Klizna Lezista i Spojnice

3B=I9EJ=G9G H *E6;H>9I7H ,6L=BF?= :6?H@G9G H *E6;H>9I *E6;H>9I7H 7H

$"!#"% :

MAŠINSKI MAŠINS KI ELEME ELEMENTI NTI

&E ,=E?C $@6;C>9I=ć! 8C79BG &E 5CE=76 ĐCEđ9I=ć! 8C79BG 1

Maši Ma šins nski ki ele eleme ment ntii

______

Predavanja

"" B "" B989@>6 989@>6 Klilizna K lizna ležišta, Ø Spojnice Ø

2


*@=JB6 @9N=LG6

______

*+(5-# +’M(K2# .FBC .F BCIB IB== DC> C>AC ACI= I= Klizna ležiš ležišta ta su mašinski sklopovi koji se najčešće ugrađuju u oslonce vratila i osovina. Osnovna l ežišta ta je, kao i kotrljajnih leža ležaja, ja, uloga kliznih ležiš prenošenje opterećenja sa pokretnih na nepokretne nepokr etne delove mašina i obezbeđenje uslova za relativno kretanje obrtnih delova. delova .

3


*@=JB6 @9N=LG6

______

Kod kliznih ležišta međusobna pokretljivost delova u dodiru i prenošenje optere ćenja ostvaruje se posredstvom klizanja, kada pokretna površina (rukavac) kliza po nepokretnoj površini (posteljica) ležišta. Suvo mehaničko trenje se posredstvom fluida (sredstva za podmazivanje) transformiše u viskozno trenje fluida. Time se postiže razdvajanje metalnih delova (rukavca i posteljice), odnosno sprečava njihov neposredni dodir, smanjuje razaranje razar anje metalnih površina i dr. dr. 4


*@=JB6 @9N=LG6

______

Prednosti kliznih ležišta: primenjuju se tamo gde nije mogu će ugraditi kotrljajne ležaje, jer mogu biti jednodelna, dvodelna i višedelna; § primenjuju se za prečnike vratila do 15 mm i preko 300 mm jer se kotrljajni ležaji retko izrađuju za te prečnike, § pogodna su i za najveće brzine, § imaju relativno dug vek zahvaljujući podmazivanju, § amortizuju udare i udarna optere ćenja, prigušenja nja buke i vibracija, § imaju mogućnost priguše § jednostavne su konstrukcije i manjih dimenzija. §

5


*@=JB6 @9N=LG6

______

Nedostacii kliznih ležišta su: Nedostac § veliki gubici energije zbog trenja, § habanje dodirnih

površina. povr šina.

6

Maši Ma šins nski ki ele eleme ment ntii ______

*@=JB6 @9N=LG6

/C89@6 ?@=JB=< @9N=LG6

Prema pravcu dejstva sile klizna ležišta se dele na: § radijalna klizna ležišta

kod kojih sila dejstvuje

upravno na osu rukavca, ležišta a , sila ima pravac ose § aksijalna klizna ležišt rukavca (pravac ose ležišta); adijalno jalno - aksi aksijaln jalna a klizna ležiš ležišta ta § radi istovremeno istovr emeno prenose radijalne i aksijalne sile. Prema načinu ostvarivanja pritiska u ulju na: čk a, §Hidrostati č

k čka. a. § hidrodinami č 7


*@=JB6 @9N=LG6

______

Prema načinu uležištenja dele se na: § fiksirana

(prenose aksijalne i radijalne sile), radijalne sile i § slobodna (prenose samo radijalne dozvoljavaju mala pomeranja u aksijalnom pravcu). Prema stanju dodirnih površina dele se na ležišta sa: tre enje jem m, § suvim tr nim § polute č nim

(mešovitim) trenjem, nim trenjem. § teč nim 8


*@=JB6 @9N=LG6

______

.FBCIB= 89@CI= @9N=LG6 Osnovni i najvažniji deo kliznog ležišta je klizni par .

1 – ruk rukav avac ac vratil vratila, a, 2 – leži ležišna šna pos postelj teljic ica. a.

Radijalna ležišta 9


*@=JB6 @9N=LG6

______

1 – vr vrat atil ilo o, 2 – pok pokrretn etnii prst prsten, en, 3 – nepo nepokr kretni etni pr prste sten. n.

Aksijalna ležišta

10


*@=JB6 @9N=LG6

______

/E=A9E= ?@=JB=< @9N=LG6

11


*@=JB6 @9N=LG6

______

1G6B>6 H ?@=JBCA ? @=JBCA FDC>H Klizni spoj je dodir dve relativno pokretne površine mašinskih delova između kojih dejstvuju otpori klizanju. Pri kretanju kretanju tela po podlozi , između dodirnih površina povr šina se javlja sila trenja F m = m F . Smanjenje trenja postiže se podmazivanjem dodirnih površina. Fm

"A"

v

k

12


*@=JB6 @9N=LG6

______

Trenje u kliznim ležištima Dodirne površine, relativno pokr pok retnih delova, podmazane. mogu biti nepodmazane i podmazane. ho

suvo trenje (m ³ 0,3)

poluteč no no trenje (m < 0,3)

R z1 R z 2

teč no no trenje (m = 0,005 ... 0,001)

Vrednost koeficijenta trenja dodirnih površina zavisi od kar arak aktter eris isttik ika a ma matter erij ijal ala a i hrapavosti dodir dod irnih nih pov površi ršina na.. 13


*@=JB6 @9N=LG6

______

Tečno trenje Tečno tr trenje- potpu potpuno no podmazi podmazivanje vanje,, postiže se kada je dodirna površina tela 1 malo zakošena na krajevima (pod uglom a) - ka kada da posto postoji ji pro procep. cep. F 1

a

IV

III

II

I

2 p

0 -p

Raspodela pritiska u ulju 14


*@=JB6 @9N=LG6

______

Sloj ulja između dodirnih površina je u suštini noseći element. element. Uljni film između dodirnih površina može da se ostvari na hidrodinamičkom i hidrostatičkom principu.. principu Kod hidrodinamički podmazanih ležišta noseći uljni film se formira samo pri relativnom kretanju jedne klizne površine površine u odnosu na drugu. Kod hidrostatičkog plivanja (podmazivanja) ( podmazivanja) klizne površine su uvek razdvojene slojem ulja nezavisno od toga da li se kreću ili miruju. 15


*@=JB6 @9N=LG6

______

Zavisnost koeficijenta trenja od broja obrtaja n: m

a

ngr b

c

mešovito tečno trenje

n

16


*@=JB6 @9N=LG6

______

4EFG9 A6J=I6 Osnovna uloga maziva je maziva je sma smanje njenje nje tr trenj enja a dodirnih dodir nih povr površina šina i smanjenje smanjenje njihovog njihovog trošenja. trošenja. Kao mazivo kliznih ležišta koriste se: § Tečna maziva (ulja), § Masti, § Čvrsta maziva, § Mešavina čvrstih maziva sa uljima i mastima, § Voda, § Vazduh, azot, ugljendioksid i dr. 17


*@=JB6 @9N=LG6

______

,6G9E=>6@= J6 =JE68H ?@=JB=< @9N=LG6 Ispravnost rada (režim) kliznog ležišta zavisi od materijala posteljic po steljice e i rukavca i sredstva za podmazivanje. Materijal rukavc rukavca a se definiše pri prora čunu vratila. Obično je to čelik visokog kvaliteta površinske obrade i dovoljno velike tvrdoće. Preporuka je da je materijal rukavca 3 ... 5 puta veće tvrdoće od materijala posteljice. Materijal kućišta nije bitan za funkciju kliznog ležišta.

18


*@=JB6 @9N=LG6

______

Materijal posteljice treba da poseduje osobine koje omogućavaju prenošenje opterećenja (zadovoljavajuća čvrstoća i izdržljivost i dobra antifrikciona svojstva). Za izradu posteljica, posteljica, najčešće, se koriste sivi , bronza , sinterovani materijali , plasti č čne e liv n mase… Potrebna antifrikciona svojstva se postižu nanošenjem, na klizne površine posteljice, tankog sloja neke legure (zalivak). 19


*@=JB6 @9N=LG6

______

Bronzane čaure Kućište ležaja 20


1DC>B=79

______

1/.)-(%’ spajaju u dva saosna ili približn približno o saosna saosna Spojnice spajaj obrtna elementa u cilju prenošenja obrtnog momenta i obrtnog kretanja. Spojnice se najčešće koriste za spajanje dva vratila ili delova jednog istog vratila. Ose vratila mogu i da se s e seku pod nekim uglom. Najčešće se spajaju: vratilo pogonske mašine sa vratilom radne mašine, transmisiona vratila i dr.

21


1DC>B=79

______

Spojnice, pored svoje osnovne namene, imaju ulogu:: ulogu § prilagođavanje

različitih odstupanja osa vr vratila; atila; priguš gušenj enje e tor torzio zionih nih osc oscila ilacij cija a i udar udara a pri pri § pri pokretanju i u toku rada, § automatsko uspostavljanje ili prekidanje prenosa obrtnog momenta, § osiguranje spojenih delova od preoptere ćenja ili neželjenog smera obrtanja i dr. 22


1DC>B=79

______

Spojnice se postavljaju neposredno iza ležišta. Po pravilu se sastoje od dva oboda čvrsto vezana za obrtne delove koji se spajaju. Spojnica, ustvari, ima ulogu i da usklađuje karrak ka aktter eris isttik ike e po pogo gons nsk ke i rad adne ne ma maši šine ne. Spojni Spoj nice ce pr proi oizv zvod ode e spe specij cijali alizov zovane ane fa fabri brik ke koje uz svoje proizvode daju i odgovarajuće kataloge sa osnovn osn ovnim im pod podaci acima. ma. Konstruktor, praktično, bira iz kataloga spojnicu prema veličini prečnika vratila, veličini snage koja se prenosi i dr. 23


1DC>B=79

______

Pri proračunu spojnica merodavna je maksimalna vrednost obrtnog momenta koji spojnica prenosi. Pri zadatoj snazi P, W i ugaonoj brzini w, sec-1, moment u Nm je :

Tmax = KA T ; T = P /

;

=2

n

KA – fakto aktorr radnih radnih uslov uslova, a, n – br broj oj obrtaja obrtaja obrtnih obrtnih delova koji koji se spajaju. 24


1DC>B=79

______

Osnovna podela spojnica izvršena je prema načinu ostvarivanja funkcije na: § nerazdvojive

spojnice, § razdvojive spojnice.

Nerazdvojive spojnice obezbeđuju, u toku rada, prenošenje obrtnog momenta bez prekida i mogućnosti razdvajanja vratila. Razdvojive spojnice omogućavaju uključivanje i Razdvojive isključivanje nek nekog og sistema u toku rada. 25


1DC>B=79

______

-9E6J8IC>=I9 FDC>B=79 Osnovna podela ner nerazdvojivih azdvojivih spojnica je izvršena prema načinu prenošenja obrtnog momenta i mogućnosti pomeranja spojenih delova na: § krute, (dil atacione),, § prilagodljive (dilatacione) § elastične, § zglobne. 26


1DC>B=79

______

Krute spojnice Krute spojnice obrazuju čvrstu nepokretnu vezu. Spojeni delovi se ponašaju kao jedinstvena celina. Krutim spojnicama se, najčešće, vezuju transmisiona vratila, ređe vratila pogonske i radne mašine. Krute spojnice se primenjuju i kao redukcione (spojnice koje vezuju vratila različitog prečnika). Vrste krutih spojnica: ahurras asta ta spo spojni jnica ca (spojnica sa naglavkom), § čahu § krute spojnice sa obodima i dr. 27


1DC>B=79

______

Spojnica sa naglavkom (čahu ahurrast asta a spo spojni jnica) ca)::

s

d u

d

L

du

a)

b) 28


1DC>B=79

______

Krute spojnice sa obodima:

d

0

D

29


1DC>B=79

______

Prilagodljive spojnice Prilagodljive spojnice spajaju: § vratila i kompenziraju aksijalna, radijalna i mala ugaona odstupanja spojenih vratila; § duga vratila sa izraženim termičkim dilatacijam dilat acijama a pa se zbog toga zovu zovu "dilatac "dilatacione" ione".. U ovu grupu spojnica spadaju: § kandžasta, § krstasta , ... 30


1DC>B=79

______

Kandž Ka ndžas asta ta spo spojni jnica ca Sastoji se od dve glavčine koje na čeonoj strani imaju po tri kandže simetrično postavljene postavljene..

31


1DC>B=79

______

Krst Kr stas asta ta spo spojni jnica: ca: Sastoji se od dva oboda sa radijalnim žleb žl ebov ovim ima a na čeonim stranama.

32


1DC>B=79

______

Elastične spojnice Elastične spojnice imaju sposobnost prigušivanja udara, vibracija i promena obrtnog momenta, smanjenja smanj enja torzionih torzionih oscil oscilacija acija i dr. dr. To se postiže, elastičnim elementima od gume, kože, plastičnih masa i dr., ugrađenih u obode spojnica.

33


1DC>B=79

______

Elastična spojnica sa gumenim prstenovima: b z

d

b) 0

D

c)

34


1DC>B=79

______

Spojnica sa elastičnim vencem (pe (peri rifle fleks ks spoj spojnic nica): a):

1

s

0

D D

1

u

d D

35


1DC>B=79

______

Elastična kandž kandžas asta ta spo spojni jnica ca (e (eup upe ex sp spoj ojni nica) ca) h

b

a

d

d

36


1DC>B=79

______

Zglobne spojnice Zglobne spojnice se koriste za spajanje vratila čije se ose seku i kada se ugaoni položaj u toku rada menja. Primenjuju se uglavnom dve vrste ovih spojnica: § zglobna

spojnica sa zupcima (zupčasta zglobna

spojnica) § Kardanova spojnica. 37


1DC>B=79

______

Zglobna spojnica sa zupcima Na svakom vratilu nalazi se glavčina sa nizom zubaca. Obrtni moment se prenosi sa vratila na vratilo preko omotača posredstvom zubaca.

w K D

38


1DC>B=79

______

Kardanova spojnica

Kardanova spojnica se sastoji od dve glavčine koje se završavaju viljuškama. Viljuške se nalaze, jedna u odnosu na drugu, pod uglom od 90°i vezane su za rukavce na kardanovom krstu. 1 3 2 I

j1, w1

II

p / 2

a

j 2, w 2 39


1DC>B=79

______

40


1DC>B=79

______

06J8IC>=I9 FDC>B=79 Razdvojive spojnice omogućavaju uspostavljanje Razdvojive i prekidanje veze spojenih delova kako u stanju mirovanja, tako i u toku rada. Prema Pre ma kon konstr struk ukcion cionom om obl obliku iku razlikuju se: § kandžaste ,

aste , § zupč aste § frikcione ,

spojnice . § specijalne spojnice. 41


1DC>B=79

______

Frikcione spojnice

Frikcione spojnice omogućavaju postepeno Frikcione uključivanje i isključivanje ivanje,, odnosno spajanje i razdvajanje vratila. Prenose obrtni moment posredstvom sile trenja (otpora (otpor a klizanju), kliza nju), nastale na dodirnim povr površinama šinama oboda spojnice. Uključivanje i isključivanje se obavlja u toku rada i pod opterećenjem. 42


1DC>B=79

______

Osnovni uslov , za postizanje sigurnosti u radu, je da granični moment trenja [Tm] na dodirnim površinama spojnice bude veći ili jednak maksimalnom radnom momentu Tmax koji spojnica prenosi: [T m] ³ Tmax = KA T č nim čnim im nim i cilindri č n Mogu biti sa: ravnim ,koni č dodirnim povr površinama. šinama. Specijalan slučaj su tzv. frikcione spojnice sa lamelama. 43


1DC>B=79

______

Frikciona spojnica sa ravnim dodirnim površinama F a = F n

44


1DC>B=79

______

Frikciona spojnica sa koničnim dodirnim povr površinama šinama a F n

F n

45

Klizna Lezista i Spojnice

Recommend Documents