Nora Roberts - Stanislaski - 06 - Uvek Tu Za Tebe

 Nora Roberts

Šesti deo serijala „Stanislaski“

Mom mužu i sinovima.

Bide savršeno. Planirala je a se postara za to. Sva ki korak, svaka stavka, svaki etalj de biti orađeni kako je ona želela i zamislila ok joj san ne postane stvarnost.

Bilo bi gubljenje vremena ako bi pristala na bilo šta osim na savršenstvo. A Kejt Kimbal je bila žena koja nikaa nije gubila vreme. Sa vaeset pet goina je iskusila i oživela ono što neki ljui ne iskuse za ceo život. Kaa su se ruge e vojke kikotale zbog momaka i brinule o modi, ona je putovala u Pariz ili Bon, nosila glamurozne kostime i izvodila neverovatne stvari. Plesala je za kraljice i večerala sa princezama.

Ispijala je šampanjac u Beloj kudi i plakala o srede i umora u teatru Baljšoj. Roiteljima je bila zahvalna što su joj stvorili ogro mnu porodicu kojoj je, takođe, bila zahvalna na svemu što je postigla. Sve što je i mala, dugovala je njima. Sa je bilo vreme a počne a stvara sama. Balet je bio njena ljubav od kad je znala za sebe. Ili opsesija, kako bi rekao njen brat Brendon. Kejt je morala a prizna a je to bilo onekle tačno. Opsesija nije morala a bue loša stvar – dok god je bila dobra i terala na trud. Bog zna koliko se ona trudila oko baleta. vaeset goina vežbi, izučavanja, raosti i bola, zno ja i baletanki, njene i roiteljske požrtvovanosti. Znala je a im je bilo teško a je puste a studira u

Njujorku sa samo seamnaest goina, ali su joj uvek pružali punu poršku i ohrabrenje.

Naravno, znali su a de je kaa napusti lepi graid u Zapanoj Viržiniji i oe u veliki gra, okruživati i nazirati poroica. To ne znači a joj nisu veroval i i da je nisu voleli ovoljno a je puste u svakom slučaju. Vežbala je i raila. Plesala je za sebe koliko i za njih. Kaa je postala eo baletske trupe i prvi put se pojavila na bini, svi su bili tu. Kada je dobila mesto primabalerine, svi su bili tu. Profesionalno se bavila baletom šest goina, stekla je slavu i osedala uzbuđenje svaki put kaa bi čula muziku. Proputovala je svet i bila Žizela, i Aurora, i Julija i mnogo rugih tragičnih i veselih junakinja. Uživala je u sva kom trenutku. I Kejt je sama bila iznenađena kaa je olučila a se povuče sa bine i napusti

takav život. Mogla je to a objasni samo na jean način. Želela je a se vrati kudi.

4

Želela je pravi život. Koliko go a je volela balet, počela je a primeduje kako joj je on oteo svaki drugi aspekt ličnosti. Časovi, probe, izvebe, putovanja, mediji. Baletska karijera je zahtevala mnogo više o obuvanja bale tanki i izlaska pod reflektore – barem za Kejt jeste. Zato je želela pravi život i želela je a se vrati kudi. Želela je a uzvrati na neki način svu raost koju je okusila. Sve to je mogla da postigne svojom baletskom školom. Učenici de olaziti, ubeđivala je sebe. olazide jer se preživala Kimbal, a to je značilo nešto u okolini. olazide jer je njeno ime bilo Kejt Kimbal, a to je značilo nešto u svetu baleta. I pre svega, uveravala je sebe, olazide jer je škola sama po sebi imala značaj. Vreme je za novi san, podsetila je sebe dok se vrtela ukrug u ogromnoj sobi koja je odjekivala. Škola baleta Kimbal   je bila njena nova opsesija. Planirala je bude sveobuhvatna, zanimljiva i savršena kao njena stara škola. Naravno, bilo je potrebno puno posla, napora, veštine i olučnosti kako bi

škola oživela. Spustivši ruke na kukove, posmatrala je sive ziove koji su nekaa bili beli. Bide beli opet, čista površina na kojoj de visiti uramljeni posteri najvedih baletana i balerina, Rudolfa Nurjeva, Margaret Fontejn, Mihaila Bari šnikova, Nikolaja Davidova i Rut Banion.

ruga va zia de biti prekrivena oglealima ispre kojih de biti šipke. Profesionalna taština je bila neophona koliko i isanje. Plesač mora a vii svaki svoj pokret, svaki luk, špic. Telo  je osedalo, ali poza se usavršavala posmatranjem u ogledalu.

Zapravo, to su više bili prozori nego ogleala, mislila je Kejt. Kroz njih je plesač mogao a posmatra ples. Stari plafon de biti popravljen ili zamenjen  – šta go bue neophono. Ped… protrljala je ruke kako bi se zagrejala  – efinitivno zamenjena. Poovi uglačani i ispolirani ok ne buu postali glatke i savršene površine. Morala je a se pobrine i za osvetljenje, vodovodne instalacije i verovatno neke elektroinstalaterske radove. Deda joj je bio stolar pre nego što se penzionisao – ili elimično penzionisao,

pomislila je s ljubavlju. Znala je i sama ponešto o poslu. A planirala je a uči još i a postavlja pitanja ok ne bue mogla a razume sve što de biti orađeno i ok ne bue mogla ličn o da unajmi majstora.

5

ok je zamišljala kako de sve izgleati, sklopila je oči i utonula u uboki  plié1. Njeno dugo, tanko telo je elegantno izvelo pokret. Zatim je ustala i ponovila sve. Vezala je kosu u punđu, nestrpljiva a izađe napolje i još jenom os motri ono

što de uskoro biti njeno. ok se kretala, ukosnice su popustile i nekoliko pramenova sjajne crne kose je ispalo i slobodno padalo do struka. To joj je davalo

romantičan izgle koji joj je pristajao na bini. Lice joj je poprimilo slabašan sjaj ok je maštala osmehujudi se. O majke je nasleila tamnu kožu i visoke jagoice, a o oca sive oči i lep oblik lica. Kombinacija je bila očaravajuda i romantična  –  Ciganka, sirena i vilinska kraljica. Muškarcima je paala u oči njena krhka građa, pretpos tavljali su da je romantična i nežna – nikaa nisu očekivali čelik. I svaki je pogrešio. „Jenom deš tako a ostaneš ukočena i skakadeš okolo poput žabe.“ Kejt je poskočila o straha i okrenula se ka vratima. „Brenone!“ , uz glasan poklič, potrčala je pre ko prostorije i bacila mu se u naručje. „Šta raiš ove? Ka si stigao? Mislila sam a deš igrati zimsku sezonu u Portoriku. Koliko ugo ostaješ?“ Bio je stariji dve godine od nje  – što je koristio u etinjstvu kako bi je mučio. Za razliku od njega, njihova starija sestra Frederika nikada nije zloupotrebila svoje

goine a bi im komanovala. Uprkos tome, Brenona je volela više o bilo koga. „Na koje pitanje a ogovorim prvo?“  smejao se dok ju je odmicao od sebe. Osmotrio ju je svojim žudkasto -smeđim očima. „ I dalje si kao glista. “ „A ti si i dalje kreten! Zdravo!“ poljubila ga  je u obraz. „Mama i tata nisu rekli a olaziš.“ „Nisu znali. Čuo sam a si se ti oselila pa sam po mislio da je pametno da ođem i pripazim na tebe.“  Razgledao je veliku, prljavu prostoriju i prevrnuo očima. „Zakasnio sam.“ „Bide savršeno!“ „Bide. Moža. Trenutno je obična rupa.“  Prebacio joj je ruku preko ramena. „akle, baletska kraljica de a bue učiteljica.“ „Bidu ivna učiteljica. Zašto nisi u Portoriku?“ „Ne mogu a igram vanaest meseci u goini.“ „Brenone?!“, izvila je obrve. „Nezgono sam pao. Istegao sam nekoliko tetiva.“ „a li je strašno? Jesi li bio ko oktora? Hodeš li…“

1

Čita se: plije. Baletski element nalik na čučnjeve. Prim. prev. 6

„Zaboga, Kejt! Nedu igrati nekoliko meseci. U prolede nastavljam sa treninzima. To mi daje dovoljno vreme na a se šetkam ovua i zagorčavam ti život.“ „To ti je uteha. Haje, povešdu te u obilazak.“   Primetila je upitan pogled. „Stan mi je na spratu.“ „S obzirom na izgle plafona, tvoj stan bi lako mogao a se sruči na nas u svakom trenutku.“ „Bezbeno je“, rekla je i omahnula rukom. „Samo je ružno trenutno, ali imam planove.“ „Ti uvek imaš planove.“ Hoao je ispre nje i oslanjao se više na esnu nogu. Iz sale su izašli u mali, prljavi hodnik gde se malter Iju štio sa ziova, a cigle provirivale. Popeli su se uz stepenište koje je škripalo po njihovim nogama i ušli u prostor koji je bio okupiran miševima, paucima i raznim rugim štetočinama o kojima nije želeo a razmišlja. „Kejt, ovo mesto…“ „Ima potencijal“, rekla je olučno. „I istoriju. Potiče iz perioa pre Građanskog rata.“ „Potiče iz kamenog oba.“ On je više voleo kaa su stvari moerne i prostor uređen po oređenim stanardima, kao tereni na kojima je igrao. „a li znaš koliko de a košta a učiniš ovu rupu pogonom za život?“ „Imam prestavu o tome. Moradu a pregovaram sa ranicima. Moja je, Brenone! Sedaš se ka smo bili ma li i kad smo se ti, Fredi i ja igrali ovde?“ „Naravno! Ove je bio bar, pa neka radionica, a onda…“ „Svašta je bilo!“, prekinula ga je Kejt. „Sve je počelo hiljau osamsto i neke goine kaa je ove bila kafana. To je trenutno nebitno, ali se sedam a sam želela kao mala a živim ove. Gleala sam kroz ove velike prozore i trčkarala po svim prostorijama.“ Slabašno rumenilo joj se pojavilo na obrazima, a oči su joj postale tamnije. To  je bio siguran znak da je razvila novu opsesiju, shvatio je Brendon.

„Mnogo je rugačije ka o tome razmišljaš sa osam goina i ka olučiš a kupiš oronulu zgrau kao orasla osoba.“ „Jeste. rugačije je. Prošlog proleda, ka sam bila u poseti, bila je za proaju. Nisam mogla a ne razmišljam o tome.“ Šetala je po sobi. Mogla je a vii kako de sve izgleati. Uglačano rvo, ureni i čisti ziovi. „Vratila sam se u Njujork na posao, ali nisam mogla a izbacim iz glave ovo staro mesto.“

7

„Uvek ti se u glavu uvrte gluposti.“ Slegnula je ramenima: „Moja je. Znala sam to čim sam zakoračila unutra. Zar nisi osetio tako nešto nikaa?“ Osetio je. Prvi put kaa je kročio na teren. Pretpostavio je a de mu vedina ljui redi a je profesionalno bavljenje sportom ečji san, ali njegova poroica nije. Poržali su njegov san a bue sportista kao i Kejtin da bude balerina. „a, verujem a jesam. Ali ovo mi eluje kao ishitre na odluka. Nekad si pažljivo razmatrala svaki korak“ „To se nije promenilo“, rekla je uz kez. „Ka sam se povukla sa pozornice, znala sam a želim a preajem balet. Znala sam a želim a ovo mesto postane baletska škola, moja baletska škola. I želela sam a mi bue om, pre svega.“ „obro.“ Još jenom ju je zagrlio i poljubio u slepoočnicu. „Ona demo sve da sredimo. Ali sad se gubimo odavde jer je ledeno.“ „Novo grejanje mi je prvo na spisku obaveza.“ Brenon je još jenom pogleao oko sebe i rekao: „Taj spisak de a bue prilično ugačak.“ ***

Koračali su zajeno po hlanom ecembarskom ve tru, preko ispucalog i neravnog trotoara i ispo rveda koje je svoje gole grane dizalo ka sivom nebu, kao kada su bili deca. Mogla je da oseti miris snega u vazduhu.

Izlozi su ved bili ukrašeni za naolazede praznike, sa ea Mrazevima rumenih obraza, sijaličicama, letedim irvasima i sa figurama Sneška Belida. Ali najbolji od svih izloga, kao i uvek, je bio onaj na Kudi zabave. Izlog prodavnice igračaka je bio pun malih krasota, minijaturnih sanki, ogromnih plišanih mevea sa novogodišnjim kapicama, elegantnih i slatkih lutaka, jarkocrvenih kamiona i zamkova napravljenih od drvenih kockica.

Izglealo je kao očaravajuda šarena planina i obeda valo je zabavu, mislila je Kejt. Neko bi pomislio a su igračke nemarno raspoređene, ali ona je znala sa koliko su pažnje i sa koliko brige o ečjim osedanjima one bile izložene. Zvončidi su se veselo oglasili čim su zakoračili unutra. Mušterije su šetale. Jena beba je ljutito uarala po ksilofonu u kutku za igru. Iza pulta je Eni Majnard pakovala plišanog psa. „On mi je omiljeni“ , rekla je kupcu koji je čekao. „Sigurno de se opasti i Vašoj nedaki.“ Naočare su joj skliznule na vrh nosa ok je vezivala crvenu mašnu oko kutije. Onda je podigla pogled ka njima, zatreptala i vrisnula.

8

„Brenone! Taš! ođi a viiš ko je tu. A ti, lepoto, ođi a me poljubiš.“ Kaa je obišla pult, pogleala je u mušteriju, lupnula se šakom po gruima i rekla: „Uata sam ved vaeset pet goina, a ovaj mali uvek učini a se osedam opet kao šiparica. Sredni praznici! Iem po vašu majku.“ „Ne, ja du.“ Kejti se osmehnula i odmahnula glavom. „Brenon de a ostane ovde i da flertuje sa tobom.“ „obro, ona“, namignula je Eni. „Ne žuri.“ Kejti se sedala kako je njen brat razoružavao žene još ka je imao pet goina. Ne, o samog rođenja, ispravila se ok je lutala između polica. Bilo je u pitanju mnogo više o izglea, maa je bio prelep. Više i o šarma, mada je mogao da bude izuzetno šarmantan kaa je raspoložen. Oavno je zaključila a mora a su u pitanju feromoni. Neki muškarci su navoili žene a uzišu za njima, a nisu se ni truili. Povoljive žene, naravno. Ona to nikaa nije bila. Muškarac je morao a poseuje mnogo više o izglea, šarma i seksualne privlačnosti a bi je  zainteresovao. Znala  je puno onih koji su bili raj za oči, ali potpuno prazni kaa se zaviri unutra. Skrenula je na uglu ko naslaganih igračaka automo bila i umalo se nije istopila.

Bio je prekrasan. Ne, ne. To je opis za ženu. A zgoan je previše hlana reč. Bio je prosto… Pravi muškarac. Metar i eveest savršenstva, ako je morala a ga opiše u brojkama. Pošto je bila balerina, cenila je mišidavo telo. Ovaj primerak koji je stajao i razgleao mini jaturna vozila je upakovao svoje mišidavo telo u izblee le farmerke, flanelsku košulju i teksas jaknu koja je bila izlizana i previše lagana za zimsko vreme. Njegove rane čizme su bile stare, ali su izgleale olično. Ko bi rekao a rane čizme mogu a buu tako seksi? A tu je bila i kosa  – plava i gusta, padala mu je u ta lasima oko koščatog l ica oštrih crta. Nije nikako mogla a okarakteriše njegovu pojavu, ni to lice, ni robusno, ni klasično lepo. Usne su mu bile pune i izgleale kao jeini mekani i nežni eo. Nos mu je bio ugačak i prav, braa kao isklesana, a oči… Nije mogla da mu vidi o či jasno, barem ne njihovu boju, o ugih prelepih trepavica. Ali kapci su bili teški pa je verovala a su tamne, sanjivoplave. Pogle su joj privukle njegove veoma snažne ruke kaa je posegnuo za  jenom o igračaka, šake krupne, lanovi široki a prsti ugi, tanki. Nebesa!

9

ok je uživala u svojoj fantaziji  – savršeno bezopasnoj fantaziji  – naslonila se na jednu stranu i oborila minijaturnu raskrsnicu na kojoj je bio zastoj u saobradaju. Lomljava koja je usledila ju je prenula iz sanjarenja. Neznanac je okrenuo lice ka njoj i pogledao je iznenađenim, jarkozelenim očima. „Ups“, rekla je. Osmehnula mu se i nasmejala se sebi, čučnula i pokupila

autide sa poa. „Naam se a nije bilo žrtava.“ „Hitna pomod je ove ako je potrebna“ , kucnuo je prstom po sjajnom, crveno-belom vozilu hitne pomodi, a ona se sagnuo a joj pomogne. „Hvala. Ako vratim ovo na mesto pre nego što policija stigne, moža se izvučem samo sa upozorenjem.“ Mirisao je obro kao što je i izgleao. Losion za brijanje, rvo i muškarac. Pomerila   se, namerno, i kolena su im se sudarila. „olaziš ove često?“ „a.“ Pogledao je ka njoj i odmerio je. Prepoznala je varnicu interesovanja u njegovim očima. „ečaci nikaa ne prerastu igračke.“ „Čula sam. Sa čim voliš a se igraš?“ Obrva mu se poigla. Ne nailazi čovek često na prelepu, provokativnu ženu u proavnici igračaka sreom po pone. Skoro a je zamucao, ali je uraio nešto što nije godinama unazad – progovorio je bez previše razmišljanja. „Zavisi o igračaka. A ti?“ Nasmejala se i sklonila pramen kose koji joj je goli cao obraz. „Volim svakakve igre. Posebno ako ja pobeđujem.“ Počela je a ustaje, ali ju je prestigao, uspravio se pre i ispružio joj ruku. Prihvatila ju je i otkrila, na svoje za ovoljstvo, a je snažna i g ruba koliko je i zamišljala. „Hvala još jenom. Ja sam Kejt.“ „Broi“, pružio joj je majušni, plavi kabriolet koji je i alje ržao. „Kupuješ auto, moža?“ „Ne, ne anas. Razgleam ok ne nađem nešto što mi se opaa…“  Opet se osmehnula, flertujudi. Broi je morao a se suzrži a ne zazviži. S vremena na vreme su mu se nabacivale žene, ali ne na ovaj način. A sam se ugo suzržavao o ženskog ruštva. Učinilo mu se čitavu večnost. „Kejt.“  Oslonio se na policu i okrenuo se ka njoj. Zanimljivo je kako se telo samo setilo pokreta i trikova, kao a se nikaa nije ni povukao iz igre. „Zašto ne bismo…“ „Kejti! Nisam znala a si ošla“, Nataša Kimbal je pohitala kroz ranju gurajudi ogromnu mešalicu za cement, igračku.

10

„Imam iznenađenje za tebe.“ „Volim iznenađenja. Ali pre toga, Broi, izvoli. Kao što sam obedala. Stigla je u poneeljak pa sam je sačuvala.“ „ivno!“ zavonički pogle je nestao i zamenio  ga je široki osmeh. „Savršena  je. žek de se ouševiti.“ „Proizvođač garantuje a su igračke izržljive. Ovo je nešto što de mu potrajati godinama, a ne samo neko liko semica posle Božida. Jesi li upoznao moju derku?“ pitala je Nataša, zagrlivši Kejt oko struka. Broi ju je pogleao iznenađeno zaboravivši na igračku koja je stajala u otvorenoj kutiji ispre njega. „Derku?“ To je ta balerina, pomislio je. Trebalo je da pretpostavi. „Upravo smo se upoznali u maloj saobradajnoj ne zgodi.“ Kejt se osmehivala i dalje. Zapitala se a li je umislila iznenano zahlađenje onosa. „a li je žek tvoj

nedak?“ „žek je moj sin.“ „Ah.“ Premotala je film u glavi. Kakvu petlju je imao taj čovek! Flertovao je sa njom, a oženjen je. Nije bitno ko je počeo. Ona nije bila uata. „Sigurna sam a de mu se dopasti poklon“, rekla je, hladnije i okrenula se ka majci. „Mama…“ „Kejt, upravo sam pričala Broiju o tvojim planovi ma. Mislila sam da bi mogao da ti pomogne.“ „Kako?“ „On je građevinar i oličan stolar. Renovirao je stuio tvog oca prošle goine. Obedao je a de sreiti i moju kuhinju. A moja derka traži samo najbolje“ , dodala  je Nataša i pogleala u Broija svojim tamnim, zlatnim očima. „Zato sam se, naravno, setila tebe.“ „Cenim to.“ „Ne, ja cenim tebe jer znam a obavljaš kvalitetan po sao po pravednoj ceni.“ Stisnula mu je blago ruku. „Spens i ja bismo bili zahvalni  kada bi barem pogledao zgradu.“ „Nisam tu ni va ana, mama, nedemo a požuru jemo. Ali u zgradi sam malopre zatekla nešto užasno. Eno ga tamo, šarmira Eni.“ „Šta? Brenon? Pa što mi nisi rekla?“ Nataša je o jurila, a Kejt se okrenula Broiju: „rago mi je što smo se upoznali.“ „Takođe. Javi se ako bueš želela a pogleam to mesto.“ „Naravno.“ Vratila je autid koji joj je ao na policu. „Sigurna sam a de tvog sina ouševiti kamion. a li je jeinac?“

11

„a, imam samo žeka.“ „Sigurna sam a ste ti i tvoja žena zauzeti oko njega. Sa moram a…“ „žekova majka je umrla pre četiri goine. Ali a, zauzet sam oko njega. Čuvaj se raskrsnica, Kejt“, rekao je zagonetno, uzeo igračku po ruku i ošetao. „Bravo.“ Prošištala je za sebe. „Baš ne znam ka a udutim.“ Moža je mogla a istrči napolje, nađe neko štene i šutne ga, čisto a začini svoje popodne. Jedna od prednosti sopstvenog biznisa je po Broijevom mišljenju bilo to što može a organizuje sam svoje vreme. Ima i puno mana  –  odgovornost, papirologija, raspoređivanje posla kao i staranje a ima posla koji može a rasporedi. Ali ta jedna prednost je prevazilazila sve mane.

Poslenjih šest goina je imao prioritet kom je posvedivao vreme, a on se zvao žek. Pošto je sakrio kamion -mešalicu ispo cerae svog kamioneta, otišao je o grailišta a vii kako napreuju poslovi. Pozvao je obavljača, opomenuo ih za naružbinu i svratio o još jenog grailišta kako bi procenio visinu troškova za popravku kupatila potencijal nom klijentu, a ona krenuo kudi. Poneeljkom, sreom i petkom je stizao kudi pre nego što bi školski autobus polako ošao o kraja ulice. Ostala va školska ana – i u slučaju a nije mogao a stigne kudi na vreme – žeka je autobus ovozio do Skalijevih gde je mogao da se ruži sat ili dva sa najboljim drugom Rodom, pod budnim nadzorom Bet Skali. Mnogo je ugovao žeriju i Bet Skali jer je zahvaljujudi njima žek imao ge a provoi vreme kaa on nije bio ko kude. Pre deset meseci se Brodi vratio u Šepardstaun i podsetio se koliko mali gradovi umeju da budu prijatni. Saa je, sa trieset goina, bio iznenađen kako je olako napustio taj graid pre nešto više o eset goina. Ali oneo je obru oluku i vratio se kudi. Nije se kajao što je olazio. a nije, nikada ne bi toliko silno želeo a se okaže na rugom mestu, ne bi živeo i učio, ne bi upoznao Koni i ne bi imao žeka. Skoro da je zatvorio krug. Još uvek se nije pomirio sa roiteljima, ali je napreovao. Ili je barem žek napre dovao, ispravio se Brodi. Njegov otac je moža i alje bio ljut na sina, ali nije mogao da odoli unuku. Bio je u pravu što se vratio kudi. Broi je pogleao u šumu koja je rasla na rugoj strani ulice. Nekoliko majušnih pahuljica je paalo sa olovnog neba. Bra, stenovita i gruba su se uzizala i spuštala po svojoj volji. To je bilo obro mesto za ogajanje ečaka. Bilo je za obojicu bolje a se ualje o graa i a počnu iznova u mestu ge je žek imao poroicu koja de ga

12

prihvatiti takvog kakav je i nede ga posmatrati kao posetnik na ono što je izgubljeno. Skrenuo je u svoju ulicu, zaustavio se i ugasio ka mionet. Autobus de stidi za

nekoliko minuta i žek de izadi, otrčade o njega, popeti se u kamionet i ispuniti unutrašnjost kabine pričama i ogoovštinama o tog ana. Šteta, mislio je Broi, što on ne može a poeli svoje ogoovštine sa šestogoišnjakom. Nije mogao a kaže sinu a mu se krv uzburkala na kon toliko vremena zbog  jene žene. I to ne blago uzburkala, nego potpuno zapenila. Nije mogao da podeli sa njim da je na trenutak pomislio da bi trebalo a posluša penušanje svoje krvi. Prošlo je toliko vremena. Kakvu bi štetu naneo bilo kome? Mlaa, privlačna žena kojoj nije prestavljalo problem a načini prvi korak. Malo bi flertovali, izašli na nekoliko civilizovanih sastanaka i imali malo manje civilizovan seks. Svi bi bili zadovoljni i niko ne bi bio povređen.

Opsovao je u sebi i protrljao vrat. Neko uvek bue povređen. Ipak, moža je bilo vreno rizika…  da to nije bila mezimica i savršena derka Nataše i Spensera Kimbala. Ved je oživeo to jenom i nije planirao a prolazi kroz istu priču ponovo. Znao je puno o Kejt Kimbal. Primabalerina, milje nica ruštva i najbolji primerak umetničkog soja. I a prevaziđe činjenicu a bi pre trpeo da mu povade sve zube, jedan po jedan, nego gledao balet, bilo mu je dosta emancipovane elite

za ceo život. Koni je bila posebna. Ponašala se tako prirono u mo ru pompe i slave. Pa

opet, bilo im je teško. Nije znao a li bi se i alje borili a nađu rešenje a je živa, ali je voleo da veruje da bi.

Koliko go a ju je voleo, brak sa Koni ga je naučio a je mnogo lakše ako se držiš svog ruštvenog sloja. I a je još lakše ako muškarac izbegava bilo kakvu ozbiljnu vezu sa ženom. obro je što ga je anas Nataša prekinula pre nego što je polegao nagonu i pozvao Kejt Kimbal a izađu. obro je što je saznao ko je ona pre nego što je situacija postala ozbiljnija.

I veoma je obro što je znao ko mu je prioritet. Očinstvo je uništilo aroganciju, nemar i nepromišljenost iz mlaida koji je nakaa bio. Postao je muškarac. Čuo je autobus u aljini i seeo je osmehujudi se. Broi O'KOnel ni jedno mesto na svetu ne bi menjao za to na kom je bio sada.

13

Veliki žuti autobus se zaustavio, ok su mu sigurnosna svetla treperila. Vozač mu je mahnuo, veselo ga pozravivši. Broi je uzvratio i gleao kako njegova munja iskače iz autobusa. žek je bio sitan ečak. Jeino su mu stopala bila velika i sigurno de prodi godine pre nego što ih i telo sustigne. Kaa je izašao na kraju ulice, poigao je glavu uvis i pokušao a uhvati jenu o malenih pahulja jezikom. Lice mu je bilo okruglo i veselo, oči zelene poput očevih. Broi je znao a de žekova kosa postati poput bo ljica boje suncokreta kaa skine kapu, što de uraiti čim bue imao priliku. Dok je posmatrao sina, Brodi je osetio kako ga obuzima ljubav i ispunjava mu srce poput bujice. Onda su se vrata kamioneta otvorila i ečak je uskočio unutra kao raoznalo

štene sa prevelikim šapama. „Dao, tata! Paa sneg! Moža sutra bue palo po la metra snega i ne bude škole. Možemo a pravimo Sneška Belida, milione njih i a se skijamo.“ Poskočio  je na seištu. „Možemo li?“ „Čim sneg bue bio pola metra, napravidemo prvog. Sneška o buudih milion.“ „Obedavaš?“ Broi je znao a su obedanja uvek ozbiljan posao. „Apsolutno obedavam!“ „obro. Znaš šta?“ Brodi je pokrenuo automobil i krenuo uz ulicu. „Šta?“ „Ima još petnaest ana o Božida, a gospođica Hokins kaže a de sutra biti četrnaest, što znači samo ve semice.“ „akle petnaest manje jean je četrnaest.“ „Je li?“ žek je razrogačio oči. „obro. akle, Božid je za ve neelje, a baba kaže a vreme leti, što praktično znači a je Božid sada.“ „Praktično.“  Brodi je parkirao automobil ispred stare trospratne farmerske kude. Jenom de uspeti a je re novira celu. Moža de do tada uspeti da nađe i ruštvo. „akle, pošto je praktično skoro Božid, mogu li a obijem poklon?“ „Hmm.“ Broi se zamislio, nabrao čelo i pravio se a razmatra tu mogudnost. „Znaš, žeks, obar si. To je bio obar pokušaj. Ne.“ „Eh.“ „Eh“, Broi je oponašao njegov tužnjikav ton. Ona se nasmejao i zgrabio sina sa seišta. „Ali ako me zagrliš, napravidu magičnu O'Konel picu za večeru.“ „Važi!“ žek se bacio ocu oko vrata.

14

I Broi je bio ko kude.

15

„Jesi  li nervozna?“, Spenser Kimbal je posmatrao derku ok je sipala kafu u šolju. Izgleala je besprekorno, mislio je. uga, kovržava kosa joj je bila vezana u rep koji joj je padao niz leđa, oevena u elegantni sivi sako i pantalone. A lice je bilo poput majčinog, bespre korno i divno. Orasla je. Zašto mu je bilo toliko teško kada pomisli da su mu deca odrasla?

„Zašto bih bila nervozna? Hodeš još kafe?“ „a, hvala. anas je an !“  rekao je dok je dosipala kafu u njegovu šolju. „an za ogovore. Za nekoliko sati deš biti vlasnica nekretnine i iskusideš sve radosti i frustracije koje idu uz to zvanje.“ „Raujem se unapre!“ Sela je i grickala pecivo koje je spremila za oručak. „O svemu sam pažljivo razmi slila.“ „Kao i uvek.“ „a. Znam a rizikujem jer trošim previše ušteđevine, ali ulažem mnogo nae u ovu investiciju. Finansijski sam stabilna i znam da mogu da pokrijem sve

troškove za narenih pet goina.“ Klimnuo je glavom i posmatrao joj lice. „Nasleila si i majčin talenat za poslovanje.“ „Naam se da je tako. Takođe  se nadam da sam nasladila tvoj talenat za poučavanje. Ipak sam ja umetnica koja je i ete voje umetnika. A ono što sam učila u Njujorku me je onekle pripremilo.“  Uzela je mleko i dolila malo u kafu. „Otvaram posao u ronom grau ge imam soline veze sa zajenicom.“ „To je potpuno tačno.“ Ostavila je pecivo i uzela kafu. „Prezime Kimbal je ugleno ove, a ja sam ugledna u svetu baleta. Dvadeset godina se bavim, prolila sam znoj i suze kroz

hiljae časova. Sigurna sam a sam za to vreme naučila svašta, a ne samo kako a izveem savršen tour jeté2.“ „Bez sumnje.“ Uzahnula je. Nije mogla a zavara oca. Poznavao ju je previše obro. Bio joj  je oslonac i potpora koju je uvek osedala. „obro. Znaš ono ka osedaš leptiride u stomaku?“ „a.“ 2

Čita se: tur ž ete. Pokret u kom se balerina ili baletan odrazi sa jedne noge, napravi polukrug u vazduhu i očeka se na rugu nogu. Prim. prev. 16

„Ja imam žabe. Velike, ebele žabe koje skakudu. Nisam bila ovoliko nervozna ni pred prvi samostalni nastup.“ „Jer nikaa nisi sumnjala u svoj talenat. Ovo je ne poznat teren za tebe, ušo.“ Spustio je šaku preko njene. „Imaš pravo na te žabe. Zapravo, brinuo bih a nemaš uopšte tremu.“ „A ja brinem a moža ne činim ogromnu grešku.“ „Nije greška.“ Blago joj je stegao šaku. „ I ja sam donekle zabrinut – kao otac i  ja imam pravo na to  – a de ti za nekoliko meseci neostajati nastupi, a de ti nedostajati ruštvo i život koji   si izgradila. Deo mene bi voleo a si sačekala još malo pre nego što si onela ovako krupnu oluku, a rugi eo mene je sredan što si ko kude.“ „Redi du svojim žabama a se smire. Ka se posvetim nečemu, ne odustajem.“ „Znam“, to ga je i brinulo, ali nije želeo a joj kaže. Opet je uzela pecivo i gricnula malo. Znala je kako a mu skrene misli. „Nego, pričaj mi kakvi su planovi za renoviranje kuhinje.“ Štrecnuo se, a lepo lice mu se izvilo u bolnu grimasu. „Nedu a pričam o tome.“ Dok je prelazio pogledom po prostoriji, provukao je prste kroz kosu pa su se zlato i srebro u njoj isprepletali. „Tvoja majka je obila sulu du ideju da sve renovira. Novo ovo, novo ono, a Broi O'Konel joj pomaže i poržava je. Šta fali ovoj kuhinji?“ „Moža renoviranje nakon dvadeset i kusur godina?“ „Šta hodeš a kažeš?“  Spenser  je gestikulisao ržedi šolju kafe. „ivna je, savršeno uobna. Ali je on morao a joj pokaže uzorke.“ Usna joj je zaigrala i umalo se nije osmehnula kaa je u očevom glasu osetila da se oseda iznevereno, ali je progovorila saosedajno. „Pseto.“ „I razmatraju ieju o lučnim i isturenim prozorima. Imamo prozor!“ , pokazao  je prozor izna suopere. „obar je. Možeš a gleaš kroz njega koliko želiš. Kažem ti, taj mlaid je zalueo moju ženu obedavajudi joj čvrste rane površine i hrastove obloge.“ „Hrastove obloge, je li? Veoma seksi “ , nasmejala se i oslonila laktovima na sto. „Pričaj mi o O'Konelu.“ „obar je u svom poslu. Ali to ne znači a bi trebalo a mi rastura kuhinju.“ „a li oavno živi ove?“ „Orastao je nealeko oave. Njegov otac ima vo doinstalatersku firmu. Broi je otišao ka je imao va deset godina. Radio  je na građevini nege u Vašingtonu.“

17

Dobro, pomislila je Kejt. Morade a se potrui ako želi a sazna još nešto.

„Čula sam a ima sina.“ „a, žeka. Opasan mali. Broijeva žena je umrla pre nekoliko godina. Rak valja. Mislim a je želeo a ogaja sina blizu poroice. Tu je ved goin u dana, verujem. Vodi fm posao i ima dobru reputaciju. I tebi bi mogao da.pomogne.“ „Ako olučim a ga unajmim.“ Zapitala se kako izgleda u radnoj uniformi, ali je podsetila sebe da ne sme to pitanje da postavi ocu. Takođe je to bilo pitanje koje nije imalo veze sa poslovnim odnosom.

Mogla je a se klai a izglea olično. Gotovo! Žabe u stomaku su joj i alje bile živahne, ali saa je bila vlasnica velike, prelepe, polusrušene zgrae u lepom, univerzitetskom graidu Šeparstaunu u Zapanoj Viržiniji. Zgraa je bila nealeko o kude u kojoj je orasla, o majčine proavnice igračaka i Univerziteta ge njen otac preaje. Bila je okružena poroicom, prijateljima i komšijama. Oh, Bože! Svi su je poznavali  – svi de buno motriti a vie a li de uspeti i ostvariti plan ili de potpuno propasti. Zašto nije poželela a otvori baletsku školu u Juti ili Novom Meksiku ili negde drugde gde je niko nije poznavao i imao visoka

očekivanja o nje? Podsetila je sebe da je to glupo razmišljanje. Otvoride školu u grau koji joj je

bio om. om, pomislila je Kejt, je ono ge je želela a bue. Nede biti propasti i finansijskog kraha, zaklinjala se Kejt sebi ok je parkirala automobil. Uspede jer je lično isplanirala svaki etalj. Pažljivo de razmotriti sva ki korak kao i osa, oprezno i precizno. I raide kao lua ok ne bue postigla uspeh. Nede razočarati svoje roitelje. Važno je bilo a je zgraa saa pripaala njoj, i banci, i a može a preuzme sleede korake. Popela se stepeništem  – svojim stepeništem  – prešla preko uskog, pomalo oronulog trema i otključala vrata svojoj buudnosti. Mirisalo je na prašinu i paučinu. To de se promeniti, rekla je sebi ok je spuštala torbu i ključeve. Uskoro de početi a se menja, a vazuh de mirisati na piljevinu, svež u farbu i znoj radnika. Ali prvo je morala da unajmi radnike.

18

Počela je a šeta kako bi čula ojek svojih koraka po pou. Ona je usre sobe ugledala mali CD-plejer. Zbunjena, pohitala je do njega, podigla karticu koja

 je bila na vrhu uređaja i osmehnula se kaa je prepoznala majčin rukopis. Otvorila je koverat i izvukla prelepu sliku balerine pore šipke. Čestitamo, Kejti! Ovo je mali poklon za useljenje kako bi uvek imala muziku. Vole te mama, tata i Brendon

„Ah,  vi me nikada ne izneverite. “ U očima su joj se pojavile suze kaa je čučnula i uključila uređaj. Zasvirala je jena o očevih kompozicija koju je najviše voleo. Sedala se koliko je bila uzbuđena i koliko  je bila ponosna kada je prvi put plesala uz nju na bini u Njujorku.

Kimbalova pleše uz Kimbalovu muziku, pomislila je, skinula kaput i šutnula cipele. Lagano isprva  – istezanje. Mišidi rhte, ali izržava ju. Savija se u kolenu da promeni pravac kretanja. Okrede se, korak po korak.

Niže. Nežna serija pirueta, tečno, ali ne osečno. Kretala se po prašnjavoj sobi prisedajudi se poznatih koraka. Muzika je ispunila prostor, njen um i telo. 3 Romansa je prerastala u strast. Arabesque , brzo, lagana trostruka pirueta, a 4 onda ballottes . 5 Radost ju je potpuno obuzela. Traka joj je poletela sa kose. Grand jeté . I

opet. Opet. Činilo joj se a može a leti zauvek. Izglealo je a može. Uzbuđenje, raost, brzi prelaz  fouetté6  okrete. Mir. Iznenada se ukopala u mestu poput statue, jedna ruka uvis, druga pozadi.

„Izglea a bi trebalo a bacim ruže, ali nemam ih ko sebe.“ isala je ubrzano i trgla se ka je čula glas iza sebe. Pritisula je grui na mestu ge je srce lupalo i ahdudi zurila u Broija.

3

Čita se: arabesk . Jedan od osnovih stavova u baletu. Balerina ili baletan stoji na jednoj nozi, a drugu iže u vazuh iza sebe. Prim. prev. 4  Jednina: ballotté. Čita se: balote. Skok u baletu gde su obe noge u vazduhu pre nego što balerina ili baletan ispruži jenu i očeka sena ru gu. Prim. prev. 5 Čita se: gran ž ete. Veliki skok sa jedne noge na drugu. Prim. prev. 6 Čita se fuete. Stav u kojoj jedna noga ostaje u mestu dok se menja smer kretanja kukova i ostatka tela. Prim. prev.

19

Stajao je kraj vrata ržedi ruke u žepovima. Pore nogu mu je bila kutija za alat.

„Možete a mi ih ate kasnije“ uspela je a kaže. „Volim crvene. Gospoe, na smrt ste me preplašili!“ „Izvinite. Vrata nisu bila zaključana, a niste čuli ku canje.“ Ili ne bi čula a je zaista pokucao. Kada ju je video kroz prozor, nije mogao da razmišlja. Ušao je, očaran. Žena koja je izgleala tako i kretala se tako, mogla je lako a opčini svakog muška rca. Pretpostavio je da je svesna toga. „U redu je.“ Okrenula se i otišla a isključi muziku. „Zvanično sam proglasila zgradu svojom. Ples izgleda bolje u kostimima i pod reflektorima“, rekla je i zaglaila je svoju razbarušenu kosu i pokušala a umi ri uzlupano srce. „Kako mogu da Vam pomognem, gospodine O'Konel?“

Koračao je ka njoj, ali se zaustavio a joj poigne traku za kosu koja je pala. „ok ste se vrteli, spala je.“ „Hvala.“ Ubacila ju je u žep. Poželeo je a je poigla kosu i vezala je. Nije mario za svoju reakciju na njen trenutni izgled. Zarumenela se o umora, kosa joj je bila razbarušena i elo vala je tako… primamljivo. „Imam osedaj a ste me očekivali.“ „Ne, ali mi ne smetaju neočekivani posetioci.“   Posebno, pomislila je, ako imaju ivne, zelene oči i seksi pogle. „Vaša majka me je poslala a ođem i a procenim troškove.“ „Ah. Vi ste rugi poklon za useljenje.“ „Molim?“ „Ništa“, pogleala ga je iskosa. Plesači su poznavali jezik tela kao i psihijatri. Bio je napet i zauzeo je odbrambeni stav. Pazio je a orži bezbeno rastojanje između njih. „a li Vas činim nervoznim, gospoine O'Konel, ili Vas samo nerviram?“ „Ne poznajem Vas ovoljno da bih bio nervozan ili iznerviran.“ „Želite li?“ Trbušni mišidi su mu se zgrčili. „Slušajte, gospođice Kimbal…“ „U reu je. Ne uzbuđujte se.“ omahnula je rukom. Šteta, pomislila je. Volela  je a bue irektna, ali on, očigleno nije. „Mislim a ste privlačni i stekla sam utisak a ste i Vi zainteresovani. Moja greška.“ „a li se često nabacujet e nepoznatim ljudima u maj činoj proavnici igračaka?“ Zatreptala je, besna i uvređena. Ona je slegla ra menima. „Au! To je bolelo.“

20

„Izvinjavam se“, šokiran svojim rečima, poigao je ruke u vazuh. „Primirje! Moža me ipak pomalo ner virate, ali niste vi krivi za to. Nisam u formi kad su u pitanju… navalentne žene. Recimo a nisam spreman za bilo kakve veze trenutno.“ „Ovo nisam očekivala  – ved sam izabrala bend koji de nam svirati na venčanju, ali oporavidu se.“ Osmehnuo se. „Au! To je bolelo.“ Imao  je ivan osmeh, pomislila je Kejt. Šteta što   ga je tako retko delio sa njom. „Ka smo to rešili, šta mislite?“, raširila je ruke i pokazala na prostor oko njih.

To je bio teren na kom je bio siguran pa se Broi opustio. „ivna stara zgraa. Ima potencijala. Temelji su čvrsti, sagrađena je a traje.“ Hlanoda koju je osedala na koži pošto ju je izner virao pre nekoliko trenutaka svojim izjavama je nestala i zamenil a ju je toplina. „To je to. Volim te.“ Ovog puta je on zatreptao. Odmakao se korak unazad kad se Kejt nasmejala. „Čoveče, ti si baš van forme. Nedu a ti se bacim u naručje, Broi  – mada sam u iskušenju. Ali ti si prva osoba koja se složila sa mnom ka j e ova zgrada u pitanju.

Svi ostali misle a sam lua jer sam potrošila toliko vremena i novca na nju.“ Nije mogao a se seti a je neka žena uspela a učini a se oseda kao iiot za tako kratko vreme. Ugurao je ruke u žepove. „To je obra investicija  – ako znaš šta raiš i ako si spremna za puno posla.“ „Jesam. Reci mi šta bi ti uraio prvo.“ „Prvo moramo a sreimo grejanje. Ove je leeno.“ Osmehnula mu se. „Moža demo se ipak slagati. Kotao je u porumu. Hodeš a viiš?“ Sišla je sa njim u porum što nije očekivao. Nije se uplašila kaa je viela miša koji je protrčao ili zmijsku košuljicu koju je zmija avno ostavila verovatno se go stedi gloarevim rođacima. Na osnovu iskustva koje je imao  – barem sa ženstvenim ženama  – uglavnom su se brzo uspaničile   kad god bi naišle na nešto što gmiže i trčakara. Ali Kejt se samo namrštila i izvaila mali notes iz žepa jakne kako bi nažvrljala nešto. Svetlost je bila slaba, vazuh ustajao i zagušljiv, a prastari neupotrebljivi nameštaj bio je nabacan na ze mljanom podu. Saopštio joj je loše vesti i ona izneo mogudnosti, prenosti i mane grejanja na električnu pumpu, gas i ulje, efikasnost, početni trošak i mogudi mesečni trošak.

21

To joj nije ništa značilo i razumela ga je kao a je pričao na njoj nepoznatom  jeziku. Zato je ponuio a pošalje brošure sa informacijama njenom ocu. „Moj otac je kompozitor i profesor na koležu“ , rekla je hladno, ali ljubazno. „Misliš a de ovo razumeti bolje o mene samo zato što je muško?“ Broi je razmislio na trenutak. „a.“ „E pa, loše misliš. Pošalji meni brošure, ali trenutno me najviše zanima parno grejanje. eluje jenostavnije i efikasnije pošto su raijatori i cevi ved postavljeni. Želim a očuvam što više originalnog izglea ove zgrae, ali a je učinimo lepom i ugodnom za život. Takođe, pojačadu grejanje, ako i kaa mi to bue bilo potrebno, kada se dimnjaci pregledaju i poprave ako je to neophodno.“ Nije mu se opao njen leeni ton, ali je morao a se složi sa njenom olukom. „Ti si šef.“ „Nego šta sam!“ „Imaš paukove mreže u kosi, šefe.“ „I ti. Porum mora a se očisti i potrebna mu je ezinfekcija. Želim a se naspe beton preko zemljanog poda, zatim, bolje osvetljenje. Ovo je trenutno

protraden prostor, a mogao bi a bue sklaište.“ „obro “, izvadio je svesku i olovku iz žepa na gruima i počeo a zapisuje. ošla je o stepeništa, prormala ograu i pogleala ka vratima na vrhu. „Stepenice ne moraju a buu lepe, ali moraju a buu bezbene.“ „Bide bezbene. Svi raovi de biti orađeni propisno. Ne raim nikako rugačije.“ „obro je a znam. Sa a ti pokažem šta želim u prizemlju.“ Znala je tačno šta želi. I moža malo previše preci zno za njegov ukus. Ipak, morao je a prizna a je bilo lepo što nije želela a iznieni sve u potpunosti ved je že lela da iskori sti neobičnost i šarm. Želela je a kuhinja bue manja, efikasnija i a višak prostora postane kancelarija.

Prostorije koje su tokom goina bile spavade sobe i magacini, preureide u svlačionice sa ormaridima i klupama. „Moža je to previše za baletsku šk olu u malom gradu.“ Blago je poigla obrvu. „Nije. Tako je ispravno. A sa ova va kupatila“ , pokazala je na dvoja vrata koja su bila jedna pored drugih.

„Ako želiš jeno veliko kupatilo, mogu a srušim zi između njih.“ „Plesači moraju a zaborave na stiljivost, ali nedemo imati zajenička kupatila.“

22

„Zajenička?“ spustio je svesku i zurio u nju. „Planiraš a ti olaze i ečaci?“ nasmejao se istog trenutka. „Misliš a de ti olaziti ečaci i izvoiti to što ti raiš? Piruete? Ma daj!“ „Jesi li čuo neka za Barišnikova? aviova?“  Navikla je na takve reakcije pa nije bila posebno uvređena. „obro uvežbani baletan bi mogao a se takmiči sa bilo kojim atletom u snazi i izržljivosti.“ „I da nosi tutu7?“ Uzdahnula je. Znala je da je to stanovište sa kojim de morati a se suoči u malom grau. „Za tvoju informaciju, muški baletani su zaista muškarci. Zapravo, moj prvi ljubavnik je bio glavni baletan koji je imao Harlija i mogao da izvede 8 grand jeté o vede visine nego što je Majki žoran mogao a skoči kako bi zakucao loptu u koš. Ali žoran ne nosi helanke nego slatke, male bok serice.“

„Šorts“, rekao je Broi. „Košarkaši nose šortseve!“ „Sve zavisi o ugla iz kog se posmatra. Kupatila ostaju ovojena. U njima sve mora biti renovirano. U svakom mora biti i po jean niski lavabo koji može a ohvati ete. Sve u belom. Želim a bue čisto i jenostavno.“ „Shvatio sam.“ „Ona nastavljamo alje“ , pokazala je ka stepenicama na kraju hodnika. „Tredi sprat, moj stan.“ „Živedeš ove? Izna škole?“ „Živedu, isadu, ješdu i raidu ove! Tako ieja posta je stvarnost. Imam veoma etaljno razrađenu ieju kako želim a izglea moj životni prostor.“ „Siguran sam a imaš.“ Razrađene ieje, mislio je Broi i to obre. Neke nje ne ideje koje su se ticale prizemlja mu se nisu dopadale, ali na spratu nije imao zamerki. Želela je a se originalne lajsne i rvenarija renovi raju – i oala je a želi a

se onaj koji je ofarbao prelepu hrastovinu ovee i istuče nasre ulice. Broi se složio i sa tim. eo rvenarije je bio ošteden. Želeo je a sam obra di delove koji moraju da se zamene i a ih uklopi sa postojedim. Poovi su morali a se uglačaju i premazu zaštitnim voskom. I ori bi uraio isto. Obišao je sa njom sve prostorije i osetio raost zbog obavljanja raova na zgrai. Ostavide svoj trag na nečemu što je postojalo generacijama i sačuvati ono što je moralo a se sačuva . 7

 Baletsku suknjicu. Prim.prev Čita se: gran žete. Veliki skok sa jedne noge na drugu. Prim. prev.

8

23

Nekada je radio samo koliko je morao da bi obavio posao i naplatio. Ponos i

ogovornost su ošli kasnije. Sitno zaovoljstvo koje je osedao ga je nateralo a bue još bolji i a usavrši svoju veštinu kako bi svojim građevinama ao ušu. I ovde je mogao a pomogne, mislio je Broi. Očajnički je želeo a se okopa ovog mesta i srei ga. Čak iako je to značilo a mora a rai sa Kejt Kimbal i a trpi svoje sulude reakcije na njenu blizinu.

Naao se, ako obije posao, a ona nede biti jean o klijenata koj i nadgledaju radove. Barem ne dok nosi taj prokleti parfem. Onda su se opet vratili do kupatila. Stara gvozdena kada je ostajala. Lavabo u

bež boji je propao i Broi je obio narebu a pronađe ogovarajudi beli koji bi ga zamenio.

Šefica je želela i keramičke pločice, tamnoplave i bele, ali je pristala da pogleda uzorke pre nego što onese konačnu oluku. Pojenako olučna je bila i u kuhinji, ali ovog puta ju je prekinuo. „Je l' ti planiraš ove zaista a kuvaš ili deš samo a pogrevaš hranu?“ „a kuvam. Znam kako.“ „Ona ti je potreban solian rani prostor umesto a ga ovajaš“, preložio  je Broi. „Želiš efikasnije kretanje kroz kuhinju? Počni o prozora. Želiš a ti suopera bue ispo prozora umesto ove? Ona deš ove a pomeriš frižier, a šporet ove. Viiš, ona je sve povezano i ne moraš a se kredeš, napre -nazad i cik-cak. Protradeno vreme, protraden prostor.“ „a, ali ove…“ „To je za ostavu“, prekinuo ju je još jenom. U glavi je imao jasnu sliku kuhinje. „Tako deš imati lep oblik šanka . Ovaj ugao ovde…“ Izvukao je metar. „a, ovaj ugao de a se skloni i imadeš mesta za nekoliko stolica pa deš obiti rani prostor i prostor za sedenje, umesto praznog prostora.“ „Razmišljala sam a stavim sto…“ „Ona deš uvek morati a ga obilaziš i guraš se oko njega.“ „Moža.“ Razmišljala je o stolu ok je oručkovala sa ocem tog jutra. Tako je ouvek oručkovala sa po rodicom. Sentimentalna vrednost, shatila je, ali verovatno nepraktično rešenje u ovom slučaju. „Uzedu mere i nacrtadu ti plan za nek oliko dana. Razmisli o tome.“ „obro. Imaš vremena. Najvažniji mi je glavni nivo.“ „Bide mi potrebno neko vreme a razraim plan i a izračunam koliko bi sve koštalo. Ali omah mogu a ti kažem a se približavamo brojki o šest cifara i četvoromesečnom rau a bi sve bilo opremljeno.“

24

I sama je onela sličan zaključak, ali joj je bilo u zbuljivo a čuje o rugoga. „Razrai plan, nacrtaj, šta go moraš. Ako unajmim tebe, kaa deš modi a počneš radove?“ „Brzo du obiti ozvole. Materijal i zalihe naručujem omah. Verovatno bih počeo prvog januara.“ „To su magične reči. Mislim a du unajmiti tebe jer želim a počnem što pre. Iznesite ponuu, gospoine O'Konel pa demo a viimo a li raimo ili ne.“ Ostavila ga je a obavi merenja i proračune, a ona se spustila u prizemlje i izašla na svoj mali trem. Mogla je a čuje prigušenu saobradajnu buku ne daleko odatle. Namirisala je im iz nečijeg kamina ili šporeta na rva. Njen žombasti travnjak je bio sramo tno pun mrtvog i osušenog korova, a tu je bio i ružan panj, ostatak nekaašnjeg ogromnog javora. Preko puta, na rugoj strani ulice, bila je još jena zgraa o cigala

preuređena u stanove. Bila je stara, urena i potpuno tiha u ponevnim satima. Još stotinu hiljaa, pomislila je. Ali sve de biti obavljeno. Imala je srede što nije živela raskalašno tokom nekoliko poslenjih goina i što je, zaista, imala majčin talenat za poslovanje. Pažljivo je ulagala svoju ušteđe vinu, a imala je i rezervni fond kao osiguranje.

Ako bue osetila a previše troši, a nikako ne vrada novac, mogla je a dogovori nekoliko nastupa sa svojom trupom. Vrata su joj bila otvorena.

Zapravo, uz raove koji de se obavljati neeljama, imalo je smisla a to urai  – i to ne samo zbog novca. Navikla je a rai i a bue zauzeta. Kaa raovi na zgrai počnu, nede imati šta a rai osim a čeka ok sve ne bue gotovo. Lako je mogla da otputuje u Njujork i da odsedne kod porodice. Probe,

treninzi, nastup i povratak kudi. a, to bi moglo a bue najbolje rešenje. Ali ne još uvek. Želela je a počne ostvarenje njenih planova. „Kejt?“ Brodi je izašao napolje ržedi njen kaput. „Hlano je.“ „Pomalo. Naala sam se a de početi sneg. Pre neki dan nas je samo zavarao.“ „Samo a ne bue pola metra.“ „Molim?“ „Ništa.“ Ogrnuo joj je kaput preko ramena i, ne raz mišljajudi, izvukao joj kosu preko kragne. Pomislio je kako je preugačka i kako se lokne protežu u neogle. Ruke su mu i alje bile umršene u njenoj kosi kaa se okrenula i pogleala ga u oči. Ipak je zainteresovan, pomislila je osetivši blagi rhtaj u stomaku. „Haje a

25

prošetamo. Možeš a me častiš katom“ , rekla je i primakla mu se i tako testirala oboje. „Možemo a razgo varamo o… šanku.“ Pomutila mu je mozak, blokirala isajne puteve, a imala je snažan uticaj i na prepone. „Opet mi se nabacuješ.“ Nežni osmeh joj se pojavio na licu, razoružavajud i ženstven: “Nego šta!“ „Mislim da si najlepša žena koju sam ikaa vieo.“ „Samo sam imala srede sa genima, ali pošto puno ličim na svoju majku, hvala ti. Meni se sviđaju tvoja usta“, zagleala se u njih i oklevala. „Uvek im se vradam u mislima.“ Grlo mu se osušilo poput Sahare. Šta se promenilo ko žena o ka se povukao? Kaa su počele a zavoe muškarce na prenjem tremu usre bela dana?

Mogao je a oseti hlaan ecembarski vetar kako mu šamara lice. Za to vreme mu je krv ključala. „Pazi!“  Uhvatio ju je za ruke u samoodbrani. Kaput joj je skliznuo sa ramena i mogao je a oseti snažne, izvajane mišide po sakoom. „Pazim“, opet ga je pogleala u oči. Tipično muško, pomislila je. Tako frustriran. „I opaa mi se ono što sam zapazila.“ Primetio je a su joj oči sive, misteriozne poput i ma. Trebalo je samo da sagne glavu, ili još bolje, a je poigne na prste. Tako bi se njegove usne našle na njenim izazovnim, samozadovoljnim usnama.

Imao je preosedaj a bi to bilo pametno koliko i hvatanje boljikave žice golim rukama. Uzbudljivo i potencijalno smrtonosno.

„Rekao sam ti a nisam zainteresovan.“ „Jesi. Ali lagao si.“  Da bi to dokazala, podigla se na prste i lagano i na blic gricnula njegovu onju usnu. Šake su mu se stegle kao mengele na n jenim rukama. „Viiš?“ šapnula je ok ju je ržao tek na ah ualjenu o sebe. „Veoma si zainteresovan.“ Zaovoljna njegovom reakcijom, vratila se u prvobitni položaj i omakla se o njega. „Samo ne želiš đa bueš.“ „To je isto“, pustio ju je i otišao po svoj alat. o đavo la! Ruke su mu drhtale. „Ne bih rekla, ali te nedu pritiskati. Volela bih a se ružimo ka i ako ti to bue ogovaralo. U međuvremenu, pošto imamo slične ieje ka je ova zgraa u pitanju i pošto mi se opaaju tvoji preloži, naam se a demo raiti zajeno.“ Prosiktao je nešto sebi u brau. Hlana poput janua ra, primetio je, dok je on crveneo, kuvao i pokušavao a ođe sebi. „Čuan si ti primerak, Kejt.“

26

„Jesam, istina. Ali ne izvinjavam se zbog toga. Jeva čekam a mi pošalješ brošure koje si pomenuo i tvoju ponuu za posao. Ako moraš a se vratiš po oatna merenja ili šta ved, znaš kako i ge a me nađeš.“ „a. Znam.“ Ostala je u mestu i gleala ga ok je marširao ka tro toaru i sedao u kamionet. Iznenaio bi se a je čuo ugi, rhtavi uzah koji je ispustila kaa je otišao. Iznenaio bi se pojenako i a ju je vieo kako pažljivo sea na poslenji stepenik. Uopšte nije bila hlana kao januar. Seela je na leenom povetarcu i naala se a de je on ohlaiti. Čekala je a se žabe u st omaku smire. Mislila je na Broija O'Konela. Zar nije bilo čuno i zaivljujude kako je muškarac kog je srela samo va puta u životu imao takav uticaj na nju? Nije bila stiljiva u muškom ruštvu – daleko od toga, ali je bila izbirljiva. Ljubavnik kog je Brodiju pomenula je bio jedan od trojice koje je silno volela i koje je pustila u svoj

život i krevet. Ali posle dva susreta  –  ne, pomislila je i podsetila sebe da bude brutalno iskrena  – posle jenog susreta, želela je Broija u svom krevetu. rugi susret je

pretvorio želju u čežnju za koju nije bila spremna. Uraide logičnu i praktičnu stvar, smiride se i izbistriti um, a zatim de početi a planira koji je najpametniji način a ga ovee tamo ge ga želi.

27

žek je seeo za svojim „partnerskim“  stolom u prostoriji koja je bila njegova i tatina kancelarija i pa žljivo je ispisivao abeceu. To je bio njegov posao. Nje gov otac je za svojim stolom isto tako radio svoj. Crtanje planova i lenjiri su izgledali mnogo zabavnije od njegovih slova, ali

tata je rekao a de obiti papir za crtanje tek ka bue završio zaatak. Planirao je a nacrta veliku, žinovsku kudu, kao što je njihova, sa starom šupom koja bi bila tatina raionica. Nacrtao bi i puno snega. Čitavih pola metra i više, i milione i bilione Sneška Belida, i psa. Deda i baba su imali psa i mada je Badi bio star, bio je zabavan, ali morao je

a živi ko njih. Jenog ana de imati sopstvenog psa koji de juriti lopte i spavati u njegovom krevetu, zvade ga Majk. obide psa čim bue ovoljno veliki i ogovoran. To bi moglo a se esi čak i sutra.

žek je krišom posmatrao očevo lice i planirao da ga pita da li je postao dovoljno odgovoran.

Otac se mrštio, ali nije bio ljut. To je bio izraz lica ok rai. Ako ga pita nešto ok rai i prekine ga, ogovor de verovatno biti „ne sa“ . Ali slova su bila osana. Želeo je a crta kudu, a se igra kamionima i na kompjuteru. Ili moža a izađe napolje i vii a li je počeo a paa sneg. Šutnuo je nogu o stola. Čekao. Šutnuo je opet. „žek, ne šutiraj sto.“ „a li moram a ispišem celu abeceu?“ „a.“ „Zašto?“ „Zato!“ „Ali stigao sam čak o S.“ „Ako ne ispišeš i ostala, nedeš smeti a izgovaraš reči koja imaju ta slova u sebi.“ „Zašto…?“ „Ne možeš a izgovaraš 'zašto'. Z, Š i T.“ žek je teško uzahnuo kao i svaki nezaovoljni šestogoišnjak. Napisao je sleeda va slova, a ona  opet pogledao u oca. „Tata?“ „Hm?“ „Tata, tata, tata, tata, tata. T -A-T-A.“ 28

Brodi

mu

je

uzvratio

pogled

i

video

sinovljevo

nasmejano

lice.

„Pametnjakovidu mali.“ „Znam kako se piše tata i žek.“ Broi ga je pogleao popreko i u šali zapretio šakom. „a li znaš kako se piše senvič o šamara?“ „Ne! Ima li senfa?“ Broi se zapitao otku je njegov klinac toliko oštrouman. „Mnogo si vickast danas.“ „Baba kaže a je to na tebe. Mogu li a viim šta crtaš? Rekao si a je to za onu amu što igra. Crtaš li i nju? „a, to je za amu što igra i ne, ne možeš a viiš ok ne završiš svoj posao.“ Koliko go a je želeo a ostavi posao i a se ruži sa sinom, jeini način a ga nauči  kako da bue ogovoran je a bue ogovoran lično. To su trikovi roiteljstva. „Šta se ešava ka ne završiš započeto?“ žek je zakolutao očima. „Ništa.“ „Upravo tako!“ žek je još jenom uzahnuo i uzeo olovku. Nije primetio kaa je očeva usna zaigrala u želji a se osmehne. Gospoe, kakav klinac. Broi je želeo a baci sopstvenu olovku, zgrabi žeka i rai o kraja večeri sve što najvede čuo u njegovom životu želi. o đavola posao, o đavola ogovornost i obaveze! Samo jenu stvar je voleo više o posla i ovršavanja započetog. žek O'Konel je bio važniji o svega. Da li je njega njegov otac tako posmatrao, pitao se i brinuo? Verovatno, pomislio je Brodi. Nije pokazivao, ali verovatno jeste. Ali Bob O'Konel nikada nije bio raspoložen za valjanje po pou i blesave razgovore. Imao je posla, dolazio je

kudi i očekivao večeru na stolu u šest sati. Očekivao je o sina a obavi zaatke koje mu je za davao, da se kloni nevolja i da, pre svega, rai šta mu se kaže bez pogovora. Jeno o očekivanja je bilo i a u korak prati oca.

Broi je shvatio a je razočarao oca u svakom pogleu i a je ovaj razočarao njega.

Nije želeo a takva očekivanja i zahteve nametne svom sinu. „Ž! Ž, ž, ž, ž!“ žek je poigao papir i mahao njime luđački. „Završio sam!“ „Smiri se a mogu a proverim!“   Neuredno, pomislio je Brodi kada mu je žek pružio papir, ali uraio je. „Olično! Hodeš a crtaš sa?“ „Mogu li a ti pomognem na tome što ti raiš?“

29

„Naravno“, ostade buan oatnih sat vremena a bi završio posao, ali vreelo je. žek je sišao sa svoje stolice. Vreelo je jer de provesti vreme sa sinom. Sagnuo se i poigao žeka u krilo. „akle, ovo je stan izna škole.“ „Zašto balerine nose onu smešnu oedu ok plešu?“ „Nemam pojma. Otku ti to znaš?“ „Gleao sam crtani film. Nilski konji su nosili su knjice i plesali na vrhovima prstiju. Imaju li nilski konji prste? “ „a.“ Valjda imaju. „Proveridemo to kasnije. Evo ti olovka, možeš a nacrtaš liniju ovde uz ovu ivicu. “ „Važi!“ Otac i sin su radili, glava uz glavu, dok je velika ruka vodila malu. Kada je žek počeo a zeva, Broi ga je naslonio na rame i ustao.

„Nisam umoran“, tvrio je žek ok mu je glava paala. „Ka se probuiš, bide samo pet ana o Božida.“ „Mogu li a obijem poklon?“ Broi se osmehnuo. Glas mu je bio pospan, a uovi ved obamrli. B rodi je zastao u nevnom boravku pore jelke i ljuljuškao žeka u naručju kao kaa je bio mali i plašio se mraka. S obzirom na to kakve jelke postoje, ova nije bila lepa, ali je imala praznični uh. Raznovrsni ukrasi su prekrivali svaki centimetar rveta. Štapidi o šljokica su se presijavali na raznobojnom svetlu sijaličica koje je žek želeo. Umesto anđela ili zveze, na vrhu rveta je bio nasmejani ea Mraz. žek je verovao u ea Mraza još uvek, a Broi se pitao a li de verovati i sleede goine u isto vreme.

ok je razmišljao o tome, o goinama koje su prošle i koje prolaze, okrenuo se, uronio lice u sinovljevu kosu i udahnuo miris.

Pošto je oneo žeka u krevet, vratio se u prizemlje i skuvao kafu. To je verovatno bila greška pošto nede modi a zaspi, mislio je Broi ok je sipao kafu u šolj u. Stajao je, gledao u mrak kroz prozor i ispi jao  jao topli i mirisni napitak. Kuda je bila tiha kaa je žek spavao. Bog zna a je bilo ana kaa je ečak pravio previše buke, stvarao haos i činilo se a nikaa više nede biti mira i tišine. Kaa je obio mir i tišinu, Broi je opet želeo buku. Roiteljst vo, pomislio je,  jean je o najtežih poslova poslova na svetu. Problem mu je saa bilo što nikaa nije nalazio vremena za sebe. Osedao je to ved neko vreme. Pore eteta, vođenja firme, uređivanja oma, traženja novih

30

poslova, nije imao nimalo slobodnog vremena. Razmišljao je o tome ok je šetao

po kuhinji ispijajudi kafu. Samo u kudi je bilo ovoljno posla a bue zauzet…   verovatno do kraja života. Trebalo je a kupi manju, pomislio je, i manje zahtevnu, nešto praktičnije – praktičnije  – setio se očevih saveta čim  ga je obavestio o kupovini. Ali problem je bio što mu se mnogo opala ova kuda, kao i žeku. I lepo ih je služila, posetio je sebe, gleajudi po potpuno sređenoj kuhinji sa vitrinama i granitnim ranim površinama. Ipak„imao je posla na pretek i morao je da nađe vremena da sredi sobe koje  je započeo. Teško a de modi uskoro jer je ostalo samo nekoliko ana o Božida. Imao je i posao koji je morao a ovrši o sutra po sle podne. A pored toga bližio se i raspust, trebalo je a nađe bebisiterku, kao što je planirao. Ali žek ih nije voleo pa je osedao krivicu zbog toga. Znao je da bi Bet Skali mogla a ga pazi neko vreme, ali nije želeo a preteruje. U slučaju nuže je mogao a zamoli majku a ga pričuva, ali to mu se nije opaalo. Ka go je njima slao žeka a ga paze, osedao je neuspeh. Smislide nešto. žek je mogao a bue sa njim na poslu, malo ko Roa, a ka to bue bilo neophono, posetide babu i eu. Nije to bio glavni problem, priznao je sebi Brodi. Nije ga to ometalo i nije mu se poput trna zaglavilo u mozak. Iver je bila Kejt Kimbal. Nije imao vremena ni volje da se nosi sa njom.

obro, o đavola, nije imao vremena! Ali je svakako imao volje i želje. Provukao je ruku kroz svoju gustu, suncem oprljenu kosu i pokušao a ignoriše seksualnu frustraciju koja mu je izjedala utrobu.

a li je ikaa osedao toliko fizičke glai prema nekoj ženi ranije? Mora a  jeste. Samo se nije sedao. Nije se sedao sedao a je bio toliko zaluđen. zaluđen. To ga je zaista nerviralo.

Mora a se tako osedao jer ugo nije imao nikoga. I zato što je bila provokativna. I neverovatno lepa.

Ali više nije bio mali i nije uzimao lepe igračke bez razmišljanja o posleicama. Nije bio sloboan a rai šta želi i ka mu pane na pamet. A nije ni želeo. Moža ne bi bilo posleica ako bi prihvatio njeno očigleno nabacivanje. Ako se glea na uže staze. Ili na krade. Oboje su bili orasli i bili su sloboni. Takvo razmišljanje de mu odi glave.

31

Rekao je sebi da treba da odradi posao, da uzme novac i a se rži poalje o nje. I da prestane da razmišlja o neverovatnom, izvajanom telu koje je imala.

Sipao je još jenu šolju kafe i znao a je tako osuio sebe na besanu nod, a onda se vratio poslu.

Sleedeg ana u pone je Kejt otvorila vrata i ugle dala Brodija na pragu. Njeno zaovoljstvo što ga vii je opunio prizor malog svetlookog ečaka pored njega.

„Zravo, lepotanu.“ „Ja sam žek.“ „Lepi žek! Ja sam Kejt. Uđite.“ „ošao sam samo a ostavim crteže i ponuu“ , rekao je Broi i pružio joj papire. ržao je žeka za rame. „Moja vizitkarta je tu. Ako imaš pitanja ili želiš a razgovaramo o crtežima i brojkama, javi se.“ „Zašto ne bismo ušteeli vreme i pregleali sve sa? Ge žuriš?“  Jedva da je obratila pažnju na njega. Osmehivala se žeku. „Brrr ! Ovde je ledeno. Ali imam unutra kolačide i toplu čokolau a se zagreješ.“ „Sa šlagom?“ „U ovoj kudi je topla čokolaa zabranjena bez šlaga.“  Dala mu je znak rukom a uđe i žek je spremno utrčao u kudu. „Slušaj…“ „Ma aj, O'Konele! Ne kvari zabavu! Koji si razre, žek?“ Čučnula je i otkopčala mu jaknu. „Osmi, eveti?“ „Ne.“ Zakikotao se. „Prvi.“ „Šališ se?! Kakva slučajnost! anas imamo specijal nu ponudu za plavokose ečake iz prvog razrea. Biraj a li želiš kolačide sa šederom u prahu, čokolanim mrvicama ili puterom od kikirikija. “ „Mogu li o svakoga po jean?“ „žek…“ „Ah, isti smo“, rekla je Kejt ignorišudi Broija. Uspravila se, pružila   Brodiju žekovu jaknu, kapu i rukavice, a ona pružila ruku ečaku. „a li si ti balerina?“ Nasmejala se ok je hoala sa njim ka kuhinji. „Je sam“, osmehnula se lukavo krajičkom usne i pogleala preko ramena u Broija. Provaljen si, pomislila je. „Kuhinja je ovuda.“ „Znam ge je prokleta kuhinja!“

32

„Tata je rekao 'prokleta “, objavio je žek. „Čula sam. Moža ne bi trebalo a mu amo kolačide.“ „U reu je ka orasli kažu prokleta. Ne smeju a govore 'sranj,..'“ „žek!“ „Ali poneka i to kažu“, ovršio je žek zavereničkim šapatom. „Jenom ka  je udario glavu, izgovorio je sve psovke.“ „Stvarno?“, očarana, izvukla je stolicu a ečak sene. „Sve reom ili pomešano?“ „Sve pomešano. Neke je izgovorio više puta“ , osmehnuo joj se veselo. „Mogu li da dobijem puno šlaga?“ „Naravno! Broi, jakne možeš a okačiš na čiviluk“ , uputila mu je osmeh, a ona se posvetila pravljenu tople čokolae. I to ne instant toplu čokolau, primetio je Broi, ved omadu o puno čokolae i mleka. „Ne bismo a ti trošimo vreme“, počeo je. „Imam vremena. Raila sam malo jutros u proavnici, majka ima previše posla. Ali Brendon je preuzeo drugu smenu. To je rukavica mog brata'', rekla je

žeku koji je omah ualjio ruku o nje. „Samo sam gleao.“ „U reu je, možeš da pipaš. Ne smeta mu. Voliš li bejzbol?“ „Igrao sam malo prošle goine, ali bidu u Maloj ligi ka porastem ovoljno.“ „I Brenon je tako počeo. Sa igra u Glavnoj ligi, u timu. Igra tredu bazu za L. A. Kingse.“ žekove oči su se razrogačile – kao mali, zeleni dragulji. „Stvarno?“ „Stvarno“, uzela je rukavicu i pružila je ouševljenom ečaku. „Moža deš i ti igrati kad ti bude taman. “ „Jao, tata! To je rukavica pravog bejzbol igrača!“ „a“, oustao je. Nije mogao a ignoriše osobu koja je raovala njegovog sina. „Strava!“ Razbarušio je ečakovu kosu i osmehnuo se Kejt. „Mogu li i ja a dobijem puno šlaga?“ „Naravno.“ ečak je bio pravo zlato, mislila je Kejt ok je kuvala čokolau i posluživala kolačide. Bila je slaba na ecu, ali ovaj mali joj je posebno prirasta o za srce. Još zanimljivija joj je bila veza između oca i sina, snažna poput čelika i slatka poput šederne vune. Želela je obojicu a ih izgrli. „Izvinite, gospođo?“ „Kejt“, rekla je dok je stavljala šolju ispre njega. „Pa zi! Vrelo je.“ „obro. Kejt, zašto nosite onu smešnu oedu ok igrate? Tata nema pojma.“

33

Broi je ispustio neartikulisani zvuk koji je mogao a opiše kao rezanje i iznenaa se zainteresovao za oabir kolačida. Kejt je poigla obrvu, spustila ostale šolje na sto i se la. „Mi ih zovemo kostimi. Pomažu nam a ispričamo priče kroz ples.“ „Priče kroz ples? Ja volim ka se priče ispričaju.“ „To je kao pričanje, ali uz pokret i muziku. Šta pomisliš ka čuješ 'Zvončidi, zvončidi' bez redi?“ „Pomislim a je Božid za samo pet a na.“ „Tako je, a ako bi plesao uz tu muziku, pokreti bi ti bili veseli, živahni i zabavni. Posedaju na sankanje i sneg. Ali ako bi igrao uz 'Tihu nod', ples bi bio spor i svečan.“ „Kao u crkvi.“ Pametan mali, pomislila je. „Tako je. Svrati neka o moje škole. Pokazadu ti kako pričam priče kroz ples.“ „Moža tata bue graio tvoju školu.“ „a, moža.“ Otvorila je fasciklu. Brodi je pomislio kako je zanimljivo to što je preskočila ponudu i odmah se posvetila crtežima. Želela je a vii mogudnosti pre konačnog obračuna. žek se bacio na svoju toplu čokolau. Oči su mu bile nestrpljive ok je uvao u penušavu površinu kako bi je ohladio. Kejt je zanemarila svoju, kao i kolačide. Kaa je počela a postavlja pitanja, Brodi je ustao sa stolice i nadvio se preko nje kako bi gleali crteže zajeno. Mirisala je bolje o kolačida, a to je nešto značilo. „Šta je ovo?“ „Klizna vrata umesto običnih, tako se štei prostor. Ovaj honik je uzan. I ovde sam stavio jedna, na kancelariji. Potrebna ti je privatnost, ali prostor ne sme da se traci.“ „opaa mi se.“  Okrenula je glavu ka njemu. Glave su im bile blizu jedna

ruge ok su se gleali u oči. „Mnogo mi se opaa.“ „Ja sam nacrtao ove linije“, rekao je žek. „obro si to odradio“, odgovorila je Kejt i opet se po svetila proučavanju crteža ok je Broi pokušavao a razmrsi čvor koji mu se vezao u želucu. Pregleala je svaki pažljivo, razgovarala o izmenama, neke obila, a neke ostavila u razmatranje. Mogla je a zamisli kako de sve linije i uglovi izgleati. Primetila je etalje koje je Broi oao ili izmenio. Nije mogla a im nađe manu. Zasad.

34

Bila je ouševljena njegovom pažnjom i osedajem za etalje. Crteži su bili profesionalni i jasni. Ne bi bolje prošla ni sa arhitektom. Kaa je završila, pogleala je obračun  –  sve je bilo precizno navedeno i sabrano. Progutala je knelu kaa je viela konačnu brojku. „Pa, žek“ spustila je papire na sto, „ti i tata ste unajmljeni.“ žek je uskliknuo veselo i maa ga niko   nije ponuio, uzeo je još jean kolačid. Broi nije shvatio a je zaržavao ah.ok ga nije izahnuo ojenom. Smirio se i opustio. Ovo je bio najvedi posao koji je obio o ka se vratio u Zapanu Viržiniju. On i njegovi ranici de imati posla cele zime, kaa ga obično nije bilo. Nede biti potrebe a otpušta ranike ili a im smanjuje platu. A priho de mu ozvoliti a se oatno opusti. Pore svega toga, želeo je a rai na toj staroj zgrai. Novi povig je bio a se rži zgrae i poalje o Kejt. „Zahvalan sam na ovoj prilici.“ „Seti se šta si rekao ka ti buem osađivala.“ „Ved si počela. Imaš li olovku?“ Osmehnula se, ustala i otišla o jene o fioka a je uzme. Zatim se vratila, nadvila nad stolom i potpisala se na ugovor. oala je atum. „Tvoj re“ , rekla je i predala mu olovku.

Kaa je završio, uzela je olovku natrag i pogleala u žeka. „žek?“ „Šta?“, mrvice su mu pale sa ugla usana. Primetio je očev pretedi pogle i progutao zalogaj. „Mislim, molim?“ „Možeš li ti a se potpišeš?“ „Mogu a probam. Znam slova i kako a napišem žek, tata i još ponešto.“ „obro. ođi ona i ozvaniči ugovor.“ Pogleao ju je zbunjeno. „Nacrtao si neke linije, zar ne? Hodeš a te unajmim ili ne?“ ečakovo lice se ozarilo o ouševljenja. „Hodu!“ Sišao je sa stolice i prosuo još nekoliko mrva. Uzeo je olovku, izbacio jezik između zuba i pažljivo ispisao svoje ime ispo očevog potpisa. „Vii, tata! To sam ja.“ „a, viim.“ Zapljusnut talasom emocija, Broi je pogleao u Kejt. Šta je smerala sa? Uarila je na njegovu slabost. „žek, ii operi ruke.“ „Nisu prljave.“ „Operi ih svakako.“

35

„Niz honik pa esno, žek“, rekla je Kejt tiho. „ru ga vrata na strani gde ti  je ruka kojom se potpisuješ.“ žek se tiho pobunio, a ona izašao iz prostorije. Broi je skočio sa stolice. Nije se trgla. Naravno a nije, pomislio je. Tela su im se dodirnula na tren i on je potpuno odlepio.

„Lepo o tebe. Osetio se kao eo ogovora.“ „Jeste eo. To je jasno.“ A bilo joj je jasno i šta je pomislio i to ju je povreilo. „Nije u pitanju strategija, Broi.“ „Rekao sam da je lepo.“ „a, ali misliš ili se barem pitaš, a li sam to planirala a ođem o tebe. Želim a spavam sa tobom i ne ou stajem od svojih ciljeva, ali nikada ne bih koristila tvog sina za tako nešto.“ Uzela je njegovu praznu šolju i okrenula se od njega. Brodi je spustio ruku na njeno rame. „obro, moža sam se pitao. Sa se izvinjavam.“ „U redu je.“ Primakao se i ržao je za ruku ok se nije okrenula ka njemu. „Iskreno se izvinjavam, Kejt. “ Opustila se. U reu. Prihvatila sam izvinjenje. Prelep je i ivan je. Teško je odoleti mu i ne zavoleti ga.

„Ja ga obožavam.“ „I on tebe, to se vii. Ja volim ecu i ivim se brižnim roiteljima. Zato si mi  još privlačniji.“ „Nedu a spavam sa tobom“, stezao joj je ruku dok je to govorio, ali je primicao i drugu ka njoj.

Osmehnula se. „To kažeš sa.“ „Nedu a upropastim posao i a zakomplikujem ži vot. Ne mogu da priuštim…“ Planirao je a kaže nešto konačno i olučno. Ali po milovala ga je rukom po grudima i ramenima.

„Još nisi počeo a raiš“, prošaputala je i poigla us ne ka njegovima. Stisnuo joj je ruke još jače ok mu je u glavi sevalo. Eksplozija se prolomila telom. Usne su joj bile tople, vlažne i primamljive. Osedanja su ga potpuno obuzela. Oboje su se izgubili u njima.

Planirao je a je ogurne o sebe, želeo je to. Mogao je a je rži na odstojanju i hteo je, ali kasnije. U tom trenutku je dopustio sebi da se izgubi u

osedaju koji je izazivala u njemu. ržao se za nju a ne izgubi ravnotežu. Mirisala  je na mračno i opasno. Neooljivo.

36

I on je bio neooljiv. Ljubio se kao u snovima, mislila je, ok je ispuštala slatki zvuk iz grla. Kao a je samo to raio i samo to želeo a rai o ka postoji. Usne su mu bile mekane i vrele, a ruke snažne i gru be. Da li je postojalo nešto seksepilnije o snažnog čoveka? Imao je snagu koja je poticala i iz mišida i iz srca. U glavi joj se vrtelo. Nastalo je bezbroj malih pirueta, a puls joj je udarao u njihovom ritmu kako bi ih ispratio. Želela je a ubrza ritam više nego ikaa pre. Lebdela je u mešavini

iščekivanja, osedanja i želje. Zabacila je glavu u zanosu. „To je baš bilo lepo“, uvukla je prste u njegovu kosu. „Haje a ponovimo.“ Želeo je  – a počne i a završi sve o kraja. Ali njegov šestogoišnji sin je šljapkao po voi u lavabou malo alje niz honik. „Ne mogu.“ „Mislim a smo upravo okazali a možeš.“ „Ali nedu.“ Omakao ju je o sebe. Oči su joj bile tamne, a usne mekane. „ođavola, ti baš umeš a pomutiš razum čoveku!“ „Očigleno neovoljno. Ali barem sam počela.“ Pustio ju je i udaljio se. To je bilo najbezbednije. Pružio je nekoliko koraka unaza. „Znaš, ugo nisam igrao ove igre.“ „Prisetideš se brzo. Moža si pravio veliku pauzu, ali setideš se. Haje a izađemo na večeru i započnemo tvoj trening.“ „Oprao sam sa obe strane“, najavio je žek ka je oskakutao o kuhinje. „Mogu li a pojeem još jean kolačid?“ „Ne.“ Nije mogao da skrene pogled sa njenog lica. Činilo se da može samo a zuri u nju, a je želi i a se pita šta bi bilo ka bi bilo. „Moramo a iemo. Zahvali se Kejt.“ „Hvala, Kejt.“ „Nema na čemu, žek. Svrati mi poneka u posetu.“ „Važi “, osmehnuo joj se ok mu je otac navlačio kaput. „Hodeš li i ta imati tople čokolae?“ „Postaradu se a ima.“ Ispratila ih je do vrata i stajala na njima dok su ulazi li u kamion. žek joj je veselo mahnuo. Brodi se nije ni okrenuo.

Oprezan čovek, pomislila je ok su se ovozili. Ni je mogla da ga krivi. Da je ona imala nešto ragoceno poput tog ečaka, i ona bi bila oprezna. Ali saa, kaa je upoznala sina, još više je bila za interesovana za njega. Bio je dobar otac koji je sinu posvedivao mnogo pažnje. žek je bio brižljivo obučen i utopljen, zdrav, ruželjubiv i sredan.

37

Sigurno mu nije bilo lako da sam odgaja dete. Ali Brodi O'Konel je bio dobar u tome.

Poštovala je to i ivila mu se. To ju je i privlačilo. Moža se ponašala ishitreno i pustila a je pokrede čista hernija, ali stisnula  je usne i setila se osedaja i nje govog ukusa. Ko bi mogao da je krivi? Ipak, ne bi škoilo a pričeka još malo i bolje ga upozna. Na kraju krajeva, oboje su ostajali u gradu do daljnjeg.

38

„Zemljotresi“, rekla je Kejt. „Leene oluje“, nabrajao je Brendon. „Smog.“ „Čišdenje snega.“ Zamahnula je kosom. „Lepote smene goišnjih oba.“ Povukao ju je za kosu. „Plaže.“ Vodili su istu raspravu godinama  – Istočna protiv Zapadne obale. Kejt je trenutno pokušavala da zaboravi da Brendon odlazi za manje od sat vremena. Posle Božida je uvek postajalo pomalo tužno. Uzbuđenje i pripreme, toplina traicionalnog Božida ko kude koji ju je uvek okupirao i potpuno obuzimao. Kimbalovi su svake goine išli za Božid u Njujor k na dva dana gde su bili okruženi haosom i gužvom svoje ogromne poroice. Sad se primakla Nova godina. Fredi, njena sestra, vratila se u Njujork sa

mužem Nikom i ecom, a Brenon se vradao u Los Aneles. Gledala je niz urednu i mirnu glavnu ulicu dok su šetali blago se smešedi: „Gužva na putevima?“ „Bujne plavuše u kabrioletima.“ „Kako si površan.“ „a “, zagrlio ju je oko vrata. „Ali me voliš. Hej, vii! Stigli su ti muškarci sa kamionetima.“ uredi se, pogleala je niz ulicu i ugleala vozila i ranike. Broi nije gubio vreme, mislila je.

Kretali su se ukrug i birali najlakši put preko žombi osušene trave o glavnog prilaza ge se ovijao glavni eo posla. Čula se buka  –  neko je na tranzistoru slušao kantri muziku. Osedao se miris prašine, znoja i miris majoneza koji ju je iznenadio.

Kejt je obišla kolica, pažljivo zakoračila na aske i provirila u porum. Tanki, naranžasti proužni kablovi su krivuali o prenosivih svetiljki koje su visile po gredama. Od njihove svetlosti joj je porum izgleao kao arheološka iskopina u kojoj su raovi tek započeli. Primetila je Broija u prljavim farmerkama i či zmama kako zakucava neku asku tamo ge treba. Iako mu se ah o hlanode pretvarao u paru ok  je disao, skinuo je jaknu. Mogla je a vii mišide kako se napinju po tankim flanelom. Bila je u pravu, zaista je izgleao obro u ranom oelu, razmišljala je Kejt. 39

Jean o ranika je lopatom tovario zemlju u kolica. žek je seeo pore njega i kopao plastičnom lopaticom po zemlji tovaredi je u koncu. Prvo ju je primetio ečak. Poskočio je i zacupkao. „Kopam porum! obidu olar. Pomagaču i ka se bue sipao beton. obio sam kamion za Božid. Hodeš li a ga viiš?“ „Nego šta!“ Napravila je još jean korak niz aske kaa ju je Broi zaustavio i sprečio a nastavi alje. „Nisi priklano oevena a bi sišla ove.“ Pogleala je u njegove rane čizme i svoje platnene patike. „ U pravu si. Možeš li a napraviš pauzu?“ „obro. žek, odmor!“ Broi je izašao napolje i namrštio se na sunčevu svet lost zimskog dana. Za njima se popeo i njegov sin.

„Ovo je moj brat Brenon. Bren, ovo su Broi i žek O'Konel.“ „rago mi je što smo se upoznali“ , Brodi je podigao ruku u znak pozdrava umesto a je pruži kako bi se rukovali. „Vieo sam kako igraš. Zaovoljstvo mi je.“ „Hvala. I ja sam vieo tvoj ra. Važi isto.“ „Jesi li ti bejzbol igrač?“, razrogačenih očiju, žek je zurio u Brenona. „Tako je“, Brendon je čučnuo. „Voliš bejzbol?“ „a. Vieo sam tvoju rukavicu. Imam i ja jenu. I palicu i loptu. Sve.“ Pošto je znala a de Brenon zabavljati žeka, Kejt se omakla nekoliko stopa sa Broijem. „Nisam znala a počinjete ovako brzo“ , rekla mu je. „Pomislio sam a bi trebalo a iskoristim o toplo vreme. Najavili su a de potrajati još nekoliko ana. Može mo da iskopamo podrum, oblikujemo ga i zalijemo pre sleedeg hlanog talasa.“ Toplo vreme je bio relativan pojam, shvatila je. U podrumu je sigurno bilo

mnogo hlanije i vlažnije nego napolju na sunčevim zracima. „Ne žalim se. Kako si proveo Božid?“ „Olično! “, rekao je i pomerio se kako bi ekipa mogla da iznese nova kolica sa zemljom uz rampu. „Ti?“ „ivno. Viim a imaš jenog ranika više. a li je olar na an bio uključen u moju cenu?“ „Na raspustu je“, ogovorio je kratko. „Volim a je uz mene. Zna da se ponaša i poznaje pravila, a momcima ne smeta.“ Poigla je obrvu. „Baš emotivno.“ Broi je uzahnuo. „Izvini. Neki klijenti ne vole a se eca motaju po grailištu.“

40

„Nisam jena o takvih.“ „Hej, O'Konele, mogu li a pozajmim ovog maka nakratko?“ Broi je pogleao ka njima i vieo kako žek rži Brenona za ruku. „Pa…“ „Imamo posla ko kude“, nastavio je Brenon. „Vratidu ga ka krenem na aerorom. Pola sata najviše.“ „Molim te, tata. Mogu li?“ „Ja…“ „Moj brat je iiot“, rekla je Kejt uz blagi osmeh, „ali je ogovoran.“ Ne, mislio je Broi, on je bio iiot jer se svaki put plašio kaa je ozvoljavao a žeka pripazi neko nov. „Naravno. Operi ruke u kofi pre nego što oeš, žeks!“ „Važi! Čekaj trenutak samo, može? Samo trenutak.“ žek je otrčao kako bi sprao zemlju sa ruku.

„Probadu a navratim tokom pauze za proledne pri preme.“ „obro.“ Nede plakati. Nede plakati. „rži se poalje o bujnih plavuša.“ „Nema šanse.“ Brenon ju je zagrlio i poigao uvis. „Neostajadeš mi“ , promrmljao je. „I ti meni.“  Prislonila je lice u udubljenje na njegovom vratu, a onda se

omakla osmehujudi se veselo. „Pripazi i na tu nogu, junače.“ „a li znaš a se obradaš čeličnom čoveku? Čuvaj se ti. Iemo, žek!“ Uhvatio je ečaka za jeva opranu i mokru ruku, salutirao Broiju i krenuo kudi. „Dao, tata! Dao. Vratidu se.“ „Tvoj brat je ppvreio nogu?“ „Istegao je tetive. Okliznuo se kako ne valja. Ostavidu te sa a raiš.“ Osmehivala se dok nije stigla do prednjeg del a kude. Zatim je sela na stepenište i sita se isplakala. Kada je Brodi krenuo do svog kamioneta deset minuta kasnije, i dalje je bila

tu. Suze su joj se osušile na obrazima. Nekoliko njih je poput rose još uvek svetlucalo na trepavicama.

„Šta je? Šta nije u reu?“ „Ništa.“ „Plakala si.“ Šmrknula je i slegla ramenima. „Pa?“ Želeo je a ostavi razgovor na tome. Zaista je želeo a uzme svoj… po šta je ono beše krenuo? Problem je bio u tome što nikaa nije mogao a ostavi uplakanu osobu. Ogorčen, prešao je preko trotoara i seo pore nje. „Šta nije u reu?“

41

„Mrzim rastanke. Ne bismo morali a se rastajemo a nije olučio a živi tri hiljade milja odavde u glupoj Kaliforniji. Glupan. “ Ah, njen brat. „Pa…“  Nova suza joj se slila niz obraz pa je Brodi odmah izvukao maramicu iz žepa. „Rai tamo.“ „Izvini, ali logika mi trenutno nije jača strana“, uzela je maramicu. „Hvala.“ „Nema na čemu.“ Obrisala je suze, a ona se zagleala na rugu stranu ulice. „Imaš li ti bradu ili sestre?“ „Ne.“ „Hodeš jenog? Proajem ga jeftino.“  Uzdahnula je i naslonila se na stepenik iza. „Moja sestra je u Njujorku,   Brend  je u Los Anđelesu, a ja sam u Zapanoj Viržiniji. Nisam verovala a demo jenog ana biti toliko aleki.“ Setio se načina na koji su se ona i njen brat zagrlili i ljubavi kojom su zračili. „Meni ne eluje a ste aleki.“ Kejt ga je pogledala i istog trenutka, pogled joj se razbistrio. „U pravu si. Potpuno si u pravu. To mi je trebalo a čujem. Nego…“ Udahula je duboko i vratila mu maramicu. „Skreni mi misli nakratko. Šta si raio za Božid? Veliko, bučno poroično okupljanje?“ „žek je i sam ovoljno bučan. Naterao me je a ustanem u pet.“ Prisedajudi se, Broi se osmehnuo. „Ved u va po pone mu se s pavalo.“ „a li je uspeo a ostane buan tokom večere?“ Broijevog osmeha je nestalo. „Jeva.“   Slegnuo je ramenima. „Bili smo ko mojih roitelja. Živimo u istom grau“, rekao je, „ali smo aleko.“ „Žao mi je.“ „žeka vole. To je važno.“ Zašto je to uopšte pomenuo? Moža zato što ga je to tištilo ili moža zato što  je otac uporno negirao i obijao sve što je ikaa uraio i želeo a urai u životu. „Zemlju demo a nagomilamo pozai. Na prolede možeš ove a je rasturiš i a zasaiš travu ili šta ved želiš.“ „To je obra ieja.“ „Fino!“ rekao je ustajudi. „Sa moram a se vratim na posao inače de šef a mi smanji platu. “ „Broi…“ Nije bila sigurna šta je trebalo a kaže ni kako. Propustila je trenutak jer je Brendon zaustavio iznajmljeni automobil uz ivičn jak. „Tata!“, vikao je žek ok se borio a se osloboi pojasa. „Čekaj samo a viiš! Brenon mi je ao svoju rukavicu i lopticu na kojoj je napisao ime.“

42

„Napisao na njoj“, ponovio je Brodi automatski dok je hvatao svog sina brzog poput metka u naručje. „Daj da pogledam.“  Gledao je rukavicu i lopticu koje su bile tople o žekovog čvrstog stiska. „Zaista su posebne. Moraš a ih paziš i čuvaš.“ „Hodu. Obedavam. Hvala, Bren! Hvala! Zauvek du a ih čuvam. Možemo li a ih pokažemo momcima, tata?“ „Naravno.“ Broi je poigao žeka na kuk i pogleao ka Brenonu. „Hvala ti.“ „Nema na čemu. Zapamti, žek. Uvek gleaj u lo pticu.“ „Hodu! Dao.“ „Sredan put“, oao je Broi i oneo žeka iza kude a se pohvali svojim najnovijim blagom. Kejt je uzdahnula tiho i naslonila se na Brenonov otvoren prozor. „Moža ipak nisi kreten.“ „Mali je strava.“ Štipnuo je Kejt za obraz. „A ti si bacila oko na oca, primetio sam.“

„Ne. Bacila sam oba oka na oca“, rekla je smejudi se i nagla se unutra a ga poljubi. „Ii juri cure po Kaliforniji, ruže. Ja se ržim lokalnih momaka.“ „Pazi kako se ponašaš!“ „Nika nisam niti du.“ Nasme jao se i pokrenuo automobil. „Viimo se, lepotice!“ Omakla se i mahnula. „Sredan put“ , izgovorila je tiho. ***

Nataša je po običaju zatvarala proavnicu za oček Nove goine. Provoila je dan u kuhinji i spremala raz novrsnu hranu koju je posluživala u kudi svima koji bi svratili. Poroica, prijatelji i komšije su provoili sate ko njih. „Bren je trebalo a ostane do Nove godine.“ „Volela bih a je mogao.“ Nataša je proverila kajsije koje je kuvala za kompot i isključila ringlu. „Nemoj a se uriš, Kej ti. Nekaa je i tebe tvoj posao ovoio aleko o kude.“ „Znam“, Kejt je nastavila da razvija lisnato testo kako  je naučena. „Moram a se urim još malo. Neostaje mi, to je sve.“ „I meni.“ Na šporetu je izbijala para iz šerpi. U rerni se pekia ogromna šunka. Pre nekoliko goina, sedala se Nataša, troje ece joj je trčkaralo oko nogu ok je

43

obavljala sama sve poslove. Vrištali su, kikotali se i prosipali svašta što je kasnije

morala a čisti. Poneka je ostajala bez strpljenja. I bilo je divno. Sada je tu bila samo Kejt koja se durila iznad lisnatog testa.

„osano ti je.“ Nataša je lupnula kašikom o ivicu lonca i s pustila je natanjir. „Nemaš ovoljno obaveza a ispuniš vreme ok traje izgranja.“ „Pravim planove.“ „Znam.“ Sipala je ve šolje čaja i onela ih o stola. „Sei.“ „Mama, ja sam…“ „Sei! Ti si kao ja“, nastavila je Nataša ok su seale za prepuni sto. „Planovi, etalji, ciljevi. To je sve bitno. Želimo a znamo šta de a se esi u buudnosti, jer ako znamo, imamo kontrolu nad situacijom. “ „Šta je loše u tome?“ „Ništa. Kaa sam otvorila proavnicu, bilo  je veoma teško. Morala sam a napustim porodicu, ali sam jedno stavno morala. Nisam znala a du upoznati tvog oca ovde. To nisam planirala.“ „To je bila sudbina.“ „a.“ Osmehnula se Nataša. „Planiramo i ti i ja, pravimo proračune. A opet, razumemo sudbinu. Moža te je subina vratila ove.“ „Jesi li razočarana?“, izletelo joj je. Osetila je olakšanje ali i užas kaa ju je to konačno pitala. „U koga? U tebe? Zašto bi to ikaa pomislila?“ „Mama“, ok je tražila prave reči, Kejt je okretala svoju šolju, „z nam koliko ste se ti i tata žrtvovali…“ „Čekaj“, tamne oči su se zapalile ok je Nataša snaž no kuckala prstima po stolu. „Moža me engleski izaje nakon toliko goina. Ne razumem reč 'žrtva kaa su u pitanju moja eca. Za vas se nikaa nismo žrtvovali.“ „Hodu a kažem a ste ti i tata učinili toliko za mene i poržali me kaa sam želela a igram. Molim te, mama“, rekla je Kejt kaa je Nataša zaustila a je prekine, „opusti mi a ovršim. Razmišljam preugo o tome. Sve te lekcije, sve te godine, kostimi, baletanke, putovanja. Pustili ste me u Njujork mada znam da je

tata želeo a iem na kolež. ali ste mi ono što sam najviše želela. Ouvek sam želela a buete ponosni na mene.“ „Naravno a smo ponosni na tebe. Kakve si to glu posti utuvila sebi u glavu?“ „Znam a jeste. Znam. Mogla sam to a osetim i a viim. Kaa sam igrala i kaa ste me gleali, čak i kaa nisam mogla a vas viim o reflektora, mogla sam da osetim. A ja sam odbacila sve to. “

44

„Ne, samo si ostavila po strani. Kejt, a li misliš a smo  ponosni na tebe samo ka igraš? Samo zato što si umetnica i samo zbog tvog umeda?“ Oči su je pekle ok su se punile suzama. Nije mogla da se suzrži. „Plašila sam se a dete biti razočarani jer se oričem svega toga a bih poučavala.“ „O sve moje ece“ , rekla je Nataša ok je omahivala glavom, „ti si jeina koja je zavirivala po uglovima a nađe trunku prašine. I ka je nema, ti moraš a uzmeš metlu i a počistiš. Ogovori mi samo a li želiš a bueš obra učiteljica?“ „a, veoma.“ „Ona deš i biti, a mi demo biti ponosni na tebe. I između, ok nisi ni balerina ni preavač, mi smo ponosni na tebe. Ponosni smo jer znaš šta želiš i boriš se za to. Ponosni smo na ivnu mlau ženu koja ima obru ušu i oštar um. Ako u to sumnjaš, Kejt, razočarala si me.“ „Ne sumnjam. Nedu. Ah“, uzahnula je i zatreptala kako bi oterala suze. „Ne znam šta mi je. Previše plačem u poslenje vreme.“ „Menjaš svoj život. To je emotivan perio, a imaš i previše vremena a se pitaš i a brineš. Kejt, zašto ne izađeš sa prijateljima? I alje ih imaš puno. Zašto ne oeš večeras na žurku? Ili ne izađeš sa nekim zgonim mlaidem umesto što provoiš oček Nove goine ko kude i pečeš šunku sa majkom?“ „Ja volim a pečem šunku sa majkom.“ „Kejt?“ „U redu!“, rekla je, ali je nastavila da razvija testo. Ruke su morale da joj buu zauzete. „Razmišljala sam a izađem večeras. Ali moji prijatelji su ili venčani ili imaju nekoga. Ja sam sama i nije a baš tražim… Razumeš?“ „Mmm. A zašto ne tražiš baš?“ „Jer sam ved našla nešto što mi se opaa.“ „Oh! Ko je u pitanju?“ „Broi O'Konel.“ „Oh!“, ponovila je Nataša, poigla šolju čaja, srknula i razmislila o tome. „Razumem.“ „Privlači me.“ „Veoma je privlačan čovek.“ Natašine oči su zaigrale: „a, veoma privlačan. Sviđa mi se.“ „Mama  –  nisi ga valjda poslala da radi sa mnom kako bi nas spojila na romantičan način?“ „Ne! Ali a sam se setila toga, bih. akle, zašto ne izađeš sa Broijem O'Konelom večeras?“

45

„Plaši me se.“  Kejt se nasmejala kada je njena majka frknula negoujudi. „obro, ona mu nije baš prijatno u mojoj blizini. Moža sam bila previše napana u početku.“ „Ti?“ Nataša je namerno razrogačila oči. „Moja mala, stiljiva Kejti?“ „obro, obro“, Kejt se smejala i spustila oklagiju. „efinitivno sam bila prenapana. Ali kaa sam ga prvi put srela u proavnici igračaka, ok je kupovao kamion za žeka i kaa smo flertovali, mislila sam a se i ja njemu opaam.“ „U proavnici igračaka“, Nataša je promrmljala. Ona i Spens su se sreli po prvi put u prodavnici igračaka kaa je kupovao lutku za svoju derku, Frei. Sudbina, pomislila je. Ko bi to mogao da predvidi?

„a, ona sam saznala a kupuje kamion za sina pa sam pomislila a je oženjen. Iznervirala sam se što mi je uzvratio flert.“ „Naravno“, Nataša se osmehiv ala. Postajalo je sve bolje i bolje. „Naravno, ona sam saznala a nije oženjen i a je sloboan. Zainteresovan  je“, rela je i uarila oklagijom o sto, „ali je tvroglav.“ „Usamljen je.“ Kejt  je pogleala uvis i plamičak njene naravi koji je pretio a po stane plamen se ugasio. „a, znam. Ali uporno se povlači i izbegava me. Moža to rai sa svima osim sa žekom.“ „Prema meni je veoma prijatan i sračan, ali kaa sam ga pozvala a svrati sutra, smislio je izgovor. Nateraj ga da se predomisli “, rekla je Nataša olučno. Vratila se poslu, pa oala: „a, svrati o njega kasnije, o nesi mu porciju crnog boba za sredu u novoj goini i ubei ga a svrati sutra.“ „Previše je rsko a se pojavim čoveku na pragu za Novu goinu“ , rekla je Kejt i iskezila se. „Savršena ieja! Hvala mama.“ „Olično!“, Nataša je umočila prst u punjenje za testo i probala ga. „Tvoj otac i ja demo uživati sami u očeku.“ Broi je ispijao pivo i žalio što je pojeo previše pice. Izležavao se na kauču sa žekom usre neurene  prostorije koja je bila njihov dnevni boravak. Neki niskobužetni horor je bio na televiziji sa ogromnim vanzemaljskim očima u glavnoj ulozi. Voleo je drugorazredne filmove, tu nije bilo pomodi.

Za nekoliko sati je planirao a glea uključenje na Tajms skver. žek je želeo a glea kako lopta paa i insistirao je a ostane buan o ponodi.

46

Truio se svim silama a ne zaspi, čak je i čačkalicama pokušavao a rži kapke otvorenima, ali nije mu iš lo. Zbog njegovih silnih pokušaja, kuda je bila u neredu. Na kraju se predao i zaspao na Brodijevim grudima.

Broi je planirao a ga pusti a spava pet minuta o ponodi, a ona de ga probuiti a očeka Novu goinu. o ta je ispijao pivo i gleao žinovske oči koje su pretile a unište ljusku rasu. Umalo nije presvisnuo od straha kada mu je neko pokucao na vrata.

Opsovao je, spustio žeka na kauč i uspravio se. Šanse a mu neko kuca na vrata posle eset sati su bile verovatne koliko i invazija žinovskih očnih jabučica na Zemlju.

Koračao je preko i oko igračaka, cipela, čarapa i stigao o vrata. Neko se izgubio ili se nekome pokvario automobil. Svi koje je poznavao su slavili Novu

goinu na svoj način. Ne svi, shvatio je kada je otvorio vrata i ugledao Kejt, iznenađen.

„Zravo. Pomislila sam a si ko kude. Moja majka šalje ovo.“ Mala pokrivena činija mu je ugurana u ruke. „Tvoja majka?“ „a. Povreio si joj osedanja kaa si rekao a si previše zauzet i a ne možeš a svratiš sutra.“ „Nisam rekao a sam previše zauzet, rekao sam…“ Šta je ođavola rekao? Izmislio je nešto u tom trenutku i nije nikako mogao a se seti šta. „Crni bob je za sredu“, rekla je Kejt. „Mama se naa a deš se preomisliti i svratiti. Bide puno ece pa bi žek mogao a se igra sa njima. a li je buan? Hodu da mu se javim. “ Uvukla se pore njega u kudu. Bio je previše zbunjen a bi je sprečio ili pokušao a je spreči. Pohitao je za njom kroz mali honik u veliku, neurenu dnevnu sobu u kojoj je zujao TV.

Šokiran, počeo je a skuplja oedu i otpa pre njom. „Ne trui se“, omahnula je rukom nestrpljivo, „znam kako izgleaju kude sa malom decom. Odrasla sam u ovakvom haosu. Kako je lepa jelka! “ Naručje mu je bilo puno raznoraznih stvari ok je zu rio u nju. Setio se kako izgleda jelka u dnevnoj sobi njenih roitelja, prelepi ukrasi pažljivo raspoređeni. Njegova i žekova je izgleala kao a su je kitili pijani vilenjaci. „I mi smo neka imali takvu. Frei, Bren i ja smo osađivali mami ok nas ne bi pustila da je okitimo sami. Uvek je bila neuredna i bilo je divno.“ Vatra je pucketala pa je otišla o nje a zagreje ru ke. Provela je sat vremena oblačedi se a bi izglealo kao a se nije uopšte truila. Tamnoljubičasti žemper

47

 je bio nemarno upasan u sive pantalone, a male, zlatne alke su visile na ušima. Pustila je kosu koja joj je padala do struka. Verovala je da je njemu trebalo manje od deset minuta da izgleda zanosno u farmerkama i ukserici. „Prelepa kuda“, prokomentarisalaje. „Kamenje ori ginalan,

zar ne? ivna lokacija. Mora a žeku prija a je koristi kao igraonicu. Mogao bi a mu nabaviš psa.“ „a, ved mi je pominjao to.“ Ali šta sa a rai? U tom trenutku? Sa njom? „Zahvali se majci na jelu.“ „Zahvali joj se sam“ , Kejt se okrenula i spazila žeka kako spava na stomaku na kauču. Jena ruka mu je visila. „Premoren je, je li?“ otišla je o ečaka i po navici poigla ruku na jastuk prebacivši stari prekrivač preko njega. „Pokušao je a ostane buan o ponodi?“ „a.“ Delovao je kao da je zbunjen, pomislila je Kejt. Zbunjen, uznemiren i

prezgoan ok je stajao i ržao činiju njene majke i igračke u naručju. „Volim ovaj film“, rekla je i zagleala se u televizor, „posebno eo kaa otvore prolaz koji je pun vanzemaljskih očiju i pipaka. Mogao bi a me ponuiš pidem. To je običaj.“ „Imam samo pivo.“ „Uh! Previše kalorija. Ali obro, mogu malo a se opustim.“ Prišla mu je i uzela majčinu činiju. „Ge je kuhinja?“ „U..“, mirisala je na parfem  – na nešto što je bilo bla go ljutkasto. U toj prostoriji se nikaa ranije nije osetio takav zavoljivi, ženski miris. Pogleao je ulevo i ispustio automobil igračku na stopalo. „Nadi du je. Hodeš još piva?“ „Ne, imam…“ Zaboga, pomislio je, spustio igračke i krenuo ponovo za njom. „Slušaj, Kejt! Zatekla si me u lošem trenutku.“ „Čoveče, vii ove plafone! Jesi li ih sam renovirao?“ „Ka go sam našao slobonog vremena. Slušaj…“ Oustao je i opsovao ok je ulazila u kuhinju. „Opa!“   Razgledala je po prostoriji. Granitne rane površine, kamene ploče po pou, hrastovi visedi ormari i prelep, mali kameni kamin.

Bilo je puno suova, činija, zaataka iz škole, novina i razbacane oede. „Opa“, ponovila je. „Za ovo je zaista potreban tru.“ Prišla je ranom stolu na kom su stajali ostaci pice u kutiji. Odlomila je parče i gricnula. „Lepo.“ Pijani vilenjaci, pomislio je, nisu bili ništa spram po mahnitalih majmuna koji su mu napali kuhinju. „Nije uvek ovakav lom.“ „Imao si zabavu sa sinom. Ne izvinjavaj se. Pivo je u frižieru?“

48

„a, a:“ Neka ie život. „Zašto nisi na nekoj žurki?“ „Jesam. Samo sam zakasnila malo.“ Pružila mu je pivo. „Otvori mi, molim te.“ Omirisala je vazuh ok je on otvarao flašu. „Osedam miris kokica.“ „Pojeli smo ih sve.“ „Tako mi i treba ka sam zakasnila.“  Naslonila se na radni sto i otpila gutljaj piva. „Hodeš a senemo na kauč, ogleamo film o kraja i ljubimo se?“ „Da! Ne!“ „Ne filmu ili ljubljenju?“, posmevala mu se. Želeo je a bue besan, ali je bio samo uzbuđen. „Uporno mi se nabacuješ.“ „Šta deš a preuzmeš povoom toga?“ Gleajudi je u oči, približio joj se naglo. Uzeo joj je flašu iz ruke i spustio je u stranu.

Novogoišnja nod, pomislio je. Pozrav staroj i oček nove sa…  ko bi rekao? „Pa…“ Dok joj je puls ubrzavao, počela je a ga mi luje po grudima. Uhvatio ju  je za ruke.

„Ne. Sa je moj re.“ Spustio je glavu i šaputao usnama preko njenih. „Tata?“ „Oh, Bože“, zaječao je Broi tiho ok se omicao. žek je stajao na vratima i trljao pospane oči. „Šta si to raio, tata?“ „Ništa.“ To što ništa nije raio sa Kejt ga je polako ubijalo. „Zapravo, tvoj tata je hteo a me poljubi.“ „Kejt?“, iskoristio je isti ton kao kaa bi žek izgovorio nešto što ne bi smeo. „Ne verujem“, žek ih je muro posmatrao u svojoj staroj pižami, sa Modnim renžerima. Kosa mu je bila razbarušena u bezbroj svetlih boljica, a obrazi i alje rumeni o spavanja. „Tata ne ljubi evojke.“ „Stvarno?“  Pre nego što je Broi uspeo a se ualji previše, Kejt ga je uhvatila za majicu i zaržala, „Zašto?“ „Zato što su devojke“, žek je naglasio i zakolutao očima. „Ljubljenje devojaka je bljak.“ „Maje li?“ ogurnula je oca i pozvala prstom sina a joj priđe. „ođi ovamo, ruže.“ „Zašto?“ „a mogu a te izljubim svua po licu.“ „Ne!“ razrogačio je oči i osmehivao se. „Fuj !“ „obro.“ Skinula je kaput, preala ga Broiju, a ona zavrnuta rukave. „To je to. Sad si gotov!“

49

Pojurila je ka njemu a ga zgrabi ajudi mu ovoljno vremena a poskoči i a potraži zaklon. Jurili su se ne koliko minuta. Brodija je iznenadilo koliko vesto izbegava igračke na pou. žek je ozivao u pomod i očigleno se olično zabavljao.

Stigila ga je, rvala se sa njim na kauču i na kraju ga uhvatila u naručje ok se smejao i vrištao moledi za milost. „A sad…  kazna!“  Ljubila ga je po obrazima, a poljupci su pucali i odzvanjali mešajudi se sa njegovim kikotom. „Reci a je lepo!“ , naredila je. „Nika!“ ostajao je bez aha o smeha i ouševljenja. „Reci lepo, lepo, lepo ili nikaa nedu prestati! “ „Lepo je!“ viknuo je gušedi se o kikotanja. „Lepo, lepo!“ „Eto, tako“, zavalila se na kauču i uzahnula, „moj posao je gotov.“ žek joj se vratio u krilo. Nije bila mekana kao baka, ali ni tvra kao tata. Bila  je rugačija, a kosa joj je bila nežna i golicala ga je. „Hodeš li a ostaneš o ponodi kad stigne Nova godina?“ „Bilo bi mi rago“, pogledala je preko ramena u Broija. „Ako tata kaže a je to u redu.“ Neke bitke su izgubljene i pre nego što počnu, pomislio je i rekao: „onedu ti pivo.“

50

„Sa.“ Freerika Kimbal Lebek je uvukla svoju sestru u spavadu sobu i zatvorila vrata za njima. To de, izračunala je, a im obezbei oko pet minuta mira i tišine. „Sve mi ispričaj. O početka.“ „obro. Prema naučnim okazima, u svemiru je ošlo o velike eksplo zije.“ „Ha-ha! O Brodiju O'Konelu.“ Fredi je bila osam godina starija od Kejt. Bila je plava i sitna ok je Kejt bila tamnokosa i vitka. Bacila se na sestrin krevet i čekala. „Mama mi reče a pokušavaš a ga uloviš.“ „Nije on zec“, Kejt je napravila okret i bacila se pore sestre. „Ali je zanosan, zar ne?“ „O, a. Ima olična ramena. Pričaj mi o njemu.“ „Uovac je i trui se a ogaja ivnog ečaka sam. Viela si i žeka?“ „Njega čovek ne može a ne primeti. ruži se sa mojim Maksom“ , dodala je govoredi o svom šestogoišnjem sinu. „Igraju zajeno neke vieo igre.“ „Super! Tako de i Broi a se socijalizuje. Mislim da se previše izolovao.“ „Sa ima ruštvo hteo to ili ne. ea i ujka Mik su ga se okopali. Viela sam da odlaze sa njim do tvoje zgrade kako bi mogli da se dive stolarskim radovima zajedno.“

„Savršeno!“ „a li je u pitanju samo fizička privlačnost ili nešto više?“ „Počelo je sa fizičkom privlačnošdu. Moja čula su slaba na krupne i snažne muškarce – i na njihovu radnu uniformu.“ ok se Frei grohotom smejala, Kejt se okrenula na leđa i gleala u plafon. „Moža je više o toga. Cini mi se a jeste. Ne znam. On je oba r, stabilan, ogovoran čovek pun ljubavi. Nisam često imala takve. I stiljiv je na neki način što ga čini neooljivim izazovom.“ „A niko ne voli izazove više o tebe.“ „Istina. Osim tebe. I ne bi mi smetalo a sve ostane fizički. Ali svaki put ka ga vidim sa žekom, osetim blag rhtaj… tu nege, unutra. Razumeš?“ „a“, rekla je Frei setivši se kako je počela a oseda rhtaje i leptiride kaa go bi, još sa trinaest goina, viela Nika, svog saašnjeg muža. „a li se zaljubljuješ u njega?“ „Previše je rano a bih znala, ali opaa mi se na svim nivoima, što rži protivtežu ivljoj i neobuzanoj želji koju osedam.“

51

Poigla je nogu ka plafonu. „Želim a ga izolujem nege i pocepam mu oedu. Ali znam a mogu i a razgovaram sa njim. Sinod smo gleali pos lednji deo onog filma o žinovskim očima iz svemira.“ „a. Volim taj film.“ „I ja. O tome ti pričam! Zaista mi je prijalo i bilo je jenostavno.“   I slatko, pomislila je dok se lenjo protezala, apsolutno preslatko. „Maa mi o njega krv proključa, lepo je samo seeti na kauču i gleati stari film. Sa vedinom rugih momaka koje sam viđala, uvek bismo išli na ples, zabavu, opet ples, umetničku prestavu i opet ples, nikaa nismo ostajali ko kude nodu i opuštali se. Zaista sam spremna na to.“ „Mali gra, baletska škola, romansa sa stolarom. Pri stoji ti to, Kejt.“ „a!“ ouševljena što Frei misli tako, zakotrljala se još jenom. „Zaista je tako.“ Juri Stanislaski, čovek širokih ramena i see kose, stajao je u centru prostorije koja je trebalo da bude plesni studio.

„Ovo je obar prostor. Moja unuka zna kako a ceni to. obri temelji.“ Otišao je o zia i uario pesnicom po njemu. „obra armatura.“ Mihail, Jurijev najstariji sin, stajao je ispred prozo ra. „Prisedade se etinjstva ovde. To je dobro za nju. I“, okrenuo se uputivši ostalima osmeh, „ljui de gleati unutra. Viede igrače. To je reklama. Moja sestričina je pametna evojka!“ Niz stepenice su se čuli koraci. Broi nije imao poj ma koliko je mladih ljudi ošlo sa njima. Verovao je a je vedini Mik otac, ali je bilo nemogude popamtiti ih sve uprkos njihovom neverovatno lepom izgledu. Nije navikao na velike porodice, uzgrednu igru i ra zgovore. Imao je osedaj a

su Stanislaski najveda poroica koja može a postoji bez pucanja po šavovima. „Tata! ođi gore. Moraš a viiš ovo. Prastaro je. ivno je!“ „Moj sin, Grif“, rekao je Mik ponosno. „Voli stare stvari.“ „Idemo gore“, Juri je potapšao Broija po leđima tako nežno a je mogao a zatetura i slona. „Viimo mi šta ti umeš a učiniš o star ih mesta kako bi moja evojčica bila bezbena i sredna. Prelepa je moja Kejti. Je l' da?“ „a“, rekao je Brodi oprezno. „I jaka.“ „Ah.“ Nesiguran u teren na kom se našao, pogleao je u Mihaila tražedi pomod, ali je obio samo blistav osmeh. „Naravno.“ „Isto obri temelji“, Juri se nasmejao sračno i na mignuo sinu. Brodi je shvatio da je u pitanju neka in terna šala, a ona su krenuli uz stepenice.

52

Broi nije znao šta se esilo. Planirao je samo a na vrati do Kimbalovih kako bi bio ljubazan i zahvalio se Nataši što se setila njega i žeka. Uvukli su ga. Progutali, takoredi. Nikaa nije vieo toliko ljui na jenom mestu. Vedina njih je bila u robinskim vezama. Njegovu poroicu su činili samo on i žek, i njegovi roitelji  – plus tri tetke i stric, i šest rođaka koji su živeli po jugu – jugu  – pa je brojnost Stanislaskih bila šokantna. Nije razumeo ni kako su mogli da zapamte jedni druge.

Bili su bučni, prelepi, očaravajudi, puni pitanja, priča i rasprava. Kuda je bila puna ljui, hrane, pida, muzike, i maa  je ostao skoro do osam sati, jedva da je razmenio nekoliko reči sa Kejt. Ovukli su ga sa grailišta, uništili mu planove – planove  – a bio je dovoljno pametan pa nisu mogli a ga zavaraju, shvatio je razloge njihove ruželjubivosti. Kejtina familija ga je odmeravala. Konina je radila isto, setio se. Naravno, ne

sa tako obrim humorom i pažnjom i kroz čistu zabavu, zaključio je Broi, ali ipak  je sve bilo isto. Da li je ovaj tip ovoljno obar za njihovu princezu? U Koninom slučaju je

ogovor bio predutno ne. Ogorčenost sa obe strane je bacila senku na sve što se kasnije desilo.

Stekao je utisak a se presua Stanislaskih još uvek čeka. Ništa što je uraio, kako bi im okazao a ne pokušava a obori balerinu sa nogu, nije ih sprečilo a ga sateraju u došak – došak  – dobronamerno. Postavljali su bezbroj pitanja, ali na ljubazan način. Omeravali su ga o glave o pete bez imalo suptilnosti. To je bilo ovoljno a bue sredan što je sam i a poželi a tako i ostane. Zabava se završila. Praznici, hvala nebesima, bili su iza njega. Mogao je a se vrati na posao i da podseti pods eti Kejt Kimbal da mu je samo klijent – ne i ljubavnica. Proveo je neelje iznosedi otpa, čistedi, pripremajudi ziove i proveravajudi cevi. Nijenom  nije svratila. Svaki an kaa je stizao na grailište, zamišljao je a de se pojaviti u jenom trenutku i proveriti kako izgranja napreuje. Svako veče kaa je tovario stvari u kamionet pitao se šta li smera. Bilo je jasno da je zauzeta i da ima drugog posla. Nije je preterano zanimalo

šta se ešava sa zgraom. A očigleno je ni on nije zanimao kao što se pretvarala. Zato je bilo pametno što nije opustio a mu se opane i a se veže za nju. Verovatno je pola nodi bila u provou, a pola sa nekim uglađenim Njujorčaninom. To ga uopšte ne bi čuilo, nimalo. Ne bi se iznenaio ni a čuje a je reši la da proda zgradu i reši se malog graa kao prašine sa svojih baletanki.

53

Ali se iznenaio kaa se našao ispre njenih vrata na stepenicama i pokucao. Šetkao je po tremu. Ona je bila ta koja je želela a zna svaki etalj, zar ne? Vratio se do vrata i pokucao ponovo. Mogla je barem da se pretvara da je zanima

šta se ešava makar seam ana. Ponovo je prošetao levo -esno po tremu. Šta se ođavola ešava? Osedao s e glupo. Nije ga se ticalo šta rai i kako ok go ga plada za njegov posao. Uahnuo  je duboko i polako izdahnuo. Skoro da se potpuno smirio kada ka da su se vrata otvorila. Bila je tu ispred njega, nateklih kapaka i pospana, lice joj je bilo rumeno, a kosa umršena. Izgleala je kao že na koja je upravo ustala iz kreveta i planirala da se opet vrati u njega.

ođavola! „Broi?“ „a. Izvini što sam te probuio. Znam a je rano. Tek je četiri po pone.“ Mozak joj se još nije ovoljno razbuio a bi re gistrovao uvredu pa se osmehnula pospano. „U reu je. Ako spavam uže o sat vremena u toku poponeva, ne mogu a spavam nodu. Uđi. Potrebna mi je kafa.“ Pretpostavila je a de je pratiti, okrenula se i uputila ka kuhinji. Čula je a je zalupio vratima, ali pošto su svi tako u kudi raili, nije tumačila posebno njegov postupak. „Stigla sam pre nekoliko sati.“ Počela je a kuva kafu i nestrpljivo čekala. a bi istegla umorne mišide, automatski se namestila u prvu pozu. „Kako napreduje posao?“ „Tvoje interesovanje za sve je čas toplo, čas hlano?“ „Molim?“ Treda poza. Poigla se na vrhove prstiju. Uzela je šolje za kafu sa police.

„Nisi bila na grailištu seam ana.“ „Bila sam u Njujorku. Piješ crnu? Imali smo hitan slučaj.“ Njegova ljutnja se omah pretvorila u zabrinutost. „Tvoja poroica?“ „A, ne. obro su.“ Izvila je leđa, iskrenula se blago i jauknula. „Možeš li… imam jenu tačku na leđima…“ Uvila je ruku i pokušavala a ohvati bolni mišid između lopatica. „Samo pritisni tu palcem i rži minut. Malo niže“, rekla je ka ju je poslušao. „Oh. Uh, baš tu. Jače!“, zastenjala je, iskrenula glavu i zažmurila. „O, a. To! Ne prekiaj!“ „o đavola sa ovim!“ ivljački uzbuđen, okrenuo ju je, oslonio na šank i obrušio se na njene usne. Vrelina je pojurila niz njeno pospano telo, blicevi su joj sevali u glavi. Usne su  joj se razvojile o iznenađenja i on je produbio poljubac. Pre nego što je mogla

54

a se sabere bio je uboko. Poigla je ruke, bespomodno zamahnula i pokušala a ga sustigne.

Bila je zarobljena između njegovog tela i šanka, ve nepomične površine. Sav umor i bolovi su izgoreli u iznenadnom plamenu.

Frustracija, potreba, bes i požua, sve se mešalo u njemu o prvog trenutka kaa ju je vieo. Saa, kaa se čaša prel ila, strast se razlila na sve strane. Uzeo je ono što nije opuštao sebi a želi i hranio svoju gla gostedi se njenim usnama. Kaa ga je uhvatila za ramena i zarhtala, poželeo je još više. Oboje su bili bez daha kada je odmakao usne od njenih. Dugo su stajali

nepomični, zuredi jeno u rugo. Njegove ruke su joj bile umršene u kosi, a njeni prsti su se žarili u njegova ramena. Zatim su im se usta opet spojila u nesmotrenom ratu usana, jezika i zuba. ržala ga je za košulju i privlači la ka sebi, a on je rukama prelazio preko njenog

žempera, hvatajudi ono što im se našlo po rukama i uzišudi, pokušavajudi a otkriju još. Lea su joj se našla na frižieru, a zubi na njegovom vratu. Kružili su okolo dok nisu udarili o kuhinjski sto. Stezao je i milovao j oj kukove. Želeo je a ih poigne na stabilnu ravnu površinu. „Kejti, a li je svež a kafa…“, Spenser Kimbal se ukočio na ovratku, i uario se po gruima o šoka. Njegova derka je poput puzavice bila uvijena oko njegovog stolara. Odmakli su se jedno od drugog, brzo poput deteta koje je uhvadeno ok

krae kolačide iz činije.  je progovorio niti se Nekoliko neprijatnih, beskonačnih sekuni niko ni je pomakao.

„Ja…“ Gospoe Bože!  –  to je bila jedina misao koja se formirala u Spenserovoj glavi. „Mora a… ovaj. U muzičku sobu.“ Kretao se unaza i brzo otišao. Brodi je provukao ruke kroz kosu i stegao ih u pe snice. „O, Bože! aj mi pištolj. Upucadu se i završiti sa ovim.“ „Nemamo pištolj“, uhvatila se za naslon kožne stoli ce. Soba se vrtela ukrug. „U redu je. Moj otac zna da lju bim muškarce povremeno“ Broi je spustio ruke. „Planirao sam a uraim mnogo više o ljubljenja na stolu tvoje majke.“ „Znam“, potvrdila je dok joj je puls uarao poput bubnjeva u žungli. Mogla  je a vii šlepu požuu u njegovim prelepim očima. „Šteta što tata nema predavanja do kasno danas.“

55

„Ovo nije obro“, prošištao je vazuh kroz zube, okrenuo se i uzeo čašu iz visedeg ela. Sipao je hlanu vou sa slavine i razmišljao a je pljusne sebi u l ice, ah ju je ispio umesto toga. Nije ga rashlailo koliko je želeo, ali je bilo ovoljno za početak. „Ovo se ne bi esilo a me nisi izazivala!“ „Izazivala?“ Želela je a zaglai svu kosu koju je razbarušio, a ona da je opet razbaruši. „Kako?“ „Navela si me a te oirnem i počela a ispuštaš seksualne zvuke.“ ođavola sa kafom! Bilo joj je potrebno pide. „To nisu bili seksualni zvuči.“ Otvorila je frižier i izvaila flašu belog vina. „To su bili zvuči zaovoljstva jer su mi se mišidi opustili, ali, pretpostavljam, a to ođe isto. oaj mi prokletu čašu za vino! Sad sam ja izazvana! “ „Ti?“, besno je otvorio ruga vrata na visedem elu, uzeo čašu i pružio joj ljutito. „Olepršaš u Njujork na seam ana i nikome ne kažeš ge si!“ „Molim?“, glas joj je bio leen. „Moji roitelji su znali ge sam.“   Sipala je vino, i spustila flašu uz tresak na šank. „Nisam znala a moram i tebi a ponosim izveštaj!“ „Unajmila si me a oraim posao  – komplikovan, veliki posao u koji si, kako si sama rekla, želela  a bueš upudena. Nekoliko važnih koraka sam morao a preduzmem sam dok tebe nije bilo.“ „Morala sam a otputujem“ , otpila je veliki gutljaj vi na i pokušala a kontroliše svoje stanje. „Ako si imao probleme ili pitanja, moji otac i majka su mogli da te povezu sa mnom. Zašto ih nisi pitao?“ „Jer…“ zastao je, mora a je imao razlog. „Moji klijenti su obično ovoljno zreli da mi ostave kontakt telefon i a ne očekuju a ih tražim preko roitelja.“ „Jaan izgovor, O'Konelu“, rekla je pošto se osetila uvređenom. „Ipak, u buudnosti možeš a se obratiš mo jim roditeljima ako me nema. U redu?“ „obro!“, stavio je ruke u žepove. „ivota!“ „Baš ivota!“, oala je. Shvatila je a je svađa bes mislena. Nije joj smetala svađa, ali je mrzela besmisao. „Slušaj, mo rala sam da odem u Njujork. Kad sam napustila svoju trupu, obedala sam irektoru a du se oa zvati ako budem potrebna i ako buem imala vremena. Oržala sam reč. Nekoliko igrača, uključujudi i glavne uloge, pokosio je grip. Plešemo povređeni i bolesni, a li nekada prosto ne možemo. Pomogla sam seam ana. Imala sam osam izvebi ok se bolesni plesači nisu opo ravili – a još nekoliko njih se razbolelo.“ Naslonila se na šank kako bi eo težine prebacila sa nogu. „Moj partner i ja se ne poznajemo pa smo morali ugo a vežbamo. Nisam plesala profesionalno skoro tri meseca. Nisam u formi pa sam morala da idem na treninge od ranog

56

 jutra. Zaista mi nije ostajalo mnogo vremena da mislim o projektu jer sam verovala da je u dobrim rukama. Nije mi palo na pamet da me moža tražiš jer smo sve dogovorili. Nadam se da ti je sad sve jasnije.“

„Jeste. Sve mi je jasno. Mogu li a obijem nož?“ „Molim?“ „Nemaš pištolj, pa bi mi obroošao nož a prerežem sebi grlo.“ „Zašto ne sačekaš a stigneš kudi?“  ponovo je srknula vino i gledala ga preko čaše. „Moja majka mrzi krv na kuhinjskom pou.“ „A tvoj otac verovatno pojenako mrzi a mu der ka ima seks na kuhinjskom stolu!“ „Ne znam. Nikaa nismo razgovarali o tome ranije.“ „Nisam hteo tako a te zgrabim.“ „Stvarno?“, spustila je čašu. „Kako si hteo a me zgrabiš?“ „Nisam hteo“, slegnuo je ramenima, uzeo vino iz njene ruke i probao ga. „Viiš a se ovo ved zakomplikovalo. Posao, ti, ja. Seks.“ „Veoma obro mi ie organizovanje komplikovanih situacija i planiranje. Neki to smatraju mojom najbo ljom i najgorom veštinom.“ „a, klaim se da je tako.“ Vratio joj je čašu. „Kejt.“ Osmehnula se. „Broi.“ Nasmejao se kratko, ugurao ruke u žepove i počeo a šeta po sobi. „Svašta sam upropastio u životu. Truio sam se a sa Koni, svojom ženom, i žekom to promenim. žek ima samo šest goina. On je sve što imam. Ništa mi nije važnije od njega.“ „a ti je nešto važnije o njega, imala bih mnogo gore mišljenje o tebi. Ne bi me privlačio.“ Okrenuo se ka njoj i posmatrao joj lice. „Nisi mi jasna.“ „Moža bi mogao a se organizuješ i nađeš vremena kako bi pokušao a me upoznaš i razumeš.“ „Moža bi trebalo a iznajmimo sobu u motelu na autoputu i pravimo se a problem ne postoji.“ Nasmejala se na njegovo iznenađenje. „To je ruga mogudnosti. Obe mi se opaaju. Ti oluči koje demo rešenje a iskoristimo.“ „Zašto ne bismo…“ Pogleao je na sat izna šporeta i opsovao. „Moram po žeka. Svrati sutra u vreme ručka o grailišta. Kupicu ti senvič i pokazadu ti dokle smo stigli.“ „Može tako.“ Pogleala ga je iskosa. „Hodeš a me poljubiš za rastanak?“

57

Pogleao je u kuhinjski sto pa u nju. „Bolje ne! Moža tvoj otac ima oružje u kudi za koje ne znaš.“ Spenser Kimbal nije punio pušku. Kejt ga je našla u stuiju ge je pi sao plan preavanja za sleedi semestar. Istu stranu je iščitavao po eseti put. Prišla je stolu na mestu na kom je seeo okrenut ka prozoru. Spustila je kafu pore njegovog lakta, zagrlila ga i naslonila glavu na njegovo rame. „Dao.“ „Hvala ti. Dao.“ Protrljala je obraz uz njegov i gleala lepo vorište kroz prozor. Planirala je da zamoli majku da joj pomo gne a urei vrt oko škole. „Broi se plaši a deš moža a ga upucaš.“ „Nemam pištolj.“ „I ja sam mu to rekla. Takođe  sam mu rekla da moj otac zna da se ljubim sa muškarcima. Znaš to, tatice, zar ne?“ Zvala ga je „tatice“ samo kaa je želela a ga šarmira. Oboje su to znali. „Ono što znam u teoriji je aleko rugačije o situacije u kojoj zateknem…  ruke su mu bile na tvojoj…“ Spenser se ugrizao za jezik. „Ruke su mu bile na mojoj evojčici.“ „I ruke tvoje evojčice su bile na njemu.“ Obišla je oko njega i uvukla mu se u krilo.

„Kuhinja nije priklano mesto a…“ Šta? Šta tačno? „U pravu si, naravno“, glas joj je bio ozbiljan i ume san. „Kuhinja je mesto za kuvanje. Nikada nisam videla tebe i mamu da se ljubite u kuhinji. To bi bilo

užasavajude.“ Usna mu je zaigrala, ali nije se osmehnuo. „Umukni!“ „Uvek sam znala kaa bih ušla u sobu i viela tebe i mamu kako se naizgled ljubite, a zapravo vežbate tehnike oživljavanja. Čovek mora a bue pažljiv. Nikad se ne zna!“ „Uskoro de tebi biti potrebne tehnike oživljavanja!“ „Moram pre toga da te pitam da li ti se opaa Broi kao muškarac?“ „Naravno, ali to ne znači a du a skačem o srede jer sam ušao u kuhinju i zatekao… ono što sam zatekao.“ „Pa, postoji mogudnost a se sakrijemo u sobi u mo telu na autoputu.“ „Ah.“ Spenser je prislonio čelo na njeno. „Kejt!“ „Ti i mama ste me učili a ne krijem ništa o vas, moja osedanja i postupke. Gajim osedanja prema Broiju. Nisam sigurna šta osedam, ali moji postupci de ih pokazati.“ „Tvoji postupci uvek otkrivaju tvoje emocije uz o datak zdravog razuma. “ „Ni sa nede biti rugačije.“

58

„A njegova osedanja?“ „Ne zna. Morade a razmisli.“ „Ne zna?“, oči su mu se pretvorile u oštrice. „Bolje mu je a se što pre smisli, ili…“

„Oh, tatice“, Kejt je zatreptala očima i stresla se u šali. „Hodeš li a ga pretučeš u moje ime? Mogu li a gleam?“ „Tek de njemu biti potrebne tehnike oživljavanja“, promrmljao je. „Volim te.“ Poljubila ga je u obraz. „Sam si ogajao ete goinama. Znaš kako  je to ka voliš ete i kaa si mu posveden.“ Njegova Frei. Njegova prva bebica saa ima svoju ecu. „a, znam.“ „Kako a me ne privlači taj eo njegove ličnosti koji toliko volim ko tebe, tatice?“ „A kako da se ja bunim protiv toga? “, zagrlio ju je i privukao bliže uz uzah. „Reci Bro iju a ne planiram a kupim pištolj. Još uvek.“ Otišla je na ručak sleedeg ana. Ona je navikla a svrada svaki an, a onosi pecivo i kafu ili senviče za Broija i njegove ranike. Neki bi to nazvali pomidivanjem. Zapravo, Broi je baš tako to nazivao. Kejt  je potpladivala njegove ljue a sarađuju sa njom ka je osađivala be zbrojnim pitanjima i kada je zahtevala promene u planu.

I on je jeva čekao njene posete. Raspoređivao je svoje obaveze tako a može a prošeta sa njom vaeset minuta ili pola sata po grau ili a popije kafu u obližnjem kafidu. Znao je da se njegovi ranici koškaju ili namiguju jean rugome ka go bi se ualjio sa Kejt. Ali pošto je vedinu njih poznavao iz škole, shvatao je a su bili dobronamerni. A kad bi nekoga od njih s vremena na vreme uhvatio kako joj odmerava noge ili zadnjicu, bio je dovoljan  jean prek pogle i taj bi brzo našao zanimaciju na drugom mestu. I dalje je nije potpuno razumeo. Dolazila je na gra ilište i svaki put izgleala

kao a je upravo izašla sa naslovnice nekog monog magazina, savršena i ženstvena, ali je kopala po zemlji i prašini kao a je eo Bro dijeve ekipe i postavljala pitanja o instalacijama koja su imala smisla.

Jenom je naišao ok je raspravljala sa jenim o ranika o bejzbolu. Sat vremena kasnije ju je čuo kako razgovara na telefon na tečnom francuskom jeziku . Ni nakon ve semice stalnog viđanja, nije mogao a je shvati. Ali nije mogao ni a prestane a razmišlja o njoj. Kaa je ušla u glavni stuio, nije mogao a prestane a je glea.

59

Nosila je mekani, tamnoplavi žemper preko sivih helanki. Kosa joj je bila uvezana na fascinantan način tako a joj je vrat bio otkriven i seksi. Soba je bila topla zahvaljujudi novom grejnom si stemu. Malterisanje se privoilo kraju, a on je oneo prve uzorke rveta koje je lično obraio a bi odgovarali originalu. Njegovo otac  je otišao pre nekoliko minuta pošto je posvetio šest sati instalacijama za vodu. Bilo je zadovoljstvo zaboraviti na posao nakratko i gledati u Kejt.

„Malterisanje fino napreuje“, rekla je pošto je pregleala ziove. „Skoro a mi je žao što demo ogromnu površinu a sakrijemo oglealima.“ „Staklo je naručeno. Stiže sreinom februara.“ Uzela je uzorak rveta. „Ovo je prelepo, Broi! Niko nede modi a primeti a nije original.“ „To sam i želeo.“ „a“, spustila je rvo. „Sve ie po planu. Što se posla tiče. Ali…“  Primakla mu se. „Što se privatnog plana tiče, sve se oteglo u neogle.“ „Potrebno je puno vremena a se izliju temelji.“ „Zavisi šta planiraš a graiš, Broi.“   Spustila je ruke na njegova ramena. „Želim sastanak.“ „Imali smo ručak.“ „Sastanak za orasle. Sastanak kakav orasli imaju s vremena na vreme. Večeru, O'Konele! Moža bioskop. Ne znam a li znaš a restorani rae i uveče?“ „Načuo sam priče o tome. Slušaj , Kejt“, odmakao se, ali se ona opet primakla „tu je žek, škola ranim anima i komplikacije.“ „a. žek. Volim a provoim vreme sa njim, ali volela bih a buem malo nasamo sa žekovim ocem. Mislim a tvoj sin nede imati traume celog života ako izađeš jeno veče. Zapravo, ovako demo. Ti i ja, petak. Večera. Ja du sve a rezervišem. ođi po mene u seam. Ti, ja, žek, subota po pone. Filmovi. Ja vodim u bioskop. odi du po vas u jean. ogovoreno.“ „Nije tako lako. Moram a nađem ailju. Ne znam ko…“ Okrenuo se i silno mu je laknulo kada su se vrata otvorila.

„Tata!“, glavni junak njihove priče je uleteo u stuio. „Vieli smo ti kamionet pa je gospoa Skali preložila a svratimo. Dao, Kejt.“   Spustio je svoj ranac sa likovima iz Ratova zvezda na pod i osmehnuo se. „Slušaj kako ojekuje. Dao, Kejt!“ Nasmejala se i pre nego što je Broi stigao a urai to, poigla žeka u naručje. „Zravo, žek. Hodeš li a me poljubiš?“ „Ne.“ Ali se vielo a se naa a de obiti poljubac.

60

„U vašoj poroici zaista po stoji problem sa ljubljenjem.“ Spustila ga je dok su žena, ečak i evojčica ulazili. Žena je unula kao bi sklonila šiške iz očiju. „Broi, vieli smo ti kamionet. Pomislila sam a ostavim žeka a ne moraš a olaziš po njega. Osim ako ne želiš a ga poveem kudi i pričuvam još malo.“ „Ne, hvala ti. Bet Skali, ovo je Kejt Kimbal. “ „Kejt i ja se poznajemo onekle. Roe, ne trči ovua! Verovatno me se ne šedaš“, nastavila je alje, „moja sestra žobet je bila prijateljica tvojoj Frei.“ „žobet, naravno. Kako je ona?“ „Super! Sa poroicom živi u Mičigenu. Postala je meicinska sestra. Naam se a ti ne smeta što sam svratila sa armijom. Pitala sam se šta planiraš a napraviš o ove stare zgrae.“ „Mama“, plava evojčica sa krupnim očima ju je vu kla za rukav. „Sačekaj malo, Keri!“ „Pokazadu ti“, ponuila se Kejt. „Ako hodeš?“ „Baš bih volela, ali žurimo. eca te pretvore u vozača. Pretpostavljam a još uvek ne znaš kaa deš a otvoriš plesnu školu?“ „Naam se a du imati prve učenike u aprilu.“   Pogledala je u Keri i prepoznala nau u krupnim očima. „a li te zanima balet, Keri?“ „Želim a buem balerina.“ „Balerine su šonje“, zadirkivao ju je brat. „Mama!“, zajaukala je Keri. „Roe, duti! Žao mi je zbog mog malog grubijana, Kejt.“ „Ne izvinjavaj se. Šonje?“   rekla je, okrenula se ka Rodu i izgledala samozadovoljno.

„Aha, jer nose glupavu oedu i hoaju ovako.“  Rod se propeo na vrhove prstiju i pravio sitne, majušne korake. To je prouzrokovalo još jean jauk njegove sestre i žalbu ko majke. Pre nego što je Bet progovorila, Kejt se osmehnula i odmahnula glavom. „Zanimljivo. Koliko šonja može a urai ovo?“ Kejt je podigla nogu, zagrlila je rukorn oko butine i ispravila je uz telo,

uperivši prste ka plafonu. U Brodijevom umu se uporno ponavljala ista misao – o, moj Bože!

„Klaim se a ja mogu to.“ Ro je zgrabio svoj članak, pokušao a poigne nogu, izgubio ravnotežu i pao na zanjicu. „Roe, polomideš se kao duredi jaac!“   upozorila ga je majka, spustila ruku na Kerino rame i osmehnula se Kejt. „a li  to boli?“

61

„Samo ako razmišljam o tome“, spustila je nogu na po. „Koliko imaš goina, Keri?“ „Pet. Mogu a oirnem stopala.“ Pet, razmišljala je Kejt. Kosti su i alje savitljive. Telo i alje može a se privikne na nepriroan položaj. „Ako ti i mama olučite tako, ođi u moju školu na prolede. Naučidu te a plešeš. Tako možeš a pokažeš bratu a li su balerine šonje.“ Namignula je Keri, a onda se savila u most. Izvila se graciozno ka plafonu, a onda se jednostavno i lagano uspravila.

„Neverovatno“, šapnuo je Ro žeku. „Ona je strava.“ Broi nije rekao ništa. Voa mu je krenula na usta. „Balet je za sportiste.“  Zabacila je kosu i pogledala u Roa. „Mnogi profesionalni fubaleri treniraju rekreativno balet jer im to pomaže a se kredu brže i lakše na terenu“. „Nema šanse!“, rekao je Rod. „Ima. ođi sa sestrom, Roe. Pokazadu ti.“ „Sa ved tražiš đavola.“ Osmehujudi se, Bet  je ala znak sinu. „Haje, nevoljo!“ Broi se osvestio iz fantazije koja je uključivala ne verovatno fleksibilno telo. „Hvala što si čuvala žeka, Bet.“ „Znaš a mi ne smeta. Uvek mogu a pripazim žeka.“ „Stvarno?“ promrmljala je Kejt i pogleala značajno u Broija. „Naravno, on je…“  Bet je pogledala u Brodija, pa u Kejt i umalo se nije iskezila. Opa! I bilo je krajnje vreme a ovaj čovek poglea alje o svog nosa. „Baš mi je zaovoljstvo“ , nastavila je Bet. „Zapravo, razmišljala sam nešto a napravim puno špageta i a te pitam a žek večera sa Room.“ „Petak je oličan an za špage te“ , rekla je Kejt. „Zar ne, Broi?“ „Ne znam. Ja…“ „Petak je savršen! U pravu si.“ Sredna što može a pomogne Kejt a zgrabi plen, Bet  je izgurala svoju ecu napolje. „Ona demo tako. žek de biti ko nas posle škole i ostade na večeri. Posle toga de modi a gleaju crtani, može i a prenodi ko nas. Bilo bi lepo. Samo ga pošalji u petak u školu sa rezervnom oedom. rago mi je što smo se viele, Kejt.“ „Meni je još raže.“ „Mogu a prespavani ko Roa“, ouševljen, žek je poskakivao o srede. „Hvala ti, tata!“

62

„a.“  Kejt je prstom pomilovala Brodija po grudima i zakikotaia se zbog njegovog šokiranog izraza lica. „Hvala ti, tata.“

63

Petak je bio užasan kraj rane neelje. Jean o ranika se razboleo o gripa koji je kružio graom. Broi je poslao rugog čoveka u pone, ali i on je bio toliko bolestan da je jedva mogao da stoji na nogama, a kamoli da zamahuje maljem. Pošto je ruga polovina tima ovršavala posao pre ko reke u Merilendu, Brodi  je morao a se lično sasta ne sa inspektorom za vodoinstalacije, da postavi zid koji de eliti prostor između Kejtine kancelarije i škol ske kuhinje i da se pobrine za rvene površine u tim prostorijama.

Najgore o svega je bilo što je vedi eo ana ostao na poslu sam sa svojim ocem.

Bob O'Konel je bio zavučen ispo suopere. Njegove prastare rane čizme su bile izlepljene na hiljau mesta. Broi je razmišljao kako bi njegov otac pre zaheftao donove nego kupio nove.

Ne razbacujem se na ono što mi nije neophono, govorio je starac, za svaku prokletu stvar.

Broi je posetio sebe a se ne meša u njegova posla i poželeo a može a prestane a traži razloge a bue ljut na oca. Nervirali su jedan drugog. Uvek. Bob je menjao cevi, a Brodi je merio zid.

„Smanji malo tu buku!“ nareio je Bob. „Kako a rai čovek ka mu ova glupost zvoni u ušima?“ Ne govoredi ništa, Broi je prišao i isključio kase tofon. Koju god muziku da je slušao, njegovom ocu je bila buka. Bob je psovao i mrmljao nešto za sebe ok je raio i baš zato je Broi i pustio muziku.

„Glupa ieja! eli kuhinju na va ela. Trošenje vre mena i para. Kancelarija, malo sutra. Šta de nekome kancelarija a bi poučavao gomilu curica koje skakudu na vrhovima prstiju?“ Broi je olagao ra u kuhinji što je uže mogao. Saa je postavljao pregrae pošto je uzeo mere i isekao ih. „Imam vremena“ , rekao je i zakucao ekser u pregrani zi. „Klijent ima novac.“ „a, Kimbalovi imaju puno novca. Ali nema smisla razbacivati ga, zar ne? Trebalo je a joj kažeš a greši što eli kuhinju na va ela.“ Broi je zakucao pregrau o kraja. Ubeđivao je sebe a se ne upušta u raspravu. Ali nije mogao a preduti. „Ne smatram a je pogrešila. Nije joj 64

potrebna ovolika kuhinja. izajnirana je za restoran. Šta de baletskoj školi restoranska kuhinja?“ „Baletskoj školi“, rekao je Bob zgađeno. „Ima a je zatvori pre otvaranja. Kako de a proa nekome zgrau sa poeljenom kuhinjom? I sa lavaboima koji su niski a bi eca mogla a ih ohvate? Sve de morati a renovira. Čui me a inspektor nije prasnuo u smeh kad je video sve ovo.“ „Ka poučavaš ecu, moraš a imaš uslove za ra sa ecom.“ „Imam osnovnu školu za to, zar ne?“ „Nisam čuo a poučavaju balet u osnovnoj školi.“ „a ti kažem nešto“, rekao je Bob, iznerviran sinovljevim tonom. Pre toga je ubeđivao sebe a duti i a glea svoja posla. Ali, kao i Broi, nije mogao a preduti. „Trebalo bi a raiš više, a ne samo a uzimaš novac o klijenta. Trebalo bi a znaš kako a ih posavetuješ u pra vom smeru.“ „To jest onom koji tebi ogovara.“ Bob se izvukao ispod sudopere. Izbleeli plavi kačket mu je stajao nakrivljen na vrhu kratke i tanke sede kose. Lice koje je nekada je bilo strogo i lepo sada je

bilo izborano, a oči su bile zelene kao sinovljeve. Poneka se činilo a je to jeina stvar koja im je zajenička. „Bolje ti je a pripaziš šta pričaš, mali.“ „Kao i ti“, Broi je osetio kako mu se marama oko glave steže. Glavobolja o besa. Glavobolja koju izaziva Bob O'Konel.

Bob je bacio ključ na po i ustao. Bio je krupan čo vek, ali ne i debeo. I sa šezeset goina je bio mišidav i snažan. „Kaa bueš imao goina i iskustva kao ja, možeš a pričaš šta ti pane na pamet.“ „Stvarno?“ Broi je poigao još jean eo pregra nog zida i zakucao ga na prethoni po obeleženim merama. „To mi govoriš o ka sam imao osam go dina. Mislim da sad imam dovoljno iskustva. Ovo je moj posao  – ja sam ga dizajnirao, osmislio, pogoio posao i potpisao ugovor. Bide kako ja kažem!“ Poigao je skalpel i pogleao oca u oči. „Klijent obija ono što želi. I ok go  je ona zadovoljna, nemamo o čemu a raspravljamo.“ „Koliko mi se čini, ti svoju klijentkinju zaovoljavaš i van posla.“ Nije planirao to a kaže. Gospoe, zaista nije. Ali reci su izletele. o đavola! Sin je uvek znao da ga izbaci iz takta. Brodi je stisnuo pesnicu oko skalpela. Na trenutak, previše ug trenutak, je

želeo a uari pesnicom to koščato i nepopustljivo lice. „Ono što se ešava između mene i Kejt Kimbal tebe se ne tiče.“

65

„I ja živim u ovom grau, kao i tvoja majka. Ljui pričaju o mojoj krvi pa me se tiče. Imaš ete a ogajaš, a ne a juriš slatke ženice i pokredeš tračeve.“ „Ne mešaj žeka u ovo! Ne mešaj mog sina!“ „žek je i moje ete! To ništa ne menja. U grau si mogao a raiš šta hodeš i a juriš kua hodeš i za kim hodeš, ali ove ne. Ovo je moj om. Nedu a sramotiš mene i to ete u mom vorištu.“ Da juri okolo, pomislio je Brodi. Po doktorima, bolnicama, specijalistima. A

ona juri kako bi pobegao o sopstvene tuge i bola i a urai ono što je najbolje za vogoišnjaka koji je ostao bez majke. „Ne znaš ništa o meni. Ne znaš šta sam raio ni šta raim. Nemaš pojma ko sam!“ olučan a umiri svoju narav, počeo je a reže zi po obeleženoj liniji. „Ali uvek nađeš najgoru stvar koju sam uraio i natrljaš mi je na nos.“ Brodijeva ruka je zadrhtala, kliznula i posekao je skalpelom sopstveni dlan. Bob je opsovao kada je video mlaz krvi i zgrabio svoju maramu. Zabrinutost

 je izrazio još jenom kritikom: „Ne znaš ni kako a rukuješ sa tim alatom.“ „Skloni se o mene!“  Pritisnuo je rukom posekotinu i odmakao se unazad. Nije verovao sebi u tom trenutku.

Nije znao šta može a učini. „Uzmi alat i gubi se sa mog grailišta.“ „Ulazi u moj kamionet! To de morati a se ušije.“ „Rekao sam a se gubiš sa grailišta. Otpušten si!“   uznemireno srce je ubrzano pumpalo krv kroz njegove prste. „Pakuj alat i izlazi napolje!“ Sram se pomešao sa besom kaa je Bob zalupio po klopac na svojoj kutiji za alat. „Više nemamo šta a kažemo jean rugome“ , podigao je kutiju i izjurio napolje.

„Nikaa nismo ni imali“ , promrmljao je Brodi. Broi O'Konel de uskoro a obije oštru kritiku, Ako se uopšte pojavi. Uskoro de a otkrije a seam sati znači seam, a ne posla osam. Bilo joj je žao što je ubeila roitelje a izađu. Sa nije imala kome a se žali. Šetkala je nervozno po sobi i gleala u telefon. Ne, nede ga pozvati. Zvala je u seam i vaeset. Javila joj se sekretarica i snimljeni glas ju je dodatno iznervirao. Imala je poruku za njega, ali je planirala da mu je dostavi uživo.

Ka se samo seti šta je sve uraila kako bi isplanirala savršeno veče bila je još ljuda. Izabrala je savršen restoran, savršenu haljinu. Ko zna a li de imati rezervaciju i alje? Ako je mislio a de izadi na večeru sa čovekom koji ne može a se pojavi na vreme, grdno se prevario.

66

Uzela je telefonsku slušalicu kaa se zvono na vrati ma oglasilo. Kejt je zabacila ramena, podigla bradu visoko i lagano ošetala o vrata . „Kasnim. Izvini. Zaržao sam se. Trebalo je a se javim.“ Hlane reči koje je smislila su joj isparile iz glave. Nije namerno kasnio, shvatila je po izgledu na njego vom licu. Bio je sprečen. „Nešto nije u reu sa žekom?“ „Ne, ne. On je obro. Upravo sam proverio. Izvini, Kejt“ , podigao je ruku beznaežno se izvinjavajudi. „Moža možemo neki rugi put a izađemo.“ „Šta ti je sa šakom?“  zgrabila ga je za zglob. Videla je belu gazu, zavoj i blede mrlje od antiseptika po ivicama.

„Glupost! Ništa ozbiljno. Nekoliko šavova. U Hitnoj je bila gužva, zato sam se zaržao.“ „a li te boli?“ „Ne, nije to ništa“, insistirao je. „Ništa.“ Ali ona je videla da nije tako. I te kako je u pitanju bi lo nešto važno i nije se railo samo o fizičkoj povrei. „Ii kudi“, rekla mu je. „odi du tamo za pola sata.“ „Molim?“ „Sa večerom. rugi put demo u restoran.“ „Kejt, ne moraš a raiš to.“ „Broi!“  uhvatila ga je lanovima za lice. Janičak, pomislila je. „Ii kudi. olazim brzo. Briši!“, nareila je pošto je i alje stajao ukopan u mestu i zalupila mu vrata ispred nosa. ***

Stigla je, kao i uvek, tačno na  vreme. Kada je otvorio vrata, uletela je u kudu nosedi veliku korpu. „Ješde mo biftek“, najavila je. „Sredom, moji roitelji su imali spremno meso u frižieru pre nego što su izašli na romantičnu večeru.“ Odjurila je pravo u kuhinju dok je govorila, spustila korpu na šank, skinula kaput i počela a vai stvari. „Možeš li a otvoriš vino ili te boli ruka?“ „Mogu.“ Uzeo je kaput koji je mirisao na nju i okačio ga na čiviluk u kuhinji. Nije mu tu bilo mesto, pomislio je. Bio je tako ženstven i nežan u poređenju sa njegovom raničkom jaknom. Ni ona nije pripadala tu, shvatio je. Izgledala je neverovatno u plavoj haljini,

kao a ju je pažljivi umetnik naslikao tananom četkicom. „Slušaj, Kejt…“ „Evo ti.“

67

Uzeo je flašu i otvarač koji mu je pružila. „Kejt. Zašto? Zašto raiš ovo?“ „Jer mi se opaaš“, izvadila je dva ogromna krompira u sudoperu da ih oljušti. „A i izgleaš kao a bi ti prijao biftek za večeru.“ „Koliko muškaraca se o sa zaljubilo o ušiju u tebe?“ Osmehnula mu se preko ramena. „Svi! Otvori vino, O'Konele.“ „a.“ Pustio je muziku i menjao stanice na raiju ok nije našao klasiku koja bi  joj se opala. Našao je lepe tanjire koje nije koristio mesecima i postavio ih na sto u trpezariji ge su on i žek jeli svečane obroke. Imao je svede  – u slučaju a nestane struje. Ali nisu bile lepe i romantične. Ipak je olučio a ih postavi na sto, a ona shvatio a eluju jano. Kada se vratio u kuhinju, ona je pravila salatu  – na šanku su stajale i ve male, bele svede u staklenim posudama. Na sve je mislila, zaključio je. „Znaš a ti neostaje svežeg povrda u kuhinji?“ „Kupujem gotovu salatu u kesi i samo je izručim u činiju.“ „Lenjivac!“ rekla je na šta se on osmehnuo. „Samo sam efikasan.“ Ruke su joj bile zauzete pa je poigao čašu sa vinom i prineo je njenim usnama. „Hvala.“ Otpila je i gleala ga. „Veoma lepo.“

Spustio je čašu i nakon trenutka oklevanja, spustio glavu kako bi oirnuo njene usne svojima.

„Mmm “, jezikom mu je oirnula gornju usnu. „Još bolje. Pošto si povređen, sei i omori se ok ne završim ovo. Imaš vremena a pozoveš i viiš kako je žek  još jenom pre večere.“ Trgnuo se. „Toliko je očigleno?“ „Briga ti lepo stoji. Pozravi ga i reci mu a demo se vieti sutra.“ „Stvarno želiš to? a iemo u bioskop?“ „Raim ja i stvari koje ne želim, ali nikaa se ne ponuim sama u tom slučaju. Pozovi sina! Biftek de biti gotovo za petnaest minuta.“ *** Volela je da se trudi oko spremanja hrane i oko nje ga. Verovatno zato što

nije očekivao ništa pa je cenio svaku sitnicu koju su rugi ljui uzimali zravo za gotovo.

68

Nikada sebe nije smatrala negovateljicom, ali prijalo joj je da oseti da je nekome potrebna. Čekala je a senu, a pojee obar eo bifteka i ispije rugu čašu vina, pre

nego što ga je pitala: „Šta se esilo?“ „Loš an. Kako si napravila ovaj krompir? Oličan je!“ „Tajni ukrajinski recept“, rekla mu je oponašajudi ukrajinski naglasak. „Ako ti kažem, moradu a te ubijem.“ „Ne bih ga svakako napravio. Vrhunac mojih kuli narskih sposobnosti je da izbušim kesu i a je ubacim u mikrotalasnu. Govoriš li ukrajinski? Čuo sam a govoriš francuski pre neki dan.“ „a, pričam ukrajinski, manje -više. Takođe govorim i razumem engleski olično. Zato možemo a razgovaramo, Broi. Šta se esilo pa si imao loš an?“ „Jena stvar je voila ka rugoj“ , slegnuo je ramenima. „va ranika su mi bolesna  – taj grip koji su imali članovi tvoje trupe je očigleno stigao i do Zapadne Viržinije. Ostatak tima mi je na rugom grailištu pa sam ostao sam. Ona sam pomešao ruku sa pregranim zi dom i prolio krv na sve strane. Otpustio sam oca i čekao nekoliko sati a me ušiju u Urgentnom centru.“ „Svađao si se sa ocem?“ spustila je nežno svoju šaku preko njegove povređene. „Žao mi je.“ „Ne slažemo se najbolje. Nikaa i nismo.“ „Ali si ga unajmio.“ „Jer je obar vooinstalater.“ Omakao je šaku o njene i uzeo čašu. „Broi?“ „a, unajmio sam ga i pogrešio sam. Možemo a s e podnesemo kada su drugi radnici u blizini, ali kada ostanemo sami, kao danas, uvek bude problema. Ja

sam propalica, uvek sam bio i uvek du biti. Posao nije orađen kako valja, moj život nije kako valja, jurim ženske umesto a seim sam.“ „Sa sam i ženska?“ Broi je pritisnuo kapke prstima. „Izvini. To je bila glupa opaska i tipična za njega. Razbesni me toliko a ne mogu a se kontrolišem.“ „U reu je. Ne smeta mi a buem ženska“, rekla je i zagrizla svoj biftek. Ego  joj se kuvao na tihoj vatri, ali Broiju nije bio potreban njen bes. „Verovatno je i njemu žao i oseda se loše zbog toga što se esilo. Ne zna kako a razgovara sa tobom kao što ni ti ne znaš a razgovaraš sa njim. Ali nisi ti kriv za to. Naam se a dete se pomiriti na svoj način.“ „On me ne primeduje.“

69

Rastužila se kaa je to rekao. „ušo, nisi ti kriv za to. I ja sam želela a moji roditelji budu ponosni na mene toliko da sam ponekad radila brutalno naporno kako bih se postarala za to. Nisi ti kriv. “

„Moja poroica nije kao tvoja.“ „Retko koja jeste. Ali grešiš. Ti i žek  – poroica koju činite vi – je kao moja. Moža tvoj otac to vii i pita se zašto nikaa nije ostvario takvu vezu sa svojim sinom.“ „Bio sam propalica.“ „Ne, nisi. Tražio si se.“ „Bilo je teško. Jeva sam čekao a se sve to završi  – a završim srenju, a napunim osamnaest goina i a pobegnem oave. To sam i uraio tačno na osamnaesti rođenan. Spakovao sam se i otišao u Vašington. Imao samo oko petsto olara. Nezaposlen, bez ičega. Ali bio sam tamo.“ „I uspeo si.“ „Jeva sam preživljavao tri goine. Raio sam na građevini i trošio pare na pivo i… ženske“, osmehnuo se iznenaa. „Ona sam napunio vaeset jenu, bio sam švorc, nemaran i glup. Upoznao sam Koni. Bio sam eo ekipe koja je vršila popravke na kudi njenih roitelja. Uvarao sam joj se i počeli smo a se viđamo, na moje iznenađenje.“ „Zašto na tvoje iznenađene?“ „Išla je na kolež. Bila je konzervativna stuentkinja iz konzervativne poroice. Imala je novac, stalež, obra zovanje i stil. A ja sam bio niko i ni šta.“ Posmatrala ga je. Snažno lice, mislila je, snažne ruke, snažan um. „Ona nije mislila tako. “ „Nije. Bila je prva osoba koja mi je ikaa rekla a imam potencijal i prva koja  je verovala u mene. Naterala me je a verujem u sebe, a želim a buem ono što  je videla u meni kada me je prvi put pogledala. Prestao sam da se glupiram i

orastao sam. Ne želiš a slušaš o tome.“ „Želim.“ a bi nastavio a priča, olila mu je još vina. „a li si tako započeo sopstveni biznis?“ „To sam uraio tek kasnije.“   Nikada nikome o tome nije pričao, shvatio je Brodi. Ni roditeljima, ni pri jateljima, čak ni žeku. „Bio sam obar majstor i imao sam osedaj za građevinu. Bio sam snažan i sposoban, ali nikaa nisam iskoristio sve svoje sposobnosti u isto vreme. Kaa sam nauči o kako to da uradim, zavoleo sam sebe.“ „Naravno, jer si počeo a poštuješ sebe.“

70

„a.“ Pitao se je li njoj to ikaa neostajalo. „Ipak, i alje sam bio samo običan majstor. Nisam bio lekar ili pravnik ili biznismen i tako alje. Njeni roitelji me nisu voleli i to nisu krili.“ Preturala je krompir po tanjiru jer je bila zainteresovana za n jegovu priču više nego za hranu. „Bili su slepi! Koni nije.“ „Nije joj bilo lako a im se usprotivi, ali je uspela. Upisala je prava u žoržtaunu. Raio sam po anu, a nodu išao u školu na časove poslovanja. Počeli smo da pravimo planove. Nekoliko godina kasnije smo se venčali. Ostala je u školi dok nije diplomirala, a ja sam otvorio firmu. Zatim je zatrudnela. “ Gleao je svoju čašu, okretao je ukrug, ali je nije poigao a pije. „Oboje smo želeli ete. Isprva je ona bila srednija jer ja nisam mogao a za mislim tu situaciju. Venčali smo se. Nastavila je stuije, a ja sam našao još posla. Roitelji su joj bili besni jer je obacila sve zbog nekoga kao što sam ja. Orekli su je se i to joj je teško palo.“ Mogla je da zamisli kako joj je bilo jer je ona od po roice mogla a očekuje sve suprotno o nje. „Nisu je zasluživali.“ Broi ju je pogleao u oči. „Naravno a nisu. Što je bilo teže, to smo se više truili. I uspeli smo. Ona je uspela. Nekoliko puta smo bili u krizi i zamišljao sam kako odlazim od nje. Ona bi se vratila roditeljima i svima bi bilo bolje.“ „Ali nisi. Ostao si sa njom.“ „Volela me je“, rekao je. „Kaa se žek roio, bio sam sa njom, maa to nikako nisam želeo. Ali njoj je bilo važno a buem, pa sam se pretvarao a i ja to želim. Razmišljao sam samo kako želim a se to što pre završi jer je previše naporno. Niko ne bi trebalo a proživljava to. Ali ona se pojavio žek, majušna, glasna beba. Sve se promenilo. Sve je ošlo na svoje mesto. Nisam znao a je mogude voleti nekoga toliko, i a je mogude zavoleti nekoga u tren oka i na prvi pogle. Postao je sve za nas. Samo njega sam želeo i morao sam a buem ono što on želi a buem. Njih voje su stvorili čoveka o mene u tom trenutku. Koni i žek su me stvorili.“ Suze su joj se slivale niz obraze u potocima. Nije mogla da ih zaustavi niti se trudila.

„Izvini,“ poigao je ruke uvis i spustio ih opet. „Ne znam šta me je spopalo.“ „Ne“, omahnula je glavom, ali nije mogla ništa rugo a izgovori, još uvek. Glupi idiote, pomislila je. Nate rao si me a se zaljubim u tebe. Šta sa? „To je divno“, uspela je konačno a kaže. „Treba mi samo trenutak“ , ustala je i odjurila u kupatilo kako bi se pribrala.

71

Umesto da udara glavom o sto, Brodi je ustao i šetao. Zaključio je kao i Kejt

a je iiot, ali iz rugog razloga. ošla je a mu kuva u kudi što je bilo, verovao je, krajnje romantično, a on je sve pretvorio u maraton svojih nevolja i nezgoa iz prošlosti. Rasplakao ju je. Bravo, O'Konele, pomislio je zgrožen. Moža si mogao a joj ispričaš i kako ti  je pas umro kada si imao deset goina. Čisto a začiniš situaciju oatno.

Verovao je a de otidi čim se vrati iz kupatila i počeo je a rasklanja suove kako se ne bi zaržavala nepotrebno. „Izvini“, progovorio je kaa je čuo klik prekiača i njene korake iza sebe. „Ja sam kreten što sam sve to morao a ti ispričam. Sreidu ovo, a ti…“ Udutao je i zaleio se kaa ga je zagrlila oko struka i naslonila glavu na njegova leđa. „O'Konele, imam snažne slovenske gene. Snažne i sentimentalne. Volimo a plačemo. Znaš li a su moji baba i ea pobegli iz Sovjetskog Saveza ka mi je majka bila ete? Moja tetka Rejčel je jeina rođena u Americi. Bežali su peške sa tri bebe preko planina u Mađarsku.“ „Ne, nisam to znao“ , okrenuo se oprezno dok je nije pogledao u lice. „Bilo im je hlano, bili su glani i preplašeni. A ka da su stigli u Ameriku, očekala ih je strana zemlja sa čunim jezikom i običajima, bili su siromašni i usamljeni. Ali imali su nešto što ih je nateralo a se bore i a prežive. Čula sam gomile priča iz tog perioa. Uvek bi me rasplakale, ali sam bila ponosna.“ Okrenula se kako bi ubacila sudove u sudoperu. „Zašto mi to govoriš?“

„Hrabrost se viđa u različitim oblicima, Broi. Postoji snaga u mišidima, ali i ljubav koja je u srcu. Kaa se spoje, možeš sve. To je vreno suza.“ „Znaš, mislio sam a je ovo jean o onih ana koje želim a zaboravim zauvek, ali promenila si mi mišljenje.“ „Hvala ti. Prvo demo oprati suove, a posle demo a plešemo“ , vreme je da se oraspolože, olučila je. „Način na koji muškarac pleše mi govori puno o njemu, a tebe još uvek nisam testirala.“ Uzeo joj je suove iz ruku. „Haje a plešemo o mah.“ „Ne mogu. Imam taj problem. Ako ne sreim prvo kuhinju, uporno du razmišljati o prljavim suovima.“ Spustio ih je u stranu, uhvatio ju je za ruke i odvukao iz prostorije.

„Gluposti!“

72

„Ne, to se zove organizovanost. Organizovani lju di imaju manje glavobolja “, pogledala je preko ramena dok ju je vukao ka dnevnoj sobi. „Trebade mi samo nekoliko minuta.“ „I kasnije de ti biti potrebno samo nekoliko minuta.“ Moža je zaboravio kako a bue romantičan, ali se sedao nekih pokreta. „Haje ti izaberi muziku ok ja operem suove.“ Smejao se dok su ulazili u dnevnu sobu. „Baš si naporna.“ Pustio je C: „Ovo sam slušao sinod i razmišljao o tebi.“ „Je li?“, muzika je počela, lagana i izazovna. Seksi ritam koji je šaputao i buio krv u žilama. „Mora a je subina“, rekao je i privukao je u naručje. Srce joj je poskočilo. „Verujem u subinu.“   Naredila je sebi da se opusti, a ona shvatila a je ved opuštena. Privila se uz njega, kretala se sa njim, a zbog potpetica je mogla da osloni obraz na njegov.

„obar si, O'Konele“, promrmljala je. „Baš si obar!“ „Kao što si rekla, prisedam se nekih stvari“ , zavrteo ju je ukrug, odmakao od sebe i uspeo a je nasmeje, a ona je privukao još jenom u naručje i ostavio bez daha.

„obar potez!“ O, ne! Više nije mogla a razmišlja. ok se sređivala u kupatilu posle suza, donela je odluku da mora ozbiljno da razmisli o Brodiju i o tome kuda njihov odnos vodi.

Nije mogla a kontroliše situaciju, ako nije znala šta oseda. Nije očekivala a pleše tako obro. a je bio nes pretan, povratila bi pribranost i kontrolisala bi eša vanja. Ali tol iko toga nije očekivala o njega. Bio je fascinantan. Osedala se fantastično ok je klizila po sobi u njegovom naručju. Kosa joj je mirisala prelepo. Skoro a je zaboravio kako žene mogu a buu misteriozne i primamljive. Oblik, mekoda, miris. Skoro a je  zaboravio kako izgleda kretati se nežno sa ženom u naručju. U glavi su mu se smenjivale raznolike slike. Usnama joj je dodirnuo kosu i ljubio obraz. Zatim ih je spustio na njene.

Uzahnula je ok su se ljubili. Činilo joj se a joj se kosti tope o polju pca. Kaa se pesma završila i kaa je počela sleeda, stajali su u mestu i klatili se zajedno.

„To je bilo savršeno“, um joj je bio pomuden, a otku caji srca ubrzani. Nagoni koje je mislila a kontroliše su joj se gomilali na nu stomaka. „Trebalo bi a krenem.“ „Zašto?“

73

„Zato.“  Spustila je ruku na njegov obraz i blago se ualjila. „Loš tajming. Nodas ti je potreban prijatelj.“ „U pravu si“, spustio je ruke niz njene ok im se prsti nisu blago izukrštali. „Tajming nije obar. Najpametnije je a usporimo.“ „I ja mislim da je tako najpametnije.“ „a“, otpratio ju je o honika. „Ved ugo pokušavam a uraim ono što je najpametnije.“ Zastao je i okrenuo je ka sebi. „Bio mi je potreban prijatelj nodas. I potreban mi je i dalje“, oao je ok ju je primicao bliže. „Potrebna si mi ti, Kejt. Ostani sa mnom.“ Spustio je glavu i gleao je pravo u oči ok joj je milovao usne svojima. „Bui sa mnom.“

74

Ziovi sobe su bili neovršeni. Namotani kablo vi su stajali pored kofe sa materijalom u došku. Nije bilo zavesa na prozorima. Skinuo je vrata sa ormara. Trenutno su bila u njegovoj ranji, čekala a ih ovrši. Podovi su bili prekrasni, o hrastovih asaka različite širine, skriveni ugogoišnjim naslagama tamnog laka. Planirao je a ih uglača i očisti  – to mu je bilo na listi zadataka kad bude imao vremena. Krevet je kupio neplanirano. Dopao mu se starinski metalni naslon za glavu

sa tankim, uskim šipkama. Ali morao je a nabavi i posteljinu jer je trenutno koristio čaršave i jastučnice koji se nisu slagali. Na tako nešto ona nije navikla. ok je pokušavao a protumači njeno mišljenje, Broi je strahovao. „Nije baš Taž  Mahal.“ „Ali se razvija i napreuje“, šetala je po sobi, zahvalna što ima trenutak a smiri nervozu koju nije očekivala a oseda. „Lepo mesto“, prešla je prstima preko niskog prozorskog rania od borovine. „I ja prepoznajem potencijal kad ga vidim “, rekla je i okrenula se ka njemu.

„Želeo sam prvo a ovršim žekovu sobu. Ona mi je bilo važnije a sreim kuhinju i dnevni boravak. Ovu sobu sam do sad koristio samo da prespavam u njoj.“ Prošli su je žmarci. Bila je prva žena koju je oveo u svo ju sobu i ovaj krevet. „Bide ivno“ prišla mu je ok je govorila. Puls joj se pretvarao u bubnjanje. „Hodeš

li a koristiš kamin ove?“ „Koristim ga i sa, obro zagreje prostoriju. Mi slio sam da bih mogao da ubacim električni zbog efi kasnosti, ali…“ Šta je ođavola raio? Razgovarao je o izvorima toplote sa najlepšom ženom na svetu u njegovoj spavadoj sobi. „Ne bi bilo tako šarmantno“, ovršila je i gleajudi ga u oči počela a mu otkopčava košulju. „Ne. Želiš li a zapalim vatru?“ „Kasnije. a, mislim a bi to kasnije bilo lepo, ali zasa, imam osedaj a možemo a stvorimo ovoljno toplote i sami.“ „Kejt“, uhvatio ju je za zglobove i pitao se kako čežnja koju je osedao nije izbijala kroz jagoice i urezala joj se u meso. „Ako nešto ne bue u reu, o krivi moju ruku, važi?“, pokazao je povređeni lan. Bio je nervozan, shvatila je. O, Bože! To je značilo a osedaju isto. „Klaim se a čovek koji je inače tako vest sa rukama može a savlaa jenostavnu stvar 75

poput rajsferšlusa bez obzira na henikep.“  Okrenula se ka njemu i podigla kosu. „Haje a proverimo!“ „a. Haje!“ Otkopčao joj je haljinu niz lea, lagano, i otkrivao eo po eo zlatne kože. Spustio je glavu i milovao je usnama. Kaa je zarhtala i izvila se, uživao je grickajudi joj kožu už kičme, između lopatica. Kaa ju je okrenuo ka sebi, ah joj je ved bio ubrzan. Usnama je prelazio preko njenih, gostedi se i topedi se o užitka. ok joj je ljubio usne, ruke su mu lutale preko njenog lica, uvukle se u kosu i klizile niz leđa kao da je bila egz otična poslastica u kojoj se uživa bez žurbe, i potpuno. Očekivala je a se ponovi eksplozija strasti koju su iskusili u kuhinji njene majke, ali ju je saa iznenaila nežnost. „Reci mi…“, grickao ju je po brai, „ako ti nešto ne bue prijalo.“ Izvila je glavu i ponuila mu svoj vrat za istraživanje. „Mislim a to nede predstavljati problem.“ Njegove ruke, snažne i strpljive su klizile po njenim bokovima i ole, zatim ka ramenima igrajudi se bratelama njene haljine. „Zamišljao sam kako te oirujem. Izluđivao sam sebe tim sanjarenjima.“ „I ti mene izluđuješ“, rekla je i skinula mu košulju koju je nosio i raspasala potkošulju iz farmerka kako bi otkrila snažne mišide na stomaku. Omakao ju je blago o sebe. Nije ugo bio sa že nom i nije planirao da požuruje. Primakao joj je ruke do usana, poljubio joj prste i dlanove. Osetio je kako joj puls postaje isprekian, a ona sve snažniji.

„Pusti me a ja uraim ovo“, šapnuo je. Skinuo joj je haljinu sa ramena i gledao kako klizi niz telo na pod.

Bila je tako mršava i veoma lepo građena. Pitao se kako su tako snažni mišidi mogli a se oblikuju ispo svilenkaste kože u boji zlatne prašine. Obline su joj bile suptilne – ženska elegancija koja je fascinirala i zahte vala da je dodiruje. Dah joj je zastao u grlu kaa je prešao vrhovima pr stiju preko njenih grudi, už čipke na grunjaku, a ona ispo kao a je pokušavao a zapamti oblik i teksturu.

Kaa joj je očešao braavicu grubim lanom, kolena su je izala. Zadovoljan zbog njenog drhtaja, zagledao joj se opet u lice. Posmatrao ju je dok je lutao rukama po njenom torzu, preko kukova i milovao joj butine. „Razmišljam često o tvojim nogama“ , rekao je igra judi se vrhovima njenih

čarapa. „Noge balerine, ako me razumeš?“

76

„Ne obradaj pažnju na stopala. Plesači imaju izuzetno neprivlačna stopala.“ „Snažna“, ispravio ju je. „Snaga je seksi. Moža kasnije možeš a mi pokažeš šta sve možeš a uraiš, kao Rou pre neki dan. Umalo se nisam udavio.“ Iako se smejala, ruke su joj drhtale dok mu je skidala majicu preko glave i

opustila prstima a istražuju njegove snažne mišide. „Naravno. Mogu svašta zanimljivo a uraim.“ Oboje su zarhtali kaa ju je poigao u naručje i položio na krevet. Da je u pitanju bio ples, bio bi to valcer, lagan, ukrug, sa usklađenim, ritmičnim koracima. Poljubac je bio ug i snažan. Zagrejao im je tela iznutra. Uzdahnula je i disala u njegove grui ok ju je privijao u svoje naručje. On je, mislila je sanjaredi, bio neko koga je želela a zarži. Ljubav je bila tiho čuo koje joj se rase veta lo u srcu poput ruže. A ljubav je i planirala a mu a. Usne su mu se našle na njenim gruima i klizile niz rub čipke. Uzbuio ju je, zapalio i oneo prvi nagoveštaj vreline. Zastenjala je kaa mu je jezik prešao preko njene ojke i naražio braavicu preko tanke čipkane barijere. Kukovi su joj se izvili, a prste je zaplela u njegove. Valcer je postao tango, usporen i seksi. Mozak mu je bio pun nje, njenog mirisa, ukusa i zvukova. Vrtelo mu se u glavi, u mislima mu je kovitla lo i opijalo ga. Bila je savršena poput statue, vitka,

vrela i prelepo erotična. Želeo je a je oirne, a je oseti. Celu. Opijen njom, raio je šta želi ok se ona izvijala, okretala i rhtala po njim. Njeno divno telo se napinjalo, a ah joj je postao jecaj. Uzbuđenje koje je osetio zbog toga je bilo poput droge.

Još! Još! Malo pohlepnije, malo brže. Osloboio se prepreka o čipke i želeo samo njeno telo. Vrelo, vlažno i mekano. Uspevala je da ga prati, korak po korak, nudila se i otvarala za njega. Usnama

 je pronašla njegove ok su se kotrljali preko pokrivača utonuvši bezglavo u poljubac. Oboje ih je zadovoljavala kretanjem svojih ruku.

Očaj je rastao. Otkopčala mu je pantalone i skinula ih niz kukove. „ Oh, obožavam tvoje telo. Obožavam šta mi raiš. Požuri! Brže! Hodu…“ Umirila se i udutala kaa je nestalo svih misli iz nje nog uma. Nastavljao je da  je miluje. „Želim još!“ Iskoristio je usne. Klizio je niz nju, njene grui, torzo, stomak. Počela je sa krede opet i da podrhtava ok su zaovoljstvo i čežnja pulsirali u njoj. Više ništa nije videla. Telo joj se uvijalo dok se izdizao nad njom.

77

Srce mu je udaralo kao ludo, a um bio potpuno usred sređen na nju. U tom trenutku ju je ispunio jednim snažnim pokretom. Uz tihi zvuk zadovoljstva,

zaržao se u tom položaju, upijao trenutak i opuštao užitku a mu obuzme telo. Izvila je kukove, a onda ih spustila i povukla ga za sobom. Kretali su se zajeno ok su se gleali u oči. ah im je bio isprepletan i isprekian.  Rukama je grabila njegove, telo o telo se pribijalo sporo, glatko, a lu panje srca bilo je snažno i glasno. Kada se talas izdigao i zapljusnuo ih oboje, spustio je usne na njene i upotpunio sjedinjenje.

ok je ležala, osedala se poput istopljenog voska. Žmurila je, osmehivala se i uživala u Broijevoj težini kojom se sručio na nju. Srce mu je lupalo snažno i brzo, što joj je govorilo a je i on bio istinski izmoren o za dovoljstva kao i ona. Bilo joj je rago što je shvatila a prijaju jeno ru gom u krevetu.

Očaravajude je bilo biti zaljubljen. Istinski zaljubljen. Ne kao ranije kaa je verovala u svoju ieju o ljubavi. Nije očekivala a je osedaj toliko snažan. Udahnula je dugo i zadovoljno i rekla sebi a de kasnije dobro razmisliti o svemu – o okolnostima i posleicama. Zasa de a uživa u situaciji i u njemu. Niko nikaa nije učinio a se oseda tako. Niko ni kada nije oslobodio njena osedanja na taj način. Su bina, pomislila je. On je bio njena sudbina. Znala je to u ubini uše onog trenutka kaa ga je prvi put ugleala. Planirala je, kaa ođe vreme za to, a ga uveri a je i ona njegova subina. Našla ga je, pomislila je, beskrajno sredna ok ju je milovao po leđima. I nameravala je a ga zarži . „Za čoveka koji tvri a nije u formi, olično si se pokazao.“ Pokušavao je a utvri a li su mu spržene sve možane delije, i ako jesu, kako a ih ponovo aktivira. Uspeo je a zareži. Činilo se a ju je to zabavilo jer se nasmejala i zagrlila ga snažn o. Pronašao je ovoljno energije a okrene glavu. Lice mu je bilo u njenoj kosi i to mu se opaalo. „Želiš a se pomerim?“ „Ne.“ „obro. Samo me uari laktom ako zahrčem.“ „O'Konele!“ „Šalim se!“ poigao je glavu i eo težine oslonio na svoj lakat. Zelene oči su bile zamudene o zaovoljstva. „Neverovatno si lepa.“

78

„I ti si“, podigla je ruku da se igra njegovom kosom. Nije bila plava, mislila je, a nije bila ni smeđa. Bila je to prelepa mešavina nijansi i teksture. Kao i on sam. „Znaš, želela sam te u svom  krevetu kada sam te prvi put videla“, podigla je glavu tek toliko da ga gric ne za brau. „Apsolutna požua na prvi pogle – to nije uobičajeno za mene.“ „I ja sam isto reagovao. Pokrenula si neke elove me ne koji su dugo bili neaktivni. Izazivala si me. “ „Znam“, iskezila se. „To mi se opaalo  – način na koji si se mrštio ali i uzbuđivao u isto vreme. Jako seksi! Jako primamljivo!“ „Tu sam ge si me želela“ , spustio je glavu i glasan poljubac na njene usne. „Hvala ti.“ „Nema na čemu. Zaovoljstvo  mi je.“ „A ka smo ved ove…“ pomerao je usne do njenog i priljubio se uz njen vrat. Osmeh joj se pretvorio u uzah iznenađenja kaa ga je osetila kako postaje tvr u njoj. Počeo je a se krede lagano, još jenom. „Naam se a ti ne smeta. Moram a naoknaim mnogo propuštenog vremena.“ „Ne, nikako“, i njeno telo se probuilo i pusliralo. „Samo napre!“ *** Brodi je otkrio da nije bilo lako imati vezu, barem fizički eo, kaa imaš ete.

Nije a se nešto značajno promenilo, ali bilo je potrebno puno omišljatosti a se i izbalansiraju zahtevi muškarca i zahtevi i obaveze oca. Bio je zahvalan jer je Kejt uživala u žekovom ruštvu i nije joj smetalo da provodi vreme sa njim, niti joj je smetalo da Brodi izdvaja vreme samo za njega. Da nije prihvatila granice i

ogovornosti koje su išle uz žeka, ne bi ni bilo veze  – ni fizičke, ni bilo kakve druge. Verovao je da ima avanturu, po prvi put. Nikada nije smatrao svoju vezu sa

Koni avanturom jer eca sa vaeset jenom goinom nemaju avanture, ved imaju romanse. Morao je da podseti sebe da ne sme da romantizuje svoju vezu sa Kejt.

opaali su se jeno rugom, želeli su jeno rugo i uživali su jeno sa drugim, ali nijedno od njih nije davalo naznake nekih ubljih osedanja. A tako je bilo i najbolje, razmišljao je.

79

Bio je otac, pre svega. Nije zamišljao a mlaa žena sa karijerom i brojnim

mogudnostima može i želi a se smiri pore muškarca koji ima šestogoišnjeg sina.

U svakom slučaju, nije ni tražio ništa više o toga. a jeste, morao bi a smišlja izmene, prilagođavanja i kompromise za sve troje. To nikako nije moglo a izađe na obro. Orastao muškarac je imao pravo na jenostavnu vezu sa ženom koja razmišlja na sličan način bez planiranja zajeničke buudnosti. Tako su svi bili zadovoljni.

Izmakao se i spustio svoj pištolj za eksere kako bi osmotrio rveni ukras koji  je upravo postavio u Kejtinoj kancelariji koja je bila bogata i elegantna, uređena sa stilom. Odgovarala je vlasnici.

Pitao se ge je i šta rai. a li de modi a ukrau sat vremena za sebe pre nego što oe kudi a pravi žinovskog inosaurusa za žekov školski projekat. Seks, stolarija i prvi razred, mislio je dok se primicao prozoru da postavi

lajsne. Čovek nikaa nije znao u kakvu de čunu mešavinu a mu se pretvori život. „opašde mu se“, Kejt je gleala opasne čeljusti plastičnog preatora koje su škljocale. „inosaurus je uvek obar izbor“, Eni je razmeštala igračke maa to nije bilo neophono i potajno gleala u Kejt. „Taj žek O'Konel je preslaak.“ „Aha.“ „Ni otac nije loš.“ „Nije. Obojica su slatki. I a, viđamo se još uvek.“ „Nisam ništa rekla“, Eni je uvila usne i stisla ih. „Ni kada ne zabadam nos u tuda posla.“ „Ne. Ti samo njuškaš“, uzela je dinosaurusa pod ruku. „Zato te i volim. Sa idem pozadi da se javim majci pre nego što oem.“ „Hodeš a ga uvijem?“ „Ne. Uvijen prestavlja poklon. Neuvijen može a prođe kao školski projekat.“ „Uvek si bila pametnica, Kejti.“ Bila je ovoljno pametna a zna šta želi i kako a to obije. Prošle su ve neelje o kaa je voila ljubav sa Broijem prvi put. O taa su često provoili večeri sami i nekoliko časova tu i tamo preko ana. Ali je želela mnogo više o toga.

80

Voili su žeka u bioskop, ručali zajeno i gruvali se kaa je prošle subote napadalo dvadesetak centimetara snega.

Želela je mnogo više i što se ticalo žeka. Pokucala je na vrata majčine kancelarije i promolila glavu unutra. Nataša je sedela za stolom, kosa joj je bila vezana i razgovarala je na telefon. „a, hvala. Očekujem ostavu o sleede neelje.“ Otkucala je nešto na računaru, prekinula vezu i uzahnula. „Taman na vreme“, rekla je obradajudi se Kejt. „Potreban mi je čaj i razgovor koji se ne tiče igračaka.“ „rago mi je a mogu a pomognem. Skuvadu čaj“ , Kejt je spustila inosaurusa na majčin sto pre nego što je prišla čajniku. Nataša je posmatrala igračku, a ona svoju derku. „Za žeka?“ „a. To mu je školski projekat. Tako de obiti odatne bodove i zabaviti se.“ „On je ivan ečak.“ „a. I ja tako mislim“, rekla je ok je sipala ve šolje vrele voe. „Broi ga je dobro vaspitao – maa mu je bilo lako jer je ečak pametan.“ „Slažem se. Ipak, nije lako ogajati ete kao samo hrani roditelj.“ „Naam se a nede još ugo tako biti.“  Kejt je spustila majčinu šolj u na sto i sela u fotelju ržedi svoju u rukama. „Zaljubljena sam u Broija, mama, i uadu se za njega.“ „Oh, Kejt!“  Suze su se nakupile u Natašinim očima dok je ustajala da zagrli derku. „Ovo  je divno! Tako sam sredna zbog tebe. Zbog svih nas. Moja beba se udaje.“ Cučnula je i poljubila Kejt u oba obraza. „Bideš najlepša mlaa na svetu. Kaa  je svaba? Moramo toliko toga a isplaniramo. Čekaj ok ti otac sazna.“ „Stani, stani, stani!“ smejudi se, Kejt je spustila čaj i zgrabila Natašinu ruku. „Nismo još ništa olučili i nemamo atum jer ga još uvek nisam ubeila a m e zaprosi.“ „Ali…“ „Sigurna sam a je Broi traicionalan muškarac, što znači a de želeti a bue taj koji de a zaprosi. Moram samo a ga poguram ka tom koraku pa a se bacimo na posao.“ ok je zabrinutost smenjivala ouševljenje, Nataša se oslonila na  svoje pete čučedi. „Kejti, Broi nije proje kat koji ima faze izrade.“ „Nisam mislila baš tako. Ali veze imaju faze, zar ne, mama? Ljui zajeno rade na tim fazama. “

81

„ušo“, Nataša se uspravila i sela na došak svog stola, „uvek sam se ivila tvojoj logici, tvojoj praktičnosti i olučnosti a stigneš o cilja koji si zacrtala. Ali ljubav, brak, porodica – te stvari nisu uvek logične. Zapravo, retko ka jesu.“ „Mama, ja ga volim“ , rekla je Kejti, a suze su opet zasvetlucale u očima njene majke.

„Znam. Viim. I veruj mi, ako ga ti želiš, i ja ga želim za tebe. Ali…“ „Želim a buem žekova majka“ , Kejtin glas je postao ozbiljan. „Nisam znala a to toliko silno želim. Isprva je bio samo slatki ečak koji me je ouševio. Uživala sam sa njim, ali ja inače volim decu. Mama, kao da sam zaljubljena i u njega. o ušiju sam zaljubljena u tog mališana!“ Nataša je uzela inosaurusa i osmehnula se ok ga je okretala u rukama. „Znam kako izglea zaljubiti se u dete koje nije tvoje. ete koje ti uđe u život ved formirano i okrene sve naopačke. Ne sumnjam a bi ga vo lela kao da je tvoj, Kejti.“ „Zašto si ona zabrinuta?“ „Jer si ti moja beba“, rekla je Nataša ok je vradala igračku na sto. „Nedu a bueš povređena. Spremna si a otvoriš svoje srce i a ih pustiš u ži vot, ali to ne znači a je i Broi spreman.“ „Stalo mu je o mene“, bila je sigurna u to. Znala je a ne greši, ali je i sama bila zabrinuta. „Samo je oprezan.“ „Ne sumnjam a je obar čovek i a mu je stalo o tebe, ali, Kejti, nisi mi rekla da te voli. “ „Ne znam a li me voli!“, iznervirana, Kejt je ustala. „Moža me voli, ali nije svestan toga. Zato pokušavam a buem strpljiva. Pokušavam a buem praktična. Ali, mama, patim.“ „ušo“, tešedi je, Nataša je privukla Kejt u naručje i milovala je po kosi, „ljubav nije uređena i savršeno organizovana. Čak ni u tvom slučaju. Nikaa nede biti.“ „Mogu a buem strpljiva. Još malo“ , dodala je osmehujudi se kroz suze. „Ali uspedu!“ Zažmurila je. „Mogu ja to.“ Bilo joj je teško a ne ie na grailište. Morala je a spreči sebe nekoliko puta a prošeta i vii kako sve na preduje. I da vidi Brodija. Bilo joj je malo lakše jer je provela popone pozivajudi i primajudi pozive u vezi sa oglasom o njenoj školi.

82

Škola baleta Kimbal se otvarala u aprilu i ved je imala šest potencijalnih učenika. Imala je zakazan intervju sleede neelje za lokalne novine. To de, bila je sigurna, privudi još pažnje, oneti još poziva i još učenika. Još nekoliko neelja, mislila je ok se  parkirala iza Brodijevog kamioneta na prilazu, i nova faza njenog pro fesionalnog života de početi. Planirala je a ne zaostaje ni u privatnom životu. Stigao je o vrata bosonog i mirisao je na voštane bojice. Činjenica a je to smatrala privlačnim na oraslom čoveku joj je objasnila koliko je aleko omakla njena zaljubljenost.

„Dao. Izvini što olazim nenejavljena, ali imam nešto za žeka.“ „Ne, u reu je“, obrisao je mrlju o magičnog mar kera na prstu. „Usre smo…  u kuhinji smo“, rekao je i po kazao rukom u pravcu kuhinje. „Ali nije lep prizor.“ „Izraa školskih projekata je retko kad lep prizor.“ Iznenaio se što se setila projekta. a li joj je pričao o tome previše? Broi se pitao dok ju je pratio do kuhinje. Bio je prilično siguran a joj je samo spomenuo uzgreno i moža se malo žalio. Ušla je pre njega u kuhinju i osmotrila scenu. žek je klečao na stolici za kuhinjskim stolom, na vijen nad velikim komaom hartije i farbao bojicama unutrašnjost nečega što je posedalo na žinovsko prase – u stilu Salvadora Dalija. Nekoliko slikovnica o dinosaurusima je bilo na stolu sa ilustracijama koje su

bile oštampane sa računara. Pore toga, svua su se nalazile plastične i gumene igračke, bro bojica, markera i olovaka. Par ranih čizama i par ečjih patika je ležao u uglu. Velika kanta o pola puna jarkocrvene boje je stajala na šanku. Oko žekovih usana su se viele mrlje u istoj bo ji pa je Kejt pretpostavila a je u pitanju pide, a ne farba. Kada je zakoračila unutra, cipela joj se zalepila za po. Osloboila ju je uz glasno „plop“. „Imali smo malu nezgou sa lepkom“ , objasnio joj je Brodi kada je pogledao ole. „Izglea a mi je eo promakao ok sam čistio.“ „Dao, Kejt!“ žek ju je pogleao i poskočio. „Pravim inosaurusa.“ „Viim. Kakvog inosaurusa?“ „To je Stageosaurus. Viiš? U knjizi je. Tata i ja ne umemo baš a crtamo.“ „Ali zato ivno bojiš“, rekla je ivedi se rečavozele noj glavi njegovog novog crteža. „Trik je a ostaneš u okviru linija. Zato smo ih nacrtali baš ebele.“

83

„Pametno“, naslonila je bradu na njegovo teme i posmatrala poster. Videla je svetle linije markera kojima je Brodi iscrtao prave linije slova u naslovu. žek je svoj projekat nazvao Paraa i nosaurusa. Smatrala je da je to

priklano pošto su mu crteži marširali svua po posteru kao rasplesane lutalice. „Olično ti ie! Mislim a ti nede trebati ovo što sam ti onela.“ „a li je u pitanju čekid?“ „Nije “, izvukla je igračku iz torbe. „U pitanju je smrtonosni predator.“ „To je Ti-Reks! Vidi, tata. Oni jedu svakoga. “ „Veoma strašno“, složio se Broi i spustio ruku na si novljevo rame. „Mogu li a ga ponesem u školu? Vii, ruke i noge mu se pomeraju. I škljoca zubima. Mogu li?“ „Mislim a de to bili obra vizuelna porška tvom projektu. a li i ti tako misliš, tata? Evo ti i mali priručnik uz njega u kom piše kako je živeo, kaa i kako je  jeo svakoga.“ „Ne može a škoi. žek, hodeš li a se zahvališ Kejt?“ „Hvala, Kejt.“ žek je pomerao inosaurus a po posteru. „Hvala ti puno. Oličan je.“ „Nema na čemu. Može li poljubac?“ Osmehnuo se široko i pokrio lice rukama. „Ne.“ „obro, ona du a poljubim tatu“, okrenula se ka njemu i pre nego što je Brodi uspeo da reaguje, spustila usne na njegove.

Izbegavao je a je ljubi i oiruje u žekovom prisustvu. To de, olučila je Kejt grledi Broija jenom ru kom oko struka, morati da se promeni. žek je pravio zvuke gađenja iza šaka koje je kori stio kao zaklon. Ali gledao ih  je pažljivo i osetio je čuno treperenje u stomaku. „Žena mora a prihvati sve poljupce koje može a nađe“ , izjavila je Kejt i omakla se ok je Broi stajao crven poput paprike. „Pošto sam obavila svoj posao, moram da idem.“ „Možeš li a ostaneš? Mogla bi a nam pomogneš a crtamo  inosauruse. Imademo hamburgere za večeru.“ „Volela bih, stvarno, ali ne mogu. Imam sastanak u grau“ , nije lagala. Ali je ujedno postavila i zamku  –  klopku, igru rečima  – i verovala a de biti mnogo efektivnija ako ne bue etaljisala. „Moža za viken, ak o budete slobodni, možemo a oemo u bioskop ponovo.“ „To!“ „Viimo se sutra, Broi. Ne, ne“ , rekla je kad se okrenuo. „Znam kako a izađem sama. Vrati se inosauru sima.“

84

„Hvala što si svratila“, rekao je. To je bilo sve što je izgovorio. Nije ništa dodao ni ka je čuo a se vrata za tvaraju za njom. „Tata?“ „Hm?“ „a li voliš a ljubiš Kejt?“ „a. Mislim…“ obro, pomislio je Broi, evo nas. žek ga je pažljivo posmatrao, pa je seo. „Teško mi je to a objasnim, ali ka bueš stariji…   Mnogi momci vole da ljube devojke.“ „Samo lepe.“ „Ne. Mislim, ne. Ali mora a ti se opaaju te e vojke.“ „A nama se Kejt dopada?“ „Naravno“, Brodi je odahnuo jer se razgovor nije pretvorio u neko škakljivo i neprijatno seksualno obrazovanje. Zasa nije bilo potrebe. Još neko vreme. „Tata?“ „a?“ „Hodeš li a se oženiš sa Kejt?“ „Hodu li a…“ Pojenako bi se iznenaio i a mu je žek izvukao stolicu na kojoj je seeo. „Gospoe, žek, oakle ti to?“ „Sviđa ti se, voliš a je ljubiš i nemaš ženu! Roovi mama i tata se poneka ljube u kuhinji.“ „Ne moraju svi ljui koji se ljube a se venčaju.“ Zaboga. „Brak je veoma važna stvar. Moraš nekoga obro a poznaješ, razumeš i voliš.“ „Ti znaš Kejt i opaa ti se.“ Broi je osetio kako mu se znoj sliva niz leđa. „Nara vno. Da. Ali poznajem puno ljui, žekse“, osetio se zarobljenim pa je ustao o stola i uzeo ve čiste čaše. „Nedu sa svima a se oženim. Moraš nekoga a voliš za brak.“ „Voliš li Kejt?“ Otvorio je usta da progovori pa ih opet zatvorio. Zanimljivo, pomislio je, kako

 je teže lagati sina nego sebe. Najjenostavniji ogovor je bio a ne zna. Nije bio siguran šta je osedao kaa je u pitanju bila Kejt Kimbal. „Komplikovano je, žek.“ „Kako?“ Razgovor o seksu bi ipak bio lakši, pomislio je Broi. Spustio je čaše i ponovo seo. „Voleo sam tvoju majku. Znaš to, zar ne?“ „a. I ona je bila lepa. I pazili ste jeno na rugo i na mene ok ona nije otišla u raj. Voleo bih da nije morala da ode.“ „Znam. I ja. Problem je u tome, žek, što mi je bilo mnogo lakše kaa je otišla da volim samo tebe. To mi je bilo lako. I dobro nam ide, zar ne?“

85

„a. Mi smo tim.“ „Nego šta“, Broi je pružio ruku kako bi žek mogao a mu „baci kosku“. „Haje a viimo šta tim može a urai sa dinosaurusima.“ „Važi!“, žek je poigao bojicu. Krajičkom oka je pogleao u oca. Voleo je što su njih dvojica tim, ali dopa alo mu se a se veruje a je i Kejt moža eo tima.

86

Broi je ugraio visedi eo na mesto i proverio a li je postavljen ravno. Mogao je a čuje, ka bi obratio pažnju, zvuk bušilice iz prizemlja ge je jean o radnika ovršavao raove na glavnom nivou. Na spratu se ču lo lupanje i zujanje testera, bušilica i pištolja za eksere ok su ostali ranici sređivali Kejtinu spavadu sobu.

Ovo de biti preiepo mesto, mislio je Broi. Savršen stan za samca ili par bez ece. Nije bio ovoljno veliki a u njemu živi čitava poroica, razmišljao je ok je čučao i poešavao donji deo vitrine. Zastao je i zurio u prazno. Hodeš li da je oženiš? 

Zašto je žek morao to a pomene? Sa je sve po stalo neprijatno. Nije razmišljao o braku. Nije smeo a ozvoli sebi a misli o tome. Imao je ete o kom  je morao da misli i posao koji  je tek počinjao a se razvija. Takođe je imao i staru kudu koja je zahtevala mnogo orađivanja i raovi su bili tek o pola završeni. Nije bilo pravo vreme a oa još nekoga u svoj život tako što de se oženit i. Ved jenom je bio u takvoj situaciji i nije žalio što se oženio ni na trenutak, ali  je morao da prizna da je tajming bio loš i a je bilo teško svima. Zašto a opet urai isto? Morao je prvo a ovee svoj život u re. Tražio je nevolju, zaključio je. Pored toga, Kejt sigurno ne bi želela brak. Ili bi? Naravno da ne bi. I ona se tek oselila u gra. Morala je a misli o školi. Bila je slobona. Govorila je francuski, pomislio je kao da to ima ve ze sa bilo čim. Bila je u Francuskoj. I Engleskoj i Rusiji. Moža bue želela a se vrati tamo. Zašto bi to želela? A on je bio vezan za Zapanu Viržiniju i imao ete. On i Koni su bili naivno zaljubljeni. Mlai i glupi, mislio je osetivši nežne emocije. On i Kejt su odrasli ljui. Razumni su i uživaju u ruženju. Previše su razumni a se slepo zaljube i a im oči svetlucaju o toga. Kaa je osetio ruku na svom ramenu, poskočio je i skoro ispustio električnu bušilicu na nogu. „Zaboga, O'Konele, šta ti je?“ Izahnuvši kako bi se smirio, Broi je ustao i okrenuo se ka žeriju Skaliju, Roovom ocu i prijatelju iz etinjstva. Iako je imao preko trieset goina, žeri je zaržao svoj veseli, mlaalački izgle i blesavi osmeh o uveta o uveta. „Nisam te čuo.“ 87

„Ma nemoj! Zvao sam te nekoliko puta. Zamislio si se nešto.“ žeri je oslonio ruke na kukove i šetkao po sobi. Bro di ga je posmatrao. U poslovnom oelu na grailištu žeri je izgleao kao a se izgubio. „Tražiš posao? Imam čekid viška.“ „Ha-ha“, nasmejao se staroj fori. žeri je bio matematičar, vest na ruštvenim ešavanjima, ali nije umeo ni sijalicu a promeni bez etaljnog uputstva.

„Jesi li postavio one police u vešernici?“   Brodi je pokušavao a se ne osmehne.

„Postavljene su. Bet kaže a su joj po mogli vilenjaci“, nakrivio je glavu. „Ne znaš ništa o tome?“ „Vilenjake ne unajmljujem. Njihov sinikat ubija.“ „a, istina. Šteta, baš sam zahvalan tim vilenjacima jer su mi skinuli Bet sa vrata.“ Na taj način su se zahvaljivali jean rugom i samo to im  je bilo dovoljno. „Prizemlje izglea zaista obro“, nastavio je žeri. „Keri osađuje Bet i meni s pitanjem kaa de časovi baleta početi. Izglea a de sleedeg meseca.“ „Ne viim zašto ne bi. Raovi na ovom spratu de još malo potrajati i ima posla napolju, ali glavni nivo je spreman za rad. “ Broi je počeo a sklapa s lededu vitrinu. „Šta raiš ti ove usre poneva? Pauza u banci?“ „Bankarski posao je mnogo teži nego što misliš, ruže.“ „Nežne ruke“, rekao je Broi i omirisao vazuh. „a li je to kolonjs ka voda?“ „Losion posle brijanja, varvarinu. U svakom slučaju, imao sam sastanak napolju. Završio sam ranije pa sam pomislio a svratim i viim kako napreuje posao. Novac moje banke je ugrađen i zakucan u ovo.“ Broi mu se osmehnuo preko ramena. „Zato je   klijent unajmio najbolje radnike.“ žeri je ogovorio kratko i nepristojno što je bio znak prijateljstva između va čoveka. „Čujem a ti i balerina reovno plešete.“ „Mali gra“, rekao je Broi. „Veliki nosevi.“ „Lepa je.“ žeri je prišao bliže i gleao kako Broi meri uglove na vitrini. „Jesi li gleao balet uživo?“ „Ne.“ „Ja jesam. Moja mlađa sestra  – sedaš se Tifani  – se bavila baletom nekoliko godina kada smo bili deca. Nastupala je u Krčku Oraščidu. Roditelji su me odvukli tamo. Nije bilo loše“, sedao se žeri. „žinovski miševi, borba mačevima, velika  jelka. Pore toga, ljui su skakutali i okretali se. Svašta nešto.“

88

„Verujem.“ „Tifani se vratila u gra. Bila je u Kentakiju nekoli ko poslednjih godina. Konačno se razvela o kretena za kog se uala. Ostade ko naših matoraca ok se ne snađe.“ „Aha“, Broi je ravnao površine vitrina i klimao glavom. „Pomislio sam, pošto sa opet izlaziš, a bi mogao a izađeš i sa njom neka. a se malo oraspoloži. Moža u bioskop, na večeru.“ „Hm“, Brodi je pomerio ormarid na mesto obeleženo markerom. „To bi bilo sjajno. Nije joj bilo lako, znaš. Prijalo bi joj a izađe sa muškarcem koji bi je poštovao.“ „Da.“ „Sviđao si joj se ka smo bili klinci. akle, pozvadeš je u narenih nekoliko dana?“ „Naravno. Šta?“ osvestivši se, Broi je pogleao u njega. „Koga a pozovem?“ „Jao, Broi. Pa Tif, moju sestru. Pozvadeš je a izađete.“ „Stvarno?“ „O'Konele, sa si rekao…“ „Čekaj malo. Stani!“ Broi je spustio bušilicu i pokušavao a shvati šta se ešava. „Slušaj, ne mogu to a uraim. Viđam se sa Kejt.“ „Nisi oženjen sa njom, ne živiš sa njom. U čemu je problem?“ Bio je siguran da problem postoji. Mada nije izlazio godinama, znao je kako bi sve trebalo da izgleda. A nije ni želeo da izlazi sa Tifani ili sa bilo kim drugim.

Pomislio je a se žeriju nede opasti a bue potpuno iskren. „Stvar je u tome, žeri, što ne želim a iz lazim sa nekim.“ „Izlaziš sa balerinom.“ „Nije tačno. Ovo je…  Mi samo…“ a stvar bue još gora, okrenuo se o žerija tražedi izgovor i pog ledao ka vratima gde je stajala Kejt.

„Ah, Kejt. Dao.“ „Zravo“, glas joj je bio hlaan, ali su oči gorele. „Izvinite što vas prekiam.“ Prepoznavši škakljivu situaciju, žeri se osmehnuo i spremao se a napusti svog starog prijatelja na bojištu. „Zravo, Kejt. Lepo je vieti te opet. Jao, koliko je sati! Moram a iem. ogovoridemo se još oko onoga što sam pomenuo, Broi. Vidimo se kasnije.“ Ispario je.

89

Broi je ponovo poigao bušilicu i premeštao je iz ruke u ruku. „To je bio žeri.“ „Znam da je to bio žeri.“ „Postavljam ti vitrine i visede elove anas. Mislim a si obro izabrala kaa si se olučila za boju višnje. I kupatilo završavamo anas, a pregrani zi obija prvi sloj maltera.“ „Baš lepo.“ Bes u njoj je oživeo i ličio na splet zmija koje se uvi jaju i sikdu po njenoj utrobi. Truila se a ih smiri kako ne bi žarile svoje zube u Broija. „akle, mi ne izlazimo. Samo…“, zakoračila je u prostoriju i udutala. „Spavamo zajeno? Samo spavamo za jedno. Ili ima neki jednostavniji izraz za to?“ „žeri me je saterao u došak.“ „Je li? Zato si mu rekao a nije baš a se viđamo? Nisam znala a ti je toliko teško a efinišeš našu vezu. ili te je sramota a priznaš svojim prijateljima u kakvom smo odnosu?“ „Čekaj malo!“, spustio je bušilicu. Metal je uario po rvetu. „Ako si ved morala a prisluškuješ razgovor, mogla si a slušaš o početka. žeri je želeo a izađem sa njegovom sestrom, a ja sam mu objašnjavao zašto to nije obra ieja.“ „Razumem“, pomislila je a može a sažvade svaki ekser koji je imao u kutiji i a mu ga ispljune u lice. „Nisam prisluškivala. Prvo, ovo je moja zgraa i imam pravo a uđem u svaku sobu nenajavljena i ka ja to želim. rugo, a li ti je moža palo na pamet da je nostavno kažeš a nedeš a izađeš sa žerijevom se strom?“ „a. Ne“, ispravio se. „Jer nisam obradao pažnju…“ „Eto ga! Ne umeš a kažeš a nedeš. a ti kažem nešto, O'Konele!“  naglasila  je svaku reč ok ga je bockala prstom u grui. „Ja ne spavam okolo sa kojekim!“ „Koje, ođavola, rekao a raiš to?“ „Kaa sam sa nekim muškarcem, ja sam samo sa njim. Kraj! Ako on ne može ili ne ume a rai isto, očekujem a bue iskren ovoljno a mi to i kaže!“ „Nisam…“ „I ja nisam izgovor koji koristiš kaa pokušavaš a izbegneš činjenje usluge prijatelju. Ne koristi me za takve stvari u svojim janim i mucavim rečenicama. A pošto se izglea ne viđamo i nismo zajeno, slobono možeš a pozoveš žerijevu sestru ili bilo  koga drugog!“ „ođavola, u čemu je problem? Jesi li ljuta na mene zato što sam se reši o žerija ili zato što nisam?“

90

Šake su joj bile stisnute u pesnice. Ako ga bue uarila, pomislila je, samo de mu ati fizički osedaj namodi. „Kretenu!“  prosiktala je poslenju reč, okrenula se i dobacila nešto na ukrajinskom preko ramena, a zatim iz jurila iz sobe. „Žene“, promrmljao je Broi. Šutnuo je svoju kutiju za alat. Zveket iz nje ga je samo elimično umirio. Sat vremena kasnije, vitrine su bile postavljene na planirano mesto i radio

 je u ostavi. Ved je nekoliko puta premotao u glavi svađu sa Kejt i svaki put se setio nečeg novog što je mogao a kaže. Pale su mu na pamet krat ke izjave koje su mogle a preokrenu situaciju u njegovu korist. Čim bue obio prvu priliku, redi de joj to uživo. Nije planirao a šeni i a je moli. Ubeđivao je se be u to dok je postavljao police. Nije imao razloga a se izvinjava. Žene su bile razlog zašto je muškarcu bolje kad je sam.

Ako je zaista kreten, zašto je želela a provoi vreme sa njim uopšte? Izašao je iz ostave unaza, okrenuo se i umalo se su dario sa Spenserom Kimbalom.

„Šta je ovo anas?“, Broi se začuio. „Izvini. Nisi me čuo o te buke.“ „Moram a postavim znak.“ Brodi je birao policu koju je planirao da postavi slededu. „Zabranjeno u poslovnoj oedi i kravatama. Zabranjeno ženama.“ Spenser je izvio obrvu. Od kad ga zna, nikada ga nije video uznemirenog. „Čini mi se a ti ovo nije prva po seta danas.“ „Nikako!“  Brodi je probao da postavi policu. Lagano je skliznula na mesto.

Barem nešto je išlo kako valja, pomislio je. „Ako si ošao zbog renoviranja kuhinje, ka bueš oobrio planove, naručidu materijal. Počedu za nekoliko semica.“ „Zapravo, ne mešam se u to. Taš želi sama a se bavi time. ošao sam a vidim kako napreduju radovi ovde. Skoro je gotovo!“ „a. ivota“, Broi je zgrabio još jenu policu, zastao i uzahnuo. „Izvini. Imao sa težak an.“ „Izglea a je zarazno.“   Spenser  je shvatao zašto mu je derka u lošem raspoloženju. „Kejt sređuje kancelariju ole.“ „Ah“, otelo mu se. Brodi je uneo police u ostavu i posvetio se njihovom postavljanju. „Nisam znao a je još ove.“ „Stigao je nameštaj koji je naručila. Ni ona me nije očekala baš veselo. akle, s obzirom na sve, zaključidu a ste se vas voje posvađali.“

91

„Nije svađa ka jeno pokuša rugome a iskopa oči bez razloga. To je napad.“ „Aha. Rizikovadu a eluje kao a se mešam, ali mogu a ti kažem a žene u mojoj poroici uvek nađu obar razlog a pokušaju a ti iskopaju oči. Naravno, a li je razlog dobar ili ne je relativno.“ „Zato je život sa ženama previše naporan.“ „Ali je i bez njih.“ „Meni je super bilo. žek i ja smo bili obro“ , frustracija ga je savladala pa se okrenuo ka Spenseru. „Zašto žene moraju a komplikuju stvari i prave iiota o čoveka?“ „Sine, generacije muškaraca pre nas su se pitale isto. Postoji samo jedan odgovor. Zato!“ Osmehnuvši se blago, Broi se omakao opet i po smatrao kako su police postavljene. „Bolje o toga ne može. Sa više nije ni bitno. Šutnula me je.“ „Ne eluješ mi kao muškarac koji beži o problema.“ „Tvoja derka nije običan problem“, čim je to izgovo rio, Brodi se trgao. „Izvini.“ „To mi je kompliment. Mislim a ste povreili osedanja jeno rugom, a moža i ponos u nekoj meri. Oadu ti tajnu. Kejt besni ka su joj povređena osedanja i ponos, a ona glumi a je hlana i nezainteresovana.“ Broi je tražio kuke koje su mu bile potrebne u osta vi. Trebalo bi da prepusti taj posao nekome od radnika, ali je morao nečim a skrene misli. „Bila je prilično  jasna. Rekla mi je a sam kreten i još nešto na ruskom. Ukrajinskom. Štago.“ „Psovala te je na ukrajinskom?“, Spens je pokušavao a ne eluje kao a se zabavlja. „Mora a je bila prilično besna.“ Broi je gleao popreko u šrafciger koji je koristio. „Ne znam šta joj je to značilo, ali mi se nije opalo kako zvuči.“ „Moža ti je poželela a goriš u paklu ili tako nešto. Njena majka to koristi poneka. Broi, a li gajiš oređena osedanja prema mojoj derki?“ Broijevi lanovi su se iznenaa oznojili. „Gospoi ne Kimbal…“ „Spens. Znam a pitanje nije jenostavno ni lako. Ali voleo bih a obijem odgovor.“ „a li biste se prvo omakli o kutije sa alatom? Tu je previše oštrih premeta koje možete iskoristiti protiv mene.“ Spenser je ubacio ruke u žepove. „Kunem ti se a te nedu izazvati na voboj šrafcigerima.“

92

„U reu. Osedam nešto prema Kejt. Nisam siguran šta, ali osedarn. Nisam planirao da se vezujem za nju. Ni sam u poziciji a učinim tako nešto.“ „Mogu li a pitam zašto?“ „Očigleno je  – ja sam samohrani otac. Pokušavam a obezbeim pristojan život svom sinu, ali to nije život na koji je Kejt navikla i kakav želim za nju.“ Spenser se klatio na stopalima. „Nije ti bilo lako ra nije, je li?“ „Molim?“ „Za razliku o nekih poroica, naša je bučna, voli a se meša u tuđa posla, zaštitnički nastrojena i naporna. Ali poštujemo tuđa osedanja i poržavamo izbor e ostalih članova. Broi, ne smeš a procenjuješ situaciju na osnovu onoga što je bilo ranije.“  Spenser je zastao na trenutak pa nastavio: „Ostavimo to po strani zasa pošto ti je stalo o Kejt i saslušaj me. Kasnije oluči a U deš prihvatiti moj savet ili ne. Reši problem sa njom. a joj nisi bitan, otarasila bi te se nežno ili, još gore, ljubazno.“ Olučivši a a Broiju ovoljno vremena za razmišljanje, Spenser se okrenuo i pogleao u haotično stanje u kom je bila kuhinja. „akle, ovo moram a očeku jem“, uputio je Broiju očajan pogle. „A ti misliš a ti imaš problema.“ Kada ga je Spenser ostavio samog, Broi je ustao i lupkao šrafcigerom po lanu. Čovek ga je savetovao a se svađa sa njegovom derkom. Kakva je to uvrnuta porodica? Njegovi roditelji se nikaa nisu svađali. Naravno, zato što je otac postavio pravila koja su morala da se po štuju. Ili je barem tako elovalo.

On se nikaa nije svađao sa Koni. Ne istinski. Imali su nesuglasice, ali rešavali su ih razgovorom. Ili su ih ignorisali, priznao je Brodi. Ignorisali su ih jer su oboje bili usamljeni i osečeni od sveta. Imali su samo jedno drugo. Bes mu je donosio samo nevolje. Sa njenim ocem, u školi,  ranije na poslu. Naučio je da ga kontroliše i da koristi glavu umesto osedanja. Uglavnom, priznao  je kada se prisetio poslednjeg viđanja sa ocem. Moža je bila greška da poredi ono što je bilo i ono što se ešava  trenutno. Jedno je bilo sigurno  – nede se rešiti tegobe koju oseda  dok ne bude rekao šta misli. Proverio je prvo šta  rade njegovi zaposleni i napravio sitne izmene u planu rada za sleedi dan. Bio je skoro kraj radnog vremena pa ih je poslao kudi ranije. Nije želeo publiku. Kejt je udarala ekser i zadovoljno se osmehivala. Brodi O'Konel, svinja, nije bio jedini koji je znao kako se koristi čekid.

93

Provela je dva sata pažljivo uređujudi  kancelariju. Sve de  biti savršeno  kad završi. Samo na savršenstvo je mogla da pristane. Sto je bio baš  onakav kakav je želela,  a u fiokama su bile raspoređene brošure  koje je označila i naručila,  kao i pisma u kojima su bile prijave njenih

učenika. Vitrina je bila od istog zlatnog hrasta. Planirala je da jednog dana fascikle u njoj budu pune. Pronašla  je tepih na rasprodaji antikviteta, a njegove izbledele šare ruža su istakle zelene zidove i poprimile i naglasile boju fotelja koje su bile ispred njenog stola. I kancelarija je mogla da bude sa stilom. Kačila je na zid  još jednu od crno-belih. fotografija koje je izabrala. Odmakla se i klimnula glavom, zadovoljna učinkom. Plesači u sali, na probama, na bini i iza bine. Mladi učenici na školskim  priredbama koji pertlaju baletanke, oznojeni, u

šljokicama, izmoreni o plesa ili u zanosu. Svi aspekti sveta plesača. Posedade je svakog ana šta je u raila i šta je planirala a rai. Uzela je još jean ekser, obeležila mesto i zakucala ga. Posetila se ok je zakivala ekser da gubi svoje vreme na Brodija O'Konela. Gad!

Neka uživa sa Tifani. Setila se Tifani Skali. Prsate izblajhane plavuše koja je bila godinu dana starija od nje. Stalno se kikotala i nosila gomilu karmina. Neka je kreten izvee. Šta se to nje tiče?

Završila je sa njim. „a si mi rekla a deš sve ziove a prekriješ slika ma“, prokomentarisao je Broi, „ne bih se toliko truio oko završnog sloja boje. Niko ne bi primet io razliku.“ Postavila je fotografiju na mesto i uzela rugi ekser. „Rekao bi čovek a je bitno kako se posao orai, vielo se to ili ne. A pošto sam platila zi, raidu sa njim šta mi pane na pamet.“ „a, slobono ih izbuši ekserima. Tvoji su.“  Fotografije su dobro izgledale, ali to nikako nije planirao a joj prizna. Raspore je bio nasumičan i raspoređen naizgle bez plana, ali tema je bila savršena. Na nekima je bila ona kao ete, evojka i žena. Na jenoj je seela prekrštenih nogu na pou i uaral a baletanke čekidem zbog čega je želeo a se nasmeje.

Umesto toga je pokazao prstom ka toj fotografiji. „Mislio sam a se u baletankama pleše.“

94

„Za tvoju informaciju, cipele moraju a omekšaju. To je jean o načina. Izvini me, moram da sredim kancelariju do kraja. Imam sastanke sutra posle podne.“

„Imaš ovoljno vremena.“ Kancelarija joj je ved izgleala savršeno, mislio je. Trebalo je a zna a de je učiniti savršenom. „Redi du na rugi način“, zakucala je još jean ekser. „Zauzeta sam i ne želim a razgovaram sa tobom. Ne pladam te a stojiš uz mene i čavrljaš.“ „Nemoj to a raiš“, uzeo joj je čekid iz ruke. „To što si platila posao nema veze ni sa čim rugim. Nedu ti opustiti a naš onos srozaš na taj nivo.“ Bio je u pravu, naravno, i postiela se što je to rekla. „Istina, ali ja sam završila.“ „Malo sutra jesi“, okrenuo se i zatvorio vrata. „Šta to raiš?“ „Obezbeđujem nam privatnost. Čini mi se a ove anas navrada previše ljudi.“ „Otvori vrata, izađi, ona ih zatvori i šetaj!“ „Sei i duti!“ Razrogačila je oči šokirana, a ona i ljuta. „Molim?“ Da bi rešio problem, spustio je čekid aleko, van njenog ometa, prišao joj i gurnuo je u fotelju. „Sa slušaj!“ Pokušala je a ustane, ali ju je vratio naza. Bila je besna, ali nije pokušala a ustane još jenom jer se iznenaila kaa je viela njega toliko razjarenog. „obro, okazao si a si veliki i snažan“, rekla je izazivački. „Ne moraš a okazuješ i a si glup.“ „A ti ne moraš a okazuješ a si razmažena i ovratna. Ako pokušaš a ustaneš još jenom pre nego što završim, vezadu te za fotelju. Raio sam svoj posao ka je žeri svratio. On mi je prijatelj. On i Bet su mi mnogo pomogli i paze žeka. užan sam im.“ „Pa deš, normalno, a mu vratiš tako što deš a izlaziš sa njegovom sestrom.“ „Čuti, Kejt! Ne izlazim sa njegovom sestrom. I ne pla niram to. Brbljao je, a ja sam ukivao vitrine. Nisam ga slušao. Ka sam shvatio o čemu priča…“ Broi je provukao ruku kroz kosu i počeo nemirno a šeta po sobi. „Uhvatio me je nespremnog. Pokušao sam a se izvučem, a a mu ne povreim osedanja. On i Tif su uvek bili bliski. Zabrinut je za nju, valjda, a veru je meni. Šta je trebalo a kažem? Ne zanima me tvoja sestra?“ Kejt je poigla glavu uvis. „a. Ali to nije bitno. “ „A šta je bitno?“

95

„Poenta je a si mu rekao, što očigleno i osedaš, a između nas nema ničega sem seksa. Potrebno mi je više o toga u vezi. Zahlevam više. Vernost, ljubav i poštovanje. Očekujem a muškarac kaže bez zamuc kivanja i preznojavanja da smo u vezi. I da mu je stalo do mene.“ „ođavola, eset goina se nisam zabavljao ni sa kim! Mislim a bi mogla a me razumeš.“ „Misliš pogrešno. Jesmo li završili?“ „Koliko si naporna! Ne, nismo završili“, poigao ju je na noge. „Nisam b io ni sa kim osim sa tobom i ne želim. To du objasniti i žeriju i svima rugima. Stalo mi  je o tebe i ne volim ka se osedam kao iiot jer mislim a nema razloga za to.“ „obro. Sa me pusti!“ „Voleo bih a mogu. Ne bih stajao ove spreman a te uavim a mogu.“ „Uvreio si me. Uvreio si nas. Tebe bi trebalo za daviti.“ „Nedu a se izvinjavam ponovo“ , povukao ju je ka vratima. „a se izvinjavaš? Nisam čula a si se izvinjavao. Šta raiš?“ „Duti!“ naredio je i otvorio vrata. Nastavio je da  je vuče za ruku niz hodnik. „Ako me ne pustiš ovog trenutka, ja du…“ Ostala je bez teksta i daha kada ju je privukao i prebacio preko ramena. ržao joj je noge jednom rukom, a drugom otvorio ulazna vrata. „Jesi li ti poludeo?“ Previše iznenađena da bi se otimala, sklonila je kosu sa lica dok ju je nosio preko trema i niz stepenice. „Jesi li ti potpuno poludeo?“ „Čim sam progovorio sa tobom.“ Pogledao je niz ulicu i primetio ženu koja je izlazila iz stambene zgrae. „Izvinite! Gospođo?“ Okrenula se ka njima i zatreptala u čuu. „a?“ „Ovo je Kejt. Ja sam Brodi. Mi smo zajedno! U vezi!“ „O, Bože“; prošaputala je Kejt i pustila kosu preko lica. „obro“, žena se osmehnula i mahnula im izdaleka. „To je lepo.“ „Hvala.“ Brodi je spustio Kejt na zemlju ispred sebe. „Hodeš li da nastavimo ili si zadovoljna?“ Nije mogla da progovori. Jednostavno nije mogla da izgovori reči koje su joj zapele u grlu. Rešila je problem tako što ga je udarila šakom po grudima i odjurila

u kudu. „Izglea da nije zadovoljna“ rekao je Brodi i krenuo za njom.

96

Stigao ju je pre nego što je uspela a mu zalupi vra ta kancelarije pred nosem.

Ni vrata ga ne bi sprečila u tom stanju. „Kua, ušo?“ „Ne zovi me ušo! Ne obradaj mi se!“ Okrenula se ka njemu: „Ti si jean običan siležija! Ne možeš tako sa mnom! Osramotio si me na ulici.“ „Osramotio?“, oči su mu bile zažarene kao i njene ok je zatvarao vrata za njima. „Zašto? Samo sam rekao komšinici b ez zamuckivanja da smo zajedno. U čemu je problem?“ „Problem je…“, omakla se nekoliko koraka, ali on se primakao. Šokirala se što mu je opustila a je satera u došak. Nikaa se nije povlačila iz sukoba. Nikaa nije ustuknula pre muškarcem. „Šta si umislio? Šta raiš?“ „Ništa. Ponašam se normalno.“ I osedao se obro. „Nisam oavno izgubio kontrolu na ovaj način, ali prisetio sam se. Sa demo a otkrijemo a li ti to smeta.“ „Ako misliš a možeš…“  Presekao ju je kada ju je zgrabio za ruke i podigao na prste. „Bolje bi ti bilo a se smiriš.“ „Ili tebi a se navikneš.“ Poljubio ju je i osetio kako se zbunjuje. Ignorisao je njeno otimanje.

„Smeta ti ovo?“ pitao je gleajudi je u oči. „Broi…“ nije mogla ništa rugo a izgovori jer ju je udutkao usnama. „a ili ne.“ „Ja ne…“ Zubima joj je oirnuo vrat. „Oh, Bože!.“ Nije mogla a razmišlja. Ovo je bilo pogrešno. Sigurno je mogla a nae esetine razloga zašto je ovo bilo pogrešno. Kasnije de da brine o tome. „Želiš a te pustim?“  Milovao ju je, grubo i posesivno. „a ili ne? Biraj odmah.“ „Ne. o đavola! Proklet a si!“ , zgrabila ga je rukama za kosu i privukla njegove usne svojima. Nije znala ko je koga povukao na pod. Nije joj bi lo važno. Čije su ruke bile

nestrpljivije ok su svlačile oedu? Nije je zanimalo. Znala je samo a ga želi takvog, grubog i Ijutitog, kao što ga je želela kaa je bio nežan i strpljiv. Telo joj je rhtalo po njim, a srce lupalo. Bilo je previše vreline. Začuila se što još uvek može a iše. Osetila je ubo bola i zadovoljstva koji se pre točio u osedanja kakva nikaa nije iskusila. 97

Umotani jedno oko drugoga, prevrtali su se po podu. Zarila je zube u njegov vrat žuedi za ivljim ukusom njegovog tela. Zaboravio je šta znači opustiti sebi a želi nekoga tako i a nekoga uzme na

taj način. Bez ograničenja, bez kontrole, a žuri, a otima. Prstima je pocepao trougao čipke koji ju je skrivao o njega. To ju je ivljački uzbuilo. Osetio je njene nokte kako mu se zarivaju u leđa i vieo joj šok u očima o nasilnog trijumfa. Očajnički želedi da je poseduje, podigao joj je kukove i zaronio u nju.

Uzigla se, vitko telo je porhtavalo, a prste je zarila u tepih tražedi ravnotežu ok je ulazio u nju.. Vrisnula je, a on ju je povukao uvis ok nije omotala noge oko njegovih kukova i zagrlila ga rukama oko klizavih oznojenih ramena.

ržala se za ivicu strasti koja je sekla poput žileta i ržala se za Broija. Kaa  je vrhunac prostrujao kroz nju, razum joj se razbio na sitne komade. Izvila se unaza i pustila ga a oživi svoj. Istopila se poput voska na podu kada se ispraznio u nju. Zatim je nastavila da

leži, iznurena i zaovoljna. Uzeo ju je kako je želeo i ona mu je to opustila. Osedala se savršeno. Maa mu je vi i alje bio elimično zamuden, Broi ju je posmatrao. Ona je pogleao u ostatke njihove oede. „Pocepao sam ti košulju.“ Otvorila je oči zatreptavši. U njenom pogleu je prepoznao sjaj zaovoljne žene. „ I ovo“, podigao  je tračice koje su nekaa bile njen onji veš. „Ne planiram a se izvinjavam.“ „Nisam ni tražila a se izvinjavaš.“ „obro je. Jer ako moram a se izvinjavam, opet bih te izneo napolje – golu – i našao rugog komšiju. Umesto toga, možeš a pozajmiš moju košulju. Imam rezervnu u kamionetu.“ Uspravila se i uzela ponuđenu košulju. Zanos koji je osedala je počeo a slabi. „a li smo i alje u svađi?“ „Ja sam završio. Ti oluči.“ Pogleala ga je u oči. Bile su jasne i bistre. Ovog puta je ona zamucala. Počela  je a govori, a ona udutala i omahnula glavom. „Ne, nastavi. Reci. Haje a reši mo ovo do kraja.“ „Povreio si me“, bilo joj je teško a prizna. Mnogo je lakše bilo a se izviče na njega nego a prizna a joj je povreio osedanja. „Razumem.“ Uzeo je košulju iz njenih ruku i ogrnuo joj je preko ramena. „Zbog toga se izvinjavam. Ako ti nešto znači, i ti si mene.“ „Šta mi to raimo, Broi?“

98

„Pokušavamo a razumemo jeno rugo. Ne stiim se naše veze, Kejt. Ne želim a misliš to. Ali još se nisam navikao na tu činjenicu.“ „U redu. To je u redu.“ Ali bolelo ju je, shvatila je ok je uvlačila ruke u njegovu košulju. Bolelo ju je što se zaljubila, a on nije. Što nije značilo a nede. Osmehnula se, primakla mu se i poljubila ga. „Nisi kreten. Izvini što sam rekla a  jesi.“ Uhvatio ju je za brau. „Rekla si mi i nešto mnogo gore o toga?“ Osmehnula se veselije i iskrenije. „Moža.“ „Moram a nabavim rečnik ukrajinskog.“ „Sredno. Tamo nema oređenih prieva i fraza.“ „Svejeno du a ga nabavim.“ Ustao je i povukao je za sobom: „Moram a pokupim sina.“ Kosa mu je bila razbarušeni nere, a oči lenje i za dovoljne. Bio je go do pojasa. Ali je bio i otac koji je morao a sačeka sina iz škole. „To je tvoj problem, zar ne? Jean o razloga zašto ne možeš a bueš u vezi sa nekim? Pokušavaš a bueš muškarac i otac u isto vreme.“ „Moža. a“, priznao je. „Kejt, nisam imao nikoga…“   Podigao je ruku i pokušao a popravi kosu koliko je mogao. „Koni je ugo bila bolesna.“  Nije mogao o tome a razgovara u tom trenutku i a se priseda svega. „žeku je bilo teško u početku. Kao i meni. Moram a mu naoknaim sve.“ „Ved jesi. I alje to raiš. I ja znam kako a žongliram obavezama, Broi. Mislim da možemo a oržimo loptice u vazuhu. ok go to oboje želimo.“ „Ja želim.“ Umirila se. „Ona je i to u reu. Ii po žeka.“ „Da.“ Pogleao je naole: „Pre nego što oem, moram a ti kažem a izgleaš obro u mojoj košulji.“ „Hvala.“ „Hodeš a te obacim kudi?“ „Ne. Moram a sreim kancelariju o kraja.“ „obro“, spustio je glavu i nežno je poljubio. Poželeo ju je opet. „Moram a idem.“ Kaa je stigao o vrata, okrenuo se opet ka njoj: „Hodeš a izađemo u subotu?“ Izvila je obrvu. Po prvi put ju je pozvao a izađu. To je, valja, bio nekakav napreak. „Volela bih to.“ Kako to a je ved stigao proledni raspust, a Božidni kao a je bio juče? Broi nije znao. Školski ani su pro lazili mnogo sporije kada je on bio dete.

99

Pore svega što se ešavalo, Skalijevi su reši li da iskoriste odmor i odvedu ecu u iznilen. To je stvorilo ogroman problem jer je žek preklinjao, kumio i plakao kako bi išli i oni. Broi mu je objasnio, što je osedajnije mogao, zašto ne mogu a iu . Ali na kraju je morao da iskoristi kla sičnu roiteljsku opasku – zato što ja tako kažem  – pošto žek nikako nije oustajao. Kao rezultat, dva dana je morao da se bori sa nadu renim etetom i snažnim osedajem krivice. To uopšte nije bilo lako, posebno u skučenom kupatilu u kom je Broi pokušavao a postavi pločice. „Nige me ne puštaš a iem“, žalio se žek. osaila mu je gomila igračaka koju je poneo sa sobom. Obično je voleo da dolazi na posao sa ocem, ali ne i kad je njegov najbolji prijatelj bio u Diznilendu na Svemirskoj planini. To je bila propast, velika propast,

mislio je, i izgovorio je jenu o psovki koju je čuo o ranika. Kaa ga je otac ignorisao i nastavio a slaže pločice, žek je napudio usne. „Zašto ne mogu a buem ko babe?“ „Rekao sam ti a je baba zauzeta. odi de po tebe za nekoliko sati i ona možeš a bueš ko nje.“ „Nedu a iem tamo. osano mi je. Nije fer a buem tamo i osađujem se ok se svi ostali lepo provoe. Ja nika ne raim ništa zabavno.“ Brodi je ubacio mistriju u kantu sa lepkom. „Imam posao. Taj posao te hrani.“ ođavola, zašto je iznenaa zvučao kao njegov otac? „Moram a istrpim to“, dodao je, „a moraš i ti. Samo nastavi tako, žek. Samo nastavi tako i nigde stvar no nedeš idi.“ „Baba mi je ala pet olara“ , rekao je žek i rasplakao se. „Ne moraš više ti a mi kupuješ hranu.“ „ivno. Baš lepo. Znači a ved sutra mogu u penziju.“ „Baba i ea de a me voe u iznilen, a ti nisi pozvan.“ „Nige ti ne ieš sa njima!“   prasnuo je Brodi iznerviran ečjom opaskom. „Imadeš srede ako oeš u izni lend do tridesete. Sad prekini!“ „Hodu ko babe! Hodu kudi! Ne volim te više.“ Kejt je ušla u tom trenutku i viela ga besnog i upla kanog. Pogledala je u iscrpljenog i iznerviranog Brodija, a onda u dečaka koji se valjao i plakao po pou. Uhvatila se u koštac sa situacijom. „Šta se ove ešava, lepotanu?“ „Hodu a iem u iznilen.“

100

Izgovorio je to između jecaja. Broi je ustao kako bi priveo stvar kraju, ali je Kejt čučnula između oca i sina. „Jao, i ja. Sigurna sam a svi tamo želimo a idemo.“ „Tata ne želi!“ „Naravno a želi. I tate bi volele a iu tamo, ali mo raju da rade. Zato im je teško.“ „Kejt, mogu a izađem na kraj sa njim.“ „a li sam rekla a ne možeš?“ promrmljala je, poigla ečaka i ust ala. „Klaim se a si se umorio, zar ne, ušo? Iemo ko mene kudi ok tata ne završi posao.“ „Moja majka olazi po njega za nekoliko sati. Pusti me a…“  hteo je da uzme svog sina od nje, ali on se poput zmije privio uz Kejt. Srce mu se slomilo. Kada je viela Broijev bolni izraz na licu, poželela je a mu se baci u naručje

sa žekom, ali to nije bilo rešenje. Morali su a se ualje nakratko. „Završila sam sa poslom, Broi. opusti mi a poveem žeka sa sobom a mi pravi ruštvo.“  Da odspava, mislila je. „Pozvadu tvoju majku i zamolidu je a ođe po njega ko mene.“ „Hodu a iem sa Kejt“, rekao je kroz jecaje žek na njenom ramenu. „obro, ivno!“, bes i osedaj krivice su ga naterali a opet zgrabi mistriju. Ponašao se poput svog neraspoloženog sina. „Hvala.“ Seo je na prevrnutu kantu kaa je čuo žeka koji se žali Kejt ok ga je iznosila: „Tata je vikao na mene.“ „Znam“, poljubila je žekov mokri i vreli obraz ok su silazili niz stepenice. „ I ti si vikao na njega. Sigurno si saa tužan zbog toga.“ „Nisam“, uzahnuo je teško i naslonio glavu na Kej tino rame. „Nede da me vodi u Diznilend kao što su oveli Roda.“ „Znam. Ja sam kriva za to.“ „Zašto?“ „Tata rai za mene i obedao je a de završiti na vreme. Pošto je on obedao meni, ja sam obedala rugim ljuima i oni saa zavise o mene. Ako tata slaže mene, ja du slagati njih. To ne bi bilo u reu,  je l’ a, žek? „Ne, ali moža samo ovaj put.“ „a li tata krši obedanja koja a tebi?“ „Ne.“ Rekao je žek i spustio glavu. „Ne bui tužan, lepotančidu. Kaa stignemo kudi, čitadu ti priču o jenom rugom žeku koji je imao ča robni pasulj.“ „Ima li kolačida?“

101

„Ima“, zagrlila ga je snažno i s ljubavlju. *** Zaspao je pre nego što je žek proao kravu za čarobni pasulj.

Jani ečačid, mislila je, pokrivajudi ga. Jaani Broi. Pomislila je kako ipak nije shvatila koliko mu je te ško. Roiteljstvo nije bilo samo igranje po podu i do bacivanje loptom u vorištu. Morao je a trpi plač i izlive besa, razočaranja i neisciplinu. Morao je a nauči a kaže ne i a kaže ne kada srce govori da.

„Volim te puno, žek“, šaputala je ok ga je ljubila u čelo. „ I on mora to da zna.“ A i njega, pomislila je uz uzah. „Volela  bih da ima predstavu koliko. Ne mogu a čekam još ugo. Želim vas obojicu.“ Kaa je telefon zazvonio, zgrabila je slušalicu istog trenutka. „Halo? Oh!“ , osmehujudi se, izašla je iz sobe a ne bui žeka. „aviov. Čime sam zaslužila poziv od maestra?“ Ke jt je kasnije popravila šminku i sreila kosu, pri znajudi sama sebi a je to budalasto. Po prvi put je trebalo da se vidi sa Brodijevim roditeljima.

Priželjkivala je a joj buu svekar i svekrva pa je želela a ostavi obar utisak. žek se probuio pun energije. To je zahtevalo jurnjavu po vorištu, borbu akcionih figurica i trku autidima koja se završila suarom ogromnih razmera. Završili su sa zabavom pa su otišli u kuhinju a užinaju. „Tata je ljut na mene“, rekao je žek ok je  grickao jabuku i sir. „Ne verujem. Samo je bio uznemiren jer ne može a ti pruži ono što želiš. Roitelji žele a ispune eci sve že lje, ali ponekad ne mogu.“ Setila se kako je i sama maštala, plakala i urila se. To se uvek završavalo osedajem krivice i  nezadovoljstva. „Poneka ne mogu jer to nije obra stvar za ecu ili nije pogona za njih u tom trenutku. A poneka prosto ne mogu. Kaa sin plače, viče i lupa stopalima o po, bueš ljut neko vreme, ali te i zaboli srce.“ žek ju je pogleao tužnim očima. Usna mu je zarhtala. „Nisam to hteo.“ „Znam. Sigurna sam a dete se osedati bolje obojica ako mu se izviniš.“ „a li je tvoj tata neka vikao na tebe?“ „Jeste. I bila sam ljuta i nesredna zbog toga. Ali posle nekog vreme na sam shvatila a sam zaslužila to.“

102

„Jesam li ja zaslužio?“ „Mislim da jesi. Uvek sam znala da me tata voli čak i ka je bio ljut na mene i ka sam bila tužna. I ti to znaš, zar ne?“ „a.“ Rekao je žek. „Mi smo tim!“ „Vi ste oličan tim.“ žek se igrao svojim parčidima jabuke pravedi različite oblike. Lepa je, mislio  je. I fina. Igrala se sa njim i čitala mu priče. Čak mu se opaalo i ka ga ljubi i kako se smeje ka on glumi a ne želi a ga ljubi. I tata je vo leo kad ga ljubi. Rekao je da voli i nije lagao.

Moža je mogla a se ua za njegovog oca, maa je tata rekao a nede. Ona bi bila tatina žena i njegova majka. Živeli bi zajeno u velikoj kudi. Moža bi neka zajeno otišli u iznilen. „O čemu razmišljaš, žek?“ „Pitao sam se a li…“ „Ups!“ osmehnula se i ustala kaa je čula zvono. „Zapamti šta si hteo a kažeš. Mora a je tvoja baba stigla.“ Pomilovala je žeka po kosi i pojurila ka vratima. Uhvatila je kvaku i uahnula uboko. Ubeđivala je sebe a nema razloga a bue nervozna. Otvorila j e vrata gospoinu i gospođi O'Konel. „Zravo. rago mi je što vas viim“ , pozvala ih je rukom a uđu. „žek je u kuhinji. Bio je gladan.“ „Baš lepo o tebe što ga čuvaš.“ Meri O'Konel je ušla i pokušala sa puno pažnje a osmotri honik. I ona se našminkala uprkos muževljevom negoovanju. „Uživam a provoim vreme sa žekom. ivno je ruštvo. Molim vas uđite da popijemo kafu.“ „Nedemo a smetamo“, rekao je Bob. Često je bio po tuđim kudama. Njega nije ouševljavao nameštaj i raspore u prostoriji jer je ug lavnom popravljao toalete za te ljude.

„Imam sveže skuvanu kafu. Molim vas, uđite – osim ako niste u žurbi.“ „Moramo da…“ Bob je udutao kaa ga je žena suptilno bocnuia laktom. „Prijala bi nam kafa. Hvala ti.“ „Broi de a renovira kuhinju za moju majku“, rekla je ok su ulazili u kudu. „Mojim roiteljima se sviđa to što je uraio sa ostatkom kude.“ „Uvek je imao veste ruke“ , rekla je Meri i popreko pogleala muža koji je zaustio a kaže nešto. „I ivno je sreio staru kudu koju sam kupila. Hej, žek, vidi koje stigao!“

103

„Dao!“, žek je srkao svoje čokolano mleko. „Igrao sam se sa Kejt.“ Kakav otac, takav sin, pomislio je Bob zajedljivo, ali mu je bilo toplo oko srca

zbog žekove raosti. „Ge si našao čokolanu kravu, ortak?“ „ržimo je u šupi“, rekla  je Kejt ok je spremala šoljice i tacne. „Muzemo je dva puta na dan.“ „Kejt ima igračke, a njena majka ima proavnicu igračaka. Rekla je a mogu a izaberem šta go želim iz proavnice za rođenan.“ „Nije li to lepo?“, Meri je pogleala Kejt značajno. „Ka ko ti je majka, Kejt? “ „obro je, hvala.“ Meri se opao način na koji je Kejt servirala šolje, mleko i šeder. Sa stilom, ali ne napano. I opao joj se način na koji je navela žeka a sam obriše mleko koje  je prosuo. Dobar materijal za majku, pomislila je . Bog je znao a njeno jagnje zaslužuje majku. Ali još de morati a raz misli da li je dobra za suprugu.

„Svi pričaju o tvojoj baletskoj školi“, počela je i prekorila muža pogleom kaa je frknuo. „Mora a si uzbuđena?“ „Jesam. Ved imam nekoliko prijavljenih učenika, a časovi počinju uskoro. Ako znate nekoga ko je zainteresovan, molim Vas da mi javite.“ „Šeparstaun nije kao Njujork“, rekao je Bob ok je uzimao šeder. „Istina“, Kejtin glas je bio smiren i blag maa je čula frktaj. „Uživala sam u životu u Njujorku ok sam raila tamo. Naravno, značilo mi je puno što i tamo imam poroicu. A i volim a putujem, a posedujem nova mesta i a plešem na velikim pozornicama. Ali ova kuda je mesto ge želim a buem. Mislite a b aletu nije mesto ovde, gospodine O'Konel?“ Slegnuo je ramenima. „Ne znam ništa o tome.“ „Ja znam. I verujem a je ove potrebna baletska škola. Ovo je mali gra, naravno“, dodala je dok je srkala kafu, „ali smo i univerzitetski gra. Univerzitet dovodi mnogo ljui sa različitih mesta.“ „Mogu li a obijem kolačid?“ „Zamoli lepo“, rekla je žeku baba. Kejt je krenula da ustane, a onda se iznenadila kada je videla Brodija kroz

staklo zanjih vrata. Omahnula je glavom i otvorila ih. „Uplašio si me.“ „Izvini“, bio je zaihan o uzbuđenja, ne o obilaženja oko kude. „Pokušao sam da vas pozovem“, rekao je i klimnuo glavom roiteljima. „a vam javim a ne olazite. Verovatno ste ved bili u putu.“ „Rekli smo a olazimo po ečaka u tri“, rekao je Bob. „Stigli s mo u tri.“

104

„a, ali ošlo je o promene planova“, pogledao je u sina koji je spustio glavu ka tanjiru. „Jesi li se lepo proveo sa Kejt, žek?“ žek je klimnuo glavom i sporo poigao pogle ka njemu. Oči su mu bile pune suza. „Izvini što sam bio nevaljao. Izvini što sam te povreio.“ Broi je kleknuo i uhvatio žekovo lice šakama. „Žao mi je što ne mogu a te voim u iznilen. I što sam vikao na  tebe.“ „Nisi više ljut na mene?“ „Nisam više ljut na tebe.“ Nestalo je suza. „Kejt je rekla a nedeš biti.“ „Kejt je bila u pravu“, uzeo je žeka iz stolice kako bi ga zagrlio i spustio ga na zemlju.

„Mogu li a se vratim na posao sa tobom? Nedu biti neva ljao.“ „Mogao bi, ali ne raim više za anas.“ „Ka čovek napusti rano mesto u pone, ona i nije neki majstor i nede puno uraditi.“ Broi je bacio pogle ka ocu i klimnuo glavom. „Istina. A čovek koji s vremena na vreme ne uzme nekoliko slobodnih sati da ih provede sa sinom, nije dobar otac.“ „Nika nisi bio glaan“, uzvratio je Bob dok je ustajao od stola. „U pravu si. Ali želim a me žek pamti po još nečemu. Imam nešto za tebe“ ,

rekao je u uhvatio žekovu brau nežno pošto je počela a porhtava kao i svakog puta kaa su se Broi i njegov otac svađali. „Nije iznilen, ali mislim a de ti se svieti mnogo više o Svemirske planine.“ „Nova akciona figurica?“ uzbuđen, počeo je a pipa Broijeve žepove. „Ne.“ „Automobil? Kamion? „Hlano, hlano. I nije mi u žepu. Napolju je, na tremu.“ „Mogu li a viim? Mogu li?“ pitao je i ved je po jurio ka vratima i vukao kvaku. Kada ih je otvorio i pogledao dole, Brodi je na njegovom licu video potpuno

ouševljenje. To je bilo sve što mu je bilo važno. „Kuca! Kuca!“, žek je zgrabio crnu lopticu krzna koja je pokušavala a mu se popne uz noge. „a li je moja? Mogu li a je zaržim?“ „Izglea a on želi a ga zaržiš“ , rekao je Brodi dok je pas mahao repom u zanosu i lizao žeka po licu. „Vii, baba, imam kucu i moja je! Zvade se Majk. Kao što sam ouvek želeo.“ „Baš je lep. Vii ta mala stopala. Uskoro de biti vedi o tebe. Moraš a bueš obar prema njemu, žek.“

105

„Hodu. Obedavam. Vii, Kejt! Ovo je Majk.“ „ivan je“, nije mogla da odoli pa je čučnula i bila zasuta psedim poljupcima. „Kako je mekan i slaak“, okrenula se ka Broiju. „Mnogo, mnogo slaak.“ „obro je a ečak ima psa“, prokomentarisao je Bob ok ga je i alje tištio Broijev komentar. „Ali ko de a ga pazi ka je žek u školi, a   ti na poslu? Tvoj problem je što nika ne promisliš o svojim postupcima. Prosto uraiš ono što ti ogovara u tom trenutku i nika se ne zapitaš o posleicama.“ „Bobe!“ uplašena, Meri je uhvatila muža za ruku. „Imam ograđeno vorište“ , rekao je Brodi oprezno. „I radio sam na mnogo mesta ge je psima ozvoljen pristup. Bide sa mnom ok ne poraste a može a ostaje sam.“ „Kupio si psa jer ga ete želi ili a bi se osedao bolje jer ne možeš a mu priuštiš omor kakav imaju njegovi prijatelji?“ „Ne želim a iem u Diznilend“, rekao je žek rhtavim glasom. „Želim a ostanem ko kude sa tatom i Majkom.“ „Ii a se igraš sa Majkom napolju, žek“ , osmehujudi se, Kejt ga je ispratila o vrata. „Psi vole a trčkaraju okolo kao i ečaci. Morate a se upoznate. Evo, obuci prvo jaknu.“ Broi je dutao ok Kejt nije ispratila ečaka napolje. „Ne tiče te se zašto sam nabavio psa i kaa, ali čisto a znaš, našao sam  ga na smetlištu pre tri semice i čekao sam ok se ne navikne na ljue. Želeo sam a mu ga poklonim na Uskrs, ali danas mu je bio potrebniji.“ „Tako ga nedeš naučiti a te poštuje. aješ mu poklone pošto ste se posvađali.“ „Ti si me učio samo a te pošt ujem, pa vidi gde smo sad.“ „Molim vas…“, Meri je lomila prste. „Ovo nije mesto za svađu.“ „Nemoj ti a mi govoriš šta smem, a šta ne!“ prasnuo je Bob. „Pogrešio sam što te nisam tukao ka si bio mali! Uvek si raio šta ti pane na pamet. Stalno si upadao u nevolje, izazivao ih, nalazio ih i stvarao glavobolje majci. Pobegao si iz grada pre nego što si bio sposoban a se staraš o sebi i protradio si život.“

„Nisam pobegao iz graa. Pobegao sam o tebe!“ Bob se trgao na to kao a je ošamaren. Prebleeo je. „Vratio si se. Pokušavaš a sastaviš kraj sa krajem. Ostavljaš sina po komšiluku a bi mogao a zaraiš za život. Pokredeš tračeve jer se vucaraš sa ženama u kudi u kojoj to ete spava i još ga učiš a bue neobuzani ivljak poput tebe. Postade kao ti !“ „E sad je dosta!“ a joj bes nije pomutio razum, Kejt bi shvatila a se umešala između va muškarca koja su bila spremna na tuču. „Broi se ne 'vucara sa

106

ženama, nego sa mnom. To se Vas ne tiče, ali nikaa nismo bili zajeno ok je žek spavao u kudi. Ako ne znate da bi Brodi pre odsekao ruku nego uradio bilo šta što bi to dete povredilo, onda ste slepi i glupi. Stiite se što mu se obradate na taj način! Nemate hrabrosti a mu kažete a ste ponosni na njega i na život koji je obezbedio za svog sina.“ „Uzalu pričaš“, rekao je Brodi. Okrenula se ka njemu. „I ti duti! I ti si kriv! Ne smeš tako a se obradaš ocu. Moraš a ga poštuješ uprkos svemu. I posebno pred sinom. Zar ne viite a se žek plaši kaa režite  jedan na drugoga?“ Obojici je uputila užareni pogle. „Vas vojica za jedno imate manje mozga o majmuna. Iem napolje sa žekom. Ako želite, izubijajte se i završite sa tim više!“ Otvorila je vrata i izašla napolje. I alje je rhtala kaa joj se Broi priružio nekoli ko minuta kasnije. Nije rekao ništa ok je gleao kako se žek igra sa psom i pokušava a natera Majka da juri crvenu lopticu.

„Želim a se izvinim što smo se svađali u tvojoj kudi.“ „Moja kuda je bila sveok brojnih poroičnih svađa. Sigurno de ih biti još.“ „Bila si u pravu. Ne bismo smeli a se svađamo pre žekom.“ Pošto nije ogovorila, ubacio je ruke u žepove. „Kejt, tako je ouvek između mene i oca. O kad znam za sebe.“ „I pošto je tako bilo ouvek, mora tako i a se nastavi? Ako menjaš jean eo svog života, Broi, možeš i ostale. Samo se potrui.“ „Nerviramo jean rugoga, to je sve. Bolje nam je ka se ne viđamo. Nedu a žek i ja imamo takav onos. Moža zato poneka preterujem.“ „Prestani!“ Postala je opet nestrpljiva i pokazala ka žeku: „a li je to sredan, normalan i zrav ečak?“ „Jeste“, Broi se osmehnuo ok je gleao žeka ka ko se zacenjuje od smeha dok se valjao po travi. Pas se peo po njemu.

„Znaš a si obar otac. Namučio si se, ali najteži eo je prošao. Voliš ga beskrajno. Ali mnogo je teže, Broi, i potrebno je mnogo više trua a bueš dobar sin. U tvom odnosu sa ocem postoji mnogo problema. Tvoja ljubav prema njemu nije bezuslovna, kao ni njegova prema tebi.“

„Ne volimo jean rugog.“ „Grešiš. a se ne volite, ne biste mogli a povreite jean rugoga.“

107

Broi je predutao. Nije razumela. Nije mogla a razume. „Nikaa ranije nije ostao bez teksta. Mislim a nikaa nije oživeo a se žena izviče na njega na taj način. Ja sam se ved navikao.“ „obro je. Ako ne želiš a vičem na tebe opet, izvini se majci prvom prilikom. Osramotili ste je.“ „Čoveče, ala si stroga! Mogu li prvo a se igram sa svojim psom?“ Izvila je obrvu. „Čijim psom?“ „žekovim. Ali žek i ja smo…“ „Tim“, ovršila je. „Znam, znam.“

108

Kejt je skovala plan i čekala pravi trenutak. Znala je da kalkulisanje nije dobro, ali kako je mo glo a škoi? Pravi trenutak, pristup i metod  – sve je bilo bitno za njen plan. Smatrala je da je njena odluka da

sačeka petak potpuno racionalna. žek je spavao ko babe i ee, Broi je ležao opušten i smiren nakon intenzivnog vođenja ljubavi. „Imam nešto za tebe.“ „Još nešto?“ Kao što bi žeri rekao, upala mu je kašika u me. „obio sam večeru, vino i nod sa prelepom ženom. Mislim a ništa više ne fali.“ Nasmejala se i ustala iz kreveta. „Ima još nešto.“ Posmatrao ju je. Uvek je uživao u načinu na koji se kretala. Zaključio je a balet utiče mnogo više na osobu nego što je ranije mislio. Pružalo mu je silno zaovoljstvo to što može a je vii u svojoj sobi. Nodu je raio, ka go bi imao priliku, a završi i urei sobu. Saa je u njoj, konačno, provodio više vremena i ok je buan. Zidove je ofarbao u tamnoplavu boju. Kejt je volela jake boje. Drvenariji je

vradena prirona boja i sjaj što je stvorilo obar kontrast. Naao se a de uskoro završiti po. Zavese i ostale sitnice je ostavio za kraj. Ali zasa je bio zaovoljan što je ona tu. Uživao je u njenoj preplanuloj koži i načinu na koji se svetlost o vatre iz kamina presijavala na njoj. Jenom je zaboravila minđuše na komoi. Silno se obraovao kaa ih je ujutru našao tu. Izgleale se tako…. ženstveno, prisedao se. Ali se i bualasto razočarao kaa ih je onela. Šta je to govorilo o njemu, o kakvog zaključka ga je to ovoilo? Nije još uvek znao.

Navukla je njegovu košulju jer je u sobi bilo hlanjikavo i otišla o svoje torbice.

„Kupicu ti gomilu košulja“, rekao je Broi. „Samo a bi mogla a hoaš u njima okolo.“ „Može!“ Vratila se, sela na krevet i spustila kovertu na gole grudi. „A ovo je za tebe.“ „Šta?“, uspravio se, zbunjen i istresao saržaj koverte u ruku. ve avionske karte su ga oatno zbunile. „Šta je ovo?“ „ve karte o Njujorka. Sleedeg petka. Jena za te be, jena za žeka.“ Pogleao je u karte pa u nju. Oprezno. „Zašto?“ 109

„Jer želim a ođete obojica. Jesi li neka bio u Nju jorku?“ „Ne, ali…“ „Još bolje. Pokazadu vam sve. irektor moje bivše tru pe me je pozvao ove sedmice“, objasnila je. „Nastupadu u po sebnoj predstavi  – samo jenom de biti izvedena, dakle, sleede subote uveče. U obrotvorne svrhe je. Nekoliko plesača de izvesti različite elove iz nekoliko baleta. Pitao me je a učestvujem avno, ali nisam pristala. Toliko toga se ešavalo i morala sam a se posvetim svojoj školi.“ „Ali saa si pristala.“ „Balerina koja je nastupala u Crvenoj ruži  – to je balet koji je Davidov igrao prvi put sa svojom ženom ok i su bili partneri – je povređena. Nije kraj karijere, hvala bogu, ali ne može a pleše ve semice. Zato ne nastupa  j ovog puta. Pitao me je da je zamenim. “ Jednostavno, mislila je. Bilo je veoma jednostavno. I I nije planirala da opusti Broiju a se izvuče. I „Igrala sam tu ulogu nekoliko puta. Zapravo, to je bila prva uloga koju mi je on dodelio. Kada me je pozvao, nisam mogla da odbijem. Ubedio me da izvedem i jedan deo iz Don Kihota. Treba a pođem u

poneeljak a se pripremim, ali nisam mogla sve a olažem zbog toga, pa du podi u utorak.“ Osetio je blagi grč u stomaku na pomisao a olazi opet. „Bideš olična. Kejt, cenim ovaj gest, ali ne mogu tek tako a oletim u Njujork sa žekom.“ „Zašto?“ „Posao, škola. Sa imamo i psa. Tvoji temelji.“ „Možete a ođete posle škole u petak. Bidete u Nju jorku pre večere. Možemo a spavamo ko moje sestre. U subotu možemo a razgleamo gra. Moža a oveemo žeka na vrh Empajer stejt bilinga. U subotu uveče olazite na balet. U neelju još malo razgleamo gra, večeramo ko mojih babe i ee i vratimo se. Svi su spremni za posao i škol u u ponedeljak.“ Promeškoljila se. „A što se Majka tiče, poveite ga, naravno.“ „a poveem psa u Njujork?“ „Što a ne? eca moje sestre de ga obožavati.“ Osetio se kao a sei u kutiji, a ona polako zatvara poklopac. „Kejt, ljui kao  ja ne rade takve stvari. Let do Njujorka za vikend.“ „Nije to let na Mars, O'Konele“, smejudi se, primakla mu se i poljubila ga. „To  je mala avantura. žeku de se opasti, i plus“, sačuvala je najbolje za kraj, kao i svaki obar taktičar, „modi de a se osveti Rou zbog hva lisanja o Diznilendu. žek de vieti zgrau sa koje je King Kong poginuo.“

110

Pogodila je pravo u metu. Brodi se trudio da sakrije da mu je neprijatno. Zaboravio je na kutiju. Osedao se kao a je riba koja je zagrizla uicu. „Nemoj a me shvatiš pogrešno, ali ja ne volim balet.“

„Ah!“ osmehnula se i zatreptala trepavicama. „Koji si gleao?“ „Nisam uživo vieo nijean, ali mislim a mi se svakako nede opasti.“ „Ona se barem rauj jer de žek vieti prvi put Njujork zahvaljujudi tebi. va ana dete uživati i osađivati se samo va sata. Nije loše. A nikaa nisi vieo kako plešem“, oala je, uhvativši ga za ruku. „Volela bih to.“ Namrštio se kartama i omahnuo glavom. „Sve si smislila, zar ne?“ „Mislim a jesam. ogovoreno?“ „Čekaj a žek čuje a de leteti avionom prvi put. Skakače o srede.“ Ne samo a je skakao o srede, ved je skoro presvis nuo od radosti kada su ulazili u avion u petak posle podne.

„Tata, možeš li a ih pitaš a se Majk vozi sa nama? Mislim a de a se plaši u onoj kutiji.“ „žek, rekao sam ti a nije ozvoljeno. Bide on obro, obedavam ti. Ima svoje igračke, a sa njim se voze i ona ruga va psa na psedim seištima.“ „a. Valja.“ žekove oči su bile razrogačene o iščuđavanja, uzbuđenja i straha ok su ulazili u avion kroz ogromna vrata. „Vii“ rekao je šapatom. „Eno pilota.“ Stjuardesa ga je omah primetila. žek je obio obi lazak pilotske kabine i par plastičnih krila. Kaa su poleteli, rešio je da postane pilot kad poraste. Narednih pedeset minuta je provirivao kroz prozor i postavljao ocu pitanja

svaki čas. Broiju je zvonilo u ušima kaa su sleteli, ali je morao a prizna a se žek nikaa bolje nije proveo. Saa još treba a preživi nekoliko ana okružen Kej tinom porodicom. Ako ga to ne okusuri, ona balet hode sigurno. Šta raiš ove, O'Konele? Osetio je blagi napa pa nike dok je postavljao sebi to pitanje. Vikend u Nju jorku. Balet. Zaboga, zašto nisi ko kude? Zašto ne gletuješ zi ili razmišljaš o pici za večeru? Zbog Kejt, priznao je. Panika se pretvorila u knedlu u grlu. Ona je sve promenila. Sa torbom u jenoj ruci i žekovom rukom u ru goj, Brodi je krenuo ka izlazu. Naredio je sebi da se smiri  –  to su samo dva, ili tri dana  – i potražio

pogleom Kejt. Kaa mu je omahnuo visoki, plavokosi čovek, Broi se truio a iskopa u mozgu ime Kejtinog zeta.

111

„Nik Lebek.“ Nik je uzeo torbu o Broija i poneo je. „Vas vojica spavate ko nas. Kejt je želela a vas očeka lično, ali je zaglavila na probi.“ „Hvala što si ošao. Mogli smo a uzmemo i taksi.“ „Nema problema. Imate li još prtaljaga?“ „Samo Majka.“ „obro.“ Osmehujudi se, Nik se sagnuo i rukovao se sa žekom. „rago mi je što te viim. Maks je uzbuđen što olaziš. Upoznali ste se za Novu goinu.“ „Aha. Kejt je rekla a možemo a prespavamo ve večeri.“ „a. Imademo veliku večeru a proslavimo. Voliš li supu o ribljih glava?“ žek je razrogačio oči. Polako je omahnuo glavom. „obro je pošto je nede biti. Idemo po Majka!“ Nije mu bilo neprijatno koliko je očekivao a de bi ti u nepoznatom gradu, nepoznatoj kudi i okružen ljuima koje je jeva poznavao. žek se omah navikao i nastavio a se ruži sa Maksom kao a su se rastali juče. Majk je bio previše uzbuđen, a o srede i pažnje se upiškio na tepih. „Izvinjavam se. Navikava se još uvek na kudne uslove.“ „I moja eca“, rekla je Frei Broiju i ala mu mokru krpu. „Navikli smo na barice svih vrsta. Opusti se.“ Na sopstveno iznenađenje, Broi se zaist a opustio. Bilo je zanimljivo posmatrati žeka kako se ruži sa poroicom i kako se umešao u gomilu brade i sestara. Bilo je slatko kako se igra sa trogoišnjom Kelsi, kao a pokušava a bue snažni, stariji brat. Nije bilo lako, mislio je Brodi, biti jedinac. „Hodeš a zbrišemo?“ pitao je Nik nakrenuvši glavu ka njemu. ok su izlazili iz sobe za igru, Nik je doviknuo sa vrata: „Ko polomi, on kupuje!“   Kikot ih je ispratio. Oveo je Broija u muzičku sobu ge je st ajao njegov stari, ofucani klavir.

Zaržao ga je za uspomenu, kao i jenu o širokih, kožnih fotelja. Na policama su stajali Toniji, a notni zapisi su bili razbacani po klavirskoj klupi. Nik je ošao o malog frižiera sa staklenim vratima. „Pivo?“ „Ah“, rekao je Brodi sa razumevanjem. „a.“ „Putovanje sa ecom o ečaka stvara muškarca.“   Nik  je otvorio flaše i

pružio mu jenu. „Nazravimo za eset minuta koje možemo a proveemo odvojeni od njih.“ „Nije prestajao a priča ni na trenutak o ka sam ga uzeo iz škole. Mislim a  je oborio lični rekor.“

112

„Čekaj ok ne probaš prekookeanski let. evet sati sam bio zarobljen u avionu sa Maksom i Kelsi“, stresao se. „Znaš li koliko pitanja mogu a postave za evet sati? Ne, najbolje a ne razmišljamo o tome. Imademo košmare.“ Na Nikov znak, Broi je seo u jenu o fotelja. „i van vam je stan. Kad pomislim na Njujork, padaju mi na pamet mali stanovi sa prozorima koji gledaju na zid od cigala nekog ogromnog, visokog nebodera.“

„Ima i toga. Kaa smo Frei i ja počeli a pišemo muziku zajeno, živeo sam iznad bratovog bara, na Do njem ist saju. Oličan bar“ , dodao je Nik. „Ni stan nije loš, ali nije obar za ogajanje voje ece.“ Poigao je pogle ka vratima i osmehnuo se. „Evo je primabalerina.“ „Izvinite što kasnim“, Kejt je užurbano prišla Niku i poljubila ga u obraz, a onda se okrenula Brodiju i poljubila ga kako olikuje. „Izvini što nisam mogla a dođem po vas. aviov ima jean o svojih napaa. O tog čoveka ti ođe a se propiješ. Nik, ti si moj heroj! Donesi mi čašu vina i bidu ti rob o kraja života.“ „Zvuči mi kao obar ogovor.“ „Reci Frei a du se vratiti čim se omorim.“ „Sei“, naredio je i pogurao je ka fotelji iz koje je ustao. „Omori svoje vrene nožice.“ „Nego šta du“, zastenjala je i sagla se a skine cipele pošto je Nik izašao. Brodi je opsovao i kleknuo ispred nje istog trenutka. Podigao joj je stopalo u ruci. „Šta se ođavola esilo?“  Stopala su joj bila u zavojima i ranama.

„Plesala sam.“ „ok ti stopala nisu prokrvarila?“ pitao je. „a. Neka se mora i to. Sa Davidovim se nekad tako mora. “ „Trebalo bi ga upucati.“ „Hmm…“ zavalila se i zažmurila. „Razmišljala sam o tome više puta u poslenjih nekoliko ana. Balet nije za šonje, O'Konele. Bolna i krvava stopala su u opisu posla.“ „To je glupo.“ „To je život“, naslonila se ka njemu i poljubila ga u čelo. „Ne brini. Prodi de..“ „Kako deš a plešeš sutra uveče?“ „Veličanstveno“, rekla mu je, a onda ispustila uzdah zahvalnosti kada se Nik vratio. „Moj princ. Broi misli a bi aviova trebalo upucati.“ „I ti si to sama prelagala često.“  Nik  je pogleao u njena stopala i štrecnuo se: „Bože, kakav haos! Hodeš lea?“ „Ne, hvala. Kasnije du a ih negujem.“

113

„Negovadeš ih omah“, da bi rešio problem, Brodi je ustao i podigao je iz fotelje u naručje. „Ma, aj, Broi, navikla sam.“ „Duti!“ naredio je i izneo je iz sobe. Nik  je otpio pivo još jenom. „Čoveče, ovaj je pečen.“ Ojurio je a nađe ženu i saopšti joj novosti. „Bilo je baš romantično“ , Fredi je i dalje uzdisala i divila se, satima kasnije, dok su se ona i Nik spremali za krevet. „Oneo ju je pravo u kuhinju, slatko namršten i zahtevao je da mu nađem nešto u čemu de Kejt modi a rži svoja  jadna stopala. “ „Rekao sam ti.“  Nik je odsutno pokucao u zid koji je spajao njihovu sobu i sobu njihovog sina. Nije zaista očekivao a de to a umiri haos sa ruge strane. „Čovek je olepio za njom.“ „I kako je glea…  posebno kad misli da niko ne obrada pažnju. Kao a bi mogao da je proguta u jednom zalogaju. Divno je. “ Nik je prestao a češka stomak i namrštio se: „Ja tebe tako gleam.“ Frei je frknula i polako krenula a rasprema krevet. „Kako a ne.“ „Hej!“ prišao joj je i uhvatio je za ramena. „Pogle daj!“ naredio je i pokazao na lice, a ona pokušao a oglumi zavonički pogle. „Viiš?“ Zakikotala se. „a, to je to. Istopila sam se.“ „Hodeš a kažeš a nisam romantičan? Hodeš a kažeš a me stolar porazio u tom pogledu?“ Uživajudi a ga zairkuje, Frei je zakolutala očima. „Molim te“ , rekla je i otišla o stola na kom joj je stajala četka za kosu. U sleedem trenutku je bila u njegovom naručju. Uzah iznenađenja je bio prigušen njegovim olučnim usnama. „Hodeš romantiku, mala? E, pa to deš i a obiješ.“ Na rugom kraju honika, eca su konačno premo rena utonula u san, a Kejt je ogrnula svoj kudni mantil. Izržala je nekoliko napornih ana koji su iscrpeli telo i potpuno otupeli mozak od umora. Ali sada, kada je Brodi bio samo nekoliko koraka daleko od nje, postala je uznemirena. Bio joj je potreban. Zamišljala je a de joj se ušunjati u sobu go. Ali to nije značilo a ona

ne može a se ušunja u njegovu.

114

Izašla je iz sobe, otišla na vrhovima prstiju na kraj honika i proverila šta rae eca. Čak je i pas spavao istegnut na pou. Zaovoljna prizorom, išunjala se i otišla o Broijeve sobe. Svetlo se videlo kroz prorez ispod vrata. Ako bude morala da ga probudi,

probuide ga. Otvorila je vrata i uz tihu škripu i zakoračila u sobu kaa se on okrenuo od prozora.

Razmišljao je o njoj, kao i obično. Stajao je kraj prozora u raskopčanim farmerkama i go o pojasa. Grlo mu se osušilo kaa ju je vieo kako zaključava vrata za sobom.

„Kejt. eca.“ „Spavaju.“ Kupila je ogrtač an ranije ok je bila na pauzi i misli la je da je to bilo bespotrebno razbacivanje na svilu u boji kajsije, ali kada je videla reakciju u njegovim očima i čula ga kako šapude ok mu je prilazila, shvatila je a vrei svaki cent. „Upravo sam ih obišla“, rekla je i pomilovala ga rukama po gruima. „Ako se

probue, neko o nas četvoro de a se poštara za to. Uživaš u pogleu?“ „Spektakularan je.“ Uhvatio joj je ruke. „Upravo sam razmišljao kako nedu modi a zaspim nodas jer si mi tako blizu, a ne smem da te dodirujem.“ „oiruj me sa i nijedno od nas ne mora da brine o nesanici.“ Pitao se kako je ikaa pomislio a može a joj ooli. Bila je u svakoj njegovoj fantaziji, želji i snu. Sačinjena o svile i senki, ali bila je stvarna, topla, požunih usta, dugih i izvajanih ruku. Sa njom su sve goine samode i usamljene nodi konačno bila prošlost.

Skinuo je svilu sa njenih ramena i našao samo Kejt po njom. Obline i mišidi, uzasi i rhtaji. Spustio se na krevet sa njom u intimni svet koji su zajeno stvorili. Mirišljavo mesto, nežne šake koje se nemirno kredu po njemu. Bila je čuo za njega – zavodnica misterioznog pogleda koja je mogla da ga očara svakog trenutka. Pametna žena koja je obijala a se povuče iz borbe. Sračni prijatelj koji je bio rame za plakanje i ruka koja nui pomod. Nije mogao a zamisli kakav bi mu život bio a nije ušetala u njega. Konačno je priznao sebi šta oseda, pa ju je prigrlio i ržao dutke uz sebe. „Broi?“, Kejt je provukla prste kroz njegovu kosu. Ruke su mu bile toliko  jako stisnute oko nje da se zapitala kako nije pukla na va ela još uvek. „Šta je bilo?“ „Ništa“, priljubio je usne na njen vrat i nareio sebi a ne razmišlja. Samo a ne razmišlja u tom trenutku. „Nije ništa. Želim te. Kao a umirem o glai koliko te želim.“

115

Spustio je usne na njene. Vrelina je sagorela svaku misao i razum.

Nešto novo se ešavalo između njih. Nešto više nego ranije. Toliko brzo ju je uzbuio i toliko jako a je skoro postala očajna. Mogla je samo a mu uzvrati i a dopusti sebi a oseda. Srce, koje je pripaalo njemu, tuklo je kao ko uplašene srne.

Svetlost graa se probijala kroz prozor, a zvuči saobradaja su prigušeno opirali sa ulica. Sve što se ešavalo nije im ništa značilo ok su se uvijali u čaršave i čežnju. Uzigla se izna njega, mršava i blea u senkama . Kosa joj je bila kao crni voopa koji joj se slivao niz leđa, a kaa se nagnula a ga poljubi, oboje ih je pokrila. Njen miris ga je okružio. Nestao je u njemu. Primila ga je u sebe. Jednim pokretom je donela olakšanje uzbuđenju koje je osedao. Njihovi uzasi su se usklaili. Gleali su se u oči. o dirivao ju je. Ruke su mu klizile po njenom telu i gruima. Preko njegovih šaka je stavila svoje i počela a se krede. Lagano. Bolno i veličanstveno lagano tako a im se svaki ah pretvarao u drhtaj. Zadovol jstvo im je zujalo kroz krv i počelo a pulsira. Gleao ju je ok ih je obo je voila ka vrhuncu. Izvila se unaza i otkrila savršeni oblik svog vrata. Zažmurila je ok se topila. Poigla je ruke i zaronila ih u bogate talase svoje kose. Iz grla joj se oteo jecaj o naolazedeg zaovoljstva. Počela je a se krede sve brže ok joj kukovi nisu bili poput munje. Brzo i snažno. Pohlepno su voili jeno drugo ka ekstazi. Nastavila je dok nisu dosegli ludilo koje ih je dovelo do vrhunca. Spustila se preko njega, uzdrhtala, a on ju je zagrlio.

Voli me, mislila je u sebi. Srce ju je bolelo koliko ga voli. Reci mi. Zašto nedeš a mi kažeš? Pomerio ju je kako bi mogla a se sklupča uz njega i kako bi mogao a je rži pore sebe. „Hodeš li a ostaneš?“ Kejt je zažmurila. „Hodu.“ Ležali su tiho jeno rugom u naručju. Nijeno nije zaspalo ugo. Probuio se tražedi je. Zbunio se isprva ok nije shvatio ge se nalazi. Bio  je sam u krevetu u mraku. Pospano je pogleao u tminu tražedi izvor zvuka koji  je čuo i vieo Kejt kako na slaboj dnevnoj svetlosti koja je dopirala kroz prozor oblači svoj ogrtač. „Šta je bilo?“

116

„Izvini, nisam htela a te probuim“, prošaputala je i primakla se krevetu a bi ga poljubila u obraz. „Moram a iem. Imam probu.“ „Šta? ržadeš čas plesa u sre nodi?“ „Meni rže čas. I nije usre nodi. Skoro je šest.“ Pokušao je razbistri mozak, ali on nije reagovao nakon samo četiri sata sna. „Imaš čas? Pa valja umeš a plešeš.“ „Pametnjakovidu.“ „Ne, čekaj.“ Uhvatio ju je za ruku pre nego što se omakla. „Zašto imaš čas? I zašto moraš a ieš u šest ujutru.“ „Imam čas jer sam balerina, a balerine nika ne prestaju a uče  – barem ne dok nastupaju. A moram u seam na čas jer u jeanaest imamo probu kostima. Sa nastavi a spavaš.“ „Ah. obro.“ „Nik i Frei de a se pobrinu za tebe kasnije. Moža možeš a svratiš o pozorišta.“ Čekala je ogovor, a ona se nagnula ka njemu. „o bro“, promrmljala je, „viim a si lako prihvatio naređenje a zaspiš.“ Ostavila ga je a spava i otišla  da se pripremi za naporan dan pred sobom. „Jesi li sigurna a je to u reu?“, Broi je sumnjičavo gleao u ružinu sa kojom se približavao vratima pozorišta. Tri orasle osobe, tri eteta i mali pas mešanac. „Apsolutno“, uverila ga je Frei. „Kejt je rekla da jeste.“ I alje nije bio ubeđen, ali je ved shvatio a nema svrhe a se raspravlja sa sestrama Kimbal.

„Ja naređujem ka silaziš i ka se penješ. Time se ja bavim. A ti plešeš. Ti.“ Pokazao je prstom ka visokom, zlatokosom mlaidu u belom koji je izašao za Kejt. „Odmakni se. Čekaj. Crvena ruža!“, nareio je orkestru. „Uvoni solo. Kimbalova. Ti si Karlota“, rekao je Kejt. „Bui Karlota. Svetla! “ Kejt je udahnula doboko, zauzela pozu, podigla levu nogu, a stopalo joj je bilo pravo kao strela. Ruke  je poigla u elegantni, lučni stav. Glavu je isturila napre i

poigla uvis. Kaa je muzika počela, osetila je ritam. Usamljeni reflektor ju je pratio po pozornici. Plesala je. To je bio izuzetno zahtevan solo. Munjevito brz i nakiden. Mišidi su joj se kretali, stopala letela. Završila je tačku naglim zaustavljanjem na istom mestu i u istoj pozi iz koje je krenula.

117

Srce joj se uzlupalo od napora. Uputila je Davidovu prkosan pogled i otplesala sa bine dok se partner pripremao da nastupi.

Nikaa nije vieo tako nešto. Nije znao a postoji tako nešto. Bila je… magična, mislio je Broi i alje pokušavajudi a razume ono što je vieo ok je nestajala iza pozornice.

Kejt i čovek u belom su plesali zajeno. Otkrio je a balet može a bue seksi. Kao a je gleao sirovi, ali ujeno i klasičan, priroan poziv na parenje sa arogantnim mužjakom i prkosnom ženkom. Nije vieo sitne korake i oržavanje ravnoteže, ukočenost i opuštenost. Nije video kako ju je partner podigao i kako je letela u vazuhu ili kako su joj mišidi na nogama porhtavali o napora a se što uže orži u vazuhu. Video je samo brzinu i sjaj. Magiju. Iznenada ga je prekinuo neprijatan uzvik.

„Stoj! Stoj! Stoj!“ aviov je mlatarao rukama. „Šta je ovo? Šta? Zar ne osedate vrelinu u krvi, zar ne osedate strast? Kao a šetate po parku neeljom po podne. Gde je tu vatra?“ „adu ti ja vatru!“ , odgovorila je Kejt. „obro.“ Zgrabio ju je oko struka. „Sa mnom. Pokaži mi“ , podigao ju je uvis dok ga je proklinjala. Spustila se poput groma, čula je muziku samo u glavi i bacila se u seriju skokova. Uhvatio ju je opet, zavrteo je kako bi izvela tri piruete, zatim je podigao

 još jenom, pa spustio ok joj glava skoro nije ohvatila binu. Oštri pokreti, nagle promene poza, a ona se opet naš la u početnom stavu ok je pokušavala a ga sprži pogleom. „Tako. Urai to opet. Ostani ljuta.“ „Mrzim te!“ „Ne mene. Njega!“ Zamahnuo je rukom i muzika je ponovo zasvirala. „Šta on, ođavola, želi?“ pitao je Broi zaboravivši ge je. „Krv?“ Žena u reu ispred njih se okrenula i uputila mu blistavi osmeh. „a. Upravo to. Uvek je tako. aviov je naporan čovek.“ „Tata kaže a bi ga trebalo upucati“, oao je žek. „Tvoj otac nije jeini koji misli tako“, nasmejala se i okrenula se još malo ka njima ostajudi u svom seištu ok se ples i psovanje nastavljalo na bini. „Mnogo je zahtevniji o igrača koji su najbolji. Ja sam nekaa ple sala sa njim, znate.“ „a li je vikao i na Vas?“ „a. I ja sam uzvradala. Ali zbog toga sam bila još bolja balerina. Poneka me i alje strašno razljuti.“

118

„Šta ste uraili?“, žekove oči su bile ogromne o raoznalosti. „a li ste ga udarili u nos pesnicom?“ „Ne. Uala sam se za njega“, osmehnula se Broijn. „Ja sam Rut Banion. Vi mora da ste Kejtin prijatelj. “ „Izvinite, molim Vas. Neka mi je jezik brži o pa meti.“ „Ne, ne.“ Tiho i ouševljeno se nasmejala. „aviov izaziva najgore i najbolje u ljuima. Zato je to što jeste. Obožava Kejt i žali što je napustila trupu.“   Rut je pogleala ka bini: „Ako je i sami viite kako nastupa, shvatidete zašto.“ „obro, obro. osta je“ , na bini je Davidov ispustio glasan uzdah. „Omarajte. Moža dete imati više energije večeras.“ Krv je pulsirala u Kejtinim ušima. Stopala su je ubi jala od bolova, ali imala je snage da mu uputi nekoliko uvreda.

Kaa je završila i gleala ga zaihana, aviov je poigao obrvu. „Misliš a ne razumem kad mi na ukra jinskom kažeš a sam pseto?“ Poigla je glavu uvis. „Verujem a sam iskoristila reč svinja.“ Izašla je sa bine, a on je ostao osmehujudi se za njom. „Viite?“   Rut se smešila. „Obožava je.“

119

Kejt je ljubila Rusa kaa je Broi ušao u garerobu nakon nastupa te večeri. Nosila je ogrtač, tanak i crven, i scensku šminku. Kosa joj je bila uvezana u prefinjenu punđu koju je imala tokom rugog plesa u španskom uhu nosedi baletsku suknjicu. Publika je poludela za njom kao i Brodi.

Saa je ušao ko nje u garerobu i zatekao je u za grljaju sa Rusom kog je proklinjala tog popodneva. Pitao se koje od njih dvoje prvo da ubije.

„Izvinite što vas prekiam.“ Kejt je jeva okrenula glavu. Oči su joj zasijale i osmehnula mu se. „Broi.“ Pružila je ruku ka njemu, ali Davidov jedva da je pomerio ruku sa njenih ramena i popreko je odmeravao uljeza.

„a li je to stolar? Onaj koji hode a me upuca. Sa želi a me upuca još više. Ne opaa mu se što te ljubim.“ „Ne budi blesav.“ Brodi je opet pogleao u nju. „Ne opaa mi se što te ljubi.“ „Gluposti! Ovo je aviov.“ „Znam ko je“, Brodi je zatvorio vrata za sobom. Voleo je privatnost kad mora a prolije krv. „Upoznao sam ti ženu jutros.“ „Znam. opaate joj se ti i tvoj sin. I ja imam sina i ve derke.“ Pošto nikaa nije kontrolisao nagone i pošto je bio ouševljen besom u čoveku ispre sebe, aviov je poljubio Kejt u kosu. „Moja žena zna a sam ove i a ljubim ovu ženu. Koja je bila“, nastavio je ok je lizio rukom niz njena leđa i  uhvatio je podruku, „fantastična. Savršena. I kojoj nedu oprostiti što me je napustila.“ „Osedala sam se fantastično i savršeno.“ I alje se osedala toliko obro a nije osedala nikakav bol. „Sred na sam.“ „Sredna.“ Prevrnuo je očima. „Ja sam tvoj šef. N e zanima me a li si sredna ili ne. Zanima me a li plešeš ili ne. Ali sam ti i prijatelj.“  Uzdahnuo je i poljubio joj ruke. „rago mi je a raiš i a imaš ono što želiš.“ „I svi demo biti mnogo sredniji, ako se ualjiš malo“ , prokomentarisao je Brodi. Kejt se namrštila. „Ljubomora nije privlačna  – a u ovom slučaju nema potrebe za njom.“ „Ni ubistvo nije privlačno. Ali izglea mi a ima po trebe za njim.“

120

„Trenutak samo“, rekao je aviov s omalovažavanjem. „Kasnije režite jeno na rugo. Prvo a ja kažem šta imam. Napisao sam Crvenu ružu za moju Rut“, rekao je Kejt. „Za moje srce. Niko nije bio Karlota kao što je bila ona osim tebe.“ „Ah“, oči su joj se napunile suzama. Nekoliko njih se skotrljalo niz obraz. „Prokletstvo!“ „Neostaješ nam. Bui sredna tamo. Ako ne bueš, lično du odi u Zapanu Viržiniju a te vratim.“ Uhvatio joj je lice rukama i govorio tiho na ruskom. „Želiš ovog čoveka?“ Klimnula je glavom. „a.“ „obro ona.“ Prislonio je usne na njeno čelo, a ona se okrenuo i zagleao se u Broija: „Ja sam čovek koji voli svoju ženu. Upoznao si je pa viiš a je pravo zlato. Ovu ljubim jer mi je jenako raga. Ako imaš oči i ako sije gleao nočas ok  je nastupala, onda to znaš i sam.“ Oči su mu.svetlucale izazivački. „a sam ja zatekao nekog muškarca kako mi ljubi ženu, polomio bih mu noge. Ali ja sa Rus.“ „Ja počnem o ruku. Ja sam Irac.“ Davidov se grohotom nasmejao i lice mu je zablistale „Sviđa mi se. obar je“ , zadovoljan, lupio je Broija po ramenu i izašao.“ „Nije li ivan?“ „Mrzela si ga pre par sati.“ „Ah“, omahnula je rukom i sela a skia šminku. „To je bilo na probi. Na probama mu stalno govorim da ga mrzim. “ „A posle nastupa ga uvek ljubiš?“ „Ako sve bue u reu. On je agresivan i genije je. Davidov! “ rekla je kao da to sve objašnjava. „Ne bih bila toliko obra balerina, a moža ni ovakva osoba, a nisam radila sa njim. Intimni smo, Brodi, ali ne seksualno. I nikada nismo bili. On

obožava svoju ženu. U reu?“ „Hodeš a kažeš a je u pitanju umetnost?“ „To je neobjašnjivo. Kao kaa se igrači posle utakmi ce grle i udaraju jedan drugog po zadnjici nakon izuzetno dobre partije.“ „Ne sedam se a sam vieo tvog brata kako ljubi svoje saigrače nakon utakmice, ali dobro. Razum em.“ „obro je. Bilo je prelepo, zar ne?“ Okrenula se na stolici: „a li ti se dopalo?“ „Bila si neverovatna. Nikaa nisam vieo nešto tako. Nikaa nisam vieo nešto poput tebe.“

121

„Oh.“ Skočila je sa stolice i bacila mu se oko vrata. „Mnogo mi je   drago! Jao.!“, nasmejala se i obrisala šminku koju mu je prenela na obraz. „Izvini. Želela sam da bude neverovatno. Unervozim se kad znam da mi je porodica tu. Mama,

tata, baba i ea prate šta se ešava o kude, ali su tetke, ujaci, stričevi i rođaci tu. Brenon je poslao cvede.“ Uzela je još maramica i rasplakala se opet. „Mislila sam a de mi pozliti jer mi se stomak prevrtao“, pritisla ga je rukom. „Ali ona sam osetila muziku. Ostalo si video.“ Pogleao je po sobi. Bila je prepuna cveda  –  stotine i stotine ruža, bez preterivanja. Boce šampanjca i njeni egzotični kostimi su bili naslagani okolo. Sav taj glamur je bio bled spram njenog uzbuđenja. a li bi trebalo a napusti sve ovo? Zašto bi? Broi se pitao u sebi. Želeo je a je pita, ali vrata su se otvorila iznena da. Njena porodica je nagrnula unutra i trenutak je bio izgubljen.

Izgleala je pojenako vesela vesela i sleedeg ana u ku di u Bruklinu ge su joj živeli baba i ea. Egzotična sirena koja je plenila na bini prethone večeri je postala prelepa bosonoga žena u uobnim farmerkama. Broi nije znao kako su te ve ličnosti postojale u jenoj osobi. Planirao je a posveti vreme rešavanju te zagonetke. Zasa je samo mogao a posmatra. Kud a je bila prepuna ljudi  –  bilo ih je toliko a se pitao kako još uvek ima ovoljno kiseonika za sve. Nivo buke je bio neopisiv.

U došku sobe je stajao klavir koji su svirali različi ti prsti s vremena na vreme. Sve o rokenrola o Baha. Miris kuvanja se širio vazuhom. Vino se točilo u ogromnim količinama i niko nije mirovao u mestu uže o pet minuta. Njegov sin je uživao u tome. Mogao je a ga vii, ako bi se izvio između rugih ljui, kako leži na izlizanom tepihu sa Maksom i igra se autidima. Poslenj i put ga je primetio u Jurijevom krilu. Vodili su naizgled ozbiljan razgovor koji je

uključivao puno bombona. A pre toga ga je vieo kako trči niz stepenice u ruštvu nekoliko tinejžera. Pošto nije vieo kaa se žek popeo na sprat, Broi je pokušavao a   motri pažljivije na sina. „obro je on.“ Žena sa osobinama Stanislaskih  – divlja, hrabra i prelepa  – se bacila na kauč pore njega. „Rejčei“, rekla je uz osmeh, „Kejtina tetka. Ne možeš sve a nas popamtiš, zar ne?“

122

„Ima vas mnogo.“ Rejčei, ponovio je u sebi i potrudio se da se seti detalja. Sestra Kejtine majke. Sudija. Tako je. Uata je za lika koji rži bar. A taj koji je vlasnik bara je Nikov polubrat.

Kako je uopšte iko mogao a ih zapamti? „Naučideš jenom. Ono je moj muž“, pokazala je ka visokom muškarcu koji je ržao za vrat mršavog, tamnokosog ečaka. „Trenutno avi našeg sina Gieona ok priča sa Sini  – zanosnom crvenokosom ženom koja se uala za mog brata Mika – i Laurel, Mikovom i Sid ninom najmlađom derkom. Mik je tamo, svađa se sa mojim drugom bratom, Aleksom, a Aleksova žena Bes  –  još jena zanosna crvenokosa  – raspravlja o nečemu veoma bitnom sa svojom derkom Karmen i Nikovom i Freinom derkom Kelsi. Visoki, zgoni mlaid je najsta riji Mikov sin, Grif, koji je izgleda izmamio hranu od m oje majke Nađe. Jesi li pohvatao sve?“ „Pa…“ „Neka se malo slegne,“ nasmejala se i potapšala ga po kolenu. „Ima nas još mnogo. Ali tvoj sin je dobro – a ti nemaš pide. Vino?“ „Naravno, zašto a ne?“ „onedu ti“, potapšala ga je još jenom i ojurila. Sko ro istog trenutka je Grif seo pore njega i počeo a razgovara o stolarstvu. Broi je barem o tome imao šta a priča.   Kejt se progurala do njih, sela na naslon za ruke i po nuila mu jenu o ve čaše vina koje je onela. „Sve je u redu?“ „a. Ove važi pravilo kao u izviđačima  – ako se izgubiš, sei na jenom mestu i neko de te nadi. Ljui bez prestanka olaze o mene, porazgovaraju nakratko, a ona ou alje. Mislim a de se svi izreati na taj način.“ ok je pričao, Aleks je seo pore njega i poi gao noge na stočid za kafu. „Čuj, Bes i ja razmišljamo a oa mo nekoliko soba na svojoj vikendici.“ „Viiš“, rekao je Broi Kejt, a ona se okrenuo ka Aleksu. „Šta imate na umu?“ Kejt ga je ostavila i odlutala do kuhinje. Njena majka je sedela za stolom i

pravila salatu u ogromnoj činiji. Nađa je stajala za šporetom i nazirala Nikovog i Freinog najmlađeg sina, Aama, koji je nešto mešao u loncu. „a li vam je potrebna pomod?“ „Uvek imam previše ljui u kuhinji“, rekla je Nađa. Kosa joj je bila bela poput snega  – nežno se talasala oko lica koje su goine izborale. Ali oči su joj bile vesele ok je stajala pore Aama. „Eto ga, olično! Ii sa.“ „Ali uskoro demo a jeemo,  je l' da? Umirem od gladi.“ „Hodemo. Reci bradi, sestrama i rođacima a posta ve sto.“

123

„Važi!“ izleteo je iz prostorije i počeo a izaje naređenja. „Taj mali ima potrebu a bue glavni.“ Nataša se nasmejala. „Mama, oni svi žele a buu glavni. Kako se Broi rži, Kejti?“ „Razgovara sa ujakom Aleksom.“  Kejt je zgrabila koma hleba, a ona otišla o šporeta a pomiriše saržaj činija. „Nije li preslaak?“ „Ima obre oči“, rekla je Nađa. „Snažne i ljubazne. I obro je vaspitao sina. Imaš obar ukus.“ „Učila sam o najboljih“, poljubila je Nađu u obraz. „Hvala vam š to ste ga ugostili.“ Nađa je uzahnula. „Ii pomozi rugima a raspreme sto. Tvoj mlaid i njegov sin de pomisliti a u ovoj kudi niko ne jee.“ „Uskoro de se razuveriti.“ Zgrabila je još jean komaid hleba i poljubila majku u kosu dok je izlazila.

„Pa“, rekla je Nađa ok je gleala u lonac, „uskoro demo igrati na njenom venčanju. opaa ti se on?“ „Naravno.“ Nataši su se oči napunile suzama ok je pravila preliv za salatu. „obar je čovek. Čini je srednom. I pošten je. Ako bih morala a biram nekoga za nju, bio bi to Brodi. Oh, mama!“ Suznih očiju, Nataša je pogleala ka šporetu. „Ona je moja beba.“ „Znam. Znam.“ Nađa je požurila da je zagrli i ponuila Nataši krajičak svoje kecelje a obriše suze. ***

o sreine neelje, Kejt je raila an i nod kako bi pripremila školu za otvaranje. Stuio je bio spreman. Po uglačan i sjajan, a ziovi prekriveni oglealima. Kancelarija joj je bila sređena, a svlačionice orađene. Sada je i prozor koji je gledao na ulicu bio gotov.

ŠKOLA BALETA KIMBAL Stajala je napolju, na trotoaru, prislonila šake na usne i čitala natpis iznova i iznova. Snovi su joj se ostvarili, pomislila je. Samo je trebalo da veruje dovoljno jako i da se potrudi.

„Gospođice?“

124

„Hm?“, izgubljena u svojim mislima, Kejt se okrenu la i zatreptala gleajudi u ženu koja je stajala na rugoj strani ulice. To je bila žena, setila se Kejt sa osedajem nelagoe u stomaku, kojoj se Broi obratio ok ju je nosio na ramenu. „Oh. Da. Zdravo.“ „Zravo. Nismo se upoznale ranije“, žena je elova la kao da joj je neprijatno koliko i Kejt ok je poešavala kaiš torbe na ramenu. „Ta sam Maržori Rovan.“ „Kejt Kimbal.“ „a, znam. Zapravo, znam i Vašeg ečka na neki način. Vlasnik zgrae ga je nekoliko puta unajmio da popravi neke kvarove.“ „Ah“, rekla je Kejt. „Hmm.“ „Nego, viela sam jenu o vaših brošura u proavnici Vaše majke. Moja derka ima osam goina i ne prestaje a mi priča o časovima baleta. Silno želi a bude balerina.“ Osetila je olakšanje. Žena ipak nije planirala a spo minje scene koje su ona i Broi pravili u javnosti. Zatim je osetila i zaovoljstvo što ima još jenog potencijalnog učenika. „Bide mi drago da razgovaramo o tome. Mogu da razgovaram i sa njom, ako želite. Prvi časovi počinju sleede neelje. Želite li a ođete a viite školu?“ „Zapravo, nekoliko puta smo virnule kroz prozor. Naam se a Vam ne smeta.“ „Naravno a ne.“ „Rekla sam svojoj Ori a moram a razmislim o tome. I mislim a želim a proba.“ „Zašto ne svratite a popričamo o Ori.“ „Hvala. Uskoro stiže iz škole. To de biti iznenađenje.“  Krenula je da se penje stepenicama, malo opuštenija. „Znate, i ja sam želela a iem na balet ka sam bila mala. Nismo mogli nikako to da izvedemo. “ „Zašto ne krenete saa na časove?“ „Sa?“ nasmejala se i ušla unutra. „Prestara sam za balet.“ „Balet prestavlja olično vežbanje. I povedava flek sibilnost. Zabavan je. Niko nije prestar za to. Vi ste, čini mi se, u obroj formi.“ „Truim se.“ Maržori je razgleala. Osmehnula se sanjivo šipkama, ogledalima i uramljenim posterima. „Moža bi moglo a bue zabavno. Ali ne mogu da priuštim časove za obe.“ „Razgovarademo i o tome. ođite u moju kancela riju.“

125

Sat vremena kasnije, Kejt je trčala stepenicama na sprat. Želela je a podeli sa nekim novosti, a i zabrala je Broija. Imala je va nova učenika  – majku i derku u timu. A to ostignude je alo njenoj školi i potencijal a poučava i orasle. Poroični planovi. Krenula je hitro preko male dnevne sobe, ali se zaustavila. Okrenula se lagano ukrug. Sve je bilo gotovo. Nije obradala pažnju,  tek sad je shvatila koliko brzo su radovi tekli. Podovi i zidovi su bili gotovi. Drvenarija je sijala poput svile. Očarana, ušetala je u kuhinju u kojoj je sve bilo podjednako savršeno. Visedi delovi i fioke su čekale   da ih napuni. Daska na prozoru je čekala  da je ukrasi cvedem u saksijama. Prešla je prstima preko radne površine. Brodi je bio u pravu što se tiče šanka, pomislila je. Bio je u pravu – ne, ispravila se, zajedno su bili u pravu oko svega. Stan je izgledao savršeno kao i ostatak zgrade. To je bio timski rad. Sve je bilo prelepo. Pohitala je ka spavadoj  sobi gde je Brodi klečao  na podu i montirao brave na vratima njenog ormara. žek je sedeo prekrštenih nogu i ržao jezik između zuba dok je pažljivo zatezao šraf  na metalnom poklopcu na utičnici. Majk je hrkao zadovoljno između njih. „Ništa lepše nego kad vidim vas dvojicu da radite.“ Pogledali su ka njoj i srce  joj se istopilo. „Zravo, žek.“ „Ubijamo  se od posla“, rekao je. „Morao  sam da dođem  i da pomažem  jer Rod i Keri idu kod zubara. Ja sam ved bio. Nemam karijes. “ „Blago  tebi! Brodi, toliko sam bila zauzeta dole da nisam ni primetila šta si sve uradio ovde. Predivno je! Baš kako sam želela.“ „Još  fali ponešto.  I napolju ima posla, takođe. Ali možeš  da se useliš“, u njegovom glasu se nije osedalo  zadovoljstvo kao uvek kada je privodio posao kraju. Bio je depresivan danima. „Ouševljena sam!“ Čučnula je kada se Majk probuio i ošao a je pozravi.

„I imam još va učenika. Ka bih samo mogla a nađem va zgona muškarca koja bi izašla sa mnom a proslavimo, bilo bi ivno.“ „Mi demo!“ „žek, sutra moraš u školu.“ „Mislila sam a izađemo ranije na večeru“, nastavila je Kejt kaa se žekovo lice rastužilo. „Burgeri i pomfrit u restoranu.“

126

„U Mekdonaldsu“, oao je žek, a ona se bacio ocu na leđa i zagrlio ga svom snagom. „Molim te, možemo li?“ Sateran još jenom u dorsokak, Broi je ogovorio: „Nije lako muškarcu a takav obrok odbije.“ „To znači a!“ Džek se okrenuo ka Kejt i zagrlio je oko nogu. „Možemo li a idemo sad?“ „Moram još nešto a završim ove“, Broi je sklonio kosu sa očiju i dutke je gledao. Nije bilo nikakvog napretka od kad su se vratili iz Njujorka, mislila je Kejt. Samo ju je posmatrao nekako rugačije. To je bilo ovoljno a se žabe opet uznemire u nje om stomaku. „Može za sat vremena?“ pitao je.

„Savršeno. Mogu li a ti ukraem pomodnika? Iem a javim majci. Možemo a prošetamo i Majka.“ „Naravno. žek, bez izmotavanja!“ „To znači a ne smem a tražim igračke. Iem a o nesem Majkov povodac. Tata, mogu li…“ Ostatak je šap nuo Brodiju na uvo. „a, slobono.“ „Vradam se brzo!“ „Super!“ Broi je čekao ok nisu oveli Majka niz stepenice, a ona seo na pod. Morao je da donese ozbiljne oluke i to što pre. Kao a nije bilo ovoljno što

 je bio zaljubljen u Kejt, nego ju je i žek obožavao. Čovek je mogao a rizikuje a mu se slomi srce, ali nije smeo a rizikuje kaa su u pitanju osedanja nje govog deteta. Mogao je jedino da sedne i razgovara sa Kejt. Bilo je vreme a oluče kua ie njihova veza. Morade a razgovara i sa žekom i a vii šta ečak oseda i šta misli. Prvo sa žekom, olučio je Broi. Moža je njegov sin posmatrao Kejt kao prijatelja i moža bi mu smetala ieja a postane nešto više o toga  – da postane važna u njihovim životima. O ka se žek sedao, uvek su živeli sami. Pogleao je iza sebe, iznenađeno, kaa je krajičkom oka primetio kretanje. „Utišaj tu buku“, rekao je Bob O'Konel, „tako niko nede modi a te uplaši kaa se prišunja.“ „Volim a slušam muziku ok raim“, Broi je ustao i isključio raio. „Šta ti treba?“ Nisu razgovarali o svađe u kuhinji ko Kimbalovih. Omeravali su jean drugog oprezno.

127

„Imam nešto a ti kažem“ , rekao je Bob. „Ona reci.“ „Truio sam se koliko sam mogao oko tebe. Nije u reu kaa tvriš rugačije,  jer sam se truio. Moža sam bio strog, ali bio si neobuzan i neko je morao a te kontroliše. Morao sam a hranim poroicu. rugačije nisam umeo. Moža misliš da nisam provodio dovoljno vremena sa tobom…“ Bob je prekinuo misao. Ubacio  je ruke u žepove. „Moža i nisam. Nisam umeo kao što ti umeš sa svojim ečakom. Zapravo, nisi bio baš fino ruštvo kao žek. On je anđeo spram tebe. Trebalo je a ti kažem ovo ranije, ali, eto, saa  ti govorim.“ Broi ugo ništa nije rekao. U neverici je zurio u oca koji je stajao pre njim. „Mislim a je ovo najuži govor koji si mi ikaa oržao.“ Bobovo lice je postalo grubo. „Završio sam“ , rekao je i okrenuo se. „Tata“, Broi je spustio bušilicu, „cenim ovo.“ Bob je ispustio uzah kao čovek ispo kog se tlo iznenaa otvorilo. „Pa“ , okrenuo se opet ka njemu truedi se a složi misli u glavi, „ona bih mogao i a ovršim. Nije trebalo a te napanem kao pre neki an pre ečakom i tvojom… Kimbalovom derkom. Tvoja majka ne prestaje a mi se sveti zbog toga.“ Broi je i alje zurio. „Mama?“ „a“, uz ljutit izraz na licu, blago je šutnuo ovratak. „Ne rai to često, ali kaa počne, oguli mi kožu sa leđa. Jeva a govori sa mnom. Kaže a sam je osramotio.“ „I Kejt je rekla isto meni – kritikovala me je. “ „Nije mi se opalo što se onako rznula a viče na mene. Ali moram a priznam a je hrabra. rži te po kontrolom.“ „Ja sam sebe kontrolišem.“ Bob je klimnuo glavom. Teret koji mu je pritiskao grui je konačno spao. „Pomislio sam a du te zatedi na poslu. obar si. Za jenog stolara.“ Po prvi put nakon dugo vremena je Brodi mogao da se iskreno osmehne ocu. „I ti si dobar. Za jednog vodoinstalatera.“

„Ali to te nije sprečilo a me otpustiš.“ „Naljutio si me.“ „ečače, ako bueš otpuštao svakoga ko te iznervira, nikaa nedeš imati dovoljno radnika. Kako ruka?“ Broi ju je poigao i pomerio prste kao a isprobava. „obro je.“ „Pošto nema trajnog oštedenja, moža bi mogao a iskoristiš tu ruku i a pozoveš majku. Reci joj da bi mo gla malo a popusti. Meni nede poverovati a sam razgovarao sa tobom pošto je prilično ljuta.“

128

„Pozvadu je. Znam a sam te razočarao.“ „Stani, čekaj malo…“ „Jesam“, nastavio je Brodi. „I sebe sam moža razočarao. Ali mislim a sam se iskupio. Promenio sam se zbog Koni i žeka. I zbog sebe. elimično i zbog tebe a bih mogao a ti okažem a vreim.“ „okazao si mi.“ Bob nije bio obar u činjenu prvih koraka, ali je ipak načinio  jean. Prišao je sinu, pružio ruku i rekao: „Ponosan sam na ovo što si postao.“ „Hvala“, prihvatio je očevu ruku i stisnuo je snažno. „Moram a renoviram neku kuhinju. Potreban mi je i vodoinstalater. Da nisi zainteresovan?“ Bobova usna je zaigrala, ali se nije osmehnuo: „Moža.“

129

Dok su se otac i sin mirili, Kejt je šetala sa tredom generacijom O'Konelovih.

„Nisam iskamčio, zar ne?“ „Ti?“ šokirano je pitala. „žek, lepotanu, mama i ja smo te naterale a prihvatiš onaj avion. Morale smo a te preklinjemo a ga uzmeš.“ žek je pogleao ka njoj uvis. „Hodeš li a kažeš to tati?“ „Naravno. Želede a se igra sa tobom. To je strava avion.“ žek ga je pomerao kroz vazuh. „Kao onaj kojim sam leteo u Njujork i natrag. Bilo je zabavno. Svima sam se zahvalio u razglednicama koje sam poslao. Je l' ti se svidela tvoja? Skoro da sam je sam napravio. “

„Mnogo mi se sviela“, Kejt se potapšala po žepu ge je šarena zahvalnica stajala. Baš je lepo i kavaljerski o tebe što si se zahvalio meni, Frei i Niku i mojoj babi i dedi.“ „Rekli su a mogu a ođem ka go hodu. ea Juri kaže a mogu a prespavam kod njih.“ „To bi voleo?“ „a. On može a mra ušima.“ „Znam“ „Kejt?“ „Hm?“ Čučnula je a omrsi Majka iz povoca, a ona pogleala u žeka koji  ju je pažljivo posmatrao. Bio je ozbiljan i napet, pomislila je. Isti otac. „Šta je bilo, lepi žek?“ „Možemo li… možemo li a seimo na ziu i a razgovaramo?“ „Naravno.“ Nešto ozbiljno je u pitanju, shvatila je Kejt kaa ga j e popela na ziid ispre škole. Spustila je Majka pore i priružila se žeku. „O čemu?“ „Pitao sam se…“ olutao je u mislima opet ok je Majk njuškao travu iza njih. Razgovarao je sa svojim najboljim prijateljima o tome. Sa Maksom u Njujorku i sa Rodom u školi. To je bila tajna. Zakleli su se zapljunuvši lan. „opaa ti se moj tata, zar ne?“

„Naravno. Veoma.“ „I voliš ecu. Voliš mene?“ „Volim ecu. Posebno ecu kao što si ti.“   Prebacila je jednu ruku preko njegovog ramena: „Mi smo prijatelji.“

130

„I ti se tati sviđaš. Puno. Pa sam se pitao…“ , pogledao je u nju iskrenim i mlaim očima. „Hodeš li ti a se uaš za nas?“ „Oh!“, srce joj je poskočilo, a ona se rastužilo. „Oh, žek.“ „Ka bi to uraila, mogla bi a živiš ko nas. Tata bi sreio kudu. Imali bismo baštu, a uskoro demo i a sreimo vorište. Ujutru bi mogla a oručkuješ sa nama, pa a ieš u školu i učiš ljue a plešu. Ona bi se opet vratila kudi. Nije daleko.“ Dirnuta, naslonila je obraz na ečakovu glavu. „Jao, Bože!“ „Tata je stvarno fin“, nastavio je žek brzo. „Skoro a nika ne viče. Nema ženu više jer je ona u raju. Voleo bih a nije, ali jeste.“ „Znam. Oh, ušo moja!“ „Moža se tata plaši a te pita jer misli a deš i ti a oeš u raj. To Ro kaže. Moža je to. Ali nedeš, zar ne?“ „žek“, truila se a se ne rasplače i uhvatila mu lice rukama, „planiram a ostanem ove još ugo. Jesi li razgovarao sa ocem o ovome?“ „Ne, jer moram a pitam evojku. To je Maks rekao. Muškarac pita evojku. Ja i tata demo a ti kupimo prsten jer evojke nika nemaju prsten. Nede mi smetati ako me poljubiš i bidu obar. Ti i tata možete a pravite bebe kao ljui koji su venčani. Voleo bih brata, ali sestra je isto u reu. Voledemo jeni ruge. Hodeš li, molim te, a se uaš za nas?“ U svojim snovima i fantazijama, nikada nije zami slila a de je zaprositi šestogoišnjak ok buu seeli na ziidu u proledno popone. Ništa nije moglo a bue irljivije, pomislila je. I slađe. „žek, moram a ti kažem jenu tajnu. Ja tebe ved volim.“ „Stvarno?“ „a. I volim tvog tatu. Razmislidu o svemu što si rekao. obro du a razmislim. I ako pristanem, ona deš modi a bueš siguran a to želim najviše na celom svetu. Ako pristanem nedeš više pripaati samo tati. Bideš i moj. a li razumeš to?“ Klimnuo je glavom. „Bideš mi mama?“ „a, bidu ti mama.“ „obro. Hodeš li?“ „Moram a razmislim“, poljubila ga je u čelo. „a li deš morati ugo a razmišljaš?“ Uzela ga je u naručje. „Ne ovog puta.“ Zatim ga je spustila sa zia. „Ali neka ovo bue tajna još malo. ok ne razmislim.“

131

Bila su joj ovoljna vaeset četiri sata. Ipak je ona bila žena koja obro poznaje sebe. Moža tajming nije bio najbolji, ali nije bilo pomodi. Stvari su se odvijale na način koji nije mogla a pre vidi i isplanira, ali mogla  je a bue i prilagoljiva. Kaa je nešto silno želela, lako je mogla a se prilagoi. Razmišljala je a pozove Broija na romantičnu večeru za voje, ali je odbacila tu ideju. Prosidba u javnosti bi mu teško pala, ako bi ošlo o toga. Moža je najbolje bilo a sačeka viken i a isplanira romantičnu večeru ko Brodija. Svede, vino, zavodljiva muzika. I tu ieju je obacila. Ako se žek ne bue izlanuo o ta, ona sigurno hode. Kao što je zamišljal a  – mesečina, muzika i Broi koji je glea pravo u oči, govori joj da je voli i pita je da provee život sa njim. A moža i ne bue savršeno. I to je u reu. Atmosfera nije ni bila važna u tom trenutku. Rezultat jeste. Zašto a čeka? Popela se na sprat. Ipak je bio dobar tajming, pomislila je. Upravo je

završavao posao koji ih je spojio. Zašto se ljui ne bi verili na mestu koje su stvorili zajeno? Savršeno. Ubeđena u to, Kejt se razočarala što su prostorije izna škole bile prazne. „Ge je, o đavola, otišao sa?“ pobočila je stisnute pesnice na kukove i nervozno šetala. Školski autobus, setila se i krenula ka vratima. Morao   je da pokupi žeka. Pogledala je na sat dok je jurila niz stepenice. Otišao je tek pre nekoliko minuta. „Hej! Gde gori?“ Spens ju je uhvatio kada je skočila sa poslednjeg stepenika. „Izvini! Moram da žurim! Moram da stignem Brodija!“ „Nešto nije u redu?“ „Ne, ne!“, poljubila ga je u obraz i oslobodila se njegovih ruku. „Moram da ga pitam da me oženi.“ „Uh,  opa!“ Bila je mlađa i brža, ali roditeljski šok ga je naterao da stigne do vrata pre nje. „Šta si rekla?“ „Pitadu Brodija da me oženi. Sve sam smislila.“ „Kejti!“ „Volim  ga! Volim žeka!   Tata, nemam vremena da ti objašnjavam,  ali sve sam smislila. Veruj mi!“ „Sačekaj  malo i pusti da ti…“  Ali tada je video njeno lice i oči.  Zvezdice, pomislio je. Njegova derka je imala zvezde u očima. „Nema mu spasa.“ „Hvala ti.“ Bacila se ocu oko vrata. „Poželi mi sredu!“ „Sredno!“ Pustio ju je i gledao kako trči. „Dao, ušo“, promrmljao je.

132

*** Brodi je svratio u prodavnicu po mleko, hleb i  jaja. žek   je postao opsednut prženicama. Kada je stigao do svoje ulice, pogledao je na sat. Stigao  je deset minuta pre autobusa. Malo je pogrešio u proračunu. Mrzelo ga je da čeka  u kolima pa je izašao  i pustio Majka da trči  uz brdo i natrag. Stiglo je prolede,  pomislio je. rvede  je ozelenelo i rani cvetovi su se nazirali u pupoljcima. U vazduhu se osedalo još nešto. Moža nada. Kuda, maa još uvek neopremljena potpuno, izgle dala je kao dom. Uskoro de

imati ljuljašku u vorištu ili stolicu za ljuljanje na tremu. Moža ljuljašku na tremu. Za žeka de nabaviti mali bazen. žek i Majk bi mogli a se igraju u vorištu i a se valjaju po travi tokom toplih letnjih večeri, a on bi seeo na tremu u ljuljašci i posmatrao. Pore njega bi bila Kejt.

Zanimljivo je bilo što više nije mogao a zamisli buudnost ako Kejt nije bila u njoj.

Nije ni želeo. Morao je a'preuzme nešto, mislio je Broi. a sazna šta žek misli o svemu tome. Nakon toga je samo trebalo da proveri da li je i Kejt spremna za

sleedi korak. Moža je morao malo a je pogura u tom smeru. Ništa nije bilo savršeno, zar ne? Čitav život se sastajao o promena. Kao izgranja kude. Shvatio   je da imaju dobre temelje. Imao je zamisao u glavi  – on, Kejt, žek i eca koju de obiti kasnije. Kudi su bila potrebna eca. Morao je a počne a grai tu kudu. Moža ne bue spremna za brak  – pošto je tek pokrenula školu. Moža joj bude bilo potrebno vreme a se navikne na ieju a je majka šestogoišnjaku. Mogao je da joj da vremena. Stajao je i posmatrao svoje imanje. Zagledao se u ku du na bru koja kao a je

čekala. Nije mogao a joj a puno vremena. Kaa počne a grai, on ne pravi pauze. Želeo je da Kejt radi na tom projektu sa njim  – na najvažnijem grailištu u životu. Prvo je morao a razgovara sa žekom, razmišljao je ok je išao ka poštanskom sanučetu. Njegov sin mora a oseda bezbenost, sigurnost i sredu. žek je voleo Kejt, ali moža bi se zabrinuo a de se stvari promeniti kaa se on oženi sa Kejt. Morao je prvo a razuveri sina. Razgovarade večeras o tome, posle večere. Nije mogao a čeka više.

133

Kaa srei stvari sa žekom, smislide kako a kaže Kejt kako bi sve trebalo a prenesu na viši nivo. Uzeo je poštu iz sanučeta i pregleao je ok je hoao ka kamionetu. Iznenada se Kejt parkirala pored njega.

„Hej!“ Iznenađen, ubacio je poštu u kamionet. „Nisam očekivao a te viim ovde danas.“ Pošto je izašla iz automobila, uzela je kanap umotan u čvor koji je Majk bacio pred njena stopala, igrala se malo otimanja sa njim, a onda zarnahula i bacila kanap dovoljno daleko da bude zauzet neko vreme. Imala je dobar zamah. Dok ju je gledao kako se igra sa psom, Brodi je shva tio a ne može a čeka  još dugo. „Tražila sam te u školi“ , rekla mu je.

„Nešto se esilo?“ „Ne. Nikako. Nema nikakvih problema.“ Prišla mu je i pomilovala ga po gruima. Po navici mu je srce brže zakucalo o toga. „Nisi me poljubio ka si odlazio.“ „Vrata na kancelariji su bila zatvorena pa sam po mislio da si zauzeta. “ „Poljubi me sa“, primakla je usne njegovima. Izvila je obrvu kada ju je poljubio ovlaš i omakao se. „Bolje.“ „Kejt, autobus stiže za koji minut.“ „Bolje“, promrmljala je, privila se uz njega i naterala ga da se predomisli. Stisnuo je pesnicu oko njene majice na leđima, a ru gu umrsio u njenu kosu. Udovoljio je i sebi i njoj.

„Mmmm. Ovo mi se mnogo više sviđa. Prolede je“ , dodala je i odmakla se malo da bi mogla da mu vidi li ce. „Znaš li o čemu mla čovek mašta u prolede? Pored bejzbola.“ Osmehnuo joj se. „O oranju?“ Nasmejala se i zagrlila ga oko vrata. Žabe su poska kivale u njenom stomaku. Ali opaalo joj se. „obro, znaš li o čemu mlaa žena mašta? Šta ova mlaa žena mašta?“ „a li si ošla ove a bi mi to rekla?“ „a. Manje-više. Broi…“ ugrizla se za onju usnu, ali je izgovorila, „hodu a me oženiš.“ Ukočio se. Skamenio. U glavi mu je zujao roj poluelih pčela. Učinilo mu se, pomislio je. Mora da je to u pitanju. Nije mogude a ga je pitala a je oženi, a on  je proveo poslenjih pet minuta smišljajudi kako a je zaprosi. Da bi se pribrao, odmakao se korak unazad.

134

„Nije obar znak što se ponašaš kao a sam te uari la po glavi palicom.“ „Oakle to pitanje?“ Moža je sanjao. Ali izgledala je stvarno. I poljubila ga je stvarno. Njegovo uzlupano srce mu je govorilo da ne sanja. A i u svojim snovima je

on pitao nju. ođavola! „Ne može žena a priđe muškarcu usre bela ana i a ga pita a je oženi.“ „Zašto?“ „Zato…“  Kako je mogao da smisli razlog pored tog silnog zujanja u glavi? „Zato što se to ne rai.“ „E pa ja sam upravo uraila baš to.“  Osetila je kako joj se bes skuplja u grlu i kako joj je teško a guta. Prsti su joj rhtali ok je nabrajala razloge pomodu nj ih. „Viđamo se mesecima. Nismo eca. Uživamo jeno sa rugim. Poštujemo jeno rugo. Prirono je i potpuno logično a razmišljamo o braku.“ Morao ja da povrati kontrolu, shvatio je. Tu i u tom tre nutku. „Nisi rekla a razmislimo o braku. Nisi rekla da razgovaramo o tome. “ Što je bio i njegov plan a mu je ala priliku. „Postoji još mnogo uslova pore toga a li voje ljui uživa i poštuje jeno rugo.“ I voli jedno drugo, pomislio je. Silno ju je voleo. Ali morao je a zna šta očekuju u buudnosti  –  pojeinačno i zajeno, kao poroica. Ne ke stvari de morati a razmotre, jenom zasvaga. „Naravno“, rekla je. „Ali…“ „Haje a počnemo o tebe. Saa možeš a se vratiš svojoj plesnoj karijeri ka poželiš. Ništa te ne sprečava a se vratiš u Njujork na scenu .“ „Moja škola me sprečava. onela sam oluku pre nego što sam upoznala tebe.“ „Kejt, vieo sam te. Gleao sam te na bini i bila si poput čua. Poučavanje ti nikaa nede pružiti to.“ „Nede. ade mi nešto rugo, nešto što želim sa. Ni sam osoba koja donosi oluke olako, Broi. Kaa sam napustila trupu, znala sam šta raim. Znala sam šta napuštam i ge iem. Ako mi ne veruješ a mogu a se vežem za nekoga, neka ti bue. Ne poznaješ me.“ „Nije u pitanju poverenje. Samo sam želeo a to čujem o tebe. Kažeš da planiraš a ostaneš, to i misliš. Nikaa nisam upoznao nekoga ko je toliko usmeren na svoj cilj kao ti.“ Pre nekoliko trenutaka je mislio a zna kako a urai ovo. Korak koji de a načini kako bi je pitao a proveu život zajeno. Nastavak izgranje n a temeljima koje imaju. Iznenaa je žena završila kudu na brzinu i želela venac izna vrata. Ali morade a se vrate nekoliko koraka unaza kako bi izgraili stabilnu kudu. „Meni nije u pitanju samo karijera. Imam žeka. Sve što raim uključuje i njega.“ „Broi, svesna sam toga. Znaš a jesam.“

135

„Znam i a mu se opaaš, ali navikao je na sve kako jeste i mora a bue siguran u mene. Kejt…. oduvek je imao samo mene. Koni se razbolela kada je imao nekoliko meseci. Uvek je bila kod lekara, na terapijama i po bolnicama …“ „Oh, Broi.“  Mogla je da zamisli kako mu je bilo. Panika, promene. Bol i patnja.

„Nije mogla a bue uz njega, a ja sam se truio a ponesem sve što se ešavalo. Svet se rušio oko nas, a ja nisam imao ništa a ponuim žeku. Prve ve godine života su mu bile košmar.“ „Učinio si sve što si mogao a bue sredan i a ima normalan život. Zar ne viiš koliko ti se ivim i koliko te poštujem zbog toga?“ Zbunjen, zurio je u nju. Nikaa nije pomišljao a bi mogla a mu se ivi zbog roiteljstva. „To mi je bila užnost. Moram prvo a mislim na njega. Nismo u pitanju samo ti i ja, Kejt. Da jesmo … ali nismo. Ovakva promena menja život u potpunosti – mora da bue uključen u to.“ „A ko je rekao da nije?“ pitala je. „Pa, o đavola! Ne mogu tek tako a mu kažem a se ženim. Moram a razgovaram sa njim i da ga pripre mim. Kao i ti. Moraš o tome a razmišljaš. Mora da ti veruje koliko i meni.“ „Zaboga, O'Konele, da li ti je ikada palo na pamet da sam sve to uzela u obzir? Znaš me ved mesecima. Trebalo bi a me poznaješ bolje.“ „Nije u pitanju…“ „žek me je pitao a se uam za tebe!“ Brodi je zurio u njeno pobesnelo, crveno lice, a onda podigao ruke uvis. „Moram da sednem“, koraknuo je unazad i seo na panj koji je virio iz zemlje. Pas

mu je ubacio kanap u krilo pa ga je Broi bacio. „Šta si rekla?“ „Na kom jeziku ja pričam?“ pitala je. „žek me je juče zaprosio. On nema problema da donese odluku kao njegov otac. Pitao me je da se udam za tebe pre tebe. Nikaa nisam čula slađu ponuu. Očigleno istu o tebe nedu obiti.“ „obila bi je a si sačekala nekoliko ana“ , promrmljao je sebi u brau. „a li

ovo raiš a bi usredila žeka?“ „Slušaj me! Koliko go a volim to ete, ne bih se uala za njegovog praznoglavog oca a to ne želim. On smatra a smo svi obri jeni za ruge, ja se slažem sa njim. Ali ti ništa ne moraš a kažeš. Nastavi a seiš tu kao ispupčenje na tom panju.“ Ne samo a ga je Kejt prestigla, mislio je Broi, ved je i njegov šestogoišnjak stigao do cilja pre njega. Nije znao a li se ljuti ili ouševljen. „Moža ne bi bilo tako da me nisi iznenadila ovim predlogom. “

136

„Iznenaila? Kako je mogude a nisi vieo a se spre ma? Uradila sam sve da ti stavim o znanja. Zašto nisam premestila stvari iz sklaišta u stan, Broi? Organizovana, praktična žena kao što sam ja ne zanemaruje i ne olaže tako nešto osim ako ne namerava a živi tamo uopšte.“ Ustao je. „Mislio sam a želiš…  ne znam.“ „Zašto sam svaki sloboan trenutak provela sa tobom ili sa tobom i žekom? Zašto bih ošla tek tako ove, pogazila ponos i pitala te a me oženiš? Zašto bih bilo šta o ovoga raila a te ne volim? Iiote!“ Okrenula se i odjurila ka automobilu dok su joj suze bola i besa svetlucale u

očima. Oko srca mu se stegla pesnica. Krvnički. „Kejt, ako uđeš u taj auto, moradu a te izvlačim iz njega! Nismo završili!“ Stala je ržedi ruku na vratima. „Previše sam ljuta a razgovaramo sa.“ „Nedeš morati a razgovaraš. Ja du a pričam, ti duti. Sei!“ , rekao je i pokazao ka panju. „Nedu a senem!“ „Kejt!“ Poigla je ruke besno u vazuh, omarširala đo panja i sela. „Eto, jesi li sredan?“ „Prvo, nedu a se ženim sa bilo kim samo kako bi žek imao majku. I nedu a se ženim sa nekom koja ne ume a mu bue majka. Ostavimo to po strani sa i rešimo onos između nas voje. Znam a si ljuta, ali ne plači.“ „Nisi vrean mojih suza, svakako!“ Izvaio je maramicu i bacio joj je u krilo. „Reši ih se. Ionako mi je teško.“ Ostavila je maramicu tamo gde je pala i obrisala suze prstima. „obro, zamislimo da je ovo kutija“, pokazao je ka zemlji. „Sve što smo o

sa rekli ie u kutiju i zatvaram je. Otvoridemo je kasnije, ali sa počinjemo iznova odavde.“ „Što se mene tiče, možeš i a zakucaš ekserima poklopac i a baciš prokletu kutiju u rupu bez dna.“ „Planirao sam a razgovaram sa žekom večeras“, počeo je. „a viim šta misli o promenama. Pomislio sam da bi mu se dopalo jer poznajem svoje dete. Ne dobro koliko sam verovao jer ie okolo i prosi moju ženu iza mojih leđa.“

„Tvoju ženu?“ „Duti“, rekao je nežno. „a si sačekala još malo, započeli bismo ovaj razgovor ovako.“

137

Primakao joj se i poigao glavu kako bi ga gleala u oči. „Kejt, zaljubljen sam u tebe. Ne, sedi tu“ rekao joj je kaa je htela a ustane. „Pokušavao sam a razradim plan pre nego što si stigla.“ „Pre nego…“, ispustila je ugačak uzah. „Oh.“ Srce ju je žignulo i pogleala  je u zemlju. „a li je kutija obro zatvorena?“ „Jeste.“ „obro“, zažmurila je na trenutak i pokušala a razbistri misli, ali uzbuđenje koje je osedala joj nije ozvoljavalo a misli. Shvatila je a je sve savršeno. Apsolutno savršeno. „Hodeš li a počneš iz početka?“ pitala ga je. „O onog ela a me voliš.“ „Naravno. Volim te. Počeo sam a se zaljubljujem o prvog trenutka kaa sam te video. Ubedio sam sebe da nisi za mene i izbegavao te neko vreme. Poneka bih se zapitao, ali sam morao a se povlačim. Imao sam mno go razloga. Ne mogu da se setim nijednoga sada, ali imao sam ih.“

„Ali jesam za tebe, Broi. Kao što si i ti za mene.“ „One nodi u kudi tvoje sestre, nisam mogao više a zavaravam sebe. Znao sam a sam se zaljubio zauvek. Sve je postalo još jasnije kaa sam te vieo kako plešeš. Nije bilo lepo i slatko kao kaa sam te vieo kako plešeš u školi. Bilo je snažno i modno. To me je okusurilo.“ Kleknuo je ispre nje. „Kejt, pre nekoliko minuta sam stajao ove i razmišljao o buudnosti. Poneka zamišljam scene. Ti i ja seimo na ljuljašci na tremu koju  još uvek nisam kupio.“ Suze su navirale, ali ih je zaržavala. „opaa mi se ta scena.“ „I meni. Zamišljao sam kako graimo kudu, ne nalik onoj na bru. Kudu naše veze. Ozbiljno shvatam sve građevinske raove i truim se a sve što napravim, napravim tako da traje.“ „A ja sam te požurila.“ „Jesi. Ali shvatio sam još nešto. voje ljui ne moraju a hoaju istim tempom a bi završili na istom mestu u isto vreme. Na pravom mestu.“ Jena suza je skliznula niz obraz. „Ovo je pravo me sto za mene,“ uhvatila mu  je lice rukama. „Volim te, Broi. Hodu…“ „Ne, nemoj. Ja moram a načinim prvi korak.“ Ustali su. „Viiš li kudu na brdu?“ „a.“ „Potrebno joj je puno popravke, ali ima potencijala. Imam psa koji juri svoj rep u vorištu te skoro oronule kude. Imam sina koji stiže iz škole autobusom koji kasni. obar je ečak. Želim sve to a elim sa tobom. I želim a olazim u tvoju

138

školu a te gleam kako plešeš. Želim a imam ecu sa tobom. Mislim a umem sa decom.“ „Oh, Brodi.“ „Duti. Još nisam završio. Ka ođe leto, želim a seim u bašti koju demo zajedno da zasadimo. Samo sa to bom sve to želim.“ „Oh, Bože, pitaj me više pre nego što se onesvestim!“ „Baš voliš a me požuruješ. I to mi se sviđa ko te be. Udaj se za mene, Kejt!“, dodirnuo joj je usne svojima. „Uaj se za mene.“ Nije mogla a ogovori. Mogla je samo a mu se baci u naručje i zagrli ga svom snagom. Srce je pretočila u po ljubac i odgovorila mu jasnije nego da je koristila reči. Pas je počeo a skače i a trči ukrug oko njih. Zagrlivši Broija, Kejt je počela a se smeje. „Mnogo sam sredna!“ „I alje nisam čuo a si rekla da.“ Kejt se spremila da progovori, ali ju je presek ao zvuk kočnica školskog autobusa.

Okrenula se ržedi Broija rukom oko struka i gleala kako žek izlede na vrata. Pas mu je potrčao u susret. „Pusti mene“, rekla je Kejt. „Molim te. Hej, lepii“ „Dao.“ Pogledao je u suze na njenim obrazima i zabrinuto je upitao: „Jesi li se povredila?“ „Nisam. Poneka ljui plaču ka su toliko sredni a sve u njima eksploira. Tako je sa mnom saa. Sedaš se šta si me pitao juče, žek?“ Ugrizao se za usnu i pogleao zabrinuto u oca. „Aha.“ „Imam ogovor za obojicu.“  Jednom rukom je ržala Brodijevu, a drugom je otakla žekov obraz. „a!“ Oči su mu se raširile o srede. „Stvarno?“ „Stvarno.“ „Tata! Čik pogoi?“ „Šta?“ „Kejt de a se ua za nas. To je u reu,  je l’ da?“ „To je sasvim u reu. Iemo kudi.“ Ostavili su kamionet i automobil i šetali ka kudi zajeno. žek je trčao ispre njih, a pas ga je pratio u stopu. Na ivici travnjaka, Brodi je zastao, okrenuo se i poljubio je.

Ne, nije bilo u reu, pomislila je Kejt. Bilo je savršeno.

139

„T ata, koliko još? „Samo nekoliko minuta. Čekaj a ti napravim ovo“, poigao je žeka na stolicu i ispravio njegovu modernu, crnu kravatu. Na reveru mu je bila crvena

ruža. „Ruke su mi znojave“, rekao je Broi osmehujudi se. „Preomislio si se? ea kaže a se nekaa muškarci preomisle na an venčanja.“ „Ne, nisam se preomislio. Volim Kejt i hodu a se oženim njome.“ „I ja. Ti si mlaoženja, a ja sam kum.“ „Tako je!“ Omakao se i osmotrio sina. Šestogoišnjak u svečanom oelu. „obro izgleaš, žeks.“ „Baš smo zgoni. Baba je to rekla. I plakala je. Žene baš plaču na venčanjima. Maks mi je to rekao. Zašto to?“ „Ne znam. Možemo a nađemo neku ženu i a je pitamo.“ Okrenuo je žeka a se zajeno pogleaju u oglealu. „Veliki an. anas nas troje postajemo porodica.“ „obijam mamu i još baba i ea i tetki, stričeva, ujaka, rođaka i tako alje. Pošto poljubiš mlau, iemo na žurku ge de a bue puno torti. Baka je to rekla.“ Kejtina majka je rekla da može i a bi volela a je zove bako. žeku se opalo kako to zvuči. „Tako je.“ „Ona iete na meeni mesec a se puno ljubite.“ „Tako planiramo. Javljademo se, žek, i slademo ti razglenice“ , dodao je, pokušavajudi a se oslobodi treme što putuje bez sina. „Važi. Ka se vratite, živedemo zajeno. Ro kaže a dete ti i Kejt a napravite bebu na meenom mesecu. Hodete li?“ Oh, čoveče! „Kejt i ja demo a razgovaramo o tome.“ „Mogu li a je zovem mama?“ Broi je pogleao žekov oraz u oglealu. „a. Voli te žek.“ „Znam.“ žek je prevrnuo očima. „Zato se i uaje za nas.“ Brenon je otvorio vrata i ugleao mlaoženju i ku ma kako se osmehuju  jean rugom. „Momci, jeste li spremni?“ „a. Iemo, tata. Haje. Iemo a se venčamo!“ Kejt je izašla iz nevestine sobe ržedi oca za ruku. „Prelepa si,“ poljubio ju je u ruku. „Moja beba.“ 140