SPORT - Nauka i Praksa - Vol2 No4

Naučni časopis

ISSN 1821-2077

SPORT NAUKA I PRAKSA

Časopis objavljuje originalne naučne i stručne radove, pregledne članke i patente iz sledećih oblasti: Teorija sporta Sportska psihologija Metodologija Rekreacija

Sportski trening Sociologija sporta Kineziterapija Fitnes i velnes

Sportska medicina Biomehanika Menadžment u sportu Pred/školski sport

Naučni časopis SPORT – NAUKA I PRAKSA, osnovan 2009. godine odlukom Nastavnog veća Visoke sportske i zdravstvene škole iz Beograda

ISSN 1821-2077 Glavni i odgovorni urednik Prof. dr Ljubiša Lazarević Urednik časopisa mr Ana Krstić, Visoka sportska i zdravstvena škola Tehnički urednik Prof. dr Marijana Mladenović, Visoka sportska i zdravstvena škola Uređivački odbor Miladin Radisavljević Branislav Pokrajac Joanis Kafentarakis Nebojša Arsenijević Saša Jakovljević Aleksandar Milojević Nenad Dikić Milivoje Karalejić

Igor Jukić Frank Dick Dane Korica Zlatko Ahmetović Nenad Živanović Nenad Trunić Nenad Havelka Aleksandar Naumovski

Christos Kolais Slobodan Živanić Mirjana Petković Radenko Krulj Sretenka Dugalić Marijana Mladenović

Koordinator mr Snežana Lazarević, pomoćnik direktora Visoke sportske i zdravstvene škole Lektura i korektura Nada Šironja, prof. Prevod na engleski Elizabeta Holt, MA, Visoka sportska i zdravstvena škola Štampa DTA Beograd [email protected] Tiraž 200 komada Copyright © 2011 by VSZŠ All rights reserved

Naučni časopis

SPORT –

Vol. 2, №4

Nauka i Praksa Jun, 2012.

Sadržaj BIOMEHANIČKA ANALIZA KARATE UDARCA NOGOM (MAE GERI) U FUNKCIJI DEFINISANJA EDUKATIVNO TRENAŽNIH CILJEVA I METODA Milenko Milošević, Radomir Mudrić, Miloš Mudrić .................................................... 5 KOMUNIKACIJA I KONFLIKTI IZMEĐU TRENERA PLIVANJA DECE PREDŠKOLSKOG UZRASTA I RODITELJA Žarko Popović, Marijana Mladenović . ...................................................................... 15 MORFOLOŠKE KARAKTERISTIKE I MOTORIČKE SPOSOBNOSTI KIK BOKSERA RAZLIČITOG NIVOA TАKMIČARSKE USPEŠNOSTI Milija Ljubisavljević, Mića Jotić, Dušan Kilibarda ................................................... 25 ANALIZA PLIVAČKE DISCIPLINE 100m DELFIN NA OLIMPIJSKIM IGRAMA U PERIODU 1996-2008 Vladan Marković . ....................................................................................................... 41 SPЕCIFIČNОSTI MЕNАDŽMЕNTА U SPОRTU Еmiliја Mаrkоvić, Mоmir Grаhоvаc, Dаnicа Piršl .................................................... 51 RAVNOTEŽA, PROSTOR I VREME KAO SEGMENTI KVALITETNOG TRENINGA KOORDINACIONIH SPOSOBNOSTI KOŠARKAŠA Nenad Trunić .............................................................................................................. 61 Prikaz knjige N. Havelke i Lj. Lazarevića Psihologija menadžmenta u sportu Marijana Mladenović................................................................................................... 71 Prikaz knjige R. ILIĆA - Ekonomika sportskih organizacija Milko Cupara .............................................................................................................. 75

SPORT - Nauka i Praksa, Vol. 2, No4, 2012, str. 5-14 Naučni članak

BIOMEHANIČKA ANALIZA KARATE UDARCA NOGOM (MAE GERI) U FUNKCIJI DEFINISANJA EDUKATIVNO TRENAŽNIH CILJEVA I METODA UDK 796.853.26

Milenko Milošević1 Policijska akademija, Beograd, Srbija Radomir Mudrić Visoka sportska i zdravstvena škola, Beograd, Srbija Miloš Mudrić Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja, Beograd, Srbija Sažetak: Karate danas, spada u grupu atraktivnih i afirmisanih sportskih disciplina širom sveta. Obiluje mnoštvom tehnika koje se izvode i nogama i rukama, kako u odbrani tako i u napadu. U radu je tretirana jedna od ovih atraktivnih tehnika, udarac nogom direktno u napred (Mae geri), i to sa biomehaničkog i biodinamičkog aspekta. Cilj ovog rada je rešavanje problema individualnog kvantifikovanja edukativno trenažnih ciljeva u karateu po vremenu realizacije, brzinama, ubrzanjima, sili, brzini generisanja sile i brzini uključenja motornih jedinica mišića koji učestvuju u realizaciji pojedinih karate tehnika, kao i izbor najboljih metoda edukacije i treninga. Ovaj problem je rešavan na primeru mae gerija vrhunskog karatiste, korišćenjem kinematičkih, dinamičkih, numeričkih i antropometrijskih metoda kao i Belt metode. Dobijeni rezultati su podvrgnuti poređenju sa spoljnim i unutrašnjim kriterijumom valjanosti, odnosno sa podacima koje produkuje kinematički i dinamički model karate šampiona i način generisanja sile posmatranog karatiste u izometrijskom režimu rada za pregibač kuka, opružač kolena i stopala desne noge. Iz poređenja dve vrste kinematičkih podataka vidi se da analizirani takmičar sporo i visoko diže natkolenicu u odnosu na model karate šampiona, i da se vreme tog dela mae gerija može skratiti za 0.300 s ili čak za 0.600 s, a realizacija celog mae gerija sa 0.240 s na 0.180 s.

* [email protected]

1

+

5

SPORT - Nauka i Praksa, Vol. 2, No4

Iz poređenja podataka dinamičke analize realizacije mae gerija i podataka koji su dobijeni izometrijskim merenjem sile vidi se da kod posmatranog karatiste pregibač desnog kuka i opružač desnog kolena u mae geriju produkuju više sile za kraće vreme u odnosu na nivo i vreme produkcije istih mišićnih grupa u izometrijskom režimu rada. Opružač desnog stopala generiše niži nivo sile u realizaciji mae gerija u odnosu na izometrijski nivo, s tim sto je u mae geriju vreme generisanja sile daleko kraće. Iz dobijenih funkcija sila-vreme, lako se računa za svaku mišićnu grupu, kako se menja nivo sile i brzina njenog generisanja u mae geriju sa smanjenjem segmentarnih vremena ili usled smanjenja ukupnog vremena realizacije mae gerija, što je uz ostale podatke, svakom treneru dovoljno da uradi individualnu kvantifikaciju edukativno trenažnih ciljeva i valjan izbor edukativno trenažnih metoda za usavršavanje mae gerija. Ključne reči: mae geri, model karate šampiona, segmentarne brzine i ubrzanja, brzina uključenja motornih jedinica, brzina generisanja sile

UVOD Postoji stalno nastojanje (Milošević, Gavrilović & Ivančević, 1989; Milošević, Jovanović, Arlov, Blagojević & Dopsaj, 1996; Milošević, Laparidis, Dopsaj, Arlov & Blagojević, 1997; Milošević, Mudrić, Dopsaj, Blagojević & Papadimitriou, 2004; Mudrić, Milošević & Jovanović, 2004; Zatsiorsky, 2000), da edukativo trenažni proces u karateu postane maksimalno kontrolisan i koncipiran po svim zahtevima sportske borbe. Jedan od ključnih problema je individualno kvantifikovanje edukativno trenažnih ciljeva po vremenu realizacije, brzinama, ubrzanjima, sili, brzini generisanja sile i brzini uključenja motornih jedinica mišića koji učestvuju u realizaciji pojedinih tehnika kao i izbor najboljih metoda edukacije i treninga kako bi se u najkraćem vremenu ostvarili kvantifikovani ciljevi korišćenjem dovoljne količine podataka merenja. Jedan od ciljeva ovog rada je, da se na tehnici udarca nogom direktno unapred (mae geriju), izvedenog desnom nogom, vrhunskog karatiste, korišćenjem prigodne metodologije, odredi dovoljan broj kinematičkih i dinamičkih podataka na osnovu kojih se mogu kvantifikovati edukativno trenažni ciljevi i izvršiti izbor odgovarajućih edukativno trenažnih metoda. U tu svrhu utvrđene su mehaničke (kinematičke i dinamičke) karakteristike mae gerija, veze među karakteristikama i mogućnost promena svake karakteristike za praćenog takmičara korišćenjem kinematičke i dinamičke analize. Zatim, korišćenjem numeričke analize, izračunate su sile koje generišu pojedine mišićne grupe u realizaciji mae gerija, brzine njenog generisanja kao i funkcija sila-vreme, za svaku mišićnu grupu. Dobijeni podaci su podvrgnuti upoređenju sa spoljnim i unutrašnjim kriterijumom valjanosti (Milošević et al. 1996, 1997; Milošević, Takač, 6‌ +

M. Milošević, R. Mudrić, M. Mudrić: BIOMEHANIČKA ANALIZA KARATE UDARCA NOGOM (MAE GERI) U FUNKCIJI DEFINISANJA EDUKATIVNO TRENAŽNIH CILJEVA I METODA

Cvjetković & Jovanović, 1998, 2004; Milošević, 2010), odnosno sa podacima koje produkuje kinematički i dinamički model karate šampiona (Milošević et al., 1996) i način generisanja sile posmatranog karatiste u izometrijskom režimu rada za pregibač kuka, opružač kolena i stopala desne noge. Dobijeni podaci iz svih analiza, svakom treneru omogućuju individualnu kvantifikaciju edukativno trenažnih ciljeva i valjan izbor edukativno trenažnih metoda, što je bio jedan od ciljeva ovog rada.

METOD Sva merenja su rađena na vrhunskom takmičaru, starosti 29 godina, telesne visine 187.8 cm i telesne težine 90 kg, čija je dužina desne noge iznosila 104.4 cm, dužina desnog stopala 27.6 cm, obim natkolenice desne noge 68.0 cm i obim potkolenice desne noge 40.6 cm. Maksimalna sila i vreme generisanja sile pregibača zgloba kuka desne noge, iznosilo je 641.71 N u vremenu od 0.781 s sa najvećom brzinom uključenja motornih jedinica od 7.1 indeksnih jedinica (IJ) postignutom u vremenu od 0.0137 s na nivou generisane sile od 124.44 N; opružača desnog kolena, 780.39 N u vremenu od 1.4698 s, sa najvećom brzinom uključenja motornih jedinica od 5.91 IJ postignutom u vremenu od 0.0569 s pri generisanom nivou sile od 220.4 N; stopala, 2070.81 N u vremenu od 2.6992 s sa najvećom brzinom uključenja motornih jedinica od 2.43 IJ postignutom u vremenu od 0.6672 s. pri generisanom nivou sile od 1660.74 N. Za realizaciju eksperimenta i sve analize, korišćen je posebno konstruisan hardversko-softversi sistem. Za merenje izometrijske sile korišćen je Belt metod (Milosevic, 1989, 1996, 1997, 1998, 2002; Mudric et al., 2003, 2004). Morfološka merenja obavljena su po metodu koji preporučuje Internacionalni biološki program (Weiner & Lourie, 1969.). Korišćenjem video sistema (100 snimaka u sekundi) izvršeno je snimanje slobodnog izvođenja desnog mae gerija, iz levog stava, bez udaranja u bilo kakvu površinu, na poznati signal, bezuslovno u sagitalnoj ravni. Realizacija mae gerija rađena je tri puta a konačne analize (kinematička, dinamička, neurofiziološka) su urađene na najboljem pokušaju. Sa video zapisa određena je 21 figurativna i 14 reprezentativnih tačaka, na osnovu kojih su modelirane kinetičke i dinamičke karakteristike (Milosevic, 1989, 1996; Zatsiorsky, 2000), date tehnike i opisane polinomom oblika:

Y = a0 + a1 X + a2 X2 +............+ an Xn gde je: Y - put izražen u metrima (m) sledećih težišta u modelu: stopala TS(s), potkolenice TP(s), natkolenice TN(s) i zajedničkog težišta ZT(s); zatim brzina izražena u metrima u sekundi (m/s) kod: stopala TS(v), potkolenice TP(v), natkolenice TN(v) i zajedničkog težišta ZT(v); ubrzanje izraženo u metrima u sekundi za sekundu (m/s2) kod: stopala TS(a), potkolenice TP(a), +

7


natkolenice TN(a), zajednčkog težišta ZT(a); i na kraju sila izražena u njutnima (N), brzina stvaranja sile BGF izražena u (N/s) kod: opružača stopala (OS), opružača kolena (OK), pegibača kuka (PK), zajednčkog dejstva sve tri grupe (ZT), snaga udarca izražena u Watima (W), i X vreme realizacije tehnike izraženo u sekundama (s); a0, a1, a2,.............an, koeficijenti polinoma. Prvo je definisan opšti model mae gerija polinomom šestog reda iz koga se izvode sva izračunavanja (Milosevic, 1989, 1996). U gore, definisan opšti polinom funkcije, unose se samo podaci za distance, a brzine i ubrzanja se izračunavaju kao njihovi izvodi po vremenu (prvog i drugog reda). Za određivanje mase (u kg), segmenata noge, korišćen je 16 segmentni model Zaciorskog i Seljanova. Iz dobijenih podataka o masi, fitovanjem, metodom najmanjih kvadrata, za sve mišićne grupe koje učestvuju u realizaciji mae geri, izračunate su sile u funkciji vremena (Milošević, 2000, 2002); trzaji (brzina generisanja sile) (Milošević, 2000, 2002), kao njihovi izvodi po vremenu i relaciji sila - brzina, za pojedine segmente ili ceo mae geri (Mudric et al., 2003). Dalje, iz dobijenih podataka za silu i vreme, računata je brzina uključenja motornih jedinica (Milosevic, et al. 1997, 1998, 2010) za svako Ft po formuli:

C = - (1/t) * ln ((1 - Ft/Fmax)) gde je: Ft - nivo od 1%, 2%,....,99% maksimalne sile izražen u N; Fmax - maksimalna sila koju generišu pregibači u zglobu kuka, opružači kolena i stopala pri realizaciji mae gerija izražena u N; C - konstanta koja karakteriše brzinu uključenja motornih jedinica izražena u indeksnim jedinicama (IJ); t vreme u kome se postiže odgovarajući nivo od maksimalne sile izraženo u sekundama (s). Klaster analizom određene su klase motornih jedinica (Milošević et al., 1998, 2010) prema nivou generisanja sile za sve mišićne grupe koje učestvuju u realizaciji mae gerija. Za potrebe ovog rada analizirane su samo maksimalne kinematičke i dinamičke veličine, kao i relacije sila - vreme, za sve mišićne grupe na segmentarnom nivou i nivou realizacije celog mae gerija.

REZULTATI Osnovne veličine dobijene kinematičkom analizom mae gerija: • vreme realizacije mae gerija 0.240 s; • maksimalna brzina realizacije mae gerija je 4.95 m/s: • maksimalna snaga realizacije mae gerija iznosi 9477 W; • segmentarno vreme kretanja natkolenice pod uticajem sile pregibača kuka u procesu realizacije mae gerija iznosi 0.140 s; 8‌ +


• zajedničko vreme kretanja potkolenice i stopala u realizaciji mae gerija je 0.1475 s; • segmentarno vreme kretanja potkolenice pod uticajem sile opružača kolena u procesu realizacije mae gerija iznosi 0.1075 s; • segmentarno vreme kretanja stopala pod uticajem sile opružača stopala u realizaciji mae gerija iznosi 0.1105 s; • segmentarna maksimalna brzina kretanja natkolenice pod uticajem sile pregibača kuka je 4.4 m/s i postiže se u 0.050 s; • segmentarno maksimalno ubrzanje kretanja natkolenice pod uticajem sile pregibača kuka je 88.0 m/s2 i postiže se u 0.050 s; • segmentarna maksimalna brzina kretanja potkolenice pod uticajem sile pregibača kuka i opružača kolena je 9.1 m/s i postiže se u 0.200 s; • segmentarnu maksimalno ubrzanje kretanja potkolenice pod uticajem sile pregibača kuka i opružača kolena je 135.6 m/s2 i postiže se u 0.050 s po uključenju opružača noge; • segmentarna maksimalna brzina kretanja stopala pod uticajem sile pregibača kuka, opružača kolena i opružača stopala je 17.3 m/s i postiže se u 0.210 s; • segmentarno maksimalno ubrzanje kretanja stopala pod uticajem sile pregibača kuka, opružača kolena i opružača stopala je 102.2 m/s2 i postiže se u 0.050 ms po uključenju opružača stopala. Osnovne veličine dobijene dinamičkom analizom mae gerija: -P regibači u zglobu kuka se uključuju u rad od početka realizacije mae gerija a isključuju u 0.140 s njegove realizacije. Maksimalna sila koju generišu pregibači u zglobu kuka je 1066.4 N. Vreme za koje generišu maksimalnu silu iznosi 0.050 s. Maksimalna brzina geneisanja sile pregibača u zglobu kuka je 33968 N/s. Maksimalna brzina uključenja motornih jedinica pregibača kuka je 8 IJ. -O pružači u zglobu kolena se uključuju u rad u 0.0925 s realizacije mae gerija, a isključuju u 0.200 s njegove realizacije. Maksimalna sila koju generišu opružači u zglobu kolena je 517.5 N. Vreme za koje generišu maksimalnu silu je 0.107 s po uključenju u realizaciju. Maksimalna brzina generisanja sile opružača u zglobu kolena je 16051 N/s. Maksimalna brzina uključenja motornih jedinica opružača kolena je 7.5 IJ. +

9


- Opružači stopala se uključuju u rad u 0.1295 s realizacije mae gerija i završavaju rad u 0.240 s kada se završava realizacija mae gerija. Maksimalna sila koju generišu opružači stopala je 193.8 N. Vreme za koje generišu maksimalnu silu je 0.1105 s po uključenju. Maksimalna brzina geneisanja sile opružača stopala je 2657.2 N/s. Maksimalna brzina uključenja motornih jedinica opružača stopala je 3.4 IJ. Relacije sila - vreme u realizaciji mae gerija: In[5]:= F(OS) = Fun [-66.297, 254.04, -166.14, 49.284, -6.1997, 0.2739] Out[5]= -66.297+254.04 t – 166.14 t2+49.284 t3 - 6.1997 t4+0.2739 t5 In[6]:= F(OK) = Fun [974.4, -1358.8, 1142.1, -461.56, 896.01, -9.796, 0.3861] Out[6]= 974.4-1358.8 t+1142.1 t2–461.56 t3+896.01 t4–9.796 t5+ 0.3861 t6 In[6]:= F(PK) = Fun [-1589.0, 5970.5, -4786.7, 1780.7.6, -339.34, 31.992, -1.1737] Out[6]= -1589.0 + 5970.5 t - 4786.5 t2 + 1780.7 t3 I 339.34 t4 + 31.992 t5 – 1.1737 t6 In[6]:= F(ZT) = Fun [-2587.8, 8304.9, -6486.9, 2375.1, -443.97, 41.0, -1.4872] Out[6]= -2587.8 + 8304.9 t - 6486.9 t2 + 2375.1 t3 I 443.97 t4 + 41.0 t5 – 1.4872 t6

DISKUSIJA Iz podataka kinematičke analize vidi se, da analizirani takmičar, sporo i visoko diže natkolenicu i da u odnosu na modelne karakteristike karate šampiona (Milošević et al., 1996), vreme tog dela mae gerija može da skrati za 300 ili čak za 600 ms. Ovaj segment mae gerija uslovljava manju brzinu potkolenice, stopala i zajedničkog težišta i dosta dužu realizaciju celog mae gerija. Iz ovih podataka se mogu kvantifikovati edukativni ciljevi (Milošević, 2010). Kod svih mišićnih grupa koje učestvuju u realizaciji mae gerija, sila dostiže svoj maksimum u početku rada, odnosno u vremenu od 50 ms, 0.107 s i 0.1105 s posle njihovog uključenja i zatim počinje da se smanjuje. Natkolenica, potkolenica i stopalo u tom intervalu postižu najveća ubrzanja. Posle toga, navedeni segmenti, nastavljaju da se kreću po inerciji, a sila aktuelnih mišićnih grupa se smanjuje, do nivoa koji je nešto iznad sile, koja se dobija, ako se ukupna težina noge, zbirna težina potkolenice i stopala ili težina stopala pomnoži sa 9.81. Ipak, brzina potkolenice i stopala raste, posle uključenja mišića opružača kolena i opružača stopala2 usled zbrajanja stvorenih sila, prvo dve, a posle sve tri mišićne grupe. Pregibač kuka i opružač kolena, u mae geriju, produkuju više sile za kraće vreme, u odnosu na nivo i vreme, produkcije istih mišićnih grupa u izometrijskom režimu rada. Brzina potkolenice se povećava sa 4.4 m/s na 9.1 m/s, a brzina stopala sa 8.9 m/s na 17.3 m/s. 2

‌ 10

+


Opružači stopala, generišu niži nivo sile u realizaciji mae gerija u odnosu na izometrijski nivo, s tim, sto je u mae geriju, vreme generisanja sile daleko kraće. Analizirali smo mae geri koji se slobodno izvodi bez udaranja u bilo kakvu površinu. Kada se ovaj udarac nogom, primenjuje na nekoj spravi (džak) ili na protivniku, opružači stopala se ranije uključuju i generišu mnogo veće količine sile. Ovo, iz razloga, ne da bi ubrzali udarac, već da bi zaštitili skočni zglob od povrede, pri udaru (Milošević, 1989), što bi se desilo i kod nas, da su drugačije bili definisani eksperimentalni uslovi. Nivo i brzina generisanja sile (Milosevic et al., 1997, 1998, 2000, 2002), između ostalog, zavisi od brzine uključenja motornih jedinica aktuelnih mišićnih grupa (zona u kojoj se vrši intezivna regulacija brzine stvaranja sile i brzine uključenja motornih jedinica u izometrijskom režimu rada, kod pregibača kuka je u rasponu od 40% do 60% maksimalne sile; kod opružača kolena je, u rasponu od 30% do 40% a, kod opružača stopala, kreće se u rasponu od 40% do 90% (Milosevic et al., 1997, 1998, 2000). Za razliku od izometrijskih uslova, u realizaciji mae gerija, sve mišićne grupe imaju veću brzinu uključenja motornih jedinica, na značajno većem nivo produkovane sile. Što je brzina uključenja motornih jedinica veća (veći broj uključenih motornih jedinica u kraćem vremenu), to su i nivo i brzina generisanja sile veća. Pošto tri mišićne grupe učestvuju u realizaciji mae gerija, a s obzirom, da svaka mišićna grupa mora u datom vremenu razviti zadatu količinu sile (Milošević, 1998, 2004, 2010; Mudric et al., 2003, 2004), da bi realizacija mae gerija odgovarala zahtevima definisanim ciljevima treninga (Milošević, 2010), i s obzirom, da svaka mišićna grupa ima svoj i različit režim stvaranja sile u vremenu (Milošević, 2002), da bi mae geri imao zadatu brzinu, pravovremenost i preciznost, potrebno je usklađivanje rada motornih jedinica svih mišića, prema zahtevima koji su definisani ciljevima treninga (Milošević, 1998, 2002, 2004, 2010; Mudric et al., 2003, 2004; Zatsiorsky, 2000). Ovo praktično znači da na neutralnom nivou (Milošević, 2002, 2010; Mudric et al., 2003, 2004), treba da se odredi onaj broj motornih jedinica po mišiću, njihov redosled i vreme uključivanja i isključivanja, kao i nivo sile koju generišu u datom trenutku, kako bi se postigla zadata brzina, odnosno, zadato vreme realizacije mae gerija. Snaga realizacije mae gerija se, s obzirom da se ne menja masa ekstremiteta, povećava usled povećanja segmentarnih brzina i ukupne brzine realizacije mae gerija. Segmentarne brzine i ukupna brzina realizacije mae gerija se povećava i usled, povećanja nivoa maksimalne sile svake mišićne grupe u njegovoj realizaciji i usled skraćenja vremena njenog generisanja ispod vremena, koja su figurirala u merenom udarcu nogom, direktno unapred. +

11


ZAKLJUČAK Eksperimentalno ispitivanje mae gerija, na vrhunskom karatisti, rađeno je primenom biomehaničkih, antropometrijskih i numeričkih metoda sa ciljem da se obezbedi dovoljan broj podataka da bi se mogli valjano i jednostavno kvantifikovati edukativno trenažni ciljevi i izvršiti izbor najboljih metoda. Podaci kinematičke analize ukazuju, da praćeni takmičar, sporo i visoko podiže natkolenicu, u odnosu na izvođenje i primenu istog udarca nekih karate šampiona, kao i da, u odnosu na model karate šampiona, praćeni takmičar, vreme tog dela mae gerija može da skrati za 0.30 ili čak za 0.60 s. Takođe, ovaj deo realizacije mae gerija, uslovljava manju brzinu potkolenice, stopala i zajedničkog težišta i dosta dužu realizaciju celog mae gerija. Podaci dinamičke i izometrijske analize, ukazuju da u realizaciji mae gerija, sve mišićne grupe imaju veću brzinu uključenja motornih jedinica na značajno većem nivou produkovane sile. Pregibač kuka i opružač kolena produkuju više sile za kraće vreme u odnosu na nivo i vreme, produkcije istih mišićnih grupa u izometrijskom režimu rada. Opružači stopala, generišu niži nivo sile u realizaciji mae gerija, u odnosu na izometrijski nivo, s tim, sto je u mae geriju vreme generisanja sile daleko kraće. Za praksu su svakako značajne funkcije i podaci svih analiza, jer se na osnovu tih podataka i funkcija, mogu kvantifikovati edukativno trenažni ciljevi i odabrati najbolje metode edukacije i treninga, kako bi se u najkraćem vremenu, svi podaci koji opisuju mae geri praćenog takmičara, poklopili sa podacima koje produkuje model karate šampiona.

‌ 12

+


LITERATURA

1. Milošević, M., Gavrilović, P., & Ivančević, V. (1989). Modeliranje i upravljanje sistemom samoodbrane. Beograd: Naučna knjiga. 2. Milošević, M., Jovanović, S., Arlov, D., Blagojević, M. & Dopsaj, M. (1996). The methodology of assessing the adoption of motoric programs in special physical education. Proceedings of International Congress on Sport Psychology, 297-303. Komotini, Greece. 3. Milošević, M., Takač, M., Laparidis, C., Dopsaj, M., & Blagojević, M. (1997). The structural change of leg extensor muscle involvement speed indicators influenced by eight-mont strength training. XVII PanAmerican Congress of Sports Medicine & XII Brazilia Congress of Sports Medicine, 7-10 May, Gramado, Rio Grande do Sul, Brazil, 11-14. 4. Milošević, M., Laparidis, C., Dopsaj, M., Arlov, D., & Blagojević, M. (1997). The analysis of changes of muscle involment velocity characteristich of leg extensors bi linear and nonlinear methods. Exercise & Society Journal of sports science, 17 Suppl 168: 180. 5. Milošević, M., Takač, M., Cvjetković, M., & Jovanović, B. (1998). Force distribution of motor units of leg extensor muscles. Proceedings of the 3rd International Scientific Conference on Prevention of Work-Realated Musculoskeletal Disrders, l3th International Symposium on Epidemiology in Occupational Health, 111-116. Helsinki, Finland. 6. Milošević, M., Blagojević, M., Pilipović, S., & Tošić, B. (2000). The muscle contraction and the force production. Proceedings of the XVIII Internacional Symposium of Biomechanics in Sports, 183-186. Hong Kong. 7. Milošević, M. (2002). Analiza stvaranja mišićne sile. SQ sportski časopis, 16 (1), 68 – 69. 8. Milošević, M., Mudrić, R., Dopsaj, M., Blagojević, M., & Papadimitriou, E. (2004): The control of force creating in function of the muscle contraction intensity. In: Kellis, E., Amiridis, I., & Vrabas., I, (Eds). 4th International Conference on Strength Training: Book of Abstracts. Aristotle University of Thessaloniki, Department of Physical Education and Sport Science at Serres, Serres, Greece, 2004, 320 – 321. 9. Milošević, M. (2010). Fizička priprema vrhunskih sportista: standardizacija procesa upravljanja. Beograd: APP. +

13


10. Mudrić, R. Miloševic, M., & Dopsaj, M. (2003). A comparative analysis of the speed information processing during leg attacks planning and control of relization in karate. Exercise & Society of sports science, 23 Suppl 122: 143. 11. Mudrić, R., Milošević, M., & Jovanović, S. (2004). Napad u karateu: edukacija i trening. Beograd: VŠUP. 12. Zatsiorsky, V, M. (2000). Biomechanich in sport. Oxford: Blackwell Science.

‌ 14

+


KOMUNIKACIJA I KONFLIKTI IZMEĐU TRENERA PLIVANJA DECE PREDŠKOLSKOG UZRASTA I RODITELJA UDK 797.21.015-053.5

Žarko Popović Plivački klub “11. april”, Beograd, Srbija Marijana Mladenović1 Visoka sportska i zdravstvena škola, Beograd, Srbija Sažetak: Svaki trener plivanja koji radi sa decom, mora se naći u posrednom ili neposrednom kontaktu sa roditeljima. Kada je reč o deci predškolskog uzrasta, može doći do različitih reakcija roditelja na rad trenera i na obavezna pravila ponašanja pored i oko bazena. Trougao trener-roditelj-dete je, u predškolskom uzrastu, veoma poseban odnos zbog specifičnosti dinamike razvoja deteta. Roditelj može biti ili suviše subjektivan ili potpuno nezainteresovan za rad i napredak deteta. Cilj istraživanja bio je da se registruju i opišu učestale i ekstremne situacije koje mogu dovesti u pitanje autoritet trenera kod dece, ali i ispunjenje plana i programa rada na času. Analizirano je koliko konfliktne mogu biti situacije u kojima se trener može naći i koji je najbolji način za njihovo razrešenje. Takođe, date su izvesne praktične preporuke trenerima plivanja koje im mogu pomoći da odmere svoje reakcije u određenim situacijama, a da se pri tom ne naruši odnos između trenera, roditelja i deteta. Ključne reči: plivanje, predškolski uzrast, trener, roditelji

UVOD Roditelj može imati pozitivan uticaj na razvoj i napredak deteta samo ako je njegov odnos sa trenerom pun razumevanja i prihvatanja trenutnih mogućnosti deteta. ______________ 1

* [email protected]

+

15


Komunikacija je, u ovom slučaju, trosmerno usmeravanje dijaloga i saradnje (trener-roditelj-dete) u okviru procesa upućivanja deteta u pravila plivanja. U slučaju nedostatka saradnje i efektivne interakcije između trenera i roditelja može doći do izostanka postizanja cilja i gubitka interesovanja deteta za bavljenje i ovladavanje veštinom plivanja. U tom odnosu je uloga roditelja relevantna upravo usled činjenice da je psihomotorni i senzomotorni razvoj deteta u predškolskom uzrastu još uvek u velikoj meri zavisan od roditelja. Roditelj ima najviše uticaja na dete i na njegovu motivaciju za bavljenje plivanjem u ovom životnom dobu. Cilj istraživanja bio je da se ispitaju potencijalno konfliktne situacije između trenera i roditelja dece predškolskog uzrasta u plivanju. Iako se ovo istraživanje bazira na odnosu trener – roditelj, deca nikako ne mogu da se izostave, jer upravo zbog dece svaki kontakt trenera sa roditeljima može biti konfliktan. U zavisnosti od pristupa koji roditelj može da ima u komunikaciji sa trenerom, u praksi postoje različite mogućnosti za sukob mišljenja u odnosu između trenera i roditelja.

Autoritet trenera Trener plivanja, po nekim opštim profesionalnim standardima, bi trebao/la da bude veoma smiren i pozitivan, pogotovo kod prijema novog deteta koje se možda po prvi put suočava sa bazenom i drugom decom okupljenom u grupi. Važno je i da trener ume da prilagodi verbalno izražavanje uzrastu deteta i da je upoznat sa osnovama razvoja dece u predškolskom uzrastu (Sminjanić, 1991; Pijaže, 1977). Sve to je u funkciji stvaranja pozitivne i emocionalno povoljne atmosfere u kojoj će dete boraviti. Može se reći da je najvažniji zadatak trenera da svojim nastupom, intonacijom, pristupom, pa i celokupnim izgledom, omogući predškolskom detetu da razvije pozitivan stav prema samom treneru. Zatim, preko ličnosti trenera, dete počinje da voli i boravak u vodi, i na kraju krajeva, plivanje kao veoma zdrav sport. Za uspešno realizovanje treninga plivanja, bilo bi optimalno da se trener prethodno bavio plivanjem. Nije toliko važno da li je trener bio vrhunski ili prosečan plivač. Sama činjenica da je vešt u plivanju, može mnogo pomoći u radu i samopouzdanju samog trenera, a samim tim on može i lakše da se upusti u dublju analizu same tehnike plivanja. Rad sa predškolskim uzrastom zahteva od trenera pozitivan stav prema radu sa tako malom decom i mnogo strpljenja u radu. Veoma je važno da trener plivanja koji radi sa decom predškolskog uzrasta zna šta želi da postigne na konkretnom treningu, da bude komunikativan i da ima samopouzdanje (Lazarević, 2003). Kada deca predškolskog uzrasta uoče da trener ne zna šta radi, oni brzo gube pažnju, mada ne nužno i volju. Nikada ne treba gubiti iz vida da kada trener radi sa decom predškolskog uzrasta roditelji su neminovno uključeni u ceo proces rada, a pri ‌ 16

+

Ž. Popović, M. Mladenović: KOMUNIKACIJA I KONFLIKTI IZMEĐU TRENERA PLIVANJA DECE PREDŠKOLSKOG UZRASTA I RODITELJA

tom ne znaju dovoljno o trenerskom poslu. Od trenera se zahtevaju znanja i veštine koje omogućavaju kvalitetan rad i odnos sa decom i roditeljima. Ako trener nema dovoljno samopouzdanja i nema čvrst stav, može doći u veoma neprijatne situacije. “Da li je roditelj spreman da preda dete nekom drugom?” Ovo je pitanje koje roditelji često postavljaju sami sebi. Trener obavezno treba da se upozna sa roditeljem deteta, da bi roditelj mogao da vidi i čuje trenera kod koga će dete trenirati. Iz tog razloga trener mora da odiše čvrstim stavom, treba da bude pouzdan, pozitivan i komunikativan. Komunikacija sa roditeljima može da bude psihološki veoma zahtevna za trenera. Za svakog od roditelja treba znati način kako predočiti napredovanje ili nenapredovanje njihovog deteta.

Uticaj roditelja Roditelji često ne poznaju svoju decu, što može da dovede do konfliktnih situacija u odnosu između trenera i roditelja. Takođe, istraživanja pokazuju da kada npr. roditelji i prosvetni radnici rade udruženo, dete obično ima bolji uspeh u školi. Slično se može pretpostaviti i kada je reč o dečijem sportu (Weissbourd, 2009). Odnos između roditelja i deteta u vidu učešća u sportu je uglavnom bio prihvaćen u stručnoj literaturi kao jednosmeran, sa roditelja na dete. Naime, roditelj donosi prvobitnu odluku da upiše svoje dete na sport, naročito tokom formativnih godina deteta, i ima ogromni uticaj na sposobnost deteta i uživanje u sportu. Neke studije, međutim, kažu da uplitanje roditelja u sport i sportske rezultate deteta može biti negativno (Kanters, 2002).

Konflikti Ako se uzme u obzir da je konflikt svaka situacija u kojoj su se dve ili više osoba ili grupa ljudi suočile sa činjenicom da imaju različite potrebe, želje, interese, očekivanja i stavove koji se naizgled ne mogu uskladiti, postaje jasno kolika je velika raznolikost konflikata i načina ponašanja u njima (Popadić i sar, 1998). Tri stila ponašanja u konfliktimnim situacijama su: principijelan, popustljiv i krut stil. Principijelan stil je takav da vodi računa o sopstvenim, ali i o interesima druge strane. Popustljiv stil je karakterističan za one koji u konfliktu više računa vode o potrebama druge strane, a kojima je u konfliktu sa drugima najvažnije zadržati dobre odnose. Krut stil podrazumeva da se vodi računa samo o svojim interesima, sa podsticanjem nadmetanja tokom rešavanja konflikta. +

17


METOD Metodom opservacije, u vremenskom periodu od marta do maja 2010. godine u školi plivanja plivačkog kluba ‘’11. april’’, beležene su sve komunikacije trenera (prvog autora ovog članka) i roditelja. Analiziran je sadržaj zabeleženih komunikacija. U posmatranje je bilo uključeno 50 roditelja. Roditelji koji decu po prvi put dovode na bazen, odnosno u prvu početnu grupu, najviše su učestvovali u interakciji, 30% više u odnosu na roditelje iz treće i druge grupe. Grupa sadrži u proseku 12 dece. Postoje tri grupe: prva (početna), druga (napredna) i treća najnaprednija u smislu izvođenja tehnike plivanja, što znači u proseku 36 dece. Treninzi su održavani dva puta nedeljno, subotom i nedeljom. Trajanje treninga je 45 minuta, od toga 30 minuta aktivno. Broj interakcija trenera sa roditeljima zavisi od toga da li je dete prvi put došlo na bazen ili je reč o detetu koje napreduje ili stagnira, ili je reč o neredovnosti dolaženja na treninge. U proseku trener je imao od dve do četiri interakcije s roditeljima po grupi. Da li će broj interakcija trenera sa roditeljima biti veći ili manji zavisi od zahteva trenera ili roditelja i od toga koja je grupa u pitanju. Ako, na primer, treba organizovati dešavanje kao što je takmičenje, tada broj interakcija trenera sa roditeljima u trećoj grupi, koja je najnaprednija može kretati od sedam do petnaest po treningu. Ako se radi o prijemu dece u početnu grupu, trener najčešće ima između dve i četiri interakcije sa roditeljima po treningu. Ukoliko se radi o naprednoj grupi (druga grupa), broj interakcija je najmanji - od jedne do tri. Interakcije su beležene pre i posle treninga.

REZULTATI Zabeležene komunikacije trenera i roditelja analizirane su i svrstane u jednu od kategorija koje daju Popadić i saradnici (1998), a dat je i primer kombinovanog stila. Tipska situacija 1. Jedan primer tipične konfliktne situacije između trenera i roditelja je kada roditelj forsira dete da se protiv svoje volje bavi plivanjem. Praksa je pokazala da vremenom deca odustanu usled pritiska roditelja, a ne zato što im se voda kao sredina ne dopada. Pritisak roditelja negativno se odražava i na potencijal deteta za plivanje. ‌ 18

+


U tom slučaju, trener može da saopšti roditelju da dete ne može na silu da bude privoljeno da se bavi sportskom aktivnošću, i to bez motivacije i volje, kao i da je takav postupak veoma negativan, jer time bazen postaje mesto na kome se dete ne oseća prijatno. Roditeljima treba naglasiti da dete može da izgubi samopouzdanje i da ima veću odbojnost prema vodi i aktivnostima u vodi. U takvoj situaciji, negativna reakcija roditelja se može preduprediti čvrstim i argumentovanim stavom trenera. Ovo je primer kada trener mora da održi ravnotežu između roditelja i deteta, a da pri tom ne ugrozi svoj rad i autoritet. Ovaj stil pregovaranja se može nazvati principijelnim stilom. Tipska situacija 2: Druga situacija koja može potencijalno da bude konfliktna, a relativno često se dešava u praksi, pa se može nazvati tipskom, je kada roditelju ne odgovara termin u kome dete pliva jer drug tog deteta pliva u naprednijoj grupi. Insistiranje roditelja ne bi trebalo da utiče na trenera i na njegovu odluku jer, ako dete nije spremno da pređe u napredniju grupu, treba da ostane u grupi u kojoj se nalazi. Ukoliko trener popusti pod pritiskom roditelja, sebi je napravio problem, jer dete neće napredovati ako prethodno nije utvrđeno i savladano znanje određene tehnike plivanja. Ovo je popustljiv stil u negativnom smislu za trenera. Tipska situacija 3. Ponekad se događa da dođe do prebacivanja deteta iz jače u slabiju grupu. Nekada se mora tako postupiti ako dete nije u mogućnosti da izvede neke tehničke zahteve, i nalazi se na ivici da to postigne, ali je grupa prejaka da bi u njoj brže napredovalo. Dešava se da roditelji, pa i deca, burno reaguju na tu situaciju. Međutim, ako trener jasno predstavi zbog čega je to tako i ako se pre svega dogovori sa detetom zašto ga vraća u slabiju grupu, uspeh će biti zagarantovan, ali naravno i roditelj ovo mora da podrži. Ovo bi bio dobar primer za krut stil trenera jer se može reći da je greška prebaciti dete iz bolje grupe u lošiju, mada se takođe mora naglasiti da se to dešava na sam rizik trenera, koji treba da iz deteta izvuče maksimum kako bi ga što pre vratio u bolju grupu. Ipak, ukoliko se radi o manjem zaostatku, to može da deluje i kao podsticaj detetu da se bori, pa da roditelj čak i redovnije dovodi dete na časove. Događa se da se dete prebaci u bolju grupu, a da posle toga ne dođe na časove mesec dana, i sve ono što se postiglo u prethodnom periodu izgubi efekat, jer nema kontinuiteta u uvežbavanju tehnike, a samim tim dolazi do zastoja, odnosno, do ponovnog obnavljanja prethodno stečenog. +

19


Tipska situacija 4. Primer roditelja sa nerealnim ambicijama: veoma je teško objasniti ambicioznom roditelju da njegovo dete nije sposobno za domete koje je on predvideo za njega. Trener treba da sasluša roditelja i da sugestijom pokuša da oslabi njegovu nameru. Međutim, veoma se često desi da takvi roditelji uglavnom ostaju pri svojim ciljevima za decu, što kasnije može dovesti do odustajanja od plivanja. Stil koji trener može da primeni u ovakvim situacijama je popustljivprincipijelan, odnosno kombinovani stil. U ovoj situaciji, može da se desi da nijedan od dva stila ne donesu željeni rezultat jer ambicija roditelja sputava rad trenera i razvoj deteta u tom trenutku. Međutim, ukoliko se trener postavi popustljivo prema zahtevima roditelja, može se javiti problem da dete ne može da isprati rad u grupi, a može još i pospešiti potencijalnu konfliktnu situaciju. Principijelni stil ipak najviše odgovara ovoj situaciji jer trener najbolje zna kada je dete spremno da savladava novu tehniku ili da pređe u napredniju grupu. Tipska situacija 5: Jedna varijanta konfliktne situacije u komunikaciji sa roditeljima, može da se dogodi u slučaju kada je povod za iniciranje konflikta sa trenerom nešto što se roditelju dogodi nevezano za trening plivanja i dete (na primer, loš odnos u porodici, itd.), a usled čega je frustracija roditelja prebačena na trenera i druge roditelje. Ovo je situacija u kojoj roditelj pred decom i drugim roditeljima, kao i pred trenerom, iznosi kritike i pogrde bez ikakvog osnova, a koja se veoma negativno može odraziti prvo na dete i na njegovo vrednovanje trenera, a potom i na samog trenera. Takođe, takva situacija, ukoliko eskalira, može da izazove veoma oštar stav kod trenera, koji će stati u odbranu svog rada i rada svog kluba, a pri tom će dati do znanja da takvo ponašanje od strane roditelja prema treneru ne može doneti ništa dobro jer je trener krajnji autoritet. Ovo je primer principijelno-autoritativnog stila trenera. Takav stil se u opisanoj situaciji može smatrati najefikasnijiim, jer moraju da postoje norme ponašanja u sportu, koje roditelji ne smeju da prelaze.

DISKUSIJA Tokom proteklih decenija, od većine prosvetnih radnika se očekivalo da odgovaraju na sva pitanja roditelja, ali od trenera se ranije nije očekivalo da budu odgovorni roditeljima u vezi vremena za treniranje i o drugim ključnim odlukama (www.psychology.today.com/...parents... /sports-parents-ii-creating-strong-parent-coach relationships). ‌ 20

+


Naime, smatralo se da trener ima neprikosnoveni autoritet. Mnogi treneri takođe sasvim jasno vide sport kao neku vrstu oaze za decu, kao sklonište od pritisaka spoljnog sveta, uključujući i od roditelja (www.psychology.today. com/...parents.../sports-parents-ii-creating-strong-parent-coach-relationships). Ali, pošto živimo u doba kada je sve više roditelja veoma angažovano u svakom aspektu razvoja svog deteta i “mikromenadžuje” životima svoje dece, potencijal za konflikt je veoma visok. Jedan od najvažnijih uzroka nesuglasica između trenera plivanja i roditelja je nivo veštine predškolskog deteta. Takođe, razlog neslaganja između trenera i roditelja može da se odnosi na to kako trener, odnosno roditelj, procenjuje potencijale i sposobnosti deteta. Roditelj ima svakako pravo da prodiskutuje o svojoj proceni sa trenerom, ali je važno da bude spreman da prihvati stručno mišljenje trenera. Pri proceni veštine i potencijala deteta naglasak uvek treba da bude na procesu učenja, a ne na trenutno ostvarenom rezultatu (Lazarević, 2001). Pitanje koje se trenerima u praksi gotovo svakodnevno nameće je kako rešiti te potencijalno problemske situacije u komunikaciji sa roditeljima? Preporuka je da i trener plivanja i roditelj uvek imaju na umu da je dobrobit deteta na prvom mestu. Slede primeri iz prakse nekih uobičajenih vrsta ponašanja roditelja, kao i saveti trenera kako da se postave u komunikaciji sa određenim tipovima roditeljima. Nezainteresovani roditelji: Trener može da uzme u obzir da primeni politiku prisustva roditelja za unapred utvrđeni broj treninga. Roditelji koji smatraju da je ovaj uslov previše težak mogu da popričaju sa trenerom. Roditelji koji su previše kritični: Roditelj može da bude nesvestan svog previše kritičnog tona. Trener može da kaže roditelju, “Ovo sam čuo da ste rekli svom detetu, šta ste mislili time...?” Ili ovako: “... da li bi možda ovako bilo bolje?” Previše zaštitnički nastrojeni roditelji: Treba razmotriti rizike koje podrazumeva sport i pružiti roditeljima informacije koje se tiču strahova i strepnji, pa i objasniti roditelju šta je to što trener radi, da bi se održala bezbedna sredina za treniranje i takmičenja za decu. Takođe treba dozvoliti da roditelj ostane na treningu ali je bitno da ode nekoliko minuta pre svakog narednog treninga. Nema potrebe da se bude veoma strog prema roditeljima, naročito ako se dete uplaši ili povredi na treningu. Treneri se ponekad osećaju kao da su na meti kritike roditelja, koje smatraju veoma pristrasnim. Mnogi treneri imaju iskustva sa roditeljima koji +

21


žestoko brane svoju decu, a da ni za sekundu ne razmišljaju o dobrobiti druge dece. Treneri takođe mogu da prezru roditelje koji se prema njima ponašaju kao da su bebisiteri njihovoj deci. S druge strane, mnogi roditelji mladih sportista se žale na nekog trenera koji nije umeo da ceni njihovo dete, ili je pak loše sa njim postupao. Mnogo se može uraditi da se spreče konflikti ili da se pak zaleče argumentima. Važno je da treneri imaju na umu da maltretiranje dece u sportu nije retko – da roditelji imaju dobre razloge za anksioznost u vezi predavanja odgovornosti oko svog deteta nepoznatoj osobi koja je uglavnom neproverena. Treneri takođe treba da prepoznaju da iako ima prednosti u stvaranju privremenog prostora gde su deca izolovana od pritisaka porodice, njihov posao nije da spašavaju decu od svojih porodica već da jačaju vezu između roditelja i deteta, što je suština zdravog razvoja dece. To znači da treneri ne treba samo da angažuju roditelje kada se dete plaši, na primer, ali treba da pažljivo izbegavaju da podrivaju autoritet roditelja i da ih cene na način koji je vidan deci. Prirodna granica i stepen komunikacije između trenera i roditelja zavisi od starosti deteta i nivoa specifičnog programa. Takođe, treneri mogu i da ohrabruju učešće roditelja i da jasno odrede koja vrsta učešća je odgovarajuća. Stoga što su treneri obično nejasni u vezi svojih stavova i odluka, mnogi roditelji imaju logična pitanja koja ostanu bez odgovora: Da li da kažem nešto treneru ukoliko je moje dete nervozno ili mu je neprijatno? Da li treba da se umešam ako se moje dete oseća izostavljenim ili poniženim od strane druge dece? Da li da razgovaram sa trenerom ukoliko moje dete oseća da je na pogrešnoj poziciji u stazi u toku treninga ili misli da pliva bolje od drugih? Treneri mogu da pojasne te dileme, mada svakako nije preporučljivo da se roditelji mešaju u odluke trenera. Preporuka je da treneri odrede konkretno vreme tokom nedelje kada roditelji mogu da izraze svoje dileme (Dale, 2005; 2009). Veliki problemi mogu da se pojave u praksi zbog nedovoljno informacija o strahu deteta prema vodi tokom samog ulaska na bazen i ulaska u vodu. U praksi, treneri plivanja moraju dosta da sarađuju sa roditeljima i da zajednički iznađu rešenje za dete koje ima strah ili oseća neprijatnost samim boravkom na bazenu. Postoje već neka usklađena pravila u praksi kako postupati sa takvom decom i roditeljima koji ne znaju baš najbolje šta da rade po tom pitanju. Međutim, iskustvo i dugogodišnja praksa pomažu treneru da takve situacije prevaziđe.

‌ 22

+


ZAKLJUČAK Postoje tri vrste konflikata u sportu koji su uobičajeni u sportskoj praksi, ali kroz praktični rad došlo se do primera situacija koje nisu u uobičajenoj formi, a pružaju novi izvor analize praktičnog rada. Data rešenja konfliktnih situacija mogu, ali ne moraju, da znače da će dati iste rezultate u sličnim situacijama. Međutim, pružaju izvesne standarde koji mogu da pomognu u rešavanju. Posebno se mora obratiti pažnja na ekstremne situacije jer za njih ne postoje standardi, a njihovo rešavanje isključivo zavisi od nastupa trenera. Uloga roditelja u predškolskom dobu je da kod deteta izgradi samostalnost, da bude slobodno u komunikaciji sa trenerom (objašnjenje ko je trener i koju ulogu ima). U odnosu trener-roditelj, pozitivnom komunikacijom se kod deteta stvara osećaj sigurnosti i samopouzdanja i pozitivnog prihvatanja sportske aktivnosti i zahteva koji se od njega očekuju da ostvari u datom trenutku. U odnosu trener-dete, veliku ulogu igra roditelj koji će svojim odnosom prema treneru pokazati da je trener osoba koja se u vodi i oko nje pita za sve i odlučuje o sportskom napretku deteta. Kada dete uđe u sport, a naročito u vodenu sredinu, susreće se sa mnogim teškoćama i zadacima koji su naizgled nerešivi, ali u stvari sve se može postići i ostvariti ako roditelj detetu posvećuje dovoljno pažnje i razumevanja u trenucima kada mu je teško, kada se cilj kojeg treba ostvariti čini dalekim, da bude prisutan u razgovoru i da pruži što više pozitivnih uticaja na samopouzdanje deteta, kao i pozitivno mišljenje o plivanju. Tipski opisi situacija mogu se pronaći u opštoj psihološkoj literaturi. Postoji veoma mnogo tipskih primera u praksi koji se podudaraju sa literaturom i za takve konflikte je veoma lako naći rešenja. Problem može nastati kod situacija, nazovimo ih ekstremnim, kada se trener susreće po prvi put sa netipičnim oblikom ponašanja u sportskom okruženju koje inače ima svoja pravila i norme ponašanja. Jer, svaki ekstremni slučaj se zasniva na neprilagođenom odnosu roditelja prema detetu i autoritetu trenera. To znači da se stvara negativna atmosfera u grupi, a napredak deteta, kao i postizanje cilja su veoma usporeni. Isto tako, ekstremna situacija je uglavnom povezana sa spoljašnjim faktorima koji nemaju nikakve dodirne tačke sa plivanjem, a ni razvojem deteta kao ličnosti. Takva situacija može veoma negativno da se odrazi na odnos trener-roditelj i da dete stavi u drugi plan. Zajednički cilj trenera i roditelja je da sve treba da bude podređeno napretku i što boljem razvoju deteta predškolskog uzrasta u plivanju.

+

23


LITERATURA 1. Dale, G., (2005). The Fulfilling Ride: A Parent’s Guide to helping Athletes Have a Successful Sport Experience. NC: Durham. 2. Dale, G., (2009). The Morally Mature Parent, аt www.psychologytoday. com/.../the-morally-mature-sports-parent. 3. Kanters, M., (2002). Parents and youth sports: the good, the bad and why we need them - Research Update, at www.findarticles.com/p/articles/mi_ m1145/is_12_37/ai.../pg_3. 4. Lazarević, Lj., (2001). Psihološke osnove fizičke kulture. Beograd: Viša skola za sportske trenere. 5. Lazarević, Lj., (2001). Psihološka priprema sportista. Beograd: Viša skola za sportske trenere. 6. Pijaže, Ž., (1977). Psihologija inteligencije. Beograd: Nolit. 7. Popadić, D., Mrše, S., Kovač-Cerović, T., Pečujlić, S., Kijevčanin, S., Petrović, D. Bogdanović, M., (1998). Pametniji ne popušta. Beograd: Grupa MOST. 8. Smiljanić, V., (1991): Razvojna psihologija. Beograd: Centar za primenjenu psihologiju Društva psihologa Srbije. 9. Weissbourd, R., (2009). The Parents We Mean To Be. Psychology Today, at www.richardweissbourd.com,www.psychologytoday.com/...parents.../ sports-parents-ii-creating-strong-parent-coach-relationships.

‌ 24

+


MORFOLOŠKE KARAKTERISTIKE I MOTORIČKE SPOSOBNOSTI KIK BOKSERA RAZLIČITOG NIVOA TАKMIČARSKE USPEŠNOSTI UDK 796.835.012

Milija Ljubisavljević1 MUP R. Srbije, Beograd, Srbija Mića Jotić Muaythai savez Srbije, Novi Sad, Srbija Dušan Kilibarda Kik boks savez Vojvodine, Vrbas, Srbija Sažetak: Uzorak ispitanika sačinjavali su kik bokseri kadetskog i juniorskog uzrasta (od 18 godina i stariji). Na osnovu postignutih sportskih takmičarskih rezultata, svrstani su u četiri (4) kategorije i to: I - kategorija - sportisti koji su postigli vrhunske sportske rezultate, osvajanjem jedne od medalja na svetskom ili evropskom prvenstvu. II- kategorija - sportisti koji su osvojili medalje na međunarodnim turnirima (takmičenjima). III - kategorija - sportisti koji su postigli sportske rezultate, osvajanjem jedne od medalja na nacionalnom prvenstvu. IV - kategorija - sportisti koji nisu ostvarili značajne sportske rezultate. Cilj rada bio je da se utvrde antropološke karakteristike (morfološke karakteristike i motoričke sposobnosti) sportista u kik boksu, i njihov uticaj na nivo takmičarske uspešnosti; da se izvrši komparacija morfoloških karakteristika između sve četiri grupe kik boksera; da se izvrši komparacija motoričkih sposobnosti između sve četiri grupe kik boksera. Predmet rada predstavljala je komparativna (uporedna) analiza pojedinih antropoloških karakteristika (morfološki i bazično-motorički status), koje su se razvile tokom višegodišnjeg trenažnog procesa. Za dobijanje relevantnih podataka primenjen je sistem od 27 varijabli (11 - morfoloških i 16 - motoričkih). Analiza je pokazala da su kik bokseri I kategorije postigli najbolje rezultate kod većine testiranih motoričkih varijabli dok su kik bokseri IV kategorije, postigli najlošije rezultate. Ključne reči: kik boks, morfološke karakteristike, motoričke sposobnosti ______________ 1

* [email protected]

+

25


UVOD Kik boks, sa svojim disciplinama: ful-kontakt; „Lowkick“; K-1; semikontakt; lajt-kontakt; aero-kick i muzičke forme, doživljava veoma veliku ekspanziju, kako u svetu, tako i kod nas, pa samim tim postaje zanimljiv sve više i za naučna istraživanja. Kik boks pripada grupi borilačkih sportova na bazi udaranja. Inicijalni razvitak kik boksa susrećemo u Japanu. Kao specifična forma borilačke veštine, inspirisan je Muay tayem, borilačkom veštinom sa Tajlanda. Naziv kik boks osmislio je japanski promoter boksa, Osamu Noguči, kao varijantu Muay tayu i Karatea. 1966. godine Osama Noguči organizovao je prvo kik boks takmičenje u Osaki. Početkom sedamdesetih godina prošlog veka, termin „Kik boks“ prihvatili su u SAD. Nezadovoljni velikim brojem nepravilnih sudijskih odluka, pronalazila se mogućnost da se, kao i u boksu, realno mogu proceniti efekti udaraca u sportskoj borbi. Jedan od onih koji su podržali ideju punog kontakta bio je i menadžer Majk Anderson, koji je okupio tada najbolje američke karate borce u Point karateu, pridobivši ih da se oprobaju u novom sportu, pod imenom Full Kontakt (označava puni kontakt, što je bila njegova osnovna karakteristika). Većina materijala dostupnog i razrađenog u vezi ove teme pisana je o karateu, rvanju, džudou ili boksu... Na ovim prostorima kik boks je malo istraživan. Objavljen je manji broj radova koji se bave istraživanjem obuke nožnih tehnika, poentirajućih tehnika, poboljšanju taktike, razlike u kategorijama, procenta povreda… Pelević (1998) u svojoj knjizi „Kik boks I - teorija i metodika“ predstavlja osnovu nastanka kik boksa i njegov razvoj od perioda organizovanja prvih međunarodnih turnira, kroz razvojne periode u bivšoj Jugoslaviji. U knjizi su predstavljene discipline, tehnike, sudijska pravila i šampioni sa naših prostora. Ovom knjigom (možemo slobodno reći) započinje institucionalni napredak kik boksa na Višoj školi za trenere u Novom Sadu, što predstavlja veliki pionirski korak ulaska u obrazovni sistem kod nas uopšte (Viša škola za trenere). Kapo, Rađo i Kajmović (2004 а) sproveli su nekoliko istraživanja na uzorku od osam vrhunskih takmičara super teške kategorije (preko 91 kg) sa prostora jugoistočne Evrope, specijalista za određene borilačke sportove (box, kick box, muay thai, kung fu i tae kwon do), boreći se po pravilima K-1, na turniru „KING OF THE COLOSSEUM“, Sarajevo, 2002. Rezultati istraživanja pokazali su dominantnost Box i Muay thai na osnovu statističke ‌ 26

+

M. Ljubisavljević, M. Jotić, D. Kilibarda: MORFOLOŠKE KARAKTERISTIKE I MOTORIČKE SPOSOBNOSTI KIKBOKSERA RAZLIČITOG NIVOA TАKMIČARSKE USPEŠNOSTI

zastupljenosti udaraca primenjenih iz ovih borilačkih sportova na K-1 turniru. Kapo i saradnici (2004 b) su istraživali na uzorku od osam vrhunski takmičara super teške kategorije (preko 91 kg) sa prostora jugoistočne Evrope, specijalista za određene borilačke sportove (box, kick box, karate) koji su se borili po pravilima K-1, na turniru „KING OF THE COLOSSEUM“, Travnik, 2003. Cilj ovog rada bio je da se utvrdi stepen povezanosti morfoloških karakteristika u efikasnosti izvođenja situaciono-motoričkih sposobnosti i utvrđivanja dominantnosti tehničko-taktičkih elemenata u K-1 sportu na osnovu situacijske efikasnosti. Dobijeni rezultati su ukazali na dominaciju ručnih tehnika u odnosu na nožne, što jasno pokazuje zastupljenost boksa u K-1 sportu. To govori da treneri treba da rade na usavršavanju nožne tehnike kao i jačanju donjih ekstremiteta (smanjenje povreda). Interesantni su morfološki podaci težine sa varijablama povrede (0,64) udarci nogom (0,31), što ukazuje na činjenicu da težina ima negativnu korelaciju sa udarcima nogom, što su borci teži to imaju manju frekvenciju udaraca nogom, podložniji su povredama pogotovo donjih ekstremiteta. Kapo, Cikatić, Rađo, Bonacin, Kajmović i Hmjelovjec (2007) sproveli su istraživanje na uzorku od 98 vrhunskih takmičara u super teškoj kategoriji (preko 91 kg), a koji su učestvovali na završnim K-1 turnirima u Japanu od 1993. do 2004. godine. Takmičari su bili starosti od 21 do 39 godina. Ukupno je analizirano 85 mečeva i 205 rundi. Cilj istraživanja bio je analiza primene ručnih udaraca u toku takmičarske aktivnosti, najuspešnijih boraca u K-1 sportu na svetu. Podaci su obezbeđeni video zapisom svih borbi u zadnjih 12 godina (od 1993. do 2004. godine), na finalnom grand pri turniru u Japanu (u finale se plasira samo osam najboljih na svetu). Rezultati su pokazali da frekvencija ručnih udaraca (na ovim turnirima) iznosi 65% u odnosu na nožne (35%). Ovo pokazuje dominatnu ulogu ručnih tehnika u smislu energetske potrošnje, jednostavnost izvođenja, brže su, ekonomičnije u odnosu na nožne. Takođe se pokazalo da su najizraženiji levi i desni direkt u glavu. Pokazala se velika primena levih i desnih aperkata i krošea, što ukazuje na dominaciju boksa. Brković je (2005) u svom magistarskom radu istraživao karakteristike poentirajućih tehnika, u takmičenju vrhunskih kik boksera. Istraživanje je sprovedeno dokumentacionom metodom, odnosno analizom zvaničnog biltena takmičenja i zvaničnih izveštaja (službenih zapisnika) sa takmičenja i analizom video materijala svih polufinalnih i finalnih borbi 11 kategorija u ful kontakt kik boksu, sa dva svetska prvenstva održana u Beogradu 2001. i Parizu 2003. Analizirano je 66 borbi. Borbe su analizirane u funkcionalnoj zavisnosti od sledećih varijabli: takmičenje, kategorije, trajanje borbe, način ostvarivanja pobede i poentirajuća tehnika. Rezultati su pokazali da je veća učestalost +

27


poentiranja na Svetskom prvenstvu 2003. u odnosu na Svetsko prvenstvo 2001. (razlika je ukupno 918,00 poentiranja). Navedeni podaci ukazivali su na kvalitativni pomak u razvoju ful kontakt kik boksa. Na Svetskom prvenstvu 2003. veća je zastupljenost tehnika udaraca rukom (ukupno 2035,00), u odnosu na Svetsko prvenstvo 2001. (ukupno 1630,00). Na Svetskom prvenstvu 2003. veća je zastupljenost tehnika udaraca nogom (ukupno 1597,00) u odnosu na Svetsko prvenstvo 2001. (ukupno 1084,00). Tehnike udaraca rukom bile su zastupljenije u težim kategorijama (od polusrednje do super teške) u odnosu na lakše kategorije (od bantam do velter kategorije). Tehnike udaraca nogom su zastupljenije u lakšim kategorijama u odnosu na teže kategorije. Izuzetak čine tzv. složene tehnike udaraca nogom koje su niže po zastupljenosti na oba Svetska prvenstva.

PREDMET RADA Predmet rada predstavljala je komparativna (uporedna) analiza pojedinih antropoloških karakteristika (morfološki i bazično-motorički status), koje su se razvile tokom višegodišnjeg trenažnog procesa. Ciljevi rada bili su: Utvrditi antropološke karakteristike (morfološke karakteristike i motoričke sposobnosti) sportista u kik boksu, i njihov uticaj na nivo takmičarske uspešnosti; Izvršiti komparaciju morfoloških karakteristika između sve četiri grupe kik boksera; Izvršiti komparaciju motoričkih sposobnosti između sve četiri grupe kik boksera.

METOD Uzorak ispitanika sačinjavali su kik bokseri kadetskog i juniorskog uzrasta (od 18 godina i stariji), njih 69 koji predstavljaju najkvalitetnije kik boks sportiste u Srbiji. Ispitanici treniraju u kik boks klubovima na teritoriji Vojvodine i to; četiri kluba iz Novog Sada i klub iz Vrbasa. Standardni su reprezentativci Srbije u kik boksu i učesnici evropskih i svetskih prvenstava. Jedan broj ovih kik boksera osvajači su više svetskih i evropskih medalja i čine vrhunski kvalitet sporta u Srbiji. Na osnovu postignutih sportskih takmičarskih rezultata, svrstani su u četiri (4) kategorije i to: I - kategorija - sportisti koji su postigli vrhunske sportske rezultate, osvajanjem jedne od medalja na svetskom ili evropskom prvenstvu. II - kategorija -. sportisti koji su osvojili medalje na međunarodnim ‌ 28

+


turnirima (takmičenjima). III - kategorija - sportisti koji su postigli sportske rezultate osvajanjem jedne od medalja na nacionalnom prvenstvu. IV - kategorija - sportisti koji nisu ostvarili značajne sportske rezultate. Celokupni program merenja izvršen je odlaskom u kik boks klubove, gde su, u dogovoru sa trenerima, realizovani postavljeni zadaci. Za dobijanje relevantnih podataka primenjen je sistem od 27 varijabli (11 - morfoloških i 16 - motoričkih). Varijable za procenu morfološkog statusa: Longitudinalne dimenzije: telesna visina (TELVIS), dužina noge (DUŽNOG), dužina ruke (DUŽRUK). Transverzalne dimenzije: širina ramena (ŠIRRAM), širina karlice (ŠIRKAR), dijametar kolena (DJMKOL). Telesna masa i voluminoznost: srednji obim grudnog koša (SOBGRK), telesna masa (TELMAS). Potkožno masno tkivo: kožni nabor podlaktice (KNAPOD), kožni nabor leđa (KNALEĐ), kožni nabor trbuha (KNATRB).

Varijable za procenu motoričkih sposobnosti: Opšta koordinacija: osmica sa saginjanjem (MAGOSS), koraci u stranu (MAGKUS), penjanje i silaženje po klupi i švedskim lestvama (MBKPIS). Frekvencija pokreta: taping rukom (MBFTAP – slika 1), taping nogom (MBFTAZ), kruženje rukom (MBFKRR).

Slika 1 - taping rukom

Slika 2 - pretklon raznožni

Fleksibilnost: iskret (MFLISK), pretklon na klupi (MFLPRK), pretklon raznožni (MFLPRR - slika 2). +

29


Eksplozivna snaga: bacanje medicinke iz ležanja na leđima (MFEBNL), skok u vis iz mesta (MFESVM - slika 3), skok u dalj iz mesta (MFESDM - slika 4).

Slika 3 - skok u vis iz mesta

Slika 4 - skok u dalj iz mesta

Snaga: zgibovi na vratilu (MRAZGP), podizanje trupa sa teretom (MRCDTT), polučučanj sa teretom (MRLPCT). Izdržljivost: trčanje 1.500 metara (IZ1500). Merenje morfološkog statusa obavljeno je pomoću sledećih mernih instrumenata: mobilna digitalna vaga, antropometar po Martinu, kaliper, merna traka dužine 200 cm. Merenje motoričkih sposobnosti obavljeno je pomoću sledećih mernih instrumenata: dva drvena stalka visine 150 cm; elastična traka dužine 450 cm; švedska klupa; švedske lestve; daska za taping rukom; drveni valjak širine 35 cm i visine 30 cm, stolica s naslonom; štoperica; drvena palica prečnika 2,5 cm i dužine 165 cm; klupica visine 40 cm; lenjir dužine 150 cm; lepljive plastične trake; lopta medicinka težine 1 kg; tanke strunjače dužine 3 metra; vratilo; šipka sa tegom ukupne težine 20 i 60 kg. Baza podataka rađena je u Excelu, a dobijeni podaci obrađeni su u statističkom programu SPSS-a-13. Za svaku varijablu izračunata je deskriptivna statistika X;SD;Med;Mod;Min;Max;Rang... (za svaku morfološku ‌ 30

+


karakteristiku i motoričku sposobnost). Izračunat je koeficijent Skewnes asimetričnost distribucije (pozitivna ili negativna). Izračunat je koeficijent Kurtosis-homogenost distribucije univarijantnom analizom varijanse (ANOVA) utvrđeno je da li postoje razlike između prosečnih vrednosti morfoloških karakteristika i motoričkih sposobnosti u odnosu na nivo takmičarske uspešnosti, kakva je njihova značajnost i koje prosečne vrednosti se statistički značajno razlikuju (LSD Post Hoc test parova grupa). Diskriminativnom analizom izdvojeni su i definisani faktori koji najbolje razdvajaju četiri (4) kategorije takmičarske uspešnosti i koji nose najveći stepen diskriminacije morfoloških i motoričkih karakteristika, posmatranih na nivou grupa takmičarske uspešnosti. Centroidi grupa su predstavljeni u prostoru kао prvа dvа diskriminantnа faktora.

REZULTATI I DISKUSIJA Deskriptivnom statistikom dobijeni su rezultati morfoloških karakteristika i motoričkih sposobnosti kik boksera. Merenjem morfoloških karakteristika kik boksera (tabela 1) dobijene su određene empirijske distribucije frekvencija u kojima su prosečne vrednosti: telesna visina - 178,67, dužina nogu - 93,77, dužina ruku - 70,48, širina ramena - 41,69, širina karlice - 30,75, dijametar kolena - 10,60, srednji obim grudnog koša - 99,07, telesna masa - 78,581, kožni nabor podlaktice - 8,84, kožni nabor leđa - 18,16, kožni nabor trbuha - 22,99. Uporedimo li prosečne vrednosti kik boksera sa prosečnim vrednostima sportista drugih borilačkih sportova (Mudrić, Milošević i Jovanović, 2004; Drid, 2005), a uzimajući u obzir da se u svim ovim sportovima takmičenje odvija u težinskim kategorijama, zaključujemo da morfološke karakteristike kik boksera ne odstupaju od prosečnih vrednosti pomenutih borilačkih sportova. Prosečene vrednosti kik boksera u odnosu na studente Više škole unutrašnjih poslova i Policijske akademije iz Beograda (Baltić, 2006; Blagojević, 2003; Subotički, 2002), pokazuju nam da kik bokseri kod pojedinih varijabli imaju manje vrednosti (telesna visina za 3cm; dužina nogu za 8,5cm; dužina ruku za 7cm; širina ramena za 7 cm), odnosno veće vrednosti (dijametar kolena za 0,70cm; kožni nabor podlaktice za 4m; kožni nabor leđa za 9mm; kožni nabor trbuha za 10,5mm). Ovakve srednje vrednosti studenata, možemo objasniti činjenicom da prilikom prijema kandidati moraju imati određenu visinu, težinu…, u odnosu na kik boksere. +

31


Merenjem motoričkih sposobnosti kik boksera (tabela 2) dobijene su određene empirijske distribucije frekvencija u kojima su prosečne vrednosti: osmice sa saginjanjem - 18,85, koraci u stranu - 9,85, penjanje i silaženje sa klupe - 21,90, taping rukom - 38.07, taping nogom - 34,75, kruženje rukom 40,36, iskret - 125,68, pretklon na klupi - 48,90, pretklon raznožni - 101,32, bacanje medicinke iz ležanja na leđima -6,79, skok u dalj iz mesta - 224,51, skok u vis iz mesta - 48,19, zgibovi na vratilu -11,81, podizanje trupa sa teretom - 26,77, polučučanj sa teretom - 26,83, trčanje 1500m IZ1500-6,07. Uporedimo li dobijene prosečne vrednosti testova kik boksera sa prosečnim vrednostima učenika Srednje škole unutrašnjih poslova u Sremskoj Kamenici i Visoke škole unutrašnjih poslova iz Banja Luke (Drid, 2005; Paspalj, 2005) zaključujemo da su kod pojedinih varijabli (opšta koordinacija, fleksibilnost, eksplozivna snaga), kik bokseri postigli lošije rezultate, u odnosu (frekvencija pokreta, eksplozivna snaga izdržljivost) na ostale varijable gde su postigli bolje rezultate. Tabela 1. Rezultati morfoloških karakteristika

Telesna visina - TELVIS, dužina nogu - DUŽNOG, dužina ruku - DUŽRUK, širina ramena ŠIRRAM, širina karlice – ŠIRKAR, dijametar kolena - DJMKOL, srednji obim grudnog koša - SOBGR, telesna masa - TELMAS, kožni nabor podlaktice - KNAPOD, kožni nabor leđa KNALEĐ, kožni nabor trbuha - KNATRB.

‌ 32

+


Tabela 2. Rezultati motoričkih sposobnosti

Osmice sa saginjanjem - MAGOSS, koraci u stranu - MAGKUS. penjanje i silaženje sa klupe - MBKPIS, taping rukom - MBFTAP, taping nogom - MBFTAZ, kruženje rukom MBFKRR, iskret - MFLISK, pretklon na klupi - MFLPRK, pretklon raznožni - MFLPRR, bacanje medicinke iz ležanja na leđima - MFEBNL, skok u dalj iz mesta - MFESDM, skok u vis iz mesta - MFESVM, zgibovi na vratilu - MRAZGB, podizanje trupa sa teretom - MRCDTT, polučučanj sa teretom - MRLPCT, trčanje na 1500m-IZ1500

Univarijantna analiza ANOVA, pokazala je da pojedine morfološke karakteristike kik boksera, imaju visoki stepen povezanosti sa uspehom u borbi, odnosno utiču na postizanje uspeha na takmičenjima. Longitudinalnost (tabela 3) se izdvojila kao veoma značajna za uspeh u kik boksu. Utvrđeno je da kod varijable telesna visina (ATELVI), postoji statistička signifikantnost, na nivou od p<0,01, i to kod III i I kategorije. Razlika se ogleda u tome da je III - kategorija sa statistički najvećim srednjim vrednostima (182,29 cm) u odnosu na srednje vrednosti I kategorije (175,36 cm). Kod varijable dužina ruku (DUŽRUK), utvrđeno je da postoji statistička signifikantnost na nivou p<0,05. Razlika se ogleda u tome da je III - grupa sa statistički većim srednjim vrednostima (72,8 cm) u odnosu na srednje vrednosti I grupe (68,94 cm). Praksa je pokazala da kik bokseri koji su viši i imaju duže ekstremitete, mogu imati prednost u svojim kategorijama (u odnosu na one koji su niži i sa kraćim ekstremitetima), koristeći borbu na distanci (dužinu ruku i nogu). Kik bokseri III kategorije osvajači su medalja na domaćim takmičenjima, što ne znači da ne mogu biti uspešni i na svetskom nivou (kada bi se takmičili) kao kik bokseri I-kategorije. +

33


Rezultati potkožnog masnog tkiva (tabela 4), pokazali su da kod varijable kožni nabor podlaktice (KNAPOD), postoji statistička signifikantnost na nivou p<0,05, između IV i I kategorije. Razlika se ogleda u tome da je IV kategorija sa statistički većim srednjim vrednostima (12,41mm), u odnosu na srednje vrednosti I kategorije (6,82mm),što se i moglo očekivati,s obzirom da su kik bokseri I kategorije učesnici evropskih i svetskih prvenstava. Varijable kožni nabor leđa (KNBLEĐ), i kožni nabor trbuha (KNBTRB), pokazali su da ne postoji statistička signifikantnost između kategorija. Me đutim, iako razlika u vrednostima nije statistički signifikantna, jasno nam ukazuje na razliku po sportskoj uspešnosti. Može se zaključiti da su ove varijable veoma važne za postizanje vrhunskih rezultata u ovom sportu. Kik bokseri sa velikom količinom potkožnog masnog tkiva, imaće manje uspeha od kik boksera sa istom težinom, ali sa manjom količinom masnog tkiva.Ovo se može objasniti činjenicom da su vrhunski kik bokseri (I,II,III-kategorija) duže u trenažnom procesu od kik boksera IV-kategorije (duži vremenski period treniraju), da češće treniraju (i po dva puta dnevno), da stalno kontrolišu težinu zbog kategorije (što ima uticaja na smanjene vrednosti potkožnog masnog tkiva, bez obzira u kojoj su kategoriji), da vode poseban način ishrane… Tabela 3. Longitudinalne dimenzije

‌ 34

+


Tabela 4. Potkožno masno tkivo

Univarijantna analiza ANOVA u motoričkom prostoru izdvojila je opštu koordinaciju i snagu kao značajne za uspeh u kik boksu. Opšta koordinacija (tabela 5) - Dobijene vrednosti kod varijable osmice sa saginjanjem (MAGOSS) pokazale su da postoji statistička signifikantnost na nivou p<0,05, između III; IV i II kategorije. Razlika se ogleda u tome da je II kategorija sa statistički boljim postignutim vremenom-srednjom vrednošću (17,96sek), u odnosu na postignuto vreme-srednje vrednosti III (19,48 sek) i IV (19,31 sek) i I (18,49 sek) kategorije. Kod varijable koraci u stranu (MAGKUS), takođe je utvrđeno da postoji statistička signifikantnost na nivou p<0,001, između III kategorije i I kategorije, na nivou p<0,05; između II i III kategorije, i na nivou p<0,01 između IV i III kategorije. Razlika se ogleda u tome da je III kategorija sa statistički najboljim postignutim vremenom-srednjom vrednošću (9,09 sek), u odnosu na postignuto vreme-srednju vrednost I (10,58 sek), II (9,85 sek) i IV (10,16 sek) kategorije. +

35


Penjanje i silaženje sa klupe (MBPKIS), kao najzahtevniji i najsloženiji test, pokazao je da postoji statistička signifikantnost na nivou p<0,05 između IV i I kategorije. Ostvaren rezultat I kategorije (19,87sek), u odnosu na postignuto vreme-srednju vrednost (23,55 sek) IV kategorije, potvrđuje nam hipotezu da je IV kategorija (koja nije postigla sportski uspeh), postigla najlošije rezultate u odnosu na I kategoriju. Varijable kod kojih su potrebni kompleksniji-složeniji pokreti (opšta koordinacija), značajne su za postizanje vrhunskih rezultata. Što je izvođenje vežbe kompleksnije (složeniji koordinacijski pokreti), to je veća razlika između najboljih i najlošijih. Razlika se naročito primećuje kod varijable penjanje i silaženje sa klupe, gde kik bokseri I kategorije odskaču sa postignutim rezultatom u odnosu na kik boksere IV kategorije. Razlika se može objasniti činjenicom da su kik bokseri I kategorije duže u trenažnom procesu, imaju više iskustva (mečeva), samim tim poboljšavaju koordinaciju (brže i lakše izvođenje kompleksnijih-složenijih pokreta), što se odražava na krajnji rezultat i uspeh u takmičenjima. Snaga (tabela 6) - Rezultati varijable zgibovi na vratilu (MRAZGB), pokazuju da postoji statistička signifikantnost na nivou p<0,01 između I i IV kategorije. I kategorija statistički ima najbolji rezultat (15,55), u odnosu na IV kategoriju sa najlošijim rezultatom (9,30). Kod varijable podizanje trupa sa teretom (MRCDTT), takođe je utvrđeno da postoji statistička signifikantnost na nivou p<0,01, između II i IV kategorije. Razlika se ogleda u tome da II kategorija statistički ima najbolji rezultat (30,74), u odnosu na IV kategoriju, koja je postigla najlošiji rezultat (23,40). Rezultati varijable polučučanj sa teretom (MRLPCT), nisu pokazali statističku signifikantnost, ali uočavamo da je I kategorija postigla najbolji rezultat. Najbolje rezultate postigli su kik bokseri I kategorije u varijablama za procenu snage. Snaga (naročito repetativna), omogućuje kik bokseru da izdrži borbu, koju karakteriše neprekidno kretanje i udaranje. Borbu u kik boksu karakteriše učešće kompletne muskulature, što jasno ukazuje na veoma veliki značaj snage za uspeh u kik boksu.

‌ 36

+


Tabela 5. Opšta koordinacija

Tabela 6. Snaga

+

37


Dobijeni rezultati u varijablama koje obuhvataju prostor eksplozivne snage, izdržljivosti, flekibilnosti i frekvencije pokreta nisu pokazali statističku signifikantnost, ali se može primetiti da su I, II, III kategorija postigli bolje rezultate u odnosu na IV kategoriju. Diskriminantna analiza utvrdila je koje morfološke karakteristike i koji testovi motorike najviše doprinose razlikama između kategorija, u zavisnosti od sportskog rezultata. Morfološki prostor - analizom su izdvojena tri faktora: Prvi faktor objašnjava 59,6% varijabiliteta i varijanse. Imenovan je kao faktor potkožnog masnog tkiva. Drugi faktor objašnjava 22,9% varijabiliteta. Imenovan je kao faktor longitudinalne dimenzionalnosti varijanse. Treći faktor objašnjava 17,5% varijabiliteta i varijanse. Imenovan je kao faktor transvezalne dimenzinalnosti. Na osnovu vrednosti Hi-kvadrat testa uočava se da nijedan od tri izdvojena faktora nije statistički značajan. Motorički prostor - analizom su izdvojena tri faktora: Prvi faktor objašnjava 48,9 % varijabiliteta i varijanse. Imenovan je kao faktor izdržljivosti. Drugi faktor objašnjava 34,5 % varijabiliteta i varijanse. Imenovan je kao faktor opšte motorike. Treći faktor objašnjava 15,5% varijabiliteta i varijanse. Imenovan je kao faktor opšte koordinacije. Na osnovu vrednosti HI-kvadrat testa uočavamo da su prva dva faktora statistički značajna.

ZAKLJUČAK Istraživanje je sprovedeno na uzorku od 69 kik boksera koji treniraju borilački sport kik boks. Kik bokseri I kategorije postigli su najbolje rezultate kod većine testiranih motoričkih varijabli. Kik bokseri IV kategorije, postigli su najlošije rezultate u odnosu na ostale tri kategorije. Vrednosti dobijene merenjem morfološkog statusa ukazuju da ne postoji statistička signifikantnost kod svih morfoloških karakteristika između sve četiri kategorije kik boksera. Neke morfološke karakteristike kik boksera, imaju visok stepen povezanosti sa uspehom u borbi. Na prvom mestu je longitudinalnost. Duži ekstremiteti im omogućavaju da vode borbu na distanci. ‌ 38

+


Povećane vrednosti potkožnog masnog tkiva mogu biti remeteći faktor za uspeh u kik boksu. Kik bokseri sa većim vrednostima masnog tkiva imaće manje uspeha od onih kik boksera u istoj kategoriji, ali sa manjim vrednostima potkožnog masnog tkiva. Telesna masa i voluminoznost utiču na uspeh u kik boksu, na taj način što su kik bokseri sa većim obimom grudi snažniji i lakše podnose udarce. U motoričkom prostoru, nije potvrđeno postojanje statističke signifikantnosti između svih varijabli, ali za uspeh u kik boksu veoma su važne određene motoričke sposobnosti. Da bi kik bokser bio uspešan, mora da razvije visok nivo eksplozivne snage, naročito ruku i ramenog pojasa. Značajno mesto zauzimaju mehanizmi koji regulišu energetske izlaze, što dokazuje uticaj repetetivne snage, koja omogućava kik bokseru da izdrži borbu, za koju je karakteristično neprekidno kretanje i udaranje (rukama i nogama). Sinhronizovan rad ruku i nogu, brzo menjanje pravca kretanja i realizacija kompleksnih motoričkih struktura (premeštanjem celog tela u prostoru), omogućava da kik bokser ima razvijen visok stepen koordinacije ruku, nogu i celog tela (što su rezultati i pokazali). Uticaj fleksibilnosti na uspeh u sportu je veoma značajan (iako dobijeni rezultati nisu pokazali postojanje statističke signifikantnosti). Omogućava lakšu i bržu rotaciju u kukovima, izvođenje pokreta velikih amplituda što pomaže efikasnijem izvođenju odbrane-napada, (olakšava izvođenje udaraca). Ukoliko dođe do naglih promena u morfološkim karkteristikama (povećanje masnog tkiva), one mogu da postanu remeteći faktor u postizanju viših vrednosti u nekim motoričkim sposobnostima kik boksera (što rezultira lošijim rezultatom na takmičenjima). U praksi se to objašnjava činjenicom da se motoričke sposobnosti moraju prilagođavati morfološkim karakteristikama kik boksera, zato što je nemoguće obrnuto raditi (zbog genetskih ograničenja).

+

39


LITERATURA 1. Baltić, R. (2006). Uticaj morfoloških karkteristika i motoričkih sposobnosti na efikasnost realizacije tehnika poluga. Beograd: Fakultet za menadžment u sportu, Univerzitet Braća Karić. 2. Blagojević, M. (2003). Uticaj nastave specijalnog fizičkog obrazovanja na promene morfoloških i motoričkih karakteristika studenata Policijske akademije. Monografija. Beograd: Policijska akademija. 3. Brković, S. (2005). Karakteristike poentirajućih tehnika na takmičenju vrhunskih kick boksera. Magistarska teza. Beograd: Fakultet fizičkog vaspitanja. 4. Drid, P. (2005). Uticaj specifičnih motoričkih vežbi na efikasnost motornog učenja elementarnih džudo tehnika. Doktorska disertacija. Novi Sad: Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja. 5. Kapo, S., Rađo. I. & Kajmović, H. (2004а). Analiza K-1 turnira “King of the Colosseum” - Sarajevo 2002. Homosporticus, 7 (1), 77-84. 6. Kapo, S., Rađo. I. & Kajmović, H. (2004b). Analiza K-1 turnira “King of the Colosseum” - Travnik 2003. Sportski logos, 2 (3), 98-109. 7. Kapo, S., Cikatić, B., Rađo, I., Bonacin, D., Kajmović, H. & Hmjelovjec, I.(2007). Trendovi primjene ručnih tehnika u K-1. Homosporticus 9 (1), 22-25. 8. Mudrić, R., Milošević, M. & Jovanović, S. (2004). Napad u karateu (edukacija i trening). Beograd: VŠUP. 9. Paspalj, D. (2005). Uticaj bazično motoričkih sposobnosti na efikasnost izvođenja tehnika bacanja iz programa specijalnog fizičkog obrazovanja. Magistarska teza. Banja Luka: Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja. 10. Pelević, B. (1998). Kik boks I-teorija i metodika. Beograd - Novi Sad: Viša škola za sportske trenere. 11. Subotički, S. (2002). Povezanost morfoloških i motoričkih karakteristika studenata VŠUP sa efikasnošću realizacije tehnika karatea iz programa specijalnog fizičkog obrazovanja. Magistarska teza. Novi Sad: Fakultet sporta i fizičkog vaspitanja.

‌ 40

+


ANALIZA PLIVAČKE DISCIPLINE 100M DELFIN NA OLIMPIJSKIM IGRAMA U PERIODU 1996-2008 UDK 797.2.212.6; 796.032.2”1996/2008”

Vladan Marković1 Visoka sportska i zdravstvena škola, Beograd, Srbija Sažetak: Olimpijske igre predstavljaju najznačajnije takmičenje u karijeri sportiste. Svaka trka na ovom najvećem svetskom takmičenju detaljno se analizira kroz takmičarske parametre i rezultati se koriste za poboljšanje budućih ostvarenja. Disciplina 100 m delfin jedna je od najuzbudljivijih i sa najvećim brojem plivača. Korišćenjem standardnih statističkih procedura utvrđena je povezanost rezultata sa određenim takmičarskim parametrima i progres rezultata kroz vreme. Ključne reči: olimpijske igre, takmičarska analiza, plivanje, 100 m delfin.

UVOD Najveći sportski spektakl predstavljaju Olimpijske igre (pogotovu poslednje održane u Pekingu 2008 god.), jer učešćem najvećeg broja država do sada među kojima je i naša država Srbija (ponovo posle 96 godina nastupila pod tim imenom), maksimalanim brojem takmičara, kao i gledalaca (pomoću svih medija) potvrđuju navedene epitete. Ako se postavi pitanje – „zašto je to tako?“ – mogu se dobiti brojni odgovori. Jedan od tih odgovora je: tačno definisan cilj tj. sportski rezultat. Pošto je čovek stvaralačko biće, savršeno mu odgovara takav izazov. Osim toga, moderan sport je postao i biznis tj. interes mnogih društvenih grupa. ______________ 1

* [email protected]

+

41


Oblast sporta je i prilika za promociju svake države i svih vrhunskih sportista. Na Olimpijskim igrama pored atletike, plivanje je najmasovniji sport (preko 1000 takmičara). Svi oni (kao i ostali sportisti) imaju jedinstven cilj da: – daju svoj maksimum, – postignu svoj najbolji rezultat i – ostvare najbolji plasman u svojoj sportskoj karijeri. Konkurencija je sve jača i brojnija, a rekordi i rezultati se stalno poboljšavaju, pa samim tim plasirati se u polufinale, ili finale, uspeva samo malom broju elitnih, vrhunskih plivača (Marković, 2010). Popovski, Naumovski i Meškovska (1997) izvršili su istraživanje nekih relevantnih biomehaničkih parametara finalista u disciplini 100 m delfin muški – na OI u Atlanti 1996. godine, primenjujući regresionu analizu na konačni rezultat (predstavljen kao kriterijumski varijabl). Utvrđena je velika povezanost sa ostalim varijablima (koji su predstavljeni kao prediktorski), a i dokazane su njihove međusobne povezanosti. Isti autori su 1997. primenom regresione analize relevantnih biomehaničkih parametara finalista u disciplini 200 m delfin na OI u Atlanti 1996. god. izvršili istraživanje u kome je konačni rezultat testiran kao kriterijumski varijabl, a ostali, kao sistem prediktorskih varijabla. Statistički je utvrđeno da prediktorske varijable značajno utiču na konačan rezultat, a značajan parcijalani uticaj, imaju varijabli: – vreme starta, – vreme čistog plivanja do 132,5 m i – vreme okreta i vreme finiša. Meškovska (2000) je u svom magistarskom radu istraživala uticaj nekih relevantnih biomehaničkih parametara na rezultate u individualnim disciplinama (u ženskom plivanju na OI u Atlanti 1996. god.) i utvrdila statistički značajnu povezanost svih prediktorskih varijabla sa konačnim rezultatom (kriterijumskom varijablom), kao i parcijalanu povezanost prediktorskih i kriterijumskih varijabla, u svakoj analiziranoj disciplini. Ovaj rad će se upravo baviti problematikom identifikacije i analize parametra koji su prisutni u svakoj trci, kao i komparaciji ispitivanih varijabli na poslednjih pet olimpijskih takmičenja, dok je cilj rada analiza takmičarskih parametara u disciplini 100 m delfin u navedenom periodu. ‌ 42

+

V. Marković: ANALIZA PLIVAČKE DISCIPLINE 100M DELFIN NA OLIMPIJSKIM IGRAMA U PERIODU 1996-2008

Posebnu težinu ovog rada predstavlja autorovo učestvovanje na poslednje četiri Olimpijade i stručna saradnja u olimpijskom makrociklusu „Sidnej 2000“ sa prof. dr Dimitrijom Popovskim i prof. dr Natašom Meškovskom, koji su profesori na katedri plivanja na Fakultetu za sport i fizičko vaspitanje u Skoplju, a objavili su niz radova iz ove oblasti. Takmičarska analiza plivača Poslednjih 15 godina, takmičarska analiza postaje regularna analitička procedura na svakom većem takmičenju. Svrha takmičarske analize je da pokaže treneru i plivaču jasan i detaljan sadržaj svake trke na takmičenju. Ona pokazuje u kojim delovima trke i u kojim parametrima su neki plivači bolji od drugih. Razlog korišćenja ovih analiza kod trenera vrhunskih plivača je da: 1. istražuju i kasnije progresivno unapređuju takmičarski model plivača (Maglischo, 2003); 2. identifikuju (analizom parametara u svakoj fazi trke) i poprave slabosti u takmičarskom izvođenju (unapređivanjem tehnike, njenih elemenata, taktike trke i sl.); 3. porede parametre između plivača u trci, plivačkih takmičenja i takmičara, koji se takmiče na različitim takmičenjima u različito vreme i 4. obezbede treneru informaciju koja mu pomaže u izboru najbolje strategije za pobedu plivača, npr. eliminisati slabosti u trci kroz trening - u toku vežbanja može se odrediti optimalan odnos dužine i frekvencije zaveslaja u pojedinim delovima trke (Colwin,1992). Odabrani uzorci (po standardu dr Rein Hajlanda) koji se koriste za redovnu analizu evropskih, svetskih i olimpijskih takmičenja (IOC-Competition analisys of swimming event,1996-2004) činiće 12 varijabla takmičarske analize i to: 1. Ukupna brzina plivanja, m/s UBP 2. Brzina čistog plivanja, m/s BČPL 3. Vreme reakcije na startu, sec VRKC 4. Vreme starta, sec VRST 5. Vreme čistog plivanja, sec VČPL 6. Vreme prolaza na 50 m VP50 7. Frekvencija zaveslaja, br/min FMIN 8. Dužina zaveslaja, m DUŽZ 9. Indeks efikasnosti INEF 10. Vreme okreta VROK 11. Vreme finiša VFIN 12. Konačni rezultat, sec KREZ +

43


U ovaj set spadaju varijabli koji su ekskluzivni reprezenti longitudinalne dimenzionalnosti i volumena i mase tela: Visina tela, cm AVIS Težina tela, kg ATEŽ Uzrast, god. UZRS

METOD Uzorak ispitanika Uzorak ispitanika predstavlja 80 vrhunskih plivača u disciplini 100 m delfin, učesnika plivačkih takmičenja na poslednjih pet Olimpijskih igara u periodu 1992–2008. i obuhvata najmanje 16 učesnika na svakoj Olimpijadi. Uzorak varijabli Uzorak varijabli, sačinjavaće parametri ispitivanih plivačkih disciplina, trinaest takmičarskih, dve morfološke i uzrast plivača. Program i postupak merenja Merenja i registrovanja rezultata proučavanih parametara takmičarske analize, mereni su primenom metodologije koju je utvrdio dr Rein Hajland sa Univerziteta u Talinu, u Estoniji. On je uspostavio i usavršio video sistem za snimanje i registrovanje navedenih takmičarskih parametara za svakog učesnika i u svakoj trci. Ovu metodologiju su modifikovali i prilagodili za australijske prilike Bruce Mason i Jim Fowil na Australijskom institutu za sport u Kamberi i sastoji se u sledećem: da se u svakoj trci automatski i elektronski registruju rezultati navedenih parametara za svakog učesnika. Maksimalna pouzdanost ovih podataka jednostavno se nameće kao neophodna u analizi trka na svim evropskim, svetskim i olimpijskim takmičenjima (IOC, Sidney Olimpic Games 2000). Prikupljanje i registrovanje podataka se izvodi uz pomoć osam video kamera postavljenih po dužini bazena i to na: 7,5 m, 10 m, 15 m, 20 m, 25 m, 35 m, 40 m i 42,5 m, od startne pozicije. Tačnost rezultata u svakom parametru se registruje kada glava plivača dođe u određenu poziciju, a celi sistem se uključuje pre početka trke. Podaci se za svakog plivača, za sve predviđene parametre, beleže u svakoj deonici od 50 m, a na kraju se registruju vrednosti za svaki parametar odvojeno u odnosu na broj deonica (50 m). ‌ 44

+


Statistička obrada podataka Korišćeni su deskriptivni pokazatelji: opseg, minimalni i maksimalni rezultat, aritmetička sredina, standardna devijacija, koeficijent varijacije i regresiona analiza. Za utvrđivanje razlika u aritmetičkim sredinama svih analiziranih parametara ponaosob, (ostvarenih na različitim Olimpijskim igrama u periodu 1992-2008 god.) primenjena je analiza varijanse.

REZULTATI Rezultati istraživanja dobijeni su korišćenjem navedene statističke procedure iz relevantnih podataka, tj. zvaničnih rezultata plivača u disciplini 100 m delfin sa poslednjih pet Olimpijskih igara. Analiza rezultata plivača u ovom periodu izvršena je putem deskriptivne analize (Tabela 1) ustanovljeno je da su najveća odstupanja primećana kod parametara: KREZ (konačni rezultat), VCPL (brzina čistog plivanja), VP50 (prolazno vreme na 50m), VFIN (vreme finiša), AVIS(antropometrijska visina) i ATEŽ (antropometrijska težina).

Tabela 1. Analiza rezultata finalista u disciplini 100 m delfin na OI u periodu 1992–2008

Korišćenjem regresione analize kod upoređivanja uticaja ispitivanih parametara na rezultat (Grafikon 1) ustanovili smo da najveći uticaj na rezult u ovoj disciplini imaju: UBP (ukupna brzina plivanja),VP50 (prolazno vreme na 50m), VROK i VFIN (vreme izvođenja okreta i finiša). +

45


Grafikon 1. Uticaj varijabli na rezultat plivača finalista OI u disciplini 100 m delfin

Analizom varijanse (Grafikon 2) utvrdili smo koje se vrednosti od istraživanih varijabli najviše menjaju kroz analizirani period i to su: KREZ (konačni rezultat), UBP (ukupna brzina plivanja), VP50 (prolazno vreme na 50m),VOKR i VFIN (vreme izvođenja okreta i finiša)

Grafikon 2. Razlike u vrednostima varijabli plivača finalista discipline 100 m delfin na OI u periodu 1992–2008

‌ 46

+


DISKUSIJA Disciplina 100 m delfin je u poslednjih nekoliko godina postala jedna od najgledanijih. Razlog tolikog interesovanja sigurno je i takmičenje srpskog asa Milorada Čavića i američkog superstara Majkla Felpsa. Pored njih ranije su delfinom vladali: Pablo Morales, Denis Pankratov, Lars Frolander, Michael Klim, Ian Kroker... Rezultati finalista OI su napredovali pod dejstvom različitih faktora. Deskriptivnom analizom ispitivanih parametara kod svih finalista u disciplini 100 m delfin, pokazuje se najveća varijacija (CV%) u vrednostima: konačnog rezultata (KREZ), brzine ukupnog plivanja (UBP), vreme reakcije na startu (VRCK), vreme starta (VRST), frekvencije zaveslaja (FMIN), dužine zaveslaja (DUŽZ), efikasnost plivanja (INEF), prolaznog vremena na 50 m (VP50), vreme izvođenja okreta (VOKR), vreme finiša (VFIN), uzrasta (UZRS) i antropometrijskih dimenzionalnosti visine (AVIS) i težine (ATEŽ), (Tabela 1). Iz ove analize zaključujemo da se morfologija plivača delfin stilom menjala kroz vreme i da je veoma različita kod finalista. Povećanje ovih mera verovatno je uslovilo i smanjenje frekvencije, dužine i efikasnosti zaveslaja, a samim tim i prouzrokovalo racionalniju tehniku plivanja. Vreme čistog plivanja (VČPL) se manje poboljšavalo od konačnog rezultata što ukazuje na činjenicu da se rezultat menjao preko napredovanja različitih tehničkih elemenata: vreme starta (VRST), vreme okreta (VOKR), vreme finiša (VFIN) i prolazno vreme na 50 m (VP50). Parametre koji najviše utiču na poboljšanje rezultata izdvojili smo primenom standardne statističke procedure - regresione analize (Grafikon 1). Varijabli koji veoma značajno utiču na rezultat su: ukupna brzina plivanja (UBP), prolazno vreme na 50 m (VP50), vreme izvođenja okreta (VROK) i finiša (VFIN). Parametri koji manje utiču na poboljšanje rezultata su: brzina čistog plivanja (BČPL), vreme starta (VRST) i antropometrijska visina (AVIS). Varijabli vremena čistog plivanja (VČPL), frekvencija zaveslaja (FMIN), dužina zaveslaja (DUŽZ), efikasnost plivanja (INEF), startna reakcija (VRCK) i antropometrijska težina (ATEŽ) ne utiču značajno na rezultat plivanja. Iz ove analize možemo zaključiti da se rezultat kod plivača u disciplini 100 m delfin najviše poboljšavao: – usavršavanjem okreta, – poboljšavanjem početne brzine na 50 m, – poboljšavanjem startne brzine na 15 m (podvodno plivanje) i – radom na anaerobnim sposobnostima koje se projektuju na većoj brzini finiša. +

47


Visina plivača delfin stila se povećavala i ona značajnije utiče na rezultat (kroz racionalnije i efikasnije izvođenje zaveslaja) od antropometrijske težine (Meškovska, 2000). Primenom analize varijanse (Grafikon 2) u analiziranom olimpijskom periodu utvrđen je varijabilitet za sledeće parametre: konačni rezultat (KREZ) najviše u periodima 1992-1996 god.; 2000-2004 god. i 2004-2008 god., ukupna brzina plivanja (UBP) najviše u periodima 1992-1996 god.; 2000-2004 god. i 2004-2008 god., brzina (BČPL) najviše u periodu 2000-2004 god. i vreme (VČPL) najviše u periodu 2000-2004 god., vreme čistog plivanja (VČPL), vreme reakcije na startu (VRCK) najviše u periodima 2000-2004 god. i 20042008 god., vreme starta (VRST) najviše u periodu 1992-1996 god., prolazno vreme na 50 m (VP50) najviše u periodima 1992-1996 god. i 2004-2008 god., vreme okreta (VROK) najviše u periodu 1996-2000 god. a finiša (VFIN) i antropometrijske težine (ATEŽ) najviše u periodu 1992-1996 god. Varijable koje su se manje značajno menjale u ispitivanom periodu su: – dužina zaveslaja (DUŽZ), – efikasnost plivanja (INEF), – antropometrijske težine (ATEŽ). Frekvencija zaveslaja (FMIN) i uzrast (UZRS) nisu se značajno menjali

ZAKLJUČAK Olimpijske igre predstavljaju krunu karijere jednog vrhunskog sportiste. U disciplini 100 m delfin gde je velika konkurencija a rezultat i plasman u finale zavisi od niza detalja koji određuju ko se plasirao u finale i ko je osvojio medalju. Takmičarska analiza nam sigurno pomaže u prikazu i analizi plivačkih parametara u trci. Od kvaliteta i brzine izvođenja ovih parmetara zavisiće i rezultat. U disciplini 100 m delfin rezultat je značajno zavisio od kvalitetnog izvođenja starta, okreta i ulaska u cilj kao i od prolaznog vremena na 50 m. Rezultat se u ovoj disciplini kroz vreme valovito poboljšavao i napredak u tehničko-tehnološkim parametrima je očigledan. Sport sve više dobija naučni pristup i tako da će trenažna tehnologija, a samim tim i rezultati, sigurno napredovati u budućnosti (Ahmetović i Matković, 1995).

‌ 48

+


LITERATURA 1. Ahmetović, Z. i Matković, I. (1995). Тeorija plivanja. Novi Sad: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. 2. Colwin, M. C. (1992). Swimming into 21st century. Illinois-USA: Leisure Press. 3. Maglischo, W.E (2003). Swimming fastest. Toronto: Mayfield Publishing Company. 4. Marković, V. (2010). Analiza šest plivačkih disciplina muškaraca na olimpijskim igrama u periodu 1996-2008. Doktorska disertacija. Beograd: Alfa Univerzitet-Fakultet za menadžment u sportu. 5. Mason, B. & Jim, F. (2000). Sydney Olimpic Games 2000 (Swimming officiel results book). Sydney: IOC. 6. Meškovska, N. (2000). Vlijaneto na nekoi biomehanički parametri vrz rezultatite vo individualnite disciplini od ženskoto plivanje na OI vo Atlanta 1996 godina. Magisterski trud. Skopje: Fakultet fizičke kulture. 7. Meškovska, N., Naumovski, M., Popovski, D. & Popovski, A. (1997). Regresiska analiza na relevantnite parametri za uspešnost vo disciplina 200 delfin- ženski na OI vo Atlanta 1996. Skopje: Fizička kultura 1-2, 11-15. 8. Popovski, A., Naumovski, M., Popovski, D. & Meškovska, N. (1997). Relacii među nekoi relevantni pokazateli za uspešnost vo disciplina 100 delfin- maški na OI vo Atlanta 1996. Skopje: Fizička kultura 3-4, 18-22. 9. IOC, Subcomision on Biomehanical and Phyziology (1996). Competition analyses of swimming events on Olimpic 1996. Atlanta. 10. IOC, Subcomision on Biomehanical and Phyziology (2004). Competition analyses of swimming events on Olimpic 2004, Athina.

+

49


‌ 50

+

SPORT - Nauka i Praksa, Vol. 2, No4, 2012, str. 51-59 Pregledni članak

SPЕCIFIČNОSTI MЕNАDŽMЕNTА U SPОRTU UDK 005:796

Еmiliја Mаrkоvić1 Učitеljski fаkultеt, Prizrеn – Lеpоsаvić, Srbija Mоmir Grаhоvаc Ministаrstvо оbrаzоvаnjа Rеpublikе Srbiје Dаnicа Piršl Fаkultеt zа spоrt i fizičkо оbrаzоvаnjе, Niš, Srbija Sažetak: Mеnаdžmеnt prеdstаvljа funkciјu kоја sе sаstојi оd nеkоlikо ulоgа kао štо su plаnirаnjе, оrgаnizоvаnjе, nаrеđivаnjе, kооrdinisаnjе i kоntrоlа. Pоstојi nеkоlikо pristupа rukоvоđеnju, i zаsnоvаnо nа njimа, rаzličiti stilоvi rukоvоđеnjа. Svаki оd njih је оdgоvаrајući u nеkim situаciјаmа. Tаkоđе, pоstоје mоgući rаzlоzi zа rаzlikоvаnjе mеnаdžmеntа i lidеrstvа. U оvоm rаdu biće аnаlizirаni tipоvi mоći, stilоvi rukоvоđеnjа, kao i u kојim је situаciјаmа kојi stil nајpоgоdniјi. Pоvеzаnо sа оvim, posebno će biti reči o kоmpаtibilnоsti izmеđu trеnеrа i spоrtistа štо је оd vеlikе vаžnоsti zа funkciоnisаnjе spоrtskе grupе i pоstizаnjе uspеhа. Ključnе rеči: trеnеr, spоrtistа, lidеrstvо, stilоvi rukоvоđеnjа, kоmpаtibilnоst trеnеr-spоrtistа

UVОD Kаdа je reč о bilо kојој оrgаnizаciјi, fоrmаlnој ili nеfоrmаlnој, јеdnо оd оsnоvnih pitаnjа јеstе vоđеnjе. Lidеrstvо је pоvеzаnо sа mеnаdžmеntоm, čаk se mоžе rеći dа sе оsim viziје, misiје itd. lidеrstvо rеаlizuје krоz mеnаdžmеnt. Mеnаdžmеnt је prоcеs uticаnjа nа drugе ljudе kаkо bi sе njihоvо pоnаšаnjе usmеrilо prеmа оstvаrеnju ciljеvа оrgаnizаciје. Аli, tаkоđе, zа mеnаdžеrе је vеоmа znаčајnо, pоsеbnо u оblаsti spоrtа, dа imајu spоsоbnоst uticаnjа nа drugе ljudе dа sе mеnjајu, sаmоrаzviјајu, dа učе i pоstајu sаmооdgоvоrni. ______________ 1

* [email protected]

+

51


Dаklе, pоsао mеnаdžеrа је dа mоtivišе ljudе dа sе pоnаšајu u prаvcu оstvаrеnjа dаtih ciljеvа. „Dоbrо mоtivisаnа оsоbа imа јаsnо dеfinisаnе ciljеvе i prеduzimа аkciје оd kојih оčеkuје dа ćе је vоditi dо оstvаrivаnjа tih ciljеvа“ (Armstrong & Thomson, 2000; 78). Spоrt sе mоžе dеfinisаti kао sоciјаlnа instituciја prоžеtа еdukаtivnim igrаmа, а rаdi fizičkоg i mеntаlnоg rаzvоја ličnоsti (Zec, 2011). Spоrtistа је оsоbа sа visоkim nivооm spоrtskih vеštinа i pоtеnciјаlа dа ih rеаlizuје i kоја је аngаžоvаnа u fоrmаlnim, оzbiljnim i struktuirаnim tаkmičеnjimа (Dosil, 2008). Оvо је dеfiniciја prоfеsiоnаlnоg аngаžоvаnjа u spоrtu, аli оsim njеgа, tаkоđе pоstојi rеkrеаtivni spоrt kојi је svimа dоstupаn pо slоbоdnој vоlji. Pоstоје dvе gеnеrаlnе vrstе spоrtа: individuаlni i kоlеktivni. Mоžе se prеtpоstаviti dа pоstојi pоtrеbа zа rаzviјаnjеm rаzličitih nаčinа mišljеnjа, pоnаšаnjа i mоtivisаnjа. U јеdnоm slučајu, vеоmа је vаžnо biti nеzаvisаn i оvо је prеduslоv zа bilо kојi individuаlni spоrt. U drugоm slučајu, znаčајnоst sе prеbаcuје nа kооpеrаtivnоst kоја је nеizbеžnа u kоlеktivnim spоrtоvimа. Аli, u оbа slučаја, pоsеbnо је vаžnа pоtrеbа zа pоstignućеm. Dаklе, zаdаtаk mеnаdžеrа, trеnеrа ili kаpitеnа, јеstе dа rаzviја pоtrеbu zа аutоnоmiјоm ili pоtrеbu zа kооpеrаciјоm, аli, u svаkоm slučајu i pоtrеbu zа kоmpеtеnciјоm. Njеgоv stil rukоvоđеnjа trеbа dа budе prilаgоđеn spоrtu kојim оn rukоvоdi, оsоbаmа kојimа rukоvоdi, аli i spеcifičnој situаciјi, kао štо su rаng ili аspirаciје igrаčа ili timа.

PITANJE MOĆI Svаkо rukоvоđеnjе је zаsnоvаnо nа nеkој vrsti mоći. Mоć prеdstаvljа spоsоbnоst uticаnjа nа dоnоšеnjе оdlukа, nа stаvоvе i pоnаšаnjа drugih. Rukоvоdiоci nе mоrајu dа primеnjuјu svојu mоć, pоnеkаd је svеst drugih о tоmе dа nеkо pоsеduје mоć i dа bi mоgао dа је upоtrеbi, јеdnаkо еfikаsnа kао i sаmа mоć. Rаzličiti аutоri gоvоrе о rаzličitim vrstаmа mоći. Vrеn i Vоič (Wreen & Voich, 1994) sаоpštаvајu dа pоstоје dvе vrstе mоći: fоrmаlnа mоć kоја sе оdnоsi nа prаvо dоnоšеnjа оdlukа, imа lеgitimnu оsnоvu i pоvеzаnа је sа pоziciјоm, а nе оsоbоm; nеfоrmаlnа mоć kоја је zаsnоvаnа nа hаrizmi kоја čini dа slеdbеnici prаtе lidеrа. Оvа vrstа mоći nеmа lеgitimnu оsnоvu i niје uspоstаvljеnа nа dаtоm аutоritеtu. Kоvi (Covey, 2000) sаоpštаvа dа pоstоје tri rаzličitе vrstе mоći, i tо su: mоć prisilе kоја је zаsnоvаnа nа strаhu. Lidеr imа strаh dа nеćе imаti pоslušnоst, а slеdbеnici sе plаšе dа ćе njihоvо dеlоvаnjе biti sаnkciоnisаnо. Оvа vrstа mоći је rеаktivnа i nеstаbilnа. Sа nеstаnkоm lidеrа nеstаје i mоć, а еnеrgiја slеdbеnikа mоžе biti usmеrеnа nа dеstrukciјu; prаktičnа mоć је ‌ 52

+

Е. Mаrkоvić, M. Grаhоvаc, D. Piršl: SPЕCIFIČNОSTI MЕNАDŽMЕNTА U SPОRTU

zаsnоvаnа nа оbеćаnim privilеgiјаmа zа оčеkivаnо pоnаšаnjе i nа оsеćаnjimа јеdnаkоsti i prаvdе. Slеdbеnici slеdе lidеrа svе dоk su uvеrеni dа ćе zа tо biti аdеkvаtnо nаgrаđеni. I оvа mоć је rеаktivnа, аli rеаkciје su uglаvnоm pоzitivnе, јеr u оvоm slučајu imа višе uticаја dоbrе vоljе nеgо kоntrоlе. Pоnаšаnjе је ovde višе individuаlističkо nеgо timskо, јеr mu је оsnоvа u individuаlnој pеrcеpciјi intеrеsа, а оdnоs trаје dоk su оbе strаnе zаdоvоljnе; оprаvdаnа mоć је zаsnоvаnа nа pоvеrеnju i kvаlitеtu јеdinstvеnоsti svаkоg оdnоsа. Оvdе pоstојi оbоstrаnо pоštоvаnjе i pоvеrеnjе lidеrа i slеdbеnikа јеdnih u drugе. Pоslеdicе slеđеnjа lidеrа nisu оd vаžnоsti zа slеdbеnikе. Uticај lidеrа је prоаktivаn i prеdstаvljа kоntinuirаnо dоnоšеnjе оdlukа zаsnоvаnо nа pоstојеćim vrеdnоstimа i lidеrа i slеdbеnikа. Sličnо, Li (Lee, 1998) nаvоdi: mоć prinudе kоristi strаh zа uspоstаv ljаnjе kоntrоlе, štо је оsnоvа оvе vrstе mоći. Оnа kоristi rеprеsivnа srеdstvа i blоkirа izrаžаvаnjе spоsоbnоsti slеdbеnikа; mоć kоristi је zаsnоvаnа nа rаzmеni, pоštеnju, slоbоdnој vоlji, nеzаvisnоsti i оstvаrivаnju dоbrоbiti оbе strаnе. Svаki učеsnik mоžе nаpustiti оdnоs ukоlikо оpаžа dа mu višе nе оdgоvаrа; mоć principа је zаsnоvаnа nа čаsti, pоštоvаnju, pоvеrеnju, štо је iznаd rаzmеnе dоbrоbiti. Оvо vоdi аktivnоm živоtu, еtičkоm pоnаšаnju, sаmоkоntrоli i trаnsfоrmаciјi, pоtkrеpljuје iniciјаtivu i prоizvоdi mеđuzаvisnоst krоz sinеrgiјu. Vrеdnоsti i аspirаciје lidеrа i slеdbеnikа su istе. Može se pretpostaviti dа, kаdа је о spоrtu rеč, vеlikа vаžnоst pripаdа dе ljеnju istih vrеdnоsti, stаvоvа i аspirаciја lidеrа i igrаčа. Fоrmаlnа ili lеgitimnа mоć, sаmа pо sеbi, nе mоžе vоditi uspеhu individuаlnih ili timskih igrаčа. Uspеh оbеzbеđuје sinеrgiја. Mејо kаžе: „Niје nајеfikаsniја оnа grupа kоја sе sаstојi оd nајеfikаsniјih individuа, vеć оnа kоја dаје nајbоljе rеzultаtе u intеrаkciјi individuа...Niје dоvоljnо dа individuа ispоljаvа kvаlitеt, vеć bi trеbаlо dа gа ispоljаvа u kооpеrаciјi sа оnimа uz kоје nаprеduје“ (Milојеvić, 2004; 95). Štа višе, tim kојi је sаstаvljеn nа оptimаlаn nаčin јеstе оnај u kоmе pоstојi sintеzа, nе sаmо spоrtskih, vеć i ljudskih vrеdnоsti člаnоvа timа, pri čеmu su оni usmеrеni јеdni nа drugе nе sаmо kао tаkmičаri, vеć kао cеlоvitе ličnоsti (Pаrаnоsić, 1982). Svе еnеrgiје, аspirаciје i nаpоri sаkupljеnе u јеdnu, prеdstаvljајu ključni fаktоr prоgrеsа, kојi је i cilj, pоsеbnо u prоfеsiоnаlnоm spоrtu.

MENADŽMENT I LIDERSTVO Prеglеdоm litеrаturе mоgu sе nаći rаzličiti kоncеpti о оdnоsu mеnаdž mеntа i lidеrstvа. Pо nеkim аutоrimа, vоđеnjе је sаmо intеgrаtivni dео mеnаdžmеntа kојi је usmеrеn nа pоnаšаnjе slеdbеnikа, dоk drugi аutоri smаtrајu dа је lidеrstvо širе оd mеnаdžmеntа. Čеstо sе kаžе dа mеnаdžеri +

53


ulаžu nаpоr dа urаdе stvаri nа prаvi nаčin, dоk lidеri nаstоје dа urаdе prаvе stvаri. Mеnаdžmеnt prеdstаvljа funkciјu kоја imа zа cilj оbеzbеđivаnjе, distribuciјu i kоrišćеnjе ljudskih nаpоrа i fizičkih rеsursа nа еfikаsan nаčin kаkо bi sе pоstigli nеki ciljеvi (Wreen & Voich, 1994). Оn sе bаvi kоntrоlоm, lоgistikоm i еfikаsnоšću. Lidеrstvо prеdstаvljа upоtrеbu nеprinudnоg uticаја dа bi sе usmеrаvаlе i kооrdinisаlе аktivnоsti člаnоvа grupе prеmа pоstizаnju ciljа (Jarvis, 2004). Аli, čаk i pоdеljеnе, čini sе dа оbе оvе ulоgе trеbа dа budu ispunjеnе rаdi pоstizаnjа ciljеvа. Kао i u mnоgim drugim аktivnоstimа, u spоrtu је tаkоđе, vеоmа vаžnо biti spоsоbаn zа stvаrаnjе i prеnоšеnjе viziје (lidеrstvо), аli i zа rеаlizаciјu tе viziје krоz funkciје mеnаdžmеntа (plаnirаnjе, оrgаnizоvаnjе, nаrеđivаnjе, kооrdinisаnjе i kоntrоlа). Vrlo važno je pitаnjе fоrmаlnе i nеfоrmаlnе mоći. Nеkо mоžе imаti fоrmаlnu pоziciјu i fоrmаlnu mоć, аli nе mоrа biti i prihvаćеn оd člаnоvа grupе. I оvо је priličnо dеstruktivnа pоziciја sа stаnоvištа funkciоnisаnjа i uspеhа u spоrtu. Nајmоćniја је nеfоrmаlnа mоć, јеr оnа znаči dа је оsоbа оpаžеnа i prihvаćеnа kао vоđа. Zbоg оvоgа је оptimаlni nаčin birаnjа vоđе оnај kојi dоlаzi iz prоcеsа struktuirаnjа grupе u kоmе sе јеdnа ili višе оsоbа pојаvljuјu kао individuе kоје, pо svоm pоnаšаnju, dоprinоsе uspеšniјеm pоstizаnju zајеdničkih ciljеvа. Lаzаrеvić kаžе: „Оsоbа kоја nа prаktičаn nаčin pоmаžе i dоprinоsi uspеšniјеm funkciоnisаnju grupе sе оpаžа kао vоđа. Оvаkvа оsоbа dоzvоljаvа pоstizаnjе zајеdničkih ciljеvа i оlаkšаvа zаdоvоljаvаnjе individuаlnih pоtrеbа... i nа tај nаčin snаžnо privlаči оstаlе člаnоvе grupе“ (Lаzаrеvić, 1987; 195). Lidеrstvо imа nеkоlikо kоmpоnеnti (Dierkes at al., 2001): • lidеrstvо је sоciјаlni prоcеs, • osnоvni kvаlitеt оvоg prоcеsа јеstе uticај kојi sе mоžе оstvаrivаti nа nеkоlikо rаzličitih nаčinа, pеrsuаzivnоm еlоkvеnciјоm ili ličnim primеrоm, • prоcеs uključuје intеrаkciјu učеsnikа u kојој је svаkо i slеdbеnik i vоđа u istо vrеmе; ovаkvа intеrаkciја stvаrа prоcеs dvоsmеrnоg uticаја izmеđu vоđе i slеdbеnikа; • prоcеs imа rаzličitе rеzultаtе - nајоčiglеdniјi је u pоstizаnju grupnih ciljеvа, аli sе dеšаvајu i pоslеdicе u vidu оbаvеzivаnjа individuе grupi i njеnim ciljеvimа, јаčаnjа grupnе kоhеziје i učvršćivаnjа ili mеnjаnjа kulturе grupе, Lidеrstvо imа nеkе principе, i tо su: intеgritеt, еfikаsnа kоmunikаciја, аutоritеt i zа njеgа vеzаnа оdgоvоrnоst, pоzitivni mеntаlni stаvоvi, pоštоvаnjе slеdbеnikа, kоnstаntnоst ciljеvа, timski rаd, еfеktivni mеnаdžmеnt rеsursа, ‌ 54

+


dоnоšеnjе оdlukа zаsnоvаnо nа činjеnicаmа i sаmо-оdgоvоrnоst. Kао kаrаktеristikе vоđа, u litеrаturi sе mоgu nаći slеdеćе: еmоciоnаlnа stаbilnоst i sаmоkоntrоlа, аdаptibilnоst, iniciјаtivа, hrаbrоst, sprеmnоst nа rizik, оdlučnоst i istrајnоst, еtičkо pоnаšаnjе, iskrеnо prоsuđivаnjе, pоuzdаnоst, pеrmаnеntnо učеnjе i sаmоrаzvој, pоzitivnа еnеrgiја, pоvеrljivоst, sinеrgiја. Аkо se gоvоri о vrhunskim rеzultаtimа u spоrtu, tеškо је zаmisliti dа sе оni mоgu pоstići bеz јаsnе viziје i lidеrskih аspirаciја. Аli, vrhunski spоrt uključuје visоk nivо disciplinе, tе је mеnаdžеrskа funkciја kоntrоlе, tаkоđе vеоmа vаžnа. Imаmо utisаk dа su plаnirаnjе, оrgаnizоvаnjе, kооrdinisаnjе еkskluzivni zаdаci mеnаdžеrа u spоrtu i funkciоnisаnju spоrtskе оrgаnizаciје. Dоk su аktivni, spоrtisti nеmајu intеrеsа zа učеstvоvаnjе u rukоvоđеnju timоm, i tо је pоslеdicа dоminаntnоg аutоritаtivnоg trеtmаnа kоmе su izlоžеni оd nајrаniјih dаnа svоg bаvljеnjа spоrtоm u rаzličitim klubоvimа (Havelka & Lаzаrеvić, 2011). Nајzаd, trеbа pоmеnuti dа su kоncеpti mеnаdžmеntа i lidеrstvа slični difеrеnciјаciјi trаnsаkciоnоg i trаnsfоrmаciоnоg lidеrstvа. Dоk је trаnsаkciоnо lidеrstvо bliskо trаdiciоnаlnоm shvаtаnju mеnаdžmеntа i prеdstаvljа pоziciјu nа kојој mеnаdžеri mоtivišu slеdbеnikе dа sе pоnаšајu prеmа оčеkivаnjimа u zаmеnu zа nаgrаdu, trаnsfоrmаciоnо lidеrstvо sе dеšаvа оndа kаdа prilаgоđаvаnjе niје višе dоvоljnо i kаdа pоstојi pоtrеbа zа vеlikim prоmеnаmа u svеsti svаkоg pојеdincа. Оvо је prоcеs zаdоbiјаnjа privržеnоsti u kоntеkstu zајеdničkih ciljеvа i viziје. Dоk trаnsаkciоnо lidеrstvо mоžе biti funkciоnаlnо u stаbilnој situаciјi, kаdа spоrtistа ili tim pоstižu zаdоvоljаvајućе rеzultаtе, u situаciјаmа kаdа stvаri krеću nizbrdо, uspеsi оpаdајu i pојаvljuје sе pоtrеbа zа prоmеnоm, trаnsfоrmаciоnо lidеrstvо prеdstаvljа bоljе rеšеnjе.

PRISTUPI MENADŽMENTU I STILOVI RUKOVOĐENJA Оd kаdа је pоčеlо dа sе rаsprаvljа о rukоvоđеnju, а tо је bilо krајеm XIX vеkа, pојаvilо sе nеkоlikо pristupа, i nа njimа su zаsnоvаni rаzličiti stilоvi rukоvоđеnjа. Prvi pristup је zаsnоvаn nа crtаmа ličnоsti i bаvi sе idеntifikаciјоm i mеrеnjеm kаrаktеristikа pо kојimа sе dоbri mеnаdžеri rаzlikuјu оd lоših. Crtе lidеrа su rеlаtivnо stаbilnе dispоziciје ličnоsti, kао štо su intеligеnciја, аgrеsivnоst i nеzаvisnоst. Crtе kоје posеduјu uspеšni lidеri trеtirајu sе kао univеrzаlnе. Lidеri sе оznаčаvајu kао vеlikе ličnоsti kоје pоsеduјu crtе kоје ih činе izuzеtnim оsоbаmа, rаzličitim оd оstаlih člаnоvа grupе. Kаrаktеrišе ih hаrizmа, аktivnа intеligеnciја i snаžnа mоtivаciја (Lаzаrеvić & Hаvеlkа, 2011). Оni, tаkоđе, imајu visоku sоciјаlnu intеligеnciјu i širоk spеktаr +

55


prаtičnih sоciјаlnih vеštinа. Glаvni nеdоstаtаk оvоg pristupа је zаnеmаrivаnjе situаciоnih fаktоrа. Drugi pristup је bihејviоrаlni pristup kојi је usmеrеn nа dеlоvаnjе i pоnаšаnjе uspеšnih mеnаdžеrа štо ih rаzlikuје оd nеuspеšnih. Оsnоvnо pitаnjе је štа mеnаdžеr trеbа dа rаdi? Оvај pristup sugеrišе dа ukоlikо nеkо uspе dа pоtkrеpi žеljеnа pоnаšаnjа i еliminišе nеpоžеljnа, оn ćе uspеti dа pоvеdе ljudе dа rаdе štа оn žеli, bеz оtpоrа. Nа оvоm pristupu su zаsnоvаni аutоkrаtski, dеmоkrаtski i libеrаlni stil rukоvоđеnjа. Аutоkrаtskе vоđе sаmе dоnоsе оdlukе i оčеkuјu pоtpunu pоslušnоst оd člаnоvа grupе. Prеdnоst оvоg stilа u spоrtu је tај štо mоžе pоmоći dа člаnоvi timа budu usmеrаvаni prеmа svrhоvitim аkciјаmа i оndа kаdа su pоd strеsоm, iscrpljеni ili rаstrојеni (Jarvis, 2004). Аli, spоrtisti mоgu imаti prоblеmа sа sаmоmоtivisаnjеm u оdsustvu vоđе. Dеmоkrаtski vоđа uzimа u оbzir mišljеnjа člаnоvа grupе pri dоnоšеnju оdlukа. U spоrtu, оvо mоžе biti vrlо uspеšаn stil rukоvоđеnjа, аli оn nе оdgоvаrа situаciјаmа u kојimа trеbа brzо dоnоsiti оdlukе. Libеrаlni lidеr оstаvljа člаnоvimа grupе dа sаmi dоnоsе оdlukе, bеz bilо kаkvоg mеšаnjа, i u vеćini slučајеvа, rеzultаti оvоg stilа su slаbiјi, а igrаči mоgu imаti prоblеmа sа sаmоmоtivisаnjеm. Nа bihејviоrаlnоm pristupu su zаsnоvаni i drugi stilоvi, kао štо su dirеktivni i pаrticipаtivni; mеnаdžmеnt zаsnоvаn nа inicirаnju strukturе ili nа rаzumеvаnju ljudi; kоncеpt mеnаdžеrskе mrеžе itd., аli u оsnоvi оvih rаzličitih stilоvа lеži аutоkrаtski, dеmоkrаtski i libеrаlni mеnаdžmеnt. Trеći pristup јеstе kоntigеnciјski pristup, а pоvеzаn је sа situаciоnim pristupоm. Mеnаdžеr kојi је uspеšаn u јеdnој situаciјi, tо nе mоrа biti i u drugој (Cox, 1998). Tаkо, niјеdаn stil mеnаdžmеntа niје univеrzаlnо nајbоlji, vеć trеbа dа sе оdrеdi u оdnоsu nа kаrаktеristikе zаdаtkа, crtе ličnоsti slеdbеnikа, pоnаšаnjе i kаrаktеristikе оkružеnjа. Stil rukоvоđеnjа bi trеbаlо dа budе prilаgоđеn uslоvimа pојеdinаčnе situаciје. Zа оvај pristup је tipičnа Fidlеrоvа tеоriја kоntigеnciје. Prеmа njој, uspеh vоđstvа zаvisi оd оsоbinа vоđе i kаrаktеristikа situаciје u kојој sе vоđstvо оdviја. Fidlеr је idеntifikоvао dvе kаtеgоriје lidеrа: оni kојi su оriјеntisаni nа zаdаtаk i оni kојi su оriјеntisаni nа ljudе. Rukоvоdiоci оriјеntisаni nа zаdаtаk prеvаshоdnо rаzmišljајu о vеrоvаtnоći izvršаvаnjа zаdаtаkа i nе vоlе nееfikаsnе člаnоvе timа. Rukоvоdiоci оriјеntisаni prеmа ljudimа vrеdnuјu člаnоvе timа i uprkоs nеdоvоljnоm dоprinоsu u izvršаvаnju zаdаtаkа u trеnutku. Оbе kаtеgоriје mеnаdžеrа su еfikаsnе pоd rаzličitim uslоvimа. U vеоmа nеpоvоljnim uslоvimа, rukоvоdiоci оriјеntisаni nа zаdаtаk pоstižu bоljе rеzultаtе. Kаdа је situаciја izrаzitо nеpоvоljnа, grupа trаži dirеktivni mеnаdžmеnt, јеr оvаkvа situаciја dоnоsi nеsigurnоst, i ljudi su svеsni dа tеškа situаciја zаhtеvа dоbru ‌ 56

+


оrgаnizаciјu i disciplinu. U vеоmа pоvоljnој situаciјi, rukоvоdilаc usmеrеn nа ljudе biće јоš usmеrеniјi nа njih, tаkо dа zаdаtаk mоžе biti zаnеmаrеn. Sаmо оsrеdnjа pоvоljnоst situаciје dоzvоljаvа еfikаsnоst rukоvоđеnjа оriјеntisаnоg nа ljudе. Kоks (Cox, 2007) sugеrišе dа u spоrtu trеbа dа budu zаdоvоljеnе оbе funkciје, pа trеnеr trеbа dа umе dа prеpоznа pеrsоnаlnе dispоziciје igrаčа, kао i dа rаdi nа оtklаnjаnju njihоvih slаbоsti, sаm ili uz pоmоć аsistеntа. Ukоlikо је trеnеr оriјеntisаn nа zаdаtаk, njеgоv аsistеnt mоžе uspоstаvljаti ličnе kоntаktе. Trеnеr, tаkоđе, mоžе rаditi nа unаprеđivаnju pоvоljnоsti situаciје. Put-cilj tеоriја nаglаšаvа pоtrеbе i ciljеvе pоdrеđеnih ili spоrtistа. Vоđа је fаcilitаtоr kојi pоmаžе spоrtistimа dа rеаlizuјu svоје ciljеvе. Оvо sе оstvаruје nаgrаđivаnjеm pоdrеđеnih zа pоstizаnjе ciljеvа, kао i pоvеćаvаnjеm mоgućnоsti zа ličnо zаdоvоljstvо. Nајzаd, pоstојi nеkоlikо stilоvа rukоvоđеnjа i nа vоđi је dа izаbеrе nеki оd njih. Аli, еfikаsnоst igrаčа zаvisi оd prаvоg izbоrа. Tаkо, vоđа u spоrtu trеbа dа budе оtvоrеn zа rаzličitе mоgućnоsti i trеbа dа prilаgоdi svој stil rukоvоđеnjа kоnkrеtnim uslоvimа i situаciјi.

KOMPATIBILNOST IZMEĐU TRENERA I SPORTISTA U svоm pоslu, trеnеri imајu nеkоlikо ulоgа i izvršаvајu nеkоlikо funkciја. Milојеvić (2004) nаvоdi slеdеćе ulоgе trеnеrа: ulоgа оcа, kоја је visоkо еmоciоnаlnа, јеr mlаdi spоrtisti nаstоје dа simbоlički trаžа оcа u ličnоsti trеnеrа. Оni sе pоkоrаvајu, аli оčеkuјu dа trеnеr rеšаvа njihоvе prоblеmе; ulоgа stаriјеg brаtа sе pојаvljuје оndа kаdа је gеnеrаciјskа rаzlikа trеnеrа i spоrtistа mаlа. Tаdа је bоljа situаciја аkо је trеnеr biо vrhunski spоrtistа, јеr sе оndа nеdоstаtаk gеnеrаciјskе distаncе kоmpеnzuје аutоritеtоm; ulоgа trеnеrа-mаgа је hаrizmаtičnа. Оvа ulоgа pripаdа оnim trеnеrimа izа kојih stоје izvаnrеdni rеzultаti, kојi znајu dа sе snаđu u rаzličitim situаciјаmа, mоgu dа krеirајu prоmеnе i imајu јаk sugеstivni uticај nа člаnоvе timа; trеnеr-prоfеsоr insistirа nа učеnju i vеžbаnju, а оsnоvа njеgоvоg аutоritеtа јеsu visоki prоfеsiоnаlni rеzultаti. Оvdе nеmа еmоciоnаlnе bliskоsti, а njеgоvе vеzе sа člаnоvimа timа su strоgо kоnvеnciоnаlnе. Јеdаn оd vеоmа vаžnih fаktоrа uspеšnоsti vоđе i uspеšnоsti timа јеstе kоmpаtibilnоst izmеđu trеnеrа i spоrtistа. Pоrеd tоgа, timskа kоhеziја i pоzitivnа klimа јеsu prеduslоvi spоrtskоg uspеhа. Tаkо dоbri оdnоsi i mеđusоbnо rаzumеvаnjе izmеđu trеnеrа i spоrtistа јеstе оd prеsudnе vаžnоsti. Džоvеt оdnоs trеnеr-spоrtistа оpisuје kао situаciјu u kојој su еmоciје, misli i pоnаšаnjа trеnеrа i spоrtistе mеđuzаvisni (Cockeril, 2002). Kоmpаtibilnа diјаdа trеnеr-spоrtistа sе kаrаktеrišе dоbrоm, pоštеnоm i slоbоdnоm +

57


kоmunikаciјоm, nаgrаđivаnjеm spоrtistа оd strаnе trеnеrа zа ulоžеnе nаpоrе i еfikаsnа izvоđеnjа, mеđusоbnim uvаžаvаnjеm i pоštоvаnjеm, pоzitivnim оsеćаnjimа (Cox, 2007). Inkоpаtibilnа diјаdа prеdstаvljа оdnоs u kоmе nеmа еfikаsnе i оtvоrеnе kоmunikаciјe, izоstаје nаgrаđivаnjе i pоstојi оsеćаnjе izоlоvаnоsti јеdnih оd drugih. Kvаlitеtnа intеrаkciја i mеđusоbni rеspеkt vоdе оsеćаnju zаdоvоljstvа i unаprеđеnju izvоđеnjа spоrtistе. U оvаkvој intеrаkciјi pоstоје pоvrаtnе infоrmаciје, spоrtisti dоbiјајu infоrmаciје о svоm izvоđеnju i nаgrаdе zа dоbrо izvоđеnjе, štо imа uticаја nа sаmоpоštоvаnjе. U drugоm slučајu, spоrtisti kоristе infоrmаciје о svојim nеuspеšnim izvоđеnjimа kаkо bi ih kоrigоvаli, а tо vоdi pоbоljšаnju. Kао fаktоrе kоmpаtibilnоsti Kоkеril (Cockerill, 2002) nаvоdi: bliskоst, kоја sе tičе еmоciоnаlnоg tоnа оdnоsа i izrаžаvа sе dubinоm privržеnоsti i pоvеzаnоsti; kооriјеntаciја sе izrаžаvа uspоstаvljаnjеm оkružеnjа u smеru pаrtnеrstvа, krоz еfеktivnu kоmunikаciјu u kојој sе dеšаvа rаzmеnа iskustvа; kоmplеmеntаrnоst sе оdnоsi nа kооpеrаciјu i pеrcеpciјu оbе strаnе dа је kооpеrаciја еfеktivnа i kооpеrаtivnа. Iz svih nаvеdеnih rаzlоgа, trеnеri trеbа dа rаdе nа uspоstаvljаnju dvоsmеrnе kоmunikаciје izmеđu sеbе i spоrtiste. Ukоlikо spоrtistа оsеćа dа trеnеr vrеdnuје njеgоvе nаpоrе, оn ćе sе оsеćаti kоmfоrnо u оvаkvој kоmunikаciјi (Cox, 1998). Оvо tаkоđе znаči dа оni dеlе istе stаvоvе, vrеdnоsti i аspirаciје štо је оd vеlikоg uticаја zа еfikаsnе rеzultаtе.

ZАKLJUČАK U svim аspеktimа ljudskе аktivnоsti i pоslоvаnjа, funkciја mеnаdžmеntа mоrа biti оstvаrеnа. Mеnаdžmеnt u spоrtu prеdstаvljа primеnu prоcеsа mеnаdžmеntа u оblаsti spоrtа. Spоrt imа nеkоlikо rаzličitih fоrmi. Mоžе biti rеkrеаtivаn i prоfеsiоnаlаn, individuаlni i kоlеktivni. Аli, u svim rаzličitim slučајеvimа, оn zаhtеvа funkciјu mеnаdžmеntа. Pоstоје rаzličiti stilоvi rukоvоđеnjа kојi su zаsnоvаni nа rаzličitim fоrmаmа mоći. Аli, niјеdаn stil niје univеrzаlnо nајbоlji. Stilоvi rukоvоđеnjа trеbа dа budu prilаgоđеni situаciјi, štо znаči ljudimа kојimа sе rukоvоdi i pоstојеćim оkоlnоstimа. Tаkоđе, pоstојi pоtrеbа zа rаzličitim intеrvеnciјаmа nа rаzličitim prоfеsiоnаlnim nivоimа, u individuаlnоm ili kоlеktivnоm spоrtu. Nе pоstојi niјеdаn mоdеl intеrvеnciје kојi služi svim spоrtistimа, zа svе svrhе ili svе tаkmičаrskе situаciје (Dosil, 2008). Tаkо, zаdаtаk spоrtskоg rukоvоdiоcа јеstе dа еvаluirа svаku situаciјu, mоgućnоst, dа prеdviđа mоgućе pоslеdicе prе dоnоšеnjа оdlukе о tоmе kаkо dа dеluје. Rеzultаti izvоđеnjа zаvisе оd оvаkvоg pоnаšаnjа rukоvоdilаcа.

‌ 58

+


LITЕRАTURА 1. Cockerill, I. (2002). Solutions in Sport Psychology. Holborn: Thomson. 2. Covey, R.S. (2000). Principi uspešnog liderstva. Beograd: Grmeč. 3. Cox, H.R. (1998). Sport Psychology- Concepts and Applications. Boston: McGraw Hill. 4. Cox, H.R. (2007). Sport Psychology. New York: McGraw Hill. 5. Dierkes, M., Berthoin Antal, A., Child, J., & Nonaka, I. (2001). Organizational Learning and Knowledge. London, New York: Oxford University Press Ince. 6. Dosil, J. (2008). The Sport Psychologist’s Handbook; A Guide for SportSpecific Performance Enhancement. Chichester: John Wiley & Sons. 7. Havelka, N., & Lazarević, Lj. (2011). Psihologija menadžmenta u sportu. Beograd: Visoka sportska i zdravstvena škola. 8. Jarvis, M. (2004). Sport Psychology. London and New York: Routledge. 9. Lazarević, Lj. (1987). Psihološke osnove fizičke kulture. Beograd: IPRO Partizan. 10. Lee, B. (1998). Moć principa- Časno uticanje. Beograd: Grmeč. 11. Milojević, A. (2004). Psihologija sporta i vežbanja. Niš: SVEN. 12. Paranosić, V. (1982). Psihologija sporta. Beograd: NIP Partizan. 13. Tomson, R. (2000). Veština rukovodjenja. Beograd: Clio. 14. Wreen, D., & Voich, D. (1994). Menadžment - Proces, struktura i ponašanje. Beograd: Grmeč. 15. Zec, N. (2011). Management in Sport, I International Symposium Engeneering Management and Competitiveness 2011 (EMC 2011), June 24-25, 2011, Zrenjanin, Serbia

+

59


‌ 60

+

SPORT - Nauka i Praksa, Vol. 2, No4, 2012, str. 61-70 Stručni članak

RAVNOTEŽA, PROSTOR I VREME KAO SEGMENTI KVALITETNOG TRENINGA KOORDINACIONIH SPOSOBNOSTI KOŠARKAŠA UDK 796.323.2.015.1

Nenad Trunić3 Visoka sportska i zdravstvena škola, Beograd, Srbija Sažetak: Zahtevi savremene košarke su zasićeni velikom brzinom egzekucije tehničko-taktičkih elemenata. U situacijama igre potrebno je sve kraće vreme reakcije igrača i sve bolja sposobnost anticipacije. U tom pravcu, pred savremene košarkaše se imperativno postavlja zahtev za širokim perceptivnim poljem, trenutna unutrašnja percepcija i momentalnim izborom adekvatnog motoričkog odgovora u vremenu, prostoru i situaciji u kojoj se igrač nalazi. Ovaj rad se bavi prikazom sledećih zahteva u trenažnom i takmičarskom procesu košarkaša: preciznost u vremenskim i prostornim parametrima kao prvi uslov za adekvatno rešenje u svim vežbama, momenat korišćenja odgovarajuće snage i brzine u tehničkom ispoljavanju i efikasnost, kao specifična sposobnost da se sintetizuju svi zahtevi u motoričkom ispoljavanju. Košarka u budućnosti će biti još više ispunjena perceptivnim nadražajima, sa tendencijom prebacivanja akcenta sa motoričke pripreme na način treninga koji stimuliše analizu situacije i izbor adekvatnog motoričkog odgovora. Savremena trenažna tehnologija zahteva jasne i precizne naučne implikacije u vezi planiranja, programiranja i realizacije košarkaških treninga, što je i osnovni sadržaj i tema ovog rada. Ključne reči: propriocepcija, ravnoteža, kontrola pokreta, usklađenost pokreta u vremenu i prostoru (timing), funkcionalni trening u košarci

* [email protected]

3

+

61


UVOD Svaki pokret u košarci nije samo jednostavno pomeranje delova tela, već sistem ili sinteza prostornih, vremenskih, ritmičkih, kinematičkih i dinamičkih parametara kretanja, koje proprioceptivni sistem dovodi u vezu s relevantnom informacionom komponentom. Interakcija motoričke memorije košarkaša i trenutnih informacija u strukturi pokreta, određuju situaciju kontinuiranih promena i evolucije u svakom narednom pokretu. Informacije o kretanju tela ili njegovih delova u vremenu i prostoru se dobijaju od: spoljnih receptora koji primaju i prenose signale ili nadražaje iz spoljnih organa (oči, uši, nos, usta, koža), unutrašnjih receptora, primaju i prenose signale iz unutrašnjih organa (krvni sudovi, srce, unutrašnje uho, koji daju i emocionalnu komponentu doživljaju pokreta) i proprioceptora, koji prenose signale iz neuromuskularnog sistema (regulatori mišićne tenzije ili tonusa), od Goldžijevog tetivnog organa (kontroliše tonus tetiva) do zglobnih receptora, koji informišu izvođača pokreta o poziciji relevantnih zglobova i stvaraju osećaj o izvođenju pokreta. Kada su u pitanju vremenski parametri kretanja, ne postoji jasna slika o izvorima informacija iz vremenskog segmenta pokreta i putevima njihovog prenosa. Ne postoji receptor koji je specijalizovan za percepciju vremenskih parametara pokreta i njegov transport. Nauka je na stanovištu da svaka povratna informacija (feed back) o pokretu iz spoljnih i unutrašnjih receptora ima svoju vremensku komponentu, koja je komplementarna s prostornim infromacijama o kretanju. Sposobnost košarkaša za precizno izvođenje tehničko-taktičkih elemenata sa i bez lopte, determinisana je motoričkom memorijom ili tehničkom obučenošću i sposobnošću adaptacije na nove, varijabilne i dinamične situacije. Napredovanje u izvođenju je iz navedenih razloga u direktnoj korelaciji sa kontrolom unutrašnjih procesa i brzinom prepoznavanja aktuelnih situacija u vremenu i prostoru. Kvalitet kontrole navedenog tipa ravnoteže, ili još preciznije, sposobnost „kontrole neravnoteže“ (što brže uspostavljanje narušene ravnoteže) u situacionim uslovima, zasićenim visokim faktorom nestabilnosti (uslovi igre, položaj tela, kontakt protivnika ili saigrača, dinamičke karakteristike pokreta, prisustvo lopte...), uslovljena je uzajamnim delovanjem vizuelnog, vestibularnog i proprioceptivnog mehanizma.

VIZUELNI ASPEKTI IZVOĐENJA POKRETA Čulo vida čini sistem koji je najvažniji za prijem informacija o prirodi pokreta koji se želi izvesti i prostornim komponentama koje utiču na njegovo ‌ 62

+

N. Trunić: RAVNOTEŽA, PROSTOR I VREME KAO SEGMENTI KVALITETNOG TRENINGA KOORDINACIONIH SPOSOBNOSTI KOŠARKAŠA

izvođenje. Pored toga, krucijalni značaj čula vida se ogleda u funkciji autokontrole preciznosti izvođenja kretanja ili tehničko-taktičkih elemenata u košarci. Vizuelni parametri izvođenja pokreta koji su bitni za košarku mogu se posmatrati s nekoliko aspekata: a) Centralna vizija ili pregled, koja predstavlja sposobnost košarkaša da u slučaju centralno postavljenih ciljeva ili predmeta (onih koji se nalaze i frontalnoj ravni), razlikuju dve tačke malih dimenzija, koje su odvojene, bez obzira da li su u stanju mirovanja ili kretanja. Primer iz igre je izvođenje slobodnih bacanja ili sve vrste dodavanja u frontalnoj ravni. Centralni pregled igre je u košarci odgovoran, pre svega, za kontrolu lopte i direktnog protivnika. b) Osećaj dubine vidnog polja ili stereoskopija, odgovorna je za prepoznavanje distance ili rastojanja između dva predmeta ili prostornu distribuciju, koja se odnosi na procenu udaljenosti jednog predmeta od drugog ili predmeta od igrača (lopta, protivnik, saigrač, sudija, linije igrališta...).Važno je reći, da procena položaja i dinamike kretanja objekata u visinskom vidnom polju, takođe pripada ovom segmentu vizuelnih senzacija. c) Periferni vid se definiše kao sposobnost igrača da vidi što veći prostor ispred i pored sebe, perifernim vidom, bez pomeranja pogleda sa centaralno fiksirane pozicije. Sposobnost perifernog vida ili širina perceptivnog polja je veoma značajna u percepciji igrovnih situacija, u proceni „objekta u kretanju“ (lopta, saigrač, protivnički igrač, sudija) i ona direktno utiče na sposobnost predviđanja ili anticipacije, koja je neizostavno obeležje svih vrhunskih košarkaša. Dobar periferni vid i percepcija vidnog polja omogućavaju igračima bolji izbor rešenja problemskih situacija i skraćuje vreme reakcije (što je vrlo važno za košarku kao dinamičnu igru brzih promena u vremenu i prostoru). Značaj čula vida ogleda se u sposobnosti da se na bazi slike koja dolazi iz spoljašnosti, izvrši komparacija sa „ranije doživljenom vizuelnom senzacijom u perceptivnom polju“ (Trunić, 2007) i da se izabere adekvatan odgovor iz memorije pokreta. Praktično, na taj način se prepoznaju situacije iz igre u kojima je igrač već bio, bira se adekvatno rešenje i skraćuje vreme izvođenja pokreta. Kada vizuelna slika dođe do receptora u oku, oni je transformišu u svetlosne stimuluse, koji se nervnim završecima prenose do kore velikog mozga u kojoj se bira odgovor na datu draž. Optička analiza situacije igre i izbor odgovora su uslovljeni genetskim karakteristikama igrača i sposobnošću analize perceptivnog polja u dubinu i visinu (Brad, 1986). Dokazano je, (Brad & Fleury, 1986) da je: gornja leva +

63


zona vidnog polja bolje je analizirana od ostalih zona vidnog polja; da najveći broj igrača nije u stanju da jednim pogledom proceni više od pet do sedam objekata u vidnom polju; da je najbolji ugao za prijem informacija u vidnom polju između 21° - 40° u odnosu na horizontalu i da smanjenje vidnog polja u centralnom segmentu ne predstavlja problem, dok ometanje perifernog vidnog polja ometa pravilno izvođenje nekog tehničkog elementa. Isti autori kažu da u određivanju brzine i preciznosti procene predmeta u vidnom polju, najvažniju ulogu ima ugao pod kojim se predmet primeti. Istraživanja potvrđuju da igrači biraju preciznije i brže odgovore kada im predmeti dolaze pod određenim uglom (32°-40°) u odnosu na direktno doletanje u visini očiju. Sposobnost procene trajektorije lopte koja se kreće u prostoru bila je tema brojnih istraživanja i postoji konsenzus da se tačnost i brzina prijema informacija o objektu u vidnom polju mogu drastično poboljšati adekvatnim treningom (40-45%). Navedeni podaci potvrđuju da perceptivno i motoričko iskustvo igra odlučujuću ulogu u brzini perceptivne analize i izbora motoričkog odgovora. Kao važan podatak, navodi se potreba za raznovrsnim ili multiformnim nadražajima radi poboljšanja kapaciteta perceptivne i motoričke memorije, odnosno u praksi se implikativno nameće potreba za primenom vežbi za razvoj koordinacionih sposobnosti u kojima postoje varijacije u pogledu vremena i prostora, s akcentom na različitim uglovima prijema lopte i različitim početnim položajima u usavršavanju tehničko-taktičkih veština. PROPRIOCEPTIVNI SISTEM Proprioceptivni trening je segment pripreme košarkaša koji bi trebalo da bude neizbežna komponenta trenažnog procesa u cilju razvoja koordinacionih sposobnosti košarkaša i kao sredstvo prevencije povređivanja (Trunić, 2007). Ako do povrede ipak dođe, propriocepcija se može koristiti u procesu rekonvalescencije i kao sredstvo oporavka. Sposobnost lokomotornog sistema za primerene odgovore na specifične, a često i na neobične statičke i dinamičke nadražaje se zove propriocepcija (Potach & Borden, 2000). Jednostavnije rečeno, propriocepcija podrazumeva osećaj za položaj vlastitog tela u prostoru. Proprioceptivne vežbe su se još nekada koristile u rehabilitacione svrhe a danas su postale gotovo neizostavan deo preventivnog i razvojnog kondicionog treninga. Danas se pojavljuju i drugi termini za ovaj tip treninga. Jedan od njih je PVV (Proprioceptive-Vestibular-Visual) trening koji naglašava važnost linije koju čine proprioceptori, centar za ravnotežu u ‌ 64

+


unutrašnjem uhu i vidni analizator. Drugi termin je senzorno-motorički trening, a podrazumeva dovođenje sportista u pozicije u kojima moraju reagovati zadržavanjem ravnotežnog položaja. Takođe se koristi i termin neuromuskularni stabilizacioni trening (Clark, 2001). Znamo da su danas u vrhunskoj košarci sve veći zahevi i da su igrači podvrgnuti ekstremno velikom naporu, pa su tako i sve veće mogućnosti za povređivanje. Ako se telo košarkaša dovodi u veliki broj trenažnih situacija kojima je cilj da provociraju aktivaciju proprioceptora, ove će pretpostavke omogućiti optimalnu reakciju u urgentnim situacijama koje bi mogle usloviti povređivanje (Jukić, 2003). Proprioceptivni sistem preko specifičnih receptora dobija informacije od mišića, tetiva i zglobova i u stanju je da veoma brzo prenosi informacije o pokretu do centralnog nervnog sistema i kičmene moždine. Pored toga, od proprioceptivnih spsobnosti u velikoj meri zavisi i modeliranje muskularnog ili mišićnog odgovora. Promena i podešavanje pozicije tela (posturalni odgovori) su direktno uslovljeni kvalitetom proprioceptivnih organa. Propriocepcija se često zanemaruje kod povreda skočnog zgloba i kolena. Kada dođe do povrede dolazi do povreda brzo-adaptirajućih i sporo-adaptirajućih receptora i ako se ti receptori duži period ne koriste tada se oni gube. Isti slučaj je i kod starijih osoba, pa je radi toga propriocepcija vrlo bitna za svaki uzrast. Ako se povreda ponavlja remeti se osećaj za ravnotežu, a daljom neaktivnošću se receptori gube. Što je povreda bila teža, to je i gubitak propriocepcije u povređenom segmentu veći. Trenutno se u konceptu propriocepcije razlikuju „svesna“ i „nesvesna“ komponenta (Riva & Trevisson, 2000). „Nesvesna komponenta“ se odnosi na sposobnost kore velikog mozga da bez uticaja svesti daje odgovore na pritiske koji se vrše na zglobove prilikom izvođenja pokreta, dok „svesna“ komponenta propriocepcije daje odgovore na nadražaje vizuelnih, vestibularnih i perifernih receptora, odgovarajućom aktivnošću CNS-a. Tri fundamentalna nivoa kontrole su: spinalni refleks, kora velikog mozga i kognitivno planiraje odgovora. Iz navedenih podataka je jasno da kontrola specifičnih pokreta u košarci determiniše uspešnost igrača. Sposobnost da se ostvari tačan nivo otpora i preciznost pojedinih segmenata tela u vremenu i prostoru povećavaju se s takmičarskim nivoom sportista. U tom smislu, treba pomenuti da pogoršanje položaja tela prilikom izvođenja tehničkih elemenata u otežanim uslovima, zavisi i od neuro-mišićnih karakteristika košarkaša i da je, čak i u segmentu izvođenja jednostavnih tehničkih elemenata, stabilnost nervnog sistema, faktor koji distinguje uspešne igrače od manje uspešnih (Latash, 1998). +

65


VESTIBULARNI SISTEM Vestibularni sistem je sistem koji poslednji stupa na scenu prilikom izvođenja pokreta i izbora motoričkog odgovora jer ima najsavršeniji sistem aktivacije. Kasno uključenje vestibularnog sistema je pozitivna pojava, jer on praktično dozvoljava vizuelnom i proprioceptivnom sistemu izbor rešenja u posturalnom i dinamičkom segmentu pokreta. Kvalitet izvođenja pokreta definitivno najviše zavisi od efikasnosti vizuelnog i proprioceptivnog sistema. U početnim fazama izvođenja pokreta dominantne su vizuelne informacije, dok se proprioceptivna senzibilnost javlja kao odlučujući faktor kod izvođenja složenih pokreta i potpuno preciznog izvođenja složenih motornih radnji. Sistem posturalne kontrole čine: vizuelni sistem-čulo vida (najprecizniji), proprioceptivni sistem (najbrži) i vestibularni sistem (poslednji se uključuje u izvođenje pokreta). RIKAZ VEŽBI ZA RAZVOJ SPECIFIČNE P KOORDINACIJE U KOŠARCI Naravno da je prvi uslov za realizaciju navedenih vežbi, odgovarajući zdravstveni status igrača i postepeno povećanje zahteva po elementarnim didaktičkim principima. Sve vežbe ovog tipa treba raditi na početku glavnog dela treninga, u uslovima optimalne funkcionalne spremnosti koštano-zglobnog i ligamentarno-mišićnog sistema i optimalne pobuđenosti CNS-a.

Vežba broj 1: CILJ: posturalna kontrola tela SADRŽAJ VEŽBE: uz oslonac prvo sa obe noge, a kasnije jednonožni oslonac na balans ploči ili «bosu» lopti driblati („jačom“ pa „slabijom„ rukom: dribling sa dve lopte istovremeno, naizmenično, dribling sa košarkaškom i teniskom, rukometnom, medicinkom ili odbojkaškom loptom). Napredniji nivoi vežbe su: raditi bez vizuelne kontrole, sa promenom ruke, dodirivanjem poda rukom kojom se ne dribla, promena ruke driblinga uz nagib tela u svim ravnima, promena visine težišta sa prelazom u poziciju polučučnja ili dubokog čučnja i sl. ‌ 66

+


DOZIRANJE: serije od 10 do 20 sekundi rada sa pauzom duplo dužom od vremena aktivnosti (odnos rad-odmor je 1:2 a broj serija od 2 do 8 u zavisnosti od cilja treninga (razvojni, održavajući, preventivni).

Vežba broj 2: CILJ: poboljšanje specifičnog balansa kroz kontinuirano gubljenje i ponovno uspostavljanje ravnoteže. SADRŽAJ VEŽBE: prilikom oslonca na obe ili jednoj nozi raditi dodavanje uz primenu različitih tehnika (dve ruke sa grudi, jedna ruka, iznad glave, iza leđa...); menjati uglove dodavanja, ravni iz kojih se prima lopta, jačinu i brzinu dodavanja, vrstu lopte (loptica za tenis, košarkaška, medicinka...). Vežba se može raditi u paru ili trojkama, na većim rastojanjima, kao osnovna vežba ili kao dopunska vežba, kao i u pauzi tehničko-taktičkih vežbi. DOZIRANJE: 2-8 serija od po 10 do 30 sekundi rada sa pauzom duplo dužom od vremena aktivnosti.

Vežba broj 3: CILJ: kontinuirano održavanje ravnoteže prilikom bočnog kretanja (u sagitalnoj ravni). SADRŽAJ VEŽBE: brzo bočno kretanje u odbrambenom košarkaškom stavu levo-desno; na znak trenera, na preciziranom rastojanju ili sa neravnomernim intervalima rada uz zaustavljanje i zadržavanje amortizacije. DOZIRANJE: 4-6 serija u trajanju od 5 do 20 sekundi sa odnosom rad-pauza, 1:2 ili 1:3.

+

67


Vežba broj 4: CILJ: održavanje ravnoteže uz otpor partnera i elastičnih guma prilikom kretanja u svim ravnima. SADRŽAJ VEŽBE: kretanje u svim ravnima: levo-desno, napred-nazad, dijagonalno napred-nazad uz otpor elastičnih guma u pravcu suprotnom od otpora partnera. DOZIRANJE: 4-6 serija u trajanju od 5 do 10 sekundi sa odnosom rad-pauza, 1:3.

ZAKLJUČAK Aktuelna košarka se zasniva na zahtevima za velikom brzinom egzekucije tehničko-taktičkih elemenata. Zahteva se sve kraće vreme reakcije igrača i sve bolja sposobnost anticipacije. Ideal za igrače u savremenoj košarci treba da bude široko perceptivno polje, trenutna unutrašnja percepcija i momentalni izbor adekvatnog motoričkog odgovora u vremenu, prostoru i situaciji u kojoj se igrač nalazi. Takvi zahtevi kao preduslov nameću visok nivo muskularnih sposobnosti, jak i stabilan nervni sistem, visok nivo inteligencije i obučenosti u tehničko-taktičkom smislu i brzinu taktičkog mišljenja koja je podržana neuromišićnim kvalitetima za brze rekcije. Trening mora da bude orijentisan na izbor vežbi koje stimulišu brze reakcije u vremenu i prostoru koje se izvode u odgovarajućem ritmu. Poboljšanje sposobnosti motoričkog reagovanja je moguće uz povećanje specifičnosti trenažnih sadržaja, sa svih aspekata: neuromuskularnog, tehničko-taktičkog, sociološko-psihološkog. Trening se posmatra kao adaptivni proces na metaboličke, bioenergetske i biomehaničke zahteve igre. Navedene sposobnosti igrača bi ga dovele u situaciju da na utakmici bude u pravom momentu na pravom mestu i da uz optimalnu potrošnju snage i brzine pronađe, taktički najbolje rešenje. Ovaj koncept je u teoriji jasan, a u praksi ga je moguće realizovati poštovanjem sledećih zahteva u trenažnom procesu: preciznost u vremenskim i prostornim parametrima, korišćenje odgovarajuće snage i brzine ‌ 68

+


u tehničkom ispoljavanju, efikasnost kao specifična sposobnost da se sintetizuju svi zahtevi u motoričkom ispoljavanju i postaviti kvalitet treninga uvek ispred kvantiteta. U budućnosti će svi oblici košarkaškog treninga biti u velikoj meri zasićeni perceptivnim nadražajima, sa tendencijom prebacivanja akcenta sa motoričke pripreme na način treninga koji stimuliše analizu situacije i izbor adekvatnog motoričkog odgovora.

+

69


LITERATURA 1. Brad C., & Fleury M. (1986). Perception visuelle et sports collectifs. Paris: FPA. 2. Farfel, V.S. (1988). Il controllo dei movimenti sportivi. Bologna: Fabri editori. 3. Fontani, G. (1998). Basi neurofisiologiche della sensibilità propriocettiva e dell’equilibrio. Siena: Istituto di Fisiologia Umana, Università di Siena. 4. Graydon, J.K., & Townsend, J. (1984). Proprioceptive and visual feedback in the learning of two gross motor skills. Inernational Journal of Sport Psycohology, 15, 227. 5. Komi, P. (1986). How important is neural drive for strength and power development in human muscle? In: Saltin B. (ed). Biochemistry of Exercise VI, International series on Sports Science. Champaign: Human Kinetics, vol. 16, 515-529. 6. Latash, M.L. (1998). Neurophisyologicals basis of movement. Champaign: Human Kinetics. 7. Riva, D. (1998). Sistemi di valutazione della sensibilità propriocettiva e della capacità di gestione del disequilibrio. Torino: Dip. Ricerche in Scienze Motorie. 8. Riva, D. (2000). Archeopropriocezione. Sport & Medicina, 2, 50-54. 9. Riva, D. & Trevisson, P. (2000). Il controllo posturale. Sport & Medicina, 4, 47-51. 10. Trunić, N. (2007). Trening mladih košarkaša različitih uzrasnih kategorija. Beograd: Visoka škola za sport. 11. Williams, A.M., & Weigelt C. (1999). Vision and Proprioception in lower limb interceptive actions: evidence from the soccer field. Research Institute for Sport and Exercise Sciences, Liverpool J.M. University, UK, 4th Congress of the European College of Sport Science, Rome, 14-17 July.

‌ 70

+

SPORT - Nauka i Praksa, Vol. 2, No4, 2012, str. 71-74

Prikaz knjige

Havelka N. i Lazarević Lj. (2011).

Psihologija menadžmenta u sportu ISBN 978-83687-14-5; COBISS.SR-ID 184385036

Izdavač: Visoka sportska i zdravstvena škola, Beograd, Srbija, 384. str. Termin “menadžment’’ često se kod nas u stručnim, pa i u naučnim krugovima, koristi kao internacionalni žargon, a ne kao konceptualno i terminoški definisan pojam. Takvu konfuziju, čini se, dodatno ohrabruje interdisciplinarna priroda samog menadžmenta. Stučnjaci iz različitih naučnih oblasti neretko nedovoljno kompetentno koriste i interpretiraju upravo psihološku dimenziju menadžmenta, dok menadžeri praktičari polaze u svom radu od laičke pretpostavke da smo ‘’svi mi psiholozi’’. Ova knjiga, u tom smislu, uspostavlja ‘’prirodan poredak stvari’’, jer autori, eminentni univerzitetski profesori psihologije, uzimaju u obzir sve dimenzije savremenog menadžmenta i posebno prikazuju oblasti psihologije najrelevantnije za menadžement, naročito za menadžment u sportu. Koncipirana u prvom redu tako da svojim sadržajem prati nastavni plan i program istoimenog predmeta koji studenti Visoke sportske i zdravstvene škole iz Beograda slušaju na odseku za sportski menadžment, knjiga potencira teme vezane u prvom redu za psihološko razumevanje funkcionisanja grupe i organizacije, načine upravljanja i rukovođenja uz neprekidno usmeravanje studenata da aktivno razmišljaju o datim tememama u kontekstu sporta. Oblasti psihologije releventne za teoriju i praksu menadžmenta u sportu prikazane su kroz sedam poglavlja, na savremen, svež, čitaocu pristupačan način izlaganja uz mnoštvo primera. Autori sve obrađene teme sa lakoćom stavljaju u kontekst sporta i upravljanja u sportu, a na kraju svake celine nalazi se niz pitanja za diskusiju, dodatni samostalni ili grupni rad. Prvo poglavlje donosi kratak pregled četiri osnovne koncepcije savremenog sporta - humanističke, klasicističke ili akademske, nacionalno-političke i utilitarno-ekonomske koncepcije sporta. Autori diskutuju o individualnom i društvenom značaju sporta i ulozi sporta u savremenoj civilizaciji. Ta diskusija na momente vraća čitaoca u prošlost sve do antičke koncepcije sporta, ali veoma je važna za aktivno razmišljanje o globalnoj ulozi sporta u budućnosti, koju će nesumnjivo sve više oblikovati upravo menadžeri u sportu. Na strani 21. autori zaključuju da je psihološka dinamika inherentna sportu, jer prožima +

71


celokupnu dinamiku sporta i oko sporta: “...Bez motivacije nema uključivanja i istrajavanja u sportu, bez aspiracija nema ciljeva koji vode sportskoj izuzetnosti, bez sposobnosti nema valjanih odluka, bez učenja nema znanja, bez vežbanja nema dobre izvedbe, bez strateški osmišljenih treninga nema efikasnosti i značajnih učinaka, bez vizionarske i inteligentne razmene s okruženjem nema efektivnog menadžmenta...’’ Prvo poglavlje donosi i kratak pregled istorije psihologije, osnovnih psiholoških pojmova i oblasti, a posebno je predstavljena i psihologija sporta. U vrlo konciznoj formi prikazan je i odnos između psihologije, sporta i menadžmenta. Na taj način omogućeno je i psihološki manje edukovanom i upućenom čitaocu da temeljnije prati glavnu tematiku knjige. Drugo poglavlje počinje klasičnim teorijama organizacije i upravljanja organizacijom (Tejlor, Fajol, Maks Veber, Mejo), a u fokusu ovog poglavlja su psihološki aspekti ciljeva i oblika organizovanja u sportu. Razmatrajući ciljeve sportskog organizovanja autori razlikuju razvojni, rekreativni, standardni i vrhunski sport, a govoreći o vrstama sportskih organizacija definišu sportski klub, sportsko društvo, sportski savez, savez sportova, sportsko-rekreativni centar i sportsku organizaciju kao udruženje građana. U okviru ovog poglavlja vrlo koncizno razmotren je i odnos globalizacije, komercijalizacije i profesionalizacije u sportu. Na kraju poglavlja prikazan je jedan model efikasnog profesionalnog menadžmenta u sportu. Treće, četvrto, peto i šesto poglavlje upoznaju čitaoca sa socijalnopsihološkim određenjem grupe uopšte, uz jasno ukazivanje na specifičnost problematike sportske grupe. U trećem poglavlju definisan je pojam grupe, vrste grupa, načini i činioci formiranja i razvoja grupe, kao i faze i pokazatelji razvoja grupe. Autori daju socijalno-psihološko određenje grupe i razmatraju razloge ljudskog udruživanja sa stanovišta individue i društva. Govoreći o vrstama grupa, polaze od pojmova nestrukturisane i strukturisane grupe, ukazujući na razliku između skupina ljudi kao što su npr. publika, masa ili gomila, navijači u sportu i jasno strukturisanih grupa koje svojom organizacijom odgovaraju socijalnopsihološkoj definiciji grupe. Strukturisane grupe diferenciraju i opisuju prema nekoliko kriterijuma: prema veličini, prema ciljevima i aktivnostima, prema načinu nastanka, prema intenzitetu interpersonalnih odnosa, prema stepenu formalizacije odnosa, prema uticaju na ponašanje svojih članova i prema osećanju pripadnosti grupi. Poseban naglasak je na sportskoj grupi u svetlu svih navedenih kriterijuma. Govoreći o načinu nastanka grupe, autori razmatraju spontano i plansko formiranje grupe. Kao činioci nastanka grupe navedeni su i diskutovani faktori fizičke sredine, faktori socijalnog okruženja, lične karakteristike članova grupe i menadžment kao poseban strateški činilac koji utiče ne samo na nastanak, već i na opstanak, razvoj i uspešno funkcionisanje ‌ 72

+

M. Mladenović: N. Havelka i Lj. Lazarević - Psihologija menadžmenta u sportu

grupe. Autori navode nekoliko faza u razvoju i funkcinisanju grupe i posebno prikazuju glavne odlike svake faze - pripremna faza, inicijalna faza, faza stabilizacije strukture i odnosa u grupi, faza efektivnog funkcionisanja i faza održavanja i menjanja grupe. Četvrto poglavlje bavi se grupnim ciljevima i grupnim normama. Autori definišu pojam grupnog cilja i razmatraju kako grupni ciljevi nastaju i kako treba da budu operacionalizovani da bi ih članovi grupe prihvatili kao svoje sopstvene i zalagali se za njihovo ostvarivanje. U okviru ovog poglavlja razmotren je i pojam grupnih normi, način njihovog nastanka i osnovne funkcije grupnih normi sa stanovišta pojedinca i sa stanovišta grupe u celini. Peto poglavlje eksplicira šta je struktura grupe i koje su vrste grupne strukture. Posebno je razmotrena struktura aktivnosti, struktura članstva u grupi, struktura autoriteta u grupi i struktura afektivnih odnosa. Kao osnovni elementi grupne strukture definisani su pojmovi položaja i uloga, a govoreći o strukturi autoriteta i afektivnih odnosa, autori posebno prikazuju različite vrste moći i uticaja u grupi (npr, moć nagrađivanja ili prisile, referentna moć, stručnjačka moć, legitimna moć, itd.) i fenomen grupne kohezije uz ilustraciju kako se kohezivnost meri uz pomoć sociometrijske tehnike. Šesto poglavlje bavi se grupnom dinamikom. Razmotrena je komunikacija u grupi i značaj koji u grupnoj dinamici ima socijalna percepcija i samoopažanje. Prikazane su različite vrste komunikacije i uslovi uspešne komunikacije u grupi, kao što su formulisanje i slanje poruke, aktivno slušanje, izbor odgovarajućeg kanala komunikacije. Autori uvode čitaoca u osnovne pojmove socijalne percepcije značajne za razumevanje grupne dinamike: formiranje prve impresije o drugoj osobi, proces atribucije uzroka ponašanja, uslovi tačnosti socijalnog opažanja, načini formiranja svesti o sebi. Posebna pažnja posvećena je socijalnoj facilitaciji i socijalnom pritisku i konformiranju. Za razumevanje dinamike grupe, posebno dinamike sportske grupe, značajno je i razumevanje odnosa saradnje i takmičenja. Na kraju ovog poglavlja pažnja je posvećena i rešavanju problema u grupi, grupnom odlučivanju, konfliktima i upravljanju konfliktima i njihovom rešavanju. Sedmo poglavlje je najduže i razmatra odnos između ličnosti i menadžmenta. U uvodu ovog poglavlja prikazana je univerzalnost fenomena vođstva. Posebni podnaslovi bave se opširno presonalističkim, situacionističkim i interakcionističkim pristupom izučavanju fenomena vođstva. Svaki od navedenih pristupa vođstvu polazi od određene teorijske koncepcije, zatim slede prikazi istraživanja inspirisanih tim teorijama i glavni empirijski nalazi. Vrlo važan, mada na prvi pogled diskretan segment knjige, predstavlja poslednji naslov u okviru sedmog poglavlja, kroz koji se naglašava značaj stručnog obrazovanja menadžera i neophodnost kontinuirane edukacije, uz vrlo konkretne ideje i predloge o permanentnom obrazovanju menadžera. +

73


“Psihologija menadžmenta u sportu’’ odlična je osnovna udžbenička literatura za studente različitih studijskih programa menadžmenta u sportu, ali takođe, može se koristiti i kao obavezna ili šira literatura studentima menadžmenta uopšte, psihologije menadžmenta, ali i drugim obrazovnim profilima u sportu. Nezavisno od doprinosa koji daje univerzitetskom obrazovanju, knjiga može da se koristi i kao svakodnevni priručnik u praksi. Može da bude korisna različitim profilima stručnjaka koji se bave menadžmentom, a nisu psiholozi; psiholozima koji su uključeni u menadžment, a nisu menadžeri, kao i svim stručnjacima u sportu i sportskim radnicima koji bar jednim delom svog radnog angažovanja moraju da se bave i menadžmentom, a da “ne ispuste iz vida’’ i psihološke pojave. Bez opasnosti od preterivanja, može se reći da je “Psihologija menadžmenta u sportu’’ ne samo važan i vredan doprinos naučnoj i stručnoj literaturi, akademskim udžbenicima i praktičnim priručnicima za svakodnevnu upotrebu, već predstavlja kompas koji, koristeći nauku kao referentnu tačku pruža preko potreban orijentir za snalaženje u menadžerskoj praksi. Marijana Mladenović4 Visoka sportska i zdravstvena škola, Beograd, Srbija UDK 005:796]:195.9(075.8)(049.32)

* [email protected]

4

‌ 74

+

SPORT - Nauka i Praksa, Vol. 2, No4, 2012, str. 75-77

Prikaz knjige

Ilić, R. (2011).

Ekonomika sportskih organizacija ISBN 978-86-83687-13-8; COBISS.SR-ID 181602828

Izdavač: Visoka sportska i zdravstvena škola, Beograd, Srbija, 352. str

Knjiga obuhvata 352 stranice i podeljena je u šest delova koji su raščlanjeni na 15 glava. Knjiga je obogaćena sa 120 ilustracija i i velikim brojem komentara. Osnovni delovi knjige su: (1) Pojam, karakteristike i vrste preduzeća i sportskih organizacija, (2) Preduzeće i tržište, (3) Ljudski resursi, tehnologija i produktivnost, (4) Troškovi i ekonomičnost, (5) Profit i rentabilnost, (6) Poslovni ciljevi i merenje performansi u sportskim organizacijama. U knjizi se nakon prezentiranja uvodnih napomena, odnosno predmeta, cilja i metodoloških osnova istraživanja, obrađuju i sistematizuju brojna pitanja ekonomike preduzeća i ekonomike sportskih organizacija. Struktura knjige „Ekonomika sportskih organizacija“ određena je, kako samim naslovom, tako i potrebom i opravdanošću istraživanja ekonomskog aspekta veoma složene problematike sportskih organizacija. Naime, i pored izražene interdisciplinarnosti problema koji se istražuje, naglasak je ipak na sportskom supstratu, koji se manifestuje kroz funkcionisanje sistema sporta zemlje u celini. Polazeći od toga, predmet ove knjige obuhvata 15 glava, i to: (1) Pojam i osnovne vrste preduzeća; (2) Posebne vrste preduzeća; (3) Tržišna tražnja i prihod preduzeća; (4) Tržišna struktura i konkurencija; (5) Tržišna struktura i konkurencija u sportu; (6) Tehnologija, proizvodnja i produktivnost; (7) Ljudski resursi i unapređenje produktivnosti u sportskim organizacijama; (8) Troškovi u sportskim organizacijama; (9) Ekonomičnost u sportskim organizacijama; (10) Ekonomija na bazi degresije troškova; (11) Profit u sportskim organizacijama; (12) Rentabilnost u sportskim organizacijama; (13) Ocena i praćenje rentabilnosti u sportskim organizacijama; (14) Poslovni ciljevi preduzeća i sportskih organizacija i (15) Merenje performansi u preduzećima i sportskim organizacijama Na ovaj način je u knjizi pod naslovom „Ekonomika sportskih organizacija“ prof. dr Radovan Ilić zaokružio istraživanje ekonomike sportskih organizacija kao nauke i primenjene mikroekonomske discipline. +

75


U uvodnom delu knjige autor je obradio predmet i cilj ekonomike preduzeća i ekonomike sportskih organizacija. Prvi deo knjige pod naslovom „Pojam, karakteristike i vrste preduzeća i sportskih organizacija“ čine dve glave i to: (1) Pojam i osnovne vrste preduzeća i (2) Posebne vrste preduzeća. U prvoj glavi autor je definisao preduzeće i sportsku organizaciju, istakao pravne aspekte i organizacionu strukturu predzeća i sportske organizacije, istakao karakteristike i specifičnosti osnovnih vrsta preduzeća, i obradio efikasnost i efektivnost preduzeća i sportske organizacije. U drugoj glavi autor je obradio malo preduzeće i preduzetničku firmu; multinacionalno i globalno preduzeće; neprofitno preduzeće i virtuelno preduzeće. Drugi deo knjige pod naslovom „Preduzeće i tržište“ obuhvata tri glave, i to: (3) Tržišna tražnja i prihod preduzeća, (4) Tržišna struktura i konkurencija i (5) Tržišna struktura i konkurencija u sportu. U trećoj glavi obrađena su dva krupna pitanja, i to: (1) Tržišna tražnja i (2) Prihod preduzeća. U četvrtoj glavi obrađena je: (1) Tržišna struktura, (2) Analiza konkurencije i (3) Promena tržišne strukture i konkurencije. Peta glava posvećena je tržišnoj strukturi i konkurenciji u sportu. U ovom delu obrađena su značajna pitanja, kao što su: pojam tržišta sporta, modeli tržišta sporta, specifičnosti sportskog tržišta, cenovni oblik (cena) sportske usluge, analiza tržišta sportskih usluga i tržišne strukture u sportu. Treći deo knjige koji nosi naziv „Ljudski resursi, tehnologija i produktivnost“ sadrži dve glave, i to: (6) Tehnologija, proizvodnja i produktivnost i (7) Ljudski resursi i unapređenje produktivnosti u sportskim organizacijama. U šestoj glavi obrađena su veoma značajna pitanja ekonomike preduzeća i ekonomike sportskih organizacija, kao što su: definisanje proizvodnje i produktivnosti; analiza produktivnosti, merenje i pokazatelji produktivnosti; tehnologija i porast produktivnosti, i produktivnost sportskih organizacija. Sedma glava obuhvata veoma značajna pitanja iz domena unapređenja produktivnosti, kao što su: marginalna produktivnost rada; ljudski kapital; traženje rente i troškovi uticaja; traženje rente u profesionalnom fudbalu i kompenzacije, podsticaji i motivacija ljudskih resursa. Četvrti deo knjige koji nosi naslov „Troškovi i ekonomičnost“ posvećen je veoma značajnim pitanjima iz oblasti troškova i ekonomičnosti preduzeća i sportske organizacije. Ovaj deo čine tri glave i to: (8) Troškovi, (9) Ekonomičnost i (10) Ekonomija na bazi degresije troškova. U osmoj glavi izvršena je definicija troškova i napravljena njihova klasifikacija po različitim kriterijumima. U devetoj glavi definisan je pojam principa ekonomičnosti, prikazana analiza ekonomičnosti i iskazane specifičnosti principa ekonomičnosti u sportskim organizacijama. U desetoj glavi izvršena je analiza ekonomije na ‌ 76

+

M. Cupara: R. Ilić - EKONOMIKA SPORTSKIH ORGANIZACIJA

bazi degresije troškova na primeru ukupnih i prosečnih fiksnih troškova i ukupnih i prosečnih varijabilnih troškova i teoriski rasvetljena kategorija reagibilnosti troškova u preuzećima i sportskim organizacijama. Peti deo knjige nosi naziv „Profit i rentabilnost“ i obuhvata tri glave, i to: (11) Profit, (12) Rentabilnost, i (13) Ocena i predviđanje rentabilnsosti u sportskim organizacijama. U jedanaestoj glavi obrađene su teorije o profitu: računovodstven, ekonomski i normalni profit, i sadašnji i budući profit. U dvanaestoj glavi obrađena su značajna pitanja iz oblasti rentabilnosti, i to: definisanje rentabilnosti; analiza rentabilnosti; merenje rentabilnosti; rentabilnost u sportskim organizacijama i sprovođenje i unapređenje rentabilnosti. Trinaesta glava knjige pod naslovom „Ocena i predviđanje rentabilnosti u sportskim organizacijama“ sadrži sledeća pitanja: Kontribuciona analiza, Projekat H ili U? Proizvoditi ili kupiti? Uzeti ili ostaviti; Analiza prelomne tačke i Prednosti i nedostaci prelomne tačke. Poslovni ciljevi i merenje performansi u sportskim organizacijama obrađeni su u šestoom delu knjige. Ovaj deo obuhvata četrnaestu i petnaesu glavu. U četrnaestoj glavi obrađena su pitanja: (1) Misija i ciljevi sportske organizacije, (2) Da li preduzeća i sportske organizacije maksimiziraju profit, (3) Maksimiziranje korisnosti menadžera, (4) Suprotni interesi i agencijski problem, (5) Zadovoljavajući ciljevi, (6) Ciljevi preduzeća i sportske organizacije u praksi i (7) Ciljevi i odgovornost preduzeća i sportske organizacije. Petnaesta glava knjige obuhvata: (1) Tradicionalni pristup merenja performansi, (2) Novi pristup merenja performansi i (3) Poređenje sa praksom najboljih. Posmatrajući celovit sadržaj knjige uočljivo je da je autor pružio sveobuhvatnu, preglednu i sistematizovanu analizu postojećih saznanja, ali je i dao doprinos novim saznanjima iz ove oblasti. Knjiga predstavlja značajan doprinos naučnom osvetljavanju brojnih problema u oblasti ekonomike preduzeća i sportske organizacije. Zbog toga je ova knjiga aktuelno štivo i svojevrstan doprinos našoj literaturi u ovoj oblasti. Treba istaći i to da je posebna vrednost ove knjige u tome što je pisana na jasan, razumljiv i pristupačan način. Knjiga predstavlja koristan udžbenik za studente visokih škola i fakulteta iz oblasti sportskog menadžmenta, kao i svima onima koji se interesuju za oblast ekonomike u sportskim organizacijama. Milko Cupara Visoka škola strukovnih studija za informacione tehnologije, Beograd, Srbija UDK 658:[796:061.2(075.8)(049.32) +

77


‌ 78

+

UPUTSTVO AUTORIMA Naučni časopis SPORT – NAUKA I PRAKSA, zvanična publikacija Visoke sportske i zdravstvene škole iz Beograda, objavljuje originalne naučne radove, stručne i pregledne članke i patente iz oblasti korespondentnih sportu i zdravlju. Rukopis ne sme biti prethodno objavljen (izuzetak su apstrakti sa naučno-stručnih konferencija, predavanja i akademske teze), niti paralelno pod recenzijom u nekom drugom časopisu. Kada se rukopis prihvati za publikovanje, ne sme biti objavljen u drugom časopisu na srpskom, engleskom ili bilo kom drugom jeziku. Uz rukopis se šalje propratno pismo. Svrha propratnog pisma je da ukratko predstavi autore i ukaže na suštinu, značaj i originalni naučni i stručni doprinos rada. U propratnom pismu navodi se puno ime i prezime svakog autora, godina rođenja, afilijacija, akademsko zvanje i pozicija autora, elektronska i poštanska adresa. Svi rukopisi dostavljaju se uredništvu časopisa elektronskim putem. Posle čitanja rukopisa, uredništvo donosi odluku o daljem postupku. Rukopis se prosleđuje recenzentima ili uz sugestije uredništva vraća autoru na doradu ili se odbija. Radovi se odbijaju ukoliko ne ispunjavaju standarde časopisa, ako tema koja se obrađuje u radu nije relevantna ili ukoliko je u časopisu već objavljen rad sa istom temom. Svi rukopisi podležu recenziji. Identitet recenzenata i autora je međusobno anoniman (double-blind review). Za svaki rukopis predviđena su dva recenzenta iz relevantne naučne oblasti. Posle recenzije rukopisi se prihvataju za publikovanje ili odbijaju, ili se vraćaju autorima na doradu uz sugestije recenzenata. Za pisanje rada obavezno se koristi MS Word tekst procesor, latinični font Times New Roman, 12pt. Radovi se pišu na srpskom i engleskom jeziku. Obim rada ne sme da prelazi 15 stranica, uključujući sve tabele, grafičke ilustracije i popis literature. Prilikom pisanja teksta, koristi se jednostruki prored između redova, a sve četiri margine (gornja, donja, leva i desna) iznose po 3 cm. +

79

STIL I STRUKTURA TEKSTA Za pisanje originalnih naučnih radova koristi se sledeća shema: UVOD, METOD, REZULTATI, DISKUSIJA, ZAKLJUČAK, LITERATURA. Za pisanje preglednih članaka osnovu predstavlja bibliografsko-spekulativni metod. Dozvoljeno je odstupanje od sheme predložene za pisanje originalnih naučnih radova, a autor strukturu prilagođava sadržaju pripremljenog materijala, vodeći računa o pravilnom obeležavanju celina (odeljaka i pododeljaka). Princip numerisanja je isti kao kod izvornih radova (1. XXXX, 2. YYYY, 2.1. Yyyy, 3.2. Yyyy....). Neophodno je svaku tvrdnju, novu klasifikaciju ili sintezu saznanja zasnovati na rezultatima dosadašnjih istraživanja.

NASLOV RADA Naslov rada treba da sadrži sledeće informacije: ~ precizan i informativan naslov koji ne sadrži skraćenice ~ u slučaju empirijskih naučnih radova u naslovu je potrebno specifikovati varijable i prirodu njihove povezanosti ~ ime i prezime svih autora bez titula i zvanja ~ ispod imena svakog autora navodi se institucija u kojoj autor radi, grad i država ~ u fusnoti se navodi elektronska adresa autora za korespondenciju

SAŽETAK I KLJUČNE REČI Sažetak treba da obuhvati opšti prikaz teme rada. Mora da sadrži precizno definisan predmet i cilj rada, najkraći opis primenjenog istraživačkog postupka i najbitnije rezultate. Obim sažetka treba da bude 150-200 reči. Ispod sažetka navodi se do 5 ključnih reči.

UVOD Uvod treba da sadrži kraći prikaz relevantnih dosadašnjih istraživanja. Sve korišćene bibliografske izvore treba navesti u popisu literature na kraju članka, a u tekstu rada se pominju kao prezime autora i godina izdanja u zagradi. Npr. (Lazarević i Havelka, 1981). Korišćene bibliografske izvore NE NAVODITI u tekstu članka u vidu fusnote. U uvodu se prezicno definiše predmet i cilj istraživanja, kao i naučna aktuelnost i stručna relevantnost ispitivanog problema. ‌ 80

+

Da bi rad bio čitljiviji i manje upućenim čitaocima, preporuka uredništva je da se na kraju ovog segmenta rada da i kratko obajšnjenje osnovnih pojmova.

METOD Ovaj odeljak treba da sadrži detaljan opis metodološkog postupka koji bi omogućio drugim istraživačima da ponove ispitivanje. Treba da sadrži sledeće podnaslove: uzorak, varijable, tehnike za prikupljanje podataka, procedure testiranja, statistička analiza. Svaki korišćeni instrument (anketni list, intervju, skalu, test i sl.) obavezno prikazati integralno ili ilustrovati u skraćenoj verziji.

REZULTATI U ovom odeljku potrebno je veoma koncizno prikazati najvažnije rezultate uz kratka i jasna objašnjenja. Moguće je izdvojiti više odeljaka u zavisnosti od prirode i složenosti podataka. Ukoliko se koriste manji odeljci, obavezno ih je precizno nasloviti. Rezultati treba da budu prezentovani statistički obrađeni (ne sirovi podaci). U cilju veće preglednosti rezultata poželjno je koristiti tabele, grafikone i slike, ali pri tom ne ponavljati podatke analizirane u tekstu. Svaka tabela, grafikon ili slika mora biti jasna, numerisana i pomenuta u tekstu. Npr. Slika 1, Grafikon 1, Tabela 1, Tabela 2 itd. Tabele, grafikoni i slike, uvek se na isti način i dosledno numerišu. Integralni su deo teksta, a ne prilog. Numeracija i naziv tabele, grafikona ili slike (naziv objašnjava šta sadrži) navode se iznad date ilustracije.

DISKUSIJA U okviru diskusije potrebno je komentarisati rezultate istraživanja u odnosu na početna očekivanja i hipoteze postavljene u radu i u odnosu na relevantna istraživanja. Diskusija treba da bude stručna i zasnovana na podacima dobijenim u istraživanju.

ZAKLJUČAK U zaključku se ukratko opisuje istraživanje, a zatim koncizno saopštavaju glavni rezultati. Ukazuje se na moguće dalje linije istraživanja i potencijalne praktične primene dobijenih rezultata. +

81

LITERATURA Popis korišćenih bibliografskih jedinica pomenutih u tekstu navodi se na kraju rada prema APA modelu referenciranja (http://www.apa.org/journals/ webref.html). - Bibliografski izvori se navode po abecednom redu. Kriterijum za redosled navođenja je prezime prvoimenovanog autora. - Svaki bibliografski izvor se numeriše. Primer za radove u periodičnim publikacijama (časopisima, biltenima…) Autor, A.A., Autor, B.B. & Autor, C.C. (godina). Naslov rada. Naziv časopisa, volumen (broj), strane Amanović, Đ., Milošević, M., Dopsaj, M. & Peric, D. (2006). Modeling variability of the assigned level of force during isometric contractions of the arms extensor muscles in untrained males. Facta universitatis – Series: Physical education and sport, 4 (1), 35-48. Primeri za neperiodične publikacije (udžbenike, monografije, skripta, knjige…) Autor, A.A., Autor, B.B. & Autor, C.C. (godina). Naslov rada. Mesto izdavanja: Izdavač Koen, M. & Nejgel, E. (1982). Uvod u logiku i naučni metod. Beograd: Zavod za udžbenike i nastavna sredstva. Primeri za poglavlja u neperiodičnim publikacijama (udžbenicima, monografijama...) Autor, A.A., Autor, B.B. & Autor, C.C. (godina). Naslov poglavlja. U: A. Urednik, B. Urednik, C. Urednik, Ime knjige (str. xxx-yyy). Mesto izdavanja: Izdavač. Puczkó, L., Rátz, T. (2007). Trailing Goethe, Humbert, and Ulysses – Cultural Routes In Tourism, In: G. Richards, Cultural Tourism – Global and Local Perspectives. New York: The Haworth press, Binghamton (pp. 131-148).

‌ 82

+

Primeri referenci objavljenih u zbornicima radova sa kongresa i simpozijuma Autor, A.A., Autor, B.B. & Autor, C.C. (godina). Naslov poglavlja. U: A. Urednik, B. Urednik, C. Urednik (Eds.), Naziv konferencije, kongresa ili simpozijuma (str. xxx-yyy). Mesto izdavanja: Izdavač. Perić, D. (2003). Factorial structure of modern basketball. In A. Naumovski (Ed.), International conference of sport and physical education (pp. 256-260). Skopje: Faculty of physical culture. * * * * *

Dizajniranje i obeležavanje tabela - Tabele moraju biti jednostavne i pregledne. - U tabelama ne bi trebalo ponavljati podatke analizirane u tekstu. - U tekstu je neophodno pozvati se na podatke date u tabelama. - Tabele je neophodno numerisati (na primer: Tabela 1, Tabela 2.). - Prilikom obeležavanja tabela, posle numeracije, neophodno je napisati koje podatke ona sadrži. - Numeracija i naziv se pišu iznad tabele. - Tabele se dosledno (uvek na isti način) numerišu i obeležavaju. - Tabele predstavljaju sastavni deo teksta.

Dizajniranje i obeležavanje grafičkih ilustracija - Tekst je poželjno opremiti prikladnim slikama, grafikonima, dijagramima i sl. - U grafičkim ilustracijama ne bi trebalo ponavljati podatke analizirane u tekstu. - U tekstu je neophodno pozvati se na podatke date na grafičkim ilustracijama. - Grafičke ilustracije je neophodno numerisati (npr: Slika 1, Grafikon 1.). - Prilikom grafičkih ilustracija, posle numeracije neophodno je napisati koje podatke ona sadrži. - Numeracija i naziv se pišu iznad grafičke ilustracije. - Grafičke ilustracije se dosledno (uvek na isti način) numerišu i obeležavaju. - Grafičke ilustracije predstavljaju sastavni deo teksta. +

83

PRIKAZ KNJIGE U časopisu može biti objavljen i prikaz relevantne stručne literature iz oblasti korespondentnih sportu i zdravlju, koja je nedavno izašla iz štampe. U prikazu se na jasan i jezgrovit način ukazuje na značaj i aktuelnost knjige, daje se pregled najvažnijih celina i sadržaja. Naslov prikaza mora da sadrži informacije referencirane prema APA standardima, a to su prezime i inicijal imena autora, godina izdanja, naslov (italic), izdavač, mesto izdanja. Obavezni podaci koji se navode o knjizi su i broj stranica, ISBN i COBISS broj. Autor prikaza knjige potpisuje se na kraju teksta uz obavezno navođenje afilijacije. Primer naslova prikaza jedne knjige:

Prikaz knjige Havelka N., i Lazarević Lj. (2011). Psihologija menadžmenta u sportu. Izdavač: Visoka sportska i zdravstvena škola, Beograd, Srbija; 384. str; ISBN 978-83687-14-5; COBISS.SR-ID 184385036 * * * * * Tekstove slati na sledeće e-mail adrese: [email protected] ili [email protected] CIP - Katalogizacija u publikaciji Narodna biblioteka Srbije, Beograd 796/799 SPORT - nauka i praksa : naučni časopis / glavni i odgovorni urednik Ljubiša Lazarević. - Vol. 1, no. 1 (2009)- . - Beograd (Toše Jovanovića 11) : Visoka sportska i zdravstvena škola, 2009- (Beograd : DTA). - 23 cm Polugodišnje. - Naslov i tekst u obrnutom smeru na engl. jeziku; Naslov na obrnutoj nasl. strani: Sport - Science & Practice ISSN 1821-2077 = Sport - nauka i praksa COBISS.SR-ID 168491020

‌ 84

+

SPORT - Nauka i Praksa - Vol2 No4

Recommend Documents