Neky
~1~
Bookhunter
Neky
Danijela PEPELJUGA I ŠEIK
~2~
Bookhunter
Neky
1. poglavlje -
Dovoljno je , Di.
Dijana Metkalf je izašla iz mini-busa, koji je upravo očistila, pa je, zatvarajući vrata, gurnula šaku punu papirića od čokoladnih bombona u kantu. Pogledala je šeficu, koja ju je napeto posmatrala. - Šta nije u redu, Sejdi? - Džek Lamli se javio da je bolestan. On je danas već treći... - Opet pašteta iz bistroa? - Izgleda, ali to je problem zdravstvene službe. Moj je problem to da mi, zajedno sa Džekom, fale već tri vozača, a za sat vremena stiže važan gost na londonski aerodrom, s gustim rasporedom obaveza nervozno se nasmešila. - Molim te, samo mi nemoj reći da večeras imaš sudar. - Nemam, ne brini - otkud joj vremena da upozna nekoga? - Treba li da preuzmem dodatnu smenu? - Ako je ikako moguće. - U redu, samo da nazovem tatu da spremi Frediju večeru. - Kako je mali? - Raste kao iz vode. - Dejzi odavno želi da se igra s njim. Mogu da organizujem nešto za njih dvoje, pozvaću tvog tatu. Ti za to nemaš vremena ako hoćeš da stigneš na aerodrom. Dajana je zastala. - Na aerodrom....? Trenutak, da li to znači da ću voziti tu poznatu ličnost? - Tako je. - Ali to je nemoguće. Ne možeš... Sejdi se namrštila. - Snalaziš se u automobilu, zar ne? - Da, snaći ću se... Svi vozači su, naravno, umeli da voze bilo koji tip automobila Kapitol Kars-a, ali ovo je bila najluksuznija, najskuplja i najnovija
~3~
Bookhunter
Neky limuzina u voznom parku, ponos Džeka Lamlija, VIP-vozača šoferske službe. Dajana je računala s tim da će uveče morati da uskoči na nekoliko kraćih vožnji, ali nije joj palo na pamet da bi mogla da sedi za kožnim volanom te limuzine. Ili da bi mogli da joj povere najznačajnijeg klijenta. - Odlično! - Sejdi je laknulo. - Dođavola... - Dajana je pokrila usta šakom, ali ne dovoljno brzo. Neželjene reči već su joj izletele. Sejdi je uzdahnula. - Samo mi nemoj reći da takve reči koristiš u školskom autobusu, Dajana. - A šta misliš, gde sam pokupila takve izraze? - Zar su deca zaista takva? Moj otac je uveo školske autobuse da pomogne našoj gradskoj četvrti, ali ako je tako... - Deca su dobra - prekinula ju je Dajana. - Zaista. Samo su u uzrastu kad im je zabavno da provociraju odrasle. Najbolje je ne obraćati pažnju na to. - Dajana, najbolje je da ne koristiš njihove izraze! - U pravu si. Sejdi je rasejano gledala preda se. - Možda bi trebalo da prebacim Džeka da vozi školski autobus na nedelju-dve. On će ih naučiti lepim manirima. - Šef voznog parka Kapitol Kars-a da vozi mini-bus pun bučne dece? - nasmejala se Dajana. - To bih volela da vidim! Pogledale su se. Dve samohrane majke, jedna na najnižoj, druga na najvišoj lestvici branše, u kojoj dominiraju muškarci. Svaka se naslušala viceva o ženama za volanom. Sejdi je odmahnula glavom. - Dao bi otkaz. - To bi mu bilo ispod časti - složila se Dajana. - Dovoljno mu je teško to što ću ja danas voziti njegovu voljenu limuzinu. Sejdi se uzdržano osmehnula i ponovo se vratila ulozi šefice. - Dakle, ne zaboravi da s poznatim klijentima vozač mora biti pristojan i na distanci. - Razumem.
~4~
Bookhunter
Neky - Dobro, sada ću ti reći kakav je plan putovanja šeika Zahira. U međuvremenu, možeš da se presvučeš, za ovaj posao treba ti kompletna uniforma. I obavezno nosi i šešir. - Ššš... šeik? - Šeik Zahir al Katib je sinovac emira od Ramal Hamre i rođak ambasadora svoje zemlje u Engleskoj. Osim toga, on je poslovni čovek, težak milijarde dolara, koji od svoje zemlje želi da napravi ekskluzivnu, egzotičnu turističku destinaciju. Dajana se uozbiljila. - Onda je on prva liga. - Apsolutno. “Mercedes” će mu tokom boravka non-stop biti na raspolaganju. Radno vreme će, takođe, biti fleksibilno. Ali ako mi danas pomogneš, gledaću da ti za sutra nađem zamenu. - To neće biti potrebno - rekla je Dajana u nadi da će ispraviti svoj malopređašnji ispad. Iako ona nije Džek Lamli, klijenti neće imati osnova za pritužbe. - Preuzeću to dok Džek ne ozdravi. Na to je čekala. Konačno joj se ukazala prilika da pokaže da, osim školskog autobusa i klijenata do aerodroma, može da vozi i tajkuna u luksuznoj limuzini. Ni u kom slučaju neće prepustiti “mercedes” bilo kom muškarcu. Sejdi ju je potapšala po ramenu. Dobro, sad može pokazati šta ume. Odlučno je skinula plastične rukavice, koje je koristila prilikom čišćenja. Obukla je ispeglane pantalone, belu košulju i sako, koji je retko nosila. Sejdi je proveravala termine na tabli. - Šeik Zahir dolazi privatnim avionom i sleteće oko pet i petnaest po podne. Dočekaćeš ga na aerodromu. VIP hostesa ima broj tvog telefona i pozvaće te kad avion sleti. - Razumem. - Šeik će prvo posetiti konzulat svoje zemlje u Belgraviji, tamo će se zadržati jedan sat. Onda ćeš ga odvesti u hotel u Park Lejnu. U devetnaest i četrdeset pet mora da bude na prijemu u Riversajd galeriji na južnoj obali. Posle toga večera u “Majferu”. Sve adrese su na papiru, uz ostala uputstva. - Belgravija, “Mejfer”... - Dajana se smešila zakopčavajući uniformu. - Moji najsmeliji snovi postaju stvarnost. Treba li da se uobrazim?
~5~
Bookhunter
Neky - Ostani na zemlji, Di. I zovi me, važi? Ako bude problema, želim da za njih čujem od tebe, a ne od klijenta.
Šeik Zahir bin Ali al Katib bio je zadubljen u poslovnu dokumentaciju kad je džet sleteo rulajući po pisti. - Stigli smo, Zahire. Džejms Pirs je prihvatio Zahirov laptop i dodao ga je njegovom sekretaru. Potom je pred šeika spustio paketić umotan u ukrasni papir. Zahir se za tren namrštio. - Da li si nabavio baš ono što je želela? - Jedan moj saradnik našao ga je na internetu. Antikvitet, venecijanski, veoma lep. Siguran sam da će se dopasti princezi - zatim je dodao: - Vozač vas čeka. Večeras imamo gust raspored. Ako želite da stignete na prijem, ambasadu morate napustiti najkasnije u osamnaest i četrdeset pet. Dajana se dovezla do terminala, natukla je smešni mali šešir na čelo, poravnala uniformu i bele kožne rukavicu. Zatim je izašla i stala pored prednjih vrata limuzine da sačeka šeika. U glavi su joj se ređale slike Lorensa od Arabije. Ipak, uzalud je očekivala široku odoru i romantičnu maramu na glavi. Šeik Zahir al Katib očigledno je imao savetnika za udobna putovanja. Odmah ga je prepoznala u ležernoj odeći. Sivi džins i patike, koje je nosio bez čarapa, bili su sportski, ali skupi. On je bio visok i atletski građen, tamne kose. Na prvi pogled više je ličio na sportsku zvezdu nego na tajkuna, teškog nekoliko milijardi. Njegova odeća i zbunjujuće dobar izgled naglašavali su ležernu aroganciju i aristokratsko samopouzdanje, kojim je zračio. Videlo se da je odmalena svaka njegova želja bila zapovest. Paketić, koji je držao u ruci, uvijen u roze hartiju, odudarao je od njegove muževnosti. Šeik je fantastično izgledao, to je morala da prizna. Zastao je da se zahvali svojim pratiocima i time joj je dao dovoljno vremena da namontira učtiv osmeh i da se seti da uobičajena fraza: Da li ste dobro putovali?, ovde ne dolazi u obzir. Nije joj dopušteno da ćaska. Najviše što je mogla da kaže bilo je: “Dobar dan, gospodine”.
~6~
Bookhunter
Neky Nije joj to bilo lako, jer je u dve discipline bila baš dobra: u vožnji automobila i pričanju. Pošto je uglavnom vozila decu i klijente sa aerodroma i obrnuto, to nikada nije bio problem. Dajanin osmeh bio je po propisu kad je hitro otvorila vrata. - Dobar dan... Do “gospodine” nije stigla. Dečačić je istrčao iz aerodromske zgrade pokušavajući da prođe pored šeika i stigne ženu, koja je upravo kretala s parkinga. Pritom se spotakao na Dajanine izglancane čizme i udario u šeika Zahira. Koze paketić odleteo je u vazduh. Šeik je brzo reagovao. Uhvatio je dečaka za jaknu i sprečio pad. Dajana je, takođe brzo, uhvatila paketić za mašnicu. - Da! - trijumfalno je uzviknula. Prerano. - Neee! Papir se odmotao i poklon je završio na asfaltu, uz zvuk koji je ličio na lomljenje stakla. I otela joj se reč, za koju je obećala Sejdi da je nikada neće izgovoriti pred mušterijom. Možda šeikov engleski nije toliko dobar da bi je razumeo? - Hej, gde gori? - upitao je dečaka postavivši ga na noge, i time je srušio sve njene nade u to da engleski ne razume dobro. Samo je neznatan akcenat odavao da engleski nije šeikov maternji jezik. - Užasno mi je žao... Prišla im je dečakova baka ne shvatajući šta se dogodilo. - Molim vas, želim da vam nadoknadim štetu. - To nije potrebno - odgovorio je šeik Zahir. Pravi pustinjski princ, čak i bez spoljašnjih obeležja. Dok je Dajana skupljala komadiće razbijenog poklona, morala je da prizna da je šeik klasa. Kad se uspravila i on se okrenuo prema njoj, stekla je utisak da tone u živi pesak. Bilo je nemoguće odupreti se njegovoj privlačnosti. Maslinasta koža, tamne oči... kad bi se nasmejao, svakoj ženi bi zaklecala kolena. Ali nije se smejao. Šeik Zahir ju je zagonetno gledao. Tek kad je poželela nešto da kaže, primetila je da je zadržala dah. - Žao mi je - konačno je izgovorila.
~7~
Bookhunter
Neky - Žao? Što nije držala jezik za zubima, što nije mogla da spase paketić. - Nažalost, slomio se - kad joj ga je uzeo iz ruke, dodala je: - Nešto je preostalo. Osvrtao se tražeći pogledom kantu za smeće. To je Dajani dalo vremena da se sabere. Dakle, ovo je šeik. Crte lica su mu muževne, iz njega zrači nešto opasno... jednostavno je neodoljiv. Ali on neće traćiti vreme na nju. I dobro je što je tako, jer joj je jedan muškarac, koji opasno izgleda, u životu bio više nego dovoljan. U blizini nije bilo kante za smeće i šeik joj je vratio gomilicu. Čak je i u ovakvoj situaciji bio mačo - o krhotinama treba da se pobrine neko drugi... - Vi niste vozač koji me obično vozi. - Ne, gospodine. Dobro primećuje. Iz pregrade je izukla vrećicu pa je odložila ostatke paketića. - Šta mi fali? - mrmljala je za sebe. - Možda brada? - rekao je kad se okrenula prema njemu. I sluh mu je odličan. - Tu ne mogu ništa da učinim, gospodine - rekla je u nadi da je njen mozak poslušao naredbu i da su joj se usne razvukle u učtiv osmeh. Druga naredba, da drži jezik za zubima, izgubila se negde usput. Neki unutrašnji demon naterao ju je da nastavi: - Mogu da stavim lažnu. Kad se čovek zapetlja, ponekad je jedini spas da nastavi da priča. Ako bi joj pošlo za rukom da ga nasmeje, možda će se izvući. Nasmej se, molim te, nasmej se! - To se dešava češće nego što se misli - dodao je gotovo šapatom, ali se nije nasmejao. - Kako vam je ime? - Ne treba da pamtite moje ime - odgovorila je tobože nehajno. - U kancelariji znaju ko vas vozi. Zvaće da se žali. Nije mogla da izdrži ni prvi dan. Sejdi će je ubiti, i to s pravom. - U kancelariji možda znaju, ali ja ne znam. - Metkalf, gospodine.
~8~
Bookhunter
Neky Činilo se da hoće nešto da doda, ali se uzdržao. - Požurimo, Metkalf! Nemam mnogo vremena i moraćete da nađete prečicu, ako ne želite da razočaram slavljenicu. - Slavljenicu? - Princeza Amera je kćerka mog rođaka, danas puni deset godina. Poželela je snežnu kuglu i obećao sam da ću joj je doneti. - Oh. Dakle, devojčica. Dajana je zaboravila da sme da govori samo kad je oslove. - Snežne kugle su predivne. I ja sam dobila jednu na poklon kad sam imala... - ućutala je. Zašto bi ga to interesovalo? - Kada...? - Kada sam imala šest godina. Verovatno je pokušao da zamisli kako je izgledala sa šest godina. - Razbijena kugla bila je antikvitet od venecijanskog stakla. - Za desetogodišnjakinju? Da li je to pametno? - reči su joj izletele pre nego što je razmislila. Šeik se namrštio. Stekla je utisak da niko do sada nije kritikovao njegove odluke. Htela je da pomogne. - Moja je bila plastična, s pijace. Nije skupa, ali nije mogla da se razbije. Umukni već jednom! Slegnula je ramenima, kao da pokušava da se izvini zbog svojih reči. - Za dete bi, možda, više odgovaralo nešto manje lomljivo. Sigurna sam da je kugla, koju ste kupili, bila veoma lepa - brzo je dodala da ne bi pomislio da ga kritikuje. - Ali verovatno nemate decu. - Inače bih bolje znao? - Mhm. Kugla - antikvitet više je dragocenost nego igračka - prisilila je sebe da se nasmeje da bi ublažila ono što je rekla. - To je tačno. Još uvek se mrštio, ali nc Ijutito, već više kao da ga nešto muči. Smejući se na silu, nastavila je da priča: - Ali princeze sigurno nisu toliko nespretne kao ostale devojčice. - Koliko ja znam, jesu - Dajani je zastao dah kad joj se nasmešio. Pametni ste, Metkalf. Koliko bi koštalo da se rastanete od svoje igračke? - Žao mi je, nemam je više. Upitno ju je pogledao.
~9~
Bookhunter
Neky - Nije se polomila - umirila ga je - nego sam je... Reci mu. Reci mu, da imaš petogodišnjeg sina. Svi pričaju o svojoj deci, kako su slatka i pametna. Svi, samo ne ja, večita brbljivica. Kakva ironija! Ako bih spomenula Fredija, neko bi mi postavio pitanje, na koje nikada nikome ne bih odgovorila. Šeik Zahir je čekao. - Poklonila sam kuglu jednom dečaku, koji je žarko želeo da je ima. - Čemu taj tragičan izraz lica, Metkalf, samo sam se šalio - osmeh mu je ozario lice. - Onda idemo u kupovinu. - D... da, gospodine - pogledala je aerodromsku zgradu. - Ne želite da sačekate prtljag? - To će biti sređeno. Sejdi je u pravu, ovo je zaista potpuno drugi svet. Zatvorila je vrata i duboko udahnula pre nego što je sela za volan i uključila motor. I otišla je u šoping sa šeikom. Neverovatno. Zahir je očekivao da će po njega doći Džek Lamli, čovek koji je samo odgovarao na pitanja. A sad ga vozi... Metkalf. Žena izazovnih oblina, koje ističe tesna uniforma. Žena, na čijem se nežnom potiljku kovrdžaju pramenovi kestenjaste kose... sa usnama koje čoveka mogu da dovedu u nevolju. Nije imao vremena za bekstvo. Naprotiv. Voleo je uzbuđenja, izazov i osećaj da stvari dovodi u red. Nije žalio ni minut svog vremena uloženog u agencije, koje su nudile ture u pustinji. Od toga je napravio preduzeće vredno milijardu. Sam je podigao turizam u Ramal Hamri, kroz koju je većina turista ranije prolazila na putu u Suks. U međuvremenu je njegova zemlja bogata istorijom postala turističko odredište o kojem se piše u novinama i turističkim brošurama. Izgradio je luksuzne objekte i marinu za jahte. Na redu je bila nabavka aviona i novi aerodrom, koji će nositi ime njegove zemlje. U skorijoj prošlosti turizam je bio zapostavljeni izvor prihoda, jer su imali naftu. Samo su malobrojni vizionari videli da bi se zemlja u tom smeru mogla razviti. Susedni kalifati odmakli su im nekoliko svetlosnih godina.
~ 10 ~
Bookhunter
Neky Možda je to čak prednost iz sadašnje perspektive. Umesto ogromnih hotela, izgradio je luksuzni kompleks u tradicionalnom stilu, što je primamljivo razmaženim turistima. U pustinju se moglo ići konjima ili na kamilama. Arheološka nalazišta postala su pristupačna onima koji se interesuju za bogatu kulturu njegove zemlje. Polako se menjala svest onih u turističkoj branši. Odjednom je bio vizionar na vrhu. Na vrhu i sam. ... verovatno nemate dece... Ako je čovek želeo da izgradi imperiju, morao je pravilno da se postavi. Ali i njegova je majka učinila sve da promeni situaciju. Dok je on sedeo u limuzini gledajući Metkalfinu kestenjastu kosu, njegova majka je, verovatno, zauzeta time da mu izabere odgovarajuću ženu. I da sve uredi s porodicom srećne izabranice. Time će usrećiti oca i daće mu unuke, koji će nositi njegovo ime. Tako se radilo hiljadama godina. Predstava o romantičnoj ljubavi u njegovoj zemlji ne postoji. Brak se ugovara i obe porodice profitiraju. On će poštovati svoju ženu, koja će biti dobra za njegovu kuću, rodiće mu decu - sinove, koji će mu služiti na čast, i kćeri, koje će mu doneti radost. Ponovo je pogledao u retrovizor zarumenjene obraze mlade žene. Inače, na njenom licu smenjivale su se najrazličitije ekspresije: od užasa da će izgovoriti nešto neprikladno, preko čudnog rumenila, do dirljivog izraza zabrinutosti. Staklo... za dete. O čemu je, zaboga, razmišljao? I o čemu je Džejms razmišljao? Ni o čemu. Hteo je da ima najskuplje i najekskluzivnije, da ispuni dečju želju, a Džejms je izvršio njegovu naredbu, kao i uvek. Supruga ne bi napravila takvu grešku. Metkalf ne bi napravila takvu grešku. Takođe, ne bi bila zadovoljna vezom zasnovanom na poštovanju, pretpostavio je. Ne sa ovakvim osmehom. Ona je iz drugog sveta. Njen život nezamisliv je mladim ženama, među kojima je njegova majka tražila prikladnu nevestu. Provukao je prste kroz kosu, kao da će time odagnati ove sulude misli. Ne sme da poklekne. Ne sme da razmišlja o tome pred svoje skorašnje venčanje. - Hoćete li ostati moj vozač, Metkalf? Ili će Džek Lamli doći sutra?
~ 11 ~
Bookhunter
Neky - Ne znam, gospodine - odgovorila je pogledavši u retrovizor, gde su im se pogledi nakratko sreli, a zatim se ponovo koncetrisala na saobraćaj. - Danas je bolestan. Sigurna sam da će naći drugog vozača ako insistirate na tome. - Nekoga s bradom? - Da, gospodine. Nestale su jamice na njenim obrazima, nije se osmehivala. Da li je pomislila da on ima predrasude prema ženama vozačima? - A ako budem insistirao na tome? Šta ćete onda raditi? Opet su im se pogledi sreli u retrovizoru. Oči su joj zelene kao trava u aprilu. - Uz malo sreće, opet ću voziti Školski autobus. - A ako ne budete imali sreće? - I onda ću voziti školski autobus. Nasmejala se, iako pomalo tužno, pa se zaustavila na parkingu ogromne radnje sa igračkama. Pre nego što je stigla da otvori vrata svom klijentu, on je izašao.
~ 12 ~
Bookhunter
Neky
2. poglavlje Nije mu palo na pamet da joj predloži određenu robnu kuću. Džek Lamli bi izabrao “Herods” ili “Hemli”. Mogao je da nazove, da rezerviše željeni proizvod i, dok bi stigli, poklon bi bio upakovan a račun spreman. Bez čekanja. Bez muke. Kao dogovoreni brak. Vetar je duvao i Dajana je čvrsto držala šeširić da joj ga ne oduva s glave. Činilo joj se da šeik Zahir ne želi da uđe u prodavnicu. Ukočeno je gledao u fasadu shvativši da je donela pogrešnu odluku. Sejdi je bila u pravu. Nije dorasla ovome. - Žao mi je, sigurno ste očekivali nešto drugo. - Vama sam prepustio odluku. To je bilo tačno. Dovela ga je ovamo iz najbolje namere. - Mislila sam da će tako biti najbrže. Ovde se možemo lako parkirati. I, iskrena da budem, u Najtsbridžu postoji kodeks odevanja. - Kodeks odevanja? Za kupovinu? - Ne može se ući bez čarapa, u patikama, ni u džinsu. Ne može se uneti ruksak - ućutala je shvativši koliko sve to glupo zvuči. Kao da bi neko ovog čoveka odbio zbog njegove garderobe. - Doduše, vi ne nosite ruksak. - Ali sve ostalo odnosi se na mene. - Za članove kraljevskih kuća pravila verovatno ne važe. - Bolje da se ne izlažemo rizku - rekao je šeik Zahir ljubazno. Ničim nije pokazao da ga sve to zabavlja. - Dobro, idemo unutra. Mi? - Želite da pođem s vama? - Sigurno vam je poznato da članovi kraljevske porodice nikad ne obavljaju kupovinu sami. Sad je bila sigurna u to da je začikava. - To znači da nikad ne nose novac, a tu vam ne mogu pomoći. Osim toga, ne mogu ostaviti automobil bez nadzora. - Ne želite da pođete sa mnom? Toliko volite školski autobus?
~ 13 ~
Bookhunter
Neky Možda ga je prerano ocenila kao ljubaznog. Zaključala je vozilo i krenula s njim bez reči. U robnoj kući veličine aerodromske hale police su bile prepune, od poda do plafona, svega onoga za čim deca žude. Dajana je pogledala kolica za kupovinu i palo joj je na pamet da je samoposluživanje novost za njenog klijenta. Opet jedna od onih šeiksituacija. - Kako da se, zaboga, čovek ovde snađe? - gotovo je zavapio. - Nije jednostavno - priznala je. - Sve je tako uređeno da se mora proći pored što više polica. Šta mislite, koliko je ljudi kupilo samo jedan artikl, po koji su došli? - Zvuči kao da govorite iz iskustva. Možda bi bolje bilo da poklonim Ameri akcije ovog preduzeća. - Akcije prodavnice igračaka? - spustila je ruku na srce. - Kako mojim roditeljima to nije palo na pamet? Pokušavam da zamislim šta bi mi to danas značilo. Umesto kratkotrajne radosti zbog plastičnog automobila za moju omiljenu lutku, sad bih imala pravo taksi-vozilo i bila bih svoj gazda. Zahir je posmatrao Metkalfovu dok se približavala pultu za informacije. Prevario se u proceni. Nije samo atraktivna mlada žena, već ima snove i ambicije. Kao i on donedavno. Većina ljudi je verovala da mu je sve palo s neba samo zato što je unuk emira od Ramal Hamre. Jeste bio razmažen. Uživao je sve moguće privilegije uključujući prestižno obrazovanje u Engleskoj, a zatim studije i slobodu u Americi. Ali to je imalo svoju cenu: obaveze prema zemlji, poslušnost prema porodici. Odrekao se privatnog života na dve godine i proveo ih je sa svojim rođakom Hanifom u pustinji. A Hanif je shvatio da Zahira ne zanima politika, već isključivo privreda i objasnio je Zahirovom ocu da su planovi njegovog sina za razvoj zemlje važni kao i karijera u diplomatiji. Potom je Zahir morao da ubedi investitore da ga podrže u izgradnji imperije... Dajana ga je odvela do police s velikim izborom snežnih kugli. - Pepeljuga, Snežana i kralj-žaba - deklamovala je prodavačica, očarana šeikom. - Hvala - uzeo je kuglu s princezom i žabom. - Hoćemo li uzeti ovo, Metkalf? - podigao je snežnu kuglu, pažljivo je posmatrajući. Ima lepe ruke. I ožiljak na zglobu. Prsti su mu vitki, ali veoma snažni. - Ne znam tu bajku - dodao je.
~ 14 ~
Bookhunter
Neky - Iznenađena sam da znate ostale. Ja bih izabrala drugu kuglu. - Ali ovo je princeza, dopašće se Ameri. Dajana je osetila da je otpor uzaludan. Pogled njegovih tamnih očiju sve je govorio. Protresla je kuglu. - Dakle, u bajci je reč o sledećem: razmaženoj princezi upala je zlatna lopta u bunar. Žaba joj nudi nagodbu.Ako je princeza povede kući i dozvoli joj da jede iz njenog tanjira, da spava na njenom jastuku i da je poljubi za laku noć... Izgubila je nit priče gledajući njegove usne. - Zar žaba može da govori? - To je bajka. Ako želite realnu priču, na pogrešnom ste mestu. - Dobro, ako je poljubi za laku noć... -... izvadiće joj zlatnu loptu iz bunara. - Džentlmen bi to učinio bez uslovljavanja. - A devojka s malo petlje sama bi je izvadila. - Da li biste se spustili u bunar, Metkalf? - U svakom slučaju, ne bih poljubila prokletu žabu! Nešto u njegovom pogledu izazvalo je vrućinu u Dajani. Pomerila je kragnu u pokušaju da udahne vazduh. - Dakle, princeza se složila i sve joj je obećala. Žaba je skočila u bunar, donela loptu i dala ju je princezi, koja je pokazala zahvalnost tako što je pobegla u dvorac bez žabe. Spustio je svoju lepu ruku na srce. - Šokiran sam. Dakle, ima smisla i za ironiju. Iako se nije smejao, oči su mu blistale od zadovoljstva. - Siguran sam da žaba nije tek tako prešla preko toga. - Žabe nisu džentlmeni. Odskakutala je u dvorac i ocinkarila princezu pred kraljem. On je naglasio kćerki da princeza mora da drži reč u bilo kakvim okolnostima. Princeza nije bila srećna zbog toga, ali nije imala kud. Pustila je žabu da jede iz njenog tanjira, ali je otišla u krevet bez nje. - Ta princeza je nepopravljiva! Da li je žaba odustala?
~ 15 ~
Bookhunter
Neky - O, ne. Trajalo je satima dok se nije popela uza sve stepenice i pronašla njenu sobu. Kad je ušla, podsetila je princezu na obećanje. Princeza se predala, žaba je sela na njen jastuk i ona ju je poljubila. - Žaba je postigla cilj, ali može li ta bajka imati srećan kraj? - Zavisi od ugla gledanja. Kad se princeza ujutro probudila, kraj nje je ležao prelepi princ. Šeik je podigao obrvu. - Kako to? - Princ je, naravno, bio začaran. Kad ga je princeza poljubila, zle čini su pale. I živeli su srećno i zadovoljno do kraja života. Uostalom, u bajkama devojka uvek dobije princa. To je uvek ljubav na prvi pogled i priča uvek ima srećan kraj. - Čini mi se da niste ubeđeni u to. Oči su joj se raširile. Ne, nisu sasvim zelene, imaju zlatni odsjaj, primetio je Zahir. - U pravu ste, brzo se nauči da je za srećan kraj potrebno mnogo više od jednog princa... U tom trenutku postalo joj je jasno šta je upravo izgovorila i ponovo joj je rumenilo obojilo obraze. Prijalo mu je to što je izgovorila ono što joj je palo na pamet. - Od mene nećete čuti prekor - rekao je uzevši joj kuglu iz ruke. Nakratko je pogledao njenu ruku bez prstenja. Za nju, dakle, nije postojao nikakav princ ni srećan kraj. Unutrašnji glas mu je rekao da je to bila bolna lekcija. - U mojoj zemlji ne držimo do romantičnih predstava o braku. Brak dogovaraju porodice. - Time se izbegavaju mnoge zablude - rekla je ozbiljno, pa se našalila: - Loš teren za začarane prinčeve. - Svakako - okrenuo se prema polici. - Koja je od ovih junakinja, po vašem mišljenju, najbolji uzor za modernu princezu? Dosadna, koja čeka kod kuće da joj vila s čarobnim štapićem priskoči u pomoć? Domaćica koja čisti za muškarcima? Ili princeza koja pogleda u žabu i zbriše? - Zaboravite princezu. Žaba je interesantna. Ona ima cilj i ne odustaje. Ona je dobar uzor za svu decu... i za sve odrasle. - Dobro, uzećemo žabu.
~ 16 ~
Bookhunter
Neky Uz malo sreće, stigli su na vreme. Šeik je otišao na princezinu zabavu, a Dajana je ostala da ga sačeka u prostoriji za poslugu. Ljubazna kuvarica ponudila ju je sendvičem i čajem. Dajana je bila gladna, pa je zahvalno zagrizla ukusni sendvič dok joj je kroz glavu prolazilo sve Što je uradila od trenutka kad je povezla šeika Zahira sa aerodroma. Trebalo je da bude učtiva i uzdržana. O čemu je, zaboga, razmišljala? Zapravo, nije razmišljala, sve vreme radio joj je samo govorni aparat. On je to prihvatio, čak ju je i hrabrio, ali to ne znači da je morala da napravi idiota od sebe. Hoće li ikad naučiti da prvo razmisli? Verovatno ne, bar u ovom životu. Zazvonio joj je mobilni. Na displeju je ugledala Sejdin broj i stresla se. Verovatno se šeik žalio na nju i zahtevao je drugog vozača, nekoga s pravom šoferskom kapom i muškim hormonima. Nekoga pokornog, ko poznaje navike VIP klijenata i, pre svega, nekoga ko ne priča kao da ga plaćaju za to. - Di? - Da? Izvini, upravo jedem sendvič... - Slušaj, navodno je na Grosvenor Plejsu pukla vodovodna cev, pa moraš ići preko Sloan Skvera. - Dobro, hvala što si me obavestila. - Očekivala sam da ćeš me nazvati. - Prilikom svakog zaustavljanja? Da li Džek zove svaki put kad se parkira? - Ti nisi Džek. - Tako je, sve ima svojih prednosti i mana. - Šta su mane? - uznemirila se Sejdi. - Nema ih. Apsolutno nijedne - odgovorila je Dajana brzo. Osmehnula se. Znači, šeik se nije žalio na nju. - Malo smo zakasnili, to je sve. Šeik je morao u šoping. - Zaista? Gde ste bili? Kod Asprija ili Žerarda? - U prodavnici igračaka. Posle duže pauze čula je: - Dobro, verovatno šeik poznaje neke klince, kojima baš to treba. - Ne, želeo je da kupi nešto za ambasadorovu kćerku. Danas joj je rođendan. - Najvažnije je da je sve dobro prošlo.
~ 17 ~
Bookhunter
Neky - To njega moraš pitati. - Da je nezadovoljan, već bih to saznala. Zvala sam tvog oca, sve je pod kontrolom. - Hvata ti. - Nisi pri sebi, Zahire - Hanif ga je odveo u stranu, podalje od gužve oko Amere, koja je svom petogodišnjem bratu i svojoj maloj sestri pokazivala novu igračku. Metkalf je bila u pravu. Staklo je bilo pogrešan izbor. - Imaš li problema s projektom na Nadira Kriku? Ili sa aviokompanijom koju želiš da osnuješ? Zahir se osmehnuo. - To nikada nije problem, Hanife. - Onda mora da je nešto u porodici. Kako je tvoj otac? - Veoma je zahtevan. Ove nedelje je na mirovnim pregovorima u Sudanu. Grize me savest zbog toga, trebalo je ja da idem. - Ne, Zahire. Ti si talentovan za nešto drugo. - Možda. - Postoji li još nešto? Zahir je pogledao u petogodišnjeg Jamala i Ameru, koji su bili opčinjeni snežnom kuglom. Zatim se ponovo okrenuo Hanifu. - Moj otac nestrpljivo iščekuje unuka i ljut je, jer sam mu dosad uskraćivao tu radost. Ja sam mu, u svakom pogledu, razočaranje. Ali majka je uzela stvar u svoje ruke i traži odgovarajuću ženu za mene. Očekivao je šalu na svoj račun, ali je Hanif ostao ozbiljan. - Brak je za celi život, Zahire. Ne treba se nepromišljeno upuštati u njega, čak ni tvom ocu za ljubav. Vreme za sklapanje braka zaista nije najpogodnije. - To sam im i ja rekao. Ali moja majka se plaši da se nikad neću oženiti. - Ona želi da zasnuješ porodicu, Zahire. Tvrdoglav možda jesi, ali egoističan nisi, i ona to zna. Pre dve godine učinio si sve da me podržiš. To si učinio za porodicu. - Sve bih učinio za tebe, Hanife. I život bih dao za tebe. Njegov rođak se konačno osmehnuo.
~ 18 ~
Bookhunter
Neky - Jednostavno je dati život, Zahire. Veruj mi, znam o čemu pričam. Mnogo je teže živeti ga. - Teškoće me nikada nisu plašile, ali vreme je da ispunim očevu želju. - Ako tako treba da bude, tako će biti. Želim ti svu sreću. Hanifu je sudbina ukrstila put sa atraktivnom Lusi Forester. Ko je to mogao da predvidi? I ko je mogao naslutiti da će zanosno nekonvekcionalna Metkalf danas sedeti na mestu vozača? - Mogu li da uzmem Ameru nakratko? Moj vozač je izabrao za nju snežnu kuglu, jer se ona koju sam ja izabrao razbila. Trebalo bi da se zahvalimo. - Tvoj vozač? - Hanif je podigao obrvu. Dajana je pogledala na sat. Bilo je vreme da krenu dalje. Međutim, kad je ustala, vrata su se otvorila i devojčica tamnog tena i kose utrčala je u prostoriju vičući: - Hvala! Mnogo vam hvala što ste izabrali snežnu kuglu za mene. Divna je! Zbunjena, Dajana je pogledala da li je neko došao s devojčicom i ugledala je šeika Zahira naslonjenog na dovratak. - Drago mi je što ti se dopada, princezo. Danas slaviš rođendan? - Ne slavimo danas. Bila sam u školi, a mama večeras izlazi. Ali u subotu vodim ceo razred na vožnju brodom po kanalu do zoo-vrta i tamo ćemo napraviti piknik. Volela bih da i Zahir dođe, ali je rekao da ćete to vi odlučiti. - Ja? - Vi ste njegov vozač! - Razumem. Dajana je pogledala muškarca u vratima. Po izrazu njegovog lica, nije se moglo ništa naslutiti, ali je osećala da on želi nešto da joj kaže. Možda neće morati sutra da se vrati na vožnju školskog autobusa? Obratila se devojčici: - Bez obzira na to ko bude vozio šeika Zahira, on će doći na tvoju proslavu, obećavam! - Vidiš! Znala sam da će sve biti u redu! - Jesi. Onda se vidimo u subotu, lepotice.
~ 19 ~
Bookhunter
Neky Kada je otrčala iz prostorije, Zahir je ponovio: - Bez obzira na to ko me bude vozio? - Džek Lamli će se oporaviti do subote. - Ali šta da radim s njim? Vi ste zabavniji! - Molim vas, nemojte to ni slučajno reći Sejdi Redford. Ovo je moja velika šansa da dokažem da mogu da vozim VIP klijente. Kao što ste i sami primetili, nisam baš talentovana, ali ako joj kažete da sam zabavna, to će biti kraj moje karijere. - Ništa neću reći, Metkalf, ali grešite. Vi jeste talentovani. - Ako vam je potreban vozač za najnoviju limuzinu Kapitol Kars-a, ja sigurno nisam najbolji izbor. - Dobro radite. Obećajte mi da me nećete izručiti dosadnom Džeku Lamliju, a ja vama obećavam da neću pisnuti o tome kakav ste talenat. Idemo li? - Idem odmah po vozilo. Pogledala je na sat samo da ne bi gledala u te oči, koje su je provocirale da kaže nešto zabavno. - Za pet minuta? - Najbolje da izađem na zadnji ulaz, onda ne morate obilaziti čitav blok. Oboje su ćutali dok nisu stigli pred hotel, gde je portir otvorio vrata šeiku. - Devetnaest časova i četrdeset pet minuta, Metkalf. - Tako je, gospodine. Portir joj je pokazao parking, koji je bio rezervisan za posebne goste. - Možete ovde sačekati. Učtivo je klimnula glavom i parkirala automobil. Čast nije ukazana meni, razmišljala je, već mojoj mušteriji. Nazvala je Sejdi da je obavesti o tome da je sve proteklo po planu. Zatim je izašla s krpom u ruci i obišla oko limuzine da proveri ima li kakva fleka. Dvojica vozača, koja su takođe čekala, divila su se “mercedesu” i postavila joj nekoliko tehničkih pitanja. Očigledno pripada njihovoj branši iako je žena. Možda zapravo ona sebe nikada nije prihvatila, nije se bunila što je samohrana majka i što živi s roditeljima. Zašto nije pokušala...?
~ 20 ~
Bookhunter
Neky Toliko često su joj govorili šta sve ne može, koliko su joj mogućnosti ograničene, da je i sama poverovala u to. Čak je i njen san o sopstvenom taksiju postao vic u njenoj porodici: - Sledeće godine vozićeš sopstveni taksi, Di. Portir joj je dao znak i Dajana se parkirala pred ulazom u hotel čekajući šeika. Ovoga puta nije bio sam. Pratio ga je mlad čovek, oštrih crta lica. Čim su se smestili na zadnja sedišta, Dajana je krenula prema Sout banci. Čak joj je pošlo za rukom da bude učtiva i uzdržana. Upravo je čestitala sebi na tome kad je šeik Zahir rekao: - Metkalf, ovo je Džejms Pirs, on rešava mnogo toga važnog za mene. Možda će biti potrebno da ga ponekad odvezete na neki sastanak. - Da, gospodine. Sve je bilo dobro dok nije zastala na semaforu i pogledala u retrovizor, gde se susrela s njegovim pogledom. Usne su joj otkazale poslušnost i osmehnula mu se. Greška. Džejms Pirs je tek kad je odgovorila, primetio da ona nije Džek Lamli. Rekao je: - Ovo je neverovatno! - i prvi put ju je pogledao. Sigurno nije mislio na njen glas. Mora biti da je zbog jamica na njenim obrazima, koje su joj davale mladalački izgled. - Kad sam nazvao Kapitol Kars, izričito sam zahtevao... - Džek Lamli je bolestan - prekinuo ga je šeik. - Nazvaću Sejdi. Moraće da nađe zamenu za njega. Dajana nije mogla da vidi Džejmsa Pirsa, ali joj je od prvog momenta kad je progovorio, bio nesimpatičan. Njegovo besprekorno odelo odgovaralo je njegovom nastupu. Bila je dovoljno glupa da poveruje da su na istoj strani - ali on je to očigledno video drugačije. I to je normalno za čoveka, koji sređuje stvari za šeika-milijardera. - Zašto da tražimo drugog vozača? Metkalf je... Samo nemoj reći da sam talentovana, pomislila je. Zaustavila se na semaforu i morala da pogleda u retrovizor. Još uvek ju je gledao. Lice mu je bilo ozbiljno, samo su mu se oči smejale. I taj osmeh, zaključila je, bio je samo njoj namenjen.
~ 21 ~
Bookhunter
Neky -... veoma sposoban vozač. On zna, pomislila je. Zna šta se u njoj dešava i odlučio je da je zaštiti od kritičara. Toplina se razlila po njenom telu bez upozorenja i doprinela je tome da joj obrazi pocrvene. Na sreću, šeik se okrenuo Pirsu. - Nisi valjda jedan od onih koji imaju nešto protiv žena za volanom, Džejmse? - Ne, naravno... - nije zvučao baš ubedljivo. - Srećan sam zbog toga. Kao advokat, ne treba da pružite priliku Metkalfovoj da nas tuži zbog rodne diskriminacije. - Samo sam pomislio... - Znam, Džejmse, ali kao što sam rekao, to nije problem. Zahir nije sačekao odgovor, već je prešao na razgovor o poslu i o kompleksnim pravnim pitanjima u vezi sa ugovorima. I meni bi bolje bilo da se usredsredim na posao, pomislila je Dajana. Flertovanje s klijentom neće joj pomoći da bude profesionalac. Naprotiv. Pred ulazom u River Sajd galeriju izašla je iz automobila i otvorila svojim klijentima vrata, neodređeno gledajući preda se. Džejms Pirs je prošao pored nje ne pogledavši je. Bio je ljut. Šeik Zahir je zastao i tek je tada postala svesna činjenice da se ceri iza Pirsovih leđa. Požurila je da se uozbilji. - Šta ćete raditi dok ne dođete po nas, Metkalf? - Ponela sam knjigu - odgovorila je brzo. - Vozači su navikli na čekanje. Možda bi mogla da se pozabavi “Plavom knjigom”, Biblijom za taksiste, u kojoj su opisane najkraće trase u Londonu. To su pitanja i na ispitu za licencu za vozače taksija. - Zašto ne pođete s nama u galeriju? Ima hrane, a možete da razgledate slike ako vam prezentacija bude dosadna. Od šoka je zaboravila na svoju odluku da ga više ne gleda u oči. Njegov osmeh postao je srdačniji i njeno srce počelo je da ubrzava. - Hvala, ali moram da... - Ostanete uz automobil - završio je rečenicu. - Tako je. Osmeh nula se, nakašljala i klimnula je glavom u pravcu galerije.
~ 22 ~
Bookhunter
Neky - Gospodin Pirs vas čeka, gospodine. - Zahir. - Gospodine? - Svi koji rade za mene zovu me Zahir. Danas je to uobičajeno. Zvuči gotovo kao gospodine. - Da, gospodine. - Zabavite se čitanjem knjige, Metkalf. Pogledala je za njim. Nije više bio u ležernoj odeći, na sebi je imao uobičajenu mušku uniformu: tamno odelo i svilenu kravatu, koja je na šeiku Zahiru izgledala zaista posebno. Zahir... Otkad ju je Sejdi izvukla iz školskog autobusa, to ime joj se vrtelo po glavi. Egzotično. Opasno... Zadrhtala je kada je hladan vetar s reke dunuo preko trga. Zvuci džeza dopirali su s jednog usidrenog broda na Temzi. Uprkos ledenom vetru, skinula je rukavice i šešir i bacila ih na sedište automobila. Zaključala je vozilo i otišla do ograde na reci, oslonila se laktovima na nju i zagledala u dobro poznati pejsaž s kupolom katedrale Svetog Pavla u pozadini.
~ 23 ~
Bookhunter
Neky
3. poglavlje Saberi se, Dajana! Ne smeš sanjariti! Nije zgodno vreme za opasne igrice sa atraktivnim princem, koji ti je ponudio da ga oslovljavaš imenom. Bajke su za decu. Sad ti se ukazala šansa da zaradiš dovoljno i da ostvariš svoj san. Nemoj da zabrljaš samo zato što te princ s tamnim očima gleda kao da... Zaboravi to! Već je to jednom doživela - tamno i opasno. Neće napraviti dvaput istu grešku. Fredi, njen sin, sve joj je na svetu. Odgovorna je za njegovu budućnost i mora da misli, pre svega, na njega. Iako joj to nije bilo dovoljno da je sačuva od gluposti, treba da se seti kako ju je posmatrao bankar kad je, ponukana zavodljivim reklamnim spotom, otišla u banku da traži kredit za taksi. Kratko ju je pogledao, a onda je usledila tipična reakcija od četiri stavke: samohrana je majka, nema nekretninu kao obezbeđenje, čak ni nekretninu s hipotekom, ništa u vlasništvu nema, a to znači da - nema šanse. Tada je bila užasno besna i zaklela se da će... I sada, dve godine kasnije, nimalo se nije približila svom cilju. Zahir je završio prezentaciju pred predstavnicima turističkih organizacija i novinarima. Direktor ekskluzivne turističke agencije, koji je posmatrao izložene fotografije i arhitektonske makete turističkog kompleksa u Nadiri, želeo je da sazna nešto više. - Interesantan koncept, Zahire. Neobično. Baš ono što naše zahtevne mušerije žele. Pretpostavljam da je skupo? - Naravno. Najbolje da razgovarate s Džejmsom. On organizuje razgledanje za turističke radnike. Drago nam je što možemo da vam prezentujemo našu ponudu. Zahir je krenuo dalje, rukovao se, odgovarao je na pitanja grupi novinara. Kada se žena, s kojom je raspričao, pomerila u stranu da propusti konobaricu, kroz visoki, uzani prozor galerije video je da je “mercedes” na mestu, ali Metkalfove nigde nije bilo. Sigurno se zavalila na zadnje sedište s knjigom u ruci. Možda bi trebalo da joj se prikrade i da je uplaši. Pa da je gleda kako crveni dok skače na noge i namešta onaj smešni šešir... To bi mu se baš dopalo. Ali njoj ne bi.
~ 24 ~
Bookhunter
Neky Metkalf... Ponudio joj je da ga zove ličnim imenom i nadao se da će ona to prihvatiti. Pametno je reagovala na to i nije išla dalje od onoga dokle bi jedan vozač trebalo da ide. Razume se da je mislila da to dalje ne bi bilo u njenom interesu. I kako je mogao da joj kaže da nije u pravu kad ni sam ne znao šta mu se dešava? Možda je Džejms u pravu. Lamli jeste dosadan, ali ga bar ne dekoncentriše. Nijednog trenutka nije razmišljao o tome šta Lamli radi dok ga čeka. I sigurno ga ne bi pozvao da pođe s njim u galeriju, da mu pokaže svoj projekat i da razgovara s njim o svojim planovima... - Da li je vaš cilj da koristite energiju iz obnovljivih izvora realan, šeiče? - čuo je pitanje. - Da, Laura, sunčeva energija u Ramal Hamri na raspolaganju nam je tokom čitave godine - odgovorio je i konačno se usredsredio na sagovornicu. - Nadam se da ćete doći u Nadiru i uveriti se u to. - To je još jedan problem. Kako objašnjavate razvoj turističke industrije kad su avioni glavni zagađivači? - Time što će našu flotu činiti avioni novog tipa - nasmešio se pogledavši Džejmsa, koji se odmah stvorio pored njega. - Džejms, Laura Somervil je novinarka koja se bavi ekologijom u “Kuriru”... - Laura... Džejms je spretno preuzeo razgovor, pa se Zahir izvinio. Morao je da nađe nekoga ko bi preuzeo na sebe javne nastupe da bi on mogao da se povuče u pozadinu. Nekoga, ko je u stanju da pobudi interesovanje poslovnih partnera i da njegovom projektu da vetar u jedra. Ili je možda samo želeo da bude na drugom mestu, s nekim...? Trudio se da ne gleda kroz prozor i... nije uspeo. Možda je njegov očaravajući vozač razlog ove iznenadne čežnje? Preleteo je pogledom i ugledao Metkalfovu naslonjenu na ogradu, kako gleda na drugu obalu. Nije nosila šešir i podigla je ruke da veže kosu, koju je vetar mrsio. Konobarica se zaustavila ispred njega nudeći kanapee, a on se pomerio u stranu da ne izgubi iz vida Metkalfovu, kojoj se sako, zajedno s bluzom, malo podigao i ostavio nekoliko centimetara gole kože. - Meze, gospodine? - Molim? - trgnuo se. - Hvala - uzeo joj je poslužavnik iz ruku i krenuo prema vratima.
~ 25 ~
Bookhunter
Neky - Ne pazite, Metkalf, neko bi mogao da odveze vašu dragocenu limuzinu. Dajana, koja uprkos najboljoj nameri nije mogla da prestane da misli na tog zgodnog čoveka, koji je iznenada ušao u njen život, okrenula se kada je čula njegov glas tik iza sebe. - Taj bi morao da slomi bravu, isključi alarm i nadmudri GPS. - Da, s tim aparatom automobil svuda može da se pronađe - stao je uz nju. - Zašto onda niste pošli sa mnom u galeriju? - Gospodin Pirs se ne bi složio s tim - odgovorila je gledajući severnu obalu Temze. - Osim toga, ovo je mnogo lepše od nekoliko starih slika. - Zemlja nema ništa lepše da pokaže... - citirao je. Pogledala ga je preko volje. - Koliko Engleza ume da citira arapske pisce? - pre nego što je odgovorio, brzo je upitala: - Da li je izložba pri kraju? - Ne, u punom je jeku. - Oh... Došao je da je vidi i doneo joj je nešto za jelo. - Zna li gospodin Pirs da ste pobegli? - Pobegao? - Vi ste glavna atrakcija večeri. - Ne, mesto za odmor u Nadiri glavna je atrakcija. Osim toga, uputio sam Džejmsa na ozbiljnu mladu novinarku, koja sumnja u moj inregritet. - Zašto? Pružio joj je poslužavnik. - Mislio sam da ste možda gladni. - Nisam. Zašto sumnja u vaš integritet? - Znate kakvi su novinari, rođeni cinici. - Možda. Ali zašto bi više verovala Džejmsu nego vama? - Njegov je zadatak da je navede na to da dođe u Nadiru i sama formira mišljenje. Za to bi bio dovoljan samo osmeh šeika Zahira, pomislila je. Tim osmehom može da dobije sve što poželi..
~ 26 ~
Bookhunter
Neky - Onda se cinizam isplati - rekla je. Ne, ne dobija sve. Nije dobio njenu snežnu kuglu. Nije dobio nju. - Da sam znala da nudite besplatan odmor, možda bih... Ponovo je došla u iskušenje. Nije to izgovorila, ali su oboje znali šta je htela da kaže. To je bilo jedino iskušenje, kojem bi podlegla. - Poslužite se. Nije bila gladna, ali ako bude jela, neće moći da kaže nešto što bi posle zažalila. Ubacila je mali sendvič u usta i na jeziku osetila nežni ukus kremastog sira. Uzdahnula je od zadovoljstva. - Da li ste ovo probali? - Da li treba? - upitao je Zahir ozbiljno. - Da... ne! Ni u kom slučaju. Najbolje da mi ostavite poslužavnik i da se vratite unutra. Ipak je probao. - Odlično - rekao je, a jedna mrvica zadržala mu se na donjoj usni. Dajanu je koštalo mnogo napora da je ne obriše prstom. - Hajdemo na klupu, više ćemo uživati u hrani ako sednemo. Mogao bih nešto da nam donesem za piće. - Nama? Izvinite, ali zar nećete nedostajati društvu? - Znači, hoćete sve sami da pojedete. Jesam li u pravu? Iako mu je glas zvučao ozbiljno, njegovo lice to nije bilo i morala je da se nasmeje. - Uhvaćena na delu. - Uzmite. Meni predstoji večera - nije zvučao oduševljeno. - Zar je baš toliko loše? - Dobra hrana biće obesmišljena razgovorima o finansijama. To je odličan recept za probleme s varenjem. - Tako je to kad se pomešaju posao i zadovoljstvo. - Prava ste mudrica, Metkalf. Šteta Što ljudi iz sveta finansija nisu toliko razumni. - Verovatno se drže poslovice: Vreme je novac. Ako dve stvari radite istovremeno, zaradićete dvostruko više novca. - Pogotovo ako ne plaćate večeru.
~ 27 ~
Bookhunter
Neky Spustio je poslužavnik na klupu, sačekao da ona sedne, i posle kraćeg oklevanja seo je i on, ali tako da je poslužavnik bio između njih. Dajana je lebdela između olakšanja i razočaranja. - Čarobno, zar ne? Tako mnogo istorije na svakom kvadratnom metru - rekao je Zahir. - Da li ste proveli mnogo vremena u Londonu? - Previše. Išao sam u školu malo dalje odavde. - Zaista? I ja sam! Naravno, nisam pohađala Iton, nego u državnu školu u Patniju. - Da li još uvek živite tamo? - Mhm... Imati dvadeset tri godine i još živeti s roditeljima... zar to nije tužno? - Tužno? - Dosadno, dostojno sažaljenja. - Naprotiv. U mojoj zemlji žene žive pod okriljem porodice dok se ne udaju. Ne ako imaju petogodišnjeg sina, a nemaju muža, mislila je Dajana dok su se gledali. Zahir je znao da bi sad trebalo da ode. Dok je ovde sedeo i flertovao sa svojim vozačem, i pritom želeo više od toga, njegova majka i sestre birale su mu nevestu. Vetar je naneo pramen kose na Dajanino lice i on ga je instinktivno sklonio. Svila, pomislio je, kestenjasto-smeđa svila u savršenom kontrastu sa zeleno zlatnim očima. Iskušenje da uvojak obavije oko svog prsta i da je privuče sebi bilo je moćno, ali uspeo je da se kontroliše. Polako, pazeći da joj ne dodirne obraz, zadenuo joj je pramen iza uha. Zanela ga je glatkoća njene kože na vratu i konačno je prstima dodirnuo njenu kosu. Pogledala ga je razrogačenim očima i, sekund pre nego što ju je poljubio, stisnula je usne, zadržala dah i ukočila se. Činilo mu se da je prošla večnost pre nego što se opustila i uzvratila mu poljubac. Tresak poslužavnika vratilo ju je u stvarnost. Dajana se trgnula. Zenice su joj bile raširene, usne pune i tamne, obrazi rumeni. Sve što je osećala pisalo joj je na licu. Kao da je to znala, okrenula je glavu i pogledala poslužavnik.
~ 28 ~
Bookhunter
Neky - Gozba za golubove - prošaputala je. Hteo je nešto da kaže, ali šta? Nije znao čak ni njeno ime. Nije više mogao da je oslovljava s Metkalf... - Moram da se vratim na izložbu - rekao je ustajući. Klimnula je glavom. - Poneću poslužavnik. A onda, kao da mu je čitala misli, rekla je: - Dajana. Ime mi je Dajana Metkalf. - Kao princeza? - Nažalost. Moja majka bila je njen fan. - Dajana je bila i jedna boginja. - Znam. Veličanstveno ime za običnu devojku. Većina me zove Di. - Nema običnih devojaka, Dajana. Svaki je čovek jedinstven. Svet je pun ljudi, kojima je drago što tapkamo u mestu. Ne treba da im pružimo zadovoljstvo da sami sebe omalovažavamo. Dajana ga je nekoliko sekundi posmatrala, a on je potom otišao ne sačekavši odgovor. Načinio je pokret glavom, koji je bio nešto između klimanja i naklona, okrenuo se i brzo udaljio. Da li je ljut na nju? Nema potrebe. Ona je bila dovoljno ljuta na sebe kad se malo pribrala. Zaboraviće taj dodir, koji ju je duboko potresao, isto kao i probuđena osećanja i požudu, za koje je verovala da su mrtvi posle toliko vremena. Lako je njemu da priča o tapkanju u mestu. Njegovo mesto u svetu tako je visoko iznad ostalih ljudi da mu verovatno treba maska za kiseonik. Šta on zna o njenom životu? Samohrana majka sa osamnaest. I baš kad je poverovala da sve ide nabolje, njen otac je pretrpeo moždani udar i postao nesposoban za rad. I ona i majka morale su da rade po celi dan, a i dalje su tapkale u mestu. Morala je da odloži snove za neko bolje vreme. Ujutro ću sebi, kao i obično, spremiti sendvič, termos sa čajem i poneću bocu vode, mislila je podižući poslužavnik i istresajući golubovima ostatke hrane. Klecavih kolena ušla je u galeriju, dodala je konobarici poslužavnik i otišla da opere ruke ne gledajući ni levo ni desno.
~ 29 ~
Bookhunter
Neky Kad se nekoliko minuta kasnije vratila, prvo je ugledala Zahira. Njegova pažnje bila je usmerena na vitku, elegantnu ženu, čija je tamnoplava duga kosa bila začešljana u visoku punđu. Dajana je zastala kao ukopana. Žena se smejala dodirujući Zahirovu ruku. Bilo je jasno da se dobro poznaju. Osećala se kao da je dobila snažan udarac u stomak, koji ju je vratio u realnost. Šeik Zahir je kao magnet privlačio lepe žene, elegantno odevene žene. Poljubio me je jer sam bila tu. To je njegov manir. Muškarci su takvi. Uzimaju ono što mogu da dobiju. Vode ih hormoni, ni o čemu ne razmišljaju. Trebalo bi da mi je to odavno jasno. Okrenula se ugledavši pred sobom Džejmsa Pirsa, koji je pogledao svog šefa, pa nju, i kao da je znao šta se u njoj dešava, sažaljivo se nasmešio. - Divna žena, zar ne? - Predivna! Ko je ona? - Njegova partnerka. Treba da se vratite do automobila. Šeik Zahir će napustiti izložbu za pet minuta. Naredba je bila izlišna. Dajana je čeznula za svežim vazduhom. Očekivala je da će plavokosa žena krenuti s njim, ali kad je izašao iz galerije, pratio ga je samo Džejms Pirs. - Prepuštam goste vama, Džejmse. Svi treba da dođu u Nadiru i da se sami uvere. - Svi će doći osim dvojice novinara tabloida, koji očekuju poseban poziv, ali sam siguran u to da će uskoro jesti princezi iz ruke. Plavokosa žena je princeza? Zašto je iznenađena? - Bez sumnje. Hoćete li otpratiti Lusi do njenog vozila kada ja odem? - Biće mi zadovoljstvo. Treba li da preuzmem pozive u slučaju da lord... Džejms Pirs je bacio pogled na Dajanu ne završivši rečenicu i dajući joj time do znanja da nema poverenja u nju. - Hvala, Džejmse, mislim da sam u stanju da sam odgovorim na eventualna pitanja lorda Redklifa - odgovorio je Zahir bez oklevanja. - Serkli Skver, Dajana. - Gospodine.
~ 30 ~
Bookhunter
Neky - Posle toga dođite ovde po mene, Metkalf! - naredio je Džejms Pirs grubo. Šeik Zahir je zadržao vrata, koja je upravo otvorio, pa je rekao svom asistentu: - Uzmite taksi, Džejmse. - Nema problema - brzo je reagovala Dajana. Nije htela da mu da razlog da se požali Sejdi na nju. - Ionako moram da čekam. Doći ću što brže budem mogla, gospodine Pirs. Sela je za volan i krenula u stilu taksista kroz London koristeći ogledalo sa strane, pri čemu je izbegavala kontakt pogledom sa svojim klijentom. Pošto se striktno držala pravila da govori samo ako je nešto pitaju, bila je to tiha vožnja jer šeik Zahir nije progovorio. Verovatno je bio ljut što se oglušila o njegov zahtev u vezi s Džejmsom Pirsom. Sigurno nije navikao da mu se neko suprotstavlja. Ili je možda mislio da je posle onog poljupca postala članica njegovog ličnog harema? Kad se zaustavila ispred restorana na Berkli skveru, nije pokazao nameru da izađe. Da li je to njegov način da pokaže da je sve ostalo po starom ili da se promenilo? Možda ni jedno ni drugo. Kad mu je otvorila vrata, bio je zadubljen u misli. Očigledno nije primetio da su stigli. - U koliko sati da dođem po vas, gospodine? - upitala je da ne bi rizikovala. Zahir je tokom vožnje razmišljao o predstojećem sastanku i trudio se da odagna Dajanu Metkalf iz misli. Ipak, samo je jedno njeno pitanje bilo dovoljno da svi njegovi napori propadnu. - Ukoliko još ne znate, možete me pozvati. - Da vas nazovem? - Na ovoj strani je broj telefona u automobilu, a na drugoj broj mog mobilnog. Uzeo je kartici, još toplu od njenog tela. Da bi skrenuo pažnju sa svojih ruku, koje su počele da drhte, okretao ju je. Nameravao je da se vrati u hotel. Bez obzira na to kako sastanak prošao, biće mu potreban svež vazduh da razbistri misli. Rekao bi joj da ide kući, da uzme slobodno veče, ali insistirala je na tome da se vrati po Džejmsa, pa je oklevao. Ne bi joj učinio uslugu kad bi je poslao ranije kući. Naprotiv, uzeo bi joj tri sata rada u najskupljoj tarifi.
~ 31 ~
Bookhunter
Neky - Mislim da ćemo završiti oko pola dvanaest. Nazvaću vas ako se oduži. - Da, gospodine. To “gospodine” mu se nije dopalo. Ali nije reč samo o obraćanju. Od prvog trenutka na aerodromu izbegavala je da ga pogleda u oči. Gledala je mimo njega i razumeo je šta je Dajana time želela da mu poruči. Mislila je da onaj poljubac ne znači ništa. Davala je i njemu i sebi šansu da se povuku i da počnu iz početka. Nije imao izbora. Lakim naklonom uvažio je njenu želju i rekao: - Hvala, Metkalf. U deliću sekunde sreli su se njihovi pogledi i video je nešto u njenim očima zbog čega je zaboravio ljude koji su ga čekali. Hteo je da zadrži Dajanu, da sedne pored nje i odveze se na neko mirno mesto, gde neće biti granice između njihova dva sveta. Zašto? Zbog njenog osmeha? Da ga ponovo izmami uprkos njenoj nameri da bude ozbiljna? Da razgovara s njom bez stresa. Ona se, doduše, smejala, pocrvenela je i uzvratila mu poljubac, ali njeno oslovljavanje sa gospodine reklo mu je da je svesna jaza među njima, koji je on zanemario. Znala je, isto tako dobro kao i on, da između njih ne može biti ničeg osim kratke avanture. I bila je dovoljno pametna da se povuče, da se pretvara kao da se ništa nije dogodilo. Neka proračunta žena iskoristila bi priliku. Prodajom priče o njihovoj romansi žutoj štampi mogla bi da ostvari mnogo više od sna o sopstvenom taksiju. Ona je, međutim, na distanci. Zašto mu teško pada da prihvati takvo ponašanje? Obično nije brzo gubio glavu ili srce zbog jednog osmeha. U poslu je ambiciozan i ne plaši se rizika. U privatnom životu je obazriviji. Vodio je računa o tome da njegove veze ostanu površne. Žene su znale da s njim ne može biti ničeg ozbiljnog, bili su to bezazleni flertovi, koji nikoga nisu povredili. Dajana Metkalf je drugačija. I nije mu bilo do bezazlenog flerta s njom. Znao je da sad treba da se usredsredi na posao. Pa ipak, želeo je da čuje kako izgovara njegovo ime, da ponese sa sobom njen osmeh i miris njene kože... Večeras će mu trebati sva umešnost ako želi da postigne dogovor. Ipak, mogao je da razmišlja samo o osmehu, koji je nestao s njenog lica.
~ 32 ~
Bookhunter
Neky Spontano je podigao karticu osetivši dašak njenog mirisa. Mirisa Dajane Metkalf. Trebalo je da nazove Džejmsa i da ga zamoli da traži drugog vozača. Daleko od očiju, daleko od srca! Ali ni to nije moguće. I nije sve ovo započeo poljupcem. Ne, njegova prva greška bila je to što je razgovarao s njom. Zaista je razgovarao s njom. Razgovarao je i s Džekom Lamlijem, ali ni posle nedelju dana u njegovom društvu nije znao ništa o njemu. Dajana nije vodila učtiv, prazan razgovor. Ona je opuštena, priča ne razmišljajući dugo, ne pokušava da se dopadne. Nije usiljeno učtiva, što je Džek Lamli savladao do detalja. Nije mogao ni hteo da joj upropasti veliku šansu i da je pošalje za volan školskog autobusa. Nigde nije pogrešila. On se ogrešio o sva pravila i sad to mora da plati. Možda će poslovni razgovori delovati na mene kao hladan tuš, pomislio je gledajući kako svetla automobila iščezavaju. A možda je, jednostavno, trebalo da se sabere. - Veličanstvo... - konobar ga je učtivo pozdravio i odveo u privatnu prostoriju, rezervisanu za diskretne razgovore. - Drago mi je što vas vidim. I meni je drago, Džordže. Kako su tvoji sinovi? - pitao je, kao što bi to uradili njegov otac i deda. A Dajana se vratila u firmu, upisala se u knjigu vozača, bacila je razbijenu kristalnu kuglu, a zatim usisala vozilo. Gricnula je komadić sendviča, koji je usput kupila. Ipak, iako je imala pune ruke posla, nije mogla da sredi misli. Stalno joj je pred očima iskrsavao trenutak kad ju je Zahir poljubio i kad se za sekundu osećala kao princeza. Zahir je nameravao da nazove Dajanu oko jedanaest i da je pošalje kući. Ali zaboravio je da to učini, a kad je izašao iz restorana i video da ga čeka, znao je da mu je podsvest pripremila klopku. Obradovao se što je vidi. Nije želeo da bude sam u tom trenutku, želeo je da s nekim podeli uzbuđenje. Sa ženom, čiji je osmeh grejao njegovo srce. - Ovo je bio dug dan, Metkalf. Imate li još pet minuta za mene? - Da... naravno. Kuda želite da vas odvezem? - Nikud. Hoćete li da prošetate sa mnom?
~ 33 ~
Bookhunter
Neky Možda je ovoga puta potrefio pravu meru. Zaključala je automobil i pošla s njim. - Ne vide se zvezde. Osvetljenje u Londonu krade nam zvezdano nebo. U pustinji su noći crne, a zvezde nadohvat ruke. - To budi strahopoštovanje. - U pravu ste. Praznina, hladnoća i tišina, samo se vetar čuje. Čovek postane svestan toga koliko je mali i beznačajan. - Kako je protekao vaš sastanak? - Bolje nego što sam se nadao. Stavio je sve na jednu kartu, išao je pravo prema cilju, obznanio je svoju ponudu i uslove. I bio je veoma ubedljiv. - Ako izuzmem prisutne na večeri, vi ste prvi koga obaveštavam: Ramal Hamra dobija sopstvenu avionsku flotu. - O, to je divno! - Divno je svako sklapanje posla, samo se cifre razlikuju. Kad budete kupili svoj prvi taksi, mnogo će vam to značiti. - To će biti čudo - sanjalački je rekla. - Ako se desi, gledaću u zvezde s pravim strahopoštovanjem. Uhvatio ju je za ruku dok su prelazili ulicu i nije je ispustio kad su bezbedno prešli na drugu stranu. Gledao je u crvenkasto noćno nebo. - Ali ne u Londonu, Metkalf - za trenutak se ukočila, ali se na pomen svog prezimena umirila i ponovo opustila. - Možete ići u planetarijum. - Nema potrebe. U Londonu se zvezde ne traže na nebu. Gleda se dole. Namrštio se, a ona se nasmejala. - Zar niste znali da londonske ulice nisu popločane zlatom, nego zvezdama? - Zaista? Očigledno sam nešto propustio. - Sada smo na Berkli trgu. - I? - Zar ne znate tu pesmu? Ne, ne možete je znati, stara je. Berkli trg... Iz njegovog sećanja izronila je stara, izgrebana ploča, koju je njegov deda ponekad slušao. - Mislim da je u nekakvoj vezi sa slavujem. - Poznata vam je! - Sećam se melodije.
~ 34 ~
Bookhunter
Neky - Nije samo o slavuju reč, spominju se i zvezde. Moj tata ju je često pevao mami i plesali su u kuhinji. - Zaista? - okrenuo se i spustio je šaku na njen struk. - Šta čekate? Pevajte! - naredio je. Dajana nije mogla da poveruje, da joj se ovo dešava. Da je na njoj elegantna odeća, ne bi se sebi činila toliko smešnom. Ali u uniformi... - Molim vas, nemojte. Ali Zahir je uzeo njenu ruku i okretao se s njom u naručju pevušeći. - Zahire... Nije je slušao. - Zaboga, to čak nije prava melodija! - Nije? Kako ide? Možda je njegova radost bila zarazna. Počela je da peva, a Zahir ju je pratio. Plesali su na Berkli trgu uz melodiju, koja je bila stara i kad su njeni roditelji plesali uz nju. Pesma o ljubavi i o nemogućnosti njenog ostvarenja: London je postao mesto gde sleću anđeli, pevaju slavuji, a ulice su popločane zvezdama. Plesali su kao da su bili sami u univerzumu. Kad je otpevala poslednju strofu, Dajana je primetila da više ne plešu nego stoje pored “mercedesa”, a Zahir je drži u naručju. Želela je da je poljubi. Kao da je mogao da joj čita misli, povukao je njene prste na svoje usne. Onda je nakrivio glavu, kao da osluškuje. - Da li čujete? Slavuj. Morala je da se napregne i da ignoriše topli dah na svom obrazu, njegove prste, kojima je držao njene, njegovu toplu ruku na svom struku, čaroliju pesme, koju je slavuj pevao u njenom srcu. - Ne, gospodine - glas joj je zvučao ozbiljno. - Videćete da je to samo vrabac. Time je razbila lepotu trenutka i opasnost je otklonjena. Zakoračio je unazad i prošaputao: - Zaboravio sam, Metkalf, vi ne verujete u bajke. Poželela je da mu objasni, ali je rekla: - Ni vi ne verujete, gospodine. - Ne. Ponovo je dodirnuo njene prste usnama, okrenuo se i bez reči je otišao. Šta?! - Gospodine! - činilo se da je ne čuje. - Kuda ćete? - potom je očajno povikala: - Zahire!
~ 35 ~
Bookhunter
Neky Ne okrenuvši se doviknuo je: - Idite kući, Metkalf. Pešice ću u hotel. - Ali... Zastao je. Šta, ali? Na šta je mislila? Okrenuo se i pogledi su im se sreli. Moć njegovog žarkog pogleda nasmrt ju je uplašila. Imala je još toliko zdravog razuma da se povuče, a sad kao da je htela ponovo da se uništi. Sve je počelo tim njenim ali. Ovog puta nije bilo izgovora. Nije joj više osamnaest. Starija je pet godina, ne sme izgubiti ugled, mora biti odgovorna... A upravo je doživela strast u svom iskonskom obliku. Zov, kojem niko ne može da odoli. Godine, iskustvo... ništa nije pomagalo. - Ali? - Zahirov glas bio je mek kao svila. Pružila mu je ruku bez razmišljanja, kao da ga moli da se vrati, da nastavi tamo gde je stao. Prišao joj je za korak. Možda je to bio pokret, koji je prekinuo čaroliju. Brzo se pomerila. - Idete u pogrešnom smeru - rekla je. - Morate prvo Čarlsovom ulicom, pa u Kraljičinu, a zatim u Ulicu Karzon. - To je iz priručnika za taksiste, zar ne? - Da. Ne... - nije mogla da odvoji pogled od njega. - Kraljičina ulica je jednosmerna. Ja... taksijem se mora kroz Erfild ulicu. Zahir ju je nežno uhvatio za ruku, otvorio joj je vrata automobila i rekao: - Vidimo se ujutro u deset, Dajana. Pomerio se tek kad je limuzina krenula. Duboko je uzdahnuo. Iako je ovu ženu sreo pre nekoliko sati, činilo mu se da ju je čitavog života čekao. Uz nju je želeo da se smeje, da pleše. Pored nje je poželeo da peva. Srce mu je gorelo, glava bila u oblacima, a slavuji su mu pevali usred Londona... Otac je sedeo pred televizorom. Nije išao u krevet dok se ne bi uverio u to da je njegova devojčica bezbedno stigla kući. - Mnogo posla? - upitao je. - Više nego obično - osmehnula mu se svlačeći jaknu. - Neke kolege su se razbolele, pa sam danas vozila najbolji automobil i šeik mi je bio klijent - o tome bi trebalo da ćuti, jer ju je otac čitao kao otvorenu knjigu. - Da li je ovde sve u redu? - upitala je da promeni temu. - Da li je Fredi bio naporan?
~ 36 ~
Bookhunter
Neky - Ne, bilo mi je zabavno s njim. Ustao je i otišao u kuhinju. Okrenuo je slavinu i ispod nje postavio čajnik. Htela je da kaže: Pusti... ja ću..., ali je shvatila da će tako povrediti njegovo samopoštovanje. Ipak, bavljenje unukom učinilo je za zdravlje njenog oca više od višemesečne fizioterapije. - Šta želiš? Čaj, kakao? Najradije bi otišla u svoju sobu, zaključala vrata i pokušala da sredi vrtlog osećanja. Ali njen otac je želeo da mu ispriča kakav joj je bio dan. - Kakao, ako ćeš ga i ti popiti sa mnom. Mama je otišla gore? - Da pre nekoliko sati. Bila je iscrpljena. Danas je u radnji pravila cvetne aražmane za neku svedbu. Zaista je bila umorna kad se vratila kući. - Treba joj odmor. Možda bismo mogli da odemo nekud za raspust. - Treba da ideš na odmor s mladim ljudima. - Mislim da Fredi ne pripada grupi od osamnaest do trideset godina - šalila se, kao da ništa nije primetila. - Mi ćemo brinuti o njemu. Ti moraš izaći i živeti svoj život. - Fredi je moj život. - Di... - Kakva je bila utakmica? Navela je oca da priča o svojo omiljenoj temi, o kriketu, pa je mogla da se isključi i promrmlja ponekad naravno i neverovatno. Kad su popili kakao, oprala je šolje i poljubila ga. - Reci mami da ću se ja ujutru pobrinuti za Freda. Moram na posao tek u devet. Nemoj dugo - opomenula ga je. Otišla je u Fredijevu sobu i pomilovala ga je po tamnoj kosi. Tek mu je pet godina , a već je zavodnik, kao što je bio njegov otac. - Laku noć, anđele - promrmljala je. - Lepo spavaj. U svojoj sobi sela je na krevet i iz donje fioke noćnog stolčića izvadila je kutiju, u kojoj je čuvala uspomene. Sasvim na dnu bila je fotografija s neke zabave. Sasvim slučajno su ona i Pit O’Hanlon bili na istoj fotografiji, koju joj je neko poklonio. To je sve što je imala od Fredijevog oca.
~ 37 ~
Bookhunter
Neky Zadržala ju je samo zato što će Fredi jednoga dana insistirati na tome da sazna ko mu je otac. Do tada će uspomena izbledeti, kao i ta fotografija. Sad ju je izvukla, jer je morala da podseti sebe na to kako čovek može uništiti život ukolio podlegne strasti. Konačno je zatvorila kutiju. Skinula je unformu i spremila čistu bluzu za sutra. Istuširala se i konačno opružila u krevetu. Čim je sklopila oči, videla je Zahirov osmeh. Osećala je njegov dlan na svom telu, njegov dah na obrazu, njegove usne... Nekako je zaspala sanjajući da vozi drečavoroze taksi u unutrašnjosti snežne kugle. Pritom se zaustavila ispred Šeika Zahira, koji nije ušao u vozilo, već ju je samo pogledao i rekao: - Poljubi me, ja sam princ. Kad je to učinila, pretvorio se u žabu.
~ 38 ~
Bookhunter
Neky
4. poglavlje Prodoran zvuk alarma rasterao je maglu njenih snova. Uzdahnuvši, dokotrljala se do ivice kreveta. Još je bilo rano, ali nije želela da rizikuje da još jednom zaspi i da opet sanja to isto. Obukla je bademantil i otišla u Fredijevu sobu da, kako mu je obećala, bude uz njega kad se probudi, kao i da priušti majci još pola sata sna. Luksuz je što će danas otići kasno na posao... Pod pretpostavkom, naravno, da je Džek još uvek bolestan. Čovek o njemu može da misli šta hoće, ali Džek nije folirant. - Mama? - Fredi je otvorio oči, pa se, budan u sekundi, bacio majci u naručje. Zatim ga je odnela u kuhinju. Uživala je što najzad ima vremena da s njim doručkuje i da ga potom odvede u vrtić. Tata je u pravu, pomislila je kad se nešto kasnije s majkom srela u hodniku. Mama izgleda užasno umorno. Spontano je zagrlila majku. - Šta sad to znači? - Ništa... i sve - potom je doviknula ocu u kuhinju: - Nazvaću te kasnije. - Ne brini za nas, biću ovde kad se Fredi vrati iz vrtića. Možda ćemo prošetati kraj reke. - O, da! - Fredijeve oči su zablistale. Dajana je uzela sina za ruku i osmehnula se ocu. Njena majka je zabrinuto odmahnula glavom. - Ne moraš ga dovesti do školske kapije. Ja ga dovedem do ugla, pa ostatak put pređe sam. - Zaista? Može li to, Fredi? - klimnuo je glavom. - Super! Zaista si porastao! - Ne zaboravi da večeras imaš roditeljski! - Da, da, znam! - mahnula im je i otišla. Na uglu u blizini škole Dajana je zastala. Zaboravila je da poljubi Fredija. Gurnula je ruke duboko u džepove da mu ne bi mahnula. Videla ga je kako nestaje u mnoštvu dece. Uvek se brinula kako će ga drugi prihvatiti. Uostalom, zašto ga ne bi prihvatili?
~ 39 ~
Bookhunter
Neky Polovina dece u njegovom razredu živi samo s majkom. Ali većina bar poznaje svoje očeve. Osetila je bes, pa je požurila u Kapitol Kars... Zahir nije spavao, on i Džejms radili su do duboko u noć, ali ovog jutra nije mu pokvario raspoloženje nedostatak sna, nego mejl koji je dobio od Atije, svoje najmlađe sestre. Uzbuđeno je pisala o njegovoj predstojećoj svadbi opisujući kandidatkinje, koje će po povratku kući upoznati. Jedna je imala pedivnu kosu, druga božanstveno telo, treća nije bila toliko zgodna, ali je imala očaravajući osmeh i bila je ličnost. Sve to podsetilo ga je na stočnu pijacu. Ali mejl ga je u pravo vreme podsetio i na to ko je i šta se od njega očekuje. U ta očekivanja nije spadalo da pleše sa svojim šarmantnim vozačem na ulici... - Di.... Kad je Dajana ušla u kancelariju, Sejdi je stajala pored prozora. Pretpostavljala je da će joj šefica reći da od danas ponovo vozi uobičajenu rutu. Šeik Zahir se sigurno pokajao zbog spontanog izliva osećanja. Uvek je pogrešno upuštati se u vezu s potčinjenima. Verovatno je zamolio Džejmsa Pirsa da mu nađe drugog vozača. Dobro je tako, rekao joj je unutrašnji glas. Oboje će biti pošteđeni neprijatnisti. Pa ipak nije mogla da zaboravi njegov poslednji pogled, koji joj se urezao u dušu... - Da li je sve u redu, šefice? Zašto nisi zvala, došla bih ranije. Sejdi je odmahnula glavom. - Imam nekoga ko će do kraja nedelje voziti školski autobus. Džek još nije ozdravio, ali insistira na tome da dođe sutra mada znam da velike poslove neće moći da radi do sledeće nedelje. Možeš li opet da uskočiš do večeras? Zahir nije zahtevao drugog vozača? Njena radost više nije bila usiljena. - Do koliko sati? Imam večeras roditeljski. - Videćemo. Šeik Zahir mora da bude opet u Londonu u šest. Ako ga budeš dotad vozila, naći ću nekoga za uveče. - Nema problema. - Dobro. Nazvaću te kasnije da ti kažem ko će ga preuzeti uveče i voziti da bi mogla da mu preneseš. I uneću te u tabelu, kao njegovog vozača do kraja njegovog boravka ovde.
~ 40 ~
Bookhunter
Neky - Hvala ti, Sejdi. Hvala što mi veruješ. Sejdi se osmehnula. - Dobro si obavila posao. Lep provod na moru. - Na moru? - Šeik Zahir sutra ide u luku za jahte i u firmu koja ih pravi. Šeik Zahir je s Džejmsom Pirsom stajao pred hotelom kad je Dajana došla po njih u tri minuta do deset. Bio je sportski odeven, u lanenoj jakni, prikladnim pantalonama i tamnosmedoj polo majici. U ruci je držao kožnu fasciklu. Po Džejmsu Pirsu nije se moglo zaključiti da će provesti dan na moru: na sebi je imao odelo na uske pruge i tamnoplavu kravatu. Čvrsto je držao neizbežni laptop. Uzdahnuo je. Kad se zaustavila, Zahir je nešto rekao svom asistentu, na šta je ovaj klimnuo glavom i pridržao vrata dok je šeik ulazio u vozilo. Sam. Džejms Pirs je zastao dobacivši Dajani ljutit pogled, pa se vratio u hotel. Da li to znači da će provesti čitav dan zajedno, bez pratnje? - Možemo da pođemo - rekao je Zahir. - Zar gospodin Pirs ne ide s nama? - upitala je. - Nema vremena, mora da se pobrine za ugovore. Advokati nikada nisu slobodni. Da li ste razočarani, Metkalf? Da li ste se sprijateljili kad ste ga sinoć odvezli? - Nismo plesali, ako na to mislite. Nisam htela da krenem, a da se posle ispostavi da je nešto zaboravio u hotelu - pokušala je da se izvuče. Zahir je podigao obrvu. - Da li mislite da on greši? - Oh... ne... Prekasno je shvatila da je bio ironičan. O, Bože! Vozila je duž parka Lejn, zahvalna Što je saobraćaj gust i što svu pažnju mora da usmeri na vožnju. Ali nije bilo ometanja sa zadnjeg sedišta. Zahir je zurio u ugovore pokušavajući da se koncentriše na cifre umesto na ženu koja je sedela ispred njega. Nije želeo da misli na nju. Koliko god da ga je iznervirao sestrin mejl, on ga je spustio na zemlju. Sad je bio odlučan da ovaj šarmantni ali neprikladni flert, u koji se upustio ne razmišljajući o posledicama, okonča. Dajana Metkalf je zaslužila bolje.
~ 41 ~
Bookhunter
Neky Ručaće u jaht-klubu s direktorom i razgovaraće s njim o vođenju marine u Nadiri, koje je želeo da mu prepusti. Posetiće kompaniji za proizvodnju plovila, gde će videti jahtu, koju je naručio pre godinu dana i koja je sad spremna za isporuku. I to će biti jedino čulno zadovoljstvo koje će sebi danas priuštiti. Bleštavi mesing i ispolirano drvo ne predstavljaju opasnost kao nežna koža boje slonovače i vrele usne. Bolje je da se bavi detaljima ugovora nego da zadirkuje Dajanu Metkalf i da se nada da će videti jamice na njenim obrazima dok se svim silama trudi da se ne nasmeje. To je mnogo bezopasnije nego provocirati je dok ne zaboravi na učtivost i ne bude ono što jeste, pa je poljubiti i plesati s njom nasred ulice... Koncentrisao se na Džejmsove beleške. Njegova odluka bila je čvrsta: ne tražiti njen pogled u retrovizoru, ne pitati je za porodicu. Ne pitati je kakav je njen život. Ne pitati je zašto kada se ne osmehuje, izgleda tako izgubljeno. Pre raskrsnice Dajana je pogledala u retrovizor. Šeik je bio zadubljen u papire. Pa ipak, mogla bi se zakleti da u deliću sekunde, pre nego što je pogledala u ogledalo, nije radio, već ju je posmatrao. Možda je samo želela da veruje u to. Počela je da gubi kontakt s realnošću. Saberi se, Di! Zašto bi muškarac, koji se druži s prelepom princezom, gledao tebe? Dobro pitanje. A ipak ju je gledao, dodirivao, plesao s njom... Možda nije mogao drugačije. Moćni muškarci tako se ponašaju, a moć je snažan afrodizijak. I mnoge žene mu se, očigledno, bacaju u naručje. Verovatno je to očekivao i od nje. Ne, to nije istina, Zahir nije takav. Njegov poljubac bio je drugačiji, nije bio požudan, bio je... sladak. A da je hteo više, ne bi prošle noći onako otišao. Ipak, uzela je iz pregrade sunčane naočare da bi izbegla svaki kontakt očima u ogledalu. Posle dva sata vožnje u tišini stigli su u luku u Svithevenu. Nekadašnje ribarsko selo postalo je gradić, u koji su dolazili vlasnici luksuznih plovila. Izašla je iz automobila i otvorila vrata, a Zahir joj je, izlazeći, pružio fasciklu s dokumentima. - Krenite, Metkalf! - Ah... - I skinite šešir!
~ 42 ~
Bookhunter
Neky Uplašeno se uhvatila za glavu. - Zar vam se ne dopada? - bila je greška što je privukla njegovu pažnju na sebe. Zastao je, okrenuo se i prodorno ju je pogledao. Počeo je od ravnih, sportskih cipela, preko udobnih pantalona, komotne jakne koja joj je dopirala do bokova, da bi se njegov pogled zadržao na šeširu. - Ne dopada mi se vaša radna odeća. Budite srećni što treba da skinete samo šešir. Gledala je za njim otvorenih usta, a on je ušao u zgradu jaht-kluba Svitheven. Ko je ovaj čovek? Šta se dogodilo sa šeikom Zahirom, koji je sinoć plesao s njom? - Hvala! Bacila je šešir zajedno s rukavicama u pregradu. Skinula je jaknu, a bluzu je brzo zamenila crvenom majicom, koju je ponela ako bude morala da menja gumu. Čovek ima ukusa, a lepa princeza dokaz je tome. Ponovo je stavila naočare, zaključala automobil, duboko je uzdahnula i s fasciklom pod rukom krenula za šeikom. Zahir je zastao pred vratima kluba. Nije mogao da poveruje da je to zaista izgovorio. Nije bilo opravdanja za njegovu grubost. Mogao je to da objasni jedino frustracijom da je bio toliko blizu Dajane, a da mu je nedostižna. Izbegavala je kontakt pogledom, pa je poverovao da je njegova odluka u redu. Znao je da neće poći s njim ako je pozove, zato je morao da joj naredi. I da pritom izgovori ličnu primedbu, koja je prouzrokovala da se ona povuče, šokirana time. Kad je Dajana ušla u klub, bilo je mračno. Podigla je sunčane naočare osvrnuvši se oko sebe. Dama na recepciji joj se osmehnula. - Gospoda su gore. - O, hvala! Na prvom spratu nisu bile kancelarije, već restoran i bar. Tamo je stajao Zahir u društvu muškarca, koji je bio otprilike njegovih godina, ali niži, opaljen suncem i vetrom. Obojica su se okrenula kad im je prišla. Zahir, koji je primetio da se presvukla, malo je oklevao pre nego što ju je predstavio. - Metkalf, ovo je Džef Majkls. On nas je pozvao na ručak. Zahir joj nije ostavio vremena za razmišljanje. To je bio pametan potez, jer u ovoj situaciji nije mogla da mu kaže koliko je njegovo ponašanje neprimereno. - Džef, Dajana Metkalf je članica mog lokalnog tima.
~ 43 ~
Bookhunter
Neky - Drago mi je, Dajana. Pružio joj je ruku, kao da je ona važna osoba. Reagovala je automatski, rukovala se i pokušala je prijateljski da mu se osmehne. - Šta želite da popijete? Brzo se sabrala. - Vodu, molim. Negaziranu. Džef je klimnuo glavom barmenu i rekao: - Na terasi je mirnije. Naravno, ako vam je tamo dovoljno toplo, Dajana. I više od toga. Nije joj problem temperatura vazduha, već to što je Zahir nijednom nije pitao da li želi da pođe s njim. Šta on uobražava? Pogledala ga je. Njegove crte lica ništa nisu odavale. Padala joj je na pamet misao da isprovocira njegovu reakciju, ali je sumnjala da će mu se to dopasti. Osmehnula se Džefu i rekla je: - Dovoljno mi je toplo, hvala. - Da li jedrite? - Ne... Nikada nisam bila u prilici. - To će se uskoro promeniti. - Kao što sam rekao, Metkalf radi za mene, ovde u Engleskoj spretno ih je prekinuo Zahir. - Otvaram kancelariju u Londonu i ako sve bude išlo po planu, Džejms će je voditi. - Skupo. Mislim da je povoljnije prepustiti posao specijalizovanoj turističkoj agenciji. - U vezi sa poslom oko organizacije, svakako. - Želite li da se razvijate? - Preduzeće koje se ne razvija, gubi. - Tako je. Konobar je doneo pića i jelovnik. Zahir je pogledao Dajanu. Napetost među njima bila je opipljiva, - Preko nedelje se ovde može dobiti laka užina - izvinjavao se Džef više njoj nego Zahiru. Kad je primetio njihove poglede, ućutao je. - U podne ne jedem ništa osim sendviča - Dajana je prekinula tišinu. Kad je Džef ustao i otišao do bara da naruči laki obrok, prosiktala je: - Šta ovo znači? Zašto sam morala da dođem ovamo? - Zbog istih šansi.
~ 44 ~
Bookhunter
Neky - Molim? - Odvlačite mi pažnju, Metkalf. Niste vi krivi što ste privlačni. Ali da bi sve bilo fer, i Džef treba da bude hendikepiran. Izgleda da funkcioniše. Ne ispušta vas iz vida. Zurila je u njega. U uniformi, ravnim cipelama i gotovo nenašminkana, bila je privlačna kao vrela supa u letnje popodne. - O čemu pričate? Oči su mu blesnule. - Mislio sam na vas kad je trebalo da pričam s novinarima. Ali, priznajem, sinoć mi je napor da ne mislim na vas doneo malu prednost. Bankari nisu znali šta ih je snašlo. - Mogu da zamislim, učinilo mi se da ste euforični. - Ugovor vredan milijardu dolara tako na mene deluje. Onda mi se igra i peva... - Zahire! - Vidite! Dovoljno je da kažete moje ime i više ne znam čak ni šta hoću da jedem. Odvlačite mi pažnju. - Ako je tako, bolje je da odem u šetnju - pokušala je da ustane. - Ostanite, Dajana. Daleko od očiju nije daleko i od srca. - To je neverovatno! Treba da sedim ovde i da skrećem pažnju čoveku dok mu vi zamazujete oči? - Da li sam to rekao? - To ste mislili! Vi ste luckasti - ponovo je sela, ali ne zato što je to želela, već zato što su joj kolena klecala. - Ja nisam fatalna žena. - Ne?- potom je posle kraćeg razmišljanja ponovio: - Ne. Dođavola, nije trebalo to da potvrdi. Ako se sad nasmeje, odalamiće ga, pa bio šeik ili ne. Možda je naslutio opasnost, pa se sabrao se i odgovorio: - U čemu je, zapravo, problem? Ispala je smešna. Usta su joj se osušila i drhtavim rukama uzela je času da otpije gutljaj vode. Od početka je znala da šeik Zahir nije običan klijent i da je njihov odnos otišao u neželjenom smeru. Oluja osećanja u njenoj duši potvrdila joj je najcrnje slutnje. Neprikladna veza? Ne samo da je neprikladna, to je ludost!
~ 45 ~
Bookhunter
Neky Sejdi bi dobila srčani udar kad bi pretpostavila koliko sam se neprofesionalno ponašala, pomislila je Dajana. Predug jezik, a ništa u glavi. Više od afere, koja će brzo biti zaboravljena, među njima ne može biti. Za trenutak je osetila sažaljenje prema lepoj princezi. - Sutra... - počela je u nameri da okonča sve to pre nego što napravi veću glupost. - Letim u Pariz - dovršio je rečenicu pre nego što je stigla da mu kaže da će sutra dobiti drugog vozača. - Idete sa mnom? - upitao je. - U Pariz? S vama? - Ako ostanete, moraćete da budete Džejmsu na raspolaganju. - Oh... - da U je želela još jednog klijenta? Ovako bi mogla duže da zadrži ovaj isplativi posao. - Nema problema. - On nema veliko srce kao ja, Dajana. Ponesite lanč-paket sa sobom - osmehuo se. To nije bio učtivi osmeh, ni onaj beznačajni, koji ju je toliko ljutio. Bio je to osmeh koji joj je govorio: Ti i ja pripadamo jedno drugom. Čak i ako ti to nećeš da vidiš. Sve njene dobre namere i čvrste odluke pretvorile su se u prah u kontaktu sa ovim osmehom. -I sad sam ponela lanč-paket - rekla je. - Htela sam da sednem pored obale i da ga podelim s galebovima. - Zaista? Možemo to kasnije da uradimo. - Mi... - Jelo stiže! - Džef im se pridružio. Po drugi put u toku dana ostala je bez teksta. Veoma neuobičajeno. - Želite li da pogledate detalje ugovora dok čekamo? - Čini mi se da je sve u redu. Ali Metkalf ima nekoliko prigovora. Pružio je ruku, a Dajana mu je dodala fasciklu. Izvukao je jedan papir pruživši ga Džefu Majklsu. - Ako bismo mogli da sredimo ovih nekoliko sitnica da ona bude zadovoljna, vaša kancelarija može da sačini ugovor i ja ću ga danas potpisati. Džef je pogledao cifre, onda je zamišljeno pogledao Dajanu. Ona se ugrizla za usnu. - Vama ništa ne može da promakne. Ako izmenim prva tri člana, hoćete li mi izaći u susret u vezi s taksama za menadžment?
~ 46 ~
Bookhunter
Neky - Nemojte biti tako strogi prema njemu, Dajana. To je fer ponuda rekao je Zahir pruživši Džefu drugi papir. - Dogovoreno. Ako je Dajana i sumnjala u Zahirove dobre namere, razuverio ju je Džefov široki osmeh. - Sledeće nedelje doći ću u Nadiru da započnemo posao, Zahire. Vidimo se tamo, Dajana? Upravo je prinela čašu usnama, pa je Zahir odgovorio umesto nje: - Nadam se da će Dajana prihvatiti moj poziv da vidi Nadiru. Ako budete tamo u isto vreme, rado ćemo vam se odužiti za gostoprimstvo. Zagrcnula se i voda joj je prošla kroz nos. Boreći se za vazduh, skočila je i otrčala u toalet. Šta ovo treba da znači? Prvo se pobrinula za najvažnije, jer odgovor na to pitanje nije znala. Obrisala je vodu s majice i pokušala je da se sabere. Popravila je frizuru. Nije više mogla da oteže povratak i izašla je opet na terasu, gde su dvojica muškaraca sedela zadubljena u razgovor. Zahir ju je pogledao. - Sve u redu? - Jeste, hvala. Videla je osmeh u njegovim očima, koji je poništio sve nesporazume u poslednjih nekoliko minuta. Neće putovati sutra s njim u Pariz, ali mora da pregura ovaj dan. Ostatak ručka protekao je mirno. Zahir je zainteresovano slušao Džefa. Potom su obojica želela da krenu u obilazak luke i Džef ju je upitao: - Možemo li da vas nagovorimo da pođete s nama ili vas više zanimaju butici od čamaca? - Više me zanimaju lepe prodavnice. Što je veća udaljenost između nje i Zahira, tim bolje. Ako se nastavi kao dosad, reći će nešto provokativno, a ona će osetiti neodoljivu potrebu da ga s čamca gurne u vodu. Kako bi to objasnila Sejdi? - Kada treba da budem ovde? - Koliko vam treba vremena? - upitao je Zahir i dodao, kao da joj čita misli: - Za sat vremena ćemo se naći.
~ 47 ~
Bookhunter
Neky Dajana je otišla u centar. Iako nije imala novca da kupuje u luksuznim buticima, radovala se obilasku. Ipak, ubrzo je otkrila da Svitheven ima da ponudi više od skupih butika. Ugledavši malu knjižaru, otvorila je vrata i ušla. Procunjala je i našla krimić, za koji je znala da bi ga njen otac rado pročitao. Zatim je prišla knjigama za decu tražeći nešto za Fredija. Ugledala je knjigu bajki... Vratila se na parking, gde su je Zahir i Džef već čekali. - Žao mi je... - rekla je i pozdravila se sa Džefom. - Nema problema, tek smo stigli. Da li ste našli nešto lepo? - video je logo na papirnoj kesi, koju je držala u ruci. - Knjige? Nameravala je da mu pokloni knjigu o princu-žabi da bi ga nasmejala. Međutim, sad joj se to nije učinilo kao dobra ideja. - Knjige za decu - rekla je. - Oh? Za koju decu? Reci mu... Reci mu, on će prevrnuti očima i prezrivo će te pogledati... Nepomično je stajala, a on joj je uzeo kesu iz ruke, otvorio ju je i izvukao krimić. - Ovo ćete pokloniti nekom detetu? - To je za mog oca. Ponovo je pogledao u kesu i video knjigu za Fredija, o mornarskim čvorovima. - Da li je vaš otac mornar? - Bio je taksi vozač. Imao je moždani udar. - Žao mi je, Dajana. - Nije invalid. - Ali ne može više da vozi? - Ne može. Zahir ju je pogledao i, izvukavši poslednju knjigu iz kese, osmehnuo se: - Ah, shvatam. Želeli ste da uporedite svoju verziju sa originalom. - Moja verzija je veoma bliska originalu, ali kad sam videla knjigu, pomislila sam na Ameru. Mislila sam da bi joj se dopalo da uz snežnu kuglu ima i knjigu. - Siguran sam da će se obradovati.
~ 48 ~
Bookhunter
Neky - Dobro. Spakovaću je kao poklon za nju. Možete joj ga dati u subotu. - Zašto joj ga vi ne biste dali? - Ona me ne poznaje. - To može da se promeni kad me odvezete na Regent kanal. Pitala se da li bi se radovao njenom društvu kad bi povela svog petodišnjeg sina... čiji je otac bio prestupnik. - Bolje ne. Kuda idemo? Klimnuo je glavom, međutim, otvorio je suvozačka vrata. - Ako bih seo nazad, Džef, koji nas gleda sa prozora kancelarije, pomislio bi da ste moj vozač, a to ne treba da pomisli, zar ne? - Iskrena da budem, svejedno mi je šta on misli. Vi ste šef. Ako želite da sednete napred, sedite. - Hvala. Za trenutak sam se pitao ko je ovde šef. Ponovo je stavila sunčane naočare. Ramena su im se dotakla dok je nameštao sigurnosni pojas, pa se trgnula. Bio joj je previše blizu. Ruke su joj drhtale. Pet godina ni jedan jedini put nije pala u iskušenje. Nije bila zainteresovana ni za jednog muškarca, ma koliko on dobro izgledao. Posle Pita O’Hanlona sve se promenilo. Izgledao je baš dobro - na njemu je samo to bilo pozitivno - ali kad je devojci osamnaest godina, na drugo ne obraća pažnju. Od tada nijednom nije izgubila glavu. Slušala je drugarice kako pričaju o tome, ali nije učestvovala. Njen život već je bio dovoljno komplikovan. Svakodnevica majke, uz stalnu grižu savesti, nije joj ostavljala prostor za romantična osećanja. Pritom je radila po celi dan. I, evo, sve je opet tu: lupanje srca, rastrzanost, hiperosetljivost i... nešto o čemu nije želela da razmišlja. Pretvarala se da proverava adresu sledećeg cilja. - Hoću li dobiti objašnjenje za vaše ponašanje na terasi? I pravi razlog što ste me poveli na razgovor sa Džefom? Odmahnuo je glavom. - Nema objašnjenja. - Ponašati se kao da sam... šta, zapravo? Vaša pomoćnica, koja proverava cifre? Za to ne postoji objašnjenje?
~ 49 ~
Bookhunter
Neky - Džef bi svakako uneo promene u ugovor. Bili ste fer, verujte mi. U vašem prisustvu, mislio sam, skratićemo postupak. Koji muškarac može da odoli lepoj ženi? - Nikada ne bih poslovala s vama. - Ne biste imali razloga da se kajete, Dajana. Da li je to bila ponuda? Pogledala ga je, pa se brzo usredsredila na put, jer se drhtavica iz njenih ruku proširila na celo telo i morala je čvrsto da uhvati volan. - Nadam se da ste se obojica dobro zabavljali kad sam se zagrcnula. - To je bila zanimljiva reakcija na moju ponudu da me posetite u Nadiri. Okrznula ga je pogledom. Nije se osmehivao. - To je trebalo da bude poziv? - Hoćete li napismeno? Šeik Zahir al Katib moli za čast... - Apsolutno ne - uzvratila je ljutito. - Samo želim da radim svoj posao. - Nemojte se uzbuđivati, Dajana. Ima slobodnih mesta s novinarima. - Zaista, kakvo iskušenje! Kako se usuđuje?! Da li je poziva na nedelju dana zbog seksa na plaži i raskalašnog odmora? I sve to o državnom trošku, zajedno s novinarima! Kakv peh! Prvi muškarac koga je pogledala posle Fredijevog oca nije samo nedostižan, nego je i problematičan... šeik. I dalje ne poznaje ljude...
~ 50 ~
Bookhunter
Neky
5. poglavlje Zahir nije mogao da se seti kada je poslednji put tako razljutio neku ženu. Svakako nije osećao ništa slično prema nekoj drugoj. Čovek zapada u takva stanja kad mu neko nešto znači. To je važilo za njih oboje. Možda je zato bio toliko ljut na sebe. Nikada u svojih trideset godina nije izgubio glavu bez obzira na to koliko lepa, elegantna i pametna neka žena bila, jer je znao, kako bi to rekao njegov rođak, da je njegova budućnost unapred određena. Nije sam mogao da izabere sebi nevestu. Povinovao se stotinama godina staroj tradiciji, koja je tako učvršćivala veze među plemenima. On je to znao i prihvatao. A onda je jedne večeri u maju došao na aerodrom i tamo ga je privukla mlada, brbljiva, zgodna i lepa žena... za volanom iznajmljenog automobila. Njene usne dopadale su mu se više i od njenog predivnog tela, iako je njime bio očaran. Dajana je zakočila i skrenula prema brodogradilištu, gde se zaustavila. Nije izašla da mu otvori vrata, sedela je držeći obe ruke na volanu i gledajući preda se. Okrenuo se prema njoj i, kako još uvek nije reagovala, rekao je: - Žao mi je. Te retko izgovarane reči neverovatno su mu lako sišle sa usana. Možda zato što je to mislio. Zaista mu je bilo žao. Želeo je da ovaj dan počne iz početka i da nastavi tamo gde su stali prethodne večeri. Da bar nije dobio prokleti mejl, koji ga je podsetio na to da ne može umaći svojoj sudbini... - Ako vam obećam da vas nikada više neću dovesti u neprijatnu situaciju, mogli biste da siđete sa svog prestola i razgovarate sa mnom? - Presto?- prasnula je. - Ne sedim na prestolu! Njena ljutnja mu je više prijala nego ćutanje. Oči su joj jače zelene kad je ljuta. A možda je mogao da je nasmeje? Često se smejala. Ni sa jednom ženom dotad nije mu bilo toliko zabavno. - Na ogromnom prestolu. - Uh, biće da je to carski presto. Priznajem, sedim na prinčevskom.
~ 51 ~
Bookhunter
Neky - To je onaj mini-presto? - nastavio je, ohrabren time što je ugledao jamice na njenim obrazima. - Tačno - pokušala je da pri krije osmeh. - Savršeno ide uz mene, zar ne? - Da, savršeno - odgovorio je. Nekoliko trenutaka ćutke su se gledali. Ali im nije bilo do smeha. - Zar nemate sastanak? - Dajana je prva prekinula tišinu. - Nemam sastanak u vezi s novcem. Zahir se borio sa iskušenjem da joj dotakne usne pa da se vrate u stanje ćutanja i ovog savršenog trenutka međusobnog razumevanja. Ipak se na silu osmehnuo. - U stvari, to nije sasvim tačno. Reč je o mnogo novca, ali su pregovori zaključeni pre nekoliko meseci. Danas samo treba da preuzmem rezultat rada. - I pošto smo došli u luku, pretpostavljam da je reč o plovnom objektu? - Tačno. Znate kako je to s novom igračkom. Čovek joj se raduje i želi odmah da je nekome pokaže. Gledala ga je jasnim i iskrenim očima. Kao što je umela da pocrveni kao šiparica, umela je da bude prirodna. I dok ga je gledala pravo u oči, izgovorila je pitanje: - I niste našli nikoga boljeg od mene? Osećao je da se iza tog pitanja krije više od čuđenja. - Da li biste više voleli da ostanete ovde i hranite galebove? Dajana je znala da bi bilo sigurnije da ostane ovde. U svakom slučaju, razumnije. Ali iz nekog razloga u Zahirovom društvu nije se ponašala razumno. Nije više mogla da koristi automobil kao izgovor i da se zavarava da je samo vozač. Osim toga, ovoga puta ju je pozvao, nije joj naredio da pođe s njim. Brzo je učio. Što se za mene, nažalost, ne bi moglo reći, pomislila je izlazeći iz vozila i udišući slani vazduh. Okrenula se Zahiru, koji je ćutke stajao, zagledan u more. Kako me je brzo pridobio! Nisam čak ni razmišljala o tome kako ću mu odoleti ako poželi više! Više od poljupca... Moraće da mu odoleva. Duboko je uzdahnula.
~ 52 ~
Bookhunter
Neky - Ako želite da se pohvalite novom igračkom, zašto je niste pokazali princezi? - Princezi? Dobar je. Izgleda kao da zaista nema pojma o kome ona priča. - Visoka, plava - nije mogla da izusti lepa. - Džejms Pirs mi je rekao da vam je to partnerka, Namrgodio se. - Mislite na Lusi? - Ne znam. Koliko visokih, plavokosih partnerki imate? Ljutila se što nije priznao istinu. Kako je mogao da flertuje s njom, da je ljubi, da se s njom poigrava ako kod kuće ima princezu? Bila je ljuta na sebe, jer mu je dozvolila da je očara, a sve vreme je znala... - Razgovarali ste s njom kad sam vratila poslužavnik - nastavila je. - Nosila je svetlosivi... - Znam. Ali je preterano nazvati je mojom partnerkom. - Ili jeste ili nije - uzvratila je i mrzela ga je zbog laži. Mrzela je i sebe, zato što joj nije svejedno... - To nije tačno. - Nije? Šta je onda tačno, Zahire? Dug pogled, koji joj je uputio, razjasnio joj je koliko se odala. Pokazala je osećanja, koja je trebalo da prikrije. A zapravo je bila poprilično dobra u skrivanju. Čuvala je tajnu, godinama je to vežbala... - Nije važno - zakoračila je, ali ju je zadržao. Bio je dovoljan tek lagani dodir po njenom ramenu. - Nije onako kako mislite, Dajana. Ponovo se okrenula prema njemu. Kad bi mogla da ga izbije iz glave... njegov izgled, osmeh, koji joj je davao osećaj da je jedino, dragoceno biće na svetu. Kako je mogla da odoli njegovom dubokom glasu, koji ju je obuhvatio kao topli talas i probudio u njoj sve ono što je bilo vitalno i ženstveno? - Zar nije...? Podigao je ruku zahtevajući da ga sasluša. - Lusi, šarmantna, lepa Lusi - Dajana se trzala na svaku izgovorenu reč - bila je suvlasnik jednog preduzeća, koje je nudilo odmor u pustinji.
~ 53 ~
Bookhunter
Neky Sve je bilo loše organizovano, bez finansijske dobiti, bez budućnosti. Čovek koji je vodio posao kasnije je uhapšen zbog prevare - stisnuo je usne, kao da ga to čini besnim, a Dajana ga je slušala. - Moj rođak Hanif, Amerin otac, znao je da me mnogo više interesuje biznis nego diplomatija. Ohrabrio me je da preuzmem tu firmu i da pokušam da nešto učinim od nje. Doneo sam svež kapital, nije bilo potrebno mnogo, i kad sam isplatio Lusi, insistirao sam na tome da zadrži vlasnički udeo. U slučaju da budem uspešan, kao što sam mislio da ću biti. - Pravi kavaljer! - Zar ne razumete? A i zašto biste... - Ne mogu da razumem ako mi ne objasnite. U stvari, to me se ne tiče. Pomislila je da verovatno nije pametno da kritikuje klijentov posao iako se Zahir od početka nije ponašao kao mušterija. Iskreno joj se osmehnuo. Opet je sve bilo u redu. - Nemojte biti toliko zvanični, Dajana. - Slušam - rekla je. - U mojoj porodici muškarci su diplomate, ali ja sam hteo da krenem drugim putem. Imao sam san, kao i vi. Ukazala mi se šansa, a Lusin san je ispario. Zato sam joj bio dužan. U međuvremenu je iskoristila dobitak od preduzeća da osnuje humanitarnu organizaciju. I kad nije potrebna Hanifu, pojavljuje se na javnim mestima, kao sinoć, na primer. Hanif... - Vaš rođak - konačno joj je bilo jasno - Amerin otac. - I Lusin muž. Dajana nije znala šta na to da kaže. - To nije vrsta partnerstva, na koju ste mislili, zar ne? - upitao je tiho. Zemljo, otvori se! - Otkud vam ideja da...? Videla sam vas sinoć kad sam vraćala poslužavnik - brzo je nastavila. - Činilo se da ste veoma bliski. Kad je gospodin Pirs primetio da vas gledam, rekao je da je to vaša partnerka. Pomislila sam... To je bio nesporazum. Džejms Pirs je hteo da ona baš to pomisli.
~ 54 ~
Bookhunter
Neky - Moja partnerka... U pravu ste, Lusi bi volela da vidi jahte. I svidelo bi joj se da s Hanifom ode na probnu vožnju pre nego što jahta bude nekome iznajmljena. - Želite da je iznajmite? Dajana je pokušala da odvrati pažnju sa činjenice da je upravo pokazala potpuno neprimerena osećanja. - Za svoju privatnu upotrebu ne bih mogao da opravdam troškove čak i kad bih imao vremena za vožnju. Ali danas pripada meni. I uz laki naklon ponudio joj je ruku. - Gospođice Metkalf, hoćete li mi učini čast u odsustvu princeze Lusi al Katib? U ovom trenutku ponašao se prema njoj kao prema princezi. Spustila je ruku u njegovu. Prihvatio ju je i krenuli su prema lučkoj zgradi. - Nameravam da iznajmljujem jahtu kao deo svadbenog paketa. I voleo bih da čujem vaše mišljenje o tome. - Nažalost, ne spadam u vašu ciljnu grupu, Zahire. - Zar ne sanjate o tome? - Sigurno, ali moji snovi ograničeni su na roze taksi. I na princa, koji se pretvorio u žabu. Drugačije nije moglo da se završi. Međutim, u ovom trenutku osećala se kao Pepeljuga i želela je da uživa u tome. - Zadržite svoj san o roze taksiju mada možda ima prostora za veće snove. - Mislite na roze jahtu? - Sačekajte - osmehnuo se. - Blizu Nadire je malo ostrvo, savršeno za venčanja. Želeo bih da tamo sagradim restoran, kao i apartmane, gde bi romantično raspoloženi Evropljani mogli da se opuste. - Samo za turiste? - Tradicionalna arapska svadba održava se u nevestinoj kući... Posle venčanja i slavlja jahta usidrena u Nadiri spremna je za bračni par i medeni mesec može da počne... - Zvuči čarobno... i skupo, ali veoma romantično. - I biće. - Šta od toga? - Sve troje.
~ 55 ~
Bookhunter
Neky Jahta je bila bela, duga, elegantna i mnogo veća nego što je zamišljala. Dajani se otelo: - Oh... šeiče! - Verovatno želite da vidite unutrašnjost, gospođice - predložio je momak na palubi - dok ja Šeiku Zahiru pokažem mašinski deo? Zahir je oklevao, pa se uputio za momkom dole, odakle se čulo tiho zujanje mašina. - Razgledajte na miru, Dajana, naći ću vas kasnije. Šetala je po jahti, divila se dizajnu kuhinje, uzdisala gledajući lepo uređene prostorije. Konačno je zastala i otvorila vrata najveće kabine, u kojoj je ogromni krevet napola bio skriven svilenim zavesama. Ovo je sigurno kabina za prvu bračnu noć... Požurila je na palubu, na svež vazduh. Naslonila se na ogradu i izgubila u mašti... Sunce je zalazilo za horizont, ruka voljenog čoveka počivala je na njenom struku, a glavu je spustila na njegovo rame. Stresla se pokušavajući da se sabere. Jahta i zalazak sunca samo su snovi. Jedino je muškarac pravi, a bilo bi pametnije da ga zaboravi. Za sve što je u životu postigla morala je sama da se potrudi. Impulsivno se nagnula napred, raširila je ruke kao Kejt Vinslet u filmu “Titanik” i, u nedostatku džentlmena, hrabrila je sebe: Mogu sve da učinim, samo da skupim hrabrost za to... Zahir je posmatrao moćne motore u potpalublju. Više bi voleo da je ostao s Dajanom. Kad bi došli do kabine za prvu bračnu noć, pročitao bi na njenom licu sve što je želeo da zna. A možda je bolje što nije pošao s njom. Nešto kasnije zatekao je Dajanu na palubi. Stajala je raširenih ruku, kao srednjovekovna statua... Ne... To je nešto drugo. Scena iz filma. Dakle, sanjarila je. Osmehujući se, zastao je iza nje i obavio joj ruke oko struka. Ustuknula je za korak spustivši ruke, a on joj je prošaputao: - Zgrabite, Dajana, ono što najviše želite. - Zahire! - taj uzvik zvučao je bolno, ali nije odustao. - Verujte mi, neću dopustiti da padnete. Uhvaćena na delu, Dajana je samo tren oklevala. Ali njegove ruke bile su snažne, davale su joj oslonac, pa se popela na pramac i nagnula se nad vodom. Zatvorenih očiju, raširenih ruku, grabila je budućnost dok ju je on držao.
~ 56 ~
Bookhunter
Neky - Vetar mi duva u lice - smejala se srećno dok je na leđima osećala Zahira, koji ju je čvrsto držao, a toplina njegovog tela u njoj je budila dosad nepoznatu čulnost. Puls joj se ubrzao, šokirala ju je bolna čežnja za njim. U deliću sekunde borila se s ludom željom da se okrene prema njemu i povuče ga za sobom u vodu. Ako bi oboje izgubili tlo pod nogama, ne bi više bilo razlika među njima. Ne. Ipak je ona Pepeljuga i kad napuste jahtu, više neće biti princeza. - Ne znam da li je ovo pametno - rekla je, uplašena svojim osećanjima. Ne sme dopustiti da je žudnja savlada. Otvorila je oči, slika se promenila. Bili su na otvorenom moru. Zbunjeno je pogledala u penušave talase, koji su zapljuskivali brod. Pokušavala je da shvati šta se dogodilo. Onda joj se zavrtelo u glavi. Međutim, Zahir ju je čvrsto držao. Povukao ju je sebi i čvrsto zagrlio. Drhteći, uhvatila se za njegova ramena dok joj je tiho šaputao na uvo. Kad ga je pogledala, znala je da će je poljubiti. Ovoga puta bilo je drugačije. Nije bilo onog lakog, lebdećeg osećaja, kao kad su plesali na Berkli skveru. Ovo je bila goruća, razdiruća žudnja... Srce joj je tuklo kao ludo i, uprkos logici, uzvratila mu je poljubac. Svom snagom. Nesputano. Pre nekoliko minuta verovala je da leti, sad joj se to zaista dešava. Talas ju je zapljusnuo i vratio u realnost. Zapanjena, Dajana je pokušavala da udahne. Zahir se osmehnuo. - Sve u redu? - upitao je ignorišući vodu, koja mu se slivala niz lice. Obrisao je kapljice s njenih obraza. - U redu? - ponovila je. Voda joj se slivala niz kosu, preko bluze i leđa. - Dobro sam. - Žao mi je što ste se uplašili. Da li ste sasvim mokri? Ne bi trebalo da stojite ovde u mokroj odeći. - Vi baš želite da me vidite bez ove uniforme? Naravno, to bi bio sledeći korak. - Pogodili ste.
~ 57 ~
Bookhunter
Neky Ove dve reči bile su dovoljne da se vrati u realnost. Zar nikada ništa neće naučiti iz svojih grešaka? A Zahir je držao u naručju ženu, koju je tek upoznao i koja je bila drugačija od svih. Iz nekog razloga nije mogao da je pusti. - Možete me pustiti, neću pasti - prenula ga je Dajana iz sanjarenja. - Zaista? Šta ako opet naiđe talas? Pogledala je na sat. - Bolje je da se vratimo ako želite da pre šest stignemo u London. Nikud nije hteo da ide. - Zaboravite London. Kako vam se dopada jahta? - Šta ako mi se sviđa? - Da li biste voleli da na njoj provedete medeni mesec? - Divna je - odgovorila je uzmičući. Konačno se ponovo okrenula prema njemu. Stajao je na istom mestu, pruženih ruku, kao da želi da je uhvati. - Kako ste je nazvali? - ”Sakupljačica zvezda”. - To ste sad izmislili! - uzviknula je, a on je, kao da je čarolija prekinuta, spustio ruke, naslonio se na ogradu i pogledao je u vodu. - Ime potiče iz jedne arapske ljubavne pesme. “Mlado jutro hita preko neba, kao sakupljačica zvezda...” - Divno... Kad će jahta stići u Ramal Hamru? - upitala je tražeći bezopasnu temu. - Hoćete li vi upravljati? - Voleo bih, ali važnije je osnovanje flote. To će Džef srediti. Na putu do tamo posada će testirati jahtu u svim uslovima. Ako vas pozovem na vožnju “Sakupljačkom zvezda” do Ramal Hamre, hoćete li me opet odbiti? - Možda, ako ću ići s novinarima... Šalim se. Nažalost, nemam toliko vremena. Kad je ponovo pogledala na sat, uhvatio ju je za ruku. - Ali možemo da otplovimo preko kanala. - U Francusku? - Mogli bismo da večeramo u nekom malom francuskom restoranu. Ujutro ću uhvatiti voz za Pariz, a vi ćete se vratiti jahtom. A šta će se dogoditi između večere i ručka? Zadržala je dah.
~ 58 ~
Bookhunter
Neky - Kako bi bilo da večeramo u Menzion Hausu? Ako do šest ne budete u Londonu, Džejms Pirs će nazvati Sejdi i dobiću otkaz. On me ne podnosi. - Ja vas podnosim, a samo je to važno. - Zahire... Poljubio joj je prste. Bio je tako siguran u to što radi... - Ne... Možda mu se prvi put desilo da mu neka žena kaže ne. Možda je zbog neskrivenog bola u njenom glasu posvetio svu pažnju... - Žao mi je, ali večeras imam druge planove. - Morate me voziti u Menzion Haus. - Ne. Sejdi mi je našla zamenu. - Neću nikog drugog! Znači li to, Metkalf, da imate sastanak s nekim? Dajani je sinulo da bi to moglo biti rešenje. Ako pomisli da postoji neko drugi, prestao bi... U tome je spas! Koliko god se borila, neće moći još dugo... Gledao ju je iskosa. - Kako mu je ime? - Fredi. Kako je zbog Zahira mogla da zaboravi sve ostalo, pa i Fredija? - Ime mu je Fredi. Zahiru se učinilo da ga je neko udario u stomak. Uzvratila mu je poljubac, bila je ljubomorna kad je pomislila da je on u vezi s Lusi. Ali ko god bio taj Fredi, u trenutku ju je preobratio. Zahir je video nežnost u njenim očima. Posmatrao ju je dok je stajala pognute glave, a sunčeva svetlost pravila oreol oko njene glave. Iluzija, pomislio je i otišao do mostića. - Vreme je, Brajane. Dovoljno sam video. Vraćamo se u luku da potpišem papire. Šeik Zahir nije zamolio Dajanu da mu se pridruži prilikom potpisivanja papira. Pošla je za njim, ali je on nije gledao, već je samo kratko rekao:
~ 59 ~
Bookhunter
Neky - Vidimo se kod vozila, Dajana. Budite spremni, krećemo za petnaest minuta. - Da, gospodine. Odolela je želji da ga oslovi po imenu.
~ 60 ~
Bookhunter
Neky
6. poglavlje Konačno će izbiti iz glave ovu romansu. Mora da misli na posao, na šansu da napreduje. Zašto se onda oseća tako izgubljenom? Tako praznom? Oči su joj se napunile suzama, pozlilo joj je i morala je da se nagne napred kada su je realnost i žudnja pogodili svom snagom. - Vašoj mladoj saradnici nije dobro, Zahire. Možda ne podnosi dobro vožnju po moru... Jedan pogled bio je dovoljan da Alan ućuti. Dajana je obavila ruke oko tela i nagnula se preko ograde. Promrmljao je psovku, a ona se uspravila i dlanovima je obrisala obraze. Verovatno je muči nečista savest, pomislio je Zahir. A šta je s njegovom savešću? Nijednom nije pomislio na budućnost kad ju je poljubio, kad joj je pevao. Nije imao pametnija posla nego da pravi budalu od sebe pred tom ženom. Ni pomislio nije na mlade dame, od kojih će jedna postati njegova supruga. Ako kritikuje Dajanu, mora prvo da prizna da se ni on nije ponašao odgovorno. - Otišla je - rekao je Alan gledajući kako Dajana zamiče iz vidokruga. - Izgleda - Zahir je skinuo poklopac s naliv pera i počeo da potpisuje ugovore. Dajana je sela za volan. Upravo je posegnula za mobilnim kad je zazvonio u njenoj ruci. Uplašeno se trgnula a zatim je prepoznala Sejdin broj na displeju. Sigurno je htela da joj kaže ko će večeras voziti šeika. - Dajana! Konačno! Pokušavam da te dobijem već sat vremena! Ne moraš ništa da kažeš, mogu da zamislim... - Zaista mi je žao, ali šeik Zahir... - Molim te, ne želim da znam. Samo me slušaj! Ne vraćaj se ovamo. Majki Dženkins vas očekuje u Litl Markamu, na parkingu kod Kraljeve glave. Tamo će preuzeti “mercedes”. Šeikov asistent šalje drugo vozilo, koje će odvesti šeika Zahira u hotel. Ti... - Hej! Polako, Sejdi! Šta se dogodilo?
~ 61 ~
Bookhunter
Neky - Još pitaš?! Treba li da čitam tračeve iz podnevnog izdanja “Kurira”? - Molim?! - Možda ćeš se setiti kad čuješ naslov: “Šeik i njegov vozač”. Ili hoćeš da čuješ detalje o tome kako šeik Zahir al Katib i njegov zgodni vozač u ponoć plešu na Berkli skveru? O čemu to, zaboga,..? - U kom svetu živiš? Danas je svako ko ima mobilni s kamerom paparaco-amater! Odlična fotografija, baš ono što “Kurir” traži. Kladim se da im nije trebalo ni dva minuta da saznaju ko je šeik Zahir, jer on nije nepoznat žutoj štampi. On je milijarder i neženja, Dajana. Šta misliš? - Oh... - Nemoj mi samo reći... - Hoću da kažem, nije onako kako izgleda. - Nažalost, ljudi se interesuju samo za to kako izgleda - Sejdi je uzdahnula. - Ali i da ti verujem, to sad ne igra nikakvu ulogu. U problemu smo. Lov je počeo, a ti si plen. Tvoje ime nije u novinama, ali novinarima neće trebati mnogo da saznaju koji servis automobila vozi šeika ove nedelje po Londonu. Sigurna sam da će saznati i tvoje ime. - Sejdi, žao mi je. Kunem se, to je bilo potpuno... Bezopasno, htela je da kaže. Ali to nije tačno. - Dajana! Sabrala se kad je Sejdi viknula njeno ime. - Izvini, potpuno sam se smela. - Saberi se! Sad moraš biti hladne glave. Priča neće biti dugo interesantna. Uzećeš slobodne dane do kraja nedelje. Sledeće nedelje je školski raspust, tada ionako ideš na odmor. A dotad šeik Zahir više neće biti u Londonu. I pre nego što pitaš, da, bićeš plaćena. Sve ću šeiku obračunati. Nadam se da misli da je ples bio vredan toga. To nije bilo fer. - Sejdi... Ali veza se prekinula. Sedela je kao oduzeta, a onda je videla gomilu propuštenih poziva i poruka. Majka, otac, tri reportera nude joj novac za intervju. Otkud im njen broj?
~ 62 ~
Bookhunter
Neky I, najzad, poziv od poznatog PR agenta, koji joj je savetovao da ništa ne priča i ne potpisuje dok ne porazgovara s njim. Ovi ljudi neće odustati. Neko će im ispričati da niko ne zna ko je Fredijev otac. I onda će sve postati zaista teško. - Ako ste završili razgovor s partnerom... - Zahir je otvorio zadnja vrata. Skinuo je sako i bacio ga na zadnje sedište kad je zazvonio telefon u njenoj ruci. Vrisnula je i ispustila na pod aparat, koji je i dalje zvonio. - Nisam... - glas joj je drhtao. Drhtala je čitavim telom. - To nije bio... Uključila se automatska pošta, telefon je konačno prestao da zvoni. - Dajana? - Zahirov glas više nije zvučao ljutito, već zabrinuto. Izašao je iz kola, otvorio je njena vrata i nagnuo se. - Šta se dogodilo? Nije mogla da progovori. - Molim vas, kako da pomognem ako ne znam šta se dogodilo? Odmahnula je glavom. Telefon pored njenih nogu ponovo je zazvonio. Zahir se javio. - Da? Slušao je trenutak, prekinuo je vezu, pa ga je isključio. - Ko je to bio? - Neko iz novina. Znaju moje ime. Prikupila je snagu, obrisala suze i počela: - Sejdi je pokušala da me nazove. Od danas u podne, celi svet zna za naš ples, objavili su fotografiju u “Kuriru”. Možda je i gospodim Pirs pokušavao vas da nazove. - Verovatno jeste, ali on može da čeka. Brinem za vas. Šta mogu da učinim? Odmahnula je glavom. - Niko ništa ne može da učini. Moramo istrpeti. A sad moram kući. Ne brinite, sve je organizovano - ali on je odmahnuo rukom. - Ne možete kući, Dajana. Paparaci vas garantovano čekaju u zasedi. - Molim vas, Zahire, uđite. Moram odmah kući! Nije se pomerio. - Žao mi je, Dajana. - Ne... Ja sam kriva. Da sam se ponašala profesionalno...
~ 63 ~
Bookhunter
Neky - Nemoj kriviti samo sebe, habibi - izvukao ju je iz vozila. - Nazovi oca i reci mu da ti pripremi pasoš i malo prtljaga. Ne mogu da preduzmem ništa protiv novinara, ali mogu da te sklonim dok se sve ne zaboravi. Šta? Kako ju je nazvao? Verovatno to znači “glupačica”. I u pravu je. Nije to rekao nepristojno, nego gotovo nežno. Sad je svejedno... - Zar misliš da ću otići i ostaviti ljude koje toliko volim same u ovom haosu? - Ako ne budeš u gradu... - Šta onda? Novinari će nestati? Neće stalno zvati i uznemiravati moje roditelje. Komšije? Fredi... Izgubila je pribranost, noge su joj otkazale i Zahir je morao da je pridrži. Oslonila se na njega čeznući za njegovom zaštitom i snagom. Neće ih ostaviti na miru ni kod kuće ni u školi. A Fredi? Šta ako budu nagađali o tome ko je Fredijv otac? Dajana nije mislila na sebe, uvek je štitila Fredija, a novinari je neće slomiti! Zahir je u pravu. Uspravila se. - Nije reč o meni, Zahire. Ne mogu da ostavim porodicu. Moram da povedem roditelje i Fredija. Fredi. Opet. Čuo je muško ime s njenih usana i pritom je posmatrao njeno lice. Iako je razumeo šta ona govori, njegovo srce nije moglo u to da poveruje. To što mu ona ne uzvraća osećanja, što nikada neće biti njen dragi, nije mu smetalo. Ona je naterala slavuje da pevaju za njega i njen osmeh bacio mu je zvezde pod noge. Bili su to nezaboravni trenuci dok se sve nije pretvorilo u noćnu moru. Najmanje što je mogao da učini jeste da ponudi zaštitu njoj i onima koje voli. Pogotovo sad dok ga je gledala, a on osećao njen puls u svojoj ruci, nije mogao da poveruje u to da voli drugog. Činilo mu se da mu njene oči govore da više od svega želi da je on zaštiti. - Ja ću se za to pobrinuti. Nazovite ih i recite im da se spreme. - Zahire... Njegovo ime zvučalo je tako slatko s njenih usana. Pre nego što ga je još jednom pogledala okrenuo se. Njegova osećanja u ovom trenutku
~ 64 ~
Bookhunter
Neky nisu važna. On nije kavaljer, koji može da joj ponudi svoje srce. I nije bio iskren prema njoj. Prešao je preko sopstvenih principa i upustio se u vezu sa ženom, koju je bilo lako povrediti. Sad se štampa umešala i morao ju je zaštititi od posledica. - Nazovi svoje dok popričam s Džejmsom i sve organizujem. Ti i tvoja porodica - nije mogao da izgovori ime njenog dečka - bićete moji gosti u Nadira Kriku dok god vam bude trebala zaštita. I obećavam ti, tamo neće biti nijednog novinara. Ali ni on neće biti tamo... Zahir je iz jakne uzeo mobilni pa je nazvao Džejmsa Pirsa dok je ona razgovarala sa svojom porodicom. - Slušajte me - rekao je autoritativno. - Treba mi privatni avion za večeras u sedam. Kad to obavite, nazovite Sejdi Redford. Treba da pošalje poverljivog čoveka po tri osobe u Dajaninu kuću... - otvorio je vrata automobila. -... tako mi je žao, Fredi. Molim te, dušo... - Dajana je prekinula vezu, oči su joj bile pune suza, ali Zahir nije mogao da joj pruži utehu. - Treba mi vaša adresa... za Džejmsa. - Oh, da. Ulica princa Alberta devedeset dva. Klimnuo je glavom, pa je dao uputstva Džejmsu. - Recite Sejdi Redford da smo promenili plan. Odvešću “mercedes” u London čim odvezem Dajanu na aerodrom. Sejdi može doći po njega pred hotel. - Dakle, vi ne idete s njima? - Zar ste zaboravili da sam večeras u Menzion Hausu? To možete reći svakom reporteru, koji se interesuje za moje planove. Ali morate otkazati put za Pariz. Održaću konferenciju za štampu o avionskoj floti rano ujutro. Posle toga idem kući. Konačno će pričiniti majci zadovoljstvo i oženiće se onom koju mu je izabrala. I njegov će se otac radovati unucima. Toliko im duguje. Zahir je insistirao na tome da on vozi, jer ona nije bila u stanju. Bio je nežan i pažljiv, ali se nije moglo prevideti da jedva čeka da je se reši. Izvinio se odmah po dolasku na aerodrom. - Moram da idem. Tvoja porodica će uskoro biti ovde.
~ 65 ~
Bookhunter
Neky - Bolje da požuriš - rekla je oborene glave iako je ovo bila poslednja prilika da ga pogleda. Zaboga, ovog čoveka jedva poznaje. Zašto joj se rastanak od njega čini kao kraj sveta? Sejdin otac Danijel Redford, koji je firmu prepustio kćerki, dovezao je Dajaninu porodicu neupadljivim crnim londonskim taksijem. - Toliko sam vam zahvalna, gospodine Redford... Proklete suze, opet naviru! - Nema na čemu. Niko nas nije pratio. Nemojte brinuti za posao. Biće sve u redu. Njena majka je bila van sebe i samo ju je Fredijevo prisustvo sprečavalo da kaže šta misli. Otac nije mogao da je pogleda u oči, što ju je još više bolelo. A Fredi, najveseliji dečko na svetu, bio je povreden što je propustila roditeljsko veče u njegovom vrtiću... A sve vreme mislila je samo na njegovo dobro... Stigli su kasno i po mraku u Nadiru Krik. Vazduh je bio topao i mirisao je na egzotično cveće. Zvezde su svetlucale kao dijamanti na crnom somotu. Zahir je u pravu, bude strahopoštovanje. Kao i vila, koju joj je dao na raspolaganje. Konačno je Fredi bio u krevetu i mogla je da svuče uniformu i da se istušira. Kupatilo je bilo veliko kao njena spavaća soba kod kuće. A fine sapune, koji je zatekla, znala je iz časopisa. Kad je izašla ispod tuša, ogrnula se mekim bademantilom i otšila je da vidi gde su joj roditelji. Oboje su spavali. Ona nije imala mira. Šta Zahir sad radi? O čemu razmišlja? Da li su ga spopali novinari kad je stigao u Menzion Haus, londonsku gradsku kuću? Verovatno nisu. Ako su prisutni premijer i ministri, pod jakim su merama bezbednosti. A u hotelu? Kako se osećao? Da li je ljut? Na sebe, zato što se ponašao kao budala? Ili na nju, jer ovo nije očekivao? Dajana je osetila olakšanje kad je pred jutro bleda svetlost prodrla kroz spuštene roletne. Podigla ih je i bacila pogled na Nadiru Krik na prvom jutarnjem suncu. Na drugoj strani zaliva videla je oblak prašine. Kao svilena zavesa lebdeo je nad palmama i stablima jabuka u bašti, koja se prostirala od terase do mora. Obukla se i požurila je u Fredijevu sobu. Čvsto je spavao, pa je otišla u dnevnu sobu, opremljenu udobnim sofama, šarenim jastucima i fantastičnim tepisima na tamnom uglačanom podu.
~ 66 ~
Bookhunter
Neky Vrata terase bila su otvorena, izašla je u dvorište i sišla niza stepenice do jezerceta s vodenim ljiljanima. Iza jezera i ogromnih stabala bio je skriven paviljon. I u njemu su svuda bili divni tepisi i svileni jastuci. Pala je u iskušenje da se ovde zavuče i spava dok je svet ne zaboravi. U tom trenutku zazvonio je telefon na niskom stočiću. To je bio jedini predmet koji se nije uklapao u ovaj san iz Hiljadu i jedne noći. Osvrnula se oko sebe. Nikoga nije bilo u blizini, pa se javila. - Halo? Za trenutak je vladala tišina. Htela je da spusti slušalicu, a onda je prepoznala Zahirov glas. - Dajana... Samo njeno ime, kao uzdah. Noge su joj otkazale poslušnost i spustila se na jastuke. - Zahire... - Rano je, nisi mogla da spavaš? Znači, pošla si u obilazak? - Uživam, predivno je, Zahire. - Ne brini, nijedan novinar neće uživati na mestu gde upravo ležiš. - Oh... Zašto je postala nesigurna kada je rekao ležiš? I kako je znao...? Gotovo je stekla utisak da može da je vidi i dodirne. Kao da je ovde, pored nje, među svilenim jastucima, spustio ruku na njene bokove, a usne... Nakašljala se, ustala je iz mekih jastuka i osetila dotok samopouzdanja. - Treba li nekoga da pozovem? Nikoga nisam videla, ali vrata su bila otvorena, sigurno je neko u blizini. - Ne mora da znači. Hteo sam da budem siguran da si dobro stigla. Da ti ništa ne nedostaje. - Na ovo nisam računala. - Ah... Šta si očekivala? - Ne znam. Zamišljala sam nekoliko manjih kuća razbacanih po bašti - svakako ne ovu bajkovitu palatu, koja izgleda kao da stoji ovde od početka vremena. - Možda sam gledala previše reportaža. - Bez brige, Dajana, tvoja predstava u velikoj meri odgovara realnosti. Turistički kompleks je na drugoj strani zaliva, ali sam mislio da ćeš se u toj kući bolje osećati. Moj službenik Hamid može te
~ 67 ~
Bookhunter
Neky provozati čamcem i pokazati sve što te interesuje. Da li tvoj otac voli da peca? - Mislim da nikad nije probao. - A kupila si mu knjigu o mormarskim čvorovima. - Ne, to je bilo za... - uplašeno je ućutala. Zamalo da izgovori ime. Kako nesmotreno! - Razumem. Zaista? Da li je Fredi već spomenut u novinama? Ćutanje se odužilo pa više nije mogla da izdrži. - Zahire... - Dajana... Oboje su progovorili istovremeno. - Šta nije u redu, Dajana? Reci mi! Šta je trebalo da mu kaže? Da ga želi pored sebe? Da se gotovo rasplakala kad ju je ostavio na aerodromu? Da je bez njega u njenom srcu samo praznina? Kako je to moguće? Poznaju se tek dva dana. Koliko treba čoveku da se zaljubi? Čime se meri snaga osećanja? Čak i ako je to ljubav, šta s tim? On ne veruje u ljubav. To joj je rekao... - Sve je u redu - pogledala je na sat i izračunala vremensku razliku. - Zar nisi na putu za Pariz? - Pariz može da čeka. Iskoristio sam neočekivano interesovanje novinara za sebe pa sam pomerio konferenciju za štampu. - Oh, srećno! - Mogu da ti garantujem da će biti popunjeno do poslednjeg mesta. Dajana, traži od Hamida sve što ti treba. Nemoj se stideti. Pre nego što je mogla da odgovori, prekinuo je vezu. - Mama - Fredi je silazio stepenicama trljajući oči i noseći medu. Siguran znak da njen sin želi da ga zagrli. Uzela ga je u naručje. Čvrsto se privio uz nju. I njoj je to činilo dobro. Fredi se brzo vratio u formu, ali njeno je stanje neizlečivo. - Da li je ono more? Možemo li da gradimo kule u pesku? Zna li deda za to? - potrčao je u kuću vičući: - Deko, deko!
~ 68 ~
Bookhunter
Neky Podigla je medvedića, kog je ispustio, pa je krenula za njim. Pred nju je iskoračio Hamid, u tradicionalnoj beloj odeći, a sinoć joj je pokazao sobu. - Dobro jutro - izgovorio je, duboko se naklonivši. - Da li se ovde dobro osećate? - Veoma dobro, hvala, Hamide. - Šeik Zahir želi da se osećate kao kod kuće, da uživate u boravku kao gosti u njegovoj kući. - Njegovoj kući? On, dakle, ovde živi? Nikakvo čudo što mu je bila zabavna njena pretpostavka da je ovo kuća za turiste. Hamid je čučnuo da bude na istoj visini s Fredijem. - Šta mladi šeik želi za doručak? Fredi se sakrio iza majke. - Ime mu je Fredi i obično nije stidljiv. Hamid se osmehnuo dečaku. - Želiš li da probaš smokve? Ili jogurt s medom? Ili možda sve to s palačinkama? - Palačinke? - Bio sam sa šeikom Zahirom u Americi. Tamo se palačinke jedu za doručak, jesi li to znao? Fredi je razrogačio oči odmahnuvši glavom. Hamid ga je brzo pridobio. - A vi? - okrenuo se Dajani. - Kafu? Sok od jabuke? Svež hleb uz najfinije sireve? Med? - Volela bih da me iznenadite. Imate li čaj? - Lipton? Erl Grej? - Lipton, hvala.
~ 69 ~
Bookhunter
Neky
7. poglavlje Zahir je bacio mobilni na pisaći sto i počešao se po neobrijanom licu. U Nadiri je šest ujutro, najlepše doba dana. Zaliv je, verovatno, prazan. Dajana će se šetati po njegovoj bašti. Obilaziće mesta na kojima je boravio, dodirivaće predmete koji su mu dragi. Ležala je u njegovoj letnjoj kući, obavijena mirisom jasmina. Ali ne s njim. Nije mogao biti tamo gde je ona, nije smeo nikada više da je vidi, nikada više da je pozove. Uzeo je knjigu sa pisaćeg stola. Dajana mu ju je dala na aerodromu i zamolila da je odnese Ameri. Prineo je knjigu usnama, kao da tako može da dotakne Dajanu. Kako je mrzeo sebe što ju je ostavio samu. Mogao je da upozna njene roditelje i da se izvini za to što im je uradio. Ali onda bi morao da gleda kako joj oči blistaju kada dođe taj Fredi. Da muškarcu, koji je imao ono što je on najviše želeo, stegne ruku i da se pretvara da je sve u redu. Ne bi je smestio u svoj letnjikovac da je sama. Šta može da joj kaže kad mu je sve što želi - zabranjeno? - Imate još četrdeset minuta, Zahire. Džejms je pogledao netaknuti doručak i presavijene novine. Ništa nije rekao. Otkad je Zahir došao u London, uzdržavao se od komentara... Zahir je kasno došao u Ramal Hamru, ali je njegova majka bila spremna za susret s njim. U avionu se presvukao u tradicionalnu odeću. Majka je bila sama. Položio je ruku na čelo, pa na srce i duboko se naklonio. - Uvažena... Tek joj je onda prišao i poljubio ju je u oba obraza. Bila je krhka, ali kad ga je ošamarila, ustuknuo je. Dakle, nada da nije videla novine bila je uzaludna. Ponovo se naklonio. To je bilo priznanje da je njen gnev opravdan i da prihvata kaznu.
~ 70 ~
Bookhunter
Neky - Došao sam da ti kažem da raspolažeš mojim životom. Oženiću se ženom koju si mi izabrala. - Misliš da je to jednostavno? - odgovorila mu je ledenim glasom. Juče sam se srela s porodicom Atijah. Nemaju muških naslednika i mnoge majke žele za snahu njihovu najstariju kćerku Sulu. Tebi su, sine moj, davali prednost nad svima, ali danas mi se javila devojčina majka zahtevajući da objasnim glasine da si doveo ljubavnicu u svoju kuću u Nadiri. To objašnjava šamar. Osramotio je majku. - Uveriću Kazima al Atijaha, kao što i tebe uveravam, da gospođica Metkalf nije moja ljubavnica. Njoj i njenoj porodici pružio sam utočište. - Oca devojke ne moraš da ubeđuješ. On je muškarac i razume - lice joj je omekšalo i dlanovima je obuhvatila njegove obraze. - Sula Atijah je moderna žena, Zahire. Obrazovana je i mnogo je putovala, kao i ostale koje ću ti predstaviti. Želim da ti buduća žena u svemu bude ravna, sine moj. Treba da razume tvoj svet i da bude životna saputnica kakvu želiš. Ali i žene u Ramal Hamri žive u dvadeset prvom veku i nijedna koja drži do sebe ne želi da se veže za muškarca, koji je snimljen kako u Londonu... - Majko. -... pleše na ulici sa ženom, koja sad sa svojim detetom živi u njegovoj kući. Dečak je, a šire se glasine da je on tvoj sin. - Šta si rekla?! - Zahir je čuo majku, ali to što je govorila nije imalo smisla. Dečak... sin... - Da li je tačno? Odmahnuo je glavom. Nemoguće da je istina. Ali knjiga o mornarskim čvorovima sigurno je bila za dečaka. Odbacio je tu pomisao. Ipak, nije ga lagala. On joj je ponudio odgovor i ona ga je prihvatila, kao slamku spasa, da ga drži na distanci. I uspelo bi da nije bilo fotografija u “Kurir”. - Izgleda da nisi baš siguran, sine - čuo je strah u majčinom glasu, - Možeš biti mirna. Gospođicu Metkalf sreo sam prvi put ove nedelje. - Dobro. Dođi sutra u pet. Pedstaviću ti Sulu al Atijah.
~ 71 ~
Bookhunter
Neky Kad je Zahir otišao od majke, prva misao bila mu je da odmah ode u Nadiru i raščisti s Dajanom. Ali ne u ovoj odeći, u kojoj je obećao da će preuzeti obaveze zbog časti svoje porodice. Istuširao se i presvukao, pa je brzo vozio kroz pustinju. Bilo je jutro kad je stigao u Nadiru. Zakleo se da više neće videti Dajanu i da će se posvetiti obavezama. Zar nije njegov rođak Hanif, častan čovek, naglašavao da je brak veza za čitav život? To nije nešto u šta se čovek lakomisleno upušta. Nije smeo gledati unazad, već treba da završi sa svim što je bilo. Sećanje na Dajanu, koja se bolno presavila preko ograde, prošlo mu je kroz glavu. Bez sumnje, mora da završi s tim. Zašto ga je lagala? Zastao je. To nije tačno, nije ga lagala. Doduše, nije o tome ništa rekla. Šta je mogao da misli kad je u jednom trenutku bila u njegovom naručju, a već u drugom želela da se vrati u London što pre? Video je njen bol i protumačio ga je kao znak nečiste savesti. Bio je povređen, osećao se odbačenim. I nije primetio da je zapravo on nju prevario. Njegcva budućnost je zapečaćena. Ne može joj ništa ponuditi, a Dajana... Juče je mogla da zaradi bogatstvo prodajom njihove priče novinama. Nije morala da izmišlja. Svet bi bio oduševljen. Kao i on, kad ju je prvi put ugledao. Ali ona o tome nije razmišljala. Kad je saznala šta se dogodilo, brinula je samo za sina, svoju porodicu i... za njega. Čak mu se izyinila, kao da je ona kriva za sve! Ima sina! Koliko mu je godina? Liči li na nju? Ili na svog oca? Znao je da taj čovek nije s njom, jer ona živi s roditeljima i mora da radi. Znao je tako malo o njoj... a opet tako mnogo. Ona je majka puna ljubavi. Video je nežni izraz njenog lica kad je izgovarala dečakovo ime. Isti pogled video je kod svoje majke kad mu je rukom dodirnula obraz. Koliko god da je bila ljuta, njena ljubav je bezuslovna. Mislila je samo na sinovljevu sreću. Tražila je ženu koja mu odgovara, koja je obrazovana i videla je sveta. Ne snahu po svom ukusu. Šetao je dok nije svanulo. Onda mu je bilo jasno šta treba da uradi. Rastanak s Dajanom bio je iznenadan i bolan. Tako nije mogao da počne
~ 72 ~
Bookhunter
Neky novi život. Hteo je da joj se zahvali za ono što je učinila za njega. Da joj pokaže da je poštuje. Kratko je zastao pre nego što je ušao u kuću, a onda se prepustio spokoju. Imao je stan u gradu, ali nije bila tajna da mu je ova kuća draga i posebna. Ona je njegov dom, njegova budućnost. Ovde će dovesti svoju nevestu i zasnovaće porodicu. Nikakvo čudo što su se širile glasine, razmišljao je dok je stepenicama išao prema paviljonu. - Ima li koga? Dajana? Zastao je u podnožju stepenica osluškujući. Da li je spavala ovde, među jastucima, kao on u toplim noćima? Jedan korak i biće pored nje. Skloniće joj kosu, rasutu na jastuku. Njeni obrazi, usne... Oluja osećanja besnela je u njemu. - Ne... Uzvik je bio njemu namenjen. Hteo je da ode, ali se pridigla čupava glava iz jastuka. Gledale su ga oči boje prolećnog zelenila. Dajanine oči: ista boja, isti oblik, ali nisu njene. Da li je to njen sin? U to nije bilo sumnje. Dečak je imao tamniju kosu, ali kovrdžavu kao ona. Kada se smejao, imao je jamice na obrazima. Odmah je postao drag Zahiru. Dečak je zevnuo i upitao: - Zdravo! Ko ste vi? Zahir je čučnuo. - Ja sam Zahir bin Ali bin Katib al Katib. A ti, habibi? Kako ti je ime? - Ja sam Fredi - kad je primetio da mu je ime previše kratko, dodao je: - Zovem se Fredi Truman Metkalf, po najboljem igraču kriketa, koga su Jokšir i Engleska ikad imali. Tako deda kaže. - To je lepo ime. Želiš li da igraš kriket kao Truman? - Ne, ja ću biti fudbaler. - Tako je, svi treba da sledimo svoje snove. Da li si sam? - zabrinuto je upitao. - Tražio sam mamu. Nije bila u svojoj sobi, pa sam došao ovde, jer je tu bila juče. Dakle, obojica je tražimo. - Jesi li doručkovao? - Još nisam.
~ 73 ~
Bookhunter
Neky - Onda ćemo se za to pobrinuti. - Juče sam doručkovao palačinke, a mama smokve. - Hoćeš li da probaš jednu? - Zahir je pokazao smokvino drvo iza sebe. - Možeš da nabereš koliko želiš. Dečak je skočio. - Ali neću moći, previsoko su. - Nema problema - Zahir ga je podigao na ramena. Obojica su istovremeno okrenuli glavu kad su čuli da Dajana dolazi s plaže. Pevušila je i nije primetila da ima publiku. Kad se Fredi nasmejao, pogledala ih je i ućutala. Zahiru se grlo osušilo. Otišla je na plivanje rano ujutro i na sebi je imala jednostavan kupaći kostim. Njena bela koža osušila se na putu dovde, ali joj je mokra kosa pokrivala ramena. Ni Venera ne bi mogla da bude lepša i zavodljivija. - Zahire... - zastala je pred njim pod granama smokve. - Vidim da si upoznao Fredija. - Mnogo je manji nego što sam mislio. - Nisam mali. Imam pet godina! - I veoma si veliki za te godine. Dajana se nasmejala. Stajala je tu, u njegovoj bašti, nagih nogu i ramena, a vlažni kupaći kostim naglašavao je sve na njoj. Smejala se i time je i sveca mogao dovesti u iskušenje. A on nije svetac. - Možda je visok na oca? - upitao je i njen osmeh je u trenu nestao. - Dođi, Fredi, idemo da vidimo šta radi deda - pružila je dečaku ruku. - Neću sada. - Fredi! - Bio sam kod njega. Još spava - molećivo je pogledao u Zahira. - Fredi i ja smo upravo hteli da beremo smokve. Bilo bi lepo da nam se pridružiš, ali se prvo presvući. Dajanu je zapljusnuo talas vrućine kad je shvatila da na sebi ima samo stari kupaći. Nije ponela čak ni peškir. Kako je mogla znati da će sresti Zahira? A on ju je gledao kao da je Eva, a ovo prvo jutro u rajskom vrtu... - Tako je... Sačekajte me, odmah dolazim.
~ 74 ~
Bookhunter
Neky Požurila je u kuću. Obukla je farmerke i majicu dugih rukava, koje je zasukala. Kad se vratila na terasu, ostali su već doručkovali. Zahir je ćaskao s njenim ocem, a majka joj je ćutke pružila šolju kafe. - Zahir će voziti dedu i mene čamcem - rekao je Fredi. - Hoćeš li i ti s nama? Pogledala je u Zahira. Oboje su mislili na neki drugi dan, neki drugi brod... - Neću, neka to bude muška zabava. - Želiš li da razgovaramo? Dajana je s majkom sedela na plaži gledajući kako brodić isplovljava iz zaliva. - Nema o čemu da se priča. - Nisam te videla tako... izgubljenu još od vremena kad si bila trudna s Fredijem. - To je bilo drugo. - Mogu da razumem da te je šeik fascinirao. On je zgodan i veoma šarmantan. - Ne, da... naravno. Kako je ovo moguće? Upoznali smo se pre dva dana! - Ne znam. Kako se osećaš? - Kao... kao da smo stvoreni jedno za drugo. - Iz ličnog iskustva znam da je potrebno mnogo ljubavi da se održi brak dvadeset pet godina. Ne zaljubljenosti, nego ljubavi da se izdrže promene i sve ono što život nosi. Ali sreća svakako pomaže. Možda ćeš ovog puta imati sreće. Da li Zahir oseća isto prema tebi? - Nije važno šta on oseća. U Zahirovom svetu brakovi se ugovaraju. Oženiće se ženom, koju odobri njegova porodica. - On je to rekao? Nema romantike? - Poštovanje duže traje. - I on je tek tako plesao s tobom na ulici? - Ništa se nije dogodilo. Zaista ništa. Poljubac, taj idiotski ples... - Ponekad ne treba više. Pogled, poljubac, čarolija koja sve menja... Koliko si muškaraca poljubila i osetila da želiš više? - Samo jednog.
~ 75 ~
Bookhunter
Neky - Fredijevog oca? - Ne. Ne njega. - Dajana... Uhvatila je majku za ruku. Nikada joj nije rekla. Štitila je Fredija, svoju porodicu, svakoga osim sebe. - Ne pitaj me, mama. Kad bi znala, nikada ga ne bi gledala istim očima. - Ponosna sam na tebe, Dajana. Jaka si i Fredi ne bi mogao poželeti bolju majku. Posle nekog vremena, kad su se muškarci vratili s pecanja, Dajana je ostala sama sa Zahirom u bašti. - Nismo imali vremena da razgovaramo. Uskoro moram da pođem. - Hvala ti što si poveo Fredija na izlet. - Bilo mi je zadovoljstvo. On je divan dečak... i ima divnu majku. Hoćeš li me otpratiti do automobila? Pošla je za njim. Pošto je osećala da će on reći nešto što nije želela da čuje, preduhitrila ga je. - Ovde je predivno, Zahire. Da li ovo imanje oduvek pripada tvojoj porodici? - Ne. Slučajno sam ga otkrio. Jedrio sam, podigla se oluja i potražio sam sklonište u zalivu. Kuća je bila zapuštena, ali bila je to ljubav na prvi pogled i kupio sam je. Potom sam je renovirao. Njena laž je još uvek bila između njih i htela je da to razjasni. Počela je: - Što se tiče Fredija... - Misliš da sam došao da te ispitujem o tvom sinu? - Zar nije tako? Ostavila sam te u uverenju da je on moj partner i da zato moram ostati na distanci s tobom. Slegnuo je ramenima. - Zato što nisi imala poverenja u mene. - Ne! Zato što nisam imala poverenja u sebe... Kada mi je bilo osamnaest godina, izgubila sam glavu i nanela bol svima koji su me voleli... - Da li je u današnje vreme toliko strašno biti samohrana majka? - Ne, osim kad ni po koju cenu ne želiš da spomeneš ime oca.
~ 76 ~
Bookhunter
Neky - Zašto želiš da zaštitiš tog čoveka od preuzimanja odgovornosti? - Ne štitim njega, nego Fredija. On ne treba da bude žigosan. Ne želim da ljudi upiru prstom u njega i da kažu: Isti otac. U školi sam uvek bila pametna, kćerka, koju bi svaka majka poželela. Možda je to bio razlog. Poželela sam da budem kao i drugi iz mog društva. Ali dečaci iz mog razreda bili su tako... obični. - I morao je da dođe neko izuzetan da te dovede u iskušenje dodao je Zahir nežno. - Pit O’Hanlon je bio drugačiji. Pet godina stariji i tako uzbudljiv i opasan - izgovorila je to ime bez razmišljanja. To je bilo više nego što je ikad ispričala majci, više nego što je bilo kome ispričala. - On je bio noćna mora svake majke, A mene je bilo lako nagovoriti... Posle se odselio i niko nije znao šta je uradio. Kad je došao na osamnaesti rođendan moje rođake, inače moje vršnjakinje, kao da je udario grom. Sve devojke su odjednom živnule, a svi momci postali su nekako... dosadni. -A on je hteo tebe... - Ponudio se da me odveze kući. - Gde je on sada? - Sutra ujutro dobila sam zasluženu kaznu. S još trojicom pajtaša pokušao je da opljačka banku. Kad ih je opkolila policija, pokušao je da pobegne i tada je poginuo. Možda se varam, ali ne verujem da bi Sejdi Redford dozvolila Frediju da se igra s njenom kćerkom da to zna. - Zbog greha Fredijevog oca? Ti si njegova majka, Dijana. Samo se to računa. Odmahnula je glavom. - Zašto si došao, Zahire? - Zato... - pomilovao joj je obraz prstima. - Zato što nisam mogao drugačije. Očigledno nisam jak, kao ti. Za trenutak joj se učinilo da će je poljubiti, ali je spustio ruku, pa se nasmešio. - Bolje da se skloniš sa sunca. Obećao sam Frediju da ćemo sutra opet na more.
~ 77 ~
Bookhunter
Neky
8. poglavlje Zahir je šetao sa Sulom al Atijah po bašti dok su ih pratile oči njene i njegove majke. Sula je zaista inteligentna, obrazovana, živahna... savršena u svakom pogledu. Ali ona nije Dajana Metkalf. Tog jutra vodio je Fredija na jedrenje. Onda je ručao s Dajanom i njenom porodicom na terasi. Zatim je šetao s Dajanom po bašti, kao sada sa Sulom. Posle podne predstavljena mu je Adina al Tani, čiju mu je kosu sestra toliko nahvalila. Kao glatka svilena zavesa padala joj je do struka. Kad bi bila kestenjasta i kovrdžava, bila bi savršena. Kasnije je večerao sa ocem, koji se vratio iz Sudana. Razgovarali su o svemu osim o Zahirovom braku. Ni goste u njegovoj kući u Nadiri nisu spomenuli. Ipak, pre nego što je otišao, otac mu je rekao: - Treba da znaš da sam ponosan na tebe, sine. Zemlji su potrebni ljudi kao što si ti. Muškarci, koji imaju viziju budućnosti. Nije bio siguran da li se posle toga osećao bolje ili gore. Narednog dana Zahir je morao da ostane u gradu i da se bavi dokumentima iz Londona. Za ručak se sreo sa Lejlom al Kasami i njenom majkom. Od svih kandidatkinja ona je bila najbliža njegovim željama. Samo kad bi imala jamice na obrazima dok se smeje... kad bi se ponekad ugrizla za usnu da ne kaže ono što joj je na pameti. Na rastanku je primetio da ga majka očajno gleda i znao je da mu vreme curi... Uveče se Zahir odvezao s Dajanom u turističko naselje. Pokazao joj je bungalove i glavnu zgradu, u kojoj je sve o čemu turisti sanjaju. Zatim su obišli marinu i ostrvo na kojem je nicao restoran. Na kraju su posetili paviljon za svadbe. Stajala je s njim pod baldahinom plavim kao nebo. - Predivno je, Zahire! Kao u bajci! - Čekaj da vidiš pravo zvezdano nebo... - Ali već sam... - Ne, večeras te vodim tamo gde nema veštačkog svetla, gde je nebo onakvo kakvim ga je Bog stvorio.
~ 78 ~
Bookhunter
Neky Hteo je s prvim mrakom da ode s njom u pustinju. Možda će tamo, pod beskrajnim nebeskim svodom, razumeti zašto njegovo srce pripada njoj, a ipak će morati da se povinuje majčinoj želji. - Neću više moći da dolazim dok ovde boraviš. A vožnja u pustinju biće moj poklon tebi. Dajana je čula ove reči i razumela ih je kao potvrdu onoga što joj je od početka bilo jasno kad je reč o njima dvoma: bajke ne postoje. Tokom vožnje Zahir je bio neuobičajeno ćutljiv. Kad je obišao ogromni kamion, Dajana je sklopila oči. Najzad su stigli i Zahir joj je otvorio vrata. Svež noćni vazduh ispunio je automobil. - Uzmi moj mantil, trebaće ti. I ne otvaraj oči. Spustio joj je nešto teško na krilo i podigao ju je u naručje. - Zahire, nisam bespomoćna, mogu da hodam! - Ali ne zatvorenih očiju. Drži se čvrsto za mene. Poslušno mu je obavila ruku oko vrata, dok je drugom pritiskala mantil. Provirila je videvši da njegov dah obrazuje oblačić pare. - Smem li da otvorim oči? - upitala je kad ju je spustio. - Reći ću ti kada. Stao je iza nje i, položivši joj ruke na ramena, rekao: - Sada. Zastao joj je dah pred veličanstvenim prizorom. Pružila je ruku prema nebu, pa ju je spustila na Zahirovu. Nije znala koliko su tako stajali. - Mora da ti je hladno - okrenula se i rastvorila je skute mantila. Pošto je oklevao, dodala je: - Dođi, pre nego što se smrzneš. Zavukao se ispod mantila i obavio je ruku oko njenog struka. Dugo su stajali jedno uz drugo, zagledani u nebo. Dajana je znala da će se ovog trenutka setiti kada bude umirala. - Ni zamisliti nisam mogla da ima ovoliko zvezda. - Čovek je tako mali naspram njihovog beskraja. - Da - podigla je glavu s njegovog ramena pogledavši ga. - Ali predivno se osećam! Stojimo ovde, gledamo u beskraj svemira i odjednom mi se čini da je sve moguće! - okrenula se pruživši ruku ka nebu. - Mi smo skupljači zvezda, Zahire! Možemo sve da postignemo ako nas strahovi ne sputavaju. Hvala ti što si mi ovo pokazao.
~ 79 ~
Bookhunter
Neky Pošto su oboje znali da je ovo rastanak, poljubila ga je pre nego što je rekla: - Moram da pođem kući u London. Usred noći Dajana je pozvala Džejmsa Pirsa u London. Kad se njena majka probudila, već je sve bilo spakovano. - Kuda? - Kući. Ne brini, gospodin Pirs kaže da se slavna manekenka potukla sa svojim dečkom u nekom noćnom klubu i da su uništili inventar. Oboje su uhapšeni. Naša pričica je nezanimljiva u poređenju s tim. - To je dobro, ali... još si na odmoru. - Treba ponešto da obavim, ali vi ćete ostati do subote. Gospodin Pirs i Hamit pobrinuće se za vaš povratak. - A Zahir? - Zahir mora da se posveti svojim poslovima i neće više dolaziti. - Žao mi je. - Nema potrebe - trepnula je da prikrije suze. Bez suza... Zagrlila je majku. - Poljubi Fredija, vidimo se za vikend. Dva sata kasnije sedela je u avionu. Ovoga puta putovala je biznis klasom, na redovnom letu. Pobrinula se za to da Zahir sazna za njen odlazak tek kad ona bude u Londonu. Na njeno iznenađenje, Džejms Pirs ju je dočekao na aerodromu i odvezao kući. Ćutao je tokom vožnje. U nekoliko minuta do devet zaustavio se u sporednoj uličici. Verovatno su novine platile nekom komšiji da im javi kad se ona vrati. Nikome nije zamerala, ali nije želela da im olakša. - Veoma sam vam zahvalna, gospodine Pirs... Prekinuo ju je pokretom ruke. - Ne razumem, zašto niste prodali priču? - Nije bilo priče. - Otkad to igra ulogu? - Nikada ne bih to uradila, naročito ne nekome koga... Nikome. - Morate mi oprostiti, gospođice Metkalf. Primetio sam kako vas Zahir gleda i plašio sam se svega. Ali prevario sam se u vama. Mislio sam da ste...
~ 80 ~
Bookhunter
Neky - Pohlepna? - U normalnim okolnostima i to ne bi bilo važno, ali porodica Šeika Zahira pregovara u vezi s njegovim brakom. Tajming za prljavu medijsku priču nije mogao biti gori. - Pregovori o braku? - Dajana se osećala kao da ju je udario u stomak. - To je uobičajeno u njihovim krugovima. Ako još nešto mogu da učinim za vas, zovite me. Provešću izvesno vreme u Londonu - dao joj je vizitkartu. - Zahir me je imenovao za direktora svoje avio-kompanije. - Čestitam. Možda zaista možete da učinite nešto za mene: treba mi kredit u banci da se osamostalim. Prošli put su mi pokazali vrata. - Siguran sam u to da bi u određenim okolnostima šeik Zahir... - Ne! Ne želim njegov novac, čak ni da mi pozajmi. Želela bih samo da me u banci prime s poštovanjem i da me ozbiljno shvate. - Razumem. Onda vam treba biznis-plan - gle čuda, osmehnuo se. Pokušajte u Prins Trastu, oni podržavaju mlade ljude, koji žele da razviju sopstveni posao. - Hvala, Džejmse, obaviću to. - U to ne sumnjam, Metkalf. Zahir je zatekao majku na klupi u bašti. Poljubio ju je i uhvatio za obe ruke. Osmehnula mu se. - Izgledaš srećno. Vidim da si doneo odluku. - Da. Nije bilo jednostavno, ali je žena, koja je osvojila moje srce, topla, nežna, iskrena i hrabra. I porodica joj je iznad svega. - Onda sam pronašla savršen dragulj. - Nijedan muškarac ne može živeti sa savršenom ženom osim, naravno, mog oca. Žene, koje si izabrala za mene, veoma su privlačne i svaka od njih biće divna supruga... drugom čoveku. Nestalo je osmeha na njenom licu. - Zahire... - Kad sam bio mlad, Hanif je pričao umesto mene. Založio se pred ocem da me pusti da idem sopstvenim putem. Da li sam vas ostavio na cedilu? Da li sam osramotio porodicu? - Sine moj... - odmahnula je glavom pomilovavši njegov obraz. - Sad sam muškarac i moram da govorim u svoje ime. Poštujem oca i tebe. Možeš li mi verovati da ću u ovoj najvažnijoj životnoj situaciji doneti pravu odluku?
~ 81 ~
Bookhunter
Neky Kad je Dajana ušla u kuću, nije uključila svetio, odmah je legla da spava. Probudila se rano i pošto nije htela da zamišlja Zahira i njegovu nevestu pod baldahinom, odlučila je da svoje planove sprovede u delo. Kao prvo, želela je da se raspita kako da se što pre domogne licence za vozača taksija. Onda će otići u knjižaru da na internetu pronađe informacije, koje je spominjao Džejms Pirs. Želela je da sazna može li dobiti kredit. Princeza. Sigurno su mu odabrali princezu. Tako je to u stvarnom životu. Princ se ženi princezom, a Pepeljuga dobije žabu. Pozvala je Sejdi. - Ovde je mirno. Niko iz Kapitol Karsa nije razgovarao s novinarima, pa im nije preostalo drugo nego da objave tvoju fotografiju iz škole. Kad je izašla na ulicu, komšije su je zapanjeno gledale. Ali Dajana se osmehnula, nazvala im je dobar dan i produžila. Zakazala je termin u banci, pa je otišla u knjižaru. I baš kad je pomislila da je dan dobro prošao, u supermarketu se sudarila s nekim novinarem. - Lep ten, Dajana. Da li ste bili na odmoru? - Poznajemo li se? - Džek Harding iz “Kurira”. Ramal Hamra je veoma lepa u ovo doba godine. - A kako to vi znate? Situacija joj nije prijala, ali neće pobeći. Nastavila je da ubacuje u korpu sir, jaja, jabuke. Kad je otišla na kasu, tamo su već bila trojica novinara. - Hoćete li se opet videti sa Šeikom? - Zar nemate neku manekenku da jurite za njom? - polako je gubila strpljenje. - Na odvikavanju je. Pepeljugina priča je mnogo zanimljivija. - To je bajka. Hoćete li me pratiti do kuće? - Hoćete li nam skuvati čaj i ispričati svoju priču ako pođemo? - Ne, ali možete biti korisni - pružila im je kese. - Ponesite ovo.
~ 82 ~
Bookhunter
Neky Platila je i izašla iz prodavnice ne osvrćući se. Dozvolila je da joj donesu torbe do kućnog praga i zahvalila im se osmehom. Kada je otključala vrata, ljubazno ih je upitala: - Hoćete li doći i sutra? - Šta će se sutra dogoditi? - Ništa. Ali travnjak se mora pokositi, a zbog vas tata nije ovde. Reporter ju je gledao u neverici. - Ne? Onda vas moram razočarati, u ovom kraju ne dešava se ništa uzbudljivo. Potom je ušla u kuću, pa se naslonila na vrata drhteći celim telom. Preživela je. Kad paparaci shvate da ovde nema ničeg zanimljivog, otići će. Za nedelju dana niko se više neće sećati da je sa šeikom plesala na Berkli trgu. Osim, možda, onih koji su prodali njene školske fotografije. I osim nje. Duboko je uzdahnula, a onda je čula nekakav šum iza sebe. Znači, moraće ipak da otera te nasrtljivce! Otvorila je vrata i ugledala čoveka iz svojih snova. Pustinjski princ, kako ga je zamišljala ali nikada nije videla, stajao je pred njom u beloj tradicionalnoj odeći, s belom maramom i zlatnom trakom na glavi. Ali nije egzotična odeća bila ono što ju je privuklo, bile su to njegove tamne oči, koje su je očarale i prilikom njihovog prvog susreta. Samo što je ovog puta znala šta će uslediti: bol. - Dakle, obučen si kao Lorens od Arabije? Gde si parkirao kamilu? - Moraću da te razočaram, Dajana. Uzeo sam taksi. - Super. Sada će taksista pozvati novinare. Jedva sam se oslobodila trojice, koji su me pratili do kuće. Uhvatila ga je za ruku i povukla u kuhinju. Podigao je njene ruke do svojih usana ljubeći ih naizmenično. - Otkud ti ovde, Zahire? Baš sam se ponadala da će se sve smiriti... - Nemam šta da krijem, kao ni ti. Fredi me je zamolio da ti ovo dam - izvadio je iz nabora svoje odeće malo uže. - Hteo je da ti pokažem mornarski čvor koji smo napravili. Dajana je uzela uže. Bilo je toplo i bez razmišljanja ga je primakla uz obraz. - Mi?
~ 83 ~
Bookhunter
Neky - Fredi i ja. - Rekao si da više nećeš dolaziti u Nadiru. - Da li si zato otputovala? - Ne... Možda. Zapravo, ispričala sam ti ono što sam čuvala u sebi šest godina i... oslobodio si me. Ništa više nisam očekivala od života, verovala sam da nisam toga vredna... - Verovala si da si žaba? Kad si poljubila princa, kletva je pala. Zar to nisi znala? - Ne. Pravo značenje bajki važi samo za princeze. Ali ti si se tako ponašao prema meni i dao si mi snagu da ponovo verujem u sebe. Zašto si se vratio, Zahire? Zar nemaš pametnija posla? Na primer, da pripremaš svoju svadbu? - To je ono što je lepo u našoj kulturi. Kad izaberem nevestu, ni o čemu više ne moram da brinem. Dok mi razgovaramo, moja majka priprema bračni ugovor za moju nevestu. Ona uživa u tome da se cenka oko veličine kuće u Londonu, koju će moja mlada dobiti. - Kuću? U Londonu? - Svakoj ženi potrebna je sopstvena kuća. Ukusno nameštena da u njoj može da uživa. I automobil. Ili, bolje, dva. - Zaboga! U očima mu je titrao osmeh. - Kada su praktične stvari rešene, tada odlučuju koji ću joj nakit pokloniti... Sklopila je ruke na grudima. Dlanovima joj je obuhvatio obraze, pa je morala da ga pogleda. - Moja majka misli da treba da joj poklonim dijamante, a ja da bi joj bolje pristajali biseri... - Molim te, Zahire! Ne radi mi to. - Šta, gospodarice mog srca? Šta ti radim? - Znaš... - uzdahnula je. - Reci mi. - Ne mogu. Možda tvojoj ženi nije važno da li si joj veran kad dobije kuću, nakit i novac. Ali meni je važno. Ne mogu da budem tvoja ljubavnica! Uzeo je njenu ruku i spustio ju je na svoje srce.
~ 84 ~
Bookhunter
Neky - Moja dušo, moj živote... znam. Noge su joj otkazale i utonula je u njegovo naručje. Prislonio je obraz na njenu kosu. Za trenutak se osećala sigurnom i zaštićenom, i to joj je dalo snagu da se odmakne od njega. Zahir je kleknuo pred njom. - Možda samo jedan dijamant - rekao je i odnekud izvukao starinski prsten s velikim dijamantom, obrubljen smaragdima. - Moj poklon tebi dok se naše majke raduju i dogovaraju da li će tvoja kuća biti u Mejferu ili Belgraviji. Da li ćeš dobiti dijamante ili bisere, ili i jedno i drugo - stavio joj je prsten na prst i poljubio njen dlan. - U vašoj kulturi lepo je to što ne moram da čekam potpisivanje bračnog ugovora da te vidim, da razgovaramo, da budem sam s tobom. I da te ljubim... - A Fredi? - Fredi je tvoj sin, a kad se venčamo, biće naš: Frederik Truman Metkalf bin Zahir al Katib. Prvo od naše dece. Ne mogu i neću da živim bez tebe, Dajana. Nadolazeće jutro bojilo je nebo u roze i plavo. Ispunili su se svi njeni snovi.
KRAJ
~ 85 ~
Bookhunter
