Nora-Roberts-Romantični-rančer.pdf

1 BalkanDownload

ROMANTIČNI RANČER NORA ROBERTS

2 BalkanDownload

1. Predeo jugoistočnog Vajominga bio je predivan. Prostrane ravnice i zelena brda smenjivali su se sa kamenitim planinama i gustim borovim šumama. Pogled je bio veličanstven i Samanta Evans je prestala za trenutak sa radom da bi se divila tom predivnom prizoru. Kamenite planine dominirale su nebom, njihovi vrhovi bili su pod snegom, iako je bila već druga polovina meseca marta. Samanta se pitala hoće li i iduće zime biti u Vajomingu. Zamišljala je duge šetnje po snegu koji škripi pod nogama, dok oštar vetar šiba po licu. Ali, to zadovoljstvo će imati tek onda kad joj sestra ozdravi i kada bude mogla da je ostavi samu. Dve duboke bore urezale su joj se između lepo izvajanih obrva. Sabrina je bila razlog njenog dolaska u Vajoming... u zemlju veličanstvenih planina i mirnih dolina, zemlju koja se toliko razlikovala od filadelfijskih oblakodera i prometnih ulica. Dve sestre su oduvek bila veoma bliske. Među njima je postojala ona posebna, magična intimnost koja je karakteristična za većinu blizanaca. One nisu bile identične. Mada su bile iste visine i građe, Samantine oči su bile tamnoplave, dok su Sabrinine bile svetlosive. Obe su imale ovalno lice, pravilan nos i senzualne usne, ali, dok je Samantina smeđa kosa dosezala do polovine leđa, Sabrinina pepeljastosiva kosa bila je kratka i kovrdžava. Čak i onda, kad se Sabrina udala za Dana Lomaksa i odselila stotinama kilometara daleko, da bi započela svoj novi život na ranču u Larami Bejsinu, njihova odanost ostala je nepromenjena. Bile su u kontaktu preko pisama i telefona što je mnogo pomoglo Samanti u trenucima tuge i usamljenosti. I, bila je presrećna kada joj je sestra saopštila da očekuje bebu. Smejale su se i dogovarale preko telefona. Bunovna, podigla je slušalicu i čim je čula Danov zabrinuti glas, rasanila se odmah. „Samanta” rekao je bez uvoda „Bri je bila jako bolesna. Uspeli smo samo da sačuvamo dete, ali, ona mora da se čuva još izvesno vreme. Moraće da leži i da ima stalnu negu. Pokušavamo da nađemo nekog ko će...” Samantine misli bile su zaokupljena samo njenom sestrom, bićem koje je volela najviše na svetu. „Ne brini, Dane, dolazim odmah.” Dvadeset i četiri sata kasnije bila je u avionu koji je leteo za Vajoming...

3 BalkanDownload

2. Pištanje čajnika trglo je Samantu iz dubokog razmišljanja i vratilo je u stvarnost. Stavila je čaj u kipuću vodu, zatim je uzela šolje i stavila ih na srebrni poslužavnik. – Vreme za čaj! – uzviknula je kada je ušla u dnevnu sobu. Poduprta jastucima, Sabrina je sedela na velikoj sofi. Mada joj je osmeh bio vedar, njeno lice je još uvek bilo bledo. – Kao na filmu – rekla je Sabrina dok je njena sestra spuštala tacnu na sto. – Ali, ova uloga dame s kamelijama počinje da me zamara. – Verujem ti – Samanta je usula čaj u šolje. – Ali, moraš se pomiriti s tim. Bri, moraćeš još dugo da ležiš. – Premestila je veliku sivu mačku iz Sabrininog krila u svoje, pružila Sabrini šolju s mirišljavim čajem i sela na tepih. – Da li ti je Šajlok pravio društvo? – Da, dozvolio mi je da ga češkam iza ušiju. Moram priznati da mi je drago što si ga ponela sa sobom, jer mi je on najveća zabava koju imam. – Uzdahnula je i spustila glavu na jastuk, posmatrajući svoju sestru ozbiljno. – Stidim se što ležim tako i sažaljevam samu sebe. Treba da sam srećna. Jadikujem, umesto da se radujem što ću roditi to dete. – Moraš malo i da jadikuješ, Bri – rekla je Samanta tonom punim razumevanja. – Navikla si da si stalno u pokretu. – Nemam pravo da se žalim. Napustila si posao i svoj dom da bi došla ovamo da me neguješ. – Uzdahnula je ponovo i suze su zamaglile njene lepe oči. – Da mi je Dan rekao da ćeš napustiti posao, ne bih nikada dozvolila da to učiniš. – Ne bi mogla da me sprečiš. – Samanta je pokušala da ublaži sestrino neraspoloženje. – Zato i služe starije sestre. – Nikada ne zaboravljaš na onih sedam minuta, zar ne? – Sabrinine oči se razveseliše, a na usnama zatitra blag osmeh. – Naravno da ne zaboravljam... to me čini superiornijom u odnosu na tebe. – Ali, napustila si posao, Samanta. – Neka te to ne brine – Samanta odmahnu rukom. – Naći ću drugi posao na jesen. Ima mnogo srednjih škola kojima je potreban nastavnik fizičkog. Osim toga, odmor mi je bio potreban. – Odmor! – uzviknu Sabrina. – Spremanje, kuvanje, nega bolesnika. Ti to nazivaš odmorom? – Draga moja Sabrina, da li si ikada pokušala da naučiš jednu ugojenu tinejdžerku da preskoči kozlića? Smučilo bi ti se kada bih ti ispričala kako to izgleda, prema tome, nemoj mi spominjati posao.

4 BalkanDownload

– Samanta, baš smo nas dve neki par! Da li misliš da je mama očekivala da ćemo nešto izuzetno postati kada nas je terala da idemo na sve one razne časove? – Ali, mi smo stekle široko obrazovanje. – Samantin osmeh je bio pomalo zloban. – Zar joj nisi zahvalna? Uvek nam je govorila – da ćemo joj biti zahvalne što smo učile balet i klavir. – I pevanje i jahanje – dopunila ju je Sabrina podrugljivo. – Gimnastika i plivanje – dodala je Salata. – Kuvanje i ručni rad – rekla je Sabrina i glasno se nasmejala. – Jadna mama. – Samanta je pomilovala Šajloka. – Mislim da je ona očekivala da ćemo se udati za neke veoma ugledne ličnosti i htela je da nas pripremi za tu ulogu. – Ne bi trebalo da teramo šegu s tim. – Sabrina obrisa oči maramicom. – Ti privatni časovi su nam omogućili današnju egzistenciju. – To je istina. Ali, sufle nisam naučila nikada da pravim. – Uh – Sabrina napravi grimasu, a Samanta podiže obrve. – Tačno. – Ali, zato imaš medalje – podseti je Sabrina. Njen osmeh je izražavao ponos. – Da, imam medalje i uspomene. Ponekad mi se čini da je to bilo juče, a ne pre deset godina. Sabrina se osmehnu. – Još uvek se sećam kako si bila uzbuđena kada si preskočila prečku i postavila novi svetski rekord u skoku uvis. Nisam mogla da verujem da si to bila ti. Kada su ti stavili olimpijsku medalju oko vrata bio je to najsrećniji trenutak u mom životu. – Sećam se kako su mi kolena klecala dok sam uzimala zalet. Bojala sam se da neću uspeti. A onda sam spazila mamu na tribini i setila se koliko se ona žrtvovala za nas. Znala sam da joj se moram odužiti i priuštiti joj to zadovoljstvo da se ponosi sa mnom. – I , ona se zaista ponosila tobom – Sabrina se osmehnu svojoj sestri bliznakinji. – Ponosila se tobom, iako ti to nikada nije kazala. – Ti si uvek bila puna razumevanja. Prema tome, izbij iz glave to da sam došla ovamo da bih ti učinila uslugu. Želim da budem ovde. Ja pripadam ovde. – Samanta – Sabrina ispruži ruku. – Ne znam šta bih radila bez tebe. Ne znam šta bih uopšte da nemam tebe. – Snašla bi se – odgovorila je Samanta i stegla sestri blago ruku. – Imaš Dana. – Da, imam Dana. – Njen osmeh je postao nežan. – Nedostaje mi najviše baš u ovo doba dana. Vratiće se uskoro kući. – Pogled joj je odlutao do zidnog sata koji je stojao iznad kamina. – Govorio je da danas treba da proveri ograde. Stalno ga zamišljam kako goni kradljivce stoke.

5 BalkanDownload

Sabrina se nasmeja i promeškolji na kauču. – Tipično velegradsko razmišljanje. Znaš, Samanta, ponekad ne mogu da zamislim kako izgleda Filadelfija. Džek Tener je odjahao sa Danom da provere da li su granične ograde u redu. – Džek Tener? – upita Samanta lenjo. – Ah, da, nisi se još upoznala s njim. Naš ranč se na severoistočnom delu graniči sa njegovim. Naravno, naš „Lejzi El” je mrvica u poređenju s njegovim rančom. Njemu pripada pola ove zemlje. – Znači, on je zemljoposednik – zaključila je Samanta. – Jeste – složila se Sabrina. – „Dabl Ti”, njegov ranč, najimpresivniji je ranč koji sam videla. To je super ranč, organizovan i opremljen najsavremenijom mehanizacijom. Dan kaže da je Džek ne samo sposoban rančer, već i biznismen. – Mora da je neki težak gnjavator – prokomentarisala je Samanta, mršteći se. – Sede kose, koščatog lica, sa gustim brkovima i velikim stomakom... Sabrina prasnu u smeh. – Ni blizu tog opisa! Džek Tener je sve samo ne gnjavator, a što se tiče fizičkog izgleda, on je jedan izuzetno zgodan muškarac. Zgodan, lep i bogat, devojke ga saleću kao pčele med. – To mi zvuči kao dobra prilika – rekla je Samanta nemarno. – Mami bi se sigurno dopao. – Apsolutno – složila se Sabrina. – Ali, Džeka nije lako upecati. Iako, kako Dan kaže, on uživa u tome da ga devojke saleću. – Znači, on je pun sebe – primeti Samanta nezainteresovano. – Nije on kriv što mu se one same nude – branila je Sabrina odsutnog Džeka Tenera, slegnuvši blago ramenima. – Pretpostavljam da će se uskoro skrasiti. Lesli Maršal... ranč njenog oca graniči se s druge strane ranca „Dabl Ti”... bacila je oko na njega. Ona je vrlo lepa i bogata devojka. – Idealna prilika za njega. – Hm, možda – promrmljala je Sabrina. Namrštila se blago. – Lesli je razmažena, ali, krajnje je vreme da se Džek oženi. On mi je veoma drag. Volela bih da se skrasi s nekom prijatnom osobom. – Čuj, to govori iskusna, udata žena – obratila se Samanta Šajloku koji je zadovoljno dremao u njenom krilu. – U braku je tek godinu dana i ne može da zamisli da je neko neudat ili neoženjen. – Tako je. Sada je na tebe red da se udaš. – Hvala što si mi skrenula pažnju na to. – Vajoming je pun zgodnih kauboja i rančera – nastavila je Sabrina i osmehnula se kada je Samanta napravila grimasu. – Mogla bi se skrasiti i na gorem mestu. – Ne bi mi smetalo da živim ovde, Bri. Dopada mi se ovo prostranstvo. Ali – zastala je značajno – nemam nameru da se udam i ne interesuju me nikakvi zgodni

6 BalkanDownload

kauboji i rančeri – ustala je polako. – Idem da vidim šta je sa pečenjem. Uzmi – pružila je sestri knjigu koja je stojala na stolu. – Čitaj ljubavne romane i uživaj. – Nećeš biti tako zajedljiva kada se zaljubiš – primetila je Sabrina s mudrim izrazom lica. – Naravno da neću – osmehnula se Samanta zamišljeno. Potapšala je sestru po ramenu i izašla iz sobe.

7 BalkanDownload

3. Samanta je pripremala povrće za večeru i razmišljala o sestrinim rečima. Ljubav, to osećanje joj je bilo potpuno nepoznato. Njeno iskustvo sa suprotnim polom bilo je oskudno. Nijedan muškarac nije nikada uspeo da probudi u njoj ona tanana osećanja o kojima su joj pričale njene drugarice. Ljubav, taj apstraktni pojam, mogla se odnositi samo na njenu sestru Bri. Njena sestra je bila nežnija i osećajnija. Mada se Sabrina trudila da bude hrabra i jaka, njena je sestra znala da je ona u suštini plašljiva i nesigurna osoba. Njoj su bile potrebne Danova podrška i ljubav, u ovom trenutku, njoj je bio potreban njegov zagrljaj. Pogledavši načas kroz prozor, Samanta je spazila siluete dvojice jahača koji su dolazili sa pašnjaka. Skinuvši svoju jaknu sa čiviluka ona istrča iz kuhinje napolje, na hladan martovski vazduh. Kada su se Dan i njegov pratilac približili, Samanta im je mahnula rukom i osmehnula se u znak pozdrava. Čak i na toj udaljenosti, primetila je Danov zabrinuti pogled. Ali, lice mu se ozari kada je prepoznao Samantu. – Da li je Sabrina dobro? – upitao je kada joj je prišao. – Jeste – uveravala ga je Samanta. – Jedino joj je dosadno i čezne za svojim mužem. – Da li je danas bolje jela? – Osmeh koji je u tom trenutku zatitrao na Samantinim usnama, učinio ju je lepšom nego ikada. – Svakim danom apetit joj je sve bolji i bolji. – Samanta pruži ruku i pomilova konja kojeg je Dan jahao. – Ono što joj je sada potrebno, to si ti. – Otići ću kod nje čim smestim konja u štalu. – Oh, Dane, za ime sveta. Idi kod nje što pre... ja ću odvesti konja u štalu. – Ali... – Nema problema, gazda – umeša se onaj drugi jahač i Samanta ga pogleda brzo. – Ja ću odvesti konja u štalu, a ti idi kod svoje gospođe. Dan uputi svom pratiocu jedan širok, zahvalan osmeh i sjaha sa konja. – Hvala – rekao je jednostavno, pružajući mu uzde i okrećući se prema Samanti. – Ideš li sa mnom? – Ne – zavrtela je glavom, zakopčavajući jaknu. – Vas dvoje treba da budete malo sami, a meni je potreban svež vazduh. – Hvala, Samanta! – uputio se prema kući. Samanta je sačekala da on uđe u kuću, a onda je prišla nogarima za sečenje drva i spustila se iscrpljena na njih. Naslonivši se leđima na ogradu, počela je da diše duboko, udišući oštar vazduh. Briga oko sestre, spremanje kuće, kuvanje i rano ustajanje učinili su svoje. Bila je umorna i potpuno iscrpljena.

8 BalkanDownload

– Još samo nekoliko dana – prošaputala je kada je zatvorila oči. – Još samo nekoliko dana, pa ću se naviknuti na sve ovo. – Zabacila je glavu unazad, prepuštajući se užitku koji joj je pričinjavao hladan vetar milujući je po užarenom licu. – Neobično mesto za dremanje. – Dubok muški glas je prenu iz kratkog razmišljanja. Zbunjena, ona pogleda čoveka koji je stojao pred njom. Lice mu je bilo koščato i preplanulo, a oči boje zada. Ispod velikog „stetson” šešira, provirivala je kovrdžava kosa boje zlata. – Dobro veče, gospođo! – Iako je učtivo dodirnuo šešir, u njegovim lepim očima se video podsmeh. – Dobro veče! – odvratila je, boreći se s dostojanstvom. – Možete se prehladiti sedeći tako napolju. Hladno je i duva vetar. – Glas mu je bio dubok i umirujući. Stojao je raskoračen i sa rukama u džepovima. – Ne bi trebalo da izlazite napolje bez šešira. – Dotakao je rukom obod svog šešira i dodao. – Šešir čuva glavu. – Nije mi hladno. – Za trenutak se uplašila da će je cvokotanje zuba izdati. – Izašla sam... samo da udahnem svež vazduh. – Da, gospođo. – Klimnuo je glavom i pogledao u sunce koje je nestajalo iza visokih planinskih vrhova. – Lepo veče za posmatranje zalaska sunca. Njene oči sevnuše zbog te njegove zajedljive primedbe. Bilo joj je neprijatno što ju je uhvatio kako drema. Njegove usne se polako razvukoše u osmeh. Ne mogavši da se uzdrži, Samanta se takođe osmehnu. – Dobro, priznajem. Uhvatili ste me kako dremam. Pretpostavljam da ne mislite da sam samo odmarala oči. – Dobro pretpostavljate, gospođo. – Njegov odgovor bio je ozbiljan i prožet izvinjenjem. – Pa – ustala je i pogledala ga u oči. – Ako ne kažete nikome za ovo, postaraću se da dobijete parče pite sa jabukama, koju sam pripremila za večeru. – Teško da ću odoleti takvoj uceni – rekao je, protrljavši rukom bradu. – Obožavam pitu sa jabukama. Naravno, pita sa jabukama nije jedina stvar na svetu koju obožavam. – Odmerio ju je jednim laganim i značajnim pogledom. Zabacio je šešir i osmehnuo se vragolasto. – Važi – pružio joj je ruku i ona ju je prihvatila. – Hvala – rekla je u jednom dahu, jer je srce počelo ubrzano da joj lupa kada je osetila dodir njegove ruke. – Izvinjavam se ako sam bila neprijatna oko onog sa Danovim konjem – rekla je brzo da bi prikrila svoju zbunjenost. – Ne treba da mi se izvinjavate – uveravao ju je milozvučnim tonom koji ju je odjednom iznervirao. – Mi svi volimo gospođu Lomaks. – Da, ovaj... ja... – zamucala je, osetivši odjednom potrebu da uspostavi što veću distancu između sebe i tog čudnog čoveka. – Bilo bi bolje da uđem unutra. Dan

9 BalkanDownload

mora da je gladan. – Skrenula je pogled s njega i spazila njegovog konja. – Niste rasedlali svoga konja. Niste još završili posao? – Jesam, gospođo, završio sam za danas. – U glasu mu se osećao smeh, ah, Samanti je to promaklo. Ona je zainteresovano posmatrala njegovog konja. Bio je to fantastičan arapski konj. Samanta se razumevala u konje i znala je odmah da je to čistokrvan arapski konj. Ali... za ime sveta...? – Pa, to je arapski konj rekla je naglas. – Jeste, gospodo – složio se nemarno. Samanta skupi oči i pogleda ga sumnjičavo. – Nijedan radnik na ranču ne bi mogao da jaše tako skupog konja – rekla je odjednom, gledajući ga pronicljivo. – Ko ste vi u stvari? – Džek Tener, gospođo – Širok osmeh otkri dva niza belih zuba. On podiže šešir i nakloni se blago. – Drago mi je što sam vas upoznao. Znači, to je taj zemljoposednik koji uživa da osvaja ženska srca, pomislila je Samanta gnevno. Njene oči potamneše od srdžbe. – Zašto mi to niste odmah rekli? – Upravo sam vam kazao – naglasio je. – Ah! – odmahnula je glavom i zabacila kosu unazad. – Znate vrlo dobro na šta mislim. Mislila sam da ste jedan od Danovih radnika. – Da, gospođo – klimnuo je glavom. – Prestanite s tim gospođo – prasnula je. – Kakav podao trik! Sve što je trebalo da učinite bilo je da otvorite usta i kažete ko ste. Ja bih sama odvela Danovog konja u štalu. – Nije mi smetalo da to uradim umesto Dana. – Osmeh koji joj je uputio izazvao je gnev u njoj. – Nije mi bilo teško, a i vi ste mogli malo da odspavate. – Pa, gospodine Tenere, napravili ste lepu šalu na moj račun. Nadam se da vas je to zabavljalo – rekla je hladno. – Jeste, gospođo – osmehnuo se ponovo – bilo je zabavno. – Rekla sam vam da prestanete... – ali, rečenicu nije dovršila. – Ali, zaboravite to. – Podigla je prkosno bradu i uputila se brzim koracima prema kuci. – Hej – doviknuo je kada je bila već kod ulaznih vrata. – Da li ću dobiti onu pitu sa jabukama? Ona se okrete i pogleda ga gnevno. Njegov duboki smeh pratio ju je sve dok nije ušla unutra i zatvorila vrata za sobom.

10 BalkanDownload

4. Samanta je kiptela od srdžbe, kada je ušla u dnevnu sobu. Videvši sestrino lice, Sabrina spusti glavu na jastuk, uze knjigu koja joj je ležala na krilu i poče tobože zainteresovano da čita. Dan nije primetio srdžbu na Samantinom licu, pa ju je pozdravio srdačnim osmehom. – Gde je Džek? – Njegov pogled skrete s nje na otvorena vrata odakle se video ceo hol. – Nemoj mi samo reći da je otišao kući, a da nije svratio na kafu? – Što se mene tiče, mogao je otići pravo u pakao... i to bez kafe. – Pretpostavljam da je hteo da stigne do kuće pre mraka – zaključio je Dan. Klimnuo je ozbiljno glavom, ali, oči su mu sijale vragolasto. – Ne izigravaj nevinašce, Dane Lomakse – okomila se Samanta na njega. – Podlo je što si dozvolio da poverujem da je on jedan od tvojih radnika i... – Prigušen smeh se čuo sa kauča. – Drago mi je što vidim da je i tebi smešno to što je tvoja sestra ispala budala. – Oh, Samanta, izvini – rekla je Sabrina i spustila knjigu. – Smešno mi je što si mislila od Džeka Tenera da je Danov radnik. – Prasnula je u smeh dok se Samanta borila između sreće što vidi svoju sestru tako razdraganu i srdžbe što je predmet njenog smeha. – A po čemu se on tako razlikuje od nekog radnika sa ranča? – upitala je nabusito. – Obučen je kao i svaki drugi kauboj ovde, a što se tiče njegovog šešira, mogao bi komotno da ga pokloni nekom muzeju. – Ali, ona je bila svesna, uprkos tome što to nije htela da prizna, da u tom čoveku postoji nešto što ga čini drugačijim od drugih muškaraca koje je do tada srela i upoznala, nešto što nije bila u stanju da definiše. Odlučno, odbacila je tu pomisao i rekla brzo. – Vrag da ga nosi! – Okrenula se ponovo Danu. – Zašto je tebe nazvao gazdom, a mene stalno oslovljavao sa gospođo... i to onim svojim otežućim glasom? – Verovatno iz učtivosti – sugerirao je Dan. Osmeh mu je bio prijatan i iskren. Samanta mu uputi pogled kojeg su se njeni učenici užasavali. – Muškarci! – Pogledala je u tavanicu i raširila nemoćno ruke. – Vi ste svi isti i branite jedan drugog. – Sagnula se, uzela Šajloka i otišla u kuhinju.

11 BalkanDownload

5. Vreme na ranču prolazilo je brzo. Mada je radila po čitav dan, Samanta je čeznula za fizičkim oduškom. Nesvesno, ona je podelila svoj život u tri kategorije: godine pre olimpijade, period olimpijskih igara i period posle Olimpijade. Pred olimpijski period se sastojao od niza privatnih časova, časova klavira, pevanja, igranja i maminog neumornog ponavljanja: „Trudi se da postaneš dama.” Obećavala je mnogo u svojoj dvanaestoj godini. Njen instruktor atletike, oduševljen njenim talentom, obavestio je o tome njenu majku koja je bila više razočarana nego oduševljena time. Mada je majka bila protiv toga da Samanta trenira atletiku ozbiljno, Samanta joj se potpuno posvetila. Vežbala je mesecima, učestvovala najpre na državnim takmičenjima, potom na međunarodnim. Kada je izabrana u olimpijski tim, to je bio samo jedan korak dalje na putu koji je odabrala. A onda je prošla Olimpijada i ona je morala da promeni dotadašnji način života. Trebalo je poći na studije i razmišljati o životnom pozivu. Godine su prolazile i ona se kao kroz san sećala svojih atletskih takmičenja. Njen život se sada ponovo menjao, mada nije znala u kom pravcu. Proteglila se i rukom izmasirala vrat. Odjednom, kuhinjska vrata se otvoriše širom i u kuhinju uđoše Dan i Džek Tener. Samanta hrabro izdrža podrugljivi pogled tih zelenih očiju, ali, u sobi je osetila uzbuđenje i neku nelagodnost pri ponovnom susretu s tim neverovatnim čovekom. S izveštačenim osmehom, obratila se svome zetu. – Zdravo Dane! Kako to da si kod kuće u ovo doba dana? – namerno je ignorisala čoveka koji je stojao pored njega. – Danas nisam išao daleko – objasnio je Dan. Skinuo je jaknu i šešir i okačio ih na čiviluk. – Džek mi je pomogao, pa sam smatrao da je red da ga pozovem na ručak. – Nadam se da vam neću smetati, gospođo – osmehnuo se Džek Tener. – Ne smetate mi, gospodine Tenere. Ali, moraćete da se zadovoljite sa gulašom. – Moje omiljeno jelo... – ućutao je načas, zatim namignuo – odmah posle pite sa jabukama. Samanta ga okrznu pogledom, zatim se okrete i nastavi da meša gulaš koji se polako krčkao na štednjaku. – Idem samo da se javim Sabrini – rekao je Dan i izašao iz kuhinje. Samanta se trudila da ne obraća pažnju na Džekovo uznemiravajuće prisustvo. Mešala je gulaš neumorno. – Miriše odlično – Džek je prišao štednjaku. Samanta je iz komode vadila tanjire.

12 BalkanDownload

– Ne pričate mnogo, zar ne? – rekao je nemarno iza njenih leđa. Samanta se okrete i pogleda ga hladno. – Stvarno nemam šta da pričam sa vama, gospodine Tenere. – S mukom se trudila da joj glas zvuči hladno i rezervisano, iako joj je krv jurnula u lice. – Mi ovde ne držimo mnogo do formalnosti – rekao je i uspravio se. – Zovite me jednostavno Džek. – Iako je govorio s onom svojom uobičajenom lenjošću, ton mu je bio zapovednički. Samanta prkosno podiže bradu. – Možda se meni više dopada ta formalnost, gospodine Tenere. Njegove usne se razvukoše u nemaran osmeh i Samanta spazi nešto u njegovim očima, nešto po čemu se on razlikovao od običnog rančera. Bila je to snaga. Zapitala se kako to nije primetila još pri prvom susretu s njim. – Bojim se da ćete morati da menjate neke svoje navike – zastao je a zatim lenjo dodao – gospođo. Ovu mučnu situaciju je prekinuo Danov dolazak. Samanta je počela da sipa gulaš u činiju i s užasom je konstatovala da joj ruke podrhtavaju. Taj čovek ju je nervirao s tom svojom arogantnom samouverenošću. Goreg muškarci od njega nije srela do sada, pomislila je. – Da li je sve u redu, Samanta? – upitao je Dan, prekidajući tu naelektrisanu atmosferu. – Šta kažeš? Izvini, nisam te čula. – Pravićeš Džeku društvo za ručkom, zar ne? Ja ću ručati u dnevnoj sobi sa Sabrinom. Ona se neprijatno iznenadila. – Naravno – odgovorila je s izveštačenim osmehom. Uskoro, Samanta je sedela za stolom prekoputa čoveka čije je društvo toliko želela da izbegne. – Ručak vam je odličan, Samanta. – Ona začuđeno podiže obrve kada ju je on oslovio imenom, ali se uzdržala od bilo kakvog komentara. – Hvala, gospodine Tenere. To je samo jedan od mojih mnogobrojnih talenata. – U to ne sumnjam – složio se klimnuvši glavom. – Niste se mnogo promenili od one devojčice sa slike u Sabrininoj spavaćoj sobi. – Samanta je bila zapanjena. – Pretpostavljam da ste tada imali petnaest godina – nastavio je. – Malo ste mršaviji nego sada, ali, kosa vam je ista... neposlušna i tršava. Još uvek zapanjena, Samanta je ćutala i posmatrala ga netremice. – Slikali ste se kada ste osvojili i drugu zlatnu medalju. Samanta je tada zaista imala petnaest godina. Slika je napravljena u trenutku kada su joj stavljali zlatnu medalju. – Zaboravila sam da Bri ima tu fotografiju – rekla je konačno – Bilo je to davno. – A sada predajete u školi. Ne ličite mi na profesorku fizičkog vaspitanja. – Stvarno?

13 BalkanDownload

– Stvarno, gospođo! – Zavrteo je glavom polako i posmatrao ju je pronicljivo. – Ne izgledate ni dovoljno snažni, ni dovoljno stari. – Uveravam vas Džek, da sam ja dovoljno snažna i dovoljno stara za taj poziv. – Šta vas je navelo da postanete profesor fizičkog vaspitanja? – Zbunilo ju je njegovo neočekivano pitanje, pa je nemo zurila u njega. – Pa, ja... – slegla je ramenima. – Naša majka je bila fanatik i mučila nas je privatnim časovima iz svih mogućih oblasti. – Osmehnula se i protiv svoje volje. – Imale smo privatne časove iz svega i svačega. Mamino geslo je bilo: Steći široko obrazovanje. Bilo kako bilo, Bri se opredelila za muziku, a ja za sport. – Da li volite svoj poziv? Da li ste srećni? – Volim ga, i srećna sam – odgovorila je. – Volim aktivnost... svaku aktivnost fizičkog tipa. Naravno, i takav posao može ponekad da bude dosadan. Neke učenice više vole da flertuju sa dečacima nego da rade fiskulturu. – A vas više interesuje gimnastika nego muškarci? – Ovo pitanje je propratio jednim širokim osmehom. – To nema veze jedno s drugim – obrecnula se. – Vi u stvari ne mislite tako? Samanta ustade sa stolice i priđe štednjaku. – Jeste li za kafu? – Jesam, gospođo, i to za crnu kafu. Ona s treskom spusti šoljice na sto. Usula je kafu i kada je htela da mu pruži šoljicu, on je uhvati za ruku i steže je snažno. Ne pokušavajući da izvuče ruku, ona ga pogleda gnevno. – Šta hoćete? – pitala je gotovo šapatom. Njegove podrugljive oči posmatrale su je dok mu je pogled klizio i polako se zaustavio na njenim senzualnim usnama. – Nervozni ste – primetio je mirno. – Tako mala, a tako ratoborna. – Nisam ja mala – odvratila je gnevno. – Vi ste visoki. – Pokušala je da izvuče ruku, ali, bez uspela. – Oči su vam fantastične kad ste ljuti, Samanta. – Ton mu je bio raspoložen. – Temperamentni ste, rekao bih. – Nasmejao se i privukao je k sebi. – Vi ste nemogući – rekla je i pokušala ponovo da oslobodi ruku. – Zato što sam vam rekao da ste lepi? Samo sam istakao ono što je očito. Siguran sam da su vam to i drugi kazali. – Svi vi muškarci ste isti. – Samanta je kiptela od srdžbe. – Nasrtljivi i glupi. – Ja nisam glup, Samanta. – Glas mu je bio neobično mek. Za trenutak, iz njega nije više govorio kauboj, već muškarac obuzet strašću. – Sledeći put kada te uhvatim, neću ti držati samo ruku. – Pustio joj je ruku i zavalio se u stolicu. – Upozorio sam te na vreme.

14 BalkanDownload

6. Kasnije, dok je Sabrina spavala, Samanta je pokušala da čita, ali nije nikako mogla da se koncentriše na ono što je čitala. Uzdahnuvši iritirano, ostavila je knjigu i prišla prozom. Kakav nemoguć čovek! Nema sumnje da smatra sebe neodoljivim. Nakon nekoliko minuta odmakla se od prozora i počela nervozno da šeta gore-dole po sobi. Kakav arogantan i drzak čovek! Shvativši da će joj jedna kratka šetnja pomoći da zaboravi Džeka Tenera, prestala je da se šeta po sobi i uzela toplu jaknu. Trenutak kasnije, bila je već napolju i posmatrala sa divljenjem vedro, zvezdano nebo. Iz daljine čula je zavijanje kojota. I, odjednom je shvatila da se zaljubila u Vajoming. Te visoke planine i prostrane doline začarale su i nju i ona je bila presrećna što je došla ovamo. – Samanta, ostala si dugo napolju – rekla je Bri kada je Samanta ušla u sobu i sela u fotelju pored rasplamsale vatre u kaminu. – Mora da si se smrzla. – Nisam. – Samanta ispruži noge i uzdahnu. – Prija mi kada sam napolju. Fantastično je! Do sada nisam znala da je nebo tako veliko... beskrajno... Sumnjam da ću ikada navići na takvo prostranstvo. – Pogled joj skrete na snažno građenog muškarca koji je sedeo na kauču pored njene sestre. – Pitam se da li je i tebi to tako lepo, Dane, s obzirom da živiš ovde od kako si se rodio? – Provukavši prste kroz svoju gustu kosu, uzdahnula je oduševljeno. – Za onog ko je navikao na prometne ulice i oblakodere, sve ovo je... – slegla je ramenima i raširila ruke. – Nisi baš imala prilike da mnogo vidiš otkako si došla ovamo – primetio je Dan. – Kod nas si već mesec dana, a nisi otišla od kuće dalje od četvrt milja. – Ima vremena... videću sve kasnije. Ostaću ovde do kraja leta. – Ali, nije pošteno od nas što smo te vezali za kuću, Sem – rekao je Dan i zavalio se na naslon kauča. – Čak i najodanija sestra ima pravo na jedan slobodan dan u nedelji. – Ne budi lud. Govoriš kao da vam ja robujem od jutra do mraka. Pola dana praktično ne radim ništa. – Svesni smo koliko mnogo radiš, Samanta – rekla je Sabrina tiho, pogledavši značajno Dana. – Znam koliko ti je teško što se ne baviš sportom... to ti i teže pada nego sav ovaj posao. Znam i to da si napustila svoj način života da bi došla ovamo da me neguješ. – Oh, Bri, prestani već jednom s tim – počela je Samanta i promeškoljila se nelagodno. – Kako bih zavolela Vajoming da nisam došla ovamo? – Mi smo ti zahvalni – umešao se Dan – i sutra ćemo ti to i praktično pokazati. Sutra ćeš imati slobodan dan, prema tome, ne želimo da te vidimo u kući.

15 BalkanDownload

– Šta? – Samanta je prvo pogledala, Dana, zatim svoju sestru. – Tako je – potvrdio je Dan i osmehnuo se kad je spazio zaprepašćenost na licu svoje žene. – Sutra je nedelja i ja ću biti sve vreme kod kuće sa svojom ženom. A ti... – on uperi prstom u svoju svastiku – ti ćeš izabrati konja i odjahati gde ti je volja. I dalje zaprepašćena, Samanta je naglo ustala. – Ne šališ se? – Njeno lice se ozari od zadovoljstva i Dan se nasmeja od srca. – Ne šalim se. Trebalo bi da imaš više slobodnih dana. – Uzet ću sivog mustanga – rekla je Samanta brzo, ne obraćajući pažnju na njegovu poslednju primedbu. – Da li se slažeš? Dan se nasmejao i klimnuo glavom. – Spuk je odličan konj. Malo je živahan, ali, sudeći po onome što sam čuo od Sabrine, ti ćeš ga savladati. – Obećavam ti da ću biti oprezna s njim. – Pritrčala mu je i zagrlila ga u svom oduševljenju. – Hvala ti. Ti si najbolji zet na svetu. – Čini mi se da ti je sestra oduševljena ovom idejom, Sabrina prokomentarisao je Dan, pogledavši svoju ženu preko Samantinih ramena. – U stvari, rekao bih da je van sebe od sreće. – A ja sam mislila da mogu da prikrijem svoje emocije. – Samanta ga je razdragano poljubila u obraz. – Budi spremna za devet – potapšao ju je po ramenu. – Džek će doći po tebe u to vreme. – Džek? – ponovila je Samanta. Osmeh je iščezao sa njenog lica. – Da, on će poći s tobom na jahanje. U stvari – nastavio je Dan – ta ideja je potekla od njega. Predložio mi je to danas popodne. Rekao je da bi bilo dobro da se malo izvučeš iz kuće. – Uzdahnuo je i slegao ramenima pokajnički. – Stidim se što se ja nisam toga setio. Bio sam prezauzet i nisam primetio da si umorna i iscrpljena. – Nisam umorna – porekla je automatski. – Onda si sputana? – primetila je Sabrina sa značajnim osmehom. – Možda malo – priznala je nerado. – Lepo je što se gospodin Tener brine o mom zdravlju – uspela je da izgovori njegovo ime mirno – ali, stvarno nema potrebe da ide sa mnom. Znam da on ima prečeg posla nego da zabavlja mene. – Pa, ne bih rekao da i on tako misli – rekao je Dan. – To je bio njegov predlog i on je bio oduševljen tom idejom. – Ne shvatam zbog čega bi bio oduševljen – promrmljala je. – Osim toga, ne želim da mu se namećem. Mi se jedva poznajemo. Mogu da idem i sama. – Koješta! – Danov protest je bio dobroćudan, ali odlučan. – Ne bih mogao da te pustim samu, bez obzira na to što umeš da jašeš. Ne poznaješ još ovaj kraj i mogla bi lako da se izgubiš. Uvek postoji mogućnost da ti se dogodi neka nezgoda. Osim toga – dodao je s osmehom – ti si član porodice, a ja sam odrastao sa Džekom, prema

16 BalkanDownload

tome, vas dvoje niste strani jedno drugom. Ako ko poznaje Vajoming, onda je to Džek. Samanta pogleda u svoju sestru, tražeći pomoć, ali, Sabrina je bila zaokupljena svojim ručnim radom. Samanta sleže ramenima rezignirano i osmehnu se usiljeno. – Biću spremna u devet – rekla je, a u sebi je pomislila: ako Džek Tener može da izdrži jedan dan u mom društvu, onda mogu valjda i ja u njegovom.

17 BalkanDownload

7. U nedelju ujutru nebo je bilo prozirno kao safir. Sunce je sijalo stidljive, pružajući malo toplote. Sa zlovoljom, Samanta je konstatovala da se uspavala. U velikoj žurbi, istuširala se i obukla tamnozelene jahaće pantalone i debeli beh pulover. Bat njenih jahaćih čizama odzvanjao je holom dok je išla prema kuhinji. Na mrštila se kada je stigla do zasvođenog prolaza i ušla u kuhinju. Džek je već sedeo za stolom i pio kafu. Konstatovala je s nelogičnom pristrasnošću da je on zaista neobično privlačan. – Stigli ste već! – Njen pozdrav je bio daleko od ljubaznog, ali, on joj je podario jedan prijatan osmeh. – Dobro jutro, gospođo! – Nemojte opet počinjati s tim gospođo – rekla je. On je ćutao, a ona je sipala kafu u šoljicu. – Izvinjavam se. – Stavila je parče hleba u toster, okrenula se i osmehnula mu se miroljubivo. – Uspavala sam se. Nadam se da me niste dugo čekali. – Imam ceo dan na raspolaganju – odgovorio je i naslonio se lenjo na naslon stolice. Ona je iz frižidera izvadila slaninu i jaja. – Jeste li doručkovali? – upitala ga je pozivajučim tonom. – Jesam, hvala! – Ustao je, nasuo sebi još jednu šolju kafe i ponovo seo za sto. – Dan je već spremio doručak za sebe i Sabrinu. Doručkuju u svojoj sobi. – Oh! – Ona vrati slaninu i jaja u frižider i izvadi buter. – Zar nećete da doručkujete? – Ja doručkujem samo tost i kafu. Ne jedem mnogo ujutru. – Ako uvek jedete toliko – primetio je pijuckajući kafu – nije čudo što ste tako sitni. – Za ime sveta. – Okrenula se naglo, držeći nož u ruci. – Nisam sitna. On podiže ruke u znak predaje. – Nemam običaj da se prepirem sa naoružanom ženom. – Jeste li gotovi? – Ustao je kada je ona pojela tost i popila drugu šoljicu kafe. Kada je promrmljala da je spremna, on je skinuo njenu jaknu sa vešalice i pridržao joj da je obuče. Ona se ukrutila kada je osetila njegove ruke na njezinim ramenima koje su je polako okrenule prema sebi. Njen puls se odjednom ubrza. Kao da je to osetio, on poče polako da je zakopčava. Samanta načini pokret kao da će pobeći, ali, on je uhvati za jaknu i zadrža je.

18 BalkanDownload

– Ovako malo, lepo stvorenje – rekao je otežući i gledajući je pravo u oči – ne sme da ozebe. – Kada ju je zakopčao, uzeo je Sabrinin šešir i stavio joj | na glavu. – Ovo će vam grejati glavu. – Hvala – rekla je i natukla šešir na glavu. – Nema na čemu, Samanta. – Lice mu je bilo smireno dok je oblačio svoju jaknu. Dok su išli prema štali, Samanta je morala da požuri da bi išla ukorak sa Džekom. Iako nerado, morala je da prizna da joj se dopada taj njegov samouvereni, nonaštalni hod. Rančerski radnik je osedlao sivog mustanga i izveo ga iz štale. – Dobro jutro, gospođice – osmehnuo se ljubazno. – Dan je kazao da vam pripremim Spukija. – Hvala! – Samanta mu uzvrati osmeh i potapša mustanga po vratu. – Mogla sam to i ja da uradim. Ne volim da vas ometam u radu. – Niste me omeli u radu, gospođice! Dan je rekao da ne smete danas ništa da radite. Idite i lepo se provedite, a ja ću istimariti Spukija kada se vratite. Samanta je s lakoćom uzjahala konja i našavši se u sedlu, osetila je veliko uzbuđenje. Oduvek je volela da jaše, ali, to zadovoljstvo pružalo joj se retko. – Dobro čuvaj gospođicu Evans, Džek – rekao je kauboj i namignuo mu, što je Samantinom oku promaklo. – Ne brini za gospođicu Evans, Lone – Džek je uzjahao svoga Arapa – čuvaću je kao oči u glavi. Samanta je grimasom propratila ovu Džekovu primedbu i galopom krenula za njim. Što su se više udaljavali od ranča, tako je popuštalo njeno loše raspoloženje. Uživala je dok je vetar šibao po licu i udisala duboko svež vazduh. Nekih petnaest minuta su jahali u tišini. Džek ju je pustio da uživa u jahanju i lepoti okolnih pejzaža. Nešto protrča poljem i Samanta zauzda konja i pokaza rukom. – Šta je to? – Antilopa – odgovorio je Džek, mršteći se, jer mu je sunce sijalo u oči. – Oh! – uzviknula je Samanta oduševljeno. Posmatrala je tu gracioznu životinju sve dok nije iščezla iz vidokruga. Mora da je fantastično tako trčati, graciozno i slobodno. – Okrenula se prema njemu koji ju je netremice posmatrao. Njegove oči su imale izraz koji ona nije mogla da shvati. Njenim telom prođoše blagi žmarci. Odjednom, njegov izraz se promenio. Ozbiljnost njegovog lica narušio je blag osmeh. – Jednog dana, tebe će neko uhvatiti, mala antilopo. Ona zatrepta potpuno zbunjena i pokuša da se seti o čemu su to razgovarali. Njegov osmeh postade širi. On pokaza rukom na veliko, ogromno stablo, nekih četvrt milja udaljeno od njih.

19 BalkanDownload

– Hajde da se trkamo. – U njegovom ležernom tonu naslućivao se izazov. Njene oči zasjaše od oduševljenja. – Pored takvog konja, moje šanse su slabe – rekla je, pokazujući rukom na njegovog konja. Džek zabaci šešir da bi je bolje video. – Daću ti pedeset metara prednosti. – Nećemo zajedno startovati? – Nećemo, gospođo! Samanta se za trenutak zamisli, a zatim se osmehnu. – Dobro, Džek Tenere, pristajem! Ona odjaha pedesetak metara dalje od njega, zatim stade i okrete se. – Sada! – uzviknula je i pojurila galopom. Stigla je do cilja sekund pre njega i kada je zauzdala konja, prasnula je u razdragani smeh. – Oh, bilo je fantastično! – Ako ikada odlučiš da promeniš svoj poziv, Samanta, računaj da te čeka posao kod mene na ranču. Dobro bi mi došao neko ko jaše tako kao ti. – Imaću to u vidu iako sam svesna da si namerno pustio da te pobedim. – Njih dvoje su spontano prešli na prisno oslovljavanje. – Otkuda ti ta ideja? – oslonio se rukom o sedlo i posmatrao ju je zamišljeno. – Nisam glupa. – Njen osmeh bio je dobroćudan i prijateljski. – Ne bih mogla da pobedim tvoga konja ni za sto godina. Tebe bih možda mogla – dodala je s blagom arogancijom – ali, ne i tog konja. – Prilično si pronicljiva, zar ne? – uzvratio je s osmehom. – Jesam – složila se. – I – nastavila je, sklanjajući kosu s lica – nisam krhko žensko stvorenje kojem treba popuštati. Iz iskustva znam kako izgleda pobediti, a kako izgubiti – osmehnula se i podigla obrve. – Primio nam to k znanju. – Nahnuo je glavu kao da je želio da je pogleda iz drugog ugla. – Odsada, Samanta, nema više popuštanja. – Osmehnuo se, ali ona nije bila sigurna da misle isto. – I ja znam kako se pobeđuje – dodao je polako. Nastavili su laganim kasom i prošli rukavac reke Bou. Tu su predahnuli da bi napojili konje. Ispunjavajući Samantinu želju, Džek je počeo da joj kazuje imena okolnih planina. Pokazujući rukom niz planinskih vrhova, rekao je da se oni pružaju od istočnog Kolorada do Laiami Rejndža. – Nikada ih se neću nagledati – prošaputala je Samanta, fascinirana lepotom planinskog masiva čiji su se vrhovi pokriveni snegom presijavali na suncu. – Pretpostavljam da si se navikao na njih. – Nisam – u njegovom glasu nije bilo podsmeha. – Čovek se nikada ne može navići na njih. Ona se osmehnu nesigurno. – Ima li tamo gore medveda? – upitala je.

20 BalkanDownload

On pogleda načas u planine, zatim se osmehnu i skrenu pogled na nju. – Ima crnih medveda i grizlija – odgovorio je. – Lososa, kojota, planinskih lavova... – Planinskih lavova? – ponovila je nervozno. – Ne postoji mogućnost da nabasaš na jednog od njih – rekao je s osmehom. Ona je zanemarila njegov podrugljivi ton i počela da luta pogledom po ogromnom prostranstvu. – Pitam se da li je ovo izgledalo isto i pre sto godina? – Uglavnom. One se nisu mnogo promenile – pokazao je rukom na planinske grebene. – Indijanaca nema više – nastavio je, kao da je razmišljao naglas. – Bilo je Sijuksa, Šajena, Kroa, Sošona... i svi su se oni kretali slobodno po ovoj zemlji, sve dok na nju nije kročio prvi beli čovek. Onda su došli traperi i počeli da trguju s Indijancima. – Okrenuo se i pogledao je, kao da se odjednom setio da je i ona tu. – Ti si profesor – osmehnuo se. – Trebalo bi o tome ti da pričaš meni. Samanta zavrte glavom. – Moje poznavanje istorije Vajominga ograničeno je na vestern filmove u kasne sate. Jahali su polako jedno pored drugog. Ona je potpuno zaboravila na averziju koju je osećala prema čoveku koji je jahao pored nje. – Ne mogu da zamislim da su se na ovom mestu odigrala tolika zverstva i ubijanja. Ovde je bilo dovoljno mesta za sve njih. Ovog puta je Džek zavrteo glavom. – 1841. godine, preko sto i pedeset hiljada ljudi prošlo je ove planine, idući ka zapadu, a nekoliko godina kasnije, pedeset hiljada ljudi prešlo je na ovu zemlju na svom putu za Kaliforniju i u potrazi za zlatom. Ovo je bila zemlja Indijanaca, pripadala je njima generacijama. Ali, kada nastupi glad, ljudi zaboravljaju na sve i počinju da se bore. Ugovori su potpisivani, obećanja davana i prekršavana obostrano. – Slegao je ramenima. – Tokom 1860. godine, pokušali su da omoguće Bozemanovprolaz od tvrđave Larami od Montane i izbio je pravi rat. Put je vodio kroz zemlju Sijuksa. Došlo je do stravične borbe i masakra žena i dece. Zatim su usledili novi sporazumi, nova obećanja i nova nerazumevanja koja su dovela ponovo do novih ubijanja i masakra. Konačno, masakr je okončan tako što su beli porazili Indijance i smestili ih u rezervate. – Ne čini mi se pošteno – prošaputala je Samanta sa blagim prizvukom tuge u glasu. – I nije – složio se i pogledao je ozbiljno. – Život nije uvek pošten, zar ne, Samanta? – Pretpostavljam da nije – uzdahnula je. – Tebi je izgleda dobro poznato šta se odigralo ovde. Bio bi dobar profesor istorije.

21 BalkanDownload

– Poznato mi je. – Gledao ju je čudno i ironičan osmeh mu se pojavio na usnama. – Moja baka je živela devedeset i osam godina. Ona je bila iz plemena Sijuksa. Samanta podiže obrve zapanjeno. – Oh, volela bih da sam mogla da je upoznam. – Ona je bila fantastična žena. – Za trenutak, osmeh je iščezao s njegovog lica. – Od nje sam naučio mnogo. Naučila me je da zemlja ostaje zemlja, bez obzira ko po njoj hoda, a život teče, borio se ti protiv toga ili ne, i kada nešto želiš treba da se boriš za to, sve dok to i ne dobiješ. Samanlin pogled je lutao po ogromnom prostranstvu. – Volela bih da da sam mogla da vidim sve ovo pre nego što su postavljene sve te ograde... pre svih onih krvoprolića i borbi. Džek je pokazao rukom na nebo. Pogledavši gore, Samanta je spazila jednog orla koji je u veličanstvenom letu kružio nebom. Oboli su konje i nastavili da jašu u tišini. – Nadam se da ti je lepo i prijatno na ovom izletu i da ti je to neka vrsta kompenzacije za brigu oko tvoje sestre – rekao je Džek konačno. – Ne treba mi nikakva konpenzacija za to što negujem Bri, ona je moja sestra i... – I, to ti je dužnost? – Pa, jeste. Uvek sam se starala o Bri, ona je nežnija, ne... nesamostalni ja od mene. – Slegla je ramenima, osećajući se nelagodno, mada nije znala zbog čega. – Tata se uvek šalio govoreći da sam ja, dok smo još bile u maminoj utrobi, uzela polovinu snage od Bri. Ja sam joj potrebna – dodala je samouvereno. – Ona ima Dana – podsetio ju je Džek. – I ona je odrasla kao i ti. Da li ti je ikada palo na pamet da treba da živiš svoj život sada kada Sabrina ima muža koji će se starati o njoj? – Ja je ne otimam od Dana – rekla je brzo, – Pretpostavljam da možeš zamisliti kako bi to izgledalo da je on morao sam da se stara o kući i ranču i o njoj. – U njenom pogledu bilo je i gneva i očaja. – Šta očekuješ da treba da uradim? Da sedmi u Filadelfiji i učim decu da vežbaju na spravama, dok moja sestra vapije za mojom pomoći? – Ne Samanta. – Pogledao ju je strpljivo, a to joj je bilo gore nego da se izvikao na nju. – To što ti radiš plemenito je i nesebično. – Nema tu nikakve plemenitosti i nesebičnosti – prekinula ga je iritirano. – Mi smo sestre. I više od toga... mi smo bliznakinje. Delimo život još od začeća. Ti ne možeš da shvatiš tu vezu koja postoji među blizancima. Napustila bih hiljadu poslova kada je Bri u pitanju. – Niko ne osuđuje tvoju lojalnost, Samanta, naprotiv, ona je za pohvalu. – Pogledao ju je značajno. – Radi se samo o jednom prijateljskom savetu. Nemoj zaboraviti da si Samanta Evans i da imaš prava na svoj sopstveni život.

22 BalkanDownload

Samanta se uspravila u sedlu. – Ne treba mi tvoj savet. Moj lični život je moja stvar. Lenji osmeh zatitra na njegovim usnama. – Apsolutno, gospođo!

23 BalkanDownload

8. Samanta je jahala svog mustanga i uporno ćutala gotovo pola sata, a onda je spazila krdo stoke na obližnjem pašnjaku. Njenom pratiocu nije smetalo to što ona ćuti i usporio je svoga konja da bi išao uporedo s njenim. Ona ne bi ni za šta na svetu priznala da ju je taj čovek pored nje uznemirio onim što je rekao. Šta se njega tiče kakav će život ona voditi? Odakle mu pravo da je ispituje o njenom odnosu prema Sabrini? Ona nije tražila nikakav savet od njega. Približavali su se velikoj rančerskoj kući. Crvena veranda prostirala se celom dužinom i bila je obrasla zelenom puzavicom. Tanak sivi dim se dizao iz dimnjaka. – Dobrodošla u „Dabl Ti”, Samanta. – Formalnost njegovog tona primorala ju je da ga pogleda. On se osmehnuo i dotakao rukom rub šešira. – Hvala, gospodine Tenere. Moram priznati da vam ranč deluje spektakularno. Ali, ako smem da pitam, šta tražimo ovde? – Pa – Džek se okrete u sedlu da bi je video bolje – ne znam kako ti, ali, ja sam ogladneo posle tri sata jahanja. Pretpostavljam da bismo mogli ovde malo da se založimo. – Jahali smo tri sata? – zaprepastila se Samanta i zabacila šešir na potiljak. – Zar je moguće da smo jahali tako dugo? On se osmehnuo vragolasto i počešao rukom bradu. – Shvatiću to tako da ti je bilo prijatno u mom društvu. Ona zavrte glavom. – Žao mi je što moram da povredim tvoju sujetu, Džek, ali, veruj mi da smatram da je vreme proletelo ne zahvaljujući tebi već lepoti Vajominga. – Zasada je i to dovoljno. – Rekavši to, ubo je konja i odjahao prema koralu. Zadivljena, Samanta je posmatrala s kakvom sigurnošću je jahao svoga konja. Pokreti su im bili sinhronizovani i delovali su skladno. Ona obode konja ljutito i pojuri za Džekom. Kada ga je sustigla, bih su već pred kućom. Veliki, sanjivih očiju bernardinac diže se sa praga i krete im u susret. Prigušen, promukao lavež ote mu se iz grla. Džek zaustavi konja, sjaha i pomilova psa po glavi. – Volfgang je bezopasan – pomilovao je psa još jednom, a onda je prišao njenom mustangu. – On je još štene. – Štene – ponovila je Samanta. – Prava je retkost videti takvo štene. – Pogledala je sumnjičavo psa pre nego što je sjahala. Džek ju je obujmio oko struka, pridržao je nekoliko trenutaka, a zatim je spustio na zemlju. Čim je osetila tlo pod nogama, Samanta se okrenula u nameri da mu kaže da joj njegova pomoć nije bila potrebna, ali, on ju je ućutkao poljupcem.

24 BalkanDownload

U glavi joj se zavrtelo od njegovog dodira i mirisa. Imala je osećaj da pada u neki duboki ponor i srce je počelo tako snažno da joj udara da joj se učinilo da će joj iskočiti iz grudi. Impulsivno, uhvatila ga je za jaknu i počela da se opire. Njegov poljubac nije trajao duže od nekoliko trenutaka, ali, njoj je izgledalo kao da je večnost. Džek ju je pustio i osmehnuo se zadovoljno. Njegov osmeh učinio je da njen užas pređe u gnev. – Kako se samo usuđuješ? – Samo sam hteo da probam, gospođo. – Njegov odgovor bio je spokojan kao da je taj poljubac bio nešto najprirodnije. – Da probaš? – ponovila je i nervozno provukla prste kroz kosu. – Da probaš, šta? – Oduvek sam želeo da poljubim profesoricu. – Osmehujući se, rukom joj je nežno dotakao obraz. – Mislim da ima praznina u tvom obrazovanju. – Pokazaću ti ja te praznine, arogantni, uobraženi... čoveče! Da ne smatram taj poljubac beznačajnim, već bi ležao na zemlji i brojao zvezde. On ju je radoznalo gledao dok je ona drhtala od besa i ranjenog ponosa, Protrljao je bradu zamišljeno. – Znaš šta, Samanta, gotovo verujem da bi bila u stanju da tako nešto učiniš. – Možeš biti siguran u to – potvrdila je arogantno, zabacivši glavu unazad. – I sledeći put kada... – Odjednom ja osetila da je nešto vuče za rukav i kada je pogledala videla je da je to bernardinac. – Kako si ga samo to vaspitao da ujeda nepoželjne ženske posetioce? – On samo želi da se upozna s tobom – nasmejao se Džek i krenuo prema štali da ostavi konje. Samanti ponos nije dozvoljavao da ga vikne i zamoli ga da potera psa. Umesto toga, progutala je teško i obratila se umiljato svom napadaču. – Zdravo... Volfgang ti je ime, zar ne? – promrmljala je. – Ja sam Samanta. Kako bi bilo da mi pustiš rukav? – Ali, pas je nastavio da je posmatra svojim naivnim očima. – Dobro... dobro, sada smo se upoznali i možeš me pustiti. – Videći da pas nema nameru da je pusti, promenila je taktiku. – Znaš, ja jako volim pse. – Oprezno je spustila ruku na njegovu glavu i pomilovala ga bojažljivo. – U stvari, ja imam mačku – priznala je gotovo izvinjavajućim tonom. – Ali, to ne znači da ne volim pse. Konačno, kada je izgubila svaku nadu, pas ju je pustio i liznuo je po ruci. – Vidim da ste se sprijateljili – rekao je Džek iza njenih leđa. – Ali, ne zahvaljujući tebi – odgovorila je nabusito. – Da sam čekala na tebe, mogao me je komotno živu pojesti. – Ne bi te pojeo, Samanta – oponirao je Džek, hvatajući je za ruku i vodeći je prema kući. – I suviše si mršava za Volfgangov ukus.

25 BalkanDownload

9. Džek ju je odveo na zadnji ulaz gde se prošavši kroz popločani hol, stigli u kuhinju. Kuhinja je bila prostrana i sa puno prostora. Žena prijatnog izgleda je stajala pored sudopera i osmehnula se toplo kada se okrenula i spazila Samantu. – Džek, kako si mogao toliko dugo da držiš napolju ovo nežno stvorenje? – upitala je žena tobože ljutito. Džek se osmehnuo bestidno. – Samanta Evans, ovo je Ana Holovej, moja kuvarica, domaćica i najbolja devojka. – Ne laskaj mi, mladi đavole – nasmejala se Ana, a obrazi joj se zarumeniše. – Misli da će mi se umiliti tim laskanjem. Drago mi je da san vas upoznala, gospođice Evans – rekla je i stisnula Samantinu ruku. – I meni je drago, gospođice Holovej. Nadam se da vam ne smetam. – Da mi smetate? – Anin zvonki smeh zaori se kuhinjom. – Zar nije slatka? Ne budite smešni i zovite me Ana. – Hvala Ana – osmehnula se Samanta prijatno. – I vi mene zovite Samanta. – Prava lepotica – rekla je Ana zagledavši se u Samantino lice. – Da, prava lepotica. A sada oboje napolje iz moje kuhinje – naredila je tobože ozbiljno. – Ručak će uskoro, ali pre toga ću vam doneti čaja da se malo ugrejete. Tebi neću – namrštila se i prstom pripretila Džeku, na šta je on napravio grimasu. – Samo gospođici. Tebi nije potrebno da se zagreješ. – Ana je gazda u kući – objašnjavao je Džek dok je vodio Samantu kroz hol prema dnevnoj sobi. – Primetila sam, iako sam sigurna da je vrtiš oko malog prsta. Za trenutak, njegov osmeh postade dečački i vragolast, pa se ona jedva uzdržala da mu ne skloni kosu sa čela. Dnevna soba je bila prostrana, svetla i opremljena skupocenim, starinskim nameštajem. Pod je bio prekriven ogromnim tepihom s indijanskim šarama. Iznad kamina stojala je jedna slika Čarlsa Rasela koja je odmah privukla Samantinu pažnju. Posmatrala je sliku zainteresovano, pokušavajući da sredi nove utiske o tom komplikovanom čoveku. Okrenuvši se, srela se s njegovim pronicljivim pogledom. – Imam osećaj da si očekivala da ćeš ovde zateći medvede, kože i lojanice. Samanta usredsredi svoju pažnju na rasplamsam vatru u kaminu. – Nikada neću znati šta mogu da očekujem od tebe! – promrmljala je. – Nikada? – On sede u veliku fotelju i zapali dugačku tanku cigaru. – Mislio sam da si oštroumna. Samanta takođe sede u fotelju prekoputa njega i uzdahnu zadovoljno.

26 BalkanDownload

– Lepa soba... deluje prijatno i toplo. – Drago mi je što ti se dopada. – Ako je i primetio da je namerno promenila temu razgovora, nije to ničim pokazao. Povukavši jedan dubok dim, ispružio je noge, ostavljajući utisak opuštenosti i zadovoljstva. – Skuvala sam ti kafu – rekla je Ana ulazeći u sobu. – Znam da čaj piješ samo onda kada si bolestan, a i tada ga piješ samo sa burbonom. – Čaj je napitak za stare dame – odgovorio je mirno ne obraćajući pažnju na njenu zajedljivu primedbu. – Kako ti izgleda Sabrina? – upitala ga je Samanta kada su ostali ponovo sami. – Mislim da se previše brineš za nju. Ona se instinktivno naroguši pre nego što mu je odgovorila. – Možda si u pravu – i sama se iznenadila kada je to rekla. – Majka je uvek govorila da smo Bri i ja iste, kao lik u ogledalu. – Odnosno, da joj je Sabrina bila desna a ti leva ruka – primetio je s osmehom. – Otprilike, tako nešto. – Pogledala ga je začuđeno. – Ti nemaš mana, zar ne? – On samo zavrte glavom i osmehnu se zagonetno. – Pa – nastavila je nesigurno – nikada nisam znala kako da hodam u dugačkoj haljini od belog organdina. Da bi me shvatio, morao bi da poznaješ moju majku. Ona je uživala da nas oblači u dugačke bele haljine i da nas šalje na zabave. Bri se vraćala kući čista i uredna, bez ijedne jedine mrlje, a ja izgužvana i umrljana i sa razbijenim kolenima. Dok ju je slušao, Džek se neprestano osmehivao. Kafa mu se ohladila netaknuta. – Postoje počinitelji i posmatrači, Samanta. Pretpostavljam da si nalazila veliko zadovoljstvo u tome da razbijaš svoja kolena. Ma koliko to izgledalo smešno, njoj je zvučalo kao kompliment i bila je zbunjena i zadovoljna u isto vreme. – Pretpostavljam da i ti spadaš u tu grupu počinitelja – promrmljala je i oborila pogled. – Inače, kako bi upravljao tolikim rančom. Imati ranč i mnogo stoke, zvuči romantično ako se zanemari onaj mukotrpan posao po vrućim letima i hladnim zimama. Ne verujem da postoji velika razlika između sadašnjih uslova rančerskog života i uslova od pre sto godina. – Ne postoje više otvoreni pašnjaci – ispravio ju je. – Ne mogu se više naći kauboji koji će goniti stoku do Teksasa na konju od deset dolara i sedlu od četrdeset. – Slegao je ramenima i spustio praznu šoljicu na stočić pored sebe. – Ali, neke promene nastupaju sporije, a ja sam od onih koji ne vole promene. U tom trenutku vrata su se otvorila i Ana je rekla da je ručak gotov. Tek kada su seli za trpezarijski sto, Samanta mu se obratila ponovo, insistirajući da joj ispriča nešto više o životu na ranču. – Bri mi je rekla da se tvoj rane graniči s jedne strane sa Danovim – rekla je nešto kasnije. – Mora da ti je ranč ogroman čim nam je trebalo tri sata da stignemo do njega.

27 BalkanDownload

Džekov dubok i razdragan smeh ispuni sobu i ona je konstatovala, iako nevoljno, da joj se dopada zvuk njego vog smeha. – Ranč je prilično razvučen u širinu, osim ako se držiš glavnog puta, možeš stići za dvadesetak minuta od „Lojzi El” do njega. Mi smo išli zaobilaznim putem – objašnjavao je. – Hteo sam samo da ti pokažem jedan deo Laramibsena. Ćaskali su uz kafu i bilo im je prijatno. – Trebalo bi da krenemo natrag, – rekao je Džek posle izvesnog vremena. Ustao je i pružio joj ruku. Bez oklevanja, ona mu pruži ruku i on joj pomogne da ustane. Kada ga je pogledala, njegov smeh bio je topao i spontan. – Ana je u pravu, zaista si prava lepotica. – Ispružio je ruku i prešao joj prstima preko usana. Ona se trže. – Nemoj se trzati, Samanta, neću te šibati bičem. Njegova usta su bila sve bliže njenima. Jednom nikom ju je obujmio oko struka, a drugom je počeo nežno da je miluje. Samanti nije preostalo ništa drugo nego da sklopi ruke oko njegovog vrata i da prihvati njegove požudne usne. – Samanta – zavrteo je glavom i odvojio je blago od sebe – dovoljno si sposobna da izazoveš čoveka. Rekavši to, uhvatio ju je za ruku i odveo je u kuhinju. – Opet odlaziš. Ana obrisa ruke keceljom i odmahnu glavom. Nemoj se zadržavati dugo po tom hladnom vremenu. – Neću – odvratio je Džek i nasmejao se vragolasto. – Hvala, Ana, ručak je bio izvrstan – rekla je Samanta. – To me raduje. – Pomilovala je prijateljski Samantu po obrazu. – Dođite opet i pozdravite Sabirnu i onog mladog i raspusnika Dana. Čim bude u stanju da prima posete, doći ću da je vidim. Oh, Džek, zamalo da zaboravim. Okrenula se prima njemu i uzdahnula. – Telefonirala je Lesli Maršal... u vezi s večerašnjom večerom. Rekla sam joj da ćeš je nazvati, a onda sam potpuno zaboravila na to. – Nema problema – rekao je Džek nemarno. – Svratiću do nje kasnije. Možemo li poći Samanta? – Možemo. – Na usnama joj je titrao osmeh iako je osetila bol oko srca. Lesli Maršal je, pomislila je, ona žena za koju je Bri izjavila da će se udati za Džeka kad on bude odlučio da se skrasi. Ali, zašto nju to uzbuđuje? Podigla je bradu prkosno i krenula za Džekom u štalu. Mene apsolutno ne interesuju sentimentalne veze Džeka Tenera. Uzjahavši konja, krenula je polako za njim neravnim putem. Pri povratku razgovarali su malo. Samanta se pretvarala da je zainteresovana za okolinu, mada je gotovo nije ni primećivala. S tugom je konstatovala da lepota Vajominga nije u stanju da odagna njeno neraspoloženje. Bio je to jedan neobičan dan, zaključila je. Džek ju je iznervirao, šarmirao, razljutio i oduševio... uspeo je sve to za samo nekoliko časova. Njegov poljubac je izazvao u njoj uzbuđenje i neko čudno osećanje koje nije bila u stanju da objasni.

28 BalkanDownload

Saznanje da će večerati u društvu jedne druge žene, deprimiralo ju je neverovatno. Krajičkom oka je posmatrala njegov muževan profil. Morala je da prizna da je neverovatno privlačan i skrenula je brzo pogled s njega u stranu da on ne primeti da ga ona posmatra. Džek je odisao moćnom muževnošću koja je u isto vreme i plašila i zaintrigirala Samantu. Možda bi bilo najpametnije da izbegava njegovo društvo. On ju je uzbuđivao, a nju je to plašilo. Njen odnos prema jačem polu bio je uvek superioran, a Džek nije bio tip čoveka koji bi tako nešto tolerisao. Kloniće se njega od sada pa nadalje. Neka on upotrebi svoj šarm za Lesli Maršal i sve one druge žene koje su čeznule za njegovom naklonošću. Samanta Evans može lako bez njega. Kada su stigli na ranč ona je sjahala sa konja i pružila uzde konjušaru, koji je strpljivo stojao pred štalom. – Bilo mi je divno, Džek. – Samantin osmeh je bio pun učtivosti dok ju je on pratio do kuće. – Zahvaljujem se na prijatnom društvu i gostoprimstvu. Džek se osmehnuo krajičkom usana. – Meni je to pričinjavalo zadovoljstvo, gospođo. Ako je u njegovom tonu bilo podsmeha, Samanta je odlučila da to ignoriše. Kada su stigli do zadnjih vrata, ona se okrenula i osmehnula se ponovo. – Hoćeš li da uđeš da popiješ kafu? – pozvala ga je, odlučivši da bude ljubazna. – Neću, hvala, Samanta. – Nastavio je da je posmatra, ali, oči su mu bile zaklonjene šeširom. – Bolje da se ne zadržavam. – Dobro – uzdahnula je s olakšanjem. – Hvala još jedanput. – Nema na čemu – klimnuo je glavom i okrenuo se da uzjaše konja. Zatim se osvrnuo i uputio joj je jedan značajan pogled. Kada je progovorio, ton mu je bio blag, ali odlučan. – Znaš šta, Samanta? Bićeš moja, upamti to! Samanti je trebalo vremena da nađe prikladan odgovor. – Stvarno? – samo je rekla podrhtavajućim šapatom. – Stvarno, gospođo! – uzjahao je svog konja i zabacio šešir na potiljak. – Bićeš moja – ponovio je, a zatim odjurio u galopu.

29 BalkanDownload

10. Narednih nekoliko dana, Samanta je uveravala sebe da je njena reakcija na Džekov poljubac rezultat trenutne fizičke privlačnosti. Ona je normalna žena, zar ne? Prema tome, zašto bi se osećala krivom zbog toga? Džek Tener je bio privlačan muškarac. I suviše privlačan, dodala je u sebi. I znao je dobro kako treba šarmirati žene. Činjenica da je Džek bio drzak i uobražen nije imala nikakve veze sa načinom na koji je ona postupila. To je bio samo prolazni hir. I sigurno se neće više ponoviti! Konačno, Sabrini je dozvoljeno da ustane iz kreveta. Samanta je zaključila da nema sada opasnosti da Sabrinu ostavi samu nekoliko sati. Srećna i raspoložena, uzjahala je Spukija i krenula laganim kasom. Neko vreme je uživala, slušajući topot Spukijevih kopita koje su odzvanjale po kameni tom putu. Nebo je bilo olovne boji i obećavalo je sneg. Setivši se Danovih uputstava, Samanta je vodila računa da po nečim označi put kojim je išla, pamteći tamo neku stenu, a tu neko drvo sa slomljenom granom. Put ju je odveo do vrha jednog brda gde je zastala da bi uživala u lepoti prizora koji se pružao pred njom. Prošlo je skoro sat vremena kada su počele da promiču prve snažne pahuljice. Sneg je vejao polako. Samanta je podigla glavu i zatvorila oči, prepuštajući se nežnom milovanju snežnih pahuljica. Ali, vazduh je postao odjednom hladan, pa se ona prenu iz tog prijatnog sanjarenja. – Pa, Spuki, ovo je moj prvi sneg u Vajomingu. Volela bih da mogu ovde da ostanem ceo dan, ali, dužnost me zove. Bolje da se vratim kući – Potapšala je konja po vratu i krenula natrag prema ranču. Jahala je polako. Bila je očarana čarobnim izgledom pejzaža svuda oko nje. Drveće se odjednom zabelelo, i mada je bila fascinirana tom lepotom, obuze je nelagodnost što je potpuno sama. Poturala je Spukija u kas. Topot njegovih kopita je bio prigušen i potmuo. Prirodom je vladala grobna tišina koja je delovala zastrašujuće. Zadrhtala je, postalo joj je odjednom hladno, iako je imala na sebi toplu krznenu jaknu. Sa zaprepašćenjem je konstatovala da je krenula pogrešnim putem, pa se okrenula i počela da se vraća natrag. Sneg je vejao sve jače i jače, i naprezala se da bi videla kuda ide. Ljutila se na samu sebe što je odjahala tako daleko i borila se da savlada paniku koja ju je oduzimala sve više.

30 BalkanDownload

– Ne budi luda – govorila je glasno samoj sebi, osećajući potrebu za ohrabrenjem. – Malo snega neće ti naškoditi. Hladnoća ja postajala sve intenzivnija i obrazi su joj brideli od hladnog vetra. Stisnula je vilice da joj zubi ne bi cvokotali. Sve vreme je uveravala sebe da se nije mogla izgubiti. Ali, to je bila obmana. Stabla i brda oko nje bila su joj nepoznati u beloj odeždi. Sneg je vejao i ona više nije ništa mogla da vidi kroz tu gustu, neprozirnu zavesu. Usporila je konja u strahu da ne naleti na bodljikavu žicu koju nije mogla da vidi. Stiskala je usne, pokušavajući da savlada užas koji ju je sve više obuzimao. Tako je hladno, pomislila je drhteći celim telom. Sneg je ovlažio njene vunene pantalone i zapadao joj nemilosrdno za vrat. Skupila je ramena kao da je time htela da se zaštiti od snažnog vetra. Pustila je uzde, nadajući se da će konj instinktivno naći put do ranča i štale. Vreme i pravac su izgubili svoje značenje i mada je pokušala da viče, njen glas je nadjačalo fijukanje vetra. Sada je već osetila da počinje da se smrzava. Telo joj je klonulo i obamrlo. Vejanje snega je delovalo hipnotički i ona je tonula u letargičan san. Negde u podsvesti, nešto joj je govorilo da će preživeti samo ako ostane budna. Konj je sa jahačem na svojim leđima išao napornim, teškim hodom. Iza guste bele zavese kao da više nije postojao svet. Samantini kapci su postali teški, ali, ona je s mukom držala oči otvorene. Sneg se nagomilao na njenim leđima i ona se savijala sve više pod njegovim teretom, sve dok konačno nije klonula u sedlu, spustivši glavu na mustangovu grivu. Gledajući netremice u mustangova prednja kopita, počela je da broji svaki njegov korak, dok se on probijao polako i s mukom kroz mećavu. Samantina koncentracija počela je da slabi. Ako zatvorim oči, pomislila je sanjivo, iščeznuće sve to belilo i moći ću da zaspim. Oh, kako mi se samo spava... Sneg mi nešto priča, mislila je u agoniji. A zašto ne bi pričao? On je živ. Ali, zašto me to podseća na Džekov glas? Počela je da se smeje bespomoćno. – Samanta! – Neko je viknuo njeno ime. – Otvori oči. Prestani s tim glupim smehom i otvori oči! Teškom mukom primorala je sebe da otvori oči. Kao kroz maglu videla je konture Džekovog lica. – Tvoj lik će biti poslednje što ću videti pre nego što umrem. – Zastenjavši prigušeno, zatvorila je ponovo oči i potražila mir. – Javi Danu da sam je našao – Džekov glas je nadjačao vetar. – Odvešću je na „Dabl Ti”.

31 BalkanDownload

11. Tama je delovala blagotvorno. Samanta joj se prepustila, osećajući da tone u ponor bez dna. Negde u podsvesti činilo joj se da je glavom dodirnula nešto mekano i da joj je odjednom postalo toplo. Kada je došla svesti, pogledom je počela da luta po zamračenoj sobi. Ležala je na velikom udobnom krevetu i bila je pokrivena debelim ćebetom. Uzdahnula je tiho i ponovo zatvorila oči. – Oh, nemoj ponovo da utoneš u taj duboki san. – Kroz poluotvorene oči ugledala je Džeka koji je stojao na vratima. – Zdravo. Stisnutih usana, Džek je prilazio njenom krevetu. Iako teško, zaključila je da je ljut. Posmatrala ga je zadivljeno. – Za ime sveta, šta si tražila napolju po takvoj mećavi? Htela je da ga zamoli da ne viče na nju, ali, nije imala snage. – Gde sam to ja? – bilo je sve što je uspela da kaže. Sedeći na ivici kreveta, podigao joj je glavu na jastuk i prineo joj šoljicu usnama. – Popij prvo ovo, a onda ćemo pričati. Rakija je bila topla i jaka i ona se zagrcnula kada ju je ispila. Njena žestina ju je okrepila i vratila joj svest. – A sada ću ti odgovoriti na tvoja pitanja. Nalaziš se u „Danl Ti” – Džek je stavio šoljicu na stočić pored kreveta i spustio joj je glavu na jastuk. – Oh! – Da li je to sve što imaš da kažeš? – vikao je ponovo. Uhvatio ju je za ramena i prodrmao je snažno. – Šta si kog vraga tražila napolju po takvom nevremenu? – Čini mi se kao da je to bilo davno. – Namrštila se i zatvorila oči. – Kada sam krenula, nije vejao sneg – rekla je u slaboj odbrani. – Nije vejao sneg? – ponovio je Dželt zapanjeno. – Samanta, zar nisi videla nebo? Gde ti je bio mozak? – Ne moraš da me vređaš – odvratila je uvređeno. – Da te vređam? Jesi li ti normalna? Da li shvataš šta je moglo da ti se dogodi? – Stavio je ruke u džepovi i stegao vilice. – Biti napolju usred mećavu, polu-smrznut i izgubljen! Pravo je čudo što smo uspeli da te pronađemo. Za dlaku si izbegla sigurnu smrt. Dan je bio van sebe kada je došao i rekao mi da si negde odjahala bez traga. – A Bri?

32 BalkanDownload

– Ona ne zna ništa. – Okrenuo se i pogledao je pravo u oči. Spavala je u to vreme. Verovatno joj nije bilo ni na kraj pameti da bi li mogli da odeš negde po takvom vremenu, – nasmejao se zajedljivo. Samanta je zadrhtala, setivši se snega i onog užasa. – Izvini – rekla je plačnim glasom i suze joj navreše na oči. Promrmljavši nešto sebi u bradu, Džek provuče prste kroz njenu kosu. Pomerio se bliže njoj i privukao je u svoj zagrljaj. – Samanta – promrmljao je, milujući je po kosi. – Da znaš samo kroz kakve paklene muke smo prošli zbog tebe. – Žao mi je – ponovila je i zajecala tiho. – Bilo mi je tako hladno... bila sam preplašena. Njihao ju je u svom zagrljaju i mrmljao nešto što ona nije mogla da razume. Ljubio ju je nežno po kosi i uplakanom licu sve dok nije našao njene usne. Njegov poljubac bio je blag i pun nežnosti. – Pokvasila sam ti košulju – promrmljala je nešto kasnije. On uzdahnu duboko. Pogledao ju je zamišljeno, zatim se osmehnuo vedro. – To je, nema sumnje, najveće zlo dana. – Mrak je – rekla je odjednom. – Koliko dugo sam...? – I suviše dugo. Ono što ti je sada najpotrebnije, je odmor. – Šta je sa Spukijem? – upitala je dok se spuštala na jastuk. – Sanja u štali o svom doživljaju. Mogu ti reći da izgleda bolje od tebe. – Htela bih da ti se zahvalim na svemu. – Samanta načini pokret kao da će ga uhvatiti za ruku. Ali, u momentu je shvatila da na sebi nema ništa osim pokrivača. – Moja odeća! – zamucala je i instiktivno povukla pokrivač više. To je nateralo Džeka da se nasmeje. – Potpuno je mokra, Samanta. – Ustao je i počeo lenjo da se klati na petama. – To je bilo neophodno da bi se zagrejala – dodao je. – Da li me je Ana svukla? – upitala je stidljivo. – Čini mi se da sam vam svima zadala muke. Hoćeš li joj se zahvaliti u moje ime? – Rado bih to učinio, ali, Ana je juče otišla za Kolorado u posetu svojoj rođaki i ostaće tamo nedelju dana. – Džekov osmeh je postao širi. – Ko me je onda...? – Pitanje zastade u njenom grlu i ona razrogači oči zapanjeno. – Oh, ne – prošaputala je i, osetivši odjednom stid, zatvorila je oči. – Nemoj da se stidiš, Samanta, imaš predivno telo. – Oh, umukni! – izgovorila je i stegla oči još jače. – Nemoj se žestiti – rekao je nemarno. – Kada sam ti svukao odeću i istrljao te peškirom, učinio sam to na potpuno medicinskoj osnovi. Potapšao ju je po ruci i ona otvori oči. – Da, naravno. – Ovlažila je svoje suve usne i rekla što je mogla mirnijim tonom. – Pa... hvala.

33 BalkanDownload

– Nema na čemu – pošao je prema vratima, zatim je zastao i okrenuo se. – Sledeći put kada te budem svukao, učiniću to iz potpuno drugih pobuda. Izašao je nonšalantno iz sobe, ostavljajući Samantu zbunjenu i bez reči.

34 BalkanDownload

12. Samanta je pogledala oko sebe. Trgla se kada se setila da se nalazi u Džekovoj kući... i još gore od toga, da je potpuno naga. Razmišljala je upravo o tome šta bi mogla da obuče, kada je čula korake u hodniku. Navukla je prekrivač do brade kada je Džek otvorio vrata i ušao u sobu. – Znači, probudila si se. Kako se osećaš? – Dobro. – Počela je ubrzano da diše, kada je videla da on prilazi krevetu i seda na njega. – Zaista mi je dobro – ponovila je, a zatim dodala nepotrebno. – Sneg još uvek veje. – Da, veje – složio se, ne skidajući pogled sa njenog lica. – Doduše, sada nešto slabije. – Stvarno? – Primorala je sebe da pogleda kroz prozor. – Pojačaće se oko podne. – Uhvatio ju je za ruku i posmatrao ju je zainteresovano. – Smiri se, Samanta, neću te napastvovati. Hoću samo da ti izmerim puls. – Dobro mi je – ponovila je opet. – Daleko je to od dobrog, Samanta – ispravio ju je. Pomilovao ju je po obrazu i zavrteo glavom sumnjičavo. – Prvo treba nešto da pojedeš. – Sagnuo se i uzeo flanelski ogrtač koji je spustio na pod pored kreveta. – Verovatno ćeš se osećati bolje kada imaš nešto na sebi. – Osmeh mu je bio skoro podrugljiv. – Možeš li sama da se obučeš? – Naravno da mogu. – Jednom rukom je uzela ogrtač, a drugom pridržala pokrivač, da ne bi pao s nje. – Nisam invalid. – Obuci se, a onda se vrati u krevet. Doneću ti doručak. – Nisam... – Nećemo se raspravljati. – Ton mu je bio odlučan. Otišao je pre nego što je bila u stanju bilo šta da mu kaže. Čim su se vrata za njim zatvorila, Samanta je ustala iz kreveta i počela grozničavo da navlači ogrtač. Odjednom je osetila nesvesticu i brzo sela na krevet. Imala je osećaj da se cela soba okreće. Sačekala je nekoliko trenutaka, a onda je ustala ponovo i krenula oprezno prema kupatilu. Kada je ušla u kupatilo i pogledala se u ogledalo, dah joj je zastao od zaprepašćenosti. Lice joj je bilo bledo i delovalo je prozirno, oči su bile upale i gotovo tamne. Provukla je prste kroz kosu koja joj se u neurednim pramenovima rasula po ramenima. Kada se vratila u sobu, prišla je krevetu i posmatrala ga zamišljeno. – Neću više leći u njega – promrmljala je glasno i instinktivno zategla pojas. – Mogu jesti za stolom kao svaka normalna osoba.

35 BalkanDownload

Njeno kretanje hodnikom ličilo je više na posrtanje nego na normalno hodanje. Noge su joj bile kao od olova, slabe i nesigurne, i to ju je užasno nerviralo. U glavi joj se vrtelo, pa je morala, s vremena na vreme da zastaje, oslanjajući se rukom o zid. – Ovo je glupo! – U pravu si. – Džekov promukli glas dopro je do nje u istom trenutku kada ju je uhvatio za ramena. – Zašto nisi u krevetu? – Zato što mi je dobro. – Blaga nesvestica ju je primorala da se nasloni na njegove grudi. On ju je obujmio oko struka i pridržao je da ne bi pala. – Samo sam malo nesigurna i imam probleme sa člankom u nozi. On pogleda njene bose noge. – Verovatno si ga iskrenula kada si pala sa konja. – Pala sam sa Spukija. – Na njenom licu se videlo zaprepaštenje. – Bila si tada već bez svesti. A sada, odmah se vrati u krevet i ostani tamo. – Bez ikakvog napora, podigao ju je u naručje, a ona je spustila glavu na njegovo rame. – Džek, nemoj me terati u krevet. Tamo je takva tišina da me je prosto strah što sam sama. On se naže i nežno je poljubi u usta. – Ako si sigurna da možeš da sediš na stolici, a pritom da ne poljubiš licem pod, možeš jesti u kuhinji. Ona klimnu glavom, uzdahnu i zatvori oči. – Nervira me što sam tako bespomoćna. Sa mnom imaš samo problema i ništa drugo. – Znao sam da ću imati s tobom problema, čim sam te ugledao. – Ne šali se, Džek, vidiš da pokušavam da ti se zahvalim. – Za šta? – Ona ga uhvati za bradu i okrete mu lice da bi ga pogledala u oči. – Za moj život. – Onda, ubuduće vodi više računa o njemu – savetovao joj je. – Džek, molim te, ne šali se. Dugujem ti... – Ništa ti meni ne duguješ. – Glas mu je zvučao iznervirano. – Ne treba mi tvoja zahvalnost. – Ušli su u kuhinju i on ju je smestio na stolicu. – Da vidimo koji te to članak boli? – Kleknuo je kraj njenih nogu. – Levi, Džek, jaooo! – Izvini – osmehnuo se i spustio ruku na njeno koleno. – Nije otečeno. – Ali, ipak me boli – rekla je tvrdoglavo. – Onda nemoj misliti na to – rekao je jednostavno i logično i nastavio da priprema doručak. – Vaše ophođenje nije baš taktično, doktore Tenere – primetila je oštro. – To su mi već mnogi rekli, gospođo. – Kada se okrenuo i pogledao je, osmeh mu je bio vragolast. – Reci mi Sem, ima li i Sabrina mladež na levom ramenu? Samanta odjednom pocrvene. – Ti... ti – zamucala je, stežući ogrtač. – Popij kafu – rekao je mirno i nasuo dve šoljice. – Zatim pojedi ovaj omlet – naredio je, stavljajući tanjir pred nju.

36 BalkanDownload

– Bleda si kao smrt. Kada si jela poslednji put? – Juče ujutru, mislim. – Pretpostavljam da si pojela samo jedan tost i popila kafu – rekao je sa prizvukom sarkazma u glasu. – Pravo je čudo da možeš uopšte da sediš. Jedi – zapovedio je, prinoseći zalogaj njenim ustima. Ona poslušno otvori usta i prihvati ponuđeni zalogaj. – Zar ti nećeš jesti? – Hoću – odgovorio je odsutno dok je stojao kraj štednjaka i pripremao sebi doručak. Dok je jela, Samanta je sve vreme posmatrala Džeka, diveći se njegovoj umešnosti. Ne potraja dugo, a on sede prekoputa nje sa prepunim tanjirom. Posmatrala ga je kroz trepavice. Kao munja, kroz glavu joj prolete misao da joj je ovo prvi put da doručkuje u društvu jednog muškarca. Obuzeo ju je nemir od te intimne situacije. Izgledalo je kao da su njih dvoje ljubavnici koji su proveli noć zajedno i sada doručkuju zajedno. Odjednom joj je postalo toplo i krv joj je jurnula u lice. – Ne znam na šta si to pomislila kada si tako pocrvenela, Samanta, ali, lepo ti stoji kada si tako rumena. Ona ga pogleda s nelagodnim osećajem da je on pročitao njene misli. Obuzeo ju je stid i ona spusti pogled. – Trebalo bi da pozovem Bri i javim joj da sam dobro. – Linije su u kvaru – rekao je mirno i ona ga pogleda zaprepašćeno. – Linije su u kvaru? – ponovila je. To je još jednom ponovila u sebi. Tako, bez telefona mogla bi biti na nekom pustom ostrvu udaljenom od civilizacije hiljadama milja. Bili su potpuno odsečeni, a sneg je vejao kao da nikada neće prestati. – Nije čudo što su linije u kvaru kad je ovako nevreme. Nema ni struje. Sada je dobijamo preko generatora. Ne brini za Sabrinu, ona zna da si kod mene. – Ali, njegove reči nisu smanjile njenu napetost. – Kada... šta misliš kada ću moći da se vratim? – Za dan-dva – odgovorio je slegnuvši ramenima. – Putevi će morati da se raščiste kad prestane mećava, a ti nisi u stanju da kreneš po ovakvom vremenu. Za dan-dva, moći ćeš da se vratiš kući. – Za dan-dva? Zavalio se udobno u stolicu i pijuckao kafu. Glas mu je bio savršeno staložen. – Naravno, dotle ćeš se apsolutno iskompromitovati. Da li možeš da zamisliš kako će se protumačiti to što si bila sama sa mnom u mojoj kući? – Pogled mu je klizio polako po njenoj vitkoj figuri. – Imaš čak i moj ogrtač na sebi. – Zavrteo je glavom. – Još do pre desetak godina, morao bih da se oženim s tobom. – Hvala bogu što danas nije više tako – odgovorila je prezrivo.

37 BalkanDownload

– Sigurna si da nije? – Njegov uzdali je zvučao uverljivo. – Ja sam konzervativan čovek, Samanta. – To što smo sami rezultat je objektivnih okolnosti – prekrstila je ruke samouvereno. – I sumnjam da ću se iskompromitovati kao što si izjavio maločas. – Sumnjaš? – posmatrao ju je kroz poluzatvorene oči. – Seti se da sam te skinuo, smestio u krevet i pripremio ti doručak. Ko zna kuda će nas sve to odvesti? Osmeh mu je bio ležeran, ali značajan. Samanta se preznojila u momentu i uzdahnula. – Opusti se Samanta. – Njegov smeh je bio arogantan. – Rekao sam ti da ćeš biti moja, ali, nemam nameru da to uradim dok si tako bleda i iznemogla. – Ućutao je, zapalio jednu od onih njegovih dugačkih, tankih cigara i oduvao dim. – Kada budem vodio ljubav s tobom, moraćeš mi pripasti i fizički i duhovno. Njegova samouverenost bila je zaprepašćujuća. – Ti si jedan nadmeni prepotenko – počela je. – Kako se usuđuješ da mi kažeš da ćeš voditi ljubav sa mnom? Čini mi se da sebe smatraš neodoljivim! – Podsetiću te na ovo jednoga dana, Samanta – rekao je blago i ugasio cigaretu. – A sada, bilo bi bolje da se vratiš u krevet. Nisi još u stanju da mi se suprotstaviš. – Ne moram da ležim ako neću. I ne treba mi tvoja pomoć. Mogu i sama da odem u sobu. – Ustala je, ali se odmah uhvatila za sto, jer je osetila nesvesticu. – Čini mi se da ti je potrebna ipak moja pomoć, draga Samanta – primetio je Džek, hvatajući je za ruku. – Dobro mi je. – Podigla je bradu prkosno i spustila ruku na njegove snažne grudi, pokušavajući da ga odgurne. On se odjednom uozbiljio. – Samanta, ja ću se brinuti o tebi ovih nekoliko dana, jasno? –Ton mu je bio preteći. – Svako opiranje samo će otezati situaciju... za tebe. S uzdahom, spustila je glavu na njegove grudi i pustila da je on ponese u sobu. – Treba li da uživam u ovome? – Nije potrebno. – Nasmejao se kratko i uneo ju je u njenu sobu. – Iscrpljena, Samanta je zaspala čim je spustila glavu na jastuk, tako da nije bila svesna kada ju je poljubio nežno u čelo...

38 BalkanDownload

13. – Već sam mislio da se nećeš probuditi do jutra. Ona brzo okrete glavu. Džek je sedeo pored prozora i pušio cigaru. Samanta skloni kosu sa lica i podiže se u sedeći položaj. – Mrak je – rekla je tiho. – Koliko je sati? On pogleda na svoj ručni sat i povuče jedan duboki dim. – Prošlo je šest. – Šest? Znači, spavala sam satima. Čini mi se da sam spavala nedeljama. – San ti je bio potreban. – Bacivši cigaru u kamin Džek ustade i pođe prema njoj. Njegove zabrinute oči posmatrale su ispitivački njeno lice. Postepeno, njegova zabrinutost pređe u zadovoljan osmeh. – Boja ti se vraća u obraze. – Uhvatio ju je za ruke i njen pogled odluta do vatre koja se rasplamsala u kaminu. – Puls ti je malo ubrzan. – Osmeh mu se nazirao u glasu. – Jesi li gladna? – Ne bi trebalo da sam gladna. – Primorala je sebe da ga pogleda u oči. – Nisam ništa radila sem što sam ležala ceo dan, ali, umirem od gladi. On se ponovo osmehnuo i podigao je u naručje bez ikakvog komentara. Osećala se sitnom i krhkom u njegovom naručju, a taj osećaj je istovremeno bio i prijatan i nelagodan. – Sigurna sam da mogu da hodam. Zaista se osećam odlično. – Sumnjam. – Osetila je njegov dah na svome licu. – Osim toga, dopada mi se da te nosim u naručju. Ne mogavši da smisli prikladan odgovor, Samanta je put od sobe do kuhinje prećutala. Naslonivši se udobno na naslon stolice, Samanta je pijuckala hladno belo vino, zatim je klimnula glavom u znak odobravanja. – Bićeš izvrstan muž ženi kojom se budeš oženio. Kuvaš odlično. – I ja mislim – klimnuo je glavom samozadovoljno. – Moja žena neće morati da bude neka naročita kuvarica – dodao je nemarno. – Zahtevaću da ima druge kvalitete. – Lepotu – sugerirala je Samanta. – Poslušnost, odanost, brižnost. – To bi bilo dovoljno za početak. – Jadna ta žena! – Naravno, ne bih želeo da je ona poput otirača. Recimo da bih voleo ženu koja ume da misli, ženu koja se prirodno ponaša, a ne neko izveštačeno i glupo stvorenje. Naravno – dodao je nakon što je ispio vino – ona bi morala da bude i lepa.

39 BalkanDownload

– Čini mi se da ne tražiš previše – nasmejala se Samanta podrugljivo. – Tražiš samo savršenstvo. – Žena koju imam na umu mogla bi da poseduje te kvalitete – osmehnuo se i ustao da uspe kafu. Samanta je gledala u njegova leđa, odjednom osećajući neku prazninu u grudima. Lesli Maršal, kao munja proletelo joj je kroz glavu to ime. Džek nije hteo da čuje kada se ona ponudila da opere sudove i odveo ju je u dnevnu sobu gde ju je smestio udobno na sofu. – Osećam se beskorisnom – promrmljala je dok je on nameštao jastučiće pod njena leđa. – Nisam navikla da se izležavam. Nikada nisam bila bolesna. – Pogledala ga je gnevno, kao da je on kriv za njenu nesreću. – Ne mogu da shvatim kako Bri može da leži već skoro mesec dana. – Mogla bi kada bi imala njeno strpljenje – zaključio je, zatim slegao ramenima. – Naravno, postoji mogućnost da grešim. – Čula je da se nasmejao, zatim je kresnuo upaljač. Pa, Samanta, grdila je samu sebe, zaista si dolijala ovoga puta. Ne samo da se nalaziš sama sa čovekom koji te konstantno zbunjuje, već si potpuno bespomoćna. Kažu da se ljudi brže upoznaju kada žive zajedno, ali, meni se čini da će mi trebati mnogo vreme na da sve saznam o ovom čoveku.

40 BalkanDownload

14. Zora je svitala. Ružičasti i zlatni zraci probijali su se kroz svetloplavo nebo i svetlost je zatreperila na Samantinim sklopljenim kapcima. Je li to jutro? Podigavši se naglo u sedeći položaj, Samanta zatrese glavom da bi se rasanila. Obukla je brzo Džekov ogrtač, uzdahnula duboko i ustala. Kada je shvatila da se soba ne okreće više i da joj se tlo ne ljulja pod nogama, uzdahnula je od olakšanja. Noge su joj bile slabe, ah, bol u članku je iščezao. Mogu da se sama krećem, pomislila je radosno. Nisam to cenila sve do sada. Kafa! Izašla je iz sobe i pošla hodnikom prema kuhinji. Jedna vrata se otvoriše dok je išla hodnikom i kriknuvši prestravljeno ona se pribi uza zid. Džek je stojao na vratima i trljao peškirom svoju vlažnu kosu. – Dobro jutro! – Uplašio si me – promucala je, ne skidajući pogled sa njegovih razgolićenih, kosmatih grudi. Videvši da joj on prilazi, njoj zastade dah u grlu. – Osećam se... mnogo bolje – zamucala je, priljubivši se još više uza zid. – Mogu da hodam pravo. Glas joj je prešao u šapat kada joj je on prišao još bliže. Pocrvenela je blago i spustila glavu. On je uhvati za bradu i ona zadrhta. – Opusti se, Samanta! – Njegov smeh bio je prigušen. – Hoću samo da te pogledam. Mora da imaš veoma jaku konstituciju zaključio je, Izgledaš kao da si bila na odmoru, a ne u snežnoj mećavi. Većini žena bi trebalo nedelju dana da se oporavi posle toga. – Ja nisam kao većina žena – odvratila je nabusito i sklonila njegovu ruku sa svog lica. – Ja nisam nežna i krhka i neću više da ležim u krevetu. Idem da spremim doručak. – Odgurnula ga je i krenula niz hodnik – Kafa se već kuva – doviknuo joj je. Samanta je uveliko pripremila doručak kada se Džek pojavio u kuhinji. Odeven u farmerke i flanelsku košulju, posmatrao ju je kako priprema doručak. Sedeo je za stolom i pijuckao kafu. – Počinjem da se navikavam da gledam lepo lice za vreme doručka – prokomentarisao je kada je ona sela za sto. – Sigurna sam da nisam prva – odgovorila je mirno. Niti poslednja, dodala je u sebi. – Tako je – složio se nemarno. – Ali, treba podariti nekim komplimentom te krupne, plave oči. – Plave oči su sasvim uobičajene – promrmljala je i pogledala u svoj tanjir. – Osim toga, ovo je privremena situacija. Nastala je tišina koju je on prekinuo prvi. – Put će biti prokrčen sutra.

41 BalkanDownload

– Sutra? – ponovila je. Iz nekog neobjašnjivog razloga želudac joj se zgrčio. – Ima mnogo snega... neki nanosi su nalik na manja brda. Trebaće vremena da se oni uklone. – Shvatam. – Možeš li danas da ostaneš sama nekoliko sati? – Molim? Mogu... naravno da mogu. Nema problema. – Treba da obavim sijaset stvari. – Nasmešio se odjednom. – Treba nahraniti stoku i proveriti ograde. – Pretpostavljam da je mećava nanela mnogo štete. – Na osnovu izveštaja koji sam primio, štete su neznatne. Imali smo daleko veće štete pre nekoliko godina. – Na osnovu izveštaja? – Jedan moj radnik bio je ovde juče i izvestio me kakvo je stanje. – Dolio je kafu u svoju šoljicu i ispružio ruku da uzme šećer. – Ti si spavala u to vreme. – Oh! – pomislila je. Njihova izolovanost bila je poremećena, a da ona toga nije ni bila svesna. Prineo je šoljicu ustima i studirao je pogledom. – Ne volim da te ostavljam samu, pogotovo ne sada kada telefon ne radi. Ona sleže ramenima. – Ne brini za mene, biće mi dobro – podigla je glavu i srela se s njegovim ispitivačkim pogledom. – Ne znam koliko dugo ću se zadržati. – Džek, prestani da praviš probleme ni oko čega. Osećam se odlično. On nakrivi glavu i suzi pogled. – Ustani. Hoću da se uverim kako se osećaš. Pre nego što je shvatila njegovu nameru, njegove ruke je obujmiše oko struka i usne se spustiše na njene. Poljubac je bio dug i nežan i ona zadrhta od prijatnosti. Džek ju je uhvatio za ramena i odmakao od sebe na šta ona zavrte glavom u znak protesta. – Čuj, Samanta – glas mu je bio nežan i uverljiv – ti ne bi poslala čoveka na tu zimu bez nečeg toplog, zar ne? Već sledećeg trenutka privukao ju je sebi i poljubio je sa toliko strasti da su je podišli žmarci. Polako, njegove ruke kliznuše do njenih čvrstih grudi i počeše da je miluju budeći strast u njenom telu. Ona se privi uz njega i poče strasno da mu uzvraća poljupce. Telom joj se širila toplina, zastenjala je prigušeno kada su se njegove usne spustile na njen vrat. Ali, taj divni trenutak se okončao isto onako neočekivano kao što je i nastupio. Džek ju je odmakao od sebe s istom onom arogantnošću sa kojom ju je i privukao. Zbunjena, ona je tupo gledala u njega, dok joj je telo podrhtavalo od novootkrivenih osećanja. – Učiš brzo, Samanta! – Osećajući gnev i poniženje, ona mu okrete leđa.

42 BalkanDownload

On je uhvati za ramena i okrete je prema sebi. – Za sada nisi još dovoljno jaka za borbu – nasmešio se podrugljivo. – Treba ti još nekoliko dana. – Prineo je njenu ruku svojim usnama i poljubio je nežno. – Dovešću ti Volfganga da te čuva. Odmaraj se i ne zaboravi da još nisi dovoljno jaka... kao što misliš. Potapšao ju je po obrazu poput deteta i izašao iz kuhinje.

43 BalkanDownload

15. Kasnije, Samanta je sedela u kadi punoj tople vode, trudeći se da ne misli na Džeka i sve ono što se dogodilo između njih dvoje. Kada je ušla u svoju sobu, spazila je svoju odeću uredno prebačenu preko naslona fotelje. Obukla se brzo i krenula besciljno po kući sa bernardincem koji ju je pratio u stopu. Kada je stigla do kraja dugačkog hodnika, otvorila je jedna vrata i našla se u Džekovoj biblioteci. U sobi se osećao miris kože i vremena. Njeni prsti su prelazili preko redova i redova knjiga. Izvukla je jednu malu knjigu ljubavne poezije i otvorila je. Lep ženski rukopis je ukrašavao gornji ugao prve stranice i Samantine usne se opustiše kada je pročitala posvetu. „Dragom Džeku, za večitu uspomenu, sa puno ljubavi od njegove Lesli” Zatvorivši knjigu gnevno Samanta ju je brzo vratila na mesto. – Baš me briga – promrmljala je obraćajući se Volfgangu. – Može mu pokloniti stotinu knjiga poezije. To je njeno pravo. – Potapšala je psa po glavi i rekla. – Hajdemo Volfgang, idemo dalje. Vratila se u dnevnu sobu i potpalila vatru u kaminu. Zatim je sela pored vatre obgrlivši rukama kolena. Prošlo je jedan sat, zatim dva, pa tri. Džek će stići kući svakog trenutke rekla je sebi kad je na zidnom satu izbilo šest. Smrkavalo se. Samanta je prišla prozoru i pogledala napolje u sumrak. Šta ako se nešto dogodilo Džeku? Grlo joj se osušilo odjednom, a strah joj se uvukao pod kožu. Njemu se ne može ništa dogoditi, uveravala je sebe, ali je iznenada osetila jezu. On je snažan i ume da vodi računa o sebi. – Zato – rekla je naglas i polako – što ga volim. Izgubila sam pamet i zaljubila sam se u njega. – Podigla je ruke i njima pokrila lice. – Oh, kako sam mogla biti toliko luda? Pored tolikih muškaraca, da se zaljubim baš u njega! Zaljubila sam se u čoveka, zaključila je sa gorčinom u srcu, koji je za svoju buduću ženu izabrao Lesli Maršal. Da li je to razlog moje rastrzanost i bola koji osećam u srcu? Da li sam se zbog toga zaljubila u njega? Gledajući netremice napolje u tamu, ona zadrhta celim telom. – Moram priznati da mi u ovom trenutku nije stalo ni do čega drugog, sem da se on vrati i kući... Kada je konačno čula otvaranje vrata, otrčala je u hol i bacila se u zagrljaj zbunjenom i snegom pokrivenom Džeku. – Samanta, šta ti je? – upitao je, pokušavajući da je odmakne od sebe.

44 BalkanDownload

– Bojala sam se da ti se nešto nije dogodilo – promrmljala je na njegovim grudima priljubivši se još više uz njega. – Nije mi se ništa dogodilo, osim što sam se smrznuo i bio sam potpuno mokar. – Uhvatio ju je za ramena i odmakao od sebe. – Bićeš i ti mokra – rekao je blago. Ona ga je samo posmatrala svojim krupnim suzama zamagljenim očima. – Žao mi je što sam se tako dugo zadržao, ali, poslovi su se nagomilali. Zbunjena svojim neočekivanim izlivom nežnosti, Samanta se odmakla od njega nekoliko koraka. – Mora da si iscrpljen. Izvinjavam se zbog ovog glupog ispada. Učinila sam to, verovatno zato što sam bila dugo sama u kući. – Dok je to govorila, koračala je unazad prema vratima. – Pretpostavljam da želiš da se istuširaš i popiješ nešto toplo. Pripremila sam večeru. – Dobro miriše – primetio je. Njegov pogled je lutao po njenom zajapurenom licu, a osmeh je zatitrao na njegovim usnama. – Pripremila sam špagete – zamucala je i prezrela sebe zbog toga. – Idem da dovršim večeru. Vrativši se u kuhinju, Samanta je prišla štednjaku i počela nešto da petlja oko njega. Čula je da je i Džek ušao u kuhinju, ali, nije se okrenula. – Idem da se istuširam pre večere – rekao je nemarno. Ona je nešto promrmljala umesto odgovora, pretvarajući se da je zaokupljena pripremanjem večere. Dok je osluškivala njegove korake, koji su odzvanjah u holu, iz grudi joj se ote dubok uzdah olakšanja. Ja sam pravi idiot, uzdahnula je i sklonila kosu s lica. Ako nastavim da se ponašam tako glupo, imaću problema. Zaklela se u sebi da više neće ispoljavati svoje emocije sve dok je u blizini Džeka Tenera. Sutra, setila se s osećanjem tuge i olakšanja, vratiće se kod svoje sestre, pa će moći lakše da izbegava Džeka. Treba samo još da pregura ovo veče i da se potrudi da još koji put ne napravi budalu od sebe, a onda će ponovo biti gospodar situacije. Postavila je sto kada se Džek vratio u kuhinju. – Ako je ukusno tako kao što miriše, umreću kao srećan čovek. – Podigao je poklopac sa lonca i promrmljao. – Hmm... odlično! – Osmehnuvši se, izašao je iz kuhinje i vratio se nakon nekoliko minuta sa bocom vina u ruci. – Fino burgundsko vino – rekao je, otvarajući bocu i stavljajući dve čaše na sto. – Samanta, ovo je fantastično – prestao je da jede i osmehnuo se zadovoljno. – Gde si naučila tako dobro da kuvaš? – Na kursu kuvanja koji sam pohađala na mamino insistiranje. – Šta još umeš da radiš? – Pa, čekaj da se setim. Umem da igram balet i to belog labuda, na primer, znam da napravim arabesku, umem da hodam na rukama i mogu da igram valcer do iznemoglosti.

45 BalkanDownload

– Ja sam zaista impresioniran. Kako provodi dan žena tvog talenta? Ona uzdahnu, napravi grimasu i poče da se igra špagetima. – Spavajući, uglavnom. – Hmm. Njegovo blago nakašljavanje trebalo je u stvari da prikrije smeh. Posle večere, Samantaje insistirala da sama opere sudove. Htela je da izbegne intimnost atmosfere u kojoj bi se našla, radeći pored njega. Kada je pospremila kuhinju, krenula je polako holom prema dnevnoj sobi. Džek je stavio još jednu cepanicu na vatru koja je sada obasjavala prostoriju prigušenom svetlošću. Kada je ušla, on se okrenuo i osmehnuo joj se. – Hoćeš li malo rakije? – Ne, ne hvala – uzdahnula je i sela na sofu. – Nisi navikla na žestoko piće, zar ne? – prišao je i seo na sofu pored nje. Osmehujući se, ona je zavrtela glavom. – Vatra je fantastična! – Usredsredila je svu svoju pažnju na plamen u kaminu. – Oduvek sam želela da imam kamin u stanu. Imali smo kamin u roditeljskoj kući i Bri i ja smo kokale kokice u njemu. Uvek su nam izgorele i... Prekinula je sa pričom, jer ju je Džek uhvatio za bradu i okrenuo je prema sebi. Njegovo lice je bivalo sve bliže njenom i kada se ona trže u odbranu, on podiže obrve začuđeno. Počeo je ponovo da se naginje prema njoj i ona se opet trže. – Hoću samo da te poljubim, Samanta – stegao ju je jače za bradu. Zatim je rukama uhvatio njeno lice i primakao joj se. Njene usne se razdvojiše, pozivajući ga i moleći da ih uzme. – Samanta – izgovorio je njeno ime s uzdahom. – Poljubi me ponovo – prošaputala je, nudeći mu svoje usne. Zastenjavši prigušeno on spusti usne na njene. Ona se privi uz njega uzavrelim i strašću obuzetim telom i požudno mu uzvrati poljubac. Uspavana strast se odjednom probudila i počela da plamti. Plamtela je sve dotle dok nisu postali samo muškarac i žena i dok nisu osetili potrebu da se vole i budu voljeni, da poseduju i budu posedovani. On joj je raskopčao bluzu i potražio njene obnažene grudi. Iskusno milovanje njegovih ruku ispunjavalo ju je blaženstvom nepoznatim do tada. Njegove usne su je ljubile po vratu, ramenima, grudima... Pre je osetila nego što je čula da on izgovara njeno ime, pre je naslutila nego osetila kad se on spustio na nju svom svojom težinom. Kao u nekom polusnu, čula je resko zvonjenje telefona. – Do vraga, našli su kada da poprave telefonske linije – promrmljao je Džek i pustio je iz svog zagrljaja. Ona otvori oči i pogleda ga zbunjeno. – Dao bih sve na svetu da mogu da ga zanemarim, Samanta, ali možda je neki važan poziv u pitanju. – Ona zatrepta zbunjeno. – Linije su bile u kvaru dva dana, a nevreme je napravilo mnogo štete.

46 BalkanDownload

Njegovo telo napusti njeno odnoseći sa sobom svu toplinu. Ona se podiže i sede. Počela je brzo da zakopčava bluzu. Ustala je polako i prišla kaminu. Sklonivši kosu sa lica, obgrlila je rukama telo i zatvorila oči. Šta je to učinila? Kako je mogla da dozvoli sebi da se tako izgubi? Gde joj je bio ponos? Šta bi bilo da telefon nije zazvonio? Da li je ljubav uvek tako bolna? Da li u ljubavi uvek neko mora da bude budala? – Samanta! – Okrenula se naglo na zvuk svoga imena. – Traži te Sabrina. – Oborivši pogled, ona krenu u hol. Samanta podiže slušalicu pošto je prvo uzdahnula. – Zdravo, Bri. – Glas joj je bio piskav i zvučao je strano čak i njoj samoj. – Samanta, kako si? Udahnuvši vazduh duboko, ona odgovori. – Odlično! Kako si li? – Sve bolje i bolje. Drago mi je što si bila tako pametna i otišla u „Dabl Ti” kada je mećava počela. Naježim se kada samo pomislim šta bi bilo da nisi otišla kod Džeka. – Takva sam ti ja. Aktiviram razum u kriznim trenucima. – Samanta prasnu u histeričan smeh. – Jesi li sigurna da ti je dobro? Čudno zvučiš. Nećeš se vratiti kući sa kijavicom, zar ne? – Neću, ne boj se. – Mislila sam da neće nikada popraviti telefonske linije! Nisam mogla da se smirim sve dok te ne čujem i uverim se da si dobro! Naravno, znam da bi se Džek brinuo o tebi, ali, ipak je drugačije kada ti čujem glas i kada iz tvojih usta saznam da ti je dobro. Neću te zadržavati, Sem, videćemo se sutra. Uzgred, mislim da Šajlok tuguje za tobom. – Verovatno žudi za mojom kuhinjom. Reci mu da dolazim sutra. – Nakon što je spustila slušalicu, stojala je nepomično još nekoliko trenutaka zureći u nju. – Samanta! – Ona se trže i naglo okrete. Džek je stojao na vratima i posmatrao ju je zamišljeno. – Ja., ovaj... hoću reći, Bri se oseća mnogo bolje. – Izbegavala je da se sretne sa njegovim prodornim pogledom i igrala se s imenikom koji je bio pored telefona. Koraknula je unazad kada je Džek krenuo prema njoj. – Rekla mi je da misli da Šajlok tuguje za mnom. Ne mogu da poverujem u to, jer on je jedan samoživi stvor. – Samanta, dođi, sedi i smiri se. – Pružio joj je ruku. Ali, ona je znala da će biti izgubljena ako je on dotakne ponovo. – Ne, ne hvala, idem u krevet. Čini mi se da mi nije dobro. – Lice joj je bilo bledo, a oči tamne i neobično sjajne. – Bežiš, Samanta? – Srdžba u njegovom glasu bila je pod savršenom kontrolom. – Ne, ne bežim, samo...

47 BalkanDownload

– Onda je u redu, za trenutak je izgledalo da smo opet na mrtvoj tački. – Uhvatio ju je za bradu pre nego što je bila u stanju da izbegne njegovu ruku. – Ali, još nismo okončali naš duel. Shvataš li? Ona klimnu glavom, a onda se otrže i pojuri u svoju sobu.

48 BalkanDownload

16. Svakim novim danom Sabrina je postajala sve veselija. Lice joj se zaokruglilo, dajući joj izgled zadovoljstva. I dok ju je Samanta posmatrala, pitala se da li je moguće da Sabrina poseduje više snage nego što je ona pretpostavljala. Bilo je zaista neobično videti Sabrinu koja je dotle bila odsutna i svađalački raspoložena, uzdrhtalu od sreće i punu života, dok se Samanta povlačila u sebe i odavala sanjarenju. Džek Tener, morala je da prizna, bio je predmet njenih sanjarenja i jedina misao s kojom je tonula u san i budila se iz njega. Stavila je ruke u džepove svoje kožne jakne, promrmljala nešto i nastavila svoju uobičajenu jutarnju šetnju do poštanskog sandučeta. Hteo je da je ima? Pa, Samanta Evans nema nameru bilo kome da pripadne, pogotovu ne nekom neotesanom kauboju, koji sebe smatra neodoljivim i koji ima predivne zelene oči, i divna usta i... Dani su sada prolazili sporo. Svakim novim danom sunce je grejalo sve jače. Nastupilo je proleće u Vajomingu. Trava je zazelenila i procvetalo je cveće, prvi vesnici proleća. Dok je trčala hodnikom da otvori ulazna vrata, zvono na vratima ju je u stvari prekinulo u važnom poslu – molovanju dečje sobe. Samanta je brisala tragove žute boje na svojim farmerkama. Otvorila je vrata i zabezeknula se. Pred njom je stajala nasmejana lepa crnokosa devojka koja ju je odmerila jednim diskretnim pogledom. – Zdravo. Ti mora da si Samanta. Ja sam Lesli Maršal. To što se predstavila, bilo je apsolutno nepotrebno, jer ju je Samanta instinktivno prepoznala. – Izvoli unutra. Još uvek je prilično hladno napolju, zar ne? – Samanta se osmehnu ljubazno, iako joj je za to bio potreban veliki napor. – Drago mi je što sam te konačno upoznala – rekla je crnokosa devojka i ponovo je odmerila od glave do pete. – Slušala sam mnogo o tebi! – Ton joj je bio prožet blagom ironijom. – Stvarno? Na žalost, ja ne mogu to isto da kažem za tebe. – u Samantinom osmehu bilo je izvinjenja. – Naravno, bila sam prilično zauzeta. – Došla bih ranije, ali, htela sam da prođe izvesno vreme kako bi Sabrina bila u stanju da primi posetu. – Bri se oseća mnogo bolje u poslednje vreme. Sigurna sam da će se obradovati kada te vidi. – Samanta prihvati Leslinu skupocenu bundu i odloži je u plakar u holu. Okrećući se ponovo lepoj gošći, uložila je veliki napor da zadrži ljubazan osmeh na usnama. Crne pantalone su naglašavale Leslinu vitku figuru, a tirkiznoplava svilena košulja bila je u savršenom kontrastu sa njenom kosom crnom

49 BalkanDownload

kao ebanovina. Samantina bleda bluza i farmerke delovale su jadno u poređenju sa finom i skupocenom Leslinom odećom. Kao i obično, njena neposlušna kosa bila je razbarušena i Samanta instinktivno podiže ruku pokušavajući da je pokupi u punđu. – Bri je u dnevnoj sobi – rekla je, pokazujući rukom na otvorena vrata. – Upravo sam htela da skuvam čaj. U tom momentu pojavila se Sabrina, pa joj Samanta velikodušno prepusti ulogu domaćice i požuri u kuhinju. – Znači, ona je lepa – gunđala je usnulom Šajloku dok je stavljala vodu za čaj. – Lepa je i elegantna, pored nje se osećam tako beznačajnom. – Okrenula se i nagnula nad Šajlokom. – Baš me briga! – Šajlok zevnu i nastavi ponovo da drema. Njene misli su bile uskovitlane. – Sigurna sam da on nije nikada zbijao šale na njen račun i tapšao je po obrazu kao neko neposlušno dete – promrmljala je gnevno, uzimajući tacnu sa stola. – Sabrina, izgledaš divno – primetila je Lesli nešto kasnije, pijuckajući čaj iz lepe kineske šoljice. – Sigurna sam da ti je dobro došlo što li sestra pravi društvo. Ne mogu da ti opišem koliko smo svi bili zabrinuti zbog tebe. – Znam i cenim to. Samanta mi je od velike pomoći. Ona je sve radila, a ja sam samo ležala i odmarala se. – Uputila je svojoj sestri pogled pun ljubavi. – Ne znam šta bi bilo bez nje, pogotovu u poslednja dva meseca. Lesli je sledila njen pogled. – Džek mi je rekao da si profesor gimnastike, Samanta – zacvrkutala je, ali ton joj je bio prožet blagim prezirom. – Ja sam instruktor za fizičko obrazovanje – ispravila ju je Samanta sa jedva primetnim južnjačkim naglaskom. – Učestvovala si i na Olimpijadi. Verujem da je to moralo biti fascinantno. Ali, ne deluješ snažno, nisi atletski tip. – Slegla je ramenima elegantno i odmahnula svojom lepom, negovanom rukom. – Pretpostavljam da se to nikada ne zna. – Samanta steže zube i savlada u sebi želju da joj odvrati istom merom. Kada je Lesli pogledala na svoj ručni sat i odjednom ustala, laknulo joj je. – Moram sada da pođem, Sabrina. Imam zakazanu večeru. – Okrenuvši se Samanti podarila joj je topao osmeh. – Zaista mi je drago što sam te upoznala. Nadam se da ćemo se ponovo sresti. Otišla je, ostavljajući za sobom miris skupocenog parfema. Samanta je ponovo sela u veliku, udobnu fotelju i odahnula. Bila je napregnuta više od sat vremena. – Pa, šta misliš o Lesli? – upitala ju je Sabrina i udobnije se namestila na sofu. – Deluje prefinjeno. – Ma hajde, Samanta – osmehnula se Sabrina i prekrstila ruke. – Ne moraš se ustezati preda mnom.

50 BalkanDownload

– Nije mi jasno zbog čega te interesuje moje mišljenje, kada me ionako vrlo lako čitaš. Ali – na usnama joj zatitra blag osmeh – mislim da je previše uglađena za moj ukus i ne dopada mi se taj njen aristokratski, nadmeni stav. Jesi li videla kako me je gledala? – Da budem iskrena, ti zaista ne deluješ atletski – Sabrinin pogled bio je naivan. Samanta napravi grimasu i poče da vadi ukosnice iz kose. Kada je izvadila i poslednju, zatresla je glavom da bi rastresla svoju gustu kosu. – Lesli ume da bude vrlo prijatna kada hoće. Otac je užasno kvari. Njena majka je umrla još kada je Lesli bila dete i otac je preneo svu svoju ljubav i pažnju na nju. Ona ima bogatu garderobu, najbolje konje, auto, putuje po Evropi i da ti ne nabrajam dalje. Sve što želi to i dobije. – Sirotica. – Ovaj sarkazam je ispuni osećanjem zlobe i nepravde. Uzdahnula je duboko. – Pretpostavljam da nije dobro ni kada imaš previše, kao i kad imaš premalo. Lepo je od nje što je došla da te vidi. Sobu je ispunio Sabrinin veseli smeh. – Samanta, nisam znala da kapiraš tako sporo. – Videći zbunjen izraz na sestrinom licu, nastavila je. – Lesli nije došla da vidi mene, već tebe. – Mene? – Samanta podiže obrve začuđeno. – Zašto mene? Nisam znala da je interesuje jedna nepoznata profesorka iz Filadelfije. – Nju bi interesovala svaka profesorka koja je privukla pažnju Džeka Tenera. Džek ne bi tek tako poveo nekog na celodnevni izlet. Blaga rumen prekri Samantine obraze. – Pošto me je sada videla, mislim da će se smiriti, jer je svesna da od mene ne preti nikakva opasnost. – Nemoj potcenjivati sebe, Samanta! – Nije u pitanju lažna skromnost – uzdahnula je Samanta. – Ako nekog čoveka privlače svila i šampanjac, taj se ne može zadovoljiti pamukom i pivom. Za njega ja sam pamuk i pivo, Bri – promrmljala je. Uzdahnula je ponovo i dodala. – Ne bih mogla da budem nešto drugo, čak i kada bih to želela.

51 BalkanDownload

17. Sledećeg dana, Samantu je u poslu prekinula jedna mnogo prijatnija poseta. Na kuhinjskim vratima pojavila se Ana Holovej sa srdačnim osmehom i velikom tortom od čokolade. – Zdravo! – Samanta otvori vrata širom. – Radujem se što te ponovo vidim i to još sa lepim poklonom. – Ne volim da dolazim praznih ruku – izjavila je Ana pružajući Samanti tortu. – Dan obožava tortu od čokolade. – I ja – nasmeja se Samanta, gledajući čežnjivo u tortu. – Dan nije trenutno kod kuće, a ja sam upravo htela da skuvam kafu. Da li se slažeš da tortu načnemo bez njega? – Odlična ideja – sedajući na stolicu Ana odmahnu rukom nemarno. – Smatram da nam neće škoditi ako pojedemo parče-dva. – Bri se odmara – objasnila je Samanta, stavljajući na sto dve šoljice kafe. – Doktor smatra da još uvek treba da se odmara, ali, ona se ne pridržava strogo njegovog saveta. Počela je da se buni i da gunđa kada joj kažem da treba da leži. – Budi uporna i nemoj joj dozvoliti da ustaje mnogo iz kreveta. – Ana je klimnula glavom i usula šećer u svoju šolju. – Dan kaže da ona može sada da prima posete. – Da, posećuju je povremeno. Juče ju je posetila Lesli Maršal. – Baš sam se pitala koliko će Lesli izdržati da ne dođe i da te ne vidi. – Govoriš isto kao i Bri. – Pijuckajući kafu Samanta zavrte glavom. – Ne znam zbog čega bi Lesli Maršal želela da me upozna. – Zbog čega? To je bar jasno. Lesli je škrta i teško se odvaja od onoga što joj pripada, a Džeka smatra svojom svojinom. Ne može još uvek da shvati da je Džek sam sebi gospodar i da ga ne može kupiti očevim novcem. Kada dođe vreme, Džek će sam sebi odabrati ženu. On je oduvek bio nezavisan. Nije imao ni dvadeset godina kada je ostao bez roditelja. – Samanta podiže obrve i pogleda u te tople smeđe oči. – Nije mu bilo lako, jer je bio privržen svojim roditeljima. Roditelji su mu bili divni ljudi, on ih je obožavao. Ti malo podsećaš na njegovu majku kad je bila mlada. – Ana se osmehne i potapša Samantu po ruci. Samanta je samo ćutala. – Ona je bila tvrdoglava i nikom nije dozvoljavala da je tlači. Volela sam je mnogo i nedostaje mi još uvek. – Džeku mora da je bilo jako teško... izgubio je roditelje i morao je da preuzme svu odgovornost upravljanja rančom, a bio je još uvek veoma mlad – promrmljala je Samanta.

52 BalkanDownload

– Izgledalo je kao da je preko noći postao zreo čovek. Naravno – nastavila je – odrastao je u sedlu i ono što nije naučio od oca, naučio je radom. On upravlja rančom kao i svojim životom i Lesli će imati muke da ga uhvati lasom. – Možda postoji neki drugi način da ga uhvati – sugerirala je Samanta. Ali, Ana nije stigla da joj odgovori, jer se u tom trenutku na vratima pojavio čovek o kojem su upravo govorile. Ušao je u kuhinju sa familijarnošću starog prijatelja. – Dobar dan! – prekinuo je tišinu, skinuo sa glave svoj kaubojski šešir i odmerio Samantu. – Bojila si nešto? – Očito, zar ne? – odgovorila je Samanta oštro. – Lepe boje – primetio je i usuo sebi kafu. – Kako bi bilo da me ponudiš parčetom torte? – Džek Teneru! – uzviknula je Ana s prezirom. – Nećeš valjda jesti sada Danovu tortu kada kod kuće imaš svoju. – Tuđe je uvek slađe, Ana. – Skinuo je jaknu, okačio je na čiviluk i osmehnuo se vragolasto. – U svakom slučaju, on mi neće zameriti. Nećeš mi valjda gunđati zbog jednog malog parčeta? – Ne gledaj me tako, mladi vraže – Ana pokuša da se namršti i izgleda ljuta. – Ja nisam jedna od onih tvojih devojaka. Džekov dolazak uspeo je da izbaci Samantu iz ravnoteže. Iz učtivosti sačekala je da prođe nekoliko minuta, a onda se izvinila Ani i Džeku i otišla u dečju sobu da nastavi svoj posao. Samantin umetnički talenat bio je nesumnjivo vredan pažnje. Pod je doduše bio umrljan spektrom boja, ali, zidovi su zato bili veselih i za oko prijatnih boja. Dva zida su bila žuta, a dva bela i boje su se smenjivale naizmenično. Na zidu na kome nije bilo ni vrata ni prozora, počela je da crta veliki dugin luk, pažljivo prelazeći iz plavih u ružičaste i zelene nijanse. Vreme je prolazilo i ona se toliko koncentrisala na svoj posao, da je potpuno zaboravila na Džeka. Sedeći na vrhu merdevina, odmarala se i posmatrala zadovoljno svoje remek-delo. Po nosu i obrazima imala je tragove zelene i ružičaste boje. – Kakav lep prizor! Ona se trže, ispusti četku iz ruke i verovatno bi pala sa merdevina da je Džek nije obujmio oko struka i spasao je od sigurnog pada. – Umetnica je mogla da strada – prokomentarisao je, spuštajući je na pod. – Nije trebalo da me uplašiš tako – negodovala je. – Mogla sam da padnem i slomim vrat. – Obrisala je ruke o nogavice svojih farmerki. – Gde je Ana? – Kod tvoje sestre. Otišla je da joj pokaže neke stvari koje je napravila za bebu. – Seo je na sofu. – Smatrao sam da tamo nisam neophodan. – Sigurna sam da nisi. Treba mi ta kofa na kojoj sediš – pokazala je rukom na kofu i on ustade, ne skidajući pogled s nje. – Volim ružičastu boju, pogotovu kada je na tvom licu – rekao je osmehujući se vragolasto.

53 BalkanDownload

Ona poče rukom da skida boju s lica. – I zelenu – nasmejao se, prišao joj i povukao prstom preko natpisa koji se nalazio na prednjoj strani njene majice. – Vilsonova gimnazija. Da li je to naziv škole u kojoj radiš? – Jeste – odgovorila je i odmakla se malo od njega. – Šta radiš večeras? – upitao je odjednom. Ona ga je gledala netremice, zbunjena njegovim neočekivanim pitanjem. – Ja... ovaj... imam puno stvari da uradim – zamucala je dok joj je mozak radio grozničavom brzinom da smisli neki dobar izgovor. – Imaš puno stvari? – provocirao ju je. Osmeh mu je postajao sve širi dok se igrao sa pramenom njene kose. – Da – odvratila je, ne usuđujući se da ga pogleda u oči. – Biću jako zauzeta, jer hoću da završim ovu sobu. – Prihvatam tvoj izgovor, iako oboje znamo šta je, u stvari, posredi. Pa – osmehnuo se i slegnuo ramenima – dođi i poljubi me za rastanak. Moram da se vratim poslu. – Nemam nameru da te poljubim... – počela je, ali joj reči zastadoše u grlu kada ju je obujmio oko struka. Nesvesno, ona sklopi ruke oko njegovog vrata, a on je privuče k sebi. Zavukao je ruke ispod njene majice i počeo nežno da je miluje po golim leđima, privlačeći je sve više. Njegove ruke su ispitivale polako njene čvrste grudi i uske kukove. Uvek isto, uvek isto, ponavljala je u sebi. Svaki put kada me poljubi, padam sve dublje u neki bezdan i jednoga dana neću moći više da se izvučem iz njega. Njegove usne su je milovale po vratu i ramenima. Samantino telo je podrhtavalo od tog slatkog zadovoljstva. Uživala je u njegovom zagrljaju, prepuštajući se silama kojima nije bila u stanju da se odupre. On je odmače od sebe, prekinuvši tu intimnu situaciju, ali, njegove usne se još jedanput spustiše na njene, pre nego što je progovorio. – Večeras, Samanta. – Šta? – promrmljala je na njegovim usnama. – Želim da te vidim, večeras. Vrativši se odjednom u stvarnost, ona stavi ruke na njegove grudi, pokušavajući da ga odgurne od sebe, ali, bez uspeha. – Ne dolazi u obzir, zauzeta sam... rekla sam ti da sam zauzeta. – Jesi – potvrdio je i pogledao je pronicljivo. U tom momentu holom se zaori Sabrinin veseo smeh. Samanta poče da se otima iz Džekovog zagrljaja. – Pusti me... – prostenjala je očajnički. – Zašto? – osmehivao se uživajući u tome što je ona pocrvenela. – Zato što... – Nemoj nikada igrati poker, Samanta – upozorio ju je ozbiljno. – Izgubićeš sve što imaš na sebi...

54 BalkanDownload

– Ja... ja... – Sabrina treba da se porodi u septembru, zar ne? Ovo neočekivano pitanje zbunilo ju je i ona zatrepta. – Da... ona... – To će ti dati malo vremena da predahneš, Samanta – sagnuo se i ponovo je poljubio. Njegov poljubac bio je kratak, ali nežan. – Posle toga nemoj očekivati da ćeš se izvući tako lako. – Ne razumem o čemu to... – Znaš ti dobro o čemu ja govorim – prekinuo ju je. – Rekao sam ti da ću te imati, a ja uvek imam ono što želim. Njene oči sevnuše od srdžbe. – Ako misliš da ću voditi ljubav s tobom samo zato što je tebi takav ćef, onda se grdno... Ućutkao ju je još jednim poljupcem. Ona se ukruti, ponavljajući u sebi da mu ovoga puta neće odgovoriti na poljubac. Ali, njene ruke se instinktivno sklopiše oko njegovog vrata. Njeno telo se opusti, a usne se razdvojiše požudno. – Želim te, ne treba da ti govorim to, zar ne? Ona zavrte glavom, pokušavajući da stiša svoje duboko disanje. – Sredićemo to u septembru, sem, ako ne odlučiš da dođeš kod mene ranije. – Ona je počela ponovo da odmahuje glavom, ali, on ju je uhvatio za vrat i primorao da prestane. – Ako ne dođeš kod mene, čekaću te sve dotle dok se to dete ne rodi, a onda ću ja doći po tebe. Ja sam strpljiv čovek, ali... – nije dovršio rečenicu, jer su Ana i Sabrina ušle u sobu. – Pa – Ana zavrte glavom, gledajući njih dvoje – vidim da ti je Džek dosađivao. – Okrenula se Sabrini i slegla ramenima, gestom koji je trebalo da znači da je iznervirana. – On je zaista nemoguć. – Uzdahnula je i promenila temu razgovora. – Ovo će biti predivna soba. – Pogledom je preletela po sobi, i klimnula glavom zadovoljno. – A sada, Džek, ostavi lepu gospođicu na miru i vrati se kući. Treba da pripremim večeru. – Svakako. Rekao sam već ono što sam imao da kažem. – Pustio je Samantu, pogledavši je značajno i izašao iz sobe, pozdravljajući se preko ramena. Kada su gosti otišli, Samanta je počela da skuplja četke i boje. – Samanta – Sabrina spusti ruke na sestrino rame. – Nisam imala pojma. – Nisi imala pojma o čemu? – upitala je Sem, zatvarajući kutije sa bojom. – Da si zaljubljena u Džeka. – Istina koju je toliko dugo izbegavala, sada je izbila na videlo. Ona se beznadežno zaljubila u Džeka Tenera! Crveneći, uzalud je tražila reči kojima će to poreći. – Nas dve se znamo i suviše dobro, Samanta – rekla je Sabrina pre nego što je ona bila u stanju da joj odgovori. – Kakva je u stvari situacija? Samanta bespomoćno podiže ruke. – Nije ništa ozbiljno... prolazna opčinjenost. – I šta nameravaš da učiniš?

55 BalkanDownload

– Šta nameravam da učinim? – ponovila je Samanta zbunjeno. – A šta bih to mogla da učinim? Kada se porodiš, vraćam se natrag na istok i trudiću se da ga zaboravim. – To ne liči na tebe... da odustaneš bez borbe – rekla je Sabrina oštro. Samanta podiže obrve zbog njenog neobičnog tona. – Borila bih se za nešto što mi pripada, Bri, ali, nemam nameru da upadam na tuđu teritoriju. – Džek nije veren sa Lesli Maršal. Ne postoji ništa zvanično. – Ne interesuje me forma – Samanta poče da se igra sa kutijom boja – Džek želi avanturu sa mnom, ali će se oženiti sa Lesli Maršal. – Da li se bojiš da se takmičiš sa Lesli Maršal? – upita Bri. Samanta se okrete i pogleda je oštro. – Ne bojim se ja nikoga – obrecnula se. Na Sabrininim usnama pojavi se podrugljivi osmeh. – Ne izigravaj psihologa, Sabrina! Lesli Maršal i ja ne pripadamo istoj ligi, ali se ja ne bojim nje. Bojim se doduše da ne budem povređena. – Glas joj je zadrhtao i Sabrina prebaci ruku preko njenih ramena. – Dobro, dobro, Samanta, nećemo više govoriti o tome... bar ne zasada. Ostavi te četke, ja ću ih oprati. Uzmi konja i projaši malo. Znaš i sama da je to najbolji način da se rasteretiš briga. – Dolazim do zaključka da me poznaješ i suviše dobro. – Sa tužnim osmehom na usnama, Samanta obrisa ruke o svoje farmerke. – Poznajem te dobro, Samanta – Sabrina je pomilova po obrazu i pogura napolje iz sobe. – Samo, ponekad ne znam šta da radim s tobom.

56 BalkanDownload

18. Tokom nekoliko meseci poznanstva sa Džekom Tenerom, Samanta ga je upoznala dobro i shvatila je jedno: kada on nešto želi, on ne odustaje od toga sve dok to što želi i ne dobije. A znala je da on želi nju. Ako se, kad je jahala nije udaljavala previše od ranča, uveravala je sebe da je to radila ne iz straha da bi mogla da sretne Džeka, već jednostavno zato što je želela da bude u Sabrininoj blizini. Sabrina je sada bila već u poodmakloj trudnoći, pa je Samanta imala opravdanje za ovu laž prema sebi. Svakim danom postajala je sve više očarana Vajomingom. Ogolele grane su bile potpuno zelene. Pašnjaci su bili prošarani krdima stoke koja je pasla zelenu, sočnu travu. Priroda se probudila potpuno iz svog zimskog sna i vrvela od života. – Mislim da ćeš roditi blizance, Bri – rekla je Samanta dok su sedele na verandi i uživale u toplom suncu. – Doktor Gejts ne misli tako – nasmejala se Sabrina. – On tvrdi da ću roditi jedno dete i da sam se samo ugojila. U svakom slučaju, jedna od nas dve bi trebalo da ima blizance. – Bojim se da će ta privilegija pripasti tebi, Bri. Mislim da ću ostati usedelica. Osetivši tugu u Samantinom glasu, Sabrina ju je pogledala očima punim nežnosti. – Nećeš, moraš da se udaš Samanta. Nećeš valjda dozvoliti da propadne sve ono što si naučila na privatnim časovima. Samanta se nasmeja, a to je Sabrina upravo i želela. – Ne šalim se, mislim najozbiljnije – nastavila je Sabrina. – Sećaš se šta je madam Dibo uvek govorila: „Čovek mora dohvatiti zvezde.” – Ah, da, madam Dibo – nasmejala se Samanta setivši se njihove nekadašnje nastavnice baleta. – Znaš, naravno, da je taj njen akcenat bio lažan. Ona je bila iz Novog Džersija. – Znam. Znam i to da je tebi proricala blistavu baletsku budućnost. – Da, bila sam fantastična – uzdahnu Samanta ponosno. – Demonstriraj mi nekoliko onih tvojih čuvenih skokova, Samanta. – Taman posla! – Hajde, nemoj biti takva – insistirala je Sabrina. Samanta ustade nevoljno i ode do sredine terase. – Dobro, demonstriraću ti samo nekoliko ako si toliko navalila. Tiho, Sabrina poče da pevuši melodiju iz „Labudovog jezera”, a Samanta se spusti na pod i zauze onu čuvenu dramatičnu pozu umirućeg belog labuda. Izvijala je telo i radila rukama graciozno, dižući se polako. Završila je igru sa nizom divnih pirueta, pre nego što se ponovo spustila na pod. – Jesi li zadovoljna? – upitala je, ne dižući se sa poda.

57 BalkanDownload

– Da li ova predstava zatvorenog tipa, ili i mi možemo da prisustvujemo njoj? Samanta pogleda u pravcu odakle je dolazio taj poznati glas. – Dane! – uzviknula je Sabrina. – Nisam te očekivala tako rano. – Sreo sam Lesli i Džeka – objasnio je Dan, prišao joj i poljubio je nežno u obraz. – Mislio sam da biste se ti i Samanta obradovale društvu. – Zdravo Lesli, zdravo Džek! – pozdravila ih je Sabrina s toplim osmehom na usnama. – Sedite, doneću vam nešto hladno da popijete. Samanta, koja je sada sedela na stolici, priželjkivala je da se zemlja otvori i da je proguta. – Ja ću doneti, Bri – ustala je brzo, videvši u ovome priliku da se izvuče iz neprijatne situacije. – Nemoj ustajati. – Ustala sam već – rekla je Sabrina i ušla u kuću, ne dajući Samanti priliku da se raspravlja. – Dali predaješ i balet, Samanta? – upitala je Lesli. Jednim brzim pogledom je odmerila Samantu od glave do pete. U njenom pogledu bilo je podsmeha. – Ne, ne – promrmljala je Samanta, osećajući se krajnje nelagodno pored ove lepe i elegantne devojke. – Odigrala si to zaista vrlo lepo – primetio je Dan iskreno. – Samanta je uvek puna iznenađenja – primetio je Džek. Pošto se Džek njoj obratio, Samanta je bila primorana da mu pokloni izvesnu pažnju. Izgledao je neobično muževno u raskopčanoj košulji, koja je otkrivala njegove snažne, preplanule grudi, i izbledelim farmerkama. Želeći da izbegne osmeh koji je već titrao na njegovim usnama Samanta skrete pogled u stranu. – Da – promrmljala je – ja sam puna iznenađenja. – Postoji li nešto što ne znaš, Samanta? – Postoji... nekoliko stvari. – Trudila se da joj glas zvuči hladno i samouvereno. – Puna si energije – rekla je Lesli, hvatajući Džeka ispod ruke. – Mora da si užasno snažna i mišićava. U tom trenutku, Samanta je odlučila da pronađe neki izgovor i da ode sa terase. Taman je otvorila usta da se izvini kada ju je Dan sprečio u tome. – Sedi, Samanta, želim da porazgovaram o jednoj ideji s tobom i sa Sabrinom. – Dok se spuštala na stolicu, Samanta je izbegavala da se sretne sa Džekovim pogledom. – Šta misliš, da li je Sabrina sposobna za jednu manju zabavu? – Samanta podiže glavu zbog Danovog pitanja i pokuša da se koncentriše. – Zabavu? – ponovila je i nabrala obrve. – Mislim da jeste. Doktor Gejts kaže da se oporavlja odlično, ali, bilo bi bolje da nju pitaš. Hoćeš da je vodiš na neku zabavu? – Hoću da mi priredimo zabavu – ispravio ju je s osmehom. – Čini mi se da dve bliznakinje imaju rođendan za nekoliko nedelja. – Nagnuo se prema Samanti. – Odličan povod za zabavu, zar ne?

58 BalkanDownload

– Oh, naš rođendan – promrmljala je Samanta odsutno. Sasvim je zaboravila da njih dve imaju rođendan. – Da li mi se učinilo ih sam zaista čula da je neko spomenuo zabavu? – Sabrina se pojavila na terasi sa tacnom u rukama. Dok je sipala hladan čaj u šoljice, Samanta je posmatrala sestrino ozareno lice. – Rođendanska zabava, Samanta – obratila se Bri sestri očiju sjajnih od uzbuđenja. – Kad smo priredile poslednji put rođendansku zabavu? – Kada smo imale dvanaest godina – odgovorila je Samanta i pogledala u Džeka. – Onda je zaista krajnje vreme da priredimo zabavu – rekao je Dan. – Šta misliš o tome, Samanta? Znam da to podrazumeva ekstra posao za tebe. – Hmmm? – Samanta je skrenula pogled sa Džeka na Dana i pogledala ga zbunjeno. – Šta si rekao? O, ne, to mi neće predstavljati nikakav problem. Naprotiv, biće mi zadovoljstvo. Koliko ćeš gostiju pozvati? – Samo susede i prijatelje – odgovorio je Dan i protrljao rukom bradu. – Recimo, trideset do četrdeset. Šta ti misliš o tome, Lesli? Lesli napući svoja lepa usta i zamisli se za trenutak. – Sasvim dovoljno ako si odlučio da to bude mala zabava, Dane – složila se nakon kratkog razmišljanja. Samanta je pogleda začuđeno. Ono što je za nju bila velika zabava za ove ljude je očito bila mala. – Lesli, dođi da vidiš činiju za punč koju imam i reci mi da li će biti dovoljno velika. – Ustala je i uhvatila Dana za ruku. – Dođi da mi je skineš sa ormara, Dane. – Uputivši sestri jedan nevin osmeh, Sabrina uđe u kuću i ostavi je samu sa Džekom. – Kako napreduje molovanje? – upitao je Džek nemarno. – Molovanje? Oh, misliš na dečju sobu? Gotovo je. – Šta želiš da ti kupim za rođendan? – upitao je iznenada. Rukom je podigla kosu s očiju i slegla ramenima. – Bundu... dijamantski prsten... – Ne, ti nisi tip za skupocena krzna. – Uzeo je cigaru i zapalio je lenjo. – Ti bi pomislila koliko je sirotih životinja ubijeno da bi se napravila jedna takva bunda. A što se tiče dijamanata, oni ti ne bi odgovarali. – Pretpostavljam da sam ja tip kojem bolje pristaje poludrago kamenje – ustala je iritirano. – Ne, razmišljao sam da bi ti safiri pristajali bolje. – Uhvatio ju je za ruku. – Išli bi uz tvoje oči... ili, možda rubini koji bi se slagali sa tvojim raspoloženjem. – Kupi mi onda ijedno i drugo. A sada, budi ljubazan i izvini me. – Pogledala je u svoju zarobljenu ruku, zatim u njega. – Moram da nahranim svoju mačku – pokazala je na drugi kraj terase gde je ležao Šajlok. – Ne izgleda da je jako gladan.

59 BalkanDownload

– Pretvara se da je mrtav – promrmljala je. – Šajlok, dođi da jedeš. Šajlok je lenjo otvorio oči, zatreptao i na njeno veliko zadovoljstvo digao se i pošao prema njoj. Međutim, kada je prišao svojoj gospodarici, uputio joj je jedan nezainteresovan pogled, skočio Džeku u krilo i počeo da prede zadovoljno. – Nije gladan – nasmejao se Džek i pomilovao mačka po glavi – Uopšte ne deluje da je gladan. Pogledavši Džeka gnevno, Samanta se okrete i uđe u kuću, zalupivši vrata za sobom.

60 BalkanDownload

19. Sunce je toplo sijalo onog jutra kada je osvanuo Samantin i Sabrinin rođendan. Samanta je unela jedan ogroman paket u kuhinju. Spustivši paket na sto za kojim je sedela njena sestra i pila kafu, Samanta odgurnu Šajloka. Još uvek nije mogla da mu oprosti što ju je onako osramotio pred Džekom. – Ova je upravo stiglo... od mame i tate. – Otvori ga, Samanta – rekla je Sabrina, gledajući zainteresovano u paket. – Dan neće da mi pokaže poklon, a ja sam pretražila sva mesta gde sam pretpostavljala da ga je mogao sakriti. – Kladim se da su tebi poslali šest knjiga o uzgajanju deteta, a meni šest o lepom i kulturnom ponašanju. – Poklonu se u zube ne gleda – izjavila je Sabrina i izvadila jedno pismo iz kutije. Osmehnula se i pružila ga Samanti. – Otvori ga da vidimo šta pišu. Samanta otvori koverat, izvadi iz njega pismo i poče da čita naglas: “Samanti i Sabrini Srećan rođendan i sve najlepše. Sabrina, nadamo se da vodiš računa o sebi. Pretpostavljamo da znaš da su dijeta i odmor najvažniji za tvoje stanje. Volimo što je Samanta uz tebe i što ti je od velike pomoći. Samanta, čuvaj svoju sestru i vodi računa da se pridržava režima jedne trudnice. Međutim, nadamo se da nisi zanemarila svoj društveni život. Pošto smo ti roditelji, dužnost nam je da te podsetimo da je krajnje vreme da se udaš. Tata i ja se unapred radujemo što ćemo za nekoliko nedelja videti vas i naše prvo unuče. Doći ćemo u Vajoming u prvoj polovini septem6ra. Vole vas i misle na vas mama i tata.” – Tu je i postskriptum za tebe, Bri – nasmejala se Samanta. „Sabrina, da li Danijel poznaje nekog pogodnog muškarca za tvoju sestru?” S uzdahom, Samanta vrati pismo u koverat i spusti ga na sto. – Ona se nikada neće promeniti. – Zavukla je ruku u kutiju i izvadila dva poklona. Jedan je bio manji, za Sabrinu, a drugi malo veći s njenim imenom. – Da li si otvorila paket ranije? – upitala je Sabrina gledajući u dve debele knjige. Na prvoj je pisalo „Vaše novorođenče”, a na drugoj „Vaše dete i vi”. – Nisam – odgovorila je Samanta, tobože uvređeno. – Jednostavno, poznajem mamu. – Otvorila je svoj poklon i razrogačila oči. – Gospode bože! – U ruci je držala crni čipkani kombinezon.

61 BalkanDownload

– Mislila sam da poznajem mamu. – Obe sestre prasnuše u smeh. – Mora da ju je uhvatila panika – zaključila je Samanta, prislanjajući kombinezon uz sebe. – Zgodna stvarčica – primetio je Džek kada su on i Dan ušli u kuhinju. – Mora da je još zgodnija kada je na nekome. Samanta sakri kombinezon iza leđa i pocrvene naglo. – Pokloni od mame i tate – objasnila je Sabrina, pokazujući rukom na knjige. – Vrlo prikladni – osmehnuo se Dan, pročitavši naslove knjiga. – Čini mi se da Samanta ne misli tako o svom poklonu – osmehnuo se Džek. Samanta pocrvene još jače. – Da ga vidimo još jednom – rekao je. – Nemoj se šaliti, Džek – pripreti mu prstom Sabrina, a zatim se obrati svome mužu. – Mama kaže da će ona i tata doći u prvoj polovini septembra. – Odneću ove stvari – Samanta brzo ubaci kombinezon u kutiju i pokri ga knjigama. – Ostavi to za kasnije – Dan ju je uhvatio za ruku i odmakao od stola. – Idemo načas napolje. Samanta je rado pošla s njim. Važno je bilo samo da pobegne nekako odavde. Misleći da to ima neke veze sa Sabrininim poklonom, iznenadila se kada je Dan usporio korake i zamolio svoju ženu da im se pridruži. Samantin mozak je radio munjevitom brzinom dok su išli prema koralu. – Srećan rođendan, Samanta – Sabrina poljubi svoju sestru u obraz dok je Samanta zaprepašćeno gledala predivnog arapskog konja. – Oh! – to je bilo sve što je mogla da kaže u prvom trenutku. – Ima odlično poreklo... pripada jednom od najboljih grla – govorio joj je Dan, prebacivši ruku preko Sabrininili ramena. – Pripada grlu „Dabli”, najboljem grlu u Vajomingu. – Ali ja... – reči su joj zastale u grlu. – Šta bi ti poklonila onom ko je ostavio svoj posao bez razmišljanja ne tražeći ništa zauzvrat? – Dan obujmi drugom rukom Samantu oko struk i privuče je sebi. – Računali smo, ako budeš insistirala da se vratiš nazad na istok, da bismo ovim poklonom mogli da te zadržimo da ostaneš ovde. Čak i ako ne uspemo u tome, dolazićeš češće, jer ćeš želeti da jašeš svoga konja. – Ne znam kako da vam se zahvalim. – Onda nam se nemoj zahvaljivati – naredio je Dan. – Hajde, uzjaši ga. – Sada? – Da, sada – odgovorio je Dan. Samanti nije trebalo reći dva puta. Preskočila je ogradu, prišla konju i potapšala ga po vratu. – Možda ćemo uspeti da je ubedimo da ostane ovde – prokomentarisao je Dan, posmatrajući je kako seda u sedlo i vodi konja oko ograde korala. – Trebalo bi da kažem Džeku reč-dve. Sabrina odmahnu glavom. – Ne, Samanta bi se naljutila ako bismo se mi mešali u to. Vratila bi se u Filadelfiju dok bi lupio dlanom o dlan. Zasada bi bilo

62 BalkanDownload

bolje da se ne mešamo. – Sabrina je utišala glas, jer je Samanta dojahavši do njih, sjahala sa konja. – Konj je fantastičan – uzdahnula je očarano. – Ne znam kako ću se rastati od njega kad... Sabrina značajno pogleda svoga muža. – Dođi – rekao joj je Dan. – Ti ne možeš da se rastaneš od svog novog prijatelja, a ja ne mogu da se odreknem šoljice kafe. Dok su njih troje išli prema kući, sporedna vrata se otvoriše i na njima se pojavi Džek. – Pošiljka je upravo stigla – rekao je Džek osmehnuvši se značajno. – U dnevnoj sobi je. – Oh – promrmlja Dan s nevinim izrazom na licu. – Dođi Sabrina, da vidimo šta je to stiglo. – Da li je klavir? – upita Samanta Džeka kada su Sabrina i Dan ušli u dnevnu sobu. – Liči mi na klavir. Mislim da je stigao još jedan poklon. Hajde sa mnom do kamioneta – naredio je Džek i uhvatio je za ruku pre nego što je mogla da protestuje. – Stvarno Džek, imam milion poslova da uradim. – Trčkarala je, pokušavajući da uhvati korak s njim. – Znam da si prezauzeta. – Zaustavio se kod kamioneta i otvorio kabinu. Pružio joj je jedan mali paket. – Ali, sada je vreme da se uruče pokloni. – Nije trebalo da mi kupuješ poklon. – Samanta – rekao je lenjo i pogledao je iznervirano. – Nikada ne radim nešto što ne želim. – Uzeo ju je za ruku i stavio joj je paketić na dlan. – Otvori ga! Pogledavši figuricu sa njene plišane podloge, Samanta je ispitivala zadivljenim pogledom. Slonovača je bila glatka i hladna pod njenim prstima i predstavljala je konja i jahačicu u punom galopu. Umetnik je uspeo da dočara slobodu pokreta i gracioznost. Samanta pređe prstima oprezno preko ove divne figurice. – Liči na mene – promrmljala je i pogledala Džeka. – I treba da liči – odgovorio je. – Jahačica treba da predstavlja tebe. – Ali, kako? – Zavrtela je glavom, polaskana i zbunjena u isto vreme. – Čoveku koji pravi te stvari opisao sam te. – Po drugi put u roku od pola sata, Samanta je ostala bez reči. – Zašto? – Postavila je ovo pitanje pre nego što je bila u stanju da ga potisne u sebi. Polako, osmeh zatitra na njegovim usnama. On zabaci šešir na potiljak. – Zato što ti to više odgovara nego krzno i dijamanti. Ona skupi toliko hrabrosti da ga pogleda pravo u oči. – Hvala – prošaputala je. On klimnu glavom, ozbiljno, gotovo svečanog izraza lica. Uzeo je kutijicu iz njene ruke i stavio ju je na haubu.

63 BalkanDownload

– A sada je na redu tradicionalan rođendanski poljubac. Uzdahnuvši, ona instinktivno načini nekoliko koraka unazad, ali, on je uhvati za ruke i zadrža. Ona mu podmetnu obraz, na šta on prasnu u grohotan smeh. – Samanta – uhvatio ju je za bradu i okrenuo je licem prema sebi – ti si neverovatna. – Njegove usne se spustiše na njene. Njegove ruke su je milovale, privlačeći je još bliže sebi. Ona klonu u njegovom naručju i poče da mu uzvraća poljupce. Konačno ju je pustio iz zagrljaja, stavio ruke na njena ramena i osmehnuo se vragolasto. – Srećan rođendan, Samanta! – Hvala – uspela je da odgovori, boreći se da dođe do daha. On uze kutijicu i stavi je u njenu ruku, a zatim uđe u kamionet. – Videćemo se večeras – mahnuo joj je rukom u znak pozdrava i uključio motor.

64 BalkanDownload

20. Kuću je ispunjavao žagor gostiju. Smeh, glasovi i muzika odzvanjah su celom kućom. Te večeri, sestre su se dramatično razlikovale jedna od druge po svom izgledu. Sabrinina svetloplava haljina lepršala je oko nje, prikrivajući vesto njenu poodmaklu trudnoću. Imala je jednostavnu paž frizuru i diskretnu šminku koja ju je činila svezom i neobično ženstvenom. Samantina crna satenska haljina bila je jednostavna i izuzetno elegantna. Kosa joj je bila puštena i dopirala je do polovine njenih dekoltovanih leđa. Dok se provlačila kroz gužvu, Samanta je pogledom tražila visokog i vitkog muškarca, ali na žalost, nigde nije mogla da ga vidi. S osećanjem očaja i ljubomore, konstatovala je da među gostima nema ni lepe Lesli Maršal. Dok je razgovarala sa jednim mladim kaubojem punim entuzijazma, Samanta oseti neki pogled na sebi i podiže glavu da bi se srela sa tamnim očima na drugom kraju prostorije. Džek je stojao sa dva muškarca koje ona nije poznavala i sa Lesli Maršal. Ona je bila elegantna u beloj haljini od teške svile. Držala je Džeka ispod ruke i Samanta je imala utisak da je tim gestom htela svima da pokaže da on pripada njoj. Osećajući da je obuzima gnev, Samanta se okrete svom sagovorniku i osmehnu mu se šarmantno. Zbunjen, mladić najpre zamuca, a onda ućuta. Ona ga uhvati ispod ruke i uputi mu jedan zavodnički pogled. – Kako si Time? – Džek se odjednom stvorio pored njih i spustio ruku na mladićevo rame. – Ukradem ti malo ovu mladu damu. – Napravio je kratku pauzu i nehajno se osmehnuo Samantinom gnevnom licu. – Treba da je upoznam sa nekim gostima. Ne sačekavši da čuje njegov pristanak, Džek je uhvati za ruku i povede je kroz gužvu. – Tim će biti van sebe nedeljama – šapnuo joj je na uvo. – Nije trebalo da ga gledaš onako zavodljivo – prebacio joj je s osmehom na usnama. – Ne moraš tako da me vučeš – promrmljala je kroz stisnute zube. – Prepoznam tvrdoglavo ždrebe čim ga ugledam – primetio je. Ali, ona nije stigla da mu odgovori, jer ju je Džek tog momenta predstavio onoj dvojici koji su stajali pored Lesli. – Samanta, želeo bih da te upoznam sa Džordžom Maršalom, Leslinim ocem. – Samantina ispružena ruka bila je prihvaćena sa srdačnim stiskom. – I sa Džimijem Bejlijem – nastavio je Džek, pokazujući glavom na drugog muškarca. – Džimi se bavi stokom samo preko papira, inače, on je advokat. – Kakva lepa devojka! – uzviknuo je oduševljeno Džordž Maršal. Namignuvši diskretno Džeku, potapšao je svoju kćerku po ramenu.

65 BalkanDownload

– Tvoj laso hvata uvek najbolja grla, zar ne, Džek. Džek stavi nonšalantno ruke u džepove. – Trudim se da bude lako. Ali, nije isto uhvatiti i zadržati to što uhvatiš. – Pa, mlada damo – nastavio je Džordž prijatnim tonom – Les mi kaže da ste profesor fiskulture. – Tačno, gospodine Maršale. – Zovite me jednostavno Džorđž – naredio je i blago je stisnuo za rame. – Recite mi zašto se jedna takva lepotica ne uda i ne skrasi, umesto što trči po fiskulturnim salama? Džek se smeškao zadovoljno. Samanta zabaci kosu unazad, ali pre nego što je mogla da smisli prikladan odgovor, Džordž prasnu u smeh. – Dopada mi se ova devojka – izjavio je Džordž pred društvom. – Čini mi se da ima duha. Svratite do nas, mlada damo, svratite kad god zaželite. Uprkos samoj sebi, Samanta je konstatovala da joj se dopada ovaj čovek i njegovo neobično ponašanje. – Izvinite me sada, morala bih... treba da vidim kako sve ide sa posluženjem. – Osmehnula se ljubazno svima, okrenula se i nestala u gužvi. U kuhinji je izvukla tacnu iz frižidera da bi svoje izvinjenje učinila verodostojnim i bilo joj je drago što je to učinila, jer se Džek pojavio na kuhinjskim vratima nekoliko minuta kasnije. – Džordž je pametan čovek. Pun je mudrih ideja, pogotovu kada su u pitanju žene. – Osmehujući joj se značajno, naslonio se na dovratak i posmatrao zainteresovano svaki njen pokret. – Tako ti misliš – odvratila je kruto, krećući se užurbano po kuhinji, da bi ignorisala njegovo prisustvo. – Sedi za trenutak, Samanta. On ga pogleda i obuze je trenutan strah, zatim podiže tacnu sa stola. – Ne mogu, moram da se vratim u salon. – Uprkos samoj sebi, on spusti tacnu na sto i sede na stolicu. – Sreo sam Džona Abota, direktora škole, pre neki dan. – Zaista? – Rekao mi je da na jesen ostaje bez profesora fiskulture. – Zavalivši se u stolici, Džek ju je studirao pogledom. – Džon će ti ponuditi to radno mesto. – Zaista? – ponovila je instinktivno. – Potrebna si im kao hleb. Ne mogu da počnu školsku godinu bez profesora fiskulture. Rekao sam mu da ću te videti i da ću ti to napomenuti. On će te pozvati lično, zvanično naravno. Kako je sve to bilo jednostavno, pomislila je Samanta. Kako bi bilo jednostavno da ona nije bila zaljubljena u ovog čoveka. Mogla bi ovde da ostane i radi ono što je želela i volela. Ali, sada moram to da odbijem i da odem odavde, razmišljala je.

66 BalkanDownload

– Cenim to što si mi kazao i drago mi je što gospodin Abot želi da ja dođem na to mesto, ali... – Ne treba to da ceniš, Samanta. Razmisli o tome. – Nisi svestan šta u stvari tražiš od mene da učinim. Ustao je i počeo da šeta gore-dole po kuhinji, sa rukama u džepovima pantalona. – Tražim od tebe samo da razmisliš o tome. Tebi se ovde dopada. Stekla si prijatelje. Voliš da budeš blizu svoje sestre. I, imaćeš tu satisfakciju da radiš ono za šta si se opredelila. Zar je previše što tražim da razmisliš o svemu tome? – Jeste, previše je, Džek. Ne želim da se prepirem s tobom. Ima stvari koje moram da učinim kao što i ti moraš. – Dobro – klimnuo je glavom, zatim ponovio kao da je doneo neku odluku. – Zaista ima stvari, koje moram da učinim. – Prišao joj je i obujmio je oko struka, privukao je k sebi dok je usnama milovao po obrazu, približavajući se neumoljivo njenim usnama. – Pođi sa mnom mojoj kući, Samanta. Tamo bismo bih sami – glas mu je bio prigušen i sugestivan dok ju je milovao po obnaženim leđima. – Nemoj... pusti me, molim te. – Samanta okrete glavu u stranu. – Želim da vodim ljubav s tobom. Želim da osetim tvoje telo. – Džek, molim te – spustila je glavu na njegove grudi. – Nije pošteno što činiš to ovde. – Onda pođi sa mnom. – Ne mogu – zavrtela je glavom, ne usuđujući se da ga pogleda u lice. – Neću! – Dobro, Samanta. – Uhvatio ju je rukama za lice i prineo ga svom. – Rekao sam ti da ću te ostaviti na miru sve dotle dok se Sabrina ne porodi. Održaću reč. Nećemo se raspravljati večeras. Važi? – Poljubio ju je ovlaš u usta i okrenuo se da podigne tacnu sa stola. – Kada dođe vreme za to, oboje ćemo uraditi ono što moramo. – Ostavljajući je zbunjenu, Džek je izašao iz kuhinje. Pridruživši se ponovo društvu u salonu, Samanta je išla od grupe do grupe, ali, njene misli su bile sa Džekom. Zašto je on želeo da se ona zaposli u Vajomingu? Možda mu je stalo do nje? Za trenutak, dozvolila je sebi tu nadu, nadu od koje joj je srce zaigralo od sreće. Njen pogled je lutao po salonu, tražeći Džeka. Konačno ga je spazila. Igrao je sa Lesli. Njegov obraz bio je prislonjen uz njenu crnu kosu, a ruka mu je čvrsto bila obavijena oko njenog struka. Samantino srce se steže kada je on zabacio glavu unazad i počeo da se smeje nečem što mu je Lesli šapnula na uvo. Stalo mu je do mene, pomislila je ogorčeno. Ne budi dete, Samanta. Nije isto ako ti je stalo do nekoga ili ako tog nekog samo želiš. Kroz nekoliko nedelja, tešila je sebe, neće više biti izložena tom konstantnom bolu. Kad preboli sve to, moći će ponovo da poseti Bri. Džek će verovatno biti i suviše preokupiran svojom ženom da bi imao vremena da poseti „Lejzi El”. Samanta oseti da joj se srce grči od bola. Okrenula se naglo i sudarila sa Džimijem Bejlijem. – Izvinite. – On je uhvati za ramena i zadrža je. – Nisam vas video.

67 BalkanDownload

– Sve je u redu – uveravala ga je, osmehujući se ljubazno. – Osim toga, niste vi krivi... ja sam naletela na vas. – Važno je da niko nije stradao – promrmljao je i spazivši Lesli i Džeka, fiksirao ih je pogledom. – Deluju lepo tako zajedno, zar ne? Bojeći se da je Džimi video možda kako je zurila u njih dvoje, Samanta klimnu glavom i pogleda dole u svoju praznu čašu. – Dođite da napunimo vašu čašu – rekao je Džimi, hvatajući je ispod ruke i vodeći je prema van. Malo kasnije, njih dvoje se pridružiše grupi koja je stajala okupljena oko klavira za kojim je sedela i svirala Sabrina. – Znači, Vi ste advokat – osmehnula se Samanta Džimiju. – Mislim da ste vi prvi advokat sa kopni sam se upoznala. Džimi joj uzvrati osmeh. – A vi ste atletičarka? – U stvari, nisam više. Sada sam profesor fiskulture. Podigao je čašu, kucnuo se s njom i ispio piće do dna. – Sećam vas se. Oduvek sam bio veliki ljubitelj olimpijskih igara. Sećam se da sam bio oduševljen vama. – Lepo je čuti tako nešto posle deset godina. – Spustio je praznu čašu na klavir i naklonio se blago. – Pa, olimpijska zvezdo, da li biste igrali sa mnom? – Sa zadovoljstvom. – Samanta je uživala u nenametljivom razgovoru sa Džimijem Bejhjem. Saznala je u toku dve igre da on želi da se bavi politikom. Njegov dobar izgled i oštroumnost omogućiće mu da se bavi politikom, zaključila je Samanta. – Samanta! – Sabrina ju je pozvala rukom i oni priđoše klaviru. – Na tebe je red. – Dobro – složila se Samanta i sela za klavir. Svirala je s iskusnom lakoćom, prelazeći iz jedne melodije u drugu. Vreme je proletelo kroz njene prste. Kao u snu, bila je svesna glasova oko sebe i blagog povetarca koji je ulazio kroz prozor. Neko je seo pored nje. Prepoznavši prste koji su okretah stranicu na notama, zbunila se i dodirnula pogrešnu dirku. – Izgleda da se ti i Džimi lepo zabavljate – primetio je, paleći cigaru. – On je vrlo simpatičan muškarac. Poznaješ li ga dugo? – Poznajem ga od svoje osme godine kada sam mu napravio masnicu na oku, a on meni izbio dva zuba. – Zvuči kao divno prijateljstvo. Ponovo joj je okrenuo stranicu i nakašljao se kao da je hteo da pročisti grlo. – Posle toga smo se zbližili. – Sklonio joj je kosu sa lica i Samanta je teškom mukom uspela da odsvira deo bez greške. – Izgleda mi da ste imali o čemu da razgovarate. – On je vrlo šarmantan i nas dvoje imamo nekoliko zajedničkih tačaka. – Hmm! – promeškoljio se Džek. Njegova noga je dotakla njenu i ona odsvira tri pogrešne note. – Sviraš odlično!

68 BalkanDownload

Ona ga pogleda, ali, ne vide podsmeh u njegovim tamnim očima. – Ne sviram loše – ispravila ga je. – Primetio sam da si sklona da potcenjuješ svoje sposobnosti. Da li si svesna toga? – To nije tačno. Znam samo šta umem dobro da radim a šta ne. – Vrlo si samokritična i potcenjuješ sebe. – Ja sam samo izuzetno iskrena osoba – rekla je, odsviravši završne akorde. – Stvarno, Samanta? – upitao je tiho. – Želim upravo da se uverim u to.

69 BalkanDownload

21. Dani su postali vrući i sparni. Nebo je bilo plavo i bez ijednog oblačka. Samanta se sunčala često i koža joj je dobila lepu bronzanu boju. Uživala je u dugim danima leta i nije pomišljala na jesen i njen odlazak iz Vajominga. Dok je Sabrina klonula kao cvet na jarkom suncu, Samanta je ograničila svoje aktivnosti na rane jutarnje sate. Duga, sparna popodneva bila su posebno teška za Sabrinu koja se kretala tromo po kući, tražeći spas u blagotvornoj hladovini. Samanta se nije usuđivala da je ostavi samu. Trebalo je da se porodi za dve nedelje i Samanta je želela da bude u njenoj blizini. Jednog, izrazito sparnog popodneva, njih dve su sedele dokono u dnevnoj sobi. Sabrina se teško diže iz fotelje da bi pogledala kroz prozor. – Samanta – rekla je – pre nego što je Dan otišao u grad, rekao je da će biti nevreme. Sudeći po tome kakvo je nebo, rekla bih da je bio u pravu. – Pre nego što je Samanta mogla da joj odgovori, nebom je sevnula munja. Zatim je usledila strašna grmljavina i nebo se otvorilo. – Kiša pljušti – primetila je Samanta. – Bar ćemo se malo osvežiti – Pogledala je saosećajno sestrinu pozamašnu figuru. Oluja je postajala sve snažnija i snažnija. Munje su sevale nebom, a kiša, nošena snažnim vetrom, slivala se niz prozore. Kao opčinjene, njih dve su posmatrale oluju. Uskoro se vetar stišao i kiša je padala ravnomerno. Potmula grmljavina sada se čula u daljini. Pola sata kasnije, kiša je prestala da pada i sunce se stidljivo javilo iza oblaka. Samanta se odmače od prozora i vrati u fotelju. – Da li se sećaš kako si se sakrivala u plakaru kad god je bilo nevreme i grmelo? – Sećam se toga i suviše dobro – odgovorila je Sabrina i osmehnula se tužno. – A ti bi stajala nasred dvorišta sve dok te mama ne bi potpuno mokru uvukla u kuću. – Sabrina je tromo pošla prema vratima. – Idem u sobu da se malo odmorim. – Zastala je na pragu i okrenula se dodavši. – Volim te. Sa zbunjenim osmehom na licu Samanta ju je posmatrala kako odlazi. Zatim je izašla napolje na terasu i duboko udahnula svež vazduh. Svuda oko nje, priroda se kupala u svežini i zelenilu. Kišne kapi su treperile poput dijamanata na lišću i pupoljcima. Sa zadovoljnim osmehom na usnama, Samanta sede u stolicu za ljuljanje i odmah zaspa. Iz dubokog, prijatnog sna, trgla ju je ruka koja se spustila na njeno rame. Ona pogleda gore, sanjivo. – O, to si ti, Bri. Mora da sam zaspala. Tako je lepo sveže napolju. – Samanta, mislim da će se beba roditi pre utvrđenog termina.

70 BalkanDownload

– Šta? Oh! – Samanta se rasanila u momentu i brzo ustala. – Sada? Dan nije kod kuće i nije ti još termin. Sedi, molim te – naredila je, provlačeći prste nervozno kroz svoju kosu. – Prvo mislim da treba da se smiriš – predložila je Sabrina. – U pravu si. Nisam se uspaničila... samo sam se šokirala malo. Očekivala sam da će to biti kroz dve nedelje. – I ja – Sabrinin osmeli je bio izvinjavajući. – Dobro, koliko dugo imaš bolove i u kojim razmacima? – Već sat vremena. – Znači, imamo još vremena – Samanta potapša Sabirnu po ruci. – Ali, bolovi su užasno jaki i... – ućutala je, zatvorila oči i počela duboko da diše. I nastavila je kada je bol uminuo učestali. – U kojim razmacima? – upitala je. Samanta, odjednom osetivši pritisak u potiljku. – Na svakih deset minuta. – Na svakih deset minuta – ponovila je Samanta preplašeno. – Biće najbolje da to odmah odvezem u bolnicu. Doteraću kola pred kuću. Nemoj se micati – naredili je svojoj sestri i pojurila prema garaži. Kada je sela za volan, Samanta je sa užasom zaključila da motor neće da se uključi. Okretala je ključ ponovo i uporno, ali, motor nije davao nikakvog znaka. – Prokleta kola! – uzviknula je gnevno i počela da drmusa volan. Svesna da je svaki minut dragocen, Samanta otrča nazad u kuću da telefonira. Ako ništa drugo, pozvaće bar doktora Gejtsa. Zaječala je očajnički kada je shvatila da je linija u kvaru. Nateravši sebe da deluje staloženo, vratila se u dnevnu sobu gde ju je čekala Sabrina. Prišla je sestri i kleknula kraj njenih nogu. – Bri, motor kola ne radi, a izgleda da je prekinuta i telefonska linija zbog oluje. – Čini mi se da imamo malo problema – osmehnula se Sabrina i uzdahnula duboko. – Biće sve u redu – uveravala ju je Samanta, hvatajući je za ruku. – Pomoći ću ti da legneš u krevet, a onda ću uzeti konja i odjahati do „Dabl Ti”. Ako uz put ne sretnem nikoga, uzeću tamo kamionet i vratiti se ovamo. – Samanta, trebaće ti dosta vremena da odeš donde i da se vratiš. Bojim se da će tada biti kasno da me odvezeš u bolnicu. Moraćeš dovesti doktora ovamo. – Ovamo? – zaprepastila se Samanta. Grlo joj se osušilo odjednom, a Sabrina klimnu glavom. – Dobro, ne brini, neću se zadržati dugo. Vratiću se što budem mogla brže. – Samanta odjuri u štalu i nemajući vremena da osedla konja, pojuri na njemu kao bez duše. Poterala je konja prečicom da bi što pre stigla do Džekovog ranca. Znala je da je svaki minut dragocen i da je Sabrinina sudbina sada u njenim rukama. Kada je spazila konjanike, obola je svoga konja i primorala ga da preskoči visoku ogradu. Zatim je pojurila preko polja, rasterujući zaplašenu stoku.

71 BalkanDownload

Kada je stigla do grupe konjanika, zauzdala je grubo konja. On je stao kao ukopan i ona umalo pade s njega. – Šta to radiš? Hoćeš da slomiš vrat? – Ljutito, Džek ote uzde iz njenih ruku. – Ako već ne misliš na sebe, misli na jadnog konja. Šta treba da znači ovo luđačko galopiranje i preskakanje ograde? Gde ti je sedlo? Jesi li poludela? – Bri – rekla je, boreći se sa dahom. – Dobila je porođajne bolove, a telefon je u kvaru. Auto neće da krene, a Dan nije kod kuće. Otišao je u grad. Bri kaže da je kasno da je vodim u bolnicu i moram pozvati doktora. – Strah joj je naterao suze na oči. – Dobro, smiri se. – Okrenuvši se u sedlu, Džek doviknu jednom od svojih radnika. – Vrati se na ranč i pozovi doktora Gejtsa. Reci mu da je Sabrina Lomaks dobila porođajne bolove i da odmah ode na „Lejzi El”. Okrenuo se ponovo prema Samanti i pružio joj uzde. – Krenimo! – Ideš sa mnom? – upitala je glasom punim olakšanja. – A šta ti misliš? Zajedno su pojurili u galopu. Topot kopita i užasna brzina bih su sve čega se Samanta sećala od tog povratka kući. Nije bilo vremena za razgovor, pa čak ni za razmišljanje. U kući je vladala tišina. Prestala je da diše dok je trčala prema Sabrininoj spavaćoj sobi. Sabrina je sedela u krevetu i pozdravila ju je s veselim osmehom. – Vratila si se brzo. Jesi li letela? – Skoro – odvratila je Samanta i osetila veliko olakšanje. – Javili smo doktoru da dođe. Sve je u redu. – Sela je na krevet i uhvatila sestrinu ruku. – Kako ti je? – Nije loše – odgovorila je Sabrina i stisnula sestrinu ruku. – Srećna sam što si se vratila. – Zatvorila je oči i stisnula zube. – Evo, nastupa sledeći. Samanta je posmatrala bespomoćno. Stezala je sestrinu ruku kao da je time htela da joj olakša bol. – Ne gledaj me tako tužno – rekla je Sabrina kad je bol uminuo. – To je nešto sasvim normalno. O, zdravo, Džek! – Pogledavši prema vratima, Sabrina pozdravi Džeka prijateljski i veselo. – Nisam znala da si ovde. Uđi unutra slobodno. Nije ništa zarazno. Ušao je u sobu onako visok i muževan. Stavio je ruke u džepove i upitao ju je nespretno. – Kako si? – Odlično – nasmešila se jadno Sabrina. Njena mala šaka steže Samantinu ruku. – Evo... počinje ponovo. Samanta prisloni njenu ruku na svoj obraz. – Gde je doktor? Sabrina bi trebalo da je u bolnici... u rukama stručnjaka. – Ovoj bebi se izgleda jako žuri – prostenjala je Sabrina. – Čini mi se da neće dugo da čeka.

72 BalkanDownload

Ne znam ništa o porođaju, pomislila je Samanta u trenutku užasa. Šta treba da uradim? Šta treba prvo da uradim? Stojeći pored kreveta, ona se obrati Džeku. – Idi i steriliši peškire... puno peškira, malo konca i makaze. – Dobro – njegova ruka se malo zadrža na njenom ramenu. – Ako ti zatrebam, pozovi me. Ona je otišla u kupatilo i počela da se priprema. – Biće sve u redu – uveravala je Sabrinu kada se vratila u sobu. – Znam – promrmljala je Sabrina i zatvorila oči. – Toliko želim to dete, Samanta, i daću sve od sebe da ono živo dođe na svet. Moram biti jaka. – Jaka si – rekla je nežno Samanta, sklanjajući joj kosu sa lica. – Nisam nikada pretpostavljala da si toliko jaka. Pribranost joj se vratila i ona preuze na sebe ulogu babice. Brisala je znoj sa sestrinog lica, napinjala se s njom, disala s njom i hrabrila je nežnim rečima. Sabrina nije prošla kroz sve ono da bi sada izgubila dete, a Samanta neće dozvoliti da se stvari iskomplikuju. – Pa – uspravila se Samanta mislim da je sada nastupio onaj trenutak. – Moraš mi pomoći, Bri. Sabrina klimnu glavom, bleda i pribrana. Kosa joj je bila potpuno mokra. Zadrhtala je, lice joj se zgrčilo od užasnog bola i kriknula je prigušeno. Zatim je nastao tajac, a onda se oglasio dečji plač. Samanta je u rukama držala jedan novi život. – Oh, Bri – Samanta je netremice gledala to majušno stvorenje. Dan je uleteo u sobu dva koraka ispred doktora. Odjednom, sve je postalo tako jednostavno. Dan je stajao pored Sabrine i ljubio je u ruku, a ona je očima punim ljubavi gledala u to malo stvorenje koje je ležalo kraj nje.

73 BalkanDownload

22. Nešo kasnije, Samanta je za sobom zatvorila vrata i krenula u kuhinju. Kada je ušla unutra, Džek podiže glavu i pogleda je upitno. – Devojčica – rekla je i spustila se u stolicu. – Doktor kaže da je divna beba, ima gotovo četiri kilograma. Bri se oseća dobro. – Stavila je kosu iza uha i prešla rukom preko čela. – Želim da ti se zahvalim. – Nisam učinio ništa. – Bio si ovde. – Pogledala ga je umornim očima. – Bilo mi je potrebno da znam da si ovde. – Samanta – osmehnuo se i zavrteo glavom. – U stanju si, zaista, da raznežiš čoveka. Doneću ti da popiješ nešto. – Vratio se sa bocom rakije i dve-čašice. Seo je naspram nje i nasuo piće. – Nije doduše šampanjac, ali, poslužiće dobro. – Podigao je čašicu i kucnuo se s njom. – Za majku i dete i za Samantu Evans! – Ućutao je načas i uozbiljio se primetno. – Za Samantu, ženu nad ženama. Prekrstivši ruke, Samanta obori glavu i briznu u grčevit plač. – Oh, kako sam se samo uplašila – rekla je između jecaja. Džek joj je prišao i zagrlio je, i ona zagnjuri glavu u njegove grudi. – Nikada se nisam toliko uplašila. Mislila sam da ću ih obe izgubiti. On je uhvati za bradu i okrete je licem prema sebi. – Preživela si i to, Samanta. Smatram da si i suviše tvrdoglava da bi dozvolila da se desi bilo šta Sabrini i detetu. Ona ponovo spusti glavu na njegove grudi, boreći se sa suzama. – Uvek se rasplačem pred tobom. – Meni to ne smeta, a tebi? – Osetila je njegove usne na svojoj kosi i prepustila se prijatnom užitku, dok ju je on njihao u svom zagrljaju. – Većina ljudi ne traži savršenstvo. Mnogo ih zamara. A ti – rekao je, uhvativši je rukama za lice – ne možeš nikada biti dosadna. Ona se osmehnu nežno. – Protumačiću to kao kompliment. – Nošena instinktom, nagnula se i prislonila obraz uz njegovo lice. – Ni ti nisi nikada dosadan. – Pa – pomilovao ju je po kosi i glas mu je postao neobično nežan – to je nešto najlepše što si mi rekla do sada. A sada, popij malo ove rakije – odmakao ju je od sebe i pružio joj čašicu sa rakijom. Poslušno, ona otpi jedan gutljaj. Toplina se razli njenim telom i ona oseti kako napetost popušta. – Bri je, nema sumnje, prošla kroz sve ovo lakše nego ja. – Gucnula je ponovo. Džek opkorači stolicu i prekrsti ruke preko naslona. – Kada sam odlazila od nje, ona je ležala na krevetu sa bebom i izgledala je kao da se vratila sa zamornog izleta. – Sestra ti je hrabra žena.

74 BalkanDownload

– Znam. – Samanta se tupo zagleda u sto. – Izjavila je da sada ima o kome da se brine. Mislim da je došlo vreme da prekinem da izigravam veliku sestru... njoj to više nije potrebno. – I šta ćeš sada? – Džekov ton je bio nemaran. – Ostaću ovde još nedelju-dve, a onda odlazim – odgovorila je i slegla ramenima. – Kuda? Ona instinktivno steže čašicu u ruci. – U Filadelfiju. Vratiću se svom poslu i životu. – Još uvek želiš da se vratiš? – On podiže čašicu i zagleda se u nju. – Nisi ni videla kako izgleda Vajoming u jesen. – Nisam – odgovorila je izbegavajući da odgovori na njegovo prvo pitanje. – Možda ću iduće godine doći ponovo. – Gledala je netremice u svoje ruke, znajući dobro da je to laž.

75 BalkanDownload

23. – Samanta, razmazićeš je. – Neću. – Sedeći na terasi u stolici za ljuljanje i držeći u naručju malu Dženifer, Samanta se osmehnu svojoj sestri. – Ona je i suviše inteligentna da bih ja mogla da je razmazim. Uostalom, zar to nije privilegija tetaka? – Dok se ljuljala, njene usne su bile priljubljene uz Dženiferinu crnu kosicu. Neću imati još dugo priliku da je držim u naručju, pomislila je sa tugom u srcu. Pogled joj je odlutao do masivnih planinskih vrhova koji su poprimili srebrnasto-plavu boju na podnevnom suncu. Dubok uzdah se ote iz njenih grudi. Nije mogla da shvati da je jedno tako malo stvorenje u stanju da joj toliko priraste za srce. Moraće da napusti još jedno voljeno biće. Kroz nedelju dana, moraće da se rastane sa Bri, Danom, Vajomingom i malom Dženifer. Vrag da te nosi, Džek Tenere, da nije tebe, ja bih ostala ovde. Osetila sam to čim sam ugledala ove planine. Nije mi stalo do Filadelfije, posla i društva. – Izgleda da nam Lesli dolazi u posetu – primetila je Sabrina. Samanta se trže iz razmišljanja i odjednom se vrati u stvarnost. Pogledom je pratila mala, sportska kola koja su se približavala, ostavljajući oblak prašine za sobom. Potisnuvši snažnu ljubomoru, ona prisili sebe da dočeka gošću s ljubaznim osmehom. – Sabrina, izgledaš odlično – pozdravila ju je Lesli ushićeno. – Porodila si se pre nedelju dana, a izgledaš tako fantastično i... – oklevala je kao da je tražila pogodne reči. – Sveže? – Sabrina joj priteče u pomoć i nasmeja se. – Ja sam se samo porodila, Lesli, nisam imala neku tešku operaciju. – Ali, doživeti sve to, i to još bez lekarske pomoći... – okrenula se Samanti. – Džek mi je rekao da si bila fantastična i da si se odlično snašla u toj delikatnoj situaciji. Samanta sleže ramenima. Odjednom joj je postalo nelagodno. – Lepo je od njega što je to rekao, ali, Sabrina je bila fantastična, a ne ja. – Pa, porođaj je nešto što me plaši – Lesli se stresla primetno. – Trudiću se da to bude što kasnije. – Sagnula se i pogledala usnulu bebu. – Slatka je! Vrlo je slatka! – Hoćeš li da je držiš malo? – upitala ju je Samanta, pružajući joj dete. – Ne, neću – ustuknula je Lesli preplašeno. – Bojim se... ne umem sa malom decom... – Zbunjena, Lesli provuče ruku kroz kosu i Samanta spazi veliki dijamantski prsten na njenoj ruci. Primetivši njen iznenađeni pogled, Lesli ispruži ruku i osmehnu se zadovoljno. – Nisi znala da sam se verila, zar ne, Samanta? – Nisam – Samanta brzo pogleda u svoju sestru. – Nismo čuli da si se verila.

76 BalkanDownload

– Nismo se još verili zvanično. Planiramo da priredimo veliku zabavu iduće nedelje. U stvari, krenula sam u grad da kupim opremu za taj dan. Naravno, moraću da odem u Njujork zbog haljine, sandala i nakita, ali, sitnice ću pokupovali ovde. Dogovorili smo se da venčanje bude krajem septembra. – Pogladila je rukom svoju besprekornu frizuru. – Menije to malo rano, ali, znaš kakvi su muškarci, oni misle da sve to može da se obavi za nedelju dve. Osmehnula se ponovo. – Pa, morala bih sada da krenem. Imam posla preko glave. Nadam se da ćeš prisustvovati mom venčanju, Samanta. Sabrina ponovo pogleda svoju sestru. – Samanta neće biti ovde u to vreme, Lesli. – Oh, kakva šteta. – Leslin glas nije zvučao razočarano. Otvorila je vrata svojih sportskih kola i sela za volan. Mahnuvši rukom u znak pozdrava, odvezla se, ostavljajući opet prašinu za sobom. Sabrina je ustala, uzela usnulu Dženifer iz sestrinog naručja i ušla u kuću. Kada se vratila na terasu, sela je u stolicu za ljuljanje i spustila ruku na Samantino rame. – Znala sam da će se to dogoditi – promrmljala je Samanta. – Nisam jedino znala da će se to dogoditi dok sam ja ovde. Nisam pretpostavljala da će me to tako zaboleti. Oh, Bri. – Pogledala je bespomoćno svoju sestru. – Šta da radim? – Samanta, ne smeš to primiti i suviše k srcu. Ne smeš se pomiriti s tim... zašto ne razgovaraš s njim? – Sabrina ju je pomilovala nežno po kosi. – Nešto tu ne štima i vas dvoje treba da raščistite neke stvari. – Ne, neću mu pružiti tu satisfakciju da me sažaljeva. – Ponos zna da bude veoma hladan drug – promrmljala je Sabrina. Samanta ustade. – Vraćam se ranije nego što sam planirala, Bri. Mislim da ću moći da otputujem prekosutra, možda čak i sutra uveče. – Samanta, ne možeš pobeći tek tako. – Videćeš da mogu. – Mama i tata dolaze za nekoliko dana. Biće im žao što ih nisi dočekala. – Žao mi je što ih neću videti, ali, ne mogu da ostanem više ovde. – Uzdahnula je i ponovila još jednom. – Zaista ne mogu da ostanem ovde. – Ali, Samanta – Sabrina je stala ispred nje uz ogradu – trebalo bi da razgovaraš sa Džekom. Zar te ne interesuje šta on oseća prema tebi? Ne možeš otići, a dane razgovaraš s njim i ne pozdraviš se. Tu nešto zaista ne štima. Razmišljala sam o vama... videla sam kako te on gleda. Odmahnuvši glavom, Samanta pođe prema ulaznim vratima. – Nismo ga videli od kako se to dete rodilo... a Lesli Maršal je dobila verenički prsten. Samanta je provela veče u pakovanju, dok je Šajlok ležao na svom uobičajenom mestu, na sredini kreveta, i posmatrao ju je optužujućim pogledom. Kada je legla u krevet nije mogla dugo da zaspi, jer je bila opterećena teškim

77 BalkanDownload

mislima. Čim je počelo da sviće, ona je ustala. Tamni kolutovi ispod njenih očiju bih su svedoci neprospavane noći. U kući je vladala tišina i ona je nečujno izašla napolje i uputila se prema štali. Osedlala je svog konja i odjurila u galopu, izgubivši se u jutarnjoj izmaglici. Kada se razdanilo, priroda je oživela i ispunila se cvrkutom ptica. Tužno, Samanta je osluškivala tu pesmu zapada i znala je da će ta pesma živeti večno u njenom srcu. Posmatrala je visoke planine u daljini i njihove veličanstvene vrhove koji su se svetlucali obasjani prvim jutarnjim zracima sunca. Sada je znala da njena ljubav prema ovoj divljini, prema ovoj slobodnoj zemlji, predstavlja u stvari ljubav prema Džeku. Pognuvši ramena, ona okrete konja i poče lagano da se vraća. Kada se vratila kući pozdravila je svoju sestru s vedrim osmehom. Iako je primetila tamne kolutove ispod sestrinih očiju, Sabrina nije to prokomentarisala i ubrzo je otišla u spavaću sobu da prepovije bebu. Ostavši sama, Samanta je besciljno išla od prozora do prozora. Večeras, pomislila je, stavljajući ruke u džepove svojih farmerki, biću u avionu. A sutra ujutru, sve ovo će mi ličiti na neki ružan san. – Dobro jutro, gospođice. Ona se naglo okrete i zamalo da sruši vazu sa cvećem. Džek je stajao na vratima, oslonivši se ramenom na dovratak. – Šta radiš ovde? Pokrenuvši se lenjo, ušao je u sobu. – Došao sam po tebe – odgovorio je mirno i sa značajnim osmehom na usnama. – Po mene? O čemu ti to govoriš? On pruži ruku i uhvati je za mišicu. – Dođi, idemo da jašemo malo. – Glas mu je bio prijatan, ali odlučan. Ona se otrže, gnevna zbog njegove sigurnosti. – Nikuda ja ne idem s tobom. Zašto ne odeš i ne ostaviš me na miru? – Zato što ne mogu, Samanta – odgovorio je mirno. – Treba da obavimo jedan nedovršeni posao. Tvoje vreme je isteklo. Ona ga pogleda zaprepašćeno. – Budi ozbiljan... bar jedanput u svom životu. – Ozbiljan sam. – A... šta je sa Lesli? – Nju nisam pozvao da pođe s nama – odgovorio je jednostavno. – Ne idem s tobom – rekla je gnevno i uplašeno. – Ne možeš me primorati da pođem s tobom. On je odmeri pogledom i osmehnu se podrugljivo. – Mogu – Upravio ju je samouvereno. Jednim brzini pokretom prebacio ju je preko svog ramena. – Vidiš? – Sa lakoćom ju je poneo niz hol. – Pusti me! – viknula je izbezumljeno i počela da ga udara pesnicama po leđima. – Ti nisi normalan! Šta to radiš? To je kažnjivo. Mogao bi da završiš u zatvoru!

78 BalkanDownload

– Šališ se, Samanta? Na smrt si me preplašila. – Nastavio je da ide holom kao da je nosio na leđima vreću, a ne razjarenu ženu. Zastao je i dodirnuo rukom šešir kad se Sabrina pojavila na vratima svoje sobe držeći bebu u naručju. – Dobro jutro, Sabrina! – Vas dvoje idete u šetnju? – upitala je Sabrina i osmehnula se Džeku zaverenički. – Mislim da ćemo jahati – odgovorio je Džek, a zatim je dodao. – Možda ćemo se zadržati malo duže. – Dan je predivan, nema nijednog oblačka na nebu – rekla je Sabrina. – Bri – Samantin glas je zvučao očajnički. – Učini nešto. – Jednim ljutitim pokretom sklonila je kosu sa lica. – Zar ne vidiš šta on radi? Hoće da me kidnapuje. Pozovi policiju. Pozovi Dana. – Nastavljala je da proklinje svoju sestru kada je Džek dodirnuo obod svog šešira i krenuo prema izlazu. – Bri, učini nešto... reci mu nešto...! – Lepo se provedite – glasio je Sabrinin zapanjujući odgovor. Napolju, uzjahao je konja i stavio ju je ispred sebe u sedlo, pa je poterao konja u kas. – Platićeš mi za ovo – obećala je Samanta, hvatajući se rukama za sedlo. – Ne možeš me oteti tek tako. – Nisam primetio da je iko pokušao da me zaustavi – naglasio je Džek. Neko vreme su jahali putem, a onda su nastavili preko polja. Kada su stigli do jednog šumarka, on zauzda konja, hvatajući Samantu oko struka, jer je naslutio njenu nameru. – Ne pokušavaj da bežiš, Samanta – upozorio ju je prijateljskim tonom. – Znaš i sama da ću te uhvatiti, pa makar morao i laso da upotrebim. – Sjahao je s konja i prebacio je ponovo preko ramena. Bez imalo ceremonije, spustio ju je na travu, sve vreme se osmehujući zadovoljno – Zažalićeš zbog ovoga – pripretila mu je, kipteći od srdžbe. – Videćeš šta će ti... – reči su joj zastale u grlu kada se on spustio na travu pored nje. – Ti... ti nećeš to učiniti, Džek. Ti nisi takav čovek. – Misliš? – Povukao ju je dole na travu i legao pored nje. Blagi drhtaji prođoše njenim telom. Disanje joj se ubrzalo kada je Džek počeo da je ljubi po licu i vratu. – Nećeš valjda to učiniti? – prošaputala je prestravljeno. – Rekao sam ti jednom – promrmljao je na njenim usnama – da ćeš biti moja. – Njegov poljubac bio je dug i strastan. Kada joj je oslobodio usne, ona udahnu duboko, prikupivši svu svoju snagu i reče gnevno. – Kakav si ti to čovek... kad želiš da vodiš ljubav s jednom, a nameravaš da se oženiš s drugom ženom? On suzi pogled. Podigao se, oslonivši se na lakat, a zatim poče da joj otkopčava bluzu.

79 BalkanDownload

– Hoćeš li mi reći s kim ja to nameravam da se oženim? – Otkopčao je i poslednje dugme i razdrljio joj je bluzu. Krv jurnu u Samantinim žilama. Njegovi prsti milovali su je po koži, stavljajući je na paklene muke. – Reci mi s kim ću se to oženiti? – upitao je ponovo, spuštajući se polako prema njoj. – Sa Lesli – zamucala je. – Nije moguće – promrmljao je, spuštajući svoje tople usne na njen vrat. Shvativši odjednom situaciju, ona poče da se otima. – Pusti me, preklinjem te – zaječa Samanta. – Kasno je, Samanta – promrmljao je promuklo, hvatajući je za obnažene grudi. – Čekao sam i suviše dugo na ovaj trenutak. – Pusti me... hoću da se vratim kući... – Namrštila se odjednom i pogledala ga sumnjičavo. – Zar nisi rekao da se ženiš sa Lesli Maršal? On ju je posmatrao zamišljeno dok se igrao s pramenom njene kose. – Čini mi se da nisam to spomenuo. – Ali, ona je imala tvoj prsten na ruci – insistirala je Samanta. – Nije moj – ispravio ju je Džek, igrajući se i dalje s njenom kosom. – Les je imala dijamantski prsten, zar ne? Rekao sam ti jednom prilikom da ti nisi za dijamante. Oni su hladni... baš kao i Lesli. – Slegao je ramenima i počeo ponovo da je ljubi po licu. – Ali, Džimiju to ne smeta. Samanta ga je gledala zaprepašćeno. Zavrtela je glavom, ne želeći da poveruje u to. – Les se verila sa Džimijem Bejlijem. Siguran sam da se sećaš Džimija Bejlija... provela si s njim dosta vremena na zabavi. – Da, ali... – Nema tu ali – prekinuo ju je. – Lesli voli da ima više muškaraca na udici. Kada je shvatila da kod mene nema šanse, upecala je Džimija bez imalo muke. – Ali, ja sam mislila... – Znam šta si mislila – prekinuo ju je ponovo i osmehnuo se. – Htela si da pobegneš nekoliko dana ranije, zar ne? – Nisam htela da pobegnem. Kako si saznao da odlazim? – Rekla mi je Sabrina. – Bri? – prošaputala je Samanta zapanjeno. – Bri ti je rekla? – Da, juče. Došla je kod mene dok si se ti pakovala. Dopada mi se ovo mesto – promrmljao je, ljubeći je po vratu. – Imao sam posla preko glave... trebalo je srediti sve pre nego što pođem na bračno putovanje. – Na bračno putovanje? – Samantin glas je podrhtavao. – Da, s tobom, ludo jedna mala – promrmljao je i potražio njene usne.

Kraj. 80 BalkanDownload