Pedagogija (Pitanja i odgovori).pdf

Pedagogija (Pitanja i odgovori) O P Š TA P E DA G O G I JA - VASPITANJE – 1. na!aj va"#itanja $a ra$voj #ojedin%a i dr&'tva Vaspitanje je najširi pedagoški proces i pojam. Ono se odnosi na sve što ljudi planski, svesno i organizovano preduzimaju na planu formiranja ličnosti, kako ono što preduzima društvo u odnosu na vaspitanika, tako i ono što vaspitanik čini č ini u odnosu na društvo. Kako se menjalo društvo tako se menjao i povećavao značaj z načaj vspitanja. Vaspitanje Vaspitanje je neophodno zbog sve veće količine znanja koje k oje je potrebno da pojedinac usvoji radi uspešnijeg i lakšeg ivota u savremenom svetu ! stvoreno ""društvo koje uči"", a čovek je sam sebe doveo u situaciju da se stalno usavršava i uči, pa je za cilj vaspitanja postavljeno formiranje svestrane ličnosti vaspitanika vaspitanika. Vaspitanje Vaspitanje postaje doivotan proces. # kulturan čovek se razlikuje od nekulturnog jer mu je bogatija riznica ciljeva. $načajno je zbog me%usobnog zbliavanja ljudi i uspešnije komunikacije i predupre%ivanja negativnih n egativnih pojava kao što su agresivnost, egoizam, izdaja, gramzivost, asocijalnost i drugo. Vano Vano je zbog intenzivnijeg razvoja individualnog karaktera vaspitanika. . og&*no"ti i grani%e va"#itanja Kako mogućnosti, tako i granice vaspitanja lee u na"+e,eni o"novaa, &"+ovia dr&'tvene "redine u kojima se ličnost razvija, & #ravovreeno i #ravi+no organi$ovanj& va"#itanja i & +i!no angaovanj& va"#itani/a. &ogućnosti i granice ljudskog vaspitanja su društveno!istorijski uslovljene, jer čovek ivi i razvija se u odre%enim društvenim okolnostima. 'ako%e $avi"e i od #o+a0 te#eraenta0 #ravovreenog ot/rivanja ta+enta0 $drav"tvenog "tanja0 /&+t&rne0 re+igij"/e i dr&ge tradi%ije. (aktore koji ometaju uspostavljanje balansa ovih odnosa nazivamo ometajućim faktorima. # vana uloga nastavnika je da na%e taj balans izme%u ovih odnosa, da otkrije sklonosti i sposobnosti vaspitanika i da radi na njegovom razvoju. . Od+&!&j&*i 2a/tori & ra$vit/& +i!no"ti )itni faktori koji utiču na razvoj ličnosti su* nasleđe, sredina, vaspitanje i aktivnosti vaspitanika. +asle%e je proizvod dosadašnjeg ivota ljudi i genetska predodre%enost ličnosti telesna gra%a, endokrini i nervni sistem-. redina predstavlja mesto i okolnosti u kojima vaspitanik ivi. Ovi faktori su me%usobno povezani i uslovljeni. 3. Va"#itanje Va"#itanje i +i!no"t Vaspitanje je najširi pedagoški pojam i odnosi se na sve što ljudi sistemski, namerno, organizovano preduzimaju na planu formiranja ličnosti. Cilj vaspitanja je stvaranje svestrane ličnosti . /roces vaspitanja ličnosti kroz njenu aktivnost i delatnost je višeslojan. višeslojan. 01 njemu se mogu izdvojiti tri #ro%e"a* 2. proces usvajanja, znanja i umenja 3 racionalna osnove 4. proces razvijanja psihofizičkih sposobnosti 3vrednosna i humanistička 5. formiranje pogleda na svet 3 vrednosna i humanistička 01 toku realizacije ciljeva i zadataka vaspitanja moemo izdvojiti tri eta#e* 2. etapa ra%iona+nog 4. etapa eo%iona+nog 5. etapa vo+jnog ve tri su jedinstvo misli, osećanja i postupanja4O"novna #odr&!ja ra$voja +i!no"ti se obično dele na*

Titles you can't find anywhere else

Try Scribd FREE for 30 days to access over 125 million titles without ads or interruptions! Start Free Trial Cancel Anytime.









2. kognitivni razvoj razvoj volje, intelektualne sposobnosti4. afektivni razvoj stavovi, mišljenja, emocije5. psihomotorni razvoj upravljanje motoričkim aparatima ljudskih organava tri se uklapaju u pojam vaspitanja u širem smislu. 5. Va"#itanje Va"#itanje i dr&'tvo Vaspitanje je delatnost koja omogućava funkcionisanje društva u razvojnom smislu. Vaspitanje je

recipročan i povratan odnos razmene koji kroz sloene socijalne uslove uključuje sve ljude. 6ruštvena uslovljenost vaspitanja se zapaa još od samih početaka poče taka ove delatnosti. 7sti oblici vaspitanja pojavljuju se kod naroda koji su sasvim nezavisni jedni od drugih. 6akle, vaspitanje je tekovina društvenih odnosa, a ne prirode. U realizaciji svojih ciljeva vaspitanje vodi jednom sveopštem progresu progresu i razvoju. Vaspitanje je uslovljeno socijalnom, staleškom, klasnom k lasnom i politilkom strukturom društva. 1loena sredstva jednog društva u vaspitanje višestruko se vraćaju istom tom društvu. Bogatije društvo – olji sistem vaspitanja.

6. Va"#itanje Va"#itanje i /&+t&ra Vaspitanje treba shvatiti kao istorijski moguću transformaciju niih oblika postojanja u više i humane oblike egzistiranja čoveka. Vaspitanje Vaspitanje ne priprema pojedinca samo za ivotne ili profesionalne uloge, već se bavi i stvaranjem svestrane ličnosti, koje u sebi sadri i elemente kulturne ličnosti. 8azvojem kulture razvijano je i vaspitanje. Veza Veza je uvek bila obostrana. Vaspitanje Vaspitanje u kulturi ima i produktivni karakter, jer stvara potencijale za novi no vi napredak i razvoj. Vaspitanje Vaspitanje je i sredstvo susreta različitih kultura i upore%ivanja različitosti. 7. Va"#itanje Va"#itanje i rad Vaspitanje i rad su dve večito povezane pov ezane i uslovljene društvene funkcije. Kada se rad pojavio kao osvešćen oblik čovekove borbe za egzistenciju i vaspitanje se pojavilo kao sredstvo i način za prenošenje tih čovekovih prvih radnih iskustava. Kroz proces rada i vaspitanja čovek razvija svoje radne osobine i menja svoje individualne mogućnosti. Vaspitanje ne sme u potpunosti biti podre%eno radu već mora imati i šire ciljeve vaspitanja celovite svestrane ličnosti. 8. Naj#o$natije /on%e#%ije ( teorije0 '/o+e0 #rav%i va"#itanja ) +aučnici i teoretičari stalno raspravljaju o tome koji je najbolji način, način, koja je svrha i pravac vaspitanja. 9ista onih koji su teili da daju kompetentan k ompetentan odgovor na to stalno se proširivala. !oncepcije vaspitanja se prvenstveno razlikuju po tome šta se uzima kao izvor vaspitnih ciljeva ciljeva. One stiu u pedagogiju iz različitih središta društvenih uticaja* od školskih reformatora, od filozofa i naučnika, vo%stva partijskih i revolucionarnih pokreta, religijskih organizacija itd. i bez obzira odakle odak le dolaze ove koncepcije koncep cije se sistematizuju, me%usobno konfrontiraju i procenjuju i postaju pedagoške koncepcije. ko ncepcije. +jih ima u istoriji pedagogije na stotine, neke su vrlo slične, a većina me%usobno suprotstavljena. +jih nije jednostavno grupisati i razvrstati. 9 /oljski pedagog Bogdan "uhodolski smatra da se borba vodi izme%u dve pedagogije tj. dve pedagoške koncepcije* 1. #edagogija e"en%ije, koja insistira na opštosti, univerzalnosti, trajnosti i nepromenjenosti, okrenuta je ka budućnosti, ka idealnom ona govori o tome šta bi vaspitanik trebalo da bude-. . #edagogija eg$i"ten%ije, koja insistira na različitosti, individualnosti, pojavnom, prolaznom i









društva !)og !am pojedinac 9 Nikola Potkonjak sve značajnije pedagoške koncepcije i autore analizira s obzirom na to kakvi su im stavovi o predmetu , metodama, poloaju vaspitanika i sadraju vaspitanja i obrazovanja. tare i nove koncepcije vaspitanja v aspitanja nam pomau da kritički i samokritički gledamo na teorije o vaspitanju i pomau nam u sprovo%enju novih ideja.

:. ;i+j i $ada%i va"#itanja Cilj vaspitanja uvek predstavlja manje ili više idealno zamišljen i generalizovan lik čoveka$ ličnost odre%enih svojstava i sposonosti$ koje se &ele i nastoje vaspitanjem da formiraju kod svakog člana odre%enog društva. 'pšti cilj vaspitanja i orazovanja u našem društvu je slobodna, svestrana ličnost – koju karakteriše bogatstvo ličnosti i njena kulturna osobenost i sposobnos t . 'ako je cilj vaspitanja

svesno razvijanje svih potencijala jedne ličnosti nasle%enih i prethodno stečenih-, njihovo bogaćenje i objedinjavanje u raznovrsnosti, razvijanje kritičkih sposobnosti, osposobljavanje ličnosti za stalno usavršavanje. e0 intere"i i a>i%ije "ai< +i!no"ti.

1?. Pro>+ei /on/reti$a%ije %i+jeva i $adata/a va"#itanja & #ra/ti!no rad& ;i+j va"#itanja odgovara na #itanje 'ta e+io0 a $ada%i va"#itanja na #itanje 'ta >i tre>a+o da &radio da taj %i+j o"tvario. +a formiranje ciljeva i zadataka vaspitanja utiču opšti i posebni ciljevi konkretnog društva u kome se vaspitanje odvija individualni, društveni, ekonomski, naučni, ideološki, nacionalni...-. ra$ovni in"tit&%ijaa= #rea na"tavni #redetia i #rograia= #rea #rogra"/i %e+inaa, pa sve do ciljeva i zadataka jednog na"tavnog !a"a. 9 >edan opšti sistem zadataka vaspitanja je prema stranama vaspitanja svestrane ličnosti* 2. $adaci umnog i radnog radno g vaspitanja usvajanje naučnih znanja i sistema vrednosti,, formiranje radnih navika i umenja, razvijanje stvaralačkog stava, itd.4. $adaci društveno!moralnog vaspitanja izgradnja moralne moralne svesti, moralnih osećanja, odnos prema zajednici i drugima5. $adaci estetskog vaspitanja stvaranje lepog u društvu?. $adaci fizičko!zdravstvenog vaspitanja očuvanje i jačanje zdravlja-









govorili o vaspitanju i njegovom značaju. $atim su se iz filozofije ""majke svih nauka"" početkom 2@. veka izdvojile posebne nauke, tako i pedagogija. 'eško je tačno i precizno odrediti kada nastaje pedagogija kao nauka i kada vaspitna praksa postaje pedagoška teorija. 6o toga je dolazilo postepeno i na različite načine u različitim epohama. 7storija vaspitanja je starija od istorije pedagogije. /rvim značajnim pedagoškim delom se smatra ""Dida%ti%a agna@@, češkog pedagoga Jana Ao"a oen"/og, kojim je postavio najznačajniji kamen temeljac pedagogije u 2A. veku, pa mnogi taj trenutak smatraju za zvaničan početak pedagogije kao nauke. +a samom početku 2@. veka pojavio se i Ber>art, za koga je bolje reći da je sistematizator, a ne jedini osnivač pedagoške nauke. Kroz istoriju se pokazalo da su mnogi značajni pedagozi bili i pokretači promena u društvu i teili ka njegovom razvoju. Vrem Vremee je pokazala da je neophodno konstituisati konstituisati jednu celovitu nauku 3 pedagogiju, koja će proučavati vaspitanje. 1 tom smislu su se razvile i pomoćne discipline* pedagoška psihologija, filozofija vaspitanja, pedagoška antropologija, ekonomija obrazovanja idr. /redmet pedagogije je vaspitanje i to ne samo tako kako postoji, već i kako ga organizovati i voditi oko i sa vaspitanikom da bi se ostvario cilj. /osebno se ističu tri funkcije pedagoške nauke* 2. Deskriptivna funkcija – opisuje vaspitanje kao pojavu, kada i u kakvim uslovima je nastalo, kako se razvijalo. 4. Dinamička funkcija – ogleda se u njenom doprinosu razvoja vaspitanja i predvi%anju kakva bi škola i vaspitanje trebalo da budu. 5. Pedagošaka teorija koja izvire iz prakse – ona daje ideje za ostvarivanje bolje prakse. Ana+i$o0 "i"teati$a%ijo i &o#'tavanje #o$itivnog #edago'/og i"/&"tva0 #edagogija do+a$i do odre,eni< na&!ni< "a$nanja o va"#itanj& i ot/riva ve$e i $a/onito"ti. 1opštavanje pozitivnih iskustava je jedan od najstarijih metodoloških pristupa, ali nije prevazi%en, već se usavršava. talno se bogati novim dostignućima.

1. I"torij"/i #reg+ed ra$voja va"#itanja i #edago'/e na&/e 7storija vaspitanja je neposredno integrisana u istoriju društva. C #rvo>itnoj $ajedni%i vaspitanje još uvek nije bilo izdvojeno u posebnu društvenu delatnost. $asnivalo se na prenošenju iskustava neophodnih za opstanak i odranje, usvajanje običaja i verovanja zajednice. 8azvojem društva i sredstava za rad, pojavom privatne svojine i viška vrednosti i prisvajanja dolazi do pojava prvih socijalnih podela. 7zdvajaju se učeniji ljudi koji vrše delatnost dela tnost vaspitavanja i obrazovanja. Naj"tarije +j&d"/e %ivi+i$a%ije se upravo organizovanim vaspitanjem i obrazovanjem izdvajaju od varvarskih plemena koja su ih okruivala 1 umeru su postojale škole i klinasto pismo pre 5BBBgodina= 1 7ndiji je bilo organizovano učenje samo za najviše kaste i učilo se iz veda= /ercijanci su obraćali panju na fizičko zdravlje, a vaspitanje su obavljali sveštenici= tari Kinezi su tako%e opismenjavali bogatije= itd'ako%e za bogatije članove društva. a anti!/o dr&t'vo vasitanje se obavljalo u #tini, parti i 8imu. 'ako%e #tina je po prvi put postavila za cilj vaspitanje harmonijske ličnosti. 1 i"/o %ar"tv& se izdvajaju tri vrste škola za dečake od C do 2A godina* elementarna, gramatička i retorska. 1 "rednje ve/& vaspitanje je staleško sedam riterskih veština za feudalce-. 1 novo ve/& gra%anski stale postaje osnovan snaga društvenog razvoja, a samim tim i vaspitanja. Omogućeno je velikom broju dece da se uključi u školovanje škola za sve bez obzira na rasu i poreklo-= po reklo-= +astava je organizovana na maternjem jeziku, a ne na latinskom= 1 nastavu se uvode realije tekovine prirodnih nauka-= /rincip očiglednosti se proklamuje= Dkole se grade i opremaju o premaju o trošku drave= 6onose se ""školski ustavi"". Ind&"trij"/a revo+&%ija kraj 2@. i poč. 4B. veka- dovešće do masovnog obrazovanja. ocijalistički









vintijan – prvi po svojim delima pravi pedagog 3 vodio retorske škole i razradio metodiku govorništva. 1 periodu humanizma sve više se govori o vasitanju. Vitorino da e+tre – učitelj novog tipa, ure%uje školu koju zovu ""dom radosti"". ran"o a>+e – u delu "";argantua i /antagruel"" kritički opisuje odnos oca i sina. i'e+ ontenj – u ""Esejima"" kritikuje učenje napamet i bez razumevanja. Era$o oterda"/i – ""/ohvala ludosti"", gde kritikuje feudalno vaspitanje. +a prelazu iz srednjeg u novi vek* Jan Ao" oen"/i – 6idactica magna, u njoj su sadrani interesi celog naroda. On oštro kritikuje srednjevekovno vaspitanje, on trai opštu obaveznu školu, na maternjem jeziku, zalagao se za smišljeno vaspitanje u predškolskom periodu, bavio se pitanjem didaktike, sačinio raazredno! predmetnu!časovnu nastavu. Don Fo/ – bavi se pitanjem vaspitanja dece viših stalea i porodičnim vaspitanjem. an a/ &"o – zastupa interese sitne buroazije, ustaje veoma oštro protiv društvene nejednakosti, despotizma, religijskih zabluda. de ci. +apisao ""Kako Pe"to+a%i – ističe se kao veliki učitelj i pedagog koji je imao veliku ljubav prema deci. ;ertruda uči svoju decu"". Ber>ert S#en"er - popularan tokom 2@. veka u Engleskoj, smatrao da bi sadraj obrazovanja trebalo da čine realne nauke, bio je protivnik stvaranja dravnih škola i smatrao da drava ne bi trebalo da brine o školovanju radničke dece i sirotinje. Joart – od svih pomenutih se najviše izdvaja ovaj nemački pedagog. +jegove pristalice su stvorile pokret 3 herbartijanstvo. herbartijanstvo. +astojao je da izgradi pedagogiju kao samostalnu nauku zasnovanu na etici i psihologiji. /rvi koji je pokušao da povuče razliku izme%u pedagogije kao teorije i kao prakse. +ije se slagao sa 8usoovim idejama, pa nije ni čudo što su ga fašisti hvalili. /rema Ferbartu pedagogija bi trebalo da utvrdi cilj što je izvesna novina-. /o njemu je ta cilj izgra%en na osnovu moralnog religijskog shvatanja. Osnovna sredstva koja ističe za ostvarenje tog cilja su * upravljanje decom, nastava i disciplina. /o njemu nastava mora uvek biti jasna, asocijativna, sistematična i metodična 3 formalni stupnjevi nastave. C'in"/i – veoma odlučan antiherbartovac, ruski pedagog, demokrata po ube%enju. Don Dj&i – istaknuti predstavnik filozofije i pedagogije pragmatizma. /edagogiju je sa opštih društvenih ciljeva usmerio na konkretne ivotne ciljeve. +apisao ""/edagogija i demokratija"" Anton Sejonovi! a/aren/o – najpoznatiji pedagog socijalističke epohe, radio na prevaspitavanju mladih socijalnih slučajeva u vaspitno!radnim kolonijama.+ajpoznatija dela ""/edagoška poema"" i ""$astave na kulama"", spadaju u najpopularnije pedagoške knjige u svetu. 1 4B. veku se teško moe govoriti o pedagoškim klasicima, već više o istaknutim pojedincima. $a razvoj prosvete i školstva u rbiji zasluni su mnogi. +eki od njih su* &irijevski, Vujanovski, Vujanovski, +estorović i &razović, koji su krajem 2G. veka organizovali prvu školu po ugledu na ""Opšti školski red""= 6ositej Obradović= Vuk Karadić= &ilan &ilićević= vetozar &arković= Vasa Vasa /elagić. 13. Si"te na&!ni< di"%i#+ina & #edagogiji i odno" #rea dr&gi na&/aa 8azvijenih naučnih disciplina ima u pedagogiji pedago giji onoliko koliko ima razvijenih područja vaspitno! obrazovnog rada*









/redškolska pedagogija Dkolsko vaspitanje Dkolska pedagogija Visokoškolsko Vi sokoškolsko obrazovanje o brazovanje Viskoškolska Vi skoškolska pedagogija Obrazovanje i vaspitanje odraslih /edagogija odraslih, andragogija Vasp. i obr. u uslovima nastave 6idaktika Vasp. dece ometene u razvoju pecijalna pedagogija Vojno vaspitanje Vojana pedagogija Vasp. u internatima i domovima 7nternatska, domska pedagogija Obraz. i vasp. u industriji 7ndustrijska pedagogija Vaspitanje u slobodno vreme /edagogija slobodnog vremena /ojedine naučne discipline moemo klasifikovati prema drugim kriterijumima* ! prema uzrastu uzrastu vaspitanika predškolska, pedagogija odraslih-, ! prema mestu izvo%enja izvo%enja vaspitanja porodična, školska, internatska, vanškolska pedagogija-, ! prema vremenu vremenu poučavanja istorija pedagogije, savremena, futurološka pedagogija-, itd. /edagogija nije zatvoreni sistem i u tesnoj je vezi sa drugim naukama. H i+o$o2ija (ilozofija tei da odgovori na pitanja čovekove egzistencije šta je čovek, kakva je njegova priroda, misija, sudbina, ivot= šta je to društvo, koji su njegovi osnovni mehanizmi itd.-. va ta pitanja su u osnovi pedagoških pedago ških koncepcija. /ovezanost pedagogije pedagog ije i filozofije proističe iz prirode vaspitanja. /edagogija je naročito zainteresovana za razvoj pojedinih filozofskih disciplina kao što su * etika, sistem vrednosti, logika, teorija saznanja, estetika i drugo. H P"i
15. Na&!no i"traivanje #ojava & o>+a"ti va"#itanja i o>ra$ovanja – etodo+ogija #edago'/i< i"traivanja Pod pedagoškim istraivanjem podrazumevamo aktivnost čiji je cilj otkivanje i utvr%ivanje zakonitosti, unutrašnjih veza i odnosa koji vladaju vlada ju u procesima vaspitanja. !etodologija pedagoških istraivanja je put proučavanja, pre svega to su metode, tehnike, instrumenti i uslovi naučnog saznavanja u području vaspitanja. /edagoška istraivanja su vrlo raznovrsna. Osnovna su* ! 2&ndaenta+na osnovna pitanja pedagogije, kao što su priroda i karakter vaspitanja, cilj, predmet-, ! ra$vojna predvi%anje daljeg razvoja vaspitanja-,











vaspitanju, koji su često bili jednostrani i suprotni. 'ako s jedne strane se javio etodo+o'/i pedag ogiju na normativnu disciplinu- i etodo+o'/i ded&/tivi$a koji je teio da svede pedagogiju ind&/tivi$a deskriptivna pedagogija-. vako istraivanje vaspitnih pojava mora da ima logičan tok i da odgovori na osnovna pitanja* šta proučavati, kako prouččavati, pomoću kojih metoda, tehnika i instrumenata. Odgovori na ta pitanja se dobijaju razra%enim eta#aa i"traivanja, a to su* 2. 7zbor i formulacija predmeta istraivanja 4. Odre%ivanje cilja, konkretizacija zadatka 5. 7zbor metoda, tehnika i instrumenata ?. /reciziranje populacije i uzoraka H. /rikupljanje podataka A. Obrada podataka C. #naliza rezultata i izvo%enje zaključaka G. /isanje izveštaja i objavljivanje 1zorak mora verno da oslikava svoju popilaciju, u suprotnom rezultat neće biti tačan. 7nstrumenti moraju biti tačni, pouzdani, obuhvatan, jednostavan i praktičan i diskriminativan tj. mora jasno da izdvaja ono što se meri.

16. Pra/ti!na #itanja i$rada na&!no-i"traiva!/i< in"tr&enata & #edago'/i i"traivanjia (i$rade te"tova $nanja0 an/etni< +i"tova i "+i!no) (stra&ivački instrumenti su su sredstva kojima se prikupljaju prikupljaju činjenice u okviru istra&ivnja. 'o su testovi, upitnici, anketni listići, sociometrijski testovi, skica za intervju, protokol posmatranja. An/eta tj. upitnik slui za prikupljanje podataka u vezi sa stavom, mišljenjem, interesovanjima ispitanika. 'o 'o često mogu biti mišljenja o aktuelnom problemu. /ostoje tri vrste pitanja u upitncima* otvorenog tipa, zatvorenog i kombinovanog. Optimalna duina upitnika je 4H pitanja, koja se mogu uraditi za 5B minuta. Intervj& je namerni, prethodno isplanirani razgovor sa pojedincem ili grupom. &ora se voditi računa da ispitanik prethodno bude upoznat up oznat sa temom. adri* temu, cilj, pitanja, vreme, mesto, trajanje i statička obrada na kraju. Te"tovi= +ajčešće su u upotrebi testovi znanja, testovi umešnosti, testovi interesovanja, testovi inteligencije itd. $a rad nastavnika posebno je značajno da poznaje postupak izrade testova znanja.On bi u sebi trebalo da sadri raznovrsne tipove zadataka, od lakših ka teim. 6a bude tako sastavljen da svaki vaspitanik moe bar nešto da uradi. 'ipovi zadataka su* ! /risećanje ! 6opunjavanje ! 6vočanog izbora 6a I +e -









prenošenje iskustva, verovanja i navika b- škole skriba 3 čitanje i pisanje c- škole čitanja, pisanja i računa d- sholastička škola 3 religija i klasični jezici e- klasična srednja škola 3 u periodu humanizma i renesanse f- realne gimanzije 3 u razvoju industijskog društva g- politehnizacija školskog obrazovanja 3 kao izraz razvoja nauke i tehnike h- raznovrsnost modela školskih institucija 'radicionalna škola je bila usko povezana sa crkvom, a kasnije i sa dravom. Konstituisanje celovitih školskih sistema počelo je stvaranjem industrijskog društva. 7 pre toga su postojali školski sistemi, ali u despotski ure%enim društvima i pri crkvi. avremena škola tei otvaranju, o tvaranju, boljoj unutrašnjoj povezanosti, a naročito razbijanju uniformisanosti. - Pred'/o+"/e &"tanove – Obuhvata vaspitanje dece od 5 do A godina i u tom periodu razvoj deteta je najintenzivniji. 1 njima se vodi računa o fizičkom vaspitanju, intelektualnom razvoju sposobnosti panje i pamćenja, razvoju mašte i govora= likovnom i muzičkom vaspitanju= moralnom vaspitanju na osnovu ličnog iskustva, kroz pohvale, nagrade i kazne-= estetskom vaspitanju čistoća, urednost-= radnom vaspitanju navike-= priprema za polazak u školu. ve to kroz igru, rad i učenje. - O"novna '/o+a – Ona je vaspitno!obrazovna ustanova i u njoj se najsistematičnije i najorganizovanije ostvaruju zadaci osnovnog vaspitanja i obrazovanja. Odlike* 'raje 'raje u periodu od C do 2H godina i osmorazredna je. Obavezna je i besplatna za sve. /rua osnovna znanja. 7ma opšteobrazovni karakter. +ajmasovnija. 6ravna institucija. >edinstvena u osnovi i ista za svu decu. Odvojena od crkve. +a maternjem je jeziku. Otvorena je prema porodici i lokalnoj zajednici. +ije selektivna. 7ma naglašenu vaspitnu ulogu.

- Srednje '/o+e – rednje su zato što se nalaze u sredini izme%u osnovne škole i viših i visokih škola. &ogu biti gimnazije opšte, jezičke,matematičke, specijalne- i srednje stručne za obrazovanje ob razovanje odre%enih profila. 'raju 5 ili ? godine. - Vi"o/e '/o+e i 2a/&+teti – /ruaju visko obrazovanje iz odre%enih od re%enih oblasti i spremaju kadara za različite granu u privredi, društvu i kulturi.Više kulturi.Više škole obrazuju kadrove V7 stepena obrazovanja obrazovan ja i perteno traju tri godine, a fakulteti V77 stepena i preteno traju od ? do H godina.









1:. Savreena /riti/a '/o+e /ao in"tit&%ije a pojavom krize u društvu dolazi i do krize i kritike u školstvu. avremena  avremena kritika škole započela je u drugoj polovini 4B. veka, naročito 2@AG. upravo kada su se pojavili prvi znaci krize industrijskog društva i najave snane naučno!tehnološke naučno! tehnološke revolucije, koja i sada potresa svet. >avili su se zahtevi za reformom škola sa raznim idejama ""škola bez zidova"", ""učenje bez škole"", ""slobodna škola"", ""otvorena škola"" itd. Dkola postaje mesto gde se odvija odvija ivot, a ne samo uče teorije o njemu. njemu. Ona postaje mesto gde se razvijaju bogati me%uljudski odnosi i ona vaspitno deluje na decu. Ovaj preobraaj podrazumeva preure%enje škole, opremanje savremenim sredstvima, stvaranje nove klime u razredu i školi, osposobljavanje nastanika za nove uloge itd. 1. Š/o+a /ao #edago'/i i /&+t&rni %entar +o/a+ne "redine +astava je svakako osnovni, najsistematičniji i najorganizovaniji oblik oblik vaspitno!obrazovnog rada škole. #li nije i jedini. avremena škola podrazumeva i niz drugih aktivnosti koje za cilj imaju celovitiji ce lovitiji pedagoški razvoj učenika, čime se omogućava da se oni ostvare i ispolje kao svestrane ličnosti. )rojne su vannastavne i slobodne aktivnosti ak tivnosti koje škola organizuje u okviru svojih klubova, radionica, sekcija. 'e organizacije su često ili gortovo uvek povezane i sa ivotom i radom u lokalnoj sredini. 9okalna sredina i roditelji se uključuju u rad i ivot škole, prateći razvoj svoje dece i učestvujući u njemu. 'ako škole postaju svojevrsni pedagoški i kulturni centri lokalnih sredina, gde se ne uči samo o ivotu ivo tu već se ivot u njima i odvija. . Neo#
prikupljanje podataka o njemu bi trebalo da bude u slubi pedagoškog rada i da pomogne u razvoju i otklanjanju eventualnih problema. 'ako%e ti podaci mogu da poslue i za istraivanja s ciljem unapre%ivanja vaspitnog rada. 1 našim n ašim osnovnim školama podaci se evidentiraju u ""9ični karton k arton učenika"", koji sadri osnovne podatke, zdravstveno i fizičko stanje, ponašanje, društveno ponašanje i zaduenja u školi, interesovanje, sklonosti, opšti sud odeljenjskog starešine. $a unošenje podataka odgovorni su učitelji, razredne starešine i nastavnik fizičkog vaspitanja, ali i školski lekar.









neorganizovanog lenstvovanja i dosa%ivanja, već kao korisno utrošeno slobodno vreme na vršenje raznovrsnih aktivnosti, koje su predmet interesovanja ličnosti. Kao što su* bavljenja rekreacijom, hobijem, odlazak u prirodu, pozorište, galerije, kulturne centre i razne klubove. amo pravilno okorišćeno slobodno vrememoe ispuniti svoju svrhu razvoja i unapre%enja vaspitanja. 7sto tako ono ne podrazumeva nametanje bilo kakvih aktivnosti, jer u tom smislu gubi značaj kao slobodna aktivnost. - Va"#itni Va"#itni $na!aj "red"tava a"ovnog /&&ni%iranja – 6anas su sredstva masovnog komuniciranja neminovna, preko njih se upućujemo i informišemo o najznačajnijim dešavanjima u društvenom ivotu. Veoma je vano da sredstva javnog informisanja ne budu jednosmernog karaktera i da pozitivno utiču na razvoj i vaspitanje pojedinca i obogaćuju njegov kulturni i društveni ivot. *istovi namenjeni deci ! imaju poseban društveni i pedagoški značaj. +jihovi sadraji su popularni, atraktivni i dinamični sa slikama, stripovima, ilustracijama i naučno!popularnog, kulturnog i sportskog sadraja. +jihov cilj je da informišu decu i podstaknu p odstaknu stvaralaštvo. /osebno je dobro, ako učenici i sami ure%uju časopis u svojoj školi. #ilm – pored toga što je veoma popularan i dobro poznat svima još na najranijem uzrastu, film moe biti veoma zanimljiv oblik stvaralaštva samih učenika. Organizovanjem filmoteke filmoteke u školi, osnivanjem ""Kluba ljubitelja filma"", iniciranjem rada u klubu i osposobljavanjem nastavnika za rad, rad na filmu i bavljenje filskom tehnikom mogu biti od velikog značaja za vaspitanje i razvoj svestrane ličnosti. +adio i televizija – nam često omogućavaju da se osećamo gra%anima čitavog sveta. /reko njih se informišemo o svemu što se doga%a u celom svetu. /ored informativnog programa od posebnog p osebnog su značaja obrazovni programi namenjeni deci. dec i. 6idaktički značaj televizije je u tome što pribliava stvarnost i budi interesovanja u procesu saznavanja, razvija sposobnost opaanja. - Va"#itanje i o>ra$ovanje odra"+i< – 1 prošlosti se ""obrazovanje odraslih"" smatralo za osnovno obrazovanje odraslih koji ga nisu stekli u periodu kada je to bilo predvi%eno, pa se kasnijim školovanjem to nadokna%ivali. 6anas su ti slučajevi retki, pa se pojam ""obrazovanje odraslih"" danas odnosi na usavršavanje i obrazovanje obrazovan je odraslih u okviru njihovih profesija i šire. Ono se danas više smatra ""doivotnim obrazovanjem"" jer se čovek kroz čitav svoj ivot usavršava i uči. 'akvi su zahtevi savremenog društva da pojedinac ne moe da očekuje da je završetkom školovanja završio i sa obrazovanjem i vaspitanjem. +a ovom polju poseban značaj imaju institucije* posebne škole za odrasle i obrazovni centri cen tri pri fabrikama i preduzećima= redovne škole koje organizuju programe za odrasle= radnički i narodni univerziteti= un iverziteti= kulturni centri= savetovališta itd.

 E T O D I  A P I TA N J A V A S P I T N O G  A D A .O#'ti #rin%i#i va"#itnog rada









/rihvatajući ovaj princip, svi koji rade u oblasti vaspitanja, obavezuju se da će, kad god su u mogućnosti, koristiti naučna istraivanja i dostignuća u svom vaspitnom delovanju. delovan ju. +astavnik usmerava naučne sadraje ka ciljevima vaspitanja i obrazovanja i on je posrednik u tom sloenom procesu. Ovde se radi o opštem stavu ličnosti prema svom okruenju i shvatanju i boljem razumevanju zakonitosti po kojima ono funkcioniše. Ovaj princip mnogi tumače i kao princip pozitivne vaspitne usmerenosti u vaspitanju. - Prin%i# "ve"ne a/tivno"ti – vesna aktivnost je uslov i rezultat vaspitanja. 6o svesne i stvaralačke ličnosti ličnosti se moe doći samo kroz raznovrsnu i punu aktivnost same ličnosti. 'radicionalne pedagoške teorije su smatrale da je ličnost već sudbinski odre%ena i da je vaspitanjem v aspitanjem treba podsticati i pratiti. 6ok savremene teorije smatraju da je vaspitanik u mogućnosti da menja i usavršava see kroz svoje svesne aktivnosti. Ovaj princip zahteva odre%ene pogodnosti, ako što je adekvatna priprema i razrada sadraja, specifična adaptacija metoda, sredstva i oblik vaspitanja, osposobljenost nastavnika i pripremu učenika. nastavnik više nije u centru aktivnosti, već se učeniku daje mogućnost da sam kreira i učestvuje u sopstvenom procesu napredovanja. 'ako%e, ovaj princip ima snano motivaciono dejstvo. - Prin%i# <&ano"ti i deo/rati!no"ti va"#itanja – ,umanost je odre%eni oavezujući stil ponašanja vaspitanika$ vaspitanika$ a demokratičnost je odre%eni način ponašanja i me%usonih odnosa u procesu vaspitanja. 6emokratičnost podrazumeva organizaciju

vaspitanja za sve bez izuzetaka, izuze taka, gde sve ličnosti imaju isti tretman. /ravila ponašanja i odnosi odno si su regulisani i nekim me%unarodnim zakonima kao što su Konvencija o pravu deteta, i sl. /itanje demokratičnosti vaspitanja je unutrašnje pedagoško pitanje, pitanje me%usobnih odnosa onih koji znaju prema onima koji ne znaju, siromašnijih i bogatijih, moćnijih i nemoćnijih 3 poštovanje razlika.Fumanost se pre svega u veri u čoveka i ljubav prema čoveku, u elji da se pomogne, poštovanju, iskrenim odnosima. Vaspitanje Vaspitanje je samo po sebi humana delatnost jer je u potpunosti posvećena čoveku. +astavnik koji organizuje vaspitne delatnosti, duan je da izvrši humanizaciju i demokratizaciju svih uslova u kojima se vaspitanje odvija. - Prin%i# individ&a+i$a%ije i "o%ija+i$a%ije & va"#itanj& – 1 istoriji vaspitanja pincipi individualizacije i socijalizacije su se često suprtostavljali, pa su jedni isticali jedan, a jedni drugi. &e%utim cilj je u objedinjavanju oba, jer individualizacija je jedino moguća moguć a u okviru neke socijalne zajednice. vako ko organizuje vaspitni proces proces trebalo bi da vodi računa o individualnim karakteristikama svakog pojedinca. /rema njima je potrebno odabrati odgovarajuću pedagošku meru, razradu sadraja, sredstvo, oblik i postupak vaspitanja.










dokaza. redstva ube%ivanja i uveravanja su* istinite činjenice, podaci i provereni dokazi= sistem vrednosti sopstvenih stavova, odlika, ube%enja i uverenja= društveni običaji, navike i zakoni= situaciono uticanje uključivanje učenika u aktuelna zbivanja-= predavanja, javne rasprave, polemike= ugledanje  na roditelje, idole-= saveti i direktne poruke vaspitača= upozorenje, kritika i samokritika. - etod ve>anja i navi/avanja – &etodom vebanja i navikavanja proveravamo usvojene stavove ube%ivanja i uveravanja. +ije dovoljno samo znati šta i kako treba raditi, već to treba neprekidno praktično primenjivati da bi cilj vaspitanja bio ispunjen. /otrebno je steći odre%ene pozitivne navike, kao što su higijenske, kulturne, radne i profesionalne. redstva vebanja i navikavanja su* rad, praksa, lična aktivnost vaspitanika= školski red, reim ivota i rada učenika, propisi= tradicija= organizovanost procesa vaspitanja= ivot i rad u kolektivu, igra, zabava i kulturna razonoda= kontrola od strane nastavnika. - etod #od"ti%anja – &etod podsticanja primenjujemo onda kada učenik pokazuje uspeh, ali i kada nai%e na poteškoće, kada se koleba i posustaje. Ova metoda metoda ima emocionalnu podlogu i zasniva se na simpatijama simpatijama i dobijanju poverenja vaspitanika. &etodom podsticanja pomaemo vaspitaniku da se što bolje afirmiše i ispolji sve svoje sposobnosti. redstva podsticanja su* izraena briga i razumevanje= blago i pravično postupanje= bodrenje i ohrabrivanje= pohvale= obećanja= iskustvo uspeha= priznanja= nagrade= takmičenja= ocena= - etod "#re!avanja – &etod sprečavanja i kanjavanja mnogi pokušavanju potpuno da isključe iz savremene metodike vaspitanja, tvrdeći da se radi o metodi represije na ličnost. +ju bi trebalo shvatiti kao pedagoški opravdanu intervenciju u cilju sprečavanja i zaustavljanja negativnih radnji i oblika ponašanja.









/ostoje tri podele nastavnika na* autoritativni, demokrtski i ravnodušni. 6. Na"tavni/ & 2&n/%iji ode+jenj"/og "tare'ine Odeljenjski starešina je pedagoški, organizacioni i administrativni rukovodilac odeljenja. Osnovne radne dunosti su mu* ! pedagoška funkcija ! organizaciona i koordinirajuća funkcija ! saradnja sa roditeljima ! administrativna funkcija 1loga odeljenjskog starešine je primarno vaspitne prirode. $a taj posao se biraju najsposobniji i najbolji nastavnici u jednoj školi.

DIDATIA 7. O"novni teorij"/i i etodo+o'/i #ro>+ei dida/ti/e. Dida/ti/a /ao teorija o o>ra$ovanj& i na"tavi 6idaktika se smatra veštinom učenja, odn. specifičnom praktičnom pedagoškom veštinom. +ajpoznatije delo didaktike je ""Velika ""Velika didaktika"" 6idactika magna- Jana Ao"a oen"/og iz 2AHC.god. Komenski je smatrao da didaktika ne predstavlja samo veštinu učenja, već tako%e i vaspitanje. 1 svojoj didaktici je izneo --sveopštu veštinu svih da se uče svemu-- , a raspravljao je i o podučavanju mladih naukom, radu u školi i vaspitanju bogobojaljivih. adraj ove didaktike je prihvaćen i primenjivan sve do danas. /očetkim 2@. veka Joart je razradio teorijske osnove didaktike stvarajući teoriju vaspitne nastave, koja je u to vreme ulazila u okvire pedagogije. Ferbartijanci su pridavali posean značaj prenošenju znanja na učenike u okviru nastave formalni stupnjevi nastave/$ a ne učenju. 7z toga je proizišao osnovni zadatak didaktike koji se sastojao u analizi ana lizi postupaka nastavnika u školi, s ciljem da se učenici upoznaju sa novim sadrajem. Krajem 2@. i









5.&etode ili postupci ?. &ediji ili sredstva H. #ntropološke pretpostavke sve psihičke delatnosti učenika u procesu nastave, stvaralačke sposobnosti nastavnika i učenika, interesovanja i sl.A. ocijalno!kulturne pretpostavke škola, nastavnici, učenici5. Sra$ovni< "adraja na"tavnog #+ana dosta slična prethodnoj- . – Podvlači idejni aspekt ?. hvatanje didaktike kao teorije optimalnog učenja i nastave pomoću direktne nastave ili putem programa i nastavnih mašina upravljanje procesima učenja ! /i>erneti!/a dida/ti/a- 3 Podvlači tehnički apekt . +edostatak ovih teorija je to što se teško mogu direktno primeniti na rešavanje konkretnih problema. va tri 4, 5, ?- odnose se na nastavne situacije, a ni jedan ne obuhvata sve aspekte zajedničkog procesa u kome se odvijaju nastava i učenje. $adatak didaktike je da obezbedi zajednički i jedinstven prilaz nastavi i učenju. &oe se reći da je dida/ti/a #o"e>na #edago'/a di"%i#+ina /oja #ro&!ava "&'tin"/e #ro>+ee o>ra$ovanja i va"#itanja #&te na"tave i &!enja. +jen osnovni zadatak je da objasni zakonitosti po kojima se odvija nastavni proces, kako bi se on sprovodio na što bolji način i uspešnije ostvarili ciljevi i zadaci obrazovanja. 6idaktika ne samo da odre%uje sadraj obrazovanja, već i odgovara na pitanje kako poučavati, što ukazuje na nje praktični karakter. 6idaktika* odre%uje ciljeve i zadatke nastave bez kojih se ne moe uspešno organizovati nastava-= daje









?. a/onito"ti i od+i/e na"tavnog #ro%e"a LLL Osnovu nastavnog procesa čini proces saznanja i vaspitanja koji su okviru nje odvijaju. $bog svog stalnog kretanja nastavni proces ima karakter procesualnosti, ali i raznovrsnosti spoljnih formi nastave. 8itam i dinamika nastavnog procesa podleu po dleu opštim, ali specifičnim zakonitostima. Opšte zakonitosti nastavnog procesa se odvijaju pod uslovima, koji se menjaju i koji su neponovljivi. nepon ovljivi. $akonitosti nastavnog procesa su objektivnog karaktera, ali i subjektivnog zbog onih koji u njemu učestvuju* nastavnika, koji taj proces organizuju, i učenika, koji usvajaju. 1 nastavnom procesu vladaju zakonitosti0 društvenog razvoja$ fizičkog i psihičkog psihičkog razvoja učenika$ socijalnih odnosa$ nauka na kojima su zasnovane nastavne discipline$ proces nastave poučavanja i uče nja/ itd. Ovaj niz zakonitosti

je višestruko povezan i utiču na nastavni proces. 1spešan nastavni proces bi trebalo da sadri* stvaranje motiva kod učenika= upoznavanje učenika sa novim gradivom= rukovo%enje procesima uopštavanja= utvr%ivanje znanja učenika= povezivanje teorije i prakse= kontrola ocena i rezultat nastave. 1. Priena teorija inte+e/t&a+nog ra$voja +i!no"ti &!eni/a & na"tavi 'eorije formalnog i materijalnog obrazovanja su pokrenule jedno od suštinskih pitanja teorije obrazovanja, a to je "":ime bi se trebalo rukovoditi u pri odabiru sadraja opšteg obrazovanja"" 3 8azvijanju intelektualnih sposobnosti učenika. 1 savremenoj didaktici se smatra da pored opšteg obrazovanja podjednak značaj ima i razvijanje intelektualnih sposobnosti učenika tj. naučiti učenike da misle, a ne opterećiveti ih pamćenjem nepotrebnih pojmova. 'o je i zadatak svih nastavnih predmeta. Odnos izme%u znanja i sposobnosti je uslovljen intelektualnim razvojem, jer bez odre%enog intelekta nije ni moguće usvojiti mnoga znanja. Dkola mora organizovano i sistematski da radi na razvijanju sposobnosti sposob nosti učenika. Ona je duna da obezbedi osnovne pretpostavke za intelektualni razvoj i vaspitanje, sistem programa i nastavnih sadraja koji mogu omogućiti što potpunije intelektualne procese= p rocese= zatim, širok stepen stvaralačkog i









me%usovnoj zavisnosti. Karakteristike pojedinih principa* 1. Prin%i# na&!no"ti uština principa naučnosti je u tome što on zahteva* da učenici tokom procesa orazovanja i vaspitanja usvajaju naučno proverana znanja$ koja odgovaraju savremenim naučnim i tehnološkim dostignućima1 sagledaju povezanost nauke i svakodnevnog &ivota1 da se kod učenika formiraju samostalne navike i potrea za sticanjem naučnih znanja1 da se upoznaju sa osnovama nauke i da na%u njenu primenu u svakodnevnom &ivotu1 da prepoznaju itne oznake i svojstva predmeta predmeta pručavanja. >edan od problema

je veoma brz razvoj nauke i tehnike poslednjih godina i problem nagomilanih novih informacija. $bog toga poseban značaj dobija izbor fundamentalnih znanja. . Prin%i# #ri+ago,eno"ti na"tave &$ra"t& &!eni/a ""+e nametati umu ono što ne odgovara uzrastu"", >.#. Komenski Ovaj princip je zahtev za uskla%ivanje oima i sadr&aja gradiva sa psihofizičkim razvojem učenika$ njegovim sposonostima$ uzrastom i interesovanjima. /rva pravila ovog principa ustanovio je Komenski u svojoj ""Velikoj ""Velikoj didaktici"", a to su da se u učenju ide od lakšeg ka teem, od poznatog pozna tog ka nepoznatom, od prostog ka sloenom i od blieg ka daljem. Ovim pravilima se danas moe dodati i uvaavanje razlike u tempu rada i obimu prethodno stečenog znanja, jer ne uče svi istim tempom. . Prin%i# "i"teati!no"ti i #o"t&#no"ti Ovaj zahtev sistematičnosti je tako%e uveo Komenski, polazeći od toga da je sve u prirodi povezano jedno s drugim. /od sistematičnoćšu nastave podrazumeva se* jasno raščlanjivanje ciljeva kojima se te&i1 pregledno i logično raščlanjivanje nastavnog gradiva i izdvajanje itno od neitnog1 dosledno didaktičko metodičko struktuiranje toka nastavnog časa. istematičnost se postie ako su svi delovi

nastavnog gradiva povezani sa vodećom idejom i ako se tei otkrivanju suštine. /osebno se vodi računa o sistematičnosti pravljenja udbenika.











se ogleda i u prenošenju tih znanja na druge slučajeve. 8. Prin%i# individ&a+i$a%ije 1 tradicionalnoj nastavi je prilaz učenicima bio jednak i ona je obrazovala i vaspitavala prosečnog učenika.'u su najviše štete imali slabiji i jači %aci. /rincip individualizacije je danas sve aktuelniji i on zahteva diferenciranu nastavu, gde će svaki učenik iti u mogućnosti da napreduje prema prema svojim sposonostima i tempom koji je njemu svojstven$ a što je najva&nije iće više motivisan motivisan i shvataće da mo&e da nauči onoliko koliko se potrudi. ;lavni cilj nastave je da nauči nau či učenike učenju i razmišljanju,

podstakne razvoj njihovih sposobnosti. 3. Pro>+ei "adraja na"tave. Sor na"tavni< "adraja /od sadrajem nastave podrazumeva se karakter i obim znanja koje bi pojedinac trebalo da usvoji tokom nastavnog procesa. Kroz istoriju obrazovanja ovi o vi sadraji su definisani na različite načine i menjali se shodno zahtevima razvoja i društva, kao i na osnovu rezultata pedagoških istraivanja i iskustva. /oznata su brojna shvatanja i orijentacije. One se mogu svrstati u tradicionalne i savremene teorije. TADI;IONAFNE TEOIJE









povezivanje više elemenata u njemu. Opšte ideje strukturalizma )runer je izneo na sledeći način* potreno je da nastavni predmeti predmeti sadr&e neku vrstu registra registra osnovnih reprezentativnih reprezentativnih prolema1 u eri povećanog roja informacija one se teško pamte i potreno potreno ih je organizovati u celinu1 potreno potreno je shvatiti suštinske principe1 uz pomoć struktura struktura učenici lakše pamte i olje se orijentišu1 stalno ponavljati. Ova teorija je osporavana od pedagoga iz socijalističkih zemalja jer je smatraju isuviše

intelektualističkom i apstraktno i da ne odgovara masovnoj ma sovnoj školi. &ada, ona je danas sve aktuelnija. &n/%iona+ni aterija+i$a Okonj-. "uština ove teorije je u povezanosti saznanja i delatnosti$ kako i učenici usvojili odre%ena znanja i primenili ih praktično. adraji koji se unose u nastavne programe moraju imati i saznajnu i funkcionalnu vrednost. Ova teorija insistira na ostvarivanju svih ciljeva i zadataka obrazovanja i svestranom razvoju individualnosti učenika. +jeni kriterijumi za izbor sadraja su veoma uopšteni. I$>or na"tavni< "adraja hvatanje o izboru nastavnih sadraja izneo je 'omaševski 'omaševski u svom radu ""+a granici psihologije i pedagogije"". On izlae popis problema koji se nalaze pred psihologijom i pedagogijom, i posebno izdvaja sledeće grupe pitanja*

Pedagogija (Pitanja i odgovori).pdf

Recommend Documents