CENA 100 DINARA
BROJ 105
N
i
N
m
MOČVARA STRAHA
N
Derek Finegan
močvara
straha
as-
Derek Finegan M OČVARA STRAHA Izdavač: N IP »DECJE N O V IN E « Gornji Milanovac Za izdavača: Miroslav Petrović, generalni dirdktor Glavni
odigovofrmi urednik:
Mirjana Sterije\isiki Urednik: Bo rivo je Lošić Lektor: M iir ama Jak ovili e v ić Korektor: Nada Maksimović
1992 DEN PRESS
N IN Đ A 105
FE B R U A R 1992. GODINE
Izdaje N IP »D ečje novine«, Tihomira Maitijevića 4, 32300 Gor nji MiLanovac. Telefoni: (032) 712-246, lokol 28, uredništvo, (032) 714-250 prodaja i (032) 710-529 pretplata. T elex: 13731, Broj tekućeg računa kod SD K u Go;rnjem Mülanovcu 61320-603-1263. Devizni raoun kod Beobamke u Beogj'adu: 0311-623-16-257310-03292. Štampa: »Litopapir«, Čačalk.
Derek Finegan
MOČVARA STRAHA M r a k k o j i s(' id k firc' p e ln 'a ('stak m in u l'a sipuslio rva rnai^lorn i smoigoim p r e k r i v e n S a n F r a n ci.sko (naf-fio j e po.silajao sive ,g u š ći. O n o m a l o ,prola/.nika žurM o j(' da ,se d(,iko:pa. {.¡.uplili s t a n o v a /•jd'inilii'nih ba.rova duž. b u -
jrv'čM’a ili ,‘'kriv('ini:h urči'ca. P'Iek'.ili(ko |)iUroln;li ko'la ■policijs kih .‘-•ila'nica Icmijo su se vukla širu(l'::,m ul'in’ima. sve češće Ka vi ruj.uć; po mračnim delovima í^íamlbenih i posicivniih blokova. Ovaskive .noči 'bile su prava blagt''dei Z'a »noćne graibljivi.ee«, U Ulici Svetog Džems.a, u .■Dciinoj pnnialO' oironiullo-j, sitare. 1TQ.s.praitnici, još luvék su gorela ,S'V.a sve!i'a na trećem Kfptratu. Po kretanju seniki koje su se naizirale ik.roz zave.se bilo ie jasno da se lu radi pun cm pa rom. 'Na ulazu u zgradu, desno od stepeništa, na sja'jno'j mesinga ncn taibli, pisalo le »rn;StLluit za «
ispitivanje )polj(;ipir;vreidnih ot rova«, u stvari, b;la je to jedna od bezibro]inih 'odinica CIA, za du'žena da pniiti sve št.o je ši rom sveta pišamo o ovom deLu herniisike indu.st.ri. ('. Svi zaki--' coje bi čilafii .svakodinevmo pratviili, predav.ami su komi:pj:L’;teru' a on b' lu centralu, u Va'šimglomu, slao svoje nala-' ze. Dciktor L'ipimajn, šef Instituta, pedan lmi ;-:i'/;dese toig<;d;i.šnjaik, na ueni'k .d'U'.šc;m'i i telom. pogleda na zi.i)i!m; d:žepmi isat i uzdahnu. — Gospođice Milipan, još če trdese-.t minuta, pa dajte znak za kraj radmog \wemema. Damas smo ,se baš zadržaili — oslovi cm „sedciko'su dam.u uiredmo za češljane kose s'aivijene 'U punđu. Žena koja je sedela ispred ednoig ekrana i hiudmo mf>tri]a na teks.t i cifre koje su brzo promicaile ispreid njen'h očiju podiže pogled za .trenutak, osV
»
N I N Đ A 105
mehn'U se starom naučniiku i reče* — • D.a, goispoddne ,pirofesorre. Za četrdeset min.uta. Misilim da smo danas o'koinoali veliki po sao. — Naidam se da je oikončam '— dodade profesor Liipman i krete uza_ stepenice. — Izviniite, 'gosipoidiine, ne znam da li siu vas već oibavestili. Imali sm.o jedan dosije ko ji kao da je zalutao kod nas — ponovo se ja vi gospođica Mi ;.ipen. Profesor zastade. Kod njega ništa nije smelo ni da »zaluta«, ni da se izgubi. — Kakav dosije, gospođice M'iiliipen? — »P la v i« dosije. Mislim da je trenulmo ikod Kertisa. Pre par minuita rekao jo da će vam ga odneiti na sto — raportira seđokosa go:s(pođica i vrati se svom poslu. Za to vreme na ovu beznačajn/u zgradu budno su motri la dVa para očiju. U hotelu, preko puta Instituita, visoki plavokosi čoveik, nego'vamih plavih brkova, ne tremice je posmatrao udicu is pred InstitUita dok je u ruka ma držao jak vojni dogled opremlnen iinfracrvenim zracima. Usne mn.i se telk. za ml'li'metar razvuikotše u O'smeh katd je le vo i desno od ulaza u Institut uc^ledao dva čoveika. Jedan je V
J
•#
b-o u uniformi poštara : nosio ,|e kišnu l^bacri-icu bez rukava, a drugi .je bio obučen u odeio čistača i ispired sebe guraO' ka ntu na gumeniim toLikoivima. A na zgradi, tiik uz onu u kojoj se nalazio Institait, jedna tamna, jedva primedna silueta ežala je uz sam iviionjak kro va. Već se spromala da kr.en,(' niz fasadu ukraišenu uduibl enjima kad s.pazi dva usaimdjen;i čoveka kako sa različitih stra na prilaze ulazu. Silueta se još više prLpi uz sims i, kad ■nma dvcijica nesitadouše u uilazu po sle kraćeg zadržavanja na .sa mim vratima, silueta se veli kom brzinom spusti do prvog piroz'ora, a cmida bez zadržavamja nestade u zgradi. Gospođica Miilipen se osmeh nu poštaru, a zatim htede da se obrati čoveku iz gradsike či stoće. Međutim, reč joj zaipe u grlu. »Pošitar« bez reči raz,sirnu pelerinu i prest navi je na go spođica Milipen ugleda u nje govim rukama »u zi« velikog ka'libra, sa tešlc'm prigušiva čem na vrhu cevi. Oružje za sikta nekoliko puta i izrešetano telo nesrećne žene oiddeite sa stolice i tresnu o drveni zid iza njenih leđa. »Pc.š/t'ar« dade anak glavom čistG.ču i ovaj brzo iz kante izviuče identično or,Ciiž;je. Bez reč' su krenuli ka spratu. n
N I N Đ A 105
Profesor Liipmiain, koji je, izjed'iin.i čuk.) uidarac tela o z.id laman se pojaivio na vrbu steipeniiš'ta kada su o,na dva naoružaina čoveka krenula. — ■ Gospodo, mi smo završi li. .. Rafal ga preseče usred reče nice kao što ga je preselkao pj-eko gnudi i stomaka. Stari profesor, koji je iznad svega prei/iirao niasilje, slkotr^lja se niz stepeoiiice i nc shviiitivši Sta mu s e d-(>god;.’Io. 'Nimila, trna lairnna siiludta sa k.rova, jasno Jc čuo sikitanje aiitoimatslkag oružja. Odimah je ■/'alkl[j'UČio d;ve .stvari; dvojica ru'ipo'ziniatih, koji su pro nelcolivo min.uta u'.šli u iin.sLiilut, prer'U'šeni su band.ui i, dtruigo, 'nje gove sJiutnje da je Iinstituit pa ravan nečcini drugom očigled no su bile opravdane. Te noći hteo je lično da se iiiveri u delaitoiost ljudi iz Instituta, a sudbina je hteia da krene u is tom trenutku kaid i nejpozinati egzefcutoiri. Kao senka klizio je polutamnim hodn:iikom držeći se z i da, spreman da se na pojaivu bi'lo koga sakrije ili naipadne. Za to vreme još petoro služ benika Instituita žurilo je da privede posao krajiu i isključi raounare. U prvoj proatorij.i, u koiju je ušao »čisitač«, niko nije ni primetio ulieza. Telk kad je »u zi« jE^leida,
i
9
I
«1
počeo da seje smrt, dvoje lju di se trže. Im ali su taiman toli ko vremetna da shvate da su stiigli na kraj p.uta. Umrlli su bez reči, bez jauka. D ve Kinesikiinje i jedan crniac, koji su radili u ausednoj prostoriji, zlbunjeno se zgled'aše ,i do njihovih 'uišij,u dopre priguišena pucnjava. Mlađa od dve Kiinesikiinje kreite ka vrati ma. Otvori ih, a omda poče da uzmiče. Njeni siiradiniići uspeili su da ugledajiu samo priguši vač na oružju. — K o ste vi, do đavola? — povika crnac. ¡Odgovor nije doibio. Pored prve, pojavi! se i, druiga cev i maranidžasto.crvemi phmiičci po češe da sevajiu kroz uislku cev prigfUšivača. Troje Ij'u/di bilo je mrtvo za man.,,G od trideset sekundi. U nasiljaioij tišini oulo se samo šu mno disanje dvojice mbica dok se blc'doipilavi banutihi dim la gano dizao prema plafonu. Ninđa je sitajao desmo od u 'aznih vrata i jasno je čuo ka da e »ipoštar« naredio onom dnuigom d>a se vrati i pretrese prostoriju i nađe »p la vi« dosij.e. Coveik poiSiluiša bez pogovora. Prošaio ie Dored ninđe koii se prosto stopio sa kasom iza svojih leđa. Brzo je praznio fi'Cike pomno gledaj:uići ne bi 11 ugledao plave korice toliko žemS
^
•
N I N Đ A 105
6
jenoig đosijea. Onda poče da bema ruikam'a zgrabi cev oiružprevrće i papire na siolovima, ja 1 šaku lubice, pa ga toliko puta ponovljeniim poitezom poadi i ovoig puta bez rezultata. Konačno, pogled miu pade na viuje, odižie od poda čitav me kasu u uiglu. Ugledao je ,]oš tar, a zatim tresnu is,pred svoih nogu. iznenađenje je uči nešto što nije u prvi m>ah mo nilo svoje. Pi'ofe:s;onalni ubica gao da definiše. Bio je to nečij' crni obris? Neka čudna samo «leknu. N iie # zuirúo da odmah skoči i uzvrati naipad. Že kiiBka bez lica. Nešto. . lee je prvo da vidi protivnika, Bila je to njegoiva smrt! pToceni njeigovu .^navgu, pa tek Kad ninđa podiže glaviu i otvori oči, ubica samo ziniu. U onda 'nešito da pr^eiduzme. M e istom trenu u desno oko ulete đutim, ono što je uigledao nijc Namu čelična strelica poznata me ga ni naim'an e umiirilo. protiv. đu poklonicima taoirilaokih veBaci pogled po podu tražeći ština kao šaken. Proibi'vši oano sočivo, smrtonosno oružje ule »uzi«, ali onužje je bi'lo v.;'.in do m'ašaija njegovih ruiku. On još te u čovefcov mozak i istog tre r.a prekinu mu svo životne fun jednom pcigleda u oči kc-je su kcije. »Čistač« saimo reriaksno se «jedano nazirale iza tamnoc?* kostuma nepoznatog borca. Po podiže šake prcima pnvrcđenoim gled mra Mizmu naniže. Oko po O'k'U 1 bezgla.'.no klizmu na pod. jasa nije video oružje. Ipak se — Je s: li noš'o našao? — trže. Drška nekog oružja izvi , avi se »po.štar«. rivala je izmad desmog ramena Odgovor nije stigao. ćuitljivog boTca. No, šai<() su Profes'i'onalai* visoke klase, mu šake bile prazne, »poštar« kakav je bio, »poštar« brzo prekide sa piroturainjem sipisa i odluči da okuša sreću. Ne ve Uimi.ri se. Šake mu sam e do- ro vatncm b.r/ini:mi, dostojmom graibise »lUzi«. Ni.nda namerno nekom od slavnih revolveraša, on poseže za drškom »kolita 45« pomeri nekoliko stvair i na na;zadeniutog za pojasom. Istog bližem stolu, a zatim se opet časa krikniu kada ga minđa nopriljubi uz ka.siu. — Hej, jesi li g0.uv?! — javi gO'm pogodi u podlakticu. Kost ?e "poštar« sada sa snmih vra puče — a revolver ostade van domašaja. ta. U hcitelskoj sobi preko puta N;inđa prvo ugleda urigušivač, a poitom i lovu šaku koja In,'3itit'ula cnaj mršiavi, plavoko j? čvrrto stiskala cev mbitačnog si čovek bacL pogled na fos.for autcmatia. U deliću sekunde o- ne kazaljke i brojeve, a onda •f
t
li
■
N I N Đ A 105
pcxližc dogled. Podesj okulare, ukijuči infraorvene zrake i po če tomeljn'o da pretražiuje pro storije na trećem sprabu zagra de Lns'tiit'Uita. Sve je bi'lo m ir no. »Cekaij«, opoirnenu sama sebe, »tn-ešto se Lp'ak pomerilo... neka scn'ka. T a senka ie nešto p o d i g l a .. . n e č ije teio. . . b a ca
lia. . .«
»
9
Neiš'to tamo n -:i 0 u redu uri mu suirfinia 'CIT'07 , 'gk •]:x D()!£T()idik)' SI' nesio lu'.proclviđe no' Za njet^a, vrhiimskoL;' prol'e.sionaLca, neipredividemo nij'e sm e 0 da se doi^^odi. To jo moi?lo da /,n.;iČ! noiLi.Sipo'h oipc'i’acije, a on laj .luki.-'u'z do saidn n 'k a d a sob. n ijc doz/volio. I’osliao o dv¿' n:i;j1) 0' a cDve<.a. dv;', boro;; u koja se u'25dao ,s>:otovo kao u irarnotj' sebe. A k o oni nisu U'Spoli, oinda. . . Samo ie 0'd:maihniU0 "kivom i ♦
t
f
nastavio da posm..a:lra .tj'otovo no di'šiući, kao da se plašio da bi mm i dl'samie a ledmo'm trenul'kii moirjlo da porem eti pažri u. Ninda je sa dia lolcčao ma gru dima. ošamivćoimoi'i pro'tivnika. Mo<.iao je da ga u'bijo još u pr vom kcmitakt'U, ali nije želeo. Hteo je da sazna zašto su poDijenii skiž,bemici Instituta i. što je loš važrniiie. KO le naru•
•
»
• J
•
p9
/
4
čio njiho.vu im r t.
ii^iada čovek kom'aono zatrepta očim'a pokaizuju'ći da je po
novo svestan, ninda £?a kraitko Zašto? Nosi se
uzvrati ubi
ca. — Zašto? — pomoivi nimđa i istovromeno sa dva prsta pritisH'U oborenoi^ zia vrat ma onomi me'S.üu na koime se vrat od vajao od ,q,'lave. Ubica icknu od bo'Ia i oseti k a k o .r^ubi v o lju i d a diše, a k a m oli da ćuti. — Koimipanijia — procedi k r oz stismutc usno. — CIA? — Kcprnianija — ponovi ubi ca na'ilo gubc'ći bojia u licu. — To je od;4'0'vc)'’ na pitanje »k o«, a ,ja sarn pitao zašlo — Toš edmom se ocjlasi ninđa. Pritisak na vratu za trenu tak popusti, ali KO posle neko liko trenaitaika pom ovi, ovo,::? pu.ta još boilniji. — »P la vi d'osijo«. , . to je svo. . . što zmaim. . . iSiinda ustade. Okrete leđa oboreno'm u'bici i poče da pre tražuje po sobi. Dosije je ugled.ao posle nekoliko trenutaka. Sta'jaio je na prozoru pokraj stola zatrpamoig kesama i kar tonskom ambalažom od hrane. Zvuk koji bi ohionom čo^^eku os.tao neprimećen opomenu ninđu da je ubica na nosanna. N ije se osvrnuo. Samo je pre stao da. diše dok mu se miši ći na nogiama zaitegoše kao st«
8
mne. Ubica para'Lisamim ruika ma podiže »k o lt« i, uz bolnu grimasu na liou, piokuša da ga repetirá. Kad zaitivairač konač no škljocnoi, on istoivreoneno podiže i m ku i poigled. Jedino stopalo, sve veće i ve će, jurilo je u susret njegovoj gliavi. U paničnom strahu, om ispali hitac, ali zrno promaši i zari se u prozor. Udarac bri dom stopala bio je smrto^nosiun. Pogođen u Adamovu jabučicu, profesionalni ubica pade na poid. Umro je još u padu, poikiu š'avajući dia proiguta nevidljivi zalogaj kolji ga je .srve više gusio. Plavokosi posimatrač iz hote la trže se na odjek puonja. Sa da je bio siiguran da se ono napred viđeno doigodilo. N jego v i ljiudi nikada, čak ni u streIjami, nisu koiristili oružje bez priigU'šiviača. Još pomnije nas tavi da posmaitra uinuitrašnj ost prositorije odlučan da po svaku cenu otkrije tog nepredviđen o g ... tu neočekivanu prepre ku. Jedan blok dalje iznenada se oglasi sirena patrolnih kola. Ubrzo joj odlgovori još jedna, pa još jednia. Uz šlkripu toökova kola se zau'Staviše na troto aru ispred zgrade Instituta. Dva policajca s pištoljima u rukama isikoćiše iz kola i potražiše zaklon iza blatobrana. Jedan od njih držao je m ikro V
♦
N I N Đ A 105
fon radio^telefona i brzo je tra žio pomoć od svoje stanice. Niinđa je već giraibio prema krovu kada je šikriipa kočnica odjeknula pred ulaznim vrati ma. Kada su stigla i druga dva automobila, oin je bio na tava nu tražeći otvor kroz koji je pre izivesinoig vremena ušao u zg:radu. Zatvori za soibom ot vor, vraćajući crepove na mes to, a omda se virtuoznim sko kom nad ponorom dočepa susednog krova. Plavokosi, koji je neprekid no poismatirao Instiitut i obe su sedne zgrade, baš tog trena okrete sočiva dogileda na tu straniu. Imao je taman toliko vremena da ugleda siluetu ka ko leti s krova na krov. Oidluči da sačeka nepoznatog i izvidi u čemu je stvar. Brzo spakova dogled, otkočj pištoilj »sm it-veson« kalibra 22 mag num i, pošto ga vraiti za pojas, požuri do lifta, a potom i ka ulaizu u hoitel. Za sve to treba lo mu le samo dva minuta. Bio je siguiran da ni nepoznati nije mogao brže da dosipe do ulice. iNa njegoivu žaloist, ninđa je bio brži. I još nešito: sp'ustio se sa susedine zgrade koristeći s,poiljni zid i uže od svile koje ga je tamo čekalo. Jednim trzajem, pošto je dospeo na zemlju, on otkači kuku na ko
9
N I N Đ A 105
se osvir.tao leivo i desno, on uuvež banim pokretom smota uže oko struka. Zatim smače svilenu kapuljaču sa glaive, naičini dva-tri jedva vid ljiva pokreta oiko odeće, a o.nda miimo krete spo rednom uličicom. Da ga je ne ko slučajno i sreo, i to pod svet loim, zalklrj'Uičio bi da je video jednog od »darikera« koji su te sezone biili u velikoj modi. Plavokoisi brka uzailud je če kao. Posle deseit miniuta bio je sigiuran da ga je nepoznati na dmudrio. To je mo'glo da znači »amo edino: čovek ie bio maksimalni profesionalc. Možda bolji i od njega samog. Iako miu jc to saznanje bolno dopr lo do svesti, nije želeo sa tim da se po'miiri. Jc.r, on, Gustav Jogorman, bio .io najskuplje P'liaćoni ubioa i organizator ate ntala i likvidacije na zapadnoj, a možda i na drugoj obali SAD. Zalkleo se u sebi da će otkriti ko je taij protiivnik. Tragaće pr vo medu svojim poslodavcima. Ako biro Kompanije u San Fra nci^sku ne zna o kome se radi, onda će to svakako morati da znaj'u oni iz Cenltrale u Vašiingtonu DC. Lesli E'ldridž .]e za to vreme beiz problema stigao do svog »foirda« parkiranoig dva blokia dalje od zagrade Instituta. Seo je za volan, bacio pogled na »p lavi dosije«, a onda pokre nuo motor. N.iegove sumnje bi n i
•$
le S'U oipravdane. Razigovotr koji je pre neikoliko večeri slučajno ouo, dok je pratio dvojiou gan gstera, bio je istinit. Institut je bio paravan za delovanje CIA-e, ili Kompanije, kako su ovu moćnu organizaciju nazi vali svi njeni radnici i šefovi. Zurio je sada kući da iz dosijea sazna razlog stradanja služ ben'ika Instituta koji su, iako službenici CIA-e, bili daleko od opeirativaca. Kada je shvaitio da je nadm'udirein, Gustav Jegerman se smirio i niasta.vio da se ponaša racionalno, kao i uvek. Vratio se u hotel i iz telefonske kabi ne pozvao jedan broj. Kada mu se telefonista javio on reče ko ga traži, a onda reče: — Neuspeh. Pošaljite »čista če«. Poilicija je na licu mes>ta, ali još niko nije ,uišao u zgradu. Da, vrata su još uvek zaključa na. Deset miniuta kasnije policaj ci iz prvih patno'lnih kola sa lutiraše jednom starijem civilu i odgovoriše na nekoliko piitanja. — U redu, momci. Mi pre uzimamo. Sloibadni ste. Hvalia — reče im čovek i okrete se da pozove svoje ljude. UskoiTo su nestali kroz sta klena vrata ojačana čeličnim ukrasnim šipikama. piodicijska kola se uidaljiise, a ono mialo radoznalih proilaznika
N I N Đ A 105
10
nastaiviše svojim poslom. Lj'uidi iz C IA -e brzo su rašči stild krš i lom. Tela, poipakovana u velike sanduke, nestadoše kroz podrum zgrade, a svi papiri, čalk i oni iz koripi za otpatke, brižljivo su sifcupljeni i spakovaini u limene kasete. Posle sat vremena na trećem spratu ostao je samo nameštaj. Odineti su i kompjiuit0ri, i velika kasa. Uklonjeni su i traigov] krvi i zalutali kurs,umi. Cak ni dvo jica najmljenih ubica, da su se i oj im čudom pojavili, teško bi prepoznali mesto na kome su ub i1i on oli'k e 1j 'Ude.
Vašinglo«n DC. Centar svih vai.nih zbivanja u SAD. Žila kucavica američke vlasti i demokratiie. Centar zaikulisnih radm'ji, »ikuhimja« u kojoj se kuvajiu sudbi'ne mno'gih zema lja sveta, pre siv;h oinih malih i gladnih, zemalja Trećeg sve ta. A tu, u samom centnu sve ga, a ipalk daleko od očiju onih običnih smirtnika, glaivni »kuvar«, Centrala C IA i njen šef, debelju'šSkasti, ćelavi, m rzovolj ni gospodin Dža.spe'r Kelerman. U trenutku kada je stigla vest da je grupa iz biroa u San Francisku elimlnisana (on ni 4
kada nije upotrebio reči kao što su likvidirana, ubijena, zbri sa'na, uništena), aili da posao nije bio čist, on se nalazio, pred velikim ekranom sa mapom sveta i raspoređivao zastavice na određenim geoigrafskim širi nama i dužinama, kao nelkakav vojiskovođa koji obeiležava po korene potkraj ino. — Ko je rukoivadiio operaci jom? — upita kraiHk'o. — G-os'podin Flliip Koistner — uz'vrati siuz'Otjnica. Oin joj dade znak riukom da se udalji, a potom pritisnu jed no cd dvadesetalk diuigmiidi na interfonu. Cim mu se 1-Li)stner javi, on ga pozva da dođe. Filiip Koster dugo je bio operativac u CIA. Prešao je sva ratišta koja je C IA otvorila u posle d/nj ih deset godina. Sada je, za nagradu, dobio mesto u Centrali u Vašingtonu DC. Cim e lampica na njego'vom stolu zatreperila znao je ko ga zove i zbog če'ga. — D ald e? P it a n je je bido kratko, ali sažeto. — NeDredviđc.na situaciia. Naš čc'vek je sve dobro organi zovao, ali pojavio se nepredvi đeni element — raportira Kost ner. — Mister Kositner, da je vaš čovek dobro organizovao posao nepredviđenih situacija ne bi • i l i -
NINĐA 105
11
bilo. Da li je stvar pod punom '^antro*lcim? Da, ser. Naiši ljiudi su oči stili zigriaiđu. Nema ddkaza da smo tamo ikaida hanajvili. Na sreou nije bilo novmara, ni prolaiz>n':ika — a nadležna policijiska stanica sarađuje u s'vapogleidiU.
— Ba:r nešito da valja — do baci Kelerman i ućuta. Tišiinia je potrajala neikoliiko minui'ia, ali se Kostner nije ni pomerio s mesta. Iznenada, cr veni telefoin na Keleirtmanovom stolu tiho zaziuja dok je, isto vremeno, fluotrescenitino crvena :.ampica, rotiiraj ući, zasvetlela. Kelerman podiiiže slušalLou, pa je posle nekoliko trenutaka pruži Kastnenu. — Da. Kostner. Slušam. Čitava dva, minuta visoki funkcioiner CIA-e pažljivo je siu šao izveStaj saigovomilka sa druge oiballe SAD. Kada je spu stio slušalicu, poglelda sveg še fa i reče. — Jajvili su mi dve s''tvfari. Naš: Ijuida nisu naišli »iplavi do-sije«, o'dnosino koipij'u, a ima ne čeg čuidnoig kold sitrada,n(ja na ših tarminatora. Oboijica s'U ubi jena na neobičan način. Kelermain poidiže obrve po malo izinervlinan onim što je upravo čuo. Zato Kositner po~ žuri da zavrisi izve^šltai. — Jedam ie ;ubi'ien čeiliičnom strelicom za koju stručnjaci ka t
žu da se zove šaken, a drugi je uibijan «udarcem, iili stoipala ili bridom šake. Smrskana m/u je Adamotva jiaibuč'lica. To je sve. — Šaiken. .. udarac šaikom ili .stopalom...? Ko/S'bnier samo potvrdino klim nu glavom. — I, šta je tu »neobiično? Za boravljate, KoiStner, da u San Francisik-u postoja deo koji se zoive Kineska odtvrt i da u njoj žive ljiudi u čijoj sm pos:tajbiini rođene borilačke veštine kao što je kuinjg-fu džiudo, džijiundžiou, kenido. . . i da ne nabrajam. Dakle? — Ser, ali ko bi znao da smo uop'šte nareldili eiliiminaciju ] m stltiuta i. još gore, ZBOG ČE GA? Kelerman odmahinu rukom. Ipak doidade. — Izgleda da 6u moralti da vas obavesstim o stvari koj^a ni je u vašem domenu. No, poš to će vaš najamnik mora-ti da se ujfeljiuč:, bolje da odmah čuje:te sve. Dakle ovako: odlučili smo da izvedemo jedan eksperi meint. Oidređena ie i oblast i vreme. U t^u svrhu uina'jmili' smo jedan deo Sindiikata. Dobili Sli zinastna sred,stv!a i prista ;.i dia. se ukljiuiče u igru. Iaiko me uiverava'jiu da je reč o sltaln:m s'po)ljinim saradnicima, ne isklj.uičujem mogućnost da su se polakomili i anigažovali kine r
*
NINĐA 105
12
siku mafijiu d«a se upiete u či tav poiSiao. Driiigim rečiima, na pali siu lt isito vreme tead i vais čotvek — sam^o očigiledno mnogO' 'uqpeišniije. D;aj:te iiniS'traifcciiij e vaišeim ooivelku da olpnazinjo is'pilta stvar, a ja ćai iisto to naTiediiti nafšim ijiuidima. Slolbadini ste — irece na feraj'U. Kastneir izađe. Ništa miU ni je bilo jasmo. Zato oidliiiči da kod svojdih vez'a pirvo sazina šta sadinži »plavi dosage«, a onda poveže sve čin;j eniioe. U jieidno je bio siguiram. Posrqda je sva kako ili neka veliilka tajna, ili nelki stvarno prljiav la n li'ije. r e je da sam iizivjufoe ciltavu zadnjiiiou iz cele stvari. Cim s^e viratio u kanceiLarijii, poldiiže slioišaCliictu sa 'belog apara ta i poioe da okreće broj ¡u San Firanc'iiskiu. Kada ami se Jegerm'an jiavi, on m.u saopiSti šta je saiznaO'. — Znaiči, iipak postoji mogíuénoist da je Koimp-anija -um-ešiana? — uipita Jegeirman. — N ije Komjpainjija, nego ki neska mafija. — U redai, isipitaéu sitvar. Sa mo, alko onaj momak nije pro fesionalac teško ćemo ga naići. Osim. .. — Osim šta? Osim ako on ne n,a!s... Javiiiciu se. Kostmer se dulboíbo sjamiisfli. ^
I
•
»
Omda piriijtiisniU doigme interfona. — Sutzi, jesi li sama? Jesi? Divno! Priošetaij tvo^je lep^o idaipenoe do motje kancelarije. Mo li;m? U redu, mjoiždia će biti i tolga. Poižiuirtti. Neparnih deset minuta, kasni le >u Kostnerovu uišelta zanosnia plavuiša uskoig struka, zamamnih kukova^ i no gu diuigiSh kao veianoist. Njena gujsta, platinaisito ofa^ribana koisa i,zvinsno se slagala sia tamnozelenim oičima. Njiišu'ćii, kukoivima, oina^ piriđe stolu i sede na ivi cu. Preikrsti noge- podiižiući ih visoko otkriivajuići tako naijveci deo butina. — Viiidim, imaš leipe čipkaste crne gaćiioe — ne izjdrža Kostnier. — Gaćisce? Ko nos-i gaoice — uzvrati devojka grlenim glasom. — Hoćeis da kažeš... — Neću ništa da kažem. Po gledaj' joiš jednom. Dievoijka. brzO' rašiiri noge i ponovo ih preknsti. Koisltner, koji je bio sve sa mo ne svetac ili. neiisikuisni čeproiguta knielduliu. Oiči mu se z'amagliiše, a knav-aita iznenada poče da ga guiši. Nijeđma oid tih giitmica ni je promaíkla Siuesi: — Diaikle, zlbog čega si me zviao?
N I N Đ A 105
13
Kostiner se neflkioliilko trenuita— »P la v i dosij.e« je izveštaj ka d'voiuim'iio da li da> zaključa o novom bojnom otrovu. Nešto vrata i navali na devojku, ili... u vezi sa živcima. U,^oiro tre Ipalk, goidinaima stvarana dis- ba da ga ispi'tuiju, aili još nisu odlučili gde. Negde u Država cipli.na nadvlada, — »P la v i dosije« — da li ti ma i U u nekoj Oid zemaljia L a tinske Amerike. Sad ustai i to nešto govoiri? •— »P la vi doisijc«? Možda. A pravac — kuća na jezeru. .s'ta tdbi to znač'i? Dok je navlačio mantil, K o stner je pokušavao da uklopi — Veroivatno nepriliike. — To je opas'no. Misilim, kad ono što je upravo čuo sa osta čoveik tvojih godina ima nepri lim podacima koje je di^žao u like, onda je u krevetu nula. glavi. Ilm, dakle »plavi dosije«. . . Ne— Ceikam te na uglu 32. i 56. yto sam načula, ali znam ko o ulice. Požuri — reče dok je st tome zna sve. Samo. . . avljao šešir na glavu. — Samo šta Suzi? Ne muči — Nećeš me čekati duže od me. Govori! minuta. Nešto sam se napalila, — D/;0'r.alld zna .sve, ali o.n ćea ti m e već dugo izbegarvaš. da nava*li da m e pipka, da mi Danas ćeš da platiš — zapreti zivviači ruku pod suikniju. . . Ko deivojfca i gotovo istrča iz kan da ga zaiU'Slavi kad shvati da celarije. ne .niosim gaićloe? — poče Suizi da se p re n e m a že. — Ah, ne brinem ja za tebe. Ti si isikuscna devojčica. Hajde, idi i saiznaj šta možeš. Posle to'ga te voidim u kuću na jeze Lesli Eldiridž sklopi korice ru, »plavog dosijea«. Izraz gorčine Devojika mu .posla poljubac, još uvelk mu se ocrtavao na li a onda lagano napusti sobu. cu. Pola sata kasnije Suzi se vra Sumiko uđe u sobu. Upravo tila. Rukom je doterivala kosu, se istuširala i sada je na sebi ali razmazanu šminku ipak nije imiala samo kratki svileni ki mogla precizno da popravi. Kos mono tamno-plave boje. N ije tneir se pravio da to ne primega vezala pojasom tako da se ćuje. Pošto je sela na pređašnje p.ri svaikom poikre'tu svileni ogr mesto, ali ne prekrstivši noge, tač otvarao otkrivaj ući njene reče. lepo zaobljene butine, ravan
N I N Đ A 105
14
stomak i gusti žbun ornih dla čica ispod malog stomaka. Pošto je shvatila da nj.en vo ljeni nije primetio njeno dis kretno zavođenje, ona se zabrinu. — Proibkmi? — upita krat ko sedajući pored njega onako kako to čine žene u Japanu. Kratki k’.mono se sasvim otvo ri i njene bujne i divno o-bI!ko vane grudi z-alelujaše. — Da, devo.ičice, n e p rilik e . Naša v»rsta j e oičigledno O'sudena da .uništi samu sebe. Pogle daj, najnO'Viji bojn i otro'v. Nije im d o v o ljn o da. tru ju Ijiuitle, sa da ,s'U lizmislili hemijskiu »boimbu« ko'ia loi'a Irudo u ludilo. . . toliko da so medui>.(;.b.n()- ubiiaj'U, da sam; sc'bi k d'iju meso, kopa 'U oči. . . Moćn: ratnik ućuta. P o g led n.;egov;h čeličn o p la vih očiju prosto jo bušio siisedni zid kao da traga za monsilirumima koji su bili sp rem n i d-a ovo nai-nov ije zlo bace m eđu ljude. Sumiko ustade, zađe mu za eđa i poče blago da ga masira. Uskoro oseti kaiko se vra:tni m,i šići opuštaju i kalko Lesli po činje m im o da diše. Nekoliko minuta kasnije on je uhvati za •
t
4
»I
n ežn e šake k o je se p ro s to izgu biše u njegO'V'im snažnim šaka m a i p osta vi je ispred sebe.
— Ti divno, d ra g o stvo-renje? Šta bih ia bez tebe?
— Eh, šta bi. Našao bi dru gu, kao š,to ih i sada povrem e no nalaziš — pokuša Sumiiko da se na'šali, iiaiko je znala d.a, bez oibz'ira na prodazne v.eze koje je Lesli povremeno imao, ona predsitavljia ženu njegovog živo'ta. Lesli ništa ne reče na ovu opanku. Već je postavi nežno u krilo i poče da je ljubi. Ispr\a ovlaš, nežno, a oaida sve stra.snije. U međuvremenu kimono odlete u ugao sobe, a njegova široka košulja od svile završi u drugom uglu sobe. Sumiko uzdahnu i zadrhta kada na bu tini oseti vrelinu Leslijeve mu škosti. Dohvati je jedmoim ru kom, nežno, pomilova, a onda namesti na mesto koje je m aj ka priroda izmislila odredi.v.ši ea da istoviremsno ženi bv.de izvor najveće radosti i bola. Dva čvrsto pripijena tela jc'dva su se pomerala dok jo \’atra bukvalno bukiala u njiho vim venam:i. Devojika je između poljubaca šapct;!!.;' neke je dva čujne reči, jsprekldane jecaiima sreće i uzdasima ekstaze. Njena kosa ote se svi'enoj mašni i prosu niz glatku kožu leđa. Miris tek oprane ko se dopre do Leslijevih nozđrva budeći u njemu novu strast i novu snagu. On je podiže i, ne razdvajajući se od nje, pone se je do širokog, nislkog kreve ta.
15
N I N Đ A 105
Li'U'bav'.na i.^ra sve više
se
rasplamsavala ispunjava-jući či ta.viu prostoriju neikim čudnim elektricitetom, mirisom i sve bučnijim clis:iinjem dba p-artnera. LJ njihovom, oidnoisu nije bi lo u.slezamja, dvcumljenja, ko čnica. NiČ0',L>'. Cista želja, sitrast 1 .''■preminost da se udovolji u svt'iniu, tk) kriaja, onom dru gom. Sait kasnije Sumiko je čiiLavorn di.i/.incra ležala p'.reko Loš ija, us'ana pripijenih na njoi^ove. Spavada je, ali poljubac ni¡0 preikidala. Lesli je držao ob^rljeimu preiko leđa i bla.iio mi lovao. Bili su to za njcM»;a rc'tki trenuci opušta,nja, mii-a i bla"O.sll. Kada dcvoj.ka konačiu) kliz nu s njeua zapav.ši u diubok san, on pode do ic'l'c'riiina u drugo; sobi. O'kron.uo je broj staro.i? prijatelja u Vašin./^ton.u. Sa druge strane, posle dužeg zvonjenja, slušalicu podiže pu kovnik Pol Sikofilid. — Halo. . . k o .. . ti si prija telju! Nemaš pojma koliko si mo obradovao. Tom nije tu. Znaš kaikav le voinički žiivoitPosla'li su ga u Nemačiku na dve godine. Cuo sam ga baš juče. Dobro je. Ima devoj'ku, izgleda da je u pitanju ozbiljna veza. Nego, otkud ti? — raz dragano je govorio 9ta.ri vojnik. — Lagao bih kad bih rekao da sam hteo samo da te Čujem,
stari prijatelju. To bih svaka ko učmio, ali ovaj poziv ima sasvim dr,ug.i razlog — reče L e sli iskreno. — Da čujem. Ti znaš da sam tvoj vcčni dužnik i da nema tc stvari kojiu bih bio u stanju da ti odbijem — kao :z topa reče Skol'i'ld. — U redu. Zamolio bih tc da kreneš i javiš mi se iz gra da. — Dogovoreno. Javljam se... recimo zii pola sa'ta. Dvojica proverenih prijate,ja nisu morah) minogo da se dogcvaraj.u ili okolišu Pola sa ta kasnije telefon u Leslijevoj kući resko zaizvoni. Pukovnik Skofild bio le voimaki lačan. Naime, trideseti minut još nije istekao. — Slušam, pi’i jate Iju — reče kratko. ' — Naišao sam na opasan do kument, pukovniče. Zove se »plavi do'sije« i v'ilasništvo je CIA-e. Reč je o najnovijem boj nom otrovu koji utiče na nervni si'stcim čoveka. Spremaju se nogde da ga isprobaju, ali, iz gleda da još nisu odlučili gde. Možeš li đa mi pomogneš da to saznaim? Pukovnik Skofild je neko vreme outao. I sam je čuo za najnoviji bojni otroiv koji je rađen pod okriljem i kontrolom ^judi iz Kompamje, odnosno CIA-e. Kako vojska sa tim ni*
•
16
N I N Đ A 105
je iimala nibakve ve;ze, on je to vu dob. I siaviim priisitojno je saiznaoijie brzo poitisnuo prepiu- govorila engleski. štajiući se svakodne'vmm obave ga povede do malog ho zama. tela na kraju slope .ulice, pa, — Nešto sam i saim načuo, pošto plaltiše sobu', kremuše us ali ne znam deitadje. Daj mi kim stepenicama. Začudo, sve divia-fcri dana vremena i saz^na- je bilo čisto, čaik uredno. ću koliko moigu. Važi? Cian su ušlii u sobu, devoiika — Važi, znam da ćeš ^učiniti sc u tri poteza svuče ostavlja sve što možeš. UosbalIom, ni ja jući na sebi samo tamne čara neću seideti sikršteni'h ruku. Ču pe sa halteirom. Te!šike grudi već jemo se uskoro. su pomailo visile, ali su još pri vlačile pažnijni. Pomože Gusta vu da skine kaput, šešir i pr sluk. Kada ie kranu'la ka košulji, on je uhvaiti za ruku. Zena ništa ne reče. Pođe do Gustav Jegermain je lagano lumivaoiniika i u porculanski la koračao pretrp.ainiim ulicama K i vor nasu nešito tople vode. Uze neske četvrti. N ije im.;io nika- sunđer i vrati se do Gustava. kav oid:ređeni cilj. Koračao je Bez ustiručavanja mu rasikopča nasumce, nadajući se da će na pianltailone, izvadi oTi'čenje nje nešto naleiteti. K'imeiska m afija gove muškoisti i poče da ga pe imala je svoje zaikone, ali sitne re aunđeirom i toplom vodom. ribe koje su se muvale oko Pošto ga zatim obrisa tek raspa pravih članova tog bratstva mo kovanim pešlkirom, ona poče gle siu '^onekad mnogo da poda ga ljubi i liže veštim jezimo'gniu za male pare. ';5:om. Gustav se opruži preko Ndkoliiko puita Jegerman je kreveta i prepusti uimeću plagrubo giurao 'U stranu pirodava ć ene »'umetni ce «. čice ljubavi, a onda se odluči Neikoliiko miniUta kasnije, da baš preko jedne od njih po dok je Kineskinja poslovala kuša da nađe nelki sigurniji oko lavaboa, on se obuče. K a trag. da se žena okrete on joj pruži Pristade na ponudu prve K i smotuljak dolara, a zatiim joj neskinje koja je, za razliikiu od pokaza još jedan. Žena je oči svojih zemljakiinja, bila prilič gledno bila isikusna. no visoka. Imala je oko tride — ■ Sta vam trdba gospodi set godina, mada je kod Ori- ne; opijum, o ru žje... informa jentalki bilo teško odiredi1;i pra cija? #
N I N Đ A 105
— Imformacijia. Tireba ^mi ne ko iz m:afij'e. — Posao? — Ne, Infarmiacija, ali prili čno važiiia. — Platićelte punu vredmost? — Platiču. I više aiko budem z ado valjam. Zona ga uhvati pod ruku i us'koiro su se guraH kroz gonnillu koja je žagorila, vikala, smejala se. Petnaesitak minuta kasinije žena ga uvede u jedan mali, začudo tih restoram. P o što ga posadi za. sto u uglu, ona mu dade znak da sačeka. Iskusnom profesionalcu nisu promaikli po'giledi ljudi za susedn.im stoloivima, kao ni po gled crnih očiju iza paravana od perli. Najzad jedan sreidovečni Kinez prosedih zaliz-aika priđe i sede za njegov sto. — SluLšaim v^as — reče tiho. — Nelko je prošle noći na pao mojie poznanike i mislim đa je uzeo nešto što pripaida mojim prijateljimia. To se do godilo u zgradi u Ulici Svetog Džemsa — uzvraiti Jegerman talkođe tihim glasom. Kinez je neko vreme ćutao kao da prebira po sećanju, a onda upitia. — Zašto mislite da M I ima mo veze sa tom nezgodom? — Napadaič je koristio bori lačke veštine — i šaken. — Da, to 'upućuije na nas, ali uveravam vas da niko od na-
17
ših ljudi sa našim znainjem ni je u tome učestvovao. V i oči gledno niti ste iz ovog grada, niti čitate naše novine. Već du že vreme nepoznati borac gos podari San FraaiiCiskom. Govor ka se da je ninđa. Niko ga ni je video, a iako jeste nije ostao živ. Poilicija — na to se Kinez glasno nasmeja — niti može da ga doitalkne, niti veruje u njeigovo posltojanje. V i belci niste u stanju da shvatite da u našoj postojbini postoje lju di sposobni da ubi;ju ne samo golim rukama nego i pogled om. .. miisilima... Kiinez ustade i, odmahnuvši rulkom, ostaivi Jegermana da ra'zmisili o onome što je upra vo čuo. »P olicija ne može ni da ga dotakne... niti veruje da on p o sto ji.. «, odjekivalo mu je u glavi. A ko je reč o takvom čoveku — onda nije ni čudo što su nje gova diva čoveka bila pobeđena, a Kom panija ostala praznih šaka. Kinesikinja mu priđe i upita da li je dobio ono šito je tra žio. Jegeirman samó kratko kli mnu glavom, a onda jo j iSipod sitola tuitnu ui^šake još jedan simotiuljak dolara, Kadia je krenjuo‘, žena mju tiho reče. — Svako veče možeš me naći na isitom mestu. Dođi bi-
18
0 da želiiš inforima.cije ili nešto dTuigo. ' Giusitav Jegenma.n ustade, namače šešir na če^lo i napusti restoran. Imao je tainiunsi trag, ali trag koji je vodio u magliu. »N o «, pomisli »i riiekakav trag bolji je neigo niikakav«. Sada je treibaio samo da odluči da li da ostame u San Francisku i dailje traga ili da' čeka poizi'v od Kostne'ra. U sivaiko-m slučaju ja viče mu šta jie saznao, pa ne ka šef iz C IA -e odiluči šta da lje. Za njega, Jegermana sve ovo bilo je čis'to poslovna stvar. Cak ni s'vojoj povređenoj su jeti nije dozvolio da se u to ume'ša.
N I N Đ A 105
krisitalne čaše, u drugoj tek otvorenu flašu »Do
mče. Vid'i šta si uradio. Sada ćeš sve to da poližeš. Brzo, dok mi nije stiig'lo do pupka — po če da se kikoće Suzi. Kostner vatreno poče jeziikom i usnama da joj prelazi prc ko dojki koje odjednom očvrsniuše. Bradavice po^češe d>a bu jaju kao pupoljci mže, a koža oko njih da se ježi od uzbuđeNeikako u i.sto vreme kad je nja. Siuzi sada isprazni i ostaJegerman bio sa Kines'kiinjom, taik šampanjca iz svoje čaše Filip Ko 0 tner provodio je dnu- preko uzdrhitalog siilomiaka. Pegu noć zaredom sa lepom Su nušavac se razli levo, desno i zi. De^'ojka ga je obradovala nadoile, medu butine. saznavši da će eksipe'riment bi — Prava si veštica.. . znaš ti izved 0n nede u Luizijiami, za to — promirmlia Kostiner, a on vreme manevara »melkakve gar da se svojslki baci na posao. de«. Devojika se prvo bacaka'la — Hajde, požuri, hladno mi smejući se. Uslkoro, zahvaćena je — oglasi se devojka koja je vatrenom stra'šou, poče da stesasvim naga ležala na širokom nje i uvija ss. krevetu p'rekrivenom riužičas— Dosta. . . ne m pgu... v i tom svilom. KoiSftne.r se pojavi na vrati še. . . uzmi me odmah. S A D A A ! ma noseći u jednoj ruci dve AH !
19
N I N Đ A 105
Ko,sit nar ni|e čekao da mu se kajže diva ¡puta. I njega je ovo rasiko.šno telo sasvim sliudelo. Bacio se na •devo'iiku bao i0 gladneki zver. Ipaik, kointrolisao ;jo svoj'u divil.ju strais.t pazeći da ne povredi devojlku.. Kada s-u se posle izvesnog vremena umorldi i razdvojili, Suzi ga po;gled'a kao da ga pr vi piut vidi. — Neft^ako sam osećala da si strašan u oviim stvair i,ma‘. adi ne ovoliko. Pa ti si prosto nevcrovatan. Ozbiiljno, ja se bar u to raaumem. Poslednji deo rečenice joj iz¡('■tc i ona brzo pogleda u Kostnera no bi li vidtiia ka'kav je efekat tom i,'/¡ivom proizvela. Ci.nc'k pored nje je ležao zatvorem'ib cčijii.. N ije reagovao. S'Lizi p(;/jur' da doda. — Znaš, na mone uvek mo žeš da računiaš. Ja te na neki naičin volim i uvelk ou biti sp remna. .. za tebe^ Važi? — Svakako, devojčice. Sva■;:lko. I ti računaj na mene — kad god si slobodina ili osetiš da ti ned.ostaiem — uzvrati Kostner ne otvarajući oči. Saznao je sve što je želeo, a uz to je proveo i dve nezabo ravne noći sa taikivom lepoticom kakva je biila Suzi. — Dušo, mis'lim da ne tre ba da ti napominjem kako o ONOME uopšte nismo razgo-
varaili. Bolje i za mene i za te be. O. K ?' — O čemu to nismo razigovarali? Zar smo 'UOpšte o ne čem ra23govariali, osiim o vreme n'u i seksu? — Tako te volim, devojko. Vidim da si pametna, a to zna či da ćeš daleiko da doguraš. Hajde sad malo da spa vaim o, pa te vodim negde na kasnu večeru. Važi? — Važi. — A može li još malo »predjela« pre te kasne večere? — upita Suzi i poseg nu rUkoirn niiz njegov stomaik. — Eeee, ti si S T V A R N O ve štica — povilka Kostner i brzo se umota u pokrivač.
iii
Kada je telefon po drugi put zazvonio, Lesli Elidridž prekide kompliikDvame vežbe disainja. Dohvati »lušaliou koja je visi'la u uglu sale za vežbanje i reče samo kratko »da«, — Prijatelju, ja saan. Pol Skofild. Zovem iz grada iz jav»ne govornice. Saizinao saim sve što je mioiglo da se sazna o oncm do'sijau. Dakle ovako: st varno je reč o novo-m bojnom otro'Viu koji C IA nam era va da 'aoristi za svoje potrebe, znaš ono uznemiravatnje javnosti, ucenjivanje, panika i slično. Da
20
N I N Đ A 105
kle, mi sa tim nemamo nika kve veze. Oidliuičili su da otrav LSipitajiu u Lui'zijaini. To je vrhuinslka tajna i ne bih je ni video ni auo da mi sudlbina ni je naikllonjena... ali to said ni je važno. Daikle, za sedam da na počinju manevri Nacionalne gairde Luizijaine. Od'ržače se u močvaxama, što Ijiudima iz C IA -e p,ruiža izvanredain paravan. Otrov će koristiti samo na je dnom de'lu manevanskog tere na, a tu, bojiim se ne mogu da ti pomognem. Moždia će ti po moći to što sam saznao, tako đe slučajno, da su ovi iz C IA -e angažovali za ovaj posao, za misli koga — mafiju. Da, do bro si čuo — mafiju. Eto, to ie sve. Na tebi ie da saznaš kada i gde će ganigsiteiri ubaciti otrov. Stari, puikovnik završi izla ganje i sada je čekao na od govor. Lesli je neko vreme ću tao. Iako je sve jasno ouo, je dnostavno nije mogao odmah d'a poveruje u ovioliku monsi:ruoznost ljudi iz CIA-e. — Alo. . . Lesld... jesi li tu? — upita pukovnik. Tu siam, stari prijatelju. Hvala na informaciji. Sada je na mene red. Krećem već su tra sa moaima dole u Lu'iziiianu. Cim nešto saznam javiću ti. Ostaj mi zibogom — pozdra vi ga Lesli i prekide vezu. • I
«
/
•
i
«f
W
<4
Nekoliko mionuta stajao je kao kip. Osećao je kako u nje mu raste bes. Bes pirotiv pi'okletog ljudskog roda kome je i sam priip.adao. Pitao se otkiud to ii ka želja za lulbijanjem i mu čenjem koja nije svojisitvena nijeidlnoj druigoj Ijudsikoj vrs'ti. »T o je pTokletsitvo bogova«, nelcada davino obja'šnjavao mu je njegov stairi sensei. »D ali su čoveku sve, ali i diva lica žiivota. Dobro i zlo. Jiin i jen u neraskidivoj povezanosti. Lt cao ja, kao ti i još neki nala ze se na toj granici, osuđeni na večitu bo:ribu protiv zla svesni da ne mogu da pobede, već sa mo đa očuvaju ravno'težiu«. Ninđa skoči uz K I- A I i snaž nim udarcem noge pros'to po kida vreću za udaranie. Na taj niačin sav sakuiplijeni bes ne stade u eksiploziji udarca i rat ničkog poklika koji je znao da zaledi protivnika. Sumiko, koja je relJko kada uznemdiravala Ijeslija dok je bio u dođoiu, ulete usplahire no. No, kada ugleda Leslija ka ko mirno sedii na tatamiju, odahnu. Taimain htede da ga upita da Ili je sve u redu kad Lesli reče: — Zovi Pi.ta. Reci mu da odmah dođe. Sutra putujemona jug — u Luizijanu. — A ja? — I ti, devoj'čičce. Biće mi potrebna i tvoja pomoć.
N I N Đ A 105
21
— Hajde, govori. .. neka- ak Suirniko istiovremetnio osetii i radiost i strah. Radost što je cija Je u pitanjiu — poče P it Lesli vodi sa soibom, a straih čim se smestio ai prostranu kož od onog z'bog čega Ldiu. Jeir, nu fotelj'u. relJko kad Lesili je priznarvao da — Jeste. I to važna akcija. mu Je potireiboia pomoć. Cekaij da ti Sumiko donese pi Tabasiko Pitu, simpatičnom vo, pa da vam objasnim šta plavokosom d)itv.u, bilo je po nas čeka:. trebno samo petniaeiSftak minu Deset minii'ta kasnije Sumi ta dia u svojim novim kolima ko i Pit znali SiU sve što i Lesli »pontijalk« 2()()() X L pređe s je Eldridž. Ceikali su sada da ču dnog nti drugi kraj San F,ran- ju plan. ciiska. — Sada Je naj važni je da na — Ćudi me da nisii stigao 'Uvreme otkrijemo gde će se ti pratnji bar dvoje patrotlndh ko- manevri održati. Od pomoći Je a — reče mu Lesli kad ga u- to što znam da će biti negde u gleda. močvari — što nam siužava tra Pa, stari moj, možida bi ganje na jedva hiljadiu kvadra tako i bilo, samo ova igračka tnih kilometa'ra. No, kažoi da Je za njih neuhvatljiva — odgo Bog pomaže hrabrima. Pa, da vor i Pit uz bliistaiv osimeh. krenemo. Sumiko ti ćeš se do — Sta misliš, da li siu mo le pre'distavdjati kao novinarka gli da ti zapisu broj? koja tretoa da p.iše o hrabrim — Aha, i to nijmanje tri momcima iz Nacionalne gande različita broja — uaviratii Pi,t i Luizijane. Pite, ti si novajlija požuri da pokaže Lesilij,u svoj koji Je odiređen da kao komšiposlednji izium — tabliou na jia iz Teksasa učestvuješ u makiojoj su pritiiSkom na idugme nervima. A, ja. . . pa Ja ćai već brojevi mogli da se menjaju u da se snađem. Dok si ti' bio na to;ku vožnje. — Bojim se da su putu, ja sam malo razgledao »p'laivci« na velikoj muci i da kartu. Evo, ovde, u ovom mes>ad.'a jodnii drugima psujai sve s'tu, zove se KatahTjila', naći će po spi siku. mo se. Ja ću odmah tamo. K o Lesli moradie da priizna đa prvi nešto sazna, kreće kod mene. Poslednji rok za sasta Je ovaj Pitov izum zaista ko ristan u određenim prilikama, nak je. .. — Lesli poče da račaina... za četiri dana, to je pa samo odmahnu glavom i po peitak. Jaisino? zva pla;vakosog diva da uđe u Sumikio i P it samo kHimmuše kuću. glavom.
N I N Đ A 105
22
— Pite, bojim se da ćeš mo raskallašiniih lepotiica ubijali vre rati da se odrelkneš svoje sja;- me čekaj.ufći da im vođa kaže ne »igra-Ske«, Idemo avionom, šta traže u ovoj bestrajgiji i do a zatiim će.mo da iznajimimo ne kle će još čekati. Kada im je vođa grupe, Toni Manzano, do ka m'anje upadljiva kola. Dago'vor je bio oikončan. Tro veo devojke i polkloinio saimdiUk je hraibr.ih ljiudi bili su sprem doto rog pića oni se priimiriše. ni da se još jednom uhvate u- I. do'k su oni bančili sa goliša koštac sa zlom. Još jednom da vim lopaticama, Toni je po ko reskiiraj'U žiivote, učiine sve što zna koji put otvorio metadmi ioferčić i iz čojoim olbložeinih mogu, pomognu neipoznatim Ijiu dima, — a onda nestanu u ta udubljena vadio metalne ampule. Bile SIU hlaidne na dodir. mi anomimnosti. N ije mu bilo jasno šta znače slava i brojevi ispisani zelenom Dojom. Znao je samo da je »st var« đavolski opasna. N jegov zadatak je bio da sa momcima čitavog dana po dolasku u sazna gde će se momci koji Kalah'Ul'U, Lesl; je .šc o.baveštenje. Konačno, na— Pazi da naši ništa ne reredni'-g dama ugledao je oibavec.raj'U. Nemoj s^iučajno da. neštemje na je dmom od mnogoio proba' to što Imate. Momće, Drojmih plakala. Na njemu je od toga se ludi sto po'Sto — op:s.ailo. pomenuo ga je bos. »Pripadnici Nacionalne gar To je bilo u redu. Međiutim, de odmah da se jave komandi. Tonija je sve češće napaidala Sa soibom pometi opremu i o- jedna mi.sao. Kako bi bilo da, nužie!« jedno dve-tri arppiule uzme i Dakle, sreća mu se i ovog sačuva za neki svoj »eksperi puta osmehn.U'la! ' ment«, Konačna odluči da ta Ost ado m'u je da čeka da mu ko i uradi. Izvadi dve ampule se pridruže Sumiko i Pit. i strpa ih u svoj neseser. PoZa to vreme, u jodnoj vili sde toga krenuo je da njuška. na periferiji grada, petoirica gan Gde će naj pre saznalti gde se gstera siu u društvu nekoliko vojiska snabdeva vodom? Jas I
I
•
N I N Đ A 105
23
no, tamo gde se vojska biude skupljala. Tako je i uradio. D va sata kasnije na zlbornom mestu, izmešan sa gairdiiS!tima, saznao je da će, pre udasl^a u močvaru, čuturice za vodu na puniti na Semovoij farmi. Na ulici se, predstavljajući se 'kao advokat, kod jednog policajca raspitao gde se farma nalazi. Sada je, trljajući zadovoiljno ruke, kreniuo nazad u vilu. Od luči da a.kciju oikonča u četvr tak uveće koristeći mrak, a on da će sesti da isplanira nelki poslić za sopsbveni račun. >lc Hi
>K
Neuobičajena gailama odjeikiva'la je kroz juitairnijiu iizmaiglicu na farmi starog Sema Fjiurija, na samoj ivici nepregiledne mo čvare. Stotinak ljudi u uniform.ama, sa šlemovima na glavi i puškama »M -16« u ruikama tislkalo se oko kamickna. Čekali su samo da još četa »B « sti gne, napuni čiuturiice, pa da krenu na zadatak. Naime, če ta »B « bila je domaća i njoj je trebalo da pripaidne i najteži zadatak: put kroz msDČvaru i iz viđanje. Domaćini su na taj zadatalk bili veoma ponosni. Kada su konačno i orLj sti gli, komandant brzo pročita na redbu i motori zabrujaše. K a
da je njihova buka utihnula, kapetan Cads iHardin pope se na jedan panj i, stavivši prste u usta, prodorno zviznu. — Sliušajte me dobro i po kušajte bar jednom u životu da se ponašate kao vojnici. Ce ta »B « je kao i svake godine doibi'la važan zadataik i ja ću učiniti sve da ga obavimo ka ko vailja. Teško vama ako ne budete slušali! Podelićemo se u dve grupe po dvadeset ljudi. Jedna ide sa mnom, druga sa poruičnikcm Rizom. Bićemo na dometu voki-toki aparata. Na dam se da oivog p'ula niste poneLi i bojevu municiiiu i da neče biti nepo'treibne puonjave. To je sve. Ko još nije napunio čuturicu vodom neika to brzo uči'ni, pa krećemo. Trojica mladih ljiudi se brzo Zigledaše. Na:;me, oni su čutu rice napunili viskijem, alli sa da su bili na muci. U močvari nije bilo izvora, a znalo je da bude vraški vruće. Imali su, dcduše, pilule za prečišćavanje prljaive vcde, ali nije im pada lo na pamet da to rade. Zato krišcim naitegnuše čuturice, a onda ih pusitiše »u prom et«. Potom otrčaše do bunara i na puniše ih vodom. ■ Petnaest minuta kasnije sa mo tragovi čizama, toSkova ka miona i bezibroj oipUšalka bili su jediini svedoci da je tu bi la velika girupa ljudi.
24
Manievoii Naicioinjalinie gande Ijuizilj ainie m ogli su da poičtnu. 'U grupi koj'U j'6' predvodio ponuaniik M ark Riz naliazili su se i nerazidvojni prijatelji. Džiim Kjasper, Luis Smit, Karlos Bra un, Frenikliin SejiLz, Starki Hjiuz i Cik Bmlbro'Uiz. N jih šestorica dnužili S'U se još iz šlkoMdh da na. Svi au bili siiinovi sitsniih farm'era. Glavina zabava bila im je kafana u Kataihiuli, poker u si'teue pare i lov. Nisu Z'nali za bolije — 1 nis'U ni patili. Ovi manevri bili su im plaćeni admOiT koji su jedva dooeikali. Deseit dania »oijlka Sem« će da ih hirani i plaća. To što će ih deset dana u m.očvairi vrdbaiti aligatori, otrovne zmiije i nadasive dosaidni komarči — ndje ih mnogo brimulo. Još kao dečaci najvikli siu na močvanu i nj m e sitanovn ilke. Jedino čega S'U se stvanno pribojavaii bild SIU Kajiuini, domono'Ci močvare. Kajuirui su bili po'tomci ne kadašnjih krijiumjčaira i oitpadnilka od ziakona, mahom Fran cuza. Oini niikaida nisiu napuš taj.! močvanu, bar ne u većim grupama, i na duži period, N.abavljialli bi s vrem^ena na vre me ono što moičvara mije mo gla da im pružd, plaćali te namimdioe kožama krzmaša i ali gatora, a omda se vraćali svom ruačiinu života, svofjim navikama i zakonima. Zak'Oin Luizijane, ni bilo kojd drugi u SAD, za
N I N Đ A 105
njiiih mije važio. N e pamti se kada je neko od šerifa ili nj'ihoivih pomoćnika zalatzáio dubdje u močvanu, Kajiuná. nisu pri hvatili ni begunce pred zakon om kojd SIU se pred poiterama skrivali u moičvairi, Nj.ihova te la, uglavnom unakiažena zulbima alđgaltora, predistavnici z.akona ili lovci, ¡nadazñi bi na ivici m.oičvane.
Dakle, ti domoroci bili siu i saida jedina stvarna pretnja garidii'sitiima. — Hej, Frenki, jiesi li po neo do.sta muirbici^je? — avi se Karlos, prCturajući po džepo vima. — Aha, a td? — Imam samo dva okvira. Nisam mogao na brzimiu da na đem oisitatak, Miarija stalino' kri je municdjiu od oinih moijih čupoig/lavaca, Valjida će i ovo biti doista. — N e kukaj, imam ja za či tavu četu — javi se sada i Sitairkd. Ti znaš da ja volim da piucam. Kad isipiucaš to što imaš — ja v i se, — Tišina tamo, ovo je vojna patrola, a ne pijana lovačka družina! — viknu na n(jih poruioničilk Riz koga niko u dnuštvu n ije trpeo. — Počeo je — dobacd Starki ostalima — Hej Raz — vik nu potom. '
N I N Đ A 105
25
— Da. Sita: ho'oeš? — brecniu kaid preiteraš ne izidrža Braun. se nadimenii, rastoim nizak po— N e zmam ni sam, Jedoonuičnik Riz. ' — Samo da se uverim da stavno, čim ga vidim ne mogu stvarno neko viče. Pomislilo sam da se uzdržim — sleigmu Star ki ramemima. da je reč o aldigaitoinu. Voijlruici p>očeše groihofcom da IPiUt su nastavild bez reči. Sat i po kasnije zanata,više se se smeju. — Stajiki.. . Sejlz... Braiuin — pred proistrainoim vodenom po ovamo, trikom! — nareidi Riz vršinom. — Hej, ili smo zailutali,.. ili kipteči od besa. Trojica prozvamiih poislušaše, je ova voda pala s neba — re aJL bez trka i žurbe. Kaida su če Braiuin. — Nismo zal’utalli, to je sdstigli dio poručnika, ovaj se :urno. Evo, poigledaj m^apu. tresao od srdžbe. — Marš naip.reid u iz vidni,ou. ta sad da raidimio? — ja vi se Naiuičiću ja vas ko je ovde /^laiv- Seijllz, ni i čija reč mora da se sliuša — Ništa, Saičeikaćemo naiaeig i — pro'sikta. genij.alnog vojskovođu, Niek’ on — Poilaiko, maili'ša., zai^ronu- odluči. On je glavni — dobaci 6e<š se. Poipusti malo kaiš na Starki pospr.dnim glaisom, a po šLemu, vidiš da te guši — na- tom đolivati čuturicu s vodom sta,vi Stariki da ga podbada. i otpi nekoliko gutljaja. — Star*ki... još samo jedna r e č ... samo jedna i kunem ti se posle ovoga ideš na voijma sud. Gubiite m i se saida s oči ju! — vrisnu Raz. Gusta,V Jegerman stajiao je Starki htede još nešto da do da, aili ga druga dvojica jedno kraj Filipa Kostoera i posonatrao desetak momaka u kdmostavno odguraše napred. — Nalbićiu m'U cev »M 16« u ndmia kako se bore u areni. Svo jom brzinom, tetaikom i na diupe kaid se otvo završi, dasve surofvoiši6u isticao se vi^ momalk ma baš gazi po živci soki melez k oji je mogao da ma — obeća Starki kad siu pobude i Kjiez, i Japastiac, i M e oidmakLi, , — Mnogo ga pritiiskaš, zato ksikanac, pa čak i Eskim, On je je taikav. Sita, uos'talom, imaš nemEoisTdino đelao udarce i ba protiv njega? Nd mi ga baš ne cao svoje protiivnike na pod. volimo, aili ti ga, brate, pome- Uskoro sai samo još dva borca
N I N Đ A 105
26
bila vol'jina i sposobna da mu se siuiprotstav.e. MoLez i.h poigle da, a zatim im okrete leđa i seide na pod. — I njemu je očijgledino sve ovo dosaidilo — prošaputa Je germain Kostneru. Ovaj saimo podiže ruku i ućutka ga. D vojica p:reo:Sita)lih boraca do graibiše poduže bambusove mo tike i istovi'emeno se sj'urise na meleza. Jegertman već otvori usta da pita §ta to raide, ali uóuta pred prizorom koji se od vijao brziinom munje. Naime, kada su motke već bile naid injegovim temenom, melez oidjedinom odskoči (una zad, iako je Jegerman smeo da se zakune da nije vid'oo nika kav pokret. Motke svom sili nom tresniuiše o pod. Melez sko či na noge. Kada su shvatidii da su promašili, napadači se ni su okrenuli. Naprotiv odsko čiš? korak-dlva napred, pa, po što okreto'še oružje, oikretoše se i čitaiV'im telom. Pogledima se dogovoriše da napadtn'U jedan po jedan. P rvi obori motkiu kao nekadašnji vi tezovi na turnirima i pojiuri uz gromki povik. Vrh motke bio je upeiren u stomak m ele za. Drugi borac krete malo sa straine i zalete se da »iposeče« meleza od ramena prema stru ku.
U prvi maih činilo se da če melez, ma koliko to bilo sulu do, stotm'aikom dočekati vrh mo tke. No, 'U treanutiku kada je motika gotovo dotalkla njeigov kimono, on se izvi i vrh pro huja očešavši ga po slabini. K a da je trećina vitke i jake mot ke prohujala pored njega on ostatak u.štoipova stiskom pod laktice, a onda kratkim trzajem izbaci napadača iz ravnoteže i baci ga čitavih pet metara da lje. Motka pod ru egoivom rukom kao da je oživela. Zavrte se iao krila vetren'jače i prosto smrsika moitku drugog protivni ka koji nije usipeo da zadrži udarac. Dok je naipadač još zbunjen pcsmatrao kako mu po lemljeno oružje ispada iz ru ke, snažan udairac pogodi ga posired čela i on, obliven k rv lju, pade na pod. Melez okrete motku još n/ekoliko puta kao da drži štapić u ruci, a ne ba tinu tešku najmainje tri kilog rama. Umri je nagilim poltezom ispod pazuha, a onda se okrete dvojici pO'Sma:trača ■[ nalkloni im £0. Kost'n
27
N I N Đ A 105
— M idim da je tvoj zaklju nilko. U to sam s'iiguirain — reče čak ispravan. Narediću melezu Kostmor. — U rediu, recimo da uisipe da se spremi za put. Ah, da ne da da ga otkrije. .. A da li će bi zalboravim. Nikaiko nemoi »m elez« pred ti dovoljno sipret-am i da ga sa pominješ reč njlan. Strašno je osetlijiv na to. vlada? To biih voleo da zimam. a i da vidim — doibaci Jeger Ime mu je Džo Tander. Pitaj man doik S'U se peli na balkon Boga otkud mu, ali tako mu piše na službenoj legiitimaci'ji. iznad sale. Ne verujem da će ti biti zaibav Kostner n.i.šta nije rekao. no sa nj.im, ali imaćeš izvan Onaj meilez je bio pravo živo rednog čoveka, u to te uvera oružje. Z'nao je jedino da ne bi voleo da miu se nađe na putu. vam. Samo mu rec.' šta treiba Pošto SIU naručiilii čaj, Kos't- da uradi — pa scd'i i čekaj. ncr zaipiba Jegermama. — Sta predlažeš, gde da po čne traganje? — Ni sam ne znam. Mislim da oivde nemamo više .š'ta đa Tabasko P it stigao je u Katražimo. KoisiLner podiže oibrvu u znak tabulu ne uspev'ši da isp.uni za pitamja. datak. Naime jedinica kojoj je — O.naj ko je usipeo da saz nelkalko uspeo da se prikači, jena za dosije i uzme ga s'vakako dmostavno je rasformirana, jer će đa, sazna i gde će otrov biit'i je neiko odlučio da je već do Uipotireiblj ein — naistavii Jeger voljno vojnika u močvar,; i na main. manevrima oko mje. — Misliš da kreneš u LaiiziSumiko je imaia više uspeha janiu? kao novinarka. Cak je jedan Jegerman samo klimmu gla od ljudi iz štaba manevara do vom. Zat'im reče. vezao do Katahuile. Tamo se — Intuicija mi govori da će ponudio i da joj oibezbedi sme mo baš tamo naići n,a mašeg štaj, a zatim pozvao i na veče »prij,ate'lja« iz Ins'tLtanta. U sva ru. S.umiko je sve tO‘ prihvati kom .siliučaj'U ja i.de.m tamo. la kao prava profasiionailka iz Pošto le neiko vreme analizi- S'veta štampe, držeići isitovreme rao Jegermanov zaključak, Ko no predusretljivog potpukovni stmer shvati da je i,s>kusni profe ka na pristojnoj distanci. Oibesionalac u pravu. Zaklima neiko ćala mu je jedino sliku u novi liko pu-ta glaivc.m, pa reče: nama i repotrtažu na video-te;9
*
28
pu i pr,otćelavi pejdeseftogadišnj'alk j.e već bio na sedimoim ne bu. — Mas, moj čovek i moj džip . biće vam na usluzi — reče po što j'6 dopratio do hotela. Siuirmko se naisme>ja, a; onida pož.uri da pronađe Leslija. Na šla ga je kada je ofcreiruula treći i poisleidnjii hotel u Kaitalhiuli. Brzo su se doigovoriflii za sasta nak, a omda Siuimiko požuri da se istušira i dotera. — Šta dailje? — upita Taba siko P it ninđiu iizmeđu diva goitIjajia piva. — Ostaje mi da pokušam da saizinam da lii su ganigsiteri već alktiiviralii bojni oitrov i gde. Ako to uspem, misliiim da iimamo. š.anise da sprečiimo najigore. A ako ne. . . Niije završiiO misao. N ije ni morao. Sasvim doibro su i je dan i drugi znali šta Će zmačiti upotreiba otrova. Taibasko P it je imao priilike đa se na vijetnamiskom ratištu luveri šta su naprav’i)li bojmi otrovi. — Kaiko misliš da to sa^zmaš? — upita Pit. — P'oikušao sam već da mapipam gangsitere, ali bez uspe ha. Nisu se pojaviiili ni na jed nom od uoibiičaj.enih mesta. Ili su se p.ri,tajill, ili su umajmiili nekiu kuću i zato ih nema u gradiu. Nimđa je tako naslutio pra vu istimiu. Gangsteri su se već
N I N Đ A 105
spremali da napuste Katalnulu poišito su oibavilti posao. Isplatili su devojke i spakovali se u dve ve'like limuzine. Dva sata po njdihovom odla sku Tabasko P it nalbasao je u baru na. jednu oid devojaka ko je su dva dama provede u društviu gangstera. Njegova slafbost bide su rasne riđokose, a j.edma je bila praivi pređstavmik svoje vnsite. Pitu je treibalo jedva pet m i niuta da deivoijici skrene pažmju na sefoe, a posile đva-tri već je bio gost u nje.nK:)m iznaj mljenom stamu. Ubrzo je zmao sve o mjoj: da je siroče, da je imala te'šiko detimjlsltvo, da se sada doibro smalazi kao sekreta rica (mije' upamtio ime firme), i da voli veselo dir.ustvo pravih miuškaraca. — Nisam laka žetni^a, iako bi ti to mnogi za m^ene rekli. Ja biram društvo: kad m i se neko svidi onda se ne f©mišem. Ostali mogu da se sliikaiju. T i mi se, recimo, sviđaš, i to ti otvoreno kažem. Omi m^omci sa kojim a smo proveli dva luda dama niisu bidi loši, ali daleko su od tvog kaliibra — reče opi pavajući snažan grudni koš pla viofeosog diva. < — Nadam se da momci nisu IjiUbomomi i da neću imati P'tTolble.ma sa ni ima? — reče Pit.
N I N Đ A 105
— Nećeš imati prdbLema u svak'om sl'uičajiu. P rvo jači si od sve petoirioe zajedno, a diruigooni su stranici i već su napoilstili grad pož.uri riđokosa da ga uniiiri. Lampica u Pitovom mo2igu zasveitle. Tu je. Naibasao je na trag. — Stranci? Turisti ili neki lovci? — dodade toibože reda radi. — Đavo bi ga zmao. To' nisam savrnala, a nije me ni briga. Bi li su izdašni i zabavni. Samo jedno veče ostale smo same par sati. Ćula sam da siu išilii do Semove farme, tamo na ivici one odvratne močvare. Bo|ga pitaj M a su tamo imaild. da tra že. .. osim ako nisiU momcima uvalili »beloig praha«. Znaš, na ši momci se igrajiu vojske, pa nije nemoguće da su sitranci... ama, nema veze. Zar da zbog njiih gubimo vrem e — dobaci riđokosa i strasno poljubi Pita. U prvi maii P it htede da se nekako otrgne, nađe neki izgo vor i ode do Leisllija, ali se pre domisli. Prvo, možda bi riđo kosa nešto posiumljala. Dirusgo, devojka je zaista bila dobro parče i bi mu žao da propusti prilikiu. D va sata kasnije nekako je uspeo da napusti devojčimiu so bu uz obećamje da će je pcsetiti koliko na.re/dine večeri. Za tim požuri do LesiliijeviOig hote
29
la. Tamo, međiUtiim, nije zate kao ni njega, ni Sumiko. Ipaik, na poirtirnici saizmade da je Les li na večeiDi u siuisedinom resitoraniu, u dnuištvu potpiukoivnika Džondana. P it krete u restoiran, i kad ugleda prazan sto .u bli zini svojg prijatelja, on sede i daide znak Lesl-iju da se nađu iod bara. D va mimuta kasnije LeS'lii mu priđe. U najkraćim crtama P it mu saopštii šta je saznao i n[i;ih dvojica odilučiše da odmah krenu do farme na ivici močvare. Pošto se potipiukoviniku preidsitavio kao kolega Icpe Sumiko, Les'lijiu nije bilo teško da potpiUkovnika ostavi u d:ruštviu lepe devojke a da ne izazove nikakvu siuminju. Jedan sedoko-si prolaznik, oči gledno beskućnik, objasni im kako da sti'gmiu do farme ali se začudi šta će tć\mo po mtraku. — U svakom sliučaju, čuvaj te se. Stari Sem ne voli mnogo stranice. Pogotovu one k oji mu dolaze po mralku. Čuvajte se njegove piuške. — Šta su tamo mogli da zatrujiu? — upita Piit pošto su seli u unajmljeni »fo rd « kami onet. — Naj verovalfenitje vodu. Po što je farma na ivici močvare, verujem da gu tu imali poslednjiu priliku da se snabdeju vo dom prie nego što zakorače u močvaru — oidgovoiri mu Lesli.
30
N I N Đ A 105
'Nekoliiko kiloimeta.ra prešli S'U ću tike. Lesili je voizaio sigiurno, kao da je miildOin puta pro šao tim putem. Onda' ga Pit zapita. — Kaikrf) uopšte deluje taj bojni otrov? U redu, rekao si nni da je posredi nekakaiv nervni oitroiv, ali kailcav? — Piite, to ne znajiu ni oni koji su ga izraisMli. Zato i hoće da iskoriste gandiste kao opitne kiuniće i vide kako na Ijuc sko ponašamLje UtLoe njiihova umotivoriina. Pretipostavljam da su e'feikti zastrašujiuči čim C IA želi da ga uvrsti u svoj arsenal. Boj'im s(? da ćemo imati prili ve u t:o da. se 'uverimo. Nop'.uin sat kasnije 'nim,dine pipctpositavke siu se oibistinile. Tek žito je uti'hn'uo motor iz najmi jicnog »forda«, do nj i.h dopre piucan.j, a odmah potom i boilm.o zavijanje neko-g psa. — Mene hoćeš da napadneš, skote prokleti, ha, ha, ha, ha... pa ja sam tvoj gospodar. I te be ću da sredim, i sve ostalie... i oir.iu štemad. Sve ću da pobi jem i sipalim — dopre do njih histeri'čam, kreštav glas. Lesli dade znak Pitu da se umiri. Neprlmetino otvori vra ta i klizin.u u mraik. Prema zvu ku o'lasa odredio le na koiu stiranu treib.a da krene, a omda, pogurem, poče žurno da kora ča kroz mrkli mira.k kao da je podne. •
r
•
•
Još nekoliiko puta zaor-iše se pucniji. Les'li .uigleida plamen. des.no od sebe. Vatra koja je očigledno zahvaitila trsku i bar sku travu brzo poče da raste zaičas o.svei.diivSi teren u bDugu od nekijiliko desetina metara. Usred tog svetlosnoig kruga, nalik na sa,bliist, vrteo §e stari farm er lud'ački sc smejući i iispalj.uj'ući hitac za hi.com. Kad igla komaono udari u prazno, on poče da trcsika pušikt)im t)o nefkom kamenu sve dok je nije polomio. Lesli se stvori tiik kraj nje ga. Samo jedan pogled bio mu je do'voljan da shvaiti da pred nj.im stoji čovek sasvim zam.rače'nog uma. Stari farm er se samo iskezi kad.ugleda nepoznatoig, a onda uz ž:votinj.ski urililk kidisa O'bema šaikam.a prema Lesilijevom vratiu. Ninđa Lako' izibežie naiet i odigumu polude!Oig farmera u stran,u. Co'vek zatetiura, zasta de i zaigleda se u nepoznatog. Nalete .smeha i urlika zame^nl plač. I, pre mego što je Lesli uspeo da se pokrene, čovek za ri prsite u svopstveme oči i isl^opa ih jedinim potezom. Strahovit urlik bola i Ludila, p.roiomi se kroz noč. Isitog tirena preostali psi počeše da zavijajiu. Stari farmer ućiuta za tren, pa koliko su ga noge no sile potrča prema baruštini. Do ninđini'h ušiju dopre plj.uska-
N I N Đ A 105
nje koraka pO' vodi, a onda svo utihinu. — Gospode Bože, šta to bi, Lesli? — uipita P it kada se ni nda vratio do kamiomeita. — Otrov. Gangster.] su ga već ubacili u vodu. Starac je platio danak. Na .redu su gar disti. Moram.o za njima — od govori Lesli. Kako? Na koju stranu? dalije će bi.ti teško. Da bar ima mo helikopter. . . ovako — po če Pit glasno da razmišlja. Ninda priznade seb: da je mijimak u pravu. — Do'bro. Kronućemo sutra. Haidcmo na.zad u grad. Bio je više ncigo siguran da ji’ bar deo vojn'ka već za'iroi bilo je sami) pi'tanj'e treimutka kada će, i na koji na čini, bojni otirov kod njih da se mainlfesiliuie. Koililko goid je bio besan na ju'de iz CIA-e, toiliko je besncH) i na gangsterie koji su sipa ]; bojini otrov n bunar na farm i. — Pite, potraži sutra poinovo onu ridoko'su. Navedi je da .se seti svake reči koju je oua dok je bila u društvu onih gangstera. Izm-isli bilo kakav razloig, ali saznaj sve što m o žeš. Ako saznaš gde su krenu li, pođi za njima. Proceni da li možeš sam da ih središ — ili, još bolje, jaivi šta si sazna,o, pa da zajedno o'bavimo posao — «
31
— reče Lesli Taibasko Pitiu ko ji zas'ija od zadovoiljstva što mu se pruža p/riililka da krene u akcijiu. — Ne brini, ortak, setiće se ona mala svega kad je budem popatio. Setiće se i kad je bila škoLarica, ako je uopšte išla u školu — dodade Pit smejiući se I Kada su stigli u hotel, Su miko je već bila u svojioj s.obi. — Ne, nije mi se udvarao. PoLpuikovniik je porodičan čo vek i moigu ti reći da može da služi na čast N E K IM muškarci,ma — 'Uzvrati kad je Le-sU bocniu.o zbog večere u dnušlvu proćelavoig debeljlka. — ■ To me raduje. Sada mo gu mirno da te pustim da mu se .pridružiš na miinevn’ima — — reče Lesli, a kad vide upit ni pcig'ed u lepim crnim očima brzo do dade. — Pit i ja smo nalete.U n;i nešto strašno. On ima svoj zadatak, a ja svoj. Tvoj po'sao je da slušaš sve što se bude pričalo na manevrima. Obrail; pažnj.u ako slučaino aieko pomene bojne otrove ili ne ću nezgodu na manevrima. V idećemo se cvde sutra, u toiku noci. Tako je plan bio dogovoren i sve troje požuriše da se naspaavjiu, Nlinđa je znao da će po sao u močvari sigurno biti na
32
N I N Đ A 105
poran i da je pdtamje kaida če oipet moći da se odmon. Ipak, pre nego što je legao u krevet, .niinđa otvori torlbu i brzo poče da pripreima odećiu za močvaru. Usskoro, umesito crinog, svileinog kostima, preko nasloma kreveta ležao je koistim sliiičan maskirnoj uinifarmi komaindoisa. Samo, ovaj kostim bio je daileko priklaidlnijii nego oideila koja su nosdld komaindiosi. Narednog jiutra, dok se sun ce tek ¿tiidLjiivo pomaljalo iza udalj eniih pianiiii^iih vrhova, Lesli Eldridž j'e bio. na pola puta između Katahule i, sada puste i poipaJjene, fairme starog Sem^a. Stigaivši naidomak far me, 'Ofli sakri kamionet u šipraž je, a zatim krete tragom čete »B «. Kalko je noć bila bez vetra^ i padavina, bez proiblema j'e sle dio- tragove teških vojmičikih či zama.
Kao da j>e želeo đa potvrdi sopstivene reči, diohvalti čuturi cu i otpi nekoliko diugih gutlja ja, Odmače grlić od luisita, po mirisa sad'ržiinu čuturice, pa opet P'Otegniu. — Stvairno nije onakva kao što je pre bila. Kao da je sta rom lupala ndka strviona u buiLar. U svaikom slučaju, to nam je što nam je. Pitanje je da li ćemo u to'ku dana usipeti da dođemo do druge vode — zakljiučii Sejlz. — A da proibamo da je prokuvamo. — umeša se i Braiun. Stairlki' i Sejlz samo gaidljiivo otpiuhiniuše, — Kaid mogu bez viskija je dan dain — m'oći ču, valjda, i sa ovim da izađem nakraj — — oitplj.uniu Sitairki. Polia sata kaisnije oseti kako je strahovito napet. Došlo mu je da se sa nekim posvađa, čak i da se polbije. Naglo je počeo da se zinojli. — Hej, Stariki, nešto si ulbledeO', Kalko Sie osiećaš? Braun je očekivaio sve drugo Stainki Hjuz poseže za čutoi- samo ne ono što je sledilo, ri'C'om i još j'adnom u roku od — Sta se to teibe tiče, poluta pola sata otpi nekoliko gutlja ne melksički? Da nećeš ti m ož ja, Napravi tružnu griimaisiu i s da da mi pomogneš?! Ha?! Sta ga<đenjem odloži čuturicu. ti uopšte znaš o nečemu, kopi — Sta se mrštilš, nije ti to le prfljavo?! — gotovo virisnu starki. O'naj viski. Uositalom, koliko' se sećam, vo(da iz bunara starog Fre'nklin Sejlz, koja je odraSema nij'e balš toliko loša' — sta'O, s olbpjicom morniaka, zinu — bocruu ga Sqjliz. od zaprepašćenja. 'H
N I N Đ A 105
— Sta ti je koji đavo šta se iadireš na čoveka? — besno ga uipiita. UaneiS'to bilo kakvog abijašnjenja Starki skoči na nj.eiga i rasipali ga pesnicom posred li ca. Oinida ga uhvati za guišu i poče da ga daivi. Kad je shvatio da je Starki iznenada poliudeo, Karlos Braiun izm'aihnu pušikom i kiuoi'dakom raispali Stairkija po potljk'u. Ovaj zakolliuta očima i isp'Usiti vrat pomodrelJog Sejlza. Kada je povratio dah Frenkin Sejlz poigleida onesve'šćenog, pa omda Karlosa. — Sta mu bi koji đavo? Ni
33
podigavši pušku sipreman da piuca. — Tim ćorcima svakako ne ćeš mnogo da postigneš. U sva kom s'liučajiu prijpucaj, možda će ga to zibuniti dok ja stavim pravu municifjiu — dobaci K ar los Braun i nervozno poseže rukom u torbicu tražeći šaržer sa bojevom municijom. Kad je rafal iz Sejlzove puš ke oidjekniuio u sumraku, otro vana Staii^ki se trže i za trenoitalc u njegovim očima pojavi se ,west. Ali, to potraja tek koli bo i treptaj oka. Covek krikrnu .OŠ jednom da bi odmah potom pojiuri o prema bairiUatini. — Ne tam o.. . S tark i.. . ali gatori! —• povika Sejlz za prijatelijem. Međutim, do pomračenog uma nije stiiglo ništa od reci opomene. Zahvaćen napadom ludila Stairlki, ne prekidaj'UĆi trk, pređe prvih pet-šest meta ra, a onida nioige počeiše da mu propaidajiu kroiz gllijb. Zraci sun ca koje je sve brže zalazilo ba calo je poslednje zraJke na ža bokrečinom prekrivetmi vodu. Jedinog treniutka Starki se saplete i pade. Istog čatsa Siejlz goitovo kriknu. — K a rlose... tam o... levo od Stairtkija.. . aligator! Bucaj!!! Karlos odmah uoči brazdiu na povinšini vode i dva velika oka koia s:u se uistremila na palog čoveka. Rafal iz »M 16«
N I N Đ A 105
34
preseče učimaloist močvare. M e đutim, 'U hrži n,i jspaljem hici samo zaibuć'ka'še po vodi. Ukazaše se j'oš dve, pa zatim još j edna brazda. Neljiudski krici ozinačiše kraj nesrećnog Starkija Hjuza. Za kačeno snažnim vilicama i ošt rim zubima, njegovo telo začas nestade ispod površine prljave vode. Nekoliiko puta njegove čizme pojaviše se na površini lupajući, uzaliud pokušavajući đa se na nešto oslone. Kairlos ispali jcnš jedam rafa\ ne vodeći račiuna o tome da može da pogodi i Starkija. K a da ga Sejlz opomeniu, on mu bosno uzvrati. — Bar ću mii slkr-atiiti miukc. . . a ti, ako znaš nešto bo lje, ■■di pomozi m'ii! —■ ra/.jarc'no je po vikao. Uskomešana voda oboji so krvl.i'U. Sve jc to trajado tek minut-dva i m ir so vrati u mo čvaru. Čiiik) se samo šumno di sanje dvojice prijtelja koji su još ■uvek, iskolačon’im očima, posmatrali mesto na kome su poislednji put videil telo svog ortaka. Prošlo je gotovo desetak minuta pre nego što le Karlos progovo.r'io. — Sta misJ oitkud sve ovo? Sta je moglo da slud; Sta rkija? Da ga nije nešto ujelo. . . ili. ..
— rii šta?! — breoniu se S ej lz koga je iznenada počeo da probija znoj, a u glavi su mu se sudarale svali oj alke jasne i nejasne misli. — Možda.. . . ona voda? Znaš da je rëkao luiko mu voda čud.n.o .miiiše i ima čudam ukuíi. Sećaš se? — Ne lupetaj! Sia fali vcdi? —■ uzvrati Sej,Lz i dohvati ču turicu. — Evo, i'Skaipiću sve što je unutra, pa da vidimo! — NEÜ! Zar si poludeo!? Sta ako je voda nečim otrovana, pa i t i . .. poludiš kao Stariki? Sta ia da radim sam ovde?! — gotovo je vrištao momak.. — Pusti me t i... kukavice! Ja se ne bojim !!! — sada več u:rliikr:iu Sejlz i istrže mu ču turicu iz ruke. Poipio je više od pol ovime njene sad.ržine, obrisao usta rn kavoiin bliuze, a onda otišao i naslonio se na edno deblo. Za palio jc cigaretu i više nije o~ braćao pažnju na Karlosa. Ovaj neprimetno prcmieni šaržer na pušci, stavljajući ponovo je dain sa bojevim mecima, ubaci metak u cev i namesti se tačno preko puta Frenkija Sejlza. Budino je motrio na svaki njego:v pokret. Pitao se da li le voda stvairno uzrok Stairlkijevog ludila i stradanja? A ko je voda sa Se move farme bila zagađena, on da. . . 9#
i i
35
N I N Đ A 105
Bez ika'kve najave ili nekog predznaka Sejlz skoči : poteže puäkiu. Dugačak rafal samo na ruši mir. Kajiini popadaše po zemlji, a portom se zgledaše ne venujiući da niiko od njih nije stradao. Tada im onaj plavo kosi bradloinja objasni da je naj verovatnije reč o manevarskoj municiji. Ustao je i kronuo pre ma Sojlziu. Ovaj ponovo otvori vatru — no bez ikalkvog efök1a. Kaj'Lim je sitajao na koraik od njega i sme.jao se. Pogrešio j'O. Isitog trena Sejliz dohvati pušku za cev, pa ra spali bradonju metalinim kundalkom posred čela. Obliven krvlju, čovek jekmii i pade na kolena. Sejiliz je već o'dbacio pušku i u riuikama je držao lo vački nož dugog sečiva. Jednim jedinim potezom presokao je — Zdravo liruidi, nemoTte se bojati. Mi smo na vežbi. N i bradonji vrat, a onda potrčao smo do'šli da vas 'uznemiirava- prema ostalima koji s'u kao zg mo. Sam'O se odmaraimo i če romi j e « i stajali na desetak me kamo ositartak voda. Posle ide tara udaljenosti. — Neeeee!!! Fremki.. . . stani! mo dalje — poče Karl os da — povilka Karlos videvši ka objašnjava. Jedan plavokosi bradonja diu ko Kajiuini podiiau pušike i ni ge prljave ko.se, obučen u kož šane u zahiuktaloig, poiliudelog no odel'o, poče neš,to da šaipuće Seilza. No, biilo le kasno. Plotun iz svojim ortacima. O'čiigledino je tri lovačke puške proisto oduznao poinešto engleskih reči. — Vi. .. sami? — reče posle va Sejlza i baci ga čitava dva-tri metra unazad. Iako je bol — Tirenutoo da, ali svaiki čas naši treba da naiđu — uzvrati bio očigledan, Sejlz se samo lu KarlO'S osetivši odgedmom kako dač'ki smejao. Cak je uspeo i ni)U se žmarci kreću duž kičme. da sc osloni na noge. — Oinida je ćela četa »B « u cpiisnositi! — izgovori "lasno. Na njeg'Oive reči trže se i, Se, Iz koj'i je sve više zaipadao u a.patiijiu. Ali, biJo je to za;ti3je pred buru. Pred eiksplozij'u lu dila koja će rušiti sve pred so bom. I jedai i drugi istovromeno .siu začiuli žamor glasova i šuštainje lišća pod nečijim kora cima. Cft'v G irica Kaj'.una pojaviše s'o na piroplantku. Knda su ugle dali dvoii'Ciu Amoriifcmaca u unlfoTimaima, Ij'ud'i so streoniUisc. IzmcinjaŠG ne-koliko reči nJi čudnoim jezilkiu koj.l je samo povromeino podsećao na francus ki. Nis'U žurili da se sklone. Bi'lt) ih je više — i s'Vi su ima li lovačke puiške u sakama. ■
/
«
N I N Đ A 105
36
Ovog puta u'z pitotujn iz lo vačkog om'žj.a oglasi se i au tomatska puška Karlosa Brauna. Samo, iz njeme cevi nisu izletali ćore i. Ceiiična zrna napraviše pravi pakao među domo.roc;ma. Tek paštO' igla na pmšci po ko ana koji put iidairi u prazno Karlo'S prestade da povlači oki dač. Nestvarni mir vrati se na protplanak. Gust banutrni dim lagano je nestajao među lijanaima i lišćem močvarsikcg rastmja kaje je u pramenovima visilo sa visokoig dnveća kao po cetpane zavese ili paiućlna dži novskih paukoiva. Karlios pade na kolena. N i je so usudio ni oči da otvori, a još mainje da priđe i pogle da šLa le ositalo od F.renki.ja Sejlza. Ni sa.m nijie zinao koli ko je vreimena piroveo u istoim položaju. Konačno, nagon za saimoodržanjem .natera ga da se pokrene. Jedain pogled bio mu je do voljan da shvati kako je Sejliz mrtav kao, uioistailom, i Kaj'uind. Zaiv.uče ruiku u torbu i opsova. Bila je prazna. Om ba:ci »M 16« i priđe prvom doimoroou. Istr že miu piušiku iz već ukočenih prestijiu, a pot'om iz džepova po bijenih poikuip- patroire. Tek ta da cfereie se i pceđ dalje od raziboj''.:šla. Znao ie da će veom.a b.rzo al’ga;iiO;ri, privučen:
mirisom krvi i smrti, doći na neočekivaniu gozbu. Zgrožein slilk:;m omoga št'o će da usleidi, K ar’ c'S prestravljen potrča da lje prema zaipadu.
:I*.
Ostatak voda pod komanidom poru)6niiika Marka Riza za.stade kaid iz da;ljiine do njih dopre eho piu'onjave. — To mora da siu one tri budale. Od njih čovefk ne može ništa pametno ni da očeku je. Platiće m i kad se nađemo — procetdi besno Riz. — NemO'j talko Riz, možda se Ijud'ma neisto đogadiilo. Tu su ailigatoiri.. . Ka ju n i... m ož da neko pcibesinelo pseto — po ku'ša Kaspear da brani svoi^ tri prijaitelija. — Umiuknii! Prvo, sada sam PO iR U C N IK Riz za te b e ... i ostalo! Driugo, ti si isti kao i oni i zato pokušavaš da ih odb.raai:iš. I više ni reč dia nisam čuo. Idemo uto.rzanim maršem. Hoću da ih nađem pre nego što se sasvim smrači. Ljiudi su poislušali ne zbog pretnje, već zbog nelke neobja.šinjive slutnje koja' se uvukla međiu njih. 2u,riM su da pre mraka izbiju na neku čLs’tiniu, dalje od brruístime, komaraca, zrn!ja — i aligatora.
N I N Đ A 105
Posle čitavog sata hoda >usiJeni‘,m mairšeim stigoše do pro planka na koime se nešto ra nije odigrala prava drama. Ri-z izviuiče i'za opasača veliku, snaž nu, balerijiu i sinoip svotlosli u trenu osvetli aligatora iz čijih Je čeljusti štrčaila nečija noga. Riz se zainese, zaigranu x po če da povraća. Lampa miu isipade iz šalke. Džlim Kasiper priđe i podiže bateriij'Sikiu lajmpu. Snop svetla .sjuda p'Oiče iagan'O da se kreće proplankom. Zaplašeni svetlo/m, aliigatori počeše da beže prema vođi. Svuda oikolo le žala su raskomadana l'jiuids>ka tdl'a. — Hej. . D žim e, vrati s v e t!osi ta;mo levo. . . još malo. . . beže, zar o^no nije. , . Oino je F'rciniki. . . Freniki Sejlz užasnuto peče Čik Edbrouz prinoseći šake ustima. Džiim Kasper, k oji je oiduvak važi,o među đriuigarima za najodvažinLjeig, zakoraiči prema onome što je ostaiLo -od Sejlza. Niajveći deo tnuipa i nogu bio je izgrižen. . . iskildain. . . ne-
37
— To su Kajiimi. . . domoro ci. Verovatno su oni naipali i pobili naše mcirdke. Pos'tavite slražru, brzo, možda ih ima još. Gasiite svet'la — poiče brzo da goivoiri, auicnuvsi na zeminiu. Ljudi počeše da žamore. Manev.ri koji su treibalo da im pos luže kao zaibava odjeldin-om su se pretvorili u krvavi obraičun — a telk jeidan dan proveli su u močvari. — Hej, Dž'me. . . ni'gde nisaim viid.eo Ka.rlo>sovo telo. A tl"^ — Ne Cilk, ni ja g a nisam video. Luis? — Jok. Mora da su ga krokoid'il.i odvukl'i u ba.rušti;nu — oidigovori Luis. Počeše da nagađaju šta je moglo da se dogodi Karlosu, ali niiko potuzdano nije mogao da kaže šta li se desilo sa ni im. Za to vreme, s'leđen od stra ha i od dejstva otrova koji ie počeo da struji njegovim krvo tokom, Karlos Braiuin ležao je netpuniih dvesta metara dalje, skl/uipčan ispod koreinja velikog stabla. Oči su m'u povrememo dioibijale onaj karaikiteriistiioni liu dačlke sjaj, ali samo povireme— K o su OiVi ovde. . . to nisu no. U trenucima puine svesti naši — ja vi se Luis Smit koji šaipotao je kao da se nelkome oib.raća. je, UipaTiivši šibicu, a potom i je dnu suviu girainu, osvetlio dru — Otrovan! smo. . . svi. . . . gi deo proplanka. . a. . . ali ja nisam popio mnogo Px.:z, koji se povraitio, baci v o d e .. . Bože, šta li je. .. sa samo kratak poigled na brada ostailima? Nisu valj'da svi za te i u kose zarasle li ude. tro,v.aind? V
I
/
•
•
A
N I N Đ A 195
38
Sta se desilo?! Na žalost, nj'ogova sumnja J ovi'ka Iliz skoči\^ši ispod šatorskog bila je opravdiana. -crila. N jegovi drugovi, pošto su Umesto bi'lo kaikvog odigovozauzeli busije, dohvatiiše čut,ura do injega dopre kriik. Ovoi^ rico da se osveže posle napor puta ;ji0'š jači, još jeaijvijj. nog marš a 'kroz blato i močvar — To je C ik .,. on stražari siko rastiiniie. Nelkii utonuše u drcmež, neki se po'vukoše u lamo — tiho reče Luiis pokazu jući Kaspe.ru le"vo od mesta 'na sebe. Samo su stražari stajali kome su ležali. na svojim mestima. 0)vaj bez reči ustade, izvu Cilk Bmrouz bio je jedan od če »kolt 4!5« iz futrole za po stražara. Doik je nerv07jn’0 sti skao puškiu, pitao se šta je na jasom i po'zva glatvom Luisii gnalo Kajume da napadiniu nje da ga prati. — Ko je vama dvojici re gove d'nugove. Ti dom oroci su uglavnom izbcgavali susrete sa kao. . .? Riz brzo ustulknu kad ostalim žiteljim a moovare i na mu pogled pade na veliki piselja oko nje. Da se nisu pola šioilj Gline cevi. Cik Embrouz se gušio dok komili zbog o.r.U'žja? Možda je i to bio rai!:log. Pa iipak, n.jc- ga je sivozelena pena, koja m;u sve više izbijiala na usta, gu.iiovi drugovi bili su u uinifor mama, a one siu biile znak da šila. ih nilko ne dira. — N e .. . ne mogu. .. više. . Emibro'uz poče da trlja čolo. gušim se — vrištao je nesre Hladam znoj slivao mu se niz ću ilk — Ciik, ne daj se, evo stisleipoijčnice i obraze. Osetj i žomo! — viknu Kasper kad je nekiu čudmu jeau, — Cudmio, hladain sam, a ose- odredio pravac iz kojeg je do ćam kaikiO izniu'tra gorim. .. mo pro kfrik njegovog šlkolskog dru zaik kao da će da mi eiks-plodiSa daljine od nekih pet-šest ra •— promuca. Poče da se javlja i nepodno- metara učimi mu se da se Cilk Embrouz sa nekim guša i on šlji/v bod. Covek ispusti oružje i'spali hitac uvis. Ciik se okre i obema ruikama stisnu slepote i zagleda u prijatelja, očnice. Imao je osećaj da ga — D žim e.. . ne briini— sam desetak noževa bode ispod teću da ga sredim — reče i istog mema. trema zari sebi tanki, oštri nož N jegov iznenadni krilk prolo u slopoočnčicu. — CIKI!! mi se kroz noć. * %
••
.
N I N Đ A 105
Džimov kriik nije niišta moda promeni. Uzdah olakšainia izlete iz samrtnikoviih grudi i on klonu ni/, staiblo visokog drvcta kraj kojeg je do maločas stražario. Isti ti samrtnički krici dopivli su i do ušijiu Karl'Osa Brauna. Iako nasimirt propiašon, čo vek lagano krote na. tu sitranu. N jegov tek načeti um dozvo ljavao mu je d.a koliko-tOliko trezveno razmišlja. U takvom ■eclinom trenutku seti se da su možda njegovi drugovi pristi gli i on pož.uri da se u to uveri. lako je svaki čas udarao u neko od giusto izraslih stabala, .saplnla,o se o puz.avice i istruole grano, Ka,rlos Bnauin je br7/0 stigao do mosta na komo su s(' ul'ogori-ii njejgovi drugovi. — Hej, momci. .. to sam ja... Karlos. . . budite mirni! — po vika kad je ugledao siluete svo ..ih poanamka pri slaboj svetlosti bajterijskih lampi i za pa Ij on ih grana, —• Ljudi, to je K a rlo s.. . živ je! — povika jedan od gardi sta. Začas se okup'šo oko njega. Priđe mu 1 Džim Kasper koji e još bio pod u liskom samoubistva rierazdvojnog druga. I sam je počeo nekako čudno da se oseča, — Mislim da smo svi otro van- vodom iz Somovog buna ra, Niko više neka ne niie tu
39
vodu. Prospite je! — brzo je govorio Karlos ne odigovaraju'ći na pitanja svojih poznani ka ; drugova. — Ali, čoveče, mi smo SV I već pil-t! — jeknu Riz, — Kada? — I danas, pomalo i malo čas kada smo se ovde luilogorili. — B rz o .. . povraćajite na si lu .. . hajde. . . pogledajte u ne što gadno. . . evo u Riza — po kuša. Karlos da se našali, a on da nastavi sas.vim ozbiljno. — Ljudi, M O R A TE da izbacite tu vodu iz sebe, T,o nam le edini .spas. Za tren oka gardisti poče.še da prisiljavaju sebe da povra te, Nekima je to odmah uspe lo, dok su se neki mučili. Kas per dohvati unakaženo telo j’Odn.og Ka juna i prinese g
•
40
N I N Đ A 105
— Moramo dia buidemo is- osim duibokih tragova vojničr kreini. Neka svalko' ko oseti da kih čiz.ama i mnoštva opušaka, se menija, d.a ga boli glava ili ni'je mogao da vidi ništa drud.a postaje razdiražljiiv to od^ go. mah kaže. Kad ga uhvati liuidiOd’jiedinom haragei ga uikopa ■ 0 ili će sam sebi da presuidi ili u mest'u. će neko od nas morati da ga Snažno i vitko telo ninđe spu likvidira — glasno reče Kasper siti se na tle i stoipi se sa njim. čiji je sinažini organizam usNaokolo je vladala tišina. Od peišno odoilevao bojnom otraviu. nekud se krikom javi neka bar I sam ie osetio kako miu se ska ptic.a, a odm-ah zatim čita raisipoloženje naglo menja, ka vo jato prhnu prema nebu. Ptice siu bilo zaipilašene. Sta ko čas oseća. apatijiu i hlaidnoću, čas bes koji naiglo raste i ih je uipla'šiio? vtatm koja miu uidara posred Z ver ili čoivek? mozga. No uspevao je da sa Ninđa je i daJje ležao. Sva vlada i jedno i drugo stanje i njego-va aula, radila s.u svom oidrži psihičku stabiJnost. snagom. Uho, prislonj'eno na Posle jednog sata desetak zemljiu, uhvati bat koralka. N i ljiudi režalo je pokušavajući da nđa poče da nvčuna. Osam. . . se osloboidi veza. Kasiper je ne- deset Ij’udl? Koračali siu ravnokiolieimi morao da sikiidia penu memo i sigumim korakom. Do s usta i na siliu im vadi le'zik azili su iz pravca koji se nLiz usta da se ne bi uguišili. c poiklaipao sa piravcem kojim D.uigo su te noći močva.rom su se kretali gardisti. Po nači odjekivali jezivi krLci, liudački nu hoda ninđa. zaključi da se smeh i neraBumiljive, isiprekiradi o Ijiudima koji poznaju dane reči i rečenice. močvaru kao svoje dvorište. Uskoiro siu se pojavili. Bijlo ih le desetorica. Prošli S'U na metar od ninđe ništa ne primećujiuici. Po'nmo siu razgledali traigovie na tlu, a onda jedjan Lesli Eldridiž je i dalje s la od njiih, na čeliu, pokaza ru koćom pratio kretanje ga.rdi- kom negde nap^red. sta, pri|padmi)ka čete »B «. K re Razgovarali siu tiho. Ninđa tao se kao d'ub, izbegavajiući je čiuo reči, ali nije uSfpeo da blato i skriveni živ] pesak. N je i'h razume. Bio je to neki ču dni, nepoznati jeziik koji je pod gov oštri pogled ispiitivao je sečao na fraincuski. Ipak, neoikoliniu daleko unaokolo. No «
N I N Đ A 105
íoliikiü re’č i je razujmeo. BiiLe su to reči »vojinici«, ».naipred« i »iiesita/li «.. Kada su adrnaikli od njega neikiih petnaestalk me'tara, nincla se podiže i, slkriven ras-tinjem i stablima, krelc za n^ji-
ina. r.š:l: su doista brzo, ne o'svróući se za sobom. Verovajtmo su I aono ziial'i d.a so (>ni, čijim tra gom su kronui'i, nailaze tamo nogde napred i da više niikog os'im njih :noma u ofvom deliu močvare. iNiinđa je pirebrojao pusike, »ikolto*ve«, m ačete i no<ževe. Sve u svem'U bila je to dobro upromljcma gnuipa i, uiz to, ve oma isikiu'sna. Oni čijim siu se tragom kretali mogO'i su da očck'uju samio ono najg/jre. Posle izvGisinoig vremena de.setina so naglo zaustavi i glas no poče 0 nečem da raspravlja. Neko.lijciinia njiib kleče i poče nešto dia zaigleda. Nimđa skoč’i na jedno stablo i vesto, onako kalko to čime berači kokosa, po če da se penje. Kada se izdi gao nekoliiko metara izmad tla ugleda priizor koji jie zausta vio gnuipu pred njim. Raskom.adana tela ležaila su na sve strame. Jedain od koematib Ijuidi guir n,u nulku u obližnji žbuin i otuid izvuče novu aiutomatsikiu puiskii »M 16«. K ada su uigledaili oruž
41
je, ljudi još .glasnije zažamoriše. Vođa ih. bnzo ućutlka. Tada se deiseitaik metarći ada tle začu nečija gla^. Dva čoiveka oidmah potričaše tamo. Us koro su se vratili sa još jeid‘nim. Viukli s,u nečije telo. Telo u umiiarmi. Nimđa (uigleda dršlkiu noža kojii j.e bio zaibaden u sleipoočniicu leša. Vođa baci pogled na nož, a om'da poče nešto da govori odreano mašući glavom. Čitavih pola sata gnuipa je nešto raspravljala. Konačno, vođa dade znaik da se naistavi. Za tren oka nimđa se spusti na zemljiu i krete za Kajuriiima. Jo« dok je bio na drvetu osm'otirio je teren isipred mesta na kome su se svi nalazila. Od luči da zaikratko pretekne gruP'U i polkulša pre nj'ih da stigne do gard'i'sta. Ugpeo je. Gardisti su tok ka sno tog jiuitra odliučiili da na stave piuit. Ornih deset vo^jmiika još uvdk je tripelo 'UŽasne bolioive. I dalje su bili vezani. Sva ioig od njdih vodio je drugi voj nik. Mairik Riz, koji j'C popio najmamje vode, proišao je go tovo neozileđen. Sada je imao prilikoa da pokaže koliko vredi i da li je njegovo veoma viso ko miišljemje o samom sebi opraivdano. Istovremeno, ono što je video i preživeo tokoim no ći uticalo je da njegova osor nost i odbojm;ost splasou >u zna
42
tnoj«‘ meri. N ije se ustriučavao da nekoliko pu;ta, o‘tkaiko je svainulio, uputa za mišilijenje, pa čak i savet Džima Kaspera. — Džime, šta misliš da po šaljemo patrolu napred i po kušamo da uspostavimo vezu sa našima. M ogli bi da nam po šalju helikopter, pa da naše m-omke odmah prebacimo u bo'ltniou — reče posle neikog vremema. — To je do'bra ideja, paručniče, samo ko zna gde su oni iz štaba. U S'vakom slučaju, vre di pokušati. Hoćeš da j?i po đem sa patrolom? — Ne, Džime, idem ja. Ti ostani sa Ijiudima. Koi^a da po
vedem? Džim Kasper se osvrte oko sebe, a onda i^lasmo pozva Luisa i još dva momka. — Idete s ponuionikom. Za datak vam je da na svaki na čin uisp.os'tiiv'ite vezu sa našim štabom. Uostalom, poručnik Riz ćc vam sve objasniti usput. Na dam se da vam je radio-stanica ispravna — reče obraćajući se riđokosom pei^avom momku. — Sve je OK, Kaspere. Ne brinii. Ako su nam u dometu, napipaćemo ih — raportira riđokosi momak. — Ljudi, u mom odsustvu komaindovaće vam narednik Kasper — reče Riz zvanično imenujući Kaspera narednik-
N I N Đ A 105
cm. Vraćamo se čim usposta vimo vezu sa štabom. Pozdravi Kaspera o-štro, v o j nički, a poitom O'dllU'Onim ko^rakom krete dublje u močvaru najrjo skrenuvši ka severu. — Još će od njega da ispa dne i čovek i vojnik — promr mlja Kasper sebi u nedra. Okrete se i baci pogled na tužinu skuipinu iza svojih leđa. Otrovan i ljudi izgledali su kao aveti. Isiko'lačenih očiju, bledih lica umazanih sivozelenom penom, jedva su stajali na noga ma. Niišita bolj'C nisu izgledali ni oni p.oiluzdravi vojnici. — U redu, ljudi. Nigde ne žu.rimo. Odmorićemo se ovde — naredi. Jedan vojnik miu priđe. — Naredniče, ljudi su žed ni. . šta da radimo? — Zahvati vodu iz moiovare. . . biiraj mesto gde je naj manje mutna. Eno, tamo kod trske. Ubacićemo pilule za pre čišćavanje. Nadam se da ste ih sačuvali. Ljiudi počeše da preturaju po džepovima bluza. Uskoro se u Kasperovoj kap] nađe tride setak pilu'la za prečišćavanje vode. Mislim da će ovo biti dovolj no. Pola sata kasnije on prvi, iako s gađenjem, prinese čutu ricu us'tima i otipi gutljaj.
N I N Đ A 105
43
— Niije ledeno pivo iz Car- se do-godilo. Onda, kad je pro liJcvo.i( bara, ali poslužiće —• šlo prvo iznenađenje, jedain od reče dajiući zinaik Ijiuidima da njih okrete ga i ugleda čelič pr\'o podmiir.e zatrovane vojni nu zvezdu čiji je jedan krak \e. izvirivao iz čeoine kosti. U tom tremutku niođa, tih Uskoro SIU sv i sedeii i U le kao senika i brz kao miumja, po žaj i kao oborena staibla. tež.e vakiizaši i sruči se na naj bližeg domoroca. Jedan jedva vid ljiv potez oštrog sečiva i Čovek samo klomu u duboku travu. Druigi je usipeo da se Ninda je uii^Jcdao tužnu sku- pridigne i rukama je sada po piin,u još sa udaljenosti od ne kušavao da pridrži creva koja kih Iriidesetak metara. N ekoli S'U kuli ala iz ot voreaie trbušne ko puta peo se na stabla i os duplje. Viika dvojice Ijuidi na drugoj matrao okolimu. Tako je prvi strani luka odade da su shva put i video gardiste. Sada je tili da se neko umešao. mo'iiao i da ih prebroji i vidi da su neki vo'zaini. Taj neko bio je sama — smrt. »Zmači, već .sui inficirani, ali, Nekoli'ko puta uspeli su da na treiniutak spaze nešto što je sro c o m , ne k v i«, zaKijiUci. ličilo na žbun u pokretu, na H t e d e da ih oipomene, ali za veliki liist, skakavca ili igiuanu. to više n ije bilo vre m e n a . A sve to bio le ninđa.. . Kajiuni SIU bili sasvim blizu. Kretao se strahovitom brzi I oni S'U ugledali gardiste i sp nom. Sada je u rukama držao remali se da ih naipadmu bez opom0n'G. drš
N I N Đ A 105
44
ku, a odmah zatim ga prepalov ilo . — Džime. . . jesi li ti čuo pu'canj? — viikiiDU jed.ain vojniik.
— Jesaim, ne misliš valjda da sam na^io ogluveo. Idi vidi ko je — naredi potom. Momalk oibliznu oidjedinom osu'šenia usta, pro'guta n evidlji vu knediLu, ali iipak požuri da po's'l'uša. Prešao j.e dvadeset-tridesel; metasra, a o'nda stade kao uko pan. Svud iSipred njega ležala su isečena, okrvavljena teila ne poznatih ljudi. B ili siu civili. B tzo se oibazre levo-desno tra žeći one druge, oaie koji s.u sve ovo poič:n:ii — ali od njih nije bilo ni traga. Momaik po če da uzmiče krećući se unatrašike. Cim je video kako momak nailazi, Džiim shvati da je v i deo ne.što što se ne viđa svaki dan. — Sta je bilo! Dane? — Civili. . . desetak njih. . . posečeni — promuca momak i jednositavno se sruči na zemflju. — Kako poisečeni, do đavola, valjda po'bijeni?! Diom poče da odmahuje g'’lavom ■ samo pokaza Kasperu rulkom u prevcu iz kojeg
je
doišao. Novopečeni narednik izvadi »kolt 45« od kojeg se nije od vajao čak ni kad je išao na
posao, i krete da vidi šta je to prepalo njegovog čoveka. Prizor zaiista nije mogao da ostavi ina,vnodušinim čak ni sta bilne, hladnokrvne Ijode, kakaiv je i sam bio. Išao je od jocinog do drugog u'bijenog. Od mah je shvatio da su rezovi b'li »glatk i« i načinjeni nekim strahovito moćn'im i oštrim oružjem. Onaj ko ih je načinio bio je majstor svog zanata. Kasper odmah zaiključi jo.š nešto. Nepoznati moćni ratnik, oč. g led no ie bio na njihovoj stra ni. V.rati pištolj za pojas i po če da so osvrće na sve strane p0kuiša\^ajiući da olkrije nepoz,natoig spasioca. Naime, nije so zavaravao: ovi .^to su sada bož:vf'itn'O leža'li na zem lji bi li .su na njihovom tragu.. Došili su da osvete one koje je on juče pred veiče oitkrio. Sigiuirno bi zimuo od čuda da je mogao da zna kalko se taj nopoznati nalazi te^k na neko liko metara od njoga, poigmoite glaive ! sikil opijen ih očijiu našlo njen uiz jedno stablo. Ličio ie na gomilu mahovine i lišaja ko ji je parazitski provodilo svoj vek .^isaj'ući sokove iz kore drveta. Tek kad je okren'uo leđa i krenuo nazad svojim voj^nicima, nimđa o'tvori oči i isprati ga pogledom. Min'uit kasnije nuinđa je ležao u žbunjui na dva metra od Kais-
N I N Đ A 105
pera, álusajiu'ci njegov razgovor sa zdravim vojinicima. Talko je saznao da postoji još jedna gr u pa četo »B « koja se kretala pa ralelino sa ovom, ali 'koji kilo metar levo O'd .njih, oidnosno vi.šo prema istoku. Kaiko je i ■,a grupa uzela vodu na istoim izvom ninđa shvati da je ta mo ista slika. Bilo je saimo pit'imje da Ii .‘-'U i on,j naletedi na domoroce.
45
p ara ta, on naredi da se marš prekine. Bojao se da u sve ve ćem mraku još više ne zalutajiu. Ljudi bez voljno poibacaše stvari i polegaše gde se ko za tekao. Mnoigi se napiše zatro vane vode 1 tako samo još više pcigoiršašo svoje zdravisitveno stanijc. Uihikoro, bez vid ljivog povo da, izbi i prva tuča. U stvari, malo je reći tiuča. B.ila jo to besomučna klanica. Dvojica gardi'S'ta prvo .siu se do hvatila za guše, a uibi’zo potego .^^0 i nožeive. Jedan momalk, ko;i je pokuišao da ih razdvoji, Desi'lo se da je griupa. od z.adobi udarac nožem u sto d'vaidesetor co gardisita, jid^d ko mak i boltno jdknuvši pade u mandom kaipotama Carlsa Hartrarvu. dina, zailiU'ta.la. Prvo su zbog Kapetan Hardin prilete i un.aido'.šlo vodo moirali da sikre- darcem noge odibaci jednog od nu sa pravca, a O'nda su zaboraca u stranu, a druigom za paL: u splet ¡kainaila i gustOig vrte ruiku i ote mu nož. močvarsikog raistinja. Tujmaral. — K oji vam je vraig? Zar su bezusipešno po-kiušavajiući da ste od jednom poludeli?! Malo proinađu put sve više se uda- nam je što smo zaikitali, nego javajiući od planirane trase. sad treba međiuso'bno i da se Da bi sitvar biila još gora, po pokolj cm'o'i’ čeo je da deluje i otrov Ljudi Onaj odgurnuti borac pofgle.^•lu postajali sve razdražljiviji, da u nož u svojoj ruci, a onda sve naipeitiji. Kapetan H.ard'in, ga, histerično se smejući, sjuri koji je bio veliki polkkmiik ča- seb: u stomak. Jednom .. . dva ; eva, i otvog puta ostao je ve puta. . . tri puta. Najzad, sav u rán to.j naivici — i to mu je spa krvi, pade na kolena, a potom sl o živoit. se poibode na teme. U tom poKada je konačno shvatio da ■cžaju je ^(izdahnuo. im je radio-istainiica neisprarvna, Drugi borac kriknu, ulivati a poručnik Riz sa svojim ljudi ma van domašaja voki-toki a- se za glavu i poče da klima
46
njome levo-desno kao da paku šava da je otkme sa ramena. Hardiin se up'laši. Nešto i3.tra’šno dogodilo se sa njegovim Iju dima. Brzo pogleda ostale vo j nike. Joiš petoirica su se držala za glave, režalla su i bauljala okolo dok im se niz brade slivala neka čudna pena. Besikio!!! »A li, kako do đavola«, pitao se Hardm u maginovenju. — Tode. . . D ž e fe .. . Miiltone. . brzo! Ne dajtte im da se poubijajiu! — pozva o
N I N Đ A 105
trobnu buku. Hardiin mu pri skoči i jednim udarcem posla ga u carstvo sno'va. Trojica preostalih uiz jezive krike odjiutriše u mralk. Hardin prvo htede da krene za njima, ali so predomisli. — Kapetane, kakva nas je to nesreća srnaišla? — javi se Tod. — Pojm a nemam. Nego, je si li pio vodu iz čuturice? — Ne, nisam bio žedan. Zaš to pitate? — Sve mi se čmi da su ovi stradali zbog vode. Ja takođe nisam pio. Naime, žena mi je skuvala čaj i njega sam siipao u čuturicu. Hajde, proveri ču turice’/ovih koje smo sveza:li — naredi, pa i sam krete da proveri. Gotovo sve čutuT-ice bile su prepolovljene, a neke čak i sa svim praizne. Sada je bio uvelen da je voda i odio što se na šlo u njoj razlog onome što ih je snašlo. — Kalko je voda na tarmi starog Sema Fj'urija mogla da bude neispraivina? Tolliko puta sam pri odlasku u lov baš kod njega pavnio čuturicu. .. — pi tao se Hardin. — Mislite da je neko N A MERiNO z at rovao vodu? — pr vi put Tod glasno izreče suimnj'U.
Kapetan Hardin se zamijsli. Da li je moguće da je neko zai sta namerno otrovao vodu? Ako
N I N Đ A 105
47
— Hej, Pite, ovaj je još živ jeste, ko je to bio i zbog čega — prodra se histerično jedan je to učiimo? Na žall'ost, ova pitanja za sa od dvojice arilađih vojnika. da su O'Staia bez odgo'voira. — Odlično. N jega ćemo da I, dok je on luipao glavu uza razapnemo u slaviu božjiu. Daj iud pokušavajući da nade odgo ga ovamo — naredi Jiustus. Dvojica ljiudi pomračenog vor, njegova tri poliudela vo j nika ugledaše negdo is,prod se uima podigoše ranjenika i našlo be svetla logorske vaitrc. niše ga na zid brvinaire, na me Najstariji od njih, četrdese sto koje im jc pokazao Justus. togodišnji Pit Jiu'sitius, stade. — Tako, drži mu šalku otvo renu. . . do đavola, nemam ekse — Deco, ono tamo je sataina sa svojim podanicima. Sad će re, ali poslužiće i ovo — reče mo da im pokažemo. Držite i i.strže nož iiz kan ije. miunicijiu. . . ova je prava. Sad Sinažnim zamahom probode ćcimo da im poikaižemo da ova dlan onesivešćenog ranjenika i zemlja pripada božjoj deci, a oštri vrh čeličnog sečiva zari ne đavolu — govorio je dok su se u drvo iza šake. Justus po mii oči luđački iskrile. če da uidara kundak om puške Za tren oka .sva trojiac zame po dršci noža i zari sečivo do niše manevar.sku miuiniciju pra kraja. Onda isto to 'UČini i sa vom, a onda uz luđačke povi dnugom šakom koristeći ovog ke sjuriše se na gr.upu Ij'Udi i puta nož jednog od svojih slžena okupljenih ispred oveće edbenika. kolibe, kraj velike vatre. Ranjenik koji je od silime bo Rafali zapraštaše mešajiući la došao svesti sad je tiho je se s kricima iznemađenja i bo čao. Kad ugleda rnepoznaite lju la. de u unifoirmama, on ih opso va. Poliudeli gardi'sti isprazniše šaržere prjcajiući u sve .što se — Ha! Psuješ Boga! E sam si kretalo. Kad eho pucnjave uiti tražio! — dreknu Justus i snaž hnu, omi rasplamsaše vat-ru oba nim prsiti ma gotovo iščupa nesjavajiući razbojiište. srećniku jezik iz usta. Ceti ri muškarca, tri žene i Covek još jednom krikinu i, u trenutku kad mu oštro seči jcdam dečak ležali su vo zaiseče meikano tkivo jezika, se u sopsitvenoj krvi. pade u nesvest. Zapen.ui'šani gardisti pócese Justus i njegova dva pratio da okreću nogama popadala te ca zaurilaše kad mlaz krvi oku la. pa gnudi razapetog.
48
N I N Đ A 105
— O'Stajiemo ovde dok ne sti — Ne znam, siinko. N ajverogniu naši — nairedi Justus i se vatinije. A ko su pucali ćorcima, nije ni bilt/no. AM, ako su imali de pored vatre. i bojevu miunicijiu. . . Kapetan nije dovršio zl-u siu * tnjiU. •{5 * Prvo je poimisiLio da SfU nesrećni vojnici piucali jedini u 'Ninđa je brz i noon veitra j^u- dnufge i pouibijali se, ili, što je OŠ goire, iziranjavili se. Ili — rio preko močvare obasjasne je senjom mesečinoim. Tek povre možda su naišli na Ka^june, što meno usporio bi trk i bacio po bi moiglo da znači smrtniu opa gled prema zvezdama, proivera- snost za svakog onoig ko se za vajiući taiko da li j'e na prarvoj tekne u močvari, a n ije njen stazi, a omda bi njegove noge, stanovnik. Tek sad se kapetan priiselti da nije poistavio straže. činilo se, jum(ule jioš brže. No, bio je na miuci. Samo on i Kada je koinačno stigao do grupe kapetana Hardina, mo još dva čoveka mogla sai na gao je da so zakune da se na stražu. Ostali su ili čuvali zat lazi na iistom, ili gotovo istom, rovane, ili SIU i sami bili zatro mes'tu sa kojeg je kron.uo pre vani, — Hajde, sinko, pođi do osat i po vremena. Za trenutak se razimiišljao da li je naišao nog debla tamo. Otvorj. četvo baš na pravu gnupiu, jer, prema ro oči. Ja 6u da budem tamo recima koje je kriomice quo od preko — pokaza nukO'm. — Ako Dž-ima Kaspera, ova grupa tre nešto vidiš, odmah me obaveba.lo ie da biude ne.gde na se- sti. Evo, drži ovaj pištolj, jer veroistoku, a ne ovde na zapa sa ćorcima nećeš mnogo postidu. P.rifcrao se bliže. N iie bilo Cl. nedoumice. I ova grupa pripa Mladić ga zahvalno poglelda, dala je Nacionailnoj gardi Lui- a onda d od ade kao da se sne zijane. Uslkoro začu i ime koje biva. je sve tO' ncdvo'smiisleno potvr— Kapeltane Hardin, ne že dillo: kapetan Čarlis Hardin. lim da tužakam, ali Džošua. . . — Kapeitane, mislite li da je onaj ošišan do glave, ima boona piuonjava maločas bila dé jeviu muinicijiu za pUšku.. . m o žda će vam poslužiti. lo Pita Jiustusa i one dvojice Kapetan ga potapša po ra— upiita momak ne stariji od mjenima, a onda ode i izvadi dvadeset tri goidine. dva šaržera iz torbice momka r
•
49
N I N Đ A 105
po imen.u Džoau'a. Stresao se kao u teškoj groznici kada .te susreo pogled poiudeiloig čove ka. Taimain je zauzeo stražarsko mesto kad na korak od seibe začu tiih, sugestivan, glas. — Kaspetane Haindin, samo mirno. Ja sam prijatelj — po če glas. Hardiin se trže i odmah reče rapetirajiuići pušiku. — Ako si prijatelj što se sk rivaš ».prijaiteljiu«? — Bolje je tako, verujte mi. Došao sam da vam kažem da ste vi i vašii Ij'udi, kao i ljiudi poruionika Riza, otro vani nepoznaitim bojniim otrovoim. . Cokajite, ne prekidajte me! Po sledice trovanija su strašne, ali vidim da ste se i sami u to već uverili. Vidim i da ste blagoviromeno usipeli da savladate najteže slučajeve. Kapetan Ma rk Riz je krenuo da usipostavi kontakt vsa vašim štaibom. Bo jim se, međutiim, da neće us peti. Na nesreću, gaindisti su se već sukobili sa domorociima.. . Kajiuinima, kalko sam saznao da se zovu. Zato 6u i sam da poiiuišam da us/poistaviim vez»u sa vašima i zatražim hitnoi po moć. V i se ovde ukopajte i nek vam je Bog na pomoći — zavr ši ninđa. Kapetan Hardin je neko vre me ćutao razimišljajući o ono
me što je čuo. Posle pauze od mi)njut-dva upita: — Ko je mogao da nas otruje? Odgovora nije bilo. Naime, ninđa je, čim je irekaio ono što je imao da kaže, nestao kre ćući se nečujno kao i što je do'šao. Kren,uo je nazad ka farmi Sama Fjurija da iz »ford a« po kuša da uhvati bilo čiju vezu. Treibalo je što pre izvući une srećene Ijiude koji više nisu bi li u stanju ni da brilniu sami o sebi, ni da odgovaraju za s.voje postupke. I to je trebalo učiniti pre nego što ih d okusu re s pra vom razbesneli domoroci, za koje nije zmao ni koliko ih ima ni gde se sve nalaze šiirom ne prijateljske i tajanstvene moč vare koja je iz trena u tren svo više postajala močvara straha. iK 5fc 4: Tabasiko P it poimilova usnulu riđokosu devojlku po golom ramentu, a onda uz svu snagu svoje volje iskoči iz toplog, iz gužvanog, kreveta. Obukao se hitro i nestao kroz prozor. N i je želeo da reskira da ga dežu rni kuićeipazitelj vidi i zapam ti. Saznao je da će se grupa strainaca najverovaitnije zausta
N I N Đ A 105
50
viti u obližnjem gradiću Tampi. Zašto — nije znala da ka že. Kako so jutro već bližilo Ta basko Pi-t pokuca na vrata sobe u kojoj je spavala Sumiko. Devojka se ubrzo javi. — Devojćice, sve sam saz nao. Krećem iz ovih stopa — reče joj Pit. — Idem i ja s tobom — is tom brziinom i odliuonošću reče Sumilko. — Ali, Lesli je rekao da ti. . . — Om je to rekao kako bi me sklotnio iz i^iužve. Ko će da brine o memi ako i ti odeš, a? Piit »nalete«. Pomidova je po kosi i Isamo klimmu ’i^lavom u z n a k sai5?]asn0'sti. Sat kasnije njih dvoje su u džipu Nacionalne garde Luizijane jurili puit Tampe, gradića uda-ljenog kojih dvadesctiik mi ! ja od Kaitahiufle. — Gde ćeš da ih potražiš? — upita Sumiko po>sle duže pa uze. — Ah, zna se gde takva bra tija zalazi. Javna kuća — ako je im.a, kockarnica. . . neki bar, vldeću. j — Koliko se sećam, u Katahiuli nisu bili i ni na jednom od takvih mesta — pecnu ga Su miko. Tabasiko P it se zamisli. Tačno. Devojka je u praviu. Ne sme da sikrene pažnjiu na se be, a ne sme mnogo ni da dan
gubi raspitujući se gde da nade strance. — Ne brini, devojičice, kad stignemo na lice mesta već ću. nešto smisliti •— uzvrati 'UZ sme šalk, — Ne sumnjam u to. Pogotovu ako ti naleti neka sirota riđokosa devojćica sa velikim grudima i još većim srcem. . . Sumiko se nasmeja kad vide •iako P it crveni, a lusikoro odjek nu i njegov razdragani smoh. — Setio sam se, devoj'ko! — pren'ii Pit Siumiko posle pola sata bc.somiučne lUnniave. Stranci su ipak retkost u oviim krajevima. Pitaćemo prvog pro lazmika o njima i eto ti re.senja. Oni o kojima se ovaj razgo vor vodio sedeii su kraj Toni ja Manzana i slušali plam koji im je saop.šitavao. — Znaite da smo doneli opa snu stvar u onaj gradić i da smo je sipaili tamo gde je tre balo da je sipamo. E, pa lepo. Ono što ne znate to ie da sam dve ampule tog otrova poneo i sada nameravam da ga iskoristiim za, naš posao. — Jo'š nikad nismo radili sa otrovom. Zašto da eksperimenti šemo? Ja ipak više volim piš tolj — javi se Sti/v Galante. — Štive, znam da je tebi naj lakše da pottogneš taj top i pobiješ sve što ti se nađe ispred nišana. Hajde jednom bar, za »
C. /
•
«
51
N I N Đ A 105
ra:áliiku od TV O G načiina, da proibinmo nešto bez pucnjave. Uđemo u bainiku, potrujemo činovnilke i, dok o^ni »šize«, mi opo otvorkno sef, počistimo v;u, a onda mirno, uz laganu voižnj'u, krenemo nc'gidG ji^de na mi.ru može da se potro.ši brdo 'ove — nastavi Manzano. — E, to bih stv.arno volco da \’idim — još uvek nopoveirljiv, reče Stiiv Gakntc. — I videćc«, smko, i videćeš! — reče Manzano, a omda, po>glc daivši na sat, reče. Idem do ban kc'. Sam ću da sredim ovo s oitrovom. Kad bude vreme, pozvaou v-as da mi pomognete u čiisićeinjiu« sefa. Pošto je bilo još rano, hol u banci bio je pust. Man.zano po traži poigledom uobičajenu sta vlenu posudu sa vodom za piće, a kad mu se jeda'ii postariji služlbeinik obrati, on reče uz sn'hlodljiv osmeh. — Dobro jutro, gospodine. Ja sam predstavnik jedne no ve kompanije čije ime još ne ću da vam kažem. 'Dakle, no've kompamje koja se bavi snabde vanjem javnib lUistanova apara;ma za čuvanje i točenje pića, \ao i hrane. A ko ste zaintoresovani, . .? Čiinovnik se liiUbazmo osmehnu. — Bojim se da ste zak:\i’"’..i; Baš pi'e deset dana postavili smo nove aparate uz našu pri I
nučniu kuhiiniiu. Dođite da ih pogledate. K o zna, možda je reč baš o vašim proizvodima. Tomi Manzano diže pogled ca pilafonu, odnosno nebu, zahvaljuj.uĆL proviđenju što mu je poslalo baš o'vog činovnika. Veoma brzo 'Uspeo je da sa spe obe amp'ule u aparate sa. sokcviima. Jednu u kokankoki, a drugu u đus od pomorandže. — Vidim da ste pamel^in čo vek. Da, ovo su naši aparati. Pa, milo mi je da smo se upozinali. Nego, recite mi vaše ime. ŽeHim da ga saopštim gazdi. Možda će imati za vas i vašu kuću neki prigodan poiklon. Ko načno, vi ste jedna od naših prvih miušteirija — reče na ra stanku, a onda požuri u kafić preko puUi banke. U isti kafić, i^stog j'Uitra, na putu zu Katahulu stigao je Gu stav Jegerman u pratnji outljivog meleza Džoa Tandera. Se deii su u uiiilu i doruakovali bez reči. Samo su pogledom okrz nuli To'nija, a anda nastavili da ediu. Profesionalac, kakav je bio Jegerman, primetio je kako do š l’ak već neikoliiko p-uta izvi.ru je preko zavese na izlogu i ba ca po'gled prema banci. Isto ta ko svaki čas je proveiravao časovnik na ruci. »Plj.r.čkaš banke«, prohuja Jsgermanu kroz glavu. »B olje da se što pre uklonimo odavde, I
52
N I N Đ A 105
jer, kao stran.ci, sigurno ćemo — Gde je taj jedan koga ste privoći paž'njiu ovdašnjih vlas videli, gosipođiice? ti«. Glasno pozva Tamdera da — G'osipodice, opa? T o nisam kreiniu. čula ko zma otkad. Eno ga do Na izlas>ku iz grada mimoišld le, kod Midita. To ti je, bato, su se sa Taibasko Pitotm i S'U- kafić pireko piuta banke. miiko. Jegermain opsova sulu Pit se osmehmu i mahnu ru de'g V'Oizača koji je vozio^ sredi kom, a onda požuiri do kola. Ta nom druma i to brzinom o ko man je sedao za volan kaid Man joj bi mesni čuvar zakona sva- zano izađe iz lokala i krete ka;ko imao šta da kaže. prema hotelu u kome su ga če Pit zaustavi koda 'Uz škriipu kali momci. kočmica kod prvog bara — na — Ako onaj nije gangster,, oko pet stotina metara dalje i to Itali'ian, la ću da izvršim (;d banke i kafića u kome je se sepiuiko — reče Sumiko. deo Toini Manzano, ii iz kojeg — Nem-a potrebe da se kla je pre dva tri minuta izašao Je- diš, devojko. Ja bih ga takodo geiiman sa svojim pratiocem. prepoznao, i to vezanih očiju. Pit ude u lokal i bez usteza— Sta ćemo sad? njii uipita miladu koinobariau da — Ništa. U stvari, idemo u i ie slučaiino vide^la nekoliko onaj lokol iz kojeg je izašao. motmaka, verovatmo u jedinim Naruičićemo kafu i čaj, nekolikodima, da su juče idi u toiku Í 0 sendviča — i čekaćemo — jutra stiig'li u grad. uzvrati Pit. — I vi Site stranac. Zinam po Tad^o su i uradili. Međutim, [ome što pos.tavljate tad^va pi nije im bido suđeno da do kra tanja. Ovde retko ko dolazi. ja uživaju u dobriim sendviči Ovuda se samo pirolazi, uz even ma i napicima. Toni Manzano vraćao se udi iiualino kra.tiko zadiržaivanje. Da, j.U'če pre podne stigla je grupa com u pratnji trojice svojih mo (Td pet momalka. Svi su obučeni maka. Četvrti ih je pratio u ve kao biznismeni — ili gangste likoj limuzini vozeći iza njih ri. Hoću reći, bogato i napad na nekoliko metara. Parkirao no. Noć su proveli u ho'te'liu i je n eda ledio od banke, a onda od jiutros, sem jednog od njih, podigao haubu i , tobože nešto nikoga nisam videla u gradu — petljao oko motora. M.anzano izrecitova devojka nepirekiidno sa ostalima nehajno uđe u banžvaćući giumu za žvakanje i be ku. zobrazno merkajući kršnog pla — Pa ovi se spremaju da opljaokaju banku, a nikoga ne vokosog momka. •I
«
N I N Đ A 105
ma da ih spreči! — gotovo vik nu Taibasfeo Pit. — Nikoga?! To kratko pitante bilo je vi še nego slikovito i Pi.t samo promeni boju lica. — U p ravu si. Još ću da ispa dineim i heroj dana — reče i, pošto iska^pi šolj'U s kafoim, kre to ka iizlaziU.
Jo'š s vrata l ’uini IVIanzaiio mogao je da vidi ka:kav je uči nak imao otrov iz ampula. N e koji ;iko ,s»liužbenica ječeči je pu7aU) po podlU. Neki su pokušaN^a'li da saimj. sebi iskidajiU grlo žedini vazdjuha, dok S'U drugi udaraJi glavom o pultove. Sve čeSiće čuli su se jauci i krici bo la. Taida se pojavi i cvnaj sediokosi oi;n'f)vn:ik. Kad ugilcda Ma nzama, on mu pojuri u s'usret. — Hvala Bogu, vi ste tu. . . Nešto niie u redu sa automatima. Očigledno je da sna se po kvarili i neka kiselina je iz instailacija prodrla u naipitike. Mo hm vais, pomozite! — vapio je čovek. Tog trena jedina plavuša usta de s poda i zaüeifce se glavom u mermernd stiub. Siudar je bio smrtonosan i žena se sruči na pod dok je krv iz razbij eno
53
znak svojiim momcima da po kupe sve pare iz fioka. Čovek poisLuša misleći da ga strainac zove da pruži nekakvu pomoć. — Hajde, stari, otvaraj sef! — naredi Manzaoio. A li ja. . . gospod'iin direk tor će. .. — Ako misliš da poimognem oiiima napolju, onda poslušaj. Oni imaju još samo — baci po gled na sat — još samo pet m iniuta vremena. Posile toga niko više ne može da im pomogne. Stari bankarski činovnik, ko li le na istom radnom mesilu oroveo dvadeset godina, hukinu i požuri da posiluša. Vrata sefa uižkoro se ši:rom otvori'še i To-ni brzo poče da skuplja uredno spakovane svežmjeve inovčanica. Kada je sve Dokupio, on natera starog čoveka da uđe u sef i z
N I N Đ A 105
54
Taibasko P it je, držeći ruke u d'žepovjima mirno, koračao ^ao da ni njega mnogo ne inte res'u/j.u citrovani Iju'di u banci. — Hej ti; . . stani, kuid si navailio?! — dreknu Stiv Galante. Tabasko P it se osvrte oko se 3e, pa, pošto nikoga drugog ni je biJo u blizini, on upre, prs tom u s;voje grudi. — Da, maizgo've, ti! K o bi dnugi! — povilka Galan.te pono vo i ne pomišljajiući da pote gne pištolj. — M azgov je onaj ko te napiravio! — dre'kniu Pit razlj.ućon i u dva skoka nađe se ispred rovol'veraša. Galante jo ipa!k bio prva li ga. Brzmom misJi potegao jo skriveini pištoij i već je počeo da is'pravlja lakat kad ga Pit dohivati obema rukama za zg ob, načini kraltak trzaj i ruka iskoči iz ramena. Istim pokre tom Piit ga postavi između sebe i ostali ih. — Pucajte, šla čekate?! — dreknu sada Manzano, spreman da žrtvuje i svog revolvera.ša samo da bi umakao sa bogatim p lenom. Naivikli da slušaju, gangste ri po'tegoše oružje. Istog trena hici odjekniuše i iz pištolja koji je Galante još uivék držao u šaci. Samo, ume sto njega pucao je Tabasko Piit. Jedan gangster pade odmah mrtav. Treći ie. kao i Manza•I
/
no, zauzeo zakilon iza mermernog stuba i sada je ispaljivao hitac za hicem. T ri piuta po gođen u gnudL Stiv Galante sikončao je svoj živoft. Tabasko Pit ga snažino gurmu napred i istovremeno so baci u stranu. Napravio je tri puta kolut izbegava.i'ući kur.šume pre nego što je dospeo do z;;klona. M e đutim, ni tu se nije dugo zadr žavao. Odmah je nastavio pre ma mostu na kome se krio je dan od gangstera. Kada mu se pri'bližio na metar-dva lepo je čuo kako oivaj izbacuje iz piš tolja prazan šaržor i sprema se da ga zamoni novim. Pit preskoči paravan iza ko jeg so skriviio i sikoči tačno is pred gangstera. Udarcem no ge izbi niiu pištolj iz šake. Gan gster vi'lvnu od bola, a onda se zagleda u plavokosog diva. Ka ko ni sam nije bio baš slaba šan, on se osmehimu pošto vide da Pit nije naoružan. — E, sad ćeš da platiš. Poilomiću ti .sv
55
N I N Đ A 105
stoipala gotovo mu odvali do nju vilicu. Toni Mainzano nije gubio v.re me da bi video ko će pobediti. Već je bio na vratima kad je Pit eiliminisao poslednjeg gan gstera. Uskočio je u kola i na redio da nagazi do dafjkc. Ni Piit, a ni Siimiiko s druge strane ulice, nisu gubili vremc. Slumiko okrete pozajm lje ni auitoimo'bil u mestu i zastade taman Iroliko je Pit'U bilo po trebno da Lisikoči u vozilo. Tada pritiisniu gas i automobil se za nese doik su se gume palile .škripeći po asfaltu. Limuzina im je izmakla za nokiih pedesetak metara. — Pokušaj da ih .stigneš, devoijčice. Alko ti ne uspeš moraće ovo da ih stigne — reče Pit poikazu'jiuć! ogromni »dezert igl« magnum kinlibra. Sumiko samo zviznu, pa se us.redsredi na vozilo koie im e sve više odmicailo, — Piite, bojim se da imaju mnogo jaču mašinu. T i si na potez'U — reče Sumiko smiru jući vozilo. — U redu, devojčice. Da vi dimo koliko stari P it još vre di — nasmeši se Taibasko Pit i isturi obe ruke i dobar deo tela kroz prozoir. Ni'šanio le samo nekoliiko sekundi. Pištol'jčina u njegovim rukama tri puta blj^unu vatru.
Tri pucnja slila su se u jednu produženju detonacij'U.
U prvi mah činilo se da pu cnjava nije imala niikaikvog efekta. 0,nida prvo odlete po klopac od gepeka, a odmah po tom limuzina poče da šeta le vo-desno, naiglo se tori veći na leviu sitraniu. — Bravo, Pite, još uvek si nenadmašan sitrelac — pohva1 ga Sumiko ponovo dodaj.ući gas. Tonijev vozač, koga je treći hitac iz Pitovog »dezert igla« pogodio u rame i gotovo mu otkinuo ruku, urlao je od bo la pokušavajući da cxnom zdra vom, rukom savlada pomahnitahA mašinu. Napor je bio pre veliki, kao i brzina, i limiuzina slete sa puta. i zari se u zemlja ni nasip. Vozač kriknu još jednom. Ovog puta bio je to knlc samirtnilka. Toni IVTanzano, koji je sedeo na zadnjem sediištu, prelete preko naslona i glavom udari u prednji vetrobran. Od udarca je izgubio svesilt. C:m je Su'miko prikočila. P it iskoči i priitrča limuzini. Sire na je sve vreme urlala, jer je m rtvi vozač pritisnuo smrvlljenim grudnim košem. Pit dobvaiti Toinija Ma/nzana, koji se ni onesvešćen nije raizdvajao od plena, i izvuče ga iz kola.
56
N I N Đ A 105
— Toiliko i ima od one pro .i^a S'Umiiko. klete močvare do hotela — >pro — Najiborje da ga ostaviim m.rmlja Pit i stisnu papučiciu ovde. Šerif, ili kalko im se već za gas. zove čovek od zakoma, siii?urno već kreće .u poiteru. da se nais dvoje blagovremeuo sklomiimo, — Znači, oidustaješ od toga Zora je zarudela kada. je da budeš jiumak dana? — pecmu ga devoijka. ninđa sti|g.ao do skrivenog »io r — Ma samo sam sc ša)lio. da« i voki-tokija. Uključio je Kakav j.unalk. Ovo je sitnica. aparat i nekoliko puta .ponovio Nago, s.amo da privežem ovog uigovoireni signali'. Odgovora, me prilkana za branik limuzitne, pa dutim, nije bilo. Sačelkao je ne koliko mimiuta i ponovio siignal. brišemo. NeistO' kasnije, uvezan tako Oipct .niš'ta. Brz.0 je ra.zimišljao: da niko živ na ovoim svetu ne da H da sam krene u Kataihubi usipeo da ga odveže, osim da l.u, iil'i da se admori pre nego i.seče vezove. Tomi Manzamo je što ponovi poziv Konačno od odmahivao glavoim joiš nesveluči da se odmori, jer pred njim stan siitiuaici'j'u u kojoj se na je bio još jodan dug i naporan šao. Siirema je i dalje neumodam, a možda i noć. Brzo na jivo zavijala i om poče da vri vuče granje i tnsku preko »fioršti od besa. da«, smesti se na zadnij'cm se— Sad naitrag u Katahulu. diišiliu i ultomiu u okrepljiujuć: Moramo da budemo Sipremni san. aiko se Losili javi. UikLj'UČL za Nad močvarom se vukla ne trenutak tu spravicu, možda će ka zlokobna tišima. Sve je za mo usipeti da ga čujemo — re miri o. Niisu su čule ni ptice, ni če preuzdmaj.ući volam od Sudruga živa biča. Luidilo koje milko. je zahvatido pripadmilke Nacio D evojka posluša, ali osim nalne garrde Duizijane kao da '^.araikteris,ličnog šuštanja i puc je zaledilo sav život. ketamja ništa drugo niisu ouili. Da/leko od ušiju najibli'žih Iju — Daleko smo. Ova sprava di, močvarom siu odjekivali kri može da uhvaiti sLgnale najvi ci zatrovanih i unesrećenih Iju še do dvadeset pet ki'i ..*metara di. Oni zfdraviiji pritiiskali su ša — obavesfti ga. kama uši, ali uizal'ud. K rici LuŠta ćeš s
—
uipita
N I N Đ A 105
57
— U redu Lesli, a ja? Gde daSkoig bola neumolijivo im je da te nađem? Verovatno mo prodirao u mozaik. Dva sata kasnije nmđa naig)lo gu da ti pomognem. Leisli je opet izvesno vreme otvori Oiči. Ne, nije ništa ču'o, niti le bilo ko bio u bliizini. ćutao. Onda reče. — Ti ćeiš mi biti taj,ni adut. Rrobuidi'ljo ga je predoisećanje. Dodi do farme. . . ali se nejgde Odmaih je uiklj'uičio aiparat. — Lesli. . . halo. . . Lesli javi pritaji. Ponesi voki-toki i če se. . . prijem — poinaVljaio je kaj da. ti se javim. O. K? Piit samo klirnnu gflavom i Tabasko Pit voć spreman da odloži voki-toki. C'dustane. — Sve sam čula. Idamo od — Pite, mnmee, čujem te. mah na posao. Jadni ti ljudi Gde si? — U kolima. . . na udaskiu u — reče Sumiko ponovo paleći Katahulu. Sumdiko je sa mnom. motor džipa. U gradu su se rasta,Li dogo— Jesi li uša:o u trag gan voirivši se šta dalje. gsterima? — T i samo dovedi potpukov — To je sređeno. Bili su u nilka do one farme, a ja ću već susodnoim gradiu. . . Tamo .S(U napraiv ili pravi pmkoil'j sa omim da vas nađem. Hajde, d e v o jč i istim otroivam — odlgovori Pit. ce, požuri — dioba'Ci P it uskaLesli je neko vreme ćutao. čući u pirvo vozilo u kome je Pitao se u sebi kakaiv bi efekat ugledao k lju čeve. Gustav Jegerman, kome ni na gardiste imao otrov da su šta nije moig'lo da promakne, ganigsteri čitavu .koliiciinu baci pažljivo zaigleda pilavoikosoig di li /U bunar na farmi. — Pite, poikušaj'.. . U stvari, va kako očigledno ulazi u tuđe neka Siumiko pokuša da stupi voizilo i brzo nestaje prema za u veziu sa onim po^tpukovinikom padnom izlazu iz grada, a po tom se zagleda' u devojlku čije i neka mu kaže kako je sazinaje oriijenta-lno poréklo bilo oči la da se ne§to čiud-no doigodilo gledno. sa četom »B «. Baš tako. Neka U jeidno je bio siguran: ni ne pominje otirov ili mene. Je plavokosi, mi devojka niisu pri dnostavno čula je da su gar padali Katahuli. Znači bili su disti odj'ednom zbog nečega po stranci, a stranci u ovo vreme čeli da se ponašaju nenormal i na ovom mestu mogli gu da imanu veze samo sa manevri no i da im je potrebna hitna ma. mediicimska pomoć.
N I N Đ A 105
58
— ■ »P la v i dosije« — reče Je- nagore^le grede, Džo Tanider je u sve širim krugovima obilazio german tiho. »Znači«, razmišljao je dailjo terem. Deo njegove indijanske »profesionalni ulbica«, onaj ko krvi se pro'budio. — Više je nanjušio nego što se u Sam Franciis'ku umešao u operaciju čišĆ6n.ja u Institutu, je video Leslijev »ford«. Pažnailazi se ovde. »Đ a li je to onaj njiu mu je skrenulo granje na plavoikoisi«? Odluči da se oć- 'iome je lišće, pod zracima su mah .uveri u to. Pozva Džo Tan nca, počelo lagano da vene. On deira i, pošto su pet mimuta ka pažljivo pomeri jednu granu u snije se'1,1 u kola, požuriše da stranu i, niišta ne dodlirujući, st^'gniU Pita koji je već veliikom poče da razgleda unutrašnjost brzinom jurio prema opiustoše- vozila. N ije video ništa što bi noj i spaij'onoj farmi Soma Fj.u bilo neobiono. Kad zaau Jegermanov glas, on napusti merij a. — Mislim da sm.o na tra.iiu. slo na kome so nalazilo skri Počinje tvoj deo posla, mom veno vozi'Io i izađe na čistiimu. — Nešto si pronašao? — uče — reče .1escrman o.bra.ćapi.ta Jegerman. / iiući F.c ćutljivom melezu. — Ne'kakav autom obil. Ovaj ga nije udostojio odgo — O.naj koji jsmo pratili? vora. Činilo se čak da ga nije — Ne. Ovaj već dugo nije ni čuo. Jogerman bi najvorovatnije bio pogođen takvim po bio u vožnji. Motor mu je sa našanjcm da na delu nije v i svim hladan. Znači, još neko so muvao deo šta mcnKi-k može golim ru ovim krajem. Ta čin enica. se kama. Za.to samo nešto promrm.lja 1 u.-;ircri'.-;redi se na put Jege.rmaniu nimalo nije svido la. Voziilo je, doduše moglo da pred njima. pripada i nekom žitelju KataKada su posle duže vožnje ude, možda ga j,e vla.sniik ove konaččno stigli do opaljene far me, morali su da priznajiu da farme ukrao pa saikrio, možda. Možda. . suviše je bilo tih je Č0iv«:k kcga su pratili veoma »možda«. vest. Nigde na vidiku nije biDžo Tander krupnim kora '..0 ni automobila, ni plavokos og. Štaviše, nije bilo ni trago cima priđe bunaru i zahvati va vozila. kciom vodu. Pomirisa a onDoik jo Jegerman šetao dvo da je s nepoverenjem prosu. rištem s gađenjem posmatra— Sta ■nije u redu? — opet jući oglodane kosti pobijenih kerova i nogama pomeiraiući se javi Jegerman koji je upra «
•
1
I
59
N I N Đ A 105
vo naimeravao da se osvezi vo dom. — Neiapravina — glasio, je kraitaik odgovor. Jcgeirman se strese kao da je stao na goLu žicu električnog voda. Znači, .gangsteri su u taj bunar slipali otrov. Onda se i^^ardi'Sti nalaze tamo negde u močvari. — Taimo mora da je već pra vi pa,kao — tiho reče Jegerm an. — Aieni nešto kažete? — Ne, n e .. . nešto razmiš lja,m. Ućutao je. Džo Tander sače ka da. Čuje ima li kakvog naredemja, pa, pošto jo Jegerman ćutao, slože ramenima i potra ži mesto ispod jednog veliikog drveta. Gustav Jegerman izvaidi iz umitrašnjeg džepa mantila aparat sličan tranzistoru, okre te dva dugmeta, izvuče antenu i lagano poče da se okreče oko sebe. Pokušavao je da oiihvati neki radio-signail, nadajiući se da će to biti neka od. poruka koju gardisti šalju jedni dru gima i talko ih locira. Apa.rat je, međutim, bio nem. —■ Ostaćemo ovde neko vre me i čekaćemo da se nešto po krene — oibavesti on Tandera. — A ako se ništa ne pokre-
ne!
— Vraćamo se u Katahulu. NESTO će SIG U RNO da se de si, a. kad se desi čuće se i u gradu. H i
Poručnik Mark Riz, Luis Smit i još dva momka nervozno su se osvrtali oko sebe. Već dese tak minuta biili s'U sigurni da ih neko prati. S \^remena na vreme među stablima čije je korenje bilo pod vodom i mujem, promicale b,i senke nepo znatih gonilaca. Dva ili tri pu ta R i« je čuo i tiho rezante pa sa tragača. — Luise, šta misliš ko bi to m.ogao da bude? — upita Riz. — Kaij,uni, ko bi drugi. Na njihovoj s^mo toritoriji, a to im se svakako ne dopada. Nadam se samo da nas neće napasti. Ja imam još svega desetak metaika. — Ja ni toliko — uzvrati Riz, a potom pogUeđa onu dvo jicu momaka. Ovi samo odrečno odahnuše glavom. Jedan i'pak izvuče ruxu iz nedara i izvadi nešto na lik na štapić dinamita. — Imam samo ovu dimnu bombu. Hteo sam na kranu ma nevaira da se našalim sa momci,ma — reče kao da se pravda.
60
Pxsikainje vode neigde levo od nj'iih ponovo priviUiče Rizo'Viu pažnjiu. Brzo se oikreinuo na tu s'tr.aaiiu. Lepo je video dva čove'ka kaiko se brzo sikriva ju iza .širokog stabla. U nastupu be sa on povu'če oikidač i dugasčali, bezopasni, rafal odjeknu, močvairom. — P ojavile se vi močvarski pacoivi. . . šta hoćete od nas? N jegov besan, pomalo teričan gias, brzo se izgiUbi u vk^žnom močvarsikorn vazdubu. Od/govor nije stii^ao. — Poiručmiče, ne vredi da vičete. Miisl'im da nas neće pu stili. Ne zaborav i te da su naši pobili] nekoliko njihovih i sa da sledi osv-eta — po'dseti ga Ij'iiiB Smili. — Alli. . . naši momci nisiu bili normalni. . . — To znamo vi i ja. OiNI to ne zinaj.u. Staviše, siguran sam da ih to ne bi ni i-nteresovalo. — Neko bi to morao da im — Ko? Znate li vi njihov ezik? — Sećam se po nešto francuisikoig iz .škoile. Iidem — reČe Riz i pre nego sito je Luis sti gao bilo Sita da kaže, odloži pušku i breite kroz blatnjavu vodu. LuiiS Smit samo sumnjičavo zaklima glavom. — Momče, spremi tu tvoju »bombu«, ako ništa drugo bar «
N I N Đ A 105
da ih za trenutalk zbuinimo — reiče omom momku. Mairk Riz s tešikom miukom izvlačio je noge iz giliba. Kada je stigao do stabla iza kqieg jc video da se skrivajiu Kajiuini, on poče da ih doziva na fran cuskom i objašnjava ko je. Niko m.u nije odgovorio. Nastavi da se kreće i uipravo kad se našao pored drveta, oko vrata miu paide oimča oid čelliične žLce. On potlmša da je smakne, ali ga oštra žica po vredi i čovdk vrisnu od bola. — Poručnice. . . Riz. . . javi se! — zaurla Luis. Umesto odgovora do ušiju mu dopre samo nekakvo krikIjanje i pljiuskanje no^gu po vo di, a za-tiim se ave utiša. — Pirokilelinici su. . . ga. . . ubili — reče Luis. Ubaci metak u cev i poče da vreba. U deliću seikunde spazi neku pogureniu priliikiu kako poikušava da pretrči levo od .njjiih i on ispali tri hica. Pogo dio je. Covek se bez glasa sru či u blato. Tada za,urlaše psi traigači. N jih petišest pojuriše vissoko uzdignutih gilava. B ili su to psi koje su nekada davno beli go spodari koristili tragajući za odbeglim crnim robovima. Oko vratova nosili sii ogrlice sa čelični'm šilj cim.a. Liu'isoiva dva pratioca povikaše od straha i pokušaše da po-
N I N Đ A 105
b0f?n:u. Nisu pretrčadi ini desela'k metara kad se na njiih sru č’.še teila snažinih i krvožedmih pasa. Jezivi krici odjePiínuée moč\'arom. Oštri zutbi pasa ■ — ubi ca kao od ša/le prekTašc dvoijicu imoimaika. Lu'is Smit dočelka preostale p;se i j edmostavino ih pobi r.ai.dom. Međutim, po'sle sedmog pu'onja igla udatri u prazno. Luis brzo uhvati pušiku za cev i zaiU'ze cdibrambeni s¡tav. — Hajde be'štije. .. ¡navali te. . . još nisam goitotvi Hajde, mrcine piroiklete! — vikao je. Osetio je Icako ga zahvata neiuobičajeni hes. Ludilo od ko jeg je stradalo toliko injegovih prijatelja polako je sti.zalo i do njegoivog mozga. Poče lu đački da se sme je. Taj smeh ■cao da za trenutak zibum; i pse iibice. Ali, samo zalkratiko. Onfla j'urmuše svi oidjedmo'm. P r vog Luis obori smrslkaviši mu lotoainju udarcem kundakia, a*li miu druga dva psa istovremeno dohvatiiše vralt i noigu. Om ot.rgnu psa koji ga je ugrizao za nog'U i poče ziubima da ga koije isitoivremetno trpeći .užasne bolove od ujeda po vratu. Trojiica Kajiuna s nevericom su poismatraRi sce/nu. Ovako ne što nilko od nijih^do sada niije video. Kc/naČno psi nadjačaše. •I
61
Nilko od Kajuna nije prim e tio radio na zemlji. Aparat je bio uikl učen. . . Pilot heliko.pitera koji je nadletao močvaru namesti bolje slušalice i dotera dugme na svom prijemniiku. N ije se p\revario. Jasno je čuo urlanje pa sa, kao i pucnjavu pre toga. Neko vreme niije se čulo ni,šta više, a onda je zaiauo nekakav čudni jeziik. Firancuski? Moižda. Pošto više nije uhvatio ni kakav zvuik, on promeni frek venciju i ja v i se bazi. — Uhvatio sam neke nerazum'ljive poru ke.. . misiliim na franciuskom, ali nisam siguran — raportira kad je dobio vezu sa bazom. — Gde? — Nad močvarom. Severoza padno od Katabule. Ima još neišito: smeo bih da se zakunem da sam čuo urUanje pasa, neike ■udačke krike i puškairanje — završi pilot svoj ratpoirt. — U ]'0du, zaibeleži koordi nate i vrati se u bazu. Oidmah! Potpukovnik koji. je bio^ u druišitvu leipe Siumilko pre dva deset četiri sata poče da se češ ka po glavi kad mu radista do nese tek primlrjenu porulku iz vaziduhciplovne baze. — Ko zna šta se dogodilo, momci se ne javlljaju. Ko zna u kaskvu je nesprlliku upala četa »B «. Moramo hitno da po
62
N I N Đ A 105
rčide dole po Nikaragvi. Kaže, tamo su ispitali mnogo oružja, neke movc bombe sa klicaima nekakvi,h boilesti. .. neke otro ve Ko zna, možda su glavonje iz Vašimgtoma htele na nama da isprobaju nešlto novo. . . Po misli, mi smo Bogu iza leđa, manevri se održavaju u močva r i . . . vud ćeš lepše mesto — brzo je goivorio Karlos Brauaa. u nastupu lucindinosti. Ni sam nije bio svcstam da je pogodio u najdublji deo Kas peirovih skrivenih misli. — Ne znain šta da ti kažem. Džim Kaisper osetio je ka'ko Danas je sve moguće. Taano jc sa svc' čc\šćc hvata beznađe. Oji da smo' mi za one u Viišimgtokoji niije -navikao da sedi i če niu samo gomila seljaka. M e ka da miu sc nešto dogodi, sada đutim, ne mogu đa se pomirim* jo siilom prilika bio primoran sa tim da im mi slu'žiimo kao da sedi i skršteinih ruku čoka kuniić i z a c ksp e r im on ti:san j e. da vidi ,šita će se dalje dogodi Cov 0 Če, oivo je Am erika! — pe ti. Krlos Biraun ko.ji je, čim se, če pomalo razdražon. Ponovo utonuše u razmišlja uspeo da prebrodi omo najgore, sedeo je tik do njega nervozno nja. — Sta misliš, hoće li Riz mspa'leći ci'garetu o oipušak koji mu je visio iz u'gla usaina. peti da u.spostavi vezu? — ja i ’ o'što je poiv.Ukao duboko om vi se Karlos posle nekoliko mi la,gano poče da ispušta dim nuta. kroz noz-drve. — Sta miisiliš, da li su uop— Džime, šta misliš. . . da šte ži'vi? — uzvraiti Džim pita niije vojska nešto probala na njem. nama. Nema šanse da je voda — Misliiš da su. . . Bože, sa na farmi sama od sebe postala mo to ne. . . onda nam nema otrovna. I sam zmaš da je Fj,uri spasa. Ili da ove nesrećniike os je'V bunar deset godina najbolji u okolini. Znaš, skoro sam čuo tavimo na milost močvari i Kajunima i brišemo, ili da pokuša od jednog stranca u Carlijevom D.ar,u kako vojska i C IA svašta mo zajedno sa njima da se vra šaljemo paitrolu na tu stranu. Majore Velbi oirganizujlte d've ffrupe ijiudi i odmah krenite na tiU stran,u. Ja 6u da zatražim hcTi'koipter iz baze, pa 6u sa nj i ma. Bićemo u stalnoj vezi — naredi proćelavi debeljiko. Do'-set miinuta kasnije dive pa tro'l'o od po deset Ijiudi brzo kretoše u pomoć preipolovljenoj četi »B «.
63
N I N Đ A 105
timo isti'm putem. Š.ta predLaDžim Kasper poglelda p rija telja kao da ga prv; put vidi. — Da ih ostavi’mo? Jesam li tc dobro ouo? Karlos ustade : besno udari pesnicom u obližnje stablo. — Do đavola, .ni sam ne mo SU da po'veiru.jcm da sam to recao! Sta misliš, da probamo pola^ko da se vratimo do Fjuri jeve farme? Džim Kasper biici pogiled na svoj vod. Oitrovani lj,udi bili su zbilja u jadnom stanju. Poče da ih prehrojava. N jih šestoric.a-sedmorica bili su koliiko-.toliko .sposobni za pokret. T ro ji ca su bili na samrti i svakii>ko sami ne bi mo^li da .stan.u na noge. Još trojica su sedela oko lo blemući praznim pog'ledom. — Možda vredi pokušati. Ha do da napiraivimo nosila. Za to vreme Riz će se javiti. . . ako je živ i ako su uspeli da uspo stave veziu. Nadam se da su nam ove iigraake još ispravne — reče poikazujiući na voki-tol'i Ljudi jedva dočokaše da se nečim zahave i počeše brzo da soku vitke i iake gra.ne za dr žače nosila. Čitav sat proveli su piraveći nosila, ali je na kra ju posao uispešino okončan, — Momci — obra'ti se onim sposobnima Kasper — odlučio sam da pokušam da se vratimo «. V A •
do Semove farme. Riza ne vre di više čekati. Onima tamo — pokaza na nesrečne Ijiude — tre ba hiifcna lekarsika pomoć. I mi sami smo na kraju snage. Tu su i Kajiuni. Sve u svemu, niš ta ne giUbiimo ako pokušamo da se pro'bi'jemo nazad. Zato, po kret! — naredi. Po'staviše nesposobne na no sila, čvrsto ih uvezaše i tužna, sumorna kolona krete istim pu tem kojim je i došla.
Niinđa je već bio sasvim si guran da gardisti nisu uspeli d.a uspostave vezu sa svojim štabom. Mi).raće ndkaiko da im pomogne dok Sumiko i P it ne obavcs'to komandanta maneva ra o sveanu šito se desiilo. Još jednom je krenuo putem voji je v(;dio do logora kapeta na Hardina. Ovaj e čitavu noć piro'bdeo strepeći d.a se Kajuni ne pojave. N ije ni za trenutak uspeo da istisne i.z mozga reči nepoznatog koji je rekao kako su svi pripadnici čete »B « na merno otrovani. Li,uđi s,u se budiili jedan za drugim. Kapetan ih pozva. Us tanovi da su mu četiri vojnika umTla tokom noći. Jednositavno su se ugušili pod navalom sivozelene pene koja je neprestano • 9
4
N I N Đ A 105
64
Isikolaičenih očiju, isikidanih grla i lica ležali su .udavljeni u Uz pomoć sposolbinih ljudi on scHpstvenoj krvi i peni. Samo su dva poHiusvesna cnlca iiskopa ra'ku i unutra položi na gledala neoibićnog posetioca. stradale vojnike. Ninđa priđe razapetom i snaž — Kada se dokopamo grada, po'Silaićemo ekipu po njih. Za nim pokre/tima počupa oštra se služili SIU da budu priistojino sa- čiva iz njegovih dilainova. Covefk prvo zaječa od bola, a onda kao hrainijeni. — A, št«a ćemo md? — uipita da se uzdah olakšan a ote iz njegovih usta. Don. Ninđa se nije zavaravao. Co — Sačekaćemo još ntilko vre me. Mo'žda će Rizova gruipa da vek je bio na pragu drugog sve krene na ovu stranu i ne bi bi- ta. Pored onoliko rupa od kur 0 loše da je cela četa »B « po .šuma i noći provedene priku novo na okupu. Ako se ne po- cam na zidu brvnare bilo je pra ,aive za — baci poigled na ve vo čudo što uopšte još diše. — L'udilo. . . oni su. .. lu liki ručnd sait — tri sata kre ćemo p.rema Fjuirijeivoj farmi. di. .. Jadnici. .. uimrli su u groz Ndk se nose do đavola i mane nim. . . mukama — ledva čujnim glasom na lošem engles vri, i štab, i o'va močvara! — kom jeziku -reče samrtnik. Nek’ prosikta na kraju. im se Svevišnji smiliuje. , . ja. . . Nimđa je, izibegaiva.jiući, vo du, krenuo nešto izimenjenom ja im. . . opraštam. Bile su to posleidnje reči ra trasom tako da je, krećući se prema kapetamu Haridiinu i nje zapetog. Ninđa više nije imao šta da govim momcima, prvo nailšao na brvnaru ko'ju su proteiMe no traži na razbojišitu. Poreda tela ći poseitili Justus i njegoiva dva pobijenih Kajuna. na gomilu, a poliudela pratioca. Još izJdale- zatim zapali brvnaru. Umrle gardiste je odiviukao ka osetio je miris krvi. Miiris smirti. Odmaih je postao oprez- nešito dalje i zart-rpao ih granjem 1 kamenjem. Onda naistajvi put. p .; .li. Kapetan Hardin je još jed Za to, međutiim, nije biilo mnoigo raiziloga. Iako su sva nom bacio poigled na časovnik. — U redu, momci. N e čeka trojica ležaila na prostranom tre mu i imali oružje — trojica mo više Riza i njegove. Ostapa pripadnika garde bili su bezo viićemo im ovde poruku, pasni. Smrt koju su tokom no idemo — reče pošto popravi o-p remu, proveri pušku, a miunići posejali — sitlgla je i njih. ku ljala iz oitrovom organiczima.
izigriženoig
N I N Đ A 105
65
čiju koju je noćas oduzeo poluldeloim vojndikiu razdeli sposo bnim Ij'udima. Ninđa iih je čuo još sa dvade settak metara daljine. Brzo šmiu gniu u šiprag i sačeka da pro đu. Svidela mu se odlučnost kapetana Hardina k oji je resio da izvuče ljude iz močvare i po'traži pomoć na početku pu ta sitraiha, ludila i smrti. Odmah je odlučio da krene dulblje u močvaru i vidi šta je sa drugim delom čete »B «.
:î« Sumiiko je konačno uspela da stupi u kontakt sa potipiukovnikom Zinoom, i to pozivaju ći se na noviinarskiu legitimacij.u i »vrlo važoKu poruku za ko mandanta«. — Recite brzo, devojko, če ka me neodl'ožan posao — re če Zino vidno uzfbuđen i nervozam. — Želela sam da vam pre nesem informacijiu koju sam dobila i z . .. nije važno kojeg... izvora — poče Sumiko. — V a ši ljudi iz čete »B « teško su stradali, Zahvatiila ih je neika bolest i mnogi su pomerili pa meću, Potretbna im je hiitna me dicinska pomoć. •Potpu'kovinik Zino je pogle da kao da je tog trenoitka, re-
cimo, iza'šila iz svemirskog bro da. Kalđa je konačno došao se bi, on je povuče za rukav ka ko bi njihov razigovor ostao u tajnositi i kako bi izbegli buku koj'U je počela da stvara upra vo elisa helikoptera, — Otikud vi to znate? — PotpUkovniče, to je tajna, a ja moram da čuvam tajne. Da tako ne postupam, odavno bih đa. bacim novimarsiku legitimacijiu i potražim neki drugi posao. Najvažnije je to da je M OJA informacija tačna i da treba sto pre da krenemo po vaše — uzvrati oštvrim tonom, — Krenimo?! MI?! Ovo je vojna stvar — pokuša potipukovnilk da biude ozbiljan, čak grub, ali pred devojčinim poS'ledom samo .uzdahnu. — U redu, hajdete i vi, ali bez moig odobrenja nijeidna in formacija ne sme da ode u svet. Jasno?! — Jasno, potpukovniče Z i no. Snažna elisa heEkoptera još jače zalbru^ja i mašina se brzo podiže iznad krošnji drveća. Posle izvesnog vremena pilot saoipšti Zinou da će se za ne koliko miniuta naći u blizini područja nad kojim je uhvatio siignale. Polt.pulkovnilk Zino dohvati veliibi' vojni do'giled i poče đa osmatra predeo isipod heMkop-
N I N Đ A 105
66
tera. No, sve što je Uisipeo da vid i b ila je samo nepregiledna zelena poivršiina krošnji d rv e
ća. — • Kako dole može bilo šta da se vidi? — uipu'ti Zimo pitanj e. Niko m,u nije odgovarao, jer nikog nije direiktno pitao, a teško da bi mu .neko dao i pra vi odtgoivor. — Ser, tu sm o... još uvek čujem injihov radio. . , ukljiučem je — oibavesti ga pi'lo
Zimoa. Jeidan oid vojnika potpiiiko vnikove pratnje javi se kao do brovo'ljac. Jalko uže začas je bi.0 priovRŠćemo za čekrk, a v o j nik vezan siigunnosmim poja som. Pilot umiri mašitnu iznad mesta na kome je drveće biilo manje gusto i vojmik poče da se spušta. Desetak minuta kasnije javi se s istog radija koji je ostao iz paitrole poručnika Riza. — Gospodine.. . ovde je pra va klamica. Troje ¡naših ljiudi je p-reMano... jedan je obešem če ličnom omčom. . . a oivde ie i i z
jedan Ubijemi civil — raportira vojnik vi'dno uzbuđen. — Polkiuipi im pločice i vra ćaj se. Ponesi i radio — usledilo je movo, kratJko naređenje. Usikoiro su sazmaili da su ubi jeni poručnik Madk Riz, redov Luis Smit i još d'va momka. — Da li si, hm. . . primetio nešto neobično na .našim mom cima — upita potpUkoviniik oba zriivo. — Pa, bili su prekILami, rekao bih dii su ih naipali kurjaci ili psi, ali otkud oni u močvari... drugo, mož'da je neka od živolimja bila beana, jer jc i^iJ’orma jednog od naših bila goto vo prekrivena nekom si:v0'Ze'lencm penom — završi momak. Poitpiuko'vmik ućula. Sumiiko. koja je čula svaku reč, scti sc priče koju joj je saopšlio Lesli Eldri.dž. Pokuša, da i.S’p.'rolba potpiuko'vnika i -iazna da li je, možda, njemu nešilo pozmato 0 ekspcriimcmtu. — Polpukovmičc, Zino, šta miLslite šta se desi'lo sa vašim ] udima lamo dole? — Ko to zna, devojko, ko to zna. Močvara je puna tajini. Možda su ih inficirali komar či. . . moMa barske .mušice ili otrovni pauci. . . dole -je sve mo guće. U svakom slučaju, ne bio ja po'tpulkovnik Zimo ako to ne otkrijem — .uzvrati debeljiko čvrstim glasom.
67
N I N Đ A 105
njihoivih glava da bi, naglo se iskrenuvši u stranu, odiletela dalje. Kasper besno tresnu šlem o Gu'Stav Jegenmam g o to v o sko blatnjavo tle i opsova dostojno či kad u sliušalici, koti a je neikadaišnjih goniča maizjgi na bila sikriivena m ušnoj dn D ivljem zapadu. /aču glasove. — Zar je m.oguće da nas ni — B ez obzira što vi novinari su videli?! — zavapi i Karlos sve že lite da znate i o b ja vite, Braum. ono što ste videili, gospođice, — Šta sam sve preiiurio za m ora da ostame ta'jna do d a lje g ova dva dana i jedmu noć, niš — jasno j e čuo glas. — To smo se već dogovorili:, ta više ne može da. me začudi potipulkovniče. Važno je da sa — frknu Kasper. Druiga gruipa, koja je takode znamo u čemu je stvar, a posle čula helikopter, ali se, za raz ćemo već da. se dogovorim o — začu'o je i prijatan ženslki glas. liku od Kasperove gr.ulpe, od Čekanje se isplatilo. Sada je mah pritajila bila je gruipa K a imao nei^to. Caik dve stvari. Ne juna koja je lifovidiraila Riza i ko od vojiske je našao tragove njegovu patrolu. Cim je snažna mašina odlepos'ledica .upotrebe bojnoig oitrova i, šta je jovš važjnije, ne tela prema Kataibuli, grupa na ka noiviinainka zna t,o isto. stavi da prati tragove na putiu
68
dok je isto-v/reimeino odjebnula potmiuia eksplozija. Kajiuini se zgledaše. ‘N jihovi psi tragači, tri prežiwela, besoio zarežaše i pojiuriiše ka điim'u. Oina prilliika se salda pojavi desetak metara da lje. Stajala je mimo, ruiku prekršteniih ¡na gruidima. Jedain od pasa — ulbica isprednjaičio je čistava dva meltra i sajda se uz besno režainje odleipi od zemlije i pollete k^o to povsko tane prema nezmamcu. 0\'’aj neviđenom brzinom kle če na jedno koileno i pas ga u visokom lulku prelete i tresnu 0 drvo iza njegovih leđa. P ri lika je ponovo bila na noigaona. Druga dva psa stigla su na domet skoka i istovremeno poletella u vazdoiih. iNinđa nagUiO poidiže desnu ruku i dohvati dršku kaitana. U sledećem trenutku sjajno se čivo izlete iz koirica da hi pr vo opisallo l'uk na levu, a od maih zatim i na desnu straniu. Iskoilačenih očiju Kaj'und su posmatrali kako ra®polui6ena tela pasa — ulbica lete ka ze mlji. — Na n jeg a ... zgrom ite ga! — povika vođa 'besomuično pra zneči svoju »tandžaru«. !No i njeigovi hici i hici koje su isipalili njegovi drugovi odleteše u prazno. Ninđa je još jednom, brzi nom miunje, nestao iz vidoknu-
N I N Đ A 105
ga.. Kada se eho pucnjave utiša, oni začiuše njegov gilas iza le đa. Brzo se okreiniuiše, ali samo toliko brzo da shvate kalko su izgiuib’iili. Dva šurikena izibačena velikom snagom protnađoše lako svoj cilj. Za njima polete i vakizašl. Poslednja dva preživela žitelja močvare nesipretno su žiuiriii da ulbace nove pa troine u lovačke puške. ,N inđa polete kroz vaziduih gotovo bešumno. Začu se samo fijukanje oštirog maiča, a omda sve utihnu. Moć nj borac dbrisa sečivo kaitana i nutinsiki ga vralti u korice. — • D žim e.. . neko puca iza nas! — gotovo vriisinu Karlos kome su živci bili tanji od flis -ipaipira. — Cuo sam. Djiudii, brizo u zalkllon, ako nam to uoipište vre di. Sa ovo mailo muiniciije mo žemo dia ise. .. Kaspeir ne dovrši ipsovku. Skriivetn iza jednog stabla po kušavao je da pogledom pro dre kroz siivozeleni zid barskog rastinfla. No, ni posle dvadeset minuta niti se ko pojavio, niti se pucnjava ponovila. — Šta je da je — više se ne čuije. Pokret! N e nameravam da na ovom mestu pustim ko renje. Hajde, ljudi, požurite. Kolona se ponovo relaltivno brzo formirala i nastavila da se
N I N Đ A 105
kreće prema mesitiu na koane se nekaida nalazila farma Sema F jiurij a.
HeTilkoipter kotnačino poče da lanuJži nad zgarištem nelkadašnje farme. Potpiikovnilk Zimo, koji nije ranije doilazio na ovu straniu, nije ni znao -da se doe netkada nalacsila farma. Jegertmain htede u prvi mah da se povuče, a onda adlu'či da ostane. Brzo izmeđiu nekoliiko legiitimacija izaibra jednu na kojoj je (pisailo »državina bezbeidnost«. Kada su se v.rata na helikoipter.u otvorila, on krete u S'U&ret dabelj'Ujšikastom ofici ru. Strecnu se kaid sipaizi Su miko. Tu devojtou sareće već tre ći piut — i tu slučajnost viže nije imala šta da traži. Baci pogled na Zinoove eipolete i zatim ga oslovi. — Potpukovoiiče, molim vas da pođete sa mmom — reče i pokaiza oficiru' legitimaciju. — Da, šta moigu da učimim za vas, gosipodnine...? — Piukovnik Vajs. D va jt Vajs — brzo se predstaivi Jegerman. — Treba m i vaša pomoć. Služ ba je dolbila neke neijasne po datke o tome da neka eftcstrem na grupa na ovoj teritoriji pri prema neku akciju — poče Je-
69
germam da izm išlja veoma uverljivu priču preplićuići st varne sa icaini'šlj'enim činjeni cama. — Da znajte da ste na prvom mestu, ipukovaijče Vajs. I ja sam doibio slične informaicije. Cak sam bio na terenu. Moj vojnik našao je nekoliko mo jih ljudi poibijenih i u čudnom statinju. K ao da su bili zaraže ni U'jedama besinih zveri. Moj izvor informacija tvrdi da je čiitarva naša četa »B « praktično zaražena ili desetkovana. — K o je vaš izvor informa cija? — hladno upita Jeger man. 2ino baci pogled na Sumiko koja je stajala nekoliko meta ra dalLje, raernošlj ajiuči da li da je pomene ovom visokom o fi ciru bezibednosti iili ne. Među tim, dok se on predomišljao, Jegenman je sve shivatio. — Ona devojka. .. ona je taj izvor?! Ona j e . .. novinar? Zino zinu od čuida. Onda se seti s kim razgovara. Pa čovek ne b i bio pukovnik u služlbi državne bezbednoislti da nije toliko pronicljiiv. — Da, gospodine, ona je taj izvor informacija, ali ne viredi da je pitate otkud je to satzinala. Ni meni nije hítela ništa da ka že — brzo i pravdajući se re če Zino. — A da li vam je, gospodine potpukovniče, palo na pamet
70
N I N Đ A 105
da je i OiNA umešama u čitavu stav zauzeo Pit shvaiti s kim stvar? Možda uopšte nije no- ima posla. Zato, kao pom irlji vo, raširi ruke, a/li nastavi da vinair? !\orača.. Zino se trže kao da ga je — U redu, u redu. .. nisam iznenada grom pogodio. — T o .. . nemoigU'če. . . pa o- hteo da zazvuči baš tako gru bo. Samo misil'im đa nije red na. . uz — O'NI najčešće uoipšte ne da se sa jednom damom, to, predstavnikom javnosti, ta liče na to što jesu, drafgi moj. Međiuitim, ne briinite. Nećemo ko postuipa. Hajlde lepo je pu da je isipu'stimo iz vida. Moj sti, pa ćemo sve da resimo kao čovek će da sazina sve što tre civi'lizo'vami Ij ud i. ba — umiruju'ćim tonom reče — Dovoljno si prišao. Os,taJegermain i rukom pozva Džoa ni gde si i l i . . . — melezov glas Tamdera. sekao je vaziduh kao ledeni v e Kad je momalk prišao, om tar. mu pokaza na Suimilko 1 reče Sium'iko koja je .ka.o prava kratiko. kći Istoka posedoivala neike od ljudi Uhaipsiite je i smesti te u moći nepoznatih belim naSa kola. ma, oseti ono neobjašnjivo tre Tainder samo klimmu glavom perenje u određenom deliu mdz i priđe devojci. Uhvati je bez ga. Nešto slično haraigeiju. reči za mišicu i gtruibo povuče Tako su Japanci nazivali ču prema kolima koja su stajaila lo koje je kod pravihi boraca, i parlcirana dvadesetalk metara starih miuidraca moglo da oseti dalje. zlo i na daljinu i pre niego što Talbaislko Pit, koji je čitavu se ono materijalizuje. Coveik kraj nje bio je to zlo. scemu posmatrao skriven iza gomile naslagamih truipaca, ni Osetila je kako iz njega iz je više mogao da izidrži. Isko bija negativna energija. Tako či iz zaklona i pođe za melez je i mirisao, i to sve jače. — Pite. . . ne mešai se. Moom i devojkom. — Hej, druigair, puštaj mojiu gu sama sa n jim a da iza đ e m koleginLciu. Kakav je to način n a k ra j. C im b u d e m m o g la poda se prema jednoj poznatoj zvaću, znaš već koga, a kad se novimaTki tako ponašaš?! — taj »neko« ja v i iz Pentagona, odjekmu njegov duibolki, pomalo pa mislim da će i ovaj gospo gruibi glas. Na zvuk glasa, melez se ma din i omaj tamo s plavim brko vima, shvatiti da su pogrešili.. glo okrete. Po tome kakav je «
N I N Đ A 105
Idi sad — reče suigestivnim tonoim. Melez shivati da se dešava nešto što izmiiče njeigovoj mo ći za;pažanja, pa zato pozva Jegenmana. — Ser, imam još jed.nu sit'uacijiu — viikinu. Jegerman priđe. Taj plavo kosi div. . . i nyoga je video, i to već dva puUi. Oai i devojia. — Da, Džo, šla je? Džo Tander pokaza glavom na Pida. — Kaže da je i on noivinar i da poznaje njiu. — Bojiim se, gospodine, da ć('te morati i vi da s(' pridru žile' dev'ojci i da nam odgovo rile na noilva pitlanj:! — reče Jegerman i poseže 'U umulrašnji džep da izvadi cigaretu. Piit to protumači sa?jvim dru .
V
•
.
•
I
Isipusti ratni poMič kung-fu borca i polete utvis. Levim sto palom tiidairi Jegermana 'Usred grudi i baci ga na zenilju. — Bojim se, gosipodine — uzvrati iimltirajiuići Jegeirmana da to šito kažete neće moći. Bar ne ovog puta. A, ti melezan e.,. i ti ćeš doći na red kad bude manje gužve dko te be — doibaci osivrćuići se ka tro jlci vojini/ka koji su stajali kraj helikoptera. Cim je izgovorio ove reći, Pit potrča prema šiipražju.
71
Džo Tander izivadi iz rukava tanki, oštri nož za bacanje i uzimaihnu da ga hitne za Pitom. Sumiiko virisnu i obema ruika ma olbeisi se o njegovu ruku. Talko operativac iz C IA -e propusiti pravi trenutak. Otrese devojlku s puke kao šito bi otresao dosadnog imsekta i hlede da pojiuri za Pitom, ali ga trže Jeigermanov glas. — Neika ga. . . Do. . . doći će on sam. Ima zašto — reče pokazuijući na Sumiko. — Pomozi mi da ustanem, pa da ide mo. Z in o potrča da vidi šla je to bilo, aili ga Jegenman 'umiri rekavši m,u da prvo izividi situaciju na terenu, a da mu se kasinije, u toiku večeri ili ju tra, pridruži 'U Katahulli. Pit, koji je prestao da trči čim je zamakao i/.a barslkog ras tirnja i uverio se da nikog ne ma za njim, brzo ali opre'zmo poče da se vraća. Tako je us peo da vi idi meleza i onog s plavim brikovima kaiko uvode Sumiiko u automobili i nestaju putem p>rema Kaitahul'i. Samo u deliću sckuinide htede da po juri do svog skrivenog auitomo bila i da se u poteru, ali se seti šta mu je Lesli reikao na rastainlku. Zato samo pesnicom priipreti dvojici Ij'Uldi CIA-e, a onda u luku obiđe zgarište i uđe u skriveno vozilo.
72
Biio je već kasno popodme kaida je zaičuo siignal na svooii aparatu. OidmaOi luiklljiu'či pre kid ač. — Lesli. . momče, čujem te. Govori — reče s olalkšanjem. — Piite, momci stižu. Ima Ii nekog da iih pri'hrvatd? — Ima. Tu je onaj potipiukoivnik sa nekoliiko lij'Uidi, a ono uipravo dolaze i tri kamiona puna gardista. Sta ja da raidim? — Ništa, sedi gde si doik ne stiiginem. Onda ćemo da se do govorimo. Gde je Sumiko? Kratak trenutak ouitanja bio .je dovoljan da nimđa shvati ka ko nešto ni,je u redu. — Sta joj se desilo? — uipi ta kraitiko. — Lesli. .. mislim da smo nagazili na, momike iz CIA-e. Bida su ovde dva tipa i g],aiv'u dajem ako nisu iz CIA-e. Od veli su na'šiu devojčic'u u grad, kaižiu radi iisipiitivamja. Omaj de beli po'tipaikovniilk se istrtljao kako je od nje doibio ne,ke po datke i sada siu je uzeli na zulb. Hteo sam da kiremem za njima, ali sam se setio da treba tebe da sačekam i sa^mo zato sam ostao. Ako hoćeš, mogu- da po đem sada pošto smo se čuli. . . — Neka, Pite, sve je u re du. Važno je da zmaš ko je od veo. Kad završimo posao ovde, po'ći ćemo zajedno njihovim tragom.
N I N Đ A 105
Sat i po kasnije, kao aveti iz nekog fillma praVljenog po pričaičma Stivena Kinga, poja vili su se ostaci čete »B « na ivici močvare. Zdravi su nosili teško obo le le na improvizovainim nosiima, ili su ih vodili za sobom, vezaine kao zarobi lemike. Pripadinici Nacionalne garde koji su ih dočekali nisu moigli da veru'ju soipstvenim očima. Prod nijima su stajale Ijiud.s'ke ruine nesvesne okolline i svega što sc oko nji'h događa. Kapetan Carlls Hardiin ugle da p 0tipulkovni/ka Zimoa, priđe miLi, salutira i poče da raiportira. Glas mu je dirhtao, a oči, tek sad kad je sve prošlo, po češe da iska,Z(uju silni, neopisi vi strah koji se nakupio u du ši ovog hrabrog čoveka. — U redu je, kaipetane.. . bi će vremena za raiport. Recite mi sam,o je li ovo sve što je ostalo od čete »B «? Kapetan Hardim kliimnu gla vom. — Da ser, to je sve. Možda bi nas bilo jo'š mamje da se ni je p oja vio .. . Potpulkovinik zastaide čekaju ći da Harđim nastajvi. — Da se mije pojavio ko, ka petane? — ON, . ne zmara kako druk čije da ga nazovem. Cuo sam od narednika Kasipera da im je pomogao i umištio domoroce
73
N I N Đ A 105
io ji S'U se ap^remaili da ih dokusuTe... meini je prišao noću i oipomenuo m e ... — Ali, 'ko je io ON, čoveč e ... KO??? Kaipetam Handin samo otrese .i^lavom i sleže ramenima. P o tom se oikrete i kao omađijao krete ka ostacima čete kojom ; e komaindovao. Talbassiko Pit koji je, koris teći mraik, prišao sasvim blizu I čuo svaku izgovoirenu reč tr že se kad zaou tik kraj svog uva. — Eto, sad kad zaiaš sve, mo žemo da idemo daH^je. Bio je to ninđa. Bez kaipulja če i vidlijivog oružja na leđi ma ličio je na nekog od gar dista. — Les'li. . . pa ovi jadnici za ista izgledaju strašno. Sta m i sliš kaikve su im šanse da se izvuku? — uipita Pit. — To nilko ne zna. U svakom slučaju, .to je sada stvar medi cine i lelkara. Nas čeka druigi posao, sećaš se. — D a .. . znam. Moilim te sa mo jedno: dozvoli mi da bar jedinog od one dvojice iz C IA -e propiAistim kr.oz šake. Važi? — Važi. Hajdemo sad. St:
'Ü
Dok je Sumiiko sedela na divo sediu u jedinom apartmanu u
hotelu, Guistav Jegerman je okretao poizoiati broj telefona u Vasingtoruu. — H a lo ... da, ja sam. Ne znam šta ste očekivali od alkciije, ali uspela je u potpunos ti. Mislim da smo čak na tra gu i onom momlku koji nam se umešao u posao u San Francisiku. Ne, ne dolazi u ofozflir. Oin je moja briga. Uradiću to bes platno. Nego, vi se poibrinite da vaši Ijuidi stigaiu na vreme i u dovolj.nom braj.u — okonča svoj rag:>ort Filipu Kostneru. — Dolazim lično. Naši ljudi st'lći će iz najbliže baze koliko u tokiu nofći, a najkasnije ujutru. Poibriruiite se da N IK O ne stuipi u konitak sa vojnicima — naredi Kostner. — Već sam pred uzeo kora ke. Predstavio sam se kao o fi cir iz diržavne bezibednosti. Imam potjp'uirnu saradnju sa lo kalnim oficirom. Vidimo se uskoro. Jegerman nije hteo da po mene kako ima zairobljenicu, kao što nije pomenuo ni susret sa Tabasko Piitom. T o je bio njegov lični oibračun, iafeo se dobro čuivao da nikalda ne m e sa emocije i Mične stvari u po sao. Samo, ovog puta morao je da oidstupi od tog zakona koji je sam sebi, proipisao još na po četku karijere.
74
Suimiko 'gB. je gledala pravo u oči. Na njenom licu nije bi lo ni straha, ni nazmaike da će molit] za m'ilost. Gus(ta.v Jeigeirman sede po red devojke i poče da je gle da bez gneva i prebnje. Poku šavao jc da pronilkne Iza tih crnih, k-rurp.nih, očiju.. — Ko ste vi, gospođice? Pitamje iz-govoireno tihim, go tovo, prijatnim glasom trže Su miko. — ' 'Novinar. — Za koga radile? Mogu da vidim va«u novimarsku le gitimaciju? — Ja sam slo'bodan strelac, legitimacija mi je ostala u ho telu. — Lepo, to ćemo Ic^ko da sredimo. Moj čovek će da po de do vašeg hotela i da je do nese. Samo, ako je tamo ne nađe. . . Nedorečena preitinja dala se naslutiti, a bila e lasna kao dan. — Ko ste vi da mene legitimišete? Ja nisam videla vaša dolkumen.ta — uzvrati devoika drsiko, iako je zna'la da neće moći duigo da se poigraiva sa ovim hladnokrvnim profesioinal cem. — Džo, mol'im te pođi do gospođici-nog hotela i donesi iz njene soibe njenu novinarslku legitimaciju. Siigfurafn sam da ćeš lako da je pro>nađeš. Mi
N I N Đ A 105
ćemo doitle da ponučimo ča zar ne, gospođice? Više volite čaj nego kafu? Džo Tainder napusti solbu bez reči. — Kalko će vaš čovek da na đe moj hoite'l kad nema pojma u kome sam hotelu odsela i u kojoj soibi? Suimiiko ućuta usred rečeni ce. Sve je shvatila. Ovaij čovok .oj nije poverovao ni j(Mn,u je dinu reč. Izlazalk onog melo/n bio e sastavni deo igre. — Shvatili ste, zar ne? Jas no, vi ste pametna devojka. f)a k)c, za koga radite? — naslavi Jegerman prijatelj'skiim to nom. Nelko sa strane pomislio bi da je reč o o'bičnom r-azgovoru, da oči o
i
9
N I N Đ A 105
75
aju!Ći devojci dovoljno vre mena da shvati sa'kim ima po sla. Siuimiko se sasivim O'P'U'stila. Njeno OTO siporije disanje omo jL^Lićaivalo joj je da .gotovo naIJU'sti soipstivemo biće i kirene u l)cytrai?u za Leslijem. Trsima ico ja je vlaidala u ,[?ra'du išla joj jc na ruiku. Niišiia nije moglo da poremeti njemu koncentra ciju. Kada je poisle pet minuita devojka s poislužavnikom zaku cal a na vrata, njeno astralno biće bilo je saisivim blizu Les li i a. Ninđa gotovo fizičiki oseti do'đir s voiljenim bićom. Uhva ti kažiprstom slepoočnice i koncontirisa so na jednu jedmu miisao: Sumiko. Ono što ie »luhvaliio« bio je poziv u pomoć. — Pite, pritisni tu papučicu. Sumiko je u opasnosti — reče Ir.gnujvši plavokosog momka koji je u mislima po treći put već lomio kiiomu melezu koii je odveo Sumiko. Hteide već da pila Leislija ka lio zina da j'e devojka u opas nosti, ali se seti s kim se dru ži već goidiinama i samo uzdah nu. Kada S'U stigili lU grad, doče kaše ih gotoivo prazine ulice. Ovde u proviinciji ljudi su na porno radili i zato su se rano povlačilli u kuće i stainove. Ret ke noćoibdiije koie su tražile *
»I
«
društvo uz čašicu sédele su po zadimljenim lokalima i niisu briinuli šta se dešava na ulica ma. Tako niko nije ni čuo škri pu kočnica, niti je video dvo jicu prijatelja kada su isikočili iz tek zaiuistavljenog automobiki. Dogotvoriše se da prvo svra te u PitO'vu sohu, a onda kre nu u potragu. — Daikle, gospođice, jeste li do'bro razmisllili. Hoćemo li da popričaimo prij-atelj.s;ka ili ne? — nastasvi se razgovor u apar tmanu. D e volka se led/va primetino osmehnu. — Gospod'ine, vrom e je da prekiinemo sa prenemagainjem, zair ine? J
•
— S'vakako. To sam i ja va ma predložio. — Bez obzira rekila vam ja ko le čoivek koii vam se umešao u posao ili ne — vi ne nameravate da me ostavite živu. Taano? Jegermain morade da prizna da devojka zaista ima petlj'U. — Možda. .. sve zavisi koli bo će mi vredeti to što saznsni. — Neće vam vredeti nimalo. Verujlte mi. — Kako to da sbvaltim? Da li smatrate da ste i vi i taj čo vek toliko beznačajni za mene, ili imate na umu ndšito drugo? — Nešto drugo. Aili, da kre nemo redom: prvo, ON ne ra $
•
NINĐA 105
76
di .ni za koga. Osamiljein je i radi za svoj račiun. Ne, .nemoj te misliti da je reč o n ovcu ... — Aha. Znači, uisaimlljeni v i tez. . . borac za pravdu. Birav o .. . bravo! — Ne znam zašto se podsmevate nekom koga još nisite ujpozinali, ali neika vaim buide. Jeste, oitkrio je »)plavi dosije«, video je u močvari šta ste uči nili cmim ned tužnim li ud ima — i sada vam je na tragu. Neće vam pomoći ni onaj vaš paisouivar. Cak ni deset taikivih. Sa mo, kad to budete shvatili i, bi će kasno. Nem ojte samo da me pitate gde se sada nalazi, jer to ovog trenutka nii ja ne znam. Možda kilomeitrima dailelko, a možda s one strane vrata. Si gurna sam da ga nećete ni pri metili: kad u đ e.. . Devojika odjednom ućaita. Jegerman nije nameravao da insistira na nastavikiu raz'govora. Za treniutak je pomislio da pred sobom ima neku ludu koja radi s istim takvim par tnerom, ali samo za treoi. On koji je više oid dve de cenije bio vrhunski profesiona !ac znao je da odvoji priču od istine, hvalisanje od stvatrnosti — pretnju od opasnosti. Ovoga puta ta opasnost po staj alla je sive oipiipljivila. Džo Tanider uđe i sede kraj prozora. Pomeirio je ivicu za vese tek za centimetar, što mu «
je bi.lo dovoljno da jasno vidi prilaiz hotelsu-. No i pored najpažlj'iivijeg gledanija
77
NINĐA 105
Ninđa u dva koralka pređe či Kung-^fu borac, Džo Taoder, reaigovao je u istom trenu. N i tavu solbiu i nasloni uivo na zid. U suisedaioj prostoriji v^ladao je je poitegao pištoilj niti skriveni mir. nož, iako ga je imao. Tog treinutika Džo Tander 'Napao je onako kako je naj bolije znao; svojim telom. oseti neku ndagodnosit u preNinđa je bio spreman. Za delu dijafirag/me. To je moiglo da znači samo jedno: opasnosit. dovoljno zakljiuiči da pred so Još poiminije baci pogiled kroz bom ima pravog borca, a ne je proizor, a onda shvatJi da je oipa nekog »manekena«. I sam ili snoBt već tu. U hodmlku.. . u moigao da potegne katana vaikdizaši — aili nije to učinio. susednoj sobi. .. sasvim blizu. Propuisti prvi napaid i odmaih Ninđkio prisiiistvo oisetMa je morade da blokira novi udarac i Sumiiko. Niiije se ničim odala. koji bi svalkog drugog iznena Jedino joj je disanje postalo ubrzanije, a krv je jače jurnu dao. Vešito uhvati mavaši uda rac i odbaci protivnika u dru la njeniim venama. Jegerman je uočio i te sitne gi kraj sobe. promene i sada pokuša da 'ulhBila je to jedina reč koju je vati deivojčin poigleid. Međutim, neko od boraca izgovorio. Sumiko oibori potgled ka podu. — Džo — pozva Jegerman Sumiko nije čekaJa da joj se dva puta kaže. Skoči sa dvosetiho 11 pokaza na uilazna vrata. da i pobeže kroz virat a apart Kad melez krete ka njima, on mana. izivadi pištolj i pođe prema' vra Džo Tander bio je ponovo tima spavaće sobe. Već je pru na nogama. S poštovanjem se žio ruku i prsitima dotalkao ok kroz ruglu biraviu kad se vrata širom zag'leda u tanke otvore otvoriSe. On ustulknu i htede da koje su se videle samo čelične zaipiuca — ali u okviru vrata ni ninđine oči. Ono što je u nj'ima je bilo nikoiga. Samo taima. Dročitao nije ga nimalo umiri lo. Naprotiv. Znao je da se ove Jegeirman nije moigao da zna da je ninđa dete noći, sastaivni noći našao na samoj ivici po nora bez dna. deo mraka, sama noć. Zaito ni Sledeći napad isplanirao je je nii mogao da shvati otkud se sasvim doibro. Uspeo je čak da pojavila tamna siHiueta koja mu u jeidnom trenjuitlkui proitiivoflk jednim udarcem idbi pištolj iz zada udairac u stomak, ali bol ruke, a zatim ga prosito priku no jauknu kao da je šutnuo u ca za ziid. betonski zid. Ninđa ga udari V
»
»
o
N I N Đ A 105
tu
krailko ispod rctoa/ra i melez se zainese sve do prozora. N ije us peo da se zaustavi i, zajedno ¿a staklom i dellom prozorsko.i? okvira, odlete na ulicu. Niinda po'leiLe z.a njim. Kada ,e poliuošamu'ćeim melez ustao, tamna prilika stajala je na korak-diva o-d njega. Melez oitreisc glavom kao drogirami bokser. Kada je pov ratio ra V in o težu, po'se^nu ru•iom u džeip šbroikih voj;niičikih painitailoina, Ninđa začu škiljocainje kiira'k teriistično za nož ».skakavac«. Još d.va-trj iuzastop:na »škljoc-škljoc« uverliše ga dii jc posred'i neko niom'U nopoznaio oružje. Tako je i biilo. Bio je to lič ni izum Džoa Tamdera. Godfna ma ga je usavršavao. Bila jo to kombinacija čeiičmog fadera i mača sličnog rapinu. Molcz zamahnu. nekoTiko puta i v'itko oružje prodor,no' zazvižda. U napad je krenuo bez reči, bez najave. Nlimda se lamače neikoliko puta brzo kao milsao i teik tada poteže kataina iz ko,rica na leđima. I slavni samur.aj;ski mač zaipeva svoju moomu peismu napu'šitaj'uiči korice. Melez se st rese, pa izmahnu. Sudar davno isikovamog čeli ka i metaia koji je sitvorila najmoderinija tehnolotgiij.a divadesetog veka ličio je na sudar dve opasne zmije. Varnice sev
nuše, a kada su metaili kliznuli jedan niiz drugi šišteoi kao zm ajevi elektriiono pražnjenje za tren osvetli borce. Me’lez ustuknu. Ni u srnu ni je sainjao da poaloji ndko slič no oiružie, a oš ma;nje melki sličan bwac. Povuče se dublje u scmlku, prema .nekom iiapušienom pla cu. Nimđa krete za nj-im. Niikoga Ulije ,prlvukla lomljava sta.kla, kao ni odie'k mačeva. »U to Kiko bolje«, pomisli i priđe rndlezu. Huku s katanoim po.stavio je Kspreid lica tako da mu ;je je dimo oko poismatralo meleza s edne a drugo s druge strane oštrice mača koja se mutmo presijavala na rndsečini. Melez uimim diisamhe. Znao j(' da ođ sledećeg napada za vi.si dalji ishod bo'rbe. Bio je to nje gov tajni uidarac. Sam ,^a jc izmislio. Polako poče da se opušta. U trenutku kad je osetio težimu oružja .u ruc’i pumom težinom naglo se poikronuo. Naipriiivio . e potez koj/i je ninda davmo savlaidao. Bio ,je to napad neibo- zemlja. Nogama je cilljao u gruidini koš ninđe dok je obema ruikama snažno zamahnuo. Ono čudno oružje u mjegovim ru kama za dlaku proimaiši glavu nimđe i kao od šale preseče mla dicu nekog drveta. Noge oče^ša še ninđina leđa, a zatim se bol$
'
H
»I
4
'I
»r
N I N Đ A 105
79
no suidariiše sa zidom. Međutim, kušaja da se dočeipa melez mije simeo da oseti bol, koji je ležao tek na mdtar od ni'ti da ga registruje. Kao gro njegovih šaka. — DakUe? Hoćemo li na lakši mom ošinut okrenuo se na tlu i ustao tražeći pogledam opas ili teži način? — uipita ninđa. nog protiviniika. — K o si ti? — Ko si li? — no izdrža da — To je najmanje važno, ali đavollski oipasno .pitainje. Ako ga .ne upita. Odgovor nije dobio. Ba,r ne sazinaš ko sam — potpisuješ onaj kakav je očekivao. sebi smrtnu presiuidu. Daikle, Odgovor je doneo sjajmi mač. ko je naredio upotreibu ovog Ziviiždeći po'le
NINĐA 105
80
doci, osaikaićeni i poduideli voj nici. — K-o će n[jiima da veruije? Močvara je puna sfvega i svače ga. Oti'ovnih imelkata, gaisoiva... ko će da povem je da je Kom paindja napala sopi^tveni narod. Ne budi simeišan, čoveče — go tovo liikuj'uići doibacii Jeigerimain. — Talkođe — nastavi Jegermam posle kraće pauze — uveren sam da će Ijuidi iz Komipamije i siV'edoke postaviti na pravo mesto. — Kaiko to misldiš? — To saznaj sam. Sada, kad sve Zinaš, odluči šta ćeš sa mnom. Niinda mu iizinenaida piriđe i tresnu ga sa strane po vratu. Jegerman zalkrklja i presamdti se. Niinda ga umota u ćebe strgnuito sa kreveta i, preibacivši ga preko ramena, side na uliou. Neišto kasnije uišao je, normailno oibujčen, u hol hotela i pozvao Pita i Sumiko kojii S'U sedeii i u u^glu. Pola sata kasnije njiih traje su sedeii u njeigovoj so'bi u ho■;©lu na kraju Katahule, oinom kraju sa kojeig je vodio put u moč va.ru. — Sta ćeš dalje? — upita ga Sumiko S'tajiuči kraj njeiga. — Viidećemo kaid se vrate vo>jiniici. I zablista, nekoliko minuta ka snije kolona katmiona prođe
kraj njihovog hotela i nastavi put ce'nitra graida. — Ova inoč je tek počela. Vas dvoje ostanite ovde. Biću miran kad znam da ste beztbedni. Ionako ste mi do sada mnogo pomogli — reče i izađe iz soibe pre nego što su se njih dvoje uapelii bilo šta da proigovore. A:
Kolona se zautatavilla is/preid jodne kuiće od dirveta koja je sliužila i kao gradsika vĐĆniica, i kao štato komande u vreme manevara. Potpuikovmk Zino naredi Ijuidima da odmah pozo vu le(kare koji s,u raidili u Katahuli, a telefonom pozva i vo jnu baziu, Nii'je ni znao da je C IA već uip'utila svoje lijulde koji S'U sa tri kamiona puna operaltiivaca i nekoliiko lelkara i mediicinjslkilh tehnii'čara put Katahuile. — Da dbavesitiimo rođalke i porodice''’ — ujpiita jeidan nareldnik. — Neka. Za to ima vremena i 'suitra. Ovo sve ima veze sa državnom beztoe/dinošićai, pa mo ramo dbaizriiivo da poistupaimo. Do daljeg niko oid pripadnika Naolonailne garde ne sme da naipuistti zgraidu. N IK O !!! iNareidniik salutira i požuri da izda potrefbna naređenja.
NINĐA 105
81
Zavaljen u udoibaio sedište •icdonera CIA, salutira i pokaza » idžet lira« Fiiliip Kostner ra- rukom u pravcu barake. — Ne, hvala nemam vrem e zmiišljao je o čitavoj ovoj stva ri. Posao XX Kompanijli, još kao na da se zadržavam. Ako je aiu operativac, sihvatao je 'kao po toiboamil spreman, ja bih nasta sao kog i dbavJiia za domoviiniu. vio za Katabulu — reče zahVremenoan i ta ideologija ustu valjfujući naredoiku. pila je mesto čistom poslu, a Ovaj salutira i požuri da po saida se pitao čemu sve to. traži vozača. Pet miinuta ka Bio je već u poodmaklim go snije visoki crnac zaustavi džip dinama da mi'sl'i o porodici, ku uz škripu kočnica i sačeka da ćd, deci, Sta mu je još ostalo? puitniJk sedne. Istog časa dade Ponoka Suzi, idi neka sliičffia gas i Kostiner oseti: kako mu devojka koja će ¡povremeoio da se leđa lepe za sedište. mu ullepšava noći, a zaltim ne — Momče, ne moraš da po stane? staviš sivetski rekord u brainSta ako direktor Kocnapanij e sk<>j vožnji. Toliko baš i ne žu jednog trenutka pomisli da više rim — reče pola u šaili, pola nije podoban za posao, da m o ino. žda mnogo z/na, a ne pripada Crnac samo kliimnu glavom samom vrhu? Sta omda? i popusti p r it is ^ na papuioici Avioin poče da se spušta i za gas. prelkinu Filiipa Kostmera u da Više nis'U n i reič progovorili. ljem razmišljanju. Vatzlduihoip- Kostner Je bio okupiran pred lovni poručnik uđe i obavesti stojećim zadatkom. Direktor ga da se za pet minuta spušita- Kompanije rekao mu je krat ju u bazu. ko: — Već smo vais najaivili. Ako — Iz vidite situaciju. A ko tre buJdete želeli, vozač če vas od ba, eliminišite sve svedoke. U vesti do Kaitahule. To je nase svakom sliučajoi niišta ne sme lje na oko dvadesetak m ilja od da procuri. Doibro procen'ite si baze — obavesti ga sim^paltiični tuaciju! mladić. »Lako je njemu da tako go Kostner zahvalli i nalli sebi vori«, mislio je Koistner. »P ro još jednu čašu pića. ceni situaoijai! Donesi odlulku! P ilo t vešto i meko spiusti avi Eliminiši svedoke! Do đavola, on d posle kraćqg ruilanja zaus kao da se ne radi o živim Ijtutavi maišdnu dispred limene, mom dima«. tažne barake. Dežurni nareidnak Nekalda, pre recimo dve-'tri pritrča da dočeka visokog fun- godine, uopšite niije raizmiišil(]ao
N I N Đ A 105
82
zadaciima. Ljudi su za njega bi'li samo brojke, prc^oreke u sređi'vainjiu -odiređetniih poslova. On je bio izvršillac. Sada, me đutim, sve češće raamišljao je o tome da su te brojike živi lju di, Ij.u'dii iza koji'h stoje poirodice, pozinanici, prijatelj:. . . — Izigleda da sam počeo da starim —^ gotovo glasno reče. Vozač, međutim, ili mi'šta nije čuo, ili nije obraćao pažnju na to §to govori njegov puitmi/k. Kada su ušli u glavnu uliou, on samo kratko upita: — Ser, gde da vas ostavim? — Ceikaj me u gradsikoj većnici. Znaš 1; gde je to? — Naćii ću. I zaista, nije im bilo teško da nađu pomenutu zgradu..Još izdaileika videili su parikiraine ka mione i tri naoružana stražara. Crnac pritcra koila sasvim bli zu ulazu i sačetka da Kostner ■ iza f Da li sam vam još po.treba*n? — Ne, vojiniče, hvala. Stražar koji je ouo oivaj kra tak razgovor priđe. — K o ste vi i šta tražite o>vde? Ko'stiner uzdahniu zlbog ovako arogaaatnog nastupa pripađnlika Nacionalne garde, ali proguta grub odgovo'r. — Pozovite vašeg pretipoistavLjenog — reče autoritativinom 0
tonom i stražar požuri da po sluša. Nešto kasnije pojavi se sam potpufkovnik Žiino. Koistner mu Dolkaza službemiu legiltimaciju. Ddbeiljušlkasti oficir samo tiho zviznu kad shvati ko je pred ni;m. — Zinači, stvar je veoma oz biljna? Prvo državina bezbednost, a sada,CIA. . . — Kad već pomonuste držav nu bez'bednost, da li biih mogao da vidim niihovog čoveika? On nas io i obavestiio o svomu. — Da. . . svakako, samo mi.si!;m da .nije ovde. Ail-co se ne varam on je odseo dole niže, u hotelu. Nisam ga video ovde... U stvari, uoipšte ga nisam vi deo otkaiko smo se rastali dole u močvari. Imali smo neiku frku sa ne'kom nov ina rikom i nje n'm kolegom. . . u sivaikom slu čaju pukovnik će vam sve bo je objasnit; — rasipriiča so Z i no. Kostner hteide da sc ra:;s;pita () obolelim voj'nrcima i ostalim pojed'iinositima, ali jedimo sikrenra pažn>ju Ziinou da nilko ne sme ni da uđe ni da izađe iz zgrade. — Reč je 0 vrhunskoj tajni, potlpukovniče. O tajini koja, za visi od vaše s,po.so^bnosti, može da vam doda još jednu zvezdicu — ili da vam skine i te ko je trenutno no'siite na bluzi. Do bro pazite — reče pošto je na »
N I N Đ A 105
83
Brzo uđe i zatvor] vrata. P išito'lj je sada držao ispred sebe s oibe ruke. Brzo je pogledom predeteo uzduž i popreko v e li kog dnevnog boravka. Ništa. Priđe spavaćoj sobi i poče nasileipo da traži prekidač. Svetio obasja uredno nameštenu so'bu. Nigde nikog. Kostner se vrati i obiđe i ostale prostorije. Tek isid nikog nije našao, on priđe razilupanom prozoru. Baci po gled na ulicu vodeći pri tom računa da i sam ostane nevidIj.iiv. Ulica je bila pusta. N ije znao šta da misli. Bio je siguran samo u jedmo. Neko je napao Jegermana i Džo Tande ra. Sto .ie još gore, izgleda da jc uspeo i da ih savlada. A, ako » C oia va pederčiina «, p o m i si i je to uspeo, omda je reč o me kome ko .je veoma vešt — i Kostiner, .a.ll sam o k l im n u g l a opasan. v o m i k r e t e ka liftiu. »Covek iz Sam Franciiska«, — To vam je na prvom spra tu, gospodine... lift nam je io prohuja mu kroz glavu. Taj im je i tamo pomrsio ra nako u kivaru — dobaci mu čune, a od tada je sve kremuportir. Kostiner usikoiro pokuc-a na '.■0 naopako. Sede na poidignutu vi’ata apa.ntmana — ali niko mu stolicu, skide šešir i obrisa če0 koje se nagllo orosilo znojem. ndje odlgovorio. On lupi malo jače. Efekat je bio isti. Dohva Oklevao je samo mimut, a onda ti kvaku, a desinu ruku auto- pc^če da okreče brojčamik ma te matslki zavuče pod saiko i do lefcmu. Cim se Kelerman javi hvati dršku »kolta goverm ent«. s druce straine žice, on reče bez Vrata s lakoćom klizinuše u cklevanja: — Situacija se ko'm,pl:kuje. stranu. Moj čoivek je nestao. Da, i om Kostiner odmah uoči razbije takođe. M.isllm da je u pitamju ni prozor, poloimljeind okvir i isti elememt kao i gore. Ne, ne ma nikakvih tragova. Sa ljudi preturene stolice i mali sto. pravio koraik-dva i okrenuo se ka Zimo'U. iDs'beljiko mahimailno krete ša k(/m prema oficirskiiim oz^milkama, a oinda brzo reče iaiko je Kostner već zaikoračio preko ulice. — Biće S've u redu. . . ,[?o.sipodim('. . . ne brimite! Kostner poče da prebira po sećatnju koje ime je koristio Je ,s.{ermain kad bi nasituipao kao ofici/r bezbednosti i konačno se seti. — Vajiš... Vaj's. . . da, miisliim da je to gosipodiin iz apartmana. Imate sreće, u so'bi je jer, evo,
84
N I N Đ A 105
ma je za sada sve u redu. N e šu predoisreitljivost i volju za saradnjom. Uskoro vaše briige ma radozna'laca. Onda uću'ta. Pažljivo je ski^ prestaju. Kamo sreće kad bi to šao svog piretpoistaviljeoiog. Na važilo i za mene. Diirekoija, će krarj-u sipusti sluišailiiou i uzdah uskoro posla'ti svoje kamione i i.jude, Preuizeće brigu o nastranu. Kelleirmain Je odilučiio. Posla- daliima — i vi ćete uskoiro sve će iz baze kamione i IJ'Ude da da zaboravite — naglasi KofStpreuzmu otrovane gardisite. To ner posledinju reč. — N ije mi jasno kako je dpJe zinačiilo da civilne vlasti v i še neće ima'ti nikakvag dodira šJo do nesreće. Sve više m i se sa unesrećenima, a pitanje je čini) da je onaj oficir iz bezbe hoće Ii iih iko više videti. dnosti bio u praviu. Neko je N A Kostner ustade, pođe do bo MERiNO bacio otrov u vodu. gato s>naWeveinog bara i izvaidi Možda čaik i ona noviiinarka. . flašiu- s viskijem. Potraiži poglle — poče Zino kao za sebe. Kostner se trže. Već je bio dom posudu s ledom, a podom se predomisli i naiteže flašiu. zaboravio taj detalj. — Ta novinarka, gde se sa Otpio je doibar gutljaj, stresao se a onda brzo povukao Još Je da naiaizi? — Nem^am pojma. Puikovnik dnom. Tek omda napusti apart man. iz bezbednosti Je poveo sa so Zadovoljno odahnu kad za bom. Zar miu niste postavili to piitatnje? poirtirskim pulitom nije video — Nisam. U stvari, nisam ga ćedavoig poirtiTa. Pruži korak i n.i video. Moram, oipet u povebrzo izađe iz hotela. Ako se nešto dogodilo Jeger- renjiu, da vam saopš-tim da se manu i Tanideru, onida će to po tom čovelku i njegovom pratio ]ičija brzo sazinati. Znao je da cu nešto desilo. Nestali su. — Nestali! Kako?! Nisu lju#i će la.ko i brzo i sam doznati sve pojedinosti. Zato odlutči da olovke pa da nestanu? ode do većnice i prenese nalo — Eh, prijatelju, to bih i ja ge onom simpatičnom poitpuko voileo da znam. Nego, da li poz najete šefa policije ili šerifa? vniklu, Cim ga ugleda, Žino mu pri Da! Vrlo dobro. Molim vas da đe i pozva ga u »štab«. Ponudi ga pozoveite. miu veliku šolju tople i ukiuBne 'Nekoliko minuta kasnije pred kafe. Kostner se opusti. — Potipukovniče, već sam na Kostnerom Je stajao naočiti trinadležnom mestu pomenuo va des etogo dišnjak.
85
NINĐA 105
— Ja sam K it Dramonaid, še rif Kaitabuile — predstavi se čo vek. — Drago md je, šerife. Sedite. Odmaih ču vam reći o čemu se radi — poče Kostner bez okoilSainja. — Ofiicir za bezlbednost, koja je ovide bio na zadatikiu u .pirajtnja ađutanta, ne stao je iz hotela. Mislim da je reč o naipadu, pa i otmici. K o je to uradio — nemam pojma. Preduzmdte .pKitre^bne koraike, ali diskretno. &ve što otkrijete .saopštićete direiktno mend. Ja sno? Serdf klimnju gilavom i usta de. — To je sve? Kostner potvrdno klimn.u glaivom i šerif iz j sitih stojpa na pusti prostoriju. * ¥ *
Leisili Eldridž priđe Jegeirmanu. Profesionalni ubka odarvno je došao sebi i netremice je po smaitrao troje ljudi koji su se deii na prostranom trosedu. — K o ste vi? Za koga radi te? — procedi najzad. Pdt mu priđe i dohvati ga za revere. — Ko smo mi nije važno, a za koga radimo, e pa siiguirno ne za takve kao što si ti, prikane — odbrusi mu.
Koliko dolbijate za »plavi e«? — Koliko si spreman da pla tiiš? — brzo se umeiša Lesld. — Mogfu da pitam Koimipaniju, dajte mi telefon. LesHi odmahnu rukom. — Za to će biiti vremena. Pr vo da čujem šta će se detsiti sa Ljudima? — Rekao sam da nisam sigiuran. Kom/panija će da predu zme sve korake kako bi uništi la svaki tra g ... — ZinaiČi, po^bićete one nesrećtnike — umeša se Tabasko Pit i htede da nasirne, ali ga Lesli zauistavi. — Ko će da sredi stvari kad si ti eldmindsan? — Ah, to nije važno. Nekog će već poslati. Možda je taj neio već ovde u gradu. V i u sva kom slučaju nećete moći da ih spreči te. Za vas je najbolje da napraivite posao sa Kompani jom i iizguibite se odm ah... Jegerman ućuta jer mu do ušiju dopre brektanje motora nekoliiko kamiona. Lesli je taj zvuk već odavno registrovao, ali je tek said pri šao protzoru. Pet kamiona bez ikaikvih oznaika, sa ciiradama spuštenim i zategnutim tako da ništa ni je moglo da se vdidi, vozilo je prema g r a d io j većnid.
86
— Znači, Komipamija je već po'sMa ljude — zaikljiivči Je^^er m.an. — Pite, pr.iipazi na .našei^ gos ta. Ja idem napoilje. U p'rolaz'U Lesli dohvati du.i^Liljaistu pla,lmemu torbu 1 izgu bi so u hodmilku. — Z a r itvoj dru:gar z a is ta mi sli da m o ž e sam p r o t iv K o m p a n 1,1e ? P it se besmo o k re te . — N e brimi ti za njeiga. S r e di će om i K o m p a in iju i taikve kao što si ti. Muili B oiia da se v r a ti neoi.iireban, j e r ti ćevš l\iEN I da p la tiš za svatku njei^ovu oi?re'bolinu' — dretkmu Tabas'ko P it.
Cim je siašo na ulicu i za makao u prviu sen'ku, ninda u hodu promicni odeću, stavi oruž je na mesto i odjednom pocstade sastavni deo noći. U neko liko koa-aka pre'šao je ma d.ru,iiu stranu udice, a poitomi požu ri do grads'ke većnice. Polici'jsika kola protulmja'še pored njega, ali ga vozač nije ni priimetio. Misli su mu biile oikuipiirame ornim što jc pre nekodiko .mimula oitikrio ma praz nom placiu tik poired ulice. Sli ka obezglavljenog tela nikako mu nije izibijala iz glave. Sada je žurio da obavesti šerifa o svom otlkriću. Stigaivši do gradsike većnice, ninđa šmiugnu pored stražara i zađe sa zadnje strane drvene
N I N Đ A 105
građovime. Baci poigleid ikroz pro zor i ugleda ljude u belim man ti'lima kaiko se muvaju oko za trovanih. Držali su šipriceve u ru'knma i delili injelkoije ljudi ma po poidu. Ni'nda se trže »Nisu va.ljda odlučili da ih po'bija.i, tu na licu mesta«?, po misli. I da je taiko, sada više nc' bi moigao da poanogine. Umir.: se ^ad mu do ušiju dopt-e deo raz gc'vora jedne lekarke i jednog voj nika. — Dali smo im sredstva za umi.remjc' i sada su spremni za Iram.spo'rl. Možete da ih predba cile u vozila. Vojnilk samo klimnu glatvom i i'Zgubi se iz zgrade.
Nimđa podiže pogled. Na čitaivoj toj strami zgrade bio je osvetljen još sa*mo jedam pro zor. On |)()če brzo da se penje uz drveni zid koristeći sivako, pa i najmainje uduibljenje iz među brvana. Ne.što kasnije nalazio se ispod prozora sobe u kojoj su sedeii Kostner i polpulkovmiik 2imo. Tog časa u sobu uipade i še rif. — Mislim da smo naišli va šeg čovetka.. . bar jednog od njih. Nažallost, mrtav j e ' — re če kratko. — Koga ste na-šili? — Moj čovek kaže da je reč 0 nekom m elezu .. . glava mu je odsečena. Uskoro će ga pre
N I N Đ A 105
87
baciti u policijsku staniou, pa bih vas molio da ga pogleda te i identifikujete — odgovori seril. Ko'Stner se strese. Odsečena glava?! Cime? On da se seti izvestaja ]z San Fran ciska. I tamo je napadač koris tio nako čudno oru žie.. .
ko je vešt, a ipaik je stradao. Po'diže njegovo ču'dino oružje. — Da. . . da nema sumnje. Glava je odsečena nekim ošitriđn predmetom. Istim onim koje je napravilo i taj zasek na oruž ju koje držite u rukam.a — tr že íía lekar. — Oivo je solidan čelik i ni — C im e m u je odsečena gla je ga bilo lako zaseči. Kakvo li va? je oružje imao napadač? — za— To ne znam, ali se nadam pita se Kostner da će nam dežurni lekar od— U svakom slučaiu ,i prisp('liim Ijii'di'ma ;;a Koslmer uipitmo pogleda na K o m p a n i j t ' i v i d i da li j { ' p r e stavi izgovorivši samo jc^dnu ii/.iima'nj(' povredcMiih u t o k u i reč: i m a li k a k v i h p r o b l e m a . — Kalana. . Ninda ie odmah shvatio da — Samurajski mač? —■ zapi •SU našli meleza. Isto tako znao ta Kostner. je da će biti na velikoj muci — Da, gospodine moj, samuda odgometnu šta se zbilo na rai s: mač. Samo. ;o s taj piU.stom placu. No, to je njiho koji danas harala samurajskim va Izriga. mačem i odseca glave? KO? Požuri do krova, a omda oKostner bi dao pola života, dozgo poče da pirati šta se do da je znao odigovor na to pi gađa ispred gradske većnice. tanje. Ali, isto talko znao je da odgovor neće saznati. Ovaj pro -•i tivmik, ma ko to bio, op.aisam je ^ ■i kao zvečarka. Najopasniji ko ga ie do sada susreo. Kostner nije mogao da od — Ima li još kakvih trago voji pogled od obeziglaviljenog va na mestu obračuma? tela Džo Tandera. Video je tog — Nikakvih. Od drugog čo momka na delu, znao je koli- veka nema mi traga. M oji IjuV
•
•
A
■
• »
•
i
9
^
/
«
i
#
•
88
N I N Đ A 105
di se ra s p itu ju o svim stranci ma k o j i su stigli u toik'U dana i jiuče. Cim nešto saiz,naim, javiću vaim — saopšti mu šerif. Filip Kostner ga pozsdrajvi i krete nazad u gradsku većnicu. Neika'ko je znao da će se i nepoznati povući kad konvoj sa povredenim Ijudiiima bude napustio grad. Da li će krenuti za njima? — To le možda šansa. .. mož da ću ga ipak videti — reče poluiglasino i poižuri kroz noć. Svi zatrovami bili su smešteni u kami ome. Kostiner naredii da pođu i preživeli i neozlede ni pripadnici čete »B «, kaiko je objasnio, »radi ispitrva)nja«. Sam je seo u kabimu čelnog •camiona i dao zmaik za poikrel. Još jednom te noći stanov nike glavne udice uznemiri bu ka motora vojmih kamiona. Niko nije primetio tamnu si liuetu koja je neopaženo pritr čala kamiomu na kraju kolone i okačila se o zadinji branilk. Ninđa nije ispuštao svoj plen iz ruku. Oiddučio je da ide do ■iraja i vidi šta će biti sa une srećenim pripadnicima Nacionadine gair.de Luiiziijaine. Tamo, na licu mesta, zmaće šta da radi. Znao je da C IA neumoljivi) briše sve tragove svoje aktiv nosti. Kad le onalko beadušino : ikvidirala sopstvene službemike, šta će tek da radi nedužmiiim seljacima iz Luizijane? N ajve4
»
rovatnije, zaključi ninđa, da će, pošto priibeleže reiziultate eksperi m emta, .poibit i z atro v an e i pokopali ih meigde na mekom beziimemo.m groblju. Sad.H, kada je video da je C IA poslala svoje ljude, znao , e da će se polratga za njiim, Sumiko i Piiloim nastaviti piunom smagoim. Od.lu'či da po7,ove Pita i kaže mu d.a se i'/^gubi IZ grada. Niko od ljudi u kamitmu ni je moigao da čuje dok je preko voki-tokija go.vorio. — Pite, ja pratim otrovane'. Likvidiraj »gosla«. Viid'co mas e i znaiš da mora da uimre. Sc' di sa Suimilko u kc^la i kremiiiU' do aorodroirna. Tamo me sače kajte do prvog lelta, pa, ako ne stignem, idi te kuići. Ja ću već :i — bila je kratka poruka. Kamiomi nastaviše da brekću grabeći put baize udaljeme '-cojih dvadesetalk milija.
Pit baci pogled na Jegerinana. Znao je da Lesdijev nalog mora da ispuni. Samo om, za razliku od niinđe, nije mogao ; edno'Stavmo da 'uibije. Za ninđu je ubijanje bilo ulklamjanje pre prelka. Za njega je ubijanje bi lo ubijanje i tu nije mogao ni šta. Zato odluči šta će.
N I N Đ A 105
— Devojčice, pa'kujemo se i idemo. Gosta vodimo sa nama deo puta — reče ne sikidajući poigled sa Jegermana. Profesionalm ubica se nije zavaravao. Znao je kakav ga k^ra,j očeSkuje. Cim ti protivnik do'zvoli da mu vidiš lice — zna či da si osuđen na smrt. Pa, lako je i sam poistnipao. N ije se ni ujplašio. Još kćid e odlučio da se bavi oviim po•silom znao je da će do kraja ži vota za njega da važi stara i-zreka da »ko od mača živi, od mača i m re«. Pitao se samo ka ko će da skoinča. Metak? Nož? Konopnac? Ot rov. , . Pit zausti da ga op-oimcne da paizi kako se ponaša dok budu napuštali hotel, iiilL ga Jeger man preteče uiz osmeh. — Ne brini, prijatelju, ja sam profesionalac i, veruj rmi, znam dostojamstveno da napustim sce nu kad dođe čas. A, taj čais je kucnuo, zar ne? Taibasko Pit samo klimnu gla vom. Morao je da oda prizna nje ovom čoveku. Oseitio je čak i nelku vrstu poštovanja. Dok su njih dvojica sišli. Su miiko je već platila račune i čekala ih pored automobiila. Samo što su se smestili i pre šli nelkih dvadesetak — tride set metara, na mestu na kome je do mailočas staajo njihov au tomotoiil zaustavi se policijski
89
automoibdl. Policajac koji .je iza šao prvo poče da proverava regiistarslke tablee na ono neiko' ilko automdbila, pa tek onda uđe u predvorje hotela. Kada su odmalMi nekoiliko kilometara. Pit reče Sumiko da zaustavi automolbil. Po¡kaza Je'germ.anu da izađe iz vozila : njih dvojica kretoše ka obliž njom proipflanku. Mosečina ih je obasjavala do voiljno da su mogli jedan dru gom da razazinaju crte lica. Da j(i neki slučajni prolaznik mogiio da ih vidi pomisLio bi da su dva poznanika rešila da pro tegnu nage pre no što nastave put. Konačno, Tajbasko P it stade. Iz pojasa izvadi pištolj koji je ninđa izbio Jegermanu iz rUike. Proveri da li je šaržer pim, a poltom ga vrati u oruž je. Drugom rukom izvadi iz ho!ste.ra svoj veliki «dezert iigl«. Telk tada pruži Jegermainu oružje. Ovaj podiže oibrvu u znak čuđenja, ali hitro pirihvati oruž je. — Kaži kad počinjemo — re če mu P it stisnutog grla. — Kad god hoćeš — uzvrati J egeriman. P it se odmače nekoliko ko raka. — Može? — Može. — Pote'ži!
N I N Đ A 105
90
JegGirmam jc bio p ro fe s io n a lac v e lik o g kalibra. Bilo je i iz vrsta n strelac. Međutiim, još d ok je p od iza o oriF/je znao je d.a gubi. M o m a k pred n jim p n padao jo p r v o j ligi. U neku ru bi m.u i m ilo što ćo tak av moimak da stavi lačkii na 'niem
7AVO U.sp 0() c' d
i
V
i
^
•
V
s
I
S
f
.
•
>
Idomo, deivoj'Č!('o Ov.dc smo završi ,i pos:io — reče Pit i pcimi'lova S'umiko po ruci.
S v i zatrovan i gardisti sm cšteni su na niske poiliske k r e vete. K a p e ta n Č a rls Hardin po če da se buni. M islio je da će
njegove na'stradale momke od vesti u bolnicu. — S.ta ovo znači? Zar je ovo ovde bolje od gradske večnice? — upiita jedinog 'kaipetana a.li O'Va samo sleže ramemiima. — Coivt'čc', O'braćaš se na po grešnu a'drc'su. K(,)nnainda.nt pa rade e tvna civi'l tamo, a tui ja. Njemu se javi. Hardiin krete, ali Kostner baš ;og trenutka zama'če u deo bar.a ke kcji je bio odvojen slaklenom pregradom i poče da o'kri' ćt' lorojiani^k. PaižJ'ljivom po.sima traču nijc' moiglo da pt’omaikiK' ^a.ko Kosliiic'r menja boju lica. Mi.nd.a, koji je bio u l)lizini i dalje nevidlj.ii.v, odmah je to zarpaaio. Samo, ni on nije mo gao da čuje naređenje kojc' je KoiStner primio. A, to naređenje je glasilo. — Uništite' baMii i svednilve. ''h'ika liči na nesreoni slu'čaj. Ivazinesite sve i spalite. Čekam vas uj'ul.ro u kaiieeikirlji! Filip Koistne.r spusti slu'šal.ieu. Znači, nema odugovlačenja. N ije bilo reči ni o tome da levćvr; zabeleže i'ezultatc' ekspc'rimenla. Verovatno li K elerman odlučio da mu novi bojini otrov ne odgovara. Možda nije dovoljno efikasan. . . Kostiner izađe iz kab'ne i po zva onog iistog kapetana kome se trenutak ranije ohratio Carls Hardiin. Kad vojnik priđe, K o stner mu u nekoliko rečenica •
t
/
91
N I N Đ A 105
objasini štii i’adi. Kaipola/n n ije ni tropriuo. I’ ožun'io je da jzivrši narc’đonjL'.
iNinđa j(' poiinno pralio ka ko deset vojnilku br/o i struč no podmeće ('ksiplo/iv oko ba rake na vi'tallini'in inc\siiinia, a potom si'pa beinziin na l>;iraku. Kada su se vojnici ludaljili, inim da podiže jodirui od 'paklenih naprava. Biila je io jedna <>d mina koje su se aktivirale radio-siignailoim. On brzo poče da ih skuplja. Uradio je to brže ne'go što SIU vojmici uspeli da ih postave. Okrete se potom i. kaid vide parlkiiraine kamio;n(\ požuri do njih. Sve mine po stavio je na tri kamiona koia • I
4
SU očigledno voć bila od rod on a za poikret. K o s tn e r pozj\?a kapetana H a r diina.
— Kapetane, ostavljam vam. vaše ljude na brigu do jutra. Kao što viidiite, ovo je samo pri vremeni smeštaj dok Komanda ne odluči gde da simeistimo va še momke. Ujutro stiž.u helikoipteri. Hramo i vodo imaiie d.ovoljino, a tamo vam je i te lefon u slučaii'u nužde. Evo vam broj koji ćete poavati u sluča■u ^potrebe. Vidimo se ujutru. C.anls Hardin htede nešto da pita, ali se predoimiisili. N ije minogo trpeo ove momke iz Va šin.gtona, ali nije iimao kuid. — U redu. Nadam se samo da će helikopteri stići na vre•I
4
me. M oii momci su voć dovo no Kostner ga pogleda jedva uspevajući da sakrije osećamja. Ipak, nije imao kud. Zato sa mo reče, potapšaVši ga po ra menu: — Kapetane, jedino mogu da vara kažem da će patnje i vas i vaših ljudi uslkoro prestati. 'Rekavši to, natuče šešir na čelo i napusti baKiiku. Us'koro kami'0,ni krc-tošo i iz gubi šo so 11 noći. Ninda le sta ao u sonci jodmog drveta i osluškivao. Prošlo je tri minuta otkako su kamioni krenuli. Omda, zapadi'no od barake, ugleda prvo narandžasto crvemi oblak, a od mah zaitim do ušiju mu dopre snazma eksplozija. Kapetan Caris Hamdin, u pr¿it nji Džima Ka.spora, i>.strča prod 3ara'ku. — Sta to bi? Džime, na šta ti liči oma eksplozija? — upita Hairdim, iako je i sam znao od govor. — Mine, eto šta je. Pitam se samo ko je nastradao? A oni koji su nastradali nisu ni shvatili šta im se desilo. Samo je Filip Kostner, u deliiću sekunde pre nogo što ga e zauve'k progutala tama, po lio: »Kompanija. , .« Džim Kasper vrati se u ba raku da umiri ljude, a kape4
N I N Đ A 105
92
tain Hardin zastaide da zatpali cigaoretu. — Kaipetaine, ona ekisipilozija biia je nametnjena vama. Vd i vaši momci ste nepoželjini i opasaxi svedoci. Za sada ste bezbedni. Jedini načiin da se spasete je da odmaih siutra pozove te novinare i televiziju i saoipštite im da je C IA htela da vas uništi, pošto vas je i,koristila za elksperimenitiisanj e sa bojnim otrovom — začu Hardin glas iza svojih leđa. Taj glas. . . već ga je čuo, tamo u močvari. — K o si ti. . . ot'kud znaš sve ove podatke? Je si li ti one di gao u vazduih? No, kao i prošli put, tako ni sada odgovora nije biflo. *3« ❖ i: Jutarnje suince obasjalo je dva kamiona koja su se laga no vraćala u KataJmilu. U ka bini prvog sedeo je za volan om kaipetan H.ardin, idoik je dru go voziilo vozio Džim Kasiper. Zauistaviiše se pred gradsikom većnicom i poczsvaše prolaznike đa im pomoignu. Pošto su sme stili bolesne u gl-avnu salu, ka petan Ha,rdin krete do prvog telefona. — Miiltone. . . Hardiin ovlde. Slušaj dobro: zovi odimah sve novinare koje znaš. .. da sve,
i televiiziju, i radio. Za sat vre mena budite u gradsikoj većnici. Saopštiću vam nešto od če ga će vam se kosa dići na gla vi. . . — Kapetane, o čemu je reč? Ja sam još uveik komandant i moram da zinam Sta se dešava — poče Zino, ali ga Handin prekide. —■ Potpulkovniče, uz sva u)va žavanja, ovu stvair ću JA da oikončam jer ne veruj em više «ilkome. — N e može. . . ne smeš! Har dine, oficir iz bezibednosti. . . — Niije to nikakav oficir bez bednosti. To su ljudi iz OIA-e. Bijli smo osuđeni na smrt. Spas io nas je samo proviđenje. Potpukovnik Žino je i dalje nešto pretio, vikao, ali ga H ar din više nije sluišao. — Kapsere, naredi zđraviim momcima da pucaju u svalkog ko bez moje dozvolie pokulša da se približi nalšim momcima. Jasno? Dž'im Kasper zinu i zau'sti neišto da pita, ali iziraz lica nje govog poznanika govorio je v i še nego i same reči. Zato klim nu glavom i prenese naređenje. Sat i po kasnije desetak no vinara, televiz’ijskih snimatelja i fobo-reportera tiskalo se na ulazu u gradsku većniou K a tahule. Kada su se konačno svi smestiili, kapetan Hardin im reče.
93
NINĐA 105
— Snimite ove ljude. Ulkliju čiite kamere i sluSajte pažiljivo. Ovi ovde, ik>ao i oaii koji su zauvek ostali u močvari, žr Ive su monstruozmoig dkisiperimeinta koja je C IA izvela na manevrima. Treibalo je da posluizimo kao pacovi na kojima će biti ispitam o tr o v ... Novin-ard zažaig'oriSe. H itro su .škiljocali aparati snimajući izi^lbljeine, uigasle, ili još uvek lUdai^i uisplaratele poglede ne srećnih ganidista. Kamere su zujaile beležeći svaki pokret, svaki treiptaj. — Imate li dokaza da je reč o akcija CIA-e? Kajpetan Hardiin ućuta. ZibiIja, osim reči nevidljivog spa sitelja nije imao nijedan oipipljiv dokaz u rukama. Tada mu priđe šerif i pruži mu noivčaonik koji su njegovi Ijaidi pire (neipuii sat našli kada su otkrili Jegermanovo m rtvo telo. Kapetan brzo poče d'a va di papire iz novčanika. — Jedain od dokaza je i ovo — reče. — Ovaj čoveik se pred stavio poit^pukovniku Zinoiu kao oficir držarvne bezbednosti, a to nije. Njeigovo pravo im e je Gustav Jegermain i ko zna či me se b a v io ... Handina prekijniuše još jed nom. Kasfper mu priđe i pruži mu poveći zapečaićen koverat. Na njemu je pisalo 'njegovo ime. On gn brzo otvori.
U rukama je sada držao pla vu fasciklu. Bilo mai je d ovolj no da baci samo jedain pogled, pa da trijumfalno vikne: — E v o ... dokaiz je ovde! Sve lepo piše. Uramiožićemo ga i svi ćeite do4 ❖
Suimiko nežno pomilova iice usnulo'g Lesli Elidridža. Avion za San F.rancisko ravrioimemo je leteo na desetak hiiljada me tara visine. Katahuila i njene močvare oda.vno su oistali iza njlhoivilh leđa. Džasper Kelenman je trljao oznojenu ćelu. Cim je prva vest .0 aktivnosti Kompaniji e u Lu'izijani krenula u etar, on je bio obavešten. Nekoliko moni tora u njegovoj kancelariji b i lo je ulkOjjiuičeno i na sivakom od njiih ponavljale siU' se iiste ili slične slike. Sve su se odiiosile na doga đaje od pre nekoliko dana. Novinari su sipali d rvije i kamenje na Kompanüju, žalite vaij'Uići od Bele kiiće i predtsednika da préduzme najenengič nije korake. Kada je crveni telefon na njegovoan stoliu zazvonio, on se trže. Bila je to direktna vez.a sa Belom kućom. Skočio je i
BRUCE LEE ZAUVEK
JEDNA NARUDŽBENICA - TRI HITA
HIT 1. •BRUCE LEE ZAUVEfC Kf\]\Qa'BRUCE LEE ZAUVEK* Je drugo Izdanje rasprcxittt« knjfg« ^Originćiinf BRUOE LEE nuncNtku" Objavljena J« povodom, 50 ZLATNOG rođendiina •Malog zmala" sa ZLATNIM tuporkolor koticama. Džepni format oko 150 «trana. Fini papir. Oko 200 spaCljalno snimljenih fotosau Brus LI stilu. Novi snimci ’ Malog zmaja" u akciji! Sve o životu I smrti "kralja“. Konačan odgovor; zašto je umro Brus Li? Svo o njegovom majstorstvu i svim filmovi ma. Kompletan Brus LI rečnik od A - Š. SPECIJALNI PRILOG: ^ežbiijto i vi kao Brus Li* - kompletnu nunčaku Ško la po Brus LI metodu sa folosima I objašnjenjima. Svo što je mogno Brus Li sada .možete o vif SUPER POKLON: Svaki naručilac knjige BRUCE LEE ZAUVEK obavez no dobija na poklon tablu oa 5 (pet) ALATNIH mlnf BRUCE LEE nalepnical
HIT Z ^LETNJININĐA-TRENING^
HIT 3. 'NifibA-DUH BESMHTNOSTr
Sta vam vrodi što volile ninđe i ninđucu kad ne možete da vežbate kao ninđa i postanete nin đa? Uz pomoć knjge **LETNJi NINĐATRENING^ to ćete moći. Kompletna ninđa-škola po uzoru na legendarnog dr Masaaki Hacumija: ninđa zagrevanjo, ninđa taidjucu tehnike, ninđa borba bez oružja (stavovi, pokreti, zah vati, bacanja, udarci...), borba ninđa oružjom ( bo-štap, mač, šurikon, nož, ninčake) nindaodmaranjo,.. SPECIJALNI DODATAK: Ta/đ' nstvono nifxia voŠtiim" (nevidlji vost, hodanje po vodi, čitanje misli, govor srca, letenje, nečuj no kretanje, čari i veštine kunoiči ninđa-žene..,)
Senzaclonalnrroman o nepobedivom 'duhu Izlazećeg Sunca*, o viteštvu &amura|a I ninđama »a devet života. Ro man o pravim samurajskim dvobojima I ninđa-trikovima, o Mmura{»klm rato vima I ninđa-tehnikama. Roman ko|( se Čita bez daha I zbog koga lupa srce. Roman koji u vas unosi DUH BESMRTNOSTI I otkriva vam čari nin-' đe erotike! SPECIJALNI PRILOQ: Prava ninđa istorija, tajanstvene ninđa.(mikjo) teh nike, istorija, vrste i upotreba ninđa pirotehnike, sve o samurajima I samu rajskim mačevima.., SUPER POKLON: Svaki kupac knjigo 'Letnjl NINOA-JRENING* Ili knjige •NINĐA-DUH BESMRTNOSrr obavez no dobija Ixjsplatno super-kolor pos ter NINJA ■MASTER vredan čak 100 dinara!
POPUNIT^ ČITKO - ŠTAMPANIM SLOVIMAI
NARUDŽBENICA Ovim NEOPOZIVO naručujem sledeće džepne knjige (zaokružite brpjevp isprfid krijlge koje naručujete); 1. *NINJA-DUH BESMRTNOSTI-........300 din. 2; 'BRUCE LEE ZAUVEK* ...................400 din. 3. -LETNJI NINJA-TRENING-. ........... 500 din. Navedene cene (plus oko 15 din. za*otkupninu koju uzima pošta) plaćate poštaru prilikom prijema knjige. Najsigurrfiju I najskuplju poštarinu plaćamo mi. STALIŠA KUĆNA ADRESA
Poštanski broj i mesto.
Našu S ta ln u adresu nc ispisujte rukom već isecile i zalepite ovu adresu:
BIS
*
Biblioteka Istočnih sportova
Prezime i ime. U lica______ .spraf. Broj,
Ova narudžbenica važi do 1. marta 1992,
stan
poštanski fah >26 11070 NOVI BEOGRAD 27
95
N I N Đ A JOi)
na nogama .saslušao sag-oivornica. Bio je to predsedniik lično. — OčdkU'jom vašu izjavu looviziji u najikračem roku. Po sle toga mislim da ćelo mora li na poduži odmor — neumojivo je izjavio predsiHiniik. — Da, gospodine pro'd'sedniče, razuimeo sam — jedva izu sti Kelerman. — Uazumeo sam S'vafcu reč. Do viđenja, gospo dine predscnlniče. — Zbogom, direktore. . . zbo liom ! Džasper Kelermasn u trenu shvati đa je njego'voj v.ladav;11! u Kompaniji do.šao kra i K lugom poee da zagleda slvai-j u kancola.i'iji. O.nda naj/ad pn li.snu d.ugme na stolu. - n;i, gospodiiK' diroikiore? -- rcčo njeiiova stara .sekrctari . — Mili, molim vas donesite mi dosiie Fiilipa Kostnera. Da so nije slu'čaj no javdjao u me đuvremenu? Nije. Hvala, to b. 3ilo !S!ve. Iste večeri Lesli Eldiridž i Su miko slušali su saopštenje ko je je direiktor C IA -e dao no•
t
I
»
viina.rima 1 televizi sikim izveštacima. Sve se svođiilo na to da je bez zinanja Kompanije jedan bivši službenik za koga se, na žaJost, kasno otikrilo da je teš ko obole 0, na svoju ruku prediuzeo neoprostive korake. Nanev'ši time nenadoiknađi'vu šte tu K om p an iji.. . Le^li isMj'UČi televizor. — Pr oki etnici, .spremni su da proždiru i sopstvene ljude samo da priikrijiu tiragove.. . Ni njihovi miitvi nisu im sveti. . . Sumi'ko se porivi u/ n.jega. — Zaboravi ih, Les. Ti si uči>nio sve što si mogao. Sta više da očekuješ od samog se be? T; si ipak jedam čovek. . imiaš samo edan život. Posveti se povremeno i sebi. . Devojč:n glas s^kroti' tok Les ijevih Imurmih misli. Om se o,smehnu. — U pravu .si, devojičice. . . posvetiću se samo tebi. . . bar za neiko v.reme. — Da, bar za neko vreme — uzdahnu Sumiko i baci m^u se u zagrljaj.
KRAJ
4
š
HIT KNJIGE HIT KNJIGE HIT KNJIGE
Erik Van Lustbader
< ü
8. 0) o
-z .
LU CÛ |o l > N
g-
o
CM
Ç
« N
jd 'to
RATNIK ZALASKA SUNCA ' PLIĆACI NOĆI I DAI-SAN I POD BLEDIM MESECOM T e tra lo g lja o heroju. Ratniku zalaska sunca.
Q •Í8 . ¿ =) oc <
"S d
a i° o • l§ §
I
E
I
Broširano, latinica, cena pojedinačno v320,00 din. cena kompleta 1280,00 din.
I I '
NIP DEČJE NOVINE 32300 Gornji Milanovac - prodaja knjiga -
OJ
e -E o
•9í,S~ •o íí 0)
28-0
0) E N
'^cvj e o"
0)
o
Ovo su, inače, prve knjige koje je napisao Erik Van l .ustbader, pre serije svetskih bestselera Ninđa, Miko, Crno srce i dr.
E »
Q>
ííl :3 Oí
c
CO o . —
O o Q. O
CÛ
USKORO i najnoviji roman OČI ANĐELA
