EVROPSKA MODERNA Moderna u evropskoj književnosti obuhvata period od devedesetih godina XIX veka do I svetskog rata. Moderna nije jedinstven pokret, pa je tako možemo odrediti kao simbilizam, impresionizam, neoromantizam, neoklasicizam. Osnovne odlike moderne su: - uznemiren i klonuo duh - pesimistična osećanja - negovanje individualizma - bežanje od stvarnosti - subjektivno i iracionalno posmatranje sveta... U prilog navedenom pročitati pesme Albatros Šarla Bodlera i OfelijaArtura Remboa . Posebno tumačiti simboliku palog albatrosa , a u pesmi Ofelija se koristiti Rembovom teorijom da svaki samoglasnik može biti obojen nekom bojom (A-crno, E-belo,I-crveno,U-zeleno,O plavo) SRPSKA MODERNA Srpaka modernistička književnost razvijala se na izmaku XIX veka i trajala je do I svetskig rata .Književnici moderne u Srbiji su stvarali pod uticajem francuske književnosti. Verovali su da pesma mora biti cela lepa . Negovali su savršenstvo forme. Srpski književni glasnik je najznačajniji knj. časopis tog vremena, a Bogdan Popović i Jovan Skerlić su najuticajniji kritičari. Radi boljeg uvida u srpsku modernu upoznaj se sa biografijima biografijima sledećih pisaca i pročitaj pročitaj i protumači navedene pesme i pripovetke: Alekasa Šantić Veče na školju Jablanovi Jovan Dučić Dolap Milan Rakić V. Petković Dis Možda spava Sima Pandurović Svetkovina Mračajski proto kao i pripovetku Petra Kočića U okviru izučavanja izučavanja moderne predviđena je i obrada romana Nečista krv Bore Stankovića . 1863— —1944 1944)) bio je jedan od najznačajnijih književnih kritičara i esejista. Bogdan Popović (1863
Rođen je 1863 1863.. godine u Beogradu Beogradu.. Pošto je završio studije na Velikoj školi u rodnom gradu i pariskom Filozofskom fakultetu, 1893 1893.. godine postao je profesor Visoke škole koju je završio, da bi 1905 1905.. sa prerastanjem Velike škole u univerzitet i postao i univerzitetski profesor. Predavao je francuski jezik, jezik, opštu istoriju istoriju,, uporednu književnost književnost,, teoriju književnosti i estetiku estetiku.. Tokom1914 Tokom1914.. godine postao je i redovni član Srpske akademije nauka i umetnosti. umetnosti. Njegov brat je akademik Pavle Popović. Popović. Književnošću počinje da se bavi rano, već sa dvadeset godina. Ipak, najbitnije što je uradio je pokretanje najznačajnijeg i svakako najbolje uređenog časopisa - Srpskog književnog glasnikakoji glasnika koji je počeo da izlazi početkom prošlog veka. veka. Tokom prvih 14 godina izlaženja ovaj časopis je i kod pisaca i kod običnih čitalaca pojačao izvesne predstave o književnim uzorima prema najopštijim, ali jedinstvenim merilima. Bogdan Popović pokrenuo je i stvaranje PEN kluba, kluba, Društva za žive jezike i književnost, Colllegium musicum, Društva prijatelja Francuske Francuske.. U svom kritičarskom delu pisao je relativno malo o srpskim književnicima, mada je smatran najbitnijim književnim kritičarem. Njegov odnos prema srpskoj književnosti najvidljiviji je u „Antologiji novije srpske lirike“ koja je izašla 1911 1911.. godine. Antologiju odlikuju dobar predgovor, strog izbor pesama i njihov raspored. U ovom delu našle su se pesme stvaralaca od Branka Radičevića do Jovana Dučića.. Ipak, antologiji se zamera to što u nju nisu uvršćeni neki od najznačajnijih pesnika Dučića tog doba. Najpoznatiji primer je, sigurno, Vladislav Petković Dis. Dis. Čuveni književni kritičar umro je 1944 1944.. godine. И поред своје велике књижевне делатности, којом се прославио као најпопуларнији и најобилнији српски критичар критичар,, Скерлић је упоредо радио, исто тако неуморно и обилато, и на политичком и националном пољу. Још као ђак је пришао социјалистичком социјалистичкомпокрету покрету и
писао социјално-политичке чланке и студије у социјалистичкој штампи. Касније је приступио самосталној радикалној странци, створеној од левог крила радикалне странке, и убрзо постао њен главни идеолог. Последње две године живота је био посланик у Народној скупштини, у којој се нарочито истакао својим борбеним говором против „банко-кратије“, тј. против банакакоје својим зеленашким каматама бездушно исцрпљују народ. Много је важнији његов рад на националном пољу. Идејно, он је несумњиво био најсмелији и најистакнутији проповедник и протагониста југословенског народног и државног јединства. Од његових многобројних предавања у крајевима бивше Аустро-Угарске најзначајније је оно у Прагу, на десет дана пред смрт. Од чланака и огледа из националнеидеологије, најбољи је оглед о Анти Старчевићу, проповеднику великохрватске идеје. Од осталих национално-културних акција, најзначајнија је она за увођење латинице уСрба (анкета у Српском књижевном гласнику ). Иако је умро млад, Скерлићев књижевни рад је веома обиман. Његово најпознатије и уједно најбоље дело је Писци и књиге (у девет свезака). Синтеза целокупног његовог књижевног рада је Историја нове српске књижевности , објављена прво у скраћеном облику, као средњошколски уџбеник, а потом у целини. Посебне су његове студије о књижевним епохама: Омладина и њена књижевност и Српска књижевност у 18. веку , велика студија о Јакову Игњатовићу; затим огледи: Поглед на данашњу француску књижевност , Уништење естетике и демократизација уметности , књижевно-политички оглед Светозар Марковић . Од 1905. године до смрти уређивао је Српски књижевни гласник , у почетку у друштву са Павлом Поповићем, а касније сам.
