Merenje i kontrola -
Razlika između merenja i kontrole Merenje je skup aktivnosti koje imaju za cilj da odrede vrednost jedne veličine. Rezultat
merenja se zasniva na numeričkim vrednostima, kao na primer 5mm.
Kontrola je skup aktivnosti koje imaju za cilj uporedjivanje vrednosti jedne veličine sa nekim propisanim granicama. Rezultati kontrole se izražava atributima – unutar granice ili ispod gornje granice. Između merenja i kontrole postoji i razlika u primeni. Merenje se cesce primenjuje za proveri proveri veličine jednog predmeta i pri tome se dobija manji broj dobijenih dobijenih vrednosti, vrednosti, dok se kod kontrole primenjuje izmerena veličina na većem broju predmeta kada se dobija veći broj izmerenih vrednosti. -
Merenje i kontrola geomet. proizvoda
Ona je određena uglavnom pomoću sledećih veličina 1. 2. 3. 4. 5. -
Mere Mere pred predm meta eta Oblik lik pred predm meta eta Položa Položajj mesta, mesta, prav pravca ca i površ površine ine pred predmet metaa Pravilnost Pravilnost obrtanja obrtanja površin površinaa oko izvesnih izvesnih osa osa predmeta predmeta Povr Površi šins nska ka hrap hrapav avos ostt
Merni sistem
Merni sistem ima sledeći skup elemenata 1. 2. 3. 4. 5.
Mern Mernii pre predm dmet et Mp Mp Merni Merni aparat aparat za za merenje merenje geome geometrij trijski skih h veličin veličinaa Mi Pomo Pomoćn ćnii ure uređa đajj Pu Pu Mern Mernaa maš mašin inaa Mm Mm Uprav Upravlja ljački čki podsi podsiste stem m mernog mernog sistem sistemaa U
Pomoćni uređaj pri merenju je tehničko sredstvo koje služi za merenje kao na primer održavanje, regulator kontaktnog pritiska, zatim da pomogne u procesu merenja, kao na primer primer nosač nosač ili promenu promenu osetljivih osetljivih procesa, nrp. Elektronski pojačivač. Ukratko, pomoćni uređaj olakšava proces merenja. Merna mašina je tehnič tehničko ko sredst sredstvo vo sa sopstv sopstveni enim m pogon pogonom om koje koje olakšava, ubrzava i pojednostavljuje proces merenja. Ona takođe sadrži sopstvene merne instrumente.
Osnovni elementi svakog aparata 1. 2. 3. 4. 5.
Prijemni element koji može biti neposredan ili preko sonde Prenosnik – mehanički, optički, pneumatski ili električni Transduktorski element Pokazivač koji može biti skala ili indeks Pomoćni element može biti regulator, naslon, zaštita…
Prijemni element – osetljivi deo aparata, nalazi se pod direktnim dejstvom merene ili kontrolisane veličine.
Prenosnik – obuhvata elemente koji prenose informacije od prijemnog elementa do transduktorskog elementa ili pokaznog uređaja.
Transduktorski uređaj – služi za transformaciju primljene merene tj. Kontrolisane veličine u drugu veličinu ili drugu vrednost iste veličine ali se ne može koristiti odvojeno.
Pokazni element – on je u obliku skale ili indeksa. Skale – mogu biti linearne ili nelinearne. Indeks – otvoreni ili pokretni deo pokaznog uređaja čiji položaj u odnosu na znakove omogućuje rezultate merenja tj. Kontrole. Ima oblik kazaljke, igle, površine, tečnosti, mrlje, šiljka, olovke.
-
Merna i kontrolna oprema
Merna ili kontrolna oprema obuhvata skup svih mernih ili kontrolnih instalacija određenih za izvršavanje merenja ili kontrole veličine jedne ili više vrsta. Oprema ima najviši rang u hijerarhiji tehničkih sredstava. Instalacije obuhvataju
uređaje.
instrumente, transduktorske pomoćne instrumente i pomoćne
Instrumenti su tehnička sredstva određena za izvršavanje merenja tj kontrole. Sastoje se od merila i aparata. Merila mogu biti samostalna i nesamostalna, a obuhvataju induktore, brojila, dozatore, integratore, sabirače, predodređivače i registratore.
Pomoćni instrumenti – služe za merenje tj kontrolu veličina koje su uticajne ili veličine koje karakterišu
Merila su instrumenti u obliku materijalizovanih mera koji stalno reprodukuju u toku upotrebe jednu ili više poznatih vrednosti date veličine.
Aparati su merni tj kontrolni isntrumenti, služe za transformaciju merene tj kontrolisane veličine u jedno pokazivanje ili ekvivalentnu informaciju. Razlika je da merila ne poseduju indeks i da ona uglavnom ne sadrže nikakav pokretni element u merenja. Mogu biti samostalna i nesamostalna.
Indikatori – aparati koji daju vrednost merene veličine jednim pokazivanjem bez registrovanja.
Integratori – Aparati koji određuju vrednost veličine pomoću integracije. Brojila – Aparati koji daju progresivne vrednosti merene veličine koje su akumulisane u određenom vremenu.
Sabirači – Aparati koji određuju vrednost veličine čineći zbir izmerenih parcijalnih vrednosti. Predodređivači – Aparati opremljeni uređajem koji se automatski zaustavlja kada rezultat unapred dostigne određenu vrednost unapred utvrđenu, bez obzira da li je uređaj induktor ili nije.
Dozatori – Aparati koji automatski i periodično isporučuju prethodno određene veličine. Registratori – Aparati koji ispisuju na podlozi za regostrovanje podataka o merenju tj. kontroli koje su izvrešene za jednu ili više veličina.
-
Metode merenja
Metode merenja se mogu razvrstati na grupe i to sa obzirom na način dobijanja vrednosti rezultata kontrolisane vrednosti.
Prema dobijanju rezultata – direktne, kombinovane i indirektne metode -
Direktne dobijmo neposredno vrednosti merene veličine bez dodatnih proračuna. Indirektne koriste drugu veličinu koje su sa veličinom koje treba meriti vezane
matematičkom metodom. - Kombinovane daju vrednost merene veličine prema rezultatima direktnog ili kombinovanog merenja tj. kontrole raznih kombinacija vrednosti i posle rešavanja sistema pojedinih jednačina. Podela n-merenja prema komparativne metode.
zavisnosti merenja odnosno kontrole delimo osnovne i
Osnovna metoda merenja zasnovana je na def. merene veličine, a komparativna metoda na poređenju vrednosti merne veličine tj. kontrole sa poznatom vrednošću iste veličine ili sa poznatom vrednošću neke druge veličine koja mora da bude u funkciji veličine.
-
Postupci pri merenju
-
Kontrola mernih instrumenata (etalomovanje) Podešavanje Baždarenje Graviranje
Kontrola mernih isntrumenata – etalomovanje predstavlja skup radnji 1) Ispitivanje mernih isntrumenata u vezi sa odobravanjem etalomovanjem instrumenata.
Metrološki nadzor – ispitivanje instrumenata je skup radova u smislu kontrolisanja mernih instrumenata tj. da li instrument odgovara propisima ili preporukama nekog standarda, ili tehničkih specifikacija.
Overavanje – vrši organizacionalna služba za legalnu metrologiju koji imaju za cilj da konstatuju i potvrde da merilo u potpunosti zadovoljava propise i obuhvataju ispitivanje i žigosanje.
Metrološki nadzor – skup radova sa mernim isntrumentima i to pri puštanju u upotrebu u toku opravke ili u korišćenju da bi se obezbedila njihova potreba.
Žigosanje – Skup radnji koje imaju za cilj da se na mernim instrumentima postave znaci e. koji potvrđuju da li odgovaraju propisima o odgovaranju.
Etalomovanje – Skup radnji koje imaju za cilj određivanje veličina grešaka mernih instrumenata i određivanje drugih metroloških karakteristika.
Baždarenje – utvrđivanje položaja znakova na mernom instrumentu u funkciji vrednosti koje odgovaraju mernoj veličini.
Graviranje – Postupak izrade skale mernog instrumenta polazeći od već određenih znakova. -
Podela mernih instrumenata prema nameni
U pogledu
namene merni tj. kontrolni instrumenti mogu biti obični i etaloni.
Obični su određeni za uobičajena merenja tj. kontrolu ali ne i za kontrolu i overavanje drugih instrumenata. Etaloni su instrumenti koji su određeni da definišu ili materijalizuju, zatim sačuvaju ili reprodukuju mernu jedinicu jedne veličine da bi mogla da bude preneta poređenjem na druge insturmente. Dele se na grupne i individualne.
Individualni su instrimenti koji mogu da vrše ulogu etalona, a grupni etalon predstavlja grupu instrumenata istog tipa i istih odgovarajućih metroloških karakteristika i na taj način zajednički vrše ulogu etalona.
Individualni se dele na primarne, sekundarne i rezervne.
Primarni etalon je etalon koji ima najbolje metrološke karakteristike u određenom području. Sekundardni etalon ima vrednost koja je utvrđena direktnim ili indirektnim poređenjem sa jednim primarnim etalonom kao i sa utvrđenim vrednostima. Rezervni je određen za kontrolu nepromenljivosti primarnog etalona i za zamenu etalona ako je oštećen.
Sekundarni etaloni se dele na radne i referentne Referentni je etalon pomoću kojeg se porede referentni etaloni nižeg reda sa referenetnim etalonom i koristi se za overu ličnih i insturmenata manjh prečnika.
- Greške pri merenju Delimo ih prema funkciji, karakteru i uzroku. Prema funkcijama se dele na -
apsolutne relativne srednje kvadratne prividne i relativno prividne
Apsolutna greška predstavlja razliku između izmerenih vrednosti i prave vrednosti merene veličine koje uvek ostaju nepoznate. Relativna greška predstavlja odnos između apsolutne greške i prave vrednosti merene veličine. Srednja kvadrtatna greška (standardna devijacija) Prividne greške razlike merene veličine i aritmetičke sredine Prema karakteru se dele na sistemske, slučajne i grube greške. Sistemske greške nastaju usled nesavršenosti mernog isntrumenta i procesa merenja kao i mernog sistema. Sistemske greške mogu biti stalne i promenljive. Promenljive su kada je i uzrok promenljiv (habanje neke opreme, temperatura usled merenja). One se ne mogu smanjiti ponavljanjem merenja, odnosno kontrole već samo izmenom izvesnog elementa sistema, a one se mogu odrediti ili proceniti. Praktično je poželjno da ih smanjimo na minimalne vrednosti.
Slučajne greške nastaju pri ponavljanju procesa merenja i u naizmeničnim uslovima. One se mogu statički proceniti i mogu se smanjiti pažljivim ponavljanjem merenja, ali se ne mogu potpuno ukloniti.
Grube greške nastaju zbog nepravilnog ili nemarnog očitavanja izmerenih vrednosti, zbog primene nelegalnih mernih sistema, usled velikih spoljašnjih poremećaja.
-
Prema uzrocima greške merenja se mogu podeliti na 1. Greške elemenata mernog sistema 2. Greške procesa merenja 1. Ovde spadaju metodska, geometrijska greška nastala pri izradi pojedinih emenata sistema, greška postavljanja predmeta u procesu merenja, greška baziranja elemenata pre merenja odnosno kontrole, greška regulisanja sistema, greška stezanja elemenata pre merenja odnosno kontrole. 2. Ovde spadaju greške elstičnih deformacija elemenata sistema, greške zazora, trenja i mrtvog hoda mernog instrumenta, greške habanja elemenata, greške usled promene temperature, promene klime, greške usled plastičnih deformacija… Najčešće greške koje se javljaju je metodska greška, geometrijska greška mernog instrumenta, greška baziranja mernog predmeta, greška elastičnih deformacija mernog predmeta, lična greška, greška toplotnih deformacija…
