Radivoj Radic - Bosna u Istorijskom Delu Kritovula Sa Imbrosa

Zbornik radova Vizantolo{kog instituta HßÇÇÇ, 2006 Recueil des travaux de l’Institut d’etudes byzantines XßIIÇ, 2006

UDK 94(497.15)(093)“14”

Radivoj Radi}

BOSNA U ISTORIJSKOM DELU KRITOVULA SA IMBROSA Vesti vizantijskog istori~ara XV veka Kritovula sa Imbrosa o Bosni usredsre|ene su na posledwe godine postojawa sredwovekovne bosanske dràve. Osim dva kratka i uzgredna pomena, sa druga~ijom sadrìnom, sa~uvano je obiqe podataka o doga|ajima iz 1463. godine, kada je Mehmed II Osvaja~ poseo Bosnu, kao i o zbivawima iz iste godine, kada je usledila ugarska protivofanziva, koju je poveo Matija Korvin, a zatim i o ponovnom dolasku osmanskog sultana 1464. godine. O~igledno je da je Kritovul bio veoma dobro upoznat sa doga|ajima, a za podatke koje donosi ne bi se moglo re}i da su novi i nepoznati, ali u svakom slu~aju predstavqaju dopunu ostalim izvorima.

Posledwa generacija vizantijskih istori~ara, pisaca koji su ìveli i stvarali u XV veku, imala je udes da doìvi kraj Vizantije i da pi{e posle propasti univerzalnog Carstva. Ovaj nara{taj romejskih qudi od pera stoji gotovo na samom kraju jedne duhovne vertikale. Re~ je o gr~koj pragmati~koj istoriografiji koja je trajala preko dve hiqade godina i u ~ijem podno`ju su Tukidid i Ksenofont. Georgije Sfrancis, Duka, Mihailo Kritovul i Laonik Halkokondil sa~iwavaju to posledwe pokolewe vizantijskih istori~ara koje je mahom okrenuto usponu turske mo}i. Moderni istraìva~i romejske pro{losti, ne bez izvesne rezignacije, skloni su da posledwih stotinu godina vizantijske istorije vide samo kao svojevrstan uvod u veliku istoriju Osmanskog carstva.1 Od spomenute ~etvorice istori~ara samo Duka u svome istorijskom spisu uop{te ne pomiwe Bosnu. To je otuda {to svoju istoriju zavr{ava turskim zauze}em ostrva Lezbosa 1462. godine, dakle upravo pred kqu~ni doga|aj koji je ozna~io kraj u povesti bosanske sredwovekovne dràve — wen pad pod vlast Osmanlija 1463. godine. Georgije Sfrancis samo na jednom mestu pomiwe Bosnu i to uzgred.2 Me|utim, propast bosanske dràve nai{la je na veliki odjek D. M. Nicol, The Last Centuries of Byzantium, 1261–1453, Cambridge 19932, 253. R. Radi}, êtiri zanemarena podatka o sredwovekovnoj Bosni, Spomenica Milana Vasi}a, Bawa Luka 2005, 160–161. 1 2

142

Radivoj Radi}

kod wegovih savremenika Kritovula sa Imbrosa i Laonika Halkokondila i na taj na~in se svrstala me|u najva`nije doga|aje druge polovine XV veka. Imbros, egejsko ostrvo nadomak Helesponta — tesnaca koji spaja Egejsko i Mramorno more — rodno je mesto Mihaila Kritovula. O wegovom ìvotu sa~uvano je samo nekoliko ~iwenica tako da se biografija ovog vizantijskog istori~ara moè vaspostaviti samo u nedovoqno jasnim obrisima.3 Nije poznato ni kada je ta~no ro|en — mo`da negde krajem prve decenije XV stole}a.4 Potomak je istaknute porodice sa Imbrosa, gde je proveo najve}i deo ìvota. U izvorima se prvi put pomiwe 1444. godine, kada ga je na rodnom ostrvu posetio ~uveni italijanski humanista ]irijak iz Ankone i o wemu vrlo pohvalno govorio.5 Posle pada Carigrada u ruke Mehmeda II Osvaja~a, 1453. godine, sve ve}i strah od Turaka nije mimoi{ao ni Imbros. Najugledniji arhonti su u nervoznoj uùrbanosti napustili ostrvo i sigurnost potraìli na udaqenijim ta~kama egejskog arhipelaga. Budu}i da Kritovul, koji je stao na ~elo stranke konformista, nije imao nikakvih iluzija o snazi onovremenog razdrobqenog i drasti~no smawenog vizantijskog sveta, sveta ~iji su œostaci ostatakaŒ bili potpuno obezglavqeni padom prestonice na Bosforu, bio je spreman da ostrvo dobrovoqno preda Osmanlijama.6 Jednostavno, èleo je da tamo{wi ìvaq po{tedi uzaludnih stradawa i Imbros spase ratnih razarawa. Otuda ne bi trebalo da iznenadi podatak da je 1456. godine, za vreme ekspedicije papske flote sa ciqem da ostrva u egejskom arhipelagu dovede pod vlast Latina, Kritovul stao na ~elo antilatinskog pokreta i vodio pregovore o predaji ostrva Osmanlijama.7 On je bio svestan da se pred sna`nom turskom flotom u Egeju ne moè o~ekivati nikakva sigurna za{tita Venecije ili papske kurije. Tako je 1456. godine turski namesnik na Imbrosu postao upravo Mihailo Kritovul, odakle je, verovatno 1466. godine, kada su ostrvo zaposeli Mle~ani, pobegao u Carigrad.8 Tamo, u novoj prestonici Osmanskog carstva, zatekla ga je kuga slede}e, 1467. godine, po{ast koja je odnela na desetine hiqada qudskih ìvota.9 Tu je zavr{io svoje istorijsko delo, sa~iweno u pet kwiga, i predao ga Mehmedu II Osvaja~u u jesen 1467. godine. Pretpostavke nekih istraìva~a da je Kritovul bio V. Grecu, Kritobulos aus Imbros, Byzantinoslavica 18 (1957) 1–17. Tako, na primer, ni Prosopographisches Lexikon der Palaiologenzeit, ed. E. Trapp, VI, Wien 1986, & 13817 (u daqem tekstu: PLP) ni The Oxford Dictionary of Byzantium, ed. A. Kazhdan, II, New York — Oxford 1991, 1159 (A.–M. Talbot) (u daqem tekstu: ODB) uop{te ne navode godinu ro|ewa ovog vizantijskog istori~ara. M. B. Bibikov, Istori~eskaà literatura Vizantii, Sankt-Peterburg 1998, 257 Kritovulovo ro|ewe stavqa u vreme oko 1410. godine, a D. R. Reinsch, Kritobulos of Imbros — Learned Historian, Ottoman raya and Byzantine Patriot, ZRVI 40 (2003) 299 (u daqem tekstu: Reinsch, Kritobulos) izme|u 1400. i 1410. godine. 5 PLP 6 (1983) & 13817; Reinsch, Kritobulos, 299. 6 Z. Udalâcova, K voprosu o socialâno-politi~eskih vzglàdah vizantièskogo istorika Hç v. Kritovula, VV 12 (1957) 172 sl. (u daqem tekstu: Udalâcova, Kritovul). 7 Kulâtura Vizantii. XIII — pervaà polovina XV v., Moskva 1991, 292 (M. V. Bibikov — S. K. Krasavina). 8 Reinsch, Kritobulos, 301. 9 R. Radi}, Strah u poznoj Vizantiji, 1180–1453, I, Beograd 2000, 127–128. 3

4

Bosna u istorijskom delu Kritovula sa Imbrosa

143

sultanov sekretar i, kasnije, monah u jednom manastiru na Svetoj Gori nemaju potvrdu u izvorima.10 Ovo je jedan od prili~no retkih slu~ajeva da je sa~uvan autograf, rukopis potekao iz pera samog autora, manuskript koji je Kritovul sa Imbrosa sastavio u periodu od 1465. do 1467. godine.11 Kodeks o kojem je re~ otkrio je Konstantin Ti{endorf u biblioteci Saraja 1859. godine, a ~itavo delo je prvi put izdao Karl Miler 1870. godine.12 Najnovije kriti~ko izdawe, u okviru serije Corpus Fontium Historiae Byzantinae (CFHB), Series Beroliensis, objavio je nema~ki vizantolog Diter Roderik Rajn{ 1983. godine.13 Kritovulov istorijski spis preveden je na engleski,14 nema~ki15 i bugarski jezik.16 U ulozi glavnog junaka Kritovulovog dela, u kojem je opisan relativno kratak period od 1451. do 1467. godine, pojavquje se Mehmed II Osvaja~, pa je stoga on œcar carevaŒ, œgospodar zemqe i moraŒ, œtrijumfatorŒ i œnepobediviŒ. Vizantijski istori~ar veli~a podvige turskog emira, isti~e wegovu li~nu hrabrost, nepokolebqivost i izdr`qivost, nagla{ava wegovu dare`qivost i milosr|e, dok sultanove poroke i, istina retke, neuspehe preska~e ili preko wih prelazi sasvim ovla{. On sultana upore|uje sa Aleksandrom Velikim, Pompejem i Cezarom. Ipak, ovaj apologetski ton je dat pomalo apstraktno i {ematizovano i Kritovul sebe ne uniàva preteranom snishodqivo{}u koja je, na primer, bila svojstvena drugom turkofilu — trapezuntskom nau~niku i filozofu Georgiju Amirucisu.17 Kritovul ima krajwe negativno mi{qewe o Latinima, dok za druge narode kao {to su Romeji, Srbi, Ugri, ìteqi Bosne — osim Albanaca i Vlaha, prema kojima je tako|e neprijateqski nastrojen — ima odre|enih simpatija.18 Premda se moè ubrojati me|u pristalice turkofilske orijentacije u onovremenoj Vizantiji ni u kom slu~aju se ne moè zakqu~iti da je Kritovul bio izdajnik svog naroda, kako ga je ocewivala vizantologija XIX i prve polovine XX veka, a naro~ito istraìva~i koji su nastupali sa marksisti~kih pozicija.19 Kako je nedavno pronicqivo prime}eno, œKritovul nije bio ni heroj ni mu~enik, nego patriota koji je delovao u neposrednom ìvotnom interesu svojih zemqaka.Œ20 Reinsch, Kritobulos, 301 ukazuje na neutemeqenost takvih pretpostavki. Istanbul, codex Seragliensis 6. 12 Fragmenta Historicorum Graecorum, V–1, ed. K. Muller, Paris 1870. 13 Critobuli Imbriotae Historiae, rec. D. R. Reinsch, Berlin — New York 1983 (u daqem tekstu: Critobulos). 14 History of Mehmed the Conqueror by Kritovoulos, transl. Ch. R. Rigg , Princeton 1954, 1–222. 15 Mehmet II. erobert Konstantinopel. Die ersten Regierungsjahre des Sultans Mehmet Fatih, des Eroberers von Konstantinopel 1453. Das Geschichtswerk des Kritobulos von Imbros, ubers. D. R. Reinsch, Graz — Wien — Koln 1986, 33–297 (u daqem tekstu: Reinsch, Geschichtswerk). 16 Kritovul — ìvotãt i upravlenieto na Mehmed II al-Fatih (Zavoevatelàt), perevod od grãcki I. Radevska, Sofià 2004, 20–210. 17 Udalâcova, Kritovul, 172–173, 193. 18 Isto, 183. 19 Isto, 196–197. 20 Reinsch, Kritobulos, 311. 10 11

144

Radivoj Radi}

U opisu su~eqavawa Osmanlija i preostalih hri{}anskih dràva na Balkanskom poluostrvu, sredinom XV veka, kada su oblasti i gradovi, jedni za drugima, padali pod tursku vlast, Kritovul donosi i dosta podataka o samom kraju sredwovekovne bosanske dràve. Prvi pomen Bosne u wegovom u delu odnosi se na uspehe Mehmeda II Osvaja~a, kome je po{lo za rukom da posedne ~itav niz zemaqa, opqa~ka sela i osvoji gradove, porazi vojske i pot~ini mnoge narode, re~ju, da u kratkom razdobqu opusto{i ~itavu Trakiju i Makedoniju, podjarmi Mize (Bugare) koji su obitavali u unutra{wosti i uz Istar (Dunav), tako|e i Ilire (Albance), Tribale (Srbe), Grke; pokorio je ~vrste tvr|ave i mnoge i velike gradove, koji su se nalazili u unutra{wosti kopna ili leàli na morskoj obali. Onda Kritovul sebi postavqa retorsko pitawe — œDa li treba da tro{im vreme nabrajaju}i gradove i narode?Œ — pa kaè da je re~ o ~itavoj zemqi ograni~enoj Istrom (Dunavom), od u{}a u Crno more, vra}aju}i se uzvodno, do mesta gde se Sava uliva u wega i odatle odlaze}i unutar kopna izme|u Vostara (Bostrwn) i Dalmata, Peonaca, izme|u Save i Ilira (Albanaca), prema jugu i zapadu do Jonskog zaliva, sve je savladao, doveo pod svoju vlast i podvrgao pla}awu danka. [tavi{e, on je pokorio i Gete (Vlahe) preko Istra (Dunava), ali ne samo to nego i ~itavo priobaqe osim Peloponeza, teritoriju koja je imala obim preko 10.000 stadija,21 odnosno oko 1.800 kilometara.22 Slede}i pomen Bosne u delu uglednika sa egejskog ostrva Imbrosa nalazi se u prvim odeqcima wegove tre}e kwige. Tu se najpre govori o opkoqenom Smederevu i onima koji su ostali u gradu. Lazareva èna je shvatila da posle tako duge opsade prestonica ne}e biti u stawu da izdrì i utana~ila je pogodbu da dobrovoqno preda grad pod uslovom da ga bezbedno napusti sa svim {to joj pripada i da pri tom ne pretrpi nikakvo zlo. Za uzvrat, sultan je Lazarevoj èni darovao dva grada u Dalmaciji i u Vostrima (ej Dalmatian kai Bostrouj).23 Re~ je o poznatim doga|ajima koji se odnose na pad Smedereva 1459. godine24 i na Jelenu Paleologinu, }erku vizantijskog despota Tome Paleologa i suprugu pretposledweg vladara srpske sredwovekovne dràve despota Lazara Brankovi}a (1456–1458).25 U nastavku Kritovul saop{tava da je Lazareva udovica uzela celokupnu svoju imovinu i sa }erkom oti{la u Vostre (ej Bostrouj), gde je k}er udala za tamo{weg vladara (hgemoni) i kao miraz (dousa) dala mu gradove. Posle dosta dugog vremena, koje je tamo provela, kasnije je otplovila (apepleusen) na KerCritobulos, 27, 7–27. E. Schilbach, Byzantinische Metrologie, Munchen 1970, 24, 32–33; S. ]irkovi}, Rabotnici, vojnici, duhovnici: dru{tva sredwovekovnog Balkana, Beograd 1997, 141–143. 23 Critobulos, 119, 10–16. Up. J. Radoni}, Kritovul, vizantijski istorik XV veka, Glas SKA 138, drugi razred 73, Beograd 1930, 80 (u daqem tekstu: Radoni}, Kritovul). 24 Istorija srpskog naroda, II (Doba borbi za o~uvawe i obnovu dràve, 1371–1537), Beograd 1982, 310–313 (M. Spremi}) (u daqem tekstu: ISN, II). 25 M. Laskaris, Vizantiske princeze u sredwevekovnoj Srbiji. Prilog istoriji vizantiskosrpskih odnosa od kraja HÇÇ do sredine Hç veka, Beograd 1926 (reprint: 1997), 99 sl. 21 22


145

kiru (Krf) kod majke i bra}e.26 Jelena Paleologina, udovica Lazara Brankovi}a, imala je majku Katarinu i bra}u Andriju i Manojla.27 Jedna od tri }erke despota Lazara Brankovi}a i Jelene Paleologine bila je Mara (Jelena), supruga posledweg bosanskog kraqa Stefana Toma{evi}a (1461–1463).28 Slede}e pomiwawe Bosne u delu Kritovula sa Imbrosa kazuje o osmanlijskom posedawu sredwovekovne bosanske dràve. Vizantijski istori~ar beleì da je u toku zime 1462/1463. godine sultan Mehmed obavio sve neophodne pripreme, pa je u prole}e mogao da pokrene vojsku protiv Peonaca s ove strane reke Save, koje i Dalmatima (Dalmataj), a u novije vreme i Vostrima (oi de newteroi Bostrouj) nazivaju.29 Ovde je posredi prili~no neobi~no etni~ko odre|ewe ìteqa Bosne, koje Kritovul izjedna~ava sa Peoncima (Ugrima), a zatim naziva Dalmatima, odnosno Vostrima. Mo`da je izjedna~avawe proisteklo iz povezanosti i bliskosti ta dva naroda, na ~emu vizantijski autor naro~ito istrajava u daqem tekstu. Odmah u nastavku, govore}i o Vostrima, Kritovul nagla{ava da je re~ o velikom i mnogobrojnom narodu koji ima veliku dràvu i poseduje veoma prostranu i plodnu zemqu. Wihova teritorija je za{ti}ena kr{evitim i gotovo neprohodnim planinama i strmim i vrletnim mestima. Pored toga, oni imaju sna`ne tvr|ave i ~vrste i te{ko osvojive gradove, kao i mo}ne i bogate vladare.30 Osim toga, oni imaju ve~no prijateqstvo i savezni{tvo sa kraqem Peonaca (meta tou basilewj Paionwn) i ratni savez i ~vrsta jemstva da }e ukoliko jedna strana bude napadnuta, druga joj obavezno prite}i u pomo}. Osokoqeni svim tim pogodnostima, Vostri nikada nisu èleli da sa sultanom sklapaju ugovore niti da mu pla}aju godi{wi danak, kao {to su to ~inili drugi susedi Iliri (Albanci) i Tribali (Srbi), ili uop{te da mu budu pot~iweni na bilo koji na~in. Naprotiv, dodaje Kritovul sa Imbrosa, premda ih je sultan mnogo puta pozivao da utana~e sporazum, Vostri su to odbijali i nisu èleli da se odlu~e na takav korak, vi{e vole}i da budu slobodni, nezavisni i nesputani bilo kakvim ugovorom.31 Zbog takvog pona{awa Vostra sultan je ~esto slao vojsku da napadne wihovu zemqu, da je opusto{i i odvede veliki broj mu{karaca, èna, dece i stoke. Uprkos tome, oni nisu èleli da promene svoje mi{qewe, ve} su se dràli takvog uverewa koje su jednom prihvatili, pa makar im ono donosilo nesre}u.32 Ozloje|en takvim stavom Vostra, sultan je protiv wih preduzeo pohod. Prethodno se dobro pripremio: sakupio je mnogo oru`ja i topova svih vrsta, Critobulos, 119, 16–20. PLP 9 (1989) Nos 21364 (Jelena), 21342 (Katarina), 21426 (Andrija). 28 \. To{i}, Posledwa bosanska kraqica Mara (Jelena), Zbornik za istoriju Bosne i Hercegovine 3 (2002) 29–60. 29 Critobulos, 175, 6–8. Up. I. Goldstein, Bizantski izvori o osmanskom osvajanju Bosne 1463. godine, Zbornik radova o fra Andjelu Zvizdovi}u, Sarajevo — Fojnica 2000, 231. 30 Critobulos, 175, 8–13. Up. Radoni}, Kritovul, 80. 31 Critobulos, 175, 13–21. Up. Radoni}, Kritovul, 80. 32 Critobulos, 175, 21–25. 26 27

146

Radivoj Radi}

ogromnu vojsku, kowanike i pe{ake. Kada je granulo prole}e, on je iza{ao sa velikom i jakom vojnom silom.33 Osmanlijski odredi su iz Jedrena krenuli usiqenim mar{em, brzo su pro{li vlastite teritorije i stigli do granice sa Vostrima. Tamo su se najpre za kratko vreme utaborili, a onda su se silovito ustremili i opusto{ili wihovu zemqu, poput groma udarili i sve zapalili, razorili i uni{tili. Kako beleì, Kritovul, osvojili su tvr|ave, u kojima su ostavili posade, i zadobili su plen. Zaposeli su ~itavu zemqu u kojoj nije bilo nikoga ko bi im se mogao suprotstaviti.34 Naposletku, po{to su za kratko vreme prokrstarili kroz najve}i deo zemqe Vostra i poseli mnoge tvr|ave i gradove, neke, kao {to je re~eno, na juri{ i silom oru`ja, a druge predajom, Osmanlije su stigle do grada gde se sklonio wihov vladar.35 Kritovul redovno za bosanskog kraqa kaè — hegemon (hgemwn). U nastavku, vizantijski istori~ar saop{tava da se taj grad na lokalnom jeziku zove Jajce (Iaitza) i da je veoma dobro utvr|en.36 Nije bez zna~aja da se naglasi ~iwenica da vizantijski istori~ar u ovom slu~aju, za grad Jajce, koristi termin asti (astu), dok je prethodno za tvr|ave i gradove koji su pripadali Vostrima upotrebqavao termine frurion (frourion) i polisma (polisma). Sultan je opseo grad u kojem se nalazio bosanski vladar i istovremeno je zapo~eo pregovore sa tamo{wim ìteqima o tome da se predaju i grad prepuste Osmanlijama. Me|utim, po{to mu nije po{lo za rukom da ih ubedi, on je svuda oko grada postavio vojsku i rasporediv{i topove zapo~eo je opsadu. U toku nekoliko dana Turci su o{tetili znatan deo bedema i uru{ili ih. Onda je sultan po~eo da se sprema da na grad udari svim silama.37 Oni u gradu su videli da je veliki deo bedema bio uni{ten i da sultan obavqa pripreme za novi napad. Budu}i upla{eni pred stradawem, ukoliko sultan grad osvoji na juri{, Mehmedu Osvaja~u su uputili tajne poruke, predali su se i grad prepustili Osmanlijama. Prethodno je, me|utim, wihov vladar, bosanski kraq, doznav{i to, kri{om, na vreme i neopaèno umakao.38 Ipak, nije mu se dalo da uspe u preduzetom poduhvatu. Oni koji su ~uvali zatvor u turskom logoru najpre su ga prepoznali, a zatim ùrno pojurili za wim, dostigli ga, uhvatili ìvog i doveli pred sultana. Bez bilo kakvog predomi{qawa, Mehmed ga je odmah pogubio.39 U ovom odeqku Kritovulu su se potkrale neke nepreciznosti. Naime, iz drugih izvora znamo da je rumelijski beglerbeg Mahmud-pa{a uhvatio bosanskog kraqa u gradu Kqu~u na Sani i da mu je dao re~ kako mu ni{ta naào ne}e u~i33 34 35 36 37 38 39

Ibid. Ibid. Ibid. Ibid. Ibid. Ibid. Ibid.

175, 176, 176, 176, 176, 176, 176,

26–31. 1–9. 10–14. 14–15. 14–21. 21–26. 26–29. Up. Radoni}, Kritovul, 80–81.


147

niti. Me|utim, Mehmed Osvaja~ se nije mnogo obazirao na ono {to je wegov velikodostojnik obe}ao.40 Uop{te, u opisu ovih doga|aja, koje Kritovul, istina, daje sa nizom zanimqivih detaqa, vizantijski pisac je ne samo mawe podroban i mawe precizan od poznatog srpskog jani~ara Konstantina Mihailovi}a iz Ostrovice, od pri~awa pape Pija II, nego i od poqskog istori~ara Dlgu{a.41 Kritovul sa Imbrosa u nastavku beleì da su ìteqi Jajca izi{li, predali se i grad prepustili sultanu. Za uzvrat, on ih je do~ekao blagonaklono i darivao ih je na razli~ite na~ine, dozvolio im je da nastave da ìve u gradu sa ènama i decom i ~itavom imovinom, da imaju svaku sigurnost i da ne pretrpe nikakvo zlo. Uslov je bio ve} uobi~ajen — da pla}aju godi{wi danak. Potom je i sam sultan u{ao u grad i pa`qivo ga pregledao. Stekao je utisak da je grad bio veoma ~vrst i zbog toga je odlu~io da ga sa~uva jer je mogao dobro da posluì wegovim planovima. To je bilo zato {to on leì na podesnom delu zemqe, gde je granica sa Peoncima (Ugrima) i u stawu je da primi vojsku koja je dovoqna da Ugrima nanese {tete.42 Bilo je o~igledno da je sultan ve} razmi{qao o daqim ratovawima protiv Ugarske. Zbog toga je Mehmed Osvaja~ Jajce smatrao posedom od velikog zna~aja i u skladu sa tim u gradu je ostavio dovoqno sna`nu posadu, a za zapovednika jednog od svojih qudi. Onda je na ~elu svoje vojske krenuo protiv ostataka bosanske dràve. Pre leta je pro{ao i opusto{io celu zemqu œVostra i DalmataŒ.43 Odmah pada u o~i da na ovom mestu pisac etnonime Vostri i Dalmati ne koristi kao sinonime, kao {to je bio slu~aj u ranijem tekstu. Sultan je ostatke bosanske zemqe opqa~kao i osvojio ne{to mawe od tri stotine tvr|ava, a zarobio je i ~etiri wihova gospodara.44 Ovim se prekida Kritovulovo kazivawe sultanovog pohoda na Bosnu 1463. godine, a onda on prelazi na opis doga|aja koji se ti~u Peloponeza. Ipak, u daqem tekstu se ponovo pomiwu Vostri i Jajce. Mehmed Osvaja~ je odlu~io da na Peloponez po{aqe Mahmud-pa{u. Pre nego {to je krenuo na novi zadatak, osmanski vojskovo|a je najpre sredio prilike me|u Vostrima. On je postavio posade i komandante u Jajcu i drugim tvr|avama koje prethodno nije razorio. U porobqenoj zemqi je ostavio namesnika, ~oveka koji je bio poznat po juna{tvu i ume{nosti u vojnim delima, uzeo je veliki plen i sa vojskom se vratio u Jedrene. Time se zavr{ila jesen. U posledwoj re~enici ovog odeqka, i ~itave ~etvrte kwige Kritovulove istorije, data je i jasna hronolo{ka odrednica. Vizantijski istori~ar beleì da je to bio kraj 6971 (=1462/1463) godine, a to je bila trinaesta godina vlade sultana Mehmeda.45 40 Radoni}, Kritovul, 81; S. ]irkovi}, Istorija sredwovekovne bosanske dràve, Beograd 1964, 329 (u daqem tekstu: ]irkovi}, Istorija). 41 Radoni}, Kritovul, 80. 42 Critobulos, 177, 1–11. 43 Ibid. 177, 14–18. 44 Ibid. 177, 18–20. F. Babinger, Mehmed Osvaja~ i wegovo doba, Novi Sad 1968, 190 isti~e da Kritovul o~igledno preteruje kada tvrdi da je tom prilikom palo tri stotine tvr|ava. 45 Critobulos, 179, 28 — 180, 5.

148

Radivoj Radi}

U daqem tekstu, Kritovul je opisao nova ratovawa u Bosni, izazvana ofanzivom ugarskog kraqa. Jo{ u toku nastupaju}e zime, kraq Peonaca (Ugara) i Da~ana (Vlaha) zaratio je protiv zemqe Dalmata i Vostra, koju je prethodno poseo sultan.46 Ugarski kraq je naravno Matija Korvin (1448–1490), koji je nastojao da tom akcijom, pokrenutom s jeseni 1463. godine, ako je mogu}e preotme bosansku zemqu i tamo{we tvr|ave, naro~ito Jajce, od Turaka.47 Kritovulu je jasno koji su razlozi motivisali ugarskog kraqa da se odlu~i na takav plan: opasnom pretwom smatrao je to {to sultan drì bosansku zemqu i tvr|ave, iz kojih lako moè pokrenuti vojsku protiv same Ugarske. Zemqa Vostra, isti~e vizantijski istori~ar, grani~ila se sa teritorijom Peonaca du` ~itave teritorije i stoga je bila podesna za upade u ugarske oblasti.48 Matija Korvin je sa velikom i dobro opremqenom vojskom navalio i za kratko vreme osvojio mnoge tvr|ave koje su prethodno priznale sultanovu vlast. Kako je zabeleìo Kritovul, jedne je zauzeo posle pregovora, druge strahom i pretwama, a neke silom oru`ja. Onda je do{ao do Jajca i po{lo mu je za rukom da ga zauzme bez borbe. U gradu je, naime, do{lo do pobune i me|usobnog pokoqa, do meteà koji je pokazao da se osmanska vlast nije mogla tako brzo u~vrstiti. Stoga su oni koji su preostali posle tog krvoproli}a predali Jajce ugarskom kraqu. O~igledno se radilo o relativno kratkoj i delotvornoj akciji Matije Korvina. Pre povratka, on je u preotetim gradovima ostavio sna`ne, dobro naoruàne i ratovawu vi~ne posade, pobrinuv{i se da budu snabdevene velikim koli~inama oru`ja i zalihama ìvotnih namirnica.49 Ova vest je duboko uznemirila Mehmeda Osvaja~a, koji je ne ~ase}i ~asa otpo~eo sa pripremama za novu kampawu protiv zemqe Vostra. [tavi{e, nameravao je da se u drugom delu pohoda usredsredi na upad u ugarske teritorije. U tom ciqu sakupio je veoma veliku vojsku u koju su bili ukqu~eni i kowanici i pe{aci, kao i mnogo oru`ja, kamenobaca~a i samostrela. Tokom zime veoma se dobro pripremio i sa dolaskom prole}a pokrenuo je vojsku.50 Sa kowanicima i pe{adijom, nose}i topove, a uz wih i veliku koli~inu bakra i gvo`|a, Mehmed je iza{ao iz Jedrena i zaputio se prema zemqi Vostra. Stigav{i tamo, uvideo je da najpre mora da ide na Jajce i da poku{a da ga zauzme bilo pogodbom ili silom oru`ja, a zatim da ide na ostala utvr|ewa.51 A onda, kako sam Kritovul navodi, usledila je œdruga opsada JajcaŒ,52 sa jo{ podrobnijim opisom. Ibid. 185, 6–8. ]irkovi}, Istorija, 331; ISN, II, 396 sl. (S. ]irkovi}); P. Rokai — Z. \ere — T. Pal — A. Kasa{, Istorija Ma|ara, Beograd 2002, 159 sl. 48 Critobulos, 185, 8–14. 49 Ibid. 185, 14–23. 50 Ibid. 185, 24–30. 51 Ibid. 186, 1–7. Up. Radoni}, Kritovul, 81. 52 Critobulos, 186, 8 sq. Up. ]irkovi}, Istorija, 333 sl. 46 47


149

Zanimqivo je napomenuti da je ovaj ìvopisni opis osmanlijske opsade Jajca na naro~it na~in registrovao na{ istori~ar Jovan Radoni} u pristupnoj akademskoj besedi, koju je pro~itao na sve~anom skupu Srpske kraqevske akademije, 29. decembra 1926. godine. On je jezgrovito zapisao da je posredi œbioskopski ìv opis borbe pod stenama gradaŒ.53 Ovaj pridev bioskopski izabran je veoma pronicqivo jer na pravi na~in odslikava ono {to se zbiqa i de{avalo tokom opsade, a, istovremeno, osobeno je svedo~anstvo o onda{woj duhovnoj klimi u kojoj je Radoni} ~itao svoju besedu, vremenu uspona filmske umetnosti u tre}oj deceniji XX veka. Do{av{i, dakle, do Jajca, sultan je postavio logor ispred grada. Najpre je predloìo onima koji su bili unutra da se predaju i prepuste mu grad, a za uzvrat on bi im dao jemstva. Budu}i da su branioci odbacili Mehmedov predlog, on je najpre opusto{io i spalio ~itavu okolinu, a onda je ispred grada postavio ogradu od koqa, opkolio ga vojskom, postavio topove i zapo~eo opsadu. Posle nekoliko dana Turci su topovskom paqbom veoma o{tetili gradske bedeme i na wima napravili pukotine.54 Kada je procenio da su otvori dovoqno {iroki, sultan se spremio da svim raspoloìvim silama napadne Jajce.55 Potom je doveo u red i naoruào vojsku, pa je na grad udario sa svih strana. Za sebe je odabrao da komanduje na onoj strani gde je bedem bio najvi{e o{te}en. Uz Mehmeda je bila wegova garda i odabrani delovi vojske ukqu~uju}i te{ku pe{adiju, strelce, pra}kare i naro~ito vojnike naoruàne pu{kama (oplitaij te fhmi kai toxotaij kai sfendonhtaij kai toufakoforoij ta malista). Kada su ~uli dogovoreni znak, vojnici su se uz gromoglasni pokli~ i u hitrom i sna`nom juri{u ustremili na ve} uru{eni bedem u poku{aju da se popnu na wega.56 U vezi s tim, nije na odmet podsetiti se da je i Kritovulov savremenik Konstantin Mihailovi}, srpski jani~ar iz Ostrovice, istrajavao na tome da turski vojnici juri{aju uz veliku buku. On je zabeleìo: œI kad car (sultan) naredi nekim kowanicima da pristupe u bitku, tada bez oklevawa odlaze i tuku se uz veliku viku i bubweve. Carski bubwari isto tako bubwaju da je me|u wima tako velika vika i buka kao kad bi se zemqa tresla (ili da neki grom bije)Œ.57 Me|utim, Peonci (Ugri) uzvratili su veoma sr~ano i odlu~no uz nerazumqive povike i bojnu uku. Usledio je èstok sukob prsa u prsa i velika borba, mnogo juri{awa i ne malo krvoproli}a odva`nih qudi, kako na jednoj, tako i na drugoj strani. Jedni su poku{avali da prodru u grad i osvoje ga, dok su drugi nastojali da odbiju napada~e i sa~uvaju ono {to poseduju, to jest, decu, ène i najdragoceniju imovinu. U pojedinim trenucima se ~inilo da }e turska te{ka pe{adija potisnuti Peonce i da }e se popeti na bedeme grada, ali onda su ih braniteqi vratili natrag i silom izgonili, tako da je mnogo wih palo boRadoni}, Kritovul, 72. Critobulos, 186, 9–15. 55 Ibid. 186, 15–16. 56 Ibid. 186, 18–24. 57 Konstantin Mihailovi} iz Ostrovice, Jani~arove uspomene ili Turska hronika, izd. \. @ivanovi}, Spomenik SAN 107, Beograd 1959, 61. 53

54

150

Radivoj Radi}

re}i se i na taj na~in na{lo smrt. Dogodilo se da su se obe strane dugo i sr~ano me|usobno borile, a onda su Peonci nadja~ali: osmanlijska te{ka pe{adija bila je primorana da se povla~i i pri tom je stradao veliki broj vaqanih i juna~nih ratnika. Videv{i svoje qude kako trpe nevoqu i stradaju, sultan je bio duboko potresen i dao je ugovoreni znak za povla~ewe i naredio im da se povuku van doma{aja strela. I oni su se povukli, zavr{ava ovaj odeqak Kritovul sa Imbrosa.58 Tako se neuspe{no zavr{io prvi poku{aj Osmanlija da zauzmu Jajce. Ne mnogo dana posle toga, nastavqa Kritovul, po{to je odmorio svoju vojsku i ponovo je naoruào i doveo u bojni red, Mehmed Osvaja~ je sam stao na ~elo svojih vojnika i èstoko navalio na grad.59 Ovim gestom, koji je re~ito kazivao da mladom sultanu ni u kom slu~aju nije nedostajala li~na hrabrost, svakako je èleo da podstakne svoje vojnike, budu}i svestan da osvajawe grada nikako ne}e biti lak posao, pogotovo posle prvog neuspeha. Uz to, sultan je onima koji bi se prvi popeli na gradske bedeme ponudio nagrade, a tako|e je dao dozvolu za pqa~ku grada.60 Sultanovi vojnici su uz zastra{uju}i ratni pokli~ odmah pojurili na bedem, sli~no pticama grabqivicama, sa velikom silinom i ùrbom, ali u prili~nom neredu, bez odràvawa bojnog poretka i bez plana. Poku{ali su da se popnu na zidine tako {to su neki postavili merdevine, drugi, pak, obesili uàd, tre}i ~vrsto prikucali ko~eve na bedeme, dok su pojedini nastojali da prona|u bilo koji mogu}i na~in da prodru unutra. Sultan je bio prisutan i posmatrao ustremqenost, juri{awe, revnost i silinu, muèvnost i poredak svojih vojnika koji su o~ekivali da }e dobiti najve}e nagrade. Svaki od wih je èleo da bude prvi koji }e se popeti na gradske zidine ili ubiti Peonca ili postaviti steg na bedem ili kruni{te zida.61 Me|utim, Peonci su odgovorili veoma neustra{ivo, sa velikom smelo{}u, gorqivo{}u i hitrinom, uz golemu viku, i do~ekali su svoje neprijateqe sr~ano i odlu~no. Silan i uàsan boj je tamo uzeo maha, takav kakav niko nikada nije ni video, ni ~uo, kada je bila re~ o bitkama na gradskim zidinama. To je naro~ito do{lo do izraàja na onom delu bedema koji je bio o{te}en.62 Onda sledi jedan pasa` u kojem Kritovul kazuje o psiholo{kom profilu u~esnika krvavog doga|aja: opijeni bitkom, ratnici su se potpuno predali nagonu i gnevu, gotovo ne obaziru}i se na svoju prirodu. Oni su ubijali jedan drugoga i nemilosrdno se sekli u komade, ga|ali i bivali poga|ani, probadali i bivali probadani, ubijali i bivali ubijeni, urlaju}i, zlostavqaju}i, hule}i, nesvesni onoga {to se doga|a ili {ta oni rade, nalik pomahnitalim qudima. Na taj na~in su pali mnogobrojni i vaqani qudi, koji su se borili bilo kao te{ki pe{aci ili oni iz sultanove garde, ne {tede}i sebe i u nastojawu da se ne obrukaju pred o~ima sultana koji se borio zajedno s wima. Ipak, Peonci Critobulos, 186, 24 — 187, 8. Ibid. 187, 10–13. 60 Ibid. 187, 13–15. 61 Ibid. 187, 15–25. 62 Ibid. 187, 26–31. 58 59


151

(Ugri) uglavnom su svuda nadvladavali zbog toga {to su se borili sa vi{eg mesta i napadaju}i sa povoqnijeg poloàja. Bili su ja~i u svojim nasrtajima, a svi su bili izvrsni i ve{ti ratnici odabrani po svojoj sr~anosti.63 Sultan je video kako su wegovi qudi potpuno iznemogli i da stvari nigde ne idu dobro, a tako|e da je gotovo nemogu}e da se grad zauzeti na juri{ i da je to mogu}e posti}i jedino izgladwivawem i dugom opsadom. Zbog toga je Mehmed Osvaja~ turskim ratnicima zapovedio da se vrate nazad i da se trupe povuku izvan doma{aja strela. Po{to su se, dakle, vratili u logor, sultan se pobrinuo da se pripremi dovoqno velika vojska koja je trebalo da opkoli Jajce i spre~i da bilo ko pobegne iz grada ili u|e u wega. Mehmed Osvaja~ je zatim sa glavninom vojske krenuo u ostale delove zemqe, na pobuwene tvr|ave, a naro~ito na teritoriju Peonaca (Ugara).64 Ovde na neki na~in Kritovulova pripovest dostiè vrhunac uzbudqivosti. Upravo tada je stigla vest da je kraq Peonaca podigao ogromnu oruànu silu i zapretio da }e krenuti protiv sultana. Naime, kada je Matija Korvin, a o wemu je re~, saznao da je sultan napao Vostre i opseo Jajce, sakupio je veliku vojsku i pripremio sve {to je bilo potrebno. Zatim je krenuo na sultana misle}i da }e osmanski vladar ili podi}i opsadu grada i okrenuti se protiv Peonaca ili vojsku podeliti na dva dela, jedan za borbu, drugi za opsadu, {to }e doneti prednost hri{}anima jer }e nasuprot wih stajati unekoliko oslabqeni sultan. Ali, zakqu~uje Kritovul, ugarski kraq je pogre{io.65 Kada je saznao za pokret ugarskih trupa, Mehmed Osvaja~ je procenio da mora da ostane kod Jajca i nastavi opsadu grada. Zato je protiv ugarskog kraqa poslao vojskovo|u Mahmud-pa{u, dav{i mu prili~no veliku vojsku, pe{adiju i kowanike, kao i ne mali broj pripadnika svoje li~ne garde. Smatrao je da nije potrebno da li~no ide i bori se protiv Matije Korvina.66 Kada je Mahmud-pa{a stigao blizu neprijateqa, utaborio se tako da rastojawe izme|u dva logora, osmanskog i ugarskog, nije bilo ve}e od 25 stadija — to jest oko 4,5 kilometra — tako da su vojske mogle da vide jedna drugu. Reka Erigon (Erugwn), koja se na lokalnom jeziku zove Vrinos (Brunoj), proticala je izme|u, razdvajaju}i jedne od drugih.67 Postoje izvesne nedoumice da li je re~ o Drini68 ili o Vrbasu.69 îni se da je druga pretpostavka verovatnija. Tamo, preko reke, nastavqa Kritovul, utaborio se ugarski kraq.70 Mahmud-pa{a je prvobitno planirao da pre|e reku i napadne Ugre, ali mu je sultan zapovedio da ne preduzima takav poduhvat. Mehmed Osvaja~ je bio 63 64 65 66 67 68 69 70

Ibid. 188, 1–13. Ibid. 188, 14–22. Ibid. 188, 24–32. Ibid. 188, 22 — 189, 5. Up. Radoni}, Kritovul, 81. Critobulos, 189, 6–10. Radoni}, Kritovul, 81–82. Reinsch, Geschichtswerk, 327. Critobulos, 189, 10–11.

152

Radivoj Radi}

mi{qewa da za takvu akciju ne postoji nikakva potreba, nego da je dovoqno da Osmanlije samo motre na pokrete ugarskih odreda. U skladu sa sultanovim nare|ewem, Mahmud-pa{a nije pokretao vojsku ve} je mirovao i posmatrao neprijateqa.71 Pokazalo se da je u veoma osetqivom trenutku Mehmed Osvaja~ doneo ispravnu odluku i da je ovaj manevar uneo nemir u ugarskog kraqa. Kada je shvatio da sultan nije podigao opsadu Jajca i da nema nameru da ode, a da ga Mahmud-pa{a ~eka sa velikom vojskom, Matija Korvin je izgubio svaku nadu da moè delotvorno pomo}i gradu. Stoga je kri{om poslao glasnika kako bi braniocima poru~io da i daqe pruàju otpor i da se ne predaju. Uz to, stavio im je do znawa da }e se sultan uskoro povu}i, a da ga ugarska vojska ne}e gubiti iz vida. Ukoliko nastane hitna potreba, on }e gradu svakako pomo}i budu}i da se nalazi u blizini.72 Me|utim, u toku no}i Matija Korvin je spalio svoj vojni~ki logor i ùrno oti{ao. Kada je Mahmud-pa{a saznao za ovaj manevar Peonaca, hitro je pre{ao reku i krenuo u poteru za ugarskim odredima. Turskom vojskovo|i je po{lo za rukom da dostigne ugarsku za{titnicu, koju je naterao u beg tako da su se pridruìli glavnini vojske. Ovaj ve{ti manevar uskome{ao je hri{}ansku vojsku i uneo pometwu kako me|u vojnicima tako i kod ugarskog kraqa. U novonastaloj situaciji svi su se dali u bekstvo, pa nije moglo biti ni re~i o bilo kakvom odràvawu poretka i promi{qenom delovawu. Mahmud-pa{a ih je sledio u stopu i bez milosti sekao i ubijao. Posle dugog gowewa, velikog pokoqa i zarobqavawa znatnog broja ugarskih vojnika, pobedonosni vojskovo|a se vratio i pred sultanom se pojavio imaju}i uz sebe ~itavu ugarsku opremu, teretna kola, oru`je, kowe i komoru. Najve}i deo neprijateqa bio je ubijen, a onih koji su dopali zarobqeni{tva bilo je ne{to mawe od dve stotine. Kasnije su bili odvedeni u Vizantion (en BuzantiJ) i tamo ih je sultan sve likvidirao.73 Zanimqivo je da je ovde Kritovul za Carigrad, odnosno Konstantinopoq, tada prestonicu Osmanskog carstva, upotrebio drevni termin Vizantion. Kada se govori o ovim burnim doga|ajima, koje je Kritovul opisao sa naro~itim smislom za dramati~no, treba naglasiti ~iwenicu da je Tursun beg, o~evidac sa osmanlijske strane, precizniji od vizantijskog istori~ara, ali je, s druge strane, uglednik sa ostrva Imbrosa op{irniji od ugarskog pisca Turoca i italijanskog humaniste Bonfinija.74 Kritovul je unekoliko umek{ao sultanov neuspeh pod Jajcem, gradom koji je jo{ preko {ezdeset godina spre~avao daqe turske prodore na toj strani Balkanskog poluostrva, dok ga Osmanlije nisu zauzele 1527. godine.75 Ibid. 189, 12–16. Ibid. 189, 17–24. 73 Ibid. 189, 25 — 190, 4. Up. Radoni}, Kritovul, 82. 74 Radoni}, Kritovul, 82. 75 Istorija srpskog naroda, III–1 (Srbi pod tu|inskom vla{}u 1537–1699), Beograd 1993, 428 (R. L. Veselinovi}). 71 72


153

U posledwem pasusu koji se odnosi na ove doga|aje vizantijski pisac kazuje kako je sultan nastavio sa opsadom Jajca i kako je na razne na~ine poku{ao da zauzme grad. Kada je shvatio da mu to ne}e po}i za rukom, vojsku je usmerio na ostale tvr|ave i za kratko vreme ih je povratio. U nekima od wih ostavio je sna`ne posade, dok je ostale razorio, ubijaju}i qude, a decu i ène je zarobio. Tako|e je opqa~kao veliki deo ostale zemqe Vostra, ali i ne mali deo zemqe Peonaca. Deo ogromnog plena zadrào je za sebe, a deo dao vojsci i namesniku zemqe. Onda se, pre nego {to se leto zavr{ilo, vratio u Carigrad i raspustio vojsku.76 Ovim se zavr{ava Kritovulova vest o sultanovom pohodu iz 1464. godine i uop{te wegovi podaci o Bosni. Ako se podsetimo da wegov istorijski spis hronolo{ki seè do 1467. godine, jasno je da na toj strani u naredne tri godine nije bilo ni~eg od ve}e va`nosti. Kada se govori o Kritovulu sa Imbrosa kao izvoru za istoriju sredwovekovne bosanske dràve, mora se naglasiti da se wegove vesti, koje nisu mnogobrojne, ali su veoma podrobne i sa obiqem pojedinosti, iskqu~ivo odnose na posledwe godine kraqevstva. Vizantijski istori~ar je bio veoma dobro upoznat sa doga|ajima. Za podatke koje donosi ne bi se moglo re}i da su novi i nepoznati, ali u svakom slu~aju predstavqaju zna~ajnu dopunu vestima ostalih izvora. Prostor koji je u svom istorijskom delu Kritovul posvetio padu Bosne, kao i vesti ostalih vizantijskih izvora, kao {to su istorija Laonika Halkokondila, vizantijske Kratke hronike i Hronika o turskim sultanima, jasno i nedvosmisleno pokazuju da je bila re~ o jednom od najva`nijih zbivawa druge polovine XV veka. Ako se sagledaju sve vesti vizantijskih izvora o Bosni, one koje su registrovane u {irokom vremenskom luku od X do XV veka, vidimo da je iz vizure pisaca Vizantijskog carstva Bosna pro{la nekoliko mena. Ona je najpre bila deo Srbije, u œSpisu o narodimaŒ Konstantina Porfirogenita (X vek),77 zatim je tako|e bila deo Srbije, ali u donekle izmewenom poloàju, budu}i da Jovan Kinam u XII stole}u beleì da œDrina koja izvire negde odozgo odvaja Bosnu od ostale SrbijeŒ, ali œBosna nije pot~iwena arhiùpanu Srba nego narod u woj ima poseban na~in ìvota i upravqawa.Œ78 I, naposletku, u XV stole}u Bosna je zasebna dràva, kao {to su to, na primer, bile Srbija ili Ugarska.

Critobulos, 190, 5–15. Constantine Porphyrogenitus De Administrando Imperio, ed. Gy. Moravcsik — R. J. H. Jenkins, Washington 19672, 160. 78 Ioannis Cinnami rerum ab Ioanne et Alexio Comnenis gestarum, rec. A. Meineke, Bonnae 1836, 104. Prevod: Vizantijski izvori za istoriju naroda Jugoslavije, IV, Beograd 1971, 28 (N. Rado{evi}). 76 77

154

Radivoj Radi}

Radivoj Radi} BOSNIA IN THE WORK OF KRITOBOULOS OF IMBROS Most of the data Kritoboulos of Imbros, a Byzantine historian of the fifteenth century, gives about Bosnia, pertain to the last years of existence of the medieval Bosnian state. Apart from two short side notes on other issues, the bulk of evidence on Bosnia in Kritoboulos' work bears on the events of the year 1463, describing the occupation of Bosnia by Mehmed II the Conqueror and the counteroffensive launched by the Hungarian King Matthias Corvinus, as well as the final return of the Ottoman Sultan in 1464. Kritoboulos was obviously well informed about the events, so that his report, even though it does not offer spectacular new insights, certainly represents a valuable supplement to other sources. The space Kritoboulos devotes to the fall of Bosnia, taken together with the data from other Byzantine sources, such as Laonikos Chalkokondyles' History, Byzantine Short Chronicles and Chronicle of the Turkish Sultans, unequivocally shows that this was one of the most important events in the second half of the fifteenth century. Viewed as a hole, the body of evidence on Bosnia from Byzantine sources, covering the time span of the tenth to the fifteenth centuries, bears witness to how the Byzantine perspective on Bosnia changed over centuries. Originally, e.g. in Constantine Porphyrogennetos' De administrando imperio (tenth century), Bosnia was simply considered a part of Serbia. Later, although still treated as a part of Serbia, it assumes a somewhat different position, as witnessed by John Kinnamos in twelfth century, who notes that “the river Drina which takes its origin somewhat higher up and divides Bosnia from the rest of Serbia”, but also that “Bosnia itself is not subjected to the Serbs’ grand ùpan, but is a tribe which lives and ruled separately”. Finally, in the 15th century, Bosnia is an independent state like, for instance, Serbia or Hungary.

Radivoj Radic - Bosna u Istorijskom Delu Kritovula Sa Imbrosa

Recommend Documents