Nindja 133 - Derek Finegan - Trag Djavola (Ddanijel & Panoramiks & Emeri)(3.0 MB)

CENA 3 DINARA

TRAG Đ A V O L A

Derek Finegaii

TRAG ĐAVOLA

Derek Finegan TRAG AVOLA Izdava : NIP, „DE JE NOVINE“, Gornji Milanovac Za izdava a: Miroslav Petrovi generalni direktor Glavni i odgovorni urednik: Borivoje M. Loši Urednik: Mirjana Šterijevski Lektor: Mirjana Jakovljevi Korektor: Nada Maksimovi © 1995. DEN PRESS ___________________________________________________________________________ Izdaje NIP “De je novine“, Tihomira Matijevi a 4, 32300 Gornji Milanovac. Telefoni: (032) 712-246, lokal 28, uredništvo, (032) 714-250 prodaja i (032) 710-529 pretplata. Teleks 13731. Broj teku eg ra una kod SDK u Gornjem Milanovcu: 61320-603-1263. Štampa „Litopapir“ - a ak.

DEREK FINEGAN

TRAG ĐAVOLA Vetar je kotrljao stare novi­ ne po mokrom asfaltu. Kiša samo što beše prestala i retke sijalice su žmirkale po vla­ žnoj uicli. Automobil se za­ ustavio pored parka na uglu. Farovi su se ugasili, ali niko nije izlazio iz vozila. Prolazili su minuti. Snažna svetla poli­ cijskog patrolnog automobila koji je prošao vozeći sporo osvetlili su parkirana kola — za upravljačem kao da nije bilo nikoga... Sa obe strane ulice uzdizale su se velike zgrade skladišta. Bilo je to predgrađe, u indu­ strijskoj zoni. Ponoć je već da­ vno prošla i ulica se činila pu­ sta. Tek poneko svetio u kući­ cama pored skladišta govorilo je da su čuvari još uvek bud­ ni. Poslednja zgrada sa leve strane ulice bila je ponešto

udaljena od ostalih. Ograđeno visokom ogradom od žice, sk­ ladište se činilo sasvim pusto. U maloj, drvenoj kućici kod ulaza nije bilo svetla. Ogroman lanac sa katancem na kapiji kao da je svedočio da je skla­ dište napušteno. Ni tračka sve­ tla, ni najmanjeg zvuka. A onda se ispred te kapije stvorio čovek u čudnom, tani­ nom kostimu koji je prekrivao svaki delić njegovog tela. Ta­ mna tkanina kostima kao da je upijala i ono malo svetla sa uličnih svetiljki i načas se čini­ lo da je taj lik samo deo noći ko­ ja je carovala predgrađem. Bio je to ninđa — ratnik ponoći! Stajao je nekoliko tre­ nutaka ispred kapije, a onda je načinio samo jedan jedini pokret, koji čak i nije bio skok, već nešto nalik na začetak vetra... I — fijuknuo je kroz va-

N IN Đ A 133

zduh jedva čujno, iiašavUl mp na volšeban način hi\ druuc »t rane visoke ogradcl IMi/.ornIjio se poput mačke, nn vrhovt» pr stiju, nečujno. Sumo jcdun kratki čas jc zuslno, u /«tliM se u nekoliko dujilli, lllilli mIh» kova uputio kn iumtdi MkIndiA ta. Ne ka vratima, koju nii I)11h tu, zaključanu, i nn onhn glii* pim natpisom *»71AliUAN.rTtN ULAZ!«... Nc! Vct' mvin« onom dclu fasade koji )e lily bez prozora, bez i/htn'liiH, townvim gladak — jcdnoiiUiVHU /Id ktoji se dizao nokih pcMiiucMi Ili dvadeset stopa ruvno uvU .., Na nczaniisHv imčin, iilnđn je počeo da .se penje uz (nj zid, pripijen uz njcgn n« nučlii ikv ćnih guštera, krcčiuM Mr »*klndno, uvijajučim pokrolinia, m u pouzdanošću i ncuiiiIlnoAču svojstvenom samo oniniu koji ne veruju u smrt i ncmoKUĆcI Nije potrajalo dugo. DolalcavSi sa obe ruke ivicu krova, ninđa se moćnim trzajem izvio u va­ zduhu, nalik na tren na veštog trapezistu, i prebacio se na krov. .. Nije bilo zvuka koji bi čo­ vek koji je, u tom času, sedeo za stolom u maloj prostoriji, odmah iza zaključanih vrata skladišta, mogao čuti. Uosta­ lom, čovek je bio zauzet gutanjem sendviča i ispijanjem pi-

VM. l'o rm l lui Niolu, leža o )l» tc>v(ilvii|, U iiu iii 1 inostimič110 oMil.je o k o m e lllki) v o d id iiu‘ una, uklju('llIm M I vUmnlku l*n, i sam čoVi»M )i» l»ln nrniiMlcMi, p r lja v , manUit, /iidilHUi) 1 tibiiCcn u neven ivu liin Mi/nii konibliuu 'iju vojllP (in llo i nu' I (l^.liiNU,

Akllluvn ninln liini|)u na sto­ lu lini'rtlu |o nvcM'io MU niskupuMNn |MiriHi(;.MilHki (*'UM()|)is, pe|imI)iii'u opuSuka i goluvu Iftprn/nji-nn kiiliju sa ciHortilnnut. OnUilnk prosiorije |p 1)1(1 II t't«lullvnu| lunii. Vralu, kn|M MU vodlln u hodnik, lii^liu (ilvoifMH, I iN)Vck je poviVMiiMin okrpluo kIuvu ka njiiim, OMltiAkujuiM. Nu njegovom liou iii|t' bilo nl zadovoljstva ni nazudovoIjMlvji time Sto se Iz hodniku nije čuo nikakav zvuk. (lulajućl sendvič, čovek c povremeno listao nornograski časopis, zaustavijajući se na ponekoj fotografiji, ali mu se čak ni ženice ne bi raširile, iako je gledao u nešto što bi u njemu trebalo da izazove uz­ buđenje. .. Najednom je osetio nelagod­ nost! Uspravio se na stolici i ruka koja je držala ostatak sendviča je krenula ka stolu. Nije mu bilo jasno odakle ne­ lagodnost. .. Nije mu uopšte bilo jasno šta oseća. Progutao

NINĐA 133

je krupan zalogaj istog trenut­ ka kada je spustio ostatak sen­ dviča ravno na fotografiju na kojoj su tri muškarca izvodila gimnastičke kerefeke sa jed­ nom ženom, a zatim mu je ru­ ka krenula ka revolveru. Nije pogledao u oružje — gledao je ka hodniku, osluškujući... Onda mu je ruka napipala —• praznu površinu stola! Re­ volvera nije bilo! — Kakva je o v o ...? — zaus­ tio je da pita i tek tada je po­ gledao na sto, tražeći pogle­ dom oružje. Revolver ipak nije bio tu! Covek nabra čelo. Znao je da ga je ostavio baš tu, da mu bu­ de pri ruci, kad neko od onih prokletih... — Ovo tražiš? — začuo je glas koji kao da je dolazio oda­ svud. Skočio je sa stolice. Bilo mu je jasno da to izgovara neko ko se nalazi u istoj prostoriji, ali u pivi mah nije bio u sta­ nju da u toj tami vidi ko to. Jedva je uspeo da natera sopstveni vid da izdvoji tu vi­ soku, vitku i snažnu figuru u crnom od ostalog m raka.. . — Vašljivo kopile! Ko si ti? — upitao je čovek^ ne osećajući čak ni zebnju. Samo je bio zbunjen i to je bilo sve.

—^ Mislim da te to ne zani­ ma —^ rekla je tamna figura, u čijoj je ruci čovek video svoj revolver. — Kako si ušao? — upitao je čovek. — Ni to te ne zanima — re­ kao je ninđa. — Šta tražiš? — upitao je čovek. Sada se nije osećao sa­ mo nelagodno. Sada nije bio samo zbunjen. Sada se osećao ugrožen, ali čak ni to nije bio strah. Jer, taj čovek nije bio dovoljno inteligentan da oseća tako nešto. — Decu — rekao jć ninđa mimo, ne pokrećući se. — Neka sam proklet... — rekao je čovek. Nije procenji­ vao da li uopšte ima šanse pro­ tiv tog čudaka u crnom kosti­ mu i sa maskom koja je pre­ krivala njegovo lice tako da su mu se videle samo čeličnosive oči. Znao je samo da je plaćen da spreči svakoga ko pokuša da uznemiri to mesto. Nije imao pojma kako se taj stvor našao tu, čak u istoj prostori­ ji, a da on nije čuo baš ništa. Nije čak imao ni ideju o tome koliko je ta spodoba u stanju da napada ili da se brani. Ali, bio je plaćen.. . I — skočio je, stegnutih pe­ snica. ..

NINĐA 133

Nije' mogao da vidi kako se ninđa izvio u stranu, izbegavajući napad sa beskrajnom la­ koćom vrhunskog majstora. Istovremeno je drškom revol­ vera kucnuo čoveka u jednu veoma osetljivu tačku iza uha! Mrak! Kolosalna, nepropustIjiva tama se sklopila oko sve­ sti čuvara tog skladišta. No, to nije potrajalo dugo. Ninđa je tako h teo... Covek je vrlo brzo došao svesti, ali je tada otkrio — i osetio nešto poput užasa — da nije u stanju da pomeri udove... Bio je paralisan! Delimično! Ali, dovoljno da ninđa sasvim spokojno klekne iznad njega i da upita: — Gde su deca? — Crkni! — rekao je čovek kroz stisnute zube. Gotovo da je bio zahvalan što je uopšte bio u stanju da govori, ali to nije umanjilo njegov bes. I nem oć... — Slušaj — rekao je ninđa. — Nevidim ni jedan jedini ra­ zlog da te ostavim u životu. Verovao ili ne, ali od smrti te deli samo deset sekundi! Toli­ ko imaš vremena za razmišlja­ nje! Možeš sebi da poštediš ži­ vot time što ćeš mi lepo reći gde su deca, i što ćeš mi dati ključ, i što ćeš mi objasniti ko ih dovodi ovamo; potom ćeš

mi lepo reći sva imena vezana za ovaj p osa o... — Crkni! — ponovio je ne­ moćno čovek. — O kej... — rekao je tiho ninđa. Spustio je kažiprst leve ru­ ke tačno na čovekov potiljak, u onu tačku na kičmi gde su se spajale lobanja i sama kič­ ma. Načinio je lak pritisak. Ništa naročito snažno. Jedva da je morao da se napregne... Ali, čovek je osetio stravičan bol! Bol koji kao da mu je ra­ zarao mozak! Bol koji se mo­ gao meriti — po njegovom mi­ šljenu — samo sa paklenim mukama! Bol koji mu je kona­ čno prizvao u sećanje osećaj straha — onog pravog, straha za život... Ninđa ukloni prst. Čovek je­ knu tiho, a zatim uzdahnu te­ ško. Bol uminu, a on poče da diše brže, kao da je žurio da se nadiše vazduha pre nego što ta spodoba u crnom kona­ čno odluči da ga ubije. Kao da je osećao da zaista više nema vremena da živi... — Jesi li se predomislio? — upitao je ninđa. — Ja ništa ne znam — re­ kao je čovek. — M ožda... — rekao je ni­ nđa i ponovo prislonio prst uz onu nestvarno bolnu tačku is­

NINĐA 133

pod lobanje. — A možda i znaš? — Ne! Blagi b ože... Ne! — zavapi čovek. — B eti... Zove se Beti! — Ko se zove Beti? — upita ninđa ne odmičući ^prst sa nje­ govog potiljka. — Žena koja ih dovozi. Ona koja me je najmila — brzo je govorio čovek. — Ja ih samo čuvam, čoveče! Ja im samo ne dam da izađu. Ona im donosi hranu i sve... Beti! Beti Hofman! Tako se zove. Ona ih do­ vozi. Ona zna sve. Ja ne znam ništa... Ja ih samo čuvam! Ni­ šta drugo ne znam.'.. Blagi bo­ že! Nemoj me ubiti! — Sigurno znaš gde mogu da nađem tu Beti Hofman — reče ninđa. Još uvek je držao prst na onom mestu. — Sreli smo se u baru »Kriol« — odgovori dahćući čovek. — Tamo se sastajemo kad mi donosi novac. Ne znam ništa drugo... Zaista ne znam ... — Znaš kako izgleda — izgo­ vori ninđa spokojno. Sada je uklonio prst, očekujući da pro­ đe delimična paraliza kod ču­ vara. U ninđinoj glavi je uvek otkucavao nepogrešivi časov­ nik, tačniji od samog vremena. Čovek je osetio kako sada može da pokreće ruke i noge, ali se hl je usuđivao da se po­

meri. Bio je veoma svestan da ratnik tame može da ga ubije u hiljaditom delu sekunde. Ne­ ko vreme je ćutao, dišući brzo i duboko, ne sasvim svestan da je spreman da zaista odgo­ vori na pitanje koje mu je bi­ lo postavljeno. Ipak, jednim vrlo trezvenim delom imia čo­ vek je znao da više nema uz­ maka. .. — Visoka je oko pet stopa, oblači se u kožu — govorio je nadajući se da će sve to nap­ rosto prestati ako bude sve iz­ govorio. Onda će ta osoba u crnom nestati i on više neće osećati to što ga je mučilo po prvi put u životu, i bilo nepod­ nošljivo, a kod ostalih, norma­ lnih ljudi je bilo poznato kao strah. — Platinasta kosa, kra­ tko podšišana... Neki pank fazon, tako nešto.., Upadljivo se šminka i nosi mnogo prstenja na obe ruke... — Jesi li siguran da si mi sve rekao? —■upitao je ninđa. — Blagi bože! Ja ništa dru­ go ne znam ... — zavapio je čovek. — Onda... — ninđa se os­ mehnuo ispod maske. — Spa­ vaj ! Vrisak koji se zaglavio u čovekovom grlu, jer je mislio da će ga taj duh u crnom jedno­ stavno ubiti, beše presečen st­

NINĐA 133

rašnim, munjevitisn udarcem koji izvali jednu vilicu, polo­ mi četiri zuba i ubaci čuvara u dubok bunar nesvesti na najbolniji mogući način! Ninđa hitro pređe na pret­ res prostorije, ali u njoj nije našao baš ništa što bi mu mo­ glo dati bilo kakav trag... U pola posla ga prekide zvuk koraka. Koraci su bili sitni i mekani... Prišao je vratima i pogledao ^leo niz hodnik. Troje dece, dečak od oko osam, i dve de­ vo jčice, možda i mlađe od dečaka, držeći se za ruke, sa pre­ neraženim licima, išla su pre­ ma toj prostoriji! Načas se čak i ratniku ponoći učinilo da se deci samo pripiškilo i da su, iako prestravljeni, krenuli da potraže nekoga ko će im pomo­ ći u toj, za decu vrlo komplikovanoj, operaciji... Nestao je pre nego što su deca mogla da ga vide. Mislio je: »Oni bi se možda više up­ lašili mene nego tog kretena koji ih je tamo čuvao. Osim toga, čini mi se da se on uop­ šte nije potrudio da ih zaklju­ ča, niti bilo šta slično... Kako su ti prokletnici sigurni u se­ be. ..« Minut ili nešto više kasnije, automobil se pokrenuo. Za up­ ravljačem je sedeo mladić u

kariranoj košulji i farmerka­ ma, sa najnevinijim licem na svetu... Jedino što je osetio izvesno zadovoljstvo prilazeći uglu ulice. Zadovoljnim po­ kretom je protrljao svoju kratko podšišanu kosu. Na uglu'^ulice je bila telefo­ nska govornica. Mladić je par­ kirao automobil, izašao, pri­ šao govornici... Čim je, nešto kasnije, dobio vezu sa polici­ jom, rekao je jasnim glasom: — Želite li da znate gde se nalaze deca spremna za pro­ daju? Nije važno kako se zo­ vem. .. Važno je da su deca bi­ la zatvorena u skladištu, u in­ dustrijskoj zon i.,. Poslednje skladište u Ulici Vafn Buren. Zaključano je, ali mora da po­ stoji neki drugi ulaz. Deca su sada tamo potpuno sama... Požurite... Rekao sam da ni­ je važno! Recimo da sam sa­ mo savestan građanin...

Vitka prilika mlade žene kre­ tala se kroz kuću poput senke. Koračala je na vrhovima prsti­ ju pripremajući obrok i isto­ vremeno čisteći prašinu sa po­ lica sa knjigama. Povremeno bi

NINĐA 133

pogledala na časovnik. Njena crna kosa, skupljena u ljupku punđu, bila je tek oprana i uok­ virivala je tipično istočnjačko lice, sa kosim, veoma tamnim i krupnim očima. Imala je u sebi japanske krvi i to se og­ ledalo u načinu na koji se kre­ tala — njeni pokreti su bili izu­ zetno skladni, kao da je bila uvežbana da nijednim pokre­ tom ne potroši više energije nego što je to zaista neophod­ no. Iako nije ličila na nekakvu gejšu, jer se kroz prozor širio pogled na Zaliv San Franciska, a ne Tokija, kao da je oko se­ be širila one pitome mirise drevnog Japana... Tačno u deset krenula je ka spavaćoj sobi, ali ju je u kora­ ku prekinulo zvono na vratima, prigušeno, jer je bilo važno da ne probudi onoga koga je mla­ da žena krenula da probudi.., Hitro je prišla ulaznim vra­ tima i otvorila ih, propuštaju­ ći u kuću krupnu priliku čove­ ka duge plave kose, sa pomalo grubim ali pouzdanim licem prijatelja. Ona je držala prst na usnama i to je bio znak go­ stu da ne govori preglasno... — Koji ti je đavo, Sumiko? — upitao je pridošlica. — On nema tako lak san da moramoi da mu obezbeđujemo st­ rogu tišinu...

On ne spava — rekla je Sumiko. — Meditira, ali pose­ bnom tehnikom koja podrazumeva tišinu, Pite. Nadam se da ćeš to razumeti? — Okej, o k e j... — zabrun­ dao je krupni gost. — Sve ja razumem. Ušli su u dnevnu sobu i Su­ miko je, ništa ne pitajući, dó­ nela gostu konzervu australijskog svetlog piva, na šta je Tabasko Pit zacaklio očima i zahvalio višestrukim klimanjem glfeve. Kada je popio otprilike pola konzerve, upitao je: — Sinoć se nešto dogodilo, zar ne? — Išao je da vidi da li je tačno ono sa decom — rekla je Sumiko. — Pronašao ih je. — Blagi bože! — skoro gla­ sno je uzviknuo Pit. — Nije mi jasno kakvi su to monstru­ mi koji trguju decom. Da sam ja bio tamo, narazbijao bih se vilica! — Bio je samo jedan čuvar — rekla je Sumiko. — Čini se da su ti krvavi trgovci veoma samouvereni. — Prokleti vašljivci! Nadam se da ćemo ih dohvatiti — zgro­ zio se Tabasko Pit. — Kad kre­ ćemo? Ko je rekao da krećete? — osmehnula 'se Sumiko. — Još ništa se ne zna pouzdano.

10

Doduše, Lesli je našao trag... Tog trenutka je u sobu ušao visok mlad čovek, obučen u neku vrstu kimona. Nije bio Japanac, ali se ipak i u njego­ vim pokretima mogla prepozna­ ti ona išta istočnjačka filozofi­ ja o kontroli utroška energije. Osmehnuo se i mladoj ženi i gostu. Njegovo lice je odisalo spokojem. Sumiko >e znala da je to posledica meditacije. Pit se, po običaju, čudio kako ta­ ko nečim kao što je meditacija može da se os veži Čovek koji je celu prethodnu noć proveo veruči se po nekakvim zgradurinama i tukuči se sa kojekak­ vim ološem ... — Sumiko mi je rekla da si ih pronašao? — i-eče Pit. — Pronašao, oslobodio i iz­ ručio policiji — rekao jc Les­ li. — Oni će ipak moći nešto da urade sa njima. Ja 'ne bih imao gde da ih smestim. — Zaista ne razumem zašto to rade? Zašto rade to sa de­ com? — Tabasko Pit je bio is­ kreno uzbuđen. — Ovo svakako nije prvi primer u istoriji da postoji ne­ što kao organizovana trgovina decom — rekao je Lesli. — Me­ đutim, čini mi se da ovde ima nešto teže i smrdljivi je nego kod ostalih... Video sam tu decu ... Nisu sva uvozna!

NINĐA 133

— Šta to znači? — upitao je Pit. — Vidiš, ovde se činilo da se radi o klasičnom uvozu dece iz Brazila, Hondurasa ili tako nekih zemalja gde siromaštvo tera i roditelje tih malih nes­ rećni ka da svoju decu prodaju kriminalcima koji ih, posle, prodaju porodicama bez dece u Americi, Kanadi, po Evropi, u Australiji... To se već odvi­ ja godinama i neke grupe kri­ minalaca odlično zarađuju na tome — objasnio je Lesli. — Pisalo je o tome i po novina­ ma. Neki čak kažu da je za de­ cu tako bolje, jer tako steknu d o m ... Međutim, ovde ima i domaće d ece... To je sasvim jasno! — Sumnjaš u . .. — Sumiko se uključila u razgovor nedo­ vršenom rečenicom od koje je jače govorio njen vrlo zabrinut pogled. — To ću tek morati da ot­ krijem — rekao je Lesli. — Ako je to, onda se neki drip­ ci ovde neće dugo nanositi glava... — Ne razumem? — reče Ta­ basko Pit sa iskrenim nerazumevanjem. — O čemu govori­ te? — Dešavalo se da decu pro­ daju kojekakvim medicinskim institutima... Na ceni su kič­

NINĐA 133

Í1

mene moždine, koje se plaćaju guće da se to događa baš ov­ suvim zlatom. I drugi delovi de. Međutim, Roberta nam je pokazala dokumenta... Male tela! Sumiko je gotovo prebledela Brazilce kupuju kreteni po ce­ pomislivši na tako nešto. Le­ ni od samo pedesetak američ­ sli je zadržao miran izraz na kih dolara! Možeš li zamisliti licu, ali i Pit i mlada žena su da su roditelji u stanju da ro­ znali šta misli o takvoj moguć­ đeno dete daju za pedeset do­ nosti. Tabasko Pit se oznojio lara?! Roberta, međutim, ima predočavajući sebi slike od ko­ dokaze za t o ... Trake, fotogra­ jih mu se ledila krv'. fije, iskaze svedoka. Ona nameNekoliko minuta nisu progo­ rava o tome da napiše knjigu, vorili ni reči, zadubljeni u ne­ mada je sada samo na početku vesele misli. Za to vreme je Ta­ rada. Za tih pedesetak dolara basko Pit sa gorčinom ispijao siromašni Brazilac može da pivo, a Sumiko i Lesli su do- prehrani svoju porodicu, u ko­ ručkovadi. . . jo j obično ima bar sedmoro ili — Gotovo da ne mogu da po- osmoro dece, i to dosta dugo verujem da tako nešto postoji vreme. Za to vreme mafija trau civilizovanom svetu — šap­ nsportuje dete u Sjedinjene nuo je Tabasko Pit konačno. Države i predaje ga već orga— Ovde se ne radi o civili­ nizovanim bandama.., Porc^izovanom svetu, Pite — rekao ce bez dece su spremne da pla­ je Lesli. — Ovde se radi o ok­ te i nekoliko desetina hiljada rutnom, beskrupuloznom sve­ dolara! Monstruozno! tu novca, bogatstva, moći, vla­ — Da se ne govori o ono­ sti. .. I kriminala, naravno! me. .. — šapnula je još uvek Roberta, žena koju je Sumiko užasnuta Sumiko. dovela pre neki dan ... — Kada nam je Roberta sve — Ona je moja prijateljica to ispričala, uspeli smo da sa koledža — objasnila je Su­ »provalimo« u centralni komp­ miko. — Sada je urednik u juter državnog tužioca — re­ nekim novinama. Tako je i do­ kao je Lesli. — Sumiko je to znala. .. učinila. — Ona je došla sa tom stra­ " — Nije bilo teško — osmeh­ vičnom, neverovatnom pričom nula se mlada Japanka. — — nastavio je Lesli. — U po­ Mnogo teže je bilo poverovati četku je i meni izgledalo nemo­ da postoje dosijei sa skoro go­

12

tovim dokazima o trgovini de­ com, a još nijedan se nije na­ šao pred sudom. Postoje čak dokazi i da su neki delovi dečjih tela prodavani dok je dete još bilo živ o... Užasno! Lesli je morao da priđe Su­ miko i da jo j obe ruke spusti na obraze, kako bi joj dodirom preneo malo svoje samokontrole. Misao o tome šta mogu zli­ kovci da učine toj bespomoć­ noj deci izbacivala je Sumiko iz ravnoteže. — Naravno, Roberta nije mo­ gla da pretpostavi da ćemo učiniti bilo šta — rekla je Su­ miko ' kada se malo pribrala. — Ali, ni ja ni Lesli nismo mo­ gli da dopustimo da to ostane tako kako jeste. Lesli je u Robertinim papirima pronašao adresu tog skladišta i juče je ceo dan nadzirao to m esto... — To si mi rekla kada sam se javio telefonom, juče — re­ kao je Tabasko Pit. — Ceo dan sam proveo ta­ mo — rekao je Lesli. — Osim jednog kombija sa zatarhnjenim prozorima, niko nije ni ušao ni izašao, ali sam našao načina da osetim ,.. — Da, d a ... Te tvoje tajan­ stvene japanske veštine... — Pit se osmehnuo nestašno. Ia­ ko nikada zaista nije uspeo da pronikne u sve Leslijeve taj­

NINĐA 133

ne, on ih je poštovao više nego što je pokazivao. — Jednostavno sam osetio da su deca tamo. I, trebalo je samo da sačekam n o ć .., — Sumiko je rekla da si na­ šao trag — rekao je Tabasko Pit. — Tanak — reče Lesli. — Neka žena plaća čuvara u tom skladištu i dovozi hranu za de­ cu. Mislim da je samo sitan zavrtanj u toj đavolskoj maši­ ni, ali i takav trag je dobar kad nema drugog... — Dakle, ići ćeš da je nađeš? — upita Pit. — Zar bi ti učinio nešto dru­ go? — uzvrati Lesli. — Čuvaj se! — Sumiko po­ diže prst. — Žene su opasniji protivnici od muškaraca. — To znam — rekao je Le­ sli sasvim ozbiljno, a zatim se široko osmehnuo. — Međutim, za nju imam jedno iznenađe­ nje! — Mogu zamisliti! :— nas­ mejao se Pit. — Ja ne moram da zamiš­ ljam — rekla je Sumiko za po­ nešto prekora. . .

Mladić sa dugom kosom uve­ zanom u konjski rep, obučen

NINĐA 133

u kožu od glave do pete, ušao je u bar »Kriol« pocupkujući u ritmu prodorne muzike koja je dopirala iz četiri ogromne zvučne kutije, iz sva četiri ug­ la bara. Ritam je pomerao re­ bara svim gostima, ali se čini­ lo da oni u tome uživaju. Je­ dino nezadovoljno lice u baru bilo je lice čoveka koji je sta­ jao iza šanka — barmena! Mladić podiže ruku u posre­ brenoj rukavici ka džepu na ja­ kni i odatle izvuče nešto nalik na cigaretu sopstvene izrade. Zagurao je to u ugao usana i isceiio se na sve one koji su ga pogledali. U njegovom sta­ vu je bilo nečeg izazivačkog, ali istovremeno i nestašnog. Za šankom je sedela žena u neverovatnoj kombinaciji svih mogućih modnih stilova, sa još neverovatnijom frizurom ... »Izgleda tačno onako kako ju je onaj dripac opisao« po­ mislio je Lesli, procenjujući koliko je njegov kostim osta­ vio utisak na ljude iz bara. Či­ nilo se, međutim, da nije preterao. Za stolovima su sedeli i mnogo čudnije obučeni gosti. Prišao je šanku »e oklevajući suviše. Stolica pored čudno obučene žene bila je slobodna. Tek kada se smestio na tu sto­ licu, ona je obratila pažnju na njega, odmerivši ga mutnim-

13

pogledom. Lesh je mislio da je žena ili prilično alkoholisana ili naduvana, ili se našmrkala kokaina ili bilo šta slično... Ili je, ipak, njen izgled ukazi­ vao da troši mešavinu svega što se može zamisliti! — Sjajna muzika! — rekao je Lesli, škljocnuvši zubima na nju. — Bez veze — rekla je ona pospano. — A ko si ti? — Zar bih trebalo da budem neko? — uzvratio je Lesli po­ novo se iskezivši na nju. Njegova divljačka vedrina, njegova neustrašivost i nestašluk, privukli su ženinu pažnju. Takvi ljudi su bili retki u ba­ ru »Kriol«. Redovni gosti su obično bili teški narkomani, unezvereni u panici oko slede­ će doze omiljene droge, alko­ holičari, propaliteti svih vrsta, uvek na ivici depresije, daleko od bilo kakve vedrine. I žena je bila takva, ali je zamišljala da je nešto drugo i nešto više. Lesli, u liku »repatog« r^adića' je naručio čisti, dupli vi­ ski i, čekajući ga, zapalio je na­ zovi cigaretu čiji je miris na­ terao ženu da raširi nozdrve. Bila je to marihuana i način na koji ju je došljak u »Kriol« pušio zapanjio je sve prisutne. Znalo se da u »Kriolu« obično sede i doušnici, ali nikome to

Î4

nije; izgleda, bilo manje važno od tog m ladića.,; — Mora da imaš debelu pe­ tlju — rekla je žena. — Ako hoćeš, možeš i sama da opipaš — iscerio se Lesli, Ono što je pušio zaista je bio derivat kanabisa, ali koji je on lično pripremio, tako da je vi­ še smrdeo nego što je nešto cfd tog dima zaista dopiralo u njegova pluća. Sa to malo di­ ma še lako izborio, ier su nje­ gove veštine kontrole sopstvenog organizma bile tolike da je samo snagom misli mogao da ukloni bilo kakvo dejstvo indi­ jske konoplje. Žena je već sada sa izvesnim divljenjem sedela sasvim okre­ nuta prema njemu. Nije bila stara — možda jedva nešto preko dvadeset pet, ali je bilo lako uočljivo da njen način ži­ vota utiskuje bore na njeno li­ ce i to u priličnim količinama. — Ako misliš da se zadržim samo na pipanju, onda je bo­ lje da ne počinjem — ona se osmehivala izazovno, mada je to, u stvari, ličilo na smešnu grimasu koje ona, normalno, nije bila svesna, — Kažu da sam darežljiv prema damama — reče Lesli. — Neka moj poklon bude do­ puštenje da se ne zadržiš samo na pipanju!

NINĐA 133

— Nisam navikla da primam poklone koje ne znam da zara­ dim — rekla je ona. — Zašto bi ti meni davao poklone? — A zašto da ne? — Lesli je ponovo škljocnuo zubima. Na tren se činilo da žena neće za­ gristi udicu, ali ona onda re­ če: — Ti mora da si neki divlji izdanak otkačenih luđaka! Ka­ ko se zoveš? — Zovem se bilo kako — odvratio je. — Ako zaslužiš ili platiš, zvaću se onako kako mi ti daš ime! — Nisam te ranije viđala u »Kriolu« — reče žena, Lesli je shvatio da je njena konstataci­ ja bila izgovorena iz onog' de­ la njene svesti koji je još ra­ dio i bio sumnjičav prema no­ vajlijama, — Samo što sam stigao u ovu rupu od grada — rekao je. — Rekli su mi da se ovde vrte poslovi. —; Od kakvog si ti posla? — upita žena. — Od trgovine — iskezio se ponovo Lesli. — Trgujem, Pro­ sto! A šta ti radiš? — Žderem mužjake! — nasmeja se šuplje žena. — Zvaću te Krejzi! Možeš!? — Kad si me već prozvala.., Zna li se kuda idemo? — upi­

NINĐA 133

ta Lesli pufnuvši joj dim ka­ nabisa u žedne noižSrve. — Baš si se napalio, izgleda? — Ja sam uvek napaljen, cu­ ro! — rekao je Lesli. — Još kad bi mi rekla kome da uva­ lim malčice »trave«... Ovog meseca prodajem, znaš. — Odakle dolaziš, Krejzi? — Iz Arizone — odgovori on. — Tamo raste visoka tra­ v a ... — Baš si lud! — ona mu priđe sasvim blizu. — Može Ii se probati uzorak? — Izaberi mesto i vreme — reče Lesli. — Odmali. .. — reče žena, a njena ruka je klizila uz nje­ govu butinu. — Imam priko­ licu, tu u blizini... Lica su im bila toliko blizu da je ona gotovo mogla da li­ že dim kanabisa koji se izvijao iz njegovih usana. Gledali siji se u oči. Ona je bila suviše opi­ jena raznim stvarima da može da primeti kako je on bio to­ talno trezan, apsolutno uravno­ težen i oštar u nameri da baš nju odvede... Bilo g d e ... Na ono mesto na kome im niko neće smetati da razgovaraiu... Njena prikolica zaista nije bila daleko, ali — nije ni bila prik()lica. Bio je to ostatak od prikolice koja je svakako mo­

15

rala izdržati veliku saobraćaj­ nu nesreću. Nije imala dva od četiri zida i sada su ti zidovi bili zamenjeni velikim limenim pločama išaranim milioninia grafita, toliko gustih da se vi­ še nijedan nije mogao proči­ tati. Žena je morala da razva­ li vrata da bi njih dvoje uspe­ li da uđu unutra... — Nisam ti rekla svoje ime... — rekla je ona kada su ušli. — Nije ni potrebno — rekao je, još uvek povremeno škljocajući zubima. — Ime nije ono što me zanima. Pripila se uz njega, prisla­ njajući grudi na njegove, a ru­ kom je tražila nešto među nje­ govim nogama. Ko zna šta je mislila kad je on rekao da ni­ je ime ono što ga zanima... — Daj mi malo da probam tvoju »travu« — rekla je ona. — Posle ću da procenim koli­ ku petlju im aš... Bez reči je prihvatila cigare­ tu, zapalila i neko vreme vukla kao luda pokušavajući da iz nje izvuče opojno dejstvo, a kada joj to nije polazilo za rukom, ona pogleda u Leslija i veoma ironično izgovori: — Ako ti je i petlja ovakva, onda je bolje da nisi ni napu­ štao Arizonu. Ovo je kao kad pušiš vatu!

16

— Nije u pitanju vata---- re­ kao je Lesli, sada več izmenjeriim glasom. Ono što je ona pokušala da popuši bila je mešavina trava i morskih algi, po prastarom receptu ninđi... Ko povuče ne­ koliko dimova toga kroz neko­ liko minuta oseti senzacije ka­ kvima se ne nada... — Koji ti je, daso? — izbečila se žena na Leslija. — Uzmi toalet papir, Beti, trebaće ti — rekao je Lesli. Nekoliko trenutaka kasnije Beti Hofman je osetila da joj sé svi mišići na telu naglo opu­ štaju, uključujući i one koji su kontrolisali mokraću i sto­ licu. .. Bilo je to vrlo smrdlji­ vo iskustvo — više za nju ne­ go za Leslija, koji je znao čak da kontroliše i svoje čulo mi­ risa. Ona zavrišta promuklo i po­ kuša da pojuri ka onom delu prikolice koji je bio ograđen, ali mišići je nisu slušali, pa je tresnula na pod, i to licem na­ dóle! — Baš fino si legla — reče Lesli i kleče pored nje. — Sad možemo da razgovaramo. — Ko si ti, đavolski stvore? — režala je nemoćno Beti Ho­ fman. — Neki me zovu Krejzi — iscerio se Lesli. — Uostalom,

NINĐA 133

tebi to nije važno. Ništa ti ne bi značilo čak i kad bih ti re­ kao. Zaista... Mnogo važnije je ono što ćeš ti meni da ka­ žeš! — Ništa ti neću reči, kopi­ le ... — imala je nameru da mu izreda bujicu psovki, ali nekako nije uspela da stigne, jer joj je on prosto stao nogom na lice. — Hajde, ne bulazni, nego odgovaraj na ono što te pitam! — rekao je mimo, ali toliko ledeno odlučno da je čak i Be­ ti shvatila da se on ne šali. — Ko dovozi decu? — Sta?! — proglavila je ona ispod njegovog stopala. —; Pitao sam ko dovozi de­ cu? Ime, adresu, broj telefona! Hoću sve što znaš! Uopšte ne­ mam namem da gubim vreme s tobom, ciuro! Pokušaj to da utuviš! Ako ne budem zadovo­ ljan odgovorima, ti si mrtva! Ako ti se umire, laži me ili ću­ ti! Ako misliš da živiš, počni odmah da govoriš! Jedno od pravila ninđucua govori o tome da se poniženi protivnik ne ubija, osim ako to nije krajnje neophodno. Me­ đutim, iako je imao osećaj da je ponizio tu ženu, mada ona nije pokazivala da se oseća ta­ ko, Lesli je dobio strašnu želju da je zaista zgazi kao smrdlji­

NINĐA 133

vog insekta. Pomislio je, jedno­ stavno, na onu nemoćnu, nevi­ nu, sirotu decu čija sudbina zavisi od te narkomanke na či­ jo j je glavi držao nogu tek da jo j pokaže šta može da joj se d ogod i... — Ne razmišljaj predugo — rekao je on. — Nemaš mnogo vremena! A ja ti neću reći ko­ liko sam ti odredio... Neka bude iznenađenje kada te zg­ nječim! — Ti si lud! — pokušala je da zavrišti Beti Hofman, ali joj to nije uspevalo. — To sam već čuo — rekao je Lesli. — Počni da govoriš! Znam da ti nisi ništa drugo nego posrednik. Ko dovozi decu? Ćutala je samo toliko koliko je trebalo Lesliju da je malo stisne đon om ... Onda je pro­ govorila veoma brzo: — Prokleti Meks! Viktor Me­ banez! Tako se zove... — On ih dovozi? U skladište ili gde? — Dovozi ih ovamo. Ovde ih pretovarim u kombi i on­ da. ,. Ponekad je se Mekšom Greg... — Greg? — Lesli nije skidao stopalo sa njene glave. —• Greg Linkoln — odgovo­ rila je ona žurno. — On dono­

17

si i lovu za hranu i ostalo. Sa njim poslujem. — Dakle, ta k o... — Lesliju su neke stvari bile jasne. — Kada dolaze sledeći put? — Treba da mi se jave sut­ ra — rekla je žena. — Krajem nedelje će imati jedan tovar! — Tovar?! — Lesli nije krio užasnuto zaprepaštenje. — Ti to zoveš tovarom?!? Decu zo­ veš tovarom?!? — Kako drugačije da zo­ vem?! — uzvratila je piskuta­ vo žena. — Krajem nedelje će dovesti još desetoro... — A, šta će biti ako ne bu­ deš tu kada bude trebalo da ti se jave? — upita Lesli. — Onda će ih odvesti na sta­ ri hipodrom, po svoj prilici. . . Odgovarala je gotovo auto­ matski, ne shvatajući kuda mo­ gu da je odvedu odgovori i ku­ da je guraju pitanja. ^— Znaš li šta se kasnije do­ gađa sa decom? — upita Le­ sli. — Šta me se tiče! — odvra­ ti žena krkljavo, jer je pritisak Leslijeve noge jačao. — Ja sam tu da ih sačuvam, održim u ži­ votu. .. Posle dođu i odvedu ih i nikada nijedno ne vidim ... — Bojim se da ti se Meks i Greg sutra neće moći javiti... — reče Lesli.

18

NINĐA 133

— Bez veze — odvratio je uglađeni mladić u veoma sku­ pom odelu, koji je preko sve­ ga žvakao cigaru čiji je pepeo padao ravno na »Armanijeve« revere. — Verovatno su ih ra­ sprodali, ili premestili nekud. To su i ranije činili. Uostalom, naš dogovor ostaje. Ako nema nikoga da ih preuzme u skla­ dištu, naše je da odemo do sta­ rog hipodroma i tamo sačeka­ mo. .. Jednostavno! — Valjda si u pravu — re­ kao jc Meksikanac. Lažni Pančo Vilja je vozio veliki kamion na kome je pi­ salo da je vlasništvo nekakve firme za selidbe »od obale do obale«. Zvao se Viktor Meba­ nez. Njegov suvozač, u tom napirlitanom odelu po kome je padao pepeo njegove cigai^, zvao se Greg Linkoln i tepao je sebi da je biznismen. U st­ vari, bio je samo posrednik, sakupljač dugova i isporučilac svake robe od koje je mogao da ima bar nekoliko dolara ko­ risti. U kamionu se nalazilo os­ moro dece. Mali Meksikanci, kupljeni u slamovima Meksiko — Šta je moglo da se dogo Sitija za pregršt dolara, namedi? — upitao je čovek širokog lica, sa dugim, opuštenim br­ njeni bogatim nerotkinjama i kovima. Ličio je pomalo na ka­ jalovim očevima u Kanadi i Državama... rikaturu Panča Vile.

Setio se jedne stare izreke koja glasi: »Đavo je najotrovniji kad je poražen!« Možda Beti Hofman nije bila sam đa­ vo, ali je bila jedan njegov d e o ... Nije ispustila ni zvuk. Niie osetila ni najmanji b o l... Jed­ nostavno, prestala jc da diše, srce je prestalo da joj kuca, mozak je prestao da pluta zgu­ snutim, vrelim blatom droge i zla ... Jedna nesrećna sudbina ma­ nje. Jedno zlo m anje... Lesli se nije ponosio time što je učinio, ali je pomislio: »Kada bih morao da ubijem stotinu ovakvih kakva je bila Beti Hofman, da bi prestala ta stravična trgovina sa decom, učinio bih to bez trunke griže savesti!« I, znao je da bi zais­ ta mogao to da uradi. Nije se vratio u bar »Kriol«. Tamo više nije bilo niČeg zani­ mljivog. ..

NINĐA 133

19

—^ Šta misliš, šta mali dri­ stao da razmišlja o načinu na pci rade tamo pozadi — upitao koji će doći do novca — trgo­ je Mebanez. vao je drogom, oružjem, pre­ — Spavaju, naravno — isce­ prodavao kradenu robu, proda­ rio se Linkoln. — Kad im si­ vao decu, ukradene skupe au­ pam u vodu malo hemije, oni tomobile, varao sa kreditnim uvek ” spavaju. Uostalom, dok karticama, uterivao dugove, spavaju troše i manje vode i podvodio sopstvene žene bosomanje hrane. Ne galame... To vima mafije i krupnijim dilerima drogom. .. Čak je krao i je najvažnije! Mebanez se i sam iscerio. cigarete iz automata! Onda bi Njemu je bilo svejedno da li sa tim novcem krenuo da tra­ prevozi decu, svinje, ilegalne ži ženu.. . Ne običnu! Njegove imigrante, odbegle robijaše, ženske mete bile su uspešne koze ili o v ce ... Njemu je bilo glumice, televizijske novinar­ važno samo da dobije svoj no­ ke, pevačice — osobe koje su vac i da ga policija ostavlja na dovoljno poznate u javnosti da miru. Imao je dve žene i jeda- bi se i njegovo ime moralo ču­ naestoro dece i novac mu je ti kad njih neko pom ene... bio preko potreban. Osim to­ O Linkolnu su već pisali tab­ ga, dobar deo tog novca je od­ loidi. Neki su otvoreno pisali vajao da bi platio svoje koc­ da je kriminalac, sa već sedam karske dugove, ili da bi se uva­ godina maloletničkog i punolio u n ove... letničkog zatvora iza sebe, sa Greg Linkoln je bio od one sumnjivim društvom i još sirnivrste ljudi kojima nikakve mo­ iijivijim poslovima, ali je nje­ ralne norme nisu mogle da od­ mu, u stvari, to samo prijalo. .. govaraju. Voleo je žene i me- Sanjao je da jednog dana o njao ih je kao maramice, žale­ njemu govore 'kao o drugom ći uvek za onom drugom, lep- Bagziju Zigelu! šom, zanimljivijom, onom zbog Meksikanac je zaustavio ka­ koje bi u sopstvenim očima iz­ mion ispred kapije starog hi­ gledao moćniji i veći. Birao je podroma, koja je bila zaklju­ žene koje su zahtevale mnogo čana. Linkoln je morao da iza­ novca, udoban život, nakit, kr­ đe iz kabine da bi otključao. zno i to je zahtevalo mnogo Podrazumeva se da je imao brige.. ■ Brige za zaradom! Za­ ključ. Konačno, stari hipodrom to je Greg Linkoln odavno pre­ je bio vlasništvo čoveka kome

20

je Linkoln činio usluge. Krup­ ne usluge... u čije ime je i pre­ vozio svu tu decu širom Sjedi­ njenih Država... Kamion je, mileći, uklizio u prostor odavno napuštenog hi­ podroma, sada utonulog u gu­ stu tamu. Farovi osvetliše jedi­ nu zgradu koja je ostala cela — dugačko zdanje štala. Ka­ mion se zaustavio tik ispred njih. — Hajde da istovarimo ovo! — pozvao je Greg Linkoln ka­ da je Meksikanac iskočio iz kabine, — Neka budu zatvore­ ni u štalu,, u slučaju da ti mo­ raš brzo da se udaljiš. — Očekuješ nevolju? — upi­ tao je Mebanez. — Nevolju očekuje samo onaj ko nije dovoljno oprezan — rekao je Linkoln. Mebanez je otvorio velika vrata na zadnjem delu kamio­ na. Uskočio je unutra i rastu­ rio velike kartonske kutije, ko­ je su bile samo kulisa iza kojih se ukaza čudan prizor.,. Ograđeni starim automobil­ skim gumama, ležeći na golim šatorskim krilima, spavala su deca. Mališani su bili opijeni nečim što im je Linkoln stavio u vodu i ' sasvim nesvesni šta se sa njima dešava. Najstarija devojčica je imala, možda,

NINĐA 133

osam ili devet godina, a najm­ lađi dečak jedva tr i... Meksikanac je počeo da se dere na španskom na njih i da ih gura nogama, trudeći se da ih probudi! To nije bilb lako, ali je Mebanezova tvrdogla­ vost bila gotovo bezgranična. Posle nekoliko vrlo grubih uda­ raca nogama, deca su uspela da se probude, ali ne i da sas­ vim dođu sebi. Ono najmlađe poče da plače, na šta mu Me­ banez pljesnu ne suviše jak šamar, od kojeg dete ućuta! — Hajde! Požuri sa tim! — viknuo je Linkoln, čekajući iza kamiona. — Ne želimo da pro­ budimo susede! Guranjem i vikom, Meksika­ nac jc terao decu da poskaču sa kamiona i požure da uđu u prostor štale. Zatim je ušao za njima, dok je Greg Linkoln ostao napolju... U stvari, učinilo mu se da nešto nije kako treba. Nešto nije bilo onako kako je on že­ leo da bude. Osećao je neku neodređenu napetost... Zato je izvukao veliki pištolj iz dob­ ro skrivene futrole, repetirao i krenuo u obilazak starog hipo­ droma. Vratio se nekoliko minuta kasnije donekle smiren. Niko­ ga u blizini nije bilo. Kada se Meksikanac pojavio iz štala.

NINĐA 133

poigravajući se ključevima, Linkoln je rekao: — Nekako mi je mirisalo na policiju, ali izgleda da je sve u redu. Osim nas nema žive duše! — Ja ću da legnem u kabinu i malo odspavam — rekao je lenjo Meksikanac. — Mrtav sam umoran. — Glavno je da nisi mrtav — iscerio se Linkoln. Greg Linkoln je krenuo ka uglu zgrade. Tamo se nalazila mala kancelarijii^ i u njoj tele­ fon. Imao je nan^ru da telefo­ nira čoveku koji ga je poslao na ovaj put, da mu javi da je sve u redu, da su stigli i da če­ kaju da isporuče... Zastao je u pola koraka. Uči­ nilo mu se da je preko njega prešla neka velika, tamna se­ nka. Brzo je pogledao nagore i uperio cev pištolja na tu stra­ nu. .. Nije video nikoga i ništa! Osvrnuo se na sve strane. Uma­ lo se nije okrenuo i vratio u kamion da uzme pušku. Bio je gotov da poveruje da se tu ne­ ko prikrada... Ipak, odustao je od puške i stigao do kancelarije. Izvukao je ključ,iz džepa, premeštajući pištolj u levu ruku... Tada je senka ponovo pala preko njega! Ovog puta to ni­

21

je bila samo senka, već nešto opipljivo, od vrlo čvrstog mesa i veoma snažnih kostiju! Ta materijalizovana senka mu je istrgla oružje iz ruku, istovremeno ga pritešnjujući uza zid nekakvom silom kakvu Linkoln nikada ranije nije mo­ gao da oseti. Jedva da je mo­ gao da diše. Širom otvorenih očiju gledao je iz neverovatne blizine u čelične oči koje uop­ šte nisu imale lica — svuda naokolo je bila samo tama! — Počni da govoriš — zare­ žala je ta tama dokazujući da ima i glas. Greg Linkoln je samo dah­ tao neko vreme, osećajući je­ dino užas. Spodoba koja ga je stisnula uza zid ličila mu je na samu smrt. I nije bio dale­ ko od istine... — Šta? — uspeo je da prog­ ovori posle izvesnog vremena. — Hoću sva imena koja znaš! — rekla je senka. — Ko je ukrcao decu, ko ih isporu­ čuje, ko ih preuzima, ko plaća za sve to? Sve! Sve što znaš! Dugo je trebalo Gregu Lin­ kolnu da shvati šta se uopšte traži od njega. Nije bio straš­ ljivac, ali je iskustvo koje je upravo doživljavao bilo nešto izvan kruga njegovog poima­ nja opasnosti, i ono što je ose­ ćao svakako nije bio običan

22

strah! Bio je to užas kakav čo­ vek može da oseti samo kada se suoči sa smrću! — Sve ću reći, samo me pu­ sti, ma ko da s i... — promu­ cao je Greg Linkoln. — Govori! — rekao je ninđa ne puštajući ga. Ispovest Grega Linkolna tra­ jala je kratko, ali to nije bilo zato što on nije imao šta da kaže, već zato što je govorio, u panici, brzo, užasno brzo, kao da želi da što pre izgovori sve ono što zna kako bi se os­ lobodio pritiska, kako bi do­ bio bilo kakvu šansu da bude što dalje od tog mesta i te ta^ mne prilike za koju je samo naslućivao da može biti čovek od krvi i m esa... Ninđa je slušao pažljivo. iVIoć memorije za ninđu je bila uo bičajena pojava. Pamtio je bo lje od svakog magnetofona Imena, adrese, brojeve telefo n a ... Sve ono što je uspaničc ni Linkoln izgovarao krkljavog brzo, u magnovenju, žureći da rečima preskoči opasnost pred kojom se našao... Kada je izgovorio sve što |e znao, Greg Linkoln je naglo ućutao, trepćući u te sive oči koje su ga prodorno bole svo­ jom odlučnošću... — Da li je to sve? — upitala je senka.

NINĐA 133

— Rekao sam sve što znam — šapnuo je Linkoln, jedva dišući stisnut između te smrto­ nosne senke i zida. — Pusti me, sad ... — Naravno... — rekao je ninđa. Pustio je preneraženog Lin­ kolna koji je u jednom trep­ taju domislio kako je slobo­ dan, kako sada može da pobe­ gne, kako može sebi da dozvo­ li luksuz da se ne oseća ugro­ ženo. .. U stvari, ninđa se odmaknuo tek da bi dobio dovoljno pro­ stora kako bi iz korica, veza­ nih za leđa, izvukao dugi, sik­ tavi mač! Greg Linkoln je uspeo samo da uzdahne, hitro, grcavo, ka­ da jc video dugačko sečivo ka­ ko pravi savršen polukrug nad njegovom glavom! I — nije osetio apsolutno ništa! Mač je pogodio onaj deo mozga koji upravlja bolom i smrt Grega Linkolna bila je uistinu bez­ bolna. .. Leš raspolućene glave ninđa odvuče u jednu od otključa­ nih štala. Morao je i njega da ubije. Nije smeo da ostavlja žive svedoke svoje ist.rage iza sebe. Takođe je morao da deluje brzo — užasno b rz o ... Br­ že nego što su njegovi protiv­

NINĐA 133

23

nici mogli da shvate da im pre­ — Snaći ću se — rekao je ti opasnost! mladić. Krenuo je ka kamionu. Nije Pronašao je odgovarajući no­ otvarao vrata kabine... Samo včić, okrenuo broj i sačekao je zagrebao vrhom mača po da telefon sa druge strane za­ prozoru... zvoni. .. — Halo, Sumiko! — rekao Glava sanjivog Meksikanca je Lesli. — Možeš da pozoveš se ukaza u okviru prozora... Vrh mača je prošao kroz de­ policiju. — Da li je sve proteklo ka­ belo staklo kamionskog prozo­ ra, a zatim i kroz čelo Vikto­ ko treba? — upitala je Sumiko ra^ Mebaneza! Zadržavši mač u hladnokrvnim glasom, ali nije glavi već mrtvog čoveka tek to­ mogla da sakrije brižno trepe­ liko da bude siguran da će sa- renje u glasu. Lesli ju je suvi­ mrtničko trzanje prestati, nin­ še dobro poznavao. — Sve je u savršenom redu đa povuče oružje i nestade u — rekao je Lesli. — Sada tam i... imam imena i druge stvari po­ Švelje bilo gotovo za svega trebne da nastavim posao. dvadesetak sekundi! Dva zli­ — Vraćaš li se kući? — upi­ kovca su bila mrtva! Dva živo­ tala je Sumiko. ta ^lanje i dve hiljade dečjih — Produžavam — rekao je života više! Lesli. — Ti i Pit uradite onako Kada se automobil zaustavio kako smo se dogovorili. Javiću ispred malog bara »Kod Sli- se čim budem mogao. Okej? ma«, iz njega je izašao visok — Okej! — potvrdio je glas mladić obučen u svakodnevni mlade žene, na šta je Lesli pre­ džins. Njegovo privlačno, mu­ kinuo vezu. ževno, ali istovremeno i nežno Izlazeći, iz bara, osmehnuo i snažno lice bilo je prilično se barmenu koji je pomislio; vedro kada je upitao barmena »Bože, zar na ovom pokvare­ da li može da se posluži tele­ nom svetu ima još ovako lju­ fonom. .. baznih, pitomih, bezazlenih mla­ — Samo ako imaš odgovara­ dih ljudi?!« Zatim se vratio jući novčić, sinko — odgovo­ brisanju čaša... rio je postariji čovek za šan­ Lesli je u tom trenutku uk­ kom- — Naš telefon je još onaj ljučio motor svog automobila, starinski, na novčić! razmišljajući o svom budućem

24

izgledu, imenu, poreklu, proš­ losti. .. Jer, već je morao da se pripremi za novi lik u dra­ mi u kojoj je igrao glavnu ulo­ g u ...

Prostorije jPirme »KANKO« nalazile su se na. dvadeset de­ vetom spratu oblakodera u Je­ danaestoj ulici, usred poslov­ nog dela grada. U kancelarija­ ma je vladala poslovna užurba­ nost — telefoni su zvonili, ma­ šine kuckale i zujale, službe­ nici gotovo da nisu dizali gla­ vu od posla... Firma nije bila velika, ali se bavila prilično krupnim po­ slovima. Prodavala je i kupo­ vala sve što se može na tržiš­ tu naći, i sve što je donosilo novac: od delova za mašine za presovanje čelika, preko kuku­ ruza i spanaća, pa dp slonova­ če i skupocenog krzna iz Nor­ veške. .. U stvari, sekretarica vlasni­ ka firme, gospodina Kanareka, upravo je dovršavala registra­ ciju ugovora za krzna iz Nor­ veške kada je zazvonio telefon. Ona je hitro, uvežbanim pok­ retom, podigla slušalicu:

NINĐA 133

— »KANKO«, međunarodna trgovina, izvolite! — procvrkutala je. Sa druge strane je prvo do­ šao zvuk neodređen, gotovo ne­ što kao puko vibriranje vazdu­ ha, ali je upravo to »nešto« bi­ lo dovoljno da devojka sva uzdrhti. Zatim je čula reči: — Kroz pola časa ću biti tu i nameravam da posetim gos­ podina Džona Kanareka. Tvoj zadatak je da mi obezbediš ugo­ voren sastanak! Da li si razumcla? Moje ime je Kevin Istvud. Glas je bio toliko sugestivan da jc sirota sekretarica imala osećaj da joj se reči uirezuju u mozak. Istovremeno je odli­ čno znala da nikakav gospodin Tstvud nije nagovestio sastanak kod gospodina Kanareka. Me­ đutim, ono što je čula bilo je dovoljno da, v ^ e n a nekakvim nemuštim nagonom, uzme beIcžnicu sa dnevnim rasporedom rada i da }ednostavno izbriše nekakvog Japanca, koji je bio zakazan u određeno vreme — na njegovo mesto je upisala ime Kevina Istvuda. Sama se sebi čudila što to čini, ali je osećala da tako naprosto mo­ ra, kao da je to bio deo njene sudbine. Trenutak kasnije, ka­ da je ponovo zaklopila belež-

NINĐA 133

niču, sve jo j se izbrisalo iz pa­ mćenja. .. Pola časa kasnije u prosto­ rije firme je ušao visok čovek srednjih godina. Izgledao je kao advokat. Osmehivao se na onaj poznati advokatski način, u stilu »ja sve mogu, samo ako mi se dobro plati«. Sekretari­ ca gospodina Kanareka se os­ mehnula pomalo zbunjeno, kao što je to činila svaki put kada se pred njom ukaže sasvm ne­ poznato lice. Čovek sa prosedim zaliscima i naboranim čelom je prišao njenom stolu i rekao glasom koji se sekretarici učinio po­ znat; — Moje ime je Kevin Istvud. Imam zakazano kod gospodina Kanareka. Molim vas, proverite i najavite me! Sekretarica je nekakvim me­ haničkim pokretima uzela beležnicu i skoro se iznenadila kada je u njoj pronašla ime gospodina Istvuda. Međutim, morala je verovati svom rođe­ nom rukopisu... — Svakako, gospodine Ist­ vud. Molim vas, sačekajte — rekla je devojka i ustala, kre­ nuvši ka kancelariji gospodina Kanareka. Džon Kanarek je bio zadrig­ li pedesetogodišnjak lukavog lica; sa nekakvim večitim po-

25

luosmehom m licu. Kada je čuo ime koj^ mu je izgovorila sekretarica, nabrao je če lo ... — Ne sečam se tog imena. Jesi li sigurna da je u spisku za sastanke? r— Apsolutno, gospodine Ka­ narek — rekla je devojka. — Onda ga uvedi, da vidimo šta je posredi — slegnuo je ra­ menima gospodin Kanarek. Gospodin Istvud je ušao kao da ulazi u svoju sopstvenu kan­ celariju. Odmah je odložio ak­ tovku od skupe kože, raskop­ čao sako i seo ne čekajući da ga domaćin ponudi. Sačekao je da sekretarica izađe, još uvek vidno zbunjena, a onda je rekao: — Nada
26

vezi jedne veoma delikatne st­ vari. Moj klijent je ubeđen da mu vi možete pomoći. — Vaš klijent?! — Kanarek je dohvatio lulu sa stola i po­ čeo da je puni. — Mogu li zna­ ti ko je vaš klijent? — Njegovo ime je Lesli El­ dridž — rekao je Istvud spo­ kojno. —- Ne moram da vas uveravam u ugled svog klijen­ ta. Treba samo malo da se ras­ pitate. Mogu vam samo reći da je njegovom imovinom garantovana transakcija prenosa vlasništva dve kiiipne film­ ske kuće u poslednjih nekoli­ ko m eseci... Kanarek je bio upoznat sa tajanstvenom transakcijom, o kojoj se u svetu biznisa mno­ go znalo — osim suvopame či­ njenice ko je bio garant tog 30sla. No, po nepisanim praviima krupnog biznisa, taj po­ datak je mogao ostati sakri­ ven sve dok se ne naruše uslovi ugovora. Naravno, ugovor je bio čvrst poput kineskog zida... — Nisam siguran da sam do­ voljno moćan da pomognem vašem cenjenom klijentu — rekao je Kanarek. — Ja sam samo sitan trgovac... — Verujte mi da je moj kli­ jent odabrao baš vas ubeđen da ćete bolje od bilo kog dru­

N I N » 133

gog obaviti posao — rekao je Istvud mimo. — Pretpostavljam da vaš kli­ jent ima razloga za takvo ye­ ro vanje. ., — Ja se nadam da je tako — rekao je Istvud. — Naime, gospodin Eldridž stoji na čelu jedne dobrotvorne ustanove kontinentalne važnosti. Jedan od zadataka te ustanove je da brine o deci bez roditelja... Razumete li šta hoću da ka­ žem? Zenice Džona Kanareka su se neznatno« skupile, ali to nije promaklo oštrom oku njego­ vog posctioca, — Pretpostavljam da gospo­ din Eldridž očekuje visok no­ včani prilog ili tako nešto!? — rekao je Kanarek, — Niste na dobrom putu, gospodine Kanarek — reče Is­ tvud. — Gospodin Eldridž ne očekuje od vas novac. Napro­ tiv, spreman je dobro da pla­ ti za vašu uslugu. — Moju uslugu? U čemu bi se sastojala? — Rekao sam da je stvar vrlo delikatna — rekao je Ist­ vud nešto tiše, da bi svojim re­ čima dodao ponešto od neop­ hodne tajanstvenosti. — Vidi­ te, moj klijent je sagradio no­ vo sirotište, u Čejzu, Arizona. Banalnom greškom vođe tog

NINĐA 133

27

projekta, ispostavilo se da je­ daciji gospodina Eldridža ne dnostavno nema dovoljno pi­ mogu to da urade za dve nede­ lje. Znate i sami kako sporo tomaca za taj d o m ... — Bojim se da vas nisam dejstvuje administracija kod najbolje shvatio? — rekao je nas u nekim slučajevima... vrlo oprezno Džon Kanarek. Provere, form ulari... Onda... — Otvaranje tog objekta je Moj klijent je došao na ideju predviđeno za kraj m eseca... da se obrati vam a... Dakle, za dve nedelje, čak i ma­ — Meni?! — tobož se zapa­ nje, koliko mi se čini — govo­ njio gospodin Kanarek. — Ot­ rio je savršeno m imo, u naj­ kud mu takva ideja? boljem advokatskom manim, — Biču iskren,,. — Istvud gospodin Kevin Istvud. — Na otvaranje je pozvan i potpred- se malo nagnuo prema Kanasednik Sjedinjenih Država, ne­ reku. — Ideja je bila moja. koliko senatora, stotinak biz­ Vidite, ja sam dugogodišnji sanismena iz Država, kao i iz ino- vetnik gospodina Eldridža. I, stranstva... Razumete li koli­ moram da priznam da prilično ko bi njihovo razočaranje bilo dobro obavljam syoj posao. kada bi ugledno, nešto kao ek­ Znam veliki broj ljudi iz svih sperimentalno sirotište bilo mogućih oblasti života i pri tom ne vodim mnogo računa bez dece?! o dobrom ili rđavom glasu tih Džon Kanarek je sada gle­ dao ravno u oči čudnog gosta. poznanika... Razumete li me? Več je nagađao kako če se taj E, p a ... Čini se da sam ja do­ razgovor završiti. Međutim, lu­ šao na ideju da se obratim va­ kava opreznost mu je nalagala ma. .. preko gospodina Linko­ da ne dozvoli otvoren razgovor lna. Bio je to čist pogodak. Sada sa čovekom koga vidi prvi put je samo trebalo sačekati reak­ u životu. Upitao je: — Zar gospodin Eldridž ne­ ciju gospodina Kanareka. Pos­ da ma načina da dovede nekakvu tojale su dve mogućnosti Kanarek naredi svom obezbedecu u svoj spomenik? — Naprotiv — odmahnuo je đenju da izbaci Istvuda, ili da nehajno mkom Kevin Istvud. nastavi pregovore, možda se — Takve dece je, na žalost, nadajući zaradi... mnogo. Ali, sve ustanove koje Kanarek je; da bi dobio na bi rado predale svoju decu fon­ vremenu, upitao:

28

— Nemajte me pogrešno sh­ vatiti, ali bih voleo, da znam da li imate bilo kakve garanci­ je ili ovlašćenja, kako bi po­ sao dobio na ozbiljnosti? Činilo se kao da gospodin Istvud sarno čeka tako nešto pa da dohvati svoju aktovku. Otvorio je lakim pokretom ru­ ke i odatle izvukao — svežanj novčanica! Stavio je taj sve­ žanj na sto ispred gospodina Kanareka i rekao: — Moj klijent je prilično da­ režljiva osoba, ako možete da me razumete. On mi je lično dao ova ovlašćenja... Još uvek Džon Kanarek nije odlučio šta da učini. Mož­ da je predstava Kevina Istvu­ da bila samo provokacija? Međutim, ništa mu nije ukazi­ valo na provokaciju, jer da je­ ste — Istvud bi bio ozvučen... Nije bio, i Kanarek je to znao vrlo dobro. Već nekoliko godi­ na je na nekoliko mesta u nje­ govoj kancelariji bio instali­ ran čitav splet senzora za ot­ krivanje aparata za skupljanje zvuka — mikrofona. Da je Ist­ vud bio ozvučen, bar jedan senzor bi uključio laku m uziku... To je bio znak. Ovako, kance­ larija je bila bez muzike i Ka­ narek je pb tomftS znao... Ipak, još uvek nije bio siguran...

NINĐA 133

— Vi lično poznajete gospo­ dina Linkolna? — uputio je Kanarek. — Može se reći da smo vrlo bUski — rekao je Istvud. — Toliko bliski da je imao pove­ renja da me uputi na vas. Trajalo je još nekoliko se­ kundi, a onda se Džon Kana­ rek nasmejao sa izvesnim olak­ šanjcnn i rekao: — Greg Linkoln je veliki brbljivac... Ipak, izgleda da vas je uputio na pravo mesto. Možete govoriti otvoreno, gos­ podine Istvud. Moja kancela­ rija jc najbezbednije mesto na planeti! — Siguran sam da jeste — rekao j’e Kevin Istvud. — Dakle, vašem klijentu tre­ ba bi'do dece, i to brzo? — is­ cerio se Kanarek, — Baš želi da ostavi utisak na te političarske ajkule, zar ne? No, nije na meni da o tome rasprav­ ljam. ., Ja bih samo rekao da lično ne mogu da pomognem vašem klijentu! Kevin Istvud nije ni trepnuo na tu izjavu. I dalje se osme­ hivao na onaj advokatski na­ čin, čekajući da Kanarek završi sa onim što je nameravao da izgovori, a bilo je jasno da ima takvu nameru jer još nije izdalinuo ni pola vazduha koji

NINĐA 133

je udahnuo pre nego što je pro­ govorio: — No, kao što ste vi posre­ dnik, i ja mogu da posredujem u tom poslu, pa čak i da garantujem da če biti obavljen. No, vi ćete morati da se obratite čoveku koji će znati detaljnije o svemu tom e... Ja trgujem robom, a ne decom, međutim, moj bliski prijatelj i saradnik ima na raspolaganju nešto ta­ ko. .. Mislim na decu. Koliko dece treba gospodinu Eldridžu? — R ecim o... ne manje od pedesetoro — rekao je hladno Istvud. —•Priličan broj — zaklimao je glavoni Kanarek. — Nadam se da nije preteran. I . .. koliko je spreman da plati vaš klijent za tu uslugu? — Ovlašćen sam da ponudim 5,000 dolara po glavi — rekao je krajnje suvo Istvud, kao da govori o zamorima ili sličnim kućnim ljubimcima. — Plus, naravno, premija za brzo obav­ ljen posao, u visini od, reci­ mo, deset hiljada! — Vrlo, vrlo, v r lo ... — Ka­ narek nije nalazio reči. Onda se ukočio na tren, pljesnuo ru­ kom o ruku i rekao: — P a ... raeni se čini dobro. Ne znam šta će moj saradnik reći. U sva­ kom slučaju, vi ćete to morati

29

sa njim da rešite. Ja ću mu već javiti na vreme. On će čekati vašu posetu... — Bilo bi dobro da znam gde da odem i kome da se ob­ ratim?! — rekao je Istvud. — Ronaldu Garisonu — od­ govorio je Kanarek glasom or­ todoksnog biznismena. — Ho­ tel »Kodiak«, San Veli. Da li bi vam odgovaralo da vam ugo­ vorim za sutra? - — Savršeno — rekao je go­ spodin Kevin Istvud, — Onda... jeste li za neko piće, gospodine Istvud? — upi­ tao je naglo, sasvim prijatelj­ skim glasom Džon Kanarek. Njemu su svi ljudi bili prija­ telji, pod uslovom da mogu da mu obezbede dobru zaradu.

— Jesi li sigurna da je taj tip rekao da se sastanemo baš ovde? — upitao je Tabasko Pit osvrnuvši se po restoranu u kome su on i Sumiko sedeli. — Sasvim sam sigurna — re­ kla je jednostavno Sumiko po­ gledavši na časovnik. Zidovi restorana u kome su se nalazili bili su prekriveni bizarnim fotografijama muška­

30

raca obučenih u žensko donje rublje. Bile su tu, takođe, i ka­ rikature koje su, bez izuzetka, ismevale muškarce. Restoran se, inače, zvao — »Femina« i bio je nadaleko poznat kao mešto koje je okupljalo najljuće feministkinje, članice Udruže­ nja lezbejki, transvestite i sli­ čna sestrinstva. Na jednom ta­ kvom mestu su se Tabasko Pit i Sumiko našli posle zaista komplikovane procedure kroz ko­ ju su morali da prođu ne bi li stupili u kontakt sa ljudima iz tog stravičnog biznisa — tr­ govine decom! Pit je, naravno, bio taj koji je pronašao pravu vezu. Njego­ va brojna poznanstva iz svih krčmi po gradu isplatila su mu se, kao i obično. U jednom re­ storanu je, onako usput, pomenuo svoje prijatelje — izmis­ lio im je, na brzinu, imena, oseća jući se tako lukav poput Leslija — koji, doduše, imaju novac i sve, ali nemaju d ece... Znao je da se među gostima te krčme nalazi čovek o kome se šuškalo da petlja nešto sa malim Brazilcima i Meksikan­ cima, mada ta informacija nije bila sasvim proverena. Čovek je, normalno, naslu­ tio da može da zaradi nešto, pa je sam potražio Pita. Onda je veza išla dalje, preko jedne

NINĐA 133

žene sa recepcije nekog siro­ maškog hotela iz južnog dela grada i, konačno, zakazali su sastanak sa tajanstvenom oso­ bom baš u »Femini«... Budući da se veza sasvim udaljila od čoveka kbji je po­ znavao Pita, on je lično mogao da igra ulogu supruga. Sumiko je igrala suprugu. Oboje nisu znali sa kim se sastaju. Jer, bi­ lo je reči samo o tome da u za­ kazano vreme budu tu ... A, već će im se javiti osoba koja im može pomoći u pronalaže­ nju zdravog deteta, po izboru, za relativno pristojnu cenu... Tačno zakazano vreme je prošlo, a Pit i Sumiko su još uvek sedeli, zverajući kao stid­ ljivo unaokolo. Po mestu sas­ tanka imali su osećaj da će osoba za kontakt biti — žena... Međutim, prevarili su se! Dva minuta posle isteka zaka­ zanog vremena uz njihov sto se našao — muškarac! — Da li je slobodno? — upi­ tao je tip visok gotovo sedam stopa, sa neverovatno dugom, ali negovanom kosom boje me­ da, i u odelu koje nije moglo koštati manje od dve hiljadarke. Njegovo lice je odisalo nežnošću. Čak su i njegove oči bile pitome na neki neobičan način.

NINĐA 133

Pit je pomislio da nikada ne bi ni sanjao da se baš takav tip bavi takvim poslom — da nije bio gotovo siguran da je on njihova veza.,. — Bojim se da sam zakasnio nekoliko minuta — rekao je visoki čovek i potvrdio da su baš njega čekali. — Vi ste zainteresovani za usvajanje dece, zar ne? — Niste pogrešili — rekla je Sumiko uzdržano. Nju je bilo teško iznenaditi, ali se ipak nije osećala lagodno, up­ ravo zbog toga što je lice tog čoveka toliko odudaralo od posla kojim se bavio. — Možete me zvati Sin — rekao je čovek. — Ja sam Pit — Tabasko je pružio, svoju ručerdu očekuju­ ći da po stisku ruke konačno otkrije sa kim ima posla. No, Sin nije prihvatio ponuđenu ruku. Pit je hladno prešao pre­ ko toga, povlačeći ruku. Do­ dao je: — Ovo je Sumiko. — Želite li nešto da popije­ te? — upitao je Sin glasom agenta osiguranja koji se spre­ ma da ubedi nekoga da kupi polisu. — Ne, hvala — rekla je Surpiko mirno. Tabasko Pit je samo odma­ hnuo rukom ...

31

— Onda, da pređemo na po­ sao — rekao je Sin gotovo po­ slovno. — Da li ste sigurni da želite dete na ovaj način? — Sasvim — rekao je Pit i odvalio pripremljenu priču: — Znate, nas dvoje ne verujemo u instituciju civilnog braka. Legalno usvajanje, prema to­ me, zbog nedostatka papira, otpada. Na žalost, moja supru­ ga nije u stanju... Zdravlje... — Razumem — rekao je Sin. — Sa legalnim institucija­ ma je tako teško, pa mnogi odustanu... — Na sreću, vi ste tu — rek­ la je Sumiko sa odlično odglumljenom nadom. — Verujem da razumete da ovaj način usvojenja nije jef­ tin — rekao je Sin. — Narav­ no, zavisi šta (^ekujete... — Očekujemo sina — rekao je Pit, možda za nijansu vatrenije nego što je želeo. — Da — potvrdila je smire­ nije Sumiko. — Želimo zdra­ vo muško dete, starosti od dve do četiri godine. Rasa nije va­ žna. Pit i Sumiko su izmenjali pomalo očajničke poglede — to su dugo vežbali, pre nego što su krenuli na razgovor... — Ako ste čvrsto odlučili, moram da vam kažem da pos­ tupak nije sasvim jednostavan

32

— rekao je Sin, — Ono što ja, za sada, mogu da učnim jeste da vam zakažem sastanak, za, recimo, dva dana... — Mislili smo da odm ah... — pokušao je Pit. Bilo je to dobro isplanirano nestrpljenje, koje je trebalo da dokaže da nisu spremni na odugovlačenje, — Vidite, ja sam ovde da saslušam vašu želju — rekao je Sin. — Takođe... Nadam se da čete razumeti. Zbog sigur­ nosti posla ja moram od vas da zahtevam da položite kau­ ciju. Ako odustanete od posla, zadržaću novac. Ako posao oba­ vimo, kaucija postaje deo ccne. — Razumljivo — rekao jc Tabasko Pit. Sumiko je jedva uspevala da u sebi uguši osečaj gađenja, ne toliko prema tom gadu, Si­ nu, koliko prema sebi samoj — mrzela je što mora, čak i u toj istraživačkoj igri, da ghimi osobu koja se, kao na pija­ ci, pogađa oko jednog nevinog, dečjeg života! — Hiljadu dolara — rekao je tiho Sin. — Toliko iznosi kaucija. Kroz dva dana, na ovom istom mestu, u ovo isto vreme, doneču vam fotografije mogučih kandidata. Možete da izaberete više dečaka... Onda čemo ugovoriti i viđenje, na

NINĐA 133

kome ćete se konačno odlučti. Posle toga možete i sami da obavite lekarski pregled... Mi­ slim, valjda želite da znate da li je dete zdravo... — Svakako — rekla je Su­ miko osećajući ujed gorčine u grlu. Ako i do tada ne odusta­ nete, to jest ako preuzmete ro­ bu, platićete pet hiljada dola­ ra — rekao i'e hladnokrvno Sin. — Zar nije mnogo? — upi­ tao jc Tabasko Pit, To pitanje jc takođe bio deo igre, Verujte mi da ja ne od­ ređujem cene — rekao je Sin. — Uostalom, prilikom konač­ nog izbora imaćete posla sa ljudima koji mogu, ako nađu za shodno, i da spuste cenu. Međutim, vama ću re ći... Sim­ patični ste m i... Manje od tri li 1jade ne računajte! — Molim va s... — Sumiko sc nagnula prema dugajliji i dodirnula mu nadlanicu prsti­ ma, na šta je Sin hitro povu­ kao ruku, kao da se boji dodi­ ra. — Nemamo novca za razba­ civanje. Znate, hteli smo da kupimo kuću... Tom detetu je potreban siguran dom, zar ne? Recite nam u kojim slučajevi­ ma je cena niža? — Pa, obično su mlađa de­ ca skuplja — rekao je Sin, bez

NINĐA 133

trunke ikakvih emocija u gla­ su. — Novorođenče ne možete da dobijete ispod pet hiljada. Desetogodišnjake imate več i od hiljadu dolara... Smirenost sa kojom je čo­ vek govorio zapanjila je i Sumiko i Pita i zaista su mo­ rali da ulože prilično snage i koncentracije da ne reaguju suviše zapanjeno, mada Sumi­ ko nije izbegla crvenilo na ob­ razima. — I . .. to je sve? — upitao je Pit. — Zar ni;je dovoljno? — uz­ vratio je Sin. — P a... Da! Dovoljno je — rekao je Pit. — A sada bih vas zam olio... — rekao je Sin, praveči pauzu ne bi li se Pit i Sumiko dosctili da očekuje novac. Sumiko je prva reagovala, otvarajući svoju torbicu ... Zapetljala je nešto otvaraju­ ći torbicu i vadeći koverat. Na­ memo je pokazivala preteranu nervozu. Sin je to gledao u pr­ vo vreme mimo, ali kada se umešao i Pit, pokušavajući da pomogne »supruzi«, što je is­ palo još gore, jer se pola sadržine torbice prosulo po sto­ lu, Sin je reagovao... Ispružio je obe mke da spreči mnoštvo sitnica da slete sa stola...

33

U tom trenutku je Sumiko napola ustala sa stolice, tako­ đe pokušavajući da pohvata stvari koje su se kotrljale po stolu. Onda su neke stvari zai­ sta pale sa stola i sve troje su se, na sekimd ili dva, našli ispreplitani, u nemogućoj pozi koja kao da je bila pozajmlje­ na iz nekog slepstik filma bra­ će Marks. Pit se prvi povukao. U stva­ ri, kleknuo je na pod i počeo da skpulja one stvari koje su pale d o le ... — Oprostite... Zaista mi je neprijatno — rekla je Sumiko uspevajući, konačno, da neke od tih sitnica strpa nazad u trbu. Na stolu je ostao samo koverat sa novcem ... Kada je Pit pokupio stvari i vratio ih u njenu torbicu, Su­ miko je pristupila brojanju novca. Brojala je drhtavim mkama. Sin je gledao u stranu, kao svaki pravi profesionalac. Pit je buljio, namemo, u no­ vac i gutao knedle... — E v o ,— rekla je Sumiko i stavila pred Sina gomilicu novčanica. — Tačno hiljadu dolara. Sinu kao da je bilo neprijat­ no što uzima novac tako otvo­ reno, sa restoranskog stola. No, uzeo je novac i brzo i vesto ga

34

smestio u unutrašnji džep svog sakoa. Zatim je rekao: — Sada moram da pođem. Budite ovde kroz dva dana! — Ne brinite — rekao je Pit. — Hoćemo. Gledali su kako dugajlija odlazi, klateći se u hodu na način previsokih ljudi. Pit go­ tovo da nije izdražo da do kra­ ja odglumi svoju ulogu. Jezik ga je svrbeo. No, morao je da ćuti sve dok se Sin zaista nije izgubio iz vidika... Onda se iskezio na Sumiko pomalo nezadovoljno, a poma­ lo radoznalo poput deteta: — Šta ti je značilo to sa tor­ bicom?! Zar sam morao da bauljam po podu i skupljam sve te bezvređne sitnice? — Smiri se — rekla jc Sumi­ ko i tajanstveno se osmehnula. — Nisam imala drugog nači­ na. .. — Za šta?! Šta je, to u stva­ ri, bilo? — Zakačila sam mu »bubi­ cu« — rekla je Sumiko mirno. — Prisluškivač... Ako sada odemo do našeg automobila, moći ćemo na prijemniku, koji se tamo nalazi, da čujemo ta­ janstvenog gospodina Sina ma gde se nalazio u krugu od osa­ mdeset milja! Pit je gotovo poskočio sa stolice. Od zadovoljstva. Znao

NINĐA 133

je da je Sumiko majstor mikroelektronike i da je u stanju da svojeručno napravi »bubi­ cu« ne veću od glave čiode, ali da je i majstor u postavljanju tako minijaturnih prisluškiva­ ča — e, to nije v id eo... Do tog trenutka! — Pa, ti si sjajna! — rekao je Pit. — Zaslužuješ jedno do­ bro p iće.. . — Možda — rekla je Sumi­ ko i osvrnula se oko sebe. — Ali, ne ovde! Ova agresivno že­ nska atmosicra me čini nervo­ znom. — Lesli bi se ponosio tobom da jc ovo video — dodao je Pit.‘ — To je, veruj mi, bilo mno­ go lakše nego da ostanem mi­ rna i pribrana dok je taj dri­ pac govorio o bebama kao da su vreće krompira — rekla je Sumiko ustajući. O|-)oma je bilo savršeno jas-. no .iJta je želela da kaže. Neko vreme su samo ćutali, vareći u zdravom razumu Sina i celo to zamešateljstvo oko užasne tr­ govine. Tek kada su seli u au­ tomobil, Pit je pokušao da sk­ rene i svoje i njene misli na vedriju stranu: — Da sam ja sam smišljao ovaj plan, on bi se završio samlevenim gospodinom Si­ nom. Mislim, lepo bih ga od­

NXNDA 133

vukao iza restorana i skrckao mu sve koščice dok mi ne istrtlja sve što zna! Ne bih imao milosti! — Teško je zamisliti da ne­ ko normalan prema tim ljudi­ ma može da ima milosti — rekla je Sumiko. Onda je izvu­ kla iz kasete u automobilu ku­ tiju nalik na običan tranzis­ tor. — No, hajde da čujemo šta radi naš visoki prijatelj... Uključila je prijemnik. Neko vreme se čulo samo brujanje automobilskog m otora... — Frajer se nekud vozi — rekao je Pit. Sumiko je samo klimnula glavom. Ona je bila mnogo str­ pljivija od Pita. 1 mnogo mir­ nije je sédala i slušala... Tabasko je skoro grizao nokte. To­ liko je želeo da taj Sin, tamo negde, što pre progovori i ka­ že im bilo šta ... Samo da bu­ de važno za njihovu istragu! No, morali su da slušaju pr­ vo brajanje motora, a onda zvuke zaustavljanja, otvaranje i zatvaranje vrata, Sinove ko­ rake kroz prilično bučnu uli­ cu, zatim okretanje telefonskog brojčanika... — Ovo već liči na nešto — rekao je Pit. — Možeš li po zvuku da odrediš koji broj zo­ ve?

35

— Sve se ovo snima — rek­ la je Sumiko. — To ćemo kas­ nije. .. ’ Culi su čak i da je veza us­ postavljena i da nekakav dale­ ki telefon zvoni... Zatim ... , Telefonski prigušeno: »Ha­ lo!« — Ron? Ovde Džulijard — čuo se glas gospodina Sina. — Imam ponudu.

Lesli je znao sve o Džulijardu Sinu još iste večeri. Bio je vrlo zadovoljan i veoma pono­ san na Sumiko i Pita. Obavili su sjajan posao. Sada je imao prilaz u središte stvari iz dva pravca. Nadao se da će imati dovoljno vremena da pokuša da iskoristi oba prilaza, kako bi procenio koji je lakši i ko­ ji će ga brže dovesti do neko­ ga, koga je Lesli bio prilično svestan — nekoga ko je stajao na čelu te čudovišne mreže za preprodaju d ece... Ni Džon Kanarek, ni taj po­ malo tajanstveni Ronald Garison, njsu bili glavni u toj od­ vratnoj, monstruoznoj igri. Le­ sli je to znao. Takođe je znao

36

da će do glavnog čoveka doći teško. Iskustvo mu je govorilo da organizovani kriminal poseduje veliku maštovitost kada je u pitanju konspiracija. No, sada je bio na tragu Si­ na i to mu je bilo dovoljn o... Visoki gospodin Sin je ceo dan, posle susreta sa Sumiko i Pitom, proveo uglavnom vo­ zikajući se gradom, svraćajući u restorane, neke stanove... Lesli je sada imao pored sebe, u automobilu, prijemnik pre­ ko kojeg je pratio direktan prenos svega što se događalo sa Sinom. Slušao je njegove ra­ zgovore sa nekim ljudima koji su dugajliji dugovali novac. Slušao je stenjanje neke žene koju je Sin posetio tog poslepodneva. Slušao je grube šale nekih dilera narkomana, pre­ ma kojima se Sin ophodio kao prema predstavnicima niže kla­ se. Moglo se pretpostaviti da im je on bio, na neki način, pretpostavljeni. Hijerarhija kri­ minalaca je bila slična vojnoj — znalo se tačno ko kosi, a ko vodu nosi! Osim telefonskog razgovora sa tim Ronom, za koga je Le­ sli mogao da se kladi da je is­ ti onaj Ronald Garison, sa ko­ jim je i on, u ulozi Kevina Istvuda imao zakazan sastanak, Sin više nije progovorio ni je­

NINĐA 1,33

dnu jedinu reč koja bi mogla da se poveže sa trgovinom dec o m ... Sve do večeri! Iako celog dana nije ni vi­ deo Sina, Lesli je uvek bio iza njega, u sporednim ili paralel­ nim ulicama, sedeći u automo­ bilu i prateći sve ono što je »bubica« snimala. I, kada je, tačno u devet, te večeri. Sin parkirao svoja kola u nekom miniom kraju — zvukovi su pokazivali da nema dovoljno ni automobila ni pešaka — Le­ sli jc predosetio da će sada do­ znati nešto značajno. . . Čuo je korake, a zatim otva­ ranje vrata bez brave. Sin je ulazio u kabinu telefonske go­ vornice. Zatim je podigao slu­ šalicu. .. Po količini novčića ubačenih u automat Lesli je pogađao da će i broj koji će Sin okrenuti biti dugačak. Me­ đugradski! Zahvalio je svim bogovima što pored sebe uvek ima Sumi­ ko, koja je bila u stanju cla dešifruje telefonski broj pn • ma zvuku automata, i nije se uopšte brinuo. Znao je da će još iste noći imati ispisan broj koji je Sin okretao... Onda... glas iz telefonske slušalice! Nije bio ljudski, ili se bar tako čin ilo...

ffINĐA 133

Lesli se umiri, slušajući ne saTpo ušima već onim tajanst­ venim, skrivenim čulima koji­ ma samo posvećeni slušaju... — Ovde predstavništvo Ud­ ruženja antialkoholičara — go­ vorio je neko, zvučeći kao stru­ ganje metala o metal, iz sluša­ lice i Lesli je razumeo da se radi o poruci snimljenoj na traku telefonske sekretarice. Bio je to dobar potez — oni su zaista znali kako da napraye l^virint... Tako je mislio Lesli, slušajući dalje. . . — Sin — rekao je dugajlija, ne sluteći dá sve to može da čuje čovek u svom automobilu, čak dve ulice dalje. — Potre­ ban transport nekih sedam ili osam komada. Mešoviti pol. Očekivana zarada od oko četr­ deset hiljada... Sve ide preko Rona uobičajenim kanalima. Sada je tačno devet. Očekuje­ mo da se potvrdi prijem poru­ ke kroz dvadeset četiri časa,' na Ronovu adresu. To je sve. Sin je spustio slušalicu. Iza­ šao je iz kabine, prethodno proverivši da li mu automat vraća kusur. Lesli je pomislio kako je i taj ljigavi gad pohle­ pan na novac, čak i na sitninu, kao i' svi slični njemu. Sin je, zatim, ponovo ušao u svoj automobil i krenuo...

37

No, sada je već bilo vreme da se on i Lesli upoznaju. Sa lakoćom vrhunskog lovca, Le­ sli je vrlo brzo uspeo da dos­ tigne Sinov automobil i neko vreme je samo vozio iza njega, namemo ne menjajući smer ili pravac, ne krijući s e ... Bilo mu je svejedno da li će Sin osetiti da je praćen. Sada mu više nije mogao pobeći. Lesli je video kako, na jed­ nom raskršću. Sin gleda u ret­ rovizor, i očekivao je ono što je usledilo... Na sledećem semaforu je Sin usporio, kao da će zausta­ viti, poput svakog pažljivog vo­ zača, a onda je iznenada pritis­ nuo gas i prošao kroz raskrsni­ cu, dok su vozila iz sporednih ulica kočila kao luda, škripeći gumama, a vozači su otvarali prozore i psovali budalu... Lesli je bez zastoja krenuo za njim, izazivajući novu buji­ cu psovki, na šta se samo bla­ go osmehnuo. Vozio je ravno prema Sinu, trudeći se da mu bude vrlo blizu. To nije bilo lako. Sin je imao »Amerikar« sa pojačanim mo­ torom i njegovih skoro tri sto­ tine konja je urlalo dok je ubr­ zavao, pokušavajući da umakne. No, ni Leslijev automobil nije bio običan. Spolja uobiča­ jeni ford »kamaro«, model '88.

38

NINĐA 133

Sin je zaustavio, skrenuvši iznutra je bio opremljen kossa puta na prazan prostor pre­ vort motorom od 240 Iconjskih snaga, sa specijalnom karbura- kriven slojem prašine koja' se cijom koja je omogućavala st­ diže u ogroman, zagušljiv ob­ ravično napajanje motora. To lak, kada je zakočio. Lesli je je obično mnogo koštalo, jer znao šta će uslediti... Uvezavši se u taj oblak praje tako prerađen automobil tro­ šio nenormalno, ali je zato tu šne, uopšte nije video ni Sina bilo ubrzanje od ispod pet ni njegov automobil, ali je sekundi do sto na sat, i mak­ znao da više nisu zajedno. Nara­ simalna brzina od preko tri vno, zavesa od prašine je mo­ gla da pomogne Sinu, ali samo stotine kilometara na čas! Sin nije mogao da pobegne! u slučaju da protiv sebe ima Naprosto^ nije mogao. I, kada normalno ljudsko b iće ... .^Lesje i sam” shvatio da je vozač li je, ipak, bio nešto više! ■ Obojica su isključili motore koji ga prati suviše vešt i da upravlja suviše moćnom maši­ i nekoliko minuta je trajala nom, Sin je okrenuo spored­ stravična tišina.,. Sin je stajao, ponešto pog­ nim ulicama, jureći prema du­ nut, prilično udaljen od sv6g goj aveniji koja je vodila van grada, a onda je naglo skrenuo automobila, sa revolverom u na deo druma koji je služio is­ ruci, čekajući dja se prašina sle­ ključivo za saobraćaj velikih gne. .. Kada se prašina, konačno, kamiona koji su prevozili sme­ će. .. Vozili su se ka jednoj od slegla dovoljno da je nešto mo­ glo da se vidi, Sin se uspravio, ogromnih gradskih deponija! Tada je Lesli već bio iza Si­ u čudu! Video je kola koja su na toliko da je lako mogao da ga pratila. Stajala su na svega ga gurka u blatobrane, samo nekoliko koraka od njega, sa da je hteo. No, zadovoljio se svim vratima otvorenim, kao time da mu vozi »u rep«, ka­ da je neko želeo da mu poka­ ko su to govorili auto-trkčači. že da u automobilu nema ni­ Jasno je u retrovizoru Sinovih koga. Međutim, taj neko uopš­ kola video lice visokog čoveka, te nije bio na vidiku, ma ko­ i znoj na tom licu ... Nije bilo liko se trudio da ga ugleda. sumnje da se Sin plaši, i to je Osvrtao se, sasvim zbunjen... Lesli kao da je izronio iz pra­ već bio znak da nema ni naj­ šnjavog tla — jednostavno se manju šansu da pobegne...

NINĐA 133

stvorio tu, ispred zapanjenog Sina, koji nije stigao ni da po­ digne ruku sa revolverom... Lesli se okrenuo u vazduhu, izvodeći skok poznat kao »lisičji rep«! U skoku je levom no­ gom odgurnuo ruku sa revol­ verom. Desnom nogom je po­ godio protivnika u grudi, a za­ tim, doskačući, položio jedno koleno već oborenom neprija­ telju na grlo, a desnom rukom zadao udarac u koren nosa! I. i . bilo je gotovo! Džulijard Sin'je bio mrtav! Kosti nosa i čela, udarcem saterane u mo­ zak, oštetile su osetljive živce koji, inače, kontrolišu disanje. Sin je prestao da diše i za nje­ ga se karijera trgovca decom završila, tu u prašini. . , Lesli je otresao prašinu sa odela. Sin više nije bio potre­ ban njemu, ni bilo kome. Slu­ tio je da više niko i neće žali­ ti za tim dugajlijom. Takvi lju­ di žive okruženi ulizicama i la­ skavcima, ali umiru sami i bu­ du zaboravljeni veoma b rz o ... Pre nego što je otišao, Lesli je pronašao »bubicu« koju je Sumiko zakačila na Sina, Poi­ grao se stvarčicom koja je li­ čila na smanjeni čičak — čak je i bila obojena nekakvom neutralnom zelenkastom bojom — a onda je glasno izgovorio, znajući da i Sumiko, sedeći u

39

dnevnoj sobi njihove kuće, slu­ ša šta se sve dešava: — Jedan greh manje! Nas­ tavljam dalje, du šo.,, Hvala ti za ovu »bubicu«, ali ću mora­ ti da je bacim. Ona je odradi­ la svoje. Javiću se oko ponoći, a ti se pobrini da mi dešifruješ broj koji je Sin okretao, ne­ gde u unutrašnjosti. Ne znam da li si pripremila večeru, ali se bojim da ćeš morati da je ostaviš u frižideru, dok se ne vratim. . . Zamišljao je kako se Sumi­ ko, tamo u kući, smeje i mogao je biti siguran da je rekla Pi­ tu, ako je i on bio tamo, kako će mu zaista tu večeru podgrejati, ma kad se vratio. Potom je vrlo brzo nestao iz te prašine, ostavljajući još je­ dan leš za sobom. Naravno da je bio svestan da će i policija, pre ili kasnije, moći da poveže sve te mrtvace u neku priču, ma koliko tanku. Postojala je i mogućnost da su već i neki ljudi iz te užasne organizacije za preprodaju dece doznali za neke od svojih mrtvih kolega, ali se Lesli nadao da će ipak proći bar nekoliko dana pre nego što shvate šta se dešava... Za policiju je znao da neće baš moći da pretpostave odakle odjednom toliko tipova iz nji­ hove kartoteke i sa potemica

40

— upokojenih, upravo onako kako i oni sami žele... Lesli je već danima bio na tragu čudovištima. Bio mu je potreban odmor. No, nije imao vremena da ode kući i naspava se. Ostajalo mu je samo da povremeno utone u duboku meditaciju, pokušavajući da na taj način povrati energiju. Uglavnom je uspevao u tome. Odvezao se na vidikovac, odakle su turisti obično gleda­ li čuveni most »Golden gejt«. Parkirao je između brojnih au­ tomobila sa registarskim tab­ licama iz mnogih gradova ši­ rom Amerike. U toj gužvi ni­ ko ga nije mogao uznemiriti. Ostao je da seđi za upravlja­ čem. .. Nekoliko dubokih uzdaha. Nekoliko puta izgovoren »AOM«! Brza koncentracija,.. I — Lesli Eldridž, moćni rat­ nik noći, ninđa, utonuo je u sebe! Njegov puls je merio svega tridesetak otkucaja u minutu. Sve njegove telesne funkcije su bile usporene ili čak i zaustav­ ljene. Njegova čula, međutim, ostala su vrlo aktivna. Savrše­ no je čuo sve zvukove, video sve šta se oko njega dešava,,, Ali, sve je to ostajalo negde van njegovog uma, na nekom spratu svesti na kome se nala­

NINĐA 133

zila i njegova memorija. Da ga je neko upitao, posle buđenja iz tog transa, šta se sve deša­ valo dok je bio u samom tran­ su, Lesli bi bio u stanju do najsitnijih detalja da ponovi baš sve! Istovremeno, onaj gla­ vni, najvitalniji deo njegovog organizma se opuštao, odma­ rao, spavao, u stvari... Tarjalo je to dvadesetak mi­ nuta, ne više... Kada je do­ šao sebi, Lesli se osećao osveženim. Bio je žedan i. >gladan .., Setio se jednog kines­ kog restorana u blizini vidiko­ vca i uputio se upravo tam o...

Udruženje antialkoholičara se nalazilo, u stvari, u malom stanu na spratu, iznad trgovi­ ne vodoinstalaterskim alatom, u 32. ulici. Lesli je morao da prizna da je lokacija bila vrlo pažljivo izabrana. Ulica je bila uvek prepuna ljudi — niz pro­ davnica sa obe strane je garantovao gužvu, kroz koju je mo­ gao bilo ko da prođe nezapa­ ženo, ili da umakne pratnji, ako je bilo potrebno. No, za ovu priliku je Lesli obukao ra­ dno odelo, ukrašeno pojasom

NINĐA 133

41

za čekiće, klešta, ključeve i od­ Umesto »tog nekog« pojavio vijače. Vredno je rastavljao i se — policajac. i*ozomik je bio sastavljao parking-sat posađen krupan crnac pitomog lica, ali uz ivičnjak, tačno preko puta sa pronicljivim očima i> po slu­ zgrade u kojoj je bio stan sa žbenoj dužnosti, radozna. tom telefonskom sekretaricom — Koji đavo, momak, ti tu koja je prikupljala narudžbe radiš? — upitao je pozornik za sirotu, izgubljenu, prodatu zaustavljajući se pored Leslija, decu — to malo belo roblje koji je upravo po treći put ra­ koje je nekome donosilo mili- stavljao parking-sat. o n e ... — Porkleta stvar neće da Bila je to stara zgrada, sa sluša svog gospodara — rekao samo jednim ulazom i nije mo­ je Lesli na način na koji su, glo biti greške. Sa ulice se čak obično, govorili priučeni rad­ vidfelo i stepenište koje je vo­ nici servisa za parkiranje. — dilo na sprat. Ulazna vrata su Tata ga je rastavio, zamenio bila odavno pokvarena tako ,oprugu, i ponovo sastavio, ali da se nisu zatvarala, osim, va­ stvar neće da radi. Moram po­ ljda, noću, kada ih je neko za­ novo. ključavao. Lesli je mislio ka­ — Koliko je meni poznato, ko je i to deo pažljivog plana ovde su svi satovi bili još ju— nikome sumnjičavom ne bi če veoma ispravni — rekao je palo na pamet da se baš tu pozornik. krije deo tog stravičnog lanca. — Može biti, može biti — Policiji svakako ne. Oni su, po rekao je Lesli i pogledao poli­ navici, uvek tražili tamo gde je ono što traže najmanje vid­ cajca ravno u oči. Iz iskustva je znao da čoveka uvek treba ljivo. .. gledati u oči, naročito ako mu Prolazilo je podne, a niko se treba reći nekakvu krupnu laž. nije pojavljivao. Uzalud je Le­ — Ja samo znam da sam do­ sli preračunavao u sebi sve mo­ bio nalog za ovo ovde. I znam guće kombinacije. Bilo je lako da je opruga bila iskrivljena. zaključiti da neko, ipak, sva­ I zamenio sam je. -> kodnevno mora da svraća u — I, sad sat neće da radi? stan da bi proverio tu sekreta­ — policajac se iskezio. Činilo ricu i poruke. Pitanje je bilo se da mu je sve to prilično samo kad će taj neko d o ć i... smešno.

42

— Neće — rekao,je Lesli. — Ove stvari ovd e... One imaju nekakvu dušu, pozornice. Verujete li vi u to? — Verujem samo da bi dob­ ro obučen čovek to popravio za deset minuta. Nije u pitanju čovek, po­ zornice — rekao je Lesli. — U pitanju je prokleta sprava! — Hajde da vidim o... — za­ ustio je pozornik, a onda mu je zazvrjao voki-toki i on je prekinuo zanimljiv razgovor sa radnikom parking-servisa, iz­ vukao radio-stanicu iz futrole i udaljio se malo kako bi mo­ gao na miru da razgovara sa svojima iz centrale. Lesli, med:utim, nije odah­ nuo i vrlo pažljivo je slušao policajčev razgovor. Iako se pozornik trudio da bude tih, istančan sluh jednog uvežbanog ratnika je uhvatio "svaki glas. Iz policijske stanice su javljali o nekakvoj porodičnoj gužvi, tri ulice daije... — Požuri sa tim — dobacio je pozornik odlazeći. — Grad­ ske vlasti očekuju nekakav prihod od tih stvari. Znaš ono... Kad im ubaciš pola dolara i takve stvari.'.. — Nema brigaš, pozomiče! — veselo je odmahnuo rukom Lesli.-

NINĐA 133

Odahnuo je. Kada je polica­ jac otišao, nastavio je da »po­ pravlja« sat još neko vreme... A onda se pojavio neko ko je krenuo uz stepenice, prema stanu u kome se nalazio tele­ fon i sekretarica pod brojem koji je pokojni Sin okrenuo... Ona je možda imala trideset, ali je izgledala kao da ima pe­ deset i Lesli je mogao i sa te daljine da vidi njene raširene ženice i istanjenu kožu dugo­ godišnje narkomanke. Kretala se koračajući nekako nakoso, pognute glave, zglobovima kao omekšalim. Bila je obučena u prljavi dižns, a pod miškom je nosila platnenu torbu koja je, bez ikakve sumnje, bila prazna. Lesli je naprosto znao da je to ona. Istog časa» je napustio »po­ pravku« parking-sata. Kao da želi da potraži toalet ili čašu vode, krenuo je prema zgradi i ušao u nju kad je žena bila na vrhu stepeništa. Ona se ni­ je osvrtala. Nije bilo teško za­ ključiti da se oseća sasvim si­ gurnom, jer se verovatno ni­ kada nije dogodilo da je prate. Lesli je, čak, pomislio da je sasvim moguće da ona i ne zna šta se nalazi na tim kasetama iz telefonske sekretarice. Nije ni morala da zna.

NINĐA 133

Prošao je pored nje u času kad je otključavala vrata sta­ na. Krenuo je uz stepenice, ali je odlično video, kada je ot­ vorila vrata, da se na podu, sa unutrašnje strane, nalazi koverat. Žena ga je podigla br­ zo, sa izvesnom požudom i od­ mah ga je, ne zatvarajući vra­ ta, otvorila... Nekoliko novča­ nica se zazelenelo i Lesli je mo­ gao da vidi osmeh na njenom licu. Kada je žena zatvorila vrata, Lesli se vratio na njen sprat. Jednostavno je stao pored vra­ ta. Nekoliko puta je duboko uzdahnuo, koncentrisao se i već je mogao savršeno dobro da čuje svaki, pa i najmanji zvuk sa one strane natrulog zida stare građevine. Ona je prvo svratila u toalet. Zatim je neko vreme zveckala posu­ đem po kuhinji, verovatno sp­ remajući kafu ili nešto slično. Tek potom je prišla m ašini... Otvorila je sekretaricu, izvuk­ la kasetu, stavila n ovu .. . Lesli se presvukao, ostavlja­ jući radnički kombinezon u ka­ ntu za otpatke. Sada je nosio šareni šore, majicu sa nekak­ vim glupim natpisom i kačket. Na oči je stavio velike ta­ mne naočari. Bio je sasvim sp­ reman da dočeka ženu na uli­ c i . ..

43

Nije dugo potrajalo. Dok je čitao »Melodi mejker«, cupka­ jući u ritmu nekakve unutraš­ nje muzike, šareni Lesli je sva­ kom prolazniku mogao samo da liči na besposlenog muziča­ ra ili barem besposlenog ljubi­ telja muzike, koji stoji na uglu i troši svoje vreme cupkajući u ritmu nekakve unutrašnje melodije. Takvih tipova je čak i u toj ulici bilo dovoljno da uopšte ne privuče pažnju bilo koga. Kada je žena izašla iz zgrade, krećući se sada čvršće, sa nekakvom očiglednom namerom, Lesli je krenuo — is­ pred nje! Nije se trudio da pogodi ku­ da će. Jednostavno je išao is­ pred nje, povremeno zastajku­ jući i dopuštajući da ona pro­ đe pored njega, dok bi on raz­ gledao nekakav izlog. Onda bi požurio i ponovo bio neko vre­ me ispred nje, krećući se brže, a onda bi ponovo zastao i to je ponavljao nekoliko puta... Onda više nije morao da upo­ trebljava stari trik. Kada je ugledao malu zgradu pošte, na jednom od onih malih trgova između tri ulice, bilo mu je sasvim jasno — kao da je mo­ gao da pročita ženine m isli!.. Istančani osećaj, intuicija, ili kako god bi neko mogao to da nazove, odveli su ga ravno

44

NINĐA 133

kostrešeno urednik »Tribjuna«, Džek Smolenski, gotovo se uno­ seći u lice Frenku Fišeru, mla­ dom novinaru koji je upravo završio svoju dugačku i malo verovatnu priču o organizovanoj trgovini belim robljem, us­ red Sjedinjenih Američkih Dr­ žava. — Za tako nešto su po­ trebni dokazi, brajko moj. Imaš li ih? — Za sada samo indicije, ali dovoljno čvi^te... — počeo je Frenk, ali ga je urednik preki­ nuo pokretom ruke. — Znaš li šta se dešava kada štampamo nešto na osnovu in­ dicija?! Neko se doseti da nas tuži i oguli nam kožu s leđa ako ne ponudimo dokaze za indici­ je! — grmeo je urednik. — Mo­ je novine plaćaju dvesta hiljada dolara godišnje za usluge advo­ katima zbog toga. A znaš li oda­ kle nam novac da ih plaćamo? Od plata onih novinara koji pi­ šu na osnovu indicija, a ne na osnovu čvrstih dokaza. Fišer je sačekao da se ured­ nik malo smiri, a onda je uda­ hnuo i izgovorio sasvim spo­ kojno: — O k ej... Onda, hajde da se dogovorimo ovako. Daćeš mi sedam dana da pronađem dokaze... — Zar misliš da će neko po- — Sedam dana! Znaš li ti verovati u to? — upitao je na- koliko je sedam dana? Za se­

u poštu. Zaglavio je u redu is­ pred jednog šaltera i — okre­ nuo se na vreme da vidi kako žena ulazi kroz vrata, upravo onako kako je on pomislio da će činiti. Sada je bila dovoljno blizu da može da vidi trag izbezumIjenosti u njenim očima. Ona je bila na pragu narkomanske krize. U takvom stanju teško da bi joj i moglo pasti na pa­ met da^proveri da li je neko prati. I^sli je bio ubeđen da ona misli samo kako da što 5re obavi ono zbog čega je uša u poštu, a da zatim, što je pre moguće, dođe do malo he­ roina ili kokaina, jli bilo čega što je trošila... Žena je prišla jednom šaltem, kupila veliki koverat i Le­ sli je lako mogao da vidi kako pakuje malu kasetu iz telefon­ ske sekretarice u koverat. Či­ nila je to bez ikakvog skriva^ nja, verovatno onako kako je to činila svakog dana. Bilo je zaista lako proći po­ red nje u trenutku kada je is­ pisivala adresu...

NINĐA 133

dam dana si mi potreban, or­ tak, treba da napišeš gomilu stvari od kojih se živi. Od ko­ jih ove novine žive.., — Sačekaj, molim te — Frenk Fišer je na svaki način hteo da primiri urednika i da ipak dobije dozvolu da radi na reportaži koju je zamislio. — Mislim da moraš da se složiš sa tim da su stvari kao što je trgovina belim robljem, i to dečjim belim robljem, senza­ cija. Normalno je da i mi oče­ kujemo u našim novinama sen­ zaciju, zar ne? — Dokumentovanu senzaci­ ju — klimnuo je glavom Smo­ lenski, — Koliko vredi jedna prava, dokumentovana senzacija? — Vredi nekoliko desetina hiljada tiraža — rekao je ure­ dnik. — Evo pogodbe,.. — Frenk Fišer je posegao za poslednjim argumentom. — Daj mi sedam dana. Ako ne pronađem doku­ mente za tu tvoju senzaciju, sledeči mesec ću raditi bez do­ lara naknade! Mislim da je to poštena ponuda! Smolenski je razmišljao ne­ kih desetak sekundi. Za jed­ nog iskusnog urednika nije bi­ lo velike dileme. Konačno, re­ kao je:

45

— Neka ti bude! Do tada, sve ovo što si napisao neka ost 2ine u m ojoj fioci. Ukoliko dobaviš dokaze, biće to nešto za naslovnu stranu. Ali, nemoj da misliš da ćeš na osnovu to­ ga, u šta ja ne verujem, dobi­ ti povišicu. — Uopšte mi nije do povi­ šice — slagao je Fišer gotovo gromoglasno. — Meni je samo do istine. Konačno, i ti i ja smo profesionalci.. , Novina­ ri! — Ne drži mi lekcije iz no­ vinarstva, Frenk. Kreni! Tvo­ jih sedam dana je upravo po­ čelo da teče.. . Frenk Fišer nije bio od lju­ di koji sebi mogu da dozvole gubljenje vremena. Iako mlad; iza sebe je imao prilično bu­ ran život začinjen sa dva bra­ ka i troje dece, za koje je mo­ rao da plaća alimentaciju i novac mu je bio preko potre­ ban. Znao je možda bolje i od Smolenskog da bi afera sa pre­ prodajom dece mogla biti zais­ ta velika senzacija, koja bi mu verovatno dónela nekakvu po­ višicu u »Tribjunu«, ali on ni­ je suviše računao na to. Ono na šta je sa sigurnošću raču­ nao bila je ponuda iz konku­ rentskih novina — »Kalifomija njus«. Ponuda je bila više

46

NINĐA 133

nego dobra. Ukoliko njima do­ tnom neredu. Ispred kuća su nese materijal za senzaciju go­ se igrala deca. Na uglu, kod dine, može da računa na ured­ kioska sa novinama, stajala je ničko mesto sa prilično viso­ grupa mladića podozrivo gle­ kom platom. Fišer je, u stva­ dajući na belog čoveka koji je ri, pokušavao da ceo materi­ izašao iz svog automobila sa jal obradi na račun »Tribjuna«, očiglednom zebnjom, bled u li­ a onda da ih učeni — ili da mu cu, krećući se sitnim koraci­ daju uredničko mesto ili će ma koji su otkrivali njegov promeniti novine, i sobom po- strah. neti osetljiv materijal. Ipak, Frenk je naterao sebe Zaista nije gubio vreme. Čim da priđe baš tim mladićima... je izašao iz zgrade i ušao u au­ — Tražim Lea — rekao je tomobil, ščepao je adresar. prethodno pročistivši svoje su­ Ono što je znao o trgovini de­ ženo grlo. Ipak, glas mu je bio com bilo je tanko i toga je bio gotovo piskav. svestan. Međutim, čovek koji — Kog Lea? — upitao je je­ mu je sve to ispričao verovat­ dan od mladića, gurkajući se no je znao mnogo više i Frenk sa drugarima. Na licu mu je Fišer je bio vrlo raspoložen titrala ironija. da dozna i ono što još uvek — Mislim da ga znate — re­ nije znao... kao je Frenk Fišer. — Leo! Ve­ Adresa je bila vrlo precizna. liki L eo... Međutim, kada se dovezao u — A što ga tražiš? — upitao kvart u kome su živeli samo je drugi mladić. — Da nisi izobojeni građani Kalif orni je,' policije? nije mu bilo svejedno. Frenk — Nikakva policija... — po­ Fišer nije bio nekakav junak. žurio je da kaže Frenk. — Ja Bio je običan čovek, opterećen sam novinar... svojim strahovima i predrasu­ — Ti su još gori — rekao je dama. Jedna od predrasuda je najkrupniji od mladića. bila vezana za obojene sugra­ Frenk Fišer je i nehotice us­ đane. Naime, Frenk je strašno tuknuo pola koraka, što je iza­ zazirao od njih. A sada se bo­ zvalo salvu smeha među crnim jao, i to toliko da je njegov mladićima. Onda je jedan od strah bio vidljiv na licu. njih sasvim pomirljivo rekao: Oko njega su bile crnačke — Leo je u onoj kućici na udžerice poredane u neverova- kraju... Onoj zelenkastoj. Ta­

NINĐA 133

mo Ijušte poker. Leo je uvek tamo gde se vrti neka kocka. Iza svojih leđa je Frenk Fi­ šer čuo zarazan smeh, ali nje­ mu do smeha nije bilo. Išao je prema zelenkastoj kućici, gu­ tajući svoj strah i svoju sra­ motu. Pred samim sobom se stideo što se boji, ali ipak nije bio u stanju da se kontroliše. Dugo mu je trebalo da smogne snage i da zakuca na vrata ze­ lenkaste kućice... Otvorio mu je ogroman cr­ nac zlokobnog izgleda i lica prepunog ožiljaka. — Šta je?! — upitao je \nratar. — L eo... — jedva je propiskutao Frenk Fišer. — Je li tu? — Ko? — L eo... — ponovio je Frenk. Ogromni crnac se okrentfo samo gom ijm delom tela i zaurlao u unutrašnojst kućice: — Leo! Nekakav beli šmok­ ljan hoće da te vidi! — Puštaj ga unutra — začuo se glas koji je Frenk prepoz­ nao. Glomazni vratar se uklonio da propusti Frenka, koji je sam sebi izgledao sićušan u poređenju sa crnim čovekom opasnog izgleda. U untrašnjosti kućice je bilo zagušljivo i nekako vlažno. Ispod niskog

47

stropa se valjao oblak od duvanskog dima, a za velikim sto­ lom u sredini jedne jedine pro­ storije sedelo je sedam ili osam ljudi tamne boje kože. Od si­ lnog straha Frenk je jedva us­ peo da između njih ugleda Lea. — O, pa to je moj mali beli prijatelj... — zabrundao je Leo, crnac prilično svetle ko­ že, sa izuzetno velikim nosom i buljavim oČima. — Mora da ti je vrlo gusto kad si došao da me tražiš? — Možemo li da razgovara­ mo? — upitao je Frenk. — Sačekaj samo da opelješim ove pacere... — nasmejao se Leo. ' I, činilo se da sledećih pola časa uopšte nije obraćao paž­ nju ni na šta drugo osim na karte. . . Frenk Fišer je imao osećaj da želi da ode. Da pobegne. Ipak, želja da pokuša da dođe do traga za reportažu bila je jača od straha. Čekao je, a ču­ la su mu otupela i nije ni čuo ni video šta se dešava za pokeraskim stolom. Kao da se pro­ budio iz polusna, poskočio je kada mu je Leo rekao: — Pa, prijatelju! Cini se da nisam zaradio mnogo za ovim stolom. Hajde da nađemo ne­ ki drugi.

48

Jedva protumačivši šta to može da znači, Frenk Fišer je krenuo za crncem gotovo au­ tomatski, ne pitajući kuda idu. Laicnulo mu je kada su stigli do automobila. — Vozi u Šesnaestu ulicu — rekao je Leo. — Vreme mi je da nešto prezalogajim. Ti plaćaš. Klimnuvši glavom, Frenk je seo za upravljač i kad su iz­ bili na aveniju koja je vodila ka Šesnaestoj ulici više nije drhtao, čak ni u sebi. Leo je zaista bio izbirljiv u jelu. Restoran u kottie su se našli bio je jedan od skupljih u tom kraju, ali Frenk FiŠer nije baš ništa rekao, iako je crnac naručio za sebe vrlo bi­ rana i skupa jela. Negde oko pK)lovine ručka, Leo je konač­ no. progovorio: — Znam šta hoćeš da me pi­ taš, ali ti ne znaš šta ja imam da ti odgovorim. Imaj samo na umu da ja izlažem svoju kožu na vetrometinu. — L eo... Ti znaš da sam ja spreman da platim — rekao je novinar. t — Zar je sve u novcu? — isskezio se crnac. — Ti si mi drag. Ja ovo činim zbog našeg pri­ jateljstva. — Okej — kazao je Frenk sa izvesnim olakšanjem. —

NINĐA 133

Obećao si mi da ćeš mi reći gde mogu da nađem te ljude... — Ja uvek ispunjavam svo­ ja obećanja, ortak — rekao je Leo. — Obiđi malo mesto koje se zove »Femina«. Malo je ču­ dno, ali neka te to ne zbuni. Tamo se odvija prava stvar. Ona koja te zanima. — I . .. šta još? — upitao je Frenk Fišer. i — Zar ti to nije dovoljno?! Meni bi bilo da sam na tvom mestu. Ti si novinar, njuška­ lo, radoznali član ovog pokva­ renog društva, ortak. Ja sam samo propali crnja i ništa vi­ še ... »Propali crnja« je u tom ča­ su progutao poslednje zaloga­ je obroka vrednog više od sto dolara, ali Frenk Fišer je na sve to mogao samo da uzdah­ ne. Platio je ručak, pa čak i nekoliko piva posle, slušajući kako Leo priča o svojim dogo­ dovštinama sa pokera, i jedva je čekao da krene ka tom mes­ tu zvanom »Femina«, iako nije imao pojma gde se to nalazi. Tek kada su ponovo bili na ulici usudio se da upita: — Gde je ta »Femina«? — Blagi Bože! — zapanjio se crnac. — Zar i to moram?! P a ... neka ti b u d e... Hajde, sedi u kola, pokazaću t i ..,

NINĐA 133

49

Dvadeset minuta kasnije bi­ vudskom krimiću, već na jed­ li su ispred čuvenog sastajališ­ nom »normalnom« kalifom i jta ženskog dela sveta. Leo je skom mestu gde se, eto, okup­ još, vrlo hladnokrvno, zatražio ljaju malo čudne o so b e ... od Frenka novac za taksi, a on­ A onda je za jednim stolom da ga je ostavio sam og... u uglu primetio jedan par lju­ »Femina« mu se učinila ču­ di koji se nisu mnogo razliko­ dna, ali nije osećao strah, jer vali od njega samog, ni po ob­ tu nije bilo obojen ih... Ušao lačenju, ni po ponašanju. Mla­ je hrabro i sa nadom, ali je is­ da Japanka je sedela, obučena tog časa poželeo da ne izgleda u jednostavnu odeću, u društ­ onako kako je izgledao... vu sa prilično krupnim muš­ Omanji čovek obučen tolike^ karcem dfuge kose. Njih dvoje konvencionalno da je to i nje­ su izgledali, načas, kao čudo­ mu samom bilo dosadno, u višta u prostoriji ispunjenoj »Femini« je izgledao kao krti­ osobama čudnog pola i još ču­ ca u činiji salate. Morao je bi­ dnijeg ponašanja, a o odeći ni­ ti svestan da upada u oči, jer je trebalo ni govoriti. Među su se svi prisutni okrenuli ka telima utegnutim u kožu, per­ njemu kada je stupio nogom u je, nitne i kaiševe. Japanka i hiam izopačene ženstvenosti. njen dugokosi pratilac izgleda­ Pretmuo je. li su veoma čudno. Ipak, nije odmah otišao, ia­ Frenk FiŠer je uzdahnuo du­ ko je nešto u njemu imalo na- boko i ponovio u sebi jedno meru da ga natera da pobeg­ od pravila istraživačkog novi­ ne. Neko vreme je stajao kod narstva: »Sve ono što se izdva­ ulaza i gledao, zapanjeno, ne sa­ ja od prosečnosti u sebi nosi mo dekor, već i goste tog mesklicu priče!« Prišao je mladoj ta, među kojima kao da uop­ ženi i krupnom čoveku, iako šte nije bilo nikoga ko bi m o­ nije sasvim dobro znao kako gao za sebe da kaže da je bar da započne razgovor. 10®/c! muško. Pomislio je; »Ovo Za početak se blago osmeh­ ne može da bude to?! Ovoliko nuo. ovakvih... Neverovatno je da Tabasko Pit je maknuo ru­ se sve one, ako su zaista »one«, kom nemiran čuperak kose sa bave takvim stvarima.« Jedno­ stavno, bio je svestan da se ne čela i brzopleto izgovorio: nalazi u trećerazrednom holi— /D akle... Vi ste taj!

50

Frenk Fišer se uopšte nije iznenadio. Naprotiv, nekako je imao osećaj da je pogodio i rekao je, prilično hladno: — Recimo da jesam. — Onda... — sada je govo­ rila Sumiko, kojoj baš nije bi­ lo sve jasno, ali je pokušavala da prati igru, iako naprosto ni­ je imala osećaj da je Pit oslo­ vio pravu osobu. — Imate li fotografije dece? Načas je izgledaol kao da je Frenk Fišer iznenađen. Među­ tim, pokušao je da se izvuče upitavši: — Jeste li sigurni da je ovo pravo mesto za tako nešto? .— Mesto ste vi birali — re­ kao je dugokosi. — Uostalom, kako se vi zovete? Sumiko je kuncula Pita is­ pod stola, tek da bi ga opomenula da Ijude oprezniji. Nije bio deo dogovora da se prvo pita za im e.. . — Moje ime je Fernk Fišer i ja sam novinar — odgovorio je Frenk iznenadivši i samog sebe. — Ne smatram da treba da se lažemp. Ja pišem o trgo­ vini decom.'. . Sumiko i Tabasko Pit su se zgledali. To svakako nisu oče­ kivali. Osim toga, pojava tog Frenka Fišera mogla je, u ta­ kvim okolnostima, da znači samo jedno — pokvariće im

NINĐA 133

celu igru i ne znajući da je kvari... Tabasko je reagovao prvi. Ustao je, uJfivatio blago Fišera za ruku, a onda je tiho rekao: — Hajdemo napolje da raz­ govaramo. Ovde zidovi imaju uši. Frenk Fišer se osmehnuo. Či­ nilo mu se da je na pravom putu...

Srećna okolnost je bila u to­ me što su drumovi u Juti po pravilu manje opterećeni sao­ braćajem nego kaliforni jski putevi, pa je Lesli mogao da vo­ zi pakleno brzo da bi na vreme stigao do tog m esta... Gradić je bio skoro minijaturan. Zvao se Bols Fols i, da nije bilo nekoliko trgovina, po­ štanskih prostorija, auto-servisa i apoteke, moglo se sa la­ koćom reći da je Bols samo još jedna nevidljiva tačka na auto-karti. Ovako, u tih neko­ liko zgrada ipak je bilo dovolj­ no ljudi da potvrde da Bols Fols ipak živi. Lesli se zaustavio kod servi­ sa. Lenji, debeljuškasti mla­ dić, koji je izvirio iz ostaklje­

NINĐA 133

ne kućice, nije ništa pitao. Prineo je dugo crevo za točenje benzina i ne gledajući u Leslija. Bilo je očigledno da se u Bols Folsu putnici ne zadrža­ vaju duže nego što je preko potrebno. Bar tako su se pona­ šali njegovi stanovnici. Ni Lesli nije ništa rekao. Mi­ m o je platio benzin, a onda se odvezao nekoliko desetina jardi dalje i parkirao ispred re­ storana — ako se to tim ime­ nom moglo nazvati. Bio je to hibrid između restorana, bakalnice i prodavnice suvenira — ušavši unutra sa licem p>odešenim da izgleda kao liee slu­ čajnog prolaznika koji želi ne­ što za jelo, jaku kafu i infor­ maciju o stanju na putevima. Zauzeo je sto pored prozo­ ra, koji je gledao na poštu. Video je jasno uočljiv natpis na vratima pošte — »ZATVO­ RENO«. Kada je došla konoba­ rica, starija žena musavog iz­ gleda i nezainteresovanog po­ našanja, prvo što je upitao bilo je: — Kad se otvara pošta? — Kad Retu bude palo na pamet da je otvori — glasio ie odgovor koji je na ženinom licu izazvao nekakav čudan os­ meh. No, pogledavši u Leslija i utvrdivši da se radi o ozbilj­ nom mladom čoveku, dodala

51

je: — Ret je poštar, upravnik pošte, telefonista, sv e... Pone­ kad zakasni. Razumete. Ovo je malo mesto i pošta nema od­ ređeno radno vreme. Ako vam treba da telefonirate, možete i od nas... — Bojim se da mi treba baš pošta* — rekao je Lesli. Spremio se za dugo čekanje. Nekakvo iskustvo mu je govo­ rilo da ličnosti poput lokalnih poštara inogu biti izuzetno ne­ pouzdane. Naravno, jednosta­ vno je morao da utvrdi na či­ je ime to, baš u tu poštu, sti­ žu one kasete sa telefonske-sekretarice koja prima pomdžbine za jadno, malo belo roblje. Morao je to da dozna i bio je spreman da čeka celu večnost... Iako se trudio da ne bude upadljiv, njegov lik je svakako morao da skrene izvesnu paž­ nju lokalnog stanovništva. No, činilo se da su ljudi Bols Folsa, bez obzira na radoznalost, prilično povučeni. Nisu mu pri­ lazili. Samo su ga gledali sa pristojne razdaljine... Osim te devojk e... Kada je prišla i sela preko puta Leslija i kada je on pog­ ledao u nju, odmah mu je bilo jasno da nema više od šesna­ est godina, možda i manje. Bi­ la je vrlo pažljivo obučena i

52

još pažljivije našminkana. Re­ kla je: — Putujem, znate... To jo j je bilo nešto umesto pozdrava ili rečenice kojom je možda želela da se upozna. — Lepo — rekao je Lesli smireno. — Putovati je zaista lepo. — Nevolja je u tome što odavde ne idu ni vozovi, ni avi­ oni, ni brodovi, ni autobusi... Ne znam kako da otputujem. Lesli je znao da je ona deo one prastare priče o provincij­ skoj devojčici koja bi da bude Pepeljuga u nekom dalekom, velikom gradu prepunom šare­ nih čuda. Ali, nije se osvrnuo da vidi odakle će da dođe njen otac da je izvuče iz njegovog društva — za u š i... — Ako budeš dobra devojčičica, možda će jednog dana deda Mraz da ti donese konjića koji se ljulja, pa ćeš moći da putuješ — rekao je Lesli sas­ vim spokojno. Verovatno je zvučao devojci kao stariji brat ili, još gore, kao otac. Stoga je žustro us­ tala i nestala. Video ju je po­ sle izvesnog vremena — staja­ la je naslonjena na dovratak ostakljene kućice servisne sta­ nice, kao da čeka neki veliki, beli automobil sa šarmantnim vozačem, raspoloženim da is­

NINĐA 133

puni njene detinjaste snove o daljinama koje mogu da joj donesu lepšu budućnost. U međuvremenu se j^javio Ret, poštar. Veliki, zadrigli čo­ vek, verovatno naklonjeniji pi­ vu nego poslu koji radi. Bez imalo volje je otvorio poštu, ali Lesli nije požurio da odmah uđe» Dovršio je svoje jelo i pi­ će. Konobarica je prišla da nap­ lati. .. -T- Ret se pojavio. Biće bo­ lje da odmah odete tamo, u po­ štu, jer bi on mogao da nesta­ ne isto onako kako se pojavio — rekla je, — Hvala vam na obaveštenju — rekao je uljudno Lesli. — U stvari. .. — žena kao da je htela da se ispravi. — Mislim da danas neće otići ta­ ko brzo. Bar neće dok otac Ralf ne dođe da uzme svoju revodnu poštu. — Zvučite kao da znate ka­ da ovde stiže redovna pošta, i kome stiže,,, — osmehnuo se gotovo zavodnički Lesli, — Kad živite ovde ovako du­ go kao ja — reče žeila — onda naučite i kada i kome stiže po­ šta, pa ste čak u stanju i da pogodite šta sadrži ta pošta. — U slučaju oca Ralfa to mora da je nešto iz Vatikana?

NINĐA 133

— pokušao je da se našali Le­ sli. — Vatikan?! Ne znam ... Otac Ralf baš ne liči na orto­ doksnog rimokatolika — isce­ rila se žena. — Doduše, hriščanin je, baš kako treba, ali se bojim da se ne dopisuje sa Papom. Lesli se nasmejao uzdržano, a onda je platio, ustao i kre­ nuo ka p ošti... Pola minuta kasnije, na ne­ koliko sekundi pre nego što će ući u samu poštu, počeo je da zahvaljuje proviđenju na tome što nije požurio. Da jeste, ve­ rovatno bi propustio događaj koji ga je veoma zanimao... Naime, Lesli je već gotovo bio na vratima pošte kada se sa dna ulice začula grmljavina nekakvog m otora... U stvari, taj kamionet koji se pojavio jednostavno nije imao izduvni sistem, a možda mu je nedos­ tajalo još ponešto, tako da je užasno dizao buku. Toliko da je Lesli zastao. Kamionet se sjurio niz ulicu’ i zaustavio se tik ispred pošte, ^ iz njega je izašao ■— sveštenik! »Otac Ralf!«, pomislio je Lesli gledajući* u čoveka u ma­ ntiji, četrdesetogodišnjaka pro­ sede kose i čvrstog, odlučnog lica, sa bledim, veoma bledim očima kojima kao da nije gle­

53

dao ni u šta dok se uspinjao uz stepenice, uputivši se ravno u poštu. Lesli nije žurio i pu­ stio je prvo sveštenika da uđe... Ušao je u času kada je otac Ralf podizao svoj paket sa pu­ lta ispred poštara R eta... Bio je to isti onaj veliki ko­ verat na kome je bedna narko­ manka ispisivala adresu: PO­ STE RESTANTE, Bols F ols... Lesli je bio gotovo zapanjen! Sveštenik je nestao pre nego što je, praktično, i uašo u po­ štu. Ponovo se začula grmlja­ vina pokvarenog kamioneta, a onda je i Lesliju bilo jasno da se ocu Ralfu veoma žurilo... — Je r ti treba nešto ili da zatvaram? — upitao je Ret iza pulta. Ponašao se baš onako kako je pretpostavljala žena iz restorarana. — Molim v a s;.. — Lesli nije dugo razmišljao. — Da pošaIjem telegram... — Gajde, ne budali! — od­ vratio je Ret i dobrohotno se nasmejao. — Odavde možeš telefonirati predsedniku Sjedi­ njenih Država, ali poslati tele­ gram ne možeš ni m ojoj tetki, u kuću dve milje daleko! Ovo ti nije takva vrsta pošte... Lesli se i sam nasmejao. Kre­ nuo je iz pošte, praćen Retom, koji je već držao ključeve sp­

54

remne da zatvori svoju radnju, a onda se okrenuo poštaru... — Crkva oca R alfa... Može­ te li mi reći gde se nalazi? — Crkva? P a ... Ako ti *to možeš da nazoveš crkvom, on­ da neka ti bu d e... Šest milja severozapadno, drumom broj 81-— o g o v o r io je poštar. Lesli je ljubazno zahvalio, a zatim krenuo ka svom automo­ bilu. Iako je još uvek bio iz­ nenađen, znao je da naprosto mora da prati trag i da mu je sledeća stanica — crkva oca R alfa... Sa lakoćom je našao građe­ vinu koja, doduše, nije ličila na crkvu, ali nije ni mogla bi­ ti ništa drugo. Ogromna kuća, građena u kolonijalnom stilu, sa kolonadama svuda naokolo, na tri sprata, dizala se na uzvišici — verovatno jedinoj u krugu od trideset milja — a na fasadi je bio naslikan pri­ zor iz Novog Zaveta: Hrist ok­ ružen decom! Lesli se malo na­ ježio kada je video taj mural. No, pre nego što je uspeo da pronađe crkvu, već je obavio vrlo važan posao — transformisao s e ... Sada je na glavi imao četvororogi šeširić kakav nose latinski sveštenici. Oko vrata je imao čuvenu kragnu, a u ru­ kama je nosio brojanice sa ra­

NINĐA 133

spećem. Bio je spreman da sre­ tne oca Ralfa. Vrlo lako je ustanovi da crk­ va nije zaključana. Uostalom, drugačije nije ni očekivao. No, u unutrašnjosti nije zatekao baš' ono što je očekivao... Unutrašnjost zgrade je više ličila na ogromno skladište svega i svačega, nego na unut­ rašnjost bilo koje crkve. Isti­ na, postojalo je nešto nalik na začetak oltara, ali i to je 'b ilo prekriveno nekakvim vrećama na kojima je pisalo »CAFE DO BRASIL«... Lesli je sjajno glu­ mio ulogu sveštenika u prola­ zu koji se čudi ovakvoj crkvi — stalno se krstio... U prvih nekoliko minuta bo­ ravka u čudnoj crkvi Lesli ni­ je video oca Ralfa, iako je za­ ista želeo da ga vidi. U stvari, izgledalo je kao da lokalni sve­ štenik žeii da pusti pridošlicu da do mile-volje razgleda crk­ vu pre nego što se i sam poja­ vi. A kad se pojavio, imao je šta da kaže: ■ — Je r da nb liči na crkvu!? — Dobar .dan, kolega — re­ kao je uljudno Lesli. — Ja sam otac Eldridž iz San Franciska. Zaista se čudim ... — Putevi gospodnji su neuh­ vatljivi nama, smrtnicima — govorio je otac Ralf prilaze­ ći. — Ja sam otac Ralf. Ralf

NIiiBAn33

Dikson. Ovo što vidite uopšte ne liči na crkvu, ali to ipak jeste, pa čak i više od toga... — Kako to mislite? — upita skrušeno Lesli, nadajući se da igra ulogu onako kako treba. — Vidite, ja nisam pripad­ nik nijedne poznate crkve, iako sam hrišćanski sveštenik — re­ če otac Ralf gotovo prostodušno iskreno. — Ovamo, u pus­ tinju Jute dovele su me okolno­ sti koje su diktirale moj sveštenički p u t... Jer, ja nisam sa­ mo sveštenik... Ja sam i do­ brotvor. Ova izjava je negde u duši Leslija Eldridža izazvala malu buru. Čovek koji je pre neko­ liko desetina minuta preuzeo porukti u kojoj se govori o tr­ govini decom, proglašava sebe dobrotvorom. Lesli se pitao kakva je,uloga tog sveštenika, ako je on to uopšte bio, u lan­ cu trgovine belim robljem, ali je za sada odlučio da se prepu­ sti rečima oca R alfa... — Sve OV9 što vidite služi ^ da se ishrani sirotinja u Juti — govorio je otac Ralf. — Go­ spod je hteo da mi dodeli ulo­ gu čoveka' koji pomaže siroti­ nju, leči alkoholičare, zbrinja­ va 4©cu .bez roditelja... — Slava Gospodu — dodao je tiho Lesli prekrstivši se. \

55

— I sami morate priznati da se nalazim u kraju gde ima malo ljudi, a još manje vemika — otac Ralf se osmehivao dobroćudno. — Kome bih ja ovde držao propovedi? Ovako, služim svrsi na mnogo opipljiviji način. Ali, nisam vas pitao otkuda vi ovde? — Prolazim sam o.. . — reče Lesli. — Rekoše mi u Bols Fo­ lsu da imaju svog oca Ralfa i pokazaše mi gde je crkva,.. — Baš fino — prekide ga otac Ralf. — Pa, sad, ako već m ožete... Pomolite se i za me­ ne, a ja sad idem, jer imam neodložnog posla. Možda će vam zvučati kao bogohuljenje, ali ja sam uvek smatrao da pametan čovek ima uvek pre­ čeg posla od molitve. Naročito ako je sveštenik! — Neka je Bogu ugodan po­ sao, pa je i od molitve b o lji... — sroči Lesli gledajući kako se otac Ralf gubi u nekim vra­ tima. Osećao je nelagodnost. Ose­ ćao je opasnost. Osećao je da se iza dobroćudnog lica oca Ralfa krije opasna zmija, mo­ žda jedna od onih otrovnica koje su u stanju da ujedu on­ da kada im ,se i najspremniji lovac na zmije ne nada. Lesli je snažno poželeo da odmah pristupi temeljnom is­

56

traživanju po crkvi, ali mu je mudrost govorila da je pamet­ nije da to odloži za neko dru­ go vrem e... Možda ono u ko­ me otac Ralf neće biti u bli­ zini. Neko vreme je izigravao ne­ što kao da se mdli, a onda je tiho izašao iz crkve, seo u au­ tomobil i odvezao se d alje... Ali, ne suviše daleko.

— Ne razumem — rekao je savršeno iskreno Frenk Fišer. — Ko ste vi? — Nije važno ko smo — re­ kla je Sumiko. Važno je kakve uloge igramo, a u« ovom času si ti tu samo da nam smetaš i budi dobar, pa se izgubi... Razgovarali su u malom pro­ storu ženskog toaleta »Femine«, u kome je moralo da bu­ de mesta i za Pita, koji je no­ vinara držao za vrat, i za Su­ miko, koja je pokušavala da se razjasH^i sa Fišerom, pa čak i za sirotog Frenka Fišera koji je disao na slamku, ali i pored toga nije ništa razumeo. — Najpametnije od tebe bi bilo da sada lepo izađeš i da se više ne pojaviš u »Femini«

MINĐife^l33

— rekla je Sumiko. Njoj je bi­ lo jasno da će pojava još jed­ ne osobe koja svojom poja­ vom, inače, ne spada u kolo­ rit mesta, izazvati sumnjiča­ vost upravo onih ljudi zbog ko­ jih su Tabasko Pit i ona bili tu. Sa druge strane, činilo joj se da je i Fišer zbog toga tu i valjalo ga je nekako vezati... — Ako već želiš da doznaš nešto... — započela je Sumi­ ko, nadajući se da je pogodila srž Frenkovog problema — bu­ di negde napolju i čekaj da se opet pojavimo. Razumeš li? — Vi znate nešto o trgovini decom? — upitao je Frenk Fi­ šer kroz bukvalno stegnuto gr­ lo, mada se strašno bojao da bi taj veliki, plavokosi tip zais­ ta mogao da stegne kako tre­ ba. .. Profesionalna radozna­ lost je bila jača od svega. — Možda — odgovorio je Ta­ basko Pit. — U svakom sluča­ ju, poslušaj šta ti je rečeno, pa ćeš živeti zdravijim životom! Kada su izašli iz toaleta, o umalo se nisu sudarili sa dve osobe neodređenog pola — gru­ ba lica i isturene gry
NINĐA 133

nog manjeg muškarca i jedne Japanke... I Sumiko i Pit su pomislili da su redovni posetiocinog mesta navikli i na ču­ dnije kombinacije. Tabasko je ispratio Frenka Fišera do vrata. Zatim su se vratili u »Feminu«' i ponovo počeli da izigravaju bračni par koji očekuje da im neko pro­ da decu. Oboma je, ipak, na umu bio novinar i pitali su se odakle on u svoj toj priči. Pri tome su oboje dobro znali da će ga zateći, kada budu izla­ zili. .. Čekali su gotovo pun čas. Niko se nije pojavio. Nije bi­ lo baš sasvim jasno da li se to dogodilo zbog toga što više nije bilo onog ljigavog gada. Sina, ili zobg toga što je celu idiličnu scenu narušio nado­ budni novinar... Uglavnom, Tabasko Pit i Sumiko su mo­ rali da zaključe da tog dana neće moć] ništa da urade na svojoj istrazi u »Femini«. Pla­ tili su sve što su popili i kre­ nuli ka izlazu... — Prokleto njuškalo! — re­ kao je Pit nezadovoljno. — Imao sam osećaj da ćemo da­ nas uspeti da nastavimo, ali onda se pojavio ta j... — Eno' ga — rekla je Sumi­ ko i samo pogledom pokazala ka automobilu sa druge stra­

57

ne ulice, na koji je bio naslo­ njen Frenk Fišer, koji im je veselo mahao rukama. — On maše?! — zapanjio se Tabasko Pit. — Kakva budala! — Ja imam osećaj da je on samo naivan — rekla je Sumi­ ko. — U svakom slučaju na nama je da otkrijemo odakle on u priči' o trgovini decom. Možda zna nešto što mi ne znagio?! — Takav tip? — On jedva da zna da veže pertle — rekao je podsmešlji\to Tabasko Pit. Prešli su ulicu i stali ispred Frenka Fišera koji se ljubazno osmehivao, mada mu je u oči­ ma bilo jx>nešto straha. Isto­ vremeno iz njega je isijavala Ijubopitljivost najvišeg stepena. — O kej... — rekao je Frenk Fišer. — Kako bi bilo da sednemo negde, uz normalno pi­ će, i porazgovaramo. — Ne! — bila je odlučna Su­ miko. — Prvo ćeš nam reći šta i koliko znaš o trgovini decom! Posle toga ćemo odlučiti da li da se družimo sa tobom. — Ja?! Koliko ja znam?! — Frenk Fišer uopšte nije bio si­ guran koga ima pred sobom. Pomalo je sumnjao da su ta Japanka i njen dugokosi prati­ lac iz policije, FBI, ili nešto slično. — Ja sam hteo da pi­

58

tam va s... Koliko vi znate? Uzgred,.. Vi ste neka vrsta po­ licije, zar ne?! Tabasko Pit je odmahnuo glavom i umalo nije rekao Su­ miko da gube vreme sa jednim očiglednim gubitnikom i da je najbolje da odu, kad je novi­ nar izgovorio ključnu rečeni­ cu: — Recite mi kako se zovete. Možda ću moći od vas da nap­ ravim heroje! — Ipak ćemo poći na piće — rekla je brzo Sumiko, — Na­ šim kolima! Tabasko Pit je tačno znao šta znači to .»našim kolima«. Pre nego što je Frenk Fišer i stigao da smisli šta da kaže, ne bi li ubedio svoje nove pri­ jatelje da i on ima automobil, Pit ga je zgrabio. Bio je to jed­ nostavan zahvat—uhvatio ga je za mošnice, zavlačeći ruku me­ đu Frenkove noge otpozadi. Držao je čvrsto, toliko čvrsto da su no^dnaru iskakale bolne vamice pred očima. Istovreme­ no, mogao je da hoda isključi­ vo na vrhovima prstiju, i to u pravcu koji je Tabasko Pit že­ leo. Ispred »Femine« nikome ni­ je bilo čudno takvo ponaša­ nje. ,. Pit je jednostavno ubacio novinara u njihov automobil.

NINĐA 133

a Sumiko se na sve to samo tiho nasmejala, paleći motor i ubacujući u brzinu. Nisu voziliv mnogo daleko. Sumiko je bukvalno zaustavi­ la kod prvog »normalnog« ba­ ra koji je izgledao dovoljno prazan da ih* tu neće uznemiravati... Siroti Frenk Fišer je tada već shvatio neke stvari — na svoj način. U njegovim oči­ ma Japanka i dugokosi su ve­ rovatno bili članovi konkuren­ tske bande ili, ako ne to, onda super-tajni agenti veoma tajne državne službe.., Frenk Fišer je bio romantičar, — 'Volela bih da se razjas­ nimo jednom zauvek, ma ko da si ti — rekla je Sumiko, — Ljudi, ja sam vam rekao ko sam — ponovio je novinar. — Radim za »Tribjun« i zo­ vem se Frenk Fišer. — Koliko znaš o trgovini decom? — upitao je Pit. Nje­ mu se činilo da zaista gube vreme sa tim tipom. — Ne znam mnogo. Gotovo ništa — požurio je da kaže Fišer, Čas mu se činilo da je zaista nabasao na izvanredno prilagodljive kriminalce, čas da ima posla sa federalnim age­ ntima, ali ni u jedno* ni u dru­ gog nije mogao biti siguran. — Predložio sam uredniku da pi­

NINĐA 133

šem o tome, ali mi je on re­ kao. .. Sumiko i Pit su se međuso-' bno pogledali sa razumevanjem. Bilo im je savršeno jasno da nemaju posla ni sa kakvim pro­ vokatorom. Frenk Fišer je uis­ tinu bio suviše zbunjen i suvi­ še preplašen da bi to uopšte moglo biti gluma. . — Okej! Smiri se — rekla je Sumiko. Verujemo ti. Sa­ mo, zauzvrat, treba i ti nama da veruješ! .. — Aha! — rekao je Tabasko Pit, ali je u ušima Frenka Fi­ šera to zvučalo kao režanje. — Vidiš, Frenk.,, — nasta­ vila je Sumiko mimo, na način na koji je mislila da bi razgo­ vor vodio i sam Lesli — nama je stalo da ostanemo anonim­ ni koliko god je to moguće. Zato ono sa herojim a... razu­ meš?! To ne bismo voleli. Ni­ je bitno ko smo, ni za koga radimo. Recimo da u ovoj stv% ri radimo za tu jadnu dečicu koja se rasprodaju naokolo po želji nekakvih kretenastih idi­ ota. Nije bitno ni kako se zo­ vemo. Za tebe nije ništa bit­ no. .. Međutim,- nekako imam osećaj da nam je u zajednič­ kom interesu da sve to sa tr­ govinom dece dospe u novine... Razumeš?

59

— Svakako — živnuo je no­ vinar. — Ja sam upravo mom uredniku... — Sačekaj! Ne žuri sa pri­ čom — prekinuo ga je Tabas­ ko. Pit. — Budi siguran da se nas uopšte ne tiče tvoj ured­ nik. — Ali, želeo sam da vam ka­ žem. .. Sumiko je potapšala uzbuđe­ nog Frenka Fišera po nadlanici i rekla: — Smiri se i kaži! , — P a ... Hteo sam da kažem kako ja zaista nemam ništa opiIjivo. Ništa sigurno. Nikakav dokument, nedostaju mi činje­ nice. .. A, urednik je rekao da mogu da računam da će pusti­ ti priču u štampu tek ako mu donesem činjenice. — Imao si sreću... — osmehnula se Sumiko. — Mi mo­ žemo da ti damo neke činjeni­ ce. — Zaista?! — zapanjio se Fišer. — U stvari... — Sumiko je značajno klimnula glavom. — Mi možemo da ti donesemo sve činjenice. Kompletnu pri­ ču. Im ena... Sve! Ali, pod jed­ nim uslovom! — Pristajem na sve uslove — poskočio je na stolici Frenk Fišer.

60

— U stvari... To su dva uslova — rekla je Sumiko tiho. — Prvi je da ne smeš da obja­ viš ili pokažeš uredniku ni slo­ vo pre nego što ti to mi odo brimo. Drugi uslov je da nas ne pominješ! Uopšte! — Pristajem! — svečano iz­ javi mladi novinar. — Ne žuri — reče mu Taba­ sko Pit i spusti svoju ogromnu ručerdu na njegovu. — Znaš, ja ne volim da mrcvarim novi­ nare, ali, ako pogrešiš, onda ću morati da te izmrcvarim! Cuo si šta je dama rekla! — Jesam — rekao je Frenk Fišer , i Iako uzdrhtao, jer mu se činilo da je taj veliki dugo­ kosi čovek prilično iskren u pretnjama. — Ništa bez našeg odobre­ nja, a nas dvoje ne postojimo! — ponovio je Pit pomalo se unoseći novinaru u lice. Frenk Fišer je progutao ve­ liku knedlu i klimnuo glavom. Ni sam nije bio svestan koli­ ko je bio spreman da poštuje dogovor. — Dobro — rekla je Sumi­ ko. — Dogovorili smo se. On­ da. .. Slušaj! I, počela je da govori sve ono što je ocenila da neće ug-' roziti Leslijevu istragu...

NINĐA 133

Istovremeno, pitala se gde li je Lesli u tom trenutku...

Uključivši alarmne uređaje, otac Ralf Dikson je obukao cr­ ni mantil, uzeo aktovku u ru­ ke i krenuo ka svom automo­ bilu koji je bio parkiran u ne­ koj vrsti poluotvorene šupe, iza velike zgrade koja je igrala ulogu crkve. Nije mu ni palo na pamet da sedne u razdmdani kamionet kojim se koristio da se odveze i doveze iz Bols Folsa. Automobil je bio sasvim nov »linkoln« — kola kakva verovatno nijedan sveštenik nikada nije vozio. U tom automoiblu je otac Ralf više ličio na uglednog biznismena, nego na sveštenika koji radi na organizovanju dobrotvornih akPjaRalf Dikson nije bio glup. U stvari, sa diplomom Univerzi­ teta Viskonsin mogao se smat­ rati visoko obrazovanim i inte­ ligentnim čovekom. Jedino što svoje obrazovanje i inteligen­ ciju nije koristio na način pri­ hvatljiv zakonu. Ralf Dikson ie bio sa one strane zakona... I — uživao je u tome!

NINĐA 133

Poticao je iz porodice ban­ kara. No, sticaj okolnosti je hteo da njegov otac propadne u poski, što je bila posledica pogrešne procene. To što mu jt; otac, budući odgovoran za veoma krupne poslove, morao u zatvor, osta\do je na tada još malog Ralfa neizbrisive trago­ ve. Zamrzeo je zakon. Ipak, sve do sedamnaeste godine živeo je, manje-više, kao svi nje­ govi vršnjaci... Zahvaljujući rodbini dobio je stipendiju za univerzitet, studirao je vredno, bavio se lakom atletikom, imao devojku, i ni po čemu se nije isticao. No, istovremeno je vo­ dio dvostruki život... Njegovo prvo veliko, tajno delo, ili nedelo, bila je krađa nacrta projekta jednog elektro­ nskog sklopa, inače zaduženog za upravljanje letelicama bez ljudske posade. Projekat je na­ stao u laboratorij ama univer­ ziteta i Ralf Dikson je sasvim slučajno doznao da to postoji. Ali, uopšte nije bilo slučajno što se potrudio da pronađe, na tržištu industrijskih tajni, kup­ ca za tu odlično čuvanu doku­ mentaciju. Zahvaljujući svojoj inteligenciji, uspeo je da se do­ mogne projekta, da ga iznese sa Univerziteta, i da ga proda za sto hiljada dolara... Nikada niko nije čak ni posumnjao u

61

njega. Od tada su njegovi ape­ titi samo rasli. Čim je završio fakultet, obreo se u Indijanapolisu gde je, zahvaljujući bančinom kreditu, otvorio malu firmu za promet kompjuters­ kim softverom. Pri tom je ko­ ristio lažna dokumenta, pa je, samo nekoliko meseci kasnije, jednostavno nestao. Prethodno je prodao svoju firmu za veli­ ki novac, zahvaljujući lažnim bilansima. .. U posao sa drogom se upleo sasvim namerno, shvativši da tu leži veliki novac. No, ubrzo je shvatio da je čitav narko-biznis pod stalnim pritiskom po­ licije, što njemu nije odgova­ ralo, pa se okrenuo nečem dru­ gom — uvozu ilegalne radne snage, iz Meksika i Kube. Oda­ tle do trgovine decom bio je samo mali korak, ali je taj ma­ li korak počeo Ralfu Diksonu da donosi m ilione... Sada je vozio iz Bols Folsa ka Solt Lejk Sitiju brzinom od preko osamdeset milja na č a s ... Kada je, konačno, stigao u predgrađe velegrada i kada je zaustavio automobil ispred je­ dne poslovne zgrade, u susret mu je izašao momak zadužen za parkiranje:

62

— Dobar dan, gospodine Sartoris — rekao je mladić. — Divan dan danas, zar ne?! Čovek koga je mladić oslo­ vio bio je u zelenkasto-smeđem odelu, sa šarenom kravatom i nimalo nije ličio na sveštenika Ralfa Diksona. Momku je dao pet dolara napojnice. U toj zgradi se nalazila kan­ celarija nečega što se zvalo »Bil korporacija«, a što je u stvari bila kancelarija kroz ko­ ju je lažni otac Ralf kontiplisao svoje ilegalne poslove. Ovog puta u ulozi biznismena po ime­ nu Sartoris. U prostorijama »korporaci­ je« ga je sačekala sekretarica. Mlada, pametna, lepa i — to­ talno neupoznata sa poslovima svog poslodavca. — Gospodine Sartoris... — pozdravila ga je ona. — Juče je stiglo jedno pism o... Rekli ste mi da vam skrenem pažnju na pisma iz San Franciska. Pa, juče je stiglo je d n o ... — Hvala, Stela — rekao je ljubazno »Sartoris«. Zatim je gotovd nehajno dodao; — Pob­ rini se da me niko ne uznemirava sledećih pola časa! — Razume se, gospodine Sa­ rtoris — rekla je devo ika Pola časa je bilo dovoljno Ralfu Diksonu da rastumači pismo iz San Franciska. Bio je

NINĐA 133

to, u stvari, šifrovan izveštaj o »poslovima«. Onim opasnim, nezakonitim, unosnim, ali vrlo osetljivim. Ono što je pročitao nije mo­ glo da ga obraduje. Odmah se mašio telefona... Onog, speci­ jalnog, onog čiji broj nije zna­ la čak ni telefonska centrala u Solt Lejk Sitiju. Za tu liniju je platio više nego dobro. Nije bilo šanse da razgovore tim te­ lefonom neko prisluškuje... — H alo... — javio se opre­ zno. Ralf Dikson je uvek bio veoma oprezan čovek. — Gospodine Sartoris... — začuo se muški glas sa druge strane žice. — Nisam očekivao danas... Dobio sam pismo ” re­ kao je »Sartoris«. — Šta znače sve te gluposti?! — Ne znam šta da vam ka­ žem — rekao je sagovornik. — Pretpostavka
NINĐA 133

63

može da se obavlja na zadovo­ ni, pa šta?! Oni ionako vode ljavajući način. Pišete da niste nezdrave živote, kljukaju se uspeli od policije da doznate drogama, pohlepni su, žele brz ništa konkretno. Gospodine i sladak život, nemaju strplje­ Kanarek, koliko plaćate polici­ nja, pa zato poneko od njih i zaglavi. . . ju mesečno? — Izdvajam,. . gotovo trista Ralf Dikson je znao tajnu hiljada — odgovorio je Kana­ uspeha u nezakonitim poslovi­ rek. ma — strpljenje i samo strplje­ — Baš fino! Trista hiljada nje! Bio je strpljiv i zato nije dolara da bi nas imali na umu, žurio ni u razmišljanju o prob­ a vi ne možete da doznate čak lemima. U stvari, odložio je ni šta oni misle o tim našim razmatranje stanja u San Fraljudima kojih više nema — pre­ ncisku, da bi se okrenuo kom­ zrivo je zvučao Ralf Dikson. pjuteru. . . — U ovakvim okolnostima mi Silno ga je zanimalo kako ne preostaje ništa drugo nego stoje njegove finansije, one le­ da zamrznem poslove. Čim bu­ galne, one kroz koje je tekao dem u stanju doći ću u San sav onaj isprani, legalizovani Francisko, pa. ćemo se razraču- novac od »poslova«. Zanimalo nati u četiri oka. Vi i ja! Ovo ga je koliko su njegovi računi shvatite ozbiljno! u bankama na Haitiju, i u ŽeRalf Dikson je znao da će *hevi, porasli u poslednje dve Kanarek morati da shvati ozbi­ nedelje otkako nije bio u kan­ ljno sve što mu bude rečeno. celariji »Bil korporacije«... U poslu kojim se bavio »otac Sada je samo to imao na umu. Ralf« nije bilo milosrđa — to Istovremeno, jedan mlad čo­ nije bilo popovanje. , . Spustio je slušalicu. Znao je vek je sedeo u automobilu, is­ da sada ima o čemu da brine. pred zgrade u kojoj se nalazi­ Međutim, njega nikakve teško­ la kancelarija »gospodina Sarće nikada nisu bacale u očaj. torisa«, i slušao pažljivo sve Bivalo je i ranije da poslovi ono što je jedna sitna »bubi­ budu poremećeni, čak i mnogo ca» skupljala, a prijemnik u krupnijim stvarima nego što kolima prenosio... je to što se dešavalo u Frišku... Lesli je mislio: »Konačno! Nekoliko posrednika je nesta­ Ovo je mozak cele stvari. Imam lo — sumnja se da su ubije­ ga. Ali, moram da pronađem

64

slabu tačku u konstrukciji da bih celu tu stravičnu građevinu srušio jednim potezom ...«

Za Veru Hejs ono što je ra­ dila da bi platila račune i mog­ la da izdržava svoje četvoro dece nije bilo ništa neobično. Ona je odavno prestala da ra­ zmišlja o tome kao o nečemu nezakonitom i u osnovi nemo­ ralnom. Znal,a je samo da to donosi novac, mnogo veći ne­ go što je ikada mogla da zara­ di perući tuđe kose i češljajući tuđe uvojke. Ovo je bilo jedno­ stavnije, neuporedivo lakše, oduzimalo je malo vremena i trebalo je samo zažmuriti na sva ta mala, izbezumljena lica koja izlaze iz odeljenja za prtIjag svih tih aviona... Verina kuća se nalazila se­ damnaest milja severoistočno od Luminose, a sve skupa je­ dva da je bilo dalje od dvade­ set milja od granice sa Meksi­ kom. Nekada ugledna farma' odavno je bila zapuštena — od onog dana kada je Verin muž pobegao od kuće, ostavljajući je samu sa četvoro dece — sa­ da je mogla da posluži kao

NINĐA 133

improvizovani aerodrom za sve te male avione koji su dovozili tu decu. Vera Hejs nije odavno razmišljala čija su to deca, da li nedostaju roditeljima, ni da li njima nedostaju roditelji. Ona ih je prihvatala, odvodi­ la u veliki ambar nedaleko od kuće, hranila neko vreme, a onda gledala kako ih trpaju u kamione, kombije, kamionete i odvoze dalje. Da bi svoju decu poštedela tih prizora, iznajmila je stan u Luminosi, gde je živela sa decom, a na staro imanje je dolazila samo zbog tog posla... Sada je gledala u nebo, oče­ kujući avion. Za pojasom joj je bio taj glupi telefon, kojim gotovo da nije znala da ruk-uje, ali pomoću kojeg je mogla da bude u vezi sa svojim »po­ slodavcima« iz San Franiska i Solt Lejk Sitija. I, upravo kad je začiila brujanje avionskog motora, začulo se i pištanje tog celularnog telefona... - — Prokleta, đavolska spra­ va! — progunđala je Vera Hejs i po ko zna koji put pokušala bez razmišljanja da uključi taj aparat, ali jo j je trebalo neko­ liko desetina sekmidi da pogo­ di pravo dugme. — Vera! — začula je sasvim jasno glas onog čoveka koga je znala pod imenom Džon

NINĐA 133

Kej. — Zašto ti treba toliko dugo da se javiš? — Prokleti telefon! — rekla je Vera Hejs. — Nikako da naučim da ga uključujem ... — Nije važno. To nije važ­ no. .. — rekao je Džon Kej. -— Slušaj me dobro! Obustavlja­ mo prijem do daljeg. Sve što dovezu jednostavno vrati... Za sada ne možemo da nastavimo posao. — Ne razumem? — rekla je Vera Hejs. — Kako da ih vra­ tim? — Lepo! — rekao je Džon Kej. — Reci prokletim piloti­ ma da ih voze nazad i to je sve. To nije za stalno, ako me razumeš. Potrajaće možda nedelju ili dve, a onda nastavlja­ mo sa poslom redovno. Među­ tim, za sada okolnosti diktira­ ju da zamrznemo... Shvataš li? — Tek tako? Da ih vrate?! — Vera Hejs zaista nije mogla da shvati. Ovo se dešavalo pr­ vi put otkako se uplela u sve to. I, sada je morala da priz­ na sebi da nikada nije ni ra­ zmišljala o tome odakle dovo­ ze tu decu, ni kuda če ih vra­ titi kad ona odbije da ih pri mi., — Valjda sam bio jasan! — rekao je Džon Kej.

65

— Nadam se da to neče zna­ čiti umanjenje... — zaustila je Vera. — Biće ti plaćeno kao da si ih preuzela — rekao je njen sagovornik i njoj je laknulo. — Onda... U redu — kazala je. Veza se prekinula. Gotovo istovremeno je ugledala veli­ kog metalnog skakavca kako se njiše na horizontu, spušta­ jući se sve niže, tražeći pogo­ dan ugao za sletanje. Bila je to jedna olinjala, čak mestimično zarđala CESNA sa oznaka­ ma neke avio-škole iz San Dijega. Vera Hejs je prepoznala letelicu. U njoj je sigurno bio onaj poluludi vijetnamski ve­ teran, major Despejn... Dva minuta kasnije major Despejn je iskočio iz kabine i dreknuo: — Vera, kurvo stara! Dove­ zao sam ti još osmoro! Despejn je bio nagluv, čak i više od toga, i uvek je urlao umesto da govori kao norma­ lan, zdrav svet. Čim je dotakao stopalima zemlju, izvukao je iz džepa pljosku viskija i otpio poveliki gutljaj. Njegovo pra­ vilo je bilo da nikada ne pije dok je u vazduhu, i da nikada ništa drugo ne radi dok je na zemlji!

66

— Bogami, ovog puta si uza­ lud leteo — rekla je Vera d o­ puštajući mu da je pomiluje po zadnjici, što je on redovno činio, — Javljeno 'je da ih vra­ timo odakle su krenuli, — Hajde, ne zezaj! — isce­ rio se bivši major. Već je bio pri kraju pedesetih godina, isceđen kao limim, sa ogromnim podoinjacima, naheren od kostobolje na jednu stranu, oda­ vno impotentan, ali još uvek željan života i novca. — Gde da ih vratim? — Ravno tamo gde si ih i ukrcao — odgovorila je Vera Hejs. — San Francisko javlja tako. Ne primamo sledeće dve nedelje.,. — A lova? — upita Despejn nagnuvši još jednom iz boce. — Rekli su da će nas plati^ ti redovno — reče Vera. — Ovo je samo privremeni zastoj. — Onda,,. hajde da ih vra­ tim — iskezio se pilot. — Oni ionako nemaju pojma gde su, ni kuda id u .., — Ne znam samo šta ćemo sa onima sa istočne oable? — reče Vera Hejs. — Oni nemaju kuda da vrate tu decu, a oče­ kujem ih prekosutra,,, — Snaći ćeš se ti već — re­ kao je Despejn i krenuo prema avionu. Ne osvrćući se, dodao je: — Da si raspoložena za ma­

NINĐA 133

lo valjuškanja, mogao bih da ostanem još sat ili d v a .,. — Drugi put — reče bezrvoIjno Vera Hejs. Znala je više nego dobro da Despejn govori uprazno, jer je bio definitivno impotentan. Gledala je kako avion uzleće ponovo, a zatim nestaju iza horizonta, Osećala je izvesnu prazninu, nekakvu neobjašnji­ vu nesigurnost. Bila je gotovo spremna da se zabrine zbog to­ ga, Međutim, znala je da je na računu u banci čeka novac do­ voljan da se brine o porodici na način na koji nikada ranije nije uspevala,.. Ako bude štedela, možda će uspeti da odvoji za školovanje na koledžu najstarijem sinu. To bi joj bilo važno. Htela je da svojoj deci pniži neku šan­ su u životu. Nije imala nameru da im dozvoli da i oni uplo­ ve u sumnjive, nelegalne pos­ love, one koji nikada nisu do­ voljno sigurni bez obzira koli­ ko se dobro plaćaju. Za svoju decu je zamišljala bolju buduć­ nost. A za tu decu koju su joj do­ vozili i koju je smeštala u svoj ambar i slala d alje... Za njih nije mogla da zamišlja nikak­ vu budućnost, jer je ona nisu ni im ala,..

NINĐA 133

67

Ali, nije htela da razmišlja ' Vozila je svoj skromni o tome. Razmišljala je o Vik­ »dodž« ka gradu kada se celutoru. Njih dvoje su već neko­ lami telefon ponovo javio. Mo­ liko meseci razvijali nešto što rala je da zaustavi kako bi ga je ličilo na vezu koja bi se mo­ uključila... Bio je to ponovo gla ostvariti. Viktor je bio pri­ Džon Kej. — Nešto važno sam zabora­ lično stabilan čovek — tako ga je videla Vera — i na njega je vio da ti kažem — rekao je moglo da se računa. Iako se Džon Kej. — Znam da pozna­ bavio istim poslom, Vera je ješ ljude koji treba da dođu po decu, Mebanez i Linkoln. znala njegov stav... — Čim nabacim dovoljno lo­ Oni su stalni već godinama,.. — Šta je sa njima? — upi­ ve da više ne moram da vozi­ kam sirotu decu naokolo, na- ta Vera, — Dolaze li ili ne dola­ pustiću ovo — govorio je Vik­ ze? — Ne dolaze — reče Džon tor. Kej. — Mrtvi su. Javićemo ti I ona je ponekad sanjarila o tome, ali je znala da se to ne koga ćemo poslati sledeći put... Džon Kej je govorio još neš­ može tek tako. No, zaista je to, ali ga Vera Hejs više nije žarko želela da Viktor i ona uspeju. Videla ga je pre nede- čula. Njoj je samo yi ušima Iju dana, kada je došao po još odzvanjalo ono: »Mrtvi s u ...« Kada je prekinula vezu osejednu grupu dece. Nije jo j se tila je da se u njoj nešto pre­ svidelo što on i taj njegov or­ tak, Linkoln, stavljaju drogu lomilo. .. u dečju hranu, kako bi bila mirna, ali je i to prećutala. Ta­ da je bilo dogovoreno da Vik­ tor konačno dođe ^ večeru u njihov stan u Lummosi, ne bi li upoznao njenu decu. Jer, Ve­ ra nije htela da krije svoje Urednik »Tribjuna«, Smole­ sentimentalne veze od dece. nski, je zurio u Frenka Fišera Uostalom, još od vremena ka­ ne trepćući. Ono što mu je no­ da je njen muž nestao — Vik­ vinar rekao nikako mu nije tor je bio njena prva sentimen­ prijalo. U stvari, Smolenski je talna veza... bio"'zapanjen.

68

Frenk Fišer nije bio siguran da ga je urednik pažljivo slu­ šao. Još manje je bio siguran da li ga je Smolenski dobro razumeo. Zato je ponovio, ovog puta još nemilosrdnije: — Čini se da je gospKxiin Kanarek uplaćivao izvesne svo­ te i na vaš lični račun, gospo­ dine Smolenski. Ne bih baš da tvrdim, ali budući da je Ka­ narek upleten u p)osao sa pre­ prodajom dece. bojim se da bi javnost izvukla sasvim pogre­ šne zaključke. Naročito ako ne budemo štampali priču o toj deci. Smolenskom je trebalo ne­ koliko minuta da se pribere. Potom je prilično tiho rekao: — Budeš li tvrdio da i ja imam veze sa belim robljem, moraćeš to da dokažeš na su­ du, Frenk. — Ali, ja to ne tvrdim. To sigurno ne. Kao što ne tvrdim da su u poslu i zamenik šefa policije, zamenik javnog tužio­ ca, sudija Patris i ostali sa spi­ ska. .. Frenk Fišer je gotovo stid-' ljivim pokretima stavio ispred urednika spisak imena. Pri tom je mislio: »Ta mala Japanka je zaista čarobnjak sa kompju­ terima! Kako je samo sa lako­ ćom uspela da provali u komp­

NINĐA 133

juter Džona Kanareka, i to onaj kodirani, lični d e o ...« — Imaš li ti pojma o tome koliko je sve to opasno? — upitao je Smolenski. — Imaš li ti pojma koliko to može da nam poveća tiraž? — uzvratio je Frenk Fišer, a lice mu je blistalo nekim no­ vim sjajem. — Rekao si da ho­ ćeš senzaciju. E, p a ... Sad je imaš, Smolenski! Jedino je malo nezgodno što si i ti deo te senzacije... — Ucenjuješ me! — reče ure­ dnik. — Ne — odmahnu glavom Frenk Fišer. — Pred sobom imaš podatke, datume, mesta, telefonske brojeve, ljude, do­ gađaje, dokumente; cifre ... Sve ukazuje na to da postoji veo­ ma dobro organizovana trgovi­ na decom. Tajna dokumentaci­ ja Džona Kanareka, čak, poseduje i spiskove imena te dece, pa i adrese na koje su proda­ t i ... Razgovarao sam telefonom sa nekim od tih lju d i... koji su kupili sđecu. Uglavnom nisu spremni da razgovaraju sa no­ vinarima, ali neki i na to pri­ staju, pod uslovom da im vla­ sti ne oduzmu dete. Shvataš li, Smolenski? Imamo vruću pri­ ču! — I ti, naravno, imaš petlju da je potpišeš...

NINĐA 133

— Kao što ti imaš petlju da je pustiš — osmehnu se nad­ moćno Frenk Fišer. Možda se prvi put u životu i osetio nad­ moćan. — Predlažem ti jedno­ stavnu razmenu. Ja ću izbrisa­ ti tvoje ime iz spiska gospodi­ na Kanareka, a to mogu da uradim ... Ne pitaj me kako. A, ti ćeš već sutra pustiti po­ četak priče! Šta kažeš?! Smolenski je trepnuo, kona­ čno. .. Nije verovao da Frenk Fišer može zaista da donese to što je doneo. Mogao se kladiti da Fišer nije novinar tolikog kapaciteta. Međutim, prevario se i sada je u duši osećao bol zbog toga. Kao da ga je Frenk Fišer prevario ili tako nekako... — Razgovaraću sa našim ad­ vokatima — rekao je Smolen­ ski pokušavajući da odugovla­ či, — Ne! — rekao je odlučno Fišer. — Odmah u štampu, ina­ če odoh u konkurentske novi­ ne! Tamo će mi pustiti priču sa tvojim imenom i svima će biti neobično to što baš ti, u »Tribjunu«, nisi hteo da pus­ tiš priču ... Sa advokatima mo­ žeš da razgovaraš i kasnije. Ho­ ću sutra deo naslovne strane! Vidiš, ja sam skroman čovek ... Drugi bi na mom mestu zatra­ žio uredničko... možda tvoje mesto?

69

Smolenski se naježi, ali ipak klimnu glavom: — Imaš pola naslovne stra­ ne za sutra. Napiši nešto... Cutke, trijimifujući, Frenk Fišer iz džepa izvuče već napi­ san, spreman tekst i spusti ga na sto pored redakcijskog kom­ pjutera. Osmehnuo se i rekao: — Neka ga neko od naših unese u kompjuter umesto me­ ne. Imam preča posla. U stv2iri, možda bi mogao da mi dodeliš sekertaricu ili tako nešto. Sam ne mogu sve da stignem. Fišer se okrenuo i pošao prema izlazu. Bio je veoma uz­ buđen. Toliko da iza svojih le­ đa nije čuo prigušen glas ure­ dnika Smolenskog koji je re­ kao: — Prokleti mali pacov! Frenk Fišer je zaista imao prečeg posla. Imao je sastanak sa tim čudnim parom sa kojim ga je upoznala... P a .,. Goto­ vo da je to bila sudbina, Sre­ ćna zvezda! Bilo šta, ali Fišer je bio presrećan što ih je sreo. Činilo mu se da oni sve znaju i da će ih cediti do iz­ nemoglosti i uopšte mu nije bilo jasno šta oni imaju od svega toga. Neposredno per nego što će ući kod Smolenskog na razgo­ vor, obavio je telefonski do­ govor sa Japankom i dugoko­

70

sim — mada im još nije znao imena, bio je spreman da im poveri svoj život, tako je ose­ ćao — zaključak tog doogvora je bio da se moraju sresti na jednom poluprivatnom, malom aerodromu, istočno od Berklij a . .. Kada je konačno uspeo da pronađe aerodrom, Frenk Fišer je shvatio da ili kasni ili vre­ me, uopšte, ističe, i za njega i za Japanku i njenog pratio­ ca. Jer, njih dvoje su stajali pored jednog LIR-a kome su oba motora bila upaljena. Frenk se, inače, ježio na avio­ ne. .. — Je r vi to putujete neku­ da? — upitao je Frenk Fišer kada je prišao. Njegova urođe­ na zbunjenost mešala se sa no­ vorođenom samosvešću. Osme­ hivao se, — Ti putuješ! — rekla je Su­ miko i pružila mu mali kasetofon. — Kada uzletiš, preslušaj pažljivo ovo i biće ti jasno. — Ne verujem da ću progu­ tati na neviđeno... — pokušao je da se izvuče Frenk Fišer. U njegovom planu uopšte nije bilo da leti bilo kuda, pogoto­ vu ne tamo kuda ga šalje mla­ da Japanka... A, činilo mu se da mu ona uopšte nije rekla kuda ga šalje.

NINĐA 133

— Ako želiš svoju priču, je­ dan njen kraj je tamo kuda ideš. Mesto se zove Luminosa i nalazi se na granici sa Meksi­ kom. Žena koju treba da nađeš zove se Vera Hejs. — Čekajte! Ne razumem... — ponovo je zaustio Frenk Fi­ šer, ali mu nisu dali da dođe do reči. — Putuj, daso, i ne pitaj su­ više! — prekinuo ga je Taba­ sko Pit. — Budi zahvalan što razmenjujemo sa tobom infor­ macije. Uopšte, budi zahvalan. Gordost je, u tvom slučaju, smešna osobina, koju ako stekneŠ,.. Ne znam! Možeš onda računati da ćeš završiti u cir­ kusu! Frenk Fišer je progutao kne­ dlu. Konačno, mogao je samo da klimne glavom i da uzme taj kasetofon. Ušao je u avion osećaj ćui da će ga on odneti do nekakvog novinarskog uspe­ ha, ali da to uopšte neće sma­ njiti njegovu urođenu nesigur­ nost. Još pre nego što je avion počeo da rula po maloj pisti, prislonio je kasetofon uz uho i uključio g a ... Ono što je čuo zapinjilo ga je. Shvatio je da postoji žena po imenu Vera Hejs i da je spremna da bilo kome ispriča kompletnu priču o trgovini de­ com, i da je ta žena direktno

NINĐA 133

vežana sa Džonom Kanarekom, i da je ta Vera Hejs ogorčena zbog nekog ubistva... Bilo je to dovoljno da u Frenku Fiše­ ru probudi profesionalnu rado­ znalost. Avion je uzleteo dok su Ta­ basko Pit i Sumiko stajali ta­ mo, na pisti, zadovoljni zbog toga što su postigli i vrlo ne­ zadovoljni što čak i ta stvar sa tim novinarom odugovlači ce­ lu situaciju. — Ne znam da li radimo pravu stvar — rekao je Taba­ sko Pit. — Da je Lesli imao priliku da upozna Frenka Fiše­ ra. .. Ne znam da li bi odob­ rio. .. — Frenk Fišer je možda po­ malo smotan, ako tako može da se kaže — rekla je Sumiko — Ali poseduje nešto što nam u ovakvim okolnostima izuzet­ no pogoduje. On je prepun pro­ fesionalnog entuzijazma i zais­ ta če učiniti sve da cela priča nađe mesto na naslovnoj stra­ ni. Ja mu verujem, a mislim da bi mu lako poverovaO i Le­ sli. — Nadam se da je tako — rekao je Pit. — Jesi li javila Lesu ono što smo otkrili na spiskovima dece ukradenom iz Kanarekovog kompjutera? — I>esli to već zna — rek­ la je Sumiko.

71

Oboje nisu želeli da govore 0 tome. Bilo je suviše stravi­ čno da bi se trošile reči u obi­ čnom razgovoru. Bili su svesni da je pravi odgovor na to saz­ nanje — akcija! I, oni su čini­ li sve što je bilo u njihovoj mo­ ći, a bili su sigurni i da Lesli to čini. Ono što su doznali bile su dve istine. Prva, koja je govo­ rila da među decom namenjenom trgovini nisu samo siro­ čići iz Brazila i Meksika, već 1 deca oteta tu, među njima, sa ulica američkih gradova. De­ ca čija su imena bila na spis­ kovima nestalih. Deca koju su tražile brojne humanitarne or­ ganizacije. Deca iz Bostona, Orlanda. Sakramenta, Sent Luisa, Dalasa... Druga istina je bila samo nagoveštaj nečega đavolskog — hotel »Kodiak« u kome se ustoličio Ronald Gari­ son, sasvim očigledno jedan od glavnih u lancu trgovine malim belim' robljem, bio je, u stvari, privatna klinika u ko­ ju su dolazili bogataši, sprem­ ni da plate enormnu cenu za nešto što se zvalo »tretman za revitalizaciju oštećenih orga­ na«, a iz čega se moglo nasluti­ ti da se radi o presađivanju ljudskih organa ili nešto slič­ no. ..

72

Sledeća stanica za Sumiko i Tabasko Pita bila je ta klini­ ka. ..

Ceo dan je Lesli čekao sakri­ ven, vrebajući trenutak kada će se ukloniti radnici koji su u crkvu Ralfa Diksona unosili nekakve pakete i kada će moći da se nađe licem u lice sa tim đavolom u mantiji. Međutim, vreme je odmicalo, a njemu se nije posrećilo. Uz to, već se hvatao simirak ... Sada je znao da Ralf Dikson igra jednu od odlučujućih ulo­ ga u tom užasnom poslu. Les­ li se Čudio sa kakvom hladno­ krvnom sigurnošću funkcioniše ceo taj morbidni lanac. Naslućivao je konstrukciju or­ ganizacije, iako još nije znao sasvim tačno da li je lažni sve­ štenik zaista sam na čelu sve­ ga toga. U svakom slučaju; mo­ rao je da se suoči sa njim. I, kada su radnici konačno završili svoj posao, i kada su kamioni otišli, Lesli je bio sp­ reman. Još uvek je bio u kos­ timu sveštenika, račimajući da će tako lakše prići Diksonu. Dovezao se pred crkvu kada je

NINĐA 133

noć već uveliko zacarovala. Nebe je bilo prepuno zvezda, a sjajni, veliki mesec lio je svo­ ju bledu svetlost na čudnu gra­ đevinu sa ogromnim krstom na čudnovat način. Prizor je ličio na scenografiju filma stra­ ve i užasa. Nije imao nameru da se kri­ je. Izašao je iz automobila i krenuo ka lažnoj crkvi sasvim otvoreno. Video je svetlost iza prozora. No, velika ulazna vra­ ta su bila zaključana... Nije primetio zvonce, pa je snažno pokucao. Niko nije odgovorio. Lesli je ponovio pokušaj, ali ni pos­ le dugog, upornog kucanja ni­ ko nije odgovarao. Približio se jednom od prozora u prizem­ lju ne bi li video šta se doga­ đa u unutrašnjosti zgrade, ali nije uspeo da vidi ništa. Kon­ centrisao se koliko god je mo­ gao, ali njegova osećanja kao da su pipala u mraku i — ni­ su ništa uspevala da dotaknu. U jednom trenutku mu se uči­ nilo da je sasvim moguće da Ralf Dikson uopšte nije unu­ tra. Međutim, Lesli je odlično vi­ deo da je upravo lažni svešte­ nik ispratio poslednje kamiondžije kada je taj posao oko pretovara bio gotov. Video ga je i kada je ušao u »crkvu« i

NINĐA 133

zatvorio vrata iza sebe. No, bu­ dući da je bio uvežban da ne veruje ni svojim običnim ču­ lima ni svojoj memoriji, zak­ ljučio je da^ne postoji drugi način da proveri da li je Ralf Dikson unutra ili nije, osim da uđe u »crkvu«. Očekivao je sigurnosne bra­ ve, alarme i sva ta čuda. S ob­ zirom na to da je zgrada bila puna robe koja bi zasigurno nekome mogla biti primamlji­ va. Međutim, ušao je lako, na sporedna vrata, na kojima je b’ la brava koia se otvarala la­ kim pritiskom prsta. Sa lako­ ćom se kretao kroz prostorije koje nisu bile osvetijene^ oslu­ škujući. Mogao se zakleti da u zgradi nema živog stvora, osim nekoliko miševa, što su gotovo nečujno strugali negde u zido­ vima. .. Otvorio je vrata koja su vo­ dila ka velikoj sali, onoj za ko­ ju je Ralš Dikson tvrdio da služi i za bogosluženja. U dnu prostorije je svetlelo nekoliko sijgilica na stropu. To je bilo ono svetio koje je Lesli vi­ deo spolja. No, nije bilo ni tra­ ga ni glasa od Ralfa Diksona. Popeo se na sprat. Većina prostorija tamo uopšte se nije koristila. Sobe su bile avetiniski prazne, izuzimajući go­ mile smeća i prašine. U nekim

73

sobama su bili sanduci sa kon­ zervama. U jednoj čak i neko­ liko poljsldh kreveta... Ali, »sveštenik« te čudne crkve ni­ je bio tu. Tek na trećem spratu je pro­ našao prostoriju koja je Ral­ fu Diksonu, očigledno, služila kao stan. Dve sobe su bile pri­ lično uredne i prilično dobro opremljene nameštajem. Osim nameštaja tu je bio i kompju­ ter, telefaks, nekoliko telefon­ skih aparata, kopir-mašina, ma­ gnetofon. .. Uz jedan zid je sta­ jala polica, brižljivo zaključa­ na, nalik na kartoteku. Lesli je pomislio: »Biznismen! Ovaj pop je pravi biznismen. Samo mu je posao veoma cm , skoro đavolski!« Znao je da uvek ima vremena da se upozna sa dokumentima 0 poslovanju Ralfa Diksona. Zato nije gubio vreme na ispi­ tivanje sadržaja njegovih kom­ pjuterskih memorija ili karto­ teke. Lesliju je bio potreban živ Ralf Dikson... ^ Međutim, činilo se da u zg­ radi nema nikoga, a najmanje Diksona. Dva puta je Lesli veo­ ma pažljivo obišao celu unu­ trašnjost z ^ a d e ... Nije bio zbunjen. Bio je samo oprezan. 1 — bio je uveren da je Ralf Dikson oprezan, čak sumnji­ čav. U svakom slučaju, bilo je

74

jasno da je »sveštenik« rešio da ne risdkuje u slučaju bilo kakve pósete. Lesli je bivao sve uvereniji da postoji još neka, tajna pro­ storija u zgradi... Ili?!? Da! Sinulo mu je! Pošto njegov is­ tančani ratnički osećaj — haragei — uopšte nije reagovao, što je samo značilo da zaista nema nikoga u zgradi, jedini mogući odgovor je bio da je Ralf Dikson napustio zgradu. Pitanje je bilo kako? »Tajni izlaz!«, mislio je Le­ sli i pokušao da zamisli da je on vlasnik te zgrade i da želi sebi da obezbedi odstupnicu za koju niko drugi neće znati. To je ličilo na mentalnu igru, me­ đutim, bilo je svakako više od toga. Itagu-kai kogino — ta­ ko se zvala veština, koju su is­ točnjački učitelji borilačkih veština pozajmili iz starog ja­ panskog pozorišta. Jer, kao što glumac mora da se uživi u ulo­ gu koju mu nameće predstava, tako i borac mora da se uživi u ulogu neprijatelja protiv ko­ ga se bori, da bi ga bolje upo­ znao i, naravno, pobedio___ Podnim je bio logičan odgo­ vor, ali je bio i suviše očigle­ dan — da je neko hteo da za­ misli gde bi se nalazio tajni prolaz prvo bi tražio u podru­ mu. Zato je Lesli vrlo pažljivo

NINĐA 133

pretražio prizemlje. Nije pro­ našao ništa iako je, inč po in^, ispipao svaki zid na tom ni­ vou. .. A onda se setio* jednog crte­ ža. Video ga |e samo jednom, dok je još sti^irao, ali mu se urezao u sećanju. Bio je to deo plana nekakve renesansne gra­ đevine iz petnaestog ili šesnae­ stog veka, iz Italije. Vlasnik nekog zamka je želeo da sag­ radi tajni prolaz, ali da niko, osim njega (i graditelja, koji je, normalno, odmeili po zavr­ šetku radova bio pogubljen) ne zna kako prolaz jiinkcioniše. I, prolaz je napravljen — u ob­ liku spiralnog tunela koji se spušta sa četvrtog sprata, ra­ vno u podzemlje, nekoliko ja­ rka ispod nivoa podrum a... »Nemoguće da se baš toga setio«, pomislio je Lesli, ali je ipak morao da proveri... Naravno, bogovi su bili na njegovoj strani, kao što su uvek na strani hrabrih i vernih. Kada se popeo ponovo na sprat i kada je ponovo obišao sve prostorije, ugledao je ono što mu je, prilikom prvog obi­ laska, prom aklo... Tragovi u prašini u jednoj od onih praz­ nih soba! Tragovi su vodili ravno do prozora, ali — išli su samo u jednom pravcu! Onaj ko ih je

NINĐA 133

napravio ušao je u sobu, ali ni­ kada iz nje nije izašao! Lesli se sam sebi čudio kako mu je uspelo da prilikom prvog obi­ laska prostorija propusti to da v id i... Izlaz se nalazio neposredno ispod prozora. Zaista, bio je to uzak tunel u zidu, koji se spu­ štao blago nadóle, poput tobo­ gana. Onaj ko je hteo da iza­ đe na taj način trebalo je sa­ mo da pomeri ploču, uvuče se u tunel^ i pusti da ga strmina ponese ^nadóle... Lesli je upravo to i učinio. Nije gubio vreme. Tunel ga je odneo brzo i lako i nije se iz­ nenadio kada je prolaz napra­ vio okuku, ulevo, a zatim, sp­ rat niže, još jed n u ... Izgleda­ lo mu je da je i Ralf Dikson imao slično obrazovanje iz ar­ hitekture »Svestenikov« tunel bio je' savremenija kopija re­ nesansnog tunela iz prastare Italije. Konačno, prolaz se za­ vršio verocv^tno negde u zem­ lji ispod podruma, jer, kada je strmina izgubila svoj nagib, timel je počinjao lagano da se penje, pod veoma malim uglom. Jedino je sada ceo prolaz bio širi, viši, i širio se kako je odmicao. Tako Lesli uskoro vi­ še nije morao čak ni da ide kroz njega pognut.

75

Nije bilo nikakvih vrata. Po zidovima tunela su bile raspo­ ređene male sijalice, tako da se čak dobro i videlo i kreta­ nje kroz tajni prolaz Ralfa Di­ ksona je bilo la k o... Lesli se pitao gde će izaći... No, potrajalo je još nekoli­ ko minuta pre nego što se tu­ nel završio — u unutrašnjos­ ti nečega što je morala biti garciža ili automehaničarska radionica. Vrata koja su iz tu­ nela vodila u radionicu uopš­ te nisu ni bila zaključana i Le­ sli se našao u prostoriji krca­ toj alatom, ispunjenoj mirisi­ ma benzina i u lja ... Ni u radionici nije bilo ni­ koga. Lesli je prišao vratima koja su iz radionice vodila na­ polje u prostor prekriven mra­ kom. .. Haragei je počeo pola­ ko da pulsira u njegovoj sves­ ti. Opasnost je tu negde... Ni ta vrata nisu bila zaklju­ čana! Ali, kada je prošao kroz njih, shvatio je da Ralf Dikson uopšte nije naivan protivnik. Naprotiv! Na prostoru ispred te radio­ nice, nalik na parkiralište, sta­ jala je gomila. Tridesetak oso­ ba kojima je, čak i u tami, Le­ sli video u rukama palice za bezbol, lance, metalne poluge... — Dobro došao! — izgovo­ rio je neko iz te tame koja se

76

NINĐA 133

kroz rulju činila još tamnija. žavala i sada su već bili na — Dugo smo te čekali. Šta te desetak koraka od njega. je zadržalo? Nije odgovorio. "Samo je sta-' U jednom jedinom trenutku jao i procenjivao na koju stra­ koji se mogao izmeriti samo nu prvo da udari. Jer, iskustvo desetinom hiljaditog dela se­ mu je govorilo da ne sme da kunde, Lesli Eldridž se pret­ sačeka njihov napad. Morao vorio u ninđu, ratnika sudbine je da napadne prvi i da napad­ koja mu je, eto, dodelila broj­ ne b rz o ... Sačekao je da mu se pribli­ ne protivnike, ali od kojih ni­ že na nekih pet ili šest kora­ jedan ninđa ne sme da ustuk­ ka, a onda se pokrenuo! ne! Izabrao je onu stranu gus­ Nije mu bilo prvi put da protiv sebe ima gomilu i znao tog polukruga na kojoj mu se je da ima prednost. Ta pred­ činilo da ima više protivnika. nost nije bila u snazi i svaka­ Uskočio je među njih mekanim ko ne u broju, ali je bila u skokom, poput mačke, ali su umu. Bio je duboko svestan da mu udarci bili žestoki, pakle­ može brže i bolje da razmišlja no žestoki... Udario je poput munje. Nje­ od njih. govi udarci za protivnike behu Nije dolazilo u obzir da po­ nevidljivi, ali pogubni... Još kuša da se povuče, iako je imao u skoku je udarcima obe noge osečaj da bi sa lakoćom uspeo izbacio dva protivnika iz dalje ponovo istim putem da se vra­ borbe, istovremeno udarcima t i — kroz Diksonov tunel. Ali, obe ruke pogađajući drugu logika stvari mu je govorila da dvojicu koji zakrkljaše i sruši­ je »sveštenik« verovatno Sjlič- še se na zemlju, nemoćni da nu zamku već postavio i na nastave... drugoj strani tunela. U svakom Doskačući okrenuo se oko slučaju, Ralf Dikson je uspeo sebe i pogađajući nepogrešivo, da mu pokvari planove. Pre u prolazu čupajući jednom od svega, propao je pokušaj da se protivnika metalnu šipku iz susretne licem u lice sa tim đa­ ruke! volom! Sada je bio naoružan i lako — Pa, šta sad misliš?! — upi­ je odbio udarac lancem, da bi tao je neko iz gomile koja se gotovo istim pokretom zadao u polukrugu oko njega pribli­ dva udarca metalnom šipkom.

NINĐA 133

lomeći rebra oko sebe kao da ga ne napadaju grubi, snažni muškarci, već kao da se bori protviv vazduha — kao u kat i... U magnovenju je video uzdi­ gnutu palicu za bezbol iznad svoje glave. Ne okrećući se uzmahnuo je metalnom šipkom i stravično brzim i snažnim uda­ rcem prepolovio tu palicu, u povratku pogađajući onoga ko­ ji je palicu držao, šipkom po glavi! Uzmakao je nekoliko kora­ ka dok su ranjenici počeli da jauču i već je bio na drugoj strani, tamo odakle su dolazi­ li drugi napadači, još ne sas­ vim svesni šta se događa u toj polutami, i sigurno potpuno nesvesni da protiv sebe imaju oluju! Blokirao je nekoliko udara­ ca istovremeno, kao mačem, sekuči nisko oko sebe, što je za rezultat imalo nekoliko po­ lomljenih cevanica. Ali, sada oni više nisu ni mogli da na­ padaju odjednom, jer su bili na suviše malom prostoru, već su uzmahivali svojim oružjem skoro naslepo, pokušavajući da ga dokače i mnogi od njih je primio udarac namenjen njem u... Ninđa odskoči unazad tek da bi stekao bolji uvid u tu

77

gomilu koju je porazio i pre nego što su oni bili svesni da je borba počela. Video je rezultat svog napa­ da — desetak ljudi je ležalo, cvileći i urličući od bolova. Os­ tali su stajali u zbunjenoj go­ mili, uzdignutih palica i lana­ ca, ali sasvim nemoćni da os­ misle bilo kakav napad. U njih se uvlačio strah... — Jesi li ti đavo?! — upitao je neko iz gomile grubim gla­ som, pokušavajući da ohrabri sebe, ali i da pruži svima bilo kakav, makar i najbleđi izgo­ vor da ustuknu, odustanu od dalje borbe i jednostavno pobegnu sa mesta događaja. Još uvek su bili opasni, pro­ sto zato što su bili tu i Lesli je to znao, kao što je znao da mora da napadne još jednom da bi im konačno raspršio ilu­ ziju da uopšte mdgu nešto da urade... Uskočio je među njih po treći put, ali iako je delio uda­ rce i levo i desno, nešto kao da nije bilo u redu i posle ne­ koliko sekundi on postade sve­ stan toga... Oni se nisu branili! Oni ni­ su ni napadali! Jednostavno su stajali, još uvek nemoćni da se povuku, zapanjeni njegovom veštinom, i samo su primali

78

udarce, kao da primaju kaz­ nu. .. Lesli odskoči unazad i zastade. Neka čudna tišina zavla­ da na tren — čak ni ranjenici nisu ječa li... Onda se gomila rasprši po­ put vrabaca, odbacujući u lu­ dom, prestravljenonf trku svo­ je palice, šipke i lance. Pred­ stava je bila gotovo. Lesli nije obratio pažnju čak ni na ranjenike koji su poku­ šavali da pobegnu vukući se po zem lji... Razmišljao je o Ralfu Diksonu. Pitao se gde može da ga pronađe...

NINĐA 133

— Nadam se samo da ova naslovna strana nije došla pre­ rano — rekla je Sumiko. Mis­ lila je na Leslija i ono što je on trebalo da uradi u celoj stvari. — U svakom slučaju, imam osećaj da smo uradili dobar posao — rekao je Pit. Sumiko je pogledala na svoj ručni časovnik. — Frenk Fišer kasni. Kao i svi novinari. — Mora da je imao naporan dan, dole, u Luminosi — nas­ mejao se Tabasko Pit ispijaju­ ći drugu kriglu piva. — Mene zanima više... Gde li je Lesli sada? — I on će se pojaviti — re­ kla je Sumiko. — Tako je re­ kao, a njemu uvek treba verovati. — Aha! — rekao je Pit. Čekali su još desetak minu­ Ispred Tabasko Pita, na sto­ ta pre nego što je u restoran lu luksuznog restorana na Drajv aveniji, stajale su raši­ ušao Frenk Fišer. Po načinu na rene novine. Najnoviji broj koji je ušao u restoran moglo »Tribjuna« sa naslovnom stra­ se videti da mu se u životu do­ nom čiji je tekst več uzburkao gađaju velike, burne stvari. Ne­ krv ljudi širom Amerike. Nas­ kako je izgledao kao čovek ko­ lov je glasio: »PRODAJA DE­ ji očekuje da ga okolina pre­ pozna. Osvrtao se oko sebe i CE — BIZNIS!« — Izgleda da će se naš mla­ tražio tračak priznanja na li­ di prijatelj proslaviti — rekao cima sasvim nepoznatih ljudi, a je Pit osmehnuvši se Sumiko, onda je bio zbunjen kada to koja je sedela preko puta nje­ što je tražio nije nalazio. Još ga. uvek nije shvatao zašto već ni­

NINĐA 133

je slavan, poznat, zašto ga lju­ di ne presreću sa čestitanji­ ma. .. Tabasko Pit mu je mahnuo rukom i novinar je prišao, oče­ kujući da i u očima Sumiko i Pita vidi divljenje za njegov posao, koji je i te kako bio vi­ dljiv na naslovnoj strani »Tribjima«: — Pa, kako je bilo na mek­ sičkoj granici? — upitao je spokojno Tabasko Pit, bez tru­ nke divljenja za mladog novi­ nara. — Jeste li videli?! — upitao je Frenk sa nadom. — Sjajno izgleda, zar ne?! '— Šta? — upitao je nemar­ no Pit. — Aaa... Naslovna st­ rana! To! P a... Nije loše, za početak. — Nije loše?! — reče poma­ lo razočarano novinar. — Sa­ mo »nije loše«?! — Pit je rekao »za početak« — kazala je m im o Sumiko, — Meni se čini da je početak sa­ svim dobar, ali celu stvar tre­ ba odraditi do kraja. Šta si doznao u Luminosi? — Luminosa... Vera Hejs... — novinar je dahtao, taržeći prave feči. Još uvek ,ga nije napuštala zabrinutost zbog to­ ga što niko ne sagledava nje­ govu žumalističku veličinu. — Bilo je sjajno! Ta žena... Ka­

79

kve mi je stvari ispričala! Sve imam snimljeno na traci i kad ovo pokažem u »Tribjimu« pašće na teme! U stvari, vama mogu da kažem ... Nisam ni slutio da sve to oko trgovine decom može da bude tako obi­ mno, veliko, opasno... — Šta se dogodilo sa tom ženom? — upitna je Sumiko. — Uhapšena je, naravno — rekao je Frenk Fišer. — Sama se prijavila policiji. Prethodno je razgovarala sa mnom i sa zamenikom državnog tužioca. Spremna je da svedoči protiv cele bande, u zamenu za imu­ nitet. Ona ima d ecu ... — Prokleta veštica je kona­ čno shvatila da je ipak ljudsko biće — rekao je sa izvesnom žestinom Tabasko Pit. — Lepo se brinula o svojoj deci, pro­ dajući tuđu! — Pomenula je ime nekog Ralfa, sa kojim se sastala sa­ mo jednom, ali koji joj se čini ^a je glavni u celoj toj stva­ r i ... — rekao je novinar. — Znate li nešto o njemu? — Ralf Dikson... - r rekla je Sumiko. — Verovatno je je­ dan od vođa cele bande. Među­ tim, verovatno nikada nećeš uspeti da dođeš do njega, ako uopšte m isliš... — Naravno da mislim! — prekinuo ju je Frenk, prepun entuzijazma. — Razgovor sa

80

takvim čovekom ... Hej! Bilo bi to »Pulicerovu nagradu«! Da li je uhapšen? — Nije i verovatno neće bi­ ti -T— odgovorio je Tabasko Pit. — Zašto? — upita oprezno novinar. — Kanarek je uhap­ šen. To znam. A, koliko čujem, sprema se hapšenje i nekih ljudi koji su od tih prokletih trgovaca belim robljem prima­ li mito. — Još si ti m lad... — rekao je Tabasko Pit pomalo prez­ rivo. — Šta to treba da znači? — upitao je Frenk Fišer, uvređen Pitovim tonom. — To znači, mladiču, da na ovom svetu postoji zakon, ali da on nije najvažnija stvar — iscerio se Tabasko Pit. — Iz­ nad zakona je uvek jedna mno­ go važnija stvar. — Koja? — upita novinar, spreman za raspravu. — Pravda, sinko! Pravda! Zakon često, kao što to več bi­ va, uspeva da zanemari prav­ du, ali pravda uvek nađe svoj p u t,... — pobedonosno izgovo­ ri Pit. Zaista, njegovom argu­ mentu se nije moglo protivrečiti. Frenk Fišer se pokunji. Shva­ tio je da je ono što je rekao Tabasko zaista istina — mož­ da jedna od onih velikih živo­

NINĐA 133

tnih istina koje važe uvek i svugde. Neko vreme je čutao, gledajući sa prikrivenim zado­ voljstvom kako Sumiko čita njegov tekst sa naslovne stra­ ne. Za to vreme je Pit mimo ispijao pivo. Konačno, novi­ nar prekide tišinu: — Da ste samo videli lice mog urednika, Smolenskog! Čovek ne može da vemje! AU, važno je da veruju oni koji treba da v e m ju ... Već sam razgovarao, telefonom, sa vla­ snikom lista. Sutra imam zaka­ zan razgovor sa njim. Nagovestio mi je da mogu da raču­ nam na uredničko m esto... — Čekaj, mladac!—siknu Pit. — Da li ti sve ovo radiš samo zbog slave, uredničkog mesta, love?! — A li... N e... N e.. . — za­ mucao je Frenk Fišer. — Možda smo pogrešili što smo odabrali tebe — reče Ta­ basko. — Jer, vidiš... Ako sve to radiš da bi stekao slavu, no­ vac, položaj u tim tvojim glu­ pim novinama, onda se lako može dogoditi da ti neko, recimo, ponudi da naprosto prekineš da pišeš ovakve stvari u zamenu za slavu, novac i ured­ ničku fotelju. Dešavalo se to i ranije, i boljima od tebe. Re­ ci! Da li bi zaboravio sve to što ti je ta žena u Luminosi

NINĐA 133

ispričala kad bi ti vlasnik lis­ ta rekao da hoće, na primer, da te imenuje za glavnog ured­ nika, ili ortaka u vlasništvu!? — N e ... Nisam ta k o... O vaj... — Frenk Fišer je bio vidno uzbuđen. — Ja se ovim poslom bavim iz čistih pobu­ da, gospodine! — Valjda je tak o... — smi­ renije izgovori Pit, jer ga je Sumiko munula ispod stola, — Biće bolje da je ta k o... Frenk Fišer je zaćutao. Ne­ kako mu se činilo da mu se, osim nagoveštene slave zbog naslovne strane, u životu deša­ vaju neke druge, možda važnije stvari. No, još uvek nije bio u stanju da prepozna kakve su to stvari. Jedino je naslućivao da te promene u njemu imaju veze sa tim parom, čudnim pa­ rom lju d i... Sa tim čovekom koji ga je spremno optužio da je spreman da proda istinu za novac, slavu, položaj, urednič­ ko mesto. Novinar je mislio: »Okej! On, u stvari, ima pra­ vo: Ja se nikada nisam smat­ rao osobom koja može bez ika­ kve naknade da uradi bilo šta. Čak i to što sam se upustio u novinarstvo sa toliko elana... I to sam učinio očekujući sa­ mo da se jednog dana dogodi da imam reportažu koja će po­ dići toliku buku da mene iz­

81

baci na talasu senzacije, kako bih mogao da svima kažem da sam to ja uradio. Slava?! Da! Očekujem slavu. Novac? Pa, svi vole da imaju novac... Po­ ložaj u društvu?! Zar to ne ide zajedno? Posle ove naslovne strane i posle svega što ću još napisati o toj d eci... Sigurno je da ću uspeti u profesiji, a li... Da li sam spreman da to prodam z a ... Ne! Ipak, Je­ dno veliko, definitivno NE! Ako sam već novinar, a ova naslovna strana to dokazuje, onda to hoću da budem do kraja!« Razmišljajući, Frenk nije ni primetio da su za stolom do­ bili društvo. Tabasko Pit i Su­ miko su pridošlicu pozdravili samo pogledom, a kada je no­ vinar trepnuo, vraćajući se iz dubokog razmišljanja, ugledao je preko puta sebe mladog čo­ veka osmehnutog lica, čeličnih, mirnih očiju, koji je oko sebe širio nešto veoma pozitivno... —• O vaj... Izvinjavam se — reče novinar. — Nešto sam se zamislio. Nisam primetio d a ... — Ja sam Lesli Eldridž — rekao je čovek koji im se pri­ družio spokojno. Zatim:o— Na­ ravno, ti ćeš odmah posle na­ šeg susreta zaboraviti moje ime, kao što ćeš zaboraviti i

82

sve što ti budemo ikada rekli. Razumeš li? — Je r da je sladak? — Ta­ basko Pit se obratio Lesliju, misleći na Frenka. — Nevinaš­ ce u zverinjaku novinarstva! Ipak, uz našu malu pomoć, do­ mogao se naslovne strane. Je­ si li video? — Na putu od Jute dovde postoji samo ta naslovna stra­ na — reče Lesli. Gledao je u novinara, ali je jednu ruku držao na ruci mlade Japanke, što Frenku nije promaklo. — Oprostite... — reče Frenk pomalo stidljivo. — Nekako imam osećaj da ste vi nekakav vođa ove naše male grupe, pa čak i da, na neki način, vodi­ te m ene... — To nije važno — reče Les­ li. — Važno je ono što još tre­ ba da čuješ i važno je ono što ćeš napisati. — To svakako! — složio se spremno Frenk. — Vidiš, Frenk — oglasi se Sumiko. — Ovde i sada presta­ je naše druženje. Od sutra ćeš morati sam. Mi smo ti rekli sve što smo znali. Više ti ne možemo ništa reći. I, naravno, zakleććš se pred svima, pa i pred Bogom ako treba, da nas nikada nisi video, niti smo ti ikada rekli bilo šta ...

NINĐA 133

— Narode, ja zaista ne r^azumem! — reče Frenk, poku­ šavajući da izgleda zrelije ne­ go što je, u stvari, bio. — Za­ što vi sve ovo radite? Mislim, niste od policije. Niste nekak­ va državna agentura niti bilo šta slično. Ipak, koliko se meni čini, baš ste vi uspeli da ras­ krinkate tu bandu... Zašto?! Zašto?! Lesli Eldridž se samo tajan­ stveno osmehivao. Sumiko je ćutala na neverovatno Ijubak način, Tabasko Pit se iscerio gotovo agresivno prijateljski i rekao: — Kad porasteš, shvatićeš! Frenku Fišeru se ote uzvik. Nije znao da li da se uvredi ili da se nasmeje šali na svoj račun. Odlučio se za ovo dru­ go. Zatim je upitao: — Imate li još nešto za me­ ne? Za rastanak... — U stvari,.. Imamo — re­ če Lesli. — Možemo ti samo reći da će se poslednji čin ig­ re sa tim kretenima odigrati u hotelu »Kodiak« u San Veliju. Ne znam tačno kad. Tvoje je da se pobrineš i stigneš na vreme, — Čekajte! A taj R a lf... Di­ kson! Šta je sa njim? — upita novinar. — ' On je mrtav — rekao je sasvim ozbiljno Lesli Eldridž.

NINĐA 133

— Možda još to ne zna, ali je sasvim sigurno vrlo, vrlo mr­ tav čovek. Frenku Fišeru se upališe la­ mpice za uzbunu. Počinjao je da naslućuje nešto što mu je u spalilo m aštu... — Kako?! — izgovorio je ti­ ho. Čak se i nagnuo preko* sto­ la da bi izgledao poverljivije. — Hoćete da kažete da ćete ga v i... Da ćete ga vas troje uMti?! — Zar sam rekao nešto sli­ čno? — osmehnu se Lesli. — Ne. Nisam rekao ništa tako. Rekao sam samo da je Ralf Dikson mrtav, ali da je sasvim moguće da će to policija, ili štampa, otkriti malo kasno. — E sad mi tek ništa nije jasno! — priznao je Frenk Fi­ šer. Sumiko, Pit i Lesli se nasmejaše tolikoj prostodušnos­ ti. Onda Lesli izgovori: — Istina nije uvek sasvim jasna, prijutelju... Ali, uvek ostaje istina! Pri tom je Lesli vrlo pažlji­ vo gledao Frenka Fišera u oči i to na takav način da Frenk nije mogao da odvoji p ogled ... Dvadesetak sekundi kasnije već je bio uspešno, čak vrlo Iako hipnotisan.

83

— Nadam se da će nas uspe­ šno zaboraviti — tiho reče Ta­ basko Pit. — Ne brini —- reče Lesli. Zatim su ustali, ostavljajući poluuspavanog Frenka Fišera za stolom. Nisu govorili niš­ ta. Znali su šta predstoji...

Na sredini prostranog parka između dve velelepne zgrade, nalik na srednjovekovne dvor­ ce, stajao je helikopter ispred kojeg su šetkali ljudi sa mašinskim puškama u rukama. Pi­ lot se dosađivao tapkajući u mraku oko velike mašine, če­ kajući da već jednom uzleti. Ogromna neonska reklama na krovu jedne od zgrada je menjala boje upozoravajući sva­ koga na nekoliko milja unao­ kolo da se to mesto zove »Ho­ tel Kodiak«. Gosti hotela, baš kao i pa­ cijenti nadaleko čuvene, priva­ tne klinike, koja je zauzimala celu jednu zgradu hotela, nisu imali pojma šta se dešava u onom krilu hotela koji je bio rezervisan za kancelarije klini­ ke i samog hotela. Gosti su up*

84

ravo dovršavali večeru, opuš­ teni i srečni koliko to samo mogu biti oni koji su mogli da plate apartman u »Kodiaku« po ceni od trista dolara za noć. Niko se nije obazirao na nao­ ružane ljude. Uostalom, svim gostima tog otmenog mesta uvek je predočavano da zbog sigurnosti njih samih moraju da se priviknu na prisustvo ljudi iz bezbednosti. Budući da su gosti bili više nego bogati, shvatili su to kao vrlo poslo­ van gest uprave hotela. Međutim, te noći ljudi iz bezbednosti nisu bili tu zbog gostiju. Bili su tu zbog onoga š^to se događalo u kancelarija­ ma. .. A u kancelarijama je vladao haos. Ljudi sa oružjem preko ramena su se sudarali u poku­ šaju da spakuju sve ono što im je rečeno i da to urade br­ zo. Jedna devojka je vredno uništavala dokumenta na ma­ šini za sečenje papira. Iza kom­ pjuterskih monitora su opera­ teri vredno brisali memorije. Ceo prizor je ličio na evakua­ ciju. I — to jeste bila evakua­ cija! Ronald Garison je bio visok, elegantan muškarac blizu pe­ desetih godina života, sa imiornim očima. Njegov život se sa­ stojao od velikih prevara. To

NINĐA 133

što se događalo u njegovom cai^tvu, jer je on bio direktor hotela i nominalni vlasnik kli­ nike, trebalo je da bude zavr­ šetak još jedne velike preva­ re. Prevare koja mu je dónela milione dolara. Sada je sve bi­ lo gotovo i Garison se trudio da wkloni tragove... Sedeo je za pisaćim stolom, sada potpuno praznim, izuzi­ majući samo jedan telefonski aparat. Ispred njega je kroz polupraznu kancelariju prola­ zilo mnogo ljudi, iznoseći do­ kumentaciju. U uglu je, na fo­ telji, namrgođen i ćutljiv, se­ deo Ralf D ikson... — Nije mi jasno — govorio je Ronald Garison kao za se­ be. — Šta je to moglo da se dogodi? Zašto tako naglo? Ko je pokrenuo lavinu? — Ti si pokrenuo lavinu — izgovorio je siktavim glasom Ralf Dikson — onog časa kada si počeo da-zapošljavaš šljam, narkomane, kurve i probisvete. Govorio si da će raditi za trećinu novca koji bi morao da plaćaš zaista sposobnim ljudi­ ma. Opustio si se. Pouzdao si se u podmićene policajce i sudije. Nadao si se da će zažmu­ riti na sve. Zaboravio si na bezbednost posla... — Nije mi jasno kako je procúrelo? — Garison kao da

NINĐA 133

nije čuo optužbe na svoj ra­ čun. Ili nije hteo da ih čuje. — Govorio si mi da je tvoja organizacija čvrsta... — rekao je Dikson. — Uveravao si me da nam niko ništa ne može. U •stvari, sve je bilo na tako klimavim nogama da je bilo dovoljno da nestane samo ne­ koliko tvojih dripaca, pa da se sve sruši... I da dospe u šta­ mpu! — Nisam očekivao da če se ovako završiti... — rekao je Garison. — Ti si kreten, Roni! — pre­ zrivo je izgovorio Dikson. — Koliko još vremena imamo? — Mislim da ćemo sve us­ peti da spakujemo do pono­ ći. .. U tom trenutku je bilo nešto iza devet. Na San Veli se uve­ liko spuštao gust mrak. Hotel se nalazio nekoliko milja od najbližeg naselja. . . Gosti hotela i klinike još uvek nisu ništa znali. Čim je Garison doznao da je »Trib­ jun« počeo da štampa priču o »Kodiaku«, potrudio se da svu štampu koja je stizala do ho­ tela zaustavi. Naredio je svo­ jim ljudima da televizore u so­ bama podese tako da se ne mogu gledati lokalne vesti, ko­ je su već počele da prenose na­ pise iz »Tribjima«, Ali, i on i

85

Dikson su bili svesni da to ne može potrajati. Konačno, iz San Franciska im je javljeno da su već potpisani nalozi za hapšenje... — Ko je taj Fišer? — upita Ralf Dikson. — Jesi li prove­ rio? — Razgovarao sam jutros sa Smolenskim — rekao je Gari­ son. ■— I sam znaš da je on bio na našem spisku... Ali, re­ kao je da više nije mogao ni­ šta da uradi. Stvar je izmakla njegovoj kontroli. Bio je ucenjen. Vlasnik »Tribjuna« ga povlači sa uredničkog mesta... Frenk Fišer, prokleto piskara­ lo! Novinarčić kome se posre­ ćilo! Ni Smolenskom nije ja­ sno odakle sve te činjenice Fi­ šeru. .. — Da li je umešana policija? — upita Dikson. , — Od njih nije ništa krenu­ lo — rekao je Garison. — Na­ ši ljudi iz policije su mi rekli da su i oni prozvani, da se i o njima p iše... Mnoge glave će pasti, izgleda... — Nadam se da ti je jasno da će pasti i tvoja, ako ne us­ pemo' da se izvučemo odavde — zarežao je Ralf Dikson. — Sve je isplanirano — uz­ dahnuo je Garison. — Helikop­ ter nas čeka. Prebaciće nas do Sijetla. Tamo nas, na aerodro­

86

mu, čeka avion na redovnom kargo letu za Panamu. Naša veza u Panami je već obezbedila prevoz do Perua... — Novac!?! — Sve što imamo ovde, no­ simo sa sobom — rekao je Ga­ rison. Ralf Dikson je razmišljao. Slagao je kockice po ko zna koji put u poslednja dvadeset četiri časa. Naslovna strana »Tribjuna« eksplodirala mu je u lice prethodne večeri i od­ mah je shvatio da mora reagovati strašno b rz o ... Da mora pobeći! Ali, ma koliko poku­ šavao da pronađe zamršene od­ govore, oni su mu izmicali. Ni­ je mogao da dokuči tajnu — ko je raskinuo njegov veliki la­ nac? — Vederalci?! — rekao je Gaiison. — Možda su federalci? — Federalci ne ubijaju, a mnogo tvojih ljudi je ubijeno ili nestalo, a to je bio početak cele stvari. Roni — prezrivo iskrivi usne Ralf Dikson. — Oni rade po zakonu, a nije po zakonu... Tada zastade. Učinilo mu se da je na prozoru kancelarije, iako su se nalazili na drugom spratu, vidi neko lice, ili bar senku koja je imala oči. Trep­ nuo je da bi »izbistrio pogled.

NINĐA 133

ali kada je po drugi put pogle­ dao tamo, u oknu nije bilo ni­ koga. Lagano, bez žurbe je us­ tao, vadeći svoj »luger« iz fut­ role ispod pazuha... — Šta?! — upitao je Gari­ son osvrćući se ka prozoru, ku­ da se uputio Dikson. Dikson nije odgovorio. Pri­ šao je prozoru držeći se po strani i pogledao kroz staklo. Nije uspeo ništa da vidi. Onda je naglo otvorio prozor! Nagnuo se preko ram a... Pogledao je na sve strane. Ni­ koga nije bilo, i samo je mo­ gao da pomisli: »Haluciniram! Po ovakvoj fasadi, bez izbočina, niko živ se ne bi mogao popeti na drugi sprat!« — Pa, mi smo na drugom spratu, čoveče! — rekao je Ga­ rison. — Zar misliš da nam odatle preti opasnost?! U tom trenutku je jedan od naoružanih ljudi ušao na vra­ ta. Pogledao je u Diksona, a zatim rekao Garisonu: — Gazda... Sve je gotovo! Kompjuterske memorije su iz­ brisane. Onaj deo dokumenta­ cije za koji ste rekli da se unitši, uništen je. Ostalo je spakovano i ubačeno u helikopter. Ronald Garison je ustao sa stolice. Uzdahnuo je sa izves­ nim olakšanjem i rekao:

NINĐA 133

— Vreme je! Čeka nas dug put. Ralf Dikson je vratio svoj pištolj u futrolu. Cutke je kre­ nuo ka vratima... Na um mu je padala samo jedna reč — »poraz«! Osećao se poraženim, samo nije znao ko je pobednik. Jedino je slu­ tio da je pobednik neka prav­ da, ona koju nije priznavao i protiv koje se borio ceo život. Pravda zasnovana na zakonima, koje nije poštovao niti hteo da poštuje. U ratu protiv ce­ log sveta, eto, sada je bio po­ ražen. Morao je da beži. Činje­ nica da ga negde tamo, u sve­ tu, na šifrovanim računima, čekaju milioni dolara nije uma­ njivala osećaj poraženosti, Ralf Dikson je razmišljao o deci koju je kupovao, proda­ vao, čak i ubijao. Nije osećao grižu savesti zbog toga. Uosta­ lom, on se ponosio time što uopšte nema savesti. Ali, pro­ klinjao je dan kada se upleo u taj posao. Ispostavilo se da ga je to uništilo... Bio je svestan da će sada morati da počne da gradi is­ početka neko svoje zamišljeno zločinačko carstvo... U razmišljanju ga je preki­ nuo Garison, koji reče: — Deca!

87

— Šta »deca«? — upita Di­ kson. — Imamo troje u istočnom krilu, u apartmanu klinike *— Garison preblede. — Znaš... Za ono presađivanje moždine... Treba ih hitno evakuisati. Oni takođe mogu biti dokaz! — Imaš dovoljno ljudi — frknu nezadovoljno Dikson. — Što se mene tiče m o ^ ih i ubiti, samo da ne budu ovde kada dođu panduri iz Friška. Garison nestade kroz duga­ čak hodnik tražeći ljude koji bi sklonili troje siročadi. Nije uopšte mislio na decu — mis­ lio je na dokaze... Ralf Dikson je stajao neko vreme u hodniku, a onda laga­ no krenuo niz požarne stepeni­ ce. Ispred njega su išla dva na oružana pratioca. Iza njega još tri. Jedan od ljudi je nosio ve­ liku torbu. Čovek nije znao šta sadrži torba, ali je zato Ralf Dikson to znao suviše dobro. Unutar je bio sav novac koji se zatekao na klinici i u hotelu — preko šest stotina hiljada dolara! Nije mu padalo na pamet da sve to deli sa Garisonom. Uop­ šte, Ronald Garison se poka­ zao kao vrlo nepouzdan. Čak j@ zaboravio na tu decu,..

88

U istočnom bloku zgrade Ro­ nald Garison je trčao kroz ho­ dnik, praćen jednim naoruža­ nim čovekom. Zurili su prema apartmanu u kome sii bila za­ ključana deca. Garison je ob­ jašnjavao čoveku: — Moraš da uzmeš automo­ bil i da ih odvezeš bilo kuda. Što dalje to bolje. Možeš da ih ostaviš pred nekom crkvom ili da uradiš sa njima šta ti je v olja ... Razumeš! ?1 Jedino što tu decu ovde ne sme da zatek­ ne policija! Covek je klimnuo glavom, ali je njegovim umom teklo jedno sasvim drugo razmišlja­ nje: »Ako Garison govori o po­ liciji koja samo što nije došla, onda je i meni pametnije da ne budem tu kad se to dogo­ di! Baš me briga za decu. Uze­ ću ih samo dok on vidi, a pos­ le. .. Važno je da ću imati kola kojima mogu da zbrišem!« Zaustavili su se ispred vra­ ta apartmana. Garison je ko­ pao po džepovima, više nego žurno, tražeći ključ. Kad ga je našao, gurnuo ga je gotovo pa­ ničnim pokretom u bravu... — Kako?! — zapanjio se ka­ da je ušao u apartman. Deca nisu bila unutra! Pro­ zori, na trećem spratu, su bi­ li širom otvoreni. Garison “iie

NINĐA 133

dotrčao do prozora misleći: »Prokleta deca su iskočila!« — Koje je ovo zezanje? — upitao je njegov pratilac. U tom trenutku su se vrata apartmana zatvorila. Istovre­ meno se ugasilo svetio... Ronald Garison je čuo neka­ kav slab fijuk, zatim nešto kao štucanje izmešano sa krkljanjem i zvuk pada nečeg teš­ kog na p o d ... Nekoliko sekundi kasnije su mu se oči privikle na tamu, koju je presecala obojena sve­ tlost velike neonske reklame na krovu zgrade. I — video j e . .. Covek koji ga je pratio ležao je na podu, a glava mu je bila odvojena od tela! Ronald Garison jeknu prigu­ šeno. Nagli talas užasa ga je udario poput moždanog udara. Učinilo mu se da je ogluveo i oslepeo na tren. Od silnog st­ raha nije bio u stanju ni da pomeri prstom. ., — Deca su na sigurnom — rekao je jedan glas koji je zvu­ čao kao da dolazi iz groba. Ga­ rison nije mogao videti kome pripada. Kolutao je očima, još uvek potpuno ukočen, pokušavaju­ ći da vidi ko to govori. Mozak

NINĐA 133

89

raspoloženju, mu nije radio i uopšte nije po­ sti, u dobrom kušavao da razmisli o okolno­ kretali na večernje zabave. Je­ stima u kojima se našao. Znao dan deo njegovog života — ra­ je samo da se vrlo lako može zmišljao je — bio je završen. dogoditi da se i on nađe na Onog časa kada helikopter uz­ podu, glave odvojene od tela, leti počeće drugi. Neizvesniji, a ko i kako će to učiniti uop­ ali jedino m oguć... Na dvadesetak koraka od šte mu nije bilo važno... Strah mu je hujao kostima i očeki­ helikoptera Dikson se okrenuo vao je da se suoči sa samim čoveku koji je nosio torbu sa novcem: đavolom! — Zbogom! — reče glas iz — Ubaci to u helikopter! — rekao je. — Ti i još jedan ... tame. Ronald Garison nije osetio Ukrcajte se! Čovek sa torbom je zastao. apsolutno ništa. Nije čuo niš­ ta. Samo su mu se oči napuni­ Niko mu nije rekao da će i le tamnim, beskrajnim stra­ on morati da leti: hom i . .. — Ja nemain nameru... Srce mu se zaustavilo! Ose­ — Nećemo daleko — slagao tio je stravičan pritisak u uši­ je Dikson- Ionako je imao na­ ma. Pokušao je da otvori usta meru da te ljude iskrca negde kako bi udahnuo još malo vaz­ usput. Jedino što je želeo da duha, ali naprosto to nije mo­ mu se pri ruci nađu naoruža­ gao da učini. Izgledalo mu je ni ljudi u slučaju potrebe. Ralf kako mu srce stoji satima, ia­ Dikson je uvek bio vrlo opre­ ko je sve trajalo samo nekoli­ zan. ko sekundi... Čovek je slegnuo ramenima Onda se srušio na pod! Bio i pogledao ostale telohranitelje. je mrtav! Jedna tamna senka se nag­ Ni oni nisu bHi raspoloženi da nula iznad leša, tek da utvrdi lete, ali se jedan od njih ipak da je Ronedd Garison umro — od lu čio... — Pali motore! — viknuo je od srčanog udara... Ralf Dikson nije više razmi­ Dikson pilotu. — Odmah uzlešljao o Garisonu. Zurio je pre­ ćemo! — A gospodin Garison?! — ma helikopteru. Nije se osvr­ tao na osvetljene prozore ho­ upitao je pilot koga je Garison telskih salona iza kojih su go­ i iznajmio.

90

NINĐA 133

Pakla mu! Gubimo gori­ — On neće sa nama — re­ kao je hladnokrvno Dikson. — vo! Požuri! — Šta to treba da znači?! Pilot je uskočio u kabinu. — urliknuo je Ralf Dikson. — Njega se nije ticalo ni ko ga Uzleći! je iznajmio, ni ko će da leti — Rekao sam da gubimo go­ sa njim. Bio je sjajno plaćen rivo! — viknuo je pilot. — Ne­ za taj let, iako je dobro znao ćemo daleko stići ako uzletim! koga vozi. Još tog jtura je pro­ — Pasji sine! — Dikson iz­ čitao »T ribjun«... vuče svoj ^pištolj i uperi ga Ralf Dikson je zastao osvr­ ■prema pilotu. — Izbušiću ti nuvši se da vidi da li Garison kukavnu glavu ako odmah ne stiže. Zadovoljno se iscerio ka­ uzletiš! Meni nisu potrebne da je video da njegovog orta­ gluposti o gorivu! Znam da ti ka nema. Tada je moćni motor je Garison naredio da ne uzle­ velikog helikoptera zazujao, pa tiš bez njega! Uzleći! zapištao, a onda su elise poče­ U tom času su odjeknuli pr­ le da se okreću i buka je pos­ vi pucnji spolja. Ralf Dikson tajala sve ja ča ... Lažni sveštenik je zakoračio na tren zaboravi pilota i okieprema letelici i već je spustio te se prozoru... Video je nekoliko svojih teruku na dovratak helikoptera lohranitelja kako dižu oružje kada se začuo nekakav drugi zvuk — nešto slično fijuku i pucaju na nešto što se, u po­ strele kroz vazduh. Ralf Dik­ lutami, kretalo brzinom zbog son se hitro okrenuo ne bi li koje se činilo da se uopšte ne ustanovio odakle neobičan radi o ljudskom biću. To neš­ zvuk dolazi, ali nije uspeo ni­ to je bilo nalik na veliku, sna­ šta da vidi. Uskočio je u heli­ žnu i veoma tamnu senku koja kopter i povukao vrata za so­ se kretala kao da ne poznaje zakone zemljine teže, u predu­ bom. . — Uzleći! — viknuo je pilo­ gim i previsokim skokovima, brzinom koja je jednostavno tu. Motori helikoptera pojačaše poništavala dejstva ispaljenih i velikai čelična ptica je već zrna, koja su tako nešto brzo počela da se ljulja, odvajajući morala da promaše, bez obzi­ se od tla, kada je pilot drek­ ra iz koje blizine bila ispalje­ na. nuo:

NINĐA 133

Lažni sveštemk je bio fasci­ niran. Činilo inu se da neće moći da odvoji pogled od tog prizora, bar dok ne utvrdi šta je to ili ko je to. Video je ka­ ko se ta velika, crna senka za­ ustavlja i pretvara u ljudsku figuru obučenu u kostim nind e ... Taj prizor izaziva osećanje zbunjenosti kod Ralfa Dik­ sona, a ako je postojalo nešto što je mrzeo kod sebe bio je to osećaj zbunjenosti! — Prokleti kučkin sin ... — šapnuo je Dikson, a onda se ponovo okrenuo pilotu i vik­ nuo: — Uzleći! — Nema šanse! — odvratio je pilot pokazujući na instru­ mente. — Gubimo gorivo tak­ vom brzinom da ne možemo leteti duže od nekoliko minuta. Moram da vidim šta se dešava sa rezervoarom! — Boga mu! Požuri! — ko­ načno se složio Dikson i pono­ vo pogledao ka parku... Ljudi iz bezbednosti više ni­ su pucali. Sada su bežali. Jer, u međuvremenu, dvojica od njih su d ili pogođeni nečim što je ninđa na njih hitnuo iz ru­ ke, ali nečim što je bilo ubo­ jito poput olovnog metka.

91

Pilot, međutim, nije imao vremena da gleda taj čudnova­ ti obračun u parku. On je obi­ šao helikopter i sa lakoćom ut­ vrdio da je glavni rezervoar pocepan — na njemu je bila pukotina dugačka oko dve sto­ pe i Široka pola inča, i iz toga se izlivalo gorivo, natapajući zemlju. Pilot se prestravio i po­ žurio da uskoči u letelicu i is­ ključi m otore... Moglo je pla­ nuti, svaki čas! — Šta radiš?! — dreknuo je Dikson. — Zašto gasiš, prokletničke?! — Gorivo — viknuo je pilot. — Svuda naokolo je gorivo! Zapalićemo se. Na rezervoaru je pukotina i curi kao ludo! Ralf Dikson najednom posta­ de svestan da je za sve to kriv taj tajanstveni, fantastični čo­ vek u cmOm kostimu, koji je sada — Dikson pogleda kroz prozor helikoptera — prilazio, bez žurbe, korak po korak, dr­ žeći u ruci veliki samurajski mač. Najednom je Dikson bio svestan da je to isti onaj laž­ ni sveštenik koji ga je posetio u »crkvi« u Bols Folsu, i koji ga je pratio... I da je on bio taj koji je započeo rušenje njegove organizacije i da sada dolazi po njega.

92

NINĐA 133

— Ubijte skota! — naredio je oštricom katane na način je Ralf Dikson dvojici telohra- koji je sledio krv u žilama Ral­ nitelja, pokazujući rukom na fa Diksona! visoku, vitku priliku koja se — Ti si utvara! — zarežao približavala helikopteru. je Dikson i ispalio još dva me­ Dva naoružana čoveka spre­ tka. .. mno otvoriše vrata i iskočiše Ali, još dok je prvo zrno lena travnjak natopljen kerozi- telo ka cilju — cilja više nije nom. Miris ih opomenu i oni bilo! Ninđa jednostavno nesta­ zastadoše na tren, začuđeni, i de! Ralf Dikson se razjari osvr­ to je već bilo sasvim dovoljno ćući se oko sebe besno, tražeći ninđi da se pokrene... ne samo pogledom nego i mrž­ Jurnuo je ka njima uzmahu- njom onoga ko ga je porazio i jući mačem i več je bio na dva to mnogo pre nego što je on koraka od njih kada se oni do- sam i bio svestan da za tako setiše da podignu svoje mašin- nešto postoji mogućnost... ske puške. No, bilo je kasno! Pilot tog časa iskoči iz svo­ Ninđa je uzmahnuo dva pu­ je letelice i potrča ptmom sna­ ta — oba puta smrtonosno! gom, bilo kuda, u mrak, samo Dva raspolućena tela, čije su da bi bio što dalje od tog pri­ ruke još stezale puške, padoše zora! Nije čuo pucnjeve... u kerozin koji se poput proleDikson je pucao u pilota ne ćne barice širio oko helikopte­ zato što ga je zamenio sa ninra! đom, već iz nemoćnog besa ko­ Ralf Dikson je u tom trenu­ ji je morao da iskali na neko­ tku otvorio vrata i počeo da ga. Pilot je pao licem ka zem­ lji, sa dva zrna u leđim a... puca iz svog »lugera«! Dikson se osvmud^ začuvši Ninđa se nije ni pomerio. Iako svega pet ili šest jardi iza sebe zvuk koji je bio veo­ udaljen od napadača, mirno je ma nalik na kresanje šibice! I sačekao prva zrna,.. Odbio ih — bio je to!

NINĐA 133

Ninđa jc stajao sa upalje­ nom šibicom u ruci, na ivici bare od kerozina... — Ti si đavo! — jeknu Ralf Dikson. Strah mu je ispunja­ vao svaku živu ćeliju u organi­ zmu. — Dobro došao u pakao, svešteniče! — rekao je m im o nin­ đa. .. Panika je bubnjala u ušima Ralfa Diksona. Učinilo mu se da je spoznao bliskost smrti. I, u tom trenutku je učinio neš­ to na šta nije bio siguran da će ikada pom isliti... U pištolju je imao još mu­ nicije, a cev je bila okrenuta prema toj stravičnoj spodobi sa upaljenom žibicom u ruci. Pokreti Ralfa Diksona su bili b ra od njegove misli i već je odbacio pištolj pomislivši: »Ako budem pucao, pa čak i ako ga pogodim, šibica će pas­ ti na kerozin i zapaliće i me­ ne. ..« — Čekaj! — viknuo je i ra­ širio ruke. — Pobedio si! Ne bacaj šibicu! — Nemam razloga da to ne učinim — odvratio je sasvim spokojno ninđa. — Ničim ni­ si zaslužio da živiš! — Čekaj! Sami s m o ... — govorio je Ralf Dikson. — U

93

helikoptem se nalazi torba. U torbi je novac. Mnogo novca... — Pravdu ne možeš da ku­ piš, svešteniče — odvratio je m im o ninđa. — Pravdu ne m o­ žeš čak ni životom da otkupiš, ali jednostavno ne postoji raz­ log da živiš, kao što nikada nije ni postojao. Ti si greška civilizacije. Iz pakla si došao i u pakao ćeš se vratiti! Šibica je dogprevala u ninđinim mkama i f)ikson je pomi­ slio da će mu oprljiti prste i da će tada taj crni ratnik is­ pustiti šibicu i onda će vatra progutati sve što je ikada bio život Ralfa Diksona. — Tebi sam na milost i ne­ milost — reče Dikson. — Znam. da si smšio sve što sam ikada izgradio i da želiš da smšiš me­ ne. .. P a ... Poražen sam ... Eto! U ninđinim mkama ostalo je još svega toliko palidrvca da se plamen jedva održavao. — Ja ti mogu reći kako funkcioniše trgovina dece tamo, dole, u Brazilu, Meksiku... Svuda... Moći ćeš i njih d a ... — pokušao je Ralf Dikson, na­ dajući se da će to moći da umilostivi ninđu. — Pomoli se đavolu kad sti­ gneš u pakao — izgovorio je ninđa i — ispustio šibicu.

94

Nezamislivo moćni plamen suknu pedeset stopa uvis — sav istočeni kerozin se zapalio za manje od pola sekunde, obu­ hvativši i helikopter i mrtva tela telohranitelja i još uvek živog Ralfa Diksona! Ninđa se izmače, ne žureći, nekoliko ko­ raka unazad, trpeći užasnu vre­ linu požara sa lakoćom utva­ re. .. Poslednji udisaj koji je na­ činio lažni sveštenik Ralf Dik­ son bio je prepun vatre koja mu je spalila pluća i srce! Tada su gosti hotela već sko­ ro svi bili na prozorima, privu­ čeni prvo pucnjavom, a onda tim stravičnim plam enom ... Ono što su mogli da vide bio je samo pakleni oganj koji je gutao veliku letelicu i taj pri­ zor zače talas panike među okupljenim ljudima. Malo ko je od njih primetio visoku, snažnu senku, nalik na čoveka, koja se udaljavala, oba­ sjana vatrom, i koja je nesta­ la pre nego što je bilo ko smi­ slio da upita ko je ili šta je t o ...

Za velikim stolom u sali za konferencije »Tribjuna« sede-

NINĐA 133

li su ugledni ljudi na čelu sa vlasnikom lista. Svi su bili čla­ novi upravnog odbora »Tribju­ na« i sada su čekali da aplau­ zom pozdrave novinarskog ju­ naka, Frenka Fišera, koji uđe cupkajući, zbunjen, smeten i pomalo potišten, čemu su raz­ log bila njegova sopstvena osećsmja. Pozdravi ga topao aplauz, a on zastade na sredini sale i po­ crvene od uha do uha. Zaista je bio izbačen iz ravnoteže. Us­ peo je samo da klimne glavom, na dosta komičan način. — Gospodo! — orbati se vla snik »Tribjuna« članovima up ravnog odbora — dozvolite m da vam predstavim autora tek stova koji su ne samo podigli prašinu širom zemlje već su uvećali naš tiraž za preko če­ tiri stotine hiljada primeraka! Dozvolite mi da vas upoz­ nam sa odlukom da gospodin Fišer bude naimenovan za gla­ vnog urednika umesto gospo­ dina Smolenskog, koji nas na­ pušta zbog bolesti. Dozvolite mi da ovom mladom, vrednom i vrsnpm novinaru čestitam na ingenoznosti i hrabrosti. Ko­ načno, dozvolite mi da mu po­ stavim pitanje koje sigurno go­ ri u svima vam a... Frenk, mo­ žeš li nam sada otkriti tajnu

NINĐA 133

95

izvora informacija koje su uz­ budile celu Ameriku? Iščekivali su, napeto, zureči u mladog novinara, koji je sa­ mo čutao, premeštajući se sa noge na nogu, ne znajući šta kaže. Konačno, izgovorio je: — Veoma mi je žao, ali ne mogu da vam kažem ništa o tome. — Oh! Zaboga! — reče vlas­ nik lista. — Ne bud^ preterano tajanstven. Ovde sede ljudi od najvišeg poverenja... Reci nam odakle ti sve te informacije. Frenk Fišer je ćutao slede­ ćih nekoliko minuta, a u sali se čulo tiho zujanje nečijeg pejdžera. Čekali su i čekali, i konačno gotovo uzdahnuli ka­ da je Frenk otvorio usta i izgo­ vorio: — Morate da mi verujete. ., Ja nemam pojma odakle mi te informacije! Bled kao avet, Frenk FiŠer je stajao pred njima, osećaju-

ći da nije u stanju da kaže ni­ šta drugo osim istine... A, to je bila ta užasna istina koja ga je mučila već dva dana •— on naprosto nije znao, ma ko­ liko pretraživao svoja sećanja, kako su u njegov um dospeU svi podaci o toj monstruoznoj aferi za trgovinom decom! Očekivao je da padne u nesvest. Očekivao je da ga člano­ vi upravnog odbora prezru... Umesto toga je dobio još ja­ či aplauz i čuo je reči vlasnika »Tribjuna«: — Gospodo, iz ovog mladog čoveka govori sušta skromnost! Čestitajmo mu! On je, sam samcijat, bez ičije pomoći, ras­ krinkao možda najužasniju ba­ ndu koja je ikada delovala na tlu između Pacifika i Atlanti­ ka! Frenk Fišer se čudio zašto ne može da poveruje tim re­ čima. ..

KRAJ —

USKORO

^

^ e t pasa NAŠ ČASOPIS EVROPSmG IZGLEDA

20. aprila 1995. godine izlazi iz štampe specijalni časopis jea ljubitelje svih vrsta pasa

Poštiovaini Ijuboftelji pasa, Izuzetno nam je zadovoljstvo što nam se ukazala prilika da Vas možemo obavestiti o skorom izlasku iz štampe prvog broja kinološkog magazina »SVET PASA«.

»SVET PASA« — SVE O PSIMA ALI STRUČNO Uz veliku pažnju. Izdavač je okupio vrhimsku ekipu saradnika sastavljenu od dvadesetak sudija kinoloških, koji su uje­ dno i uspesni odgajivači. Njihovo znanje, iskustvo i činjenica da su u toku sa svim kinološkim događajima u svetu davače stalnim rubrikama očekivanu dinamiku. Pisaćemo o najaktuelnijim rasama, o obuci lovnih i služ­ benih pasa, a rubrike iz oblasti veterine pokrivače jiajpoznatiji stručnjaci... ' »SVET PASA« će biti prisutan na najznačajnijim izlož­ bama u zemlji i inostranstvu. Iznenadićemo Vas brojnim savetima, odgovaraćemo na Vaša pitanja, razvijati polemiku, omogućiti Vam da uvek bu­ dete u toku...

»SVET PASA«

NAŠ ČASOPIS EVROPSKOG IZGLEDA

časopis se štampa u koloru na najkvalitetnijem kunstdruk papiru, formata A4 i obima 64 strane. Sadržajem, tehničkim uređenjem, kvalitetom štampe i pakovanjem vi, zaštitnu foliju, približičemo se najboljim inostranim izdanjima ove vrste. »SVET PASA« i'e jedim stručan kinološki časopis koji će u prva dva broja BESPLATNO OBJAVLJIVATI MALE OGLASE za prodaju štenadi, odraslih pasa, hrane, opreme.,, Molimo Vas da tekst oglasa dostavite redakciji najkasnije do 5. aprila 1995. »SVET PASA« poziva organizatore kinoloških manifesta­ cija da u njemu, po simboličnoj ceni, objave prijave za učešće.

vet nasa MAGAZIN

KINOLOŠKI SVET PASA izlazi iz štampe svakcg 20-üg u parnom mssecu (april, jun, avgust...). Distribuiraće se pral
Ovim se NEOPOZIVO pretplaćujem na...... primaraka časopisa SVET PASA po ceni od 15 dinara po primerku. Gornju pretplatu zasnivam: A. Samo za prvi broj B Za gdišnju oretplatu(5 brojeva) (Nepotrebno precrtati)

Izdavač časopisa

PREDUZEĆE ZA IZDAVAČKU DEUiTNOST GORNJI MILANOVAC

Iznos od ............din. uplatiću na adresu: DP "EUROGRAFIK"- Gornji Milanovac, Lomina 18 (sa naznakom za ‘SVET PASA"), a na i^iro račun br. 41320-O03-0-1723 kod SPP G, Milanovac, posle čega če mi časopis slati na adresu: Ime i prezime

G( “€uro@(ftai(fSfe Adresa: DP 'EUROGRAFIK' 32300 Gornji Müanovac Lomina 18 Tel/fah: 032/710-803 i 713-487

Mesto ...... . Ulk:a i broj Pretplatnik Datum Mesto

Br. I.k. OMUF