2
Veliki, nemili životni preokret, primorao je Astona Remingtona da se nastani u Luizijani, u gradu Baton Ruž, koji se nalazio na samoj obali moćnog i grandioznog Misisipija. Za nekoga ko je čitav život proveo u prohladnom Mejnu, na krajnjem severoistoku zemlje, nije mu bilo lako da se prilagodi na uslove, kakvi su vladali na užarenom, močvarnom jugu. Obale Atlanskog okeana je zamenio obalama Meksičnog zaliva, niske planine i guste šume sa deltama i visoravnima, oštru klimu za suptropsku, snežne mećave - ciklonima i uraganima. Teško je podnosio i nesagledive razlike među ljudima. U Mejnu je dominirao anglosaksonski način života, dok se u Luizijani osećao jak uticaj francuske, španske, indijanske i afričke kulture. Urbanu sredinu je zamenio gotovo ruralnom, moderan stil života za tradicionalan, postao je sputan i prinuđen da se prilagodi uslovima koji mu nimalo nisu odgovarali. Prihvatao ih je, jer nije imao izbora. Kakve je mogućnosti imao čovek koji je, preko noći, ostao bez svega, apsolutno bez ičega? Okolnost da je, tako osujećen, uspeo da pronađe posao u Luizijani, svakako bi trebalo da smatra za veliku sreću. U Baton Ružu ne samo da je imao odličan posao i dobru platu, već i pristojan stan, automobil, kao i sve pogodnosti, potrebne za kvalitetan život. Mnogi su to što ga je Oliver Parker, vlasnik fabrike u kojoj je radio, pozivao na svoje porodične svečanosti, smatrali za veliku privilegiju. A Astonu je to predstavljalo prvorazredno dosađivanje. I ne samo to, imao je odbojnost prema zabavama Parkerovih, uprkos tome što ih je smatrao za dobre, poštene i pristojne ljude. Njihove zabave su se, nezavisno od povoda, svodile na služenje i jedenje ogromnih količina hrane, na konzumiranje 3
raznih vrsta pića, na grupne isprazne razgovore i kikotanja, na igranje uz, za Astona iritantnu, diksilend muziku. Izbegavao je te zabave kad god bi uspeo da smisli dobar izgovor, ali nije mogao da se ogluši na poziv Parkerovih da prisustvuje proslavi dvadesetpetogodišnjice njihovog braka. Znao je da im je brak izuzetno skladan, i zaista je želeo da im na tome čestita. Glava porodice, Oliver Parker, bio je vlasnik ogromnih plantaža povrća, kao i fabrike za preradu konzervisane hrane. Bio je izuzetno imućan, ali istovremeno i prilično skroman. Velika telesna težina ga je sprečavala da bude aktivan, pa je zbog nemogućnosti da putuje i obilazi rodbinu i prijatelje, pravio česte zabave u svom ogromnom i lepo uređenom dvorištu. Njegova supruga, Širli, nešto manje obla od svog supruga, najviše na svetu je volela da kuva i priprema kolače. Uprkos tome što je mogla da zaposli na desetine kuvara, sama je pripremala obroke za svoju porodicu, baš kao i za česte goste. Njihovo jedino dete, ćerka Denijel, bila je nesigurna i gotovo stidljiva. I sama se, baš kao i njeni roditelji, borila sa suvišnim kilogramima, što joj nije bilo lako obzirom na količinu hrane koja se svakodnevno pripremala u njihovoj kući. Denijel je stekla zvanje inženjera poljoprivrede, i radila je u očevoj fabrici na mestu direktora službe za razvoj. Aston ju je povremeno sretao, obzirom na to da su radili na istom spratu. Bila je jedna od mnogih devojaka koje su se zainteresovale za njega, privlačnog, plavookog i nedokučivog momka iz Mejna. Međutim, za razliku od svih tih devojaka, koje su mu se nametljivo udvarale, Denijel je izbegavala da se obrati Astonu. Znala je da bi je njeno neiskustvo odalo, a pritom se nimalo nije nadala uspostavljanju bilo kakvog prisnijeg odnosa sa muškarcem o kom su mnoge mnog e žene maštale. Ona je bila svesna svoje skromne lepote, potpunog nedostatka smelosti i šarma, kao i atributa, potrebnih za osvajanje visoko kotiranih muškaraca. Ono što Denijel nije ni slutila, ticalo se toga da je Aston razmišljao o tome da joj ponudi brak. Sporazumni brak. 4
Brak bez ljubavi, ali i bez neispunjenih očekivanja. Bez strasti, ali i bez razočarenja. Bez iskričavosti, ali i bez napornih, partnerskih igara. Aston je imao mnogo iskustva, verovatno i previše. Bio je umoran i potpuno nezainteresovan za pronalaženje žena. Od kobnog događaja, koji mu je potpuno promenio život, nije bio intiman ni sa jednom ženom. Od tada je prošlo mnogo meseci. Ponekad bi osetio glad svog tela, ali bi uspevao da ga savlada. Žene su mu se same nudile, međutim, sve što je osećao prema njima bilo je odbojnost. Uprkos tome što nije bila nimalo lepa, Denijel Parker nije posmatrao sa odbojnošću. Naprotiv, smatrao ju je za simpatičnu. Bila je dobrodušna i nimalo umišljena. Na radnom mestu se ponašala odgovorno, ne zloupotrebljavajući okolnost da je, praktično, posedovala fabriku, kao jedina naslednica ogromnog bogatstva. U komunikaciji sa ljudima iskazivala je ljubaznost, ali ne i preteranu susretljivost. Najsigurnije se osećala uz svoje roditelje koji su, očigledno, bili zaštitnički nastrojeni prema njoj. Aston je znao da će od njih morati da traži dozvolu i blagoslov da se oženi Denijel. I da će i sa njima, baš koliko i sa njom, morati da bude surovo iskren. Krišom je posmatrao Denijel, dok je sedeo u senci vrbine raskošne krošnje. Ispijao je pivo i zamišljao svoju budućnost sa devojkom, kakvu, do pre izvesnog vremena, nije mogao ni da zamisli kao svoju ljubavnu partnerku. Imao je vrlo definisan ukus za žene, zahvaljujući kom se, uvek iznova, zabavljao sa ženama koje su učile jedna na drugu. Sve su bile vitke, lepe, negovane, samouverene, opuštene, zavodljive, iskusne. Po svemu sasvim drugačije od Denijel Parker. Međutim, Denijel je, u tom periodu njegovog života, mogla da mu obezbedi ono za čim je vapio, više nego za ljubavlju: novi početak. I to ne od nule, već sa veoma visoke pozicije. Kao član porodice Parker, Aston je mogao da računa sa mnogo toga. Budućnost bi mu bila osigurana. Ne bi morao, ni na sekund, da brine o novcu, što ga je mesecima unazad mučilo. Živeo bi u kući, umesto u skučenom stanu, poslovno bi napredovao, stekao bi 5
društveni ugled, dobio bi dete. I mogao bi, što mu je bilo važnije od svega, da pomogne svojim roditeljima. Ustao je primetivši da je Denijel, sa tacnom na kojoj se nalazilo prilično veliko parče torte, odšetala do senika. Bilo je jasno da je želela da se u samoći posveti uživanju u desertu, što joj je, Aston je u to mogao da se zakune, predstavljalo daleko veće zadovoljstvo od druženja sa prisutnim gostima. Iako nije voleo slatkiše, i sam je uzeo parče torte i pridružio se Denijel. Pravio se da nije video koliko se postidela, koliko su joj se obrazi zarumeneli od neprijatnosti. Mogao je da pretpostavi da je postala višestruko zbunjena. Najpre zbog njega, muškarca prema kome je gajila skrivena osećanja, kao i zbog prevelikog parčeta torte. - Mogu li da ti se pridružim? - Aston je jednostavno upitao Denijel, trudeći se da bude potpuno opušten i nonšalantan. - Torta deluje primamljivo, zaslužuje da se pojede u miru. - Naravno! - Denijel se nesvesno pomerila ulevo, kako bi napravila što više mesta za Astona. - Sedite, gospodine Remington! - E, pa, sada se, zbog tvog persiranja, osećam prilično matoro! A imam svega trideset osam godina! Znam da sam puno stariji od tebe, ipak, siguran sam da možemo da se neformalno obraćamo jedno drugom. - U redu... - prihvatila je Denijel, naglo izgubivši apetit. Za razliku od nje, Aston je počeo da jede tortu prilično halapljivo, što mu nimalo nije prijalo, nakon popijenog piva. Učinio je to kako bi pokazao Denijel da su, bar po pitanju obožavanja slatkiša, izjednačeni. - Ova torta je preukusna! - rekao je to punim ustima, namerno demistifikujući sebe kao nekog krutog, nedostižnog muškarca. Mogao bih da se zakunem da je najlepša, koju sam ikada probao! - Verovatno i jeste. Slučajno mi je poznat recept za ovu tortu. Zaista je bogata. - Da li si je ti pravila? - Ah, ne! Moja majka nerado, bilo kome, daje pristup u kuhinju. Ona voli da priprema hranu i da za to što radi dobij a pohvale. 6
- Pa, sledi joj velika pohvala, sa moje strane! - Biće joj drago! - Imam ja dosta hvale i za tebe, Denijel! Ti savršeno vodiš svoj sektor. Svojim primerom dokazuješ zaposlenima kako i koliko je potrebno da se radi. Ne koristiš povlastice koje imaš, niti bilo kome naturaš na nos svoj status. Mislim da ne poznajem čoveka koji ne bi, na tvom mestu, koristio svaku priliku da podseti zaposlene na razmere svojih moći. Tek kada je to izgovorio, Aston je u punoj meri osvestio osobine kojima se Denijel odlikovala i na koje je, svakako, mogla da bude ponosna. Po mnogo čemu se razlikovala od nadobudnih žena iz njegove prošlosti, žena koje su demonstrirale svoj uticaj na sve moguće načine. Denijel je bila radna, vredna i skromna. I potpuno realna. Nije imala nikakve iluzije o sebi, niti o životu. Iznenada je pomislio kako će, kao takva, biti odličan roditelj, pravi uzor svom detetu. Njihovom detetu. Sve protekle godine, Aston nije razmišljao o tome da se ostvari u ulozi oca. Imao je apsolutno sve mogućnosti da svom potomstvu obezbedi dobar život. Sputavalo ga je to što njegove partnerke nisu težile tome da postanu majke, niti je on mogao da ih zamisli u tim ulogama. - Ako neko poseduje moć, trebalo bi da je koristi u afirmativne svrhe, a ne u destruktivne - Denijel se mudro nadovezala na Astonov prethodni komentar. - Ja imam mnogo planova, mnogo vizija, vezanih za razvoj očevih poslova. Usmerena sam ka tome. Nije mi cilj da bilo koga osujećujem i podmećem mu klipove pod noge. - Verovatno to ne bi umela da činiš, sve i ako bi htela primetio je Aston, uviđajući kako je Denijel zaista zaslužila da bude poštovana. Po prvi put se zagledao u njeno lice pažljivo, iz neposredne blizine. Imala je jedre i okrugle obraze, lepe usne, čistu kožu, krupne oči. Pomislio je kako bi neki veštiji frizer mogao da njenu 7
poludugu svetlosmeđu kosu oblikuje na moderniji način i doprinese ukupnoj promeni njenog imidža. Denijel Parker definitivno nije bila lepotica, ali je posedovala nežnu ljupkost. Mogao je da zamisli sebe kako joj ljubi usne, kako je dodiruje po vratu i drugim erogenim mestima. Zabavila ga je pomisao na to koliko bi Denijel podrhtavala u njegovim rukama, u njegovom zagrljaju. - Imaš li još planova, planova, Denijel, Denijel, osim osim onih, vezanih vezanih za posao? posao? interesovao se, uzimajući novi zalogaj torte. - Imam, naravno. naravno. Potiče Potičem m iz skladne skladne porodic porodice, e, u kojoj kojoj se neguju tradicionalne vrednosti. Veoma mi je primamljiv taj porodični ambijent, tako da mi je cilj da, jednoga dana, oformim svoju porodicu. - Od prvog trenutka trenutka imam imam utisak da se se tvoji roditelji roditelji vole, vole, i nakon dvadeset i pet godina braka. Denijel se ozareno osmehnula. - Da, vole se. Mama i tata su srećni. I ja imam obavezu da se, jednoga dana, ostvarim u srećnom braku. - Pa? - Aston Aston se šarmantno osmehnuo. - Imaš li nekog momka u vidu, za realizaciju tog plana? - Imam - Denijel Denijel je stidljivo stidljivo potvrdila, potvrdila, ni ne sluteći sluteći koliko koliko je, svojim odgovorom, šokirala Astona. - Već godinu dana se zabavljam sa nekadašnjim školskim drugom, Džejsonom. On trenutno studira u Atlanti. Venčaćemo se, se, kada diplomira.
Biće mi teže, nego što sam mislio, da realizujem plan, zaključio je Aston, nimalo obeshrabren. Ko god da bio taj Džejson, on nije mogao da mu preotme Denijel. Nimalo nije sumnjao u to da je Džejson bio dobar momak, pristojan i fin, da je verovao u tradicionalne porodične vrednosti baš kao i Denijel, da je delio sa 8
njom većinu životnih stavova. Gotovo da je mogao i da za vizuelno zamisli. Mnogo prednosti je bilo na njegovoj strani, sem jedne: Denijel ga nije volela. Nije bila, čak, ni zaljubljena u njega. Samo je smatrala prirodnim da se uda za nekog koga je dobro poznavala, ko je delio njena životna shvatanja. Aston nije bio presrećan zbog okolnosti da mu se neki momak našao na putu, međutim, nije dolazilo u obzir da se odrekne svojih planova, zahvaljujući kojima je mogao da se vrati na stare životne pozicije. Jedine, na kojima je umeo da funkcioniše. - I ja bih voleo voleo da se oženim - Aston Aston se meko osmehnuo osmehnuo Denijel. - Imaš li neku drugaricu za mene? Denijel je snažno odmahnula glavom. - Ah, ne, nemam, sasvim sigurno! - Vau! Kako to da razumem? Ti si si ovde odrasla, odrasla, radiš u velikoj velikoj fabrici, a dvorište ti je puno lepih devojaka. Zar misliš da me nijedna ne bi htela? - Tačnije, mislim da bi te sve sve htele. Samo, nisam nisam sigurna koliko bi ti hteo bilo koju od njih. Tek kada je završila rečenicu, Denijel je shvatila šta je izgovorila. Zbog toga je iznova porumenela. - Htela sam da kažem kažem da... da... Da si ti, ipak, ipak, urbani muškarac... muškarac... Mnogo se, ovaj, razlikuješ od lokalnih momaka... Tvoj izgled, ponašanje, ponašanje, maniri... Ne mogu m ogu da se setim nijedne devojke, devojke, koja bi ti se dopala. - Eto! A ja sam sam mislio da nisam nisam momak na „ceni“. Denijel je iskreno začudila ta Astonova izjava. - Baš čudno mišljenje... - Znaš li da ne poseduje posedujem m apsolutno apsolutno ništa u životu, životu, Denijel, Denijel, sem posla u fabrici? - Ne, nisam nisam to znala. znala. - Otac ti nije ispričao šta mi se dogodilo u Mejnu? - Nije - Denijel Denijel je je uputila Astonu Astonu poman pogled. pogled. - Moj otac je veoma diskretan čovek. On zna o čemu bi trebalo da se govori, a o čemu da se ćuti. 9
- Pretposta Pretpostavlja vljam m da si i ti takva? - Apsolutno! Apsolutno! Roditelj Roditeljii su me naučili tome da poštujem poštujem tuđu intimu, tuđe sudbine, i da nikada ne izneverim tuđe poverenje. Veoma sam im zahvalna na tome. - I trebalo trebalo bi da budeš budeš - potvrdio je je Aston, Aston, misleći misleći kako kako je Denijel pokazivala sve više osobina vrednih poštovanja. Neko vreme je ćutao, dovoljno da se uveri kako Denijel nije imala nameru da ga nagovara da joj se poveri. - Kao što već znaš, znaš, dolazim iz Mejna, tačnije tačnije iz Portlanda. Portlanda. Moj brat, Oven, i ja smo bili vlasnici lanca prodavnica sportske opreme. Jedna od tih prodavnica se nalazila u kući, u kojoj smo stanovali. Kuća je bila ogromna, na tri sprata. Na jednom su bili smešteni moji roditelji, na drugom brat, na trećem ja. Iskoristio sam činjenicu da mi je dodeljen najviši sprat, kako bih napravio bazen, kao i veliku terasu. Tokom letnjih večeri, kojih nije bilo previše tokom godine, pravio sam lude zabave. Moji prijatelji i ja bismo raspalili roštilj, kupali se u bazenu, igrali uz živu muziku i fantastično se provodili. Sve to je iritiralo mog brata, koji nije uspevao da se uklopi ni u jedno društvo, koji je bio poznat kao osobenjak. Ni u poslu nije bio preterano uspešan, naprotiv, pravio je više štete, nego koristi. Ljudi su ga upućivali da se ugleda na mene, a to ga je navodilo na to da me mrzi. Jedne večeri je, zaslepljen zavišću i svešću o sopstvenim ograničenjima, podmetnuo požar u kući. Cilj mu je bio da dobijemo novac od osiguranja, ali i da osujeti moj stil života. Osetivši potrebu za alkoholom, Aston se nesvesno okrenuo ka dvorištu. Nije mu bilo lako da govori o onome što mu se dogodilo, baš kao što mu nije bilo lako ni da razmišlja o tome.
10
Prepoznavši Astonovu teskobu, Denijel je mahnula rukom jednom od poslužitelja koji im je odmah prišao. Na tacni, koju je nosio, nalazile su se čaše sa raznim vrstama pića. Aston je, uz uzdah olakšanja, uzeo čašu sa viskijem, Denijel takođe. - Sad sam iznenađen... - Aston se zahvalno osmehnuo Denijel. Nikada ne bih posumnjao da piješ alkohol... - I ne pijem. pijem. I ova čaša čaša je za tebe. - Pametna devojka! - pohvalio ju je Aston, Aston, ispivši prvu čašu u dva velika gutljaja. - Šta se dogodilo dogodilo sa tvojim tvojim roditeljima, roditeljima, Astone? Astone? Nadam Nadam se da niko nije stradao u tom požaru? - Ne, nije. nije. Moji Moji roditelji roditelji i ja nismo, nismo, te noći, noći, bili u kući, već već u poseti rođacima u Bafalu. Niko nije povređen, ali je kuća izgorela, do temelja. - Oh, bože... bože... - Denijel Denijel je je prstima prstima prekrila prekrila usne. - Mogu da pretpostavim koliki je šok to bio za sve vas... - Ne, ne možeš. možeš. Malo je reći da smo roditelji i ja bili šokirani. šokirani. Bili smo... unezvereni. Najviše zbog toga što nam je bilo jasno ko je podmetnuo požar. Sve troje smo, tada, shvatili razmere Ovenovih problema, njegovih mračnih opsesija. Paradoksalno, jače od očaja i besa osećali smo krivicu, smatrajući se odgovornima za njegovo stanje. Trebalo je ranije da se posvetimo njegovom lečenju i da mu pomognemo u borbi koju je, očigledno, vodio sa svojim demonima. - Gde se sada sada nalaze tvoji roditelji roditelji i brat, Astone? - Denijel Denijel je to upitala sa nesagledivnom količinom brižnosti u glasu. Njen ton se nije odlikovao ni najmanjom notom sažaljenja, na čemu joj je Aston bio veoma zahvalan. Odrekao se ljudi koji su ga žalili, još više, onih koji su maliciozno likovali nad njegovom sudbinom. Bio je otvoren isključivo za prijatelje, spremne da mu pomognu na konkretne načine, međutim, oni su se volšebno 11
razbežali. Svi oni koji su dolazili na zabave i gostili se na njegov račun naprasno su promenili brojeve telefona. Niko mu nije ponudio pozajmicu, a oni, od kojih ju je tražio, su ga odbili. Tako se dogodilo da je, pored sve imovine, Aston u samo jednom danu izgubio i sve prijatelje. Uzeo je drugu čašu sa viskijem i zagledao se u bistru, mednožutu tečnost. - Moj brat je u zatvoru... Istragom je utvrđeno da je on podmetnuo požar, tako da isplata osiguranja nije dolazila u obzir. Što se tiče roditelja, oni... Oni nisu želeli da odlaze sa zgarišta. Nastavili su da žive na temeljima bivše kuće, ali u prikolici. To je najviše, što sam mogao da im obezbedim. Sav novac, koji sam imao, potrošio sam na plaćanje robe dobavljačima, robe koja je izgorela. Zatvorio sam sve prodavnice i nekako isplatio sve dugove. Imao sam tek toliko novca da očistim plac i roditeljima kupim prikolicu. I ja sam, nekoliko dana, spavao u toj prikolici, tačnije na podu. Bio sam rešen da prihvatim prvi posao, koji mi se ponudi. U internet kafeu sam pratio konkurse, tako sam dospeo ovde, u Luizijanu. Tvoj otac je bio toliko ljubazan da mi ponudi stan na korišćenje, kao i automobil. Duboko sam uveren da su ga nebesa poslala. Da on nije pokazao spremnost da me zaposli, zaista ne znam šta bi se dogodilo sa mnom. - Preživeo bi - poručila mu je Denijel ubedljivo. - Poseduješ veliku unutrašnju snagu, uspeo si da se izdigneš, bukvalno iz pepela, i da, koliko toliko, staneš na svoje noge. Uspeo bi u tome i bez mog oca, sigurna sam u to! Aston se blago osmehnuo, otpijajući novi gutljaj viskija. Jesam - potvrdio je, zagledan u daljinu. - Stao sam na svoje noge. Međutim, mene to ne zadovoljava. Ja hoću mnogo više. Ja hoću sve!
12
Sasvim polako, Aston je okrenuo glavu ka Denijel i uputio joj poman, rečit pogled. Uporan i veoma dubok. Otvoren. Takav, da ju je naveo da se zbuni i iznova porumeni. Da se zapita šta je želeo da joj poruči. - Tako si slatka... - izgovorio je to, svestan laganog dejstva alkohola. - I tako si skromna... Pričaj mi o Džejsonu! - neočekivano je zatražio. - Zašto te on zanima? - usudila se da zatraži objašnjenje. - Ne bi trebalo da se udaješ za nekoga, koga ne voliš. Denijel je naglo ustala, više zbog sopstvenog stida, nego zbog besa. Ona je odlično znala na osnovu čega je Aston zaključio da nije volela Džejsona. Međutim, morala je da učini sve, kako bi prikrila to da joj se upravo on dopadao, da je prema njemu osećala nešto užareno i vrelo, nešto što Džejson nikada nije uspeo da probudi u njoj. - Otišli ste predaleko, gospodine Remington! - poručila mu je najoštrije, što je mogla. - Olako ste doneli taj zaključak o temi, koja ne bi trebalo da vas se nimalo tiče. - Ali, tiče me se. - Tiče te se moj ljubavni život? - Da je ljubavni, ne bih zalazio u tu temu. Pustio bih te da budeš srećna. - Pustio bi me? Govoriš kao da si gospodar moje sudbine! - Možda i jesam.
13
- Ne, nisi! Samo si umišljen i arogantan! - odbrusila mu je Denijel. Prošla je pored njega, u nameri da izađe iz senika, ali ju je Aston čvrsto uhvatio za članak na ruci i naveo je da ga pogleda. - Ti i ja moramo da razgovaramo. ...reče „On“, gospodar moje sudbine! - nadovezala se Denijel ironično. Povukla je ruku ka sebi, dok joj je čitavo telo pulsiralo u ritmu brzih i snažnih otkucaja srca. - Ne znam šta si naumio, ali ne gubi iz vida da nisam bez moći, uprkos tome što sam, kako si me nazvao, slatka i skromna. Trenutno si u milosti moje porodice, međutim, to ne mora da traje večno. - Nisi me uplašila, Denijel - Aston ju je i dalje držao čvrsto za ruku, ignorišući njene pokušaje da se oslobodi. - Znam da nisi zla. Kao što znam da, u stvari, ne želiš da odem. - Ništa ti ne znaš! - planula je Denijel, užasnuta otkrićem da je Aston prozreo jačinu uticaja, koga je imao na nju. Aston joj je pustio ruku i zadovoljno se osmehnuo. - Kladim se da znam sve o Džejsonu, iako ga nikada nisam upoznao. - Pa? - Vas dvoje niste ljubavnici, zar ne? Bože, smiluj mi se, Denijel je izgovorila tu molitvu u sebi, jedva se obuzdavajući od potrebe da pobegne i time pokaže koliko je nesigurna i uplašena. - Drzak si. Ne tiču te se detalji Džejsonove i moje veze. - Netačno. - Šta ti hoćeš?! - kriknula je Denijel, ne uspevajući da obuzda narastajuću strepnju. - Razgovaraćemo drugom prilikom o tome. Mada, mislim da već slutiš temu tog razgovora. - Varaš se. Tvoje ponašanje mi je čudno, koliko i tvoje insinuacije. Zamoliću te da mi se više ne obraćaš. - Džejson je dobar momak, ali nije za tebe - Aston nije imao nameru da usvoji ono što je Denijel tražila od njega. - On će samo da te usporava i uspavljuje. Ponudiće ti dosadan i jednoličan život, 14
uskraćujući ti priliku da iskusiš istinsku radost i sreću, istinsku strast. - Možda je dosadan i jednoličan život ono što ja želim! Denijel je prkosno uzvratila. - Ne, nije. Samo, ne veruješ sebi, ne veruješ da zaslužuješ više. - Sve i da je to tačno, ne vidim zbog čega bih o tome razgovarala sa tobom! Nisi ti odgovoran za moje samopouzdanje! - Mogao bih da to postanem. - A ja bih mogla da te, pre kraja ovog dana, ispratim ne samo iz Baton Ruža, već i iz čitave Luizijane! - u nedostatku boljih argumenata, Denijel je pribegla besmislenoj pretnji. - Prepuštam se tvojoj milosti! - Aston je smireno odgovorio na pretnju, podižući uvis čašu na čijem je dnu ostao samo jedan gutljaj viskija.
Šta se to upravo dogodilo, pitala se Denijel usplahireno dok je krupnim koracima grabila ka kući, ka skloništu. Pre svega tridesetak minuta se, potpuno bezbrižna i dobro raspoložena, zaputila u senik, sa namerom da uživa u svom omiljenom desertu. Čitavog dana je bila vesela, najpre zbog jubileja svojih roditelja, a potom i zbog brojnih gostiju, međutim, usledio je tektonski poremećaj koji ju je uznemirio i razljutio. - Taj umišljeni bestidnik... - mrmljala je u sebi, ne uspevajući da sputa jezu čiji se uzrok, jednim delom, krio u činjenici da joj se Aston dopadao. Od prvog trenutka je osetila prema njemu ono, što nije ni prema jednom drugom muškarcu: želju za seksualnim aktivnostima. Denijel je, koliko zbog svog vaspitanja, toliko i zbog svoje prirode, bila prilično konzervativna. Retko je razmišljala o sebi kao ženi, ženi sa aktivnim seksualnim životom. 15
Ni sa kim nije razgovarala o tome, pa ni sa Silvijom, svojom najboljom prijateljicom. Svojom najboljom, udatom prijateljicom, koja je čekala svoje prvo dete. Eto, sa njom je mogla da razgovara o seksu, ali je to propuštala da čini. Ni sa Džejsonom se nikada nije dotakla te delikatne teme. Njih dvoje su se, prećutno, dogovorili da postanu intimni tek nakon stupanja u brak. Oboma je to odgovaralo. Denijel nije osećala preteranu želju za vođenjem ljubavi sa Džejsonom, dok je on odugovlačio sa intimiziranjem zbog neiskustva. Mnogo toga se, u Denijel, promenilo onoga dana kada je, na sastanku članova kolegijuma, njen otac uveo Astona u kancelariju i predstavio ga kolegama. Bilo je dovoljno da se rukuje sa njim, pa da nasluti da je bio veoma umešan, da za njega nisu postojale ljubavne nepoznanice, da je umeo da izludi svaku ženu. Osvojio ju je, na prvi pogled, iako joj se nije ni obratio. Pažljivo ga je posmatrala dok se predstavljao, dok je govorio o inovacijama, o predlozima za poboljšanje službe marketinga. Po svemu se videlo da je dolazio iz drugačijeg sveta. Najpre po odeći koju je nosio, potom po načinu na koji je govorio, po sigurnosti kojom je zračio. Umeo je da se ponaša, da se ophodi sa ljudima, da ih sluša i nadograđuje njihove teorije i ideje. Retko se osmehivao, ali kada bi to učinio, svi oko njega bi smekšali. Denijel se uplašila svoje reakcije na Astona. Slutila je da neće biti trenutna. I nije bila. Njeno žensko intresovanje se uvećavalo. Svaki put, kada bi ga srela, sticala je sve snažnije utiske o njemu, sve burnije je reagovala na njegovu privlačnost. I sve češće je razmišljala o vođenju ljubavi. Sa njim! Trudila se da niko ne sazna za njenu tajnu opsesiju. Uspela je da je prećuti i Silviji. Od svih je sakrila svoja osećanja, sem od Astona. On ju je prozreo. Po ulasku u svoju sobu, Denijel se bacila na krevet. Stezala je zube, dok joj se čitavo telo grčilo, dok su je naleti samooptužujućih misli navodili da se trza. 16
Odskočila je od površine kreveta kada je neko pokucao na vrata njene sobe. - Ja sam, Silvija! - ubrzo je čula glas, od koga se neznatno umirila. Brzo je ustala i popravila kosu, a potom navukla roletne, kako bi, koristeći tamu u sobi, pokušala da sakrije evidentne znake uznemirenosti na licu. Otvorila je vrata i, učinivši napor da se osmehne, propustila svoju najbolju prijateljicu u sobu. - Šta radiš ovde? - upitala ju je Silvija sumnjičavo, pažljivo joj proučavajući lice. - Čemu taj ton? - Denijel je instinktivno zauzela odbranbeni stav. - Slomio me je nalet vrućine. Došla sam da se rashladim. - A ja sam mislila da si pobegla od zgodnog gospodina Remingtona. Videla sam da si dugo razgovarala sa njim i da ste se rastali u neprijateljskom raspoloženju.
Kršeći prste, Denijel je sela na ivicu kreveta. Imala je ogromnu želju da se poveri Silviji, ali i ogroman strah da neće biti shvaćena. Svoju zaljubljenost je smatrala nezrelom i detinjastom, a nije sumnjala da bi se i Silvija složila sa tim. Silvija, koja je odgajana u sličnim porodičnim okolnostima i koja je vodila život u skladu sa tradicionalnim vrednostima. Udala se veoma mlada, za momka iz svog neposrednog komšiluka, koga je poznavala čitavog života. Zašto bih rizikovala da se, jednoga dana, razočaram u nekoga, bilo je objašnjenje sa kojim je Silvija ušla u brak. Denijel joj je davala za pravo. Viđala je toliko loših ljudi, toliko loših brakova. Silvija se, jednostavno, uselila u kuću, u kojoj je mnogo puta do tada boravila. I počela je da deli postelju sa muškarcem sa kojim se, svojevremeno, igrala u istoj ogradici sa peskom. 17
Dobili su svoj prostor, poveli su porodični život, čekali su prvo dete. Sve je teklo jednostavno, bez trzavica, bez neprijatnih iznenađenja. Ali i bez strasti... Tek kada je osluhnula svoje telo, koje je svaki put burno reagovalo na Astonovu pojavu, Denijel je pomislila kako je glupo odricati se strasti, odricati se ljubavi, pa makar ona bila usmerena i ka pogrešnoj osobi. Nju je zaljubljenost u Astona promenila. Promenila joj je njen doživljaj sebe, promenila joj je ustoličeni sistem vrednosti, promenila joj je životne prioritete. Navela ju je da mašta, da sanja, da se upoznaje sa željama svoga tela. Plašila ju je, istovremeno... Jer, toj ljubavi je bilo suđeno da ostane neuzvraćena... - U pravu si... - Denijel je odlučila da svojoj prijateljici otvori srce. - Pobegla sam zbog Astona... - Astona? Vas dvoje se ne persirate? - On je to predložio. - Sigurno je bar petnaest godina stariji od tebe. - Upravo toliko. - Šta se dešava među vama? Denijel je prasnula u smeh, koji je lako mogao da se pretvori u plač. - Pitala si to kao da aludiraš na postojanje neke intrige... - Pomno sam vas posmatrala. U početku ste normalno razgovarali, ali ste potom počeli da se svađate. Videla sam kada te je uhvatio za ruku, sprečavajući te da odeš od njega. To mi se nije dopalo. - Ni meni. Odnosno... - Denijel se ugrizla za usnu. - Ne znam... Bilo je u tom gestu neke „mužjačke“ dominacije... - Molim?! - Silvija se zaprepašćeno zagledala u Denijel. Upravo sam se prilično zabrinula za tebe, Denijel! Ono je, po mom mišljenju, bio bezobraznik! I agresija! Ko je on da te onako grubo drži za ruku?! Ti si ćerka čoveka kod koga je on zaposlen! Jednoga dana ćeš upravo ti da mu budeš šef! Šta je on to umislio?!
18
- Ne znam... - Denijel se plahovito stresla. - Bojim se da ima neki plan, uvezi sa mnom... - Ja ću ti reći koji plan ima sa tobom! Da te zavede! Vidi se po njemu da je mnogo toga prošao u životu, ali da nije previše toga stekao! Ako bi tebe zaveo, dobio bi čitavo bogatstvo! Nadam se da mu to nećeš dozvoliti, Denijel! - Zar ne misliš da bih i ja nešto, time, dobila? Čim je izgovorila to pitanje, Denijel se pokajala. Silvija, očigledno, nije bila spremna da prihvati priču o nje nim osećanjima. Baš kao ni o njenim potrebama. - Ti... - Silvija je uporno zurila u Denijel. - Ti si zaljubljena u Astona Remingtona? - Ne znam da li sam zaljubljena, samo znam da nisam ravnodušna prema njemu. - Zato što je zgodan? - Pa, to mu se ne može osporiti. - I Džejson je zgodan! Denijel je prasnula u smeh. - Džejson je simpatičan! A Aston! On... on je... - Pokvarenjak - Silvija je to ubedljivo izgovorila. - Još uvek mi nije dao razlog da to mislim o njemu. - Samo čekaj! Molim te, Denijel... - Silvija je sklopila ruke pred njom. - Nemoj da dozvoliš da te taj prevarant iskoristi... Obe znamo koliko si osetljiva... - Jesam osetljiva. Ali sam i... - Šta? Denijel je oklevala da prizna Silviji da je otkrila postojanje strastvenosti u sebi, strastvenosti koju je Aston probudio u njoj. - Vidim o čemu se ovde radi... - Silvija se osmehnula sa razumevanjem. - Aston Remington te intrigira kao muškarac... Verovatno se pitaš kakav je, kao ljubavnik... - Da - priznala je Denijel. - Aston me intrigira. Džejson me uspavljuje.
19
- Džejson je dobar, iskren i pošten momak, Denijel. I voli te. Vas dvoje čeka divna budućnost! Denijel je tada otvoreno pogledala u Silvija. - Ono što me čeka sa Džejsonom je izvesna i beskrajno dosadna budućnost. Nisam sigurna da to želim za sebe. - Zar ćeš da raskineš svoju vezu sa Džejsonom? - Silvija ju je to bojažljivo upitala. Ona je, zbog svojih razloga, navijala za to da se Denijel uda za Džejsona. Tako bi obe vodile slične živote. Obe bi bile podjednako zadovoljne i srećne. - Nisam sigurna da nas dvoje imamo vezu, Silvija. Kada smo zajedno, ponašamo se kao dobri prijatelji. Među nama nema strasti. - Strast je precenjena. Dođe i prođe. - Imam pravo da je iskusim. Bojim se da bih je se, sa Džejsonom, unapred odrekla. - Ne zaboravi da imaš i obavezu prema sebi da se zaštitiš od mogućih razočarenja. Denijel je uzdahnula i nervozno se nasmejala. - Sve ovo bi moglo da zvuči kao izlišna priča, ako se pokaže da mi je Aston danas prišao samo zato što je bio pijan. - A ako bude nastavio da se poigrava sa tobom i pokušava da te pokori svojom „mužjačkom dominacijom“? - Silvija se nimalo nije potrudila da sakrije ironiju u glasu. - Šta ćeš da učiniš? - Nisam sigurna - izjavila je Denijel, iako je, već, u dubini srca znala pravi odgovor.
20
Ovo mi, zaista, nije trebalo, zaključila je Denijel kada se, u ponedeljak, zaputila na posao. Bila je napeta, zbunjena i dezorjentisana, ona, koja je važila za oličenje smirenosti i racionalnosti. Pobunu svih njenih misli i osećanja izazivala je i sama pomisao na mogući susret sa Astonom. Plašila se njega, plašila se sebe. Toliko, da je poželela da pozove Džejsona i predloži mu da se odmah venčaju, da ne čekaju da dobije diplomu. Time bi se osigurala od iskušenja, koja je u njoj budio Aston. Od tih iskušenja je imala samo glavobolju i nervozu. Samo usplahirenost, zbog koje joj se čitav život zakomplikovao. Silvija je u pravu, Denijel je postala prinuđena da to prizna. Trebalo je da teži miru, spokoju, sigurnosti. Životu koji nije mogao da joj donese previše uzbuđenja, ali koji, svakako, nije mogao ni da je baci na opasne hridi. Upravo tako se osećala dok je hodala fabričkim hodnicima, svesna toga da je val, svakog trenutka, mogao da je gurne na neki oštar kamen. Nekako je, redukujući svoje kretanje, uspela da, tog, kao i narednog dana, izbegne susret sa Astonom. Trećeg dana se neznatno opustila, misleći kako se njen i Astonov put ipak neće ponovo ukrstiti. Ono, što se desilo tokom zabave, bilo je samo neobična i neobjašnjiva epizoda, od koje sam napravila nepotrebnu dramu, Denijel je tim objašnjenjem pokušavala da se umiri. Da je svaki trenutak opuštanja mogao da se pokaže kao fatalan, Denijel je otkrila kada je, pomalo odsutna, zakoračila u kabinu lifta i otkrila da se u njoj nalazio Aston. Odmah su se svi 21
alarmi za uzbunu probudili u njoj. Obuzela ju je panika, koja ju je navela na bekstvo. Prekasno je krenula da se povlači. Aston je bio brži i spretniji. Uhvatio je Denijel za ruku i uvukao je u kabinu. Pritisnuo je dugme, koje je označavalo poslednji sprat, a ubrzo i ono, koje je zaustavilo kretanje lifta. Time je osigurao vreme samo za njih dvoje. Samo za ono, što je naumio sada da učini... Okrenuo se ka Denijel, rešen da joj nimalo ne pomogne. Bilo mu je potpuno jasno da je uplašena, da joj je srce kucalo galopirajućim ritmom, da se koprcala u sopstvenoj nemoći. - Pusti me... - tiho je zaustila, otvoreno pokazujući svoj nemir. Nisi fer... - Znaš li koliko devojaka bi volelo da se nalazi na tvom mestu...? - mrmljao je Aston, smanjujući razmak između njegovog i Denijelinog tela. - Onda se poigravaj sa njima... Mene ostavi na miru! - Zar ne želiš da te poljubim? - Ne, ne želim! - kriknula je, ispruživši ruke ispred sebe. Dozvoli mi da izađem! - I da nam, oboma, uskratiš jedno lepo iskustvo...? Bojim se da ćeš biti zarobljena, do daljnjeg... Denijel je tada pokušala da se protegne, kako bi pritisla dugme za pokretanje lifta, ali ju je Aston gurnuo na zid kabine i pritisnuo je svojim telom. Vešto je ukrotio njeno migoljenje, a kada ju je naveo da se primiri, nežno ju je pomazio po obrazu. - Ovo, što nas dvoje sada radimo, opisano je i snimljeno u mnogim ljubavnim filmovima i romanima... Znam da si uzbuđena, Denijel, iako to pokušavaš da sakriješ... Nema potrebe da se plašiš sopstvene strasti... Najgore je kada je čovek ne poseduje... Kada je hladan, bez osećanja... Ti sva goriš, dušo... Dopada mi se kako reaguješ na mene... - Zarobio si me, proklet bio! - Denijel je disala sve teže i sve dublje, užasnuta otkrićem da je Aston bio u pravu, da je burno reagovala na blizinu njegovog tela. 22
Nikada pre se nije tako osećala... Nikada pre nije želela da se baci u vatreni ljubavni oganj, makar je on spržio. Kada ju je Aston poljubio, ostala je bez daha. Već se ljubila sa Džejsonom, ali nevino. Slatko i pomalo dosadno. Sa Astonom je sve bilo drugačije... Zbog njega se rastapala od iščekivanja, od želje, od narasle potrebe. Osećala je vrelinu koja je izbijala iz njega, vrelinu od koje joj se telo topilo. Nesvesno ga je privukla sebi. Mislila je da će umreti, ako je uskoro ne poljubi. A onda, kada je zahtevno i snažno upio svoje usne u njene, uplašila se da će upravo zbog tog poljupca umreti. Nestajala je u vrtlozima narastajućeg uzbuđenja, drhtala je, tresla se i grčila, boreći se koliko za mrvice prisebnosti, toliko i za dah. Aston je vešto dirigovao njenim usnama, vešto ih je prilagođavao svojima. Uživao je u tome što joj je isterivao dah iz grudi, što je tako brzo probudio njenu žudnju, što je slutio njenu potrebu. Iako joj je prišao sa namerom, ubrzo je postao saučesnik u njenoj strasti. Toliko, da nije uspeo da obuzda svoje prste, koji su krenuli da istražuju obline njenih očvrslih grudi. Još jače ju je pritisnuo telom kada mu je obavila ruke oko vrata, spremna da mu se potpuno preda, da iskusi više od onoga što joj je tada nudio. Bila je potpuno omamljena dok joj je Astonov jezik zahtevno ulazio u usta, dok joj je zubima grickao resice ušiju, dok ju je blago čupao za kosu i zavlačio joj ruke ispod košulje. Oboje su se zaustavili u istom trenutku. Onom, nakon koga nije bilo povratka. Odmakli su se jedno od drugog, oboje podjednako uzbuđeni, i podjednako iznenađeni. Ono, što je za Astona trebalo da bude proba, preokrenulo se u iskustvo kakvo nikada pre nije doživeo. U njemu je nešto oživelo, nešto davno zamrlo, nešto čega se nevoljno odrekao. Pogledao je u Denijel. Ljubav... Ona je bila zaljubljena u njega. Time su bili začinjeni njeni poljupci. Usne su joj bile sveže, telo nedirnuto. Sve to ga je još više uzbudilo, još više ushitilo. 23
Na sve je mogao da računa, sem na to da će on biti taj koji će, po izlasku iz lifta, morati sa pazi na to da ga blaga vrtoglavica ne košta nekog pogrešno načinjenog koraka.
Saplićući se o sopstvene noge, Denijel je, najbrže što je mogla, otišla do svoje kancelarije. Poručila je asistentkinji da je slobodna, da može da ide kući pre kraja radnog vremena. Nije želela da ta pronicljiva devojka primeti njenu rastrojenost, jer bi je protumačila na svoj način. Kada je ostala sama, Denijel je isključila telefon, uzela flašicu sa vodom i pokušala da se umiri. Čitavo telo su joj potresali lagani drhtaji, usne su joj bridele, niz kičmu joj je klizila jeza. Iako je sedela u svojoj radnoj fotelji, i dalje se nalazila u Astonovom zagrljaju, i dalje se borila da dobije što više, da sakrije što više. Svesna nemoći da se izbori sa svojim burnim osećanjima, Denijel je samo duboko disala, moleći se u sebi da je niko ne potraži, da joj niko ništa ne zatraži. Nije se osećala sposobnom ni za kakav rad, ni za kakvu komunikaciju. Sve što je želela, bilo je da se osami. I da se, ako je ikako bilo moguće, izbavi iz klopke u kojoj se batrgala, unapred svesna svog poraza, svoje predaje. Namerno je ostala u kancelariji mnogo posle isteka radnog vremena. Učinila je to u nameri da izbegne Astona. On je, međutim, imao drugačiji plan. Kada je od članova obezbeđenja saznao da Denijel nije napustila fabriku, bez najave joj se pojavio na vratima kancelarije. - Ne znam šta si naumio, ali znam da moraš da odustaneš od te ideje! - Denijel nije oklevala da mu to ozbiljno poruči. Iznova ju je uplašilo to što se našla nasamo sa Astonom, iako je on, toga puta, delovao potpuno bezazleno. Nije imao onaj opasan sjaj u očima, koji je najavljivao primicanje opasnosti. 24
- U pravu si - priznao je Aston mirno, smeštajući se u slobodnu fotelju. - Nešto sam, zaista, naumio. Došao sam kako bismo razgovarali o tome. - Možemo da razgovaramo, ali ne želim da mi prilaziš! - Lažeš - kratko je poručio, u potpunosti svestan njenih nemira. - Neka bude da lažem! - rekla je Denijel, imajući u vidu okolnost da se nalazila na brisanom prostoru, da je Aston lako čitao njene misli i tumačio njena osećanja. - Samo mi ne prilazi! - Zašto? Prijali su ti moji poljupci. - Jesu, međutim, zbog njih se sada osećam loše! Prevarila sam momka za koga planiram da se udam! - Zašto planiraš da se udaš za nekoga koga ne voliš? - Odakle ti to da ga... - zaustila je Denijel nabusito, ali se blagovremeno ugrizla za usnu. - Ja volim Džejsona, na jedan način. On je veoma dobar momak. I dobar je prema meni. Odlično se poznajemo. Biće divan suprug, jednoga dana, i divan otac. - Da li si spremna da se, do kraja života, dosađuješ sa njim u postelji? Denijel je snažno pocrvenela. - Užasno si arogantan! Odakle ti pravo da se ponašaš tako bezobzirno?! - Dao sam sebi to pravo, jer nemam previše vremena. Gušim se, Denijel - iskreno joj je priznao. - Ja nisam čovek koji je navikao da živi bez novca. Po prirodi sam hedonista, imam ogromne potrebe, koje sam morao da sputam. Ne osećam se dobro zbog toga. Ulažem svu moguću snagu trudeći se da ne poludim. - Ne razumem... Slučajno mi je poznato da imaš sasvim pristojnu platu. Otac ti je dao stan na korišćenje, kao i automobil. - Ja ne raspolažem svojom platom, Denijel... Veliki deo uplaćujem roditeljima, koji i dalje žive u prikolici. Tu je i moj brat, sa svojim ogromnim potrebama... U zatvoru si zaštićen jedino ako imaš novac... Uprkos svemu, ne želim da moj brat nastrada... On nije ni kriminalac, ni ubica. Hoću da mu pružim žansu da se promeni, kada, jednoga dana, izađe na slobodu. Denijel je uzdahnula, tek tada stičući potpuni uvid u to koliko se Aston loše osećao. 25
- Bog mi je svedok da sam pokušao, Denijel... Da kupujem hranu na uličnim kioscima, da ne biram firmiranu odeću, da se vozim gradskim prevozom, kako bih uštedeo za benzin... Ne mogu tako... Ne mogu više! Ja sam čovek koji nikada nije iskusio nemaštinu! Sve moje platne kartice su imale neograničeni limit! Kad god sam nešto plaćao, nikada se nisam brinuo o visini računa! Hranio sam se po najskupljim restoranima, oblačio po najskupljim buticima, letovao u najelitnijim hotelima. Masaže, đakuzi, teretane, dobar sat, dobar viski...! Ah, nazovi me skorojevićem, ali, sve to je činilo moj život! Moj dobar život! - Ja ne mislim da sreća zavisi od materijalnih stvari... - O, da, zavisi! Oni, koji tako ne misle, su idealisti! E, pa, ja nisam idealista! Ja sam materijalista! Mene su materijalne stvari činile srećnim! A sada, kada su mi izmakle, sada sam nesrećan! - Možda je vreme da se okreneš drugačijim životnim vrednostima... - Denijel je oprezno predložila. - Da pokušaš da pronađeš sreću u... - Ne! - uzviknuo je Aston, prolazeći prstima kroz kosu. - Znam da me razumeš, Denijel... Ti si vrlo pametna devojka... - Pa, dovoljno sam pametna da naslutim kako tvoja priznanja vode ka nečemu - Denijel je to izgovorila prepuna neobjašnjive slutnje. Aston je potvrdno klimnuo glavom, i gorko se osmehnuo. Vidiš... Nisam pogrešio... Zaista si pametna. Završila si fakultet, radiš, imaš divnu porodicu, planiraš da se udaš... Hoću da znaš da mi nije bilo lako da se ovoliko ogolim pred tobom. - Ne brini. Nemam nameru da zloupotrebim tvoju iskrenost. - Sigurno me osuđuješ? - Zbog čega? - Zbog toga što patim za svojim izgubljenim bogatstvom i pratećim stilom života? - Ne, ne osuđujem te. Samo mislim da se nepotrebno držiš uverenja kako bi jedino ponovo sticanje bogatstva moglo da te usreći. 26
- Žao mi je. To sam ja. Takav sam. Na kraju, bez novca ne mogu da oformim porodicu. A otkrio sam da to želim. Denijel se pažnja naglo udvostručila. Obuzela ju je strepnja pri pomisli da je Aston upoznao neku ženu, sa kojom planira da zasnuje porodicu. - Priznajem da sam iznenađena... Ne ostavljaš utisak porodičnog čoveka... - Nisam to bio sve do noći, tokom koje sam mnogo toga izgubio. Sada sam obuzet potrebom da stičem. Sada se osećam usamljeno. Podigao je glavu i zagledao se u Denijel. - Tako mi je lako da ti se poveravam... Udaj se za mene, Denijel.
Bilo je tako jednostavno prepustiti se toj ideji, toj slici... Ona, kao Astonova supruga... Ona, kao njegova ljubavnica... Ona, kao majka njihove dece... Udata za muškarca koji ju je pokretao kao ženu... Za muškarca koji ju je intrigirao... U svemu se razlikovao od Džejsona, kao i od ostalih mladića iz njenog okruženja. I u svemu je bio u prednosti, uprkos tome što se nalazio u nezavidnoj životnoj poziciji. Posedovao je iskustvo, zračio je erotičnošću, bio je zgodan, imao je stila, umeo je da se ponaša. Ništa, u vezi sa ženama, mu nije bilo strano. Denijel se nerado odrekla zanosa, koji je počeo da se rađa u njoj. Uzdahnula je i vratila se u stvarnost, ispunjena gorčinom. - Tek da znaš, Astone, do sada sam odbila nekoliko ponuda za brak - izgovorila je to jetko. - Nudili su mi ga mladići koji su, kao i ti, želeli da sve svoje probleme reše ženidbom sa mnom. - Ne sumnjam u to. Za razliku od tih mladića, ja nemam nameru da te lažem. Oni su to činili, zar ne? Pričali su ti da te vole? 27
- Tačno. Lagali su me. - I ništa ti nisu nudili? - Svi su se zaklinjali na večnu ljubav. - Loše su te procenili. Ti nisi devojka koja naseda na lažna priznanja. - A kakva sam ja devojka, Astone? - Denijel se usudila da ga to upita. - Pametna si. I prilično vatrena. Nema potrebe da se stidiš toga. Strastvenost je veoma poželjna osobina. Sa druge strane, ona može da bude i veoma opasna. Ako je sputana. Budi iskrena, Denijel, i priznaj da tvoj momčić, Džejson, ne bi umeo da se nosi sa tvojom vatrenošću. Denijel se sva zarumenela od besa, koliko i od stida. - Ponovo si preterao i otišao predaleko, Astone! Molim te da imaš obzira prema meni! Dovodiš me u veoma neprijatne situacije! - Spašavam te od propasti i pozivam te da ti imaš obzira prema sebi, prema svojoj prirodi i prema svojim potrebama. One će ostati nezadovoljene, ako se budeš udala za tog Džejsona. - Ti to ne možeš da znaš! - Ne budi dete - Aston ju je blago prekoreo. - Došao sam da razgovaramo kao odrasli ljudi. Iskreno i otvoreno. Ne moraš da mi odmah odgovoriš na bračnu ponudu. Razmisli o tome. Imaj u vidu da ti ne prodajem nikakve priče o večnoj ljubavi. Nudim ti sporazum. Sporazumni brak, od koga ćemo oboje dobiti ono što nam je potrebno. - Vidim da misliš da mi je od tebe potrebno... - zastala je i zatvorila oči. - Onaj poljubac, u liftu... Samo si me testirao, zar ne? - Hteo sam da vidim kako reagujemo jedno na drugo - priznao je Aston. - Da se među nama nisu pojavile iskrice, koje u sebi nose mnogo potencijala, ne bih poveo sa tobom ovaj razgovor. - Ne mogu da verujem da ga uopšte vodimo... - Zašto? Na svetu se dešavaju i čudnije stvari. - Koliko dugo si imao na umu ovu ideju? - dosetila se da ga upita. - Dovoljno dugo, da bih zaključio kako želim da je realizujem. - Zar ne želiš da se oženiš iz ljubavi? 28
- Da sam želeo, to bih učinio do sada. - Nas dvoje se jedva poznajemo... - Poznajemo se dovoljno za sporazumni brak. Čega se plašiš, Denijel? - Tebe - priznala mu je. - Džejson mi je veoma blizak. - Sa njim ne bi otišla ni pedalj dalje. Dobila bi samo ono što ti je već poznato. Gde je tu uzbuđenje, gde je avantura? - Gde je za tebe? Aston se ushićeno osmehnuo. - Bilo bi na svakom koraku, zahvaljujući novcu. Tvom novcu. Uzbuđenje i avanture bi počele već sa odlaskom na medeni mesec, i to na neku egzotičnu destinaciju. Nastavilo bi se izlascima, izletima, šopinzima, uživanjem u čarima komfora. Sa mnom bi se ludo provodila, Denijel! Priznaj da je Džejson statičan, da nije nimalo maštovit! Ja bih te, na primer, odveo na medeni mesec na neko egzotično ostrvo! A on? Kladim se da nema ni pasoš! - Nemam ga ni ja. - Oh, bože... - Aston je odmahnuo glavom u neverici. - Toliki novac, a nigde nisi putovala... Tek sada mislim da bi udaja za Džejsona bila pogubna za tebe. Odnosno, za oboje. I taj Džejson bi trebalo da se oženi nekom devojkom koja je ambicioznija od tebe, Denijel. Medeni mesec sa Astonom na egzotičnom ostrvu... Denijel se promeškoljila na stolici, braneći sebi da se upusti u maštanje. - Umorna sam - izgovorila je to kroz uzdah. - Molim te da sada završimo ovaj razgovor. - U redu. Hoćeš li da razmisliš o mom predlogu? - Ne znam. Trenutno sam veoma zbunjena. - Razumem. Zaista se nadam da te nisam uvredio, Denijel. Bio sam iskren prema tebi. - I previše - rekla je Denijel, zatvarajući oči. U sebi se pomolila da Aston što pre izađe, da je što pre ostavi samu. Kada je čula da je zatvorio vrata za sobom, zarila je lice u šake, potpuno ophrvana dilemama sa kakvim se nikada pre nije suočavala. 29
Od buke, koja joj je vladala u glavi, Denijel se nije osećala sposobnom da razazna nijednu misao. Sve joj je bilo uskomešano, sve je pravilo pometnju, sve ju je dovodilo do ivice ludila. Iskušenje, na kome se našla, bilo je preveliko. Kako bi pokušala da se lakše izbori sa njim, Denijel se obratila Silviji. - Potreban mi je glas razuma, Silvija... - poverila joj se Denijel. Sedele su u dvorištu, na udobnoj baštenskoj garnituri, pred stolom prepunim đakonija. Onih, koje Denijel nije ni pogledala. Nije joj bilo potrebno da preduboko zaroni u sebe, kako bi uvidela da se uzdržavala od hrane, za slučaj da je njene prejake želje navedu da prihvati Astonovu ponudu. U konglomeratu misli i slika, videla je sebe u venčanici, modernoj i skupocenoj. Ali ujedno i onoj, koja je zahtevala da se nosi na vitko telo. - Dozvoli da pogodim! - Silvija je odložila tacnu sa kolačima i uputila Denijel strogi pogled. - Hoćeš da mi pričaš nešto o onom Astonu! - Ponudio mi je brak. - Molim?! Znala sam da je najobičniji prevarant! Vidi se da je premazan svim bojama, da je na sve spreman! Oh, kakav je on bestidnik! Tvoj otac bi trebalo da ga otpusti! Denijel nije odolela da se jetko osmehne. - Vidim da misliš kako je Astonova ponuda proizvod njegove manipulacije, a ne njegove muške naklonosti prema meni. - Oh, Denijel... - Silvija ju je pogledala gotovo sažaljivo. - Ti si sjajna osoba. Najbolja koju poznajem. Međutim, Aston Remington nije muškarac koji je u stanju da te gleda mojim očima. On, sasvim sigurno, favorizuje potpuno drugačiji tip žena. Zaista se nadam da ti nije isprao mozak, da ti nije napunio glavu lažima.
30
- Ne, nije. Bio je iskren prema meni. Brutalno iskren. Predložio mi je sporazumni brak. Onaj, zahvaljujući kom će svako od nas dvoje dobiti ono, što mu je potrebno. - Pa, svi znamo šta je njemu potrebno od tebe! Mnogo mladića je želelo da te oženi zbog bogatstva tvoje porodice! Teže je odgonetnuti šta je tebi potrebno od njega! - Zar? - Denijel je odvažno podigla glavu. - Šta misliš, Silvija, koliko je devojka poželelo da se uda za Astona, samo zbog njegovog izgleda, seksepila, šarma i životnog iskustva? - Draga moja... - Silvija je uhvatila Denijel za ruku. - Delimično mogu da te razumem... Ono što se dešava u bračnoj postelji je veoma važno. Ipak, kao udata žena, moram da ti kažem da je brak mnogo više od bračnog seksa. Ti si osoba kojoj je potrebno mnogo ljubavi, mnogo razumevanja. Sumnjam da bi Aston to mogao da ti pruži. - Ne očekujem ni da mi Džejson pruži mnogo ljubavi, iako tvrdi da me voli. - Džejson je veoma drag. Ako ništa drugo, dobro ga poznaješ. On je neko ko potiče iz tvoje sredine, iz istog društvenog i porodičnog miljea. Tu ne bi bilo previše iznenađenja. A Aston? Koliko si puta razgovarala sa njim? Možeš li da mu veruješ? Garantujem ti da se on nije uklopio u naše okruženje. Govori drugačije, ponaša se drugačije, oblači se drugačije. I pritom se nimalo ne trudi da se uklopi. - Šta bi, toliko loše, moglo da mi se dogodi sa Astonom, Silvija? Ako bih se udala za njega, on bi u svemu zavisio od moje porodice. Ne bi se usudio da mi učini ništa loše. Slažem se da bih sa Džejsonom išla na sigurno. Ali, gde je tu uzbuđenje? Silvija je potapšala Denijel po ruci i meko joj se osmehnula. Vidim da ti se Aston baš dopada... Zašto, jednostavno, ne bi postala njegova ljubavnica? - Zato što mi je Aston predložio da se udam za njega, a ne da mu postanem ljubavnica. - Da je upravo to učinio, da li bi pristala?
31
- Bih - potvrdila je Denijel hrabro. - Aston i ja... Pa, imali smo jedan trenutak... - Šta si mi to prećutala, draga moja Denijel Parker? - Samo smo se ljubili. Bilo je to tako... intenzivno. A Džejson, on... On me ljubi mlako... I ništa ne pokreće u meni... - Aston je, dakle, pokrenuo strast u tebi? - Jeste. - A ti u njemu? Na to pitanje Denijel nije imala pravi odgovor. U liftu joj se učinilo da je i Aston goreo, da su se i njegovi nervi zapalili. Uprkos tome, nije se usudila da zaključi da je privlačila Astona. Jer, o sebi, kao o ženi, nije imala preterano dobro mišljenje.
Razum i osećajnost su, u Denijel, tokom narednih nekoliko dana vodili žestoku borbu. Razum joj je nalagao da potpuno odbaci svaku pomisao na udaju za Astona. Bilo je trenutaka kada je, čak, sticala utisak kako bi bilo najbolje da ga nikada više ne vidi. Da nikada više ne iskusi kako je delovao na nju i koliku količinu žudnje je umeo da proizvede u njenom telu. Jedna njena reč bi bila dovoljna da Aston izgubi i ono malo, što je trenutno imao. Da zauvek ode, ne samo iz Baton Ruža, već i iz cele Luizijane. Denijel je, u tom radikalnom potezu, videla rešenje za to što se našla na velikom iskušenju. Ako bi Aston zauvek otišao, ona bi zauvek prestala da se dvoumi oko udaje za njega. Istina, postojala je i mogućnost da zauvek čezne za njim, i pita se kolike je količine slasti morala da se odrekne, zbog sopstvene nesigurnosti i straha. Sa druge strane, osećajnost ju je gurala ka čoveku koji ju je silno privlačio, muškarcu koji je uzdrmao čitav njen svet. Taj svet 32
je bio učmao, sve dok se u njemu nije pojavio Aston. On je doneo nagoveštaj nečega o čemu nikada nije ni sanjala. Kada je počela da sanja, stvorila joj se prilika da te snove i ostvari. Bilo je to toliko primamljivo, toliko snažno... Koja je devojka, uostalom, ikada uspela da ostvari svoje najsmelije snove? Na sastanku članova rukovodstva fabrike, kome je prisustvovao Aston, Denijel je donela odluku da se uda za njega. Njegov govor, stručan, odgovoran i ozbiljan, govor koji se ticao marketinših inovacija, naveo je Denijel da zaključi da je Aston bio muškarac prepun dinamike, prepun ideja, a ne samo erotičnosti. Žudeo je za tim da ponovo poleti, da se ponovo razmahne, da ponovo ostvaruje svoje namere. U trenutnim okolnostima zaista je bio sputan. Denijel je, od donošenja odluke, neprekidno trpela nalete jeze. Strepela je i radovala se svom predstojećem venčanju, istovremeno. Nije se osećala nimalo spremnom za ono, što ju je čekalo. Ali, računala je na Astonovo strpljenje. Uostalom, ona mu baš ništa nije dugovala. Nije morala ni na šta da pristane. On je bio taj, koji je bio prinuđen da prihvata njene uslove. Ušla je, pred kraj radnog dana, u Astonovu kancelariju. Njemu je bilo dovoljno da je pogleda pravo u lice, pa da prepozna razlog njene posete. - Drago mi je da si došla! - ustao je, kako bi joj izmakao fotelju. - Sedi! Hoćeš li nešto da popiješ? - Ne, hvala ti. Došla sam da ti kažem da prihvatam tvoju ponudu - brzo je izgovorila, kako bi umanjila unutrašnji pritisak od koga joj je bubnjalo u glavi. Na Astonovim usnama se ukazao širok i zadovoljan osmeh. Silno sam se nadao takvom odgovoru, Denijel - priznao joj je, uz uzdah olakšanja. - Hvala ti na ukazanom poverenju. Biću ti dobar muž. - Hoćeš li? - upitala je, jedva se usuđujući da ga pogleda.
33
- Sve karte su u tvojim rukama, Denijel - Aston nije želeo da se pretvara da su okolnosti bile drugačije. - Ti imaš moćnu porodicu uz sebe. Imaš bogatstvo. Uticajna si, kako u fabrici, tako i u društvu. Svi te poštuju. Sumnjam da se bilo ko usuđuje da licitira sa tvojim poverenjem. A sve i da nije tako, ja nisam prevarant. Rekao sam ti šta mogu da ti ponudim i šta, za uzvrat, tražim od tebe. - Ja... Znam da tražiš raspolaganje, hm, mojim novcem... - A, ne, nikako! Ja umem da dođem do novca, Denijel, samo mi je potreban početni kapital i veća ovlašćenja u fabrici. Ako budem, na primer, gradio kuću svojim roditeljima, u njoj ću da otvorim prodavnicu sa fabričkim proizvodima. Potom bih sklopio ugovor sa zatvorom, u kome moj brat služi kaznu, da ih snabdevamo konzervama, u zamenu za neke privilegije koje bi on koristio. Svako putovanje, na koje bismo otišli, uskladili bismo sa održavanjem nekih prehrambenih sajmova, na kojima bi promovisali naše proizvode i sklapali korisna poznanstva. Ja sam prepun ideja, Denijel. Njihovo sprovođenje će me, za nekoliko godina, učiniti bogatim čovekom. - Hoćeš li me tada ostaviti?
Denijel je držala oborenu glavu, ne skrivajući svoju tugu, svoje nedoumice. Sve karte jesu bile u njenim rukama, uprkos tome, ona se nije osećala ni sigurno, ni samouvereno. Aston je osetio nalet nežnosti prema njoj. Nije mu predstavljalo nikakav problem da joj priđe, navede je da ustane iz fotelje i da ga pogleda. - Nikada ne bih mogao da te povredim, Denijel. Slutim koliko si krhka. Znam koliko si dobra. Priznajem da sam, u prošlosti, ispadao loš prema nekim ženama. One su, međutim, bile drugačije
34
mentalne građe od tebe. I nisu bile nimalo slatke, veruj mi. Nisu ti bile ni nalik. - Ti ne znaš kakva sam ja... - Varaš se. Dovoljno sam iskusan da znam. Već sam ti rekao da znam da si dobra, vredna, časna. Šta bih, više, mogao da očekujem od svoje supruge? - Da te zadovoljava u postelji - Denijel je smogla hrabrosti da izgovori i ono, što ju je najviše brinulo. Aston ju je tada ispustio iz ruku i vratio se na svoje mesto. Denijel je takođe iznova sela u fotelju. Razmenili su dug i ozbiljan pogled. - Ti nemaš iskustva, zar ne? - nežno i obzirno ju je upitao. Umesto odgovora, Denijel je odrečno odmahnula glavom. - Hoću da znaš da to veoma poštujem. Tvoje vaspitanje nalaže da se predaš svom suprugu. Nema ništa svetije od toga. - Ako mi... Ako ja... - Plašiš se mogućeg razočarenja? - namerno ju je preduhitrio, kako bi je poštedeo neprijatnosti. - Sa pravom. Ponekad se desi da seksualni partneri jednostavno nisu kompatibilni. Da među njima ne može da dođe do sklada. Meni se to nekoliko puta dogodilo, uvek sa različitim tipovima žena. Usuđujem se da mislim kako, nas dvoje, nećemo imati nikakvih problema. - Na osnovu čega je zasnovano to mišljenje? - Na osnovu mog razmišljanja o tebi, kao i na osnovu moje reakcije na tebe. Već sam ti priznao da sam te, onoga dana u liftu, namerno poljubio, kako bi nas oboje testirao. Tada sam uvideo kako bi naš brak mogao da uspe. - Mislim da, ovaj... Da bi trebalo da, da... Aston se meko osmehnuo. - Da, Denijel, trebalo bi da vodimo ljubav, pre sklapanja braka - izgovorio je to, sluteći pravac u kom su se kretale njene misli. - Da prođemo i taj test. - Ne želim da, prekasno, utvrdimo kako ne možemo da funkcionišemo u postelji. Još uvek nisam sigurna kako ću mojim roditeljima da objasnim svoju udaju za tebe, dok bi ih eventualna informacija o tome da se razvodim potpuno porazila. 35
- Jasno. Tvoji roditelji su supružnici za primer. Ne sumnjam da od tebe očekuju da, jednoga dana, vodiš uspešan bračni život. - Upravo tako! Zato mi sve ovo nije jednostavno, Astone. - Da li bi ti bilo jednostavnije da se udaješ za Džejsona? - Svakako. Međutim, bilo bi, kako si ti rekao, lišeno i najmanjeg uzbuđenja. Dan mog venčanja bi bio kao i svaki drugi. I moji bračni dani sa Džejsonom se ne bi razlikovali jedan od drugih. - Drago mi je da si to uvidela. Hoću da prekineš bilo kakvu komunikaciju sa Džejsonom. Denijel se presekao dah zbog te informacije, kao i zbog tona Astonovog glasa. Eto, to je, između ostalog, bio brak. Izvršavanje volje supružnika. Osetila je otpor prema tome. Jer, ona nikada pre nije primala naredbe ih naređenja. Makar one bile veoma logi čne. - Mislim da bi bilo fer da otputujem kod njega, u Atlantu, i obavestim ga o tome da se udajem. Džejson je to zaslužio. - Čime? - Nas dvoje smo imali dogovor. - Vas dvoje niste imali ništa. - Imali smo nešto, na naš način! - glasno se pobunila. - Ne mogu da dozvolim da mi uskratiš posetu Džejsonu, Astone! - U redu. Slobodno idi kod Džejsona. Nakon našeg probnog vođenja ljubavi. Denijel je snažno pocrvenela, pitajući se hoće li se ikada opustiti, na pomen vođenja ljubavi. - Ne dopada mi se tvoje uslovljavanje, Astone - imala je toliko pribranosti da mu to poruči. - Uskoro ćeš postati moja supruga, a jednoga dana i majka naše dece. Te uloge podrazumevaju izvesne obaveze. Imala bi ih i sa tim Džejsonom. Ja te, kao budući suprug, obavezujem da mi budeš verna. Od ovog trenutka. - Nisam sigurna da si, tokom svog života u Mejnu, očekivao da ćeš oženiti... devojku bez seksualnog iskustva. - U pravu si. Nisam. Uvek sam ulazio u veze sa veoma iskusnim devojkama. 36
Denijel je upitno slegla ramenima. - Zašto sada insistiraš na tome da ja, ovaj... - Da li ti odgovara da se vidimo u subotu? - Aston ju je iznova prekinuo, ali joj nimalo nije umanjio nervozu, koja ju je gotovo gušila. - Molim? - Mogla bi da dođeš kod mene. Da vidimo da li možemo da funkcionišemo, kao ljubavnici. - Oh, bože... - izustila je Denijel, užasnuta, koliko i uzbuđena. - Ništa ne mora da se dogodi... - nastavio je Aston uviđavno. Spremiću večeru, popićemo šampanjac, dozvolićemo našim telima da budu spontana... Osetivši da joj nervi postaju prenapregnuti, Denijel je naglo ustala iz fotelje, žudeći za prostorom u kome neće biti toliko napetosti. - Ne mogu, sada, da odlučim ništa u vezi sa tim! - poručila je Astonu, pre nego što je užurbano izašla iz njegove kancelarije.
37
Poslednja osoba, na koju je Denijel želela da naleti u hodniku, bio je njen otac. Ali, upravo to se dogodilo. Oliver Parker se, po običaju, osmehnuo kada je ugledao svoju ćerku, a odmah potom i uozbiljio, otkrivši koliko joj je lice bilo zajapureno, i koliko su joj oči bile užarene. - Denijel... Pitao sam se gde si - Oliver Parker je bacio brz pogled ka vratima Astonove kancelarije. - O čemu si razgovarala sa gospodinom Remingtonom? - Ja... - Denijel se još više zbunila, i još snažnije je porumenela. - Aston i ja... Nas dvoje smo... - Aston? Oslovljavaš ga imenom? - Da. Tako smo se dogovorili. Oliver Parker je tada uveo Denijel u praznu salu, u kojoj su se održavali kolektivni sastanci. Odmah je potražio stolicu, obzirom na to da mu, zbog velike telesne težine, nije bilo jednostavno da stoji. - Smem li da znam šta se dešava između vas dvoje, dušo? očinski nežno se obratio Denijel koja je, upravo zbog tog tona, koliko i zbog sopstvene konfuzije, briznula u plač. I sama je potražila stolicu, svesna slabosti u nogama. - Ne znam, tata... - iskreno je odgovorila, kroz jecaj. - Meni se Aston dopada... Mislim da... da sam se zaljubila u njega... - Oh, draga moja... - Oliver Parker je gromko uzdahnuo, ali nije propustio da ćerki uputi pogled prepun saosećajnosti. - Priznajem da se tome nisam nadao, iako uviđam da je Aston izuzetno privlačan muškarac. Slučajno mi je poznato da se dopada mnogim damama. - Pa? Zašto ti je, u tom slučaju, toliko čudno što se dopada i meni? 38
Denijel je osetila snažnu potrebu za očevim razumevanjem, kao i za njegovim usmerenjem. - Zato što je Aston, hm, do nedavno pripadao drugom svetu. Nemoj da misliš da ja ne vidim koliko je njemu ovde teško. Mislim da se uopšte nije privikao na novonastale životne okolnosti. Ali, momak se vraški trudi. I sve je bolji u svom poslu. To poštujem, izuzetno. - Da li ti je poznato šta se dogodilo Astonu, pre nego što se preselio u Baton Ruž? - Jeste. Ispričao mi je priču o požaru. Čini mi se da je on neko ko voli da ima veoma čiste odnose sa najbližim saradnicima. Doneo je sa sobom mnogo tereta, ipak, nije ga sakrio, niti se pravi da ga nema. - I ja sam primetila da je veoma iskren i otvoren. Kao i ti, uviđam koliko se trudi, koliko mu je stalo do toga da se prilagodi. Ovde mu baš ništa nije potaman, ipak, stegao je zube i lavovski se bori. Time me je, između ostalog, privukao. Ne poznajem nikog sličnog njemu. - Mislio sam... Odnosno, nadao sam se da ti se dopada Džejson? - Tata... - Denijel se gotovo tužno osmehnula. - Džejson je dobar momak. I ništa više od toga. Nikada nisam bila zaljubljena u njega. Sve što bi mi on priuštio je miran i ujedno inertan život. Nisam sigurna da to još uvek želim. - A šta želiš? - otac ju je pomirljivo upitao. - Priznajem da sam razmišljala o Astonu... On je veoma ambiciozan, veoma dinamičan. Svojevremeno je vodio aktivan život, kakav bih i sama želela da iskusim. - Sa Astonom? Denijel je slegla ramenima. Još uvek nije želela da roditeljima otkriva svoje planove, ali je smatrala korisnim da im pruži bar mali nagoveštaj onoga, o čemu je razgovarala sa Astonom. - Bilo bi mi potrebno mnogo hrabrosti za tako nešto... neutralno se izjasnila.
39
Oliver Parker je tada sumnjičavo žmirnuo. - Da li se već nešto dogodilo između Astona i tebe? Maločas mi se učinilo da si izašla iz njegove kancelarije prilično, hm, uzdrmana. - Dogodilo se ono što sam ti već priznala, a to je da sam se zaljubila u njega. Nisam ravnodušna u Astonovom prisustvu, tata. Nas dvoje smo do sada nekoliko puta razgovarali. Počeli smo da se upoznajemo. Nismo u ljubavnoj vezi, ako te to zanima. - Denijel... - Oliver Parker je zastao, birajući reči. - Ti vrlo dobro znaš koliko sam ponosan na tebe. Jedan roditelj ne bi poželeo bolje dete. Bićeš, jednoga dana, divna supruga. Samo, nisam siguran da si ti žena po ukusu Astona Remingtona. Ne zato što nisi dovoljno dobra za njega, već zato što ga zamišljam sa drugačijim tipom žene. - Sve ja to znam, tata. Sve! Ništa mi novo nisi rekao. Nemam nikakve iluzije o tome da bi Aston mogao da me zavoli. Veruj mi da me ni Džejson ne voli. Nas dvoje se držimo jedno drugog zbog toga što nam taj odnos pruža osećaj sigurnosti. Postalo mi je jasno da to nije dovoljan razlog za sklapanje braka. Sada želim više! - I misliš da bi, to više, dobila sa Astonom? - Mislim. Udaja za Džejsona me ne bi pomerila sa tačke, na kojoj se sada nalazim. Sa Astonom bih napravila velike pomake, u svakom smislu. - Tek da stvar bude jasnija... Aston ti nije predložio brak? Denijel je ustala i nežno zagrlila oca. - Daj mi malo vremena, tata... Obećavam da neću da uradim ništa ishitreno, i ništa nepromišljeno. - Imam poverenja u tebe, Denijel. Sve što ja želim je da budeš srećna. - Ja to već jesam. Sa mamom i sa tobom. - Šta god da odlučiš, uvek ćeš biti naša ćerka - poručio joj je otac, zaštitnički je tapšući po ramenu. Denijel je uzdahnula i uspravila se. - Mislim da ću sutra da otputujem u Atlantu... - Kod Džejsona? - Hoću da razgovaram sa njim. 40
- Ali... - Nezavisno od onoga, što bi moglo da se dogodi sa Astonom, potpuno mi je jasno da ne želim da budem sa Džejsonom. Zaslužio je da mu to lično saopštim. A i prijalo bi mi da malo promenim sredinu. - Do kada planiraš da se zadržiš u Atlanti? - Ostaću nekoliko dana. Nisam odredila datum povratka. A odlazim već sutra. - U redu... Reći ću Nensi da ti rezerviše avionske karte, kao i apartman u nekom dobrom hotelu. - Učini to, molim te - prihvatila je Denijel, ispunjena neizmernom ljubavlju i zahvalnošću.
Razgovor, koga je obavila sa ocem, pomogao je Denijel da se odrekne svih dilema, po pitanju prihvatanja Astonove bračne ponude. Njegovo poverenje, podrška, ljubav... Sve joj je to pomoglo da skupi hrabrost i donese definitivnu odluku o udaji za Astona, za muškarca u koga je bila zaljubljena. Bilo je vreme da iskorači iz svoje produžene adolescencije, iz zone bezbednosti. Sa dvadeset i tri godine i dalje je živela sa roditeljima, potpuno zaštićena, okružena komforom i svim pogodnostima. Dobijala je sve što bi poželela. Ni za šta nije morala da se bori. Imala je sve na tacni, sve na dohvat ruke. Čak joj je i udaja bila osigurana. I nastavak ušuškanog, mirnog života, lišenog rizika a samim tim i velikog dobitka. Kada je krenula na put, Denijel je odlučila da se sa njega vrati izmenjena. Hrabrija, odlučnija, otvorenija. I lepša. Zahvaljujući novcu, Denijel je u Atlanti kupila novu odeću, promenila je frizuru, naučila je da se šminka, uredila je nokte. Time je neznatno podigla svoje samopouzdanje. 41
Moderno odevena, sveže isfenirana i pažljivo našminkana, pojavila se pred vratima Džejsonovog stana. Držala je u ruci veoma skupu torbu, nosila je maramu i naočare za sunce. Džejson je, u prvom trenutku, nije prepoznao. On je upamtio skromnu, neupadljivo odevenu Denijel, sa puštenom kosom koja nije imala neku posebnu formu. Sada je pred njim stajala stilizovana dama, kojoj je nova frizura gotovo izmenila lik. Vešto naneti svetli pramenovi znatno skraćene kose učinili su da Denijel deluje sveže. Uz naglašene oči i jarko crveni karmin, celokupni utisak je bio daleko od onog, kakvog je Denijel nekada izazivala. Pored izmenjenog imidža, Denijel je doživela i unutrašnju transformaciju, što je Džejson odmah prepoznao. Nova Denijel mu je delovala daleko i strano. To ga je navelo da pomisli kako razlog njene posete neće biti nimalo povoljan po njega. - Denijel! - pomalo uzdržano ju je pozdravio. - Trebalo je da se najaviš! Pravo je čudo da si me pronašla u stanu! - Potražila bih te ponovo. Došla sam u Atlantu na nekoliko dana. - Službenim povodom, pretpostavljam? - upitao je Džejson, nesigurno se osmehnuvši. On je već, na neki način, slutio razlog zbog koga ga je Denijel posetila. Uočio je da se promenila, i to na način koji njemu nije mogao da donese ništa dobro. Denijel je, pak, konstatovala kako je Džejson ostao isti, uprkos proteku godina, tome što je živeo u velikom gradu i nalazio se pred diplomiranjem. I dalje je bio mio, pitom i drag, ali ništa više od toga. Imao je lice večitog dečeka. Volela ga je, ali kao druga, nikako kao muškarca. Osmehnula mu se i pružila mu kesu, prepunu poklona. - Nešto od ovoga su ti poslali moji roditelji, a nešto sam lično odabrala za tebe. Nadam se da će ti se sve dopasti!
42
- Uvek si pažljiva, Denijel! - Džejson je zahvalno prihvatio kesu. - Izvoli, uđi! - Gde je Tomi? - Denijel se interesovala za Džejsonovog cimera. - Na predavanju je. Uskoro bi trebalo da dođe. Mislim da će se radovati što te vidi. Sedi! - ponudio joj je mesto na kauču. - Hoćeš li da ti donesem nešto za piće? - Samo flaširanu vodu. Hvala ti. Džejson je otišao u kuhinju, a Denijel je, ostavši sama, zaključila kako je i u tim, nimalo prijatnim trenucima, razmišljala o Astonu. Toga dana je probala nekoliko venčanica, u ekskluzivnom salonu, privikavajući se na činjenicu da će postati nevesta. Astonova nevesta. Sa njim je sve dobijalo na značaju. A, opet, on je nije voleo. To je umanjivalo vrednost svakom aspektu predstojećeg venčanja. - Izgledaš veoma lepo, Denijel - Džejson joj je, po povratku iz kuhinje, udelio kompliment. - Vidim da si promenila imidž. Moram da priznam da sam te jedva prepoznao. - Bilo je vreme da se odreknem stare Denijel, koja je hodala uvek po istim stazama, plašeći se da napravi i najmanji iskorak u nepoznato. - Ja... - Džejson se nesigurno osmehnuo. - Nikada te nisam doživljavao kao plašljivu osobu. - A sebe, Džejsone? Misliš li da si hrabar? Nespreman da odgovori na to pitanje, Džejson je slegao ramenima. - Ja nisam hrabra - priznala je Denijel. - Moj dosadašnji život to dokazuje. Uvek sam igrala na sigurno. Vreme je da uđem u rizik, kako bih povećala svoje šanse za veće životne dobitke. - Mislio sam da... Da imaš sve što ti je potrebno... Šta bi, još, mogla da dobiješ od života, Denijel? - Nešto novo i drugačije. Nešto što će me naterati da odrastem. 43
Džejson je tada uzdahnuo, obarajući glavu na grudi. - Slutim kuda nas vodi ovaj razgovor, Denijel... Došla si da raskineš našu vezu...
- Upoznala sam jednog muškarca - Denijel nije želela da to skriva od Džejsona, niti da odugovlači sa priznanjem. - Zaljubila sam se u njega. U tebe nikada nisam bila zaljubljena, Džejsone. Dobro mi je poznato da ni ti nikada nisi bio zaljubljen u mene. Nas dvoje smo, jedno za drugo, značili sigurne luke, u kojima bismo bili zaštićeni od životnih bura, ali i od uzbuđenja kakvo može da donese borba sa visokim talasima. Želim da se otisnem na pučinu, Džejsone, makar postojala mogućnost da se utopim. - Ko je muškarac u koga si se zaljubila, Denijel? - Džejson je zatražio da sazna. - Ne poznaješ ga. On, uostalom, nije ni važan. - Zar nije? Zbog njega me ostavljaš! - Ja ništa nisam započela sa tim muškarcem, Džejsone. Ali želim da to učinim. Želim da dobijem više od onoga, što bi život sa tobom mogao da mi ponudi. - Mislio sam da je ljubav najviše što neko može da očekuje od svog životnog partnera - rekao je Džejson, prepun gorčine. - A ja te mnogo volim, Denijel. - I ja tebe volim, Džejsone. Kao dragu osobu i prijatelja. Ne privlačiš me kao muškarac. Budi iskren i priznaj da ni ja tebe ne privlačim kao žena. Sumnjam da si ikada bilo šta osetio, dok si me, gotovo bratski, ljubio. - Ljubio sam te tako iz poštovanja! Očekivao sam da se naša strast razvije u braku! - Bojim se da se to nikada ne bi dogodilo. Žao mi je ako si povređen, Džejsone. Ne bi trebalo da budeš. Ovo je prilika i za tebe da se okreneš drugim devojkama. Sigurno se i tebi neka dopada. 44
- Ne! - uzviknuo je Džejson vatreno. - Ja ni ne gledam druge devojke! Nas dvoje smo imali dogovor, Denijel! Planirali smo da se venčamo, po završetku mojih studija! - Taj dogovor... Kao što sam već rekla, sklopili smo ga sigurnosti radi. Time smo izbegli da doživimo moguća razočarenja, baš koliko i moguća uzbuđenja. Ja se, sada, odričem svoje sigurnosti, na ime nečeg novog, što bi život mogao da mi donese. Kada budeš to razumeo i prihvatio, uvidećeš da je i tebi to potrebno. - Meni si ti potrebna, Denijel... - Džejson je klekao pred nju i pogledao je gotovo molećivo. - Volim te! Volim sve tvoje osobine! Ne mogu da te uporedim ni sa jednom devojkom! Sve su ništavne, u odnosu na tebe! - To nije moguće, po zakonu verovatnoće. Ima toliko dobrih devojaka, pa i boljih od mene. Boljih za tebe. Postani otvoren za priliv ljubavi u svoj život, i počećeš sve da posmatraš drugačijim očima. - Stvarno si se promenila... - zaključio je Džejson, udaljavajući se od Denijel. - U tebi ima malo one osobe koju sam zavoleo... - Želim da ostanemo prijatelji, Džejsone. Zaista si mi drag. Potreban si mi, jer te dobro poznajem, jer imam poverenja u tebe. - Trenutno mi nije lako da te gledam, tako da ne mogu da prihvatim tvoju ponudu prijateljstva... - Vremenom ćeš to moći. Sigurna sam u to. Posebno ako se dogodi da upoznaš neku devojku koju ćeš da zavoliš, i koja će da zavoli tebe. - Da li tebe taj muškarac, u koga si se zaljubila, voli? Denijel je ustuknula, što Džejsonu nije promaklo. - Odbacuješ moju ljubav zbog muškarca koji te ne voli? - Došla sam da te obavestim o promeni naših planova zato što ja volim njega, Džejsone. Smatram da je to pošteno, od mene. Ne bi bilo fer da razgovaram sa tobom i istovremeno mislim na drugog muškarca. - Možda... Možda je to, u vezi sa njim, samo neka faza...? - Možda - potvrdila je Denijel, jer ni sama nije bila sigurna u to kojim pravcem će da se razvija Astonov i njen odnos. 45
- Ja ću te čekati, Denijel. Čekaću da uvidiš da ti je najbolje sa mnom. Sa momkom koji te voli. Denijel je ustala, prišla Džejsonu i zagrlila ga. - Zaslužuješ svu sreću ovog sveta, Džejsone. Obećaj mi da ćeš učiniti sve, kako bi je ostvario. On joj je spustio čelo na rame, jedva obuzdavajući suze. Teško mi je da te se odreknem, Denijel... Sa tobom je sve tako izvesno... - Upravo to je razlog, zbog koga moramo da se razdvojimo, da se zaputimo zasebnim putevima! - uzviknula je Denijel, odvajajući Džejsona od sebe. - Izvesnost ne bi trebalo da bude najviše, što želimo da dobijemo od života! - Pitam se šta ti je taj drugi muškarac ponudio... - Ne razmišljaj o tome! Misli o sebi! I o onome što bi moglo da ti pomogne da se razvijaš i da rasteš! - bile su to reči kojima se Denijel oprostila koliko od Džejsona, toliko i od onoga što ju je činilo vezanom za njega.
46
Zbog rasporeda poslovnih obaveza, Aston, narednog dana, nije bio u prilici da ode kod Denijel. Morao je da pazi kod koga se raspituje o njoj, pa je ostao uskraćen za informaciju o tome da li je, uopšte, došla na posao. Narednog dana je ugledao njen automobil na parkingu, i to ga je delimično umirilo. Uvideo je, tada, da mu je bilo neobično važno da prati njeno kretanje, da joj bude blizu. Počeo je da se ponaša prilično posednički, i pripisivao je to pripremama za ulogu supruga. Plan o braku sa Denijel sve je manje smatrao sporazumnim, a sve više spontanim. Sa protokom vremena sve je manje razmišljao o korišćenju njenog novca, a sve više o njoj samoj, o promeni koju će da unese u njegov život. Od kada je počeo da razgovara sa Denijel i da je bolje upoznaje, osetio se manje usamljenim, manje izolovanim, manje neprilagođenim. Postao je opušteniji, ljubazniji, optimističniji. Svi oko njega su primećivali tu promenu, i svi su ga pitali da li je ona poticala od toga što je upoznao neku devojku. U petak popodne, pred kraj radnog vremena, Aston nije izdržao i otišao je da potraži Denijel. Nameravao je da je podseti na to da su imali dogovor da narednog dana večeraju u njegovom stanu, i upuste se u razmenu nežnosti. Aston je već bio uveren u to da će, kao ljubavnici, odlično funkcionisati, ali je želeo da u to uveri Denijel, i omogući joj da sa više optimizma i entuzijazma razmišlja o braku sa njim. On sam je sa velikim uzbuđenjem čekao trenutak u kome će se osamiti sa Denijel. Nekoliko puta je uhvatio sebe kako mašta o tome da je ljubi, da joj mami uzdahe, da je navodi da se privija uz njega. 47
I sve više je cenio njenu čednost, a sa sve više gnušanja je razmišljao o svojih prethodnim, raskalašnim ljubavnicama. U odnosu na Denijel, one su bile gotovo vulgarne. U nameri da ostavi utisak da dolazi službenim povodom, Aston je krenuo kod Denijel sa fasciklom u ruci. - Da li je gospođica Parker u svojoj kancelariji? - upitao je njenu asistentkinju. - Ne. Počeće da radi u ponedeljak. Aston se ukočio od navale misli, od kojih je um pretio da mu se pomrači. - Kako to mislite? - procedio je, jedva uspevajući da obuzda narastajući bes. - Gospođica Parker je, proteklih nekoliko dana, provela na godišnjem odmoru - objasnila je asistentkinja, koja je primetila promenu u Astonovom držanju, promenu kojoj nije umela da odredi uzrok. Zaboravivši da izgovori čak i formalan pozdrav, Aston se istog trenutka zaputio ka kancelariji Olivera Parkera. Tek kada je stupio pred njega, uvideo je da je postupio ishitreno, da je trebalo da prethodno ohladi glavu ili da, još bolje od svega, od nekog drugog sazna gde se Denijel nalazila. Počeo je da smišlja navodni razlog, zbog koga je došao, ali je onda, po pogledu koga mu je Oliver Parker uputio, shvatio da je on već bio upućen u njegove planove sa Denijel. Poštovao je tu njegovu roditeljsku posvećenost, njegovu bliskost sa jedinom ćerkom. - Gde je Denijel, gospodine Parker? - direktno ga je upitao, osećajući se spremnim da otvori sve karte, da odgovori na sva pitanja. - Uzela je kraći godišnji odmor - Oliver Parker je, u želji da zaštiti Denijel, ostao neutralan. - Otputovala je u Atlantu, zar ne? - procedio je Aston, koga je bes počeo polako da savladava. - Nisam siguran da ti dugujem odgovor na to pitanje, mladiću. Ako imaš neku poslovnu dilemu, obrati se meni. 48
- Verujem da već znate da mi je stalo do Denijel, gospodine Parker. Toliko, da mi nimalo ne prija pomisao da je trenutno u Atlanti, sa svojim bivšim momkom. - Stalo ti je do Denijel? - Oliver Parker je zatražio potvrdu te izjave. - Jeste. Sve više. Ona je izuzetna devojka. - Pomalo sam, hm, sumnjičav u odnosu na tvoju naklonost prema Denijel, Astone. Ja najbolje znam koliko je ona izuzetna. Isto tako znam da nije devojka po tvom ukusu. Otkud to da te je zainteresovala? - Ja nisam površan čovek, gospodine Parker. Umem da prepoznam prave vrednosti. Potom, protekli nemili životni događaji su me naveli da se promenim. Moji životni prioriteti su sada zreliji. Denijel se savršeno uklapa u njih. - Drugim rečima? - Oliver Parker nije odustajao od toga da mu Aston sve podrobno objasni. - Bio bih veoma srećan, ako bi Denijel pristala da se uda za mene, i ako bismo, za naš brak, dobili vaš blagoslov, kao i blagoslov vaše supruge. Zbog svoje telesne težine, Oliver Parker je nerado ustajao iz fotelje, ali je tada to učinio, kako bi Astonu potencirao značaj svojih reči. Stao je pred njega i uputio mu veoma strog pogled. - Mnogi su prosili moju ćerku, sa isključivom željom da se domognu njenog bogatstva. Da li bi, da si na mom mestu, posumnjao da se ta priča ponavlja? - Da - Astonu nije predstavljalo problem da bude iskren. - Pa? Po čemu se razlikuješ od svih dosadašnjih prosaca? - Po tome što se Denijel zaljubila u mene.
49
Aston je to izgovorio sa punim poštovanjem, bez imalo arogancije, što je dirnulo Olivera Parkera. Ponovo je seo u fotelju i glasno odahnuo. - Jednostrana ljubav nije dovoljna za dobar brak... prokomentarisao je, iako mu je očinski instinkt govorio da je i Aston gajio osećanja prema Denijel. - Niko, po sklapanju braka, ne dobij a nikakve garancije. Ne dobijaju ih ni parovi koji se ludo vole. Ponekad je bolje ući u brak trezvenom, nego usijanom glavom. Dovoljno volim i poštujem Denijel da bih je učinio svojom ženom, gospodine Parker. - Denijel je odrasla u veoma skladnoj i harmoničnoj porodici... Očekivaće da i ona, koju ona oformi, bude takva. - To je i u mom interesu. Dosta mi je besciljnog ludovanja. Imam ogromnu potrebu da se realizujem kao suprug i otac. - Smem li da znam šta još očekuješ od braka sa Denijel? Oliver Parker nije želeo da ostane uskraćen za tu informaciju. - Odrešene ruke po pitanju izvesnih poslovnih poduhvata, zahvaljujući kojima bih obezbedio svoju porodicu i realizovao svoje planove i ambicije - Aston je imao spreman odgovor. Očekujem omogućeno raspolaganje izvesnim kapitalom, koga bih kasnije uvećao. Ja umem to da radim. Bio sam veoma uspešan, pre nego što je moj brat sve uništio. - I ti si se, dakle, u odnosu na Denijel rukovodio ostvarenjem materijalnih dobiti? - Jednim delom. To, međutim, nije bilo presudno. Vremenom bih došao do novca. Ali ja nemam vremena. Nemam strpljenja. Nemam snage da počinjem od nule. Potom, prilično sam usamljen. Nisam uspeo da se prilagodim. Kada sam sa Denijel, osećam se dobro. Ona mi veoma prija, a znam da se i ona prijatno oseća u mom društvu. - Ti znaš da je Denijel zaštićena, zar ne? 50
- O, da. Znam. - Ako bi je povredio... Pa... Ne bi se dobro proveo. - Ja nisam grub, bezosećajan i nasilan čovek, gospodine Parker. Znam da je Denijel osetljiva. Poštovaću tu strane njene ličnosti. - U redu! - Oliver Parker je gromko uzdahnuo. Razgovaraćemo, još, o svemu. Naravno, isključivo od Denijel će da zavisi hoće li se udati za tebe, ili ne. - Gde je ona, gospodine Parker? - Aston je napeto zatražio da sazan. - Otputovala je u Atlantu, zar ne? - Žao mi je, Astone. Nemam dozvolu da bilo kome otkrivam gde se Denijel trenutno nalazi. - A ja ne mogu, tek tako, da se pomirim sa mišlju da je Denijel u društvu svog bivšeg momka. Oliver Parker je žmirnuo, iznenađen time što je u Astonovom glasu otkrio notu ljubomore. - Ne znam, tačno, u kojoj je fazi odnos između Denijel i tebe, Astone, ali znam da bi trebalo da joj veruješ. Ona nije nepromišljena, niti je sklona ishitrenim postupcima. - Ja brinem zbog njenih planiranih postupaka... - promrmljao je Aston sebi u bradu. - Drago mi je da smo ovako otvoreno razgovarali, gospodine Parker! - rekao je, i odmah potom napustio njegovu kancelariju.
51
Nije mu trebalo ni mnogo truda, ni previše uloženog šarma da od asistentkinje, koja je radila sa Denijel, sazna u kom gradu, i u kom hotelu se ona nalazila. Sav novac, koji je štedeo za roditelje, Aston je potrošio na kupovinu avionske karte. Tokom leta do Atlante je neprekidno razmišljao o Denijel, i pitao se da li će je zateći pokolebanu po pitanju odluke o tome da se venčaju. Plašio se da bi, nesigurna i uplašena, mogla da padne pod Džejsonov uticaj, i da učini nešto, što bi je nepovratno uputilo na njega. Molio se u sebi da se to nije dogodilo, da je Denijel raskinula vezu sa Džejsonom, da nije imala nikakav fizički kontakt sa njim. Znao je da bi ga slomilo ako bi je izgubio, nju, baš nju, a ne planove koje je imao sa njom. Svakim danom se sve više radovao njihovom zajedničkom životu. Svakim danom je sve više priželjkivao da se što pre venčaju, da što pre postanu supružnici. Uzeo je taksi, po sletanju u Atlantu, i uputio vozača na hotel, u kome je Denijel odsela. Bilo je kasno, ali se nadao da će je zateći budnu. Budnu i samu. Denijel se, tokom čitavog tog dana, uglavnom odmarala, tako da nije imala potrebu da rano ide u krevet. Imala je u apartmanu đakuzi, u kome se opuštala veći deo večeri. Pitala se da li će, ako se bude udala za Astona, on pristati da se zajedno opuštaju, uz svetlost sveca i hladan šampanjac. Hoće li oboje uživati u tome? Nalazila se u veoma sentimentalnom raspoloženju. Imala je ogromnu potrebu da bude pored Astona, da se prepušta njegovim nežnostima. Kada je čula da neko kuca na vrata apartmana, nije ni naslutila da će joj se, te noći, sve želje ispuniti. Obukla je frotirski mantil na 52
golo telo i krenula da otvori vrata, uverena da ju je tražio neko od hotelskog osoblja. Vreme je da odrastem, bilo je prvo što je Denijel pomislila, kada je u hodniku ugledala Astona. Vreme je da odreagujem zrelo, uprkos tome što su mi noge naprasno postale nestabilne, što je kroz kičmu počela da mi klizi jeza, što je srce počelo da mi ubrzano kuca. Uz sve to, proželo je mnoštvo najrazličitijih osećanja, od kojih ju je svako dovodilo do višeg nivoa uzbuđenja. Nesigurnost, bes, i strah, nadjačala je ljubav. I pritajena radost što vidi Astona, koga je neprekidno nosila u srcu, na koga je neprekidno mislila, o kome je maštala. Bila je spremna da mu se preda, ali ne iz razloga koji ga je naveo da je potraži u drugom gradu. Znala je da je Astonom rukovodila sujeta, da ga je mučio njen odnos sa Džejsonom. Jer, on ju je, na neki način, već smatrao svojom. I došao je da joj to jasno stavi do znanja. Jače je stegla kaiš frotirskog mantila, nesvesna potrebe da se zaštiti. Primila je poruku koju joj je Aston nemo upućivao, dok ju je pomno posmatrao, dok je pogledom svlačio mantil sa nje. Ustuknula je, kada je zakoračio ka njoj, kada je ušao u apartman i zatvorio vrata za sobom. Slutio je kako se Denijel osećala, ali nije pokazivao ni najmanju nameru da joj pomogne. Bar ne pre nego što sazna, ono što ga je zanimalo. - Da li si raskinula sa Džejsonom? - strogo ju je upitao, izazivajući nove potrese u njenom telu. - Razgovarala sam sa njim - neki prkos je navodio Denijel da ostane neutralna. - Samo to? - Ne znam na šta misliš... - O, da, znaš... Jesi li mu pripala? - To je moja stvar - Denijel je odnekud skupila hrabrost da mu se suprotstavlja, iako je znala da je to baš nikuda neće odvesti. - Varaš se. Uskoro ćeš postati moja žena. Više ništa nije samo tvoja stvar, Denijel. 53
- Još uvek se nisam udala za tebe. Na kraju, ti si tražio novac i sve privilegije koje on donosi. Dobićeš to. - Ne banalizuj naš sporazum, Denijel! - Aston je neznatno povisio glas, ne hajući za tim što je Denijel već bila dovoljno uplašena. - Ja sam tražio suprugu, dete, porodicu, novi početak. Tražio sam tebe. Želim da te dobijem. Da mi pripadneš. Ako je kasno zato... Besno je stegao zube, odavajući prizor koji je Denijel potpuno paralisao. - Ja nisam tvoja svojina, Astone, niti sam obećala da ću to ikada da budem - Denijel ni sama nije umela da objasni koja ju je sila navodila da provocira Astona. - Vidim da si trenutno u vlasti sujete i neke bezrazložne ljubomore. Predlažem ti da odeš u svoju sobu i pokušaš da se umiriš. - U moju sobu? Nisam rezervisao sobu. Planiram da prespavam ovde. U istom krevetu sa tobom. - Vidim da očekuješ da se povinujem svim tvojim planovima... - Ne, dušo... - meko ju je oslovio, krećući da joj prilazi. Očekujem da se povinuješ svojim željama... Da im se oboje povinujemo... - Ti... - Denijel je ispružila ruke ispred sebe, iako je znala da je to neće zaštititi, niti će to sprečiti Astona da posegne za njom. Tvoje želje su rukovođene tvojim besom, Astone... - Moje želje su odavno probuđene, Denijel. I pre mog polaska na ovaj put. Tačno je, međutim, i da sam besan. Samo jedva tvoja reč će biti dovoljna da me umiri. Samo jedan odgovor. Prišao joj je sasvim, svestan toga da će je njegova blizina smekšati, da će je navesti da se preda. - Da li si pripala Džejsonu...? - Nisam... - prošaputala je Denijel, i već u sledećem trenutku se našla u Astonovom čvrstom zagrljaju.
54
Oslobođen sumnji, napetosti i besa, Aston se naprasno ispunio nemerljivom količinom nežnosti. Dok je laganim poljupcima zavodio Denijel i usnama crtao puteve po njenoj koži, pomislio je kako odavno nekog nije toliko jako, toliko čisto želeo. Prošli su meseci od kada je bio intiman sa nekom ženom, međutim, toga puta ga nisu vodile potrebe njegovog tela, već potrebe njegovog srca. Ljubio je Denijel sa izražajnom emotivnošću, sa svešću o tome koliko je bila ljupka, koliko je bila krhka. Sa ogromnom količinom strpljenja ju je navodio da mu se prepusti, svakim gestom joj poručujući da je gajio najveće moguće poštovanje prema njenom neiskustvu. Denijel je imala veliko poverenje u Astona, uprkos tome joj je bilo veoma teško da se opusti. Njen otpor se uvećao kada su se našli na krevetu, kada je Aston razgrnuo krajeve njenog mantila. Poželela je, tada, da ga zamoli da ode, da je ostavi, ali ju je opustilo Astonovo prigušeno mrmljanje. Osetila je da ju je iskreno poželeo, da se borio sa navrelim uzbuđenjem. Ulagao je napore da ga sputa, kako bi joj omogućio da se izgubi u slatkoj mirnoći potpune predanosti. Naveo je Denijel da hrli ka njemu kada je skinuo odeću sa sebe, kada ju je zapahnuo vrelinom koja mu je zračila iz tela. Oboma se dah kidao kada su, potpuno nagi, isprepletali tela. Oboje su goreli u slatkom iščekivanju, u lepoti tih intenzivnih trenutaka. Opčinjena muževnom silinom Astonovog tela, Denijel je počela da se nesvesno izvija ka njemu. Ubrzo je osetila njegovo nadiranje, ubrzo se našla u zoni u kojoj je sve postalo iskričavo, gde su se užitak i bol spajali u blaženom zaboravu. Predala mu se bez uzdržanosti i strepnje, i Aston je to osetio, to ga je još snažnije nadahnulo. Nastavio je da voli Denijel veoma 55
iskusno, čineći da je svakim svojim novim naletom približava odredištu koje ju je mamilo, koje je nosilo u sebi slatki nagoveštaj. Obilno se naslađivao tim dubokim, uzajamnim prožimanjem, tom neočekivanom slavlju svih čula. Potpuno zadivljen, neumorno je nešto mrmljao, svestan toga da je Denijel uživala koliko u onome što joj je činio, toliko i u onome što joj je govorio. Uzbuđenje je, u oboma, raslo neslućenom brzinom, i kulminiralo je u silovitom naletu slasti, zadovoljstva i topline. Taj fascinantni koktel utisaka je potpuno opio Denijel, i naveo je da, sva drhtava i treperava, prizna Astonu da ga voli. Nimalo nije zažalila zbog toga. Ni zbog čega nije žalila dok se, ispunjena i potpuno mirna, odmarala na Astonovim grudima. Sve sumnje su ostale daleko, sve ružno je nestalo, iskrsavalo je samo ono lepo, svetio, ono što ju je činilo radosnom. Prstima je lagano milovala Astona po stomaku, dok mu je njen obraz ljubio kožu na grudima. Osluškivala je njegovo disanje, prisećajući se kako ju je voleo, kako je sve ispalo savršeno. Mnogo lepše od onoga što je zamišljala i što je očekivala. Kada je pomislila da će se udati za Astona i deliti sa njim postelju do kraja života, pridigla se na lakat i pogledala ga. Zapitala se da li je, sve, možda sanjala. Da li joj se samo učinilo da je i Aston uživao u njihovom vođenju ljubavi, koliko i ona? Da li se sve odigralo onako, kako je trebalo? Šta ako je on imao drugačija očekivanja? Šta ako sada, nakon što su vodili ljubav, odustane od njihovog venčanja? U očima su joj se množila pitanja, koja je Aston prepoznao. Osmehnuo se Denijel i pomazio je po obrazu. - Tako si lepa... - prošaputao je, izranjajući iz zanosa kakvog odavno nije osetio. - Lepa i moja... - Plašila sam se ovoga, Astone... - priznala mu je, osetivši veliku bliskost prema njemu. - I sada se plašim... - Sada? Čega? - Ne mogu da procenim da li... - Hej! - prekinuo ju je, nežno je položivši na leđa. Nadneo se nad nju, uhvatio je za ruku i poljubio joj nadlanicu. - Sve je bilo 56
savršeno... Odavno nisam ovoliko uživao... Odavno nisam bio ovoliko srećan... Ovo što smo upravo podelili, Denijel, konačno me je izlečilo od sumornosti koju sam dugo nosio u sebi. Tek mi je sada jasno da sam bio sumoran i pre nego što je moj brat podmetnuo požar i učinio da sve izgubimo, da sve nestane. Ponovo sam kompletan, zahvaljujući tebi. Predivno se osećam. Srećan sam, miran, zadovoljan. Vratio sam se sebi. Nijedna, od mojih brojnih ljubavnica, me nije navela da se osećam ovako. Da budem svoj, više nego što sam ikada bio. Denijel se oteo uzdah. Slušala je sa ushićenjem ono što joj je Aston govorio, sve do poslednje rečenice. Onda je klonula. Pomogla je Astonu da ponovo postane svoj. Svoj, a ne njen. Uvidela je da je to želela više nego bilo šta drugo. Više nego brak sa Astonom i nebrojene noći u njegovom zagrljaju. Zelela je da je on zavoli, da postane njen. Da joj izjavi ljubav, kao što je ona to učinila njemu. Nije ni osetila da su joj se oči ispunile suzama, sve dok joj nisu ovlažile obraze. Grdila je sebe zbog toga što je dozvolila da je, baš te noći, obuzme tuga, međutim, to je bilo jače od nje. Ni ne sluteći razlog, zbog koga je Denijel plakala, Aston joj je usnama pokupio suze. Nastavio je da je ljubi, veoma nežno i polako, sve dok nije osetio da se smirila, sve dok nije oterao njenu tugu i naveo je da ga iznova poželi, istom snagom kojom je i on poželeo nju.
57
Po povratku u Baton Ruž, Denijel i Aston su objavili da su se verili, da su razmenili prstenje i obavezali se jedno drugom. Organizovali su dve proslave, jednu u dvorištu kuće Parkerovih, drugu u fabrici, u velikoj kancelariji u kojoj su se održavali sastanci članova rukovodstva. Denijel je blistala od sreće, od zadovoljstva, neprekidno se osmehivala i svima pokazivala prsten koji je dobila od Astona. Dobronamerni prijatelji i kolege su joj čestitali i poželeli joj srećan brak, ne propuštajući da primete da je izgledala veoma lepo, da se promenila, da je zračila ljupkošću i radošću. Objava veridbe Denijel i Astona je izazvala još više negativnih komentara, ali su svi dobro pazili da oni ne dopru do ušiju mladenaca. Parkerovi su, svojim statusom, izazivali strahopoštovanje, dok je Aston delovao kao neko koje umeo da se izbori sa zlonamernim komentarima. Na njemu se videlo da ga zli jezici nisu mogli dotaći. On je veoma brzo, po objavi veridbe, dobio daleko višu poziciju u fabrici, i odrešene ruke da zamišljene planove sprovede u delo. Oliver Parker mu je, sa puno poverenja, poverio izvestan kapital, uz jedini zahtev da ga obaveštava o svemu, i lično njemu podnosi izveštaje o utrošenim sredstvima. Astonu to nije predstavljalo problem, obzirom na to da je imao časne namere, da su svi njegovi planovi predstavljali, u stvari, investicije, ma koliko se činilo da su pokretani iz ličnih razloga. Bio je dirnut ponudom Olivera Parkera da organizuje dolazak njegovih roditelja na veridbenu proslavu, i osetio se postiđenim kada su oni to odbili. Nije mu bilo prijatno da, tokom proslave u domu Parkerovih, nema uz sebe nikog iz svoje porodice ko bi mu čestitao, ko bi mu poželeo sreću u braku. Vest o svojoj veridbi nije prosledio 58
nijednom od bivših prijatelja, jer su ga svi napustili kada mu je bilo najteže, kada je ostao na ulici. Našli su se pored njega u samom početku, tešili ga i nudili pomoć, a kada je tu pomoć odlučio da prihvati, svi su polako počeli da se povlače. Niko, na kraju, nije ostao uz njega. Briga za roditelje, za bratov status u zatvoru, kao i za sopstvenu egzistenciju, nije mu dozvolila da posustane, da odustane, da se preda očajanju. Prihvatio je prvi posao koji mu se ponudio i preokrenuo svoj život. Uspeo je da se stabilizuje, a kada se to dogodilo, uvideo je da želi više. To više je dobio uz Denijel. Astonu je toliko prijala njena ljubav, da se nerado odmicao od nje. Ogromno zadovoljstvo mu je pridavala činjenica da ju je usrećio, da ju je upoznao da čarima telesne ljubavi, da ju je naveo da se promeni, u svakom smislu. Denijel je postala vedrija i opuštenija, i raspolagala je sa većim samopoštovanjem, ali je i dalje bila skromna, i ljupka, i nenametljiva. Aston ju je zbog toga voleo. Voleo je da je dugo zavodi, da se sladi njenom čednošću, da uživa u tome što je bila njegova, samo njegova, za sva vremena. Ono, što je sa Astonom delila u postelji, ojačalo je uverenje u Denijel da je život lep, da ju je čekala divna budućnost, da se udavala za najboljeg muškarca na svetu.
Niko nije mogao da joj pokoleba to uverenje. Niko, pa ni njena najbolja prijateljica Silvija, koja ju je dobro poznavala. Silvija, koju je bunilo to što je Denijel odlučila da krene nekim drugim putem, da se odrekne dobro trasirane budućnosti i upusti se u nešto potpuno neizvesno.
59
- Moram da priznam da se plašim za tebe... - poverila joj je Silvija, gladeći svoj zaobljeni, trudnički stomak. - Sada izgledaš srećno, ali, bojim se da bi to moglo da se promeni. - Svačiji život bi mogao da se promeni, Silvija - Denijel joj je mudro poručila, odlučna da ostaje gluva i slepa za sve koji su imali nameru da je pokolebaju. - Da, ali... Tvoj pad bi bio sa velike visine... Ne liči na tebe da se toliko uneseš u neku vezu. - U neku vezu? - ponovila je Denijel začuđeno. - Ja nikada nisam bila u pravoj ljubavnoj vezi, Silvija. Ni sama ne znam zbog čega sam se ustručavala da istražim sebe, kao ženu. Zbog čega sam potiskivala taj deo svoje ličnosti. Drago mi je da je on, konačno, oživeo. I drago mi je da je za to zaslužan Aston. Naslutivši ono na šta je Denijel aludirala, Silvija je širom otvorila oči i podigla obrve, odajući svoje veliko iznenađenje. - Ti... Ti si spavala sa Astonom? - Jesam. On je moj verenik i moj budući muž. - Tako, znači... - Silvija je oblizala usne, uviđajući da ju je prožela lagana doza ljubomore. - I? Kakva su ti iskustva? Denijel se razneženo osmehnula, što je još više porazilo Silviju. - Predivna! Uživala sam u vođenju ljubavi sa Astonom. On je veoma iskusan i veoma nesebičan ljubavnik. Kako to da mi nikada nisi pričala o svom seksualnom životu, Silvija? - Pa, ti ga nisi imala, a ja... - Silvija se ugrizla za usnu. - Trebalo bi da znaš da to nije najvažnije u jednom braku, Denijel. - Ali... Važno je uživati u zagrljaju svog supruga. Važno je hrliti ka njemu sa radošću i slatkim iščekivanjem. Silvija je naglo ustala, odlučna da prekine taj razgovor, koji ju je navodio da se preispituje, da uviđa kako su se njena iskustva razlikovala od onih, koja je imala Denijel. Ona nije uživala u vođenju ljubavi sa svojim suprugom, taj čin je više doživljavala kao neku bračnu obavezu, nego kao izvor zadovoljstva. Pitala se u čemu se krio problem. Da li je moguće da je njen muž nije privlačio, u meri u kojoj je Aston privlačio Denijel? 60
Morala je da prizna da je Aston bio daleko najzgodniji muškarac, koga je ikada upoznala. Na prvi pogled je postajalo jasno da je vladao svim ljubavnim veštinama, da je umeo da usreći ženu. Činilo se da je bio privržen Denijel, uprkos očiglednim razlikama. Možda je nije voleo, ali mu je bila draga. Sve to joj nije prijalo. Na površinu je izbila nesvesna ljubomora, koju je uvek gajila prema Denijel, Denijel koja je bila bogata, obrazovana i koja je radila odgovoran posao u fabrici svog oca. Uz sve to je dobila zgodnog i šarmantnog verenika, koga je mogla da predstavlja sa velikim ponosom. Čekao ju je ispunjen i dinamičan život. Život kakav nije uspela da ostvari nijedna devojka iz njihove generacije, iz njihovog okruženja. - Vidi se da tek počinješ da stičeš izvesna iskustva, Denijel... Silvija je dobila nesavladiv poriv da uskrati Denijel prednost, koju je imala. - Sada si pod izvesnim, hm, utiscima, ali znaj da strast vremenom bledi. Dolaze do izražaja neke druge stvari. Nadam se da si svesna toga, da si dovoljno hrabra da dočekaš budućnost sa Astonom. - Jesam - potvrdila je Denijel koja, zbog svoje naivnosti i dobrote, nije osetila da je Silvija postala maliciozna. - Mislim da bi mi više hrabrosti iziskivala eventualna udaja za Džejsona. Nas dvoje se ne volimo, utoliko bi naš brak bio podložniji mogućim razočarenjima. - Džejson te voli! Više nego Aston, u svakom slučaju. Denijel je progutala knedlu, tek tada postavši svesna Silvijine grubosti. - Vidim da ti je teško da se privikneš na moju odluku da se udam za Astona... Dosta sam razmišljala o svemu... Zaljubljena sam u njega... On je dobar prema meni... Nas dvoje imamo planove... - Kakve planove? - prekinula ju je Silvija. - Znaš li šta ljudi govore o tebi i Astonu, o vašim planovima? Veruj mi da ti se ništa od toga ne bi dopalo. - Ljudi uvek govore ono što njima odgovara, ne hajući preterano za istinom. Nemam nameru da se obazirem na zle jezike. 61
- Ali, oni su svuda oko nas! - Ja znam istinu, Silvija. Znam zašto me je Aston zaprosio. I znam zašto sam prihvatila da se udam za njega. Od tebe očekujem da budeš na mojoj strani, da mi veruješ. Nadam se da nisi jedna od tih ljudi koji imaju zao jezik? - Nisam, naravno - Silvija je učinila napor da se osmehne. - Ja sam u grupi ljudi koji brinu za tebe, i plaše se da ćeš doživeti razočarenje. Denijel je pogodilo ono što joj je Silvija rekla, najviše zbog toga što je doprinela tome da jače zagrmi njen unutrašnji glas, glas koji joj je neprekidno sugerisao da je Aston ne voli, da on nije muškarac za koga bi trebalo da se uda, i da će, jednoga dana, svakako biti razočarana i povređena.
Ophrvana brojnim sumnjama, koje su se preplitale sa osećanjima ljubavi i ushićenja, Denijel je uporno izbegavala da razgovara sa svojom majkom. Najviše se plašila njenog suda, njenog mišljenja, do koga je veoma držala. Širli Parker je pokazivala istinsko oduševljenje zbog udaje svoje ćerke za Astona, zgodnog i vrednog muškarca, koji se isticao po svemu. Oslanjala se na to stoje njen muž dao blagoslov Astonu, sa kojim je obavio ozbiljan, muški razgovor. Videla je da je Denijel srećna, da se promenila, da se radovala predstojećem venčanju. Za nju je to bilo dovoljno. Sa velikim entuzijazmom je pripremala veridbenu zabavu, i sa još većim je planirala svadbeni banket. Po čitav dan je smišljala jelovnik, pravila skice za tortu, pregovarala sa krojačima o svojoj haljini. Nalazila se u stanju blage euforije, i Denijel nije mogla a da se ne zapita šta je pokretalo tu euforiju. Zato je odlučila da bude veoma direktna prema svojoj majci. 62
- Da li ti se dopada Aston? - upitala ju je, u jednom od retkih trenutaka kada je Širli Parker sela da predahne. Ona je volela svoja kućna zaduženja, volela je da kuva, razmešta nameštaj, bavi se baštenskim cvećem, pa i ručnim radovima. Čim je saznala da se Denijel verila, počela je da veze čipku za njen veo i da se raspituje o krojevima venčanica. - Tvoj verenik mi se veoma dopada, dušo! - Širli Parker je iskreno odgovorila. - Veoma je kulturan i ljubazan, ume da se ponaša, ima predivne manire. Po njima se razlikuje od lokalnih momaka, koji kao da su odrasli u nekoj prašumi. Aston se, uz to, lepo oblači, lepo govori, i lepo se ophodi prema tebi. Biće ti dobar muž! - A ja? - Denijel je to izgovorila kroz nalet suza. - Šta sa tobom, dušo? - Hoću li ja biti dobra žena Astonu? - Apsolutno! Vidim da sumnjaš u to. Nije mi jasno zbog čega. Sigurna sam da Aston ne bi mogao da poželi bolju suprugu od tebe. - Ti znaš da se on, dok je živeo na severu, zabavljao sa devojkama koje su drugačije od mene? - Znam! A znam i da nijednu, od tih, nije oženio! On nije baš u cvetu mladosti. Sigurno se zabavljao sa mnogo žena. Ipak, nijednu nije zaprosio. - Tebi nije neobično što je zaprosio mene? - Denijel je smogla hrabrosti da postavi i to pitanje, uprkos tome što joj se srce steglo od straha. Majka ju je pogledala gotovo zabezeknuto. - Meni bi, najmanje od svih, trebalo da bude neobično što te je zaprosio jedan divan muškarac, Denijel. Ja te najbolje poznajem. Znam koliko si dobra, vredna, časna. Ti si pravi dragulj. - To govoriš zato što me voliš... - Ne, već zato što sam već dvadeset i pet godina supruga i majka. Dobro mi je poznato kojim kvalitetima bi trebalo da se odlikuje jedna žena, koja ima ambiciju da se uda. Ti poseduješ upravo te kvalitete. Dobra si, odana, skromna, imaš veoma blagu narav. Za muškarca je veoma bitno to da mu je žena verna, da nije 63
naporna, da nije zahtevna. Umeš sa decom, što je takođe veoma važno. O, i dobro kuvaš! I odlično pripremaš kolače! Znaš, dušo, kada je muškarac gladan, on postaje nezadovoljan. Kada sumnja u svoju ženu, postaje paranoičan. Kada mora da se nadmudruje sa njom, postaje ozlojeđen. Aston će imati kvalitetan život sa tobom, život lišen uobičajenih bračnih teskoba. Moći ćete da se razvijate jedno sa drugim, i da odgajate divno potomstvo! Zato se opusti, dušo, i raduj se predstojećem venčanju! - Hvala ti, mama! - Denijel je uronila u majčin zagrljaj, osetivši kako su joj njene reči podigle samopouzdanje i zaista je navele da se još više raduje svemu što ju je, u budućnosti, čekalo sa Astonom.
64
Narastajuća ljubav prema Astonu, navodila je Denijel da mu se sve više posvećuje, da što više boravi sa njim. Uživala je u svemu što su zajedno radili, u svakom trenutku koga su zajedno provodili. Izlazili su, razgovarali, osamljivali se. Bilo je trenutaka u kojima je Denijel čeznula za Astonovom ljubavlju, ali je odbijala da pati. Oslanjala se na to da je ona Astonu bila draga, da je uživao u onome, što mu je nudila, što je gradio sa njom. Kada joj je predložio da krene sa njim u Mejn, kako bi upoznala njegove roditelje, bila je veoma srećna, veoma počastvovana. Nadajući se da će je Astonovi roditelji prihvatiti, kao što su njeni prihvatili njega, kupila im je pregršt poklona. Međutim, dogodilo se upravo suprotno. Tobijas i Adelin Remington su se postavili krajnje uzdržano i sumnjičavo. Ponašali su se ljubazno, ali se videlo da nijedno od njih dvoje nije osetilo preteranu sreću, zbog susreta sa budućom snahom. Denijel je žalila što su, odmah po sletanju u Portland, pravo sa aerodroma otišli da posete Astonove roditelje. Bila je umorna i prepuna utisaka o Mejnu, o ambijentu koji je u njemu vladao, o ljudima koji su u njemu živeli. Imala je mnogo toga da poveri Astonu, mnogo pitanja da mu postavi, ali se povinovala njegovoj želji da, pre odlaska u hotel, odu kod Tobijasa i Adelin Remington. Oni su i dalje živeli u prikolici, u kojoj su imali krevet, mali sto, kao i deo sa kuhinjskim elementima. Van prikolice se nalazio improvizovani toalet, sa tuš kabinom. Astonova majka je pripremila večeru, njen suprug je kupio vino. Sve je bilo ukusno i kvalitetno, ipak, niko nije imao preveliki apetit, jer je atmosfera za stolom bila veoma kruta. Jedini, koji se trudio da održava komunikaciju na visokom nivou, bio je Aston. Pričao je roditeljima o planovima koje je imao, 65
o gradnji nove zgrade na placu, o njihovom budućem stanu, o prodavnici u prizemlju. Oni su ga slušali bez imalo oduševljenja. Rekli su da se neće protiviti realizaciju njegovih planova, ali nisu propustili da naglase kako su oni sasvim zadovoljni životom u prikolici. Jedino što su tražili od njega to je da se pobrine za svog brata, da mu obezbedi što lagodniji boravak u zatvoru. Denijel su uglavnom ignorisali, a kada bi joj se obratili, bili bi kulturni i ljubazni, ali nimalo srdačni. Zbog svega toga, Denijel se nalazila na ivici suza. Što je duže sedela pored bračnog para Remington, sve je više uviđala to da su se oni, intimno, protivili ideju o venčanju svog sina. Njih dvoje ništa nije moglo da ubedi u to da je Aston napravio pravi izbor buduće supruge. Ništa, pa ni to što ju je Aston nežno gledao, što joj se često obraćao, što je pokušavao da je uključi u razgovor. Bračni par Remington je video samo ono, što im je na prvi pogled bilo očigledno: to, da se Denijel razlikovala od svih njegovih prethodnih ljubavnih partnerki. Klimali su glavama dok ju je Aston hvalio, dok je nabrajao njene vrline, njena postignuća, ali su u njoj i dalje videli staromodnu i ne preterano atraktivnu devojku, koja nikoga nije mogla da zainteresuje i osvoji na prvi pogled. Odbili su poziv da dođu u Baton Ruž na venčanje, uz objašnjenje da su slabog zdravlja, i da sve to ne mogu finansijski da isprate. Kada je Denijel ponudila da im plati avionske karte, nehotice je napravila grešku, koja je Remingtonove navela na to da postanu još više sumnjičavi. Svojim gestom, iako velikodušnim, im je stavila do znanja da ona rukovodi novcem, da je ona ta koja sve plaća. Odmah su pomislili da je platila i naklonost njihovog sina. A Denijel nije mogla a da ne zaključi kako su bili u pravu.
66
Po dolasku u hotel prepustila se suzama koje je sputavala kako ne bi uznemirila i osramotila Astona. Ušla je u kupatilo, u nadi da će njena slabost kratko trajati, da je suze neće dugo mučiti. Međutim, što je ulagala više napora da se umiri, postajalo joj je sve teže da obuzdava svoju tugu. Dogodilo se i ono od čega je strepela, a to je navala novih sumnji po pitanju njenog i Astonovog braka. Optužila je sebe zbog pristanka da se uda za njega, uviđajući da ga je, time, onemogućila da se, za čitav život, poveže sa devojkom koju bi voleo. Umesto sa njom, Denijel Parker, devojkom koja je bila u mogućnosti da realizuje sve njegove planove, sve njegove potrebe. Sem onih najvažnijih, emotivnih. Morala je da otvori vrata kupatila, jer je Aston uporno tražio da ona izađe. Nije se previše iznenadio kada ju je video uplakanu. Prišao joj je i zagrlio je, izazivajući novi nalet njenih suza. Denijel je osećala da je Aston bio zaštitnički nastrojen prema njoj, da mu je bilo stalo do njene sreće, ali to nije moglo da joj nadoknadi odsustvo njegove ljubavi. - Moji roditelji su nepovratno ogorčeni zbog onoga što im se dogodilo, Denijel... - rekao je, nepogrešivo pogađajući razlog, zbog koga je Denijel plakala. - Njih više ništa ne može da usreći, pa ni najava našeg braka. Potpuno su potonuli. Jedan sin im je u zatvoru, drugi sin živi daleko, oni stanuju u skučenoj prikolici, i prinuđeni su da se kupaju u improvizovanom toaletu. Svi su ih napustili. Mog oca se odrekao čak i njegov rođeni brat sa kojim je, pre požara, održavao redovne kontakte. Očekujem da će sve da se promeni kada im budem obezbedio pristojan stan i kada im budem omogućio da se aktiviraju. - Pa, podneo si veliku žrtvu, kako bi im omogućio da se izleče od ogorčenosti i povedu normalan život! - uzviknula je Denijel kroz plač, odmičući se od Astona. - Trebalo je da im kažeš za naš 67
dogovor! Imam utisak da me smatraju za onu koja te je na nešto naterala! Ideja o tome da se nas dvoje venčamo je tvoja, Astone! Hoću da im to kažeš! - O kakvoj žrtvi govoriš, Denijel?! - tada je i Aston povisio glas. - Odbijam da učestvujem u tvom samosažaljevanju! Za tim nema potrebe! Do sada sam ti mnogo puta dokazao da će naš brak za mene biti podjednako regularan, kao i svaki drugi! Nezavisno od toga sa kakvom smo početnom idejom ušli u ovu priču! Toliko toga se, u međuvremenu, promenilo! Uostalom, da li si ti tvojim roditeljima rekla za naš dogovor?! - Jesam. Na neki način - priznala je Denijel, pitajući se na šta je Aston mislio kada je rekao da se, u međuvremenu, mnogo toga promenilo. - Njima nije važan naš dogovor. Važno im je da sam ja srećna. Tvoji roditelji misle da ti nisi srećan, i da sam ja, pritom, odgovorna za to! Plašim se da su u pravu! Aston je duboko uzdahnuo i iznova pokušao da se približi Denijel. Nimalo mu se nije dopalo što se ona izmakla van domašaja njegovih ruku. - Žao mi je što su moji roditelji bili hladni prema tebi, Denijel. Podsetiću te da me nisu ni pitali da li sam srećan. Oni misle da sam nesrećan koliko su to i oni sami. Nisu shvatili da sam krenuo dalje. Da sam našao posao, buduću suprugu, da planiram formiranje porodice, kao i razvijanje biznisa. Odbijaju sve to da vide, zato što su zagledani u prošlost. To sam i ja bio, sve dok... Dok nisam upoznao tebe. Kako je moguće da ne vidiš koliko mi značiš? Vidim da ti znači moj novac, Denijel je procenila da je bio loš trenutak da mu to kaže. Klonula je na fotelju, osetivši se nesrećnom kao nikada pre. Toliko je volela Astona... Toliko se radovala njihovom predstojećem venčanju... Odjednom je uvidela da je previše slušala srce, a premalo razum. Previše je slušala čak i svoje telo, koje je postalo zavisno od Astonove ljubavi. Palo joj je na pamet da raskine veridbu. Onda se setila da bi time raskinula njihov dogovor. U taj dogovor nije bila uključena ljubav. Svako je pružao i dobijao samo ono što je mogao. 68
Ako Aston nije mogao da je voli, a to nikada nije ni obećao, na osnovu čega je ona mogla da raskine veridbu? Bilo je prekasno za bilo šta. Morala je da ispoštuje dogovor do kraja. Da se uda za Astona, kako ne bi ispala detinjasta i kako ne bi pokazala svoje žaljenje zbog neuzvraćene ljubavi.
69
Nastupajuću noć Denijel je provela u Astonovom zagrljaju. Nisu vodili ljubav, jednostavno su se privih jedno uz drugo, deleći toplinu svojih tela. Po buđenju su razmenili nežne poljupce, ali oni nisu pokrenuli strast u Denijel, već su je ponovo doveli na ivicu suza. Posmatrala je Astonovo lice, tik uz svoje. Niko, u tom trenutku, nije mogao da je uveri da je bila sposobna da ga se odrekne, da nastavi da živi bez njega. Ludo ga je volela. Njegove oči, usne, kosu. Volela je da posmatra svoj odraz u njegovim očima i dopadalo joj se ono što je videla. Znala je da je bila draga Astonu. Da ju je iskreno poštovao i iskreno joj želeo dobro. Da je bio spreman da joj se u potpunosti posveti. Činilo se kao da je pred sobom video samo jedan put, onaj, koji će da deli sa njom. Odbijao je da se preispituje, da sumnja, da bilo šta dovodi u pitanje. Doneo je odluku, smislio plan i krenuo da ga realizuje. Bio je usmeren i fokusiran. Veoma dosledan. Ali, nije bio zaljubljen u nju. A ona, Denijel, sve više je patila zbog toga. Sve jače je čeznula za Astonovom ljubavlju. Zbog toga je svoj životni put, sa njim, videla kao put ispunjen neposustajućom čežnjom za onim, što nikada neće uspeti da dobije. Čovek koga je volela će biti njen suprug, životni partner i otac njihove dece, ali ne i čovek koji ju je voleo. Biće čovek koji se, zbog životnih okolnosti, odrekao ljubavi. Nakon doručka, Aston je predložio da odu u obilazak grada, ali je Denijel to odbila. Nimalo nije bila raspoložena ni za kakve aktivnosti. Nije imala snage za to. - Da li bi imala nešto protiv toga da te ostavim i odem do lokalnih građevinskih preduzetnika, kako bih se raspitao o 70
uslovima gradnje? - pitao ju je Aston koji joj je, i pre polaska na put, najavio da će u Portlandu započeti planirane poslove. - Ne, naravno - dala mu je dozvolu, jer je imala potrebu da ostane sama. - Šta ćeš da radiš, u mom odsustvu? - interesovao se Aston, koji je imao potpuni uvid u to koliko je Denijel bila neraspoložena. Smatrao je da je, i dalje, bila pod utiskom posete njegovim roditeljima. Nije ni pomišljao da je njeno neraspoloženje imalo daleko dublje korene, da ga je bilo daleko teže otkloniti. - Mislim da ću da naručim masažu - slagala je Denijel, misleći kako će se, po Astonovom odlasku, sklupčati u krevetu i prepustiti suzama. - Na raspolaganju mi je hotelski bazen, a možda ću i da izađem u šetnju. - Vratiću se do ručka. Želim da te izvedem u svoj omiljeni restoran. - Nadam se da će tvoji pregovori biti uspešni - poželela mu je Denijel, uputivši mu osmeh pun ohrabrenja. Aston joj je prišao i utisnuo joj na usne dug poljubac. Potom joj je glavu privio na svoje grudi i prisno je stegao. - Seti se svega što sam ti sinoć rekao o svojim roditeljima. Njihovo kruto i hladno držanje nije usmereno protiv tebe, lično. Njih vređa sve što slavi život. Ima li većeg slavlja od nečijeg venčanja? Mislim da bi bih srećniji da sam došao i obavestio ih kako ću da živim u prikolici sa njima, i da večno oplakujem ono što se dogodilo. Hoću da veruješ u ovo, što sam ti rekao. Denijel mu nije poverovala. Razumela je ono što joj je rekao, ipak, nepokolebljivo je verovala u to da je Astonovi roditelji nisu prihvatili, da su sumnjali u kvalitet njihovog odnosa, da su slutili da njihov sin nije kompletno srećan. Bilo je evidentno da su se nalazili u depresiji, da su patili zbog sina koji se nalazio u zatvoru, zbog odbeglih rođaka, zbog nimalo lepih okolnosti u kojima su živeli. Denijel je pretpostavila i da su bili usamljeni, da ni sa kim nisu ni pokušavali da sklope nova prijateljstva. 71
Ženidbu svog sina, sa devojkom koju nije voleo, su doživeli kao novi životni poraz. Kao novi dokaz da su se nalazili u nemilosti nebesa. Verovatno su jedinu nadu polagali u to da će Aston, bar, pronaći svoju sreću, ako se, već, otisnuo daleko od kuće, u potrazi za boljim životom. Zbunilo ih je to što je on odabrao da bude materijalno situiran, umesto srećan. Zato su pokazali svoj bunt. Pored krivice, Denijel je osećala iskreno žaljenje zbog stanja, u kome su se nalazili Astonovi roditelji. Pitala se da li bi ih usrećilo ako bi ona raskinula veridbu sa njihovim sinom. Da li bi se više radovali ako bi se Aston ponovo našao na početku, i živeo životom koga je on sam odbacio, na koji nikako nije mogao da se privikne? Denijel je osećala veliki teret na duši, na srcu. Nije ni slutila da će joj, taj dan, doneti još veća iskušenja.
Sedela je na hotelskom balkonu i posmatrala dešavanja na ulici, kada je neko pokucao na vrata. Krenula je da ih otvori, sa uverenjem da su se u hodniku nalazile sobarice. Iznenađeno je izdigla obrve kada je ugledala zanosno lepu plavušu, našminkanu i izazovno odevnu. - Zdravo! Ja sam Aurora Dejton! - zvonko se predstavila. Jedna ptičica mi je javila da je Aston došao u Portland i da je odseo u ovom hotelu! Da li bih mogla da razgovaram sa njim? Nas dvoje smo stari, hm, prijatelji. Danijel je stekla utisak da joj se već poljuljano tlo pod nogama tada sasvim izmaklo. Čitav svet joj se urušio dok je gledala u Auroru, plavušu koja je, nedvosmisleno, nekada bila u ljubavnoj vezi sa Astonom. Izgledala je upravo onako, kako je Denijel zamišljala Astonove ljubavne partnerke. Besprekorno lepa, vitka, moderna, 72
samouverena. Odevena po poslednjoj modi. Dovoljno sigurna da se pojavi pred verenicom svog bivšeg ljubavnika. Ona nimalo nije brinula o utisku, koga je mogla da proizvede na Denijel. Ne. Imala je cilj pred sobom i odvažno se upustila u njegovo ostvarenje. Makar ono podrazumevalo ranjavanje nečijeg srca. Denijel je postala višestruko pogođena Aurorinim dolaskom. Mogla je da se zakune da su je poslali niko drugi do Astonovi roditelji. Kako bi spasili svog sina od ženidbe sa devojkom koju nije voleo. - Aston trenutno nije ovde, gospođice Aurora - Denijel je to mirno izgovorila, jer je nekako obuzdala sva svoja osećanja. Svakako ću mu preneti da ste ga tražili. Htela je da zatvori vrati, ali je Aurora drsko koraknula napred. - Mogu li da se poslužim vašim toaletom? - zatražila je, ne prestajući da odmerava Denijel sa blagim podsmehom i izrazom ironije u očima. - Izvolite! - iako nerado, Denijel je propustila Auroru u apartman. Znala je da je molba, da iskoristi toalet, predstavljalo samo izgovor da se malo zadrži sa njom. Bez sumnje ju je interesovalo da istraži zbog čega je Aston odabrao nju, devojku čija figura nije bila savršena, čija lepota nije bila naglašena, devojku koja nije graciozno hodala, koja je lako crvenela i još lakše spuštala pogled. I zaista, Aurora je, po izlasku iz toaleta, stala pred Denijel i uputila joj osmeh lažne ljubaznosti. - Vi ste, pretpostavljam, Astonova - šta? - Verenica. - O ?! - Aurora se prilično iznenadila, što je navelo Denijel da pomisli kako je, ipak, nisu poslali Astonovi roditelji. - Verenica?! Pa, čestitam! Ko bi rekao da će se Aston, jednom, ipak oženiti? On je tražio, pa, savršenstvo u ženama. Nema sumnje da ga je pronašao u vama. 73
- A ja bih rekla da nema potrebe za tolikim sarkazmom, gospođice Dejton - Denijel je prkosno stegla zube. Od kompletnog potonuća ju je spasila misao da je, bar, raspolagala čistom dušom, ako je, već, bila lišena besprekome lepote. Aurora Dejton tim kvalitetom nikako nije mogla da se pohvali. Prišla je vratima i otvorila ih. - Preneću Astonu da ste dolazili. - Pogrešno ste me shvatili! - Aurora je krenula da se brani. Zaista nisam bila sarkastična! Pre bi se moglo reći da sam malo, pa, ljubomorna. Znate, Aston i ja smo bili u vezi, za koju sam se nadala da će prerasti u brak. - Već vidim zbog čega vas Aston nije oženio - tada se i Denijel hrabro podsmehnula. Lice Aurore Dejton se zajapurilo od besa. - A ja uopšte ne vidim zbog čega je Aston odlučio da oženi vas! - To objašnjenje ćete morati da zatražite od njega, lično! - tim rečima je Denijel ispratila Auroru iz svog apartmana, ne propustivši da čestita sebi na hrabrosti da joj se suprotstavi, da ne ustukne pred njenom zlobom.
74
Imala je mnogo pripremljenih pitanja za Astona, ali ih je zanemarila kada se suočila sa njegovim licem, na kome se čitala tuga. - Šta se dogodilo?! - odmah je zatražila da sazna, dok je bojazan u njoj narastala velikom brzinom. Uplašila se kako za svoje, tako i za Astonove roditelje. Njen otac je bolovao od hronično visokog krvnog pritiska, i zdravlje mu je bilo ozbiljno ugroženo. Zato je prvo pomislila da se njemu nešto loše dogodilo, i da je Aston tragao za pravim rečima, kojima bi joj to saopštio. - Moj stric, Greg, je preminuo - Aston je sumorno izjavio, sedajući na kauč. - Možeš li da mi dodaš neko piće, molim te? - Naravno! - Denijel je otišla do mini bara, uzela flašicu viskija i njen sadržaj sipala u čašu. - Žao mi je - rekla je, sedajući do Astona. - Da li je to brat tvoga oca koji ga je napustio, nakon požara? - Jeste - potvrdio je Aston, otpijajući gutljaj viskija. - Moj stric je preminuo još pre nekoliko dana. Već je i sahranjen. - Šta mu se dogodilo? - Izdalo ga je srce. - Kako to da tvom ocu nisu javili za njegovu smrt? - Nije imao ko da mu javi. Moj stric nije imao decu, a koliko sam shvatio, napustio je ženu sa kojom je svojevremeno živeo. Ostao je sam. - I, uprkos tome, nije želeo da bude u kontaktu sa svojim bratom, tvojim ocem? - Ne, nije - zaključio je Aston ogorčeno, prazneći čašu. Izgleda, međutim, da mi je ostavio neko nasledstvo. Tako sam i saznao za stričevu smrt. Zvao me je njegov advokat, izvesni Trevor 75
Hauard. Tražio je da se sastanemo, kako bi otpečatili testament. Mislim da ću to da preskočim. - Zašto? - Zato što se plašim da mi je stric ostavio samo dugove. On nije posedovao nikakvu imovinu. - Možda ti je ostavio nešto što ima sentimentalnu vrednost? Aston je pogledao u Denijel, obavio joj ruku oko vrata i privukao je sebi. - Tako liči na tebe da to pomisliš... - mrmljao je, tražeći njene usne. Kada ih je dosegao, krenuo je da ih mrvi sa velikim uživanjem i da, istovremeno, sve snažnije grli Denijel. - Da li si svesna koliko si mi potrebna...? - mrmljao je, mazeći je po licu, kosi i ramenima. - Ako hoćeš, ići ću sa tobom kod advokata. Bojim se da bi mogao da se kaješ, ako propustiš da vidiš šta ti je stric ostavio. - Pa, tebi ne mogu da odolim... - Aston je poljubio Denijel u kosu i dohvatio telefon, kako bi se dogovorio sa advokatom o terminu za otvaranje testamenta. Želeo je da što pre to završi, pa je prihvatio njegov predlog da se sastanu već te večeri. - Kako je tvoj otac podneo vest o smrti svog brata? interesovala se Denijel, prepuna saosećanja. - Veoma teško. Najgore od svega mu je palo to što nije stigao da se oprosti od njega, kao ni da prisustvuje njegovoj sahrani. Dogovorili smo se da, svi zajedno, što pre obiđemo njegov grob. - Nadam se da to neće biti previše stresno za bilo koga od vas. - I ja se nadam. Hajde da ručamo! - predložio je Aston. Užasno sam gladan! - Sigurno si i umoran, pa predlažem da ručamo u sobi, ili u hotelskom restoranu. - Čitaš mi misli - Aston je poljubio Denijel u čelo. - Hvala ti na tome što si tako uviđavna.
76
Posle ručka, Denijel i Aston su seli na terasu, kako bi popili kafu i još malo predahnuli, pre odlaska kod advokata. - Šta si ti radila, u mom odsustvu? - interesovao se Aston, ni ne sluteći da bi odgovor mogao da ga iznenadi, iznervira, ali i postidi. - Imala sam neočekivanog i nenajavljenog posetioca - objavila je Denijel, sa izvesnom količinom strepnje. - Zaista? Koga? - Auroru Dejton. Aston je odmahnuo glavom u neverici. - Ta bestidnica... Pitam se od koga je saznala da sam došao u Portland i da sam odseo upravo u ovom hotelu... - Priznajem da sam pomislila kako su je, na naša vrata, poslali tvoji roditelji. Kroz razgovor sam saznala da nisu. - Zašto si, uopšte, razgovarala sa njom?! - Astonova nervoza se naglo drastično uvećala. - Bila sam prinuđena da to učinim. Tražila je da upotrebi naš toalet. U startu mi je bilo jasno da je, u stvari, želela da me ispita, ali i da me isprovocira. - Nadam se da u tome nije uspela? - Ne znam... - priznala je Denijel, obarajući pogled. - Gospođica Dejton nije krila iznenađenje, kada sam joj rekla da sam tvoja verenica. - Hej! - uzviknuo je Aston, pozivajući Denijel da ga pogleda. Aurora je impulsivna, nevaspitana i veoma bezobrazna! Nije bila gruba isključivo prema tebi! Ona je takva prema svima! - Zašto... Zašto si, u tom slučaju, bio u vezi sa njom? - Denijel se usudila da mu postavi to pitanje. - Zato što sam bio glup! - prasnuo je Aston, ustajući sa stolice. Ni sam ne znam gde mi je, nekada, bila pamet! Trebalo bi da slavim ono, što mi se dogodilo! Pre požara sam živeo površno, ni o čemu nisam razmišljao, sem o poslu i o zabavi! U duhu toga sam i tražio 77
devojke koje su dobre samo za zabavu! Denijel... - Aston ju je nežno oslovio. - Stid me je pred tobom... Ne mogu sebi da oprostim to što se Aurora drznula da dođe i što je pokušala da te ponizi... - Hoćeš li joj se javiti? - Kakvo je to pitanje? Neka dobro pazi da mi se, slučajno, ne nađe na putu! Imao bih mnogo toga da joj poručim! Aurora odavno ne postoji ne samo u mom životu, nego ni u mom sećanju! Hvala proviđenju da je život koga sam vodio, i u kome je Aurora mogla da pronađe svoje mesto, sada iza mene! Ni za šta na svetu ne bih menjao ono, što imam sa tobom, Denijel! Astonove reči su, na jedan način, prolazile mimo Denijel, a na drugi su joj se lepile za srce. Silno je želela da prihvati te reči kao iskrene, međutim, misao o izostanku Astonove ljubavi joj nije davala mira. Prihvatila je njegovu ruku kada ju je pozvao da krenu kod advokata, Trevora Hauarda. Dok su se vozili do Hauardove kancelarije, Aston joj je skretao pažnju na delove grada kroz koji su prolazili, na značajne građevine i objekte. Pravili su planove o detaljnijem razgledanju grada, nimalo ne razmišljajući o onome, što ih je čekalo kod advokata. Kada su se, konačno, sastali sa njim, oboje su želeli da što pre izađu odatle. Dogovorili su se da, te večeri, idu u pozorište, kako bi se opustili, relaksirali i rasteretili. Advokat, Trevor Hauard je, nakon par uvodnih reči, otpečatio veliku žutu kovertu, izvadio testament, prokašljao se, i počeo da čita: „Ja, Greg Remington, pred svedocima imenujem svog bratanca, Astona Remingtona, za jedinog naslednika. Ostavljam mu svoj stan, kao i sve stvari u njemu, veliko imanje u Vajomingu, i sav novac iz banke. Preciznije, dva miliona i tri stotine hiljada dolara.“
78
- Molim?! - Aston se gotovo podsmehnuo. - Vi se šalite sa mnom, zar ne?! Moj stric je bio siromašan! - Jeste. Sve dok nije dobio na lutriji - objasnio je advokat smireno. - Dobio je novac na lutriji?! - ponovio je Aston, ispunjen nevericom. - Kada? Kako? Koliko? - Nekoliko nedelja, uoči zlog događaja koji je zadesio vašu porodicu, gospodine Remington. Vaš stric se povukao iz života svog brata ne zbog požara, već zbog novca koga je dobio. Nije želeo da ga deli. Kada je ostao sam i shvatio da nema, u stvari, sa kim da ga deli, bilo je prekasno da nešto učini. Ophrvan kajanjem, načinio je ovaj testament. Novac gotovo da i nije dirao, samo je kupio stan i imanje u Vajomingu. Tamo je i sahranjen. - Ne mogu da verujem... - Aston je i dalje sumnjao da se radilo o nekakvoj smicalici. - Ovo je vaše - advokat mu je, tada, predao ključeve, vlasničke listove, kao i ključ od sefa. - Novac je u sefu, nije na računu. Potpišite mi da ste ga preuzeli. - Dva miliona i trista hiljada dolara me čeka u sefu, koga otvara ovaj ključ? - Aston je zatražio potvrdu te informacije. - Upravo tako! Čestitam, gospodine Remington! Znam da je nasledstvo otišlo u prave ruke. Bili ste veoma ozbiljan poslovan čovek, pre nego što ste sve izgubili, tuđom krivicom. Ne sumnjam da ćete novac, koga vam je stric ostavio, potrošiti na najbolji mogući način. Aston je preuzeo ključeve, dokumenta i stričevo pismo. Rukovao se sa advokatom i, gotovo omamljen od šoka, izašao iz njegove kancelarije.
79
Tamo je zbunjeno pogledao u Denijel, kao da je ona mogla da mu, za ono što se upravo dogodilo, ponudi neko racionalno rešenje. Ali, sve i da je to tražio, Denijel ne bi bila u stanju da govori. Ona je preživljavala svoju sopstvenu dramu, svoj sopstveni košmar. To, što je Aston dobio nasledstvo, značilo je samo jedno: da će otkazati njihovo venčanje. Više nije bilo potrebe da je oženi, da realizuju njihov sporazum. Više mu nisu bila potrebna sredstva njene porodice, niti utabani putevi novog početka. Dobio je novac, a novac je otvarao sva vrata, krčio sve puteve, rešavao sve probleme. Dobio je čak i stan, i time mogućnost da odmah iseli svoje roditelje iz prikolice. Mogao je, još te večeri, da raskine njihovu veridbu, da se odjavi iz hotela, da se oprosti od nje. Denijel se gušila od užasa. Uništavala ju je bol koju je osećala zbog uverenja da će je Aston ostaviti, da će se rastati, da će im se putevi razdvojiti. Svi njeni snovi o zajedničkom životu, o zajedničkoj porodici će se raspršiti. Njena ljubav će se pretvoriti u ogromnu patnju. Ophrvana neizdrživom tugom, Denijel je zaplakala. Nije želela da pokaže svoju slabost pred Astonom, ali je to bilo jače od nje. Izmakla se, kada joj je on prišao i upitno je pogledao. - Hej, malena... - nežno ju je oslovio. - Zar te je sve ovo potreslo? Ti sada, siguran sam u to, razmišljaš o tome kako je moj stric bio usamljen i slomljen grizom savesti. Plačeš zbog njega, zar ne? Denijel je čvrsto zatvorila oči i sva se stresla. - Pretpostavljam da, sada, želiš da ideš kod svojih roditelja? - Da! Jedva čekam da im saopštim vest o tome da sam, naprasno i neočekivano, postao bogat! - Biće veoma srećni. Mislim, međutim, da će ih više obradovati vest o raskidu naše veridbe.
80
Aston se snažno namrštio. - Raskidu naše veridbe? - ponovio je, uz upitno izdizanje obrva. - O čemu to govoriš, Denijel? - Pa... Nas dvoje smo imali dogovor... Dogovor o sporazumnom braku... Više ne moraš da ga se držiš... Ne moraš da se oženiš sa mnom... - Naravno da ne moram! Ja to želim! Denijel ga je naglo pogledala, iznenađena količinom entuzijazma u njegovom glasu. - Zašto želiš da se oženiš sa mnom sada, kada imaš svoj novac? - Zato što te volim. Bila je to izjava od koje je Denijel iznova prodisala, od koje je oživela, od koje joj se svaka ćelija ispunila silovitom radošću. Sve sumnje su pale u vodu, sve zablude, sve nedoumice, svi strahovi. Sve je postalo jasno. Jednostavno i jasno. Aston ju je voleo. Poverovala mu je, svesna toga da nije imao razloga da je laže. Noge su joj zaklecale od uzbuđenja i ona je klonula na Astonove čvrste grudi. Tada je iznova grunula u plač, ali ovoga puta savladana suzama radosnicama. - Hej! - Aston ju je nežno prodrmusao. - Kako je moguće da nisi znala da te volim? Oh, bože, Denijel... Hvatao sam, ponekad, tugu u tvojim očima. Sada mi je jasno odakle je ona poticala... Žao mi je, najdraža... Mislio sam da vidiš koliko sam lud za tobom... - Nije problem u tebi, Astone, već u meni! Nisam se smatrala dostojnom tvoje ljubavi! - Niko nije dostojniji ljubavi od tebe, Denijel. Ti si očaravajuća žena. Kompletna žena. Zahvalan sam bogovima koji su me povezali sa tobom. I da imam sve bogatstvo ovoga sveta, i tada bi mi, najvažnije od svega, bilo da te oženim. Da postaneš moja voljena supruga. Plima nesavladive ljubavi i sreće je potpuno preplavila Denijel. Obavila je ruke oko Astonovog vrata i uputila mu pogled beskrajne odanosti. - Ne možeš ni da pretpostaviš koliko te volim, koliko mi značiš, koliko si mi potreban... 81
