pozorisni recnik

А A KAPELA (it. a cappella) Izvođenje pevačkih numera bez instrumentalne pratnje. ACTOR PRIMARIUM PARTIUM (lat.) Nosilac glavne role u teatru staroga Rima, nakon ustanovljavanja kategorizacije glumaca, po kojoj glumci dobijaju posebne statuse i pozicije u odnosu na značaj koji imaju u pozorišnoj trupi. AD SPECTATORES (lat. - upućeno gledaocima) Interaktivan odnos glumca i publike. Direktno obraćanje glumca publici tokom predstave, kojim se ruši iluzija. ADAĐO (it. Adagio - blago, lagano) Muzički znak za lagani tempo. Poz. - vrsta ili deo baleta u kojem dolazi do izražaja odnos između partnera (uglavnom parova), uz često korišćenje "podr-ški" koje baletski igrač pruža svojoj partnerki, balerini. ADAPTACIJA (lat. adaptio - prilagođavanje, podešavanje, primena) Poz. - prilagođavanje, preuređenje, prerada dramskog teksta za novo scensko izvođenje, ako je u pitanju ranije napisano i već izvođeno dramsko delo. To je najčešće prilagođavanje dramskog teksta novom vremenu: - skraćenjem-štrihovanjem, koje mora da bude vrlo vešto da se ne bi uticalo na osnovnu ideju, suštinu dramske radnje i osnovnu poruku, - prilagođavanjem izraza i reči savremenoj terminologiji - to se najčešće odnosi na dela napisana ili prevedena u ranijim epohama (npr. grčke tragedije, Šekspir, Molijer, od stranih, Kosta Trifković, Sterija, od domaćih autora), - potpunim preuređenjem teksta, kojem savremeni reditelji često pribegavaju, tako da se nekada dešava da nedovoljno upućeni gledalac ne prepozna originalno delo; takav poduhvat se najčešće naziva novim čitanjem dela. Adaptacijupreuređenje-prilagođavanje uglavnom vrše dramaturzi i reditelji. AFEKT (lat. affectus, afficere - uticati na nekoga ili nešto) Intezivno, skoro nekontrolisano izražavanje duševnog stanja, uzbuđenje, razjarenost. Česta pojava u dramskim sukobima. AFEKTACIJA (lat. affectio - delovanje) Izveštačenost i prenemaganje. Neprirodan način scenskog izražavanja. AFEKTIVNO PRISEĆANjE (en. affective memoru) Tehnika, koju je sprovodio i u svom Metodu elaborirao Stanislavski, kojom se na sceni ponovo stvaraju emocije putem mentalnih prizivanja ličnog iskustva iz života glumca interpretatora. AFIŠ(A) (fr. affiche - oglas, javna objava, prilepljena, prikovana cedulja) Informativni pozorišni plakat (lista, letak). Osnovna informacija o predstavi, posebno odštampana, sa svim relevantnim podacima (mesto i vreme izvođenja, autori, podela uloga i dr), koja se postavlja na vidna mesta, na za to određeni prostor (pano, ramovi, izlozi...). Najčešće na pročelju zgrade ili u holu pozorišta. AGON

(grč. agon - borba, nadmetanje, takmičenje) Javna pozorišna nadmetanja u staroj Grčkoj na kojima su se takmičili autori, horezi i glumci, i na kojima su se dodeljivale nagrade. Agonom se naziva i deo starogrčke drame, a posebno staroatičke komedije, posvećen borbi rečima između zastupnika dvaju oprečnih mišljenja; obično je svakog podržavala po jedna polovina hora. AKADEMIJA (grč. akademia, od ličnog imena Akademos) 1) Naziv za visoku naučnu i umetničku ustanovu. 2) Visokoobrazovna umetnička institucija. Ime je dobila prema gaju posvećenom antičkom heroju Akademu, koji se nalazio u blizini Atine, i u kojem je poznati filozof Platon osnovao svoju školu. AKCEN(A)T (lat. accentus - naglasak) Posebno naglašavanje. Gramatički - naglašavanje, posebno isticanje glasa, sloga ili reči. U scenskoj radnji (kol.) - isticanje pojedinih delova i elemenata predstave u odnosu na druge. AKCIJA (lat. actio, en, fr. action - delovanje, radnja) Jedno od najznačajnijih izražajnih sredstava u pozorišnoj predstavi. Radnja, delanje na sceni. AKROBATA (grč. akrobates - idem na prstima) Vešti scenski izvođač koji svoje izražavanje zasniva na vratolomnim tačkama. Najčešće se pojavljuje u cirkuskim, varijetetskim predstavama i mjuziklima. AKT (lat. actus, en. act, fr. acte - delo, radnja) Javna radnja, rasprava, pretres. U pravnoj terminologiji uredba, odluka, spis. Poz. - deo pozorišne predstave, čin. AKTER (lat. actor, fr. acteur - izvršilac, glumac) Učesnik u scenskoj radnji, scenski prikazivač, tumač, predstavljač. U pozorištu: glumac, operski pevač, baletski igrač, statista... AKTIVIZAM (en.activism) Grana ekspresionizma po kojoj drama ima zadatak da se bavi traženjem realnih rešenja za društvene probleme. AKTIVNI PROSTOR ZA IGRU (en. Asting area) Aktivni prostor za scensku igru. Mesto gde se odigrava predstava. Može da bude omeđeno sa scenskim zavesama, panoima ili svetlosnim parkom. AKTOVKA (lat. actus - radnja) Pozorišni komad u jednom činu, jednočinka. AKTRISA (fr. actrice) Glumica, pozorišna umetnica. AKTŠLUS (nem. Aktschluss) Završna radnja scenskog čina, završetak čina. AKUSTIČAN (grč. akuo - čujem) Koji je podesan za primanje i prenošenje zvuka, sagrađen tako da se zvuci sa svakog mesta jasno i glasno čuju. Za izvođenje predstava od izuzetnog je značaja akustičnost dvorane, tj. prostora u kojem se predstava igra. AKUSTIKA grč. akustikos, akuo - čujem, slušam) Nauka koja proučava zakonitosti zvuka. ALEGORIJA

(gr. allegoria) Slikovit govor, način izražavanja u kojem se misli i pojmovi ne iskazuju rečima koje ih direktno označavaju. Vrlo važan oblik umetničkog izražavanja; u pozorištu se najčešće koristi u komediji i satiri. ALEGRO (it. allegro - veselo, brzo, živo) 1) Oznaka za brzi tempo u muzici; 2) muzički komad koji treba izvoditi brzo, živo, veselo. ALEKSANDRINAC Stih tipičan za francusku klasičnu književnost. Dvanaesterac, sa pauzom (cezurom) posle šestog sloga. Dobio ime po francuskom romanu o Aleksandru Velikom, iz XII veka. ALMANAH (arap. al-manakh - kalendar, godišnjak) Zbornik radova koji se izdaje godišnje. Poz. povremena publikacija, štampani godišnji pregled pozorišnih aktivnosti. ALT (lat. altus, it. alto - visok) Muzički - drugi glas, viši srednji glas koji interpretira niske tonove; operska pevačica čiji glas ima ovakve karakteristike (v. mecosopran). Javlja se i u nazivima nekih instrumenata (altsaksofon, altflauta itd). ALTERNACIJA (lat. Alternacio - smenjivanje, odmenjivanje) Zamena. Izbor između više mogućnosti. Poz.- dva ili više aktera koji tumače istu ulogu. Podrazumeva zamenu aktera drugim (u slučaju bolesti i druge sprečenosti izvođača), ili istovremeno pripremanje dva ili više aktera da istu ulogu u predstavi naizmenično izvode (obično u baletskim i operskim predstavama). ALTERNATIVNO POZORIŠTE (lat. alternativa - između dve mogućnosti) Pozorište koje ne poštuje ustaljene konvencije. Uglavnom se bavi istraživanjima u obasti pozorišne estetike i produkcije. AMATER (lat. amator, fr. Amateur - koji voli) Ljubitelj. Osoba koja se nekom delatnošću (naukom, umetnošću, zanatom...) bavi iz ljubavi, a ne profesionalno, bez odgovarajućeg obrazovanja i bez materijalnog interesa. Poz. - u vreme nastanka profesionalnih trupa i pozorišta, amateri su bili jedina baza i škola. I danas su amateri značajni za pozorišnu delatnost, jer se tu ponekad otkrivaju talenti, te tako amaterske družine i pozorišta (dečja i omladinska), postaju rasadnici za buduće profesionalce; amaterske družine i danas omogućavaju skoro jedine kontakte publike s pozorištem u krajevima u kojima ne postoje profesionalna pozorišta (v. diletant). AMATERSKO POZORIŠTE Neprofesionalno pozorište, koje svoj rad bazira na amaterskom radu. Osniva se sa ciljem zadovoljenja kulturnih potreba određenih populacija koje se organizuju: a) po mestu stanovanja (gradska, seoska...) b) po obrazovnim institucijama (školska, studentska...) v) po radnom mestu, g) po staleškim udruženjima, d) po nacionalnoj pripadnosti, đ) u kulturnoumetničkim društvima, e) u crkvenim i verskim zajednicama... AMFITEATAR (grč. amphi-theatron - polukružna pozornica) Građevina sa polukružnim stepenastim gledalištem i obično kružnim scenskim prostorom za izvođače. Nastaje u staroj Grčkoj, prvo adaptlcijom prirodnih padina za gledalište, gde su sedišta stepenasto poređana oko zaravni koja je kori-šćena kao scena, a kasnije vrlo stručno građenih objekata (prvo drvene, a zatim kamene konstrukcije), namenjenih za scensko izvođenje. Iz amfiteatara

od stare Grčke, preko Rima i renesanse, nastale su: - pozorišne scene, - sportske hale, igrališta, - dvorane: koncertne, kongresne, sportske, u visokoobrazovnim ustanovama, slušaonice (amfiteatri). ANGAŽMAN (fr. engagement - obaveza, obavezanost) Unajmiti, zaposliti, angažovati, napraviti ugovor, tj. uspostavljanje poslovnog odnosa između poslodavca i izvođača. U pozorištu postoje: - stalni angažman (stalno zaposlenje, stalni radni odnos) - angažovanje po sezoni (sklapanje ugovora za jednu ili više sezona), - angažovanje "po projektu" (sklapanje ugovora samo za jedan projekat-predstavu), - privremeno - povremeno angažovanje (sklapanje ugovora po potrebi). ANGAŽOVANA UMETNOST (fr. engager - angažovati, preduzeti) Aktivan stav umetnika i njihovih dela prema društvenoj i političkoj stvarnosti, u društvenoj sredini. Ima kritički odnos prema aktuelnosti, snažnu volju za promenama i energičai odnos prema onome što te promene koči ili zaustavlja. ANSAMBL (fr. ensemble - skup, celina, grupa, zajednica) Skup umetnika u jednoj umetničkoj grani. U scenskoj delatnosti poznajemo sledeće ansamble: u dramskoj: - dramski - glumački ansambl (svi glumci u pozorištu), - ansambl predstave, - ansambl trupe, u operskoj: solistički ansambl (solisti, prvaci) – hor u baletskoj: - baletski ansambl (hor, solisti, prvaci), - baletska trupa i sl. u muzičkoj: - ansambli po veličini (simfonijski, operski, kamerni...) - ansambli po vrsti instrumenata (gudač-ki, duvački, udarački...). Van pozorišta kao institucije, takođe postoji veliki broj scenskoumetničkih ansambala (muzički, igračko-plesni, dramski, profesionalni, amaterski...). ANTAGONIST (grč. antagonistes – protivnik, suparnik, takmac) Poz. - druga glavna ličnost u drami, koja se suprotstavlja protagonisti (Jago - Otelo). Često termin za partnera u predstavi. ANTIČKI (lat. anticus, antiquus stari, starinski) Koji potiče iz starog veka, naročito iz doba starih Grka i Rimljana. ANTIČKO POZORIŠTE Pozorišna delatnost u staroj Grčkoj, gde su postavljeni temelji teatru kao posebnoj društvenoj i umetničkoj delatnosti i svim njenim osnovnim elementima. Nastali su: a) Pozorište - kao posebna društvena i umetničko-scenska delatnost, b) Pozorišno delo drama, kao poseban oblik književnosti, u okviru koje se izdvajaju podvrste: tragedija, komedija, satira, mim... e)Pozorišni stvaraoci - dramski pisci, glumci, prvi pozorišni teoretičari, or-ganizatori... v) Pozorišne građevine - amfiteatri sa jasno izdvojenim delovima (gledalište, orkestar, scena), namenjeni uglavnom pozorišnim događanjima. ANTIDRAMA (grč. anti - protiv, prema, umesto; drama - radnja) Dramsko delo koje ne poštuje osnovna klasična pravila pisanja drame. Nastaje u Parizu pedesetih godina 20. veka, sa Beketovim komadom Čekajući Godoa, a označava avangardne komade Beketa, Joneska i dr.). ANTIDRAMATIČAN Nedramatičan. Koji je u suprotnosti sa dramskim zakonima. ANTIKLIMAKS

(grč. Anti; klimax - stepenice) Nizanje sve slabijih i slabijih sukoba u dramskoj predstavi, gotovo do smirenja (suprotno od klimaksa). ANTIMASKA (en. anti-masque, ante-masque ili antic-masque) Maska grotesnog ili komičnog karaktera, nasuprot svečanoj maski. ANTINOMIJA (grč. antinomia - protivrečnost zakona sa samim sobom) Poz. - označava zaoštrenu dramsku situaciju, kada su razlozi apsolutno isti po intenzitetu, a dešava se da strane promene mesto i preuzmu argumente onog drugog. Najviše je ima u antičkoj tragediji (Eshil, Sedmorica protiv Tebe, scena između Menelaja i Agamemnona). ANTITALENAT (grč. anti, tdlanton; lat. talentum - darovit, prirodno obdaren) Nedarovitost. Neposedovanje dara. Onaj koji nema prirodnog dara za umetnost. APARTE (fr. d part - razgovor nasamo; govor za sebe) Monolozi ili replike koje glumac govori publici, pri čemu se smatra da akteri na pozornici to ne čuju; njegova primena bila je poznata već u antičkoj tragediji, javlja se u pozorišnim komadima sve do XX veka, u novijim dramama se retko pojavljuje. APLAUZ (lat. applausus) Tapšanje, pleskanje u znak odobravanja. Izražavanje zadovoljstva i pozdravljanje dobrog izvođenja umetnika u predstavi, pljeskanje rukama - što je vrlo značajan podsticaj akterima predstave. Aplauz može da se inicira i "diriguje" - v. klaka. APOTEOZA (grč. arb, predmetak u složenicama sa značenjem od, raz; theos, bog) Uzdizanje nekog junaka ili značajne osobe do veličine boga, veličanje, obožavanje. Često je svečani završni prizor u operama i baletima. APŠMINK (nem. Abschminken) Skidanje šminke posle izvođenja predstave ARABESKA (it. arabesco) Figura u baletu sa ravnotežom tela u osloncu na jednoj nozi i različitim položajima ruku ARANŽIR-PROBA (fr. arrangeur, uređivač, priređivač) Rasporedna proba, uvežbavanje dela u slobodnom prostoru (v. mizanscenska proba). ARANŽMAN (fr. arrangement - uređivanje, red, raspored) Muz. - obrada, udešavanje. Poz. - uređivanje scene, scenski aranžman. ARENA (lat. arena, borilište posuto peskom) Prostor u sredini objekta za scensko i sportsko izvođenje (amfiteatar, cirkus, dvorana, stadion.,.) gde se odvija predstava, takmičenje, borba, spektakl i sl. ARHONT (gr. drchon) Visoki poglavar u starogrčkom društvu. Arhonti su bili najčešći pokrovitelji pozorišnog života u arhajskoj Grčkoj. ARIJA

(it. aria, fr. air - melodija, način pevanja, lirska pesma koja se peva) Zaokruženi deo iz muzičkoscenskog dela koji pevač samostalno izvodi uz muzičku pratnju (najčešće u operi). Postoje i koncerti na kojima se izvode samo arije iz različitih operskih komada. ARIJERSCENA (fr. arrierescene – zadnji deo pozornice.) ARIJETA (it. arietta) Mala arija. ARIOZO (it. arioso - u vidu arije, pevajući) Kratak melodični komad koji se umeće u rečitativ. ARLEKIN (it. arlecchino, lakrdijaš, šaljivčina) Stalni lik italijanske komedije del'arte u drugoj polovini XVI veka. Prevrtljivac, vrdalama, čovek koji često menja mišljenja (v. komedija del arte) ARTIKULACIJA (lat. articulatio) Pravilno nameštanje govornih organa pri izgovaranju - oblikovanju glasova. Razgovetno, pravilno izgovaranje reči i slogova. Izuzetno kvalitetno, dobro uvežbano, a samim tim i besprekorno glasovno izvođenje na sceni. Odnosi se na izgovaranje ili pevanje reči na pozornici, tako da se može razlikovati svaki slog i glas. Kol. - precizno, jasno, diferencirano izražen svaki pokret i svi ostali elementi uloge (pa i režije, scenografije i drugih elemenata predstave). ARTIST(A) (ital. artista, fr. artiste) Umetnik, izvođač scenskih veština (cirkuski akrobata, pantomimičar, glumac, mađioničar-opsenar...). ARTIZAM ASISTENT (lat. assistens) Prvi saradnik, pomoćnik. U pozorištu stručno i obrazovano lice koje radi kao prvi saradnik - pomoćnik pojedinih autora pri realizaciji predstave (asistent reditelja, asistent koreografa, asistent scenografa, asistent kostimografa i sl). ATELANA (lat.) Vrsta komedija iz starog Rima koja svoj rad bazira na improvizaciji (potiče iz grada Atela u Kampanji). Likovi su tipizirani, tako da su po mnogu čemo daleka preteča Komediji del arte. ATMOSFERA (grč. atmos - vodena para; sphaira - lopta). Vazdušni omotač koji se nalazi kod planete Zemlje. Fig. - sredina u kojoj čovek živi i razvija se. Kol. - ugođaj, raspoloženje. Poz. (kol.) - ugođaj koji se stvara u procesu realizacije predstave, raspoloženje koje stvaraju izvođači na pozornici uz ton, rasvetu i elemente opreme. Vrlo je važno za odnos umetnika i publike. AUDICIJA (lat. auditio - čuvenje, slušanje) Probno ispitivanje, predstavljanje. U pozorištu: zakazan probni nastup umetnika pre angažovanja - uglavnom javnim pozivom (a može i po posebnom, pojedinačnom pozivu). Odvija se najčešće pred odgovarajućom umetničkom komisijom (nekada samo pred rediteljem i producentom i sl). Audicija se najčešće vrši za angažovanje po projektu i u pozorištima koja nemaju stalno angažovani ansambl. Na filmu i televiziji je to najčešći oblik izbora umetnika. U poslednje vreme za ovu delatnost ustalio se izraz engleskog porekla – kasting.

AUDITORIJUM (lat. auditorium - slušaonica, učionoca) Populacija kojoj se obraća umetnik ili umetničko delo - slušaoci, gledaoci. Poz. - publika. AULEUM (lat.) U pozorištima starog Rima drvena zavesa ispred scene koji se pred početak predstave spušta na zemlju te na taj način omogućava pogled iz gledališta na scenu. AUTO SACRAMENTAL (šp. auto sacramental - sveti čin, lat. sacramentum - sveta tajna) Španska vrsta drame u jednom činu, religiozne ili svetovne tematike, alegorijsko-simboličkog karaktera, koja je pri-kazivana u okviru crkvenih praziika. U njima su pored likova iz svakodnevnog života predstavljani i alegorijski likovi. AUTOGRAM (grč. autogramma - svojeručni potpis) Potpis koji svojom rukom istaknuti umetnik daje svom obožavaocu na fotografiji, ulaznici ili nekom drugom predmetu. Na tržištu antikviteta i kolekcionih predmeta ovakvi potpisi mogu dostići veoma visoku cenu. AUTOPENETRACIJA (grč. autos - sam; lat. penetratio - prodiranje, oštroumnost, sposobnost shvatanja suštine stvari) Poz. - potpuno razotkrivanje glumca u toku igre. Pronalaženje lika u sebi i njegovo oslobađanje. AUTOR (lat. augere, auctor, fr. auteur - tvorac, začetnik) Tvorac, kreator originalnog umetničkog ili naučnog dela. AUTORIZOVAN PREVOD (kol.)Prevod dela na strani jezik, koji je autor ili njegov ovlašćeni predstavnik odobrio (prevodilac dela je takođe autor, tj. njegov prevod je takođe autorsko delo). AUTORSKA TANTIJEMA Visina nadoknade koju autor dobija na ime nadoknade za ustupanje prava na korišćenje njegovog dela. Definiše se posebnim ugovorom. Može da bude putem otkupa, kada korisnik dela (npr. pozorište) otkupljuje pravo na korišđenje dela (npr. drame) od autora i za to odmah isplati ukupni iznos. Kao i putem procenta, kada korisnik (pozorište) uplaćuje svakog meseca procenat (kreće se od 3% do 15%) od prihoda predstave autoru (dramskom piscu). Moguća je i kombinacija ova dva principa. B. tantijema AUTORSKI HONORAR (lat. augere, austor - tvorac, začetnik; lat. honorarium - novčana nagrada) poz. - visina nadoknade koja se usplaćuje umetniku za njegov rad, delo, uslugu, izvođenje. Definiše se ugovorom koji sklapaju poslodavac i umetnik-autor. AUTORSKI TIM POZORIŠNE PREDSTAVE (kol.) Sačinjavaju ga kreativni pozorišni umetnici koji su posebno obrazovani i osposobljeni za određene segmente (poslove) u realizaciji pozoripše predstave. Autorski tim se formira posle odabira pozorišnog komada za izvođenje, a bira ga producent koji može da bude: upravnik ili direktor drame, opere ili baleta (u institucionalnom pozoršptu), tj. ieue-ralni menadžer ili samostalni producent (u nezavisnom projektu). Prvo se bira reditelj, koji potom i sam aktivno učestvuje u izboru ostalih članova tima. Autorski tim predstavlja integrisanu, kooperativnu i harmoničnu umetničku grupaciju sa sličnim estetskim težnjama, a sa ciljem realizacije jednog umetničkog dela - pozorišne

predstave. Autorski tim sem reditelja i producenta sačinjavaju još i scenograf, kostimograf, dramaturg, koreograf, kompozitor i dr. (v. kreativni tim). AUTORSKI UGOVOR (kol.) Autorski ugovor ili ugovor o autorskom delu definiše prava autora umetničkog dela u toku eksploatacije dela. Nastao je kao zakonski oblik zaštite autorskih prava, a pravi se prema posebnim zakonskim odredbama. Sem uobičajenih stavki koje treba da sadrži ugovor, u njemu o autorskim pravima mora posebno i jasno da se navede vrsta umetnikaautora, što je vrlo važno prilikom obračunavanja poreza (pisac, kompozitor, reditel., glumac, pevač, scenograf, i sl), zbog različitosti poreskih stopa. AUTORSKO DELO (kol.) Originalno delo nekog autora. U pozorištu može da bude pisano, izvorno delo (drama, opera, balet, opereta), ili scensko delo (režija, koreografija, scenografija, kostimografnja i sl). AVANGARDA (fr. avant-garde - prethodnica) Isprva, termin koji označava nove, eksperimentalne pravce i pokrete u umetnosti dvadesetog veka. Kasnije postaje pojam koji znači - svaki novi umetnički pravac. AVANSCENA (fr. avant-scene) Termin retko u upotrebi (češće se koristi u Hrvatskoj i BiH). V. proscenijum. BAHUS BAHUS (gr. Bakchos, lat. Bacchus) Bog vegetacije i plodnosti u Staroj Grčkoj, sin Zevsa i Semele (v. Dionis) Dionizos, posebno poznat kao bog vina i ekstaze. Iz kulta boga Bahusa nastalo je pozorište. BALADA (it.) Popularni muzički oblik nastao u XIV i XV veku u Francuskoj i Italiji, pisan na svetovni tekst, višeglasna kompozicija sa pripevom. Popularna u i sadašnje vreme. BALERINA (it. ballerina) Baletska igračica, plesačica umetničke igre - baleta. BALET (fr. ballet, ital. balletto - umetnički ples) Scenska umetnost čiji se sadržaji (misli, osećanja, sukobi, priče...) izražavaju igrom, mimikom, pokretom i ritmičkim kretnjama najčešće usklađenim sa muzičkom i (ili) drugom zvučnom podlogom. 1) posebna grana scenske umetnosti; 2) autorsko umetničko delo nekog kompozitora namenjeno za izvoćenje na sceni, kao podloga za umetničku igru. BALET-MAJSTOR (fr. balett nem. Meister) Autor koreografskog dela baletskih predstava, ili plesnih prizora u operama, operetama i dramama. U pozorištima postoje i baletmajstori-pedagozi koji se ne bave koreografijom, već vrše s izvođačima obavezne vežbe i razrađuju pojedine delove igara. Prvi igrač i vođa baletske trupe. BALETSKI IGRAČ Posebno obrazovan igrač-umetnik sa veštinom izvođenja baletskih predstava. Baletski igrač može da bude: - prvak baleta, zaslužni umetnik sa iskustvom, koji se potvrdio u velikom broju glavnih i solističkih baletskih uloga, - solista baleta, baletski umetnik koji izvodi (utlavnom manje) solističke uloge - član baleta, član baletskog igračkog ansambla. BALETSKI SCENARIO

Predložak za balet. Može biti sastavljen od verbalnih elemenata, ali i kombinovan s posebnim oblikom notacije zapojedine baletske korake ili figure. BALKON (it. balcone) Istureni prostor sa spoljne strane zgrade. Poz. - deo gledališta vdnad partera (galerija), obično iznad loža u parteru gledališta, nasuprot pozornici i sa strane, sa sedištima u jednom ili nekoliko redova. BANDA (it. banda - četa, odred) Raniji naziv za putujuću pozorišnu ili muzičku trupu. BARD (eng. bard, kelt. bardd) Pesnik-pevač kod starih Gala i Kelta, pevao uz pratnju harfe u slavu bogova i heroja. Poz. (kol.) - potvrđeni i uvaženi umetnik, bard tume. BARITON (grč. barys - jak; tonos - ton) Muzički instrument sa žicama, eufonijum (u vojnim orkestrima). Srednji muški glas, između tenora i basa. BAROKNA DRAMA Dramska dela iz XVII i delimično XVIII veka sa karakteristikama baroknog stila. Osobenosti su im fantastične začuđujuće slike. BAS (it. basso, grč. basson - komparativ od dubok, dublji) Muški glas koji peva najniže "najdublje" partije. BEČKI PUČKI IGROKAZ Dramska vrsta nastala u predgradskim pozorištima Beča krajem osamnaestog do sredine devetnaestog veka. Izražavajući se kroz pesmu i igru, satiričkim pristupom tretirali su aktuelna lokalna društveno-politička događanja. BEKSTEJDž (en. backstage) Prostor iza scene. Kol. - zbivanje u pozorištu koja se odvijaju van domašaja javnosti. BELKANTO (ital. bel canto) Lepo pevanje, izuzetno usavršeni stil pevanja. Muzički pravac koji teži virtuoznosti u izvođenju. BENER (eng. banner) Posebno dizajnirani reklamni pano od platna koji se postavlja na fasade pozorišta. BIJENALE (lat. biennis - dvogodišnji) Smotre, revije i festivali iz oblasti kulture koji se održavaju svake drute godine BILBORD (eng.billboard) Posebno postavljeni panoi koji služe za isticanje reklamnih poruka. Često su vlasništvo marketinških agencija koje ih iznajmljuju. Pozorišta ih koriste radi prezentacija svojih programa, najčešće premijera. BILET (fr. billet - pisamce, cedulja) Ulaznica, karta. BILETAR (fr. billetier) Prodavac ulaznica za pozorišne predstave. Posebno obrazovan službenik koji mora da poseduje sposobnosti za rad sa novcem, komunikativnost, fleksibilnost,

snalažljivost... i dobro poznavanje celokupnog repertoara pozorišta, uz umeće da na pravi način preporuči predstavu potencijalnom gledaocu. BILETARNICA (fr. billet - pisamce, cedulja) Prodavnica ulaznica. Poz. - mesto na kojem se ulaznice za pozorišne predstave distribuiraju, rezervišu, prodaju, najčešće na ulazu u pozorište. U novije vreme opremljena telefonima, kompjuterom koji je povezan sa drugim službama unutar pozorišta (marketing, protokol, finansijska služba...), a po mogućnosti i sa drugim biletarnicama u gradu, informativnim tablama, elektronskim displejem za publiku i dr. Na 6iletarnici publici treba da bude dostupan štampani i druti informativni materijal o repertoaru, predstavama i ostalim relevantnim podacima o pozorištu. BILTEN (fr. bulletin; ital. hulletino) Dnevno saopštenje, letak, cedulja. Pozorišne dnevne novine manjeg o6ima koje izdaju pojedini pozorišni festivali tokom svog trajanja, a čiji sadržaj prati tok festivala iz dana u dan. BINA (nem. Buhne - pozorište, pozornica, scena) Posebno uređen i opremljen prostor kojem se izvodi predstava ili neki scenski događaj. BIOMEHANIKA (gr. Bios, mechanike) Nauka o mehaničkim procesima na i u živim bićima. Biomehanički organizam. Poz. - glumački sistem vežbi koje glumci svakodnevno primenjuju kako bi pripremili svoje telo za svaki potencijalnn zadatak na sceni. Ustanovio ga je sovjetski reditelj i glumac Vsevolod Mejerhold. BIS (lat. bis - dvaput, još jednom, ponovo) Poz. poziv na ponovni nastup umetnika. Publika uz aplauz i uzvike odobravanja i uzvikivanjem "još", "bravo" ili "bis" zahteva ponavljanje nekog dela umetničkog programa (najčešće u operi, opereti, mjuziklu, varijeteu...). BIZARNO (fr. bizarre - neobičan, osoben) Karakteristike i svojstvo umetničkih dela koja ne poštuju ustaljenu normu, kodekse ponašanja i izražavanja, često na granici dobrog ukusa. BLUETA (fr. bluette - varnica) Naziv (figurativno) za kratak, šaljiv ili satiričan pozorišni komad (dramski ili muzički) koji ne poseduje veće umetničke vrednosti, BOJA ZVUKA Kvalitet zvuka kojim se pravi razlika između različitih iistrumenata, glasova i ostalih izvora zvuka. BOLjŠOJ BALET Najznačajiji ruski baletski ansambl sa svetskom reputacijom. Osnovan 1776. godine, a od 1825. godine prelazi u moskovski Boljšoj teatar po kome i nosi današnji naziv. BOLjŠOJ TEATAR Najznačajniji pozorišni centar u Moskvi. U Boljšom teatru (čije ime znači veliki) imaju: operske, baletske, pozorišne i koncertne predstave i projekte. Po svojim predstavama ima svetsku reputaciju. Osnovan je 1776. godine od strane carice Katarine II. Kompleks u sadašnjem konceptu izgrađen je 1825. godine nakon požara, a obnavljan je 1853, kao i početkom ovog veka. BOMBAST

(eng, nem. Bombast, grč. bombyx - preterana kićenost u govoru; zujanje, buka) Preterano kitnjast, napadan, prenaglašen oblik govornog ili pisanog izražavanja. BRAVO (it. bravo - odobravanje) Uzvik oduševljenja, odobravanja i podrške izvođaču od strane publike. BRAVURA (fr. bravoure, it. bravura) Izuzetno vešto, stručno, uslešno, virtuozno izvođenje nekog umetiičkog dela. BRODVEJ (en. Broadway) Ulica u Njujorku u kojoj i oko koje se nalazi većina značajnih komercijalnih pozorišta u Njujorku; otud Brodvej postaje simbol poput Vest Enda i Šaftsberi avenije, koji odvaja komercijalno od eksperimentalnog pozorišta, često nazivano i Of- Brodvej (eng. Off-Broadway). BUDžET (eng, fr. budget, lat. bulga - kožna kesa, novčanik) 1) Zakon kojim se predviđa, planira, odobrava i raspoređuje sav prihod i rashod na nivou države, grada, regije, ustanove i sl. za period od godinu dana; 2) unapred predviđen proračun prihoda i rashoda. U pozorištu razlikujemo: - budžet pozorišta, celokupno materijalno stanje pozorišta za kalendarsku godinu, - budžet sezone, finansijska opcija pozorišta za sezonu, - budžet projekta, ukupni troškovnik za jedan projekat, na primer pozorišnu predstavu. BUFO (ital. buffo - smešan, komičan) Pevač komičnih uloga u italijanskoj operi. Poseban oblik pozorišne umetnosti nastao u srednjem veku, a razvio se u renesansi. Bazira se na komičnim, veselim i šaljivim temama, najčešće je reč o vrsti opere - opera bufo. BUFON (ital. buffone) Šaljivčina, lakrdijaš, dvorska budala, komičar. BUFONERIJA (fr. buffonnerie - lakrdija, šala, laka komedija) Vesela igra pisana u stihu, koja se izvodila u Italiji za vreme karnevala i drugih svečanosti, na otvorenom prostoru. Ovaj oblik scenskog izražavanja bio je poznat u petnaestom i šesnaestom veku i u našim krajevima, naravno pod uticajem koji je iz Italije dolazio preko Dubrovnika. BULEVARSKA DRAMA (fr. Boulevard - šetalište, široka lepa ulica sa drvećem) Drama koja potiče sa pariskih bulevara iz devetnaestog veka. U savremenoj dramskoj terminologiji, ovaj termin se odnosi na komade koji imaju komercijalni karakter. BULEVARSKA POZORIŠTA Termin nastao u Francuskoj, kada je tvorac regulacionog plana Pariza, austrijanac Hausman, srušio gradske zidine i izgradio tzv. velike bulevare, na kojima su se dizala brojna pozorišta, koja su popularno nazivana bulevarima zločina. Danas se odnosi na raznorodna privatna i samofinansirajuća pozorišta širom Evrope, Amerike, Kanade i Australije; čija se organizacija i repertoarska politika zasnivaju na komercijalnim osiovama. BUNRAKU Tradicionalno japansko pozorište lutaka. BURGTEATAR

(nem. Burg - zamak, dvorac, cela tvrđava; grč. theatron - pozorište, pozornica) Bečko kraljevsko pozorište, osnovano 1776. Njegov značaj je, između ostalog, i u tome što prvi ustanovljava organizacionu strukturu koja se bazira na tri sektora: umetnički, administrativni i tehnički, a što je poslužilo kao uzor za većinu institucionalnih pozorišta u Evropi. Naša pozorišta su takođe organizovana po ugledu na Burgteatar. BURLESKA (nlat. burra, ital. burla, burlesco, fr. burlesaue - šala, lakrdija) Šaljivi, parodični i veseli muzičko scenski komadi. Odlikuju se preteranošću komičnih efekata i grubošću karikiranja likova i situacija. Ponekad se ovaj izraz upotrebljava kao sinonim za svaku vrstu preterivanja prilikom scenskog prikazivanja. BUTO DRAMA Tradicionalni oblik dramskog stvaralaštva u Japanu. Svoje scensko izražavanje bazira na pokretu i simbolici. Pozorišta koja neguju ovu vrstu drame nazivaju se buto teatri.

VARIJACIJA (lat. variatio - menjanje, promena) Muz. - delimično odstupanje od jedne teme. Različiti pristupi istoj temi, sadržaju, delu... Različito prilaženje iste uloge ili parture. U baletu posebna igračka deo-nica. U operi posebna muzička deonica. VARIJETE (fr. variete) Zabavnomuzičke igračke trupe ili pozorišta čiji program se bazira na lakoj muzici, pesmi, plesu, žonglerskim veštinama, gimnastičkim egzibicijama. Stil izvođenja je visokoestetizovan, često i erotizovan, u bogatoj scenografiji i kostimima, sa scenskim efektima i sl. VEDETA (lat. videre, fran. vedette, ita. vedetta) Istaknuti, slavni scenski umetnik, zvezda. VERISTIČKA OPERA Operska dela nastala pod uticajem umetničkog pokreta verizma (italijanski naziv za naturalizam). P. Maskanji, Kavale-rija Rustikana VERIZAM (it. vero, verisimo, lat. versus -istinit) Umetnički pokret koji se zasniva na izrazitom naturalizmu poreklom iz Italije. Nastao krajem devetnaestog veka kao reakcija na romantizam, sa ciljem da prikaže istinit život, sa svim njegovim ružnim i lepim stranama. VERTEPSKA DRAMA (rus.) Poseban oblik crkvene drame. Kod nas je poznata u Vojvodini, a preneta je iz Rusije, » tridesetih godina osamnaestog veka. Obrađuje biblijske teme, a izvode je najčešće đaci, uz pomoć sveštenika i učitelja. VESTEND (en. West End) Kvart u Londonu u kojem se nalaze komercijalna pozorišta koja funkcionišu po istom principu kao njujorška pozorišta na Brodveju. Svoj reperoar baziraju na mjuziklima i savremenim dramama, po principu star sisetma (angažovanje velikih zvezda u projekte). Uz Brodvej, Vest End je sinonim za komercijalnu pozorišnu produkciju. VEŠTINA

Posebna sposobnost za stvaranje korišćenjem intelekta, znanja, fizičke i tehničke spretnosti. Ovladavanje tehnikama i pravilima za proces stvaranja. Zanatska strana umetnosti. Uz talenat i znanje, veština čini osnov umetničkog stvaranja. VIDLjIVOST SCENE (en. sight line) Granica vidljivosti scene sa bilo kog sedišta u pozorištu. Mora se uzeti u obzir prilikom izrade scenografije i režiranja mizanscena, kako bi svako u gledalištu bio u stanju da vidi sve scene od vitalnog značaja za predstavu. VIRTUOZ (nlat. virtuosis, it. virtuoso) Vrhunski veštak, čovek koji je u nekoj veštini ili umetnosti postigao savršenstvo. Umetnik koji izuzetno dobro vlada tehnikom izražavanja. VIŠEGLASJE Višeglasno pevanje. Višeglasje nastaje onda kada se jednoj melodiji u isti čas suprotstavi bar još jedna druga melodija, koja se, ako ne potpuno, a ono barem delimično razlikuje od prve. VISOKA KOMEDIJA Posebna vrsta urbane komedije. Bazira se na humoru koji je naglašeno intelektualan. Osnovni cilj joj je ne samo humor i zabava, već i kritika društvenog stanja. Rodonačelnik ovih komedija je francuski komediograf Molijer. VIZUELNI INDENTITET Vizuelna osobenost koju ustanovljava i neguje određena institucija. U pozorištu, skup estetskih likovnih normi koji moraju da prate zadati pravac u realizaciji likovnih vizuelnih elemenata za potrebe pozorišta: program, plakat, letak, bilbord, spot i sl. VLASULjA Veštačka kosa, umetak kose ili ćela koju nose izvođači u pozorišiim predstavama VLASULjAR Majstor koji izrađuje veštačku kosu, i druge predmete od vlasi (dlaka). Vlasuljar je jedno od specifičnih zanimanja u pozorištu, koje traži posebne stručnjake-majstore, obrazovane i obučene za izradu vlasulja-perika, veštačkih brkova, brade, obrva, trepavica... Sem zanatske veštine izrade perika, moraju da poznaju specifičnosti svakog lika za koji izrađuju periku, a to se odnosi na epohu, stil, karakter uloge... i u tom smislu usko sarađuje sa kostimografom. VLASULjARNICA Posebno opremljen prostor – radionica u kojoj majstori vlasunjari za potrebe predstave i po nalogu reditelja i kostimografa izrađuju perike, umetke, tupee, kike, zulufe, brade, brkove i sl. Vrlo često je to ista prostorija u kojoj se glumci šminkaju za predstavu šminkernica. VODVILj (fr. vaudeville) Zabavno komična predstava. Prvobitno francuska narodna pesma satirične sadržine, danas je to mali pozorišni komad sa kupletima. Karakteriše ga gluma koja obiluje zabunama, gestikulacijama i preokretima koji izazivaju komično-zabavne situacije. VOĐA STATISTA (kol.) Lice koje organizuje, vodi i predstavlja statiste u kontaktima sa organizatorom i rediteljem, u toku priprema i izvođenja predstave. Za potrebe statista vrši operativno administrativne i finansijske poslove u saradnji sa odgovarajućim službama u pozorištu. VOKAL

(lat. vocalis, vox - glas) Glas. VOKALIZA (lat. vocalis) Dugi niz tonova pevan na jednom vokalu; svoje poreklo vuče iz gregorijanske muzike. VOLONTER (fr. volontaire, lat. voluntarius) Osoba koja dobrovoljno i besplatno obavlja određene poslove, dobrovoljac. VOLUMEN (lat. volumen, volvere) Muz. obim, jačina, punoća glasa, muzike. GAF (fr. gaffe) Greška. U pozorištu - nesmotreno izazvana greška u toku izvođenja predstave. GALA (it, fr, šp. gala - svečano, svečani ukras, svečana nošnja, svečanost) U pozorištu - svečano izvođenje nekog dela - gala predstava, Gala koncert i sl. GALERIJA (nlat. galeria, ital. galleria) Pokriven balkon (u parlamentu). Prostorija koja služi za izlaganje umetničkih dela. U pozorištu - prostor za publiku, deo gledališta na spratu, spratovima, ili iznad partera. GALIMATIJAS (lat. Gallus Mathiae, fr. gallimatias - zbrka u govoru, nejasan govor) Zbrka reči, nerazumljiv, besmislen govor. U pozorištu se vrlo često koristi u komedijama da bi se neko predstavio smetenim i smešnim. Pruža izuzetne mogućnosti za razigravanje glumcu, ali i traži izuzetnu veštinu i koncentraciju. GARDEROBA (fr. garderobe) Prostor za odlaganje i čuvanje odela i kostima. Poz. 1) prostor za odlaganje viška garderobe publike (kaputa, maitila, šešira, kišobrana i sl.). Nalaze se u foajeima pozorišta, ispred sale - garderoba za publiku; 2) prostor za presvlačenje izvođača. Nalazi se iza scene. Posebno je opremljen i omogućava akterima predstave (glumci, operski pevači, baletski igrači, statisti) da se pripreme za predstavu. U većim pozorištima postoji kategorizacije garderoba po umetničkoj hijerarhiji (garderoba za: prvake, soliste, za članove ansambla i sl.) GARDEROBER (fr. garderobiere) Čuvar garderobe. Poz. 1) lice koje pre predstave prihvata, odlaže i čuva garderobu gledaocima, a posle predstave im je vraća. Kod nas, u novije vreme, često privremeno angažovani preko omladinske ili studentske zadruge; ranije stalno zaposleni u pozorištu (kao i danas u većim pozorišnim kućama u svetu); 2) lica zadužena za brigu o scenskoj garderobi - kostimima. Uglavnom rade kao tim. Njihove obaveze su: - vode računa o adekvatnom skladištenju i zaštiti kostima, - održavaju kostime tokom procesa igranja predstava, da bi se osigurao konstantan kvalitet i izgled, - pre svake predstave donose odgovarajući kostim za svakog pojedinog izvođača u njegovu garderobu, pomažu izvođačima da se obuku nre predstave, - obezbeđuju pomoć izvođačima u slučaju bilo kakvih poteškoća u vezi sa kostimima i presvlačenjem, - odgovorni su za presvlačenje izvođača (u garderobi ili neposredno iza scene, ako nema vremena za odlazak u garderobu) tokom tehničkih, kostimskih proba i za vreme izvođenja predstave,

- posle predstave odnose kostime nazad u prostorije za čuvanje, na pranje ili hemijsko čišćene, ili u krojačnicu (ako je nužna neka intervencija). GEG (eng. gag - šala, upadica) Poz. - šala sa neočekivanim, paradoksalnim obrtom koji neodoljivo izaziva smeh. Fig. - podvala, prevara, smicalica. Vrlo vešto izveden gest, situacija, slika. U pozorištu: efikasan iuspešan glumački izražaj koji doprinosi boljoj ilustraciji scenske radnje kroz fizički pokret. Kao dramska radnja, geg je brz obrt događaja i neočekivana promena stanja u dramskom zapletu. Najčešće se koristi u komedijama. GENERALNA PROBA (lat. generalis - opšti, glavni, nlat. proba - ispitivanje, kušanje, ogledanje) Poslednje probe pred premijeru koje je se u potpunosti odvijaju kao predstava. Generalnim probama se pristupa kad je rad na predstavi završen, i to je završno uklapanje svih elemenata koji čine predstavu. Planove generalnih proba ustanovljava reditelj u zajedništvu sa tehničkim direktorom i autorskim timom, a servisira ih organizator predstave. Na ovim probama proveravaju se svi odnosi u predstavi (odnos između izvođača, odnos prema mizanscenu, scenografiji, kostimima, svetlu, tonu i dr). Generalnim probama prisustvuje ceo autorski tim (scenograf, kostimograf, dramaturg, lektor, koreograf i dr), jer su one poslednja prilika za eventualne poslednje korekcije. Broj generalnih pro6a zavisi od veličine projekta, broja izvođača u ansamblu, složenosti umetničke i tehničke realizacije, kao i operativnih mogućnosti pozorišta. GENIJE (lat. genius - niža krilata božanstva - anđeli; pojedinačno božanstvo svakog čoveka, stvari ili mesta; fr. genie) Obdarena ličnost izuzetne originalne snage i vrednosti duha, koja poseduje najviši stepen sposobnosti shvatanja, kombinovanja, stvaranja, prikazivanja... GEST (lat. gestus, nem. Geste) Pokret telom ili rukom prilikom govora; junačko delo; delo učinjeno s namerom. Poz. - ilustracija scenske radnje. Ima za cilj pojačavanje scenskog izraza i osnaživanje izgovorenog teksta. GESTIKULACIJA (lat. gesticulatio) Pravljenje pokreta telom pri govoru; naročito rukama i ramenima, ali i drugim delovima tela. Izražavanje u toku predstave, a u okviru scenske radnje, putem gestova koji moraju da budu opravdani, u dramaturškom smislu. GINjOL (fr. guignol) Pozorišna lutka koju glumac-animator natiče na ruku, i pomeranjem svojih prstiju pomera glavu i ruke lutke (za razliku od marionete, koju glumac pokreće koncima). GLAS 1) Zbir zvukova ljudskih govornih organa, govor i pevanje; 2) sposobnost rada govornih organa; sposobnost, dar za pevanje; 3) tip, vrsta pevača, u zavisnosti od registra tonova koje može da otpeva. GLEDALAC Poz. - posetilac, konzument pozorišnih predstava. Jedan od najbitnijih činilaca pozorišta (uz izvođača i autora dela). On je uz izvođača drugi živi učesnik u pozorišnoj predstavi. Bez gledaoca pozorište nema svoju svrhu. GLEDALIŠTE

Prostor koji je uređen za publiku i prilagođen za nesmetano praćenje predstave. U tradicionalnom evropskom pozorištu nalazi se nasuprot scene i obično je u osnovi pravoutaonog oblika, sa fiksiranim sedištima i definisanim rasporedom sedenja. Druti tradicionalni oblik gledališta je amfiteatralan (polukružan, stepenast) obično bez stolica, sa kamenim ili drvenim stepenicama, najčešće na otvorenim scenama (po uzoru na antički teatar). U savremenim teatrima scena i gledalište su sve češće drugačije osnove, i nisu striktno diferencirani i postavljeni jedno naspram drugog, odvojeni. GLUMA (od opšte slovenskog korena ghlou - smejati se, šaliti se, igrati) Oblik umetničkog scenskog izražavanja. Prikazivanje i tumačenje drugih ličnosti (likova iz dramske književnosti ili drugih), na umetnički način i umetničkim sredstvima (govor, pokret, mimika...) GLUMAC (od opšteslovenskog korena ghlou) Umetnik koji se iskazuje kroz scensko izvođenje i umetničku transformaciju, ostvarujući određene likove. Umetnik na čijem radu se bazira egzistencija svakog dramskog izvođenja i koji svoj umetnički talenat, znanje i veštinu realizuje u pozorišnim predstavama. Glumac kao umetnik se pojavljuje u staroj Grčkoj kada vođa hora i hor stupaju u dijalog. GLUMAČKI SALON (kol.) Prostorija koja se nalazi u neposrednoj blizini scene, i u kojoj izvođači pre početka i u toku realizacije predstave, čekaju na poziv ispicijenta za izlazak na scenu. GOSTOVANjA Pod gostovanjem se podrazumeva izvođenje predstave van matične scene. Pozorišna predstava svoj aktivni život potvrđuje igranjem na matičnoj sceni i prilikom gostovanja na drugim scenama, ili učešćem na smotrama i festivalima. Program gostovanja predstava se posebno priprema, a mnoga pozorišta poseduju posebna odeljenja koja se isključivo bave ovom organizacijom. Gostovanje u trajanju od nekoliko dana i duže (naročito ako obuhvata više gradova i scena na kojima se igra), zove se turneja. GOVOR 1) Iskazivanje misli i osećanja zvučnim jezičkim sredstvima (rečima); 2) jezik, narečje, žargon. Osnovno čovekovo sredstvo komuniciranja. Poz. - jedno od osnovnih izražajnih sredstava glumca. GOVORNA RADNjA Scensko izražavanje putem govora. Scenski izvođač usredsređuje pažnju na reči likova, podrobno tumačeći tekst, težeći da se srodi sa tim tekstom. U užem smislu, govorna radnja je nešto više od prostog izgovaranja reči i rečenica. GRADACIJA (lat. gradatio - postepenost, stupnjevitost) Nizanje predstava u toku izlaganja po jačini, od slabih ka najjačim, radi privlačenja pažnje i izazivanja efekta. Poz. - postepeni razvoj i uspon dramske radnje, građenje zapleta koje korak po korak povećava stepen napetosti i postepeno dovodi do klimaksa. GRADSKO POZORIŠTE (kol.) Pozorište čiji je osnivač grad. Ova pozorišta se osnivaju po kulturnom modelu koje ustanovljava država, sa ciljem demetropolizacije kulture i zadovoljenja kulturnih potreba određenog grada. Gradska pozorišta mogu da budu: - dramska, koja u svom repertoaru neguju klasičnu ili modernu dramu; - komedije, koje na svom repertoaru igraju isključivo

razne komediografske vrste; - muzička, koja kao osnovne žanrove koje prikazuju neguju mjuzikl i operetu; - dečja, koja isključivo pripremaju i izvode komade za decu; lutkarska, koja svoju dramaturšku i izvođačku igru zasnivaju na lutkama, koje vode posebno školovani glumci - lutkari. Pored ovih, postoje još neka specifična pozorišta (pozorište senki, opere, operete, kabarei i sl), ali ona su češće privatna, vaninstitucionalna. Gradsko pozorište može negovati i kombinacije žanrova (komedijamuzičko, dečje-lutkarsko i sl.) GRAĐANSKA DRAMA Vrsta drame čija se radnja razvija u izrazito građanskoj sredini, a može nastati iz sukoba građanske klase u razvoju s aristokratijom, a i iz konflikta unutar tog samog društvenog sloja. Nastaje u periodu renesanse, a koreni su joj u srednjovekovnoj pučkoj drami, koja za razliku od antičke i crkvene drame u centar zbivanja stavlja. GRAĐANSKO POZORIŠTE U periodu renesanse dvor i plemićke porodice postaju osnivači i pokrovitelji umetnosti, pa i pozorišta. Najznačajniji rezultat toga je - nastanak Građanskog pozorišta, kao temelja sadašnjeg pozorišta. Građansko pozorište konačno postaje stacionarno pozorište (za razliku od putujućeg), što znači: - poseduje posebnu zgradu (koju dobija od osnivača; to je ili neka već postojeća zgrada koja se prilagođava potrebama teatra, ili se gradi nova, namenjena samo pozorištu), - ima stalni, profesionalni glumački ansambl, - ima redovni repertoar, tj. predstave se igraju određenim danima u nedelji, a kasnije iz večeri u veče, osnivači i finansijeri im, sem plem-ća i dvora, postaju: gradovi, regije, ili države.Osnivač postavlja i upravu. GRIMASA (lat. grimacea fr. grimace - kreveljenje, bekeljenje) Jak izraz lica. Poz. - uvežbani izraz i pokret lica, najčešće kao ilustracija određenog emotivnog stanja, ili karaktera lika. Jedno od značajnijih scenskih izražajnih sredstava glumca. GROTESKA (fr. grotesque, it. grottesco) Ekstremno neprirodno izražavanje. Karikaturalno fantastična i iskrivljena slika stvarnosti, koja izaziva komične reakcije, ali može i da zastraši. Pozorišni komad ili scenski prikaz koji preuveličava i karikira odnose i likove u dramskom zapletu do fantastike. Koristi se u svim oblicima scenskog izražavanja (drama, opera, balet). Reditelji i izvođači moraju da imaju istančano osećanje mere prilikom kreiranja groteske, inače vrlo lako mogu da "skliznu" u preterivanje i banalnost. GVOZDENA ZAVESA (kol.) Posebna zavesa koju svako pozorište po zakonskim normama mora da ima; načinjena je od metala ili nekog drugog vatrostalnog materijala, a ima funkciju zaštite publike u slučaju požara na sceni. Instalirana je ispred "glavne" zavese i spušta se automatski u slučaju požara.

DEBI (fr. debit) Poz. - prvo javno učešće, nastup (umetnika) na sceni, tj. pristupna uloga u predstavi (dramska, operska, baletska...).

DEBITANT (fr. debutant) Scenski umetnik koji prvi put javno nastupa; koristi se i u smislu "debitant u odrećenoj ulozi", tj. izvođač koji prvi put tumači neku (obično značajniju) ulogu. DEČJE POZORIŠTE Pozorište koje svoj repertoarski koncept bazira na predstavama za decu. Najčešće se odnosi na profesionalne teatre, ali postoje i pozorišta čiji igrački ansambl sačinjavaju samo deca, ili deca i odrasli. Dečja pozorišta mogu da budu i lutkarska. DEKLAMACIJA (lat. declamatio) Umetnost recitovanja, odnosno umetničko govorenje. Veština izvođenja - izgovaranja određenog teksta, najčešće poezije. Ovaj vid veštine se izučava u okviru obuke i obrazovanja glumca. Pežorativno: preterivanje u izrazitosti govorenja u „besedničkom“ načinu kazivanja. DEKOR (lat. decor, fr. decor -ukras, okvir, ambijent) Poz. - estetski uređen prostor na sceni po stručnim nalozima i egzaktnim skicama scenografa, sa ciljem likovnog i primenjenog oblikovanja scene za određenu predstavu. Odomaćen je i izraz scenografija. Stvara utisak o mestu izvođenja dramske radnje (proplanak, trg, dvorište, salon i sl.), pomoću odgovarajućih kulisa, nameštaja, zavesa, svetla i dr. U poslednje vreme sve češće se kao dopuna ili zamena za dekor koristi laserska rasveta. U modernom teatarskom izrazu dekor često ne dočarava neki određeni, realni prostor, već ima simboličku funkciju. DEKORATER (fr. decorateur - koji ukrašava ili boji prostorije) Poz. - osposobljen, obučen, školovan scenski radnik za stručno postavljanje dekora - scenografije na sceni, po stručnim, umetničkim uputstvima scenografa i tehničkim uputstvima majstora pozornice ili tehničkog direktora. Dekorater pre početka predstave postavlja scenografiju, vrši izmene iste u toku predstave, a po završetku rasklanja dekor sa scene. DEUS EKS MAHINA (lat. deus eh machina - "bog iz mašine") Izražajno pojavljivanje nekog od grčkih bogova u starogrčkoj tragediji. Uz pomoć scenskog mehanizma (mashina), on bi se neočekivano pojavio na sceni u trenutku klimaksa i razrešio sukob. Fig. - iznenadni, neočekivani obrt, iznenadna pomoć. DIDASKALIJA (grč. didaskalia) Uputstvo, objašnjenje. Poz. - ispisani tekst u okviru drame, najčešće u zagradi ili drugim tipom slova, kojim pisac daje svoje sugestije reditelju i akterima: opisuje ambijent, mesto gde se odvija drama, sugeriše način izgovora fraza ili daje uputstva za vrstu akcije izvođača i sl, kako da 6i se njegove namere bolje razumele. DIJALOG (grč. didlogos) Razgovor između dva ili više aktera. poz. - osnovna forma izražavanja dramskog pisca, kojom on daje odnos između dva lika u delu. DIKCIJA (lat. dictio, način izražavanja) Tehnika, stil govora. Način izražavanja ili interpretacije teksta na sceni (gluma, govor, naracija, recitovanje i sl.), u zavisnosti od vrste pozorišnog dela i njegovog stila. Jedan od osnovnih elemenata glume je dobra glasovna artikulacija. Glumac mora da poseduje dobru dikciju. U pozorištu postoje posebni stručnjaci za dikciju, koji učestvuju u kreiranju predstave, vodeći računa o jeziku u operskoj i dramskoj predstavi.

DILETANT (it. dilettante - prijatelj, ljubitelj umetnosti) Prvobitni naziv za neprofesionalne glumce (v. amater), dok u novije vreme ovaj naziv ima pežorativni prizvuk - nevešt, nedoučen. Fig. čovek koji je u nekoj veštini ili struci nedoučen, površan, nestručan. DILETANTSKO POZORIŠTE Neprofesionalno, amatersko pozorište. Prvobitni naziv za pozorišne trupe (v. amatersko pozorište). DIMERI (en. dimmer) Električni uređaji preko kojih može da se reguliše jačina napona i snage elek-trične energije. Koriste se na sceni za potrebe rasvete, tona i drugih tehničkih zahteva. DIONISIJE (gr. Dionysia) Svetkovine u staroj Grčkoj u čast boga Dionisa. Održavane u mnogim mestima, a najpoznatije i najstarije su atinske. U okviru njihovih programa priređivala su se velika muzička takmičenja i dramske predstave. Uz Olimpiske igre bile su najznačajnije manifestacije stare Grčke i dale su izuzetan značaj razvoju i afirmaciji pozorišnih dela. DIREKCIJA (lat. directio - uprava) Telo koje rukovodi određenom organizacijom. Sačinjavaju ga rukovodioci ili vođe organizacionih jedinica (odeljenja, radionica, ansambala i sl). Direkcijom rukovodi direktor. U pozorištu su to: direkcija drame, direkcija opere, direkcija baleta, direkcija tehnike, direkcija marketinga i sl. DIREKTOR (nlat. director - upravljač, rukovodilac, upravnik) Najviši rukovodilac određene celine, organizacije. Odgovoran je za funkcionisanje organizacione jedinice kojom rukovodi. Za svoj rad je odgovoran instituciji koja ga je postavila. U pozorištu je to najčešće: direktor pozorišta (kod nas je odomaćen izraz upravnnk pozorišta), direktor drame, opere, baleta, direkor tehnike, finansijski direktor, direktor marketinga i sl. DIREKTOR SEKTORA (kol.) Stručno ice koje vrši organizatorsko upravljač u ulogu u jednom pozorišnom segmentu - sektoru (direktor drame, direktor marketinga, direktor tehnike, finansijski direktor...) DIRIGENSKI PULT (kol.) Poseban postament za notnu partituru, sa kojeg dirigent upravlja muzičkim ansamblom. DIRIGENT (lat. dirigens - upravljač, upravnik, rukovodilac) Muz. - posebno obrazovan i obučen muzički stručnjak koji rukovodi muzičkim ansamblima u pripremi i realizaciji muzičkih dela (opera, balet, koncertiisl.). DISHARMONIJA (lat. dis-, rp. harmonia) Nesaglasnost, neslaganje, razdor. Muz. Neslaganje tonova, nesklad, pogrešai ton (disonancija, kakofonija). Suprotno do harmonije. DISONANCIJA (nlat. dissonantia) Neskladnost, nesaglasnost, ono što razdire. Muz. Odnos između dvaju ili više tonova čije zvučanje nije zadovoljavajuće. Suprodno do konsonancija. DISONANTAN

(nlat. dissonantio) Neskladan, nesaglasan, nesložan, onaj koji unosi razdor. Suprotno od konsonantan. DISPLEJ (eng. display) Elektronski uređaj u vidu table-ploče koji se postavlja na pročelju scene preko kojeg se emituju titlovani, prevod teksta opere i drame stranih autora. Emitovanje se vrši preko titl maišne kojom rukovodi obučena ličnost. U savremenije opremljenim pozorištima za iste potrebe se koriste kvalitetniji ekrani - plazme, ili mali displeji, ili ekrani na sedištima. DITIRAMB (grč. dithjrambos – nadimak boga Baha) Vrsta horskih pesama posvećenih bogu Dionisu u staroj Grčkoj. Smatra se da je iz ditiramba nastala tragedija, jer je dijalogom horovođe i hora u ditirambu nastao dramski odnos a tako i sama antička drama; scenski oblik izražavanja vrlo značajan za nastanak dramske umetnosti. DIVA (lat. diva) Obožavana, božanska. Poz. - istaknuta, proslavljena scenska umetnica, utlavnom se odnosi na operske umetnice. DIZAJNER Likovno primenjeni umetnik. DIZAJNER SVETLA Posebno obučen stručnjak koji realizuje dizajn svetla za određenu predstavu. Razlikuje se od majstora svetla, jer unosi svoj autorski kreativni doprinos u procesu pripreme i realizacije predstave. Član je autorskog tima predstave. Majstor svetla je uglavnom realizator. DIZAJNER TONA Posebno obučen stručnjak koji realizuje dizajn tona za određenu predstavu. Razlikuje se od majstora tona, jer unosi svoj autorski kreativni doprinos u procesu pripreme i realizacije predstave. Član je autorskog tima predstave. Ton majstor je utlavnom realizator. DOAJEN (fr. doyen - starešina) Najstariji predstavnik nekog društva, zajednice, po položaju ili po godinama. Poz. - po godinama i iskustvu najstariji član pozorišnog ansabla. DOMINUS GREGUS (lat. gospodar stada, vođa) Vođa pozorišne trupe u teatru starog Rima. DONATOR (lat. donator) Darodavac,davalac. Lice ili institucija koje pomaže kulturu, nauku i druge neprofitabilne delatnosti i institucije. Donator za svoju pomoć ne očekuje nikakvu protivuslugu od institucije kojoj je pomogao. DONATORSTVO Oblik darovanja. Poz. -podrška pozorištu, ili posebnom pozorišnom projektu, koja može da bude novčana, ili u određenoj robi, uslugama, zaveštanju, zadužbinarstvu i sl, pri čemu institucija ili osoba koja se odlučila na donatorstvo ne dobija nikakvu protivuslugu od pozorišta. DOTIRANO POZORIŠTE Pozorište koje za svoju delatnost prima određene subvencije iz budžeta osnivača, tj. osnovu finansiranja ovih pozorišta čine dotacije. Pripada tzv. budžetskim ustanovama.Nasuprot komercijalnog pozorišta.

DRAMA (grč. drao - činim, radim, drama - radnja) Poseban pozorišni oblik. Scenska vrsta sa ozbiljnim sadržajem. Drama - književna vrsta koja pokazuje događaje iz ljudskog života, kao da se zbivaju u sadašnjosti i pred našim očima; lica koja učestvuju, govore i rade svako prema svom karakteru. Pri tom, uvek mora da postoji borba dvaju suprotnosti sukob. Drama takođe podrazumeva jedinstvo dramske ideje. DRAMA APSURDA (grč. drama; lat. absurdum - nemoguće) Dramski rod nastao sredinom dvadesetog veka. Rodonačelnici ovog žanra su Beket, Jonesko, Žene, Adamov. Nastaje u posleratnoj klimi, a ima korene u filozofiji egzistencijalizma, čiji su bitni postulati: nepostojanost vrednosti, odsustvo komunikacije, dvosmislenost osećanja, otuđenost - apsurdnost egzistencije. DRAMA KUHINjSKOG SLIVNIKA (en. kitchen-sink drama) Termin koji je postao popularan sredinom '50-tih godina 20. veka, kao donekle omalovažavajuća oznaka za tada aktuelne savremene realistične drame sa radničkom tematikom drame Arnolda Veskera, televizijske drame Aluna Ovena. Manje ili više opravdano objašnjenje bilo je da su se drame ovog žanra bilo u fizičkom, bilo u psihološkom smislu dešavale oko kuhinjskog slivnika. DRAMA S TEZOM (grč. drama; thesis - postavka, tvrdnja) Vrsta dramskog roda u kojem je celokupna struktura drame podređena dokazivanju ili demonstraciji određene teze: moralne, socijalne, političke, ideološke. Ove drame uslovljene su aktuelnošću, što može da bude prednost jer tretiranjem trenutnih društvenih problema lako stiču popularnost, ali i mana, jer gube na vrednosti u kasnijim epohama, tj. prestaju da budu aktuelne. DRAMA U DRAMI Postupak kada pisac u osnovni tok drame ubaci posebni komad u kojem su akteri glavne dramske radnje ili učesnici, ili samo gledaoci. DRAMA U STIHU Poseban dramski rod pisan i izvođen u stihu. DRAMATIČAN (grč. drama) Koji se zbiva kao u drami, sa puno radnje, dijaloški... Fig. - ekstremno izražajan, napet, potresan. DRAMATIČAR (grč. dramatikos) Dramski pesnik, pisac drame DRAMATIZACIJA (grč. drama) Postupak prerade nekog književnog dela (roman, proza, pesma...) u dramsku formu i prilagođavanja za scensko izvođenje. Dramatizaciju najčešće vrši dramaturg, a ponekad i reditelji koji će kasnije to delo i postaviti na scenu. DRAMATURG (grč. drdma, ergon delo, dramaturgos) Pozorišni umetnik, umetnički stručnjak i (ili) teoretičar za dramska dela. Jedan od najznačajih umetnika u pozorištu (uz glumace i reditelje). Fakulteti i akademije koje obrazuju kadrove za bavljenje pozorišnom umetošću imaju najčešće u svom sastavu i katedru dramaturgije. Danas termin dramaturg podrazumeva: - dramaturg - pisac dramskog dela (dramatičar) - dramaturg - koji vrši dramatizaciju nekog literarnog dela koje nije dramsko, za scensko izvoćenje, ili odgovarajuću adaptaciju drame drutog autora, najčešće po sugestijama reditelja dramaturg pozorišta - stručno lice koje predlaže repertoar kuće.

DRAMATURG PREDSTAVE Posebno angažovani dramaturg za određenu predstavu koji zajedno sa rediteljem zasniva i delimično ostvaruje celokupnu izvedbenu komponentu predstave, pri čemu se njegova funcija ne ograničava samo na književno-kritičku pripremu teksta, već sudeluje i na postavkama za izvođenje DRAMATURGIJA (grč. dramaturgia) Nauka o suštini dramskog stvaralaštva, o teoriji drame i dramskoj umetnosti. Posebna disciplina u književnosti i pozorištu koja proučava specifičnosti dramskog stvaralaštva. Posebna oblast u pozorištu koja se bavi stručnim i naučnim istraživanjem iz oblasti pozorišta (teorija drame, režije, glume, odnos umetničkih izražavanja i ustrojstva na sceni i u pozorištu, odnos umetnika i publike i sl.). DRAMATURŠKA EKIPA (ODELjENjE) Skupina dramaturga pri velikim pozorišnim kućama koja se bave istraživačkim radom po specijalizovanim oblastima (epohe, posebne estetike, oblasti, nova dela, autori i sl.). Primer NADA NOVA u Narodnom pozorištu u Beogradu, Kraljevsko nacionalno iozorišše i Rojal Kort u Londonu, bečki Burgteatar. DRAMSKA HRONIKA (engl. chronicle play – drama hronika; grč. chronikos - vremenski) Hronika je: 1) letopis, istorija pisana po godinama 2) u žurnalistici - rubrika koja prati dnevne događaje. Vrsta istorijske drame koja u svojoj osnovi ima karakter hronike određenog vremena i situacije. DRAMSKA IRONIJA (grč. drama; eironeia; lat. ironia - fina prikrivena poruga) Vid dramskog izražavanja prilikom kojeg likovi u drami stvaraju situaciju koja kod gledaoca postiže efekat ironije. DRAMSKA JEDINSTVA Jedno od najvažnijih dramskih pravila koja je ustanovio Aristotel - pravilo o jedinstvu radnje, vremena i mesta u dramskoj poeziji, posebno tragediji: "Prema tome kao što se i kod ostalih podražavalačkih umetnosti jedno podražavanje vezuje za jedan jedini predmet, tako i tragična priča, kad je ona podražavanje neke radnje, treba da podražava jednu radnju, i to celu." Savremena dramturgija ne poštuje ova pravila. DRAMSKA KNjIŽEVNOST Poseban rod književnosti nastao u staroj Grčkoj. Osnova ove književnosti su dramska dela koja je uglavnom pišu za scesko izvođenje, mada postoji i izuzetak DRAMSKA RADNjA Niz međusobno povezanih scenskih događaja sa istim ciljem. Dramska radnja čini okosnicu i osnov svakog dramskog dela. Osnovna je pokretačka snaga u drami. Mora da ima svoj početak, razvoj i svršetak. Radnja u drami je u neposrednoj vezi sa ličnostihma u drami. Njihovi odnosi grade dramsku radnju kroz kompozicione faze: ekspoziciju, zaplet, kulminaciju, peripetiju i rasplet. Savremena dramaturgija koristi dramske radnje u komotnijem odnosu, tj. ne poštuju se ranije ustanovljena i kruto definisana pravila. DRAMSKI JUNAK Nosilac dramske radnje. Njegovu ulogu određuje pisac, dajući mu lik i karakter DRAMSKI MONOLOG Monolog lika u dramskom delu. Postoji spoljašnji i unutarnji monolog. U unutrašnjem se junak obraća sebi, tj. obračunava se sa sobom, u spoljašnjem junak otkriva i iznosi svoje misli, dileme, namere, stavo-ve sabesedniku, slušaocu. Drama koju čini samo monolog naziva se monodrama.

DRAMSKI PISAC Autor koji stvara dramsko delo (v. dramatičar). Neka veća pozorišta poseduju svoje škole na kojima, za svoje potrebe, obrazuju ili usavršavaju dramske pisce. Naravno, osnovica za svaku vrstu školovanja dramskog pisca je lični talenat. DRAMSKI UMETNIK Kreativac sa posebnim darom, sposobnostima i veštinama, tj. stvaralac iz oblasti dramskih umetnosti (glumac, reditelj, dramaturg, pozorišni producent...). DRAMSKI ŽANROVI (fr. genre - vrsta, rod, način pisanja) Vrste i rodovi dramskog izražavanja i stvaralaštva. Žanr zavisi od osnovne karakteistike dela, načina izražavanja i oblika izvođenja. Osnovna podela, defi-nisana već u staroj Grčkoj, bila je na: tragediju, komediju, satirsku igru i mim. Raz-vojem pozorišne umetnosti širile su se i grane žanrova: crkvena drama, farse, građanska drama i dr. Najčešće se kaže da danas razlikujemo tri osnovna žanra: tragedija, komedija i drama u užem smislu, a sve žanrove je skoro nemoguće nabrojati i stalno se javljaju novi (satira, groteska, komedija situacije, komedija karaktera, drama apsurda, melodrama...) DRAMSKO DELO Autohtono književno-umetničko delo koje je napisaio za scensko izvođenje. Može biti različitih žanrova, od klasične drame, pa do najsavremenijih scenskih oblika. U procesu izbora ono za stavljanje na repertoar, dramsko delo može da se: - naruči kod autora-pisca, - izabere na otvorenom konkursu, - prihvati predlog autora ili reditelja, - prihvati predlog dramaturškog odeljenja. DRAPERIJA (fr. draperie) Zavesa, zastor. Poz. - vrsta dekorativne zavese na sceni. Može da se koristi za omeđivanje scene, a i u okviru scenografije (v. sufita). DRUŠTVENA SATIRA (lat. satira, satura; satur - sit, zasićen) Književno delo koje na podrugljiv i duhovit način osuđuje sve negativne osobine nekog društva, pojedinca, pojave... Vrsta dramskog dela koje ukazuje na socijalne i moralne nedostatke društvene sredine. U dramskoj umetnosti prisutna je još od stare Grčke u komedijama Aristofana. DUBLER (fr. doubleur) Osoba koje zamenjuje nekog od aktera u izvođenju opasnih scena; kaskader (češća pojava na filmu). DUET (ital. duetto) Muzičko pevanje ili sviranje u dva glasa. DUO (lat. duo - dva) Dvoje, par. Poz. - deo predstave, scena u kojoj učestvuju dva aktera, scensko izvođenje u paru. DUODRAMA (lat. duo - dva, grč. drama – radnja) Oblik pozorišnog izražavanja u kojem učestvuju dva interpretatora, tj. Dramsko delo napisano za dva glumca. DVORANA Prostorija koja je opremljena za javne nastupe. Najčešće ima gledalište i scenu. Dvoranom se uglavnom nazivaju univerzalne sale u kojima se izvode razni scenski programi i manifestacije. Postoje još i specijalizovane dvorane koje su opremljene samo

za jedan oblik umetničkog izražavanja: pozorišna dvorana, muzička dvorana, plesna dvorana i sl. DVORSKA DRAMA Vrsta dramskih dela koja su se priređivala i prikazivala na dvorovima u doba renesanse. Značajne su po tome što napuštaju do tada važeću dominantnu biblijsku tematiku. Svoj sadržaj baziraju na idejama antičkih dela, njihovim obradama i preradama, tako da je vrlo mali deo ovih dela bio originalan. DVORSKO POZORIŠTE Vrsta pozorišta nastala na italijanskim dvorovima u doba renesanse. Razvijaju se u okrilju i pod pokroviteljstvom visoke aristokratije (što govori o visokoj duhovnoj svesti ove društvene strukture toga vremena). Ova pozorišta su bila povod pojavi i uzor dvorskim pozorištima širom Evrope, dakle veoma značajna za razvoj pozorišta uopšte. Dvorsko pozorište načinilo je i značajan preokret u dramskom stvaralaštvu svog doba (v. dvorska drama). EFEKAT (EFEKT) (lat. efficere, effectus - uspeh, učinak) Dejstvo. Snažni scenski akcenat. U umetničkom smislu - atraktivno izvedena scena, dijalog, gest.... U tehničkom smislu efektima se nazivaju odgovarajući svetlosni, tonski, vizuelni ili neki drugi scenski akcenti, koji se obično postižu uz pomoć mašina i aparata. EFEKAT ZAČUDNOSTI (nem. Verfremdungseffekt odnosno V-Effekt) Dramaturško načelo poznatog nemačkog pozorišnog stvaraoca i istraživača Bertolta Brehta kojim se glumačkom interpretacijom ono poznato pretvara u nepoznato, začudno odnosno otuđujuće. EKIKLEMA (gr.) U pozorištima stare Grčke pokretna platforma na točkovima koja se sa već pripremljenim prizorom izgura na scenu (Eshilov Okovani Prometej). EKLEKTIČAN REPERTOAR (kol.) Repertoar pozorišta koje svoju delatnost bazira na prikazivanju pozorišnih predstava tuđih produkcija, tj. bira predstave drugih pozorišta i potom ih realizuje na svojoj sceni. EKLEKTIČKI (grč. eklego - odabiram: eklektikos - koji odabira) Nestvaralački, koji od drugih odabira i uzima ono što mu se dopada i što mu odgovara. EKLOGA (grč. eklego - odabiram; ekloge - izabrana pesma) Idilična pastirska pesma. Posebna dramska forma koja se zasniva na idiličnim pastoralnim temama. EKSPERIMENTALNO POZORIŠTE (nem. experimentieren - ogled, opit, proba) Pozorište koje svoj rad zasniva na istraživačkoj delatnosti u svim pozorišnim oblicima. Ova pozorišta se repertoarom i njegovim izvođenjem opredeljuju za prikazivanje manje poznatih, savremenih i još uvek nepotpuno kritički valori-zovanih dela i to pretežno nekonvencio-nalnim izrazima. EKSPOZICIJA

(lat. eh - bivši, nekadašnji, raniji; exposhio - izlaganje) Izlaganje, pričanje, izložba umetničkih predmeta... Poz - uvodni deo scenskog dela u kojem se gledaoci upoznaju sa osnovnim motivima EKSTAZA (gr. ek - iz; stasis - pomeranje) Vrhunski zanos, ushićenje. Najviši stepen ushićenosti sličan ludilu, sjedinjavanje duše sa bogom. Poz. vrhunac dramske radnje, snažan scenski utisak. Najviši oblik scenskog uzbuđenja, zanosa. ELEKTRO CUG (kol.) Horizontalne i vertikalne cevi ili lajsne sa strane i iznad scene na kojima se nalaze izvori struje (priključci, utikači) za potrebe rasvete i elektro uređaja koji se koriste za realizaciju predstave. ELEOS (gr.) Aristotelov pojam u definiciji tragedije; sažaljenje. ELIZABETANSKA DRAMA Vrsta renesansne dvorske drame u Engleskoj, nastala u vreme vladavine Elizabete I (1558 - 1603). Ovaj dramski oblik razvio se slično renesansnim dramama Evrope, oslanjajući se na srednjevekovnu dramsku tradiciju. ali u osnovi crpeći antičke ideje i teme. Najznačajniji predstavnici su Kristofer Marlou i Vilijam Šekspir EPIKA (grč. epos, fr. epiaue) Pesništvo koje lagano i opširno prepričava stvarne ili potencijalne događaje, težeći objektivnosti EPILOG (grč. epilogos) Završna reč, pogovor. Prvobitno - završni govor kojim se neki lik iz drame direktno obraća gledaocima (suprotno prolog). Finalna radnja u pozorišnom delu i predstavi, u kojoj se definiše autorova poruka, a ponekad i rezimira ceo komad. EPIZODA (grč. epeis-odion umetak, dodatak) Zaokruženi deo neke radnje. Prvobitno: dijaloški deo između horskih pesama u starogrčkoj tragediji. Poz. deo dramskog teksta koji je samostalan i zaokružen, bez jače veze sa glavnim tokom radnje. Kol. - manja uloga (epizodna uloga). EPIZODIST (gr.) Scenski umetnik koji tumači manje, sporedne uloge, ponekad i bez reči. EPIZODNA ULOGA Obimom manja uloga u komadu, tj. u predstavi. EPSKO POZORIŠTE Vrsta pozorišta koje neguje komade epske narativne forme (v. epika) koji imaju za cilj dvojaku funkciju: pedagošku i političku. Rodonačelnik ovog pozorišnog izražavanja je nemački reditelj Piskator, a taj princip je razvio i dao mu punu afirmaciju Bertolt Breht. Osnovni zadatak ovakvog pozorišta da gledaoca oslobodi emotivnog učešća u radnji, kako 6i on mogao da zauzme racionalan (kritički) stav prema onome što gleda. ESTETIKA (gr. aisthetikos - opažajni) Nauka o čulnom opažanju; uže - nauka o lepom, naročito o umetnosti. U umetnosti, nauka o smislu umetnosti i o umetničkom ukusu. ESTETIKA POZORIŠTA

Teatrološka disciplina koja istražuje podsticaje, preduslove i bitna obeležja scenske kreativnosti, kao i smisao, te značenje temeljnih aspekata teatarskog čina s estetičkih pozicija. ESTETSKA KRITIKA Strogo umetnička kritika koja se drži samo estetske strane i primenjuje samo estetičke kriterijume u prosuđivanju umetničkog dela. Ona ne razmatra druge vrednosti (moralnu, vaspitnu, religijsku i dr.) koje poseduje umetniko delo. ESTRADA (fr. estrade; lat. via strata - popločan put) Prvobitno - put, drum; potom - uzvišenje, podijum, bina, scena. U novije vreme - poseban oblik popularne scenske delatnosti: različiti oblici zabavne i narodne muzike, zabavni programi nižeg estetskog nivoa.... ŽANR (fr. genre) Rod, vrsta, tip. Način izražavanja. U pozorištu 1) vrste dramskih komada (tragedija, komedija, drama, melodrama, i dr); 2) vrste pozorišnih predstava (drama, mjuzikl, monodrama, pantomima...) ŽARGON (fr. jargon) Poseban govor neke društvene grupe, sredine, profesije: đački žargon, mondenski žargon, ulični žargon... Dramski pisci često koriste različite žargone radi potpunijeg slikanja likova ŽIRI (lat. jurare – zakleti se) Posebno tim formiran od strane nekog ovlašćenog tela ili društvene institucije čiji je zadatak da vrši vrednovanje izvedenih pojedinačnih ili kolektivnih dela tj. odbor ili komisija za dodeljivanje nagrada na umetničkim takmičenjima, festivalima, konkursima. ŽIRI PUBLIKE Odabrana grupa predstavnika publike koju formira neko ovlašćeno telo ili društvena institucija čiji je zadatak da vrši vrednovanje izvedenih pojedinačnih ili kolektivnih dela u ime korisnika tih dela - publike. ŽONGLER (fp.jongleur; - šaljivčina) Srednjevekovni svirač koji je bio pratnja trubaduru. Potom lakrdijaš, pajac, zabavljač vešt u bacanju noževa, ili bacanju uvis i hvatanju lopti, baklji, čunjeva... Koriste se i u savremenom pozorišnom izražavanju. ZAPLET Odnosi koji dovode do određenih tenzija, kojeteže rapletu. Suprotno raspletu. Jedna od osnovnih elemenata drame je uloga zapleta u održavanju pažnje i interesovanja. Proces u dramskom delu koji kreće ka kulminaciji i raspletu iza čega sledi epilog, tj. kraj. ZARZUELA (šp. zarzuela) U staroj Španiji - pozorišni komad u kojem se smenjuju govorne i muzičke tačke, vrsta operete. ZAVESA Prostirka (najčešće platnena) koja se koristi za odvajanje gledališta (gledalaca) od scene (izvođača). Zavesa se podiže na početku predstave, a snušta na kraju činova, ali i u toku

trajanja činova prilikom promene scena - slika. Kol. - ima funkciju merenja uspeha i popularnosti predstave (broji se koliko puta prilikom završetka predstave publika traži dizanje zavese da bi pozdravila izvođače). Postoje još i zavese - draperije koje služe za omeđivanje scene, a koriste se i u scenografske svrhe (v. sufite) ZVUK, TON Sredstvo audio izražavanja. U pozorištu čini osnov za zvučni štimung. Uz svetlo, scenografiju i kostime, predstavlja tehničku okosnicu predstave. IDEJA (gr. eidos - vid, oblik, idea) Misao, pojam, osnovna zamisao. Osnovna nit dela, misao vodilja koja može da izrodi poruku. Osnovna ideja u delu je u izboru teme i načinu obrade, odnosno u autorovom odnosu prema njoj. Odabrana tema treba da ilustruje neki stav, gledište, shvatanje. Tek kada se pažljivo analiziraju upotrebljena umetnička sredstva, može se shvatiti poruka koja proizilazi iz celokupne strukture dela. Poruka se može osetiti iz načina izgradnje sižea, vođenja fabule, komponovanja i oblikovanja likova. IDEJNA DRAMA Dramsko delo koje ima tezu. Bavi se najraznovrsnijim društvenim, moralnim, filozofskim, religijskim, ekonomskim i drugim problemima. U ovim dramama se rešenje ne nameće, ono se diskutuje, autor se oslanja na gledaočevu saradnju. Idejna drama ima izraženu psihološku analizu. Rodonačelnik ove drame je Henrik Ibzen. Negovali su je Fransoa de Kirel, Bernard Šo i Gerhart Haupman. IDENTIFIKACIJA (lat. Indentificatio - poistovećivanje, poistovljenje) Poz. - stanje poistovećivanja, identifikacije sa junakom dela. Ovakva situacija nastaje u trenutku kada dođe do približavanja i poistovećivanja emocionalnog stanja između junaka i gledalaca i kada gledalac zbivanja iskazana u delu doživljava kao svoja. Izuzetno jaka identifikacija javlja se u susretu istovetnih iskustava i istovetnih emocionalnih stanja gledaoca i junaka dela. Ovaj proces može da ostvaruje pozitivne moralne i vaspitne efekte delovanja umetničkog dela na gledaoca. U procesu stvaranja dramskog dela za scenu pod identifikacijom se podrazumeva poistovećivanje glumca sa likom. IDILA (gr. eidyllion - sličica) Vrsta umetničkog dela kojim se prikazuje zadovoljan, spokojan život u prirodi, na selu, pružajući sliku mirnog i jednostavnog, skladnog, harmoničnog i „prirodnog" života pastira, ribara, seljaka... u skromnim prilikama i okvirima. IGRA Prirodna potreba za izražavanjem radi nje same i radi prijatnosti koja se stvara tom prilikom. Jedna od važnih čovekovih potreba koja mu stvara zadovoljstvo u individualnom i socijalnom smislu. Vezana je za nagonske potrebe unutranjeg ili spoljnjeg izražavanja. Motorna je snaga kreativnosti, te je stoga vrlo značajna za umetnost. Jedna je od osnovnih elemenata scenskih umetnosti IGROKAZ Dramska vrsta nastala u Hrvatskoj sredinom devetnaestog veka često u varijanti pučki igrokaz. Najčešće ga obeležava sentimentalno-poetična, ali i političko-satirična tematika uz pevačko-muzičke umetke.

ILUZIJA (lat. ilussio - čulna obmana, varka, uobražavanje) Čulna obmana pri kojoj se neki predmet uočava drugačije nego što stvarno izgleda. Poz. 1) efekat koji predstava ponekad izazove kod publike - da su zbivanja na sceni "realnost"; 2) slike nastale posebnim scenskim efektima i tehnikom. ILUZIONISTIČKA SCENA Scenski oblik koji svoju izražajnost zasniva na veštom dočaravanju nestvarnih slika i događaja. IMITACIJA (lat. imitatio - podražavanje, ugledanje) Delo urađeno po ugledu na neko druto. U glumi oponašanje različitih zvukova, glasa, pokreta, manira, najčešće ljudi i životinja, obično sa tendencijom da se postigne komični efekat. IMITATOR (lat. imitator - podražavalac) Lice koje radi po ugledu na nekoga. Neko ko ume da podražava razne tipove ljudi, životinja i sl. Imitator je estradni izvođač koji svoju interpretaciju zasniva na kopiranju, podražavanju nekih drutih, obično poznatih javnih ličnosti. U pozorištu glumci često koriste imitacije kao pomoćni element u svom stvaralaštvu, bilo kao interpolirani segment ili inspiraciju za kreaciju nekog lika. IMPOSTACIJA (it. impostare; lat. imponere - nametnuti; nlat. impostus) Poz. - postavljanje glasa glumcima i pevačima. Način traženja, stvaranja i postavljanja muzičkog tona kod pevača. IMPOSTIRANjE (it. impostare - nametnuti, udariti) Posebnim vežbama postignuta tehnika upotrebe glasa koja glumcu i pevaču omogućuje korišćenje širokog raspona jačina, visina, boja... IMPRESARIO (it. impresario) 1) Lice koje pronalazi i preporučuje talentovane, kvalitetne umetnike potencijalnim poslodavcima; 2) lice koje, u ime neke umetničke kuće, ugovara nastupe, i stara se o njihovom finansijskom uspehu (predstave, koncerte, priredbe i sl). IMPRESIJA (lat. impressio - utisak, dojam) Dejstvo koje nešto (na primer umetničko delo) ima na nekoga (npr. Konzumenta - gledaoca, slušaoca...). IMPRESIONISTIČKA DRAMA Dramsko delo koje teži da izazove posebnu atmosferu, osećanja i raspoloženja; malog je obima, sporog odvijanja radnje, sa mnogo pauza i dijalogu bližeg kolakvijalnom govoru. Akustički i vizuelni efekti doprinose upečatljivosti atmosfere. Pogodna za kamerno izvođenje (u malim pozorištima). IMPRESIONIZAM (lat. impressio) Pravac u umetnosti nastao u drugoj polovini XIX veka u Francuskoj; smatra da je zadatak umetnosti što čistije i vernije prikazivanje i reprodukovanje čulnih utisaka. IMPROVIZACIJA (lat. improvisatio) Delanje i činjenje bez prethodne pripreme. Poz. - slobodno izražavanje na sceni bez posebne pripreme i čvrstog koncepta. Osnova nekih pozorišnih vrsta, na primer komedije del arte. Nije preporučljiva u tradicionalnim predstavama, ali se danas dopušta u nekim komedijama, u kojima se glumci slobodno izražavaju u okviru zadatog rediteljskog koncepta i teksta. (Primer Radovan treći, Dušana Kovačevića, kultna

predstava Ateljea 212 sa Zoranom Radmilovićem u glavnoj ulozi). Mnoge alternativne predstave se i danas zasnivaju na improvizaciji. Dopuštena, često preporučljiva u toku pripreme predstave. IN MEDIJAS RES (lat. in medias res) U središtu stvari. Odmah preći na suštinu stvari, bez nekog posebnog uvoda. INKUBACIJA (lat. incubatio) Proces razvoja i sazrevanja. Poz. - vreme koje prođe od javljanja prve ideje, do početka stvaralačkog rada na konkretnom delu. Period sazrevanja stvaralačke ideje. INSCENACIJA (nem. Inszenierung, lat. in, scaena) Udešavanje pozorišnog komada za prikazivanje, postavljanje nekog dela na scenu. U pozorištu je to najčešće celokupna delatnost reditelja sa saradnicima iz kreativnog tima (dramaturg, scenograf, kostimograf, koreograf, kompozitor) na pripremi pozorišnog dela za prikazivanje. INSPICIJENT (lat. inspiciens) Lice koje vrši nadzor. Stručno lice u pozorištu koje vodi proces prikazivanja predstave na sceni. Stara se da svi učesnici i elementi predstave budu spremni za početak predstave, a tokom izvođenja kordinira rad svih učesnika (izvođači, scenska tehnika, rasvetljivači, tonmajstori...) i vodi računa da tehnički kvalitet predstave bude onakav kakav je na premijeri ustanovljen. Stalni je član ansambla predstave od početka rada. INSPICIJENTSKA KNjIGA (kol.) Jedan od najznačajnijih dokumenata za pozorišnu predstavu. Priprema je ispicijent u toku proba i koristi je u toku realizacije predstave. Sadrži sve informa-cije bitne za odvijanje predstave (pozivi učesnicima, promene svetlosnih štimunga, audio efekti, mizanscen...) INSPICIJENTSKI PULT (kol.) Komandna tabla koja se obično nalazi iza portala, a svakako sklonjena od gledalaca, sa koje inspicijent, po inspicijentskoj knjizi, vodi predstavu. Pult poseduje tonsku vezu sa tehničko operativnim realizatorima predstave (ton majstor, majstor svetla, dekorateri, pomoćni radnici i dr.), sa glumačkim salonom gde se nalaze izvođači pripravni za izlazak na scenu, svim prostorijama u kojima se odvija priprema učesnika za scenu (šminkernice, garderobe) i drugim de-lovima zgrade (liftovi, bife i sl.). Inspicijenski pult poseduje i video ekran, koji inspicijentu pomaže da kontroliše situaciju na sceni. INSPIRACIJA (lat. inspiratio - udisanje) Umetničko, stvaralačko nadahnuće. Vrlo važan element u stvaralačkom procesu, inicijacija za umetničko stvaralaštvo. INSTITUCIONALNO POZORIŠTE Pozorište čiji je osnivač neki državni organ (republika, regija, grad, lokalna samouprava). Osnivač ustanovljava koncept rada - repertoar, postavlja upravu i finasira ovu vrstu pozorišta. Nasuprot neinstitucionalnim pozorištima koja se samostalno osnivaju i finasiraju. INSTRUMENT

(lat. instrumentum) Naprava, sprava, pomoćno sredstvo za određenu delatnost, alat. Muzička sprava za stvaranje tonova i interpretaciju zvuka - muzike. INTENDANT (lat, fr. Intendant - nadzornik, nastojnik, upravnik) Termin češće u upotrebi u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini (v. upravnik pozorišta). INTERAKTIVNO POZORIŠTE (lat. inter - među, između; actio - radnja, dejstvo) Međudejstvo, međuzavisnost. Vrsta pozorišne predstave u kojoj gledaoci aktivno učestvuju u predstavi zajedno sa izvođačima. Ovakav način rada na stvaranju predstave, višestrukih interakcija uvodi pojam interaktivnog pozorišta. Najbolji primer je predstava - eksperiment trupe "Skvot teatar" iz Bruklina. Predstava - ritual tretira gledaoca kao učesnika, gledaoca kao izvođača, koji stvara u interakciji sa profesionalnim izvođačima. INTERKULTURALNO POZORIŠTE Pozorište koje u svom stvaračkom opusu koristi mnoštvo različitih pozorišnih kultura. Formalno ovo je pozorišna teza koja prihvata pozorišne modele i tehnologije raznih kultura i transformiše ih u "domaći materijal". Sublimat različitosti istoka-zapadatradicionalno-obredno-savremeno-istraživačko-plesno i sl. INTERLUDIJUM (lat. interludere; nlat. interludium) Muz. - međuigra. Poz. - međučin, „umetak" u okviru pozorišne predstave. U dramskoj predstavi ima sve odlike čina, ali često akcentuje protok vremena, primer su Piskatorove režije. INTERMECO (ital. intermezzo; lat. intermedium - međuigra) Kratka forma koja popunjava pauzu između činova u toku nekog scenskog događanja (muzički intemeco, baletski intermeco). Obično komični komad ili kratka komična opera. Radnja često nema veze sa glavnim komadom. INTERMEDIJALNOST (lat. intermedius) Korišćenje elemenata više različitih vrsta medija prilikom stvaranja nekog dela (pozorište, film, video, laseri...). Vrlo se često koristi u savremenom pozorištu. INTERPRETACIJA (lat. interpretatio) 1) Objašnjavanje, tumačenje (zakona, spisa, utovora) 2) prevođenje stranog pisca. Poz. predstavljanje, prikazivanje, tumačenje (uloga: gluma, pevanje, igra) INTERPRETATOR (nlat. interpretator) Izlagač, izvođač, tumač, prikazivač, objašnjavalac nekog dela. Interpretator je u pozorištu izvođač - tumač uloga na sceni (glumac, pevač, igrač i sl.). INTONACIJA (ital. intonatio) 1) U katoličkoj crkvi početne reči molitve koje izgovara sveštenik; 2) davanje tona; sviranje, pevanje; osnovni početni ton govora, pevanja, muziciranja. U širem smislu, može da se odnosi i na osnovni smisao, značaj i karakteristiku nekog dela. INTRAKULTURALNO POZORIŠTE Pozorište koje svoje stvaralaštvo bazira na sadejstvu - sublimiranju različitih pozorišnih formi i pozorišnim procesom stvara nova autohtona dela uz aktivno uključivanje gledaoca u pozorišnu radnju. INTRIGA (fr. intrigue, ital. intrigo) Spletka, smutnja. Provokacija. Poz. - v. zaplet.

INTRIGANT (fr. intrigue - spletka) Glumac specijalizovan za ulogu spletkara. INTUICIJA (lat. intueor- sagledam, opazim, nlat. intuitio) Neposredno stečeno znanje, a ne putem refleksije ili iskustva. Neposredno sagledavanje, opažanje. Intuicija je u umetnosti rezultat istovremenog radg mašte, osećanja i mišljenja. Naslućivanje, predosećanje, a to je i bitna osobina umetničkog dela čija se suština može samo naslutiti. INVENCIJA (lat. inventio - pronalaženje, izumevanje) Pronalazački dar. Sposobnost iznalaženja novih ideja, otkrivanja i stvaranja novog. Sposobnost pobuđivanja stvaralačkih fantazija i motiva. Dovitljivost, duhovitost. Vrlo je važna za umetničku kreativnost i stvaralaštvo. IRACIONALNO (lat. irrationalis - nerazuman, nerazložan, protivan razumu, iznad razuma) Pojava koja ne podleže zakonima logike; često obeležje onoga što je izvan granica razumnog, a u sferi nesaznajnog, osećajnog. Ima udela u procesu umetničkog stvaranja, a još više u doživljavanju umetnosti. IRONIJA (grč. eironeia; lat. ironia;) Diskretna poruga, koja se sastoji u kazivanju čije značenje je suprotno od onog što se zaista misli (kad se škrtici kaže da je rasipnik, namćoru da je veseljak, kukavici da je hrabar...). Ironija je prikriveni način podsmeha i poruge; često se koristi u komediji, a pogotovo u satiri. ISPOVEDNI MONOLOG Monolog koji sadrži stavove o nekoj pojavi i zbivanju; njime se analizira postupak iz druge lične perspektive Govor jednog lika u komadu u kojem on iznosi svoja intimna razmišljanja i emocije (samoanaliza, preispitivanje, samoosu-da, kajanje...). ISTORIJA POZORIŠTA Teatrološka disciplina koja raznovrsnim metodama nastoji da rekonstruiše i valorizuje minuli pozorišni život i analizirajući njegovo značenje u njegovom vremenu, te njegov uticaj na dalji razvoj pozorišta. ISTORIJSKA DRAMA Dramska forma koja svoj sadržaj zasniva na istorijskim temama i ličnostima. U dramaturgiji je prisutna još od stare Grčke. ISTRAŽIVANjE PUBLIKE Poseban oblik istraživačke delatnosti u pozorištu kojom se na organizovan i sistematičan način organizuje istraživanje publike, kako 6i se sagledali njeni stavovi, mišljenje, sugestije, struktura i sl. Sem istraživačkih vrednosti, rezultati mogu da budu dobra sugestija i potokaz menadžmentu pozorišta u procesu planiranja. IZDAVAČKA POZORIŠNA DELATNOST Pripremanje i objavljivanje štampanih, video, digitalnih i drutih zapisa pozorišnih dela. Svako pozorište štampa plakate, programske knjižice i druge materijale informativnog i reklamnog karaktera. Izdavačke delatnosti koje deluju u okviru većih pozorišta često objavljuju i obimnija i zahtevnija izdanja vezana za pozorište: teatrografske, teatrološke, istorijske, teorijske i druge naučne studije i knjige, časopise, listove, monografije poznatih umetnika te kuće, dramske tekstove, i sl. Pored toga, izdaju se i različiti marketniški materijali: kalendari, posteri i plakati popularnih predstava i umetnika,

razglednice, fotografije, različiti suveniri... U novije vreme pozorišta sve češće izdaju video zapise svojih predstava na različitim nosačima (VHS, CD, DVD...) IZRAZ Proces i oblik delovanja (scenski izraz, muzički izraz, izraz mimikom i sl). Od umetnikove sposobnosti, načina i snage izraza zavisi njegovo dejstvo na publiku. IZRAŽAJNOST Jadan od osnovnih oblika umetničkog delanja i delovanja. Svaka umetnička grana ima svoj osnovni oblik izražavanja: gluma - govorom, balet - igrom, opera - pevanjem, dramatičar - pisanjem i sl. IZVOĐAČ Neko ko ostvaruje, izvršava, izvodi neku radnju. U pozorištu su to glumci, pevači, igrači. IZVOĐAČKA UMETNOST Umetnička dela koja se javno izvode: drama, opera, balet, koncerti, perforamansi IZVOĐAČKI HONORAR Novčana nadoknada, nagrada za pojedini izvršeni posao koji je obavio izvođač. Definiše se posebnim izvođačkim ugovorom. IZVOĐAČKI UGOVOR (kol.) Ugovor kojim se definišu odnosi između umetnika-izvođača i poslodavca prilikom angažovanja za izvođenje određenog dela, programa i sl. Ovim oblikom ugovaranja angažuju se izvođači najčešće samo za jednu manifestaciju (npr. angažovanje glumca za izvođenje određenog programa povodom obeležavanja nekog značajnog datuma, književne tribine i sl.) IZVRŠNI PRODUCENT (kol.) Lice odgovorno za operativnu realizaciju predstave. Vođa timova produkcije predstave. Odgovoran da na osnovu utvrđenih planova stvori preduslove za što kvalitetniju realizaciju produkcije. On je pokretačka energija i vezivno tkivo u autorskom, tehničkom i producentskom timu pozorišnog projekta JAVNA USAMLjENOST Opisni termin koji Stanislavski koristi da pojasni duševno stanje glumca: "Na predstavi, pred očima mnogobrojne publike, vi se uvek možete povući u usamljenost, kao puž u kućicu". (Stanislavski "Sistem") JEDINSTVO Pojam u teorijskoj dramaturgiji koji se odnosi na tzv. Aristotelove propise o jedinstvu vremena, mesta i radnje. JEDNOČINKA Drama, opera ili balet, obično manja obimom, čija celokupna radnja se odvija u jednom činu. JEDNOGLASJE Jednoglasno pevanje. Vrsta pevanja kada se u isto vreme čuje samo jedan napev, bez obzira da li ga izvodi samo jedan pevač ili više njih zajedno. JEDNOKRATNO IZVOĐENjE (en. One night stand) Predstava koja se samo jedno veče izvodi u pozorištu ili nekoj drugoj dvorani. Turneja predstava za jednokratno izvođenje jedan je od najnapornijih

oblika pozorišnog rada, i česta je utlavnom u zabavljačkom žanru u mjuziklu i varijeteu. Ova izvođenja se svode samo na igranje bez pratećih pozorišnih aktivnosti. JEZIK Svojstvo i sredstvo komunikacije koje poseduje i za koje je sposoban samo čovek. Produkt civilizacijskog razvoja. Jedna od bitnih odlika kulture svakog naroda. Značajna osnova za sveukupnu delatnost jednog naroda, kao i za neke grane umetnosti. Bez književnog jezika nema osnove za dramski teatar, jer bez književnog jezika nema dramskog teksta, prevoda, prikaza, komentara i sl. JEZUITSKA DRAMA Poseban oblik crkvene drame koji se javlja u doba protiv reformacije (od sredine 16. do 18. veka), a posebno u doba baroka. Religiozni pozorišni komadi na latinskom jeziku, koje su prikazivali laici. Autori ovih drama su većinom bili nastavnici retorike u jezuitskim školama, a izvodili su ih učenici. Teme su bile prevashodno iz Biblije (Starog zaveta), istorije crkve, istorije svetaca i mučenika. JOKULATOR (lat. iocultor) Putujući srednjevekovni glumac, koji samostalno kao lutajući umetnik, ili u okviru pozorišne družine, prikazuje različite veštine (gluma, muzika, akrobatika, dresura, igra). JUBILEJ (lat. annus jubilaeus) Obeležavanje, proslava neke značajne godišnjice. U pozorištu npr. 25-godišnjica pozorišnog umetnika, Jubilarno stoto izvođenje predstave. JUNAK Najčešće je to glavna ličnost dela. On nije samo učesnik i nosilac radnje u drame, nego je često osnovni nosilac preko kojeg se otelotvoruje osnovna ideje dela. Junak (karakter) i radnja dramskog dela su jedno od drugog neodvojivi. Aristotel u svojoj "Poetici" daje prvenstvo radnji dela, a karakter postavlja kao funkciju dramske radnje. Tek Šekspira na scenu izvodi junaka sa ličnom reakcijom, sopstvenim interesom - pa dramski junak postaje središte dramskog zbivanja. Pojavu psihologije, kao samostalne nauke (druga polovina 19 vek), prati i pojava moderne psihološke drame, pa junak postaje još "važniji", a psihološkom obradom i sve istančaniji i dramski interesantniji. Jukak drame najbolje se razvija i otkriva kroz delanje. Očovečeni i uverljiv deluje na gledaoca. KABARE (fr. cabaret, arap. hamarat - krčma, gostionica u kojoj se daju i artističke produkcije) Vrsta predstava koja je sastavljena od muzičko-scensko-igračkih delova. Izvodi se sa bogatom koreografijom, složenim pevačkim aranžmanima, scenskim i vizuelnim efektima i glamuroznom scenografijom, a čiji cilj je zabava uz satiričan (dramski) i scenski sadržaj. Kabareom se nazivaju i pozorišta u kojima se izvode ovakve predstave. KABUKI Japansko narodno pozorište (od početka XVII v), prikazuje istorijske, romantične i ljubavne drame uz muzičku pratnju i igru dinamično i zahuktalo. Muškarci igraju i uloge žena i dečaka. KABUKI DRAMA Poseban oblik japanske tradicionalne drame. Teme drama su japanska istorija i mitologija prilagođene savremenosti.

KADENCA (it. cadenza, nlat. cadentia - ritam, kretanje po taktu) Muz. - završni ton, spuštanje glasa na kraju (pesme). U plesu: takt; odmor na poslednjem, naglašenom slogu stiha ili rečenice. KAKOFONIJA (grč. kakos - loš, pogrešan; rhoneo - zvučni) Nešto što rđavo zvuči, neskladan zvuk, disharmonija. Gram. - loš izgovor. Ako se i upotrebljava, onda uglavnom ima za cilj da izazove neko gađenje ili prezir. U kolokvijalnom jeziku ovaj termin se koristi prilikom lošeg predstavljanja ili kritike nekog dela. KALKULACIJA (nlat. calculatio - sračunavanje, proračunavanje) Poz. - predračun, finansijski proračun troškova za određenu predstavu. Sadrži cene svih važnijih elemenata za potrebu realizacije projekta. Kalkulaciju priprema producent projekta u saradnji sa Generalnim menadžerom, finansijskim producentom, uz konsultaciju sa rediteljem, scenografom, kostimografom, marketing menadžerom i drutim članovima autorskog i producentskog tima. Svaka stavka budžeta mora biti posebno obrađena i obrazložena do detalja. KAMERNA PREDSTAVA Kamerne predstave su brojem učesnika, veličinom dekora i drutim tehničkim zahtevima prilagođene izvođenju u malim (kamernim) prostorima. KAMERNA SCENA Termin se odnosi na binu tj. izvođački prostor male površine i gledalište skromnog kapaciteta (obično oko 100 gledalaca). Mogu biti u sastavu pozorišta koje ima nekoliko scena različite veli-čine, ili jedina scena u okviru kamernog pozorišta. KAMERNO (lat. camera, grč. kamdra - soba, odaja pod svodom) Namenjeno izvođenju u malom prostoru. KANON (gr. kanon; lat.canon -merilo, pravilo, propis, uzor) Jasno definisano pravilo, obrazac ili propis, koji ne trpi nikakve promene. Muz. - višeglasna kompozicija u kojoj melodiju početnog glasa, u određenim vremenskim razmacima ponavljaju, imitiraju od početka do kraja svi ostali glasovi. U kolokvijalnom pozorišnom jeziku ovaj izraz se najčešće koristi za krute, nefleksibilne principe i pravila. KANTATA (it. cantare - pevati) Muzička kompozicija namenjena pevanju, nasuprot sonati koja je namenjena isključivo sviranju. KARAĐOZ (tur. karagdz - crnooki) Predstava sa obojeiim figurama koje, pomoću konca, animira skriveni glumac; komičar, mađioničar, lakrdijaš, marioneta. Glavni lik iz turskog tradicionalnog pozorišta senki. KARAKTER (gr. charrasso - usecam, urezujem, lat. character - znak, oznaka, distinktivni kvalitet) Zbir svojstva koje neku osobu, pojavu ili predmet odlikuju i razlikuju od drugih. To je skup etičkih, moralnih, intelektualnih i duhovnih vrednosti osobe. Po Aristotelu, karakter je ono što izražava određenu volju, naime ovo što odabira ili izbegava. Mora da bude priličan, veran i dosledan. KARAKTERIZACIJA

(gr. charrasso - usecam, urezujem) U dramskom stvaralaštvu - postupak uspostavljanja osnovnih osobenosti i bitnih svojstava određenog lika u delu. Trajna vrednost komada počiva na njegovoj karakterizaciji. KARAKTERNA ULOGA Uloga kojoj je cilj da detaljno oslika i precizno dočara ličnost izrazitih individualnih karakteristika (za razliku od tipa). KARAKTERNI GLUMAC Scenski umetnik koji svoje uloge tumači sa bitnim naglašavanjem osnovnih karakteristika određenog lika. Izraz se obično koristi da označi glumca koji poseduje smisao za transfomaciju, interpretaciju različitih likova. KARIJERA (fr. carriere, it. carriera, lat. carrus - kola) Fig. vreme koje se provede u nekoj profesiji ili zvanju; uspešan tok službe u nekoj profesiji. Poz. - postignut razvoj, rezultati i uspeh u toku stvaralačkog veka nekog umetnika. KARIKATURA (it. caricatura, caricare - tovariti, opteretiti) Prikazivanje neke ličnosti, događaja ili predmeta namernim preuveličavanjem ka rakterističnih osobina. Poz. - predstavljanje karakternih osobina nekog dramskog lika namernim naglašavanjem, pojačavanjem i preuveličavanjem, kojim se proizvodi komičan efekat. KARIKIRATI (it. caricare - praviti karikature, unakaziti) Preuveličavati nečije osobine radi ismevanja. Glumačko preuveličavanje nekih markantnih obeležja lika koji prikazuje, ali sa jasnom, neprikrivenom humorističko-ironičkom, satiričkom i kritičkom namerom. U pojedinim žanrovima postoji umetnička potreba za ovim postupkom, i tada ga reditelj i glumci svesno sprovode. Ako se, pak, karikiranje u scenskom izražavanju pojavi tamo gde za to ne postoji umetničko opravdanje, znak je lošeg ukusa. KASA-ŠTIK (nem. Kassenstuck) Pozorišni komad, predstava, koji donosi veliki prihod jer uvek ima publike. KAST LISTA (kol) Spisak članova autorskog tima, lica i glumaca (pevača, igrača) koji ih tumače, kao i ostalih učesnika u predstavi (sufler, inspicijent, pojedini predstavnici tehničkog tima...). Štampa se u okviru programa predstave ili nezavisio (publika ih dobija ili kupuje pre predstave), objavljuje se u novinama, deli u vidu letaka ili distribuira na drugi način, a ističe se i u holovima pozorišta i na drugim zato određenim mestima, kako bi publika mogla da se upozna sa akterima predstave. KASTER (en. caster) Osoba koja vrši izbor glumaca na kastingy (audicija), izbor izvođača za predstavu. Najčešće je to reditelj ili producent projekta. KASTING (eng. casting) audicija. KATABAZA (gr. catabasis; cata-baino - silazim) Ulazak u podzemnu prostoriju. Po Aristotelovim dramskim principima, silazna radnja tragedije izazvana preokretom. KATARZA

(grč. kdtharsis - čišćenje) Po Aristotelu, cilj tragedije, odnosno pročišćenje duše iznad čulnih strasti je katarsa. Definišući tragediju kao podržavanje ozbiljne i završene radnje, licima koja delaju a ne pripovedaju, izazivanjem straha i sažaljenja dovodi do pročišćenja takvih efekata. To pročišćenje Aristotel naziva katarzom. KAVEA (lat. cavea) Središnji polukružni deo gledališta u pozorišnim objektima starog Rima KETERING (eng.) Organizovano servisiranje uslugama ishrane, pića, a ponekad i smeštaja. U pozorištu se koristi prilikom realizacije velikih projekata sa brojnim učesnicima i ansamblima (festivali, turneje i sl.). Postoje posebne službe koje pružaju ovu vrstu usluge. KIČ (nem. kitsch, od enleskog sketch - skica) Prvobitno - jeftina roba iz oblasti primenjene umetnosti. Ovaj izraz se odnosi na neka dela koja poseduju male ili nikakve umetničke vrednosti. Stvaraju se sa idejom zadovoljenja ukusa i potreba najširih slojeva populacije. Proizvodi kvazi umetnosti. KLAKA (fr. claque - šamar) Plaćena podrška pljeskanjem (može i uzvicima: bravo, bis i sl.) u pozorištu. Plaćena grupa publike koja, po nalogu, podržava određene izvođače ili predstave u pozorištu. Klakeri mogu biti i korisni - neiskusnu publiku obučavaju u kojem momentu treba da aplaudira, a da time ne remeti umetničko izvođenje. KLAKER (fr. claueur) Plaćeni inicijator podrške aplauzom i uzvicima odobravanja scenskom izvođaču (grupi izvođača, predstavi). Najčešće je to nekritički i navijački gest, koji stvara lažni utisak o uspehu. KLASIČNA TRAGEDIJA Vrsta tragedije koja je u doba renesanse stvarana u Francuskoj, po uzoru na antičke tragedije. Najpoznatlji dramatičar toga doba je Pjer Kornej (1606-1686), a najpoznatije tragedije su: "Sid" "Cina" i "Horacije". KLASIČNO DELO Prvobitno - umetničko delo stvoreno po antičkim uzorima. Danas - provereno, potvrđeno prvorazredno umetničko delo. KLASIK (lat. classicus - u Rimu građani prvog reda) Kasnije - pisci antičke Grčke i Rima; u novije vreme 1) pisci koji su stvarali po uzoru na starogrčke i rimske; 2) pisci čija dela spadaju u prvi red. Umetnik vrhunskih vrednosti, koji pripada stvaralačkoj eliti. Ovaj epitet se stiče tek pošto vreme potvrdi vrednost nekog umetnika. Veoma retko poneki autor se proglašava za klasika još za života, ali ovakve ocene su podložne revalorizaciji. KLIMAKS (grč. dimax - lestve, stube) Vrhunac. Najviši stupanj nekog procesa. Rast sukoba udramskom delu do vrhunca napetosti - kulminacija dramskog zapleta. KLIN (gr. koilon) Deo polukružnog gledališta u antičkom pozorištu. KLIŠE (fr. cliche - otisak, kalup slike za umnožavanje) Postupak koji se stilski ustalio tako da je izgubio svoj umetnički značaj i izražajnost, mehanički se dalje upotrebljava poput

obrasca, iako nije delotvoran i aktuelan. Stereotip bez želje za promenom i inventivnošću, obično ne pruža kreativnu izražajnost koja je motorna snaga umetničkog delanja. Kliše je utlavnom osnov istočnjačke dramske umetnosti, kao japanski kabuki. KLOVN (eng. clown, lat. colonus - seljak, budala) U staroengleskom pozorištu - šaljivčina. Danas lakrdijaš, pajac u cirkusu. Scenski izvođač koji svoju izražajnost zasniva na komici i zabavi. Često je sa tužnom maskom na licu, tako da kod publike izaziva mešavinu suprotnih osećanja, npr. setnu radost. Najčešće nastupa u cirkuskim predstavama. KLUB (en. club) 1. Oblik okupljanja pojedinaca i predstavnika institucija, najčešće ne čvrstog okvira, sa ciljem ostvarivanja nekih zajedničkih povoljnosti i podrške, raip. klub prijatelja pozorišta. 2. Mesto u vidu kafea ili lokala gde se sastaje određeno društvo, npr. pozorišni klub. KOAUTOR (lat. so, auctor) jedan od članova tima autora (dva ili više autora), suautor. KOKETA (fr. coautte - kaćiperka, namiguša) Nametljiva žena. Poz. - scenska umetnica koja tumači uloge ljupkih, strastvenih žena slobodnijeg ponašanja. KOKTEL-PARTI (eng. cocktail party) Svečani prijem, uglavnom posle nekog važnog događaja, uz skromnije posluženje. KOLAŽ (fr. colle - lepak) Slika načinjena lepljenjem komada različitih materijala (tkanine, fotografije, papira, novinskih isečaka). Kolokvijalni naziv za scenski program raznovrsnog sadržaja, u okviru kojeg se kombinuju numere različitih ili istih žanrova. Prirećuje se povodom obeležavanja određenih događaja, proslava, jubileja i sl. KOLEGIJUM (lat. collegium) Skup, društvo, osobe koje su vezane istim zvanjem. Poz. - telo koje sačinjavaju direktori svih sektora, kao i rukovodioci značajnijih službi ili odeljenja. Ima operativno izvršnu funkciju i odgovorno je za vođenje i sprovođenje tekuće, svakodnevne delatnosti pozorišta. KOLORATURA (it. coloratura – pevački ukras, finesa, vešto spajanje nota u jednom slogu) Bogata, ukrasna, solistička interpretacija u pevanju. Dugi niz brzih tonova, često u kombinaciji sa raznim ukrasima, a služe isticanju virtuoznosti pevača. KOLORATURNI SOPRAN Operske pevačice visokog glasa - soprani sa posebnom veštinom izvođenja koloratura pri pevanju. KOMAD S PEVANjEM Dramsko delo sa temom iz narodnog života, koje se zasniva na folklornim elementima pesma, muzika i igra. Žanr vrlo omiljen u srpskom pozorištu krajem devetnaestog i početkom dvadesetog veka (Borisav Stanković Koštana, Veselinović i Brzak Đido). KOMAD S TEZOM Dramsko delo koje iznosi, obrazlaže, zastupa, pokušava da dokaže neki stav - politički, moralni, religijski, filozofski. Proistekao je iz društvene drame (predstavnik Dima sin). KOMEDI FRANSEZ

(fr. Comedie francaise) Francusko nacionalno pozorište osnovano 1680. godine sa sedištem u Parizu. Prikazuje uglavnom nacionalne komade. Značajno je kao prvo osnovano nacionalno pozorište u Evropi. KOMEDI ROS (fr. comedia rosse – opaka komedija) Francuska komedija naturalističkog tipa sa kraja devetnaestog veka. Karakteristike su joj grubost, oštrina, zajedljivost - po kojima je i dobila naziv. KOMEDIJA (grč. komedia) Prvobitno - pesma u čast boga Dionisa. Jedna od osnovnih vrsta dramskog dela, nastala još u staroj Určkoj (uz tragediju i satiru). Dramsku priču zasniva na veselim i šaljivim zapletima, izlažući smehu ili podsmehu društvene pojave, obične ljudske slabosti, rđave karaktere i dr. Komedijom se naziva i pozorište koje na svom repertoaru neguje samo ovaj žanr. KOMEDIJA DE KAPA I ESPADA (šp. comedia de sara u espada - komad plašta i mača) Španska komedija iz šesnaestog veka. Ime je dobila po načinu izvođenja, tj. izvođači su prilikom igranja koristili svoju svakodnevnu odeću. Za svoje teme crpi građu iz savremenog života niže aristrokatije i viših slojeva srednje klase, motivski usresređena oko ljubavi, revnosti, a poglavito častoljubivosti. Izvođači su bili predstavnici ove klase, a predstave su izvođene gotovo bez dekora. KOMEDIJA DE RUIDO (šp. comedia de ruido - bučni komad) Vrsta drame iz španskog Zlatnog doba, koja se odlikovala dinamičnom spoljašnjom radnjom, zasnovana na intrigama. Prikazivana je raskošno, a junaci su joj mogli biti i pripadnici najviših društvenih slojeva i ličnosti iz nehrišćanske i hrišćanske mitologije. KOMEDIJA DEL ARTE (lat. commedia dell' arte) Lutajuće pozorišne trupe iz perioda renesanse, nastala je podstaknuta italijanskim farsama, komedijama u narodnom duhu i na dijalektu i literarnim komedijama renesanse sredinom 16. veka u gornjoj Italiji. Za njih je karakteristično: - da su bile profesionalne putujuće trupe na čelu sa vođom trupe, - da su bile samostalno organizovane, - da su tipski glumci nosili osnovu umetničkog izražavanja, - da im je kao osnova za igru i izvođenje predstave činio sinopsis, - da je značajan udeo u predstavi činila improvizacija glumca. KOMEDIJA ERUDITA (lat. commedia erudita) Učena komedija, vrsta italijanske komedije iz petnaestog i šesnaestog veka. U osnovi se oslanjala na antička iskustva, obogaćena renesansnim idejama i interpretacijom. Imala je za cilj podučavanje i obrazovanje publike, po čemu je i dobila ime. KOMEDIJA INTRIGE Vrsta komedije koja se bazira na razgranatim zapletima i naglim obrtima u dramskoj radnji, sa bezazlenim i dobroćudnim posledicama. Radnja se odvija kroz spletke, podmetanja, nesporazume, prerušavanja, zabune i sl. Karakteri su tipizirani. Primeri su Plautove komedije. Osnovna joj je svrha da razveseli i dobro zabavi. KOMEDIJA KARAKTERA Vrsta komedije koja kroz komične situacije podvrgava kritici i ismejavanju ljudske karakterne osobine: pohlepu, tvrdičluk, sebičnost, licemerstvo, zavist, oholost i sl.

KOMEDIJA NARAVI Komedija naravi se bavi osobinama čoveka kao društvenog bića. Tretira osobine koje čovek stiče u svojoj socijalnoj sredini: pomodarstvo, vlastoljublje, dodvoravanje, poniznost i sl. Osnova joj je intriga. Bliske su joj komedije zapleta i komedije karaktera. Primeri su Molijerove "Ska-penove sgšetke", "Učene žene", Nušićeve "Dr", Gospođa ministarka" i sl. KOMEDIJA RESTAURACIJE Vrsta komedije nastala u Engleskoj, u doba restauracije monarhije Stjuarta (od 1660. do oko 1700 god.). Bila je namenjena dvorskoj i plemićkoj publici. Bliska je komediji naravi. Teme bazira na ljubavnim, bračnim i porodičnim intrigama, koje iznisi sa ciničnim i vulgarizirajućim stavom, kroz efektne i duhovite dijaloge. KOMEDIJA SITUACIJE Vrsta komedije koja svoju komičnost gradi na situacijama u koje dospevaju njeni likovi. Skoro od početka komada, situacija izaziva zabludu kod komičnog lika. Publika je odmah prozre, a lik tek na kraju, što stvara prostor za komične zaplete tokom trajanja cele komedije. Slična joj je komedija intrte. Primeri su Šekspirove "Komedija zabune", "San letnje noći" i sl. KOMEDIJA ZAPLETA Komediografska drama koja ima za cilj da razonodi i razveseli gledaoca, sa prostim zapletom punih preokreta, bez nekog značajnijeg upuštanja u suštinske i moralne teme. KOMEDIOGRAF (gr. komedia, grapho - pišem) Autor, pisac komedija. Ova vrsta umetničke profesije javlja se još u staroj Grčkoj. Uz pisca tragedije, trageda, začetnik je dramske književnosti. KOMERCIJALNO POZORIŠTE Pozorište koje posluje po načelima samofinansiranja, po tržišnim principima, bez dotacija. Nasuprot dotiranim pozorištima. KOMIČAR (grč. komikos, lat. comicus) Glumac - tumač komičnih uloga, koji za osnovu svog umetničkog izražavanja koristi šaljiva, lakrdijaška - komična sredstva. KOMIČNA OPERA 1) opera bufo; 2) pozorište u kojem se izvodi ovaj muzičko scenski žanr. KOMIKA (grč. komos - pijanka, veselje; komikos - smešan, šaljiv) Sposobnost da se izazove smeh; ono što je smešno, šaljivo. KOMPOZICIJA (lat. compositio - sastavljanje, sklop, sastavljanje delova u celinu) Poz. - umetnička obrada, način na koji je neko umetničko delo složeno, sklopljeno, organizovano, po zakonitostima umetnič-kog stvaranja. Kompoziciju dramskog dela formira autor, a podrazumeva: razvijanje radnje, raspored i međusobni odnos likova i dr. Muz. - posebno muzičko delo. KOMPOZITOR U pozorištu: 1) autor opera i baleta; 2) autor muzike koja se koristi u dramskim predstavama (songovi, muzika iz "off-a", šumovi i drugi muzički efekti...). KONCERT (it. concertare - takmičiti se) a) Muzička priredba. Organizovani javni nastup muzičara b) Muzička kompozicija, najčešće za jedan solo instrument i orkestar.

KONFERANSA (fr. conference) Javno najavljivanje određenog toka događanja, programa manifestacije i sl. KONFERANSIJE (fr. conferencier) Voditelj, najavljivač određenog toka događanja, programa manifestacije i sl. KONFERENCIJA ZA NOVINARE (lat. conferentia - savetovanje, dogovor, rasprava) Posebno organizovan susret sa predstavnicima javnih glasila, medija - novinarima, sazvan određenim povodom. Odluku o sazivanju konferencije donosi menadžment pozorišta u saglasju sa službom marketinga. Sazivanje konferencije i kontaktiranje sa medijima realizuje menadžer za odnose sa javnošću - PR. KONFLIKT (lat. cofliktus - sukob, sudar, borba, svađa) Stanje izazvano sukobom. Prave drame nema bez sukoba. Sadržaj drame je uvek borba sa snažnim emocionalnim potresima koji se događaju junaku u borbi protiv njemu suprotstavljenim sila. Bez njega nema pripovedne radnje, nema pokretljivosti i akcije likova, nema dramskog intenziteta. On je u središtu dramske motivacije. KONSONANCIJA (lat. consonantia) Skladnost, suglasnost, harmoničnost. Muz. stapanje tonova i zvukova u skladnu celinu. Suprotno od disanancije. KONSONANTAN (lat. consonus) Jednoglasan, suglasan, skladan. Suprotno od disonantan. KONTRAPUNKT (lat. puncturn contrapunctum) Muz. - tačka prema tački, nota prema noti; veština sjedinjavanja više glasova prema zakonima harmoničnosti; deo kompozicije koji se sa nekom melodijom stapa u harmoničnu celinu. KONTROLNA PROBA (kol.) Proba na kojoj uprava ili osnivač donosi odluku o sudbini predstve koja je u završnoj fazi produkcije. Kontrolnu probu zakazuje uprava pozorišta ili producent, a sem njih ovoj probi prisustvuju članovi autorskog i producentskog tima, a mogu biti pozvani i određeni stručnjaci iz teatarske oblasti čije se mišljenje uvažava. Na ovoj probi uprava daje ili ne daje saglasnost da se rad na predstavi privede kraju i izvede premijera. U praksi se vrlo retko primenjuje. KONVERZACIONA DRAMA (lat. conversatio - razgovor) Vrsta drame koja tretira svakodnevni život viših društvenih slojeva; svoj izraz bazira na duhovitim i šarmantnim dijalozima. Radnju drame čine vešto vođeni konvencionalni zapleti. Svoj razvoj doživljava tokom devetnaestog i početkom dvadesetog veka. Najznačajniji pisci ovih drama su Oskar Vajld, Aleksandar Dima-Sin, Viktorijan Sardu i dr. KOPIJA (lat. copia - prepis) Verno preslikavanje originalnog uzorka. Neoriginalno delo. Ovakav oblik delatnosti u umetnosti nije dozvoljen bez dozvole autora originalnog dela. Ako autor odobri takvo (kopirano) delo, ono stiče pravo (status) originala, u protivnom je to zloupotreba i nezakonit čin (v. plagijat) Fig. podržavanje, utledanje. KOPIRAJT (eng. copyright - autorsko pravo) Oznaka da je neko autorsko delo zaštićeno odgovarujućim zakonskim propisima o intelektualnoj i autorskoj svojini.

KOR DE BALE (fr. corps de ballet) Baletski ansambl, Grupa baletskih igrača iz baletskog ansambla koja kolektivno izvodi koreografijeu predstavama, najčešće baletskim i operskim. KORAL (šp. corral) U srednjovekovnoj Španiji dvorište gostionica u kojima putujuće družine podižu pozornice, pretvarajući preostali deo prostora u gledalište. KOREODRAMA Vrsta scenskog dela koje se u svom izrazu bazira na igri (koreografiji), sa muzikom, ali bez reči (sa ili bez govora i muzike). U koreodrami reči su pokret, muzika i znakovi. KOREOGRAF (grč. choreuo - igram u kolu, graphein - pisati, beležiti) Muzičko scenski umetnik koji se u pozorištu bavi kreiranjem igračkih aranžmana (koraka, pokreta, figura i sl.) za pozorišnu predstavu (baletsku, dramsku, opersku). Najsloženije su postavke celovečernjih baletskih predstava. Najčešće se baletski igrači sa bogatim igračkim iskustvom i posebnim talentom za ovu vrstu kreativnog rada, pred kraj svoje aktivne igračke karijere opredeljuju za koreografski posao. KOREOGRAFIJA (gr. choreuo - igram u kolu, graphein - pisati, beležiti) Posebna umetnička disciplina u stvaranju scensko-muzičkih igračkih dela. Komponovanje, aranžiranje složenih igračkih elemenata u jedinstvenu formalno sadržajnu celinu usklađenu sa muzičkom osnovom. U tzv. klasičnom baletu ovo komponovanje mora da sledi brojne kanone, dok u modernoj igri koreografi koriste slobodnije forme. KOREPETITOR (nlat. correpetitor) Onaj koji pomaže đacima pri učenju, preslišava ih. Muzički stručnjak instrumentalista (uglavnom pijanista) koji obučava i uvežbava izvođače za muzički nastup (glumce, pevače, igrače...). KOREUT Antički glumac, pripadnik sastava - ansambla u grčkoj tragediji i staroj atinskoj komediji. KORIFEJ (gr. koryphaios - vođa, poglavar; koryphe - teme) Vođa hora u staroj Grčkoj. U antičkim dramama korifej je stupao u dijalog sa horom i tako je počeo dijalog korifeja i hora. Korifej je samim tim imao najvažniju ulogu i bio najistaknutiji umetnički član, što mu je donosilo i uvažen status u društvu. KOSTIM (ital, fr. costume - navika, običaj, odelo, nošnja, naročito nošnja karakteristična za neku zemlju, stalež, epohu...) Poz. - stilizovana garderoba za aktere (glumce, operske pevače, baletske igrače i dr). Kostim, sem estetske, ima i funkciju oslikavanja karaktera lika, njegovog staleškog položaja, epohe u kojoj se delo dešava, žanra i stila predstave. Kostimi se izrađuju po ideji i skicama kostimografa. KOSTIMER (fr. costumier) garderober. KOSTIMOGRAF (fr. costume, grč. grapho - pišem) Kostimograf je stručno kretivno zanimanje u pozorištu. Daje idejno, autorsko rešenje kostima za predstavu u vidu skica, a u skladu sa koncepcijom reditelja. Nakon prihvatanja predloženih skica za kostime, sarađuje sa

krojačem-modelarom pri njihovoj neposrednoj izradi. Moguć pomoćnik - asistent kostimografa. KOSTIMOGRAFIJA (fr. costume, grč. grapho - pišem) Primenjena umetnička disciplina koja se bavi scenskim kostimom. Bavi istraživanjem osnovnih podataka (epohe, zemlje, staleža, estetskog stila) koje tretiraju scenska dela, kao i istraživanjem iz oblasti estetike, umetnosti kostima i njihove tehničke realizacije. KOSTIMOGRAFSKA SKICA (kol.) Skica - crtež za kostime u predstavi; izrađuje je kostimograf i prikazuje reditelju i producentu predstave na uvid i odobravanje. Potom služi kao uzor krojaču-modelaru za pravljenje kroja i izradu kostima. KOSTIMSKA PROBA (kol.) Vrsta pozorišne probe u vezi kostima. Na kostimskim probama se proveravaju kostimi za izvođače u predstavi. Kostimske probe vode reditelj i kostimograf predstave, uz prisustvo krojača-modelara i glavnih garderobera. Najčešće svi izvođači izlaze, jedan po jedan na scenu (poželjno je da bude postavljen dekor i bar osnovno svetlo koje će se koristiti u predstavi), dok se reditelj, kostimograf i krojač u sali dogovaraju o eventualnim prepravkama i doradama kostima. KOTURAČA Mehanizam sa točkovima koji služi za podizanje i pomeranje elemenata scenografije prilikom pripreme i realizacije pozorišne predstave. KOZERIJA (fr. causerie - ćaskanje, pričanje) Predavanje ili tekst prevashodno zabavnog, manje ozbiljnog karaktera. Kratke i zanimljive radnje koje se baziraju na humoru i zabavi. KREACIJA (lat. creatio) 1) Stvaranje, na primer nekog umetničkog dela; 2) delo, tvorevina, na primer uloga. KREATIVNA RADIONICA (kol.) Jedan od oblika grupne umetničke aktivnosti tokom koje se uče, vežbaju i istražuju umetničke delatnosti. Ovi oblici rada okupljaju određenu populaciju umetnika i istraživača iz oblasti kulture ra-di kolektivnog istraživanja i stvaranja. Cilj programa je upotpunjavanje opšteg i profesionalnog obrazovanja, sticanje novih znanja i veština, kao i istraživanje i razmena iskustava. Kreativne radionice se formiraju po interesnim grupama i oblastima. Princip rada je na bazi interaktivnog odnosa instruktor - polaznik. Instruktori su provereni i potvrđeni umetnici i radnici u kulturi, koji poseduju mogućnosti animacije i prenošenja svog znanja i iskustva drugima. KREATIVNI KAMPUS Organizovano okupljanje umetnika u okviru kampa (organizovan smeštaj i ishrana) u okviru kojeg se realizuju unapred utvrđeni programi po principu kreativnih radionica. KREATIVNI TIM PREDSTAVE Čine ga autorski tim i umetnici-izvođači koji su angažovani u procesu produkcije predstave. KREATIVNOST Sposobnost i veština izražavanja i ostvarivanja. Osnovna osobenost i pokretačka snaga svakog stvaraoca. KREATOR

(lat. creator) Stvaralac, tvorac, ostvaritelj nekog dela. U pozorištu je angažovan široki spektar kreativaca: reditelj, glumac, pevač, igrač, scenograf, kostimograf, majstor svetla, majstor tona i dr. KRILO (en. wing) Kaširan platnom prekriveni pano, koji se koristi kao deo dekora a koji se oslanja na rikvand i maskira prostor sa ivice scene, koji se takođe naziva krila. Nekada se nalazilo po sedam ili osam krila nanizanih sa obe strane scene, ali od uvođenja zatvorenog dekora skoro da su izbačena iz upotrebe, osim u baletu. KRITIKA (gr. kritike, krino - ocenjivanje, vrednovanje, veština ocenjivanja) Poz. - stručno ocenjivanje umetničkih dostignuća autora, njihovih dela, kao i izvođača, od strane merodavne osobe - kritičara; prikaz, ocena nekog umetničkog dela. KRIZA (gr. krisis - preokret, obrt, dola-zak odsudnog momenta) Preokret (peripetija) je element drame, okretanje radnje u protivno od onoga što se namerava, a to se vrši po verovatnosti ili nužnosti. Nakon krize nastaje rasplet u dramskom sukobu. Fig. prekretnica, prelomni trenutak. KSENOFOBIJA (gr.) Strah od stranaca, novog. U pozorištu - ksenofobične predstave, predstave koje ne komuniciraju sa širom publikom, tj. predstave za određen, zatvoreni krug, nekomunikativne za širu javnost. KULISA (fr. coulisse) Deo pozorišne scenografije, pokretni zid. Može da bude u vidu oslikanog platna, drvene, metalne i druge pregrade i sl. U odnosu na položaj na sceni može biti prednja, zadnja i bočna kulisa. Fig. - iza kulisa podrazumeva ne samo prostor iza scene, već sve što se u pozorištu dešava van opažaja publike. KULMINACIJA (nlat. culminatio) Najviša tačka u razvoju. Poz. - vrhunac sukoba u drami, klimaks. Ova faza razvoja dramske radnje ima snažno dejstvo na misli i emocije gledaoca, njegovo definitivno opredeljenje za junaka i njegove ideale. KULTURA (lat. cultura; colere - gajiti, negovati) Fig. razvijanje, obrazovanje, bogaćenje duha. Sveukupna tekovina civilizacije. Način života. Označava sve tvorevine koje su nastale kao rezultat ljudske delatnosti, integrisani obrazac ljudskog znanja, verovanja, tradicije, morala i ponašanja. Postoji teorija o dve osnovne podele: materijalna kultura (obuhvata sva materijalna dobra koja je čovek stvorio da bi sebi poboljšao i olakšao život) i duhovna kultura (proizvod ljudskog duha: filozofija, pravo, religija, nauka, umetnost). Ovu teoriju savremeni teoretičari smatraju prevaziđenom. KULTURNA POLITIKA (lat. cultura; grč. polis - grad, država, politicos - građanski, državnički, nauka iveština upravljanja državom).Kulturnom politikom se definišu načela odnosa u kulturi u jednoj državi. To je osnova na kojoj se grade svi kulturni modeli i zakonske odredbe, institucije kulture. KULTURNI MODEL (lat. cultura; modulus - obrazac, model, mustra) Osnovni obrazac po kojem se posebnom državnom regulativom definišu načela organizacije institucija kulture. Institucije u jednoj

zajednici mogu biti umrežene: a) po vertikali, od najviše do najniže: savezne, republičke, pokrajinske, regionalne, gradske, opštinske, mesne i dr. (npr. nacionalno pozorište, regionalno pozorište, gradsko pozorište, mesno pozorište, školska pozorišna trupa itd.) b) po horizontali, red institucija na određenom društvenom nivou (npr. republičke: Narodno pozorište, Narodna 6iblioteka, Narodni muzej, Filharmonija i dr.) v) po delatnostima (scenska, likovna, izdavačka, književna, muzička i dr.). KUP DE TEATR (fr. coup de theatre - neočekivani obrt) Dramaturški termin koji označava radnju kojom nastaju iznenadni obrti u drami. KUPLET (fr. couplet, lat. copulare - spojiti, skopčati) Strofa pesme, u francuskoj komičnoj operi: duhovita pesmica sa političkom ili socijalnom temom. Kraći muzički oblici aktuelnog sadržaja, zabavnog i satiričnog karaktera. Izvode se u operetama i vodviljima. Mogu da budu i sastavni deo nekog estradnog kolažnog programa. LAJTMOTIV (nem. leiten - voditi; nlat. motivum - pobuda, povod, razlog) Osnovna ideja - motiv. Misao vodilja koja se provlači kroz celo umetničko delo. Muz. - tema koja se kroz celo delo ponavlja kao stalni motiv koji karakteriše neki lik ili događaj i prati svaku njegovu pojavu. LAKRDIJA (tur. lakirdi) Komedija bez velikih umetničkih pretenzija. Osnovni cilj ovakvih dela je zabava i izazivanje smeha. Po fahu je najsličnija farsi. LAKRDIJAŠ (tur. lakirdi) Šaljivdžija, zabavljač, spadalo. LAUREAT (lat. laureatus) Prvobitno pesnik ovenčan (nagrađen) lovorovim vencem. Pobednik. Ovenčan slavom. Nagrađeni umetnik. Nosilac nekog priznanja, nagrade. LEGITIMNO POZORIŠTE (en. legitimate theatre) Čisto dramske predstrave bez pevanja, igranja ili bilo kakvih muzičkih pauza. Termin je proistekao iz starih pravila po kojima se pozorištima davala dozvola za rad, a kojom su bili obavezni da izvode samo ne muzičke predstave i koje su zabranjivale uvođenje muzičkih pauza od kojih bi mogle nastati nelegitimne forme izvan kontrole davaoca dozvola LEKTOR (lat. legere - čitati, lector) Stručnjak za jezike, učitelj živih jezika, koji ispravlja i ocenjuje rukopise pre objavljivanja. Poz. - ispravljač jezikoslovac koji podučava scenske izvođače (glumce, pevače, recitatore) da u skladu sa stilom pozorišnog komada i karakteristi-kama jezika kojim je delo pisano (proza, stih, epoha, lokalna narečja i dr.), kao i karakternim, demografskim, sociološkim i drugim osobinama svakog pojedinog lika, govorno pravilno interpretiraju tekst dela prilikom izvođenja predstave. LEPO Estetska kategorija. Odlikuje se unutrašnjim skladom i ugodna je za čula i osećanja. Pobuđuje posebne utiske, emocije i osećanja koja su najčešće prijatna. Najznačajnija kategorija filozofije estetike. Suprotno kategoriji ružnog.

LETAK (kol.) Štampani plakat manjeg formata koji služi za informisanje i propagandu. Sadrži samo osnovne informacije: šta, ko, gde, kada, kako i eventualno - po kojoj ceni. Ističe se na vidna mesta, ili se besplatno deli (publici, prolaznicima, određenim ciljnim grupama...) LIBRETO (ital. libretto - mala knjiga) Tekstualni predložak za muzičko-scensko delo. Čini tekstualnu osnovu za operska i baletska, koreografska i pantomimska dela. LIK Skup odrsđenih vrednosti i osobina koje karakterišu određenu ličnost. Ličnost oblikovana u umetničkom delu (junak, tip, portret). Lik u pozorištu (figurae dramatis) poseduje etičke, psihološke, intelektualne vrednosti, kao i fizičke osobine. U pozorišnoj predstavi likovi su nosioci dramske radnje. LIRSKA DRAMA (grč. lyra, lyrke - pesnička vrsta u kojoj pesnik iznosi svoja osećanja) Pozorišni komad koji svoju izražajnost iskazuje kroz izlive lirskih osećanja; najbliži je melodrami. Prvobitni naziv za operske predstave, tj. komade koji se pevaju. Izuzetnu popularnost doživljava krajem osamnaestog veka (Ruso, Gete, Šiler). LISTA ŠTIMUNGA Pregled svetlosnih štimunga koje u toku proba ustanovljavaju reditelj i majstor svetla. Kasnije ih majstor svetla koristi u toku realizacije svake predstave. LITERARNO POZORIŠTE (lat. litterarius - koji se odnosi na knjige, književan) Pozorište koje svoje stvaralaštvo zasniva na literarnim delima (nasuprot pozorištima koja svoj rad zasnivaju na pokretu, igri, muzici). LITERATURA (lat. litteratura) književnost. Najčešće se odnosi na lepu književnost, poeziju, ali i dramsku književnost. Po svom sadržaju izdvaja se stručna literatura, u okviru koje se nalazi i oblast pozorišna stručna literatura (knjige, tekstovi čija tema su istorija i teorija pozorišta). LITURGIJSKA DRAMA (gr. leiturgia - crkveno bogosluženje) Vrsta crkvene drame iz srednjeg veka koja se bazira na biblijskim temama. Autori su ih stvarali u slavu crkve, a izvođači su bili prvenstveno sveštena lica i đaci. LIVING TEATAR (en. Living theatre) Pozorišna trupa iz Njujorka koju su 1951. godine osnovali Džulijan Bek (Julian Beck) i Judit Malina (Judith Malina). Trupa je svoj umetnički rad bazirala na teoretskim načelima E. Piskatora, B. Brehta i A. Artoa. Isticala se kolektivnim izvođenjima, naglašenom telesnom ekspresijom i suigrom sa gledalištem. Čestim gostovanjima po SAD i Evropi uticala je na pozorišni život u drutoj polovini dvadesetog veka. Bili su gosti našeg festivala BITEF. LOŽA (fr. loge, ital. loggia, nlat. Logia - kolibica, kućica, ćelija) Posebno izdvojeni deo gledališta sa manjim brojem sedišta. Poseban ulaz u ložu i diskretna ograđenost omogućuju veću udobnost i intimnije praćenje predstave (u vreme nastanka, bile su namenjene predstavnicima dvora i visokog plemstva).

LUDUS (lat. ludus - igra) 1) Naziv za sceske spektakle iz doba starog Rima. Otud naziv homo ludus – čovek kao biće koje se izražava igrom, čovek - biće igpe. 2) Naziv pozorišnih novina koje izdaje Savez dramskih umetnika Srbije. Izlaze mesečno od 1992. godine. LUTKARSKO POZORIŠTE Pozorište u čijim predstavama se izvođači izražavaju preko lutaka posebno kreiranih za scensko izvođenje. Predstave izvode glumci koji se posebno obučavaju za rad sa lutkama - glumci lutkari. MAESTRO (it. mestro; lat. magister - majstor, učitelj, umetnik, veštak) Počasni naziv za istaknutog umetnika. Najčešće se odnosi na muzičke umetnike: dirigente, kompozitore, koncertmajstore i dr. MAJSTOR (nem. Meister; lat. magister) Zanatlija, vrhunski stručnjak. Poz. - 1) termin se koristi za sve krojače, stolare, obućare i druge zanatlije, ali češće samo za vodeće stručnjake u svom po-slu; 2) v. maestro, baletmajstor, a često se za vrhunske glumce takođe kaže majstor (glume), MAJSTOR BINE (SCENE) Stručno lice u pozorištu koje vodi sve poslove vezane za tehničku realizaciju predstava na sceni-bini. U toku proba usko sarađuje sa scenografom i rediteljem. U tekućem izvođenju predstava stara se o postavljanju i izmeni scenografije na sceni. MAJSTOR MASKE Posebno obučen pozorišni stručnjak koji izrađuje maske za određene likove u predstavi, a po nalogu i sugestiji reditelja i kostimografa. U pozorištu se pod maskom podrazumeva: 1) maska napravljena od posebnog materijala (hartija, plastika, tekstil, i sl.) koju izvođač pre izlaska na scenu stavlja na lice. Maska je izuzetno prisutna u istočnjačkom pozorištu: Kina, Japan, Indija, Bali; 2) jaka šminka kojom se izvođač preobražava u lik koji tumači. MAJSTOR ŠMINKE Posebno obrazovani i obučeni stručnjak koji šminka izvođače u skladu sa epohom, žanrom, stilom predstave, karakterom i tipom uloge. Radi pod supervizijom majstora maske. U ovu svrhu se koristi posebna scenska šminka. MAJSTOR SVETLA Stručno osposobljeno lice, koje po odre-đenoj ideji reditelja, dizajnera svetla, scenografa i kostimografa rukovodi scenskom rasvetom, stvarajući određenu atmosferu, efekte i sl. Vodi knjšu svetla u kojoj su zabeležene sve posebne svetlosne naznake - štimunzi; često preuzima i funkciju dizajnera svetla. MAJSTOR TONA Posebno osposobljen stručnjak koji po ideji reditelja i kompozitora stvara tonsku zvučnu atmosferu u predstavi. Vodi knjiiy tona sa posebno zabeleženim naznakama za zvučne i tonske promene i efekte. Često preuzima i funkciju - dizajnera tona. MAKETA (fr. maquette - model neke građevine, statue, knjige...) Umanjeni model koji priprema scenograf kao predlog scenografije za određenu predstavu. Uz pomoć makete reditelj

stiče jasniji utisak o izgledu scenografije. Po odobrenju i saglasnosti producenta, počinje izrada i realizacija scenografije, tokom koje je maketa takođe korisno pomagalo. MAKSIMA (lat. tahgta sc. regula) Osnovno načelo kojeg se čovek pridržava u životu i u radu. Misao vodilja. Izreka, kratko i jasno izrečena neka misao. Muz. - najveća i najduža nota. MANIR (fr. maniere; ital. maniera - fino ponašanje, otmeno držanje) Način ponašanja koji prelazi u jednoobraznost i šablon. Osobenost izražavanja nekog umetnika, lika, umetničke grupe, određene epohe, lika u drami... Negativna konotacija: kruto poštovanje ustanovljenih postupaka izražavanja, bez kreativnosti, podražavanje ranije ustanovljenog principa, stila - šablon. MANSIJA (lat. mansio - boravište) Deo simultane srednjevekovne pozornice, izledom nalik na "kućicu" u kojem ili ispred kojega se nalazi pojedini glumac. MARIONETA (fr. marionette) Fig. - povodljiv čovek, kojim se lako manipuliše. Vrsta lutke koja se koristi u pozorištu. Najčešće su delovi lutake zakačeni koncima kojima komanduje posebno obučen glumac. Udovi su joj pokretni i imitiraju ljudske. Glumac ih pokreće pomoću žice ili konca. MARIONETSKO POZORIŠTE Pozorište koje isključivo neguje i prikazuje predstave u kojima se koriste marionete. MARKETING (eng. marketing; market - tržnica) Sve mere i odluke koje neko preduzeće preduzima radi što boljeg plasmana na tržištu. Savremeni poslovni princip koji obuhvata: istraživanje, planiranje, produkciju, plasman, evaluaciju. Marketinški princip u privređivanju: poštovanje potreba i proizvodnja za tržište. Ova oblast u pozorištu bavi se prezentacijom svih njegovih vrednosti kroz posebne planove i akcije kako bi se što ekonomičnije, efikasnije i kvalitetnije pozorišna usluga (predstava) ponudila tržištu kulture i bila prihvaćena, što treba da rezultira rasprodatim ulaznicama i pozitivnim odjekom u javnom mnjenju. MARKIRANjE (fr. marquer - obeležiti, označiti) Poz. - 1) markiranje dekora; 2) mehaničko ponavljanje teksta i mizanscena za vreme proba bez posebnog zalaganja, bez glumljenja. Koristi se pri „lakšim" pozorišnim probama, kada ne treba opterećivati izvođače, recimo pre nastupa. MARKIRANjE DEKORA (kol.) Postavljanje na scenu, za potrebe proba, improvizovanih kulisa i drugih delova scenografije i krupne rekvizite koji su približnog oblika i veličine kao oni koji će činiti pravu scenografiju buduće predstave (ili bar obeležavanje prostora na sceni koji će oni zauzimati). MARKIRANjE SCENE Markiranje scene za poziciju dekora. Obeležavanje scene trakom u boji ili fluorescentnom trakom da bi se pozicionirala scenografija, ili za lakšu promenu dekora prilikom realizacije predstave. MASKA

(fr. masque, nlat. masca - obrazina, lorfa, lice pod obrazinom) Prerušena ličnost. Poz. - 1) stalni karakterni lik u nekim vrstama pozorišta (del arte, istočnjačka pozorišta; na primer Pjero, Arlekino...); 2) posebno izrađena obrazina koja se stavlja na lice, ili islikana na samom licu. Ima za cilj da likovno definiše karakter lika u predstavi, epohu, žanr. Koristi se od nastanka pozorišta. U grčkim tragedijama je bila neizostavni element u predstavama, pogotovu u tragedijama. Često se koristi u istočnjačkom pozorištu (Indija, Kina, Japan, Bali). MASKERATA (it. mascherata) Oblik muzičko scenskih igrokaza iz doba renesanse koji su se izvodili u vreme maškarada, karnevala i sličnih svetkovina. MASOVKA (lat. massa, fr. masse – veliki broj, gomila, mnoštvo) Poz. (kol.) - deo predstave, scena sa velikim brojem učesnika (glumaca, pevača, statista...). Ovaj termin se u kolokvijalnom jeziku koristi i za čitave scenske spektakle, tj. za predstave sa velikim brojem izvođača. MASTIKS (gr. mastiche, fr. mastic - bledožuta mirišljava smola mastikovog drveta) Poz. - lepljiva tečnost koja se upotrebljava u pozorištu za nalepljivanje brkova, brada, obrva, trepavica, vlasulja i dr. MATINE (fr. matinee - pre podne) U pozorišnom žargonu predstava koja se održava van redovnih večernjih termina, pre ili posle podne (kod nas najčešće subotom i nedeljom). MECENA (lat. Maecenas) Gaj Cilnije Mecena, ugledni rimski vlastelin koji je bio poštovalac cara Avgusta, a bio je i prijatelj i zaštitnik naučnika i pesnika (Virgilija, Horacija). U savremenoj terminologiji se pod mecenarstvom podrazumeva pokroviteljstvo i zaštita umetnosti i nauke. Najčešće se vezuje za lično, individualno donator-stvo, uglavnom usmereno ka umetniku pojedincu ili neprofitnoj instituciji. MEDIJA PLAN (eng. mediaplan) Medija plan podrazumeva precizno napravljene rasporede korišćenja usluga raznih medija (TV, radio, štampa), radi kvalitetne i odgovarajuće reklamne kampanje i prezentacije određenog pozorišnog događaja. MEDIJUM (lat. medium) Fiz. - sredina, posrednik, ono kroz šta se prenosi dejstvo. U novije vreme sredstva javnog informisanja: radio, TV, štampa... MELODIČAN (grč. melodos - koji se može pevati) Blagozvučan, milozvučan, umilan... Poz. - skladno, milozvučno izgovaranje teksta; milozvučan, umilan glas glumca (pevača). MELODIJA (gr. melodia) Skladan, melodičan i ritmičan niz tono-va, komponovan prema zakonima muzičke arhitektonike, način pevanja; napev. MELODRAMA (grč. melos pesma; drama radnja, pozorišni komad; ital. melodrama) Pozorišno delo, obično sa srećnim kra-jem. Nastala je krajem osamnaestog veka. Danas se melodramom smatra delo sa laganom, sladunjavom tematikom, bez velikih umetničkih pretenzija. Obično izražava jaka osećanja i preokrete i uzbudljive događaje. Žanr često dobro prihvaćen kod gledalaca.

MENADžER (fr. menageur, eng. manager) Rukovodilac. Organizator posla. Stručnjak za organiza-ciju i rukovođenje u poslu. U pozorištu osoba odgovorna za osnovni deo produkcije: on odabira komad, bavi se iznajmljivanjem pozorišne sale u slučaju da je to neophodno, angažuje reditelja i glumce i kontroliše priliv sredst-va. A menadžerska delatnost u pozorištu predstavlja savremen i kreativan pristup preraspodeli zadataka i obaveza u svim oblicima pozorišnog organizovanja i upravljanja (od organizatora u predstavi, preko producenta pozorišnog projekta, direktora određenog projekta - sektora, upravnika pozorišta, sve do ministra za kulturu). Menadžerski pristup podrazumeva timski rad kojim u procesu realizacije projekata rukovode operativne grupe obrazovanih, kreativnih i kooperativnih stručnjaka - producenata i menadžera. MENADžMENT POZORIŠTA Uprava pozorišta. Rukovodeća struktura u pozorištu. Najodgovornija je zafunkcionisanje pozorišta. Postavlja ga osnivač pozorišta: državni organ (republika, regija, grad), privatnik ili akcionarsko društvo. Menadžment za svoj rad odgovara osnivaču pozorišta. Upravu pozorišta najčešće sačinjavaju upravni odbor, upravnik i kolegijum. MENTOR (lat. Mentor) Odisejev prijatelj, kome je poverio vaspitanje svog sina, a prilikom polaska u trojanski rat poverava mu na čuvanje i zaštitu celu svoju porodicu, te otuda: naziv mentor je sinonim za zaštitnika, vođu, savetodavca, vaspitača, nastavnika. MERAĆA PROBA Predstavlja tehničku probu koja neposredno prethodi prelasku iz faze čitaćih u fazu režijskih tj. mizanscenskih proba. Na njoj reditelj, scenograf i drugi tehnički saradnici određuju razmere i tačan položaj na sceni svih elementa usvojenog scenografskog rešenja. Praktično, ona omogućava tačno markiranje dekora koji će se koristiti tokom mizanscenskih proba sve do tehničke, tj. do generalnih proba. MERNA SKICA Nacrt - skica na kojoj su prikazana prostorno tehnička rešenja scenskog prostora sa precizno obeleženim dimenzijama svih njegovih delova. Služi za bliže upoznavanje scenografa i reditelja sa prostornim mogućnostima scene prilikom priprema novih projekata ili gostovanja drugih predstava koje se prvi put izvode na dotičnoj sceni. METONIMIJA (grč. metonymia - zamena imena) Pesnička figura kod koje se neki pojam zamenjuje drugim, sa kojim je u bližoj vezi (na primer „sede kose" - umesto duboka starost; „hiljadu pušaka" umesto hiljadu vojnika...) Pesnička figura koja se često koristi u pozorištu, pre svega reditelji i scenografi posežu za njom. Njena funkcija je da se jedninom zameni množina, odnosno manjim brojem ili količinom zameni veća količina ili broj (jedan vojnik = armija). MIKS MEDIJA LISTA Pregled korišenja medija u promotivne svrhe složenih po određenom principu, npr. prema ciljnoj grupi.. Priprema se u procesu promotivne kampanje za određeni pozorišni događaj (premijera, gostovanje, jubilej i sl.), a sadrži sve planove za pojavljivanja na medijima, sa tačno predviđenim ili utvrđenim terminima i učesnicima promocije. MIKSETA ZA SVETLO

Svetlosni pult. Elektronski aparat za regulisanje svetla i svetlosnih efekata na pozorišnoj sceni u toku realizacije predstave. Ovim aparatom rukovodi majstor svetla, ili dizajner svetla. MIKSETA ZA TON Elektronski aparat za regulisanje tona, zvuka i zvučnih efekata u toku izvođenja pozorišne predstave. Ovim aparatom rukovidi majstor tona, ili dizajner tona. MIM (grč. mimos, lat. mimus - podržavanje) Lakrdija, šaljiva igra u staroj Grčkoj i Rimu, koja se sastojala uglavnom od komičnog podražavanja raznovrsnih karaktera i tipova. Oblik jednostavne narodne scenske igre, minimalističke forme. Prikazivao je situacije iz svakodnevnog života kroz grubo, karikaturalno i groteskno scensko izražavanje, na granici vulgarnosti. MIMIČAR (grč. mimos) Šaljivčina, lakrdijaš; glumac - stručnjak za podražavanje, imitiranje. MIMIKA (grč. mimos - pokreti mišića lica) Vrsta scenskog izražavanja baziranog na pokretu lica. Mimika je jedno od vrlo važnih izražajnih sredstava svih scenskih umetnika (glumaca, pevača, igrača i dr). MIRAKULI (lat. miraculum) Čudesa. U srenjem veku posebne vrste crkvenih drama, koje svoju dramsku radnju zasnivaju na posebnim biblijskim temama - čudima koja su izvodili sveci. MISTERIJE (gr. mysterion - tajne) U staroj Grčkoj - tajni, za narod nerazumljivi obredi posvećeni nekom božanstvu. Crkvene drame čije su teme biblijske priče iz života Hrista i svetaca i misterije vezane za njih. Prvo su izvođene u crkvama, na latinskom, potom i na narodnom jeziku na trgovima i ulicama. MIT (gr. myihos) Predanje u kojem bogovi i druga natprirodna bića imaju osobine i ponašanje ljudi. Tretira natprirodne pojave i natprirodna bića i njihov odnos sa čovekom i njegovom sudbinom. Nastao je u drevnim civilizacijama i kulturama iz čovekove potrebe da objasni ono što se događa oko njega i sa njim. Kasnije, umetnost često koristi mitološke motive. Nacionalne mitologije sadržane su u Epu o Gilgamešu, Ilijadi, Mahabharaši. Mitovi stare Grčke su osnova za nastanak grčke tragedije. Mitovi su i danas inspiracija velikom broju pozorišnih stvaralaca. MIZANSCEN (fr. mise ep scene) Utvrđivanje rasporeda i kretnji glumaca na pozornici. Položaj izvođača prema drutom izvođaču, te njihov položaj u prostoru i scenografiji u predstavi. Mizanscen utvrđuje reditelj. U Francuskoj taj termin se odnosi na režiju. Reditelj metteur en scene. MIZANSCENSKA PROBA Rasporedna proba. Na mizanscenskim probama reditelj i izvođači predstave uz pomoć posebnih stručnjaka za scenski pokret i koreografa utvrđuju i uvežbavaju raspored svih izvođača na sceni, promene rasporeda, kretnje. U procesu rada nemoguće je razdvojiti mizanscenske od režijskih proba, te su u praksi ova dva pojma sinonimi. MJUZIKHOL

(eng. music-hall) Muzičke sale, ili muzička pozorišta koja neguju posebnu vrstu muzičko scenskih programa, koji se baziraju na igri, zabavi i komici. Poseduju izuzetno kvalitetnu savremenu tehniku, a od izvođača se traži vrhunska igračka muzička i glumačka sposobnost. Prostor za publiku ispunjava visoke standarde. Neguju se u izuzetno urbanim sredinama, a centri su im Njujork, Pariz i Loidon. MJUZIKL (eng. musical comedy) Vrsta muzičko scenskog dela i pozorišnog izražavanja, koje uz reč, pokret i igru obilato koristi i muziku. Prvo se javlja kao muzička komedija, da bi svoj razvoj i punu afirmaciju doživeo u Americi, naročito na Brodveju u Njujorku. Postoje posebna pozorišta koja nose ovaj naziv i neguju isključivo ovu vrstu umetničkog žanra. MODEL (lat. modulus; fr. modele; tal. modello) Obrazac. Uzorak. U građevinarstvu - ogledeni primerak urađen privremeno u manjem i jeftinijem obliku, koji služi kao uzorak za izradu originala. Poseban oblik organizovanja određene društvene oblasti (kulturni model), ili delatnosti (pozorišni model). MODERATO (it.) Muzička odrednica za umereni tempo. MODERNA DRAMA Odnosi se na savremenu dramsku umetnost. Obuhvata široku lepezu dramskog stvaralaštva koje nema zajedničke odrednice ni jedinstvenu stvaralačku poetiku. Ona je raznorodna po tematskim opredeljenjima, tehnici oblikovanja, unutrašnjoj strukturi, sagledavanju čoveka i života. Pod modernom dramom podrazumeva se drama od Ibzena, preko Brehta, Harolda Pintera do Rejvenhila i Sare Kej. Terminmodernoupozorištupodrazumeva težnju ka stalnom istraživanju, ima estetsku kategoriju. MONITORI (en. monitors) Kontrolni ekrani ili zvučnici na sceni. MONODRAMA (grč. monos - jedan, jedini, sam; drama - radnja, pozorišni komad) Vrsta drame u kojoj postoji samo jedan lik. Takođe, pozorišna predstava sa samo jednim izvođačem. Vrlo često se za monodramsko izvođenje adaptiraju raznorodna književna dela (pripovetke, novele). MONOLOG (grč. rnpnos jedan, logos - reč, govor) Govor jednog lica, kada junak dela nema s kim da uspostavi sagovornički odnos - dijalog, ili duži delovi govora jednog lika u okviru dijaloga. Deo drame u kome akter govori sam sa sobom ili se direktno obraća publici. MONTER (fr. monteur) Sastavljač, sklapač. U pozorištu radnik na sceni koji vrši montažu delova scenografije u celinu. On preuzima delove scenografije od radnika transportera koji ih iz magacina dostavljaju do scene, vrši sklapanje (montažu) dekora na sceni pre predstave i rasklapanje (demontažu) nakon završetka predstave. MORALITET (lat. moralitas; fr. moralites) U srednjem veku, crkvena drama koja za cilj ima prenošenje neke moralne pouke publici. MOTIV

(nlat. motivum; ital. motivo; fr. motif- pobuda, podstrek, razlog) Osnovni povod za kakvu radnju. U umetnosti, osnovna misao koja umetnika-autora pokreće, podstiče, inspiriše da stvori delo i provejava kroz čitavo to delo. Muz. - figura od više tonova iz čijeg ponavljanja, menjanja i mešanja sa drugim motivima nastaju veće tonske celine. MUZA (gr. musa)U starogrčkoj mitologiji mitske boginje zaštitnice umetnosti. Bilo ih je devet: Polihimnija (zaštitnica svečane pesme - himne), Uranija (zaštitnica astronomije), Kaliopa (zaštitnica epske poezije), Klio (zaštitnica istorije), Euterpa (zaštitnica ditirambske poezije), Tali-ja (zaštitnica komedije), Melpomena (zaštitnica tragedije), Terpsihora (zaštitnica igre), Erato (zaštitnica ljubavne i erotske poezije). MUZIČKA DRAMA Poseban dramski oblik koji svoju izvođačku izražajnost iskazuje pevanjem. Za razliku od opera gde je muzička umetnost dominanta, u muzičkoj drami osnovu prevashodno ima dramska struktura. MUZIČKA KOMEDIJA Poseban oblik muzičke predstave kojoj neguje komediografski karakter izražavanja. Svoju izražajnost bazira na mešavini dramskog dijaloga, muzike i pesme. Postoje i posebna pozorišta pod istim nazivom koja neguju samo ovaj umetnički žanr. MUZIČKA PARTITURA Skup svih deonica neke kompozicije. MUZIČKO SCENSKA DELATNOST Oblast društvenih delatnosti u koju spadaju muzičko scenske delatnosti (drama, opera, balet, koncerti, folklor i sl.). Nalazi se u nomenklaturi društvenih delatnosti za koje institucije traže registraciju kojom dobijaju dozvolu za obavljanje delatnosti, tj. dozvolu za rad. Pozorišta se kod odgovarajućeg državnog organa registruju za obavljanje muzičko scenkih delatnosti. MUZIKA (gr. mousike) 1. 3vučna, tonska umetnost u kojoj se preživljavanja, osećanja i ideje iskazuju glasovima, vokalnim ili instrumentalnim, pomoću naročitog ritma i intonacije, prijatnih za slušanje. Osnovni elementi ove tonske umetnosti čine: 1. ritam, melodija i harmonija. 2. izvođenje muzike. 3. skup izvođača muzike. Naziv potiče od muza, zaštitnica umetnosti iz mitologije stare Grčke. NACIONALNO POZORIŠTE Formiranjem nacionalnih državau osamnaestom i devetnaestom veku i snažnim razvojem umetnosti u Evropi, u korpusu nacionalnih institucija formiraju se i nacionalna pozorišta. Prvo se formiraju profesionalna dvorska pozorišta pri evropskim dvorovima, a zatim i nacionalna pozorišta koja za cilj imaju razvoj i negovanje nacionalnih kultura pojedinih naroda. Kasnije, s razvojem prevodilačke delatnosti i potrebama za kulturnim prožimanjem u Evropi, nacionalna pozorišta u svoj repertoar uključuju i dramska dela drugih naroda.Nacionalna pozorišta na tlu Evrope postaju stalna, profesionalna pozorišta sa najvišim, reprezentativnim umetničkim i organizacionim strukturama. Mreža prvih nacionalnih pozorišta u Evropi: - 1680. godine - Pariz, - 1767. godine -Hamburg, - 1776. godine - Beč, - 1776. godine - Petrograd, - 1787. godine - Stokholm, - 1791. godine Vajmar, - 1837. godine - Pešta. Pod snažnim uticajem evropske kulture i usled buđenja

nacionalne svesti, formiraju se pozorišta i kod nas: - 1861. godine - Novi Sad - Srpsko narodno pozorište, -1868. godine - Beograd - Kraljevsko narodno pozorište (danas Narodno pozorište u Beogradu). Karakteristika nacionalnih pozorišta u našoj zemlji: osnivač je država, - osnovni finansijer je država, - država postavlja upravu, - osnovu repertoara čine: većinom domaća klasična dela, domaća savremena dela, zatim strana klasična i savremena dela, te u manjem procentu i istraživanja u oblasti teatarske umetiosti, - organizaciona struktura se bazira na tri sektora: umetnički, administrativni i tehnički. NACRT 1.Osnovica, predložak, crtež, skica za kostim i scenografiju. 2. Predložak za neverbalne scenske forme, posebno za moderan balet. 3. Plan, osnova, predložak za neki prav-ni dokument (nacrt zakona, nacrt ugovora, nacrt sporazuma). NADMARIONETA Pojam koji je u teatrologiju uveo Gordon Kreg. Glumac treba da bude nadmarioneta, jer mora biti toliko vešt da može da ispuni svaki zadatak kao i lutka - marione-ta, ali budući da poseduje i razum, on je više od marionete („ako treba da poleti, da to i učini"). NARACIJA (lat. narratio - priča, pričanje) Iskazivanje pričanjem, pripovedanjem. U nekim dramskim ili scenskim delima glumac-narator najavljuje i objašnjava scensko događanje na pozornici, ili prepričava ono što publika ne može da vidi, a deo je dramske priče. NARATOR (lat. narrator) Pripovedač. Poseban lik ili jedan od junaka priče koji se povremeno obraća publici i kazuje delove priče. NARODNA DRAMA Posebna scenska prikazanja koje u svojoj izražajnosti obuhvataju narodne igre, obredne svečanosti, prikazi koje se baziraju na tradiciji, a izvode se na pučkom narodnom jeziku. Značajne su za začetak dramske umetnosti i pozorišta uopšte. NARODNO POZORIŠTE Uobičajeni naziv za institucionalno repertoarsko pozorište koje poseduje svoju zgradu, stalni ansambl i redovni repertoar. Osnivači ovih pozorišta su uglavnom državne strukture, tako da ova pozorišta mogu biti: nacionalna, regionalna i gradska. Osnivač pozorišta je i osnovni finansijer, postavlja upravu i kontroliše njen rad. Osnovna delatnost ovih pozorišta se oslanja na domaću i svetsku dramaturgiju. V. nacionalno pozorište. NASLOVNA ULOGA Uloga (lik) po kojem je naslovljen dramski komad (uloga Hamleta, Ričarda III, Madam San Žen, Kir Janje i sl.) NATJA (snskr. natia - igra, ples) Indijsko tradicionalno pozorište. Prva dramska dela do danas sačuvana su iz IV - V veka nove ere, odnosno delatnost dramskih pisaca Sudrava i Kalidasa. NATURALISTIČKA DRAMA (lat. naturalis prirodan, grč. drama) Dramski žanr koji apsolutno prati realnost, prikazuje razvijeniji realizam ali tako da unosi više surovosti, pesimizma i gorčine. Ima za cilj da iznese društvene, moralne i fiziološke negativnosti. Osnovna orijentacija Antoanovog Slobodnog pozorišta. Predstavnici ove dramske vrste su Emil Zola, Anri Bek, Oktav Mirbo, Suderman, Gorki.

NEGATIVNI JUNAK Lik u delu koji poseduje loše moralne i karakterne osobine. Suprotno pozitivnom junaku. (Šekspirov Jago; Medeja - Euripida). NEINSTITUCIONALNO POZORIŠTE (lat. institutio - ustanova, zavod) Pozorište koje nije osnovano od strane zvanične državne institucije (grad, regija, republika, država). Ovakva pozorišta uglavnom osnivaju pozorišni umetnici samostalno u vidu pozorišnih trupa, ansambala i sl. NEOROMANTIČNA DRAMA Drame koje imaju za cilj afirmaciju idealističkih, poetskih, i plemenitih vrednosti kod čoveka. Javljaju se krajem devetnaestog veka kao reakcija na naturalizam. NEVERBALNO POZORIŠTE Pozorište čija su izražajna sredstva igra, pokret, mimika, zvuk... ali ne i reči. NIJANSA (fr. niance, lat. nubes - oblak) Postepen prelaz, prelivanje boja, senčenje bojama. Fig. fini, neosetan, istančani prelaz iz jedne situacije, jednog oblika u drugi, neznatna razlika. U pozorištu izuzetno odmereno, istančano, profinjeno isticanje pojedinih karakteristika. NO DRAMA Japanska religiozna drama bazirana na budističkoj religiji i japanskim istorijskim mitovima. Igraju samo muškarci. Snaga ove drame je u poetskoj radnji, u kojoj se miri realno i irealno. NUMERA (lat. Numerus, broj) U scenskoj umetnosti jedna od nezavisnih tačaka (nastupa) u sastavu kolažnih programa zaokružen nastup jednog izvođača ili grupe izvođača u okviru muzičko scenskih dela. O.R. (en. opposite prompt) Skraćenica od opposite prompt, britanski termin za deo scene preko puta šaptača - pozornica desno kada se gleda iz gledališta. ODA (gr. ode - pesma) Uzvišena svečana pesma, puna zanosa i strasnih emocija, koja je posvećena nekom vrlo važnom događaju, junaku, ličnosti, prirodnoj ili društvenoj pojavi. ODELjENjE SCENOGRAFA Posebno odeljenje u pozorištu koje funcioniše kao tim odgovoran za izradu, izgradnju i dostavljanje scenskih elemenata za potrebe pozorišnih predstava. Članovi tima su scenski stolari, tesari, bravari i sl. Predvodi ih menadžer ili šef odeljenja. Ovo odeljenje ima svoju radionicu sa svim potrebnim mašinama i alatima, a često se nalazi van pozorišta. ODEON (gr. odeon, lat. odeum) 1) Posebna građevina u kojoj su se odvijala muzička i pesnička takmičenja u antičkoj Grčkoj i Rimu. Mesto okupljanja umetnika i ljubitelja umetnosti. Za razliku od anfiteatara, ove građevine su bile pokrivene i bile su manje; 2) čuveno parisko pozorište (Odeon) na levoj obali Sene; 3) u savremenoj terminologiji estradno varijetetski programi i prostori. OF BRODVEJ (en. Off Broadway) Vrsta pozorišta i pozorišnih dela koja egzistiraju u Njujorku van "glavne", komercijalne brodvejske produkcije. Umerenog su eksperimentalnog i

istraživačkog tipa, ne pretenduju na komercijalni uspeh, a to je ono što je osnovno za zvaničnu brodvejsku produkciju. Sale u kojima se igraju predstave broje od 100 do 290 mesta. Razlog za to su poreske olakšice. OF OF BRODVEJ (en. Off offBroadway) Vrsta pozorišta i pozorišnih dela koja egzistiraju u Njujorku van "glavne" i Of brodvejske produkcije. Uglavnom su eksperimentalnog i istraživačkog tipa. Nalaze se na Grin Vilidžu i Ist Sajdu, u adaptiranim objektima nekadašnjim crkvama, fabrikama i sl. Sale u kojima se igraju predstave broje do 100 mesta. OPERA (it. opera) 1) Muzička drama, drama u kojoj se čitav sadržaj peva. Instrumentalna muzika je delom pratnja pevačima, a delom samostalna. Tekst opere se naziva libreto. Operske predstave za realizaciju najčešće zahtevaju veliki pevački izvođački ansambl (solisti i hor), orkestar, a često i odgovarajući baletski ansambl; 2) Pozorišne institucije koje neguju ovu vrstu muzičkog stvaralaštva; 3) zgrada u kojoj se nalazi ova vrsta pozorišta, i u kojoj se izvode operske i baletske predstave. OPERA BUFA (it. opera buffa) Komična opera nastalau Italiji u osamnaestom veku. Naziv je dobila po komičnim likovima koji se u njoj pojavljuju (bufo). OPERETA (ital. operetta) Mala opera. Obično šaljive sadržine; koristi manji izvođački ansambl (solisti, hor, orkestar, plesni ansambl) nego opera. U predstavi se peva i govori, a skoro uvek je zastupljen i ples. OPERSKA PARTITURA Skup svih orkestarskih i pevačkih deonica operskog dela. OPSIS (gr.) Aristotelov termin za vizuelnu komponentu scenskog čina; u današnjem teatrološkom smislu scenska slika. ORATORIJUM (lat. oratorium) Vrsta muzičke drame ozbiljnih tema i sadržine, najčešće iz biblije, koja se scenski izvodi „koncertno", tj. bez igre (glume, kostima, scenografije i dr.) ORFEJ (gr. Orpheus) Čudesan pevač i muzičar iz grčke mitologije. Svojom pesmom je umeo da odobrovolji ljude, prirodne pojave, pa čak i bogove. Uspeo da dobije odobrenje od bogova da ode u Had i izvede iz sveta mrtvih Euridiku, svoju ženu. Uslov je bio da ne sme da je pogleda pre no što izađu u svet živih. On to ipak učini i nesrećnu Euridiku ponovo guta svet mrtvih. Čest motiv dramskih, a naročito operskih dela. ORFEUM (gr. Orpheus) 1) Naziv muških pevačkih društava u Francuskoj; 2) Dvorane za muzičko zabavne i varijetetske programe; 3) Dvorana za igranje i drute zabave. ORGANIZATOR (nlat. organisator – onaj koji uređuje, sređuje, ustrojava) U pozorištu postoji više vrsta organizatora: organizator predstave; organizatori u pozorišnim sektorima: drami, operi, baletu, tehnici, marketingu; organizator za gostovanja... ORGANIZATOR PREDSTAVE

(kol.) Lice koje objedinjuje sve delatnosti u pripremi predstave, koordinira rad unutar autorskog tima i sa službama u pozorištu za vreme realizacije predstave. Takozvana je „desnaruka" producentu i reditelju predstave. ORGANIZOVANA POSETA Čest oblik kupovine karata za pozorišne predstave. Može biti Grupna organizovana poseta (kada ulaznice kupuju škole, fakulteti, preduzeća, ustanove, institucije, turističke organizacije i dr, ili pojedinačna koja obuhvata neke oblike pretplata. Sve vrste organizovane posete podrazumevaju određene pogodnosti prilikom kupovine ulaznica (popusti, prvenstvo izbora, rezervacije...) ORKESTAR (grč. orchestra - igralište, plesalište) Kod starih Grka - mesto gde se igralo i pevalo; prostor između scene i gledališta gde je hor igrao i pevao (orhestra, orkestra). Danas: skup većeg broja muzičara-svirača i instrumenata koji izvode muzičke komade. Veličina orkestra zavisi od vrste muzičkih komada koji se izvode, jer oni uslovljavaju broj izvođača i instrumenata. Evo nekih vrsta orkestara: Filharmonija - (philos - koji voli; harmonia - sklad) 1) Udruženje muzičkih učesnika i stručnjaka koje se bavi negovanjem muzike i izvođenjem simfonijskih i drugih koncertnih programa. Ovaj orkestar deluje samostalno. Po izvođačima i broju instrumenata je najkompletniji, te je osposobljen za izvođenje svih vrsta muzičkih dela. Ima od 60 do 80 članova. Orkestar opere - koji deluje u okviru opere i baleta i poseduje adekvatan broj izvođača i instrumenata za realizaciju ovakve vrste scensko muzičkih dela. Sačinjava ga od 45-60 članova. Ovakav orkestar se naziva i sinfonijski orkestar. Kamerni orkestar -u svom sastavu ima manji broj izvođača i instrumenata i osposobljen je za izvođenje manjih – kamernih muzičkih dela, okuplja između 16 i 40 članova. Orkestri se razlikuju i po vrsti instrumenata (gudački, duvački, žičani, udaraljke i sl.), ako u njihov sastav ulazi samo jedna vrsta instrumenata. 2) Mesto u pozorištu ili koncertnim dvoranama na koje su smešteni muzičari-instrumentalisti (v. orkestarska rupa). ORKESTARSKA RUPA (kol.) Prostor između gledališta i scene u kojem sedi orkestar i iz kojeg svira za vreme izvođenja pozorišne predstave. Najčešće je na nižem nivou od scene (rupa). Ovaj prostor mora da bude opremljen odgovarajućim pultovima za note, adekvatno osvetljenim, stolicama za članove orkestra i dirigenskim pultom za dirigenta. ORKESTRA (gr.) Prostor između scene i gledališta u anfiteatrima stare Grčke. Prvobitna pozornica grčke antičke pozorišne građevine u obliku punog kruga s postoljem (bema) u sredini na kome se nalazi žrtvenik (timela). Na Kritu su pronađeni ostaci orkestre paralelogramskog, odnosno trapezoidnog oblika. OTVORENA PREZENTACIJA U pozorištu podrazumeva pozivanje gostiju na predstavu (uz besplatne ulaznice) za koju želi da se traži neka vrsta podrške, a za pozvane se pretpostavlja da će biti blagonakloni prema komadu i izvođačima. Pozvanm su najčešće: novinari, sponzori, menadžeri turneja i festivala, prijatelji pozorišta i sl. OVACIJE (lat. ovatio) Javno, burno, oduševljeno pozdravljanje i odavanje počasti nekome. Poz. burni aplauz uz povike odobravanja, iniciran oduševljenjem publike čitavom predstavom, nekom scenom ili nekim akterom.

OZBILjNA KOMEDIJA Vrsta komedija nastalih u osamnaestom veku u Engleskoj i Francuskoj. Obrađuje smešnu stranu ozbiljnih društvenih poroka, vrline i dužnosti čoveka. Oživljava realnost kako mešavinu komičnog i ozbiljnog.Insistira na prikazivanju društvenih okolnosti, a ne naravi. P.S. (en. prompt side) Skraćenica od prompt side, britanski termin za deo scene blizu šaptača pozornica levo kada se gleda iz gledališta. PALIJATA (lat. palliata; pallium - ogrtač u staroj Grčkoj) Vrsta komedija iz starog Rima - prevodi i komedije pisane po uzoru na grčke komedije. Izraziti predstavnici ovog komediografskog pravca su Plaut i Terencije. PANO (fr. rappeai) 1) Ispupčena ili udubljena polja na zidovima građevina ili na vratima, koja su namenjena ukrašavanju i na koja se postavljaju ukrasi; 2) čvrsta (kartonska, drvena i sl) podloga, koja se kači na zid ili postolje, a na koju se pričvršćuju slike (u muzejima i galerijama), razna obaveštenja (u preduzećima, školama i sl.) itd. Poz. - najčešće sadrži listu podelu predstave, fotografije iz predstave, isečke iz prikaza i kritika o predstavi i sl. Postavlja se na vidna i za to određena mesta na fasadi zgrade pozorišta, ispred pozorišta, u foajeu. Posebne vrste panoa koje stoje na vidnim javnim mestima, a koje poseduje i iznajmljuje odgovarajuća marketinška agencija, popularno se nazivaju bilbord. PANORAMA (gr., en. panorams) Poz. Duža slikovna prezentacija na sceni ili ciklorama pejzaža, ili neke druge scene koja se postepeno u nizu prikazuju gledaocima. PANTALONE (lat.) Lik i maska starca iz Komedije del arte; obično predstavlja trgovaca iz Mletaka, škrtac i neretko pohotnik. PANTOMIMA (grč. pan - sve, mimein - podražavati) Poseban oblik scenskog izražavanja bez govornih radnji. Svoje izvođenje bazira na mimici, gestikulaciji i pokretu. Pantomimom se naziva i posebno dramsko delo koje se zasniva na ovakvom scenskom izražavanju. Pantomimske predstave izvode Glumci pantomimičari. PARASKENION (gr.) Izduženi deo antičke skene, tj. pozornice. PARNAS (gr. Parnasos; lat. Parnasus) Brdo u Grčkoj, po grčkoj mitologiji boravište muza. Sedište umetnosti. Fig. posvetiti se umetnosti - popeti se na Parnas. PAROD (gr. parados) Prolaz za publiku u antičkom pozorištu između skene i orkestre. U antički teatron (gledalište) se ulazi kroz levi i desni parod. PARODIJA (grč. parodia) Poz. - 1) dramski tekst koji za osnovu uzima neki postojeći tekst, kojem se zadrži forma ali se unosi neodgovarajući, podsmešljiv sadržaj; 2) izvođačka imitacija (u glumi, igri, pevanju...) sa ciljem izvrgavanja ruglu neke ličnosti, osobine, pojave...

PARTE (ital. parte) Uloga u operi, glavni glas. PARTER (fr. par terre, parterre - prizemlje) Prizemni deo gledališta u sali. Najčešće u ravni sa scenom (u pozorištu postoje još i balkon i galerija, koji su iznad partera). PARTIJA (lat. partiri - podeliti) Nezavisni deo neke veće celine. Poz. - uloga ili deo umetničkog dela koju izvodi scenski umetnik („umetnik n.n. je pružio vrlo izražajnu i dobru partiju") PARTITURA (nlat. partitura) Muz. - note u okviru neke kompozicije koje su napisane za jedan glas. Skup notnog materijala, pregledno napisanog i štampanog za sve glasove (soliste, hor) i sve instrumente u orkestru. PARTNER (engl. partner, fp. partenaire) Suigrač. Učesnik u istoj radnji. Poz. - drugi učesnik u dijalogu. Partneri u predstavi su izvođači na čijem odnosu počiva dramska radnja. PASIJA (lat. passio - patnja) Patnja, muke, stradanja; trpljenje, telesni bol, naročito Hristova patnja i muke. Srednjovekovne pozorišne predstave, obično na otvorenom, čija je tema vezana za muke Isusa Hrista. PASTORALA (lat. Pastorale- pastirske pesme i igre) Pastirska drama. Scensko delo jednostavne sadržine nastalo u srednjem veku, koje se odnosi na idilične i naivne prikaze iz života u prirodi, ili iz seoskog života (pastiri, vile, mitološka bića). Obično su ovakve predstave i muzički bogate. PATOS (grč. pdthos - patnja, bolest) Poz. - strasan, zanosan govor naročito u tragediji. Danas ovo zovemo "plemeniti patos" dok se "patos", "patosiranje" najčešće koristi u negativnom kontekstu (preterivanje u glumačkom izrazu, preglumivanje). PAUZA (grč. paušis, lat. pausa - prestajanje) Privremen prekid u nekom radu, odmor, stanka. Poz. - 1) vreme prekida predstave između činova ili slika. Na pauzi između činova publika napušta salu, a u pauzama između slika, publika utlavnom ostaje u gledalištu. Tokom ovih pauza binska tehnika vrši promenu scenografije na sceni; 2) pauza kao element dinamike, tempa izvođenja pozorišne predstave (psihološka pauza, pozorišna tišina, stanka, dramska pauza). PEKINŠKA OPERA Najrasprostranjenija vrsta kineskog pozorišta. Potiče iz sedamnaestog veka i ujedinjuje niz scenskih veština: ples, akrobatiku, ekvilibristiku, sa definisanim tipskim maskama i kostimima. Nema nikakve sličnosti sa evropskom operom. PERFORMANS (eng. performans - izvršavanje, postizanje, predstavljanje) Predstava, delo, sastav. U novije vreme - scenski igrokaz u okviru kojeg je moguće uključenje i publike. U širem smislu podrazumeva svako događanje - izvođenje na sceni. PERIKA (fr. perrique; it. perruca; lat. pilus - vlas, dlaka) Lažna, tuđa kosa (v. vlasulja) PERIKER

vlasuljar. PERSIFLAŽA (fr. persiflage) Diskretno ismevanje, izrugivanje na fin način. PERSONIFIKACIJA (nlat. pesonificatio) Oličavanje, oličenje. Predstavljanje nekog predmeta, pojave, pojma, biljaka ili životinje kao da je ljudsko biće, osoba. PEVAČ Scenski umetnik koji svoju stvaralačku izražajnost iskazuje pevanjem. U pozorištu su to operski pevači koji se dele po vrsti glasa (sopran, meco sopran, alt, bas), ili po kvalitetu i poziciji u ansamblu (prvaci, solisti, članovi hora). U opereti, mjuziklu, varijeteu, takođe nastupaju pevači, a i glumci koji imaju izrazito razvijene pevačke i plesne kvalitete i tehnike. PEVANjE Umetničko izražavanje melodijskim glasom. Jedan od najosnovnih oblika izražavanja umetničkih stvaralaca u muzičko scenskim predstavama uz glumu, mimiku, pokret i igru. Pevanje se koristi skoro u svim oblicima pozorišnih predstava (operama, operetama, mjuziklima, dramama, komedijama i sl.). PLAČLjIVA KOMEDIJA Vrsta komada nastala u osamnaestom veku u Francuskoj, pod uticajem tzv. građanskog sentimentalizma. Cilj ovih komada bio je da se patetično sentimentalnim prizorima kod publike izazovu nežna osećanja i suze. PLAGIJAT (lat. plagium - krađa ljudi, prodaja duša) Prisvajanje nekog originalnog dela, krađa tuđe duhovne svojine. Postoji zakonska pravna regulativa o zaštiti autorskih dela, pa plagijatori podležu odgovarajućim kaznenim merama. PLAKAT (lat. placatum - oglas, objava, proglas istaknut na nekom javnom mestu) Pozorišni reklamni materijal: 1) umetnički plakat (likovno-grafičko rešenje za reklamiranje predstave koji najčešće sadrži samo osnovne podatke: ime pozorišta - trupe, naziv predstave i ime autora, ponekad i imena ostalih članova autorskog tima, podela uloga, datum izvođenja predstave ili sezona u kojoj je bila premijera; 2) plakat - dnevna lista (kast-lista) PODEST (grč. pus, podos - noga) Odmorište na stepenicama. Poz. - praktikabl. PODIJUM (grč. podion; lat. podium) Uzvišeno mesto, uzdignuti prostor za javni nastup. POENTA (lat. puncta, fr. pointe - bod) Osnovna ideja, glavna misao dela, cilj, žaoka (anegdote, vica). POJAVA Događaj, slučaj; neposredni odraz stvarnosti u osećajnom ili čulnom opažanju čoveka. Poz. - deo čina, tj. scene, određen ulaskom na scenu (pojavom) nekog od likova u komadu, ili njegovim odlaskom sa scene. POLITIČKO POZORIŠTE Vrsta pozorišta koje prikazuje komade sa političkim temema. Nastalo je u Nemačkoj posle Prvog svetskog rata, a rodonačelnik mu je Ervin Piskator. Osnovni cilj ovog

pozorišta je politička, klasna borba, naklonjena idejama proletarijata. Najznačajniji predstavnik političkog pozorišta bio je značajni, svestrani nemački pozorišni stvaralac i teoretičar Bertolt Breht. Političko pozorište se bazira na aktuelnosti, opredeljujući se za trenutne političke ciljeve i kampanje, te samo retka dela i autori imaju trajniju umetničku vrednost i značaj. POMIČNE KULISE Deo dekora-scenografije koji nije fiksiran za scenu, najčešće se nalazi na podestu ili rolvagenu te može da se pokreće. To najčešće čine sami izvođači, ili binski radnici tokom predstave. PORTAL (lat. porta; nlat. portale, fr. portal - vrata, kapija) Otvor scene u tzv. sceni-kutiji. Širina i visina portala ograničavaju vidno polje gledalaca omogućujući, s jedne strane, da se kod publike stvori iluzija posmatranja „života" s one strane portala, a s druge strane, skrivajući od publike scenski mehanizam (cugove, svetlosne mostove, binske radnike, umetnike koji čekaju iza scene...). Ispred portala se nalazi proscenijum, iza njega - scena. PORTFOLIO (lat. portare - nositi, foglio - list) U biznisu - skup proizvoda, usluga ili brendova koje jedna kompanija nudi tržištu. U umetnosti - oblik predstavljanja, prezentacije umetnika ili institucije. Najčešće kroz štampani letak koji se sastoji od fotografija, skica, maketa, isečaka iz štampe i sl. POSRBE Pozorišni komadi koji se pojavljuju u prvim decenijama postojanja pozorišta u Srba (kraj XIX, početak XX veka). Tekstovi stranih autora koji su prevođeni, prerađivani i prilagođavani srpskim temama i srpskom jezičkom idiomu, kako 6i se približili novoj pozorišno neobrazovnoj i neiskusnoj publici. Bile su vrlo značajne za razvoj pozorišta kod našeg naroda u devetnaestom veku. POTPURI (fr. potpourri) Mešavina, smesa. Muzički komad sastavljen od više različitih, poznatih muzičkih dela. POZICIONO SVETLO Prigušeno svetlo na podu i zidovima scene koje služi za bolju komunikaciju scenskih radnika u toku realizacije predstave. POZITIVNI JUNAK (lat. positivus - određen, siguran, poznat; potvrdan) Lik u dramskom delu koji poseduje visoke moralne kvalitete, dobar karakter, brojke, vrline. Suprotno njemu je negativni junak. POZORIŠNA DRUŽINA Pozorišna družina je skup pozorišnih umetnika koji ima za cilj pripremu i prikazivanje pozorišnih predstava: 1) STALNA Osniva ih i finansira određena institucija vlasti (ministarstva, regije, grad i sl.), ili se samostalno organizuje, a finansira je pomenuta institucija vlasti, kao i donatori, sponzori. Prostor dobija uglavnom na korišćenje - od grada, opštine ili neke institucije, fabrike i sl. 2) PO PROJEKTU Pozorišnu družinu po projektu sačinjavaju scenski umetnici koji se okupljaju samostalno oko određenog projekta - predstave. Finansiraju se utlavnom od prodatih ulaznica, a u pripremi projekata od sponzora i donatora. Nemaju stalno sedište, predstave izvode kao gosti. POZORIŠNA FOTOGRAFIJA

Poseban segment u oblasti umetničke fotografije. Pozorišna fotografija ima tri osnovne funkcije: - informativnu - koristi se u marketinške svrhe (programi, panoi, plakati, afiše, novinski napisi i sl), - dokumentarnu - svedoči (koliko je to moguće) o umetničkom karakteru predstave, - umetničko-estetsku, - arhivsku - ostaje jedno od retkih svedočanstava za budućnost; čuva se u pozorišnim arhivama i muzejima. POZORIŠNA KOMPANIJA Poseban oblik pozorišnog organizovanja na Zapadu. Najčešće su to privatna komercijalna pozorišta sa visoko kvalitetnim tehničkim i izvođačkim mogućnostima. POZORIŠNA KRITIKA Disciplina u književnosti i pozorištu koja se bavi stručnom analizom pozorišnih dela i scenske interpretacije tih dela. Pozorišna kritika u svom biću artikuliše i podrazumeva različite estetske sudove. U njoj je sadržano apriori sve što je pozorišna umetnost sama. U objektu pozorišne kritike je svet književnih, teatroloških, muzičkih, likovnih i drugih umetničkih kategorija vezanih za pozorište. Pored toga pozorišna kritika, kroz fragmentalno mora da tumači i celinu teatarskih ostvarenja, tj. samo biće pozorišta. Ona po svojoj funciji treba da bude neka vrsta premošćenja estetskih ideja koje isijavaju sa scene i recepcija publike. POZORIŠNA MUZIKA Muzika koja se koristi u dramskim i drugim pozorišnim predstavama (ali ne u operama i baletima). Vrsta primenjene muzike koja može biti a) posebno naručena, autorska, namenski komponovana za određenu pozorišnu predstavu; b) izbor muzike, kada se u predstavi koristi kompozicija ili delovi postojećih kompozicija. POZORIŠNA PREDSTAVA Pozorišna predstava je autohtono scensko umetničko delo koje se prikazuje pred publikom. Predstava je plod multidiscipliranog kolektivnog rada kreativnih timova: autorskog, izvođačkog, producentskog i tehničkop Realizuje se na osnovu književnog teksta, libreta, ili scenarija. Potiče iz stare Grčke, u kojoj je ustanovljena osnovna podela: na tragediju, komediju i mim. Osnovni savremeni oblici pozorišne predstave su: dramske, muzičke, plesne. Pored ove osnovne, postoje i brojne druge podele pozorišnih predstava: po vrsti, karakteru, formi autorstva i izvođenja (komedija, tragedija, drama u užem smislu; dramska, baletska, operska, operetska, mjuzikl, koreodrama; ansambl predstava, kamerna predstava, monodrama, spektakl...). POZORIŠNA PRODUKCIJA Celukupna delatnost i rad u pozorišnom životu. Obuhvata: - organizaciju sveobuhvatnog pozorišnog života u društvu (pozorišni modeli, pozorišna mreža, pozorišne institucije, organizaciona šema pojedinačnog pozorišta i njegovih delova), - proizvodnju pozorišnih projekata (specifičan i organizovan sistem rada od ideje do konačne realizacije, premijere pozorišne predstave), - postprodukciju (ekploatacija predstave posle premijere). Ova delatnost postoji koliko i pozorište. Svoj savremeni oblik definiše prvo u Americi u okviru tzv. brodvejske produkcije, a u Evropi preko londonske West end produkcije,- do konačnog definisanja u osnovnim principima menadžerskog organizovanja, koje se pojavljuje početkom 60-tih godina dvadesetog veka. POZORIŠNA PUBLIKA Deo populacije koji posećuje pozorišne predstave. Veoma važan segment pozorišta. Ona je uz umetnika-izvođača i autora pozorišnog dela (dramskog pisca, kompozitora, koreografa...), treći element koji čini pozorište. Postoji stalna pozorišna publika koja ima

već izgrađenu pozorišnu kulturu, te povremena n potencijalna pozorišna publika (mogući budući stalni korisnici pozorišta). POZORIŠNA REŽIJA Umetnički postupak i veština pretvaranja literarnog teksta, libreta ili scenarija u scensko delo. Umetnička scenska delatnost kojom se, posebnom veštinom i znanjem, a u saradnji sa drugim članovima kreativnog tima (scenograf, kostimograf, dirigent, koreograf, lektor i dr.) dovode u harmonično sadejstvo svi elementi predstave i tako stvara autohtono scensko umetničko delo - pozorišna predstava. POZORIŠNI ANSAMBL Skup pozorišnih umetnika-izvođača. U pozorištu poznajemo: ansambl drame (ili dramski asambl), baletski ansambl, operski ansambl i muzički ansambl, ansambl svake pojedinačne pozorišne predstave. POZORIŠNI FESTIVAL Povremena pozorišna svečanost, smotra pozorišnih predstava. Festivali mogu da budu: takmičarski (kada se na festivalu dodeljuju nagrade), - revijalni (kada učešće podrazumeva samo smotru pozorišnih predstava). Koncept festivala podrazumeva određenu formu i karakter, koje utvrđuje osnivač festivala i definiše ih svojim statutarnim odredbama. Neki festivali poseduju propagandnu i izdavačku delatnost, koja može da bude vrlo značajna zaoblast pozorišnog istraživanja. POZORIŠNI KOMAD dramsko delo. POZORIŠNI KRITIČAR Poseban stručnjak koji ocenjuje, vrednuje umetnička dostignuća autora i izvođača POZORIŠNI MODEL Osnovni princip - koncept pozorišnog organizovanja i delovanja. Na osnovu pozorišnog modela projektuje se pozorišna mreža i vrsta pozorišta u jednoj državi. Pozorišni model se pravi na osnovu kulturnog modela a uz pomoć zakona o pozorištu, kao i drugih pravnih regulativa (zakoni, uredbe i dr.) kojimase definiše vrsta pozorišta i njihova pozicija u društvu (od nacionalnog pozorišta do pozorišne družine). POZORIŠNI PLAKAT afiša POZORIŠTE (staroslovenski – mesto gde se nešto nalazi: mesto za izvršenje smrtne kazne, mesto gde se zbiva neka radnja, najčešće gluma) Pod pojmom pozorište se podrazumeva: društvena delatnost, tj. kompleks teatarskog života, u oblasti kulture i umetnosti, institucija koja se bavi pripremom, organizacijom i realizacijom pozorišnih predstava, zgrada koju pozorište kao institucija poseduje; namenska građevina sa svim potrebnim prostornim, umetničkim, administrativnim i tehničkim preduslovima za pripremu i realizaciju pozorišnih predstava. Pozorište kao posebna umetnička delatnost nastaje u staroj Grčkoj, i već tada se formiraju: a) pozorište - kao posebna društvena i umetničkoscenska delatnost, b) pozorišno delo - drama, kao poseban oblik književnosti (u okviru nje: tragedija, komedija, satira, mim), e) pozorišni stvaraoci — dramski pisci, glumci, kao i prvi pozorišni teoretičari i organizatori, v) pozorišne građevine - koje su namenjene uglavnom pozorišnim događanjima; antički teatar u vidu amfiteatra (gledalište, orkestar, scena). POZORIŠTE APSURDA

(lat. Absurdum - nemoguće) Dramski izraz koji je nastao posle Drugog svetskog rata. Prikazuje brojne nerešene probleme tadašnjeg društva, nemogućnost egzistencije u takvim okolnostima. Odbacuje tradicionalni psihološki pristup likovima i sukobima, dovodi u pitanje čak i radnju i jezik u drami. Rodonačelnici ovog pravca su Jonesko, Beket, Adamov, Žene. POZORIŠTE SENKI Vrsta lutkarskih predstava koja svoju izražajnost realizuje putem lutaka koje se ne vide, već se njihov odraz pod snopom svetla odslikava na platnu. Potiču iz zemalja dalekog istoka (Kina, Bali, Java), ali su preko bliskog istoka i Turske (Karađoz) došle do Evrope. POZORJE 1. Prizor, pojava, zbivanje. Ono što se obuhvata pogledom. 2. Oznaka dramaturške celine (J. S. Popović - prvo pozorje). 3. Naziv našeg najznačajnijeg pozorišnog festivala Sterijino pozorje. POZORNICA scena i bina. POZORNICA NA KOLIMA Vrsta srednjovekovne pokretne pozornice na kojima pozorišne trupe izvode predstave. Kola im, sem kao pozornica, služe za prevoz od mesta do mesta, za smeštaj izvođača skromnog dekora i kostima, kao i za prenoćišta. Imali su značajan udeo u širenju pozoriše kulture. PR (eng. public relitions - odnosi sa javnošću) Delatnost i profesija koje su nastale u novije vreme, sa razvojem medija za masovno informisanje i komunikacije. Predstavlja sponu između preduzeća, organizacije, institucije... i predstavnika medija. Poz. - PR je 1) koncept odnosa sa javnošću pozorišta, koji prati generalnu marketinšku liniju; 2) osoba ili služba koja u ime pozorišta komunicira sa predstavnicima medija. PR PLAN (eng. public relations) Plan odnosa sa javnošću. Poz. - obuhvata sve aktivnosti potrebne radi pravovremenog i pravilnog prezentovanja javnosti: određene institucije (pozorišta, kompanije, trupe..), određenog programa (repertoara pozorišta za sezonu, mesec, nedelju, dan), određenog projekta, manifestacije, događaja, kao i svake pozorišne predstave ponaosob. PR TIM Ekipa stručnih menadžera koja realizuje odnose sa javnošću. Broj ljudi u timu zavisi od veličine irojekta i ambicija menadžmenta projekta. Sledi primer jednog mogućeg tima: PR menadžer - utvrđuje koncept rada, priprema planove i rukovodi njihovom realizacijom, kao i istraživanjem rezultata rada; - port parol - zadužen za predstavljanje projekata u direktnim kontaktima sa javnošću (konferencije za novinare, gostovanja u TV i radio emisijama i sl.). Sledi instrukcije PR menadžera. Mora da bude elokventan, obrazovan, šarmantan i sl; - medijator-promoter-demonstrator - ima sličnu funkciju kao port parol, ali je usko specijalizovan za određenu temu koju direktno prezentira fizikom ili govornom radnjom publici i medijima; ,- menadžer za odnos sa publikom – domaćin zadužen za direktan kontakt sa publikom u pozorištu. Organizuje rad domaćica, razvodnica, koje pomažu publici u holu pozorišta i u sali, organizuje prodaju publikacija, suvenira i sl, vodi računa o higijeni prostorija koje koristi publika, organizuje prodaju osvežavajućih pića itd.

PRAIZVEDBA Prvo zvanično javno izvođenje nekog dramskog dela. PRAKTIKABL (fr. praticable) Montažni elementi scenografije kubusnog oblika, podesti (od drveta ili metala) koji se koriste za podizanje visine scene. Često se koriste i za gradnju montažnih scena u prostorima u kojima ne postoji bina, ili za formiranje gledališta (u prostorima gde ono nije diferencirano). PREDIGRA Posebna vrsta scenskih komada koji se igraju pre početka glavnog komada. Svojim sadržajem objašnjava tematiku glavnog dela i najavljuje ga. Za raliku od prologa u kojem je samo jedan izvođač, predigru izvodi više aktera. Ova vrsta scenskog dela se vrlo retko koristi u savremenoj dramaturgiji. PREDLOŽAK PREDSTAVI Skraćeni sadržaj, siže, najčešće u neverbalnom teatru. PREDSTAVA 1. Slika u svesti ranije primljenih čulnih opažanja o nekom ili nečemu. 2. Izvođenje pozorišnog komada. PREDSTAVE KORISNICE (kol.) Pozorišne predstave koje se igraju u humanitarne, dobrotvorne svrhe, a u XIX i do polovine XX veka prihod od predstave je dobijao glumac obeležavajući značajni jubilej (npr. 25 godina umetničkog rada). PREMIJERA (fr. premiere) Premijera je prvo zvanično izvođenje pozorišne predstave, tj. novonastalog scenskog umetničkog dela, u konačno definisanom obliku u svakom pogledu: umetničkom, tehničkom, izvođačkom, producentskom. Premijerom predstave prestaje ciklus stvaranja predstave - produkcija, i nastaje novi - eksploatacija (prikazivanje) predstave. Premijera ima svečani karakter jer se predstavlja novo, autohtono pozorišno delo. PRES (en. press) Štampana javna glasila, novine, listovi, novinarstvo. PRES KLIPING (en. press clipping) Isečci iz štampanih javnih glasila. Postoje posebne agencije koje se bave servisom, tj. organizovanim prikupljanjem isečaka iz štampe za određene klijente. Npr. pozorište naruči kod takve agencije servis za svoje potrebe. Ova aktivnost je vrlo važna zbog jasnije preglednosti odnosa pozorišta prema javnom mnjenju, tj. prisutnosti pozorišta u javnosti i arhivske dokumentacije. PRESEK Skica bočnog izgleda scenografskog rešenja. Služi za upotpunjavanje utiska u procesu traženja varijanti za konačna scenografska rešenja. PRETPREMIJERA Pretpremijera pozorišne predstave je poslednja generalna proba pred prvo zvanično javno izvođenje - premijeru, koja se igra pred publikom. Na pretpremijeru se najčešće pozivaju zaposleni u pozorištima, prijatelji pozorišta, dobrotvori, sponzori, novinari i sl. To je vrlo važan ispit pred premijeru, jer je na osnovu reakcija publike moguće izvršiti izvesne korekcije u izvođenju. Ulaz na pretpremijeru je obično besplatan, ali u nekim pozorištima

na zapadu postoje tzv. otvorene pretpremijere, za koje se ulaznice prodaju po popularnim cenama. PREVODILAC Stručno lice koje teatarske sadržaje transponuje - prevodi sa jednog jezika na drugi. U pozorištu se prevode: 1)strani dramski tekstovi na domaći jezik i obrnuto, radi objavljivanja ili postavljanja na scenu; 2)prilikom gostovanja dramskih predsta-va u inostranstvu (ili iz inostranstva), publici se često obezbeđuje tzv. simultani prevod (publika pomoću slušalica prati tekst na maternjem jeziku, koji prevodilac govori u isto vreme kad i izvođa-či na sceni - simultano); u novije vreme češće se pribegava „titlovanju" - publika tokom praćenja predstave može da čita tekst koji se emituje na displeju postavljenom obično iznad portala (kod „scene-kutije"), pored scene ili čak u okviru scenografije; u nekim pozorištima i na sedištu. 3)stručna literatura iz oblasti pozorišta. PREZENTACIJA (unzi.praesentatio - predstavljanje, prikazivanje, predlaganje...) U pozorištu predstavljanje, predlaganje, novog projekta-predstave putem elektronskih medija, javnog objašnjavanja, izlaganja, nastupa aktera i sl, mogućem finansijeru, sponzoru, donatoru, predstavnicima osnivača... PRIKAZ 1. Izvođenje, prikazivanje. U pozorištu prikazivanje nekog scenskog dela. 2. Kratka opisna ocena nekog dela. U pozorištu: literarni prikaz nekog dramskog dela, kritika izvedene pozorišne predstave. Scenski prikaz. Manji scenski izraz. Prikazi mogu da budu prizori određenih biografskih i životnih događanja - prikazanja. Primer: Prizori iz života Isusa Hrista. U likovnom smislu prizor može da bude scenska postavka koja predstavlja određeni ambijent. PRIMA (lat. prima, od primus - prvi) Muzički instrument udešen da svira prvi, vodeći glas. PRIMABALERINA (it. prima ballerina) Prva igračica, ekstra prvakinja baleta, najistaknutija baletska umetnica. PRIMADONA (ital. prima donna) Prva pevačica opere, ekstra prvakinja opere, najistaknutija operska umetnica. PRIMENjENA MUZIKA Poseban muzički oblik koji ima primenjenu funciju. Muzika koja se namenski, po porucbini komponuje za određena umetnička dela: pozorišnu predstavu, film, televiziju i sl. Ova muzika ima sekundarni karakter u nekom delu, no, ima vrlo važnu ulogu u umetničkoj prezentaciji dela. PRIZOR U pozorištu zbivanje na sceni. PROBA (nlat. proba - ispitivanje, ogledanje, pregledanje) Vežbanje, pripremanje nekog muzičkog ili scenskog komada (koncerti, predstave, priredbe). Na probama reditelj uz pomoć svojih saradnika i izvođača kreira svoje scensko umetničko delo, predstavu. U pozorištu postoje: čitaće, mizanscenske, tehničke, kostimske, generalne i dr. probe. PROBNA SALA

Posebno opremljena prostorija u pozorištu u kojoj se održavaju probe. 1) čitaća probna sala je prostorija u kojoj se održavaju čitaće probe, može biti različitih veličina, a opremljena je stolovima i stolicama; 2) probna sala u kojoj se održavaju mizanskcenske probe; treba da ima veličinu scene na kojoj će se izvoditi predstava; 3) baletska probna sala takođe ima veličinu scene, ali je opremljene baletskim podom, „šipkama", klavirom, a zidovi su obloženi ogledalima; 4) operska probna sala se ne razlikuje od dramske, ali obavezno ima klavir. PROČELjE Prostor iznad scene. PRODUCENT (lat. producens - koji proizvodi, en. producer) Lice koje svojim radom nešto proizvodi, proizvođač. Poz. - stručno i kreativno lice sa menadžerskim sposobnostima, koje je u obavezi da stvori sve umetničke, tehničke i administrativne preduslove da projekat za koji je odgovoran nesmetano, kvalitetno i u roku bude realizovan. U Americi producent označava nekog ko je finansijski i u globalu odgovoran za upravljanje pozorištem (u Engleskoj poznat kao menadžer), ali sa drute strane, američki termin ušao je u opštu upotrebu u Evropi u istom smislu. PRODUCENT PREDSTAVE Lice odgovorno za operativnu realizaciju predstave. On je neposredna veza između svih timova koji rade u procesu produkcije predstava i odgovoran je da ta relacija što kvalitetnije funkcioniše. U komercijalnim produkcijama ima obavezu za stvaranje svih materijalnih preduslova za realizaciju predstave. PRODUKCIJA (lat. productio - predstavljanje, prikazivanje, proizvodnja) U pozorištu produkcija podrazumeva široki spektar aktivnosti: od planiranje, priprema, stvaranje i prikazivanje pozorišnih predstava. Zatim priprema i realizacija ukupnog repertoara pozorišta i drugih pozorinih projekata. Uopšte, produkcija, može da se definiše kao stvaralački proces u fazi proizvodnje i prikazivanja pozorišiih predstava. PRODUKCIJSKI TIM Grupa stručnjaka koja rukovodi procesom proizvodnje predstava. Uspostavlja hijerarhijski odnos i podelu obaveza u procesu pripreme i realizacije predstave, tj. obezbeđuje osnovne produkcijske preduslove kako bi kreativni timovi umetnika i tehnike nesmetano realizovali proces proizvodnje i eksploatacije predstave. Ovaj tim sačinjavaju kreativno-operativni stručnjaci - menadžeri za određene oblasti, na čijem je čelu generalni menadžer, potom menadžer projekta, finansijski menadžer, marketing menadžer, menadžer tehničke produkcije, izvršni producent i dr. PROGON Proba na kojoj se predstava u nastajanju odigra od početka do kraja, bez zaustavljanja i vraćanja scena. Organizuje se u toku pripreme predstave, u momentu kad su sve scene mizanscenski postavljene, makar i u grubim crtama, kako bi se stekao opšti utisak o celini. Posle toga se nastavljaju mizanscenske probe, na kojima se scene „čiste", dorađuju i razrađuju, da bi se povremeno ponavljali progoni - sve do generalnih proba. PROGRAM PREDSTAVE Štampana publikacija, u kojoj se nalaze osnovni podaci o predstavi - najčešće: naziv institucije - pozorišta, naziv dela, ime autora dela, imena svih autora (reditelj, scenograf, kostimograf, dramaturg...), imena svih aktera sa nazivima uloga koje igraju (kast lista),

biografije autora i izvođača, kratki prikaz dela ili sadržaja, reč reditelja i (ili) dramaturga, teatrološka ili stručna analiza dela, i fotografije (autora i izvođača, scena iz predstave i sl.) Sadržaj programa uređuje posebno stručno lice (urednik publikacije, dramaturg ili dr.), dok je za vizuelni oblik progra-ma zadužen dizajner. PROJEKCIONI APARAT (lat. projectio) Bačeni zraci, slika bačena svetlosnim zracima na neku površinu - zid, platno i sl. Aparat koji se koristi za prikazivanje slika, slajdova i filmova. U novije vreme često se koristi u sklopu realizacije predstava. PROJEKCIONO PLATNO Posebno belo platno koje se koristi za projekciju video i filmskih zapisa u toku predstave, kao i za druge multimedijalne scenske programe. PROJEKT (lat. projectus) Projekat u opštem smislu podrazumeva određenu nameru, predlog, skicu, nacrt, plan i sl. U poslovnom smislu, projekat je jasno definisan i pripremljen plan, sa svim razrađenim detaljima, od ideje do konačne realizacije. Poz. - skup jasno definisanih planova za realizaciju određene pozorišne ideje. Najčešće je reč o pozorišnoj predstavi, a prave se i projekti za određenu sezonu, projekti pozorišnih festivala, projekti gostovanja i turneja i sl. PROLAZNA VRATA (en. pass door) Vrata otporna na vatru koja se nalaze između gledališta i dela iza pozornice, kojim se utlavnom služi samo osoblje pozorišta. PROLOG (grč. pro-logos - predgovor) Predigra. U antičkom teatru prvi deo predstave, pre pojave hora, koji gledaoce uvodi u potonju dramsku predstavu, kako bi im olakšao razumevanje; kasnije uvodni govor, obraćanje publici pre početka komada. Može da ga govori neki od likova komada koji sledi (na primer Pomet u prologu Držićeve komedije Dundo Maroje). PROMOCIJA (nlat. promotio; eng. promotion - unapređenje, proizvođenje nekoga u doktora nauka, potpomaganje) U novije vreme - poseban oblik marketinške i PR delatnosti, sa ciljem plasiranja nekog dela, proizvoda u javnosti. PROPADALIŠTE (kol.) Tehnički mehanizam na sceni koji omogućuje da se delovi scene spuste ispod nivoa na pozorišnoj sceni bine. PROSCENIJUM (grč. pro-skehion, lat. proscaenium) Prostor ispred scene, koji je po širini najčešće jednak veličini otvora portala, po dubini zahvata prostor između glavne zavese i gledališta, tj. prostor iznad „orkestarske rupe". Ovaj prostor se koristi kao integralni deo „igraćeg" scenskog prostora u dramskim, kao i operskim i baletskim predstavama u kojima ne učestvuje orkestar, već se emituje snimljena muzika. Avanscena PROSKENION (gr.) Prostor ispred skene u antičkom pozorištu sa stubovima, stubama i dr. PROSPEKT (lat. prospectus - izgled, prizor, pogled) U pozorištu deo scenografije, slikana zavesa u dnu scene - slikani rikvand. U novije vreme, umesto naslikanog, često se koristi belo platno na koje se projektuju slajdovi, film ili sl. 1.Plan, skica neke građevine kako izgleda spolja. 2. Perspektivno oslikano platno u dnu scene kutija. 3. Svako platno ili aplikacija

na stražnjem zidu ili u dnu pozornice koje čini deo scenografske osnove. Danas prospekt često postaje mesto bitnih rešenja svetlosnog i laserskog dizajna predstave. PROTAGONIST (grč. protagonistes) Nosilac glavne uloge. Smatra se da je prvi protagonist bio Tespiskz antičke Grčke, izdvojivši se iz hora i stupivši sa njim u dijalog. Kasnije se izdvaja i drugi glumac, deuteragonist, a Sofokle uvodi i trećeg glumca - tritagonistu. PROTIVNIK V. antagonist. PROTOKOL (grč. proios - prvi; kolla - lepak; protokollon) 1) Pravilnik propisa o ceremonijalu ponašanja u diplomatiji; zapisnik sa zaključcima i o dlukama donesenim na sastanku nekog diplomatskog ili rukovodećeg tela; 2) pisani dokumenti kojima partneri utvrđuju osnovne okvire saradnje (poz. - protokol o saradnji, pismo o namerama). PROTOKOLNA LISTA Spisak zvanica za svečane prilike. Poz. - spisak gostiju (značajne ličnosti iz pozorišnog života, prestavnici osnivača, struktura vlasti, medija, priznati kulturni i javni radnici), koji se pozivaju da prisustvuju nekom značajnom događaju (premijera, koncert, festival, promocija). PSIHODRAMA (grč. psyche - duša, duh, drama) Poseban oblik psihoterapije kroz dramske aktivnosti. Instruktor klijentu zadaje temu, koju on scenski ilustruje improvizacijom. Rodonačelnik psihodrame je američki sociolog Moreno. U savremenom pozorištu ovaj oblik se koristi u procesima eksperimentalnog istraživanja. PSIHOLOŠKA DRAMA (grč. psyche; logia - nauka o duši) Drama koja svoju osnovnu radnju - tezu zasniva na psihološkom pristupu. Nastala je sredinom devetnaestog veka. PUBLIKA (lat. puhlicum) Javnost, svet. Korisnici, posetioci javnih događaja. gledalac. PUČKA DRAMA Oblik pozorišne drame u srednjem veku koja se razvila u narodu, za razliku od crkvene drame koja se razvijala u okviru crkve. Potiče još iz starog Rima. Za temu ima obične svakodnevne probleme naroda sa puno zapleta i komičnih scena. Izvođači u ovim dramama su karakteristični po tome što su vešti improvizatori u svemu: glumi, muziciranju, pevanju, igranju, akrobatici, žongliranju i sl. PULPITUM (lat.) Pozornica - podijum u pozorišnim građevinama starog Rima. PULT (lat. pulpitum, nem. Pult) Postament sa kosom površinom za čitanje, pisanje, držanje iota. Izdignuto postolje na kojem muzički umetnici - izvođači i dirigenti drže notni materijal. PUNO SVETLO (kol.) Svetlo u najjačem intezitetu koje se koristi u procesu proba ili opremanja scene kako bi se bolje sagledali svi detalji na sceni. Za razliku od radnog svetla koje može da ima manji intezitet, tj. funkcija mu je da omogući nesmetani rad. PUTUJUĆE POZORIŠTE Pozorište koje svoju programsku delatnost ostvaruje na stalnim gostovanjima turnejama. Bilo je osnova pozorišnog života pre formiranja i u prvim decenijama

postojanja institucionalnih pozorišta (u našim krajevima u devetnaestom i početkom dvadesetog veka).

RADNjA Niz postupaka sa zajedničkim ciljem. U dramaturgiji - razvoj događaja u okviru dramske priče (fabule). U glumi - osnovna izražajna sredstva (govorna radnja, fizička radnja). Manje aktivnosti izvođača na sceni osmišljene sa namerom da osvetle lik i/ili da ga opravdano zaokupe kada nije u središtu pažnje. RADNO SVETLO (kol.) Sistem za osvetljavanje scene, nezavisno postavljen, koji se ne koristi u lrocesu realizacije predstave već samo za „obično" osvetljavanje scene, za vreme mizanscenskih proba, postavljanja dekora, čišćenja i spremanja scene itd RAMPA (fr. rampe) Nagnut prilaz; ograda; prepreka na pružnom prelazu. Poz. - linija rasvetnih tela postavljena ispred iozornice, i pregrada koja te svetiljke zaklanja od gledalaca. Preći rampu (fig.) - scenskim nastupom „ući u gledalište"; „osvojiti" ga. RAPSOD (gr.) Putujući narodni pevač u antičkoj Grčkoj koji je sastavljao junač-ke pesme od više odeljaka (izvora) i javno ih prikazivao, pevao. RAPSODIJA (gr.) Pesme sastavljene od više odeljaka koje je putujući pevač u staroj Grčkoj - rapsod javno izvodio, pevao. Odeljak iz neke veće pesme, pesma potpuno slobodnog oblika. Muz. Fantazija slobodnog oblika koja je inspirisana, tj. naslanja se na narodne melodije. RASPLET Ključni momenat u drami, u kojem nastaje preokret. Rešenje zapleta, stvaranje jasne situacije i privođenje dramske fabule završetku. RECITAL Kolažni muzičko scenski program u izvođenju jednog ili više umetnika (muzičara, pevača, glumaca...) REČITATIV (lat. recitativo) Vrsta "govorećeg pevanja", pri kojem se tekst više govori nego što se peva. Koristi se u operama i operetama i izvodi se sa ili bez muzičke pratnje. RECITOVANjE (lat. recitatio) Umetničko, svečano, glasno čitanje ili kazivanje poezije, koje izvodi scenski umetnik. deklamacija. REDITELj (fr. regisseur) Umetnički rukovodilac, lice koje vodi glavne stručne kreativne poslove u pripremi i realizaciji pozorišnih, filmskih, televizijskih projekata, multimedi-jalnih i drugih scenskih manifestacija (pozorišni reditelj, filmski reditelj, televizijski reditelj, radio reditelj, multimedijalni reditelj), dajući im lični, autorski i estetski pečat. Današnja uloga reditelja je tek odskora definisana u pozorišnoj istoriji. Naravno da je neko uvek morao biti zadužen za izvođenja, za probe sa glumcima i mizanscen, ali sve do 19. veka bilo je uobičajeno da je inspicijent uglavnom zadužen za odabir glumaca i dogovor oko dekora i kostima, dok je glavni glumac na jednoj ili dve probe pri kraju rada davao

konačni izgled predstavi, uglavnom kako bi se uverio da se ništa ne kosi sa njegovim tumačenjem uloge. Dvadesetih godina 19. veka, reditelje (ili producente kako su ih zvali) su počeli da oslovljavaju tim imenom pri postavljanju pantomima i predstava i oko 1870. godine postalo je uobičajeno da se ime reditelja oglašava u programima, iako je to bila osoba koja je inače deo autorskog tima predstave, bilo kao pisac, glavni glumac ili inspicijent. Gordon Kreg, na primer, 1905. još uvek koristi termin inspicijent u Umetnosti pozorišta i polako ga smenjuje termin reditelj ubrzo nakon Prvog svetskog rata. Prvi stalni reditelji u modernom smislu bili su evropska tekovina: jedan od prvih bio je Vojvoda od Saksmajningena, čiji rad je direktno uticao na aspiracije i karijere mnogih istaknutih ličnosti tokom istorije pozorišta 20 veka, poput Stanislavskog, Rajnharta i Antoana, kao i na izuzetno realistične postavke Irvinga i Trija u Velikoj Britaniji. Već prvih godina 20-tog veka teoretičari poput Apije i Gordona Krega promovisali su status reditelja u glavnog stvaraoca u pozorištu, a koncept totalnog pozorišta ga je dalje unairedio. V. režiser. REDITELjSKA KNjIGA Dramski tekst koji reditelj koristi prilikom priprema za početak rada na predstavi kao i tokom proba, beležeći na marginama i na praznim stranama svoje planove, ideje, razmišljanja... Reditelji vode svoju knjigu na vrlo individualan način - od onih koji unapred precizno određuju mizanscen, akcente, efekte i sve beleže u knjigu, preko onih koji to čine tokom rada, do onih koji beleže retke, ponekad samo njima jasne znakove i „šifre". Knjige onih prvih veoma su korisne prilikom kasnijih teatroloških istraživanja REDITELjSKA KONCEPCIJA (lat. sopceptio - shvatanje, razumevanje, zamisao) Način na koji je reditelj shvatio, protumačio dramski predložak (tekst, libreto, scenario) i na koji je zamislio svoje delo predstavu. REDITELjSKO POZORIŠTE Pozorište gde je izuzetno naglašena autonomnost reditelja. REFLEKTOR (nlat. reflector - odbijač svetlosti, bacač svetlosnih zraka) Svetlosio telo koje se upotrebljava za rasvetu. Poz. - pomoću reflektora se postavlja osnovni scenski svetlosni štimung, ali se postižu i pojedini svetlosni efekti prilikom realizacije predstave. REFREN (fr. refrain) Stalno ponavljanje nekog stiha ili stpofe, u pravilnim razmacima. Fig. - deo teksta, gest, akcenat, efekat, koji se ponavlja u toku izvođenja pozorišne predstave. REGIONALNA POZORIŠTA (lat. regio - kraj, oblast, pokrajina) Regionalno pozorišta zadovoljavaju pozorišne potrebe određene oblasti - regije, koja je osnivač i finansijer ovih teatara. Osnivaju se po kulturnom modelu koji ustanovljava država, sa ciljem demetropolizacije kulture. Najčešće neguju repertoar sličan repertoaru nacionalnog pozorišta. REGULATOR (nlat. regulator - uređivač, doterivač, udešavač) Poz. - elektronske sprave za podešavanje tona i svetla. Postoji i ručni regulatori, ali u novije vreme se koriste kompjuterski, koji su kvalitetniji i praktičniji. REKLAMA

(lat. reclamare; fr. reclame - glasno vikati) Preporuka, javno oglašavanje dobrih svojstava roba i usluga. Poz. - posebna delatnost u okviru marketinga i odnosa sa javnošću, koja ima za cilj afirmaciju pozorišta ili pozorišnih projekata na tržištu; propaganda. REKVIZITA (lat. requisitum, requisita -potreba) Svi predmeti, osim dekora i kostima, koji se koriste u predstavi. Postoji sitna rekvizita (naočare, tabakere, telefoni, knjige, posuđe), krupna (nameštaj, burad, bicikli), potrošna rekvizita (jelo, piće, dim), kostimska rekvizita (lepeze, tašne, nakit...). REKVIZITER Radnik scenske tehnike u pozorištu, zadužen za predmete koji se koriste u predstavi (nabavku, sortiranje, muvanje i izdavanje). U toku predstave brine da rekvizita bude na iravom mestu i na raspolaganju izvođaču onako kako je u toku proba utvrđeno i uvežbano. RELIGIOZNA DRAMA (lat. religio - učenje o bogu; vera; veroispovest) Drame sa verskim temama. Za cilj imaju čuvanje i širenje religioziog morala. Razlikujemo: liturgijsku uramu, crkvena prikazanja, mirakule, misterije. Čest naziv je i crkvena drama. RENESANSNA TRAGEDIJA (fr. renaissance - obnova, preporod, period u istorijskoj umetnosti) Dramski oblik koji se razvio u periodu renesanse sa oslanjanjem na antičke tragedije i uzore iz srednjeg veka (misterije i moraliteti), REOSTAT (gr.) Aparat za podešavanje otpora struje. Izuzetno značajan za efekte u pozorištu koji zahtevaju postepeno intenziviranje svetla. REPERTOAR (fr. repertoire) 1) Spisak predstava koje izvodi jedno pozorište; 2) raspored izvođenja predstava tokom određenog perioda (sezone, meseca, nedelje); 3) spisak uloga koje je neki glumac, a naročito pevač ili igrač proučio, uvežbao i može da ih odigra. REPERTOARSKA POLITIKA (fr. repertoire, lat. politica) Programsko-izvođačka koncepcija pozorišta. Svako pozorište bi moralo da ima svoju repertoarsku fizionomiju od koje zavisi repertoar. REPERTOARSKI PLAN (kol.) Planiranje novih pozorišnih predstava (npr. repertoarski plan premijera za novu sezonu); plan i raspored irikazivanja predstava koje se nalaze na repertoaru. REPERTOARSKO POZORIŠTE Pozorište koje na svom repertoaru ima više naslova, tj. koje iz večeri u veče igra drugi komad. Ovakva pozorišta obično poseduju svoju zgradu i mogu imati stalni, profesionalni, ansambl. Jasno utvrđeni repertoar (program igranja predstava po datumima) objavljuje se mesečno, a neka pozorišta to čine za polusezonu ili za celu sezonu. Repertoarsko pozorište pripada evropskom pozorišnom modelu. REPETICIJA (lat.) Ponavljanje i uvežbavanje pojedinih delova operskih arija, odnosno nekih njenih kadenca. U baletu uvežbavanje delova baletske predstave. Uz klavirsku pratnju korepetitora, a po potrebi i nadzor pedagoga. REPLIKA

(nlat. replica) Tekst jednog od učesnika u dramskom dijalogu. Tekst dramske ili pevačke uloge kojim se odgovara na partnerov izgovoreni ili otpevani tekst u pozorišnoj predstavi. Dati repliku - izgovoriti poslednje reči koje ieposredno prethode početku govora drugog učesnika (v. šlšvort). REPRIZA (fr. reprise - ponavljanje) Izvođenje predstave posle premijere. Svako ponovno prikazivanje ili izvođenje predstave. Broj repriza je jedno od merila uspeha pozorišne predstave. RETORIKA (gr. rhetorike) Veština i tehnika besedništva. Veština lepog govorenja. REVIJA (fr. revue, eng. review) 1) Vrsta scenskog dela, sastavljenog od niza različitih tačaka aktuelne sadržine; raskošno opremljeni scenski spektakli bez određenih pretenzija (bez fabule, zapleta i sl.) sa pesmom, muzikom i igrom; 2) serija scenskih događaja, posebno organizovana smotra pozorišnih predstava, ili pozorišnih projekata. REŽIJA (fr. regie) 1) Kreativni postupak pripreme i postavljanja nekog dela na scenu, snimanje filma, televizijskih i radio programa. 2) Stvaralačko rukovođenje i upravljanje umetničkim i tehničkim timom prilikom postavljanja određenog predloška na pozornicu. 3) Scensko ostvarenje pojedinog reditelja. REŽISER (fr. regisseur) reditelj. RIKVAND (kol.) Veliko platno - zavesa u dnu scene. Obično je to oslikano platno (panorama, trg, dvorana, nebo...), ali se sve češće koristi belo platno na koje se projektuje slajd, film i sl. RITAM (gr. rhythmos) Ravnomerno i odmereno kretanje. Poz. - 1) pravilno i naizmenično dizanje i spuštanje glasa, korišćenje naglašenih i nenaglašenih slogova, reči, delova rečenica (kod glumaca i pevača); 2) pravilno i naizmenično smenjivanje naglašenih, nenaglašenih, sporijih i bržih, napetih ili opuštenijih delova predstave (pojava, scena, sitnijih scenskih radnji). Ritam predstave - raspored i međusobni odnos scena po njihovoj naglašenosti (u smislu ziačaja za tok radnje, u smislu emocionalnog efekta koji izazivaju kod publike i sl.). RITUAL (lat. rituale - verski, crkveni, običaj i obred) Obredna radnja. Obred koja ima verski, simboličan značaj, a koju izvodi grupa ili pojedinac. RITUALNI TEATAR Teatar koji svoju osnovnu programsku koncepciju zasniva na ritualima. Ovakva pozorišta se bave istraživanjem rituala i obreda religija i naroda, radi inkorporiranja njihovih iskustava u pozorišni čin RIVAL (lat. rivalis) Suparnik, takmac. U dramskom delu je to najčešće protivnik protagoniste antagonist. ROL BAR

(en. roll bar) Cev ili šipka pričvršćena za zidove oko scene koja služi za kačenje scenskih pomagala. Drvena ili plastična šipka postavljena na stalke ili prikačena za zidove baletske probne sala koja služi za pomoć, pridržavanje baleskih igrača prilikom vežbanja. ROLA (nem. Rolle) Uloga u iozorišnom komadu i pozorišnoj predstavi. ROLVAGEN (nem. Rollwagen) Nisko postolje na točkovima na koje se stavljaju delovi scenografije. Služi za transport dekora od magacina do scene, kao i za brze promene scenografskih slika tokom pozorišne predstave. ROMANTIČNA DRAMA (fr. romantisme) Dramska dela iznedrena iz romantičarskog pokreta u toku osamnaestog i devetnaestog veka. Okreće se subjektivnom svetu mašte, osećanja, čulnosti... Manifest romantizma izneo je Viktor Igo u predgovoru svoje drame "Kromvel". ROŠTILj ZA RASVETU (nem. Roschitl, mađ. rostelj) Metalna rešetka (u ložištu peći ili za pečenje mesa na žaru). Poz. (kol.) - montažna konstrukcija iznad scene, na koju se postavljaju rasvetna tela, tehnička pomagala za svetlosne efekte i sl. ROTACIJA (lat. rotatio - obrtanje, okretanje u krug, oko jedne tačke, osovine) Poz. - okretna pozornica. Rotacija je mehanizam koji je montiran ispod scene i aktiviranjem pokreće scenu u krug (rotira 360 stepeni). Omogućuje istovremeno postavl,anje dekora za nekoliko ambijenata i njihovu brzu promenu, kao i za neke druge rediteljske i scenografske efekte. RUŠENjE SCENE (kol.) Demontaža i sklanjanje scenografije i tehničkih pomagala sa scene nakon završetka predstave.

SADRŽAJ Redosled činjenica. Građa nekog dela. Daje osnovno značenje delu. Uz formu važan element svakog dela. U pozorišnom delu sadržaj predstavlja osnovni tok - priča dela. Daje odgovor na pitanje o čemu je reč u delu - onako kako se to delo može prepričati. SALON (fr. salon, ital. salone) Prigodna prostorija za svečano okupljanje, prijeme i sl. Poz. posebna prostorija u neposrednoj blizini scene, u kojoj umetnici pre i za vreme probe i predstave čekaju poziv inspicijenta za izlazak na scenu. Postoji i poseban svsčani salon koji služi za prijem protokolariih gostiju pozorišta pre početka, u pauzi i po završetku predstave. Ovi saloni mogu da služe i za promotivne aktivnosti: konferencije za novinare, izložbe, promocije, koktele i sl. SATIRA (lat. satira, satura, satur - sit, zasićen) Podsmeh, ruganje. Vrsta književnog dela (pesma, proza, drama...) koja na duhovit i podrugljiv način osvetljava i izvrgava osudi negativne osobine i pojave pojedinaca i društva. SATIRIČNA KOMEDIJA

(lat. satira, satura, grč. komodia) Vrsta dramskog dela koje na komičan, duhovit i podrugljiv način podvrgava kritici društvene i ljudske mane. SATIRSKA IGRA (gr.) Vrsta vedre mitološke scenske igre u staroj Grčkoj, četvrti, završni deo svečanosti u čast boga Dionisa, u kojoj su likovi mitološka bića - satiri, raspusni demoni. Svojim humorističkim sadržajem su opuštale gledaoce posle prikazivanja tragedija i vraćale ih u raspoloženje slavljenja boga vina, Dionisa. SAVREMENA DRAMA Drama koja je stvorena u vreme o kojem se govori. Drame koje su sada stvorene. U svom nazivu nema estetsku kategoriju (samo vremensku), za razliku od odrednice moderne drame koja to nosi. SCENA (grč. skehe - drvena skela, pozornica, lat. scaena) 1) Posebno izdvojen i opremljen prostor na kojem se izvodi predstava (bina); 2) deo čina u drami - prizor, pojava. SCENA KUTIJA Nastala početkom XVI veka u Italiji. Ima oblik kvadrata (kutije) kojoj nedostaje „četvrti zid", iza kojeg je gledalište. Zahvaljujući isprva slikanom, kasnije realističkom dekoru, na sceni se pravi privid jedne druge stvarnosti, koju publika posmatra kroz nevidljivi „četvrti zid". SCENARIO (gr. scene - pozornica; it. scenario) 1) Tekst po kojem se snima film; 2) shema radio emisije sa navedenim svim tonskim efektima; 3) shema, predložak na osnovu kojeg se izvode pantomimske predstave, predstave fizičkog teatra, improvizacije; 4) redosled numera sa tekstom koji govori voditelj-konferensije, a koji povezuje numere u kolažnim scenskim, estradnim programima. SCENARISTA 1) V. ispicijent; 2) pisac scenarija za film ili TV. SCENOGRAF (grč. skene - pozornica, grapho - crtam, slikam) Scenograf je stručno i umetničko lice u pozorištu, koje, po osnovnoj ideji i u neposrednoj saradnji sa rediteljem i direktorom tehničkog sektora, daje sopstvenu autorsku ideju rešenja scenografije predstave (predlog u vidu crteža i makete), a posle prihvaćanja, vodi i kontroliše njenu neposrednu realizaciju. SCENOGRAFIJA (grč. skenographia - slikanje pozorišnog dekora) Deo primenjene likovne umetnosti. "Scenograf nije niti zvezda, ali ni primalac naloga, nego partner" (Teo Oto). dekor. SCENOGRAFSKA RADIONICA Posebna radionica u pozorištu u kojoj se vrši priprema, izrada i sklapanje scenografije za pozorišnu predstavu. Radionica je opremljena odgovarajućim mašinama i alatima. Često se nalazi u posebnom objektu van pozorišne zgrade. SCENOGRAFSKA SKICA Nacrt, crtež, slika predloga moguće scenografije za pozorišnu predstavu. Autor ovih skica je scenograf, a odobravaju ih reditelj i producent predstave, nakon čega se počinje realizacija - izrada scenografije. SCENSKA DELATNOST

Delatnosti koje imaju scenski karakter, tj. izvode se na sceni. Ovoj delatnosti pripada i pozorište kao muzičko scenska delatnost. SCENSKA MUZIKA 1) Muzički sadržaji koji čine sastavni deo scenskog umetničkog dela; 2) muzički ansambl koji učestvuje u procesu realizacije pozorišne predstave. Može da bude „vidljiva", tj. na sceni, ili „nevidljiva", tj. smeštena iza zavese, u "bek stejdžu". SCENSKA OPREMA Cela tehnička oprema (dekor, rekvizita, rasveta) a) nekog pozorišta b) neke scene (kao sastavnog dela pozorišta ili neke druge institucije), c) određene predstave. SCENSKA RADNjA Radnja koja ima za cilj scenski iskaz. Niz povezanih postupaka u scenskom delu. Scenski oblik izražavanja u pozorišnim predstavama. Scenska radnja je izražajni osnov svakog scenskog dela. Scenski delati, znači delajući delovati na publiku. Delovati onako kako nalaže predstava - celina čije su oni deo. SCENSKA RASVETA 1. Skup svih svetlosnih tela i urađaja koji se koriste za rasvetu i svetlosne efekte na sceni u toku pripreme i realizacije predstave. 2. Služba u pozorištu koja se bavi organizacijom, realizacijom svetlosnih potreba u toku pripreme i realizacije predstave i održavanjem svetlosnih uređaja i tela. Sastavni je deo tehničkog sektora pozorišta. SCENSKA SLIKA Skup svih audio i vizuelnih sastojaka pozorišnog čina. SCENSKA ŠMINKA (nem. Schminke - sredstvo za privremeno ulepšavanje boje i izraza lica) ) Posebni kozmetički proizvodi koji se koriste za maskiranje - šminkanje izvođača za potrebe pozorišnih predstava; 2) način maskiranja scenskih izvođača uz pomoć posebnih kozmetičkih sredstava (boja, veštačkih trepavica i sl.). SCENSKI MENADžER Stručno lice odgov orno za tehničku realizaciju pozorišne predstave na sceni. Njegove obaveze su da sa: punom odgovornošću vodi scensko-tehnički tim u procesu produkcije i prikazivanja predstava. SCENSKI MOST, ŠNIRBODEN (en. catwalk) Uzani metalni most preko i iznad scene sa koga dekorateri mogu da nameštaju i pokreću dekor koji je obešen iznad scene. SCENSKI POKRET Jedno od osnovnih izražajnih sredstava scenskih umetnika (glumaca, pevača). Njegovu realizaciju u predstavi po ideji i konceptu reditelja sprovodi stručnjak za scenski pokret (glumac koji se specijalizovao za ovu oblast ili koreograf). SCENSKI PROSTOR Mesto unutar pozorišnog prostora (mada je moguće i van pozorišnog prostora) na kojem deluju glumci, tj. na kojem se realizuje scenska radnja. To može biti prostor posebno pravljen za scensko izvođenje, ili bilo koji prostor adaptiran za potrebe scenskog izvođenja, ili za koji autori ovakvog događaja smatraju da je adekvatan. Može da bude otvoren prostor: amfiteatar, trg, ulica, deo šume, livade i sl. ili zatvoren prostor: pozorišna scena, koncertna bina, sportska dvorana, fabrička hala, stan... SCENSKI SLIKARI

Poseban stručni tim koji je odgovoran za likovnu obradu scenografije, tj. islikavanje scenografije. Sačinjavaju ga posebni likovni i primenjeni umetnici (slikari, vajari, dizajneri) koji su obučeni za stručno obavljanje ovih specifičnih poslova. SCENSKI TEG Olovni ili metalni teg koji služi kao kontra teret u postavljanju scenografije na sceni. SELEKTOR (lat. seligere - odabrati, selectio - onaj koji odabira) Poz. - stručno lice koje vrši odbir predstava za program nekog festivala, a na osnovu programskog koncepta, karaktera i tipa festivala. U nekim slučajevima izbor vrši selekciona komisija. SENTIMENTALNA DRAMA (fr. sentimental - podložno osećanjima, osetljivo, bolećivo) Drama koja ima za cilj da kod gledaoca izazove snažna osećanja, da ga „gane do suza". Nastala je u Francuskoj u osamnaestom veku. SENZIBILITET (nlat. Sinsibilitas - osetljivost) Pojačana čulna osetljivost. Osetljivost na spoljašnje delovanje, sposobnost za primanje utisaka. SEPARATNI PROSTOR (en. Area separation) Posebno omeđeni prostori na sceni. Odvajanje scene svetlom u odgovarajuće delove, koji mogu biti zasebni ili zajednički osvetljeni. SEZONA (fr. saison, lat. satio - sejanje, setva) Pozorišna sezona je vreme kontinuiranog igranja predstava između dve pauze - odmora. Kod nas je to period od septembra-oktobra jedne do jula naredne godine. U nekim pozorištima se sezona računa po kalendarskoj godini. SIMBOLISTIČKI TEATAR Umesto da prikazuje stvarni život, pokušava da simbolima (slikom, bojom, rečju) stvori efekat sličan onom koji postiže muzika i da stvori sintetičku pozorišnu predstavu koja će kod gledaoca probuditi maštu i povesti ga u svet snova. Javlja se na prelazu iz XIX u XX vek i naročito je zaslužan za izdvajanje režije kao autohtone pozorišne umetnosti. Simboličke drame pisali su Moris Meterlik i Pol Klodel. SIMULTANA POZORNICA Scenski prostor brojnih žanrova srednjevekovnog pozorišta na kome su istodobno (simultano) vidljiva sva glumačka boravišta i mesta igre. - mansija SINOPSIS (gr. sfnopis) Nacrt, skica, pregled. Poz. - kratak, sažeti prikaz sadržaja scenskog dela. Služi kao podloga za dalju razradu komada, ili u informativne svrhe. SIROMAŠNO POZORIŠTE Koncept siromašnog pozorišta definisao je poljski reditelj Jerži Grotovski sa svojim Teatrom laboratorijom – grupom od svega devet ljudi (sedam glumaca, Grotovski i jedan kritičar) koja je u „laboratorijskim" uslovima pokušavala da pravi predstave oslobođene svih spoljnih efekata - „čisto pozorište", „pozorište suštine". Tako su odbacili scenografiju, maske, bogate kostime... i došli do zaključka da je suština pozorišta glumac, a da se bez ostalih elemenata može. Međutim, ubrzo prestaju da prave predstave i bave se nekom vrstom grupne psihoterapije pozorišnim sredstvima. SISTEM (gr.) 1. Utvrđeni raspored delova u skladnu celinu. 2. Skup bitnih principa ili činjenica izloženih logičnim putem. 3. Utvrđeni red u nekom poslu. U pozorištu unutrašnji sistem

podrazumeva organizaciju i delovanje u samom pozorištu, dok pozorišni sistem podrazumeva organizaciju i delovanje pozorišta u jednom društvu. pozorišni model SITUACIJA (lat. situs; nlat. Situation - položaj, stanje, prilike) Stanje, odnosno skup okolnosti i prilika u kojima se neko nalazi. U pozorišnom smislu - dramska situacija je deo priče u kome likovi vrše neku razmenu (emociju, reči, pokret) sa određenim, najčešće suprotstavljenim ciljevima i željama. SIŽE (fr. sujet, lat. subjectum) Predmet, Sadržina. Kratki sadržaj nekog govora, teksta, književnog dela, dramskog teksta... SKEČ (eng. sketch - nacrt, skica) Kratka dramska forma sa izrazito humorističkim sadržajem. SKENA (gr.) U antičkom pozorištu, isprva šator izvan vidnog polja gledaoca u kome se presvlače glumci tragedija. Kasnije čvrsta drvena građevina na kamenim temeljima koja uz rub orkestre postaje bitan deo scenskog prostora. SKOMRAH (rus. skomrah) Putujući glumac u staroj Rusiji. Slično svojim evropskim kolegama žonglerima, truverima i trubadurima, svoje programe bazira na šaljivim pesmama koje su bile satirične, često i skaradne, uz muziku, igru i akrobatiku. Okupljali su se i u putujuće družine koje su krstarile Rusijom. SLENG (eng. slang) Specifičan jezik određene grupe ljudi (ulični govor, jezik pojedine profesije ili zanimanja). SLIKA Poseban, celovit deo čina u okviru scenskog dela (drame, opere, baleta). Neka dela su komponovana samo po slikama (nemaju uobičajenu podelu na činove). SLIKARSKA RADIONICA (SLIKARNICA) Posebna radionica koja vrši pripremu realizaciju likovne obrade i islikavanje scenografije. Opremljena je odgovarajućim mašinama i alatima. Često je u sastavu scenografske radionice, a može da se nalazi u posebnom objektu van pozorišta. SMOTRA Javni pregled, prikaz. Organizovani susret pozorišnih predstava na jednom mestu, sa ciljem prestavljanja projekata, dostignuća i razmena iskustava. Ponekad takmičarskog karaktera. SOCIOLOGIJA POZORIŠTA Teatrološka disciplina koja različitim metodama analizira društveni aspekt scenske umetnosti - pozorišta. SOLISTA (lat. solus - sam, bez društva) Pevač (igrač) koji peva (igra) samostalnu ulogu ili deonicu uz pratnju klavira, orkestra, hora ili baletskog hora. SOLO (it. solo - sam, bez pratnje, bez pomoći) Samostalno izvođenje igračke, muzičke ili bilo koje druge izvođačke numere, deonice ili scene. SONATA

(it. suonare - sviranje) Muzički oblik srodan sviti, od koje se udaljuje gubeći plesni karakter, nastao u doba Baroka. Uopšte označava kompoziciju za sviranje nasuprot kantati, kompoziciji za pevanje. SONG (en. song - pesma) Poz. - pesme koje su sastavni deo mjuzikla, kabaretskih ili, ređe, dramskih predstava. SOPRAN (it. soprano) Najviši ženski glas; pevačica koja peva ovaj glas. SOTIJA (fr. sotte) Šaljive i komične dramske igre iz petnaestog i šesnaestog veka u kojima je glavno lice luda (sot). SPEKTAKL (lat. spectaculum, fr. spectacle - pogled, prizor; pozorište, gledalište) Predstava, pogotovu ona sa bogatim dekorom, kostimima, tehničkim efektima i velikim brojem izvođača raskošna u vi-zuelnom smislu. SPONZOR (lat. spondere) Lice ili privredni subjekt koji pruža materijalnu pomoć neprofitnim organizacijama, očekujući neku korist (reklama, građenje imidža, poreske olakšice...) Sponzorstvo u pozorištu podrazumeva pomoć kroz novčana sredstva, robu ili usluge. Postoji više vrsta sponzora u za-visnosti od učešća u produkciji: - Generalni sponzor pozorišta, - sponzor sezone, - sponzor dela umetničke produkcije (drame, opere, baleta), sponzor predstave, - sponzor određene manifestacije (jubilej, događaj, gostovanje i sl.) Postoje još i nazivi kao što su dijamantski, zlatni, srebrni sponzor i sl. Odnosi sa sponzorom se definišu posebnim dokumentima (ugovorima, protokoli-ma, sporazumima i sl.). SPOT (en.) 1. Kratki reklamni video zapis koji se koristi za potrebe medijske televizijske propagande. 2. Jaki reflektor kojim se prati izvođač na sceni. Značajan je za osvetljavanje solo uloge, nastupa. SREDNjOVEKOVNO POZORIŠTE Srednji vek, tj. crkva koja u njemu igra presudnu ulogu, prekida raniju pozorišnu tradiciju u Evropi. U okviru same crkve javlja se novi oblik pozorišnog izražavanja - crkvena drama, koja se bavi isključivo biblijskim temama i ima za cilj širenje crkvenih ideja i moralnih i drugih načela. Nasuprot ovoj pozorišnoj formi javlja se pučko pozorište koje nastaje iz narodne potrebe za zabavom. Bazira se na improvizacijama a šire ga putujući glumci i zabavljači. STAĐONE (it. stagione - sezona) U pozorištu naziv za vrstu teatra koje izvodi iste predstave od premijere do skidanja sa repertoara. To najčešće zavisi od interesovanja publike i komercijalnog efekta. Drugačije od repertoarskog - stalnog izvođenja različitih predstava. STAR (eng. star - zvezda) Izuzetno popularni umetnik (filmski, TV, estradni, pozorišni). STAR SISTEM (kol) Princip rada pozorišta koji se bazira na angažovanju izuzetno popularnih umetnika zvezda. Ovaj princip je osnova rada u komercijalnim pozorištima, naročito na Brodveju u Njujorku i Vest Endu u Londonu.

STATISTA (lat. stare - stajati) Statista je učesnik u predstavi sa sasvim malim zadatkom, uglavnom bez teksta. Statisti su uglavnom amateri i angažuju se po projektu, a odabir vrši reditelj predstave uz pomoć vođe statista (u pozorištima u kojima postoji ovakav službenik). STATIV (nlat. Stativum - stalak, postolje) U pozorištu šipka od drveta ili metala koja služi za kačenje svetlosne ili tonske opreme, delova scenografije. STATUT POZORIŠTA (lat. Statutum - zakon, osnovni zakon; pravila nekog društva) Najviši pravni akt pozorišta. Definiše sve principe delatnosti i poslovanja pozorišta. STIH (grč. stichos) Niz metrički sređenih ritmova koji uz pomoć rime, aliteracije ili asonancije čine celinu. Neki dramski komadi su pisani u stihu. STIL (grč. stflos, lat. stilus – gvozdena „olovka" kojom se pisalo po voštanim ta blicama) Način, oblik kreativnog izražavanja. STILIZACIJA (nlat. stilisatio) Davanje stila; menjanje prirodnog oblika u duhu određenog umetničkog shvatanja (na primer odbacivanjem svega sporednog i svođenjem predmeta ili pojava na suštinu). STROP (en. strop) Plafon. U pozorištu deo iznad scene. STRUČNI ŽIRI Posebno tim stručnjaka za određenu oblast formiran od strane nekog ovlašćenog tela ili društvene institucije čiji je zadatak da vrši vrednovanje prezentiranih pojedinačnih ili kolektivnih dela. STRUKTURA (lat. structura - sklop, sastav, način građenja) Strukturu dramskog dela ili predstave čine njihovi delovi i način na koji su ti delovi poređani i povezani. STVARALAČKI PROCES Kreativni proces nastajanja umetničkog dela od inspiracije, ideje, preko procesa realizacije do finalizacije. Stvaralački proces može da bude individualan i kolektivan. U pozorištu je taj proces kolektivni, a završni proizvod je predstava. U neku ruku, stvaralački proces se u pozorištu ne završava premijerom, već se nastavlja i kasnije, u toku prikazivanja predstave. SUBRETA (fr. souhrerte - sobarica) Lik okretne, visprene, dovitljive, duhovite sobarice - sluškinje. Ponikla u komediji del arte, česta kod francuskih komediografa Molijera, Bomaršea i drugih. U operetama i mjuziklima pevačica (obično sopran) koja tumači vesele i komične uloge. SUFITA (it.) Vrsta scenske zavese. Sakriva od pogleda gornji deo mehanizma scene (rasvetu). SUFLER (fr. souffleur - šaptač) Poz. - posebno obučeno stručno lice koje, ne ometajući predstavu, skriven iza kulise ili sa strane scene, tihim glasom govori, došaptava tekst izvođačima u toku predstave, ako se ukaže potreba. Tokom proba u mnogome pomaže glumcima da

savladaju tekst uloge. Sufler za svoj rad koristi posebnu suflersku knjtu, u koju upisuje sve važne naznake vezane za tekst (pauze, akcenti i sl.) SUVI LED Zamrznuti karbon dioksid koji se koristi u stvaranju efekata izmaglice i pare. SVEČANA LOŽA (kol.) Bolje opremljene lože u pozorištu, sa kvalitetnijom akustičnom i vizuelnom pozicijom. U ovim ložama sede uglavnom specijalne zvanice. SVETLOSNI PARK U pozorištu skup svih svetlosiih tela sa kojima raspolaže pozorište ili ansambl, trupa, koji služi za opsluživanje svetlom i svetlosnim efektima u toku pripreme i realizacije pozorišnih predstava. SVETLOSNI PULT mikseta za svetlo SVITA (fr. suite - sled, niz) Muzički oblik nastao u vreme Baroka povezivanjem plesnih kompozicija u jednu celinu. Ponekad su sastavii delovi celovečernjeg baleta. TAKT (lat. tactus - dodir) Ravnomerna podela vremena (na primer u nekoj sceni), ravnomerno kretanje (na primer u plesu). Muz. - grupa tonova dobijena ravnomernom podelom niza tonova. U muzici takt je jedan od osnovnih formi izvođenja, važan je za dosledno sprovođenje ritma dela. TALENT (gr. talanton, lat. talentum) Poseban prirodni dar. Niz od prirode stečenih nadarenosti i sposobnosti koje čoveku omogućavaju da upornim vežbanjem postigne uspešnu realizaciju određenih veština i profesija. Izuzetno je važan preduslov za bavljenje umetnošću. TALIJA (gr. Thalia, Thaleia) Jedna od devet muza iz grčke mitologije, zaštitnica dramskog pesništva, posebno komedije, tj. pozorišta. Otud se za pozorište kaže Talijin hram. TANTIJEMA (fr. tantieme) Određeni udeo u nečemu, deo koji pripada nekome: učesniku, saradniku u nečemu. Na-ročito nadoknada za rad umetnika na ime njegovih autorskih ili izvođačkih prava. Autorske tantijeme - procenat od prodaje knjiga, korišćenja kompozicije, izvođenja predstave, emitovanje filma... Dobijaju ih autori (pisci, scenaristi, kompozitori, reditelji...). Izvođačke tantijeme - procenat od prodaje CD, kaseta i sl, od emitovanja snimka koncerta ili predstave na TV ili radiju, prihod od ulaznica za predstave... Dobijaju ih izvođači - glumci, pevači, muzičari, igrači. TEATAR (grč. theatron - pozornica, pozorište) pozorište TEATRALNOST (gr. theatralis) Osobine onog što je pozorišno. Fig. - sračunatost na efekat, neprirodnost, izveštačenost, ponašanje u svakodnevnom životu kao na pozornici. TEATROLOG (grč. theatron, logos - reč, govor) Naučnik, stručnjak koji istražuje pozorišnu umetnost.

TEATROLOGIJA (grč. theatron, logos - reč, govor) Nauka o pozorištu, koja se bavi istorijom, teorijom i drugim relevantnim pitanjima vezanim za pozorišnu umetnost. Javlja se u drugoj polovini devetnaestog veka, a definiše se i izdvaja kao posebna nauka u dvadesetom veku. TEATRON (gr.) Gledalište u antičkom grčkom pozorišnom prostoru. Pretežno polukružnog oblika, uklesanog u padinu brega, podeljeno na klinove. TEHNIČKA LISTA Plan, skica i spisak tehničkih potreba koje su neophodne za realizaciju predstave. Vrlo su važne prilikom gostovanja na drugim scenama. Potrebno je da budu sveobuhvatne i precizne, kao i da budu dostavljene na vreme domaćinu. TEHNIČKA PROBA Posebna proba na sceni, na kojoj se utvrđuju tehničke performanse predstave. Obično neposredno prethodi prvoj generalnoj probi. Tada se prvi put postavlja pravi dekor na scenu (pre toga je korišćen markirni), postavljaju se svetlosni štimunzi, uvežbavaju promene dekora, štimunga, tonskih i drugih efekata, i ostalih elemenata tehničke podrške predstavi. TEHNIČKA PRODUKCIJA Segment u organizaciji pozorišta odgovoran za tehničku realizaciju u procesu pripreme, produkcije (proizvodnje) predstave i u procesu eksploatacije predstave (prikazivanje u tekućem repertoaru, gostovanja, učešće na festivalima, revijama i sl.). U nekim modelima pozorišnog organizovanja (Amerika, Australija, Engleska) postoje pozorišta koja svoju organizacionu strukturu baziraju samo na tehničkoj produkciji, organizovani su kao dobar pozorišni tehnički servis, ne bave se produkcijom predstava već samo pružanjem usluga u procesu prikazivanja predstava. TEHNIČKI DIREKTOR Rukovodilac tehničkog sektora, vodi i organizuje rad ovog sektora i snosi odgovornost za njegov rad. TEHNIČKI SEKTOR Služba u okviru pozorišta koja je zadužena za: 1. izradu opreme za predstave (radionice: stolarska, krojačka, obućarska, slikarska i dr.), 2. tehničku realizaciju izvođenja predstava na sceni i gostovanjima, 3. održavanje tehničke ispraviosti zgrade i opreme. To je složeni mehanizam sačinjen od brojnih odeljenja i mnogo različitih, specifičnih zanimanja. TEHNIKA DRAME (grč. techne - veština, zanat, umetnost, mehanička spretnost; technicos - umetnički, zanatlijski) U umetnosti - nauka, skup pravila za stvaranje nekog umetničkog dela, naročito u vezi sa upotrebom mehaničkih sredstava, na primer tehnika glume, tehnika plesa, tehnika sviranja, tehnika disanja (u glumi). Otuda tehnika drame - skup pravila za pisanje dramskih dela. TEKST (lat. textus - tkanje, sadržaj) Reči, sadržina nekog književnog ili naučnog dela, napisa i sl. Dramski tekst - književno delo namenjeno scenskom izvođenju (bez napomena, predgovora, ilustracija i sl, dakle samo osnovni sadržaj). TELEVIZIJSKA DRAMA 1) Posebno dramsko delo napisano, ili adaptirano za televizijsko izvođenje; 2) izrežirano i snimljeno dramsko delo, spremno za emitovanje na TV.

TEMA (gr. thema - stavljeno, postavljeno) Predmet, osnovna misao nekog dela. Muz. - osnovna misao koja može da se razvija i javlja u varijacijama. TEMPO (lat. tempus - vreme, brzina kretanja) Stepen brzine odvijanja neke radnje (izgovorene reči, stiha ili segmenta teksta, pesme, muzike, pokreta). Brzina odvijanja predstave i njenih delova. TENOR (lat. tenere, ita. tenore - držati) 1) Muški glas visokog tonaliteta; 2) pevač koji poseduje visoki glas; najčešće su glavne uloge u operama i operetama pisane za tenora. TENZIJA (lat. tensio - nategnutost, zategnutost) Usiljenost, napetost. Unutarnja napetost i tora je sastavni deo svakog stvaralačkog procesa. U drami tenzija se javlja između sukobljenih likova, „unutar lika", njegovih misli i osećanja, između aktera i publike... TESPIS (gr. Thespis) Glumac u antičkoj Grčkoj. Bio je i vođa trupe koja je u šestom veku pre nove ere izvodila prestave u antičkim gradovima. Prvi je izveo jednog glumca ispred hora, tj. ustanovio dijalog hora sa jednim učesnikom, te se zbog toga smatra osnivačem drame. Pretpostavlja se da je baš on bio taj prvi glumac. TESPISOVA KOLA (gr.) Kola na kojima je Tespisova pozorišna trupa obilazila gradove stare Grčke, a koja su služila i kao pozornica. TETRALOGIJA (gr. tetra - četiri; logos - reč, govor) Četiri dramska dela jednog autora, objedinjena u jednu celinu, tj. povezana zajedničkom idejom ili sadržajem. Nastala u staroj Grčkoj spajanjem tri tragedije i jedne satirske igpe istog autora u jedan program. TEZA (gr. thesis - stavljanje, postavljanje) Postavka, tvrdnja, stav - naročito sporan stav, koji treba dokazati. Komad sa tezom - dramsko delo sa tvrdnjom koju autor tokom radnje pokušava da dokaže. TEZGA (kol.) Popularni naziv za slobodno komercijalno ugovaranje nastupa umetnika i čitavih predstava na tržištu koje ne mora da bude u okviru pozorišta i institucija kulture. Najčešći su to oblici saradnje umetnika sa estradom. TIM (en. team) Skup pojedinaca koji deluju kao celina i ima zajednički cilj. TIMSKI RAD Oblik organizacije kada članovi tima pojedinačno i zajednički deluju ka ostvarivanju određenog cilja. Ovaj oblik je vrlo važan za pozorište, tj. rad u pozorištu se bazira na timskom radu. U svakoj grupi ključ produktivnosti je zajednički - timski rad. Ovo aludira na potrebu za integrisanim, kooperativnim i simbiotičkim odnosima između svih članova. Od centralne važnosti je sposobnost svake individue da bude prilagodljiva. Takav odnos će voditi ka osećaju druželjubivosti - prihvaćenosti i uspešnom svršetku timskih ciljeva. Važno je da se shvati da će dobar tim deliti svoje veštine, sposobnosti i iskustva kroz interaktivan i fleksibilan način. TIP

(gr. typos - oblik, lik, otisak) Obrazac, uzorak. Karakterističan primerak neke vrste, roda. Poz. - lik koji sadrži osobine karakteristične za veliki broj osoba određene vrste, kategorije (tip ljubavnika, tip spadala, tip naivke, tip tvrdice...). Suprotno karakterni lik, karakter. TIRADA (fr. tirade) Dugačak govor koji se izgovara bez prekida, bujica reči. Često - isprazno blebetanje. TITL APARAT Mašina za titlovanje kojom se emituje prevedeni tekst na displej. TLOCRT GLEDALIŠTA Plan gledališta sa rasporedom sedišta. Često sa iskazanim kategorijama. Služi za kvalitetan prikaz mesta za sedenje u odnosu na scenu. Ističe se pored blagajne za prodaju ulaznica kako bi publika mogla kvalitetnije da izabere mesta koja želi. TLOCRT SCENE Plan scene sa dimenzijama i podacima o izlazima, rotaciji, propadalištima i tehničkim referensama (cugovi, rasveta, ton i sl.). Služi za bolji pregled prilikom postavljanja novih projekata, a šalje se i gostujućim ansamblima kako bi se scenograf i reditelj upoznali sa mogućnostima scene. TON (grč. tonos, lat. tonus) Zvuk koji nastaje pravilnim treperenjem elastičnih predmeta, koji se prenosi (obično putem talasa kroz vazduh). Ton proizvode glasne žice, muzički instrumenti i dr. TON MAJSTOR majstor tona TONSKI PULT mikseta za ton TOTALNO POZORIŠTE (lat. totalis - ceo, potpun, sav; fra. totalitaire - zbrajanje, sabiranje, ukupnost) Pozorište koje angažuje sve vrste umetnosti u procesu stvaranja predstave. TPI DE-3D Tri dimenzije, trodimenzionalno. Kreiranje efekata trodimenzionalnošću. U savremenom pozorištu se ovaj sistem koristi za scenografiju i druge scenske efekte putem filmske, elektronske i laser projekcije. TRAGED (grč. tragodos) Pisac tragedija. TRAGEDIJA (grč. tragodia - jarčeva pesma) Vrsta dramskog dela. Nastala je u staroj Grčkoj. Ime je dobila po pesmi koja je pevana na svetkovinama posvećenim bogu Dionisu, tokom prinošenja žrtve - jarca, a hor je bio zaodenut jarećim kožama. Uz komediju sačinjava temelj dramske, a samim tim i pozorišne umetnosti. Teme su „uzvišene", obično govori o visokim kategorijama: etičkim, socijalnim, istorijskim i drugim; likovi su izuzetno karakterni, uz čestu pojavu bogova i drugih natprirodnih pojava. Kod čitalaca (gledalaca) izaziva snažna osećanja, a koban kraj dela u kojem tragični junak životom plaća za svoju tragičnu krivicu, treba da dovede publiku do prosvećenja (po Aristotelu - katarza). TRAGIČAR (grč. tragikos) 1) Glumac - tumač uloga u tragedijama; 2) traged.

TRAGIKOMEDIJA TRAGIKOMEDIJA (grč. tragodia, komodia) Poseban oblik dramskog izražavanja koji u sebi sadrži elemente tragedije i komedije. Uglavnom ima srećan završetak. TRANSFORMACIJA (lat. transformatio) Preobražavanje, pretvaranje, preobličavanje. Poz. -veština, sposobnost scenskog umetnika da se preobrati u lik koji tumači. TRANSPORTER (fr. transporteur) Urećaj ili mašina za prenošenje robe i materijala. Osoba koja se bavi prenošenjem neke robe materijala i sl. Poz. - radnik koji vrši dostavu (transport) dekora od magacina dekora do scene na kojoj se izvodi predstava (tu dekor preuzimaju dekorateri) i obrnuto. TRAVESTIJA (lat. trans - pre; vestire - obući; ital. travestire) Prerušavanje, presvlačenje, izokretanje, izvrtanje na šaljivo. Prerada ozbiljnog književnog dela u komično - oblik parodije. TREMA (gr. tremo - drhtim) Veliko uzbućenje, drhtanje, vrsta straha pred javni nastup (ispit, govor i sl.) Poz. - uzbuđenje koje doživljava umetnik pre i za vreme scenskog nastupa. U izvesnoj meri može da bude stimulativno, kao osećaj odgovornosti i koncentacije, ali kad je jakog intenziteta može da oteža nastup ili ga čak potpuno onemogući („blokirajuća trema"). TRIJUMF (gr. thriambos, lat. triumphus) Prvobitno - svečana povorka s pesmom u čast boga Dionisa (u staroj Grčkoj); potom, kod starih Rimljana - svečani ulazak u grad vojskovođa i vojske posle velikih ratnih pobeda. Danas - veliki uspeh; radost, slavlje zbog uspeha. TRILER (eng. thriller) Književno delo, dramski komad, film sa detektivskim, kriminalističkim ili špijunskim saržajem. Muz. (ital. trillio, nem. Triller), treperenje tona usled brzog ponavljanja. TRILOGIJA (gr. trilogia) Tri samostalna dela jednog autora koja su povezana zajedničkom idejom ili sadržajem. Tri tragedije istog autora kojima su se grčki pisci takmičili na Dionizijevim ili Olimpijskim igrama (uporedi: Tetralogija) TRITAGONIST (gr.) U antičkoj Grčkoj tragediji - treći glumac. Igra manje značnije uloge – najčešće govori prologe pre početka drame. TROJA VRATA U pozorišnim građevinama antičke Grčke tri izlaza iz skene na proskenion i pred orkestru u obliku vrata. Prema rimskom arhitekti Vitruviu srednja su bila veća (porta regia) i služila za protagosnistu. Po strani su bila manja (porta hospitalia) i kroz njih su izlazili deuteragonisti (sporedni glumci). TRUBADUR (fr. troubadour, ital. trovatore) Srednjevekovni pesnici-pevači. Svoja dela su uglavnom samostalno izvodili ili ih davali lutujućim glumcima žonglerima. U Nemačkoj su nazivani Minnesangeri. Fig. - ljubavni pesnik. TRUPA

(lat. turba, fr. la troupe, nem. Truppe - mnoštvo, gomila, četa) Skup pozorišnihumetnika, glumačka, baletska družina. Često putujuća družina. TRUVERI (fr. trouvere) Putujući pesnici-pevači u severnoj Francuskoj u srednjem veku. TUPE (fr. toupet - kovrdžav pramen kose iznad čela) Vrsta perike - umetak koji pokriva deo glave iznad čela, teme. TURNEJA (fr. tournee) Organizovano putovanje od mesta do mesta. Poz. - gostovanja jednog pozorišta, ansambla, trupe organizovana u više gradova, na više scena, sa jednom ili više predstava (bez vraćanja u sedište). TV MONITORING (en. TV monitoring) 1. video nadgledanje. U pozorištu se koristi za nadgledanje stanja na sceni, oko scene, u bek stejdžu, glumačkom salonu i drugim mestima važnim za praćenje relizacije predstave. 2. pregled iz televizijskih javnih glasila. Postoje posebne agencije koje se bave servisom, tj. organizovanim prikupljanjem inserata, priloga i sl. iz televizijskih medija za određene klijente. Npr. pozorište naruči kod takve agencije servis da joj se prikupe svi prilozi koji se na njega odnose. Ova aktivnost je vrlo važna zbog jasnije preglednosti odnosa pozorišta prema javnom mnjenju, tj. prisutnosti pozorišta u javnosti, kao i teatarske dokumentacije. UČENA KOMEDIJA komedija erudita. UGOVOR O ANGAŽOVANjU PO PROJEKTU Najčešći oblik angažovanja u pozorištu, podrazumeva angažovanje umetnika ili saradnika samo za određeni projekat, tj. predstavu. Obostrane obaveze traju od početka rada na predstavi pa do skidanja predstave sa repertoara. UGOVOR O ANGAŽOVANjU ZA SEZONU Podrazumeva angažovanje izvršioca posla (umetnika, saradnika) samo za jednu pozorišnu sezonu; ako postoji potreba, vrši se obnavljanje ugovora po istom principu, tj. angažovanje za narednu sezonu. Ovaj vid ugovaranja je najčešći oblik angažovanja umetnika u evropskim repertoarskim pozorištima. U nekim zemljama (Nemačka, Francuska...) nakon 15 godina neprekidnog angažovanja pozorište može da angažuje umetnika za stalno, tj. na neodređeno vreme. UGOVOR O STALNOM ANGAŽOVANjU U POZORIŠTU Pravni akt kojim se umetnik, saradnik ili izvršilac drugih poslova angažuje na neodređeno vreme, a na radno mesto koje je definisano u organizacionoj šemi sistematizaciji radnih mesta u pozorištu. Ovakav način angažovanja je moguć samo u institucionalnom pozorištu, koje po svom satatusu i pravnim aktima može da prima zaposlene u stalni radni odnos. UKUS Sistem estetskih pogleda, odnosno estetsko merilo. Osećanje i smisao za lepo. Sposobnost vrednovanja umetničkih dela. Ukus može da bude posebna estetska osetljivost pojedinca, neke socijalne grupe ili epohe. ULAZNICA

Bilet, karta za pozorišne predstave. U novije vreme na ulaznici su štampani relevantni podaci: naziv predstave, vreme prikazivanja, mesto u gledalištu i cena. UMETNIČKI DOŽIVLjAJ (kol.) Dojam, utisak koji umetničko delo ostavlja na korisnika: gledaoca, slušaoca, čitaoca; impresija koju delo ostavlja na primaoca u trenutku ostvarivanja komunikacije, kao i kasniji, trajni utisak. UMETNIČKI SEKTOR (kol.) Najznačajniji segment pozorišne organizacije. Čine ga umetnički ansambli (drame, opere, baleta), sa svojim odeljenjima kao što su dramaturška, pedagoška i sl. Odgovoran je za umetničku realizaciju pozorišnog programa, predstava. UMETNIČKO VEĆE (kol.) Umetničko veće je stručno umetničko savetodavno telo u nekim pozorišnim kućama, koje utiče na osnovne umetničke pravce i karakter repertoarske politike. Sačinjavaju ga priznati i potvrđeni pozorišni stvaraoci. UMETNIK Čovek sa posebnim darom, sposobnostima, veštinama, tj. daroviti kreativac za umetnička dela. Onaj koji stvara umetnička dela na način koji pričinjava estetsko uživanje. UPRAVA POZORIŠTA menadžment pozorišta. UPRAVNI ODBOR Najviše upravno telo u pozorištu. Postavlja ga vlada u čijoj je nadležnosti pozorište (opštinska, gradska, regionalna, republička) i njoj je odgovoran za svoj rad. Upravni odbor sačinjavaju predstavnici nadležnog osnivača, predstavnici privrede, priznati pozorišni stručnjaci, predstavnici zaposlenih iz pozorišta i upravnik pozorišta. UPRAVNIK POZORIŠTA (kol.) Upravnik je rukovodilac u pozorištu sa najvišim ovlašćenjima, tj. najviši rukovodilac i nosilac upravljačke uloge u većim pozorišnim kućama, tj. u pozorištima koja imaju više sektora sa direktorima na čelu. Postavlja ga osnivač (država, regija, grad), ili vlasnik ako je u pitanju privatno pozorište. Odgovoran je za izvršnu vlast u pozorištu, kao i za celokupnu tekuću delatnost pozorišta. Može po potrebi da ima pomoćnika (ili zamenika,) na koga prenosi deo ovlašćenja. UPRIZORENjE Izvesti, postaviti na scenu. Predstava, izvedba USKAKANjE U ULOGU Hitno menjanje nekog aktera u pozorišnoj predstavi (glumca, pevača, igrača), koji je bolešću ili drugim razlogom sprečen da odigra svoju ulogu. UVERTIRA (fr. ouverture - otvaranje, početak) Uvod u neko veće muzičko delo (operu, balet, oratorijum...). Izvodi ga orkestar. FABULA (lat. fari - govoriti, pričati) Priča, sadržaj, predmet književnog dela. FAH

(nem. Fach) Grana (nauke), struka. Uža specijalnost u nekoj oblasti znanja i veština. Poz. - specijalizacija, usko usmerenje nekog umetnika (npr. satiričar, pisac vodvilja, glumac u mjuziklu, karakterni epizodista...). FALŠ (nem. falsch - pogrešan, lažan, loš, s manom) Muz. - pogrešna intonacija. Poz. pogrešno, neiskreno tumačenje uloge. FALSET (it. falsetto) Najviši registar čovečjeg glasa ostvaren samo govornim organom, bez rezonance iz grudnog koša. FARSA (lat. farcire, fr. farce - zapušiti, napuniti) Prvobitno - komična međuigra u srednjevekovnim misterijama. Potom – posebna manja dramska forma popularnog grubohumorističkog sadržaja, poiekad sa primesama satiričnog. Lakrdija, burleska. Razvija prve socijalne tipove. Bila je inspiracija italijanskoj komediji del arte, Molijeru pa i Šekspiru. FAU EFEKAT (nem. Verfremdung) Efekat začudnosti, otuđenja. Pojam koji u pozorište uvodi Bertolt Breht, osnova njegove teorije glume, koja je suprotna teoriji Stanislavskog (gluma preživljavanja), a koja od glumca zahteva da se distancira od lika i da ga kritički prikaže, tako da i predstava izazove kod gledalaca kritički odnos prema prikazanom. FERZENK propadalište. FESTIVAL (lat. festum, fr. i eng. Festival - velika svečanost s muzikom) Svečanost, praznik. Povremene ili stalne organizovane manifestacije, koje okupljaju najbolja ostvarenja iz oblasti jedne ili više umetnosti, u vidu: smotre, revije, susreta, takmičenja. Vrlo su značajne, jer daju uvid u stanje u toj oblasti umetnosti, omogućavaju razmenu iskustava i ideja, a imaju i stimulativni, podstrekački efekat. FIGURA (lat. figura - lik, oblik, pojava, slika, stas, rast, prilika) Muz. - tonski ukras. Poetski – slikovit izraz, slika predstavljena rečima. Koreografski - slike, oblici prikazani pokretima i stavom plesača FILHARMONIJA (gr.) orkestar FINALE (lat. finale) Kraj, završetak. Završni deo muzičkog dela, pozorišne predstave ili čina. FINESA (fp. finesse) Nešto naročito fino, tačno, precizno (napravljeno, opisano i sl.) Poz. istančano, prefinjeno, precizno tumačenje i interpretiranje umetničkog dela. FITBEK (en. feedback) Povratna sprega. Povratna informacija. Poz. povratni zvučni efekat. FLEŠBEK (eng. flash - sev, blesak; back - nazad) U književnosti - nagla vraćanja u prošlost. Koristi se u dramskoj književnosti i u pozorišnim predstavama, ali češće na filmu. FOAJE (lat. Focus, fr. fouer - ognjište) hol.

FOBOS (gr.) Aristotelov pojam u definiciji tragedije; strah. FOG MAŠINA (eng. fog machine) Specijalna naprava - mašina za pravljenje efekata magle za scenske potrebe. FOND (eng.fund) 1.ocnovni kapital, novčana sredstva kao osnova za stvaranje privrednih i drugih zadataka. 2. osnovna rezerva, ono što postoji kao rezerva, resurs. U pozorištu pod fondom se podrazumeva skup svih sredstava koje pozorište poseduje za određenu svrhu, oblast (ukupan, kapitalni fond pozorišta, fond za sezonu, fond za gostovanja, fond za projekat, predstavu i dr.); npr. fond za pozorišnu predstavu podrazumeva skup svih sredstava potrebnih za realizaciju te predstave. Fond je ograničena kategorija i svako probijanje dovodi do neprijatnosti i potresa u procesu produkcije projekta. FONDACIJA (mv.foundation) Oblik poslovnog udruživanja sa ciljem ostvarivanja boljih materijalnih rezultata kroz određene povoljnosti. U kulturi se fondacije formiraju iz kruga poslovnog i finansijskog biznisa kao podrška institucijama koje nisu profitabilne, npr. Fondacija Narodnog pozorišta. FORMA (lat. forma - oblik) Oblik, model, obrazac, lik, izgled, spoljašnja strana. Oblik koji ima neko umetničko delo (za razliku od sadržaja). FORMALIZAM (en. formalism) Svi naglašeni oblici konvencionalizacije ili stilizacije u predstavi, posebno one koje je praktikovao Mejerhold u Rusiji neposredno nakon oktobarske revolucije. Ovaj termin imao je izrazito pežorativan prizvuk u sovjetskom pozorištu , gde se koristio kao kritika predstave koja zanemaruje društveni značaj teksta. FORŠPIL (nem. Vorspiel) Rediteljska indikacija izvođaču ličnim primerom - kad reditelj sam odglumi neki deo iz predstave kako bi glumcu dao do znanja šta želi da ovaj uradi. FRAGMENT (lat. fragmentum - odlomak) Poz. - odlomak nekog dramskog teksta ili predstave. FRAZA (gr. phrasis - izraz, govor) 1) uobičajeni izraz; 2) izraz koji lepo zvuči, a da je suštinski prazan 3) muz.-figura od više tonova čijim ponavljanjem i variranjem nastaju veće tonske celine. FRAZELOGIJA (grč. phrdsis, logia) 1) Nauka o karakterističnim izrazima svojstvenim nekom jeziku; 2) pričanje bez vrednosti i sadržaja, prazno pričanje. FRIZER (fr. friseur) Stručnjak za oblikovanje kose. Poz. - majstor obrazovai i obučen za oblikovanje kose pozorišnih izvoćača, za scenski nastup. Za to je neophodno poznavanje specifičnosti vezanih za: epohu, žanr i stil predstave, karakter lika i sl. FUNDUS (lat. fundus - dno) Poz. - 1) celokupan posed opreme za predstave nekog pozorišta: fundus kostima, fundus scenografije, fundus rekvizite; 2) uređen prostor u kojem se po

posebnim propisima i pravilima skladište i čuvaju (odvojeno) kostimi, delovi dekora, rekvizita i sl. - magacin.

HARMONIJA (gr. harmonia - sklad) Usklađenost, skladni odnos delova neke celine; saglašavanje delova u jednoj celini. Nasuprot disharmoniji. Muz. - spajanje različitih tonova u skladnu celinu, pravilan odnos tonova unutar muzičkog komada. HARONOVE STUBE Stepenište koje se nalazi ispred skene u pozorištima stare Grčke i vode ispod scene u "podzemlje". Preteča današnjem propadalištu. HEPENING (eng. happening- zbivanje, događanje, događaj) U novije vreme - oblik umetničkog izražavanja (likovnog, muzičkog, pozorišnog) koji se odvija na javnom mestu (ulici, trgu, parku). Zasniva se na improvizaciji, a za cilj ima da kod publike izazove snažnu reakciju - šok. Javlja se šezdesetih godiia u SAD i u Evropi. Američka pozorišna trupa Livit teatar je jedan od najpoznatijih izvođača ove vrste scenskih događaja. HEPIEND (eng. happy - sreća, end - kraj, završetak) Kod pozorišnih komada, filmova, romana srećni završetak. HEROJSKA DRAMA (grč. heroikos - junački, viteški) Poseban oblik dramskog izražavanja nastao u periodu restauracije (1660 - 1700). Prikazuje viteške sukobe i junačke podvige načinjene u ime ljubavi. Izvođenja ovih drama su bila svojevrsni spektakli, sa prenaglašenim scenskim efektima, raskošnim kulisama i kostimima, zvucima bubnjeva i truba. Istaknuti predstavnik je Džon Drajden. HINTERBINA (nem. Hinterbuhne) Zadnji deo pozornice, ranije uvek skriven kulisama, u novije vreme povremeno postaje prostor za igru. HISTRION (lat. histrio) Putujući zabavljač. Glumac, igrač u pantomimi iz perioda starog Rima. HOL (eng. hall, nem. halle - predvorje, prostran trem) Predvorje, hodnik. Poz. - hodnik ispred i oko gledališta, obično sa bifeom u kojem se zadržava publika pre početka i u pauzi predstave. U ove prostore mogu da se postave informativne table - panoi, odgovarajuće izložbe, punktovi za prodaju pozorišnih programa i suvenira, a mogu da se koriste i za realizaciju konferencija za novinare, promocija, kamernih nastupa, koktela i sl. HOMO LUDUS (lat. homo - čovek, ludus - igra) Čovek kao biće koje se izražava igrom, čovek biće igpe. HONORAR Novčana nadoknada, nagrada za pojedini izvršeni posao ili neko delo (autorsko, izvođačko). HOR (grč. choros - kolo) Prvobitno, igranje kola uz pevanje; u antičkoj Grčkoj grupa izvođača: izdvajanjem jednog pevača iz grupe (protagoniste) i uspostavljanjem dijaloga između njih

nastaje drama. Danas, grupa pevača koja izvodi pevanje u više glasova. Poz. - posebni umetnički ansambli koji učestvuju u izvođenju muzičkih predstava: hor opere, hor baleta. CENZURA (lat. censura) 1) Ocenjivanje, kritičko preispitivanje; 2) zvanični prethodni pregled dela pripremljenog za javno objavljivanje od stane posebnih državnih organa; oblik kontrole nad javnim prikazivanjem umetničkih dela; 3) ogan koji sprovodi ovu kontrolu. CHOREGUS (lat.) Neke vrste reditelja u teatru starog Rima, koji se brine o stvaranju i načinu umetničke realizacije predstave (to je najčešće bio glavni glumac, vođa trupe ili pisac dela). CIKLORAMA Krivo ili ravno pozadinsko platno na sceni. Uglavnom je bele boje i onda se osvetljava prema potrebama. CILjNA GRUPA Auditorijum prema kojem se ima, ili usmerava određeni interes. U pozorištu je to publika prema kojoj se usmeravaju marketinške kampanje u cilju njihovog pridobijanja kao budućih korisnika - za stalnu, redovnu publiku. CIRKUS (lat. circus) Zabavne javne priredbe nastale u starom Rimu. U to vreme su se u okviru programa odvijale: gladijatorske igre, borbe sa životinjama i zabavni programi. U novije vreme su to ustanove koje organizuju zabavne programe: gimnastičara, akrobata, iluzionista, klovnova, muzičara, tačke sa životinjama. U svom razvoju cirkus je uticao na pozorište, tako da postoji uzajamno prožimanje. Isti naziv nose i građevine u kojima se održavaju ove manifestacije. CRKVENA DRAMA Poseban dramski oblik, nastao u srednjem veku u okrilju crkve. Osnovne teme ovih drama su biblijske. Pripremaju ih i izvode sveštena lica, zanatlije, učitelji i đaci. CRNA KOMEDIJA Komediografsko dramsko delo bez srećnog kraja. Svoj sadržaj bazira na ubeđenju da se ničemu ne može verovati, da je svaki srećan završetak samo prolazna obmana i da čovekom upravljaju koliko slepa slučajnost toliko sile koje on ne može ni razumeti ni kontrolisati. CUG (nem. Zug - vrsta velike jake udice) Jaka gvozdena šipka koja se po principu čekrka diže i spušta. Veći broj ovih šinski postavljen je iznad scene, paralelno sa linijom koja deli scenu od gledališta, a između portala i hinterbine. Na njih se pričvršćuju delovi dekora (rikvand, stope, stubovi, lusteri) rasvetna tela i dr. Ovaj mehanizam omogućava raznovrsnost scenografskih rešenja, kao i brze promene dekora u toku predstave. ČIN Delo, akt. Deo dramskog teksta, tj. pozorišie predstave. ČITAĆA PROBA

(kod.) Početna faza rada na dramskoj predstavi sa glumcima. Na prvoj čitajućoj probi reditelj iznosi osnovni estetski i idejni koncept predstave. Plan čitaćih proba priprema reditelj predstave, a za nesmetanu realizaciju brine se organizator predstave. Na čitaćim probama uspostavljaju se odnosi među likovima i utvrđuje stil predstave. Važno učešće u čitaćim probama ima lektor, koji daje osnovne stručne sugestije za izgovaranje teksta. ŠANSONA (fr. chanson) Popularna muzička vrsta nastala u Francuskoj u XV veku. Vuče korene od trubadura. Tekst je isključivo svetovnog karaktera, a muzika živahna pod uticajem narodne muzike. I danas uživa popularnost. ŠAPTAČ sufler. ŠEF KROJAČNICE Odgovorno lice za rad krojačke radionice u pozorištu. Organizuje i rukovodi rad krojačkog odeljenja. ŠEF OBUĆARNICE Rukovodilac koji je odgovoran za rad i organizaciju posla u obućarskoj radionici. Usko sarađuje sa kostimografima. Vodi računa o izradi i skladištenju pozorišne obuće. Za svoj rad je odgovoran tehničkom direktoru pozorišta. ŠEF RASVETE Stručno lice koje je odgovorno za rasvetu u pozorištu. Organizuje, vodi i odgovoran je za rad tima rasvete. ŠEF REKVIZITE Lice odgovorno za rekvizitu u pozorištu. Organizuje, vodi i nadgleda rad rekviziterskog tima. ŠEF SLIKARNICE Stručno lice koje vodi slikarsku radionicu (slikarnicu) u pozorištu. Odgovoran je za rad tima koji je angažovan na poslovima u slikarnici. ŠEF ŠMINKERNICE Rukovodilac koji je odgovoran za rad i organizaciju posla u šminkernici. Usko sarađuje sa rediteljima i kostimografima predstave. Vodi računa o nabavci i skladištenju pozorišne šminke. Za svoj rad je odgovoran tehničkom direktoru pozorišta. ŠEF STOLARSKE RADIONICE Stručno lice koje rukovodi odeljenjem stolarske radionice u pozorištu. Organizuje, vodi i nadgleda rad stručnog tima stolarske radionice. ŠEMA RASVETE I TONA Šematski plan, prikaz rasvete i tona. Kompletna lista potraživanja rasvete i tona za pozorišnu predstavu. Prave je reditelj, majstor svetla i majstor tona, a koristi se prilikom postavke predstave na scenu i za slanje u pripremi za gostovanja na drugim scenama. ŠIPKA ZA SVETLO (en. lighting bar) Mentalna šipka o koju se kače reflektori. ŠKOLSKA DRAMA Poseban dramski izraz namenjen didaktičkim potrebama. Nastala je u Renesansi. Autori su uglavnom bili nastavnici, a izvođači učeiici, ili učenici i nastavnici zajedno, a ponekad

i roditelji. Ovi oblici pozorišne delatnosti imali su izuzetan značaj za razvoj pozorišne kulture. ŠKOLSKO POZORIŠTE Oblik pozorišnog amaterizma koji deluje u okrilju školskih institucija. Imalo je značajnu ulogu u razvoju pozorišta, a danas u širenju pozorišne kulture. ŠLAGVORT (nem. Schlagwort - krilatica) Poz. - spona, tj. poslednja reč ili fraza u delu teksta koju izgovara izvođač ia sceni, a koja predstavlja signal-znak partneru da može da govori svoj deo teksta, učini određeni gest, ili je znak majstoru svetla ili tona za neki efekat ili promenu štimunga, znak za promenu dekora, spuštanje zavese i sl. ŠMINKA (nem. Schminke) Preparati za privremeno bojenje i ulepšavanje lica. U pozorištu boje i druga sredstva koja služe za prilagođavanje izgleda lica (ponekad i delova tela) aktera za potrebe predstave, tj. lika koji tumači. ŠMINKER (nem. Schminke) Stručnjak sa završenom odgovarajućom školom i specijalizacijom za scensko ulepšavanje tj. „menjanje" lica. Ovi pozorišni majstori moraju da poznaju sve specifičnosti šminke vezane za: epohu, žanr i stil predstave, karaktera lika i sl. ŠMINKERNICA Posebno opremljena prostorija (pultovima sa ogledalima i nregradama za preparate, alatke i druga sredstva za rad šminkera, i specijalnom rasvetom), u kojoj mastori šminke i mastori maske pripremaju izvoćače pre početka predstave (šminkaju, stavljaju maske) ŠMIRA (nem. Schmiere) Neiskreno izražavanje. Rutinska, površinska gluma bez unošenja u suštinu lika. ŠNIRBODEN (nem. Schnurborden) Scenska galerija. Galerije iznad scene sa kojih se komanduje cugovima, tj. sa kojih se obavljaju svi poslovi za potrebe kačenja scenografije i tehničkih pomagala u procesu pripreme i realizacije predstave. ŠOU (eng. show - prizor, izgled; izložba, parada) U novije vreme - vrsta popularne kolažne igre estadnog karaktera. Česta vrsta u TV programima. ŠOUBIZNIS (en. showbusiness) Poslovi u oblasti zabave. Oblast zabave. U Americi i pozorište spada u tu oblast. ŠOUKEIS (en. showcase) Oblik javnog predstavljanja, prezentacije projekata. Npr. pozorište predstavlja svoje iredstave za festivale, ili prezentira predstave na nekom sajmu umetnosti nudeći ih tržištu kulture. ŠOUMEN (en. showman) Zabavljač. Osoba koja ima sposobnosti da zabavlja, privlači i drži pažnju. ŠPILMAN (nem. Spielmann - svirač, muzikant) Putujući pesnik-pevač, zabavljač u srednjeve-kovnoj Nemačkoj, sličan žongleru, skomrahu. Programe izvodi na svečanostima u plemićkim dvorovima, kao i na gradskim trgovima, ulicama u vreme vašara, svečanosti i sl. ŠPRAJC

(nem. Spreize) Podmetač, podupirač, držač kulisa. ŠTANGA (nem. Stange - motka, poluga) Šipka koja služi baletskim igračima za podršku prilikom vežbanja. ŠTELOVANjE SVETLA (kol.) Proces podešavanja svetla i svetlosnih efekata u pripremi realizacije predstave. Vrše ga reditelj i majstor svetla. ŠTELOVANjE TONA (kol.) Proces podešavanja tona, zvuka i zvučnih efekata u pripremi realizacije predstave. Vrše ga reditelj i majstor tona. ŠTIH PROBA (nem. Stichprohe - ubod, rez; bod, poen - u igri) Oblik slobodnije provere nekog dela, najčešće radi sticanja utiska ili utvđivanja nekog stava. Površnija proba u pripremi ili obnovi neke pozorišne predstave. Npr. proba prilikom gostovanja kako bi se proverila scena i izvođači stekli sigurnost. Proba rezova i vezova između slika i pojava. ŠTIMUNG (nem. Stimmung) Ugođaj, atmosfera, raspoloženje. Poz. - svetlosna i zvučna slika koja dočarava atmosferu pojedine slike, tj. pojedinog momenta u predstavi: svetlosni štimut, zvučni štimuš i sl. ŠTRIH (nem. Strich - potez, crta, linija) Poz. - precrtavanje, izbacivanje teksta iz pozorišnog komada. Skraćivanje pozorišnog dela, koje vrši reditelj uz pomoć dramaturga.