UNIVERZITET U NIŠU ELEKTRONSKI FAKULTET OBRAZOVANI PROFIL: ELEKTROENERGETIKA KATEDRA ZA ENERGETIKU
SEMINARSKI SEMINARSKI RAD
PREDMET: STRUČNA PRAKSA TEMA: ELEKTRODISTRIBUCIJA LESKOVAC – TRANSFORMATORSKE STANICE 110/35 kV, 35/10 kV
MENTOR:
Dipl.el.inž Nebojša Milošević Septembar 2013
STUDENTI:
Nemanja Mitić 13712 Miloš Milošević 13704
Privredno društvo za distribuciju elektricne energije
„Jugoistok“ D.O.O
ПД је у току 2012. године обављало регистроване делатности кроз активности Управе ПД, односно активности дистрибутивних организационих јединица (огранака) чији су центри лоцирани у Зајечару, Нишу, Пироту, Прокупљу, Лесковцу и Врању.
1
Дистрибутивни конзум ПД простире се на површини од 21.594 km 2, на којој се налази укупно 1.729 насеља. Демографско - географски подаци конзумног подручја ПД (по огранцима) и броја мерних уређаја приказани су у табели Огранак
Површина у
Зајечар Ниш Пирот Прокупље Лесковац Врање ПД
Број мерних уређаја
Градска насеља
Приградска насеља
Укупан број насеља
11 5 4 4 7
309 187 220 290 407
320 192 224 294 414
268.851 350.043 92.277 101.673 232.634
149.064 171.503 49.524 55.156 105.354
2.321
5
280
285
130.473
68.671
21.594
36
1.693
1.729
1.175.951
599.272
km2 8.377 1.750 2.758 2.424 3.964
Број становника
Део електроенергетског система Републике Србије на конзумном подручју ПД, са електроенергетским објектима напонских нивоа 400 kV, 220 kV и 110 kV приказан је на слици
2
3
Privredno društvo za distribuciju elektricne energije Jugoistok“ D.O.O Niš.Bili smo na praksi u ogranak Elektrodistribucija Leskovac“. Prve tri sluţbe nalaze se u tehničkom sistemu ogranka, a četvrta sluţba nalazi se u okviru Pogona Leskovac“, ali zbog sloţenosti posla koji obavlja ova sluţba upošljenici ove sluţbe bivaju angaţovani po potrebi na teritoriji čitavog ogranka. Elektrodistribucija Leskovac ima četri poslovne sluţbe a to su: Sluţba za Energetiku i Investicije; 1. 2. Sluţba za upravljanje – relejnu zaštitu; Sluţba za odrţavanje dalekovoda (110 i 35) kV; 3. Sluţba za odrţavanje TS 10/0,4 kV; 4.
Služba za Energetiku i Investicije Sluţba za energetiku bavi se planiranjem TS svih nivoa i njihovim medjusobnim povezivanjem. Cilj te sluţbe je da se optimalnim vezama izmedju Trafostanice postigne što veca pouzdanost napajanja. Naročita paţnja poklanja se vaţnim ustanovama kao što su : Bolnice, Domovi Zdravlja, Pekare, Rudnici i sl. Takvi objekti imaju dvostuko ili v išestruko napajanje, TS u gradskim područjima imaju višestruka napajanja, dok TS u rurarnim područjima iz ekonomskih razloga imaju jednostruko napajan je. Ova sluţba u toku godine saradjuje sa ostalim delovima ogranka na izradi studija razvoja Elektroenergetskog sistema.U ovoj
sluţbi obradjuju se podaci dobijeni merenjem u pojedinim čvornim tačkama i pravi se procena budućih stanja.Na osnovu tih procena predlaţu se rešenja. Sluţba za investicije na osnovu procene sluţbe za Energetiku, ili registrovanih kvarova u pojedinim tačkama izlazi na licu mesta da utvrdi uzrok predmetnih pojava (kvarova). Na osnovu preliminarnog izveštaja na kolegijumu se donosi odl uka o postupanju u konkretnim slučajevima. Ako se ustanovi da je za prevazilaţenje uočenog nedostatka neophodno izvršiti sanaciju, rekonstrukciju ili izgradnju novog objekta, sluţba pristupa izradi tehničke dokumentacije.To znači da najpre treba pribaviti skicu terena ( podlogu) u odgovarajućoj razmeri na kojoj se nanosi postojeće stanje i predloţeno rešenje. Ukoliko predloţeno rešenje zahteva rešavanje imovinsko pravnih odnosa, sačinjava se spisak vlasnika parcela od kojih je neophodno pribaviti saglasnost za izvodjenje predvidjenih radova. Navedene
saglasnosti pribavlja pravna sluţba i ista sluţba Sudski overava. Po pribavljanju saglasnosti od vlasnika parcela, sluţba se obraća gradskoj nadleţnoj sluţbi ili Opštinskoj – zahtevom za izdavanje lokacijske dozvole. Informacija o lokaciji se traţi za tipske objekte poput TS 10/0,4 kV i pripadajućih 10kV i NN vodova.Za sloţenije objekte neophodno je pribaviti lokacijusku dozvolu. Postupak dobijanja informacija o lokaciji je jednostavniji od dobijanja lokacijske dozvole. 4
U oba slučaja neophodno je angaţovati geodetski biro koji će izdati katastarsko-topografski plan na kojem je ucrtan budući objekat.Po dobijanju traţene informacije o lokaciji ili lokacijske dozvole, pristupa se izradi idejnog projekta , na osnovu koje će nadleţni organ gradske ili opštinske uprave odobriti izvodjenje radova ili izdati gradjevinsku dozvolu za rad.Nakon izrade idejnog
projekta a pre podnošenja zahteva za gradjevinsku dozvolu, neophodno je da se izvrši tehnička kontrola projekta u odgovarajućoj ustanovi. Ukoliko je predmetni objekat sagledan planom javnih nabavki za tekuću godinu moguće je pristupiti nabavci materijala, usluga i radova, ali ukoliko nije sagledan planom za tekuću godinu dokumentacija se čuva a objekat predlaţe za plan javnih nabavki za narednu godinu. Uobičajno je da se izrada planova za narednu godinu radi u periodu od Septembar-Decembar. Izrada godišnjih planova je najvaţniji zadatak čitave sluţbe a obavlja se tako da se od tehničkih sluţbi u svim jedinicama ogranka traţe podaci o broju i vrsti kvarova na objektima iz njihove nadleţnosti, kao i procena sluţbe za Energetiku. Analizom prikupljenih podataka pravi se preliminarni plan za
predstojeću godinu, a prema procenjenim prioritetima dok nadleţna Direkcija za investicije u Privrednom društvu sačinjava konačni predlog plana. Nakon usvajanja plana javnih nabavki za tekuću poslovnu godinu, Upravni odbor dostavlja Plan Direkciji za investicije“ u Nišu koja ga prosledjuje ograncima, uz zahtev da sačine Dinamički plan realizacije i to na osnovu plana priliva sredstava. Sluţba za Investicije sačinjava dinamički plan i dostavlja ga Direkciji za Investicije kao i celinama unutar ogranka. Dinamički plan podrazumeva nabavku dobara , radova i usluga u skladu sa Zakonom o javnim n abavkama. U tu svrhu neophodno je sačiniti specifikaciju potrebnih materijala, radova i usluga, a ove se najčešće nalaze u pripremljenoj tehničkoj dokumentaciji. Postupak javne nabavke od pokretanja do isporuke traje najčešće 2 -3 meseca a sprovodi se u saradnji sa pravnom i ekonomskom sluţbom. Realizaciju ugovora o javnoj nabavci kontroliše Sluţba za Investicije preko Komisije za prijem materijala ili Nadzornih organa za izvedene radove i usluge.Po završetku planiranih radova sluţba za investicije angaţuje
geometre za izradu Elaborata izvedenog stanja i obaveštavaju organ koji je odobrio izvodjenje radova da su predmetni radovi izvedeni. Nadleţni organ imenuje nezavisnu komisiju koja će izvršiti tehnički pregled i sačiniti zapisnik o tehničkom prijemu.Ukoliko komisija nema primedbe objekat se stavlja pod naponom, i sluţba za Investicije na osnovu okončane situacije sačinjava izveštaj sluţbi knjigovodstva za uvećanje vrednosti Osnovnog sredstva i td.
5
Služba za upravljanje – Relejnu zaštitu Osnovni zadatak ove sluţbe je redovno i havarijsko odrţavanje relejne
zaštite u TS 110/X kV i 35/10 kV. U toku godine svaka TS je podvrgnuta redovnom pregledu i proveri relejne zaštite koja se vrši tako što se isključi glavno napajanje, a uredjaj na mikroprocesorsku zaštitu se proverava softverski, simulacijom različitih vrsta kvarova. Uočeni nedostaci otklanjaju se zamenom neispravnih elemenata i podešavanjem releja. Radni dan u sluţbi počinje kolegijumom na kome se razmatraju registrovani dogadjaji na objektima 110 i 35 kV, i planirane aktivnosti.
Zavisno od postojanja i nepostojanja nepredvidjenih dogadjaja šef sluţbe organizuje potreban broj ekipa i vodjama izdaje naloge za rad. Po prijemu naloga za rad vodje ekipa odlaze u magacin i garaţu, radi obezbedjivanja neop hodnog
materijala i vozila za izvršenje zadatka navedenih u nalogu za rad. Najčešći kvarovi registruju se na daljinskom upravljanju usled smetnji na radio vezama, pa je zbog
toga u toku ugradnja optičkih kablova u najvaţnijim Trafostanicama.
Služba za održavanje dalekovoda (110 i 35)kV Vizuelno pregledavaju dalekovode 35 kV. Vrše sekcionisanje dalekovoda preko rastavljača, da lakše i brţe otkriju kvar na vodu. Kad strada izolator na njemu se pojavi pukotina i gareţ. Ova sluţba vrši redovnu proveru na celokupni sistem jednom u godinu dana.
6
Služba za održavanje TS 10/0,4 (kv) Ova sluţba je u obavezi da jedanput u 2 godine izvrši redovnu proveru TS 10/0,4 osim stubnih TS.
Redovna kontrola podrazumeva isključenje TS , proveru funkcije sklopka rastavljača u svakoj 10 kv ćeliji u beznaponskom stanju kao i glavnog NN prekidača takodje u beznaponskom stanju. Zatim se vrši pregled spojeva kablovskih završnica (glava) i bakarnih š ina i provera nivoa ulja u samim -
energetskim transformatorima.
Vrši se i provera dielektrične otpornosti ulja uzorkovanom u energetskom transformatoru. Vrši se i dolivanje ulja u uredjajima koji nezadovoljavaju granične uslove. Redovna kontrola podrazumeva i čišćenje uredjaja u TS od prašine i vlage. A za čišćenje izolatora koriste se nitro razredjivači. Nivo ulja se proverava i u kablovskim završnicama (glavama) za uljne kablove, po potrebi vrši se podešavanje sklopka rastavljača i glavnog NN prekidača. Plan redovnog odrţavanja ponekad biva narušen usled pojave havarije u nekoj TS, koje najčešće nastaje usled preopterećenja i pregrevanja energetskog transformatora, što znači da je neophodno izv r šiti zamenu havarisane opreme. Na kolegijumu svakog jutra razmatraju se dogadjaji od prethodnog dana a šef donosi odluku o formiranju ekipa i ispisuje naloge za rad u zavisnosti od situacije. Nosioci naloga obezbedjuju neophodna vozila i materijal za obavljanje poslova navedenih u nalogu. Po povratku sa intervencije neiskorišćen materijal se odlaţe u magacin, a
nalog za rad sa izveštajem po izvršenim radovima dostavlja se šefu sluţbe.
7
ISKUSTVA SA PRAKSE :
Revizije TS Bili smo na reviziji TS 35/10 kV/kV “Velika Biljanica “ TS “Velika Biljanica” ima: -energetski transformator (ET) 35±2x2,5 %/10,5 kV/kV sprege Dy5, uk =5,88 %
naznačene snage Sn=4 MVA, mreţa 10 kV je sa izolovanim zvezdištem, a u samom zvezdištu se vezuje VOP (ventilni odvodnik prenapona), a takodje i sa primarne i
sekundarne strane ET se nalaze po jedan VOP; - sabirnice 35 kV i 10 kV su Cu , 40x5 mm i 50x5 mm respektivno, u vidu pravougaonog oblika; - vodna ćelija 35 kV u kojoj se nalaze izlazni i sabirnički rastavljač i malouljni prekidač , noţevi za uzemljenje, kao i dvopolno izo lovani naponski transformator; -trafo ćelija 35 kV u kojoj se nalaze rastavljač , prekidač i strujni merni
transformator, čiji je sekundar povezan sa mernom i zaštitnom opremom; -trafo ćelija 10 kV u kojoj se nalaze rastavljač , prekidač i strujni merni transformator, čiji je sekundar povezan sa mernom i zaštitnom opremom; -merna ćelija 10 kV u kojoj se nalaze jednopolno izolovani naponski transformator i transformator 10/0,4 kV za sopstvenu potrošnju ; -vodne ćelije (izvodi) 10 kV u kojoj se nalaze izlazni i sabirnički rastavljač i malouljni prekidač (u nekim ćelijama i vakuumski) , noţevi za uzemljenje, strujni merni transformator čiji je sekundarni kraj povezan sa mernom i zaštitnom opremom; -AKU baterije kapaciteta jedne 80 Ah; -zaštitna oprema : što se tiče zaštitne opreme uglavnom su SEL – ovi releji koji
štite vod, energetski transformator , sabirnice. Na 10 kV se koristi usmerena zemljospojna zaštita (mreţa sa uzemljenom neutralnom tačkom), kratk ospojna i prekostrujna. Zaštita se podešava u zavisnosti od unapred proračunatih odgovarajućih struja (struja zemljospoja , kratkospoja, struja preopterećenja). Provera zaštite se vrši simulacijom odgovarajućih struja na sekundarnoj strani strujnog mernog transformatora. Za odredjenu vrstu zaštite (recimo prekostrujnu) propusti se struja čija se vrednost kreće oko unapred definisane struje, a zatim se meri struja na kojoj relej privlači i opušta , i uporedjuje sa strujama koje su unapred definisane. IzmeĎu merenih i unapred definisanih struja ne sme biti velikog odstupanja. TakoĎe se meri i vreme reagovanja zaštite. - telekomunikaciona oprema za radio vezu izmedju TS i dispečarskog centra (SCADA sistema)
8
TakoĎe smo bili i na reviziji TS 110/35 kV/kV “Jablanica‟‟ koja se radijalno napaja preko 110 kV voda iz TS 400/220/110 kV „‟Leskovac 2” . Ova TS napaja konzume tri opština: Lebane, Bojnik i MedveĎu , kao i deo konzuma opštine Prokuplje ,tj. TS 35/10 kV/kV “Ţitni potok “. U slučaju ispada 110 kV DV ceo konzum ove tri opštine ostaje bez napajanja ( oko 24000 kupaca). Pa je izgradnja još jednog DV izmeĎu TS Jablanica i TS Leskovac 6 prioritet broj jedan. TS Jablanica ima : -Dalekovodno polje 110 kV u kome se nalazi rastavljač i noţevi za uzemljenje; 2 -Sabirnice 110 kV Al-Če 240/40 mm -Jednopolno izolovani naponski merni transformator ; -Trafo polje 110 kV transformatora T1 i T2 u kojim se nalaze dva rastavljača (jedan prema sabirnicama , jedan prema trafo-u) i malouljni prekidač, strujni merni transformator, i odvodnik prenapona; -dva MINEL transformatora 110±11*1,5%/36,75/10,5 kV/kV/kV , uk1=uk2=10,8 %
sprege Y0y0d5, naznačene snage S n=2x31,5 MVA; zvezdište na 110 kV strani
transformatora je direktno uzemljeno , a na 35 kV uzemljeno preko otpornika R=70 Ω, da bih se ograničila struja zemljospoja na I z=300 A; -Trafo polje 35 kV transformatora T1 i T2 u kojim se nalaze dva rastavljača (jedan prema sabirnicama , jedan prema trafo-u) i malouljni prekidač , SMT, odvodnik
prenapona , kao i rastavljač prema pomoćnim sabirnicama; -Sistem od jedne glavne i jedne pomoćne sabirnice , sa jednim spojnim poljem u kome se nalaze dva rastavljača (jedan prema GS , a drugi prema PS ) i malouljni prekidač; -DV polje (izvodi) 35 kV u kojima se nalazi sabirnički i linijski rastavljač , prekidač i noţevi za uzemljenje, kao i rastavljač ka pomoćnim sabirnicama U slučaju kvara prekidača ili rastavljača na nekom izvodu , taj izvod se preko spojnog polja prenapoji na pomoćne sabirnice. -relejna zaštita je u suštini ista kao i u predhodno pomenutoj TS 35/10 kV / kV “Bojnik 2”. Jedina razlika je što se tiče zemljospojne zaštite. Postoji 1. i 2. stepen zemljospojne zaštite , kao i zaštita usled nesimetrije.
9
Dispečarski centar PDC Leskovac
Deo prakse proveli smo i u Dispečarskom centru PDC Leskovac, iz koga se upravlja 6 trafostanica 110/X kVkV: Leskovac 1, Leskovac 4, Leskovac 6,
Jablanica, Vlasotince, Belo Polje, i većina trafostanica 35/10 kV/kV na području ogranka ED Leskovac. Glavni element u PDC – u je SCADA (Supervisory Control and Data Acquisition). Na SCADA-i se mogu nadgledati naponi, struje (snage) u pojedine trafostanice i na pojedine izvode, vršiti regulacija napona, i manipulisati
odreĎenim prekidačima, kao i pratiti dogaĎaje koji se dešavaju i vreme njihovog dešavanja.
Projektni biro ED Leskovac
TakoĎe deo prakse smo proveli u projektnom birou. Njihov zadatak je projektovanje dalekovoda naponskih nivoa 110kV, 35kV, 10kV , trafostanica 110/X kV/kV , 35/10 kV/kV i 10/0,4 kV/kV. Razgedali smo projekte dalekovoda i
trafostanica i razmatrali načine na koji su vršeni proračuni.
10
NEŠTO O APU I SCADA-I : APU (Automatsko ponovno uključenje) UREĐAJ ZA TROPOLNO AUTOMATSKO PONOVNO UKLJUČENJE APU 570 Namena
UreĎaj za tropolno automatsko ponovno uključenje prekidača APU 570 je namenjen za upotrebu u srednjenaponskim distributivnim mreţama u kombinaciji sa prekostrujnom i distantnom zaštitom. Automatsko ponovno uključenje (APU) se koristi za brzo ponovno uspostavljanje napajanja po isključenju prolaznih kvarova, npr. zemljospoja, koji ujedno predstavljaju i najčešće kvarove. Opis rada
APU 570 omogućava brzo, sporo i kombinovano (brzo + sporo) ponovno ukjučenje prekidača sa podesivim vremenima kratke i duge beznaponske pauze. Preklopkom na pr ednjoj ploči ureĎaja mogu da se biraju četiri reţima rada: - brzo APU, - sporo APU, - kombinovano APU i - APU isključeno. Pored toga, pri prikl jučenju ureĎaja na prekostrujnu zaštitu sa trenutnim i
vremenski zategnutim članom u reţimu kombinovanog brzog i sporog ponovnog uključenja moţe da se bira: - trenutno isk ljučenje posle neuspešnog brzog ponovnog uključenja i - isključenje sa vremenskim zatezanjem zaštite posle neuspešnog brzog ponovnog ukjučenja. Brzo APU
Prorada zaštite isključuje mreţni prekidač i istovremeno aktivira ureĎaj za APU. Po isteku zadate beznaponske pauze, koja moţe da se podesi u opsegu 0,1 d o 1,5s, ureĎaj daje impuls za uključenje prekidača i blokira se narednih 15s. Ako u periodu u kome je ureĎaj blokiran zaštita ponovo proradi prekidač se definitivno isključuje. Ponovno uključenje prekidača posle definitivnog isključenja moguće je 11
samo ručno. Ako za 15s od ponovnog uključenja prekidača zaštita ne proradi ureĎaj se vraća u početno stanje i spreman je za novi ciklus APU.
Sporo APU
Kod sporog ponovnog uključenja ureĎaj radi isto kao u prethodnom slučaju izuzev što je beznaponska pauza duţa (10 do 180s). Kombinovano APU
Prorada zaštite isključuje mreţni prekidač i istovremeno aktivira ureĎaj za APU. Po isteku prve, kraće beznaponske pauze prekidač se ponovo uključuje i ureĎaj tokom sledećih 15s prelazi u pripremno stanje. Ako zaštita ne pror adi za to vreme ureĎaj se vraća u početno stanje, tako da sledeća prorada zaštite ponovo izaziva brzo ponovno uključenje prekidača, odnosno novi ciklus APU. Ako zaštita proradi dok je ureĎaj u pripremnom stanju prekidač s e ponovo uključuje posle druge, duţe beznaponske pauze i ureĎaj se blokira tokom sledećih 15s. Prorada zaštite u periodu kada je ureĎaj blokiran izaziva definitivno isključenje prekidača, posle čega prekidač moţe da se uključi samo ručno. UreĎaj APU 570 montiran na početku voda izdeljenog u više deonica, pri čemu svaka deonica ima svoju vremenski stepenovanu prekostrujnu zaštitu, moţe, u slučaju da po brzom automatskom ponovnom uključenju kvar još traje, da omogući ili blokira delovanje trenutnog člana prekostrujne zaštite. U prvom slučaju vod se isključuje trenutno, odnosno po proradi tr enutnog člana prekostrujne zaš tite, i na ceo vod se primenjuje još jedno, sporo, automatsko ponovno uključenje. U drugom slučaju vod se isključuje po vremenskom stepenovanju zaštite po deonicama i do sporog automatskog ponovnog uključenja dolazi samo ako je kvar u prvoj deonici voda. Svi kvarovi u ostalim deonicama, koji ostaju i po brzom
ponovnom uključenju, lokalizuju se selektivnim delovanjem zaštite. Time se postiţe da mesto kvara u svim deonicama osim prve bude izloţeno samo brzom automatskom ponovnom uključenju. APU isključeno U ovom reţimu rada sve funkcije ureĎaja su blokirane, što znači da svaka prorada zaštite izaziva definitivno isključenje prekidača. Prebacivanjem preklopke za izbor reţima rada u poloţaj "APU isključeno" prekida se rad ureĎaja i resetuju se sve njegove funkcije, tako da kada se 12
preklopnikiz ovog prebaci u bilo koji drugi poloţaj- ureĎaj prelazi u pripremno stanje. Ako se za zaštitu voda koristi distantna zaštita, APU 570 omogućava produţenje prvog stepena zaštite na oko 120% duţine štićenog voda. Za vreme pripremnog stanja APU 570 u distantnoj zaštiti je uključen produţeni prvi stepen. Prilikom ponovnog uključenja (brzog, sporog ili kombinovanog) APU 570 preklapa distantnu zaštitu na normalnu duţinu prvog stepena od 80-85% duţine štićenog voda. Posle vremena 15s po ponovnom
uključenju ponovo se uključuje produţeni prvi stepen. To znači da distantna zaštita štiti normalno u prvom stepenu 120% duţine voda, a p o izvršenom APU za vreme 15s štiti normalnu duţinu prvog stepena. TakoĎe, kod svakog ručnog uključenja za vreme 15s se uključuje normalna duţina prvog stepena distantne zaštite. Ako je preklopka za izbor reţima rada u poloţaju "APU isključeno" na distantnoj zaštiti priključenoj na APU 570 je stalno izabrana normalna duţina prvog stepena. Pri ručnom isključenju ili isključenju zbog trajnog kvara dobija se signal definitivnog isključenja preko dva preklopna kontakta koji mogu da se koriste za signalizaciju i lokalnu automatiku.
Uključenje prekidača posle definitivnog isključenja je moguće samo ručno. Posle ručnog uključenja prekidača ureĎaj ostaje blokiran 15s. Prorada zaštite u tom periodu izaziva trajno isključenje prekidača. Na prednjoj ploči APU 570 se nalaze dva brojača koji posebno registruju broj brzih i sporih ponovnih uključenja. Brojači mogu da se ručno resetuju pomoću tastera koji se nalazi na štampanoj ploči ureĎaja a pristupačan je kada se skine poklopac sa kućišta. Taster je smešten sa desne strane štampane ploče. Da bi se brojači resetovali taster mora da bude pritisnut duţe od 3s. U toku prve sekunde kada se taster pritisne testiraju se svetlosna signalizacija i brojači, tako što upale se svi segmenti displeja i sve signalne LED.
Za pomoćno napajanje ureĎaja moţe ravnopravno da se koristi naizmenični ili jednosmerni napon. Napojni modul pokriva opseg 80-375V=/80-264V~, što znači da je moguće korist iti standardne napone 110/220V i 100/110/220V~ sa tolerancijom ±20%.
U slučaju kratkotrajnog prekida pomoću napajanja APU 570 funkcioniše još 5s. Ako se za to vreme pomoćno napajanje ne vrati u normalne granice ureĎaj, zavisno od toga da li je bio ili ne u stanju blokade, prelazi u definitivno isključenje ili u pripremno stanje. Time se sp rečava neţeljeno uključenje prekidača pri ponovnom dolasku napona posle duţe pauze, naročito ako ureĎaj slučajno ne isključi pre odlaska na rad na vodu.
13
KARAKTERISTIKE
Pomoćno napajanje..................... ...................80-375V=/80 264V,50Hz/10VAmax Komandni napon...................................................................................80-150V=
Opseg podešavanja vremena ponovnog uključenja: - brzo APU .............................................................................................. 0,1-1,5s - sporo APU ............................................................................................ 10-180s Tačnost podešenja vremena ponovnog uključenja................. ............±2% pune skale Vreme blokiranja ............................................................................................15s Premošćenje nestanka pomoćnog napajanja.............. .......................................5s Brojači brzog i sporog APU....................................................... ............... 4 cifre Otpor pobudnih kola ............... .................................................................. 10kΩ Izlazni kontakti: − maksimalni radni napon....................................................................... 250V≅ − maksimalna trajna struja ........................................................................... 5A − maksimalna kratkotrajna struja (1s)........................................................ 10A
− prekidna moć kontakata: − cosϕ>0,4,250V~ ........................................................................................ 8A − L/R<40ms, 110V=.................................................................................... 0,4A − L/R<40ms, 220V=.................................................................................... 0,2A Temperaturni opseg rada.........................................................................-10 – 50°C Ispitni naponi (IEC-255):..............................................................2kV, 50Hz, 1min − udarni....................................................................................... 5kV, 1.2/50µs, 0.5J − VF ........................2.5kV longitudinalno, 1kV transverzalno, 1MHz, 400imp/s, 2s
14
SCADA sistemi
Osnovna uloga SCADA sistema u integrisanom DMS je :
1. obezbeĎivanje i pregled trenutnih i arhiviranih merenih vrednosti elemenata distributivne mreţe uvedenih u sistem, 2. obezbeĎivanje i pregled trenutnih statusa rasklopne opreme uvedene u sistem 3. o bezbeĎivanje i pregled alarma,koji mogu biti i trigeri(‟‟okidači‟‟) za izvršavanje
pojedinih analitičkih funkcija SAF, 4. obezbeĎivanje i pregled pogonskih dogaĎaja (hronološki redosled dogaĎaja – HRDlista) u observabilnom delu DM. Izvršavanjem navedenih f unkcija SCADA sistema ostvaruju se dve osnovne
funkcije nad disributivnom mreţom: 1. NADZOR – pod funkcijom nadzor podrazumeva se stalan uvid u tokove
električne energije,odnosno u reţime distributivne mreţe (naponi,struje,snage,učestanosti itf.) 2. KOMANDOVANjE - pod funkcijom komandovanje podrazumeva se
komandovanje komutacionom opremom,što za posledicu ima promenu topološke strukture mreţe )npr.promena statusa prekidača ili rastavljača),komandama koje se izdaju kroz sistem,mogu se menjati i veličine reţima distributivne mreţe (promena statusa regulacione sklopke napojnog transformatora 110/X kV , ili
uključivanje/isključivanje tarife što ima za posledicu promenu opterećenja konzuma). Za realizovanje navedenih SCADA funkcija preduslov je prikupljanje i
prosleĎivanje podataka sa udaljenih objekata observabilnog dela distributivne mreţe koji se u računarskom ambijentu dispečerskog centra ( SCADA server) pretvaraju u čitljive trehnićke podatke.( DMS - distributivni menadţment sistema).
15
Osnovne funkcije SCADA sistema
Elementi SCADA sistema 16
Jedan kraj SCADA sistema nalazi se u objektima distributivne mreţe,u čijem se RTU ureĎajima vrši koncentracija svih signala sa objekta koji se prenose u udaljeni dispečerski centar i prijem i realizacija komandi iz dispečerskog centra. Centralni deo RTU je računar kojim se formira paket digitalnih signala za veličine uvedene u SCADA sistem(signalima iz PBP se pridruţuju trenutne vrednosti koje se u formi paketa podataka šalju u dispečerski ce ntar).Putem modema koji se nalaze u računaru vrši se povezivanje RTU na TK sistem na čijem se drugom kraju,u dispečerskom centru,nalazi modem u računaru SCADA servera. Signali se u računaru SCADA servera obraĎuju i pretvaraju u čitljive tehničke podatke u zavisnosti od vrste prenetog signala (merenje, alarm, indukacija). PBP – parametarska baza podataka. RTU je jedan kraj SCADA sistema koji se
nalazi u svakom nadzornom objektu distributivne mreţe.Ulazne veličine iz postrojenja mogu biti : 1. Analogne ulazne veličine - kontinualne električne i neelektrične veličine iz procesa(naponi, struje, termperature, itd.)
2. Digitalne (jednostruke) ulazne veličine - o statusima elemenata distributivne mreţe (statusi uključeno/isključeno, otvoren/zatvoren, granični poloţaj, alarmi, upozorenja itd.)
3. Brojačke ulazne veličine - kvantitativni podaci reţima rada distributivne mreţe (protok energije kroz vod ili transformator, vreme, itd.) koji se uvode kao povorka digitalnih naponskih signala, programski broje i simuliraju.
17
