.и СапИцие без СатгИдиез, п јаПаИ итагтепГ итге ттадтаИоп тЛгергбе („Да би се изнашла логика у Песми над тгесмама потребна је заиста неустрашива имагинација"), каж е лепо Валери Ларбо (Зоггз ГгпиосаНоп бе Зат1: Јетбте — „Под призивањем св. Јеронима", 1946, 198). 18 Према Ард. 7, 22, Мојсије је био ђак египатске мудрости, због чега каснији аутори порекло аНез виде у Египту. Иси-
757
скнм пиецима припада слава да су засновали поетске родове, које су потом од њих проузсли Грци. Тај став је Исидор ковсеквентно спровео. Но, код њега налазимо и елементе систематске поетике. Терминолошко разликовање између рое515 и роета крајње је поједноставл>ено: роевГз сИсНиг &гаесо пот т е ориз типогит Нкгогит, роета ипш з („роеб 1 б се на грчком зове спис састављен од више књига, а р о е т а од једне“). Исидорова дефиниција појма јаВи1а је збркана. Он под там подразумева басне, али и митове и комедије. Митске фабуле аА паШгат гегит („према природи“) јесу нпр. историја о хромом Вулкаеу (дша рег паШгат питдиат гесШз е$1 — „јер по природи ватра никад не стоји усправно“), али и прича о Химери (1исг. V 903), која је спреда била лав, у средини коза, а позади змија: у младости је човек диваљ као лав, у средини живота има оштрину козјег вида (тј. јасноћу духа), а на крају се савија као змија. Забавне фабуле су, међутим, и Плаутова и Теренцијева дела. Под терми* нам јаВи1а изгледа да Исидар сажима све што је „само измишљено“. Насупрот томе, кгзГопа је паггаио гех %евХае („приповедање о ономе што се одиста збило“), извештај о чињеницама. Она спада у граматику дша диШдит сИ%пит тетогха ев^ ИНеНв тапДаШг („јер што год је вредно памћења, то бива запиеано“) . дор Египћанима приписује проналазак геометрије. Писмо су, наводно, добили од грчке принцезе Исиде, астрологију од Аврама. Самостални су Египћани били у изналажењу сликарства. Исидор, изгледа, не ж ели ни да чује о египатском образовању Мојсијевом. Оно би било противно његовом систему. — Касиодор ( 1 п 5 1 . I с. 28) то наводи надовезујући се на Августиново дело Ие б.осГтгпа сћггзНапа (О хришћанском учењу), II 50. 19 У п о р . А в г у с ти н : РоХетаХ гат регјесХа еззе дтаттаНса, зеб д ш а грзо потте ргојИегг зе 1Шетаз с1атаГ, ипбе еНат 1а.Нтге ИИегаХита бгсНит, јасХит езХ, иГ диШциШ бгдпит тетотга 1Шетгз татШатеНгт, ас1 еат тгесеззатго ретНпетеХ. Иадие... ћигс сНзсгрИпае ассеззИ ћгзГотга („ Г р а м а т и к а ј е в е ћ м огла да буде д о в ед ен а до сво г з а в р ш н о г о б л и к а , а л и п о ш то он а и зјављ у је д а се и к њ и ж е в н о с т с л у ж и и с ти м н а з и в о м д а би означ и л а себе — зат о се г р а м а т и к а н а л а т и н с к о м и зо в е л и терату р а — и сп ал о је д а св е он о ш т о се у о п ш т е с т а в љ а н а папир к ао вр едн о п а м ћ е њ а — н у ж н о с п а д а у гр а м а т и к у . Т ак о је
( ТАГОХГШ ИЋАНСКЛ
И
( Р К Д И ,О Н К К О В Н А
НЛ УКА
О
КТТЛ- ж
г: г>
Први историограф био је М ојсије, гтотом код пагдна Дарес, након њега Херодот. ИШ опи с<: де:ги на три подврсте: еркет епз („дневни извеш тај1), ка\ет1апа („месеч1ни извештај“), и анади. Историја у уж см смислу значи извештај иисца о сопственом време>1у: Садустије, Ливије, Ввсевије, Јерсхним „састоје се од анала и историје“ . Историја ггрича истиниге дотаК аје; фабула извештава о стварима које се нису десиле и не могу да се десе, јер оу против природе. Између њих постоји средина: саошптапвање ствари ко^е су мот-уће, иако се нису десиле. Исидор тај жанр назива аг%итеп(а. Тиме излазимо из области граматике и прелазимо у реторику. Појам аг%итеп(ит потиче из реторинког учења о даказу (ргоЂаНо). Исидор заједно са Аристотелом разликује две врсте даказа: „неартифицијелне“ (као што су нпр. аудске расправе, искази оведока итд.), који се „налазе изван беседништва“ и „артифицијелне“ , оне које је сам беседеик извукао из спорног предмета, и који се такорећи „производе“ . Артифицијелни доказ је разумска операција која настоји да постигне веродостојност. Она почива или на индицијама, или на доказима (аг%итеп!а), или на примерима (ехетр1а). Аг%итеп(ит је дакле гаИо ргокапопет ргаезШпз („разлог који пруж а доказ“). За изналажење таквих доказа (1осг аг%итеп1огит) служи топика. Н ека аг%итеп(а служе се фикцијом (итсобеспд')*20. Стога код Цицерона налазимо дефиницију ((која се у наговештаЈима поново )авл>а код Исидора): аг&итеп1ит ез! јГс1а историја потпала под ову дисциплину“, Ве огсИпе — О поретку 2, гл. 12; Р1. 32, 1012). — Граматика као „лек“ против заборављања: Секст Емпирик, А с1у . таНгетаИсоз (Против математичара) I 1, § 52. 20 Веронски клерик, који је у X веку спевао ритам О аптггаЂИе Уепеггз Шо1ит („О ти, што лик си драг Венере дивотне“), објављен код Траубеа, уверава нас стога у истинитост свога осећања у стиху (вид. поглавље 6, § 3):
8а1и1о ривгит поп рег уроЊезгт. Молим за дечка тог — озбиљне молбе су.
759
гез, диае (ат еп Џ еп ро(ш ( („аг^иш етигп је неипо измишљено ш то се ипак могло догодити"). А отуда се свакако об јаш њ ава и проширен>е значења термина агџџтепШ т, Он. наиме, у класичном латинском значи не само „реторички д о к а з“ , него и „причу, грађу, преглед, садрж ину, тему неке песме“ , на крају и саму песму, тако ла К винтилијан (V 1 0 , 9) може рећи да аг%итеп(ит значн отт& аА зсгЉ епЈит с1е5(та(а та(епа („ова грађа намењ сна за писање**). Овде поново видимо како су уско повезане реторнчка и поетска терм инолош ја. То се п отврђује кад се вратимо Исидоровој иостиин. Пош то је топику дефинисао као А5С1рИпа т усгпепдогит аг^ш пеп(огит („наук о изналаж ењ у аргумената**), он !ћсно познавање проглашава неопходштм за песннке, који ио н>еговом и општем схватањ у им ају зад атак да неш то „докажу": као беседници, правници и ф илозоф и. За Исидора, као и за цео средњи вок, топика је чудесан проналазак л»удског духа: ппгакНе р1апе ^епиз ореп5, т ипит ро(и■ 155е соШ&г, дшЛдшс! 7ПоВШ(аз ас уапе(а$ китапае т епп$ т зепзЉ из ехдтгепсИз рег сИуегзаз сашаз ро(ега( т гет ге, сопсГизит И кегит ас уо1ип(агшт м(е1 1ес(ит. И ат ц и о с и т ц и е зе чег(еги, диазситдие соџ(а({опез т (га уеп (, т аИцит еогит диае ргае<Ис1а зип(, песеззее ез( сас!а( т%етит („одиста чудеаиа врста творевине — моћи на једном месту окутшти све оно што су ж ивост и немир људског духа били кадри да дакуче испитујући своје утиске у различитим приликама, затим слободни закљ учак и појам изведеи без икакве присиле. Јер куд год да се окрене, у какво год размишл>ање да су упусти — дух ће се неизо ставно намерити на нешто од онога што је овде већ наведено"). Схема седам школских наука, али и план Исидоровог дела, имају за резултат да Е(уто1о%ше немају ниједно поглавље са сажетим излагањем о поезији, али имају такво поглавл>е Ие роеНз („О песницима“, VIII 7). Прва половина Осме кшиге је у пет поглаат>а посвећена теологији и цркви. Потом се оиметрично надовезују шест поглавл>а која говоре о паганском свету, и то о паганаким филозофима, Сибилама, маги760
I I
мл! ш и и л т . к л
И
СРЕДЊОВЕКОПНЛ.
НАУКА
О
КМ .И Ж К В
ма, паганима уопште и шиховим боговима. Измсђу филозофа и Оибила уметггути су песници. Из тога произлази да их Исидор у суштини сматра представнишша ^епНШаз („паганског света“). Он приповеда о следећем: кад су људи из стања првобигног дивљаштва дошли до сазнања себе самих и богова, култура је добила нов подстицај21. У славу богова људи су измислили лепе зграде (храмове), али и узвишен начии говора: поезију. Она је, дакле, првобитно похвала боговима, чегЂгз тХизГпопЂиз е1 шсткИогЉиз питепз („отменијим речима и пријатнијим ритмом“). Потом следи етимологија: т %епиз дша јогта ^иаАат ејјгси Шг, диае тсо^бтц^- (Исииг, роета ^осгШШт ез1, етздие јШогез роеШе („будући да се изграћује у облику који је познат под именом 71016 x10^ ['каквоћа'], ова је врста названа поемом, а њени творци поетама“). Та белешка је у овом облику неразумљива, али се разјашњава кад код Фортунацијана (НАћМ 125 и д.) читамо да постоје три &епега огаНотз („аспекта говора“): розо1е1оз („колико ©елико?“), ротШ оз („ког састава?“), реИкоШоз („које д<ужине?“). Према розо1ез (квантитету), јављају се три подврсте: атртт зте зиЂИте; 1епие зте зиЂ1Пе; те^Иосге зте то<1ега1ит — „достојанстена или узвишена; једноставна или неукрашена; средња или умерена“ (теорија о „три врсте стила“, ^епега сИсепсИ). Према саставу разликују се три Диомедова жанра; према дужини: [хахрб^, Ррах^, реаоу — „дуг, кратак, средњи“ (= три од четири стилока карактера код Диомеда). Из учења које репрезентује Фортунацијан Исидор је, дакле, преузео само средњи део. Он потом говори о римском називу уа!ез („пророк“), на шта надовезује напомену о божанском заносу (јигог) песоика; о трагичарима (ехсеИепГез т аг%итеппз јаЂтагит а<1 уегпаНз гта&пет јШгз — „изврсни у драмскмм заплетима начињеним по узору 21 Исидор се овде позива на Светонијево дело РгсАа (Л и ваде), који више не поседујемо. Р. ШЕЗЗМЕК (Негтев 52, 200 и дд.) доказује да Исидорови цитати из Светонија потичу из друге или треће руке. — Исидор и Диомед: Ј. КАУЗЕК, Пе ае!егит аг!е роеИса циаезПопез зе1ес1ае (Ј. Кајзер, Одабрана питања о поетици старих), дисерт. Лајпциг, 1906, 44 и д.
761
на стварни ж к в о т“), који обрађују тужне предмете д рж авног ж ивота и приче о кра вевима; о комичарима, који трети рају ведре д огађзје приватног живота. При том се „стари“ ком ичари (Плаут, Терениије) м орају разликовати ол „новнх“ (Ф !ак, Персије, Јувенал), који се нази вају и сатиричарп ' а приказују их наге (пшИ рт%ип1иг — „сликају их наге‘ ; погрешно схваћена Агз роеХхса 221), јер онн ра нолићују пороке. Потом салнајем о да су нскн пссницн на швани 1кео1оц ш , јер су? певалн песме о боговима . Три песиичка рода се — у скраћеном облику — набрајају према Диомеду. В аж на је закљ учна напомена; ОЦгсит ашет
роехае т ео ез( и( еа, диае чеге дезХа маи, т аЈш $рес(с$ оћНдтз ј^игапопЉ из сипг Аесоге аИцио соп\>егза (гапзЈисаХ™. 1)ги1е е1 1^исапи$ тео ш пшпего роехагшп поп роп 11иг, цта ^теШг ИгзХопаз сотроис 15$е, поп роета („Д уж ност иесиика састоји се у томе да оно ш то се стварно догодило преводи у другачије облике тако ипго ће га изразити на заобилазан начин додајући му и извесни украс. Заго се и Лукан не сврстава м ећу песнике јер се чини да је гшсао нсторнју а не спев“). И звор тих реченнца вероватно је Сервије (уз Енеиду I, 382); кос 1осо рег 1гап$пшп
(ап^и к 15(ог'шт, циат рег 1е%ет агш роепсае ареПе поп ро(е5 ( ропеге . . . Оио(1 аи(ет тххтиз еит роета аг(е ргоктеп, пе арепе ропа( )п5(опат, сегшт е$и Еисапиз патдие тео т питего роетгит е$$е поп тегтг, цта ^т еш г кг$(огГат сотро$Т5$е, поп роета* („на овом месту дотиче узгред и историју, коју,2345 23 То је исконструисано на основу Хорадија, 5 а1. 1, 4, 1—6. Упор. о томе Г. 1-ео у Неттез 24, 67 и дд. 23 КАУ8ЕН стр. 50 у з ово примећује: Рагадгарћиз... 1зШ~ го грзг иГ ћоттг СћггзНапо еззе аиггћиегШа игкеШг („Параг р а ф . . . изгледа да треба приписати самом Исидору као хришћанину“). Грчко схватаљ е „теолош ких“ песника овде се, као и обично, превиђа. 24 1-ШВ5АУ (Линдзи) чита 1гапзс1исап1 („преводе"). Мени је то неразумл>иво, и као сопзггисИо аЛ зепзит („конструкдија по смислу**) тешко прихватл>иво. 1га(1иса1 (,,преводи“) се налази у Лактанцијевој 1пз1. 1, 11, 24 и у неколико рукописа. 25 Квинтилијан је сматрао: Сисапиз. . . тадгз ога^опђиз ф ш т роеИз ГтИапЛиз ез1 („Лукана . . . пре треба да подражавају беседници него песници", X 1, 9).
762
сходно закотмма пссничке уметнсх ги, не може изиеиг отворено . . . А то што смо рекли да му песничка уметност не допушта да отворено изнсх и и сторију — то је једзна несумтБИва истина. Лукан, наиме, уттраво зато није заслуж ио да га убројимо у песнике јер сс чипи да је оисао историју а не спсв“). Сем тога, Исидор је преписивао н Лакгатшија. Овај је у првој децонији IV века написао се там кивига Т)1утае 1п$1и11опез (Увода у вероиауку). V својој полемици против античке религијс он говори и о песницима. Они оу сгварне догаћаје гкхдекттм гтриказивањем ггреобратили у фантастично и ла/ ди су у то веровали. Тако се тумаче грчки митови. Једатт пример. Зевс је, наводно, послао орла да отме Гаттимсда: роеЈгсиз со1ог езТ9 5 ед. аШ рег 1е$итет гарш1 сишз т51%пе а^иИа ез1, аи( пахпз т циа ез( ипрозпиз 1и1е1ат какт г гп адиИа Ј1ј*ига1ат, згст (аигит, сит гарт( е( (гапзуехМ Еигорат („то је песнички колорит. Међутим, или га је уграбио уз помоћ леш је чије је обележ је орао, или је лађа у кој*у га је сместио имала кип богапзашттитника у облику орла, као што је она у којој је превезао уграбл>ену Еуропу имала исти такав кип у облику бика“). И Лактанције онда објашњава како песиици обично поступају: поп ег%о гез грзаз %ез(а5 јт хегш К рое(ае, ^иод зг јасегеп(, еззеп( ^атззгтг, зе& геЂиз ^езНз а<1д.тегип( диепдат со1огет. N 011 ет т ок(гес(ап(ез Ша дгсекап(, зед огпаге сиргеп(ез. Н т с ћот т ез д е с гр т т и г. . . Мезстп( ет т зг( роеНсае ИсепНае т одиз, циоз^ие рго^гедг јт ^епдо Исеа(, сит ојјгст т рое(ае т ео зг(, и( еа ^иае ^еге &ез(а зип( гп аНаз зресгез оВН^игз јг^игаНопЊиз сит десоге аНдио сопуегза (гаЛиса( („песници, дакле, кису представљали саме догађаје како су се одиграли — јер да су то чинили, ништа не би било испразније од шихових песама — већ су догађајима додавали известан колорит. Они нису говорили на тај начин зато да би умањили значај ових догађаја, већ да би их улепшали. Отуда се код л*уди јавља заб луд а. . . Они, наиме, не анају праву меру песничке слободе, докле је допуштено прибегавати машти — јер дужност песника састоји се у томе да оно што се ствар763
но догодило преводи у другачије оолике тако што ће га изразити на заобилазан начин додајући му ипвесни украс“ , Ит. /м5Г. I 11, 19—24). Исидор је, као што видимо, дословно преузео Лактаннијево учење, али га је истовремено спојио са античком критаком Лукана и тиме му дао смисао који оно није имало у склопу Лактанцијевог рационалистичког тумачења мита20. Који је ауторитет Л актанције следио приликом свог разликовањ а измећу поезије и историје, не бих знао рећи. Али посреди је стара традиција. Аис1ог оЛ Н егеппш т (писац Реторшсе упућене Херенију, I 8, 13) разликује: РаћиХа езг, ^иае пе^ие уегаз, педие \>еп згтИез сопПпе! гез, и( кае, диае т Iга^оеЛиз ггаЛиае зипг. Нгзгопа езг гез %езга, зеЛ аћ аегаггз позггае тетогга гетога. А г^ит епгит езг Цсга гез ^иае гатеп јгеп рогтг („Раћи1а не садрж и ни истините ни вероватне ствари — као што су оне које налазимо у трагедијама. И сторија је оно што се догодило, али је удаљено од сећањ а наш ег доба. Аг§итепШ ш је нешто измишљено, што се ипак могло догодити“). Цицерон учи (Ие 1е%Љиз — О законима, 1, 5) да историја мора да се павинује друкчијим законима него поезија; прва има посла са стварним догаћајима, друга са забавом (Ле1есгаг1о). Овидије пише (Ат. III 12, 41): ЕхИ гп иптеп&ит јесип&а ИсепНа иа1ит, ОЂИдаГ Мз^огГса пес зиа иегЂа јгб.е. П есн ичка п л о д н а с л о б о д а д о б езм ер н и х крајности сеже, В ер ност истор и јск а пак ниш та не в е зу је њу.26*30 26 Уосталом, Л актанци је и зр и чито о д б и ја д а се песништво изједн ачи с лаж им а: ГоГит аи1ет диоб тејетаз јтдете, Ш ез1 ГперГит еззе е1 т епбасет роИиз диат рое1ат („опет, измислити баш све о чем у би се прип оведало — то пре значи говорити којеш тарије и л а ж и него бити песни к“). Упор. и § 30 у истом поглављ у. — Д еф и н и ц и ју ојјгсгит роеГае („дужност песника") каснији аутори, као нпр. К руиндм ел (Сгитбте1из) (изд. НХЈЕМЕН стр. 50) преузи м ају дословно. — оЦгсгит (2руо^) („дужност") је гетттиз Гесћтггсиз. К винтилијан одређује оргсга („дужности") беседника (предговор у з књигу X II, § 4). О појму о//гсга код историчара, упор. анонимног аутора код Халма 588.
764
НШ11.Г-ИШ1Л
МЛ
К Г
<*
I' ! Ш 1 Л' Г . м
Сјшмпо оу1ЧС 11Ј|II1111јс* Ми;*1.»м ( сј>, IX И, I ) и Кчшмпм јШЈјш (II 4, 2). 11а јнапим л.мми јн јг П г | јм)>1!П|'- ио м ш н л»с!м* (1*. 118): N(>11 с и и и /<"> /;гл/пг »7'/л/////, //л /////г /т н Ј п и /а с х п ш - //////// //>///;/' ннИ н', /п-,1т п / јп< тн1 .**('(/ рсг ш н/уарех (1с<нкипрн' н п и 1 ,, 1 с п п с1 јаћп/о-.ит .чси1сп/1<тии с п п п н с п /т и Јп<и,с1р11аи<1и1, е ‘,1 И/и г *>/>/ п/п.ч, п / јуо////л 1нгсн1/,>(п п п п \>а/1< 1паИо аЈ)Ј/агса/ <јпат геИрјохас о х н јо п /* :>п/) /ечп/ш :; /////", / ;Пм< у ж |/>риј скш дог; 1.|'Х1Јп гп ко је т р е б а И/}>Ц|Ка:«т;п и у по<*:»и ји то м п о 1*о бол»с р а д е и с то р и ч н р и — слобод п и дух, м<‘ Бугим, трсзба д а се ааи у ти пепрш лупачЈгим /лраш гу 1 ми,ама мисјји , д а , (;леде1|И еаиеле 5о1'она( и р о к р ч и лут кроа оп у б а е п о е л о и и у н р е ж у пајчуделш ијих м ж л и и прсд еЈаи а — каж о би оне то и .и л е д а л о пре ка/> ир/>р оч ко б у п ц ап .е дл/ха об уле’1 <>1' еис*1*им лапое.ом, ме|/> као с ан есп а и ајан а п(Л’крепЈЈ>еиа н ерод /х;гоји и м енедо* ча]гс*пш'ма“ ). б н д е ее и с Ј о р и ја и поедија р ад д и к у ју л рем а сном *Ј'амед>лом д у х о н л о м с-Ја 1и/. .Јојп е(* и Мак р о б и јс нраН а и а то, а л и опсј уд ионо обраддожсЈМ.;. Х ом ср почиЈне е п с к о прилоЈЈедап.е у с р ср и и и (ог<Јо агп1ш аИ н — „поприрод.пи с л е д “ сред,и>онеконних поетика, РЛКАП 55 и д.), д а би га р а л д и к о и ао од исјо р и јс к о г н а ч и н а прШ Јоиедан>а (у И а т т р о е т а /е кп,/оп с о г и т $1тШ Ш (Нпет — »уКлонсЈчи ее у сјјо.мс сисн у снакс с л и ч н о с ти еа и с т о р и ч а р и м а “ ; На/. V 2, 9 и V 14, П ). И с и д о р о и а „н ое'Ји к а“ и н ЈС Јри ш е учеи>е н а Јал с к е касЈге а јјт и к с ~у тгистсхл дЈЈап>а .лаладпосЈф опске п,ркие. У след т о га И с и д о р о в сп и сател к ж и рад, и м а непроце-' л>ии .лначај. О б и ч п о се у п>ему Јл ед а ко.м пилатор, а у н>егоЈзом д е л у м о.лаички рад . П о б е ли се />д п р о блем атике а н а л и зе иднора, м о р а се д,/4ш д о т о ј редулЈата. Али Ј*ећ је Л у д и и г 'Г раубе даЈЈади/>: „М/>ради бисм о се од.лучиди д а И с и д о р а , к о га с а д а са.м/Ј консулЈ ујем о, даиста и р о ч и там о ; морал.и б и см о, и а к о имам/> посла са к а м и ч ц и м а м о д аи ка, да т р е н у т а к н /ж у /п а Ји д а тај м одаик пос.м аЈрам о ка/> цели.ЈЈу“г/. П ре сн е/а, Итим о л о ш је м о р а ју д а се ч и Ја ј у о п а к о к а к о је то чилио 27 27 V о г 1 с н и г ц } е и и ги ! А /ЈЈш т иЛ ипи<т Л
765
НЈ/Ј.
средњовековни читалац: као кшига из једног комада која је имала обавезујући ауторитет. Још крајем средњег века један је енглески чнталац иа кодексу Вт«. мологија написао стихове: ТМ5 ћооке Г5 а 5соо1етаз1ег (о Игозр 1ћа( аге шгзе, Ви1 по( 1о јоп<1 јоо1е5 (ћа( Јеагтпд ЛезрГзе, А ЈишеИ И Г5, шћо 1Ше И (о теепе, ХМИћт И аге РеагеИ5 ргесГои* т < ррЛе^. („Ова књига је уч и тељ оним а к оји с у п ам етн и, / А не треба да задовољ и он е ш то п р ези р у у ч ењ е, / О на је драгуљ ономе ко узм е да је чита, / У њој су б и сер и заи ст а племенити.“)
Тако се мислило од меровиншког па све до тјудорског времена. Тако се Исидор представл>а средњовековном филологу. Кад његово дело називамо комли« лацијом, морамо, затим, имати на уму да тај ниподаиггавајући назив није сасвим праведан према чињеничном стању. Компилација је у касној антици веома омшввн и угледан књижевни род, о чијој су* штини и називима Гелије, на ггример, опширно говори у предговору дела Мос(ез АШсае (Атинке ноћи). Он је своје дело поделио на 20 књига, у чему га следе Ноније Марцел (Иотиб МагсеНиз, IV век) и Исидор. Компилација су и Макробијеве Сатурналије. Управо овај у средњем веку тако много читан аутор истакао је на почетку свог дела (I 1, 6) да и збирка плодша лектире захваљујући облику распореда и презентовања постаје нешто ново и посебно. Исти став можемо претпоставити и у случаЈ*у Исидора: његов цил. био је да пружи научну поуасу. Једино могућа изражајна форма за то, међутим, било је у њетово време сабирање и срећивање поваћене граће. Већ и чињеница да је паганско знање сматрао вредним изучавања и да га је енциклопедијски обраћивао заједно са*29 28 V. М. БШБЗАУ те стихове саопштава у уводу свог издања Етимологија. — Упор. ЈзШогиз, И ратјопх ригз / Еа агап1 ЈопШ пе <1е с1етдге („Исидор велики извор свештенства“> идр ВА2АН-МЕОН, ЕаЂИаих (Варбазан-Меон, Ст ихоеане пттче I 292 и д.).
црквеним, значи програм. Теорнта о примату Израела у култу.рном развоју и о Грчкој као о ученику библијоке мудрости. коју д т у ш е ннје он створио, ати која је била заштнћсна 1кеп>ш?м апторнтетом, предстаат>а — примнтиниу, али веома делопгворсу' — хармонистику. Ако су поеггски ролош« антике потицали од Израела, оии су \шраво тиме лгпггтптисшш и са хришћанског стаиовишта. Супропнхт у погледу на свст нлмсћу’ хришћанског и античког пел ннпдва, која ћс, као што ћемо вндеш , у каснијим вскоиима довестн до напетостн и покушаја рсшапашз ттајразличитијнх врста — којн сс јасно мслу' очнтати по вреднован*у античких Мута — Исндор у Е гч м о л о ш ја м а не доднрује. Ако хоћсмо да знамо како је Исидор ми* слио о томе, морамо се држати стихова што их је напнсао за своју б н б л и о т с к у а који су били жписанн „на орманнма или зидоаима44 библнотечке дворане у бискупској палатн у Сеттл.н. Иснтор јс тиме следио један антички обнчај који никада тшје пре* стао; „али н*егов узор н ТБегов главни и:шор јесте велики мајстор еЈпгграма, 1вегов земл>ах Марцијал4**. Прва песма је један општи Ш и1из („натпис") од четири стиха: 5ил* ћгс р1ига засга, $иМ титиИаИа р1ига; Е х ћгз 51 ф /а р1асеп( сагтта, (о11е, 1еде. Рга(а гп&ез р\епа зргтггз е( сорш ј1оНз; 5г поп гпз зргпаз зитете, зитпе говаз. Има т у подоста светог, и профаног подоста т у је, А к о од песама пгга годи ти, узми и шти. Л иваде пред тобом стоје игго трња, што цветова пуне; Зато — не ж елиш ли трн, руж е узбери са њих.
Свети и световни списи ставл>ају се, дакле, једни поред других без вредносног акцентовања. Стихове 2—4 могли бисмо да схватимо тако као да се тичу песника које садржи та библиотека, од којих би једни2930 29 Издао ВЕЕбСЖ 1913, 135 и дд. 30 ВЕЕ8СЖ 150.
(1вгс1ог5(гиИеп —
7*7
Студије о Исидору),
(пагански?) били пуни трњ а, други (хришћански>) гп/ ни цвећа. Али, према Бисону (ВЕЕбОМ), изразом саг. тгпа означавају се ШиИ самог Исидора: „Ако ти се неки ШиИ допадају, издвој дотична дела“! И разликовањ е тр!ва и р у ж а у том је склопу преузето из антике и тиче се р азл и ка у књ иж евиом квалитету или укусу читаоца, а не р азл и ка у погледу на свет. ТИиЦ 2—9 посвећени су Б иблији и црквеним оцима, Ши1и$ 10 посницима. V њ ему се каж е: „Ако ти се не допадају Вергилије, Х орације, Овидије, Персије, Лукан, Стације, онда читај Јувенка, Седулија, Пруденција, Авита, н окрени се од паганских песника": Ос$тв депШЉиз егдо гпзегогге роеИз: В иш Ђопа 1ап1а роГез, дигс! Шзг СаШгоегР1? Паганских песника клон’се, не витлај окб њих толико; Тол’ки кад стеко си мал, шта би с Калиројбм још?
Осуду античких песника из тог Ши1из-г. не можемо да иш читамо, а ни неки ригористички став. Исидоров савет важ ио је само за случај д а корисник библиотеке није налазио радости у проф аној поезији. Исидоров став је, и овде као и у Етимологијама, став једне пом ало безличне толеранције. Друго становиш те И сидор, како се чини, заузима у свом главном теолош ком делу, у Сентенцијама. У њима читамо (III 13): 1с1ео ргоћЊеШ г Скп$Иапи$ јгр тепТа 1е%еге роеШ гит, цт а рег оћ1есТатеп1а тапшт јаћт агит тепТет ехсгШпТ ас1 т сеппуа ИВШпит („Зато се хриш ћанину не допуш та да чита песничке измишљотине, јер оне, наслаћујући дух тапггим преклалањ има, распаљ ују у њему пож ар сладострасти“). Али та реченица се придруж ује одредбама 4. концила у Картагини (398. год.), које су имале само локално и привремено значење3132. У наведеним речима немамо 31 Свакако алузија на Персијево 8а1. I 134; Нгз тапе есКсПтг, роз{ ргапсИа СаШтНоеп Ло („Таквима јутром шепи а по ручку 'Калироју’ дајем“). Мисли се на Харитонов роман Хе-
реја и Калироја. 32 Р. БЕ.
ЕАВШ01ЉЕ, НгзШте ае 1а ИПегаГиге 1аНпе шппе
сНгеНеппе3, 1947, стр. 27.
ЛИЧНО Исишорово м т п л , с 1 1 , е . О,, „гм.,;т;^ гтврпкта помирллтвим рсчсницама: п и ! т г с \ еч\е с г а т м а П с о ч циат каеге(1со$. НасгеИсл етт каи\1ит /спјеп чисп котмЉиз регшас1еп(1о р т р т о ч/, цгаттапсогит аи /ет (1ос1ппа ро1е\( а ја т рупјк г,с ас! \ч(ат, (1ит јиспг т теНогсз и$из аххитрГа („да су грамагнчари чссти* тијн од јсрстика. Јорстицм, нан.мг, цудс л.удима г\гтљаје смртоносног сока нагонарпјуНи их да наадравс заједмо с њима, док учсн»е граматичар^ можс шгавшие бнти од извооие корисги :С1 жинот, .тондс док служи да пободдма саобраћај мсВу л»удима“). То твучн као одговор на погшате рсчи Августннонс: теИич е$1 гергекепс1аШ поз ^гаттапсГ циат поп 1п1еИе%ап1 рориН („бол>е да нас укоре граматичари нето да »1ас не разумеју народи” , 1п Р.\а1тоз — „Коментари ут Псалме“ 138, 20). Тако можемо рећц да и Исидорове 5еШепПае античком образовату ипак дају исто онолико простора као и Е!уто1о%ше. 4. АЛДХЕЛМ Латинско-англосаксанска култура гради дал»е на темељу који су поставили Исидор и Ирци. Н>ен први представник је Алдхелм. Он је као кшижевна личност оцењиван углавном неповољно. ТВ.А1ЈВЕ (Уог1е$ип%еп ипд. АккапсНип&еп — Траубе, Предавања и расправе II 175) његов латинаки назива „сасвим извештаченим и потпуно без стила“, и као да му не признаје никакве заслуте. За Рожеа (ВОСЕВ), он је 1етот рагјогз пахј, $ирегј1с1е1, реи тезиге („понекад наиван, површан, помало опрезан сведок“ , 290) свога времена. Лејстнер његова дела сматра и11ег1у ипра1а1аВ1ех' („потпуно неукусни1м“). Такви судови су разу^мљиви. Историјски значај Алдхелмов њима се, додуше, не умањује — али и не схвата. Он се налази у његовој концепцији једне истовремено црквене и књижевне културе. Можемо је назвати уском и примитивном, али53 53 М. I--. V/. ЦА15ТНЕН, ТћоидћГ апб. ЕеИег« гп М'езГегтг Еиторе: А. Б. 500 1о 900 (Лондон 1931), 120. 769
ЕВГОПСКА
К1КИЖ ГННОСТ
И ЛЛТШ 1СКИ
она је нпак у еебн јасн а н дооледна. Она ј сн'>и Ит п нове хршнКанеке култ\*ре Енглеске, којд и‘ нас 1 дјл',л иаме].-'у 650. и <>50. п>Д1ше, пскме п о к р т гд : ч*,д Лнг.ис сакеонаиа ^од 596. годнне. заврш он о 634) н у ч-ојој с\ се мешалн ирски, рим ски, али и грчкоч^рнјенгллни (Теодор из Тарса н А ф риканац Х адријан) у.аидјн Са брнтанскнм и англосаксонским националнпм клрактеристнкама .Аддхелм (рођен 639. године) најнре је био ученик ирског опата М ајлдунба (МаПбшђ), оснивача М амзберија (М а1те8ђигу). К аен и је су му учше,ки били Теодор и Х ад ри јан из К ентерберија. Алдхелмова теорија кљ нж евности н ал ази се у пнсму принцу Етнлвалду (Ае1ћП\чЈа И ) : д и х Ј . . . $аеси1агшт Ипегагит по$$е кЉогаз, еа 1апШ т т оА о саи$а (аааз, Ш, диот ат т 1е%е сГтта \>е1 о т т $ \>е1 раепе отт$ гегкогит 1е.хШ$ а г( 1$ о т п т о § га т т а ( 1сае гапопе соп$1$и(, гап(о е1и$д.ет еХодиИ Л ппт ргојитИ$$1то$ а(цие $асгаШ$1?по$ $еп$и$ ја с т и з Хе&еп&о т(еШ§а$, циашо ИИи$ гапот з, ^и а соШ ехпиг, Ш\>ег$1$$тга$ ге%и1а$ р1ст из аШе сИШсегГз („Ако се . . . тр у д и ш да упознаш и понешто од проф ане књ и ж евн ости , ч ш ш то само зато да би — будућн д а је ч и тав ијш готово читав тексг божанског зак о н а утем ељ ен на канону граматичкс уметности — предубоки н пресветн смисао ових оожанских речи, ч и тајући их, ахватио утолико лакше уколико би претходно под роб н и је изучио најразличнтије одредбе канона по ком е су оне наииса 1не“, ЕНША1Л) 500, 9 и дд.). То је, д акл е, стара теорија о неопходности аПе$ за разум евањ е Б иблије, теорија која нам је позната захваљ ујући Јероним у, Каоиодору и Исидору. Алдхелм не ж ел и д а искљ учи поезију: алн она треба да пева о хриш ћанским темама. Сам Алдхелм дао је пример таквог песниш тва у својој обимној песми Ое ут&тИаГе („О девичан>ству“) и тиме наставио линију Седулија и П руденција. На тај начин он преузима различите струје клвижевне теорије пре средњег века. Латински би, прем а Алдхелмоеој вољн, требало да постане књ иж евни језик Англосаксонада 34 34 СНК. ОАШЗОИ, Тке Макгпд о / Еигоре (Лоидон 1932).
ГТАРОХРИ Ш Ћ ЛН СК Л
И
С Р К Д Ц .О В К К О В 11А
НАУКА
О
К Н .И Ж К П
У ту сврху требало их је унознаги са системом лати-нске метрике. Алдхелм ју је дао у овом писму Ацирцију (Ас1гсшз, кргцв Елфрид из Нортумбри?је). Тиме је ло овом осећањ у изврш ио историјски значајно дело. С поносом у казу је на то да је он први Герман који је обрадио ту граћу и да се мож е поредити с Вершлијем, к о ји се хвали (С еог§. I I I 11— 13 и 292 и дд.) да је у рим ску књ иж евност увео пастирску поезију (ЕШЛГА1Л) 202, 4—24). То је овакако један од првих изворних сведочанстава германских настојањ а у култури у средњ овеко 1вној књ иж евности. Већнна стихова ко ји се користе ка-о прим ери у Алдхелмовој метрици потичу из В ергилија и Седулија, док стихови из Х ораци ја и С тација потпуно недостају, а из Овидија готово д а их нема. М ож емо ли то објаснити на основу иредложасЕса Алдхелмовог трактата, или на основу свесне воље д а се из проф аног песништва преузме сам о оно најн еоп ходн ије? Свом сопственом песничком стварањ у Алдхелм настоји да пргужи библијско о бразлож ењ е. К ад у својим м етричким загонеткама пуш та ж и воти њ е и биљ ке и неж иве ствари да говоре он се, додуш е, надовезује на И сидорова излагања о четири врсте м етаф ора (Е1. I, 37, 3 и дд.). Али док И оидор б ира прим ере из проф ане поезије, Алдхелм б и ра библијске. Он у к азу је н а то да се у старом веку јављ а д рвеће ко је говори (С уд и је 9, 8) и ш тош та слично, а онда у поучЈНОМ тону наставља: Наес Шсггсо т х Ш ш , пе ^ т з јог1е поуо пов е1 гпивГ1а1о Лгсепт аг^ит еШ о еГ ^иавг пиШв р гго ги т уев11%ив 1пИ ргаеА Ш а ет&та1а сест гвве агЂНгеШг („Ово смо
изрекли зато да неко м ож д а не би помислио како смо речене загонетке испевали користећи се неким новим и неуобичајеним начином приповедањ а, и како тобоже ниомо ступали стазом к о ју су пре нас већ утабали стари“ , 77, 16 и дд.). Д руги пример: један од сталних обичаја средњ овековне књ иж евности јесте да се на крају дела употреби заврш на ф орм ула. То потиче из античких узора. Али и за то Алдхелм тр аж и библијски ауторитет: 1§ГШг (Н%езШ . . . 1Ње11о . . . зШиз 1ат јт ет циаегИ е1 (ИаапсН 1епог 1егттапд.из ез1, цгпа ШивГпв соппопа1ог “Т ет ри з„, т диИ , Ј о д и еп д г е1 1ет-
771
ћ Ш ^ иИ С ГЧ А К Њ И Ј К М Ј Н и Ч !
и лај и нски
' г г ; т н , л НКК
р т тсепсИ“ („И тако, докончажои . . . кнгнжицу. перо всћ иште сврш етак, н нопрекнАну нш арију ваља привестн крају, јер славни беседник велн Врцјеме кад сс говори, н вријсме кад се ч учи '“, Проп. 3, 7) 5. СТАРОХРИШБАНСКО ПЕСНИШТВО џ : л 1
Почеш* хрнш ћанско-латинскс поезијет’ палају у врсмс Константина. До процвата је дошла п.шеВу 400. и 600. године. Она је значајна за развој кн>ижевне теорије. То треба да објасннм о бар на некодико при мсра. Овде смемо изоставити химничко песншптЕЈО намељено култ\-, јер оно стоји нзван античких ролова н предстаава нов почетак. Од овог култног посншнтва разликујамо артиф ицнјелну поезију хришНанског старог века која је конципирана к а о књижешЈост. А и у њеним оквирнма поново се рач в ају два пута. ХришНански песник могао је да об раћује садржине хришНанске побожности (посвећивањ е дневних послова, култ мученика) и хриш ћанско учењ е о религији и моралу (учење о Т ројству, порвкло греха, апологетика, борба врлина и порока). Био је то велики чин ПрутентЕнјев што је пош ао тим путем. Уз суверено владање класичном ум етнош ћу речи он је песништву отворио нове области. Он је стварао на основу великог талента и снаж ног дож и вљ аја. Њ егова поезија, која тече као велика река, независна је од система античких родова, и стога јој није потребно да се бави35 35 Недостаје рад о хриш ћанској п оезији између 300. и 800. године који би задовољ ио данаш њ е захтеве. Маницијусова књига (1891) је недовољна, упор. п ор азн у Т раубеову рецензију АјАА 18 (1892), 203 и дд. Лабриол се тек летимично бави поезијом . Дело Ота Ј. Кунминха (ОТТО Ј. КТЈНИМТЈЕМСН, Еаг1у СћггзНап 1апп Рое1з — Ранохриш ћански латински песници, Чикаго, ЕоуоГа итпиетзИу Ргевв, 1929) корисна је антологија са уводом који обухвата 12 страница. Н ајбољ е инф орм ације нуди Р. Ј. Е. КАВУ у првим поглављима свог дел а Н Ш огу о / СћгГзНап-1а~ пп Рое1гу јтот Сће Ђ едттпдз *о Ње с1озе о ј 1ће МгАте Адез (Ф. Џ. Е. Рејби, Историја хриш ћанско-лат инске поези је од почетака до краја средњ ег века, О ксфорд, 1927); 19532.
772
С Т Л Р О Х Р И 1.1Г1Ч Л Н Г К Л
И
<', р 1г.,ЧН.»ЛППКОП1-ТЛ
ПЛУКА
О
КИ>И Ж КВ
античком ктнижевном тео р и јо м ’4. Он је најзиачајнији и најоригиналнији страхорнш паноки песник. Али он је и усамљ ена појапа. Всћ-чна старохитћансж*гх пе сника иш ла је другим путем: нутем »адржаван>а аптичких родова и н»иховог испун»аван»а хриш ћанском граћом. К ао узо]> долазио је у о5зг«р само Вергплијс Сходно том е, налазим о хриш ћамскс еклоте47 и хришћанске епове. К олико су ти родови завиони од Вергилија као у зо р а п о к азу је се у томе агго почии»у вергилијевским центоним а. П осникињ а П роба (око 350. године), к о ја је пре свог о5раћен>а спевала у енској форми саврем ен у граћу, д аје овој центон о постаљу света по хр и ш ћ ан ск о м учењ у као Маго т ш а и м т меИиз („побољ ш аии М арон“ , б С Н Е Н К ћ 568, 3). Ц ен тон је и П ом п он и јев ТИ угиз („Т итир“) из истог времена: н а јр а н и ји п ри м ер „духоене еклоге“ , к о ја ће у време К ар о л и н га и к асн и је постати тако омил>ена.*37 Тај асп ек т н е ви ди се јасн о у корисном раду Ис. Р одригеса Е рере Х ри ш ћански песник. П руден ци јево схватање о суштини и задацим а хриш ћанског песника (15. КСШК.1С1ЈЕ2 НЕККЕКА, Рое^а СћНбПапиз. Ртис1еМш5’ А ијјабзипд иотп У/езеп ипд. иоп д е г А и јд аћ е дез сћтгзШсћеп ОгсћГетб, дисерт. М инхен, 1936). 37 Н ед о ст а је с и н т е т и зу ју ћ и р ад о касноантичкој и ср ед њ о вековној л ати н ск ој екл оги. — О каролинш к ој еклоги: Р . УОИ Ш 1КТЕКЕЕЕБ, П еМ зсће ВгсМет деб 1а1. МИеШГетб (П. ф о н В и н т ер ф ел д, Н емачки тгесници латинског средњ ег векар> ■*-, 1922, стр. 480 и д д . — Е. Е А У Е Ш 1ЕЗОК, РабМта1 атгд ЕрИћа1атгитп т ЕаИтг 1Л1ета1ите (Е. Ф еј В и л сон , „П асторала и еп и таламиј у л ати нској к њ и ж ев н о ст и “) у 5реси1ит 23, 1948, стр. 35— 57 за х т ев а д о п у н у . — Ј е д н у р еал и сти ч к у тем у и з пастир ског ж и в о т а (сточна куга) о б р а ђ у је Е н д е л е х и је (око 395) у ф о р ми ек л оге са хр и ш ћ ан ск ом тен д ен ц и јом . — П осм ртна т у ж б а л и ца Р адбер та и з К о р б и ја (Согђге) п о св ећ ен а оп ату А д а л х а р д у , умрлом 826. год., н оси н асл ов Е с1ода ди агит запсНтотаИит („Еклога о двем а м он ахи њ ам а“). Д ве м о н а х и њ е п р едстављ ају зап адн оф р ан ач к и м анастир К ор би (СаТаГћеа) и њ егову источноф р ан ач к у ф и л и ја л у К ор вај (ЕПНз). — О Т ео д у л о в о ј Еклоги вид. п огл ављ е 14, § 4 у овој к њ и зи . — С л едбен и к Т еодулов је В ар н ер и је и з Б а зел а . Н ово О гтерпово (Н О О СТЕК Р) издањ е њ егових д ел а (Атсћтез д ’ћгзГоГте &оМггпа1е е1 ИИетагте ди тоуетг аде 1933) тр еба користити критички. Д антеове, П етраркине и Б ок ач ов е лати н ск е ек л о ге т р ебал о би истр аж ити и сторијски. — IV. 5С Н М Ш , ТИутиз СћггбИапиз (В. Ш мид, Х р и ш ћански Титир) у Кћегтг. Миз. 1953, 101 и дд.
773
хчтпт& опич. I
**. м к » *
ч
с^чгћИ В Б К
М онографија о том ж анру спада у дезилсрате срелтћовековне историје књижевности. Хрншћаноки еп почин>е као библијски еп. Прво значајно дело те врсте јесте јегванћеоска хармоинја ншанског свпптеника Ј^ * вснка (око 330. год.). Оиа уводи Једаи дуги низ латин^ члгн 1ч твјс1IПИК1ТУ Л?ла са тсмом из Библи^с, ко>и се онда наставл»а на нанноналним јслшнтма: од Кедмома (СаслЈтоп), Кинсвулфа (СулсччиИј, Отфрнда. Хелијанда, Клсрмоиске паоије^, до Милтона и Клопнгтока. Тај низ је у нашсм контексту важ нијп нсго Прч дешшјево дело. Јер \ш раво зато што хршнћански спичари наставл»ају антички ж анр, они су могли да осете раскол нлмеђу паганске ф орме и хрш пћанске садржинс. Мо рали су, дакле, осстити нсопходност да се с\ч>че с паганском уметш ш ком праксом. Ту се налази јсдно од полазиш та за кн»ижсвнотеор]!Јскс рефлексије периода који је непосредно претходио средн»ем веку. Ово мо же да се п окаж е на Јувеику и Седулију. Јувенко је испред своје поеме с теамтиком нз Јеванђсља ставио метрички предговор у 27 стихова у којем образлаж е свој подухват. Ток мисли је следећи: „Све земал>ско је према б ож јој вол>и подлоишо пролазности. И лак, многи л»уди, захваљујући својим делима и врлинам а, ж иве и дал»е у похвали песника, као на прим ер у узвиш еним певањима Хомероаим, у слаткој уметности (ЗаЈсеЖо) Вергилијевој. А и самкм тим песннцима >е осигурана вечна слава, иако у дела древног доба уплићу л аж и (тј. митологију). Колико ће више надж ивети време м оја песма, која пева о делима Христовим и к оја ће ме м ож да спасти на Страшном Суду. Н ека ми Свети Дух буде у помоћи и нека окрепи мој дух водом из Јордана“ . На крају дела Јувенко своје остварењ е описује говорећи да је захваљујући његовим стиховима хриш ћанска релишја (сИ^гпае %1ог'ш 1е^Гз — „слава бож анског закона“) добила38 38 Да бисмо били егзактни, морамо напоменути да се та пасија заснива на узору ритмичких, а не метричких библијских песама. Такве ритмове имамо о васкрсењу Лазаревом (из пера Паулина из Аквилеје; Рое^ае I 133), о пасији (РоеГае IV 501) и др. (упор. 8ТКЕСКЕК, 47, 143). Они делују народскије и снаж није него метрички уметнички производи
774
украсе земаљског говора (IV 804 и д.). Песнмк се, дакле, диви античкој поезији, а само одбија хвену идеолошку основу, и хоће да створи пандан паганском епу. Његово дело, нрема томе, произлази из једног свесног програма, који ће бити важ ан за средњовековну књижевну теорију: то је програм стварања књижевности хриш ћанске садрж ине у антич/кој форми. Код Јувенка се тај прелаз одвија без проблема. Полемика против антич/ког песништва сведена је на минимум. Сасвим друкчије је то код другог хришћанског песника: Седулија, пеоника „Ускршње песме“ (Сагтеп Ра5ска1&, средина V века). Супротно од зедноставнот, јасног и асоцирањ ем на Вергилија уздигнутог песничког јези к а Јувенковог, од оркестроване хришћанске клаоике П руденцијеве, наилазимо код Седулија први пут на високопарну реторикгу у хриш ћанакој одори. Често се сусреће схватањ е да је паганока поеаија пресушила због недостатка унутарњ е садрж ине и изопачила се у ф орм алну играрију; да је, насупрот томе, хрш лћанство рим ској књ иж евности удахеуло ж ар новог душевног дож ивљ аја39. То је, мећутим само уз ограде тачно. М ећу хрш нћанским писцима од IV до VI века налазе се не само дубокоумни мислиоци, ватрени ревнитељи, озбиљни научници и побожии певачи, него и надувени, таш ти ретори без душе и идеја. У ту категорију опада Ф улгенције, али и Енодије. Сидоније ни је далеко од њих. Седулије реорезентује ту класу мећу хриш ћанским песницима. Он доказује да је и новообраћеник могао да у свој хриш ћански живот пренесе јевтине украсе паганског ш колског ретора, да их ч ак преради у хриш ћанску одору и да се тиме хвалиш е. Д ок је Јувенко ш ск и обрадио живот Спаситељев (СкНзИ уИаНа Ха — Христова животна прикљученија), Седулије за епоку тему бира Христова чуда. Он авоје дело оаначава као РазскаХе сагтеп, уз алузију на реч апостола Разска по$1гит гттоШиз езX СкггзХиз („Пасха наш а закла се за нас, Христос", 1 Кор. 5, 7). О схватањима и нам ерам а ауторовим обавештава нас посветно писмо у прози упућено презии-30 30 Упор. нпр. ТјАВКШХЛјЕ3, стр. 12 и д.
775
теру М акедонију. С едулије се плаш и да ће бити укорен јер се усудио д а без научног образовања (пи11а \>е1еп$ зсгепНае ргаего&аНуа зијјиНиз — „ускраћен за сва преимућства старе н а у к е “) „као новајлија у малом чамцу заплови нвизм ерним м орем ускршњег величанства, ко је плаш и и н ајв и ч н и је људе“ . Он се најпре бавио световним н а у к а м а и „енергију свог живахног духа“ , дар б о ж ан о к о г провићењ а, трошио је на КЊИЖ0 ВНО ситничарењ е, д о к га није дотакла милост. Али сад би м у се чини ло кажњивскм грешком ако своју књ иж евну делатност не би ставио у службу истине. „Моју збуњ ену д уш у у п л аш и л а је и једна друга олуја, и ја сам м о р ао често бедно да уздахнем, свестан уверењ а к о је сам и зв у к а о из твоје поуке и поуке других, к о је т а к о ћ е о б а с ја в а небеска милосг. Ви, додуше, сви верујете, и у то м е упућујете, да и у мени м ож е д а засветли в атр и ц а: али из укочености мог тупог срца неће, као и з р азн о б о јн о г кремена, да иакочи ни и скри ц а ( зсгш ИШ п ) . . . Гоњен по разноликим лавиринтим а теокобне у зр у јан о сти (апхгае 1ггрг< 1 а 11от 5 атВа^ез), ја сам се и п а к одлучио да напишем ово дело“ . Заш то је С едулије и заб р ао метричку форму? Зато ш то мноти ч и таоц и д а ју прадност дражима поезије у односу н а про зу (гће1опса јасипсНа — „беседничку речитост“) и зато ш то се он а прва боље урезује у памћење. Уз то н и је ни в а ж н о у каквој се форми неко при добија за веру. Следи набрајање ваљаних пријатељ а и при јатељ иц а к о ји м а је Седулије могао да посвети своје дело. Он га ипак посвећује М акедонију јер у њему „види све њих“ . „Зато нека, праклињем те, овај у тр о ш ак м ногих речи наће свој крај, наће крај дуго околиш ењ е овог извињења. Нека ти не буде мроко д а м ојој лаћи, к о ју наоколо носе таласи, која је прош ла оиасности једног тако дивљег вртлога, подариш сидро авога а 1уторитета“ . Какво лридавање важности сопственој личности и учиику! Каква афектирана скромност! С вакако, овде имамо посла с реторичком стилсжом конвенцијом. Али она се користи са толико самодопадљивости да човек мора посумњати у рел 1Ишозну озбиљност лесникову. Посветно писмо је, мећутим, занимљиво за средњсквековну 776
поетику. Н е само ш то се мзшги изрази (као 5 стИИа, ХгерМаИо — „искрица, узрујаност") опет појављују код касниј|их аутора, него је у смислу стаарањ а традиције деловао и став прома књ ижев аости. Ту ш ад а и чињ еница да писац см атра како мора понудити образлож ењ е за стварањ е свог дела (сврха је духовно уздизање) и за избор ум етеичке форме (поезија)40. Антички песник м ож е евентуално да мотивише издавање збирке песам а (као нпр. Стације у предговору за 8Иуае), али н и к ад а сам о овоје песништво. Ш то се ово последње чини, то постаје разумљ иво тек у прелазном периоду и а к о н К онстантина. Пош то је епско уметничко песниш тво било дом инантан део паганаке културе41, морал^и су д а се изнесу разлози кад се оно преузимало у хри ш ћан ске сврхе. Седулијева књ ижевна пракса п остала је, м ећутим , значајн а и у једном другом погледу. П осле своје Сагт еп РазскаХе он је написао јед н у об раду у прози којој је дао наслов Ориз Разска1е. Ту упадљ иву напоредност једне поетске и једне прозне вер зи је историчари старохриш ћанске књ иж евности обично о б јаш њ авају тиме да се Македонију није овидела „слободна обрада светог текста“ у Сагт еп Разска1е42. То је, мећутим, веома невероваш о. Прво, за претпостављ ене зам ерке нема доказа. Друго, 40 ТН. М АУК, ЗШдлеп ги д е т Разсћа1е Саттеп дез 5ес1и~ Ииз (Т. М ајр, Ст удије о С е д у л и је в о ј У скр ш њ о ј песми, дисерт. М инхен, 1916, 6 и д.) у к а зу је на прозн е предговоре код Стација и М арцијала, који су, међутим, нудили само формални узор. 41 Исидор расправљ а д е роеП з („о песницима“) у одељку о паганском свету (вид. у овом екскурсу § 3). 42 С. КК О С ЕК (Г. Кригер) код Ш анца (5СНАК2) IV 2 (1920), 370. И дентично код О. Б арденхевера (О. ВАКВЕИНЕШЕК, СезсШ сМ е д е г аИсћггзШ сћеп 1Л1егаГит — Историја старохришћанске књиж евности 4 (1924), 644 и Е. 3. Б1ЈСКЕТТ, ^аИп штИетз о ј 1ће јгјШ сеШиту (Е. С. Дакит, Латински писци петог века, Њ ујорк 1930) 80. — А. С. АМАТТЈСС1, ЗГотга деПа 1еПета1ита 1аИпа стгзИапа (А. Ђ. Аматучи, Историја хриш ћанске књижевности на латинском, 1929) 342 и д. прелази преко овог питања. Исто тако У. Морика (И. МОН1ССА) у својој Историји хрггш ћанске литературе на латинском (ЗШтга б.е11а 1еИетаТита 1аИпа стгзИапа) III, 1 (1932), 56. — Какав импозантан консензус стручњака који се не труде да схваге сам предмет!
777
метричка јеванћеоска хармонија Јуветжова иије кри тикована. Треће, реторичка високопарност списа Ори$ РазсЈшк удаљава се од ..свстог тегкста" у најмању руку нсто онолнко колико и везани говор у Сагтеп. Да 5исмо ово разјасннли морамо пажлнто читати посветно гтисмо уз Ориз Разска1е, у коме јс Седулије н то дело посветио Македонију. V том писму се каже: „Ти сл! ми заловедио ла своју песму пренесем у умстничку прозу (т г и а о п с ш п зегт о п ет 1гап%јегге — ’да [је| прснсссм у С)осе;шн'гкн начпн говораТ. Да ли ти се толико допала да би хтео још једном да |е нрочитага у друтој форш* (рсттагГ \>о1иеп5 — 'пожелео еи да сс подвостручи')? Или ти сс шсјс допала и зато би желео ггретаканс у слободшсју форму (5 1 Н0 сет иет Икепоге ДсзсгШ — 'сматрао сн да треба да се прикажс у слободнијсм стилу')? Колебам се у свом суту (51Љ Јићш VI'<1еог Цис1иаге ГисИст — 'илгледа да се колебам у неодлучном судуг), следи.м, мећутим, тво)у свету заповест. . . Додаћу при том понешто од онога што због метрнчке строгости ннса.м могао да сместим у песхсу. Закерала ће ми онда свакако замерити да није сачувана верност превода. Али таквим критичарима могу да одговорим Теренцијсвих* речима (АпЈпа — 'Девојка за Андроса', пр>олог 17): ГасгилГпе ШеИедегто и( пИ ШеИедапГ? Разбирањем неразбор не откривају л’?
То значи: 'Не докадују ли критичари оваквом употребом своје критичке способности да ништа не схватају?' Они треба да схвате да ја својом обрадом сле* дим класичне узоре: чувеии правник Хермогенијан и славни теолог Ориген објавили су своја дела у по три издања и обраде. Ни моја нова верзија није просто понавл>ање него допуна и прерада.“ Погледамо ли сада врсту прераде, видећемо да она не дотиче ки идејну ни предметну садржину (као што би се могло очекивати после претпостављене „замерке“ Македони* јеве), него искњучиво форму. У уметничкој прози списа Ори5 Ра5сћа1е избројано је 3349 реченичних клау778
зула у 2414 редака43! Са клаеицистичзкот становишта у таквој језичкој пракои може да се види „деправација“ — за нас то остаје небитно. Битно је, меБутим, да је књижевно обликовање, било у поезији или у прози, за Седулија проста формална играрија. Писање дела Ориз Рп5сћа1е не може да се објасни ако се полази од теолошких замерки44, него од потребе тог виртуоза да засени публику. Седулије је имао књижевних амбиција у великој мери, али није имао ништа да каже. Зато је нашао излаз у томе да у другом облику понавља оно што је већ речено — што су, како он сав важан наломиње, већ чинили други људи пре њега. Њему је увек потребна легитимација књижевних узора. Као и Јувенко, и Седулије се креће у оквирима паганс^е^оетскеТбШИке, алитраћу те поезије*он ревносно одбија. Јувенко је за Хомера и Вергилија нашао речи искреног дивљења. Седулије њихова имена не помиње. На почетку и једног и другог свог дела (стр. 16 и 176) он има испад против античког песништва, чија су граћа рпзсогит 1етрогит %е.51а, поњ пиНа епат ргоНгае паггаНот5 аПе сотро^Иа („догаћаји давних времена, неки од њих чак описани на срамотан начин“, 176, 10 и д.). Он сам, насупрот томе, хоће да своју граћу опева на начин Давидов: Оа^Шсае то(1и1апот5 сапШ5 ехегсет („појући по Давидовом такту“, 176, 14; упор. 17, 23). Ова објашњења су важна. Она садрже зачетак једне хришћанеке књижевне теорије (свете предмете треба обраћивати по узору на певача Библије). Она, мећутим, изражавају и ригористичко одбијање античког песншптва и сззета античких богова45. То је знак једног новог времена. 43 Ј. САКБЕГ, Ве сГаизиИз а 8ес1иИо. .. а(1ММИз (Ж. Кандел, О клаузулама које је Седулије. .. употребљавао), Тулуза, 1904. 44 „Света заповест“ Македонијева вероватно је фингирана — или ју је Седулије наручио. Исти поступак употребио је Лактанције у предговору свог Извода (ЕрИоте). Упор. Р.
МСЖСЕА1ЈХ, НгзГогте ИИегагге 6.е ГАјггдие СћгеНеппе (П. Монсо, Историја књижевности хришћанске Африке) III 312. 45 Отуда уважавање Седулија као СћтгзПатззгтиз рое1а („најхришћанскијег песника") још и код Лутера (ЗСНАИ2 IV 2, 373). 779
ЕВРОП СКА
>1Н;к
К П .П Ж К П Н О С Ч
Касноантичка религиозност умела је — нидеди смо то на примару Макробија — да култове б о г с т а помоћу духовног преобликовања доведе у склад са сопственим нивоом авести. Али шу је растућа моћ цркве збрисала са сцене. Од 416. године пагаии су били искључени из свих државних служби. Разарање храмова било је изведено у великим размерама. Фантомски свет олимпских богова постао је или реквизит једне митологије к о ја је служила циљевима чисто књижевног украшавања — или ћаволска обмана. И једно и друго он је постао у исто време. За свадбу франачког краља Сигеберта и западноготсже ттринцезе Брунихилде (566. год.) Фортунат је иепевао један епиталамиј (VI 1) у коме то венчање благоаиљазу Венера и Купидон. Али у свом метричком Житију св. Мартина (написано 573/4) исти аутор прича калсо је тај светитељ угрозио демоне прозвавши их по имену; Меркура је означио као посебно злог непријатеља, а Јупитера као тупоглавог клипана. Хришћанство није дало античким боговима да мирно умру. Морало је да их деградира у демоне — јер су у подсвести и даље живели. Али у античкој поезији, на којој су се људи школшали, код Верш лија у прво 1М реду, читалац стално среће олимпске богове. Песништво и приче о боговима се готово нису ни могли раздвојити. Метричжо уметничко песништво имало је, дакле, у себи увек нешто сумњиво. То се подозрење могло умањити само тако што се поезија користила за црквене сврхе и тиме оправдавала. Библијеки еп је за време целог свог дугог живота — од Јувенка до Клопштока — био хибридан и по свом бићу извештачен род, један %епге јаих. Хришћанска историја постања авета, како је даје Библија, не подноои никакво претакање у псеудоантичку форму. Она тиме не само да губи своје снажно, непоновљиво, ауторитативно обележје, него њу тај род, позајмљен из античке класике, као и њиме условљене језичкочметричке конвенције само фалсификују. То што је библијски еп ипак могао да постигне тако внсок степен омиљености, објашњава се само потребам 780
СТАРОХРИШ ЋАНСКА
И
СРЕДЊОВККОВН А
ПЛУКЛ
П
КЊИЖЕВ.
за једном црквеном књижевношћу која би могла да се постави испред и протизз античке. Тако се дошло до компромианог решења. 6. НОТКЕР БАЛБУЛ Два писма са поукама'4*’ о изучавању Библије и књижевности написао је Ноткер Балбул оосо 890. године свом ученику Соломону, каснијем бискупу у Констанцу (отприлике 855—920. год.). Он најпре помиње и карактерише коментаре уз поједине књиге Библије. Само за Пеалме он препоручује коментарске списе Оригена, Августина, Арнобија, Хиларија, Касиодора. Од егзегета Библије у ново време хвали се пре свега Беда. Он је, додуше, варварин чије списе снобови римеког образовања презиру, али Бог, који је четвртог дана стварања света учинио да сунце изађе на истоку, сада је у шестом и последњем добу човечанства њега поставио као ново сунце које излази на западу — да би обасјало цео свет (стр. 67)'1'. Али ако је Соломону ијпак стало до „римЈаких деликатеса‘:, онда нека чита — Гргура Великог. Коментаторима Ноткер придружује црквене писце дш ех оссазгопе (ИзрШаНотз ргорНае диаз&ат зеШепНаз с1шпае аисХоп1аП5 ехр1апауегип( („кој,и су, када би им се у њи-*47 Е. БПММЕЕК, Баз РогтеЊисћ д.е8 Вгвсћојз За1ото III. КопзСапг, 1857, стр. 64—78. 47 1Ј1.ШСН 2Е Ш Е К (Улрих Целер) у свом спису Вгзсћој 8а1ото III. иоп КопзСапг (Бискуп Соломон III из Констанца, уо п
1910) на стр. 36 оцењује: „изгледа да Ноткер није био нарочито поткован у новијој књижевности. Тако је очито слабо познавао Храбанове списе“. Али их је ипак познавао боље него њихов цензор, који превиђа да је Храбан, додуше, био веома учен, али духовно сасвим несамосталан човек. Његови коментари Библије ексцерпти су из црквених отаца, но њих је Ноткер свакако радије читао у оригиналу. 5а ргозе, каже Ј. БЕ СНЕББШСК о Храбану, ргаНцие 1е р1адга( запз иетдодпе,
тагз еп депбга1 п сћогзИ Меп 1ез раззадез циг 1иг зегиепГ д’ехГгаИз (БШегаГиге 1аИпе аи тоуеп аде) („Његова проза. . . без зазора практикује плагирање, али уопште узевши он добро бира делове који му служ е“ .. .[Латинска књижевност у средњем веку, 1939, I 103]).
781
ховим раоправама указивала прилика за то, тумачили неке мисли од божажжог ауторитета“). Ово ошиирно означавање одговора ономе што је Исидор називао тагогез (ИзриШтпез („угледније раоправе“). То јг израз из нулсде, огтис за „теолошке тракгате". 0ва1 израз није могао да буде изабран јер је реч 1ћео1о&а најчешће значила „Библија“/'8. Каоиодоров термин саХкоИсг та%1з1г1 („исатолички учитељи44) оио би свакако прихватљивији. Ноткер у тој категорији помитБе различита дела Августинова и Исидорова, потом Гргурову Сига ра$1огаИз (Пастирску бригу), Вухерија (Еисћегшз), Алкуина (уз посебну похвалу). Као о трећој врсти књига Ноткер затим говори о песмама, које назива те1га (стр. 73). Он одбија §епНИит јаШае („паганака наклапања“) .пошто гп СћпзИатШе („у хришћанском свету“) већ постоје Пруденције, Алким Авит, Јувенко, Седулије и Амброзијеве химне. Нов одељак чине онда ессГезгазНсг $спр1оге$ („црквени писци“)**49, за које Ноткер упућује на одговарајућа дела Јеронима и Генедија. Друто Ноткерово писмо доноси допуне: ра$$1опе$ $апс1огит („мученшитва оветитеља") (мећу њима, што је необично, и Херминог Пастра), историју цркве, грчке оце (који, после провидшцијалног одстрањивања Јулијана Апостате, диа$1 ро$1 г1%Ш$$1тат кгетет уегт ј1оге$ т 1егга по$1га аррагеге соерегиШ, \дт рпи$ диа $1 т Гћеса уе1 соШсе с\аи$1 ГепећапШг — „почеше да ничу по нашој земљи онако као што после циче зиме никну пролећни цветови, које као да су дотле држали затворене у кутији или у кори“). Завршетак чини један списак црквених личности западног света. Ноткер се креће традиционалним стазама, само што се та традиција од Исидора увећала за једну значајну карику у ланцу: за англосаксонски и каролин'*8 То се мења тек у XII веку: Ј. БЕ ОНЕЦЦШСК, 1е
тоиуетепГ 1Нео1од1цие бм 12« згес1е2, 1948, стр. 91 и д.
49 Тај термин потиче од Јеронима и код њега најпре значи апокрифе насупрот канонским књигама Библије, потом уопште црквене писце (РЕ 22, 606, § 2). — У Касиодоровим 1п5ШиИопез и Исидоровим Е1уто1одгае термин есс!езгазИсиз („црквени") не јавља се у том значењу. 782
СТАРОХРИШ ЋАНСКА
И
С Р ЕД Њ О В ЕК О Ј-П А
НАУКА
О
КЊ М Ж БВ.
шки хуманизам. Ноткер му одаје признање у лико* вима Беде и Алкуина. Али он илак кслол>ава веНу монашку ускогрудост, као н ј т о показује одбаиивање паганских песника. Један нов, немачки тол улази у његово мишЈвење захваљујући дубоко и противречно доживл>еној супротности измеБу Рима и зарвара.
7. ЕМЕРИК Касиодор и Ноткер бшш су монаси, Исидор је био епиакоп: у њиховој науци о књижевности осећа се ваздух манастира и цркве. Аг$ 1ес1опа (Вештина читања), међутим, Француза Емерика (АЈтепсиб) (написана 1086. год.) насупрот томе дело је граматичара који за себе, са снажном самосвешћу, вели: Ессе попиз ГоИ со&ех ћгс сисШиг огМ. Ево се књижица нова за целу васељену кује.
Ова похвала упућена је јадној поучној песми о квантитету и нагласку латиноких речи, и он у њој користц многе песнике. Аутор онда и самог себе назива те1ги си$ теТНсогит атхсиз („метричар пријатељ метричара“). Занимљив је и један екскурс у пркхзи са класификацијом аутора, у коме се износе саовим друкчије оцене од дотле познатих. Хришћанока књижевност дели се на четири вредносне класе: 1. аигит = аШеШГса 2. аг^еШит = ка^ш^гарка (1. злато = аутентични списи 2. сребро = хагиографски сииси
3. 51а%пит = соттипга 4. рХиткшп — аросггја. 3. калај = обични списи 4. олово = апокрифни сгшси.)
Аигћеп1јсиб („написан у дравна времена, зајамчен“) првобитно је правни термин који је потом Јероним пренео >на Библију. Као аШепИса Емерик наводи само 783
канонске књиге Библије (али се искључ-ује Књига о Данилу) и Сапоп тгззае („Канон мисе“). V њсгове посебности сопада да литургију по литерариом рангу и;т једначава са Библијом. — Од ка^о^гаркс, који чине ]едан део старозаветног канона, овде су настала ка§ш§гарка (књите Старог завета сем Пентатеуха и Пророка, оп. прев.), која обухватају тако различите соисе као што су Књиге о Макавејцима, Посланицу Јеврејима, дела великих црквених учитеља Амброзија, Јеронима, Августина, Гргура и кепесИсИо сопји$ит* („благосиљање младенаца“). А шта се мисли под речју соттита? Можда „обично“ у пејоративном значењу? А ипак она обухвата Беду, Седулија, Пруденција, Аратора — и кепесИсНо сегег („благосиљање [ускршње] свеће“). Најнижа класа, ароспја, обухвата паоије мученика, светачка житија и — Оригена. Потом следе 23 паганска аутора. Сви су аШеМт, али ипак поново рангирани према скали метала у злато, сребро, >калај — недостаје класа олова. Златни су седам аМез и девет аутора: Теренције, Вергилије, Хорације, Овидије, Салустије, Лукан, Стације, Јувенал, Персије. Сребрни: Плаут, Бније, Тулије, Варон, Боетије, Данат, Присцијан, Сергије, Р1а1о 1гапзШиз („Платон у преводу на латин-ски“, у оригиналу аигеиз — „златни“). Калај: Са1ипсц1иб (= „Катончић“, тј. писац изрека Катон), Нотеги1иб (= „Хомерчић“, Шаз 1аНпа — Латинска Илијада) — обојица у деминугивној форми, вероватно зато што су намењени ћацима-почетницима; Максимијан, Авијан и Езоп — сва тројица, као што је познато, такоће омиљени у настави. Као што се <види, то је један сасвим нов систем. Али можда само зато што ми не познајемо традицију профаних граматичара и учитеља књижевности — из оправданих разлога: кад би сувише глаано хвалили античке песнике, били би осућивани као јеретици и погубљени, <као што знамо из Радулфа Глабера (Кас1и1Гиз С1аћег, | 1044)5051. Желео бих, дакле, да претпоста50 Тј. благосиљање приликом црквеног венчања (данас
ћепетсИо тшрИаИз — „свадбено благосиљање“).
51 Упор. мајсторску анализу Е. Гебхарта (Е. СЕВНАКТ) у Неиие д.ез О еи х М о п д ез 1891, 107, 600 и дд. 784
вим да Емерик одражава јед«н став који је постојао већ дуго пре њега, али није могао да буде артикулисан. То је постало могуће тек откако у трећој трећини XI века почиње слободнији правад студија. Кад Емерик пише к е т ариА ^епШ ез 5ип1 ИЂгг аШ епНсг („и код пагана постоје М>п аШ еш Ш [аутеитичне књиге];‘), онда је тиме окинуто једно проклетство које је иритискивало западну Европу пола мјиленија, ако не и дуже5253. Метали као ©редносни симболи — то у крајњој Јшнији упућује на Хесиодово учење о светским добима, а оно „одговара једној ш ироко распрострањеној оријенталној доктрини . . . ко ја нам је дата . . . у индијским и персијским спиоимаб3“ . Еиблијски адекват томе даје Данило 2, 32 и дд. Реч аигеиз (,,златни“) већ класични тшсци Рима употребљавазу у значењу орНтиз (,,најбољи“). Постоји аигеа тесИосгНаз („златна средина“) и аигег ИЂеШ („златне књ ижице“). Али пропшрење порећења на сребро, бакар, гвожће, калај и надоле до олова изгледа да није античко (сем у случају оветских доба). 8. НАУКА 0 КЊИЖЕВНОСТИ V X II И X III ВЕКУ Трагајући даље за системима класификациј е аутора, налазимо један окроман, али не и безвредан податак у XI или раном X II веку. У једној песми посвећеној Ембрихону (Е тћ п с ћ о ) из М ајнца (штампао ју је Ватенбах [МГАТТЕМВАСН] у бВ Берлин, 1891, I, 113) читамо: 9 ^оиета.1 аис1огез т агогез а1^ие т т о г е з . . . 11 РћИозорћоз 1едИ, ат т а за сга зсггр1а зићедИ . . . (ј)и ет зг иШгззеГ, диотгб.ат N030 со1игззеГ 52 З а в и с и од т о г а д а л и з а д р ж а в н о и с т р е б љ и в а њ е п а га н с к о -ан т и ч к е к у л т у р е о д г о в о р н и м с м а т р а м о Т е о д о с и ја В е л и ког и л и Ј у с т и н и ја н а . 53 К Е 1Т 2П Ш 8Т Е Ш у У о г1 га д е б.ет ВЊ НоГћек ^атЂитд 1924/25, 1927, стр . 3.
785
Ргоза ЗпГопштп, сагтгпе УггдШит . . . Е1ћГсиз е 1 1одгсиз ехНШ е1 рћгзгсиз. 9 11
Знањ ем о писцима свим наоруж б се, пећим и мањим... Чито ф и л о зо ф е к том, и у Б иблију поииро лухом... Назон би клеко лред њим да с човеком упбзно се овим. Прозом — ко Сидониј баш , стихом — то Вергил је наш . . Етичар, логичар би, ф изич ар — укупно три.
Он је, дакле, био мудрац, јер — то се често говорило и пре и после И сидора — ф илозоф ија се дели на ети* ку, логику и ф изику. И сидор је био довољно надахнут да те дисциплине налази ч а к и у Библији. Али, то само узгред. З а нас је занимљ иво разликовање аиску гез тахогез ег т т о гез („већих и мањих аутора1'). То нас очито води у јед ан много примитивнији свет него ш то је био Ем ериков: у ж аргон ш коле, једне просечне ш коле к о ја је м орала бити задовољ на већ и кад би њ ени питомци за д р ж ал и у глави да постоје „мањи;‘ и „већи“ аутори. Али о тк у д а та ком отна школска традиција? Ја претпоставл>ам: из Квинтилијана. Приликом разм атрањ а ш кол ског образовањ а он долази до пита* њ а пгга треб а да ч и тају почетници (дш 1е%еп&1 зт( гпсГрпепШшз — „које ауторе треба да читају почетници“ ; I I 5, 18). То га подстиче на следеће резоновање: д и Т а т Шоз т т о г е з д и г а јасШ ог т1еИес1из упАеђаХиг, ргоЂауегипГ. . . Е&о орН т оз дигЛет е1 зШ гт еХ зетрег, зеЛ Татеп ео ги т сапЛиИззгтит д иет ^ие е1 тахше гхрозгХит уеИт, и11л\?шт а р и е п з та%1з диат ЗаИизНит, еХзг Нгс ћгзХоггае тагог езХ аисХог, аЛ диет Хатеп ШеШ* ^епЛ ит гат ргојесХи ориз зИ („неки су препоручи* вали оне мањ е јер Ј е изгледало да је шихово разуме* вањ е лакш е . . . Ј а шгх пре био за то да се читају они најбољи, и то одмах и увек — али пре свих онај чији је стил н ајјасн и ји и најпристуттачнији; препоручио бих нпр. да се од малих ногу чита Ливије пре него Салустије; овај друга је већи као историчар, али је за његово разумевањ е потребан већ известан интелектуајгни налредак“). ГА То овде значи
ауторе
мале
786
вредности.
СТ А Р О Х Р И Ш Ђ А Н С К Л
\
И
С РГ .Д Н ,О В К К О В Н Ч
НАУКЛ
О
КЊ ИЖ РВ
прву половнну XII века спала и'а1о^а5
>ирег
аисгогез (Дијалог о ауторима) Конрада из Хирзауа.
Хирзау је био ч\*зен бенеликтилкки манаспгр у вЈфтембершком Шварцвалду кол Калва (СаКл). Под опатом Вшвемом он се 1079. год. прнкључио клиннјезској реформн. Кшфад, учош?к Ви.љемов, касније је постао \*читељ у том манастиру и напнсао ттоменути Дија . 1 0 1 за наставу. Ригористички став хироауских монаха у њему се испосвава на сваком кораку. Световну науку треба употребсвавати само као кухињску зелен (64, I и дд.) која се баца кад су јела зачињена. Тако и студиј књижевности треба налустити кад испуни сзој смисао, то јест кад је ишколовао дух. Саговорнишг у Дија.гогу су ученик и његов учитељ. Онај први је са аис1огез пипогез прешао на пииотез (20, 14) и сада моли за поутсу о школским ауторима, о књигама, о основним појмовима књижевности. Разликују се следеће врсте аутора: кгзТогго^гаркг, роегае, \>аге5, сотт ет агогез, ехро5Иоге$, зегтопагИ („источжографи, пе* сници, пророци, коментатори, тумачи, писци беседа“). Као т т огез, то јесг гш И теппз рап?и1огшп арН (,лрикладни да малишанима пруже основе“) јавл>ају се До* нат, Катон, Езоп, Авијан. Наука о књижевности затим треба за сваког аутора да одговори на четири питања: 1. Шта је материја његовог дела? 2. Намера аутора? 3. Сврха? 4. У који део филозофије спада то дело? (27 и д.). Ово последње питање код Доната не треба постављати. Он као граматичар чини темељ за све остало. Он је аВесеДагГит, Катон зШакапит. Али у случају тог песника изрека лако је одговориги на филозофско пигање: еХкГсае, ^иае тогаНз (Исииг, зикротШг („налази се у надлежносги етике, која се још зове морал“). Следе хришћански песници Седулије, Јувенко, Проспер, Теодул. Код готово свих до сада поменутих аутора било је наведено порекло: Донат је био Африканац (бркање са јеретиком), Езоп Фригијац, Седулије је најпре живео у Италији, потом у Ахаји, Јувенко је био Шпанац, Проспер Аквнтанац, Теодул Италијан. Потом се каже (46, 21): Уетатиз пипс аЛ Котапоз аисгогез АгаШгет, РгиЛепГшт, ТиШит, $а1из1тт, Вое1тт, Висапит, Угг^птт е1 ОгаХтт 787
(„Вратимо се сад римским ауторима, Аратору, Пр\’. денцију, Тулију, Салустију, Боетију, Лукану, Вергилију и Хорацију“)- Овде је Конрад очигледно покушао да опонаша Квинтилијана. Овај је најпре гово рио о Грцима, а потом написао: Т е т поШ рег Котпо 5 диодие аис(огез огс1о ЛисепЛиз езX („и у односу на римске ауторе сада треба да се придржавамо тог истог реда“, X 1, 85). „Римски** овде значи, као и код Конрада, не порекло из Рима него припадност римско ј књижевности — која, међутим, мора да се призна и Донату, Седулију, Јувенку. Код Конрада је, дакле, остала једна противречност коју он није могао да разреши. При излагању о ауторима много штошта пада у очи. Тако се уз Е неиду саопштава да је Енеја у Италији после победе над Турном постао омражен због свирепости и да га је убио гром. Завриши део списа посвећен је поукама о седам аПез. При крају дела (83, 8) алудира се на два чувена места из Старог завета. Она се односе на излазак Израела из Египта. Упутство Мојсијево гласило је: . .. сит е%ге<Иетж, поп ехЉШз уаст ; зед, ровХиХаЂгХ тиИег а ухста зиа... уаза аг%еп1еа еХ аигеа, ас уе5Хе5; ропеХх^дие еаз 5ирег јт о5 ех јт а з Ув5Хга5, еХ 5роИадШ5 Ае^урХит („. .. кад по-
ћете, нећете поћи празни; него ће свака жена заискати у сусједе своје. .. накита сребрнога и накита златнога и хаљина; и метнућете на синове своје и кћери своје, и оплијенићете Мисир“, И злазак 3, 21—22). Тако се и десило: реХгегипХ аЂ АерурХиз уаза аг^епХеа еХ аигеа, кезХет^ие р1ипт ат („заискаше у Мисираца накита сребрнијех и накита златнијех и хаљина“, исто 12, 35). Ово место и Зак. понов. 20, 12 црквени оци тумачили су у смислу преузимања седам античким агХез у црквени наставни систем. Под златом и сребром Епшта мисли се, према Конраду из Хирзауа (27, 24; 83, 22; уз то напомена 66, 5), на ИххегаХига зест апз („световну књижевност“). Можда у тој широко распрострањеној схеми треба да видимо полазишну тачку за скалу метала и аутора. Још једно поучно дело Конрадово заслужује пажњу: р1иНтг роеХагит роеХаз ргаесесХепХез т саг
...
,
-
тте 5ио зесиХг зипХ иХ ТегепХгиз Мепагтгит ОгаХш 788
1*ис№ит, За1из1шз 8 1 аНиз У1г&Шшп т ЕпеГ&е, ТкеоШпиз еипЛепг ш ВисоИсгз; $1с е1 хп есс1е^ш$1\с1^ аиаопВиз тиШ аИоз зесиН зиМ (.дтевајући, већина је песшика следила своје песничке претходнике: нпр. Теренције Менандра, Хорације Луцилија, Салустије Ливија, Стације Вергилија у Енеди, Теодул истога Вергилија у Пастирским песмама; тако су и \шоги од црквених аутора следили оне пре њих“ , 27, 12 и дд.). Појам „следбеништва“ (зедш) лабавија је верзија теорије познате под називом хтхШхо (,,подражавање“). Код Сенеке (Ер. 80, 1) могло је да се прочита: поп е%о зедиог рпогез? Рас1о, зеа регтШо ттх е1 т^етге аИдиШ еХ тШаге еХ геИпдиеге. Иоп зегчхо гШз, зес! азземхог („не следим своје претходнике? Чиним то, али допупггам себи и да иггошта измислим, изменим и изосгавим. Ја им не робујем, већ само пристајем уз њих“). Стације је о својој Тебаиди рекао (XII 816): . . . пес (и дхтпатп Аепегда (етр(аТ
5ед 1опде зедиете е( иезНдга зетрет апота. . . . с божанском ’Енеидом’ такмит се немој. Издаље следи је само и трагове љуби јој свагда.
Према Квинтилијану, Теренције је „следио“ Менандра (X 1, 69). Исти аутор има и комбинацију Гтпап ех зедт („подражавање и слећење“, X 1, 122). Јероним је у свом спису Пе угггз ШизХгЊиз (О славним људима) „следио“ Светонија (ТгапциШит зедиепз — „следећи Транквила", НЕКБ1МС стр. 1, 1 и дд.). Поред тога, средњи век је, наравно, познавао и појам ГтгХаХго из Сенеке (ер. 84, 5 и дц.), Квинтилијана, Плинија — погледајмо нпр. Галфрида од Виносалва (РАКАћ стр. 249, 1706). То ипак овде не можемо дал>е да пратимо. В1аХо%из хирзауског монаха главни је извор за Ке%гзХгит тгпхогит аисХогит (Каталог многих аутора)
Хута од Тримберга, написан 1280. Није моја намера да то историјоки значајно делце овде коментаришем. Ипак верујем да претходна термионолошка испитиван>а могу да осветле извесне тешкоће у Хуговој систематици. 789
ЕВРОПСКА КЊИЖСВНОСТ И Л АТИН СК И
г Р К ЈП Ш
П УЖ
Наука о кпш жеенсхти латинског ср ед *ш ш а ј има свој завршетак и круиу у Дантоглгом ЈЗ, иисму, | Данте гу даје Кан Граидеу дела Скала кратак у;ш /т* 1 гоДис1 1 опет, § 17) у Божансгвепу комесШју. И својик књижевнонаучним а ш са м Д ан те се уклапа у учену | традишју латинског средн»ег века.
VII
ОБЛИК ЕГЗИСТЕНЦИЈЕ СРЕДЊОВЕКОВНОГ ПЕСНИКА
Вкскурси VII до XII фрапменти су за једну „Историју теорије песништва“. Том речју означавам схватање о суштини и функцији песника и песништва за разлику од поетике, која има посла са техником стварања поетских дела. Појмовно разликовање теорије песништва и поетике плодотворно је за сазнање. То што се оне Ае јасГо додирују и често прелазе једна у другу, еије никака® аргумент. Историја теорије песништва не поклапа се ни са исторнјом поетике ни са историјом књижевне критике. Саморазумевање песника, на пример, које се додирује у екскурсу XII, или напетост између песшшггва и науке (екскурс XI) главне су теме историје теорије пеоништва, а не историје поетике. Данас још премало знамо да биомо могли да урадимо један синтетичиси историјски приказ теорије песништва. Тај проблем готово да и није уочен. Следећи екскурс (уз које треба узети и екскурс XXI) само оу, дакле, пробни примери, једне научне гране коју тек треба заоновати. Ја их излажем као полуфабрикате да бих дао подстицаје дал>ем истраживању. Кад се сада прво говори о форми егзистенције средњовековног пеаника, онда егзистенција није схваћена у смислу данашњих егзистенцијализама него у старомодном (али увек актуелном) значењу „живо* тних гтрилика и егзистенцијалних брига“. 791
Заш то су се стварала песничка дела? То се учило У ш коли. Веома миого средњовековних аутора ства-
рало је песнички зато ш то се то морало знаш да би се неко легитимисао као с1епси5 и Ш(ега1из; да би нисао комплименте, надгробне натписе, молбе, посве* тс, и тиме стекао наклоност м оћн и ка или кореспондирао са себи равним а; а и због презрених пара. Стварањ е поетских дела мож е да се предаје у школи и да сс научи; то је ш колски рад и ш колско знање. То бар важ и за просек, али и за чувене научнике који су певали тт1а Мтег\>а (као н а пример Храбан Мауро у кароли н ш ко време). Многи од њих стварао је поетски уз уздахе и зној и могао је д а за себе каже, као писац 2. Клниге о М акавејц и м а (2, 27): поМ5 диШет Грзгз, кос ориз зизсергт из, поп јасИет 1аЈ?огет, гт т о него пе%о(шт рЈепит ^г^Ш агит е1 зиАош ' тиШ аззит рзт гиз („а ми сами ш то се латисмо овога посла не узесмо на себе л ак и труд, него, напротив, задатак пун бдењ а и м нога зн о ја “). Д а је песничко стварање, бар на латинском јези ку, ко је оу још и понеки Дантеови саврем еници см атрали једино отменим, за многе било велика м ука, види се из Охмиљене фразе да се сада песма, или њен одељ ак, заврш ава зато што се муза ум ори ла12. К акву је м уку могло да причини песничко стварањ е, види се и из епистоле једног непознатог аутора уттућене неком младом чоееку, који се похваљује због пам ети и од кога се захтева да 1 Зној као метафора. Цицерон Ог. I 60: зШиз Ше тиШ т<1о7*Г5 ез1 („то је перо које изискује много зноја“). — Хорације, Ерг. I, 169. — Квинтшшјан VI 4, 62 атМНозиз б.ес1атаппг зипог („славољубиви зној реторских декламација“) — Јероним Р1, 23, 772. — Енодије НАКТЕЛ. 125, 2. — Ајнхард, предговор за VИа КагоИ (Житије Карла Великог). — Рое1ае IV 266, 25 и 1095, 22. Аланово обраћање својој књизи: о тгћг сопНпио тиИо зи&аГа 1а1зоге / Радта („ти, што окупах те ево у зноју напрезања сталних, / Страницо“, ЗР II 426). Један анонимни аутор препоручује свом мецени диае зипоге тео пе јопГе ММ редазео („знојем напабирчен стих што на виру пегазејском испих“, II 392, 12). 2 Поетско стварање је напорно као и студирање. Оно изазива бледу боју лица (Данте, Чист. 31, 140 и д.). 792
ОВЛИК.
Е Г З И С Т Е Н Ц И ЈЕ
СРКД11,ОВККОПНО!
Т1ЕСНИ I .А.
се изложи „бичу поезије" ес к .о хоће да поттгуно форовој таленат ( М Л \ 8 7 7 , 2 . 2 . 8 , 2 А т \ ддл,.')*.
мира
А.тх±е -р И о з
И 1зг
срхае
и ет гИ ,
Т е с г т .т т г
сЈт гоцае а И
зсг
Т;
Те
%зи.ет~и.т. 1о и И Г г г и е т г е т т г д г х е г т г г г л т г ^ г х е < 1осе1> ГГ , т папеав ±е г т г Т г а т г е с 1 е ч г г е з Г г Ј е т Г б езсТ тсг. 5 Г с е р Н з розгТ т ас з Т г г с И г з зг г с Т с г п с Ј о Ј т г г с г г г з , Л о гз т ј -т п з с а -И с Г з з г х ћ т г г г з е г г з ± р з е р о е з г з , З г ^ и е п г а т г и т / е т * г х ! е згх1зг±гххегхз г т г < 1 е з о р Т г г е .
Та што пред власима твојим лепрша, разтори се сто\5отл, Дечку ко мати ---- младићу гг мужу 'вастгггтам. &глтлг, Ако нутрине се држиш и. не тражиш себе ван се&е, Ако веселиш се зноју предстојећих студтгја мучних, Ако корбачима песме својевбљно леђа принесеш, Ако, напослетку, руке ож еж е ти тлудростн шиба.
Аутор опева Е с& и згз Са.р1Гл?1 (Заточенцково бекст во) лризнаје на понет\ку свога дела д,а је м.лалч оот, нажалост, провео веома. лакомислено, али да сад,а жели, иако касно, да се поправи марљивим радом.
Зато пидпе стихове. То разгони сан м сиди иа сгтрогу дијету. Веома често човек због тота мора да се чешка по глави и да гризе нокте1. К_о се бави тим посдом, тај се сигурно одрекао лењосш. При том у основи лежи представа да је стваран>е метричких творевина тежа, чак најтежа врста литерарне комиозици^е. То је било ооште мишљење. Хораиизе'* и Квинтили)аи (X 1, 89) правдтли оу, додуше, разлику изме^>у иазива ^егзгјгсаГог („стихотвораи,41) и роеХа („пеоиик“5» Пеггроније (с. 118) је критиковао лошу иавику клепатва етихова, али тај став није прихваћен. Само иоиекад заиууе се протест против мисто школског песиииког стваран>а. Тако један анонимни аутор ш ш е како му уе у сну Аполон рекао (Јакоб Вернер, П р и л о з и за науку о л а т и н с к о ј к њ и ж е в н о с т и с р е д њ е г века — ЗХК.ОВ \УЕКМЕК, В е и г а ^ е г и г К и п & е А е г ХаХешгзсНеп ГдЈега 1иг (1е$ М г П е Г а Н е г з 1, 1905, стр. 52):
3 П рем а Х орац и ју ЗаЕ I 10, 71. А ли оно ш то *е ко д Хо* ција хум ори сти чка ц р та, м о н аш к и п е сн и к у зи м а смртно < биљно. * 5а1. I 1, 40 и II 1, 28.
793
К П Г О П С К Л К Н јИ Ж К П Н О С Т
33
33
и
л л т и н с к и
с г к д п .и
нкк
Мггог едо ттгит, т1ги!иг е1 т1а аогогит Тигћа вопога, тео цие јаие1 гтрегго, (^иоб. пГтГ8 аис1ас1ег, аи(1ас1ег с! аЂздие риЛога 1ига рое!агит циШЂе1 аддгесШиг. (^иШгз петре гисИз, ехрегз сишзИЂе1 агНз, 8г ро!иИ те!го гипдеге иегЂа <±ио, РтоНпиз изитра1 потеп ииИитдие рое!е, 5е гат Мазопет УидШитдие ри!а1. Чудим се врло, и са мном сестара милогласна чета Ч уди се, ста је им д а х ск у та док др ж е се мог — Зато ш то дрско веома, ш то дрско, без имало стида П есничких закона реч крш и ко узмогне већ. Т ако се тотов ма к оји без тал еи та мрвице једне, Смогне л ’ у м етрички ск л оп реч да укалупи две, Заноси истом да право на песничко пол аж е име М ислећ да Н азон ј е сам, В ергил и ко ли већ не.
Занатско угсражњавање песничке уметности овде се одбацује. Али та песм-а истовремено сведочи да се и у средњем веку осећао проблем егзистенције песника: како пеаник м ож е да се укључи у друштво? Какву функцију он има у народу, држави, школи, цркви? Појам аутономне ,дсултуре“ у средњем веку још није постојао. Али ни откако он постоји „проблем егзистенције песника“ није постао једноставнији5. Да бих објаснио шта под тим мислим, подсећам на разговор Вилхелма Мајстера са Вернером (Јубиларно издање 17, 89 и дд.). Још оштрије формулисао је то Херман Хесе6: Ч о в е к ј е м о г а о д а . . . п ост ан е . . . унит ељ , све ш т еник, л е к а р , з а н а т л и ја . . . К а с в и м за н и м а њ и м а света п о ст о ја о ј е пут , . . . ш к о л а . . . С а м о з а п е с н и к а он н и је п о ст о ја о! Б и л о ј е д о з в о љ е н о , б и л а ј е н а к наст да с е б у д е п е с н и к . А л и д а с е п ост ан е п е с н и к , то је б ш о 5 Н ајдубљ а основа ове проблем атике и сви х њених појавн и х облика м етаф и зичка је: то је мучно питањ е о улози песника у свету. Ш илер га је у св о јо ј „П одели земље" решио на помало комотан начин — идеализам има и св о ји х лагодних страна. Бодлер га је преобликовао у п а си ју (Хез Р1еитз д.и Ма1 — Ц веће зла, бр. 1 и 2). Једн а „м етаф и зи ка поезије" морала би да прикаж е те п о к уш а је реш авањ а.
0 КитгдејајНет 1,еЂепз1аиј (Кратка биографија), 1925. 794
1'И Л И К
КГЗИСТКИЦИЈК
С 1 ’Г - Д Њ О В К К О В И О Г
ПЕСНИКА
нсмогуке; било је смешно и срамотпо оа то неко хоће да постане. V средњем вску је, додушс, посгојала школа за посшвка, или пре: песничжо стварарве било је школски предмет. „Проблем занимадва“ песиика био је утолико једноставиији. Али осигурање економске егзистенције могло је и у оно доба да пеонику ствара мукотрпне бриге. Он је упућен на поклоне својих мецена и често дирљивим тоновима моли за животне потребе7. Као што се зна, о животу Валтера фон дер Вогелвајде (Шакћег уоп бег Уо§е1\уеИе) имамо једно једино писмено сведочанство: у путним рачунима биокупа Волфгера из Пасауа (\Уо1ђ*ег уоп Раббаи) забележено је да је песнику поклоњено пет 5 о1Ш за набавку кожуха8. У средњелатинском песништву разматрању таквих питања нема краја. У колико су бољем полож ају били стари римски песници! уздише Серло из Бајеа (Вауеих) (8Р II, 249). Они су се обогатили захваљујући цараким даривањима: Ш 1осир1ез јгат, поп ехегсеЂо зорћуат: Нгс тегседе 1аЂог сагеГ, ћас пН ат1е 1истаЂог. РШо зиЂШгз јоте1 ћос гп Гетроте иШз; Бе пиШз Лопгз даиб.ете1 Миза Џатопгз; 8отз 1епигз тетит дтаиИег стисгатеГ Нотетит; Бе пи11а сетГиз тегсеб.е, роеГа ШзетШз 1п поз1гГз отгз езГ ехретз отпгз ћопотгз Сатттгз гдпатг ртосетез, ћеЂе^ез е1 аиатг ОгззгтИез рГапе ИЂг зип1, ра!ег ОсГаигапе. Велик да стеко бих ћар, зар је нужно да будем премудар? Ништа не доне ми труд стихотворца — та све је узалуд. Данас и Платон би чак ко сиромашни скапо јадничак, Музе Маронове глас од немаштине замро би зачас, Доба цицијашко то и Хом4ра би кињило љуто. Нашто ми песнички дар кад неизвестан мој је хонорар? 7 Молбу за попуст у опорезивању налазимо код Аполинара Сидонија Саттгпа XIII. 8 ЕБ\УА1Ш ЗСННООЕК, У/аИћетз Ре1гтоск (Едвард Шредер, „Валтеров кожух“, СоИ. НасћтгсМеп 1932). 795
Е В Р О П С К А К Њ И Ж Е В Н О С Т И Л А Т И Н С К И С Р Е Д Н .И ВЕК
Варварске области те и не знаду да цене поете. Племство и не чу за стих — од блентова састоји се шкртих — Има л ’ шта мемљиви лог са салонима Августа мудрог?9
В алтер из Ш а ти јан а (Мог.-зса. Се<Иск1е, изд. 8Т&ЕС К Е К стр. 8) м оли папу за н еки и звор прихода (пребенду) и п одсећа на благостањ е В ергилија и Лукана: фцгсЈ б.апГ агГез пгзг 1ис1ит Е г 1аЂотет? ие1 диет јтис^ит ЕетГ депиз е1 зресгез? ОИт р1игез, пес ез( тгтит, РтоиећеЂапГ »Атта игтит« Е1 »РгаГетаз асг.ез«. АпНдиИиз еГ зГибете ЕтисГиз етаГ е1 ћаЂете Оес1атапГез зосгоз; ^ и п с гп атса зереИте ^ и т т о з т аш з ез1 диат зсгте »Ве11а рет ЕтаГћгоз«. Зар студије нису само Јад и мука? Ш та имамо Од ’рода’ и ’разл и ке’? Некад су и деца мала „О ружје и м уж а“101 знала, „Братских чета поклике“и . Част је била с песницима Друж ити се и свицима Бистрећ писце латинске; Сад у ш крињ у новце збрати Више вреди него знати „Ратове ематијске“12. '■* Да је Август снабдевао песнике одећом, пићем, јелом и поклонима уверава нас Хуго од Тримберга, НедгзГгит (Каталог) БАИСОЗСН стр. 162 (према Хорацијевим Ерг, II 1, 247?). 10 Еггеида I, 1 (оп. прев.) 11 Тебеида I, 1 (оп. прев.) 12 Фарсалија I, 1 (оп. прев.)
ОКПИК
К Г ЗИ С Т Е Н Ц И ЈЕ
СРЕД1ИОВЕКОВНОГ
ПЕСНИКА
Треба ли пнсати за новац? Валтер то одбија и то у две строфе, а њ ихову садрж нну Ш трекер (стр. 62) овако описује: „Многе будале желе да ш рају Јувенала; треба ли да ја, који Паладу имам за заштитницу, ћутим? Они праве просјачке песме (ти&епДо розПпаМ сЊ ши — „мучући камче залогаје“), које се могу поредити са риком гладких говеда, док ја располажем тананим тоновим а разнолике вештине". Али у једној другој песми В алтер овај мотив обрће и пита: „Заш то д а и ја н е радим као и стари аутори, р 1$С1 пт иН з с о гр о п з за к п ет ? ('да римом безазленом трбух обезбедим ?') . . . Тежн>а за мудрош ћу и врлином веома је лепа, али на к р а ју тиме западамо у глиб. Наша парол а н ека буде она Х орацијева у Ер1. I, 53: Зараћивати паре! . . . Ш та пом аж е свеколика ученост, ако се уз њ у ум ире од глади? . . . Величине као што су Диоген и С ократ оиле су, додуш е, пука сиротиња, али ни Јувен ал о ву и Л укановм судбину не треба презирати" (б Т К Е С К Е К 81). С тудиј, н а у к е и п о ези ја не доносе ниш та. Н ије ли анда ооље од устати од академ ског ооразовањ а и окренути се ж и в о ту к о ји доноси зар ад у ? Ту тему ш колски песници р ад о о о р а ћ у ју . М атеј од Вандома (8В Мипсћеп 1872, 593): Нтс зШИит р1асеГ, тб.е 1исгит; сит б.одта1е ридпаГ Сепзгиз, сит зШНо бгзриГаГ аепз атот. Ме ИсеГ гтп1о теггит зирриИиШ, ехИ Ег иоШ т иеШит, те ртоШЂеШе, јотаз. МеГта р1асеп1, сопТетрпо 1истит, дига таХо тотгегг 0 иат јгегг теЈтгсае дтаШТаИз гтгорз. СопзиГо поп 1оси1гз, зеб јатае; зспЂете ртаезШ Оиат јтадШз сетгзиз ето1итеп1а зедт.. 8ит тгаШз зеппте теТтгз... Овамо студије годе, а тамо богатство; с начелом Новци се гложе, и џеп вазда се с науком пре. Из мене, опет — ма кол’ко да нећу — проклијају метри, Премда их хватам за скут — хрле и излећу ван. 797
Е В Р О П С К А К 1 В И Ж Е В Н О С Т И Л А Т И Н С К И С Р Е Д Њ И ВЕ К
Метри ми годе, за новце и не хајем, присто бих рађе Прекор да трпим, нег дар песме да узме ми ко. Не марим звањца, јер слави посветих се; писат је боље Него л ’ из дана у дан нестални ловити ћар. Родих се метру да служим ко роб ...
Роберт Партес (Зреси Г и т 1937, 222): {Јпиз аб. оћзедтит ЛезгиХа! гп аг1е ро1етиит, 111е р1асеге рап рег зиа $сггр1а з1ис!еI, Шс јатат, зеб. е1 аИет орез, Мс диаегИ ћопогез, РгесИа поппиШ сагтта јегге ри(ап1.
Један до земље се клања пред пера именима славним, Други се трси да брат-песник признање му дб. Овај за славу се бори и углед, за почасти онај, Једно их везује: стих не доне ником ни грош.
Кад песник западне у немаштшгу, он може у својим жељама да буде веома одлучан: Сагтхпа сотро5ш : &а тхћх дио<1 т е г ш („Песмшди мојој је крај — сада хонорар ми д а ј!“, В. М ајер, З б и р к а арундела [\У. МЕУЕК, А гиш 1е15ат т 1ип$ ] II, стр. 123). Често моли и добија кож ух или коња. Ако је крзно малчице изно шено, Хуго Примас се овети заједљивим епиграмима. Архипоета се ж али свом мецени Рајналду од Дасела да му се у вино сипа вода. Стална је притужба да моћници боље награћују и госте глумце и лакрдијаш е него песнике. ТоХа зХгерИ сигга 1изЊиз оћзсепгз Е1 тхтотит јегсиИз е! зсиХеШз р1епгз ШћгI /07Т5 ј1етгНЂи$ тШИит едепгз^.
Сва се ори дворница, трешти смех и чаше И тањири препуни за лакрдијаше, А за пук пред капијом — з& њег нема каше.
Еберхард Немац (Еђегћагс! <3ег ОеШбсће, РАРАћ 341, 113): ------------13
«
СШеЂетИ Саттгтга (Песме Гилберта од Поатјеа) изд
ТНОЗЗ (Трос) (1849) стр. 19. — Упор. и Арнулф (КР 2, 238 643 и дд.). 798
ОВЛИК
ЕГЗИСТЕНЦИЈЕ
СРЕДГВОВЕКОВНОГ
ПЕСНИКА
П огеп.1 ј а е х ћотпгпит з с и г г а с , д и оз сиН а 1ас1а1, ф ш Аот Гт з И пдиае даттиШа^е р1асеШ. Б уја тај о л о ш земал>ски — сп р дач и , ш то двор и х за л б ж е, Г адна б л е б ет а л а та п л ем ст в у ш то м и л е се баш .
Застрашујући антички пример за фаворизовање глумаца и жонглера јесге Нерон. Јован од Солзберија замера што је тај лош обичај раширен и у садашњости. Ипак су антички глумци били вреднији од данашњих лакрдијаша. Они доколицу слушалаца и гледалаца (жоја је већ сама по себи нешто лоше) прекраћују нечим још горим: плесом, рвањем, маћионичарским вештинама, скаредним приказивањима (ИИ дш оВзсетз раШВиз согроггз осиНз от пш т т%егип1 ХигрИидтет — „оии који откривају сгидне делове тела и тако утерујгу срамоту у погледе свију“). Ко таквим лакрдијаш има даје поклоне, стимулише један покварен занат и излаже се моралној опасности (РоИсга(1сиз 404а—406а). Како и коме треба давати поклоне? То питање се у литератури X II века стално обраћује. У дискусији учествују теолошки гшсци као што је Петар Кантор (РеГгиб Сап1ог, Соп(га дап(ез НШпопЊиз — „Протнв оних који дарују глумце", РТ 205, 153). Песници су, наравно, за то посебно заинтересавани. Аутор песме АгсћИгетиз („Архиплачљивко“) жали се на неправедну расооделу новца и добара од стране моћника. Мећу неправедно фаворизоване сиада и Шз(гк> зизрес(из („сумњиви глумац“). То разматрање завршава се (8Р I 290 и д.) овако: ...ш јгт а 1аиз ез( Сипс(а патг, сит пиИа Ђопгз диаз зогЂеГ гп ћота НгзГтго б.апНз орез, 1одгсиз д.еШ>е( ш атгпо. . . . мала је слава Раздати све, а још мања — уделити глумцу, јер глумац Зачас проћердаће оно што мудром по годину траје.
СоттепдаЛо поћИшт да(огит е( де саизгз дапдг („Препоручивање племенитих дародаваца и о поводима за давање“) нуди Јован из Гарландије (Мога1е Зсо799
5
ЕВРОПСКА
К Њ И Ж Е П П О С Т И Л Л ТИ Ш КИ
СРКДЊИ НКК
1апшп 195). СогПга ассерГоге* т ипегит („Против омих који примају дарове“) иише Петар Каптор (Р/, 205, 78). О опаоиостима поклан,ап,а нашироко шпие Нигел Вирокер (8Р I 101). Длан у.шма реч поводом тог гтитан,а (8Р II 395). Јован ил Д-пвила пушта да то гшта ње расираве Демокрит и Цицерон (8Р 1 335 и д.). Веома опширно и покршно, али са вс;шки-м јешчким обиљем то се питањс обраБује у спеву о Товији Матеја од Ваидома (у беседи старог Товије). Коначно, и у Ромапу о ружи 5120—5250. Ж ан де Мен је аа тај пасус, како доказује ЈТаиглоа, корисгио Алана, Хора ција и Сенекум. Ове економ же невол>е чују се и у тужбалици једног песника који је всроватно идентичан са Петром Пиктором из Св. Омера (око 1100. год.) (код Вернера стр. 139, бр. 361): „Зашто да се и дал>е трудим око знања и врлина? Ф ортуна је склона само лошима. Сит сам бављења песништвом": 11
15
11
15
РепИеГ еззе ртоћит те, репгШ еззе роеГат, <5ш пипциат Оисо посГетие сИетие дигеГат. ^осХе игдИ Ша поп сеззо иетзГјгсагг, Ртдо бхе Ша сиргодие пеоз оретагг. Зеб. ретеапГ иетзиз! ретеапГ згти1аста б.еотит! Ш1 тгћг дигрре Ђот сопјет1 отпа1из еотит. Кат тгћг дш<2 ргозипГ иетзиздие зШиздие хаће11а? Рто диЊиз т зХисШз зит раззиз пита ј1аде11а. Кајем се песник што постах, добричина скромна без паре, Жртва даноноћне муке што цеди ме, тишти и таре. Ноћу над страницом капам док вид ми испијају слова, Дању у боји се глибим док представе мажем богова. Доврага стихови! Слике — ма и њих нек ђаво однесе! Вреди л’ кинђурење њино кад празне ме оставља кесе? Видех ли користи неке од стиха и пера и киста? Због њих у скамији поднех шамара и заушки триста!
„Колико сам само песама наииосао за ггрелате и за њих добио празне речи као једиву награду! Лакрди-14 14
Упор. и Саттгпа Витапа бр. 19 и Шуманов коментар
стр. 31.
800
јаш се много више дени него ми. Ко хоће да постане несрећан, тај нека марљиво са удира и псснички ствара! Данас су уметност и наука на ниској цени“: Тетроггћиз позГггз тШагг зеси1а сето: Отпе ие1из зГи&гит регИ ассеб.еп1е тод.егпо. Видим да столећ у наш ем све већма понестаје даха: Замиру студи је д р евн е док пом одне узим љ у маха.
Овде се проблем песникове егзистенције стапа са тужбалицом због пропадања студија, што је веома чесг мотив15. Ако некоме засмета то преплитање поезије и Мамона, нека се теши тиме да је већ у најплеменитијој епохи Хеладе — према данашњем суду, дакле, „зрело архајској“ — било исто тако. Нико мањи него Пиндар жали се да песници за новац пишу похвалне песме {1в1кт. 2, 6). Алм и он сам уме да замахне мотком. Тако опомиње тиранина Хијерона из Сиракузе да великодушно поступа са својим богатством да не би изостала посмртна слава коју може да обезбеди песник (Ру1к. 3, 107 и дд.). И средњовековни песници имали су све разлоге да наглашавају вредност и достојанство евоје уметности и да је бране од замерки.
15 Упор. 5СНТЈМАКК у коментару уз СВ 6, I. — Такве песме дале су својом грађом подстицај за „Тужбалицу уметности“ Конрада из Вирцбурга. Према томе требало би исправити историјске перспективе у вредној студији Валтера Рема (ШАТТНЕН НЕНМ, КиЦитегјаИ ипб. зрШтШ. ОШакИк — „Пропадање културе и касна средњевисоконемачка дидактика" (2/с 1Р?1 52, 1927, посебно 304 и дд.).
801
VIII БОЖАНСКО ЛУДИЛО ПЕСНИКА
Теорија о божанском лудилу песника1 износи се, као што је познато, у Платоновом Федру (који средњем веку није био познат), али се она у разводњеном облику налазила и у целој касној антици, а прешла је у средши век као огапте место, као и остали реквизити античке митологије. Хорације (Сагт. III 4, 5) једном себе сматра жртвом атаВШз тзапга („умилног безумља“), други пут Бакхо га доводи у стање заноса (Сагт. III 25). У својој Агв роеНса (455) он је говорио 0 уезапиз рое1а („махнитом песнику“). Овидије често уверава да песника инспирише божанство (РазН VI 5; РоШ. III 4, 93 и IV 2, 25). Стације то изражава речју еткеиз („обузет божанством, усхићен“) (ЗШае 1 4, 25 и I 5, 1). Из Плинија (ер. VII 4, 10) се знало: роеНз јигеге сопсевзит езг („песеицима је допуштено да махнитају“). На крају, средњи век је тзв. јигог Ш^тиз вте роеНсиз („божанску или песничку махнитост“) коју је проузркжовао Феб могао да наће код Клагудијана. Он свој еп о Прозергшни започиње (I 4): . . . Сгезвиз гетоиеГе рго ја т
Јат јитог ћитапоз по згто б.е ресГоте зепзиз ЕхриШ е1 Ш ит зргтаШ ртаесотсИа РћоеЂит. 1 О њ еној предисторији: А. БЕЦАТТЕ, Еез сопсерНопз Ле ГепГћоизгазте сћег 1ез рћИозорћез ртезостаИриез (А. Делат, Схватање заноса код пресократовских филозофа), 1934, сгр. 28—79. 802
. . . Нек непосвећен устукне свако: Ево нам мисли човечје и чула из груди изагна Занос бож ански, и целим набређа се Фебом нутрина.
Среањи век је, дакле, познавао божанско лудило песника и не познајући Платона. Лудило муза познају Стације (Ргегшт ое$1гит, Ткек. — „Пијеријског оба да“, Тебаида I, 32) и Немезијан (Аоптт ое${гит, Суп. — „аонског [^беотскогј обада“ „Песма о лову“ 3). И код Фулгенција (НЕ1.М стр. 13, 18) могло је да се прочита: и1 т$апи$ иа1е$ АеИгакат („беснео сам као махнити пророк“) и рое1а јигепз („махнити песник“) (НЕЕМ 3). Вулгарно схватање тог е\а)с'Јсгш.р6д--а („обузетости божанством, божанског одушевл>ења“) састојало се у томе да су песници сматрани лудацима. Исидор, или боље рећи: његов извор, изводио је реч сагтеп (,,песма“) од сагеге тепге („бити без разума“, I 39, 4). То се осећа и у каролиншко време код Модоена (Мобот) (Роегае I 570, 23): КоппиШ аЛ јггтап аГ е Н а т т з а т т е роеГаз, С а т т г п а б .и т зГ аи тп Г т е п Г е сатете зиа. Гдекоји тврде да беси и песнике п оходе често, Разум да беж и им ван речи док мећу у стих.
V штауфовско време аутор Лигурина преузима тај топос у свој проемиј (I 34 и дд.): Сет1а иаНз д.етеп п а, с а г т е п адтез1е Б е 1ап1о се стгзве глго: зед ратсе јитотг, Рггпсерз тпадпе, рго; пе 1е р таези тр Н о позгтп ехадИеи зоИз Исе1 т з а т т е роеИз. Песничко безумљ е то је да стихом самониклим, дивљим Муж се узнесе толики: ал’ блаж ени прости нам занос, Високи кнеже, нек луда одважнбст не пече те наша: Песници једини право на безумљ е свето имаду.
е р’
А Архипоета пева (изд. МАШТПЈб, стр. 27, 19): МГсћГ п и т д и а т зрпгНиз роеШ е ОаТиг N131 ргГиз јиетИ иепТет Ђепе за1ит;
803
Е В Р О И С К А К Њ Т Г Ж Е В Н О С Т И Л Л Т И Н С К И СЈ>к;;ц,ц , , Кк
Пит т агсе сегећН Васћи5 (1отта1 иг, 1п т е Р ћећиз гггиИ е* тгтапсЈа }и1иг. М ене н еће узн ети п есм е к р ил а лака Не средим ли п р етх о д н о п итањ е сто м ;(;;а; А чим м озак ор осе к ап љ е м оћн ог Нак-.-гп, Ф еб загуди п ојећ ми п р ор оч ан ств а сг;ака.
У основи теорије о „песничком луди Ј у “ јесте дубока мисао о нуминозној инопирацији поедије — иредстава која се, такорећи као езотеричко знатве о божаноком пореклу поезије, с времена на време стално јавља. На пример у фирентинском платонизму на измаку кватрочента. Отуда је свакако продрла у велики фигурални оистем хармоније који је Рафаел оставио потомству у зидном сликарству ватиканоких станци. Сводни медаљон у Сатега <1е11а 5е%па1ига представља поезију са натписом: питт е аЦШ иг („божанство је надахњује“). Али и вулгарни облик ове идеје — бити песник, значи бити луд — сач!уван нам је у једном од класичних дела Италије. Манцони каже уз фини ху* мор: ргеззо п уо1$о сИ МИапо, е пе1 соШапо апсога рш, роеГа поп 51§пфса §ш, соте рег ГиШ г §а1ап(иотт, ип засго т§е%по, ип а\)Иа1ог (И Ртпо, ип аШеуо пе11е Мизе: уио1 пие ип сегуеИо Ђгггаго е ип ро’ ћспгапо, ске, пе пгзсогзг е пе јаШ, акк1а р т пе11’ аг%Шо е Ае1 5т§о1аге ске пе1 га$10пеуо1е („за становнике Милана, а још више за околне сел>аке, песник не предетавља као за сву гооподу један свети ум, становника Пинда, ученика муза, већ бизаран и помало екстрвагантан ум који на речима и делу показује много више виспреност и настраност него ли разборитост“). Ако окренемо поглед ка средњем веку можемо закључити да је теорија о „песничком лудилу“ — то платонско тумачење учења о инопирацији и ентузијазму — наставила да живи кроз цео миланиј измећу готског освајања Рима и освајања Цариграда од стране Турака. „Наставила да живи“ можда је сувише претенциозан израз. Средњи век је те, као и многе друге црте грчког духа касног Рима, преузео, сачувао и подражавао, све дсж стваралачки ерос италијанске ренесансе није словима 804
Б О Ж А .Н С К О
ЛУДИЛО ПЕСНИ КА
поново удахнуо живот. То што је песничка рлуцх нашла уточиште и у средњовековним писарницама заједно са друтим ауторитарним благом античког знања велики је парадокс кад се има на уму да се управо тада песничко стварање схватало и препоручивало као мукотрпна делатност у зноју лица овог. Али напоредност ових !неприиривених супротности управо и даје драж средњовековној култури.
IX П Е С Н И Ш Т В О КАО О В ЕКО ВЕЧИ ВЛ 1БЕ
Већ Хомерови јунаци зн ају да поезија опеваном јунаку даје веч 1?у посмртну славу (ИлијаОа 6, 359). ГТоезија овековечује. Песници то радо наглашавају; то истиче Теопш д (237 и дд.) своме Кирну; Теокрит (XVI) Хијеро«у; Проперције својој Цинтији (III 2, 17); то чинн, без неког одрећеног адресата, и Хорације (Сагт. IV 8, 28). И Овидије користи тај мотив као подстицај (Ат. I 10, 62). Од тога треба разликовати уверење да песник и сам, захваљ ујући свом певању, стиче вечку славу: Х орацијево Ехедг топитепГит аете регепт из.
Дигох споменик свој трајнији него туч. Овидије је тој теми посветио једну љугшсу песму. Лукан води Ц езара на Х екторов гроб и надовезује на то стихове (IX 980); О засет еГ тадпиз иаГит 1аЂот1 от т а јаГо ЕгГргз еГ рориИз <1опаз тотГаИЂиз аеиит. 1пииИа засгае, Саезат, пе 1апдете јатае; Иат, зг дит ЕаШз јаз ез1 ргот Ш еге Мизгз, <2иапШт Ет ут аег битаЂипГ иаНз ћопотез, УепШтг т е Гедие 1едеШ; РћатзаИа позГта, Угие1, еГ а тгиИо ГепеЂтгз 6.атпаЂгтит аеио.
806
П ЕС Н И Ш ТВ О К А О
ОВЕКОВЕЧИВАЊ Е
Певања напоре свети и силни! Не^митнбј коби Отимљеш све и бесмртије потомствима дарујеш смртним. Цезаре, слави божанској ненавист нек сјај не потамни; Ако л ’ је право да штошта и латинске Музе испоју, Свет ће — од сада па донде док Смирњана читао буде — И мене читат и тебе; та наш ће поживети Фарсал, Век нас осудити неће ниједан на заборав тамни.
Око 550. год. Корип (СогГрриз) је тај топос амплификовао у р г а е ја Н о (,,уводу“) свога опева Ј о к а п т з (Јован):
5
Отта по1а јасИ Њпдаеоо НИега типЛо Оит тет ога! ие1етит ргоеИа сипс1а &исит. фш 5 т адпит Лепеат, заеиит дшз поззеГ А сћШет, НесГота дшз јот1ет, дигз ЈУготеблз ециоз, СЈигз Ра1атед.еаз асгез, цигз поззеГ ХЛгхет, И Н ега та ртгзсит соттетотатеГ ориз? Зтутпаеггз иа1ез јот1ет дезсггрзИ АсћШет, Аепеат досГиз сагт т е УегдШиз: Медие Јоћаптггз орггз досиИ дезстгћете ридпаз СипсГадие иеШитгз ас1а тејетте игтгз.
5
Све за будућност далеку писмена сачуваше свету Древних војсковођа свих памтећи огањ и мач. Ко би за силна Енеју, за Ахила знао жестока, Ко би за Хектора знб, коњ а диомедских трк, Ко за паламедске битке и Уликса основа мудрих — Слова да згодама тим вечни не подаше глас? Ахила смирњански пророк у стихове метну божанске, Вергил Енеји је свом песме сазидао храм, Мене — Јованови чини поучише битке да појем Не би л ’ и будући век сазно за подвиге те.
Библијску паралелу можемо да уочимо у стиховима Региналда од Кентерберија (Ка§та1с1 ојс Сап1ег1зигу) ША 13, 1888, 835, X): 5
Р1оз, десот отпгз аћИ — досН заргепНа зГаШ; ХЛ јГгтатепГит з1аћШз игдот езГ заргепШт: ТезНз зстгрНгта, дига реттатге! гттогНита Рата тгг с1атг пес тотХе роХезХ игоГатг; 1(1 диодие 1ез1а{ит Оате1, дша регреШаНгг 807
ЕВРЧ5П СКА К Њ И Ж Е В Н О С Т
10
5
10
И ЛАТИНСКИ
С РГ.Д1Е И В Е К
С1оНа &ос*огит. 1аиз е1 с1ос1Нпа ћстогит,
У оонови тога лежи место из Библије — Данило 12, 3: ек>ип1 диаП 5р1епДог /*>• татепН; е1 дш аД ишШ ат егисНиШ тиНоз диа${ $хе\1ае т регреШаз ае1егпиа1е8 („И разумни ће се сјати као свјетлост небеска, и који многе приведоше к правди, као звијезде вазда и до вијека“). АеШтХаз („вечност“) — уз ту реч латински језик створио је глагол аеХегпаге („оввковечиш”). Али та реч је сасвим ретка. Ткезаигиз даје само два примера из античких аутора, једаи из Варона и један из Хорација (Сагт. IV 14, 3). Она се, мећутим, преносила у глосама и није ретка код песника XII века. 0 јунацима Старог завета Хилдеберт каже (РТ 171, 1231 С): ТаХез а(ћШ аз оИт иеГиз аИиШ ае(аз, Рет диоз еииШ зип( ћоз(ез а(дие териШ, (^иоз 1аиз ае(етпа(:, диоз титиИ д1отга иетпа(. Т акви х мегданџија сој у старини се родио древној, Сатро је враге у прах и у бекство их нагнао намах Бесмртни стекавш и глас ш то од онда га прати до данас.
Бодри из Бургеја (АВКАНАМб 154, 111 и дд.) овековечио је свог бискупа и свој град: 808
П ЕСН И Ш ТВО
К А О 0ВЕК01ВЕЧИВАНг»К
1рзиттг сагпггпгЂиз, грзатп циоцие ретре1иазН, Е1 цигсциШ сар1аз сагт гпе р етре1иаз. Те ^иоцие с[иапс!оотб.ет ро1ез ае1ета.ге 1иозцџе, А е!ет а, диаезо, потетг гп аз!га т еит .
Песмама бискупу своме и вароши бесмртност доне, Све чега латиш се год стих обесмрћује твој. Зато, кад кадар си већ да и себе узнесеш и своје, Дедер и имену мом престо међ звездама дај.
Абелар пише свом сину А стралабију: фш ретеип1 гтг зе, игиип! рет зсггрГа рое!ае; (2иат па!ига педа!, т1а рет Гз1а татге!. Рет јат ат игоИ б.ејипс!о согроге бос!из, Е1 р1из па!ига рћИозорћга ро!ез1. Песник кад телом ишчили, у списима векује својим; Оно што природа стре — траје у песмама тим. Слава будућност му тече кад иструну тела остаци, Знај, ф илозоф ије моћ природу надмаша чак.
Бенцо из Албе (РЕКТ7. 597, 43 и дд.): ЕотИит дигбет игтогит пи11а јоте1 поИо, 5Г ретгИ Шетатит 1отри1ззеп1 оНо; Оејигззе! ехетрЊтит аитеа тетотга, N 131 еоз ртораХате! аИдиа ћуз1отга. Моузез шћеп1е Сео зстгрзг1 т ипбг јаћтгсат, АШ зсггћае бгхетип1 ћетоит ртозаргат. . . N<1771 зг ИИетае сеГаззеп! тез аеиг ртае1егИаз, (^иет, тодо, бећете1 аедш зиссебепз роз1етг1аз? Сви би они борци славни заборавом платили Да се људи књ изи веш ти нису пера латили; Нестао би спомен златни на врлине шихове Да их песме зналац који не метну у стихове. Мојсије је пево први о Постања времену, Писци други говораху о хероја племену . . . Да су, опет, пера она о старини ћутала, Но -п* нова поколења странпутицом лутала?
С В РО П С К А К ЈБ Л Ж Е В Н О С Т И Л А Т И Н С К И С Р Г .Ј Њ У
в * : /'
Валтф из Шатијона завршава 1184. годиие своју А,њ ксандриОу стиховима упућеним надбисгупу Виљему из Ремса: Угуетиз рап1ег: тиеГ с и т иа1е зиретз1ез С1отга СиШеттг пи11ит то п Ш га рег аегтгп. Заједно ж и ћ е х о оба: та с песмом пож лвеће скула Виљек и слава ће њ егва на векова трајати вег.е.
Јахоб Буркхарт напомиње у поглављу „Слава у литератури": „Поета-филолог у Италији ј е . . . већ имао најјаиу свест о томе да је он тај који дели слазу, чак бесмртност; а исто тако и заборав". Наши примери показују да су латински песници Француске ту свест посезовали још од 1100. године. Код њих је Данте могао да наће реч аегетаге, коју он, дозуше, испуњава новим значењем кад се обраћа Брукелу Латинију (Пакао 15, 85): М^тзедпауаГе с о т е
1’и о т з^еГетпа.
јер учис је мене много чему, к а к о на земљи човек вечност стиче.
Ариосто зоноси тај тснзос овековечивања у Бесном Орланоу 35, 22 и дд.
X
п н с п и н т к ) кло алг.лнл
Ј
У старој Грчкој несннцп и псоннш тно цоњени су у првом' реду због своје вредности у васпитан*у народа. И Платон, који је размишљао сасвим друкчије, ипак изражава опште схватање кад пеонике означава као „очеве мудрости и воће“ (Лисид 214а). Алексан* дријоки аутори заступају, мећутим, естетско-хедонистичко схватање поезије. Ератостен (275—195) је изјавио да је намера свадсог правог пеоника да забави своје слушаоце1, а не да предаје географију или историју, или било пгга друго. На један много опрезнији начин питање да ли пеоништво треба да само поучава (користи) или и забавља било је разматрано још у IV веку, а Хераклид с Понта (око 385. до после 338) даје на њега неодлучан одговор у смислу „како једно тако и друго“. То је онда преузео Хорације (АР 333— —44), који је приликом својих разматрања о поезији (Ери II 1, 118 и дд.) морао да води рачуна о реформатораким тежњама Августовим. Сличну множину задатака (Лосеге, т о^еге, Ае1ес1аге — „поучити, дирнути, забавити“) Квинтилијан је доделио реториди, док је поезији дао зо1ат уо!ирШ ет („једино задовол*ство“). Ератостеново чисто хедонистичко схватање 1 Ератостен употребљава реч фих<*Т<»>Т^> која, међутим, не значи „вођење душ е“ у модерном смислу, него вештину да се слушалац доводе у променљива расположења.
811
КВРОП СКА
К Њ И Ж Г .В Н О С Т И Л А Т И Н С К И
С Р Е Д Н .И в к к
пначс је нашло мало слел6еника\ Ипак, дворски песници се рало преиоручују тиме што говоре како хоће да цару пруже у ж 1шан>с и опуштан,^ го посебно чмнн Опијан (НаИеиНса — Песма о рибо.г.пч' III 1—8); слично постуиа у прози Филострат на крају нредго^ вора у своје Животописе софиста. Опијан је пнсао у врсме цара Каракале; Филострат измећу 229. и 238. годкне. Нешто више од стотину година касније (362 —372) у Верони као бнскуп вла:;а Африканац Зснон У једној ускринкој проповеди (ГЈВ. I, 1гас1. 38; одшта.чшано уг Роесае IV 861) он је неофитс опоменуо да уобичајену крсдгу гозбу „не славе на световно раскалашан начин, него да се насите хранам из Би блнје“ (Леман): ту три апостола доносе поврће (Дам с 1 о I, 12), Христос даје уље, Аврам телеће печење (Постање 18, 7), Петар рибе, Д авид сир (1 Сам. 17, 1 8 ) ... Овај побож ни јеи ^ е з р г и могао је да се наставн према потреби. А то је један непознати шаљивција и учинио. Тако је под насловом Сепа Сурпаш (Гозба К ипријанова) настала једна пародија Библије, коју су ггреузели кароли н п ж и научници и коју је у друтој половини IX века песнички прерадио римски ћакон Јован23. То делце заврш ава се посветом папи Јовану V III, у којој аутор, к ао ш то су то чиниди Опијан и Ф илострат, себе препоручује као ведрог и забавног уметника (Рое1ае IV 900). Дворсжи песник 2 Страбон му се супротставио као стоичар, али и као стручњак за географију. Филозоф и лекар Гален <129— 99) пристао је напротив, уз Ератостена. У расправи Бе изи рагИит (О функционисању удова) III 1, Гален говори о миту о Иксиону (који је испричао Пиндар, РуГћ. 11, 21— 48), чији се син Кентаур, рођен из везе са облаком, „парио с коњима“ и тако постао праотац Кентаура. Као лекар, Гален доказује физиолошку немогућност таквог општења (соттетстт) између човека и животиње, но као поштовалац уметности ипак додаје: „Теби, о Пиндаре, препупггамо да певаш и митове причаш, јер знамо да су поетској Музи веома потребни њени сопствени украси и оно чудесно; јер, како верујем, ви желите да слушаоце потресете и очарате и одушевите, а не да их поучите" (СаХет Ое изи рагНит изд. НЕЦМКЕ1СН [Хелмрајх] I, р. 125, 1 и дд.). 3 Р. ЛЈЕНМА1Ш, ОГе Ратобхе гт МА (П. Леман, Пародија у Средњем веку), 1922, 25 и дд.
812
11 г.<_»ИИШ ТНО
КАО
ЗАВАВА
којн ире свега хоће „да се допадне“ јесте и Ермолд Нигел. У једној песми посвећоној Пипину, оину Лудвига Побожног, који је 817—838. био краљ Аквитаннје, он каж е (Роегае II 85, 3 и дд.): СагттЊиз рггзсг диопс1ат р1асиоге рое1ав, Саттгпе N030 р1асс! а!дие рое1а Маго.
• I *
з:
3
Н екад су песмама својим поетс се свид’ле старинске, Н азон и дан>и се дан свиди, и М арон са њим.
Моћници овога света често су, како каж е, уживали у ситним стварим а — пудлицам а, глиненим пооудама и атичном. П а н е к а краљ с наклон ош ћу прихвати и игре шаљиве М узе (М иза ш соза). Е ри к из О сера ( Н е т с с1е Аихегге) ш аљ е бискутгу Х илдеболду из Соасона (ШШећоМ с!е 5о1ббОП8, 871— 84) метричкм пролог за једно своје изгубл>ено дело, к о ји тр еб а да га разведри кад м у бриге о п терете срц е (РоеШе II 4427, 19 и дд.). Аутор сзпева ^ ^ и п п и з к а ж е за историчаре, од којих је првузео с в о ју гр аћ у , д а су они и забрали прозно при кази вањ е је р је п о е зи ја сам о заб авн а игра (I 147 и д.):
4
4
... рибиИдие геог, риетпЊиз Шоз ^азсгигте јосгз, е1 гтгапез 1ехете тгидаз. . . . о д срамоте се либљаху, мислим, да дечје Збијају ш але и таште да кучине плету и трице.
И судија Р и хард и з Венсхзе к а ж е у прологу своје комедије Пе РаиИпо е1 Ро11а (О П а у л и н у и П оли) посвећене Ф ридриху II: Тетрггз абез1 ар1ит дио Гибете поз1та Сатоепа ОеЂеа! е! сиггз зе 1еигате зигз. N0771 сит заере јосгз заргеп!ит сита 1еие1ит, Заергиз е! заргепз сотба госоза бота!. Час је да ћеретом лаким и наша забрбља Камена, Бризи да учини крај, радости обол да да. Тиме што мудру човеку несташлуком бриге заузда, Снагу му даје да пук несташни кроти и сам.
813
*
XI ПЕСНИШТВО И СХОЛАСТИГЛ
Једна од гланмих тема ове књиге јесте месго пое зије у духовном космосу средн>ег века. Истражили смо њен однос нрема граматици, регорици, филозофи)н н теологији. Са школским предметима (апе.ч) граматиком н реторнком поезија је била традицио нално повезала. Кад је себе схватала као теологнју и фнлозофнју, то је била маштовита игра са прастарнм традшшјама, коју је још једном смислено оживео платоннзам XII века. Али управо тада су филозофија и теологија почеле да се појмовно консолидују и да се конституишу као науке које ће разбити систем апез. Већ рана схоластика XII века раскида везу с њнма. Хуго од Св. Виктора (1097—1141) први их критички прШШ1Ш'Т\'Је. Нзегов ишазсаИоп (Наук, 176, 741 и дд.) увод је у студиј и истовремено опште научно и филозофско учење. Хуго објашњава порекло и систематхжи склоп појединачних научних области и види у њиховом истраживању савршенство душе: зиттит 1%аиг т упа $о\атеп е$1 зШсИит заргепНае, диат дш тует1, јеНх е$1, е( цт р05$те( Веа(и$ („нај.већа је, дакле, утеха V животу изучавање мудрости [филозофије] — срећан је онај ко је открије, а онај ко је поседује — блажен“, 742 Б). Знање и врлина, сједињени, дају као резултат пуноћу људског живота: т(е%п(а$ упае китапае &иоки$ рефсНиг, $с1епНа е( у1г(и(е, диае поШ сит $ирегт$ е( <1тт{$ $ик$(ап(И$ $тгШ(ис1о $о\а е$( 814
'
ПЕСНИШ ТВО
и
ГХОЛДСТИКА
(„целовитост људоког живота устаноттоујг: се иомоћу две ствари, знања и врлине, и у томе је .једина наша сличност са небеоким и божаиским суистанцијама“, 745 С). Хуго настоји да традиране науке и уметности угради у једну четвороделну систематику „филозофије“ (Ткеопса, РгасИса, Мескатса, Торјса), што не протиче без тешкоћа. Посебно, није саовим јасан однос граматике према логици: циШат (ИсипГ %гаттаНсат поп еззе раПет рћИозорћГае, зед. циазГ диоддат аррепсНстт е1 тз1гитеп1ит ад рћИозорћгат („неки веле да граматожа није део филозофије, већ нешто попут додатка и орућа филозофије“, 763 В). Хуго мало шта каже о граматици. Он уеућује на Доната, Сервија, Присцијана1, Исидора. Значајно је да се ћутке прелази преко епаггаНо роеШгит („излагања песника“), које опада у граматику. Хуго говори потом (765 С) де аис1опкиз агНит („о ауторима уџбеника“), тј. о најзначајнијим уџбеницима. Ту се јављају Лин, Варон, Скот Еуригена као представници теологије; Хесиод, Катон, Вершлије, Колумела и др. као учитељи пољопривреде и слично. То је ове традиција. Битну новину, мећутим, доноси поглавље де диокиз §епегЉиз зспрШгагит („о двема врстама шиса“, 768 Б). Постоје две класе књижевности: прво, уџбеници (аПез); друго, све остало: то су аррепдепНа ЋгТшт („додаци уџбеницима“, исти израз из нужде био је већ употребљаван за граматику). Аг(ез су подврсте филозофије; аррепдепНа или аррепсНст, мећутим, односе се на њу само индиректно (ШпШт ад рШозорШат зрес1аМ — „само се односе на филозофију“); оне се углавном односе на ванфилозофске предмете (т аНдиа ехХга ркИозорћтт таШгт ^егзапШг — „припадају некој ванфилозофкжој материји“). А какви су то предмети? То су — поезија и књижевност: кијизтосН зип1 1 Под РггзсГапиз с1е (1иос1есГт иегзЊиз УхгдИп (Присцијан о дванаест Вергилијевих стихова) подразумевају се РагННопез д.иоб.есгт иегзиит АепеШоз рттсграПит („Раздеобе [тј. метричко-граматичка анализа] дванаест почетних стихова" [тј. по једног почетног стиха сваке од дванаест књига] Енеиде), назване и Рггзспапе11из („Присцијанчић“, МАК1ТПЈЗ I 508, 5). О том деминутивном облику упор. СаГипстиз („Катончић“, вид. екскурс VI, параграф 7).
815
от т а роеШ гит сагт т а . . . . Шогшп еИат зспрш дио$ пипс рИИо5орко5 арреИаге зо1ет из, ц т с( Нге\>ет пш 1епат 1оп&5 гегИ огит атНа%Љих ех1епс1еге сотие\'ептГ, е( јасИет хеихит регр1ехГ5 зегт от ћих окзсигаге, \е I еп а т Шуегха хт т ! сот рИ ат ех, диазГ &е ти1Н$ соЊгЉих е( јо п т х ипат р\с(игат /асеге (х1с) („такве су све песмс иеспика . . . , и списи оних које ланас зовемо ф илозоф нм а, а који с \т ималн обичај 1 а сажету гра!?у развуку помоНу лугих и о к о л ш јп ш х илраза, ла једноставни см нсао пом раче запетљ анпм језиком, или да оно што је разли чито саставе уједно, као да од мнопгх боја и облика с тв ар а ју јед н у с:ш к у “) \ АПе.ч стоје внсоко нзнад аррепс!еи(\а. А п е х хт е аррет1а\1И$ регјес(ит 1ес(огет / асеге ро ххш и ; Ша хт е агпћих тИИ регјес(\ог 1\х сопјегге \>а!еп( („уџбеннци б ез додатака у ста* њу су да изграде саврш ен ог читаоц а; додацн без уџбе»шка ннсу кадри да донесу н и к а к в о савршенство\ 769 В). Т ако неш то сме у најбољ ем случају да се — а;ш сам о понекад — чита рад н одм ора, дш а аИциап&о р!их (1е1ес(аге $о!еп( хегих апт \5(а киИсга, е( гагааз ргепохит / ас\( Нопит („јер каш то ви ш е годе шале поме* ш ане са збил>ом, а ш тиво п ротк ан о ш алам а има једно драгоцено п р еи м у ћ ство 44)- То је једини уступах који Хуго чини књ и ж ев н о сти : њ егово главно интересовањ е усм ерен о је на ф и л о зо ф и ју , мистику и догматику. Он је ан ти хум ан и ста к ао Бернард од Клервоа, као касн и је п ар и ск а с х о л а с т и к а 1. 2 Т о треба да значи: „О н о ш то се дан ас назива филозоф ијом , само је л и тер атур а; сп и сатељ ств о к о је се састоји од реторичке ам п л и ф и к ац и је, м ан иризоване н ејасности и еклектицизма без система.** 3 К ао ш то знамо, Е. 1М01ШЕН (КипзГргоза 712 и дд.) је ф орм улацијом „аг1ез и аис1огез“ н асто јао д а обухвати однос каснијег средњ ег в ек а прем а антици. Т о је — 1898 — био велики напредак. Д ан ас ствари видимо неш то друкчије. Оно ш то М01ШЕ1М стр. 689 и дд. и стр. 717 к а ж е о Х угу од Св. В иктора не м ож е д а се одрж и. У Н орденовом систему Хуго би морао да важ и као противник та к о зв ан и х аис1огез. — Упор. ГКА1ЧСО 51М О И Е, I ,а »ИебисНо агИитп аЛ засгат зспрШгат«,
циа1е езргеззгопе д.е1ГЈЈтапезгто те<Иеиа1е јт о а1 зесо1о XII (Ф ранко Симоне, ,,’Свођењ е аг(ез на С вето писмо’, као израз средњ овековног хуманизма на к ра ј у XII в ек а “ ) у годишњаку СопиГтит 1949, стр. 887— 927.
816
На саовим друкчијем тлу с тоји Вгрнард Си жестар. У овом коментару Енеиде (иад. К1ЕВЕС [Ридл], 1924) он износи своје учење. На почетку 6. књиге прича се да се Енеја искрцава у Куми и одмах са својим друговима трал<и Аполоно© храм и оближњу Сибилину пећину. Пре него што стигнгу тамо, морају да проћу кроз шумицу посвећену Тривији (Хекати): 13
Јат зиЂеип1: Тггигае 1исоз а1^ие аитеа 1ес1а. И стом у Т р и в и ји н гај и п о д к р ов ов е ун и ђ у златне.
Име Тривија средњовековног егзегету подсећа, наравно, на три најеиж а школока предмета, на Штит. Тако произлази тумачење: арреИИ сГаззет пет оп Тпу(ае Г. е. аррИса{ уоГипШет зшАпв е!одиепНае („притерује лаће уз Тривијину дубраву, тј. управља дух ка језичким студијама“ , 31, 2). Те студије се деле на три дисцоиплине (1гЉи$ уи$ — „на три стазе“): граматику, дијалектику, реторику. „Златни кровоози“ Вергилијевог стиха значе, мећутим, диаИиог аПе$ та1ће$ео$ т диЊиз ркИозорћш дие рег аигит т1еШ%Ниг сопИпеШг („четири математичке уметности, које у себи обухватају филозофију представл>ену као злато“). Верни друг Енејин, Ахат, довео је у мећувремеиу Сибилу. То значи: $1иНгит т агНкиз ехегсНаШт аЛЛисИ 'т1е1И%епИат („студиј прекаљен у уметностима доводизнање“, 32, 1). Ахат (Асћа1ез), наиме = а-скеге-еМ$, значи „суморна навика“ ({п$Н$ соп$иеШНо), а то је очито студиј. Сада Бернард даје своје учење о науци. Е$1 аи!ет $сгепНа зсЊИшт сотргекеп$1о. Ниш$ $ип! ^иаПиог раг!е$: $ар1епНа, еЊдиепНа, тескапга, рое$г$ („Наука је, пак, поимање онога што подлеже сазнању. Састоји се из четири дела: филозофије, реторике, механике и поетике“ , 32, 18). Дакле, број четири као код Хуга од Св. Виктора. Али само тескапгса или теската заједничка је обема поделама. Три остале дисциплине Хугове (1кеоггса, ргасНса, 1о^гса) морају код Бернарда да се оместе у сферу $аргепНа. Зато еЊдиепНа и рое$1$, које код Хуга играју улогу Пепељуге добијају почаона места. Он потом дефинише: рое$1$ е$ 1 рое1агит зсгепПа
Е В Р О И С К А К Њ И Ж Е В Н О С Т И ЛЛТИНСКП '
' КДНјИ
век
/шкепз раг1ез <1иаз, те1Нсит роети еЛ рготсит („роеб1б [поетика] је пеаничка наука, а састоји се иа два дела: из метричког певања и певања у прози“) Што се тиче ранг-листе те четири науке: најнижа ]е тесћата, изнад ње је роезгз, изнад ове еЊциеппа над свима њима ркИозорШа (33, 31 и дд.). Ова последња укључује и теолошју (35, 29). Вратимо се на почетак: на зШсИа е1одиепНае. Њима се приступа рег тзШисНопет т аисШпћиз („упућивањем у ауторе11, 36, 27). Из тога произлази прецизније одрећење за место поезије у систему наука: зип1 патдие рое1ае аЛ ркИозоркшт т1го<1ис1огИ, ипс/е уо1итта еогит сипаз пШНсит Уоса1 Масгокшз („песници су, наиме, они који уводе у филозофију, због чега њихове књиге Макробије зове дадил>оком колевком“, 36, 28 и дд.). То је хуманизам Ш артра. Тај систем аг1ез истовремено пробија нови Аристотел. Рвпрезентативан је за то опис Шпанца Доминика Гундисалина (Ооштшсиб СипбхбзаНпиз) настао око 1150. године. Он од аг/ез као пропедеутичке науке (зсГепНае е/одиепИае) оставља само граматику и реторику. Изнад ших се издиже лошка, изнад ње, пак, филозофске науке (зсГепНае заргепНае). Оне обухватају физику, математику, теологију, политику, економију, етику: потпуно нов нацрт, који ће испунити тек X III век. Поред реторике статуира се, додуше, и поетика (обе су зсГепНае сШ1ез — „граћанске науке“), али се оне премештају на нижи степен. Сасвим друкчије размишља хумаииста Јован од Солзберија. Он у свом делу МеГа1о%1соп (написаном 1159), једном спису „о вредности и користи логике“ (ОВЕКМГЕС-СЕУЕК, 242), говори о систему аг1е5 Ш>ега1ез. При том много полаже на то да оне произлазе из природе (ак орНта рагеШе КаШга оНџпет ДисиП — „воде порекло од најплеменитије мајке, Природе1', Ме1а1. ШЕВВ 27, 29) и онда то доказује у појединостима. Граматика, изгледа, ствара тешкоће: поп а паШга утегиг еззе ргојес1а. . . гтто ех тахгта раПе ак кот т ит тзНшНопе („чини се да није постала од природе . . . него су је, напротив, највећим делом установили људи“, Љ. 32, 18 и дд.). Али она ипак сипонаша 818
»] к х в 11
( 1 1 '
чрироду (32, 25). Дока.м! за то виде се у систему флексије, али и у поетици, која је ;и о траматике и захтева да песннк по.хражава природу (42, 32 и дд.). Јован се поводом тога позива на Хорација и његова правила о тачном опису карактера и животних дооа (Агз 153-— -178), којима Јован додаје опис локалитета и времена (1осогит 1ет рогит аИогитдие — „места, времена и осталог“). Јован закључује: А&ео ^иТет аззтеј: роеН са геЂиз паШгаНВиз, и1 еат рГеггцие пе$ауепМ %гатаНсе зресгет еззе, аззегет ез еат еззе аПет р е г зе, пес та§Г5 аЛ §гатаНсат диат аЛ гке1опсат регИ пеге, а јјт е т 1атеп и?пдие, ео ^иод. сит ћгз ћакеаг ргесерШ сот т ит а. ШхепШг зи рег ћос \>о1иеппГ (поп ет т капс ргоГепЛо Шет), зе<1 от т ит расе о р т о г Ш 511 кес а<1 %гатаНсат гејегеп1а, з1си1 а1 т аггет е! а1ш1сет з1иЛЦ з т . . . Р г о је а о аи1 роепсат %гатаНса оћНпећИ, аШ роеН са а пит его ИћегаИит сНзтрИпагит еНттаћгШгА („Поетика је до те
мере блиска природи да су многи порицали да је она подврста граматике тврдећи да представља уметност за себе и да граматици не припада ништа више него ли реторици, те да им је, најзад, обема сродна уколико су им правила заједничка. Ко хоће, нека се препире око тскга — ја, мећутим, не потежем ову распру, него с допуштењем свију сматрам да поетику вал>а свести на граматику као на мајку и хранитељку њених студија. . . Заиста, или ће граматика обухватати поетику или ће поетика бити одстрањена из класе слободних наука“, 43, 17 и дд.). Јован је прожет Квинтилијановим духом, а њега често и помиње. Приликом расправе о лектири он у средиште поставља аис1отез — код Хута аррепсНсга: диапШт р1ипћиз сНзсгрИтз ег ћаћип<1ап11и5 д т зди е ГтћиШз јиегН, 1ап1о е1е%апНат аисГогит р1етиз Ш иећИ иг р1атиздие ЛосећН. 1Ш ет т рег ИасгГзтг, диат поз ШизГгаНопет зг\?е рШигаНопет роззит и з арреИаге, си т ги<1ет т а1епат ћШ опе аиг аг^итепН аШ јаћ т е аНатуе диатИћег зизсерГззеМ еат ХаМа сНзсгрИпагит сорт е1 (аМа сот розШ отз е1 '* Ово зву ч и та к о као да је речен о против Х уга од Св. Виктора. 819
согиОтепН %гаНа ехсојеНат, ш орих с о п л и т т Ш и т отпклт аг(тт диоЈаттснЗо \Ч<1егеГиг шш%о 5 ијиШет КгатаНса роеНсауие $е Ша$ т(иЛип1, е( еш< уиоЈ ехроппиг ш а т т регјШ ет оссират (.дхлго вшое буд* било ншучшгх диспиплниа које чо«ж угквна и гото нх исирпнијс будс гкЈСжавао. то Кс тлтунмјс сагд* дати истанмдиу лспоту ауторД и јасиијс Је преиега друшма. Оаи се аутори — слсдећм .лннисршмчхг поступак (ргг ашстшт), којм можемо огидчиги као очиглсдио иди слнкоанто п ре.ктаадд н с — лаћади с* роее историјскс, о м ш о к к , митолошкс или (мло ка клс друтс материјс« коју бн лагкм оолсмешгоалк 1» .Т1ЖММ мшхштом маучмнл ж а н а и толиксш дувхо шћ\ хампозшшје и друтик зачнна да јс доаршшо
V**1
СУ'
с* п* 12 гр да т и
гк ст
тсло идгтсдало у итаесиом смислу као слнка и лр* Л1«а саих умстиости. Чнтлва. нлнмс, граматика и чм тава погпска раллива}у сс у госму ЈапоссдаЈући аслн гтростор оиоп1 о чсму' сс Г1ркпоосда‘*, 54, 17 и дд ) Каа бисмо узсли у обтир и осттла дсла Сат43ера#жнова. нсгоао би сс високо уважаван«с песшшггаа покадаго и са Ш10П1К друпсх страка.
Да би сс ралу^мсо дала« ратвој, морамо схааткп! да јс иигеилмвно о#срстаи>с иоакм наукама након шл» ска кт XII вска поткопало античко вспива)«« аПе$ та аисгогел, иа коме још иисистира Јовам од Солзбсрија. и да Јс систем р|иверс 1 ктстск ик дисптигииа то поттпио лроссагао. Првм јс тај происс опксао Норлси (Кипли рго\а 712 и дд.). Повеланост са уннверзитстским системом ои, међутмм, иијс уочио. Ствар илгледа овако Л гш су спојеме у један факултет. При тож су читаи* а\тора поттпт1о искл>уч\*је, а граматика ограничава на Присцијана. Н ајваж ннјн је наставни предмет. међупсм, логнка. То знамо на основу' париског иаставног плана из 1215. године (КАбНИАСС-РО\У1СКЕ-ЕМОЕК I 440). Са п ш јс повезана — узгред речемо — и чин>еница да проиват латннске књижевностн престаје не где од 1225. године (ОЕ СНЕСШСК, 1ЈЕ$5ог — Полег). Између научника и литерата ствара се јаз. Песннци на то реагу'ју с крајнае потеицираном самосвешћу, као на прммер Жан де Мен (вид. завршетак следећег екскурса). Није се могло избећи да %егшз гггкаШе 820
^ Ј
а Јј л а
ПЕСНИШ ТВО
И
СХОЛЛСТИКА
\’п(шп („раздражљиви сој песничкк“) буде увудсн у
сукобе са филозофијом. Чувена је распра између Мусата и Фра Бованина. Један до сада мало уважаван пандан овоме јесте песма Михаила из Корнвала (Согпиђ1еп81б)г’ протавв Анрсија из Аврашпа (Аугапсћез, око 1250. год.). Михаило свог иротивника засипа правим градом грубих инвектива, чији мотиви могу за нас да буду ирелевантни. Занимљив је само један аргумент, јер је симптоматичан за раскол измећу науке и поезије. Агресивни Михаило признаје да Анри о поезији и граматици зиа више од њега. Али о Аристотелу и научном методу Анри нема појма: 37 66 37 66
5г тагог те згз, дша зИ тадгз грза роезгз N 0(0 НМ, потг ез а&ео (атеп ав. гасгопез РготрНгз АтгзШгНз и( едо ... N0771 диатигз (е згт ттог е( поп јог(е роезгт ^озсат, диат позсгз, Iатеп агНз поп теНговоз зсгз... Ако и већи си ти јер у стиху виртуоз си вешти, Сјајнији много нег ја — метафизичка знања су твоја Жалосна, убог је твој Аристотел ... Мада потврдих ти већ да у стих не разумем се одвећ, Знај да си бена и ти — кад о научној реч је методи...
Михаило је научио нешто конкретно, Анри зна само да деље речи и клепа стихове. Ко такве детињарије узима озбиљно? Михаило тежи ка вишим стварима; он хоће да постане филозоф: 73 ... МеНиз <Н<НсГ, зг веЂеп( (аИа сНсг. 5ев поп (аИа игз, гтто риегШа таигз, Шри(а зип( ртозе ие1 тШтг ие1 те(га; рто зе ТаИа ртозиШ? (^иазг ртотзиз рто тсћИо зип( Нес териГатгва, пгзг р1из поиетгз. ЈЈтгве НМ зг 5иЈЈГсН атз теГтгса, рторотггз (е Јгегг диа 5 Изд. НЊКА у Оедеппд РезГзстгЈ( („Јубиларни зборник посвећен Дегерингу“), 1926, 123. О том аутору ОгсНопату оЈ ИаНопа^ Вгодтарћу 37, 326. — Упор. и Ј. С. Н1Ј55ЕЦ и Ј. Р. НЕШОШМТЈб, Тће 5ћот(ет ТаНтг роетз оЈ МазГег Непту оЈ Аитапсћез (Расел и Хајронимус, Краће латинске песме магистра Анрија из Авранша), Кембриџ, Мас. 1935, стр. 149. 821
МигнИ ттогет, теНогет Јаззив едо гет РћИоворћив ЈГат ... 145 СгаттаНсаИа зсгз, зеб. паШгаНа пезсГз. 1Уес ЊдГсаИа зсгз. Ти пезсгиз ипб.е ХитезсГз" 73 ... Ако признати смем, на сазнашу васпитах се бољем. За њег и не хајеш баш, јер кудикамо рађе детињаш Обрћућ метре и стих; а зар ико од ритмова пустих Користи имо је шта? Зато ематрат их ваља за ништа Не иде л ’ знање уз њих. Ил’, канона док држиш се оних, Сматраш да големи глас по васељени стећи ћеш зачас? Бољем посветих се ја, племенитија жеља је моја, Речју — филозоф ћу бит . . . 145 Тачно, граматику знаш, ал’ о природи представе немаш, Не знаш ни логику баш. Па због чега се, незнајша, бусаш?
Граматика се овде, као ш то је то чест случај, назива рагШ („делови“ , тј. учен»е о осам делова говора), што се онда антитетички потенцира: 114
Аг5 тгћг, рагз ИМ зе зиМесИ. Мени је припала част, теби — честице.
Исказује се Михаилово гесло и сталеш ка свест: 173
N 05 зитиз агНзГае, Ш ргесо иосаћепз агИз... Науке зналци смо ми, ти аброноша науке бићеш...
То је борба аг\е$ против аисЈогез. За аисЈогез је управо гада (око 1250) Алри Д'Андели кренуо у бој у свом делу ВашШе <1ез $ег аг$ (Битка седам уметностц). Осамдесет годнна је протекло од прокламација гзв. роеЈпа по^а („нове поетнке“). Година 1170. била је епохална за исторнју средњовековног образоваља. Али већ после два људска века пшдегпг из 1170. годнне потиснути су у дефанзиву. Образовни систем високе схоластике није давао простора филолошки.м и исторнјским стуаијама. Због гога је морало да трпи штету разу.меван>е Дристогела. али н Бнблије, Отуда и ош тра крнтпка цслог гог снстема код Роџера Бејкна (+ 1294). т које 1г:».шајам 822
ч г л н и ш ) | лм
И
ГХОЛДСТИКЛ
реченица: „ПосдедЈШХ четрдесет година дигли су се у наукама наки ЈБуди који су сами себе унанредили у магистре и докторе теологије и филозофије иако никаква потребна знања нису стокли... То су дечаци који не знају ништа ни о себи, ии о свету, ни о ученим јеаицима — грчком и хебрејском — .. . То су дечаци она два универзитетска реда, као што су Алберт и Тома и други, који су у многим случајевима приступили реду са двадесет и мање година . . . Хиљаде њих приступају реду, а не знају да читају ни Псалме, ни Доната, али се одмах након полагања завета угтућују на студиј теологије... Стога код њих владају бесконачне заблуде. Бог то допушта, а ћаво се о томе брине“ (изд. ВК.ЕШЕК [Бруер] I 425).
нскојш ко
X II
П Н С Н И Ч К И ПОНОС
Хениг Бринкмап (Н ЕКШ С ВКШКМЛММ, 7.и У/езеп ипс1 Гогт тГИеШ^егИсћег ВГсћШп^ — О сушгшш и форми средњовековног песништва, 46 нап. \) указује 1928. „да је за период од XI века наовамо карактеристично повећавање песничке самосве<пи . То иоказује већ и схватање песничке делатносхи као );овековечивања“. И прећуткивање или помињање ауторовог имена (екокурс X V III) допушта такве закључке. Имамо, мећутим, и изричита сведочанства за понос средњовековног песника на овоју службу и своју уметност. Нешто од тога изложићемо овде. У еротској идили која се приписује извеонам Виду из Ивреје (ШМо у о п 1угеа) и која спада у XI век, аутор на крају (стих 285 и дд.) као н ајјачи адут свог удварања саопштава да је он песник: 285 8итп зитп зипг иаГез, Мизагитп зетио репаГез, ЗићретШапГе СИо диедие ји1ита зсго. Ме гтппиз ех(о11о, ^иатигз тгћг сетГ АроИо, 1пиШе1 еГ се<1И, зсгге Мгпетиа б.еб.И. 1,аш1е теа игиИ тгћг зе б.аге диечие сиргип, 290 ЈттотГаИз етИ, тгг теа Миза регг1. Миза тотг пезсИ пес гп аппгз т т е зетгезсИ, Оигатгз битаћИ пес циоб атаиИ аЂИ.285 285 Песник, да — песник сам, да! и пред Музама клањам се вазда, 824
ПЕСНИНКМ
п о н о с
Клијин ослушкујућ глас, прсзоем будућности час. Премда и не дигох нос, Аполона погодих у понос, Покуњен, у страну ста; Минервп угтост ми д&. С песмом поживеће том јер благодећу обли ме снаком, 290 Ступит у бесмртних број — Музе не утнх-те л’ пој, Муза пак не зна да мре, нит многолетна старост је таре, Трајаће навек, а с њом с,еиом мезимцу је дом.
Неувијени закључак гласи: 299 Ш зетрег бигез, тгШ 1е зиЂропете ситез, (^иобзг рагиетгз саттхпе регрез етгз. 299
Смрт да надјачаш и крај, без устезања мени се подај, С мојим ћеш песмама тек људски надживети век.
Иети песштчки понос сусреће се, мећутим, и у манастиру. Опат Ламберт од Св. Бертина око 1100. год. захваљује монаху Реш налду од Кентерберија за његово метричко Житије св. Малха. Он као чувене ауторе наводи Стација, Вергилија, Назона, Катона, Платона. Они су и надаље живи. Потом (ИА 13, 1888, 523): 18
Шп тотИит, игиИ, ЊдиНит Ђотга Ипдиа Ђопотит; Етдо беоз бгсатиз еоз тГацие јгиеп1ез
18
Умрли час не утиша тај глас што благородно бруји; Бесмртним пак нек назове се свак кога надоји песме Нектарски сок и амброзијски ток с непресушиве чесме. Славим ти стих, нек у грудима свих благонаклоност стече; Песмом над свој да узнесеш се сој, о поето и жрече!
Онажну самосвест покг1зује и Валтер из Шатијона, који у предговору своје Алексамдриде саопштава да он себе, додуше, не сматра бољим од Вергилија, алм ипак мора да укаже на то да се ниједан антички песник није одважио да напише еп о Александру. Али све то није ншита у порећењу са самосвешћу Анрија 825
К В Г О И С К Л К Њ И Ж К В Н О Г Т И .П А Т И И С К И < Г |
1 Н .И 0 Е К
нз Л в р а н т а у јед н ој тен ж о д остунпој' п<л.-\ии фр^ дриху II, у ч ију сл у ж б у он ж ел и да ступн Са фжипа је следећа: М олба да га о вај благонак.н>ио саслуша (1—2); р азл и ка изм сћу пролс и посзнг, (3... 6); ова носледњ а дош ла је од Ј е в р е ја Грцима, од н#их Латинима (7— 14); ко и зјед н а ч ав а прозу и мон.шју можс исто тако да и зјед н ач н неНинс п ку1л- (15—18); ]а сам најболи! и есн и к садашн>пце и другим а препуштам пустињ у прозе (19— 21); обраН ам се теби иа подстицај вш гчестероког биокупа (22— 27:’); ти окупл.аш око себе најбољ е м а јсторе свих у м етности (2 Т — 44);... свет земаљ оких д о б а р а подељ ен је на ш педект, ствари, речи (уосез); сф ер о м и н те л е к га влада Бог, светом ствари ти, а светом р е ч и ја (55— 66); дакле, и ја сам у својој области кр аљ (66—69); . . . ти надвисујеш све владаре као ш то сунце н а д в и о у је звезд е (90— 101). А онда следи за к љ у ч а к : 102 Сит 1иа згс аИов ргета1 ехсеИепсга гедез Згтдие роезгз едо зиргетиз т отЂе ртојеззот, ОГсепбх, Исе1 едшгосе, зитиз атЂо топатсћг, 105 Е( зиттит териГо, диоб. т ћос соттитсо 1есит. 102 Тако, док краљеве друге врлином наткрилио ти си, Мени такмаца нек није ко песме ненадмашном зналцу: Краљевско штују нам слово, у смислу другачем додуше, 105 То пак над частима част је — у краљевству другар ти бити.
Све у свему: прилично нетактично улагивање, које пре сведочи о таштини аутора него о његовом разумевању за штауфовако-сицилиј анаку културу. У време процвата схоластике Ж ан де Мен надугачко и нашироко износи похвалу књижевности у Роману о ружи 18607 и дд. Ток мисли је следећи: Племетво по роћењу не значи ништа, племство по духуг све (до 18634). Ово последње литерати (скгз) лакше постижу него кнежеви и краљеви дш пе зеуеп! с1е 1е1гепге („који нису вични писаљу“, до 18676). Етика тзв. %еп(Шесе, тј. племства које треба да се по1 Одштампана у Рогзсћипдеп гит б.еи1зсћеп СезсћгсМе („Истраживања о немачкој историји“) 18, 1878, 487. 826
ЧКПП1ЧКИ
п о и о г.
тврдн на о р у ж ју или у студију (1В683— 18710). Поштујте литсрате! V стара в р см еаа нар п крал. иоштовали су ф нлозоф е. П ссиидим а су поклан.али градове и вртовс (до 18739). Д а п а с л у д и од духа м орају да цш с беду (до 18754). Било је н асто јаш а д а се од Ж а н а де М ена иачини представник п а р и ск е у н и в ер зи тетск е фило;к>фи)е. Ои, додуше, к л е р и к е о зн а ч а в а к а о онс ц ш 1ои1е 1еиг / Тга\>аШеп1 еп ркИ озоркге („ к о ји се целог свог живота баве ф и л о зо ф и јо м “ , 18742). Али он ту мисли на песнике. З аступ а, д а к л е , о н о и о зн а то нам миш љ ењ е X II века, преима к о м е п ео н и ш тв о , м у д р о сг и н аука у ствари зн а ч е исто. У п р ав о п р о ти в то га схватањ а борила се с х о л а с т и ч к а н а у к а . Ж а н де М ен је литерата, когпт е Ле 1еИгез, не у н и в е р зи т е т с к и ф и лозоф .
КРАТКСЖА КАО СТИЛСКИ
И Д .Е А д
Архипоета вели о Па«ији (МАМ1ТШ5 стр. 42, строфа 18): Бгдпа јоте1 1аи6.гЂиз еХ ЊродтарМа, N131 дио<3 пипс иНтит ЂтетГаНз та. Песме би завредео и крајолик слатки, Али сад би ваљало бити речи кратки’.
Шта стоји иза те формуле о краткоћи? Ово нас упућује на почетке грчке реторике. Већ је Исократ зг паггапо у судској беседи захтевао краткоћу (М. бНЕЕЊШ, Е>е јт е агпз гкеГопсае 1зосгап ГгЊи1ае — М. Шиен, О веродостојности Реторике приписане Исократу, Бон, 1901, стр. 37). Она се убрајала у пг1и\е$ паггапотз (аргтои тћг бпоутЈагоо^ — „врлине приповедања“; што треба разликовати од игг\и\е$ (ИсепсИ = аргтои тт)$- Хг%гш$- — „врлина дикције“, ЈОН. 8ТК.01ЈХ, Ие ТћеорћгазЦ игПипкиз сИсепсИ — Ј. Штру, О Теофрастовим врлинама дикције, 1912, 43). Краткоћу у тзв. паггапо препоручивала је и „Реторика посвећена Херенију“, која је у средњем веку била тако омиљена (I, § 15). Цицерон (Ие ог. II, § 326; Раг\. ог. § 19; Вги\и$ § 50) и Квинтилијан (IV 2, 32 и 40 и дд.) расправљали су — у склопу са друтим у(г\и\е$ паггапот$ — о кгеипаз („краткоћи")1. Хорацијево Вгеугз е$$е 1аВого („о краткоћи се старам“, Аг$ роепса 25) 1 К а сн о р и м ск и р е т о р и ч а р и су д о т и ч н а у ч е њ а проследилн д аљ е, ви ди НА1-.М, Н ћегогез 1аИта тпгпогез, и н д ек с под ЂтеаИаз.
828
КРЛТИПТ,
КЛ
'1 I ч и
к к и
ИДКЛ.Г1
дало је иечат тежн»и кн к р а ( к « * ћ и к а о ти>дтипнг»| карактеристици На ј е и»о\т кд« ч -н ,см мтх ту М г ч поново се снергично н т ч е (Јин1диИ Поукг-
■ <•
ГМ«П»:
,■,
Ч'*К
0 сатиричком п есш ш п н у и дд.): Е.ч1 ћ ге1 п (п 1 с 1трегНа( иегћг-.-
К
:
•
<>н »« р'-као <
н.4 !п- .к.
».
! И), 9
>/ //-• >/ си;\ ,
; к»: •••.
О вде к р а т к о ћ е н ам р к о к . л а миск./ .чро»рчи,
»1 ход
јој
Речи не успори б р с м е што т р у д п -: :гди.-:;те:<ује у ш и .
Чувена је била Вге^Наз ЗаИихМапа („Салустијева краткоћа“, Квинтилијан IV 2, 45): Спзриз оге^иа!е р1асе1 („Крисло краткоћом се мили“ , Сидоније, Сагт. II 190). Као изјашњавање за ћгеугГа5 Диомед ]е тумачио Вергилијев стих (Енеида I 342): ... зитта зедиат јазИдга гегит , . . . ј а ћу за тачке да вежем се главне,
који су у том смислу користили и средњовековни песници (РоеГае IV 192, 392 и д.): А Шиз еЊдиегег, иетит зепГепИа 1опда Зеттопгз; зед. зит т а зедиаг јазНдга 1ап1ит. Шире распредат бих мого, јер садржај повести ове богат је врло; ал’ ја ћу за тачке да вежем се главне.
Вге^Наз-формуле су подједнако омиљене и у прози и у поезији. Радо их примењује Јероним, пе ИВгогит тпитегаШтт та&т1и<%о 1ес1ог1 јазНсИит јасга1 („да не би сила небројених кшига изазвала одбојност код читаоца“, бТАБЕ, Ш егопутиз т ргооетиз 1гас1ауегИ. . . — В. Штаде, Чиме се бавио Јероним у својим предговорима. . . , Росток, 1925, 69). Јероним се још налазио у античкој традицији и умео 829
је да ретори чке топосе уп отреби у прачом смислу. у средњ ем в еку Вге^Н аз-ф орм уле често се, напротив користе сам о да би се п о к а за л о к а к о је дотични аутор овл адао р ето р и ч к и м п роп и си м а — или као изговор за завр ш ав ањ е песме. Д е п л а с и р а н а је бгеупа^-фор. м ула, на п рим ер, к о д П а в л а Б а к о н а (Рое(ае I 46, 25) у поетском н екрол огу: Р1ига 1одт тиИатп ЂгеиИаз ие1а1 гтпргоба Ипдиатп. Пакосна брани краткоћа да туж ни се развеже језик.
К ао непром иш љ ен к л и ш е д е л у је у једном светачком ЖЈТГију од 1800 сти х о ва у в е р а в а њ е (РоеШе II 465, 1470 и дд.): СопПдИ тГегеа с1агит еГ тетотаЂИе згдтгит, (^иоб. питгс зит т аИ т сопГехете тепИЂиз тзГа(, Ез( диот ат тиШ з ЂгеиИаз зеттотггз атгса. Свето се згоди чудество, што спомен завређује славни Сада предстоји да зачас у повести ток се уплете, Начас — јер многи краткоћу другарицом беседе зову.
То је ти п ичн о з а о в ај к њ и ж е в н и ж анр. Аутори р ад о у в е р а в а ју ч и тао ц е д а је светитељ учинио више ч уд а него ш то би они м о гл и д а н аб р о је. Вггш7а5-форм ула с то ји овде у с л у ж б и п ан еги р и ке. Тако Алкуин пиш е (Рое1ае I 196, 1204): МиИа аИа, и{ тејегип{, ћгс јесИ згдпа Јоћатгпез, С^иае то(1о поп ИЂиИ ЂгеиИаНз јите тејетте. Јован је тај, како веле, још многа сатворио чуда, Само, не гођаше причу подредит канону краткоће.
И ли Е ри к (Рое1ае I I I 464, 127): . . . Са1атит ЂгеиИаз а ГаИЂиз атсе{. . . . од тога краткоћа ми одвраћа перо.
Или Милон (Роегае II I 575, 281): 830
т и Н т а ргаеГеНвпв зГтИ о ЂгвиИаИ^ о т Ш о АГцие еа цџае гвбГапГ ие 1осг Ј а т г п е сигго Т еж ећ за изразом кратким, ја много мимоиђем штошта, Оно што претекне — го на крилоногим речма прелетим.
Д еш авају се и и скли зн ућа. И звесни Вмоен * А у т о т) лише Ое ГгапзГаНопе ЗапсН У т с е м ! (О пренош ењ у мошти св. Винцента) у две књ иге са по три поглавља и по десет стихосва. С а вел и ком самодопадљ ивош ћу он то дело о зн ачава к а о гет п о у а т е1 рго зт })гет1а1е т1гап(1ат („ствар н ову и дивл>ен>а достојну због своје краткоће“ , Рое1ае IV 137, 5). Вге\ч(а5 -формула у Арнулфовом спеву ОеИсше с1еп 469 и д. ту је само зато да би попунило место: N6 тгМ биссепзе ди об зстгрШо зиЂ ЂгеиИаГе: 1пвНда1 гезШ ет Ђгеигог зеМ епИ а тепГет.
На мене срдит се немој што перо краткоћом зауздам: Мисо збијена и кратка полагану памет мамуза.
Значење речи Вге^гз може у великој мери избледети. Тако Варнер (Шагпегшз) из Базела сам себе у предговору свог опева 8упосИсиз (Песма о већању) назива Н е ги т рггзсатит Ђтеигз ебИот а1дие поиатит.
Причалац сажети свих прикљученија старих и нових.
Добар песник и зраж ава се кратко, тако да се Ђгеугз и ћопиз по значењу приближ авају. Тако је код Петра из П оатјеа (РР 189, 48 С): N 0п ориз ез1 ти Ш з Гтр1ете иоГитгпа иетЂгз: фш Ђтеигз е1 Ђопиз езГ, Ше роеГа р1асе1.
Потребе нема да књига силеством накрца се речи: Песник на речима шкрт, ваљан — тај мили се тек.
Чак и у лирику продиру формуле Ђге^иаз (7.КРН 50,
ЕВРОПСКА
к њ п л ^ о п
фш а рогН (ебгит Сорга зтгШит. Несгеап! Шиегза, ЈУе иегјаг т (есНа СопиетГог ап аИа Ме(гг 1еде иегза. Пошто зна да замара Истих ствари камара, Док обрти ведре, Да не бих дотуж ао, Обрте сам пруж ао Смењујући метре.
И код Валтера из Ш атијона (МогаИзск-заНпзске СесИск(е изд. 5ТК.ЕСКЕК, стр. 40) налазимо Вгеупазформулу: Н иш з (кетаНз сотрепсИоза зирегјкчез диап(о кге^гогет сопсгрК т пагга(1опе (гас(а(ит, (ап(о јасШогет <1ео ргорКгаШе рагге( т(е11ес(ит („Уска област ове теме уколико мањ е речи изискује да 6 и била обрађена, утолико ће милош ћу божјом лакше довести до разум евањ а“)Вероватно бисмо о К арлу Великом знали више да се Ајнхард није осећао обавезним према формули к ге^ К а з. Он се тиме хвали на почетку своје биографије: . . . д и а п (а р о ( ш к г е у К а ( е со т р Г е х и з зи т , и ( . . . тНИ о т Ш е г е т
п е д и е р г о И х К а (е п а гга гк И
поуп
диае-
дме јазИ сИ епИ ит а т т о в о јје п А е г е т ( „ ... приказао сам што сам краће могао, тако да . . . ншпта не пропустим а да, опет, огтширним разглабањ ем о све новим и новим згодама не изазовем додијалост у душама читалаца“). И овде, и у друтим примерима које посматрамо, опредељење за краткоћу оправдава се ауторовим страховањем да ће прекомерном дужином изазвати додијалост ((аесИит, јазНсИит) код читаоца. То смо видели већ код Хорација. Формула јазНсИит уско је, дакле, повезана са формулом ВгеуКаз, али може стајати и самостално. У Нгзреггса јат т а читамо: СаеГега поп ехрИсо јатгпе з(ета(а Ме б.осГотеГв вивсИаието јавНбгитп савШз. 832
КРАТКОЋА
КАО
ГТИЛСКИ
ИДЕАЛ
Н е о д м о тав ам р е ч м а родосл ове остале Д а д о д и ја л о с т п об уд и о не би х у зам ковим а ученим.
V хашографији (Рое1ае IV 135, 56 и дд.): МиИа еГиз ад. 5ери1сћтит т<1е тггаМИа 5ип( 05(епза, 5аере јт п ( 1агдИа д.ећШи5. (^иае поп рагиит , 57. патгеп1ит, аезИто ја5И<Иит Ме 1ес(отит тб.ихг55е; циоб ћоггепбит јидхо.
Отад ево чуда многа украј гроба његова Открише се, и сад често дарује их смерно. Да о сваком речем коју следећ списак подужи, Читаоцу дозлио бих; те страхоте клоним се.
Једну прециозну варијацију формуле ја зМ ш т даје Матеј из Вандома (РАКАЦ 151, § 118). То не* ћемо даље пратити2. Та распрострањена и делом неадекватна примена формуле Ђгеупаз у средњем веку има различите узроке. Првобитни смисао /?геугТа5 -порука рано се изшбио, исто тако као и првобитни појам паггапо. Сажетост у изношењу чињеничног стања које је суд требало да оцени проширено је, противно свом смислу, у тзв. уГг(из (ИсегкИ („беседничку врлину“) уопште. С друге стране, појам паггапо пренесен је на целокупну област литературе, па и на песништво, а тиме и на еп. И сад, ако је краткоћа била „предност“ и ако су с друте стране Хомер и Вергилије као узорни аутори моради да поседују све реторичке „предности“, настало је шкакљиво питање није ли начин излагања ове двојице класика често предутог даха. Ово питање зацело је заокупљало теоретичаре стила већ у првом веку периода царева. То смемо да закључимо из следећих реченица Илинија Млаћег (Ер. 5, 6 ): ргГтит е&о ојјГстт 5спр(опз ехгзпто, и( Н(и1ит $иит 1е%а( а(дие Шепппет т(егго§е( 5 е д и Т соереги всгЊеге, 5сш(дие, 51 та(егте 1ттога(иг, поп е5 5 е 1оп%ит 1опрГ551тит 51 аНдиТ агсе55П а(дие а((гаћп („ја сматрам да је прва дужност писца да прочита 2 Упор. Поглавље 5, § 3.
833
Е В Р О П С К А К ш И Ж Е В Н О С Т И Л А Т И Н С К И С1->ЕДЊИ В Е К
свој наслов н да у више махова постави себи п-итање шта је :1аораво почео да пише, те да има на уму да уколико се буде држао материје дело неће испаста дуго, али да ће постати предугачко ако му којешта домеће и довлачи" — следе примери из Хомера, Вергилија, Арата)\ То решење дилеме имало је, додуше, извесну елеганцију, али се на крају ипак свело на то да су појмови замагљени. Хомер је мотао да детаљно опише Ах1Идов штит не претерујући у дужини, јер је тај опис опадао у граћу његовог дела. И најкраће одступање, мећутим, оматрано је дужином вредном критике. Аутор је, дакле, могао да истовремено буде и „дуг“ и „кратак“. Са оваквим образложењем из нужде морао се завршити покушај да се кгеуШ$ пренесе \на еп. С већим правом она је препоручивана за епистоларни стил. Већ оу и стари аутори учили да је краткоћа закон писма. Средњовековна аг$ сИс{атГт$ („уметност састављања писама“) преузела је тај захтев: ро$1 $а1иШшпет ехогЛшт тЊ, ро$( ехогЖтт паггапопет рготоуеНз, дие $1с еги ћопе$1а, $1 ћгеУ1$ јиегк е1 с1ага („после поздрава отпочећеш увод, за уводом ћеш наставити са излагањем садржине, а оно ће бити прикладно само уколико буде кратко и јаено“)\ Најзад, што се средњег века тиче ваља имати на уму да су ћгеуИав, ћгеу1$ $егто, ћгеуГаге („краткоћа, кратак говор, скратити“) и сл. исто тако и библијске формуле (2 Макав. 2, 24—32; Данило 7, 1 ; Еф. 3, 3). Све то заједно деловало је тако да појам ћгеуГ(а$ у очима средњовековног наставника реторике добије значење које у антици није имао. То је нарочито упадљиво у латинским поетикама XII и XIII века које је издао Фарал. Главни део тих наставних списа посвећен је, наиме, стилистичким процедурама у вези са тзв. ст аш т („растезањем“, које 3 Треба поредити Лукијана, ћ Ш . с о п з с г Љ . („Како треба писати историју“) 56 и д. Претпостављам да је реч о опозицији Калимаховој критици Хомера, упор. ИЕНТЕК (Хертер) у С п о т о п 1936, 452; В и г з га п 255, 98 и дд. и 111 и д. '* А Њ еггси з С а з т е п з гз , П о г е з гћ еГ о ггсг (Алберих из Монте Касина, Р ет о р и ч к и ц ве т о ви ), изд. ШСГЈАМЕг и Ш1.1ЛПП 1938, стр. 38, § 6 и стр. 53.
834
К Р Л Т К С Г У .А
КАО
'Л И .- ! Г / К И
И Л К А .Л
се назква и атрИјГсаПо ~ : увег.званхУ > и аћђгежогло (,,скраНивагћсм“;. ба гкбогге <1е сеие 4оиШ 1аскл, ат рИјГег е1 акгб^ег, с1оп( М аиНеи Ае ЧепАоте пе раАе рал, ехрсЈ^ее раг Оеојјгт <Хе Ут%аи{, бчгагА ГАћетапД е( Јеап (1е С,аг1ап4е („1 &>ри,у т'/г лвоогрг/ког задатка, прошириван»а и скраћиааиЈа, о којој Мате) ол Вандома не говори, илложили су Галфтжл од Виносалва, Еоерхарл Немац и Јован од Гарланди}е“>. Тако каж е Фарал (Се* А п г> РоепциЈе', . . . — /7оетшсе, стр. 60). Али иако Матеј ол Ваидома у својој Аг? ^ег.пјтагогт (Песничг.ој уметности, око 1175 год.> још нема ангитезу <И1а1аПо и аккгемГаТЈ, утолико ?е занимљивије ла он краткоћу истиче као модераи стилски идеал насулгрот старим писцима ('РАР АЕ 180— 154> Он је први теоретичар који свесно жели да одде _>годеран“ . Његова личност }е још судише мало истражена да бисмо могли рећи који су мотиви подстакли овог сувг/парног с-читеља иа такав став. У сваком сл\птају, код њета се више не осећа ентузијахггичко обожавање антике какво налазимо код њето&л савременика Алана. Он }е то<1еггшл и сматра да су антички писци сво}а поетска припозедања преоптерегњш преобиљем поређења, реторичких фигура, оаљ авањ а од теме. # о с аШет то<1егп1$ поп Исе1 (;Ло, међутим. иије допуштено модернима“). Код Вергилија, Стација. Лдкана, Теренција, Ови.хија налазимо потрешан ред речи и дргте погрешке. /п кос аш ет ап1си1о тос1еггш гпситкм ро(т$ апггдиогит аро1о%т диат п п и а т С.Што се пак тиче овога члана, ту је на модерне пало пре да оправдавају него да подражавају старе писпе , РАКАВ 181, § 8 >. Ови то<1егт из године 1175, даЈсте, свесно раскидају са теоријом тзв. гтиаио, или је бар знатно ограничавају. Они су духовгли сродници француских модерних а\тора из 1715. године, који су се спремали да поправе Хомера . . . а то значи да га скрате. Матеј је и сам, као што се види из његових пес-ничких дела, био мајстор поступка атркјгсаШЈ Али акцију да се он систематски доведе у налреднт вету са скраћивањем лредузела је тек следеКа гене рација. У делу РоеггГа поуп (Нова поеггикај Галфрнда од Виносалва (иаписаном око 1 2 0 0 ) стихови 203—218 835
^ П Р О П С К А К Н . И Ж К В Н О С Т И Л А Т И 1 1 С К И 1 I'*1 11|,и | 1>,к
<и>раћ\ И' \‘П«)рс1итап»о она дна с ч и н к а принпнпи ( хоин ЈЧ1*- о*9 а п 1 р 1 >1 н а И п . а стичопм ћчр гњ аНкгеУ Н Ц Ш (I ДКД1 С ф . 2(М 220), том с гроГ,;, |Л р а ' д у ^ <тпн\ 1)пп4т ен1ит н стога а у то р а II 2 I 70 (ГДКМ 271 2Н0), и <и»ра ц у т ч ми Г а ћ п п ш и ч (иа1111, ап<>| 1кк:и* 1 2 1 Н 1 ак * р \ар та Н см ц а. «...т ч 2 Вч 142 (ГДК/М и ; н т ). Ј а т а т и с к у и-орм ју ио< и н т т н а гжо 1200. го I. с гн а р и , дак,Т 1\ идг.'к*д«1 }у спш ко' псч.никоии н е и п н н а сс у прном ре 1 \ м о р а п о ,в р ; т г и V јк » р и ч к о ј о о р а д и 11»егонс !ра!>е; п ри то м о н м«#,ј с ла оира ндм е 1>у диа т к д у и к а : пдп 1 н* нред.мст пјм и<|)иц1и јслно раднуНн у т у ж н н у , и.ти 1ге га о о р а д и т и ш то ј« м«»пт1јс краНе. В е е м и с т е н с к т он ог нјх ‘Ко с н а к с м«-ре. у мшпсног \'нутх гна и д гд ед а д а г с о р е ш ч а р п м а нггјс тоирла до снести. Дли р ад у м д .и н о јс д а иосгугпсу атр1\(иа1\а т х :в с ћ у јс в п ш с п р о с т о р а н с го п о с г у н к у аћћ ■<,\чиПо; о и р во м је н ш п с и м а л о д а с е к а ж е .
Галфрнд од Виносалва упорсВује ова два метота са рачвањем нутсва. Човек мора да сс одлучи ла један лли да други пут (отуда ћ г е \п 1 Ш 1а уш код Архипоете): СиггИиг т ћШо: ига патпцие ие1 атр1и ие1 аг!и, Уе1 Ј1иит8 ие1 гти5 егИ; ие1 ГгасИиз ГМз, Уе1 сигвгт виИев; ие1 тет ћгеиИаГе по1аћГ5 Уе1 1опдо 8егтопе 1гаће5. N 011 аћбдие 1ићоге 5ип1 ра85и5 и1гт5дие игае. .. Гогтта та!еггае, диа 5 Г диаес!ат јоттта сетае, РптИиб е81 1гас1и8 б.итг: 51 8е&и1а сггта Јдтгга! т дет ит , 8ићИо тоИебсИ аб. гдпет 1пдепп 8едиИгггдие т апит диосит дие иосагИ. Врзу се двопућем овим: путањ а — ш ирока и л ’ уска — Река ће бити ил’ поток; и л ’ ступаћеш ногу пред ногу Дуго, и л’ хитро поскочит; и л ’ утиснут печат краткоће Теми, и л ’ беседу дугу расплести. Ни једно ни друго Труд не олакш а ти ништа, да знаш . . . Обрада градива књишког, ко вајањ е неко у воску, И знајпре мучно је; ипак, чим таленат стварањем ревним Згрејеш , и грађа омекша на огњу што талентом букти; Потом и шаци се пода и кретњ ама следује њеним. (ЕАКАћ 203) 836
КРЛТК« д
• •‘ ч л
Као прнмср „ОфаНинан.е" Га;,фР„ , нангми ши кондензоване »ор <пје пумко лакР;„цг п снежпдм тету; једна обули.иа јн г. огга јо гне по и-.и ч«>|:, Ј,. метра (РАКА1. 219 и д.). Оп саоје \ ч< н,е гк.пнн на д ии су ЦосшпепШт с/е аП с \:г г м ј к;<т'1ј *И<,\ ј. <> пг< ПП.(- П! уметност) Ту читамо: чпн/ еп/?н пггНи.и-, <1ип, и н о п п п <П1егшп е$! <Ша(ап<И е\ ге.и<цшт аћћгсхчангЦ /?/н/епнт („постоје, наимс, две всгтлппе-, од којил |е ,е ;па веигтина растезањ а, а друга — вемптина екра(швап,а материје“ , РАКАР 271, § 1). Уз атрији-анп препоРУЧУЈУ Ае^сНрпопех, с'лгсит1осиПоп<'$. Ји;гечмо??е>, рго^орореГае, аро51горћа(шпе5 („спнси, перкфразе, дигресије, просопоиеје, апострофе1*, § 2). Код а}?иг<>\ т1\п, мећутим, треба приказати само ригит согри.ч таТепас („чисти корпус материје“ , РАКАР 277, $ 30); таТегГа није „грађа“ у нашем смислу, него прсх:то оно што треба да се каж е. То што треба да се каже може у неким случајевима да буде садржано и у једној јединој речи, ншр. у 1е%о (,,читам“). То је та(епа диа пиИа ро1е$1 т у е т п т т ог („материја од које се ниједна мањ а не м ож е наћи“). Из тога се прво појмовном анализом добија гола схема: е%о т шИ 1осо 1е%о („ја читам на таквом и таквом месту“). Применом амплификационих рецепата из тога може да настане помпезна творевина: 1осиз хвге т зе АирНсет орроН ит Ш ет 511ЛЈ&И сопНпеI, Хит зиа јосип&ив ртскгИиАте, Шт а зХгергШ зетоШ з рори1ап. Сишз орроН ит Ш гз оссазго, сит зШ&епПит сопсог&е1 оНо, т е 1о1ит т У1Ш аЛ 5 (шИит е( 1есНопЉиз јгис(ио5Г5 шуешТ з(шНозит („то место садрж и у себи двоструку погодност за студије: оно је коли/ко пријатно са своје лепоте, толико и удаљено од вреве јавног ж ивота. Прилика коју пруж а таква једна погодност, будући да иде наруку научничкој доколици, читавог ме мами на студије налазећи у мени некога ко је рад да се с великим ж аром посвети плодној лектири“). 1л1ћогт(и5 Немца Еберхарда поучава нас: Нет б.Иа1о ђгеает, ћгеого 1опдат. Весе1 атћоз Ме зегуаге тоб.оз: арШз иХегдие тГМ.
837
и« ЈО И
ЈЗБ К
Р а з в л а ч и м к р а т к о , а д у г о п о д с е ч е м . С а ч у в а т ми Н а ч и н а оба, је р с в а к и п е в а њ у п р и с т а је мом.
ваљ а
Тај п о у ч н и део обраЈзон је само иовршно. Главно ннтеросовагвс аугора уомерено је на огпаШ з уегкогит (..лемсички украс“); он се обрађује веома исцрпно. Уз то коначно долазе н прописи Јована из Гарландије у Јвеговој Рое1г(а (Поетици). Они гласе (кР 1901, 913 и д.): Ие аП е аћВгехпагиП огаИопет, 8сци\1т Је аР>\)ге\'\а11опе е1 атрИаНопе та1ег(е. Оиае аМ гегчап1 тагепат зип( дшпцие, всШсеи етркахгз, (Нзшпс(ит, гегкит соп^егзит т раг(1с1р'шт, аМаНуш ађ5о1и(е ро 5 1 (из, {ПсНопит т а(епат ехрггтепНит е1еспо („Реч о уметности сажимања. Следи поглавље о скрађивању и проширивању материје. Има пет сттвари које скраћују материју, и то: емфаза, аси!Ндетон, глагол гхретворен у партидип, аблатив поставл>ен алсолутно, избор таквих начина израж авањ а који сажимају материју“). То се објаш њ ава уз помоћ примера. Пример за етрћавгз је: угг^т ит ез( ргорпит сазШаз („чедност је особина девица“). ОгзшпсХит (= асиндетон) се објашњава као со1ог гке(оНсиз цио сориШме сотипсНопез 5 ић(гакип(иг, и( т ЕпеШе уегка Иу^отз аЛ 5 егУо$ зиоз („реторички украс којим се изостављају везници, као у Енеиди Дидонине речи упућене робовима“, Еп. 4, 593 и д.): Пе, РеНе сШ Рат т аз, с1а(е 1е1а, гтреИИе гетоз. Хај’те Зубљ е што брж е донес’те, мач дајте, прион’те уз весла!
УегВит сопуегзит т рагНсгршт („глагол претворен у партицип“) сл)ужи окраћивању, уколико уместо ует Ш 1е%егет е( ргојгсегет („дођох да читам и напредујем“) може да се стави: ует и( 1е%ет ргојгсегет („дођох да читајући напредујем“). Скраћивање уз помоћ онога што се зове аМа(Шиз акзо1Шиз („аблатив апсолутни“) на делу је онда када се пише те $иг%еп1е тапе („уставши јутрос, ја “) уместо е%о зиггехг ко(Ие тапе („ја сам у-стао јутрос“). Ови примери показују 838
К Р А Т К О Т .Л
КЛО
ОТ И ЛС К. И
ИД ЕЛ Л
да је првобигни см исао поступка кгеуП аа као шг/ил паггагшпГз („врлине приповедап>а“) био већ одапвшо нејасан. С уш тина скра1п1ван»а, као и продуж аватва, види се у примени одрећен их ум етн ичких поступака.
Све наведене лоетике погичу из X III века. Дг5 \>егзгј1са(ог1а (Песнинка умстност) Матеја од Вандома још ништа не зна о алтериативи измећу атрИјгсапо (,,увећавања“) и а&кгеуГаИо („скраћи!ван>а“). Она је, изгледа, „достигнуће“ позног периода: оне епохе, наиме, у којој је снажна струја средњовековно-г латинског песншитва почела да пресушује. Али, како су теор>етичари X III века дошли до тог учења? Да ли су га могли наћи у античкој реторици? РАКАћ (стр. 61) и — с лаком модификацијом — Бринкман (ВКШКМАМИ, 'Мезеп ип<1 Рогт, стр. 47) дају на то питање потврдан одговор и указују на Квинтилијана. Код њега је (VIII 4, 1) приказан поступак атрНјГсаге уе1 ттиеге („увећавања или умањивања“). Али тиме Квинтилијан очигледно мисл-и на исто оно што је непосредно пре тога (VIII 3, 89 и д.) назвао аи&еге е1 тгпиеге („увеличавање и умањивање“) или такоће аХХоИеге е1 ЛерНтеге („уздизање и слабљење“). АтрНјгсаге, аПоИеге, аи§еге („увећавање, уздизање, увеличавање“) на једној, т т иеге (,,умашивање“) и перНтеге (,,слабљење“) на друтој страни оовде су синоними. Под овим формулама подразумева се захтев који су истакли већ Горгија, потом И сократ и Аристотел, да говорник мора умети да велике ствари прикаж е као мале и мале као велике (ч &те р л у д Х а та-гсе^а тсоиђот ха 1 то1^* р.1хро1д- ц,еуе0 о^ 7СЕр1 0 Е1Уа1 — „велике ствари учинити малим, а малима прибавити величину“)56. „Увећавање“ малих ствари или, тачније речено, она и за судску и за украсну беседу подједнако важ на „вештина да се дела или личне особине потенцирају изнад њихове стварне величине“ , зове се на грчком аи%т)ап$' (,/увећавање“)°. Она одговара Квинтилијановом аи%еге, аИоНеге, атрИјгсаге. А у средњем веку 5 Исократ, Рапедуггкоз (Свечана беседа) 1. 6 Р Ш В 5Т , БГе Аихезгз (В. Плебст, Ауксеза), Минхен, 1911, стр. 3. ’
839
тај је техничкм захват био позиат: Албер-их Монтс Касина поучава између осталот о аицтемит е/ Ж ттШш <Ис1аттит („увеНавању и уч;..њивању писа ма")т Он, дакле, \Т1отрс 6 љава артифшгије;гне израте Квиитнлн|аиове и ннје вероватно ла би их реторичари XIII »ека замемили са атрНјгсаге — а ћ ћ г е л п а г е , који \г» то значс нешто сасвим друго. АтрИ(1саге или сШа1пп>( наиме, нијс = а 0 ^т)<тцг, него изражава, као што и Фа ра-т зна, чисто аршимско пролужанањс, растеааме, ра 1 влаче»ве неке теме АтрНјгсаГхо као гг#*п*1г јесте иродужавање у висину и спада у вертикалну дичеизијг% атрН/хсапо као сНЈа[а1Јо у хоризонталггу. Код Кшснтнлијана (III 7. 6) атрН/1саге, долгуше, налазимо поводом па/1епгричке беседе употреб.вено и у понешто друкчнјем смислу, паимс V' истом као и „украситн“ : р го р гш т аШет 1аисН$ ез1 гез атрИјкаге е/ огпаге („особина је похЈзалие беседе да ствари увећава и украш ава"). Разлика измећу аи%еге („увеНати*4) и огнаге („украсити44) теш ко се може одредити. Вгечшгг Квинтилијан употребл>ава само једном (I 8 , 2 ), кад говори о школском веж бањ у парафразе Езопових басни: уегзиз р п т и з $о1чеге, т ох тШа(1$ т/егргеЈап, 1ит рагарћга $1 аис1асш$ Vег1еге, циа е1 Вге• ушге диаесЈат е( ехот аге 5 а/уо тосЈо рое1ае $епзи регтНШ иг („најлре изврш ити језичку анализу стихова, препрнчати их затим другим речима, а онда их још слобдније парафразирати, при чему је доггуштено да се штошта и скрати и украси, само уколико се тиме не дира у изворни смисао песме44). Алтернатива ВгеиГаге — атрН/гсаге из тог места не може да се добије. Она стога, ло мом мишљељу, и из тог разлога не може да се изведе из Квинтилијана. Колико ја знам постоји само једна античка тачка на коју може да се надовеже то средњовековно учен»е, наиме, Пла* тонова критика софистике. У Ф едру (267 В) Сократ вели за Тисију и Горгију да су они изумели вештину7 7 У другом, још нештампаном, делу својих ВаИопез <ИсГатиИ (Начела епистолографије). Упор. 1». НОСКШОЕН, Впе/вШ1ег итт ГоттеЊпсћег. . . (Л. Рокингер, Лриручници за писање писама и књиге образаца), стр. 4 горе.
840
да се о сваком предмету говори како кратко, тако и бесконачно дугачко (сгиитор(аи те Хбуи>ч ха1 &ке1ра рУјхг] тгЕри к &утшу (З^цирои — „пронашли су начин како да о свему и свачему говоре било укратко, бшш бе-< скрајно развучено“ = упор. Платон, Георгија 449 С). Тако долазимо до једног шртуозног дела старије софистике које није сачувано у главној традицији античке реторике: Аристотелово ругање (Кке1. III 16, 4) пропису о „брзом“ приповедању садржи можда критички осврт на то. Не могу утврдити да ли је Горгијин „проналазак “можда преузела млаћа софистика и да ли га је пренела у средњовековну традицију. Али постоји, и увек је, наравно, постојала, потреба — без софистичке играрије — да се неко чињенично стање изнесе краће или опширхније. Латински језик имао је за то изразе сИШаге („растезање"), соаПаге („стешњавање“) и аккгеУГаге (,,скраћивање“) или ргетеге („сабијање“). О примени тих речи Ткезаигиз даје задовољавајуће обавештење. аШге и ргетеге налазе се као пар супротности код Цицерона. У истом смислу налазе се соаПаге и сИШаге код Јулија Виктора и Сервија. Код Јеронима се налази 1оп§ит зегтопет кгеуг зраНо соаПауг („дугу беседу стеанио сам на узаном простору“), код Касиодора кге\?па1ет Шат.. . е ^ и е п Н а е Аесоге сНШауН („ону краткоћу. . . растегао је украсима речитости“). Претпостављам да је „алтернатива“ Галфрида од Виносаљва измудрена из тих израза: и то на оонову једног педантског маниризма, који је за средњовековну латинску школу исто тако карактеристичан као и за рану и касну античку софистику. Краткоћа као \пг(и5 паггаНотз, како смо то већ видели у цитату из Плинија, појмовно је тешко схватлуива и стога се јавља у много различитих значења. Она може да представља супротност погрешном обиљу израза (плеоназам, перисологија, макрологија, парисологија итд.; Исид. Е1, I 34, 6 и дд. и КАКАћ 182). Ту грешку критиковала је већ античка граматика и реторика, и она је и Вергшшју донела лоше оцане, јер је налисао згс оге 1осШа е$1 („тако устима рече“) или зШега саеИ („звезде небеске“): изрази оге („устл841
ма“) и с а е И („небеске") били оу очито „сувишни“\ Таква критика стила нашла је касније духовит израз у Марбодовој песми К е р г е к е п з ш 5 и р е г ( 1 и о г н т т ер 1г а р к ш Ј о ћ а т т ак к а 1 1 5 („Покуда свега што је било излишно у посмртнрј беседн опата Јована , Р1 171, 1675)8910. Исти Марбод за иисање хагиографија даје упутство: к г е л ч Ш с \ сШ исШ е п е с т о г п а и от т по („кратко и јасно и не баш сасвим без украса“, Р1 171, 1566). У XII веку налазимо уиадљнво миого кратких обрада античке грађе"'. Делом оу то школска вежба* ња, делом, међутнм, имају виши ниво. Примери се налазе у збирцп С а п п т а В и г а п а (5СН1ЈМАХК бр. 97 —102), али и у песмама Примаса (бр. 9). Смемо ли их довести у везу са \п а к г е \ п Ш 1$ и са критиком класика Матеја од Вандома? Познати песници тог времена су у сваком случају веровали да су скраћеном прерадом античких аутора стекли заслуге, и хвале се тиме. Тако чини Виталис из Блоа (УкаИз В1е5еп81б) у прологу своје А у л у л а р и ј е (А и Ш а п а — К о м е д и ј а о ћ \т у ) (СО* НЕИ [Коен] I 175): Нес теа уе1 Р1аиИ сот ет а пот еп аЂ о11а ТгахИ, зед. Р1аиИ диае јиИ Ша теа ез\. СиПаиг Р1аиШт: Р1аи\ит ћаес гасШта ЂеаиИ; 1Л р1асеа\ Р1аи\из, зспрГа УИаИз етип1. АтрћИггоп пирет, пипс АиШатга Гапдет Зетгзетип1 зепго ртезза УгШгз орет. 8 К а о з а стр а ш у ју ћ и прим ер за пл еон азам служ ио је и сти х Њатг1 диа ро1етап1, ^иа тгоп ро1етап! поп гћап! („ступаху куд а су могли, к уд н и су — н е с т у п а х у т у д а “ ) (Г А К А ћ 182 горе), који је, ш то Ф а р а л и згледа п реви ђа, вер оватн о Луцилијева пародија на Е н и ја (Ш. МОНЕЦ, Ртадтеп1а рое!агит 1аИпогитп — В. М орел, Фрагменти латинских тгесника. 5, 172 и Харисије [С ћ ап зш з] код К а јл а [К Е Њ ] I 271). 9 О вде имамо један топос вица к о ји је у каснијем периоду духовито вариран, посебно од стране Риварола, кад нпр. за један дисти х к а ж е да с у у н»ему пронађене дужине, или кад хвали н еку ел еги ју к о ја се са сто ја л а само од једног јединог стиха (Кпгаго1, Еез р1из ћеИез радез — Риварол, „Најлепше странице“ , Мегсит де Ргапсе, стр. 61 и 65). 10 Т у спада Ретдатаа ј1еге оо1о („Пергам нарицаћу сад“); дистиси 99 а и ћ у С. В. и други.
842
О ва је ком едија моја — ил' П лаутова — име по ћ у п у С тск л а , ал оно ш то П лаут изнедри моје је сзд. П даута п о тк уси х, ал' П л ауту губитак се посрећи овај: П ?аут да би годио јо ш — спис се Виталисов шти. Једмом то 6А А м ф итрион. а сад Л ул ул ар и ја то је: Гронулим одавно. д а х нони Виталис им дА.
Тако трсба схватнти и то што Симон Капра Ауреа Сарга Аигеа) прераКујс Е н е и д у ц ликујс:
( 5 јш о п
Ш ипта УпдИН согпрГрпЛа ргет оп . Зннгну Н сргилија ч есг сажм<:м ш то пал»а је збит.
Да ; т су се шситнлн спскс шнрнне? Верујем да са тим фактором мора да се рачупа. Кад Алберг ид Штада, један еш!гон нд XIII века, у спом де.ту Т г о И и з (Т р о и л ) треба да ошгше дпанаестодневну бнтку под Тројом, он све то отаљава у четрна<хт стихова и при том још и уздише (3, 343 и дд.): фшс! јииа( аз&еЈие с1аиа&, диШ (е1а, ^иШ епзев, фшс! тог(е&, т огН з диШ п и те га ге тод оз? А и ( з е п е т з<ЛтШе( з(Ииз аи( јазШ га д1дпе(, 5г песгз о т п е депиз епитетаге ио1е(. Ш та се то мили то л и к о — н еп р естан ц е то п узе, коп љ а, М аче н аб р а ја т, и низ см рти, по вр стам а свим ? П еро и л ’ низ ће р а зд е р ат — и л ’ д о са д у родиће м уч ну Х тед н е ли п о к о љ а с в и х потп ун к атал ог да д&.
У с к а п з о п з Де &е$1е примећује се исто тако од краја XII века склоност да се облитатна андроктасија (гр. „убијање л>уди“, оп. прев.) обави кратко.
11 Упор. А . М С Ж ТЕ У Е !Ш 1, УгтдШо тге1 теЛго Еио (А. М онтеверди, „В ерги л и је у средњ ем в е к у " = 5 (хШг тесИеиаИ, N. 8., V), 1932, 266 и д.
XIV
ЕТИМОЛОГИЈА КАО ОБЛИК МИШЛ>ЕН>А
Кад Одисеј после двадесетогодишњег растанка поново види свог старог оца, он се не открива одмах, него сматра да је боље да га прво испита речима „>које оштро секу“. Он каже да је родом из „Бригопоља“ (Алибант — А1уВаз)г да се зове „Свадљивко44 (Еперит — Ерегпоз) и да је син „Тешкоживка Непријатновића" 1 (Афидант Полипемонид — АркеШаз Ро1уретотАез). Просјаку-кукавици Иру прети се да ће бити послан злом краљу Ехету ("Ехе том — „држ' га“) који има обичај да странцима одсеца нос, \дпи и друге делове тела. Сам Одисеј је онај на кога се „љути Зевс“ (шби&ао 2ео). На другом месту Хомер нам каже да је Одисеј име добио од свог деде Аутодика. Пошто је био љут на многе људе (ббиотгбрг^о^), назвао је унука „Срћа“ (19, 497). „Имена која говоре“ 2 носе у Илијади Хектор („онај који држи“, „заштитник“), Терсит („дрзник“), Тоант („напрасити“), тесар Хармонид („саставл»ач“) и други. Једна девојка била је названа Алкиона, јер је њена мајка претрпела тужну судбину птице халкион (Илијада 9, 562). Етимолошку игру речима практикује и Пиндар, кад ТемистиЈа (Тћепи51доб) тумачи као „оног који разапиње једра" 1 Немачки превод узимам из оног колико корисног толико и шаљивог Папеовог Ономастикона (РАРЕ, ОпотазНсоти. 2 Упор. ЕКАИЕ ООКН5Е1ЕЕ, 2еИзскгГј1 Јпг Натпепјогзсћипд, 1940, 24. Исти аутор, Баз А1рћаке1. . . (Алфабет...) 169.
844
ЕТИМ ОЛОГИЛА
КАО
О В 1И К
М И Ш Љ Е Н .А
(ОЕ^хб^о и т а ) (А1ет. 5, 50), и Ес.хил, кад ил Тслепииог нмсна ишчитава њсну историјску улсиу М<'. 689)'. У Платоновом К рагилу обрађујс сс. као нпо је познато, проблем порекда језика. Јссу ли ознакс за ствари настале захваљујући „природи** или „договору“? Може ли се из имена ишнитати суштниа? „Д а‘ — каже античка реторика. Међу 28 дока.зних тоооса Аристотелових, као последњи фнгурира и топос топ бибрато^ („<из имена“): кад се за законе Драконтове каже да нису закони човока него змаја (гр. Агакоп, оп. прев.). Цицсрон за етимологију употребљава реч по1а!1о и дефинише је: сшп ех \ч потШ з агцитепШт еИсгШг („кад се доказ изводи из значења имена“ , Торгса 35). При том он мисли на егзактно утврђивање смисла речи; оно је беседнику корисно. Квинтилијан (I 6 , 28) му се иридруж ује. Цицерон је, међутим, и етимологију личног имена поменуо под „атрибутима“ личности (Ве шу. — 0 изналажењу тема за беседу, I 34). И Квинтилијан наводи тај аг%итеп1шп, али уз мудро ограђивањ е да се он може применити само онда кад је реч о додел>еном почасном имену као 8ар1еп5, Ма%пиз, Р т з („мудри, велики, побожни"), 1ши кад је посреди неки други специјални разлог (V 10, 30). Слично се израж ава Квинтилијанов савременик Теон: х^-Р^ 5е еспу еу(оте атсо т&у оиоратши ха1 ттјд- бр^ирСад- г\ тсои Етгсоиирсои Еухсицих^Еси („понекад је лепо да похвала крене од имена и хомонимије или од „надимка“, бРЕАЈСЕТ [Шпенгел] II 111) — но овде се ипак, ш то је карактеристично, мисли само још на епидеиктичку примену. Тумачење имена налазимо и у римском песништву. Оио није ретко, али је увек осмшпљено и достојанствено, код Вергилија 34 (Енеида I, 267; I, 277; I, 367 ...) . Код Овидија, међутим, већ почиње неозбиљни начин, који је потом постао тако омиљен у средњем веку. Свечаност Агоналија има своје име по томе ш то свештеник пре убијањ а живо3 Постоје још десетине других примера из Есхила. Упор. ШЊНЕЕМ 5СНМ1Б I 2, 297, нап. 3. 4 О Вергилијевом интересовањ у за науку о језику упор. МАКОХЈ2ЕА1Ј (Марузо) у МеГапдез ЕгпоиГ, 1940, 259 и дц.
845
Е В РО П С К А К Њ И Ж Г .В Н О С Т И Л А Т И Н С К И С Р Е Д Њ И
ВЕК
тнње пита ацопе? („ла ли да то учиним?*4); али можда и због тога што овпс ис долазе лобровољно, него ит гоне (а#апшг). Мсђутим. раније се та свечаност уопште з&ала А%паИа (..Свсчаност ована“) и онда је просто \Ч5ачсио јслно о. Или сс мислило на агонију живог»Фње. или на грчки агон? Дакле, пет егимологија по итбору (РазН I 317 и дд Упор. и почеткс књига 5 и 6) АузоннЈс ш а и ' Пробу (Р гођш - .,честити“ оп прев ) |елну ласкану иохвалну пссму н налаже јој да прнмаоцу поставн литан»е: Аде, иега рго1ез ПотпиН. Е[Јаге с аи&ат п о т л Ј п 1ј . 1/Ггитпе тогев Нос 1ш Котпеп <&еОегге. ап потеп ћос бесит тогит геди1а? Ап Ше еелгигЈ зс1еп$ МипШ тиргетил агШ сг. 0иа1ет сгеаиИ т опбиз. Ји**и иосап потте? Објави, сииче Ромулов. Шта узрок имену је твом. Да л* карав твоја име ти Дарбва — ил' по имену Карактер кориу сачини? Ил' вишњи онај судија Што живот позна будући С карактером што даде ти И име хте да усклади?
Та алтернатива узнсмирава н Рутилија Намација«3 (КшШи§ ХатаПапиб). Он једно разматрагне посвепуК роду ЛепндД. Четири његова припадника донела су Рнму несреНу. А при том 1ерШиз значи „љубазан, л»У' бак“. Шта онда преостаје него питање (309 и д.): Х о т т Љ и л с е П о з с ге О а т А е с и гт е ге т о г е в ?
МогИтз ап роНиз потта сетТа б.е<И? Шта, зар да аерујем још да с именима ћуди се слажу? Или — да ћудима пре име неприкладно дах?
846
К Т И М О Л О Г И ЈА
КАО
ОВЛИК
М ИШ Љ ЕЊ А
За хришћане је тумачење имена ауторизовано код Матеја 16, 18; али и захваљујући безбројиим овјашњењима имена Старог завета. Њима је Јероним посветио свој ЕЉег Ае попгтЉиз НеЂгагсгв (Књигу о јеврејским именима). За средњовековио тумачење имена велики је ауторитет потом био Августин5. Он се игра именима У1псеп 1 ш 5 (,,победник“), РеИсИаб („срећа“), РегреШа (,,вечна“), Р п т и з (,д1рви“). Зашто се апостол народа зове Павле (Раићњ = „Мали“ , оп. прев.)? Зато што је тгт тиз аро$1о1огит („најмлаћи мећу апостолима“). Слична појава је честа у опису патњи мученика'1. Августин, мећутим, објашњава и јгд.ез (,,веру“) уз помоћ ј и диод дгспиг („бива што је казано“); педиШа (,,неваљалство“) уз помоћ пе дтддиат (,,узалуд“) итд .7 Све што је до сада изнесено може да изгледа као играрија у којој можемо мање или више да уживамо. Али то добија одлучујуће значење за цео средњи век захваљујући делу великог Исидора из Севиље, који је у свом сакупљању свеколиког људског знања изабрао пут од ознаке ка суштини, од уегВа (,,речи“) ка гез (,,стварима“) и који је у складу с тим своје дело назвао Е1уто1о%1агит Ноп (Књиге етимологија)8. Ја сам на другом месту говорио о непроцењивом значају тог дела, које може да се означи као 5 Следеће примере преузимам из расправе Кристине Морман (СНШЗТШЕ МОНКМАКћГ) у часопису Мпетозупе 3, 1935/6, 33. 6 Сг. КОБТМАИЕ, ЕпШећипд ипб. ЕпШгсМипд без КггсћепШетз (Г. Кофмане, Настанак и развој црквеног латинског), 1876, 150. 7 ЈОЗ. ГШАЕКТ, Загпг АидизИп гћеГеит (Ж оз. Финер, Свети Августин као ретор), 1939, 91. — Важ на су Жилсонова излагања о објашњавању хебрејских имена у његовој књизи Еез Шеез е! 1ез ЕеИгез, 1932, стр. 159 и дд. — Касиодор: еТу-
то1одга ез( огаИо Ђтеагз, рет сет(аз аззосгаИопез оз(епбепз ех чио потте Ш диоб. диаетИит аепетИ потеп („етимологија је
сажет говор који посредством извесних асоцијација показује од које је речи потекла реч која се испитује“, РЕ 70, 28 А). * Означено и као Отгдтез (Порекла). Оба наслова су посведочена једнако добро, упор. МАШ ТШ 5 I 61. Отгдо је преводни еквивалент за е(уто1одга. 847
ЦЈ г« ц
1
к н р о п гк л к и .и ж к п и ог:т и ллтинг - ки * , ■» п Кк
кн»ига цслог срс,ш»сг ш-ка. 'Та кц.иг, на Ш1Л*ан начин фик<;ирала фуплуг и и и ! У ' ] ' ' и *<> нскова, НС1 о јс оГк лсжила и г|кЈрму мип]’■ > ’> ■'* >;5М псриоду. Она је иодила ка „порсклу ’ ( г!г ' , " \ у Г' ГА зи“ стнари. V књили I 29 расправл.а ' . *,.У 'А' логији као јсдном делу граматике. Рг, ( Н Ш ) П Н Н
ттг* рег м1егрг(‘1а1итет соШцИиг . .. Ц0т ,]ит пг> <1спх ип(1е о п и т еМ п о т еп , <Мшн ^Гт ет-. ти-пУ, („Смисао (ујчј речи и;ги имена илноди <е јумачсЈо; '''Ј ' ако си, наиШЈ, сааш ви,их> „одакде је им нич-У,] ОрЖс рааум сш .Ц адлол слпдсао"). Л ишиисјилко ега! новШше Исилороно мора да се, с олоиром на »јСго&о време, накЈне радумним: поп о т т а пот т а а УМепћиа .\есши!ит паШгат Гт рот а шп.1, гЈв(1 диаес1ат е( сип(1ит р 1ас 11ит („нису сна имена слари наденули нрема природи, веН понека и према слободпом нахг> Вењу“). Не можемо лбог тога етимологизовати ске речи. Глаттс врсте суи ех саш>а [„тјо улроку54] (гер/л а ге%егк1о е\ гес1е а^еп(1о — „кран еви [ге%е<>] по упрнал.ан.у /ге%еге] и исправним иоступцима / гес1е а%егеЈ“у, Јех огЈЕЈпе („по пореклу“] (чонек се лове ћото јер је сатдан од ћити.ч-а — „демл,е“>; ех соШ гагш („по суиротностима**) — и гу натадимо оно поднато нам 1иси.\ (,,шума“) ул објаппнетне <уша ит ћ га орасш рагит 1исеа1 („јер, угонула у хлад, не пропуш та ловољно светлсх;ти“). На другом месту (VII 6) Исидор даје тумачен>е најваж нијих старолаветн-их имена' према Јерониму. Гомиле других сЈИМолотија разаоуте су на неких 800 штамланих страница јог дела. Пошто је певан>е било део реторике и пошто је сгимологија спадала у геме;ве граматике и реторике, она је била и остала обавезан „украс“ поезије. То је у западној Европи уобичајено неН под Меровинзима. Д ајем иеколико примера из каролинш ког времена. Валахфрид Страбон издагпно се игра именом учелог Ф лора из Л-иопа (Р1огик = „Ц ветко“ оп. прев.; Рое1ае II 357, 21 и д,д.). Милон о алостолу Андреју (АгкЈгеач = „м<ужевни, храбри“ оп. прев.; РоеШе III 570, 56): <л Т а т е м а ј е би л а о б р а ђ ен а и „песиички" (НоеШе IV 630}
848
Л Т И М О Л О Г И ЈА
КАО
ОВЛИК
М И Ш ЈБ Е Њ А
Ас потеп раМ ит раГгап&о иггпИет гтрШ. Име рођењем што стече муж анским оправдава чинма.
Родитељи св. Аманда (Атапсћдб = „мијти“ ои. прев.) звали су се Серен (бегепиз = „ведри“ оп. прев.) и Аманција (А тапИ а = „драга“ оп. прев.); како је то лепо и пуно смисла (Рое(ае I II 572, 131 и дд.). Н ије увек тако једноставно. Елегантни стилиста Е рик м ора да Ж итије св. Германа из Осера (Аихегге) започ!не тумачењем имена тог града. V прадавно врем е он се звао просто АШ псиз. Алм онда је утврђен зидинам а и кулама, увећао се, дакле. У складу с тим м орало је да се „увећа“ и име (Рое1ае I I I 438, 10): Ех аидтепШ гз иегзо содпот т е тиггз 8те зедиах изиз т саз АиИззгопотит Зеи тиШаге иеИз е1 сИхеггз АШопотит: ^ от т е бхиегзо тез ез( ситиГаНот ипа. Сада, кад п р еден у име је р зи ђ ем у в ећ а се градским, М ожеш га зват — ко већи на ш то чини — А утиси одорум , Мо’ш га поткусит за слтг и прекрстит у А лциодорум : Једно те исто је то, нек ^ м ена се м н о ж е д о вољ е.
У раном средњ ем векгу та к в е су етим ологије често третиране прем а оном рецепту: и л ' се сл и ку ј или црмни. Ваљани Абон (Ађђо) — слуга другог Г ерм ана, монах из Сен-Ж ермен-де-П реа — у л а ж е м ного учености да би објаснио им е П ариз. Оно д о л ази од — нажалост само Абону познатог — грч ког гр а д а И зи је (М а), који је јед н ак П аризу: 15ге џиазг раг („као једнак [раг] И зи ји “)10. М ного веш тине је јед а н песник 10 РоеГае IV 79, 9. В и н т ер ф ел д напом и њ е у з то м есто: б е 1зга итЂе пгћИ сопзШ („о граду И зи ји ниш та н и је п о зн а то “). Ја претпостављам д а је А бон имао на у м у неш то као рат = 1<го<; (,,једнак“). — Упор. у в ези са свим овим и Ш Ш Т Е К Г Е ћВ , РоеГае IV 264 нап. 4. — Н аж ал ост без д а љ и х п одатака, Ж о з е ф Вандријес (ЈОЗЕРН ^ Е Н Б К У В З) саопш тава: И 8’езГ (тоиие без
депз роит ехрИдиет 1е пот б е Раггз сот т е гззи б е Раг-1з, „едаI а 1а гЛИе б ’1з“. Е г сеИе ЈатгШзге ез( ратјогз епсоте Итее бе 1’оиЂИ, оп е11е беитаИ тезГет роит (оијоитз (Неиие без Соитз е1 Сопјбтетгсез) („наш ло се љ уд и који с у објаш њ авал и д а је им е
КВРППГКЛ
КЊ ИЖ ЈРНОГТ
И Л Л Т И Н С К И < » Ч . Д Н . И ».* V
у.тожио да би ил нмена Атснолф (ЛТспоНич) н/>ио и прогумачно г*<з/сГ /онл („сн аж аи јс илнор ; ( Р о г /а г IV 427). Неки Гшлнемар (О и Ј п с т а п « ) је нн//? '1и!<г, ог/ а т а г ш (,л«нкомс слатак, веН горак , и с т о 17' . ] г, У « сгих (исто, 200, 33): \ ’а 1 е п ш г? и г
сгдст з
гахИ
га1г!и<Нт.‘
В е р б м н о м пл ада веш ти н ом Ва-7«*рије,
т .-сг1 р . I ' ј. гуој
гл о с а и > р ( с н а к а к о и л е н т и ч а н с а п с с ш с к о м ) пг,ч>н- чч #!апомии>е: п о / а п м п п п х х е г И о д ш ш п {..;пш<ч*нд- нлнлга ј е е т и м о л о г и ја " (тј. ’т о м е г о в о р и у ирил<>« и<*ћ ама с т и м о л о г и ја и м е н а В а л е р и је ' = „ с н а ж н и , спо*..<У>ни“ . о и . и р с в .ј). Ј е д а н д р у ш п е с н и к у м е д а т у м а ч и имсма п л а н е т а (и с т о , 143, 3 и ;дд.). Н а ј б л н с т а в и ји т р е н у /а к ј е , међупгнм , п осрам л »и вал > е е т и м о л о г и је о д с тр а н с јс д н о г с п с т н т с љ а : је д н а а у с т р а з и ј с к а б е б а , нал којом т а ј б о ж ј н ч о в е к г о в о р н м о л и т в у , о л г о в а р а је д н и м ја с н и м и р а зу м л » и в и м „ а м и и " ! Н 1С, ав1Н1то1одга, /ииз соп ји п сШ и г огс1о:
Јпјапз с1ит ја 1и г, потетг Нћг Ш Ш и г и ш 1 .
Ту, етимолошки путу, методе помету се твоје. Ж гебе што реч из глагола — с висока одува те трона. (Рое/ае III 596, 337)
Е т и м о л о ш к о и с к о р ш п ћ а в а н > е јш ч н и х и м е н а преш л о је и з е л о г и ја п а г а н с к е к а с н е а н т и к е у д р квен о п в с Јш ш тв о , п а и у х и м н и к у (н п р . А. к . 22, 28, 17 )и. У X II в е к у т а ј п о с т у п а к п р е у з и м а с е у п о е ти к е као а г% и т е п 1 и т лгре 1 о си з а п о т т е ( „ д о к а з и л и топос и з и м е н а “ , РА К А ћ 136, § 78), а п о с в е д о ч е н ј е прим ером и з О в и д и ја (Роп1. I 2, 2). М а р б о д с е д р ж и гносеолош к о г з н а ч а ја е т и м о л о г и је ( Р /, 171, 1671 С). О н см атра *1 П а р и з а д о ш л о о д П а р -И с , ,и ст о ш т о и г р а д И с ’. Т а и зм и ш љ от и н а ј о ш с е п о н е к а д и з в л а ч и и з з а б о р а в а , г д е б и т р еб а л о за у в е к д а о с т а н е “) 15. X II 1939, ст р . 27. — У л о р . А . ТОВДЕН, Л/егтпгзсНГе В еП гаде (А . Т о б л е р , Различит и п р и л о зи ) II2 246. 11 С А Н Д МПЕУМАИ, РезГзсћтгј! Ктгорј1ег (К а р л Вајман,
Ј у б и л а р н и зб о р н и к тгосвеНен К н е п ф л е р у ), 1917, 389.
850
Г Г И М О .Т О Г К Ј А
КАО
О К -И К
« И :;а д ,1 Ј€, А
је ШОГ5 Г смрт ) а^рег адпи? („храпава ре-4 } )ер те саиа ст зар грг-ба. Наслттрот том е, реч у*'га -'^ж изот1;
?е благотв\-чна. Он завршава:
Хатпеп счттегт&аГ те% тотгпе <±етЈетиж тихШтатп гегигтг
Е гдо
Е х <т ,ј тј р е з т г т ш <&е т к т х т е с е ш е т ^
ге г и т .
Ствари су те пгго кх.ека к зжук ггр«зор>-ч>^у -љ у.у љ . ј Згто обрзгтит се &а-*>а сухстини у ста^рма што д*жх — Тахо и схи,со ое праги разОере у т.-асо&а врежх
Хилдеоерт је такоое уоеђен у то (РЕ 171, 1274 А;: Лошгпа етгг 'сет-тхг 4хх& <&е*ггЈ*А ЈО тегип. Тахо гле ствари ;е бнт — т> и ихена раслсг ћеас гтгркт.
Бернард Силзестар \-чи: егк1то1о%1п Дгтпа аретп ег ртасгГса ћитапа ге%п Сетимологија обелолањује божанске стзари, а оне практично љ узсхе упућује и аодЈГ, Коментар уз Енеиау, РЛЕ0Е1- етр. 19 29;. Ко је то узимао озбиљно понекад није имао лак лосао^. Јирљшгл Сиисебер (Ра$з(о Ткећеогит — М хчениинво Тебашгш, БСММЕЕР. стр. 49) треба ла извести о устанк\* Багауда; Содио &оШсие ггттг иотгатт. ш*Ле Всдсхи&е Та1е гтаКаш потеп. геГ дггос! зИ тштГтз стггеп, Ног зеп ВпстјгјхШ пшхттшз згге Всдагисаз. Иашаие гп соШсгћиз погТггз гтггитсие ггсетгшз. 5г гпз Васгшиасз. шс а оасУшти&о Вадсиссз. Ми1апз содтшпз содпага еГетгепга еигггегттљ. 'Љ ВГс Иа, зг сепзез аш&асгет тЛдие иадатаез. Аи! гЦс ВасаиЛаз оеШз сшЛети&о иасатаез.
5-
'Љ Шжко нал имена схислом мулровах. отклла Багауаи Име покесогпе то. 'лл обележје кхека кгта је. Њкх гат Бахаупкма тов мо нл’ облик залрж мо Багаули.* а Срелнлвековне пок>тпаје лубохоумког тумачења ;о«ена Публнја Вергилкза Марона региструје Фунајоли ГПЈКА10Г1ј у Уггдто пе1 Мет&о Еио (ЈВергилије у средњем веху~ — свезах о Вергилију у 5НиН МегНеиаИ).
851
65
Имо и )едко и друто у списима среће се нашим Ж елтп ли облик Бахауди — по бахатој ск и тн .и их зови, При том писменииа сродким писмена замен»ујућ сродна. Крсти их тако је р д рско (аи<Лас(ег) с е ски ћу {г'идап(ип Или — Бакауди, Јер смвлост (а ш Ј е п И а ) немоју (сасапц
Са гтуио хумора Јован ол Соллберија (С1СН8 П 154) пише о несавесном м она\\ Манернју, сгп р>г/< Шс соп^тшп потеп, цшх! тапе гиспз т ргассјргиит гетЈи. . . („коме име приетаје може бити от\ да што већ ол ране зоре срл»а /тапе гиепз/ у пропает ... ). На лворски начнн изражава своје поштован»о Дцербо Морена (Асегћиб Могепа) царишт Бсатриси (Веа1пх = „6лажена“, шт. прев.) поигравајући се имсном^ Вир пчхз у т\ мачељу имена био је Анри нз Аврашиа: НГпс иосог Непггз: ..Непи-т; .,тч5"-ггзиз; (ИсИиг Непг1$ Ј п пзи ‘; — поп т п$и, дио псГео. 5вд. дио ВШеог. , . и Анри се зовем по ..ћеп“. или „у“ , и по „ггзиз", што „смех" је; Дакле — „У смеху": не зато што смејем се сам, но што мени Смеју с е . . .
У комедији РаиИпиз ег Ро11а Рихарда из Венозе главна јунакиња сентенциозно вели: Ро11а у о с о т цша роИео тогНзиз аШз: Сопиепшп1 тећиз потгпа заере зигз.
N0771271«
Пола се зовем јер чаш ћу до полова допрем земал>ских: Често ко одраз и лик име се сл аж е и ствар.
И у вагантској сатири имамо етимолошке шале: Рара, 51 тет (апдгтиз, потетг ћаЂеГ а те:
СЈшсдии! ћаЂепГ аШ, зо1и5 тгН рарате, Уе1 5Г иетЂит даШсит гп5 аросорате, „Рагез! рагезГ <Из( 1е тоГ, зг игз гтреРгагењ. Име папе настаје од речи „раратеи,1 345 13 Моначијева (МСЖАС1) напомена уз СезГа РтШетгсг теМ се 1114. 14 Рогзсћипдетг гит б.еи(8сћетг СезсМсМе 18, 1878, 489, 70. 15 Саттгпа Вигапа изд. Н Њ К А и ЗСНТЈМАИ, Том са тек-
852
Јер са слашћу највећом «апа туђе даре. Тако — ид’ апокопом речи „Паре, паре!": Храну ту понтифипи понајрађе варе.
Тако смо од ;кх:тојанственог Исидора и песника религиозно-моралних пасија и хагиографија поново скренули ка обесној игри стихом. Али етимолсхгија нам је припремила још једно изненађење: Данте прегузима ту игру и претвара је у загонетну мистику свог списа Упа Ииоиа, пречишћава је у великој умептости Комедије. „Славну госпу“ младог Дантеа многи су називали Беатриче /г диаИ поп зареапо сће 51 сћгатаге. То, према Цингарелију (2Ш САКЕББ1), значи: нису знали које име да јој дају и назвали су је Беатриче зато што су слутили истину. У § 13 поменутог сгшса Данте се позива на изреку: М отта зип1 сопзециепНа гегит („Имена су последица ствари“). И талијанска дантеологија сматра да је тај принцип готово дословно открила у Јустинијановим 1п$П1иПопез (Институције). То је занимљ ива чињеница. Али важ није је знати да су та теорија и њој одговарајућа пракса биле уобичајене у целом латинском средњ ем веку, тако да је Данте м орао да их познаје — и без Јустинијана. Он их је и касније чеш ће употребљ авао: у канцони И о ф а гаг геса („Бол ми у срцу р аћ а . . . “ , Риме БХ, прев. М. М арас, Д је ла 1, стих 152); али пре свега у животопиоима св. Ф рањ е и св. Д ом иника у стовима I, стр. 77, строфа 13. Уз то вредни Шуманови примери у коментару стр. 85. — О етимологијама у Васовом Роману о Руу (Шасе, Еотап &е Еои) упор. А1МТОШЕ ТНОМА5, Шош/еаих Езза1з <Те РћПо1о§1е Јгапда1зе — Антон Тома, Нови огледи о француској ф илологији, 1904, 4 и д.). Кад он каж е: оп п ’арргепдта реи(-е(ге раз запз ип сет(ат еГоппетепГ цие 1е тпоГ ,Муто1одге“ ез( јатШет а поз Iгоииетез ди доиггет е згес1е
(„не сазнајемо без извесног чуђења да је реч ,етимологија’ позната нашим трубадурима у XII веку“), он превиђа чињеницу да су француски песници студирали латински и реторику и да су, дакле, и о Исидору понешто знали. Даљи материјал код М. Н. 5ТАН8В1ЈНУ, Рогегдп 1апдиадез гп Иге Сћапзопз де дез(е (М. X. Стензбери, Страни језици у средњ овековној ф раниуској јуначкој песми), Филаделфија, 1926, 37 и дд.
853
ЕВРОПСКА КЊИЖЕВНОСТ
И
ЛАТИНСКИ СРЕДН.И ВЕК
Рај\\ Паводом родног м еста св. Ф рањ е Данте каже (3,'П, 52): Регд сћг с1’е53о 1осо Ја раго1е сИса Азсезг, сће тгеЂЂе с о г г о , Ма ОНепГе, зе ргоргго т г аио1е. N 04
Стог нек Асизи не к аж е тко води ријеч о том мјесту, јер би мало реко, већ Исток ако точна ријеч му годи.
То значи да ко хоће да тумачи етимологију речи А$зш, не треба да А 55151 схвати као изведницу од азсепДеге (дакле, као ,,усоон“) — то би било сувише мало: него је то био излазак сунца. У следећем певању Доминик и оба његова родитеља чине сакрални трио имена као Аманд, Серена, Аманција у Милоновом Житију св. Аманда. Данте каж е: Е регсће Јоззе циа! ег!а гп соз1гиИо, СЈтпсг зг тоззе зрггИо а потагЊ Ба1 роззезто т ст ега 1и11о: Оотепгсо ји б.еИо ... О рабге зио иегатеп!е ГеНсе! О табге зиа иегатете Сгоиаппа, 8е т!егрге1а1а иа1 соте зг бгсе. и как ав бјеш е, д а би и зв ан био, одовуд сиђе дух да га п розову придјевом оног ч и ји сав је био. Доминик поста . . . О његов оче, Ф еликс си м еђ свима, о мајко, ти си заи ста И вана, ако ли право тум ачењ е има!
И та појединост поново доказује да је Дантеов песнички стил пре»узео наслеће латинеког средњег века и да га је он овојим генијем оплеменио. Ово оу онда преузели хуманизам16, ренесанса и барок. Имена која говоре (СпШо, АпАгето) носе гла}Г’ МАКТШ НСЖЕСКЕК, Вег Иате без Шсо1аиз иоп Сиез т геИдепбззгзсћег Е1уто1одге (М артин Х онекер, Име Николе
854
вне фигурс Граснјановог Џ а т р т а л а (СгЈп'сдп). О Еугенију се каже: ез(е ега зи п о т ћ ге , уа с1 еЏ п 1сЈдп („то је бнло гвегово име, или одређе»ве , КОМЕКЛ МЛУАККС) I 366). Крајњс стецнште је, као н обично, Калдерон. Он ннје био само зем.вак пеш и чигалац И си л оров. V својим СотесИаз он нам саопштава бројне етимологије: Толедо — хебр. То1е1о1 лначи јит1ас1оп с!с т и с к о з („задужбина многих“); М огдгаке^ је, у стварн, М хчпагаке* (те1с1аЛо5 соп !о.ч АгаЂез — „помешани са Арапима“); Семнрамида на сиријском значи „птипа"; из сиријског је:шка — којн је Калдерону очнто био носебно близак — иопгче и име Фаетонт (,,чуњ а“). Закл»учимо са класичном митолопгјом. Шта гшачи М аријана? . . . 1отапс1о а МаПе е1 Маг У а пхапа е1 Апа. етхсхетга Е1 пот бге д е М аг-у-Апа Јтреггозаз ехсе1епс(ав. . . . кад се од М арса одузм е М ар А од Д и јан е А на, тад за д р ж и име М ар -и -А н а Н еш то в ел и ч ан ствен о и врсно.
Кузанског у етхлмологији његовог времена), Х ајд ел б ер г, 1940. — У смислу пародистичке сати р е Р а б л е име 1а В еа и се (ла Бос) изводи из је 1тоиие Ђеаи се („мени је то л е п о “ 1, 16). — О вамо спада и поглављ е Б е 1оз тхотЂтез еп депега1 („О и м ени м а у оп ште“) на почетку д ел а Мотћтез д.е СгШ о (Христова имена) Луиса де Леона.
855
XV КОМГТОЗИЦИЈА БРО ЈЕВ А
О комлолпшјм је реторичка теорија (Кшшжли јан III 3, 9; VII ргаеј. 4; VII 1, I и д.) мало шта умсла ла каже, а и то мало схватано је погреишо (Рое1ае IV 369, глоса уз 229). Сервије напомиње уз ЕпеиОу I 8:
т Хге$ раг(е$ <1(у1<1ипг рое(ае сагтеп зиит: ргоропиш, т\>осап(, паггап(. Р1егитдие (атеп <1иа$ ге$ јасшп( е1 хр$ат ргоро$Шопет тх$сеп( туосапот, дио<1 т Шгодие ореге Нотеги$ јесх(; патдие кос теИи$ е$1. 1исапи$ (атеп гр$ит ог<Нпет туегШ; рпто етт ргоро$т(, М е паггауК, ро$(еа туосатг . . . („песници деле своју песму на три дела: они постављ ају тему, зазивају музе, приповедају. Махом пак уводе само две ствари и поставку теме спајају са зазивањем, што је учинио Хомер у оба своја опева; а то је и боље. Лукан је, опет, изокренуо овај поредак: он је најпре поставио тему, затим је преш ао на приповедање, да би тек на крају зазвао м у з е . . . “). Ова поука није у основи говорила ништа друго него да пеома мора да се састоји од увода (туосаНо — „зазивања муза“ и ргоро$Шо = „поставке теме“) и паггаНо („приповедања"). Антички узорни епови нису имали епилог, уз изузетак Тебаиде. Имамо известан број средњовековних песама уз које су аутори прилож или диспозициону схему. Она се у уводу Арнулфових ОеИсгае с1еп означава напшсима: 1. 8а1и(аНо а<1 ге%ет („Поздрав краљу“), 2. 8а1и(аНо а<1 ге%тат („Поздрав краљици“), 3. Ргоро$Шо („Поставка теме“), 4. 1пуосаНо („Зазивање му-
856
К О М П О З И Ц И ЈА
Б Р О ЈЕ В А
за“). Крај се састоји од: 1. ЕрНо§и$ („Еггалога“), 2 . Рш1о$1са рое1е ШгазНса („Песниковог дијалога са кљигом V тетрастисима“), 3. СоттепДаНо орепз („Препоручивања дела“), 4. Сопјеззш („Исповедаља“). Овако сложена диспозиција је, међутим, ретка. Већ ргоро$Шо и ткосаНо нису долазили у обзир за све врсте песама. Али владало је схватаље да се песма мора рашчланити бар на увод и главни део. Тако нпр. Седулије Скот песму о повратку једног бискупа, од само 44 стиха, дели на 8 стихова, ргаејаНо (,,увода“) и 36 стихова соИаНо зШе паггаПо („претресања или приповедаља“, РоеШе III 326). Али и код душх наративних песама налазимо увод ргаејаНо и паггаНо (РоеХае IV 997). Појам паггаНо био је већ код Квинтилијана (II 4, 2) тако проширен да је обухватао „целокупно подручје књижевности“ (Барвик [ВАКТ1СК], Негтев 63, 265 и дд.). Веома ретко диспозиција се узима из садржине приказивања. Код хагиографија понекад смрт светитеља чини цезуру. УГХа Ееис1е§агИ (Житије св. Лојдегара, РоеХае III 5 и дд.) има пролог и две књиге, од којих се прва завршава смрћу светитељевом. Друга почиње (стр. 25): СопНпеХ т11е ртгот застаИ дезХа ИЂеИиз МатХутгз, гп сатпгз р1астиз диае Хедтгпе деззгХ. ЕхиХиз зроШз сатпаИЂиз, ессе зеситШиз, Мгтгз диае деззгХ глгХиИЂиз, гтрИсаХ асХа. Прва се књижица ова страданијем свечевим бави, Чинма што преблаги сврши у плотско заоденут рухо. Шта нам по смрти приказа и каква врлине чудеса Одору пути кад сазу, приповеда књижица друга.
Прва књига има 733, друга 513 стихова. Аутор је, дакле, тежио приближној симетрији. Слично је поступио аутор старофранцуског Житија св. Алексија (упор. ХКРН 56, 124). Као цезура маркира се смрт и у песми Сагтеп <1е запсХо ЕапсН?егХо (Песма о св. Лаинобергсу, Роехае IV 154, 442 и дд.). И иначе у хагиографском песништву повремено налазимо зачетке композиционе вештине. У Раззш запсХг ОтпНт (Муне857
шшрстсЖА књтжжмпогх шж а п ш с к *
сгхдпм всх
ниш т ку са. Ктшпвшк. око 900 гог) нл то уиаЈу|у ^ жалт. Ссаека у судкиш«« на прнгчер, састојн се од' ацкгешстсл (тс) ргтејфсп (л р еф д п о о н т ш 1 н геџрвткте* 1*Ш1 Отппт (лдгш орв бкамеког Кмп«. ш м *. Ро*1«* IV 9®Ј т д*Ј. Дутори су у срсдмм биза ш е > о о« ш а л» т атсттт ж з» ш т « * ј \ ш сјш ш лш т^ мс н %тг т*рн»у' ашжрутешжџ радм* Штмишм. % •* ***чаалц* од гшс (ш*г*љлтттжх****ш т .ж л* се жжшбш шжхж ишј* То )г прШ1фучи*м> к ћ Мар«ш|а*1 Какд* С01С1; 27>, I). а ЈСасксоор )с 10 прм%*с*«а«аао са $аос«С»**;м1 *» ш к јш ^ 1 V и ш у с т к ср с д п м к к о ш ш п а м уштшст ш птстЏ* за ушљмшњл иртшџшЏ орааа « к»; напротиа. шхииш« оаспо са »иаестот а ш м а спкш ро«Јрд» 1 ^ ма ?о! Аам ммјс са аашраао мн од тога та се у окафу Јсдног асда обра&ују 1ктгу >» р а и и ч и т предмет Ид С ш с а к а о ?с.то 6* %т&тши (О Огаичомггау) « ш аезујс сс )Ш 1 песма 0а ос/о рппс*ри1Љм п к «ј („0 «сам пржкаттп фе*оаа~). ао|а |с. као што сс 1«« мсдаамо ухаоио. сако насгааак праог дсла. жт сш у раммјнм шташтаммм аср.ш^ака ра.м.1а као самостамкд ј ш . Ермодд Нмгсл смтсаа у ^ггирм киа«ге дсаа Луд* амга Побожиог, да 6м ка кра)у (РоеШ II 76. 649 и дд.) ма њсгл прмкачно МЈасипа) о цркам Са Марм|с у Штрасбургу. Валадфр»иоаа гксма Ое (тарте Тагк* (ЈО Тсодсрмксмкш кјмту**) обрЛ ујс јсдку за друтом тсос оесммк м муза (1—27). Тсодсрмха (до 8$). ш»ра Лудакга м нсгоау кућу. Абом из Ссн Жгрмсма лмик*890 * Н К1СК5ТА0Т, Ог 4§егж*ктЉш срхОт* *п УвгШ * ш « К С ( Х . Ншстагт, О бшртсијамо ко/има ог слџж ио КжшШр р д б к р о џарсжих докрг гак жксарг. Мккхгм 1921 > Уоор Ропж ! 90!. 29!; Роаиш III МД. 9М; Роа*ж IV а к . 22 1рагамНаа*$х Роа*ж IV Твв. 303. — Та лмгрвсжжа ш * маша м г о шажа да сх прати у Раеш иоаом Таоф илу (Тћаорћии*1 Ушатшл о ооЈму Ноог (Јиодрмпа**) нуде сшхоам 93—110. Ту ојрсготао опада м л у г а умггш Г (Ш. МЕУЕВ. стр 107 п к ц Ут спсх 203: а*ж (Јам киГ ) ммЈе тмнЈа <Ш. КЕУЕН) мего ђиао цосасгоце ореш Јоаан Ш. 44!. МногоброЈме дмгрескје У Фудхо> моаоЈ (ГмЈооЈ песмм о крсгашхом р«ту <*од 01ЈСНЕЗМЕ кпр 4. 890 ћ м оометах 3. кмжге). — Ес**ат ( - *с1аШ? — лрсгтезам*. хфошмрегое”! у шшчењу ехс***ш (_дмгресија~> упоггребдш Фрмдегод СКА1ИЕ 1 15®Ј.
!
858
К О М П О З И Ц И ЈЛ
Б Р О ЈЕ В А
две књиге Ве11а Рапзгасае пгћгз (Ратови града Париза), а као трећу књигу додаје моралну поуку за клерике. Праве лудоријс дозволио је себи Ерменрих од Елвангена у писму свом мецени Грималду, једној збирндг збрканих плодова лектире, у којој се говори о л.убави прсма Богу »и ближњима, о неправилним глаголским облицима и много чему другом. Слично томе је и збркано дело Шгег д.е јоШе \п!ае (Књига о извору живота) Аудрада Модика (Аибгабиз МосПсиз, Рое1ае III 73 и дд.). Вео ма је карактеристично за средњовековна сх!ватања сведочанство Јована од Солзберија у спису Ме1а1оџсоп (изд. ШЕВВ стр. 3, 19 и дд.): тоге зспкеШ шт ге$ Vаг1а$ сотр1ехи$ $ит, диа$ дшздие $ио ргоЂаћП аш гергоВаШ агШ по. ЗипГ Ђопа, 5шН диес!ат тесИосгга, зиШ та1а р1ига фие 1едГ5 ћгс; аШег поп јИ, АиИе, ИЂег.
5 1С МагсгаП$ (I 16); $1С е! е§о („обухватио сам, како то чине гшсци, разнолике теме, које ће свако по својој вољи прихватити или одбацити. Доброга наћи ћеш ту, а погдешто и осредњег, лошег: Друкче и не бива текст књижевни, Авите мој.
Тако вели Марцијал [I 16]; тако и ја “). Крајње је траљава композиција код Еуполемија и Амарција. И код једног тако артифицијелног песника као што је Хуго Примас често недостаје јединство теме. Средњи век је, мећутим, имао замену за модерну технику композиције и то у једном сасвим друкчијем принципу, који ја означавам као композиција бројева. Наговештаји за то могу да се наћу већ у антици. Илијаду и Одисеју су можда тек александриј ски филолози поделили на по 24 књиге, јер је грчки алфабет имао управо толико слова. Али 24 је случајно и један некако „леп“ број, исто тако као и 12. Вергидије и Стације поделили су своје епове на 12 књига. Под утицајем Вергилија још је и Виланд првобитних 14 књига свога Оберона разделио у 12 (Фр. Зенгле, Ви-
Б В Р О П С К Л К К .И Ж Е В Н О С Т И Л Л Т И Н С К И С РЕД 14.И «К К
лаид (РК 5ЕХОРЕ. Ше/амЈ], 1949. стр 3* *2 „ НагЈ Милтон је накнадно 10 кдмгга свог И'н\Ол (РагаАгзе ггроширно на 12. Естстскн ^ тово^ вају и бројевн 10 и 100. као и бројеви > >Жен са њкма. У АррепсИх \лг%Шапа („Вергигпг; : >1а” ку ) СиЈех {Ком арац) нма проелшј од 10, С;> Кирц/ прое.миј од 100 спгхова. У К и ри су имамо н ^дметрију бројева: говор и одговор имају по 26 ститг--.* на нгга је први укачао Бнхелер (ВЕЕСНЕЕЕК). Пр .. од дае елешје у част Мецената има 144 = 12 ч. 12 стихова; првих 12 отпада на проемиј. Лруга . Калт р н и ја Сикула (Са1ритшб 51си1иб) нма "Со с;н.хова нсто тако и Клаудијанов опис Апона (АУ.-.ј Ва^ш код Падове). Друге »вегове песме имају ;*о 20 стихова. Под Марком Аурелијем Никострат ;,с написао збирку новела под насловом Агхоц.1'Ж а •л>’< г књига приповестш.
Рнхард М. Мајер (К1СНАКО М. МЕУЕК. 01е а/г^еппапГзсће РоезГе паск гкгеп јогте1кај1еп Е1етгмеп кезскпекеп — Старогерманска поезија описана према својим формулативним елементима, 1889, 73 и дд.) створио је појам ..типичних“ бројева, који су различити у различити.м културама: ред тројки, петица и десетки код Индуса; 7, 12, 40 у Старом завету; 17 и 50 код Ираца. Постоје, дакле, фаворизовани аритметички системи који имају своје корене у архаичним облицима мишл>ења3. Новија истраживања битно би обогатила и продубила ове наговештаје. Овде у то не можемо да улазимо. Антика је од Питагоре и његове школе примила мистику и симболику бројева. Цицерон у свом спису 5оттит ЗсгрпопГз (Ие ге риВИса) (Сципионов сан [’0 држави'], VI 12) учи да су седам и осам савршени бројеви (р1епиз пит ет з — „потпун, савршен број“). Античка симболика бројева стопила се са хришћан3 Упор. поглавл>е Ше ту(ћгзсће 2.аћ1 игтЛ паз ЗувГет пет *ћетдеп 2аћ1епи („Митски број и систем 'светих бројева*“) у књази Е. Касирера Филозофија симболичких форми (Е. САБ51НЕК, РћИоворћге <1ет зутћоИзсћеп Рогтеп II, 1925), стр. 174 и дд.
860
КОМ ПОЗШ ЈИЈА
БРОЈЕПЛ
ском*. Захвалу\г}ући годинама Христовог живота, митски смисао добио је број 33. Алегореза Библије испитивала је ..мистичне“ бројеве Библије. Августин је много размишл>ао о томе. Петар је уловио 153 риое (Јован 21, 11). Шта је значио тај број? Он се лобија збрајаљем бројева од 1— 17. Број 17 = 10 Г.тесет заповести) 4- 7 (Свети Дух). 153 рибе с\% дакле. верници који поштују закон из љубави, а не само из страха. 53 може, међутим, да се схвати и као 3 пута 50, ако 3 схватимо као мултипликатора. А шта је 50? Одго-
вор: 40 -г- 10. 10 је р1етШ<1о заргепНае („пунођа мудрости“), пошто 7 значи стварање, а 3 тројство. 4 је број временских ствари (годишња доба, ветрови, стране света). 40 је, дакле, временита црква. А 10 је број награде. Дакле, 50 значи будућу цркву итд. (примери код П. Шарла, „Народски елементи у проповедима св. Августина“ — Р. СНАК.БЕ5, 1Л1етеп1 рориШ ге Лапз 1ез зегт опз Де зат ( Аи^изНп у ИошеИе Кеуие (кеоЊ ^ и е , Лувен, 79, 1947, 619 и дд.). Сви бројеви који су поменути у Библији зацело су имали неки тајни смисао45. Сем тога треба имати на уму да су две од седам аг(е5 ИВегсЛез — аритметика и музика — обрађивале односе бројева и пропорција, и то надовезујући се на касноантичку традицију, онакву каква је постојала код Марцијана Капеле, Боетија, Исидора. Храбан Мауро препоручује аритметику зато што нас она учи да разумемо мистичне бројеве Библије. Једна анонимна песма из доба Каролинга под насловом Ие а п (кт еп са („О аритметици“, Рое(ае IV 249 и д.) доноси следећа тумачења. Број један је = Бог; али и = зет т агт т (,,расадник“), попгго рађа двојство (д.уаз, р п т а ргосгеаН о — „двојство, први пород“). То симболизује супротност између добра и зла, али и њено превазилажење уз помоћ две природе Христове. Броју три придружено је Тројство, 4 В. X. Хоперов Средњовековни симболизам бројева (V. Н. НОРРЕК, Мебхеиа! ИитЂег 8утЂо1гзт, Њ ујорк, Со1ипЛ1а ХЈпју. Ргевз 1938) није ми био доступан. 5 Они се обрађују у Исидоровом спису Б е пит епз (О бројевима, РЕ 83, 179 и дд.) уз делимично надовезивањ е на Марцијана Капелу §§ 731 и дд.
861
п„, :ја у
1ја и
:ач°
~ ^
2 п и
али и троструки звук музике, димензије времена, тоШ5 (егпагшз („троструки покрет“) душе. Савршен орој је и број четири, који са три претхотна лаје десет и у даљем прогресу уздиже се ка комбинацијача 40, 100, 1000 итд/ Н>ему одговара)у четири годишња дооа, чегири лица херувима. чстири јеванђе.ва 5 »е симболичан број света, састав.вен од мушке трн те и женког двојства, одраж ава се у пет светски* зона, пет чула, пет врста живих биНа (човек, четвороло:нпи, рибе, гмизавци, птице)678. И тако то иде дал>е гтлс о броја шест (Августин Р1, 34, 301: зех ојј1с1а таигаНа — „шест прнродних дуж ности“), седам (рег\:?^о $ер1епагшз) са седам ж ивотних добад осам (регјесш* оси>папиз = киђиз, трећа потенција), девет !са Музама, сферама, анђеоским хоровима) до десет. Ова пркл>а може да пруж и лредставу о систему знања раног средњег века: пре рођењ а схоластике. Профано школско знарве и Досгпгш засга („свето учење“) нераздвојени су. Знањ е се састоји од традирале и меморисане масе грађе. Још недостају снага и неодољива жеља да се оно критички продуби. Симетрије и корелације основних бројева ств ар ају привид једног реда, за који се верује да је свети. Све аг(ез, додуше, потич\’ од Бога, дакле, добре су. И пак је наука о броју изнад свих њих. Јер дело стварањ а света, ритам времена, календар, сазвеж ћа, засн ован и су на бројевима. Тако учи Агије од К орвеја (Согуеу) у једној песми о израчунавањ у кален дара (Рое(ае IV 937 и д.; упор. Рое1ае
IV 1076, 9)9. Оно ш то сам овде сакупио да бих читаоцу дао представу о средњ овековној симболици бројева може 6 О „божанском четворствуи (Ие д .гтп а ср ш (егтШ е) опширно говори Родулф Глабер (НобиНиз О1а1оег) на почетк>' свог историјског дела (РНОХЈ стр. 2 и дд.). — Упор. о томе 5. 01ЕТ у часопису Е е г т е ди т о у е п ад е 1аНп 5, 1949, стр. 238. 7 Урачуна ли се и камење, испада да има шест степена бивствовања; тако је у делу Г еси п д а гаН з (Л ађ а богата товаром, У01СТ стр. 231, са примерима из Августина и Гргура. 8 Разликује се седам степена посвећења (РоеГае IV 282. 132 и дд.). О броју седам упор. и Алдхелмово писмо Ацирцију 9 Примере за симболику бројева налазимо у РоеГае III 799 под одредницом аИедотгса &е п и т е г г з („алегорије о бројевима“). 862
т 1слујс као нека напазјанија куриозитета. Иза тога, мсђутпм, стоји нешто сасвим друго. Сваки читалац средњовековних латиноких текстова зна да је мгшо библијских изрека тако често навоћено и алузивно \потребл>авано као она реченица из „Мудрости Соломонове“ 11, 21: отта т тепзига е( питего е1 роп&егг ДезрозтзН („све си распоредио по мери, броју и равнотежи“). Даћу само један пример из дела РгаеЛгсапо СоПае (Голијина проповед)1*: СтеаГогг зеташпГ от т а зићјест , 8и1> т епзига, питето, ропс!еге ретјесГа. Аб. тигзЉШа, рет ћаес гте11ес1а, З и гзи т 1гаћИ ћ о т т ет гаНо Шгес(а. П отчињ ене Творцу свом творевине л еж е Све од мере саздане, броја, равнотеж е. К рчећ пут к неви ди м ом кроз створења вреж е, Ум, висини управљ ен, спрам бож анства сеж е.
Књига мудросш је вероватно настала у I веку пре н. е. у Александрији. „Скроз-наскроз јеврејско језгро украшено је свакојаким цртама позајмљеиим од грчке културе, или боље, од хеленистичко-египатског синкретизма, које у неким случајевима нису сасвим поштеделе ни само то језгро.“ (ОТТО Е1ббРЕТБТ, ЕтШшпј* т Ааз А1(е ТезШтеШ — Ото Ајсфелт, Увод у Стари завет, 1934, 656). Много шта говори у прилог закључку да се и гл. 11, 21 првобитио служи грчком формулом. Она се, према Ериху Генцмеру (ЕКЈСН СЕК2МЕК, Роп&еге, питего, тепзига — „У равнотежи, броју и мери“, у Агсктез ДЋШогге (1и 1>гоИ Опеп(а1 е( Кеуие 1п(егпа(тпа1е Аез ОгоКз (1е V АпНдиМе 1952, стр. 469—494), јавља код Софокла, Горгије, Платона, а у римском праву употребљава се као ознака за „фунгибилне“ ствари. Само, та формула схваћена10 10 Т. М Ш С Н Т, Т ће ТаИп Р о ет з с о т т о т у аИтЊтеб 1о ШаИет М арез (Т. Рајт, Латинске п есм е обично п ри п исиван е Валтеру М апу), 1841, 32, стр оф а 8. — 8ТК ЕСКЕК тај текст приписује ш коли В алтера и з Ш атијона (2 (б А 64, 1927, 183). П рема Вилмарту 0ЛП1-.МАКТ) аутор је Валтер (К еи ие ћ&петсНпе 1937, 128).
је у Библији као израз б ож јег уређењ а света и као таква узимана је и у наредном периоду. Исидор, на пример, у Е(. III, IV 1 под насловом 0ин1 ргае$1еп1 п и т е п („Ш та би иоказивали б ројеви “) наводи образложење: Ка11о п и т е го ги т соШетпегкЈа поп е$1. 1п тиШ$ епип $апс1агшп $сг1р1игагит 1ос1$ (ЈиаШит ту$1епит НакеШ е1исе(. Моп е т т јги$1га т 1аисШ)№ Ие1 <Ис1ит е$1: О т т а т т еп$ига еГ пит его е1 ропАеге јес1$п („Не м ож е се зан ем ари ти начело бројева. На многим местима у Светом писм у излази на видело колико тајан ства они с а д р ж е у себи. Н ије, наиме, бадава речено у славу б о ж ју : Све си начпиио по мери, б роју и р авн отеж и “). У м еђ у вр ем ен у јс Хсрман Крингс (НЕКМАММ К К Ш С 5 ) д о к а за о д а је и д еја огсЊ („поред ак “) средњ овековне сл и ке света р азви јен а из те једне библијске р е ч и 11.*67 11 КНШС5 у О*. Ујј*. 18, 1940, 238. — Разрађено у спису истог аутора: Огд.о. РћИозорМзсћ-ћШоггзсће Сгиптедипд егпет аЂептаптзсћеп Мее (Огдо. Филозофско-историјско утемељење једне западњачке идеје), Хале, 1941. — Упор. С11ј8СЖ, 1пћгодисНоп а 1’бШде де заШ АидизНп (Жилсон, Увод у изучавање св. Августина), 157 и д. — Дирер је хтео да „своје опажање заснује на мери, броју, тежини“ (РА К О ГЗ К У -8 А Х Б , Штеп Ме1епсоИа — Панофски-Заксл, Дирерова Меланхолија) I, 1923, 67. — На поменуто место из Библије алудира Калдерон у делу Е1 БШпо Огјео (Божански Орфеј): у таз зг аНепдо еп 1а заЂШигга, дне деЂахо де теГггса ћагтота го&о ћа де ез1аг, сопз1апдо еп сгетГо тодо де питего, тедШа, у тед1а Годо, ГаШо џие тззопата, зГ јаИата ипа зИаиа, б зоЂтата. („а још врпне ако се држим мудрости / да у метричком складу / све мора бити, и на неки начин се састојати / од броја, мере и правила све, / тако да би било неприкладно / ако би један слог недостајао или био вишак“). Овде се међусобно доводе у склад музичка хармонија и хармонија свемира; то су речи којима кнез таме најављује појаву божанског Орфеја. — Од тога да „једна стара мудрост каже да је Бог све створио према тежини, мери, и броју“ полази Лајбниц у својим размишљањима (2ит аИдетегпеп СћатаМеггзНк, [Наир1зсћтгрепЈ — О опгитој карактеристици [Главни списи, изд. СА88ШЕК I, 1904, стр. 30]). 864
| \ ч / ј» | | п ; . ^ ц
ц п
ЈА
Г.13А
Залваљујући тој библијској речи, број је и<х:већен као обликујућл фактор божаиског сгваран>а сјхта. Он је добио метафизички дигнитет. То је величанствена позадина књижевие композицнје бројева. Иитего (ИзрозшзН („распоредио си гш броју1!). Божанска диспозидија била је аритметичка! Не сме ли онда и писац у својој диспозицији да се руководи бројевима? У оврху појмовног разјашњавања неколико претходних напомена: 1) Ото Шуман (ОТТО ЗСШЈМАМћ!) је први у средњовековном латинском песништву утврдио „.наклоност ка округлим бројевима“ , као што су 50, 100, 200 итд. (коментар уз збирку Сагпппа Вигапа стр. 76* нап.). Ми задржавамо његову терминологију кад све бројеве дељиве са 5 или 10 називамо „округли бројеви“ . Ови округли бројеви могу да имају симболичку вредност, али и не морају. Махом имају само естетски значај. 2) „Симболичним бројевима“ у ужем смислу називамо стога оне бројеве који — као 3, 7, 9 и многи други — имају филозофски или теолошки значај. 3) Коначно, мора се имати у виду да како број стихова тако и број строфа у песми, али и број поглавља у књизи, или књига у неком делу, могу да буду одрећени симболиком бројева. 4) Поред озбиљне симболике бројева постоји и литерарно поигравање брк>јеврша. Оно се среће већ код Аузонија (^пркиз 1етаги п и т еп [„загонетка броја три“] = књига 16; књига 18, бр. 13 и бр. 15). У тим песмама пева се о особинама бројева 3, 6, 30 (овај последњи број као захвалност за пошиљку од 30 острига). И у средњем веку, као што ћемо видети, поред свештене симболике бројева овоје место налази и литерарно поигравање бројевима. Број 33 постао је свети број захваљујући годинама Христовог живота. Августинов спис Соп(га РаизНтг тапгскаеит (Против манихејца Фауста) има 33 књиге, Касиодорове 1п5ШШгопез (Основи) имају 33 поглавља. РаШкеоп Готфрида од Витерба има 33 рагНси1ае („мања одељка“). 33 поглавља има и Рзеипо-Тигрт (Кастетсов [СА5ТЕТ8] текст); исто толико поглавља и једну завршну молитву има Ратар из Чешке (упор. АКТН1ЈК НСПЕШЕК, К1ете 8скпјгеп гиг АеШзскеп РкгШо&е 865
— Артур Х тбнер, Мањи сниси ц * немачке фнпплошјг, 1^40, 206). 33 оделжа нма Д антеово ипемо Кан Гран' деу. Внјон помннч.' Х рнстово нме у ст|кх|>н 3 и 33 сво га Тсстамента. Н нкола К утански аавеш тао је у свом тестаменту да се у болннин, коју је остшжо као тадужбнну нег\?ју 33 стара човека. 33 стрсхЈн' имају једна 386. год. натшсана еклога Ендслехијева о номору говсда; око 810. напнсана похнална пес'ма Верони (Роегас I 119); јсдна В алахф ридова песма (РоеГае П 367); једна сатира на рачун клера, к о ју је објанно X. Валтер [Н. ХУАШНЕК) (Ш м. У јј(. 28, 529); једна пссма Архипоете (МАМ1ТШ5 бр. 6 ). Једном 1кј6 ожном р\' ском гтијанцу саветујс се да „када му се прштије ракија, изговори 33 молитве И сусу“ (К. V. МА1ТЕК, тп г ш 5 Пчскса РИ&ег1е\>еп — Р. фон Валтер, Живот једпсп руског ходочасника, 1925, 42). То спада у рслигиолме ..обичаје“ . Али ком позициони б рој 33 првобитно поттгче из сродног начина миш љ ењ а. Другн сакрал н и сим боличан б рој јесте 22. Храбан Мауро је своју ком гш лацију Ое гегит паШ пз (0 природи) подедио у 2 2 књ иге, и ако његов извор, Исидорове Е1уто1о%1аер им а сам о 20 (као Гелије и Ноније Марцел). Повод за пром ену било је Јеронимово (Ргаеја(го т Шугоз 8ат ие1 а( Ма1асН1т — Увод у књиге Самуилове и М а ла х и ји н е ; одш там пано код Ф. Штумера, „Увод у латинску Б и б ли ју“ [Р. 5Т1ЈММЕК, Етјикгип% т сНе Ш егтзсНе ВЉе1] 1928, стр. 237) учење да Стари завет, у складу са 22 слова хебрејског алфабета, има 2 2 књиге, диазг Ипеггз е( ехогсШз, т ИеГ <1ос(гта, Iепега ас1Нис е( 1ас(епз т п ’ т зп егисН(иг т ја п п а („на ко ји м а се к ао на словима и почецима у науци б ож јо ј васпитава детињ а неречитост правична човека, јо ш м лада и н еж н а као одојче“). 2 2 је добар пример за број к о ји сам по себи нема никакву симболичну вредност. Он је добија тек захваљујући случају да хебрејски алф абет им а 2 2 слова12, а закљ учак Јеронимов, који се на то надовезује, ту вредност задрж ава и примеш ује је као композгадиони 12 Упор. Г. ВОНК8Е1ГГ, Оаз А1рћаће( гп МузИк ипсI Мадге (Алфабет у мистици и магији), 1925, 73.
ОГУЈ Г . П ( \
број. 22 књиге има Августиново дело <1е сш1а1е Аег (0 држави божјој), 22 строфе имају у РоеХае IV ритмови стр. 484 и стр. 504. Само у РоеХае I налазим песме са 22 стиха на страницама 70, 76, 78, 103, 109, 251, 253, 273, 285, 320, 337, 338, 350, 322, 532, 583. Исти број имају и пролог Песме о Валтеру; посветна песма Вилирама од Еберсберга упућена Хајнриху IV (2јдА 76, 63); пролог дела ЕеХоптаск1а Анселма од Безате нтд. „Библијска“ композиција бројева је посреди и кад неки аутор поделу свог дела на две књиге оправдава указивањем на два удовичина новчића, или кад Милон своје Житије св. Аманба због четири Јеванћеља дели на четири књиге (РоеХае III 599, 25). Тако Ерменрих из Елвангена пише једну хагиографију у десет поглавља, јер је светитељ испуњавао десет заповести (МС Зспрхогез 15, 163, 4). Абон из Сен Жермена двема књигама својих Ве11а Рапзгасае игб1$ (Ратова града Париза) додаје и трећу са потпуно друкчијом садржином, јер је три симбол Тројства. И број шест могао је да се уклопи у библијско-теолошку спекулацију. Оригинална је била идеја Ерика из Осера да артифицијелну структуру свог Житија св. Германа заснује на том броју. Увод у дело је једна метричка молитва од 19 строфа са по 6 стихова. Следи АИосиНо ад. ИЂгит („Обраћање кн>изи“) у 72 (= 6 пута 12) стиха. Само дело је подељено на 6 књига. Метричке ргаејапопез из књига II—VI имај-у 48, 32, 84, 48, 70 стихова. РгаејаНо књиге VI почиње похвалом броју шест, а потом говори о другим теолошким симболичним бројевима (РоеХае III 499 и дд.). Са том богатом и разноврсном композицијом бројева може да се мери мало дела средњег века. Отприлике у исто време Отфрид је завршио своје песничко Јеванћеље. Он га је поделио на 5 књига, јер оно треба да пречисти 5 чула: тако већ у старовисоконемачком врехмену видимо прелаз композиције бројева из латинске литературе у књижевност на националним језицима. За број Строфа радо се употребљ авају и округли бројеви. По десет строф а им ају бројеви 14, 63, 72 у Валахфридовим песмама. Један ритам Х рабан а М аура (РоеХае II 197 и дд.) обухвата 100 строф а по 6 стн-
867
ЕВРОПСХА К Н Л Ж Е 8Н О С Т И ЛАТИ Н СЛИ
^ова, исто тако )« и у Теофмловом
ВЕк
(V/ МЕУЕК,
Оех. АНН. — В Ма 1с р , Сакуп.1 енс распраег 1 123 и х). Постоје, Шкллл*. пссничка де-та к о ја се састо)е о* јј>« лата са ио $ 0 валвдтскнх строф а ( ~ укутшо 600 сткил»1 ол 25 ш в н к х н т строф а ( - 100 сп*зсом) (ОТТО 5С Н 1М А Ч \. нав дело). Љхбшти кп»-:;*ј*|* V Рсм и р м о н у гшш 80 строф а. V Штрекср<»»%ом нлла»к\ ра.*иочатирг4Чких песама Васттера и з Шати-пш (5>ТКЕ СКВК.
МогтИм Н џ а и п л с к е ОеШ сНге
И лј / гггч у о »» С Н ап к
1ап%1929) ка.1 алн\ 1о гкч ч»е са 20 (6 р 8 ). 25 <6 р н М) строф а (бројовн 2. 4. 16) Мећу пгсилм а Архитик т ' 6 р 9 (6 р о |а 1вс према М аниии)ус\ > нма 25 сгрофа. Коиачко. н 6 рО| стихопа мскс исстрофичне пссме ч«оже да 6 \**« о д р е м ! сим болнком бро^сва Т*ч фор ми ком по.ттш је б р о јсв а у к ар о л и и ш ко врсмг п •» био уе склои Вв-та\фрнд С трабон ( Росше II 27 = н т х *. Житије с*. \4а.ие (М аш ш сч) дапочми** јстном гшгјано ол 24 и отапо од 20 стихова. О но сс Јавршлнл јслннм олс.вком од 60 сткхова. Н а основу о с т а д т иосака ироилла-ш стедсНа сл н ка:
20 15 20 25
стихова: стмхоаа: сткхова: стнхова;
6р бр. бр. бр.
59. 60. 28; 45; 51. 50, 2’ .
30 40 50 100
стнхова: стихова: спгхова: стнхова:
6р. 6р. бр. бр.
30; 56 6; 50, 1“. 24 38.
У бр» 38 читамо на крају (РоеЈае II 390, 97): да( Јес(е$ Јеп о з \НИ$ гШ А ет ц и е \'ег$ив 8 ( г а В о ... („Сти* хова десет ти п\да по десет подарује нишчи Стра* бон . . . “), а у бр. 5 (стр. 355) томе слично. А потпуно по странн иагледа да стоји једна до сада непомен\та песма Валахфридова од 84 стиха. То бисмо сматрали случајем да Валахфрид није на крају изјавио да је царском примаоцу посветио исго онолико стихова (Рое1ае II 415, 83 и д.) колико је година имала пророчица Ана приликом Христовог рођењ а (Л ука 2, 37). У систему шестица, који примењује Ерик, 84 може да се јави као обнчан симболичан број (6 пута 14). У Ва*13 13 Бр. 50, 1 и 2 према Б. Бишофу (В. В15СНОГГ) нису Валахфридови (2НРћ 54, 21).
лахфрндовој иооми, међутим, 84 стоји као број тк>своћон иомињањем у Библији, и да је Ана имала 83 године, цар би добио песму од 83 стиха. При том треба обратити пажњу на то да у Анином животном добу није сам по себи садржан никакав свештено-симболичан омисао. Додуше, омемо претпоставити да је патристичка алегореза Библије и тај број тумачила морално14, али неки у-нутарњи однос између таквог тумачења и садржине песме не постоји. Валахфрид је „библијски број“ овде употребио само као опољашњи оквир и завршетак, као што се иначе уиотребљавају округли бројеви. Поигравање округлим бројевима воли Седулије Окот. У једној еиистоли од 22 стиха он адресату Вулфенгусу жели (Рое1ае III 183 и д., бр. XVI) „дванаестоструку срећу“, јер број дванаест подсећа на аоостоле. Имена Седулије (бебиИиз) и Вулфенгус завршавају на из, јер их обојицу воли Исус. Вулфенгус је тросложан: њега Бог троструко воли. Седулиус је четворосложан: то указује на јеванћеља. Понекад се композиције округлих бројева образлажу библијски. Уз једну песму девици Марији у 100 стихова (50 дистиха) Хинкмар из Ремса додаје објашњење: капс аШет зиргазсггрН НВеШ зикпехгопет сепНап ^егзЊиз сопз1аге блзрозш, диотат <Хеса\о%1 Аепапиз рег зе тиШрИсаШз т сеШепагтт зиг&к („овај додатак горњој књижици уредио сам тако да се састоји од сто стихова будући да се десетица, на којој је утемељено Десет божјих заповести, увећава до стотине помножена сама собом“, Рое1ае III 412). Слично Бугеније Вулгарије образлаже писање једне песме од 12 стихова (РоеШе IV 412, бр. II)15. У време Отона неки непознати песник у 33 стиха жали због смрти једног пауна (Рое1ае V 2, 381). Год. 1033. Випо (Шјро) је налисао 100 стихова о прекомерној хладноћи зиме. Једна анонимна поетика из Св. Омера завршава се 14 Овај текст то сугерише, јер се у животу пророчице Ане разликују два периода од по седам година: аптз зерГет („„седам година**, стих 36), атгпоз ос1одШа диаШот („осамдесет четири године“, стих 37) = 12 пута 7. 15 Упор. и Гиралд Велшанин (СИгаМиз Сат1згепз1з), ВКЕ1МЕК I 362 и 363.
869
(стих 99 и д.): 1тр1еу[ питегит ; Сћп51о зегуИе, 1е*е; / Нос пегапз пегит регћит ргесог, ор1о, уа/еГе („Брајку наврших; сад Христу покор'те се, остајте збогом; / Речи понављајућ ове и молећ се, желим вам збошм“, ИоНсез е1 ЕхХгаНз 31, 1, 135). — Округло 1000 стихова хтео је да употреби песник Се51а Вегеп* $ат (Дела Беренгарових) за своје дело (РоеШ IV 401, 206). — Пролог од 100 стихова даје у свом слеву Нгасо погт апт сш (Нормански змај) Стефан из Бека. V XI век спада и елегија Вида из Ивреје од 300 стихова. Петар од Ебула посветио је Хајнриху VI једну песму о бањи Путеоли у 36 одељака са по 6 дистиха. Игра бројем 6 овде је комплимент за Хајнриха Шестог, као што се види и из дела БЉег аЛ ћопогет Аи^изН (Књига у славу Августову, стих 1572 и дд.) истога аутора. Елегија Енрика из Сетимела (написана вероватно око 1194) састоји се од 4 одељка са по 250 стихова, дакле, има 1000 стихова. V новом издаљу Марига (МАК1СО, Рабоуа, Ога§ћ1, 1926) има 1004 стиха. Али то издање, које Ш трекер означава као „необично“, узима у обзир само италијанске рукописе. Из апаратуре произлази да су стихови 1003/4 додани касније. И опет су још два стиха вишак. Сасвим јасно то следи из стиха 995 (број према Маригу): Зизсгре ттепгз сШгагат диат тггдо пегигз. Китаре прими се ове што тисућ угодих јој струна.
Нови издавач је превидео ово упутство. Композиција округлих бројева остала је омиљена у Италији. Албертино Мусато даје својој 12. епистоли 100 хексаметара, а песми о свом 55. роћендану 50 дисгиха. Кад је Данте од Бованија дел Вирћилија добио једну латинску еклогу од 97 стихова, одговорио је у исто толико стихова али је, што је карактеристично, изразио жаљење што Бовани није написао три стиха више да би наггунио стотину (Е$*1о%ће 4, 42 и д.): Е1 Ша зг ј1аззеГ иИга зргтатгпа ј1аГа, СепГит сагттЊиз ГасИоз ттсеЂаГ адгезГез.
870
Најзад, да поврх толикмх још три отћурлико Је даха, Стихова стотином целом раздраго би сељане тихе.
Кардинал Гајетани Стефанески (Са4е1;ап1 б!е?апебс1п) жели да обради историју паиа у 300, историју Целестина и Бонифиција VIII у „око 3.000“ слихова (бЕРРЕБТ, стр. 4, 30 и стр. 5, 9). Та композиција округлих бројева, у коју спада и Декамерон, до изиемоглости је злоупотребљавана у латинским пеомама Франческа Филелфа (Ргапсезсо РПе11о, 1398—1481). Њему можемо да „захвалимо“ за 10 књига сатира, од којих свака садржи по 10 сатира, а свака сатира по 100 стихова („НесаГозНска"); надаље 10 000 стихова епиграма, подељених у 10 књига. Било је захМишл»ено још 10 књига са по 100 ода од по 100 стихова — али је довршена само половина од тога. Хуан де Мена (Јиап Пе Мепа), један од шпанских италијаниста, испевао је свој 1м.кепп1о Ле РогГипа (Лавиринт Судбине, 1444?) у 297 строфа. После његове смрти додате су три строфе. То дело јавља се стога и под насловом ггезсгепГаз („Три стотине“). V ренесанси.је стотина омиљена као композициони број: 1489. Пачифико Масими (РасШсо Мазбнт), Неса1е1е&тт (Сто елегија); 1582. Томас Вотсон, Стотину патњи или сголеће љубавних мука (Тћошаз МаЈззоп, Нека1отраМа ог РаззгопаГе СепШпе ој 1муе); 1590. Спенсер, Сузе Муза (брепзег, Тке Теагз ој 1ке Мизез), са 600 стихова. Питагорејско веровање у бројеве надахњивало је још и мајстора-штампара Банбатисту Бодонија (СтпћаШб^а Воћош). У предговору његовом издању Тасовог Сеги5а1етте ТЉега(а (Ослобоћеног Јерусалима, 1794) читамо: 8е јга пог п(ота55е РШа%ога о уте55в а!сипо дх 5ие тг5(епо5е доШте уепега(оге е 5е$иасе, е5и1(егекке 5ептд ја11о пе11а 5ап(г(а де’питеп ске ји де1 рие1 та^по јИо^ојо а1(атеп(е ргесНса(а. Јтрегосске, рег (асег де%И а!(п, сШ поп аттгга 1а со5(ап(е раг5Гтота де1 (ге, сиг 5Г пдисопо пе11е зсгепге е пе11е агИ, доро 1ипфх55гтг е^атг е кеп 505(епиН рагаИеИ, Гореге рт тагаугфо^е ед г потг еггапдго де рт 5 иШтг реп5а(оН, аг(ејгс1 е \роеН, Р1а(опе, Агскгтеде, е Меи(опо; КајјаеИо, Согг姧т, е Ттапо; Отего, Угг^То, е 871
Таззо („Кад би се међу живе вратили Питагора иди неки од његових следбеника и обожавалаца његових мистериозних доктрина, неминовно би билм усхићени светошћу бројева, о чему је овај велики филозоф на узвишен начин проповедао. Сгога, да не помињемо дру, ге, ко је тај ко се не диви сталној сведености броја три, (којој оу се у науци и уметности после веома дугих иопитивања и темељитих порећења приволела и најлепша дела и најузвишенији песници, уметници и мислиоци? Платон, Архимед и Њутн; Рафаел, Коређо и Тицијан; Хомер, Вергилије и Тасо“)- Клаоицизам из 1800. год. могао је да верује у такву престабилираиу хармонију. Али ове речи истовремено одају понешто од оног непогрешивог омисла за пропорцију, који од Бодонијевих штампарских остварења чини уметничка дела. Видели смо да је римско пеоништво могло средњем веку да понуди више узора за композицију бројева. Можда долазе у обзир и Псалми. У Вулгати постоји 9 псалама са по 10 стихова, 4 са по 20 и по један са 25 (Псал. 30) и 40 (Псал. 40). Овакво чињенично стање, али и горе разматрана композиција која се надовезује на библијске симболичне бројеве, даје нам за право да у „иоетици Библије“ видимо подстицај за средњовековну композицију бројева. Одлучујуће разлоге за ширење ове комеозиционе технике видео бих, мећутим, прво у сакралном схватању броја, а потом у непостојању друкчијих уггутстава за сИзрозШо. Примееом композиције бројева средњовековни аутор је постизао две ствари: формални ослонац за конструкцију, али и симболичко пркздубљавање. Раопон композиције бројева сеже од облика најједноставније врсте (50 хексаметара, 10 строфа, 4 књиге итд.) до најартифицијелнијих творевина. Такво је горе поменуто Житије св. Германа из пера Ерика из Осера, али и Хукбалдова Ес1о%а с1е са1^1$ („Еклога о ћелавцима“). Овде су комбиновани различити бројеви. Посветна пеома (РоеШе IV 265 и д.) има 54 — 9 пута 6 стихова, сама еклога 146 стихова. 146 + 54 = = 200. Али идемо даље! Тих 146 стихова садрже један ехогсИит (,,увод“) и једну сопс1и$1о (,,закључак“) са 872
К О М И О ЗИ Ц И ЈА
В РО ЈЕВ А
по 3 сгиха. Остаје 140 стихова = 14 одељака са по 10 стихова. Ал«и пошто је први стих у свих 14 одељака исти, дакле предетавља неку врсту рефрена и исттуљава функцију знака за раздвајање измећу два одељка, остаје за сваки одељак по 9 стихова. И у еклоги, дакле, поново налазимо број девет, који је владао и у посветној песми. О броју 14 треба на крају рећи да је 14 = 2 пута 7. Можемо, дакле, да у Хукбалдовој композицији видимо округле бројеве (10, 200), али и комбинације од 3, 3 пута 3, 2 и 7. Намериу артифицијелност овакве конструкције нико неће моћи да пориче. На сличан начин артифицијелна је и структура Арнулфовог дела ОеНсгае с1еп. Главни део песме састоји се од 12 група од по 24 изреке. Истовремено можемо, мећутим, констатовати и број 25 као композициони принцип (МАШТНЈ5 II 588). Тако се и овде укрш тају различити бројеви. Аутор, вероватно неки француски монах, немало је поносан на систем који је измислио (диаеАат 1е%е 5иВ роеИса поп аВвиг&е а поћГз епис1еа1а — „понешто што смо не тако невешто протумачили управљајући се по начелима поетике“, КР 1886, стр. 216, 11). Случајеви композиције бројева обраћени у претходном делу текста сакупљени су случајном лектиром. Систематско инвентарисање без сумње би обелоданило обиље других примера. Ипак, материјал нам допушта неколико начелних закључака: 1. Композиција бројева налази се већ у римском песништву од АррепсНх Ум&Шапа (Вергилијевог додатка) до ЈЈОгаудијана и Аузонија. 2. Композиција бројева може да одрећује како број стихова, тако и број строфа, као и виших јединица (рагПси1ае, Ш?п — „мањи одељци, књиге“ итд.). 3. Од Касиодора до Филелфа композиција бројева стално се јавља у средњовековној латинској књижевности. 4. Онде где се јавља у књижевностима средњег века на националним језицима, у питању је преношење средњовековно-латинског узуса. Тако је код Отфрида — али нпр. и код Хорхеа Манрикеа, чија чувена песма поводом очеве смрти обухвата 40 стихова, са цезурама после 3. и 33. строфе. Истра-
К В Р О П С К А К 1 М Ш Ш 1 0 С Т И Л А Т К Н С К М С Р 1 Д № И ВЕк
ЖИШМ о оеом цроблому још исдостају, и г,< аатољне обаавштсностм \*пућују у погрешном -г»а«|у Алн већ м на осиоиу натерн>аш 1 којн саа^ м«»же'-*. и о к м « Ја с ш промЈлазн ла је чудесна х а р м о м Дантеоне коиааш ш ијс ОроЏшл заарш егак и чр*унад јетног хутхж размојл. Ол ои еаш у дслу Vиа V и Дантс >е «шхао лал»с ка артмфшш>е ик»! 5р< »
<ггру1ггуЈП1 Вожанствен* комсО ије
1 * 33 * >ј * ; ^
ж 100 певаи* аоде чнт»о«а кроз гри нлрс п*, )ш Росаедмвс обухвлта 10 небеса. Тр»иалс . » улзлшају се у јсдннство Број оадс вним сам сг»о.т>а1ШК) к о јк трукци>а. нсто снмбол ои*.« »то х наш аа косш учкј« ог<1о '\ *17
* Таква су нст раж нвањ а М акса И тенбаха (МАХ 1ТТЕХВАСН. П еШ зсће О ГсћП т деп Лет за И зсћ еп КаГзетгеИ — Немачк о песнаш т во у доба ц а р с к е д инаст ије С а л и је в а ц а . 1937), који би желео д а број строфа у неким немачким лесмама око 1100. године, који је одређен симболихом бројева, лрогласи лосебиошћу вемачког уметничког осећан>а у лериоду Салијеваца. 17 „Екскурс о симетричној композидији бројева у средњеи веху~ (Е хкит з пћет Ше зут т е(т гзсће 2 а ћ 1епкот розШ оп т М Ш еШ (ег) нуди Ј. А. НШ ЗМАИ у свом спису Кеие Меде гит Т с ћ Г е п з с ћ е п итШ т и згк а Н зсћ еп Т е с ћ п гк У/аИћетз иоп <Хег Уоде1шеШе (Ј. А. Хејсман, Н о в и пут еви к а п е с н и ч к о ј и муз и ч к о ј т ехн и ц и В алт ера ф о н д е р Ф о ге л в а јд е ), Утрехт, 1950.
874
XVI
БРОЈЧАНЕ АПОФТЕГМЕ
У кшитама мудрости Старог завета омиљена је „бројчана аиофтегмаи1, која почиње отприлике овако: „Има троје неоито, и четврто никад не каже: доста!“ (Прич. 30, 15). Овај облик казивања на Оријенту је артифицијелно разрађен. Е. В. Лејн (Е. ДУ. БАМЕ)12 наводи један арапски овпис женске лепоте који је структурисан у девет тетрада: Роиг Мп%5 т а мотап зћоиШ Не Маск, — Гће каГг ој 1ке кеаЛ, 1ке еуекгомз, (ке еуе1азкез, ап<1 (ке Лагк раг( ој (ке еуез; јоиг \мШ(е, — (ке сотр1ехгоп ој (ке зкт, (ке УоШ(е о/ (ке еуев, (ке (ее(к, ап<1 (ке 1е%з; јоиг гес1, — (ке (оп$ие, (ке Ирз, (ке тгсШе ој (ке скеекз, ап<1 (ке рџтз; јоиг гоип<1: — (ке кеаЛ, (ке песк, (ке јогеагтз, апд. (ке апк1ез; јоиг 1оп%, — (ке Васк, (ке јт^егз, (ке агтз, апЛ (ке 1е%з; јоиг м?п1е, — (ке јогекеаЛ, (ке еуез, (ке козот, апЛ (ке Шрз; јоиг јте, — (ке еуекгошз, (ке позе, (ке Ирз, апЛ (ке јт%егз; јоиг (Шск, — (ке 1оул?ег раг( ој (ке каск, (ке (Шфз, (ке саШез ој (ке 1е%з, апЛ (ке кпеез; јоиг зтаИ, — (ке еагз, (ке кгеаз(з, (ке капЛз, апЛ (ке јее( („Четири ствари код жене треба да буду црне, — коса на глави, обрве, трепавице, тамни део очију; четири беле, — боја коже, очне беоњаче, зуби 1 О. Е133ГЕ1ЛЗТ, ЕШеИипд т <1аз А. Т. (О. Ајсфелт, Увод у Стари завет), 1934, 92. 2 АгаМатг 8осге(у гп (ће ММте Адез (Арабљанско друштво у средњем веку), 1883, 215 и д.
875
К В Р О П С К А К Н . И Ж Е В Н О С Т И Л А Т И Н С К И СРКЛМ.И кр.к
И ногс; чстири црвене, — језик, усие, средима оора% и десни; четири заобљене, — глава, врал. подлактнна и глежњеви; четири дуге, — леђа, прсги, рукс, и ногс, четари широке, — чело, очи, груди, и кукови; четири танке, — обрве, нос, усне и прсти; четири пуне, — доњи део леђа, бутине, листови на погама, и колена; четари мале, — уши, дојке, руке, и стопала“). V „Хиљаду и једној ноћи“ каже се са краткоћом која нашу радозналост ставља на муке: „Користи увек чачкалицу, јер у томе има седамдесет и двс предности41 (Курц. користи превод Ена Литмана (ЕММО ИТТМА5јМ], I 656, ол. прев.). Аралски песник Калеф налази на коњу 9 дугих делова, 9 кратких, 9 голих, 9 обраслих, 9 дебелих, 9 танких, 9 суседних, 9 одвојених; 8 широких, 8 шиљатих; 5 сувих, 5 влажних, 5 птицоликих (СЕСЖС ЈАСОВ, Зскапјага5 1ат(ја1 а1-АгаВ, 1915, стр. 7). Са Оријента су бројчане изреке прешле у Гетеов Диван („Пет ствари“ и „Пет других ствари" у „Књизи посматран»а“ [Виск с1ег Ве1гасШип%еп]). Завичај овакве форме изражавања највероватније су народно песништво и народна мудрост. Бројање, одбрајање, набрајање средства су мисаоне оријентације. 0 софистици Узенер (ТЈбЕМЕК, К1ете Зсћгфеп — Мањи списи, II 272) каже: „Системат-ици која се тек будила најлакше је било да невичност у мишљењу надокнади строгом правилношћу структуре. И нарочито је морао да јој се наметне број три.“ Та „невичност у мишљењу“ вратиће се у много примитивнијој форми. Цео средњи <век, од сеобе народа до настанка схоластике, за Запад је био један велики период учења. Техника разврставања и меморисања у настави условила је велику омшвеност бројчаних апофтегми и, још општије, технике набрајања. Паулин из Пеле изнео је у свом спису ЕискапзГГсоп (Захвалница) „десет знакова незнања“, Седулије Скот „седам најлепших ствари“ (Рое1ае III 159, XI). ВгзсГрИпа с1епсаИз (Духовна наука) Петра Алфонсовог (Ре1гиз А1Јипзј) учи: 7 аПез, 7 ргоНШез, 7 тДизгпае („7 вештина, 7 ваљаности, 7 марљивости“) чине регјесШ поШИаз („савршено племство“, ШћКА-бОВЕКШЕШ,
иго.*члм к
мн'.г< 1* | м |
К1ето Личраће — Хи ш аЧ > л е р х јо т. Ма н** и м .т .г, Ц) н Лутор јетим кодекса ирис1гојжц- иои.нии**..» >и.\ч је да јс нећ мудри Талес а л а т н м слонимл иош. ли седам смпаИшге.ч („углаНенол гн' ) н сечам п о ?« ?/,г/ ч („неотесшккги" ) ма „Колосу“ у 1’нму*. Тна \о сс н »«» сстам лобара н селам нспол>;» Јнуоанн4. Ижсопу и \клоност према аиофтегмама н слнчном нма ( адииоо не. Он нанодп (Н()1.П1;.К, НО(.|ИК. 21^) ]е (н\ франиуску »мреку прсма којој доо(Х) внно трсоа да нма 3 ћ н 7 I (о томс МОУЛТЈ у а о п ш 1 е $ 1 о п с о (1с11а /с/ГсгиНнн иаНапа 2, 1883, 344). Прелат мора да има 3 шхнпмнт' н 3 нсхатнвне одлпке (НОТПЕК ЕООТК 121, 9). ( алимбене набраја дссет т јо п ш и а („неспећа ) Фрндриха 11 н настаава: 1 5 / 1*5 ро&зитих асШегс аио, ш Л иоЈспапит п и т е ги т Н а В еа т т („н»има можемо додати још дас да бисмо заокруж или туце“ , 344, 17). Најчешће су тријаде (РАКЛ1. 153, § 9): 8итг1 1гга циае ге(1о1ет т сагтте гегка роШа. ОгсепсИдие со!ог, т(епогдие јаииа. Три су у песми каквоће што пахну: гоеподстненост реми, Боја реторичких сјај, сласт што нутрина је скри
Рајска јабугка (РИ 205, 946 В): 1п рото (тга зип(: ос1ог е( зарог е( со1ог, Гтто Нгз (гЉиз аШсг(иг атћШоза саго. Мирис и укус и боја — то три особине су воћке, Трима се н>има на грех намами лакома илот.
Невоље у кући (исто 946/7): АззегИ и( 5а1отол: (гга зитг(, сопјизго диогит Ехс1исИ( ЈтадИез соттосИоте (Јото. Наес (гга зитг(: јитиз, адиа з(Шапз, похга сотих. Зић ра1еа дгапит зрггг(иа1е 1а(е(. 3 Јован од Гарландије, Мога1е зсо1апит 231. * Р. Г.ЕНМАНМ, РзеикоапОке ЕИетаШт (П. Лемаи, Пседдоантинка књижевност) стр. 62, 434. 877
Е В Р О П С К А К Н »И Ж Г .В П О С Т И Л А Т И Н С К И С РТД Н ,К В к к
Ваш ко Солсиои шго веди. глааоболе трв су ш о сжука Твиашг ратдкру дјгж гонсИ г« «гј кућ€ мн: Дима жгтшт. м вотл ш т клпљ е. т •шпрлтш тета 3рио дгаовиоств сдвј < ш м могрКе вик Етапе у љ уб лви : $иш 1п лт м * Гпм. ГИј Лм дтПт 'мзШт рпт л, ткмпОа /огчг!. 1*та 1т*Ш арт Степсш грт су у љубт* п грострлго апимг. « ]«аик« Рађа с». са дгругик трк с трс1ип§ тнмт тт пмж Н игел В и р скср о Енгле.тнма (5 Р I ШешмШ Н 4гтдаИ пеешт рсгмопа лват&к Ноес М а $ип: тпа џшш сот&тмчг еоа Сммлше с лршаиш лм љугнм. пл жрллу т рсш л |ош рлт, О м ћсш поркжа три м ш * мтвби код *м** И стн (и сто 54): . - М а жипг соттипш поШ УоЈит, еаим. жЛит; шН иШ <уиаЛа. ре1о . . . ја м н с т м ж трм су млм сгнлрт Жулњш, праузрок и тдо: чегврту доддјмо — пут
Калдерон разликује чстири шуча у див.шни (КЕЉ IV 587 а): мора, хучаље ветра, крештаАс итииа, рику днвл»их ЖЈШотнља: Сиагто гиШож ип1епЛо а зо1о ип гиШо Е1 тпаг, е1 шге, е1 саШо у е1 бгатШо. Четири шумк спојеиа у једаи једиии Море, ветар, песма и рика.
Два четворочлана ннза повезује Хнлдеберт (Р1* 171, 1437 А): 878
Зретвге типд.ит, зрегпеге зезе, зретете пи11ит, Зрет еге зе зрегпг, циаШот ћес ћопа зип1. (^иаегеге јтаидет, диаетеге ротрат, циаегеге 1аидет, Сдиаегеге зе цџаетг, циаГиот ћес та1а зип1. Презрет овоземно, презрети себе, а другог не презрет, Презрет што презру те сви — четири добра су то. Жудет за обманом, жудет за помпом, за похвалом жудет, Жудет да жуде те сви — четири јада су то.
Први од ова два дистиха јавља се уз лаке варијанте и код Хуга Сотовагине (8Р II 222). Хилдеберт је метрички обрадио и „седам активности душе“ и сл. (Р1> 171, 1437 В и дд.). Омиљен је и петочлани низ (упор. Нигел 8Р I 133). Матеј од Вандома поучава5 о деловима писма: БШапИз раНез зипГ џитцие: за1и(аГ, атгсаГ, АибИит патгаГ, роз1и1а1 аНе, ГасеХ. Писмо из делова пет је: за поздравом следи адресат, Отпис не одвише дуг, концизна молба и — мук.
За студенте и професоре важи опомена: фшпдие засге с1аиез бгсипГит зГате зорћге; Рпт а јгесјиепз з(ибш т јт ет пезсИоие 1едепт. АИега: дие теГедгз тетоН соттШете тепИ. ТегИа: дие пезсгз ретстеЂта тодаИо тетит. (^иаНа езГ иегиз ћопот згпсето сотбе тадгз1Н. фитГа тЂеГ иапаз типбг сотетрпеге дагаз. Свештених кључева пет је што мудрост открачуне, кажу; Први је учење стално и књига непрестано штење. Други: кад знање стечено у памћења оставу мећеш. Трећи: кад питањем честим незнање одагнаш од ствари. Четврти — својско је части одавање мештрима драгим. Пети, напослетку, учи да земна се презру богатства. 5 ЈАКОВ ЛМШШЕК, ВеИтаде гит Кипбе бет 1а(. Шетатт дез МА.з2 (Јакоб Вернер, „Прилози за познавање латинске књижевности средњег века“), 1905, бр. 28. — Друга верзија код Егберта из Лијежа, Ресипба таИз, стр. 229. 879
КВРОПСКА КЈВИЖ ЕВНОСТ И ЛАТИНГКИ
СНЕДЊИ ВЕК
Ш есточлани низ*: 8г ж&епа Јоге г/»5. &ех вегоа цие иђј пнтАо (ЈиШ 1сн]иегГз. е{ иМ. де цио. сиг, циотгии*. ц и а п Ф . Мотри на питањв шест и омудраћеш ј^лнк м тада Д лкле — шта збориш. и гдс. и о м е м у и г<«. како . Кллл
Посебно јс на6 рајан»е омиљсно у збиркача сситенција као нпр. у Г е т и м е п с к о м ф л о р и л е г а ј у (ПогИе&ит ОогГт кепзе, ИГ III 281 н лл.) и у песми ГссипАа тап* Ег* берта из Лијежа. Шестоструко стеиеноватће свега постојеНег, које су изнели Августин и Гргур. Егберт ,и^ у десет хексаметара (стр. 231), као и седам врсга брисатва грехова, алн н десст врста излучетта ш гс ла (стр. 186) н (стр. 187) пет „тачака“ љубави: Сотраде* ЦадгапИз д а т д и е јегипШт атопв: V151/5 е( аИодшит, соШасШз е( озсиШ атапшт:
Роигетиз соИиз, 1ис(аН с1аизи1а беШ: Шв т ћопоге вио ро(етН 4е&Шеге врас!о, N 1 (етр(ате зиит таииК ров( сер(а риЛогет.
Веле да љубавн пламен у ступн»ева пет се разгори: Поглед, и речи, па додир, и драгана пољупци врели Најзад и тела се споје — то знак је да рат је добијен Евнух, што служи му на част, одолет би могао њима, Јасно — не жели ли рађе срамоту на испит да стави
Ова нумеричка изрека захтева посебну обраду. Извор је много читани коментар Теренција из пера Елија Доната, где се поводом Евнуха IV 2, 10 каже: Нпеа зип1 атоп$, $сШсе( иГзиз, аИосипо, 1ас1п5, о$си1ит $ше зиаугит соии$7 („љубав има пет црта, а то су: поглед, разговор, додир, пољубац или целов и телесно сједињење“). У Псеудо-Лукијановим "Ерсотгг (Љубавима) § 53 тих пет тачака разматрају се као * ШН1СНТ, 1-аНп Роетв. .. а((гИ>и(е<1 (о \Л/аНег Марев стр. 46 нап. 7 Са германистичког становишта обрадио КАК]-, НЕ1.М СНМ 1941, 236 и дд. 880
ро
гИ
ег ц\
1 1 1
■
*1
БРОЈЧАНЕ
ЛПОФТЕГМЕ
хХцла^ („лествица сласти “). И сто набрајан>е (али раПез [,,делови“] сто ји ум есто Ипеае [„црте, 'пречке'"]) има И орф и ри је уз Х о р а ц и ја Сагт. I, 13, 15. Оно се гномски поново јав љ а к о д Ј. Вершера, Пословице и ешграми средњег века (Ј. \УЕКМЕК., ЗрпсћжбгГег ипА ЗтпзргпсНе п ез МПШаћегз), бр. 60: СоИодшит, игзиз, соШасШз, ћазга, тгзиз: Нес јасгип.1 зере 1е 1иб.еге сит тиИете. Разговор, поглед и додир, пољупчић и осмејак мили: Они те маме да игре са женом заповедаш често.
Из те школске мудрости настаје онда поезија. У латинском љубавном песништву средњег века овај број пет често се употрвбљава. Он је погодовао уживању у набрајањима оваке врсте, али и уживању у еротским интелектуалним играма. Ж елео бих да ту тему праташ кроз средњи век и ренесансу, и почињем са оном на много места коментарисаном8 „Песмом о Манерију“, к о ја је по свој прилици настала пре 1168. године: Бигдепз Мапетгиз зитто бписиЊ АззитзИ рћагеГгат сит атси аитео, Сапездие сори1апз пехи Мтгатго ЗИиаз аддтебИит иепапт зГисИо. ТгапзсиггИ петога заНиздие регадтаГ, Ватотит зехбесгт даибепз сегиит 1еиа1, С^иет сит регзедиИиг, бгез ГтапзгетаГ, Нес зеиат ЂезНат сопзедиг ро1ега1. Реззгз сопзоспз 1аззгздие сапЊиз Бгзретзоз теиосаГ Шоз сГатотгЂиз, Зитепздие Ђисстат тезитНз игтгЂиз Тотгоз етгзетаГ Шгз џетотгЂиз. Аб сигиз зопИит етШз јШа ТоГа соШтетиИ Иига раГтга, С^иат сетеггз гииепгз абгИ рторегапз: УШИ е* ГодиИит, зетгзИ оз озсШатгз; Е1 згЂг сотгзи1етгз еГ тедгз {Ше ЕхГтетит Уепеггз сотгсеззИ Итгее. 8 НАВУ (Рејби) у часопису ЗресШит 1933, 204 и дд. 881
Маиернј, орвн оећ с осаитом Данице, ТоЛолац зграби. лук златни и стрелице, Хртове пак на две потера узице. Потом их. жудећ лоа, нагна пут шухице. Дубраиу сау и гај осауд пројездмаиш, Јелсаш спазм дот — заере ое лоплашк Гомећ га тако. лан васшли утрошн, НаЈзад. Јелаиак таЈ с тр у ту му »тшаат. Пратаи шшвсга дах. кдоиуше огари, Зоаућ их тамо*ах , арзмо се по г о р , НаЈшхле тргие рог. дуаати ударн. Трубммше ресхи заук дугом се заори. КраАеаа кћи га *ту, Јека Је престрааи, Страсе се. очим даор крсте да остаии; У таЈ Је спазм час момис. па пркступи. Гледку Је, каза реч. дотаче, полуби — Ссги п ко Је. шта. родбинс деакие. Не зброја прс*1 ки пет с леетае Венерми*
Послсдп*п рслвк претпоставл»а поанааак»е <Јшпди€ к пеае. Од љубавшп посама нз лбирке Сагтта Вигат дадазс у ошЈгр; 1 УГжи, соИоџик) СоМасХи. ћ<Шо Гпг* о1гдо <1е4ега(; 8еа абега( и п еа роз(еНог Е( теИог Атог1. Погледом, речима Прстићем, усмама Девојче ме дотаче; Ал‘ измаче Понајслађе пречкице Са лествице Љувене. 2. У/о1о (ап(ит 1и0еге, 14 е$(: соп(етр1аН, Рге&епж 1одт, (апдеге,
882
(СВ Т2. 2 »>
ВРО ЈЧАН Е
ЛПОФТЕГМК
ТапАет озсиШН; ($и1п1ит, циос! ез1 адеге, N 0(1 вивргсаН.
(СВ 88, 8)
Игре лаке, то ми дај: Очи што се срећу, Ћућор слатки, дотицај, Пољупце што лећу; Пето, боже сачувај, Ни изустит нећу!
3. Из једног описа Амора (СВ 154, 6 и дд.)' МИШ репГадопаз пегио зГтШепГе задШаз, (^иоб. зипГ дшпдие тосИ, дшћиз аззосгатиг атоН: Угзиз; соИодишт; (ас1из; сотраг 1аМогит ^есГаНз аИегтп регтгхИо, соттоба јтх; Јп 1ес(о дит1ит ЈасИе Уепиз ехрНтИ ас(ит. Цикће тетива му сва док петоуглим стрелама сева, Отуд и узрока пет што у љубавни маме колоплет: Поглед и разговор тих, додиривања, целови сласти, Сласни ко нектара мед — што свршетку примаћи ће обред; Пети се одвија чин у креветку, ко Венерин зачин.
Из латинског песниш тва та тем а продире у романску поезију н а националним језицим а. У једној алегоријској канцони трубадура Гироа де К аланса (Ошгаи1 с1е Са1ашо) помиш у се пет к ап и ја до палате љубави: „До њене лалате, там о где она почива, им а пет капија, а онај ко м ож е да отвори две, л ако пролази и кроз три (остале), али теш ко м о ж е д а изађе; и у радосги ж и в и он ај ко м ож е остати у њ ој; там о се успиње уз четири веома глатке степенице; али никакав прост и необразован (човек) ту не улази, јер (ти људи) см еш тају се код неверних у предграћу које обухвата виш е од половине човечанства“ (КР 44, 340). Тај број пет теш ко да се односи на очи, уши, уста9 (2 + 2 + 1 ) него н а Ипеае. Од тога треба разликовати 9 Тако стоји код Ота Дамана, Алегоријска канцона Г. де Каланса (ОТТО БАММАГТ, ОГе аИедоНзсће Сапсопе без С. бе СаЈапзо), Бреслау, 1891, 69.
К В ЈК О П С ЈК .А К Ш И Ж Е В Н О С Т
У1 л а ш
ш
. ки
СРК Д Њ И ВЕК
Роман о ружи 907 и д.: Ооиз Ке%ап („Благи поглед') носи два лука и десет стрела, од којих пет лепих (Вгаи1ег, 8ипр1есе, Ргапскгзе, СотраГ%те, Вшиз 5етВ1ат — „ЈТепота, Једноставност, Искреност, Пријате.гство, ЈТепо ЈТице), а пет ружних. Ж ан Лемер де Белж (Јеап Иешагге сТе Ве1§еб) у својим ШивГгапопз де Саи1е I 25 (1510) каже: Вез поИез роеШ 10 (ИзепГ дие сЦ И$пе$ у а еп атоигз, с ’е$1 а <Иге сгпд ротс1г ои стд с1е%гег е$рес1аих, с е$1 а$ауогг 1е ге%агс1, 1е раНег, ГаИоисћетепГ 1е каг$ег е1 1е пегт ег дш е$Г р1и$ Дезие, еГ аидие1 1оиз 1е$ аШгез ГепАеМ роиг јгпа1е гезоШт, с ’е$1 се1ш ди’оп пот т е раг коппе$Ш е 1е Лоп д.е тегсу („Племенити пеоници каж у да у љубави има пет црта, односно пет тачака или пет нарочитих ступњева, а то су гледање, разговор, додиривање, љублвење и последњи, најжељенији, којему сви други теже ради коначног разрешења, онај који из пристојности називамо даром милости“). Клеман М аро (С1етеп! Маго!) свео је тих „пет тачака“ на једну строфу од десет редака11. Ронсар их помиње12 као 1е$ ст д ра$ („пет корака“) у сонету 165 прве кшиге Атоиг$ (Љубави) (На! Ве\-АсиеИ. . . — „Ха! Леп дочек . ' . “). После Мароа и Ронсара ту тему су обраћивали многи роеГае ттогез француске ренесансе, које не морамо даље да истра* жујемо.
10 Мисли ли се овде на Теренција? С. БОТЈТКЕРООТ,
Јеап Бетагте б.е Ве1дез еГ 1а Вепагззапсе (Ж. Дутрпон, Жан Лемер из Белгије и ренесанса), 1934, 404, као извор за то поглавље наводи само „Аније (Аппшз) XV, 116,11,40“, тојестАл#-
диИаитг иаггагит иоГитта XVII сит соттепГатиз Рт. Јоапш Аппи УИегТзгепзгз („XVII књига разноврсних старина са коментарима Фра Јована Анија из Витерба“) аутора Ђованија Нанија (С ш уап т И а п т , 1432— 1502). Дутрпон је користио париско штампано цздањ е из 1512. 11 РН. АТЈС. ВЕСКЕК, СГетепг Маго1 (Ф. Ауг. Бекер, Клеман Маро), 1926, 278. 12 Само у првој верзији, у издањ у Бланшмена (ВБАГЈСНЕМАШ) I 95. Упор. ЕА1ЈМОШЕК, Вопзагд. роеГе 1упдие (Ломонје, Ронсар лирски песник), 1909, 514.
884
XVII
ПОМИЊАЊЕ АУТОРОВОГ ИМЕНА У СРЕДЊЕМ ВЕКУ
Јулијус Швитеринг је своју расправу Формула понизности средњевисоконемачких песника (ЛЈЕШб бСН\У1ЕТЕР1МС, Иге ОетШзјогте! тШеЊосШеШзсћег В1сН(ег, 1921) отворио одељком „Прикривајуће заодевање ауторовог имена“ (01е уегкпПеШе ЕткШпип% пез АШогпатет). Потнуно прећуткивање ауторовог имена, које се често сусреће, он своди на прописе Салвијана, Оулпиција Севера и других, који писца упозоравају да се чува греха уаппаз (еггезШз („таштине овога света“). Ако аутор ипак помиње своје име, он то, према Швитеринговим примерима, чини „да би уз помоћ молби слушалаца и читалаца добио опроштај грехова“, понекад и зато, што истовремено помиње свога наредбодавца. Помињање имена без молитве или прикривајуће формуле скромности чини се да је у средњовековној немачкој књижевности било веома ретко. Дванаестом и тринаестом веку недостајала је „још свака терминологија за бесмртност имена и непролазност песничке славе“ (стр. 16). Ова констатација, која важи за средњевисоконемачко песништво, не сме, мећугим, да се уогаитава. Не могу се сложити ни са X. Валтером кад тврди: „Појединачна личност се у средњем веку... готово потпуно повлачила иза сталежа; ауторски понос, који је сопствено име чврсто повезивао са песничким делом јача тек с 885
КНРОПСКЛ
К Н .И Ж К П Н О С Т
И .Ч Л Т И Н С К И
< РК Д Н ,И в к к
почстком рснссансе, нрс тога он се јан |,а тек у појсииначннм случајсвнма** (ССА 1932, 52). Објашњавапд? те стварн штјс гако суш ппно како може да Се чини. Оно лолриноои наш ем са.ш ањ у о са\|осхватан.у средњ овсковног човека. К акав јс био став ан тп ч кп х песнпка? V грчком С1Г\’ песниково сс имс нс пом ињ е, „јер спски песник сам о {Х'продукује оно ш то му је муаа саопштила о лревним стварнма** (В. К рол , Студијс о ргпумевању рим ске књиж свпост ц — XV. К К О Е Ц З ш Л с п гмп Уег(1ег гб пш сН сп СиегаШ г, 1924, стр. 27). У дил акти ч н ој песми поступа се д р у к ч и је : Хесиод саопш тава своје име (ТНео$. 22) и д а је саопштеља о својнм породичиим п р и л н к а м а (Ег$а). К ао „почат" Тео* п ш д (19 и дд.) своји м сти х о в и м а утиокује своје име да бн их заш ти ти о од к р а ђ е ; ш то је потом нашло следбенике. В ерги ли је пом ињ е себе и даје податке о свом ж и в о ту на к р а ју Г е о р ги к а (IV 559 и дд.), али у Е н еи д и о себи Нути. Е п ск у аномимност Стације п р о б и ја на к р а ју Т ебаиде. Д о д у ш е , не помиње своје име, али говори о свом д ел у , к о је и м а наклоност Цеза р а и чита се у ш к о л и . О б р а ћ а њ е м овоме делу Хор а ц и је за в р ш а в а и рву к њ и гу Е пистола; томе је при* кљ учен један ф и н о у р а ћ е н а у то п о р т р ет . Узорни антички пеоници, д а к л е , к а о д а д о п у ш т а ју и помињање и п р ећ у тки в ањ е п е с н и к о в о г и м ен а. З а б р ан а помињања им ена, к а к о п о к а зу ју т е к с т о в и к о је навод и Швитеринг, јаањ а се тек у х р и ш ћ а н с тв у . А лри ни у ком случају увек и посвуда. М ного о н о га ш то м и називам о хриш* ћан ски м сам о је м о н аш к о . Ју в е н к о је очекивао да ће њ егова песм а н а д ж и в е т и вр ем е, д а ће остати неоиггећена ч а к и п р и л и к о м с м а к а света. Т аш ти Седулије говори ко кетн о о „ен ер ги ји свог акти в н о г духа“. Он је м ного читан у цел ом средњ ем веку, а још и око 1500. год. у ж и в а о је ве л и к и углед к а о рое(а Сћпз п а м з з и п и з („ н а јх р и ш ћ а н с к и ји пеон 1И к“). То што су он и Ју в е н к о навели с в о ја и м ен а, у н а јм а њ у руку тежи је д н а к о као и за б р ан е С ал ви јан а и осталих. П ом ињ ањ е им ена у циљ у м олб е н ал ази м о прво код О р и јен ц и ја (ОпепТ1иб, С о т т о п И о гш т — „Оломена“, 416), к а с н и је код М илона (РоеТае I I I 675, 1085). Необи* 886
1Г
ПОМ ИЊЛЊЕ
АУТОРОВОГ
ИМ ЕНА
У С Р Г Д Н .Г .М
ВЕКУ
Ј« \
чно је образлож ењ е за прећуткиван»е имеиа у јелној пријате;вској епистоли (Р о е 1 а е III 340, 17): А б јт е т ттш& (ИсИ НШ по$ 1 га $а1и1е.ч УШи1а, сјипх зирга сопН сии сарИе Моз тапе1 т 5сг1рИл егда иИаге ргшгез Наа а .чићгесШ, пот1па сеи р г о ;т |а ШапсШооиах Шео т 1 п г т е /иН аиза $а1и1с> О Јјегге т р п т а јгоп1е за1и(гјега
Кво ти поздрппа пуно ивигкмгтку снирала моја Шал>е — јер отмени тои Јагланд.а клони сс баш. Обичај то је да онај ко бол,ем се Ј а и л . а од себе, Поздрап прећути и траг имена избрише сиог. Зато ни храбрости иемах да поздраае ласкаие метнем Тамо где спадају аећ — страници прној на врх
Анонимност се овде, дакле, ис оправдава религиозно•морално, него позивањем на правнла пристојности. Алн она су, као ш то јс познато, веН према околини веома разлнчнта. Д р у ш јсдан песиик истог периода }1а почетак ставл>а иоодраве, што иретходии аутор сматра непрнличж ш , а своје име не жели да наведе само зато што своје стихове не сматра довољ но добрим ( Р о е 1ае III 366, бр. 168). Слично мисли Теодорих из СенТрона (баЈШ-Тгопс!). По жељ и једног пријатеЈва он је у стихове преточио К олиново (боНпиз) дело С оИ есШ п еа ( З б и р к а ) , али под условом да се његово име не помене (N 4 39, 161): 9
»Ратећо«, (Ихг, »р1из ГиззГо ровзеГ атгсг. ТапШ т, дпос! зспЂо, рет Ш з р го јегге саиеГо Оедие т ео ШиИз зет р ег зИ п о т т е ти1из, N6 т е иегЂозит, п е т е 1езШит т ерШ т Е1 (Идпит роепа, циоб. јесг и п е роет а«.
9
„Слушаћу", рекох, „нек воља другара на месту је првом. Само, нек чува се добро да спис ми у јавност не даје, Вазда о имену моме нек ћути у наслову сваком Како празнословље све и неумешност открио не би Срамну навукав ми казну јер стихове бедне испојах.“ 887
е ~
Ни опдс, дакле, п есш ж не ж ели ггрећуткиван* саог имена нз скромностк, н еш зато ш то своје остварен>е сматра сукише лош нм (унеравањ е у неспособност). Без обрахтожсња јсдан други песшт нзјавлуј« (1НРН 50, #9) О тт свПл, то4в *$ дШл 6е потГпе диегае. 01с. теи* ШпоН т зт !п а висшг ега1 П сстш е мо|«. шжд когод м тсшнсво упмггд кме.
Ршк *у песпмжу мом саакм тамете с« траг
Друкчн|с сс опет о проћуткиаа1«,у кмсна ИЈЈаапшш Еркк кз Осера у помпезном „Обраћшву к»мии" (Апо сшш оЛ ННгит) којс стааља испрсл свога Жигија с«. Гермшш (Росии III 437, 57 и дд.): 0%ш (птипп Ши1ил ртеогфпаћи, Нето ОНОМЛ ргаегјЦсегИ аисшг Сегтапш $ић*И ргШНл агсет АихркИ. I« рНтогсИа »1дпе1 Нос Јогшап ро/еПм 1пегте %ги!ди» Тетрпеге мги <Илсгкт1па тШе. ТтН пот!п1§ Ш сет рго!егие Угж ашАШ жргеииие рНа1апде» Ту где ш л и а у место буде бмло Песиик мек ИМЕ не ставл»а своје; Престо знам ена добрих свеца иде — Гермам нек име власткто дД му.
Ткме отећеш руљм стреде љуте, Погмбдн безброј пош теђен бићеш Бедем ммеиа овог неће дати Саетмкм дрској псовке да стреља.
Дакле ка месту на коме би у нормалним пр>лтикама тш снуо своје име, аутор д аје првенство свом јунаку, св. Герману; нз скромностн, али и због прет* поставке да ће светнтељево име заш тнтити дело од завихтдшаца.
' П , у
^ ^ Г ј Д Г Г ј Ј^ЈУ!
Н Гј П У
и 9
Међутим, много је чешће помињање имена. Јосиф Скот (Јозерћиб бсоПиб, Рое1ае I 156, 43) помиње себе у последњем стиху једне пеоме уттућане Карлу Великом. Овај начин помињања имена (сигнатура у завршном стиху) налааимо и код Теодулфа (Рое1ае I 538, 250) и код Валахфрида (Рое1ае II 296, 60); оба пута то је повезано са молбом за препоручивање. Нема га код Вулфина из Дија (УиШпиз <1е 01е) (Рое1ае IV 976, 395), код Гизлемара (СИзктагиб) (РоеШе IV 1060), код Валтера из Шпајера (РоеШе V 63, 266), код Кара (Сагиб, РоеШе V 141, 960). Необично се изражава Бернард Силвестар у посветној епистоли свога дела Ве типсИ иптег5гШ{е (О васељени). Он га сматра несавршеним и стога би радије прећутао овоје име, али онда одлуку препушта адресату Тјерију — Теодориху од Шартра (Тћ1еггу бе СћагЈхез). У XII веку не налазим примере прећуткивања имена. Напротив! Такав поступак чак један монах изричито критикује. Клинејевац Петар из Поатјеа пише око 1140. у једном посветном писму опату Петру Венерабилису из Клинија (Р1. 189, 47): 51 дшз аи{ет аЛуег^ит те тсИ&паШг диод. потте тео аНциГд. ШИи1аге е1 1ЉгГ5 Ув5{г15 арропеге аизи5 јиепт, 5с1а{ Нос поп теа ргае^итрНопе, 5ед уе5{га, ст пеја5 дисо сотгсиНсеге, Т55Тпе јасШт е55в. Е§о уего сит т оттНиз, Шт еНат т кос УоћЈ5 отетрегаге поп диШо, поп агго^апНае 5{идт (диат 5етрег а те тпџе јасГа{ Оотгпиз!), 5 ед оНесНепНае деуоНопе, ргае^егНт сит 5 стт \тиНо5 ргоВаШе геИџопт е{ НитгШаНз угго5 кос тет де дткизНке^ 5сггрН5 5Т5 оНт 5{исНо5е јеС155е. 0ио5 сег{е та%Г5 гп кос диапШтсипдие оршсто по5{го гтНап ајјест, ^иат дио^дат по5{п {етроп5 5спр{оге5, дш пе5ст диа ге1 сатет, уе/ гтрегит икг~ цие потггга 5иа 5иррНтип{, тсиггеШе^ аросгуркогит 5сггр{огит ^есогдтт, дш 5Те Ле ја15Г{а{е, 5Те де каеге5г гедаг^т ји%геп{е5, пи^диат ргорпа уосакит ргаеш1егип{. Ћоп ег%о те кгпс аИдТ5 ап{е {етри5 јисНсаге, 5ед Пео е{ соп^сгепНае теае те дгтШа{, е{ гр5е, 51 Уо1иеН{, Оуттт 5те Што 5спка{ („ако се ко ражести на мене што се дрзнух да нешто насловим својим именом и придодам вашим књигама, нека зна да то нисам учинио из уображености, него поко889
; ]
Ј&н&уЛм се *ашОЈ Прл вач.ш лржи шј.шла: сј >';.*<• --ф одаие п ^ .л л и н ^ л и , тим ; т о *'и ' ✓. су сж#ј«п»реме!1о и н т л и му жсви 'хлк .г г г I ' . сти и см ерж хли реи;нх;но чинили И' ;с ; . ^ л о неким НјИ^оиим списима. Ја сл и е/а ; : • *>*к/ме с#к>ме лелпу, колико /'>;; ла л ЛжО< на НјИХ иего иа иекс ој писаиа на ;;, / ит не тиам какие преЈострож носги или ; . с т т л с прећуткују стк>ја имеиа и тако ус .. ум.тд: оних агкжрифних нисана ко]и, ,/а их у т с р а ју у л а ж к>и њмх<>к*: л;к>.;ил ^ 4 реси, иикд,'га иису и т н о си л и на в и л ел о с#к>}а л : ^ / и м ш . Н ск а ме чато не осу'ДИ к о ире ар»; е ;; ' иска м е остав и Б огу и м о јо ј с а а ес т и , а ла .у , / јс . по & * :ш , нека и О н и ли ја л и ш е оел иаслоаа , /'Л ;>у 4 7 ) . — У то в р ем е налали*ж> иепат и орен ау/орски • > н ое. Јелаи Н ем а ц , к о ји је пол Ф р и л р и х о м I и Ха нрл хом VI лкллао л о г>латслиа и у /л е л а , Г о/ф рил ол Вит ер б а , гшше (\Ч'А17Х ст р . 133, 7>: М о т е п а ш е т 1'оп е м р а п Ш т (г* о п Ј г е г Ц , %1сШ а / л л с а п о ( м с а п и , ег ојо (>г а 1 ш О г а п ш . . . ( , . Н н з н и и њ и т е је Голфрилоа Паж тетЈИ, ш то је налив Л у к а н о и е Л у к а и , а ХорациЈеае Х о р а /ш ј е . . Л). Г отф р и л , /а к л е , с е б е ие/>ма самоло паЈЛ>иио стан;са ул р а м е Х о р а п и ју и Л у к а н у . Хзалиса/к> је и о ор ал л ож ен /.; и асл о н а ;ЈЈантет/им: гЛ еоцие к/>с г и / т е п к и г с о р е г г %а1(н с г / п у е т г е и гЛ е Ш г, с и т т к / / с И к г о и е 1 и \ 1 е н 1 а т е Ш и т с и т п г /и о е1 г И о г г е 1аНпе с и т к а г к а п н е1 р г о \ е с и т у е г п к и п п и к и п о уо Г и т т е 1 а т ц и а т т у г с е т р а с 1 Ј 1 с а 1 а е с о п с о г п е Ш ( мт \<л се да оаа.ј налиа у А <*>у/}\ м ер и о Ј /о н а р а о/к>ме делу и зато
ш то с с у н>ему т а к о р ећ и у за ја м н о .мире и дож>де у с л о /у С тари са I Јовим за/иггом, л атш /ск а са историјом иариарских н ар ода и лрола са сди хони м а — сае у ок н и р у јед н е г и м г е Р ) . О ко 1196. један Италијан се г/г/пгисује: е# о т а у ј м е г 1Је 1 ги н <1е Н к и 1 о , ч е г у и а Гтре га /о п Ч «/ (Ј А е Ш , к и п с И к г и т а<1 к / т о г е т Аи%иМг /< /т р о \и л .
И ас
т есит ,
пот т е,
*Л%пит
т
копит
и1
хШеаги те Тапсге<Ит е1 сопјипАатиг 1,да. \4сштар Петар од Ебула, слуга и поданик парев, на тисах от кн»игу у част Августову. Дедер, гослодзру. стави свој потпис уз мој на заједничку корист, нска ме в-ме они који певаху о Танкреду, н н ек а будс ван себе од зависти“). Нас\д 1рот то.ме. код итал и јан ски х правника оног вре.мена важило јс као при стојн о да Че име лреН \ти!. Али то је в а ж и д о сам о за правне списе. Посници сицилијанске школе, .меНу коргла ;е бидо много јуриста, сви наводе с в о је им е . — Лудвиг Штопбек је успео да по наслову паведе 128 и сторијскнх дела немачког средњег века (од 600— 1400), у к о ји м а су аутори навели своје име (Х1Ј0\\Т0 5ТОКВЕСК; . Од тога отпада 11 на ф раначко врем е, 15 на саксонско, 17 на време салијевских кр а .в е в а, 37 на време Ш тауфоваца итд. То истраж ивањ е показује неодрживост схватањ а „да је средњи век оио време типизма и конвенционализм аи (стр. 71). — Завршимо са Дантеом. Једно чувено место из списа Сопугто (I 2, 3) гласи: поп $Г сопсеЛе рег И ге1огш а1сипо <И зе тесИвгто запга песеззагга са^гопе раг1аге. . . (..Реторичари не допуш тају да ико без нужног разлога о себи гов о р и . . . “). У ученом коментару Бузнелија и Ванделија (1934) уз ово место не даје се ништа сем два — при том неодговарајућа цитата — из Томе Аквинског, зато ш то ком ентатори посебно добро познају тог аутора и склони су ставу да је он у свему и свачему био главни Дантеов извор. То је, мећутим, предрасуда. К ада Д анте указује на И геШпсГ (,,беседнике“), он тиме сигурно није мислио на Аквинског, него на неку агз сИсШттгз („збирку упутстава за саставл>ање писам а“), ко ју јо ш не м ож ем о да идентификујемо. У § 13 и д. истог поглавља Д анте онда признаје изузетке: Августин и Боетије могу да наведу своје име — као ш то ће то и сам Д анте учинити у Чисгилишту 30, 33. * Е. КАГ*ЈТОКОШ1С2, Кагзег ТггепггсЋ. II (Е. Канторович, Допунски том 131 и д. 2 Према ф ранцуском и провансалском узору.
Цар Фридрих II).
' Ше Цетгпипд пез егдепеп Матепз Ћег пеп пеиСзсћеп СебсћгсМзбсћгегЂет пез МА.& (Помињање сопственог имена код немачких исторггчара средњег века), дисерт. Хале, 1910. 891
XVIII ЈВИТЕШКН СИСПЕМ ВРЛИНЛ,
Ш*имт Шфг» ПЛПШЕШ 5СНР11Е10 ткао к II тттбр* 1«74 (ГШ 1$. 1475, 461): .Г*лтЏ тгт шшЈлшшн о «иго јдгшјшо »ШК1 I п ј укус ар е тп сш м 1 к КОЈК Ш * р п «ПШП» Аио, » Ш , 9Ш»ИвСрССО |Ш» Ш а ^ т л н о с т шшшх рширмш у & т ж ш * у* ж т *Љ т> гојр«0 ждови лркширбк. скг ж> стз* со« »сромо и Ш Г Ј * 6 * А * КфШУугтк ТО ЦСКККО срСЛСТВО ХМ 1 Ј»
€*фтј0* Шџш џ. тћу-пт, мскусагп« д* ј« Јбслжц тегшшшгт ттрсћежм сљж*%у?к%лг илн прстшо) б»> мкш) 1СКШ1 ц сс по скшгу цо*у будс у прму** * имптзд Ммтнм чбоака тмттжш, Ади 1млго«т амжршн« рт гжжШ' .Нето тргијност у наушГ Отчте ш €Ж шжртж су т тет жмд сам 1941 обЦто ш )ш м « | Гсртаннстн су о мој јо сш ћутадн'. Пре т оа Џжшж ттш (1837) тфшмо се прт тснв Појшожш *жтжжжедијс чауже о класичној сгш ртт 1ћ€*1Етсуе1ордАи 4ег с1а**Шкеп Мшпитчп* **п*сквЈ1К коЈИг к потиуо Аугуст ФридЈЖх Паум1 (А1ЧН.5Т ЛиЕШИСН РАСиГ) — Џдтж оа т«о* т шоструео 0%«11ишг шжументкдмог жт. Всћ јс бно «ш ш р1шКо1 сгт зм су грш н летиис1и1 фаоато* Т т џ 1М» џлат пш јуш мни т ор<«ашуо то ћугам ****** т »Н1 сту Ш к и « н , 11». стр 528 м ш з#.
ШЖММИ11 М н Т в ш уш ж у екгамам теортшу « Карла Х«д** ***** 4ег Џтџтфт Ш м — НтсЈшђ* прош лост . 1951. стр У
» **>* * 1!■ '
ж —
ен
Т Мшшгттру. 1Ш
Гтасогпс
*•*** *■«* 1 « . |„ Гксавм г—гмј. 1Ш , сгр. 48 м дд). 892
гија, епиграфика, стара историја, археологија и сродне дисциплине делови једне обухватне „класичне“ науке о антици: једно схватање које је иавојевало победу захваљујући деловању Кр. Г. Хајнеа (СНК. С. НЕУИЕ) и Винкелмана (ВДНСКЕЕМА^ћО, касније Фридриха Аугуста Волфа (РК1ЕБК1СН АТЈСТЈбТ \УОГР) и Аугуста Бека (АХЈСТЈбТ ВОСКН). Они су, пак, са своје стране са страхопоштовањем гледали уназад на људе „који су засновали филологију у великом стилу историјске науке, пре свега на Јозефа Скалигера“ (Ернст Курцијус, Под тројицом царева — ЕКИбТ СТЈКТНЈб, 1Јп1ег Агег Кагзегп, 151). У XX веку тој науци о класичној старини у великој је мери одузет вредносни додатак „класична“2, али оиа сама остала је верна завештању овојих оснивача. То универзално схватање антике које обједињује филологију и историју остало је као лепа предност немачког истраживања антике и донело је богат плод. За истраживање средњег века то, нажалост, не може да се каже. Изучавање средњег века отпочело је у знаку ромаитизма и никада се није ослободило трагова свог порекла. Старогерманско јунаштво, минезанг и витешка времена! — око њих је романтизам ткао своје прозрачне слике. Немачки устанак из 1813. год. то истраживање је стоиио с националнвм хтењем једне нове омладине. Истраживачи, мећу којима су неки истовремено били и песници, васпостављали су текстове и стварали слику немачке прошлости. Модерне историјске дисциплине и методи готово да још нису били ни засновани3. Није постојала средњовековно-латинска филологија. Само класична филологија могла је да пружи помоћ — на пример, приликом обраде јуначког епа. То је преузео Лахман (ћАСНМАИМ). Под тим условима није могло да настане уни2 ОЕКСКЕ ипс! 1МОКВЕК, ЕШеИипд гп те А. (Герке и Норден, Увод у науку о антици). Приручнику „класичне" антикологије који је покренуо Ј. фон Милер (Ј. V . МПШЈЕК) његов наследник Валтер Ото С\УА1-.ТЕК ОТТО) одузео је оно „класичне“. 3 Темељ за серију МопитепГа Сегтатае ћгзГоггса („Историјски споменици Немачке“) постављен је 1819. Први том се појавио 1826.
893
всрза;шо, историјски засновано схватани* <;г,г..л1м.( аса. Оно што је настало биле су германска и ро филологија. Оне су, додуше, у иочецима и ,1уго „г> том биле вишеструко новезане, али су се у јоку два последња л>удска века потиуно осамостаии гс, а истовремено и раскинуле однос са сре;ш,отскош1им латинским (као и он са њима). Само малом броју стручњака било је могуће да овлада многобројним идиомима песништва средњег века на националним језицима — старонордијским и провансалским, келтоким и тосканским, средткевисоконемачким и шпанским, уз то још и средњовековно-латинским. Вишејезичка начитаност, какву је око 1900. знао да учини толико плодотворном В. П. Кер (XV. Р. КЕК.)'*, а у наше време још Замуел Зингер (8АМ1ЈЕЕ 8ШСЕК), биће увек досшжна само малобројним, специјално обдареним људима. Али то и ни* је одлучујуће. Одлучујуће је оно одвајање од главее основе историје, приметно у свим филологијама које се баве средњим веком; склоност да се непознате конкретности456замене инегзистентним апстракциј ама. Одвајање од историје у најширем смислу: историје народа, држава, друштва, економије, права; историје филозофије и науке; историје цркве. Само се са историјом уметности и дал>е радо чува суседство — али управо је та дисциплина, услед стилске анализе која је постала хронична, вишеструко изгубила тле под ногама. Не постоји у Немачкој, колико ја знам, ниједан часопис који би био посвећен средњем веку као целини и у свим његовим појавним облицима — као 1,е Моуеп А&е („Средњи век“), 8(шИ МесИеуаИ („Студије средњег века“), Ме&ит Аеуит („Средњи век‘;, Енглеска), 8реси1ит („Огледало“, Америка), који носи поднаслов: А Јоигпа! ој МесИае^а! 8 1 иЛ1е5 („Часопис за студије средњег века“)с. Не постоји ни у форми 4 Упор. његово мало рем ек-дело Т ћ е Бат к А д е з (М рачни
ввк, 1904). 5 Тачније
речено:
сопствено
н езнањ е.
6 Али ни ти часописи — сем часописа Зрест ит п _ не остварују у потпуности ону у наслову наговеш тену универзалност. 894
шериодичпог органа ни у форми библиографије или прнручнпка неки заједнички форум за истраживаче чији је рад посвећен средн>ем веку. Можда чак не постоји ни нотреба за њим. Нека а ш се не помиње лагодни изтовор да је реч о специјализацији. Требало би коиачно увидети да је то баук за децу. Око 1900. она је можда још и била нужна. Али отада је техника и организација научног рада направила тако огроман прогрес да се сваки истраживач може без муке оријеитисатн на непознатим подручјима. И-мамо библиографије, лексиконе, индексе, прегледе о стању истраживања, уџбенике свих врста. Цео тај велики организаторски подвиг — који се, наравно, може још неиамерно побољшати — практично је укинуо мане толико крнтиковад^е поделе рада; то је процес који је, изгледа, слабо запажен. Улраво резултати најрадикалније опецијализације (као нпр. Т ћ езаи ги з Н п ^ а а е 1,аНпае — Ризница латинског језика) ослободили су пут за нову универзализациЈу. А тим путем требало би да се одлучно крене. Непостојање једне науке о средњем веку која би гледала и преко плотова појединих дисцшшина штетило је нашим студијама, закочило је напредак и продубљивање наших схватања. О томе бих хтео нешто да кажем. Пре много, много времена живео је један човек на „штауфовском простору“, звао се Вернер из Елмендорфа, био је капелан по занимању, и по наруџби неког приора Дитриха написао је једау морално-дидактичну песму. Наслов та песма нема. Али то тада и није било уобичајено7. Шта је стајало у њој? Нака нам то каже Вилхелм Шерер8: У намери да човека 7 Р а зл о ге з а т у п о ја в у и ст р а ж и в а о је Е д уар д Ш редер у својој расп р ави О насловљавањ у првих нвмачких књига (Е01ЈАНБ ЗС Н К О Б ЕК , Аиз б.ет Апјапдеп 6.ез беиГзсћеп ВисћНШз), Гетинген, 1937. У п ор. у н о в и је в р ем е РАШ * 1ЛШМАН1Ч, МШе1аИегИсће ВпсћегИШ (П аул Л ем ан, Наслови књига у средњем веку), М инхен , 1949 ( = ЗВ Мппсћеп, 1948, св. 4).
8 Сезсћ. 6. (И. Вгсћитд гт 22. и. 12. Јћ. (Историја немачке књижевности у X I и XII веку), 1875, 124 и д д . Упор. Ш ер ерову Историју немачке књижевности (5СНЕНЕН, СезсћгсћГе дег деиГзсћеп Ј^ИегаГиг), 222.
895
поучи у ономе мто му је потребно да би био частан он саставља низ моралних прописа; није их извукао из Библије не?о из једног броја класичгшх писаца, које је зацело имала библиотека оног приора Дитри. ха: из Салустија, из Боетија, Сенеке, Цицеропа, Јувената, Хорација, Овидија, Лукана, Тсренција, чак из Ксенофонта. Насупрот томе, ретко је позиоање па Со ломона. Вернер изричито мотивише ово коришћење пагана. Соломон нам као узор препоручује мраве: али ако треба да врлину учим од неког црвића, још пре јс могу прихватити од неког паганина.. . Код гнега се не осећа много од ггеког специфично хршићанског духа: никакво презирање света, никакве аскетске идеје, никакво инсистирање на понизпости и самопонижавању; ггосеуда здрава световност и човечност... Главно становшите увек остаје част, јавни углеб... Дух умерености прожима цело д е л о . . . Посвуда песник има у виду витешке кругове, делимично већ претпоставља француско образовање. И он полемише против глупог конвенционалног култа љубави (Мтпе), али не као непријатељ световне радости, него као непријатељ неразумности и претериеања. Тако нешто је могло да се прочита 1875. године, потом скраћено 1883, у великој Шереровој Историји књижевности, која је постала кућна лектира образованог граћанства. Биле су то деценије у којима су се градиле виле у стилу немачке ренесансе, кад су се ане украшавале М акартовим букетима и кад се до живљавала тзв. борба за културу (тј. Бизмаркова борба против католичке цркве — оп. прев.). Онај слободоумни капелан, који је проповедао здраву световност, није био лицемер. Али уокоро након Шерерове преране смрти претрлео је Вернеров углед штету од које се дуго није могао опоравити. У Грацу је живео и предавао од 1873. године германиста Антон Е. Шенбах (АМТОИ Е. 5СН0МВАСН 1848— 1911). Као берлински сгудент слушао је предавања код великог Миленхофа (МШХЕМНОРР), али му је као убећеном католику аметало „скоро религиозно поштовање“ с ко896
С»' !
;ам је М вленхоф ф за м ж л м о вс.-лк'1'1 -
-
►кк .„^гермалстзо* Он !а . '*-**«*сс н«»;и*о-
ззачај хрнш ћанствг X ааишос кар ак тср а П- >?1г , Грон. могао |С уГ- •■ јј в^г«л>1 Т7+9ШШ} ГЛАЛИ * *а Чг*1а*«е« ***» да >с Ј 2 2 тт^иа * .: тта не само лрелнс’^-. „ (што ће теспко л*'*— ***** П’ познајс нз согк ТЈк-НС •■ !к ш о му је за рук ^ =.;гч ».,, . ‘О* мсре, поссбно **а . - ,-*нем^чкг ру; и за минезен .•>_■ -- ц. . !»,>Л ђ\ТИМ, СИГурИО ГТрси-.г.им»»?ГГа,1 ј . ’ •;. 1 ■ ;С. мсћу лелима изванр . : «С1 " п ^ •• .« **,: »!. ;-* ц аедгшкд Хилдеберти . ;-:ро даи грактат који чосио иас~ #в |г — изаор за Вернсров\ песму <2 /-.4 "4 V Вернеровом податку да госгтозаг1Г2 тхсћ т хкпеп ћххсћег. <И $еЊе те&е зисћеп
даде ии у кн>игаиа : л . . ; л да трагам за спжаж оваж
* Та и саедеће кн ф орн ап ије према нехрслогу Е. ф. Штајнкајера ГЕ. V. 5ТЕШ МЕУЕН) у Бетелхајмовси (ВЕТТЕШЕ1М) ^Биографсхом годишн>аку“ (Вгодгарћгзсћез Јаћтћисћ XVI, 1914). — Упор. и поред тога деп комеморатш ни говор посвећен Миденхофу код Ш енбаха (5СН0КВАСН. Сез. АијзаТге — Сабрани ЧЈШнци), 1900, 82. * Има 222 тома. од којих можемо да одузмемо четири тома са индексима. С вакако и још понешто? Јер германисту који истраж ује изворе писци као што су Марије Меркатор (Мапиз МегсаТог), Ф улгеш ш је из Руспеа. Дионисије Мали 1В 1опуз1из Ех1§ии5), Аратор, не могу да понуде ништа, као пгто то не може н*г мозарапска литургија. Тиме би се уштедер још по неки том. И тако би се могдо наставити. . . 11 Тачније: МотаИз рћпозорћга 6е ћопе&о е! иНИ (Етика моралне вр ли н е и користи). Употреба скраћеног насдова је, као што ћемо видети, створила много забуне.
.чороо је II »рп » ( И г с ( ! < \ дакле, да сч* ( хна гц к;„ пран.ч <Ч1»н прнка»" Уж.‘ранан.а као нп<> ј, * Р* о/.«!и т г ц Н О а ж 1ш тлко
с
Н
к«же кн.ига
трН>адо јс рач уч еп * Ј о с л ш т о 1'’. Вс рн« },,и с р с ш н а и г т с В у прснода н о бр адс. „V (н;н* , ,ума /’ — 1акл*учЈ#о јс Ш снбах — ..натгоно н о о б - , %гсП '!\ нлш ој с*аро | к њ н ж с н н о п и !1опо|ф агно јс и ч уЈљсно О ко Нернера јс погом л уго нладала ги т и п >. ()ц;ш је 1919. Густаи Грисм ан о б ја в н о см оју чунпг, расправу ..()< новс шгтсмнког сн с гсма нрлина" (СИГЧТД^ 1НКГ .ЧМА\'6Ј, СгмпЈ/ацеп (1е\ пПегИсИеп 7>/;; 'ц<Ј\у /Ц1А 56, 137— 216). О на почин*с једн ом дстимично скинираном историјо.м с г н к с од П латона до ХП вска, к оја је дан ас, н осл с тр н д есет година и послс лоршгга н аш сг днан*а, потт 1у н о ластаЈ>ела. Врисман гнк*бно ии* сн сти р а на Ц н и еро н у. V сп и су Ј)е о Ц т п (0 о\жи<>*т има) он се н ан одн о прнкл*умио А рн стотелу (фатадно' он ј с ирстшсдшао сто и к а П ан етн ја и Посидонија!). Да* .М 1 тек ст м орам да ц и ги р ам д о сл ан н о , јер јс то онај гтн н *вор гт>с1Ј1ака 1г* кога се у т о к у четврт столеНа у номијс истраж нван^* излшјо хЈСваду поточиНа По чинл* сасви м б езагтен о : Теза I*1. „К а о и А р н сто тел , и он (Ц идерон ) ралликује три вратн остн : н ајви ш е д о б р о , з и т т и т Иопит, теориј* с к у в р сту д у ж н о ст и к о је се о д н о се на савршеног и м удр ог човека (он, м еђ ути м , к а о и Аристотел, изо с т а а в а истраживан>е о том е); м орал н о добро, копезш т (врлине), пр ак ти ч н о п он аш ањ е у скл аду са дужношНу обичног и је д н о ста в н о пош теног човека; на к р а ју кори сн о, шИе, сп ољ аш љ а д о б р а (стр. 139)“. Н аж ал о ст, све је ово погреш но! Оставимо Аристо* тел а ио стран и. Али д а Ц ицерои учи тр ојство вредно,5Г Таква позиван>а на писане изворе најчешће се, као што је позкато, одбацују као „фиктивна4*. ,Ј Нумеришем Ерисманове тезе које оспоравам, да би се читалац лакше снашао. 898
сги (тсза која у нај-новије прсме као ученл о „три врслносне о6ласти“ има привидну и фантомску стенцију У многим германистичким расправама), једноставно није тачна. Узмимо најновије Ацертово (АТгЕКТ) издање пе ојјГспз (ТеиБпег 1923), са брижно ураћеним индексом. Појам шттит ћопит јавља се на 172 странице тог списа само једном (стр. 3, 14 и дд.). Ту стоји (у преводу Р. Кинера [К. КОРШЕР]): „како би неко смео да се назива филозофом кад не би износио учења о дужности? Али постоје неке школе које помоћу појмова што их стварају о највишем добру и злу целокупну дужност руше. Јер онај ко највише добро одрећује тако да оно нема ништа заједничко са врлином, а за њено мерило узима само сопствену корист, а не моралност, тај не би смео, ако остане веран својим начелима и не допусти да га победи сопствена боља природа, ни да има пријатеље, нити да буде праведан ни великодушан; храбар, најзад, ни у ком случају не може бига онај ко бол сматра највећим злом, а исто тако не би могао да буде умерен онај ко чулно задовол>ство сматра највишим добром. Иако је ово, што радо признајем, тако јасно да не захтева никакву филозофску расправу; ја сам то ипак на једном другом месту расправио. Те школе би тешко биле кадре, ако желе да истрају у својим начелима, да било шта кажу о дужноста, и, уогапте, чврсто заснована, ненроменљива и природи сходна правила о дужности могу да проповедају само они филозофи који тврде да моралности мора да се тежи или као једином или као највреднијем добру ради ње саме. Према томе, цело ово учење у својој основи припада стоицима, академичарима и перипатетичарима“ . За Цицерона је, дакле, врлина (НопезШз) једино добро, или бар једино добро коме треба тежити ради њега самог. Неки 5иттит ћопит изван или чак изнад области копе$1ит не постоји, не сме да постоји. Дакле, не постоје три него два „вредносна подручја” , ако хоћемо да инсистирамо на том неокантовском 899
ЕВРО П СКА КЊ И Ж КВН О СТ И ЛАТИНСКИ
Сук.Ш.и ИКК
тсрм ину к о ји води на страш гутицу1*: прлина и, испол ње, спол»ашња д о б р а (рођен»е, лепота, злранље, богат ство нтд ). П рем а Е рисм ану Августкн јс .теградирао четири кар д и н ал н е врлине на ш ш о „с? ж ш љ с к ш вредностн4*, док би „трн главне врлиис, »ера, нада, л»\,б а в . . . бнле основни саставни ди. јнг;;* иоштовања Бога“ Н аж ал ост, поново погрсшно! 'I четири кардиналне врлине своје корене, како нас учи јелан учњ тс. б етике, прем а А вЈустину им ају ,.у <оброј вол>и ко ју нам |е Бог п о д ар и о “ г’. М ного дуб.т/ г Августинов начин мнпкБења води нас Е. Жилсон*'': најнсНа врлина је најви ш а л»убав (з и т т и з ат ог). Четири главне вр> линс могу да се схвате са\!о као посебии облици те љубави. То м о ж е да се н азове црквеном рсцепцијом аити* чког систем а врлнна, али то је и виш е и друкчије од тога: креатн вн о при хватањ е и преобликовање. Ако смо се пробили д отле, он д а нећем о веровати ни у три следеће тврдњ е Е рисм анове, к о је се налазе на стр. 140: Теза 2. „Тек Сентенцијама П етра Ломбарћанина утврђен је седм очлани систем к ао предмет догме.“ Теза 3. „Значај који, захваљ ујући томе, имају те четири кардиналне врлине у црквеном моралном систему има своје порекло у Ц ицерону и повезан је са изнова*156 и Заправо је реч о учен>у о добрима, онаквом какво је антика волела, јер је владајућа етика била еудемонистичка. Да би се добра правилно оценила, морала су да буду класификована и хијерархијски рангирана. Из те хијерархије произишао је појам највишег добра. Тек у неокантијанизму више нема «добара“ којима треба „тежити“, него постоје још сано „вредности“ које морају да се остваре. Те вредности, међутим, уопште не егзистирају: оне не постоје, него само важе. 1ШИа су, обрнуто, крајње реална, само код етичара не вреде много. 15 ОТТМАН 01ТТН1СН, ГНе ЗузГете пег Мога1 (СезсМсШе Оег ЕГМк) (Отмар Дитрих, Системи морала [,Историја етике’]) II, 1923, 224. Дитат на стр. 263. 16 1пСго<1исИоп а ГИиЛе б.е загШ АидизНп (Увод у изучавање светог Августина), посебно стр. 168. 900
ојачаним угледом који су кегови списн стекли почев од XI века*4*7. Теза 4. „Тиме је јасно илпршеио и рдмвајаи>е теологије морала и филозофнјс морала. Оно је одређсно стватањсм три п р с д м к п л подручја, ко)е Јс Аристотед устаиовио, Ципсрон пренео ср< т»«*см аеку, а Августин укл»\"чио у овоје раалвајањ с божјс и световне држдвс: гчење о највтм ем добру, зи т т и т ћопшп, о Богу, прштада само теологијн; учснл о врлинама, Иопш$1и т, спада како у теололсју тако и у филолофију; сполашна добра, иШс, тнчу сс само филозофије", Ове иеодрживе тврД!М? тог веома даслужног. ш м у стварнма филолофијс необавеигтен« »ј чоаска, само нзлажсм. њихово оспоравање Је су ви тн о Алм он по том иде дал>е н великог Алаиа из Лила ставгка у Про кр\гстову постсљу фиктхвног систсма врлнна Поиово морам да иаволим дословно, да бих гу заблуду разоткрно: Теза 5. .,МогаИз 1кео1о%Га је дсо верског учен»а, догмс, део зит т а гкеоГо&ае („Рк1с.ч“ , Алан, М1СМЕ 210, 112 и д.); тогаИз ркпозоркга („Могсх“ , Алан) чиии световну науку етнке, е(кгса (стр. 141).“ Н аж алост, тиме смо опет погрешно обаввштени. На1жмо наведено место! Оно стоји у 1. погл. Алаиовог дела З и т т а Ј е а п е ргаеЖса1опа („Сума о у^метности проповедан»а“ , он је био чувен проповедник). Алаи ргаесИсапо („проповед") дефиниш е као т огит ег (Шег т зП испо („поука о м оралу и вери“) и из тог одре-17 17 Цииерон у средњем веку. Код 5СНА^2-Н05Ш5, Но-
тгзсће Ш. Сезсћ. (Шанц-Хозијус, Историја римске књижевности) I4 (1927) 546 читамо: „У средњем веку Цицерон је био више хваљен него читан. Читање његових дела је попустило; нека су заборављена, нека су егзистирала у непотпуном облику. ... Оживљавање цицеронијанизма повезано је са Петраркиним именом “ — За неку Цицеронову ренесансу у XI веку ја не знам сведочанства. — Још нешто је Ерисман превидео. Велики посредник у преношењу античког наслеђа средњем веку био је, као што знамо, Исидор из Севил»е. У свом главном делу, Етимологијама, он говори и о четири кардиналне врлине (II 24, 5). Већ отуда их је средњи век познавао.
901
ћеља изводи два дела теологије (Р1. 210. 112 АВ); гаНо* паИ$, диае с1е сИ\пт$ $с1еп( 1ат рго$ецТ 1иг; е( тога1ц диае тогит т$1гисНопет роШсе(иг („рациоиални, ко^ ји Је посвећен науци о божанском; и морални, који обећава поуку о моралу**). Постоји, дакле, једна рацнонална теологија, која идлаже счнатањс светог ;шаи>а, и једна морална т е о л о тја , која обраћ\је морална пнтања. Од прве Ерисман, сдално у нотради за витсшким системом врлина, ствара јсдчу тогаИз Iкео 1ора, од друге — тогаНв ркИо$ор)па, А ову последњу онда поново трпа у истн кош са сОпса. Свс то, си* гурно, у најбољој намери, алн н са флдгрантним фал снфикован>см текста. А са каквнм тск иенознавањем латинског сред!Бег века! Јер Ерисман сасним озбиљно верује; ,.У средн>овековном школству предаваиа је и еипса, алн у ономе што се звало 1гш ит и циа&гтт за н»у није било места“ |*. Ерисман, изгледа, не зна ни то да учеље о моралу чини део теолошке суме, нпр. код Томе. Након овог галиматијаса од иеспоразу.ма, забуна и заблуда зрелн смо за разумевање . . . Валтера: Теза 6. „Световни снстем врлина, којим овде треба да се бавимо, почива, дакле, на четири кардиналне врлине, копевшт, и на добрима, шИе (која се деле на Вопа јоПипае, добра која даје срећа, и Вопа согрот, телесна добра). Свеукупни морални живот одвија се V те три вредносне области, зит т ит Вопит, копевшт, шИе. Као идеја водиља истраживања о витешком уче* н>у о врлинама може свакако нај6ол>е да послужи формулација коју је Валтер фон дер Фогелвајде дао тим трима појмовима: сНи г\меГ $т( еге ипп уатпе %ио1, паг пгШе г$( %о1е$ ки1пе (8, 14; 16), („прва два су част и добра земаљска, треће је бож ја милост“), а у наредном делу текста често ће се пружити прилика а Средњи век је из Исидора (Е(. II 24, 3) знао да су Грци филозофију делили на физику, етику и логику. Тпушт плус ОишТпуГит био је идеалан програм средњовековне школе но он је тек ретко оствариван. А поврх тога још и настава филозофије? Чиста фантазија! ^
да се докаже та троделност у дворском п есп и п л н у (стр. 141)“. Вратићемо се Валтеру. Али пре тога о к р си и м о сс још једном нашем тириншком капелану В ернеру и:* Елмендорфа. Сушнне дуго смо га изгубили ит ни т.а. Ерисман му припрема васкрсавање. Тај к а п е л а и , к о ј и је 1875. са симпатијама оцењиван као напре тан, д,одуше и сумњичен као комуниста1', неочекивано по стаје маркантна фигура: он је, наиме, па н е м а ч к и пренео основе витешког система врлина. Ш с п б а х о в о змајево семе изникло је, али се сада окренуло против сејача. Вернерк>ва позиција ни у ком случају није оп ла „иеповратно изгубљена“. Јер њсгово име осгало је сада повезано са сгшсом МогаИа рШозорШа. Чујмо: Теза 7. „Станицу на путу продирања Цицероновог учења о дужностима у немачко витешко учење о моралу чини позната МогаИз рћИозорШа де копез1о е{ ипИ („Етика моралне врлине и користи“) . .. Та тогаИа рШоаорШа је световно учење о моралу за разлику од {ћео1о%га одн. {ћеоЊ&а тогаИз, и она не садржи никакве изразито хришћанске идеје (стр. 142)“. То је било 1919. Али расправа из које су узети цитати била је само припремна студија за импозантну граћевину Ерисманове Историје неманке књижевности до краја средњег века (СезсШсШе \дег деШзсћеп Шега{иг ћгз гит Аш%ап% дез МШеШГегз) — једно дело чије се заслуге не умањују критиком његових духовноисторијских премиса, или само једне од њих. Ерисман у одељку о „дворском моралном учењу“ (II 2, прва половина, стр. 19 и дд.) прво разматра појмове гић{, ћбуезсћеп, {и%еп{, таге („моралност, дворско образовање, врлина, умереност“), јунаштво, част, мине. А потом (стр. 23): Теза 8. „Дворска теологија морала садржана у доктрини о конвенционалној дворској љубави (ш тпе) заснива се на витешким и друштвеним односима. Понешто је 19 19 Могли би да му се, сматрао је Шерер, припишу „комунистички идеали" (нав. дело 125). Исто тако 5ТЕШМЕУЕК АОВ 6, 59. 903
преузела и из свештенс филозофије морала. Сусреће се међушм и један други систем, који но етичкој озбиљности далеко надмашује то дворско учење о конввиционалној љубани, а којги етичке вредности степенује као ј*о1е$ ћиШе, еге ипс1 %ио1 („Пожја милост, част и земаљска добра“, Валтер фон дер Фотелвајде 8, 14). То учеље о врлини произлази из једп.от друкчијег стичког идејпог круга него што је кру-г дворског друштва, оно је спој религиозних к световних добара, теологије морала и филозофије морала.“ У овнм реченицама лабаво су нанизани појмови 1. теорија конвенционалне дворске љубави, 2. дворска теолошја морала, 3. свештена филозофија морала, 4. Валтерово учен»е о врлинама. Оно у себи сједињујс 5. теологају морала и филозофију морала, под чиме се свакако мисли на „свештену“ филозофију (бр. 3). Али ових пет појмова Ерисман, нажалост, не одређује ја* сно, нити их јасно међусобно разграничује. Уз то напомена: Теза 9. „Учење о Богу као зит т ит Вопит спада у теологију морала. Еге одговара средњовековном световном учењу о моралу, филозофији морала, тогаИ5 ркИозорМа, појму копезШт. Филозофија морала преу* зета је из латинаких писаца, утлавном из Цицероиовог списа Ое ојјГсиз. Она је у средњем векгу предавана у школама. НопезШт је пош тењ е. . . то су четири кардиналне врлине." Та напомена чини Ериоманову систематику још нејаснијом. Јер сада сазнајемо да као 6. постоји све* товна филозофија морала. Али, како се она одноои према бр. 3, то не сазнајемо. Кад читалац поређењем свих поменутих места20 покуша да стекне јасну пред20 У истом тому налазим да се помиње: „световни морални систем, тогаИз рћИозорМа" (стр. 12); Хилдеберт од Тура и „његово световно учење о моралу“ (стр. 13, уз то у напоменама указивање на Шенбаха и извор Вернеров који је он открио). На стр. 157 стоји да су сви „витешки системи врлина“ имали „исту заједничку основу у ономе НопезШт поменуте МогаИз рћИозорћга“, стр. 308, нап. 1: „Из античког учења о моралу МогаИз рћИозорМа средњег века је преузела поШИаз атпп („илеменитост духа“, Хилдеберт. ..) “. Израз тогаШеИ 904
симу, сктпјо само ј о т шмиг |Ц |и 'и . МотИч р1п1о.о р!гш се јшмма 'гас ка (1 сноттона, ч;и: као сиг|оииаг ,» час НчШН'да да јс дисци 1НЈШ1ил п н тгм а гкол;нти«п о« \*чоња, час со оиет суж ааа само иа оиај иагнп« ки гјм кгаг који је Вориер иремео. V т к јт п м \л и>му И1 она се јанЈка још еамо летимнце као „оссиам I’ нгге роае етике“ — додуше, уа једиу о т н у ум.дифисг.мчју, чега аутор, како ее чиии, није био еме< г м.. Им ' гт.гчуђеље, наиме, читамо: Теза 10. „Основу ВаЈперове етикс' чике гјш етепеиоване вредности „фашозосхије м орала“ (пкпаИз р1и1о$орћш): $оге$ ИиШе, еге ипа (гИзсћ %ио1 („божја лтилсхгт, ча<л и земаљска добра“) . . . Опољни свет ком су намењена његова морална размагран>а јесте дморско друн;тж>, У средшнту стоји еге; мања вредност је зсмаЈВско доб р о . . . Религиозне изреке су ретке (изрске о Деви Марији тешко да припадају самом Валтеру)” (стр, 250). Да човек не поверује својим очима. Зар је аутор заборавио сопетвено учење? У тези 8 и 9 изнесен је став да „прво вредноано подручје“ (%о1ез ћиШе) спада у теолош ју морала, остала два у филозофију морала. Сада се учи да ова три вредносна поручја спадају у тогаИз рћИозорћга. Витешки систем врлина изгледа да се еастоји у систаматској злоупотреби једне посебно за ту сврху измшиљене терминологије. — У Ерисмановом завршном тому он се још једном јавља, и то приликом обраде нашег Вернера из Елмендорфа, коме се онда ипак изриче прекор да „није сасвим разумео прави смисао тог латинског схола(„моралност“, у Готфридовом Тристану) поучава о „садржини оне МогаИз рћИозорћга; али и то како да се човек допадне Богу: то је задатак теологије морала; на крају, и дворско васпитање, пристојност (гиМ)“. (Стр. 311, нап. 1). Потом на изненађујући начин, такође о Тристану: „Религиозни елемент те песме јесте теИдго филозофије морала“ (315/16). Коначно је на стр. 312, нап. 2, поново реч о „свештеном учењу о моралу“. 21 (Ерисманова Историја књижевности). Ту скраћеницу употребљава сам Ерисман (на немачком: БС; оп. прев.).
905
стнчког” дсла" (стр. 307). У сваком случају сж у Т01 кндем није аидео оно што се Ернсмаж чиинло дж ■иди. и гиме мож е да се објасни преаор. Ернсманоао у ч е м о шггешком снстему *ртвт са 1*егова гри арссшосна подручја је# колико вндим. т живога ауторова пршшаКено у оквнру гермаижла ке Оио >е разрађено и сдематнзоаано. То оаое пе ма рам пратмтн, Алн једно се мора реЕн; ршепгасја тт учењл, ко ја сеж е сае до кајн оаи ји х дисср гл т џ . об»а љенл је Оез пренсгмгнаања њсговнх осиоаа. А те оо*о> ае су асома трошвне. ш еибак јс 1850. узсо грактат \1ог~*<* о Ј е копеио €1 шШ као Хилдебсртоео дело, али ии)е пропучггно да. у АјбА XVII (1891), саосштг :ш је В Орсо (В НАЦКЕАЦ) у НоИсе* е1 Ехгтшп I, 1890, 100 и дд. доказао да је Вкл»см од Кошпа мстварии а\тор тог цситона", који јс ту средљем вску био иж>го ђткпрсбљаван као ш колска кљига*, м који јс до 1513. штампаи пет стута* То је Ерисман још примио к зна њу, како у сао јо ј Историји књижеености дсло прн* пмсује час Хилдеосрту, час Вилсму. Али превидели су и он и љсговс присталице да је средњовековио-лаптска филологија V међ\*времену такође понсигго учинида. Ш аедски истраж иаач Јон Холмбери* (ЈОН\г НОЕМ ВЕКС) објавио је 1929 Оа5 МогаЛит ао%та рНпои>
ркогит Ас$ СиШаите <1е Сопскев, ШетГзск, аЈфапго° С хоаастм ка? Т у Је бесм и сао д о веден до врхуниа тај ф а о р а и е г и ј и з а к г н ч к м х ау то р а , у х ојем уопш те вема и ц р к а е ш« х р и ш ћаи стм а. м орам о с х в а т и ти н а основу „хумакизма XII века*; с а сх о д асти к о м он н ем а н и х а к в е везе. 8 Д а јш }е Ермсман п о гд ед ао О реоов рад? Сумњам. Оаде су, к ахм е, бмди нааедем и р а зд и ч и т и руколисни наслови тог датммсхог ф д о р к д еги Ја — на првом месту М огаИ ит Оодта р#н* Њ ж рНогит (.У ч е њ е ф н д о зо ф ^ м о р ад а м). к ах о се тај спис ол 1929. о ф к ц и Је д н о зове. К од О реоа се н а л ази и овлаш набачена мжпомема: се сеп /о п (Ш енбахов иС еп(ом) Ое т а х г т е з тогаЈе$ ди1, Ф гоегш Нтгге жсоШге, а 1аШ Ле јо \» № с о р И . . . е* ди! 6еуах1 СТгш, а уа гч еи 1ап( <&е жиссТж, ГтргГтб <и» 1е 15* $Г&с1е (птај центом м орадм сткчххх м акснм а хоЈи Је, к ад је постао школска к њ к га, тодмхо пута к о п и р а н . . . и к о ји је м орао бити, пошто је имао тодихо успеха, ш там пан од XV в е к а - ). То је она уска о с м о м Брисмамове тврдокорно понавл»ане тврдњ е да је МсхгаНит Оодта кориш ћена као ш кол ск а књ и га. Т а тврдња је нед оказана претп осгавка О реоова 906
. I« И I I ■;! К
и
I И'
|К М
М1МИМЛ
лглс7/ нм1 т 111е1тес1 егјгап к1%ск СУчсње фи.ч, рала' Ниљсма оО Конша, на лагиш учч, < г' ском и среОњеоои$<мј>рапачком, Л;(јпштг> у,ц «/»•»' у*"
расоница |ОИо Иагга*чоиИ/.ј) 1а иу* м т - , » ; | . ; ' Ј ' ју Немо 1,4' каспиј« нраппи, нж« ;л ; иовога ла истражипана; шпсшког ок. гема « . и,/ како нијс могло да јс »анемари, ,;»р т - / Н како морамо да констатујсмо, ипак р* лл л • » , . проиуст сс можда могао оираилап! шме > •// Срсди
ОИО СрСДЈМ Л К-КО И ПО
1/1 I ИМ< Ј • I И . г
;п
дои»офраначки!) 1 скс». и ипо <е <о ин !•«: . ? , МогаИ5 ркИо$орШа? Сем »ога, рад јс на< гао * !Цц.ској. Можда гсрманисти уошше нису имади ири.пн-у да га официјслно упознају? Нн ;<> ни|е <лучај V . бликацији ЈакгсЉегШи јиг успнч>г . као кра,1вс заслужаи“. Указиванк: оваквс врстс можс ..ако да сс превиди. Али и 1л1егаШгк\а11 јкг %егтат‘,сНе ит1 готатзске- РкИо1о%1е 51 (1930) 332 и дд. донео је при кал Ота Шумана, и то веома подр<Јоан и салржајан. Он се за»»ршавао рсчсмицом: ,.П(/улд.ан »скс» и анараг, потпуност извориог доказног магеријала и гхггати ири* лози. . . дају коначно чврсту основу за даље слулиЈС како латинског ориганала тако и односа у коме прсма љему стоје друге обраде на национагшим јсггицима, посебно она Вернера из Елмердорфа“. Германисгика тај подстицај до сада није следила (ни Н. ТЕ8КЕ, ТпотазГп уоп 7,егс1аеге — X. Теске, Томазин фон Церклере, 1933). Али Ерисман и љегове присталице пропустили су, нажалост, и то да се, што би било близу иамети, обавесте о „теологаји морала" и „филозофији морала“ XII века — иако трећи том Историје (ггике О. Дигриха (О. 01ТТК1СН, СезсћГсНи с!ег Е1к1к), који се појавио 1926, даје иоуздана обавештеља и исцрпне наводе. Додуше, ии Дитрихов суд о спису МогаИв ркИоворкга Виљема од Конша није био богзна шта. Ои ју је означио (стр. 82) као потпуно несамосталну збирку моралних »»рављта из Сенеке и Цицерона. Из »веговог приказа схоластичких система произлазило је, надаље, да рана схоластика (пре 1200) није створљта ни907
какве етичке мисаоне токове или чак сислеме који 5и нудшш неки ослонац за „три вредносиа подручја" Старији аутори, као што су Алкуин, Храбан Маур0 итд., нису дали ништа сем традиције к <ксцерпата Они су се ограничавали, како бих ја хгео да форму лишем, на исписивање и преиисивање а; мање или више разумевања, на „почетничко опослтагБе41 антике. Сопствено, ново, нудили су само Анседм, Абелар, Хуго од Св. Виктора. Али, првом од ших је у супгшни било стало до слободе воље и до гесШшЗо („исправности“) хтења, другоме до греха и оавести (главна места II 694 и 710 у издању Кузена [ССШ5Ш]), трећем (који је био децидиран антихухманиста) до мистичке субјективизације. Петар Ломбарћанин, тај Мајаор сентенција, није потом, бар у етици, дао готово ниједну иоле самосталну мисао24. Тек у доба високе схоластике (од 1250), дакле у епоси у којој је витештво било деформисано и превазићено, налазимо детаљпе етичке расправе које су се надовезивале на „новог Аристотела“. Тако сматра Дитрих25. А шта нам каже средњовековна историја филозофије? Ибервег-Гајер (ПВЕКЛ/УЕС-СЕУЕК., 1928, стр. 237 доле) трактат МогаИз ркИозорНга одбацује као опоредан. Морис де Вулф (МАШ1СЕ ИЕ \УИЕР, НгзШ ге Ле 1а РШозорШе ттеуа1е — Историја средњовековне филозофије I6, 1934, 192) исто тако, само нешто исцрпније: Ре МогаИит с1о%та ркИозоркогит, аИггкие а С. <1е Сопскез раг Наигеаи, еХ дш роиг (ГаШгез ез1 ипе оеи^ге Ноп11’аиХеиг гезхе тсегХат, ез1 ип Аез гагез ХгагХез (1е тога1е <1и каШ тоуеп а%е. С’езХ ип епзетМе <1е ргесерХез запз опфгаНге, етргипХез зигХоиХ а Зепе^ие (Бе кепејгеиз) еХ аСкегоп (Бе ојјГсиз). А 1еиг ехетр1е, ГаиХеиг заХаске а <1ез ^иезХхопз <1е <1еХаП, Хе11ез дие 1а сНзХтсНоп <1е 1’иХИе ех <1е ГкоппеХе, 1а НезсНрНоп НеХаШее <1ез уегХиз: И п у јаиХ раз скегскег Vесопотге <1е 1а тога1е зсо1авх1 еХ поХаттепХ пеп п ’у езХ <Их <1е 1а јт <1егпте 24 Ј. N. ЕЗРЕКВЕКОЕК, Иге РћИозорМе б.ез РеГгиз ЂотЂагбиз (Ј. Н. Еспенбергер, Филозофија Петра Ломбарђанина) 1901, 1. 25 Важну допуну нуди А. НАТЈСК (КггсћепдезсћгсШе Реи(зсМапбз — А. Хаук, Црквена историја Немачке, IV 520). 908
г/ Ае !а тогаИге {„'Учење филозофа морала', које је Орео приписао Виљему од Конша, а за друге је осгало дело чији је аутор остао непознат, јесге јед,ма ол ретких расправа о моралу раног средњег века. То је скуп прописа без оригиналности, позајмл»ених нре свега од Сенеке [Ие ВепејлсИз — О доброчинствима\ и од Цицерона [Бе ојЏсиз — О дужностима]. Следећи њихов пример, аутор се задржава иа појединостима, као што су истицање корисног и часног, детаљно описивање врлина: ту не треба тражити економију схоластичко1Г морала, а управо ништа није речено о крајњем циљу и о моралности“). То је овакако мршав резултат — али управо захваљујући томе користан. Јер он доказује да су средњовековна филозофија морала и теологија морала, које је хипостазирао Ерисман, заправо фатаморгана. Данашње католичко научно учење познаје филозофију морала и теологију морала, „научно приказивање хришћанског моралног учења према учењу и пракси католичке цркве“. Тако гласи дефиниција у Бухбергеровом Лексикону за теологију и цркву (ВТЈСНВЕКСЕК., 1,ех1коп јпг Ткео1о%1е ипп КГгске) VII (1935) 319. На истом том месту сазнајемо да је тек схоластика „од Анселма до Дун-са Скота“ развила „теологију веровања и деловања“ (стубац 320). А што се тиче периода од Анселма до Петра Ломбарћанина (отприлике 1060. до 1160), ту већ можемо да се оријентишемо захваљујући Дитриху. Но теологија морала као посебна дисциплина развила се тек касније. „Ипак“ — ипак! — каже се даље у поменутом чланку К. Хилгенрајнера (К. НШлЕМКЕШЕК) код Бухбергера, „велике теолошке синтезе (XIII века!) већ показују потпуно морално-теолошке одељке“. Свој процват теолошја морала, мећутим, доживл>ава тек у XVI и XVII веку. У XII веку, па ни у Валтерово време, није дакле било ни „теолошје морала“, ни „филозофије морала“. Најапсурднија од свега је, мећутим, представа да је витешки систем врлина преузео једну „вредносну област“ из једне, а две преостале из друге од тих савременицима непознатих наука. 909
ЕВРО П СК А К Њ И Ж Е В Н О С Т И Л А Т И Н С К И СРГДЊ И ВЕК
Ерисман је на основ\* наслова јелног јелиног средњовековног сгшса, чији је аутор непознат. закључио да је у XII веку без сумње постојала поссбна дисци* плина, чак школски предмет (ово према Ореу) „филозофије морала“. Али да бисмо открили основу филозофије морала, коју је претпоставио Ерисман, морамо пажљивије да погледамо трактат који је постао полазиште тих конструкција. Холмберг је за издање латинског текста могао да као основу узме 50 рукописа од којих 4 из XII, 14 из XIII, 14 из XIV, 18 из XV века. Тај распоред намеће претпоставку да је текст постао омиљен тек од XIII века. И најстарији рукописи француске обраде датирају из последње трећине XIII века (Холмберг стр. 31). Текст је у порећењу са Мињовим (за чију је штампану верзију као основа послужио један веома измењени и вишеструко проширени рукопис) битно побољшан. Као наслов Холмберг је изабрао уводне речи из МогаИит Но§та ркИозоркогит; тај наслов јавља се већ у многим рукописима. Други наслови, који се појављују само у по једном рукопису, јесу СотрепсИит тога1е (Приручник морала), 1)е тогаИше (О моралности), МогаИз ркИозоркга (Филозофија морала), 1иЊег тогаНз ркНоворкхе {Књига о филозофији морала), ИЊег ркИозоркге <1е копезГо е1 иНН (Књига филозофије моралног и корисног), Е1е$апНога уегка тогаНит Нос1огит (Бирање изреке учитеља морала) итд. Већ ове варијанте у насловима и претежно појављивање Холмберговог наслова у рукописима показују да тогаИз ркпозоркга овде не треба да се схвати као ознака дисциплине, него као сасвим слободна информација о садржшш. Реч ркИозоркга у средњем веку има најшире значење (упор. Волфрамов Парцифал 643, 14). Она обухвата све знање, све образовање, исто тако и реторику и поезију. МогаИз ркИозоркги најбоље бисмо превели са „морална мудрост“. Холмберг је на почетак свог издања ставио индекс који нам дозвол>ава да једним погледом обухватимо структуру и садржину тог списа. Он је, надање, утврдио и избројао цитате. Мећу њима 165 потичу из 910
Цниероновог дела Ос ојјгсИа, 16 нз других његових сттиса, 92 нз Сенеке, 12 из Салустија, 5 из Боетија, 104 из Хорација, 40 нз Јувенала, 18 из Терениија, 28 из Лукана. Омил>еност тог флорилегија ноказује се у томе што је више пута превођен на старофраннуски или обраћиван, али је превођст? и на срслнл'дон#офраиачки и исландски. Јсдан већи тео н«сгов прешао је и у лето Тгезог Брунета Латпиија (ВгипеПо БаЦш). Мог/Лп Ао$та се састоји, како каже Холмбсрг на с г р . 14, „готово искллгчиво од нанизанпх класичних /осј гон? пшпе5, који се јелним лелом учестало понанл>а је \ еклектичкој моралистичкој кн.ижевности средн>ег т-: ка“. Шта су чптаоци у тој кн>изи налазили, г в а к а к о је најбоље изразио издавач парпске штампане всрзп';е из 1511. године, Јодок Клихтовеј (Јос1оси5 СНсНгоееи 15 те (Ш>ег) пе^иариат азрегпапДиз е$(, Лс циа1иог о/ Џсгогит јопНВиз, зесипсТит 81о1согит рагПНопет циаз \чг1Ше$ сагсИпа1ез арреИат, аЂипДе сИззегспз е( ргес1агаз ргоћаМззипогит аиаогит .. . зеШепИаз . . . соШ$еп5 („ову [књигу] шшошто не бисмо смели да одбацимо јер она нашироко расправља о четири извора дужности — врлинама које се, према стоичкој подели, називају кардиналним — обухватајући изврсне . .. мисли . . . најугледнијих аутора“ , Холмберг, стр. 82). Књижицгу је привлачном чинио тај спој учења о моралу и цитата из класичних аутора. Холмбергово издање било је повод за једну расправу Џона Р. Виљемса (ЈО Н к К. 8ЛП1ЛЛАМ5, Тке АшкогзМр ој гке МогаНит с1о%та ркИозоркогит — „Ауторство списа МогаИит с1о%та ркИозоркогит“, у Зресшит 6, 1931, 392—411). Он наводи још података о раопрострањености и коришћењу књиге, доказује да се аутор не може идентификовати26 и показује да је веома вероватно да она није била намењена настави, него да је направљена по наруџби као синтеза учења о моралу одрећених античких аутора. Тиме20* 20 За Виљема од Конша у најновије време поново се залаже Г. БЕБНАУЕ, Вес1гегсНе5 <2е ТНео1одге апсгетте е* тпебХеуаХе (Ф. Делеј, Истраживања о теологији старог и средњег века) 16, 1949, стр. 237 и дд. и 17, 1950, стр. 1 и дд., за Валтера из Шатијона В. А. ОА1ЈТН1ЕК (Р. А. Готје), у Веиие би тоуеп аде 1аНп 7, 1951, стр. 19 и дд. 911
би се објаснио осрат?чен круг коришћених уско осланлнл на антнчку терш 1нологију и игиорисање иркзе и хришћанства. Енљемс, и^ш^ скрепе пажн»у да кнана салрж и праанла за нлаЈ? и старнс, али и аа сас лруштвеие класе, слободие и неслободне. Нншта у »м*ној тамнсли. хтео бих • да д^аам, не чмии јс подесном ла кКК;спр|(|^« / Ј* тешко оглсдало” — приручннк за в ж п и а ц * оп гтреа.). С луш ачо, иа примср, ла су медшшаа 4 градитслкгшо часиа »а1(11маи»а; ситна трговика углсд. али трговима на велнко нијс за тф^зирви* Н** Ои.тл1 )с од сасга. м сЦ тнм . зсмљорадња и ш п се тира ХораоиЈеао кеаш з т е (»благо ономе*, Хшмберг стр. 48). Слул« се савсту јс ла »ивршава свс затакстц и да се ис ж али (стр. 54). А како стоји ствар са г*/^ филоЈифи)С морала, коју )с Ерисмаи огкрно у „ре* пкжшом слсмсмту Готфрндовог Тристана ' ' Дајем рсч Оп* Ш умаиу (иав. дело 333): „Тај нехрншНански. чв сто класмчик карактср посеГжо је карактсрисшчаи аа цгло ово дсло. Најсмажнмјс он долалн до израза ^ одсллсу о ге/|^ 1о. Овде — а и иначе — кошти.итор чаж није см атрао да потреб»ш да онде где )е у аг говнм антнчк 1ш оригииалнма — и то ие само код цв тата из пссника. гле би н-лмеиа радорила стш — бшо говора о ‘богошша*, умссто тога стави хрншћамску рсч гБог*“. Н ајзад „три вредиосне области*4! Ту иаш фило зоф морала потпуио промаш ује. Он нам подмећс исгу и објашн»ава — према Цицерону — да је ИопеМит истовремеио н шИе (Холмберг стр. 69)! Тако „оснам витешког спстема врлмна** илгледа у стварности. Критичко проверавање Ерисманове систематнке водмло нас је нз једне сумње у другу. Савесно смо исгвггали све тезе, али смо се на крају увек налазкди све дублде збуњенн, изгубљени, намагарчени. Шта Ерисман захтева од нас? Треба ли да верујемо да су на* ши штауфовски песници студирали МогаПит с1о$пш, дело написано око 1150. у Ф ранцуској? Да су вохађали школе у којима је тогаНз рНИозорИГа била оба* везаи наставш! предмет? Јесу ли Ерисман и његови следбеници исшгтали историју средњовековне школске наставе, о којој можемо да се обавестимо из 912
поузланих дсла? Или су ти ЈКЧЛЖЦИ приклппс миј;, ил Вернера из Елмендорфа? Али он сунггину пнари нинми обухвагио — тако мало да .е руда коние]н?иони’г иој дворској л,убави (пгиппе>, која јс јкдпа г,.| тог система врлина? гЈим носЈанимо такна и-дјо дм .на индискретна питаља, ЕрисманоЈк; те.де н< дај . о д-. / ре, ауторитети не одговарају. Наша екепса бик.а всћа. Јавља се страпша сумља: можда о ијсдгко л стему врлина нс бисмо никада ни чули да калелгљ В ;р нер нијс случајно обраћивао један хума»?ис;инки фдорилегиј. Да ли би тако нешто било мо, уће у једио* пж •ш која би свој поглед усмерила ка цслини ср ;:и/д века и која би сачува-за критички смисао? Ако је веровати Ерисману, доказ би требало да пружи једно место из познате Валтерове песме са сентенцијама о немачком царству (1ск $аг и{ е(те $1ете — „Седео сам на једној стени“). Ту се наволи тројство: еге, уагпс1е %ио1, &о1е$ киШе („част, зема.вска добра, божја милост“). Дакле, многопомињазе „три вредносне области“ ! Старија германистика (која ипак сеже до Вилманс-Михелса [\^ЊМАММб*М1СНЕћ8] 1924) у том тројству није налазила ништа посебно, није га сводила на неку имагинарну теологију илп филозофију морала, него је на основу паралелних мсста доказивала да се ради о општим местима дворске књижевности27. При том је, чини се, превидела једно: Валтерову склоност ка „нумеричким изрекама“, апофтегмама (вид. екскурс XVI), то јесг ка набрајању 2, 3, 4 или више ствари, које на неки значајан начин иду заједно. Таква набрајања спадају V гномски стил ових времена и народа, она су спонтано-примитивни производ рефлектујуће народне мудрости, али се истовремено и препоручују сваком облику дидактичке интелектуалиости, било да је реч о Хелади софиста, било о схоластичкој Северној Европи средњег века. То су праоблици па.мћења и лоучавања. 150 штампаиих страница Лахмановог издања Валтерових песама, које је обновио К. фон Краус (С. уоп ККА(Јб), нуде тај облик казиван,а на сваком кораку, тако да «
1Г
72.
свропска
к н » и ж в с т о с т К ЛАТКН СКИ СРМ Љ И в*к
се и о р аи о чудити ш то ком ектатори о томе ^ ворс* * * Вадтер волм ла п ојм ове сп аја у пароае ц 1а а ш а ч ш кло д»о>сгва: ^ 4?. Јв
Жшб Р**9* ћЛп кгћ ОосК шиЛе ипд*Ј\шде кћ 4*т Мл кћ тЛсћ иоп кГпОв Нет регНп*1. 1сИ Мл Леп /гдл ћожћеШтШсћег јт<Шт Н ип4 1асћ* ипдетш »6 тап М тпгг инпп*1.
4
Дт »џмшпе нмам Ј«. ма хол*ко сиро« бмо Ол д*тм»мтм хсаојмо сам аих Са ааселкма сам се утк и ш и о
А керадо се смсјем у друштау плачеаамл. Тни поводом каж е Ш ом ан с (\У11Л1А1^М5) II4 205: „Ма к«х1н ко мало ос ра.г\ .мсм у култ\*рно поишнанл, дас су ч н ардинс д руш гвсн остн својствсне од малих ж> гу .“ Оаде се дакле с п ар у ју сроднн појмовн. ЧсшНс пар појм оаа чш ш супротност:
63. 36
дспЛЛе игиЈ ипдсп/Ше. <Иже ти?*пе патеп НАг т(п /гоше ћекЈе. <Ое &т ипде11сћ: Лег г!п Ш агтп, Лег апЛег гк:ћ.
Мклоспквост к суроаост, та кмена два Оба носм моја дама. сасвкм разлкчна: Бсигато је једно. друто је скротнља. Т ако и у:
93. 29
Шп Јгоиге Ш гипг ће*1охгеп, Лет <с11 Оеће тгаде. ЛотТ цегкЈиле!. Ме иегћСгеТ ЛЛ 1сћ Мп, Ле» е1пеп ћЛI иегЛгогхеп ткгћ пи тапеде (аде: аб рН тпгг Оах апЛег зепеИсћеп згп.9
9 У меродашош радовима о Валтеру нисам сусрео синтегичву карактеризацкЈу и аиалкзу тог уметничког средсгва. Само код Вклманса калази се. поред осталог, много штошта што спада у ову обдаст и то у рубрици несрећно названој .дараледизаиГ. 914
„ВИ ТЕШ КИ
СИСТЕМ
ВРЛИНА"
зоИ 1сћ рЦедеп б.ег гшегг зШгге1 НоиГе, д.ог1 гг 1Њез. ћге гг Гидеп1. б.г81и гигНзсћаЦ пает е тгсћ пг зепбет тио1е, ипб. пает гетег иоп гг зсћоепе пшгие јидеп1. Двоструко ми је затворена Та госпа коју знам. Под кљ учем тамо. а стидом својим ту. Дуга одсутност њ ена Мучи већ многи ме дан: В рлина њ ена ствара патњ у ми злу. Д а чудом неким чувам ја кљ уча два, З а тело и за њ ену часност Том служ бом нестала би патњ а м оја сва, Од лепоте њ ене стеко бих нову младост.
Потенцирање тог уметничког средсгва састоји у спајању два гтара: 63, 24
јгги п б т п е гз1 е т зпегег гооти босћ зб Ните1 јтогое и п г атг баг от1. Ртогие, гсћ гиИ тИ ћдћеп Ни1етг зсћаИеп, гиетбепГ бги ггиег ујотг т И гигИеп тгт: зб Шг оисћ бгт ггиег иотг ттт деиаИеп. багз егп кегзет к п т е даеће б1г. јтгипГ и п б дезе11е бги згтг! б т : зд зг јтгипбт и п б е јтогие тгп. „П ријатељ ица", то реч је п р ава А л ’ н ази в „госпа“ виш е обећава. „Гоопо м оја“ , узви кн ућу гласно. „Поклони ми тек те речи две“ , Две ћу ја теби поклонити ласно, К о је ни цар ти дати не мож е. „П ријатељ “ и „друг“ речи су твоје „П ријатељ ица“ и „госпа“ нек буду моје.
шш 13, 5
Огиб гиаг етегг згсћ е11епбе1 Низсћеп 1аибеп! гиИге иггбе тапћеИ, бат гио згЉет иггб баг доЦ, згоет бГи ћегбги ћ&1, ће1Ње1 бет тИ зсћапбеп,
МЗГЛЛ14-ГЧЛ
н
»Д№И ВЕК
ш* ш*е беп уегд6( сГез ћхте1еасћеп Јс«|5ег5 $оШ с1ет &т( сИе епдеЈ посћ Ше 1гошеп ћоК. агтт ап гио сЈег хоегКе ипс! хоШег до(, ш\е <Аег јпгћгеп тас Гг ћехАет 5роГ' Ах. што лаиас нестаде у Немачкој часгн? Храбрости и мушкосги и сре^ра и глата. Ко ииа. а остане у свој тој пропасти Изгуфдема мндост бож ја Окће њему пл ата’ Дамс му склоне иису ни амћели Јата. ГЕред Богом Је м пред светом јадан Двосгрука га од н*их нека казан ^
Уз то у нстој песмм и трсћи иар: 13,
19
шгг тиегедеп Ише. шхе в * т ш ј г г е г х е г г е п гж1мсћеп <гше\п) ЈгбШеп пШег ап сИе ј&тегНсћеп $<аг
О хе*
Јао нама дењивцима. како се упарложисмо Између (два) уж и вањ а на бедном месту том’
Исти моступак и у: 22. 18
5шег ћоиће1зип<Ае ип( зсћагШе Гиот тН зт ег и&ггетиАе ит ће дио(, 501 т ап (Јеп јп г егпеп изНеп пеппеп? 5шег дио( иоп сИзеп ћеШеп ћа1, вгсегг ап *ш шегг ип1 згсћ5 иегзШ ,
22, 31
ет доисћ. вшет /иг сНи гшег (до(е$ ћиШе ип( $ге) т аттетг к!е$е! Оет *5* ап тећ1еп игИгеп ћИпг.
(Аег 8о1 т гегггет *бгеп ћаг егкеппеп ...
Ко греши ил’ чини дела срамна, Да стекао би он иман>а, Може ли тај се мудрим звати? Иметак стечен на та начина два, Осудит мора свак’ ко за то зна, Морао би глупост му спознати . . . Будала свак је, ко уместо двога (божје милости и части) нешто треће бира! ® Тумачи се не слажу у томе да ли је трећи пар идентичан са другим, са 1 и 2, или доноси нешто ново. 916
**»»
тк:ц V. и
'
'3 >V
'м#7ј ф* к.'*л '$,?■ >*** '
7
Д м / , 1р у * и 1 * г/ј> V
V*, .4
пд» р о и и
" * ***
1'АИ
и "./ /-
Т јЈ* *’ЈфП<АМ Ц / » 1/Љ,.
г/ '•// "> 'ЈтиЛјц
'/. - У
»
'■'■'/:'■
'/ЛЈЈјк^х х$А 'ф«ј& '2 л/'
1гЛ '/' '• та*а п&и У« ‘А
*/•;/,
/.}< ПА Џ'*п, С /" ' ^ , . , !',", г А п ' п џг/7
,,_. ,у; ,
^ ... п/мШМ **Ап /М ћх <гјг'-'*г
Л/16Л**--
Т(?х **хЈА *г 'Ј»Ј/.ћ % <ТГГ^'Ј^, х.ужг ^ *:./у б "Л Ј'
(Ј$Х/Т ?СП| 'Ј ј/ Ј.. 2 Ј ,У 'л //Х '■.' { ' р>* \ЈЛ ХА/А '<. 'ј* " / Ј> ‘4 ? //' ■'"., 'а / ^ ад-ггп т/МиЈјхтг.а V'-'? '>** *;>г ч//
'Ј/мЛ '-/мЛ џтА/АЛ Х/А*: '/'Л/г г /А.
%
4
г>. /и> у м о .и ' * 7 Г*у<ху у/ г/ и/јј : у 'ну~ '/'/> ':/ ;.ху/ ј . и* : / И ' / н 'ј шчу. * а гл
' 'г УЈХКЈГ
Ч» у у '
кј.
У.'/ >/,::/.$€ 7%; % %
г;>*г *>ггу *** ; л ^ у
;
*з/. УУ :: к> Уи2//л. 'ЗвК, !/.ЈсУЈ 'ЛМТ ; >/' Ј,Ј,ух //: /'/ , Л > ђ « « #> ' ’*Н-> / У/&Ј1, &ЏГ.УЈЈ*. 1 Л //,/у л ,2 ■:*: 'јЛ '/' ј !’- //: ' / ' / •/> /" ^ УЈКУСЛ ■ /,///', У .с : : п ' ј ':ј .г %г:' л % и #е г%> ; ;/ и * у/ уЈ ј /;^ * -' Г .'/Ј 7 ',/Ј : : / ////> , г> ,2 /Г//7Х. /у/4~чу. ГЈ>~ ...
Н & у л л и л Ј / н х у / , су. 'гријалли * '/& * & , То И1&а си -о ј .УЈ/лор р>,.:.уп у о?ЈОј и.<*ч»с& у / ц С л ж к о ј дре**и^>ј >- '/ '. у л ■//:а ;хх ј<; 7 >и Срој. Пш?>но >е р^»ло 7 7тх/ џ<ј ,. н и ии'? *лие11/7ај1јГ' ссријс 3 ‘ј/ лл 'Јс$, на лри*^?р у./> У ј р /п / на , и п/у^мљ & с\: V <з,п г / }у. . 7 ери<*ри дс>-> а р б \ и / ј е ижу/љ/ ј К а р л 'С А Х Е Ш Е У -
917
МАИ, В еИ га $ е г и г О езсМ скХ е с1ег с к гШ А а г. Роезк *— П р и л о з и и ст ори ји хриш ћанско-лат иш ж е поезије, 1926), били су веома омиљени, исто тако у Старом завету, као и у средњовековно-латинском иесништву. Валтер ово гномско ређање није морао нн од кога да учи. Тек клица за једну тријаду неизведеиу до краја јесте стих: 76, 4
д.ег ш т 1ег8 0 где ћ&п гсћ &г1: Три зимске муке имам ја:
Пример за триј аду: 84, 1
Вт1 зотде ћаће гсћ ттпт детготпеп. тбМ гсћ 6.ег егтгет гетгбе котеп. 86 гиаете гпо1 деГ&п ге ттетг бгпдетг. гебосћ зшаг тгт 6& ооп дезсћгШ, гп зсћегб гт уоп ет атгбет пгШ: тгт тад атг а11еп бтгтг посћ гио1 деИпдеп. доГез ћиШе ипб ттет јтогоеп ттпе, бат итЂе вотде гсћ, гиге гсћ бге дехитпе: &а2 6тШе ћ&1 згсћ т т етшетГ итгтеШе тапедеп 1ас баг Г8Г бет гиптгпесИсће ћој ге УЈгетге. Бриге три на души имам ја: Ал’ кад би једна била решена. Ж ивот би мени тада био лак. Ал’ ма шта да се деси сад, Раздвајао их не би рад: Можда пребринем све три у један мах. Божју милост и љубав госпе своје Да задобијем, то бриге су ми две: Трећа ме брига мори већ премноги дуги дан На бечки двор да дођем, где живет дивно је.
Овде изгледа као да се набрајају диедаратне ствари. Како може & а е $ киШ е да се рангира на истој равни са бечким двором? Или је можда та тријада степенована „градуалистички“ ? К. фон Краус је сва* како осећао ту тешкоћу, јер пгане: „Кад Валтер каже да се брине како ће задобити &о1е$ НиШе ('божју ми-
*), јпт ичЈ т н т с Гл.уГкж ж ј о ц - нкјпс *) и 1шј /<* \Џј<чи‘ Гм«ч:то л;> ( м ч к о м л и о р у ' ) , о п т и м е , т%\ммн», МЈК5ЈШ, л;» 1н* 10 МО<ш 1 ш у:1 п о м о ћ 1Н*ЛОКу||Ж»1 0101' ж-нам*;«, д н к ј к * уа помо1» р с а ш и о ч и о ! ж*ош ш гп«а (у/>К'\ ки1<}<*), пск м а м а м ш к »;има (т )чсг Јгпулпт п пипс) и мсјнк 'I
с н п ч к и м и арсгк ам а у м у ћ о м и м Ј 1 с о н о а у|.у: о и и м м*клсл 11»им <м[ хо1к* ;м» » а с а у ж и О гч к и а.»»>р** (<лр. ^28).
11лдаакЈ, јед м о м<ч н> к о јс јс м рокх намо: 84, 22
10
умо| р<*/>;ма-
1сН 1гаЈ <1Л Нег »Д/ п'/»/с <1ги>г и1аИ1<‘ папс, <1<т ПбП<>п тк1 <1<>п пи1<>гп итЈ <к>п тШ<>1пшопг, <1ах т1г <П<> гс<П>гП:Н<т Н>и<>л11гН<>н пицНт <1ипс, и>1<> кПш! Н’П <1<>г <1гН>г <>1ги>п пп 7<> <1пик<> ш1тц/<>иУ Дугп »н‘К сно мсаам ма начииа три Нисоким, ииским стилом, или и осрсди.им I/<•»»
Тсриар добара, који има мало испс са „три ирсдиосма ш>дручја“, малачимо у: 102, 25
<>г ћ&1 <1<>г 1итН<> гШш ии 1г <1г1<;г %1шЛ, 1г <1гк>г цгиог. (зсН. уоп иЛаНсН ш!<>1 итиI аИаг) ошЛ <1аг тиап <)<>тп <>1тнт ап 1г <1гП>г &1а1 пп пГцеп тиогI <1сл Н1пк<>1 г<>НI ип<1 1гпг<>1 гиМ иш1 •Лис.Нс! асћатн. <Иг Ш т'т к1<цј<>: посћ к1ац1<> 1сћ цсггш тпб. Вогати глумаи сад има и иресто па и тросгруку част. (тЈ. од мудрости, иломстиа и старине) Лх 1 ито морамо клан.ат се, умесго н.има, оном ко има иласт1 Стог храмл.о ПЈ»анда, жали нристоЈиост, умире стид То тужба Је моји: тужићу док служи ме »ид.
'Гри мушкс нрлипе, састанл/зме од 2 Т* 1 (уиор. Вил* манс V 360): 35, 27
Лп итЊа 1о1х> вШ ихЛ <1аг тпап вГ Не1г<> всНоетш: ттшптш вШ е.г Иће1, «в Ш ге инЛсћ ити1 оЦе Носта, кпепе итги! тШа, иги! <1иг ет <1А гио в1шЛе «?, во Ш ет и!1 цаг цеНЛЛ: <1<>п гше1п &Ш ш<Л <1аг <1гШе М.
919
Ж ени добро пристоји похвала лепоте њене Мушком то стоји ружно, ко мекуштво и ругање. Храбар и племенит да је. још; уз то постојан, муж тад вредан је хвале: кад има и трећи члан.
Три мо 1,уНности да се згреши: 87, 33
Нпс1епГ гио1 <1ег сГпег 1етег а1ге јг\ег. гипдеп оидеп бгеп згтг! IИске зсћа1сћај1, г&геп Шп1. Код три се ствари чувајте Превелике слободе. Очи, уши, језици Често су кварни, нечасни.
Овде је занимљ/иво да се тријада надовезује на праксу исповести и проповеди (УИшапз II 4 320)30. Формулу 2 4- 1 = 3 , коју иначе радо примењује, Валтер је искорисшо и за једну шалу. Од тернара постаје проста адиција: 95, 11
пп ћа.1 зг тгг ћезсћететг гпаг 6.ет 1гоит ће6ги!е. баг тетке1, Ићетг Ии1е. гго&п ипб егпет баг з г п ! 6т1: баппосћ зег! зг тгт 6Л М баг тгтг бпте егп игпдег зг. Она ми рече тада Ш та значи све онај сан. То, људи, јасно је ко дан. Два и један то су три: И рече ми још у причи Да палац ми на прст личи.
30 У проповедном стилу подела грађе на три или више главних тачака уобичајена је у свим временима. Швитеринг песника сентенци Валтера карактериш е као „проповедника-лаика“ (5С11М/1ЕТЕНШО, И ге 6 е и 1 з с ћ е П г с ћ Т и п д 6 е $ М Ш еШ 1етз — Н е м а ч к о п е с н и г и т в о с р е д њ е г в е к а , 247). Да ли је он схематику бројева преузео из црквене проповеди?
920
ИЈсто т а к о к а о ш то три ја.та м о ж е л а сс оиусти на ниио ал и ц и јс, о н а м о ж с д а сс и у з д .и т е д о гр<ЈЈства, на начин за го н с тк е , у ч см у В ал тер н и јс увек баит срећн с руке: 19, В дГепс еГпз кеГзегз ћгио(1ег иги! егпв кеГзетз к1п1 1тг етег ш&1, згп1е <1осћ <Ие патеп с!Нде згп1: Иђаху гако царев брат и царев син У одори једпој, а ношаху имена три:
Ту спадају и они чувсии стихови: 8, 11
дећетеп г&1 копс1 1сћ уеуећеп, шге тап (1гги (Ипс етгиигће, с1ет кеГпез пгћ! иетдитће, сИи ггие! з1п1 &те итт иатпде дио1, 6x13
61с к
е
е г п
а т гб ет
зсћ а б ет г
1гло1:
баз 6гг11е гз! до!ез ћи16е, бет ггиегг пћегдиШе. б ге
ги о И е
гс ћ
д е т е
г п
е г п е п
з с ћ п п .
Савет не зиам да дам, Три ствари како стећи, Ни једну не порећи. Две ствари су част и богатство, Што никада не чине братство: Бож ја је милост трећа, Од обе прве већа. У шатули једној, да ми је све три.
(Овде се лоново јавља представа да се „вредносне области“ држ е затворене, као у 93, 29 М \п }гом>е 151 тм?1г В е51оггеп [„Моја госла је двоструко затворе(на“ј; ту еиадају и а г к е п у 26, 8.) Нашу лажшу лривлачи то што се позитивном тројству придружује вредносно контрарно двојство — што је ситурно дело свесног уметничког обликован>а: 8, 19
ј& 1еШег безп тас тћI дез1п, баг дио! ипб гиегИИсћ вте итгб до1ез ћиШе т$те газитетгс т с1п ћетге котст. зпд ипб шеуе вт! гтг ћепотеп:
921
гпИгГгЈ.гЈЈе 151 гтг с1ет в п х е , д е г о а Н г г е П п ј с1ет 8±т&ге: ЈгГс1е итгс1егеН X з г п * 8$т е г и и п ! . с И и с ! П и е п Н а Н е Ш а е 1 е И е з п гН 1 , с !ш г ш е ! е т г ш е т ^
„
Н а ж а л о с т Је н е м о г у ћ е Д а добра и ч аст овог света И б о ж ја м и л о ст с в е т а У ј|едн ом е с е с р ц у с п о је . Н е м о г у п у т е и а ћ и с в о је :
* Овгип«.
И здаја к лета вреба св уд а Н аси љ е иде посред пута*. М ир и п р авда рањ ени су сад. И пратн*е нем а за оно тро}е, док ово д в о је Још рањ ен о Је.
И тријаде могу да се удвостручем као и дијаде; *јо делује богатнје и упечатгвивије. Тако: 83, 30
Лет дио1еп тае1е с!ет згтг! Лг1: 6г1 апЛет Ђоеве в Л& М ге г Итгддеп Натг1, 1&1 ги сИи веНзе тгетгтгеп. јтитп ипЛ е до!ев НиШе итгЛ гоетШгсН $те, Лаг вгп! Лге дио1еп: гоо1 гттг Лет вг 13те! Леп тггбН! егп кегвет тгеттгеп деттге атг вгтгеп ћбћ.51еп т&1. Лге атгЛетп Н еггеп1 всНаЛе вптгЛе ити! всНатгЛе.
Постоје добра савета три: Т ри лош а стоде поред њ и’. Наведимо и х сад сви х ш ест. К орист, б о ж ан ск а м илост и световна част. Добри су: срећан, ко н а д њ и м а и м а власт1 Т ог’ и ц ар би у зет мого у н а јв и ш и савет сво}. Л ош и се зо ву ш тета, гр е х и срам ота.
Али са серијама бродева мож е да се уради и мното више. Може од двојства да се направи триЈада (фор* 31 Упор. један латински 1фимер 27, 199 и д., бр. 4У. 8 и п 1 1гга даиЛ га: рах, заргетгНа , сорга гегиттг. 8ип1 1гга 1еЛга: 1гз е ! г п е б г а , атз ттшИетит. Радости три су: спокојство и мудрост, добара богатство. Кубуре три су: ненавист, гладован»е, женско лукавство.
922
>е
м ула 2 + 1 = 3 ) , овако:
ал и и од т р и ја д е тетрад а. Н аим е,
85, 20 Мт јипдег ћвгге Ш тШ егкапГ. тап зеИ т1г ег 5Г з1ае1е, <1аг гио гао1 дегодеп: &аг зШ де1оМег 1идеп6е с1п оћ ет сИе игегбеп ШдеШ и)И1есИсћеп 1ае1е, зб дгепде ег ећпе ... Госпар је млади мој великодушан, кпжу. и постојан, Васпитан уз то веома: то врлине су три Кад би и четврте био достојан. Ишао правим би путем . . .
А
зб
>€ < I
*
или овако: 98, 26
Уп тапедег јг&дег тгсћ бет Иећеп, гоет зг 5?. бет гсћ (Иетге итгб а11ег ћет де<1гепе1 ћ&тг. зо без ЂеГт&деГ тгсћ, зв зрггсће гсћ, »гт згтгГ 6Н, бетг гсћ тепе: зв ћаћ гсћ гет игетбетг ги&п.« Питају многи ме За драгу моју, која је Та којој служим и служах до сада. Слушајте сада ме. Рекох, „три их је Којима служим: ах, да четврта наклоност ми да.“
Према истој схеми шестица може хтети да постане седмица: 80, 3
5гсћ иооИе ет зез дезгћепГ ћ&тг п ј егтгеп ћбћиетНдеп го&п: Обесна једна је шестица хтела да постане седмица:
Је ли ово пример за хибрис (као што је то можда и претходни пример) ?32.*36 32 ШПјМАКПЗ уз то не примећује ништа; V. ККА1Ј5, стр. 366, мисли на „вучење слуталаца за нос, слично као и са бтгтг гтШетзотдеп (’три зимске бриге’) 76, 4“.
923
( ,
1
То је укуттно двадесет „нумеркчких апофтешг Код Ваггтера нх има још . Ја сам нстакао само о* аоје су ми се чмниле посебио маркантннм, а шжу шао сам и да их систематски средим Тиме треба а се докаж е сдсдеће: 1. кодико јс мншл*?*с у серкЈама бројеиа бмло чмрсто укорстаено у Валтероаој ху«* иој природи, 2. у колико) )е мори ои уиео ла то исхо ристи и »арира; 3. како се ооједини ггримсри био о с в е т м н ју ; 4. да Је бројчаиа схема у саош* р а с ш ч т м м формама за Валтера и м { ш у м о ш 1 о тера у најмам»у руку исто тако важна као и садрааам каброја 1шж осриЈа жблрш и дала. До оис тачхс ш био мм јс стало. Ако упоредимо Валтероае тернлрг аобара. вндеНемо да готоао сааки оа »мгж садржх и«т другу три!аду китеитких »рлима или жиасгтних идш» (д»ор у Всч>*). Чосто иитираим стн х о « 8, М и дд садржс само јсдну оа тмх трмјада. Стога ми сс мм» нсдопустиао да сс оиа оомачи као осноаа Ваттероки онгтсма »рлн 1*а, Та нааика ст»ор»иа сс слмо ј6ос тога што се »сроаало у фантом о»«с филооофијс морада а њснш три Јшрсаиосна подручја" коју јс нзмисшо Ера сман. Нау*ч»«нин су се радовали што су у јсрној ш Валтероанх глаашсх сс»гтснција поново нашди тр* Ј»рсдносна подручја". Алн пошто се Ерисмаио« о» стсм показао као густа мрсжа а*ш1сструко иаЈрегш те»тх заблуда, коју смо ми не бсз муке расатели, » зкхгеио )е ш аш 1>е}м да то место вишс нс бн гребдо да сс сматра абрсвијатуром Валтеровос система «рди на. у иеку руку њсговнм Ммалим катихизмом". Такооаани систем врлииа једног »итсза тешхо » К м бмо снстем. Он садржи етнчко-естетнчке катеп> рм)с састоане врсте, којс су сс формирале дслимичио и ммого пре настанка витештва: нпр. ратннчка верноп »азала, илн »радост- , мли друга обележја дворске конасиционалие л»убави, која у јужној Франиутгкој костоје ае!| око 1100. Томе може да се гтрикгвучи похаала тзв бдахтхти (Ш>егаН1а$, Јплеменнте добродуш ности**. на среднмеаисоконемачком тП1с), коју у ое> бројним латннскнм песмама налазимо још пре 1150, мсто тако као м у „кнежевским огледалима- раног с р о н е с аска, у латимсккм романима о Александру 924
„ВИ ТЕШ КИ
СИСТЕМ
ВРЛИНЛ"
нтд. То је владарска врлина античког порекла, која је из веома јасних економских разлога остала увек актуелна. Можда се сродна врлина звана с1етепНа („благост") стоттила с њом. Наравно, уз те елементе долазе и црквони поучни стшси. То што Валтер више пута говори о %о1е5 киШе, зачућује исто тако мало као и то што два пута говори о Тројству. Не омаграм никаквим добитком ако сву ту област врлина и животннх идеала сведемо на штуру схему и изводимо је из једног латинског флорилегија. Посебну драж витешког етоса управо и чини оно лебдењс између многих делимично блиско сродних, делимично и поларизованих идеала. У могућности тог слободног преплитања; у слободи кретања у оквиру једног богатог, разноликог света добара, свакако се налазио и један унутарњи подстицај за дворске песнике. Само сарадња различитих наука о средњем веку може да реши културноисторијски проблем дворског и витешког етоса, ако се он уопште може решити. Филолог који истражује средњи век мора средњовековну историографиј|у пропитати о томе шта она ил1а да саопшти о средњовековним сталешким идеалима, њиховим конкретним политичким, војним и економским условљеностима. Важна сазнања о томе доноси књита Карла Ердмана Настанак идеје крсташких похода (САКћ ЕКПМАИМ, Иге Еп1$1ећипј* <1е$ Кгеигги%$%ед.апкеп$ [мој приказ у Хериговом органу А гсНгу 169, 1936, 48 и дд.Ј). Тај аутор излаже отптрилике следеће: стара црква одбијала је рат и ратнички позив. Ту је настала оштра супротност измећу германског животног става и хришћанског морала. Тек IX век нуди појединачна сведочанства о покушају да се успостави равнотежа измећу тШНа Иег („служења у војоци бож јој“) и ппННа $аеси\ап$ („служења у војсци овога света“). Одлучујући преокрет доноси потом клинијевско монаштво. Нарочито у Нормандији оно је изврпшло снажан утицај на витешко племство. Црквена реформа XI века захватила је, поред монаштва и папске цркве, и лаичко витештво. Од прве половине XI века воћство на том подручју има Француска, „која даје одлу925
чгујућ« подстицај идеји одбране цркве, црквеној сил! болици ратничког ж ивота и важном повезиванлг култом светитеља" (стр. 84). Но идеја хришћанЦ! витештва и њему одговарајуће етикс светог рата ш потпуно уобличена пре средине XI века Од Лава IX (1046—54) реформисано папство иреузима нови идеал Захвал»ујуНи савезу измећу Нормана и цркве, та идеја је 6 јгпно учврш ћена. Нормански ратови у служби папе први пуд' имају карактер крстатког похода. Та појава истовремено се јављ а приликом норманског по хода на Енглеску (1066) и, још израженије, ириликом крсташког похода на Ш панију из 1064. године, који јс довсо до привроменог освајањ а Бар>бастра. Од публи цистике из ове области посебно је важна досад неоцен»ена књига Боница из Сутрија (ВопЈхо с!а бшгј) под насловом \п(а скггзПапа (О хришканском животу, писана измећу 1090. и 1095). Она садржи кодекс молнтава за хриш ћанског витеза; у том кодексу сс повезутју старохрш лћанска етика, староримско војништво н германска идеја ратничког вазалства. Ердман у сво.м приказу иде до првог крсташког похода, чији се витешки етос о д раж ава у најстаријим француским еповима. Ти витезови око 1100. нису, мећутим, имали никакве везе ни са гтппе ни са дворском културом. Те три појаве су по суштини и коренима сасвим разлЈгчите. Око 1100. имамо у северној Француској једно витештво израсло из германског вазалства, етички лреобликовано од стране цркве, оез конвенционалне дворк:ке љубави и без дворских примеса; у јужној Француској пак прва сведочанства минезанга и дворске, а не витешке културе ^. Још Јован од Солзберија износи у свом Поликратику (написан око 1159) оштру критику тзв. сиг1а1е$ („дворјана") а истовремено и не33 П о с е б н о м е ст о з а у з и м а Н о р в е ш к а . О н д е се одржао ста* р о ге р м а н с к и в а за л с к и си ст ем — б е з к о њ и ц е, па стога и без в и т еш т в а — а у X I II в е к у к р а љ Х а к о н Х ак он ар сон усрећио ј у ј е д в о р ск о м к у л т у р о м . К р а љ ј е у т у св р х у наредио да с е п р е в е д у с т а р о ф р а н ц у с к и с т и х о в а н и р ом ан и . Резултат тих н а с т о ја њ а и м а м о у т зв . Нгтпзкта, с п о ју в а за л с к о г права и дворск о г к о д е к с а п о н а ш а њ а . (Оаз погги. Сејо1дзсћарзгесМ [Норвегико вазалско право] , п р ев . К 1 Ш 0 1 .Г М Е 153Н Е К [Рудолф М а јсн ер ], 1938 «= СеттапепгесМе [Германска права] том 5).
9?*
; ; /" . г
., г
/
*р»/ »РС7> л/риг#;ћ*иг.г//? лт-зг/лг/уг */;ж .љ .-л ' ' ',у к т * г &:?'*»*+■х х т и ш л а Ј љ - л у * ма дло-р,« « * ' * Х ([ ^ ^ ^ Л ј Ж^ јс 'V*ЈУј. Ј,'г И/.;рЈ»жх^«А К ' * . ' • / , ' иРГ/Ј/Јк, 14// ш > ;* и гги ги И/5 7Г/ ,Јх* ] ‘: И **..:* л у * ЊУ ', у .л г л - ГЈУП^
» , **>ји ГЈО*а.Л'ЈС „.у:њ ,:а .у ж љ р у '? ; : * ' л и , ^ лом хрииЉ & иис** 'и х њ л * '\ к л и у;,::*м ■». 'г. ујуџу* , у 7&Јри)у нит еш хе л . / * * * \ 7* :1гаде*о*р4*у> ле* ра, н»еии уг. и ш / г н и л . / / х г : л и :т * у .ч % к 'ј/>р*е, ^ уухл . л л су иа културу у.угие ^р*и;г/с*'.е>\ -~ ' гуул а гњ ји ш /ж хл. су лои//>,ии .;;* Си V' г , ж х &ху , *>„.ж\ и ам
јс
потр^7иа
је л и ^
иоа&
и а у зга
о
х у х л у - /: /
&г* .
-*
Н&јШИрОЈ ОСНО«;И
14 Уј2С>. 'Л7 &1Л'/У/Љ. 1п& Рч^гитГЈкуЛГ/еЈ. ’! * /. К'УЈ?Г. -~ ј1 »ргЈеггл ми1е1лШггг м г/хлш \ем с р с о н в ж
{П јТергег, К улгхлх/ ул 'лгјуухул + ф/ хј*ј. л е/ууј,, УУгк, 1 4 1, ж Посде Полшг&ссгигуЈ! т &?а х г, уу. уггнјУт/ / 'УГГ./ГУУ. 13СЗвеијгги Н и .е л а с а * с е г '/а х к '/ ггхсШ гјл гјуж?': сггјпј^ е1 ојј\гЛа1ег сХ/гти/Јг <&оех& о е а тцј/ гјл сеет^ЈПсгл/пга п р и ■ ухухј и фју/ ј/ нгјм. суоук &&Л7ер& М пгл 1/е тглфг &г ^јј~јјг % '-Г а з р с е е Ктагелег, Г и р а л л а Н елзиаиииа. 1 /е гјпјјгцгл гголггјсс/ / гл 'О г ј о пт т уу нлпгуцуГ) у. лр. 'л За лрау х>у/.еглг1<с1Л\7 ;;^ г,^ учу,*а< чдаз?ах ^рб-нпа Т епгиара
Ф71А2Х2,
ТА ЕЕС Н :«'ЕВ> у
Т'Ј?ж/мг1фги /ггЛ Т^утгг^гггсле
(Ј Л с г ,>,усужлглл л 'уСГгј П Ј/Т јС ,, УЛУ, % х ;
— У ~ у у и О јсОНО
ГАСО Н , О е г ЕхпЦир 4ег Мг/тдепХапШз. аиј •Хе* А2* гу&јвгА ОГеосе 1'//Ј/ј, У т-угцо) 'Лсјгјул ул 3 *хглПј>, 1524; V /. В . О Н Л О ! Осг ; - с Ш\гт сг/гсаХЈГгегурш *1ег Атагутг (&, Б . Га-ти. Вгаеглка грс.ТЈццја АраГ,АЈСвт\ Г/г/ у.л 1515 5 5П С О Е Н , Оегтглт&сЈ.-гс-Јхгс.х/улг МА. ' 3 'зглжеу ГерЈшстстсо-Ј/Јмаиски среањ и еск,. 1533. 155 и л д , 115 К ап и тал и -о л е л о ј е Голубмчтж 'пр.гица НаГгХухг/ј с&+
ТтГОе)
Шм-Ул&ж
А л -А и д а л у а и 'а
У/Е1ВЏ/ЕЊЂН. ОАахс
** 16 0 ^,
н.ак.
през
МАХ
В а ј с а а ј л е р Л а ј л е и . 1541/. * УпуЛујеа* иа л е л с Р а к с и а М е н е и л е с а П и л а л а . А р сл сзо с туугтја и ееропсгм поепгија (Н А М О К МЕХ2?*ГЕ2 Р Ш А Е Ро»г#1« АмГуе у ро&ба &Јтг/реа, М а д р и д . 1541>.
927
МАЈМУН КАО МЕТАФОРА
Мстафорнчка унотреба појма мтш лгглг-и » че ста јс у XII н XIII веку*. 1. Јован од Сол.тбернја \1с1а!о&соп \\'ЕВВ 130, 11: тагНетапсиз аћ аппсцаз (Исшз еа( т т а па(шаНит рћпо$орћогш п („стари су матоматичара нали
валн мајмуком филозофа прнроле [фиаичара] ). 2. Јосиф Искан, Ос ћеИо Тгошпо (О тројанском ратхј II 546 н XI .: . . . јаИетта з е п е с г ш , N071 јхпдеп& а ји И : о 51 си! сег1атпгпа Јогт ае Ш а ро1епв В е г о е 8(аге1 зосГагиЈа п го п а е,
1пси(еге( се1еЂгет вгтиШтгх 5Гт1а пзит? . . . н е к и н ђ у р и т и с т а р о ст , С к р ити ј е в а љ а л о њ у: д а с Д и о н о м с е р ам е у з раме Б ер о ја т а к м и л а с и л н а з а в е н а ц о б р е ч е н л еп оти , Н е би л ’ м а јм у н л у к о м ов и м т ек г р о х о т изм ам ила општи?
3. Алан из Лила, ЗетепПае (РС 210, 249 Б): диШ типДапае ро1е$(а(е$, т $1 ро1е$Шит Н1$1попе$? Оии! $аеси1аге$ сИ%тШе$, т $1 сИ^тШит 1агуае е(
1 У св о м д е л у К њ и ж евн а естетика евр о п ск о г средњег ве (1*Иега(ига51ћеак Аез еит орагзсћеп М И Ш аК егз, 1937) X. X. Глунц (Н . Н . СИЛШ 2) ј е п о ја м а гз згт га иетг („ум ет н осг мајмун ист и н ем) у п о т р е б и о к ао о с л о н а ц з а с в о је п р о м а ш ен е конструкције. Б и л а ј е п о т р еб н а ф и л о л о ш к а и сп р а в к а . К ри тичк и приказ Г л у н ц о в е к њ и ге д а о сам у %НРћ 58, 1938, 1— 50.
928
(„шта су лруго земалски госполари него глумци госполара? Шта су лруто лостојаинствеиигш овога света него ли обралине и мајм\*ии лостојансвеника?"). Алан, 5Р I I 9 : јатае згти1аПо ја1$а <Лт1а 1аиЛп (.Јтажљиво симулирање славе мајмун је стварие засл\те“). Јован из Анвила, 5Р I 295: Лт1а тогит ћуросгшз („лицемерје је мајмун моралног владасња“). исто, 332: ЗгАотз асиз, паГигае згтга („сидонска игла, мајм\*н природе ). исто, 308: 5Гтш$ ћит апае паш гае $1т1а („мајмун [нлпиз] је подражавалац Г^тгај људске природе14). Петар из Блоа (РБ 207, 1155 Б) назива пиво 5ппга хппГ („мајм\*ном вина"). Галфрид од Виносалва (ЕАР.АБ 210, 446): $ггаш Досгогит (^мајмун учених'). Анонимни а \т о р (ЕАКАБ 334, 125): 5 Г т ш е?
4. 5
.
6. 7. 8. 9. 10.
ОпггиШаз сарШљ, иетЂозае згтга Ипдиае. Талгта ћерегавост љтлсха. говорљивог језггха мгјхтн. 11. Еберхард Немац (ЕАКАБ 341, 111): Погепг ШЈростГгсе. заргепггсп згтгаа... Ивета липемера племе, ти хајхуни мулрих... 12. Исти (ЕАКАБ 370, 984): зтгга с1ос1оп$ („мајмун \'чена човека"). 13. Жан де Мен каж е о сметности <Роман о ружи 16029 и дд .): 5г датбе сотепг Катге еиггге. Сат тпоиI саиЛтаИ јагте аи1е1 ештте, Е 1а сстЛтејаИ сотпе згтгдез. (Ј&о пази кахо Природа ради. ' Јер много би желео да створи такво дело, / И да га кривохвори као иајкутт). 14. Данте V. Е. I 11, 7 о Сардинцима: %гаттаИсат Шпдиат зггте ћотте$ гтиагиез (д тд раж авајући
КВРО ПСКА
К Њ И Ж Е В Н О С Т И Л А Т И Н С К И С Р Е Д Њ И ВЕК
граматику онако као ш то мајмуЈги подражавају људе'4). 15. Данте П акао 29, 139: Сот'
го
/ш Ш паХига \зиопа зсхтш
природе лобар мајмгун умех бит-и
У>ита је, дакле, о к о 1200. помодна рсч у латнн ској ш колској пое.11 «)и. И тглсда да ју н \ ?ео Алан. ко>н је у X III »еку постао узор н ,.да европску пос Јију на националннм ј е з т ш м а " 1*4. ЗГтга да се назнвају днчности, али н ап страктн и појмови. па и артсф акта која неш то ф и н ги р ају . Реални мајмун постајс хгппа' кад опонаш а ч о вска (пример 7) — та ш та д ајс прим ср јо ш П линије С тарији (И. V. В. 54, 80). докалујући да се м ајм ун и рад о лаблвљају играма иа плочи. О нај ко оп он аш а бсз разум евањ а мотао је, даклс, да се назове $пта. Т а к в а је употреба рсчи, мс1>утнм, у антнци всом а ретка*. П рсм а обавенлењу нз речника (чему се, к а к о мн љ убазно саопштава ред аки и ја, нн на основу м ат е р и ја л а који даје ТИезаигш шшЈта не м ож е додати), за то постоје само три до казна прим ера: 1. код П л и н и ја МлаВег $1ои:огит пт1а („маЈмун сто н ч ар а", ер. 1, 5, 2); 2. код Јулија К апитолина (Ји1шб СариоН пиб): Тпш пиз ога1ог сИс1ш евг 5Јппа гетропз зш, дша сипс1а {т 11а!из е$$ег („оеседннка Т н ц н јан а звал и су м ајм ун ом свога времена, јер је све п о д р а ж а в а о " , 5 сггр1. Н1$1. Аи%., МахГттиз 1шпог — „Писци цар>ске и стори је, Макси.шш Млађи“ 33, 5); 3. код С идонија: огаШ ит $тпа („мајмун беседн и к а“ , ер. I 1, 2) у з позивањ е на 2. С идоније је у X II веку опет постао узор стила. М етаф ора о м ајм уну спада у т о$ згпот апиз („сидон и јан ску моду“). З а X II век су С идоније и Х орац и је као учитељи реторнке им али исту теж и н у. Ако је Сидоније учио: 1 К. В1ЛШАСН (К. Бурдах), Вег1. 5 В, 1933, 612. 3 Упор. о томе МЕНСН1Е (Мерши), М изее Ве1де, 25, 1921, 148. 4 Клаудијан, Јп ЕШгорГит (Против Еутропија) I 302 и д. користи реч згтгиз у поређењу.
930
П л л и 1У1Сј АА Ф и гА
па1ига сотрагаШ т ез1 Ш т отпЉ из аг(Ип15 кос 51( зсеппае ргеНозшг рот ра цио гагшг' („природа је удесила да у свим уметностима украс знаља буде утолико драгоценији уколико је рећи“ , Ер. 2, 10, 6) — онда је то морало да важ и као обавезујуће завештање античког схватања уметности и да модерног песника оонаж.и у његовом поносу на сопственим тешким радом стечену способност да говори кићеним латинским језиком. И онда, и поготово онда кад је погрешно разумео Хорација, Сидоније је деловао као ауторитет. Тако Сидоније (Сагт т а 22, 5) хвали Стација (назива га Рари пш8 поз1ег („наш П аниније“) јер он и1 1упсиз П ассиз т агНз рое1шае уо1итт е ргаесгрН, ти1Нз гзд-етцие ригригегз Хосогит с о т т и п т т ра п т з $ете1 тскоа(аз таХеггаз &есеп(ег ех(етИ( („као ш то учи лиричар Флак у својој књ изи о пеоничкој уметности, многим и истоветним гримизним крпицам а оппггих места складно прош ирује своју м атерију чим једном започне са њеним излагањ ем “). П ознато упозорење Хорацијево да се не крпе пурпурне крпе (ригр1е раске5, како данас к а ж у Енглези) Сидоније, дакле, не само да није виш е разумео, него га је претворио у нешто сасвим супротно. То понављ а Сижебер од Ж ам блуа (51§еБег1 бе С е т Н о и х ), један од об ож авалац а С и до н и јевих: 5сгз диодие тсЛегГат диоЛ иггЊиз едтрегапбат ЕбхсИ Пассиз, пе дгаие и тса( опиз. 1бет ригригеат тЂе( т(ег1ехеге ( г а т а т , Ш р1асеа( теНиз зг иаггетг ориз. Знаш и за Флакову ону да грађу поравнати ваља, Стране довести у склад тежа да не отме мах. Он нам заповеда ткање да гримизном проткамо нити Не би л’ шаренилом тим више се милило још.5 5 Парола књижевног маниризма! Потиче ли отуда француско ргесгеих („драгоцен", али и ,,извештачен“)? Издања Сидонијевих дела појавила су се у Паризу 1598 (изд. 1Уог;еггиз), 1599. и 1609 (изд. Зауагоп), 1614. и 1652. године (Зшпопс!). — Марбод у старости критикује своје младалачке песме јер пес тиепГа ргеИоза пес аг(е 1одиепсИ („нису откривале ни раскош ни беседничку вештину", Р1, 171, 1693 нап.).
931
Сижебср V склелу с гии у своч лелу Ра**1о 55. Тће. кеогшп (МученишТФо стегитеља тебамскил) чиии мно-
шбро)9«е дифес1«|с и жвллн сс гиме (упор. ипр. ! 664); ои шеруЏ за иснушта Хораии|е«1 лахггв
Та м т ф о ^ а прегала Је и у Сикиграфи}с умстнлитали}аис«е режчансг. Филипо (р)||рро УШапО и а и м Вотмиг учеимка Стгфаиа <»им иагиг<и (Мма|муи«ш пјМрожГУ стчито иалоаелу ју!М1 се иа ндш гттшер 15 (тако смагра ЈулмКс Шлскер. „Зшмеикто г т Лореииа Гмбс|т«)аж — КЈМЦЗ 5СИШЧ5ЕК. и гето СШ&егш бепккипНхкшчеп у Кшш$елск. Љ. 4ег К К ТхпIгвЈкоггти<т IV, 1910. 152) Б н .ш (ГмНо) у сшиим ди)алооаша (1504) саму уиегжж т Нлаша «♦* тш М1ш па/ига (.Ш1)мун(ш гтриролс*) (иаго Ш). као што Џ то уммиио асћ м Жан к Мсн (наш нрммср IТ) Шекстшр та) гопое примстаује на Вули1|к Ромлиа (Тке ШтШ$ Т*!ш — Ј пмска ба/ка — V 2, 105). ка
Бок ш собс налиаа «ШИег ои р1иШ Апде 4* вш п Ш т ш (Јуталж ш т бољ* рећи мкјмун ПурддДу« )
($ак 10. 546 — Луј Бурдалу Џ био чуасни фрамиуски бссгдинк т XVI! аска — оп, прсв ) Овдс сс поново мааирс огатогит итш Та примсиа )с патим прсшла у рсчиих фрами^скс Акалсмнјс; се\ есгјуаш аЦеси !е %1г1е тчепстс*а е\ сопсп; с ем ип $т%е Ае 5епецие, 4е Тасие („тај писан ипонаша соггешгиозам м кошш* жм апмл; то |с мајмуи Ссискс, Тацмта**).
4 Упор о томе ооглшшље Агж В)т\а НаГигае (.Унегмост шНмун прмроае*) КОД X. В 1Јеисон* СН. V/. ЈАМ50М, Ар« <м1 Ар» п п г 1п 1ћ* МккИ* А р н аги\ ИепаШапсе — Мо/мрнм и џчење о мајмџнима у сребњем веху и у ренесанси), Домдом Тће агмћогс 1осШи(е. 1952. 1 Промему ркзмојк покдзу/е УУ}пске!шкпп. ЗепОзсћгекђеп &шг Ше ОеОапкеп Уст 4ег НасНаћтипд (Винкелмам, Посла~ ница о мисЈпиш 47 подражавању'): .тако ће . . . Јорданс морати да ое са »мше прама уброји у највеће оригмнале, него међу ма|мгие просте природе-* (ГЕВКОШ (Ферноа) I 93). 932
XX
КУЛТУРНО „КАШЊЕЊЕ" ШПАНИЈЕ
Књижеаност на националном језику почиње у Шпанији знатно касније него у Француској. И латинско образовање XII века тамо стиже са знат-ним закашњењем. Зато ишанска књижевност све до краја XVII века чува средњовековне црте, које јој дају посебну физиономију. Постоје и други симптоми културног „кашњења“ у Шпанији. Могу ли они да се можда схвате на основу државног и економског развоја? Иостоји ли и ту „кашњење“ ? Потврдан одговор на ово питање дао је Клаудио Санчес-Алборнос (СЕАПИт бАМСНЕХ-АЕВОКМО/) у Ке^гз1а Ае Осси кеШе II 294 и дд. (децембар 1923). Његово схватање изнећу у облику резимеа. За нас је свеједно да ли се стручњаци с њим слажу. Ако се не слажу, онда морају да на место тог схватања ставе неко друго. Његовом теоријом можемо да се послужимо у истом оном смислу, са истим добитком и истом суспензијом пресућивања као пгго смо то учинили са теоријама Тојнбија, Бергсона, Пирена. Санчес-Алборносов чланак носи наслов Езрапа у Ргапсга еп 1а еИаА тесИа („Шпанија и Француска у средњем веку“) и развија следеће идеје: „Франци и Готи имали су различит културни ниво кад су упали у Римску империју. Готи су дошли у Шпанију пошто су већ један век живели са Римом. Франке римски утицај уопште није био додирнуо. Они са римским управним системом у Галији нису знали шта да 933
ЕВРОИСКА
К1БИЖ ЕВНОСТ
И ЛЛТИНСКИ
С РК Д П .И
ИГ,К
раде, за њих је био сувише компликован. Морали су да створе нов систем правиих односа, и учииили су то уз помоћ институција германског порекла, које су коначно довеле до феудалног (ленског) система. Западни Готи, који су кроз неколико векова прешли пуг од Дунава до Шпаније, задрж али су ту облике римске управе. Стога у заладноготској Шпанији није наступила анархија која се веома рано раширила у меровиншком царству, и из које су се онда развиле нове структуре. Али римска држ авна машинерија погоршала се под руком Гота и држ ава коју је основао Аларих налазила се у кризи кад су упали Арабљани. — У Ш панији су у почетку готске животне форме постојале и даље, иопод арапске надградње. Још у X веку било је у Андалузији Ш панаца који нису знали арапски. На северу Ш паније у V III и IX веку, на ллаиинама кантабријског ланца били су углавном брћани на коњима, који су се супротстављали арабљанским војскама и потом се поново повлачили у своја брда. На подручју измећу Д уера и плани-на становништво је постепено нестајало. Све је бежало из те проклете земље коју су опустошили и Сарацени и хришћани. Тек је у другој половини IX века на тој висоравни почело поновно хриш ћанско освајање северно од Дуера. Ту су подизани градови, утврћења и манастири. У новоосвојеној земљи није било економски активног становништва. Ту, дакле, није могла да се формира војна каста за коју би стално насељени сељаци обраћивали земљу. Слободни мушкарци, којима је краљ допустио узимање земље, чинили су један слој ситних и средњих поседника. Није било ни велепоседника ни беземљаша. Насупрот томе, настале су земљишне задруге са колективним устројством. Група породица би се ујединила и створила Ж!Ивотну заједницу која је и правно била независна, а земљу је обраћивала колективно. М ожда је тај систем власништва основа за историјску чињеницу да је у Шпанији народ увек играо одлучујућу улогу. Феудална држава тако није могла да настане. Ш панија је на тај начин заостала. Развој ка феудалној држави успорен је за три века, а кад је она дошла, било је касно за потпун 934
развој. Овде лсже корени разлика које ралдвајају Шпанију од севершачког средњег века. У X и XI веку настала је, додуше, и у Леонгу и КастиЈВИ феудална власт. Али у Шлтанији она није никада добила онај значај као у Француској. Никада народ као одлучујући фактор није нестао с позорнице. Кашњење феудалног система имало је за резултат да су у долини реке Дуеро већ веома рано настали градови. С друге стране, краљевска власт у Леону и Кастиљи никада није била ослабл>ена онако као у X веку у Француској. Трајно ратно стање оснажило је ауторитет круне, а слободњаци су чинили прогивтежу племству. Сваки даљи пробој на југ донооио је краљевству нову земљу, а тиме и нову моћ. То су разлози за разликовање Шпаније од Европе1."
Културно „кашњење“ Шпаније, наравно, ни у ком случају не значи „заосталост“ у смислу старијег или новијег догматског просветитељства. Оно је, напротив, у шпанско доба процвата унело богату садржину средњег века и утолико је постало продуктивно. Али ако хоћемо да разумемо сопствену законитост шпанског развоја, морамо себи положити рачун о различитим облицима „кашњења". Да то појаснимо на једном примеру. У свом делу Шз1ог1а д.е 1аз М еаз езШ гсаз (Историја естетичких идеја) Менендес и Пелајо је поменуо и УГзгдп (1е1ес1ад1е (Пријатни призор) Алфонса де ла Тореа и из ње прештампао два поглавља (том 2, 280 и 330 и дд.). Та књига (достугша у ВАЕ 36, 338 и дд.) је енциклоиедија у форми алегоријског романа. Обраћује седам слободних уметности, потом логику, учење о природи, етику, политику, економику. Дело је написано измећу 1430. и 1440, а штампано око 1480. године. Шпанска критика га високо цени због његовог стила: ез згп ЛиЛа 1а одга таез1га (1е пиезХга ргоза (И&аспса (1е1 зг§1о X V („без сумње је ремек-дело наше дидактичке прозе XV века“, Менендес и Пелајо, нав. 1 5 А К С Н Е 2 -А 1 ЈЗ О В Ж )2 је 1942. објавио: Еп Гото а 1оз отгдепез (1е1 јеид.аПзто (О п о р ек л у ф еудализм а) (ТЈшуегзШас! с!е Сиуо, М ендоза, А ргентина), три тома. Упор. Зрест ит 24, 1949, стр. 285.
1НИ Ш ГК«
К Н |И М » Н Ш Н » И Л А Т И Н ) К И < И М И .И и » к
рфјШ, ггр 2И0 Упир 1М ж гш иутирА ОН«#п#» (« Нт>сЈд \П орекл» рилшна\ I 1 2 1 и л ), }\.пл&м» встр* ЖМИаИМ* н аматмп »и»*ор* т<<г и та 1*тт*о 1 > |%!(К1 К.ЧНАМ СкЛУЧГ(Ж() (Ц И Атггримм Кро форд) у РиМитктш « / /А# МтЈст /лп%шн:** Л*н*шшт 19Ј.1, 1М м дд м Нотапи' ке%псш 191), 5Л м и, Р1Ј/, МА1ЈД!( Г К1 I I.V (*1пи1мор«к Ксдм. А к*џ> Ншогу о/ $рат*к ЈлггШ иг* —• Н<нш и п о р и ја шпти »* ш*шж*+ насги *92/>, ИМ м д ) прммт* )г к м<*м»у ж грштхтт Вмксршгм Крофор <а. *,1м мк је рс9*[ш;пштш> пшигту џ*о м дгдммичмо и е т ч м о . Д с,мј 1Нт )п а<4*с/лН1* шш*о *с чмтлшј Гилшш 14М4 1кј) мммј <.<* ш нш ит аш ир*тт (упар А М0КГ1*-РАТ!0 у Греборомом ((»КОВГК) (»от ЈпЏ I! 2, 1 1 0 ), ш и<1*м М1 Ш1М» орм! мнада !49б, 1526. 1518, 1554 годммс. И т ш ја ш к и пр«жм с* •гмнЈМЈ )е 1556 годиме Домгммко Лс,|ф» 1мм (1)отсто Г>с1рНЈпО и.«остам<мш| ауторсшо ммс Та) прс*и џ $9ишто «<« и и м ж кл прсмсо п« 1л»к кн Јсн(ж)ш* Фтттн ско К к с р а (Гпик:!»со С к т * § ) м <Кјј 1шмо п у Фр*н* фурту, 1 6 2 1 . годммс. V том обдмку дс-10 сс гиЈрмило још Јсдјмјм у Ајмстсрдаму 1 6 6 1 . Г<ммкс 1750 д ш ш јс к а имдскс. Та кк.ш и, ко)а сс тако дуто олрмт* и ммалк тако мс€Јбичму кирм)сЈ>у, нијс кинла друго м> н ст т а комимлши<ја И сцр 1ми< докали Виксрмкзм Кр> ф орда мо«са.«у)у да аугор свс црис н» старијнх и«ЖЈра ш М арцмјаиа Каислс, Исмдора, Алана и» Лила. А\ •Га«алм)а (А1-ОНа//А1Ј) Ф иликЈфскм и гсо.илихм ж лонм, комачио, прсупстм су кл ШмУича оних којц л> та/у, главж к ,л«ма јс» р с)ско г филоккЈта Микха Мкјмо »шда к< Кордобс (Н 35---! 204). Виксршсм Крофорл џ гкжалао да јс аутор дсла УЈзМп Јеисш М е асроиатжЈ био ЈскрсЈнн који јс прспиш у хришНаисгио, аии дј )с ааж мо као /шЈа/гаШе и да јс 1485. ка иишдоЈатиму Имквм <»<иијс погублуси (РМ!Л 1913, 211 и д.). А,'|фонса дс ла Торса, иако јс писао у XV вску, мису готсЈво ни додмркули ми лагимска схоласгмка XIII нска ки пра ви аристотслнлам. Оно ш го ш< косрсдујс ШнаммЈи XV до XVII нска јостс склсктичка обрада чнисинчшм МШ1Ш којс пот»и1С дслом ил касмс актикс и раиог срс.шазг »ска (М арцнјак Капсла и Исидор), делом иј латлшскс рскссаисс фрапцуско* XII вска (Алан), до
936
КУЛТУРНО
.,К А Ш Н ,Е Њ Е "
Ш П А Н И ЈЕ
лом из јеретичког аристотелизма јеврејеких и араиских мислилаца ш панског X II века. Друтим речима: један аутор који пише 1440. године, а бива штампан 1480. може да нађе читаоце у Ш панији (и то све до у XVII век), иако игнорише готово све што су европска књ иж евност, наука и филозоф ија проиавеле почев од 1200. год. — дакле, не само томизам, него и хуманизам и италијанску рану рвиесансу2. Још се и Лопе у петој књ изи своје А ркадије (1598), приликом описа палате слободних уметности, готово дословце ослања на Угзгдп Ае1ес1а1)1е (упор. Викершем Крофорд у МоАегп 1мпј>аа%е Ио1е5 1915, 13), а тиме индиректно на Ант иклаудијана Алана из Лила. Угзгдп Ае1ес1аМе садрж и и једно поглавл»е о реторици (I 3; ВАЕ 36, 346 и дд.). У њему се као м ајстори те вештине јављ ају, између осталих, 1оз е1е§тоз ргојеШ з у заМоз („изабрани пророци и м удраци“), али и С т от о ( = Аполинар Сидоније) и Вергилије.
2 У II делу, погл. 16 (ВАЕ 36, 397 и д.) као представници истинске мудрости помињу се еп 1оз депШез: Апахадогаз, Р1а-
16п у Атгз1б1е1ез; еп 1оз јибгоз: таМ Адипза е! таМ АЂтаћап е1 Вепагта е! тпаез1те Могзетг бе Едгр1о; еп 1оз тотоз ћа згбо оргпГбп бе А1јаттаМо, Аигсепа е! А1дасе1; у бе 1оз спзИапоз ћап зто, зедип ргепзо, А1ћет1о Мадпо е! СИ еттИапо е! о1тоз тисћоз („међу паганима: Анаксагора, Платон и Аристотел; међу Јеврејима: рабин Акиба и рабин Абрахам и Беназра [Абрахам бен Меир ибн Езра, умро 1167] и учитељ Мојсен из Египта [Мајмонид, који је умро у К аиру]; међу Маварима, према мишљењу Алфараба, Авицена и Алгазел; а од хришћана Алберт Велики и Гил пустињак (= Егидије из Рима, 1247— —1316) и многи други“)-
937
XXI
БОГ КАО СТВАРАЛАЦ
У Платоновој мнтопеји Тимеју бог сс јавља као домијург, то значи као стваралац, градитељ и састављач космоса. Тимеј је, као што је познато, јелини Платонов спис ко ји је средњи век посодовао. Од њега су долазили најјачи утицаји — на путу преко Цицерона, преко афричког платонизма, преко Халкидија и преко Боетија (Сопз. III, МеШип 9 — ,,’Утеха’, III књ., 9. песма“). Цицерон грчко бтЈриоирубс (,,занатли]а“) преводи са јаВпссИог (,,творац“) и аеЈИјгсагог („градитељ“, Осеготз рагас1оха. . . — „Цицеронови Парадокси . . . “, изд. РБАбВЕКС 159 и д.). Халкидије у истом значењу употребљава оргјех, %ет1ог, јаћпсаШ (,занатлија, створитељ, творац“, изд. У/КОВЕБ, стр. 24). За агНјех (,,уметник“) у значењу Пе с1ео 5Те паШа јаШсапНВиз („о богу или природи творцу“) Тћезаит наводи примере из Цицерона, Сенеке, Апулеја и па* тристике. У истом смислу се јавља реч агсШесШ („неимар") код Цицерона, Апулеја, Иренеја. Гноса је потом демијурга одвојила од највишег, једино савршеног Бога. Насупрот томе, Ориген у хришћанском смислу обнавља платоновску мисао о божанском демијургу чије је остварење савршено лепо уметничко дело. За примање, преобликовање и дсхраду те грчке идеје у хришћанству био је, међушм, одлучујући прилив аналогних представа из Библије. Ту се морају разлучити различите компоненте. Бог је створио небо и земљу е1 оттз огпаСиз еогит („и сзву војску њихо938
ВОГ
КАО
СТВАРЛЛАЦ
ну“, Постање 2, 1). Човека је створио ас1 ипа&тет аишп („по обл-ичју својему", Постање 1, 27). Све је урелд1о т тепаига е( питего е! ропАеге („по мери, броју и равнотежи", Мудр. 11, 21). На основу његовнх дсла човек може да га спозна као агпјеха („уметника“, Мудр. 13, 1). Аврам ехрес{а.1ж1. . . сшШ ет, стиа агПјех е1 сопсИ гог (тех^- стјс ха1 бтпрсоирубд) Веиз („чекшие град . . . којему је зидар и творац Бог“, Јевр. 11, 10). Нова н за наредни период зеачајна била је вдеја о човеку као слици и прилици божјој, идеја која је у Августиновој филозофији довела до схватања душе као слике и прилике тројединог Бога. Стваран>е човечјег тела од глине сугерисало је онда поређење Бога са лончаром, које се наговештава већ код Иса. 29, 16, тако да се назив јт^иШз (,,лончар“) = Иеиз сгеаГог („Бог створитељ“) у патристици јавља веома често1, за шта је паралеле нудио грчки мит (Дрометеј као ј1§и1из заесиИ поуг [„лончар новога нараш таја“ј код Федра, 'РаЂиХагит аррепсИх [„Додатак баснама"] 4, 1). Естетика мере и пропорције у Мудр11, 21 са своје стране се слагала са платонском традицијом. Повремено се (нпр. код Алана из Лила РР 210, 711 С) и стих јипсШгае јет огит Шогит згсиХ тотНа диае јаЂНсаХа зипХ т апи аШ јш з („саставци су бедара твојих као гривне, дјело руку умјетничких“, Песма над песмама 7, 1) тумачи имајући у виду Иеиз агНјеха. Треба још поменути Посгање 3, 21, где се Бог јавља као кројач (јесИ. . . А<1ае еХ ихо п Штсаз реШсеаз „нач и н и . . . Адаму и жени његовој хаљине од коже“). Све те представе библијског порекла могу да ућу у најразличитије односе са античком традицијом. Из обиља доказа даћу само три примера.*210 1 јгдиХиз (,,л о н ч а р “) п р и м е њ е н о н а Х р и с т а к о д А л а н а Р Б 210, 793 В и у зб и р ц и а р у н д е л а стр. 35: У азе рго<1И јГди1из („ л о н ч а р с е в и д и п о л о н ц у “). У п ор . и Т ћ езаи ги з п од јгдт еп („тв ор ев и н а" ). П о л а з и ш т е ј е в е р о в а т н о Рим. 9, 21. — П ор еђ ењ е са л о н ц и м а п о з н а је и С тоа: АХЈС. В К Ш К М А И П , СЈиаезПопез
б.е бгаЊ дгз Р1а1от ја1зо а&сИсИз (Истраж ивања о дијалозим а погреш н о при пи сан им Платону, д и с ер т . Б о н 1891, 20 и д. — Л а к т а н ц и је О е оргј. бег (О бож јем ст ворењ у) I 2, 11 (СЗЕП 27, стр . 5 и д.).
939
ЕВРО П СКА
К Ж И Ж Г .В Н О С Т
Марвол од Рена ( Р Е
М ЛАТИНСКИ
С Р Г .Д П ,И
171, 1697):
5 1 ССПИ& Н и т а п а т з а т а з Н а с в и ђ 1&де с г е а и . 1 Л ц и Ш д и Ш д с г Г т и з / и д Ш и а е ( е т р о г е иКа«? Т г а п з е а Т , е ( п о з т п е ( (а п с 1 е т з Г т и 1 ј п ( е г е а т ш , Iп з Г р ^ е п з о р Г ј е х ге -р ге Н е ги А е гтЛ и ^ д и е и1<1егиг. С и Г и з о р и з и а п и т и е 1 и Н и а з /1сШ е *гап5Г1. 5<с / а б е г Iд гш гги з р е т о р и з с и 1 р а (и г т е р ( и т . А Ш ј г с е т п д и е згиитп г е р т е Н е г и Ш /а б г г с а п и 1 а п з
т 1 \
5ес1 ситтг зг( заргетгз, гттгтпо зар геп И а, чи! по5 СопсИсШ агц и е зи а зГдпаиИ гтпадгтге теп(ет, Сиг јогтпаГа 1и1о с о т п т гзИ т е т & г а гедети !а, N071 ез1 стесХепЛ ит п о з ЈитгсШиз гп1егг(игоз 5ес1 песЈгие ј и з И Н а е <1а1зИиг 1 о с и з О т т р о ^ е п Н з , Р е г ц и а т р г о т е т Ш з т е је т а п Т и т р г а е т т а сигдие. Е г д о песеззе ји И и а тго з е Ц гтгд е те т о / и з Е ( (1е с И и е г з г з и т г и т п с о т р г п д е т е фио
ие1и? г п
И и т
депиз
з го с И о
ти п & и т,
1 о т гд о с е т Г е Т и г а д о т г е ,
Н и тп а тги т
рет
(е т п р о т а
Гети Ш
а Л а е и и тп .
А ко смо, п лем е ч о в еч је, по за к о н у са зд а н и овом Д а нам игго чинимо год у ж н в о т а кратковечном ходу П ром ине н а јза д , и н а ш е б е з тр а га се за т р у судбине, Л уд је за н а т л и ја о н о и п р ек о р з а с л у ж у ј е сваки Т р ош ни ш то с а з д а р у к о т в о р , п р о п а д љ и в ко грне земљано. Т ак о и м а јсто р а сам ог ср а м о т и к р п а р и ја к ак ва — Д е л о ш то п а д у је с к л о н о и т в о р ц у з а п о к у д у сл уж и .
Али кад мудар је већ., и кад мудрост је, штавише, сама Тај што нас створи и дух нам на прилику утисну сво)у Давши му управу сваку над удима зданим од блата, Не треба мислити баш да са смрћу ишчилимо посве... Повод изостаће, опет, да правда се Свемоћног врши, Суд да се кроји и казна, ш та кога по заслузи иде. Отуд и нуж да се родк да нагони створе се разни, Свет да од разлика многих у }едну се зглоби целину, Ту, ко на тркији каквој, да бој би заповргли дуги Донде док племе човечје кроз време к а безвремљу ступа.
940
Алан «з Лила (8Р II 468 и д.): Иеиз . . 1апциат типсИ с1е$ап8 а.гскпесШз, (апциат аигеае Јакпсае јакег аигагшз, уе1ш зШрепсИ агНјгси агНјШозиз агНјех, (апциат ас^тггапсН орегг8 орегагш^ орГјех.. . тигиНаН8 ге^гае аЛтггаШет 8ресгет јакпса\п( („Бог. . . као неимар света обдарен огромпим смислом за лепо, као кујунџија златног адићара, као вешти уметник задивљујуће рукотворине, као марљиви градитељ велелепне граћевине . . . сачинио је чудесно обличје васељенских двора“). Матеј од Вандома (РАКАБ 192, 9 и д.): О о д га (ез јгди1о иаз, јаЂго јаЂггса, тедг Бегиггз, р1азтапН р1азта, ргорад о ра1Н. В е ш т у л о н ч а р у ко л о н а ц бл агод ар и м , т в ор ц у ко д ел о, К р а љ у к о р о б , к а о к и п к л е с а р у , о ц у ко син.
За разумевање целог тог развоја остаје да се узме у обзир и следеће. Поред назива Пеиз агНјех („Бог умети 1и к“) већ антика зна за оаралелну тему Ага(ига агНјех („Природа уметница“). АгНјгстт („умеш ичко дело“) обојих је исто: стварање света и човека, градитељство, грнчарство, златарска вештина, понекад и сликарство2, руковоћење позорипггем3, ткање4 облици су оног што се назива агНјш ит. Једина друга уметност која се поред тога јавља у сличној функцији јесте музика. Свет као музичка композиција с текстом — то је Августинова мисао. Сагтеп иптегзГШгз (Ое тизгса — „О музици“ 6, 29) појам је из Августинове математичко-музиколошке опекулације и не сме се превести са „песма“5. — Ту Августинову 2 Х и л д е б е р т к о д О р е о а (НАХЈНЕА1Ј, М И апдез роеИ циез б.е
НгШеЂег(), ст р . 9. 3 В О Н Ш 8 К 1 , Б ге А п И ке т РоеИ к и п б К и п зИ ћ ео п е (Б ор и н ск и , Антика у тгоетигји и т еорији уметности) I 23. 4 А л а н , А нт иклауди јан, 8 Р II 362. 5 У п ор . Ш. Н О Р Г М А К к , РћИ озорћгзсће 1п(егрге(аИ оп дет АидггзИпиззсћтт 6 е ат(е т изгса (В . Х о ф м а н , Ф и лозоф ска интерпретација А вгуст и новог стгиса 'О м узи ч к о ј уметности’), д и сер т. М а р б у р г 1931. — О Њ З О И , 1,а РћИ озорМ е Ае за т ( В опа-
слику преузео је потом Бопавептура: 1)'\\ппае аШет ^ИзрозШот р1асш(, т ипАш п циазг саппеп ри1сћетт ит дио(1ат Л зсигзи Гетрогит мепиПаге („Божанској в о ј б и беше угодно да овет као прекрасну песму улеоша неким раш члаиивањ ем времена [8С. у правилне ритмичке једанице]“ , изд. К вараки [ОиагассћГј том II, <Из1. — „поглавље“ 13, 316 а). Дотле води књ иж евно предаше. Д а бисмо, мећутим, потпуно објаонили топос Пеиз агНјех морамо да посегнемо иза њега, з а м итовима старог света. Ту онда налазимо н а Западу и н а Истоку многе подударне извештаје, према који м а је ствараоње света и човека резултат занатске делатности неког бога — бота који се јавља час као ткач, час као мајстор за вез, час као грнчар, а час као ковач: „готово посвуда је првобитно стварадње оптерећено земаљском тежом неког ниског заната, напором ф изичке демијургије“ (КОВЕКТ Е15ћЕК, IVе11ептап1е1 ипЛ Ш ттеУгвН — Роберт Ајслер, Огртач света и неб ески шатор, 1910, 235). „Не може се порећи“ , настављ а Ајслер, „да је легенда о стварањ у због тога у очим а каснијих људи морала да изгуби од узвиш ености, д а је, пггавише, њен митски занат утицао управо декл аси рајуће на поједине ликоове богова. Л ик као ш то је онај ружн-и, гарави, ћопави ћаво кога ж ен а вар а са отменим Олимпијцем, онај јадник Х ефест у Д ем одоковој песми, довољно објаш њ ава због чега је касн и ји супернатурализам веровао да тог ствараоца светова, као неку врсту помоћника, м ора да одвоји од Логоса, који је ШеаШ типШ (,уобличавалац света [према вечним идејама]')“• Социолошко објаш њ ењ е зан ата богова може се прочитати код Ајелера. V наш ем контексту важно је увидети да је стваралац светова у Т им еју сублимадија митског бога-занатлије. Оба та елемента се онда ста-*206 иеп(ите (Ж и л с о н , Ф и л о з о ф и ја свет ог Б ан авен т уре, 1924) 172, 206, 210. — У п о р . н и ж е е к с к у р с X X I I , н а п . 36 и 38. Ејбрахам К а у л и ( А Б г а ћ а т Сом^1еу) у п о т р е б љ а в а т ај т о п о с у св ојој Давид и ја д и (О аигдегз 1656), к њ и г а 1, с т р о ф а 33 и д . У п ор . о томе К а у л и је в у н а п о м е н у с а у п у ћ и в а њ е м н а А в г у с т и н о в о д ел о сп' д е г X I , с. 18.
942
пају са богом грпчаром, ткачсм, ковачсм из Старог запста у срсднхЈноксмши гог/ос О ет агП{ех!'\ У Шналији X V II нека ће се замеци ге М1исли величамствено развити у теоцептричну георију умстности. 6
6 О д п р и м е р а д о д а ј е м : Р К А Е С Н Т Е Е , Н ге го к 1ез ( П р е х т е р , Х и је р о к л е ) , 1 9 0 1 , 21 и д . и 153. — С е н е к а , I\Га1. циез*. (П р и р о д њ а ч к а и с т р а ж и ва њ а ) I I 4 5 , 1. Е р . 6 5 , 19 и 71, 14. — Х и м е р и ј е П О В И Е К (Д и б н е р ), ст р . 88, § 6 (Б о г к а о в е л и к и н е б у ). — Х у г о о д С в . В и к т о р а Р Б 176, 745 Б .
943
соф и ста
на
XX II ТЕОЛОШКА ТЕОРИЈА УМЕТНОС ТИ У ШПАНСКОЈ К Њ И Ж Е В Н О С ТИ 17 ВЕКЛ'
Годи«с 1627. појавио сс анонимно у Сепиљи сгшс Рапе^упсо рог 1а роезга (Панегирик у част посзије), а 1886. обј-ављен је у факсимилованом издаљу од 200 примерака код Е. Раска (Е. К.А5СО) у Севиљи. То дело је, како изгледа, до сада наишло на мало илтересовања. Менендес и Пелајо га помиње у једној напомени међу књижевнотеоријским сттисима XVII ве* ка, који, по њему, заслужују помен, „али не и анализу“. По њему, непознати аутор износи, додуше, апоурдне идеје, као нпр. да чак и ђаво ствара песничка дела, али је иначе начитан човек. Тај Рапе%упсо стоји у традицији похвалних беседа у част уметности и наука. У антици се оне махом јавл>ају као топос у неком поучном спису о дотичној материји; обично у уводу целокупног дела, или неке од њешвих књига. Цицерон у ш ису Пе туеппопе (0 изналажењу тема за беседу) даје похвалу речитости, а Варон (Ке$ ги$псае — О сеоској економији, III 1, 1—8) похвалу земљорадње. Витрувије уводи 9. књигу свог дела о архитектури једним разматрањем о томе како је чудно да се атлетама указују државме почасти, али не и писцима, чија је корист за цел)ину ииак 1 Следеће излагањ е је дел им ичн о ск р аћ ен а, дел ом измењ ена верзија рада који сам 1939. објави о у В Р 53, 145— 184. Филолошки заинтересоване читаоце уп ућ ујем на њ ега.
944
ж.'упо}ч\шво већа.3 То дајо понода да „иохвалу к?м?жо.вт\гпГ‘. Похвалу прлродних наука допоси песник ^гче (огнх 274 и ддЛ. За исгорниара је соттешГагЈо /и>'Гоп*;г (.дтрсдгоруч!ша 1 не нсгорије*) шктало оолигатно (ПадшЗијс 1 1 и 5. 7—8; Диолор I. 1—5; НД1М. 1(1Г!п: *???>?огг>* 588). V формалном поглсдг за нас јс посебно заннмлаш Плутархон сипс О музиш*. Главшту тог дсла чннс наставна прс шваша лвојицс млшшолога. Алн на саставннм комподнцпоннм мс.тпма 1 К1 лалимо познаге топосс. Прни осссдник доноси једал катадог мнтскпх нзумнтс.д>а н потом иабраја касннја поболдиан>д умсгности (погл. 13). Други бо* ссдннк каже да се његов прстходннк. долушс, може аа своју лнсту илумнге.кд позватн на писане заппсе, но усмена традшшја учп да правн нзумнтењ није човек него бог, ..свтш одликама украшенн Лподон” (погл. 14). Музнка подстиче на моралне носппке н потврђује се у ратној опасностп (погл. 26). Ко хоће да је научн, мора нстовремено да упозна н све остале науке и да изабере филозофнју као своју учите.внну (погл. 32). Корист од музике Хомер објашњава на прнмеру Ахнла. Он је, као н Херакле и многн црутн, бно ученлк лшдрога Хирона, а овај их је нстовремено подучавао у музпцн, правнчности и мешшннн. Ко је у младости усвојио „васшггнн стил“ музике, никада неће постдшати неплеменито, јер он је хармошгчан у мислн и детл- (погл. 41). Музика .може да смирн побуну у полису и да нзлечи кугу. Она је човекова захвалност божанству и средство за чисту настројеност и сређеност душе (погл. 42). Овде њмамо узоран пример за 1а и Д аП о („похвалу, похвалну беседу“) једној уметности. Та топнка обухвата следеће тачке: 1. л>удске и божанске изумитеље у.метностн; 2. њихову корист за морал и државу; 3. еншпслопедију н филозофију као предуслове уметностп; 4. каталог хероја. Сличн\г структлру показује проемнј Ксенофонтовог списа К у п е ^ е п к о з (О л о в у ) . Он доносп похвалу лову по следећој схеми: 1. лов је пзум богова .Аполона и 3 Упор. Сенека. писмо 80. 2 и Ксенофан, Гг. 2. — Та критика погађа и модерно одушевљење за спорт, „телеене вежбе*\ Олимпијске игре итд. 945
ЕВРОПСКЛ
КЊ И Ж КВНО СТ
И
Л Л Т 1Ш С К Н
( Р 1 (Н,И
нкк
Артемидс; 2. они су тим с обдаршти Хироиа $6от јвсговог пош тењ а; 3. од њ ега су лов иаучилм хсроји Нсстор, П елеј, Т езеј, Одисеј и други; 4. лон, прсма гоме, треба високо цснити; он м ладиће осиособњаиа аа рат, учи их, мећутим, и да добро мтгсле, говоре и делају. И Опијан (или Псоудо-Охшјан) је у свомс спеву Купе%еНса (О ло ву , 2, 1— 35) у ф орм и зазивањ а Ар гемиде понудио каталог хороја којтт су величали лов. Поред каталога хероја, код П лутарха н Ксенофон та наш ли смо „топос изумител>а“ . „Ко је то изумео?“ питањ е је, к о је је као ш то се зна, Грцима веома леж а л о на ср ц \г и сме се означити као суштинско обел е ж је њ иховог лшшљења'*. У раном грчком периоду су као изумитељи пом ињ ани богови и хероји, са соф истиком на њ ихово м есто д олазе људски изумитељи. Супротност ова д ва схватањ а — „теолошког“ и „културноисторијског“ — наш ли смо исказану код Плутарха; код К сеноф онта она је изм ирена. Она се поново јављ а у контроверзи изм ећу ар истотеловоко-гом истичке и „теолош ке“ те а р и је песниш тва у италијанском треченту. Среш ћемо је и у наш ем Панегирику. Тај „топос изумитељ а“ довео је почев од IV века пре н. е. до каталога изумитељ а (литература тзв. Иеигета1а), који су у иозном иериоду све виш е нарастали. Познат иример за то п р у ж а С тарији П линије у својој Природној историји (VII, с. 56). М лаћа софистика45, али и алекоандријека теологија (Кггимент Александријски, Б илим и I 74 и д.) носиле су са собом масе те грађе. Н>ихове трагове налазим о у средњ ем веку нпр. код Хута од Св. Виктора (РБ 176, 765) и код Готфрида од Витерба (РаШкеоп изд. ДЛ?А1Т2 стр. 137). Комгшлатори ренесансе нису хтели д а пропусте ту тему: Полидоро Вирћилио из Урбина (147(>—1555) напиоао је дело Ре :Ј Н а н а у ч н и с т е п е н у з д и г н у т о у п ер и п а т ет и ц и . Упор. Г Ш Е О Ш С Н ЦЕО, ОГе дтгесЈггзсЈг-гбтпгзсНе В годгарћ ге пасћ гћгег Ш егаггзсћеп Г о гт (Ф р и д р и х Л е о , Г р ч к о -р и м ск а биографија п рем а с в о јо ј к њ и ж е в н о ј ф орм и ), 1901, 100. 4 А . К Ц Е Ш О Ш Х Т Н Е К , Р гоЈоз ћ еигеЈез (А . Клајнгинтер, П р ви изумит ељ ), 1933. — М . К К Е М М Е К , ЈОе саШ одгз ћеигета1ит (М . К р е м е р , О кат алозима и зум а), Л а јп ц и г , 1890. 5 С Н Ш 5 Т -5 С Н М Ш , С ггесћ. 1л*. С езсћ гсМ е II6, 825, нап. 6. 946
1 т ,с*п/<>п7ш.ч* гс ги т (О п р о т и а .ш ч и м а ) (као и /)<• р т , 1778). Н \ К ал д орои ои ом ио,н>риипу (нир / <>ч псм т ауогсм ргогП^(о$ <1с1 пипнЈо Т ри иајасТа чуда еас та), к а о ш т о јс т х с н а т о , ..ирин и ау м н “ к а о п рго<И&ш.ч (,,чуд а“) и гр а ј\' н сл н ку улогу.
Лнгннкнм формалннм сдсмсппима којс нримс.н.ујс аутор дела Раис^Јпсо — нансгирнчкн сгил, сопинсн<1аНо, каталог одлнчника (као ла.мсна аа каталог хероја), „ т и о с илумптсл»а‘* — придруж ујс сс још јсдан елемонт, који јс исх»ајмл»сн нл иоссоног беседннчког рода антнке: Рго1гср1Јко$ („ономнн.уба 6еседа“ , а<1ћогиШо, саиогкИ ш , сх110г(аПо — „бодроњс, сокол»сн,с. храбрен»с'“). Тај род — којн су у књиженност унслн Антистен, А риспш , Аристотел — но нраннлу пма аа цил> да слуш аоца или чптаоца иодстакие на фплоаофирање. Од времона Ф плопа на Ларпсс, у ч и тјн а Цп цероновог, ра:нп 1 колала су сс дна дела ирогрепгпка: „ондепктичк 1и“ п „анеленктичкп“ ; у прном су дсжаапване п ред н осш ф илш оф нјо, у другом ралогкринатп њони ,дфот1Ш1Шцп“ или „1 мшода 1 пг:шачп“ (\а1ирсга(огез, јо ш и код Ш лајерм ахера 18 с 11 1слепиас 1\ег 1’1) . 0 свом наж алост нагубл>еном делу Н оП епм их (Хортснзије) Цицорон каж е: пон ит\*ег$ае риИоаорШае \н(ирега(оп}п 1$ ге$ротНти$ т НоПеи$1о („мп емо у Хортензију одговоршги опима којп куде фплш офнј|у уопш те“ , Ти$с. 2, 4). Већ прем а томе да лп је у протрептику преовлаћивао један шш другм елемепг, ои ее приближ авао виш е епндепкгнчкој или одбрамбеној беседи, панегиричком или апологегском тппу. V касној антици Рго(гер{Ц<о$ ее однаја од филозосрпје плп, боље речено, он може да се станп у служ бу сних апе$. П оседујемо Галепову асНтПаПо а<1 аНс$ а<1<Н$сеп<1а$ („бодрење на изучанан>е наука“ , тако се обнч ио означава тај опнс састашкон па прчком). Као „пи* ХЛјсг (И с Н с 1ц)1о п . И с О с п ап сИс Со1)Ис{с{сп ип(с'г IПгсн УЈсгасМегп — О р сл и ги ји . Гоиори цицћсии оСцшЈоиииим л,уОи ма к о ји јс п р сзи р у), 1799.
947
ЕВРОГГСКА
КЖ ИЖ ЕВНОСТ
И ЛАТИНСКИ
С Р К Л »*.И
ПКК
полаштавачи" наука н уметности ту се Јан.кају прсл. сташпши атлстике. Сви списи кг>д којих наслони г»о чињу са „Одбрана . . — посеано ако оранс учетнос тн или науке78 — могу ла се см атрају „атлснкгич ким “ дслом иротрстггнка. С тароримски ум био је усмерен ка корисноч. Сто га су Ц ицсро 1Г и Х орац и је истицали корисност ггоелнје, при чсму гтрвн нијс допуш тао пикакла мсста сумњн да бсссдннш тво стоји нлнад посзије. Танит је у свом делу 1Ла1о^из с1е огш огЉ из (Дијало? <> <н'геГ),Шцима) тај однос обрнуо. Он се ж ал и о на пропа тан>е ри.мске реторикс и посдију је назвао „узвишошгјом“ слоквелцијом . П оглавњ а Д и ја л о га у којима песлшк М атсрно хвали своју ум етност оно су најзначајпнје што нам је антпка остави л а о тој теми. У срелнлчг веку посзија јс так о чврсто п овезана са гра.матичком и рсторичком ш кол ском н аставом , алн с другс стране и са м узиком, м оралом и теологн јом , да похвала иоезије није била п ри зн ата тем а. М иоги средгвовековни пссшгци говорили су, д од уш е, са одушевљегвем и патосом о својој ум етности, али увск сам о узгред. Тек почетко.м X IV вск а П а д о ван ац А лбертино Мусато пише неколико епистола ч и ја је тем а одбрана поезије. Потом јед н у так в у п охвалу н ал ази м о у дипло.ми са П етраркиног к р у н и с а њ а за п есн и ка (Бурдах, Ријенцо и д ухо вн и преображ ај њ еговог вр ем ен а — [В1ЖБАСН, Ш епго ипс1 сИе &е15Н%е \\1апс11ип% зе т е г Хек], стр. 509). Следи Б окачо (14. књ и га њ егових Сепеа1о^ае деогит ^епН И ит — Р о д о сло ва п а га н с к и х богова), који се исто так о к р е ћ е у о к в и р у средњ овековних идеја. Аутор П анегерика пом ињ е к а о претходнике, измећу осталих, хум анисте Г и јом а Б и д еа (С и Ш аи те ВисЈе9), 7 Нпр. Не/епсе о/ РоеСгу (ЗМпеу и 5ће11еу) [Одбрана поезије — Сидни и Шели]. — Наслов као што је Вејепзе е1 ШизСтаИоп б.е 1а 1апдие јгапдагзе (Би Ве11ау) [Одбрана и похвала француског језика, Ди Беле] истиче оба елемента протрептика. 8 У беседи рго Атсћга роеСа („За песника Архију"). 9 Вибаеиз, АппоСаИопез гп рапд.есСатитп ИЂтоз, (Биде, Напомене уз књиге Пандекти), 1508. У том издању налазе се РоеИсае 1аидез („Песничке похвале“) {. СХХ1Х.
948
ТКОЛОШКЛ ТЕО РИ ЈЛ
У М К Т П О С Т И У Ш П Л Н С К О Ј К П .И Ж К М
Ј7
И 1'1 Л
Пстра Крнјшгта (РеПи.ч Сг11м(ч1.ч),0# Биралдија Чнпција (С1га1сЦ С тУ о)101112, 11сгри1ш (Ра1г1//л),';. V Шпан.иј|И „шшшлу <11ое:шје“ .нај-нре палаи 1мо код Маркиза од СаптиЈпане (МагсЈиек Је .Ча!пШ1апа, Рго Неппо е саг1а а1 соппеншМе (1е РоПика! • „Нисмо пролог главном даионедиику Дон 11сдру од ГР/Јпу гала“, погл. 2; написано око 1448). Слоди иостика Хуана дел Енсине (Јиап с1е! Епсгпа, 1468?— 1529?) штам пана 1496. годнне. У лосвеш ом иисму он докааујс „достојанство и сгарост“ поезијс. Ве1) је „ташго паганство“ уваж авало песника као уа1ељ, тј. оиога ко пева о божанск 1ИМ стварима. Ајш н миогс су кшше Старог завета, према сведочанству Јеронимовом, метрички срочене, а оне су старије од иаганског несништва. За похвалу поезије Енси-на указује ногом на Јусш на М артира. Као примери за њсио деловаи>е служе Тиртеј, Орфеј, Стесихор. Најзад, као крајља потенција, следи указивањ е на црквене химне. Имена Хиларија, Амброзија, Августина (због' његовог списа о музици) закљ учују то доказивагве. Послушајмо једну другу похвалу поезије из каснијег времена. Бисенте Еспинел (УЈсепЈе Е$рше1) ставио је испред овог дела 01уег$а$ п т а з (Различигц сликови, Мадрид, 1591; отада није штампано) једну похвалу поезије из пера Алонса де Валдеса. Ту се д о казује да постоје два разлога за песиичко стварагве: част и награда. И једно и дру-го дају крал>еви. Стога студије цветају увек кад их владари потпомажу. Светли примери за то јесу Август и Филип II, застрашујући Нин и Сарданапал. Достојанство поезије дока10 П ет а р К р и н и т (РеГгиз Сг1пПиз = П је т р о Р и ч и [РЈеЦ о Ш ссг], 1465— 1505), Б е роеИ з 1аИпгз („О л а т и н ск и м п есн и ц и м а “). У пор. о т о м е 5 А Ш Т 5 В 1 Ј К У , НШоту о ј СггИсгзт (С ен тсбери , Историја н а у к е о књиж евност и) II 27, и С. Т К А В А 1 .2 А , Еа сгШ са 1еИегагга пе1 Нтаљсипеп1о (К . Т р а б а л ц а , К њ иж евна критика у ренесанси), 1915, 53 и д . 11 1л1шб С г е е о п и з С у г а М и з, П е роеИ з позГтогит Гетроги т (Л и л и је Г р его р и је Г и р ал д [ = Ђ а н б а т и ст а Ђ и р а л д и Ч и н ц и о ], О песницим а наш ега доба), 1551; н о в о и з д а њ е К . М/ОТКЕ (К . В отк е), Б ер л и н , 1894. 12 Р гап сев со Ра1пгг1, ТгаИаГо де11а РоеНса (Ф р а н е П етр ић , Трактат о тшетици) 1582.
Ч 949
ЕВРОИСКА
КЊИЖЕВНОСТ
И л л л н п и ч м
V. И Е Д Њ И ВЕК
з\ }С сс наЈпре тнмс што она у сеои садржн све осталс умстностн: .,сагласност“ граматикс, „суптилност“ фи. лозофијс, ..елеганци}у“ рсторике, али и окултие квадмтстс астрологнјс, залинљујуНс квалитсте теологије. Друто, 1а\ва;нујући прнлнавању којс она \жива код влалара. јунака. мислилаца: Адександар јс плакао на гробу Ахиловом. Сишшон Африканац сахранио је Еиија у свом сопственом гробу. Платон јс песшгка Агатона улостојно свог прпјатсл>ства. Елеонора из Поатјеа помагала јс Бсрпара нз Вентадорна, спна једнот пекара нг г. Пскхш ја је госполарпца свих наука, јер нодручјс низне грађс чине свеко.тнки прсдмсти тих наука: красота Бога н нсбеског царсгва; астрологија; космогонија; „прнроде ствари“ (5ил>кс, граве, животшне, соковн итд.); фнкција, исгорија, басна; морал, обичаји, лакошг, рат и мнр; чуда Старог и Но-вог завета; пророчанства. Данашњн ш ш олаштавачи поезије немају ираво, јер Цицерон нааоди стихове из Бнија, Аристо* тел из Хомера, коначно иравпшци су „своје законе и правила срочили у стихове“ . Свети Дух је кроз Давидова уста говорио V стиховима. Стихове су писади Соломои, Јеремија (Тужбалице) и Дева Марија (Ш^тјгсш). Сам Христос је стварао поезију: јер код Матеја 26, 30 стоји: е1 к ут п о сИс1о („и отпојавши хвалу“). Поезија је, дакле, освештана. Девет муза одговарају броју од девет анђеоских хорова. Међу бранитељима поезије не недостаје ни Лопе де Вега. Мецени и песнику Хуану де Аргихгу (Јиап с1е Аг&шјо, умро 1623) он је посветио кратку расправу ОиезНдп вокге е1 копог ДекГДо а 1а роезга („Питање почасти која се мора одавати поезији“, издање Санча [бапсћа] IV 513—522). Од аргумената издвајам: Платон је „светим“ назвао песништво, Овидије песнике, ..са чиме се слажу и Цицерон и Аристотел“. Код варвара, пагана и хришћана увек је постојала култна поезија: сото зе ге еп пиез^гоз кут поз запНззгтоз, у уо 1еп%а гејегШо еп т{ 1зШго („као што се види у нашим пресветим химнама, и као што сам ја испричао у свом И сидру“). Напади на поезију објашња-вају се делимично хришћанском одбраном од паганске митологије, делимично прекрш ајима против обичаја и модчп
Т Р О Л О Ш К А Т К О Г И Д А У М К Т Н О Г Т И V Ш П А Н Г К О Ј К Њ И Ж Г .В . О
НЕК \
рала, какви су се поткралн неким песницима, а сада се већ спречавају цензуром. Али нопорочној, чисто] поезији — па и еротској — не упућују се прекори. Следи осврт на старију и преглед савремене поезије Шпаније, при чему се посебно истичу песници племићког сталеж а. Лопе своје мнсли излаже нехајним рећањем, без неке строге логичке повезаности. Он то чини увек када теоретише. Главни аргумент Хуана дел Енсине и Алонса де Валдеса јесте схватање да су многи делови Библије написани у стиховима, и захвањ ујући томе поезија, по њима, добмја бож анско достојанство. То учење заснива се, као ш то знамо, на Јерониму. Оно је било резултат његовог студирањ а Библије и његовог црквеног хум анизм а. Али о пореклу поезије Јероним није размиш љ ао. Теолош ка спекулација о поезији спада у једну р а н и ју епоху старохриш ћанске литературе: у време у ком е је хриш ћанство почињало да излази из затворености ж и вота у малим заједницам а и да литерарно п ридобија људе за себе. То се десило средином II века. Јавл>ају се писци ко ји себи постав.љају задатак да бране нову веру и да је учине прихватлуивом за об разован е пагане. Ти „апологети“ се — уз извесне изузетке, као на прим ер С иријац Т атијан — са сим патијам а односе прем а античком образовањ у; на прим ер н а јзн а ч а јн и ји м ећу њ има, Јустин М артир. Они се кори сте идеј ним токовим а хеленизованог јеврејства (Ф илон, Јосиф) к о ји су покуш авали да д окаж у подударност јев р е јс к о г зак о н а са хеленском фидозоф и јом , и то преузим ањ ем система алегоријске егзегезе к о ји је изградила стоичка и ж ол а, и уз помоћ такозван ог „д оказа старости“ ; јев р ејск и списи старији су него грчки. Ови други познавали су оне прве и прим ењ ивали их. „Те представе пролазе кр о з најразлич и ти је нијансе од претпоставке откровењ а бож анског Л огоса у паганској ф илозоф ији, до представе о плагирањ у Светог писм а и деф орм исањ у истине од стране д ем он а13“ . У право овај последњ и моменат јавл>а1* 11 Р . ^АГЕКВЈ-АЛШ, О ге ћ еИ еп Г зИ зсћ-гбт Г зсће КиИит В е н д л а н д , Х е л е н и с т и ч к о -р и м с к а к у л т у р а ), 1912, 397.
951
(П .
сс код Јустинш** кол кога сс лера, \шт и култ пжгнстаа јаал»ају као варл»мш< проналазак дсмона"**. Вн. дели сж> аећ да је Менсилес ц Пслајо у Папсу|ше идеје" деда Р<те$упсо убрајао и да Је Луиифер оесннчки стаарао. а уможаНемо и оОразокпкене т шсг мшннца Лли — н то )е гтромакло том »сликоч шпаиском крмшчару — та ао су р л тх т гк/тиче оа апо допгте Јучлпша, којн са паганс»ш фндоскзфтса акиг »ремона делм всромш>е у дешше Х а р н о т т н и 1 аполагета нтишЈНл»% \с мл отар. Око 200 гтдд. Терт\.ти)аи учн па хришНанни ие сме та има никакао литсрарио обра.кташ»с. Климснт Дде« самдри)ски морао Је да сс бори протиа тог стаи»»«и. шта А »сосоао делован«е на Алсксандрм кдаЈ катшс^ ско) школх уттраао чнни уаод у си§ај осриод старо* х)кш1Нанске литоратуре у комс Је хришћанстпо схдоПН..О мир са грчком фи.'кх«офн)ом и наукоч, то је »рс ме од крата Н аска до Комстангона. Климсш }с оцр тао атеалну слику „хришНа нског гоостичара“ Ои р* .шија орфттчку хрнстологоју која јс сталио илноаа — па гако м V П анеш рику — била употре 6 л*а»а1» као артумснт теолоилсе поегокс. За Орнгсна јс. онда, тшј ак>) «:«мсђу грчке филозофијс и хришћаискаг жнвота — спој који Јс прнпремио Климсит — „постао запо реиа целнна коју је ои брамио исто тако од испрнџ тсља спскулаанјс мсђу хришћаиским веркпшгча као м од гоостичара. . . Захваљујуђи том споју хришћан* ство је постало светска религија14**. Оригсн јс прсузео аитичку структ\'ру' иаставе, која је укл>учивала и сту* диј пссиикД и филоооф^ и „еамо ју је долуино хриш* Наиском мааградњом'***. То хелснизовано хркшћанство. које сс завршава Бвссвијем (263—339), уско јс ис* лреплетано са грчкнч миид!»еи»ем (Платон17), стоицин Н и Е Т 2 М А Ж Ч , СезсћГсМ е <Хег аИеп КГгсће (X. Лицмкм, Историја старе ц р к ве ) II, 1936. 178. » ЗТАНиИ (Стелик) у СНН15Т-5СНМШ, СпесМ зсће ШегаШгоемсћјсШе II* 2, 1329 н д. * Н и Е Т г М А ^ Ч , С ћгК Ш сће Ш егаШ гг 1923. 9 н д. 17 Упор. о томе ч л а н а к ..П латонизан О таца“ Р. Арнуа (Е. АКЖШ, РШ Ктшпе Оеж Р*геж) у Р е ч н и к у католичке теологије (Огспоптипге <1е ТћбоГодге са(ћоИдие) X II, 2 (1935), 2258:
952
ма. Посичонпјем. Оно је \\К'гпичко и гпекулатипно. Али оно је морало да се склонп са поаориипе кад је, гкх'ле Конегантпноиог сднкта о толераннпји (313), хрншћанство пошло п п е м које ће га воднти ка држапној релнгијн. Црква сада вшпе није уиућена па апологетнку. она прелази \ напад. Она се консодпдује правно и догматскл. Црквенн ипснп IV до VI вска истовремено су оорбони клерици. Они у огорчсним борбама протнв јеретика \дврћују један појам иравоверности који спекулашгју — пре свега на лагштском Западу — тера у ове уже граншхе. Око 400. године почиње сукоб око Оригенове правоверности, који се у VI веку заврш ио његовом осудолх. Х риш ћанска спекулација Грка у епохи од око 150. до око 300, с једне стране, >и латинска теологија од Августина до Боетија, с друге, показују карактеристичне разлике које појам „патристике“ лако прикрива, али чије се деловање јасно осећа још и у XVI и X V II веку (а и данас, у супротности измећу западног и источног хришћанства). Спекулативна, платонизујућа теологија радо ће своје аргументе узим ати из грчких апологета и отаца III века. А исто то важ и и за „теолош ку“ поетику, која, додуш е, користи „библијску поетику“ Јеронимову и његове хронолош ке прорачуне који служ е за „доказивање старости“ , али их она укљ учује у један виши спекулативни контекст. П оетику Биолије и доказ старости цео средњ и век је у ауторитативном облику добио од И сидора из Севиље. Са карактеристичним националним поносом једног Ш панца поново је даје М аркиз од Сантил>ане у својој поетици, у којој се позива на И сидора. Т еолош ка поетика песницима је увек била добродош ла, јер је она дозвољ авала да се поезији додели н ајви ш и ранг м ећу ум етностима и наукама. У Ш панији ни италијански аристотелизам није могао д а јо ј наш коди. У кратко је се дотиче ... АтгзГоШ, роиг еих, езГ 1е »рћузгсгеп«, циапд. И п’езГ раз 1'аГћее. Р1а1оп ез! 1е »рћИозорће«, ип иоуапГ зирепеит сћег дш оп зе р1а\1 а теГтоииет 1’есћо дез стоуапсез сћтеИеппез (... „Аристотел је за њих 'физичар’ кад није безбожник. Платон је ’филозоф\ супериорни видовњак код кога се са задовољством може препознати ехо хришћанског веровања“). 953
Луис лс Леои у носвсти своје лоирке пееама \с< 1вега је, међутим, налазимо и у делу Мотћгс* А(> ( \!л 51о (МоШе; игзд. 1)е О Ш 8 I 175 и д.). Марсело ^Магсеђје приликом расправл>ања о Христовом и:.:с.му т о т 1 навео једну стро<ј)у песхме. Саговорник Хулијано ОиНапо) сматра те стихове веома до5рим. То је, вели он, без сумње због лредмета; тај предмег, по њему, једини пристаје поезији. М арсело се слаже. Песници који певају о другим предметима упроиашћују поезију, каж е он. Бог је љ удима усадио иоезију у срце да би га усмерио ка неоу, одакле она потиче. Она је „саопштавање б ож анског даха“ . Дух божји дао је пророцима не само визију невидљивог, него и метричку форму да би говорили „на виши начин“ него остали људи итд. Да бисмо разумели пом ерањ е од „библијске: ка „теолош кој“ поетици, бацимо један поглед на шпанску теологију. Н>у је обновио М елчиор Кано (Ме1сћшг Сапо18, 1509— 1560). У њ ему свој врхунац доживљава један правац који се припрем ао од почетка тог века. Под утицајем хум анизм а теологија теж и за новим об* разложењем и методом. Она се од рационалних аргумената окреће ка аргум ентим а ауторитета и традиције; од схоластичке д и јал екти ке ка истраживању извора; од спекулативног ка „позитивном“19 постушцу од варварског јези к а ш кол а к а цицероновском латин18 Н а ј в а ж н и ј и н о в и ј и р а д о в и су : М . ЈАССЈХЈШ, Ме1сћш С апо еГ 1а Огео1одГе т о б .е гп е (М . Ж а к е н , „ М ел ч и о р К ано и мод е р н а т е о л о г и ја “) у ч а с о п и с у Н е а и е сГез зсге п с е з ■рћИозорШдиез еГ Љ еоЊ дгдиез, 1920, 121 и д д .; А Б В Е К Т Е А К О , Босг ГћеоЊдт (1ез М. С апо (А л б е р т Л а н г , Т е о л о ш к и топоси к о д М елчиора Кана), 1925; С А К О Е Њ , М е и х Гћео1одгдие8 („ Т е о л о ш к и топоси") у ВтНоппагте б.е Тћео1одге саГћоП дие 9 ,1 9 2 6 ,7 1 2 и д . — О настанку п о јм а „ п о зи т и в н е “ т е о л о г и је у п о р . А . 8 Т О Ц 2 у Огииз Тћотпаз (А . Ш т о л ц , Б ож ан ски Т ом а), 1934, 327. — У п о р . и МЕ№Ш ЦЕ2 у Р Е Ц А У О Ш еаз езГеИсаз (Естетичке и д е је ) I I I 4 153 и дд. 19 П о ја м „ п о зи т и в н е “ т е о л о г и је у к а т о л и ч к о ј науци још и д а н а с ј е с п о р а н . Ј е д а н т о м и с т а к а о ш т о ј е Гардеј налази к о д ј е з у и т е Ф р а н с о а А н а а (Р гап до1з А п п а !, 1590— 1670, од 1654. и с п о в е д н и к Л у ја X IV ), к о м е ј е П а с к а л у п у т и о св оја два пос л е д њ а Ртотпсга1е8 („П и см а п р о в и н ц и ја л ц у “), ип дИ ззет ет де$ Иеих Гћео1одгдиез иетз 1а гћео1одге розШ ие („ и ск л и зн у ћ е теол о ш к и х т о п о с а у л р а в ц у п о з и т и в н е т ео л о г и је" ).
ос/1
ском. На место филозофске сисгема гике :ола и -»*олошка .доои к а“, то јест учеил — не о о;ј:;пи .с на силогистику \ттотребл*ивим локачнил! ранлсоима. нето о изворима вере који су дати у откровен/ч- и пре/ан/ . Главно лело М елчиора Кана Ое /оег ?Аео/о/?>л' О тео.гошким топосима, Саламанка 1563) лајс к л а с и ф и кацију тих „иалалишта“ ( 1 , која се ооначааај/ као АотгсШа о т т и т аг% ит еп1огит 1кео1о%Гсогит г нрсбивалишта свих теолош ких локаза д*. Мећ\' лесет /ос» кол Кана на првом мссту стоје докали који происгичу из Пис.ма, традиције, сл уж беи е ирклсне иастане; загим, по силазном релоследу, патристика, схоластич>а теглтогија, ф илозоф ија; коначно — што је битна н> вина — аис1огГ(аз НШогГае к и т а п а е С.ауторитет л>улске и стор и је”;, то јест историје са њеним помоКним наукама. То К аново дело, према сулу католичких историчара, значи „истинску револетхију у теолошком м етоду” ГЈАСОСТ.Ч [Ж акен];, и за теолотију и.ма „исги класични зн ач ај“ као Томина З и т т а за ф илозоф ију /ОАКОЕЊ [Гардеј]>2!. Шта он значи за ш панску луховност X VI и X V II века? Ми ш панску ф илозоф ију оног врем ена оби чн о разлвајам о на хуманизам и неосхоласгику. „П ози ти в н а4 теологија Канова, мећутим, спаја хум анистичко схватањ е са пош товањ ем и признавањ ем том изм а, к оје за себе ипак чува лраво да критикује како Т ом у тако и Аристотела22. Кано је хум аниста по елеганцији свога стила; по одбојности лрема „фриволним аргугм ентим а“ и .,софизмима‘; касне схоластике; по свом враћањ у на студиј извора. Са хум анизм ом Н ем аца (Р удолф Агрикола је био његов У'*сјр ) и Ф ранцуза њ ем у је заједничко окретање Ф илолош ко-историјским студијам а, к оје обутсватају и о с т ј
® Тај јези ч ки обрт створен је према Квинтилијановој леф ииииији ф орензичких шсг Г,допоса“Ј. Теолош ка топика ослања се на реторику и дијалектику. И М еланхтон је написао дело Т осг 1ћео1одГс1 (Т еолош ки топосиЈ. 21 Томисти то, наравно, не могу да признају. Уз Томииу 5. 1ћ. 1 8 аЛ 2 издавачи „Немачког Томе“ ГСалцбург б. г., том I, стр. 326), напомињ у да је учењ е о тзв. 1осг ИгеоГодгсг ту већ садрж ано и да га Кано само !:р азви ја“. 22 Т ако су радили и ш лански језуити. Упор. Менендес и Пелајо, нав. дело стр. 178. 955
Џ Л М # * * ’« ’' *
,?;.М С А
: / /.
'/ /- ',/ м
•~+/а
> '
■>//*:
/ ,'л / / . '•
к ,;’/*?*'*'. '■ -•рЧ’ ' ’ ,, / *'. ;*71Л/:‘ *М,,а ,,! чгг-Јм'• 'ГГ^У./ЛА/. '* „ .'* *, ' / Ф ****** , ’:.$• +> '* -// / / ; ’!//>'/■ / *■'** /' г Т* . /> (> / , . ,. ј ...
;* . > ' • ' >
'•> * *
/// ( '/ >
/ >✓ ' г
'д' / >
> •>
/ •:
.//, /
• //
.
[; : //-, , ' Л*>
/ / /
'
/< / '
•• ■ ✓ *■ ' / ■ .
; '///.
.,. ; ,.,
,,.,/ У
;.
:
'• -'-•
: ' ^ '' '/■ '* ’ * ' ' * ..■*,*'/?I' у ( ј * ::/.:/■ > УЧ /. />, ... у , „ ; / / / / ; ‘М Л I У / / 'Ж ! ' ' * ' • ' ”;: '« / * *г г * ,., ■,',. / 1 ' ' / / /: ',»/>'*. * , ,*■ЈЈЈ'.. / ',, ј, /.//Ј / Ј /./* - •- / ;,/>■■ /■ : ' ' '•*/ : / / / г ! * л / а ’м .л њ - .у .ч * у л ' ј : ' * - ■-■ * » г ,.: у л * у. х. V - ' / * * ' Л ’ ; Л , , , / - М * - ' ' "■ у //б '.-# * њ >*л ' * , / " '• ::>/:'!> //: / у ^ *мим? '*ГЈ' :’™:: А \ **> у . ,-:/>//: иV? *?////.'/,;/'/> '////УММ& у /'“ А г^ \ ' ^ .^ .^ ' И / ?', -х •.*/.■*.■-*/. < /: * / о у г г ^ ^ и л и * г ':<" /!^ Ј ^ ; у ^ : ' / <>;>/://&, / / \< >т т . , \ лу/. м л л т , / / / V '> <..:///'*'//>>'*;; т . ^ / м л > •*'* / :уЈ * > ; ч Ј ’:'м У.:'//'Л&Г{, (у/А:*%*,, ('/уу/Ј/У /Л/ 4/ ,•',*!**/ > ' ‘ *(' ^ &.№■'// <>//*: ::'//%'/,'///. > ’*//■ у* '/ '~У 'тН'**>(л л Л ‘ * ^ :::/(>:/, Т V < №& ■ о///Л1;у//;'А/;ЛГ 11;*гк&;ШЖ> /%■ ‘У>')Ж*/--'/■/ •*?'///*■ /у '**''*■• >//, '//’. : / / / :"//% '; : / / А /////1 * Л < Л < > '//'/ < • / / / / / <%У>///л : ' / / / ; / / ; : ' /у,/ / ууул с ‘/'/'//,'/> /. : ’/ : ■ ’ '/>*>/'' у у / ’■// (/№:,У/*./&*/,. ?/■, * ///г ,
ј
/,//* ,
Л :'■>
//л
ц
/ ,;///,
:& ,
: ; ц ‘л у / : \ / Л / ' У Л ^
ч//> 'А«с>‘>л '//&' и 'у»л/1>л*
:•/////% * /:
'.књу/ х (с\*Л('/У' , ш Л г п / г / , *м ј<& ?//(> у у :*/,////■/%% ( ) / \а> '*/т У у м у ,; ■*/ / а / а/ м л у ;I'Л/+/ ,у ;/и у м * Л <:џ.'м к'л у о / л пж г** / У / / 'у*.
и
'"' л Ш/гЛч(/>, л;/П ■Ч '*'•>. //>//■ >, Г.-,.*/* 'г,'ХА>.1/> ;\'М 'п. //> // Л :и*ЈГ. Х'лУ>» /■>/>, 7 ^ ''у у 5' и / ;'/.>№» '? /’/ .';чт %::јјп '/////> / /.'%’/• ту/лн.у У./Л,/,/;;*• * с*г2М/ ,:*/}/.::://// / УУ/.К '/<ј . '/■%’'• *л />Л / ;■ , '*‘ У '//// : / ' , / / / ф ##.#>* />.. ' / / / . . >, '/» П '.'у /.::у , : « - у у у : /.* :« * : ////* >',» Џ.*'-хи/*>/*.,
хопиа добра пагапске аптикс нскорпстп аа јсмиу хрлшћанску филозофију кудтуре. Ои јс нс 1Ч)лератап нрсма јоротицпма п нопсрницттма, никада ирома 5НмИа кипниикиЈ* („хумаишстичким студнјама“). Овакав став удара свој печат и литератури шиапеког периода процвата и оштро је разликује како од француске, тако и од енглеске духовностп XVII века. Шпанија је њмала своју Инквизицију и своје прогоне Мавара. Али она Ш1је имала пуританизам и јансеннзам. Хелиодорове АехШоргса (Етиопске повести) васпитачи су Раснну као дечаку истргли из руку као грешну лектиру. Исти тај роман могао је да подстакне Сервантеса да се са њим такмичи (1иО$ {гакајоз Ае РегзИез у зтипЛа — Пустоловине Персилеса и Снхисмунде), а један Калдерон могао је да га обради за лозорницу (Ео$ М јоз Ле 1а јогШпа, Теа^епез у Сапс1еа — Деца среће, Теаген и Хариклеја)'&. Теологији Кана и његове школе замера се са томистичке стране да није избегла опасеости историцизма, а то значи опасности ерудиције која расте као коросв. То је у нашем контексту важно утолико што су одиста и трактати из теорије уметности код Ш панаца оптерећени преобиљем цитата најхетерогеније врсте. То се показује на примеру Калдеронове раоправе о сликаретшу исто тако као и у нашем П анегирику. У сваком случају Канова школа је, то смемо да каж емо као резиме, створила једну атмосферу која је била посебно повољна за развој „библијске“ и „теолошке“ поетике. Даћу сада кратак резиме Панегирика. Поезија је узвишена зато што ју је Бог дао човечансгоу (сопсесИс1а тјизатеШ е Де1 оп%еп (1е 1оз уегзоз, цие јие Ишз — „што ју је удахнуо нраизвор стихова, а то је Бог“). Али она се слабо цени, због чега се још Овидије жалио (Овидијево Не1 т(ћИ поп тиНит сагтеп ћопопз Наће1 [„Авај! та крупнију част песма не ужива баш“] цитира већ Лопе у наведеном делу ОиезНоп). Према Хомеру, „часно“ је слушати пеоника кад је по гласу25 25 О о м и љ ен о ст и АеИпорГса („Е тиоп ск и х п овести “) код ш п а н ск и х е р а зм о в а ц а уп ор . ВАТАЊ Ш 1\Г, Е газт е е 1 ГЕзрадпе (Б а т а јо н , Еразмо и Ш панија), стр. 663.
957
6 о п ш ш а налпк (Одисеја 9. 3>. Она је п рвоб тн о 5нла ааоновама да бн сс хвалио бог. Н>ена о&рха ннје проста забааа Т о греба ла се докаж с Тнме Не се учв** »шги услуга иеснш ш м а. П латон учи да трсба тражити Н41ЛОИО пријателагтво (?) Седам градова имчтло Је прететсзије д а буду Х ом ероао ро.тио место. V оксандар јс иои т ж ло Х о ч с р а . П латои јс опоиашао плнике ко л н ко јс мсргао, а искл»учмо нт је из саојс тржак СШ40 %ато ш то нт )е опоиаш ао: рог ио гепег а 1о* а{т
еI !е*ито*$90 4е к и п о џ ш е! оШог де 1о цие м акгогтш . («да ис 6и прсд оиима имао е*м\мчанстш о кра&и к о ју јс почи1Шо. шсти аутора оиогл ипо је прнс»о)»*о-). П с тр ар к а је б н о крч нисаи иа Капнтолу И толем еј јс Дтии>аи1<ма п лати о иисоку цсну за Еури п идоаа д ел а. а у спомси Х ом сру политао јс храм Др\‘ гс т н тасти доби.ти су сди ш лкјаи ски пескик всрошшо П срди леб ро (О с п о ш т о РсгсШ сђго (?Ј); агш к ки псотх Д рхим ет5*; К л ау д н јан , Е к и је; С таи ије. Снлмјс И тхшк; .ЧСлрсшјал итд. П < Ји т 1ван»с иссинигтва ткм е јс ..индуктивио“ до кадаио. О нла се п р и с ту тт тсо л о ш к о и докаш ом посту пку. П рсм а и н тср п р етац и јн рабн на. нтворн Јеруса* л н м ам у гтослсдИ|СМ стнху Пса.лма 86 .шачс посннке Ватаблс (\'а1аН1с) чнта: „V твојим илворнма. о Сионе. св е волснс ж и л е, сту д н је и мнсаонс игрс (сопсао$) мога д у х а: ' \ К ао ау то р и тети следе Амбролијс и Пла тон. О вај последљ н б и о јс н ајв ећ и нспријатсл* поезнјс. ади ју је најбол^е п ози авао, као ш то то показујс четв р та кљ ига „ЈаконА*9 . П охвала нз уста непријателд н м а највсНу тежЈ«п% К ао сведоци за гд1есничко лу* д и л о као д ар с н еоа“ јавл»ају се М арсилио Фичино. Л у каи . О вн дн је, К ал п урн и је Снкум, Цииерон, Ориген. Б о качо и многи друти. Н а основу наведвних сведо-
* Дворсхм песнмк Хијерона II (Атенеј V 209 ђ). 37 На наведеном месту у Псалмима не јављају се /опТде Јеги$а1етп (д«звори Јерусалима"). Они се у Псалтиру појављују само једном; ш есс1е$Ш бепесИсИе пео ТУотГпо Ле јопШзш ЈетижаТет (л<а сабору благосил»ајте Господа Бога. којн сте из извора Изранл»евам, Псал. 67, 27). Вероватко се мисли на то место. * Мисди се очито на 3аконе III 700/701, место на коме се, додуше, песници окривљују да су разрушили стари поредак уметности. 958
о о ^ к л н с к >*
А . > п \ј
13
х ч \« ? ч -
С \т т ч > г —
т \> м е .
1 1 Г Н Г Ч > ^3
ч>-
.
8«:
**' лга> а
ч ’ - н ‘*
ч е . М О Г . ‘Ч н м
'.3
;с
' : ‘7 ч х : г о 4 ' \ * л е с е . * а а д : - к г О н з, на> . \ 3 > е с с \ - к « з ч д •■\ т с к - л ^ и - с - -> * - '- -.,
к* > ^зто -о » т в г т •'4*"* V »л-‘ •****•*% **. » ” *• ч..' .,■-»
-г
п
.
З јЈ Н Н Х
п т ' - ?■'>:» V :
-
:.;:ч
‘
ј
; : ; :
М
д
:ж
.... *ККч»;.“ Л Г.-ј ГТЗН<1 н л м г
ч<.гч*^»гжг;.»ги1Л1з * - г. тругн. Нс\>5:«гчнн ч'?-ел>х::г.
;{ СЗЛ1 Л Л О Г с м а г р л а Д З 5С V3 З Т Т Х С - Г Т Г * *;-. --V,; -.-
К.ТЗЛ.НЗ него \*бед:злва **:л> ас * 'к г т т ..вшпе з л х пс»лесностн него ебог јнјцс . Уз го ^соази н чињенииз лз јс Арнстстст тзко внОЖО
иО КЗО
Г !О с о Н * у
Н
13
Н'
"0
Н ЗЗЗО О
КОТ*М ;^Гч>М
г п ? с\г так. »ч. ?п Глазнд с: Г Г * ол 1ГГСТч1Т\ н ;еган: хрлпшзнскл апологега. На лослетн>е\( месту п го \згре г лохслве се Арнстотел са зеома лачуђу;гл2ш образоожењем. Н2ппга ;аснн]е не покаа\-је лн^ с. ч еоохе з:г*о ого ггрема аонстотелнзму. Аглор онда лрелазп на „кепогрел:**зе раанончшне зазсл>учхе~ :>:“л??с??сЗ . ..мала са схатасгнчким арг\уенпша . Сзе реално распата се кз спекупатиано н лрахтнчно. 0 крзом гозоре мегафкзнка. фпзнка, ма* н *матика. Поакг2Тха се дели ка :1&Ша »механичхе згпгшне. грамагнка. поезнја. реторнка. лијалектпка, логнкак Поезнја. међутнм, обухзага сзе наухе н \'меткости. дакле пракшку н спекулапнју. те је према томе племеннтнја од фнлозофиОка. дакле, може да се назива кауком. V сзаком случају она је најзшпа и наЈСтариЈа од свнх уметности. како сзедоче Петрић (РаттхО н Страбон. Коначзо се долази до дефишшије поезнје: она опонаша лдгзске радње. навнке н афекте, састојн се од фабулатнзног говора. кориетн тњме што забавља. одвраћа љуле од порока н придобија их за врлину (аутор је озде, чнни се, сту-днрајућн Хораш^ја заборавио теолошко нзвођење н осмшшвавање поезнје). Онда једна кратка поука о четнри рода поезнје: епнчар (роа о
:
~ Оиаезпот е5 е: гезропзгопез аа огхћод.охоз („Питања и одговори намењ ени правовернима**) псеудојустински је спис: вид. 5ТАНТ1Х. нав. дело 1287. * То је у супротности са Аристотелом за кога поезија спада у ЈаспћШа, као и са схоластиком.
959
еТа кегоусо) распал>ује душ е за узмпиеиа дела; трагичар буди саосећаље са несрећпшигма; комичар поучава необразшганн народ; диричар скреће дух са л>убави према бићима и усмсрава га ка л»убави према Створитсгву’1. П оезија, мс1зутпм, може и да научна учен>а ионуди у уметшгчкој форми. Као и филозофија, и она у себи садрж и све уметности и науке, што гк> тврћује и Сграбон. Према схвагањ у античких а\тора, она је РИозојга ргтс1ра1 („Главна филодофија") 2. Она може да обраћује теолош ке проблеме, кадра је да л о т к у , алп и друге науке, преточи у сгпхове. Витру. вије ж али игго му иије било могуће да своју „божан* ску архитект\у>у“ лродстави пеоиички. Поетија може бол>е да убеди него логика. Она раоиаљује ратничку храброст (Тиртеј), з а \пставл>а Сунце (Иоус Навин), м оћнија је од артиљерије** (2. Парал. 20, 20 и дд.), а има и лековито деловаљ с на дух и тело ”. Еп јт 1а Роез1а ез 1а $а1 цие поз ргезегиа с1е 1а соггисшп &е$\е $1&1о, е$ еI р ги п о г соп дие $е геакап у е$та1ш 1о$ сопсе1о$, у е! еп%а$1е регјес1атеп1е ЈакгаАо а 1а рГеА* га, дие $т е1 по к е зс и к п е га уп!ог, т ћегтозига („Коначно, поезија је со к о ја нас чува од кварења у овом веку, она је умеш ност са којом се истичу и дотерују концепти, оков саврш ано прилагоћен драгом камену, којн без њега не би п оказао ни своју вредност, нити лепогу“). Као д оказ за достојанство поезије служи3124 31 Мисли се свакако на хим нику. 32 То је тврдио већ А. Л опес П инсијано (А Борег Рштпо) у свом дел у РћИозорћга апИдиа роеНса (Древна филозофија поезије, 1596) и то позивајући се на платонисту Максима из Тира. Касноантичко и средњ овековно поистовећивање филозоф ије и поезије важ и, дакле, и даљ е. 33 . . . езГа јиегга б.е 1оз иегзоз, зиреггог а 1а агИИегга, езре-
тгтепГаготг ГатЂгетг 1оз АтопИаз, МоаЂИаз е Митеоз, диап&о е1 сарИап Јозаја 1оз иепсго, ропгепб.о еп 1а иатгдиагсИа ип е$диабгоп бе ^еиИаз, дпе јиетоп бгггепбо е1 За1то 135 соп дие сотепдо 1а Ђа1а11а, у ареШбо 1а иИогга („... ту снагу стихова, већу од артиљерије, осетили су и Амонићани, Моавићани и Идумејци, када их је победио капетан Јосафат постављајући као претходницу један ескадрон Левита који су говорили Псалам 135, уз који је битку почео и победу призвао"). 34 Видели смо да је према П лутарху музика средство против куге.
сжг«*гж-т аг Шшркииџ.. ***& г~ ‘^ « ј*
#
ћ н к ; 1А2^
В ећ*Е5. а у ш р « лир Ј рј е* р м ф е ш м * о * г,* г^ л у дг^
е*ие гжзалл се «2 Амустчнокг/ 'м е& т чтг * т«сж> ц а »
М .1 — Р Г 1М
Кж?
ЈТАв*: < ЈН
-Х стч љ вс*
Трш егжта, Орфе%» ШНрОгМ. ,-г#9*к., К**Ж>Ј>'** .грКГк 3*ду аао*е у ц к о ж с ; јо Н*?џ-> Нмвриашм*- Р его гиио т&.» п**о** ;*пх+*к_ **»? :«мг ^ Ј5бс*; еГ 1о &љриљо у ог&епо I« уз* V
«*
с»згЈ<г < с г* п о 4 х ј л Р и ^ - у г ш * *
- т е ш пс ^
ег*§ т апега 4е ‘*егт НтеАгЈ о ап ; ггаш ел о***_~мв џ&дто &%е РГазоп, 4е таск&$ тлигв&аал, ~ у?ш . ~ гефстАтст <^Алх ж ^ е шжувжшашетијс у_ * **упг, шофк >е сае жкгга&м» м уреар> о? ;**»*>* *еро» к» ш>е мшвтш друго |ш > каже Л*лжора| ^> јо м сш к гжжшж жжатмж сгмха, лти ~+?**гт тзтсмжт жшше Џљжо %2еже. Плагтои; шгкчструш* пр&ргЈЖ. 'уе%~ т сжа&фГ}* Ашгусгии упгЈребује ст варш е саега са аграмслк ј ш сгмаекм*. Премз Вжжмг; и ћљ&ргжж* тг, с ш >е тмеп*гш > јс јо ко)е ш&јга срогз гг>аг:ора. Бабшкр еаЈГрж21 сж рш ену тжжаијг п о та$ сукго 6е 1а Роеиа — / јио » 2Јучеии;е у о г/гб ф г/. Сам &ж слтжв се ШЈежжжм фагхтЏма, иг?р. ш зхреко прсрж^ Осн>е <11, и р в ф а М1 кихљрн&Жју. Јсга мкае: свег/> ж о а стил агжжф (метри, фриуре, трл и ; м лш е кз Би6ди)е- То уче Кирнл Аж ксаилркџж и. Терт уж џа, ЈергЈиим, Амустии, Ужшгжлр. Први песшкш дссле сп&р&к& сасга Оили су Лухслфер и аиђеаи, јсоји сг у јв
тимиама ш ј ш
, АрханБео
>е, лврема гардина.ту Хммеиес'/, ш јгчажо Ада еа у гзоетжхи Гкх.% Адаш а е с к т е и су стварали Кјии , Аг^еа, Лаиил. У Псалзлша се налазе ретормхзсе «рег/ре %ш> ип о су анаднллсва, епалафо^а, гпосжпеза. а гл & у/р к , ти/уе сусрехжш> и зсоз Ог»1дија, В ерп ш јг, Тереиин^а, тфгтгЈЛкзаггл хж> сжурио да је и Христос шхмлпху. сп»арао, пскто је сиагом Озжалсзгог надах' *г?&а окдадао сиии иаухаиа и уметносгима. То за мо*•
М јА гу /П О ЈМ Ш /чгм а
* К
/ т
1 1 , 2П.
©е жа о з т 1 т* т^егМ &г*** ^ г х х
езссх/ре Х Х ђ .
дериог чнтас.ша ;жучи аачуВујуНс. Дли го одговара ^дсјгми, и то ноучном дс лу о зарГеШш Скг1‘Л\ („мудрости Христоиој"). Т о спада у саму орж кпгојшчкс шулош јс. ЈВси нршг уџбсник су ОиаКиог Шјг 1 *>еп1еп1и агшп (Четири књиге септенција) Пстра ЛомбарВанина (око 1150), јсдна зуш кезе п реи ргдз сотр/е(е с1е. 1а
Јосп/пе <1оШ 1ез ј>гап(1ез И%пез че гсШмуеп/ епсоге с1ап.ч 1е р г о ц г а т т е асш е1 . . . Е авеШ ш И етет гтрепопеЛе9 Госихте $е рг&вете, <1и ро'т1 <1е уис Ииега/ге, с о т т с ип гбзите хапз т е >п ска1еиг, чап.ч %и&ге <1е \ ис ркИочор/пдис поп р\и$, тагх к/еп огпоппе . . . („го* тово погпука сшггсза учсгва чијс се оспоанс црте иалазе још и у садаппнем ггрограму. .. Суштшгски бсалично. то дсло сс покадује, са књижсшгс тачке глеЛШЈГга, као сажетак без ж ииости и топлине, без имало фидозофског логле;ш, али сажетак добро урећон . . (ПЕ С Н Е 1 Х ГМ С К , 1ЈЕ$$ог I 71 и д.). Т у читамо: ( I I I , <И$1. — „поглављс" 14): сИс1ти$ а т т а т СктИ
рег $ар1еш1ат $Њ1 %гаи$ <1а1ат т Уегко Ое1, сш ипНа е$1, ми!е е /ш т регјес1е 1ШеИе%11, о т т а $с1ге диае Оеиз $а(, $е<1 поп о т т а роззе циае ро(е$1 Оеиз („кажемо да душа Христова, захваљујући мудрости која јо ј је мллостиво дарована у Речи бож јој са којом је једно — отуда и н>ено савршено разумеваЈве — зна све што и Бог зна, али не може све ш то може Бог", Рћ 192, 783). Т о учеље, које се поново налази код Алберта, Томе, Бонавентуре, већ је код Луиса де Леона продрло у кљижевност на националним језицима: „У знању божјем налазе се све идеје и узроци свега, а у тој душ и (Христовој) познаван»е свих уметности и наука" (к о т к г е з <1е Сп$1о, изд. О Е ОМ15 I стр. 99, 18 и дд.). Наш анонимни аутор користи то поучио дело и тумачи га уз много фантазије. Х ристос се лослужио логиком приликом оповргавања рабина, реториком у својим порећељима и у свом писму Авгару из Едесе, коме је чак послао и своју сли к у цртану сопственом руком. Различити разлози говоре у прилог тези да је и сам гшеао стихове, као што је то чинила и његова славна мајка (у Ма^т/гсаШ). Ми, љ уди, и сами смо,
962
ГКОЛОШКА
ГКОГИ.1Л
У М К Т тИ 'Г И
V П Ш Л т'К О .1
КИ .И Ж КП
П-
ИТ К ч
прома П а в : 1 у (Е ф . 2. 10), п о о м а' Х р п с т ч т л («\»ггтн уЛр 7хои]ра. ф.ч*1 /с.< х и п т х (и сП и а -- ..јер ом\> ичмхш т х 'а о " ) . К л.им онт Д л о к с а н л р н јо к н иа.мш а ч\>иока ип Ј гс т н к о Н у т п о (1с ПЈоа. со т р и с * 1 о сп ;п>7а*м*‘ (..лопа х т ш а Б о гу , с а ч п н .е н а по и раад,и “).
Али и ђаво јо бпо иесннк: ски јс, панмо, ноиоиао пророчанске пдреке. које еу, као т г о је поанаго. биле ж тн с ан е у стпхопнма'". Јср, п ако је он ирш ш ком свог пада нзгубно „оруђа пол»е“ , „оетала еу му ииак оруђа разум а, као и оеталим амђелнма"’". И егина. кад се једном н алазно у телу поког оагеедпутог чоаека, егзорциста је од љега захтевао да каж е покодпко епгхова и он је прп том у једн ој етрофн погрепш о, као што је ггоеведочено: „ал-и сам о зато ш го јс то хчео. пе нз незнањ а“ . П авле је паагсо егнхове Арага, М еиаидра, Е тш еаи ш а. Х рш нН аиски песннцп бш ш су Јован Дамасшн'*1, Ју всн ко , Ф ортуп ат, Л пценцпје'-, С'едуотјс. П рудендпје, Т ортулп јан , Гриур, Кпнрнфш , гГома Лк вннски, Оријенд|ЦЈе и мпогп другн. Сдодн набрајаи.е папа, ц арева, крал»ева којн су иоеш 1 чкг| егнаралп. V 37 РоезГа б.е Спз1о. Аугор онде кориети дноаиалиоет реми тобра. У Климентопом спису Рго/гсрИкох („Оиомнн.ућл Сјееедп паганима") ту реченицу, додуше, не налааим дослонно. Али Христос се ту јавл»а као нови О рфеј, који је, међутим, и „шит песма“, „хармонија света" и божански ЈГогос. Оп јо „нреамрао лиру и харф у, те бежииотне инструменте, иснунио ј<‘ уа номоћ Светог Духа опај свет, п уз то и снет у малом. монека . .. хар монијом, и хпали Бога тим миогогласимм ипструментом. мот? к о м . . . Господ је чопека уминио леиим, духом исиуп.1мтм мн струментом . ..“ (Климент Алексапдријски, Сшит. нр<м». О. БТЛН И К , том 1, 1934, стр. 75 и д.). Унор. 1,11‘У Г/М ЛШ , С<инс1пс1)(и бег аИап Кггсћа 2, 288. :ш Та мисао налази се поћ у прпој Јустиноној Аиологији с. 54: „Можемо доказати и да су они (митоии које јс* мопек измислио) измишл.епи за обмап.имап.о и зано1)(М1.е л.удског рода, на подстициј ј л и х духопа“ (и тлко длл.е). у Ту сврху аутор цитира Суиреса (Внагег), Пе Лицс1):< („О анђелима") и многе друге ауторитете. То у*имм> ј<« ортодоксио. И код Калдерони (К1 М&ујсо рпнИцгоно Ш !ИН) ћамо каже: 1а ргасГа зо1а рсгсЈг, 1и нс.Јстпа ио („иигубио сам мплосг. али ие и наук"). 'л Од око 675. до 749. годиио, „последм.и ислики, унииер зално усмерепи теолог старе грмко цркие", Л1<ТЛ!МКИ « З С Н Л ^ IV 2, стр. 462. 963
А л т и ж с н н о с т
И ЛЛни.
Шпанији је поезија негована одвајкада, посебио у Андал\^1ији, где се, према Стработту, поснички стварапо још пре ошптег потопа. Ооппе $е сопосега 1?геп циап сарат. еа пиез(го гсИота Де аиепГајагзе еп е$(е Аг(е а а1%шш5 пасшпех аие пов пепеп рог кагкагоч, у зо то в1о с1ег(о, еп е1 аезсиуЉо дие ау д.е1 р и Н т с Ш о соп е1 Аг(е, <7 ие сото тта (1е ого јтгввппо, зе ка <1е5сик1ег1о еп (аМал раг(с$: рего ез е1 <1апо, цие соп р гесс(о у те<Но, а1%ипо8 по$ аггојатоз а коткгсаг соп 1о$ УггеШов Ногасгоз с!е 1а рое$ 1а; у {тауог та1) а с е т и гагТез 1о дие по еп(еп(1ето5, С1ег(о, цие циажЈо уео а1%ипо$ сопсе(о$ <1е сор!а$ апп%иа$, <Н$рие$1о$ соп 1а роса по( 1са дие 1е$(е Аг(е ата еп е! (Гетро :\ие $е езсптегоп, гпе рагесеп г1цт$$ппо$ сНатап!с; рог 1акгаг, $т те $ап${а&а та$ 1о т иу си1(о у аИпас1о <1е о(га 1еп%иа („Где ће се леоо показати колико је наш једик кадар да нскористи предности у тој уметно сти пред неким народима који нас сматрају за варваре, а ми то и јесмо, по немару према дотеривању уметности која се као рудник најфинијег злата открила на толико места; али штета је што се, и поред узора и средстава, неки од нас упуштају у надметање са Верпшијем и Хорацијем у поезији; а [што је још горе] прекоревају их за оно што не разумемо. Наравно, када видим неке концепте старих копли, сачињених уз оно мало знања о тој уметтности колико га је било у време када су написане, чине ми се као пребогати дијаманти које тек треба обрадити, и не пружа ми веће задовољство све оно веома учено и дотерано пгго је на другом језику“). Ове реченице су лепо оведочанство за типично шпанску (и за Говгору карактеристичну) симбиозу ученог уметничког песншитва и „народне“ традиције романсера. Рапе%упсо се завршава богатим описком пшанских песника, после чега следи каталог женашесникиња (Девора, Јудита, Сибиле, Проба, св. Тереза — и Дева Марија). Тај кратки стшс не садржи никакве сопстване идеје, али уираво је стога карактеристичан за теорију песништва и идејни став шпавоког периода процвата. Он се надовезује, као што је показала анализа, формално на античке похвалне беседе у част уметности
I
«Ж ТЛ Е*ј.
м.п
» ш и А т ј К . У Ј КШ И Ж ЕН.
17. »ЛК.А
м преузима њгооаве епидшктичке топосе: ешдаклопедијски карактер уметнооти коју треба обрадити — корагст од ње — њено божанско порекло — „каталог хероја“. Са овим хуманистичким елементимЈа стапа се „поетика Библ(ије“, коју познајемо из старохришћанске и средњовековно-латинске књижевности. Једино у Шпанији она је могла да се плодотворно развија, и то на тлу оне теологије која је у XVI веку у њој обнововена. Тако је из библијске могла да шрасте теолошка поетика, чак теоцентр1Ичка метафшика уметности, која није опојива са томизмом. Она је — тек ретко појмовно ескплицирана — теаријска корелација једне слике овета и човека која у оквиру богатог развоја периода 51§1о де ого претендује на посебан значај и достојанство. V песништву једног Луиса де Леона, као и у шпанској драми, и у сликарству Сурбарана (2игБагап), Валдеоа Леала (УаМез Беа1), Грека, оно људско нам се увек показује у својој усмерености ка Богу, а изнад свих пометњи на земљи отвара нам се поглед према небу. Најдубл*а садржина Лопеовог и Калдероновог песништва постаје схватљива тек из те (гтерапективе. Повезаност човека са надземаљским показује се на посебно карактеристичан начин у схватању смрти. На слици света великог шпанског пеоништва она није катастрофа која све мрви, није брутална завршна црта, неш смирен растанак и прелаз. Тако, на пример, код Лопеа племенити разбојнички капетан Карбонеро говори свом цријатељу: ОезрШатопоз 1оз б.05: Мотгг џигего, тоггг дшего. /О типбо, по таз соп иоз! Миега Ребго СатЂопето, У тиета еп 1а /е бе Ого5. („Опростимо се нас два: / Ж елим умрети, желим умрети. / О, свете, са тобом више нећу! / Нек умре Педро Карбонеро, / И нека умре с вером у Бога.“)
Ову измирвност са умирањем, ово лако и пооожно одвајање од света налазимо, мећуттим, и код Сервантвса, иако је он удаљенији од те слике света тео965
ЕВРОПСКА К Њ И Ж Е ВНОСТ И Л ЛТИ НСКИ СРЕДИ.И ВКК
лошког схватања умет.мости. Завршстак Дон Кихта карактеристнчан је за то. Умпи витез у току своје кратке омгртмс болести западе у дубок сан из кога се буди промоњен. Ом је ме само поново нашао разум, нсго и своје право име Алонсо Кмхано, добри (А1оп$о Ошјапо е1 ћиепо). Телесно растварањ е је истовремено духовна реститунија у којој самртник „гласно узвикнушпи" сазнаје доказ бож јег мшгосрВа. Као излечен човек, Дон Кихот испушта своју душу. А н,сгов творац, „онај врли Сервантес, и као старац у агонији још пријазан и пуи суптилног духа" (Фридрих Шлегел), гшше још на самртничкој постељи, накг>н пријема последњег помазања, поовету свот последљег романа грофу из Лемоса, „ногом већ у узентији", како сам каж е — надовезгујући се на своје сор1аз апп%иа$ („старе копле“). И ту, као и у драм ам а Лопеа и Калдерона, земал>ско је измирено са надзе.маљским. Та велика шпанска уметност није презирала шшгга што је бнло природно, али ниш та ни од онога што је било натприродно. Кад ф ранцуски класицизам кроз Боалоова уста декретује: Б е 1а јо г <1ез с ћ ге Н еп з 1ез т у з 1 е г е з 1еггИ>1ез О отпетепГз е д а у е з п е зопг р о т 1 зи зсерН М ез,
(„Страховите тајне хриш ћанске вере / Веселим украсима нимало нису склоне")
он тиме одваја песниш тво од веровањ а, али и хришћанство од културе. То значи прекид у оквиру духовног света, који се онда понавља у душ и појединца — једног Паскала, једног Расина. Калдеронове сакраменталне игре, које озбиљност м истерија окружују са тако много „ведрих у кр аса“ , изгледају нам људскије и истовремено бож анскије од Боалоове кодификоване уметности. К ласика ко ја се строго држ и Аристотела не само да суж ава свет него и саму уметност. Ако све уметности у последњој инстанци им ају своје порекло у Богу, онда тиме уметносг сам а добија нову слободу и невиност. Она је б ож ја игра, а тиме и симбол живота самог као %гап Геа1го <1е1 типс1о, чије улоге расподељује Бог. 966
XXIII
КАЛДЕРОНОВА ТЕОРИЈА УМЕТНОСТИ И АКТЕ8 М ВЕКАТЕ8
Анонимни Рапе^уггсо из 1627. био је археолошко откриће. Он је омогућио реконструкцију једне теорије песништва која, кол)ико ја знам, није до сада била позната. У наредном дешу приказујам једну другу ископину. Она проширује и потврћује резултате прве. Тај текст не потиче од неког анонимног аутора него „ни од кога мањег“ до Калдерона. Библиографије уз Калдерона бележе један Трактат у одбрану племенитог статуса сликарства, који је одштампан само једном — 1781. године, на скровитом месту, и на који се није обраћала пажња. Ново штамлано издање са преводом и коментаром дао сам ја 1936. године (В.Р 50, 89 и дд.). За све ближе информације упућујем на ту публикацију. Овде треба само да се истакне оно што доприноси познавању шпанске теорије уметности и Калдерона. При том ће као резонанца зазвучати неке ооновне теме ове књиге. Калдеронов опис, погрешно назован „трактат“, стручно је мшшвење у лрилог мадридским сликарима који су водили процес са пореским органима. Издат је 1676. године; пола века након појаве Панегиршса. Опорезивање сликара био је у Шпанији стари шор, који додирује и Јусти (Ј1Ј5Т1) у свом Веласкесу (стр. 233 издања које се 1933. појавило у издавачкој кући Фајдон [Рћаккт]): „Одбојност овог пореза за уметнике још више је појачавало изједначавање њихове, како су они веровали, слободне уметности са најамном 967
вештином". Иза тага се, међутим, што Ју< ги ггнје гао да втјди, још једном — последши пут - рачматра ггитање о систеаиу аПез Ш>ега1ез и њиховом односу лрема умеггничкој делатности човековој. Први наоад пореских органа уследио је 1600. и бтго је усмарен лропгв Ел Грека. Последњи се догодио 1676. Он је био повод за Калдероново струтно мишљење: једини његов теоријски исказ о уметности који поседујемо. За разумевање целине морамо да се вратимо на шшшјанску теорију уметности. Њу су истражили Јулијус фон Шлосер, Уметничка књижевност (ЈИШПб УОМ бСНШ ббЕК, КипзтШаШг, 1924), Ервин Панофски, „Идеја“ (ЕКЛУШ РАКОРбКУ, Меа, 1924) и Фриц Заксл, Антички богови у касној ренесанси (РКЈТ2 ЗАХЕ, АпНке СоИег ш 4ег ЗрШгептззапсе, 1927). У Фиренци кватрочента ренесанса постаје свесна своје изборне сродности са мишљењем и стварањем антике. Ликовне уметности развијају нечувену стваралачку снагу и освајају код владара и грађана углед какав од римског доба царева ниоу им!але. И соцнјални положај и самопоуздање уметника подигнути су на виши ниво. Они више не желе да буду безименл радници, не желе више да их мешају са занатлијама. Не захтева ли њихово занимање учена знања? Не морају ли да се разумеју у геометрију и перспективу? Не сведоче ли антички аутори да сликаре трвба убрајати у представнике тзв. „аггободних“ уметности, тј. уметности достојних човека који је рођен као слободан? Сва та литања разматрају се и проширују од XV века у аписима који добијају карактер једне нове диоциплине (мада се она вишеструко надовезује на антику). А шта је нову уметност Италије разликовало од превладаног, средњовековног сликарства, шта Бота од једног Чимабуеа? За асећање XIV и XV века била је то у првом реду „природност“ Ботових ликова. Поново је откривена ,дтрирода“, која је од времена антике била изгубл>ена. Сликарство је, дакле, требало да се схвати као „иодражаван>е“ природе. Управо то одређење откривено је у хеленистичкнм анегдотама о 968
КАЛДЕРОНОВА
ТЕО РИЈА
УМЕТНОСТИ
И
АЛГЈГ5Г 1 1 В В К А 1 , Р 5
уметшшнма. А самс творелинс ттрироде — па тако и човсчјс тсло као највшиа мсђу њима — бште су одређонс ралмсрама. Н>нх с\г уметшиш морали да пооиају. Ако је њима овлздао, умстник |е могао да сс такмичи с прнродом, да је чак (ккггупком гктПора ттрсобЈШ кујс и ултиптс на вишн шсво. Слтжарсгво јс, дакле, претпостаат*а;1 0 тсмсљан ст\;шј учстм о прапорцијама. Оно јс морало — аиалопк> природн — умети да постигнс „ускл ађи н ан ЈС сзвнх ттропорнжпталтто попсзлних дслова у једну цсл!«г\" (Шлосср). Оно )е морало да, као наука (тптр. реторика и муаика), раслолаже тивосним фондом правила и закона. Оно }е, штатштс. и само морало да постане наука која <киоообл»апа да стваратвс „правилннх" н .дстшх" дсла. Видл»нво јс да јс та „теорија подражаванл", као каотшје н она у Аристсггеловој постици, која јс откривена тек око 1550. годкнс, садржала једну унутарњу налетосг: илмсђу „всрног прикаштванл ствариостн према моделу'* (Панофски) н еклскпшкоилсализујуНег пост\'1тка. Раи«ој н внсокој ронесансн то, међутим, још кнје доирло до свести. Тоорија уметиости тог врсмена ннје оријентисаиа спекулативно него практично — јер учен>е о проиорцнјама итд. треба да служи уметнику' као основа и по.моКно срсдство. Поред практнчне, рана теорија у.метносгги има и јадтгу' ападогетску сврху. Она хоће да „лспјтнм нш с савремену уметност као праву наследницу грчко-римске антике и да за шу, набрајатБем њеннх заслута и предности, избори месго мећу аг1ез ИВегаГез" (Панофски, стр. 26). Фирентински неоплатонизам у тој фази ову теорију уметности није још дотакао. Тек од средине XVI века све више се исгиче појам „уметшгчке идеје", да би ускоро фунтирао као највшне начело. У споредном и још нерефлектованом облику „идеја" се јаат»а у другом издању Вазаријевих Жавота. Систематски изнесена, она је потом до.М1ПШфала теоријом уметности такоаваног „маниризма", која је утврђена у Ломацовом (Ј-отагго) Трактату о слакарству (ТгаХШо д.е11’ аПе <Ае11а рШига, 1584) и у делу Федерига Цукарија (РеЛеп^о 2,иссап) 1с1еа де зсикоп, ргИоп е агсћИеШ — Мисао о вајарима, сликарима и архитектима, 1607. 969
КВРОПСКЛ К11>ИЖКПНОСТ И
ЛЛТИИСКИ
* 1'КЛИ,И РКК
Манирисптчко учон»с о уметности уволи, ји г .к-, у л,.и рију -- као ЈГОТИуну НОНИИГу -- фшкхофску <пгку.|;1 цију, јер је — према Панофском — тадаш.м.о| п нсри цији уметника „однос духа ирема чулно л.спој глиарности“ постао проблематича! 1. Од отириликс )600. године она се осећа угроженом од страие ноп<и лшурализма“ (Караваћо). На крају — од средипс XVII ве* ка — један нови идеализам георије умет.пости почиље борбу истовремоно против маширизма и на. ураЈЈизма. Он односи победу 1664. са Беларијевим (ВеИоп) снисом Меа Ае1 РШоге, с1е11о Зсикоге е (1е1Г АгскИеИо (Мисао о сликару, вајару и архитекти), и у том облику гтреузима га француски класицизам. Тако, у поједностављаном прегледу, изгледа историја италијанске теорије уметности лрема Панофском и Шлосеру. Одго®арајући истраживачки рад за Шпанију још недостаје. Шлосерова оцена шпанске теорије умеггности, сабијена на два странице (ст.р. 557/8), не иапуњава ту лразнину. Јасно је да је шпанска теорија уметности ишла у школу код италијанске. Вазари, Ломацо, Цукари често се помишу. Преузимају се цеди мисаони токови и из ранијих аутара. Шпанска теорија уметносш почиње као оделвак историје италијанизма у Шпанији. Она, мећутим, поггом иде соиственим путевима. Биггна разлика измећу италијанскот и шпанског развоја налази се већ у томе што је шпанско сдикарство ггреузело натурализам једног Караваћа, а није кренуло путем класицизма. Оно не тендира нормативној естетпици, него — аналогно Панегирику — величању сликарства. За то се користе прчки и латински црквени писци од IV до X века. Пбред њих јављају се антички аутори као Ксенофонт, Плиније, Квинтилијан и Италијани као Петрић (Ра^пггј), Посавино (Робзеујпо), Полидоро Вирћилио (Роћс1ого Улг^Шо), Челио Радигино (СеИо КоШЈћЈпо) и другти. Шпанска теорија уметности започиње 1526. са Дијегом де Сагредом (ПЈе^о <1е ба§гес1о). У XVI веку она се ограничава на то да сликарство доведе у исгги ред са седам аПез, или да га приброји геомет.рији. V 970
КАЛДЕГОНОВА
Т ЕО РИ ЈА
УМ ЕТНОСТИ
И
Л П П
Ч
Ј .1 М .П А 1 1
.
XVII веку, онда, Валдивијелсо (Уа1сИ\деко) ижадује да сликарство није само једна уметност измећу осталих, него да је прва мећу њима. Калдерону је пало у део да ту тезу развије на ш колски начин. К алдероново стручно мжшвење има форму суд* ског исказа који је дат 8. ју л а 1677. године, протокодисан и од стране песника потписан. V уводу Калдерон помиње да је он увек за сликарсггво осећао „лриродну наклоност". Он га дефиниш е као подражавање делим а б о ж ји м и такм ичењ е с природом. Порекло сликарства он налази „у начелу који су поставили признати ауторитети, д а је вечна мудрост исто онако као игго је, д а би се д оказала као креаторка, из ничега створила граћевину свем ира“ , хтела да и сликарство настане из једног другог ничега: из игре дечака к о ји се куп ају. Један од њих почео је да црта у песку проф ил друтога ш то га је стварала сенка. Тако је „прва рад и он и ц а сли карства била светлост, његов прв-и н ац рт сен ка, њ егов први лисг песак, њ егова прва кичица прст, а њ егов први ум етник м ладалачка обест сл учаја". С ликарство се не помиње мећу слободним ум етностим а само сггога ш то је оно веш тина над веш тинама; оно вл ад а свима, јар се с©има њ има служи. Г рам атика д а је сво је „конкорданце“ (подударност променљ ивих делова говора). Т ако и сликарство мора да додели љиљану белину, каранф илу црвенило итд. јер би у супротном случају починило „солецизме“ . Н а сличан начин њ ему служ е дијалекти ка — ту је доказивањ е доста теш ко — и реторика. Јер сликарство м ож е д а узбуди душ у, као ш то то могу и речи. А ритметика и геом етрија д а ју науку пропорције и перспективе. А к а к о стоји ствар са м узиком? „Ако она им а зад атак д а дух веж е за звуковне слике, онда га сликарство везује за не мањ е хармоничне ритмове, уз предности ко је чуло вида им а у односу на чуло слуха; а посебно кад се хоризонт на к р ају крунише облацима и небесима, чиме за собом привлачи снагу уобразш ве да пооматра знаке на небу и планете. Дакле, грамаггика д аје сликарству своје конкорданце, дијалектика своје консеквенце, реторика овоје на971
Чшл|Х1н>е, шкхшја123 сноје непгшне 1глми1тл>;еп|1 шштк> сноје еноргнје, аригмегнка своје Г>јх ј не, Му. знка своје коноонаите> симегрија еноје м е|х\ а,Ј>хм.текту[ра евоје пропорнпје, скуЈиггура овоје фогме, пср спектнва и опппка еноја у1нећап.а и ум;ш><лаа, и коиачно аст}Х>номија н аатролорпја сноје зпакопе. аа (а. знан>е слика .на небу; ко, дакле, оумн>а д;а је оио као збир свпх умстности гланиа уметносг, која ене оегалс укл>уч|ује у себс“? Мецеее слигкарсгва — делом и сам>и сликаргн ~ били су млади Нерон, Хадргујан, М арко Дурелије, Александар Север, К.онстантш 1 V I I I 1, Александар Велиш , Јулије Цезар иггд. V ио 1Ш1Је време Лав X, који је Рафаела унапредио у кард!И!нала; Јулије I I ; <1>илит II и др. Као носледњи и иајвиш и д оказ за достојанство сликарства наводи се иа крају: „Бог се као Бог одсликао у човеку јер он га је створио из прасЈшкс своје идеје, као слику и прилику себе самот. Када је Бог постао човек, он ни је дозволио да га слика л>удска кичица, него је својим сјајем заслепио све оне који оу то покушали. Али д а свет не би остао без једног тако славног залога, одсликао је сам себе на белој марами иобожне В еронике“, као што се то може видети у Риму, Савоји, Хаену и Овиједу. „Тиме сведок у свом исказу обликује саврш ени круг“ : крај се враћа на иочетак. Сликарство је подраж авањ е дела божјих, „иошго је Бог, у извесном смислу као сликар, одсликао себе у овојим највећим делим а“. Захтевани доказ да је сликарство „слободна уметност“ тиме се уграћује у ш ироко обухазатан склоат теоцентричне теорије уметности. „Природно“ објашн>ење (порекло у дечјој игри) указује на једно чињенично стање које је сама бож анска мудрост желела. 1
1
1 Као део реторике. 2 <5ш^п б.иб.а дие пптего 1гапзсепбеп1е бе Гобаз 1аз Аг1ез зеа 1а рппсграГ ^ие сотртећетгбе 6, 1обаз? („Ко уопште сумња да је број који произлази из свих уметности врхунска уметност која обухвата све остале“). 3 Извор: Сижебер од Ж амблуа у МСН ЗсггрЊгез VI 436. — Упор. С1ВВСЖ. ОесИпе апб Га11 (Гибон, Опадање и пад), погл. 48.
972
к
ллдкрономл ткориЈА
умктиог!ти.
и
лнгг.'; и/ инл/ Ј' ;
Бог ота/ц јс сЈШкар слкуга и ст 1к>риЈСЈГ, чоисжа „Ијрема спојој сјшци“. С ликајкка дслатшхгг Бога попан/г,а сс на Вар(шшш 1мој м арам и аа 5рик*.а1Н>с :ш оја. Чип стнаран»а сс — 1ш а'1чж.ИЈ*ујуЈ1 И — схи а та к,ао о д с ;и с к а .т н ^ јсдне и;рссч,.ЈИ1С 1С11г ш с идејс; т а к о јс и у сак.рамс/ггалној и гр и (Ашоа — мИ'грс“, 1717, II 394 и д.): Ез1е сатро с]ие роМш1о Ноу (1е јикгГсагу ,че ое. Иас1а ри1то ега спите.еа ЛпГез (1е ШЈгагне еп 61, ЈЈпа сопјибЊп, ип саоз; Тап Гпјотте а1 рагессг, фие по 1е МсЈега 1га1аШе 8то е1 зиргето ртсс1, фш? согпб (1езс1е 1а Шеа Ис1 ртгтето 8ет зт 8ег На8доз с1е 8и оттпроГепсга У Нпеаз с!е зи рос1ет. („Ово поље које тако начичкано / Грађевинама видимо данас, / Нимало удешено није било тада, / Пре него што је обрађено; / Некаква збрка беше, и хаос / Тако безобличан, наизглед, / Да би га обрадивим учинила / само највештија кичица / Која је из идеје / Првога бића без бића / Повукла црте његове свемоћи / И линије његове власти.“)
„Бог као сли кар“ стари јс тоитос који се прво појављује код Емпедокла и Пиндара, а који је Климент (Списи, немачки прев. Ш телина, I 1934, 174) традирао у средтви век. Ш лосер га је пратио у ренесаиси (Рга1исИеп — П релудији, 1927, 296 и д.). И Лопе га даноси уз упућивањ е на химну СаеИ с1еи5 („Бог небеса“, А. к. 51, 36) ко ја је ралшје била прииисивана Амброзију, а чији трећи стих гласи СапНоте ртдхз гдпео. Светлином сликаш огњеном.
Двоатрука ф ункција опог с1еиз рГсЈог („бога-сликара“) као сликара оветова и сгвараоца човека, која је мо!'ла да се документује градицијом, зацело је Кал973
КВРОИГКЛ КН.Н ЖШШОГТ И ЛЛ ГППСКИ С1»кдн*и М> !
доронл Г>пда тччлмго дра-1Ч>цона, н ош то (М1а пр^пГмл јс корсдаш Џ у м а к р о к о см о са п млIк,р< »гми, \,( која јс (.кпонна ст.руктура КаЈГДоропонс сликч- . ц,ч;,' К ал дср он ов о сгр у ч п о мшпјксњс но агруктуцик ;н<д П) ку М1ГСЈШ П сг п д у ПОКаДујС ОПО Ј1.ПЧ1НО прс>0 0 11 и и 1 .ц |||,с ф о и д а трдч пранпх идс.ја какно поап ајсм о пл п.с.н, еш х Комедија (СотесИах), а ирс снета па Лшох мктатепШеа (Сакраменгалних ауга). Епцш спопсдпјска иа чтггатх^т к ојом , м сВ упгм , ш пугају с н с р т ј а п оогатстно смггсла м п саон с к ом в и п а г о р н к с; најф|1»ш.јс појмопио облпковалкс и х а р м о н п ч н о Н1раплптап»с овпх мотива; лаж лапк) раигчлапагвање к о је п ост у п а сггрого смлгстрично и пз кога к он а ч н о п араста ц сл н п а, прсглсдпа н И1х>ми 1шг>епа п о за к о н и м а п р о п о р ц п јс: гс стилскс карактсристтпке К а л д е р о н о в е ум еш госги пстпчу сс ја с п о и у ов ом ст р у ч н о м мишл>сн,у.
Анализа тог трактаЈга иотврВујс врсдап доказ Ј1исјен-Лол Томе (Тис1еп-Раи1 Т ћ о т а з) да је Колдсрои поседовао самостално и прошишвоно схваган»с умет[ности/•. Један 1пс1ех р Ш опнз („сликарски каталог“) уз Калдеронооо драмско п с с ј ш ш т в о морао би да обухвати све оне м нош бројие метафоре и сопсер1оз које је Калдерон преузео из сЈпикарства. Ни опион у којвша се видно такмичи са уметношћу а ш к а р а — а\1 ш р1с1ига роезгз! („нека песн 1ШЛТво буде као сЈШкарст.во“) — авде не магу да се детаљније истраже: на примср, ооггисивање шпанских д в о р с к и х свечаиости и раскоипних поворки (у Та Вапда у 1а Р1ог — Трака и цост или у Сиагч1а1е Ле1 А%иа тапза — Чуаај се тихе воде). Да укратко осмотримо само три дела у којима је сликарство носећи елемент драмске рд/цве. То су драмска дела Оаг/о 1о(1о у по (1аг пас1а (Дати сое и не дати ништа) и Е1 Рт1ог (1е зи ОезНопга (Сликар своје срамоте), сакрамекталиа игра истог иаслова као и ово последње дело. н Ргап
Ј е д н а б и о - б и б л и о г р а ф с к а б е л е ш к а о Ј1.-П . Т о м и н а л а з и се у ч а с о п и с у В и И е И п Н г з р а т д и е 50, 1948, с т р . 119 и д д .
974
КЛДДЕРОНОВЛ
'Г Е О Р И ЈЛ
УМ ЕГНОСТИ
И
А Н Т 1-.Ч
1ЈВ Р Н А Г .Р .Н
1Уаг1о 1од.о у по с1аг пас1а обраћује, према П лидају и Елијану, љубав А лександра Великог пре«ма Кампахпи, коју је за њ ега н асли к ао Апел. Овај се заљубио у свој лепи модел, али из об зи ра прем а свом крал>евском гооподару верује д а се м ора одрећи овоје страсти. Због тога полуди — д о к му А лександар ие уступи љубавницу и тиме истоврехмено Д иогену д о к аж е да м ож е победити не сам о свет, него и себе сама. Т акви антички извеш таји, к о ји се н ал азе у основи дела, спадају у «ајом1ИЛ>еније анегдоте о ум етницим а у р ен есан си ’. Из њих је К ал д ерон п реузео главни мотив, а помоћу карактаристике Д и оген а добио је ком ичну споредну радњу. З а К ал д ер о н о во схватањ е сл и к ар ства карактеристично је и з тог д е л а следеће. Три с л и к а р а — Т им ант, Звукси д и Апел — наиравили су А лександров п ортрет. К раљ их прим а као представнике н а јв и ш е од свих умеггности: Ејегсегз е1 тејот ат1е, Маз поМе у б.е таз тдето. („Ваша је уметност најбоља / Најплеменитија и најпроницљивија“.) Александар потом о ц е њ у је те тр и слике. П ош то му једно о к о сузи , а то Т и м ан т н и је н а с л и к ао , тај сл и кар је одбачен к а о л а с к а в а ц и л а ж љ и в ац . И сто та к о Зеуксид: јер он је ту м ан у п р и к а за о п реви ш е реалистички, а тим е је п о вр ед и о д у ж н о п ош товањ е. Само је Апел погодио он о п р а в о (К Е 1 ћ IV 5а): фие зо1о ооз заЂегз, сото Зе ћа б.е ћаМат а зи Ееу, риезГо*49 5 Упор. Е. КШ5 и О. КХЈН2, СГе Еерепс^е уот КппзИег (Е. Крис и О. Курц, Легенда о уметнику) Беч, 1934, пос. стр. 49 и дд. — Лопеов комад Баз Сгапб.ега5 б.е АГехаппто (Александрова великодушност) — према оцени Менендес и Пелаја ипа пе 1аз росаз оЂгаз епГегатепГе та1аз дие поз ћа пејапо Еоре („једно од малобројних- сасвим лоших дела која нам је оставио Лопе“) — готово да и нема додирних тачака са Оат1о гопо у по паг папа („Дати све а не дати ништа“). Недостаје такмичење сликара. У првом чину има понешто о сликарству (велико Академијино издаше VI 327—29). 975
Е В Р О П С К А К Њ И Ж Е В Н О С Т И Л А Т И Н С К И С Р Е Д Њ И ВКК
<Јие А тесИо регЈИ е$1А Рагесто соп ехГгето; Соп
Апел потом бива именован за дворског сликара (рт1от Ае сатага). Дакле, краљеве треба — то дознајемо из тога места — партретисати у полуирофилу. Паралелно место нуди теловска игра Е1 1лпо у 1а Агисепа (Љиљан и Љиљана). Ту се на крају показује једна слика: Адш зе (Iезсикге т Ипго §гапс1е рШ аАо еп е1 КешМо у Акаг <1е 1а 1%1ез1а <1е 8ап ЗећазНап; епсгта Ле1 Ага е\ Сороп (1е1 ЗапНзгто 8асгатеп1о, ип 8асегс1о1е еп р(е, ћасГепЛо сага касга е1 а\1аг; у е1 риеМо, дие зе рШе питегозо у уапо у е/ Кеу Ае госНИаз еп 1а иШта %гаАа, ргосигапАо дие $е уеа е/ го$1го, аип та$ дие те<Ио регјИ („Овде се открива једно велико осликано платно на иконостасу и олтару у цркви св. Себастијана; изнад олтара са пехаром светог причешћа, један свештеник који стоји лицем окренут олтару; а народ, да се наслика као многобројан и разнолик, а краљ да клечи у последњем реду, и по могућству да му се види лице, још боље полупрофил"). Комад о Александру има и један други однос према теорији уметности. Кампаапа је једна од оних у Кадцероновом театру тако честих фигура које су васгштаване у самоћи и онда изненада обртом судбине убачене у њима непознат свет. Кампаспа је одрасла у дивљини и познаје само идеално природно стање. Сада треба да буде портретиоана. Али она уошпте не зна шта је то портрет. Тако се измећу ње и принцеза Еотатире и Сироес развија дијалог пун дражи. 976
САЛДЛРОНОВА тЕОРИЈл
1
ум етности
и Ак'п.% ивР .клил
Сагоразре: СЈиШета 5аћет циб спза еж ге1га1о 5Јгоев: ј^ и п с а На иШо 1и ^и^Ј-.го Е1 ргГтот <1е 1а рГМита? Сагоразре. РгтгГита уа оие геа; 0 ие еп е1 1етпр1о ће у1~Ло 1оћ1аз, Оие, пе со1огез сотприез1аг, Уа гергезепГап ра1зез, Уа ЂаГаИаз гертезепГап, ЗгепЛо итха тшЂ1е тпепИга В е 1ад тап паХитаХега; Рето теГтаГо по зе Ои4 ез. Ез*аИга: Риез дие ез 1о ттпзтпо, ргепза, Соп 1а сгтсипзГапсга тпаз Б е дие 1а сорга ратегса А1 оггдгпа! Ле дигеп 5е заса. С атр азр е: 2.У <1е дие тапета б е заса?
Ев^аНга: Ует6з1о сиапЛо А Насег е\ теГтаГо иепдап. („Кампаспа: Ж ел ела бих / Да знам нгга је то портрет. Сироес: Зар тако проста, какв а јеси, / Ниси видела савршенство слике? Кампаспа: Слика знам ш та је; / Јер у храму сам видела плоче / На којима сложене боје / Ч ас представљају земље, / Час битке приказују, / И племенита су л аж / Велике природе; / Ал’ портрет, то не знам / Ш та је. Естатира: То ти је исто, помисли, / Као онда када та / Копија личи / На оригинал онога / Кога слика. Кампаспа: А како се слика? Естатира: Видећеш када / Дођу да се договоре.44) 077
ЕВРОПСКА
КЊИЖ ЕВНОСТ
И ЛАТИНСКИ
СРЕДЊИ
ПЕК
Слике пејзажа и битака познате су, дакле, и деци природе: из сеоских храмова. Портрет, мећутим, спада у област градске културе. Он зато делује збуњујуће на Кампасату. Пред својим соиственим портретом она запада у онтолошку сумн»у (К Е Њ IV 21 и д.). Уметност портрета уводи се тиме у ред ргосИџоз Ае типАо („чуда света“, као први брод, први добош итд.), го јест у круг културних добара што их је измислио човек, а о чијем „пореклу“ Калдерон, следећи античку традицију, тако радо размишља — као што то чини и на почетку свот трактата о сликарству. Комедија С ликар своје срамоте (Е1 РгШог (1е $и Везкопга) апада у познатија Калдерк>нова дела. Истичем само оно ш то је карактеристично за Калдеронову теорију уметности. Дон Хуан Рока је дуго остао нежењ а јер је дане и ноћи проводао у књишким студијама. Када би га спогтала меланхолија, лек је тражио у сликарству (К Е Њ IV 62 а): У 5Г, рага епГгеГепег Та1 уег јаНдаз б.е 1еег, Соп оиезГгаз тпеГапсоИаз Тгедиаз ГгаГаЂаЛеб, ета 1аО ргоИјо б.е1 ргпсе1 8и аИиго, ротдие аип етг е1 Рат1е е1 гпдето Гиигета. („И ако сте покушавали / Можда у напорима читања / Својим меланхолијама / Предах да начините, беше му / Кичица издашна / Олакшање, јер чак и у њему / Виспреност је имала свој удео.“)
И као ожењен човек Дон Хуан Рока се бави сликарством. Он портрегише своју ж ен у Серафину и објашњава јој за време позирања теш коћу да репродукује њену савршену лепоту (IV 71 а). Серафину отимају против њ ене во*ље. Дон Хуан Рока узалуд пок-ушава да је наће. Он се поново окреће сликарству и за кнеза из Урспна прави једну слику која приказује љубоморног Х еракла, коме кентаур Нес отима Дејаниру. Кнез потснм наручује пор978
т,рет једае лепотице: то је Серафина. Дон Хуан је убија: као „сликар своје срамоте" он је слику „насликао крвљу“ . У том делу, дакле, налазимо схватагБе сликарства као интелектуалне уметности која краси и личности племенита сталежа. Важнија је, међутим, овде „проблематика портрета“ , ако смем тако да кажем6. Модел идеалне лепоте сликар не може да наслика верно као у природи. Портрет је, налротив, утолико сличнији уколико модел више одступа од канона лепоте. И најленш а слика жене — морамо да закључимо из тога — претпоставља да ж ена коју треба приказати нексхм својом цртом наруш ава идеалне проиорције. Д оказ за то д аје чувени опис Семирамиде у комаду 1 л Ш ја Ле1 Агге (Кћи ветра), коме се већ Грилпарцер дивио. С емирамвда има премало чело (II 73 а): N 0 бе езрасгоза 1е а1аЂо 1,а јтепГе, дие апГез етг ез1а Рат1е зо1о апбиио аиата Па згетрте ИЂета1 таезГта итд. („Не хвалим твоје широко / Чело, јер је, напротив, само у том / Делу била шкрта / Иначе увек великодушна учитељица.“) Овде д акле имамо дефект, као и на лицу Александровом . Али та негативна црта за уметност сликар а портрета постаје нешто позитивно, чак услов успеха. Д одуш е, потом настаје друга проблематика — проблем атика из ком ада Ваг1о (од.о у по даг паЛа — : како д а се понаш а уметник који треба да портретише краљ а? К ако д а ш о ји приличност са животном истином ? И за ових питањ а налази се историјска стварноот, најпре, дворске културе хабсбурш ке Шпаније, а потом и дубљи проблем равнотеж е измећу натуралистичког и вдеализујућег схватањ а уметности — или, боље речано, између гтГШНо (,,подражавања“), с је6 О портретном сликарству нашироко говори и Тирсо де Молина (Е1 Уегдопгозо еп Ра1асго [Стидљивко на двору] II 673 и дд.). 979
ЕВРОПСКЛ
КЊ ИЖ ЕВНОСТ
И ЛАТИНСКИ
СРЕДЊ И
ВЕ К
дне, и Јесогит (,,орикладнаг“), с друге стране, Норму Аесогита, на иримор, детаљно разматра Пачеко (Расћесо)78. Вреди у том контексту наломенути да нам је Калдерон у свом такозваном готапсе аШо1)т$г6рсо — „аутобиолрафској романси“ (коју Котарело и Мори [СОТАКЕћО у МОК1] у своме Епзауо зоВге 1а ^та у 1аз оЂгаз (1е СаШегоп [Огледу о животу и делу Кшгдероновом] стр. 70, датира око 1636. год.) дао је* дан литерарни аутопортрет ненадмашан по свом натурализму*. Једну паралелу уз Калдеронова размишљаља о портретном СЈШкарству даје Пачеко: 1мз јаказ по $& ћап (1е (ИзГтШаг еп 1оз геХгаГоз, аипдие ез а1адас1о Аре1ез еп НаЂег ге1га(ас1о с1е тесИо гоз1го а1 Кеу АпИ%опо, ега сге^о (1е ип ојо, ротеп(1о1е <1е 1а рагге Ле1 з а п о . . . Ез1а ез ргис^епсга дие зе риес1е изаг соп регзопаз %гауез, зт ЛегНтепго (1е 1а уег4аА... („Недостаци се не омеју скривати на портретима, премда је Апел хваљен због тога што је портретисао само пола лица краља Антигона, који је био слеп на једно око, поставивши га са оне здраве отране... То је предострожност к о ја се м ож е употребити када су високе личности у питасњу, и то не на уштрб истине . . . “). И у истом склсшу: . . . 1оз гозггоз Негто$о$ зоп т аз МјгсиГгозоз (1е ге1га1аг, сото епзепа 1а ехреггепст („како искуство показује, лепа лица теже је сликати“)9. На крају, осмотримо сакраментални ауто Е1 Р1пг о г Ле зи ВезНопга. Луцифер Кривици (Си1ра) открива своју дубоку мржњу према Сину Божјем. Син је мајстор свих наука: теологије, права, филозофије, медицине. Сем тога, он влада свим слободним уметностима: дијалектиком, 7 АгГв б.е 1а РгпШ га (С л и к а р с к а уметност), изд. УШаашП, I 238 и дд. — Пачеко обрађује б.есотитп надовезујући се на Цицерона и Хорација. При том се поново јавља она тежња — коју можемо да пратимо од XV века — да се систем учења теорије уметности подигне на основама реторике и поетике. 8 На немачком код Вурцбаха, К а л д е р о н о в живот и дела 0ЛШН2ВАСН, СаШетбпз к е б е п итШ ИГетке), стр. 239. 9 АтГе б е 1а РгпГита, изд. УШаашП, II 141 и 143.
980
КЛЛДЕРОНОВА
ТЕО РИ ЈА
УМЕТНОСТИ
И
ЛКГС5
1 Ј ћ Р . К А 1 . Е5
астролошјом, аритметиком, архитектутром, геометријом, реториком, музиком, иоезијом10. Али највише се ЈХуцифер љути што је Сии и сликар. Управо је у шест дана завршио слику стварања овета. Сада је заузет тиме да створи слику човека — као слику и прил-ику своје идеје. Луцифор страхује да ће он ту слику још и ож!Ивети. Збот тога се обраћа Кривици с молбом да она то заједно с шим спречи, како би Син Божји постао сликар своје срамоте. Он, додуше, слика уљем Милости, али „ми ћемо учинити да се она — Људска Природа — приклони темперамвнту својих жеља и да од ње направимо слику у темшери, иако је он слика уљем“ (АШоз, 1717, I 378 а): фие аипдие а.1 о1ео &е 1а Сгасга ћа рШ е, 1атШеп по5о!гоз Нас1епс1о1а дие 5е гпсИпе А1 1етр1е 6.е зиз ап1ојо5, 1,а ћагетоз рт!ига а1 1етр1е, Аиприе е1 1а таНсе а.1 о1ео. („Макар је он сликао уљ ем Милости, / Ми ћемо је ипак натерати / Да се приклони / Темпераменту својих прохтева, / Па ћемо је учинити сликом у темпери, / Макар је уљем сликао он.“)
Си1ра се скрива у једном стаблу. Б ож аески Сликар се појављ ује. Невиност носи палету, Н аука сликарски штап, Милост кичицу. Кад је слика готова, сликар дахом ж ивота њеној м атерији даје форму. Слика ишчезава, а на њеном месгу стоји Љ удска Природа. Она почиње д а говори и пита за своју суштину. Сликар одговара д а јо ј је он подарио битисање да би је једног дана учинио авојом невестом. Али Природа дозвољава да је заведе Змија. Бог онда хоће да уништи своју слику, свет, и да за то искористи грубу сликарску четку: 1 1 Е1 Мипб.о, 1а1ато тјизГо Ое 5и5 абиИегаз доба5, 10 Систематика слободних ступа од систематике Трактата.
981
уметности
овде
донекле
од-
БВРОПСКА
КЖ ИЖ БВНОСТ
И ЛАТИНСКИ
С Р Г .Д Ж И ВБК
Тепдо пе ћогтаг. ћа€пети1о фмр рог 1ос1о е1 раГз согта Еп оет ве зиШ 1ппсе1 1л1 ћгопдиесЈас! с1е 1а ћтосћа Т.Спст. непрпвтту ложницу / Њиховог прељубничког брака, ' Мсграм и збрисаги. и учинити тако да / Читаву зсмл.у премажо Уместо танане кичице. / Груба четка.' )
V точ ушшпгавднл треба да помогну и вслдснс бујице, пошто вода Орншс тсмпсра-бојс (<у које јс Сдободна Во.ка, АЊ сЈпо, прстворила ул>а!гу слпку). Оие з1 а1 1етр1е т е 1а ћа хтеКо 8и АЊедгГо. дт еп хдпота Оие 1аз ртШгаз а1 1етр1е соп адиа. по таз. зе ћоггап.
(„Јер ако ми је темперу претворила / Његова Слободна Вол»а, свако зна / Да слике у темпери / И обичном се водом бришу.“)
Свет и П рироаа почињ у да к у к ају . Сликар баца даску у бујицу као зн ак смпроста. Свег и Љ удска Природа налазе спас на дасци, а отуда на планинским врховима Јерменије. Луцифер је разочаран ш то ЈЂуодска Природа није пропала V општем П отопу. Он закљ учује да униигги Јвону лепоту7, и у ту сврху служ и се Кривицом. Она Љ удској П рнроди закн ва клин у чело и каж е: Р\псе1 зега б.е тгз оћгаз, Риез дие рог 1а орозгсгбп 8иаз аИгГЂиЊз тгоз 1осатг, Ез1е с1аио
Ж игосана П рирода мобспк'. Сиег јс шме Јшшен своје крунс, иа јаишкује. Кад сс Сликар шјст иојави, ( нет га моли за нортрст одбегле Природе: УГепЛо риен фие аи$еп1агтпс1а ротј^а, Рага епдаЛаг тш атот, 1га1о, Уа цие (11се$ зег РШот, 0>ие а 1о$ тиедон г!г» т( атог Ое а11а те ћада$ ип ге(га1о Рогдие 1е 1та1да еп е1 ресћо. („Видевши, дакле / Да отети ми је упорно жели, / Како би преварила моју љубав, покушавам, / Кад већ кажеш да си сликар, / Да на моју молбу у име моје љубапи / Њен ми сачиниш портрет / Како бих га на грудима носио.")
Сликар потом од Божанске Љубави, која га прати, добија кутију с бојама — у којој је само кармим —; као кичицу три клина; као сликарску површину бронзану плочу у облику срца; као сликарски штап копље: страдање Христово васпоставља уништену слику Човекове Природе. Између комедије Е1 РШ ог Де зи Оезкопга и истоимене тело®ске игре пажљив читалац наћи ће низ логичних подударности. У оба дела видимо сликара како ради на слици која се прво слика бојама, а потом крвљу. Али Божански Сликар не одсликава неки живи модел, него „на светлост из праслике своје идеје износи тајанствени одраз“ : Луцифер: Маз паб.а 6ез1о те па Тап1о зоЂгезаИо, сото Уег дие 6е ацие1 ехетр1аг Ое $и Шеа, еп дшеп уо аћзогГо Мгге тг рггтега гигпа, С^тега засаг туз1егГозо А 1иг е1 ге1га1о ... („Луцифер: Али ништа од тога / Не брине ме толико, као / Када видим како из тога узорка / Његове идеје, у којој сам ја, заљубљено, / Гледао овоју прву пропаст, / Жели да извуче на светло / Дана тајанствени портрет...") 983
Слика — ге(га(о — јавл>а се, дакле, и опјус, као и у позоришној игри са Кампаспом, као нови — завршии и највиши — успех сликарске уметности. Људска природа је слика коју је створио божански Логос. Он сам, праизвор и појам свих наука и уметности, јесте сликар. Калдеронов сакраментални ауго у остварењу песничке фантазије, очигледно, приказује уметничку теорију коју трактат нуди у поучној форми. Она нам се показује као величанствен и савршен завршетак једне спекулације која има своје корене у антици и патристици, а која је жива кроз средњи век и ренесансу. Једна традиционална идеја која је надживела миленије, а коју су преобликовали сви историјски периоди Запада, у Калдероновом песшшггву се прзи, а можда и последњи пут, развија и потпуно обликује у песничком уметничком делу. Иако се хранио и напајао најстариј|им прадањем, Калдерон ипак није подлегао терету његових идеја, него га је савладао снагом мајстора, усвојио га, изнова створио. Живећи у традицији и на њеним основама, он је ипак знао да је преобликује с крајњом оригиналношћу — у чему се може упоредити само са Дантеом. Као и Данте, и Калдерон је хришћански песник у највишем и најодрећенијем смислу те речи. То треба да значи: његова слика света и човека има као средиште црквено веровање у Бога. Али и Лопе је у крајњој мери „религиозни песник“ и „свештевик који верује“ј1. Догма, култ и мистика католицизма повезани су са културом шпанског 51§1о Ае ого тако суштински и интимно да се посвуда осећају као нсх:ећа животна основа те епохе. Та историјска чињеница — чије констатовање нема никакве везе са романтизујућим уздизањем Шпаније — омогућује нам да схватимо како су и профане слике културе онога времена морале бити укључене у теоцентрич 1ну слику хришћанског света: краљевство, национално самосхватање, политика — али и позориште, уметности, науке. Хришћанско-спекулативна теорија уметности није била сачувана само као патристичко и схоластичко идејно1 11 У О ЗбЦ ЕН (Ф осл ер) у Ш. Ујј*. 14, 168. 984
КАЛДЕРОНОВА
ТЕО РИ ЈА
УМЕТНОСТИ
И
АЛТЕ8
и В Е Н А /.Е .а
добро, него је она могла у всликим песницима поново да оживи као стваралачки и оргапилацнони принцшг. То је најдубља основа и Каллсронооог схватаља сликарства. Оно је својс најнише достојанство добило тиме што се п»име Бог служио ириликом свог стваралачког дела. Али божаиски Логос код Калдерона није, као што смо виделн, само сликар, него и грааитсл>, музичар, пссник. V н>ему све уметиости им ају своје заједничко порекло и свој свсги у:ктр. V Сгап (еаХго (1е1 питНо свет иостаје позорница на којој Бог расиодел>ује улоге. У Е1 за^гаЉ Рагпазо (Светом Париасу) Христос јс бож ански песник иди бог песништва. Он сс јавл>а као Алолоп. И Лопе нуди сродне идеје. V комаду 1,о јт%Шо ^егЈаНего (ЈЈажно истшшто) глумац Хинес (Сш&ј на позорниди дож ивљ ава преобрапеи>е. До тада је припадао ђаволовој глу.мачкој трупи: сада Не кроз мучениш тво прећи у бож анску „Комедију“ , тј. у глумачку трупу Исусову: Аћога тг сотрата Ез <2е Језпз, &опс1е ћау РаАте Ое1 зап1о Уетћо, у ћау МаЛте, Еа згетрте Угтдеп Матга. („Сада је моја дружина / Дружба Исусова, где постоји Отац / Свете речи, и постоји Мајка, / Вечна Девица Марија.“) У тој небеској тргупи Јован Крститељ игра улоге пастира, Гаврило улоге гласника итд. На крају Хинес са крста, на ко ји је био разапет, још једном објављује: РиеМо тотапо, езсисћабте: Уо тергезеп1е етг е1 титгбо Зиз јаћтаз тгзетаМез, Тобо е1 Иетро бе тг ита, Зиз игсгоз у зиз таШабез; Уо јт јгдита депШ Аботапбо бгозез 1а1ез: НесгМбте Бгоз; уа зоу СггзНапо тергезеп1ап1е: 985
Се$6 1а ћит апа соте<1Га. Оие ета 1ос1а. сИзрагаГез; Шсе 1а дие иеп>, сИигтга . . („Народе римски. чуј ме: / Ја сам на овом свету ;>овести бедне представљао, / Читавог свог ж ивота, / Светских порока и зала: / Ја бејах природе паганске / Ко,: оОожавах такве богове: / Прими ме Бог; сада сам већ ја сам Хришћанин приказивач; / Престаде комедија људска, / Која г,еше сама бесмислица; / Стварао сам ову коју видите, божанску . . .
Тако нам Лопе гкжазује прелаз са земалхжог на небески свет као позориште, и тиме потврђује теолошки дипштет уметности. Дајем за то још само два примера. Света Тереза налази своју душу насликану у унутраш* икхгги Божанске Љубави (варијација Оеив рШога): Ие Ш зиетГе, рипо атот А1та етг т1 1е ге1га1аг, Оие т п д и п заМо ргтгТог Зиргета соп 1а1 ртгтот Та1 гтЛдетг ез1атрат. Гигз1е рот атот стгаЛа, Неттоза ће11а, у азГ Еп тгз епГгапаз ргтг1ас1а, 5г 1е ретсИетез, тг атаЛа А1та, ћизсаг!е ћаз еп Мг. Оие уо зе дпе 1а НаИатаз Еп тг ресћо те1та!аЛа, У 1атг а1 угуо засаЛа Оие зг 1е иез 1е ћо1датаз Уг&пс1о1е 1ап Меп р1тг1ас1а]и. („На тај начин могла је љубав / да те мојој души ослика, / Јер ниједан учени сликар / Не би знао с таквом вештином / Овакву слику да упише. / Љ убав те је одгајила, / Лепотице дивна, те зато, / Унутар мене утиснута, / Ако би се изгубила, љубљена моја / Душо, морала би се потражити у Мени. / « ВАЕ 53. 510 ћ. 986
КЛЛДЕРОНОВА
ТЕОРИЈА
УМЕТНОСТИ
И
ЛМ1Л ППР.НАГНН
Јер знам да ћеш пронаћи / У грудима мојим свој портрет, / Тако живо утиснут, / Да поносна ћеш бити ако / Себе видиш тако лепо насликану.“)
Бога као музичара светова налазимо коначно у одн Лу-иса де Леона упућеној Фра1нсиску Салинаоу: '
Уе сото е1 дтап таезГто, А адиез1а гптепза сИата арИсаЛо, Соп тоигтгепГо бхез1го Ртобисе е1 зотг задтабо, Соп дие ез1е е{етпо 1етр1о ез зизГеШабоп.
(„Погледај како велики учитељ, / Над огромном китаром наднет, / Покретом вештим / Свети звук ствара, / На којем вечни храм почива.")
Тако су у класичном песништву Шланије појединачне уметности сестрински сједињене и истовремено доведене у везу са Натприродом. Блиски заједнички живот умеггности, посебно позоришног пеаништва и сликарства, не заснива се, наравно, само на хришћанској слици света шпанског периода процвата, него и на развијањ у с јаја монархије. Карло V и Филип II били су љубитељи уметности и колекционари слика. Империјални сјај тих владара, чији је укус остао меродаван и за племство и за њихове слабе наследнике, практично је сликарству, а посебно умет-ности портрета, дао онај ранг који су истовремено теоријски 13 13 Бог као Музичар Света је и једна од тема Калдероновог комада Б гпгпо Огјео: у <Јпе езГа ез{а {ап ехесиГаба етг 1а јаЂтгса ретјесГа бе1 тзГтитеМо бе1 Мипбо, дие еп зедита сопзедиепсха, ез Бгоз зи Мизгсо; риез иог, у ГпзГтитепГо сопсиегба. („И да је ова / тако сачињена / у савршеној фабрици / инструмената Света, / да је зацело / Бог њен Свирач; јер / глас са инструментом се слаже"). 987
Г\1|>ИЖГЛ5ШЛ»/1
У1
ЛЛ Ј
^ГЛДГПИ
МКК
докаливалс дедукцијс научнпка — са такш ш устехом да је чак и пореска управа нсвол.но потгустила. То су односи какве ие оусрећсмо ни у Итал>ији, ни у Француској, ни у Енглеској. Они чиие културноисторијску подлогу и ла Калдеронов Трактат. ПовсливаЈће сликарства и псошшггва суштински је обогатпло шианску културу иериода процвага. Само се у Шпаииј-и могло десити да вој-ну побсду - прсдају Бреде — истоврсмоио Веласкес прсиесс на пла* тно, а Калдсрон на иозорнпцу. Код Ш сксштра сликарство игра сасвим незиатну улогу. Исто важн за класичне драме Ф ранцуза. Само ш пански тсатар стоји V животном оаносу са всјш к /Им сликарством те нације. Структурна сличност Трактата са Панегириком је фрапантна. И К алдеронов исказ могао би да носи тај наслов. Он се уклатга у хум анистачку схему похвалних беседа у част уметности и показује значај те схеме у периоду ${%1о ке ого. Али аутор Панегирика је, ако смемо да му верујем о, седамнаестогодишњак. Калдерон је свој исказ д ао у старостти од седамдесет и седам година. Онај први д а је талентовану школску вежбу, Калдерон уме д а ту м атер и ју обради с при* влачном љ упкош ћу и дуб окоум н ош ћу које су му својствене. Оба текста к р у ж е о к о система аПез 1Њега1е$. На ф ункцију тог систем а наи лази ли смо стално у нашим и стр аж и в ањ и м а. Он зап ад ео ј Европи преноси каоноантичку образов-ну трад и ц и ју. Хришћанском средњем вешу он зн ачи ванврехменски важећи ред свега знањ а: свеукупност тих аПе$ м ож е да се изједначи с ф илозоф ијом. Само И н к ар н ац и ја може да стави аг(е$ ван снаге (вид. поглавље 3, заврш етак дру* гог параграфа). Тома А квински лиш ава аПе$ њиховог примата у поретку сазнањ а (вид. поглављ е 3, ири крају 6. параграф а). Али Д анте им в р а ћ а њ ихово достојанство (вид. поглавл>е 17, при к р а ју 5. параграфа). Оне се јавл*ају на готским катед ралам а, али и у сликарству Ботичелија. У опекулативној естетици Калдероновој оне се на к р а ју п од рећују једној аг$ шесћапхса. Али то је могуће само зато ш то се она види као 988
КЛЛДЕРОН О ВА
ТЕ О РИ ЈА
УМ ЕТНОСТИ
И
ЛК Ј РЛ
иВЕРАЈЉН
одсјај божје стваралачке делатности. То је последњи лут да европски дух размишља о раигу и функцији апе$ Ш?ега1е$. Данас америчко васпитање по колеџима покуша> ва да хуманизам спасе уз ломоћ надовезивања на седа\с апе$ 1Њега1е$и.14
14 Упор. нпр. помало наиван спис језуите Џона Е. Вајза, Природа књижевне уметности (ЈОНЏ Е. Ш15Е. Тће ПаГите ој 1ће Шега1 А ггз), Милвоки, Брус, 1947.
XXIV
МОНТЕСКЈЕ, ОВИДИЈЕ и ВЕРГИЛИЈЕ
Монтескје је као мото за своје главио лсло учео; . .. рго1ет $ т е та1ге стеа1ат. . . . без матере рођено чедо. Овидије
Он, дакле, своје дело назива дететом које је на свет дошло без мајке. Тај Овидијев стих (МеШт. II 553ј у целини гласи: РаИаз ЕпсћГћотит, рто1ет з т е таГ ге сгеаГат. Палада скри Ерихтонија, без матере рођено чедо.
Херој Ерихтоније наводно је потекао из неутољиве љубави Хефестове према Палади. Бог је }урио богиљу која је бежала, али није могао да је стигае. Његово семе пало је на Земљу која је потом родила Ерихто* нија, ади Палада га је сакрила у једну кошарицу од трске и одгајила га. Ариосто у Бесном ОрланОу X X X V II 27 алудира на тај мит. Већ је 1896. Камиј Жшшјан (САМ ПЛЈЕ ЛЈ1ЛЛА М )1 указао на Овддијеве Тужбалице (ТггзШ) I I I 14, 13: РаИабхз ех е тр 1о де т е з т е т а * г е сгеаЛа С а г т т а зип1; зНгрз ћаес ргодетез^ие т е а . П&ладин следећи пример, без мајке на свет их донесох — Песме; то пород је мој, дечица моја су то. 1 У свом избору из Монтескјеа (МотИездигеи. ЕхГгаИ$. [НасћеПе]). 990
М О Н ТЕСК ЈЕ,
О В И Д И ЈЕ
И
В ЕРГИ Л И ЈЕ
каж е: М оШ ездшеи ^еШ сИге раг 1а диИ а јо и г т а ГЕзргН с1ез Еогз е1 1а јо г т е е? 1е јопАз, ци’И п а с1п а аисип оиуга^е аШ епеиг 1е са&ге, 1е р1ап ои ГШее с1е зоп 1тге („М о и те ск је ж ели тиме да каже да је оиремио Д ух закон а и обликом Ж н ли ја н тим поводом
и садржајем, да и иједном претходном д е л у не д у гу је оквир, план и ли и д е ју своје књ иге“ , стр. 41). Без обзира на то да л и О в и д и је у тим стиховима а луди р а на рођење П а ла д и н о из Зевсове главе, и ли на п р и ч у о Ер и хто ни ју — смисао је јасан: моје песме су моја деца2. Образовани савременици М онтескјеови јо ш су читали римске песнике и мото су без сумње разумели онако какав му је и био смисао: „ова књ ига је рођена из мог д у х а “ . М о е те с к је у с у пред очима лебдели стихови из Т уж бали ца . Њ и х, м еђутим , ни је могао да узме као мото. Н и је би ло у р е ду да се Е зр ги с1ез Еогз означи као с а г т т а . Ум есто тога м орала је да се нађе нека реч која би изразила појам зП грз ћаес р го ^ е т е здие т е а („ то порк>д је мој, дечица моја с у т о “) и ко ја је могла да се повеже са з т е таХ ге сгеа1а („без мајке на свет их донесох“ ). Т е захтеве најбоље је испуњавао кратки и сна ж и и п о л у с ти х . . . р г о 1 е т згпе т а 1 т е сге а Г ат .
. . . без матере рођено чедо. Са Ерихтонијем та ј мото, међутим, нема никакве везе, и сваки п окуш ај да се та ј мит употреби за објаш њавање води ка неукуоу. Овај мото изражава оправдано М онтескјеово самопоуздање, али и његову љ убав према античкој књ ижевности и његову те о р и ју сти ла. О Монтескјеовом сти лу М.НОГО се ш та писало. П оследњ и је о том расправљао Ж озеф Д е дје (Ј О б Е Р Н 0 Е 0 1 Е 1 Ј )3. П р и том је, међутим, пренебрегнута једна о д л у ч у ју ћ а тачка. У комЈтозицији свог главног дела М онтескје је поку2 Упор. поглавље 7, § 2.
3 МотПебдшеи. 1^’Нотте е1 ГОеиаге ( Монтескје. Човек и дело), Парнз, 1943. стр. 166 и дд.
991
сг»о 2Л ге гграблнжл античк*ш аутогку-з лг сзо* лр%та том аом еттог лела • агчве злдлЕањем ш за. Завршна ре«е?зг:;- -■.■ _ ааља аг%“22њааа у себк оно најплеменггги*: Г; евпзкЈ-асгзгчком одушезљенл* раз\гмом; *е хетг диг \-оиз м :п5р:ге-, поп р*15 сг ј :У: .: ■ „\у п Тгтре $иг 1с$ скшите&их, ои се си :-к В€с? 5иг 1& 1уге: гоиз %'оиЈег дие је раг‘е : д : ;*г-Ј* еВе ш 1е р*и$ рогттг 1е р1и$ п о ск е: ‘.е г':о .-л -' *. аг 105 5ек$ „Божанске м\зе, осећам ла ме в>: н;-ГФ ну;еге, не нд озо чему се леза у Те\г~,-кли на ово што се поназл>г на Делоет -.-з ’лгд:-:.'Ф'г хоћете дг ;а тозорим разутеу: он ; е н г;: гзошето- -Г најдлеменитије н најлнзннје ол налшх ч~утг •. А>ф^_ чком схзатању књиткезне зетнтнне одтозарг г;- ^ се пролог неког лела облшг/је посебно артнфндггелн; То Хкжтескје чиза у сзом предтозору за Еггд: Д1хпв. V њеш* је ч\зено следеће место: Ј д г:с>: с.-5 јогв соттепсе е: огеп агз јогз акогЛоппг се<х . ; 1е$ јеиШгз оие ј'а\са.$ гсгигз; је вепгагз гоиз !гз ;;кхв 1е$ тат$ ратетеПез готогт. је вгигагз топ оо:г: здл јоттег Ае <1е$$егп; је пе сопгиазвагз т !гз гг§!гз т !ев ехсергктз; јг пе ггоигоЈз 1а \е п :е оне роиг !с г ;г;~г: таЈз агшпЛ ј сл Лгсонггт: те$ рппсгргз, хоиг се г:-е је скегсктз гзг гепи д тог, ег, Латгз 1е соигз 6.е аппег$, ј ’сп \ш топ ои\тауе соттепсег, сгоггтг, з агапее^ ег Нтг (31ного пута сам почнњао н много пута пуштао ниа зетар лнстове које сам нагшсао; осећао сам како свакоднезно падају очинске руке, следно сам сзој предмет не уобличавајући своју намеру; ннсам познавао ни оразила ни изузетке; исггану сам пронадазио само да бих је изгубио; али кала сам открпо сзоја начела, све за чиме сам трагао само је дошло к мени, и, током дзадесет година, видео сам како моје дело настаје, расте, напредује и окончава се.“) Дедје жели да у томе, као и Т ерел (СНЕВЈЕХЛ пре њега, види сведочанство за „лиризами Монтескјеове прозе. Он каже: 1м ркгазе тизгса1е апет г Ш $а регјесгкт, поп вегпетем рагсе
засћеге (1апз ГараЈхетсчи (1и гку1ћте е1 1а .чЈтрИеИг (Је.ч то1$ („М узнчка фраза овдс достиж с саиршснстно, } 1С само зато ш то сс мелодијске тсме смси»у ју у јсднакнм каденцама, него и зато ш то се свака од }}>их, пошто је изазвала је д н у велику слику, завршава у смиривању ритма и једноставности речи“ , стр. Ј 70) Али, треба л и да верујемо да је .Мсиггескје л ј и с т о п с свог манускриттта хи љ аду пута бацао низ вегар, или то треба да сматрамо претеривањем, и у том с.лислу лирским? Н адаље: ш та значи речсш.ца: „ОсеЈтао сам како свакодневно п а да ју очинске рук.е“ ? Она је нејасна и уто ли к о мож да може да се назове лирском. Али оба ова места објаш њ авају се ако се тексг штам па у целини, наиме с напоменама које је дао Монтескје. Уз прво место он наломиње 1исШ?па уепп$ („играчке ветрова“); уз др уго Мз ра1пае сесШеге т а п ш („двапут су очинске к ло н уле руке“). Дакле, поново латински стихови. Ч и ји ? М онтескје је сматрао негтриСТОЈ.НИМ да наведе аутора. Јер сваки образовани читалгћГ 'свакако је познавао те стихове. Они, наиме, потичу из увода 6. књиге Вергилијеве Енеиде. Т у Енеја преклиње Оибилгу да своја пророчанства не поверава отргнутом ли ш ћ у како не би постала играчке зветрова, а на истом се месту артифицијелном екфразОхМ описују капије Аполоновог храма у Куми. Оне су прекривене приказима раћеним Дедаловом руком. Уметник је хтео да прикаж е и судбину свога сина Икара. А ли тада му два п ута клонуш е руке. Тако је Монтескје у неколико реченица дао два фина гхримера имитације Вергилија. О н је хтео да предговору свог животног дела подари нешто од достојанствености и узвишености античког епског стила. И ту намеру је остварио: у толикој мери да су такве реченице довоћене у везу са оном лирском прозом која је, наводно, као нова настајала у X V I I I веку. Али од кога, у крајњој линији, долази то поетско деловање? Од Вершлија. Завршавам једном напоменом која нас враћа идејном кругу Монтескјеовог мота. Алудирање на Дедала предочава нам да је Монтескје своје дело посматрао као уметничко остварење, али истовремено и погледом оца који гледа овог сина.
993
XXV
Д И Д РО И ХОРАЦИЈЕ
П о зн а тс с у Гетеове речи:
„Д и др о
је Дидро, не-
поновљ ива и н д и в и д у а л н о с т; ко је закерало према њо м у и његовим радовим а, та ј је ф илистар, а таквих 1е цела л е ги ја “ (у п и см у Ц е л т е р у [2екегЈ 9. марта 1831). Н а чему почива ф а с ц и н а н гн о деловањ е које проистиче из Д и д р о о в и х списа? О н своје савременике .чалмаш у је не само обимом него и ви тални м напоном и поли ф о н и јо м свести. Т и м е се не м исли нггр. на многос тр у к о с т Јветових интересоваи>а. Н его: код Дидроа све посебно се на ла зи у непосредном ол.:ихд' према уни ве р за лн ом . Ј о ш бо.ње: у лосебном , и то у сваком посебном, и у сваком равном ерно, пазире се и саопш та ва ун и ве р за лн о . Д и д р о о в а свест обухвата обиље п о је д и н а ч н и х с р е д и ш та о д к о ји х је свако повезано са сваким и свако о др а ж а ва ц е ли н у. Ако хоћемо да схвагим о Д и д р о а , морамо у свим твеговим исказима о с е ти ти о н у и с т у н е п о де љ е н у с т р у ју ж ивота као круж н о г кретањ а. Т а к а в на ч ин гледањ а морао би омогућ и ти да се пронаће и нова форм а приказивања. Али за је д н у та к в у о б н о в у уобичајене представе о Дидроу м ож ем о бар да изврш им о предрадњ е, тиме што ћемо п о ка за ти иревићане л и н и је повезивања и објективне односе у о к в и р у 1веговог ду х о в н о г света. Д о сада истра ж ивањ е Д и д р о а , то се сме рећи без неираведжЗбти, н и је б и ло до р а с ло свом великом предм ету. Ум е сто да Д и д р о о в дух о в н и свет схвати као у.ал тЛ у („ је д н о и све“ ), оно га је анатомски препа-
994
ДИДРО
И
Х О РА Ц И ЈЕ
рирало у форми пресека1. Т о чини још и најновији приказивач, Д а ни је л Морне (0 А Ш Е 1 . М О К Н Е Т ), одличан познавалац X V I I I века. У његовом Дидроу (Париз, 1941) обрађују се један за друтим филозоф, приловедач, драматичар, писмописац, критачар уметности. Сиитетички преглед недостаје. Д и др о као приповедач! Т а ј клише се одомаћио. Већ 1924. год. Морне је у поглавхну о Дидроу у историји књ иж евности Бедјеа и Азара (В Е 0 1 Е к и Н А 2 А К Б , I I 100) дела Га КеИ&еизе (Ксиаућерица), Јасциез 1е Ра1аН5Ге (Ф ата.ш ста Ж ак) и Те Иеуеи <Је К атеаи (Рамоов синовац) сврстао заједно као зез готап з („његове романе“) и сумарно оценио: Ре$ го та п з <1е 01<Је-
го1 оп1 ип реи 1е$ диаШез Де зез 1еИгез еХ 1ез (1ејаи15 Ди ге$1е Де зез о е ш г е з . . . Ив пе зопг ра$ сотро$е$, рагсе диИ пе уои1а(1 ра$ сотро$ег („Дидроови романи помало им ају вредности његових писама и недостатке осталих његових д е л а . . . Они нису дотерани, јер он није желео да дотерује“). Сме ли Рамоов синовац заиста да се сврста у исту категорију као Фаталиста Ж ак и Калућерица? Не следи ли Иеуеи д р ук ч и ји формални закон него роман? Поћамо ли за тим питањем, видећемо да у погледу структуре и смисла тог дела влада у великој мери нејасноћа. Херберт Дикм ан (Н Е К В Е К .Т П 1 Е С К М А И М ) је, додуш е, оценио да је Гете први уочио уметничко јединство Рамоовог синовиа и његову стр ук тур у2. Ја с тим не могу да се сложим. Гете каже (Јуб. изд. 34, 189): „Тиме ш то је за овај спис изабрао форму разговора, остварио је лредност за себе, сачинио је ремек-дело коме се уто ли к о више дивимо ш то га боље упознајемо. Реторичка и морална намера његова је вишестру1 Тек ретко блесне „разумевање целине“, тако нпр. код Жана Томе (ЈЕАК ТНОМА5): 1ои1 ез! в.апз сеИе ретгзее ипгиегзеИе, оп 1оиГ езГ јопс1е зиг Гћоттпе, аезНпе а Г ћ о т т е , ајизГе аих те зи ге з с!е Г ћ о т т е ( ^ ћ и т а т з т е <3е ОтегоГ — „све је у тој универзалности мисли, где је све засновано на човеку, све намењено човеку, прилагођено људској мери“ / Дидроов хуманизам ] стр. 148). И ова је формулација, додуше, оптерећена тезом — коју овде треба да расправимо — о Дидроовом „хуманизму‘\ 2 ПГ 1939, 74 и Ш. УјЦ. 1932, 491 и 493 нап. 1.
995
ГВРОПСКА
КГВИЖЕВНОСТ
И ЛАТИНСКИ
С Р Г Д Н .И
ВЕК
ка. Он најпре улаже СВе снаге свог духа га ои опи. сао ласкавие н готоване у целокупно.м оип\тг њнхове поквареностк, прн чему се ни у ком случају нс штеде љнхови патронн. Истоврсмемо се аутор тр\/;нт да сво је књижовнс пспријатслч: прпкаж с као и с г у такву братију ишсмера и ласкаваиа. а потом кормсти гтрилику ла нскаж е својс мншљен/С н стап о француској мулики. Ма како овај гкхмелн.и долатак и.чгледао хетсрогси прсма прстхотшгма, то јс ниак онлј лсо који и е.п ти лајс стабнлност и лостојанство; јер, ;нж се у личности Рамоовог скиовиа искалује јслна шлјма зависна, ла све ломге пол снољннм утииајсм способна ирнрота и на тај начин побућујс наш пп мир, чак наша мржн>а. та се осеНан»а штак ублажанају тиме што се он пока;п'је као ф антастично-иракш чан муз«чар, не сасвим без та-тента. И с обзиром на поетску композниију тај роћсп>см наслећони та.теиат главној фигури даје велнку прсутност, тиме игго тај човек који је описан као репрезентант свих ласкаваца и завнсника н који пролставл>а читав род сала живи и делује као индивилуа, као посебно означено биће, као Рамо, као снновац велнког Рамоа. Како су изванредно уплетене те од почетка поставл>ене нити, каква дивна разноврсност разговора произлази из тог ткања, како све, упркос оне огтштости са којом је покварењак супротстављен поштеном човеку, изгледа као да је састааљено од са.мих стварних париских елемената, то нека сам открије паметан човек који ће дело читати и једном и више пупга.“ Ма колико тачна и атрактивна била Гетеова запаж ањ а, она ипак о основној идеји и структури дела не к аж у њишта недвосмислено. То је, чини се, осетио и Сент-Бев кад је 1851. написао; Оп а јогХ уаШе 1е АЈе^еи <1е Кат еаи. СоеГке, 1оијоиг$ р1ет а и п е сопсерНоп е{ <1гипе ог<1оппапсе $ирепеиге$, а еззауе <1’у Хгоичег ип Деззт, ипе сотрозгХгоп, ипе тогаНхе: ј ’ауоие д и И т ’езХ <Нјј1сИе <1’у загзгг сеХХе е1егаХгоп <1е киХ еХ се Неп. Ј ’у Хгоиуе тШе Шевз ћаг<Не$, ргојопАез, Vгаге$ реиХ-еХге, јоПез еХ НкегХтез зотеп1, ипе сопХга<НсХгоп $г јаН?1е, <дт еИе $етк1е ипе сотрНспе епХге 1е$ <1еих рег$оппа%е$, ип казагд. регреХиеI, еХ пи11е сопс1и$Гоп, ои,
ДИДРО
И Х О РЛ Ц И ЈВ
\>одие. С’ез1 1е саз, ои ја т м з , је 1е сгогз, (1’аррИдиег се( то 1 ^ие 1е скеуаИег <1е СказГеИих <Изаи а ргороз <1’ипе аШге рго<1исНоп <1е В1<1егоГ, е1 цш реШ зе геЛие р1и$ ои т о т з <1е ргездие 1оиз зез оиуга^ез: »Се зопХ <1ез М е з дш зе зоШ епшгеез, е1 дш зе зоп1 тгзез а соипг 1ез ипез аргез 1ез аШгез« (1,ипА1з I I I 311). („Рамоов синсхвац је веома хваљен. Гете, који је увек имао у виду једно више схватање и поредак, покушавао је да у томе пронађе неку намеру, некакав склоп, неку поуку: признајем да ми је тешко да схватим то уздизање циља и т у везу. Ја ту проналазим хиљаду неустрашивих, дубоких, можда истинитих, често лудих и разудданих идеја, неку противречност тако слабу да личи на заверу између два лика, сталну случајност, а закључка нема, или, још горе, коначни утисак је двосмислен. Овде, или никако, чини ми се да треба употребити ону реч коју је витез од Шастелија изрекао поводом једног другог Дидроовог остварења, а која се може применити мање-више на сва његова дела: 'Т о су идеје које су се опиле и дале у трку једна за другом '“ , Понедељци, I I I , 311). Прелааим преко онога ш то је истраживање Дидроа запазило у X I X веку о Рамоовом синовцу. Одл у ч у ју ћ и наоредак у разумевању донео је тек један чланак Морнеа: 1м уеп1аМе зг^тјГсаНоп <1и Иеуеи <1е К а т е а и („И сти н ск о значење Рамоовог синовца“) из 1927 (у Кеуие 6.ез Иеих Мопбез од 15. августа). Дидроово дело познато је, ето, већ један век3. Магз И у
а ип зГес1е аиззг ци’оп 1е с о тр геп б та 1 ои ци’оп пе 1а с о тр ге п б р аз 6и 1оШ. Оп НеМ 1е Иеуеи 6е К атеаи роиг ип г о т а п , соМе ои »заНге« (зеХоп 1е Шге т е т е 6е И тего !), е ! роиг ип го та п , соМе ои заШ е геаИз1е („А ли исто тако већ читав век њега разумевају погрешно, и ли га уопш те не разумевају. Рамоов синовац се сматра романом, причом или 'сатиром' [према самом Дидроовом наслову], и то реалиетичким романом, причом, сатиром“). Засигурно то дело одаје реал Оригинални француски текст објавио је Бријер (ВШБНЕ) према једном препису 1823, а Монвал (МО№/АБ) 1891. према Дидроовом изворном рукопису.
997
л и с т н ч к о 1К>сматра!!»е, ал и т о и и је о д л уч ујуН е. ОШего!
а \>ои1и с о т р о зсг поп раз ип соп1е Н1$ 1о г 1цир, пкт се циН арреП е ип соп1е рћИозорШ ^ие. Е1 се циИ а 1>ои!и јаЈге шЧте, се п ’ез1 раа (1и 1ои1 1е угаг ћоке.те с!е с к е 7. Р госоре; с е з ! ип рег$оппа%е / 1сН{, ргорге а р оП ег ои ји 811Ј1сг $е$ {ћезез; с ’с51 т ет с ип сопјШеш, 5 / 5стк1а})1е а се1т дш зе сопјГе д и о п пе 1е5 (И$Ип%№ р1и$. 1,е А1е\>еи, с ’е$1 с1е 1ет рз а аШге ип р1аз1гоп; е1 р гезд и е / о и јо и гз , с ’е$1 ехас1етеп1 ОГ(1его1 ћи-тете Ет е1 М ог , 1е$ с1еих рег5оппа%е$ д.и (Иа1о%ие, с’е$1 еп г&аИи Мог е1 Мог, с ’е$г ип В т его1 дш ка1аШе, аргет еп(, соп1ге ип аШге О т его1. („Д идро није желео да
састави и стори јску причу, псго оно н ј т о он назива ф илозоф ском причом . И није ж елео да оживи стварног боема из крчм е 'К од П рокоп а'; то је фиктиван лик, погодан да представи или потврди његове тезе; то је ч ак и н ек акав повереник, толико сличан ономе ко ји се псшерава д а их виш е не разликујемо. Синовац је с врем ена н а врем е сам о заклон ; а скоро увек, он је баш сам Д идро. Он и Ја, два л и ка у дијалоту, у ствари су Ј а и Ја , то је јед ан Д идро ко ји се бори, и то ж естоко, против другог Д и д р о а“). „Синовац“ из дијалога без сум њ е носи ц р те стварног Жан-Франсоа Рам оа, али тај в и је био н и тако корумпиран ни тако духовит к а о о н ај п ар ази т кога је насликао Дидро. Д идро је, по овом аутору, правог Рамоа узео само као повод д а на стуб ср ам а прибије готованство многих саврем ених л и терарних егзистенција. С’е$1 ипе апШ ћезе еШ ге 1е п еуеи , с ’е$1-а-(Иге <1е$ ћоттез 1еШе$ р а г (1оигате$, е/ 1е зе т е1ге »т зрепзе Ае 1а раШ от гт е«, »1е рћ И озорћ е д т п ’а ггеп е1 дих пе (1етапЛе п еп « , с ’е$1-а-(Иге П Т егоГ („То је антитеза изме-
ђу синовца, однооно п и скарала, и јединог бића 'пош тећеног пантом им е’, 'ф илозоф а ко ји ништа нема, нити иш та т р а ж и ’, то ће рећи, Д идроа“). На крају М орне у делу 1,е М еуеи <1е К ат еаи разликује три елемента: 1. Р еалистичко посматрањ е; 2. Полемику против паразита и литерата; 3. Оповргавање материјалистичке ф илозоф ије — к о ја је била и Дидроова сопствена филозоф ија! — помоћу њених последица. Тај
998
дијалог био бн, према томе, ипе а&јигаИоп де 0\(1его1 а ИШего( („обраћање Дидроа Дидроу“): »УоИа, 6 ОГ с1его( 1е јаШГ81е, се цие Гоп( ЗеуГеШ ауес 1е$ с1ос1гтез; чоИа се циеИ ез реи^еШ јизгГјГег. УоИа се дие (и аигагз ри, се цие (и рои ггагз З еует г (ог-тете, (о1 дт а рагјоГз ^еси со т т е 1е Иечеи, ( ог дш 1т гевзет Н ез раг дие/<7ие5 т $(тс($ с1е кокет е е( раг 1е$ арреШ$ с!е уо\ир(е« („Ето, Дидро, фаталисто, шта се постаје
уз твоја учења; ето ш та она могу оправдати. Его шта си ти могао, ш та би и ти сам могао да постанеш, ти који си понекад ж ивео као Синовац, ти који личиш на њега по боемском нагону и похотним апетитима“). Тај резултат истраж ивањ а стоји, додуше, у супротности са схватањем које је Морне наговестио у току својих излагања: да је тај дијалог антитеза измећу паразитског литерате и филозофа који нема никаквих потреба. Ово друго схватање је, како верујем, тачно. Региструјемо га као позитиван плод Морнеовог истраживања, али нисмо убећени да је Дидро у том делу намеравао д а оповргне свој-у сопствену филозофију. Та М орнеова теза није ни у каснијем истраживању наш ла никаквог одјека. Треба најпре навести Пјера Т раара (Р1егте Тгаћагс!). Други том његове књиге Маг(ге$ с!е 1а ЗепзЉ пИ е јгапдагзе аи 18е $гес1е (Мајстори ф ран ц уског сентиментализма у X V III веку),
изашао 1932. године, највећим је делом посвећен Дидроу. Један одељак (стр. 254 и дд.) носи наслов који много обећава Ее $еп$ р го јо п п пи И еуеи пе Кат еаи („Дубоки смисао Р ам оовог си н овц а“). Али остајемо разочарани: тај дијалог, по њему, углавном је поучни спис о музици (стр. 257). Н аравно да је он и нешто више: с е $ ( ип Иуге оп $оијј1е Г е$рп ( п ш п („то је књига надахнута божанским духом“, стр. 2 6 3 ) ... 8а %гапс1еиг 1ш угеп( пе 1а р а г( ргеропс!егап(е цие Гаг( у оссире, ои, р1и$ ехас(ет еп(, пе Ппј1иепсе дие Гаг( ехегсе $иг Гате ћит ат е („Њ ена величина долази од
ггреовлаћујућег удела који у њој има уметност, или тачније, од утицаја који уметност има на људски дух“, стр. 263/4). То је очито погрешно тумачење. Друкчије се, опет, изјаш њ ава Ж ан Тома (ЈЕАћ! ТНОМАб) у свом подстицајном есеју Г ’Н ит ат $т е пе ВШего( („Дидро-
999
ов хуманизам", 1933), о коме ће још о ј п н говора. Он пише: ОиапД, оп е( роигдиог а-1-И есп( !с Нс\>гц (]е
К атеаи ? Моиз з о т т е з геАиаз а јо г т е г с1ез Р1урп1кевез. [)еих Иј>пе$ (1’ипе 1е((ге а М т е д !Е р тау , есг(1с с1е \м Науе еп 1773, $етИ еп( $е гаррог(ег а сс гкеј-с1’оелте дип арреИе п&%И&еттеп( »ипе ре(Ке $а(1гс«\ Мст /е ту$(еге пеп е$( диеге есШпсл (Н Н и т а г Јзт с с1е 01Јего(, стр. 40) („Када је, где и заш то натшсао Рамоовог синовца? Можемо само да претпоставл.амо. Два реда у једном писму госпоће Д'Епине, натшсаном у Хагу 1773, изгледа да се односе на то ремек-дело које он нсмарно назива 'малом сатиром'. Али тајна није нимало расветл>ена“ , „Дидроов хумаии.зам“ , сгр. 40). На друггом месту чини се ипак да се Тома приближава Морнеовом схватању. Д и др о је, сматра он, нагшсао дијалог да би објаснио своје сопствене идеје: Те11е$
Нее$ цш, аи ргетгег ех ате п , Гоп( $ес!т( е( ц т $ассогс!еп( а $е$ рппсГрез, а 1е$ с о п зтегег Ае р1и$ ргев, е11е$ Героиуап(еп(: $41 1е$ рои$$а(( ји$ци а 1еиг$ 1е%Ште$ соп$ециепсе$, $41 1е$ аррИциа1( а Геп$етк1е Пе Г ћ и тат (е , пе гитега1еп(-е11е$ ра$ Гогс1ге то гаI е( $ос1а1 (ои( а 1а јо($? 8оп ји% етепе( $'ет\>ага$$е, е( рог(ап( И јаи( $огНг <1е П тра$$е. 1п$Шиоп$ ипе ехрепепсе. 8ирро$оп$ циип Н о т т е т(еШ%еп(, аиЛасГеих, 1о%1цие, $арргорпе се$ (Неопе$ $и$рес(е$, е( то<1е1е $а сопАиКе а 1еиг ге$$етМапсе. Ји$ци’ а цие11е$ ех(гауа§апсе5 $егаК-е1 еп (гате ? Е п ге&агН <1е се рег$оппа%е јГсНј, 1та% топ$ 1е$ геас(1оп$ <1’ип т(ег1оси(еиг <1е $еп$ га$$1$, ^еПиеих, $ап$ ргиНепе, сШ гуоуап( $ап$ ргеји^е. Есои(оп$ 1еиг сНа1о%ие: с ’е$( 1е Меуеи Не К атеаи . УоИа*217 * Соггезроп(1апсе тебИе (Н еобјављена претлска, 1931) I 217. Потпуно: Је т е зт з атизе а есггге ипе реШе заГуте б.оп( Уаиогз 1е ртоје( Гогздие је ^иШаг Раггз („Забављ ао сам се пишући малу сатиру коју сам имао у виду откако сам напустио Париз“). Према томе, морало би се претпоставити да је дело написано тек 1773. Друкчије сматра М орне (1941): Ј,ез аиизгопз
а без еиепетеШ з. . . зетШеШ ртоииет џие Гоиитаде а би е(те еЂаисће епГте 1760 е( 1764 е( тетапге ипе ои беих јогз еп(те 1772 е( 1779 („Алузије на д о г а ђ а је . . . као да доказују да је дело морало бити скицирано изм еђу 1760. и 1764. и прерађивано једном или двапут изм еђу 1772. и 1779“ — ОШето!, 1,’ћотте е( Гоеиите стр. 203). 1000
Је 1а тога1е ехрепт еп1а1е, \>оИа се дие Дежтпеп1, зеЈоп 1е 1ет регат еШ Ле ОШего1, 1ез Езш гз <Хе МпгИа1&пе („Када таквс идеје, које су га на ирви п о г л е д за
веле и које се слаж у са његовим начелима, ближе размотри, он се престраш и: ако би их довео до законитих последица, ако би их применио на читаво чоч > чанство, нс би ли оне истовремено уништиле и морални и друш твени поредак? Њ егово расућипагвс се заплело, а ипак треба наћи излаз из ћороокака. Узмимо једно иекуство. П рстпоставим о да један наметан, одваж ан, логичан чо век прихвати тс сумњиве преп/оставке и прилагоди им своје понаш ање. До каквих би га настраности то довело? Н апоредо са тим измишљеним ликом зам ислим о р еакц и је саговорника, сталоженог, врлог, без л а ж н е скромЈНости, проницљивог и без предрасуда. Ч у јм о њихов разговор: то је Рамоов синовац. Ето огледног м орала, ето шта, према Д идроовом тем перам енту, постају М онтењеви Огледи“ , стр. 71). Н а к р а ју Т ом а с правом одбацује „натуралисгичко“ схватањ е прем а ком е дело ни је ништа друго него р еп р о д у к ц и ја неког стварн о обављеног разговора. С тим је у супротности не сам о оно ш то знамо о историјском Р ам оу, него и ви ш еструка прерада и велика врем енска д и стан ц а заврш ен ог дела од догаћања из кога је оно и зрасло. П ре света је, мећутим, се( е1гап%е атМ%и с1е геаН зте е1 д.е геуепе („та чудна збрка реализм а и с а њ а р и је “) јед н о остварењ е ко је своје јединство и м а у ко см о су Д идроовог духа: 1ез ЛеГаИз зоп1 угп15, 1ез %ез1е5, 1ез рагоГез, 1ез зИепсез т е т е зоп! угпхз. Ма1з еп!ге 1а геаШе јиз1етеп1 окзегуее е! 1а 1гап5розгНоп агНзНдие, 1а регзоппаШе с1е Гаи1еиг ез! Шегуепие з о ш е г а т е т е п 1. ВШего! а есШге зоп регзоппа§е е! 1ез о1)је1з Геп1оигеп1 а зоп ргорге зо1еИ, » д т п ез! раз с е !т Не 1а па1иге«. С’ез1 се т е т е зо1еИ ћгШе а 1гауегз 1ои1е зоп оеиуге, 51 сНуегзе, зг скаоНдие диеИе рагагззе. II у а ип и п тегз ргорге а ИШего!, а Гт1еггеиг (1идие1 1ои1 з ’аји51е, 1ои1 5’ог%апГ5е еп ипе к а г т о т е с!е 1оп5 , Не Ц&пез, Не гку1ктез еI Ае сотеигз. Рагсе дие 1ез сгеаНопз готапездиез у зоп! реи поткгеизез, Гитуегз <1е В т е г о I п е з ! раз е$а1етеп! аскеуе; сег1атез гопез п’у зоп! д и е зд тззе е з; т а г з сез екаискез, Лоп! 1001
? | I ј I | ј ; { ј
! ] ј (
ј
ОШ его( р г е јб г а и рагЈогз 1е је и е( 1а уегуе а 1а регјесНоп Л ез ои уга ^ ез т т и Н еш ет еп Г роИ.ч, 5ик%пгеш се д и еИ ез пе сИзеп? р а з („појодиности су истините, тто-
крети, речи, ч а к и ћ у тањ а су стварни. Али између истинито вићених стварн ости и уметничке транспози« ци је ау торова личност се неограни чено унлиће. Дидро је ооветлио сво ју ли ч н ост и предм ете к о ји је окружују солственим сунцем , ,к о је н и је сгунце прнроде'. То је оно исто сунце к о је б ли ста к р о з читаво његово дело м а к а к о р азн о л и к о и х аотичн о оно деловало. Постоји јед н а васељ ена с в о јств ен а Д и д р о у , унутар које се све при лаго ћ ава, све се у р е ћ у је у с к л а д тонова, црта, ритм ова и б о ја. П о ш то су у њ ем у р ом анескн е творевине м ал о б р о јн е, Д и д р о о в а в асељ ен а н и је уједначено доврш ен а; и звесн е о б л асти су ту сам о у обрисима; али н ац р ти , у к о ји м а је Д и д р о п о н е к а д виш е волео ватру и ж а р него с а в р ш е н ст в о б р и ж љ и в о изглачаних дела, н аго в е ш та в а ју о-но ш то не к а ж у “ , стр. 146/7). — Ибер Гијо (НТЈВЕК.Т С Н Х О Т ) у свом зн а ч а јн о м делу Ветз ОгкегоГ. ^ к о т т е . 8 е з Ш еез ркИ озорШ ди ез, езШгдиез, И и е г а п е з (Д е н и Д и д р о . Ч о в е к . Њ е го в е филозофске, естетичке и к њ и ж евн е и д е је , 1937) д о ди рује Дидроов
д и јал о г сам о о в л а ш и п р и д р у ж у је се Морнеовом тум ачењ у (стр. 14, н а п .). А о в а ј п отоњ и је у свом већ виш е п у та п о м и њ а н о м н а јн о в и је м р ад у о Дидроу (ИШ его(, Г к о т т е е( Г о е и у ге — Д и д р о , ч о в е к и дело, 1941) у б л а ж и о о ш т р у в е р з и ју св о ји х теза из 1927. Р а м о о в с и н о в а ц се к а р а к т е р и ш е к а о ип сИа1о§ие тот1 е( ркИ озорШ ц ие а I г а у е г з 1ецие1 $’е к о п с к е ипе зог1е Ае со п (е геаИ з(е з и г и п е ш е <1е к о к е т е („етички и фи-
л о зо ф ск и р а зго в о р к р о з к о ји се о ц р тав а нека врста р е ал и сти ч к е п р и ч е о б о ем с к о м ж и в о т у “, стр. 120). У С и н о в ц у и у Фаталисти Ж а к у Д и д р о је „од нереда сач и н и о оистем “ : И а уа г( тН(и1е 1е М еуеи »заНге«; И А о п п а и еуГс1етеп( а и т о ( 1е з е п з 1а(т аи(ап( дие 1е зе п з јга п д о гз, ип га%ои( о п з е т е1еп(, р о и г јо гт е г т р1а( за у о и ге и х , 1ез аИ т еп (з 1ез р1из (Иуегз. О и у а-1-И <1апз 1е М еуеи ? и п е е(и<1е (1е с а га с (е ге . Тс рог(гах( рћузГцие е( т о га 1 <1’ип к о к е т е е(гап& е е( рШ огездие е( <1апз з о п а11иге е( (1апз за р е п зе е . М а(з се пеуеи, тггее1, тГ — гта&гпаиге п ’ез(, п о и з Г а уо п з <И(, ц и ’ипе зоПе 1002
ИДГЧЈ
И
А1^АЦ ИЈ К
с\е АоиМе сЈе Ои1его1 а\?ес 1едие1 И хе 1апсе (1ап$ ипе (Изсизз 1 0 п ерегс!ие. 1м сИ зсиззим поих епГгаХпе 1пеп а и а у е гз ГеПи1е сГип ргоМ ете ц т с1отте 1ои$ 1ез аи1ге$; 1а т ога1е е( 1а уег1и реиуеп1~е11ез е!ге [оп(16е$ зи г с1е$ га1зопз $оИс1ез 'ои пе зоШ еИез цие с1ез сопуеп-
попз е1 (1ез Ш изтпз Лоп1 Г к о т т е т1еШ^еп1 е1 запз $сгири!ез а 1е ЛгоИ Ае з ’ај[гапсШ г? Магз се ргоМ ете еп зи ^ е ге р1и$1еигз аиХгез аШоиг (1е$дие1$ VепГгеНеп 1оигпе $1 к1еп цие поиз регЛопз Ле л?ие 1е ргоМ ете сеп(га1: 1е р го М ете Ле 1а сИ&т1е Ле ГесгМ ат е1 с!и рагазШ зте, 1е р го М ете Лез ра$$1оп$ јог1ез е1 (Хе$ сагас1егез Л’ехсерпоп, Лез р гоМ етез с!е тизгдие цш, еих, п’оп1 Неп а уогг а\>ес 1е $ије1. Сез ргоМ етез еих-т е т е з пе $оп! ра$ 1оијоиг$ акогЛез зиссеззш етеп!. 1,е соигап! Ле 1а сИзсиззгоп е$ 1 с о т т е се1т <Гип ј!о ! гарМе, т а г з т с е г ! а т Ле $а Шгеспоп, е! цш 1отпегаг1 соп ји зетеп 1 аи1оиг Ле цие!цие$ ј!о1з ои госкегз а^ап! (1е ге!гоиуег за реп!е А ејтШ уе. II у а тат1ез рагеп1кезе$, цие1цие$ геЛИез; 1ез ГгапзШопз пе зоп!, а Гог-
сИпагге, дие Лез 1гапз1з1опз Ае соп^егзаИоп, запз аисипе уа1еиг 1о&1цие („ н азв ао је С и н овц а ,сати р о м ,; очигледно је тој р е ч и д а в а о и л а ти н с к о к о л и к о и ф р ан ц у ск о значењ е, к а о у н е к а к в о м п а п р и к а ш у у к о је м се, д а би се н ап р ав и л о у к у с н о је л о , м е ш а ју н а јр а зл и ч и т и је нам ирнице. Ч е га и м а у Синовцу? Т у је с т у д и ја к ар ак тера, ф и зи ч к и и м о р а л н и п о р т р е т б о ем а, ч у ди ог и ж и воиисног и по п о н а ш а њ у и по р азм и ш љ ањ у . Али тај синовац, п о л у с т в а р ан , п о л у и зм и ш љ ен , сам о је , к а за л и смо већ, н е к а в р с т а Д и д р о о в о г д в о јн и к а с к о ји м се овај у п у ш та у ж е с т о к у р а с п р а в у . Т а р а с п р а в а увлачи нас у п р о у ч а в а њ е п р о б л е м а хсоји н ад и л ази све друге: м огу л и м о р а л и в р л и н а б и ти зао н о ван и н а чврстим р а зл о зи м а и н и су л и о н и м о ж д а сам о коквенци је и и л у зи је к о ји х п а м е та н и б езо б зи р ан ч о в ек и м а п р ава д а се о та р ас и ? Али та ј п р о б л ем сугериш е м ноге друге о к о к о ји х се р а зго в о р в р ти , м ад а губим о и з вида ср еди ш њ и проб лем : ии тањ е д о ст о ја н с т в а пи сца и п ар ази ти зм а, пи тањ е с н а ж н и х с т р а с т и и изузетни х особа, п и тањ а м у зи к е, к о ја и п а к н е м а ју н и к ак ве везе с предм етом . С ам им тим п и тањ и м а не п ри ступ а се увек сукц еси вн о. Т о к р а с п р а в е н а л и к у је то к у б рзог 1003
^
&
таласа чији правац није итвестан, који ж и око других таласа или сген*а пре него «н <, прон ађе св о је корито. Ту им а много умс лова од који х се неки понавл>ају; прелати с" оо^-ј.,0 сам о прелази у разго во р у , без и к ак в е логич*^ Ј:,0. сти “ , стр. 125/6). Н а једн о м касн и јем месгу и с ;, к-шге М орне се и зја ш њ а в а м ало д р у к ч и је Сстр. ЋР, и д.,; 1кет е %епега1 е$1 Г ех р о зе р а г 1е Л еуеи сГгте тогл/е су п и ји е ц т /е с/гог7 Ј е 5е с1оппег 1е р!из ае р Ш з и з еп зе А оп п аМ 1е т о т 5 д.е регп е; п з'у јо т пе5 П15си5510П5 5и г 1е рага^ Ш зт е е1 1а ђа$.че:,$е с1’ате пе$ е с гт а т з д т $оп1 1ез еппет Г з п е ГЕпсус!.оресИе, зиг 1а т и згд и е , е с к о п е 1а ди егеИ е п е з В о и јјо п з , еп1ге 1ез р а Ш за п з п е 1а т и згд и е јгапдаГ зе е1 се и х <1е 1а тизгцие иаИ еппе, О т егоГ р г е п а М т у ет е Ш р а г Е соШ ге Катеаи . 1Јпе р агН е пи соп1е ез1 п ’аИ1еиг5 1е рогГ гаЕ пе Ке^еи ег 1е гесН т ерГ зоп ез р г П о г е з д и е з е1 гт а& т аггез пе за у/е с1е к о к е т е за п з з с г и р т е з („ Г е н е р а д н а тем а у Синовцу
јесте и зд агањ е је д н о г ц и н и ч н о г м о р ал а, који представљ а п р ав о д а се с еб и п р у ж и ш то в и ш е задовољстав а с а ш то м а њ е м у к е ; т у се с п а ја ју расп р аве о парази ти зм у и н и с к о с ти д у ш е п и с а ц а к о ји су непријатељ и Е н ц и к л о п ед и је , о м у зи ц и , о д је к с в ађ е буфона, изм еђ у п р и с та л и ц а ф р а н ц у с к е и п р и с та л и ц а италијанс к е м у зи к е , где је Д и д р о ж и в о с т а ја о н а страну проти в Р ам о а. Ј е д а н д ео п р и ч е с в а к а к о је портрет син о вц а и п р и п о в е д а њ е ж и в о п и с н и х зго д а његовог безо б зи р н о г б о ем с к о г ж и в о т а “). О ве а н а л и зе тачно оцењ у ју м и сао н о б о га т с т в о С и н о в ц а , а л и п р ев и ђају основну тем у — супротставл»ањ е п а р а з и т а и ф илозоф а — и с к р е ћ у п о гл ед с а њ е. Р азу м ев ањ у д е л а се п р и м и ч ем о , ш то се надам да ћ у п о к азати , зн а т н о б л и ж е а к о у в а ж и м о упутства кој а је Д и д р о д ао у н а с л о в у и м о ту ; а к о , д акле, посгупам о ф и л о л о ш к и . Р а зл и ч и т и а у т о р и , додуш е, узгред пом и њ у д а д ел о не н оси н а с л о в „Р ам оов синовац", него „Д руга с а т и р а “ , и д а п о с т о ји и „прва сатира(< Д и д р о о в а: З а И ге 1 з и г 1ез са га с 1 е ге з е( 1ез т о (з с!е с а га с (е ге , <1е р г о је з з г о п е(с. („С ати р а 1 о особинама и р еч и м а о о со би н ам а, за н и м ањ у и тд .“ — шталшана у Д и д р о о ви м делњма, и зд ал и А 5б Е 2 А Т и Т01ЈКМЕ1!Х, 1004
ТОМ VI 303 И ЛјД.). Али но улпм.'. \ г.Гј.:;Ч) м , пн „сатирс“ НОСС МОТО ИЛ Хорп.ци К !;.) ' < ! I, •, .. га сс за Д идроовим одпосима п!>*м.» Х''р:с и д . Д ’ ,-.ч, би било природно о ткако јс Ж зи Јома \ и>рс паг.ч*дсном стшсу од Д41дроа папраши* . ч г г а м т с.,". То ваља реНн, тој ш трапацира.пој псдд хуманп пм кдс необичап смтгсао: см иеао етичког нн- ппш |.уа ш с.мпиризма и натурализм а. Т ајна тог „хуманизма п.! лази се с1ат 1’е ј ј о п рег$оппе1, (ктх ГауепШге гшИу!ЈиеИе, ипхцие, ја т а гз гепоиуе1а1?1е, З.е скасип (1е сеих дш 1еп(еп( 4 е зе А оп п ег а еи х-т ет ез, р а г 1еигз ргоргсн т о уеп з, зи ш ап ! 1еигз е з р е п е п с е з рг1\'ее$, ипе ге%1е ае \пе, (1е р е п з е е е( с1’асН оп („у личном напору, у поје-
диначиој, јед и н ств ен о ј, непоновљ ивој пустоловини свакога ко п о к у ш а в а д а је сам себи приреди, сопственим средствим а, с л ед ећ и л и ч н а и скуства и правила живљења, м иш љ ењ а и д ел о в а њ а “ , стр. 151). Ф ранцуска је, прем а Т ом и, и м а л а сам о д в о ји ц у „хуманиста“ — Монтењ а и Д и д р о а . Са овом основном тезОхМ не може, наравно, м ного д а се учини. Оно ш то Тома назива х ум анизм ом н е м а н и ш та виш е заједн и ч ко са великим и с т о р и јс к и м п о ја в н и м о б ли ц и м а хум анизма, па ни са душ евно-духовном в еза н о ш ћ у за антику. Без обзира на то, Т о м и н спис је б о гат плодоносним идејам а. Посебно су з н а ч а јн а и зл а га њ а о Д идроовом детерминиз.му и њ его во м п р ев л ад ав ањ у , к о је је уследило од 1773 (стр. 104 и д ., 112, 114, 157). Али јасн о је да је уз Т о м и н о п о стављ ањ е п р о б л ем а м ало сазнањ а мо-гло д а п р о и за ћ е о Дидрк>овом стварн ом хуманизму, тј. о њ еговом о д н о су п р е м а ан ти ч ко ј књ иж евности. Ту м ного даљ е в о д и Г и јо о в а књ и га, н ароч ито у поглављу А п сгеп з е ( М о Д е гп ез („С тари и м о дерн и “) (стр. 232 и дд.). Но в е за са Р а м о о ви м си н о вц ем се не успоставља. То ћ е м о м и с а д а д а учини м о.
Дидроова „Друга сатира“ (ЗаНге зесопЛе) носи као мото један стих из једне Хорацијеве сатире (II 7, 14): УегШттз, цио(цио1 8ип(, па1из гтдтз. Пород ненаклоних Вертумна свију до једног.
Е В Г О П С К А К Н . И Ж Е В Н О С Т И Л А Т И Н С К И С Г Е Д Њ И ВГ,К
На то Нс.мо се вратитн каонпје. П огледајм о прво Дидроову „Прву сагл р у" (ЗаНге ргатеге). И она има .чорацијевскн мото ($М. II I, 27 и д.): дио( сарИит сипт?, (о{ Шет $1исИогит МШ а . . . којГко
је љули
- и страсти је ра ж и х чолико
Х и л * а д е ..
То дслцс јс посвећеио Нежону (Ма1§соп) и носи поднаслов 5нг ип ра$$а$е с1е 1а ргеппеге хапге с1и зесопк Ихге (1'Ногасе („О једном одломку прве сатире Хорацпјеве др\те кнжге“). Тема Хорацијсне сатире из којс јс Дпдро преузео мото јесте ова: Хорације оправдава паставак свог сатирпчног дела и издавање ове друге књиге у „Нудљивој формп консултације правника Требацнја на те.м-у како треба да се односи према критици- (КисЈишг-Хајнце [К1Е55ПМ С-НЕШ гЕ]). Са том Хорацијевом темом Дидроова сатира нема никакве везе. У току свог оправдавања Хорације је, међути.м, указао на то да је гшсање сатира код њега природна потреба и да сваки човек има своју пасију. У том склопу изриче се реченица коју је Дидро издвојио за свој мото. За Дидроа она је у неку руку н подстрек: она га подстиче на један ланац идеја у коме могу да се разликују четири главна дела. Прво: сваки човек има нешто заједничко са неком животињом. II у а Гкотте 1оир, Гкот т е Н%ге, Гкот т е гепагП, Гкотте 1аире („Постоји човек-вук, човек-тигар, човек-лнсица, човек-кртица“) итд. Друго5: колико врста људи, толико природних гласова. Аи(ап1 (1’коттез, аШаШ (1е спз (И\>ег5. . . II у а 1е сг1 Пе 1а па(иге6... 3 Ту мисао поново налазимо у Рам оовом синовцу: N043 деиогопз сот т е с1ез 1оирз . . . поиз (ИсШ гопз со т т е б.ез Н дгез. . . И зе јаИ ип Ђеаи ЂгиИ б.апз 1а т епадегге. Јатахз оп пе иИ (ап( <1е Ђе(ез Iпз1ез, асаггаГгез, таГјагзапГез е1 соиттоисеез (..Прождиремо као вукови ... растржемо као тигрови ... Лепа се бука дигла у менажерији. Никада се није видело толико тужних, свадљивих, пакосних и разјарених животиња“ — Дела V 439 и д.). 0 И та тема јавља се поново у С и н овц у и добија принципијелан значај за Дидроову естетику: Те сћап( ез( ипе гтИаНоп рат 1ез зопз, д.’ипе есћеИе т и еп И е р а г Гаг! оп гпзргтее рат 1006
ДИДРО
И ХОРАЦИЈЕ
СоттепХ зе јаИ-И дие, <1ап$ 1е$ аг($ <1'гтНаНоп, се сп <1е паШге пои$ е$1 ргорге $ок $г <Ијј1сИе а Iгоиуег? Соттеп( $е јаШИ дие 1е рое(е цш Га $аг$1, пои$ е(оппе е( пои$ (гап$рог(е? .,. . СотМеп <1е сп$ <И$-сог<1ап($ <1ап$ 1а $еи1е јоге( ^ и о п арреИе зосШе („Колико људи, толико различитих кри кова. . . Постоји крик природ е . . . Како то да је у вештини подражавања тај нама својствен крик природе толико тетдко пронаћи? Како то да нас песник кој,и га је ухватио запрепашћује и усхићује? . . . Колико нескладних крикова у самој једној шуми коју називамо друштвом“). Треће: 1е сп <1е Гкотте ргеп<1 епсоге ипе тј1т(е <1е јогте$ Ш^ег$е$ Пе 1а ргојеззГоп ехегсе. 8оиуеп( е\1е$ <1е%ш$еп( Гассеп( <1и сагас(еге („Крик човека узима још безброј различитих облика посла којим се бави. Они често прикривају особени нагласак“). Четврто: А се((е уагШе <1и с п <1е 1а па(иге, <1е 1а ра$$шп, <1и сагас(еге, <1е 1а ргојеззшп, јоГ^пег 1е <Иара$оп <1е$ тоеигз паНопа!е$ . . . („Тој варијанти крикова природе, страсги, карактера, професије, припојте читав дијапазон нациодалних обич а ја . . . “). Али то је само скелет тог описа. Та лошчка стрхуктура прекрива се и прикрива обиљем анегдота из париског друштва које Дидро прича у духовитом ћаскању. За његов књижевни поступак карактеристично је поигравање поступком убацивања самог себе: е( уоИа, те <Н(е$-уои$, диаи-Иеи <1е Уои$ 1а па(иге, сотте И иоиз рШга, ои рат 1а иогх ои рат Ппз(титеп(, <1ез ЂтиИз рЂузгоиез ои <Гез ассепГз б.е 1а раззгоп, е( иоиз иоуег ^и’еп сћапдеаШ 1а-бебатгз 1ез сћозез а сћапдет, 1а бејгтНоп сопигепбтаИ ехас(ететг( а 1а реШиге, & 1’е1одиепсе, а 1а зси1р(ите е( а 1а роезге („Песма је подражавање телесних шумова или нагласака страсти уз помоћ звукова, уз помоћ лествице коју је измислила уметност или надахнула природа, како вам драго, и то гласом или инструментима: видите да ће, мењајући у томе ствари које треба променити, ова дефиниција сасвим одговарати сликарству, беседништву, вајарству и поезији“ — V 458 и д.). Краћа је Дидроовоа формула: Ђа тобе1е би тизгсгеп, с’ез( 1е сгг бе 1’ћотте раззгоппе („За музичара узор је крик страсног човека“ — V 459 нап.). Или, поново у Синовцу, карактеристика „иовог стила“ у музици: с’ез( аи сгг атта.1 бе 1а раззгоп а бШег 1а Идгге уиг поиз сопугеп( („животињски крик страсти јесте тај који треба да диктира одговарајући ред“ — V 466).
1007
аго1Г
с с Јш г с ј
ип
р < х \1> п ус < У Н о г а с е ,
је
уои,
п,
/шГ ипс чапге а 1а пнт Јеге <Јс Рсг-.с С н <
; ми, умсхло да мам р аси с -1 лим јсздан Хор;); ; мак, ја сам мам к л оио м алраи и о с а /и р у по П ер си ја“ј. Кад се Н.идро у п о р сћ у јс са П< р< к,',* филодс>фи д а н а с од.бацују', исзронатно ј<* оссНао п>ого»у к р и г и к у м о р а д а т а и о ни п у н ф илолоф и ји . Д и д р о о и хоби о и о је - а 1 0 .< и п < зи ао — пропонсдан>с м о р а д а: /с /н; (УНогпс,‘ (. } гј„ ја&е <1е$ усгз; Је Пс <Је ТгеЉа1ш$ е! <1с Пчп-,а,у <}<. рагЈег апН уш Јб; 1е т е ш <1е т о г а И $ е г . . . Г.Х/>;,;ш,иј«; им а тик д а ниш е сти хои е; Т р е б а ц и је и 1>ири/си и.иају гик да гонорс о с та р и м и р см ен и м а ; ја и ла л јик <а .моралиш ем . .
Ставимо ли „ГЈ.рву сатиру “поред дела који је на :шао Ј^е Ие^еи (1е Натеаи, намеНс се прегпошаика да је Дидро замислио нид сатира у пргуш, у који се као друга тгу.мера уврппаиа дијалог са РамсхЈМ. Дидро је, свакако, угрсз пут многим модерним и најмодериијим естетичким теоријама, али је целог жижла <клао одушевљени поштовалац аш ичких аутора. Хорације је био један од н>еготзих омил>ених песиика. Гијо о томе каже Гстр. 245/бј: Ле рое1е (1е 'ЈЉиг е$1, роиг 1иг, 1е јатШег (1оп1 ГтНтпе 1е ш п а 1гауег% 1а ше, 1ап1б( сопзетег, 1аШб1 сопјШеШ, $е наце дш, еШге 1ои$ 1е$ р1а1$(г$ ди’п петаппе а 1а Уге. пе ргпе, 1ш аи$$г, пеп 1аШ дие 1е геро$ е1 Гтпосепсе (1е 1а сатраупе е1, гескегске (1е$ %гагк1$, р1и$ диаглсип аШге
7 З С Н А К 2 - Н О З Ш З , О е з с ћ гс Ш е скгг гО т г зс ћ е п СГЈегаШг д р у ги д е о П 935ј, с т р . 431: „ С а о сећан > ем о л а к ш а њ а ч и т а л а и исп у ш т а т о г п е с н и к а и з р у к е “ . М о м з е н ј е П е р с и ја н а з в а о „сујетн и м м о м к о м б е з д у ш е в н е с н а г е , к о ји се т р у д и о к о поезије*. Ј о ш ј е Г ете з н а о д а ц е н и т о г и е с н и к а ,.к о ји , с к р и в а ју ћ л н а;г о р ч е н е за д о в о л к г г в о у с и б и л и н с к и м и з р е к а м а , у м р ач н и м х екс а м е т р и м а и з р и ч е с в о ј о ч а ј “ Г Ј у б и л а р н о издаи> е 37, 217ј. — Ј<гд и а р е ч и з П р о л о г а П е р с и је в о г — т д е п И 1 а гд И о г у е п 1 е г („песмс д а р п р у ж а т р б у ш и н а “ ) — н и т и р а се у ЈЈа м о о в о м с и н о в ц у . — V л р о з и н а п и с а н о д е л о З а И ге с о п Г ге 1е 1 и х е ск т з 1е д о п г с!е Р е г з е („ С а т и р а п р о т и в р а с к о ш и и о П е р с и је в о м у к у с у Д у в р ш т е н о ј е у Салон и з 1767 ( Д е л а X I 89 и дд.). Т и С а л о н и (8 а 1гјп8) и у н и су ц и т а т а и з л а т и н с к и х п е с н и к а . н „М орали сан > е“ ј е с л а б о с т и „ ф а т а л и с т е “ Ж а к а (Д ела VI 82).
КХ)8
ЛИДРО
И
ХОРАЦИ ЈК
»согготри« раг 1сиг јсмсиг, тага, раг аШеигз, »1е р1иг, ас1го1Т соггир1сиг (1е$ ртззаШз«, таиЛН Месепе цт 1е гарреИе а 1а соиг, зтхН^пе, 1т аиззг, ди*оп ригззе сгогге Га^огг аскс1е раг Лез Нскеззез е1 ојјге Ле 1е<> гсаШеиг 51 оп 1ез т е( а 51 каи( рггх. »РгесерГеиг Ле 1оиз 1е$ кот т ез Лапз 1а тога1е, Ле (оиз 1ез Ш(ега(еигз Аапз Гаг( Л*есНге« зоп аг( Лез соп(газ(ез, зоп »е!е^апоп« Лапз 1ез ОЛез, за »гагзоп« Лапз 1ез Ерг(ге$, за »јтеззе« Лапз 1а заЕге, »зоп $ои( ехдт з папз (оиз 1ез оиуга^ез«, зетк1еп( а В Т его ( 1т аззигег 1а рггтаШе зиг (оиз 1ез рое(ез Ле Кот е („Песник Тибура за њега је ближњи чија га ириоиост следи кроз читав живот, час као саветник, час као повереник, као мудрац што, од свих задо 1В ољстава која од жмвота тражи, ни сам не цени ниш та толико колико одмор и невиност села; великаши га траж е више него било кога другог 'исквареног' његовим наклоностима, а он је, опет, 'највештији кваритељ моћних', он проклиње Мецената који га упозорава на двор, а сам се љути како неко може веровати да га је купио богатством и нуди му да га врати ако је оно толико скупо. 'Пошто је он тај који свим људима поставља мерила у моралу, а свим литератама у вештини писања', Дидроу се чини да му његова веш тина контрастирања, његова 'узвишеност' у Одама, његов 'разум' у Пиамима, његова 'истанчаност' у сатири, 'његов изванредни укус у свим делима', обезбећују првенство мећу свим песницима Рима“)- Но о Дидроовом односу према Хорацију знамо и више9*I. Када Дидро каже: Ее Ис (1’Ногасе ез( пе јагге Лез уегз. . . ; 1е тгеп пе тогаНзег („Хорацијев тик је да пише стихове . . . а мој да моралишем“) — онда је у томе већ садржано то да му је у Хорацијевим сатирама битна критика морала, док му је мало стало до поетске форме. Дидро нема нш склоности ни талента 9 Упор. и опис Х о р ац и јев ог ж и в о та на сел у у Дела II 434. — На сл и к ар а Д и др о п р и м ењ ује оно ш то Х орације (Ерг. II 1, 211 и дд.) к а ж е о драм ском песни ку (Дела X I 79). — Остале ал узије: Согг. гпесШе (Необјављена преписка — I, 99; I, 199 итд.).
1009
за прављ ењ с с т и х о в а 10. Он Ке сто га сг*ојс • . : :,р,. сати у проти. Али и он јс ип ак повромс<н<> .гг- 7 ;ма.?И да Х о р а ц и јс в у песм у п р е то ч и у ф р а н ц у о о .и Т а к о је н а с та о — н а ж а л о с т н е д а т и р а н — Т»у/г7/|С/ј^ | !Љ ге а и с о т т с п с е т с М (1е \а р г е п п е г е ч а п гг Л Н о г ^ 1 („С зоГ ип ан п р е в о д п о ч е т к а Х о р а ц н је в е пр..- 'лгигх Д с л а IX 42 и .тд ). Он и о ч и љ е к ш и и .т л -; Пр', 22 стнха о р и г н н а л а . П о то м Д ц д р о н астав л . ;: * Јс 1}ои1(1Ј5 }и5ди'ап ћои! з ш и г е 1ог, раг, гЈ Иогос г>: МаЈ5 1о (Лга1-је! гсг топ диШе 5'етћагпг м*. 5оп ФсгН гЈесоиви п'ојјге 4 топ јидетепI (}ие <Јеих 1атћеаих ехдигз гарргоскех зоИетги-п4 (..Хтео сам до краја да следим Х орацијепе коракс Али рећи ћу! Овде се мој водич збуни . / Њ егов расларини слис нуди по моме суду / Само д в е раскош не крпе спојсие улудо ),
I И један модерни коментатор Хорације каже: „Одавде (стих 22) не води никакав мост према следећим разматрањима, ма колико Хорације настојао да прикрије прекид . . (Кислинг-Хајнце). Дидроов покушај превоћеља за нас има значај само као симптом н>еговог интересова^ва за Хорација. Исто важи и за његово подражавање једне Хорацијеве оде и за веома слободну прераду једног мотива из Хорацијеве сатире ( Д е л а IX 45 и 47; недатирано). Уз то долази Скаги 1 у п д и е ( Д е л а IX 36 и дд.) са Хорацијевим мотом М7 5 те с!Љ ие у е п а („Ништа без богате жице“). Том делцу претходи следећи податак о садржини: СаШ еиг з а Д г е з з е а и х је и п е з р о е ! е з с!е з о п 1 е т р з е! 1еиг А\Х » У о и з д т у о и з р г о р о з е г А е с к а п Г е г 1а к е а т е , 1сиззег а А п а с г е о п з е з г о з е з е1 а Г А гго з1 е з е з р е г ! е з . С ез Аеих р о е 1 е з а т з г д и Н о т е г е , У гг^ И е, ТИ?и11е е I 1е Т а ззе , оп1 е и 1 еи г у е т е . А у е г 1а у б 1 ге . V о т е г - ^ о и з за ^ о гг с е дие с е з 1 ц и и п р о е ! е ? 1 п 1 егго % е г 1ез т а п е з (Г Н о га се, еХ с о п Н п и е г (Г е с ггге о и п е с г т е г р 1 и з« („Аутор се обраћа
младим песницима свога времена и каже им: 'Ви који хоћете да опевате лепоту, оставите Анакреонту његове
10 Њ егове сачуване песме готово искљ учиво су лака др штвена поезија.
Д И Д Р О
И
Х О Р Л И И ЈК
ружс И Армосту НЛ5ГОНС ОИСС}Х:. Ти диа ПССНИГИ, КУН и Хомер, Вергилије, Тнбул и Тасо, и м а ;и с н о ‘| • надахнуће. И.мајте и ни сиојс. Ж с пгтс. лп • • нш та је то песник? П итајтс ссни Х орација, пл исјл вите да пиш ете или више н е гтишите’1'). Т а ј ттрогрл м се онда спроводи у пелом питу стр^>фа. На к •,•• с пеонику у некој врсти визијс јављ а Х орзније, окарактерисан као . . . зес1а{еиг <1е 1а 8Гтр1е паШге Е г ји зц и е сћ ег 1ез т ог1з <Озсхр1е <1’&ргсигс (...... је д н о с т а в н е п р и р о д е сл ед б ен и х / П а ч а к и ?.:сђ/ м ртвлма Е п и к у р о в у ч е н и к * ),
и дели поуке о суш тини и задатку песништва. Други пут Д идро Х орацијеву Лг5 р о еп са узима у заштиту од једног педантног обраћи вача (том VI 384). Или 1773. опату Г алијани ју (Аћће СаИаш) — који је написао један, тек 1821. објавл>ен, коментар Х орација — у дуж ем писму саопш тава (VI 289— 302) интерпретацију једног Х ораци јевог стиха ко ја одступа од уооичајене (С агт т а I I I 6, 1). У једном недатираном писму Неж он у он б ира Х о р ац и ја као сведока за сопствену естетику: О т , т о п ат (, Н огасе зезГ ге с п е зи г 1'апНс о т а т е п, е1 Н о га се а^оМ гагзоп. Је пе зсаигогз јагге сеП ат са з (Је се1т д ш с к е гс к е аи јгопН зргсе 1е пот с1е ГаШ еиг, р о и г зса^от з И АоИ а р р го и ^ ег ои Шатег . . . 81 је М з Г А п роеН ди е (ГН огасе е51 Г от га^ е сГип к о т т е Пе %ете е1 ГАг1 роеН ^ ие Не ВоИеаи Гоиуга&е (Гип к о т т е Ле5 5еп5 дш а Ни %от еI цт 5саН 1ге5 Т е п јат е ип уег5, М. Пе Г а к а гр е 5е г е с п е г а . . . (Согге5 рогкЈапсе т еН пе) („Д а, пријатељ у, Х орације се побунио
против ан ти ко м ан и је, и Х ораци је је био у праву. Не бих умео д а ценим онога ко на насловној страни траж и писца к а к о би знао да ли да га хвали или да га куд и . . . Ако ка ж е м д а је Х орац и јева П есничка ум егн о сг дело генијалног човека, а Боалоова П есничка уметност дело разум ног човека ко ји има укуса и који врло добро зна да напиш е стих, господин Ларп бн “ Алузија на Хорација, Ер1 II 1.
1011
КВРОПСКА
К Н П 1 Ж Е В Н О С Т И Л А Т И Н С К И СГГДЈВИ в г к
с е п об\*ни о . . Н с о б ј а в љ е и а и р с и и с к а , 1931, том I З04 н д .). П о д с с т и м о с с н а к р а ј у и 8 и р р 1 е т е п ( ап Упуа^ (1е В ои $аГ п\'Ш с ( ..Д о д а т а к Б у г а н в и л о к о м путовалу') н о с и м о т о и з Х о р а ц и ј а (5 а г , I 2. 73 и ; џ :
Аг циаМо П7ГС5 ори Оирепзаге Јттиссге.
теИога топег ридпаМГадие Шпч па(ига зиае, Ги 5« тоАо гес(е геНз. ас поп јид\.епс1а ре(епсИз Тио иШо гегитпе Гаћотез,
УИ геЈегге ри(а$?
О како боље нас уни, колико противречно н .и м а . Природа с обиљем својим, кад исправно хтео би с а м о Газдоват н»оме, а оно што избећи вал,а кад не би С пожељним мешо. Да л* страдаш са своје ил’ ствари кривЈаде Мислиш, свеједно је то?
Шта то значп? И на ш та се односи искортпћена Хорацијева сатнра? П ратимо опет Кислиш-Хајнцеа. „Та сатнра је својим главним дело.м усмерена против све раш иреиије склоности тадашЈБег бољег друиггва ка браколомни.м односима, али она не кажњава са станошднта моралисте, него ругајући се у тада вла* дајућем фриволном тону таквом чину као лудости, тако што издваја тзв. т оесћиз ('прељубника') као тип људске лудости“. Х орације и злаж е да браколомство понекад мож е да има веом а мучне последице, „док је општење са слободним девојкам а много сигурније“. Човек мож е да следи природни нагон, али треба да се мане лова на матроне, „који доноси више непријатности него уж и вањ а“ . Ту почињу стихови које је Дидро изабрао као мото. Они отпрш ш ке кажу: „Колико су м.ного боља — и колико супротна твом (прељубниковохм) чину — средства ко ја нуди у свом богатству м ајка природа да би задовољила нагон, ако само хоћеш да њоме правилво владаш и држиш се12 12 И реге б.е РатШе (Агз роеИса) (Отац породице [Песничка уметиостЈ — 156 и д.), Ие {Пз па(ите1 (Ванбрачни син, исто 363 и дд.), Ие 1а роезге д.гатаПцие (О драмској тгоезији, исто 348 и д.). — Једна алузија на Хорација налази се у тому VI 44.
1012
ДИДРО
И
Х О РЛ П И ЈЕ
само ваљаног уживања. Верујсан ;ш да није важно да ли си за своју неорећу крив сам, или је она заснована на самим стварима?“ Дил.ро је ич те аггире могао да ишчита препоручивање јсдног при.роднот полног морала који лешпгмише уживан>е — аа.тмчкп пандан такорећи уз разматрање ш г Гтсотчтттл (1’аиаскег Дез Меез тогаГез а сегШпез асИст ркуви диез цт п е п сотроПеШ раз („о непотодности да се етичке идеје примељују на извеоне физичке радн>е које их у себи носе“): тако, наиме, гласи поднаслов ,Додатка“ . Видимо, дакле, да Дидро воли да своја дела додавањем мота повеже са мисаошш токовима свог омшвеног писца Хорација. Он, модспан писап, обраћује проблеме човечанства који су заокупљали већ његовог учитеља Хорација. Али, он их обраћује у прози — коју је примењивао и у драми. Исто то важи и за Рамоовог синовца. Та „друга сатира“ Дидроова доведена је стављеним мотом у везу са седмом сатиром друге књиге Хорацијеве. Ње«а тема је стоички парадокс: „Само мудрац је слободан, а свака будала је роб“. Тај став сада — у томе је драж те композиције — заступа један роб и то насупрот сопственом господару. Дав (Бауцб), роо, образлаже да се већина људи стално колеба измећу правде и неправде. Будалама их чини та таециаШаз („неуравнотеженост“)13. Ту је богаташ кој-и се час размеће луксузом, час изиграва сиромаха; час би у Риму да се курва, час у Атини да филозофира, УетШттз, дио1цио! зипГ, паГиз гтдигз. П о р о д н е н а к л о н и х В е р т у м н а с в и ј у д о је д н о г .
То је мото Синовца. УегШтпш (има везе са уег!о [,,окретати“]) променљиви је бог годишњих доба, „италски Протеј“ (Кислинг-Хај нце), потом ознака за самог несталног човека. Будала, чија је мана таедиаШаз, за тај свој дефект има, такорећи, да захавали 13 У с л и ч н о м с м и с л у Х о р а ц и ј е у 8а1. I 3, 9 к а ж е пИ аеоџаХе Ј г о т г т јиИ ИИ („ ч о в е к т ај н и у ч е м п о с т о ја н н е б е ш е" ) з а л у ц к а с т о г п е в а ч а Т и г е л и ја .
1013
немилосрднмгм б ож ан стви м а В ертумничв у чијем знаку р о ђ е н '\ Д ав се у су ђ у је да и свог ок.аодара Хо раци ја убројм у будале: „Не хвад-иш лч ти фругаоде обичаје старог врем еиа, а не би хтео н.и но коју цену да се нађеш у гвему? С воја убеђегва ни сам не схваташ озбиљно. У Риму чезнеш за Ж1И.јзоо|М на селу, али на селу сањ аш о граду. К ад ниси ни код кога позван, хвалиш свој посни купгус. А провииие радо уж иваш у јелу код свој|Их богатих покрог.нтеља. Водиш туђу ж ену и њен ои роб, ја се задожсцавам простигутком. Где је ту р а зл и к а ? Х ођеш да будеш мој господар, а роб си так о м тогих ствари и људи, од којих зависи иопуњеље твоји х ж ељ а. Оне те покрећу амо-тамо као м арионету на концу: 81 Ти, тгМ дш гтрегИаз, аИгз зегигз тгзег а1дие ИисегГз и1 пегигв аИетз тоМ1е Идпит. 81 Ти, што господар си мени, пред другима шениш ко слуга, Воде те лутки на подоб што виси о концима туђим.
Ко је слободан? Само м у д р ац !“ То је ооновни ток Х ораци јеве сатире. Предочимо ли себи садрж-ину Рамоовог синовца, унутарњи однос постаје одмах јасан . О паж а се сличност између роба Дава, који користи к арн евал ску слободу Сатурналија, и паразита Рамоа, код кога се ГпаециаНШз већ на почетку наглаш ава као главна црта његовог бића: с’е$1 ипе сот розе с1е НаШеиг е1 &е каззезе, Зе ћоп зепз е( <1е <1ега150п. .. 0ие1циејог5 И е5Х таг§ге е1 к а у е . . . Ре то15 5шуап{, И е51 &га5 ег гер1е1... АијоигсТкш еп Ип§е 5а1е.. . Вет агп рои<1ге, скаизве, јгГ5е. . . („то је меш авина узвишености и нискости, п У егГи ттш з ј е с т а в љ е н о у п л у р а л „ к а о д а р а з л и ч и т и пој а в н и о б л и ц и т о г б о ж а н с т в а п р е д с т а в љ а ј у и с т о т о л и к и број с а м о е т а л н и х б о ж а н с к и х л и ч н о с т и “ ( К 1 Е 5 8 Е Ш С - Н Е Ш 2 Е ) . УетГ и ттаз гпгдшз тгазсг ( „ б и т и п о р о д н е н а к л о н > е н и х В е р т у м н а “) з н а ч и и с т о ш т о и б и т и р о ђ е н п о д „ н е с р е ћ н о м зв е зд о м " . На Д и д р о о в о п и т а н > е Р а м о у з а ш т о у з т а к о в е л и к м у з и ч к и тален а т н и ј е п о с т и г а о н и ш т а , Р а м о п о к а з у ј е у н е б о р еч и м а : Е1 ГазГге! ГазГте! („ А з в е з д а ! З в е з д а ! “). К а д ј е н> ега с т в а р а л а , прир о д а с е , в е л и , к р е в е љ и л а (Д ела V 4 7 5 ).
1014
ДИДРО
И
Х О Р Л Ц И .1К
ддравог р а зу м а и безумл>а .. . П онекад је о!« пстмјои н блед . . . С ледећег м есеца он је дебео н мастап .. . Данас у др љ аво м рубљ у . . . С угра наиул/ран, обувеи, о ч е ш љ а н ...“ , Д е л а V 388). У лореиимо са »нл карактеристику п ев ач а Т и гел и ја код Х ор ац и ја у У,а!. I 3. За њ ега се у стиху 17 и д. к а ж е пИ /м/7 т иџиип т : т граг зЉ г („н и ш та јо ш не боше себи несли-ш(ије“); за син овца Рамоовоал п е п пе сНзаетМе р1из с1е 1т дне к и -т е т е („н и ш та н и је р азл и ч и ти је од њега пего он сам “ V 388). П о ја м 'таедиаИхаз био је Дидроу мож д а пред о ч и м а и п р и л и к о м напомене уиућене Рамоу: Је г е у е а Гт е^аШ е сЈе уоХге Хоп 1апШ ћаш , 1апШ ћаз („С ањ ам о н еу јед н ач ен о сти ваш ег, час високог, ч ас д у б о к о г т о н а “ , V 455). Али та сличност измећу Д а в а и Р а м о а н и је све. В а ж н и је ми се чигш да је основн а те м а — су л р о тстављ ањ е будале која робује невољ и, п о т р е б а м а , похлепм, страстим а, и мудраца без п о тр еба и за т о је д и н о слободног — идентична у оба ова д ел а. П о р о б љ а в а њ у ч о в ек а од стране сопствених ж ељ а к о д Д и д р о а о д го в ар а тема: Г кот т е песезв к е и х . . . р а з з е з а V1е а р геп П ге е1 а ехесиХег Пев ров1110П5 („чо век у невољ и . . . пр о во д и ж и в о т заузим ајући и д р ж е ћ и п о л о ж а је “). А Х о р ац и јево м порећењ у са м ари о н етам а о д го в а р а те м а пантом им е са заарш етком: И у а роигХаШ ип е1ге сИ зрепзе с1е 1а р а Ш о т ш е, с*ез1 1е р ћ П о зо р к е д ш п а п е п еХ пе (ЈетаШе п е п („ипак
постоји је д н о б и ћ е л и ш ен о пантом(И!ме — то је филозоф к о ји н и ш та н ем а и н и ш та не т р а ж и “). М арионета и пан том им а — обе сл и ке потичу из круга позоришних м е та ф о р а (вид. поглављ е 7, § 5). П орећењ е с марион етам а м о ж е д а се п р а ш у прош лост све до Платона, цео тај ко м п л ек с м етаф о р а лостао је онда опште добро к и н и ч ке д и јатр и б е, из к о је је онда вероватно продро и у Х о р ац и јев о дело. То ш то је Д идро за то уврстио ср о дн у с л и ку велике пантомиме живота, повезано је са чињ еницом д а га је пантомима — али под ко јо м н ајч еш ћ е, супротно употреби у немачком језику, подразум ева гестику и м узику које прате глумчев наступ — ж и в о заокупљ ала у склопу његове драматургије: једн о поглавље његовог сзписа Ое 1а РоезГе Јгат аН ди е (О д р а м с к о ј п оези ји ) њ ој је посвећено
1015
(Дела, том V II 377 и дд.), а и један самосталан чла(VII 458 и дд.)* Рамоов синовац -ингјс. само, а м ож да нрома Д идроовом схваташ у није ни у првом реду, м узичар: он је у н ајм ањ у руку исто толико и витуоз — овде, додуш е, неме — пантомимс. Он је ро1хмш, генијални им итатор: а сва уметност је, према Дидроовом убеђењ у, ГтгШго паШгае (,дшдражаваље природе“)- У том см ислу оиновац није само безвредни паразит, него и ви сокоталвнтован а уметничка природа ко ја је пропала због оопствених грешака, али и због социјалне нвправде. Оно Ј а у том дијалогу, међутим, јесте 1)ет5 1е РћИозорће*5, к о ји је волео да га зову Диоген, а ч и је им е и овде наводи: В1о%епе $е тодиаГI Аез ћ езо т з („Д иоген се подсмевао потребам а“ , 484). К и ви чком м удрац у потребна је само природа. А коме се о б р аћ а д и вљ ак? а 1а Гегге, аих атт аих, аих рогззопз, а и х агћгез, а и х кегћез, аих гастев, аих гт ззеаих („земљи, ЖЈИвотињама, рибама, дрвећу, трав)И, корењ у, п отоц им а“ , 484). У зорни дивљак са Тахитија, кога срећем о у 8ирр1ет еШ аи уоуа&е 6.е Вои~ %агт?Ше, и Диоген два су м одела ж ивотног идеала који се ф илозоф у Д ен и ју ч ји н и о н ајд о сто јн и ји и који једини води к а унутарњ ој и спољ ној слободи. Тако је мислио и певао Х ораци је, и та схема структурисања15 1нак
15 Тако Дидро себе назива у В.едге1з зиг та игете гоће б.е сћатЂге („Ж ал за старом кућном хаљином"), а у том кратч ком спису он такође хвали мудраца који нема никаквих потреба. — Друго једно важно место налази се у Фаталисти Жаку: Јасдиез, иоиз Иез ипе езресе (1е рћИозорће, сопиепег-еп. Је загз Ђгеп дие с’езГ ипе тасе Шћоттпез осИеизе аих дтапЛз, (ЈеуапГ 1ездие1з Из тге ЏесћгззепГ раз 1е детгои; аих тадгзГгаГз . . . ; аих ргИгез . . . ; аих росИез, детгз затгз ргтсгрез еГ дш тедатб.епГ зоИетеп^ 1а рћИозорћге сотте 1а содпее Лез Ђеаих-агГз, запз сотрГег дие сеих т&те ШетгГге еих дш зе зопг ехетсез (Јатгз 1е депге осИеих б.е 1а заИте, п ’отг1 е1е дие без ј1аИеитз. . . („Жак, ви сте некакав филозоф, привикните се на то. Добро знам да је то врста људи мрска великашима, пред којима се она не клања; судијама...; свештеницима.. песницима, људима без начела који на филозофију будаласто гледају као на секиру лепих уметности, не мислећи на то да су управо они међу њима који су се окушали у одвратном жанру сатире, били ништа друго до ласкавци. . VI 78). 1016
ДИДРО
И
Х О РА Ц И ЈЕ
— и ништа више! — Хорацијеве сатире дала је Ди* дроу подстицај за његово ремек-дело. Екекурк:и о Монтескјеу и Дидроу излазе изван оквира питања ове књиге утолико што не указују ни на какав однос према латинском средњем веку. Али тема те књите води органски ка једном проширеном постављању питања: о односу европске књижевности према латинитету свих епоха. 0 „епохама латинитета“ надам се да ћу расправљати на другом месту. Радове о Монтескјеу и Дидроу ставио сам у екскурсе због тога јер они показују да модерна иеторија књижевности долази у опасност да поће потрешним путем кад изгуби под ногама тле хуманистичког образовања.
Б И Б ЛИ О ГР А Ф С К А Н Л П О М Б Н д
За онс читаоце којим а срсдњ овеконма Јатн ск а књижсвност ннје блиска дајем следећа упугства. За прву оријентацију служи Увод у сребњовековни латински (Етјикгипј* т Лаз Ми1е11а1ет) Карла
Штрекера (КАКБ ЗТК.ЕСКЕР.), треће издање, Берлин, Вајдман (МеМтапп), 1939. — Француски мревод: КАКЕ ЗТКЕСКЕК, 1п(гос1исПоп а Ге1ис1е с!и 1аНп те<Ие\’а1, 1гад.т1е Ае ГаНетапс! раг Раи1 ^ап с1е У/оезНјпе, Ргојеззеиг а ГЈЈптегзНе Не СапН. БШе (Р. С1агс1) е1 Се*
пе\;е (Е. Огог), 1948. Овај превод препоручује се због библиографских допуна. Преглед целокупне средњовековне латинске књижевности до 1350. даје само Густав Гребер у Прегледу романске ф илологије (СТЈЗТАУ СК.0ВЕК, Сгипдпр с!ег готатзсћеп РШШоте); том II, 1902, 97—432. Најобухватнији и најпотпунији приручник дао је Макс Мамицијус (МАХ МАМ1ТШЗ, 1858—1933) у својој Историји латинсгсе књижевности средњег века (Се5сћГсћГе д.ег Шегтзсћеп
ГНегаШг дев
МШеШхегв).
Том I (1911) иде од Јустинијана до средине X века; том II (1923) од сродине X века до избијања борбе измећу цркве и државе; том III (1931. у сарадши са Паулом Леманом [РА1ЈЕ БЕНМАХМ]) од избијања сукоба с црквом до краја дванаестог века. — Кратак али проницљив преглед о старијем времену до 1100. год. даје Ж. де Геленк (Ј. БЕ СНЕБЕ1МСК) у својој Латинској књижевности средњег века. I Од почетка
1018
Ј ,И (.
<х> г р а ја
I V '
,,,
каролинипсг рг,,<-< а
ј;
,, Г/.
рспесансе *)о сп. Апселма П.<п<ч-,
(I. ЈЈерш* 1с$ опџп"*, ји-,<р<о
<}■■ 0 , <
:
мтсе сагоИпџеппе; //. />/» /« г"и<,< ■,. г > <ог-,:..■■ а НаШ Ап\е1те), Пари'), 1949 Д ј';, г: > к- - , , . шх;вс*гио тк>ссбан ирикал. ///.' ,ог Дс !<;. /н;.'. ам X IГ иес1е (Успоп л а г ишлг.е г.њи %*.е е и / / / ; лва то.ма, Бриссл и Плри.т, 19/9 г , укажем и на свој чланак „Једна ноаа и- п.ан ; . нх/вековно-латинске кн,и.жевно<ли“ (Рот.ат’>ск". !•<,хскип%еп 60, 1947, 617—630), ил кота ци: ида.и: беров преглвд био је велика слика стаи>а, <:о\о' оухал гахвоппе, средњовековне латинске кн,и*жевжх.ги По* замашно дело Маницијусово личи на нодрумску /у ,сторију у којој је под стручним иадзором магапионисано хил>аде сломеника. Отац ле Геленк је илвадио највредније скспонате и изложио их у свеглој новој зграли. Тако је настао 'Му.зеј латинског срелњег века' који ће истраживачу ка<*Ј» и л>убител>у пружити поуку и уживан>е. Један потонуди свет поново је оживл>ен.“ Ко жели да чита средњовековне текстове које сам наводио, мора се код Маницијуса Ј/бавестити о издањима. Да сам њих иаводио, то би значило несразмерно огперећен>е ове књиге, у шта ће се читалац лако уверити на основу следећих примера. У поглав;цу 3, нап. 11 цитира се дело Тои.5 рћИочорШе (Извор филозофије) Готфрида из Бретеја (Вге1еиј 1). Код Ма; ги I;ијуса III 1111 нал ази мо: ,,0ос1е1г!<1 уоп Вге1еиј! 777 и дд.“ Ако отворимо ту страницу, налазимо стр. 779: „Издање М. А. СНАКМА, Ропз ркИо*оркге, Роете тв(1И (1и X I 1е $гес1е, Саеп 1868“. У Јкллавл>у 3, нап. 18 цитира се Некам (Мескћаш) \УК10НТ. Маницијус III 1132 даје: „.Ме^иат, >\'ескат, надимак Александров 784.“ На стр. 787 налазимо податак: Тћ. ШВШНТ, А1ехап(1п Иескат Ое па!ип$ гегит НкгГ (1ио (Александар Некам, Две књиге о прироои), Л ојјдон, 1863. У истој напомени се цитира: „СоИГпес! \'оп УЈ1егћо .Чреси1ит гецит (Кнежевско оглеОало) \УА1Т2 [Вајц]. — Код Маницијуса III 1111 налазимо: „СоЛпс! уоп 1019
'
;2
<
ЕВРО П СКЛ
КЊ ИЖ ЕВНОСТ
И ЛАТИНСКИ
С Г К ,Ј ,''* И
НК.К
УИегБо, Кар1ап РгЈес1г1сћб I („Г. од Витерба, капелаи Фридриха Г‘) ... 8реси1ит ге&ит 394 и д.“ Потом на стр. 395: „Издање дела 8реси1ит ге&ит, АД/АХТ7, МО. 55 (то јест Мопитеп1а Сегтатае Шзгопсо — „Историјски оиоменици Немачке“, одељак 8спр1оге$ — ,,Писци“) 22, 21—93. У поглављу 7, нап. 20 цитира се: Сш§о МеАиапопе$, МЊМАКТ (Вилмарт) 1936. Пошто је последњи том Маницијусо1в изашао 1931. годоше, морамо погледати де Геленково дело 1ЈЕ$$ог. . . и тамо налазимо I 205: Б. А. ШПЈМАК.Т, МесИ1аНопе$ Ст%от$ Рпоп$ Саг1ћи$Гае („Медитације Гвигона, приора манастира Шартр>ез [Картузија]“), ће КесиеП (Зез Репзевб с!и Р. Сш^иез, ес1. сор1е1:е ассошра§пее (Зе 1аћ1еб е! (1'ипе 1гаЈисНоп („Зборник мисли нриора Гвигона, целокупна дела са табелама и преводом" у: Е1ис1е$ Де рћИозорШе тесИеуа1е, XXII, 1936). Предрадње за ову књигу чине следеће моје расправе: Јог%е Маппдие ипс1 с1ег Кагзег^есЈапке („Хорхе Манрике и идеја цара“) у 2КРћ 52, 1932, 129—151. 1иг 1п1егрге1аПоп с1е$ А1ехт$Нес1е$ („Припог интерпретацији Песме о Алекоију“) у 2,КРћ 56, 1936, 113—137. СаШегоп ипЈ сИе Ма1егег („Калдерон и сликарство“) у КР 50, 1936, 89—136. 2иг Шега1ига$1ћеПк Ае$ МШе1а11ег$ („О књижевној естетици средњег века“) I у 2КРћ 58, 1938, 1—50; II 2КРћ 58, 1938, 129—232; III 2КРћ 58, 1938, 433-479. ВгсћШпјг ип<1 Кће1опк Гт МШе1а11ег („Песништво и реторика у оредњем веку“) у 1ОУјј! 16, 1938, 435—475. 8сћегг ипЛ Егп$1 т тШе1а11егИсћег ВгсћШпј* („Шала и озбиљност у средњовековном песништву“) у КР 53, 1939, 1—26. Оге Ми$еп 1т МШе1аНег („Музе у средњем веку“) у 2КРћ 59, 1939, 129—188. Тћео1о%Г$сће Кип$11ћеог1е гт $рат$сћеп Вагоск („Теолошка теорија уметности у шпанском бароку“) у РР 53, 1939, 145—184. Тћео1о%Г$сће РоеНк гт Иа1гет$сћеп ТгесеШо („Теолошка поетика у италијанском треченту“) у 2КРћ 60 1940 1—15. 1020
В И Б Л И О Г Р Л Ф С К Л НЛ ПОМЕНА
Оет АгсМрое1а ипд д.ег 8Ш ппПеИшсипзскег Рккгип^ иАрхипоета и стил средњовековног латинског песнншггва") у КР 54, 1940, 105—164. \ИНе1а11егИскег шгп Вагоскег ОГскшп^взШ (,Средш> вековни и барокни песнички стил':) у Моаегп Рћпо 1о%у 38, 1941, 325—333. Веига§е гиг Торгк д.ег тагеШгегИскеп Шега1иг („Прилози топици средњовековне књижевности") у Согопа Оиегпеа, 1941, 1—14. Торгса (,,Топика“) у КР 55, 1941, 165—183. 1ит Вап1ејог5скип% („О дантолошји“) V КР 56, 1942, 3—22. КЈШоггзсће МаШгзскпдегип^ 1т МШеШгег („Реторички опис природе у средњем веку“) у КР 56, 1942, 219— —256. 8скНј1- ипд ВисктегаркогГк т дег М/екШегаШг („Метафорика писања и књиге у светској књижевности1*) V ВУЦ1 20, 1942, 359—411. МШе1а1{егИске Шега1иПкеог1еп („Средњовековне књижевне теорије") у ЋКРк 62, 1942, 417— —491. Ваз Сагтеп де ргосИсшпе Сиепотз („Песма о Ганелоновом издајству“), у 1КРк 62, 1942, 492—509. МШеШ1егз1шИеп („Студије о средњем веку“) у 1КРк 63, 1943, 225—274. Раз гШегИске Ти^епдзузХет („Витеппси систем врлина“) у ИУјјг 21, 1943, 343—368. Вап1е ипд даз Шегтзске МШеШгег („Данте и латински средњи век“) у КР 57, 1943, 153—185. 1иг Сезскгскге дез УЈоПез Ркпозоркге Гт МШеШгег („О историји речи филозофија у средњем веку“) у КР 57, 1943, 290—309. АпНке КкегоПк ипд Vег§Шскепде ТиегаШтчззепзскајг („Античка реторика и упоредна наука о књижевности“) у СотрагаТте ТИегаШге I, 1949, 24—43. АпНке Ра1ко5Јогте1п т дег Шегагиг де5 МШеШХегз („Античке формуле патоса у књижевности средњег века“) у ЕзШдгоз дедгсаЛо5 а Мепепдег Ргда! 1, 1950, 257—263. ВаШе ипд А1апиз ак 1пзиН5 („Данте и Алан из Лила“) у КР 62, 1950, 28—31. СВег сНе сдгјгапгбзгзске Ергк („О старофранцуској 1 0 2 1
КВРОПСКА К Њ И Ж ЕВ Н О С Т И Л А ТИ Н С К И СРКДН.И ВЕК
епкци“) у 7.КРН 64, 1944, 233— 320, те под истим насловом: II у КР 61, 1948, 421—460; III ПР 62, 1950 125— 157; IV у КР 62, 1950, 294— 349; V у ЖРк 6б’ 1952, 177—208. СКРАНЕНИЦЕ
АОВ = АП^етете ЈеШзске Вш$гарк1е (Општа пемачка биографија), 1875— 1912. А. к. — Апа1ес1а кутпгса тесШ аеуг (Збирка средњовековних химни), изд. С. М. Ц КЕУЕКб, С1. ВЦЈМЕ и Н. М. ВАМ Ш 5ТЕК, Лајпциг, 1886 и дд.
А1МА = Агскмит ШтИаНз тесШ аеу1 („Архив за средњавековни латинитет“), ВиПеНп Ии Сап$е. А.Р. = Ап(ко1о$1а РаШта (Палатинска антологија). ВАЕ = ВШШеса бе АШогез езрапоШ („Библмотека шпанских аутора“).
СВ = Сагтта Вигапа (Песме из Бенедиктбојрена), изд. А. НЊ КА и О. 5СНИМАНМ (Х илка и Шуман).
I. ВаШ: Тех1. 1. ЕНе тогаШк-за^упзсћеп ПГсћШп§еп (I том: Текст 1. Морално-сатирично песништво). Хајделберг, 1930. — I. Вапд.: Тех1. 2. Бге БгекезИедег (Љубавне песме), и зд. О. 5СШЈМАМ1М, Хајделберг, 1941 — II. Вапд: КоттеШаг (О. 5СН1ЈМАШ). 1. Е т 1е 1и т § . „В1е тогаН бсћ-ба1:упбсћеп Б1сћ1:ип§еп“ (Коментар. 1. У вод. „М оралио-сатирично песништво“), Х ајделберг, 1930. П есм е к оје у том издању још нису објављ ене м о р а ју д а се користе по едШо ргтсерз Ј. А. Ш м елера (Ј. А. 5СНМЕЕ ћЕК) (1847. и виш е пута након тога). Сагт. 5пп1. = Сагтта Сап1аћп§еп5га едгдп КАК0ПЈ8 8ТКЕСКЕК (Кембриџске песме, и зд а о Карл Штрекер), Берлин, 1926 (МопитеШа Сегтатае к($1о-
пса). С аззтд о п 8епа1оп5 1п5П1ипопе$, ед, јг о т 1ће Мапи5спр15 ћ у К. А. В. МУИОК5 (,Основи Касиодора Сенатора, и зд ао гсрема ману-
Саббш бог МУМОК.5 =
екриптима Р. А. Б. М ајнорс), 1937. СНК15Т-5СНМШ = Мћ1ће1т у о п Сћг1б1:б Се5скГсћ1е с1ег
%НесћГ5скеп БпегаШг. 8есћ$1е Аиј1а%е ип!ег Мп1022
ВИ ВЛИО ГРА
ФСVД
НД
^нд
мчгкип% уоп О. $1аекип кеагк‘!(;с' \ а>п 1/тД^'и ЗсктШ. 7.\\?еиег ТеИ (Истори)с ?.рчк> кп>чж'!.-аастп Вилхе.тма ф он Крпста. Шссчо ;• г нтс. . „л радн>у О. Ш телина (>бралио В. ПГми т ;Јо\ и; т1920— 24. СЊ = Согриз таспрНопат [лИишпап 'Кориус ас.гип-
ских натшса) Та »Сот ет е « 1а(те еп Ргаисе аи XII’ 5Гес1е. Тех(в5 риШ ез 5ош 1а сНгесНоп с1е ООЗТАУЕ
С 0 Н Е \т =
СОНЕМ. Д в а т ом а (,Д а т и н с к а ,ком едија' у Франц у ск о ј у X II век у. Т екстови објављ ени под руков одством Г истава К о е н а “), П ари з, 1931. Согопа диегпеа = СОК.ОМА 01ЈЕК.МЕА. Реб1§аБе, К АКЕ 5 Т К Е С К Е К хигп 80. Оеђиг1б1:а§ с1аг§еђгасћ1 („ Х р астов вен ац . Јуби л ар н и зб о р н и к посвећен К. Ш т р ек е р у за 80. р о ћ е н д а н “), Л ајпциг, 1941.
С8ЕТ, = Согриз 5Спр(огит ессГе^газПсогит 1а(тогит (К орпус црквених лагинских писаца, Бечко издањ е л а т и н ск и х ц р к в ен и х отац а). Б О К М 5Е 1Р Р, А1рћаШ = РКА1М2 БО К М бЕШ Р, Иаз А1ркакеI т МузНк ипс1 Ма&е (Ф ранц Д ор н зајф , Алфабет у мистици и магији). Д р у г о и здањ е, 1925. ПС Агск. = ОеиТзскез Агскт јп г ОезскгскГе пе5 Мп1е1аћег5 („ Н ем а ч к и ар хи в за и ст о р и ју средњ ег век а “), 1937 и д д .
ОУјј! = БеШзке Угег(е1јакг55скпј1 јпг 1л1ега1игш55еп5скај! ипп СеГ5(е5§е5ск1ск(е („Н ем ачк и тромесеч н и к з а н а у к у о к њ и ж ев н о ст и и д у х о в н у истоРИЈУ“)
ЕВЕКТ = АИОЕР ЕВЕКТ, АИџетете Се5ск1ск(е &ег Ш егаШ г пе5 МШе1аНег5 1т АкепсНаппе (Адолф Е б ер т , Општа историја књижевности средњег века у Западној Европи) 1. том , 18892; 2. том , 1880; 3 т ом , 1887. РАКАћ = ЕВМ О М Б РАК А ћ, аг(5 роеНцие^ пе Х Н е е( пи Х Ш е 51ес1е5 (Е д м он Ф арал, Поетике XII и XI I I века), 1924. ССИ = ИасћНскГеп уоп пег К§1. Се^еХНскајг пег МН55еп5скај(еп ги СоИт^еп („И звеш таји К раљ евског н а у ч н о г д р у ш т в а у Г ети н ген у“) 1023
Ш ТО Ш ГК А
К Њ И Ж ГВН О СТ И ЛАТИНСКИ
" Г-Ки *Т к
СПМ
= 0 € г т а т $ с Н - г о п т т $ с к е Мопагз^скгјј} { т* м а н с к о -р о м а н с к и мосечник**) ^ ИА1Љ4 = С. НА1Л4 , К к е1 огез 1апги т т о г е в (К. Ха^ц М ањ и л а ти н ск и беседн и ц и ), 1863. Н 151. У јз. = Н Ш о г1 зск е У геп е !јаЈг Г55С п г1;г („Исторнј. с к н т р о м е с е ч н н к 44) Н 2 = Н ш о г г з с к е 2е115скг1Ј1 („ И с т о р н јс к л часопж ) 1 С = Јп зсгГ р и о п ез С г а е с а е („ Г р ч к и натпнси *) ЈА СО ВУ ЕК. С К . Н . = Р Е 1Л Х ЈА С О В У , ГНе Рга§тете д ег ^ггескгзскеп Н Ш о Н к е г (Ф ел н к с Јакоби, Фрагм енти гр чк и х и с т о р и ч а р а ), 1923 и лд. К Е И _ = 1. Н . К Е 1 Е , С г а т т а Т г с г Гашгг (Н . Кајл, Латински гр ам а ти ч а р и ), 1856— 1879. — 2. 1мз Соте4ш <4е О. РеАго С аЈЛ егоп Ле 1а В а г с а . . . НаЛаз а 1к р о г Ј . Ј . К Е И , (К о м е д и је Д о н П еар а Катлерона д е л а Б а р к е . . . и з д а о Ј . К а јл . Л ајп ц и г, 1827—1830. 1А ВМ О И .ЕЕ = Р 1 Е В К Е О Е Л А В Ш О Е Е Е , Н гзт гг Аг
1а Ии. 1 а :т е ск гб Н еп п е. Тгозгегпе есНпст, гегие ег а и $ т е м 4 е р а г С и з1 а \ е Вагс1у — (П јер д е Лаориш, И сто р и ја х р и ш к а н с к е .ш ти н ск е књижевности. Треће и здањ е, п р егл ед ао и п ро ш и ри о Гухтае Барди, 1947). Ц Б Н М А К Х Р$. а м . 1М = РА1ТЕ ЕЕН М А ХХ, Р ш Љ апП ке 1л1егаш г д е з Х И и еШ и гз (П аул Леман, Псеу д о а н п с ч к а к њ к ж е в и о с т средн>ег века), 1927. IV. М Е У Е Р = ИЧ 1 Н Е Ш М Е У Е Н , С е $ а т т е 1 и АБ НапЛип^еп %иг т г п е И ш е г т з с к е п Н к у и тк . (Вил* хелм М ајер , С аб р а н е р ас п р а е е о средњолагинСко} ритмици). Т ом I н II. 1905. то.ч III. 1936, МСН = М о п ш п е м а С е г т а п ш е Ш згопса (И сторијст
споменици Н ем ачке) = М о п и т е м а С е т ш п т е (Споменици Нсмачке). А1пеПип& 5 сН ргогез (Одед*ак „Пнсии"). ХА = Хеиев А гскп> дег Се$е11$ска}г }иг Ш еге Деигзске СезскгскгзкипЛе („Н овн ар хи в др\*штва ш старв-
МС $ $
ју нем ач к у Јк тор н огр аф н ју" ). 1876 и д з РАНЕ-ВКС5*ЕТ~ТКЕ.МВ1_АУ = С. Рагб, А. Впше1. Р Тгеш 61ау. 1м Вегипззапсе Ј и X I I * $ис1е. 1ез Та> 1ез ег ГЕплег& гетепг (П аре-Б рнне ТраЈиб.ге. Рене* сан са X II в е к а . Шкш»е н настава), 1933. 1024
В И БЛ И О ГРА Ф С К А НАПОМЕНА
рС = М1СМЕ, Ра1го1о%1ае сигзиз сотрШиз. 8епез %гаеса. (М и њ , Потпуни курс патрологије, Грнки низ). РГ = М1СМЕ, Ра1го1о%1ае сигзиз сотрШиз. Зепев 1а1та (М и њ , Потпуни курс патрологије. Латински низ). РМЕА = РиБНсаШжб оЕ 1ће МоНегп ћап§иа§е АббоааНоп оГ А ш еп са („П убликације америчког удружења за м одерни јези к “). Рое(ае = Рое(ае 1аНт аеш СагоИт (Латински песници Карловог доба) (МСН). Том I, 1881; — том II, 1884 (ооа п р иредио Е. И1ЈЕММЕЕК. (Е. Д им лер);— том III, 1896 (ћ. ТКА1ЈВЕ); — том IV 1, 1899 (РАХЈћ У<Ж Ш Ш Т Е К РЕЕ Б ); — том IV 2, 1923 (КАКћ бТ К ЕС К ЕК ); — том V (КАКћ бТКЕСКЕК) појавио се 1937 и д д . под насловом И1е Шетјзсћеп
П1сћ(ег Лез ЛеШзсћеп МШе1а1(егз (Латински песници немачког средњег века). КАС = КеаПехгкоп јп г А ппке ипп Скпз(еп(ит (Појмовни лексикон за антику и хришћанство), изд. ТН. КћАТЈбЕК (К лаузер), 1941 и дд. КЕ = Р А П Е У -Ш б б (Ж А -К К 0 1 Х , Кеа1епсус1орМге пет
с1аз$1зсћеп АНег(итз\^гззепзћај( (Појмовна енциклопедија науке о гсласичној старини). КЕ = К от ат зсће Рогзсћип§еп („Романска истраживањ а“). КМАћ = Кеуие пи т оуеп а§е 1а(т („Ревија за латински ср едњ и век“). Кот. = Котата. б С Њ Ш г, бС Н А М 2-Н 0бШ б = МаШ п бсћ а ш (Шанц),
СезсћгсШе пег готгзсћеп Н(ега(иг ћгз гиг Сезе(г%ећип%з\мегк пез Кагзегз Јизппгап. Меи ћеагћеће! уоп
С. Н О б Ш б ип1ег МН:мг1гкип§
уоп
С. ККССЕК
(Историја римске књижевности до законодавства цара Јустинијана. И знова обрадио К. Хозијус уз сар ад њ у Г. К ригера), Г 1927, II4 1935, III3 1922, IV Г 1914, IV 2, 1920. 8Р = Тћ. М/К1СНТ, Тће ап§1о-Еапп 8апггса1 Рое(з апд. Е р {% га т т а п з(5 ој (ће Т\неЦ(ћ СепШгу (Т. Рајт,
Англо-латински сатирични песници и епиграматичари X II века), 1872. 1025
ЕВГОПСКА КЊМЖЕВИОСТ И ЛАТИНСЖИ СГЕДЈВИ ВЕК
$Ш<1. теД. = 5Ги<И тесИеуаИ („Студије средњет века“) ТКА1ЈВЕ = ШОШ1С ТКАСВЕ, Уог1ебип§еп ипД АВћапШипдеп (Лудвиг Траубе, Предавања и расправе) I—III, 1909— 1920. УЈ&Хкег ^оп СкаХШоп 1925 = П1е СеШскХе Макегз уоп
СкапИоп, кегаи5$е%екеп ипЛ егкГагХ ^оп КАК1 8ТКЕСКЕК. I. П1е Пепег Лег Нз. уоп 81-Отег (Песме Валтера од Шатијона, издао и објаснио Карл Штрекер. I Песме рукописа из Св. Омера), 1925.
\Јо1гег ^оп СкагШоп 1929 = МогаИзк-загтзске СеД1 скге УЈаНегз уоп СкагШоп (Морално-сатиричне песме Валтера од Шатијона, издао Карл Шгрекер), 1929. ШАћТНЕК, 8ггеи%е<Пскг = Н. ШАЦГНЕК, Оп5 8гтг-
%есИскг т Аег ШеШзскеп Шегагиг Ае$ МШеШгегв (X. Валтер, Полемичка песма у латинској књижевности средњег века), 1920. ШЕ1ШЕК = Ј. ШЕ1ШЕК, Вепга^е гиг КипАе Аег 1ашпгзскеп Шегагиг Аез МШеШгегз (Ј. Вернер, Прилози науци о латинској књижевности средњег века). Друго издање, Арау, 1905. 2(АА = 2егг$скпјг јпг Аеигзскез Акеггит („Чатпис за немачку старину“).
2јКО = 2е1гзскп(г јпг К1гскеп%е$ск1скге („Часопис за историју цркве“).
2КРк = 2е1г$скпјг јпг готапгзске РкИо1о%Ге („Часопис за романску филологију“).
И М ЕН СК И РЕГИ С ТА Р
Авит, Алцим ((Аућиз, А1сшшз, 1* 518) 424, 361, 681 н. 16, 782, 768 Абелар, Пјер (А1>§1аг(1, Иегге Агатија (А§а1ћ1аз, 2. пол. VI 1079—1142) 92, 94, 95, 104 н. века н. е.) 157 н. 28, 428, 84, 182, 184, 194, 410 н. 15, 469 н. 45, 475, 478 458, 644, 809, 908 Агије из Корвеја (А^шз уоп Абенхајун (Аћепћауип) 564 Когуеу, 2. пол. IX века) 137, 862 Абон из Сен Жермена (Аћћо Агрикола, Рудолф (Аепсо1а, с!е 51. С е г т а т , око 900) 196 Ки(1о11 1443—1485) 955 И д. н. 29, 264, 720, 849, 858 и д., Адалберо из Лана (АћаЉего 867 (1е ћаоп, * после 947) 307 Августин (Аиеизћпиз) 14, 42, н. 5, 508 н. 15 43, 51, 52, 54, 62, 71, 80, 85, 106, Адам ди Пети-Пон (Ас1ат (1и 124, 126 и д., 131, 137, 161, РеШ-Роп*, Раппроп1апиз, 169, 185, 199 н. 32, 226 и д., 1105—1181) 92 н. 61 230,233,238 н. 31, 247, 250, 274, Адам Скот из Премонтреа 333 н. 37, 338, 343, 356, 359 и (А(1ат ЗсоШз (1е Ргетоп1ге, д., 368 н. 23, 372, 375, 386 н. •ј- после 1180) 663 19, 389, 412 н. 17, 423, 425, Адемар, Ж ан (Аћћетаг, Јеап) 457, 489 и д. н. 98, 604, 609, 37 н. 3, 93 н. 63, 662 и д. 610 н. 58, 647 н. 33, 721, 740, Ајзлер, Роберт (Е1з1ег, Коћег!) 741, 572 и д., 758 н. 18 и 19, 60 н. 47, 942 762, 781, 782, 784, 847, 861 и д. , 864 н. 11, 865, 867, 880, Ајке из Репгова (ЕПге уоп Кер§оллг, око 1200) 149 891, 900 и д., 939, 941 и д., Ајнхард (Етћагс!, око 770— 942 н. 5, 949, 953, 961 —840) 711, 792 н. 1, 832 Аве, Луд (Науе!, ћошз), 625 Ајсфелт, Ото (Е1з1е1(11, ОИо) Авероес (Ауеггоез 1126—1198) 863, 875 н. 1 428 Ајхендорф, Ј. фон (Ешћеш!Авијан (А^1апив, око 400. н. ОгН, Ј. уоп) 527 н. 40 е. ) 85, 87, 88, 784, 787 Алави, А. (АНаллп, А.) 562 н. 73 А
1027
Алан из ЈТила (Л1апиз аћ 1пвиНв; око 1128—1202) 74 н. 24, 75 н. 25, 88 , 123 н. 31, 149, 163, 170, 173 н. 50, 179, 188, 197 и д., 201, 204, 209, 212, 228 и д., 231, 293 н. 18, 303 н. 38, 326, 339 и. 10, 340, 354, 362, 435, 455, 458, 459, 467, 490, 516 и дд., 522 и д., 582, 593, 594 и д., 625, 630, 635, 683, 707, 780, 792 н. 1, 800, 835, 901 и д., 928 и д., 936 и д., 939, 941 Алберих из Монтекасина (А1Непсиз Саз1пепз1з, крај XI века) 467 н. 42, 834 н. 4, 840 Алберих из Безансона (АЉепсћ бе Везапдоп, око 1100) 151 н. 14 Алберт Велики (АЊегШз Ма^пиз, 1193—1280) 197, 367 и д., 420, 424, 498, 608, 823, 937 н. 2, 962 Алберт мз Штада (А1ћег1 ^оп 51:ас1е, -ј- после 1264) 364 н. 16, 843 Алберти, Ј1. Б. (АНзегИ Б. В., 1404—1472) 132, 570 Алдхелм (АИће1ш, 639—709) 43, 78, 80, 81, 82, 215, 230, 231 н. 21, 247 250, 255 н. 18, 264, 361, 386, 398, 463 н. 28, 515, 709 и дд., 858, 862 н. 8 Александар из Афродизијаде (око 200. н. е.) 498 Александар из Вилдјеа (А1ехапбге бе УШесћеи, око 1165— после 1203) 76, 88 , 89 Александар Некам (А1ехап<1ег Иескаш, 1157—1217) 86 , 88 , 341 Александар из Хејлса (А1ехапбег о! На1ез, око 1175— —1245) 366 и дд., 562 н. 20 Алексис, Вилибалд (А1ех1з, ШШШаМ) 275 Алеман, Матео (А1ет&п, Ма1ео, 1547—1614?) 492 Ален ШартЈе (А1ат СћагИег, 1392—1429) 407 н. 9
Алкај (А1кашз, око 600 * е.) 125, 748 " Н. Алкуин (А1сит, око 735-.ј>л 43, 83, 117, 215, 247, 264^5? н. 44, 293, 388, 464, 513 и Ј 638, 719 и д., 751, 757 н 782 и д., 830, 908, 928 ' Ллонсо, Дамасо (А1опао, ђ/ т азо) 460 н. 23, 470 н 484 н. 68 , 562, 594 н. 37 'бзЈ’ 684 н. 7 Алтанер, Б. (АИапег, В.) 421 н. 33, 752 н. 10, 963 н. 41 Алфелди, А. (АИб1сИ, А.; 155 н. 12, 411 н. 17, 741 н. 31 Алфен, Луј (На1рћеп, ћотз) 95 н. 65, 636 н. 24 Алфијери (АШеп) 576 Алчати, Андреа (А1с1аћ, Ап<3геа) 571 Аман, Јулијус (Ашшапп, Ји1ше) 657 н. 47 Амарције (Атагсшз, 11. век) 859 Аматучи, А. Ђ. (Ата1ига, А. О.) 777 н. 42 Амброзије (Атћгозшз, милански бискуп, око 333—397) 54, 70, 125, 145 н. 7, 169 н. 7, 274, 372, 423, 488, 489 и д., 587 н. 23, 610, 707 и Д., 710, 748, 782, 949, 958, 961, 973 Амијан Марцелин (Атпиапиз МагсеШпиз, око 332 — око 400) 246 н. 2 Ана, Франсоа (Аппаћ РгапС013, 1590—1670) 954 н. 19 Анаксагора (Апаха^огаз, 1“428. п. н. е.) 428, 937 н. 2 Анаксимен (АпахГтепез, историчар и ретор, 2 . пол. IV века п. н. е.) 111, 299 Ангилберт (АпеПћег1из, око 750—814) 388 Андрије, Франсоа (Апбпеих, Ргапсо18, 1759—1833) 446, 650 Анри из Авранша (Непгу сГАчгапсћез) 274 н. 71, 307 н. 7, 821, 825 и д., 852
1028
Анри Д’Андели (Непг1 И’Лпс1сШ 73 н. 18, 97 и д., 427 н. 42, 822 Анселм из Безате (Апзе1ш ^оп Веза1е, XI век) 93, 174 н. 51 258, 341 н. 13, 867 Анселм из Кентерберија (Апзе !т СаШегћигу, 1033/34— —1109) 92 н. 59, 343, 424, 609 и д., 908 и д. Антимах (АпИтасћоз, Платонов савременик) 737 Антистен (АпПз^епез, * око 440) 947 Апел, Б. (Арре1, В.) 730 н. 5 Аполинар Сидоније (АроШпаГ15 б 1с1опшз, види Сидоније) 502, 937 Аполиније из Тијане (Аро11от о з , I век н. е.) 737 Апулеј (Ари1ешз, око 125. до ?) 67 н. 9, 68 н. 10, 90, 92 н. 60, 167, 170, 180 н. 3, 183, 190, 238 н. 31, 436, 489, 505, 656, 718, 938 Арат (Ага1оз, око 310 — око 245) 71, 735, 737, 834, 963 Аратор (Ага1 ог, око 550) 85, 87, 128, 247, 273, 355, 382 н. 11, 425, 749, 784, 787 и д., 897 Аријан (Агпапоз, око 95—175) 411 Ариосто (АгтзШ) 61, 146 и д., 297, 304 н. 39, 332 и д., 395 и дд., 397, 400, 432, 436, 555, 559, 573, 643, 810, 990, 1011 Аристарх (Аг1з1:агсћоз, III век п. н. е.) 70, 337 и д., 409 Аристенет (Апз1:ате1оз, око 400. п. н. е.) 478 Аристип (Апзћрроз, IV век п. н. е.) 295, 342, 947 Аристип, Хенрик из Катаније (Апзћрриз, Непгхсиз ће Са1ата, посведочен 1160) 295 Аристотел (АгГз1:о1:е1ез) 42, 74, 96, 98, 100, 103, 110, 111, 120, 185 н. 14, 197 н. 30, 199, 201, 244 и д., 257, 320, 342, 353, 355, 357 и д., 362, 367, 371, 394, 396, 404, 412, 428, 431,
498, 541, 548, 553 н 60, 594, 632 и д., 663, 687, 689 н 3, 697 н. 13, 713 н. 26, 729, 730 н. 12, 736 и д., 756, 759, 821, 839, 841, 898, 901, 908, 937 н. 2, 947, 950, 955, 966, 969 Аристофан (Аг1з1:орћапез) 145 н. 8 , 162, 500 Арно Данијел (Агпаи! Пате1, око 1200) 163, 579, 640 н. 30 Арнобиде Стариди (Агпоћшз, почетак IV века) 144, 173, 349 н. 32, 407 н. 8 , 413 н. 19, 417 и д. н. 24, 781 Арнт, Е. (Агпсћ, Е.) 689 н. 3 Арну, Р. (Агпои, К.) 952 н. 17 Арнулф (АгпиИиз, аутор дела Бећсгае с1егг: око 1055) 227, 391 н. 25, 566 н. 76, 798 н. 13, 831, 856, 878 Артапан (Аг1арапоз, 1. пол. I века п. н. е.) 347 и д. Архилох (АгсћПосћоз) 161, 735 Архипоета (Агсћ1рое1:а, око 1140 — ?) 53, 145 н. 7, 147 Н. 11, 148, 256, 272 н. 68 , 277 Н. 75, 798, 803, 828, 835, 866 , 868
Ата (А «а, ?) 512 Атанасиде (АШ апазтз, 295 —373) 56 н. 38, 178, 423, 695 Атенед (АШ епатз, почетак III века н. е.) 10 0 , 226 Аудрад Модик (АиПгаПиз Мосћсиз, 1* после 853) 859 Ауербах, Ерих (Аиегћасћ, Епсћ) 612 н. 62 Аузоније (Аизопшз, 1* 393. н. е.) 90, 257, 272 и д., 294, 346 н. 23, 429 и д., 450, 465, 466 н. 38, 475, 488, 489 и д., 504 н. 9, 505, 637, 678, 692 и д., 694, 722, 846, 865, 873 Аулицки (АиШгку) 653 н. 43 Аурелиде Виктор (АигеИиз VIс 1 ог, 2. пол. IV века) 294, 410, 430 Ахилед Татиде (АсћШеиз ТаИоз, IV век н. е.) 196 н. 19, 196 н. 28
1029
Ацербо Морена (Асегђиз Могепа, 1' 1167) 852
Безеке, Георг (Виеческе, ое ог§) 681 н. 15 Бејкн, Роџер (Васоп, Новег 12 137—1294) 98, 224, 527 и д 821 и д. Б Бејкн, Френсис (Васоп, РгапсГз) 224, 527 и д. Бадер, Франц фон (Ваас1ег, Бејл, Џон (Ва1е, Јоћп 1495—1563) 208 н. 45 Ггапг ^оп) 569 Баиф, Антоан (ВаЦР, Ап1:оте Бек, Фр. (Веск, Гг.) 582 н. 20 1522—1589) 464 н. 30 595 н. 38 Балденсперже, Ф. (ВаНепзрегБек, Аугуст (Вбскћ, Аи§из1) 893 еег, Г.) 25 н. 6 Бекер, Ф. А. (Вескег, Рћ. А.) Балзак (Ва1гас) 23, 176 и д., 157 н. 26, 508 н. 15, 884 н. 11 298, 304 н. 39 Белок, Хилер (ВеИоск, НМБалтазар, X. У. ф. (ВаИћазаг, Н. V. V.) 229 н. 18 ге) 63 Бамбаљоли, Грациуоло де Белори, Џ. П. (Ве11ог1, С. Р.) (ВатђаећоИ, Огагшо1о Ие’, 970 1 пре 1343) 613 Бембо, Пјетро (Ветћо, Р1ећо) Бањан, Џон (Вгтуап, Јоћп) 387 371, 431 Барби, Микеле (Вагћј, МГсћеБенавенте, Хасинто (Вепауеп1е) 614 н. 66, 617 и д. 1:е, Јаст1:о) 29 Барвик, К. (Вагипск, К.) 732 Бенедајт (ВепесЗеИ, 1. пол. XII н. 8, 739 н. 26 и 28, 857 века) 48 н. 23 Барденхевер, О. (ВагсЈепће-игег, Бенедикт из Нурсије (ВегМсО.) 777 н. 42 Шз, 1* око 547) 43, 510, 541, Бардон, X. (ВапЗоп, Н.) 294 н. 626, 696 19 Бенцо из Албе (Вепго сћ АП)а, Баркли, Џон (Вагс1ау, Јоћп крај XI века) 267 н. 49, 809 1582—1621) 436 Бентли, Ричард (ВепНеу, ШБарч, К. (ВагЗзсћ, К.) 464 н. сћагсЗ) 340 30 Берензон, Б. (Вегепзоп, В.) 33 Барџес, Т. С. (Виг§езз, Тћ. С.) Беренс, Ирена (Већгепз, 1ге263 н. 33, 265 н. 42, 267 н. 48, пе) 265 н. 42, 267 н. 48, 346 328 н. 28 н. 23, 405 н. 4 Батајон, М. (ВаНШоп, М.) 757 Берент, М. (ВећгепсИ, М.) 160 н. 15, 957 н. 25 н. 30 Бергер, Бруно (Вег§ег, Вгшш) Батлер, Семјуел (Ви11ег, 5а469 н. 45 тие1 1612—1680) 400 Бергес, Вилхелм (ШПћећп Бауер, В. (Ваиег, Ш.) 171 н. 44 Вег§ез) 300 н. 31, 927 н. 34 Баура, С. М. (Воллгга, С. М.) 288 Бергсон, Анри (Вегезоп, Непн. 12, 290 н. 13 и 14 п) 21 и д., 29 и д., 627, 628, Бахофен, Ј. Ј. (ВасћоГеп, Ј. Ј.) 642, 933 384 Берк, Едмунд (Вигке, Е<3тип(1 1729—1797) 134 н. 44 Беда Венерабилис (ВесЗа УеБернајс, Јак. (Вегпауз, Јас.) пегаћШз, 672—735) 43, 81, 82 170 н. 43 И Д., 247, 307 н. 6, 387 н. 21, 420, 447, 490, 608, 610, 781 и Бернард из Клервоа (ВегпД., 784 ћаг<3 <3е С1аЈгуаих 1091— 1030
ИМ ЕНСКИ
—П53) 35, 137, 182, 184, 204 и д., 424, 555 Н. 62 Бернард из Морлеа (Вегпћагд сЗе Мог1а1х, деловао око 1140) 204 и д., 254 Бернард Силвесгар (В е т а г б ЗИуез^гГз, деловао око 1150) 73 н. 18, 88, 92 н. 59, 174 н. 51, 179, 182 и д., 198, 203, 204 и д., 584 н. 21, 593, 620 н. 74, 625 Бернард из Шартра (Вегпћагс! с!е Сћаг1гез, + 1124— 1130) 184 н. 10, 200, 259 н. 29, 341 н. 13, 362, 524, 817, 850, 889 Бернардино д е Бусти ( В е т а г сИпо с!е Ви&П, 1- 1500) 725 Бернардино д е Ларедо ( В е т агсИпо сЗе БагесИо, 1* око 1540) 594 н. 37 Бернерт, Ернст (В ет ег З , Ега81) 180 н. 3 Берсео (Вегсео, 1. пол. XII века) 154, 333 н. 37, 392 н. 29, 333, 635 Бертолд и з Регенсбурга (Вег1ћоМ уоп Кеееп8ћиг§) 542 н. 52 Бертран де Борн (Вег1гап <3е Вога) 452 н. 10 Бетген, Фр. (Вае1ћ§еп, Гг.) 415 н. 21, 588 н. 24, 636 н. 25 Бец, Л. П. (Ве1г, Б. Р.) 25 н. 6 Беш, Бр. (Воезсћ, Вг.) 160 н. 30 Биде, Г. (Вис1е, О. 1467—1540) 126, 948 Бидерман (В1ес1егтап) 35 Бизон, Ц. X. (Веевоп, Сћ. Н.) 415 н. 21, .767 н. 29 и 30, 768 Билановић, Ђ узепе (ВШапо\псћ, С тзер р е) 373 н. 32 Билер, Л. (ВГе1ег, Б.) 652 н. 39 Бион из Смирне (Вк>п) 155, 477 Бирт, Т. (В1г1, Тћ.) 507 н. 14 Бихлер, Франц (Виесће1ег, Егапг) 121 н. 26, 181 н. 3, 234 н. 28, 261, 321 н. 18, 324 н. 21, 344 н. 21, 688, 719, 860 Биш оф, Б. (В 18сћоГ, В.) 522, 638 н. 26, 869 н. 13
ГКГИСТАР
Блејк, Вшвем (В 1аке, У/ППзт) 401 и д., 654 Блер, Хју (ВИјјг, Ни^ћ 1718— —1800) 134 Блимецридер (ВНете1гг1ебег) 184 н. 9, 259 н. 27 Блох, Марк (В1осћ, Магс> 306 н. 3 Боало (ВоПеаи) 77 н. 29, 106, 405, 432, 439, 446, 479, 492, 650, 654 И д .. 932, 986, 1011 Боасонад, Ж .-Ф . (Во138опа0е, Ј.-Г.) 462 н. 26 Бодлер (Ваибе1а1ге) 26, 644, 794 Бодони, Ђ. Б. (В о б о т , С. В.) 871 Бодри из Бургеја (Ваиап с!е ВоигеиеИ 1046—1130) 122 и д. н. 31, 193 н. 25, 210, 316 н. 15, 325 н. 23, 341 н. 13, 518 и д., 597 и д., 808 и д. Боетије (ВоеШ из, око 480— —524) 42, 85, 86, 161 н. 30, 173 И д., 176, 177, 183, 184, 233, 253, 269, 273, 300, 301. 335, 343, 346 н. 22, 363, 364, 382 н. 11, 420, 425, 430, 435, 437 н. 60, 518, 581, 608 и д., 784, 787 и д., 861, 891, 896, 911, 938, 953 Бојардо, М. М. (Војагдо, М. М.) 61, 296, 395 Бојзен, А. Л. (Воузеп, А. Б.) 611 н. 61 Бојтлер, Ернст (ВеиИег, Е гпб!) 572 Бокалини, Трајано (ВоссаИт, Тгагапо 1556—1613) 436, 486 н., 73 Бокачо (Воссассш) 48, 61, 146, 188 н. 18, 351, 370 и дд., 382 н. 11, 389, 432, 614 и д., 652, 773 н. 37, 948, 958 Болте, Јох. (ВоИе, Јоћ.) 165 н. 36, 470 н. 45 Бонавентура (ВопауепШга, 1221—1274) 525, 543, 582 н. 20, 609 и д., 942, 962 Бонифације (ВотГаћиз) 329 н. 31
1031
Боннцо из Сутрија (В0 П120 сЗа 5и1г1 око 1045 — око 1090) 926 Борински, К. (Воппзкј, К.) 941 н. 3 Боркхарт. Рудолф (ВогскћагсИ. Кис1о1Џ 164 н. 34, 453 Босар, Е. (Воббагф Е.) 595 н. 36 Босије. Ж .-Б. (Вобзие!, Ј.-В.) 62 н. 7, 108 Ботфилд, Б. (ВоШеМ, В.) 430 н. 47 Боусоњо, Карлос (Воиаопо, Саг1оз) 470 н. 45 Боц, Е. (Воог, Е.) 295 н. 22 Бранка (Вгапса) 615 н. 67 Браун, сер Томас (Вгочлте, бгг Тћотаз) 239 н. 31, 528 и д. Браунинг, Роберт (Вгочллпп§, Коћег!) 529 н. 22 Бреје, Емил (ВгеМег, Е тП е) 751, 757 н. 16 Бремон, Анри (В гетоп ф Непп) 699 Брентано, Клеменс (Вгеп1апо, С1етеп5) 172 Бреслау, X. (Вге5з1аи, Н.) 669 и д. Брехт. Ф. Ј. (Вгесћ!, Г. Ј.) 506 н. 12 Бринкман, Аут. (Вгш ктапп, Аие.) 939 н. 1 Бринкман, Хениг (В гт к т а п п , Непш§) 118 н. 23, 295 н. 22, 696 н. 11, 824, 839 Бринтјер, Ф. (ВпшеИеге, Г.) 440 Брокелман, К. (Вгоскећпапп, С.) 562 н. 69 Брокес, Б. X. (Вгоскез, В. Н.) 441, 467 и д. Брокхаус, Ернст (Вгоскћаиз, Егп51) 474 н. 47, 566 н. 77 Брун од Кверфурта (Вгип гоп <Зиегћ1 П 973/74—1009) 349 Брун, Ханс (Вгићп, Напз) 587 и д. н. 24, 678 Брунер, X. (Вгшшег, Н.) 420 н. 29
Брунето Латини 'Вгип*Пп г Нпј, око 1220—1294/95’Ј>55 , н. 51, 535 и д , 608, 810 оЈ? Бузнели, В . (ВизпеШ, с »’ 586 н. 13, 595 н. 38, 891 Бурдах, Конрад (Вцгн** Копгаб) 105, 118 н. 23 417 513, 930 н. 2, 948 ’ ’ Бурић, Енрико (Випсћ, Есг со) 614 н. 66 Буркхарт. Ј акоб (Вигскћаг^ Јасоћ) 108, 116 н. 16, 727 Буркхарт, Јакоб (Вигскћага+ Ј. С.) 48, 647 н. 34, 809 " Бусе, В. (Воиззе*, \\т.) 69 н. 13 231 н. 22, 347 н. 25 н 26 ’ В Вагнер, Рихард (\Уа§пет, Шсћагб) 394 Вазари, Ђ. (Vазап, С.) 969 и д. Вајзе, Георг 0Ме15е, Сеог§) 444 н. 1 Вајз, Џон, Е. ОДПзе, Јоћп, Е.) поп тт 14 Вајл, X. (УЈеП, Н.) 244 н. 1 Вајлд, Оскар (Л\ГПс1е, Озсаг) 333 н. 38 Вајман, Карл (Шеутап, Саг1) 301 н. 32, 466 н. 40, 850 н. 11, 917 и д. Вајнрајх, Ото (Л\гетге1сћ, 011о) 272 н. 64, 449 н. 6. 479 н. 55, 506 н. 11, 704 н. 19, 725 Вајнпггок, Штефан (ЛУешзЈоск, 51еЈап) 336 н. 3 Вакернагел, В. (\Уаскета§е1, Ш.) 520 Вала, Лор>енцо (Уа11а, ћогеп20 ) 213 н. 49, 718 н. 31 Валахфрид Страбон (№а1аћГпа 51гаћо 808/9-849) 142. 162 227, 267 н. 49, 273, 414 н. 20. 474 и д., 602 н. 10, 628, 710, 848, 858, 866, 867 и дд.. 889 Валдес, Алонсо де (Уа1(1е$. А1опво <1е) 949, 951 Валдес, Хуан де (УаМез, Јиап бе) 485
Валдивијелсо, Хосе де (Уа1ајуге^бо, Јозе ае, 1560—1638) 971 Валран, Ж . 0А/а11егапс1, О.) 47, 76 н. 27, 89 Валери, Пол (Уа1егу, Раи1) 26, 33, 438, 642 Валерије Максим СУа1егшз Махшшз, под Тиберијем) 90,' 104, 143, 167, 438 н. 60, 489 Валерије Флак (Vа1егшз П ассиз) 89, 246, 430, 435, 748, 762 Валзер, Ернст (Ша1зег, Егпз!) 689 н. 3 Валтер Мап (ШаИег Мар око 1140— после 1208) 257, 259 И Д., 272 н. 67, 326 н. 23, 341 н. 15, 417 и д. н. 24, 459, 596 н. 40, 598 н. 44, 723 н. 37, 863 н. 10, 880 н. 6, 927 н. 35 Валтер, X. (ШаИћег, Н.) 195 н. 28, 208 н. 43, 269, 722 н. 33, 723 н. 37, 866, 885, 907 Валтер ф он дер Фогелвајде (ШаИег уоп <3ег Уо§е1у/е1с1е 1170— око 1230) 795, 874 н. 17, 902 и дд., 913 и д. Валтер из Ш атијона (ШаНег <1е СћаШ1оп око 1135 — после 1189) 69 н. 11, 74 н. 22, 79, 87, 145 н. 7, 154, 201, 202 н. 36, 227, 254, 306 н. 3, 330, 331, 341 н. 13, 352 н. 4, 390, 415 н. 22, 458, 679 и д., 684 н. 6, 698 и д., 721, 726 н. 40, 796 и д., 810, 825, 832, 863 н. 10, 868, 911 н. 26 Валтер из Ш пајера ОА/аИћег у о п Зреуег, посведочен 982) 85, 148, 151 н. 15, 248, 375, 376 н. 1, 889 Валцел, Оскар (Ша1ге1, Озкаг) 569 и д. Вандели, Т>. (УапсЈеШ, О.) 586 н. 23, 595 н. 38, 891 Вандријес З озеф (Уепћгуез, Јозерћ) 849 и д, н. 10
Ван Тигем, Пол (Уап Тк-гфетп, Раи1) 387 н. 22, 440 н. 64, 442, 646, 652 н. 38 Варбург, Аби П/Уагћиге, Аћу) 29, 63, 67 н. 8, 132, 628 Варнер из Базела (ЛУатепиз у о п Вазе1, посведочен 1118) 153 н. 18, 364 И д., 773 н. 37, 831 Варон (Уагго) 47, 77 н. 28, 253, 359, 372, 386 н. 19, 413 н. 19, 754, 784, 808, 815, 944 Вас (Шасе око 1150) 151, 152, 853 н. 15 Васинк, Ј. X. ОЛГазгтк, Ј. Н.) 336 н. 4 Ватенбах, Вилхелм ОЛ/аИепћасћ, ЛЛШће1т) 196 н. 28, 271 н. 61, 509 н. 18, 516 н. 26, 702, 785 Вацингер, К. ОЛ/а^гтбег, С.) 338 н. 9 Веб, Виљем О^ећће, ЛЛШИат) 429 и д. Веб, Клеменс Џ. С. О/Уећћ, С1етепб Ј. С.) 90 н. 52, 92 н. 59, 589 н. 25, 601 н. 48, 697 н. 14 Вебер, А лф ред ОЛ/ећег, АИгеб) 46, 47, 280 н. 2, 308 н. 8, 390 н. 24, 621, 631 Вега, Лопе де (Уе^а, ћоре бе) 58, 297, 437 н. 58, 466 н. 39, 470 н. 45, 474, 492, 566 и д., 569, 634, 684 и д., 937, 950, 966, 973, 975 н. 5, 985 Вегеције (УеееНиз, између 383. и 450) 90, 91 Векслер, Ед. 0Уесћз1ег, еб.) 300 н. 30 Велеј Патеркул (УеПешз Ра1егсић15) 144, 489 Велек, Рене (\ЛЛе11ек, Кепе) 26 н. 7, 445 н. 2 Велес де Гевара, Луис (Уе1ег бе Сиеуага, 1лиз 1579—1644) 437 н. 58 Велтер, Ж . Т. О/УеИег, Ј. Тћ.) 105 н. 86 Велфлин, Едуард ОЛЛбШт, Ебиагб) 46
1033
Велфлин, Хајнрих (\А/о1Шп, НетНсћ) 26 Венанције Фортунат (УепапНиз Рог1ипа1:и8 око 530— око 600) 43, 680 Вендланд, Паул (ШешЛапф Раи1) 592 н. 31, 699 н. 16, 951 н. 13 Вергилије (УегеШиз) 31, 32, 34, 35, 42, 50, 64, 65, 70, 82, 85, 86, 87, 90, 92 н. 59, 100, 105, 121, 123, 126, 144, 146, 153, 161, 162, 167, 170, 174, 185, 202, 210, 214, 221 н. 7, 247, 248, 266 н. 47, 267 н. 50, 269, 272, 273, 275, 281, 288 и дд., 315 и дд., 342, 348 н. 30, 351, 363, 371, 376 и д. н. 1, 383, 386, 390, 393, 394, 397, 406, 409, 425, 428 и д., 431, 435, 444, 448, 450, 454, 465, 468, 475, 492, 504, 535 и д., 576, 578, 584 н. 21, 585, 587 и д., 589 и д., 594 и д., 612, 622, 629 и д., 652 н. 40, 657, 664 и д., 683 н. 4, 691, 694, 728 и д., 734, 735, 737, 741 и дд., 768, 771, 773, 774 и д., 779, 780, 784, 787 и дд., 796, 815, 825, 829, 833 и д., 835, 841, 843, 845, 851 н. 12, 859, 872, 886, 937, 961, 964, 990 и дд., 1011
Верлен (Уегг1ате) 644 Вернер, Јакоб ОД/егпег, Јакоћ) 102, 156 н. 25, 463 н. 37, 485 н. 72, 700 н. 17, 793, 879 н. 5, 881 Вернер из Елмендорфа (\Д/егпћег уоп Е1шеп(1ог0 895 и д., 903 Веснер, П. (Шеззпег, Р.) 553 н. 60, 761 н. 21 Веспа (Уезра, II или III век н. е.) 719 Вестон, Џеси, Ј1. С№ез*оп, Јез81е I,.) 189 н. 21 Вектер, Т. (\Д/асћ1ег, Тћ.) 335 н. 2 Вец, В. (Шеће, V/.) 25 н. 6
Вибалд из Стабла или Кст™ (\Д/ЉаИ бе 81аћ1о, бе Кпа ^еу, -ј- 1158) 130 и д /Ј Вивес, Луис О/ћгев, Ш б нс« —1546) 757 н. 15 г Видо из Лмијена (та0 Аш1епз, -ј- 1076) 274, 293 н 10, 715 Видо од Ивреје (\Л/Мо уоп ћгеа, око 1075?) 325 н. 23, 824 и д., 870 Вијон О/Шоп) 91, 432, 663,866 Викершем Крофорд, Џ. п. (\Л/1скегзћат Сго^1огс1, Ј. р.) 936 и д. Виламовиц (ЛЛШапкгиаћ) ш н. 18, 335 н. 2 Виланд, К. М. (\Д/1е1ап(1, Сћ, М.) 151 н. 1, 394, 446, 859 Вилани, Ђовани (УШап1, Стуап1, 1 1348) 541, 580 н. 15 Вилани, Филипо (\Ш1аш, Шрро, око 1325 — око 1404) 932 Вилирам из Еберсберга ДОИ гат уоп Ећегзћег§, посведочен 1048—1085) 867 Виљем од Викама (\ЛШНат о! \Д/укећат 1324—1404) 300 Виљем од Конша (\Д/Пће1т (1е Сопсћез око 1080. до око 1050) 92 Н. 59, 906 и д., 911 н. 26 Виљемс, Џон Р. ' ОЛ/ПНатз, Јоћп К.) 911 и д. Вилманс, В. (\Л/Птаппз, V.) 913 и д., 919 и д., 923 н. 32 Вилмарт, А. (\Л/Птаг1, А.) 231 н. 21, 264 н. 37, 463 н. 28, 674 и д., 726 н. 40, 863 н. 10 Вилсон, Е. Феј (\ЛШзоп, Е. Рауе) 773 н. 37 Вињи, Алфред де (У1§пу, А11ге<1 Пе) 298 и д. Винкелман (Штскећпапп) 337, 338 н. 6, 339, 569, 893, 932 н. 7 Винрих (Штпсћ, око 1075) 425, 722
1034
Винтерфелд, Паул фон СШп1егГеМ, Раи1 уоп) 293, 773 н. 37, 849 н. 10 Винцент из Бувеа (Л/тсеп! <1е ВеатлаЈз, -Ј- 1264) 359, 553 н. 60, 582 н. 20 Випо (\Ухро, посведочен 1048)
Вуд, Роберт (ЧЛ/ооф Кобег!) 532 Вулф, Морис де (\Л/иН Маигхсе с!е) 908 Вулфин из Дија (УиНхпиз <1е Б1е, IX век) 889 Вунт, Вилх. (Шипа!, \А/Пћ.) 676
Виргилије Марон (У1г§Пш5 Маго, граматичар VII века) Г 511 н. 20, 733 н. 10 Вирије Никомах Флавијан Гален (Са1епоз, II век н. е.) (У1ГШ5 Ш сотасћиз Г1ау1а428 586 н. 29, 812 н. 2, 947 пиз) 90 Галети, А. (Са1еШ, А.) 355 н. 8 Висова, Георг ОЛПззотоа, С еГали, В. Б. (СћаИ, Ш. В.) 927 ог§) 413 н. 19 н. 36 Виталис из Блоа (УИаИз с!е Галилеј (СаН1еГ) 530 В1018, пре 1160) 87, 303 н. 39, Галфрид од В ен зоф а (СаНгМ 842, 843 <1е У тзаи Ј, око 1210) 88, 170 Витковер, Руд. (\Д/Шко\уег, н. 42, 326, 435, 451, 455, 583, КиП.) 276 н. 73 789, 835 И дд., 841, 929 Витмен, Волт (ОТћНзпап, АЛГаН) Галфрид и з М онмута (СаИгМ 642 <1е МошпоиШ, 1. половина Витрувије (УНгшпиз) 91 н. 53, X II века) 428, 716 340 н. 12, 944 Гандијак, М. д е (СапсИПас, М. Вожла, Клод де С^аиее1аз, <1е) 197 н. 30, 582 н. 20 С1аис1е <1е, 1195— 1650) 482 Г ансхоф , Е. (С апзћо!, Е.) 83 Волпол, Хорас (Ша1ро1е, Н он. 37 гасе, 1717— 1797) 431 н. 50 Ганценмилер, В. (С ап геп тШ Волтер Берли (УЈа1Шег Виг1ег, IV.) 307 н. 4 1е1§ћ, ! 1343) 90 н. 56 Гардеј, А . (СаШеП, А.) 954 н. Волтер (УоНшге) 55, 303 н. 39, 18 394, 433, 441, 446 н. 3, 531 Гаримберто Ћ ироламо (СагГтћег!о, С 1го1ато 1506— 1575) Волф, Емил ОЛГоШ, ЕшП) 186 481 н. 58 н. 15, 224 н. 8 Гарин, Е. ( С а г т , Е.) 213 н . Волф, Фр. А . (\ЛГо11 Рг. А.) 49 102 н. 80, 893 Гарсија Гомес, Емилио (СагВолфрам ф он Еш енбах (\Д/о1сга С о т е г , Е тШ о) 562, 635 Сгат уоп Езсћепћасћ) 48 н. н. 20 23, 394 Гарсија д е Д ијего, В. (С аппа Вон, Хенри (Уаи§ћап Н епгу <1е В{е%о, V.) 571 н. 87 1622— 1695) 530 Гарсија М атаморос, Алонсо Вордсворт (Шогбз^огШ) 649 (Сагсга Ма1:ашогоз, А1опзо Вортн, Томас (ШагСоп, Т ћ о т а з 1490— 1550) 956 н. 24 1728— 1790) 652 н. 38 Гарсиласо д е ла Вега (Сагс1Вотн, сер Х енри (\Л/о11:оп, 31г 1азо б е 1а Уе^а) 58, 141 н. 3, Непгу 1568— 1639) 239 н. 31 153, 157, 297 и д., 436, 447 Вотсон, Томас (\Л/а1зоп, Т ћ оГас, К арл-О јген (Сазз, Каг1т а з 15577—1592) 871 -Е иееп) 575 н. 6
1035
^
<
Гаспари, Адолф (Оакрагу, АдоИ) 300 н. 31. 355 н. 8, 578 Гнарини, Ђ. Б. (С иагт!, С. В. 1537—1612) 312 Гпери, Д. (Сиегг1, Б.) 372 н. 28, 391 н. 26, 615 н. 67 Гвидо деле Колоне (СшсЈо с!е11е Со1оппе, крај XIII века) 47, 428 Гвидо од Базоша (Сшс1о с!е Вагосћез, пре 1146—1203) 716 Гвиницели, Гвидо (Сш тгеШ , Сшс1о 1’ 1276) 300, 613 Гебхарт, Е. (Сећћаг!, Е.) 784 н. 51 Гејзли, сер Стивен (Сазе1ее, 31г 51ерћап) 477 Гејтс, Е. Џ. (Са1ез, Е. Ј.) 460 н. 23, 566 н. 76, 684 н. 7 Геленк, Ж . де (СћеШпск, Ј. с!е) 71 н. 16, 84 и д., 93 н. 62, 371 н. 27, 410 н. 13, 500 н. 5, 582 н. 20, 781 н. 47, 782 н. 48, 820, 962 Гелије (Се11шз, око 130 н. е. до?) 89, 90, 141, 144, 406 и дд., 409, 478, 766, 866 Гелцер, X. (Се1гег, Н.) 303 н. 38 Генадије (Сеппасћиз, око 475) 782 Генцмер, Ерих (С епгтег, Епсћ) 863 Георге, Ш тефан (Сеогее, 31еЈап) 23 и д., 26, 573 Герберт из Оријака (Сегћег! Це АигШас, -ј- 1003) 415 н. 21 Гервазије из Мелклија (Сег^азшз с!е Ме1к1еу око 1185— до после 1213) 188 н. 18, 327 н. 24, 340 н. 12, 341 и. 13, 449, 516 и д. н. 27 Герненц, Вилх. (СегпеШг, Лгаћ.) 263 н. 33 Герхард, Јохан (Сегћагф Јоћапп) 422 Герхард из Кремоне (Сегћагс! ^оп Сгешопа, 2. половина XII века) 197 н. 30 Герт, Карл (СегШ, Каг1) 346 н. 22
Гете (СоеШе) 24 и „ 31, 32, 33, 48, 65, ћ Д ђ 107, 135, 181, Ш ' ' Н' 77 217, 232, 239, 312 и ‘5’ 21Ц 387 н. 22, 408, 434 47*’ Зз< 439, 441 и д., 444, 447 54, 494 и Д., 505 н. 10 1477 џ. н. 43, 532 и д„ 535, 561 'и529 565, 568, 571 и дд„ 590 „ИЉ 613 , 621, 640, 643, 646 64»' д„ 651 и д„ 657 , 794, 876 о«, и дд„ 1008 н. 7 84 Гефкен, Јох. (СеПскеп, јо1. ч 661 н. 1 ј Ги, А. (Сиу, Н.) 464 н. 30 Гибон, Едвард (СШбоп, Е<1^агб) 379 н. 6 , 434 и д., 435 972 н. 3 Гизлемар (С1з1ешаги5 9. век) 889 Гијо И. (СШоИ, Нибег!) 1002, 1005, 1008 Гијо из Провансе (Си1о1: с!е Р г о у ш з , око 1200) 342 и д. Гијом де Лорис (СиШаите 4е Богпз, око 1235) 174 н. 51, 208 и д., 333 н. 37 Гилдас (СПсЈаз, око 500—570) 196 н. 29 Гилеберт (СШећеН, крај XII века) 798 н. 13 Гило, Карл (С1ећ1о\^, Каг1) 570 н. 80 Гинтер, X. (СипШег, Н.) 704 н. 19 Гиралд Велшанин (ШгаМиз Сашћгепз18 1147—1223) 869 н. 15, 927 н. 31 Гиро де Калансо (Сшгаи! (1е Са1апзо, почетак XIII века) 883 Глунц, X. X. (С1ип2, Н. Н.) 627 н. 5, 928 н. 1 Голдсмит (СоМзтћћ) 434 Голдшмит, Адолф (СоШзсћптН:, Аао1рћ) 661 Голдшмит, Е. Ф. (СоМзсћписћ, Е. Рћ.) 49 и д., 434 Гонгора (Соп^ога) 170, 222, 436, 447, 458, 460, 481, 482 н. 63,
484, 488. 489, 492, 562, 566, 569, 580, 626, 684. 964 Горгија (СогеЈаз) 110, 247, 637, 839, 841, 863 Горс, М. М. (Согсе. М. М.) 210 н. 47 Готје, Р. А. (Саи(Мег, К. А.) 911 н. 26 Готфрид од Бретеја (СоМНес! с!е Вге1еш1, око 1130— око 1194) 69 н. 11, 231 Готфрид од Витерба (СоШпес! топ \Л*ег1>о. посведочен 1169 —1186) 53, 73 н. 18. 865, 890, 946 Готфрид из Штразбурга (Со111пе<1 у о п б^гаВђигв) 905 н. 20, 912 Готшед, Ј. Ј. (СоШсћес!, Ј. Ј.) 439 Грабман, М. (Сгађтапп, М.) 97, 98 н. 74, 350 н. 34, 369 н. 24 Гранада, Луис де (Сгапада, 1диб с!е 1504—1588) 523 и д. Грасијан, Балтасар (Сгас1ап, ВаИазаг) 237, 436, 444, 457, 458, 479 и дд., 482 и дд., 488, 567, 581 н. 18, 627, 684, 855 Грацијан (СгаИап, 1. половина XII века) 294 и д., 407 н. 9, 419 и д., 571 н. 87, 676 Граф, Артуро (Сга1, Аг1иго) 649 н. 35 Гргур Велики (Сгееогшз, око 540—604) 169, 227, 230 н. 19, 251. 420, 423, 425, 553 н. 60, 626, 781 и д., 862 н. 7, 880, 963 Гргур из Тура (Сге§огшв, око 538—594) 43, 52, 250 и д., 346 Гребер, Густав (Сгбћег, Сив*ау) 25 н. 6, 209, 259 н. 29, 462 н. 26, 627, 936 Грегоровијуе, Ф. (Сге§оголпиз, Р.) 193 н. 25 Греј, Томас (Сгау, Тћотаз) 401 Грефенхајн, Рудолф (Сга!епћагп, НибоИ) 675 н. 5
Григорнје из Назијанза (СгеВопоз. око 329 — око 390) 115, 169, 423, 490 Грилије (СпШиз. V век нове ере) 267 н. 49 Грим, Јакоб (С п т т , Јасоћ) 533 Грим, Херман (Сгћпт. Негтапп) 573 н. 1 Гримелсхаузен зеп) 165
(С птте15ћаи-
Грин, Отис X. (Сгееп. ООз Н.) 393 н. 30 Грифијус, Андреас (Сгурћ1из, АпсЗгеаз) 467 Гроустесг, Роберт (Сгоззе1е51е, Коћег!, 1175—1253) 98 ГроциЈУС, Хуго (Сгоћиз, Ни^о)
67, 170 Гудеман, Алфред (Сибетап, АИгеб) 412 н. 18, 736 н. 20 Гибер од Ножана (Сшћег! бе Иобепг 1053—1121) 277, 520 Гвигон (Сшео око 1180) 231 Гунцо из Новаре (Сипго де Хоуага, посведочен 965) 59 И д. Герлит, Вилибалд (Сиг1М, ћћаИ) 133 н. 41 Гурмон, Реми де (Соигтоп!, К ету <3е) 644
д Дав, Алфред (Бо^е, АИгед) 39 Давидзон, Роберт (БалгМзоћп, Коћег!) 580 н. 15, 603, 618 Дакит, Е. С. (БискеИ, Е. 5.) 87 н. 47, 257, 777 н. 42 Даман, Ото (Р аттап п , ОИо) 883 н. 9 Д’Андели, Анри (В’Ап<1еИ, Непп) 73 н. 18, 97 и д., 427 н. 42, 822 Данте (Бап1е) 23, 31, 32, 34 и д., 48, 52, 54, 55, 58, 60, 61, 74, 75 н. 26, 86, 91, 94, 97, 104, 105, 121, 123, 130, 138 и д., 145, 146, 147 н. 11, 149,
1037
188 н. 18, 199 н. 33, 202 н. 36, 210 и д., 222, 229, 231, 243, 257, 275 и д., 290, 296, 300, 318, 331 и д., 341, 351 и дд., 363 и дд., 382, 389 и д., 398, 419 и дд., 427 и ДД.. 431 и д., 435, 449, 451 и дд., 456, 485 н. 70, 491, 494, 534 и дд., 549, 555 н. 62, 560, 573 и дд., 725, 744, 773 н. 37, 790, 792, 810, 853 и д., 866, 870 и д., 873, 891, 929 и д.. 984, 988 Даничић, Ђ. 293 Дарес (Багез) 87, 88, 277 н. 75, 291 и д., 428, 630, 759 Дедје, Жозеф фе<Неи, Јозерћ) 991 Дејвис, Гилфорд (ОаУ1б, СП!огф 264 н. 36 Декарт (БебсагЈез) 527 Делбрик, X. (БеЉгиск, Н.) 161 н. 30 Делате, А. (Ое1аие, А.) 802 н.
Дидро фШего!) 238 н И 440, 481 н. 59. 530 и Д.,’ 627 994 и дд. Дизраели, Исак (ШзгаеИ т. аас 1766—1848) 135 н. 1 Дик (БГеск) 176 н. 56, 344 в 19, 485 * Дикман, Херберт (БЈесктацп Негћег!) 995 Д иктис (Б1с1уз) 88, 291, 428 430, 630 Дилтај, В. (БШћеу, IV.) 26 Димезил, Жорж (Оит&И, Сеог^ез) 168 н. 38, 274 н. 71, 285 и д. Диоген Лаертије фшеепез ћаегИиз, III век н. е.) 335 н. 2, 342, 737, 797, 975, 1016 Диодор (БтПогоз, Ј после 21. н. е.) 945 Диомед (БттеНез, граматичар из 4. века н. е.) 82, 733 и д., 736 и дд., 761 и д. н. 21, 829 Дион из Прусе (Бшп, око 40. 1 — после 103) 294 Делгер, Ф. (Л61§ег, Г.) 344 н. Дион Хризостом (Бшп Сћгу17 зоз!отоз, око 50 — око 117) Дедеј, Иполит СОе1ећауе, Нгрро1зке) 704 и д., 708 и дд. 259 н. 29 Демокрит (ОетокгПоз) 407, Дионисије Ареопагита (БЈопу5103 Агеора§ћез) 420, 608 и 428, 800 ДДемостен (БетозШепез) 111, Халикарнашанин 114, 123 н. 31, 267 н. 49, 450, Дионисије (Б т п узтз НаПкагпазбепБ, 1 747, 756 8. г. н. е.) 656 н. 46 Денијел, Семјуел (Т)аше1, 2аДиоскорид (ВтзсогМез, око тие1 1563—1619) 546 25. г. п. н. е.) 145 и д. Денифл, Хајнрих (БепШе, Диоскурид (ВтзсигМез, под Нетпсћ) 95 н. 65, 427 н. 42 Нероном) 100, 327 Де Санктис, Франческо (Ое Дирер (Бигег) 570 Запсћз, Ггапсезсо) 577 Десау, Херман (Оеззаи, НегДитрих, А. фгеШсћ, А.) 509 тапп) 508 н. 15 Н. 17 Ди Бартас (Би Ваг1аз 1544— Дитрих, Отмар (БЈ11псћ, 011590) 530 н. 45 1таг) 900 н. 15, 907 и д. Ди Беле, Жоашен (Ви Ве11ау, Диц, Фридрих (Б1ег, ГпесЈЈоасћш) 464 н. 30. 649 н. 35, псћ) 55, 562 н. 68, 571 948 н. 7 Д’Обин>е, Агрипа (А§прра Дибелијус, Мартин (ВЉеИиз, П’Аић1§пе) 224, 297 Магћп) 175 н. 53 Добре, Бонами (Ооћгее, ВопаДидо, А.-Ф. (01(101, А.-Г.) 644 т у ) 625 н. 2
НМ ЕНСКИ
РКГИСТАР
Дсхпшкк ГЧшлискалнн (Е)от1шсиз СгтсИвсаИпиз. XII век)
246. 420. 813 Дсмзсцијан (ОотШапив) 413 н. 19 Дон, Џон (Воппе, Јоћп) 224, 459, 478, 530 Донат, Елије (ОопаШб, АеНиз, око 35. г. н. е.) 70, 74. 76, 77. 85. 89, 98, 152. 267 н. 30. 331 н. 35, 363, 463 н. 29, 553 Н. 60, 610, 738 И Д., 784, 787, 815. 823, 880 Дорнзајф, Франц (ЏогпбеЦГ, Егапг) 103 н. 82, 169, 181, 249, н. 5, 226 н. 10, 252 н. 12, 497 н. 2, 503 н. 8, 617 н. 71, 844 н. 2, 866 н. 12 Досн, Кр. (Батозоп, Сћг.) 62 н. 49, 770 н. 34 Драјден, Џон (Огудеп, Јоћп 1631—1700) 601 н. 49 Драконције (БгасотШиз, крај V века н. е.) 121 н. 27, 182 н. 5, 258 н. 25, 261, 266 н. 47, 268 н. 52, 329 н. 31, 467, 475 Дудон од Сен Кантена (Г>и(1о (Зе 31. (Зиепћп, почетак 11. века) 142 н. 5, 267 н. 48, 269 Дунгал (Е)ш1§а1, око 800) 264 Дзтас, Скот (Бипз Зсо1из, 1266 —1308) 372, 989 Дутрпон, Ж . (БоШгероп!, С.) 894 н. 10
Ђ Ђаловски, Г. ф. (В21а1о^5к1, С. V.) 756 н. 14 Ђентиле да Чинголи (ОепШе (1а Сш§оИ, крај XIII века) 239 н. 31, 369 Ђиралди Чинтио, Ђ. Б. (СИга1<Н СшИпо, С. В.) 49, 396 н. 32, 949 н. 11 Ђовани дел Вирђилио (СИоуашп <1е1 УћеШо) 351 и дд., 369 Ђованино, Фра (С1оуаппшо, Ега) 354 и дд., 362, 821 1039
Ђовио. Паоло (С;.о\ло. Рао1о 1483—1552) 571
Е Еберт, Адодф (ЕћеП, АбоИ) 464 н. 33 Еберхард од Бетина (ЕћегНагс! де В^Шипе, 1 1212) 76, 89 Еберхард Немац (Ећегћап! дег БеиГзсће, XIII век) 87, 188, 798. 835 и дд.. 929 Евнапије (Еипар1оз, око 400. г. н. е.) 168 Евсевије (Еизећшз, + 330. г.) 348, 349 н. 32, 425, 748, 753, 756, 759, 952 Евстатије (ЕизГаНоз, 12. век) 411 Егберт од Лијежа (Еећег! уоп БиШсћ. око 972 — после 1023) 721, 723 и д., 879 н. 5, 880 Егли, Јох. (ЕеИ, Јоћ.) 306 Екехарт IV (Еккећаг* IV | 1022) 129, 305, 322, 325 н. 22 Езоп (А1зороз) 85, 87, 88, 436, 784, 787, 840 Елијан (АШапоз) 328, 975 Елије Спарцијан (АеИиз 8рагИапиз) 463, 691 и д. Елингер, Георг (Е11ш§ег, Сеог§) 49 Елиот, Т. С. (ЕИо1, Т. 8.) 32, 63, 409 н. 11, 546 н. 54, 573, 577, 642 Елстер, Ернст (Е1зГег, Егпз!) 25 н. 6 Емерик (Аипепсиз, око 1086) 783 И дд., 786 Емилије Мацер (АетШиз Масег, •}• 16. п. н. е.) 88, 100, 173 Емпедокле (Етрес1ок1е5) 358, 360, 376, 377, 428, 973 Емпорије (Етрогшз, V век н. е.) 262 Енгелбрехт, Аугуст (ЕпдеЉгесћ{, Аиеиз!) 677 н. 9, 681 н. 16
сдооасасл к њ и ж гв н о с т
Ешжас, Јт (Гпреи. Јож) XI? «*_ $ Хн,-4Штј€ (Ш1е1есћшс о«о * « и. е ) Т73 и. 3' ЕММф* ГЕпи;«*, жа»~~11№? М, 1 т 338. ХП . Ж . Ш * д . 734, т з м ^ в Е ж м т . гу1 ® М 1 , 31$, 240, 250. 2вт и. 4«, »1 ж, 18. «71. 740 и 30. . 744. ТПк 7*3 Ж I Хиошж Хгм тл (Жлапл. ј »шј ае! 144*7~ :«7*-» 0:0. 031 Ешпшед. В и (ЕвеиПвИе. ш Ј 1 ««• Ж 39 Елашвннж (ГрЈи>е11кк»1 70. 963 1рас«мо Рсттрлш** (Егмтш) 70. 1Ж. 337. 330. 410. 437 и. 60. 370. Ш, 757 м. 15, 95? и 25 Е т госпш СЕг»(ш111епе«. шсо 275 п н е '» 8П и д СреднО«. Хос«? Мар10« (НегеШа. Јо*е-МаПа бе) 649 ЕрЈшам. Кард <Еп)шапп. Саг1) 53. 196 и 28. 253. 415 н. 21. 636 н. 25. 925 Еркх акз О ксер л (Не1пс 4 е Аихегге 641—676) 52 н. 33. 142 н. 5. 264. 638 н. 26. 684 п. 60. 711. 813, 830, 849, 867, 872. 868 Ермсман, Густав (ЕћНзтапп, Сшик) 48, 898 н дд. В р и е н р к х мз Едвангена (Егтеш1сћ уоп ЕИшап^еп, средина IX веха) 256 н. 18, 268, 859, 867 Ерашдд Ннгеа (ЕппоШиз N1деНи*. 1. подовина IX веха) 713 И Ји 717, 720, 813, 858 Ерналд од Бонвала (ЕгааМ уоп Вогшеуа1, средина XII века) 204 Ерну, А. ГЕпкш!, А.) 130 н. 38 Еспенбергер, Ј. Н. (Езрепћег«ег. Ј. N3 908 н. 24 Еспинел, Винсенте (ЕзршеЈ, Ушсеп(е) 949 Еткинс, Џ. В. X. (А1кшз, Ј. V/. Н.) 653 н. 42, 657 н. 47
и
л ати н ск и
с р г т н »и
»
ск
Етна («утор ош ва АеТпо* ^
14А ЗГ'1 и. 04. 380. >А(»Сћу1ов1 32, 22?. 465. 497 *. 3. . 60. 846
Е&лид
8
**■ 23-.
499 7* ^
I јггсии)'* Кухпџ*& V I I I О К О 900. М 2.'.А Е у гри> ?» и з П адерм а г т ^ |м) 205 Еугеготје мз Тодеаа ОВармме 1
с р е л м н а V II М К«) 144,
42, 4^5 М Д, в. 3» Е уподем (Еирокнгг«
.„
п. ш. е ) 347
Еупадси.Јјс (Еир<
дмна XI »х«) 21, > 853 Е у р ш т и д (Еаг1рМ***» г* ^ 370. 405, 4Ж. 497 н. 3. **: _ 19, 756. 958
Еутропмје (Еи1гор.и« даш ии* IV веж а) > . ^
Еухернје мз Ли 4е
1:и!Ји*
Е у о л . 1 оки 4‘
Ж Жакен. М. (ЈасчиШ, М.) 954 к 18, 955 Жан де Мен (Јеап 6е Меиа. ОКО 1270) 91. 209, 211. 341 407 н. 9, 582 н. 20, 800, 820. 826 н д., 929, 932 Жан Лемер из Белгије (Јеаа Беталге 6 е Ве1еез) 199 н. 32, 884 н. 10 Жан Паул (Јеап Раи!) 76 н. 26, 102, 439, 445 И д. н. 3 Жибијен из Лангра (СЈћиш 6е Балегез, крај 11. века) 329 н. 31 Жид, А. (С1де, А.) 435 Жие, С. (С!е(, 5.) 862 н. 6 Жиле, Луј (СИ1е1, Боигз) 576 Жклијан, Камиј (ЈиШап, СатШе) 990 Жилсон, Етјен (СИзоп, Ећеппе) 52, 92 н. 61, 183, 190 н. 22, 372 н. 29, 410 н. 15, 438, 609 н. 57, 610 н. 58, 612, 632
1040
ИМЈ5НСКИ РТТМСТГАР
н- 16, 723, 847 н 7, 900, 941 к х н- 5 Ж иро дн Борнел 'С ш гаи* д е Вопзе1ћ> 452 н. 10 Ж нсеран, Ж . Ж . СЈимегап<}, Ј. Ј ., 62 н_ 51 Ж санннх, Ж ан д е ГЈо4ггг;Пе, Јеап «Је, 1224— 1319; 518 К. 26 Ж хвој квсвнћ, 107
81. 108, 128 н х , 132 н 1 1» , т И. 32, 218 к. % 2ЛЛ 237, 280, 282, 283 И д. з д * 48. 222, 308, х 371 и. I, 372, 391, 413 * » * 19. 420. 424. 428 н 4'' 475 447, 463 н. 29, 511 х » у д н. 75, 588 и 23 к. 23 607, 603, 517 533 и 3 х 4 721, 739 Н. 23 749 х 7*4 и д д ., 757 к дд.. ?*2 х 2д., 765 х ДД.. 703, 779 х 2. ~~П Н. 40, 732, 733, 736 >>72 >'5 841, ^4*1 ^>»>, ',',7 351, 354, 901 н- 17, 902 г . 12 928 953 И ссх р а т ГЈзсгггРг*, 428 — о х с 222> 55. 114 и. 12 121 244, 247, 271 к . 62, 275 н. 72, 323 339 И тек бах, 14. (Јтгепгасп, 11., 274 н . 13
3 Захсл. Ф ркп '5аЈс1, Рп1г; 62 н.
50, 34 н. 11, зег Захп , АрТ7Р (5а1д, А п ппг> 134 н_ 44
Зеберг, Ерхх '5<ееЗ>ег2. Епсћ) 235 к д., 575 3 . 3
Зех, Охо '5-ееск. Огто> 41, 161 2. 30 Зеселг. Ф. X. 'Берре!:, Г. X.; 36' н. 25. згз н. 24, 371 Зерхнг, Ого ^Ббћггп^. Огто>
Ј
З^се:—Рт Зазсјгел *’5:п§аг. 5а?гг.-д Т -*0 > . 524 н. Зхс. . '5055. 30 Н- 33
Јаг-ро. Гесрх гЈасг.р Оесг?: 363 2. 71. 5^2 к. 2Г>, 273 927 н. 33 Јах сп о 1а
И ХЗах- X . ГГгаеп- Н-; 523 н. 34> ХЗн К у 7ан5а Сгп ОстаГпа^ 433 12 ^св. В. Птаг.г-г О#, V• *Ј■ 343. 550 Кј
X (Нг^П Р .
37 н. 7,
Јер езсх ас.
?.
Е->
7ггЈ=:!гг.аг.г.,
Јер сн х зс
г л
ж
13>—
2ЈХ> 22г = 'Тгпетгтз
хз 5 4 1"
5п Г> 36 И о сх ср
50
С екхд*е
Нл -А
с т ја
К-аракзс*1з. сжо -360—636', 17 (И
г
схо
'Ј а с г . г с 1290
т& 1-
—
схс
Јр ен н зс
ЈсаХ ±п > 247 н. 3'
11с-лтса~,
X IV
Х -а г Ја .
Л ак а
13.35, 313 Јанг, Е. ПГстп^, Е., 532 Јанг. Кард ПГссг^ ?С2гГ» 726 н-Ч о Јергер, Ого гЈогЗег, Огтс> 436 н. 25 Јензен, Крнсги*гн 'Јегзеп. СпгзТсап; 734 н. 14, 15, 13
153. 430 ▼г
♦
ге д а
^7 »
г
г
71 7 -
>/*
1041
'Н З е г с
/20> 73. 124. 125. 147. 131, 220 н. 13 2-34, 334 422. 425 >50.
- г, з.
*.
-г г *—
-? л
733. 302 н . I 225 х Т-
346. 366, 361,
775 '1 ј .
-I-
732
-4 *
Јефрем (ЕрћгаЈт, I 373) 695 Јоаким од Флориса (Јоасћ јт <3а Поге, Т 1202) 609 Јован Дамаскин (Јоаппез Б атазк еп оз, око 675—749) 956, 963 Јован Златоусги (Гоаппез Сћгузоб1:отоз, 354— 407) 419, 609, 695, 705 Јован од Анвила (Јоћаппез <3е НапуШе, крај XII века) 88, 163, 165, 174 н. 50, 223, 326, 516 н. 27, 593, 800, 929 Јован од Гарландије (Јоћп о! Саг1апсћа, 1. половина XIII века) 97, 103 н. 82, 170 н. 42, 202 н. 36, 253, 337 н. 5, 426, 459, 587 н. 23, 590 н. 28, 799 и д., 835, 838, 877 н. 3 Јован од Солзберија (Јоћп оГ ЗаНзћигу, 8агезћепеп513, око 1115— 1180) 73 н. 20, 76, 90, 91, 92, 99 н. 63, 106, 130, 131, 182 н. 5, 188, 197 н. 29, 233, 239 н. 31, 273, 295 н. 22, 339, 350, 524 и д., 589 н. 25, 601, 697, 799, 818 И дд., 852, 859, 926 и д., 928
фл авиЈс 37 _
Јосиф Искан (Јозерћи*; 1зс. пиз, 1 1210) 166, 201, т 928 Јосиф Скот (Јозерћиз Зсоћиз Т након 791) 889 Јотсалд из Клинија (Јо1заМ Не С1ипу, средина 11. века) 157 Јувенал (ЈиуепаИз, око 60 око 140) 85, 86, 88, 256, 300 428, 431, 435, 458, 762, 784, 797, 896, 911 Јувенко (Јиуепсиз, око 330. н. е.) 85, 230 н. 15, 247, 424 и д., 435, 748, 768, 771 и д., 777 и дд., 780, 782, 787, 886, 963 Јулијан (ЈиПапиз, цар, 332— —363) 267 н. 48 Јулијан (ЈиНапиз, песник око 550) 76, 167 и д. Јулије Виктор (ЈиНиз У1с1ог, IV век) 647 н. 33, 841 Јули је Капитолин (ЈиПиз СарћоНпиз) 268 н. 52, 930 Јунг, К. Г. (Јипш, С. С.) 140, 172, 205 Јусти, Карл (ЈизН, Саг1) 967
Јован Катрарије (1оаппез Ка1гап05, X III век) 196 н. 28 Јован од Крста (Јиап бе 1а Сгиг) 424 Јован Лествичник (1оаппез КНшакоз, око 579 — око 649) 437 и д. н. 60 Јован Скот Ериугена (Јоћаппез ЗсоШз Егшдепа, око 810 — око 877) 638 н. 26, 815 Јоел, Карл (Јое1, Каг1) 26 Јозен, Ј. К. (Јоозеп, Ј. С.) 336 н. 31 Јон, Роберт Л. (Јоћп, Коћег! ћ.) 610 н. 59 Јордан из Саске (Јогбапиз, Т 1237) 169 н. 39 Јордан, Лео (Јогбап, ћео) 569 н. 82 Јордан Пасквал (Јогбап Разсиа!) 184 н. 11
{Јозерћич р,.
о к о 100, 81, ^
и д. Јустин Мученик (ЈизНпиз Маг1уг, око 100 — око 165) 70, 72, 90, 744, 949, 951 И д., 956, 949, 963 н. 39 Јустинијан (ЈизНтапиз, Т 565) 40, 680, 785 н. 52, 853
К Кабањас, П. (Саћапаз, Р.) 399 н. 35 Кавалера, Ф. (Сауа11ега, Р.) 747 н. 3 Кајбел, Георг. (КаЉе1, Сеогн) 735 н. 17 К ајдел, Р. (КеубеН, Н.) 519 н. 19 К ајзер, Ј. (Кеузег, Ј.) 761 н. 21, 762 н. 23
1042
и мИегбп) 32, 40, 158 и д., 224, 237 и д„ 239 и д„ 297 и д„ 337, 398 и д„ 436, 438, 440, 457 и дд„ 460, 470 и Д Д „ 482 н. 61, 492, 503 н. 7, 508 н. 15, 516, 546, 565 и дд„ 567, 569, 571, 577, 590 н. 29, 685 и д„ 855, 864 н. 11, 878, 947, 957, 963 н. 40, 965 и д„ 967 и дд. Калимах (КаИшасћоз) 370, 409, 555, 834 н. 3 Калмет, Жозеф (Са1теие, Јозерћ) 46 Калпурније Сикул (Са1ригшз 5Јси1из, буколички песник Нероновог времена) 89, 153, 691, 860, 958 Камоенс (Сатбез) 485, 488 Кампанела, Т. (СатрапеИа, Т.) 239 н. 31 Кано, Мелчиор (Сапо, Ме1сћ1ог, 1509—1560) 954 и дд. Кант (Кап*) 107 н. 1, 119, 150 Кандел, Ж. (Сап<1е1, Ј.) 779 н. 43 Канторовиц, Ернст (Кап1огоШ1С2 , Егпа!) 53 н. 35 и 36, 300 н. 28, 891 н. 1 Канторовиц Херман (Кап*огоНегтапп) 258 н. 24 Капитолин, Јулије (СарћоПпиз, ЈиИиз, 2. половика IV века?) 268 н. 53, 930 Кар (Сашз) 889 Каркопино, Жером (Сагсор1по, Јегбше) 506 и д. Карлајл (Саг1у1е) 389, 621 Казаубон, Исак (Сазаићопиз, 1заас, 1559—1614) 126 Касијан, Јован (Сазз1апиз, Јоћаппез, око 360 — око 430) 169, 216, 217, 510, 695 Касиодор (СаззшПогиз, око 490—583) 43, 67 н. 6, 72, 73, 80, 81, 82 н. 36, 106, 121 н. 29, 128 и д„ 270, 343 н. 16, 414, 422, 435, 487 н. 76, 490, 510, 511 н. 22, 553 н. 60, 638 н. 26, 657 н. 48, 749 и дд„ 751 и дд., 754 и д„ 770, 781, 782 К алдерон
1043
и д„ 847 н. 7, 858, 865, 873, 961 Касирер, Ернст (СаззЈегег, Егпз!) 76 н. 7, 860 н. 3, 864 н. 11 Кастиљоне, Б. (СазН^^.пе, В.) 296, 727 и д. Кастро, А. (Саз1го, А.) 297 и. 23 Кастро, Гиљен де (Саз1го, СиШеп (Зе) 567 н. 80 Катон (Са1о, писац епиграма и з III века н. е.) 85, 87, 88, 89 н. 49, 103, 113, 148, 161, 166, 167, 199, 203, 233, 425, 426 н. 41, 647 н. 33, 699, 784, 787, 815, 825 Катул (СаћШиз) 125, 223, 498 н. 4, 504, 748 Каули, Ејбрахам (Сош1еу, Аћгаћат, 1618—1667) 942 н. 5 Каултон, Џ. Џ. (СоиИоп, С. С.) 423 н. 37 Квант Г. (<ЗиапсИ, С.) 180 н. 2 Квинтилиј ан (СЈшпНПапиз) 70, 74, 75, 76, 78, 82 И д „ 87, 100, 103, 108, 110 н. 7, 113, 114, 119, 121, 131, 141, 144, 200, 215, 220, 226, 247, 258 и д „ 267 н. 49, 271, 273, 287, 294, 295, 301 н. 34, 321, 339, 404, 406, 412 и д„ 431, 435, 446, 448, 453 н. 15, 465 н. 38, 481 н. 59, 483 и д д „ 487, 581 н. 19, 587 н. 24, 671 и д „ 689, 727 и дд„ 730, 732 н. 7, 737, 759, 760, 762 н. 25, 764 н. 26, 765, 786, 788 и д., 792 н. 1, 793, 811, 819, 828, 839 и д „ 845, 856, 955 н. 20, 970 Кворлс, Френсис ((Зиаг1ез, Ггапс15) 529 и д. Кебнер, Р. (Коећпег, Н.) 680 Кедмон (СаеЗтоп) 774 Кекстон, Виљем (Сах(оп, \'ЛНат, 1422? — 1491) 611 н. 61 Келер, Готфр. (КеИег, СоНг.) 572 Келер, Рајнхолд (Кбћ1ег, НехпћоШ) 133, 517 н. 28, 542 н. 52
ГВРО ГТСКА
К Њ И Ж м п и л .,
Кели, ФшЈМ орис (Ке11у, Г11гтаигЈсе) 936 К е м е р , Е. (К ет тег, Е.) 669 н. 2
Кер В. П. (Кег, \У. Р.) 42, 393. 894 Керн, Ото (Кеш, ОПо) 180 н. 3, 376 н. 2 Кертинг. Густав (КбгИпв. Си8(а\') 355 н. 8 Кимои. Фр (СишоШ, Гг.) 69 н. 13, 338 н. 7, 383 и д.. 503
г,
*>- г \ »»
IМ
,И
ИКК
Клемен. Д. (С 1етг*п. Гј \ н. 81 Клсмент Ског (СкЈгтпг-пч хго. (из, почетак IX кп) 733 н 10
Клсрвал. Ж. А. (СЈегуаЈ, 3. А) 73 н. 21 Клибански. Р. (КШк.пзку, Н) 183 н. 7 Климент из Александрије (К1етепз А1схппс)геиз. + пре 215) 70. 72, 232 и д.. 267 и. 50. 348, 360. 386 и. 19. 398 и н. 6 Киневулф (СупетПГ) 774 д„ 490, 695. 946, 952, 956. Кинсл, Ернст (Кићпе!, Егпз!) 963 н. 38. 973 Клингнер. Фридрих (КИп^пег. 563 н. 71 Кинер. Ф. (К1епег. Г.) 346 н. ГпесЈпсћ) 53 н. 37, 124 н. 34, 316 н. 14, 412 н. 17 24 Кипријан из Картагине (СуКлојтген, Јозеф (К1еи(ебп, Јоргјапиз, 7 258) 274, 963 зерћ) 134 н. 45 Кирил из Александрије (КуКлопшток (К1орз(оск) 142, 394, 398 н. 33, 774, 780 гШоз. 7 444) 961 Кислинг-Хајнце (КЈезПп^-Не!Клуге, О. (К1и§е, О.) 49, 464 пге) 1006. 1010, 1012, 1013, н. 32 Колвиц, Јох. (Ко11\уН2, Јоћ.) 1014 н. 14 Китс (Кеа(5) 222, 323, 333 н. 349 н. 32 Колинс, Ентони (СоШпз, Ап28. 498 н. 4 Клајнгинтер. А. (КЈешеипШег, Гћопу, 1676—1729) 339 Колриџ (Со1ег1(18:е) 434 н. 53 А.) 946 н. 4 Клајнклаус, А. (К1е1пк1аиз2. Колумбан (СоЈишћапиз, око 540—615) 43, 410, 422 А.) 83 н. 37 и 38 Колумела (Со1ише11а, I век н. Клајст, X. фон (К1е1з1, Н. у о п ) е.) 815 232, 439 Комерел, Макс (Коттеге11, Клапер, Јозеф (К1аррег, ЈоМах) 470 зеГ) 105 н. 86 Комон, Арсис де (СаитопС Клаудијан (С1аиШапиз, око АгсЈззе с!е) 55 400. г. н. е.) 88, 89 н. 49, 98, Конрад из Вирцбурга (Коп167, 169, 170, 175, 176, 177, гас! у о п \Уиггћиг§) 801 н. 15 179 и д., 188, 198, 221, 246 н. Конрад из Мегенберга (Копгаб 2, 272, 275, 322, 382 н. 13, уоп Мееепћеге, 1309—1374) 428 и дд., 450, 489 н. 83, 509, 525 566 н. 76, 689, 802 и д., 873, Конрад из Хирзауа (Копгас! 930 н. 4, 958 у о п Шгзаи, око 1070 — око Клаудијан Мамерт (С1аисНагшз 1159) 76 н. 26, 85, 363 н. 16 МашегГиз, 7 око 474) 410 425, 664, 666, 668, 787 и дд. Клаудије Марије Виктор (С1аКонтини, Ђанфранко (СопћиШиз Мапиз У1с1ог, 1. полош, СИапГгапсо) 579 н. 14, 580 вина V века н. е.) 723 н. 35 н. 16, 594 н. 35, 616 н. 70 Клаузер, Теодор (К1аизег, Корбијер, Тристан (СогШеге, Тпз1ап) 32 Тћеодог) 115 н. 15, 510 н. 19
1044
•-■ -ЧД• -ДЈ' ^ % :•
5 ^г * *
\
е <
V '
«>
446
V
С етећи ?
5Л4
Х .- у н е ч и «
Ггг.5:' 4~?. I - : _ћагст.
^К о гп еггагл ;
к
4“
Х и л и е та гд К :;5 е с а г а >
: . '5
К
е т -
к
?с
К-Хтес* Лх<мф л ЛиК> А Х чХ гф Ч ^ ' 45? к. 54 «^ ^ * >•: Мгрн. Е>гохтго С 'х ге.г у Мог1. Еш:'.:с> 565 Еч
;с .
5С 7
КјФ^глн. 1\ Р ■«ч ■-ч \ . Ч
V
Г ♦^
хг
Хк.
^
-.
•
- *-
;Со1&Еап> О.
Џ"• ^
^Г
V
Г.
(КсГГпдпе.
СЛ
*5
Ксх. М зхс .К ссћ. М ах' 25 н. Х гх Р. Х л ± . КС 152 к. $0 5с
Кр«~уе. З хн гсг
(Кгаи5. \\'а1-
' 1«
Крауе.. К ег..г г>гн К гнг5. Саг! тсг' ?13 » г . $1$ и г.. ?22 н. 32 *ХтсХ1:гр. О
к-С—. *
Г л ^ ч« Ј .
ч
*х >*
Сггее. Р
?Г. 4х>
54
К г -.у -:.V:.: •.С г..;г.с.глел:5. VIII -5 4
к
25
Хсексфан кХет:срћапе5'» 336 Кч'ск>фгнт Лег.срћоп' 411. 44с 5Н5 п д . 97 0 Куева. Хуан ге да \Сиета. Јиап бе 1а. 1550? — 1*?:?"* 947 Кукхгпкч. Отс Ј. Кићгдг.иепсћ. О пс ЈЛ 7Г2 н. 35 Кунссн, Ад5ер *Соип50.п. А1ћеп'- 575 н. 5 К утсед. Пјер чСсигсе'.;е. Рјегге> 45. 354 н. 15. 633 н. 26 657 н. 43 К угц. О. (Кигг. ОЛ ?~5 н. 5 К у гн п у т . Грнст (Сигпиа. Егп5*:> 833 К уггз 1Јус. Еркст. Рсоерг ■Сдг;:и?. Егн?;. ЕсћегО 121 н. 23. 26? к. 5?. 593 н. 24. 650 Ј1 .
ОI
Л
т=г -1ч - * — -ив-» - —■
Крезсер. М., сКг^——ет. МЛ 946 ___ Џ Кгег;ен ге Т тса (Сћгепеп 6е ^ТГ^"55 * 1‘43. 163. 13? н. 21. ЛО, — Сс. СО2 35 72-*> П а^- (Кгетасгшаг, Рагн' 257 н, 20 1432_*СЕј*. В. кСге^сЈт, V.) гб *
К репг. Р. *Сгагг.а^с, НЛ 530 г^тсег
*-
■к.;'у .ч'
Г р н ст
К .г к х а р т
4Ч 8
«»— « «» • 1 » • , 24*. ч ■ ЧжЧ-V к ; р •• -чхф*ч »1 .’ »X . „-ч* * . ,>?ер>л л
Кргче. I'.
ГГ-'
К еггст
Ч 'г к е . 1 ^ 4 '
*» V
. :—-ч'р»
V
V - ■7Т5С - - • *•
*'V "
Ч
к »
45.
К
< .К г и г е г .
С .)
<».
н.
9*\ 'V
К г :егс . Херман (Кгкгез. Н ег=аг.г.1 В54 Кр;сдгг. Петатз .С г д п г д б . Р еггд5) 943 н. 10 Крнс. Е. 0 Сг15. Е.) 975 к. 5 Крод. Видхедм (Кго11. \\7:1ћедзз) 109 к. 4. 110 н. б, 11?
Ла Брлјер >Еа •'^о -зг 31 '>с“ Л абгнса. П. ле се> 259 н. 29, л« Зч >оО ** к. 35. 775 н. 39 Л азпој. А. О. (X. 136 н. 15 Лајбнзш (Еегћтг'1 Лајзеганг, X. (1 130 н. 3 Лајеткер, М. .1. В. (Ха1$1пег. М. И. \ \ \ ) 69 н. 15, 3? н. 36. 633 н. 26, 769 н. 33 Л ахер, Р. (Еађиег, Н.) 294 н. 20 Л актакднје (ћасТапТш?. цркзеки отац?. + посде 317) 144, 131, 182 н. 5.. 349 н. 32. 350, 748. 762 н. 24. 763 н да„ 939 н. 1
Лактанције Плацид (1_,ас1ап*шб Р1ас1ди8, VI век н. е.) 139 н. 2, 345 н. 21, 359, 589 н. 25, 743 Ламберт из Св. Бертена (Баш1зег1 ^оп 51. ВегИп, око 1100) 825 Ламперт из Х ерсфелда (Б а т рег! топ Нег81е1<1 11. век) 239 н. 31 Ланг, Алберт (Бапе, А1ђег1) 954 н. 18 Ланглоа, Ернест (Бап§1о15, Егпез!) 333 н. 37, 800 Лангош, Карл (Бапеозсћ, Каг1) 75 н. 26, 101 н. 79, 415 н. 22, 427 н. 42, 731 н. 6, 796 н. 9 Ларбо Валери (Багћаис! Уа1егу) 220 н. 6, 437, 442 И д., 757 н. 17 Ларош фуко (Ба Косћећш саиМ) 531 Ла Арп, (Ба Нагре, 1739— 1803) 440 Лас (Бабоз, средина VI века п. н. е.) 462, 475 Лафонтен (Ба Еоп1ате) 158 Лахај, Џ. Ф. (Баћеу, О. Е.) 551 н. 58 Лахман, Карл (Б асћ тапп, Каг1) 48, 893, 895 н. 7, 913 Левисон, Вилхелм (Бечпзоп, \УПће1т) 62 н. 50, 79 н. 31, 267, 663 н. 3 Лејн, Е. В. (Бапе, Е. \У.) 875 и д. Лекој, Ф. (Бесоу, Е.) 207 н. 42 Леман, Паул (Б ећтапп, Раи1) 47, 48, 69 н. 15, 90 н. 53, 150 н. 14, 170 н. 42, 555 н. 62, 682, 683 н. 2, 718 н. 31, 726 н. 40, 727 н. 1, 749 н. 5, 756 н. 14, 812 н. 3, 877 н. 4 Ленерт, Г. (БећпегТ, С.) 739 н. 27 Ленц, Фр. (Бепг, Ег.) 474 н. 49 Лео, Фридрих (Бео, ГгЈеДпсћ) 719, 762 н. 22, 946 н. 3 Леон, Луис де (Беоп, 1дпз с!е) 371 н. 27, 436, 855 н. 16, 954, 956, 962, 965, 987
Леонида из Тарента Гћеопјбад 2. пол. III века п. н. е.) 228 н. 13 Леопарди (ћеорагсћ) 350 Лепер, Г. (ћоерег, С.) 575 н. 5 Лерс, К. (Бећгз, К.) 411 н. 16 Лесинг, Г. Е. (ћеззте, С. Е) 30 н. 11, 119, 225, 439, 494 Леталд из Мисија (ће1а1<1 бе М1су, X век) 264 Лефранк, Абел (Бе1гапс, Аће1) 338 н. 38, 561 н. 67 Лефштет, Ајнар (Бб1з1ед1, Е1паг) 250 н. 8 Лехнер, М. (Бесћпег, М.) 94 н. 64 Либаније (Глћашоз, 314 — око 393) 325 Либек, Е. (Бићеск, Е.) 747 н.
3
Ливије (ћш иб) 87 , 362, 435, 438, 585, 7 18, 753, 759, 786, 789 Ливије Андроник (1лушз Ап<1гошсиз, 2. пол. III века) 64, 411 н. 17 Ликофрон (Букорћгоп, 2. пол. III века п. н. е.) 228 н. 13 Литман, Ено (Бћћпапп, Еппо) 69 н. 13, 172, 517 н. 27, 563, 876 Лицман, Ханс (ГлеШпапп, Напз) 672 н. 2, 699 н. 16, 952 н. 14 и 16, 963 н. 38 Ломацо <Г.ота22 о) 969 и д. Ломоније, П. (Баитотег, Р.) 157 н. 27, 884 н. 12 „Лонгин“ („Г.оп§тоз“, аутор списа тгео1 исрои<;) 653 и дд. Лонго (Боп§оз, 3. век н. е.) 312 Лопез Пинсијано (ћорег Ршс1апо) 960 н. 32 Лот, Ж орж (Бо1:е, Сеог§ез) 259 н. 29 Лоут, Роберт (Б о ^ ћ , Коћег!) 387 Лукан (Бисапиз) 34, 36, 70, 85, 86, 88, 89 н. 49, 104, 113 14б’ 267 н. 49, 272, 273, 275 и д. 330 н. 33, 341, 342, 382 425* 428 и д., 431, 435, 484,’ 585*
1046
ИМ ЕНСКИ
666 И Д., 714, 757 н . 15, 762 и д д . н . 25, 768, 784, 796 и д., 806 и д ., 834 н . 3, 835, 890, 896, 911, 958 Л у к р е ц и јс (1,и сге1ш 8) 52, 70, 180 н. 3, 429 и д ., 466. 735 Л у к и ја н (Г д Ш а п о з) 162, 229 н . 17, 232 н. 26, 436, 486 н . 73. 506
Лукилијс (ХшкППоз, писац епиграма у време Нерона) 682
Лумис, Р. С. (Хдхнтпа, К. 5.) 151 н. 16 Лутер, Мартин (1д11ћег, Маг(т ) 42 и д., 102, 234 н. 25, 235, 395, 419, 779 н. 45 Луцилије (1л1сШиз) 255, 465 н. 38, 466 н. 38, 647 н. 33, 734, 789, 842 н. 8
РЕГИСТАР
337. 340, 370 н. 26, 391, 416, 435, 588, 590 н. 28, 592, 638 н. 26. 657. 681, 741 и дд., 754 н. 12. 761. 780, 818 Максим из Тира (МахЈттшз уоп Тугоз, 2. пол. 2. века н. е.) 383 н. 15. 960 н. 32 Максим иа Торина (Мах)тоз, око 380 — до око 465) 707 Максимијан (МахЈгтапиз, VI век н. е.) 87, 101 н. 59, 190 н . 22
Мал, Емил (М&1е, ЕтПе) 69 н. 12
Маларме (Ма11агт6) 261 н. 31, 492, 644 Малерб, Франсоа (МаШегће, Ггапсо1з) 139, 432, 482 Манилије (МапШиз, под Тиберијем) 146, 214 н. 1, 380 и Д., 430 Маницијус, Макс (МапШиз, Мах) 90 н. 54, 265 н. 42, 277, М 363 н. 16, 463 н. 29, 465 н. 37, 737 н. 24, 772 н. 35, 803, 815 Мадаријага, Педро де (МаДаи д„ 828, 847 н. 8, 866, 868, па§а, РесЗго де, * око 1537) 873 566 н. 75 Манке, Дитрих (Маћпке, В1еМеј, Т. Е. (Мау, Т. Е.) 492 н. 1псћ) 582 н. 20 92 Манрике, Хорхе (Мапп^ие, Мајер, Вилхелм (Меуег, \ЛП1Јог§е, 1440? — 1479) 48, 329 ће1ш) 196 н. 28, 251 н. 10, и д„ 437 н. 60, 873 265 н. 41, 798, 858 н. 2 Манцони (М апгот) 225, 268, Мајер, Макс (Мауег, Мах) 338 440, 804 н. 9 Мантења (МаШеепа) 150, 570 Мајер, Паул (Меуег, Раи1) 364 Марбод из Рена (Магћод, 1н. 16. 1123) 88, 129, 384 н. 16, 489 Мајер, Рихард М. (Меуег, Шн. 45, 702 и д„ 942, 850, 931, сћагд М.) 860 940 Мајмонид, Мозес (Ма1тот(1е5, Марија Француска (Мапе ће Мозез, 1135—1204) 936, 937 н. 2 Ггапсе, 2. пол. XII века) 75 Мајр, Т. (Мауг, Тћ.) 777 н. 40 н. 26, 342, 707 н. 19 Мајстер Екхарт (Ме1з1:ег ЕкМариго, А. (Мап§о, А.) 391 н. ћаг!) 234 25, 584, 870 Мајстер, Ф. (МеГз^ег, Е.) 291 Марије Викторин (Мапиз У1сн. 15 •коппиз, IV век н. е.) 733, 738 Макијавели (МасћГа^еШ) 14 и д. Маколи (Масаи1ау) 429 н. 46 Макробије (Масгоћшз, око 400 Марије Плотије Сацердо (Ман. е.) 42, 89, 90, 92 н. 59, 145, гшз Р1о1ш8 ЗасегНоз, III век 183, 187, 248, 267 н. 47, 291, н. е.) 359 н. 11 1 ЛЛ"Т
\
Марино, Ђамбатиста (Маппо, С1атћаШ51а, 1569—1625) 100, 489, 493, 961 Марин (Маппив) 100 Маритен, Жак (МагИаЈп, Јаозиеа) 373 Марко Аурелије (Магсиз АигеНиз) 662, 972 Марлоу, Кристофер (Маг1о\у, Сћпб1орћег) 192 н. 24, 478 Мармонтел, Ж .-Ф . де (Магшоп!е1, Ј.-Р. с!е) 55, 122, 133 Маро, Клеман (Маго1, СШтеп!) 267 н. 49, 464 н. 30, 884 Мару, А.-И. (Маггои, Н.-1.) 65 Н. 1, 126 н. 36, 196 н, 28 Марузо, Ж . (Магоигеаи, Ј.) 845 н. 4 Марцијал (МагИаНб) 85, 87, 150, 276, 326 н. 24, 435, 484, 488, 489, 491, 504 и д., 519, 550 Н. 28, 767, 777 н. 40, 859, 958, 961 Марцијан Капела (МагИапиз Саре11а, почетак V века н. е.) 42, 67, 85, 88, 92 н. 60, 123 н. 31, 129, 131, 175 Н. 55, 180 н. 3, 183, 185 Н. 14, 198, 253, 256, 344, 425 и д., 431, 480 н. 59, 484, 593, 635, 694, 733 н. 9, 858, 861, 930 Масими, Пачифико (Маззиш, РасШсо) 871 Масињон, Луј (Мазбшпоп, Ђои 18) 563 н. 73 Матеј из Вандома (МаНћаеиз де УегкЈоше, Утс1остеп515,
крај XII века) 88, 104 н. 84, 170 н. 42, 188, 222, 300, 303 н. 39, 321 н. 19, 326, 330 н. 33, 333 н. 37, 489, 586 н. 23, 683 и д., 724, 725 и д., 800, 833, 835 и д., 839, 842, 879, 941 Мацони, Гвидо (М аггот, Сш<1о) 440 Мекмахон, А. Филип (МсМаћоп, А. РћШр) 713 н. 26 Мекмилан, Данкан (МсМШап, Випсап) 630 н. 10 1048
Меланхтон (Ме1апсМоп) 339, 340 н. 11, 955 н. 20 ’ Мелеагар из Гадаре (Ме1еа*Р08 уоп СаОага) 321 н. 18, 477 ћ д., 501 1 д. Мелен де Сен-Желе (МеШп с!е 8а1п1-Се1а1з, 1481—155^ 464 Мена, Хуан де (Мепа, Јиап ае 1411—1456) 437 н. 60, 871 ’ Менандар (МепапЈгоз, комедиограф, 342/1—291/0) 70 и д., 299, 500, 634 н. 19, 789 Менар, Франсоа (Маупаг<1, Ггапдо1з) 157 и д., 575 Менендес Пидал, Рамон (Меп6п<3ег РШа1, Натбп) 59 н. 44, 277 и д., 332 н. 36, 393 н. 30, 470 н. 45, 623 н. 18, 635 н. 21, 706 и д., 709 и дд., 927 н. 38 Менендес и Пелајо, Марселино (МепепсЗег у Ре1ауо, МагсеНпо) 470 н. 45, 473 н. 46. 481 н. 60, 492, 756 н. 14, 935 и д., 944, 952, 954 н. 18, 955 н. 21, 956 н. 23 и 24, 975 н. 5 Менип из Гадаре (Метрр <Је СаНага, III век п. н. е.) 232 н. 26, 253 Меренс, А. Ф. (Мећгепз, А. Г.) 565 Мериме, Ернест (Мептее, Егпез!) 481 н. 60, 482 н. 62, 635 н. 2 1 Меробауд (МегоћаиЗез, V век н. е.) 268 н. 54, 301 н. 35, 435 Месершмит, Ф. (МеззегзсћтШ*, Г.) 507 н. 14 Мехтхилда из Магдебурга (МесћНпШ уоп Ма§сЈећиг8) 594 н. 37 Микеланђело (МЈсће1ап§е1о) 623 Микон од Сен Рикјеа (М1со Неп 51. ШциГег, 1 . пол. IX века) 388, 723 Миленхоф, Карл (МиИепћоћ, Каг1) 896 и д ииииег, Ас1ат) 108, 134, 494, 502, 533
ИМ ЕИСКИ
РЕГИ С ТАР
Милер Јох. фон (Ми11ег, Јоћ. уоп) 893 н. 2 Милон од Св. Аманда (МПо уоп 81. Атапс!, 9. век) 265, 679, 711 и д., 717 и д., 720 и д., 830 и д., 848 и д., 867,
Монтењ (Моп1:а1§пе) 527, 530, 1001, 1005 Монтескје (МопЗезцтеи) 481 н. 59, 990 И дд., 1010 и дд. Морас, Шарл (Маиггаз, Сћаг1ез) 373 Морел-Фасио (Моге1-Еаћо) 936 Морика, У. (Мопсса, ТЈ.) 777 н. 42 Морли, С. Грисволд (Мог1еу, 8. С п зтН ф 481 н. 60, 482 н. 63, 635 н. 21 Морман, Кристина (Моћгтапп, Сћпзћпе) 847 н. 5 Морне, Данијел (Могпе!, Бате1) 440 н. 64, 995, 997, 999,
886
Милтон (МШоп) 145, 146, 147, 153, 333 н. 28, 379, 387, 397 и д., 406, 469 и д. н. 45, 580, 591, 868 Минуције Феликс (МтШшз, ЕеИх, око 26. н. е.) 173, 349 н. 32 Мињ, Жак Пол (МцЈпе, Јасциез Раи1) 422 и д., 897, 900, 910 Мира де Амескуа, Антонио (Шга <3е Ашезсиа, Ап(ошо, 1577? — 1644) 473 н. 46 Мирс, Френсис (Мегез, ГгапС13, 1565—1647) 429 Михаило из Корнвала (М1сћае! Согпић1епз1з, око 1250) 821 и д. Михелс, Т. (М1сће1з, Тћ.), 507 н. 14, 913 Модоен (Моадвин) из Отена (Моћот ће А и ћ т , I између 840 и 843) 803 Молар, А. (МоИагф А.) 727 н.
1000, 1002
Мос, X. Ст. Л. Б. (Мозз, Н. 81. Б. В.) 41 Мосхо (Мозсћоз) 310 Мрас, К. (Мгаз, К.) 741 н. 33 Музил, Роберт (МизП, Ноћег!) 449 н. 6 Мур, Едвард (Моог, Есћтагб) 365 Мусато, Албертино (МиззаТо, АЉегћпо, 1261—1329) 351 и дд., 820, 948
н
1
Молијер (МоИеге) 150, 297, 577, 649 Момзен, Теодор (М оттзеп , ТћеосЗог) 128, 270, 510, 1008 н. 7 Моначи, Ернесто (Мопасђ ЕгпезЗо) 852 н. 13 Монре де Вилар, Уго (Моппеге1: Ие УШагИ, 1Ј§о) 428 н. 43 Монсо, П. (Мопсеаих, Р.) 779 н. 44 Монтано, Бенито Аријас (Моп1апо, Вепћо Аг1аз, 1527— —1598) 956 н. 23 Монтеверди, А. (МопЗеуегсН, А.) 593 н. 33, 595 н. 38, 635 н. 22 и 23, 843 н. 1
Нав, Рејмон (Иауез, Каутопб) 433 н. 52 Назарије (Иагагшз, 1. пол. IV века н. е.) 267 н. 8 Нани Ђовани (Иапт О1оуапт . 1432—1502) 884 н. 10 Нарди, Б. (ИагсИ, В.) 612 н. 62 Науман, Валтер (Иаитапп, ТУаћег) 229 н. 15 Невије (Наеутз, 2. пол. III века п. н. .е) 64 Некам. види Александар (Иескат) 69 н. 11, 73, 104 н. 84 Немезијан (ИетезЈапиз, III век н. е.) 89, 155 н. 22, 803 Нестор из Ларанде (Иезтг, III век н. е.) 462
1049
СРЕД Н зИ ВЕК
Нибур. Г. Б. (Шеђићг, С. В.) 193 н. 25 Нигел Вирекер (К1§е11из \\Г1гекег, око 1130. до око 1200) 163. 165, 206. 553 н. 60, 723 и д., 800, 878 и д. Низами (1141— 1202) 564. 572 Низар, Дезире (ШзапЗ, Без1г6) 440 Никандар (КЈкапдгоз, III век п. н. е.) 100 Николи (ГчЧссоП) 409 и н. 12, 420 Никола Бозон (Шсо1е Вогоп, XIV век) 48 н. 23 Никола Кузански (14!со1аиз Сизапиз) 525 и д., 854 и д. н. 16, 866 Николсон. Харолд (ГПоПзоп, НагоШ) 477 н. 53 Никострат (Мкоз^гаЗоз. под Марком Аурелијем) 860 Никштат, X. (М1скз1а<Ј1, Н.) 858 н. 1 Нил из Анкире (ИеПоз) 349 Нилсон, Мартин П. (ГШззоп, МагПп Р.) 282 н. 8 Нице, В. А. (N1126, А.) 93 н. 63, 189 н. 21, 416 н. 23 Ниче, Ф. (№е!25сће, Г.) 116 н. 17 Новалис (ИоуаИб) 403, 533, 569, 624 Новати, Франческо ^ оуаН , Егапсевсо) 593 н. 33, 595 н. 38, 635 н. 21 Новацки, Ад. (Хо\*гаск1, Ас1.) 316 н. 10 Ноније Марцел (Хопшиз МагсеПиз, IV век н. е.) 766, 866 Нон (N0111105, око 450. н. е.) 247, 321 н. 18, 322, 406, 502 и д., 644 Норден, Едуард №ог<Зеп, ЕсЈиаг<3) 65 н. 2, 92 н. 60, 111 н. 8. 121 н. 26, 197 н. 30, 249, 319, 321 н. 18, 499. 581 н. 19, 645, 677 н. 9, 816 н. 3, 820, 893 н. 2 Ноткер Балбул 0^о1кег Ва1ћи!ш>, 840—912) 273 н. 69,
389 н. 23, 421 н. 32. 424 н. 60, 781 и д д 787 553 Ноткер Лабеон (Т4о*кег т-л** око 950 — 1022) 67 ™
о Обин>е. Агрипа д’ (АиМр*, А^прра <3\ 1552—1630) 224’ 297 Овен, Цон (Олгеп, Јоћп, 1563? — 1622) 528 Овидије (О^Мшз) 50, 86, 88. 100, 112, 137, 150, 151. 162. 155 и д., 179 и д., 193, 202 н. 36, 203, 214 н. 1, 223, 228. 248. 256, 275 и д., 307, 322. 329 н. 32, 337. 342, 361, 380 и д.. 382 н. 11, 428, 474 н. 47, 481 н. 59, 483, 547 и дд.. 585, 602, 631, 693, 634 н. 19, 691, 768, 771, 784, 802, 806, 835, 845, 850, 896, 958, 961, 990 и дд. Одон из Клинија (0<Зо с!е С1ипу, око 879—942) 256 Одон из Шеритона (ОЗо Зе СћегИоп, { 1247) 522 Окам (Оскаш) 372 Онулф из Шпајера (ОпиН уоп Бреуег, око 1050) 248, 581 н. 19 Опел, X. (Орре1, Н.) 418 н. 25 Опијан (Орр1апо5, у врехе Марка Аурелија) 100, 812, 946 Опиц, М. (ОрПг, М.) 256, 354 н. 7, 439 Оптацијан (ОрШЈапиз) 514 Ордерик Виталис (ОгДепсиз ^ИаПз, 1. пол. XII века) 722 Орео, Б. (Наигеаи, В.) 259 н. 27, 906, 910, 941 н. 2 Ориген (Оп&епез, око 185 — око 253) 229 н. 18, 348, 748, 778, 781, 784, 938, 952 и д., 956, 958 Оријенције (ОпепНиз, 1. пол. V века н. е.) 886, 963
1050
О р о зи Јс (ОгопШн, п о ч с т л к V«* и ск а н. е.) 420, 435, 585, 0 0 Ј, * «07 и д д., 621, 753 О р тсга и Гпс ег, Х о с е (ОгГеца у О азке1, Ј о з б ) 634 н . 18 О стл е н д с р , X. ГОаИопсЈсг, Н .) 582 н. 20, 595 н. 37 О с т р о г о р с к и , Г е о р г и је (Оа1;го^ о г зк у , СЈсоге) 40 н . 8 Ото, Налтер Ф. ГОИо \А/а)1ег Г.) 893 н. 2 О то Ф р а ј з и ш п к и ГОИо у о п Р ге јв !п е , о к о 1114— 1158) 53 О т ф р и д ГОНгЈс!) 774, 867, 873
П Павле ГРаиЈиз) 70, 82, 83, 90, 155, 216, 230, 232, 381, 421, 490, 585, 591, 670 и дд., 677, 695 Павле Ђакон ГРаи1из Б 1асопиз, око 720 — око 799) 83, 830 Павле Силентијарије ГРаи1из ЗПепНапоз, VI век) 118, 157 н. 28 Паето, Ј1. Ј. (Рае1;о\7, И. Ј.) 97 н. 70, 98 н. 71 Пакат (Раса1из, 2. пол. 4. века н. е.) 267 н. 48 Пакувије (Расиушз, 220—131/ /30) 199 Палада (Ра11ас1аз, око 400. год. н. е.) 233 Панетије ГРапаШоз, II век п. н. е.) 898 Панијасид ГРапуаз1з, 1. половина V века п. н. е.) 737 Панофски, Ервин (Рапо18ку, Егшт) 864 н. 11, 918 и дд Панцер, Фридрих (Рапгег, ЕпеНпсћ) 61 Папе, В. (Раре, VI.) 328 н. 28, 844 н. 1 Папија (Рар1аз, око 65 — око 155) 421 Лапија ГРар1аз, око 1050) 325 н. 22, 359 Ларацелзус (Рагасе1зиз) 526 1051
П а р е , Ж . ГРаг/Ј, О ј 89 и. 57, 210 и л н. 47 П а р и , Г аетн н (Раг'п, О онЊ пј
5« н. ЗИ
П а р тес, 1Јо б е р т (Раг1ез, Н ођег!) 798
П а с к а л ГРавса1) 529 н. 44, 532 и. 20, 954 н . 19, 966 П а с к је , Е т јо н Г Р ан ^ш ег, Е Н еп п с ) 55
Пачско, Франсиско ГРасћесо, Ргагшксо, 1571—1654) 980 Паулзен, Фридрих ГРаи1зеп, Г’гјсс1г1сћ) 50 Паули, А. Фр. ГРаи1у, А. Рг.) 892 Паулин из Аквилеје ГРаиНпиз, око 750—802) 83, 774 н. 38 Паулин из Ноле ГРаиНпиз с!е 1Чо1а, 353/4—431) 230, 385 и Д., 521, 697, 747 Паулин из Пеле ГРаиПпиз пе Ре11а, 376? — после 459) 876 Паулин из Перигеа ГРаиНпиз пе Реп&иеих, 2. пол. V века) 142, 247, 385, 511, 711 Пахомије (Расћошшз, око 292 —346) 169 Пезар, А. (Регагф А.) 661 н. 48 Пејтер, Волтер (Ра1ег, ШаПег) 650 и д., 656 Пелајо, Алваро (Ре1ауо, А1уаго) 57 н. 39 Пелутје, Симон (РеНоиНег, 51шоп) 646 Пентадије (РегНасИиз, у време Диоклецијана?) 321 н. 18, 489 н. 83 Перегрини, Матео (Реге§пш, МаПео) 480, 481 н. 59 Перегрино, Камило (Регееппо, СашШо) 481 н. 58 Перо, Шарл (РеггаиИ, Сћаг1ез) 655 Персије (Регзшз, 34—62) 70, 85, 88, 98, 256, 381 и д., 386, 415 н. 22, 425, 431, 679 н. 12, 764, 768, 784, 1008
ЕВРОИ СКА К Њ И Ж ЕВН О С Т
Петар Алфунси (Ре1гиз А1Гип81, око 1050 — после 1106) 876 Петар из Блоа (Ре1ег (1е В1о1з, око 1135 — после 1204) 715 и д. н. 29, 929 Петар Венерабилис (Ре*гиз УепегабШз, око 1092— 1156) 231, 274, 278, 516, 699 н. 16, 889 И д. Петар Далшјани (Ре1гиз Ваппаш, 1007—1072) 372 Петар из Еболија (Ре1:гиз <3е ЕбиН, око 1160—1219/20) 870, 890 И д. Петар Кантор (Ре1:гиз СаШог, око 1125—1197) 697, 799 И д. Петар Коместор (Ре1гиз Сошез1:ог, | 1179 или 1189) 356, 609 и д. Петар из Компостела (Ре1гиз Сотроз1е11апиз, XII век) 173 н. 50 Петар Кринит (Ре1:ги5 СгтН лз) 949 Петар Ломбард (Ре1гиз Б о т Наг<1и5, *ј- после 1160) 94, 356, 608, 900, 908 и д., 962 Петар из Пизе (Ре!гиз РгзаНиз, 2. пол. VIII века) 83, 307 Петар Пиктор (Ре!гиз Р1с1ог, око 1100) 800 и д. Петар из Поатјеа (Ре1гиз Р1с1а\пеп515, око 1080— 1161) 274, 699 н. 16, 831, 889 и д. Петар Рига (Ре1ги5 Ш§а, 1* око 1209) 88, 327, 329 н. 31, 459, 462, 517 Петар Хрисолог (Ре1гиз Сћгу5о1о§из, 1* око 450) 457, 490, 707 Петар Шпанап (Ре1гиБ Шзрапиз, ! 1277) 609 Петерсон, В. Ф. (РеИегзоп, V. Г.) 738 н. 24 Петрарка (Ре1гагса) 48. 61, 105, 131, 351, 362 н. 14, 370 И дд ., 389, 432, 435, 649, 773 н . 37, 958 Петрић. Франческо (Ра1г1221,
л а г и ш
И
.; л
и »
95^70°'
Р Е /Ц Ш
ВЕК
1529-~"1597> 949,
Петроније (Рећопшз) 32 ?п 233, 234 и д. н. 28, 236,’ 253 323 и д., 478, 484, 765, 793* Пиеш, Еме (Риесћ, Аше) Нч н. 23, 421 н. 31 Пизани, В. (Р1зат, V.) 469 н 45, 476 н. 51 Пиндар (Ртс^агоз) 31, 33, 81 125, 219 н. 5, 220, 226, 267 н’ 49, 370, 382 н. 11, 411 н. 16 429, 447, 462, 497, 748, 801’ 812 н. 2, 844, 973 Пирен, Анри (Рћеппе, Непп) 41, 45, 56 н. 38, 933 Пишон, Рене (Ркћоп, Еепе) 429 н. 46 Питагора (Ру1ћа§огаз) 370 н. 26, 377, 518, 860, 872, 931 Пјер дела Виња (Иег с!е11а У1§па) 456, 534, 536 Пјетробоно, Л. (Р1е1го1зопо, ћ.) 619 Планк, Макс (Р1апск, Мах) 19 Платон 30, 65, 74, 90, 111, 182 н. 5, 183, 186. 199, 202, 222, 226, 229 н. 16, 232, 238, 244 и д., 273, 336, 338, 343, 346, 348 н. 30, 360, 370, 377, 382 н. 11, 428, 465, 477, 497 и д., 500, 512 и д., 553 н. 60, 555 н. 62, 604 н. 53, 647, 652, 654, 656 и д. н. 46, 734 н. 13 и 15, 736, 737, 738, 741, 744, 747, 756, 802, 811, 823, 825, 841, 845, 863, 872, 898, 937 н. 2, 938, 939 н. 1, 950, 952, 958, 961 Плаут (Р1аи1из) 70, 517 н. 27, 758, 762, 784 Плебст, В. (Р1ббз1, 1ЛГ.) 839 н. 6 Плиније Млађи (Рћтиз) 70. 100, 123, 129, 143, 144, 167. 171, 172 и д., 215, 249. 276; 278, 294, 326, 447, 489, 585, 626, 689, 690, 765, 783, 833 и д., 841, 930, 970, 975 Плиније Старији (РИтиз) 87. 90, 228, 328, 522, 930, 946
1052
; : с ј*
тг а « '«1?
гЧ кЛ вг
^ ? 'Ј Њ и у & г*^х т^ г^ вг ’"- Сг* 5С-1 ГРкГ.К”:.'-!!«, Н ч|Л г. 23 '-"Л &М Н:.:
т
х . и^
н :-л
' '* ^с*
С."* С-4ЖП: ХТУГЛ ЋнСШ' 1ЧЕ.: “Тв агивазг у~х%г.1'. В гг:^ г — : Ј?2Р |А>» ^; :ш а:: ДХХХХХСС
З ш а г 2 г .г з:-
1
: к - т
м
Ј —Т *дг—-• /’*т: *■ -• I ■*- V :
- " Х 1 - :х г .
х :
ГГЈ& еТ& З& Х
<Г^ гх
т х х т з.
'7 »
Т
у х. ЈЈХЗГ. .
Тјг јх л
Н н г:
— * х г.
1 у '~
Ј гт гр ^ л л к - Г 'Т Т Х Т 1 ^ 1
.х л е п т - х . с М.'ЈГ.5. З С ^л . 'г у л г х у к . I
СТх
т т Х ' н. е .
425
7ј г ~ј - т.у -21 Г .ЈЈ^ЈУ Г ЈУ .'везс ".. е.. П г с ф х р х . е
142:— 1 5 :? х. 'х ~ј ~'ЉлЈ-
4 '1 т 12Г"
-г7агТ.ТТГЛ5.. X '•!: н. 22 О ттн н х тн н
■в _ **•*»• Г5СГ25 XI
н
^
Т Р гтЈу -
Н бг.
усх ,
233 2
< Р г«2Л З
.аХ,- ♦
Т,, ♦ “ •"**
«Гу<Г*^ Х т -
X I Н- X х ^ т х > .1 у г х ;2 н е п о
$:
■гјсх^ - т
ф о н
•Г 41Р»ч“*
жз
3
Н б гр л
О.
Т»5
Н 'ЛТ ' Р ' ^ 4ГГ7 » : -?>4 2 . 13 413 2 X П рзгг. \Ј .-.у /т 'Рхнг К г гг>0/ « и.. X ХЛ :^ н т л
_
ј.
ГГ«Г5 ? - • тг УјтгЛг ж т г у Ж ' *уА ;!? 7ЈТГУ2~ГТГУ. * /'* & ■ '>'■'" Т * ; 131 Х З 7Х * Х З ~'-С55ет. X . Н /'Л Т И Л Н Н
*-■► ЖТХГЛХ. I*г
* ј^. Г~~ 4Х X Н вз Н ;4. :Г . 2' х 1г»г к»1. » • V — » Г Г — 233 231 н X -*гг ■*#з*зг V—*. — — *. *?■ *. **ТГ х«»**? х х . 331 ;11 х х . Х*4 ■^.-у»*г *. . X I х XX. X X. »■»» И-;
7 г >
5Г» X Тј Г Ж Х Ј Е У Ј .Ј .
П>м
Т.ЛГ*;
'ТгХ Т?г Ј ј ј
5.
х 4Х -атг
т*Ш
- -*~ Х-1 н Ц УЛ -^ХОТХГГУ' -*-_ -_ --_. --...' јт, Е>^.ат. *I1 'м »•.т ■М »ч> *. VI *■ -1* .''ТТХТ.О* -— _^.ЈСа^5ГЈ1ДЗСј~' ,7^ТГ'0;51Г***'''4'‘"Ч 1"’ / „ *ГГ "'ГГ г; * “ * ■ * - ~~ ^ :Л * Гг1 !ГЛ ^ >-Езаггазспг Тгг-таег
П
К- ?7Х Ж &
*Т.Т
Гг ^ ^ $Ч#. "н-н >
*■ «■'•'*-
1 г _„Х-.Г’Г
у ^1 ■‘■-^г-*ж_
т
# ^ --—--- ."-4*“
Ј -л & х г.
121. П Г "-Ш 7
—
>• —/г^<5- 'т'. ’*'
" • - ’•
■Г
гж л ' 4 Х
IX
џ *
IX
21
1?
Л х т т Е -р х
Н в г т !:
1 т с -
ЗВ : " Р з е т с х —.г — -
<*•«•••»<•*— ^«ЈС• .ЈЈ&} ~'*г- ± 2 /■ јг:, 7 : 'јС^* ^ЕХЛ. ж\%. 4 2 Н- 2; 4Х *
22
1053
Р з н х х г - - —5Јј.— 1 х с ~ ^■55 Н - 5 3 - 4 5 3
2 * 74. «,■
рг К .
Е В Р О П С К А К Њ И Ж Е В Н О С Т И Л А Т И Н С К И С РП Д 1Н И В Е к
Пфајфер, Рудолф (РГе1Нег, Ни<1о1Г) 525 н. 34, 555 н. 62, 718 н. 31 Пурхард (Ригсћагс!, око 100) 152 н. 17
Р Рабле (КаћеШз) 49, 100, 162, 259 н. 29, 297, 426 н. 41, 570, 700, 722, 855 н. 16 Рециналд од Кентерберија (ЕаетаШ оГ СапГегћигу, око 1040 — после 1109) 465 н. 37, 807 и д., 825 Радберт из Корбија (КасЊегћдз Разсћазшз, | око 860) 773 н. 37 Радбод из Утрехта (Нас1ћос1, 1* 917) 265 Радулф Глабер (НосћНГиз С1аћег, 1- 1044) 784, 862 н. 6 Радулф Тортарије (НасћдИиз ТогГапиз, 1063 — после 1108) 103, 697 Рајмунд де Сабунда (Нашшпс! ће баћипба, Ј 1436) 523 Рајна, Пио (Кајпа, Рдо) 6 6 н. 5, 580 н. 15, 590 н. 17 Рајнхарт, Карл (КетћагсК, Каг1) 277 н. 75, 737 н. 22 Рајх, Херман (НеГсћ, Н егтапп)
Р е г и н о и з П рим д (ПеуЈпо ■/<Р Ш т , + 915) 2П7 н Г,0. 277 Р е д е р , Ј. (НеФ -г, Л.) 295 н 22 Р е јб и , Ф . Џ . Е. (Кпћу Р ' ј Е.) 239, 265 н. 44, 772 н. »V Р е м , В . ( Н е ћ т , V/.) 160 н. 30 801 н. 15 Р е м б о д е В а к е р а с (Најтћаи!
с1е Уа^иеиаз, око 1200) 53 Ремиђо де Ђ и р ол ам и (К егтдт (1е’С 1Го1атЈ) 99 н. 74 Р е н а н (Кепап) 441 Р ен д,
Е двард
К ен ар д
ФапсЗ,
Еду/агг! Кеппагб) 42, 98 н. 72, 125, 337 н. 5, 522, 754 н. 11
Ренуар, Франсоа (Каупоиагс1, Ггапдо1з) 55 Ретгер, Г. (НбНеег, С.) 734 н. 15 Рете, Г. (НоеШе, С.) 149 Риварол (К1уаго1) 575, 842 н. 9 Ритер, Герхард (КШег, Оегћагс!) 99 н. 75 Рит ер, Хелмут (НШег, НеПши!) 562 н. 58, 564 Рихард и з Венозе (ШсћЗгс! уоп Уепоза, у време Фридриха II) 300, 813, 852 Рихтер, Вилх. (ШсМег, Ш1ћ.) 65 н. 2, 295 н. 22 Рихтер, Густав (Шсћ1 ег, Сиз1ау) 235 н. 22 Ритбеф (КШећеиГ, око 1250— 688 —1285) 456 Рајценштајн, Р. (КеНгепзГет, Р и чи , Пјетро (Шсс1, Иећо, Н.) 180 н. 3, 699 н. 16, 785 1465— 1505) 949 н. 10 н. 53 Р и ш а р о д с в . Виктора (ШсћРакан (Касап) 158 аг<3) 420, 608 и д. Ранер, К. (Каћпег, К.) 229 и д. Робертсон, Џ. М. (КоћегЈзоп, н. 18, 349 н. 31 Ранер, X. (Каћпег, Н.) 230 н. Ј. М.) 546 н. 54 20 Роде, Ервин (Коћће, Еплћп) 116, 155 н. 20, 321 н. 18 Ранке, Леополд (Капке, ћеоРодригез Херера, Исидор (КороШ) 225, 569, 628 еп^иег Неггега, (^кјогј 773 Расин ГКастеј 32, 405, 434, 435 н. 36 н. 55, 444, 966 Роже, М. (Но&ег, М.) 250 н. 7 Рахевин Ш аћетп, посведочен 769 1144— 1170) 147 н. 11, 858 н. 2 Розен Г. (Нозеп, С.) 172 н 48 Рашдал, X. (КазћћаП, Н.ј 95 Рокингер, Л. (НоскЈпкег I ) н. 65, 820 840 н. 7
1Лел
ИМ КНСКИ
РГЛИ СТЛР
Ролсн, ТПарл (НоШп, СНаг1еа) С алим Г кте (ВаИ тпћепс, 1221 133 —- п о с л е 1288) 91 н. 58, 582 Ролср, Ото (НоПег, ОИо) 072 н . 20, 877 н. 3 Салустије (ЗаНинГшв) 70, 8 6 , Ромуалд из Камалдолија (Но4 2 5 , 435, 784, 786, 787 и д д ., шиаМ у о п СатаМоН, око 952 829, 896, 911 — 1027) 349 Салутати, Колучо (За1и1а1'», Ронсар (Нопзагс!) 157, 224, 236, Со1исс 10 , + 1406) 372, 409 н. 304 н. 39, 431 и д., 439, 884 12 Розвита од Гандерсхајма (НгоСанацаро, Ј. (Ваппа/аго. Ј., з\У11ћ у о п СагМегзћсмт) 721 1458—1530) 333, н. 38 Роси, Виторио (Коззј, \Н11оСаичес-Алборнос, Клаудио по) 607 н. 56, 619 (З&псћех-АЉогпог, СТаисћо) Ростовцев, Михаил (Коз1о^1933, 935 н. 1 геН, Мшћае!) 39 Сантиљана, Маркиз од (ЗапРохас, Фернандо де (Којаа, ППапа, Магцибз с1е, 1398— ГегпапсЈо сЗе) 333 — 1458) 58, 435, 494, 953 Руиз, Хуан (Кшг, Јиап, 1 . пол. Сапетво, Наталино (Зареепо, XIV века) 392 н. 29, 633, 635 ИаЉНпо) 613 н. 64, 614 н. Рункен, Давид (Кићпкеп, Б а 65 уМ) 91 н. 53, 417 н. 25 Сармијенто, Е. (5ап теп 1о, Е.) Руперт, Јох. (Киррег!, Јоћ.) 480 н. 57, 483 н. 64 675 н. 5 Сасо, П анф ило (Заззо, РапШо) Руриције из Л им ож а (Кипсш в 473 и дд. ће Хлтоеез, око 500) 681 н. Светоније (5ие1опшз) 87, 372, 16 486 н. 74, 748, 761 н. 21, 789 Русо (Коиззеаи) 304 н. 39, 440, С вифт (5 у/И1) 654 531 и д. Себије, Тома (ЗећШ е!, Т ћ отаз) Рутилије Намацијан (КиНПиз 407 н. 9 И атаИ апиз, почетак 5. века С едулије (ЗебиНиз, око 450) н. е.) 176, 694, 846 182 н. 5, 247 и д., 306 н. 2, Руфин (КиНпиз, V век н. е.) 329 н. 21, 355, 387, 425, 678, 157 н. 28, 349 н. 32 679 н. 13, 768, 770 и д., 774 Руц-Рес, К . (Кии 1 г-К еез, С.) и дд., 776, 778 и д„ 782, 784, 333 н. 38 787, 857, 8 8 6 , 963 С едулије Скот (ЗесЈиИиз Зсо1из, посведочен 848— 858) 273 С н. 69, 372, 384, 388, 399, 869, 876 Сабадини, Рем иђо (ЗаћћасИ т, С езнек, Ж ан (Зегпес, Јеап) 49, К еп и ет) 409 н. 12 375 н. 1, 386 н. 20 Секст Емпирик (5ех1из Е т р 1Сагредо, Дијего д е (баегеДо, пси з) 759 н. 19 Бхеео <3е, 1. пол. X V I века) С ент-Б ев (5а1п1е-Веиуе) 407, 970 431, 441 и д., 446, 575 и д., Салвадори, Ђ улио (За1уас1ог1, 650, 996 и д. С тП о) 595 н. 38 Сен-Еврмон (Зат1-Еугетопс1) Сајкс, Е. Е. (Зхкез, Е. Е.) 334 297 н. 1, 653 н. 43, 657 н. 47 Сенека Млађи (Зепеса) 32, 6 6 , Салвијан (ЗаШ апиз, око 400 87, 90, 113, 114, 148, 150, 202, — после 480) 410, 885, 896 233, 246, 290, 299, 322, 428,
О им -стер. Цошзга ОП***««-
«* «
♦? Х Л Л *
V ’ш * •« ■ т ш #И * * *.. «■ »т » • » * » •* •• л т 1^-г^г - Ш « а
"* »
«• т
М» * 9
|^м1 « м
т «
М *«мч в ^ г т а т IX ХГ ЈГ? • д . 49» • ;|1 «М. « н
т , т ,д тт .« т
'----- -
М
т ш , •и.
«Мк1 XII •"**! » «
Ф р*г*»
• 1Т Садш а * м л т
ш
* «.
М м ш . Т 4ШО 1МШ 17, 4 » .
т ш жа О и л р ок Зм^јуј (К |И )т
М П—М ам. т л 1639—1112) Ш . ХП. «11. «21 « Ји 972 а» а
С ф »* *****
т
К ц АПКИ1 А « ш шшшш* ш ___ М в *
Ца т, т
Сшштстјл т
ха, т
т
пл
иж
тт Иц
* ш «. ш, т
Овви- Ј дамрИ Јт*т* 1% Ш С ш т р , Зулшј* Шшшр Шс*> Коег. ЈоИи* С јминП 232
Ш
Ош» «| |ј|«8ШТ« Ш&* 9Ш
• 1
____ , IV МИМ1) «?, Ш ш Ш 411 * 11* т ш « 7
ш «
Хушшо
I Гш а 1М
Мв • 1
4НИМ«9» ,3ј^ _ ФМ** Амш* 4
с м а к » ШмсМ«. V) «2» « I« Оиитгф' вс*.
ша « т » • I?
ш V ?*аН<т*1
1«Т. 24«. 4 » *
* т*л- IV
• «1 Л
1Ш -
Је*?ш*к, 45 Окх«Х Нхмипк &
*к Дгмкм 1Ш*тг Осеш. <жо М11—1151)
«& п
Ароишапк. Ш Ж ) 91, 96. Ш . Ш . Ш . 144. г п а. «&, 1Н. Ш , » 1 м « н х в « ХВ. 422, 4Н. 4«Г, т . XI« ш 29. вТ«, 9Т9. » 4 . Т7б. 7 » *. Т, «20 » Ји Ш О и м , Феиасмјамо да (ЗШта, ГеШМао д«и 1492? — )$58) 454 Л. 19
С 9ш «г«§ат
д«
»(. М М
потгт«« IX и и ) 1« 9. V. »% , 391 л, п Стажшн. 2 . С9М?Н«сћ, 21 119 С иед. Б руио С 5 т0 . 9пша) 312 * 11 Сшгаи (ЗоИпи«. III м О «1. Ж С о*р«т (5окг»1с5) 342, 1 9 « 32, 42». 497, 793, 940 ■ X Софо&дс (9ор4х>к1«1) 155, 405. 444. 497. 759. 963 С оарцм јаи, Е дијс (Зралш ш а АсШ ») 173. 463, 691 Л А С о о к х р , Едмуцд (Зрепзег, Е6пшшЦ 199 Н- 32, 204 Н. 37, 219, 297, 337. 379, 391, 438. 641. 871 С тал, М адам де (51а*1, Мхое 6е) 441 С татш ш је Ф лак (5(аШ1иа Пассиа, 1. век п. н. .е) 47.9
мм кпгк Стмцијо (81м11и8) ЗВ. 36. ИН, Ж) и. 49, 90, 113, 139, 1 17, 15!>, 107, 214 н. 1, 222. 2-10 и д,, 262 п. 32, 207 н. 49, 271 н д., 290, 204, 301 н. 34, 322, 330, 345 1Г. 21, 381, 382 п. 13, 400, 425, 428 и ДД., 431, 435, 450, 407, 484, 585, 030, 052. 713, 708, 771, 777, 780, 789. 802 и д., 825, 835, 859, 880, 931, 958 Стпцијо У р су л (51и(.1и8 ТЈгви1из) 85, 80
Стенберген, Ф. ппи (51сспћегвћеп, Р. уап) 90 н. 08 Стендал (31епс1ћа1) 434, 435 п. 55, 576 Стензбери, М. X. (51апзћигу, М. Н.) 853 н. 15 Стесихор (51еа1сћого8, VII век п. н. е.) 311, 949 Стефан из Бека (51ерћапиз, XII век) 267 н. 50, 870 Стефан из Турнеја (ЕНсппе сЈе Тоигпа1, око 1150—1203) 69 н. 1, 79 Стефанески Јакоб Гајетани (51е!апезсћ1, Јасоћиз Са1е1аш) 369, 588 н. 24, 871 С т и л и х о н (5 Ш1сћо) 272, 505 Стиљани, Томазо (8 ВДЈап1 , Т оттазо, 1573—1651) 225 Страбон (81гаћоп) 812 н. 2 , 868 и д., 964 (^Стру, ЈдХ>) (81гоих, Јоћ.) 123 И. 23, 79о н. 18, 828 Суарес, Ф. (Зиагег, Р. 1548— —1617) 963 н. 40 Сулпиције Луперкул Сервазије Млађи (ЗиЈрГсшз Бирегси1ив Зегуазшз Јитог, IV век н. е.) 412 н. 17 Сулпиције Север (5и1рјс1из Зеуегиз, око 400) 247, 385, 410, 511, 695 И Д., 710, 885 Сципион Емилијаи (Зсгрш АетШапиз) 294, 592 и д.
Т Тарди, Д. (ТагсИ, Б.) 511 и. 20, 733 н. 10
РКГМГТЛ!
Тлгп,
Торкшгт Т(и 312, Т/2, :И17 и Л , -Ш 488. !)70, !»74, !»Н1, 0Г»2, Н71’ 1011
Т ити јл и ('ГиИпиол, ок« 172 и. С.) 747, 9Г»| Т ац и т (Тжм 1и?!) 112, 141, 1 / 3 н. 49, 240, 270, 411 п. 17, 413, 417 и. 24, 484, 488, 489, 091, 732 Н. 7, 832 ТолснГтх, Герд (ТгИепћпсћ, Сегс!) (И»9 11 1 Т ем и сти је (*Г1к*т1м11он, 317? п осл е 388) 383 п. 1!» Т еп , И п ол и т (Та1ие, 1Прро1у1е) 14 Т ео ги и д (Тћеокгпз) М8, 735,
806, 886 Теодоиције (ТћеосЈопПин) 375
и. 1
Тсодор из Тарсп (Тћео<1огоз, 602—690) 770 Теодорих (Тијори) т Сон Тронда (Тћгеггу с1е 81. Тгопс1, | 1107) 98, 399 н. 37, 887 Теодорих (Тијери) т Шартра (Тћгсггу с!е Сћаг1гез, | између 1148. и 1153) 73, 889 Тсодул (Тћеосћћиа, X нек) 87, 88 , 89, 361, 425 И д., 597, 773 и. 37, 787, 789 Теодулф из Орлеана (Тћсос!и1Г, ј 822) 82 н. 35, 161 И д., 221, 301 н. 33, 321 и. 18, 388, 700, 701, 719, 749 и. 6 , 889 Теокрит (ТћеокгИоа) 153, 311, 314, 315 и д., 317, 319, 323, 327 и д., 379, 382 н. 11, 737, 806 Теон (Тћеоп, крај I вска и. е.) 329, 845 Теопомп са Хиоса (Тћсоротроз, IV век и. и. е.) 328, 329 Теофил из Антиохије (Тћео~ рћПоз, II нек н. е.) 747, 868 Теофил де Вијо (ТћборћИо с!е ^1аи) 164 и д. Теофраст (ТћеорћгиаћЈв) 245, 412, 634 н. 19, 738 Теренције (ТегепИив) 70, 85,
т Ш. 48. М . 425. 42*. 435. &53 В «0. 5«». « » . 71« ц , 31.
9М1
Т т д ^ « ГГ«П«П1Атж) № « I. 2?1. Ш Ш. 31. 340 «. 32. ЗвО. »1. «3 Т*гг* X (Т М е , И ) ш п Тг*А*ц Ц . С П СТ.Ооск. 1 Ш Т Ј 197 ш Ш Тт&штр. Ф р* ш (Т ш 1ш *г, Тгтш) Ш т ш ПФшрт^т СГШтШаш, у шр*~ ш Котсш тш ш ) 1М. 234 > д . ХЛ »
Ж . 474 « Д.
г т у л гтш вп ш ) « . ш , т 4*1 • « . 1011
(ТМ км, 1 ОКО 406.
и. • ) Ш Т н зд Шафл ГПжпН. С ћлг1«)
* « «1
Т ом а, Ж «н (Т ћ о ваз, Јеаа)
99$
И. 1. 999 п дд., 1005 Т ока. Л .-П . (ТЋошаз. 480 и. 53. 074 Т ораиа. Ф . (Тохтаса. Г) 5« и. 33 Торе. Адфомсо м аа (Т от, АПопео <1е 1а) 335, 93$ и д
Тофаихи.
*Вумпе (ТоИаша,
С Н керре) 313 ТраО ааца. К. (Тгађа1аа, СЈ М1 и
10
Т р аар , ПЈер (ТгаКал!, Р )ет) Т раубе, Л удвкг (Тгаиђе, «1«) 70. 182, 191 и. 23, 181 и. 23. 231, 263 н. 34, 381 * 16, 439. 721. 742 и. 3. 748, а. 4. 735, 769. ГП Н. 33 Т р еаааи јам . Ц. М (Тгетеђгаа. С . М ) 44. 82 и. 53 Т р аач , Ерист (ТгоеПасН. Егоа1) 14. 13. 20, 27. 29. 31. 31 Т рисиои. Ћ. Ћ, (ТгМ оо. С С Ј 393 Т рм ф иодор (ТгурШодогоа. V ш ж) 462 Т удкди д (ТћикКНдее) 13, 637. 634 Т у д н је (ТиШ иа) 435, 594. 784, 787 н д.
Ткрсо з» М о ж ш Г П п о <1а ЈЗоШмк) Ш « 33, ГГв « • Тобас*. А лоаф (Т х т к г. Ахк>Ш Ш а 10 ТоШлшџ, Г«орг К рм сгоф (То1>1кг, 0 « о г | СћНаИорћ) 131 Т«»Ји6к, А Ц. СТотхОм«. А. Ј ) 13 и 3 . 23. 44, 32. 233 м. 9. «2», »3) Т бф ф к П. (Тоупбв«. Р Ј 589 & 23 ТКШЖЈ. К. (То1ш0. К Ј 104 к. 23 У Т ока Л ш м сх ж ГПхогоа« Ади« Ужиер. Х ермаи (ЈЈзепет, НегКшП 90. 38» ИМ. 197 н. 39. тах ш ) 301 м. 36. 666. 735 в. 219 * А . 330, 230 и дд . 302, 17, 876 107. 372. 410, 420. 424, 493, 382 У ланд, Л удвиг (ХЉЈапсЈ, 1ди1Ш. 20. 536 «. 21. 300. 308. 009. иПд) 533 823. 391. 853, 902, 903. 988 У дман. Б . Л. (1Л1тапл, В. М Т ш в » Кашпагореи (Тђогоаа 89 н. 51 де СапПшр ге. 1201 — жшсеђу Ш З/ЗО) 523 Т оаа п К апуе (Т оготаео де ЕрКесоро, оао 1230) 249 и. 4 Ф Тока из Ч ееана (Т ош таео с!е Се2аш>, око 1200 — ожо 1255) Ф аваро, А. (Кауаго, А.) 530 н. 920. 522. 640 а . 29 Тома. А нтоаа (Т ђо таа, Ап1оФ аво р н н и з А р л а (Рауогш из ше) 852 и. 15 I п о л . 2 . в е к а н. е.) 478 ' 1СНВ
ИМ ИИСКИ
Фшшл, Кдмомд (1рпга1, К»1шоп<1) 87 н 4П, 128 гг 28, 257 н. 21, 2П9 и. 27, 800, И02, 4(Ш Н. 45, «30, 705, 7Н9, 7!Ж, 884, 885 и д 842 н. 8, 02» Флринсли, А. (КцгЈмрШ, А.) 580 и. 15 Фпчолпти, Лмкоио (КагЈЛоЈмИ, Јпсоро, 1082 1700) 480 н. 40 Фсдар (РНпкЈгов) 080 федси, Робии (Рсс1(1(*н, Но 1ј 1н) 91 јг. 58 Фенелон (Кбпс*1оп) 488 Фсстижјор, А .-Ж . (РЧшРЈикто, А.-Ј.) 100 н. 22, 107 н. 80 Фикара, А. (Пспггп, А.) 747 н. 3 Филдииг (Р1с*1сЈ1пк) 102 п. 81, 400, 401. Филслфо, Ф р. (КМг*1Го, Рг., 1308—1481) 125, 871, 873 Филер, М арсел (\ЛЈ1ег, Магсс1) 349 н. 31 Филип де Грси (РМШрре (Је Сг^уе, 1- 1236/7) 582 и. 20 Филип де Таон (РћШ рре сЈо Тћаоп, 1. пол. X II нека) 183 н. 8 Филодем (РћПос1сшо8, око 100. п. и. е.) 157 н. 28, 734 ц. 14 и 16 Филон (РћПоп, 1. пол. 1. пока н. е.) 70, 348, 360 н. 12, 652, 947, 051, 956 Филострат (РћМоаГгаГов, 1. иол. Ш ж.*ка н. е.) 168, 171, 410, 657, 812 Филхнер, В. (РПсћпег, Ш.) 171 н. 46 Финерт, Јоз. (РтаегГ, Јоа.) 847 н. 7 Фичино, Марсилио (Р1с1по, МагвШо, 1433—1499) 570, 958 Фишарт (РЈвсћагГ) 570 Флације Илирик, Матија (Р1асшв ЈМупсив, МаШиав, 1520—1575 М атија Ллачић) 208 н. 45 Флор (Р1огив, историчар у време Хадријана) 90, 430, 480
РИГ ИГТЛ1*
Флор и » Ј1ионм (Н(јп1н (1<* 1,у. оп, \ око НП0) 157, 388, Н48 Ф.пук, X. (Ингк, Н ) 720 и. 40 Фогт, Ј. ^оШ , Ј.) 50, 005, 721, 723, 826 и. 7 Фокн, (Р111НПШ, граматичнр, V или VI ш*к И. с.) 412 н. 17 г1»окс, Ф. (Роскс, Р.) 271 н. 02 ФОЈМ'МЈ'0 , 'ГГЈОфШГО (Ро1сп«о, ТсоГПо, 1406 1544) 805 Фолкмагг, Лудмиг (УоЈкггшпп, ЈлјМмМк) 570 н. 86 Фолкман, Рихард (Уо1кшапп, ШсћагсЈ) 119 н. 24, 680 и. 5 Фонтснсл (РопГепеПсЈ 270, 315 н. 13 Ф ортунацијан (РогШпаМапив, ретор IV пека и. с.) 754, 701 Мпдггупат, лиди НиинициЈн (РогШпгјМјц, У(*ла;Ши;0 187, 142, 151 н. 15, 215, 247, 250 и д., 255 п . 18, 260, 267 и. 50, 268, 269, 272, 274, 586, 630, 678 и д., 680, 711, 710, 780, 963 Фос т Ш ) 30, 446 н. 3 Фослер, Карл (Уогш1ег, Каг1) 237, 578 н. 12, 084 н. 11 Фрап.а Асишки (Рггјпсјвсчјв с1с* АннМ) 59, 104, 522 Ф раж а Салешки (Ргапк с1е 8а1ев) 229, 424 Фрапко дс Москедо (Ргалсо с!е МевсћссЈе, око 1330) 48 н. 23 Франки де Каналијори, П. (Ргапсћ! сЈе СауаПеп, V) 707 и д. Фрапсоа, Алексис (РпшдоЈз, АЈехЈв) 57 н. 40 Франц, Ад. (Ргал/, Ас1.) 750 н 8
Фра»1сиско де Осуна ГРгапсћ всо сЈе Овила, око 1497 — око 1541) 504 п. 37 Фрејзер, сер Џ. Џ. (Рга/ст, Ј. О.) 318 Фрелкел, Едуард ГРгаепке!, ЕсЈиагсЈ) 104 н. 83, 552 н. 60 Фредстар ГРгесЈе^аг, историчар VII лека) 51 н. 31
Ф ридетод И1 К |»нтерберијв (Р г1<3*јго*1»јч . срели н л X в е к а )
н 2
Ф р и л л еи д ер . Л у д ви г (Г гЈедЈап гкт. Е идчла) 25в и. 26,
328 и 25 344 н 18 Ф ри д л еи д ер . П аул (Гг1ес1ипа*т, Раи1/ 118 н 2. 223 п . 16. 277 и 76 477 и 52 ф р и и гс, Т еодор ^Г пп^и ТЂ еодог! 280 Ф р о и тк н ГГгоиИ пш , к р а ј I в е к а и е.) 90. 505 и д. Ф р о ито и ГГгоо1о, II а е к н е.) 70. 90 Фроу%гуид Г Ггош липд. о к о 960 — 1008?) 255 И. 18 Ф у к с. X . (Г и сћ а, Н ) 378 н 4 Ф ул б ерт од Ш ар тр а (Г иЈћегг б е С ћ а : *геа. о к о 960 — п о сл е 1023) 265 н . 42 Ф у л ген ц н је (Ги1деп11иа, о к о 500 н. е.) 176 8 . 55. 292, 391, 435. 462, 678, 691, 694, 721, 775. 803. 897 н. 10 Ф у л к о н (Ги1со, 1. т р е ћ и н а X II а е к а ! 858 н. 2 ф у л к о ј и з Б о в е а (Ги1сош а Ае Вежиуа1а. 7 п о сл е 1083) 328 и 27 Ф у и а)о л и , Ђ и н о (Гипа1оН , С 1по) 851 н. 12 Ф у н к . Ф . К с. (Р и п к , Р . X .) 231 н. 23
X Хадријан (На<јпапиз, 7 709/710) 25, 116 н. 18, 404, 700, 760, 972 Хадријан (Надпапив, 1. пол. V века н. е.) 752 н. 19 ХаЈдегер, Мартин (НекХе&гет, МагПп) 97 н. 69 Хајлер, Ф. (НеИег, Г.) 205 н. 39 Хајне, Кр. Г. (Неупе, Сћг. С.) 893 Хајнце, Рихард (Не1пге, Н1сћагд) 319, 1006, 1010, 1012, 1013, 1014 н. 14
Халкилиј< н е ) 183. т#38 ' ^ Хаман, Ј Г. /Натапп ј 354 н
7
г>г/#
н
Хамилтои. I. л. 'На^,;гг-~ ћ ) 426 н. 41 ’ " Хампе. Карл Шатр* 96 н 67 Хаит, Р. В. Ж.јл*, ? у/ , н 14 л Ха>гг, Ф.р гнип«. Г. Р , ?>н 26 И Хартиг, О (НагНв, Ој и 2
Харткг. В. (НагИсе, V/» 4П и д. н. 17 Хартман фон Ауе ШаПгоалп у о п Аие) 48 н. 23 Хаук, Алберт (Наиск, АПжп> 208 н. 84, 908 н. 25 Хафис 582 н. 20, 590 н. 29 Хегел (Неве1) 14 Хејвуд. Пон (Неу^оод, Јоћл, 1497—1580) 545 и д. Хејзинха, Јохан (Ншгшда, Јоћап) 26, 198 н. 32, 570 и. 86, 582 н. 20 Хејсиан, Ј. А. (Нишпап, Ј. А.ј 874 н. 17 Хелдерлин, Ф. (НоШегћв, Гј 439 и д. Хелинг, Мориц (НеИпб, МогЈЦј 102 н. 81 Хелиодор (НеНодогоз, III век н. е.) 100, 436, 492, 957 Хелм, Карл (Не1т, Каг1) 462 н. 25, 880 н. 7, 892 н. 1 Хелм, Рудолф (Не1т, Нш1о1Гј 232 н. 26, 749 н. 5 Хелман, С. (НеИтапп, 5.) 295 н. 21 Хенеке, Е. (Неппеске, Е.) 174 н. 52 Хенри, Ф. (Непгу, Г.) 346 н. 22
Хераклид с Понта (Негак1е1(3е5 РогШков, око 385 — после 338) 734 н. 14, 814 Хераклит (НегаМећоз, око 500. п. н. е.) 336, 370, 428
1060
Херберт, Џорц (Негђег!, СеогХилдеберт од Лавардена (НП8е, 1593—1633) 530 бећег1 уоп ЕауагсИп, око Хердер, Ј. Г. (Негс1ег, Ј. С.) 1056—1133) 202 н. 36, 259, 302, 327, 399 н. 37, 521 и д., 387 н. 22, 532, 569, 646 696, 808, 851 н. 10, 878 и д., Херик, Роберт (Непск, Ко1зег1, 897, 941 н. 2 1591—1674) 478 Херил (Сћо1гПоз, око 470—400) Хилдегар из Моа (Ш1бе§аг, { 875) 270 и д. 145 Херисон, Џ. Б. (Нагпзоп, С. Хилгенрајнер, К. (НП^епге!пег, К.) 909 В.) 236 Хилка, А. (Ш1ка, А.) 102 н. Херма (Негтаз, почетак II 80, 303 н. 38, 821 н. 5, 852 века н. е.) 174, 175, 177, 421, 782 н. 15, 876 и д. Химерије (Нипепоз, IV век Хемоген (Негшоеепез, беседн. е.) 943 н. 6 ник, 2. пол. II века н. е.) 118, 182 н. 5, 260, 734 н. 15, Хинкмар из Ремса (Нтктаг, IX век) 869 739 Хипија из Елиде (Шрр1аз, V Хермогенијан (Негтоеешапоз, век п. н. е.) 65 IV век н. е.) 265, 778 Хипократ (Шррокга1ез) 428 Херд, Ричард (НигП, ШсћагП) Хиполит из Рима (Нурро1у1оз, 337 н. 5 Т 235) 51 н. 29 Хереус, В. (Негаеиз, Ш.) 395 н. 31, 463 н. 27, 683 н. 7 Хирш, Селма (Шгзсћ, 5е1та) Херодот (Негос1о1:оз) 20, 220, 175 н. 53 244, 335, 506, 758 Хојер, X. (Неиег, Н.) 459 н. 22 Херонда (НегопДаз) 634 н. 19 Хојзлер, Андреас (Неиз1ег, Хертер, Ханс (Нег1 ег, Напз) Апбгеаз) 281, 293 н. 17, 393 834 н. 3 Хес, Г. (Незз, С.) 67 н. 7 Холмберг, Јон (Но1тћег§, Хесе, Херман (Неззе, Негшапп) Јоћп) 906 и д., 910 и д. 794 и д. Хомер (Нотегоз) 20, 27, 30, 31 Хесиод (НезшПоз) 20, 100, 109, и дд., 34, 64, 65, 85 и д., 98, 223, 281, 292, 323, 335 и д., 101, 109, 114, 126, 136, 155, 357, 370, 376, 418 н. 24, 447, 174, 183, 186, 219, 223, 226, 497, 735, 737, 755, 785, 8 86 , 961 243, 247 и д., 255, 266 и д., Хескинс, Ц. X. (Назктз, Сћ. 281 и д., 284, 294, 308 и д., Н.) 8 6 , 93 н. 63, 416 315, 319, 323, 331, 334 и дд., Хесли, М. Г. (Наезз1у, М. С.) 357 н. 9, 370, 371, 376, 382 и д. , 386, 393, 395 и д., 400, 402, 421 н. 30 Хефенинг, В. (НеНепте, \У.) 406, 409, 411, 413 н. 19, 425, 428 и д., 435, 450, 490, 492, 695 н. 8 Хибингер, П. Е. (Нићт^ег, Р. 497, 500 и дд., 532, 573, 596, 607, 652, 654, 687, 691, 734, Е.) 39 Хибнер, Артур (Нићпег, Аг(735, 737, 741 и д., 744, 755, 757, 774, 779, 784, 806, 833 и ћиг) 5(3, 865 и д. дд., 844, 856, 859, 872, 886, 945, Хијерокле (Шегок1ез, у време 950, 957 и д., 1011 Хадријана) 259 н. 29, 943 н. 6 Хиларије (НПагшз, око 315 — „Хомер“ (аутор Латинске Илијаде [Шаз 1аНпа], I век н. око 367) 781, 949 е. ) 85, 86 , 88, 215, 425, 607 н. Хиларије (НПагшз XII век) 55, 784 194
Хсммиср, М * р п т СНопескег, МагИл) 954 т д, и. 16 Хст арн)е (Нооспгћп АивиЛо* ОшнтШ . I . п о л. X II *е«») 621 Х от?р, а X (Н оррег, V. Н ) 661 п 4 Х овххиг, Џ М (НорМпл* О. МЗ 569 Ш. •*. 64) Х вМ № 04 Ш ог»ии») 21 н д ч $2, 96, 61. 66 « л , 101. 125, 126, 126. 142, 146, 14« ш ДД , I « , 166 « 22. 216, 230. 2X2, 242, 246, 264, 236 262 м~ 40.
жп, т . >1*. жа, Јж, ш .
Ш . М *. 4В7 . ж. « . • . 4 1Ј. «17. а . а « Н 412. 457 Ш. М . 4*7. «*«. Ш . 90*. 547. 57», т . т ш. М , 447 * . И . Ш . 4 0 . 504. Ш « . 4. « 1 . « 7 . « а ■ Ј и т » ■- 4. 734. 73*. 7 Ж 747, № 4 Д 7М . 771. 73«, 7*7 ■ * * , 7 « ■- I.
т и . т*т. аоо. «02, т .
Х уго од С в, Взпстор« (Впт 1007— 1141) 366 И. 1«, 22. 524. 568 п. 31, 409, т 754. 814 м ДД, 617. 816 ц « 906, 046 Хуто О от ж лпш л (Ни«о Зг*^
Н»б1л«. кр«ј XII »ех«) 22),
670
Х у го и* ТршжЗерг* (Но§* **»
Т Н тћ егд . о*о 1230— а к л 1313) 75 и Зб. 66. •». Ж Е 70, 153 « . 17, 415 м д «. Џ 421 И. 41, 436, 711 д 6 Ш. 706 и. 0 Х јгпшмо шз П*пе (НифШв. Х0 н ех ) 569 н . 25 ХукбиДД (71шгкћ»М. охо «М~ 990) 463, 638 и. 36, «72 « I Х у с ер д . Е (Ниавег). Г.) «3 х 66. 306
Ц
«*.
•11, 616. 625 м Ји 632, 661. «66, 6М . 611. 620. 6)1 « X . #46, 6)6. 664, 660 « 7, 004 м дди 10)6 ш Ји 1006 м д х . 1611 н ДДХорн, Пдјгд (Н осп. р»и!) 464 н 25 ХофасмЈстер. А додф (Но1ше«д* Ипг. ЛбоН) 71 & 21 Х офмсн. В (Н оП т»1ш . •41 н. 5 Х оф нднсттд. Х у т ф ан (Но7т»пмг!ћ»1. Нидо н п ) 32, 23, 238 н Ји 241 И Д , 437, 5Т7, 6 » И. 2». 6 » в. 54. 547 Хр мб ш М«Јгро (Н п ђ ш ш М *иПМ, ОИО 760—656) 144. 247 И Д . 350. 366, 464, 514, 609 И Ји 661 И. 47. 752. 861, 864, •66, 867 » Ји 903 Хуго од Ф аднјег* (Нидо бс РоИебо. оио 1100 — до осо 1174) 534 Х у го Прмаше (Н идо Рг 1т * » , оно 1063 — после 1160) 170 ж. 69, 706
1062
Ш кЈдер, Ј . (2еШ ег, Ј ) 56 9 X Ц ездр (Сдевдг) 89, 436 м. 61 «
61
Ц е га р м је (СдсадНиа, 47371— 542) 82 И- 34
Ц едер, Е дуард (2е!1ег, ЕЛмлЈ) 183 и. 7 Ц ед ер , У ш ркх (2сНет, Шткћ) 781 Њ 47 Ц е п ф . Л . (2оерГ. и 704 д II Ц к м ер , Х а ји р к х (21тшег, Н еШ Н сћ) 226 и. 11 Ц к к гар ел м , Н . (21п«жгеШ, ХЈ 534 и . 40, 614, 615 8. 09. «23 н- 77, 853 Ц к ц ер о к (С Јсего) 70. 7«. 82. » м д-. 112, 114, 115, 119 д 24 123. 127, 131, 132, 141, 143 * д ., 153. 167, 185, 199, 202, 201. 215, 220, 226, 229 н. 17, 233. 235, 256, 257 н. 20, 258. 290 Н. 14, 330 н. 33, 350. 370, 372. 375, 381, 407, 409, 410, 412 Д 18. 413, 428, 44«, 447 Н. 480 Н 56, 486 н. 73. 499. 50*, 542. 553 н. 60, 581, 587 8 . 23, 592, 600, 689, 728. 733 В.
и т а ш л ш
739, 741, 744, 748, 753, 764, 792 н. 1, 800, 828, 841, 845, 895, 898, 900 и д., 903 и д., 908 и Д., 912, 938, 944, 947 И д., 950, 958, 980 н. 7 Ц у к а р и , Ф. ( 2 и с с а г 1 , Г.) 969 и Д.
Ч Черули, Е. (СегиШ, Е.) 69 н. 13 Честертон, Г. К. (Сћез!:ег*оп, С. К.) 63 Чосер (Сћаисег) 61, 62, 185 н. 13, 204 н. 37, 211, 259 н. 29, 301, 322, 337, 428 И д., 438, 665
џ Џеб, Р. К. (Је№, К. С.) 340 н. 1 Џејмс, Виљем (Јашез, ШПИагп) 257, 272 н. 67, 341 н. 15, 641, 723 н. 37 Џенсон* X. В. (Јапзоп, Н. Ш.) 932 н. 6 Џојс, Џејмс (Јоусе, Јашез) 32, 396, 492
ш Шадевалт, Волфганг (ЗсћаНе'маШ, ^оИ§ап§) 100 н. 78, 266 н. 47, 284 н. 10 Шалк, Фриц (Зсћа1к, ГгИг) 528 н. 41 Шамар, X. (СћатагН, Н.) 375 н. 1 Шанц, Мартин (Зсћапг, МагИп) 87, 331 н. 35, 777 н. 42, 779 н. 45, 963 н. 42, 1008 н. 7 Шафтсбери (ЗћаИезћигу) 181, 570 Швитеринг, Јулијус (Зсћш1е1егтв, ЈиИиз) 670 и дд., 885, 886, 920 н. 30
ИЕГИ СТА Р
Шедер, Ханс Хајнрих (ЗсћаеНег, Напз Н етп сћ ) 562 н. 68
Шедлер, М. (ЗсћеШег, М.) 741 н. 32 Шекспир (Зћакезреаге) 31, 32, 65, 75 н. 26, 212 и д., 224, 236, 296, 302, 308, 371, 429, 434, 435 н. 55, 442, 446, 449, 469 н. 45, 496, 498 н. 4, 545 и дд., 568, 573, 576 и Д ., 611 н. 61, 623, 649, 932 Шелер, Макс (ЗсћеХег, Мах) 278, 676 н. 6 Шели (ЗћеНеу) 948 н. 7 Шелинг (ЗсћеШпб) 412 н. 17 Ш енбах, А. Е. (Зсћбпћасћ, А. Е.) 533 н. 48, 896 и дд., 903 Шени, М.-Д. (Сћепи, М.-Б.) 367 н. 21, 410 н. 15 Ш еније, Андре (С ћетег, Ап<3ге) 469 н. 45 Шерел, Албер (Сћ6ге1, А1ћег1) 992 и д. Ш ерер, Вилхелм (Зсћегег, АЛШћећп) 892, 895 и д., 903 н. 19 Шеринг, Арнолд (З сћ егт е, Агпо1П) 133 Ш ефлер, Херберт (ЗсћбШег, Негћег!) 99 н. 76 Шиен, М. (Зћеећап, М.) 828 Шилер (ЗсћШег) 78, 106, 441, 505 н. 10, 577, 794 н. 5 Шисел, О. (5сћ1ззе1, О.) 330 н. 3 2 Ш ифер, Т. (ЗсШеГСег, Т.) 389 н. 23 Шипли-Дакит (8ћ1рр1еу-ОискеП) 42, 87 Ш лајермахер (8сћ1е1егшасћег) 533 947 Ш ле/ Е. (Зсћ1ее, Е.) 330 н. 32 Шлегел, А. В. (Зсћ1е§е1, А. Ш.) 446 н. 3, 494, 533, 548 н. 55 Шлегел, Фридрих (Зсћ1е§е1, Епебпсћ) 53, 225, 438 и д., 446 н. 3, 494, 533, 966 Шлосер, Јулијус фон (Зсћ1оззег, ЈиИиз у о п ) 932, 968 и дд., 970
1063
ЕВРОПСКА К Њ И Ж ЕВ Н О С Т И Л АТИ Н СКИ СРЕДЊИ ВЕК
Шлумбергер, Ж ан (ЗсМшпбег§ег, Јеап) 650 Шмид, Вилхелм (5 сћш 1 б, \\Шће1ш) 115 н. 14, 162 н. 33, 299 н. 26, 687, 845 н. 3 Шмид, Волфганг (ЗсћтШ , ШоИеапе) 773 н. 37 Шмит, Л. (Зсћписћ, К ) 270 н. 60 Шмиц, Карл (ЗсћтИ г, Каг1) 669, 675 Шмиц, О. А. X. (В сћ тћг, О. А. Н.) 178 н. 57 Шнајдер, А. (ЗсћпеШег, А.) 750 н. 8 Шнајдер, Херман (ЗсћпеМег, Негтапп) 281 и н. 5 и 6 Шнајдер, Федор (ЗсћпеШег, Гедог) 53 н. 35, 128, 176 н. 55 Шпанке, Ханс (Зрапке, Напз) 388 н. 23, 726 н. 40 Шпенглер, Освалд (8реп§1ег, Озт^аИ) 14, 17 Шпрангер, Ед. (Зргапеег, Ес1.) 569 и д. Шрам, Перси Ернст (б с ћ г а т т , Регсу Егпз*) 53 н. 35, 662 Шредер, Едвард (5сћгбс1ег, Ес1тоагћ) 795 н. 8 , 895 н. 7 Шредер, Р. А. (8сћгбс1ег, К. А.) 591 н. 30 Штаде, В. (8*ас1е, \Л7.) 678, 829 Штајдле, Б. (8{еи11е, В.) 699 н. 16 Штајнен, В. фон ден (8 *етеп, уоп <1еп) 389 н. 23
Штајнмајер, Е. фон (Згеттеуег, Е. у о п ) 897 н. 9 Штатмилер, Г. (81а<ћти11ег, С.) 414 н. 19 Ш тах, Валтер (81асћ, Шаћег) 264 н. 36 Ш телин, Ото (ЗШћИп, Оћо) 399 н. 36, 746 н. 1, 959 н. 29 Штолц, А. (3{о1с, А.) 954 н. 18 Ш торбек, Лудвиг (5ћ)гђеск, Гднћлпе) 891 Штрекер, Карл (Зћескег, Каг1) 145 н. 7, 197 н. 30, 252, 255 н. 18, 265 н. 42, 415 н. 22, 425, 463 н. 29, 466 н. 38, 476, 596 н. 41, 639 н. 27, 664, 679, 698, 701 н. 18, 721, 774 н. 38, 796 и д., 832, 863 н. 10, 868, 870 Шулте, Ирмхилд (ЗсћиИе, 1гт ћ Ш ) 567 н. 79 Шулц, Алвин (ЗсћиИг, А1шп) 91 н. 53, 197 н. 29, 722 Шулц, Ернст (Зсћи!г, Егпз!) 228 н. 12, 306 н. 1 Шулц, Франц (ЗсћиИг, Ггахн) 569 Шулц, Фриц (Зсћић, РгИг) 117 н. 20, 411 н. 16, 412 И д., 417 н. 26 Шуман, Ото (Зсћитапп, Оћо) 196 н. 28, 300 н. 27, 306 н. 3, 329 н. 29 И 30, 465 н. 45, 800, 801 н. 15, 852 н. 15, 865, 8 6 8 , 907, 917
■ О М Е Т Н И
и
I '1 * ' •
I I
. • П 1 ; 2О
ЛОШ КИ
и
РЕГИС
ц\
Ап ЈпсИех п с т*есеасту ^тпукетпеп*. п ттра$2ггсп1
о/
с
Јхкк.
ехсер!
тг.
тгј±
:.?•«?
т»
јс т
*
5спсе гсћететтг 1Не ссг—л^ет о? сп агтту сге геггпеб. 1тре&л%еп1а. 1Мж. а 1агде т~гћог Г5 2лл а 1сјгјт±гл\ хптћжа а аи е ±.гес! 1?гс теабег Лргевх. Г 'хтјехж 1Н*т* и с кзф Јсг«с1 о? Хесттттд *с*псћ Гз огЛу 1гт±хс&: хсћет. асћо1агж ГНке а?ке~т таћзсћ. оп1у ?х*е :г_е ћ сгзе« ћее!з; тгтсћ1е 1ги! & 1ће *сћсгћ сге прјгарз Шггтгјп , пед1етттд Л е Јхжђ у о? :пе Ђобк. В-јј гћоидћ Гће г€1е дезег ое по сгтсћеж (1е1 тјП с $10.11 гае:! ћу ЈАегл, Јгаг <ж гћ езд р с у г: 15 хће гоестд $~јхЉ1 ће ^е-те^ тће уе~ тјб^о гоетес*, сп± ггј±јс ?т *ош <с№ п ргсеГлк.> ге^ ^ е ассопаао«*сАж с? сп тлсех. —сас гза ! &? гћаве 1гћ с т а с с рге^г-2 гс атгтеттг. хо ТНОМА5 Г Ш И В геггггЕ? је неопхгган ссгзтах, а а е хана 'хжтеЈоешвеег-. ж хе сеж у саох гасзегду 7 хзаее гу гр 1сг;оса гразасзаугад* грезггз* х сна5геве~Је наззаге хгасзрб » л с у п ш е а п ,. Без 2»ег2. обвакзо нх;е нзсхзта тдгуто то хгнзсгхнг без к х т = т с а га ха у Нзезсу уехедх чзггаоеа. П рхзаајех ха ;е у а еа е гамр уз таштљ. ретастра у а еа е за хенахзае: жнха сттлеЕтх -хао засв;а хс;а гга>а ујеха сезсс за канхта гр-хззсају сгавз табеге. жзје су .ззгте жвоста* гсаЗсев Н ћсогзп^ згжжвдууу^ж тевс жалтге. Н.ажх х€&сст з е засх> ж ује ззасатаха (ве тзтвсхзете ха хх зеж жороетге.. зхзраастЈеге жг ех на њхзса,, гггега бм бвкха засс 6« ее вегхраха жгрзвст. а арехнхх сту гентхзса забрнњхзаха угстреба ретакпра, жсјж ^јчет Љ е жзрзкгте унраво језз* г» жзба;агк на;нхнзе н?езхру.> 10€5
Следећи регистар сједињује гттех тегит (предметни ин декс) и гттех уетЂогит (индекс речи). Граматички, реторич^ и др>ти артифицијелни изрази регистровани су у потпуности (акћгегпаН о, ассеззи з, аситетг итд.). 1ттех гетит узима измећу осталог топосе („истрошена грађа'*), метафоре (мајмун), анонимна дела (П есм а о А л е к с и ју ), историјске чињенице, научнокритичке чињенице, диверзне ствари (Алкибијад као жена) Сем тога он уз помоћ резимирајућих одредница („европеизаци^ ја изучавања књижевности**, „методске смернице**, „топоси" „превиђање топоса4* итд.) маркира неколико основних мисли и резултата ове књиге и тиме допуњује завршно поглавље.
А
александријска 404, 406
филологија
(АИзсапз) 266 н. 47 алитерација 463 н. 29 Алкибијад као жена 663 амблематика 570 амброзијанска химничка строфа 639 „Амиклин култ у раној ренесанси“ 104 и д., 600 А јм ер и од Н а р б о н е (А ут ет г амфитеатар схваћен као лап е НатЂоппе) 269 н. 56 виринт 663 А јо л (Аго1) 307 аналитички метод изучавања албум 505 и д. књижевности 32, 374 и д., алегореза 123, и дд. (Хо628 и д., 649 и д. мер, Стари завет, Вергилианастрофа 683 је, Овидије), р б и дд. (код анафора 78 неопитагорејаца и неоплаандроктасија 843 тоничара), 383 (на пласти„анима“ (К. Г. Јунг) 205 кама са саркофага у време антика 37 и дд., 47 (као „ауцарева), 126; 741 (код Маторитативно добро прошлокробија), 746 ,и д. (апологести“), 70 и д. (античка нати), и 71, 12&'И д. (Августин), ука и хришћанство), 243 и 72 (Касибдор), 182 и дд. дд. (поетика), 335 (античка (Бернард Силвестар), 3 ЗТ" теориј а књижевности), 342 (Еразмо и Винкелман), 952 и д. (антички филозофи у (старохришћ анска књижевстарофранцуској књижевноност. Упор. библијску алести). Упор. „класичну* ангорезу, Вергилијеву алеготику, свеукупну антику. резу) антитеза 81, 110, 113, 163 Н. алегореза Вергилија 126 34, 171 алегореза Хомера 126 алегорија као фигура говора, антитетон 127 78 антифраза 684 алегоријска кола 202 н. 36 антички богови* 187 (као усиалегоријске куће 202 јарси), 187 (у региону Месеалександријска теологија 69 ца), 718 као демони и д., 72, 360, 746 и д., 946 антономасија 686 и н. 9
авероизам 96, 210 Августово доба (Аи&из1:ап А§е) 434 Августинова филозофија историје 51 адинатон 161 и д., 475 азијанизам 141 и д., 492
А лискан
П РЕДМ ЕТН И И ТЕРМ И Н О Л О Ш К И
а п ел ен к ти ч к и 947 апланон 187 а п о к р и ф и 4 19
апологете 421, 348, 360, 956 апострофа 684 н. 6 апострофирање у епском стилу 742 апотеоза Хомера 338 н. 9 арапско-андалузијска поезија 561 и дд. аристотелизам у средњем веку 73, 92, 96, 183, 362 и д., 368 и д., 426, 432, 652 и д., 818, 908 и д., 936, 953, 959 Аркадија 311 и д., 341 н. 15 архаични душевни свет и књижевна топика 177 и д. Архемор 139 архетипови колективно несвесног 103, 172, 205 Архиплачљивко (АтсћИтепгиз) 88 асиндетон 838 асиндетон за попуњавање стихова 466, 475 Асклепије 190, 197 н. 30 астрологија, 185 (астрална предодређеност егземпларних фигура), 187 (планете као узор понашања у животу), 195 (сукоб чулности и разума као астрално предодређен), 203 (маст против утицаја планета), 259 (као приповедна грађа у делу Асгролог (МШћетапсиз), 347 (као нешто што потиче од Аврама), 616 (код Дантеа), 950 (у поезији садржано). Упор. метеоролошка догађања, мрље на Месецу. астрономска перифраза 448 и Д. атицизам 115, 410, 492 н. 91 атлете. слављење . . . 944 и д. аутор (аис!ог) 89 н. 50 4» аутори (аискогез), 54, 80, 588; 85 и д. (уопште), 89 и д. (су једнаковредни), 91 (као ауторитети; 99 и д.), 100 (као извори знања и животне му-
РЕГИ СТА Р
дрости), 92 — (жаљење због њиховог запостављаља; 97), 731 (,,етичари“-еШ1с1), 786 и д. („мањи" и „већи", ша!огез и тто ге з), Упор. уметности и аутори (аг!ез и аи~ с1:огез). ауторски понос 885 „ауторитет" (аис1оп!аз, у вагантској строфи) 254 ауторитарно наслеђе 47, 122 афектирана скромност 141 и д., 250 и д., 677, 776 „афилијација" 39
Б барок, 26 (као књижевни стил), 444 (и маниризам), 460 и д. (шпански „барок" и средњовековно-латински маниризам; 482, 489, 566 н. 75), 483 (Пфандл о шпанском бароку) Бдење о Венериној ноћној светковини (Реттдпгит Уепетгз) 656 беседе (зиазопа) 117, 259 беседнички украс (огпаШз) 121, 129, 164 н. 34, 446, 481 н. 59, 838, 839 Бекство заточеника (ЕсЂазгз сарНгп.) 150 н. 14, 721, 795 бесконачна кугла, види средиште свемира Библија, 70 и д. (и античко списатељство; 80 и д.), 353 (као песништво), 507 и дд. (симболика књиге), 746 и дд. (и старохришћанека наука '6 књижевности), Упор. Вулгата библијска алегореза 336, 371 и д., 861, 867 библијска ексордијална топика 145 и дд. — делови тела као метафоре 229 и д. — зазивање природе 155 и дд. — личне метафорц _222 и д. — метафоре јела 226 и д.
<
— метафоре код Томе 356 — муза (Абисинка, Етиопљанка) 388, 397 — нумеричка композиција 867 и дд. — нумеричке изреке 875 — облици погрешно идентификовани као германски 292 и д. — планине и воде 186 — поређења 367 (Алберт Велики), 371 (Петрарка) — топика „младог старца“ (риег зепех) 175 — тумачење имена 848 — уверавања у неспособност 141 и д., 673 и д. — формуле аутоминимизовања 141 и д. библијска епика 64, 393, 424, 704, 774, 780 библиологија, 512 (код Исидора), 749 (код Касиодора) библијски језик 80 и дд. библијски латински 80 и д., 753 библијска пародија 812 библијска поетика 71 и дд.; 80 и д. <Алдхелм; 386 и д.), 91 (школски аутори), 124 и д. (Јероним), 274 (у 12. веку), 353 и д. (Мусато), 388 (пародирана од стране Седулија Скота), 490 и д. (Грасијан), 653 (антиципирана код „Лонгина"), 755 (код Исидора), 872 (композиција бројева), 949 и дд. (Винсенте Епинел, Хуан дел Енсина, Сантиљана), 961 (Панегирик о поезији — Рапедутгсо рог 1а Роезга), 944 Студиј библије, 71 (Августин), 748 и д. (Касиодор), 781 (Ноткер Балбул), 822 (схоластика и Роџер Бејкн) „благонаклон, пажљив, спреман да прихвати поуку“ — бепплЛиз, аИепШз, босШз 119
бог као градитељ 938 и лт, 972 и д. ’ бог као грнчар 939 бог као демијург 938 бог као музичар светова 339 онај који диктира) 514 бог као неимар света 112 бог као музичар светова 339 987 н. 13 бог као сликар света (4 еш р1с1ог) 972 и дд., 986 бог као творац (беиз орИех) 743 бог као уметник (беиз агШех) 938 и д. бош њ а Рома (Беа Кота) 175 и д., 411 и д. н. 17 богослов (Шео1о§из) 352 божанска уметност (агз с1т па) 355, 378 божански песник (бтпиз рое!а) 652 божанства која пишу 507 н. 14 болести очију и култ светитеља 386, 619 „брбљива ^стражњица" (тсрштос; ХаЛ&у) 725 бројеви 370, 405, 605 и д., 616, 752 и д. (упор. егземпларни бројеви, потпуни бројеви) — игра бројевима 865, 869 — композиција бројева 325, 521, 608, 836 и дд. — мистика бројева 617 — нумеричке изреке 875 и дд., 913 — симболика бројева 605 и дд., 862 н. 9, 868 — симетрија бројева 860 буколика (види пасторално песништво) буколички мотив логоровања 316, 596
в вагантска поезија 329 и н. 29, 519 Валамова магарица 387
1068
варваризам 76, 77, 683 и д. вегетациони култови 199 век, поколење (заеси1\1 т ) 413 и д. н. 19, 412 и д. н. 24 велики реторичари (егагкЈз гће*ог1циегз) 463 Венера као мушкарац 663 Вергилијево доба (ае!аз ^ег§;Шапа) 162 Вергилијев точак (го!:а ЛТег6 Пи) 331 н. 35, 379 вече као завршни топос 153 и Д. вечно пролеће 201, 310 „вечност", доба (ае\шш) 413 и Д. н. 19
прсте дрвећа расподел>ене на три врсте стила 331 н. 35 врсте песништва 735 и д. (њихова подела у антици) врсте стила 253 н. 14 (упор. три врсте стила) врт са дрвећем (уегеег) 331 „врх“, „оштроумље" (асишеп)
480 Вулгата 125
г
Германи, 45 и д. германистика 27, 280 и д., 293г вечност космоса 186 и д. (код 892 и дд. Б. Силвестра), 204 (код Ер- Гијомово монаштво (Могааде налда од Боневала) СиШаите) 724 и д. вештина беседништва 107 н. 1 гноса 398, 610 н. 59, 629, 938 вештина духовности (аг!е <1е Голијина проповед (РгаесИсашеешо) 480, 483 Ио СоНае) 863 веигжна изналажења, инвен- Голијино Откровење (Аросативност (агз туетеш Н ) 133 1ур515 ОоИае) 508 н. 15, 518г вештина и наука (агз и зс1еп596 н. 40 Па) 366 говор и разум (огаНо и гаНо) „вештина красноречивог гово131 и д. ра“ (1о§ос1аес1а11а) 465, 475 говорне фигуре 72, 77 и дд., вештина писања поетских де121 и д., 128, 214, 487, 562, ла (агз сНШагштз) 129 и д. 682, 963 248 и д., 403 и д., 581 гонгоризам 566 „видео би“ (сегпаз-формула) гомилање као стилско сред742 ство 157 и дд., 228, 267 н. визије 172 и д., 177 и д. 19, 463 витештво 893 и дд. Гормон и Изембарт (Согтоп^ „вишезначан“ (роНзетоз) 589 •е* 1зетЂаН) 717 н. 25 граду и свету (игШ е\ огШ) водеће мањине 18 50 и д. Војвода Ернст (Неггод ЕгпзГ) грађење утврђења 91 н. 58 47 и д. н. 23 граматика 74 и дд., 98 н. 73, „враголаста лаж“ (шепНасшш 511, 648, 728, 739, 749, 817 тсозшп) 699 н. 16 и д. Персонификована 68, 79 вредносни типови и личности граматика као лек 758 н. 19 280 метафоре 199, 682 „време мајмуна“ (зшпагшп граматичке И дд. 1етриз) 417 и д. н. 24 време процвата 432 и д., 444 граматичке пермутације 326 „врлине дикције“ (уННПез грегоријански стил (зШиз §ге<НсешН) 828 еопапиз) 253 н. 14 „врлине приповедања“ (у1г1и- Грци према Исидоровом суду 1ев паггаНотз) 828, 841 и д. 260
1069
Грчка антологија (АпОгоЊдга Сгаеса) 464, 469, 499 и дд. грчки митови и библијске приче, паралелизовани 353 и дд., 359 и д., 398. Упор. систем адекватности гимназијски хуманизам 409
д „дангуба**, „лењост** (с!ез1(11а) 149 и д. двоструки стилски карактер 145 двоструко одређивање времена 448 „Девет јунакаи (ЈУеиј ргеих) 611 н. 61 „деловање** (аеЉШа) 245, 959 (Упор, „прављење** — *асИћШа) „дивље стадо пучана** (1а1согшп ресиз 15еб1;1а1е) 352 н. 4 „двоумљење** (асШиђИаИо) 742 девизе (гесла) 570 девизе (екфраза при опису персонала код Кретјена) 303 н. 39 Дела Аполонијева (СезГа АроИопп) 293 н. 18 Дела Фридрихова у метру (Се5Га ГгиГеггсг теГтгсе) 272 н. 67, 449 Дела Римљана (Сез(а Котатготит) 259 делови говора 76 и д. делови тела као метафоре 229 и д., 517, 521 и д., 542, 545, 554 дивља шума 387, 331 и дд. „дивље стадо пучана“ (Шсоги т ресиз 1зез1;1а1е) 352 н. 4 дигресија (ехсеззиз) 123 дијалектика 46, 75, 91 и д., 125 (у Књизи о Јову), 200, 326, 426, 645, 754, 955 н. 20, 959, 971 доказ (аг&ишеп1ит) 320, 759 и дд., 845, 850 „доказ о старости** 360, 746, 951, 953
доказивање (агеитеп^аИо) досада (СазШшт и 1аес1шгги 144, 832 „друга интенција“ (зесипсЈа 1п1епИа) 238 н. 29 а духовита игра личним именима (аеисЈега поштађ 480 и ДД.
Б ђаво као песник 944, 947, 961 963
Е евидентност 626 (као методски циљ) европеизација истраживања књижевности, 23, 27 и д. (стимулише превладавање појединачних филозофија), 30 и д. (укључивање антике и средњовековног латинског), 61 (укључивање Шпаније), 403 (историја муза као пример задатка), 441 (неспојиво са француским књижевним системом), 461 (са поделом на области појединих језика и хронолошке исечке), 626 (води ка новом схватању), 629 (разумљива смисаона творевина), 643 (чини да се истакну континуитети) европеизација слике историје 19 егземпларни бројеви 406 егземпларне фигуре 36, 103, 161, 166 и д., 185 н. 13, 192 н. 24, 198 и д., 201, 301 и д., 597 и дд. егземпларне фигуре, паралелизоване 597 и дд., 608 Упор. систем адекватности егзотична флора и фауна 305 и дд.
1070
етимологија 76 и д., 844 и дд. еклога 153 н. 18, 264, 739 н етимологизовање личних име23, 773 н. 37, 778. Упор. хрина 581 н. 18, 848 и дд. шћанска еклога еухемеризам 386 еклипса (есНрзе) 684 (метафора код Грасијана) ексордијална топика 145 и дд. екфраза 118, 303 н. 34, 321 и Ж д. н. 18, 322, 993 еманације у песништву среджалопојка због актуелних њег века 185, 187 и д., 199 прилика 36, 160 и д., 206, 234 емфаза (етрНаз15) 685, 838 Ж а л о п о јк е м а л о г Матије (Е,аемпиријски метод 374 т еп Г аИ оп ез МаИгеоИ) 259 н. Емгафеј (Алан) 202 29 Енглеска, 44 (прекид са траженомрзачка књижевност 209 дицијом око 1750; 394), 46 и д., 259 н. 29, 392 н. 28 (утицај на континент у 8 . живот, реални и контемплавеку; 683), 61 и д. (однос тивни (уИа асИуа и соп1 е т према романским земљама), р!а 1 ша) 162 401 (преромантизам). Упор. ж и вотн и век једног човека Стари завет, идеал џентле(ипш з ћопиш з ае!аз; види и мена. „доба човековог ж ивота“) епидеикса 117 н. 19, 262, 301 413 и н. 19 и д., 637 Ж и т и је с в . Л о јд е г а р а (V Иа епиграм 477 и дд., 499 и дд. ЕеиАедат п) 857 епика, 64 и д. (еп и школа; 404), 280 и д. (античка и средњовековна епика; 291), 330 и дд. (епски пејзаж ), 629 и д., 712 и дд. (епска ко„заветна изрека“ (зеп1 епИа мика), 737 (Квинтилијан и уоИуа) 666 Диомед о епу). Упор. старозагонетни говор (ТоЦроО 453 француски еп, библијски еп, зазивањ е Бога 382, 384, 386 хришћански еп, негодовање, зазивањ е Зевса 382 маркирање, роман у прози. зазивањ е Муза 379, 389, 538, епилог, закључак (ерПо^из или 992 регогаИо) 118 зазивањ е Природе 155 и д. еротски топоси, 157 н. 28 (осзазивање Христа 384, 390 и д. тарела лепотица), 195 и д. н. заједништво метафора између 28 (поређење врста љубави), паганске и хришћанске књи477 (душа у пољупцу), 516 жевности 221, 228, 233, заједн. 27 (метафорика књиге; ништво топоса између касне 545 и д., 875 и дд.), (нумеричантике и Библије 168 и д., ке изреке), 875 и д. (добра Упор. заједништво метафои зла љубави), 876 (етапе ра љубави), 880 (пет тачака љ у„закључак“ (ерПоеиз, регогабави) 11 о) 118 Естебаниљо Г о н са л ес (ЕзГеЂа„занатлија**, демијург (с1епипт о С оп2а1ег) 462 н. 26 оигеоз) 938 естетика мере и пропорццје 195 и д. н. 28, 399, 681 и д., „занатлија**, „занатски** (т е 939 сћапхсиз) 6 6 н. 4
занатске уметности (аНез ш есћашсае) 66, 520, 988 златни (аигеиз) 784 златно доба 140, 204, 436 златни ланац (упор. аигеа са1епа) 187 и д., 199 златно доба, златни век (з1е1о бе ого) 436, 476, 489 и д., 516, 566 н. 75, 710, 959, 965, 988 знање обавезно мора да се саопшти 148 и д. „значајне чињенице“ (Вег^боп) 627 зној као метафора 792 н. 1
И играрија бројевима 865, 869 идеал џентлемана 301 идеалан пејзаж 140, 305 и дд., 628 идеална класика 445 идеја огс1о 864 идеја крсташког похода 926 идеја Рима 52, 417 и д. н. 17 „избор, одабрана песма“ (ес1о§а) 315 н. 13 извештаченост и уметност 638 и д. изграђени латинитет (1аћг1са1а Ш т ћ а з ) 249 изналажење тема за беседу (туепИо) 116, 132, 320, 483 изједначавање речи (аппотгпаИо) 453, 491, 580, 583 „изношење“ (асћо, опбхрЉн;) 116, 118 изокренути свет 159 и дд. „израз“ (е1оси1к>, Хе^«;) 116, 121 „изражадно ћутање“ 503 име аутора, види помињање аутора 892 и д. имена која говоре 139 н. 2, 844 и д., 854 и д. имена су последица ствари ( п о т т а зип! сопзециепћа гегит) 853 импрезе 570 и д.
инкариација 74 (и „слободне уметности“ — аг!ез Иђега1ез) инкарнациона парадоксалност 74 „искрица“ (зс1пШ1и1а) 776 исоколон 127 историзам 14 историја књижевности и наука о књижевности (њихова критика) социологија књижевности 22 и д., 32, 37, 135 и д., 243, 368, 441, 460 и д., 476, 626 и д„ 640, 843 и д., 892 и д., 925 и д. историја уметности 26, 31, 894 историјска наука, 13 (облик њеног напретка), 14 и дд., 18 и д. (настава историје) историјска свест код Римљана 411 и д., н. 7 историјско тело 15 иш чекивањ е краја света 51 италијанизам 61, 435, 437, 482, 970
Ј јансенизам 400, 699, 957 јединица смисла 16, 30 једноставни говор (зегшо зшр1ех) 250, 252 јези к (Нпеиа 1аНпа, готапа, гизНса, ћагћага — латински, романски, сељачки, варварски) 55 и дд. језичка логика 97 Јерусалимска песма (8оИтатгиз) 88 јунаштво 279 и дд., 308 Јуначка дела цара Беренгара (Сез1а Ветепдагп) 260, 267 н. 50, 714, 870 ј уриспруденци ј а, римска 1 1 7 н. 20, 258, 418 и д.
к Кабала 733 н. 10 калиграфија 502, 519 и д., 563 и д., 566 н. 75, 572 канон, канонски 371, 418 и д., 424 и дд., 439 и д., 577, 645, 651, 744 Карлов пут 717 каролиншка „ренесанса“ 46, 83; као хуманизам, 388, 475, 782 и д.; као реформа студија 83, 515, 636 и д., 645 Карло Велики и папа Лав (Каго1из Мадтшз е1 1-.ео Рара) 264 каталог као облик песништва 186 и д., 323, 376, 379, 397. Упор. каталози хероја, трупа итд. каталог хероја 946, 965 каталози аутора 85 и д., 403 и ДД., 418 н. 25, 424 и д., 785 И д.
каталози проналазача 945 каталози трупа 379 катедралне ш коле 93, 630 „католички учитељи“ (саШоПс1 та§151;г1) 752 и д. Кембриџске песме (Сагт та СапГаЂггдепзга) 69 н. 11, 182 н. 5, 233, 321 н. 54, 463 н. 29, 639 н. 27 и 28, 701 н. 18, 721 Кипријанова гозба (Сетга Сурпапг) 812 „китњасти говор“ 260 класика 403 и д., 444 и д., 577 „класична" антика 37, 85, 408, 892 и д. „класични“ књ иж евни систем Француске 432, 441 класицизам 115, 400 и д., 431 и дд., 577 клерик-ратник 720 клерици (с1ег1с1) и књ иж евност на народним језицима 630 и д. Клермонска тгасија (С1егтоп1ет Раззготг) 774
Кдшшјевци 207 (суд Бернара из К.первоа), 632 (у Шпанији), 925 (хришћанско витештво) кнежеви наклоњени образовању 294 и д. књига, 30 и д. (књига и слика) Књига о Алсксандру (Б1ћго бе АИхапЛге) 149, 331 књига о узроцима (1Шег 6е саи 81 з) 197 н. 30 књижевна критика 37, 494 и д ., 651, 655 и д., 791 књижевност (1Шега1ига), основно значење 74 књижевности на народним језицима 57 и дд., 629 и дд. Кодро као тип сиротана 185 кож ух као песникова плата 795, 798 колена срца 231 и д. колон 249 н. 4 комедија 634 н. 19, 728, 758 (сотесПа; 589 н. 25 и 26, 634 н. 18) комика 687 и дд. комика у исповедаоници 704 н. 19 компилација 766 композиција 120 и д. и н. 25, 856 и д. композиција бројева 325, 521, 608, 856 и дд. конвенционалан опис природе у средњем веку 306 и д. конкретно као циљ истраживањ а 375, 461, 476, 895 константе као циљ истраживањ а 374, 408, 445, 628, 643 константе форми у књижевној традицији 375, 643 континуитети 38 (Трелч), 384, 626, 643 и дд. констрастирање хришћанског и паганског песништва 384 „контрастне хармоније“ 333 концептизам 222, 460, 480 и дд., 490 и д., 566. Упор. сопГерИзто
корпоратизам средњег века 604 и дд. Корпус канонског права (Согриз шпз сапотс1) 419 космогонија 36, 179 и д., 190 и д., 204, 601 и д. космос као позорница 232, 237 кратке обраде античке грађе 842 краткоћа као стилски идеал 581 н. 18, 828 и дд. кривотворење историјс ких сведочанстава 271 и д. култ мученика 424, 704 и д. култ плодности 189 и д., 206, 302 и д. „култура“ (ћшпапИаз) 375 култизам 460, 480 и дд. (Упор. сиШзшо, тсиНиз) кухињски латински 718 н. 31 кухињски хумор 714, 718 и дд.
л лавови на северу 307 лаконизам 492 лакрдијаш и песник 798 и д. латинизми у романским језицима 60, 578 и д., 586 латинизовање образовања 47 и д. Латипска антологија (АтгИго1одга 1аНпа) 321 н. 18, 468 латинске поетике средњег века 182 и дд., 188, 326, 330 н. 33, 630 и д., 583 и д. латински (= §гаттаИ са) 47 и д. н. 23 латински 46 и д., 56, 578 и дд. латински језик, сељачки, варварски (Ип§иа 1аНпа, гизИса, ћагћага) 55 и д. латински у романским језицима 60, 578 и д., 586 лексикална поезија 228 и д., 306 и д. лењост у мишљењу, индолентност (У13 тегИае) 13, 18 леонински стихови (уегзиз 1еошш) 253
леонински ток, лсонитет, леонстина (Јеогипиз сигзиз, 1ео-' пћаз) 253 Лигурска пвсма (ЈЛдигтив) 53 н. 34, 267 н. 49, 330 н. 34 714, 715 И д., 803, 813 ликовне уметности, 37 (Вијар де Онекур), 66 (римски споменици и нортхумбријска скулптура), 68 и д. (облици представљања агГез 1Њета1ез), 93 н. 62 (антички утицаји у XII веку), 132 (сликарство и реторика), 150 (топос лењости код Мантење), 167 (Бројгел), 329 н. 32 („рајеви“ романских катедрала), 368 н. 23 (схоластика), 383 (саркофази из доба царева), 433 (француска књижевна класика коју Фенелон карактерише уз помоћ поређења са сликарством), 600 н. 47 (сага о Трајану и антички рељефи), 631 (погрешно схваћена антика), 864 н. 11 (Дирер), 932 (агз зШа паЈигае — уметност као мајмун природе), 941 и д. (ликовне уметности као атрибут Оеиз атИјех-а и КаШге), 967 и дд. (сликарство код Калдерона), 969 и д. (италијанска и шпанска теорија уметности), 972 (Бог као сликар светова), 978 (проблематика портрета), 986 и д. (сликарство у шпанској мистици) липограматичка играрија („са изостављањем појединих слова“) 462 и д., 475 литота (Шо1ез) 78 литургија 115 н. 15, 127, 231 (уз 230 н. 19), 421, 784 личне метафоре 219 и д. ловорово дрво 331 н. 35, 740 логика, физика етика у Старом завету 757 Логос као песник 399 лудило Муза 803
1074
љ
м етаф ора
Ђубавни концил у Ремирмону ' 205, 868 н„%улки“ карактер стила 265 ^упко место, „место за уживан.е“ (1осиз ашоепич) 315 и дм 318 и д., 323 и дд., 332
М мајка рађања (ша!ег еепегаИошз, види КаШга) 189, 206, 302 мајмун (51Ш1а) 928 и д. мајмун као метафора 928 и дд. макаронски латински 395 и д. н. 31 макрокосмос и микрокосмос 188, 198 мало од мнонггва (раиса е пшШз) 267 Мпнасијина беседа (ОтаИо Мапаззае) 231 маниризам 27, 115, 444 и д., 516, 678, 679, 931 н. 5 Марија и Марта 161 и д. маркирање епских попришта 310, 331 маслиново дрвеће 195 н. 28, 306, 315, 326 н. 23, 329 н. 30, 740 материја, грађа (та*епа) 836 и д.; стање материје (зПуа) 184 маћеха (поуегса) 220 мач и перо (агтаз у 1е1;газ) 298 међусобно осветљавање 26 место за уживање 187, 323 и дд., 332 и д. место над местима (1осиз Ше 1осогит) 326 метална скала аутора 417 н. 24, 428, 783 и д., 788 метаплазма 76, 77, 200, 683 метафизика поезије 794 н. 5 метафизика светла 98
Н. Ј 5 м стаф оре
оловног
г-тота
508
ј р л г * 226 и д д МГП ОГ'Т<' , ;|ЈЈа 5 5 0 и д М . !дфоро плопилбе бро о м 214 и дд., 615, 728 776 метафоре пј у а 323 метафоре појори: лне игре 232 и дд., 1014 и дд. метафорика 8^ 214 и д., 335 и Д., 367, 494 и дд., 863 и ДД., 771 метафорика кл.иге, 516 н. 28 (липе као кн.ига: 542 551 и д., 552 и д., 507). 569 и д. (шифра као метафооо;. 496 (повез; 544, 549, 560), 527 (књига земље), 551 Гкњига искуства; 522, 534), 534 гКњига памћења; 538, 558), 497 (памћење као писмо; 501), 534 (књига духа), 506 (књига историје), 509 н. 17 (бож ја књига; 523, 526. 545), 496 (свете књиге; 503, 507), 521 и д. (срце као књига: 556), 498 н. 4 (срце као свитак књиге), 569 и д. (хијероглиф као метафора), 505 (анали неба), 558 (књига неба; 568), 507 (небо као свитак књиге), 497 (небеско писмо; 502), 558 (инвентарски списак), 222 и д. (књига као дете; 990), 522 и д. (књига као креатура), 501 (живот као књига; 507), 551 (књига љубави), 502 (књига природе; 522 и д., 553 и д., 567), 532 и д. (поезија природе као „жива књигам), 517 (орање као писање), 559 (шаљива књига), 503 (књига судбине; 564). 551 (књига лепоте), 500 и д. (прибор за писање; 505, 518), 555 и д. (књига душе), 546 (душа као књига рачуна), 497 и д. (душа као воштана плочица), 497 и д. (звезде као писмо; 502, 505), 530 (књига универ-
1075
зума), 524 (књига разума; модерни (нови) филшофи (то534), 525 (књига света; 527, б е г т рТШозорћт) 341 н. 13 564, 570 н. 85). 559 (магијске модерно (ново) доба (тодегп!књиге), 564 (књига времена), 1аз) 417 и д. њ 24 502 (књига будућности) Можи Д ’Егремон (Маидгз В ’АГдгетоШ) 149 метеоролошки процеси 156 методске смернице. Упор. ана„моја маленкост“ (тесНосгИаз т е а ) 143 и д. литички метод, поступак „деш ифровањ а", „значајне м онаш ки редови, 207 и д. (ричињенице", емпиријски мевалство у XII веку), 723. тод, европеизација, евидентУпор. Клинијевци ност, историјска м етаф оримонаш тво, 349 (као филозофија), 510 и д., 676, 695, 699 н. ка (214), историјска топика (140), конкретно, константе, 16 М орализовани Овидије (ОШе континуитети, историја књ итогаИзе) 337 н. 5 жевности и н аука о књ и „морализовањ е“ (алегореза) жевности, ф илологија, ег337 зактне методе, терминолом орф ологија 15 гија, топика мотив залуталих у шуми 596 метонимија 78, 106 м етрификовањ е прозних тек н. 41 „мрачни в е к “ (Тће Багк А§ез) стова 247 42, 79 метрика 77, 248 и д., 732 и д., мрљ е на Месецу 341, 542, 595 771 н. 39 мешовита проза 252 м удрац (зорћиз) 340, 344 мешовита ш ума 319, 322, 333 мудрост (зархепИа) види и 1огн. 37 Ш ибо (јунаштво) 341 мешовити род 376 М узе 374 и дд., 499 и д. Упор. мешовити стил 691 и д. одбрана Муза, девалвирање мим (тш ш з) 688 зази вањ а Муза мистика бројева 617 М узеј 494 митови 20 и дд. м узика 66, 123 и д., 386, 945 мит о О рф еју 399 мит и пророчанство код Д анм узични монарх 294 М учеништво св. Катарине теа 612 и дд. (Раззго 5. СаГћеггпае) 152 и митологија 383, 397 и дд., 780 митска теологија код Варона д. н. 17 359 М учеништво св. Квинтина младост и старост 284 и дд. (Раззго 5. ОигтгИт) 857 и д. (Упор. ш то ге з и зе то ге з 286) Н млеко 226 и дд., 390, 490, 503 Мнемосина 648 надмаш ивањ е 36, 113, 271 и модеран, нов (тобегпиз) 410, дд. 414 најниж а наука ( т П т а зсЈеп„модерни“, нови (тобегш ) 165, Иа) 363, 368, 643 200, 410, 414, 597 н. 43, 632, налазиш та 320 822, 835 напредак у сазнању 113 модерни тупоглавци (тобегш народни језик (уо1даге) 57 бпШ) 597 н. 43 наслов књиге 895 н. 7
1076
П Н Б Д М Е .1 1 1 И
,1
глМ И М и .'Н Ј Ш К И
*агка 0 војевању" 284 и д. наука о средњем веку 28 и д.. 893 и дм 925 и д. наш«жалне књижевности 27, 30 аапионална психологија и наука о књижевности 483 н. 66
„вачин расправљања" (шос^из " Пас1апсН) 365 и дд. Упор. дгачини" (шосИ) код Дантеа, 365 неискусан, сиров (гисИз) 166 И дд.
немогуће ствари (ГшроззИзШа) 161 неуметнички, једноставан (атех^тћпо;) 249 н. 5 необразован краљ, владар (гех ПШегаШз) 295 н. 2 2 неоплатонизам 368 н. 23 неотесаност (гизИсИаз) 141, 678 неософистика 115, 116 н. 18, 118, 168, 321, 346, 410, 841, 946 ДЈеприродни след“ (огс!о агШппаНз) 765 непромишљена смелост (т с о п биНа 1етегНаз) 291 и д. неспоразум као категорија преображавања форме 37, 661 и д. неуглађен, необразован ( т си1ћ!5) 141 н. 3, 250 новија филологија 626 и д. „новији" (поу1) 413 „новији писац“ (пео 1;ег1 сиз) 410 новолатинска поезија 49 и н. 24, 430 Ноиса № о уз) 185 и д., 220 и дд., 620 н. 74 „нормална класика“ 445, 482, 643, 650 и д. нумеричке изреке 875 и дд., 913
О О аритметици (Бе атћИНтеИ са) 861
РЕГИСТАР
„О ти што лик си драг Венере дивотне" (О асЗппгаШе Уепепз у<Зо1ит) 192 и д., 759 н. 20 обдареност (т§епшт, теето ) 483 и д. обезвређивање зазивања муза 374 и дд., 499 и д. обично свакодневно образовање (еухихХио«; ‘ла^.беСа) 65 облик расправљања (Јогта 1:гас1апсН) 364 облици, књижевни 32, 640 и д. (као семе облика) образован цар (Гтрега^ог И1ега1из) 294 и дд. „овековечити“ (ае!егпаге) 808 О војној вепггини (Бе геђиз НеШтз) 345 н. 21 огледало кнежева 295 „ограда“ (зер1а) 326 н. 24 одбрана Муза 392 и д., 381 и д. (Персије), 383 и д. (старохришћанско песнипггво), 386 и д. (Алдхелм), 392 и д. (Хорхе Манрике), 397 и д. (Тасо), 398 (Милтон) одбрамбени говори о фиктивним правним случајевима (соп1го^егз1ае) 259 „одвраћање“ (Шззиазт) 259 одушевљавање (ехатаак;) код Лонгина 653 околишење као реторичко средство 121, 365, 838 округли бројеви 325, 865, 867 И дд. омаловажавање лаика у средњовековном песништву 352, 597 „оно што је веома слично, готово једнако“ Сгсароцокзу) 463 опис (безспрИо) 118, 321 опис, види перифраза 447 и д. опис врта 329 н. 32 „опис места“ (1оро|*гарћ1а, 1оро!ћез1а) 330 и н. 33 опис природе 319 и дд. „оповргавање" (ге1и1аИо) 118 опомињући говор 947
1077
опште место (1оспз согштштз) 119 оријентално 464 и д., 469 и н. 45, 561 и дд., 683 н. 1 оружје и науке 296 и д. орфичке химне 180 и д. Осморица аутора (аис!огез ос1о) 149 н. 26 „оцим (ра1гез) 422 очи душе 229 и д. „оштрица, врх“ (рот!е) 480 „оштрина духа“, домишљатост (аеи^ега) 480 и дд.
периодизовање историје жевности 438 н. 62, 440 и>И~ периодизовање историје 39 Д' ДД*» 42 и д., 413 (Тацит) И перифраза 447 и д., 580 перо и мач 298 персонификација 67, 172 и д 336 и д., 426 Песма о Алексију 629, 857 Песма о Валтеру 253, 264 293 330, 664, 714, 717, 867 ’ ’ Песма о Ганелоновом издајству (Саттпеп с1е ргосИсгопе Сиепотз) 47 н. 23 и д. Песма о Гијому (Сћапзоп де СиШаите) 630 н. 10, 722 п Песма о Еулалији 59 н. 43 Песма о св. Ландберту (Сатпаганска робиња 71 т еп сХе ЗапсГо ГапдћеПо) Памфил 87, 634 н. 19 857 панегирик 260 и д., 505, 633, Песма о Манерију 881 700 и д., 739 и д., 840, 944 Песма о Нибелунзима 60 и д., и дд. 110, 307, 394 Панешрик у част Поезије Песма о Роланду 47 и д. н. (Рапедуггсо рог 1а Роезга) 23. 60. 110, 151. 152, 282, 292, 944 331, 394, 629, 716 и д., 722, панегирички топоси 689 и д., 742 700, 739 и д. Песма о Сиду 59 н. 44. 332, панграматичка играрија 463, 632 и д., 717 475 Песма о Фернану Гонсалесу пантомимичар 688 (Роета с1е Ретап СотаГег) „паори, сељаци“ (гизПс1) 195 264 н. 28, 352 н. 4 песник-теолог (1ћео1о&и5) 352 паралелна систематика „стапесниково обраћање свом дуријих“ и „новијих“ наука ху 382, 538 256 и д. песничка слобода (ИсепИа ропарафраза 247, 840. Упор. прее!агиш) 77 бацивање у други стил. парентеза (рагепЉезЈз) 684 и пет љубавних црта (цшпцие Нпеае ато п з) 880 и д. н. 6 петраркизам 371 Парис као ратник 277 н. 75 пародија 158, 237, 319, 395, 448 пиво 388, 401 писање као заповест 144 (тои д., 812 пос скромноети) пастирско песништво 153 и д., писање крвљу 509, 567, 572 311 и дд., 329, 351, 378 и д., писање у шифрама (види ме735 и д. тафорику књиге) патетични стил 115, 742 патристика 344, 346, 349, 746, писма без икакве књижевне обраде (тШ1ега1:ае 1Шегае) 953 249 патристичка алегореза 386 патрологија 421 писци (аис1огез) 54, 80, 588; 85 певање птица 325 и дд. (уопште), 89 и д. (су
1078
■* I ј
I
једнаковредни), 91 (као ау~ торитети; 99 и д.), ШП (као извори знања и ж ивотпо м удрости), 92 (ж аљ ењ е због н,иховог запостављаша; 97), 7Н1 (еШЈС1), 736 (шаш гез и гп1 погез), Упор. „псштине" (аг(ез) писци расправа ((Пзри1 а 1 огсуј) 422
питање гаћа 208, 723 и д. платан 311 платонизам 36, 92 н. 60, 98, 183, 190, 203 и д., 620 н. 74, 803, 814, 938, 947 племенити паганин 395 племство душе 299 плеоназам 842 н. 8 побуна омладине 92, 160 и д. Повест о Аполонију (Н1в1огга АроиопН) 688 Повест о Родригу (НШогга Нодетгсг) 633 погрешно разумевање топоса; 51 и д. (топос остарелости погрешно схваћен као лични исказ), 137 (сопзоШш погрешно схваћен као „дирљива тужбалица за мртвим“), 174 (топос подмлађивања погрешно схваћен као алегоријски начин израж авања), 195 и д. н. 28 (конвенционално дрво маслине побркано са „доживљеним"), 235 и д. (код Лутера), 250 (код Гргура из Тура), 270 (топос неизрецивости погрешно схваћен као сведочанство изгубљеног јуначког песништва), 292 (старозаветни топос погрешно схваћен као германски), 302 н. 31 (племство душе као посебност XIII века), 305 и д. (лексички ексцерпти погрешно схваћени као културноисторијски извор), 306 и д. (конвенционални лав побркан са „доживљеним“), 322 (реторички идеални пејзаж
’ :г> П ^ т н о
г х п;)1,с|Г К;К)
по,
сглатпгноо ттироло), 'XX/ и '»Т, 'МОНП-. Томпг: пофош ио схп а ћ о н у спор.у о С и д у ), :»,40 (,,Н.,!.ЈДар КГци Три '!Т)ТО()|Ир а ‘‘ ј, ЛХЛ (касмоднтимки каН Н р И Т Ш ПГП(ј('П1ПО г;х н а ћ с н и
као
„барок";
4оН).
Гј 1
(ит-
р о к а записснпча поЈргчнио с х 1!аћт*на к а о п л р о д н о п с с н и п ј т в о ), 6И1 и д. (иараз „сласт" ( ј1п 1ссс1о ) схнаћг:н
погреш но као ..етичка вредност“), 705 и дд. (хагиографск и топос схнаћен као битн а ш п ан ск а црта)
„под дрветом једним“ (агћоге зић циадат) 316 и д. подмлађивање 174, 175, 178 подражавање (гтте815) 358, 652, 376 поезија и теологија 351 и дд. поезија и филозофија 340 и дд., Упор. сукоб ... поезија као наука 352 и д. поезија као похвала Бога 761, 957 и д. поезија као теологија 742 и д., 351 и дд. поезија с темом природе 532 И дд. поета као „писац текста" 244 И д.
поета, 793 (различито од версификатор). Упор. божански песник, учени песник ( б т Ш15 рое!а, босШз рое(а). поетика 200, 346, 561 и д., 565, 733 и д., 756 и д. поетика (рое1па = и песникиња) 13, 356 и д., 488, 666, 822 позитивна теологија 954 и д. „показивање, хвалисање, величање“ (епидеикса) 117 н. 19, 262, 301 и д., 637 „покуда“ (уИирегаИо) 303 и Д., 434 полиграфи 511 и н. 21 полиматија 339
1079
Е В Р О П С К А К Њ И Ж Е В Н О С Т И Л А Т И Н С К И С Р Е Д Њ И ВЕК
помињање ауторовог имена 892 и д. шжизлост као прехришћански термин 141 „поредак" (огсЈо) 864 поређење са лончаром 939 н. 1 порећење са марионетама 1015 посветна топика 147 и д., 675 н. 5 посматрање природе 322 поступак откривања, деш ифровања 20 и д.. 31, 32, 626, 629 „поткресани стихови" 466 н. 39 потоњи живот антике 37 и д. потпуни бројеви 370, 608, 860
предлог (ргорозШо) 164 н. 34, 700, 856 и д. презирање уметности и науке 800 и д., 947. Уггор. јадиковање над врездсном „презир према свету“ (соп!ешр1из типсН) 204 и д. прелази 106 „премештање" речи ((гапз§ге3810, 1гапзсеп8!о) 447 и дд. „пренесени говор" (1гапзспр1а огаИо) 247 „преношење“ (1гапз1аио) метаф ора 214 „преношење" царства, студија (1гапз1аИо ЈтрегН, б1ис1П) 52 * Д. и д., 631 „по чстири" (чиасЈегпЈ, чиа!ег,препоручивање“ (соттепс1апО 542, 543 *т), 857 дела (орепз), 945 похвала владара (ЗхспХсхбс; Хбисторије (ћ1з1ог1ае), 945 преромантизам 304 н. 34, 387, Г<к) П8, 267 похвала владара 117, 264 и 401, 440 и д., 532 и д„ 646, 652 дд., 292 и дд., 699 и д. Види „претходне, припремне вежбе" топику похвале (ргоеушпазша1:а) 118 похвала годшпњих доба 321 „прехуманизам** (ргеишапезјн. 18 шо) 440 и д. похвала градова 262 и д. прецизне мсгоде изучавања похвала земаља 262 и д. књ иж евности 374 похвала личности 170 и д., 262, прециозност 222 (код Дантеа), 266 931 н. 5 Похвала Пизона (Л.аиз Ргзопгз) пријам ела 474 89, 691 пример (е х е т р !и т ) 99 и д., похвала савременика 276 105 н. 86, 192 н. 24, 597, 721, похвала цара 294 760 похвални говори уметностима приповедањ е (паггаћо) 118, и наукама 944 и д., 965, 987 121, 734, 828 и д., 856 и д. „приповедање о измишљеном" „лравдање44 (ехсизаИо) 141, (паггаИо ЈасШхз) 740 679 природа (паШга) 67, 174 н. 54, „прављење“, „начињена ствар“ 179 и дд., 301 и д., 327, 657, (ТГОСТЈСГК;, 7С01ТЦЈМХ по!.т\1\и;) 130, 744, 941 244 и д., 734, 963 н. 37 „природа која нариче“ (паћдга „првенци“ 148 р1апеепз) 188 и д. пребацивање у други стил 247, 778 „природа м ајка рађањ а“ (паШга та1:ег еепегаћопЈз) 189, превладавање 36, 113, 271 и 206, 302 ДД. ,природа родитељка“ (паћ!га превођење текстова са народрагепз) 738 них говора на латински 47 и д. н. 23 природна лепота 140
1080
ПРКЛМГ.ТИИ И Т М ' ’.ТИН'.
дгцфодни" и ..писани" лак н ; Оех пабЈгаИа и 1ех 5гг 1рг.'п 524 дриступ" (ассеззиз. схс?да у ,.,~ ^сноантичког и средњгл атин ског увода уз коме}1тар исжог аутора) 336 н. 16, 5В0 проза 246 и дд. Јфоза (« ритам) 251 -розиметар 184, 251 и дд., 233 ^фолог прекривен шле?лом' (рго1о8из ваЈеаШз) 147 пропедеутика 65 пророк (уа!ез) 243 просопопеја 685 и д. дфостак у ријечи *4 (ЈшрегИиз вегтопе, 2 Кор. 11,6) 674 птичја китара 459 и д. пурпурно мастидо 509 н. 18 пут на небо 68 и д., 187 и д., 191, 202, 543. Упор. пут на онај свет, пут у друге сфере. путовање кроз сфере 592. Упор. пут на небо, пут на онај свет.
рађање 188, 211 разграђивање културне супстанце 39 разумљиве смислене творевине 16 рај 140, 326, 329 ирастезање“ (с111а1а11о) 843 и Дч 841 распоред“ (ФзрозШо) 116, 120 и д. „расуђивање“ (шс11сшт) 483 и дд., 733 Ратар из Чешке 513, 865 ратоборни кувар 722 реализам шпанске књ ижевности 633 и д. и н. 18 „река говора“ (П итеп огаИотв) 587 и д. н. 24 река светла, језеро светла, бујица светла 544, 594 и н. 37. Упореди течно светло. Ренуар (ЕагпоиаП) 722
‘ ; т •х и —
вг.г ..... ..
'-' ј
*< }'<
’ ! »{«■-?»:;. 2'>.
' : - х/ .
39. ■
' '; 9 48
*'
лд
*7•“т*
' : ; •; - ; 112, 129. 22'; 764. 828
р г т м ;х :к и л*чик ГПОЈ 249
<
~Њ'4,
•*; г. V
л
2 Т/ ,
^—ј -
реторички украс — л.ан.е р.езниха (со!ог гјсиз) 581 н. 19. 333 ригоризам 30 , 86. 37, 372 . 334 и дд.. 398, 699 и н. 16. 76* 780, 787 рима 638 и д. рима тирада 639 римована проза 249 и н. 4 252 Ритам о Сиду 277 ритмика 249 и д., 254 родови 32, 403 и дд., 589. 642, 735, 758 и д., 772, 959 и д. Упор. библијска епика, хришћанска еклога, хришћанска драма, хришћански еп, комедија, врсте песништва, еклога, епиграм, епика, фабула, пасторално песништво, химничко песништво, кнежевско огледало, комедије, похвални говори, опомињући говори, стихови за лакше меморисање, панегирика, филозофски роман, раскошни говор, говор-загонетка, роман, сентенције, секвенца, државнички говор, утешни говор, вагантска поезија. роман 57 Роман о Аполонију 168, 302 Роман о ружи 61, 91 н. 57, 208 и дд., 309, 337, 630, 884 Роман о седморици мудраца (Еотатг Аез зер1 задез) 47 и Д« н. 23
1ЛВ1
Роман о Теби 322 роман у прози као коначан облик епског спева 291 роман о филозофима 348 романски (готаш сиз) 56 романски свет (Н о т а т а ) 54 и дд., 385, 578 романтика 434 и д., 439 и д. романтичан 56 и д.
С саветодавне беседе (аиазопа беИћегаИуа) 117, 259 Сага о гралу 189 Сага о Теби 36 и 139 „сад нека устукне" (сес!а1:-формула) 276 „Салустијева краткоћа“ (Тзге\гИаз ЗаНизИапа) 829 самоумањиван>е 144, 575 (Упор. шесИосгИаз, рагуИаз) „састављање" (сотрозШо) 120 и н. 25 „састављање стихова по алф абетском реду“ О^егзШсаНо зесипбит а 1рћаће 1и т ) 102 сатира на рачун дворјана 927 сваки пол и узраст (о тш з зехиз еХ ае 1:аз) 268 сведочење о виђеном (асНез1аНо ге1 ^Љае) 291, 742 свеполност и божанство 190 и д. свест о епоси у XII веку 416, 417 и д. н. 24 свет као песма 941 свет као позориште 232 и д„ 623, 641, 966 „светска година" 413 и д. н. 19 (Платон) свеучилиш те (з1 исН ит ееп ег а 1е) 95 „свештени гајеви“ (аХсгц) 319 свеш тено учењ е (бос 1 г т а за сга) 93 свештенство и царство (засегс!о1шт и 1 т р е г 1 шп) 52 свештенство и наука (засегсЗо1 ш т и з1ис1шт) 97
свечаност сибе 726 н. 40 „сви морају да умру“ 1з6 и „сви о њему певају“ 269 сводница 209 и д., 634 н. јп седам мудраца 346 ‘ у седам стубова мудрости 73 „седина“ (сашИез) 169 секвенца 252, 388 и д. Селестина 633 сентенције 99 и д., 625, 741 „сидонијанска мода“ (шоз 31(ЗопЈапиз) 930 силогизам 72, 320, 487 н. 76 симболика бројева 605 и д д 862 н. 9, 868 симболика књиге 949 и дд. симболика слова 542 синегдоха 78, 82 синкретизам 189 и д., 191, 390 „сиров“ језик (гизНсИаз) 141, 687 систем адекватности, 125 (код Јеронима; 746), 398 и д. (Калдерон), 597 и д. (Данте), 748 и д. (Касиодор), 755 и д. (Исидор). Упор. паралелизоване егземпларне фигуре. грчке митове. скраћивање (ћге^шге) Упор. аћћгеУ 1а 1:1о 839 и д. слављење Константина 662 и Д.
„слает“ (с1и1сес!о) 681, 774 „следбеништво“ (зедш) 789 слободне уметности (аг!ез Пћега!ез) 65 и дд., 200, 201, 935, 967 и дд., 988 и д. — и инкарнација 74 — Тома их одбацује као принцип поделе сазнања 98 и д. слободне науке (зћдсНа 1ЉегаНа) 66 словн а загонетка 542 снови 173, 176 и дд. содом и ја 191 и д д ., 204, 210 сол ец и зам 76, 77, 971 сотериолош ке нумеричке загонетке 542, 617 соф истика 110 и д., 404, 840, 876. Упор. неософистика
П РЕДМ ЕТН И
И 'П ;!*М И Н О Л П Ш К И Р ЕГИ С ТА Р
спевови са еротском тематиком (егоИса) 191 и дд., 204 И ДД., 210, 213 Н. 49, 222, 639 н. 29, 713 и н. 26, 878, 880 и д. специјализација и унивсрзализација 28, 895 спискови писаца 403, 406, 418 н. 25 сребрни латинитет 85, 430, 489 средиште свемира и бесконачна кугла 197 н. 30, 582 н. 20
„страиица" (раета) 500 н. 5, 509
..страховаље, стрепља“ (1гер1баИо) 142, 776 и д. структура књижевне материје 374, 628 и д. судска реторика 258 и д. (даје грађу за новеле) судски говор 116 и д., 118, 129, 320 сукоб између филозофије и поезије 336, 340, 362, 821 и д. сукоб старих и нових (песника) (циегеПе без апсГепз е! Пез тобегпез) 409, 488 супротности у естетском вредновању средњовековних песничких дела 197 н. 30
средњовековна антика 37, 622 средњовековни стил 255 средњолатинска књ иж евност (њен потоњи живот) 49 и д., 235 и д., 635. Упор. ш там пани текстови. средњолатинска ф илологија 28 и д., 893 Т ставови (зсћета1:а) 78, 82, 83 и д. теж ак, компликован украс старац, види риег зепех — (огпа1из сПШсШз) 164 н. 34 „старо дете“ текст исписан црвеном бојом старачко доба (по М аксими(гићпса) 515 јановом опису) 87 н. 47 Темпа 327 и д., 333 стари (рпзсиз) 412 теолог (1ћео1о§из) 352 стари и нови (апИцииз, ап11теологија (у старом значењу цш и ш об егт) 165, 409 и д. = Библија) (Шео1о§1а) 358 и Упор. „стара“ и „нова“ поД., 782 етика итд. Види паралелтеологија 366 (тобиз аг1ШсГна систематика. аИз и зс1епПаИз = уметничСтари завет и енглеска теоки и научни начин [изларија песништва 387 и д. гања]), 354 и д. (теолошка старица и девозка 172 и дд. поетика; 372, 373, 965), 944 „старо дете“ (риег зепех) 166 и д. (теолошка теорија умеи д., 174, 626, 703, 709 тности), 955 (теолошка топистарохришћанска н аука о ка). Упор. поезија као теокњижевности 704 и д., 772 логија (под теорија песниИ дд. штва), христологија, текуће старофранцуски еп 282 н. 7, светло, Бог као вајар, теп306 <1асГит госозит („враголаста старохришћанско песништво л а ж “). 704, 722 и дд. теорија песништва (Упор. дествари и речи (гез и уегћа) финисање појма 781), 68 (пе647, 847 сник као становник неба; стихови за памћење 100 235), 243 и д., 311 (певање стихови са истим почетним под дрвећем), 335 и д. (песловом (уегз 1е11;г1зез) 464 н. сништво као лаж; 339 н. 19, 30 356, 385, 652, 763 н. 26, 774),
1083
339 (полиматија; 741 и д.), 339 (песништво као носилац тајне мудрости), 341 н. 15 (певање у луговима), 352 и д. (поезија као теологија; 742 и д., 761), 363 (песништво као 1п К т а зсЈепИа), 367 и д. (Томино учење), 368 н. 22 (омаловажавање поезије; 958), 371 (сазнајна функција поезије код Дантеа; 612 и д.), 651 (песник као стваралац), 738 (песничко лудило; 761, 808 и дд., 958), 755 и д. (Исидор из Севиље), 791 и дд. (егзистенција средњовековног песника), 797 и д. Гпевање за новац), 798 и д. (етика даривања), 801 (песнички понос; 824 и дд., 885), 806 (песништво као овековечивање; 824), 811 и д. (песништво као разонода), 814 и дд. (песништво као схоластика), 948 и д. (похвала поезије). Упор. метафизику поезије, поезију, поетику. теоцентрична теорија уметности 943. 972 терминологија, 243 (њено испитивање као основа науке о књижевности; 343, 408), 243 и д., 255 и д. (терминологија песничког стварања), 444 и д. (маниризам), 627 и д. Упор. с1азз1сиз, сиШ зто, НИегаШга, тодегш , рое1а, готап, романтичан, 1ћео1о„техничке играрије“ (1есћпора1§;та— 'гех^огаиулла) 464 и Д. технографи (од тЕх^а*. = реторички уџбеници) аутори реторичких уџбеника 11 н. 10
течно светло 203 (Алан; 594), 543 (Данте), 594 и д. (фрањевачка мистика) типични бројеви 860 Титон 138 и д.
„ток“ (сигзиз) 252 и д. томизам 362, 373, 955 топика 119 и д., 132 и д., 135 и ДД., 260 и дд., 284 и дд., 754, 759; историјска топика 140 и д., 214, 626 топика завршетка 144 и д., 151 и дд., 771 топика похвале 260 и д., 320 и д. Упор. „покуда“; похвала годишњих доба, цара, земаља, личности, градова, савременика. топоси, види вече, одбрана муза, мајмун, афектирана скромност, „сви о њему певају“, „сви морају да умру“, оруж је и науке (агтаз у 1е1газ), краткоћа (ћгеућаз), „читава земља“, теорија песништва, „сласт“ (бикебо), топос проналазача, еротички топоси, вечно продеће, ексордијална топика, „досада“ (ЈазШ ш т), храброст и мудрост (ЈогШибо е! зар1епИа), Бог као сликар светова, старица и девојка, кивност, шумица, топос Индије, топика похвале, „љупко место“ (1осиз атоепиз), топика завршетка, писање по заповести, самоумањивање, треба ли се женити?, топос индолентности, утешни говор, надмашивање, убеђивање у неспособност, топоси неизрецивости, формуле подложности, топос остарелости, залуталост у шуми, подмлађивање, изокренути свет, погрешно разумевање топоса, топика посвећивања, знање се обавезно мора саопштити. топос, 119 и дд. (настајање нових топоса; 140 и дд.), 170 и д. (топос и архетип), 175 (што може да се подмлади) топос Индије 269 топос индолентности 149 и д.
* ’ *5] N . N °ђц,. ђе5уч ЈеЈ
а8), ђеЈ°),
*чће, 'аи (еиКо 010 *е, зс за:и ге и, и .е а, I-
0
5
0 (.
неизрецивости, 266 и џ. Упор. „сви о њему пе»ају“, „сваки пол и узраст" (отшз векиа е! ае1аз), „чигава земља". јопос остарелости 51 и л. .феба ли се жеиити?" 259 врсте стила 121, 379, 534 «. 19. 761
тропуће", тројство (1г1у1иш) *вб, 79. 98 и д. н. 74. 817, 902 дроструки стил" (1г1р1ех з!у*1из> 379 н. 5 тумачење имена 844 и д. тумачење песника као лео гра'матике 74 и д., 248, 728 и д. тумачи (ехрозИогез) 422 традиција, кљижевна 64. 315, 404 и д., 418 и д., 643 и дд. трактат (д1зри!а11о) 782 тмеза 465 и д. н. 38, 683 Б ћславост 463
уверавање у неспособност 141, 675 и д., 776, 888 „увећавање" (аихез1з) 839 и д. увећавање, „уметничко надувавање дикције" (атр1ШсаИо) 451, 816 н. 2, 835 и дд. увод (ехогШит) 117 и д., 136, 391 увод (ргооетшт) 117 и д., 121, 300. 581 н. 18, 673 и д. уводничари (т!гос!ис1огез, ехрозИогез) 422 удаљавање од теме (е§геззиз, ехсеззиз) 121, 123, 491 удовички новчић 147 „узвик“ (ехс1атаИо) 742 уздизање вољене жене на ниво рајске птице 613 узорни писци 405 и д., 431, 651 узорци писама (Согши1ае) 129 укрштање стилова 253 и Д-, 439, 703
укрштање форми 254 и д. Упор. укрштање стилова. уметничка проза 114. 127. 129. 246 и дд.. 319, 351 н. 1. 637. 777 и Д. уметност као мајмун природе 932 уметност (прављења) књиге у срсдњем веку 510 уметности Саг1о»» потичу од Бога 862
„уметности пропопедања** (аг1ез ргаесИсапсШ 520 униперзитети 94 и дд. „уносне уметностн" (аг!ез 1исгаИуае) 427 н 42 унутарња чула 229 унутарњи и спол,ии пролетаријат 17 и д. упоредна историја књижевности 25 и. 6, 440 и д. упоређивање врста љубави 195 и д. н. 28 „утемељивачи средњег века" 42 и д. утеха (сопзо1а!1о) 136 и д . 139 Утеха упућена Ливији (Сап5о1аНо а& Мтатп) 138 утешна беседа (сопзо1а!ш) 118, 136 и дд. учени песник (бос1из роеТа) 498 учење о изналажењу 116, 132, 320, 483 (види „изналажење“ — туепИо) учење о писмима 129 и д., 249 и д., 834 учење о симболима (амблематика) 570 учење о фигурама говора 214 и д., 138 „учитељ књижевности" (аис!опз!а) 427 н. 42 учитељи (та^ГзТп) 422 Ф
Габи1а 758, 764 фабулативна функција (Гопс«оп Гађи1а1г1се) 21 и д.
1085
фигура говора (Пеигае) 78 фигура генија, 187 (као писар), 198 (као свештеник и цртач; 203, 208 и дд.), 209 (у Ром а н у о руж и )
фигуралне песме 464, 475, 514 фигуре звука 491 фигуре речи и смисла 78 Физис 180 и д. филозоф (рћПозорћиз) 340 и 346 и н. 22 филозофија (историја речи) 340 и д., 350, 754, 910 филозофија као реторика (©»,Хо<гофСа) 114 н. 13 филозофирати (1га^аП1ег еп рћПозорћЈе) 343 филозофско-теолошка епика XII века 68 и д., 200 и дд., 386, 592 и д., 595 и д. филологија као техника изучавања књижевности 25 и Д., 374 фингирани правни случајеви 111, 112, 114, 117, 258 формула „видео би“ (сегпаз) 742 формула краткоће (ћгеуПаз) 828 и дд. формула надмашивања (1асеа!) 272, 276 формула самоумањивања (раглп!аз) 143, 677, 681 формула скромности 136, 140, 141 и дд. формула понизности 143 и д., 675 и д. формуле ауторитета 669 и дд. формула избегавања досаде (ГазОДшт) 144, 832 и д. формуле девоције 143 и д., 669 и дд. ф орм уле патоса 231, 333 ф орм уле подређивањ а 143 и ДФ ранцуска као центар образовањ а у високом средњ ем веку 97, 636 н. 25 ф ранцуски књ иж евни систем 441 Ф ронеса 60, 222 и дд., 426, 594
X .
х а ги о гр а ф ск а к о м и к а 704 и д х а ги о гр а ф ск о песттиштво 267 и д ., 386, 424, 704 и дд., 857 х а о с 179 Гкод Овидија), 184 (у X II веку). 204 (одбациван к ао ју н а ч к а представа) хар м он и сти к а 398. Упор. систем адекватности. х е л е и и за м 245 и д., 311 и дд 498 Х е л и ја н д (НеИапА, Спаситељ)
256 н. 19, 774 хендијадиоин 684 н. 6
(ћепФасЈуот)
х е р м а ф р о д и т 191 и н. 23 х е р о и за ц и ја као бесмртност 283 х е р о ји к у л т у р е 185, 201 х и је р о г л и ф и к а у ренесанси 569 и д. Х и љ а д у и је д н а ноћ 32, 172, 195 н. 28 и д., 516 н. 27, 563, 683 н. 1 х и м н а Ф и зи с 180 н. 3 х и м н и д е 375 и д. н. 1 х и м н и ч к о песниш тво 156 н. 25, 424, 639, 643, 704 х и п ер б а т о н (ћурегћа!:оп, 1гапзег еззш , ЈхапзсепзЈо, „пренош е њ е р еч и “) 447 и дд. х и п ер б о л а 106, 274, 685, 742 Х ом ер ов зл атн и ланац (аигеа са1епа Н о т е п , упор. златни ланац) 186 н. 15 хо м ер ск а алегореза 126, 338, 383 х о м ојот ел еу т о н 78, 127 хр абр ост и м удрост 284 и дд. х р и ја 735, 739 Х ристова имена (п о т ш а СћпзН) 371 н. 27 христол оги ја, 349 н. 32, 524 (Х ристос као књига; 568), 948 (Х ристос као песник; 962, 985), 385 (Христос као Орф е ј ; 399, 490 и д., 963 н. 38), 71 н. 19 {Христос као дародавац уметности), 49 и д. (Христос као објављивач
»цчинок«' ф и л о ч о ф и Ј с * ). (Мнимчч* к н о м у : т ч м р сн<'
^иа;
;ип».
9(к’
.и р к п и ж и п и п о р и м гк ом ча к о и у " (п ч 1е»1а \1 у Ц 1оце го |п:ик») 120
(нар1опиа
ц ркт'п п оци 422 и д.. 752 и д.
972)
чршпКат'кн дрпмн 241 хртиКши*кп ок.чогн 42Г>. 772 мтшћат'ка мулп 297 чртићат'кл тооријп ки.ижопцооти 779 хршићански ои 297 и д. чртићат*ко тпчппгно 929 хритћанстио као нстииска филозофија 249 н. 22 хроничарека ки.ижоипа историографија 749, 755 и д. хуммшзам, 70 (Јороним), 92. 131 (Јонан од Солзберија),
ч „метпоропуће" (ципбгКЧигп, ци:и1гим1ит) 60, 75, 98 и д. н. 74, 902 четири спетска цпрствп 52 „чигап снет пепп о п.ему" 209 „чудп спета" (ргосћуЈоз <1е1 типс1о) 947, 978
133. 188, 191, 203; 210. 275.
ш
409. 515, (>32. 748, 818, 951 хуманнсти 125
ш ала, досетка (г1с11си1ит) 542 н. 52, 722 и н. 34, 726 н. 40 (као термин за кшижспну нрсту) ш ала (1шЗЈсгп) 701 и д., 714 и д., 715 н. 29 («- стихови) ш ала и озбиљност у средњовекопиој кљижспности 687
хидропс (ћусЈгорв — „поденп болест", „духоина надуненост", „болесна ж еђ") 457 и
Д.
ц
И дд.
цветни стил 321 н. 18 цвеће у идеалном п е јза ж у 310, 318 и дд., 326 н. 23, 333 н. 38 целибат 206 и д. целокупна антика 37, 489 Упор. „класична" антика. црква, 41 (рушење храмова), 208 (критика кури је и к л е ра), 174 и д., 177 (персонификована), 676 н. 8 (критички суд Јеронимов о издизању хриш ћанства на ниво државне религије), 649 и дд. (црква и смех). Упор. литургија, мученици, м онаштво, теологија, целибат.
шал.ивп Муза (Миза Јосоза) 380, 813 ш кола као облик егзистенције 35 и д., 604 н. 53 ш колски аутори 85 и дд., 188, 625 ш тампане верзије средњовековних дела 49 и д. и н. 26 и 27, 67 н. 7, 212, 235, 738 н. 24, 905 и д. „што још никад није речено" 145, 397 ш панска књижевност 61, 237, 297 и д., 664 и дд., 705 и дд., 933 и дд., 944 и дд. шумица као топос описа природе 322 и д., 326, 327
1087
САДРЖ АЈ
Н а ч е л а ................................................................................................... Предговор другом и з д а њ у ........................................................ Из предговора првом и з д а њ у .................................................10 Поглавље 1 ЕВРОПСКА
5 7
К Њ И Ж Е В Н О С Т ................................................. 13
Поглавље 2 ЛАТИНСКИ СРЕДЊ И В Е К _ .........................................................V 34^; § 1. Данте и антички песници (34) — § 2. Антички и модерни свет (37) — § 3. Средњи век (39) — § 4. Латински средњи век (45) — § 5. К ота ш а („Романски свет“) (54) Поглавље 3 КЊИЖЕВНОСТ
И
^
О Б Р А З О В А Њ Е ....................................64
§ ф Слободне уметности (65) — § \2'. Схватање ат1ез у средњем веку (69) —ч§ 3. Граматика (74) — § 4. Англосаксонске и каролиншке студије (79) — § 5. Школски аутори (85) — § 6. ;Универзитети (94) — § 7. Сентенције и примери (99) ' Поглавл>е 44 Р Е Т О Р И К А .................................................................................. 106 ј&ф. Вредновање реторике (106) — § 2. Реторика у старом веку (109) — § 3, Систем античке реторике (116) — § 4. Римска кас!?а антика (122) — § 5. Јероним (124) — § 6. Августин (126) — § 7. Касиодор и Исидор (128) — § 1Г. Агз (Ис1аш1П18 (129) — § 9. Вибалд из Корвеја И Јован од Солзберија (130) — § 10. Реторика, сликарство, музика (132)
1089
Е В Р О П С К А К Њ И Ж Е П Н О С Т И Л Л ТИ Н С К И СРЕДЊН ПГ к
Поглавл>€ 5 ' Т О П И К А ................................................................................... § 1. Топика утешне беседе (136) — § 2. Историјска топика (140) — § 3. Афектирана скромност (141) — § 4. Ескордијална топика (145) — § 5. Завршна топика (151) — § 6. Зазивање природе (155) — § 7. Изокренути свет (159) — § 8. Дечак и старац (166) — § 9. Старица и девојка (172)
135
Поглавље 6 БОГИЊА Н А Т У Р А ................................................................. 179 § 1. Од Овидија до Клаудијана (179) — § 2. Бернард Силвестар (182) — § 3. Содомија (191) — § 4. Алан из Лила (197) — § 5. Ерос и морал (204) — § 6. Роман о ружи (208) Поглавље 7 М А Т А Ф О Р И К А .........................................................................214 § 1. Метафоре преузете из пловидбе (214) — § 2. Метафоре по личностима (219) — § 3. Метафоре с јелима (226) — § 4. Метафоре с деловима тела (229) — § 5. Метафоре из позоришта (232) Поглавље 8 ПОЕЗИЈА И Р Е Т О Р И К А .....................................................243 § 1. Античка поетика (243) — § 2. Поезија и проза (246) — § 3. Систем средњовековних стилова (248) — § 4. Судска, државничка и похвална беседа у средњовековној поезији (258) — § 5. Топоси неизрецивости (266) — § 6. Надмашивање (271) — § 7. Похвала савременика (276) Поглавље 9 ЈУНАЦИ И В Л А Д А Р И ........................................................... 279 § 1. Јунаштво (279) — § 2. Хомерови јунаци (284) — § 3. Вергилије (288) — § 4. Касна антика и средњи век (290) — § 5. Похвала владара (293) — § 6. Оруж је и науке (296) — § 7. Племство душе (299) — § 8. Лепота (301) Поглавље 10 ИДЕАЛНИ П Е Ј З А Ж ................................................................. 305 § 1. Егзотична фауна и флора (305) — § 2. Грчка поезија (308) — § 3. Вергилије (315) — § 4. Реторички поводи за опис природе (319) — § 5. Гај (322) — § 6. Место за уживање (323) — § 7. Епски пејзаж (330)
Поглавље 11 ПОЕЗИЈА И Ф И Л О З О Ф И Ј А ....................................................334 § 1. Хомер и алегорија (334) — § 2. П есниш тво и ф и лозоф и ја (340) — § 3. Ф и лозоф и ја у паганској касној антици (343) — § 4. Ф и л озоф и ја и хриш ћанство (346) Поглавље 12 П ОЕЗИЈА И Т Е О Л О Г И Ј А ............................................................ 351 § 1. Данте и Ђ овани дел Вирђилио (351) — § 2. А л бертино М усато (352) — § 3. Д ан теова сам оин терпретација (363) — § 4. П етрарка и Б окачо (370)
Поглавље 13 М У З Е .........................
.............................................374
Поглавље 14 К Л А С И К А ................................................................................... 403 § 1. Родови и спискови писаца (403) — § 2. „Стари“ и „новији“ (409) — § 3. Стварање канона у цркви (418 ) — § 4 . Средњовековни канон (424) — § 5. Модерно стварање канона (431) Поглавље 15 М А Н И РИ ЗА М ..............................................................................444 § 1. Класика и маниризам (444) — § 2. Реторика и маниризам (447) — § 3. Формални маниризми (461) — § 4. Рекапитулација (475) — § 5. Епиграм и стил поенти (477) — § 6. Балтазар Грасијан (479) Поглавље 16 КЊИГА КАО С И М Б О Л ...........................................................494 § 1. Гете о тропици (494) — § 2. Грчка (497) — § 3. Рим (503) — § 4. Библија (507) — § 5. Рани средњи век (509) — § 6. Врхунац средњег века (515) — § 7. Књига природе (522) — § 8. Данте (534) — § 9. Шекспир (545) — § 10. Западно-Источне везе (561) Поглавље 17 ДАНТЕ ........................................................................................... § 1. Данте као класичар (573) — § 2. Данте и латинска традиција (577) — § 3. Коттеб.га и књижевни родови (589) — § 4. Егземпларне фигуре у Комедији (597) — § 5. Персонал Комедије (601) — § 6. Мит и пророштво (612) — § 7. Данте и средњи век (621)
1091
573
Поглавље 18 ЕП И Л ОГ............................................................................................. § 1. Осврт (624) — § 2. Почеци књижевности на националним језицима (629) — § 3. Дух и форма (637) — § 4. Континуитет (643) — § 5. Подражаваље и креација (651) ЕКСКУРСИ Погрешно схваћена антика у средњем веку . I . Девоционе формуле и понизност II изрази као Граматичко -реторич ки артифициј ел ни III м е т а ф о р е ............................................. Шала и озбиљност у средњовековној књижевности IV 1. Касна антика (687) — 2. Црква и смех (694) — 3. Шала и озбиљност у похвали владара (699) — 4. Хагиографска комика (704) — 5. Епска комика (712) — 6. Кухињски хумор и друге ридикуле (718)
661 669 682 687
V
Позноантичка наука о књижевности . . . . 1. Квинтилијан (727) — 2. Касноримска граматика (732) — 3. Макробије (741)
VI
Старохришћанска и средњовековна наука о књижевности ...................................................................... 746 1. Јероним (746) — 2. Касиодор (749) —■ 3. Исидор (755) — 4. Алдхелм (769) — 5. Старохришћанско песништво (772) — 6. Ноткер Балбул (781) — 7. Емерик (783) — 8. Наука о књижевности у XII и XIII веку (785)
< VII ! VIII
Облик егзистенције средњовековног песника . Божанско лудило п е с н и к а ................................ Песништво као овековечивање . . . . . 1 IX X Песништво као з а б а в а ...................................... XI Песништво као с х о л а с т и к а ............................... XII Песнички понос ................................................... XIII Краткоћа као стилски и д е а л ............................... ј XIV Етимологија као облик мишљења . Композиција бројева * ............................................ XV \ XVI Бројчане а п о ф т е г м е ............................................ XVII Помињање ауторовог имена у средњем веку . XVIII „Витешки систем врлина“ ............................... XIX Мајмун као метафора . ............................... XX Културно „кашњење" Ш п а н и је ........................ XXI Бог као с т в а р а л а ц ............................................ 1092
727
791 802 806 811 814 824 828 844 856
875 885 892 928 933 938
САДРЖ ЛЈ
X X II
Теолошка теорија уметности у шпанској књижевности 17. ................................................................................. 944 X X III Калдеронова теорида уметности и агГез Ш>ега1ез 967 X X IV Монтескје, Овидизе и В е р г и л и ј е ............................. 996 X X V Дидро и Х о р а ц и ј е .............................................................994 Б иблиограф ска н а п о м е н а .......................................................... 1018 С к р а ћ е н и ц е ............................................................................................. 1622 И менски р е г и с т а р ............................................................................... 1027 Предметни и терминолошки р е г и с т а р ...................................1065
*
