UNIVERZITET U KRAGUJEVCU UČITELJSKI FAKULTET U UŽICU
Ivanović Marijana i Gegić Sanela
ZAŠTITA DECE NA INTERNETU
Mentor: Doc. dr Danijela N. Vasilijević
Užice, decembar 2012.
Sadržaj Sadržaj........................... Sadržaj............................................... ........................................ ........................................ ............................................. ......................... ........ 2 UVOD................................ UVOD................................................... ....................................... ........................................ ........................................ ................................ ............ 2 1. INTERNET............................................... INTERNET.................................................................. .............................................................. ........................................... ... 3 LITERATURA............................... LITERATURA................................................... ........................................ ........................................... ....................... ................ .............. .. 21
UVOD Deca i njihovo usmeravanje, puštanje u samostalan život je tema kojom, koliko god se bavili nije dovoljna. Za Internet se kaže da je virtuelni svet. Ipak, zaštita od neprijatnosti u tom svetu je realna. Što se više informišete, lakše ćete umeti da prevaziđete potencijalne probleme. U ovom radu smo analizirali zastupljenost zloupotrebe dece na Internetu. Predmet našeg interesovanj interesovanjaa je upravo zaštita zaštita dece na Internetu Internetu imajući u vidu da trenutno trenutno na Internetu Internetu postoji nekoliko hiljada organizacija koje se bave nekim od mnogobrojnih načina iskorišćavanja dece. Iz tog razloga smo odlučili da se bavimo ovom problematikom.
2
Suština zaštite dece od zlonamernika na Internetu nije u tehničkoj osposobljenosti roditelja ili u softverima za zaštitu. Ono čega se, zapravo, roditelji najviše plaše je da su deca tehnološki naprednija od njih. Softveri mogu da preduprede neki neželjeni događaj ali deca pa i sami odrasli korisnici treba da se čuvaju najpre od sebe. Rizici u koje se korisnici upuštaju dovode do zloupotreba. Deca su ugrožena grupa korisnika jer podležu širem spektru laži. Decu najpre treba zaštititi od komunikacije sa nepoznatim ljudima na Internetu, treba im objasniti da ne ostavljaju lične podatke, navike i porodične informacije na mreži. Za to nije potrebno poznavanje informacione tematike, to je osnovno kućno vaspitanje primenjeno i kada dete puštamo na ulicu. Internet je „ulica”, ali za razliku od realne spoljašnjosti gde vidimo sagovornike, Internet je pun lažnih identiteta i teško je napraviti razliku između istine i laže kojom se može podmetnuti bilo šta - od toga nastaje seksualno zlostavljanje, pretnje, maltretiranje... Kada roditelj ne zna sa kim dete komunicira putem Interneta, to dete je prepušteno samom sebi i velika je mogućnost da doživi neku neprijatnost ili i više od toga. Rezultati ove analize treba da budu u funkciji proširivanja znanja prilikom izbora odgovarajućih metoda u cilju zaštite dece na Internetu. Prikazaćemo sadašnje stanje zastupljenosti zloupotrebe dece na Internetu kao i moguće mere prevencije zaštite dece.
1. INTERNET
Internet je računarska mreža koja obuhvata ceo svet i omogućava ljudima brz pristup informacijama, znanju, zabavi i mišljenjima ljudi širom sveta. O internetu se često govori kao o „superbrzom autoputu za razmenu informacija”. On omogućava da velike količine informacija kruže svetom, od računara do računara, omogućavajući širokoj publici lak i brz pristup do njih. Internet je nastao kao vojna mreža za komunikaciju. U ranim 1970-im, američki inženjeri su projektovali sistem koji bi mogao da nastavi da radi, čak i kada bi nuklearni napad onesposobio neke od računara. Signali bi se automatski slali drugim putem do preostalih 3
računara. Ovaj projekat je kasnije korišćen za postavljanje računarskih mreža koje povezuju univerzitete a danas se koristi za Internet. Veoma brzo se proširio na svet trgovine i poslovanja. Ipak je bilo potrebno skoro 30 godina da se nametne kao tehnološka inovacija koja konstantno transformiše društvo i ekonomiju. Pojam Internet znači mreža unutar mreže, ili internakonekcija između više računara. Strukturno postoje male mreže koje se međusobno vezuju, i time čine ovu strukturu. Internet se sve više naziva globalnom mrežom informacija - velika internacionalna globalna baza podataka. Broj računara koji se trenutno procenjuje na Internetu iznosi oko 2.000.000.000. Količina informacija koju ti serveri poseduju je ogromna, i teško je realno proceniti i prikazati kolika je ona zaista.
1.1. Mogućnosti primene Interneta ,,Nova koncepcija nastave izazvala je mnoge promene u teoriji i praksi. Drugačije su postavljeni cilj i zadaci vaspitanja, promenio se položaj učenika i nastavnika u nastavi, došlo je do promena u organizaciji a zatim i u tehnologiji nastave”. (Bezić, 1983; str. 115.) Poslednjih godina je vaspitno - obrazovni sistem u našoj zelji ,,zapljusnuo” talas moderizacije koji je proizašao iz naučno - tehnološke revolucije; on zahteva i promene u svim oblastima obrazovanja. To je značajno uticalo na razvoj, programiranje i praktično uvođenje savremene - obrazovne tehnologije u svim sferama obrazovanja. ,,Dve oblasti moderne nauke najviše su doprinele da se razvije vrhunska nastavna tehnologija: elektronika i informaciona tehnologija. Zahvaljujući ovim dvema naučnim oblastima, bilo je moguće razvijati modernu pedagošku tehnologiju (multimedijsku, televizijsku i kompjutersku) koja je doprinela i doprinosi unapređivanju nastave, motivacije učenika, podizanje kvaliteta učenja i nastave”. (Mandić, 1995; str. 12) Sa širenjem dostupnosti brzog Interneta, sve je veće njegovo korišćenje u lične i poslovne svrhe, pa i mogućnost upotrebe Interneta u svrhu komunikacije u učenju i nastavi. Učenici mogu da na svom računaru dobiju slike i podatke iz galerija, koje se, na primer, nalaze u Francuskoj, Japanu i Belikoj Britaniji. „Mogu da potraže nepoznate reči i istorijske datume u kompjuterizovanim referencijalnim bibliotekama koje se nalaze u bilo kojoj zemlji. Mogu, isto tako, da čuju snimak sa nekog albuma, dok štampaju akordsku pratnju na gitari. ” (Velika enciklopedija sveta, 2002.; str. 344) Značajna primena Interneta je za prenos elektronske pošte (e-mail). Elektronska pošta je naziv za mrežni servis koji omogućava slanje i primanje poruka raznovrsnog sadržaja, slika, zvučnih zapisa itd. 4
Važno je pomenuti i The World Wide Web („Svetska mreža”). Reč je o sistemu međusobno povezanih hipertekstualnih dokumenata koji se nalaze na Internetu. Izmišljen je 1990. god. da bi korisnici mogli brzo da „surfuju Internetom”. Klikom mišem na određene tačke na ekranu (linkove) korisnik stiže do stranica sa informacijama koje se sastoje od reči i slika i koje se nalaze na računarima širom sveta. Svaki od njih ima sopstvene linkove koji ga povezuju sa drugim stranicama. Jedna od najboljih objedinjenih Internet usluga na mreži je Windows Live usluga, koja nudi jednostavan i jedinstven pristup mnogim Internet uslugama sa istog naloga, a opseg usluga se svakog dana uvećava.
Facebook je internetska društvena veza, koja je nažalost, velika opasnost za decu. Dovoljno je da samo jedno dete otvori profil, pa da lanac krene. U Srbiji trenutno ima preko dva miliona otvorenih naloga, a većinu čine deca, kao i po broju prijatelja koje imaju. Apsolutni rekorder je desetogodišnja devojčica koja ima 3200 „prijatelja”. Facebook je osnovao bivši student Harvarda, 2004. god. i bio je namenjen samo studentima sveučilišta na Harvardu koji su tim putem mogli međusobno da komuniciraju i razmenjuju neophodne informacije. Danas je ujedno i najpopularnije mesto za objavljivanje fotografija. Kada se korisnik jednom registruje, može uređivati svoj profil i priključiti se regionalnoj mreži gde mu se nudi mogućnost da upoznaje ljude iz svog okruženja.
2. PRISTUP INTERNETU
Činjenica je da danas gotovo sva deca u svom domu imaju pristup Internetu. Starosna godina u kojoj deca počinju da koriste Internet svake godine je sve niža. Nemoguće je ingnorisati činjenicu da tehnologija postaje sve zastupljeniji deo svakodnevnog života, kao što je nerealno očekivati i da roditelji mogu držati dete podalje od računara duži vremenski period.
Pristup Internetu je moguće ostvariti na više načina. Svaki od tih načina, kada se analiziraju brzina prenosa, raspoloživost, pouzdanost, pa i cena ima svoje prednosti i nedostatke. Navešćemo neke od mogućnosti:
preko klasične telefonske linije (Dial-up); 5
DSL tehnologija. Kod nas je za sada prisutna ADSL što je skraćenica za asimetrična digitalna pretplatnička linija (Asymmetrical Digital Subscriber Line);
Kablovski Internet je usluga koju daju operatori kablovske televizije;
Bežičnom tehnologijom Vaj-Faj (WiFi, Wireless Fidelity). Ova tehnologija relativno malog dometa je razvijena za aerodrome, kafiće,... za poslovne ljude sa laptop računarima;
Mobilnim telefonom. Računar se povezuje sa mobilnim telefonom koji učestvuje u prenosu podataka;
Satelitski prenos.
Pomenute mogućnosti pristupa Internetu dostupne http://www.wikipedia.org (Sajt je posećen 04. decembra 2012.)
su
na
sledećem
sajtu:
Danas je gotovo nezamislivo živeti bez Interneta. Sve je veći broj korisnika zahvaljujući razvoju informacionih tehnologija, pojeftinjenju usluga interneta i tome što se informacije razmenjuju gotovo trenutno. Deca i mladi su najčešći korisnici i Internet najviše koriste za zabavu, potom za informisanje, poštu, Fejs, za upoznavanje i skidanje muzike, filmova, programa i sl. Prednosti korišćenja Interneta su brojne i poznate, ali se sve češće se dešavaju zloupotrebe ovog medija u razne svrhe. Internet pruža velike mogućnosti za zloupotrebu dece i već dugo je velika industrija i sredstvo pomoću kojeg se zarađuju ogromne količine novca, a novac se u velikom broju slučajeva zarađuje upravo preko dece.
3. ZLOUPOTREBA DECE NA INTERNETU
Zloupotreba Interneta se odnosi na veb - sajtove sa štetnom tematikom - poput samoubistava, anoreksije, otmica, abortusa, nacizma, droge, itd. Sajtovi sa „korisnim“ savetima i nekredibilnim tekstovima, takođe su veoma opasni, utoliko više što ne privlače veliku pažnju ali veoma utiču na maloletnike, što dovodi do posledica koje se kreću u rasponu od fizičkih povreda do bolesti, pa čak i smrti. Osnovni problem je u tome što roditelji danas nemaju jasnu predstavu o Internetu i mogućnostima njegove zloupotrebe. Na Internetu postoji nekoliko hiljada organizacija koje se bave nekim od mnogobrojnih načina iskorišćavanja dece. Veliki broj tih organizacija legalno su prijavljena preduzeća, 6
humanitarne ili nevladine organizacije sa pravnim identitetom. Njihovo predstavljanje u javnosti nedvosmisleno upućuje na službe za pružanje raznih vrsta pomoći, počev od humanitarnih materijalnih donacija, preko psihološke pomoći ugroženim grupama (deci razvedenih roditelja, deci sa lošim materijalnim i socijalnim statusom, itd.), pa sve do poslovnih ponuda sa dobrim i sigurnim zaradama. Međutim, ispod „šarenog plašta” primamljivih mogućnosti za bolji život najčešće se kriju ciljevi trafikinga, prostitucije, raznih vrsta krađa i drugih načina iskorišćavanja žrtava. S druge strane, postoje anonimni sajtovi iza kojih stoje kriminalističke grupe koje deluju potpuno ilegalno, dok u treću grupu spadaju pojedinci (psihijatrijski slučajevi) koji imaju direktan pristup žrtvi u nameri da ostvare svoje ciljeve, od kojih je na prvom mestu seksualno zlostavljanje. Zajednička osobina takvih „lovaca” jeste njihov neverovatno „iskren” nastup, pun emocija, razumevanja i saosećanja prema potencijalnoj žrtvi. Najčešći oblici zloupotrebe dece na Internetu su:
Trafiking ili tzv. trgovina belim robljem
Blud
Krađa
Sugestija
Vrsnjacko nasilje
Izazovi za decu.
Trafiking - je među prvim u nizu zloupotrebe. Na poslovnim sajtovima najčešće maskiran u vidu veoma primamljivih ponuda za dobro plaćen posao u inostranstvu. Posetiocima ovih sajtova nudi se mogućnost da, uz malo truda sa poveriocem posla (i to o njegovom trošku), dobiju posao na određeno vreme. Saradnja se pri tom obično dokumentuje lažnim ugovorima i garancijama, ne bi li sve izgledalo krajnje uverljivo i verodostojno. Žrtva na sajtu popunjava formular - prijavu sa detaljnim informacijamao svom materijalnom, porodičnom i zdravstvenom statusu, čime u potpunosti otkriva svoj profil po kojem će se vršiti dalji uticaj. Kada sa liste prijava „otpadnu” rizični slučajevi, sa onima koji su ušli u uži krug organizuju se lični kontakti, da bi u završnoj klasifikaciji bivali regrutovani isključivo „bezbedni” pojedinci koji se veoma lako „pakuju” za put, pri čemu im se sugeriše njegova tajnost pod izgovorom „navale kandidata” na dobar posao. Žrtve trafikinga najčešće su deca u uzrastu od 12 do 22 godine, sa niskim materijalnim i socijalnim statusom porodica iz kojih potiču. Oni uvek završavaju kao jeftina radna snaga u inostranstvu, gde su, lišeni pasoša i novca, primorani da se bave ili prostitucijom ili teškim fizičkim radom koji nije plaćen. Daljim direktnim ucenama i zastrašivanjima, žrtve trafikinga postaju dugoročni robovi.
7
Blud - jedan od najrasprostranjenijih oblika zloupotrebe dece. Statistički je dokazano da je svaka četvrta devojčica i svaki šesti dečak dožive neki oblik seksualnog zlostavljanja. Napadi na njih uglavnom počinju druženjima na forumima i u Chat sobama, sistemom lažnog predstavljanja "lovaca". Posledice, psihološke, a neretko i fizičke prirode, na njoj ostaju trajno i kao takve, u potpunosti se podudaraju sa klasičnim zlostavljanjem ili silovanjem. Krađa - u direktnom ili indirektnom obliku je još jedna u nizu vrsta zloupotrebe maloletnika preko interneta. Na sajtovima se često nudi pomoć tipa savetovališta koje ima za cilj prepoznavanje psihološkog profila maloletnika oko kojeg se naizgled stvara prijateljsko i zaštitničko okruženje. U drugim varijantama u istu svrhu moguće je iskoristiti informacije o brojevima kreditnih kartica kojima maloletnik plaća svoje učešće u nagradnim igrama. Sugestija - oblik napada sa ciljem da se žrtva navede na samopovređivanje, svesno ili nesvesno. Ova vrsta napada opasna je naročito stoga što može da rezultira teškim bolestima, pa čak i smrtnim slučajevima. Lakši vidovi delovanja sugestijom na potencijalnu žrtvu, mogu se naći na sajtovima čiji sadržaji obiluju raznim vrstama dijeta, telesnih vežbi i sličnih aktivnosti. Ciljnu grupu ovakvih sajtova čine u najvećoj meri devojčice tinejdžerskog uzrasta. Vršnjačko nasilje - Vršnjačkim nasiljem putem interneta naziva se podsticanje grupne mržnje, napadi na privatnost, uznemiravanje, praćenje, vređanje, nesavestan pristup štetnim sadržajima i širenje nasilnih i uvredljivih komentara. Ono može uključivati još i slanje okrutnih, zlobnih, nekad i pretećih poruka, kao i kreiranje internet stranica koje sadrže priče, crteže, slike i šale na račun vršnjaka. Takvo nasilje odnosi se i na postavljanje fotografija vršnjaka na galerijama sajtova, uz zahtev posetiocima da ih procenjuju po određenim karakteristikama, odnosno da glasaju za osobu koja je najružnija, najnepopularnija ili najdeblja u školi. Izazovi za decu - Današnja sredstva komunikacije dostupna su i najmlađem uzrastu, a njihova nekontrolisana upotreba u vezi sa prirodom dece koju odlikuju želja za zabavom, radoznalost i naivnost - u znatnoj meri uvećava stepen rizika od nasilja na Internetu. U najmlađem dobu, ove suštinske odlike deteta predstavljaju najplodnije tlo za najrazličitije zloupotrebe, dok je u starijem dobu prisutan još i snažan uticaj okoline. Uticaj okoline oblikuje se najčešće u društvu korisnika mreže koji svoja zanimljiva sajber iskustva prenose na vršnjake. Sasvim je uobičajeno da kod dece preovladava želja da se iskusi ono što su iskusili i njihovi vršnjaci. Izazova može da bude mnogo, a kreatori sajtova će ih u svako doba imati u vidu, ne bi li nekako uspeli da postignu svoje ciljeve. S druge strane, roditelji bi u svakom trenutku trebalo da drže na umu činjenicu da se njihovo dete ne igra sa računarom nego sa ljudima koji osmišljavaju sajtove i računarske igrice sa nekim ciljem, najčešće negativnim po određenu vrstu korisnika. Čak i ako su ti uticaji naizgled neutralni, ipak ostavljaju nedostatak socijalnih i kontekstualnih naznaka, kao što su govor tela i ton glasa, može imati mnoštvo učinaka, budući da u ovom slučaju ne postoji opipljiva, afektivna povratna informacija o tome da li je određeno ponašanje u komunikaciji prouzrokovalo štetu sagovorniku. Anonimnost počiniocima online - nasilja daje osećanje slobode od odgovornosti i mogućnost da nekažnjeno narušavaju socijalne norme i 8
ograničenja. U svim navedenim slučajevima žrtve su uglavnom deca koja su svojom voljom prišla rizičnim sadržajima i prihvatila izazov. negativne posledice, jer preterano upijanje besmislenih i beskorisnih informacija može da predstavlja uzaludno izgubljen deo detinjstva. Računar detetu treba predstaviti kao alatku za koristan rad, a ne kao redstvo za beskonačnu igru i zabavu. Drugi korak predstavljaju igrice koje zaslepljuju um. Retke su, međutim, korisne igre, a takve se često smatraju i dosadnim. Računarske igrice predstavljaju jedan od negativnih oblika zabave koji nudi Internet, budući da pritajeno vrše veliki uticaj na ponašanje i Neki od pomenutih oblika zloupotrebe dece na Internetu dostupni su na sledećem sajtu: http://www.wikipedia.org. (Sajt je posećen 28. novembra 2012.)
4. ZAŠTITA DECE NA INTERNETU
Zaštita dece na Internetu podrazumeva fizičku, psihičku i moralnu bezbednost maloletnih lica tokom obavljanja svakodnevnih aktivnosti na Internetu (surfovanje, četovanje, korišcenje društveno - socijalnih mreža, online igrice). Cilj je zaštiti decu od neprimerenih sadržaja, negativnih efekata korišćenja Interneta i podići nivo znanja i svesti o tome na koji način virtuelna stvarnost utiče na decu i dokle smeju da se upuštaju u digitalni svet, a da to bude bezbedno i bez posledica.
9
Deca u dobu puberteta i adolescencije postaju „nezgodna” po karakteru, ali nisu manje ranjiva na Internetu. Međutim, osnovni zadatak roditelja je da uoči trenutak kada je dete sposobno da samostalno krstari Internetom.
4.1. Prilagođenost sadržaja dečjem uzrastu Bez obzira na uzrast u kome dete počinje da koristi Internet, mora se voditi računa o prilagođenosti sadržaja njegovom uzrastu. Jasno je da roditelji moraju biti uključeni u to. Drugim rečima, ma kada se odlučili za upoznavanje sa Internetom, svaki roditelj bi trebalo da povede računa o tome da dete koristi samo programe namenjene svom uzrastu. Imajući u vidu da tehnologija svakim danom postaje sve veći deo svakodnevnog života, nemoguće je ignorisati je i nerealno očekivati da ćemo dete biti u stanju da držimo dalje od kompjutera duži vremenski period. Sa druge strane, pitanje pozitivnih ili negativnih efekata koje korišćenje kompjutera u ranom uzrastu je još uvek nešto o čemu ne postoje definitivni stavovi i preporuke stručnjaka. Ono što većina istraživanja ističe kao ključno bez obzira na uzrast deteta u kome počinje da koristi kompjuter jeste prilagodjenost sadržaja uzrastu deteta i uključivanje odraslih u proces. Drugim rečima, ma kada se odlučili za upoznavanje sa kompjuterom povedite računa da Vaše dete koristi samo softvere i igrice prilagodjene njegovom-njenom uzrastu, što su u uzrastu do 6 godina isključivo edukativni softveri koji detetu omogućavaju da crta, boji, dizajnira različite stvari, uči slova, brojeve i različite pojmove i logički razmišlja. Agresivne i kompetitivne igrice u tom uzrastu se nikako ne preporučuju (a ako je ikako moguće poželjno ih je izbeći i kasnije, najmanje do 10. godine). Pored toga, nemojte dete pustiti samo za kompjuter, sedite sa njim, igrajte se zajedno, koristite kompjuter kao edukativno sredstvo i sredstvo za razvijanje kreativnosti Vašeg deteta, na isti način na koji bi se igrali i sa igračkama. Ukoliko imate više dece, kod starijeg deteta ćete lakše odrediti uzrasnu granicu kada kompjuter prestaje da bude zabranjena zona. Kod mladjeg deteta, to će se često desiti i ranije – kada vidi brata ili sestru za kompjuterom i ono će se naći tu negde barem u ulozi posmatrača. Prema istraživanjima radjenim u USA pre četiri godine, oko 72% dece uzrasta ispod 6 godina zna da koristi kompjuter, oko 30% čini to svakodnevno u trajanju od prosečno sat vremena dok se oko 40% dece sa kompjuterom upoznaje već u uzrastu oko tri godine, a smatra se da se ovaj procenat iz godine u godinu povećava.
10
Anketa sprovedena na jednom domaćem sajtu koji se bavi roditeljstvom dala je slične rezultate - preko 70% roditelja koji svojoj deci dozvoljavaju korišćenje kompjutera to im je dozvolilo u uzrastu od 3 godine i manje. Da li je to prerano ili ne, pitanje je na koje stručnjaci još nisu dali definitivan odgovor, u svakom slučaju ma kada se odlučili da dete pustite za kompjuter potrudite se da to bude u onoj meri i na onaj način na koji će to biti prilagodjeno uzrastu deteta.
4. 2. Programi za zaštitu dece na Internetu
Najbolja zaštita je da u svakom momentu znate sta vaše dete radi na Internetu. Postoje softveri koji beleže šta je sve radjeno na računaru, adrese koje su posećivane i sve to snima u odredjene log fajlove sa tekstom koje je vaše dete kucalo (chat programi, dopisivanje, fejsbuk itd.) tako da ćete uvek biti u toku šta vaše dete radi. predstavlja program veličine dva do tri MB, kojim na jednostavan način možete zabraniti, pratiti ili limitirati odredjene veb - sajtove, upotrebu chat klijenata i ostalih online alata. Na sajtu pored navedenog postoje još i programi za prečišćavanje sadržaja. Ovi programi su napravljeni tako da prepoznaju sadržaj web stranica koji bi mogao da bude štetan za mlade korisnike. Ti progami omogućavaju odraslima, koji brinu o deci, da spreče dete da posećuje te neprimerene veb - sajtove. Programi za prečišćavanje koriste tri glavna modela: crnu listu, belu listu i neutralnu listu. Crna lista blokira prilaz upisanim sajtovima, dok bela lista omogućava odlazak samo na navedene sajtove, blokirajući sve ostale. K9 WEB protection
Postoji mnogo proizvođača softvera koji su napravili specijalizovane web čitače za decu. To nisu samo klasični čitači kao Internet Explorer ili Firefox, već predstavljaju čitav jedan zatvoreni svet koji je napravljen tako da bude siguran za decu, a da im ipak dopusti da (donekle) surfuju Internetom. Ovakvi programi po pravilu su šareni i imaju mnogo zvučnih efekata tako da privlače pažnju dece, a često su i „nafilovani” gomilom sadržaja, od pristupa online Flash igrama, preko predefinisanih portala za decu, pa sve do spiska proverenih web stranica sa sadržajima primerenim datom uzrastu. Treba pomenuti da su mlađoj deci ponuđeni specijalizovani softveri za Internet koji ograničavaju „surfovanje”, ali pružaju dovoljnu dozu slobode. Ti softveri se mogu podesiti i pružaju jedno tzv. bezbedno internet okruženje tako što je sadržaj fizički ograničen na određene lokacije. Ipak, deci do bar 12 godina ne bi trebalo dozvoliti korišćenje Interneta. Druga vrsta softvera su standardni antivirusi koji kontrolišu Internet protok i spračavaju maliciozne programe da se „uvuku” u računar ili mrežu. Takvi softveri smanjuju mogućnosti da se ošteti računar ubacivanjem virusa ali neće sprečiti zloupotrebu iz prostog razloga: najveći broj 11
zloupotreba je manipulativnog tipa tj. lažno prestavljanje i prevara koju softver ne može da spreči. Ovo se dakle, može sprečiti jedino razumnom upotrebom ponuđenih sadržaja. Eventualno se može sprečiti krađa podataka (šifri, PIN kodova kreditinih kartica...) sa računara koje korisnici snimaju kako ih ne bi zaboravili. Opet se vraćamo na početak, sebe i decu ćemo sačuvati tako što ćemo se sami disciplinovati i nećemo praviti standardne greške zbog kojih kasnije informacije dolaze u pogrešne ruke.
5. MERE PREVENCIJE ZLOUPOTREBE DECE NA INTERNETU
5.1. Pravila za roditelje
12
•
•
•
Prvi korak u zaštiti ličnih informacija jeste formiranje (otvaranje) bezbednog profila. Pažljivo odaberite informacije koje ćete u njemu da navedete. Naučite dete da koristi neutralnu e-mail adresu i nadimak. Password (lozinku) vašeg računa držite uvek u tajnosti. Naučite decu da primaju poruke samo od osoba koje poznaju i van Interneta. Nastojte da zaštitite decu od neprijatnih iskustava - pokažite im kako da zaštite sopstvenu privatnost i poštuju privatnost drugih. Naučite decu da ne odgovaraju na uvredljive poruke.
•
Pomozite deci da shvate kakve poruke mogu da izazovu neprijatne osećaje.
•
Proverite umeju li deca da blokiraju prijem poruka od određenog pošiljaoca.
•
Sačuvajte uvredljive poruke, mogu da vam posluže kao važan dokaz.
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
U suzbijanju klasičnog šikaniranja na Internetu sarađujte sa učiteljima i drugim roditeljima. Budite u kontaktu s ljudima iz okoline vašeg deteta - upoznajte se s njegovim drugovima, njihovim roditeljima, nastavnicima i uopšte okruženjem. Naučite svoje dete da vas obaveštava o svakom iskustvu iz virtualnog / realnog sveta, koje ga zabrinjava. Ubedite ga da u vas može da se pouzda i kada neoprezno uradi nešto loše i da ćete zajedno potražiti rešenje! Objasnite detetu da, ukoliko ga neko uznemirava, to nikad nije njegova krivica Pazite da vaša deca posećuju veb sajtove čiji sadržaj ne krši zakon. Takođe im objasnite da u stvarnosti nije sve tako kako se na Internetu prikazuje. Objasnite deci kakvi im rizici prete kod snimanja materijala sa Interneta. Uverite se da je vaš računar dobro zaštićen. Uvek koristite aktivnu verziju antivirus programa. Naučite decu da pre snimanja na hard disk datoteku provere pomoču antivirus programa. Pre nego što instalirate bilo šta na računar, pročitajte tekst o zaštiti privatnih podataka i izjavu korisnika. Proverite na Internetu pouzdanost softvera koji nameravate da preuzmete. Zatvarajte sumnjive skakutave prozore tako što kliknete na krstić u desnom gornjem uglu. Nikad nemojte da kliknete u sredinu prozora. 13
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
•
U operativnom sistemu koji koristite na računaru otvorite svom detetu korisnički račun. U njemu možete da aktivirate funkciju pod nazivom roditeljska kontrola. Izučite mogućnosti roditeljske kontrole pretraživača. Upoznajte se sa svim mogućnostima koje nudi funkcija zaštita porodice. Adrese sajtova koje deca najviše posećuju sačuvajte u folderu Omiljeno (nalazi se u meniju browsera). Svima preporučujemo da uvek kada na Internetu traže informacije, posete najmanje tri veb poznate i kredibilne veb adrese i nađene informacije uporede.
Ljudi koji se sreću na Internetu nisu uvek onakvi kakvima se predstavljaju. Naučite decu da štite sopstvenu privatnost na Internetu na isti način kao što se to radi u stvarnom životu. Pratite kako vaša deca provode vreme na Internetu. Zamolite ih da vam pokažu kako komuniciraju sa svojim drugarima. Naučite ih kako da štite svoju bezbednost na Internetu. Ukoliko hoće da objave na Internetu svoju ili sliku porodice, kuće ili škole, za to treba uvek da imaju saglasnost roditelja. Privatne informacije (broj telefona, adresu, školu, sportski klub i sl.) ne treba da upisuju u razne upitnike na sajtovima niti da ih daju nepoznatim ljudima. Uspostavljajte sa svojom decom odnos baziran na poverenju. Uverite ih da mogu sa vama da pričaju i o svojim greškama zato što jedino tako možete zajednički da nađete rešenje! Greške pri učenju su normalne.
5. 2. Pravila za decu
•
Uvek na svom računaru uključi zaštitni program. Koristi najnoviju verziju antivirus programa. Posle preuzimanja datoteke uvek snimljenu datoteku prekontroliši antivirus programom i tek onda je otvori.
14
•
•
•
Nemoj da skidaš igre sa nepoznatih sajtova. Pri uspostavljanju profila, četovanja ili igranja igara uvek čuvaj svoje lične podatke. Lične podatake u online obrascima popunjavaj samo kada možeš 100% da im veruješ. Ukoliko smatraš da si naručio neku sumnjivu uslugu, obavesti roditelje. Svako može da pogreši. Prozorčiće koji iskaču zatvaraj klikom na crveni simbol x u desnom gornjem uglu. Nikad nemoj da klikneš na takav prozor!
•
Komuniciraj preko kamere samo sa osobama kojima možeš da veruješ.
•
Internet bonton opisuje načine prikladnog ponašanja prema drugim osobama na Internetu.
•
•
•
Na Internetu se ponašaj odgovorno - nemoj se sakrivati iza monitora. Kada neko šalje ružne poruke, ignorirši ga. Prestani da četuješ sa njim. Nemoj sebe da optužuješ za njegovo loše ponašanje. To nije tvoja greška.
•
O situaciji informiši odraslu osobu kojoj veruješ.
•
Poruke od njih sačuvaj (save) kao dokaz.
•
Surfuj na zaštićenom računaru!
•
Ukoliko sumnjaš da je tvoj računar zaražen virusom, kontaktiraj stručnjaka!
•
Otvaraj samo poštu svojih poznanika.
•
Uvek skeniraj antivirus programom priloge iz imejlova pre otvaranja.
•
E-mail adresu nemoj objavljivati na Internetu.
•
Upoređuj informacije koje nađeš na Internetu.
•
•
Upozori roditelje čim nađeš sadržaj sajtova za koji smatraš da nije u redu. Zamoli ih da to prijave. Ne prihvataj sastanke sa nepoznatim osobama, iako su tvoji drugovi sa Interneta.
•
O eventualnim sastancima uvek obavesti roditelje, opreznost se isplati.
•
Ukoliko ništa ne radiš na Internetu, isključi se.
15
Neka od pomenutih pravila za decu i roditelje su dostupna na sledećem sajtu: http://www.kliknibezbedno.rs/latin/roditelji.html (Sajt je posećen 03. decembra 2012. god.)
5. 3. Uloga osobe koja radi sa decom
Bez obzira što bezbednost dece na Internetu nije deo nastavnog programa, vaspitači i nastavnici bi trebalo da deci samoinicijativno skrenu pažnju na to. Oni imaju važnu ulogu u prevenciji zlostavljanja dece putem Interneta. Navešćemo nekoliko osnovnih preporuka za vaspitače i nastavnike kako bi se obezbedila sveobuhvatna i efikasna zaštita dece i mladih od nasilja putem Interneta. •
Budite pozitivni prema tehnologiji!
•
Pitajte decu o tehnologiji koju koriste!
•
Idite na MSN, Skype, Facebook…
•
Učite decu da se zaštite, da ne daju nikome lične podatke!
•
Napravite svoj profil, vidite koliko Vam je zaštićena privatnost!
•
Razgovarajte o dobrim navikama na Internetu!
•
Recite im da čitaju pre nego što nešto prihvate!
•
Uključite roditelje u radionice o bezbednom Internetu!
Ono što je preduslov svega, je da roditelji, kao i vaspitači i nastavnici, moraju da budu obučeni za rad na računaru i korišćenje osnovnog paketa programa i da budu informisani o tome kako treba da usmeravaju i prate decu, koja su neretko za svoje roditelje pravi „internet profesionalci”.
5. 4. Siguran let u virtuelan svet
16
Svaka novina nam, zahvaljujući svojim dobrim osobinama, donosi nešto korisno. Ono loše nastaje, uglavnom, zahvaljujući izopačenim ciljevima pojedinaca. Kod dece se dešavaju dve mogućnosti: a) usvajanje modela ponašanja i identifikacija sa uzorima (igrice ili Fecebook profili); b) uticanje na odluke usled naivnosti i radoznalosti, što su očekivane osobine svakog deteta, ma koliko ono izgledalo zrelo. U početnom stadijumu teško je razgraničiti računar i Internet kao dva odvojena fenomena, a kasniji doživljaj uslovljen je njihovom individualnom upotrebom. Stvarna želja za računarom kod deteta je zasnovana isključivo na njegovoj radoznalosti i mašti, pa na tim poljima roditelji treba i da reaguju u skladu sa interesovanjima deteta ne bi li njegovu maštu usmerili ka brojnim kreativnim mogućnostima Interneta i računara. Međutim, ukoliko kod deteta ne postoji ova vrsta interesovanja, ne treba mu je ni nametati; vremena za savlađivanje i obuku biće na pretek u starijem uzrastu. Kupovinom računara detetu obezbeđujemo skupu igračku, beskonačan broj nasilnih igara i mogućnost komuniciranja sa nepostojećim svetovima, a pravilnim usmeravanjem njegove mašte ka širokim mogućnostima koje nudi Internet obezbeđujemo mu kreativne alate za hobi i mašinu za sticanje znanja iz gomile enciklopedija i velikog broja korisnih multimedija. Prema stečenim navikama detetu Internet postaje ili koristan ili opasan medij. U mlađem uzrastu Internet je za dete potpuno beskoristan, s obzirom na to da ono nije u stanju da razume njegov pravi smisao i funkciju. Većem broju dece ovaj medij je čak i dosadan, a način komuniciranja na njemu - bezličan. U slučajevima kada dete samo pronađe nekakav, njemu dostupan smisao Interneta, ono ga svakako neće korisno upotrebiti, a najčešće će to biti samo besmisleno „muljanje” po sajtovima. Ono što bi na Internetu moglo da privuče dete u mlađem uzrastu jesu prevashodno aktivne igrice, koje su u većini slučajeva nasilne i predviđene za gubljenje vremena. Sve dok dete ne bude u stanju da racionalnim putem pronađe istinski smisao Interneta, ovaj medij nikako ne bi trebalo da mu se nameće silom. Faza učenja rada na računaru opredeliće ga za Internet, pa će ono ubrzo postati svesno želje za njegovom kreativnom upotrebom. Na samom početku dete treba usmeriti na sadržaje koji bi mu mogli biti interesantni, najbolje na one koji su u vezi sa hobijem i školom. S obzirom na to da dete u početku i nije svesno mnogobrojnih mogućnosti Interneta, neće ni imati priliku, a ni potrebu da istražuje u drugim pravcima, od kojih neki mogu biti izrazito opasni. U okviru aktivnosti vezanih za zaštitu dece i bezbedno korišćenje Interneta, organizuju se edukativne radionice za roditelje predškolske dece koje bi trebalo da pruže odgovore na najčešća pitanja i nedoumice, da obezbede razmenu iskustava i sticanje znanja i veština koje će roditeljima
17
i njihovoj deci pomoći u uspostavljanju odgovornih navika u korišćenju računara od najranijeg uzrasta. Akcija „Klikni bezbedno”, koju sprovodi Ministarstvo za telekomunikacije i informaciono društvo pod nazivom „Razmisli pre nego što postaviš” organizovala je edukaciju za nastavno osoblje, psihološko - pedagoške službe i savete roditelja najpre u osnovnim školama u Beogradu, a potom i u školama u celoj Srbiji. Akciju su od samog početka podržali i zaposleni Telekoma Srbija, stručnjaci koji su učestvovali na tribinama u školama širom Srbije, zajedno sa predstavnicima ministarstva, pokušavajući da edukuju ne samo decu, već i njihove roditelje i nastavnike. U izuzetno posećenim, interaktivnim radionicama, svi zainteresovani su imali priliku da se upoznaju i sa dobrim i sa lošim stranama Interneta. Glavna inicijativa ove akcije, koja je pokrenuta 2009. godine je „Zaštitimo decu na internetu” , ima za cilj poboljšanje bezbednosti dece na Internetu i predstavlja korak napred u borbi protiv brojnih pretnji koje ugrožavaju sve nas koji koristimo Internet. U Srbiji se 7. februara obeležava Dan bezbednog Interneta. Fond B92 u saradnji sa organizacijom Save the Children i Upravom za Digitalnu agendu, organizovao je obeležavanje Dana bezbednog Interneta u Srbiji, pod sloganom „Otkrijmo digitalni svet zajedno”. Udruženje „Roditelj” je 7. februara, povodom Dana bezbednog Interneta, apelovalo na sve roditelje da pokažu veći stepen odgovornosti prema najmlađim korisnicima Interneta - deci predškolskog i mlađeg školskog uzrasta. U okviru savetovališta za roditelje posebno funkcioniše Savetovalište za ponašanje na Internetu, kome se roditelji mogu obratiti sa pitanjima i nedoumicama iz ove oblasti. Neka od najčešćih pitanja su o virtuelnom uznemiravanju dece, privatnosti dece na Interntu, naročito na društvenim mrežama, kao i o sigurnosti dece na Internetu. Ipak, najbolje preventivno rešenje jeste učešće roditelja u dečijim aktivnostima i njihovo neumorno upućivanje dece na to da sama nauče da prave razliku između dobrog i lošeg. Mnogo je načina da zlonamernici priđu deci, a sama deca bi, uz pomoć roditelja, trebalo da nauče da ih prepoznaju već u početnom stadijumu, i to na generalnom nivou, pa da odlučno od sebe odbijaju takve kontakte.
5. 5. Zakonska regulativa
18
Pravni sistem Republike Srbije krivično delo zlostavljanja i iskorišćavanja dece putem Interneta reguliše Krivičnim zakonikom. Najvažnije izmene su da se po prvi put u Krivičnom zakoniku Republike Srbije kao krivično delo smatra posedovanje i pribavljanje fotografija, audio - vizuelnih zapisa ili drugih predmeta pornografske sadržine nastale iskorišćavanjem maloletnog lica. Prema Konvenciji o kompijuterskom kriminalu iz 2001. godine koju je naša država ratifikovala i primenila u svom Krivičnom zakoniku i konvencijama koje se bave zaštitom prava deteta, ovaj problem stavljen je u žižu interesovanja evropske i svetske javnosti, a u pojedinim državama je proglašena prioritetom brojem jedan kada je u pitanju kompjuterski kriminal i organizovani kriminal uopšte. Kod nas se kao izvršioci ovih krivičnih dela javljaju lica iz svih društvenih struktura, tako da ne postoji profil izvršilaca ovih krivičnih dela u tom smislu. Motivi za izvršenje ovih krivičnih dela su takođe širokog spektra i predmet su psihološkog profilisanja izvršilaca u zavisnosti od slučaja do slučaja. Jedan od relevantnih dokumenata za zastitu dece od nasilja je i Opšti protokol za zaštitu dece od zlostavljanja i zanemarivanja koji je usvojila Vlada Republike Srbije. Svi oblici fizičkog ili mentalnog nasilja, maltretiranja, povreda ili zloupotreba, zlostavljanja i zanemarivanja dece, kojima se ugrožava ili narušava fizički, psihički i moralni integritet ličnosti deteta, predstavljaju povredu jednog od osnovnih prava deteta navedenih u Konvenciji Ujedinjenih nacija o pravima deteta , a to je pravo na život, opstanak i razvoj. Donošenjem Zakona o ratifikaciji Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta, država se obavezala da preuzme mere za sprečavanje nasilja u porodici, institucijama i široj društvenoj sredini i da obezbedi zaštitu deteta imajući u vidu da su „detetu, s obzirom na njegovu fizičku i mentalnu nezrelost, potrebni posebna zaštita i briga, uključujući pravnu zaštitu, kako pre tako i posle rodjenja”. (Konvencija Ujedinjenih nacija o pravima deteta, 152. str.) Odredbe Konvencije Ujedinjenih nacija o pravima deteta se odnose na zaštitu deteta od:
svih oblika fizičkog ili mentalnog nasilja, povreda ili zloupotreba, zanemarivanja ili nemarnog odnosa, maltretiranja ili eksploatacije, uključujući i seksualnu zloupotrebu, dok je dete na brizi kod roditelja, zakonitih staratelja ili nekog drugog lica kome je poverena briga o njemu (član 19);
svih oblika seksualnog izrabljivanja i seksualne zloupotrebe (član 34);
nasilnog odvođenja, prodaje ili trgovine decom u bilo kom cilju i u bilo kom obliku (član 35);
svih drugih oblika eksploatacije štetne za dete (član 36); 19
okrutnih, neljudskih ili ponižavajućih postupaka ili kazni (član 37).
ZAKLJUČAK
20
Internet je smišljen da pomogne ljudima, ali kao i u svim drugim segmentima života uvek postoji neko ko će iskoristiti mogućnosti za svoje loše namere. Radeći na ovoj temi i sami smo se mnogo puta iznenadili rezultatima anketa i razgovorima sa ljudima shvatajući koliko su nesvesni onoga što pričaju, dok njihova deca nezaštićeno lutaju Internetom i igraju igrice bežeći od svakodnevne realnosti. Naivna i lakomislena, posmatrajući sve kao zabavu, deca se prosto nameću lošim uticajima i pojedincima sa lošim namerama. Deca se ne mogu žaštititi spoljnim barijerama i ne treba očekivati da će društvo uticati na kontrolu i zaštitu dece od prevaranata i nasilnika. Spoljni elementi su svakako uticajni u sprečavanju pojedinaca da svoje ideje praktično sprovedu u delo (govorimo o zakonima i pravilnicima), ali će uvek postojati pojedinci koji su spremni preći granicu zakona i morala. Kada smo anketirali roditelje, većina je pokazala određeno poznavanje problema, ali su izrazili nemoć u zaštiti dece. Problem se sastoji u rizičnim ponašanjima sa jedne i uticaju medija sa druge strane. Deca jednostavno imaju slobodu i pristupe raznolikom bludnom sadržaju i ako ne spadaju u grupe rizičnog ponašanja. Preventivna rešenja se mogu podeliti u grupe: a) edukacija i upozorenja na nivou roditelja i na nivou dece; b) sistem kontrole i suzbijanja – kontrola softverima, kontrola uređaja i kontrola računarskih mreža; c) stroga kaznena politika na izvršenom i preventivnom nivou. Nadamo se da ćemo korisnim i praktičnim savetima pomoći roditeljima kao i vaspitačima i učiteljima, da njihova deca kao i deca sa kojima rade, budu lišena loših iskustava i uticaja Chat Roomova i drugih instrumenata zlonamernika. Saveti su namenjeni svima koji mogu imati bar mali uticaj na podizanje svesti i bezbednosti dece.
LITERATURA 1. Bezić, K. (1983): Tehnologija nastave i nastavnik. Pedagoško - književni zbor, Zagreb 21
2. Konvencija Ujedinjenih nacija o pravima deteta, „UNICEF” Beograd 3. Mandić, P. (1995): Individualna kompleksnost i obrazovanje ,,Naučna knjiga”, Beograd 4. Mandić, P. D. (2001): Informaciona tehnologija u obrazovanju. Filozofski fakultet, Beograd 5. Parlić, J. (1997): Permanentno obrazovanje i savremena obrazovna tehnologijaimperative našeg vremena „Pedagoška stvarnost”, br. 9, Novi Sad. 6. Ršumović, Lj. (1995): Bukvar dečjih prava „SBM - RŠUM”, Beograd 7. Velika enciklopedija sveta (2002) „ITP ZMAJ”, Novi Sad.
22
