SPORT - Nauka i Praksa - Vol2 No5

Naučni časopis

ISSN 1821-2077

SPORT NAUKA I PRAKSA

Časopis objavljuje originalne naučne i stručne radove, pregledne članke i patente iz sledećih oblasti: Teorija sporta Sportska psihologija Metodologija Rekreacija

Sportski trening Sociologija sporta Kineziterapija Fitnes i velnes

Sportska medicina Biomehanika Menadžment u sportu Pred/školski sport

Naučni časopis SPORT – NAUKA I PRAKSA, osnovan 2009. godine odlukom Nastavnog veća Visoke sportske i zdravstvene škole iz Beograda

ISSN 1821-2077 Glavni i odgovorni urednik Prof. dr Ljubiša Lazarević Urednik časopisa mr Ana Krstić, Visoka sportska i zdravstvena škola Tehnički urednik Prof. dr Marijana Mladenović, Visoka sportska i zdravstvena škola Uređivački odbor Miladin Radisavljević Branislav Pokrajac Joanis Kafentarakis Nebojša Arsenijević Saša Jakovljević Aleksandar Milojević Nenad Dikić Milivoje Karalejić

Igor Jukić Frank Dick Dane Korica Zlatko Ahmetović Nenad Živanović Nenad Trunić Nenad Havelka Aleksandar Naumovski

Christos Kolais Slobodan Živanić Mirjana Petković Radenko Krulj Sretenka Dugalić Marijana Mladenović Dušan Perić

Koordinator dr Snežana Lazarević, pomoćnik direktora Visoke sportske i zdravstvene škole Lektura i korektura Nada Šironja, prof. Prevod na engleski Elizabeta Holt, MA, Visoka sportska i zdravstvena škola Štampa DTA doo, Beograd [email protected] Tiraž 200 komada Copyright © 2011 by VSZŠ All rights reserved

Naučni časopis

SPORT –

Vol. 2, №5

Nauka i Praksa Decembar, 2012.

Sadržaj ASPEKTI SELF-KONCEPTA PREDADOLESCENATA KAO DETERMINANTE NJIHOVOG BAVLЈENJA SPORTOM Miroljub Ivanović, Uglješa Ivanović ............................................................................ 5 AGRESIVNOST I ANKSIOZNOST KAO PREDIKTORI PREFERENCIJE STILA RUKOVOĐENjA Aleksandar Milojević, Emilija Marković, Petar Mitić . .............................................. 21 LOKUS KONTROLE KOD IGRAČA KRIKETA Ganesh Dutt Chugh, Raosaheb K. Kale, Prakash C. Jha . ......................................... 29 UPOTREBA UMA PRI REPROGRAMIRANJU GRANICA MIŠIĆNE SILE U PROCESU STVARANJA ŠAMPIONA Miloš Milošević, Miloš Mudrić, Radomir Mudrić, Milenko Milošević ...................... 31 ISTRAŽIVANJE TRŽIŠTA I POTROŠAČA U FUNKCIJI SPORTSKOG MARKETINGA Sretenka L. Dugalić...................................................................................................... 49 PRILOG METODOLOGIJI IZRADE STRATEGIJE RAZVOJA GRANSKIH SPORTOVA U SRBIJI NA PRIMERU ATLETSKOG SPORTA Branko Bošković, Valentina Bošković.......................................................................... 59 PROBLEMI UČENJA STRANIH JEZIKA KOD STUDENATA VISOKIH ŠKOLA Elizabeta Holt ............................................................................................................. 71 ОРГАНИЗАЦИЈА СВЕТСКОГ ПРВЕНСТВА У КИК БОКСУ Борислав Пелевић ...................................................................................................... 79

SPORT - Nauka i Praksa, Vol. 2, No5, 2012, str. 5-20 Originalni naučni članak

ASPEKTI SELF-KONCEPTA PREDADOLESCENATA KAO DETERMINANTE NJIHOVOG BAVLЈENJA SPORTOM UDK 159.923.2.072-053.6 ; 796.011.1-053.6

Miroljub Ivanović1 Visoka škola za obrazovanje vaspitača, Sremska Mitrovica, Srbija Uglješa Ivanović Fakultet za menadžment u sportu Alfa univerziteta, Beograd, Srbija Apstrakt: Cilj ovog istraživanja bio je da se utvrde polne razlike u nekim domenima self-koncepta na prigodnim poduzorcima ispitanika, kao i da se ispita koje svojstvene dimenzije self-orijentacije maksimalno utiču na opšte samovrednovanje mlađih predadolescenata i predadolescentkinja (sportista i nesportista). Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 210 ispitanika (94 sportista i 116 nesportistkinja). Primenjena prilagođena verzija upitnika Profil samopercepcije za adolescente, pokazala je zadovoljavajuće metrijske karakteristike. Prikupljeni podaci su obrađeni osnovnim postupcima deskriptivne statistike i metodom multiple regresione analize. Dobijeni rezultati su pokazali da su sportisti oba pola pozitivnije percipirali sebe u većini ispitivanih karakteristika self-koncepta u odnosu na vršnjake nesportiste. Bavljenje sportom naročito povoljno doprinosi skorovima na supskalama self-orijentacije kod mlađih adolescenata muškog pola. Rezultati multiple regresione analize nesumnjivo naglašavaju domen „telesni izgled“ kao najznačajniji parcijalni doprinos kod oba pola u opštem samovrednovanju (kao kriterijumske varijable) bez obzira da li se ispitanici aktivno bave ili ne bave sportom. Osim važne teorijske implikacije, dobijeni rezultati potvrđuju statističku značajnost self-koncepta ispitanika u ranoj adolescenciji (sportista i nesportista) predikciju varijanse njihovog opšteg samovrednovanja. Ključne reči: self-koncept, preadolescenti, polne razlike, opšte samovrednovanje, sport

1

*

[email protected]

+

5

SPORT - Nauka i Praksa, Vol. 2, No5

UVOD Hipotetički konstrukt – self-koncept ili samopoimanje – uzima učešće i ispoljava se u svakom uzajamnom dejstvu, a utiče na osećanja i ponašanje ljudi. Prema istraživanju koje je sproveo Marš (Marsh, 2007), self-koncept se definiše kao samoocenjivanje osobe, formirano kroz vlastita iskustva i na osnovu vrednovanja od strane drugih (self–lično, samostalno). Ono obuhvata osećanja samouverenosti, samoocenjivanje, samoprihvatanje i kompetentnosti. Pozitivna multidimenzionalna self-orijentacija veoma je važna za opšti razvoj pojedinca, a istraživanje Klomstena i saradnika (2004) pokazalo je da bavljenje fizičkim vežbanjem i sportom može da doprinese njegovom razvoju. Brojni autori bavili su se istraživanjem self-koncepta u domenu fizičkog vaspitanja i sporta (Gašić-Pavišić et al., 2006; Lazarević i sar., 2007; Marsh & Craven, 2006; Schneider et al., 2008). Istraživanje (DuBois et al., 2000) skreće pažnju na dominantne teorijske aspekte self-koncepta, kao i razliku između sveukupnog samoocenjivanja i samoevaluacije u karakterističnim područjima (školsko, sportsko, društveno i dr.). Najnoviji rezultati istraživanja Tubićeve i saradnika (2012) naglašavaju da adolescenti i adolescentkinje koji se bave sportom povoljnije procenjuju sebe u većini ispitivanih aspekata self-koncepta u odnosu na vršnjake koji se ne bave organizovano sportom. Većina radova usmerena je na istraživanje relacija fizičke self-orijentacije i bavljenja sportom dece i adolescenata. U poslednjih dvadesetak godina, nalazi empirijskih istraživanja o uslovima upražnjavanja telesnih aktivnosti i vršenja psiholoških funkcija, konsenkventno upućuju na njihov uzajaman tok, objašnjenje i predikciju. Pozitivnije samoocenjivanje motoričkih sposobnosti utiče na viši stepen osećanja zadovoljstva, odnosno niži stepen anksioznosti tokom angažovanja u fizičkim i sportskim aktivnostima, navodi u svojoj studiji (Scandan & Lewthwaite, 1986). Prema studiji koju je sprovela Harterova (1990) vaspitanje self-koncepta uslovljava socijalna celina (porodica, škola, sportski klub i dr.), koja reprezentuje pozitivne uslove za razvoj selfa. Autori (Weiss & Chaumeton, 1992) skreću pažnju na to da predadolescenti koji imaju negativne procene sopstvenih telesnih sposobnosti ispoljavaju sklonost ka izbegavanju bavljenja sportom, za razliku od vršnjaka koji imaju povoljna opažanja sopstvenih sposobnosti. Oni se aktivno angažuju u sportu. Prema istraživanju Brustada (1993), opažanje motoričkih sposobnosti, kao jedno od stanovišta self-koncepta, predstavlja značajan pokazatelj telesne aktivnosti mladih ljudi. Veći stepen procenjene motoričke sposobnosti u uzajamnoj je zavisnosti od interesovanja adolescenata. Oni se sa voljom bave telesnim i sportskim aktivnostima. U svom istraživanju, Rajan i saradnici (1994) smatraju da je zajedničko samoocenjivanje adolescenata usmereno ka sopstvenom vrednovanju celokupnih svojstava, relativno trajna karakteristika koju maksimalno uslovljava relevantna potpora drugih. 6‌ +

M. Ivanović, U. Ivanović: ASPEKTI SELF-KONCEPTA PREDADOLESCENATA KAO DETERMINANTE NJIHOVOG BAVLЈENJA SPORTOM

Rezultati u studiji (Biddle, 2000) sugerišu da učestvovanje u umerenim telesnim aktivnostima unapređuje emocionalno funkcionisanje, poboljšava samopoštovanje i telesni self-koncept, kao i zadovoljstvo sobom. U svojim istraživanjima, Alves-Martins i saradnici (2002) pokazuju da samoevaluacija karakterističnih oblasti self-koncepta ispoljava vlastiti osećaj sposobnosti u pojedinim poljima (socijalno, školsko), i da je izložen promenama pod delovanjem okolnosti. Najnovije istraživanje i empirijski nalazi Tubićeve i saradnika (2012), nedvosmisleno naglašavaju ulogu opažanja telesnog izgleda u opštem samovrednovanju adolescenata oba pola, nezavisno od toga da li se bave ili ne bave sportom. Osnovni cilj efikasnog ponašanja u teoriji motivacije jeste osećanje sposobnosti, što u prostoru telesne i sportske aktivnosti signalizira da ako adolescenti uočavaju sebe kao telesno sposobne, uzimaće učešće u telesnim aktivnostima i obrnuto. U svom modelu, Harterova (1992) je definisala, s jedne strane, uslovno visok međusobni odnos između samoprocenjivanja u važnim oblastima i zajedničke samoevaluacije, a sa druge strane nisku povezanost između samoevaluacije u nevažnim oblastima i sveukupnog samovrednovanja. Pomenuti obrazac daje prednost objektivnim sposobnostima koje su nužan uslov u uočenim sposobnostima. Pri tome, uočena sposobnost neposrednije uslovljava motivaciju u odnosu na objektivnu sposobnost. Činjenica je da su pozitivna ili negativna opažanja sebe nejednaka u različitim uzrasnim periodima. Istraživački nalazi (Wigfield & Eccles, 1994), naglašavaju da se sveukupno samoprocenjivanje postepeno smanjuje, te da je ono najosjetljivije kod tinejdžerki. Dobijeni rezultat podudara se sa nalazima nedavno sprovedenog istraživanja (Nader et al., 2008), gde je utvrđeno da stepen telesne aktivnosti opada između devete i 15. godine života, i to naročito kod predadolescentkinja. Značaj polne pripadnosti u samoevaluaciji stalno se dokazuje u većini istraživanja. U svom istraživanju (Van Wersch et al., 1990), ustanovili su da devojčice u odnosu na dečake ocenjuju svoj telesni izgled i sportske sposobnosti višim rezultatima. Dobijeni empirijski nalaz u skladu je sa rezultatima u longitudinalnoj studiji koju su sproveli Lintunen i saradnici (1995), gde je naglašeno da period rane adolescencije karakterišu emocionalne, telesne i društvene promene. To umnogome povećava razlike između polova, u aktivnostima i u samovrednovanju. Kling i saradnici (1999) tvrde da mladići pozitivnije načelno samoocenjuju svoj telesni izgled i sportsku sposobnost, dok devojke višim rezultatima procenjuju vlastiti nadzor ponašanja i prisno prijateljstvo. Rezultati istraživanja Lazarevića i saradnika (2008) naglašavaju egzistenciju statistički značajnih razlika u karakteristikama telesnog self-koncepta u korist grupe učenika koja je, pored nastave fizičkog vaspitanja, dodatno angažovana u telesnom vežbanju i sportu. Razlike su se više manifestovale i u dimenzijama telesnog self-koncepta u uzorku devojčica, nego kod dečaka, u odnosu na stepen njihovog angažovanja u fizičkom vežbanju i sportu. +

7


Navedeni delimičan pregled savremene literature u okviru ovog rada ukazuje na složenost problema, koji je izuzetno značajno istražiti. S obzirom na manjak radova o self-konceptu koji se odnose na bavljenje sportom u našoj sredini, a u skladu sa definisanim problemom istraživanja, u okviru ove studije postavljen je sledeći cilj: (a) ispitati da li se neke komponente self-orijentacije razlikuju kod predadolescenata i predadolescentkinja u zavisnosti od upražnjavanja sportskih aktivnosti; (b) proveriti koje svojstvene dimenzije self-koncepta maksimalno utiču na celokupno opšte samovrednovanje predadolescenata i predadolescentkinja koji upražnjavaju, odnosno ne upražnjavaju sportske aktivnosti. Imajući u vidu rezultate dosadašnjih istraživanja, kao i ciljeve u ovom radu, postavljena je osnovna hipoteza prema kojoj se na osnovu definisanja statistički značajnih domena self-orijentacije može predvideti samovrednovanje sportista i nesportista u ranoj adolescenciji.

METOD Uzorak ispitanika Istraživanjem je obuhvaćeno 210 ispitanika oba pola predadolescenata u uzrastu 13–14 godina (AS = 13,7 godina; SD = 1,15). Od ukupnog broja, 44,76% ispitanika aktivno se bavi sportom, a 55,23% se ne bavi. Prigodan uzorak sačinjen je metodom slučajnog izbora. • Poduzorak sportista činili su košarkaši (mlađi pioniri i pionirke) iz četiri košarkaška kluba: KK „Metalac“ − Super liga (Valjevo), KK „Zicer“ − Kvalitetna liga Srbije (Valjevo), KK „Sodeks“ (Valjevo) − Kvalitetna liga Srbije i KK „Železničar“ (Lajkovac) − Letnja liga. • Filter anketom utvrđen je poduzorak nesportista koji su činili učenici (VII i VIII razreda) Prve osnovne škole u Valjevu. Postupak istraživanja Veličina grupe obuhvatala je od 20 do 30 ispitanika. Grupno ispitivanje učenika iz poduzorka nesportista obavljeno je tokom maja 2012. godine na školskim časovima fizičkog vaspitanja, dok je poduzorak sportista ispitan pre početka redovnih košarkaških treninga. Testiranje su sproveli stručno obučeni merioci, uz nadzor psihologa. Ispitanicima je objašnjeno da ovo ispitivanje nije test znanja i da nema tačnih i pogrešnih odgovora, te da je važno da na ajteme odgovaraju iskreno. Ispitanici su dobrovoljno pristali da učestvuju u istraživanju, pošto su predsednici klubova i direktor Škole dali saglasnost za njihovo učestvovanje u ispitivanju. Primena upitnika trajala je oko 45 minuta. 8‌ +


Instrumenti U istraživanju je primenjena adaptirana verzija skale Profil samopercepcije za adolescente – Self-perception Profile for Children (Harter, 1988). Korišćen je prevod originalnog upitnika sa engleskog jezika na hrvatski jezik (Brajša-Žganec, Raboteg-Šarić i Franc, 2000). Harterova je konstruisala skalu, polazeći od pretpostavke da predadolescenti dobro razlikuju područja svoje kompetentnosti, odnosno da se ne osećaju jednako kompetentni u svim domenima. Instrument sadrži osam supskala, gde se svaka od njih sastoji od ajtema jasno određenih kao složene povezane rečenice. Prvi deo rečenice karakteriše kompetentno, a drugi deo manje kompetentno ponašanje tinejdžera (npr. „Neki tinejdžeri uspešni su u učenju. – Drugi baš i nisu uspešni u učenju.“). Zadatak ispitanika bio je da se odluči da li ga bolje opisuje prvi ili drugi deo rečenice. Takođe, u opredeljenom delu rečenice, ispitanik treba da donese sud da li se taj pismeni prikaz u potpunosti odnosi na njega ili samo delimično. Popunjavajući upitnik, ispitanici su morali da odaberu rečenicu koja ih bolje opisuje, a zatim označe znakom X opisuje li ih ta rečenica potpuno tačno ili donekle tačno. Ukupan rezultat na svakoj supskali predstavlja aritmetičku sredinu odgovora ispitanika na svim tvrdnjama koje se boduju na četvorostepenoj skali od jedan do četiri, pri čemu cifra „1“ znači minimalnu kompetentnost u analiziranom domenu, a cifra „4“ najveću kompetentnost. Primenjeni merni instrument koncipiran je tako da ispitanici ocenjuju sebe u osam sledećih područja: • Školska sposobnost – ispituje samopercepciju vlastite kompetentnosti ili sposobnosti unutar školskog okruženja (npr. „Neki tinejdžeri znaju da mogu dobro da urade školske zadatke.“ – „Drugi tinejdžeri brinu o tome hoće li moći da urade školske zadatke.“); • Društvena prihvaćenost – ispituje stepen u kojem se predadolescent oseća popularnim i prihvaćenim od vršnjaka (npr. „Neki tinejdžeri teško nalaze prijatelje. – Drugi tinejdžeri lako nalaze prijatelje.“); • Sportska sposobnost – ispituje percepciju sopstvene uspešnosti u sportskim aktivnostima (npr. „Neki tinejdžeri smatraju da su uspešni u sportu.“ – „Drugi tinejdžeri smatraju da nisu uspešni u sportu.“); • Telesni izgled – ispituje stepen u kojem je predadolescent zadovoljan svojim telesnim izgledom (npr. „Neki tinejdžeri zadovoljni su svojim telesnim izgledom.“ – „Drugi tinejdžeri nisu zadovoljni svojim telesnim izgledom.“); • Regulacija ponašanja – ispituje stepen u kojem je predadolescent zadovoljan svojim ponašanjem (npr. „Nekim tinejdžerima često se ne dopada kako se ponašaju.“ – „Drugim tinejdžerima obično se dopada kako se ponašaju”); • Poslovna sposobnost – obuhvata procenu kompetentnosti za obavljanje određenog posla, kao i spremnost da ga obavlja dobro (npr. „Neki tinejdžeri stvarno su sposobni da obavljaju neki posao koji se plaća.“ – „Drugi tinejdžeri pitaju se da li su dovoljno sposobni da dobro obavljaju posao.“); +

9


• Romantična privlačnost – ispituje stepen u kojem predadolescent oseća da se dopada vršnjacima koji su mu romantično privlačni (npr. „Neki tinejdžeri smatraju da su zabavni i zanimljivi na sastanku sa osobom koja im se dopada.“ – „Drugi tinejdžeri pitaju se koliko su zabavni i zanimljivi na sastanku.“); • Blisko prijateljstvo – ispituje sposobnost predadolescenta da stekne prijatelje kojima može da veruje (npr. „Neki tinejdžeri smatraju da je teško steći prijatelje kojima stvarno mogu verovati.“ – „Drugi tinejdžeri umeju da steknu bliske prijatelje kojima mogu da veruju“). Harterova (1988) je pretpostavila da predadolescenti, osim što dobro razlikuju navedena područja svoje kompetentnosti, konstruišu i opšti pogled na sebe kao osobu. Taj opšti pogled posledica je procesa samovrednovanja i nadilazi percepciju kompetentnosti u pojedinim specifičnim područjima. Stoga je ona u profil uvrstila još jednu supskalu opšte samovrednovanje – Global sef-worth, koja ispituje stepen u kojem je predadolescent zadovoljan sobom i životom u celini (npr. Neki tinejdžeri su veoma zadovoljni sobom baš kakvi jesu, ali Drugi tinejdžeri bi voleli da su drugačiji.). Proverom metrijskih karakteristika originalnog mernog instrumenta, definisani su zadovoljavajuće visoki Kronbah-alfa koeficijenti korelacije za svaku supskalu i kreću se u rasponu od .61 do .86. Najniže vrednosti pouzdanosti tipa interne konzistencije dobijene su za supskale Blisko prijateljstvo (α = .61), Romantična privlačnost (α = .65) i Poslovna kompetentnost (α = .68). Imajući u vidu niske greške merenja, postoji velika verovatnoća dalje upotrebe primenjenih mernih instrumenata u interpretaciji i donošenju statističkih zaključaka. Statistička obrada podataka U cilju ispitivanja uzajamnog dejstva i bavljenja sportom na samoevaluaciju ispitanika, primenjene su osnovne metode deskriptivne statistike (aritmetička sredina i standardna devijacija). Multipla regresiona analiza primenjena je za dobijanje informacija o tome koji karakteristični aspekti samoprocene maksimalno utiču na sveukupnu samopercepciju ispitanika oba pola koji se aktivno bave, odnosno ne bave sportom.

REZULTATI Samovrednovanja predadolescenata u zavisnosti od bavljenja sportom Osnovni deskriptivni indikatori samopercepcije predadolescenata prema polu, nezavisni od bavljenja sportskim aktivnostima, prikazani su u Tabeli 1a i 1b. ‌ 10

+


Tabela 1a. Indikatori samopercepcije predadolescenata (sportista) prema polu SPORTISTI ASPEKTI SAMOVREDNOVANJA Školska sposobnost Društvena prihvaćenost Sportska sposobnost Telesni izgled Poslovna sposobnost Romantična privlačnost Regulisanje ponašanja Blisko prijateljstvo Opšte samovrednovanje

M AS 2.98 3.12 2.91 2.95 2.66 2.95 2.79 3.06 3.17

Ž AS 2.93 3.15 2.89 2.93 2.54 2.98 3.05 3.27 3.06

SD .67 .49 .60 .81 .57 .62 .70 .65 .66

SD .56 .50 .52 .69 .59 .60 .64 .68 .74

Tabela 1b. Indikatori samopercepcije predadolescenata (nesportista) prema polu NESPORTISTI ASPEKTI SAMOVREDNOVANJA Školska sposobnost Društvena prihvaćenost Sportska sposobnost Telesni izgled Poslovna sposobnost Romantična privlačnost Regulisanje ponašanja Blisko prijateljstvo Opšte samovrednovanje

M AS 2.97 3.10 2.51 2.73 2.67 2.96 2.92 3.02 3.31

Ž SD .68 .56 .70 .81 .62 .61 .58 .63 .60

AS 2.99 3.09 2.49 2.78 2.53 3.01 3.04 3.26 3.24

SD .70 .64 .60 .72 .59 .61 .65 .65 .71

U Tabeli 1a. uočava se da sportisti oba pola pozitivnije donose sud o ispitivanim aspektima self-orijentacije nego nesportisti, izuzev domena poslovne kompetencije koji je drugačiji od ostalih. Predadolescentkinje koje se bave sportom, najvišim postignutim rezultatima procenjuju sledeće varijable: sopstvena kompetentnost za stvaranje prisnih prijateljstava (AS = 3.27), socijalna prihvaćenost (AS = 3.06) i opšte samovrednovanje (AS = 3.18). S druge strane, predadolescenti koji se bave sportom naglašavaju iste svojstvene aspekte, ali obrnutim redosledom: najviši postignuti rezultati dobijeni su u domenima opšte samovrednovanje (AS = 3.17), socijalna prihvaćenost (AS = 3.12) i blisko prijateljstvo (AS = 3.06). Takođe, u poduzorcima sportista zapaža se da predadolescenti i predadolescentkinje najnepogodnije prosuđuju o sopstvenoj poslovnoj sposobnosti (AS = 2.66, odnosno AS = 2.54). Komparacijom prosečnih vrednosti kod ovih ispitanika i ispitanica, uočljiva je ravnomernost kod varijabli – donošenja suda o školskoj sposobnosti i društvenoj prihvaćenosti, kao i pozitivnije prosuđivanje mlađih adolescenata sportista u svim ostalim razmatranim aspektima, izuzev regulisanja ponašanja i prisnog prijateljstva. U poduzorku nesportista (Tabela 1b), predadolescenti i predadolescentkinje najnegativnije prosuđuju sledeće domene: sportsku sposobnost AS = 2.51, odnosno AS = 2.49 i telesni izgled (AS = 2.73, odnosno AS = 2.77). +

11


Od svih ispitivanih varijabli, najniža vrednost za oba pola jeste donošenje suda o sportskoj sposobnosti. Devojke koje se ne bave sportom, ostvaruju niže rezultate u svim aspektima self-koncepta nego njihove vršnjakinje sportistkinje, izuzev suda o poslovnoj sposobnosti. S druge strane, postignuti rezultati mlađih adolescentkinja (nesportistkinja) u poređenju sa predadolescentima nesportistima, viši su u svim analiziranim varijablama, izuzev u prosuđivanju sportske sposobnosti. Dobijene vrednosti aritmetičkih sredina i standardnih devijacija po pojedinim dimenzijama supskala u ovom uzorku, slične su rezultatima ranijeg istraživanja koje su na poduzorcima sportista i nesportista u ranoj adolescenciji sproveli Tubićeva i saradnici (2012).

Bavljenje sportom i samovrednovanje predadolescenata različitog pola Parcijalni doprinosi samopercepcije dimenzija self–orijentacije na uzorku mlađih adolescenata oba pola u objašnjenju i predikciji domena opšteg samovrednovanja proveravani su metodom multiple regresione analize (Tabačnik & Fidel, 2001). Tabela 2. Doprinos specifičnih dimenzija self-koncepta opštem samovrednovanju sportista i nesportista SPORTISTI ASPEKTI SAMOVREDNOVANJA Školska sposobnost Društvena prihvaćenost Sportska sposobnost Telesni izgled Poslovna sposobnost Romantična privlačnost Regulisanje ponašanja Blisko prijateljstvo

M β .17 .12 .09 .50 -.09 .15 .28 -.05 R = .68

.03 .41 .54 .02 .38 .19 .05 .50 R = .71 R 2 = .64 p = .01

R 2= .48 p = .01 ASPEKTI SAMOVREDNOVANJA Školska sposobnost Društvena prihvaćenost Sportska sposobnost Telesni izgled Poslovna sposobnost Romantična privlačnost Regulisanje ponašanja Blisko prijateljstvo

+

β

p

.10 .18 -.06 .53 -.11 .13 .32 -.03

.53 .03 .61 .01 .30 .30 .01 .80

NESPORTISTI M β .09 .18 -.02 .60 .19 -.05 .17 -.03 R = .69 R 2 = .71 p = .001

‌ 12

Ž p

Ž p .30 .03 .60 .02 .03 .81 .05 .54 R = .69 R 2 = .68 p = .001

β

p

.07 .09 -.17 .59 .13 .15 .20 .09

.61 .05 .03 .03 .18 .17 .05 .52


Prikazani rezultati u Tabeli 2 upućuju na to da samoopažanje svojstvenih aspekata self-koncepta u velikoj meri utiču na opšte samovrednovanje poduzoraka ispitanika oba pola (sportista i nesportista) u ranoj adolescenciji. Analizom specifičnih dimenzija self-koncepta u poduzorku sportista, protumačeno je 48% proporcije varijabiliteta aspekata opšteg samovrednovanja, odnosno 64% proporcije varijabilnosti kod predadolescentkinja. To ukazuje na činjenicu da je ovaj regresioni model statistički značajan. U tom smislu, supskala telesni izgled, kod oba pola sportista, dominantan je prediktor kriterijuma opšteg samovrednovanja (adolescenti β = .50; p <.02, adolescentkinje β = .53; p <.01). Kod devojčica koje se bave sportom, na dimenziju opšte samovrednovanje značajnu prediktivnu snagu imaju i supskale regulacija ponašanja (β =.28; p<.05) i društvena prihvaćenost (β = .18; p <.03). Uvidom u statističku značajnost standardnih regresionih koeficijenata pojedinačnih prediktora, može se zaključiti da je domen sportska kompetentnost (u oba poduzorka sportista) statistički neznačajan. To ukazuje na činjenicu da taj prediktor ne doprinosi objašnjenju varijanse kriterijuma opšte samovrednovanje. Razmatranjem specifičnih dimenzija self-koncepta u poduzorku nesportista regresiona jednačina pokazuje da je skupom prediktorskih varijabli moguće objasniti i predvideti 71% proporcije varijanse aspekata opšteg samovrednovanja, tj. odnosno 64% proporcije varijabilnosti kod predadolescentkinja. Preovlađujući prediktor opšteg samovrednovanja kod ispitanika oba pola imala je supskala telesni izgled, kao i u poduzorku sportista (adolescenti β = .60; p <.02, odnosno adolescentkinje β =.59; p <.03). Primetno je da su beta-koeficijenti poduzorka nesportista viši u odnosu na poduzorke sportista. Dobijeni rezultati potvrđuju da statistički značajan uticaj na kriterijumsku varijablu opšte samovrednovanje kod dečaka nesportista imaju i nezavisne varijable opažanja regulisanje ponašanja (β = .17; p <.05) i poslovne sposobnosti (β = .19; p <.03). S druge strane, kao značajni prediktori objašnjenju varijabilnosti kriterijuma, kod devojčica nesportiskinja, izdvojili su se domeni regulisanje ponašanja (β = .20; p <.05) i negativna povezanost sportska sposobnost (β = – .08; p <.03). Dobijene vrednosti koeficijenata multiple determinacije i standardizovanih parcijalnih regresionih koeficijenata pokazuju da se oni podudaraju sa ranijim istraživanjem Tubićeve i suradnika (2012), tako da je moguće izvršiti komparaciju sa njihovim rezultatima na osnovu iste metodologije. Tumačenje dobijenih rezultata ukazuje na to da je primenjena multipla regresiona analiza potvrdila činjenicu da testirana hipoteza u ovom istraživanju može biti prihvaćena. +

13


DISKUSIJA Bez obzira na činjenicu da je teorijski i praktični značaj poznavanja aspekata self-koncepta kao determinante bavljenja sportom učenika predadolescenata davno uočen u svetu, u našoj sredini, retka su i nesistematična istraživanja ovog fenomena. Istraživanje u okviru ovog rada sprovedeno je, osim na poduzorku učenika adolescenata i na poduzorku košarkaša (mlađi pioniri i pionirke), sa idejom da se identifikuje njihov self-koncept i predvidi varijansa dimenzija samovrednovanja u populaciji nesportista i sportista u ranoj adolescenciji. Nalazi u ovom istraživanju skrenuli su pažnju na to da mlađi adolescenti i adolescentkinje (sportisti) pozitivnije opažaju sebe u većini ispitivanih dimenzija self-koncepta nego vršnjaci koji ne upražnjavaju organizovano i redovno sportske aktivnosti. Bez obzira na polnu pripadnost, ispitanici sportisti i nesportisti značajno su pozitivnije procenili specifične vlastite domene sportsku sposobnost i društvenu prihvaćenost. U odnosu na svoje vršnjake nesportiste, sportisti su manifestovali više skorove na supskalama telesni izgled, romantična privlačnost, blisko prijateljstvo i opšte samovrednovanje. Osim pomenutih sličnosti, pripadnice ženskog pola, sportiskinje u odnosu na nesportistkinje, značajno pozitivnije samopercipiraju sebe u svim navedenim dimenzijama i regulisanju ponašanja. Ispitanice (nesportiskinje) su postigle značajno više rezultate samo na supskali poslovna sposobnost. Dobijeni nalazi upućuju na to da bavljenje sportom naročito povoljno doprinosi self-orijentaciji kod mlađih adolescenata. Analizujući sve primenjene prediktore, tj. svojstvene dimenzije samovrednovanja i kriterijumsku varijablu (opšte samovrednovanje) u sva četiri poduzorka, vidljiv je sledeći redosled: najviše rezultate postižu ispitanici sportisti, potom ispitanice koje se bave sportom, pa ispitanice (nesportistkinje), dok su najniže vrednosti postigli ispitanici nesportisti. Opažanje školske sposobnosti isključivo je jedina dimenzija samovrednovanja u kojoj se nisu manifestovale značajne nejednakosti između svih ispitanika u ovom istraživanju. Većina statistički značajnih razlika između svih ispitanika (sportista i nesportista) utvrđena je u dimenziji sportske sposobnosti. Najviše vrednosti postigli su sportisti (AS=2.91) i sportiskinje (AS=2.89), a nejednakosti između njih nisu značajne. Najnepogodniju vlastitu sportsku sposobnost percipirale su ispitanice koje se ne bave sportom (AS=2.49). U poslednje dve decenije, u nizu istraživanja, utvrđeno je da devojke u ranoj adolescenciji negativnije samovrednuju sebe u domenu telesnog self-koncepta, prvenstveno u dimenzijama telesni izgled i sportska sposobnost. U empirijskom istraživanju Gašić-Pavišić i saradnici (2006) ustanovili su polne razlike u odnosu između varijabli self-koncepta i bavljenja sportom, što ukazuje na to da bavljenje sportom utiče na opšte samopoštovanje i lokus ‌ 14

+


kontrole kod adolescenata putem društvene povratne reakcije i društvenog vrednovanja sportskih postignuća i fizičke kondicije. U svom istraživanju, Lazarević i saradnici (2008) navode da adolescenti prekomerne telesne mase imaju značajno niže rezultate na svim skalama upitnika PSDQ, osim na skalama zdravlje i snaga, kao i da su razlike veće u poduzorku devojčica. Imajući u vidu činjenicu da je sport „muška oblast“, Džentil i saradnici (Gentile et al., 2009.) su u svom radu ustanovili nesličnosti između polova u samoprocenjivanju sportske sposobnosti još u detinjstvu, na račun dečaka, da bi se one u mladalačkom uzrastu dalje povećavale. Dobijene polne razlike u samovrednovanju sportske sposobnosti uzrokuju realno bolji rezultati muškaraca nego žena, jer su oni brži, jači, okretniji itd. Takođe, društvena celina daje prednost samopercepciji muškaraca u području sporta, pošto se po već ustaljenim običajima naročito ocenjuje bavljenje dečaka sportom. Empirijski nalazi (Neisen et al., 2007) naglašavaju da se od dečaka, naspram devojčica, očekuje da budu jaki i aktivni, te se upućuju u sport, gde formiraju i usavršavaju sportske sposobnosti. Shodno tome, studija (Thron, 1993) naglašava da devojke (mlađe adolescentkinje) retko posredno ili neposredno dobijaju poruke da aktivnim bavljenjem sportom formiraju mišićavo telo, što umanjuje njihovu ženstvenost. To je osnovni razlog da se osobe ženskog pola manje angažuju u sportu i tako lišavaju prilike da kroz bavljenje sportom upotpunjuju sopstvene dimenzije self-orijentacije. Istraživanje koje su sproveli Lazarević i saradnici (2008) ukazuje na postojanje statistički značajnih razlika u karakteristikama telesnog self-koncepta kod učenika koji su, pored nastave fizičkog vaspitanja, dodatno angažovani u telesnom vežbanju i sportu. Ispoljile su se razlike u pojedinim karakteristikama telesnog self-koncepta između dečaka i devojčica, a rezultati ukazuju i na veće razlike u karakteristikama telesnog self-koncepta u uzorku devojčica nego kod dečaka, kada se posmatra stepen njihovog angažovanja u telesnom vežbanju i sportu. Prema modelu Džentilove (Gentile, 2009), muskulozno telo predstavlja generator zadovoljstva vlastitog telesnog izgleda samo za dečake, ali ne i za devojčice. One su pod uticajem obrasca koji podržavaju informativna sredstva, dajući prednost manekenskom u odnosu na sportski ženski spoljašnji oblik tela. Istraživanje koje su sproveli Tubićeva i saradnici (2012) ukazuje na to da adolescenti i adolescentkinje koji se bave sportom povoljnije procenjuju sebe u većini ispitivanih aspekata self-koncepta, u odnosu na vršnjake koji se ne bave organizovano sportom. Dobijeni nalazi u ovom istraživanju skreću pažnju na to da ispitivani mlađi adolescenti, sportisti oba pola, imaju značajno veće vrednosti opažanja vlastitog telesnog izgleda, nego adolescenti i adolescentkinje koje se ne bave aktivno sportom. +

15


Naprotiv, kod adolescentkinja sportistkinja nije bilo uzajamne zavisnosti sa višim samoprocenjivanjem telesnog izgleda u odnosu na vršnjakinje nesportistkinje, što upućuje na povezanost sa razlikama u tradicionalnim idealima muške i ženske lepote. Harterova (1992) navodi da je samopercepcija telesnog izgleda izuzetno značajna za opšte samovrednovanje mlađih adolescenta, jer ova odlika selfa, koja je stalno postavljena na istaknuto mesto s ciljem da se vidi, reprezentuje pozitivnije dimenzije samovrednovanja u odnosu na druge dimenzije procenjivanja, npr. školske ili sportske sposobnosti itd. Interesantan je nalaz u ovom istraživanju da isključivo subuzorak mlađih adolescenata (sportista) izvlači opšte samovrednovanje jedino iz telesnog izgleda, dok je kod svih drugih poduzoraka ispitanika opšte samovrednovanje u službi samopercepcije u većini dimenzija self-koncepta. Pretpostavlja se da dobri rezultati u području sporta nisu mnogo važni za ispitanike (nesportiste). Zbog toga oni vlastito opšte samovrednovanje ne odvajaju od sposobnosti u drugim dimenzijama, npr. poslovnu sposobnost i regulisanje ponašanja. U subuzorku ispitanica (nesportistkinja), konstatovana je najviša vrednost beta-koeficijenata za telesni izgled (β = .59), dok su u priličnoj meri dobijene niže, statistički značajne vrednosti self-koncepta za domene regulisanje ponašanja (β = .20) i sportsku sposobnost (β = – .17). Budući da u poduzorku sportistkinja nije utvrđen statistički značajan uticaj sportske sposobnosti na opšte samovrednovanje, dobijene vrednosti standardnog regresionog koeficijenta na poduzorku nesportistkinja mogu se objasniti sa stanovišta preovlađujućeg standarda o ženskoj lepoti, koji u prvi plan ističe tanku, a visoku i nežnu figuru, umesto jakog, mišićavog tela karakterističnog za područje sporta. S druge strane, prema istraživanju (Kilpatrick, Hebert, & Bartholomew, 2005), društvena prihvaćenost kao važna odrednica domena opšteg samovrednovanja, dobijena je samo u poduzorku sportistkinja, što ukazuje na pretpostavku povezanosti sa motivima za angažovanje žena u sportu, gde umesto takmičenja dominira druženje, sticanje novih prijatelja i sl. Rezultati istraživanja koje su sproveli Tubićeva i saradnici (2012) nedvosmisleno ističu značaj procene telesnog izgleda u opštem samovrednovanju adolescenata oba pola, nezavisno od toga da li se bave sportom ili ne. Za objašnjenje odnosa self-orijentacije i bavljenja sportom najobjektivnija je pretpostavka recipročnih dvosmernih doprinosa: telesna aktivnost može, poboljšanjem motoričkih veština kroz društveni uzajamni uticaj, učiniti da samovrednovanje u različitim područjima, naročito u domenu sportske sposobnosti, doprinese unapređenju sportskih aktivnosti, smatraju (Weiss &Amorose, 2008). ‌ 16

+


Osnovna metodološka ograničenja u ovom transferzalnom istraživanju odnose se na prikupljanje podataka u vrlo kratkom vremenskom periodu, demografsko obeležje analiziranog prigodnog uzorka, relativno mala veličina i specifičnosti uzorka – poduzorak košarkaša koji čine mlađi adolescenti i adolescentkinje, što onemogućuje generalizaciju rezultata na celokupnu sportsku populaciju. Radi dobijanja pouzdanijeg uvida u kauzalne odnose determinanti ispitivanih konstrukata, neophodno je sprovoditi sveobuhvatnije longitudinalno dizajnirane studije, koje će proširiti ovaj nacrt na veći i reprezentativniji uzorak ispitanika svih uzrasta koji se bave i nekim drugim sportovima.

ZAKLJUČAK U ovoj studiji, ispitivane su polne razlike u pojedinim aspektima self-koncepta kod 210 mlađih predadolescenata (sportista i nesportista), kao i uticaj karakterističnih dimenzija self-orijentacije na njihove aspekte opšteg samovrednovanja. Primenjeni upitnik u ovom radu, Profil samopercepcije za adolescente (Harter, 1988), pokazao je zadovoljavajuću pouzdanost. Na osnovu dobijenih rezultata, koje obe grupe ispitanika ostvaruju na Profilu samopercepcije, sportisti i nesportisti statistički se značajno razlikuju pri percepciji samovrednovanja, s tim što poduzorak sportista oba pola kompetentnije percipira većinu ispitivanih aspekata self-orijentacije nego poduzorak nesportista. Razlike između posmatranih grupa ispoljavaju se i u poduzorku nesportista. Sportistkinje postižu slabije rezultate u svim aspektima self-koncepta u odnosu na nesportistkinje, osim u poslovnoj sposobnosti, dok nesportistkinje, u odnosu na ispitanike koji se organizovano bave sportom, ostvaruju više rezultate u svim aspektima samovrednovanja, osim u percepciji sportske sposobnosti. Dobijeni nalazi pokazali su da se izraženost samopoštovanja kod dve grupe ispitanika statistički značajno ne razlikuje, ali sadržajno, njihovo samopoštovanje nešto je drugačije. Kod oba pola sportista, percipirana supskala telesni izgled predstavlja preovlađujući prediktor kriterijuma opšteg samovrednovanja, dok su se kod predadolescenata ženskog pola, kao dominantan prediktor, pokazale supskale regulacija ponašanja i društvena prihvaćenost.

+

17


LITERATURA 1. Alves-Martins, M., Peixoto, F., Gouveia-Pereira, M., Amaral, V., & Pedro, I. (2002). Selfesteem and academic achievement among adolescents. Educational Psychology, 22(1), 51–62. 2. Biddle, S. J. H. (2000). Emotion, mood and physical activity. In S. J. H. Biddle, K. R. Fox, & S. H. Boutcher (Ed.), Physical activity and psychological well-being (pp. 63–87). London: Routledge. 3. Brajša-Žganec, A., Raboteg-Šari_, Z., Franc, R. (2000). Dimenzije samopoimanja djece u odnosu na opaženu socijalnu podršku iz različitih izvora. Društvena istraživanja, 6(50), 897–912. 4. S. H. Boutcher (Ed.), Physical activity and psychological well-being (pp. 63–87). London: Routledge. 5. DuBois, D. L., Tevendale, H. D., Burk-Braxton, C., Swenson, L. P., & Hardesty, J. L. (2000). Self-system influences during early adolescence: Investigation of an integrative model. Journal of Early Adolescence, 20, 12–43. 6. Gašić-Pavišić, S., S. Joksimović & D. Janjetović (2006): General selfesteem and locus of control of young sportsmen, Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja, 38(2), 385-400. Beograd: Institut za pedagoška istraživanja. 7. Gentile, B., Grabe, S., Dolan-Pascoe, B., Twenge, J. M., Wells, B. E., & Maitino, A. (2009). Gender differences in domain-specific self-esteem: A meta-analysis. Review of General Psychology, 13(1), 34–45. 8. Harter, S. (1988). Manual for the self-perception profile for adolescents. Denver, CO:University of Denver. 9. Harter, S. (1990). Causes, correlates and the functional role of global selfworth: A lifespan perspective. In J. Kolligan and R. Sternberg (Eds.), Perceptions of competence and incompetence across the life-span (pp. 43–70). New York, NY: Springer-Verlag. 10. Harter, S. (1992). Visions of self: Beyond me in the mirror. In J. E. Jacobs (Ed.), Developmental perspectives on motivation (pp. 99–144). Lincoln, NE: University of Nebrasca Press. 11. Kilpatrick, M., Hebert, E., & Bartholomew, J. (2005). College students’ motivation for physical activity: Differentiating men’s and women’s motives for sport participation and exercise. Journal of American College Health, 54(2), 87–94. ‌ 18

+


12. Kling, K. C., Hyde, J. S., Showers, C. J. & Buswell, B. N. (1999). Gender differences in selfesteem:A meta-analyses. Psychological Bulletin, 125, 470–500. 13. Klomsten, A.T., E.M. Skaalvik & G.A. Espnes (2004): Physical self-concept and sports: do gender differences still exist? Sex Roles, Vol. 50, 119127. 14. Lazarević, D., S. Radisavljević i I. Milanović (2007): Karakteristike fizičkog self-koncepta mladih sportista. Međunarodna naučna konferencija »Analitika i dijagnostika fizičke aktivnosti«, Zbornik radova (str. 304-349). Beograd: Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja i Olimpijski komitet Srbije. 15. Lazarević, D., Radisavljević, S. i Milanović, S. (2008). Relacije fizičkog self-koncepta i fizičkog vežbanja učenika osnovne škole. Zbornik Instituta za pedagoška istraživanja, 40(2), 306–326. 16. Lintunen, T., Liskinen, E., Oinonen, M., & Salinto, M. (1995). Change, reliability, and stability in self-perceptions in early adolescence: A fouryear follow-up study. International Journal of Behavioural Development, 18, 351–364. 17. Marsh, H.W., K.T. Hau, R.Y.T. Sung & C.W. Yu (2007): Childhood obesity, gender, actual-ideal body image discrepancies, and physical self-concept in Hong Kong children: cultu-ral differences in the value of moderation, Developmental Psychology, 43, 647-662. 18. Marsh, H.W. & R.G. Craven (2006): Reciprocal effects of self-concept and performance from multidimensional perspective, Perspectives of Psychological Science, 1, 133 - 163. 19. Nader, P. R., Bradley, R. H., Houts, R. M., McRitchie, S. L., & O`Brien, M. (2008): Moderateto-vigorous physical activity from ages 9 to 15. Journal of American Medical Association,30(3), 295–395. 20. Neisen, M., Braun, C. A., & Shepherd, L. (2007). A school-based physical activity program tailored to adolescent girls. Journal of Education and Human Development, 1(1). 21. Ryan, R. M., Stiller, J. D., & Lynch, J. H. (1994). Representations of relationships to teachers, parents, and friends as predictors of academic motivation and self-esteem. Journal of Early Adolescence, 14, 226–249. 22. Scandan, T. K., & Lewthwaite, R. (1986). Social psychological aspects of competition for male youth sport participants: IV. Predictors of enjoyment. Journal of Sport Psychology, 8, 25–35. +

19


23. Schneider, M., G.F. Dunton & D.M. Cooper (2008): Physical activity and physical selfconcept among sedentary adolescent females: an intervention study, Psychology of Sport and Exercise, 9, 1-14. 24. Tabachnick, B.G. i Fidell, L.S. (2001). Using multivariate statistics. MA: Allyn and Bacon. 25. Thorne, B. (1993). Gender play: Girls and boys in school. New Brunswick, NJ: Rutgers 26. Tubić, T., Đorđić, V., i Poček, S. (2012). Dimenzije self-koncepta i bavljenje sportom u ranoj adolescenciji. Psihologija, 45(2), 209–225. 27. Van Wersch, A., Trew, K., & Turner, I. (1990). Young people`s perceived competence and its implications for the new PE curriculum. British Journal of Physical Education, 7, 1–5. 28. Weiss, M. R., & Amorose, A. J. (2008). Motivational orientations and sport behavior. In T. Horn (Ed.), Advances in sport psychology (pp. 115–156). Champaign, IL: Human Kinetics. 29. Weiss, M. R. & Chaumeton, N. (1992). Motivational orientations in sport. In T. S. Horn (Ed.), Advances in Sport Psychology (pp. 61–99). Champaign, IL: Human Kinetics. 30. Wigfield, A. & Eccles, J. (1994). Children`s competence beliefs, achievement values, and general self-esteem: Change across elementary and middle school. Journal of Early Adolescence, 14(2), 107–138.

‌ 20

+


AGRESIVNOST I ANKSIOZNOST KAO PREDIKTORI PREFERENCIJE STILA RUKOVOĐENJA UDK 005.34:796 ; 159.923.072

Aleksandar Milojević12 Učiteljski fakultet, Leposavić, Srbija Emilija Marković Učiteljski fakultet, Leposavić, Srbija Petar Mitić Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, Niš, Srbija Apstrakt: Rukovođenje predstavlja aktivnost koja je od izuzetnog značaja za efikasnost izvođenja u bilo kojoj oblasti, pa i u sportu. Različiti pristupi ističu različite stilove rukovođenja, ali u osnovi postoje tri stila koja je definisao Likert: autokratski, demokratski i liberalni stil rukovođenja. Kontigencijski pristup ističe značaj situacionih faktora za izbor optimalnog stila rukovođenja. Preferencije stila rukovođenja zavise od većeg broja faktora, ali jedan od veoma značajnih jesu osobine ličnosti. Za potrebe ovog istraživanja odabrane su osobine agresivnost i anksioznost koje predstavljaju crte ličnosti koje su od velikog značaja za uspešnost sportista. Ove crte su korelirane sa preferencijom autokratskog, demokratskog i integrativno-situacionog stila rukovođenja. Istraživanje je sprovedeno na prigodnom uzorku od 48 ispitanika. Rezultati istraživanja pokazuju povezanost agresivnosti sa preferencijom autokratskog i anksioznosti sa preferencijom demokratskog stila rukovođenja. Ključne reči: agresivnost, anksioznost, stilovi rukovođenja

1

*

[email protected]

+

21


UVOD Rukovođenje predstavlja aktivnost koja se odvija u različitim oblastima, pa i u sportu. Rukovođenje je proces čija je suština u upravljanju, davanju smera, vođenju, uticanju. Postoje različite funkcije i dimenzije rukovođenja, pa tako Kac i Kan na pr. kao suštinske dimenzije iznose kognitivnu dimenziju koja je usmerena na pridržavanje propisa, korišćenje moći i realizaciju zadataka i afektivnu dimenziju, usmerenu na ljude, na njihove potrebe, ostvarivanje međusobnog poverenja i dobrih međuljudskih odnosa (Wren & Voich, 1994). Postoje različiti pristupi rukovođenju koji opisuju i različite stilove, ali u osnovi svake podele stoje tri stila rukovođenja koje je definisao Likert: autokratski, demokratski i liberalni stil rukovođenja. Kod autokratskog stila rukovođenja, vođa ima centralnu ulogu, sve odluke donosi sam i ima svu vlast. On se trudi da se komunikacija odvija na liniji rukovodilac-podređeni, dok komunikaciju između članova grupe ne ohrabruje. Demokratski rukovodilac uključuje članove grupe u proces određivanja ciljeva i donošenja odluka, pospešuje dobre odnose među njima, komunikacija se odvija u svim pravcima i nastoji da predvidi i spreči ili razreši konflikte. Kod liberalnog rukovođenja, uloga rukovodioca je formalna, on koordiniše nezavisne učinke članova grupe i uglavnom je karakteristično za timove stručnjaka (Milojević, 2004). Često se u literaturi govori o situacionim i kontigencijskim pristupima rukovođenju koji ističu da efikasnost rukovođenja zavisi od specifičnih varijabli u svakoj situaciji (Deming, 1996). Ovaj pristup povezuje stilove rukovođenja sa karakteristikama specifične situacije i u osnovi je integrativan. Integrativni stil rukovođenja objedinjuje elemente autokratskog i demokratskog stila, pri čemu rukovodilac određuje stepen učešća članova grupe u procesu odlučivanja, razmene mišljenja, organizovanja aktivnosti u zavisnosti od karakteristika postojeće situacije, ali i od karakteristika svakog pojedinca. Ljudi se razlikuju po svojim osobinama ličnosti, po potrebama, pa prema tome i načinu na koji ih je bolje motivisati, a motivisanje jeste jedna od ključnih funkcija rukovođenja. Kao i u ostalim oblastima, efikasnost u sportu zavisi od načina vođenja sportista, kao i od njihovih osobina ličnosti. Različita istraživanja (Tubić, http://www.uiss.org.rs) pokazuju da ono što odvaja uspešne sportiste od neuspešnih jesu emocionalna stabilnost, samokontrola, samopouzdanje, snižena anksioznost, potreba za postignućem i dominacijom, kompetitivnost, otpornost na stres itd. (Cox, 1998). Emocionalna stabilnost i sa njom povezana emocionalna kontrola predstavljaju sposobnost ličnosti da ostane staložena u ‌ + 22

A. Milojević, E. Marković, P. Mitić: AGRESIVNOST I ANKSIOZNOST KAO PREDIKTORI PREFERENCIJE STILA RUKOVOĐENjA

stresogenim situacijama i da adekvatno emocionalno reaguje na podsticaje iz sredine. Očigledno da ovakve varijable, kao i samopouzdanje zahtevaju sniženu anksioznost, dok potreba za postignućem i dominacijom podrazumevaju agresivnost. O agresivnosti se može raspravljati sa različitih stanovišta. Postoje tri vrste agresivnosti. Najpre, postoji neprijateljska agresivnost ili nasilje koje ima za cilj povređivanje druge osobe i nameru da žrtva treba da pati, a njena patnja predstavlja potkrepljenje za napadača; instrumentalna agresivnost koja takođe ima nameru da naudi drugome, s tim što je ova agresivnost usmerena ka postizanju nekih važnih ciljeva poput novca, prestiža ili pobede; asertivnost koja podrazumeva upotrebu legitimnih fizičkih i verbalnih resursa radi ostvarivanja svojih ciljeva, ali bez namere da se povredi druga osoba (Cox, 1998: 278-279). Tejlor sa saradnicima (Taylor at al., 2003.) takođe pravi razliku između antisocijalne i prosocijalne agresivnosti, pri čemu antisocijalna agresivnost narušava društvene norme i protivna im je, dok je prosocijalna agresivnost diktirana socijalnim normama i socijalno poželjnim rezultatima. Agresivnost koju treneri pokušavaju da razvijaju kod sportista jesu asertivni i prosocijalni oblici agresivnog ponašanja. Nekoliko teorija pokušava da objasni fenomen agresivnosti. Prema nekim teorijama, sport predstavlja i specifičnu vrstu sublimacije agresivnosti, tj. njenog kanalisanja u kulturalne i kreativne tokove. Ovo je zasnovano na psihoanalitičkim pretpostavkama o seksualnim i agresivnim impulsima kao determinantama ljudskog ponašanja koje se cenzurisanjem pretvaraju u socijalno prihvatljive aktivnosti. Teorija socijalnog učenja agresivnost posmatra kao rezultat učenja koje ima cirkularni efekat (Cox, 2007) pri čemu jedan agresivni akt vodi sledećem, a ovaj obrazac ponašanja će se ponavljati dok se krug ne prekine usled nekog pozitivnog ili negativnog potkrepljenja. Frustracionoagresivna teorija govori o tome da je agresija prirodna posledica frustracije i da svaku frustraciju prati spremnost na agresivno ponašanje. U tom smislu, sport može imati efekat katarze, odnosno pročišćavanja od nagomilane frustracije i ljutnje usled neostvarivanja nekih ciljeva.

METOD Problem istraživanja bio je utvrđivanje povezanosti crta ličnosti agresivnosti i anksioznosti sa preferencijom demokratskog, autokratskog i integrativnog stila rukovođenja. Opšta hipoteza istraživanja odnosi se na pretpostavku povezanosti sa preferencijom određenoog stila rukovođenja, dok se specifične hipoteze odnose na pretpostavku povezanosti anksioznosti sa preferencijom demokratskog i pretpostavku povezanosti agresivnosti sa preferencijom +

23


autokratskog stila rukovođenja. Za merenje pomenutih crta ličnosti korišćene su skale iz testa KON 6, autora Koste Momirovića. Za merenje agresivnosti korišćena je skala SIGMA, a za merenje anksioznosti ALFA. Za utvrđivanje preferencija navedenih stilova rukovođenja korišćena je skala koja je konstruisana za potrebe ovog istraživanja. Vrednost Krombahovog Alfa testa dobijenog za skale preferencija stilova rukovođenja iznose: za skalu koja meri preferenciju autokratskog stila rukovođenja 0,74, za skalu koja meri preferenciju autokratskog stila rukovođenja 0,79, a za skalu koja meri preferenciju integrativnog stila rukovođenja 0,69. Istraživanje je obavljeno na uzorku od 48 ispitanika, rukovodilaca i trenera niških klubova: ŽFK Mašinac, FK Radnički, FK Željezničar, RK Željezničar, ŽOK Student i OK Niš. Za obradu dobijenih rezultata korišćen je Pirsonov koeficijent korelacije.

REZULTATI Dobijeni rezultati ukazuju na značajnu povezanost ispitivanih crta ličnosti sa preferencijom određenog stila rukovođenja. Tabela 1. Povezanost anksioznosti i agresivnosti sa preferencijom stila rukovođenja

Anksioznost Agresivnost

Preferencija autokratskog stila rukovođenja 0,017 0,292**

Preferencija demokratskog stila rukovođenja 0,216** 0,119

Preferencija integrativnog stila rukovođenja 0,058 0,148*

Izračunavanje Pirsonovog koeficijenta korelacije ukazuje na povezanost ALFA faktora-anksioznosti sa preferencijom demokratskog stila rukovođenja na nivou .001, što znači da sa porastom anksioznosti raste preferencija demokratskog stila rukovođenja. Takođe SIGMA faktor –agresivnost pokazuje povezanost sa preferencijom autokratskog stila rukovođenja značajnu na nivou .001, kao i povezanost sa integrativnim stilom rukovođenja značajnu na nivou .005. Sa porastom agresivnosti raste preferencija autokratskog, a delimično i integrativnog stila rukovođenja.

DISKUSIJA I ZAKLJUČAK Dobijeni rezultati potvrđuju naše početne hipoteze o povezanosti anksioznosti sa preferencijom demokratskog i povezanosti agresivnosti sa preferencijom autokratskog stila rukovođenja, s tim što porast agresivnosti pokazuje svoju povezanost i sa preferencijom integrativnog stila rukovođenja. ‌ + 24


ALFA faktor (regulator funkcije odbrane) koji meri nivo anksioznosti jeste odgovoran za većinu neurotskih poremećaja. On odgovara dimenziji neuroticizam-emocionalna stabilnost u Ajzenkovom, kao i anksioznosti, faktoru drugog reda u Katelovom konceptu ličnosti. Prema Ajzenku, neuroticizam predstavlja posledicu interakcije naslednih predispozicija i količine stresa kojoj je pojedinac izložen u svom životnom iskustvu, a anksioznu ličnost opisuje kao usporenu, rigidnu, zavisnu, sugestibilnu, slabe volje, bez emocionalne kontrole i slabe otpornosti na stres. Za Katela, anksioznost jeste stanje koje je prisutno kod svih ljudi, ali kada prelazi granice po učestalosti i intenzitetu, onda postaje crta ličnosti. Anksioznost je takođe povezana sa nerazrešenim unutrašnjim konfliktima, pa i osećajem krivice. Nalaz istraživanja o povezanosti anksioznosti sa preferencijom demokratskog stila rukovođenja ukazuje na to da anksioznoj ličnosti ne odgovara autoritarna atmosfera koja i sama proizvodi niz dodatnih konflikata, niti autoritativni rukovodilac koji može biti izvor dodatnog straha. Ovakav nalaz je u skladu sa rezultatima istraživanja rađenim na Univerzitetu Mičigen koji pokazuju da nadzornici koji su orijentisani prema ljudima i pokazuju brigu za njih postižu, između ostalog, i sniženje anksioznosti. U prilog ovakve preferencije anksioznih govori i Deming (Deming: Nacionalni institut za poslovni menadžment SAD, 2001; 33-34) koji kaže da ljudi skoni strahu i stresu nisu u stanju da uspešno privređuju, a još ako funkcionišu u atmosferi punoj straha, rezultat su nizak učinak, stres, zdravstveni i lični problemi. SIGMA faktor (regulator reakcija napada) aktivira programe za destruktivne reakcije, urođene ili naučene i indikator je nivoa agresivnosti. Neposredno aktiviranje ovih programa proizvodi primarnu agresiju, dok njihovo sekundarno aktiviranje preko signala iz regulatora odbrane dovodi do sekundarne (odbrambene) agresivnosti. U istraživanju je dobijena povezanost ovog faktora sa preferencijom autokratskog, ali i integrativnog stila rukovođenja. Autoritarnost agresivno-kompetitivne ličnosti može se tražiti u njenoj narcisoidnosti. Na ugrožavanje narcističkih ciljeva reaguje se agresijom usled smanjenih mogućnosti da se sagledaju stvari sa stanovišta drugih ljudi. Situacija grupne narcisoidnosti još više pogoduje pothranjivanju individualnog narcizma. Tako, moćna narcistička individua stiče okruženje koje joj se divi, dok slaba narcisoidna ličnost kompenzuje svoju slabost identifikacijom sa narcistički idealizovanom grupom na osnovu svog pripadništva. Jasno je da ovakvoj individualnoj slici ne odgovaraju raznolikost i tolerancija demokratske atmosfere, pa se može razumeti zašto porast agresivnosti vodi preferenciji autokratskog stila rukovođenja. Sklonost integrativnom stilu rukovođenja može se objasniti drugom stranom agresivnosti, manifestovanoj kroz ekspanzivnost, +

25


životnu probojnost, kao i nalazima Katela i Stajlsa koji nametljivo-agresivnu individuu nalaze kao nezavisnu, kritičnu, spremnu da vodi one ispod sebe i da se suprotstavi nadređenima. Za sportiste su osobine anksioznosti i agresivnosti od velikog značaja. Sport traži sniženu anksioznost, emocionalnu kontrolu, kao i prisustvo agresivnosti. Može se pretpostaviti da demokratsko odlučivanje u sportu nije najpogodniji oblik vođenja, jer je trener taj koji u datim trenucima odlučuje kakve će izmene u timu napraviti, koje poteze treba odigrati itd. U momentima mečeva nema vremena za dogovaranje. Na osnovu dobijenih nalaza u ovom istraživanju može se pretpostaviti i da sniženjem anksioznosti opadaju preferencije demokratskog stila rukovođenja, što i odgovara stanju u sportu.

‌ 26

+


LITERATURA 1. Deming, V.E., (1996). Kako izaći iz krize. Beograd: PS Grmeč. 2. Havelka, N., i Lazarević, Lj. (2011). Psihologija menadžmenta u sportu. Beograd: Visoka sportska i zdravstvena škola strukovnih studija. 3. Momirović, K., i Volf, B. (1998). KON-6 Kibernetička baterija konativnih testova. Beograd: CPP Društva psihologa Srbije. 4. Milojević, A. (2004). Psihologija sporta i vežbanja. Niš: Fakultet Fizičke kulture. 5. Nacionalni institut za poslovni menadžment SAD, (2001). Usavršavanje poslovnog stila - Program totalnog menadžmenta. Beograd: PS GrmečPrivredni pregled. 6. Taylor, E.Sh., Peplay, A.L., & Sears, O.D., (2003). Social Psychology. Australia: Prentice Hall. 7. Tubić, T.,at http://www.uiss.org.rs, retrieved 02.05.2011. 8. Cox, H.R., (1998). Sport Psychology, Concepts and Applications. New York: Mc Graw Hill. 9. Cox, H.R., (2007). Sport Psychology, Concepts and Applications. New York: Mc Graw Hill. 10. Wren, A.D., & Voich, Jr. D. (1994). Menadžment - Proces, Struktura. Beograd: Grmeč

+

27


‌ 28

+


LOKUS KONTROLE KOD IGRAČA KRIKETA UDK 159.923.072:796.358

Ganesh Dutt Chugh*

Sportski centar Indije, Netaji Subhas zapadni centar Sektor-15, Gandhinagar, Gujarat-382016, India

Raosaheb K. Kale

Fakultet hemijskih nauka, Centralni univerzitet Gujarat, Sektor-30, Gandhinagar, Gujarat- 382030, India Fakultet prirodnih nauka, Univerzitet Jawaharlal Nehru, New Delhi-110067, India

Prakash C. Jha Fakultet hemijskih nauka, Centralni univerzitet Gujarat, Sektor-30, Gandhinagar, Gujarat- 382030, India Apstrakt: Lokus kontrole (LK) odnosi se na subjektivno verovanje individue o glavnim uzročnicima događaja u njenom životu. Uzrok i posledica mogu biti ili unutrašnji ili spoljašnji, što je subjektivni individualni doživljaj. S obzirom na to da je lokus kontrole značajan aspekt funkcionisanja ličnosti, cilj ovog istraživanja bio je da se proveri da li se igrači kriketa razlikuju prema lokusu kontrole. Za prikupljanje podataka iskorišćena je Ravalova engleska verzija indijske adaptacije Roterove skale lokusa kontrole. Ispitano je 148 igrača kriketa. Rezultati pokazuju da lokus kontrole kod igrača kriketa zavisi od nivoa takmičenja na kome učestvuju, kao i od njihove igračke pozicije, kao što su: batsmen (udarač), fast-bowler (brzi bacač), slow-bowler (spori bacač), wicket-keeper i allrounder1. Na skali lokusa kontrole, fast bowler all-rounder ima jači unutrašnji doživljaj kontrole nego onaj koji se javlja kod ostalih podgrupa. Igrači kriketa na međunarodnom nivou pokazuju veću tendenciju ka unutrašnjem lokusu kontrole u poređenju sa igračima kriketa na školskom, koledž ili klupskom nivou, koji pokazuju tendenciju ka spoljašnjem tj. eksternom lokusu kontrole. Ključne reči: lokus kontrole, kriket 1

Pozicije igrača u kriketu internacionalno su usvojene na engleskom jeziku

_____________ *

* [email protected]

+

29


‌ 30

+

SPORT - Nauka i Praksa, Vol. 2, No5, 2012, str. 31-48 Pregledni naučni članak

UPOTREBA UMA PRI REPROGRAMIRAJU GRANICA MIŠIĆNE SILE U PROCESU STVARANJA ŠAMPIONA UDK 796.015 ; 796.012:612.76

Miloš Milošević XV beogradska gimnazija, Beograd, Srbija Miloš Mudrić Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, Beograd, Srbija Radomir Mudrić Visoka sportska i zdravstvena škola, Beograd, Srbija Milenko Milošević1 Policijska akademija, Beograd, Srbija Apstrakt: U radu je prikazano korišćenje uma u reprogramiranju granica mišićne sile na primeru učenja reverzibilne kontrakcije u procesu stvaranja šampiona u različitim sportovima. Naime, u velikom broju sportova (karate, boks, rukomet, odbojka, košarka, fudbal, ragbi, vaterpolo, tenis, bejzbol, itd) osnovna kretanja (udarci, bacanja, šutevi, servisi, smečevi, trčanja sa promenom smera i pravca kretanja, skokovi, doskoci, saskok odskoci, ubrzanja trčanja iz mesta ili posle promene smera kretanja, sprintevi sa iz bez promene pravca i smera kretanja...) se realizuju u reverzibilnom režimu rada mišića (smenjivanjem ekscentrične i koncetrične kontrakcije), često u uslovima velikih količina mlečne kiseline, zamora i mogućnosti povređivanja zglobova i mišića, u vremenskim intervalima od 80 do 170 ms. Da bi rečena kretanja imala šampionske odlike u njihovoj totalnoj, vrhunskoj samoaktuelizaciji na takmičenjima, reverzibilna kontrakcija treba da što kraće traje uz velike količine generisane sile. Uvećanje sile i skraćenja vremena reverzibilne kontrakcije predstavlja rezultat inhibicije Renshawih interneurona, inhibicije refleksa Golgijevih organa, porasta refleksa na istezanje, skraćenja vremena smenjivosti ekscentrične i koncetrične kon______________ 1

* [email protected]

+

31


trakcije, povećanja brzine i sinhronizacije uključivanja motornihjedinica, poboljšanja unutar i međumišićne koordinacije, odnosno reprogramiranja granica sile motornih jedinica, što pretpostavlja povećan i konsekutivni priliv inpulsa i promenu obrasca regrutovanja motornih jedinica. S obzirom na to da reverzibilna kontrakcija predstavlja integralni deo mnogih sportskih pokreta, da je jako složena i da je uslov za šampionska postignuća, ona se mora posebno učiti i trenirati uz različitu upotrebu uma. Shodno tome, osnovni cilj rada je prikaz metodologije korišćenja uma u reprogramiranju granica mišićne sile, na primeru učenja reverzibilne kontrakcije, kroz edukaciju i intelektualizaciju trenažnog procesa, zatim kroz linkovanje čulnog i kinestetičkog koda, vizuelizaciju trenažnog i takmičarskog procesa i kroz upravljanje realizacijom i efekatima treninga i takmičenja. Ključne reči: šampionski um, reverzibilna kontrakcija, vizuelizacija, intelektualizacija trenažnog procesa, linkovanje čulnog i kinestetičkog koda

UVOD Pretpostavimo da kod dva vrhunska takmičara um2 savršeno funkcioniše (Anohin, 1970; Doillard, 2001; Evert & Jansen, 1996; Ivancevic et al., 2010; Kuehl et al., 2005; Milošević et al., 2004; Milošević & Milošević, 2011; Mudrić et al., 2003) i da im omogućava da se na najbolji mogući način samoaktuelizuju u takmičenju, ali da imaju različite energetske i kapacitete u sili (Milošević et al., 1989, 1997, 19989, 2000; Milošević, 2002, 201015; Milošević & Milošević, 2011; Mudrić et al., 2004; Zatsiorsky & Kramer, 2009). Onaj takmičar čiji je kapacitet i brzina produkcije energije i sile veća u vremenu određenom uslovima takmičenja i igre, uz ostale iste uslove, pobeđivaće. Iz te činjenice proizilazi da se pored uma (Anohin, 1970; Doillard, 2001; Evert & Jansen, 1996, Ivancevic et al., 2010; Kuehl et al., 2005; Milošević et al., 2004; Milošević & Milošević, 2011; Mudrić, 2010; Ungerleider, 1996) moraju razviti do vrhunskog nivoa sve relevantne karakteristike šampiona. U razvoju šampionskih karakteristika (Milošević, 201015; Milošević & Milošević, 2011; Mudrić et al., 2004; Zatsiorsky & Kramer, 2009) i njihovoj totalnoj, vrhunskoj samoaktuelizaciji na takmičenjima um dominira (Anohin, 1970; Doillard, 2001; Evert & Jansen, 1996; Ivancevic et al., 2010; Kuehl et al., 2005; Milošević et al., 2004; Milošević & Milošević, 2011; Mudrić, 2010; Ungerleider, 1996). ______________

Um se posmatra kao vid intelekta i svesnosti izražen kombinacijom misli, shvatanja, pamćenja, osećaja, volje i mašte (imaginacije), uključujući sve podsvesne kognitivne procese

2

‌ 32

+

M. Milošević, M. Mudrić, R. Mudrić, M. Milošević: UPOTREBA UMA PRI REPROGRAMIRANJU GRANICA MIŠIĆNE SILE U PROCESU STVARANJA ŠAMPIONA

U velikom broju sportova (karate, boks, rukomet, odbojka, košarka, fudbal, ragbi, vaterpolo, tenis, bejzbol, itd.) osnovna kretanja (udarci, bacanja, šutevi, servisi, smečevi, trčanja sa promenom smera i pravca kretanja, skokovi, doskoci, saskok odskoci, ubrzanja trčanja iz mesta ili posle promene smera kretanja, sprintevi sa i bez promene pravca i smera kretanja...) se realizuju u reverzibilnom režimu rada mišića (smenjivanjem ekscentrične i koncetrične kontrakcije) (Kuehl et al., 2005; Milošević et al., 2000; Milošević, 201015; Mudrić et al., 2004; Mudrić, 2010; Ungerleider, 1996), često u uslovima velikih količina mlečne kiseline, zamora i mogućnosti povređivanja zglobova i mišića, u vremenskim intervalima od 80 do 170 ms (Milošević, 201015; Milošević & Milošević, 2011; Mudrić et al., 2004). Da bi rečena kretanja imala šampionske odlike, reverzibilna kontrakcija treba da što kraće traje uz velike količine generisane sile (Ivancevic et al., 2010; Milošević et al., 2000; Milošević, 2002; Zatsiorsky & Kramer, 2009). Prema tome, predmet rada bi se odnosio, na proučavanje reverzibilne kontrakcije, upotrebu uma i na metodologiju njenog učenja i usavršavanja u procesu stvaranja šampiona u različitim sportovima. Problem uvećanja sile i skraćenja vremena reverzibilne kontrakcije rešava se na neutralnom nivou kroz integralni rezultat inhibicije Renshowih interneurona, inhibicije refleksa Golgijevih organa3, porasta refleksa na istezanje, skraćenja vremena smenjivosti ekscentrične i koncetrične kontrakcije, povećanja brzine i sinhronizacije uključivanja motornih jedinica, poboljšanja unutar i međumišićne koordinacije, odnosno reprogramiranja granica sile motornih jedinica. To povlači povećan i konsekutivni priliv inpulsa u mišić i promenu obrasca regrutovanja njegovih motornih jedinica (Ivancevic et al., 2010; Milošević et al., 1989, 1997, 19989, 2000; Milošević, 2002, 201015; Milošević & Milošević, 2011; Zatsiorsky & Kramer, 2009). S obzirom na to da reverzibilna kontrakcija predstavlja integralni deo mnogih sportskih pokreta, da je jako složena i da je uslov za šampionska postignuća, ona se mora posebno učiti i trenirati uz različitu upotrebu uma (Anohin, 1970; Doillard, 2001; Evert & Jansen, 1996; Ivancevic et al., 2010; Kuehl et al., 2005; Milošević et al., 1989, 1997, 19989, 2000, 2004; Milošević, 2002, 201015; Milošević & Milošević, 2011; Mudrić et al., 2003, 2004; Mudrić, 2010; Ungerleider, 1996; Zatsiorsky & Kramer, 2009). Problem korišćenja uma u reprogramiranju granica mišićne sile, u radu će biti rešavan na primeru učenja reverzibilne kontrakcije u treningu šampiona različitih sportova, kroz edukaciju i intelektualizaciju trenažnog procesa, zatim kroz linkovanje čulnog i kinestetičkog koda, vizuelizaciju trenažnog i takmičarskog procesa, kroz trening i upravljanje realizacijom i efekatima treninga i Nivo inhibicije izazvan centralno iz Renshawih ćelija, periferno iz Golgijevog tetivnog organa i sekundarnih završetaka određuje gornje granice sile motornih jedinica (mišićne sile). Učenje i trening dezinhibicije u reverzibilnoj kontrakciji je jedan od osnova reprogramiranja granica mišićne sile njenim trajnim uvećanjem. 3

+

33


takmičenja, korišćenjem različitih vežbi sa reverzibilnom mišićnom kontrakcijom koje uzrokuju dezinhibicione procese na svim nivoima (Anohin, 1970; Doillard, 2001; Evert & Jansen, 1996; Ivancevic et al., 2010; Kuehl et al., 2005; Milšević et al., 1989 19989, 2004; Milošević, 2002, 201015; Milošević & Milošević, 2011; Mudrić et al., 2004; Mudrić, 2010; Zatsiorsky & Kramer, 2009).

Edukacija trenažnog procesa Pre realizacije planiranih treninga sportista nauči dnevnu, nedeljnu i mesečnu distribuciju treninga (Milošević, 201015; Milošević & Milošević, 2011; Mudrić et al., 2004). U tom smislu sportista za svaki pojedini trening zna gde se realizuje, kog dana i u koliko sati počinje. Zatim, zašto i kolike su pauze između treninga istog i različitih usmerenja, kao i kada su programirani dani za odmor u toku nedeljnog rada. U interakciji sa trenerom, koristeći ispise treninga, sportista sazna i nauči kakva je vrsta rada u pojedinom treningu (kontinuirana, diskontinuirana, itd.), trajanje svakog treninga (trajanje čistog rada i trajanje svih pauza), o vežbama i vrstama mišićnih kontrakcija u njihovoj realizaciji, njihovom broju ili kombinacijama, težinama koje se dižu, broju serija, broju ponavljanja vežbi ili kombinacija u seriji, trajanju i brzini jednog ponavljanja, broju i trajanju pauza, intencionalnom uticaju svakog treninga (način uticaja, oblast uticaja, vrste karakteristika i znanja koja se razvijaju, okvirni nivo efekta i promena koje će se desiti u jednom treningu, posle nedelju i mesec dana treninga) (Milošević, 201015; Milošević & Milošević, 2011; Mudrić et al., 2004). Posebno se upoznaju i nauče (Milošević, 201015; Milošević & Miloše vić, 2011; Mudrić et al., 2004). koje su individualne količine trenažnog rada koje će se realizovati u pojedinim treninzima: količina informacija, produkcija sile, produkcija energije, brzina vršenja rada, trajanje rada, prostorni parametri rada, veličina i učestalost vršenja rada u toku treninga, broj i trajanje pauza, relacije između brzine realizacije i trajanja rada i brzine i količine stvorene sile, utroška energenata, stvorenog kiseoničkog duga i mlečne kiseline, subjektivnih osećaja, itd. (Milošević, 201016 ).

Intelektualizacija trenažnog procesa Intelektualizaciju trenažnog procesa (Doillard, 2001; Evert & Jansen, 1996; Ivancevic et al., 2010; Kuehl et al., 2005; Milošević, 201015; Milošević & Milošević, 2011; Mudrić et al., 2004; Ungerleider, 1996) realizuju trener i sportista kroz analizu reverzibilne kontrakcije, analizu i postavljanje trenažnih ‌ 34

+


ciljeva, eksplikaciju trenažnih problema i njihovih rešenja. Intelektualizacija trenažnog procesa treba da omogući svim sportistima anticipaciju njihovog i protivničkog ponašanja i vežbanje prilikom vizuelizacije ili stvarne realizacije treninga i takmičenja (Doillard, 2001; Evert & Jansen, 1996; Ivancevic et al., 2010; Kuehl et al., 2005; Milošević & Milošević, 2011; Mudrić et al., 2004; Ungerleider, 1996). Reverzibilna kontrakcija Ekscentrične kontrakcije su u sportskim pokretima podjednako prirodne kao koncentrične kontrakcije (Milošević, 2002, 201015; Milošević & Milošević, 2011; Mudrić et al., 2004; Zatsiorsky & Kramer, 2009). Međutim, mnogi se sportski pokreti, već je rečeno, sastoje od ekscentričnih i koncentričnih faza (savijanje i opružanje, rotacije u aktuelnom zglobu ili zglobovima) u kojima skraćenju mišića prethodi njegovo naglo izduženje, posebno u pokretima (vežbama) sa velikim nadopterećenjem (saskok odskoci sa velikih visina, dizanje tegova sa velikim težinama i brzinama dizanja u obe faze izvođenja, promena smera trčanja pri velikim brzinama). Kombinacija ekscentrično koncentrične kontrakcije (ciklus) u pokretima naziva se reverzibilna kontrakcija (Ivancevic et al., 2010; Milošević, 2002, 201015; Milošević & Milošević, 2011; Mudrić et al., 2004; Zatsiorsky & Kramer, 2009). U ekscentrično koncentričnom ciklusu u fazi skraćivanja (početak koncentrične kontrakcije, odnosno momenat prebacivanja ekscentričnog na rad koncentričnog tipa) ostvaruje se veća sila u kratkom vremenu (u pokretima sa nadopterećenjem čija ubrzanja prelaze 25 ms-2 generiše se i do 14500 N u 0.100 s) (Jelen, 1991; Milošević, et al., 199810; 199811) nego pojedinačno u ekscentričnoj ili koncentričnoj kontrakciji mišića iz nekoliko razloga. Prvo, u najvišoj tački ciklusa, u trenutku kada prestaje izduživanje, a počinje skraćivanje mišića, sila se razvija u izometrijskim uslovima. Drugo, s obzirom da sila počinje da raste u ekscentričnoj fazi (Milošević, et al., 199810; 199811) (u uslovima velikog spoljnog otpora poraste i do 10000 N za 0.090 s), vreme u kome je moguće generisati silu u reverzibilnoj kontrakciji se produžuje. Treće, na nivo sile utiče mišićno-tetivna elastičnost (akumulacija elastične energije u fazi izduživanja mišića i tetiva) i četvrto refleksna kontrakcija mišića. Svi ovi efekti se mogu konstatovati merenjem kod saskok odskoka, dizanja tegova ili ostalih sportskih kretanja. Dužina mišića i nivo sile, nakon kontakta sa tlom u saskok odskocima i zaustavljanja prve faze kretanja kod dizanja tegova ili drugih sportskih kretanja, se naglo menjaju. Mišići se forsirano izdužuju, a u isto vreme se jako povećava njihova napetost. Te promene u isto vreme kontroliše i delimično održava u ravnoteži zajedničko +

35


dejstvo dva motorička refleksa: refleks na istezanje, održavajući optimalnu dužinu mišića i refleks Golgijevog tetivnog organa, sprečavajući izuzetno veliko i štetno mišićno naprezanje. Ekscentrično pražnjenje ka mišiću u fazi izduživanja modifikuje se zajedničkim delovanjem dva refleksa, refleksa na istezanje i tetivnog Golgijevog refleksa. Refleks na istezanje ima pozitivno dejstvo (povećanjem pražnjenja) a Golgijev refleks negativno (inhibitorno) eferentno dejstvo i njihovo dejstvo je mera ispoljene sile. Ono što je važno za učenje reverzibilne kontrakcije pri velikim mišićnim naprezanjima je da aktiviranje Golgijevog tetivnog organa sprečava dalju aktivnost mišića odnosno koncentričnu kontrakciju jer sprečava eferentni priliv u mišić. Međutim, u saskocima sa amortizacijom ili blokadom, saskok odskocima sa velikih visina ili dizanja tegova velikih težina u polučučnju, bench pressu, pulloveru, rotacijama trupom uz dodatna nadopterećenja, usled mogućnosti narušavanja integriteta organizma (Anohin, 1970; Milošević et al., 1989), um reaguje amplifikatorskim i dezinhibicionim dejstvima (Anohin, 1970; Milošević et al., 1989) na različitim nivoima. U tom slučaju retikularni sistem počinje da deluje amplifikatorski povećavajući eferentni priliv. Zatim se centralno inhibiraju Renshawi inhibitorni interneuroni što rezultira slobodnim prolazom povećanog eferentnog konsekutivnog priliva impulsa. Periferno se inhibira Golgijev tetivni organ čime se skida poslednja smetnja povećanom prilivu eferentnih impulsa u mišić. Neuralna dezinhibicija, iz rečenog uslova (Anohin, 1970; Milošević et al., 1989), utiče na porast refleksa na istezanje (skraćuje se vreme latencije refleksa a povećava se brzina i nivo generisane sile u refleksu). Dalje, neuralna dezinhibicija uslovljava povećanja brzine uključenja i nivoa sinhronizacije rada motornih jedinica i reprogramiranje (povećanjem) granice sile svih motornih jedinica iznad maksimuma izmerenog na standardnim testiranjima. Dakle, najveći uticaj enormnom povećanju sile uz skraćenje vremena njenog generisanja u reverzibilnoj kontrakciji ima neuralna komponenta mišićne kontrakcije, u prvom redu dezinhibicioni proces na svim nivoima (Anohin, 1970; Ivancevic et al., 2010; Milošević et al., 1989; Milošević, 2002, 201015; Milošević & Milošević, 2011; Mudrić et al., 2004; Zatsiorsky & Kramer, 2009). Najveći izazov šampionskom umu u učenju i vladanju reverzibilnom kontrakcijom je učenje i vladanje dezinhibicijom (Anohin, 1970; Ivancevic et al., 2010; Milošević et al., 1989; Milošević, 2002, 2010; Milošević & Milošević, 2011; Mudrić et al., 2004; Zatsiorsky & Kramer, 2009). Učenje i vladanje dezinhibicijom i, samim tim, reprogramiranje granica mišićne sile trajnim uvećanjem, postiže se treningom korišćenjem trenažnih vežbi koje mogu da naruše integritet organizma sportiste i izazovu inhibicione procese, korišćenjem link metoda, kao i metoda intelektualizacije i vizuelizacije trenažnog procesa tokom dužeg vremenskog perioda. Oni sportisti koji slabo vladaju dezinhibicionim procesom u reverzibilnoj kontrakciji (Anohin, 1970; Ivancevic et al., 2010; Milošević et al., 1989; Milošević, 2002, 201015; Milošević & Milošević, 2011; Mudrić et ‌ 36

+


al., 2004; Zatsiorsky & Kramer, 2009), iako na testiranjima imaju mnogo veće nivoe maksimalne sile od onih koji dobro vladaju reverzibilnom kontrakcijom, po pravilu imaju slabiji servis u tenisu i odbojci, slabiji smeč lopte u odbojci, slabije udarce u rukometu, vaterpolu, tenisu, karateu, boksu.., slabije skokove u košarci, rukometu, sporije promene smera kretanja pri velikim brzinama trčanja u svim sportovima zbog neobučenosti, pored ostalog, u savladavanju efekata Golgijevog tetivnog refleksa u fazi koncentrične kontrakcije. Postavljanje trenažnih ciljeva Zajedno sa sportistima analizira se njihov status, pravila promena pojedinih karakteristika, njihovi kapaciteti, materijalni uslovi i na osnovu svega se postavljaju realni i kvantifikovani trenažni ciljevi za učenje i usavršavanje reverzibilne kontrakcije (Milošević, 201015; Milošević & Milošević, 2011; Mudrić et al., 2004): 1. Za svaki trening sa tegovima za svakog pojedinca na osnovu njegovog trenutnog statusa i izračunatog napretka posle vizuelizacije treninga, postavljaju se ciljevi treninga tj. koliko će se tereta podići odnosno koliko će se rada uraditi, kojim će se brzinama teret dizati, koliko će trajati vreme amortizacije u reverzibilnoj kontrakciji, koliko će se pri tome stvoriti sile, kakva će biti brzina stvaranja i brzina promene stvaranja sile, kakva će biti brzina uključenja i sinhronizacija motornih jedinica, kolika je ukupno stvorena snaga, koliko se potroši energije, koja je maksimalna energetska snaga. Za svaki laktatni trening, za svakog sportistu, izračunava se koliko treba da potroši glikogena, koliko će stvoriti kiseoničkog duga i mlečne kiseline, koliko će potrošiti energije, koliko se uradi rada i kojom energetskom snagom, kojom će se brzinom oporavljati, koliko će trajati svaka reverzibilna kontrakcija u uslovima laktatnog zamora, koji će biti nivo sinhronizacije rada motornih jedinica, kakav će biti eferentni priliv u fazi promene smera trčanja, a za alaktatni, distanca koja se pretrčava u jednom treningu, količina potrošene energije u treningu, izvor energije (CP), količina sile stvorene u jednom treningu, maksimalna energetska snaga u jednom alaktatnom treningu. 2. Skraćenje vremena realizacije reverzibilne kontrakcije 3. Uspostavljanje kontrole nad dezinhibicionim dejstvom (reprogramiranje pomeranjem, povećanjem granica maksimalne sile motornih jedinica, odnosno mišića) 4. Povećanje efekata refleksa na istezanje (skraćuje se vreme latencije refleka i vreme generisanja sile a povećava se nivo generisane sile u refleksu - munjevita reakcija) +

37


5. Skraćenje vremena generisanja sile u reverzibilnoj kontrakciji 6. Povećanje sinhronizacije rada motornih jedinica u reverzibilnoj kontrakciji 7. Poboljšanje unutar i međumišićne koordinacije u seriji reverzibilnih kontrakcija. Povećanje nivoa i brzine generisanja sile i unutarmišićne i međumišćne koordinacije ima direktan uticaj na skraćenje vremena i povećanja preciznosti pokreta kao i na efikasnost rada mozga u takmičenju. Mali mozak određuje redosled uključenja mišića i vreme trajanja njihovog angažmana u pokretu. Usled rečenih poboljšanja svi mišići mogu da generišu dovoljnu količinu sile u skraćenom (ubrzanom) vremenu pokreta, odnosno da se uključuju u pravom trenutku predviđenom za njih, a ne pre zbog male brzine generisanja sile. U tom slučaju mozak ne mora da bude angažovan da kontroliše ranija uključenja nekih mišićnih grupa da bi pokret bio brz i precizan. Oslobođen te funkcije, oslobađa vreme za svoje druge aktivnosti kao što su opservacija protivnika, terena, razne analize, proveru ličnih strategija, donošenje odluka, predviđanje budućih poteza protivnika, izbor najboljih rešenja za buduće situacije, itd., što sportistu tokom meča čini superiornim u odnosu na protivnike. 8. Povećanje nivoa generisanja sile u intervalu od 80 do 180 ms u reverzibilnoj kontrakciji. 9. Povećanje brzine produkcije energije, brzine stvaranja i brzine promene stvaranja sile u intervalu od 80 do 180 ms u reverzibilnoj kontrakciji. 10. Eleminisanje uticaja velikih količina mlečne kiseline u mišićima i telu na brzinu realizacije reverzibilne kontrakcije. 11. Povećanje rezistentnosti CNS na mlečnu kiselinu. 12. Postizanje pouzdanja i sigurnosti u sebe. 13. Oslobađanje od straha izazvanog velikim količinama mlečne kiseline u telu (strah, sumnja, nesigurnost) i stvaranje osećaja moćnosti eliminacijom alarmnih sistema u podsvesmom umu. 14. Prevazilaženje i oslobađanje pseudo bola izazvanog laktatnim treningom. 15. Povećanje glikogena u mišićima. 16. Povećanje brzine razgradnje i resinteze glikogena tokom laktatnog rada. ‌ 38

+


17. Poboljšanje brzine oporavka u toku i između treninga. 18. Uspostavljanje pozitivnog transfera treninga reverzibilne kontrakcije na sva sportska kretanja u čijoj je ona osnovi. 19. Uspostavljanje pozitivnog transfera treninga reverzibilne kontrakcije na takmičenje. Za svaku praćenu veličinu definiše se promena koja će nastati posle nedelju ili mesec dana treninga (Milošević, 201015; Milošević & Milošević, 2011; Mudrić et al., 2004). Promene se izražavaju u mernim jedinicama u kojima se mere veličine definisane u ciljevima treninga ili u procentima (Milošević, 201015; Milošević & Milošević, 2011; Mudrić et al., 2004). Eksplikacija trenažnih problema 1. Kako skratiti vreme generisanja sile u reverzibilnoj kontrakciji mišića opružača nogu, mišića grudi, ramenog pojasa i rotatora trupa? 2. Kako povećati količinu sile u odnosu na postojeću pri skraćenju vremena njenog generisanja u reverzibilnoj kontrakciji kod mišića opružača nogu, mišića grudi, ramenog pojasa i rotatora trupa? 3. Kako osigurati povećan i konsekutivni priliv impulsa? 4. Kako centralno izvršiti inhibiciju inhibitornih Renshawih internerona (dezinhibicija), periferno Golgijevih tetivnih završetaka i sekundarnih završetaka da bi se povećao konsekutivni priliv eferentnih inpulsa i pomerila granica maksimalne produkcije sile uključenih motornih jedinica, povećala brzina i sinhronizacija rada motornih jedinica, brzina stvaranja i brzina promene stvaranja sile, unutar i međumišićna koordinacija u vremenu od 80 do 170 ms u kome realizuje najveći broj sportskih kretanja reverzibilnog tipa? 5. Kako promeniti obrazac uključivanja motornih jedinica, tako da motorne jedinice velikog praga paljenja počinju da se pale u početku generisanja sile? 6. Šta pretpostavlja anticipatorno svojstvo CNS u izboru načina i redosleda uključivanja motornih jedinica za željenu mišićnu aktivnost? Skup rešenja za otvorene probleme 1. Nadopterećenje u dizanju tegova povećanjem težine tega iznad mogućeg maksimuma podignutog u jednom dizanju za 30 do 50%, bacanjem tega težine 95% do 100% od maksimuma sa određene visine, njegovo hvatanje i realizacija reverzibilne kontrakcije, povećavanjem visine sa koje pada teg. 2. Nadopterećenje povećanjem visine u saskoku i saskok odskoku. 3. Nadopterećenje povećanjem težine sportiste u saskok odskoku. 4. Skraćenje vremena amortizacije u saskoku. +

39


5. Skraćivanje vremena kočenja tega (ekscentrične kontrakcije) i vremena opružanja (koncetrične kontrakcije). 6. Povećanjem brzine trčanja pri kojoj se radi promena smera kretanja. 7. Skraćenje vremena prelaska iz ekcentrične u koncetričnu kontrakciju u reverzibilnoj kontrakciji. 8. Povećanjem zamišljene težine tega i lične težine. 9. Izborom takve vrste vežbi u kojima se istovremeno dešava dezinhibicija na svim nivoima, povećan i konsekutivni priliv eferentnih impulsa, najveća brzina uključenja motornih jedinica i njihova sinhronizacija, poboljšanje unutar i međumišićne koordinacije i brzina stvaranja energije. 10. Vizuelizacija reverzibilne kontrakcije u treningu i takmičenju promenom percepcije o ličnim mogućnostima. Link čulnog i kinestetičkog koda Trener objašnjava i prikazuje sportistima vežbe u kojima je način opterećenja teg i sopstvena težina. U tom smislu, iz većeg skupa vežbi koje se nalaze u trenažnim programima, on opisuje vežbe za usavršavanje reverzibilne kontrakcije (Milošević et al., 1997, 19989, 2000, 2004; Milošević, 2002, 201015; Milošević & Milošević, 2011; Mudrić et al., 2004; Zatsiorsky & Kramer, 2009), njihove efekte, daje uputstva i pokazuje način njihove realizacije. Prvo eksplicira vežbe u kojim se insistira na koncentričnij fazi reverzibilnog naprezanja aktuelnih mišićnih grupa u polučučnju, bench pressu, rotacijama trupom sa fiksiranom šipkom jednim krajem i pulloveru sa težinom tega koji iznosi 130 do 150% maksimalne težine koju sportista može podići u jednom dizanju. Objašnjava im da je uticaj ovih vežbi dezinhibicioni (Anohin, 1970; Milošević et al., 1989), da je brzina produkcije energije višestruko uvećana, da je pri njihovoj realizaciji eferentni priliv povećan i konsekutivan, da pomeraju granicu produkcije maksimalne sile svih motornih jedinica (Milošević et al., 1997; Milošević, 2002, 201015; Milošević & Milošević, 2011) i da menjaju obrazac uključenja motornih jedinica uz njihovu apsolutnu sinhronizaciju kod svih tretiranih mišićnih grupa (Milošević et al., 1997; Milošević, 2010; Milošević & Milošević, 2011). Zatim objašnjava rad i uticaj (Anohin, 1970; Milošević et al., 1989) (dezinhibiciju i njene posledice) istih vežbi koje rade sa težinama tega od 95%, 97% i 100% od maksimuma u reverzibilnom mišićnom naprezanju. Na kraju objašnjava i pokazuje iste vežbe to jest posmatra iste grupe mišića, koji rade u reverzibilnom režimu rada, sa težinama tega od 70%, 85%, 90% i 95% od maksimuma, pri čemu se razvija brzina uključenja i ‌ 40

+


sinhronizacija rada motornih jedinica, brzina stvaranja i brzina promene stvaranja sile i energije i međumišićna koordinacija. Trener dalje objašnjava, da će se za usavršavanje dezinhibicije (Anohin, 1970; Milošević et al., 1989), pomeranja granica maksimalne generisane sile svih motornih jedinica, povećanja konsekutivnog eferentnog priliva, nivoa i brzine stvaranja sile i energije u intervalu od 80 do 170 ms, skraćenja vremena amortizacije, povećanja brzine uključenja i sinhronizacije rada motornih jedinica, poboljšanja unutar i međumišićne koordinacije i promene obrasca uključenja motornih jedinica pri čemu se prvo uključuju motorne jedinice najvećeg praga paljenja i najvišeg nivoa generisane sile, koristiti saskok-blokada sa visina od 100 do 200 cm, saskok amortizacija sa istih visina, saskok odskok sa visina od 100 do 170 cm i saskok odskok sa visine od 76 cm (Milošević, 201015; Milošević & Milošević, 2011). Posle objašnjenja trener pokazuje kako se realizuju rečene vežbe. Kada je u pitanju trčanje brzinom od 6.7 m/s sa 13.4 promena smera kretanja u 1 minutu (402 m za jedan minut pri čemu se na svakih 30 m menja smer kretanja) (Milošević, 201015), objašnjava trener, da se u promeni smera kretanja zbog velikog zamora i mogućnosti povrede zglobova, pojavljuju efekti dezinhibicije (Anohin, 1970; Milošević et al., 1989) na svim nivoima i izaziva povećan eferentni konsekutivni priliv impulsa, veliki nivoi generisanja sile uz veliki procenat sinhronizovanih motornih jedinica. Dalje, trener objašnjava da u ovoj vrsti treninga (Milošević, 201015) (laktatni trening) vrlo brzo dolazi do iscrpljivanja rezervi glikogena u mišićima, pada nivoa šećera u krvi ispod 50% od normalnih vrednosti, nagomilavanja mlečne kiseline u mišićima i centralnom nervnom sistemu, sniženja PH vrednosti u mišićima, zamora nervnog sistema i blokade kontraktilne mašinerije u mišiću. Velike količine mlečne kiseline u kojima funkcioniše mozak i veliki deficit glikogena u mozgu, kod sportista u treningu i takmičenju izaziva intelektualnu dezorjentisanost, nesigurnost, narušavanje percepcije, tehnike, velik broj nepotrebnih grešaka, strah od sledećeg ponavljanja rada, osećaj mučnine, proliv, nepostojeće bolove u zglobovima i mišićima, želju da se odmah završi trening ili takmičenje i odsustvo bilo kakve želje za pobedom. Način na koji su programirani laktatni treninzi (Milošević, 201015) doprinosi da se sve ove pojave eliminišu, a sportisti stiču osećaj sigurnosti i moćnosti uz povećanje želje za pobedom. U sprintevima na 50 m, brzinom od 8.2 m/s, sa pet promena smera kretanja na svakih 10 m (treninzi brzine) (Milošević, 201015), usled mogućnosti povrede zgloba u promeni smera kretanja, pojavljuje se efekti dezinhibicije na svim nivoima (Anohin, 1970; Milošević et al., 1989), izaziva se povećan eferentni konsekutivni priliv inpulsa i veliki nivoi generisanja sile usled velike sinhronizacije rada motornih jedinica i pomeranja granice maksimanog generisanja sile kod svih motornih jedinica. +

41


Koristeći opise, pokazivanja vežbi, savete trenera i ispise treninga, svaki sportista iz vizuelnog i verbalnog (svesnog) koda, svaku vežbu, prevodi u kinestetički (podsvesni) kod i realizuje. Posle realizacije svake vežbe ili neke njene faze (kinestetički kod) svaki sportista koristeći prigodne reči detaljno opisuje, odnosno prevodi celu vežbu i svoj način doživljavanja u verbalni (svesni) kod. Posebno se insistira na verbalnom opisu svih faza reverzibilne kontrakcije u pojedinoj vežbi i svim vežbama celog treninga. Link čulnog i kinestetičkog koda se primenjuje u želji da se stvori interakcija sa podsvesnim i svest o podsvesnom, da bi sportisti na podsvesnom nivou mogli da utiču na stvaranje novih poželjnih programa i menjaje starih. U kasnijim fazama treninga trener traži da se pređe iz kinestetičkog u verbalni kod ili obrnuto u situacijama kada razvoj ne teče planirano.

Vizuelizacija trenažnog procesa U jednoj seansi vizuelizacije (Doillard, 2001; Evert & Jansen, 1996; Ivancevic et al., 2010; Kuehl et al., 2005; Milošević, 2002, 201015; Milošević & Milošević, 2011; Mudrić et al., 2003, 2004; Mudrić, 2010; Ungerleider, 1996) uvek se počinje sa vizuelizacijom ciljeva za nastupajući trening, zatim vizuelizacija reverzibilnog režima rada vežbi u planiranom treningu, vizualizacija celih vežbi, celog treninga. Zatim se trenažni efekti postignuti vizuelizacijom transferišu u konkretne takmičarske pokrete, pojedine taktičke varijante da bi se proces vizuelizacije završio vizuelizacijom celog toka meča ili utakmice. Vizuelizacije prethode dnevnim treninzima. Rade se u večernjim časovima pre spavanja, zatvorenih očiju, u alfa stanju uma pri frekvencijama od 11 do 13 Hz/s. U tom stanju je otvoren pristup podsvesti kroz mogućnost reprogramiranja granice ispoljavanja sile i usavršavanja veštine upravljanja mentalnom silom. Svaki korak vizuelizacije uvek prati više puta ponovljeni osećaj superiornosti, sigurnosti, moći i zadovoljstva učinjenim. Vizuelizacija ciljeva treninga Sportisti vizuelizuju relacije rad - sila i rad - energetska podrška. Probaju razne kombinacije rečenih relacija sve dok u mislima ne zadovolje ili prevaziđu postavljene ciljeve. Vizuelizuju osećaj stvaranja velikih količina sile u kratkom vremenu uz ogromnu produkciju energije u reverzibilnoj kontrakciji. Vizuelizuju efekte promena rečenih relacija, lakoću realizacije najintezivnijeg rada bez zamora (napetosti mišića i oseta bola) i osećaj sigurnosti i zadovoljstva što se vlada rečenim relacijama, protivnikom i kretanjem. Vizuelizuje se osećaj i lakoća vladanja tempom i ritmom realizacije kretanja u čijoj osnovi leži reverzibilna kontrakcija u dužem vremenskom periodu. ‌ 42

+


Vizuelizacija reverzibilnog režima rada u izdvojenom pokretu Izdvoji se pokret savijanja i opružanja u zlobu kolena, zglobu lakta u ramenom zgobu, rotacije trupom pri dizanju tegova u različitim uslovima, u sakoku ili saskok odskoku ili u sprintu kada se menja smer kretanja. Vizuelizuje se promena savijanja i opružanja u zglobu sa idejom da se ona dešava sve brže i brže. Zatim se vizuelizuje početak opružanja u aktuelnom zglobu, koje počinje pre nego je zaustavljeno savijanje sa idejom da se uradi mnogo brže nego što je planirano treningom. Ovaj segment svake vežbe se u mislima uradi desetak puta sa intencijom da se sve brže i brže rade sve faze reverzibilne kontrakcije. Posebno se vizuelizuju reverzibilne kontrakcije u nizu savijanja i opružanja u kolenom zglobu, koje se izvode velikom brzinom u uslovima laktatnog treninga i zamora i u sprintevima kratkih deonica pri brzinama trčanja koje prevazilaze moguće lične maksimalne brzine u situacijama promene smera kretanja. Vizuelizuje se na nivou mentalne slike u kojoj je jedino reverzibilna kontrakcija dinamična. Vizuelizacija celih pokreta Za razliku od prethodnog načina vizuelizacije, sada se vizuelizuje ceo trenažni pokret, pri čemu se menjaju spoljašnji uslovi u smislu otežavanja reverzibilne kontrakcije, kao što je povećanje težine tega, brzine dizanja, visine saskoka i odskoka i brzine trčanja uz zamišljane opasnosti od povreda zglobova i mišića. Vizuelizuju se različite trenažne situacije na nivou mentalnih slika u kojima jedino dominira dinamika reverzibilne kontrakcije u cemom pokretu. Kada su tegovi u pitanju u svim pokretima (polučučanj, bench press, rotacije trupom i pullover) uvek se zamišlja ubrzan pokret savijanja i opružanja koje počinje u mislima pre nego je okončano savijanje ili rotacije u zglobu sa uvećanjem težine za 30 do 50% od programirane pri čemu se reverzibilna kontrakcija drastično skraćuje, odnosno ubrzava i stvara osećaj da će stvorena sila i energija u dizanju prosto izbaciti teg uvis). Kod saskoka amortizacija i blokada i saskok odskoka, zamišlja se skakanje sa velikih visina od tri do pet metara pri čemu se u doskoku drastično skraćuje vreme amortizacije i enormno povećava visina odskoka. Vizuelizacija se radi tako što se ima osećaj da mišići rade kao opruge i da se pri tome faza ekscentrične i koncentrične kontrakcije realizuje u vrlo kratkom vremenu od 20 do 60 ms pri čemu se generišu ogromne količine sile i energije (80% od maksimuma) koje ubrzavaju i povećavaju odskok ili podizanje tega, posle čega se mišići opuštaju uz osećaj eliminacije straha od povrede, sigurnosti i osećaj zadovoljstva urađenim. +

43


Vreme promene smera trčanja u mislima se drastično smanjuje pri zamišljenim brzinama trčanja koje prelaze i 15 m/s pre svake promene. Smanjenje vremena prati osećaj sigurnosti, zadovoljstva postignutom brzinom promene, povećanjem sinhronizacije i brzine uključenja motornih jedinica u svakoj od faza reverzibilne kontrakcije. U laktatnom režimu trčanja pri brzinama od 6.9 m/s vizualizuje se drastično smanjenje vremena promene smera trčanja, takođe uz osećaj moćnosti eliminacijom straha od efekata mlečne kiseline u mozgu i osećaj sigurnosti i prijatnosti efektima laktatnog treninga. Zamišlja se da se sve vežbe izvode sa lakoćom, bez napetosti mišića uz odsustvo bola zbog velikog obima i inteziteta rada. Vizuelizacija celog treninga Sledeći korak je vizuelizacija celog treninga, svih vežbi, na način kako je programiran sa idejom drastičnog skraćenja amortizacione faze i ubrzanja opružanja i rotacija u aktuelnim zglobovima s osećajem prijatnosti izazvane zamorom usled treninga. Posebno se vizualizuje laktatni trening koji se radi uz osecaj brze resinteze glikogena, oporavka i osaćaj prijatnosti i sigurnosti uz odsustvo straha zbog lakoće prevazilaženja efekata velikih količina mlečne kiseline u mišićima i mozgu. Vizualizuje se pozitivan transfer postignutih trenažnih efekata svih vežbi na brzinu i preciznost realizacije sportskih pokreta. Pauza između serija je tolika dok se u mislima razlabave tretirani mišići trešenjem i brzo elimeniše u laktatnom treningu kiseonički dug. Broj ponavljanja vežbe u seriji i broj serija je određen treningom. Vizuelizacija se odvija na nivou filma (pokretnih mentalnih slika) u kome je glavni protagonista sam sportista. izuelizacija sportskih kretanja pri reverzibilnom V režimu rada aktuelnih mišića Sportisti u svom sportu vizuelizuju ključna kretanja, teniseri - servis; odbojkaši - servis i smeč; rukometaši, vaterpolisti, teniseri, fudbaleri, karatisti, bokseri - udarce; košarkaši, fudbaleri, odbojkaši - skokove; teniseri, košarkaši, rukometaši, fudbaleri i drugi - sprinteve s promenom smera kretanja u svim režimima trčanja. Vizuelizuju se različite situacije igre na nivou mentalnih slika u kojima je prisutna jedino dinamika reverzibilne kontrakcije u zamišljenim kretanjima. Ideja je da se u toku vizuelizacije skrate sve faze reverzibilne kontrakcija u pokretu, da se u skraćenom vremenu poveća nivo sile i da se sva kretanja lako i pravilno izvode uz velika ubrzanja i povećanja skokova. Tako izvedene reverzibilne kontrakcije treba da omoguće aktuelnim sportskim kretanjima da se realizuju, pravovremeno, velikim brzinama sa velikom preciznošću. ‌ 44

+


Primer iz tenisa na vizuelizaciji situacija servisa: Vizuelizuje se teren, položaj protivnika i sopstveni položaj, brzina servisa i mesto na terenu gde treba da završi servirana loptica. Zatim se u servisu vizuelizuje prva (ekscentrična) faza reverzibilne kontrakcije koja se realizuje istovremeno u zglobu kolena, zatim trupa, ramena, lakta i na kraju ručnog zgloba. Vizualizacija realizacije druge (koncentrične) faze reverzibilnih kontrakcija u servisu odvija se sukcesivno. Prvo se realizuje u kolenu, pa u trupu, ramenu, laktu i na kraju u ručnom zglobu. U svakom zglobu ona je snažna, munjevita, pravovremena (savršena međumišićna koordinacija). Sukcesivni niz kontrakcija treba da proizvode silu koja će u mislima omogućiti predviđenu brzinu (preko 320 km/h) i preciznost servisa iz svih pozicija. Vizualizacija realizacije reverzibilnih kontrakcija pri bekhendu i forhendu sa jednom ili sa obe ruke se odvija na isti način kao u servisu, s tim što brzine loptice treba u mislima da prelaze 270 km/h sa 100% prostorne tačnosti ishoda svakog udarca. Posebno se vizuelizuju osecaj sigurnosti i zadovoljstva zbog lakoće vladanja pokretima velike brzine. izuelizacija cele utakmice ili meča s akcentom na V reverzibilni način kretanja Vizuelizuje se anticipirani tok meča, utakmice, načina razmišljanja i ponašanja jednog ili više protivnika i pobeda. Pri tome se vizuelizuju sve situacije u stvarnom vremensko-prostornom okviru, brzina, uzroci, učestalost i način budućih promena anticipiranih situacija i ponašanja protivnika, kao i svi odgovori koji su unapred planirani i primereni budućim promenama na nivou filma (pokretnih mentalnih slika). U tom kontekstu, u mislima sportista vidi sebe, istovremeno fokusiranog na tok igre i na način budućih promena situacija. Na osnovu otkrivenih namera i ponašanja protivnika i razumevanja uzroka promena situacija, zamišlja svoje brze odgovore (adaptaciju) na očekivane promene. Vizuelizuje superiornost ličnog modela u preciznom predviđanju sledećih poteza protivnika, i efikasnost rešenja (planova) svog budućeg ponašanja primerenog svim situacijama, njihovoj brzini, uzrocima i učestalosti promena, kao i zadacima ili taktikama koje je sportista sam postavio ili mu ih je dao trener. U tom kontekstu poseban značaj daje vizuelizacija svih kretanja u čijoj osnovi leži reverzibilna kontrakcija. Reverzibilne kontrakcije se vizualizuju na osnovu ranije rečenog, da budu munjevite, pravovremene i snažne na očekivana ponašanja protivnika i promene situacija. Vizuelizuje se veliki broj ponovljenih pokreta u anticipiranom miljeu, velikim brzinama produkcije energije i sile, brzinama i tačnošću pokreta, bez osećaja zamora, sa sigurnošću savršenog otkrivanja namera protivnika i ostvarenja napred planiranih odgovora ili taktičkih varijanti uz stalni osećaj zadovoljstva urađenim. +

45


Upravljanje realizacijom i efektima treninga Završna faza se svodi na upravljanje realizacijom i efektima treninga (Milošević & Milošević, 2011; Mudrić et al., 2004; Zatsiorsky & Kramer, 2009). Ranije realizovane faze omogućuju sportistima samostalan rad (upravljanje treningom) u klubu i van kluba, uz trenera i bez njega i uz taj rad pomeranje granica brzine i nivoa produkcije maksimalne sile svih motornih jedinica od 60% do 230% za tri meseca treninga (Milošević et al., 1997; Milošević, 2002, 201015; Milošević & Milošević, 2011). Stečena znanja iz prethodnih faza, sportistima omogućuje da jednostavno primenjuju savremenu trenažnu tehnologiju, da na osnovu dobijenih ispisa za trening (Milošević, 201015; Milošević & Milošević, 2011) unapred znaju šta će se raditi na svakom treningu i kako se on realizuje (Milošević et al., 1997, 19989, 2000, 2004; Milošević, 2002, 201015; Milošević & Milošević, 2011; Mudrić et al., 2004; Mudrić, 2010; Zatsiorsky & Kramer, 2009). Zatim, kakvi će napori biti na pojedinom treningu, kakav će biti odziv njihovog organizma na svaki trening tokom mesec i više dana posle vizuelizacija i kakav će biti transfer promena postignutih vizuelizacijama na realizaciju reverzibilnih kontrakcija u treningu i takmičenju. Upravljanje uz posedovanje rečenih znanja sportistima obezbeđuje pored trajnog pomeranja granica mišićne sile, jačanje snage volje, osećaj sigurnosti i stabilnosti (Doillard, 2001; Evert & Jansen, 1996; Ivancevic et al., 2010; Kuehl et al., 2005; Ungerleider, 1996), eliminaciju prevelikog respekta protivnika, jer oni sa velikom pouzdanošću znaju šta mogu da urade na pojedinom treningu, meču ili utakmicama, kako će se osećati, jednom rečju sposobni su da upravljaju sobom, treningom i njegovim efektima, tempom i ritmom mečeva ili utakmica, ponašanjem protivnika i njihovim energetskim i mentalnim iscrpljivanjem.

ZAKLJUČAK Šampione u svim sportovima pored ostalih karakteristika odlikuje mogućnost stvaranja velikih količina sile u kratkom vremenu pri reverzibilnim kontrakcijama mišića. Veliki doprinos tome daje um šampiona. U radu je na jednostavan način, metodološki i teoretski konzistentno, opisana upotreba uma u reprogramiranju granica mišićne sile, na primeru učenja reverzibilne kontrakcije kroz edukaciju i intelektualizaciju trenažnog procesa, zatim kroz linkovanje čulnog i kinestetičkog koda, vizuelizaciju trenažnog i takmičarskog procesa, kroz sam trening i upravljanje njegovom realizacijom i efekatima, korišćenjem vežbi koje mogu da naruše integritet organizma sportiste i izazovu dezinhibicione procese na svim nivoima, a realizuju se u reverzibilnom režimu rada mišića. U praksi je, gotovo, kod svih sportova, pri stvaranju šampiona, svakako najznačajnija teorijsko-neuralno-mehanička analiza reverzibilne kontrakcije kao i način njenog usavršavanja kroz razne vrste treninga, koristeći pouzdan put i način koji je opisan i predložen u radu. ‌ 46

+


LITERATURA 1. Anohin, P.K. (1970). The theory of functional systems: general questions of physiological mechanisms. Moscow: Sciences. 2. Douillard, J. (2001). Bodi, Mind and Sport. New York: T. Rivers Press. 3. Evert, C., Jansen, D. (1996). The New Toughness Training for Sports: Mental Emotional Physical Conditioning from One of the World’s Premier Sports Psychologists. New York: PLUME. 4. Ivancevic,T., Jovanovic,B., Jovanovic,S., Đukic,M., Đukic,N., Lukman, A. (2010). Paradigm Shift for Future Tennis:The Art of Tennis Physiology, Biomechanics and Psychology. New York: Springer. 5. Jelen, K. (1991). Biomechanical Estimate of Output Force of Ligamentum Patellae in Case of Its Rupture During Jerk. Acta Universitatis Carolinae Gymnica, 2, 71-82. 6. Kuehl, K., Kuehl, J., Tefertiller,C. (2005). Mental Toughness: A Champion’s State of Mind. Chicago: Ivan R. Dee. 7. Milošević,M., Gavrilović,P., Ivančević,V. (1989). Modelling and control of the self-defense system. Belgrade: Scientific Book. 8. Milošević, M., Laparidis, C., Dopsaj, M., Arlov, D., Blagojević, M. (1997). The analysis of changes of muscle involment velocity characteristich of leg extensors bi linear and nonlinear methods. Exercise & Society Journal of sports science, 17 Suppl 168: 180. 9. Milošević,M., Takač, M., Cvjetković,M., Jovanović,B. (1998). Force distribution of motor units of leg extensor muscles. Proceedings of the 3rd International Scientific Conference on Prevention of Work-Realated Musculoskeletal Disrders, l3th International Symposium on Epidemiology in Occupational Health (pp. 111-116). Helsinki, Finland. 10. Milošević,M., Blagojević,M., Tošić,B., Pilipović,S. (1998). Muscular deformations caused by powerful instantaneous force. Science-Security-Police, journal of Police Academy-Belgrade, 3(2), 31-41. 11. M ilošević, M., Blagojević, M., Dopsaj, M. (1998): Analysing the characteristich of transitory of leg extensor force generation in dynamic strain conditions. Science-Security-Police, journal of Police Academy-Belgrade, 3(3), 34-40. +

47


12. Milošević, M., Blagojević,M., Pilipović,S., Tošić,B. (2000). The muscle contraction and the force production. Proceedings of the XVIII Iinternacional symposium of biomechanics in sport (pp. 183-186). Hong Kong. 13. Milošević,M. (2002). Analysis of the creation of muscular force. SQ sports journal, 16(1), 68 – 69. 14. Milošević, M., Mudrić, R., Dopsaj, M., Blagojević, M., Papadimitriou, E. (2004). The control of force creating in function of the muscle contraction intensity, 4th International Conference on Strength Training: Book of Abstracts, (pp. 320 – 321). Edited by: Kellis, E., Amiridis, I and Vrabas., I, Aristotle University of Thessaloniki, Department of Physical Education and Sport Science at Serres, Serres, Greece. 15. Milošević, M. (2010). Physical preparation of elite athletes: Standardization of management processes. Belgrade: APP. 16. Milošević, M. (2010). Programming, analysis and evaluation of the training practice: increasing speed and quantity of anaerobic lactate energy generation, speed of recovery and running velocity in lactate regime of work in professional soccer players according to traditional and modern training technology. Serb J Sports Sci, 4(3), 119-125. 17. Milošević, M., Milošević, M. (2012). Special physical eduaction: Textbook on the management of the construction of the physical integrity and capacity of police officers. Belgrade: APP. 18. Mudrić, R. Miloševic, M. Dopsaj M. (2003). A comparative analysis of the speed information processing during leg attacks planning and control of relization in karate. Exercise & Society of sports science, 23 Suppl 122, 143. 19. Mudrić, R, Milošević, M., Jovanović,S. (2004). Attack in karate - education and training. Belgrade: Police College. 20. Mudrić, M. (2010). Theoretical and methological foundations of programming technical and tactical training in karate. Belgrade: FSFV. 21. Ungerleider, S. (1996). Mental Training for Peak Performance: Top Athletes Reveal the Mind Exercises They Use to Excel. New York: Rodale Press, Inc. 22. Zatsiorsky, V, M., Kramer,W, J. (2009). Science and practice of strength training. Belgrade: Data status.

‌ 48

+

SPORT - Nauka i Praksa, Vol. 2, No5, 2012, str. 49-58 Kratki naučni članak

ISTRAŽIVANJE TRŽIŠTA I POTROŠAČA U FUNKCIJI SPORTSKOG MARKETINGA UDK 658.8:796/799 ; 339.138:796/799

Sretenka L. Dugalić1 Visoka sportska i zdravstvena škola, Beograd, Srbija Apstrakt: U okviru sportske teorije razvila se ideja da se osnovom za sticanje konkurentske prednosti u sportu smatraju: obuka i obrazovanje, infrastruktura i istraživanje. S obzirom da istraživanja u srpskoj sportskoj praksi (kako fundamentalna tako i ona aplikativna), nisu česta, ili su ona vođena parcijalnim interesima, cilj je da se u radu osvetle neki aspekti (pre svega marketinški) ove složene problematike, od koje značajno zavisi formulisanje strategija u sportu. Sponzorstvo u sportu dobija na značaju poslednjih decenija kao jedna od finansijskih strategija sportskih organizacija u pribavljanju eksternih izvora za pokretanje sportskog događaja s jedne strane, i promotivnih strategija kompanija koje traže jeftinije, a efikasne metode oglašavanja, s druge strane. Traženje dodirnih tačaka između proizvoda kompanija sponzora i karakteristika potrošača koji na sportska borilišta dolaze u formi publike, treba da se odvija kroz iscrpno i sistematično istraživanje tržišta i ponašanja potrošača. Ovi podaci su neophodni sportskim organizacijama za kreiranje marketinških strategija i održavanje tržišnih segmenata, a kompanijama potencijalnim sponzorima, kod definisanja tačke ulaska u poslovnu saradnju. Sportske organizacije i kompanije kao potencijalni sponzori, sistemskim i kontinuiranim istraživanjima potrošača kreiraju bazu podataka u cilju da svoje ciljne segmente u uslovima visoke konkurentnosti pridobiju, opsluže i zadrže ih u okvirima projektovanih vrednosti. Klјučne reči: istraživanje sportskog tržišta, ponašanje sportskih potrošača, faktori u procesu učenja i percipiranja, marketinška strategija sportske organizacije _____________ 1

* [email protected]

+

49


UVOD Ciljevi istraživanja, kompatibilni sa planskim naporom sportske organizacije da kontinuirano povećava svoju sportsko-ekonomsku efikasnost merenu indeksima sportsko-ekonomske efikasnosti (Dugalić, 2005), teže sintezi saznanja o tržištu i sportskim potrošačima, utemeljenim na istraživanju tržišta, koje može da ima sledeće zadatke: - da sagleda potrebe sportske organizacije i korisnika njenih usluga, - da sagleda resurse (redak ljudski resurs – sportski talenat, kapital, infrastruktura, znanje kao poseban resurs, informacije, tehnologija sportsko-uslužnih procesa i sl.), - da primeni dobijena saznanja u stvaranju poslovne strategije sportske organizacije, koja objedinjava marketinšku, finansijsku i strategiju ostvarenja željenog sportskog rezultata, - da razradi poseban program plasmana i nastupa na sportskom tržištu za potrebe sportskih organizacija i sponzora, - da omogući permanentno (kontrolno) istraživanje svih aspekata koji značajno utiču na formulisanje i implementaciju poslovne strategije. S tim u vezi, u okviru pojedinih osnovnih funkcija marketinga, istražuju se odgovori kao u Tabeli br. 1: Tabela br. 1. Elementi upitnika za istraživanje i varijable marketing miksa Kod sportskih proizvoda

Kod prodaje i distribucije

Traži se odgovor na pitanje koji će sportski proizvod (ili asortiman) najbolje odgovarati saznanjima dobijenim na tržištu

Istraživanje će ukazati na to koji kanali prodaje i sistem distribucije odgovaraju elementima sagledanim na sportskom tržištu

Kod cena sportskih proizvoda Analiziraju se elementi koji će pokazati strukturu cena sportskih proizvoda, uz odgovarajuću potražnju

Kod promocije u sportu Istražuju se elementi promocije da bi se našao odgovor koji će medij i sredstvo, u datoj situaciji, za sportsko tržište i proizvod biti najefikasniji

Naravno, elementi istraživanja mogu biti brojni, u skladu sa savremnim konceptima koji uključuju više elemenata marketing miksa od prikazanih, ali su ovde navedeni samo najzastupljeniji elementi koji čine okosnicu marketing strategije u sportu (Ljubojević, 2001). ‌ 50

+

S. Dugalić: ISTRAŽIVANJE TRŽIŠTA I POTROŠAČA U FUNKCIJI SPORTSKOG MARKETINGA

Osnovni elementi istraživanja kojima treba posvetiti posebnu pažnju su: a/ potrebe za sportskim proizvodom ili uslugom (koje se identifikuju na bazi upitnika), b/ kupovna moć sportskih potrošača (cenovna strategija, tarifni paketi, vezani proizvodi iz prvog, drugog i perifernog nivoa sportske ponude, kupovina pretplatom, kreditiranje, prodajne olakšice, razni popusti, posećenost, kvalitet i sl.), i c/ navike korišćenja sportskih proizvoda (i menjanje navika kao dugoročan proces uz značajne troškove kod obnavljanja kupovina, prodajnih paketa vezanih za sezonske cikluse ili ligaški program, mogućnost kupovine opreme, rekvizita i sponzorskih proizvoda po povlašćenim cenama i sl.). Postojanje potreba za sportskim proizvodom može se definisati dedukcijom baziranom na iskustvu i poznavanju bitnih karakteristika određenih segmenata sportskih potrošača (postojanje prepreka u konzumiranju usled stečenih ili nasleđenih navika, kulturološki, psihološki i fizički uslovljenih, i npr. načina njihovih prevazilaženja). Uvid u kupovnu moć sportskih potrošača u okviru pojedinih segmenata sportskih proizvoda može se vrlo precizno utvrditi na bazi statističkih podataka. Kriterijumi prema kojima se istražuje tržište, i problem istraživanja, mogu biti sledeći: a/ poznatost sportske marke, b/ kvalitet sportsko-uslužnih procesa valorizovan kroz rezultat i imidž, kao i tehnološki kvalitet percipiran kod opipljivih sportskih proizvoda, c/ stav korisnika (publike) prema sportskim proizvodima (markama), d/ imidž sportskog proizvoda, marke i proizvođača, e/ ostali kriterijumi relevantni za sportski proizvod/marku. Howard-Ostlund model ponašanja potrošača (Howard & Sheth, 1969) uzima u obzir: 1. Spoljašnje egzogene varijabile (koje iključuju tri grupe faktora: institucionalno okruženje, socijalnu sredinu i specifične/ lične karakteristike potrošača, kao što su ličnost i finansijski status potrošača). 2. Proces istraživanja (izvor, informacije, izbor medija, selektivnost percepcije i prisećanje informacija). 3. Spoznajni procesi koji dovode do donošenja odluke o kupovini (ponašanje podstaknuto motivima). +

51


4. Rešavanje problema (sportski potrošač je izložen nizu informacija, podstaknut nekim motivom), i prilikom donošenja odluka o kupovini prolazi kroz proces izbora one marke/proizvoda koja će najbolje zadovoljiti ovaj motiv. 5. Interakcija faktora (i njihova sistematizacija) koji uslovljavaju ponašanje potrošača. Analiza različitih situacija u kupovini ukazuje na to da li se radi o običnim proizvodima, ili je kupovina posledica nekog iznenadnog stanja, što znači da su to za sportske potrošače veoma konkretne kupovine (npr. bilo da je u pitanju sportska obuća ili sportski derbi). Prema širini obuhvata, ponašanje potrošača se ispoljava: pre, za vreme i posle obavljene kupovine. Interdisciplinarnost ponašanja sportskih potrošača upućuje na korespondiranje sa sociologijom i kulturnom antropologijom (istražuje verovanja prethodnih generacija, što može biti često od značaja za njihovo ponašanje u kupovini sportskih proizvoda). Dakle, bavi se istraživanjem podkulture i poređenjem potrošača različitih nacija, sa različitim kulturama, običajima (folklor, kulturni i dr. mitovi i običaji) i religijama. Npr. stav da ako čovek, rekreativac, postigne zadovoljavajuću telesnu formu, neće duže vreme imati potrebu da održava postignutu kondiciju, vodi smanjenju obima posećenosti teretani ili fitnes klubu, pa je zato važno koristiti apele koji podstiču na kontinuiranu sportsku aktivnost kako bi se izbegle oscilacije tokom letnjeg i zimskog perioda i održala stalna, željena forma, okarakterisana u ’životnom stilu’, naspram ’snobovskim porivom’ pokrenutim trenutnim izgledom i efektom . Kod opipljivih proizvoda, npr. patika, sociološko-kulturološke razlike se mogu uočiti u snižavanju praga broja godina korisnika koji odlučuju o kupovini, umesto svojih roditelja, što vodi u izvestan generacijski sukob kada su u pitanju izbor marke ili stila. Savremeni trendovi u razvoju stila i tehnologije izrade ovih proizvoda, sa druge strane mogu ukazati na nedoumicu kojim kategorijama prema Maslovu, pripadaju sport i zdravlje, jer je ljudsko ponašanje u sve većoj meri uslovljeno ispunjavanjem očekivanja, a u manjoj meri biološkim porivom, koji postepeno dobijaju drugačije dimenzije. Zato su razvijane nove teorije, npr. tzv. ’Teorije srednjeg dometa’, koje nastoje da opišu posebnu vrstu potrebe koja je dovela i dovodi do motivacije kao i stimulanse na tu potrebu. ‌ 52

+


Potreba je nedostatak nečega što se smatra neophodnim i korisnim, a manifestuje se problemom, i težnjom za uklanjanjem problema i drugih stanja u vidu napetosti, ostalih smetnji ili slično, sa željom da se ovo stanje reši. Zato se za definiciju proizvoda često koristi pojam: rešenje (Dugalić, 2012). Tako je na primer, želja za zdravljem kao motiv bavljenja sportom svesna aktivnost, sa često nesvesnim ali konkretnim potrebama u tom pravcu, tj. kroz ovaj poriv teži se ukloniti nedostatak ili locirati izvor problema (kroz rešavanje odnosa potreba/želja). Potrebe za sportskim proizvodima su urođene, prirodne, korisne, hedonističke i često nedefinisane, ili teže definisane od strane samih potencijalnih korisnika, a razlikuju se potrebe npr. za održavanjem opšte telesno-zdravstvene sposobnosti, dobre kondicije, fizičkog izgleda i sl., pa sve do želje za nadmetanjem, samoaktualizacijom, afirmacijom, ali i npr. potrebom za stvaranjem profesionalne karijere, prestižom, isticanjem po svaku cenu.... Prema tome, s jedne strane motivi za bavljenje sportom mogu biti fiziološke prirode, ako govorimo o zdravstveno-sportskoj komponenti (misiji sporta), a ako su vođeni potrebom za sigurnošću, socijalizacijom i preventivom, motivi su psihogeni. Marketing istraživanjem treba utvrditi i negativne motive koji su prepreka potražnji za sportskim proizvodima i uslugama, zbog raznih asocijacija (npr. nacionalni naboj), koje naprotiv, nekim korisnicima uopšte ne smetaju, ili deluju kao podsticaj. Npr. prema istraživanjima za ’Du Pont’, (cit. Henry Assal), preko 50% vitaminskih i farmaceutskih proizvoda se kupuje neplanirano. Kada su u pitanju neopipljivi sportski proizvodi (sportski događaj, rekviziti, suveniri) broj proizvoda koji se kupuje bez ikakvog predomišljanja je značajno još i veći (Dugalić, 2008). Postoje brojne teorije i praktični modeli (pr. SOR: Stimulans, Organism, Response) koji objašnjavaju ponašanje potrošača na bazi analize npr. ekonomskih faktora, kombinovanih sa promenljivim vezanim za društvene i psihološke faktore. Ali uticaji su istovremeno i biološki, te tako kompleksni, ne mogu se do kraja objasniti. U sportu su prisutne zloupotrebe (doping, predozirani trening ili fizički napor) koje mogu ugroziti iste one sposobnosti (zdravstvene, socijalne), koje kroz sport i putem sporta žele da se razvijaju. Takođe, neminovnost procesa starenja ili opadanja fizičkih performansi, dovodi sportiste i potrošače sportskih proizvoda u veoma rizične situacije koje mogu prouzrokovati nerazumnim ponašanjem ili odlukama. Društveni faktori (različiti uslovi života, neadekvatan režim ishrane...) mogu negativno uticati na ponašanje sportista i sportskih potrošača. Stalno stanje stresa usled +

53


ličnih zahteva i očekivanja trenera ili roditelja za željenim rezultatom, može proizvesti kontraefekat i gubitak želje za bavljenje sportom, a neretko i psihička oboljenja. Poznato je da nizak dohodak po glavi stanovnika ne isključuje korisnikovu želju i potrebu za sportom, zdravljem i uspehom, te održavanjem dobre fizičke kondicije i izgleda, ali nesrazmeran sa njegovom kupovnom moći, podstaknut neefikasnim sistemima i institucijama može takođe proizvesti negativne efekte. Kategorije stanovništva koje najmanje doprinose stvaranju DBP jedne zemlje su u najvećoj meri i korisnici sportskih proizvoda i fondova (poznate maksime ’hleba i igara’ ili nazivanje sporta ’zabavom za sirotinju’) ukazuje na to da je ponašanje sportskih potrošača uslovljeno, pored navedenih, značajnije i ekonomskim, sociološkim, ali sve više i političkim faktorima.

METODOLOGIJA ISTRAŽIVANJA TRŽIŠTA I SPORTSKIH POTROŠAČA Plan istraživanja tržišta BBDO, prema Batten, Barton, Durstine&Osborn, počiva na elementima: 1/ pronalaženje ciljne grupe potrošača, 2/ identifikacija najznačajnijih problema sa kojima se predstavnici segmenta koji čine ciljnu grupu susreću prilikom korišćenja određenog proizvoda, 3/ definisanje proizvoda koji neće izazivati probleme potrošačima iz ciljne grupe, i 4/ pronaći način da se saznanje o proizvodu prenese do potrošača iz ciljne grupe. Slični modeli istraživanja sportskih potrošača susreću se i kod dugih autora (Pitts & Stotlar, 1996; Gašović, 2004). U istraživanju sportskih potrošača mogu se koristiti sledeće strategije: sugestije sportskih potrošača (prikupljene kroz telefonski kontakt), metod fokusnih grupa (npr do deset), i zaključno-završne strategije bazirane na primarnim i sekundarnim (desk) podacima. Poželjno je da postupak istraživanja sportskih potrošača ima ove etape: 1. Određivanje cilja (npr. utvrđivanje stavova sportskih potrošača o konkretnim atributima sportskih proizvoda). 2. Prikupljanje i procenjivanje sekundarnih podataka. 3. Formulisanje plana ili strategije za prikupljanje primarnih podataka. 4. Prikupljanje primarnih podataka. 5. Analiza prikupljenih podataka. 6. Priprema izveštaja o provedenom istraživanju. ‌ 54

+


Ovaj postupak analize sportskih potrošača treba da istraži varijable koje predstavljaju out-put modela: - pažnja (odgovor sportskih potrošača koji označava broj primljenih informacija), - poznavanje marke (verbalna izjava ispitanika u vezi sa poznavanjem marke i vrste proizvoda), - stav (verbalna evaluacija o mogućnostima da marka zadovolji motive), - namera za kupovinu (verbalna izjava o očekivanju ispitanika da će kupiti određenu marku čim se za to ukaže potreba), i - kupovina (pregledi prodaje, statistika i sl.). Faktori koji učestvuju u procesu učenja mogu biti: - motivi (ciljevi ispitanika koji se odnose na kupovinu), - poznavanje marke (znanje o postojanju i karakteristikama marke poznati asortiman), - kriterijum izbora (rang ili poredak motiva prilikom ispitanikovog opisa procesa donošenja odluke o kupovini), - namera kupovine (prognoza ispitanika u vezi s pitanjem kada, gde i kako će se ponašati prema marki u odnosu na cenu, dostupnost, uticaj okoline itd.), - stav (relativna preferencija marke u okviru poznatog asortimana u odnosu na određene kriterijume izbora), - pouzdanost (stepen sigurnosti prilikom davanja svih izjava vezanih uz određenu marku), i - zadovoljstvo kupovinom (stepen slaganja između stvarnih i očekivanih posledica kupovine). Faktori koji učestvuju u procesu percipiranja su: - pažnja (otvorenost ili zatvorenost senzornih receptora prilikom kontrole informacija koje će biti prihvaćene), - jasnoća podražaja (opažena nesigurnost i pomanjkanje valjanih infiormacija koje prima ispitanik), - selektivnost percepcije (reduciranost i distorzija informacije koja je emitovana), - naknadna potraga za novim informacijama (aktivno traženje novih, relevantnih informacija). +

55


MARKETING STRATEGIJA I UPRAVLJANJE PROCESOM MARKETINGA Istraživanje tržišta je aktivnost koja se odvija pod okriljem unapred formulisane marketing strategije, do koje može da se dođe na sledeći način, kako je prikazano na slici 1: Slika 1. Model ideje i razvijanja marketing strategije sportske organizacije Odluka o nameri i uvođenju marketing strategije Utvrđivanje ciljnih segmenata i područja aktivnosti Izlazne informacije o tržištu o mogućnostima, proizvodu, tehničkim svojstvima

Ocena šansi kroz SWOT analizu Formulisanje hipoteze o sopstevnim snagama

Ulazne informacije o tržištu prikupljenje kroz primarna i sekundarna istraživanja

Razvoj marketing strategije

Izbor marketing strategije Odluke o marketing miksu, parcijalne strategije Ocena i revizija marketing strategije Odlučivanje i implemantacija strategije Kontrola

Ako sportska organizacija ili njen sponzor plasira na međunarodnom sportskom tržištu, svoje proizvode, usluge ili sportsku opremu na klasičan, jednostavan način, to uključuje direktan i indirektan oblik, ili direktnu prodaju agentu ili zastupniku. Klasičan ili složeniji način plasmana sportskih proizvoda ili usluga uključuje kompenzacije i switch poslove, kod sportske opreme još konsignaciju i tranzit, a kod plasmana tehnologije (radna snaga, know-how, inženjering, patenti) kooperaciju, ali i poslovno-tehničku saradnju kod plasmana kapitala. Najkompleksnija marketing strategija neophodna je za organizacije koje posluju u višem obliku saradnje vezane za sportsku opremu i tehnologiju ‌ 56

+


kao što su: licenciranje, joint ventures, montažni i konzorcijalni poslovi, lizing, franšizing i faktoring.

ZAKLJUČAK Sportska organizacija koja ima implementiranu marketing funkciju, ili neke od njenih aktivnosti, u perspektivi treba da razvija proces upravljanja marketingom. Jedna od važnih aktivnosti u tom procesu svakako je: otkrivanje atraktivnih sportsko-tržišnih segmenata, pozicioniranje sportskih proizvoda koje se temelji na sportskom rangu, tradiciji i sličnim varijablama koje omogućuju veće ušečće u plasmanu u konkurentskim uslovima, i unapređenje efektivnosti i efikasnosti marketinga kroz strategije koje uključuju savremene forme kao što su elektronska prodaja, direktan marketing, data-base marketing, prodaja putem promotera, i sl. Pribavljanje činjenica o veličini i strukturi sportskog tržišta, kao i potencijalnih segmenata je od presudnog značaja za efikasno ekonomsko poslovanje sportske organizacije. Na bazi validnih podataka dobijenih u postupku tržišnih istraživanja mogu se značajno smanjiti rizici u poslovanju i kod pojedinačnih nastupa, tako što će se oni koristiti u izradi marketinških strategija. Akumulacijom ovih podataka, sintetizovanjem sa informacijama prikupljenim iz oblasti: obuke, obrazovanja i sportske infrastukture, mogu se stvarati istraživačke podloge koje će rezultirati teorijskim spoznajama relevantnim za sticanje konkurentske prednosti naše zemlje u okviru sporta. Ova istraživačka podloga treba da posluži sportskim stručnjacima i stručnjacima u sportu kao polazna tačka za formulisanje i implementaciju strategija razvoja sportske organizacije, sporta, regiona i društva u celini, na način da se stiču nove konkurentske prednosti, a postojeća sportska efikasnost da se materijalno realnije valorizuje.

+

57


LITERATURA 1. Dugalić, S. (2005). SWOT analiza i takmičarsko-ekonomska efikasnost. I Međ. konferencija Menadžment u sportu. Beograd: Univerzitet BK. 2. Dugalić, S. (2007). Menadžment sportskih objekata, poglavlje: Marketing, mediji i sportski događaj. Beograd: Viša škola za sportske trenere. 3. Dugalić, S. (2008). Definisanje i konceptiranje sportskog proizvoda. Nova sportska praksa, 1-2. 56-72. 4. Dugalić, S. (2012). Maketing u sportu. Beograd: Visoka sportska i zdravstvena škola. 5. Gašović, M. (2004). Sportski marketing. Beograd: IntermaNet. 6. Howard, J. A. & J. N. Sheth. (1969). The Theory of Buyer Behavior. New York: Wiley. 7. Ljubojević, Č. (2001). Menadžment i marketing u sportu. Beograd: Želnid. 8. Pitts, B. i D. Stotlar. (1996). Fundamentals of Sport Marketing. Morgantown: FIT, Inc.

‌ 58

+

SPORT - Nauka i Praksa, Vol. 2, No4, 2012, str. 59-70 Pregledni stručni rad

PRILOG METODOLOGIJI IZRADE STRATEGIJE RAZVOJA GRANSKIH SPORTOVA U SRBIJI NA PRIMERU ATLETSKOG SPORTA UDK 796.062:796.42(497.11)”2012/2016”

Branko Bošković14 Atletski savez Srbije, Beograd, Srbija Valentina Bošković Univerzitet Singidunum, Fakultet za biznis, Beograd, Srbija Apstrakt: Jedan od osnovnih ciljeva postojanja nacionalnih granskih sportskih saveza u Republici Srbiji jeste razvoj sportske grane. Da bi se to ostvarilo neophodno je postojanje zvaničnih strategijskih opredeljenja i pravaca razvoja u bližoj budućnosti sadržanih u vidu Strategije razvoja granskog sporta. Polazište i metodološki okvir za izradu Strategije razvoja pojedinih granskih sportova predstavlja Strategija razvoja nacionalnog sporta u celini. U ovom radu se razmatraju organizacijsko-tehnološki i metodički aspekti procesa izrade strateškog dokumenta razvoja jednog granskog sportskog saveza u Srbiji i ukazuje na moguća rešenja na primeru Strategije razvoja atletskog sporta. Ključne reči: nacionalni granski sportski savez; strategija razvoja; akcioni plan za sprovođenje strategije.

UVOD Nacionalni granski sportski savezi su najviši oblici udruživanja u Republici Srbiji u odgovarajućim granama sporta (Zakon o sportu Republike Srbije, 2010). Postojanje nacionalnog strateškog dokumenta za oblast sporta u vidu Strategije razvoja sporta u Republici Srbiji i odredbe novog Zakona o 1

* [email protected]

+

59


sportu Republike Srbije, kao i dinamičan razvoj sportova na međunarodnom planu, obavezuju granske sportske saveze da imaju poseban strateški dokument kao svojevrsnu platformu iz koje se izvodi godišnje, periodično i dugoročno planiranje, programiranje i finansiranje. Strategija razvoja, kao deo procesa planiranja u granskom sportu, predstavlja i naučni pristup i veštinu korišćenja različitih mera, radnji i postupaka u funkciji dostizanja postavljenih ciljeva nadležnog granskog sportskog saveza. Atletski savez Srbije je, na osnovu smernica Strategije razvoja sporta u Republici Srbiji 2009-2013. godine i novih zakonskih i podzakonskih dokumenata u oblasti sporta, izradio i usvojio Strategiju razvoja atletskog sporta u Srbiji za period 2012-2016. godine. Strategija razvoja atletskog sporta predstavlja skup principa o upravljanju i razvoju atletskog sporta i njegovom strateškom usmerenju u narednih pet godina.

ORGANIZACIJSKO-TEHNOLOŠKI I METODIČKI PRISTUP IZRADI STRATEGIJE RAZVOJA Izrada tako značajnog dokumenta kakav je Strategija razvoja jedne sportske grane nalaže organizovan i sistematičan pristup, sa primenom proverenih metoda, postupaka i tehnika u radu. Prvi korak je formiranje posebnog radnog tima, u čiji sastav se uključuju lica sa odgovarajućim stručnim i naučnim kompetencijama, koji treba da definiše redosled, sadržaje i način sprovođenja pojedinih faza rada. U organizacijsko-tehnološkom pogledu, rad na izradi dokumenta može se podeliti na sledeće faze: (1) proučavanje literature i prikupljanje podataka; (2) definisanje strukture dokumenta; (3) pisanje teksta i stilsko-jezičko oblikovanje teksta; (4) sprovođenje javne rasprave i usvajanje Strategije razvoja; (5) izrada i usvajanje Akcionog plana za sprovođenje Strategije razvoja. Svaki granski sport u naučno-saznajnom smislu predstavlja manjeviše višedimenzionalnu pojavu koja pripada društveno-humanističkom polju. Istraživanje takvih pojava zahteva celovit i interdisciplinaran pristup i pogled s aspekta gotovo svih društvenih i humanističkih nauka, prvenstveno sociologije, istorije, politike (kao aktivnosti u oblasti sporta usmerene ka relevantnim ciljevima), prava, etike, kulture, ekonomije i, svakako, nauke o sportu (Krsmanović, 2006). Ovo se posebno odnosi na procese predviđanja i planiranja dugoročnog razvoja sporta. U tom kontekstu, izbor metoda, postupaka i tehnika u izradi Strategije razvoja zavisi od složenosti i specifičnosti određene grane sporta. ‌ 60

+

B. Bošković, V. Bošković: PRILOG METODOLOGIJI IZRADE STRATEGIJE RAZVOJA GRANSKIH SPORTOVA U SRBIJI NA PRIMERU ATLETSKOG SPORTA

Imajući u vidu svu kompleksnost atletskog sporta, rad na izradi strategijskog dokumenta petogodišnjeg razvoja zahtevao je kombinovanje teorijskih i empirijskih metoda. U tom smislu, saglasno fazi izrade dokumenta, korišćeni su opšti uvodni metodi (analiza i sinteza, indukcija i dedukcija, generalizacija i konkretizacija, i klasifikacija) i eksplikativni metodi (spekulativno-bibliografski i empirijski metod). Proučavanje literature i prikupljanje podataka Proučavanje pripadajuće zakonske regulative i normativnih akata, stručne i naučne literature, planskih i razvojnih dokumenata iz prethodnih perioda životnog ciklusa granskog sporta, izučavanje iskustava drugih sportova u zemlji i inostranstvu, sprovođenje odgovarajućih istraživačkih postupaka i drugi načini prikupljanja relevantnih podataka predstavljaju polaznu i fundamentalnu fazu u procesu izrade Strategije razvoja. Radna grupa Atletskog saveza Srbije za izradu Strategije razvoja atletskog sporta je, pored proučavanja napred navedenih izvora građe i uspostavljanja kontinuiteta sa planskim i razvojnim dokumentima iz ranijih perioda, u cilju što objektivnijeg sagledavanja postojećeg i realističnije projekcije budućeg stanja, sprovela posebno istraživanje u vidu anketiranja i intervjuisanja (u periodu juni – oktobar 2011. godine). Istraživanjem su obuhvaćeni sportski i atletski stručnjaci, pripadnici Ministarstva omladine i sporta, Olimpijskog komiteta Srbije, Sportskog saveza Srbije, Paraolimpijskog komiteta Srbije, Saveza za sport i rekreaciju invalida Beograda, Sportskog saveza Beograda, Ministarstva odbrane i Vojske Srbije i aktivni atletičari. Za potrebe istraživanja pripremljena su i korišćena dva istraživačka instrumenta (Upitnik i Protokol intervjua), sa po šest pitanja otvorenog tipa. Definisanje strukture dokumenta Prilikom strukturalnog koncipiranja dokumenta potrebno je voditi računa o stepenu opštosti pojedinih delova i celina, što se obezbeđuje deduktivnim pristupom, odnosno postupnim razrađivanjem delova od najopštijih ka manje opštim, posebnim i pojedinačnim. Premda se struktura dokumenta Strategija razvoja i broj poglavlja, odeljaka i pododeljaka ne mogu unificirati, jer zavise od prirode, sadržaja i složenosti sportske grane i metodičkog pristupa u samoj izradi dokumenta, kao polazište u njihovom definisanju i sistematizovanju treba da posluži strategija razvoja nacionalnog sporta u celini, kao dokument višeg reda opštosti. +

61


Dokument “Strategija razvoja sporta u Republici Srbiji 2009-2013“ sadrži sledeće osnovne delove (Strategija razvoja sporta u Republici Srbiji, 2008): Uvod; Stanje sporta u Republici Srbiji; Pravni akti u sportu i sistem finansiranja sporta; Vizija i misija; Strateška načela; Strateški ciljevi; Koordinacija aktivnosti za sprovođenje ciljeva; Periodi u primeni Strategije razvoja sporta; Mere za ostvarivanje ciljeva, i Akcioni plan. Pored navedenih osnovnih delova teksta, u dokumentu su sadržani Završna odredba (u kojoj je naglašeno da se dokument objavljuje u Službenom glasniku Republike Srbije), Skraćenice, Spisak učesnika u procesu izrade i Odluka o obrazovanju Radne grupe za izradu Nacionalne strategije za razvoj sporta. Uvažavajući napred navedene kriterijume, sadržaj dokumenta „Stra tegija razvoja atletskog sporta u Republici Srbiji za period 2012-2016. godina“ koncipiran je po sledećem: Uvod, Stanje atletskog sporta u Republici Srbiji, Vizija i misija, Strateška načela, Strateški ciljevi, Struktura sistema atletskog sporta u Srbiji, Koordinacija aktivnosti za sprovođenje strategije, Prioriteti i periodi u primeni strategije, Mere za ostvarivanje ciljeva i Akcioni plan za sprovođenje strategije. Pisanje i stilsko-jezičko oblikovanje teksta Pravilno pisanje i oblikovanje teksta Strategije razvoja je izuzetno odgovoran i složen posao i pored neophodne stručne kvalifikacije i kompentencije odgovornog lica za formulisanje samog sadržaja podrazumeva gramatičku tačnost, jednostavnost, odmerenost, konciznost, preciznost i druge visoko zahtevne odlike dokumenta toga ranga. Pri tome se mora voditi računa i o tehničkim detaljima vezanim za komponovanje tekstualnih delova s ilustrativnim (tabele, slike, grafikoni) i o dizajnerskom oblikovanju dokumenta (Perić, 2006). Zbog toga je neophodno u prvoj fazi pisanja dokumenta Radnu grupu za izradu dokumenta podeliti u podgrupe, prema strukturiranim delovima teksta, a u drugoj fazi, angažovanjem dobro teorijski-metodološko osposobljenog/ih lica, sprovesti konačno stilizovanje i oblikovanje teksta i postići potrebnu koherentnost pojedinih delova i teksta u celini. Kod pisanja pojedinih delova dokumenta mora se postići da sadržaj u potpunosti odgovara naslovu i sa dovoljno objašnjenja i argumenata daje odgovore na određena pitanja. Takođe je vrlo važno da se poštuju i poznati principi pisanja osnovnih delova ovakve vrste radova. U Uvodu Strategije razvoja treba definisati osnovnu ideju i cilj dokumenta, ukazati na razloge i motive izrade dokumenta, ukratko predstaviti sadržaj dokumenta, s akcentom na prioritete razvoja, i opisati metodologiju rada na izradi dokumenta. ‌ 62

+


„Strategija razvoja atletskog sporta u Republici Srbiji za period 2012– 2016.“ godina predstavlja skup principa o upravljanju i razvoju atletskog sporta i njegovom strateškom usmerenju u narednih pet godina. Osnovni razlozi i motivi za izradu Strategije razvoja atletskog sporta, pored potrebe usklađivanja normative, planova i programa razvoja sa novim Zakonom o sportu i nacionalnom Strategijom razvoja sporta, su: neravnomeran razvoj atletskog sporta po regijama i lokalnim samoupravama u pogledu atletskih objekata, organizacije, stručnih službi, selekcije i vođenja sportista, takmičenja i dr.; neophodnost unapređenja organizacije i sistemskog razvoja svih nivoa u piramidi nacionalne atletike, od predškolske do vrhunske; unapređenje strukture i rada sudijske i trenerske organizacije i atletskih klubova; poboljšanje uslova za trening, pripreme i postizanje boljih rezultata vrhunskih atletičara na predstojećim velikim međunarodnim takmičenjima. Stanje određenog granskog sporta treba posmatrati sveobuhvatno s aspekta regulatorne, organizacijske, infrastrukturne, administrativne i stručne prirode, saglasno metodološkom pristupu u Strategiji razvoja nacionalnog sporta u Srbiji, i što realističnije i objektivnije ustanoviti dobre i loše strane i odstupanja postignutih od očekivanih rezultata. Da bi se to moglo sprovesti preporučljivo je da se prvo definišu relevantne strateške oblasti preko kojih se oslikava stanje konkretnog sporta, a potom izvrši strukturalna, funkcionalna i komparativna analiza i proceni stanje po pojedinim strateškim oblastima. Stanje atletskog sporta u Strategiji razvoja atletskog sporta je sagledano kroz stanja 12 strateških oblasti: (1) pravno-normativni okvir; (2) finansiranje; (3) atletski savezi, klubovi i stručna udruženja; (4) atletski objekti; (5) atletski sport dece i omladine; (6) takmičarska i vrhunska atletika; (7) atletika osoba s invaliditetom; (8) rekreativno i masovno bavljenje atletikom; (9) zdravstvena zaštita u atletskom sportu; (10) obrazovanje i razvoj stručnog i pomoćnog kadra u atletici - trenera, sudija, administrativnog osoblja, lekara, fizioterapeuta, volontera i drugih potrebnih profila; (11) naučno-istraživački rad u atletici i (12) odnosi sa javnošću i atletika. Vizija, kao faza strategijskog planiranja, proističe iz političkog okvira kao polazišta za njeno određivanje i treba da odgovori na pitanja (Nešić, 2007): Kakvi smo sada? i Kakvi treba da budemo? Odgovor na prvo pitanje nalazi se u prethodno opisanom stanju granskog sporta, a za odgovor na to kakvi treba da budemo mora se poći od projekcije budućeg stanja nacionalnog sporta u celini i definisane Vizije u Strategiji razvoja nacionalnog sporta u Republici Srbiji i uloge granskog sporta i nadležnog nacionalnog granskog sportskog saveza u sistemu nacionalnog sporta prema novom Zakonu o sportu Republike Srbije (član 99-102). +

63


Vizija Atletskog saveza Srbije je da Srbija bude država sa razvijenim sistemom atletike i atletskom kulturom, u kojoj je atletski sport dostupan svakome i u kojoj postoje uslovi za ostvarenje vrhunskih dostignuća. Misija jedne sportske organizacije je logični nastavak stvorene vizije, koja treba da viziju pretoči u realnu plansku akciju. Utvrđivanjem misije treba jasno definisati šta se jednim sportom treba postići i koji je najbolji način da se to ostvari. Širom formulacijom misije sporta i sportske organizacije stvara se osnova za izvođenje strateških ciljeva. Misija se odnosi na ono što želimo da bude, a to je stvaranje takvog granskog sporta koji može ostvariti projektovanu viziju. Na osnovu napred navedene Vizije, Misija atletskog sporta u Srbiji glasi: “Atletika i atletske aktivnosti na svim nivoima i u svim oblicima doprinose očuvanju zdravlja i zadovoljenju fizičkih, mentalnih i socijalnih potreba građana Srbije, unapređenju drugih sportova i promovisanju sportskih vrednosti zemlje u svetu” (Strategija razvoja atletskog sporta, 2012; 11). S obzirom na dužinu perioda planiranja i složenost razvoja granskog sporta u savremenim uslovima razvoja sporta uopšte u zemlji i svetu, neophodno je usvojiti određena strateška načela u Strategiji razvoja, kao osnovne vodilje budućeg razvoja. Polazišta za izvođenje takvih načela mogu se naći u Strategiji razvoja nacionalnog sporta i odgovarajućim dokumentima razvoja međunarodne granske sportske organizacije. Unapređenje sistema atletskog sporta i njegov razvoj počivaju na devet strateških načela kojima su pokriveni: uloga i značaj atletike na sportskom i širem društvenom i zdravstvenom planu; univerzalnost, masovnost i prilagodljivost u pogledu mogućnosti bavljenja atletikom; obrazovanje stručnog kadra; naučno-istraživački rad i primena naučnih dostignuća; funkcionalna raspodela nadležnosti i kontinuirana saradnja atletskih organizacija na nacionalnom, regionalnom i lokalnom nivou i finansiranje atletskog sporta. Strateški ciljevi mogu se predstaviti kao buduća stanja koja su realno ostvarljiva, ukoliko su usmereni ka odgovarajućim aktivnostima na realizaciji utvrđene vizije i misije granskog sporta i granskog sportskog saveza. Oni se logički izvode iz prethodnih strategijskih elemenata i realistično odražavaju pravno-formalnu, strukturalnu i funkcionalnu nadležnost granskog sportskog saveza, položaj i ulogu granskog sporta u sistemu nacionalnog sporta, postojeće stanje granskog sporta i mogućnosti unapređenja stanja i dugoročnog razvoja granskog sporta. Prilikom izbora i definisanja strateških ciljeva treba voditi računa da oni budu: razumljivi - da jasno oslikavaju šta se želi ostvariti; prihvatljivi - da su podudarni sa očekivanjima i strateškim opredeljenjima; fleksibilni - da su prilagodljivi promenama u okruženju; merljivi i ostvarljivi - da ‌ 64

+


su jasno ostvarivi u određenom vremenskom roku, uz napor svih pripadnika granskog sportskog saveza; motivišući - da budu izazov za sve pripadnike granskog sporta, i usklađeni sa misijom granskog sporta. Strategijom razvoja atletskog sporta u Srbiji postavljeno je ukupno 14 strateških ciljeva, počev od „uspostavljanja i funkcionisanja sistema atletskog sporta u skladu sa Zakonom o sportu Republike Srbije, Strategijom razvoja sporta u Republici Srbiji, načelima Olimpijske povelje i pravnim aktima Olimpijskog komiteta Srbije, normativnim dokumentima Sportskog saveza Srbije, principima funkcionisanja Svetske i Evropske atletske federacije, Kodeksom sportske etike i Konvencijom o sprečavanju dopinga u sportu“ pa do „poboljšanja informisanja javnosti o atletskim događajima i intenzivnijeg promovisanja bavljenja atletikom u javnim glasilima“ (Strategija razvoja atletskog sporta, 2012; 12). Struktura sistema granskog sporta treba da bude takva da omogućava dalje usavršavanje sistema i minimizira neizvesnosti u projekciji razvoja sporta. Prilikom strukturiranja sistema sporta moguće je koristiti sledeće poznate teorijske modele organizacije sporta (Jevtić, 2007): model piramidalne organizacije sa vrhunskim sportskim postignućem, sa nivoima masovni - nacionalni, vrhunski sport; model organizacije sporta do nacionalnog juniorskog i seniorskog nivoa; model masovnog sporta sa pojedinačnim postignućima na međunarodnoj sportskoj sceni; model bez masovnog sporta i sa pojedinačnim nastupima i postignućima na međunarodnoj sportskoj sceni. Svakako da izbor modela organizacije i sistema zavisi od prirode i specifičnosti granskog sporta, ali treba težiti primeni modela piramidalne organizacije koji je primenjen i u Strategiji razvoja nacionalnog sporta u Srbiji, jer se njime mogu obuhvatiti svi organizacijski nivoi i sve kategorije korisnika i učesnika u sportu. U strukturi sistema sporta treba jasno prikazati i funkcionalno povezati njegove podsisteme i organizacijske delove. U njegovom uspostavljanju mora da postoji sinergija javnog i privatnog sektora, jer se samo na taj način mogu afirmisati i ostvariti različiti interesi u oblasti sporta. Struktura sistema atletskog sporta je dizajnirana po modelu piramidalne organizacije sa vrhunskim sportskim postignućima. Takav sistem obuhvata sve kategorije stanovništva u zemlji i podrazumeva atletske sadržaje i aktivnosti na svim nivoima i u svim oblicima, od predškolske atletike i masovnog i rekreativnog bavljenja atletikom do takmičarske i vrhunske atletike i omogućava implementaciju osnovnih uloga i nadležnosti pojedinih podsistema i organizacijskih delova. Za proces doslednog sprovođenja Strategije razvoja granskog sporta u Srbiji neophodna je kontinuirana koordinacija predviđenih aktivnosti svih relevantnih činilaca i u vertikalnoj i u horizontalnoj ravni. Pri tome, taj proces +

65


mora biti integralni deo celokupnog procesa sprovođenja strategije razvoja nacionalnog sporta i usklađen s osnovnim tokovima razvoja granskog sporta na međunarodnom planu. To podrazumeva usklađivanje različitih razvojnih aspekata, međuresornu saradnju i usaglašavanje sa rešenjima sadržanim u drugim nacionalnim i međunarodnim strateškim dokumentima. Takođe, za uspešnu primenu Strategije važna je transparentnost delovanja, redovna razmena informacija i stalne konsultacije učesnika u svim fazama. Aktivnosti na implementiranju strategijskih opredeljenja i preduzimanje mera na sprovođenju strateških ciljeva moraju biti koordinirane iz jednog zajedničkog centra, a to je nadležni nacionalni granski sportski savez. Prioritetni poslovi granskog sportskog saveza u tom kontekstu su praćenje planiranih aktivnosti, procene uspešnosti njihove realizacije, uz potrebna prilagođavanja aktivnosti i postupaka mogućim promenama stanja u okruženju, i, posebno, obezbeđivanje finansijskih sredstava za sprovođenje Strategije. Kod izdvajanja osnovnih prioriteta razvoja granskog sporta u Strategiji razvoja potrebno je poći od prethodno zauzetih strateških opredeljenja i uskladiti ih u određenoj meri sa prioritetima definisanim Strategijom razvoja nacionalnog sporta, a to su: sport dece i omladine; razvoj sportske infrastrukture i vrhunski sport. Osim tri prethodno navedena prioriteta nacionalnog sporta u tekućem petogodišnjem periodu, opredeljenje iskazano u Strategiji razvoja nacionalnog sporta je da rekreativno bavljenje sportom bude opšteprihvaćen i poželjan model društvenog ponašanja. Opredeljeni prioriteti razvoja treba da odražavaju esencijalne potrebe granskog sportskog saveza i da budu težišna polja delatnosti svih njegovih organizacijskih celina. Osnovni prioriteti Strategije razvoja atletskog sporta u Republici Srbiji su: usaglašavanje regulative u oblasti atletskog sporta sa pravno-normativnim rešenjima u nacionalnim i međunarodnim okvirima i uspostavljanje funkcionalne organizacijske strukture atletskog sporta; razvoj atletske infrastrukture, i razvoj vrhunske atletike. Vrlo je važno realistično odmeriti okvirne vremenske periode praktične primene Strategije razvoja, polazeći od definisanih prioriteta i prateći periode u primeni Strategije razvoja nacionalnog sporta. Na taj način se lakše i konsekventnije mogu pratiti ostvareni efekti projektovanog razvoja granskog sporta i doprinosi pojedinih učesnika u implementaciji strategijskih opredeljenja. Primena Strategije razvoja atletskog sporta u Republici Srbiji će se odvijati u tri perioda: prvi period 2012-2013. godina; drugi period 2013-2015. godina i treći period 2015-2016. godina. ‌ 66

+


Određivanje mera za ostvarivanje postavljenih strateških ciljeva podrazumeva planiranje konkretnih aktivnosti, njihovih nosilaca i izvora finansiranja u funkciji realizacije ciljeva po strateškim oblastima. Pošto je ovaj deo dokumenta u Strategiji razvoja nacionalnog sporta prikazan u tabelarnom obliku, preporučljivo je takav pristup primeniti i u strateškom dokumentu razvoja granskog sporta. Takav model određivanja mera za ostvarivanje ciljeva primenjen je u Strategiji razvoja atletskog sporta i obuhvaćene su sve prethodno definisane oblasti atletskog sporta, strateški ciljevi, aktivnosti za ostvarivanje tih ciljeva, odgovorni nosioci aktivnosti i izvori finansiranja. Sprovođenje javne rasprave i usvajanje Strategije razvoja Može se reći da se određivanjem mera za ostvarivanje postavljenih strateških ciljeva završava faza pisanja dokumenta, ali u Nacrtu, s obzirom na to da je tekst Strategije razvoja granskog sporta pre konačnog formulisanja i uobličavanja i dostavljanja u proceduru usvajanja, umesno proveriti kroz instituciju javne rasprave. Javna rasprava se može organizovati na više načina: u vidu jednokratnih rasprava u formi javne tribine, okruglog stola i tome slično; dostavljanjem pisanih mišljenja, predloga i sugestija na predloženi Nacrt dokumenta ili kombinacijom usmenih rasprava i pisanih priloga. Važno je da Radna grupa za izradu dokumenta ima dovoljno vremena za selektiranje i pročavanje svih prikupljenih primedbi, stavova i predloga za moguće korekcije i ispravke teksta dokumenta ili eventualne ozbiljnije zahvate u smislu preispitivanja i menjanja određenih rešenja predloženih u Nacrtu dokumenta. Nacrt Strategije razvoja atletskog sporta u Republici Srbiji je pre dostavljanja na javnu raspravu najpre usvojen od strane Upravnog odbora Atletskog saveza Srbije, a potom dostavljen na razmatranje Ministarstvu omladine i sporta. Nakon dobijenog pozitivnog mišljenja od strane Ministarstva omladine i sporta, moglo se zaključiti da postoji potrebno saglasje Strategije razvoja atletskog sporta sa Strategijom razvoja nacionalnog sporta u Srbiji i da je postignut zadovoljavajući stepen realističnog definisanja strategijskih elemenata u odnosu na trenutno i buduće stanje atletskog sporta u Srbiji. Na taj način su se stekli potrebni uslovi da se Nacrt dokumenta uputi u proces javne rasprave, dostavljanjem teksta dokumenta (elektronskim i klasičnim poštanskim putem) relevantnim sportskim organizacijama i pojedincima u zemlji. Nakon korekcije teksta dokumenta po sprovedenoj javnoj raspravi neophodno je da Strategiju razvoja usvoji Upravni odbor granskog sportskog saveza, a zatim se dokument stavlja u proceduru usvajanja na Skupštini granskog sportskog saveza. Ta procedura podrazumeva ranije dostavljanje dokumenta na uvid delegatima skupštine, uz obavezu da se do određenog roka dostave konkretni amandmani na pojedina rešenja ili delove teksta dokumenta, o kojima se +

67


javno raspravlja na skupštini saveza i, putem glasanja, predloženi amandmani prihvataju ili odbacuju. I, u konačnom, Skupština granskog sportskog saveza na sednici posvećenoj raspravi o predloženoj Strategiji razvoja granskog sporta usvaja taj dokument i obavezuje Upravni odbor granskog sportskog saveza da u određenom roku izradi i usvoji Akcioni plan za sprovođenje Strategije razvoja. Navedena procedura usvajanja strateškog dokumenta razvoja primenjena je kod usvajanja Strategije razvoja atletskog sporta, jer je to u skladu s odredbama Statuta Atletskog saveza Srbije, što ne mora da bude slučaj kod drugih granskih sportskih saveza i zavisi od ustanovljenih pravno-normativnih odrednica u takvim situacijama. Izrada i usvajanje Akcionog plana za sprovođenje Strategije razvoja Akcionim planom za sprovođenje Strategije razvoja granskog sporta (u daljem tekstu: Akcioni plan) postiže se dalja, konkretna razrada opredeljenih prioriteta kroz operacionalizaciju strateških ciljeva, aktivnosti i planiranih rokova za njihovo sprovođenje. Akcionim planom se obuhvataju sve strateške oblasti predviđene Strategijom, kojima bi trebao biti pokriven celokupan sistem granskog sporta, a unutar strateških oblasti se definišu specifični ciljevi i aktivnosti putem kojih će se ostvarivati strateški ciljevi. Uvažavajući način formulisanja i prikaza Akcionog plana za sprovođenje Strategije razvoja nacionalnog sporta, Akcioni plan treba strukturirati u dva dela. U prvom delu Akcionog plana, u obliku tabelarnog prikaza, potrebno je izvršiti sistematizaciju specifičnih ciljeva, aktivnosti, nadležnosti, rokova i pokazatelja realizacije planiranih aktivnosti pomoću kojih će se vršiti praćenje sprovođenja Akcionog plana. U drugom delu Akcionog plana važno je ukazati na način upravljanja procesom implementacije Strategije razvoja granskog sporta i sprovođenja Akcionog plana. Imajući u vidu dinamičnost promena u društvenim i sportskim procesima u Republici Srbiji i u međunarodnom sportu, kao i nemogućnost preciznijeg projektovanja budućih godišnjih budžeta za granske sportove, u Akcionom planu za sprovođenje Strategije razvoja atletskog sporta definisani su ciljevi uz određeni nivo opštosti pri određivanju aktivnosti i rokova za njihovo sprovođenje. Zbog toga je granski sportski savez u obavezi da, na osnovu Akcionog plana i očekivanog budžeta za sledeću godinu, pred kraj svake kalendarske godine izradi godišnje operativne planove kojima će detaljnije razraditi predviđene aktivnosti i konkretizovati rokove realizacije. Akcioni plan, u načelu, usvaja najviše upravno telo granskog sportskog saveza. Akcioni plan za sprovođenje Strategije razvoja atletskog sporta usvojio je Upravni odbor Atletskog saveza Srbije. ‌ 68

+


U cilju konzistentnog upravljanja procesom implementacije strategije razvoja granskog sporta i sprovođenja Akcionog plana poželjno je da se na nivou granskog sportskog saveza formira posebna Radna grupa. Za potrebe upravljanja procesom implementacije Strategije razvoja atletskog sporta i sprovođenja Akcionog plana u Radnu grupu Atletskog saveza Srbije (ASS) imenovani su generalni sekretar ASS, izvršni sekretar ASS, sportski direktor ASS i pravnik ASS.

ZAKLJUČAK Izrada Strategije razvoja jedne sportske grane predstavlja proces koji zahteva organizovan i sistematičan pristup uz primenu proverenih metoda, postupaka i tehnika u radu. U organizacijsko-tehnološkom pogledu, taj proces se može podeliti na nekoliko faza: proučavanje literature i prikupljanje podataka; definisanje strukture dokumenta; pisanje teksta i stilsko-jezičko oblikovanje teksta; sprovođenje javne rasprave i usvajanje dokumenta, i izrada i usvajanje Akcionog plana za sprovođenje Strategije razvoja. U metodološkom pogledu, rad na pripremi tako složenog dokumenta nalaže celovit i interdisciplinaran pristup, uz kombinovanje odgovarajućih teorijskih i empirijskih metoda. Polazišta i smernice za definisanje pojedinih strateških rešenja u dokumentu i projektovanje razvoja granskog sporta neophodno je usaglasiti sa stavovima i rešenjima iskazanim u Strategiji razvoja nacionalnog sporta, kao krovnom strateškom dokumentu, što je zastupljeno prilikom izrade i usvajanja Strategija razvoja atletskog sporta u Republici Srbiji, koju je izradio Atletski savez Srbije za period 2012-2016. godina.

+

69


LITERATURA 1. Jevtić, B. (2007). Polazište za izradu strategije sporta Srbije. Beograd: Olimpijski komitet Srbije. 2. Krsmanović, V. (2006). Sociologija sporta. Beograd: Dasler-Partner. 3. Nešić, M. (2007). Sport i menadžment. Novi Sad: TIMS. 4. Perić, D. B. (2006). Projektovanje i elaboriranje istraživanja u fizičkoj kulturi. Beograd: FINE Graf. 5. Strategija razvoja sporta u Republici Srbiji 2009-2013. (2008). Beograd: Ministarstvo omladine i sporta. 6. Strategija razvoja atletskog sporta u Republici Srbiji za period 2012-2016. godine. (2012). Beograd: Atletski savez Srbije. 7. Zakon o sportu Republike Srbije. (2010). Beograd: Ministarstvo omladine i sporta.

‌ 70

+

SPORT - Nauka i Praksa, Vol. 2, No5, 2012, str. 71-78 Stručni članak

PROBLEMI UČENJA STRANIH JEZIKA KOD STUDENATA VISOKIH ŠKOLA UDK 378.147:811.111

Elizabeta Holt15 Visoka sportska i zdravstvena škola, Beograd, Srbija Apstrakt: Kada je reč o teorijama učenja jezika, sa naročitim osvrtom na učenje stranih jezika, postoji nekoliko bitnih pitanja na koje treba da se osvrnemo. U današnje vreme, u mnogim zemljama je potrebno znati barem dva jezika, maternji ili nacionalni, kao i odgovarajući strani jezik. Ne može se sumnjati u važnost poboljšanja svih jezičkih veština, a naročito u bitnost znanja drugog jezika. Ali, sticanje jezičkih veština je takođe bitan deo sholastike, kao i tema koja ima značajne socio-lingvističke, kognitivne i psihološke dimenzije. Ima još mnogo toga da se nauči o mehanizmima putem kojih pojedinci stiču drugi jezik, o tome kako odrasli, tj. studenti visokih škola uče, kao i o najefikasnijim strategijama i pristupima. Jedan od načina da to naučimo jeste da damo pregled najčešćih problema koji postoje na časovima engleskog jezika na Visokoj sportskoj i zdravstvenoj školi u Beogradu. Ključne reči: učenje jezika, strani jezici, sticanje drugog jezika, motivisanost, uobičajeni problemi.

UVOD Šta znamo o sticanju drugog jezika kod studenata visokih škola? Kao prvo, većina studenata želi da postigne određeni nivo usmene veštine, dok je mnogo manji broj njih zainteresovan da razvije veštine čitanja ili pisanja, mada je usmena komunikacija najteža veština za sticanje i stoga, mnogi studenti poseduju nerealna očekivanja. Drugo, često su ciljevi studenata praktični ili komercijalni, jer većina smatra da je jezik koristan ili čak i neophodan za karijeru. Međutim, neki od njih nikada nisu učili strani jezik, te različiti nivoi 1

* [email protected]

+

71


znanja mogu da predstave problem. Treće, veliki broj studenata ima neku vrstu straha od stranog jezika, a stoga mogu da imaju negativna očekivanja kao i negativan stav. Takođe, mnogi studenti su uvereni da učenje jezika uglavnom podrazumeva učenje gramatike, i veruju da su samo deca sposobna da nauče strani jezik, a takvim stavom sebi postavljaju blokade. Četvrto, uspeh studenata u sticanju znanja drugog jezika uglavnom zavisi od pripreme, posvećenosti i entuzijazma profesora. I poslednje, danas preovlađuje princip raznovrsnih pristupa podučavanja jezika, a umesto vežbi koriste se stvarni komunikacioni kontekst, stavlja se više naglaska na modernu kulturu kao i na audio-vizuelna sredstva i na personalizovana uputstva, a postoji i rastuća potreba za različitim stilovima učenja. Shodno tome, može se reći da su današnji profesori stranih jezika napravili otklon od tradicionalnog gramatičnog metoda, a engleski kao drugi jezik sada podrazumeva uvođenje mnoštva savremenih i angažovanih tema od strane profesora, kao i procena ili testova koji za cilj imaju da pruže studentima osećaj samopouzdanja i lingvističke kompetentnosti.Takođe, predavači koriste razne tekstove u učionici, a i stavlja se veći naglasak na angažovanje studenata kao i na njihovo učešće – uključujući aktivnosti u okviru manjih grupa, konverzaciju, pismene i usmene prezentacije i aktivnosti koje se bave “stvarnim svetom”. Postoje i različite metode testiranja, testovi koji daju uvid u to šta studenti nauče, te se tako nude prilike da se modifikuju pedagoške tehnike. Osim kvizova i ispita, postoje i drugi načini provere znanja, uključujući intervju. Postoji, međutim, još mnoštvo problema kod učenja stranih jezika.

OPŠTE TEORIJE UČENJA JEZIKA Iz istorijske perspektive, učenje stranih jezika je uvek imalo važnu praktičnu primenu. Dok je danas engleski najrasprostranjeniji strani jezik na svetu, pre pet stotina godina je to bio latinski, koji je bio dominirajući jezik u okviru obrazovanja, u trgovini, religiji i administraciji. Učenje stranog ili drugog jezika je uvek imalo tendenciju da prati ritam sticanja prvog jezika, a kroz istoriju podučavanja jezika, bilo je mnogo pokušaja da učenje stranog ili drugog jezika prati proces prvog. Važnost značenja reči u učenju, i interesovanje o tome kako deca uče jezik, kao model podučavanja jezika, bili su prvi pristupi teorije o učenju jezika. Međutim, pri kraju 19. veka, poklopilo se interesovanje predavača jezika koji su hteli da sprovedu reforme i lingvista. Tada su uzeti u obzir i prvi pokušaji stvaranja teorija o učenju jezika. Tako je nastao niz modernih teorija o sticanju drugog jezika i teorija o tome kako se strani jezik uči. Istraživanja o sticanju stranog ili drugog jezika su blisko povezana sa nekoliko oblasti, uključujući lingvistiku, sociolingvistiku, psihologiju, neuropsihologiju i obrazovanje, a svaka od ovih teorija daje uvid u jedan deo procesa učenja ‌ 72

+

E. Holt: PROBLEMI UČENJA STRANIH JEZIKA KOD STUDENATA VISOKIH ŠKOLA

jezika. Međutim, nema nijedne centralne teorije o sticanju stranog ili drugog jezika koju su istraživači u potpunosti prihvatili. Savremeni pristupi Postoje tri glavne teorije o tome kako se jezik uči. Bihejviorizam kao pravac naglašava suštinsku ulogu sredine u procesu učenja jezika, dok mentalističke teorije daju prioritet ličnim osobinama onih koji uče sa kognitivnog i psihološkog aspekta. Treći pak pristup daje pregled bitnih ideja kao što su razumljivi input i interakcija u vidu konverzacija sa studentima, u cilju stvaranja novog jezika. Lingvista Noam Čomski (Chomsky) naglasio je ulogu mentalnih procesa u odnosu na doprinos sredine u procesu sticanja jezika. Ova takozvana “čomskijevska revolucija” dala je polet eklektičnom pristupu podučavanja stranog jezika. U skorije vreme nastala su dva glavna ogranka pristupa učenju: humanistički pristup koji se zasniva na harizmatičnom predavanju jedne osobe i komunikativni pristup koji se zasniva na sadržaju i koji pokušava da uključi potrebe za aktivnim učešćem, za odgovarajućim jezičkim inputom, i za komunikacijom kao ljudskom aktivnosti. Neki drugi autori u ovoj oblasti, kao što su Stiven Krašen (Krashen), Trejsi Terel (Tracy D. Terrell), pa i već pomenuti Čomski, razvili su teorije učenja jezika koje su izvori principa učenja i podučavanja jezika danas. Napredak u kognitivnim naukama i pedagoškoj psihologiji, koji su pospešili Žan Pijaže (Jean Piaget) i Lav Vigotski u prvoj polovini prošlog veka, imao je jak uticaj na teorije učenja jezika tokom šezdesetih i sedamdesetih godina (http://www.sk.com.br/sk-revie.html). Krašenovi pogledi i stavovi o učenju jezika, stimulisali su velik broj promena u predavanju jezika, kao npr. manji naglasak na učenje gramatičkih pravila, a veći na pokušaj da se jezik predaje odraslima na način na koji deca uče jezik. Mada Krašenove ideje nisu univerzalno prihvaćene, ipak su imale dosta uticaja. U poslednje vreme se pridaje velika pažnja čitanju i pisanju kao dodatnim aktivnostima, pored slušanja i govora, što se smatra doprinosom nove svesti o bitnim razlikama između usmenog i pisanog jezika.

METOD Strani jezici se uče u redovnim, ali i u školama jezika. Tako postoji mnogo pristupa, metoda i tehnika ili strategija predavanja jezika. Izdvajaju se tri glavna pristupa: - strukturalni stav tretira jezik kao sistem strukturalno povezanih elemenata sa kodiranim značenjem (na primer gramatika); +

73


- funkcionalni stav shvata jezik kao sredstvo za izražavanje ili postizanje određene funkcije; - interaktivni stav smatra jezik sredstvom za stvaranje i održavanje društvenih odnosa, koje se fokusira na sheme pokreta, aktivnosti, pregovore i interkacije u srazmerama konverzacije. Ovaj pristup dominira od osamdesetih godina. Metod je plan predstavljanja jezičkog materijala koji treba da se nauči i treba da bude zasnovan na odabranom pristupu. Da bi pristup bio sproveden kao metod, mora da se stvori instrukcioni sistem, uzimajući u obzir ciljeve predavanja/učenja, te način biranja i organizovanja sadržaja, vrste zadataka koje treba obraditi, i da se odrede uloge studenata kao i uloge predavača. Primeri strukturalnih metoda su gramatički, prevođenje kao metod i audio-lingvalni metod. Primeri funkcionalnih metoda uključuju oralni pristup /situaciono predavanje jezika. Primer interaktivnih metoda uključuju direktni metod, metod serija, komunikativno predavanje jezika, uranjanje u jezik, prirodni pristup, totalnu fizičku reakciju i Teaching Proficiency kroz čitanje i pričanje priča (http:// en.wikipedia.org/wiki/Language_education). Tehnika (ili strategija) je veoma specifična, konkretna strategija koja je stvorena da postigne neposredni cilj. Strategije predavanja jezika su sledeće: - analiziranje osobina učenja, - stvaranje učionice koja je usredređena na učenika, - postavljanje jezičkih ciljeva, - integrisanje teorije sa praksom i - izgrađivanje motivacije učenika. Svi ovi pristupi sticanju stranog jezika imaju za cilj da unaprede jezičke veštine, koje su sledeće: slušanje, konverzacija, čitanje i pisanje. Međutim, otkrivene su i druge društvene veštine poput davanja sažetaka, opisivanja, naracije, itd. Osim toga, neke opštije veštine slušanja kao što su veštine učenja i znanje o tome kako se uči, takođe se primenjuju na časovima jezika. Tokom sedamdesetih i osamdesetih godina, četiri osnovne veštine su bile uvežbane, i to izolovano kao i u veoma rigidnom redosledu, kao na primer, uvek je veština slušanja prednjačila govoru. Ali od tada, prihvaćeno je da koristimo više of jedne veštine istovremeno, što vodi do integrisanih vežbi. Govor je veština koja često nije dovoljno predstavljena na tradicionalnim ‌ 74

+


časovima jezika, što je možda posledica stava da je govor manje akademska veština od pisanja, prolazna i improvizovana (a time teža za ocenjivanje, pa i za podučavanje).

DISKUSIJA Predavanje engleskog kao stranog jezika nije nimalo lak posao, a predavač mora stalno da se prilagođava potrebama svojih studenata. To obično znači da postoje mnogi problemi u učionici, a dobar predavač mora da zna da prepozna ove uobičajene probleme, kao i da se potrudi da iznađe rešenja te čak i da izdejstvuje manje promene u metodologiji u cilju stvaranja produktivnije i manje formalne atmosfere. Dajemo spisak najuobičajenijih problema na časovima engleskog jezika, kao i neka moguća rešenja. 1. Studentima nisu jasna uputstva. Ovo se dešava često kod stranog jezika, a često je to greška predavača, koji daje nejasna uputstva. Bitno je da su uputstva jasna, te da se koriste gestovi, mimika i kratke rečenice. Treba govoriti jasno i koristiti modele i primere. 2. Uporna upotreba maternjeg jezika je možda i najveći problem. Važno je da predavač ohrabruje studente da koriste engleski, i samo engleski. Međutim, ukoliko student počne da komunicira na svom maternjem jeziku, postavite mu jedno direktno pitanja, kao na primer: “Imate li vi neka pitanja?” 3. Pojedinačni student je glasan i ometa druge. Ovo je prilično neobično na tom nivou učenja, jer je motivacija odlučujuća, ali se ipak dešava. Ukoliko se uvek radi o istom studentu, treba da reagujete brzo da biste potvrdili svoj autoritet, treba da budete strogi i da podsetite studenta da je upisao studije da bi nešto naučio. 4. Često studenti postanu previše zavisni od predavača. U tom slučaju, fokusirajte se na ohrabrivanje studenata. To će doprineti da se studenti osećaju bolje i da su spremniji da uče. 5. Studenti mogu da “preuzmu čas” ili drugim rečima, čas ne ide u željenom pravcu. Ovo može biti i dobro jer ukazuje na činjenicu da su studenti zainteresovani, sve dok učestvuju i razgovaraju na engleskom, i to je korisno iskustvo. Međutim, ukoliko čas izgubi svoj smisao, važno je korigovati problem tako što se skrene tok konverzacije. 6. Studentima može da bude dosadno, da izgube koncentraciju, da budu nemotivisani, a smatra se da je to greška predavača te se problem može rešiti dobrim planiranjem. Izaberite temu koja ima veze sa njihovom realnošću, a koja će automatski studente da motiviše i da ih zainteresuje. +

75


7. Jaka dominantnost studenata. Kod učenja stranih jezika, neminovno je da postoje studenti različitih sposobnosti učenja kao i nivoa znanja. Nije poželjno da neki studenti dominiraju nad ostalima, te se fokusirajte na prozivanje slabijih studenata da odgovore na pitanja. 8. Kašnjenje na čas. Kašnjenje nije samo nepristojno, već može i da odvuče pažnju ostalih i da remeti čas. Postavite striktna pravila u vezi kašnjenja i kazni u vezi toga.

škola?

Koji je najbolji način da se predaje strani jezik studentima visokih Koraci: 1. Budite spremni na raznolikosti na visokoj strukovnoj školi, jer postoji široki raspon godina, od 18-godišnjaka koji žele da nauče jezik pa sve do 40-godišnjih pripadnika državnih službi kojima diploma treba u profesionalne svrhe. Takođe se radi o izmešanom društveno-ekonomskom poreklu, kao i različitim nivoima znanja jezika. 2. Pokažite entuzijazam. Odrasli koji žele da nauče strani jezik treba da uče uz stimulativne vežbe i diskusije o ‘stvarnim situacijama’. 3. Stvorite bezbednu, udobnu atmosferu, jer odrasli koji uče novi jezik mogu da se osećaju malo samosvesni kao ida imaju strah da će da pogreše. Stvorite atmosferu za učenje u kojoj će se oni osećati slobodnima da prave greške a iosetiće veću sigurnost na času. 4. Koristite vežbe ponavljanja. Osmislite vežbe koje vežbaju različite reči i fraze koje se tiču njihovog profesionalnog života. 5. Koristite primere iz stvarnog života. Naučite studente vokabular tj. reči koje će koristiti u svakodnevnim situacijama. Odrasli koji uče strani jezik često to čine jer misle da će to biti bitno u njihovom životu, tako da ukoliko im predajete jezik, uključite vokabular koji će im koristiti u životu. 6. Osmislite probleme za rešavanje, kao i stvarne situacije, na primer, odlazak u radnju. Uz pomoć rešavanja problema, strani jezik će im se činiti stvarnijim. 7. Vežbajte. Biće lakše da se predaje strani jezik ukoliko se taj jezik koristi što je više moguće. Možda ćete morati da stvorite neke fiktivne prilike i situacije za vežbu. Stvorite prilike za konverzaciju. 8. Koristite, takozvano, uranjanje (immersion) u jezik. Ukoliko je to moguće, stvorite pravilo da svako mora da koristi strani jezik na času. Najbolji način da studenti nauče strani jezik je da ga u potpunosti koriste.

‌ 76

+


ZAKLJUČAK Predavanje engleskog kao drugog ili stranog jezika nije lak posao, a predavač mora stalno da se prilagođava potrebama svojih studenata. Cilj predavanja je da se pomogne studentima, ne samo da nauče još jedan jezik, već da prošire svoje kognitivne vidike pa i da nauče da uče na širi i na način koji priliči svetskim građanima. Cilj je, takođe, da se pomogne studentima da komuniciraju na drugom jeziku. Trenutno, u Srbiji, gde je iseljavanje stvarnost, veoma je važno da se studenti pripreme za sticanje multikulturalne svesti u cilju lakše integracije. Dakle, ne radi se samo o samorazvoju i sticanju metoda za učenje ili novih shvatanja o sebi kao i o društvu u kom žive, već je to takođe i neka vrsta ulaska u sopstveni jezik, jer je svest o maternjem jeziku pojačana znanjem drugog, stranog jezika. Na kraju, znanje drugog ili čak i trećeg jezika podrazumeva promovisanje međukulturnog razumevanja. S druge strane, posao predavača stranog jezika jeste da motiviše i zainteresuje svoje studente. Dakle, ne treba samo predavati predmet shodno planu i programu, već i inspirisati studente. Cilj je, dakle, da su studenti stimulisani za učenje, govor, čitanje, pisanje i razumevanja engleskog jezika.

+

77


LITERATURA 1. http://www.sk.com.br/sk-revie.html 2. http://en.wikipedia.org/wiki/Language_education

‌ 78

+

SPORT - Nauka i Praksa, Vol. 2, No5, 2012, str. 79-90 Стручни чланак

ОРГАНИЗАЦИЈА СВЕТСКОГ ПРВЕНСТВА У КИК БОКСУ UDK 796.835.093.1(100)”2007”

Борислав Пелевић16 Висока спортска и здравствена школа, Београд, Србија Апстракт: Организација два Светска првенства у Србији, 2001. и 2007. године показала је да једна мала земља може да организује два велика првенства на највишем нивоу, а Првенство 2001. године званично је проглашено на седници Директоријума Светске кик бокс федерације, за досада најбоље организовано у последњих тридесет година колико Федерација и постоји. Нешто слабији одјек је био на Светском првенству 2007. године, али само у медијском смислу, а Првенство је било чак боље и потпуније организовано него 2001. године. Дочек, смештај, одлично организован трансфер, служба волонтера и хостеса, одлични услови у хали ‘’Пионир’’, пријем званичника Светске федерације код председника Републике, чињеница да је премијер Србије званично отворио Светско првенство, препуна дворана са преко 10.000 гледалаца, директан пренос на РТС-у који је преузео Еуроспорт, финално вече организовано у стилу највећих боксерских мечева у Лас Вегасу уз лајт-шоу, изврсну сценографију, све је то утицало да су кик боксери широм света, њихови руководиоци и тренери, као и публика, били одушевљени. Уколико се овоме дода традиционална гостољубивост организатора и Србије уопште, добро избалансирана храна за све укусе, али и вере (муслимани, Индијци и др.), онда је утисак о одличној организацији потпун. Наравно, било је у току одржавања Првенства безброј ситних и крупнијих проблема, али је најважније од свега да то нису могли да примете ни такмичари, ни њихови руководиоци и тренери, а ни публика, јер се сваки проблем решавао муњевито брзо, захваљујући доброј организацији комисија, служби и менаџера Првенства. Кључне речи: Првенство, организација, такмичари, дочек, финале

1

* [email protected]

+

79


УВОД 1.1. Историјат кик бокса Кик бокс је настао почетком седамдесетих година прошлог века у Сједињеним Америчким Државама. Велико интересовање западног света за источњачке борилачке вештине током шездесетих и седамдесетих година довело је до тога да се у неким круговима врхунских америчких каратиста јавила потреба за стварањем новог спорта у коме би правила борења била слободнија и ближа реалности. Слободнији стил борења умногоме је допринео атрактивности самих такмичења, али је имао и своје негативне појаве. Једна од њих је била и велики број повреда такмичара. У циљу смањења броја повреда такмичари су користили различиту заштитну опрему. Иако је овај спорт својим правилима унео праву револуцију у до тада познате борилачке спортове, ипак су неки врхунски борци били спремни да се опробају у још реалнијем облику борења у коме би био дозвољен пун контакт приликом извођења ручних и ножних удараца. Један од најзначајнијих тренутака у историји FULL CONTACT-а био је организација првог Светског првенства. Оно је одржано у Берлину 1978. године и окупило је 18 националних селекција. Након неколико промена назива, дошло се и до коначног који је остао и до данас WAKO - „World Association of kickboxing Organizations“ – Светска асоцијација кик бокс организација. Током свих ових година дошло је до многих промена, до увођења нових дисциплина тако да WAKO тренутно броји 125 земаља чланица на пет континената. Светска првенства се одржавају сваке друге, непарне године, а првенства Европе, такође сваке друге, парне године. У WAKO-у постоји седам дисциплина кик бокса и то: FULL CONTACT, LIGHT CONTACT, SEMI CONTACT, LOW KICК, K-1 RULES, MUSICAL FORMS и KICK – LIGHT. WAKO је од 2006. године и пуноправни члан Светског удружења спортских игара (GAISF) или како се данас зове SPORT ACORD. 1.2. Кик бокс на просторима Републике Србије Данас Кик бокс савез Србије сачињава 105 регистрованих клу бова.У оквиру Кик бокс савеза Србије постоје и регионални савези: Кик бокс савез Војводине, Кик бокс савез Београда и Кик бокс савез ‌ 80

+

Б. Пелевић: ОРГАНИЗАЦИЈА СВЕТСКОГ ПРВЕНСТВА У КИК БОКСУ

југоисточне Србије. У свим клубовима вежба преко 15.000 вежбача од којих је више од 5.000 регистровано као такмичари који су били или су још увек активни у такмичарском погледу. Само у овој години, регистровано је 250 нових такмичара која су до сада већ узели учешће на неком од одржаних првенстава. Све ово чини изузетну базу за врхунске резултате које наши такмичари постижу на међународној сцени. Наши борци су скоро две деценије у самом врху светског кик бокса. Тренутно, Србија заузима друго место иза репрезентације Русије. Највећи успех наша репрезентација остварила је на Светском првенству одржаном у Београду 2001. године где је освојено укупно 19 медаља од којих чак шест златних. Због великог угледа који наш Савез има у светском кик боксу имали смо част да организујемо два светска првенства у Београду. Прво је било одржано у периоду од 22. до 29.11.2001. а друго од 24. до 30.09.2007.

2. Припреме за организацију Светског првенства 2007. год. Припрему организације оваквих првенстава представља благовремено (обично годину дана унапред) добијање подршке надлежних институција у нашој земљи (Министарство омладине и спорта Републике Србије, Спортски савез Србије и Градски секретаријат за спорт). Како би се добила организациона и материјална подршка надлежних државних структура, неопходно је благовремено доставити елаборат о организацији спортске манифестације од интереса за Републику Србију. Овај елаборат са свим потребним детаљима доставља се Министарству омладине и спорта са молбом и попуњеним обрасцима. Уколико се на основу овог елабората добије одговарајућа подршка надлежних спортских и државних органа и пројекат уђе у програм рада може се рећи да је велики део почетног посла обављен. Други корак је обезбеђивање спонзора који ће затворити фи нансијску контрукцију првенства. Овај део саме организације представља најтежи део посла. Највећи део обавеза око затварања финансијске конструкције имају чланови Управног одбора Кик бокс савеза Србије на челу са председником Савеза. На њима је да, путем спонзора обезбеде материјална средства којима ће се покрити сви трошкови првенства који су изузетно велики. Организатор има обавезу да покрије следеће трошкове: - авио карте за чланове Директоријума WAKO-а, - смештај за председника и чланове Директоријума WAKO-а, - закуп спортског објекта у коме се оджава првенство, +

81


- изнајмљивања борилишта, - израде медаља, диплома, пехара, статуа, захвалница, рекламног материјала, улазница, пропусница, - рекламни материјал: билборди, ТВ спотови, плакати, флајери и сл., - коришћење аутобуса за превоз учесника првенства, - организације три заједничке вечере: једна за чланове Директори јума, друга за председнике националних федерација и трећа за све учеснике по завршетку шампионата - Sayonara party, - службена лица (хостесе, преводиоци, техничко особље), - судијске таксе, - таксе за организацију првенства која се уплаћује WAKO-у, - годишње чланарине WAKO-у, - обезбеђења спортске хале, - озвучења спортске хале, - светлосни ефекати (две финалне вечери), - естрадни уметници, плесне групе и - медицинске екипе. Осим ових постоје и многи други мањи и већи трошкови које организатор мора да измири. Да би се сви наведени трошкови измирили неопходно је формирање „Спонзорског пула“ који ће бити састављен од компанија и појединаца који препознају свој интерес у учешћу у оваквом пројекту. Оно што може да се понуди спонзорима је реклама у свим видовима јавног оглашавања поводом одржавања самог првенства. Да би организатор имао шта да понуди потенцијалним спонзорима од највеће важности је склопити уговор са неком од телевизија са националном фреквенцијом о преносу финалне вечери. Кик бокс савез је до сада имао добру сарадњу са Радио-телевизијом Србије која је преносила финалне вечери приликом организације ова два Светска првенства. Кик бокс савез је добио 270 секунди рекламног простора у оквиру самог преноса као и одређени број емитовања рекламног спота на основу медија плана РТС- а. Овакав уговор може на најбољи начин да се искористи приликом понуде спонзорима јер им се на тај начин омогућује емитовање спота или кајрона у циљу рекламирања. Осим ових секунди за рекламу спонзорима се нуде и многе друге погодности, а све у циљу остваривања обостраног интереса. 2.1. Промоција Првенствa Промоција једног овако великог пројекта заузима значајно место у самој ораганизацији. Обавезно је формирање тима који би био задузен за све послове везане за промоцију и успешну реализацију пројекта. ‌ 82

+


За те послове може да се ангажује и нека маркетиншка агенција. За потребе организације Светског првенства 2007. год. Кик бокс савез Србије је ангажовао агенцију „Best Assist“ која је одрађивала велики део посла везан за маркетинг првенства. Преко њих је Савез закупио 30 билборда на различитим локацијама у граду. Цео град је био излепљен плакатима на за то дозвољеним местима и то у неколико наврата. Дељени су флајери на пет прометних локација у граду, а РТС је неколико дана пред почетак такмичења по десет пута дневно емитовао атрактивне спотове. 2.2. Технички део организације Првенства Уколико су прва два корака реализована у задовољавајућем проценту креће се у технички део организације који подразумева неколико фаза. Прва фаза је избор спортског објекта у коме ће првенство бити одржано. Спортски објекат мора да буде адекватног нивоа да може да задовољи у потпуности све потребе учесника првенства. Како овде говоримо о броју од преко 1.000 учесника сасвим је сигурно да спортски објекат мора да буде са главном двораном у коју може да се смести минимум четири борилишта и са свим пратећим садржајима као што су свлачионице, прес сала, ресторан и друго који ће омогућити несметано одржавање првенства. Овај објекат мора да прође контролу представника WAKO-а који за исти дају одобрење за одржавање шампионата. Пракса је показала да у Београду постоје две хале које у потпуности задовољавају ове потребе. То су „Београдска арена“ и „Пионир“. На жалост, прва има заиста високу цену закупа што је чини готово немогућим избором. Друга хала у потпуности задовољава све услове у погледу капацитета, величине, опремљености и свакако цене тако да је она била и логичан избор приликом организације Првенства света 2001. и 2007. Уговором се хала резервише на пет дана због потреба организације и припреме борилишта. Од највеће важности приликом успешног решавања овог проблема је добра пројекција потребног броја борилишта. За то су задужени чланови Организационог комитета WAKO-а. На основу досадашњег искуства број борби које могу да се одрже на једном борилишту у једном сату је 5-6. Радно време, ако тако може да се каже свих учесника Првенства и такмичара и службених лица је седам сати дневно што нас доводи до бројке од 35 до 42 борбе у дану по једном борилишту. На основу укупног броја борби пројектованих у првом дану, одређује се и број борилишта потребних за несметано одржавање такмичења. Наравно, не може се чекати последњи дан како би се на овај начин сазнао број потребних борилишта. То мора да се уради много раније, на основу пријава такмичара, а коначан број утврђује се дан пре почетка елиминационих борби, када сва борилишта морају бити спремна за употребу. Увек се оставља једно резервно које се може активирати у случају потребе. +

83


Друга фаза је избор хотела у којима ће бити смештени учесници првенства. Приликом избора хотела организатор мора да води рачуна о неколико чинилаца: - да хотели буду одговарајућег квалитета (минимум три звездице за такмичаре, а минимум четири звездице за руководство светске федерације), - да цена смештаја буде прихватљива свим учесницима, - да смештај буде организован на бази полупансиона (ноћење + доручак + један оброк, најчешће вечера), - да хотели не буду сувише удаљени од спортског објекта у коме се одржава првенство, - уколико су хотели удаљени да се организује свакодневни превоз учесника, - да надлежни органи МУП-а буду обавештени о одржавању првен ства и који хотели ће бити званични (у којима ће бити смештени учесници). Уколико су испуњени горе наведени услови организатор врши инспекцију понуђених хотела и с одговарајућим потписује предуговор о коришћењу њихових услуга. Приликом организације Светског првенства 2007. године главни хотел био је хотел „Србија“. Учесници су још били смештени и у хотелима „Славија“ и „Славија лукс“. Трећа фаза је избор генералног превозника првенства који ће бити ангажован на трансферу учесника током првенства. Организација трансфера је неопходна приликом доласка и одласка националних селек ција (аеродром, железничка станица и друго) као и приликом самог првенства (нпр. свакодневни трансфер од хотела до хале и обрнуто). Са превозником се такође потписује предуговор о коришћењу услуга. Приликом организације оба Светска првенства у Београду генерални превозник било је Саобраћајно предузеће „Ласта“ из Београда. Четврта фаза је да, преко канцеларије WAKO-а, Кик бокс савез достави свим националним федерацијама (најмање шест месеци пре одржавања) комплетан материјал о првенству. Овај материјал мора у себи да садржи следеће информације: - тачан датум и место одржавања првенства, - дисциплине које ће бити на програму првенства, - програм (по данима) првенства, - информације о смештају (квалитет и цена), - информације о могућности доласка у место одржавања првенства (аеродроми, међународни путеви, железнички и бродски превоз и друго), ‌ 84

+


- формулар за пријаву чланова националних селекција, - формулар за захтев за визу (уколико је потребна) и - рок за последњу пријаву за учешће на првенству (обично месец дана пре почетка првенства). Велики значај у овом делу организације има и креирање званичне интернет презентације самог догађаја. За потребе Светског првенства направљена је наменска интернет презентација која је садржала све потребне информације о одржавању шампионата. У неколико посебних категорија посетиоци сајта могли су да сазнају све о месту одржавања, хотелском смештају, начину доласка у Београд. Посебна категорија била је и сама пријава за учешће доступна на сајту. Путем формулара националне селекције су пријављивале своје учеснике и све информације пристигле овим путем биле су истог дана видљиве на сајту. На овај начин посетиоци сајта су имали увид у тренутни пријављени број такмичара по категоријама и дисциплинама. 2.3. Непосредна организација Првенства Пре самог почетка првенства од изузетне важности је да националне федерације своје пријаве пошаљу у предвиђеном року са тачним подацима о броју чланова, времену и начину доласка и смештају. Уколико ове пријаве благовремено стигну организатор има времена да направи прецизан план дочека и смештаја свих учесника првенства. Из досадашњег искуства, најбоље је за овај део организације ангажовати професионалну туристичку агенцију. Приликом организације Светског првенства 2007. године овај део посла обавила је туристичка агенција „Плави, Плави“ која је била задужена за дочек и смештај свих учесника Првенства. Све пријаве које су путем интернета стизале на адресу Кик бокс савеза смештене су у базу података направљену за ову прилику. На основу тога Кик бокс савез је много пре самог почетка шампионата имао направљен редослед долазака репрезентација што је поприлично олакшало посао приликом самог дочека. Осим њих, Кик бокс савез је ангажовао и велики број хостеса које су биле задужене за непосредни контакт са шефовима делегација земаља учесница Првенства. Свака репрезентација имала је своју хостесу која је почев од дочека на аеродрому или железничкој станици, па преко смештаја и учешћа на Првенству, све до одласка из Београда била задужена за контакт са шефом делегације и пружање потребне помоћи. На аеродрому „Никола Тесла“ у Београду био је постављен видно обележен деск за дочек свих учесника. Поред хостеса неопходно је ангажовање и довољног броја волонтера који ће имати посебне задатке у самој спортској дворани током такмичења. Како сви такмичари који учествују на Првенству морају да +

85


наступају у званичној опреми коју обезбеђују компаније, произвођачи опреме за Кик бокс, који имају одобрење од WAKO-а, један од задатака волонтера је и изнајмљивање поменуте опреме. За овај посао потребно је ангажовати проверене људе јер опрема која се користи на крају шампионата остаје организатору. Они морају строго да воде рачуна о задуженој опреми како би што већа количина остала за каснију употребу у оквиру Кик бокс савеза Србије. Ову опрему Савез касније дели клубовима као један вид помоћи у раду. Осим ангажмана на изнајмљивању опреме волонтери су ангажовани и на осталим пословима у спортској дворани. Један од такође изузетно важних послова је и дистрибуција хране и пића службеним лицима током Првенства. Организатор мора да обезбеди довољан број сендвича и освежавајућих напитака за све судије и службена лица и да их правовремено дистрибуира. Потребан број волонтера је минимум 30. Такође потребно је ангажовати минимум десет хостеса које ће бити искључиво задужене за ВИП госте. На овај начин умногоме је олакшан читав ток првенства. На оваквим првенствима обавезно је постојање званичне канце ларије првенства, која се обично налази у главном хотелу шампионата (на Светском првенству у Београду 2007. године канцеларија је била у хотелу „Србија“ ). Канцеларија шампионата отворена је 24 часа и из ње се врши контрола комплетне организације првенства. 2.4. Почетак Првенства Прва два дана првенства увек захтевају највише рада. Тих дана је предвиђен долазак и смештај учесника првенства. Хостесе дочекују репрезентације, према унапред утвђеном распореду, доводе их до главног хотела, где шефови делегација у канцеларији првенства регулишу своје обавезе према организатору у погледу смештаја као и такмичарске котизације WAKO-у, за које добијају одговарајуће признанице као и обрасце за мерење такмичара. Након тога, уз помоћ хостеса, репрезентације се смештају у изабране хотеле и такмичари долазе на мерење. Просторије за мерење морају да се налазе у близини канцеларије шампионата. Приликом Светског првенства 2007. године мерење је одржано у просторијама Спортског центра „Шумице“ који је у непосредној близини званичног хотела ‘’Србија’’. За мерење се ангажују судије, стране и домаће, које контролишу тежину такмичара као и, увидом у пасош или такмичарску књижицу, држављанство такмичара и њихову старосну доб. Осим мерења у истим просторијама се врши и медицински преглед такмичара који обављају званични медицински радници ангажовани на Првенству. Сваки такмичар, са уредно попуњеним обрасцем за мерење, приступа медицинској контроли и мерењу. Овај образац мора да, након ‌ 86

+


извршеног прегледа, буде оверен од стране дежурног лекара и судије који врши мерење. Само такав такмичар, са овереним обрасцем за регистрацију, може да учествује на првенству и буде жребан. Мерење се обично завршава првог дана, мада се понекад због каснијег доласка неких репрезентација оно продужи и на други дан када се, обично у раним поподневним часовима и званично завршава. Другог дана првенства се обавезно организује семинар за судије на коме се врши и делегирање судија као и одређивање врховних судија за сваки ринг. Истовремено се организује пријем чланова Директоријума WAKO-а код неког од високих државних званичника (председника, премијера или министра за спорт). На овом Светском првенству, делегацију су примили премијер Србије и министар спорта. По завршетку семинара врши се жребање такмичара, које је јавно и коме присуствује по један представник сваке репрезентације. Жребање врши такмичарска комисија WAKO-а, а компјутерску обраду жреба, редоследа борби и резултата врши овлашћено лице WAKO-а. По завршетку жреба, исти се копира у довољан број примерака тако да свака репрезентација добије по један. На овај начин селектори националних селекција имају тачан увид у распоред и редослед борби тако да благовремено могу да припреме своје такмичаре. Од велике важности је да сви представници репрезентација, селектори и тренери буду упознати са редоследом борби и програмом такмичења за сваки дан шампионата. Истовремено се израђују у редоследи борби за сваки ринг како би шефови рингова имали прецизне податке о броју борби и учесницима. Исти подаци се достављају и званичним спикерима и директорима првенства, који се старају о току такмичења. По завршетку жреба организује се заједнички састанак и вечера за председнике националних федерација као и чланове Директоријума WAKO-a.

3. ТАКМИЧАРСКИ ДЕО ПРВЕНСТВА Трећег дана првенства почиње и званично такмичење елимина ционим борбама на свим борилиштима. Тог дана обично се организује и званично отварање првенства у поподневним часовима током паузе у елиминацијама или по завршетку елиминација. 3.1. Свечано отварање Првенства Званично отварање представља прави спортски спектакл. Том приликом се врши представљање свих земаља учесница и постројавање свих учесника. Обично се сви учесници повуку у простор ван спортске +

87


хале и онда се уз звучне и светлосне ефекте врши представљање репрезентација по азбучном реду. Том приликом неопходна је савршена координација и сарадња свих ангажованих сарадника. Њихово задужење је да благовремено построје све учеснике првенства у простор унапред одређен за то како би се дефиле несметано одвијао. За ту прилику израђују се и посебне табле са именима земаља које носе девојке које иду на челу сваке прозване репрезентације. Приликом организације Светског првенства 2007. за овај део посла били су задужени чланови Културноуметничког друштва „Бранко Крсмановић“ који су обучени у народне ношње предводили репрезентације приликом дефилеа. За ову прилику неопходно је ангажовање професионалног спикера који ће водити рачуна о целом току званичног отварања. Након постројавања свих националних селекција Првенство званично отвара неко од високих државних функционера. Том приликом присутним учесницима и гледаоцима обратио се и председник WAKO-а и др Енио Фалсони (Ennio Falsoni). Осим њега учесницима се обратио и председник Кик бокс савеза Србије, Борислав Пелевић, а Првенство званично отвара неко од високих државних службеника. Светско првенство 2001. године отворио је тадашњи премијер Србије, др Зоран Ђинђић, а Светско првенство 2007. године господин Иван Ћурковић, председник Олимпијског комитета Србије. По завршетку званичног отварања и елиминационих борби за тај дан организује се вечера за председнике националних селекција, судије и чланове Директоријума WAKO. Четвртог и петог дана Првенства настављају се елиминационе борбе на свим борилиштима. 3.2. Финални део Првенства Шестог дана у вечерњем делу одржава се први део финалних борби. Овом приликом у спортској дворани остају само два борилишта на којима се истовремено одржавају финалне борбе у категоријама које одреди организатор у договору са члановима такмичарске комисије WAKO-a. Последњег дана првенства одржава се само вечерњи програм у коме учествују финалисти оних категорија које одреди организатор првенства. За овај део увек се остављају најбоље борбе као и оне у којима учествују домаћи такмичари. Програм се састоји од обично 12 до 15 борби које, уз обавезне церемоније проглашења победника. Организација финалне вечери представља прави спектакл који много подсећа на организацију врхунских професионалних приредби. Том приликом у спортској дворани остаје ‌ 88

+


само један ринг око кога се у партеру постављају столице за високе званице. Обавезно је коришћење свих расположивих светлосних и пиротехничких ефеката као и видео-бима ради стварања што је могуће спектакуларније атмосфере. По завршетку финалног дела обавезна је организација заједничке прославе – „Sayonara Party“, за све учеснике Првенства, спонзоре, новинаре, чланове организационог одбора и све пријатеље кик бокса. Ова прослава представља и званични завршетак Првенства. То је прилика да се сви учесници након седам дана великих напора опусте и уз музику и у добром расположењу заврше једно овако велико међународно спортско такмичење. Након завршетка шампионата, по већ утврђеном распореду, организатор има обавезу да обезбеди превоз члановима националних селекција до аеродрома или железничке станице. Када и последњи учесник напусти место одржавања шампионат је и технички приведен крају.

4. ЗАКЉУЧАК Организација светских првенстава у борилачким спортовима, сагледана кроз призму организације Светског првенства у кик боксу 2007. год. обележена је многим проблемима на које је потребно обратити посебну пажњу. Један од основних проблема је недовољна медијска заступљеност борилачких спортова. Циљ сваке организације је пре свега, повећање популарности спорта на националном нивоу што доводи до веће распрострањености, већег броја чланова, а све из разлога развоја спорта и стварања боље базе за будуће акције. Како је наведено, недовољна медијска заступљеност борилачких спортова, у овом случају кик бокса је један од основних проблема и приликом привлачења спонзора и донатора за било који велики пројекат. Тешко је поред великог броја спортова који имају значајно медијско место успети обезбедити спонзоре. Све активности том приликом се углавном своде на подршку Министарства или личне контакте којима се обезбеђују материјална средства. Такође треба узети у обзир и чињеницу да привреда у Србији није у идеалној ситуацији што представља додатни проблем. Због свега наведеног Светско првенство 2007. године није имало исти одјек у јавности какав је имало Светско првенство одржано у Београду 2001. године. Првенство одржано 2001. године било је, по признању свих чланова WAKO-a највеће и најбоље организовано првенство у историји светске организације. Таквом утиску умногоме је допринела и +

89


атмосфера која је владала у Србији те године као и чињеница да је првенство званично отворио тадашњи премијер Србије, а челнике Светске федерације примио је председник Савезне Републике Југославије. Финално вече Првенства било је одржано пред 10.000 гледалаца у хали „Пионир“ уз присуство великог броја високих званица из света спорта, политике и културе. На том pрвенству наша репрезентација је остварила и највећи успех освојивши 19 медаља од чега чак шест златних. Потврда за добру организацију су и многобројне честитке које су стигле на адресу Југословенског кик бокс савеза по завршетку Првенства од великог броја спортских савеза наше земље, спортских организација као и званичних државних институција и високих државних функционера међу којима су најзначајније честитка тадашњег председника СРЈ др Војислава Коштунице, начелника Генералштаба Војске Југославије генерал-пуковника Небојше Павковића, председника ЈОК-а Драгана Кићановића, директора Управе за спорт Драгана Вуксановића, председника Спортског савеза Србије Синише Крајчиновића и многих других. Слична ситуација се поновила и 2007. год. додуше уз мањи број публике и државних функционера. У сваком случају, одржавање Светског првенства 2007. год. је значајно допринело повећању популарности и развоју овог спорта у Србији.

‌ 90

+

UPUTSTVO AUTORIMA Naučni časopis SPORT – NAUKA I PRAKSA, zvanična publikacija Visoke sportske i zdravstvene škole iz Beograda, objavljuje originalne naučne radove, stručne i pregledne članke i patente iz oblasti korespondentnih sportu i zdravlju. Rukopis ne sme biti prethodno objavljen (izuzetak su apstrakti sa naučno-stručnih konferencija, predavanja i akademske teze), niti paralelno pod recenzijom u nekom drugom časopisu. Kada se rukopis prihvati za publikovanje, ne sme biti objavljen u drugom časopisu na srpskom, engleskom ili bilo kom drugom jeziku. Uz rukopis se šalje propratno pismo. Svrha propratnog pisma je da ukratko predstavi autore i ukaže na suštinu, značaj i originalni naučni i stručni doprinos rada. U propratnom pismu navodi se puno ime i prezime svakog autora, godina rođenja, afilijacija, akademsko zvanje i pozicija autora, elektronska i poštanska adresa. Svi rukopisi dostavljaju se uredništvu časopisa elektronskim putem. Posle čitanja rukopisa, uredništvo donosi odluku o daljem postupku. Rukopis se prosleđuje recenzentima ili uz sugestije uredništva vraća autoru na doradu ili se odbija. Radovi se odbijaju ukoliko ne ispunjavaju standarde časopisa, ako tema koja se obrađuje u radu nije relevantna ili ukoliko je u časopisu već objavljen rad sa istom temom. Svi rukopisi podležu recenziji. Identitet recenzenata i autora je međusobno anoniman (double-blind review). Za svaki rukopis predviđena su dva recenzenta iz relevantne naučne oblasti. Posle recenzije rukopisi se prihvataju za publikovanje ili odbijaju, ili se vraćaju autorima na doradu uz sugestije recenzenata. Za pisanje rada obavezno se koristi MS Word tekst procesor, latinični font Times New Roman, 12pt. Radovi se pišu na srpskom i engleskom jeziku. Obim rada ne sme da prelazi 15 stranica, uključujući sve tabele, grafičke ilustracije i popis literature. Prilikom pisanja teksta, koristi se jednostruki prored između redova, a sve četiri margine (gornja, donja, leva i desna) iznose po 3 cm. +

91


STIL I STRUKTURA TEKSTA Za pisanje originalnih naučnih radova koristi se sledeća shema: UVOD, METOD, REZULTATI, DISKUSIJA, ZAKLJUČAK, LITERATURA. Za pisanje preglednih članaka osnovu predstavlja bibliografsko-spekulativni metod. Dozvoljeno je odstupanje od sheme predložene za pisanje originalnih naučnih radova, a autor strukturu prilagođava sadržaju pripremljenog materijala, vodeći računa o pravilnom obeležavanju celina (odeljaka i pododeljaka). Princip numerisanja je isti kao kod izvornih radova (1. XXXX, 2. YYYY, 2.1. Yyyy, 3.2. Yyyy....). Neophodno je svaku tvrdnju, novu klasifikaciju ili sintezu saznanja zasnovati na rezultatima dosadašnjih istraživanja.

NASLOV RADA Naslov rada treba da sadrži sledeće informacije: ~ precizan i informativan naslov koji ne sadrži skraćenice ~ u slučaju empirijskih naučnih radova u naslovu je potrebno specifikovati varijable i prirodu njihove povezanosti ~ ime i prezime svih autora bez titula i zvanja ~ ispod imena svakog autora navodi se institucija u kojoj autor radi, grad i država ~ u fusnoti se navodi elektronska adresa autora za korespondenciju

SAŽETAK I KLJUČNE REČI Sažetak treba da obuhvati opšti prikaz teme rada. Mora da sadrži precizno definisan predmet i cilj rada, najkraći opis primenjenog istraživačkog postupka i najbitnije rezultate. Obim sažetka treba da bude 150-200 reči. Ispod sažetka navodi se do 5 ključnih reči.

UVOD Uvod treba da sadrži kraći prikaz relevantnih dosadašnjih istraživanja. Sve korišćene bibliografske izvore treba navesti u popisu literature na kraju članka, a u tekstu rada se pominju kao prezime autora i godina izdanja u zagradi. Npr. (Lazarević i Havelka, 1981). Korišćene bibliografske izvore NE NAVODITI u tekstu članka u vidu fusnote. U uvodu se prezicno definiše predmet i cilj istraživanja, kao i naučna aktuelnost i stručna relevantnost ispitivanog problema. ‌ 92

+

UPUTSTVO AUTORIMA

Da bi rad bio čitljiviji i manje upućenim čitaocima, preporuka uredništva je da se na kraju ovog segmenta rada da i kratko obajšnjenje osnovnih pojmova.

METOD Ovaj odeljak treba da sadrži detaljan opis metodološkog postupka koji bi omogućio drugim istraživačima da ponove ispitivanje. Treba da sadrži sledeće podnaslove: uzorak, varijable, tehnike za prikupljanje podataka, procedure testiranja, statistička analiza. Svaki korišćeni instrument (anketni list, intervju, skalu, test i sl.) obavezno prikazati integralno ili ilustrovati u skraćenoj verziji.

REZULTATI U ovom odeljku potrebno je veoma koncizno prikazati najvažnije rezultate uz kratka i jasna objašnjenja. Moguće je izdvojiti više odeljaka u zavisnosti od prirode i složenosti podataka. Ukoliko se koriste manji odeljci, obavezno ih je precizno nasloviti. Rezultati treba da budu prezentovani statistički obrađeni (ne sirovi podaci). U cilju veće preglednosti rezultata poželjno je koristiti tabele, grafikone i slike, ali pri tom ne ponavljati podatke analizirane u tekstu. Svaka tabela, grafikon ili slika mora biti jasna, numerisana i pomenuta u tekstu. Npr. Slika 1, Grafikon 1, Tabela 1, Tabela 2 itd. Tabele, grafikoni i slike, uvek se na isti način i dosledno numerišu. Integralni su deo teksta, a ne prilog. Numeracija i naziv tabele, grafikona ili slike (naziv objašnjava šta sadrži) navode se iznad date ilustracije.

DISKUSIJA U okviru diskusije potrebno je komentarisati rezultate istraživanja u odnosu na početna očekivanja i hipoteze postavljene u radu i u odnosu na relevantna istraživanja. Diskusija treba da bude stručna i zasnovana na podacima dobijenim u istraživanju.

ZAKLJUČAK U zaključku se ukratko opisuje istraživanje, a zatim koncizno saopštavaju glavni rezultati. Ukazuje se na moguće dalje linije istraživanja i potencijalne praktične primene dobijenih rezultata. +

93


LITERATURA Popis korišćenih bibliografskih jedinica pomenutih u tekstu navodi se na kraju rada prema APA modelu referenciranja (http://www.apa.org/journals/ webref.html). - Bibliografski izvori se navode po abecednom redu. Kriterijum za redosled navođenja je prezime prvoimenovanog autora. - Svaki bibliografski izvor se numeriše. Primer za radove u periodičnim publikacijama (časopisima, biltenima…) Autor, A.A., Autor, B.B. & Autor, C.C. (godina). Naslov rada. Naziv časopisa, volumen (broj), strane Amanović, Đ., Milošević, M., Dopsaj, M. & Peric, D. (2006). Modeling variability of the assigned level of force during isometric contractions of the arms extensor muscles in untrained males. Facta universitatis – Series: Physical education and sport, 4 (1), 35-48. Primeri za neperiodične publikacije (udžbenike, monografije, skripta, knjige…) Autor, A.A., Autor, B.B. & Autor, C.C. (godina). Naslov rada. Mesto izdavanja: Izdavač Koen, M. & Nejgel, E. (1982). Uvod u logiku i naučni metod. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Primeri za poglavlja u neperiodičnim publikacijama (udžbenicima, monografijama...) Autor, A.A., Autor, B.B. & Autor, C.C. (godina). Naslov poglavlja. U: A. Urednik, B. Urednik, C. Urednik, Ime knjige (str. xxx-yyy). Mesto izdavanja: Izdavač. Puczkó, L., Rátz, T. (2007). Trailing Goethe, Humbert, and Ulysses – Cultural Routes In Tourism, In: G. Richards, Cultural Tourism – Global and Local Perspectives. New York: The Haworth press, Binghamton (pp. 131-148).

‌ 94

+

UPUTSTVO AUTORIMA

Primeri referenci objavljenih u zbornicima radova sa kongresa i simpozijuma Autor, A.A., Autor, B.B. & Autor, C.C. (godina). Naslov poglavlja. U: A. Urednik, B. Urednik, C. Urednik (Eds.), Naziv konferencije, kongresa ili simpozijuma (str. xxx-yyy). Mesto izdavanja: Izdavač. Perić, D. (2003). Factorial structure of modern basketball. In A. Naumovski (Ed.), International conference of sport and physical education (pp. 256-260). Skopje: Faculty of physical culture. * * * * *

Dizajniranje i obeležavanje tabela - Tabele moraju biti jednostavne i pregledne. - U tabelama ne bi trebalo ponavljati podatke analizirane u tekstu. - U tekstu je neophodno pozvati se na podatke date u tabelama. - Tabele je neophodno numerisati (na primer: Tabela 1, Tabela 2.). - Prilikom obeležavanja tabela, posle numeracije, neophodno je napisati koje podatke ona sadrži. - Numeracija i naziv se pišu iznad tabele. - Tabele se dosledno (uvek na isti način) numerišu i obeležavaju. - Tabele predstavljaju sastavni deo teksta.

Dizajniranje i obeležavanje grafičkih ilustracija - Tekst je poželjno opremiti prikladnim slikama, grafikonima, dijagramima i sl. - U grafičkim ilustracijama ne bi trebalo ponavljati podatke analizirane u tekstu. - U tekstu je neophodno pozvati se na podatke date na grafičkim ilustracijama. - Grafičke ilustracije je neophodno numerisati (npr: Slika 1, Grafikon 1.). - Prilikom grafičkih ilustracija, posle numeracije neophodno je napisati koje podatke ona sadrži. - Numeracija i naziv se pišu iznad grafičke ilustracije. - Grafičke ilustracije se dosledno (uvek na isti način) numerišu i obeležavaju. - Grafičke ilustracije predstavljaju sastavni deo teksta. +

95


PRIKAZ KNJIGE U časopisu može biti objavljen i prikaz relevantne stručne literature iz oblasti korespondentnih sportu i zdravlju, koja je nedavno izašla iz štampe. U prikazu se na jasan i jezgrovit način ukazuje na značaj i aktuelnost knjige, daje se pregled najvažnijih celina i sadržaja. Naslov prikaza mora da sadrži informacije referencirane prema APA standardima, a to su prezime i inicijal imena autora, godina izdanja, naslov (italic), izdavač, mesto izdanja. Obavezni podaci koji se navode o knjizi su i broj stranica, ISBN i COBISS broj. Autor prikaza knjige potpisuje se na kraju teksta uz obavezno navođenje afilijacije. Primer naslova prikaza jedne knjige:

Prikaz knjige Havelka N., i Lazarević Lj. (2011). Psihologija menadžmenta u sportu. Izdavač: Visoka sportska i zdravstvena škola, Beograd, Srbija; 384. str; ISBN 978-83687-14-5; COBISS.SR-ID 184385036 * * * * * Tekstove slati na sledeće e-mail adrese: [email protected] ili [email protected]

CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 796/799 SPORT - nauka i praksa : naučni časopis / glavni i odgovorni urednik Ljubiša Lazarević. - Vol. 1, no. 1 (2009)- . - Beograd (Toše Jovanovića 11) : Visoka sportska i zdravstvena škola, 2009- (Beograd : DTA). - 23 cm Polugodišnje. - Naslov i tekst u obrnutom smeru na engl. jeziku; Naslov na obrnutoj nasl. strani: Sport - Science & Practice ISSN 1821-2077 = Sport - nauka i praksa COBISS.SR-ID 168491020

‌ 96

+

SPORT - Nauka i Praksa - Vol2 No5

Recommend Documents