МАСТЕР АКАДЕМСКЕ СТУДИЈЕ
ПРВА ГОДИНА
Изборни предмет: ОСВЕТЉЕЊЕ У АРХИТЕКТУРИ 1 ПЛАН ПРЕДАВАЊА Проф. др Лидија Ђокић
2015/2016
Универзитет у Универзитет у Београду ∙ Архитектонски факултет
Осветљење у архитектури - 2015/2016
Департман за архитектонске технологиј e Изборни предмет ОСВЕТЉЕЊЕ У АРХИТЕКТУРИ 1 Предметни наставник: Проф. др Лидија Ђокић Испит: тест (70%), семинарски рад (30%)
Термин НАСТАВНИ ПРОГРАМ ШКОЛСКЕ 2015/2016. ГОДИНЕ 01. 06. 10. 2015.
01. 06. 10. 2015.
Број часова
Светлост у архитектури - историјат Хронолошки приказ објеката који показује да је сунчева светлост наменски коришћена у најранијим стаништима, као и у савременим објектима; ноћно осветљење до појаве сијалице; развој електричног осветљења током XX века и тенденције.
1
О природи светлости Видљиви део спектра електромагнетског зрачења; инфрацрвено и ултраљубичасто зрачење, процес виђења; доживљај боје; фотометријске величине и њихове јединице.
1
Извори светлости и светиљке Конвенционални извори светлости и нове технологије. Гостујући наставник: Проф. др Миомир Костић, ЕТФ.
2
Неопходни термини и параметри квалитета Објашњење термина чије је разумевање неопходно да би се пратила даља предавања, као што су: извор светлости, светиљка, систем осветљења, ниво и равномерност осветљености и др; примери.
2
Параметри квалитета осветљења Расподела сјајности, ограничење бљештања, смер упада светлости и сенке, моделовање; примери.
2
Параметри квалитета осветљења Интеграција дневне и вештачке светлости, регулација светлосног флукса, светлосно загађење, и др; примери.
2
Квалитет осветљења: биолошки аспект Видни комфор; биолошке потребе за визуелном информацијом; биолошки фактори који утичу на квалитет осветљења.
1
02 13. 10. 2015.
03. 20. 10. 2015.
04. 27. 10. 2015.
05. 03. 11. 2015.
06. 10. 11. 2015.
страна 1 Архитектонски факултет Универзитета у Београду
Осветљење у архитектури - 2015/2016
1
10. 11. 2015.
Квалитет осветљења: физички аспект Објекти са различитим физичким карактеристикама: високи простори, комуникације, низ значајних простора у јединственом објекту; физички критеријуми који постављају захтев осветљењу.
07.
Квалитет осветљења: функционални аспект
2
06.
17. 11. 2015.
Анализа потреба за осветљењем које захтевају различите активности; функционални критеријуми који утичу на квалитет осветљења.
08.
Тест
2
24. 11. 2015.
Тест обухвата материју обрађивану од почетка курса. Резултати теста чине 70% коначне оцене.
09.
Квалитет осветљења: архитектонски, урбанистички и стилски аспект Анализа архитектонских, урбанистичких и стилских вредности које представљају критеријуме код решавања осветљења.
2
Квалитет осветљења: аспект примењених материјала Особине површина; разарање материјала под дејством светлости; рефлективност површина; утицај примењених материјала на квалитет осветљења.
1
Квалитет осветљења: аспект примењених боја Светлост и боје; боје и функција; системи спецификације боја; услови који боје површина постављају решењу осветљења.
1
Примери решења
2
01. 12. 2015.
10. 08. 12. 2015.
10. 08. 12. 2015.
11.
2015.
Конкретни захтеви који утичу на квалитет осветљења анализирају се кроз релевантне параметре квалитета да би се истакле њихове могућности и ограничења. Анализа и дискусија
12.
Презентација
15. 12.
22. 12. 2015. 13.
дец. 2015.
2
Нови производи и могућности.
Обилазак осветљених објеката у Београду Коментар конкретних решења. Обилазак града је у вечерњим сатима. Термин ће бити благовремено утврђен.
страна 2 Архитектонски факултет Универзитета у Београду
2
Осветљење у архитектури - 2015/2016
Литература:
1.
2.
Лидија Ђокић: Осветљење у архитектури – захтеви и смернице за пројектовање. Архитектонски факултет Универзитета у Београду. Београд, 2007. Миомир Костић: Водич кроз свет технике осветљења . Minel-Schreder. Београд, 2000. 3.
4.
Лидија Ђокић: Осветљење урбаних елемената и простора – хармонија кроз мастерплан. Универзитет у Београду, Архитектонски факултет. Београд, 20 12.
Мирјана Михајловић Ристивојевић: Особине и перформансе материјала у архитектури . Архитектонски факултет Универзитета у Београду. Београд, 1995. 5.
Милан Ракочевић: Архитектонска физика: дневни осветљај . Научна књига. Београд, 1989.
6.
Милан Ракочевић: Дневни осветљај у стамбеним и јавним објектима . Архитектонски факултет Универзитета у Београду. Београд, 1994. 7.
8.
9.
Дерек Филипс: Осветљење у архитектонском пројектовању . Грађевинска књига. Београд, 1971. William M. C. Lam: Perception and Lighting as Formgivers for Architecture . McGraw-Hill, Inc. USA, 1977. th D. C. Pritchard: Lighting: 6 edition. Longman Singapore Publishers Ltd. Singapore, 1995. th
10. Lighting manual: 5 edition. Philips Lighting B. V. 1993.
страна 3 Архитектонски факултет Универзитета у Београду
Осветљење у архитектури - 2015/2016
Прво предавање: СВЕТЛОСТ У АРХИТЕКТУРИ – ИСТОРИЈАТ 06. октобар, 20 15. године
Осветљење у архитектури – захтеви и смернице за пројектовање , Лидија Ђокић: стр 5-21
О ПРИРОДИ СВЕТЛОСТИ 06. октобар, 20 15. године
Природа светлости
Светлост као физичка појава Водич кроз свет технике осветљења Проф. др Миомир Костић: стр. 11 -13
Ултраљубичасто и инфрацрвено зрачење Водич кроз свет технике осветљења Проф. др Миомир Костић: стр. 67 -69
Процес виђења
Производња видљивог зрачења Водич кроз свет технике осветљења Проф. др Миомир Костић: стр. 14 -20
Видне перформансе ока и опажање боја Водич кроз свет технике осветљења Проф. др Миомир Костић: стр. 43 -47
Фотометријске величине и њихове јединице: Фотометријске величине и њихове јединице
Светлосни флукс Светлосни интензитет
Ф = Кm ∫ V(λ) ⋅ P(λ) dλ
лумен (lm)
Iω = dф /dω
cd = lm/st 2
2
Осветљеност
Em= dф /dSn= I/r
lx = lm/m = cd ⋅ st /m
Сјајност
L=dI/dSn= dE/dω
cd/m
2
2
Водич кроз свет технике осветљења Проф.др Миомир Костић: стр. 20-27
страна 4 Архитектонски факултет Универзитета у Београду
Осветљење у архитектури - 2015/2016
Друго предавање: ИЗВОРИ СВЕТЛОСТИ И СВЕТИЉКЕ Гост: Проф. др Миомир Костић са Електротехничког факултета у Београду 13. октобар, 20 15. године
Од бројних карактеристика извора светлости могу да се издвоје оне које доминантно утичу на наш суд о њиховом квалитету. То су пре свега:
Светлосна искористивост, која представља однос светлосног флукса и активне електричне снаге извора светлости, Век трајања (просечан број часова рада извора светлости који протекну док његов светлосни флукс не опадне за одређени проценат), Температура боје, и Репродукција боја.
Према врсти процеса којим се врши трансформација електричне енергије у с ветлост, електрични извори светлости се могу поделити на:
Изворе са ужареним влакном, Изворе са електричним пражњењем, и Полупроводничке (LED) изворе.
Извори са ужареним влакном:
P≤10000W η≤20lm/W (η=25lm/W за халогене изворе) T=1000h (T=2000h за халогене изворе) Tb=2800K (Tb=3200K за халогене изворе) Ra=100
Извори светлости са електричним пражњењем ниског притиска:
Флуоресцентне цеви, Индукциони извори, и Натријумови извори ниског притиска.
страна 5 Архитектонски факултет Универзитета у Београду
Осветљење у архитектури - 2015/2016
Стандардне флуоресцентне цеви:
P=18, 36 и 58W η≤80lm/W (η≤100lm/W ако се ради о цевима са трикомпонентним прахом) T≈7500h (зависи од броја укључења) Tb=3000K, 4000-4500К, 6500К Степен репродукције боја: 3 за цеви TB, 2 за цеви BB и DS (1B за цеви са трикомпонентним прахом)
Индукциони извори светлости:
Компакт флуо извори (штедне сијалице):
P≤23W η=70lm/W T≈8000h Tb=2700K, 4000К Степен репродукције боја: 1B
Натријумови извори ниског притиска:
P≤150W η≈70lm/W T=60000h Tb=3000K, 4000К Степен репродукције боја: 1B
P≤180W η≤200lm/W T≈10000h Монохроматски извори светлости
Извори светлости са електричним пражњењем високог притиска:
Живини извори високог притиска, Метал-халогени извори, и Натријумови извори високог притиска.
Живини извори високог притиска:
P≤1000W η≤60lm/W T≈8000h Tb=4000K
Стандардни метал-халогени извори: P≤3500W η≤80lm/W T≈6000h Tb=3000K, 4000 - 4500K,
6000K Ra≈65-85 (преко 90, ако се
Ra≈45
користе за осветљење простора у којима се врше ТВ снимања).
Метал-халогени извори са керамичким гориоником:
Натријумови извори високог притиска:
P≤150W η≤95lm/W T≈6000h Tb=3000K i 4000K (Tb=const.)
P≤1000W η≤150lm/W T≈16000h Tb≈2100K Ra=23
Ra>80
страна 6 Архитектонски факултет Универзитета у Београду
Осветљење у архитектури - 2015/2016
СВЕТИЉКЕ У одређивању расподеле светлосног флукса светиљке могу да учествују:
Рефлектори, Рефрактори, Дифузори, Штитници, и Филтери.
Штитници: Заштитна мрежа
Растер
Заслон
Туба
Степен механичке заштите светиљки IP XY
X – заштита од продора чврстих честица, X=0-6 Y – заштита од продора воде, Y=0-8
Водич кроз свет технике осветљења Проф. др Миомир Костић: стр. 70 -143 и 153-155.
LED (Light Emitting Diode) извори
1. Засновани на полупроводничкој технологији. 2. Израђују се као чипови црвене, жуте, зелене и плаве боје. 3. Конструисан је и LED извор беле боје (чак и топле боје светлости, као и одличне репродукције боја).
Основне предности LED извора: страна 7 Архитектонски факултет Универзитета у Београду
Осветљење у архитектури - 2015/2016
1. Рад са ниским напоном (нема опасности од електричног удара); 2. Веома дуг век трајања (до 50 000 сати); 3. Хладни извори (без одавања топлоте зрачењем); 4. Потпуна заптивеност (не захтевају готово никакво одржавање и могу да се примењују и у влажним срединама).
Предности LED извора обезбеђују нове примене: 1. У влажним срединама (купатила, нпр.); 2. У спољном осветљењу (за осветљење вртова, делова фасада, ...); 3. LED извори као део намештаја; 4. Потпуна слобода у креирању светиљки нових облика; 5. Могућност мењања боје амбијента.
На којим побољшањима LED технологије се тренутно ради ? 1. На повећању светлосне искористивости извора (са 100lm/W на 250lm/W); 2. На побољшању спектра у циљу постизања боље боје светлости репродукције боја; 3. На бољем хлађењу светиљки са LED изворима.
Треће предавање: НЕОПХОДНИ ТЕРМИНИ И ПАРАМЕТРИ КВАЛИТЕТА 20. октобар, 20 15. године
Одбијање (рефлексија), упијање (апсорпција) и пропуштање (трансмисија) светлости
Преламање светлости
Водич кроз свет технике осветљења Проф. др Миомир Костић: стр. 29 -35
Извор светлости
Светиљка Водич кроз свет технике осветљења Проф. др Миомир Костић: стр. 70 -161
Систем осветљења
Осветљење у архитектури – захтеви и смернице за пројектовање , Лидија Ђокић: стр 27-28
Тип осветљења
Осветљење у архитектури – захтеви и смернице за пројектовање , Лидија Ђокић: стр 31-32
страна 8 Архитектонски факултет Универзитета у Београду
Осветљење у архитектури - 2015/2016
Ниво осветљености
Равномерност осветљености
Боја светлости
Репродукција боја
Осветљење у архитектури – захтеви и смернице за пројектовање , Лидија Ђокић: стр 33-70
Четврто предавање: ПАРАМЕТРИ КВАЛИТЕТА ОСВЕТЉЕЊА 27. октобар, 201 5. године
Расподела сјајности Ограничење директног бљештања Ограничење рефлектованог бљештања Смер упада светлости и сенке Моделовање лица и предмета
Осветљење у архитектури – захтеви и смернице за пројектовање , Лидија Ђокић: стр 71-103
Пето предавање: ПАРАМЕТРИ КВАЛИТЕТА ОСВЕТЉЕЊА 03. новембар, 201 5. године
Интеграција дневне и вештачке светлости и њихова региулација Регулација светлосног флукса и флексибилност Ограничење треперења светлости и стробоскопског ефекта Естетски изглед светиљке и њена компатибилност са окружењем Светлосно загађење
Осветљење у архитектури – захтеви и смернице за пројектовање , Лидија Ђокић: стр 104-132
Шесто предавање: КВАЛИТЕТ ОСВЕТЉЕЊА
10. новембар, 2015. године
Биолошки аспект Физички аспект
Осветљење у архитектури – захтеви и смернице за пројектовање , Лидија Ђокић: стр 137-163
страна 9 Архитектонски факултет Универзитета у Београду
Осветљење у архитектури - 2015/2016
Седмо предавање: КВАЛИТЕТ ОСВЕТЉЕЊА
17. новембар, 20 15. године
Функционални аспект
Осветљење у архитектури – захтеви и смернице за пројектовање , Лидија Ђокић: стр 164-189
Осмо предавање: ТЕСТ
24. новембар, 2015. године
Програм за тест:
Из књиге Лидије Ђокић: Осветљење у архитектури – захтеви и смернице за пројектовање: стр. 5-135 Из књиге професора Миомира Костића Водич кроз свет технике осветљења:
Светлост као физичка и чулна појава Поглавља: 1.1., 1.2., 1.3., 1.4., 1.6., 1.9. (без 1.9.3. и 1.9.5.1.1.) и 1.10. Електрични извори светлости Поглавља: 2.1. и 2.2. (без 2.2.1.1.3. и 2.2.1.1.5. и без табела) Светиљке Поглавља: 3.1., 3.2., 3.4., 3.5. (без 3.5.3., 3.5.6., 3.5.7., 3.5.8. и 3.5.9.) и 3.7. (без 3.7.3., 3.7.4. и 3.7.5.) Фотометријски прорачуни унутрашњег осветљења Поглавље 5.4. (без табела)
страна 10 Архитектонски факултет Универзитета у Београду
Осветљење у архитектури - 2015/2016
Девето предавање: КВАЛИТЕТ ОСВЕТЉЕЊА
01. децембар, 2015. године
Архитектонски, урбанистички и стилски аспект
Осветљење у архитектури – захтеви и смернице за пројектовање , Лидија Ђокић: стр 190-199
Десето предавање: КВАЛИТЕТ ОСВЕТЉЕЊА
08. децембар, 2015. године
Аспект примењених материјала Аспект примењених боја
Осветљење у архитектури – захтеви и смернице за пројектовање , Лидија Ђокић: стр 200-219
Једанаесто предавање: ПРИМЕРИ РЕШЕЊА
15. децембар, 20 15. године
Анализа захтева који се постављају у процесу пројектовања осветљења
Осветљење у архитектури – захтеви и смернице за пројектовање , Лидија Ђокић: стр 221-315
Дванаесто предавање: ПРЕЗЕНТАЦИЈА
25. децембар, 20 14. године
Нови производи и могућности
Тринаесто предавање: ОБИЛАЗАК ОСВЕТЉЕНИХ ОБЈЕКАТА У БЕОГРАДУ
децембар, 2013. године Обилазак града је у вечерњим сатима. Термин ће бити благовремено утврђен . страна 11 Архитектонски факултет Универзитета у Београду
