POSLOVNA EKONOMIKA

1. POSLOVNA POSLOVNA EKONOM EKONOMIKA IKA KAO KAO NAUCNA DISCIPLI DISCIPLINA NA I POVEZANOS POVEZANOST T SA DRUGIM NAUKAMA Poslovna ekonomika kao naka usmerena je na proucavanje proucavanje ekonomske ekonomske stvarnosti stvarnosti  preduzeca kao kao osnovnog organizovano organizovanogg sistema trzisne privrede.Ona privrede.Ona obuhvata obuhvata proucavanje  poslovanja preduzeca preduzeca sa ciljem da se raspolozivim raspolozivim potencijalima ostvare ostvare maksimalno moguci moguci rezultati. Izucavanje ekonomike preduzeca omogucava omogucava da se na osnovu izvesnih zakonitosti i principa kao pravilnosti sa jedne i konkretnih uslova poslovanja sa druge strane,uspostavi strane,uspostavi maksimalno uspesan odnos izmedju ulaganja i rezultata poslovanja. Za!o se ona "e#inise  kao teorijska i  prakticna ekonomska ekonomska nauka koja koja polazi od prakse prakse i sluzi praksi. Kao na$na "is$i%lina kod nas se pocela razvijati pocetkom 50-tih godina XX veka sa uvodjenjem radnickog i drustvenog samoupravljanja i konstituisanjem radnih organizacija kao osnovnih privrednih subjekata i organizacionih organizacionih oblika udruzenog rada.Poslovna rada.Poslovna ekonomika je posebna naucna disciplina,u sklopu drustvenih nauka,koja ima svoj$il&'%(e"me! i me!o"e. Pove)anos! sa "(*im nakama  ako se ekonomska stvarnost,odnosno proces privredjivanja,ispoljava u razlicitim mani!estijacima,tako su se o!ormirale i razvile specijalizovane specijalizovane ekonomske naucne naucne discipline koje izucavaju pojedine drustvene segmente ove drustvene pojave.Po prirodi stvari,sve one,medju kojima je i Poslovna ekonomika,kao posebna naucna disciplina,medjusobno disciplina,medjusobno su  povezane ,uslovljene ,uslovljene i upotpunjuju upotpunjuju naucno izucavanje izucavanje ekonomske ekonomske stvarnosti i sluze sluze ekonomskoj praksi. Povezanost Poslovne ekonomike sa opstom ekonomskom naukomPolitickom ekonomijom je ekonomijom je mnogostuka. Predmet Predmet Poli!i$ke ekonomi&e i Poslovne ekonomike isti je,samo je razlika r azlika u nivou posmatranja prva izucava reprodukciju na nivou drustva u celini,a druga na nivou preduzeca. "aka je povezanost Poslovne ekonomike i O(*ani)a$i&e %(e")e$a, ali bez obzira sto ove dve naucne discipline imaju za predmet proucavanje ekonomske stvarnosti preduzeca, preduzeca, i sto im je isto vreme nastanka i paralelan put razvoja, one su ipak posebne naucne discipline. #konomika izucava ekonomske zakonitosti,principe zakonitosti,principe i metode e!ikasnog poslovanja preduzeca, a organizacija izucava organizovanje reprodukcije u  preduzecu, njegove njegove organizacione organizacione oblike, strukturu strukturu i ponasanje.$a ponasanje.$akodje, kodje, uska je povezanost povezanost Poslovne ekonomike sa Poslovnim #inansi&ama  %bazirana na proucavanju !inansijskih e!ekata poslovanja preduzeca& i Ra$novo"s!va %evidentiranje postignutog stanja i promena stanja ekonomske stvarnosti preduzeca&.One su prvenstveno metodoloske discipline,a Poslovna ekonomika je teorijsko-metodoloska i prakticno-aplikativna naucna disciplina koja se bavi proucavanjem opstih ekonomskih zakonitosti,principa zakonitosti,principa i metoda,cijom primenom se  prati, kontrolise i usmerava usmerava poslovanje preduzeca u pravcu pravcu ostvarivanja ostvarivanja maksimalnih rezultata kao krajnjih !inansijskih e!ekata ulozenog kapitala. P(iv(e"no %(avo  sa  proucavanjem pravnih pravnih problema preduzeca preduzeca kao institucije,povezano institucije,povezano je sa Poslovnom ekonomikom preko predmeta proucavanja, a to je poslovanje preduzeca. 'azlika je samo u aspekta posmatranja  Privredno pravo se bavi pravnim,a Poslovna ekonomika ekonomskim aspektom poslovanja preduzeca. preduzeca. (to se tice ti ce neekonomskih nauka evidentna je i njihova 1

 povezanost sa Poslovnom ekonomikom. ekonomikom. S!a!is!ika i Ma!ema!ika sa svojim proucavanjima cine nezamenljivu i posebno vrednu analiticko-metodolosku aparaturu izucavanja Poslovne ekonomike.)a toj osnovi razvila se i posebna naucna disciplina metodoloskog metodoloskog karaktera,a to  je Ekonome!(i&a.Ona se bazira na primeni statistickih i matematickih metoda u izucavanju ekonomske stvarnosti preduzeca.*ez njene primene i kvantitativnog izrazavanja ekonomskih  pojava i procesa,ne procesa,ne mozese sprovesti sprovesti pracenje,kontrola pracenje,kontrola i usmeravanje usmeravanje e!ikasnosti poslovanja poslovanja  preduzeca. Povezanost sa +edicinom rada,Psihologijom,(ociologijom,teh rada,Psihologijom,(ociologijom,tehnickim nickim naukama, $ehnologijom, $ehnologijom, ibernetikom i dr. neekonomskim neekonomskim naukama, odnosno odnosno nastavnim predmetima upotpunjuje izucavanja Poslovne ekonomike kao nauke i nastavnog predmeta,a njihovo razgranicenje je jasno. +. CIL, I PREDMET IZUCAV IZUCAVAN,A POSLOVNE EKONOMIKE EKONOMIKE KAO NAUKE Cil& proucavanja poslovne ekonomike je proucavanje ekonomskih zakonitosti,principa zakonitosti,principa i metoda analize uspesnosti poslovanja preduzeca u pravcu njenog kontinuiranog rasta. Prema tome, poslovna ekonomika, usmerena je na poboljsanje kvaliteta ekonomije preduzeca, odnosno usavrsavanje !unkcionisanja ekonomskog i organizacionog sistema preduzeca. Ostvarenim rezultatom poslovanja, kao izvorom prinosa na ulozeni kapital, omoguceje se  podmirivanje -zaposlenih radnika %pojedinacni interesi&, -preduzeca %razvojni interesi& i -drustva %opsti interesi&. Interesi ce biti vise i bolje podmireni i izmireni, ako su rezultati poslovanja veci. +aksimizacija rezultata, uz stalno poboljsavanje kvaliteta ekonomije preduzeca ispoljava se kao nuzan uslov motivacije zaposlenih, opstanka preduzeca i zadovoljavanja potreba drustvene zajednice u celini. (tepen ostvarivanja tako !ormulisanog cilja predstavlja e#ikasnos! poslovanja preduzeca preduzeca koji se ne moze postici ako ako ono nije poizvelo poizvelo proizvode ili izvrsilo usluge koje zadovoljavaju potrebe potrosaca. naci, e!ikasnost podrazumeva e!ektivnost poslovanja preduzeca kojom se oznacava stepen podmirivanja drustvenih potreba  proizvedenim proizvodima proizvodima ili izvrsenim ulugama ulugama preduzeca. preduzeca. Cil& Poslovne ekonomike kao nake  !ormulise se u izucavanju ekonomskih ekonomskih zakonitosti i  principa e!ikasnog poslovanja preduzeca. preduzeca. )a taj nacin nacin dolazi se do spoznaje o kvalitativnoj kvalitativnoj i kvantitativnoj uslovljenosti ulaganja,i rezultata preduzeca u pravcu optimalnih poslovnih odluka o ostvarivanju maksimalnih rezultata preduzeca sa sto nizim ulaganjima kapitala. ilj Poslovne ekonomike je da obuhvati sve aspekte ulaganja kapitala u tekuce poslovanje i razvoj preduzeca, a radi ostvarivanja sto viseg kvaliteta ekonomije, pa to podrazumeva !ormulisanje relevantnih, ne samo ekonomskih zakonitosti , vec i utvrdjivanje analiticko / metodoloske aparature za e!ikasno i e!ektivno odlucivanje o ulaganjima u cilju maksimizacije rezultata. P(e"me! i)$avan&a Poslovne ekonomike  / poimanje i cilj izucavanja Poslovne ekonomike kao naucne discipline uslovljava njen predmet. 'acionalan odnos prema ulaganju kapitala radi ostvarivanja sto vecih rezultata poslovanja, obezbedjuje optimalan ekonomski kavalitet  preduzeca.  tom kontekstu vrednosni vrednosni tokovi u procesu procesu reprodukcije na na relaciji ulaganja / rezultati, odnosno 2

angazovanje kapitala  trosenje elemenata proizvodnje  proizvod  ukupan prihod dobitak  razvoj preduzeca !ormulisu se kao plat!orma proucavanja Poslovne ekonomike kao naucne discipline. Prema napred navedenom, predmet izucavanja Poslovne ekonomike obuhvata ekonomske mani!estacije preduzeca bazirane na racionalnosti tokova kapitala i trosenja elemenata  proizvodnje u odnosu na velicinu ostvarenih rezultata,sto se neposredno odrazava na kvalitet konkretne ekonomije,sto znaci da predmet izucavanja Poslovne ekonomike obuhvata posebno  -elemente ulaganja u poslovanje, -elemente rezultata poslovanja , -odnos izmedju rezultata i ulaganja,kao izraz globalnog principa e!ikasnosti poslovanja i -parcijalne ekonomske principe poslovanja preduzeca.  )acelno !ormulisan predmet izucavanja Poslovne ekonomike preduzeca moze se dalje rasclaniti na proucavanje ekonomskih zakonitosti -kontrole i usmeravanja tokova angazovanog kapitala u poslovanju preduzeca sa posebnom analizom uticaja vremenske dimenzije 1 -kontrole i usmeravanja kvalitativne i kvantitativne strukture i dinamike trosenja elemenata  proizvodnje1 -kontrole i usmeravanja kvalitativne i kvantitativne strukture i dinamike trosenja rezultata  preduzeca1 -analiticko-metodoloske aspekte iskazivanja i podizanja parcijalnog i globalnog kvaliteta ekonomije preduzeca,kao odnosa izmedju rezultata i ulozenog kapitala u poslovanje  preduzeca1 -proucavanje relevantnih !aktora angazovanja kapitala,trosenja elemenata proizvodnje,odnosa izmedju rezultata i ulaganja,kao i !aktora razvoja preduzeca, i posebno -usmeravanja razvoja preduzeca uslovljenog ostvarenim kvalitetom njegove ekonomije i troskovnom konkurentnosti kao kljucnim !aktorima. Izucavanjem navedenih tematskih jedinica ekonomike preduzeca,dolazi se do zakljucaka i saznanja koja sluze praksi,od cijih iskustava i polazi. Ovako !ormulisan predmet izucavanja ekonomike preduzeca kao nauke,omogucava se grananje ove naucne discipline ekonomike pojedinih privrednih delatnosti %industrije,trgovine,poljoprivrede,turizma,bankarstva i dr.&,kao i na ekonomike privrednih subjekata %preduzetnika i privrednih drustava&. 









-. CIL,'ZADATAK I ELEMENTI PREDUZECA Preduzece kao osnovni subjekt privredjivanja,motivisano je na racionalizaciji koriscenja elemenata proizvodnje radne snage, sredstava za rad i predmeta rada, a u okviru odredjene organizacione !orme i pod dejstvom odredjenih !aktora poslovanja. +edjusobni odnosi elemenata proizvodnje uskladjeni su kvalitativno, kvantitativno i vremenski. Oni se medjusobno kombinuju, uslovljavaju i preplicu,da bi se stvorili proizvodi ili usluge za zadovoljavanje razlicitih potreba pojedinaca i drustva, a u skladu sa drustvenom podelom rada. pravo to i jeste zadatak preduzeca. (tepen ostvarivanja zadatka preduzeca,kao stepen uspesnosti u zadovoljavanju odredjenih, reprodukcionih potreba konacne 3

 potrosnje,predstavlja e#ek!ivnos! preduzeca. valitativna uskladjenost elemenata  proizvodnje ispoljava se u odgovarajucoj srazmeri izmedju velicine radnog kolektiva i obima sredstava za proizvodnju. 2remenska uskladjenost elemenata proizvodnje ispoljava se u obezbedjivanju kontinuiteta !unkcionisanja preduzeca blagovremenim snabdevanjem radnika sredstvima za proizvodnju u svim !azama procesa reprodukcije. Osnovni mo!iv i $il& organizovanja proizvodnje jeste maksimiziranje rezultata preduzeca, odnosno dobitka. 3obitak,kao kljucni najvazniji novcani izraz rezultata preduzeca i razlika izmedju postignutih rezultata proizvodnje na trzistu i utroseno za tu proizvodnju predstavlja integralni, sustinski cilj poslovanja preduzeca.)ovac,odnosno kapital,ulaze se u proizvodnju radi stvaranja odredjenih proizvoda, ili vrsenja odredjenih usluga kojima ce se zadovoljiti konkretne ljudske potrebe i ostvariti dobitak. Doi!ak  je rezultat proizvodnje,ali i izvor uvecavanja ulozenog kapitala kao osnova opstanka,rasta i razvoja preduzeca.naci,svako  preduzece se uspostavlja i posluje radi obavljanja odredjenog zadatka i ostvarivanja cilja  poslovanja / maksimizacije dobitka ulozenim kapitalom,uz ostvarivanje ekonomski racionalnog rasta i razvoja preduzeca. (tepen ostvarivanja cilja preduzeca u vidu maksimizacije dobitka uz ekonomski racionalan rast i razvoj preduzeca, a na osnovu ulozenog kapitala,predstavlja e!ikasnost njegovog poslovanja.naci E#ek!ivnos! &e s!e%en s%esnos!i  os!va(ivan& )a"a!ka , a E#ikasnos! &e s!e%en s%esnos!i  os!va(ivan& $il&a %(e")e$a . Put do ostvarivanja maksimalnog dobitka vodi preko ostvarivanja sekundarnih ciljeva. ao sekundarni ciljevi u praksi preduzeca,najcesce se navode  redukovanje troskova do ciljnog, najnizeg moguceg nivoa1 ciljno trzisno ucesce i trzisna pozicija1 ciljni obim  prodaje1 stabilnost prodaje1 lojalnost kupca1 zadovoljavanje potreba potrosaca1 stabilnost  prodajnih cena i sl. Elemen!i %(e")e$a s -ulaganja %inputi&, kao osnovni elementi proizvodnje, -in!ormacije, kao poseban element, -rezultati %autputi&, !aktori koji deluju na trans!ormaciju ulaganja u rezultate i -organizacija ,kao struktura, oblik i ponasanje u kojoj se, i kojim se obavlja ova trans!ormacija kao planska i svesna aktivnost zaposlenih. 3a bi preduzece ostvarilo svoj cilj i zadatak,%e!ektivno i e!ikasno poslovanje&,kombinovanje i  povezivanje elemenata ulaganja mora biti plansko i sistematicno,zasnovano na organizacionim pravilima,Organizacija regulise i konstituciju i !unkcionisanje preduzeca.

/. 0UNKCI,E PREDUZECA oriscenjem ulozenog kapitala na e!ikasan nacin,uz e!ektivno zadovoljavanje zahteva  potrosaca jeste mera uspeha poslovanja,ali i neposredan dokaz kvalitetnosti upravljackokontrolnog in!ormacionog sistema i ispravnosti poslovnih odluka.Poslovanje preduzeca realizuje se preko brojnih raznovrsnih i medjusobno uslovljenih aktivnosti,koje su grupisane u odgovarajuce !unkcije,odnosno poslovna podrucja.Osnovna poslovna podrucja,odnosno #nk$i&e #o(mlis se kao grupisani srodni poslovi, zajednickih nosilaca,zadataka i cilja u !unkcionisanju preduzeca,i to na osnovu dve podela 4. ve(!ikalna % primarna& i . sek"a(na %horizotalna&podela. 4

4. Po ve(!ikalno& "ime)i&i #nk$i&e %(e")e$a primarno se klasi!ikuje na -!ukciju upravljanja -!unkciju rukovodjenja -!ukciju izvrsenja 4.4 6unkcija upravljanja hijerarhijski je najvisa !unkcija u preduzecu.)osioci ove !unkcije su uglavnom vlasnici kapitala. okviru ove !ukcije donose se najvaznije odluke u preduzecu -odluke o ciljevima preduzeca -odluke o nacinu i uslovima ostvarivanja ciljeva i -odluke o raspodeli ostvarenih rezultata preduzeca. 4. 6unkcija rukovodjenja je podredjena hijerarhijski !unkciji upravljanja.Osnovni zadaci ove !unkcije su -konkretizacija upravljackih odluka1 -organizovanje sprovodjenja odluka na osnovu ovlascenja datih od organa upravljanja1 -koordinacija poslova i aktivnosti u zajednickom cilju1 -kontrola obavljenih poslova i aktivnosti u preventivnom,usmeravajucem i korektivnom smislu.  )osioci !unkcije rukovodjenja%menadzmenta& su zaposleni,odnosno menadzeri,rasporedjeni na pojedina rukovodeca mesta,od generalnog direktora,preko pomocnih direktora,do neposrednih rukovodioca,kao predradnika.(va rukovodeca radna mesta,koja inace zahtevaju speci!icnu strucnost i znanja,cine hijerarhijski uredjenu rukovodecu ili menadzment strukturu  preduzeca, i to u vidu tri osnovna sistema -linijski-svaki zaposleni%radnik ili rukovodilac& -podrazumeva samo jednog rukovodioca1 -!unkcionalni-gde svaki zaposleni prima naloge od vise razlicitih rukovodilaca nadleznih za !unkcionalna podrucja1 -mesoviti-kombinacija prednosti prethodna dva sistema. onkretizacija radnih zadataka u okviru !unkcije rukovodjenja osnova je izvrsne !unkcije.I2'7)8 6)I"8 je realizacija konkretizovanih radnih zadataka od strane zaposlenih radnika na neposrednim izvr9nim radnim mestima ,u skladu sa tehnickom  podelom rada u preduzecu. .2o(i)on!alna %o"ela #nk$i&a  %(e")e$  :orizontalna ili sekudarna podela !unkcija u preduzecu !ormira se po srodnosti poslova kao srodnih radnih zadataka sa zajednickim nosiocima u pravcu ostvarivanja zajednickog cilja.)ajcesca podela .4 6unkcija istrazivanja i razvoja -podrazumeva pracenje promena u okruzenju i istrazivanja mogucnosti primene naovih naucnih i tehnicko-tehnoloskih saznanja u proizvodne svrhe.Postoje tri nivoa istrazivanja i razvoja -!undamentalna%u cilju novina teorijske nauke u okviru instituta i zavoda&1 -primenjena%u cilju primene postojecih naucnih saznanja u optimizaciji  proizvodnje,velika preduzeca&1 5

-razvojna%usavrsavanja proizvoda i proizvodnih procesa& . 6unkcija planiranja i analize - ima zadatak predvidjanja i de!inisanja aktivnosti zadataka i rezultata poslovanja preduzeca za odredjeni vremenski period,na koji se plan kao rezultat  procesa planiranja odnosi.Obuhvata i izbor poslovne politike,utvrdjivanje strategije i donosenje programa i projekata. -dugorocni planovi%duzi od 5 godina& -srednjorocni planovi%od 4-5 godina& -godisnji planovi%period od 4 godine& -operativni,kvartalnni ili mesecni planovi%perod kraci od 4 godine& .; 6unkcija nabavke-ima zadatak da na vreme,kontinuirano i u odredjenoj kolicini,kvalitetu i po najpovoljnijim cenama,nabavlja materijalne elemente proizvodnje,kao i da odrzava njihove zalihe na racionalnom nivou. .< 6unkcija proizvodnje-ima za zadatak proizvodnju odredjenih proizvoda odredjenog kvaliteta,dizajna i sa sto nizim troskovima po jedinici.$o je osnovna i tipicno tehnickoekonomska !unkcija ,koja daje pecat rezultatu poslovanja preduzeca i obuhvata aktivnosti   -pripreme -neposrednog izvrsenja -tehnicku kontrolu proizvodnog procesa i kvaliteta proizvoda -odrzavanje sredstava za rad. Po vidu proizvodnje ona moze biti pojedinacna, serijska i masovna.Po sistemu proizvodnje moze bitilinijska ili smaknuta.Po ritmu proizvodnje moze biti kontinuirana ili diskontinuirana. .5 6unkcija prodaje-obuhvata aktivnosti realizacije proizvoda i usluga sa ciljem sto uspesnijih rezultata trzisne valorizacije proizvodnje proizvoda ili vrsenja usluga i njihovog konacnog drustvenog priznanja.Promocija,kanali prodaje i servisiranje,pored prodajne cene i kvaliteta proizvoda su od posebnog uticaja na uspesnost obavljanja ove !unkcije. .= 6inansijska !unkcija-prozima sve ostale !unkcije,jer je !inansiranje osnova aktivnosti svih !unkcija u preduzecu.)jeni zadaci su usmereni na pribavljanje,racionalnu upotrebu i uskladjivanje tokova novcanih sredstava u preduzecu,i zato je direktno podredjena najvisem nivou organa rukovodjenja. .> 'acunovodstvena !unkcija /po nekada se organizuje zajedno sa !inansijskom !unkcijom.Ima evidenciono-in!ormacionu !unkciju,tj.ulogu. .? adrovska !unkcija-je usmerena na !unkcionisanje radnog kolektiva,kao i usavrsavanje,prekvali!ikaciju i unapredj.kadrova,radi obezbedjenja adekvatnog ljudskog  potencijala,kao osnovnog elementa proizvodnje odnosno preduzeca. .@ 6unkcija kontrole-utvrdjuje da li preduzece ostvaruje svoje planirane ciljeve%kvalitet  proizvodnje,tehnicka kontrola,ekonomska kontrolaA&+oze imati preventivni,usmeravajuci ili korektivan karakter. .40 6unkcija opstih poslova-administrativno-tehnicki poslovi vezani za poslove svih ostalih !unkcija,obezbedjenje imovine i zaposlenih,odr.higijene i sl. 6

.44 6unkcija in!ormisanja-uloga in!ormacionog sistema sustinska je u uslovljavanju  poslovanja preduzeca.

3. PREDUZECE KAO PRIVREDNI SU4,EKT I KAO SISTEM Pojava preduzeca se vezuje za kraj X2III I pocetak XIX veka.Privredna aktivnost se organizuje u vidu preduzeca kao osnovnoj celiji drustvene reprodukcije.Preduzece kao  privredni subjekt %tvorevina industrijske revolucije i kapitalizma&,nastaje kada su ispunjeni sledeci uslovi -razvijena drustvena podela rada izmedju preduzeca na osnovu raznovrsnih potreba1 -tehnicka podela rada unutar preduzeca1 -trziste i konkurencija1 -privatna svojina koja motivise vlasnike kapitala da sto e!ikasnije koriste i uvecaju,uz sto e!ektivnije zadovoljavanje rastucih potreba pojedinaca i drustvene zajednice u celini1 (avremeno preduzece mora poslovati u uslovima -globalizacije i integracije1 -razvoja in!ormacionih sistema preduzeca1 -smanjenja uticaja drzave na poslovanje preduzeca1 -privatne svojine kapitala,kao nuzan uslov e!ikasnog i e!ektivnog poslovanja i privrednog razvoja uopste. Osnovne karakteristike (I($#+8 su u tome da je to skup medjuzavisnih elemenata, tj.interaktivni deo viseg sistema i medjusobna povezanost podsistema u okviru jednog sistema,pociva na unapred utvrdjenim principima i kriterijuma usmerenih ka odredjenom cilju.#konomski sistem preduzeca sacinjen je od skupa elemenata u razlicitim pojavnim oblicimaradna snaga,sredstva za rad %proizvodnju&,in!ormacije i razlicitim interaktivnim  procesima,povezanih odredjenim organizacionim pravilima,principima i kriterijumima  ponasanja ka zeljenom cilju.Preduzece kao osnovni privredni subjekt i osnovni oblik  privredjivanja, otvoreno je delovanju svojih podsistema i viseg sistema.Ono je stabilizator  prelamanja njihovih interesa i vodilja zajednickom optimumu i celokupnom procesu. svom !unkcionisanju preduzece je samo relativno samostalno. Ono tezi vecim proizvodnim rezultatima sa sto manjim ulaganjima po pravilu ogranicenih resursa.(a druge strane poslovnje zavisi od !unkcionisanja zaposlenih radnika, okruzenja i drustva u celini,i u tom smislu je samo relativno samostalno.)jegov uspeh zavisi od sto veceg obima proizvodnje,ukupnog prihoda i dobitka,uz sto manje ulaganje,takodje,zavisi i od zadovoljenja potreba potrosaca,partnera i poslovnih institucija. Blavne komponente  preduzeca kao osnovnog organizacionog oblika aktivnosti suulaganje%inputi& i rezultat%outputi&,uspesnost konkretne trans!ormacije u !ormi poslovnog uspehaA 6unkcionisanje organizacionog oblika preduzeca uslovljeno je i postojanjem sistema upravljanja,jer se stanje preduzeca kao dinamicnog sistema,u stvari,pod dejstvom upravljackih akcija i menja.pravljacke akcije,usmeravanje i kontrole poslovnih procesa i  pojava,uz sto manji rizik,baziraju se na povratnim spregama in!ormacija o slozenim,dinamickim i interaktivnim dejstvima trans!ormacija,odnosno prelaznog tehnoloskog oblika,do uvecane vrednosti ulozenog kapitala putem sticanja dobitka.Prekid u 7

kontinuitetu ovog proizvodnog repro-procesa znak je zastoja ili prestanka !unkcionisanja  preduzeca,sto je alarm za nalazenje novih resenja. Prema navedenom  PREDUZECE &e ekonomski'"inami$ki'o(*ani)a$ioni'(ela!ivno samos!alan'o!vo(en'slo)en'ne"e!e(minisan i %(avl&a$ki kie(ne!ski sis!em

5.ORGANIZACIONI O4LICI PREDUZECA spostavljanje !unkcije kapitala u preduzecu,sC jedne,i de!inisanja svojina,odnosno,titular svojine-vlasnik,sa druge strane,postoji plat!orma upravljanja preduzecem,po osnovu kapitala.2lasnik kapitala,uz svojinski rizik,bira tip organizacionog oblika preduzeca,za koji  proceni i smatra da ce mu najuspesnije omoguciti maksimizaciju dobitka,uz obavljanje delatnosti u skladu sa zakonom,dobrim poslovnim obicajima i poslovnim moralom.Pored  privrednih drustava,odnosno preduzeca kao pravnih lica,privredni subjekti se mogu pojaviti na trzistu i kao preduzetnici koji nisu pravna,vec !izicka lica.Preduzetnik obavlja sve !unkcije svog poslovanja,ujedno je i vlasnik,dok je preduzece pravno lice koje moze da obavlja delatnost nezavisno od vlasnika kapitala. PREDUZETNIK smisl va)e$i6 )akonski6 %(o%isa  ,jeste !izicko lice koje je registrovano i koje radi sticanja dobitka osniva radnju%biro,servis,radionica,ordinacija,apotekaA&u vidu zanimanja obavlja sve zakonom dozvoljene delatnosti,ukljucujuci umetnicke i stare zanate i poslove domace radinosti.Preduzetnik zakonski odgovara za sve obaveze iz obavljanja delatnosti neograniceno celokupnom imovinom. PREDUZETNIK KAO 0IZICKO LICE -pojedinac upravlja samostalno  poslovanjem,odlucuje o raspodeli poslovanja,ali i snosi rizik od mogucih gubitaka imovine.(voju delatnost obavlja u vidu samostalnih trgovinskih,ugostiteljskih ili zanatskih radnji.Obicno zaposljava manji broj radnika,najcesce clanove porodice.'aspolazu manjim iznosom kapitala,pa je i obim njihovog poslovanja relativno mali,samim tim lako se adaptiraju na izmenjene uslove poslovanja sto im daje vecu !leksibilnost,koja im se pripisuje kao najznacajnija karakteristika i prednost u odnosu na privredne subjekte sa ulozenim velikim kapitalom. PRIVREDNO DRUSTVO-je pravno lice koje zasnivaju pravna iDili !izicka lica osnivackim aktom radi obavljanja delatnosti u cilju sticanja dobitka.Osnivacki akt ima !ormu ugovora o osnivanju-ako ga osniva vise osnivaca%!izickih iDili pravnih lica& ili !ormu odluke o osnivanju ako ga osniva jedan osnivac%!izicko lice&.Privredna drustva se po vazecim zakonskim  propisima mogu organizovati u dve osnovne !orme -drustva lica ili personalna drustva%personalitet vlasnika od primarnog znacaja u poslovanju  preduzeca& -drustva kapitala%ulozeni kapital neovisan od njegovog vlasnika,gde je primaran i dominantan interes kapitala& 6orme privrednih drustava%preduzeca&koja imaju ka(ak!e( "(s!ava li$a  su -ortacko%O3& i -komanditno drustvo. 8 ona koja imaju ka(ak!e( "(s!va ka%i!ala  su 8

-akcionarsko drustvo%83& i -drustvo sa ogranicenom odgovornoscu%3OO&. Osnivaci ortackog drustva su ortaci,komadintnog su komplementari,drustva sa ogranicenom odgovornosu su clanovi drustva,a akcionarskog su akcionari. ORTACKO DRUSTVO 7OD &-je privredno drustvo koje osnivaju dva ili vise !izickih iDili  pravnih lica u svojstvu ortaka drustva radi obavljanja odredjene delatnosti pod zajednckim  poslovnim imenom i vremenski najcesce traje do 5 godina.Ortaci su odgovorni solidarno,neograniceno za sve obaveze drustva celokupnom svojom imovinom. log ortaka moze biti u novcu,stvarima i pravima,kao i u radu ili uslugama,koji su izvrseni ili treba da  budu izvrseni.Ortaci ulazu uloge jednake vrednosti. KOMANDITNO DRUSTVO 7KD8 -je privredno drustvo koje osnivaju dva ili vise !izickih iDili pravnih lica radi obavljanja odredjene delatnosti,pod zajednckim poslovnim imenom od kojih najmanje jedno lice odgovara neogranceno za njegove obaveze.- kom%lemen!a('a najmanje jedno lice odgovara ograniceno do visine svog ulozenog ulogakoman"i!o(.omplementar predstavlja drustvo i upravlja njim, i moze biti samo !izicko lice,dok komanditor moze biti !izzicko iDili pravno lice.log komanditora moze biti novcani i nenovcani,ukljucujucu izvrseni rad ili sulugu u komanditnom drustvu.omanditno drustvo je u sustini kombinacija 3OO I drustva sa neogranicenom odgovornoscu. DRUSTVO SA OGRANICENOM ODGOVORNOSCU 7DOO8 -jeste privredno drustvo koje osniva jedno ili vise pravnih iDili !izickih lica,u svojstvu clanova drustva,radi obavljanja odredjene delatnosti pod zajednickim poslovnim imenom.Pri tome ulozi osnivaca ne moraju  biti jednaki,niti su.lanovi drustva za obaveze drustva odgovaraju samo do visine svog uloga,a njihova prava upravljanja srazmerna su njihovom ucescu u ukupnom kapitalu drustva.stupanje clanstva trecim licima i prenosivost uloga clanovima drustva regulise se ugovorom o osnivanju uz saglasnost svih ostalih clanova.%+oze imati najvise 50 clanova&. AKCIONARSKO DRUSTVO 7AD8 je privredno drustvo koje osniva jedno ili vise pravnih iDili !izickih lica u svojstu akcionara, radi obavljanja odredjene delatnosti pod zajednickim  poslovnim imenom,ciji se osnovni kapital stice emitovanjem akcija na trzistu hartija od vrednosti.8ko osnivaci akcionarskog drustva otkupljuju sve akcije preduzeca odjednom,u  pitanju je simultano%istovremeno&osnivanje,a ako osnivaci otkupljuju samo deo akcija onda je to sukcesivno%postepeno otkupljivanje&,a za ostatak akcija se raspisuju javni poziv za otkup.Pravno tj.!izicko lice, kupovinom akcija postaje clan akcionarskog drustva ili akcionar,a posedovanjem akcija stice pravo na isplatu dividendi.Iznos naznacen na akciji  predstavlja njenu nominalnu vrednost,a vrednost akcije na trzistu hartija pd vrednosti  predstavlja njenu trzisnu vrednost koja moze biti niza ili visa od nominalne u zavisnosti od  polozaja akcionarskog drustva.8kcionarsko drustvo moze biti -)a!vo(eno%drustvo cije se akcije izdaju samo njegovim osnivacima ili odredjenom broju drugih lica,a u skladu sa zakonom,imaju najvise 400 clanova& -o!vo(eno%ako u osnivackom aktu nije navedena vrsta 83& 8ko se kod zatvornog akcionarskog drustva poveca broj i odrzi iznad 400 akcionara u  periodu duzem od godinu dana akcionarsko drustvo postaje otvoreno.8 ako se broj clanova  poveca vise od 50.a ne vise od 400,i ako taj broj odrzi duze od godinu dana,83 prelazi u zatvoreno akcionarsko drustvo,tj.menja pravnu !ormu.8kcionarsko drustvo moze izdavati obicne %redovne& akcije, i pre!erencijalne %povlascene akcije&.83 mora imati bar jednu 9

obicnu akciju%ona daje akcionaru ista prava u skladu sa ovim zakonom,osnivackim aktom i statutom drustva,koja ukljucuju narocito pravo na isplatu dividendi&.3ividende se isplacuju  po godisnjem obracunu rezultata poslovanja i predstavljaju deo u strukturi ostvarenog dobitka.2lasnik akcija moze povuci svoj kapital samo prodajom akcija na trzistu hartija od vrednosti ,i ima pravo u ucescu upravljanja drustvom,srazmerno ucescu svog uloga u ukupnom kapitalu drustva. Organi upravljanja u akcionarskom drustvu su skupstina akcionara i upravni odbor.(kupstinu akcionara cine vlasnici akcija ili njihovi predstavnici,i najvisi su organ koji bira clanove upravnog odbora i donosi sve vazne odluke.pravni odbor su akcionari,ali i lica koja nisu akcionari,niti zaposleni u akcionarskom drustvu.pravni odbor sprovodi odluke skupstine drustva kojoj je i neposredno odgovoran.atvoreno 83 ima direktora i upravni odbor.Otvoreno 83 ima upravni odbor.

9.SREDSTVA PREDUZECA I N,I2OVA KLASI0IKACI,A 6unkcionisanje preduzeca kao sistema zapocinje pribavljanjem njegovih elemenataradne snage,sredstva za rad i materijala u cilju izvrsavanja odredjenog zadatka u skladu sa drustvednom podelom rada. +aterijalni elementi proizvodnje imaju odredjenu vrednost i pribavljaju se u razmeni za novac,cime se opsti univerzalni oblik vrednosti preobrazava u naturalni oblik odgovarajucih upotrebnih kvaliteta sredstava za rad i materijala.2ezivanjem vrednosti u datim naturalnim oblicima blokira se,odnosno suzava njena raspolozivost koja je postojala u novcanom obliku. -Pojam i ciljevi angazovanja kao oblika ulaganja kapitala u reprodukciju *lokiranje ili kako se najcesce kaze angazovanje%zauzeti,obavezati,vezati& vrednosti,kojom raspolaze, ulaze se sa ciljem sto e!ikasnijeg koriscenja pribavljenih materijalnih i ljudskih resursa,u pravcu e!ektivnog zadovoljenja potreba potrosaca-cime se ostvaruje uvecanje ulozene,odnosno angazovane vrednosti. 8ngazovanje-blokiranje vrednosti prethodno sadrzane u pocetnom novcanom obliku.An*a)ovan&e kapitala je uslov proizvodnje ,razmene i celog toka reprodukcije ,i uslov njenog kontinuiranog odvijanja.E An*a)ovanos! predstavlja stanje poslovnih dobara ili sredstava u preduzecu.(tanje sredstava zato prikazujemo u jednom odredjenom trenutku,trosenje sredstava prikazujemo u odredjenom perioduE. lasi!ikacija %(ema oli$ima -!izicki tj.robni%sva materijalna sredstva kojima preduzece raspolaze& -novcani tj.!inansijski%novac na ziro racunu%deviznom&,blagajni,hartije od vrednosti& %(ema nameni -predujmljen%poslovna sredstva-osnovna i obrtna& -angazovan%vanposlovna sredstva& -%(ema #a)ama (e%(o"k$iono* %(o$esa  -!aza proizvodnje -!aza prometa 10

%(ema v(emen kn&i)en&a: -staticki -dinamicki %(ema na$in oe)e"&ivan&a  -sopstveni izvori -tudji%pozajmljeni&izvori %(ema %o(ekl an*a)ovano* ka%i!ala. apital u obliku prava-nematerijalni kapital%avans,potraz.od kupaca,depozitiA& Fjudski ili intelektualni kapital%obuka,obrazovanje,praksa,usavrsavanje radnika& Poslovna sredstva za obavljanje neposrednih poslovnih zadataka%obrtna i osnovna& 8ngazovana-tj.vanposlovna sredstva%sredstva za vanposlovne aktivnosti-to su sredstva zajednicke potrosnje i rezervna sredstva& Od svih navedenih u privrednoj praksi najcesce se primenjuju kriterijumu namene i izvora.Oni su sadrzani u bilansu stanja, kao osnovnom racunovodstvenom izvestaju.8ngazovani kapital u osnovnim i obrtnim sredstvima predstavlja stavke ak!ive,a sopstveni iDili tudji izvori angazovanog kapitala,stavke %asive bilansa stanja.

;.OSNOVNA SREDSTVA I N,I2OVA KLASI0IKACI,A Osnovna sredstva materijalnog oblika,u uzem smislu,su novcani izraz angazovanog kapitala u sredstvima za rad tj.u masinama i orudjima za rad. osnovna sredstva materijalnog oblika,u sirem smislu,ubrajaju se gradjevinski objekti,zemljiste,sumeA arakteristike angazovanog osnovnog kapitala primarno proisticu iz kljucne uloge sredstava za rad kojima radnik direkto ili indirektno utice na predmete rada,u tehnoloskom procesu ili drugim !azama poslovanja preduzeca.(redstva za rad nisu tehnicki deljiva,omogucuju  proizvodnju,u vise navedenih,uzastopnih ciklusa reprodukcije.  )ovcani izraz trosenja sredstava za rad predstavlja se u vidu amortizacije.8ngazovanje sredstava u osnovnim sredstvima otpocinje pribavljanjem sredstava za rad.(em angazovanja kapitala,u osnovna sredstva materijalnog oblika%stvari&,on se angazuje i u osnovna sredstva u obliku prava i u obliku novca ,pa prema ovome klasi!ikacija je sledeca  Ma!e(&alni olik7s!va(i8oprema,zemljiste, sume, gradj.objekti, sredstva za rad u  pripremi,visegodisnji zasadiA  P(avna7nema!e(i&alna8la*an&a-izdaci za istrazivanje i razvoj ,osnivacka ulaganja, patenti,licence,koncesijeA  Nov$ana7#inansi&ska8la*an&a-ulaganja u poresima preduzeca,dugorocno ulozena sredstva u banke,dugorocne hartije od vrednosti%akcije,obveznice&,dugorocni kreditiA @.KATEGORI,E OSNOVNI2 SREDSTAVA I NA4AVNA CENA OS (vako osnovno sredstvo ima svoju vrednost.Ona se evidentira i prati preko cena osnovnih sredstava izrazenih u novcu,i to po -nabavnoj, 11

-amortizovanoj ili -umanjenoj vrednosti i -sadasnjoj vrednosti  )ajznacajnija je nabavna vrednost, ona je osnovica za amortizaciju i vodi se u poslovnim knjigama.vantitativno je odredjena !akturnom vrednosti i zavisnim troskovima nabavke osnovnih sredstava,pa je  )2O(G62H$)O( 8mortizovana vrednost osnovnog sredstva je amortizovani,potroseni i skorisceni iznos vrednosti osnovnog sredstva prilikom upotrebe,a u toku veka njegovog trajanja  )2O(G8+H(2O(  )2O(-nabavna vrednost osnovnih sredstava 62-!akturna vrednost, $)O(-zavisni troskovi nabavke osn,sredstava,%troskovi dopreme,tr.montaze,osig.na  putu,carine,obuke kadrovaA&svi oni trosk.koji se moraju izmiriti da bi osn.sredstvo bilo spremno za upotrebu i koriscenje. 8+-ukupna amortizacija osnovnih sredstava, (2O(-sadasnja vrednost (838()"8 2'#3)O($ je neamortizovana,nepotrosena,neiskoriscena vrednost,tj.to ne vrednost koliko ono stvarno vredi u odredjenom momentu.   (2O(G)2O(-8+ ili 8+G)2O(-(2O(  )a kraju veka trajanja osnovnog sredstva,iznos njegove sadasnje%stvarne&vrednosti jednak je 0.  )avedene kategorije vrednosti osnovnih sredstava vode se u poslovnim knjigama i uvek imaju istu medjuzavisnost i kvantitativne relacije.ada se menjaju trzisne cene osnovnih sredstava,a u cilju ocuvanja njihove vrednosti,vrsi se revalorizacija%ponovna procena& vrednosti osnovnog sredstva.)avedene kvantitativne medjuzavisnosti kategorija vrednosti osnovnih sredstava i tada su iste.

11.AMORTIZACI,A OSNOVNI2 SREDSTAVA I METODE 8mortizacija %od !rancuske reci amortir-postepeno smanjivanje duga, smanjivanje vrednosti, slabljenje.& AMORTIZACI,A osnovno* s(e"s!va  predstavlja smanjenje vrednosti osnovnog sredstva,usled trosenja u veku njihovog trajanja ekonomskom smislu,amortizacija je novcani izraz trosenja osnovnih sredstava u procesu reprodukcije.(manjena vrednost osnovnog sredstva zaracunava se u vrednost novog proizvoda kao preneta vrednost.Ispoljava se kao obracun troska osnovnog sredstva i obracun prenosenja utrosenih vrednosti na nove  proizvode i usluge. Prenosenje je obracunsko,a ne materijalno,jer se utrosak stvari i prava ne moze precizno utvrditi.8mortizacijom se vrsi trans!ormisanje naturalnih osnovnih sredstava u novcana sredstva. 0i)i$ko amo(!i)ovan&e-usled !izikog trosenja 12

Mo(alna amo(!i)a$i&a-usled naucnih i tehnicko-tehnoloskog procesa.  reprodukcionom ciklusu trosi se samo deo vrednosti osnovnih sredstava.trosena vrednost sredstava prenosi se na vrednost proizvedenog proizvoda% %(o$es amo(!i)a$i&e OS&.Ona se u novcanom obliku sliva u odredjeni !ond%amortizacioni !ond&.tvrdjeni iznos za 4 god. zove se godisnja amortizacija,deobom sa 4 dobija se mesecna amortizacija koja se uracunava u troskove proizvodnje kao trosak sredstava za rad.apravo,obracunom amortizacije kao troska, vrsi se vrednosna trans!ormacija osnovnih sredstava u obrtna sredstva.)aplatom  potrazivanja,utroseni deo osnovnih sredstava poprima novcani oblik kojim se omogucava nabavka novih osnovnih sredstava. Prosta reprodukcija O(-to je zamena postojecih osnovnih sredstava %iz !onda amortizacije&. Prosirena reprodukcija O(-to je kupovina novih osnovnih sredstava za prosirenje  proizv.kakva preduzece nije imalo. Osnovica za obracun amortizacije je nabavna vrednost osnovnih sredstava.Iznos koji se dobije obracunom amortizacije za poslovnu godinu,kao obracunski period-naziva se godisnji iznos amortizacije,a u knjigovodstvu ispravka vrednosti osnovnih sredstava ili otpis. Prilikom obracuna amortizacije,mogu se koristiti dve osnovne metode1 -me!o"a v(emenske amo(!i)a$i&e%proporcionalana ili ravnomerna,degresivna i progresivna& -me!o"a #nk$ionalne amo(!i)a$i&e 1-.METODE VREMENSKE AMORTIZACI,E +etoda vremenske amortizacije predstavlja predstavlja nacin amortizacije po kojem se na nabavnu vrednost osnovnog sredstva, kao osnovicu za amortizaciju,primenjuje odredjena amortizaciona stopa.$ako se dobija godisnji iznos amortizacije koji se rasporedjuje na mesecne,odnosno obracunske iznose.bir iznosa godisnje amortizacije na kraju veka trajanja i koriscenja osnovnog sredstva treba biti jednak nabavnoj vrednosti osnovnog sredstva.Pa je 8+BG)2O( 8+(D400 Postoje -(avnome(na7%(o%o($ionalna8amo(!i)a$i&a-obacunata u godisnjim ravnomernim iznosima -"e*(esivna amo(!i)a$i&a-opadajuca amortizaciona stopa na nabavnu vrednost osnovnog sredstva -%(o*(esivna amo(!i)a$i&a-obrnuto od degresivne

1/.O4RTNA SREDSTVA PREDUZECA I N,I2OVA KLASI0IKACI,A 3rugi deo poslovnih sredstava preduzeca predstavljaju obrtna sredstva.$o je prvenstveno novcani izraz vrednosti nabavljenog materijala kao predmeta rada i isplacenih zarada radnika. +aterijal, kao predmet rada, se svrstava u vitalni deo materijalnog oblika sredstava%tu se ubraja i nedovrsena roba i gotov proizvod&.  nematerijalni oblik obrtnih sredstava ubrajaju se sva kratkorocna potrazivanja, avansi,depoziti,kaucije i sl.u vidu hartije od vrednosti,kratkorocna !inansijska ulaganja u vidu novcanih oblika obrtnih sredstava. 13

lasi!ikacija obrtnih sredstava vrsi se prema njihovim pojavnim oblicima u tri grupe najvaznijih vrsta obrtnih sredstava i to -ma!e(i&alni olikstvari%predmeti rada,nedovrsena proizvodnja,gotovi proizvodi,odredjena sredstva za rad& -nema!e(i&alni olik - prava %avansi,potrazivanja od kupaca, depoziti i kaucije i ostala kratkorocna potrazivanja& -nov$ani olik  %novcani oblik na ziro racunu i blagajni, devize na deviznom racunu, kratkorocne hartije od vrednosti,menice i cekovi, i kratkorocna !inansijska ulaganja&  )jihova osnovna karakteristika je jednokratnost upotrebe,kao i neprestano kruzenje tj.obrtanje i stalna cirkulacija u punom iznosu njihove vrednosti u okviru reprodukcionog ciklusa preduzeca. Prema svom karakteru ,odnosno pojavnom obliku,obrtna sredstva po !azama ciklusa reprodukcije mogu imati -%o$e!ni (oni olik %zalihe materijala& -%(ela)ni'!e6noloski olik %nedovrsena proizvodnja& -)av(sni (oni olik %zalihe gotovih proizvoda& -nov$ani olik  %po realizaciji proizvoda& Pod angazovanjem kapitala u obrtnim sredstvima podrazumeva se pocetni robni oblik zaliha materijala, prelazni tehnoloski oblik nedovrsene proizvodnje i poluproizvoda,kao i zavrsni %robni& oblik gotovih proizvoda.iklus angazovanja produzava se vremenom potrazivanja od kupaca za isporucenu,a nenaplacenu robu %tkzv.materijalna obrtna sredstva&,koja se kasnije naplatom deblokiraju i poprimaju univerzalni,novcani oblik obrtnog sredstva.

13.KOE0ICI,ENT I VREME TRA,AN,A O4RTA SREDSTAVA Osnovna ekonomska karakteristika obrtnih sredstava kao dela poslovnih sredstava preduzeca  jeste u tome da se relativni iznos vrednosti prenosi na novi proizvod u punom iznosu i reprodukuje u potpunosti u jednom ciklusu.Obrtna sredstva se neprekidno trans!ormisu iz  jednog oblika u drugi pojavni oblik i tako obezbedjuju ponavljanje ciklusa angazovanja kapitala.(to je ciklus kraci,a angazovana suma kapitala manja,racionalnost njihovog koriscenja je veca.$o je rezultat e!ikasnosti upravljanja angazovanim kapitalom u obrtna sredstva.(vaki menadzer nastoji da kruzno kretanje bude kontinuirano. ilj je da se u sto kracem vremenu angazovanosti i sa sto manjom sumom kapitala,ostvari odredjeni zadatak datog preduzeca.  svakoj !azi ciklusa,vreme angazovanosti,neposredno determinise brzinu cirkulisanja obrtih srestava.*rzina kruzenja obrtnih sredstava opredelice potrebnu sumu angazovanog kapitala i njegovu strukturu po pojavnim oblicima obrtnih sredstava u pojedinim !azama ciklusa reprodukcije.2reme angazovanosti u obrtanim sredstvima je kljucna determinanta konkretnog konstituisanja.)ajznacajniji indikatori e!ikasnosti koriscenja angazovanog kapitala u obrtim sredstvima su -koe#i$i&en! an*a)ovan&a koe#i$i&en! o(!a7(e%(o"k$i&e8 v(eme !(a&an&a o(!a 14

oe!icijentom angazovanja,-bazicni indikator e!ikasnosti -iskazuje se objektivno,organizovano iDili stvarno potreban angazovani kapital u obrtnim sredstvima  po novcanoj jedinici ukupnih troskova prouzrokovanih proizvodnjom gotovog  proizvoda,posmatrano,kako u ukupnom iznosu,tako i po pojavnim oblicima obrtnih sredstava.  oe!icijent angazovanja kapitala u inverznom obliku-koe!icijent obrta%reprodukovanja& kapitala- je kao indikator brzine reprodukovanja angazovanog kapitala u obrtnim sredstvima,on izrazava i meri broj obrta ukupnih obrtnih sredstava.Indirektno,izrazava vreme angazovanja kapitala u pojedinim pojavnim oblicima obrtnih sredstava u  pocetnoj,robnoj tehnoloskoj i zavrsnoj robnoj !azi ciklusa reprodukcije. Blobalni i parcijalni koe!icijent obrta-neizostavni analiticko-metodoloski instrument za izrazavanje,merenje ,kontrolu i usmeravanje koriscenja obrtnih sredstava. Blobalni koe!icijent obrta kapitala angazovanog u obrtnim sredstvima ima izraz OobsG$Dobs 3ok parcijalni,u zalihama materijal izgleda OmG$mDm  zalihama nedovrsene proizvodnje ima izraz OgpG$Dgp  gotovim proizvodima ima izraz OgpG$Dgp odnosno OgpG$Dh5  jer je suma angazovanog kapitala u zalihama gotovih proizvoda %gp&,isto sto i suma angazovanog kapitala u zavrsnoj robnoj !azi%h5& ciklusa reprodukcije. (to je koe!icijent obrta veci,to se angazovani kapital brze reprodukuje sa kracim vremenom trajanja pojedinih !aza ciklusa i ukupnog ciklusa angazovanja,te je e!ekat brzeg kruzenja obrtnih sredstava u dinamici poslovanja veci i bolji. *rze obrtanje sredstava doprinosi da se isti rezultat reprodukcije ostvari sa manjom sumom angazovanja kapitala u obrtnim sredstvima tj.da se istom sumom angazovanog kapitala u obrtnim sredstvima !inansira veci obim proizvodnje.  $reci indikator e!ikasnosti upravljanja angazovanim kapitalom u obrtna sredstva je tkzv.vreme obrta ili vreme angazovanosti kapitala u obrtna sredstva%)obs&-broj dana vezivanja.  )obsGvreme trajanja posmatranog perioda poslovanja J koe!icijent angazovanja kapitala tj. )obsGvreme trajanja posmatranog perioda poslovnja J obsD$ onacno to je   )obsG;=5DObs (asvim je jasno da je ovaj treci indikator u direktnoj srazmeri sa koe!icijentom angazovanja kapitala u obrtnim sredstvima,sto je logicno u obrnutoj,indirektnoj srazmeri sa koe!icijentom reprodukcije angazovanog kapitala u istim obrtnim sredstvima. (to je koe!icijent angazovanja kapitala u obrtnim sredstvima manji,to je koe!icijent reprodukovanja%obrtanja&kapitala veci,vreme angazovanosti kapitala u obrtnim sredstvima krace,a e!ekat po kvalitet konkretne ekonomije veci. 

15

15.PO,AM'VRSTE TROSKOVA I OSNOVNI KRITERI,UM N,I2OVE PODELE  proizvodno tehnoloskom procesu preduzeca ucestvuju elementi proizvodnjeradna snaga,sredstva za rad i materijal,i bez njih i njihovog trosenja,proizvodno tehnoloska !aza ne moze otpoceti,ni teci. Proces trosenja elemenata proizvodnje je sinonim za proizvodno tehnoloski proces i obrnuto.Ovaj oblik ulaganja predstavlja reprodukciono trosenje jer se ispoljava stvaranjem novog proizvoda koji se realizuje prodajom na trzistu.2elicina trosenja  prvenstveno je uslovljena koliinom utrosenih proizvodnih elemenata kao utroska potrebnih za  proizvodnju oderedjenih proizvoda.Povezanost izmedju oblika proizvodnje%K& kao nezavisne  promenjljive%X& i obima utroska%F,& predstavlja se tzv.proizvodnim !unkcijama.%F-rad,kapital&KG!%,F&. troske elemenata ne mozemo zbirno izraziti,iskazujemo ih !inansijskim putem novcanih multiplikatora,tj.cena,i na taj nacin troskovi dobijaju svoju vrednosnu dimenziju. De#ini$i&a !(oskova &etroskovi su !inansijsko predstavljeno trosenje elemenata proizvodnje. $roskovi materijala reprodukcije su uslovljeni drustvenim !aktorima koji deluju izvan  preduzeca. trosak radne snage izrazava se u casovima rada%vremenom rada&novcani izraz trosenja radne snage po jedinici vremena predstavljen je zaradom radnika.)a taj nacin,zaradom se novcano izrazava trosenje i ovog proizvodnog elementa.Prema tome,bilo da su u pitanju nabavne cene sredstava za proizvodnju,ili zarade radnika,reprodukciono trosenje dobija svoj !inansijski izraz u vidu troska.Ovom trosku se dodaje i kategorija izdataka.$o su sva gotovinska i bezgotovinska placanja,npr.za transportne usluge,osiguranje,reklamuA,kao i obaveze prema drustvenoj zajednici,sto je sve neohodno za proizvodnju odredjenog  proizvoda ili vrsenje odredjene usluge od strane preduzeca. $roskovi,kao novcani izraz utroska i izdatka,kao i njihov iznos,struktura i dinamika,postaju temelj i kostur odnosa proizvodnja-realizacija-dobitak,kao i kljuL ekonomije  preduzeMa.$ro9kovi su !aktor od presudnog znaLaja preduzeMa%poslovanja&-rukovodeMi se uvek naLelom da je ekonomski gledano poslovanje uspe9nije kada je tro9enje poslovnih sredstava manje.$ro9enje je u direktnoj zavisnosti od obima proizvodnje-izraNava se !unkcijom troskova. TRO
4.4.obuhvata tro9kove prethodna tri elementa sa tro9kovima tudjih usluga%transporta,osiguranja,reprezentacije,konsaltinga i dr.& 4..tro9kovi obaveza prema drustvenoj zajednici %poreza i doprinosa& +.Po mes!ima nas!anka: .4.tro9kovi izrade ..tro9kovi reNije -.Po ve)anos!i )a nosio$e: ;.4.pojedinacni%sa karakterom posebnih trosenja& ;..zajedniLke%sa karakterom op9tih tro9enja& /.Po k(i!e(i&m (ea*ovan&a7(ea*iilnos!i'elas!i=nos!i8: <.4.relativno !iksne <..varijabilne tro9kove 3.Po na=in o(a=na %o nosio$ima'o"nosno %o mo*>nos!i n&i6ovo* %(eno?en&a na nosi$e: 5.4.direktni%koji se mogu neposredno preneti i uraLunati odreenom metodom po nosiocima& 5..indirektni%utvruju se u ukupnom iznosu za celo preduzece& 5.Po k(i!e(i&m v(emena %osma!(an&a: =.4.kratkoroLne =..dugoroLne 9.Po k(i!e(i&m anali!i=kome!o"olo?ko* ins!(men!a(i&ma: >.4.ukupne tro9kove >..proseLne tro9kove >.;.graniLne tro9kove ;.Po k(i!e(i&m %lana'anali)e i kon!(ole %oslovan&a %(e")e>a: ?.4.stvarni tro9kovi ?..planski tro9kovi ?.;.standardni tro9kovi ?.<.ciljni tro9kovi Iz prethodno navedenog,oLigledno je da klasi!ikacije po mestu,vezanosti i po naLinu obraLuna imaju naLelno istu podelu.(avremeno privreivanje ima nove,brojne i sve kompleksnije kategorije tro9kova,a to su najLe9Merelevantne i irelevantne tro9kove,izbeNne %alternativno odbaLene& i neizbeNne %tro9kove izabrane varijable&,stvarne i opurtunitetne tro9kove,kontrolisane i nekontrolisane,apsorbovane i neasporbovane,potcenjene i  procenjene,istorijske i buduMe tro9kove po aktivnostima %!unkcijama& preduzeMa,i tro9kove po  procesima preduzeMa i dr.klasi!ikacije.+oNe se zakljuLitirazliLite klasi!ikacije-razliLite taLke  posmatranja-motivisane razliLitim svrhama. Prema kriterijumu reagovanja tro9kova na uspostavljanje i kori9Menje kapaciteta,tro9kovi su !unkcija kapaciteta i promene obima proizvodnje. $G6%K& i dele se na #iksne i va(i&ailne.

19.PO,AM TRO
17

ako su tro9kovi umnoNak odgovarajuMih utro9aka elemenata proizvodnje sa odgovarajuMim cenama utro9aka,to su !aktori tro9kova u stvari !aktori utro9aka i !aktori njihovih cena,i najLe9Me se u ekonomskoj teoriji prouLavaju kao !aktori !ormiranja tro9kova.ao najLe9Mi !aktori tro9kova, navode se 4.stepen kori9Menja postojeMeg kapaciteta preduzeMa1 .proizvodni program,odnosno asortiman proizvodnje1 ;.kvalitet elemenata proizvodnje1 <.cene elemenata proizvodnje i 5.veliLina preduzeMa.  )ajLe9Me se prati zavisnost i reagovanje tro9kova na promenu stepene kori9Menja kapaciteta  preduzeMa,kao najznaLajnije i prve od determinantiE tro9kova,jer je od velike vaNnosti uticaj na visinu,strukturu i dinamiku tro9kova.Pri tom se smatra da je uticaj ostalih !aktora na tro9kove u posmatranom periodu konstantan,nepromenjen i ravan nuliE i njihov znaLaj se ne zanemaruje,ipak se sve vi9e izraLunava kvalitativno i deskriptivno.

1;.ZNA@A, PRAEN,A I IZU@AVAN,A TRO
1B.0IKSNI TRO
-tro9kovi materijala na pripremno zavr9nim i ostalim organizacionim poslovima1 -tro9kovi zarada najvi9eg nivoa menadNmenta,kao i zarada minimalno neophodnog broja zaposlenih radnika1 -tro9kovi istraNivanja i razvoja1 -tro9kovi projektovanja,konstrukcije i probne proizvodnje i slicni. .'#F8$I2)O 6I()I $'O7O2I-su tro9kovi koji se menjaju u zavisnosti od organizovanja kori9Menja postojecih proizvodnih potencijala,a koji su rezultat dejstva raslojavanja proizvodnih potencijala po vi9e kriterijuma%serije,modeli,tip proizvodaA&.$o su najLe9Me -tro9kovi materijala i radne snage na organizacionim radnim mestima -tro9kovi radne snage srednjeg nivoa menadNmenta -tro9kovi radne snage na pripremi,kontroli i izvesnim pomoMnim radnim mestima -tro9kovi Li9Menja,grejanja i sliLno 8psolutno !iksni tro9kovi se nazivaju jo9 i tro9kovi uspostavljanja kapaciteta,tro9kovima  perioda ili tro9kovima objektivne sposobnosti preduzeMa.Qesto se samo nazvaju i !iksnim tro9kovma. 2isina apsolutno !iksnih tro9kova je u !unkciji veliLine kapaciteta,odnosno u !unkciji nivoa tehniLke opremljenosti preduzeMa.bog toga je njihova elastiLnost na promenu obima  proizvodnje izraNena kvantitativnim pokazateljem jednaka nuli.vantitativni pokazatelj elastiLnosti apsolutno !iksnih tro9kova%koe!icijent reagibilnosti rt!aG0&. 'azvojni tok apsolutno !iksnih tro9kova pokazuje zakonitost da sto je obim proizvodnje nizi,  proseLni apsolutno !ikni tro9kovi su vi9i, njihov relativan udeo u strukturi ukupnih tro9kova veMi,a i znaLaj u preduzimanju upravljaLkih mera izraNeniji. Oni tada suvi9e %neiskoriMeno& optereMuju jedinicu proizvoda.Obrnuto je kada je obim proizvodnje veMi.  )a odreenom stepenu kori9Menja kapaciteta apsolutno-!iksni tro9kovi razlaNu se na iskori9Menu-objektivnu,i neiskori9Menu-organizacionu komponentu%koja predstavlja  poveManje tih tro9kova po jedinici proizvoda,9to tada neposredno vodi opadanju kvaliteta  poslovanja preduzeMa sa aspekta dejstva dinamike !iksnih tro9kova.

+.VARI,A4I F)I $'O
uslovljena je e!ikasnos9Mu u samoj izradi konkretnog proizvoda,na koji utiLu prirodni,tehniLki I dru9tveni !aktori. ada proizvodnja otpoLne i teLe,ukupni varijabilni tro9kovi u svom apsolutnom iznosu rastu.+eutim,njihov rast nije proporcionalan,veM je relativno sporiji od rasta stepena kori9Menja kapaciteta.ako se proizvodnja uhodava na niNim stepenima kori9Menja kapaciteta,svaka dodatna jedinica proizvodnje,odnosno sloj,zahteva manji dodatni iznos  pojedinih tro9kova,kao 9to su tro9kovi pomoMnog materijala,pogonske energije,tro9kovi unutra9njeg transporta i sl.)jihov relativni porast sporiji je od porasta obima proizvodnje,a njihovi proseLpni iznosi po jedinici proizvoda su u opadanju.$ro9kovi koji su po prirodi  proporcionalni poprimaju degresivno pona9anje i proizvodnja slobodno moNe da se  poveMava.oe!icijent reagibilnosti ukupnih varijabilnih tro9kova tada je manji od 4.(ve do taLke minimuma proseLnih varijabilnih tro9kova,preduzeMe koristi svojstvo izraNajne degresivnosti varijabilnih tro9kova,te moNe relativno bezbedno da poveMa svoju  proizvodnju.)a tom nivou stepena kori9Menja kapaciteta-jaLanje progresivnog pona9anja varijabilnih tro9kova-izjednaLavanje sa degresivnim pona9anjem -potrebna sve veMa opreznost. oe!icijent reagibilnosti ukupnih varijabilnih tro9kova G4. 3alji rast proizvodnje  brzi rast varijabilnih tro9kova  prezaposlenost-opada paNnja radnika slabi e!ekat radnikovog zalaganja raste neproizvodno tro9enje%slabi paznja radnika-rastur i skart materijala&-RpojaLani napori prodaje navedeni tro9kovi  progresivni koe!icijent reagibilnosti veMi od 4. Progresiji varijabilnih tro9kova pridruNuje se i progresija relativno !iksnih tro9kova. Progresiji ukupnih tro9kova na vi9im stepenima kori9Menja kapaciteta izaiva progresivno  pona9anje varijabilnih i relativno !isnih tro9kova. 











++.GRANI@NI TRO
Pri praMenju razvoja tro9kova u odnosu na promenu stepena kori9Menja kapaciteta,veoma vaNan instrument tekuMe poslovne politike su graniLni tro9kovi tj. proseLni dodatni tro9kovi  prouzrokovani porastom proizvodnje za odreeni sloj %sloj-razlika izmedju dva uzastopna nivoa obima proizvodnje,bilo da je proizvodnja u rastu ili da opada&. P(a>en&e !(o?kova'%(e")e> &e vano )o*: -alternativno odluLivanje%izbor najpovoljnije poslovne alternative,proizvesti sam ili kupiti,nastaviti sa proizvodnjom odredjenog proizvoda ili ne,uvesti novu smenu ili ne,i sl.&1 -utvrivanje najniNe cene%koja ne bi smela da bude niNa od graniLnog tro9ka& -prihvatanje ponudjene cene ili ne -di!erenciranje na pojedinim trNistima i sl. BraniLni tro9kovi nisu posebna vrsta tro9kova,veM analitiLka kategorija od izuzetne vaNnosti za upravljaLke akcije i mere.)jihovim poreenjem sa planiranom ponuenom ili ostvarenom  prodajnom cenom proizvoda,dolazi se do izuzetno vaNnih poslovnih odluka u obavljanju odredjene proizvodnje, prihvatanju porudNbina i postavljanju prioriteta u njima,kao i utvrivanja %naj&racionalnije proizvodnje i optimalnog ekonomskog kvaliteta preduzeMa. BraniLni tro9akGprodajnoj ceni ukupan dobitak maksimalan1 BraniLni to9akRprodajne cene  proizvodnja ekonomski neprihvatljiva. #konomski je isplativo poveMati proizvodnju samo dok je graniLni tro9ak niNi od prodajne cene. 



+-.UKUPNI TRO
+/.UKUPNI TRO
3odatna kalkulacija kupni tro9kovi pojedinih vrsta raznovrsne proizvodnje,utvrdjuju se kao zbir pripadajuMih direktnih i pripadajucih indirektnih tro9kova,koji su po kljuLu rasporeeni na taj proizvod. naLi kupni tro9kovi pojedine vrste proizvoda G zbir pripadajuMih dir.tro9.Hzbir.pripad.indir.tro9.Dobim proizvodnje pojedine vrste proizvoda a ena kostanja poj.vrste proizvoda G zbir pripadajuMih dir.tro9.Hzbir pripad.ind.tro9.Dobim proizvodnje homogenog proizvoda Qista diviziona kalkulacija ena ko9tanja proizvoda G uk.tro9.homogene proizvodnjeDobim proizvonje homogenog proizvoda Primenjuje se kod individualnih preduzeMa sa masovnom proizvodnjom jednorodnih  proizvoda. 3iviziona kalkulacija pomoMu ekvivalentnih brojeva $ro9ak.po jedinici ekvival.brojaG uk.troskovi za sve vrste proiz.Dzbir ekviv.brojeva za sve vrste proizvoda Primenjuje se u uslovima proizvodnje vi9e vrsta jednog proizvoda od iste sirovine i uz isti  proizvodni postupak. 3iviziona kalkulacija vezanih proizvoda Primenjuje se u uslovma izrade vi9e vrsta proizvoda, od kojih je jedan osnovni,a ostali sporedni ,dopunski proizvodi,a njihova proizvodnja je bazirana na jedinstvenom tehnolo9kom  postupku i zajedniLkoj sirovini. ena ko9tanja osn.proiz.G uk.trosak - realizovana vrednost sporednog proizvodaDobim proizvodnje osnovnog proizvoda bog uticaja trNi9ta ova kalkulacija je nerealna%neprecizna&,a ipak se Lesto koristi.  toku razvijanja preduzeMa prodajna cena treba da bude 9to manja. P(o"a&na $ena je dru9tveno priznata vrednost koju proizvod dobija na trNi9tu,tj.koju  preduzeMe,kao prodavac za svoj proizvedeni proizvod,zavisno od ponude i traNnje,ostvari na trNistu,a kroz njegovu razmenu za novac. 'azlika izmeu prodajne cene na trNi9tu i njegove cene ko9tanja predstavlja dobitak ili gubitak po jedinici konkretnog proizvoda.

+3.STVARNI'PLANSKI I STANDARDNI TRO
-s!an"a("ni koji se po ovom kriterijumu redovno pridruNuju prethodnima,zasluNuju posebnu  paNnju zbog njihovog znaLaja u aktuelnoj situaciji meunarodne standardizacije  proizvoda,procesa i normi poslovanja ($28')I tro9kovi su novLani izraz stvarno utro9enih elemenata proizvodnje po stvarnim nabavnim cenama. vantitativno odreeni-umno9kom ostvarenih utro9aka i njihovih nabavnih cena po kojima se pribavljaju na reprodukcionom trNi9tu. )azvaju se jo9 i istorijski,i obraLunavaju se naknadno. PF8)(I tro9kovi-predstavljaju planirane tro9kve za buduMi obraLunski period kao period  poslovanja od najLe9Me jedne godine.vantitativno su odreeni%umno9kom planiranih utro9aka i planiranih nabavnih cena%i zarada& elemenata proizvodnje&. Ispoljavaju se po dva osnova -za buduMi planski -za protekli period poslovanja preduzeMa%instrument kontrole ostvarenih tro9kova sa kojima se uporeuju& Planski-delimiLno pod uticajem subjektivnih osobina samog planera koji obavlja posao  planiranja,to se standardni tro9kovi,utvreni nauLnom metodologijom ispoljavaju se kao objektiviziran i posebno vredan kontrolno-upravljaLki instrument ovog segmenta u  poslovanju preduzeMa%imaju ulogu u redukovanju tro9kova i ostvarivanju tro9kovne konkurentnosti preduzeMa&. ($8)38'3)I tro9kovi su isuzetno vredan kontrolno upravljaLki instrument preduzeMa u  pravcu racionalne upotrebe elemenata proizvodnje,ostvarivanja planiranog poslovnog zadatka i unapreivanja tekucih i buduMih e!ekata poslovanja preduzeMa.  domaMoj literaturi se de!ini9u kao normativi objektivno potrebnih tro9kova za proizvodnju odreenog proizvoda, tj.kao odredjena vrsta cilja racionalizacije poslovanja preduzeMa kojem se teNi.

+5.PO,AVNI O4LICI POSLOVAN,A PREDUZEA (vaki proizvodni proces posmatran u neprekidnom toku svog obnavljanja,ujedno je i proces njegovog ekonomskog reprodukovanja. adovoljenje potro9nje - temelj postojanja ekonomije preduzeMa. Obnavljanje predujmljenog kapitala - uslov opstanka preduzeMa. Pojavni oblici od naturalnog,preko prostornog,do kapitalistiLko-robnog proizvoaLa.+enjali su se izrazi na strani uloNenog %input-a& i na strani rezultata%output-a&. 8li,princip !unkcionisanja-ostvariti maksimalne rezultate uz minimalna ulaganja tekuMeg i opredmeMenog rada za bilo koji organizacioni oblik ekonomije,bio je ostao od najveMeg znaLaja. Poslovanje preduzeMa kao robnog proizvoaLa ocenjuje trNi9te. +arketing naLelo -Eproizvoditi samo ono sto se moNe prodatiE-to je usmeravanje  proizvodnje ka zadovoljenju potreba graanja kao potro9aLa,privrede i dru9tva za odreenim upotrebnim vrednostima,uz ostvarivanje zadovoljavajuMeg nivoa dobitka,

23

3obitak kao krajnji rezultat %krajnji cilj&,i kriterijum racionalnosti poslovanja privrednih subjekata,rezultat je pravilne trNi9ne orijentacije i uspe9nog poslovanja. adovoljiti potrebe potro9aLa po obimu,kvalitetu i asortimanu proizvoda i usluga,na toj osnovi planirati i ostvariti razvoj proizvodnih kapaciteta uz optimalan stepen njihovog kori9Menja,te time sniziti tro9kove maksimalno %do onog nivoa dokle se ne ugroNava kvalitet&,poje!tiniti proizvode,ostvariti planiranu realizaciju i postiMi Neljeni dobitak, sve to zajedno postaje su9tina poslovanja preduzeMa.

+9.0IZI@KI O4IM PROIZVODN,E I UKUPAN PRI2OD KAO REZULTAT POSLOVAN,A PREDUZEA Primaran,pojavni oblik poslovanja preduzeMa-proizvod koji Me zadovoljiti potrebe trNi9ta. P(oi)vo" posmatran !iziLki %naturalno& predstavlja upotrebnu vrednost kao svojstvo %!iziLko,tehnolo9ko,energetsko i sl.& koje moNe pomiriti odreenu ekonomsku potrebu. Ra)vi!ak  je rezultat uzajamnog reciproLnog dejstva !ormiranih upotrebnih vrednosti na vrstu i obim iskazanih potreba potro9nje i obrnuto. Potrebe potro9nje oblikuju proizvod,sa stanovi9ta kvaliteta. U%o!(eni kvali!e!-impuls i kljuLni !aktor proizvodnje odreenog proizvoda. U%o!(ena v(e"nos! %(oi)vo"a  sadrNi materijalizovani rad koji svoje ekonomsko priznanje dobija na trNi9tu. arakteristike dizajna proizvoda -!unkcionalne -tehniLko-tehnolo9ke -dizajn proizvoda valitet-sistem kvaliteta %I(O @000 I I(O @004& - standardizacija proizvoda i proizvodno tehnolo9kih procesa,pa i normi poslovanja. Sav(emeno %(e")e>e nastoji da u okviru svojih proizvodnih moguMnosti proizvodi onaj asortiman i koliLinu proizvoda koji su usklaeni sa ispoljenim potrebama,a korigovani kupovnom snagom potro9aLa. 7iroko trNi9te veMa proizvodnja opadanje tro9kova proizvoda sniNavanje prodajnih cena rast !iziLkog i novLanog izraza ostvarene realizacije. P(i6o" - novLani izraz prodate koliLine proizvoda,!unkcija je obima proizvodnje i prodaje %trNi9te i cena&. Uk%an %(i6o" %(e")e>a  - svi prihodi nastali u poslovanju preduzeMa u odreenom  periodu.$o je novLani,!inansijski izraz rezultata poslovanja,a sastoji se od naplaMenih iznosa  prodate robe%i izvr9enih usluga& i ostalih prihoda. Uk%an %(i6o" sas!o&i se o": -poslovnih prihoda -!inansijskih prihoda -vandrednih prihoda Poslovni %(i6o"i -Line ih prihodi od realizacije proizvedenih proizvoda ili usluga na trNi9tu. 







24

0inansi&ski %(i6o"i -Line ih prihodi od naplaMenih kamata,realizovanih pozitivnih kursnih razlika i dividendi po osnovu poslovnih angaNmana i posedovanja akcija,kao i ostali !inansijski prihodi. Van(e"ne %(i6o"e Line dobici od prodaje osnovnih sredstavai nematerijalnih ulaganja,dobici od prodaje dugoroLnih hartija od vrednosti,prihodi iz ranijih godina,vi9kovi i ostali vandredni  prihodi%zovu ih i prihodi neposlovne prirode&. Ista je situacija i sa (as6o"ima'sas!o&e se o"  -poslovnih rashoda -!inansijskih rashoda -vandrednih rashoda Poslovni (as6o"i  - oni,koji su neposredno vezani za proizvodnju odreenih proizvoda ili vr9enje odreenih usluga%tro9kovi su osnovna struktura poslovnih rashoda i totro9kovi osnovnog i pomoMnog materijala,tro9kovi amortizacije,zarade,nematerijalni tro9kovi i ost.  poslovni rashodi& 0inansi&ski (as6o"i  su rashodi po osnovu plaManja kamata i negativnih kursnih razlika iz  poslovnih angaNmana,kao i drugi !inansijski rashodi. Van(e"ni (as6o"i %neposlovni rashodi&-gubici po osnovu prodaje i rashodovanja osnovnih sredstava i nematerijalnih ulaganja,gubici po osnovu potraNivanja,zaliha,vanredni otpisiA Prema navedenom Poslovni %(i6o" predstavlja novLani izraz realizovane koliLine proizvoda.Pod pretpostavkom  prodaje celokupne proizvedene koliLine proizvoda,poslovni prihod kvantitativno se utvruje kao rezultat proizvoda obima realizacije tj.obima proizvodnje i prodajnih cena PPGKJpc +;.DO4ITAK PREDUZEA I N,EGOVA RASPODELA ilj i smisao sprovoenja ekonomskog principa e!ikasnosti ispoljava se u teNnji maksimizacije dobitka uz minimalno angaNovanje kapitala, a u okviru delovanja objektivnih  prirodnih, dru9tvenih i tehniLkih !aktora. 3obitak je speci!iLan pojavni oblik poslovanja preduzeMa,on je saldirani izraz izmeu prihoda i tro9kova poslovanja i integralni element samog procesa reprodukcije.$akoe,dobitak je osnovni izvor opstanka i razvoja preduzeMa. Doi!ak je pozitivan rezultat poslovanja i jednak je razlici ukupnih prihoda i ukupnih rashoda. 3G%K J pc&-$ Odnosno 3GPP-$ PPR$ /preduzeMe ostvaruje dobitak  PPG$ /iznos dobitka jednak je 0 PPS$ /preduzeMe ostvaruje gubitak  2eMi dobitak veMe zarade veMa motivisanost maksimalni doprinos 'aspodela dobitka na odreene agregate ili kvote. P(ima(na (as%o"ela 7kao (!o "oi!ak8 na "va "ela: 4.porez na dobitak%po odreenoj zakonom propisanoj stopi kao direktan interes drNave& .neto dobitak%kojim preduzeMe neposredno raspolaNe i naziva se preduzimaLki dobitak& 





25

Ras%o"ela ne!o "oi!ka  -akumulacija -eksta stmulacije zarada zaposlenima -rezerve -stimulaciona zajedniLka potro9nja -dividende -kamate na obveznice Akmla$i&om obezbediti investicije u tehniLko-tehnolo9ki razvoj,rekonstrukcije i inovacije  proizvodnje po principu pro9irene reprodukcije. Re)e(vama obezbediti stabilnost obezbediti stabilnost I kontinuitet reprodukcionom ciklusu  preduzeMa. Eks!(a )a(a"ama i s(e"s!vima )a&e"ni=ke %o!(o?n&e  motivisati sve zaposlene na maksimalno zalaganje,doprinos i integrisanje sa razvojnim ciljevima preduzeMa. Divi"en"ama na ak$i&e i kama!ama na ove)ni$e  motivisati dokapitalizaciju%uveManje  postojeMeg kapitala&emitovanjem akcija ili izdavanjem obveznica. Akmla$i&a &e na&)na=a&ni&a -iznos akumulacije u odnosu na ukupno angaNovani kapital kojim se ona ostvarila,jasan je pokazatelj uspe9nosti tekuMeg i potencijalnog ekonomskog  poloNaja i neizostavan je instrument analize e!ikasnosti poslovanja svakog preduzeMa.

+B.PRODUKTIVNOST KAO POKAZATEL, E0IKASNOSTI POSLOVAN,A PREDUZEA P(o"k!ivnos! predstavljaju sposobnost proizvoenja %privreivanja&,koja je imanentna samo Loveku,inicijatoru,organizatoru i izvr9iocu proizvodnih procesa i predstavlja najdinamiLniji i naje!ektivniji !aktor privrednog razvoja jedne zemlje i izraz njenog dru9tvenog standarda. -(posobnost proizvoenja%privreivanja& -'acionalnost tro9enja radne snage. -izraNava se PGKDF gde je K-proizv.kolicina u odredjenom periodu F-utrosci radne snage mereni brojem radnika -stalne ili standardne trNi9ne cene proizvoda%T& -norma-Lasovi rada u okviru tkzv.radnog modela -cena ko9tanja tj.ukupni tro9kovi prouzrokovani proizvodnjom -dru9teno-potrebnim radom%Fdpv&, merenim trajanjem procesa rada -uslovna ili ekvivalentna proizvodnja u situaciji kada su proizvodi razliLitog asortimana,ali su srodni -reprezantivni proizvod izraNen !iziLki (a rastom stepena kori9Menja kapaciteta,kao primarne determinante visine,strukture i dinamike tro9kova,a i sume angaNovnog kapitala,smanjuju se utro9ci radne snage po jedinici  proizvoda.

26

(avremeni sistemi vrednovanja rada podrazumevaju direktno povezivanje primanja zaposlenih,sa njihovim izmerenim i ocenjenim radnim uLincima-tako se postiNe nezamenjljiv  potencijal rasta produktivnosti,bez angaNovanja dodatnog kapitala. 'adno mesto i proizvodni proces,moraju se prilagoditi Loveku.+$+%+etod merenja vremena& sistem-njime se odreuje najjednostavniji,najhumaniji i najracionalniji naLin obavljanja odreenog rada ili radnog zadatka.

-.EKONOMI@NOST KAO POKAZATEL, E0IKASNOSTI POSLOVAN,A PREDUZEA #konomiLnost poslovanja obuhvata racionalnost tro9enja sva tri elenata proizvodnje i akumulativnu sposobnost preduzeMa. Iskazuje racionalnost kori9Menja,ne samo Nivog veM i minulog rada.OdrNava odnos vrednosti proizvodnje prema ukupnim tro9kovima. Iskazivanje,  praMenje,kontrola i usmeravanje ekonomiLnosti vr9i se uz pomoM !iziLkih i novLanih  pokazatelja. )jihovom kombinacijom sa metodama vremenske i teritorijalne komparacije,dolazi do Neljenih in!ormacija o e!ektima veM preduzetih ili buduMih upravljaLkih mera.Pokazatelji ekonomiLnosti zajedno sa metodama komparacije,Line kljuLne elemente tehnika upravljanja dinamikom ovog parcijalnog izraza poslovnog uspeha preduzeMa. -1.RENTA4ILNOST KAO POKAZATEL, E0IKASNOSTI POSLOVAN,A PREDUZEA Princip rentabilnosti predstavlja pravilo pona9anja predzeMa kojim se zahteva ostvarivanje 9to veMeg dobitka uz 9to manje angaNovanje kapitala.$o je treMi parcijalni princip koji obuhvata elemente rezultata u ulaganja prethodna dva parcijalna ekonomska principa,%principa ekonomiLnosti i produktivnosti&.kljuLuje jo9 i vremensku dimenziju.2remenska dimenzija se ukljuLuje u princip rentabilnosti kroz koe!icijent angaNovanja,koji indirektno pokazuje duNinu ciklusa angaNovanja kapitala u odnosu na godinu kao osnovnu jednicu vremena.(tepen uspe9nosti ostvarivanja principa rentabilnosti proverava se indikatorom rentabilnosti.Izraz rentabilnost tretira se kao pokazatelj poslovnog uspeha posmatrano statistiLki. dinamici pojavni oblici rezultata i ulaganja pona9aju se divergentno,9to znaLi da se menjaju nezavisno jedni od drugih.'entabilnost je odraz racionalnosti tro9enja elemenata  proizvodnje i tokova kapitala.)ajznaLajniji !aktori rentabilnosti su -stepen kori9Menja postojeMih kapaciteta. -proizvodni asortiman, -visina konkretnih nabavnih cena materijalnih elemenata proizvodnje, -visina konkretnih prodajnih cena gotovog proizvoda i -duNina pojedinih !aza osim tehnolo9ke,kao i -trajanje celokupnog ciklusa angaNovanja. -+.TRO
ekonomskoj teoriji nazivaju donja i gornja granica ekonomiLnosti.tvrivanjem dinamike tro9kova i prihoda,preduzeMe dolazi do in!ormacija o minimalnom stepenu iskori9Menosti kapaciteta na kome se posluje bez gubitka.)a tom stepenu kori9Menja kapaciteta,preduzeMe vi9e ne posluje sa gubitkom,ali ne ostvaruje ni dobitak,tako da se taj obim proizvodnje naziva  prag ekonomiLnosti ili prelomna taLka.Obrazac za izraLunavanje praga ekonomiLnosti %Kpe&  proizilazi iz jednakosti ukupnih tro9kova i ukupnog prihoda.'azlika izmedju ukupnog  prihoda i proseLnih varijabilnih tro9kova naziva se marginalnim ili kontribucionim rezultatom i sluzi za pokriMe ukupnih !iksnih tro9kova.+arginalni rezultat je razlika izmeu prodajne cene i proseLnih varijabilnih tro9kova konkretnog proizvoda,tj.razlika izmeu ostvrenog ukupnog prihoda i ukupnih varijabilnih tro9kova koji se odnose na realizovane proizvode.Od marginalnog rezultata odbijaju se ukupni !iksni tro9kovi da bi se do9lo do iznosa ostvarenog dobitka.

--.RAZVO,NA POLITIKA I STRATEGI,A RAZVO,A PREDUZEA 'azvojna politika sadrNi principe i kriterijume po kojima se preduzeMe pona9a u dono9enju odluka o dugoroLnom poslovanju,a u cilju prilagoavanja promenama koje Me nastupiti u  buduMnosti.3a bi se uspe9no upravljalo poslovanjem preduzeMa,nuNno je ustanoviti i  primenjivati sistem razvojnih odluka i elemenata koje Line -vizija, -misija, -razvojni ciljevi, -razvojna politika, -strategija razvoja, -programi, -projekti i -razvojni planovi. (ticanje,odrNavanje trNi9ne pozicije preduzeMa jeste svrha i cilj razvojne politike. P(o$es "e#inisan&a s!(a!e*i&e (a)vo&a %(e")e>a kl&=&e sle"e>e %(avl&a=ke ak!ivnos!i i o"lke -de!inisanje razvojnih ciljeva u datom razvojnom stadijumu -identi!ikovanje izvora razvoja kojima Me se ciljevi ostvarivati -utvrivanje pravca razvoja kao smera kojim Me se razvojni ciljevi ostvariti -odreivanje metoda razvoja kao naLina da se e!ikasno ostvare odreeni pravci razvoja -odmeravanje tempa razvoja kao brzine kojom Me preduzeMe uveMati obim i strukturu svog  poslovanja -opredeljivanje poNeljnog nivoa i naLina obezbeivanja !leksibilnosti preduzeMa da  blagovremeno i 9to racionalnije reaguje na 9anse i opasnosti u poslovnom okruNenju. 'azvoj konkurentnosti preduzeMa u direktnoj je zavisnosti od razvoja njegove !leksibilnosti,inovativnosti i adaptibilnosti.+oguMnosti ,kao jake i slabe strane  preduzeMa,zahtevi okruNenja kao 9anse ili opasnosti,i cilj unapreenja ekonomskog poloNaja kljuLni su uslovi,ali i ograniLenja njegovog rasta i razvoja. 'ast i razvoj se mani!estuju kao  proces prilagoavanja moguMnosti preduzeMa promenama,9ansama i opasnostima okruNenja. 28

-/.PO,AM E0IKASNOSTI POSLOVAN,A PREDUZEA Ostvarivanje zadovoljavajuMeg poslovnog uspeha preduzeMa je izraz e!ikasnosti njegovog  poslovanja uz neminovno uvaNavanje zahteva trNi9ta.(provoenjem osnovnog ekonomskog  principa e!ikasnosti,uz !okusiranje poslovne orijentacije na zahteve potro9aLa i njihovu lojalnost,ostvaruje se maksimizacija dobitka kao integralni ekonomski cilj.Ostvareni dobitak u odnosu na uloNeni kapital je najrigorozniji izraz navedenog principa.

-3.PRIRODNI TRO
29