SREDNJI MOZAK (MESENCEPHALON) Srednji mozak se nalazi izmedju mozdanog mosta i medju mozga. Nema komora, vec se u centralnom delu nalazi Silvijev kanal koji spaja III sa IV komorom i u kome se nalazi cerebrospinalna tecnost. Siva i bela masa u srednjem mozgu su izmesane. Ravan koja prolazi kroz centralni deo srednjeg mozga, deli ga na : •
Krovne plocice (Lamina quadrigemina)
•
Mozdane drske (pedunculus cerebri) U okviru krovnih plocica uocavamo sledece delove :
Jedra 2 para glavenih (kranijalnih) zivaca : III i IV III- sluzi za sirenje zenica i za akomodaciju oka IV- sluzi za inervaciju kosog spoljasnjeg misica oka
2 para kvrzica : Donje-slusne Gornje – opticke (vidne) U donjim kvržicama se prvi put sastaju sve akustičke informacije, a zatim se prosleđuju kori velikog mozga na obradu. Gornje kvržice su zadužene za refleksne pokrete očiju, kao i koordinaciju pokreta očiju i glave
Crveno jedro Pripada kortikospinalnom putu (ekstrapiramidalni put) i ucestvuje u odrzavanju polozaja i ravnoteze kao i u koordinaciji pokreta.
Retikularna formacija Proteze se od gornjeg kraja kicmene mozdine pa do sredisnjeg dela talamusa i hipotalamusa. Tu su razbacani mali i veliki senzitivni i moto neuroni. Mali neuroni cine veze unutar ret. for, a veliki imaju vise motoricku ulogu, njihovi aksoni se dele u dva ogranka, jedni idu ka donjem delu, ka kicmenoj mozdini, a drugi kad gornjem delu, odnosno ka kori velikog mozga i talamusu. Deo retikularne formacije koja zalazi u srednjem mozgu, ima uglavnom eksitacijsku ulogu. Ta podrucja su oznacena kao bulbo retikularno facilitacijka podrucja. To znaci da neprestano salju impulse i prema kicmenoj mozdini i prema gornjim delovima mozga. Stimulacija bi bila jaka, ali do ovog dela stizu i
inhibitorni impulsi, pa se stalno odrazava taj balans. Retikularna informacija ima i inhibitorsku ulogu, ali taj deo nije u srednjem mozgu, vec u donjim cetvrtinama produzene mozdine. Informacije koje se sa retikularne formacije prenose na ostale delove mozga i kicmene mozdine uz pomoc dopaminskih i noradrenalinskih vlakana, su veoma bitne za podesavanje mozdanih funkcija. Jos neke uloge retikularne formacije : Proces homeostaze (zahvaljujuci aferentnim vezama sa senzitivnim receptorima hipotalamusa) Za odrzavanje bioritma- konkretno za budnost organizma Senzorska uloga : inhibitorno delovanje na prenos informacija sa receptora za bol (smanjuje osecaj bola ponekad) Moto uloga : podesavanje tonusa skeletnih misica, koordinacija moto aktivnosti Podupiranje tela : kad covek stoji, iz retikularne formacije se salju impulsi u kicmenu mozdinu, a odatle do ekstenzora, telo se ukruti i stoji uspravno (ovo se odvija retikularno spinalnim putem) Pored glavenih jedara, postoje jos i relajna jedra i retikularna jedra. Od relajnih jedara spomenucemo : crna supstanca, perakvaduktna drupa jedara, taktilna grupa jedara i preakvaduktna jedra. Crna supstanca je najvaznija. Crna supstanca sluzi za izvodjenje nevoljnih koordinisanih pokreta i izvodjenje naglih pokreta. Ovde se i jednim delom luci dopamin.
Pedunculus cerebri (mozdane drske) Ukljucene su u veoma vazan nacin ucenja. Naime, odredjen sistem se ukljucuje onda kad ispunjavamo funkcije od vitalnog znacenja (jedemo kad smo gladni, pijemo kad sme zedni) a onda nas mozak ''nagradjuje'' prijatnim osecanjem iz kojeg mi ucimo da treba te radnje ponoviti. Pored navedenih uloga srednjeg mozga postoji i jos jedna tzv. Decerbraciona rigidnost. Naime, mozdano stablo, ciji je deo i srednji mozak, ucestvuje u podesavanju nadrazljivosti moto neurona misica, cijom se kontrakcijom vrsi opiranje sili Zemljine teze. Ako se presece deo izmedju mozdanog mosta i srednjeg mosta, inhibitorni umpulsi ce prestati, pa ce stizati samo ekscitatorski impulsi, sledi da ce se kontrakcija pojacavati, doci ce do ukrucenosti tela, odnosno do decerbracione rigidnosti.
Refleksne funkcije : Najvazniji refleks je refleks uspravljanja, koji moze da se izvrsi na vise nacina, u zavisnosti od polozaja organizma. Refleks sa glave na vrat pocinje nadrazivanjem labirintskog aparata unutrsasnjeg uha. Efektori su vratni misici cijom konrakcijom glava dolazi u fizioloski polozaj Refleks sa vrata na glavu pocinje nadrazivanjem receptora za istezanje vratnih misica. Nervni impulsi koji se stvaraju tom prilikom dospevaju do kicmene mozdine i na osnovu njih se aktiviraju misici trupa i dolazi do ustajanja. Vratni refleks uspravljanja, podizanje glave izaziva istezanje vratnih misica, aktiviraju se misicna vretena i informacija ide u srednji mozak i nazad, kontrakcijom se uspravalju ramene, telo se uspravlja Refleks sa trupa na glavu, organizam je na boku, aktiviraju se receptori sa te strane tela i dolazi do uspravljanja glave, nakon toga sledi refleks vratnog uspravljanja
Parkinsonova bolest Javlja se kao posledica ostecenja crne supstance, i to onih neurona koji na svojim krajevima luce DOPAMIN. Kod osoba se javlja nekotrolisanog podrhtavanja ruku i ukocenosti misica. Lekovi koji se koristi sadrze visok procenat dopamina.
