KONSOLIDOVANI BILANS Koncern (složeni interes) je spoj više preduzeća u jedan sistem, tj. celinu. Koncern čine matično preduzeće i zavisna preduzeća. Svako preduzeće posebno po sebno sastavlja svoj godišnji zaključak, a zbirni godišnji zaključak je skup svi pojedinačni bilansa. !o predstavlja konsolidovani bilans. Konsolidovanje je sjedinjavanje u celinu, sto znači zna či da se konsolidovani bilans stanja i bilans uspea dobijaju se na osnovu zbirni bilansa stanja i bilansa uspea preduzeća. Konsolidovani zaključak sadrži" •
konsolidovani bilans stanja,
•
konsolidovani bilans uspea, i
•
aneks.
# konsolidovanom bilansu stanja dolazi do konsolidovanja kapitala, konsolidovanja potraživanja i obaveza izme$u povezani preduzeća, i konsolidovanja me$urezultata u zaliama i osnovnim sredstvima pribavljeni od drugi zavisni preduzeća. # konsolidovanju bilansa uspea konsoliduju se priodi i rasodi. %neks dopunjuje i objašnjava konsolidovani bilans stanja i konsolidovani bilans uspea. !u spadaju in&ormacije o nazivu i sedištu preduzeća koja ulaze u koncern, kao i metode konsolidovanja. 'ored konsolidovanog godišnjeg zaključka postoji obaveza sastavljanja poslovnog izveštaja koncerna, iako poslovni izveštaj ne pripada godišnjem zaključku.
2. POJAM KONSOLIDOVANOG BILANSA Konsolidacija je reč latinskog porekla, i u prevodu p revodu znači utvr$ivati, učvršćivati, sjediniti u celinu. Konsolidovani bilans je de&inisan kao bilans celine sistema, koji je izveden iz pojedinačni bilansa, ili je proizvod zaključivanja knjigovodstva sistema, tj. koncerna. Koncern predstavlja spoj više preduzeća, i ima ekonomski i pravni osnov. to se tiče ekonomskog karaktera cilj je da se privredna aktivnost povezani preduzeća vrši po jedinstvenom planu. 'reduzeća su podre$ena jedinstvenoj upravi, me$usobno su ravnopravna i imaju ograničenu ekonomsku samostalnost. 'odre$eno preduzeće je bilo koje preduzeće na koje matično, tj. nadre$eno preduzeće vrši dominantan uticaj. 'ojedinačni bilansi takvi ekonomski zavisni preduzeća nisu pravi pokazatelji pokaza telji &inansijskog stanja i uspešnosti, pa se zato ti bilansi dopunjuju in&ormacijama o &inansijskom stanju uspeu celine kojoj preduzeća pripadaju. !o je poznato kao konsolidovani bilans. 'ravni aspekt koncerna se odnosi na pravnu regulativu i propise kojima se koncern obavezuje da sastavlja konsolidovani bilans. 'rvi konsolidovani bilans je sastavljen *++. godine. -e$utim to je zakonski propisano tek u drugoj trećini dvadesetog veka. to znači da je praksa sastavljanja konsolidovanog bilansa nije bila inicirana zakonskom prinudom. vropska ekonomska zajednica (/) je *0+1. godine donela don ela odredbe kojima se de&iniše sadržina, cilj i ostali delovi
konsolidovanog bilansa. Kod nas se taj zakon usvaja tek *00. godine. 'rema tim odredbama konsolidovani godišnji bilans (zaključak) obuvata" konsolidovani bilans stanja, konsolidovani bilans uspea, i aneks.
2.1. Uslovljenost , ciljevi i pincipi !onsoli"ov#nj# 'ostupak konsolidovanja je uslovljen dvema činjenicama" pojavom grupe, tj. koncerna i potrebama bilansni adresata. Koncern kao skup više preduzeća je uslov za postojanje konsolidovanja. /bog toga ima naziv bilans koncerna. %dresati su poslovodni organi, izvršni odbor, radnički savet, aakcionari, sindikati, radnici, država, opština2 potrebe bilansni adresata za podacima konsolidovanog bilansa mogu biti razne, kao što su" kreditni ugled, stanje imovine, upore$ivanje bilansa, potrebe in&ormacija radi planiranja, kontrola planiranja, upore$ivanje sa drugim preduzećima, obezbe$enje radni mesta,likvudnost, obezbe$enje penzija i slično. 3ilj konsolidovanog bilansa je da pruži in&ormaciju o &inansijskom i prinosnom položaju grupe (koncerna), a te in&ormacije su bitne i za vlasnika i za poverioce.3ilj konsolidovani bilansa je dakle da iskažu odnose i e&ekte preduzeća uz uslov da se eliminišu me$usobni odnosi izme$u organizacioni delova preduzeća. Konkretni primeri ciljeva predstavljaju upravo potrebe adresata, koje su već navedene. 'ri sastvljanju konsolidovanog bilansa poštuju se zakonski propisi i principi konsolidovanja" •
princip ekonomskog jedinsta,
•
princip potpunosti,
•
princip stalnosti, i
•
princip ekonomičnosti.
'rincip ekonomskog jedinstva pretstavlja zatev da konsolidovanjem moraju biti obuvaćena sva zavisna preduzeća. 4n podrazumeva zanemarivanje pravne samostalnosti pojedini preduzeća i tretiranje matičnog preduzeća kao pravne i ekonomske celine. # konsolidovanom bilansu se prikazuje imovinska i &inansijska situacija preduzeća obuvaćeni konsolidovanjem, kao da je u pitanju jedno preduzeće. 'rincip potpunosti zateva da u konsolidovanje budu uključena sva zavisna, zajednička, pridružena ili asocirana preduzeća. 'rincip stalnosti ( kontinuiteta ) zateva da se pri izradi konsolidovanog bilansa primenjuju isti principi bilansiranja i procenjivanja u dužem periodu, i na taj način obezbedi uporedivost uzastopno sastavljeni konsolidovani bilansa. 'rincip ekonomičnosti zateva da se uporede troškovi konsolidovanja sa koristima koje donose in&ormacije sadržane u konsolidovanom bilansu. %ko su koristi veće od troškova , pristupa se konsolidovanju i obratno. 'redmet konsolidovanja su bilans stanja, bilans uspea, aneks i računovodstveni izvještaj.
$. P%&'POS'AVK& KONSOLIDOVANJA
Sastavljanje konsolidovanog bilansa pretpostavlja &ormalno i materijalno jedinstvo pojedinačni bilansa koji ulaze u jedinstveni bilans. zrada konsolidovanog bilansa ima sledeće pretpostavke" •
jedinstven obračunski period,
•
jedinstvene bilansne šeme i kontni plan,
•
jedinstveno vrednovanje (procenjivanje), i
•
jedinstvena računska jedinica.
$.1. Je"instven o(#)*ns!i peio" 4va pretpostavka se odnosi na to da sva zavisna preduzeća, zajedno sa matičnim preduzećom moraju vršiti bilansiranje na isti dan. %ko ova pretpostavka nije zadovoljena dolazi do neusaglašavanja kod upore$ivanja bilansa kao i do smanjenja iskazne moći konsolidovanog bilansa. #običajeno je da se pravnim propisima o konsolidovanju uzima isti dan bilansiranja, a to obično bude dan bilansiranja matičnog preduzeća. 5azlozi zbog koji preduzeća imaju različit bilansni rok mogu biti neekonomski, kao na primer datum osnivanja, a mogu biti i ekonomski, kao što je sezonsko poslovanje. -oguće rešenje ovi neslaganja je nametanje obaveze zavisnom preduzeću, da pored godišnji zaključaka sastavlja i me$ubilans na dan bilansa matičnog preduzeća. 4vo je karakteristično kod ekonomski razloga odstupanja dana bilansiranja. Kod neekonomski razloga se bezuslovno vrši uskla$ivanje sa bilansnim rokom matičnog preduzeća. # našoj privredi se ne može dogoditi da se ne poklapaju bilansni rokovi u takvim sistemima, jer je zakonski odre$en početak i kraj poslovne godine.
$.2. Je"instvene (il#nsne +ee i !ontni pl#n 6a bi se pomoću pojedinačni bilansa zavisni preduzeća mogao sastaviti zbirni bilans potrebno je da budu ispunjene pretpostavke za &ormalno i materijalno upore$ivanje pojedinačni bilansa. -ere čijim sprovo$enjem treba postići materijalnu i &ormalnu uporedivost su jedinstvene bilansne šeme. # vezi sa sprovo$enjem &ormalne i materijalne jednakosti javljaju se odre$ene poteškoće jer" •
•
•
zakonski propisi propisuju različite bilansne pozicije za različite šeme, se isti predmeti mogu pojaviti u pojedinačnim bilansima članica koncerna na različitim bilansnim pozicijama kao gotovi proizvodi, osnovni material ili poluproizvodi, za preduzeća različiti pravni &ormi i sedištaa koriste se različita pravila raščlanjavanja.
Kako će &ormalna uporedivost pojedinačni bilansa biti osigurana korišćenjem jedinstveni bilansni šema, ostale organizacione mere, pre svega kontni okvir i jedinstveni nalozi za knjiženje predstavljaju samo dopunske ili bolje rečeno uslovne mere čije sprovo$enje treba da omogući, olakša korišćenje jedinstveni bilansni šema od strane članice složenog interesa.
$.$. Je"instveno pocenjiv#nje 7edinstveno procenjivanje je najvažnija pretpostavka obezbe$enja materijalnog jedinstva pojedinačni bilansa. 4va pretpostavka je veoma važna kod potrebe da se pruži uvid u stvarni imovinski, &inansijski i prinosni položaj koncerna. 'rimena jedinstveni pravila procenjivanja i bilansiranja od strane svi preduzeća koja pripadaju složenom interesu nailazi u praksi na teškoće iz dva razloga" složeni interes je skup preduzeća različiti pravni &ormi, i svako preduzeće ima interese da donosi odluke o procenjivanju, otpisivanju, aktiviranju, pasiviranju i utvr$ivanju cene koštanja.
$.-. Je"instven# o(#)*ns!# je"inic# 7edinstvena novčana jedinica je osnovna pretpostavka za sažimanje isti pozicija koje se uključuju u konsolidovani bilans. S obzirom da se u konsolidovanje moraju uključiti sva preduzeća koja pripadaju grupi, bez obzira gde im je sedište (u zemlji ili inostranstvu) dolazi do potrebe ujednačavanja obračunski jedinica. 4bračunska jedinica mora biti iskazana u jedinstvenoj valuti. zborom kursni vrednosti za datu novčanu jedinicu može se bitno uticati kako na bilans stanja, tako i na bilans uspea.
KONSOLIDOVANJ& BILANSA S'ANJA Konsolidovani bilans stanja obuvata sve pozicije i iznose koji su rezultat me$usobni veza preduzeća članova koncerna po osnovu ulaganja kapitala, kreditni odnosa, i me$usobni isporuka proizvoda i usluga.
Konsoli"ov#nje !#pit#l# #laganje kapitala od strane jednog u drugo preduzeće, kupovinom akcija, ili udela koje utiče na stvaranje trajni osnova za utacaj na poslovanje tog preduzeća se naziva učešće. Sticanje učešća se odražava na pojedinačne bilanse kako matičnog, tako i zavisni preduzeća. Kada jedno preduzeće stekne učešće, to se knjiži na strani aktive. Kod preduzeća u koje se vrši ulaganje dolazi do povećanja pasive. # zbirnom bilansu složenog interesa dolazi do pojave i na strani aktive, i na strani pasive, zbog toga što u konsolidovani bilans ulaze svi pojedinačni bilansi. 'ojava dvostrukog računanja onemogućava uvid u pravu visinu kapitala koji stoji na raspolaganju. /adatak konsolidovanja kapitala je da ova dvostruka računanja otkloni. liminisanje dejstva interni učešća na visinu kapitala iskazanog u bilansu složenog interesa vrši se me$usobnim saldiranjem učešća sa učešću srazmernim delom sopstvenog kapitala preduzeća na koje se dato učešće odnosi. /a ovo eliminisanje, inače poznato kao konsolidovanje kapitala, razvijeno je više postupaka. 'ostupci konsolidovanja kapitala kojima treba da budu otklonjena pomenuta dvostruka računanja me$usobno se razlikuju po tome " •
Koje bilansne pozicije obuvata pojam učešća,
•
Koje bilansne pozicije obuvata pojam kapitala koji podleže konsolidovanju,
•
Koje metode konsolidovanja se primanjuju.
Deinis#nje poj# i vst# *)e+/#" #deo u kapitalu jednog preduzeća se može smatrati učešćem ako ispuni dva uslova" mora biti veći od propisanog minimum, i njegovo sticanje mora biti motivisano željom da se na preduzeće vrši aktivan uticaj. 'ored učešća predmet konsolidovanja sui artije od vrednosti, udeli u povezanim preduzećima i ostali imovinski predmeti. 8rste učešća su" jednostrano ili dvostrano, i jednostepeno ili višestepeno. Kada jedno preduzeće učestvuje u kapitalu drugog preduzeća bez posredovanja trećeg to predstavlja jednostepeno učešće. -e$utim, ukoliko postoji posredovanje, tj. ukoliko neko preduzeće utiče na treće preduzeće preko drugog onda se to naziva višestepeno učešće. 7ednostrano je kada jedno preduzeće učestvuje u kapitalu drugog, a drugo ne učestvuje u kapitalu prvog. 4bostrano je kada postoji me$usobno učešće, tj. postoji učešće i u jednom i u drugom preduzeću. Kapital koji podleže konsolidovanju" 9ilansne pozicije koje čine kapital, a podležu konsolidovanju su" osnovni kapital, rezerve kapitala, rezerve dobiti, preneti dobitak:preneti gubitak, godišnji dobitak:godišnji gubitak. !o je ukupni sopstveni kapital preduzeća koji postoji u momentu kad se učešće stiče. -etode konsolidovanja kapitala" -etode konsolidovanja kapitala treba da obezbede da u konsolidovanom bilansu bude tačno prikazana visina kapitala koji je angažovan u složenom interesu. # računovodstvenoj teoriji i praksi razvijeno je više metoda za konsolidovanje kapitala. -etode se mogu svrstati u tri grupe" •
-etode potpunog konsolidovanja,
•
-etode kvotnog konsolidovanja i
•
;uit< metod.
Meto"# potp*no0 !onsoli"ov#nj# je grupa koju čini" =emačka metoda, %nglosaksonska metoda, metoda udruživanja interesa i metoda sticanja (metoda knjigovodstvene vrednosti i metoda ponovnog procenjivanja). Meto"# !votno0 !onsoli"ov#nj# nailazi na odbijanje jer se ne poklapa sa načelom jasnosti. &*it eto"# se koristi za uključivanje asocirani preduzeća u zaključak koncerna. %socirano preduzeće je preduzeće koje se ne nalazi pod rukovodstvom matičnog preduzeća, ali na koje neko preduzeće koncerna vrši uticaj sa minimum >?@ učešća.
Konsoli"ov#nje o(#ve3# i pot#4iv#nj# 'oslovni i &inansijski odnosi članica koncerna, kao i odnosi izme$u preduzeća članica konerna i preduzeća izvan koncerna rezultiraju obavezama i potraživanjima. 4baveze i potraživanja mogu biti interna i eksterna. nterna potraživanja i obaveze podrazumevaju me$usobne isporuke roba i usluga, me$usobna kreditiranja, i me$usobni kapital unutar koncerna. ksterna potraživanja i obaveze podrazumevaju potraživanja i obaveze koje preduzeća koncerna imaju prema trećim preduzećima. !o se iskazuje u pojedinačnim bilansima preduzeća. -e$utim, pošto kod zbirnog bilansa dolazi do dvostruke pojave, a kad su interna potraživanja i obaveze u pitanju ne dolazi ni do kakvi rezultata, neopodno je prebijanje bez ostatka. Kod konsolidovanja potraživanja i obaveza (dužničkoApoverilački osnosi) zakonski je odre$eno
da postoji obaveza konslidovanja interni dužnički odnosa, me$utim nije regulisano pitanje konsolidovanja dužnički odnosa sa trećim preduzećima. 6akle to konsolidovanje ima dobrovoljni karakter.
Konsoli"ov#nje inteni5 e3*lt#t# 6e7*e3*lt#t#8 skazani dobici ili gubici koji rezultiraju iz transakcija izme$u preduzeća koncerna predstavljaju me$urezultate u pojedinačnim bilansima preduzeća koncerna. 4ni se u stručnoj literaturi nezivaju Bme$udobiciC ili Bnerealizovani dbiciC ako su pozitivni, i Bme$ugubiciC ili Bnerealizovani gubiciC ako se radi o negativnim rezultatima. nsistiranje na isključivanju me$urezultata je motivisano ciljevima politike raspodele u koncernu. #koliko bi došlo do takve raspodele to bi se negativno odrazilo na smanjenje neto imovine, veći rizik akcionara izvan koncerna, i na likvidnost. -e$utim dolazi do poteškoća pri računskoA teničkim radnjama isključivanja me$urezultata. /ato je poželjno njiovo iskazivanje u pojedinačnim bilansima na računima Bispravka vrednostiC.
KONSOLIDOVANJ& BILANSA USP&9A Dodišnji zaključak koncerna čini i bilans uspea, odnosno račun dobitka i gubitka. zme$u preduzeća uključeni u koncern javljaju se poslovne transakcije koje utiču na njiov uspe. # bilansu koncrna se te transakcije istovremeo pojavljuju kao priodi i rasodi, iskrivljujući sliku uspea koncerna. /bog toga, prilikom sastavljanja računa dobitka i gubitka koncerna, iz pojedinačni bilansa uspea neopodno je da se eliminišu priodi i rasodi iz njiovi interni odnosa, tj. interni isporuka roba i usluga, interni kapital odnosa, i interni kreditni odnosa.
Is!lj*)iv#nje pi5o"# i #s5o"# n#st#li5 po osnov* inteni5 ispo*!# o(# i *sl*0# nterne isporuke roba i usluga imaju za posledicu nastanak prioda, rasoda i rezultata koji se iskazuju u pojedinačnim bilansima. Sa aspekta koncerna ne dolazi do pojave ni prioda ni rasoda već samo interni kretanja. =a koji način će biti eliminisani priodi i rasodi od isporuka roba i usluga zavisi od toga da li isporučeni predmeti predstvljaju sirovine, material ili osnovna sredstva, i toga da li su proizvedena od strane isporučioca, ili su nabavljeni od strane isporučioca na eksternom tržištu. #koliko su predmet isporuke sirovine, material, poluproizvodi, proizvodi koji su proizvedeni od strane internog isporučioca tada način isključivanja zavisi od toga gde se isporučeni proizvodi nalaze na dan bilansa, na primer" kod primaoca neprera$eni, kod primaoca prera$eni, prodati od strane primaoca2
Is!lj*)iv#nje pi5o"# i #s5o"# n#st#li5 po osnov* !e"itni5 o"nos# 'ored isključivanja prioda i rasoda koji su rezultat interni isporuka proizvoda iz zbirnog bilansa koncerna moraju se eliminisati i priodi i rasodi nastali na osnovu interni dužničkoA poverilački odnosa. Kada su sva interna potraživanja jednaka internim obavezama u zbirnom bilansu stanja, onda je u zbirnom bilansu uspea jednak zbir svi prioda i rasoda po osnovu dužničkoApoverilački odnosa. =jiovo isključivanje se vrši prostim saldiranjem.
Is!lj*)iv#nje pi5o"# i #s5o"# n#st#li5 po osnov* inteni5 ispo*!# !#pit#l o"nos# # pojedinačnim bilansima uspea, u okviru prioda javljaju se i priodi koji potiču od učešća. # zbirnom bilansu koncerna priodi od učešća se javljaju dva puta, u bilansima preduzeća koja učešća poseduju kao priod od učešća, a u bilansima na koja se učešća odnose kao deo iskazane dobiti. Kada se utvr$ivanje i raspodela rezultata vrše u istom periodu tada se dvostruko računanje otklanja tako što se priodi od učešća saldiraju sa pozicijom godišnje dobiti. -e$utim, ako se rezultat utvr$uje i iskazuje u jednom period, a raspodela vrši u narednom period tada se priodi od učešća javljaju u oba perioda uzastopno. 4tklanjanje dejstva ovi prioda na rezultat obračunskog perioda u kome je izvršena raspodela postiže se njiovim prenošenjem iz zbirnog bilansa uspea u zbirni bilans stanja na poziciju Bprenos rezultataC. =a ovaj način u bilansu uspea složenog interesa ostaje rezultat koji je dloženi interes ostvario u datom obračunskom period, a u bilansu stanja pored ostvarene dobiti tekućeg obračunskog perioda nalazi se i preneta dobit iz pretodnog obračunskog perioda, koje zajedno daju dobit za raspodelu.
AN&KS I POSLOVNI I:V&;'AJ KON<&%NA Konsolidovani zaključak pored konsolidovanog bilansa stanja i konsolidovanog bilansa uspea sadrži i aneks. %neks služi da objasni i dopuni druga dva dela zaključka. %neks pruža in&ormacije koje ne sadrži ni bilans stanja ni bilans uspea. # aneksu se nalaze podaci o strukturi koncerna. !u spada podela preduzeća na zavisna, zajednička i pridružena. 'ored toga u aneksu se navode naziv i sedište preduzeća, kao i visina učešća u njegovom kapitalu za svako preduzeće. !i podaci se navode i za zavisna preduzeća, koja nisu uključena u konsolidovanje, i uz to razlozi neuključivanja. # aneks se pored ovoga navode i sledeći podaci" broj radnika, promena kruga konsolidovanja,struktura prioda, primanja članova uprave2 /adatak objašnjavanja se odnosi na isticanje korišćeni metoda bilansiranja i procenjivanja. 'oslovni izveštaj složenog interesa ne čini sastavni deo konsolidovanog godišnjeg zaključka, ali dopunjava, i postoji obaveza njegovog sastavljanja. -inimalna sadržina koju obuvata sastavljanje poslovnog izveštaja odnosi se na prikazivanje " •
5azvoja poslova, i stanja koncerna u celini,
•
6oga$aja od naročitog značaja, koji su nastali posle završetka poslovne godine koncerna,
•
8erovatnog razvoja koncerna,
•
'odručja istraživanja i verovatnog razvoja koncerna.
Svi ovi zdaci poslovnog izveštaja ukazuju na to da njegov sadržaj ne odstupa bitno od sadržine poslovnog izveštaja pojedinačnog preduzeća. 'odaci navedeni u poslovnom izveštaju se u aneksu obrazlažu. =avode se primenjene metode bilansiranja, procenjivanja i konsolidovanja.
:AKLJU=AK
'ostupak konsolidovanja je uslovljen dvema bitnim činjenicama" postojanje koncerna (složenog interesa) kao ekonomske celine i potreba bilansni adresata. Svako preduzeće u koncernu sastavlja pojedinačne bilanse. /birni bilans obuvata sve pojedinačne bilanse. 're sastavljanja konsolidovanog bilansa postoji iskrivljena slika o stvarnom stanju i uspeu koncerna. !o se dešava zbog toga što se neke pozicije pojavljuju više puta (kada je reč o intrnim poslovanjima). /adatak konsolidovanja je da se ta dvostruka računanja i ostali problemi koji se javljaju kada se udruže pojedinačni bilansi otklone. -etod konsolidovanja zavisi od predmeta konsolidovanja, a predmet konsolidovanja može biti kapital, obaveze i potraživanja, me$urezultati, priodi i rasodi. Konsolidovani godišnji zaključak koncerna je instrument koji predstavlja osnovu za kontrolu planirani veličina, planiranje poslovanja, pore$enje sa drugim preduzećima, in&ormacionu osnovu za uticanje na javnost, ocenjivanje likvidnosti, kreditne sposobnosti i sveukupnog poslovanja koncerna. E!5%!#5%" •
•
•
•
dr E. 5omić, Teorija bilansa, konomski &akultet, Subotica, *000. dr 5. 5adovanović, dr K. korić 7ovanović, Koncepcije bilansa, konomski &akultet, 9eograd, *00F. dr 7. 5anković, Konsolidovani zaključak , konomski &akultet, 9eograd, *00G. dr 7. 5odić, dr D. 8ukelić, dr -. %ndrić, Teorija, politika i analiza bilansa, 9eograd, >??F.
•
dr 7. 5anković, Teorija bilansa, konomski &akultet, 9eograd *00>.
•
HHH. Hikipedia.com
•
HHH.scribd.com
