1. UVOD U OBEZBEĐENJE KVALITETA ZAVARENIH KONSTRUKCIJA Standardi familije ISO 9000 predviĎeni su kao pomoć organizacijama svih vrsta i veličina da primenjuju i sprovode efektivne sisteme menadţmenta kvalitetom i olakšavaju uzajamno razumevanje u nacionalno j i meĎunarodnoj trgovini. ISO 9000 opisuje osnove sistema i utvrĎuje terminologiju sistema menadţmenta kvalitetom. ISO 9001 specificira zahteve koji se odnose na sisteme menadţmenta kvalitetom, koji se koriste tamo gde je potrebno da se prikaţe sposobnost organizacije da isporučuje proizvode koji zadovoljavaju korisnike i ispinjavaju zahteve propisa i ima za cilj da poveća zadovoljenje z adovoljenje korisnika. ISO 9004 daje uputstvo koje se odnosi na efektivnost i na efikasnost sistema menadţmenta kvalitetom i ima za cilj unapreĎenje performasi organizacije i poboljšavanje zadovoljenja korisnika i ostalih zainteresovanih strana.
ISO 19011 daje uputstvo za proveru sistema menadţmenta kvalitetom i sistema menadţmenta ţivotnom sredinom. 1.1. Principi menadžmenta kvalitetom
Pri voĎenju organizacije, u cilju poboljšanja performansi, najviše rukovodstvo moţe da koristi osam principa menadţmenta kvalitetom i to: Usmeravanje na korisnike: organizacije zavise od svojih korisnika, one treba da razumeju aktuelne i
buduće potrebe, da ispune zahteve i da pruţe više od onoga što korisnici očekuju. Liderstvo: lideri uspostavljaju jedinstvo ciljeva i voĎenja organizacije, stvaraju i odrţavaju interno okruţenje u kojem osoblje moţe u potpunosti da učestvuje u ostvarivanju ciljeva organizacije. Uključivanje osoblja: osoblje na svim nivoima čini suštinski deo jedne organizacije i njihovim punim uključivanjem omogućava da se iskoriste njihove sposobnosti za ostvarivanje dobrobiti organizacije. Peocesni pristup: ţeljeni rezultat se moţe efikasnije ostvariti ako se menadţment odgovarajućim aktivnostima i resursima ostvaruje kao proces.
Sistemski pristup menadžmentu: Identifikovanje i razumevanje nekog sistema meĎusobno povezanih procesa i menadţmenta tim sistemom doprinosi efektivnosti i efik asnosti asnosti organizacije u ostvarivanju njenih ciljeva.
Stalna poboljšanja: stalna poboljšanja ukupnih performasi organizacije predstavljaju stalni cilj. Odlučivanje na osnovu činjenica: efektivne odluke zasnivaju se na analizi podataka i informacija. Uzajamno korisni odnosi sa isporučiocima: organizacija i njeni isporučioci su nezavisni, pa i njeni isporučioci su nezavisni, pa uzajamno korisni odnosi povećavaju sposobnost i jednih i drugih da stvaraju vrednosti. 1.2. Principi sistema menadžmenta kvalitetom
-
Principi sistema menadţmenta kvalitetom (SMK) obuhvataju: Osnove SMK Zahteve u odnosu na SMK i na proizvode Pristupi SMK Procesni pristup Politiku i ciljeve kvaliteta
Ulogu najvišeg rukovodstva u SMK Dokumentaciju (vrednost dokumentacije; tipovi dokumenata u SMK) Vrednovanje SMK (vrednovanje procesa SMK; provera SMK; preispitivanje SMK; samoocenjivanje)
Stalno poboljšavanje 1
- Ulogu statističkih tehnika - SMK i usredsreĎivanje usredsreĎivanje na ostale sisteme menadţmenta - Odnos izmeĎu SMK i modela izvršnosti SMK zasnovan na procesnom pristupu, opisan u familiji standarda SRPS ISO 9000 ilustrovan je na sl.
1.1. Ova ilustracija pokazuje da zainteresovane strane imaju značajnu ulogu u obezbeĎivanju ulaznih elemenata organizacije. Praćenje zadovoljenja zainteresovanih strana zahteva vrednovanje informacija koja se odnose na zapaţanja zainteresovanih strana o tome do koje mere su ispunjene njihove potrebe i očekivanja. Prikazan model ne daje procese na nivou detalja.
Slika 1.1. Model sistema menadžnenta kvalitetom zasnovanog na proce sima 1.3. Termini i definicije
U standardu SRPS ISO 9000:2001 (identičan sa ISO 9000:2000) pod tačkom 3 dati su termini i definicije
za sistem menadţmenta kvalitetom. Termin u definiciji ili u napomeni koji je definisan na drugom mestu u toj tački odštampan je u boldu, posle čega sledi njegova brojčana oznaka u zagradi. Ovakav termin u boldu moţe se zameniti u definiciji njegovom kompletnom definicijom. Pojam koji ima ograničeno značenje, ono koje je specificirano u datom kontekstu, označen je navoĎenjem predmetne oblasti u ugaonim zagradama, , pre definicije.
Termini sa definicijama definicijama su sloţeni po grupama grupama i to na termine koje odnose na: -
Kvalitet
Menadţment Organizacija Proces i proizvod Kakrakteristike
Usaglašenost Dokumentacija Ispitivanje 2
- Provera - Obezbe Ďenje kvaliteta mernih procesa U prilogu A standarda SRPS ISO 9000:2001 data je metodologija korišćena u izradi rečnika. Pojmovi
nisu meĎusobno nezavisni i analiza odnosa izmeĎu pojmova u oblasti SMK i njihovo sreĎeno grupisanje u sistemu pojmova predstavl jaju preduslove za koherentan rečnik. Definicije opisuju samo one karakteristike koje su bitne za identifikaciju pojma. Informacije koje se
odnose na pojam (koje su vaţne, ali nisu bitne za njegov opis) stavljene su u napomenu uz definiciju. Osnovi izmeĎu pojmova zasnivaju se na hijerarhijskom formiranju karakteristika grupa. Postoje tri primarna oblika odnosa pojmova:
Genetički odnos – PodreĎeni pojmovi, u okviru hijerarhije, nasleĎuju sve karakteristike nadreĎenog pojma i sadrţe opis ovih karakteristika koji ga razlikuju od nadreĎenog pojma i od koordinira jućih (srodnih) pojmova. – PodreĎeni pojmovi, u okviru hijerarhije obrazuju konstitutivne delove nadreĎenog Partitativni odnos – PodreĎeni pojma. Asocijativni odnos – Asocijativni odnosi ne obezbeĎuju u opisu ekonomičnost, koja je prisutna u
genetičkim i partitativnim odnosim, ali su korisni za identifikaciju prirode odnosa izmeĎu jednog i drugog pojma, u okviru sistema pojmova. Ilustracije radi na sl. 1.2. do 1.11. su prikazani dijagrami pojmova na kojima se zasnivaju tematska grupisanja.
Slika 1.2. Pojmovi koji se odnose na kvalitet (3.1. - JUS ISO 9000:2001)
1.4. Zahtevi za sisteme menadžmenta kvalitetom
Zahtevi za SMK definisani su standardi SRPS ISO 9001:2001 (identičan sa ISO 9000:2000). Usvajanje SMK treba da bude strateška odluka organizacije. Projektovanje i realizacija SMK u
organizaciji zavise od raznih potreba , datih ciljeva, proizvoda koji se isporučuju, procesa koji se koristi i veličine i strukture same organizacije. Da bi jedna organizacija e fektivno funkcionisala, ona mora da identifikuje i obavlja menadţement brojnim povezanim aktivnostima. Zahtevi koji se odnose na dokumentaciju SMK mora da sadrţi: - dokumentovane izjave o politici kvaliteta i ciljevima kvaliteta; 3
- poslovnik o kvalitetu; - dokumentovane procedure koje se zahtevaju standardom SRPS ISO 9001:2001; - dokumente potrebne organizacije da bi osigurala efektivno planiranje i izvoĎenje svojih procesa, kao i upravljanje tim procesom; - zapise o kvalitetu koji se zahtevaju ovim meĎunarodnim standardom.
Za upravljanje dokumentima SMK mora se uspostaviti dokumentovana procedura kojom se definišu: - odobravanja adekvatnosti dokumenata pre nego što se izdaju; potrebi ponovnog potvrĎivanja dokumenata; - preispitivanja i aţuriranja i po potrebi - osiguravanja da su identifikovane izmene i da je identifikovan status revizije dokumenata; - osiguravanja da su relevantne verzije dokumenata, koji se primenjuju, raspoloţive na svakom mestu
korišćenja; - osiguravanja da su dokumenti uvek ćitki i laki za identifikovanje; - osiguravanja da se identifikuju dokumenti eksternog porekla i da se upravlja njihovom distribucijom; - sprečavanja neţeljene upotrebe zastarelih dokumenata i omogućavanja njihove odgovarajuće identifikacije ako
su zadrţani iz bilo kog razloga. Zapisi se moraju u stanoviti i odrţavati da bi se obezbedio dokaz o usaglašenosti sa zahtevima i o efektivnom funkcionisanju SMK. Zapisi moraju biti čitki, laki za identifikovanje i pretraţivanje. Mora se uspostaviti dokumentovana procedura kojom se definiše upravljanje potr ebno ebno za identifikaciju, skla dištenje, zaštitu, pretraţivanje, vreme čuvanja i odbacivanje zapisa.
Slika 1.3. Pojmovi koji se odnose na menadžment (3.2. - JUS ISO 9000:2001)
4
Slika 1.4. Pojmovi koji se odnose na organizaciju (3.3. - JUS ISO 9000:2001)
Slika 1.5. Pojmovi koji se odnose na proces i proizvod (3.4. - JUS ISO 9000:2001)
Slika 1.6. Pojmovi koji se odnose na karakteristike (3.5. - JUS ISO 9000:2001)
-
Zahtevi koji se odnose na odgovornost rukovodstva definišu: Obaveze i delovanje rukovodstva UsredsreĎenost na korisnika Politiku kvaliteta Planiranje (ciljevi kvaliteta, planiranje SMK) 5
- Odgovornost, ovlašćenja i komunikacije - Preispitivanje od strane rukovodstva Zahtevi koji se odnose na menadžment resursima definišu: - ObezbeĎenje resursa - Ljudski resursi - Infrastruktura - Radna sredina Zahtevi koji se odnose na realizaciju proizvoda definišu: - Planiranje realizacije proizvoda - Procesi koji se odnose na korisnike (utvrĎivanje i preispitivanje zahteva i komuniciranje sa korisnicima) - Projektovanje i razvoj (planiranje, ulazni i izlazni elementi, preispitivanje, verifikacija, validacija i upravljanje izmenama) Zahtevi koji se odnose na nabavku definišu: - Proces nabavke - Informacije o nabavci - Verifikacija proizvoda koji se nabavlja Zahtevi koji se odnose na proizvodnju i servisiranje definišu: - Upravljenje proizvodnjom i servisiranjem - Validiciju procesa proizvodnje i servisiranja - Identifikaciju i sledljivost - Imovinu korisnika - Očuvanje proizvoda
Slika 1.7. Pojmovi koji se odnose na usaglašenost (3.6. - JUS ISO 9000:2001) 6
Slika 1.8. Pojmovi koji se odnose na dokumentaciju (3.7. - JUS ISO 9000:2001)
Slika 1.9. Pojmovi koji se odnose na ispitivanje (3.8. - JUS ISO 9000:2001)
7
Slika 1.10. Pojmovi koji se odnose na proveru (3.9. - JUS ISO 9000:2001)
Zahtevi koji se odnose na upravljanje uređajima za praćenje i merenje; kada je potrebno osigurati validne rezultate, opreme za merenje, mora se: - etalonirati ili verifikovati, u specificiranim intervalima ili pre upotrebe, etalonima sledljivim do
meĎunarodnih ili nacionalnih etalona. Ako takvi etaloni ne postoje, mora se zapisati osnova koja se koristi za etaloniranje i verifikaciju; -
podešavati ili ponovo podešavati, ako je potrebno; identifikovati da bi se omogućilo da se odredi status etaloniranja; zaštiti od podešavanja koja bi rezultat merenja učinila pogrešnim; odrţavati zapise o rezultatima etaloniranja i verifikacije. Zahtevi koji se odnose na upravljanje uređajima za praćenje i merenje; kada je potrebno osigurati validne
rezultate, opreme za merenje, mora se: - etalonirati ili verifikovati, u specificiranim intervalima ili pre upotrebe, etalonima sledljivim do meĎunarodnih ili nacionalnih etalona. Ako takvi etaloni ne postoje, mora se zapisati osnova koja se koristi za etaloniranje i verifikaciju; - podešavati ili ponovo podešavati, ako je potrebno; - identifikovati da bi se omogućilo da se odredi status etaloniranja; - zaštiti od podešavanja koja bi rezultat merenja učinila pogrešnim; - odrţavati zapise o rezultatima etaloniranja i verifikacije.
8
Slika 1.11. Pojmovi koji se odnose na obezbeĎenje kvaliteta pernih procesa (3.10. - JUS ISO 9000:2001) Zahtevi koji se odnose na upravljanje uređajima za praćenje i merenje; kada je potrebno osigurati validne rezultate, opreme za merenje, mora se: - etalonirati ili verifikovati, u specificiranim intervalima ili pre upotrebe, etalonima sledljivim do meĎunarodnih ili nacionalnih etalona. Ako takvi etaloni ne postoje, mora se zapisati osnova k oja se koristi za etaloniranje i verifikaciju; - podešavati ili ponovo podešavati, ako je potrebno; - identifikovati da bi se omogućilo da se odredi status etaloniranja; - zaštiti od podešavanja koja bi rezultat merenja učinila pogrešnim; - odrţavati zapise o rezultatima etaloniranja i verifikacije. 1.5. Uputstva za poboljšavanje performansi SMK
Uputstva za poboljšavanje performansi SMK definisana su standardom SRP S ISO 9004:2001 (identičan sa ISO 9004:2000) koji daje uputstva u okviru šireg raspona ciljeva SMK nego što to č ini standard SRPS ISO 9001:2001, posebno za stalno poboljšavanje sveukupnih performasi i efika snosti organizacije. Standard SRPS ISO 9004:2001 preporučuje se kao uputstvo za organizacije čije najviše rukovodstvo ţeli da pred uzme dalje korake u odnosu na SRP S ISO 9001:2001, u nastojanju da ostvaruje stalno poboljšavanje performansi; meĎutim, on nije namenjen za potrebe sertifikacije ili ugovaranja. 1.6. Zahtevi kvaliteta pri zavarivanju
Procesi zavarivanja se široko upotrebljavaju za proizvodnju brojnih konstrukcija u industriji, a u nekim preduzećima je to glavni vid proizvodnje. Zavarivanje značajno utiče na troškove proizvodnje i kvalitet porizvoda. Potrebno je osigurati da se zavarivanje izvede na najefikasniji način i da odgovarajući vidovi kontrole budu sprovedeni pri svakoj operaciji. Kvalitet se ne moţe ispitati na proizvodu, već kvalitet mora biti ugraĎen u proizvod. Kod zavarenih konstrukcija neophodno je osigurati kontrolu od faze projektovanja, preko izbora materijala, proizvodnje i predviĎenih ispitivanja. Nadzor treba uklju čiti tako da se osigura očekivani specificirani kvalitet. Radi
9
osiguranja efektivne proizvodnje zavarenih proizvoda rukovodstvo mora da predvidi izvore mogućih poteškoća, kao i da uvede odgovarajuće procedure kvaliteta. Zahtevi kvaliteta pri zavarivanju topljenjem metalnih materijala definisani su standardima: SRPS ISO 3834 – 1, Deo 1: Uputstva za izbor i upotrebu SRPS ISO 3834 – 2, Deo 2: Opšti zahtevi kvaliteta SRPS ISO 3834 – 3, Deo 3: Standardni zahtevi kvaliteta SRPS ISO 3834 – 4, Deo 4: Elementarni zahtevi kvaliteta Uputstva utvrĎena u standardu SRPS ISO3834 – 1 imaju za cilj da opišu zahteve kvaliteta koji su primenljivi kod proizvoda koji koriste zavarivanje kao osnovni proces u proizvodnji bilo kog tipa zavarene konstrukcije. Uputstva utvrĎuju razne pristupe zahtevima kvaliteta u proizvodnji zavarivanjem, bilo u fa bričkoj hali ili na terenu, za utvrĎivanje sposobnosti porizvoĎača da proizvodi zavarene konstruk cije utvrĎenog kvaliteta, a mogu koristiti i kao osnova za procenu sistema kvaliteta proizvoĎača pri zavarivanju. Zahtevi kvaliteta se biraju
tako da zadovolje vrstu zavarene konstrukcije u skladu sa tab. 4.1.1; u tab. 4.1.2.je dato poreĎenje zahteva kvaliteta pri zavarivanju iz SRPS ISO 3834 – 2; 3834 – 3 i 3834 – 4. Izbor zahteva kvaliteta Tablica 1.1.
Zahtevi kvaliteta Ugovoreni zahtevi pri zavarivanju zahteva se primena ne zahteva primena ISO9001 ili ISO9002 ISO9001 ili ISO9002 Opšti zahtevi kvaliteta SRPS ISO 3834-2 SRPS ISO 3834-2 Standardni zahtevi kvaliteta SRPS ISO 3834-2 SRPS ISO 3834-3 Osnovni zahtevi kvaliteta SRPS ISO 3834-2 SRPS ISO 3834-4
Opšti zahtevi kvaliteta definisami su standardom SRPS ISO 3834 – 2 i mogu se prihvatiti u celosti ili proizvoĎač moţe selektivno odbaciti neke zahteve ako nisu primenljivi na datu konstrukciju. Standardom SRPS ISO 3834 – 2 je predviĎena: - Pre ispitivanja ugovora i projekta (opšte odredbe; pre ispitivanja ugovora; analiza projekta) -
Podugovaranje Osoblje za zav arivanje (opšte odredbe; zavarivači; osoblje za koordinaciju pri zavarivanju) Osoblje za kontrolu i ispitivanje (opšte odredbe; osoblje za IBR u skladu sa SRPS EN 473)
Oprema (proizvodna i ispitna oprema; opis opreme; sposobnost opreme: nova oprema; odrţavanje) Zavarivačke aktivnosti (plan prooizvodnje; specifikacija tehnologije zavarivanja, WPS; kvalifikacija tehnologije zavarivanja; uputstvo za rad; dokumentacija)
-
Potrošni i pomoćni materijali za zavarivanje (opšte odredbe; ispitivanje partije; skladišten je i rukovanje) Skladištenje osnovnog materijala Termička obrada posle zavarivanja Kontrola i ispitivanje koji se odnose na zavarivanje (opšte odredbe; kontrola i IBR; kontrola i ispitivanje u toku zavarivanja; kontrola i ispitivanje posle zavarivanja; status kontrole i ispitivanja)
-
Neusaglašenost i korektivne meree Baţdarenje Identifikacija i sledljivost Zapisi o kvalitetu Standardni sistem kvaliteta definisan je standardom SRPS ISO 3834 – 3, kojimse definiše: Preispitivanje ugovora i projekta Podugovaranje Osoblje za zavarivanje Osoblje za kontrolu i ispitivanje Oprema 10
-
Zavarivačke aktivnosti Skladištenje i rukovanje potrošnim materijalom Skladištenje osnovnog materijala Skladištenje osnovnog materijala Termička obrada posle zavarivanja Kontrola i ispitivanje koji se odnose na zavarivanje
Neusaglašenost i korektivne meree
Identifikacija i sledljivost Zapisi o kvalitetu Elementarni zahtevi kvaliteta definisani su standardom SRPS ISO 3834 – 4 i to: - Preispitivanje ugovora i projekta - Podugovaranje - Zavarivači - Zavarivačka oprema - Zavarivačke aktivnosti - Potrošni materijali za zavarivanje - Kontrola i ispitivanje koje se odnosi na zavarivanje - Zapisi o kvalitetu Upoređenje zahteva kvaliteta pri zavarivanju u odnosu na SRPS ISO 3834-2, 3834-3 i 3834-4
Elementi Analiza ugovora Analiza konstrukcije
SRPS ISO 3834-2
opšti zahtevi
SRPS ISO 3834-3 standardni zahtevi
Analiza kompletne Manje detaljna analiza dokumentacije Tehnologija zavarivanja potvrĎena
SRPS ISO 3834-4 elementarni zahtevi Utvrditi da postoje sposobnost i informacije
Podugovarač Zavarivači-operateri
Posmatrati isto kao i glavnog proizvoĎača
Koordinacija u zavarivanju
Rukovodeće osoblje sa odgovarajućim
Ne zahteva se, proizvo Ďač
znanjem ili osobe sa istim znanjem Mora biti na raspolaganju dovoljno osoblja i kompetentno osoblje Potrebno za pripremu, rezanje i zavarivanje, sa
raspolaţe osobljem
Osoblje za kontrolu Proizvodna oprema
Odrţavanje ureĎaja Plan proizvodnje Radna uputstva
Provereni prema ISO 9606
bezbednosnim ureĎajima i zaštitnom odećom Zahtevi nisu utvrĎeni, Mora da postroji plan odrţavanja moraju biti adekvatni
materijala
Skladištenje i rukovanje potrošnim materijalom Skladištenje osnovnog materijala
Termička obrada posle zavarivanja
Dovoljan i kompetentan prikaz Zahtevi nisu utvrĎeni Nema zahteva
Neophodan Potreban orijentacioni plan Mora da postoji specifikacija tehnologije zavarivanja
Nema zahteva Nema zahteva
(WPS), ili odgovarajuće radno uputstvo Nije utvrĎeno Neophodna
Dokumentacija Specifikacija tehnologije Zavarivač mora da ima instrukcije zavarivanja WPS Kvalifikacija tehnologije U skladu sa standardom potvrditi primenu standarda ili zavarivanja zahteve ugovora
Ispitivanje potrošnog
Zadovoljiti sve zahteve
Samo ako je utvrĎeno
Nema zahteva Nema zahteva
Zahtevi nisu utvrĎeni
Nije utvrĎeno
Nema zahteva
Minimalno prema preporuci dobavlja ča
Zaštita zavisi od uticaja okoline; mora se utvrditi Neophodna specifikacija Neophodna potvrda i kompletnim zapisom specifikacije
Nema zahteva Nema zahteva
11
Kontrola pre, u toku i nakon zavarivanja
Neusaglašenosti Baţdarenje Identifikacija Sledljivost Zapisi o kvalitetu
Kada se zahteva za utvrĎenu operaciju
Obavezno kada je
utvrĎeno ugovorom
Mora da postoji procedura DA Potrebno, kada je izvodljivo Potrebno, kada je izvodljivo
Nije utvrĎeno
Potrebno, kada je nuţno
Nije utvrĎeno
Potrebno, kada je nuţno
Nije utvrĎeno
Mora postojati radi utvrĎivanja
Kada se traţi ugovorom
odgovornosti za proizvodnju Mora da se čuva najmanje pet godina
2. KONTROLA KVALITETA TOKOM IZRADE
Zavarivanje je specijalni proces koji zahteva koordinaciju svih operacija koje se izvode pre, u toku i posle zavarivanja, da bi se imalo poverenje u ovaj postupak proizvodnje i da bi proizvod proizveden ovim postupkom bio pouzdan u upotrebi. Preporučuje se da zadaci i odgovornosti osoblja koje radi na poslovima vezanim za zavarivanje,
npr. na planiranju, izvoĎenju, nadzoru i kontroli, budu jasno definisani. Standard EN 719 utvrĎuje odgovornosti i zadatke koji se odnose na kvalitet, a vrše se u okviru koordinacije ak tivnosti vezanih za zavarivanje. Kod konstruktora (projektanata) ili proizvoĎača, koordinacija u zavarivanju moţe da bude poverena jednoj ili više osoba. Zahtevi koji se odnose na koordinaciju u zavarivaju mogu da budu utvrĎeni od strane proizvoĎača, ugovorom ili primenjeim standardom. Koordinator za zavarivanje je osoba koja je, kod projektanta ili proizvoĎača, odgovorna za poslove
zavarivanja i poslove vezane za zavarivanje, čiji su kompetentnost i znanja dokazani, npr. obukom, školovanjem i/ili odgovarajućim iskustvom u proizvodnji. Nadzor u zavarivanju obuhvata kontrolu, ispitivanja i merenja koji su vezani za proces zavarivanja.
Tabela 2.1. se koristi kao vodič namenjen osoblju za koordinaciju u zavarivanju u pogledu zadataka i odgovornosti koje se odn ose na kvalitet. Ne moraju se primeniti sve navedene tačke kod svih projektanata ili proizvoĎača ili u svim zahtevima sistema kvaliteta tako da je moguć izbor koji zavisi od datog slučaja. Na primer, kada se ne vrši ispitivanje razaranjem ili ispitivanje bez razaraja, tačka 1.8.2. iz tabele 2.1. se ne primenjuje.
Svaka od aktivnosti navedena u tabeli 2.1. moţe da bude povezana sa odreĎenim brojem zadataka i odgovornosti kao što su: utvrĎivanje ili priprema, koordinacija, upravljanje i ispitivanje, verifikacija (provera) ili nadzor.
Kada se koordinacija u zavarivanju ostvaruje od strane više lica, za svaku osobu moraju biti utvrĎeni zadaci i odgovornosti.
ProizvoĎač mora da odredi najmanje jednog ovlašćenog koordinatora. Za koordinaciju u zavarivanju odgovorn i su projektant ili proizvoĎač. Za neke aktivnosti, zadaci i odgovornosti koordinacije mogu da budu preuzeti od strane podugo varača.
Aktivnosti podugovarača moraju da budu podvedene pod koordinaciju za zavarivanje u skladu sa standardom EN 719. Za sve utv rĎene zadatke koordinator za zavarivanje mora da bude u stanju da pokaţe da poseduje
neophodno tehničko znanje koje omogućuje zadovoljavajuće izvršavanje zadataka. Preporučuje se da se vodi računa o sledećim faktorima: opšte tehničko znanje; posebna tehnička znanja u vezi sa predviĎenim zadacima; ova znanja mogu biti stečena kombinacijom teorijskih znanja, obrazovanjem i/ili iskustvom.
Preporučuje se da obim praktičnog znanja, obrazovanja i neophodnog tehničkog znanja utvrde projektant ili proizvoĎač u zavisnosti od zadataka i odgovornosti koordinatora. 12
Koordinator za zavarivanje mora imati osnovno, posebno ili kompletno tehničko znanje, koje zavisi od prirode i /ili kompleksnosti proizvodnje. Nije neophodno da odgovarajuće praktično iskustvo bude veće od tri godine. Napomena: Evropska federacija za zavarivanje (EWF) je uradila preporuke, za dobrovoljnu primenu, koje se odnose na minimalne zahteve za obrazovanje, ispite i uverenja (potvrde) osoblja za koordinaciju u zavarivanju (Doc. EWF 02-409-93 – Evrops ki inţenjer zavarivanja; Doc. EWF 02-410-93 – Evropski tehnolog zavarivanja; Doc. EWF 02-411 – Evropski specijalista zavarivanja).
Koordinatori za zavarivanje koji ispunjavaju uslove utvrĎene u ovim dokumentima, ili poseduju odgovarajuću nacionalnu kvalifikaciju, mogu se smatrati osobama koje ispunjavaju uslove utvrĎene za osnovno, posebno ili kompletno tehničko znanje.
2.1. Specifikacija tehnologije zavarivanja (WPS) za elektrolučno zavarivanje Tehnologija zavarivanja je propisani tok aktivnosti koje treba slediti prilikom izrade zavarenog spoja,
uključujući podatke o materijalima, pripremi, predgrevanju (ako je potrebno), načinu i kontroli zavarivanja i naknadnoj termičkoj obradi (ako je vaţna) i neophodnoj opremi koja će se koristiti. Aktivnosti koje se zavisno od slučaja uzimaju u
obzir Tablica 2.1.
Broj 1.1
Aktivnost
Broj
Preispitivanje ugovora
1.6
Aktivnost Oprema
Nadleţnost projektanta ili proizvoĎača u zavarivanju i
Odgovarajuća oprema za zavarivanje i pribor
srodnim postupcima
Nabavka, identifikacija i rukovanje opremom i njenim priborom
Bezbednost i zaštita zdravlja 1.2
Preispitivanje konstrukcije Raspored spojeva u funkciji koncepcijskih zahteva
Operacije pri zavarivanju Prethodne operacije Dostava uputstva za rad
Pristupačnost za zavarivanje, kontrolu i ispitivanje
Priprema, pripajanje i čišćenje sklopova
Detalji zavarenih spojeva Zahtevi koji se odnose na k valitet i prihvatanje zavarenih spojeva
UsklaĎenost radne zone, uključujući uslove
Odgovarajući standrdi za zavarivanje
1.3 1.3.1
Materijali Osnovni materijal: Zavarljivost osnovnog materijala
1.7 1.7.1
Priprema za ispitivanje u proizvodnji
1.7.2
Dodatni zahtevi utvrĎeni u specifikaciji za nabavku materijala, uključujući vrstu sertifikata za prijem
OdreĎivanje i informisanje zavarivača OdreĎivanje opreme i prib ora Potrošni materijal Primena obeleţavanja Parametri zavarivanja
materijala
Vršenje eventualnih meĎuispitivanja Uslovi predgrevanja i naknadne termičke obrade
Identifikacija, skladištenje i rukovanje osnovnim materijalom Sledljivost 1.3.2
proizvodnje Zavarivanje
zavarenih spojeva Redosled zavarivanja Obrada posle zavarivanja
Potrošni materijal Kompatibilnost (usklaĎenost) Uslovi isporuke
Dodatni zahtevi utvrĎeni u specifikaciji za nabavku, uključujući i vrstu odobrenja za potrošni materijal Identifikacija, skladištenje i rukovanje potrošnim materijalom
1.8 1.8.1
Kontrola i ispitivanje Vizuzelna kontrola
Opšta kontrola (pregled) zavarenih spojeva Mere zavarenih spojeva Oblik, mere i tolrancije zavarenih elemenata Izgled zavarenih spojeva
13
1.4
Podugovaranje
1.8.2
Nadleţnost podugovarača 1.5
Planiranje proizvodnje
Ispitivanja sa i bez razaranja IzvoĎenje ispitivanja sa i b ez razaranja Specijalna ispitivanja
1.9
Prihvatanje (prijem) zavarenih spojeva Ocena rezultata kontrole i ispitivanja (WPS) i uverenje o kvalifikaciji tehnologije zavarivanja Popravka zavarenih spojeva (WPAR) Provera popravljenih spojeva Uputstva za rad Korektivne mere UreĎaji za stezanje i zavarivanje ____ ____________________________________________
Odgovarajuća specifikacija tehnologije zavarivanja
Odgovarajuća stručna osposobljenost zavarivača, potvrda i vaţnost
1.10
Redosled zavarivanja i spajanja konstrukcije Zahtevi koji se odnose na dokaze iz proizvodnje Zahtevi za nadzor nad zavarivanjem Uslovi okoline
Dokumentacija
Priprema i odrţavanje neophodnih zapisa (uključujući i aktivnosti podugova rača)
Bezbednost i zaštita zdravlja Prethodna specifikacija tehnologije zavarivanja (pWPS) (u nacionalnoj terminologiji se koristi oznaka pSTZ) je probna specifikacija tehnologije zavarivanja koju je proizvoĎač prihvatio kao odgovarajuću ali koja nije proverena u cilju kvalifikacije. Zavarivanje ispitnih uzoraka neophodnih za kvalifikaciju specifikacije tehnologije zavarivanja mora biti izvedeno na osnovu prethodne specifikacije tehnologije zavarivanja (pWPS). Prethodna specifikacija tehnologije zavaivanja mora da bude uraĎena u skladu sa standardom JUS EN 288-2. Ona mora da odredi opseg za sve relevantne parametre. Uputstvo za rad je pojednostavljena tehnologija zavarivanja, pogodna za neposrednu primenu u radionici. Specifikacija tehnologije zavarivanja (WPS) (u nacionalnoj terminologiji se koristi oznaka STZ) je
dokument koji detaljno opisuje zahtevane promenljive za odreĎenu primenu da bi se osigurala ponovljivost. Specifikacija tehnologije zavarivanja su potrebne radi osiguranja dobro definisane osnove za planiranje operacija zavarivanja i za kontrolu kvaliteta tokom zavarivanja. Zavarivanje se smatra specijalnim postupkom u
terminologiji standarda za sisteme kvaliteta. Standardi za sisteme kvaliteta obično zahtevaju da postupci budu sprovedeni u skladu sa pisanim postupkom u specifikaciji tehnologije. Standard EN 288-2 definiše okvire za specifikaciju tehnologije elektrolučnog zavarivanja za metalne materijale, koja mora da ispuni zahteve standarda za sisteme kvaliteta u pogledu specifikacije tehnologije. Priprema specifikacije tehnologije zavarivanja obez beĎuje neophodnu osnovu za ispunjenje zahteva
zavara (šavova), ali sama po sebi to ne osigurava. Neka odstupanja, značajne greške i deformacije mogu biti procenjeni metodama bez razaranja, na gotovim proizvodima.
Metalurška odstupanja stvaraju poseban problem, zbog toga što je ocena mehničkih osobina sadašnjim metodama bez razaranja nemoguća. Kao rezulatat ovoga je utvrĎivanje skupa pravila za proveru u cilju kvalifikacije tehnologije zavarivanja pre nego što se urade specifikacije za pravu proizvodnju. Standard EN 288-1 utvrĎuje ova pravila. Podrazumeva se da se za specifikaciju zavarivanja u proizvodnji koriste kompetentni zavarivači, koji imaju uverenje u skladu sa odgovarajućim EN 287. Pretpostavlja se proizvodnja ostvarena pomoću konvencionalne opreme za zavarivanje uz neposrednu kontrolu zavarivača. Sve operacije zavarivanja moraju biti na odgovarajući način isplanirane pre proizvodnje; plani ranje mora da obezbedi WPS za sve zavarene spojeve. WPS mora da bude u skladu sa Delom 2 EN 288. Nivo specifikacije mora da bude kompatibilan sa odabranom metodom kvalifikacije.
WPS se označava kao pWPS sve dok ne dobije kvalifikaciju u skladu sa pravilima EN 288 standarda. ProizvoĎač moţe, pored WPS, da pripremi detaljne instrukcije za rad i drugo što će se koristiti pri konkretnoj proizvodnji. Uputstva za rad nisu obavezna ukoliko ih proizvoĎač ne zahteva. Ako se uputstva za rad pripremaju, ona moraju: da budu pripremljena na bazi kvalifikovane WPS;
14
da definišu vrednosti za postupak zavarivanja koji će zavarivač primenjivati za sve osnovne promenljive veličine koje su pod neposrednom kontrolom zavarivača. Vrednosti mogu da se daju kao parametri za podešavanje mašina, pri čemu se mora obezbediti dobra saobraznost izmeĎu podešenih parametara i vrednosti osnovnih i dodatnih promenljivih veličina definisanih u WPS. Ovim standardom se utvrĎuju zahtevi koji se odnose na sadrţaj specifikacije tehnologije zavarivanja elektrolučnim postupcima. Principi ovog standarda mogu da budu primenjeni i na druge postupke zavarivanja topljenjem pod uslovima da ih ugovorne strane prihvate.
Promenljive veličine navedene u ovom standardu su one koje imaju uticaj na metalurške i mehaničke osobine kao i geometriju zavarenog spoja.
Specifikacija tehnologije zavarivanja (WPS) mora da sadrţi sve podatke koji se odnose na uslove izvoĎenja operacije zavarivanja. Specifikacijom tehnologije zavarivanja moguće je obuhvatiti odreĎene oblasti debljina elemenata koji se spajaju.
Projektant ili proizvoĎač moţe po izboru da pripremi detaljnija radna upu tstva i opise za svaki tip spoja. Neophodne informacije moraju da budu utvrĎene u specifikaciji WPS. U odreĎenim posebnim slučajevima moţe se javiti potreba proširenja ili suţenja liste. Područja vaţnosti i granica, utvrĎena na osnovu iskustva proizvoĎača, moraju da budu utvrĎena za odgovarajuće veličine. Informacije primenljive na većinu postupaka su: Podaci o proizvoĎaču Identifikacija proizvođača Identifikacija specifikacije tehnologije zavarivanja (WPS) Pozivanje na uverenje o kvalifikaciji tehnologije zavarivanja (WPAR) ili druga dokumenta koja se zahtevaju
Podaci o osnovnom materijalu
Vrsta osnovnog materijala po mogućnosti povezivanjem na odgovarajući standard. Jedna specifikacija tehnologije zavarivanja (WPS) može da obuhvati grupu materijala. Mere materijala s obzirom na debljinu spoja i s obzirom na spoljašnji prečnik cevi. Zajednički podaci za sve tehnologije Postupak zavarivanja:
Označavanje primenjenog postupka zavarivanja vrši se u skladu sa standardima ISO 4063-EN 24603. Priprema spoja: Ras pored zavara u šavu mora biti naznačen na šemi ako je od bitnog značaja za osobine šava.
Šema geometrije pripreme koja prikazuje oblik i mere. Podaci mogu da budu dati pozivanjem na neki standard opšteg karaktera opisa pripreme. Položaji zavarivanja: Poloţaji zavarivanja u kojima zavarivanje moţe da bude izvedeno moraju biti označeni u skladu sa standardom ISO 6947/EN 1157. Priprema žleba ili ivica:
Obrada stranice ţleba, čišćenje, odmašćivanje. Podešavanje i pripijanje. UtvrĎeni (propisani) postupci. Tehnika zavarivanja: Bez njihanja.
Sa njihanjem: pri ručnom zavarivanju, maksimalna širina zavara, pri mehanizovanom zavarivanju, maksimalna širina njihanja ili amplitude oscilacija, frekvencije i vreme zastoja oscilacija. Ugao nagiba pištolja, elektrode ili ţica Žljebljenje korenske strane: Propisana metoda.
Podloška: 15
Način stavljanja i vrsta podloške, materijal i mere. Za zaštitu korena gasom definisati vrstu gasa, protok, vrstu i prečnik mlaznice. Dodatni materijal:
Označavanje – standardizovano označavanje, naziv proizvoĎača, trgovački naziv. Mere - prečnik electrode - ţice ili širina i debljina elektrodne trake. Dodatni materijal i prašak, rukovanje: Propisati, ako je potrebno, sušenje i tretiranje dodatnog materijala ili praška pre upotrebe. Pozivanje na o dgovarajući standard je dozvoljeno. Električni parametri: Vrsta struje (naizmenična ili jednosmerna). Zavarivanje pulsirajućom strujom: vreme pulsacije, pulsirajuća struja, frekvencija pulsacije, osnov ne vrednosti napona i jačine struje moraju biti utvrĎeni. Opseg jačine struje. Opseg napona luka. Mehanizovano zavarivanje:
Područja brzine pomaka (zavarivanja). Područje brzine dovoĎenja ţice. Napomena: Ako oprema ne omogućuje kontrolu nekih parametara, umesto njih mora biti utvrĎeno podešavanje ureĎaja. Područje vaţnosti WPS ograničava se samo na konkretnu opremu. Ova se napomena odnosi i na električne parametre. Temperatura predgrevanja:
Ako se predgrevanje ne zahteva, onda je to najniţa dozvoljena ambijentna temperatura u pogonu ili na gradilištu. Međusl ojna temperatura: Maksimalna meĎuslojna temperatura. Termička obrada posle zavarivanja: Za sve operacije termičke obrade posle zavarivanja ili starenja, precizirati postupak ili pozivanje na posebnu specifikaciju naknadne termi čke obrade ili starenja. Posebni podaci za pojedine grupe postupaka zavarivanja
Postupci grupe 11 (elektrolučno zavarivanje topljivom elektrodom bez zaštite gasa): Za postupak 111, brzina topljenja upotrebljene elektrode. Postupci grupe 12 (EPP):
Za sisteme sa višestrukom elektrodom broj i raspored elektroda i električne veze. Odstojanje kontaktne mlaznice: odstojanje vrha mlaznice od površine radnog komada pri mehanizovanom zavarivanju.
Prašak, označavanje: standardizovano označavanje, naziv proizvoĎača i trgovački naziv. Ostali dodatni materijali.
Postupci grupe 13 (elektrolučno zavarivanje topljivom elektrodom u zaštiti gasa): Vrsta (tip) zaštitnog gasa, protok i prečnik mlaznice. Broj elektroda.
Brzina dodavanja ţice. Ostali dodatni materijali. Odstojanje kontaktne mlaznice (vidi grupu 12)
Postupci grupe 14 (zavarivanje netopljivom elektrodom u zaštiti gasa): Za volframove elektrode, prečnik i standardizovana oznaka u skladu sa EN 26848. Vrsta (tip) zaštitnog gasa, protok i prečnik mlaznice. Postupci grupe 15 (zavarivanje plazmom):
Parametri koji se odnose na plazma gas, npr. vrsta, prečnik mlaznice, protok. Parametri koji se odnose na zaštitni gas, npr. vrsta, prečnik mlaznice, protok. 16
Vrsta - tip pištolja.
Jačina struje plazma luka. Odstojanje kontaktne mlaznice. Napomena: Za primer modela specifikacije tehnologije zavarivanja (WPS) vidi prilog A EN 288-2. 2.2. Redosled zavarivanja
U svim postupcima zavarivanja topljenjem lokalnim zagrevanjem osnovnog materjala dolazi do temperature koja prelazi ta čku topljenja ili temperaturni gr adijent likvidusa. Taj gradijent se menja znatno u zavisnosti od tipa osnovnog materjala.
U toku zavarivanja normalno najveću potrebu za širenjem ima istopljeni metal do linije stapanja. To širenje rezultira plastičnom deformacijom u velikoj meri zbog otpora metala niţe temperature i dalje od linije stapanja. Tokom narednih hlaĎenja skupljanje u različitim zonama će rezultirati zateţućim naponima u metalu šava kao i u graničnim zonama. Razlika je stvorena izmeĎu poduţnih napona (naponi koji se pojavljuju u pravcu šava) i poprečnih napona (naponi koji se pojavlju u pravcu debljine materjala). Poduţni naponi se iskazuju u metalu šava i u njegovoj neposrednoj blizini, koji opadaju sa povećanjem rastojanja od šava, sve dok se eventualno naponi ne promene u prit isak zbog uravnoteţenja. Normalno, upravni naponi ne rezultiraju krivljenjem, ali u nepovoljnim slučajevima mogu izazvati pojavu prslina u osnovnom metalu. Naponi koji zaostaju u zavarenoj konstrukciji su poznati kao naponi zavarivanja ili skupljanja i oni takoĎe izazivaju krivljenje.Veličina tih napona i krivljenja je odreĎena unosom toplote, raspodelom toplote tokom zavarivanja, karakteristikama materjala, kao što su širenje toplote i toplotna provodljivost, a zavisi i od zaostalih napona zavarivanja u konstrukciji. U materjalima koji imaju dobru provodljivost, dolazi do velikih napona zavarivanja koji rezultiraju povećanim krivljenjem. Izbor osnovnog materjala je skoro isključivo odreĎen prema zahtevanim specifičnim osobinama konstrukcije. Zbog t oga krivljenje se retko moţe smanjiti ili izbeći jednostavno izborom drugog materjala koji je pogodniji sa tog aspekta. Sličnu ulogu igra kapacitet konstrukcije koja trpi napo ne zavarivanja zavisno od zahteva za njenu funkciju. Naponi i krivljenja rastu sa rastom unete toplote tokom zavarivanja. Pri izboru pogodnog procesa zavariva nja i parametara zavarivanja, unos toplote se moţe kontrolisati radi smanjenja krivljenja. Posredstvom praktičnih ureĎaja, zavarivanje se moţe izvesti tako da se bilo kakvo krivljenje svede na najmanju meru. Prema tome, zavarivanje treba izvesti u saglasnosti sa pripremljenom procedurom zavarivanja, primenom specijalnog redosleda zavarivanja. Procedurom zavarivanja se daje šema zavarivanja koja opisuje u detaljima redosled različitih operacija.
Kada se propisuje procedura zavarivanja, mora se voditi računa o sledećim tačkama: - Redosled zavarivanja mora se podesiti tako da se zavarivanje izvodi simetrično oko teţišta konstrukcije - Za otvorene sekcije, odnosno konstrukcije u okviru segmenata kruga, zavarivanje se mora započeti od centra i izvoditi prema spolja - Treba postići najbolji mogući toplotni bilans. Na primer, radi dobijanja dobrog toplotnog bilansa moţe se upotrebiti zavarivanje povratnim korakom Tipični primeri redosleda zavarivanja dati su u prilogu
2.3. Kvalifikacija procedure tehnologije elektrolučnog zavarivanja čelika Izveštaj o kvalifikaciji tehnologije zavarivanja je specifikacija za koju je izvršena provera tehnologije zavarivanja u skladu sa pravilima standarda SRPS EN 288-1.
Izveštaj o kvalifikaciji tehnologije zavarivanja (WPR) je dokument koji sadrţi sve vaţne podatke o zavarivanju ispitnog uzorka neophodnog za kvalifikaciju specifikacije tehnologije zavarivanja, kao i sve rezultate ispitivanja probnog zavarivanja.
17
Napomena: U cilju kvalifikacije jedne specifikacije tehnologije zavarivanja moţe biti neophodan jedan ili više izveštaja o prihvatanju tehnologije zavarivanja. U odreĎenim slučajevima jedan izveštaj o prihvatanju tehnologije zavarivanja moţe vaţiti za kvalifikaciju više specifikacija tehnologije zavarivanja. Prethodno iskustvo u zavarivanju je mogućnost pokazivanja, pomoću overenih podataka o ispitivanju, da se primenom proizvodnih tehnologija zavarivanja koje je utvrdio proizvoĎač mogu dosledno proizvesti zavari prihvatljivog kvaliteta za neki period vremena. Sve nove kvalifikacije tehnologije zavarivanja moraju da budu u skladu sa standardom SRPS EN 288-3. Standard SRPS EN 288- 3 ne poništava kvalifikacije tehnologije zavarivanja koje su prethodno izvedene
prema specifikacijama ili nacionalnim standardima ako su poštovani osnovni zahtevi EN standarda i ako postojeća kvalifikacija odgovara primeni i proizvodima na koje treba da bude primenjena. Ako je potrebno, u cilju kvalifikacije tehnologije koja je tehnički ekvivalentna, izvršiti dodatna ispitivanja, ona s e vrše u skladu sa standardom SRPS EN 288-3. Saglasnost o prihvatanju postojeće kvalifikacije koja je u skladu sa specifikacijama ili nacionalnim standardima mora biti utvrĎena izmeĎu ugovornih strana u trenutku ili u fazi ugovaranja. Metode kvalifikacije Standardom SRP S EN 288 se utvrĎuju brojne metode za kvalifikaciju tehnologija zavarivanja. Svaka metoda kvalifikacije ima odreĎena ograničenja u primeni s obzirom na postupak zavarivanja, osno vni metal i
potrošne materijale (ako se koriste). Svaka WPS mora biti kvalifikovana samo jednom metodom. Primena odreĎene metode kvalifikacije tehnologije zavarivanja često je uslovljena primenjenim standardom. Ukoliko takvog zahteva nema, metode kvalifi kacije moraju da utvrde ugovorne strane u fazi ugovaranja ili naručivanja. U prilogu A standarda SRPS EN 288-1 su data pojedina uputstva za primenu svake metode kvalifikacije.
Kvalifikacija se potvrĎuje u vidu jednog od sledećih tipova dokumentacije: prethodno iskustvo u zavarivanju;
provereni potrošni materijali; proba tehnologije zavarivanja; standardna tehnologija zavarivanja;
proba zavarivanja pre početka proizvodnje. Priprema
ProizvoĎač mora da pripremi pWPS. Radionica mora da obezbedi primenljivost pWPS za stvarnu proizvodnju, koristeći iskustvo iz prethodne proizvodnje i opšteg poznavanja tehnologije zavarivanja. Shodno tome, pWPS se kvalifikuje nekom od nabrojanih metoda. Ukoliko ispitivanje obuhvata zavarivanje ispitnih uzoraka, onda se oni moraju zavariti u skladu sa pWPS.
Sve tehnologije zavarivanja moraju biti kvalifikovane pre nego što se zavarivanju pristupi u proizvodnji. Nadzor
Ukoliko se uverenje dobija na bazi probe tehnologije zavarivanja ili probe zavarivanja pre početka proizvodnje, sve aktivnosti, uključujući pripremu i uputstva koja se odnose na zavarivanje, kontrolu i ispitivanje ispitnih uzoraka, moraju biti overene od strane ispitivača ili ispitnog tela.(lice ili organizacija, odreĎeni od strane ugovarača, koji proveravaju usklaĎenost sa standardom SRPS EN 288-1) Kvalifikacija na bazi prethodnog iskustva u zavarivanju
ProizvoĎač moţe da dobije kvalifikaciju WPS pozivanjem na prethodno iskustvo, pod uslovom da moţe dokazati odgovarajućom verodostojnom dokumentacijom nezavisne prirode da je već uspešno zavario tipove spoja i materijale koji su u pitanju.
Dozvoljeno područje specifikacije tehnologije zavarivanja, kvalifikovane pozivanjem na prethodno iskustvo, mora da bude ograničeno na standardne materijale, postupke zavarivanja, potrošne materijale i područja osnovnih promenljivih veličina, za koje se odgovarajuće prethodno iskustvo moţe dokumentovati. Kvalifikacija na bazi proverenih potrošnih materijala Potrošni materjali za zavarivanje ili njihova kombinacija moraju biti ispitani i overeni od strane nezavisnog ispitivača ili ispitnog tela. 18
Neki materijali ne pogoršavaju značajno osobine materijala u zonama uticaja toplote, pod uslovom da se količine unete toplote odrţavaju u okviru propisanih ograničenja. Za takve materijale, WPS se smatra kvalifikovanim pod uslovom da su potrošni materijali za zavarivanje provereni i da su sve osnovne promenljive veličine u okviru područja za koje kvalifikacija vaţi. Kvalifikacija na bazi proverenih potrošnih materijala za zavarivanje mora biti ograničena na postupke elektrolučnog zavarivanja pomoću dodatnih metala. Za sve aktivnosti koje se odnose na zavarivanje, ispitivanje i nadzor (kontrolu) ispitnih uzoraka
odgovoran je nezavisan ispitivač ili ispitno telo. Ispitivač ili ispitno telo moraju da utvrde područje kvalifikacije s obzirom na osnovne promenljive veličine za proverene potrošne materijale. Kvalifikacija na bazi provere tehnologije zavarivanja
Izrada i ispitivanje zavarenog spoja, koji predstavlja jedan od onih koji će se primenjivati u p roizvodnji, a u cilju dokazivanja izvodljivosti tehnologije zavarivanja. Probe tehnologije zavarivanja se moraju izvesti u skladu sa standardom SRPS EN 288-1. Kvalifikacija na bazi standardne tehnologije zavarivanja Tehnologija zavarivanja koja je ispitan a i overena od strane nezavisnog ispitivača ili ispitnog tela i koja
tada moţe postati dostupna bilo kom proizvoĎaču. WPS proizvoĎača je kvalifikovana ukoliko su područja za sve promenljive veličine u okviru područja dozvoljenog standardom tehnologije zavarivanja.
Standardna tehnologija zavarivanja mora biti obraĎena i odobrena od strane nezavisnog ispitivača ili ispitnog tela. Nezavisni ispitivač ili ispitno telo mora da overi pWPS, zavarivanje ispitnih uzoraka, ispitivanje i proveru konačne WPS u skladu sa ovim standardom za ispitivanja tehnologije. MeĎutim, naročito se mora voditi računa o pravilnoj specifikaciji osnovnih promenljivih u zavari vanju da bi kvalifikovana WPS bila nezavisna od bilo koje mašine za zavarivanje ili od bilo kojih posebnih uslova za vreme zavarivanja ispitnih uzoraka. Kada se dobije uverenje od strane ispitivača ili ispitnog tela, konačna WPS postaje standardna tehnologija zavarivanja koju moţe da koristi bilo koji proizvoĎač. Kvalifikacija na bazi probe pre početka proizvodnje Proba zavarivanja ima istu funkciju kao i provera tehnologije zavarivanja, ali se izvodi na nestandardnom
ispitnom uzorku, simulirajući uslove u proizvodnji. Kvalifikacija na bazi probe zavarivanja pre početka proizvodnje moţe da se koristi kada oblik i mere zahtevanih ispitnih uzoraka ne predstavljaju u dovoljnom stepenu spoj koji treba da se zavari, npr. zavarivanje
priključaka za tankozidnu cev. U takvim slučajevima moraju se uraditi jedan ili više specijalnih ispitnih uzoraka koji će simulirati spoj u proizvodnji u pogledu svih bitnih karakteristika kao što su npr. mere, uklještenja, efekti gubljenja toplote i sl. Proba se mora izvršiti prethodno i u uslovima koji će vaţiti u proizvodnji. Nadzor i ispitivanje ispitnog uzorka moraju se obaviti koliko je god moguće više u okviru zahteva standarda EN 288, ali je moguće da se moraju dopuniti ili zameniti specijalnim probama koje odgovaraju prirodi spoja o kojem se radi i one moraju biti prihvaćene od strane ispitivača ili ispitnog tela. Uspešno izvedena proba zavarivanja pre početka proizvodnje daje kvalifikaciju za bilo koju specifikaciju tehnologije zavarivanja koja je suštinski slična onoj korišćenoj za izvoĎenje probe. Uputstva za primenu i izbor odgovarajuće metode kvalifikacije(prema SRP S EN 288-1, prilog A) Postoji veliki broj nacionalnih standarda za specifikaciju i kvalifikaciju tehnologija zavarivanja. Mada su slične prirode, zahtevi se razlikuju u mnogim detaljima. Sadašnji skup standarda SRPS EN 288-1 pruţa jedan evropski standardizovan sistem za specifikaciju i kvalifikaciju tehnologije zavarivanja. Evropski sistem mora da
se prilagoĎava principima većine nacionalnih standarda i da omogući postepen prelaz na pravi evropski sistem. Kvalifikacija uz pozivanje na prethodno iskustvo u zavarivanju ima brojne primene. U takvim
slučajevima mogu se koristiti samo tehnologije zavarivanja za koje se iz iskustva zna da su pouzdane. Kvalifikacija korišćenjem proverenih potrošnih materijala za zavarivanje primenjivala se dugo u nekim granama industrije. Prove ra potrošnih materijala se vrši u skladu sa nacionalnim pravilima dok se ne utvrde evropski sistemi za overavanje. 19
Kvalifikacija korišćenjem proba tehnologije zavarivanja standardizovana je brojnim nacionalnim standardima i široko se koristi u mnogim zemlj ama. Proba tehnologije je neophodna uvek kada su osobine materijala u metalu šava i zonama uticaja toplote kritične za odreĎenu primenu. Kvalifikacija pozivanjem na standardnu tehnologiju zavarivanja trenutno se koristi u prilično ograničenom obimu; nju pokriva samo malo nacionalnih propisa. Nacionalna pravila za standardnu tehnologiju zavarivanja za sada postoje u nekoliko zemalja. Standard SRPS EN 288 mora da bude kompatibilan sa tim nacionalnim šemama. Kvalifikacija korišćenjem probe zavarivanja pre početka proizvodnje retko se pominje u nacionalnim
standardima. Ona je, meĎutim, neophodna za specijalne tehnologije zavarivanja. Kvalifikacija korišćenjem probe pre početka proizvodnje jedina je pouzdana metoda kvalifikacije za neke tehnologije zavarivanja kod kojih rezultujuće osobine zavara strogo zavise od utvrĎenih uslova kao što su: sastavni delovi, specijalni uslovi zatezanja, hlaĎenje itd., koji ne mogu biti ponovljeni korišćenjem standardizovanih ispitnih uzoraka. Napomena 1: Ispitivanje ispitnih uz oraka ili završenog proizvoda moţe da se obavlja u toku stvarne
proizvodnje kao deo programa statističke kontrole kvaliteta, na bazi ispitivanja razaranjem. Ovakvo ispitivanje u proizvodnji ne sme da se koristi kao zamena za ispitivanje pre početka proizvodnje, a zahtevi za ispitivanje pre početka proizvodnje ne smeju se uzeti kao zamena za ispitivanje u proizvodnji. Napomena 2: U mnogim slučajevima probe karakteristika se izvode pre početka proizvodnje čak i ako je tehnologija zavarivanja kvalifikovana. P rimeri su probe novih mašina za zavarivanje i probe neke utvrĎene (i kvalifikovane) tehnologije zavarivanja kod nekog neuobičajenog spoja ili poloţaja. Ispitni uzor ci koji su zavareni za vreme ispitivanja karakteristika obično se proveravaju i ispituju samo u pogledu grešaka. Pozivanje na standard SRPS EN 28-1 ne treba shvatiti kao zahtev za bilo koje ispitivanje karakteristika i zahtev za kvalifikaciju tehnologije
zavarivanja korišćenjem probe zavarivanja pre početka proizvodnje. Standardom SRPS EN 288- 3 se utvrĎuje postupak kvalifikacije tehnologije zavarivanja ispitivanjem. Definišu se uslovi izvoĎenja ispitivanja i granice područja vaţnosti kvalifikovane tehnologije zavarivanja za sve praktične postupke zavarivanja u okviru opsega promenljivih veličina. Ispitivanje za kvalifikaciju se izvode u skladu sa ovim standardom, izuzev ako su posebnim standardom
ili ugovorom propisana stroţa ispitivanja, u kom slučaju se primenjuju ti standardi. Standard SRPS EN 288- 3 se primenjuje samo na elektrolučno zavarivanje čelika. Principi sadrţani u ovom standardu mogu biti primenjeni i na druge postupke zavarivanja topljenjem uz obavezan prethodni
dogovor izmeĎu ugovornih strana. Napomena: Specifična upotreba, materijal ili uslovi proizvodnje mogu da zahtevaju širi program ispitivanja od ovog koji je zahtevan ovim standarom, kako bi se dobilo više informacija ili da bi se izbegla ponovna ispitivanja u kasnijem periodu, radi pribavljanja dodatnih informacija. Dodatna ispitivanja mogu da budu:
ispitivanje šava zatezanjem u poduţnom pravcu; ispitivanje savijanjem metala šava; ispitivanjem udarom po Šarpiju na epruveti sa V-zarezom; odreĎivanje napona tečenja ili granice 0,2 %; odreĎivanje izduţenja; hemijska analiza; mikrostruktura;
odreĎivanje sadrţaja ferita u nerĎajućim austenitinim čelicima. Elektrolučno zavarivanje podrazumeva postupke utvrĎene u standardu ISO 4063 (EN 24063): 111 - elektrolučno zavarivanje obloţenim elektrodama; 114 - elektrolučno zavarivanje punjenom ţicom; 12 - elektrolučno zavarivanje pod praškom; 131 - elektrolučno zavarivanje u zaštiti inertnog gasa (MIG); 135 - elektrolučno zavarivanje u zaštiti aktivnog gasa (MAG); 20
136 - elektrolučno zavarivanje punjenom ţicom u zaštiti aktivnog gasa; 141 - elektrolučno zavarivanje volframovom elektrodom u zaštiti inertnog gasa (TIG); 15 - zavarivanje plazmom
i druge postupke zavarivanja prema dogovoru, npr. zavarivanje punjenom elektrodnom ţicom. Proba tehnologije zavarivanja Izrada i ispitivanje ispitnih uzoraka koji predstavljaju vrstu zavarivanja primenjuju u proizvodnji moraju biti u skladu standardom SRPS EN 288-3. Zavarivač koji uspešno izvodi probu tehnologije zavar ivanja u skladu sa standardom SRPS EN 288-3 stiče uverenje o stručnoj osposobljenosti za odgovarajuće opsege uverenja date u relevantnom standardu SRPS EN 287-1. Ispitni uzorak
Zavareni spoj na koji će se primenjivati tehnologija zavarivanja u proizvodnji predstavlja se izradom jednog ili više standardizovanih ispitnih uzoraka . Ispitni uzorci moraju da imaju dovoljnu veličinu kako bi se os igurala dobra raspodela toplote i prikazani su na slikama od 2.1. do 2.6. Debljina debljeg dela elemenata je označena sa "t". Dodatni ispitni uzorci ili uzorci većih mera od minimalnih mogu se pripremiti radi posebnih ispitivanja i/ili ponovljenih ispitivanja.
Ako korišćeni standard zahteva, pravac valjanja lima mora biti naznačen na ispitnom uzorku za ispitivanje udarom u zonu ZUT.
Priprema i zavarivanje ispitnih uzoraka izvode se prema pWPS i pod opštim uslovima koji vladaju u proizvodnji. Poloţaji zavarivanja i uglovi nagiba zakretanja ispitnih uzoraka moraju biti u skladu sa zahtevim standarda ISO 6947.
Ako finalni spoj uključuje i pripoje, oni čine sastavni deo ispitnog uzorka. Zavarivanje kao i kontrola i ispitivanje ispitnog uzorka moraju da budu izve deni pod nadzorom ispitivača ili ispitnog tela. Kontrola i ispitivanje Kontrola i ispitivanje obuhvataju kontrolu bez razaranja (NDT) (u nacionalnoj terminologiji se koristi IBR) i ispitivanje razaranjem, u skladu sa zahtevima u tabeli 2.2. Poloţaj epruvete treba da bude u skladu sa slikama 2.7,2.8 I 2.9. Epruvete se uzimaju samo ako su
rezultati kontrole bez razaranja (NDT) zadovoljavajući. Dozvoljeno je uzimanje epruveta i izvan zona koje sadrţe prihvatljive greške. Posle bilo koje termičke obrade koja se izvodi posle zavarivanja, a pre uzimanja epruveta, svi ispitni uzorci se podvrgavaju vizuelnoj kontroli i kontroli bez razaranja .
U slučaju ispitnih uzoraka koji se ne podvrgavaju naknadnoj termičkoj obradi, mora se uzeti u ob zir sklonost materijala ka stvaranju prslina usled vodonika, pa shodno tome NDT moţe biti drugačije. Kontrola se vrši, zavisno od geometrijskog oblika spoja, materijala i zahteva izrade, prema odgovarajućim standardima.
Kvalifikacija tehnologije zavarivanja je uspela ako su greške na ispitnom uzorku ustanovljene ispitivanjem u granicama nivoa kvaliteta B standarda ISO 5817, izuzev grešaka kao što su: preveliko nadvišenje lica šava, preterano ispupčenje lica i korena i preveliki provar, za koje se primenjuje nivo kvaliteta C. Epruvet e i postupak ispitivanja poprečnim zatezanjem na sučeonim spojevima moraju biti prema standardu EN 895.
Za cevi spoljašnjeg prečnika > 50 mm nadvišenje šava se uklanja sa obe strane da bi debljina epruvete bila jednaka debljini zida cevi.
Za cevi spoljašnjeg prečnika 50 mm za koje je za ispitivanje bitan sklop spoja, unutrašnje nadvišenje moţe da ostane. Zatezna čvrstoća epruvete po pravilu ne treba da bude niţa od nazivne vrednosti utvrĎene za osnovni materijal.
21
Epruvete i postupak ispitivanja savijanjem na sučeonim spojevima moraju biti prema standardu EN 910.
Za mešoviti ili heterogeni sučeoni spoj limova mogu se koristiti, umesto epruveta za poprečno savijanje, epruvete za poduţno savijanje. Epruvete se savijaju pomoću trna ili valjka prečnika 4t sa uglom savijanja od 120 o, izuzev u slučaju kada je mala duktilnost osnovnog ili dodatnog materijala koji uslovljavaju druga ograničenja. U toku ispitivanja na epruvetama se ni u jednom pravcu ne smeju javiti greške sa duţinom većom od 3 mm. Ovim nisu uzete u obzir greške koje se nalaze u uglovima epruvete. Za makrostrukturno ispitivanje epruvete moraju da budu polirane a zatim nagriţene reagensom da bi se
jasno uočili linija topljenja, ZUT i raspored zavara. Makrostrukturno ispitivanje mora da obuhvati i zonu osnovnog materijala izvan ZUT. Za ispitivanje udarom epruvete i ispitivanje za sučeone spojeve moraju biti u skladu sa ovim standardom u pogledu uzimanja epruveta, temperature ispitivanja i sa EN 875 za mere i postupak ispitivanja. Za ispitivanje metala šava koristi se epruveta tipa VWT (V:Šarpi -V zarez; W: zarez u metalu šava; T: zarez upravan na debljini), a za ZUT epruveta tipa VHT (V: Šarpi -V zarez; H: zarez u ZUT; T: zarez po celoj debljini). Set se sastoji iz tri epruvete iz svakog navedenog mesta.
Epruvete tipa Šarpi sa V zarezom uzimaju se poprečno na šav 1 do 2 mm ispod površine. Zarez V je upravan na površinu šava. U ZUT zarez se nalazi na 1 ili 2 mm od linije topljenja, a u metalu šava zarez je u osi šava. Za debljinu iznad 50 mm uzimaju se dva dodatna kompleta epruveta, jedan iz metala šava i drugi iz ZUT na polovini debljine ili u korenu šava. Ispitna temperatura ili apsorbovana energija moraju da budu u skladu sa predviĎenim projektnim zahtevima za proizvod o kojem se radi, poštujući zahteve odgovarajućih standarda. Za mešovite spojeve, zahtevane probe udarom se izvode na uzorcima uzetim sa svakog osnovnog metala i svakog ZUT.
Ispitivanje tvrdoće se vrši prema EN 1043. Primenjuje se Vikers HV 10. Otisci se izvode u metalu šava, ZUT i osnovnom m aterijalu tako da se dobijaju i registruju područja vrednosti na zavare nom spoju. Ispitivanje daje i vezne linije pri čemu jedna od njih treba da bude na najviše 2 mm ispod površine. Tipski primeri dati su na slici 2.10. Po veznim linijama potrebno je da postoji najmanje po tri otiska za svaku od zona: metal šava, ZUT (obe
strane) i osnovni materijal (obe strane). Prvi otisak u ZUT mora biti što bliţi liniji topljenja. Rezultati ispitivanja tvrdoće moraju da zadovolje zahteve prema tabeli 2.3. Kada ispitni uzorak ne zadovolji jednu od kontrola, vizuelnu ili neku drugu bez razaranja, uzima se novi ispitni uzorak i podvrgava istim kontrolama. Ako dodatni ispitni uzorak ne zadovolji odgova rajuće zahteve, zaključuje se da pWPS ne omogućuje, bez izmena, ostvarivanje usaglašenosti sa zahtevima ovog standarda.
Ako jedna od epruveta ne zadovolji zahteve, i to samo u pogledu grešaka geometrije šava, uzimaju se dve nove epruvete iz ispitnog uzorka ako ima dovoljno materijala ili iz drugog ispitnog uzorka i podvrgavaju istim ispitivanjima.
Ako i ove dodatne epruvete ne zadovoljavaju odgovarajuće zahteve, zaključuje se da pWPS ne omogućuje, bez izmena, ostvarivanja usaglašenosti sa zahtevima ovog standarda. Područje uverenja Svi uslovi vaţnosti moraju biti zadovoljeni nezavisno jedan od drugog. Prekoračenje područja uverenja zahteva novo izvoĎenje kvalifikacije tehnologije zavarivanja. U odnosu na proizvoĎača Kvalifikacija tehnologije zavarivanja koju dobije neki proizvoĎač vaţi samo za zavarivanje u pogonu ili na gradilištima koja se podvrgavaju istom tehničkom nadzoru i kontroli kvaliteta tog proizvoĎača. U odnosu na materijal
22
Da bi se izbeglo nepotrebno umnoţavanje broja epruveta za tehnički identične kvalifikacije, čelici su podeljeni u grupe, kako je dato u tabeli 2.4. Klasifikacija jugoslovenskih standardnih čelika prema ovoj tabeli je data u Prilogu B:
Kvalifikacija tehnologije zavarivanja ostvarena za čelik iz jedne grupe vaţi za sve čelike iste grupe, bilo da su niţe legirani, bilo da su sa niţom utvrĎenom vrednošću granice elastičnosti, s tim da su dodatni materijali korišćeni za kvalifikaciju primenljivi i za druge čelike iz grupa. Grupa 2 obuhvata i grupu 1. Materijal stalne podloške se tretira kao osnovni materijal. Posebne kvalifikacije tehnologije zava rivanja vrše se za sve čelike ili kombinacije čelika koji nisu obuhvaćeni grupama. Čelik koji pripada dvema grupama uvek se podvodi pod niţu grupu. Za mešovite spojeve područje uverenja je dato u tab.2.5. Svi mešoviti spojevi koji nisu obuhvaćeni tab. 2.5. zahtevaju posebno ispitivanje bez područja uverenja. Pored uslova u tabeli 2.6. područje uverenja se proširuje i za debljine šava a od 0,75 a do 1,5 a. Kvalifikacija tehnologije zavarivanja za debljinu šava 10 mm vaţi za sve debljine šava 10 mm. Kvalifikacija tehnologije zavarivanja prema tabeli 2.7, ostvarena na cevnom ogranku sa nagibom vaţi za sve uglove nagiba
,
o
u područ ju 1 90 .
Kvalifikacija vaţi samo za postupak zavarivanja primenjen za izvoĎenje probe tehnologije zavarivanja. Kvalifikacija koja je ostvarena pr imenom više postupaka zavarivanja vaţi samo ako je redosled primene pojedinih postupaka isti kao ona u postupku kvalifikacije.
Napomena: U slučaju tehnologije zavarivanja sa primenom više postupaka, svaki od postupaka moţe posebno da bude kvalifikovan ili u kombinaciji sa drugim postupcima. Na isti način jedan ili više postupaka mogu da budu zamenjeni jednom kvalifikacijom, s tim da debljina spoja koji se izvodi bude kompatibilna u
području vaţnosti uverenja za debljinu ili postupak. Ako nisu utvrĎeni zahtevi bilo za ţilavost i/ili za tvrdoću, kvalifikacija (cev ili lim) ostvarena u jednom poloţaju vaţi i za sve druge poloţaje. Ako su utvrĎeni uslovi za ţilavost i/ili za tvrdoću, epruvete za ispitivanje ţilavosti se uzimaju na mestu gde je energija zavarivan ja najveća, a epruvete za ispitivanje tvrdoće tamo gde je energija zavarivanja najmanja da bi se utvrdila kvalifikacija za sve poloţaje. Područje uverenja za tip spoja koji se izvodi u okviru kvalifikacije dato je u tabeli 2.8. u horizon talnim rubrikama.
Ostvarena kvalifikacija vaţi za sve dodatne materijale: koji pripadaju istoj klasi zatezne čvrstoće izuzev kada je propisano ispitivanje ţilavosti; promena tipa obloge zahteva novo ispitivanje za kvalifikaciju; koji su istog nazivnog hemijskog sastava. Kada se zahteva ispitivanje ţilavosti, ostvarena kvalifikacija vaţi samo za dodatni materijal po tipu i
oznaci koji su korišćeni pri ispitivanju. Moguća je i zamena dodatnog materijala materijalom istih osnovnih karakteristika, kao i da se zavari jedan dodatni ispitni uzorak.
Ovaj dodatni ispitni uzorak se zavaruje primenom istih parametara za ispitivanje, što omogućuje uzimanje potrebnih epruveta u istopljenoj zoni, za ispitivanje ţilavosti. Napomena: Ova odredba se ne primenjuje na ţice za zavarivanje iste oznake i istog nazivnog hemijskog sastava.
Kvalifikacija je ograničena vrstom struje (jednosmerna, naizmenična, pulsirajuća) i polaritetom koji se primenjuju u toku ispitivanja za kvalifikaciju tehnologije zavarivanja. Za energiju zavarivanja ovaj uslov se primenjuje samo kada je energija zavarivanja utvrĎena.
Kada se zahteva ispitivanje ţilavosti, dozvoljena gornja granica energije zavarivanja u toku kvalifikacije tehnologije zavarivanja je 15% veća od one korišćene pri zavarivanju ispitnog uzorka. Ako se zahteva ispitivanje tvrdoće, dozvoljena je donja granica energije zavarivanja u toku kvalifikacije tehnologije zavarivanja do 15% manja od korišćene pri zavarivanju ispitnog uzorka. Donja granica područja vaţnosti je nazivna temperatura predgrevanja koja je primenjena u početku ispitivanja za kvalifikaciju tehnologije zavarivanja. 23
Gornja granica područja vaţnosti je nazivna meĎuslojna temperatura dostignuta za vreme ispiti vanja za kvalifikaciju.
Naknadno odreĎivanje ili isključivanje termičke obrade posle zavarivanja nije dozvoljeno. Područje vaţnosti je područje temperature koje je korišćeno za vreme ispitivanja za kvalifikaciju tehnologije zavrivanja. Brzina grejanja, hlaĎenja i vreme odrţavanja temperature moraju da budu odreĎeni prema delovima u proizvodnji. Posebne odredbe za pojedine postupke zavarivanja su: Za postupke 111 i 114 kvalifikacija vaţi i za slučaj primene prvog manjeg ili većeg prečnika elektrode i to za svaki zavar, izuze v za korenski zavar izveden na spoju, jednostrano zavaren bez podloške kada nije
dozvoljena promena prečnika. Za postupak 12 ostvarena kvalifikacija je ograničena sistemom elektrodne ţice koja je korišćena u toku kvalifikacije tehnologije zavarivanja (sist em sa jednom ili više ţica) ili na tip i oznaku praška koji je korišćen pri ispitivanju za kvalifikaciju. Za postupke 131, 135 i 136 ostvarena kvalifikacija je ograničena vrstom gasa koji se koriste kao podloška sa strane lica ili korena (nazivni sastav) k oji su korišćeni u toku ispitivanja za kvalifikaciju ili sistemom elektrodne ţice
koji je korišćen pri ispitivanju za kvalifikaciju (sistemom sa jednom ili više ţica). Za grupu 141 ostvarena kvalifikacija je ograničena vrstom gasa koji se koristi kao podloška sa strane lica ili korena (nazivni sastav) koji su korišćeni u toku ispitivanja za kvalifikaciju. Za grupu 15 ostvarena kvalifikacija je ograničena na vrstu plazma gasa primenjenog u toku ispitivanja za kvalifikaciju tehnologije zavarivanja ili na vrst u zaštitnog gasa sa strane lica ili korena (nazivni sastav) koji su primenjeni pri ispitivanju za kvalifikaciju.
Izveštaj o kvalifikaciji tehnologije zavarivanja (WPAR) Izveštaj o kvalifikaciji tehnologije zavarivanja je stanje rezultata i pravi se za svaki ispitni uzorak, a sadrţi i ponovljena ispitivanja. Izveštaj mora da sadrţi sve informacije navedene u kva lifikaciji i date u standardu SRPS EN 288- 2, kao i detalje za sve što nije u skladu sa tačkom 7. Ako ne postoji nijedan rezultat kontrole i ispitivan ja koji ne zadovoljava, izveštaj koji sadrţi podatke o tehnologiji zavarivanja kao i rezultate ispitivanja potpisuje ispitivač ili ispitna ogranizacija. Za izveštaj o kvalifikaciji tehnologije zavarivanja koristi se obrazac u koji se upisuju podaci o postupku zavarivanja i rezultati ispitivanja a u cilju unifikacije u prikazivanju podataka.
Primer obrasca izveštaja o kvalifikaciji tehnologije zavarivanja (WPAR) dat je u Prilogu A.
Slika 2.1. Ispitni uzorak za sučeoni spoj na limu
Slika 2.2. Ispitni uzo rak za sučeoni spoj na cevima 24
2.4. Kvalifikacija zavarivača Zavarivač je osoba koja izvodi zavarivanje. Zavarivač je zajednički izraz za ručne zavarivače i operatere zavarivanja. Standard EN 287- 1 obuhvata principe na kojima se zasniva ispitivanje stručne osposobljenosti zavarivača
za zavarivanje čelika topljenjem. Kvalitet radova u zavarivanju u velikom stepenu zavisi od veštine zavarivača. Sposobnost zavarivača da sledi usmena ili pismena uputstva, kao i ispitivanje njegove stručne osposobljenosti su v aţni faktori u obezbeĎenju kvaliteta zavarenog proizvoda. Ispitivanje stručne osposobljenosti zavarivača zavisi od primenjenog postupka zavarivanja, ali se uvek primenjuju ista pravila za uslove ispitivanja i za uzorke, kao i za postupke kod kojih veština zavarivača ima značajan uticaj na kvalitet zavarivanja. Cilj standarda je da obezbedi osnovu za meĎusobno priznavanje ispitnih tela za izdavanje uverenja koja se odnose na kompetentnost zavarivača, u različitim oblastima primene. Ispitivanja se izvode u skladu sa ovim standardom, osim u slučajevima kada se zahtevaju stroţa ispitivanja. Ista ispitivanja zavarenog spoja mogu se primeniti za kvalifikaciju tehnologije zavarivanja i zavarivača, uz uslov da su odgovarajući zahtevi poštovani. Veština zavarivača i poznavanje struke priznaju se kontinualno samo ako se zavarivač stalno bavi zavarivanjem u vremenskom periodu vaţenja uverenja.
Slika 2.3. Ispitni uzorak za sučeoni T-spoj
25
Slika 2.4. Ispitni uzorak za ogranak ili ugaoni spoj na cevi
Slika 2.5. Ispitni uzorak za ugaoni spoj na limu
26
Kontrola i ispitivanje ispitnih uzoraka Tabela 2.2. Ispitni uzorak
Vrsta ispitivanja
Sučeoni spoj
Vizuelno
sl. .2.1. i 2.2.
Radiografsko ili ultrazvučno Kontrola površine Ispitivanjem poprečnim zatezanjem Ispitivanje poprečnim savijanjem Ispitivanje udarom
Ispitivanje tvrdoće Makrostrukturno ispitivanje T-spoj sa potpunim provarom (5) sl. 2.3.
Spoj priključka (5) sl. 2.4.
Vizuelno
Kontrolna površina Ultrazvučno Ispitivanje tvrdoće Makrostrukturno ispitivanje
Ugaoni spoj na limu (5) sl. 2.5. Ugaoni spoj na cevi (5) sl. 2.4.
Vizuelno
Kontrola površine Makrostrukturno ispitivanje
Ispitivanje tvrdoće
Obim ispitivanja
Napomena
100 % 100 % 100 % 2 epruvete 2 epruvete sa lica i 2 epruvete sa korenske strane 2 kompleta epruveta Ako se zahteva 1 epruveta
1) 2)
100 % 100 % 100 % Ako se zahteva 2 epruvete
1) 4) i 7) 3) -
100 % 100 % 2 epruvete Ako se zahteva
1) 3)
6) 3) -
1) Kontrola penetrantima prema standardu ISO 3452 ili magnetoskopija: za nemagnetne materijale samo penetrantska kontrola. 2) 2 epruvete za savijanje sa strane lica i 2 sa korenske strane - preporučuje se za t 12 mm da se zamene sa 4 epruvete za bočno savijanje. 3) Ne zahteva se za osnovne materijale: - za feritne čelike sa Rm 420 N/mm2 ( Re 275 N/mm2); - za čelike grupe 9. 4) Samo za feritne čelike i za t 12 mm. 5) Kada p WPS ili WPS nisu uspeli, moraju se utvrditi neophodna dodatna ispitivanja da bi se proverile mehaničke osobine spoja. 6) Jedan komplet iz metala šava i jedan iz ZUT. Vrši se samo ako je t 12 mm i samo za osnovne materijale sa utvrĎenom
vrednošću ţilavosti ili ako odgovarajući standard to propisuje. Ako ispitna temperatura nije utvrĎena, ispitivanje se vrši n a temperaturi okoline. Videti takoĎe t. 7.4.4. 7) Za spoljašnji prečnik 50 mm ultrazvučna kontrola se ne zahteva. Za spoljašnje prečnike > 50 mm kada se ne moţe izvršiti ultrazvučna kontrola, na spojevima ogranka vrši se radiografska kontrola, ako se moţe izvesti (slika 5).
Slika 2.6. Položaj epruveta za sučeoni spoj na limu 27
Slika 2.7. Položaj epruveta na sučeonom spoju cevi
Slika 2.8. Položaj epruveta sa potpunim provarom i ugaonom spoju
lima 28
Slika 2.9. Položaj epruveta u spoju ogranka ili ugaonom spoju cevi
Slika 2.10. Tipični primeri merenja tvrdoć e 29
Ispitivanje tvrdoće HV 10 - Najveće dozvoljene vrednosti Tabela 2.3
Grupa čelika
Sučeoni i ugaoni šavovi iz jednog zavara Bez termičke obrade
Sa termičkom obradom
Sučeoni i ugaoni šavovi iz više zavara Bez termičke obrade
Sa termičkom obradom
1)
380
320
350
320
2)
450
3)
420
3)
4, 5
3)
320
3)
320
6
3)
350
3)
350
Ni 4 % Ni > 4 %
3)
300
320 400
300
1 ,2 3
3)
3)
3)
1) Ako se zahteva ispitivanje tvrdoće. 2) Za čelike sa najmanjim naponom tečenja Re > 885 N/mm2 vrednost se odreĎuje dogovorom. 3) Vrednost se utvrĎuje dogovorom.
Podela čelika na grupe Tabela 2.4 Grupa
Tip čelika 1 Čelici sa najmanjim utvrĎenim naponom tečenja Re 355 N/mm2 ili zateznom čvrstoćom R m 520 N/mm2 sa hemijskim sastavom šarţe koja ne prelazi (u %): C = 0,24 Si = 0,55 Drugi pojedini elementi = 0,3 Zbir svih drugih elemenata = 0,8
Mn = 1,60
Mo = 0,65
S = 0,045
P = 0,045
2 Normalizovani čelici ili termomehanički valjani finozrni sa najmanjim utvrĎenim naponom tečenja Re > 355 N/mm 2 3 Poboljšani finozrni čelici sa najmanjim naponom tečenja Re > 500 N/mm 2 4 Čelici sa Cr maks. 0,6 %, Mo maks. 0,5 %, V maks. 0,25 %. Videti napomenu 1. 5 Čelici sa Cr maks. 9 %, Mo maks. 1,2 %. Videti napomenu. 6 Čelici sa Cr maks. 12 %, Mo maks. 1 %, V maks. 0,5 %. Videti napomenu. 7 Čelici sa Ni maks. 9 %. Vide ti napomenu. 8 NerĎajući feritni čelici ili martenzitni sa sadrţajem Cr od 12 do 20 %. Videti napomenu. 9 Austenitni nerĎajući čelici. NAPOMENA 1 - Za grupe 4 do 8 sadrţaj legirajućih elemenata odnosi se na hemijsku analizu šarţe.
Područje uverenja za mešovite spojeve Tabela 2.5 Kvalifikacija tehnologije zavarivanja za grupe
sledećih mešovitih spojeva
Područje uverenja
2
2 zavaren sa 1
3
3 zavaren sa 1 3 zavaren sa 2
8 zavaren sa 2
8 zavaren sa 1 8 zavaren sa 2
8 zavaren sa 3
8 zavaren sa 1 8 zavaren sa 2 8 zavaren sa 3
9 zavaren sa 2 ili 9 zavaren sa 3
9 zavaren sa 1 9 zavaren sa 2 9 zavaren sa 3
30
Područje uverenja u odnosu na debljinu ispitnog uzorka Tabela 2.6 Mere u mm
Područje uverenja 1), 2)
Debljina t ispitnog uzorka
Za zavarivanje iz 1 prolaza sa jedne ili obe strane spoja
Za zavarivanje više prolaza
t 3
0,8 t do 1,1 t
t do 2 t
3 < t 12
0,8 t do 1,1 t
3 do 2 t
12 < t 100
0,8 t do 1,1 t
0,5 t do 2 t (maks. 150)
t > 100
0,8 t do 1,1 t
0,5 t do 1,5 t
1) Ako je kvalifikacija ostvarena na debljini < 12 mm (donja granica za ispitivanje udarom) područje uverenja je <12 mm bez ispitivanja udarom.
2) Područje uverenja moţe biti suţeno ako su moguće vodonične prsline.
Područje uverenja za prečnik cevi i cevne ogranke Tabela 2.7
Prečnik ispitnog uzorka D1) 2)
Područje uverenja
D 168,3
0,5 D do 2 D
D > 168,3
0,5 D i limovi 3)
1) D je spoljašnji prečnik cevi ili ogranka.
2) Kvalifikacija ostvarena na limovima vaţi i za kvalifikaciju na cevi spoljašnjeg prečnika > 500 mm. 3) Videti t. 8.4.2.
31
Tabela 2.8. Područ je uverenja u odnosu na tip spoja
32
PRILOG A (informativan)
Obrazac izveštaja o kvalifikaicji tehnologije zavarivanja (WPAR) Specifikacija tehnologije proizvo Ďača
Ispitivač ili ispitna organizacija ____________________
Prilog br.: ______________________
Prilog br.: _____________________________________
ProizvoĎač: _______________________________________________________________________ Adresa: ___________________________________________________________________________ Primenjeni propis ili standard za ispitaivanje: _____________________________________________ Datum zavarivanja: _________________________________________________________________ Obim ispitivanja: ___________________________________________________________________ Postupak zavarivanja: _______________________________________________________________ Tip spoja: _________________________________________________________________________ Osnovni materijal: _______________
Stepen tvrdoće: ________________________________
Debljina osnovnog materijala (mm): ____________________________________________________
Prečnik osnovnog materi jala (mm):_____________________________________________________ Tip dodatnog materijala: _____________________________________________________________
Zaštitni gas/prašak: _________________________________________________________________ Vrsta struje za zavarivanje: ___________________________________________________________
Poloţaj zavarivanja: _________________________________________________________________ Predgrevanje: ______________________________________________________________________
Termička obrada posle zavarivanja i/ili starenja: __________________________________________ Ostali podaci:______________________________________________________________________
PotvrĎuje se da je ispitivani spoj pripremljen, zavaren i ispi tan u skladu sa zahtevima navedenih propisa i standarda. Mesto
Datum ispitivanja
Ispitivač ili ispitna organizacija Ime, datum i potpis
33
Specifikacija procedure zavarivanja proizvoĎača (WPS) Mesto: _____________________________________ Specifik acija tehnologije zavarivanja proizvoĎača: __ Prilog br.: __________________________________ ProzvoĎač:__________________________________
Ispitivač ili ispitna organizacija: _______________________ Postupak pripreme i čišćenja: _________________________ Specifikacija osnovnog materijala: _____________________
Ime zavarivača: ______________________________ Postupak zavarivanja: _________________________ Tip spoja: __________________________________ Detalji pripreme spoja (šema) *): _________________
Debljina osnovnog materijala (mm): ____________________ Prečnik osnovnog materijala (mm) : _____________________ Poloţaj zavarivanja: _________________________________
Skica pripreme
Raspored zavara
Parametri zavarivanja Zavar br.
Postupak
Prečnik dodatnog materijala
Struja A
Klasifikacija dodanog materijala i oznaka: _________ Posebni zahtevi za sušenje: _____________________ Zaštitni gas/prašak: lice ________________________ koren ____________________________ Protok gasa: lice _____________________________ koren ____________________________
Tip volframove elektrode/prečnik: _______________ Detalji ţljebljenja ili podloge: ___________________
Napon V
Vrsta struje/ polaritet
Dodatne informacije
Dotur ţice brzina *)
Energija zavarivanja *)
) :
_____________________________ npr. njihanje (maks. širina): ___________________________ Oscilacije: amplituda, frekvencija, vreme: ____________ Zavarivanje pulsirajućom strujom: __________________ Rastojanje kontaktne dizne:________________________ Podaci o zavarivanju plazmom:_____________________
Ugao nagiba pištolja (gorionika): ___________________
Temperatura predgrevanja: _____________________ Temperatura izmeĎu prolaza: ___________________ Termička obrada posle zavarivanja i/ili starenja: ____ Vreme, temperatura, postupak: __________________ Brzina grejanja i hlaĎenja *): ____________________
ProizvoĎač
__________________________________________ Ime, datum i potpis
)
Ispitivač ili ispitna organizacija
_________________________________________________ Ime, datum i potpis
Ako se zahteva.
34
Rezultati ispitivanja Specifik acija tehnologije zavarivanja proizvoĎača: __ Prilog br.: __________________________________
Ispitivač ili ispitna organizacija: _______________________ Prilog br.: _________________________________________
Vizuelna kontrola: ____________________________ Penetrantska kontrola ili magnetoskopska: _________
Radiografija ) : ____________________________________ Ultrazvučna ispitivanja *): _____________________________ Temperatura: ______________________________________
Ispitivanje zatezanjem Tip/br .
Re N/mm2
Rm N/mm2
A%
Z%
Mesto loma
Napomene
Zahtevi
Prečnik trna:
Ispitivanje savijanjem Tip/br.
Temperatura, C
o
Izduţenje*)
Rezultat Makrografija: Mikrografija *):
Ispitivanje ţilavost i*) Poloţaj zareza/ orjentacija
Temperatura Co
Tip: ______________ Vrednosti 1 2 3
Mere: _____________ Srednja vrednost
Zahtevi: ___________
Napomene
Ispitivanje tvrdoće*) Tip/opterećenja: _____________________________
Mesta merenja (skica) *)
Osnovni materijal: ____________________________________________________________________________________ ZUT: ______________________________________________________________________________________________ Istopljena zona: ______________________________________________________________________________________ Ostala ispitivanja: ____________________________________________________________________________________ Napomene: _________________________________________________________________________________________ Ispitivanja izvršena u skladu sa: _________________________________________________________________________ Izveštaj laboratorije br.: ________________________________________________________________________________ Rezultati ispitivanja zadovoljavaju/ne zadovoljavaju (nepotrebno precrtati)
Ispitivanja izvršena u prisustvu:
_________________________________________________
Ispitivač ili ispitna organizacija
_________________________________________________ Ime, datum i potpis
) Ako se zahteva.
35
Srpski čelici grupisani po sistemu iz tab. 2.4. (prema SRPS EN 288-3, Prilog B - informativno)
PRILOG C (normativan) UporeĎenje grupa čelika navedenih u EN 287-1 sa grupama čelika prema EN 288 -3.
Grupe čelika Uverenje zavarivača
Kvalifikacija tehnologije prema EN 288-3
W 01
1
W 02
4, 5, 6
W 03
2, 3, 7
Čelik sa sadrţajem nikla 5 < Ni % 9 nije uključen1) W 04
8
W 11 9 1) Zahteva se posebno uverenje o stručnoj osposobljenosti zavarivača 36
Standardom SRPS EN 287- 1 se utvrĎuju osnovni zahtevi, područja uverenja, uslovi ispitivanja, zahtevi
prihvatljivosti i potvrĎivanja za ispitivanje stručne osposobljenosti zavarivača za zavarivanje čelika. Obrazac uverenja o ispitivanju stručne osposobljenosti dat je u Prilogu B. Za vreme ispitivanja stručne osposobljenosti zavarivač treba da pokaţe odgovarajuće praktično iskustvo i poznavanje struke (ispit nije obavezan) o postupcima zavarivanja, materijalima i zahtevima za bezbednost za postupke za koje treba da dobije uverenje; informacije o ovim pitanjima date su u Prilogu D.
Postupci zavarivanja na koje se odnosi ovaj standard su postupci topljenjem koji su definisani kao ručno ili poluautomatizovano zavarivanje. Postupak ispitivanja zavarivača se izvodi na ispitnim uzorcima i nezavisan je od tipa konstrukcije.
Uverenje o ispitivanju stručne osposobljenosti izdaje se na ličnu odgovornost ispitivača ili ispitnog tela. - Postupci zavarivanja Postupci zavarivanja su definisni u standardu ISO 857, a referentni brojevi za označavanje zavarivanja navedeni su u standaru ISO 4063. Standardom EN 287- 1 obuhvaćeni su sledeći postupci zavarivanja: 111 - elektrolučno zavarivanje obloţenom elektrodom 114 - elektrolučno zavarivanje punjenom ţicom 121 - elektrolučno zavarivanje pod praškom sa elektrodnom ţicom 131 - elektrolučno zavarivanje u zaštiti inertnog gasa (MIG) 135 - elektrolučno zavarivanje u zaštiti aktivnog gasa (MAG) 136 - elektrolučno zavarivanje punjenom ţicom u zaštiti aktivnog gasa 137 - elektrolučno zavarivanje u zaštiti inertnog gasa sa topljivom punjenom elektrodnom ţicom 141 - elektrolučno zavarivanje volframovom elektrodom u zaštiti inertnog gasa (TIG) 15 - zavarivanje plazmom 311 - zavarivanje plamenom kiseonik-acetilen (gasno) Ostali postupci zavarivanja toljenjem sprovode se po dogovoru.
postupka
Za ispitivanje stručne osposobljenosti ispitni uzorci se izraĎuju za sučeone spojeve (BW) i ugaone spojeve (FW) na limovima (P) ili cevima (T). Grupe materijala
Da bi se smanjilo nepotrebno umnoţavanje tehnički identičnih ispitivanja, čelici sa sličnim metalurškim karakteristikama grupisani su u cilju ispitivanja stručne osposobljenosti zavarivača Zavarivanje bilo kojeg materijala iz jedne grupe podrazumeva stručnu osposobljenost zavarivača za zavarivanje svih ostalih materijala svrstanih u istu grupu, s tim da se dodatni materijali korišćeni pri ispitivanju mogu koristiti i za druge čelike ove grupe. Po pravilu, ispitivanje stručne osposobljenosti zavarivača vrši se nanošenjem metala šava koji ima sastav usklaĎen sa osnovnim materijalom. Ukoliko se zavaruju materijali iz dve različite grupe, a čija kombinacija nije obuhvaćena tabelama 2.13. i 2.14, zahteva se ispitivanje za takvu kombinaciju kao posebnu grupu materijala. Ukoliko se dodatni materijal razli kuje od osnovnog materijala, potrebno je izvršiti ispitivanje za takvu
kombinaciju osnovnog i dodatnog materijala, izuzev u slučajevima predviĎenim u tabelama 2.13. i 2.14. Grupa W01: Niskougljenični nelegirani (C-Mn) čelici i/ili niskolegirani čelici. Ova grupa takoĎe uključuje sitnozrne konstrukcione čelike sa gornjim graničnim naponom tečenja R eH 355 N/mm2. Grupa W02: Hrom-molibdenski (CrMo) i/ili hrom-molibden- vanadijumski (CrMoV) čelici otpor ni prema puzanju.
Grupa W03: Sitnozrni konstrukcioni čelici normalizovani, kaljeni i otpušteni, kao i termomehanički obraĎeni čelici sa gornjim graničnim naponom tečenja R eH > 355 N/mm2 i slični zavarljivi nikl-čelici sa sadrţajem nikla 2 % do 5 %. Grupa W04: Feritni ili martenzitni nerĎajući čelici sa sadrţajem hroma od 12 % do 20 %. Grupa W11: NerĎajući feritno-austenitni i austenitni nerĎajući hrom-nikl (CrNi) čelici. Potrošni materijal 37
Dodatni materijal, po pravilu, pripada istoj grupi kao i osnovni materijal. Ispitivanje izvršeno sa dodat nim materijalom, zaštitnim gasom ili praškom koji odgovaraju jednoj grupi znači stručnu osposobljenost zavarivača i za sve ostale dodatne materijale (dodatni metal, zaštitni gas ili prašak) iste grupe materijala. Elektrode za ručno elektrolučno zavarivanje klasifikovane su prema najvaţnijim karakteristikama obloge prema prEN 499 na: A - kisele B - bazične C - celulozne R - rutilne RA - rutilno-kisele RB - rutilno- bazične RC - rutilno-celulozne RR - rutilne (debela obloga) S - drugi tipovi Napomena: Za dalje detalje o obloţenim elektrodama videti prEN 499, ISO 3580 ili ISO 3581, u
zavisnosti od čelika o kojem se radi. Mere
Ispitivanja stručne osposobljenosti zavarivača treba da su zasnovana na debljini materijala (tj. debljini lima ili zida cevi) i pr ečnika cevi koje će zavarivač koristiti u proizvodnji. Ispitivanja se vrše za tri područja debljine limova i debljine zidova cevi, ili prečnika cevi, kako je navedeno u tabelama 2.9. i 2.10, pri čemu nije obavezno precizno merenje debljine i prečnika. Debljina ispitnog uzorka (lim ili cev) i
područje uverenja Tabela 2.9
Debljina ispitnog uzorka, t, mm
Područje uverenja
t 3
t do 2 t
3 < t 12
3 mm do 2 t
t > 12
1)
2)
5 mm
1)Za zavarivanje plamenom kiseonik-acetilen (311): t do 1.5 t 2)Za zavarivanje plamenom kiseonik-acetilen (311): 3 mm do 1.5 t
Prečnik ispitnog uzorka i područje uverenja Tabela 2.10
Prečnik ispitnog uzorka, D 1), mm
Područje uverenja
D 25
D do 2 D
25 < D 150 D > 150 1) Za šuplje telo D je mera najmanje strane.
0,5 D do 2 D (25 mm min)
0,5 D
Položaji zavarivan ja Poloţaji zavarivanja su prikazani na slikama 2.11. i 2.12. (prema ISO 6947). Uglovi nagiba i zaokretanja moraju biti u skladu sa ISO 6947.
Za poloţaje i uglove koji se koriste pri ispitivanju stručne osposobljenosti zavarivača vaţe one iste vrednosti tolerancija koje se koriste i u proizvodnji.
Područje uverenja o stručnoj osposobljenosti zavarivača Po pravilu, uspešno ispitivanje zavarivača vaţi ne samo za uslove korišćene pri ispitivanju, već i za sve spojeve koji su lakši za zavarivanje. Područje uverenja za svaki tip dato je u odgovarajućim tačkama i tabelama. U tim tabelama područje uverenja je prikazano u istom redu. - Postupci zavarivanja 38
Po pravilu, svako ispitivanje vaţi za jedan postupak zavarivanja. Promena postupka zavarivanja zahteva novo ispitivanje stručne osposobljenosti. MeĎutim, moguće je da se zavarivaču prizna stručna osposobljenost za više postupaka zavarivanja korišćenjem jednog ili dva posebna ispitivanja koja pokri vaju zavarene spojeve izvedene različitim postupcima zavarivanja. Na primer, kada se zahteva ispitivanje za jednostrani sučeoni šav TIG postupkom (141) za korenski zavar i ručno elektrolučno (111) za ispunu, stručna osposobljenost zavarivača se moţe proveriti na sledeći način: ( a) ispitivanjem stručne osposobljenosti simuliranjem spoja izvedenog pomoću više postupaka, na primer TIG (141) - koren, ispuna ručno elektrolučno obloţeno elektrodom (111), unutar granica vaţnosti; (b) posebnim ispitivanjem za TIG (141) – koren bez podloge i ručno elektrolučno obloţeno elektrodom (111) – ispuna sa podlogom ili zavareno sa obe strane sa ţljebljenjem ili bez njega.
PA poloţeni
PC horizontalnovertikalni
PE nadglavni
PG vertikalni (nadole)
a) Sučeoni spojevi
PA u koritu
PF vertikalni (nagore)
PB horizontalni
PD nadglavni horizontalni
PG vertikalno (nadole)
PF vertikalni (nagore)
b) Ugaoni spojevi
Slika 2.11. Položaji zavarivanja za limove
39
Tipovi spojeva
U tabeli 2.11. dato je područje uverenja o ispitivanju stručne osposobljenosti zavarivača za vrste zavarenih spojeva pri čemu se primenjuju sledeći kriterijumi: uverenja za sučeone spojeve na cevima uključuje i sučeone spojeve na limovima; uverenje za sučeone spojeve na limovima vaţi i za sučeone spojeve na cevima spoljašnjeg prečnika 500 mm, u odgovar ajućim poloţajima izuzev za slučajeve na koje se odnosi alineja 3.; uverenje za sučeone spojeve na limovima u koritastom (PA) poloţaju ili horizontalno-vertikalnom (PC) poloţaju vaţi i za sučeone spojeve na cevima spoljašnjeg prečnika 150 mm, zavarenim u istim poloţajima prema tabeli 2.15; uverenje za jednostrano zavarivanje bez podloške vaţi i za jednostrano zavarene spojeve sa podloškom, kao i za obostrano zavarene spojeve sa i bez ţljebljenja; uverenje za zavarivanje limova ili cevi sa podloškom vaţi i za obostrano zavarene spojeve, ali ne i za spojeve bez podloške; uverenje za sučeone spojeve vaţi i za ugaone spojeve za slične uslove zavarivanja; u slučaju da su u proizvodnji preteţno zastupljeni ugaoni spojevi, ispitivanje se vrši na odgovarajućem ugaonom spoju, na limu, cevi ili ubodnom nastavku (videti EN 288-3);
40
PA
Cev:koja se okreće
PG
Osa: horizontalna
Cev: nepokretna Osa: horizontalna
Poloţaj: poloţen
Poloţaj: vertikalan (nadole)
PF
PC
PB
Cev: nepokretna Osa: vertikalna Poloţaj: horizontalno-vertikalni
Cev: nepokretna Osa: horizontalna Poloţaj: vertikalan (nagore)
H-L045 Cev: nepokretna Osa: nagnutna
a) Sučeoni spojevi
Cev: koja se okreće
Poloţaj: svi poloţaji (nagore)
Osa: horizontalna
PG
Cev: nepokretna Osa: horizontalna
Poloţaj: horizontalno-vertikalan
Poloţaj: vertikalan (nadole)
PF
Cev:nepokretna Osa: horizontalna
Poloţaj:vertikalan (nagore)
PB
Cev: nepokretna
Osa: vertikalna
Poloţaj: poloţen
b) Ugaoni spojevi
PD
Cev: nepokretna Osa: vertikalna
Poloţaj: nadglavni horizontalni
Slika 2.12. Položaji zavarivanja za cevi
uverenje za obostrano zavarivanje bez ţljebljenja vaţi i za jednostrano zavarivanje sa podloškom i obostrano zavarivanje sa ţljebljenjem; 41
uverenje za sučeone spojeve na cevima bez podloške vaţi i za zavarivanje ubodnih nastavaka, za isto područje uverenja, kako je dato u tabelama 2.11. do 2.14. Područje uverenja pri zavarivanju uboda zasnovano je na prečniku ubodne cevi; u slučajevima kada je u proizvodnji preteţno zastupljeno zavarivanje uboda ili sloţenih ubodnih nastavaka, preporučuje se posebna obuka zavarivača; u nekim slučajevima moţe se zahtevati ispitivanje stručne osposobljenosti zavarivača na spojevima ubodnih nastavaka. Grupe materijala U zavisnosti od grupe mat erijala
ispitnog uzorka u tabelama 2.12. i 2.13. dato je područje o stručnoj osposobljenosti zavarivača. Za svaki čelik koji nije obuhvaćen bilo kojom grupom vrše se posebna ispitivanja samo za taj čelik, a uverenje o stručnoj osposobljenosti vaţi samo za taj čelik. Obložene elektrode Svaka promena tipa obloge elektrode zahteva promenu u tehnici rada zavarivača. Ispitivanje stručne osposobljenosti zavarivača za jednu vrstu obloge vaţi i za elektrode sa drugim oblogama, tab. 2.14. Potrošni materijal Promena zaštitnog gasa i zaštitnog praška je dozvoljena . Mere
Područje uverenja u zavisnosti od debljine lima ili debljine zida cevi i/ili prečnika cevi dato je u tabelama 2.9. i 2.10.
Položaji zavarivanja Područje uverenja za svaki poloţaj zavarivanja dato je u tabeli 2.15. Poloţaji zavarivanja i odgovarajuće oznake na slikama 2.11. i 2.12. dati su prema ISO 6947. Područje uverenja za ispitivanje sučeonih spojeva (detalji tipa šava) Tabela 2.11
Područje uverenja Sučeoni spojevi limova Šav koji se ispituje
Sučeni spojevi limova
Sučeni spojevi cevi
Sa Jednostranoza podloškom mmb varivanje Bez ss nnb
podloške
Obostrano zavarivanje bs
Sa
ţljebljenjem ggg Bez
ţljebljenja nmg
Sa Jednostrano podloškom mmb zavarivanje Bez ss nnb
podloške
Sučeoni spojevi cevi
Jednostrano Obostrano Jednostrano zavarivanje zavarivanje ss zavarivanje bs ss Sa podloš- Bez podloške Sa ţljeblje - Bezţljeblje - Sa podloš- Bez podloške kom mb nb njem gg nja ng kom mb nb *
-
x
-
1)
-
x
*
x
x
1)
1)
x
-
*
-
1)
-
x
-
x
*
1)
-
x
-
x
-
*
-
x
x
x
x
x
*
1) Videti: Tipovi spojeva Objašnjenja oznaka: * - oznaka za zavareni spoj na kojem je proverena stručna osposobljenost; x - oznaka za vrste spojeva za koje vaţi stručna osposobljenost; - - oznaka za vrste spojeva za koje ne vaţi stručna osposobljenost.
42
Područje uverenja za osnovni materijal Tabela 2.12 Grupa materijala ispitnog uzorka
Područje uverenja W 01
W02
W03
W04
W11
W 01
-
-
-
-
W 02
x
-
-
-
W 03
x
x
-
-
W 04
x
x
-
'
W 11
x1)
x1)
x1)
x1)
1) Ako se koristi dodatni materijal iz grupe W 11. Objašnjenja oznaka: *- oznaka grupe materijala na kojoj je obavljeno ispitivanje stručne osposobljenosti.; x - oznaka grupe materijala za koje vaţi stručna osposobljenost; - - oznaka grupe materijala za koju ne vaţi
stručna osposobljenost. NAPOMENA - Ova tabela vaţi samo ako su osnovni i dodatni materijal u istoj grupi.
Pregled i ispitivanje Nadzor Zavarivanje i ispitivanje ispitnih uzoraka moraju biti obavljeni u prisust
vu ispitivača ili ispitnog tela. Ispitni uzorci moraju biti označeni identifikacionim brojem ispitivača i zavarivača, pre početka
zavarivanja.
Područje uverenja za spojeve od raznorodnih materijala Tabela 2.13 Grupa materijala ispitnog uzorka W 02
Područje uverenja W 02 zavareno sa W 01 1)
W 03
W 02 zavareno sa W 01 1) W 03 zavareno sa W 01 1) W 03 zavareno sa W 02 1)
W 04
W 02 zavareno sa W 01 1) W 04 zavareno sa W 01 1) W 04 zavareno sa W 02 1)
W11
W 11 zavareno sa W 01 1) W 11 zavareno sa W 02 1) W 11 zavareno sa W 03 1) W 11 zavareno sa W 04 1)
1) Za spojeve od raznorodnih metala dodatni materijal mora da odgovara grupi jednog od osnovnih materijala. 2) Ako se koristi dodatni materijal iz grupe W 11.
43
Područje uverenja za tipove elektroda Tabela 2.14
Područje uverenja
Vrsta elektrode za zavarivanje
A; RA
R; RB; RC; RR
B
C
S
ispitnog uzorka A; RA
*
-
-
-
-
R; RB; RC; RR
x
*
-
-
-
B
x
x
*
-
-
C
-
-
-
*
-
-
-
-
-
*
1)
S
1) S daje uverenje samo za specijalne ripove obloge elektrode.
* Označava tip elektrode na koju se odnosi ispitavanje. x Oznava one grupe elektroda za koje takoĎe vaţi ispitivanje. - Označava one grupe elektroda za koje ne vaţi ispitivanje.
Ispitivač ili ispitno telo mogu zaustaviti pr overu ukoliko uslovi zavarivanja nisu ispravni, ukoliko se oceni da zavarivač nije sposoban da postigne dobar rezultat ili u slučaju preteranih i/ili sistematskih popravki. Oblici i mere ispitnih uzoraka Oblik i mere ispitnih uzorakadati su na slikama 2.13. do 2.16. Uslovi zavarivanja
Uslovi ispitivanja stručne osposobljenosti zavarivača moraju odgovarati uslovima u proizvodnji i biti u skladu sa WPS ili pWPS, koja je uraĎena u skladu sa EN 288-2. Prilikom pripreme WPS ili pWPS moraju se obezbediti sledeći uslovi: ispitivanje se mora izvesti postupcima zavarivanja koji će se primenjivati u proizvodnji; dodatni materijal mora odgovarati svakom pojedinačnom postupku i poloţaju zavarivanja; krajevi limova i/ili cevi za ispitni uzorak moraju se pripremiti kao u proizvodnji; mere ispitnih uzoraka moraju odgovarati zahtevima prema tabelama i na slikama ovog standarda (videti tabele 2.9. i 2.10);
zavarivanje se mora izvesti u poloţajima i pod uglovima ubodnih nastavaka koji se normalno koriste u proizvodnji; zavaren i spoj se ocenjuje u saglasnosti sa utvrĎenim kriterijumom prihvatljivosti ispitnih uzoraka;
vreme zavarivanja ispitnog uzorka mora odgovarati radnom vremenu pod uobičajenim radnim uslovima u proizvodnji; ispitni uzorak mora da ima najmanje jedno zaustavlj anje i ponovno počinjanje u korenskom zavaru i na
završnom pokrivnom zavaru i to mora da bude identifikovano na duţini koja se ispitije; svako predgrevanje ili kontrolisani unos toplote koji se zahtevaju u WPS ili pWPS moraju se primeniti i kod zavarivanja ispitnog uzorka; svaka naknadna toplotna obrada i/ili starenje nakon zavarivanja koji se zahtevaju u WPS ili pWPS mogu biti izostavljeni ukoliko se ne zahteva ispitivanje savijanjem; identifikacija ispitnog uzorka;
zavarivaču se mora dozvoliti da ispravi manje nedostatke, osim u slučaju površinskog sloja, i to brušenjem, ţljebljenjem ili nekom drugom metodom koja se koristi u proizvodnji; za to je potrebno odobrenje ispitivača ili ispitnog tela. Metode ispitivanja
Svaki završeni spoj mora da bude pregledan vizuelno u stanju kako je zavaren u neobraĎenom stanju. Kada se to zahteva (videti tabelu 2.16), vizuelni pregled moţe biti dopunjen magnetoskopskim ispitivanjem (videti EN 1290), ispitivanjem penetrantima (videti EN 571-1) ili drugim metodama ispitivanja , i za slučaj sučeonog zavarivanja makrostrukturnim ispitivanjem (videti EN 1290). Ukoliko vizuelni pregled zadovolji, pristupa se radiografskoj kontroli, ispitivanju prelomom i/ili makrostrukturnom ispitivanju (videti tabelu 2.16). 44
Epruvete za makrostrukt urno ispitivanje moraju biti pripremljene i nagriţene sa jedne strane da bi se jasno
istakao šav. Kada se vrši radiografsko ispitivanje, sučeoni spojevi izvedeni postupcima MIG/MAG (131,135) ili gasnim plamenom (311) obavezno se ispituju i savijanjem. Pre mehaničkih ispitivanja, ukoliko su korišćene podloške, treba ih ukloniti. Ispitni uzorak moţe biti rezan
primenom toplotnog ili mehaničkog postupka, uz odbacivanje prvih i poslednjih 25 mm uzorka od krajeva limova (slike 2.17. i 2.18). Sučeoni spojevi na l imovima
Kada se koristi radiografija, ispitni uzorak mora biti ispitivan u stanju kako je zavaren, po celoj duţini, u uslovima predviĎenim za klasu B u standardu EN 1435. Kada se izvodi ispitivanje razaranjem prema EN 1320, cela duţina uzorka koja se proverava mora biti ispitana. U tom cilju ispitni uzorak se izrezuje u više epruveta (slika 2.17a). Duţina svake epruvete za ispitivanje razaranjem mora biti 50 mm. Ukoliko je potrebno, nadvišenje šava na ispitnom uzorku moţe da ukloni i dodatno stranice šava da se zareţe do dubine od 5 mm, kako bi se olakšalo kidanje u metalu šava (slika 2.17b). U slučaju jednostranog zavarivanja (ss) bez podloške (nb,ng), polovina ispitne duţine koja se proverava ispituje se sa lica a druga polovina sa korenske strane (slike 2.17c i 2.17d).
Kada se primenjuje ispitivanje poprečnim savijanjem epruvete sa lica u skladu sa EN 910. prečnik trna ili unutrašnjeg valjka mora da bude 4t, a ugao savijanja najmanje 120 0, ukoliko osnovni ili dodatni materijal ne zahteva druga ograničenja usled niske duktilnosti. Tokom ispitivanja na epruvetama ne smeju da se pojave pojedinačne greške > 3mm, nezavisno od pravca prostiranja. Vidljive greške na ivicama epruvete se ne uzimaju u obzir pri ocenjivanju debljine limova 12 mm ispitivanje popr ečnim savijanjem sa lica i sa korene strane moţe biti zamenjeno sa četiri epruvete za bočno savijanje. Ugaoni spojevi na limovima Za ispitivanje razaranjem u skladu sa EN 1320 ispitni uzorci mogu biti, po potrebi, izrezani u nekoliko epruveta. Svaka epruve ta mora biti, radi kidanja, postavljena u poloţaj prikazan na sl. 2.17.b i posle kidanja pregledana. Kada se izvosi makrostrukturno ispitivanje, ono mora da bude u skladu sa EN 1321.
Sučeoni spojevi na cevima Kada se koristi radiografija, ispitni uzorak se ispituje po celoj duţini šava u stanju kako je zavaren, u
uslovima predviĎenim za klasu B prema standardu EN 1435, izuzev kada je potrebno prozračivanje dvostrukog zida.
Kada se koristi ispitivanje razaranjem, ono se vrši po čitavoj duţini ispitnog uzorka; da bi se to ostvarilo, ispitni uzorak se izrezuje na najmanje četiri epruvete. Ispitivanje mora da bude u skadu as EN 1320. Ispitivanje sučeonih spojeva na cevima zahteva inimalnu duţinu šava od 150 mm. Ako je obim cevi manji od 150 mm potrebo je da se i zradi više ispitnih uzoraka. Ispitna duţina svake epruvete je 40 mm. Ukoliko je potrebno, najdvišenje šava epruveta se moţe ukloniti, a epruveta se moţe bočno zarezati do dubine od 5 mm, kako bi se olakšalo kidanje u šavu. U slučaju jednostranog zavarivanja (ss) bez podloške (nb, ng) polovina ispitivane duţine epruvete ispituje se sa strane lica a druga polovina sa strane korena.
Kada se koristi ispitivanje poprečnim savijanjem ispituju se dve epruvete preko korena i dve preko lica, u 0 skladu sa EN 910. Prečnik trna mora biti 4t, a ugao savijanja 120 , ukoliko osnovni ili dodatni materijal ne zahtevaju druga ograničenja, zbog niske duktilnosti. Za isecanje ispitnih uzoraka zavarenih u poloţajima PF, PG, H-L045 i J-L045 epruvete se uzimaju iz različitih poloţaja zavarivanja. Posle ispitivanja epruvete ne smeju da imaju greške veće od 3 mm, nezavisno od pravca prostiranja grešaka. Vidljive greške na ivicama epruvete ne uzimaju se u obzir pri ocenjivanju. Za debljine zida 12 mm ispitivanje poprečnim savijanjem moţe da se zameni sa četiri epruvete za bočno savijanje. 45
Ugaoni spojevi na cevima
Za ispitivanje razaranjem prema EN 1320 uzorak se iseca na četiri ili više epruveta. Kada se primenjuje makrostrukturno ispitivanje, uzimaju se najmanje četiri epruvete ravnomerno rasporeĎene po obimu cevi.
Slika 2.13. Mere ispitnih uzoraka za sučeone spojeve na limovima (Mere u milimetrima)
Slika 2.14. Mere ispitnih uzoraka za ugaone spojeve na limovima (Mere u milimetrima)
Slika 2.15. Mere ispitnih uzoraka za
sučeone spojeve na cevima (Mere u milimetrima)
46
Slika 2.16. Mere ispitnih uzoraka za ugaone spojeve na cevima (Mere u milimetrima)
a) Isecanje potrebnog broja epruveta
c) Ispitivanje prelomom
(savijanje lica šava)
b) priprema
d) Ispitivanje prelomom
(savijanje korena šava)
Slika 2.17. Priprema i ispitivanje prelomom epruveta iz sučeonih spojeva na limovima (Mere u milimetrima)
47
b) Ispitivanje prelomom (ako je potrebno, epruvetu zarezati)
a) Isecanje potrebnog broja epruveta
Slika 2.18. Priprema i ispitivanje prelomom epruveta iz ugaonih spojeva na limovima (Mere u milimetrima)
a) Isecanje potrebnog broja epruveta
b) Priprema
d) Ispitivanje prelomom
(savijanje korena šava)
Slika 2.19. Priprema i isp itivanje prelomom epruveta iz sučeonih spojeva na
a) Isecanje epruveta
cevima (Mere u milimetrima)
b) Ispitivanje prelomom
Slika 2.20. Priprema i ispitivanje prelomom epruveta iz ugaonih spojeva na cevima (Mere u milimetrima)
Kriterijumi prihvatljivosti ispitnih uzoraka
48
Ispitni uzorci se ocenjuju prema nivou prihvatljivosti za svaki tip greške. Klasifikacija ovih grešaka data je u standardu EN 26520. Uslovi prihvatanja za greške utvrĎene metodama ispitivanja prema ovom standardu moraju biti, ukoliko to nije drugačije utvrĎeno, u skladu sa EN 25817. Zavarivaču se daje uverenje ako su greške na ispitnom uzorku u okviru utvrĎenih granica nivoa B, prema EN 25817, osim za greške tipa: preveliko nadvišenje, prevelika ispupčenost, ugaoni šav koji ima veću visinu od nazivne vrednosti, preveliki provar, za koje se primenjuje nivo C.
Ukoliko greške na ispitnom uzorku prelaze maksimalno dozvoljene vrednosti, zavarivaču se ne izdaje uverenje.
Potrebno je uzeti u obzir i odgovarajuće kriterijume prihva tljivosti za ispitivanje bez razaranja. Za sva ispitivanja razaranjem ili bez razaranja moraju se primenti utvrĎeni postupci. Ponovno ispitivanje
U slučaju da bilo koji ispitni uzorak nije zadovoljio uslove utvrĎene standardom EN 287-1, zavarivač mora da uradi novi ispitni uzorak.
Ukoliko se utvrdi da razlog neuspeha treba pripisati nedovoljnoj veštini zavarivača, zavarivača treba smatrati nesposobnim da zadovolji uslove ovog standarda, bez dodatne obuke.
Ukoliko se utvrdi da su nezadovoljavavajući rezultati metalurške prirode ili posledica drugih spoljnih uzroka, a ne posledica nedovoljne veštine zavarivača zahteva se dodatno ispitivanje ili dodatne epruvete da bi se utvrdio kvalitet i osobine novog materjala i/ili novi uslovi ispitivanja.
Rok važnosti uverenja Početno uverenje Uverenje počinje da vaţi od dana kada su sva zahtevana ispitivanja uspešno izvedena. Ovaj datum moţe da se razlikuje od datuma izdavanja označenog na uverenju. Uverenje o stručnoj osposobljenosti zavarivača vaţi za period od dve godine, uz uslov da je uverenje potpisano u razmacima od šest meseci od strane poslodavca/koordinatora, uz ispunjenje sledećih uslova: zavarivač mora da obavlja ispravno, bez prekida, zavarivački posao za vreme vaţnosti postojećeg uverenja; dozvoljen je prekid ne veći od šest meseci; rad zavarivača mora biti u skladu sa tehničkim uslovima pod kojim su sprovedena ispitivanja radi izdavanja uverenja;
ne smeju postojati razlozi koji bi doveli u pitanje veštinu i znanje zavarivača. Ako bilo koji od ovih uslova nije ispunjen, uverenje se poništava.
Produženje uverenja Uverenje se moţe produţiti za period od naredne dve godine, u okviru postojećeg uverenja, ukoliko su ispunjeni sledeći uslovi prema : - šavovi koje zavarivač izvodi u praksi moraju biti zahtevanog kvaliteta; - izveštaj o ispitivanju, npr. dokumentacija o radiografskoj ili ultrazvučnoj kontroli, ili izveštaj o ispi tivanju prelomom ili primedbe kontrolora moraju biti priloţene uz uverenje o stručnoj osposobljenosti zavarivača. Uz uverenje prilaţe se dosije koji sadrţi izveštaje o polugodišnjim proverama, kao na primer izveštaje o radiografskoj ili ultrazvučnoj kontroli i o ispitivanju razarenjem. Izdavanje uverenja
Uverenjem se potvrĎuje da je zavarivač zadovoljio sve zahteve. Svi uslovi ispitivanja se nav ode u uverenju. Ukoliko zavarivač ne uspe da zadovolji neki od zahteva, uverenje mu se neće izdati. Uverenje se izdaje uz isključivu odgovornost ispitivača ili ispitnog tela i mora da sadrţi sve podatke zahtevane u Prilogu D. Za uverenje o ispitivanju stru čne osposobljenosti zavarivača preporučuje se upotreba obrasca pema Prilogu D.
Ukoliko se koristi bilo koji drugi oblik obrasca za uverenje, on mora da sadrţi podatke sadrţane u Prilogu A.
49
Uverenje o stručnoj osposobljenosti zavarivača mora biti izdato najmanje na jednom od zvaničnih jezika CEN (engleski, francuski, nemački). Praktičan ispit i ispit iz poznavanja struke (videti EN 287 -1 prilog D) označavaju se sa “prihvaćeno” ili “nije ispitano”. Svaka promena osnovnih promenljivih veličina za ispitivanje radi izdavanja uverenja, mimo dozvoljenih područja, zahteva novo ispitivanje i novo uverenje o stručnoj osposobljenosti zavarivača.
Označavanje Označavanje uverenja o stručnoj osposobljenosti zavarivača sastoji se iz sledećih elemenata, datih po sledećem redosledu (sistem je prilagoĎen za računarsku obradu): broj ovog standarda; osnovne promenljive: - postupci zavarivanja: videti ISO 4063; - poluproizvodi: lim (P), cev (T); - vrsta spoja: sučeoni šav (BW), ugaoni šav (FW); - grupa osnovnog materijala; - dodatni materijal; - mere ispitnog uzorka: debljina ( t ) i prečnik cevi ( D); Područje uverenja u zavisnosti od položaja zavarivanja Tabela 2.15
50
- poloţaji zavarivanja; - podaci o vrsti šava: videti SRPS EN 287-1i tabelu za skraćenice.
Označavanje, ako se koristi računarska obrada, ima sledeći format: “xx xxxxx”, “xxx”, “x”, “xx”, “xxx”, “xxxx”, “xxxxx”, “xx”, “xx” Primer: “EN 287-1”, “111”, “P”, “BW”, “W11”, “RB”, “t10”, “D200”, “H - L045”, “ss”, “nb” Metode merenja Tabela 2.16
Metoda ispitivanja
Sučeoni spoj lima Sučeoni spoj cevi
Vizuelna Radiografska
*
Ugaoni spoj
*
*
*
1)5)
1)5)
+
*
2)
+
*
1)
*3)4)
*
*
2)
Prelomom
*
1)
Makrostrukturno (bez polirinja)
+
+
*4)
Magnetoskopski/penetrantski
+
+
+
Savijanjem
1) Koristiti ili radiografsko ispitivanje ili ispitivanje prelomom, ali ne oba. 2) Kada se primenjuje radiografsko ispitivanje, ispitivanje savijanjem je obavezno za postupke 131, 135, 311. 3) Ispitivanje prelomom se dopunjuje magnetoskopskim i/ili penetrantskim ispitivanjem ukoliko to zahteva
ispitivač/ispitno telo. 4) Ispitivanje prelomom moţe se zameniti sa najmanje 4 makrostrukturna ispitivanja. 5) Za feritne čelike debljine 12 mm radiografsko ispitivanje moţe biti zamenjeno ispitivanjem ultrazvukom. - označava obavezni postupak. + - označava neobavezni postupak. PRIMER 1
Uverenje zavarivača EN 287-1 111 P BW W11 B t 09 PF ss nb Objašnjenje Postupak zavarivanja: ručno elektrolučno obloţenom elektrodom: 111 Lim:
P
Sučeoni šav: BW Grupa materijala: austenitni čelik Dodatni materijal: bazična obloga
W11 B Mere ispitnog uzorka: debljina 9 mm t 09
Poloţaj zavarivanja: sučeoni šav na limu, vertikalno nagore PF Podaci o tipu šava: jednostrano zavareno ss bez podloške nb PRIMER 2
Uverenje zavarivača EN 287-1 311 T BW W01 nm t 02 D20 PA ss nb Objašnjenje Postupak zavarivanja: gasnim plamenom kiseonik-acetilen: 311 Cev: T Sučeoni šav: BW Grupa materijala: niskougljenični legirani čelik W01 Dodatni materijal: bez dodatnog materijala nm Mere ispitnog uzorka: debljina 2 mm t 02 51
prečnik cevi: 20 mm D20 Poloţaj zavarivanja: sučeoni šav na cevi, cev koja se okreće, horizontalna osa, poloţen PA Podaci o tipu šava: jednostrano zavareno ss bez podloške nb Napomena: Za objašnjenje skraćenica korišćenih pri označavanju primera videti JUS EN 287-1.
2.5. Sledljivost(identifikacije materjala, procedura, certifikata)
Sledljivost, po definiciji u standardu SRP S ISO 8402 predstavlja mogućnost utvrĎivanja istorijata,
primene ili lokacije neke jedinice ili aktivnosti, pomoću utvrĎene identifikacije. Identifikacija i sledljivost proizvoda predstavlja jedan od elemenata serije standarda SRPS ISO 9000. Za proizvode koj i se izraĎuju zavarivanjem po SRPS ISO 9000 svrstava se u grupu specijalnih procesa
kod kojih nije moguće u potpunosti utvrditi kvalitet samo neposrednim merenjem niti ispitati u potpunosti radi verifikacije, identifikacije isledljivosti. Standardom SRPS ISO 3834 deo 2 i 3 identifikacija i sledljivost su bitni
elementi u zahtevima kvaliteta pri zavarivanju i mora da se odrţi kroz ceo proces proizvodnje. Sistem za obezbeĎenje identifikacije i sledljivosti pri zavarivačkim operacijama treba da sadrţi sledeće: 1. 2. 3. 4. 5.
Planove proizvodnje
Prateće kartice Podatke o poloţaju zavarenih spojeva u konstrukciji Obeleţavanje zavarenih spojeva , ţigova, nalepnica itd. Sledljivost (za potpuno mehanizovane i automatizovane ureĎaje za zavarivanje uključujući zavarivače i operatere) za specifične zavarene spojeve 6. Uveren je o osposobljenosti zavarivača i kvalifikacije tehnologije zavarivanja 7. Procedure ispitivanja bez razaranja i osoblje 8. Potrošni i dodatni materjali (npr. tip, lot, br.šarţe) 9. Osnovni materjali (npr. tip, lot) 10. Mesta popravke
Suština zahteva za identifikaciju i sledljivost je da proizvoĎač ima u organizaciono-tehničkom smislu definisan postupak i uspostavljen sistem koji omogućava lako dokumentovanje kvaliteta zavarene konstrukcije. Zahtevi elemenata sedljivosti, standardi koje treba primeniti, zapisi o kvalitetu, kao i posebni zahtevi kupca
moraju se definisati ugovorom. Realizacija zahteva za identifikaciju i sledljivost značajno povećava troškove proizvodnje pa se mora vrlo paţljivo utvrditi po strukturi i obimu. Na osnovu postojećih standarda , tehničkih propisa, pravilnika i drugih verifikovanih dokumenata moguće je formirati potrebnu prateću dokumentaciju i zapise o kvalitetu kojima će se dokumentovati i identifikovati proces zavarivanja i sledljivost.
Identifikacija zavarenog spoja i zavarivača na predmetu moţe biti: ţig, broj, nalepnica, oznaka i sl., a postavlja se kraj zavarenog spoja i istovremeno beleţi u pratećoj tehničkoj dokumentaciji (šeme, skice, specifikacije spojeva, specifikacije tehnologija, radna uputstva,zapisi procesa izrade, izveštaji o i spitivanju). Identifikacija moţe biti utisnuta metalom (trajno) ili nanešena bojom (privremeno do momenta zaštite zavarene konstrukcije antikorozionim premazom). Identifikacija zavarivača je odvo jena od identifikacije zavarenog spoja kao i identifikacija osnovnog materjala.
52
PRILOG D (informativan)
UVERENJE O STRUČNOJ OSPOSOBLJENOSTI ZAVARIVAČA Ispitivač ili ispitna organizacija
Oznaka ................................
Prilog br.
Specifikacija tehnologije zavarivanja proizvoĎača: Prilog br. (ako postoji):
Ime i prezime zavarivača: Identifikacija: Vrsta identifikacije:
Fotografija (ako se zahteva)
Datum i mesto roĎenja: Poslodavac: Oznaka standarda:
Poznavanje struke: prihvatljivo/nije ispitano (nepotrebno precrtati)
Područje uverenja
Podaci o ispitivanju Postupak zavarivanja Lim ili cev Tip spoja Grupa osnovnih materijala Dodatni materijal/oznaka
Zaštitni gas Pomoćni materijali Debljina ispitnog uzorka (mm)
Spoljašnji prečnik cevi (mm) Poloţaj zavarivanja Ţljebljenje/podloška Vrsta ispitivanja
Izvršeno prihvaćeno
i
Ne zahteva se
Vizuelno Radiografsko
Za dodatne podatke videti posebni list i/ili specifikaciju tehnologije zavarivanja br.:
Magnetnim česticama
Ime, datum i potpis:
Penetrantima Makrostrukturno Prelomom Savijanjem Dodatna ispitivanja *)
Ispitivač ili ispitna organizacija:
*)
Datum izdavanja: Mesto
Priloţiti poseban list
Produţenje uverenja od strane ispitivača ili ispitnog
Produţenje uverenja od strane poslodavca/koordinat ora za
tela za naredne 2 godine (prema t. 10.2)
narednih 6 meseci (prema t. 10.2)
Datum
Datum
Potpis
Zvanje ili funkcija
Potpis
Zvanje ili funkcija
53
3. MERENJE, KONTROLA I ZAPIS TOKOM ZAVARIVANJA
3.1. Čemu merenje i šta je merenje? Savremeni visoki zahtevi u pogledu kvaliteta zavarenih spojeva uslovljavaju detaljno poznavanje zavisnosti izmeĎu uticajnih parametara i rezultata zavarivanja. Ovi uticajni parametri zavarivanja moraju se
meriti da bi se ocenio zavar bez obzira na koji način i kojim je aparatom zavarivano.. Merenja imaju za cilj: -
da daju podatke za odreĎivanje optimalnih uslova zavarivanja; da izaberu reproduktivne podatke; da obezbede sertifikaciju i prihvatanje preko kvalifikacije;. da osiguraju kvalitet;
da razmenjuju zavarivačke podatke izmeĎu zavarivača, odeljenja, itd;
da ispune zahteve kupaca; da pruţe podatke za uputstva za zavarivanje. Uputstva za zavarivanje su neophodna da bi se napravili detaljni planovi zavarivanja i obezbedio nadzor radi osiguranja kvaliteta. Uputstva za zavariva nje su dokumenti koji odreĎuju uticajne veličine radi ostvarenja ponovljivosti procesa. Oni takoĎe daju osnovne parametre zavarivanja: napon zavarivanja, struju, vrstu struje i
brzinu dodavanja ţice. Merenje je uporeĎivanje sa ciljem da se utvrdi brojčana vrednost izmerene veličine. Procesi, koji su od značaja pri merenju se mogu podeliti na: - merenje, tj. odreĎivanje izmerene veličine korišćenjem kalibrisanog ureĎaja za merenje; - ispitivanje, tj.ocena funkcionalnosti postrojenja; - kalibracija, koja podrazumeva odstupanja dobijenih rezultata od očekivane (precizne) vrednosti merne
veličine na mernom instrumentu.
3.2. UreĎaji za merenje Multimetar je osnovni električni merni ureĎaj. Moţe biti analogni ili digitalni, prenosni ili stabilan. Meri napon, ali se moţe upotrebiti i za merenje struje, frekvencije i električnog otpora. Na analognom ureĎaju (sl. 3.1) se očitava kazaljkom sa skale, a digitalni daje brojčanu vrednost merene veličine, pa je tačnost veća. MeĎutim, prednost analognog ureĎaja je da se mogu koristiti različita merna područja.
Slika 3.1. Analogni voltmetar
Osciloskop je električni ureĎaj za prikazivanje oscilacija na ekranu katodne cevi.
Linijski pisač (sl .3.2) je konstruisan tako da omogućava praćenje vremenske promene karak teristične veličine pri zavarivanju ili radu neke mašine zahvaljujući konstantnoj brzini kretanja papira i zapisivanju analognog signala normalno na pravac kretanja papira. Merenje napona
Kako je promena naizmeničnog napona sinusna, njena je karakteristika periodična sa periodom T i frekvencijom f. Ako je maksim alna veličina napona Um, efektivna vrednost napona U ef je data poznatom relacijom Uef = 0,707 Um, sl. 3.3.
54
Za merenje jednosmerne struje dovoljan je jednostavan ureĎaj. Merne veličine u jednom pulsu su prikazane na sl. 3.4.
Odlučujući uticaj pri izboru mernog ureĎaja je priroda veličine koju treba meriti (naizmenična ili jednosmerna struja), a vaţno je i obratiti paţnju na opseg frekvencije. Prednost imaju robusni ureĎaji.
Slika 3.2. Linijski pisač: izgled (levo) i princip rad (desno)
Slika 3.3. Merne veličine naizmenične struje
Slika 3.4. Merne veličine jednosmerne struje
Merenja pri zavarivanju (merenje struje, brzine dodavanja ţice i temperature predgrevanja) Kada se meri zavarivački luk treba imati u vidu da precizno merenje nije moguće zbog pada napona izmeĎu poloţaja luka i merne tačke (sl. 3.5). Pri merenju izmeĎu kontaktne cevi i radnog predmeta (MIG//MAG zavarivanje) pad napona na slobodnom kraju ţice iznosi do 1,5 V. Često se daje kao napon luka pogrešan podatak merenja na klještima, jer nisu uzeti u obzir otpori veze izmeĎu izvora struje i dodavača ţice, kontaktne cevi i creva, kao i slobodnog kraja ţice i dovoda struje na radni predmet, kao što se vidi na dispoziciji merenja struje pri zavarivanju (sl. 3.5).
55
Slika 3.5. Dispozicija merenja struje pri zavarivanju
Vaţna je veličina brzine dodavanja ţice, koju je jednostavno meriti s obzirom da je pogon ujednačen i pomeranje ţice ravnomerno. Na savremenim mašinama se brzina dodavanja ţice pokazuje kontinualno na displeju. Merenje temperature predgrevanja i međuslojne temperature
U mnogim zavarenim spojevima zahtevani kvalitet se moţe ostvariti samo uz predgrevanje. Kako je operacija predgrevanja vrlo delikatna, razvijeni su različiti ureĎaji za predgrevanje. Najčešće se koristi predgrevanje gasom (sl. 3.6), električnim otporom (sl. 3.7) i indukcionim grejačima (sl. 3.8). Za zagrevanje se koriste gasovi (propan, prirodni gas) ili mešavine (propan sa vazduhom, acetilen ili propan sa kiseonikom). Različiti tipovi gorionika se mogu primeniti (običan – Bunsenov, prstenasti za cevi (sl. 3.6) ili posebno oblikovani, za nosače i stubove. Prednost im je jednostavna konstrukcija i mala potrošnja eneregije, a nedostaci neravnomerna raspodela temperature po preseku i teško podešavanje. Normalni elektrootporni grejači se mogu konstrukcijski prilagoditi za predgrevanje (sl. 3.7). Prednosti su u jednostavnoj konstrukciji i mogućnosti podešavanja, a nedostatak neravnomerna raspodela temperature po preseku.
Indukciono zagrevanje se ostvaruje pomoću namotaja (sl. 3.8). Oni mogu da budu savitljivi ili kruti. Prednost je ravnomerna rasppodela temperature po preseku i mogućnost podešavanja, ali je cena ovih ureĎaja visoka u odnosu na druga dva navedena rešenja.
Slika 3.6. UreĎaj za predgrevanje plamenom gasa
56
Slika 3.7. Predgrevanje elektrootpornim grejačima
Slika 3.8. Indukcioni grejači za predgrevanje Standard SRP S ISO 13916 propisuje merenje temperature predgrevanja, meĎuslojne temperature i odrţavanje temperature predrevanja u toku zavarivanja radnih predmeta (obradaka) čija debljina ne prelazi 50 mm. Definisana je temperatura predgrevanja, T V, kao temperatura obradka u zoni zavarivanja neposredno pre bilo koje operacije zavarivanja, pri čemu se moţe utvrditi minimalna i/ili maksimalna temperatura. MeĎuprolazna tempeatura, TZ, je temperatura obradka u zoni zavarivanja neposredno pre drugog prolaza ili narednog prolaz. Odrţavana temperatura predgrevanja, TH, je temperatura u zoni uticaja temperature zavarenog spoja izvan odreĎene zone zavarivanja u toku procesa zavarivanja. Temperatura predgrevanja, T V, izmerena samo jednom, od 155 C (TV 155) pomoću kontaktnog
termometra (CT) označava se na sledeći način: Temperatura ISO.......- TV 155 – CT MeĎuslojna (meĎuprolazna) temperatura, izmerena više puta, od 130C, 153C i 160C (TZ 130/160) pomoću termopara (TE) označava se na sledeći način: Temperatura ISO.......- TZ 130/160 – TE Merenje temperature mora se izvesti na površini obradka na strani zavarivanja, na rastojanju A = 4xt
ali ne većem od 30 mm od uzduţne ivice ţljeba (sl. 3.9). Za debljine veće od 50 mm moraju se utvr diti posebni zahtevi. U nekim slučajevima je korisno izmeriti meĎuslojnu temperaturu direktno na šavu. Temperatura predgrevanja i meĎuslojna temperatura moraju se meriti u području zavarenog spoja pre prolaza luka tako da na rezultat merenja ne utiče toplota zavarivanja. Kada je materijal čelik, uobičajeno rastojanje izmeĎu tačaka merenja i luka mora biti 50 mm do 200 mm (sl. 3.10).
57
Slika 3.9. Rastojanje izmeĎu tačaka merenja i zavarenog spoja za radni predmet čija debljina t ne prelazi 50 mm
Slika 3.10. Tačke merenja temperature predgrevanja, meĎuslojne temperature i održavane temperature predgrevanja na radnim predmetima čija debljina t ne prelazi 50 mm, u odnosu na položaj luka
Kada je odrţavana temperatura predgrevanja zadata ona se mora meriti posle prolaza luka, a pre sledećeg prolaza ili u slučaju prekida rada na takav način da se odredi najviša i/ili najniţa temperatura. Merenje tempereature mora se izvesti neki m od sledećih postupaka, kako je dato u uputstvu za zavarivanje: - materijalima osetljivim na temperaturu (krede ili boje) (TS); - kontaktnim termometrom (CT) (sl. 3.11); - termoparom (TE); - optičkim ili električnim ureĎajem za bezkontakno merenje (TB). Mogu se koristiti i drugi postupci.
Princip merenja temperature predgrevanja bojama je oksidacija površine čelika na temperaturama 200 do 360C. Boje se mogu koristiti i za merenje temperature termičke obrade od 550 do 1300C. Razlikuju se boje za različite legure. Primena boja je jednostavna, ali je za tumačenje rezultata potrebno iskustvo, površina mora biti vidljiva, a ne postoje automatski zapisi.
Temperaturne krede se proizvode od materijala koji na odreĎenoj temperaturi menja boju ili agregatno stanje. Nanošenjem niza oznaka kredom na radnom predmetu i na osnovu promene boje (tip I) ili topljenja (tip II) utvrĎuje se dostignuta temperatura. Prednost boja su niska cena i dovoljno tačno merenje, a nedostatak je ograničeno temperaturno područje primene, nema zapisa i površina mora biti dostupna. Kontaktni termometar po pravilu ima temperaturni senzor (NiCrNi, elektrootponi senzor). koji čine termopar sa materijalom radnog predmeta, tako da temperatura moţe neposredno da se očitava (sl. 4.6.11). Prednost je jednostavno rukovanje i mogućnost zapisa, a nedostatak netačnost zbog nedefinisanog spoja pri kontaku i površina mora da bude dostupna.
58
