ANGAŽOVANJE SREDSTAVA,SUMA -POD ANGAŽOVANJEM SREDSTAVA U REPRODUKCIJI PODRAZUMEVA SE ulaganje sredstava u proces reprodukcije s ciljem da se time omogući bilo proizvodnja, bilo razmena u procesu reprodukcije i da se, po okončanju razmene, reprodukuje suma angažovanih sredstava koja je utrošena na svom kružnom putu kroz reprodukciju - REZULTAT PROCESA ANGAŽOVANJA SREDSTAVA kao oblika ulaganja u reprodukciju jeste visina i oblik sredstava. Njih treba razlikovati od utroška kao količinskog oblika trošenja i troškova, kao njihovog vrednosnog izraza. Angažovana sredstva ne moraju biti, i najčešće nisu, jednaka utrošenoj količini sredstava u jednom proizvodnom (reprodukcionom) procesu u preduzeću. Ona su uslov, materijalna pretpostavka, koja daje, pored ostalog, supstancijalni izgled preduzeću i meri njegovu ekonomsku snagu. - ZA PROCES ANGAŽOVANJA SREDSTAVA BITNI SU:suma angažovanih sredstava,vreme angažovanja te sume I funkcija angažovanih sredstava.
-SUMA ANGAŽOVANIH SREDSTAVA SE DEFINIŠE kao angažovana potrebna suma. -SVAKO UVEĆANJE ILI SMANJENJE SUME ANGAŽOVANIH SREDSTAVA izvan ove potrebne sume, dovodi do pogoršanja kvaliteta ekonomije: kod uvećanja ,a više (od potrebnih) sredstava se obavlja proizvodni zadatak, a kod smanjenja, nedostajuća sredstva mogu usporitipotpuno onemogućiti proizvodni proces, što takođe remeti kvalitet ekonomije poslovanja. - JEDINSTVENI PROCES REPRODUKCIJE - proizvodnja, raspodela, razmena i potrošnja - zahteva odgovarajuće angažovanje sredstava. - REPRODUKCIONI PROCESU U PREDUZEĆU angažuje sredstva u različitim oblicima i različitim fazama procesa. Taj proces se može
prikazati kao neprekidno obnavljanje angažovanih sredstava koja su utrošena u proizvodnji: →ASNov 1→ASRob 1→Ut→Q→UP→ASNov 2→ gde je: ASNovl - angažovana novčana sredstva za početak proizvodnje, ASRob 1 - angažovana sredstva u početnom robnom obliku, Ut - ulaganja u obliku trošenja (utrošci) Q - ukupan proizvod UP - ukupan prihod (proizvod x cena) ASNov 2 - završni novčani oblik sredstava. -DETERMINANTE OBIMA ANGAŽOVANIH SREDSTAVA U PREDUZEĆU SU: - nivo (suma) pojedinačnih iznosa angažovanih sredstava za svaku od navedenih faza angažovanja i -vremensko trajanje, ciklus reprodukovanja sredstava, dužina vremena angažovanja pojedinačnih stanja sredstava. - ANGAŽOVANA SREDSTVA U PROCESU REPRODUKCIJE ispoljavaju se dvojako, kao realna i kao prosečna veličina. - REALNO ANGAŽOVANA SREDSTVA su različiti nivoi angažovanih sredstava u pojedinim fazama i u raznim oblicima. Direktno zavise od priliva i odliva sredstava i od dužine njihovog angažovanja. - U ODNOSU NA NAČIN OBRTA, angažovana sredstva se pojavljuju kao angažovana osnovna sredstva i kao angažovana obrtna sredstva.
- CIKLUS REPRODUKCIJE kao ciklus toka sredstava kroz njihove pojavKsblike, kroz angažovana sredstva, transformiše sekkroz sledeće faze:početna novčana faza angažovanja sredstava (Nov 1),početna robna faza angažovanja sredstava (Rob
1
1),tehnološka faza angažovanja sredstava (Teh),završna robna faza angažovanja sredstava (Rob 2) i završna novčana faza angažovanja sredstava (Nov 2). -KONTINUITET REPRODUKCIJE se prikazuje se kroz niz: ASNov 1 →ASRob 1 →A S T e h → ASRob2 → A S N o v 2
- PREDUZEĆE U SVAKOM TRENUTKU POSEDUJE angažovanu masu sredstava u količini angažovanih elemenata proizvodnje. -UKUPNA REALNA SUMA ANGAŽOVANIH SREDSTAVA u preduzeću se utvrđuje kao zbir pojedinačnih angažovanih veličina, odnosno: AS=AS1+AS2+...+Asn gde je: AS - suma realno angažovanih sredstava u preduzeću, AS1, AS2....ASn - pojedinačni iznosi reaino angažovan.i sredstava u preduzeću. -VREMENSKA DIMENZIJA REALNU SUMU ANGAŽOVANIH sredstava transformiše i svodi je na uporedivu i operativnu veličinu- na sumu prosečno angažovanih sredstava. -KVANTITATIVNI IZRAZ PROSEČNE SUME ANGAŽOVANIH SREDSTAVA: AS(sa crtom iznad)=∑(iznad n a ispod j=1)ASJ puta Tj(pa sve to)/T Gde je: AS - prosečna suma angažovanih sredstava,
Tj - vreme (broj dana) angažovanja sredstava, ASj - pojedinačne mase angažovanih sredstava, a T - vremenski period za koji se utvrduje prosečan iznos angažovanih sredstava. -PROSEČNA VELIČINA ANGAŽOVANIH SREDSTAVA je u funkciji vremena blokiranja tih sredstava za određenu fazu i veličine pojedinačnih masa angažovanih sredstava u svakoj od faza, raspodeljena na određeni vremenski period za koji se utvrđuje prosečna veličina angažovanih sredstava u preduzeću.
- PROSEČNA SUMA ANGAŽOVANIH SREDSTAVA u materijalu i u zaradama predstavlja prosečnu sumu angažovanih obrtnih sredstava. -PROSEČNA SUMA ANGAŽOVANIH SREDSTAVA U SREDSTVIMA ZA RAD predstavlja prosečnu sumu angažovanih osnovnih sredstava. AS=Asm+Asl+Assr(sve sa crtom iznad) Gde je: AS - prosečna suma angažovanih sredstava ASm - prosečna suma angažovanih sredstava u materijalu, ASI - prosana suma angažovanih sredstava u zaradama ASsr - prosečna suma angažovanih sredstava u sredstvima za rad. AS(sa crtom iznad)=kocka zagrada pa obična(t puta Rob1+t puta Teh+t puta Rob2) i zatvorena druga zagrada pa puta Utr sa crtom iznad AS - prosečna suma angažovanih sredstava, t - vremensko trajanje faze procesa Rob 1 - početna robna faza Teh - tehnološka faza
2
Rob 2 - završna robna faza. KOEFICIJENT - Koeficijentom angažovanja sredstava meri se prosečna suma angažovanih sredstava koja je potrebna da bi se ostvario definisani obim proizvodnje. kas=AS(sa crtom iznad)/Tr(sa crtom iznad) kas - koeficijent angažovanja sredstava, AS - prosečna suma angažovanih sredstava, a Tr - prosečna suma objektivno uslovljenih troškova u procesu proizvodnje. - KOEFICIJENT ANGAŽOVANJA SREDSTAVA ekonomski je parametar koji dobro prikazuje strukturni karakter ekonomske aktivnosti preduzeća, s jedne, a njegova visina je pokazatelj intenzivnosti angažovanja sredstava u preduzeću, s druge strane. - KOEFICIJENT ANGAŽOVANJA SREDSTAVA ima dva analitička oblika:ukupni koeficijent angažovanja sredstava i parcijalni koeficijent angažovanja sredstava. - UKUPNI KOEFICIJENT ANGAŽOVANJA SREDSTAVA izračunava se za preduzeće u celini i za određeni vremenski period. - PARCIJALNI ELEMENTE PROIZVODNJE, a može se iskazati koeficijent angažovanja sredstava odnosi se ne na preduzeće kao celinu, nego na pojedine faze angažovanja, na pojedine po oba navedena faktora. - FAZNI KOEFICIJENT ANGAŽOVANJA SREDSTAVA izračunava se kao odnos ismeđu prosečne sume angažovanih sredstava i objektivno uslovljenih troškova pojedinačno, za svaku fazu angažovanja sredstava. - PARCIJALNI KOEFICIJENT ANGAŽOVANJA sredstava po elementima proizvodnje izražava se količinom prosečnih suma angažovanih sredstava određenih elemenata i objektivno uslovljenih troškova tih elemenata.
BLOKADA,DEBLOKADA - BLOKIRANOST ANGAŽOVANIH SREDSTAVA u sredstvima za rad je potpuna za prvi tehnološki proces.U drugom i narednim tehnološkim procesima blokiranost angažovanih sredstava u sredstvima za rad ostaje i dalje. Ali ne u iznosu sa početka njihovog prvog angažovanja. -. DEBLOKADA ANGAŽOVANIH SREDSTAVA je delimična, jer se amortizacioni fondovi mogu koristiti i kao deo izvora novih investicija, a o potpunoj deblokadi angažovanih sredstava za rad može se govoriti tek u trenutku njihove potpune istrošenosti, momentom povraćaja utrošene ukupne vrednosti sredstava za rad realizacijom proizvoda u čiju je cenu koštanja kalkulisana. DELJIVI PEOIZVOD -DELJIVI PROIZVOD JE rezultat masovne proizvodnje i predstavlja onaj proizvod koji se, u svako doba, može deliti na celine, tako da je svaka od tih celina - finalni proizvod može se realizovati na tržištu. -CIKLUS REPRODUKCIJE "Ciklus reprodukcije je vreme u kome se reprodukuju sredstva utrošena u jednom ciklusu angažovanja. - POD REPRODUKOVANJEM SREDSTAVA PODRAZUMEVA SE kružni i kontinualni tok angažovanih sredstva, njihovog trošenja, nadoknade i ponovnog ulaganja u proces proizvodnje KOEFICIJENT ANGAŽOVANJA SREDSTAVA
3
-KOEFICIJENT ANGAŽOVANJA SREDSTAVA PREDSTAVLJA brzinu obrta sredstava u ciklusu reprodukcije, odnosno, preciznije, on izražava "odnos (...) između potrebne utrošene vrednosti i sredstava u jednom ciklusu reprodukcije.
krs=Tr/AS krs - koeficijent reprodukcije sredstava, Tr - potrebna količina utrošenih vrednosti (troškova), AS - potrebna količina angažovanih sredstava. -KOEFICIJENT REPRODUKOVANJA SREDSTAVA IZRAŽAVA brzinu reprodukovanja sredstava.
-KOEFICIJENT REPRODUKCIJE SREDSTAVA POKAZUJE odnos između potrebne utrošene i reprodukovane vrednosti i predstavlja osnovicu za praćenje promena, ritma, brzine i samih karakteristika tih promena u reprodukcionom procesu u preduzeću. -INTENZITET REPRODUKOVANJA SREDSTAVA posmatraće se kao funkcija u: stepenu trošenja (u troškovima) i promenama vremena angažovanja. - PROMENE U VREMENU ANGAŽOVANJA SU obrnuto proporcionalne koeficijentu reprodukovanja sredstava. Povećanje prosečne sume angažovanih sredstava, po ostalim neizmenjenim okolnostima, smanjuju koeficijent reprodukovanja, a smanjenja ga povećavaju. -REPRODUKCIJA- Izlazni elementi procesa reprodukcije (outputi) imaju svoju kvantitativnu i kvalitativnu dimenziju. -PROIZVOD predstavlja rezultat rada proizašao iz ciklusa proizvodnje u preduzeću. Proizvod je, preciznije rečeno, rezultat ulaganja, trošenja vrednosti, prenošenja i stvaranja nove vrednosti u procesu proizvodnje. - UKUPNA KOLIČINA PROIZVODA ostvarena u jednom reprodukcionom procesu u preduzeću predstavlja njegov fizički obim proizvodnje. On je izražen naturalnim, fizičkim jedinicama mere koje odgovaraju prirodi proizvoda. -OBIM PROIZVODNJE POKAZATELJ JE stepena iskorišćenosti kapaciteta i iskaz je ukupne proizvodne moći proizvodnih faktora preduzeća. -ASORTIMAN PROIZVODA MOZE BITI uzi,siri,jednostavan ili slozen.
- PONUDA se definiše kao ekonomska snaga ponuđača roba u jednom vremenskom periodu na određenom tržištu.
4
-POTRAŽNJA za nekim proizvodoin u odredenom vremenskom periodu i na odredenom tržištu, definiše se kao ekonomska snaga kupaca da pod odredenim cenama kupi potrebnu količinu proizvoda.
-AKT RAZMENE , kupoprodaja robe koja je izneta na tržište dešava se u slučaju kada je kupac pod ponudenim uslovima (datoj ceni) spreman da kupi odredenu količinu robe, a prodavac da je pod tim istim uslovima proda.
5
-EKONOMSKE KATEGORIJE KOJE SLUZE pored navedene svrhe za merenje kvaliteta ekonomije:ukupni prihod,troškovi proizvodnje,troškovi rada. -UKUPNI PRIHOD je finansijski rezultat preduzeća. Preciznije reženo, ukupni prihod je zbirni finansijski rezultat preduzeća. On finansijski izražava prisvojenu vrednost materijalizovanu u rezultatu proizvodnje. On je, stoga, pored kategorije proizvodnje, i vrlo značajna kategorija raspodele. -KVANTITATIVNI IZRAZ UKUPNOG PRIHODA dat je proizvodom fizičkog rezultata i jedinične cene, odnosno:UP=Q·p -UKUPNI PRIHOD JE kategorija primarne raspodele (na tržištu, posredstvom cena), da na njegovo formiranje presudno utiču egzogeni faktori, ponuda i potražnja i monetarne promene. -UKUPNI PRIHOD SE ISKAZUJE za odredjeni vremenski period. - IZ UKUPNOG PRIHODA PREDUZEĆE nadoknađuje utrošene materijalne vrednosti u procesu proizvodnje; ukupan prihod služi kao izvor finansiranja proširene reprodukcije; ukupni prihod je odlika ekonomske snage preduzeća i dr. -DOBIT(DOBITAK) predstavlja neto ekonomski rezultat, u odnosu na ukupni prihod koji predstavlja bruto ekonomski rezultat preduzeća. -. DOBIT JE KRITERIJUM uspešnosti poslovanja i jedan od najznačajnijih ciljeva preduzeća. Ostvarenje mase stalno rastuće dobiti u preduzeću je pokretački motiv poboljšanja kvaliteta ekonomije poslovanja. - KVANTITATIVNO IZRAŽENA DOBIT predstavlja pozitivnu razliku između ostvarenog ukupnog prihoda i ukupnih troškova, odnosno: D=UP-Tr - VELIČINA DOBITI ZAVISI, od veličine ukupnog prihoda i visine troškova koji su uzrokovali proizvodnju. - NEOKLASIČNA EKONIOMIJA DOBIT (PROFIT) OBJAŠNJAVA kao trošak kapitala, odnosno kao njegov prinos. - MAKROEKONOMISTI DOBIT POSMATRAJU kao rezaultat neravnoteže kao rezultat monopolskog položaja preduzeća grane. - UKUPAN PROFIT (DOBIT) PREDUZEĆA je pozitivna razlika između ukupnog prihoda i ukupnih troškova. - MAKSIMALNA SUMA PRISVOJENOG PROFITA ostvaruje se u preduzeću u onoj tački obima proizvodnje gde se ostvaruje maksimalna razlika između prihoda i troškova.
6
-. Pod DOHOTKOM ovde se podrazumeva prinos jednog od faktora proizvodnje, odnosno novčani izraz novostvorene vrednosti. - DOHODAK, dakle, nije prost novčani izraz novostvorene vrednosti, već njen tržišni iskaz, društveno priznata suma nove vrednosti u proizvodu. Na nivou nacionalne privrede ovaj se izraz označava terminom "nacionalni dohodak". - NA NIVOU NACIONALNE PRIVREDE, uz isključenje spoljne trgovine, MASA PROIZVEDENE NOVE VREDNOSTI JEDNAKA MASI PRISVOJENOG DOHOTKA. - U PREDUZEĆU, po pravilu, RAZLIKUJE SE MASA proizvedene nove vrednosti od društveno priznate valorizacije te mase. - ORGANSKI SASTAV KAPITALA obrnuto je proporcionalan masi proizvedene nove vrednosti, ali je zato upravno proporcionalan masi prisvojene nove vrednosti. - ORGANSKI SASTAV KAPITALA SE DEFINIŠE kao odnos postojanog kapitala
7
(sredstva za rad i predmeti rada) : promenljivom kapitalu (kapital angažovan u zarade radnika). -ONO PREDUZEĆE KOJE IMA VEĆI ORGANSKI SASTAV KAPITALA, više je uložilo u tehnička sredstva za proizvodnju, a manje u zarade radnika, pa će, sledstveno tome, proizvesti manju sumu nove vrednosti, jer je jedini stvaralac nove vrednosti radna snaga,i obrnuto. -GUBITAK je, dakle, negativni neto finansijski rezultat. Kvantitativni izraz gubitka dat je negativnim finansijskim tokom prihoda i rashoda, vrednosti i troškova: G=Tr-W G=Rashodi-Prihodi G=Utr-UP - UZROCI GUBITKA SU ponašanja i činjenice koje dovode do. njegove pojave. Kao I faktori koji deluju na poslovanje preduzeća u celini, i uzroci gubitka mogu biti: prirodni,društveni,tehnički,upravljački I organizacioni. - KVALITET EKONOMIJE izražava se na različite načine: najpre, kvantitativno (količinom proizvoda, vrednošću proizvodnje, profitom), zatim kvalitativno (izgradnjom sistema tehničkih i ekonomskih kvaliteta u preduzeću) i funkcionalno (merenjem funkcionalne sposobnosti -preduzeća) - POZITIVNA RAZLIKA IZMEDU PRIHODA I TROŠKOVA predstavlja dobit (profit), a negativna- gubitak preduzeća.
-OSNOVNI EKONOMSKI PRINCIP - sa što manje ulaganja ostvariti optimalne (maksimalne) ekonomške rezultate, svoju praktičnu operacionalizaciju doživljava kroz:princip produktivnosti,princip ekonomičnosti I princip rentabilnosti. - KOMPLEKS PRODUKTIVNOSTI... (je) ekonomski relevantan odnos izmeclik Troizvoda kao rezultata funkcionisanja preduzeća u procesu reprodukcije i utrošene radne snage da bi se taj rezultat proizveo. - KOMPLEKS EKONOMIČNOSTI ODNOSI SE NA stvaranje i trošenje vrednosti u procesu reprodukcije u preduzeću i njegovu sadržinu čine proizvedena vrednost, utrošena vrednost i faktori koji uslovljavaju ekonomičnost. - KOMPLEKS RENTABILNOSTI osvetljava uspešnost poslovanja preduzeća u finansijskom smislu. Primena ovog principa je na "optimiziranju efekata koji se ostvaruju po osnovu ulaganja u reprodukciju u obliku angažovanja sredstava (kapitala)" -KOMPLEKS PRODUKTIVNOSTI IMA SVOJU KVANTITATIVNU I KVALITATIVNU DIMENZIJU, koje jedna bez druge, u ekonomskom sinislu reči, ne znače ništa. Samo obe dimenzije kompleksa produktivnosti daju vrlo bitne ekonomske informacije o kvalitetu poslovanja preduzeća. - PRODUKTIVNOST JE MERLJIVA I SAMERLJIVA VELIČINA. Merljivost principa produktivnosti data je određenim brojčanim odnosima, koji kvalitativno sameravaju različite ekonomske vel ,i či ne . - OPŠTI KVANTITATIVNI IZRAZ PRODUKTIVNOSTIPr=Q/L Pr-produktivnost Q- količina proizvoda izražena fizičkim jedinicama mere, L- utrošci radne snage koji šu doprineli ostvarenju količine proizvoda. - PRODUKTIVNOST SE MOŽE ISKAZATI TRŽIŠNIM CENAMA PROIZVODA, odnosno ukupnim prihodom, koji je ostvaren realizacijoir količine proizvoda na tržištu,
8
putem cena i količinom utrošaka radne snage koji su doprineli ostvarenju cenovnog izraza količine proizvoda. - KVANTITATIVNI IZRAZ OVAKVIH RELEVANTNIH ELEMENATA dat je numeričkim odnosom: Pr=UP/L Pr - produktivnost, UP - cenovni izraz količine proizvoda (ukupan prihod, tačnije, tržišna novčana protivvrednost ostvarenog fizičkog obima proizvoda, L- utrošci radne snage koji su doprineli ostvarenju novčanog fizičkog obima proizvodnje. -KVANTITATIVNI IZRAZ KOJIM SE MERI DOSTIGNUTI STEPEN produktivnosti može se israziti odnosom objektivno uslovljenog potrebnog rada i realnim utrošcima radne snage, odnosno: Pr=L/L+trougaoL L - objektivno potrebni utrošci radne snage a ∆L - odstupanje od objektivno potrebnih utrošaka radne snage. - OBJEKTIVIZIRANOST IZRAZA PRINCIPA produktivnosti postiže se definisanjem objektivno uslovljene produktivnosti. - OBJEKTIVNO USLOVLJENA PRODUKTIVNOST SE IZRAŽAVA istim veličinama i u imeniocu i u brojiocu kvantitativnog izraza, odnosno = 1. Pr=L/L=1 - SVAKO ODSTUPANJE PRODUKTIVNOSTI U PREDUZEĆU od objektivno
uslovljene produktivnosti iskazane navedenim kvantitativnim odnosom, prouzrokovano je različitim faktorima. -PREDUZEĆE SVOJ EKONOMSKI POLOŽAJ MERI prema objektivnim, društvenopotrebnim, društveno priznatim uslovima proizvodnje, gde kriterijum objektivno uslovljene produktivnosti ima jednu od značajnijih uloga. - KOMPLEKS EKONOMIČNOSTI ima sebi svojstven:smisao i sadržaj po kojem se razlikuje od dniga dva kompleksa u ekonomiji. - PRINCIPOM EKONOMIČNOSTI DEFINIŠE SE relevantan ekonomski odnos između vrednosti i troškova reprodukcije, odnosno: E=W/Tr E - ekonomičnost, W - ostvarena vrednost i Tr - troškovi reprodukcije. -NIVO EKONOMIČNOSTI SE MERI većim rasponom izmedju ostvarene vrednosti i troškova reprodukcije. -RELAVANTNI ELEMENTI KOMPLEKSA EKONOMIČNOSTI su proizvedena vrednost i utrošena vrednost. -PROIZVEDENA VREDNOST se iskazuje kao funkcija količine proizvoda (ili pruženih usluga) i njihovih jediničnih cena. -UTROŠENA VREDNOST SE iskazuje kao funkcija utrošaka i cena, odnosno zarada po jedinici. - EKONOMIČNOST UTROŠAKA može se dobro prikazati sledećim kvantitativnim izrazom:E=Q/Utr E – ekonomičnost, Q - proizvod, a UTr - utrošci elemenata procesa proizvodnje. - EKONOMIČNOST TROŠKOVA ima sledeći kvantitativni izraz: E=W/Tr E - ekonomičnost,
9
W - proizvedena vrednost, Tr - utrošena vrednost -UTROŠCI RADNE SNAGE MERE SE časovima rada, utrošci materijala fizičkim jedinicama mere, a utrošci sredstava za rad se ni jednim kvantitativnom metodom direktno ne mogu utvrditi, nego se radi o pretpostavljenoj sumi utrošenih vrednosti. - ELEMENTI EKONOMIČNOSTI TROŠKOVA SU proizvedena vrednost i utrošene vrednosti - PROIZVEDENA VREDNOST JE tržišna valorizacija realizovanih proizvoda i usluga. - UTROŠENE VREDNOSTI SU, u stvari troškovi reprodukcije u svakom pojedinačnom preduzeću. - PROIZVEDENA VREDNOST U IZRAZU EKONOMIČNOSTI ima dva praktična izraza,a to su prihodi i troškovi. -PRINCIP EKONOMIČNOSTI SE PRAVILONO ISKAZUJE: E=UP/Tr,E-ekonomičnost.UP-prihod,Tr-troškovi -KVANTITATIVNI IZRAZ EKONOMIČNOSTI:E=W kroz/( izraz koji se navodi tacno ovako) Tv+/-Tb+/-Tt+/-Tpf+/-Tw pa na razlomak =W/Tr E - ekonomičnost, W - proizvedena vrednost, Tr - utrošena vrednost, Tv - društveno priznati troškovi, a Tb, Tt, Tpf, Tw - utrošene vrednosti pod uticajem objektivnih faktora, tehničkih faktora, objektiviziranih ljudskih i dispozitivnih faktora. - FUNKCIJA EKONOMIČNOSTI pokazuje funkcionalnu zavisnost za odredenu seriju vrednosti elemenata kompleksa ekonomičnosti: f(E)=f(UP)/f(Tr)=f(QCq)/f(Tr) - Ekonomičnost neprestano utiče na brojne i značajne PROIZVODNE ODLUKE ROBNIH PROIZVOĐAČA,neke od tih odluka su: Ekonomičnost utiče na utroške elemenata procesa proizvodnje. Ekonomičnost se primenjuje i pri nabavci elemenata procesa proizvodnje. Najznačajnije sprovodenje ekonomičnosti dešava se u procesu proizvodnje. Problematika izbora optimalnog asortimana od velikog je značaja za poslovni uspeh preduzeća. Izbor uloška (izvatka) u procesu proizvodnje definiše se troškovima: nabavke, uskladištenja, kamate i samim troškovima proizvodnje. Izbor uloška (izvatka) u procesu proizvodnje definiše se troškovima: nabavke, uskladištenja, kamate i samim troškovima proizvodnje. -POD EKONOMIČNOŠĆU PODRAZUMEVA SE EKONOMSKI PRINCIP, ALI I KOMPLEKS EKONOMSKIH VEZA I ODNOSA KOJI SE USPOSTAVLJAJU IZMEDU PROIZVEDENE I UTROŠENIH VREDNOSTI; -EKONOMIČNOST JE PARCIJALNI EKONORNSKI PRINCIP, ŠTO ZNAČI DA SE I BEZ OBZIRA NA NJEGOVU VAŽNOST I KOMPLEKSNOST NE MOŽE SAMO NA OSNOVU NJEGA UTVRDITI KVALITEI EKONOMIJE PREDUZEĆA; -PRIMENA PRINCIPA EKONOMIČNOSTI JE TEKUĆA AKTIVNOST PREDUZEĆA. PRINCIP EKONOMIČNOSTI SE NE UTVRĐUJE POSLE ZAVRŠENE PROIZVODNJE, VEĆ U TOKU STVARANJA VREDNOSTI U TORN PROCESU. -TERMIN "EKONOMIČNOST" IZVEDEN JE IZ TERMINA EKONOMIJA, EKONOMISANJE, ŠTO DEFINIŠE NJEGOVO MESTO U OPERACIONALIZACIJI OSNOVNOG EKONOMSKOG PRINCIPA REPRODUKCIJE, SA ŠTO MANJE ULAGANJA (TROŠKOVA) OSTVARITI MAKSIMALNE (OPTIMALNE) REZULTATE (VREDNOSTI).
10
-RENTABILNOST je stepen ostvarenja prinosa u odnosu na angažovana sredstva u reprodukciji, "konačni, saldirani rezultat reprodukcije.Njegovu ekonomsku sadržinu opredeljuje odnos izmedju dobiti i angažovanih sredstava u preduzeću. - PRINCIP RENTABILNOSTI, u najužem smislu, predstavlja stepen oplodnje angažovanog kapitala u preduzeću. -KOMPLEKS RENTABILNOSTI predstavlja dvojni izraz kvaliteta ekonomije. Dvojnost izraza rentabilnosti odnosi se na zahtev ovog principa da se uz minimalna angažovanja sredstava u reprodukciji ostvari maksimalno moguća dobit, odnosno dohodak. -Ovde je aktivnost preduzeća dvosmerna: poboljšanje kvaliteta ekonomije vrši se uz preduzimanje svih proverenih ekonomskih mera da se (dalje) smanji suma angažovanih sredstava, uz istovremene aktivnosti na povećanju sume prisvojene dobiti,odnosno dohotka. - KOMPLEKS RENTABILNOSTI izražava se odnosom:dohotka i angažovanih sredstava i dobiti (profita) i angažovanih sredstava. R=Doh/AS R - rentabilnost, Doh - dohodak, a AS - suma angažovanih sredstava KVANTITATIVNI IZRAZ RENTABILNOSTI: R=D/AS, D-ostvarena dobit;AS-prosečna suma angažovanih sredstava pf”=PF/K puta 100 pf”-profitna stopa,PF-ostvareni(prisvojeni profit),K-angažovni kapital PRINCIP RENTABILNOSTI - IZ ODNOSA DOBITI DOHOTKA I PROSEČNO ANGAŽOVANIH SREDSTAVA U PREDUZEĆU UTVRDUJE SE stepen oplodnje ukupnog kapitala, odnosno ukupno angažovanih sredstava, bez obzira da li su ta sredstva angažovana u sredstva za rad, u predmete rada pretežno u radnu snagu.
-OSTVARENJE PRINCIPA RENTABILNOSTI JE, samo operacionalizacija osnovnog ekonomskog principa- sa što manje angažovanog kapitala, ostvariti maksimalno mogući rezultat u vidu prisvojenog profita. -SPROVODENJE PRINCIPA RENTABILNOSTI PRIKAZUJE u svakom trenutku efikasnost korišćenja angažovanih sredstava u preduzeću.
-KVANTITATIVNI IZRAZI RENTABILNOSTI SLUŽE PREDUZEĆU da medusobno uporeduje dobijene veličine iz perioda u period i da, na osnovu toga, donosi zaključke o uspešnosti neuspešnosti poslovanja datog perioda. - MODEL EKONOMETRA JE ekonomsko-matematički modeh koji služi za merenje kvantitativnog i kvalitativnog razvoja ekonomije poslovanja preduzeća. -OSNOVNE KARAKTERISTIKE MODELA EKONOMETRA SU:obuhvatnost svih relevantnih ulaznih i izlaznih elemenata procesa reprodukcije u preduzeću;sve promene navedenih elemenata date su sa pozicija teorije radne vrednosti, odnosno svedene su na jedinice rada po jedinici rada; model dozvoljava iskazivanje kvantitativnog i kvalitativnog razvoja ekonomije preduzeća jednim pokazateljom;iz modela se mogu relativno lako sagledati uticaji pojedinih ulaznih i izlaznih elemenata na kvalitet ekonomije poslovanja i dr. -MODEL EKONOMETRA SE KORISTI ZA MERENJE: kvantitativnog razvoja,kvalitativnog razvoja i kvantitativno-kvalitativnog razvoja ekonomije preduzeća.
11
KVANTITATIVNI ISKAZ EKONOMETRA:Q=q1+q2 Q - ukupna promena obima proizvodnje ql - promena obima proizvodnje proizašla iz promene broja zaposlenih radnika, q2 - promena obima proizvodnje proizašla iz promene produktivnosti. KVALITATIVNI RAZVOJ EKONOMIJE POSLOVANJA PREDUZEĆA EKONOMETROM SE SAGLEDAVA UZ SLEDEĆE EKONOMSKE VELIČINE: PER=L(UP)-L(Tr)-L(AS) PER - koeficijent promene ukupnih kvalitativnih rezultata, L(UP) - radni ekvivalent promene ukupnog prihoda, L(Tr) - radni ekvivalent promene troškova i L(AS) - radni ekvivalent promene angažovanih sredstava -Qper=q1+q2+L(UP)+L(Tr)-L(AS)na 10-MODEL DELSA predstavlja merilo poslovnog uspeha preduzeća, ali sa aspekta lične, investicione i zajedničke potrošnje. -OSNOVNE KARAKTERISTIKE MODELA DELSA SU: ovim modelom obuhvaćeni su svi relevantni ulazni i izlazni elementi procesa rada;u modelu se jednim pokazateljem izražava ukupni poslovni uspeh preduzeća;nivo i obim potrošnje (lične, investicione i zajedničke) poseban je pokazatelj uspešnosti poslovanja;pored ovoga, model DELSA u analizu uključuje i druge faktore poslovnog uspeha. - Modelom DELSA ukupni poslovni uspeh preduzeća meri se nivoom ostvarenog dohotka po jedinici uloženog rada i sredstava.
12
13
