_____G.P.Malahov - Zdravlje muskarca.pdf

GENADIJ PETROVIČ MALAHOV

ZDRAVLJE MUŠKARCA � LEČENJE I PROFILAKSA �

(PREVOD S RUSKOG)

BEOGRAD

2004.

GENADIJ PETROVIČ MALAHOV

ZDRAVLJE MUŠKARCA � LEČENJE I PROFILAKSA �

(PREVOD S RUSKOG)

BEOGRAD

2004.

SADRŽAJ UVOD

9

NAČIN ŽIVOTA I ZDRAVLJE

10

U KOM STEPENU ZDRAVLJE ZAVISI OD ČOVEKA

10

ŠTA JE ZDRAVLJE, A ŠTA BOLEST? Paramet Par ametri ri koji koji određuju određ uju zdravog čoveka Paramet Par ametri ri koji koji određuju odre đuju boles nog čoveka Kakvo treba treb a da bude bu de samoozdravljenje

12 13 14 15

NAVIKE KOJE NARUŠAVAJU ZDRAVLJE Zavisnost od alkohol a Pušenje Narkomanija Proždrljivost

16 16 23 29 31

KAKO SE OSLOBODITI OD ŠTETNIH NAVIKA  Lečenje gladovanjem Narodn i metodi lečenja alkoholizma

32 32 34

RASPROSTRANJENA OBOLJENJA KOD MUŠKARACA 

36

PLUĆNA OBOLJENJA  Kako očistiti i izlečiti pluća Lekovite trave i smeše za lečenje pluća

36 36 36

OSTEOHONDROZA  Profilaksa i lečenje osteoho ndroze Kako otkloniti bolove kod osteoho ndro ze

94 95 96

SRČANO�VASKULARNA OBOLJENJA  Hipertenzija (povišeni arterijski pritisak) Lečenje hipertonije Lečenje i profilaksa hipertonije narodnim metodima Problemi sa krvnim sudovima Lekovito voće i jagode kod srčano�va skularni h oboljenja Orasi i povrće kod srčano�vas kularnih oboljenja Emocionalno�voljna motivisanost za izlečenje srca Čišćenje krvi

41 41 42

 ARTRITIS Ishr ana obolelih od artritisa Šta raditi za rastvaranje soli u zglobovima Odvar za izbacivanje šljake

97 98 99 99

51 52

ONKOLOŠKA OBOLJENJA  St aj e rak? Čišćenje organ izma od šljake i parazita Stimulacija zašti tnih sila organizma

53 53 53 55

POLIPI

60

Čišćenje od parazi ta pomoću „trojke"

PROBLEMI SA CREVIMA  Zatvori Proliv Hemoroidi

44 45 48 49

61

69 69 85 86

SINDROM HRONIČNOG UMORA   Lečenje sindr oma hroni čnog umor a PROSTATITIS IADENOM PROSTATE   Aku tni bakterijski prostatit is Hron ičn i bakterijski prostatitis Nebakterijski prostatitis Faktori rizika Dijagnostika prostati tisa Osnovni nači ni lečenja Masaž a kod prostat itisa Fitoterapija kod prostatitisa Profilaksa prostatitisa i ad en oma prosta te

101 104 .107 109 109 Ill 111 112 113 114 115 118

TRIHOMONADNA OBOLJENJA   Lečenje tri homo noz e

121 123

HERPES  Lečenje i profilaksa herpesa

126 128

SEKSUALNI PROBLEMI KOD MUŠKARACA   „Metod stiskanja (gnječenja)"

PORODIČNI I SEKSUALNI ŽIVOT MUŠKARCA I NJEGOVO ZDRAVLJE  ULOGA MUŠKARCA U PORODIČNOM ŽIVOTU  Preporuke mladim muževima

UVOD 130 131

133 133 133

INTIMNI ODNOSI 

135

ZASIĆENOST IUZDRŽANOST 

139

LEKOVTTI SEKS  Lekoviti mehani zam polnog akta ISHRANA KOJA STTMULIŠE SEKSUALNOST  Opšte ozdravljenje pomo ću ishrane Ljubavna trpeza

140 140 142 143 153

ZAKLJUČAK  

154

V

ećina oboljenja, sa kojima se sukobljavaju muškarci, često su povezana sa načinom njihovog života. Nažalost, alkohol, pušenje, prejedanje, nedostatak fizičkih aktivnosti toliko su izraženi u svakodnevnom čovekovom ži votu, da na njih skoro niko ne obraća pažnju. A upravo takav način života, uz razne infekcije, uzrokuje raznovrsna oboljenja. Ako poznajemo uzroke njihovog nastanka, možemo odabrati efikasan način da pomognemo vlastitom organizmu. Za ozdravljenje i održavanje zdravlja treba uvek imati dovoljno vremena, snage i nadahnuća. Ako vam to predstavlja teret i izaziva glavobolje � nema izlečenja. Tre ba shvatiti sledeću ist inu: život koji se sastoji u robovanju svojim glupim navikama obavezno izaziva oboljenja. Le� čenje praćeno negativnim raspoloženjem ne daje dobre rezultate. Lečenje bez normalizacije i harmonizacije veza organizma sa okolnom sredinom ima samo privremeni efekat. U lečenju, ozdravljanju i podmlađivanju čovek ponekad nema izbora, osim prirodnog. Priroda je ukazala na jedan put � normalizacija i harmonija veza organizma sa okolnom sredinom tokom celog života. I tim putem treba ići sa radošću i nadahnućem.

NAČIN ŽIVOTA I ZDRAVLJE

U KOM STEPENU ZDRAVLJE ZAVISI OD ČOVEKA

S

tatistički podaci govore da 20% čovečjeg zdravlja zavisi od nasleđa, da se isto toliko određuje ekološkom situacijom, da od zdravstvene zaštite zavisi samo 8,5%, a čak 51,5% čovečjeg zdravlja određuje se načinom njegovog života. Razmotrimo detaljnije te podatke i način na koji možemo uticati na njih. Dvadeset odsto našeg zdravlja zavisi od nasleđa � podatak je na koji direktno ne možemo uticati � nekima  je dato, dru gima ne . Naravno, mi ne mož emo uticati na svoje nasleđe, ali na nasledne osobine svoje dece i unuka možemo uticati i učiniti ih mnogo boljim. Dvadeset odsto našeg zdravlja zavisi od ekološke situacije. Ali i na tu cifru ljudi mogu uticati. Ko zagađuje životnu sredinu, ako ne čovek svojom nerazumnom aktivnošću i nemarnim odnosom prema prirodi i njenim bogatstvima. Živimo stihijski i neorganizovano, ne vodimo dovoljno računa o svom zdravlju, a kada se razbolimo prizivamo u pomoć ili prirodu ili lekare. Farmaceutska industrija proizvodi milione tona svakojakih lekova, a ljudi ih neumereno i savesno koriste. Nedavno je otkriveno, da su podzemni izvori pitke vode u banjama na Alpima otrova� ni... sa 30 vrsta najrasprostranjenijih lekova. Ispostavilo se, da se pojedini lekovi, prolazeći kroz organizam ne ce� paju, već zadržavaju svoja lekovita svojstva. Zajedno za

mokraćom oni dospevaju u otpadne vode, i dalje se meša�  ju sa podzemn im vodama za piće i nagomilavaju u njima. Korišćenje takve „pitke vode", čak i kupanje u njoj (posebno male dece), izaziva alergije i druga oboljenja. Anti biotici, sredstva za umirenje, za srčana oboljenja, protiv začeća i drugi lekovi ponovo „bombarduju" čovekov organizam. Osim toga, štetni mikroorganizmi, koji stalno borave u medicinskoj sredini, prilagođavaju se na nju i postaju otporni na dejstvo lekova. Tako nastaju virusi, gljivice i mikrobi, protiv kojih su savremeni lekovi nemoćni. Potrebni su drugi, mnogo jači. Da biste zaustavili tu suludu trku i prestali da trujete okolinu, lečite se prirodnim sredstvima. Osam i po posto čovečjeg zdravlja zavisi od zdravstvene zaštite. Neću razmatrati ovo pitanje, koje se uglavnom odnosi na poboljšanje zdravlja u ekstremnim sluča jevima � trovanja, tr aume i druga akutna oboljenja. Bor ba protiv epidemija više se odnosi na ekonomske uslove života. Ostaje još 51,5% neposredno povezanih sa načinom života svakog od nas. Od toga kako čovek živi, misli, diše, hrani se, kreće se, profilaktički se čisti i rasterećuje � za visi njegovo zdravlje. U zaključku se može reći da, osim u 8,5% slučajeva, zdravlje i blagostanje čoveka zavise od njega samog. Ako pravilno organizuje svoj život čovek može izaći na kraj sa  bilo kojim oboljenjem.

ŠTA JE ZDRAVLJE, A ŠTA BOLEST?

PARAMETRI KOJI ODREÐUJU ZDRAVOG ČOVEKA Svest �  Preovladava živahno�radosno raspoloženje,

C

ovek se može posmatrati u različitim okolnostima i uslovima života. S tim u vezi i pojmovi   zdravlje i bolest   mogu se na različite načine tumačiti i objašnjavati. Prednost dajem razmišljanju da se pod pojmom čovek podrazumeva harmonijski sistem, koji postoji na račun toga što kroz sebe stalno propušta bujice informacija, energije i materija. Zahvaljujući tome čovek može da se orjentiše u okolini (rad sa informacijskim tokovima), da radi (rad sa energijama), da se ispoljava u fizičkom obliku (rad sa materijama � ishrana). Kada u tokovima koji stru je naš im org ani zmom nastane neki poremećaj, to se ispoljava bolešću. Medicina je zabeležila blizu dvadeset tri hiljade bolesti!

Čovekovo zdravlje  podrazumeva stanje u kome* se odvija normalna, harmonična, informaciona, energetska i materijalna razmena između čovečjeg organizma i okolne sredine, između čoveka i društva, jer su rezervne sposobnosti organizma dovoljno velike. Bolesno stanje čoveka,  podrazumeva stanje pri ko jem je narušena normalna, harmonič na, informaciona, energetska i materijalna razmena između čovekovog organizma i prirode, između čoveka i društva, jer su rezervne sposobnosti organizma smanjene ili nedovoljne.

nema jakih negativnih preživljavanja, teških misli i umora, razvijena je želja za znanjem. Disanje. �  Zdrav čovek učini od pet do sedam disaj� nih ciklusa (udisaj, izdisaj i pauze između njih � jedan di� sajni ciklus) u minutu. (Što je manje ciklusa, čovek je zdraviji.) Ishrana. �  Zasićenost malom količinom prirodne hrane, stalan blagi osećaj gladi (govori o tome da se čovek ne prejeda), normalna stolica posle svakog uzimanja hrane (što označava idealan rad probavnog trakta). Koža.  � Čista, ravna, bez bubuljica, čireva i neprijatnog mirisa, odlično reguliše toplotnu razmenu. Imunitet   � Odsustvo bilo kakvih oboljenja, brzo za� rašćivanje rana, posekotina, opekotina i slično. Mišići.  � Elastični, izdržljivi, umereno jaki (dobra elastičnost veza i zglobova), proporcionalno razvijeni. U celini zdrav čovek ima dobro držanje tela, proporcionalne je građe, ima manji sloj sala, malo se zamara, poželjan je u društvu, ekstremne događaje prihvata i razmatra trezveno, razumno i bez suvišne emocionalne obo jenosti.

PARAMETRI KOJI ODREÐUJU BOLESNOG ČOVEKA

KAKVO TREBA DA BUDE SAMOOZDRAVLJENJE

Bilo kakve promene u funkciji svesti, disanja, ishrane, kože, imuniteta, mišića prema pogoršanju govore o  je dnom ili drugom stepenu pogoršanja zdravlja ili bolesti. Svest   � Potišteno (apatično) raspoloženje, česta snažna preživljavanja, nametljive misli, stalan osećaj zamora i ravnodušnosti prema životu. Disanje. �  Znatno više od sedam disajnih ciklusa u minutu. Ishrana. �   Zasićenost velikom količinom termički obrađene ili neprirodne hrane, odsustvo osećaja gladi, otežana stolica ili je nema 24 sata. Koža.  � Masna ili suva, ispucala, sa miteserima, bu�  buljicama i neprij atni m mirisom. Imunitet   � Stalno prisustvo nekih oboljenja, naročito infektivnih, sporo zarastanje rana, posekotina, opekotina i slično. Mišići. �  Slabi, mlitavi, jedva pokretni i neproporcionalno razvijeni. Kod obolelog čoveka, po pravilu, držanje tela je sla bo, on je nepro porci ona lno građen, ima višak ili nedostatak sala, brzo se umara, nezadovoljan je ili se lako razdra� ži zbog sitnica, bilo koji događaj za njega je stres sa jako izraženim emocijama.

Rad na ozdravljenju (lečenju) mora se obavljati sistematično i temeljito  uključujući istovremeno sve lekovi� te sile organizma. 0 tim lekovitim silama već je bilo reči, a ovde ih samo ponavljamo: svest, disanje, ishrana, koža (uglavnom posredstvom čelićenja i čišćenja), imunitet (uglavnom pomoću čišćenja, pravilne ishrane, trava i čelićenja) i motorna aktivnost.  Ako se pravilno pristupi samolečenju ono traje od nedelju dana do 6 meseci. Pri tom, ne srne se gubiti iz vida da samoozdravljenje nije jednokratna mera, već postepena, planska i redovna aktivnost tokom celog života. Način života treba podesiti tako da jačanje vlastitog zdravija ne bude zamorno i nezanimljivo, već da postane element koji upotpunjuje našu svakodnevicu.  Ako je samoozdravljenje daleko od kompleksnog pristupa i primenjuje se jednostrano, uz primenu jednog� dva sredstva za izlečenje (na primer, urinoterapije, glado vanja), tada su rezultati ozdravljenja manje stabilni. Čovek, koji je pošao putem samoozdravljenja da bi  brzo i na duže staze imao zadovoljavajuće efekte, mora da ima u vidu vlastitu konstituciju, godine života i klimatske uslove u kojima se nalazi. To je najvažnije. Kada se navedeni parametri uzmu u obzir, samoozdravljenje se odvija po uzlaznoj skali, a postignuti rezultati su stabilni.

NAVIKE KOJE NARUŠAVAJU ZDRAVLJE

N

ažalost, mnoge štetne navike, kao što su: alkohol, pušenje, neutoljiva potreba za hranom pa čak i narkomanija u različitim oblicima � čvrsto su se ukorenih u našem životu. U čemu je njihova štetnost?

ZAVISNOST OD ALKOHOLA Istorija alkohola

 Vino � napitak koji uzbuđuje i uveseljava � odavno  je poznato. Međuti m, ono se, po pravilu, proizvodilo od žitarica, u relativno malim dozama, bilo je skupo, pa su ga mahom ispijali imućniji ljudi. Tek početkom XIX veka proizvodnja alkohola postaje masovna i jeftina i stvaraju se uslovi za njegovu široku rasprostiranjenost među stanovništvom. Kao i svaki drugi otrov, alkohol, uzet u određenoj dozi, može uzrokovati smrt. Za čoveka sa telesnom težinom od 64 kilograma smrtna doza je 500 grama čistog alkohola. Na tok trovanja bitno utiče i brzina unošenja alkohola u organizam. Sporo unošenje alkohola smanjuje opasnost. Pri dospevanju smrtonosne doze alkohola u organizam temperatura tela se smanjuje za 3 � 4 stepena. Smrt nastaje 12 � 40 sati nakon trovanja. Naučnici su utvrdili da je za votku od 40° smrtna doza 1 200 grama.

 Zablude u vezi sa alkoholom Smatra se da je alkohol hranljivi produkt.   U stvarnosti „alkohol je narkotik, koji podriva zdravlje stanovništva" (ovo je izvod iz odluke Međunarodne zdravstvene organizacije � MZO, iz 1975. godine). Sveruski kongres za borbu protiv pijanstva i alkoholizma održan 1910. godine (na kome je među delegatima  bilo 150 lekara i naučni ka�lekara) doneo je specijalnu odluku o tom pitanju: „Hranljivi produkt može biti samo materija, koja apsolutno nije štetna za organizam. Alkohol, kao narkotični otrov, u bilo kojim dozama nanosi čo�  veku ogromnu štetu. Trujući i razarajući organizam, on skraćuje čovekov život u prošeku za 20 godina", a takođe: „Alkohol � etilov špiritus, spada u veoma jake narkotike". U Velikoj sovjetskoj enciklopediji (tom 2, str. 116) data je sledeća formulacija ovog poroka: „Alkohol spada u veoma jake narkotike". Smatra se da umerene doze alkohola nisu štetne. Za alkohol, kao narkotik, ne postoje neškodljive doze, kao i za morfijum, heroin i druge narkotike. Danski naučnici su ustanovili, da se pri umerenoj upotrebi alkohola već posle 4 godine kod ljudi koji piju alkohol uočava smežuran mozak u 85% slučajeva („Nauka i život", 1985, broj 10). Razgovor o „umerenim" dozama i „kulturnom" pi jenju vina je zamka za prostake. Svi koji piju i alkoholičari počinjali su od „umerenih" doza i „kulturno" su pili, a završavali su život u psihijatrijskim bolnicama ili na gro bljima 20 godi na pre roka. Votka se smatra najboljim sredstvom protiv prehlade.  Budući da alkohol ima izraženo svojstvo da pojačava

cirkulaciju u organizmu, koja se smanjuje za vreme prehlade, smatra se da je lekovit. Međutim, i laici znaju da se odmah posle tog dejstva javlja osećaj potištenosti, što  još u većoj meri slabi organizam. „Lečenje" alkoholom doprinosi čestim oboljenjima i pogoršava tok svih infektivnih oboljenja. Veruje se da prečišćeni alkohol (špiritus) nije otrovan.  Alkoholni proizvodi koji nisu dobro prečišćeni, veoma su otrovni, ali je najotrovniji špiritus, odnosno etil�al� kohol, bilo da je trovanje akutno, bilo da je hronično. Na osnovu eksperimenata i posmatranja pijanih ljudi utvrđeno je, daje otrovnost alkohola sve jača, stoje njegova koncentracija veća. Time se objašnjava nepovoljan uticaj jakih alkoholnih napitaka na razvoj alkoholizma. Smatra se, da male doze alkohola, ako njegova koncentracija u krvi ne prelazi određeni nivo � nisu štetne i dozvoljene su ne samo za proizvodnju nego i za transport (trgovinu).   Istraživanja čehoslovačkih naučnika su pokazala, da krigla piva, koju šofer ispije pre vožnje, povećava  broj havarija za 7 puta, konzumiranje 50 grama votke � za 30 puta, a konzumiranje 200 grama votke � za 130 puta. Veruje se, da alkohol povećava apetiti podstiče probavu.  Pri konzumiranju alkohola strada, pre svega, želudac. Sto je alkoholni napitak jači, oštećenja želuca su teža. Pod uticajem alkoholnih napitaka nastaju velike promene u čitavom žlezdanom aparatu probavnog trakta. Žlezde, koje se nalaze u zidovima želuca i proizvode želu� dačni sok, koji sadrži pepsin, sonu kiselinu i razne fer� mente, neophodne za probavu hrane, pod uticajem alkoholnog nadražaja pokušavaju da se od toga zaštite luče�

njem veće količine sluzi. Ako se alkohol redovno konzumira, žlezde se pre vremena troše i atrofiraju. Javlja se gastritis i drugi problemi sa želucem. Prolazeći kroz jetrenu barijeru, alkohol negativno utiče na ćelije jetre, koje pod uticajem rušilačkog dejstva tog otrovnog produkta stradaju. Na njihovom mestu obrazuje se vezivno tkivo, ili jednostavno ožiljak. Jetra se postepeno smanjuje po razmerama, tj. smežura se, sudovi  jet re se skupljaju, u njima se zadržava krv a krvni pritisak se povećava za 3 � 4 puta. Te promene su poznate pod nazivom ciroza jetre. Osim jetre, sklerotične promene se javljaju i u pankreasu (gušterači). Pri seciranju ljudi, koji su pili alkohol u većim dozama ili duže vreme, uočene su velike promene u pankreasu, čime se objašnjava zašto se pijani ljudi stalno žale na slabu probavu, na oštre bolove u stomaku itd. Kod tih bolesnika često se javlja dijabetes zbog uništa vanja posebnih ćelija, koje se nalaze u pankreasu i proiz vode insulin. Pankreatitis i dijabetes na bazi alkohola su uobičajene pojave. Smatra se, da konjak i votka šire krvne sudove i da  su najbolje sredstvo kod bolova u srcu.  U stvarnosti se dešava obrnut proces. Kod ljudi koji piju usled poremećaja regulacije tonusa krvnih sudova nastaje poremećaj u re� gulisanju krvnog pritiska. Prema mišljenju naučnika, kod  više od 40% ljudi koji redovno piju postoji hipertonija i, pored toga, skoro kod 30% nivo arterijskog pritiska je u „opasnoj zoni", tj. približava se hipertoniji, pri srednjem starosnom dobu od oko 36 godina. U osnovi oštećenja srčanog mišića alkoholom je direktan toksični uticaj alkohola (špiritusa) na miokard u

kombinaciji sa promenama nervne regulacije i mikrocir� kulacije. Grubi poremećaji u tkivnoj razmeni, koji pri tom nastaju, podstiču razvoj žarišne i difuzne distrofije miokarda, što se ispoljava poremećajem srčanog ritma i srčanom manom. Uobičajeno je mišljenje, da su proizvodnja i proda ja alkohola dobar kapital za državu.   U 1983. godini u SAD  je prodato alkoholnih napitaka u vrednosti od četrdeset šest milijardi dolara. Istovremeno, država je pretrpela štetu od sto dvadeset milijardi dolara usled raznih gubitaka  vezanih za pijanstvo ljudi. Opšteje poznato da su suva vina korisna.   Alkohol je narkotik i protoplazmatski otrov, pa njegova upotreba ne� izbežno uzrokuje trovanje i alkoholizam. Nema nikakve razlike, gde se on nalazi � u votki ili suvom vinu. Njegova štetnost je ista.  V. M. Behterev je pisao: „Od kako je dokazana bez� uslovna štetnost alkohola sa naučno�zdravstvene tačke gledišta, ne može biti reči o naučnom odobravanju  malih ili  umerenih  doza alkohola. Svima je poznato, da se uvek počinje sa  malim  dozama, koje postepeno prelaze u sve  veće i veće doze po zakonu sklonosti prema, uopšte, svim narkotičkim otrovima, u koje, pre svega, spada alkohol." Smatra se da alkohol smanjuje napetost   i da, konzumiranje alkohola otklanja napetost. U stvarnosti napetost se zadržava u svesti, odnosno kada pijanstvo prođe, ona je  veća, nego pre upotre be alkohola. Uticaj alkohola na mozak

U svetu postoji veliki broj predrasuda koje se odnose na „kulturnu" upotrebu alkoholnih napitaka. Da bi se

razjasnila besmislenost sintagme „piti kulturno", neophodno je saznati više o tome kako alkohol del uje na mozak. Istraživanja na mozgu čoveka, koji je umro od akutnog trovanja alkoholom, pokazuju da su se u nervnim ćelijama javile promene, koje su isto tako jako izražene, kao i pri trovanju drugim jakim otrovima. Pri tome su ćelije kore mozga bile znatno više oštećene, nego ćelije delova mozga ispod kore. U slučajevima akutnog trovanja alkoholom, ali ne smrtonosnog, u mozgu i nervnim ćelijama kore mozga nastaju iste promene, kao i u navedenom primer u, koje izazivaju duboke promene u čovekovoj psihi. Konzumiranje alkohola pojačava i ubrzava cirkula� cijske procese u organizmu. To, sa svoje strane, snažno aktivira životni princip  vetra.  Pošto je jedan od glavnih cir� kulacijskih sistema sistem krvotoka, u njemu se i uočava ju najveće prome ne. Smanjuje se životni vek crvenih krvnih zrnaca, ona se razaraju direktno u krvotoku, što izazi va pojavu tromba. Stoj e koncentracija alkohola veća, proces stvaranja trombovaje izraženiji. S obzirom na to daje sadržaj alkohola u mozgu povećan, jače je izražen proces stvaranja trombova. Konačan rezultat je da veliki broj moždanih ćelija izumire.  Ako čovek popije manju dozu slabog vina od grožđa, sledeći put ispije istu dozu posle 2 � 3 meseca ili nakon pola godine, šteta će biti relativno mala. Ako čovek popije veliku dozu jakih napitaka, a posle nedelju ili dve opijanje ponovi, njegov mozak neće uspeti da se oslobodi od narkotičkog otrova i čovek će se sve vreme nalaziti u stanju trovanja. U tom slučaju šteta će biti velika. Isti učinak (rezultat) je i kada se suvo vino pije u malim dozama,

ali se koristi više nego jednom u dve nedelje, tj. mozak se neće vratiti u normalu usled narkotičkog trovanja a šteta će biti velika. Specijalno sprovedenim eksperimentima nad ljudima, koji su popili jednu � jednu i po čašicu votke, utvrđeno je, da u svim slučajevima, bez izuzetaka, alkohol delu�  je isto: usporava i otežava umne procese. Pri tome u početku stradaju složeniji psihički procesi. Pri ponovom uzimanju alkohola oštećenja viših centara moždane mase traje od 8 do 20 dana. Ako se alkohol pije duže vreme, rad tih centara se ne obnavlja. Promene u strukturi mozga javljaju se već posle nekoliko godina od upotrebe alkohola. Kod svih ispitanika  je utvrđena smanjena zapremina mozga, ili, kako kažu, „smežurani mozak". Pri tome su najizrazitije promene u onim delovima kore mozga gde se obavlja misaona delat� nost, funkcija uma i slično. „Kulturno" ispijanje vina na „kulturan" oduzeće  vam pamet, zdravlje, imovinu i sam život.

tj. u godinama najaktivnijeg stvaranja potomstva, da piju alkoholne napitke. Zakonima Drevne Grčke strogo se za branjivao polni odnos sa ženom u pijanom stanju. U zaključku kratkog izlaganja o štetnosti alkohola ističem, da je početkom XX veka 800 lekara iz Engleske, Nemačke i Austrije uputilo apel čitavom čovečanstvu da prekine da smatra alkohol hranljivim produktom i da ga svrstava u narkotike. Avaj, niko ih nije poslušao. Danas je sličan apel uputilo 1 700 lekara:  „Mi, leka� ri, profesori i akademici medicine, obraćamo Vam se molbom da razmotrite i donesete odluku o zvaničnom  priznavanju za narkotike alkohola i duvana, koji su ma sovno rasprostranjeni u našoj državi i koji su pricmili i  pričinjavaju veliku štetu, čoveku i društvu, koji ugrožava ju opstanak naše Domovine kao kulturne države''.  Avaj, opet ih niko nije čuo i shvatio ozbiljno.

PUŠENJE Uticaj pijanstva na začeće

Kada je čovek pijan, sve ćelije njegovog organizma su zasićene alkoholom. Ako se spermatozoidi oštećeni alkoholom „susretnu" sa alkoholizovanom jajčanom ćeli jom, nagomilavaju se degenerativne prome ne, što će se negativno odraziti na razvoj ploda i zdravlje deteta. Od pi janih roditelja često se rađaju deca sa teškim psi hičkim i fizičkim poremećajima. U Drevnoj Rusiji zabranjivano je da mladoženja i nevesta na svadbi piju alkoholne napitke. Zakoni Drevnog Rima zabranjivali su ljudima mlađim od 30 godina,

Engleski lekari, izučivši brižljivo problem pušenja duvana, ustanovili su, da svaka popušena cigareta pušača košta 15 minuta života. U prošeku, prema statističkim podacima, ljudi koji mnogo puše žive kraće od nepušača za 6 �7 godina. Poznato je, da je među pušačima smrtnost od raznih uzroka dvostruko veća, nego kod nepušača. Pušači u poređenju sa nepušačima češće pate od prehlada i alergijskih oboljenja. Proces izlečenja, posle oboljenja organa za disanje i hirurških operacija, kod njih

traje duže i često se javljaju komplikacije. Pušenje poveća va stepen rizika oboljenja od teških hro nični h oboljenja ili prevremene smrti, tj. čovek ne doživljava predviđeni ži votni vek. U broj ostalih oboljenja, tes no povezanih sa pušenjem, spadaju peptični čir na želucu, ishemijska bolest srca, hronični bronhitis, emfizem pluća i druge, kod kojih uticaj duvana pojačava težinu toka bolesti. Da bi sebi što bolje predstavili u čemu je štetno dej� stvo dima od duvana, istražimo njegove komponente i njihov uticaj na čovečji organizam. U dimu od duvana sve materije štetno utiču na čo večji organizam. Od njih su najštetniji duvanski kat ran i nikotin. U 1 kilogramu duvana, koji čovek u prošeku popuši za mesec dana, ima 70 mililitara duvanskog katrana. Za 10 godina kroz disajne puteve pušača prođe više od 8 litara duvanskog katrana. Pri svim mogućnostima samo� zaštite organizma on ne može da se odbrani od takve količine kancerogene materije, koja sistematski iz dana u dan dospeva u organizam. Pluća kod pušača u 50. godini života imaju iste promene, koje nepušači imaju tek u 70�80 godini života. Eksperimenti na životinjama ubedljivo su dokazali, daje duvanski katran kancerogena materija i da podstiče razvoj raka. Radi obaveštenja napominjem, da su ćelije čovečjeg organizma, podvrgavajući se sistematski štetnom dejstvu, prinuđene da se na njega prilagođavaju, deformi� šu i slično. Rezultat toga je da se one neprimetno, postepeno pretvaraju u ćelije potpuno strane našem organizmu � onkološke ćelije. Ako želite da u sebi razvijete ćeli je raka � redovno i što više pušite. Statistika potvrđuje da  je taj „savet" tačan.

Rak pluća kod pušača sreće se za 20 � 30 puta češće, nego kod nepušača; 96% obolelih od raka pluća puše duže od 20 godina, dok nepušača među obolelim od raka pluća ima 1� 2%. Koeficijent smrtnosti od raka pluća na sto hiljada stanovnika izražava se sledećim ciframa: nepušači � 4 čo veka, pušači koji puše manje od pola kutije cigareta dnevno � 52 čoveka, od pola do 1 kutije cigareta � 144, kod pušača koji puše više od 40 cigareta dnevno � 217, tj. kod njih se rak pluća javlja za 63 puta češće, nego kod nepušača. Kancerogeni duvanski dim javlja se i na drugim de� 1 ovima čovečjeg organizma. Rak usne duplje, jezika, želuca, jednjaka itd. kod pušača je približno 2 puta učestaliji, nego kod nepušača. Nikotin iz duvanskog dima je veoma otrovna materija. Po toksičnosti on ne zaostaje iza cijanovodonične kiseline. Unošenje 1 miligrama nikotina kroz usta (oralno) predstavlja smrtnu dozu. Pri pušenju jedne kutije cigareta asimiluje se dovoljno nikotina da ubije čoveka. Samo zahvaljujući tome, što se pri dužem pušenju kod čoveka stvara prirodni imunitet, koji se suprotstavlja tom otrovu, i što asimilacija ne nastaje odjednom već tokom dana, ne dolazi do trovanja. Ipak o štetnom dejstvu nikotina na organizam, posebno na njegov centralni nervni sistem, može se suditi po uticaj u koji ispoljava prva ispušena cigareta: mučnina, povraćanje, hladan znoj � simptomi su koji govore o trovanju ćelija mozga nikotinom, i do takvog tro vanja ćelija mozga dolazi svaki put , iako se organizam na nikotin prilagođava. Nikotin razara nervni sistem, srce, pluća, jetru, pro�  bavne organe i polne žlezde. Nikotin uti če na funkciju

čulnih organa, smanjuje oštrinu vida i sluha, otupljuje čulo mirisa i ukusa. Smanjuje se i polna osetljivost. Kod muškaraca, uporedo sa smanjivanjem polne osetljivosti, smanjuje se ili se bolno produžava dužina trajanja polnog akta, koji im takode ne pričinjava zadovoljstvo. Osim katrana i nikotina pod uticajem visoke temperature iz duvana se izdvaja oko 30 štetnih materija: sum� por�vodonik, amonijak, azot, ugljen�monoksid i različita eterska ulja, među kojima je posebno opasan benzidin � stoprocentno kancerogen. U duvanskom dimu postoji i znatna količina polonijuma � 200, koji zrači alfačestice. Pri pušenju jedne kutije cigareta dnevno čovek dobija dozu zračenja od 36 rada, stoje 7 puta više od doze utvrđene sporazumom o zaštiti od radijacije. Duvanski dim štetno deluje na srce, krvne sudove, polne organe i na potomstvo. Ljudi, koji puše oko 10 godina, 3,5 puta češće bolu ju od nepušača. Hro nič ni bronhitis dijagnostikuje se kod pušača 2 puta češće, a čitava grupa respiratornih oboljenja za 4 puta je češća, nego kod nepušača. Pušenje pojačava negativno dejstvo okolnih štetnih materija. Pri pušenju zidovi krvnih sudova se skupljaju, a to, po pravilu, pojačava ili izaziva napade koronarnih nedostataka. Statistika svedoči, da pušači boluju od stenokar� dije za 13 puta, a od infarkta miokarda za 12 puta češće od nepušača. Osamdeset dva odsto bolesnika, koji dospe�  ju u bolnicu sa aku tnim infarktom, jesu pušači. Pri lečenju napada stenokardije kod pušača najbolji lek je prekinuti pušenje. To je često dovoljno da bi se srce obnovilo. Kod pušača se javljaju nepovoljne promene u krvnim sudovima, usled kojih često nastaje oboljenje perifer�

nih krvnih sudova � endarteritis obliterans (unutrašnje začepljenje). U početku bolest se ispoljava naizmeničnom hromošću: pri hodanju se javlja oštar (jak) bol u listovima nogu. (Mnogi misle, da su listovi nogu � jednostavno mišići. Ispostavlja se, da se na tim mestima nalaze životno  važne tačke za organizam, koje u prvom redu reaguju na intoksikaciju od pušenja. Pri tome u listovima nogu dolazi do posebnog prestrojavanja i oni reaguju na aktiviranje posebne funkcije organizma s bolom.) To je signal puša� ču da prestane da puši, inače će mu biti veoma loše, pošto nikakvo lečenje pri pušenju ne pomaže već uzrokuje odumiranje prstiju na nogama i slične bolesti. Pušenje negativno utiče na želudačno�crevni trakt. Ono stimuliše razvoj gnojnih rana (čireva). I u tome nema ničega čudnog, jer dim aktivira dva procesa:   vetra i žuči,  a svojstva  sluzi,  koja zalečuju � prigušuje. Rezultat je da  vetur �  dim, pojačava destrukcione procese u ćelijama želuca i sprečava stvaranje zaštitne sluzi, a žuč   � na račun (usled) nagrizajućeg dejstva dima povećava kiselinska svojstva želuca, koja razjedaju sluzokožu. Posmatranje bolesnika obolelih od čira na želucu pokazalo je, da se pri pušenju smanjuje efekat lečenja. U poređenju sa nepušačima muškarci � pušači u prošeku umiru od raznih oboljenja 15 godina ranije; od oboljenja koronarnih sudova srca � približno 18 godina; od hroničnog bronhitisa � 14 godina; od raka pluća � 11 godina ranije. Pušenje izaziva teška oboljenja ne samo kod pušača nego i kod onih koji se sa njima druže, posebno kod dece. To su „pasivni pušači". Nepušaču je dovoljno da provede 1 sat u zadimljenoj sobi, da bi u njegov organizam dospe�

le štetne materije u količini, koja se sadrži u jednoj ispu� šenoj cigareti. Upravo zbog toga deca uzrasta do 5 godina u porodicama pušača obolevaju od različitih boljki u 73,9% slučajeva. U porodicama gde se mnogo puši nema ni jednog zdravog deteta. Pušači izgledaju mnogo stariji od svojih vršnjaka nepušača. Oni imaju suvu, naboranu kožu, žutu boju lica i mlitave mišiće. Razmislite o sledećem alarmantnom upozorenju SZO: svaki peti čovek umire od uzroka vezanih za pušenje! Dijeta za pušače i pasivne pušače

U duvanskom dimu ima oko četiri hiljade hemijskih komponenti. Asimilujući se u krvi, te materije dospevaju u ćelije organizma i guše ih. Dalje, one postaju neškodljive i delimično se izbacuju iz organizma. Zato im se priključuju (sa njima se vežu) posebne materije organizma i izbacuju se u vidu isparljivih jedinjenja. Naravno, organizam usled toga gubi biološki aktivne materije koje su mu potrebne i stvara se njihov deficit. To se ne odnosi samo na pušače,  već i na one koji udišu vazduh sa dimom od cigareta. Istraživanja su pokazala, da pušači i ljudi koji se nalaze u društvu pušača (pasivnih pušača) treba da upotre bljavaju više biološki aktivnih materija. Oni treba da jedu  više povrća, voća i monolitnih prekrupa (posebno prokli�  jalog zrna), da piju sveže sokove od povrća, što će obezbe� diti organizmu dovoljnu količinu vitamina i minerala. Svaka cigareta uništava 25 miligrama vitamina C, a svaka kutija cigareta oduzima iz organizma pušača 500 miligrama tog vitamina.

Da bi se dobio betakarotin, koji se u jetri pretvara u  vit amin A, pijte sok od šargarepe. Taj vit amin jača sluzo� kožu pluća i drugih organa. Tkiva pluća štite vitamini E i B ]2 , folijeva kiselina i mineral sclcn. Svega toga u izobilju ima u proklijaloj pšenici. Izbegavajte masnu hranu: ona pogoršava asimilaci ju biološki aktivnih materija. Manje pijte alkohol jer dopunski opterećuje organizam, a u kombinaciji sa pušenjem narušava zdravlje.

NARKOMANIJA Narkomanija je, bez sumnje, zlo koje razara svest i čovekov organizam. Ukratko ćemo objasniti kako se to dešava. Čovek nikada ne bi uzimao narkotike, kada oni ne  bi delovali na j edne ili druge čulne cen tre i u njima osta vljali „prijatno sećanje (memoriju)" o tom događaju u njegovoj svesti. Posle nekoliko kura narkotika u čovekovoj svesti ostaje snažno žarište sećanja. Kao bilo koja infor� maciono�energetska tvorevina, to žarište, radi svog posto janja, traži novo čul no potkrepljivanje, inače će se raspasti. Da do toga ne bi došlo, „narkotička memorija", kao kompjuterski virus, deluje na sve ćelije i osećanja u čove� kovom mozgu i njegovoj svesti s jedinstvenim ciljem � ponoviti stimulaciju. Tako nastaje narkotička zavisnost sa tendencijom za sve većom i većom upotrebom narkotika. Slično širenje „narkotičke memorije" povezano je s tim, što ona sve snažnije potčinjava svest, ostavljajući joj minimum za trezveno razmišljanje.

Objasniću potčinjavanje čovekovoj svesti od strane „narkotičke memorije" na jednostavnom primeru. Čovek  je žedan i hoće da pije vodu. U njegovoj svesti aktiviran je prvi nivo � zadovoljavanje žeđi. Da bi je zadovoljio, u čo vekovoj svesti treba da se stvori program, kako je zadovoljiti, tj. preći na drugi nivo. 1 na kraju program treba da počne da konkretno deluje � izlazak na treći nivo. Sada pažljivo analizirajte tok mojih rasuđivanja. Postoji želja za uzimanjem narkotika. Radi njenog zadovolja vanja uključuje se drugi nivo svesti � kako to najbolje uraditi (gde nabaviti narkotike). „Zaokupljenost" tim mislima govori o tome, da „narkotička memorija" počinje da potčinjava i obuhvata drugi nivo svesti. Ona jača na račun toga, što u početku obuhvata dozvoljene varijante, „kako to uraditi?". Nakon stoje to učinjeno, „narkotička memorija" jača i povećava se u svesti, i za održavanje svojih uvećanih informaciono�energetskih struktura potrebno joj je snažnije i češće stimulisanje. Rezultat je da čovek, radi zadovoljavanja povećane „narkotičke memorije", počinje da koristi i nedozvoljena sredstva. On postaje okoreli narkoman, koji je spreman na sve. To se već ostvaruje na trećem nivou. Tako se čovek degradira, pretvara u dodatak  vlastite „narkotičke informacije", koja ga na kraju vodi u smrt. Kada je reč o fizičkom telu, uzimanje narkotika znači (omogućava) da ih organizam uključuje u procese razmene materija. Da bi ih izbacio treba uložiti znanje i strpljenje. U našem organizmu postoje razni receptori ko ji reaguju na pri rodne narkotike, koji postoje i koji se stvaraju. Ti receptori su potrebni za normalnu životnu aktiv�

nost organizma. Veštački narkotici u zavisnosti od vrste različito deluju na receptore. Na primer, u našem organizmu se prirodno stvara vlastiti alkohol. Znači, alkohol, veštački unesen u organizam, uticaće na organizam upravo preko tih receptora. To se odnosi i na morfijum, opijum i slične droge. Pošto te materije dospevaju u organizam spolja, njihovo prirodno stvaranje u organizmu se blokira. I sada radi normalnog ličnog osećanja čovek mora da ih redovno uzima. Da bi se izlečio čovek treba da primora organizam da prirodno proizvodi te materije i da se odrekne od njihovog dostavljanja spolja. Za to je potrebno određeno vreme, tokom kojeg se čovek oseća veoma loše, u njegovom organizmu i svesti dešava se „lom". Prema tome razmislite, vredi li uzimati narkotike, a zatim se lečiti od njih, tim više ako ima mnoštvo drugih načina za lično zadovoljstvo i uživanje u životu.

PROŽDRLJIVOST Proždrljivost je „blaži" oblik narkomanije. Kod čo veka koji je podložan proždrljivosti, u svesti se formira odgovarajuća psihološka orjentacija, koja guši njegov razum i primorava ga da radi sve, da bi nekontrolisano ispunio svoj želudac hranom. Ta želja se posebno snažno ispolja�  va uveče. Rezultat prejedanja je da se organizam brzo uništava a čovek oboleva.

KAKO SE OSLOBODITI OD ŠTETNIH NAVIKA?

životu se svašta može dogoditi. Čovek živi normalnim životom, a zatim neprimetno postaje alkoholičar ili narkoman. Tako polako, ali sigurno sebe uništava. Zato u daljem tekstu dajemo predloge o tome kako pomoći čoveku u takvim slučajevima. Mnogi pribegavaju „kodiranju" od alkoholne i niko� tinske zavisnosti. Šta to znači? U osnovi datog metoda, ko ji je predložio doktor Dovženko, leži blokiranje informa� ciono�energetskog žarišta alkoholne ili nikotinske zavisnosti drugim, njima suprotnim aktivnostima. Da bi se ta  blokada unela u svest, pot reb no je za izvesno vreme izazvati stanje šoka, prekida, tokom kojeg se unosi potrebna informacija. Upravo isključivanje svesti omogućava da se unese nova informacija, jer samo u besvesnom stanju (ili stanju hipnoze) svest je osetljiva za sličnu manipulaciju.

U

LEČENJE GLADOVANJEM Postoji univerzalnije, individualno sredstvo, koje pomaže da se oslobodite štetnih navika � alkoholizma, pušenja, narkomanije i proždrljivosti, a to je � post, pod kojim podrazumevam i gladovanje. Kada kažu, da se čovek „pridržava posta" ili „posti", to znači, daje dobrovoljno načinio pregradu ispred svojih čulnih zadovoljstava s ciljem da ih obuzda i potčini.

Prema tome, kada čovek počne dobrovoljno da gladuje u njegovom organizmu nastaje posebno prilagođava�  juće prestrojavanje, koje na blag način izbacuju strane narkotičke materije i uspostavljaju vlastiti, pravilni meta bolizam. Rezultat je da se čovek bez aps tincntno g sindroma oslobađa od narkotične zavisnosti. Specijalista za gladovanje G. Vojtovič posebno ističe tu činjenicu i navodi primer, kako mu je bolesnik � narkoman B., 42 godine, pričao da se posle prve kure glado vanja pojavio u druš tvu narkomana, presedeo tamo celu  veče, ne dodirnuvši narkotike, i samim tim doveo u nedoumicu „drugove" oko sebe. Posle toga njegovim prime� rom je pošao isti takav bolesnik � narkoman S., 34 godine. Najteži period kod narkomana koji gladuju je prvi dan gladovanja. Posle gladovanja oni ne treba da se poja vljuju u ranijem društvu, da se ponovo ne bi našli u iskušenju. Gladovanje u trajanju 24� 36 sati jednom nedeljno pomaže da se „vaspitava" i „smiri" proždrljivost. Dobro je gladovati jednom u 3 meseca po 7 � 10 dana. To pomaže da se „izbriše" informacija o proždrljivosti u čovekovoj svesti i da se suzi razvučeni želudac. Ali kao najefikasni je sredstvo preporučuje se uzdržavanje od jela. Posle 16 sati mogu se piti samo neki napici. Tako treba izdržati lu� narni mesec. Za to vreme pređašnja navika će se rasplinuti, a nova ojačati.

NARODNI

METODI

LEČENJA ALKOHOLIZMA  Alkoholizam se veoma efikasno može lečiti travom, koja se naziva plaun�baranec (Lycopodium obscurum, L. Selago). 1 Priprema: 10 grama trave staviti uveče u termos i preliti čašom ključale vode. Ujutro procediti i popiti sat vremena posle doručka. Nakon 20�30 minuta posle uzimanja napitka dati bolesniku � alkoholičaru da popije 40�50 miligrama votke (rakije) ili 50� 60 miligrama vina. Približno posle 10�20 minuta javlja se mučnina i povraćanje. Tokom dana bolesnik treba da ispije čašu napitka (po 50 grama u jednom obroku) i da to zaliva alkoholnim napicima.2

Kura lečenja proračunata je na 1�2 nedelje. Radi postizanja trajnog efekta odvratnosti bolesnika prema alkoholu kuru lečenja treba ponavljati nekoliko puta posle 6 meseci. Za vreme lečenja, kada se uzima plaun�baranec (Lycopodium obscurum), treba se odreći životinjske hrane. Lečenje plaun�baranecom kontraindikativno je kod srčano�vaskularnih oboljenja i epilepsije. Protiv pijanstva postoje i molitve kod hrišćana.

1

  Primedba prevodioca:  Ova biljka podseća na biljku prečica. Biljka je otrovna. Raste na alpskim livadama, na visini 1 000 � 1 400 metara nad morem i u Sibiru. Trava se priprema u julu � avgustu, za  vre me sazrevanja spor a. Izaziva povraćan je, pobačaj e, delu je kao purgativno sredstvo i protiv glista. Lečenje ovom travom treba spro�  voditi pod nad zo ro m lekar a. Od nje se pri pre maju odvar i ekstr akt. Njeni preparati su kontraindikativni kod težih oboljenja srčano�  vasku larn og i cen tra lno g ner vno g s ist ema, kile i hemor oi dni h krvarenja. Posebno su opasni za trudnice, kao i za ljude starije od 60 godina. 2 

  Primedba prevodioca:  Prema P. A. Kosevu, autoru knjige Potpuni priručnik lekovitih biljaka, pripremaju se sledeći napici: odvar i ekstrakt. Odvar: 10 grama trave preliti sa 200 mililitara vode i kuvati 15 minuta, ohladiti, procediti, iscediti ostatke biljke i dodati vode do 200 mililitara. Uzimati po 80 � 100 mililitara svežeg odvara, a posle 3 � 15 minuta manju količinu alkoholnog napitka uz istovremeno udisan je para alkohol a. Nako n 10�15 min ut a izaziva povraćanje.

Posle 3 � 7 kura sa petoprocentnim rastvorom odvara u kom binaciji sa alk oho lni m napi cima , javlja se sta lna (traj na) odv rat nost prema alkoholu. Odvar se spolja primenjuje kod ćelavosti i psorijaze, a može se primeniti i kao insekticid. Ekstrakt: 10 grama trave pomešati sa 500 mililitara votke (rakije) u posudi sa poklopcem. Posudu dobro zatvoriti, oblepiti testom, dinstati na blagoj vatri u rerni, a zatim smešu procediti. Uzimati po 1 kafenu kašičicu 3 � 4 puta dnevno kod reumatizma, histerije, neurastenije, poremećaja razmene materija, psorijaze i ćelavosti.

RASPROSTRANJENA OBOLJENJA KOD MUŠKARACA PLUĆNA OBOLJENJA rema zvaničnim podacima Međunarodne zdravstvene organizacije (1996), na zemlji samo od infekcija svake godine umire sedamnaest miliona ljudi, a glavni ubica je � pneumonija (4 400 000 ljudi), zbog čega su i namenje� ni, u prvom redu, pozivi da se jača organizam u borbi protiv te bolesti.

P

KAKO OČISTITI I IZLEČITI PLUĆA Mnogi ljudi u mladosti pate od plućnih oboljenja,  jer je u tom dobu jak životni pri ncip  sluzi.  Upotreba produkata sa slatkim ukusom (hleb, meso, poslastice, masnoće) podstiče nagomilavanje sluzi oko pluća i njeno truljenje, što izaziva pneumoniju i druga oboljenja pluća.

ka i kuvati na blagoj vatri, uz povremeno mešanje, do polovine prvobitne zapremine. Kada se ovas skuva, propustiti ga kroz sito. Dobija se oko pola čaše tečne (boje kafe sa mlekom) kašice. Tu kašicu treba popiti u jednom obroku pre jela. Ovakav lek treba pripremati i upotrebljavati 3 puta dnevno. Melasa od zrna može se kroz sito isprati mlekom i tu tečnost treba piti kod težih slučajeva. Ostaci melase se  bacaju. Približno posle nedelju dana počeće čišćenje pluća od sluzi u vidu jakog i dugotrajnog kašlja u trajanju od 20 do 30 minuta. Kod ljudi koji ozbiljno boluju od pneumo� nije može izlaziti zelena sluz u vidu presovanih parčića. «r / Važna napomena: ako patite od zatvora, njihova po�  sledica su bolesti pluća. Obavezno odstranite zatvore.

Oman

(Inula helenium)

Uzeti 20 grama isitnjenog korenja omana, preliti sa čašom vode (najbolje protijeve) i kuvati 10 minuta na sla boj vatri. Posle toga sipati u termos i držati 4 sata, procedi� ti i uzimati po 1 supen u kašiku 3 � 4 puta dnevno pre jela.

LEKOVITE TRAVE I SMEŠE ZA LEČENJE PLUĆA

 Žilovlak (Plantago major, P. media, P. lanceolata)

U narodnoj medicini postoji mnoštvo proverenih re� cepata za lečenje pluća. Evo jednog od njih. Uzeti punu čašu monolitnih zrna od ovsa (bolje neopranih), preliti ih sa pola litra mle�

Staviti 1 supenu kašiku suvih listova žilovlaka u termos i preliti sa čašom ključale vode. Ostaviti da odstoji 2 sata i procediti. Uzimati po 1 supenu kašiku 4 puta dnevno pre jela. Pomaže kod napada kašlja.

Uzeti 3 supene kašike svežih listova žilovlaka i po� mešati sa 3 supene kašike meda. Smešu staviti u dobro zatvoren lonac i držati lonac na toploj ringli nekoliko (od 3 do 6) sati. Dobiće se tečnost u vidu sirupa. Uzimati po 1 kal'enu kašičicu sirupa pre jela.

Pupoljci od bora

1 deo, cvetovi sleza (Malva borealis, M. Rotundifolia) � 2 dela, trava majčine dušice (Thymus serpyllum) � 2 dela, koren belog sleza (Althaea officinalis) � 2 dela i koren slatkog drvceta (Glycyrrhiza glabra) � 5 delova. Uzeti 1 supenu kašiku smeše, sipati je u čašu hladne vode (namag� netisane protijeve), ostaviti da odstoji 2 sata, zatim je sta viti na vatru i dovesti do ključanja, posle čega sipati u termos i ostaviti da odstoji. Piti iz termosa po 50 grama toplog odvara 3 � 4 puta dnevno.

Sipati u termos 1 supenu kašiku pupoljaka i preliti sa čašom ključale vode (najbolje protijeve vode), ostaviti da odstoji u termosu oko 1 sat, a zatim procediti. Piti po 1�2 gutljaja kod napada kašlja.

 Zova 

(Sambucus nigra)

Jednu supenu kašiku suvih cvetova preliti sa pola litra ključale vode. Ostaviti da odstoji u termosu oko 1 sat, pa procediti. Piti preko noći po 100 � 200 grama u toplom stanju. Može se malo zasladiti medom.

 Anis  

Vranilova trava 

(Origanum vulgare)3

U vranilovoj travi sadrže se eterska ulja, koja raz� mekšavaju sluz i podstiču njeno izbacivanje iz organizma.  Vranilova trava se sma tra dobrim sredstvom za iskašljava� nje. Koristi se sama trava i u vidu smeše sa drugim travama.

 Vranilova trava � 1 deo, koren belog sleza � 2 dela i list podbela � 2 dela. Jednu supenu kašiku smeše preliti sa 2 čaše ključale vode i ostaviti da odstoji u termosu. Uzimati po 100 grama posle jela.

(Anisum vulgare gaertn.)

Zahvaljujući svojim posebnim isparljivim svojstvima anis podstiče izbacivanje sluzi. Obično ga primenjuju u smešama sa drugim lekovitim biljkama, što pojačava njihova lekovita svojstva. Plodovi anisa � 1 deo, listovi podbela (Tussilago far� fara) � 1 deo, cvetovi andelike (Archangelica officinalis) �

5

  Autor ne navodi latinske nazive biljaka, pa sam za svaku  biljku un eo lati nski naziv radi lakšeg pron alaž enja biljaka. �   Primedba  prevodioca.

Kaitop 

(Viburnum

opulus)

Ukus gorak, opor (trpak) � antagonist sluzi. Odlično sredstvo za iskašljavanje. Koristi se odvar od cvetova i plodova. Radi pojačanja dejstva može se dodati med. Odvar od plodova kartopa priprema se na sledeći način: 1 čašu plodo va preliti sa 1 litrom vrele protijeve vode (može se namagne� tisati) i kuvati 10 minuta. Procediti, sipati u termos i dodati 3 supene kašike meda. Piti po 100 grama 3�4 puta dnevno. Rotkva sejana

(Raphanus sativus)

Ima gorak ukus, koji je antagonist sluzi. Cedi se sok i upotrebljava sa medom po 1� 2 supene kašike pre jela. Sok se priprema samo za jedan dan! Sok se čuva u frižideru u dobro zatvorenoj posudi. Sok se može dobiti i na druge načine. Izrezati u rotkvi udubljenje i napuniti ga medom. Otvor zatvoriti parčetom rotkve i ostaviti da odstoji 4 sata. Sok koji se stvori u udubljenju izliti i uzimati po 1 su� penu kašiku pre jela. Narezati svezu rotkvu u veoma tanke kriščice ( 6 � 8 komada). Svaku kriščicu preliti medom. Slatki sok koji se pojavi uzimati po 1 supenu kašiku svakog sata. Lekovi od rotkve smatraju se najefikasnijim kod kašlja i  lece  kašalj za vrlo kratko vreme. Primedba.  Navedene biljke imaju lekovita svojstva  jer sadrže eterska ulja, koja brzo isparavaju. Zbog to� <^ gase pripremljeni ekstrakti i sokovi moraju čuvati u dobro zatvorenim posudama i ne smeju se suviše  prelivali i cediti. Treba ih popiti za jedan dan. Slede� ćeg dana pripremiti nove ekstrakte i sokove.

SRČANO�VASKULARNA OBOLJENJA

HIPER TENZI JA (Hipertonija)

M

nogi ljudi povezuju reč „hipertonija" sa visokim krvnim pritiskom. U stvarnosti to označava „nenormalno visok mišićni tonus". Povišeni krvni pritisak označava se sličnom rečju „hipertenzija". Postoji nekoliko vrsta visokog krvnog pritiska: opšti  visoki arterijski krvni pritisak, nenorma lno visoki krvni pritisak u plućima i visoki venozni krvni pritisak u vratnoj  veni jet re (portalna hipertonija). Sve te vrste visokog krvnog pritiska imaju razne uzroke i izazivaju razna oboljenja. U daljem tekstu biće reči samo o jednom � opštem visokom arterijskom pritisku u organizmu. Da bismo shvatili mehanizam njegovog nastanka, upoznajmo se sa tim kako krv cirkuliše kroz organizam. U celini sistem krvotoka čoveka deli se na srce, arterijski sistem, sistem kapilara i venozni sistem. Uprošćeno, to se može predstaviti ovako: srce � pumpa, koja pokreće teč� nost; arterije i vene � cevi kroz koje se tečnost kreće (teče); kapilari � veoma male cevi, koje se nalaze između velikih cevi arterija i vena. Srce pumpa krv u arterijski sistem, stvarajući u njemu visok pritisak, usled čega krv teče prema kapilarima. Povećan pritisak u arterijama potreban je da bi se krv progurala kroz kapilare. Međutim, to nije dovoljno. Kapilari su toliko mali da delići krvi � eritrociti (crvena krvna zrnca) s teškom mukom prolaze kroz njih. Eritrociti imaju

električno punjenje (naboj) i pri približavanju jednog prema drugom oni se odbijaju. Kapilar se može predstaviti u  vidu male cevčice u kojoj su eritrociti raspoređeni na jednakom međusobnom rastojanju. Arterijski i venozni kraje vi te cevčice su rašireni. Na arterijskom kraju cevčice usled srčanih impulsa i pritiska eritrociti se stalno približavaju jedan drugom i odbijaju (zbog naboja), izazivajući kretanje prema venoznom proširenju, gde je pritisak manji. Kao rezultat kretanje krvi kroz kapilare podstiču dva mehanizma � kompresioni rad srca i električni naboj samih eritrocita. To kretanje pomaže i treći mehanizam � različite mišićne kontrakcije (koje potiskuju krv) i vibracije u organizmu. Prema tome, arterijski pritisak se može povećavati usled sužavanja samih arterija (spazmi od emocija), smanjenja naboja eritrocita (ishrana kuvanom hranom u ko joj nema naboja; smanjivanje opšteg naboja organizma ili njegovo izobličenje usled nagomilavanja statičkog elektriciteta zbog nenormalnog kontakta organizma sa zemljom), spazma mišića ili organa (negativne emocije, ko je se stalno ponavljaju, dovode do toga da se mišići, organi skupljaju i veoma otežavaju kapilarni krvotok), zagađenosti vezivnog tkiva šljakom (razmena materija, gasova vrši se preko vezivnog tkiva, i ako je ono zagađeno, krv teško prolazi kroz tkivo).

LEČENJE HIPERTONIJE  Ako se znaju uzroci, mogu se odabrati efikasni načini za lečenje hipertenzije. U prvom redu treba preispitati svoj odnos prema životu, da bi nas spoljašnji događaji

manje uznemiravali. Prema njima se treba odnositi razumno, bez emocija. Treba naučiti da se opuštamo i možda da ovladamo autogenim treningom. To će nam pomoći da otklonimo nagomilanu napetost tokom dana, da se dobro odmorimo i da obnovimo kapilarni krvotok. Pri tom dobro pomažu tople vodene terapije, umotavanja i sauna. To ne samo da nas opušta i poboljšava kapilarni krvotok, već podstiče čišćenje od šljake i izjednačavanje opšteg naboja organizma. Fizičke vežbe do blagog znojenja (šetnje, trčanje, ba vljenja obi čnom gimnas tik om, posebno atletikom) doprinose poboljšavanju kapilarnog krvotoka i smanjivanju arterijskog krvnog pritiska. Korisne su i vežbe disanja prema metodu Butejka i Streljnikove, ritmičko disanje jogista i disanje koje čisti spoljašnje manifestacije života. Sve te vrste disanja podstiču nagomilavanje ugljenične kiseline u organizmu, koja utiče na otvaranje krvnih sudova i opuštanje mišića. Od lekovitih i profilaktičnih sredstava važan značaj imaju ishrana i čišćenje organizma. U ishrani treba da preovladaju salate od svežeg povrća, voće, klice od pšenice, koje povećavaju naboj organizma i ne dozvoljavaju da se krv zgruša. Najbolje je primenjivati povremeno glado vanje. Upravo ono podstiče čišćenje organizma na nivou  vezivnog tkiva i povećava opšti naboj organizma. Obavezno treba očistiti jetru i debelo crevo. Za snižavanje arterijskog pritiska dobra je urinotera� pija. Raspolažući blagim diuretičkim dejstvom urin izbacuje suvišnu vodu iz organizma, podstiče otvaranje kapi� lara, a posledica toga je smanjen arterijski, moždani i očni pritisak.

Uz navedene mere, može se normaltzovati krvni pritisak i osloboditi mnogobrojnih nepovoljnih posledica za zdravlje.

LEČENJE I PROFILAKSA HIPERTONIJE NARODNIM METODIMA Hipertonici treba da promene ishranu i da redovno piju jabukovo sirce (2 supene kašike na 1 čašu vode), da isključe slane produkte, umesto pšenične prekrupe i brašna da koriste kukuruz; u dnevnom obroku da smanje sadržaj životinjskih belančevina i da zapamte sledeće pravilo � upotreba meda posle svakog jela smanjuje krvni pritisak. Narodni metodi lečenja hipertonije zasnivaju se na korišćenju povrća i jagodičastog voća. Tako, na primer, dobar efekat daje sok od mahovice (Oxycoccus palustris) sa šećerom (u odnosu 1:1). Treba uzimali po 1 supenu kašiku 3 puta dnevno posle jela. Koristan je i odvar od boranije, koji se priprema na sledeći način: 20 grama ljuske od boranije preliti sa 1 litrom vode i kuvati na blagoj vatri 3 sata. Uzimati po 1/3 čaše na 30 minuta pre jela. Dobro pomaže i smeša soka crvene cvekle sa medom (u odnosu 1:2). U smešu se može dodati sok od limuna. Smešu čuvati u frižideru. Uzimati po 1/2 čaše 1 sat posle jela. Kod hipertonije se preporučuje pečeni krompir sa ljuskom (jesti i ljusku), sveže glavice luka, crna ribizla (Ri�  bes nigru m) � slatko i odvar od osu šenih plodova, beli luk

(češnjak) � kod sklerotičnog oblika hipertonije 2�3 režnja svakodnevno. Salatu (Lactuca sativa) � ekstrakt od listova (1 supenu kašiku isitnjenih listova preliti sa čašom ključale vode, ostaviti da odstoji 1� 2 sata, procediti i piti po 1/2 čaše 2 puta dnevno ili po 1 čašu uveče.

PROBLEMI SA KRVNIM SUDOVIMA U najrasprostranjenija oboljenja krvnih sudova spadaju:  ateroskleroza �  podmukli neprijatelj svih sudova u čovečjem organizmu;  insult �  teška posledica oštećenja krvnih sudova mozga; varikozno proširenje vena �  oboljenje, koje nastaje kao rezultat istezanja venoznih zidova i poremećaja rada venoznih ventila. Sve te bolesti međusobno su tesno povezane i mogu imati iste posledice i komplikacije. Tako, na primer, ako  je kod čoveka uoč ena ateroskleroza, on ima veliku šansu da dobije infarkt miokarda. Kao što je rečeno, u srčano�vaskularni sistem spada ju srce i krvni sudovi. Da bi sistem krvotoka norma lno funkcionisao, veoma je važno imati zdrave krvne sudove. Šta su to zdravi krvni sudovi? Prvo, kod zdravih sudova zidovi su elastični, oni su sposobni da se šire i sužavaju prema potrebi. Elastičnost krvnih sudova je važna i zato, što se zahvaljujući njihovom skupljanju i širenju reguliše pritisak u arterijama i venama. A razlika pritiska obezbeđuje kretanje krvi kroz krvne sudove. Kada zidovi vena gube elastičnost, pune se krvlju, a skupljati se više ne mogu. Zato raste pritisak u venama, a razlika pritiska između veno�

znih i arterijskih kapilara se smanjuje. To je uzrok usporenog procesa razmene, razvoja hipoksije (kiseoničkog gladovanja), zasićenosti tkiva produktima raspadanja, a to znači narušavanje njihovih funkcija.  Drugi   važan uslov normalnog rada sistema krvotoka su glatki zidovi krvnih sudova.  Ako se na glatkom zidu krvnog suda pojavi izraslina, stvara se vrtlog, vir � ćelije krvi međusobno se sudara ju i mnoge od njih ginu. Hemijski sastav krvi menja se na gore, stvaraju se ugrušci crvenih krvnih zrnaca � trombo�  vi, koji mogu izazvati ozbiljna oštećenja.  Treća  osobenost zdravih krvnih sudova vezana je za njihovu  sposobnost da sprečavaju zgrušavanje krvi.  U zdravom krvnom sudu krv se nikada ne zgrušava, zahvaljujući tome što su njegovi zidovi iznutra prekriveni slojem endotela. Endotelne ćelije luče specijalne materije, koje sprečavaju zgrušavanje krvi.  A kada je unutrašnji sloj ćelija krvnog suda oštećen, proces zgrušavanja počinje odmah. Na oštećenje endotela pr vi reaguju trombociti. Oni se lepe na oštećeni deo, pa čak i daju „signal nesreće" � luče posebne materije koje provociraju spazam krvnih sudova i pozivaju u pomoć nove trombocite, koji se takođe lepe na povređena mesta. Zatim se slepljeni trombociti smanjuju i tromb od ugrušaka krvi  je formiran. U zdravom krvnom sudu to se ne dešava. Znači, unutrašnjost zida krvnog suda ne srne biti oštećena.  Za normalan rad vena, pored toga, veoma je  važno daje aparat zalistaka u ispravnom stanju.  Ako krilca zalistaka čvrsto priležu jedno uz drugo i zatvaraju celu šupljinu vene, krv teče upravo tamo gde je potrebno, tj. prema srcu. Ali ako zalistak nije čvrsto zatvoren, krv se ustremljuje obrnuto, vene se prepunjavaju krvlju, javlja se venozni zastoj � prvi simptom varikoznog oboljenja.

Prema tome, elastični, glatki, neoštećeni zidovi krvnih sudova i normalno funkcionisanje aparata venoznih zalistaka � osnovni su uslovi za normalan rad srčano�va� skularnog sistema.

Pravilna ishrana za profilaksu ateroskleroze

Da ne bismo imali problema sa krvnim sudovima treba posebno obratiti pažnju na ishranu. Sistem čovekovog krvotoka u primitivnom obliku predstavlja sistem za raspoređivanje tečnosti. U zavisnosti od toga kakvog je sastava tečnost koja se pumpa kroz taj sistem, uočava se jedna ili druga dotrajalost. Na primer, agresivne materije, rastvorene u tečnosti, više deluju na zidove „dalekovodne cevi", a lepljive materije � doprinose začepljenju. Ako se sa ovog primera pređe na sistem krvotoka, ispostavlja se da se mineralne materije, koje su pod vrgnute termičkoj obradi (na primer, kalcij um, koji se sadrži u produktima ishrane), talože u vezivnom tkivu zido va krvnih sudova, čineći ih manje elas tičnim. Lepljive materije tipa škroba, belančevina i posebno masti čine našu krv lepljivom tečnošću, koja sa teškoćom prolazi kroz kapilarni krvotok. Ako se slična hrana jede uveče, kada se temperatura tela smanjuje, lepljivost krvi se znatno povećava, što uzrokuje poremećaj kapilarnog krvotoka, u pr vom redu u udovi ma � rukama i nogama.

LEKOVITO VOĆE I JAGODE KOD SRČANO�VASKULARNIH OBOLJENJA Kajsija. �  U osušenim plodovima ima mnogo kali�

 ju ma. Preporuču ju se kao dijetalno sredstvo u dane rasterećenja � držanja dijete 4  (300 grama osušenih i isitnjenih plodova i pola litra soka od kajsije uzeti 4 puta) jednom nedeljno radi ishrane srčanog mišića. Pomorandža.  � kod ateroskleroze i ishemijske bolesti srca. Ekstrakt od mladih listova trnjine   (Prunus spino� sa). � Kod otoka izazvanih oboljenjem srca. Grožđe. �  Dugotrajna upotreba plodova ili soka  veoma je efikasna za povećanje tonusa srčanog mišića. Nar (mogranj).  � Preporučuje se kod ateroskleroze, pošto njegov sok rastvara krečnjačke taloge na krvnim sudovima. Grejpfrut. �  Ima antisklerotična svojstva. Baštenska (šumska) jagoda.  � Dragoceno sredstvo kod srčanih oboljenja; plodovi i ekstrakt od lišća: 2 supene kašike listova preliti sa 2 čaše ključale vode i ostaviti da odstoji 24 sata. Piti po 1/2 čaše 4 puta dnevno kod povećanog krvnog pritiska, ubrzanog srčanog ritma, slabljenja kontrakcija srčanog mišića. Breskva. �  Kod ateroskleroze. 4 

  Primedba prevodioca.

Šljiva. �  Kod ateroskleroze i hipertonije. Crna ribizla. �  Sredstvo koje tonizuje srčano�va�

skularni sistem; sok iz plodova � kod ateroskleroze i hipertonije. Beli dud.  � Plodovi i sok kod oboljenja srčano�va� skularnog sistema. Upotreba  crnog duda   snižava krvni pritisak. Fejhoa  (Feijoa sellowiana Berg.). � Pošto ima veliku koncentraciju joda plodovi i sok se upotreblja vaju kod ateroskleroze i oboljenja štitaste žlezde. Jabuke. �  Kod oboljenja srca, hipertonije, oboljenja jetre, gojaznosti i podagre (kostobolje). Veoma su korisni dani dijete sa jabukama: 300 � 400 grama svežih slatkih jabuka 5 � 6 puta dnevno.

ORASI I POVRĆE KOD SRČANO�VASKULARNIH OBOLJENJA Orah. �  Čaj: 1�2 kafene kašičice suvih listova pre-

liti 1 čašom ključale vode i ostaviti da odstoji. Piti po 1/2 čaše 3�4 puta dnevno kod ateroskleroze. Za lečenje hipertonije upotrebljavati svakodnevno po 100 grama oraha sa medom ili bez meda u tra janju 45 dana. Patlidžani. �  Smanjuju sadržaj holesterina u krvi. U lekovitoj ishrani patlidžani se preporučuju kod ateroskleroze, srčano�vaskularnih oboljenja i sla bog rada srca. Dinja. �  Kod ateroskleroze krvnih sudova mozga i srca.

Tikvice.  � Kod otoka srčano�vaskularnog porekla,

ateroskleroze i suvišne telesne težine; izbacuje su višnu tečnost i holesterin. Krompir.  � Kod oboljenja srčano�vaskularnog sistema i bubrega, propraćenih otocima. Svezi krastavci.  � Kod srčano�vaskularnih oboljenja; smanjuju pritisak i normalizuju rad štitaste žlezde. Pastrnjak. �  Jača zidove krvnih sudova i kapilara. Ekstrakt: 5 supenih kašika isitnjenog kore nj a preliti sa pola litra ključale vode i ostaviti da odstoji preko noći u termosu. Piti po 1/3 � 1/4 čaše (sa šećerom i medom) 4 puta dnevno kod opšte slabosti. Kornišoni.  � Kod ateroskleroze; bolje je upotre bljavati sitne, po 5 � 7 cm prečnika, na dan ubiranja. Paradajz.   � Za profilaksu ateroskleroze, ljudima srednjeg i starijeg doba. Tikva (bundeva). �  Kod srčano�vaskularnih oboljenja, ateroskleroze i hipertonije. Mirodija. �  Kod hipertonije, stenokardije, neuroza i nesanice. Ekstrakt: 1 supenu kašiku plodova ili trave preliti 1 čašom ključale vode i ostaviti da odstoji preko noći u termosu. Piti po 1 čašu dnevno.

Smeše trava kod srčano�vaskularnih obofjenja

1.  Nana  (Mentha piperita), listovi,  srdačica (Leonu� rus cardiaca), trava � po 3 dela,   odoljen  (Valeriana offici�

nalis), koren,  hmelj   (Humulus lupulus), šišarke � po 2 dela. Piti po 1/2 čaše ekstrakta 3 puta dnevno kod nervne uzbuclenosti, razdraženosti i nesanice. 2.  Odoljen  (koren),  srdačica  (lišće) � po 3 dela,  hajdučka trava  (Achillea millefolium), trava,  anis  (Anisum  vulgare), plodovi � po 2 dela. Piti kao ekstrakt po 1/3� 1/4 čaše 2� 3 puta dnevno kod bolova u srcu.

EMOCIONALNO�VOLJNA MOTIVISANOST ZA IZLEČENJE SRCA „Moje srce je apsolutno zdravo. Potpuno je zdravo moje srce. Mladalačka, energična krv načisto�načisto ispi� ra srce, sve bolje i bolje hrani moje srce. Večito mlada energija neprekidno podmiađuje srce. Večito mlada krv, koja stvara život, ispoljava snažno dejstvo na srce. Velika snaga Vasione, koja mi je podarila život, čini moje srce mladalački zdravim, mladalački snažnim, mladalački moćnim. Svi sistemi organizma rade sa mladalačkom smelo� šću, sa ogromnom snagom za potpuno ozdravljenje srca. Svakog trenutka srce postaje mladalački energično. Velika je i neograničena snaga srca. Srce pulsira životom no vorođenčeta, mladića. Rad srca je sna žan i besprekoran. Svakoga trenutka u srce se uliva prvobitna�mladalačka svežina, snaga i dugovečnost. Obnavlja se prvobitna�mladalačka snaga, prvobitna�mladalačka elastičnost srčanih mišića. Mlado zdravo srce je elastično i gipko. Čitavo srce

ispunjeno je Božanskom svetlosnom snagom. Moje srce  je apsolutno zdravo, ispunjeno neograničenom energijom i snagom. Takvim će ono biti danas, sutra i zauvek." Ova motivacija se može čitati, a može se snimiti na magnetofonsku traku i preslušavati više puta redom, ponavljajući u sebi, stvarajući u mislima emociju mladog, energičnog i neumornog srca.

ČIŠĆENJE KRVI Mere za čišćenje krvi počinju sa trodnevnom dijetom na sokovima. Ona se može produžiti i 5�7 dana. Koriste se sveže isceđeni sokovi od voća i povrća crvene bo je: višnje, mahovice, cvckle, grožđa, kup ine (Rubus caesi� us, R. fruticosus) i crvenog kupusa. Može se uzimati nekoliko vrsta soka dnevno. Crvena boja sokova ima poseban značaj.  Prvo,  crvena  boja usled svoje posebne energije i frekvencije stupa u re� zonansu sa istim takvim karakteristikama krvi, što stimuli� še stvaranje krvi.  Drugo,  sokovi od povrća i voća zasićeni su  biološki aktivnim materijama, koje podižu organizam hro� nično obolelog čoveka na nivo normalnog funkcionisanja. Izobilje prirodne, aktivne vode, dospeva sa sokovima u organizam i omogućava da se iz krvi brzo izbacuje rastvorena nečistoća. Da bi se pomoglo organizmu da što bolje izbacuje toksine, preporučuju se klistiri. Slične mere za čišćenje krvi dobro čiste i tečne sredine, limfu. Ovoj terapiji treba dodati posetu sauni svakog drugog dana (ako nema kontraindikacija). Posle saune treba odmah ispiti udarnu dozu soka.

ONKOLOŠKA OBOLJENJA ŠTA JE RAK? Zlocudni (maligni) tumor (rak) je teško oboljenje, uzrokovano nekontrolisanim razmnožavanjem izme� njenih (malignih) ćelija. Organizam gubi kontrolu nad razmnožavanjem tih ćelija, oni se kao lavina dele, zamenjuju normalna tkiva, razrastajući se u njima. To dovodi do poremećaja razme� ne materija i organizam se truje produktima raspada tumora. Maligne ćelije skoro se ne razlikuju od normalnih ćelija iz kojih su nastale, pa ih zaštitni sistemi organizma ne smatraju stranim i ne odbacuju ih blagovremeno. Savremeni metodi lečenja malignih tumora istovremeno sa neoplazmama oštećuju i normalna tkiva. Rezultat je da slabe zaštitni sistemi organizma i često posle toga rak deluje sa novom snagom. Osnova onkološke profilakse je u povećanju zaštitnih sila organizma (imuniteta). Korišćenje prirodnih sredstava pomaže da se poboljša stanje kod ljudi koji pate od ontoloških oboljenja, čak i u kasnim stadijumima, da se poveća efikasnost lečenja i da se praktično postigne izlečenje.

ČIŠĆENJ E ORGANIZMA OD ŠLJAKE I PARAZITA Ljudi, koji dobro poznaju probleme onkoloških oboljenja, tvrde, da se u početku organizam zagađuje šlja�

kom. U organizmu se pojavljuju zagađena mesta u kojima se naseljavaju razni paraziti. Čovek počinje „pomalo" da  boluje i njega lece. Kao odgovor na lečenje paraziti se u početku skrivaju, a po završetku lečenja pojačano razmnožavaju. Ali sada postaju opasniji, jer na lečenje odgo varaju prilagođavanjem. Oni prodiru u tkiva, koja su najmanje dostupna lekovima i tu se pojačano razmnožavaju. Rezultat tog procesa je stvaranje tumora. Hemioterapija podriva imunitet organizma i čini ga nezaštićenim. Hirurgija ne može sve da odstrani, već pro vocira tumor da se još brže deli. Zračenje slabi organizam, i samim tim stimuliše rast ćelija raka. Prema tome, ako kod čoveka postoji onkološko oboljenje, znači daje njegov organizam prilično oslabljen, zagađen šljakom i oštećen parazitima. Zato u prvom redu treba primeniti pročišćavajuće�protivparazitno lečenje.

Čišćenje na ćelijskom nivou

Za čišćenje na ćelijskom nivou preporučuje se odvar od četina (igličastog lišća četinara). Uzeti 5 supenih kašika mladih četina, preliti sa pola litra aktivirane vode, dodati 2� 3 supene kašike suvog šipka i 2 supene kašike ljuske od luka. Kuvati dok ne proključa, a zatim produžiti kuvanje na blagoj vatri 10 minuta. Preko noći ostaviti da odstoji na toplom mestu. Iako ovaj napitak nije štetan, ne preporučuje se uzimati ga duže od 4 meseca, da se organizam ne bi privikao na njega. Možete koristiti i sledeći recept: 1/2 limuna očistiti od kore, isitniti, preliti odvarom od četina i uzimati na je�

dan sat pre ili sat posle jela. Treba upotrebljavati do 2 limuna dnevno. Limun pojačava snabdevanje ćelija kiseo� nikom, zasićuje oksidacionim fermentima i zaustavlja njihovo odumiranje.

STIMULACIJA ZAŠTITNIH SILA ORGANIZMA Istovremeno sa pročišćavajuće�protivparazitnim le� čenjem treba početi sa stimulacijom zaštitnih sila organizma. Tumor se odvaja od tkiva organizma i deluje kao ogromni sluzni parazit tipa pečurke ili kolonije, pa je potrebno sprečiti da ostvari to odvajanje. U prvom redu tre ba aktivirati energetsko dejstvo spoljašnjih manifestacija organizma. Zatim povećati ne samo opštu, nego i lokalnu cirkulaciju tečnosti (krvi, limfe). Dalje � zasićavati tkiva kisconikom i materija� ma�regulatorima, aktivirajući nervno upravljanje od strane organizma.  Ako čovek može da gladuje i pije vlastiti uri n � to je  je dan od najboljih načina otklanjanja opšte intoksikacije organizma i stimulacije njegovih zaštitnih sila. Kako za profilaksu, tako i u toku procesa protivtu� morskog lečenja mogu se koristiti protivonkološki mikro� klistiri. Njihovo dejstvo je zasnovano na tome, što hloro� fil aktivno uništava patogenu mikrofloru creva, podstiče dezinfekciju i normalizaciju krvi, ispoljava opšte stimuliraj uće dejstvo na ceo organizam. Tome doprinose i fiton� cidi.

Protivonkološki

mikroklistiri

Protivonkološki mikroklistiri pripremaju se na sle� deći način. Sakupiti zelene delove biljaka: koprive, mirodije, celera, peršuna, ruse (sedefa � Chelidonium majus), listove cvekle, vinograda (grožđa), maline, oraha i rastavića (Equ� isetum arvense). Ako nedostaje neka od biljaka, možete koristiti to što imate, ali je obavezan rastavić (ako ga nemate, možete koristiti njegov ekstrakt od suve sirovine: 1 supena kašika trave na 200 grama ključale vode). Veoma  je poželjan i list oraha. Zelene delove biljki samleti u mašini za meso ili u sokovniku i isccditi sok. Posle toga 2 ka� fene kašičice zelenog soka razblažiti u 100 grama tople proključale vode (može i sveže mokraće), naliti u gumenu krušku i uliti u pravo crevo. Tokom nedelju dana tu terapiju vršiti svakodnevno, najbolje uveče. Sledeće nedelje uraditi to isto, ali svakog drugog dana, razblažujući 4 ka� fene kašičice zelenog soka u 200 grama vode. Zeleni sok od navedenih biljki treba pripremati neposredno pre terapije. Ranije pripremljen sok brzo gubi svoja lekovita svojstva. Najefikasniji od preporučenih biljaka su listovi rastavića, oraha i ruse. U rastaviću ima mnogo silicij uma, koji podstiče uništavanje mikroorganizama i gljivica u organizmu. Orah sadrži jod, usled čega odlično otklanja baktericidne i gljivične infekcije. Sok od ruse (sedefa) ima odlična protivtumorna svojstva. Fiton� cidi ostalih biljaka su dosta jaki, efikasni i međusobno se dopunjuju. Zato je najbolje koristiti čitavu smešu.

Fitoncidi luka i češnjaka  (belog luku)

Kao dopunu onkološkim mikroklistirima preporučuje se uzimati luk i češnjak, koji sadrže moćne fitoncide. Radi toga treba sitno samleti luk i češnjak (u istim količinama), preliti ih biljnim uljem (zejtinom) i promešati. Obično se na 100 grama dobijene kašice od luka i češnjaka dodaje od 50 do 150 grama ulja. U zavisnosti od toga kako organizam podnosi luk i češnjak dnevno treba uzimati od 100 do 500 grama (ne računajući ulje). Kada se završi sa kurom lečenja onkološkim mikroklistirima, tre ba završiti i sa uzi manjem luka i češnjaka. Podizanje imuniteta (naročito kod težih oboljenja i skrivenih infekcija) u nekim slučajevima praćeno je snažnim kriznim pojavama. Budite za to unapred spremni. Pilule od propolisa

Kod raka želuca i creva mogu se uzimati pilule od propolisa. Uzeti 100 grama propolisa, 100 grama svežeg maslaca i 2 supene kašike meda. Sve to rastopiti na vodenoj pari, mešajući dok se ne dobije kompaktna masa. Iz dobijene mase uvaljati loptice veličine kukuruznog zrna i uvaljati ih u brašno, da se ne bi međusobno lepile. Uzimati po 1 pilulu 3 puta dnevno pre jela. Metod lečenja onkoloških oboljenja pomoću kerozina

Paula Kerner iz Austrije smatra da kerozin leći oboljenja krvi. Metodom uzimanja kerozina, koji ona predlaže, izlečila je više od dvadeset hiljada bolesnika i dobila je patente u mnogim zemljama!

Paula je ozbiljno obolela od raka creva sa metastazama. Za vreme bolesti i lečenja smršala je 14 kilograma. Za vreme operacije odstranili su joj 75 centimetara creva. Drugu operaciju da bi se održala u životu već je bilo kasno raditi. Pojavila se paraliza. Otpustili su je iz bolnice kao beznadežnu bolesnicu. Lekari su predviđali njenu smrt kroz dve nedelje. Paula se, ležeći u kući paralizovana, sećala priča vojnika o tome, kako su u Jugoslaviji ljudi kod raznih oboljenja pili kerozin i trljali se njime. Ona je odlučila da proba lečenje destilovanim kerozinom. Prvo je popila 1 supenu kašiku. Posle nekoliko sati poboljšalo joj se raspoloženje i  bolovi su se stišali. Posle 3 dan a terapije ona se podigla na noge. Ubrzo je mogla i da jede. Šeste nedelje osetila je glad i vratio joj se apetit. Posle izvesnog vremena obnovila je izgubljenu telesnu težinu. Otada se Paula više nije  bojala str ašne bolesti, protiv koje nije bilo lekova. Posle toga spašavala je od malignih tumora bolesnike kojima nisu pomagali nikakvi lekovi.

Uzroci.  Paula Kerner ne koncentriše pažnju na uzroke nastanka onkoloških oboljenja, smatrajući da ona nastaju usled nekih promena u krvi.

Lečenje.  Paula Kerner savetuje da se pije samo de�  stilisani kerozin, koji, prema njenom mišljenju, pobuđu je limfne sudove i leci krv. On leci bolesnike kojima ne  pomažu ni operacija, ni zračenje. I najvažnije, nema kon� traindikacija.

Kerozin pomaže kod raka sa metastazama,  leci deč�  ju cerebralnu paralizu, infekciju krvi, prostatitis i druga oboljenja.

Bolesnicima sa skrivenim bolestima Paula preporučuje da uzimaju po 15 kapi kerozina na kocku šećera. Radi profilakse i sprečavanja oboljenja od raka ona savetuje da se uzima po 1 kafena kašičica kerozina ujutro i uveče sa čajem, jednom u 12 dana ili da se pije po 1� 2 kapi kerozina sa prokuvanom vodom 2� 3 puta uz jelo. Kura lečenja � 6 nedelja. Bolesnicima sa težim oštećenjima preporučuje se da uzimaju po 1 kafenu ili supenu kašiku destilovanog kerozina jednom dnevno natašte. „Na osnovu svog iskustva i iskustva primene kerozina od strane članova moje porodice (supruga � 41 godina, kćerke � 13 i sina � 18 godina), mogu reči, da nije teško popiti jednu kašiku prečišćenog kerozina. Čak nije potrebno posle toga ništa piti. Niko nije uočio negativne po� sledice, osim podrigivanja na kerozin. Ako se uz to pojede nešto slatko, nema ni podrigivanja."

POLIPI

P

olip � tumor (najčešće dobroćudni � benigni), koji se uzdiže iznad površine sluzokože. Polipi se često stvaraju u nosnoj šupljini i šupljini maksilarnih sinusa, narušavajući prolazak vazduha i uzrokujući razvoj hroničnih infektivnih oboljenja, propraćenih stalnim lučenjem sluzi iz nosa. Uzroci nastanka polipa su za medicinu velika zagonetka. Lekari to rešavaju jednostavno � ili hirurški ili spaljuju polip. Mislim da hronično infektivno oboljenje nije posledica polipa, nego njegov uzrok. Kad infekcija prodre u slozokožu nosne duplje, izaziva razrastanje tipa adenoma ili polipa. Primarni uzrok je nepravilna ishrana, od koje se stvara obilje sluzi, koja, lučeći se kroz nosnu duplju, stvara povoljne uslove, hranljivu sredinu za naseljavanje tog dela ljudskog organizma infekcijom (mikroparazitima). Da bi se oslobodili od polipa, u prvom redu treba promeniti ishranu, naglo smanjiti upotrebu produkata od kojih se stvara sluz � mlečnih, poslastica, masnoća, škro ba i belančevina. Što više jesti povrće i jela od njega. Sveže povrće zimi rashlađuje čovečji organizam, pa je štetno. Korisne su monolitne kaše sa minimumom pretopljenog maslaca, jela od belančevina sa garnirom od povrća, različiti čajevi od trava sa medom ili kompoti od suvog voća.  Važan je i pravilan redosled unošenja hrane u organizam.

Tečnosti treba piti pre jela, ne piti mnogo posle jela � to  je jedan od uzroka slabe probave i stvaranja obilja sluzi usled loše probavljene hrane. Ne jesti uveče. Poslednji obrok hrane treba da bude lagan i ne uzimati ga kasnije od 18 do 19 sati. Ako želite da jedete posle tog vremena, možete popiti čašu jogurta ili kiselog mleka. Osim toga, treba isterati iz organizma mikroparazi� te pomoću „trojke".

ČIŠĆENJE OD PARAZITA POMOĆU TROJKE Doktor Hilda Klark, lečeći obolele od raka, uočila je u njihovom organizmu nečistoće i parazite. Posle dugogodišnjih istraživanja ona je došla do sledećeg zaključka: 90% hroničnih oboljenja imaju dva uzroka nastanka: od parazita i ekotoksina (ekološki toksini, koji su prodrli u organizam). Pred njom se postavilo nezaobilazno pitanje: kako efikasno čistiti organizam od parazita i šljake (ekotoksina)? Eksperimentalno Hilda Klark je odredila, da tri materije koje se unose u organizam imaju sposobnost da čiste čovečji organizam od glista, njihovih jajašca, i od drugih parazita, virusa i bakterija, što omogućava da se rak uspešno  leci.  Te tri materije su:  zelena kora oraha, pelen i prašak od semena karanfilića. Njih treba koristiti na sledeći način: od nesazrele kore crnog oraha napraviti koncentrovani ekstrakt, a zatim uzeti travu pelena i prašak (prah) od semena karanfilića. Istovremenim uzimanjem te tri komponente uništavaju se svi odrasli paraziti, njihove larve, jajašca, kao i patogeni mikroorganizmi i gljivice.

1. Ekstrakt od crnog oraha Prvi dan:  uzeti 1 kap i kapnuti je u 1/2 čaše vode (to

 je približno 100 mililitara). Poželjno je uzimati na prazan želudac, na primer pre jela. Klarkova savetuje da se pripremljeni ekstrakt pije � sisa u trajanju od 15 minuta. Drugi dan: 2   kapi u 1/2 � 1 čaše vode. Treći dan:  3 kapi u 1/2 � 1 čaše vode. Četvrti dan: 4 kapi u 1/2 � 1 čaše vode. Peri  dan:  5 kapi u 1/2 � 1 čaše vode. Šesti dan: 2   kafene kašičice u 1 čaši vode. Ekstrakt treba popiti 15 minuta posle pripremanja. Ekstrakt crnog oraha ne treba sipali u vruću vodu

 jer uništava njegovu protivparazitnu snagu. Posle uzima-

nja ekstrakta ne srne se ništa piti jer to će svesti ceo efe� kat na nulu. Ako vaša telesna težina prelazi 70 kilograma, uzimajte po 2,5 kafene kašičice. Ako je iznad 100 kilograma � po 3 kafene kašičice. Radi profilakse protiv parazita treba uzimati 2 kafene kašičice ekstrakta na 50 grama vode jednom nedeljno. Istu dozu treba uzimati i kao lekovito sredstvo, ali samo 2 puta dnevno tokom 5 dana. Dalje uzimati po 2 kafene kašičice jednom dnevno tokom godine dana. Važno.  Članovi porodice i prijatelji treba da uzimaju «/ po 2 kafene kašičice svake nedelje, da vas ne bi pono�  A  vo zarazili. Oni mogu biti skriveni nosioci parazita u crevima. To se posebno odnosi na teško obolele ljude. 2. Pelen (u prahu) Prvi dan:  uzeti 1 prstovet pre jela (sa vodom). Drugi dan:  1/4 kafene kašičice pre jela (sa vodom).

Treći dan:  1/3 kafene kašičice pre jela. Četvrti dan:  1/2 kafene kašičice.

Povećavajte dozu do 14. dana, kada možete uzeti po 1/2 supene kašike. Doza se može uzimati iz 2� 3 puta pre  jela ili ccla odjednom. Tokom 6 dana uzimati po 1/2 supene kašike, a zatim po 1/2 supene kašike jednom nedeljno. Hilda Klark preporučuje jednonedeljnu dozu pelena � po 1/2 supene kašike dnevno. Međutim, treba imati u vidu individualnu konstituciju čoveka. Savetujem vam da izučite svoj organizam, njegovu reakciju na „trojku" i da odaberete svoju individualnu dozu. Uzimanje pelena u prahu potrebno je da bi on prošao kroz ceo probavni trakt. U vidu ekstrakta pelen se asi� miluje u želucu i tankom crevu, a debelo crevo ostaje netaknuto. U slučaju sa suvim pelenom � on prolazi kroz ceo probavni trakt, dejstvujući usput na parazite.

3. Karanillić (u prahu)

Karanfilić, posebno mleveni, vrlo je ljuta materija. Zahvaljujući tim svojstvima njeni fitocidi uništavaju neuobičajeno snažno ne samo sve moguće parazite, već i aktiviraju toplotne sposobnosti organizma i jačaju imunitet. Prašak karanfilića prži samo u usnoj duplji,.dok se u želudačno�crevnom traktu oseća samo prijatno zagreva� nje organizma. To vrlo brzo prolazi. Prvi dan:  uzimati po 1/5 kafene kašičice 3 puta dnevno pre jela. Drugi dan:  po 1/4 kafene kašičice 3 puta dnevno pre jela.

Od 3. do 10. dana:   po 1/3 kafene kašičice 3 puta

dnevno pre jela. Posle 10. dana:  1 kafena kašičica jednom nedeljno.

U slučaju potrebe kuru protivparazitnog lečenja možete ponoviti. Ako ste teško oboleli, postupak ponovite posle 1�2 nedelje. U ostalim slučajevima radite u zavisnosti od nastale situacije. Radi kvalitetnog oslobađanja od parazita treba paralelno lečiti sve članove porodice. U svim slučajevima, kada su posle lečenja ljudi sebi dozvoljavali da naruše dijetu (nedokuvano meso, riba, konzerve, polufabrikati), simptomi oboljenja i paraziti su se ponovo pojavljivali. U daljem tekstu detaljnije o tome, kako pripremiti komponente „trojke" samostalno. Ekstrakt od kore oraha može se pripremati na slede� ći način: 15 komada kore oraha sitno narezati, preliti sa pola litra alkohola i ostaviti da odstoji na svetlom mestu 30 dana. Posle toga ekstrakt skloniti na tamno mesto. Orahe treba ljuštiti kada su sazreli na drvetu i spremaju se da padnu na zemlju ili su tek pali. Zelena kora u tom periodu pogodna je za ekstrakt jer u njoj ima mnogo  jod a.  Ako nemat e tu komponentu , možete je zame niti rastvorom Lugola (jodom u glicerinu). Primenjivati po 5�10 kapi na 50�100 grama vode. Pelen koristiti samo sazreo. Njegove listiće i plodo ve (najbolje plodove u obliku loptice) treba osušiti i isitni� ti. Uzimati u obliku praška sa običnom vodom. Doza jednog obroka je 200 �300 miligrama (1/2 kafene kašičice). Seme karanfilića je obično seme, koje se prodaje za kulinarstvo. Treba ga istucati (isitniti) i u takvom stanju

uzimati. Doza jednog obroka � 500 miligrama (približno zrno graška). Doktor Klark preporučuje da se uzimaju sve 3 komponente „trojke" zajedno � ekstrakt oraha, pelen i karan� filić. Ako neka od komponenata nedostaje, lečenje protiv parazita može se početi i bez nje, na primer, uzimanjem pelena i karanfilića. „Trojka" pomaže da se efikasno očisti organizam od raznih vrsta parazita i gnojne infekcije. To je odlična dopuna drugim lekovitim sredstvima � ishrani, gladovanju, kretanju, čeličenju, radu sa svešću i urinoterapiji. Praksa  je pokazala, da su lekovi nedovoljno efikasni protiv parazita i gnojne infekcije, a „trojka" (ili pelen sa karanfili� ćem) odlično izvršava taj zadatak. Hilda Klark je otkrila, da paraziti sami po sebi ne mogu biti uzrok nastanka raka a čist organizam će ih ubiti. Ali ako postoji nečistoća, paraziti upravo tu teže da do� pru i da se u njoj razmnožavaju. Samo ta dva uslova pod� stiču razvoj onkološkog oboljenja. Organizam zagađuju toksinima i slabe njegov imunitet predmeti za domaću upotrebu, pakovanja produkata ishrane i mnoge druge materije. Posebno su opasne plastične flaše, koje u svom sastavu imaju propilen i benzol (kao i kozmetičke bočice, dezodoransi, losioni čak i pasta za zube), aluminij timska ambalaža, freon i naftalin. Povremeno gladovanje po 2 � 3, a još bolje po 7 � 14 dana, omogućava čišćenje organizma od raznih vrsta toksina i šljake na ćelijskom nivou, lišava parazite uslova za život i odlično dopunjuje dejstvo „trojke". Pažnja!   Za vreme trudnoće navedeni metod treba  primenjivati veoma oprezno, dozu smanjiti za 3�5 puta.

Poslednjih 2�3 meseca trudnoće najbolje je ne primenji� vati ovaj metod. Ruska varijanta „trojke"

Doktor medicinskih nauka Valerij Andrejevič Ivan� čenko razradio je rusku varijantu „trojke". U „trojku" ulazi povratič (Tanacctum vulgare), trava gorkog pelena i prašak karani'ilića. Sve te komponente imaju antimikrobno, antiseptičko dejstvo, podstiču lučenje sokova, deluju protiv glista i smanjuju telesnu temperaturu. Jednokratno uzimanje praška od cvelova povratiča � 1 gram; dnevna doza � do 3 grama. Za gorki pelen � odgovarajućih 200�300 grama jedno uzimanje i do 1 kilogram dnevno, a za svezi prašak karanfilića � pola grama i 1,5 gram. Poželjno je uzimati sve tri komponente odjednom (povratič, pelen i karanfilić), stavivši ih u kapsule za leko�  ve. Takve kapsule se ponekad prodaju u apotekama. U suprotnom slučaju može se kupiti najjevtiniji lek u kapsulama i samostalno zameniti njihov sadržaj. Praškovi se mogu uzeti i bez kapsula, sa malo vode. Pažnja!   Kod čira na želucu i erozivnih gastritisa ne  preporučuje se uzimati „trojku". Oprezno je koristiti kod hipertonije, kontrolišući arterijski pritisak � karanfilić ga  povećava. Lečenje ne počinjati za vreme menslruacije � navedeni preparati izazivaju obilne menstruacije. Dato lečenje je kontraindikativno trudnim ženama � može doći do pobačaja.

Ruska „trojka" se uzima prema šemi: Prvi dan  � po 1 kapsulu Gedna doza) na 30 minuta pre jela. Drugi dan  � po 1 kapsula pre doručka i pre ručka. Treći dan i celu sledeću nedelju  � po 1 kapsula 3 puta dnevno: pre doručka, pre ručka i pre večere. Dalje se „trojka" može uzimati jednom nedeljno radi profilakse. Ostali metodi lečenja polipa

Samo posle kure lečenja „trojkom" može se s određenim ciljem dejstvovati na kolonije mikroparazita, koje su obrazovale polip. K. Butejko predlaže da se od polipa i adenoida (žle� zdastih izraštaja) oslobađa u nosnoj duplji metodom zadrške disanja. U organizmu se nagomilava ugljenična kiselina, koja, regulišući mnoge reakcije u organizmu, podstiče odvajanje polipa i adenoida. U zaključku nekoliko primera iz moje prakse o tome, kako su se ljudi lečili od polipa. ,,U dečjoj poliklinici lekar�otorinolaringolog saopšti� la je, daje dete prošlo bez operacije odstranjivanja polipa u nosu (zakapavali su mu mokraću u nos)". „Pre godinu dana kod moje kćerke (rođena 1988. godine) zbog polipa se pogoršao sluh. Već su joj uradili dve operacije, ali približno posle godinu dana posle svake hirurške intervencije polipi su se ponovo javljali. Počela sam da zakapavam kćerci u nos njenu svezu mokraću, svaki put kada je mokrila. Kura lečenja je trajala dve nedelje. Pored toga zakapavala sam joj u uši njenu ukuvanu mokraću. Rezultat: sluh se potpuno povratio".

,,U januaru 1985. godine pošao sam na gastroskopi�  ju (GS) da proverim želudac, ranije sam imao čir na želucu. Konstatovali su mi polip na jednjaku. Izvršili su biop� siju i uradili analizu. „Živi � rekli su mi � još koliko doži�  viš." Posle 10 meseci otišao sam da proverim stanje polipa i tada su mi rekli da imam rak jednjaka. Šta da se radi, izbora nije bilo. Operisali su me, odstranili deo jednjaka i želuca. Pola godine preležao sam u bolnici. Pre lekar� ske komisije za ocenu radne sposobnosti (LKORS) pošao sam na gastroskopiju i rekli su mi da mi se ponovo stvorio polip na šavu. (Uzrok je ostao.)  Došao sam na lekar� sku komisiju za ocenu radne sposobnosti, zaključak je bio slcde,ći: zaboraviti posao i poći u penziju sa 50 godina ži vota. Tih dana sam još pročitao u nov inama članak o on� kologiji u kome se govori, da se posle operacije ne zna da li će čovek preživeti, 70% operisanih umire tokom godine, a ostali kasnije. Nešto treba uraditi. Poznanici su mi save� tovali da pročitam Vaše knjige. Izučio sam ih i počeo da čistim fizičko telo i spoljašnje manifestacije. Dve godine sam primenjivao urinoterapiju. Trljam se urinom. Jetru sam čistio 18 puta. Sve u svemu izbacio sam punu litarsku teglu kamenčića, veličine od zrna graška do oraha. Iz mene su izlazile pletenice (svitci) sluzi dužine do 10 centimetara, dronjci po 2� 3 centimetra kao celofan. Posle dve godine primene urinoterapije smanjio mi se arterijski i unutarlobanjski pritisak, oslobodio sam se alergije. Posle tri meseca od početka terapije po Vašem metodu ponovo sam otišao na gastroskopiju, polipa nije bilo. Posle godinu dana prošao sam ponovo lekarsku komisiju za ocenu radne sposobnosti. Rekli su mi da sam zdrav i da mogu da radim".  (Izbačene pletenice su bile polipi.)

PROBLEMI SA CREVIMA

ZATVORI atvor je najštetnije stanje za organizam, koje brzo uzrokuje nastanak teških oboljenja. Pod zatvorom se podrazumeva duža zadrška ekskre� menta u crevima ili sistematski slab rad creva (nasilna i nedovoljna stolica). Pri tome ekskrementne mase, nagomilavajući se u debelom crevu, uzrokuju njegovo rastezanje i bitno menjaju njegov oblik i dimenzije. Rezultat je da se samo usled toga pomeraju i pritiskaju unutrašnji organi, što negativno utiče na njihov rad. Količina vode u ekskrementu kod zatvora je manja od normalne i ne prelazi 60% (umesto 80%), a ekskrement je suv. Budući da čovek produžava da jede, a stolice nema, ekskrementne materije se kroz sluzokožu debelog creva asimiluju u krv i cirkulišu u njoj, trujući ceo organizam. U opterećenom režimu rade (funkcionišu) „drugostepe� ni" organi za izlučivanje � jetra, koža i pluća. Veliko je opterećenje bubrega. Ekskrementna šljaka nagomilava se u  vezivnom tkivu organizma, podrivajući imunitet. Slično samotrovanje dovodi organizam u krajnje teške uslove, brzo ga troši i predstavlja uzrok razvoja ogromne količine oboljenja � od običnih prehlada, alergija i parazitnih oboljenja do onkoloških, srčano�vaskularnih, kožnih oboljenja i hormonalnih poremećaja. Spoljašnji simptomi zapuštenog zatvora su: teško disanje, a ponekad se oseća smrad pri disanju, jezik obložen

nekim slojem, brzo zamaranje, nezdrava boja kože i krta kosa, bubuljice, ospe, višak sala ili suvoća kože. Ljudi koji boluju od zatvora ponekad se žale na neprijatne osećaje, koji nisu direktno vezani za probavni trakt. Tu spadaju: tupi bolovi u glavi, koji se uglavnom lo� kalizuju na temenu i zatiljku, potišteno raspoloženje, sla bljenje uma , neprijatni osećaji oko srca i neujed načeni srčani otkucaji, neprijatan ukus u ustima, zadah iz usta itd. Ponekad se uočavaju dispepsičke pojave � gorušica, podrigivanje, muka (gađenje), pritisak u podbratku. Uzroci zatvora

Zadrška ekskrementa u crevima kao rezultat njiho vih funkcionalnih poremećaja naziva se uobičajenim zatvorom. Uzroci funkcionalnih poremećaja mogu biti sle� deći: 1) alimentarni (u vezi sa ishranom); 2) diskinetički; 3) endokrinog porekla; 4) toksični; 5) refleksni; 6) zatvori kod organskih oboljenja centralnog ner�  vnog sis tema; 7) psihološki i 8) zatvori kao profesionalno oboljenje. Često se sreću i mešoviti oblici funkcionalnih zatvora.  Alimentarni zatvori   spadaju u broj najčešćih oblika

funkcionalnog poremećaja dinamike creva. Iako pokreti creva zavise od raznovrsnih nervno�humoralnih pojava,

odlučujući značaj za stvaranje i lučenje ekskrementa iz organizma ima sastav hrane. Pri količinski oskudnoj hrani,  jednoobr aznoj ishrani (prvenstveno jelima od mesa ili te� stenina), crevnoj peristaltici osiromašenoj stimulatorima i pri poremećaju režima ishrane mogu se razviti uporni zatvori. Hrana, koja sadrži malo biljnih ostataka (meso, mlad kravlji sir, jaja), usled nedostatka hranljivih nadraži�  vača creva takođe izaziva alimentarne zatvore. Poznato je da se belančevine iz mesa i jaja asimiluju do 97 � 98% i da ostavljaju malo šljake. Nedostatak vitamina B u hrani uzrokuje poremećaj crevne peristaltike. Razvoju zatvora može doprineti nedovoljna upotreba vode, pojačani gubitak vode, upotreba vode koja sadrži mnogo kreča, kao i Su va, dehidrirana hrana . Diskinetički zatvori   čine najrasprostranjeniji oblik uobičajenih zatvora. Osnova diskinetičkih procesa u cre vima je poremećaj koordinacije raznih vrsta motorike, usled čega se javljaju istovremeno spazmi u nekim delovi� ma i atonija u drugim delovima creva. Pri tome je usvojeno da se zatvori, nastali usled smanjenja motorne aktivnosti creva, nazivaju atoničnim, a zatvori, nastali kao rezultat grčevitih kontrakcija zidova creva � spastičnim.  Atonični zatvor   nastaje zato što se nervni završeci

creva ili nedovoljno nadražuju, ili delimično gube sposobnost da primaju nadražaje. Loša stimulacija kretanja može se javiti usled nedovoljnog stvaranja ekskrementnih masa kod necelishodne ishrane, smanjenja hemijskih po�  buđivača (hormona). Uzrok atonič nog zatvora može biti, takođe, istrošenost nervnih receptora zidova creva kao re�

zultat primene čestih i jakih nadraživača (na primer, jakih purgativa ili klistira). Pored toga, motoriku creva guše depresivne emocije i raspoloženja, kao i svesno zadržavanje potrebe za pražnjenjem. Osnovu atoničnih zatvora može da sačinjava i opadanje tonusa nervno�mišićnog aparata creva posle teških oboljenja, posebno infektivnih, posle nagle iscrpljenosti kod starijih ljudi. Nedovoljna fizička aktivnost (kod ljudi koji se bave umnom aktivnošću, službenika i slično) takođe pogoduje pojavi te vrste zatvora. Spastički zatvor  je poremećaj normalnog planskog

kretanja ekskrementnih masa kroz creva usled pojačane, haotične, a uz to i necelishodne peristaltike debelog cre va. Spazme najčešće nastaju na mestima, koja se i pri normalnim uslovima nalaze u stanju pojačanih kontrakcija (prelaz iz jednog creva u drugo, vratanca, sfinkteri). Uzroci spastičkih zatvora su raznovrsni. U pojedinim slučajevima to je povećana razdražljivost creva usled upalnih ili gnojnih procesa (polipi, gliste, disbakterioza, naprsline na anusu), a u drugim � refleksni odgovor od obolelih organa trbušne duplje, posebno mokraćno�pol� nog aparata, u trećim � zatvori nastaju zbog bojazni da se ne nanese bol. Taj oblik zatvora javlja se kao rezultat dužih bolnih pražnjenja (zbog naprsnuća, hemoroida, čireva ili ožiljaka u pravom crevu), koja primoravaju bolesnika da se uzdržava od potrebe za defekacijom i guši ga, ili usled lažnog stida pri zloupotrebi klistira itd. Smatra se da je najmanje u 50% slučajeva uzrok hroničnih zatvora  bolno izbacivanje eks kre menta.  Zatvori endokrinog porekla.  Poremećaj rada endo-

krinih žlezda, posebno nedostatak hormonalne sekrecije,

dovodi do uobičajenih zatvora. Zatvori endokrinog porekla najčešće imaju atonični oblik. Toksični zatvori.  U njih spadaju hronični zatvori

kod profesionalnih trovanja, kod trovanja nikotinom (kod pušača i narkomana), kod zloupotrebe lekova (opijum,  bunika, kodein) ili hrane sa velikim sadržajem tani na i le� pljivih materija. Toksični zatvori mogu biti atoničnog i spastičkog oblika. Refleksni zatvori   su rezultat uticaja jednog ili drugog obolelog organa trbušne duplje na creva. Ovde spada ju i mnogobrojni zatvori kod oboljenja polne sfere. Kod muškaraca to su: uretritisi, prostatitisi itd. U ovu grupu treba svrstati i zatvore kod oboljenja, na primer, bubrežne karlice, posebno kod bubrežno�kamene bolesti (oboljenja  bubrega od kamenca), kod holecistitisa i dr. Važno je pronaći izvor refleksa, koji je izazvao zatvor, pošto će nam to omogućiti da otklonimo primarni uzrok i da postignemo potpuno izlečenje. Refleksni zatvori su najčešće spastičkog oblika.

Oboljenja centralnog nervnog sistema   često su praćena upornim zatvorima, koji se ne mogu lečiti na običan način. Na primer, upala moždanih opni kako spiralnih tako i cerebralnih, može prouzrokovati zatvor. Psihičko�nervni zatvori   zauzimaju posebno i veoma

 važno mesto med u zatvorima funkcionalnog porekla. Kod čoveka je akt pražnjenja u znatnoj meri potčinjen psihi, zbog čega promene uslova uobičajenog načina života često izaziva zadršku u pražnjenju. Ovde spadaju, na primer, zatvori nastali u prvim danima usled putovanja

železnicom, kao i razni oblici zatvora zbog prigušivanja uobičajene potrebe za nuždom. Međutim, i sve ostale psi� hičko�nervne aktivnosti čoveka utiču na rad creva. Uporni zatvori mogu se javiti kod depresije, nervne premoreno� sti, kao rezultat psihičkih konflikta, koji leže u podsvesti. Psihičko�nervni zatvori kod depresije i nervne premoreno� sti najčešće su atoničnog oblika. Kada je reč o ostalim vrstama psihičko�nervnih zatvora, posebno suzdržavanju od potrebe za stolicom i psihičkim konfliktima, koji su u podsvesti � to su, neosporno, zatvori spastičkog oblika. Profesionalni zatvori   svojstveni su uglavnom osobama koje rade u sedećem položaju. Zatvori usled profesionalnih trovanja sreću se u proizvodnji i u industrijskim granama gde je rad ljudi povezan sa olovom (kod topioni� čara olovne rude, kod radnika koji prave olovne sanduke, cevi, kofe, žicu, retorte, koji izlivaju tipografski slog, koji rade sa olovnim belilima i drugim olovnim bojama, na farbarskom poslu, u keramičkoj industriji). U fabrikama anilnih boja, gde se primenjuje metil na bazi broma ili joda, kod radnika se, takode, uočavaju profesionalni zatvori usled hroničnog trovanja tim materijama (zato je važno sprovoditi profilaktične kure čišćenja i održavati svoje zdravlje u dobrom stanju). Profesionalni zatvori najčešće imaju oblik atonič� nih zatvora.

Dijagnostika zatvora

Kod raznih oblika zatvora razlikuje se spoljašnji izgled ekskrementa. Kod proktogenog zatvora luče se znat�

ne količine oformljenog ekskrementa, kod atoničnog � ekskrement je taman, cilindričnog oblika sa uzdužnim tragovima (otiscima) ili u vidu grudvica, čas većih, čas manjih. Kod spastičkih oblika ekskrement ima spljošten oblik, ponekad je u vidu trake, ili izlazi u malim izbruše� nim grudvicama tipa ovčjeg ekskrementa. Za neke spa� stičke zatvore karakteristična je pojava sluzi u vidu tanke paučine, koja omotava ekskrementne grudvice. Ta sluz može da se luči kao rezultat reakcije zidova creva na mehaničke nadražaje ekskrementa. Ponekad se na površini ekskrementa mogu videti pojedinačne krvave žilice kao rezultat mehaničkih povreda hemoroidnih čvorova ili slu� zokože samog anusa tvrdim parčadima ekskrementa. Prema tome, hronični zatvori, koji se ispoljavaju veoma jednoobrazno kod osnovnog simptoma oboljenja � zadrške ekskrementa, imaju različite uzroke, počev od grubih anatomskih promena oblika i prohodnosti creva a završava jući sa finom, jedva uhvatljivom igrom psihe. Pravilno određen uzrok zatvora je garancija uspešnog lečenja. Lečenje zatvora

Lečenje zatvora može biti dijetalno, fizioterapeut� sko, medikamentno, psihoterapeutsko, balneološko, hi� rurško, ali uvek mora postojati uslov pravilnog individualnog raspoznavanja oblika zatvora, što diktira primenu metoda lečenja u svakom pojedinačnom slučaju.

Dijetalna terapija  kod alimentarnih zatvora i zatvora, koji se javljaju na bazi smanjivanja osetljivosti nervno� mišićnog aparata creva,  omogućava da se pojača nadražaj creva hranom koja sadrži mnogo balastnih materija ili ko�

 ja hemijski nadražuj e zidove creva. Pri tome se iz dnevnog obroka isključuju produkti koji se lako vare u želucu i cre�  vima. Kod tih oblika zatvora ne smeju se praviti duže pauze u uzimanju hrane, pri sastavljanju jelovnika treba ograničavati upotrebu mesnih i ribljih supa, delikatesnih sorti mesa, ribe, belog hleba, keksa od finog brašna, kakao, kaše od riže i griza, krompir pire i slično. Korisni su produkti sa većim sadržajem celuloze: crni hleb, med, medeni kolači, sipka kaša od heljde, supe sa povrćem, kupus, krastavci, cvekla, salate, šargarepa, repa, rotkvica, grašak, bobovi, gljive, jabuke i drugo voće, posebno šljive. Povrće i voće po mogućnosti uzimati u svežem neisitnje� nom stanju. U broj hranljivih materija, koje svojim hemij� skim sastavom nadražuju creva, spadaju šećer, posebno  voćni i mlečni i med. Takođe je korisian dvodnevni kefir, kiselo mleko (jogurt), kumiš (kiselo kobilje mleko) i drugi kiselomlečni produkti. Od napitaka se preporučuju: sveže iscedeni sokovi, mineralna voda, zasićena ugljen�di� oksidom. Takvu dijetu treba primenjivati postepeno. Odstranjivanju atoničnih zatvora pomažu produkti, koji imaju jako purgativno dejstvo: šljive, suve šljive, suve smokve. Sok od cvekle i spanaća u tom pogledu prednjače. Voće se pri pripremanju preliva veoma vrućom vodom i ostavlja tako preko noći. Korisno je svako jutro pojesti nekoliko šljiva, a ako imate mogućnost i preko celog dana. Veoma je važno da se hrana dobro sažvaće, pošto se za vreme žvakanja aktivira peristaltika creva. Približna ishrana tokom dana kod atoničnog zatvora je sledeća. Doručak treba da se sastoji od svežeg i zrelog, sočnog voća, ali ako je zatvor jak, treba narendati veliku šo�

ljicu svežeg kupusa i jabuka. Ali u tom slučaju, osim smeše narendanih jabuka i kupusa, ne srne se ništa jesti. SmeŠa:  Supenu kašiku meda, 2 supene kašike vode,

2 supene kašike sveže ovsane prekrupe, 1 supenu kašiku zrna proklijale pšenice, 2 narendane jabuke srednje veličine, 1 supena kašika narendanih jezgri od oraha i sok od polovine limuna. Sve dobro izmešati. Radi postizanja boljih rezultata ne treba ništa jesti, osim navedenih produkata, osim „salate" u neograničenim količinama.  Večera treba da se sastoji od nekoliko vrsta kuvanog nesočnog povrća, salate od zelenog lisnatog povrća i mladog kravljeg sira. Umesto mladog kravljeg sira može se po jesti po izboru nešto drugo: sir, ili parče ribe, ili kuvano  jaje, ili orasi . Da biste ojačali slabe zidove debelog creva i obnovili njegove mišiće, preporučuju se sokovi iscedeni od cvekle i spanaća, pomešani sa sokom od šargarepe. Što je zatvor jači, procenat soka od cvekle i spanaća treba da bude  veći a od šargarepe manji. Ako dođe do jakog proliva, tre ba smanjiti količinu soka od cvekle ili spanaća, a povećati količinu soka od šargarepe. Kod atoničnog zatvora mogu se koristiti narodni recepti. Ujutro 2 supene kašike mekinja preliti čašom ključale vode i držati u dobro zatvorenoj posudi. Kada se ohladi,  vodu izliti, a gustiš pojesti natašte. Obično se posle 5 dana probava poboljšava, a posle 10 dana � normalizuje se stolica. Mekinje je dobro kombinovati sa klistirima. Kao prirodno purgativno sredstvo kod atoničnih zatvora može se koristiti čaj od kore pasjakovine (Rhamnus cathartica). Ranije su baš tu vrstu čaja pili po selima: uzi�

mali su 15 grama kore pasjakovine, kuvali u pola litra vode i pili kao čaj. Potpuno druga dijeta priprema se  kod spastičkih oblika zatvora. Ovde nije umesno doziranje grubih materija, koje na� dražuju i bez toga već nadražene zidove creva. Zato se ljudima, koji pate od takvih zatvora, preporučuje biljna hrana, koja sadrži celulozu, samo u vidu kašice, pri čemu se pose ban značaj pridaje mastima, pavlaki, ma slacu i maslinovom ulju, koji smanjuju spazam creva. Povrće i voće treba uzimati u kuvanom stanju uz dodavanje šećera. Kod spastičkih zatvora prepisuje se mehanički i hemijski ograničena ishrana, kao kod proliva. Zabranjuju se hladni napici, posebno gazirani, a prednost se daje čaju i kafi sa pavlakom (vrhnjem). Takva dijeta se naziva ograničenom dijetom protiv zatvora. Kod spastičkog zatvora mogu se koristiti i narodna sredstva. 1. U 1 litar vode nasuti supenu kašiku semena lana, kuvati dok ne proključa, a zatim produžiti sa kuvanjem na slaboj vatri 20 minuta. Ohladiti, naliti u Esmarhovo lonče (2�litarski termofor) i u to dodati 2 supene kašike ulja od slačice (ono zagreva i smekšava organizam, sprečava spazam debelog creva). Zamenu za ulje od slačice pripremiti ovako: uzeti 200 grama maslinovog ulja, dodati u njega kafenu kašičicu praška slačice i dobro promešati. Pripremljenu smešu uneti u organizam u vidu klistira uveče pred spavanje. Drugog dana  uraditi to isto, ali sa 1,5 litrom vode i 1,5 supenom kašikom lana. Trećeg dana � sa 2 litra vode i 2 supene kašike semena lana (ne zaboraviti dodati 2 supene kašike ulja od slačice).

Četvrtog dana  napraviti pauzu. Od  petog do sedmog dana �  klistiri, kao trećeg dana, a osmog dana pauza. Od devetog do jedanaestog dana  � klistiri, kao trećeg dana, a dvanaestog dana pauza i ponoviti još jednu kuru. U zavisnosti od promena u stanju zdravlja, terapiju ponoviti još 3 dana, ili 6, ili svih 12 dana. 2. Uzimati po 1 supenu kašiku želea, pripremljenog od zrelih plodova zove, skuvanih bez šećera, 1 � 2 puta dnevno. Može se dodati med. 3. Ljudima koji pate od zatvora nadrilekari (vidari) savetuju da piju vodu u kojoj su se dugo kuvale šljive ili ovas. Sok od rotkvice, rasol od kupusa u toplom stanju, kiselo mleko (jogurt) i čaj od sušenih višanja i sušenih jabuka piti 4 � 5 puta dnevno.

Ko d  atoničnog zatvora indikativna je lekovita gimnastika sa vežbama za trbušnu presiju, hladan tuš, gladno trljanje i polivanje stomaka, pritiskanje stomaka rukama. Preporučuje se bavljenje sportom, dajući prednost hodanju, lakom trčanju, plivanju, jahanju i drugim vrstama kretanja, pri kojima se koriste potresi. Kod  proktogenog zatvora  (zastoja ekskrementnih masa u pravom crevu) preporučuje se masaža pravog cre va i mikroklistiri sa uku vanim ur in om. Kod  spastičkog zatvora  sve navedene terapije su kontraindikativne. Tu je umesno prepisivati posteljni režim, grejalice, zagrevajuće vodene komprese (termofore), tople sedeće aromatične kupke i parafinske aplikacije. Potpuno se isključuju bilo kakve masaže i gimnastika. Fizioterapeutsko lečenje.

Kod  diskinetičkih zatvora  indikativno je stavljanje kompresa (obloga) sa toplim ukuvanim do 1/4 urinom na stomak. Kada je reč o klistirima, treba ih primenjivati jednostavno sa toplom vodom. Dobri su mlečno�uljni mikroklistiri uveče. Mogu se primenjivati topli klistiri sa svezom mokraćom, ali pri tome treba pratiti reakcije organizma. Medikamentno lečenje   zatvora treba da bude samo

dopunsko. Pri lečenju zatvora treba ograničiti upotrebu purgativa, odnosno uzimati samo najblaže, prvenstveno  biljnog porekla. U njih spadaju preparati od revenja (Rheum palmatum), aleksandrijskog lista, pripremljeni prašak od korena slatkog drvceta (Glycyrrhiza glabra). Poznato je da slast i voćna kiselina podstiču peristaltiku creva. Jak sladak ukus ima sorbit (sladi je od šećera). Koristi se kao zamena za šećer. Sorbit se može uspešno koristiti za pripremanje  purgativnog slatkog. Uzeti 1 kilogram sorbita, 1 kilogram bilo kakvih jagoda Gagodičastih plodova) 5  ili jabuka i skuvati od njih obično slatko. Uzimati po 1� 2 kafene kašičice. Ako slabo dej� stvuje, doza se može povećati, ali oprezno, jer stolica može biti obilna i sa bolovima u donjem delu stomaka. Kod hroničnih zatvora ne preporučuje se primena aloje (Aloe arborescens), ricinusovo ulje i jaki mineralni purgativi, a takođe ne treba duže vremena primenjivati i  većinu sinteti čkih purgativnih sredstava. To se odnosi i na sistematično ispiranje, klistire, posebno ako oni sadrže materije koje nadražuju creva, na primer, sapun, so (uku�  vani urin do 1/4 prvobitne zapremine ). Primedba

prevodioca.

Kako purgativi, tako i klistiri, primenjivani iz dana u dan u narastajućim količinama, uvek smanjuju nadra� žaj nervno�mišićnog aparata creva, a shodno tome, pri privremenom simptomatičkom uspehu pogoršavaju glavno oboljenje. To se odnosi na atonične i proktogene zatvore, posebno na njihove spastičke oblike, gde nadražljivost i bez toga veoma osetljivih creva pojačava spazam, propra� ćen znatnim bolovima sa naknadnim pogoršanjem bolesti. U tim slučajevima efikasnija su protivspazmatska sredstva (na primer, atropin), a ne purgativna.  Veliki značaj kod spastičkih zatvora ima vitaminska terapija, posebno vitamin BL   (proklijala pšenica u raznim oblicima, terapija sokom). U nizu slučajeva treba prepisivati tople (31 � 32° C) uljane klistire sa maslinovim uljem, uljem od suncokreta i mlečno�uljane klistire. Njihovo dejstvo treba razmatrati ne kao defecirajuće, već kao protivspastičko, zbog čega se klistiranje (unošenje tečnosti za klistiranje) 6  obavlja uveče i zadržava do jutra. Najbolje je uzeti 2 � 3 put a nedelj� no po 1 � 2 čaše čistog ulja (bez vode), koje se polako unosi u creva pomoću mekog dugačkog naglavka. U sastav tečnosti za klistiranje korisno je dodavati laneno seme. Uzeti supenu kašiku istucanog lanenog semena (može se zameniti ovsom, ječmom ili listovima sleza), kuvati u 4 čaše vode dok ne proključa, procediti i dodati supenu kašiku soli i/ili 2 supene kašike ulja od lana ili konoplje. Navedene komponente imaju prodiruće i opuštajuće dejstvo,  stoje  neophodno za spazam debelog creva. Klistiri se rade toplom vodom. Primedba

prevodioca.

Taj klistir dobro odgovara ljudima koji tek počinju da čiste creva i koji imaju teškoće sa prolaskom vode u creva. Preporučuje se da se pomoću tih klistira prvobitno „proširi" debelo crevo, a dalje primenjivati obične proči� šćavajuće klistire sa 2 litra vode ili mokraće. Balneološka i banjska terapija   zatvora je indikativna, pa bolesnicima ne treba sugerisati to kao neophodno sredstvo lečenja. Može se piti flaširana mineralna voda; kontraindikativna je stalna primena gorkih voda (flaširanih ili sa izvora) 7. Banjsko lečenje ima značaj ne toliko zbog primene pijaćih voda, koliko zbog opšteg uticaja promene situacije (lokaliteta) 8  na psihičko�nervnu aktivnost  bolesnika: njegovo oslobađanje od uobičajenih razdraža�  ja, prome na utisaka, dijete i nač ina života.

Profilaksa zatvora

Treba težiti tome, da imate stolicu svakoga dana. Potrebno je ograničiti nekontrolisano uzimanje lekova (opijuma i lepljivih sredstava), i razumno fizički opteretiti organizam. Organizam se ne srne zloupotrebljavati alkoholom i pušenjem, jer ispoljava štetan uticaj na motornu funkcuju creva. U ishranu unositi dovoljnu količinu vitamina, vode, celuloze u odgovarajućim količinama, da bi motorika debelog creva normalno funkcionisala.

Primedba

prevodioca.

Primedba

prevodioca.

 Zatvori kao uzrok oboljenja

Nije nepoznato da venozna krv donjeg dela pravog creva ne prolazi kroz jetru, već neočišćena dospeva direktno u srce. Ako je pravo crevo zagađeno (zatvori, nasilna, nedovoljna stolica), krv iz njega, zasićena toksinima, podriva srce, izazivajući rasprostranjena srčana oboljenja (srčane mane, poremećaji rada srca itd.). Med ikame ntno lečenje tih oboljenja je besperspektivno, jer se srce (kao i svaki drugi organ) obnavlja od čiste, zdrave krvi, a ako je ona stalno zagađena nikakvi lekovi ne pomažu. Na kraju čovek strada od vlastite nepismenosti i nikakvi uvozni lekovi, lečenje u inostranstvu i ekstrasensi ne pomažu. O štetnosti purgativa Purgativi deluju na zidove creva slično udaru biča, izazivajući superaktivnost, posle koje nastaje depresija (to  je zakon fiziologije). Dodatn o purg ativna sredstva ne samo da ne  lece  čoveka već, gušeći posledice oboljenja, pogoršavaju bolest. Dejstvo purgativa na kraju uništava membrane za filtriranje i sluzokožu creva, koje se ne mogu obnoviti. Dugotrajna istraživanja nemačkih lekara primorala su ih da javno istupe sa upozorenjem o veoma opasnim posledicama purgativnih preparata na čovekovo zdravlje. Redovna upotreba purgativa smanjuje sadržaj veoma potrebnog kalcijuma u krvi. Ali još važnije je što purgativna sredstva naglo smanjuju asimilaciju životno važnih vitamina A, D, E i K, što slabi imunitet. Purgativi se preporučuju za uzimanje radi ulaska u gladovanje, koje traje najmanje 3 dana. Za vreme gladovanja sluzokoža creva će se potpuno regenerisati i obnoviti.

Načini lečenja atonije creva

Kada bolest izazove atonične zatvore mogu se pri� menjivati sledeća prirodna sredstva. Revenj   (Rheum palmatum rhaponticum undula�

tum). U lekovite svrhe koristi se koren revenja, koji se priprema ujesen. Korenje se ispira u vodi, reže na parčiće, ostavlja da uvene na suncu i suši na temperaturi do 60° C. To omogućava da se u korenju sačuvaju prirodni tanini i druge biološki aktivne materije. Neposredno pre upotrebe koren revenja se isitnjava u prašak. U malim dozama (0,05 � 0,2 grama) revenj ispo� ljava koagulaciona svojstva i pomaže kod proliva i gastritisa sa smanjenim procentom kiseline. Srednje doze (0,2 grama) dejstvuju kao prirodna sredstva za izbacivanje žu� ći i pojačavaju probavu. Velike doze (0,2 � 2 grama) � kao  blagi purgativ kod atonije creva, spastičkih zatvora i za razmekšavanje stolice.

Kompot od revenja. Uzeti 500 grama peteljki revenja, 200 grama šećera, limunovu koru, prstohvat đumbira (Zingiber officinale) ili suvog grožđa. Peteljke oprati, očistiti i izrezati na parčad. U 250 mililitara vode dodati šećer, koru od limuna, đumbir i sve kuvati dok ne proključa. Zatim dodati revenj i kuvati dok se ne skuva. Voditi računa o tome da se revenj ne raspadne. Piti ohlađeno. Pažnja!   Pri uzimanju preparata, koji sadrže revenj, mokraća, mleko i znoj poprimaju žutu boju. U alkalnoj  sredini � boja je crvena. Ove preparate ne treba prepisivati obolelima od podagre i bolesnicima koji pate od kamenca u bubrezima sa oksalatnim kamenčićima. Zbog

toga što revenj može izazvati krvoproliće iz vena pravog creva, ne preporučuje se njegova primena kod hemoroi� da. Vranilova trava  (Origanum vulgare). Primenjuje se kao antispazmatsko sredstvo protiv prehlade i za izbacivanje gasova. Vranilova trava pojačava sekreciju probavnih,  bronhij alnih i znojnih žlezda, peristaltiku creva i ispolja�  va anestetičko i dezodoransno dejstvo. Lišće od vranilove trave kuva se kao čaj i primenju je kod pre hlade, žel udačni h i crevnih grčeva i naduveno� sti stomaka. Ekstrakte od trave, pripremljene po proračunu 30 grama listova na litar ključale vode, piti kod mlitave peristaltike creva i poremećaja motorne funkcije želuca.

PR OL IV Proliv je jaka iritacija životnog principa  vetra.  Da bi se zaustavio primenjuju se koagulaciona sredstva. Evo  jedno g od tih sredstava. Uzeti približno 200 grama oraha, razbiti ih i uzeti  jezgru i pregrade između jezgara. Pregrade preliti sa pola litra alkohola i ostaviti da odstoji 2� 3 dana. Uzimati 3� 4 puta dnevno od 6 do 10 kapi na 50 grama tople vode. Čim proliv prođe, uzimanje kapi treba prekinuti, postoje to veoma jako sredstvo i može izazvati zatvor. Kod proliva treba iz upotrebe izbaciti sve povrće i  voće u svežem stanju, kao i gazirane napi tke. Jedite dobro ukuvanu kašu od pirinča sa malom količinom morske soli i pretopljenog maslaca. Ne treba piti posle jela.

HEMOROIDI Hemoroid (grčki  haimorrhois  � krvarenje) je variko� zno proširenje vena oko anusa, koje je često praćeno zatvorima. U nekim slučajevima bolovi od hemoroida izazi vaju spastičke zatvore. Klinički se razlikuju gornji i donji hemoroidi. Kod gornjih hemoroida postoji proširenje vena iznad sfinktera pravog creva, a kod donjih ispod njega. Donji hemoroidi obrazuju se od donjeg venoznog spleta, razmeštenog neposredno ispod kože, a gornji � od gornjeg hemoroidnog spleta, koji se stvara od gornjih hemoroidnih vena, razme� štenih u debelom sloju sluzokože pravog creva. Kod hemoroida postoje jedni i drugi čvorići. Hemoroidni čvorići predstavljaju varikozno proširenje vena. Sluzokoža donjeg dela pravog creva, koja pokri va čvoriće, često se naglo menja. Ona je zadebljana, pre� punjena krvlju (od čega izgleda kao daje poplavila) i nalazi se u stanju upale. U osnovi tih promena je poremećaj ishrane i stalno traumiranje hemoroidnih čvorića ekskre� mentnim masama. U razvoju hemoroida veliki značaj imaju osobenosti  venoznih spletova i građa njihovih zidova. Oni su podložni proširenju pod uticajem niza faktora, koji uzrokuju zastoj krvi. U te faktore spadaju: hronični zatvori, spazam sfinktera pod uticajem naprslina (zbog nepravilne ishrane, čireva, polipa u pravom crevu), dugotrajni boravak na nogama, srčane mane i poremećaji, oboljenja jetre, posebno portalna hipertonija, prekomerna upotreba alkohola, tumori u maloj karlici, koji pritiskuju odvodne vene.

 Važno je shvatiti, da je proširenje vena hemoroidnog prstena pokazatelj promena u venoznom sistemu ce� log organizma. Zato treba dejstvovati na normalizaciju kr votoka u ćelom organizmu. Treba regulisati pravilnu ishranu, da bi stolica bila normalna (dehidriram, usled uzimanja suve hrane i mesa, ekskrement je tvrd i ozleđuje anus pri izlasku, tj. prouzrokuje nepotrebno napinjanje (naprezanje) i izaziva na� prsnuće pravog creva). Treba promeniti navike u ishrani, pošto se iz krvi u otvor creva mogu izlučivati soli, alkohol i druge materije, koje ponekad nadražuju sluzokožu i izazivaju oboljenja sluzokože. Takav mehanizam nadražuju� ćeg dejstva na sluzokožu debelog creva uzrokovan je i slanom i ljutom hranom. Po pravilu, stanje hemoroida se uvek pogoršava posle upotrebe haringe, sardela i drugih slanih riba, suhomesnatih proizvoda i jela sa dodatkom sirćeta. Dopunimo savremene podatke o hemoroidima drevnoistočnim. Pravo crevo je „oslonac" životnog principa  vetar.  Veraru organizmu upravlja kretanjem, u datom slučaju normalnim pražnjenjem pravog creva. Ali ako je prekomerno izražen, to izaziva suvoću i hladnoću. „Sušenje" i „hlađenje" pravog creva čini da se venozna krv donekle zgrušava i kvari od stajanja. Zidovi vena gube elastičnost i istežu se usled zastoja. Time se objašnjava činjenica, da se hemoroidi najčešće javljaju kod muškaraca (80%) zbog veće „čvrstoće" njihovog organizma u poređe� nju sa ženskim organizmom. Primena sredstava koja smanjuju  vetar �  vlažnost i toplota � čini da se on „smiruje", a proširenje hemoroidnih

 vena se regeneriše. Čvrstoća i šuvoća se najbolje otklanjaju uljima i toplim tečnostima. Protiv hladnoće efikasna su različita opšta i lokalna zagrevanja, odimljavanja, primena trava i drugih produkata sa izraženim toplotnim svojstvima. Upravo ta sredstva najefikasnije otklanjaju hemoroidc.

Lečenje

hemoroida

Lečenje hemoroida treba da bude usmereno na otklanjanje uzroka bolesti, tj. zatvora, zastoja krvi u karlič� nim organima, na „smirivanje" životnog principa verra. Radi otklanjanja zatvora prepisuje se odgovarajuća dijeta (vidi ishrana kod zatvora), manje doze prirodnih purgati va ili mikroklistiri sa uljem, mlečno�uljni i sa svezom mokraćom. Radi normalizacije venoznog krvotoka treba očistiti jetru prema svim navedenim varijantama. Da bi slu� zokoža pravog creva zarasla preporučuje se pojačana terapija sokovima, a lokalno � mazanje uljem od pasjeg trna (Hippophae rahmnoides) ili tamponi natopljeni ovim uljem. Posle defekacije korisne su sedeće prohladne kupke ili ispiranje anusa hladnom vodom. Veoma je dobro ispirati se vlastitim urinom.  Ako su se pojavili hemoroidni čvorići, treba ih spolja mazati vazelinom i prekriti tankom poveskom. Kod kapsuliranih hemoroida bolesniku se prepisuje posteljni režim sa pripodignutom karlicom, a posle stišavanja akutnih pojava primenjivati sedeće tople kupke po 15 �20 minuta 2� 4 puta dnevno. Stolica treba da bude u vidu kašice, radi čega se prepisuje odgovarajuća dijeta i sveže isce� deni sokovi. Pod uticajem navedenog lečenja trombi se re�

sorbuju, otok iščezava, istureni čvorići posle 7� 10 dana sami se uvlače u pravo crevo. Postoji nekoliko pristupa lečenju i profilaksi hemoroida: 1) ako je oboljenje nastalo od glista ili oštrica, prvo se treba osloboditi od njih; 2) ako je od portalne hipertonije, povezane za oštećenje ili zagađenje jetre, obavezno očistiti jetru, promeni� ti ishranu, piti sveže isceđene sokove, svezu mokraću (kao sredstvo za razblaživanje krvi); 3) ako je od prepobuđivanja životnog principa   vetra (čiji su spoljašnji simptomi: zatvor, hemoroidi, bolovi u krstima, prskanje krvnih sudova, suvoća kože, nesanica, haotično razmišljanje, hladnoća u organizmu i slično), preporučuje se opšte i lokalno zagrevanje organizma, opuštanje organizma, zasićavanje organizma vlagom i uljima; izbegavati suvišna hlađenja i dehidraciju organizma, uzbuđenja, ishranu suvom hranom, duže zadržavanje u stojećem ili sedećem položaju. Za lečenje hemoroida primenjuju se i narodni načini. 1. Staviti u usta kafenu kašičicu praška od slačice i držati ga dok se ne pretvori u grudvicu i resorbuje. Dopunski: prokuvati ulje od suncokreta (zejtin), namočiti u njega parče vate i staviti u anus. To je sredstvo koje dobro pomaže kod hemoroidnih čvorića i resica. 2. Razmutiti 4 supene kašike slačice u 3 litra proključale vode, sipati u lavor (kofu) i šesti u njega. Umotati se ćebetom do pojasa i sedeti 10 minuta. Postupak ponoviti 2�4 puta. Praksa pokazuje, da bolovi prestaju, a resice i čvorići se uvlače.

3. Sakupiti vlastitu mokraću, izmokrenu pri jed nom uriniranju, u emajlirani lonac, staviti ga na vatru i dovesti do ključanja. Skinuti lonac sa vatre i staviti ga na me� sto gde će se vršiti zagrevanje (na primer, u vedro � kolu). U mokraću sipati supenu kašiku sode bikarbone i šesti. Umotati se ćebetom. Podstiče resorbovanje hemoroidnih čvorića. U nekim slučajevima „gimnastika" anusa pomaže u lečenju upornih hemoroida. Zato se rade proste vežbe � skupljanje i istezanje anusa. Vežba podstiče bolji protok krvi kroz hemoroidne vene i, samim tim, likvidira zastoj krvi. U daljem toku lečenja preporučuju se profilakse.

Kompleksan pristup lečenju hemoroida  prema V. L. Igrušinu

Narodni lekar Vasilij Leonidovič Igrušin odavno se  bavi pitanjima lečenja proktoloških oboljenja (proktologi�  ja � oblast medicine, koja se bavi lečenjem oboljenja pra vog creva) između ostalog i hemoro ida. Pre ma njegovom mišljenju, hemoroidi, oštećujući razne delove pravog cre va, predstavljaju jedan od glavnih uzroka ostalih ozbiljnih oboljenja pravog creva, među kojima i raka pravog creva. Igrušin preporučuje kompleksan pristup kod lečenja hemoroida: kontrastne vodene terapije, specijalne fizičke vežbe, asane iz joge, fitoterapiju i druge metode. U tom slučaju lekoviti uticaj se odvija odjednom po nekoliko puteva � kanala, što omogućava da se lokalizuje i uništi koren bolesti. On predlaže nekoliko najefikasnijih recepata lečenja početnog i srednjeg stadijuma hemoroida.

 Za ublažavanje bolova, upale i krvarenja.   Pomešati u jednakim količinama suve isitnjene cvetove lanenke (Linaria vulgaris) i kantariona (Hypericum perforatum), koru od hrasta, travu vodene paprike (?). Smešu trava držati 12 sati u rastopljenom salu od svinjskih iznutrica, uz povremeno mešanje. Zatim zagrejati i procediti. Rezultat  je da u salo prelaze korisne materije iz trava, koje podsti� ču ublažavanje bola, otklanjanje upale i zaustavljanje kr varenja. Pripremljenu mast čuvati na tamnom i p rohl adnom mestu. Dobijenom mašću namazati parče gaze, pažljivo ubaciti u analni otvor i držati 5 � 6 sati. Gaza se mora ćela ubaciti u analni otvor. Dopunski, uz ovaj recept Igrušin predlaže da se pije svež sok od plodova crvene oskoruše (Sorbus aucuparia) 2� 3 puta dnevno tokom 2 nedelje. Za vreme lečenja mašću i sokom od plodova oskoruše on preporučuje lagane gimnastičke vežbe. 1. Naprezanjem unutrašnjih mišića uvlačiti anus unutra � po 2� 3 minuta 2 puta dnevno. Ova vežba podstiče poboljšanje krvotoka u pravom crevu � bolje odlaženje venozne krvi. 2. Ležeći na leđima, sa rukama niz telo, raditi nogama pokrete kao da vozite bicikl � 3 minuta jednom dnevno. Posle te vežbe odmoriti se, ne ustajući, 3�5 minuta. Ta vežba poboljšava venozni krvotok u donjim udovima i oko male karlice, smanjujući opterećenje vena na nogama i u karlici i, samim tim, podstiče obnavljanje tonusa zidova vena.

Starinski način lečenja hemoroida.  Sastoji se u za� grevanju dela tela oko anusa parama stipse (alauna), koje usled jakih koagulacionih svojstava podstiču uvlačenje, stezanje svega raširenog. Skuvati u emajliranom loncu 2 litra vode i u ključaloj vodi rastvoriti 450 grama stipse. Dobijeni rastvor stipse kuvati na blagoj vatri 15 � 20 minuta, skinuti sa vatre, zatvoriti lonac drvenim poklopcem na kome se nalazi otvor (ili umotati krajeve posude debelim peškirom) i zagrevati anus iznad pare 20 � 30 minuta.

Posle zagrevanja preporučuje se namazati anus (iznutra i spolja) vazelinom i obavezno uzeti bilo kakav biljni purgativ, pošto je koagulacioni i stežući efekat toliko  jak, da može izazvati zatvor i jako stezanje pravog creva. Primena ulja donekle „vlazi" i ublažava to dejstvo. Purgativ podstiče stolicu, koja se posle navedene terapije obavezno normalizuje. Zagrevanje treba vršiti najviše jednom nedeljno. Obično su tri zagrevanja dovoljna da se postigne izrazito lekovit efekat. Za vreme lečenja treba piti vodu, u kojoj su se 30 minuta kuvali čisti opiljci od gvozda. Za vreme lečenja prema ovom metodu iz dnevnog obroka treba isključiti sveže mleko i crni čaj (on koaguli� ra). Crni čaj može se zameniti zelenim, a najbolje čajem od trava.  Ako ne ma te stipsu, navedena terapija može se spro vesti sa 1,5 litar mleka, u koje treba dodati 4 velike glavice luka. Tehnologija pripremanja i lečenja je ista. Kod jakih hemoroidnih bolova 

može se koristiti sle� deći recept. Uzeti 5 grama praška od cvetova hajdučke tra ve (Achillea millefolium) i 5 grama listova maline (Rubus

idaeus), 50 grama svežeg maslaca (butera). Maslac treba prethodno brižljivo rastopiti na pari od ključale vode (u ključaloj vodi) i u njega sipati isitnjene (poželjno u prah) trave i dobro promešati. Dobijenu smešu čuvati u frižideru. Uveče pred spavanje mazati anus. Ovu terapiju treba primenjivati svakodnevno dok se smeša ne potroši. Posle trodnevne pauze lečenje ponoviti mazanjem. Za vreme tog lečenja ujutro natašte treba popiti čašu sveže surutke, a tokom dana pojesti 5�10 plodova od kleke (Juniperus communis), skuvanih u toplom ulju od maslaca i osušenih u toploj rerni. Plodovi kleke imaju protivupalno, protivmikrobno, diuretičko, anestetičko dejstvo, izbacuju žuč, aktiviraju motornu funkciju creva i slično. Njihova lekovita svojstva su dobro poznata kod lečenja hemoroida.

OSTEOHONDROZA

O

steohondroza � jedno od najrasprostranjenijih oboljenja potporno�motornog aparata u srednjem i stari jem životnom dob u. To je oboljenje hrskavični h površina kostiju potporno�motornog aparata, prvenstveno kičme, kao i karlično�bedrenih i zglobova kolena. Kod   osteohondroze vrata i gornjeg dela grudnog ko ša  javljaju se razni bolovi: u predelu srca (često ih dijagno� stikuju kao pojavu ishemijske bolesti ili stenokardije), u ramenom zglobu i duž cele ruke, s jedne ili obe strane, u glavi, kao i glavobolje sa kratkotrajnim gubitkom svesti (zbog poremećaja snabdevanja mozga krvlju). Osteohondroza u  srednjem i donjem grudnom delu kičme  može da izazove bolove u podbratku i u stomaku, što često greškom povezuju sa oboljenjem želuca, pankreasa, žučne kese (mehura) i creva. Pri rasprostranjenoj osteohondrozi, a ponekad i kod osteohondroze u slabinskom delu kičme oštećuju se kar� lično�bedreni zglobovi i zglobovi kolena. U tom slučaju na rendgenskim snimcima karlično�bedrenih i zglobova kolena vidne su degenerativne promene hrskavične površine, koštane izrasline u vidu bodlji (klinova) i sužavanje zglobnih pukotina. Pri osteohondrozi u slabinskom delu kičme često se uočava ispadanje i uklještenje diskova.

PROFILAKSA I LEČENJE OSTEOH ON DROZE Radi profilakse i lečenja osteohondroze treba ispuniti niz zahteva. Treba spavati na leđima ili stomaku na tvrdom kre vetu. Zato ispod dušeka treba staviti „štit" � šperploču de bljine jedan centime tar ili daske je dn u do druge. Duž ina „štita" mora da odgovara dužini kreveta. Kod osteohondroze je veoma korisna jutarnja gimnastika u trajanju od 10 do 15 minuta. U kompleks vežbi treba uključiti vežbe za pokretljivost kičme u svim delovi� ma i u svim pravcima, vežbe za zglobove ruku i nogu (uključujući pokrete mahanjem). Za vreme pogoršanja stanja osteohondroze kontra� indikativni su skokovi, podskakivanja i trčanje, koji vrše  veliko opterećenje na međupršljenske diskove. Ljudi, koji rade sedeći, treba da prave pauze u ve� žbanju u trajanju 5 � 6 minu ta posle svakih 1,5 � 2 sata rada, tj. 3 � 4 puta tokom radnog vremena u početnom položaju stojeći; oni koji rade stojeći � 2 � 3 puta tokom radnog vremena vežbe u položaju sedeći; koji rade sedeći, stojeći i hodajući � 1 � 2 puta dnevno u početnom položaju sedeći i stojeći. U kompleks vežbi uključiti vežbe za pokretljivost kičme u vratnom, grudnom i slabinskom delu u svim pravcima. Pažnja!   Oboleli od osteohondroze treba da iz kom pleksa lekovite gimnastike potpuno isključe (ili, u krajnjoj meri, ograniče) vežbe za trbušnu presiju. Zato u početku treba vežbati u fiksirajućim povezima ili korsetima.

KAKO OTKLONITI BOLOVE KOD OST EOH ONDR OZE Treba zauzeti takav stav (pozu), da mišići leda, sla�  binskog i vratnog dela kičme bud u maks imalno opušteni,  jednostavnije rečeno, leći na leda ili na stomak. U leže� ćem položaju na leđima treba saviti noge u kolenima i karlično�bedrenim zglobovima i staviti ih na visoki valjak (na primer, smotano ćebe), tako da stopala ne dodiruju postelju (golenice nogu treba da vise opušteno). Ispod sla bina (krsta) treba staviti mali mekani jastuk tako da slabine dobro naležu na njega. Uzglavak kreveta od nivoa lopatica treba blago podići. Opuštanje leđnih mišića, mišića slabina i stražnjice, kao i mišića donjih udova ne samo da otklanja bol, već i podstiče postepeno otklanjanje upalnog procesa, resorbo�  vanje otoka, stvaranje povoljnih uslova za zarastanje napr� snuća i većih naprslina fibroznog prstena međupršljena� stih diskova, smanjujući upola pritisak u diskovima. Treba se pridržavati režima potpunog mirovanja �  jer aktivno pokretanje udova i trupa u akutnom peri odu znatno traumira degenerisani disk i pojačava nadražaj nervnog završetka. Ako u vratnom delu kičme postoji ulegnuće, na to mesto treba podmetnuti valjčić (na primer, od savijenog peškira). Kod osteohondroze na bilo kom lokalitetu treba iz�  begavati hlađenje organizma. Preporučuj e se brisanje i trljanje tela lanenim ili pamučnim glatkim peškirom.

 ARTRITIS

R

eč  artritis  u prevodu s latinskog jezika na naš jezik znači  upala zglobova.   Ako je upalom napadnuto više zglobova, to oboljenje se naziva poliartritis  (poli   označava mnogo).  Pod artritisom se podrazumeva mnoštvo oboljenja zglobova upalnog karaktera, koja se javljaju kako pri prodiranju infekcije tako i pri narušavanju procesa razme� ne materija (podagra). Artritis se može razviti kao posledica reumatizma, angine i drugih streptokoknih oboljenja.  Artritis se, pre svega, ispoljava bol om u zglobu pri kretanju, crvenilom i povećanjem obima (oteklinom) na mestu oštećenja. Oko zgloba se znatno povećava temperatura tela. U šupljini zgloba može se nagomilavati tečnost. To oboljenje odražava se i na opšte stanje organizma: javljaju se slabost i opšte povećanje telesne temperature. Artritis najčešće zahvata zglobnu tečnost, a ako se ne  leci,  prelazi na hrskavicu, vezivno tkivo, tetive i kosti. Za lečenje artritisa koristi se veliki broj različitih masti i krema, koje otklanjaju bol i otok. Masti i kreme treba utrljavati u kožu iznad obolelog zgloba 3�4 puta dnevno. Kao sredstvo za unutrašnju upotrebu treba uzimati aspirin, koji deluje ne samo kao sredstvo za ublaža vanje bolova, već i kao protivupalno sredstvo.

ISHRANA OBOLELIH OD ARTRITISA Pri obolevanju od artritisa u prvom redu treba pro� meniti ishranu. Naučnici su davno ustanovili, da dnevni obrok hrane utiče na artritis, i da veoma jednostavna di jeta, posebn o gladovanje, može otkloniti simptome tog oboljenja. Na primer, tokom jednog istraživanja, čiji su rezultati objavljeni u engleskom medicinskom časopisu „Lancet" (Lanceta) norveški naučnici su uporedivali dve grupe ljudi, koji boluju od reumatoidnog artritisa. Jedna grupa, od 27 ljudi, pridržavala se eksperimentalne vegetarijanske dijete, a druga kontrolna grupa od 26 ljudi � obične dijete.  Vegetarijanska dijeta obuhvatila je tri etape. U prvoj etapi, koja je trajala od 7 do 9 dana, ispitanicima su predlagani odvari od povrća, sokovi od povrća, čajevi od trava i češnjak (beli luk). U drugoj etapi, koja je trajala 3,5 me� seca, u dnevni obrok uključena je samo vegetarijanska hrana. Bolesnici nisu jeli meso, jaja, mlečne produkte, ci� truse, rafinad (šećer u kockama), začine, soli i žitarice, ko je sadrže lepak (koagulans). Posle 4 meseca u dnevni obrok su počeli da uključuju mlečne produkte, po jedan dnevno. Te dijete ispitanici su se pridržavali godinu dana. Članovi obe grupe vodili su dnevnike, u kojima su regi� strovali svoje sklonosti prema ukusima i opisivali sve simptome. Rezultati istraživanja bili su zadivljujući. Već posle mesec dana kod članova eksperimentalne grupe uočeno  je pri metno smanjivanje broja oteklih i meki h zglobova. Skratili su se periodi jutarnje utrnulosti i drugi simptomi, koji prate napade artritisa. Osim toga, ispitanici iz te gru�

pe osećali su se zdravijim i snažnijim. Značajno je, da su se te promene zadržale tokom svih 13 meseci istraživanja. Članovi kontrolne grupe tokom prve 4 nedelje osećali su manje bolove, iako nije bilo nikakvih promena u sastavu krvi. Na kraju istraživanja svi simptomi, uključu jući i bolove, kod tih bolesnika su pojačani.

ŠTA RADITI ZA RASTVARANJE SOLI U ZGLOBOVIMA? Prilikom taloženja soli u zglobovima preporučuju se različita utrljavanja, koja omogućavaju da se soli rastvara ju. Radi toga sastav za utrljavanjc odabira se tako da ima razredujuća, zagrevajuća i smekšavajuća svojstva. Evo jednog recepta. Uzeti flašu u koju se može naliti pola litra tečnosti i u nju staviti parče kamfora (ima razredujuća svojstva) veličine 1/4 kocke šećera. U flašu naliti 150 mililitara ter� pentina (ima zagrevajuća i prodiruća svojstva), 150 mililitara maslinovog ulja (ima smekšavajuća svojstva), dodati 150 mililitara 70%�og alkohola (zagreva, prodire). Pre upotrebe sve dobro promućkati. Pred spavanje dobro utrljati (dok se ne osuši) i umotati nečim vunenim i tako držati preko noći (vuna dobro zadržava toplotu, koja aktivira procese rastvaranja soli).

ODVAR ZA IZBACIVANJE ŠLJAKE Odvar od jelovih iglica (četina), ljuske od luka i plodova šipka pogodni su za izbacivanje šljake iz organizma. 99

Uzeti 5 supenih kašika isitnjenih iglica (poželjno je uzeti mlade iglice), 2 � 3 supen e kašike isitnjenih plodo va šipka i 2 supene kašike ljuske od luka i preliti ih sa  0,7 litara vode, dovesti do ključanja i zatim kuvati na slaboj  vatri 10  minuta. Ostaviti da odstoji preko noći. Procediti i piti umesto vode po pola litra dnevno tokom 4 meseca.  Ako ne mate problema sa bubrezima, ljusku od luka nije obavezno dodavati (ona  leci  od pielonefritisa).

SINDROM HRONIČNOG UMORA

S

indrom hroničnog umora karakteriše se stalnim ose� ćajem jakog umora, bolovima u mišićima, grozniča vim stanjem, pospan ošću i depresijom, koji traju meseci� ma, a ponekad i godinama. Radna sposobnost ljudi smanjuje se na pola. Pri tome oni ne obolevaju ni od psihičkih oboljenja, ni od infektivnih, nemaju hormonalne poremećaje, ne zloupotrebljavaju lekove i ne postoji nikakav uticaj toksičnih materija na njihov organizam. Kod obolelog od sindroma hroničnog umora prisutno je najmanje šest od nabrojanih simptoma, koji se stalno ili povremeno ponavljaju tokom šest meseci i duže. 1. Ispoljavanje preh lade ili slabo izraženog s tanja groznice. 2. Neprijatni osećaji tipa bolešljivosti u nosnoj duplji� 3. Osećaji bolešljivosti ili naduvenosti limfnih čvorova na vratu ili ispod pazuha. 4. Opšta iscrpljenost organizma. 5. Neshvatljivi bolovi u mišićima. 6. Jak umor i slaba sposobnost organizma za obna vljanje u toku 24 sata posle bilo kakvog fizičkog rada. 7.  Spontana glavobolja. 8. Osećaj bolešljivosti u zglobovima bez njihovih spoljašnjih promena.

9. Zaboravnost ili prekomerna razdražljivost, nesposobnost koncentracije pažnje. 10. Pogoršanje sna. 11. Brza pojava navedenih simptoma tokom nekoliko časova ili dana. Razmotrimo detaljnije svaki od simptoma. Prvi simptom.  Prehlada znači zagađenost organizma sluznom šljakom (prepobuđivanje životnog principa  sluzi),  na kojoj su počeli da se razmnožavaju patogeni mikroorganizmi i izazvali su upalu � tipični simptomi prehlade. Grozničavo stanje govori o tome, da se životne sile (snaga) organizma troše na gušenje infekcije. Organizam se u celini suprotstavlja mikrobnoj agresiji i zagađenosti. Drugi simptom.  Neprijatni osećaji tipa bolešljivosti u nosnoj duplji (ždrelu) upravo označavaju tipične simptome prehlade � upalu, koja može biti veoma slaba (neprijatni osećaji u nosnoj duplji), slaba (simptomi bolešlji vosti i crvenilo), jaka i veoma jaka. Treći simptom.  Osećaji bolešljivosti ili otečenost

limfnih čvorova na vratu ili ispod pazuha znači, da organizam u borbi protiv infekcije mobilizuje limfni imuni sistem. Limfni čvorovi krajnika nisu u stanju da se odupru agresiji infekcije i potrebna im je pomoć. Krajnici su prva i najjača zaštita organizma od prodiranja raznovrsnih patogenih mikroorganizama u organizam. Ali mi tu zaštitu slabimo pijući hladne napitke i uzimanjem produkata ko ji stvaraju sluz u organizmu. U krajnicima se usled prisustva sluzi razmnožavaju patogene bakterije koje ih razara ju. Ako se krajnici ods trane, organizam ostaje bez zaštite od naredne agresije mikroba i vremenom se javljaju

ozbiljnija oboljenja (srca, krvnih i drugih sudova, bubrega, zglobova i slično). Četvrti�jedanaesti simptomi.  Oni ukazuju na opštu

zagađenost organizma i njegovo oštećenje od patogenih mikroorganizama. Opšta zagađenost i oštećenje organizma od patogenih mikroorganizama uzrokuje opštu iscrpljenost � smanjivanje tonusa, životna snaga organizma troši se na suzbijanje bakterijske infekcije (na to ukazuju i česta, nedo voljno izražena grozničava stanja), javljaju se neshvatljivi  bolovi u mišićima (usled nagomilavanja u njima toksičnog sadržaja šljake i životne aktivnosti patogenih mikroorganizama), veliki umor i nedovoljna sposobnost organizma da se oporavi tokom 24 sata posle nekog fizičkog rada (posledica smanjivanja opšteg životnog tonusa organizma, nema snage za oporavak), glavobolje (trovanje mozga bakterijskim toksinima), osećaj bolešljivosti u zglobo vima bez njihove spoljašnje izmene (imuni odgovor vezivnog tkiva organizma na toksičnost patogenih mikroorganizama i zagađenost). Navedeni procesi nagomilavaju šljaku u organizmu i u zavisnosti od osobina individualne konstitucije čoveka dovode do prepobudivanja jednog ili drugog životnog principa. Prepobuđivanje  vetra  uzrokuje zaboravnost,  žuči   � razdražljivost,  sluzi �  apatičnost i depresiju. Prepobuđivanje životnih principa, posebno  vetra, izaziva probleme sa snom, a brzo ispoljavanje navedenih simptoma tokom nekoliko časova ili dana znači samo jedno: zagađenost i bakterijsku agresiju, izazvane izopačenim načinom života produžavaju da deluju, imuni sistem hronično slabi i svakog časa mogu nastati ozbiljna oboljenja.

 Većina obolelih navodi, da su počeli da osećaju umor odmah posle preležanog infektivnog oboljenja, na primer gripa. Kod drugih ljudi bolest se javlja u periodu kada su preživeli neki stres, našli se u neuobičajenoj situaciji (na primer, za vreme razvoda, posle smrti nekog od članova porodice, promene radnog mesta). Kada je reč o zagađenosti, do nje dolazi tako neprimetno, da čovek u to i ne sumnja, pa je zato ne može izdvojiti kao glavni uzrok. Eto zašto većina ljudi ukazuje samo na grip i stres.  Ako se pozovemo samo na naučne podatke, oni pokazuju na odstupanje od normi pri proračunu leukocita (uključivanje imune zaštite organizma), manje poremeća je u radu jet re (prisustvo portal ne hipertonije), povećan  broj antitela protiv raznih virusa (virusna i bakterijska agresija) i tkiva (u njima se nagomilala šljaka) ili neznatno povećanje ili smanjivanje opšteg broja antitela u pore� đenju sa uobičajenim. Ispostavlja se da su mnogi zaštitni faktori prigušeni, dok istovremeno drugi ispoljavaju povećanu aktivnost i, obrnuto, brzo se troši i sagoreva životna snaga organizma. Od sindroma hroničnog umora može oboleti svaki čovek, koji živi spontano (jednostavno sagorevajući svoj životni potencijal) ili u trci za materijalnim blagom ne želi ništa da zna, osim svoje komercijalne delatnosti (radeći uprkos svim biološkim normama, prenaprežući se).

LEČENJE SINDROMA HRONIČNOG UMORA Lekari pokušavaju da primenom raznovrsnih lekova  jačaju čovekov imunobiološ ki sistem ili deluju na određe�

ne viruse. Sa priličnim uspehom oni primenjuju niz anti� depresanata, koji povećavaju energiju, podižu raspoloženje ili poboljšavaju noćni san. Prepisuju protivvirusne le� kove, gama�globulin, injekcije vitamina B 12   i drugo. Da bi se potpuno izbavili od sindroma hroničnog umora i povećali svoju životnu aktivnost, predlažem da dobro proučite svoj način života, da očistite organizam od šljake i da primenite nekoliko kura lečenja od parazita. Način života treba regulisati i uskladiti sa biorit� mom prirode, tada će vaša životna snaga dejstvovati u rezonanci sa snagom prirode i brzo će se obnoviti. Život i aktivnosti bez uzimanja u obzir bioritma � drugi je glavni uzrok, koji čovečji organizam vodi prema oboljenjima sindroma hroničnog umora (prvi uzrok je zagađenost organizma). Zašto ljudi, koji su postigli materijalno blagostanje, stvaralački procvat, na kraju stradaju od sindroma hroničnog umora? Zato što se trude, uzdajući se u svoju snagu, i ne uzimajući u obzir vreme, da nešto prezalogaje u hodu (piroške, napitke, koka�kolu i slično), stimulišu svoju radnu sposobnost jakim čajem, kalom, šećerom, pušenjem (a neki i narkoticima), a opuštaju se i odmaraju uz alkohol i obilna jela. Zato preporučujem da uzimanje hrane regulišete u skladu sa bioritmom organizma. Treba jesti ovim redosle� dom: tečnost pre jela, potom salata ili bareno povrće, a zatim monolitna kaša ili neko jelo sa belančevinama i u pra vilnoj kombinaciji. To će omogući ti organizmu da blago vremeno dobije sve što mu je pot reb no i u dovoljnoj količini. Iz dnevnog obroka isključiti razne stimulatore i rafinirane produkte (čaj, kafu, bombone, šećer, kolače, raa�

slac i slično), jesti više prirodnu, svezu hranu i piti sveže iscedene sokove od povrća i voća. Svakoga dana radite fizičke vežbe. Čak i neznatno fizičko opterećenje (jedna ili dve posteljne vežbe, zatezanje trbušnih mišića) mnogo će vam pomoći. Stalno prena� prezanje izaziva paralisanje mišića, pojavu bolnih žarišta u telu i mišićima. Fizičke vežbe otklanjaju paralisanost, opuštaju mišiće, pune organizam energijom, obnavljaju normalni električni naboj micelija (oko kojih se zadržava  voda) i organizma u celini. One odlično utiču na psihičko i fizičko stanje čoveka. Radi obnavljanja životne snage veoma je dobro koristiti razne terapije koje čeliče organizam, primenjivati kontrastno tuširanje (topao mlaz 30 sekundi, prohladan � 5�8 sekundi, i tako naizmeni čno 5 � 1 0 puta) i jed nom nedeljno posećivati vlažnu saunu (to ne samo da opušta organizam, već delimično iz njega izbacuje šljaku).  Veoma je korisno jednom u 2 nedelje gladovati po 36 � 42 sata. To stimuliše imunu zaštitu organizma (povećava aktivnost leukocita), čisti, trenira životnu snagu organizma (povećava njen potencijal), otklanja stresove i jača  voljne osobine. U svakodnevnoj aktivnosti nemojte se rasplinjavati, od svih poslova izaberite najvažnije i rešavajte ih. Naučite se da ne radite ono, bez čega možete proći. Raspodeljujte energiju i vreme na poslove koje sigurno možete uraditi. Ni u kom slučaju ne dozvolite da vas obuzme me� lanholija (depresija) i ne sažaljevajte sami sebe. Samosa� žaljenje vas čini potištenim, guši fiziologiju. Sačuvajte optimizam. Onaj, ko ne opušta ruke, najbolje izlazi na kraj sa svakom bolešću.

PROSTATITIS I ADENOM PROSTATE

Pkom i bolesnom osetljivošću. To oboljenje često prolarostatitis je upala prostate, propraćena njenim oto-

zi skriveno i uzrokuje poremećaj polne funkcije i sperma� togenezu. Spermatogeneza je proces stvaranja muških polnih ćelija u testisima. Rezultat je da slabi i dolazi do poremećaja potencije. Osim toga, prostatitis je često praćen vezikulitisom � upalom semenih kesica. Prema raspoloživim podacima, od prostatitisa danas boluje od 20 do 40% muškog stanovništva na planeti. Neki podaci su još sumorniji. Prema tim izvorima, od prostatitisa boluje do 80% muškaraca. Verovatnoća tog oboljenja povećava se sa starenjem, i često najplodotvornije godine života muškarca bivaju otrovane tom teškom bolešću. Međutim, danas sve češće od prostatitisa obolevaju i sasvim mladi muškarci � 25 � 30 godina. Lekari tvrde, da se to oboljenje naglo podmladuje. Slične cifre karakteristične su i za rasprostranjenost adenoma. Prema statistici, adenom se javlja kod 20% muškaraca u dobu oko četrdesete godine, kod 50% muškaraca oko šezdesete godine i kod 80% muškaraca oko osamdesete godine života. Postoji nekoliko varijanti prostatitisa. Bakterijski prostatitis  može da traje u akutnom i

hroničnom obliku. U tom slučaju upala prostate izazvana  je bakterijskom infekcijom. Ta bolest se često javlja kao rezultat oboljenja koja se prenose polnim putem, kada le�

čenje nije bilo blagovremeno ili je bilo nepravilno. U po� slednje vreme sve češće se sreće   hlamidijski prostatitis. Iako se bakterijski prostatitis ponekad naziva infektivnim, ni jedan od njegovih oblika nije zarazan. Postoji i  nebaktcrijski prostatitis.  Priroda njegovog nastanka do danas je ostala zagonetka za lekare. Simptomi tog oboljenja mogu biti bolovi u zglobovima, mišićima, donjem delu leda, delu tela iza mošnice. Sevanje (bolovi) u kostima, vrućina, drhtavica karakteristični su za akutni prostatitis. Bolest je propraćena i pojavom kao što  je poremećaj uriniranja, uključujući krv u mokraći, bolne ejakulacije (izbacivanje semena). Lečenje prostatitisa zavisi od tipa oboljenja. Tako se, nebakterijski prostatitis ne može izlečiti antimikrob� nim preparatima � antibioticima, dok se bakterijski ne može izlečiti bez njih. Zato je, pri pojavi navedenih simptoma, potrebno obratiti se lekaru, da bi se uradile analize i pravilno odredio tip prostatitisa. Drugo rasprostranjeno oboljenje muškaraca starijeg

uzrasta � adenom prostate. To je dobroćudna (benigna) hiperplazija, tj. tumor prostate, praćen upalnim procesima.

Uzroci za nastanak ta dva oboljenja su različiti, iako se njihovi simptomi i karakter toka bolesti u mnogo čemu poklapaju, jer i jedno i drugo oboljenje izazivaju upalu prostate. Glavni simptom adenoma prostate je često i otežano mokrenje (uriniranje). Zatim slabi pritisak mokraće,  javlja se osećaj nepot pun og pražnjenja mokraćne bešike,  bol i teskoba.

 AK U T NI BAK T E RI J S KI PROSTATI TI S  Akutni bakterijski prostatitis javlja se na fonu infekcije mokraćnopolnih puteva. Akutni prostatitis propraćen  je drhtavicom i groznicom, koje počinju izn enada, bolovima u donjem delu stomaka i medici (perineumu), jakom potrebom za mokrenjem ili otežanim mokrenjem, što može dovesti do zadrške mokraće. Može se pojaviti krv u mokraći. Mokrenje prati jak bol ili peckanje.  Ako ste uočili slične simptome, treba da odete lekaru. Možda je potrebna hospitalizacija. Bolesnik se lako leci  antimikrobnim preparatima, ako se sa terapijom počne na vreme.

HRONIČNI BAKTERIJSKI PROSTATITIS Hronični bakterijski prostatitis obično se ispoljava čestim infekcijama mokraćnih kanala, kada bakterija ko ja ih  izaziva postaje otporna na lekove, koji treba da je uništavaju.  Simptomi:  otežano, često i bolno mokrenje,  bol se može lokalizovati u donjem delu leda, u medici (perineumu), penisu, mošnicama i pravom crevu. Kod nekih muškaraca bolovi se pojačavaju kako posle polnog akta tako i pri dužem uzdržavanju. Često se uočava pojačano znojenje i osećaj hladnoće u medici. Ponekad, posebno posle defekacije ili fizičkog opterećenja, uočava se lučenje iz mokraćnog kanala. Karakteristični simptomi su: povećana razdražljivost, plahovitost, mlitavost, brzo umaranje, gubitak apetita i poremećaj sna. Bez obzira na to simptomi te bolesti ne ispoljavaju se odjednom, već kada se nagomila znatna količina bakterija.

Hronični bakterijski prostatitis se najčešće sreće kod muškaraca koji su imali infektivno oboljenje mokrać� nopolnog sistema. Praktično sva infektivna oboljenja, ko ja se nepravilno lece, mogu izazvati hronični prostatitis. To se često dešava kada pacijent samovoljno prekida da pije lekove, jer smatra da se izlečio, ili kada sam sebi prepisuje antibiotike. Takvo lečenje često dovodi do toga, da se mikrobi zadržavaju, i još više da postaju otporni na određene antibiotike. Drugi uzrok hroničnog toka procesa jeste inficiranje kamenca prostate. On postoji kod 75% muškaraca srednjeg uzrasta, a u starosti skoro kod svih. To su veoma sitne i, po pravilu, bezopasne tvorevine, ali ako u prostatu dospe infekcija, oni mogu da se inficiraju. Pri tome oboljenje poprima posebno uporne forme. Simptomi se obnavljaju uvek iznova i iznova. Ovaj oblik prostatitisa se ne leci u potpunosti antibioticima, zbog čega lekari neret� ko preporučuju da se kamenje odstrani hirurškim putem. Posledica hroničnog prostatitisa je poremećaj polne funkcije. Pri dužem toku bolesti smanjuje se polna strast,  javlja se problem sa erekcijom, sve su češći slučajevi pre�  vremene ejakulacije. To je povezano kako sa hor monal� nim poremećajima tako i sa poremećajem nervne regulacije polne funkcije. Najteži ishod prostatitisa je srastanje tkiva prostate sa naknadnim smežuranjem organa. Osim toga, prostatitis pogoršava stanje bubrega i mokraćnih kanala i izaziva u njima upalni proces. To može dovesti do pojave kamenca u mokraći (litijaze mokraćnih kanala) 9 . Mogući su i 9 

  Primedba prevodioca.

drugi slučajevi prelaska infekcije sa jednog organa male karlice na druge organe. U starijem dobu česte su kombinacije prostatitisa sa adenomom prostate.

NEBAKTERIJSKI PROSTATITIS Taj oblik prostatitisa nije vezan za mikrobnu infekciju. Ovo oboljenje je učestalo. Antibiotici na njega, naravno, ne deluju. Uz to niko do danas nije otkrio uzrok nastanka tog oboljenja. Međutim, nesumnjivo je da raz voj upalnog procesa u prostati umnogome zavisi od predispozicija � poremećaja procesa razmene materije i krvotoka, prisustva zastoja u organu.  Većina obolelih od nebakterijskog prostatitisa nisu imali infekcije mokraćnopolnih kanala. Pri analizi izluče�  vina žlezde uočavaju se bele krvne ćelije � leukociti, što ukazuje na upalni proces, ali tragovi infekcije nisu vidlji vi u mokraći. Simptomi tog oboljenja praktično se ni po čemu ne razlikuju od simptoma hroničnog bakterijskog prostatitisa.

FAKTORI RIZIKA � Ni iz daleka se ne može reći, šta je izazvalo upalu prostate kod konkretnog bolesnika. Ali se mogu nabrojati faktori, koji povećavaju rizik od ovog oboljenja. 1. Nepravilno lečena infektivna i upalna oboljenja mokraćnopolne sfere.

2. Infekcija bubrega ili mokraćne bešike. U tom slučaju patogeni mikrobi dospevaju u prostatu iz mokraćnog kanala. 3. Posebnu grupu rizika čine homoseksualci. Pri analnom seksu u penis mogu dospeti kolibakterije iz pra vog creva, i zatim prodreti u mokr aćne kanale i prostatu. 4. Oslabljeni imunitet. 5. Prisustvo u organizmu drugih žarišta upale: posebno u organima male karlice (cistitis, proktitis, kolitis), kao i u zubima napadnutim karijesom, i u krajnicima. 6. Poremećaj procesa razmene i krvotoka, prisustvo zastoja u prostati usled patologije krvnih sudova kod hemoroida. varikoznog proširenja vena semenog kanalića i donjih ekstremiteta. Zastoj u prostati podstiču i hronična oboljenja: poliartritis, osteohondroza, patologija srčano�  vaskularnog sistema. 7. Neredovan polni život, koji uzrokuje zastoj sekreta u prostati uporedo sa zastojem krvi u venama tog organa. 8. Nedovoljno kretanje, zatvori, zloupotreba alkohola, takođe, podstiču venozni zastoj u prostati i razvoj prostatitisa.

DIJAGNOSTIKA PROSTATITISA To oboljenje je veoma teško dijagnostikovati, pošto simptomi mogu biti prouzrokovani drugim uzrocima: infekcijama mokraćnopolnog sistema, upalom uretre, ade� nomom prostate itd. Najjednostavnije je dijagnosticirati akutni bakterijski oblik bolesti. Glavno u dijagnostici prostatitisa je ana�

liza mokraće, koja se izvodi prema specijalnom metodu, kada se određene porcije mokraće sakupljaju u posebne posude. Upoređenjem uzoraka mokraće, lekar može da odredi izvor infekcije, ako ona, naravno, postoji: to može  biti uretra, mokraćna bešika, prostata. Kad odredi uzrok oboljenja, lekar može da odabere najpodobniji lek za taj tip infekcije. Za ostale slučajeve potrebna su različita dijagnostička sredstva.  Važan test za određivanje prostatitisa je masaža žle�

zde (prostate), koja se vrši trarrsrektalnirn pregledom (TRP), koji se obavlja kroz pravo crevo. To je bezbolna terapija koja ne traje dugo, iako kod većine bolesnika izazi va osećaj nelagodnosti. Ali upravo taj pregled brzo daje  važnu informaciju, koja se ne može dobiti na drugi način. Kod akutnog prostatitisa za vreme TRP uočava se veoma oselljiva, otekla, vruća i tvrda prostata. Za vreme pregleda lekar energično masira žlezdu ili je pritiskuje, da bi iz uretre izašle tečne izlučevine, koje se zatim podvrgavaju  biohemijskoj analizi. Konačna dijagnoza postavlja se na osnovu kliničkih simptoma, ispitivanja mokraće i tečnosti iz prostate.

OSNOVNI NAČINI LEČENJA Kod akutnog prostatitisa prvo se skida telesna temperatura, a ona je, po pravilu, visoka, i stabilizuje se stanje obolelog. Često se prepisuju diuretici i purgativi, pošto akt defekacije neretko pojačava bolne osećaje. U nekim slučajevima, kada bolesnik nije u stanju da sam mokri, uvodi se kateter.

Kod bakterijskog prostatitisa prepisuju se antibiotici. Kod nebakterijskog prostatitisa lekari se trude da olakšaju simptome oboljenja. Prepisuju lekove, koji opuštaju mišiće prostate i olakšavaju mokrenje. Ponekad preporučuju sredstva protiv upale i vruće sedeće kupke. Nekim bolesnicima pomaže dijeta. Uočeno je, da neki produkti, na primer ljuta jela i kofein, pojačavaju simptome prostatitisa. To se odnosi i na alkoholne napitke. Pojave zastoja u prostati, kada nema akutnog upalnog procesa, često se preporučuje kako bi se otklanile le� kovitom gimnastikom i masažom.

MASAŽA KOD PROSTATITISA  Veliki značaj u lečenju oboljenja organa male karli� ce, konkretno prostate, ima otklanjanje pojava zastoja u tom delu organizma i poboljšanje krvotoka u samoj prostati. Zbog toga je sve rasprostranjenija samomasaža, između ostalog, akumpunkturna, japanska tehnika prstima � šiacu i lekovita gimnastika. Koji od tih efikasnih načina koristiti, preporučiće vam iskusni specijalista, ili vlastita intuicija. Svi ti metodi opisani su u specijalnoj i popularnoj literaturi. U ovoj knjizi predlaže se opis najjednostavnije terapije � samomasaže, koja je veoma efikasna kod polnih poremećaja. Samomasažu je najbolje raditi na gladan želudac, približno na 30 minuta do 1 sat pre jela. Opšta dužina tra janja iznosi 5� 7 minuta. Rezultati će biti dobri samo pod uslovom, ako se izvode redovno. Najvažniji deo tela za masiranje pri lečenju prostatitisa je deo oko slabina i krsta (sakruma). Ali pre toga se

preporučuje razgibavanje celog tela. To podstiče bolju cirkulaciju krvi i ima odličan tonizujući efekat. U te name� ne može se primenjivati bilo koji gimnastički kompleks  vežbi. Masaža slabmsko�sakrumskog dela tela.   Stanite uspravno i stavite ruke na slabine. Počnite terapiju od milo vanja. Ruke lagano pokrećite niz kičmu od stražnjice prema slabinama, zatim s obe strane, podižući se sve više i  više. Dalje jastučićima prstiju spiralno vršite masažu. Prstima obe ruke izvodite kružne pokrete, kao da sve dublje i dublje prodirete u tkivo. Pokrete u početku izvodite odozgo nadole, a zatim u stranu. Potom stavite jastučiće prstiju za širinu dlana s obe strane kičme. Počnite da ih vučete po koži uvis, gurajući kožu prema kičmi. Gnječite ceo deo slabina 2� 3 minuta.  Ako imate vremena i želju � može i duže. Zatim razmaknite noge u širini ramena i stavite ruke na pojas. Telo nagnite napred pod uglom od 90 stepc� ni. Uradite nekoliko kružnih pokreta telom u obe strane.  Ako patite od radikulit a � opr ezno. Masažu završite milo vanjem slabina i krsta.

FITOTERAPIJA KOD PROSTATITISA Sredstva narodne medicine kod prostatitisa služe kao dopunski način terapije. Bez obzira na to ona mogu znatno olakšati patnje i ubrzati ozdravljenje. Dobar lekoviti efekat ispoljavaju  mikroklistiri  sa ekstraktom kamilice (Chamomilla recutita), kantariona

(Hypericum perforatum), hajdučke trave (Achillea millefolium), žalfije (Salvia tesquicola) i nekih drugih lekovitih  biljaka, čije dejstvo otklanja upalu. Njima se često dodaje med, što pojačava efekat. U tu svrhu 2 supene kašike tra ve treba preliti sa 100 mililitara ključale vode, ostaviti da odstoji 1 sat i procediti. Tokom meseca svakoga dana uve� če (preko noći) primenjivati mikroklistire sa po 50 mililitara ekstrakta. Radi klistiranja možete koristiti i ovakav recept. Rastvoriti 40 grama propolisa u 200 mililitara alkohola i u to dodati 2 grama ulja od kakaoa. Sa tom smešom pripremiti mikroklistir u količini od 10 grama smeše i prime� niti je uveče. Kura lečenja � 1 mesec. Posle 2 meseca lečenje se može ponoviti. Iste komponente ulaze u sastav svece (0,1 gram propolisa i 2 grama ulja od kakaoa), koja se preko noći stavlja duboko u pravo crevo. Kura lečenja � 1 mesec. Može se ponoviti kroz 3� 4 nedelje. Ekstrakti i odvari se takođe primenjuju oralno. Evo nekih recepata. Uzeti 25 grama isitnjene ljuske divljeg kestena (Aesculus hippocastanum), preliti ga sa 250 mililitara alkohola i ostaviti da odstoji 10 dana na tamnom mestu. Smešu redovno mućkati. Posle 10 dana procediti i uzimati po 30 kapi 3 puta dnevno. Uzeti 15 grama trave srčenjaka (Polygonum bistor� ta), preliti sa 200 mililitara vode i kuvati na pari (blagoj  vatri) do polovine prvobitne zap remine. Uzimati po 30 kapi 3 puta dnevno posle jela. Lečenje vršiti 2 � 3 nedelje, zatim napraviti pauzu od 2 nedelje, a kuru lečenja ponoviti.

Ekstrakt od ovsa i brezovih pupoljaka pomešati sa ekstraktom šipka (1:1) i piti 1�2 puta dnevno po pola čaše. Tim ekstraktom mogu se zapivati mumije, cvetni prah, propolis, koji su korisni kod oboljenja prostate. Uzeti kafenu kašičicu koprive (Urtica dioica, U. urens), preliti sa 1 čašom hladne vode, staviti na vatru, kuvati dok ne proključa i držati na vatri 1 minut, posle toga skinuti sa vatre, ostaviti da odstoji 10 minuta i procediti. Piti ujutro i uveče po 1 čašu. Osim odvara i ekstrakta upotrebljavaju se svezi sokovi, koji održavaju vitaminski balans u organizmu i jača ju snagu. Iscediti sok od peršuna, pomešati sa medom u odnosu 1:1 i uzimati po 2 supene kašike 3 puta dnevno. Uzeti u jednakim količinama sok od svežih krasta vaca, cvekle i šargarepe. Piti po 1/2 čaše na 30 mi nu ta pre  jela 3 puta dnevno. Tokom čitavog perioda lečenja prostatitisa preporučuje se stoje moguće više češnjaka (belog luka), luka, uzimati kalanhoju (Kalanchoe pinatum) i med po 1 kafenu kašičicu nekoliko puta dnevno. Svi ti produkti jačaju imunitet i stimulišu zaštitne sile organizma. Kod hroničnog prostatitisa korisno je primenjivati kupke sa dodavanjem odvara od smeše trava � kantario� na, kokotca (Melilotus officinalis), tatule (Datura stramonium), majčine dušice (Thymus serpyllum), lanenke (Li� naria vulgaris), listova kupine (Rubus caeisus), breze, ki: preia (Chamnaenerion agustifolium, Epilobium agustifo� lium), koprive (Urtica dioica), žilovlaka (Plantago major), sušenice (Gnaphalium uliginosum) i cvetova apotekarske kamilice, uzetih u jednakim delovima. Kupka može biti

sedeća. Temperatura vode 38° C. Kupka se preporučuje pred spavanje. Uporedo sa protivupalnim ekstraktima od trava tre ba piti diuretike. Najefikasniji su ekstrakti od listova borovnice (Vaccinium vitis idaea,V. myrtillus) i mečjeg grožđa (Arctostaphylos uva�ursi). Mečje grožđe ima još i an� tiseptička svojstva, zbog čega je posebno korisno. Kod zadrške mokraće (anurije)10 dobro pomaže preparat bazaton � ekstrakt osušenog korena koprive. Uzima se posle jela po 1 kapsula 3 puta dnevno, zalivena sa manjom količinom vode. Preparat je efikasan i kod adenoma prostate.

PROFILAKSA PROSTATITISA I ADENOMA PROSTATE U daljem tekstu bavićemo se pitanjem šta sve spada u grupu rizika. Od prostatitisa najčešće obolevaju muškarci u starijem dobu, koji se nedovoljno kreću i ispunja vaju svoj život uživanjem u alkoholu, ili se ner aci onalno hrane. Kod njih se javljaju učestale upale, posebno na organima male karlice. Razvoj adenoma podstiču gojaznost, alkohol, pušenje, ciroza jetre, hipertonija, ateroskleroza i poremećaj sinteze hormona u organizmu. Posebnu ulogu u nastajanju ove vrste tumora ima način ishrane. Tako se, u Japanu i Kini, gde u ishrani stanovništva preovladavaju biljne, a ne životinjske masti, ovo oboljenje retko sreće. Najštetniji produkti, koji izazivaju tumor prostate, jesu sladoled, zamrznuti šlag (vrhnje), kisela pavlaka (kajmak) i hladno masno mleko. 1U 

  Primedba prevodioca.

Nedovoljna motorna aktivnost (kretanje itd.) podstiče negativne procese u prostati. Usled sedećeg načina života naglo se usporava krvotok u maloj karlici � i nastaje zastoj kr vi. To je drugi uzrok, usled kojeg se kod muškaraca upravo oko prostate nagomilava sluz i dolazi do raznih poremećaja. Upalna oboljenja organa male karlice podstiču raz voj prostatitisa i  adenoma zbog anatomsko�fizioloških osobina. Prostata se, kao što je rečeno, nalazi u donjem delu male karlice ispod mokraćne bešike (mehura), a pored nje prolazi pravo crevo. Znači, ako postoji upalni proces u tim organima on se može preneti i  na prostatu. Odavde se jasno vidi kakve treba da budu mere profilakse. Prvo,  to je normalizacija načina života: dovoljna fizička aktivnost, zdrava ishrana, isključivanje alkohola i normalan polni život. Ozbiljnu pažnju treba pokloniti profilaksi i  blagovremenom lečenju upalnih oboljenja, posebno organa male karlice. Drugo,  obavezno uspostaviti čistoću debelog creva i normalizovati kiselost njegove sredine (ona treba da bude slabo kisela). Creva se zagađuju usled nepravilne kombinacije hranljivih produkata, kuvane i rafinisane hrane, nepravilnog uzimanja tečnosti i  neprirodnih napitaka. O tome kako uspostaviti normalan rad creva, već je bilo reci  u prethodnim poglavljima. Treće,  indikativne (dozvoljene) su sve terapije koje  jačaju organizam, koje obnavljaju i  stimulišu rad imunog sistema i  drugih zaštitnih sila organizma. Četvrto,  radi profilakse prostatitisa i adenoma pro-

state mogu se koristiti neka specijalna sredstva. Na primer, u poslednje vreme kao profilaktično sredstvo koriste se čaj

1 ekstrakt od kipreia (Chamaenerion angostifolium, Epilo�  bium angostifolium), ili kako ga inače zovu � ivančaj. Kiprei 11  je lekovito sredstvo. On sadrži taninske materije, flavonide, različite kiseline i fitosterine � glavne aktivne materije za lečenje adenoma prostate i prostatitisa.  Vodeni ekstrakt te biljke sprečava razvoj upalnog procesa. Za profilaksu je važno, što se ovo sredstvo može koristiti duže vreme jer ne izaziva pobočne efekte (pojave). Kapsule sa ekstraktom kipreia i vodeni ekstrakt mogu se kupiti u apoteci. Čaj nije teško pripremiti u domaćim uslovima: 3 kafene kašičice ivančaja preliti sa 500 mililitara ključale vode, ostaviti da odstoji 5 minuta i procediti. Piti po čašu ujutro natašte i uveče na 30 minuta pred spavanje. Može se praktikovati druga šema � piti čaj 3 puta dnevno po 2/3 čaše. Kao profilaktično sredstvo dobro se pokazao odvar od ljuske lešnika (Corylus tubulosa). On se priprema na sledeći način. Useti 2 kilograma lešnika i izvaditi jezgro. Jezgro se može sa zadovoljstvom pojesti, a ljusku treba preliti sa 3 litra hladne vode, dovesti do ključanja i kuvati 3 minuta. Zatim odvar držati na blagoj vatri 4 sata, skinuti sa vatre, ostaviti da odstoji 40 minuta, pa procediti. Dobija se približno 2 litra gotovog odvara. Svetlobraon tečnost praktično nema ni mirisa, ni ukusa. Treba piti po 2 supene kašike pre svakog uzimanja hrane tokom 2 meseca. Posle nekoliko meseci kura se ponavlja.

11

  Svi podvučeni nazivi biljaka navedeni su pod ruskim nazivom jer za njih nisam pronašao naziv na našem jeziku, pa sam dao originalni naziv i latinski naziv u zagradi. �   Primedba prevodioca.

TRIHOMONADNA OBOLJENJA

T

rihomonoza (trihomonijaza) je infektivno oboljenje, koje se javlja usled oštećenja različitih delova mokrać� no�polnog sistema čoveka dejstvom vaginalnih trihomo� nada. Ona se karakteriše raznovrsnošću simptoma i različitim komplikcijama. Pri inficiranju trihomonadama za muškarce je karakterističan metritis. Izvor zaraze kod trihomonadne infekcije je čovek (oboleo od trihomonoze, „zdrav" nosilac vaginalnih triho� monada). Nosioci i lica, kod kojih oboljenje protiče bez simptomatskih oblika, po pravilu, ne obraćaju se za medicinsku pomoć, pa se broj obolelih od trihomonoze stalno povećava. Trihomonoza se prenosi polnim putem. Zdrav čovek koji nosi vaginalne trihomonade igra  veliku ulogu u rasprostiranju infekcije. Pri pregledu praktično zdravih žena otkriva se daje od 10 do 35% zaraženo (inficirano) trihomonadama, a kod muškaraca � od 2 do 16%. Uzročnik trihomonoze, ipak, ima slabu otpornost na spoljašnju sredinu (gine pod uticajem visoke temperature, sušenja i promene osmoznog pritiska). Vaginalne trihomonade brzo stradaju i u vodi. Trihomonoza, kao i svako drugo infektivno oboljenje, ima određeni ciklus razvoja. Dužina trajanja oboljenja pri antitrihomonadnom lečenju u prošeku iznosi 2�3 meseca.

Za pojavu trihomonoze, pored prodiranja uzročnika u organizam, značaj imaju i činjenice kao što su proprat� na oboljenja i hormonalni poremećaji. Za profilaksu trihomonoze važan je način života čoveka: ishrana, motorna aktivnost, dnevni raspored aktivnosti, prisustvo loših navika i strasti, pridržavanje higijenskih mera, ekologija okoline. Oslabljen i zagađen organizam stvara povoljne uslove za razvoj trihomonada. U oslabljenom organizmu čak i slaba trihomonadna infekcija može izazvati teško oboljenje. Trihomonaza kod muškaraca često prolazi skriveno, zbog čega oni sebe smatraju savršeno zdravim, iako su nosioci trihomonada. Otkrivanje parazita moguće je samo pri specijalnim ispitivanjima (pregledima): serija kombi� novanih provokacija sa svakodnevnim uzimanjem namaza (obrisa). Ipak, i u tom slučaju od 15 do 20 staklenih epruveta samo u 1 � 2 se mogu otkriti trihomonade, jer se uzročnici nalaze u zatvorenim žarištima. Iza tih zatvorenih žarišta paraziti mogu da prodru u uretru za vreme polnog akta ili pod uticajem drugih faktora. Inkubacioni period u prošeku se kreće od 5 do 15 dana. Klinička slika se karakteriše relativnom jednoobra� znošću simptoma, koji ne predstavljaju nikakve specifične osobenosti. Najčešće su žalbe na lučenja, svrab, bolne snošaje, često mokrenje, slab san i razdražljivost. Pri oštećenju uretre oko njenog spoljašnjeg otvora mogu se javiti hiperemija i otok; bolesnici uočavaju učestalo i bolno mokrenje. Trihomonadni uretritis kod muškaraca protiče uglavnom po tipu gonorejnog i drugih bakterijskih uretri� tisa.

Jedno od glavnih ispoljavanja trihomoze kod muškaraca je uretritis. Oboljenja drugih organa mokraćno� polnog sistema, kao i kod gonoreje, javljaju se sekundarno. Trihomonadni prostatitis može proći bez ikakvih simptoma. Organi mošnice češće su angažovani u procesu, nego pri gonoreji. Otkrivanje trihomonada u sekretu prostate, strugotine (namaza) iz obolelog jajnika služi kao dokaz, da vaginalna trihomonada može iz uretre prodreti u bilo koji organ mokraćno�polnog sistema. U teže posledice trihomonoze kod muškaraca treba svrstati sužavanje mokraćnih kanala, do čega, kao i kod gonoreje, ne dolazi odmah, već tokom 2 � 8 godina i više. Sprečavanje razvoja komplikacija kod trihomonadnih ure� tritisa je deo velikog i složenog problema borbe protiv te  bolesti. Za profilaksu veliki značaj imaju rana dijagnostika i efikasnost lečenja.

LEČENJE TRIH OMONOZ A Neki lekari preporučuju način lečenja trihomonoza sa primenom sredstava, koja poboljšavaju razmenu tkiva i stimulišu zaštitne sile organizma, što takođe poboljšava prodiranje lekova u žarišta oboljenja. Prva kura počinje unošenjem aloje u mišiće svakog drugog dana 8�10 puta, sa naizmeničnim ubrizgavanjem 4 � 5 injekcija gonovakcine u količini od 0,25 do 1,25 mililitara svakog drugog dana, pri čemu se počinje od 0,25 i doza svake injekcije povećava za 0,25 mililitara. Istovremeno se prepisuju (naznačuju) protivtrihomonadni preparati � trihopol po 1 tableta 3 puta dnevno posle jela to�

kom 10 dana. Posle prve kure sprovodi se druga, za njom treća itd. Prirodnjački pristup lečenju trihomonada je nešto drugačiji. U prvom redu se čisti organizam, potom se jača imunitet, a zatim se primcnjujc Lečenje protiv tri vrste trihomonada. Najefikasnije protiv tri vrste trihomonada dejstvuje „trojka", posebno ekstrakt od pregrada oraha sa votkom (rakijom). Još bolje deluje ekstrakt od pregrada ili zelene ljuske oraha sa kerozinom. Uzeti 1 čašu pregrada oraha, samleti ih na mašini za mlevenje kafe i preliti čašom votke (rakije). Ostaviti da odstoji 24 sata na tamnom mestu. Prvog dana uzeti 5 kapi natašte, drugog � 10 kapi; trećeg � 20 kapi i tako produžiti čitav mesec. Poznato je da vaginalne trihomonade ginu u prvim minutuma ili čak sekundama pri uticaju na njih fitonci� da luka, slačice, rena, četinarskog drveća, breze, ribizle, dinje, limuna i mahovice (jarebike). Upotreba soka, odvara, ekstrakta ili uljnog preparata tih biljaka u vidu vaginalnih orošavanja tamponima, podstiče njihovo uništavanje. Korišćenje ukuvanog urina na sličan način, takođe, podstiče lečenje od vaginalnih parazita. Obično kura lečenja traje nedelju dana, zatim se pravi pauza 3 � 5 dana i tako lečenje ponavlja do potpunog izlečenja. Iz ishrane isključiti slatke, masne, mesne i produkte sa kvascem. Pri lečenju trihomonoze kod muškaraca mogu se, u  vidu kupki, ispiranja i mazanja, primenjivati orošavanja toplim ekstraktom od trava, pripremljenim od kore hrasta, kore pasjakovine, pelena, cvetova povratiča i rastavi� ća. Uzeti po 1 supenu kašiku navedenih trava, pomešati,

preliti sa 3 litra ključale vode i ostaviti da odstoji 2� 3 sata. Tokom 3� 5 dana primenjivati kupke, koristeći 1 litar ekstrakta trava, ispirati u tegli sa ekstraktom polni organ sa ogoljenim glavićem u trajanju 25 � 30 minuta.  Ako je potrebno jače sredstvo, vodu treba prokuva� ti. U početku pola litra, potom 1,5 litar. Zatim dobijenu smešu procediti. Obično se koriste 2 litra ekstrakta pri temperaturi od 35 do 36° C. Terapija traje 3 � 5 dana. Dalje se može ponavljati po potrebi. Oslobađanje od polnih parazita podstiče zasićava� nje tkiva silicijumom. U tu svrhu se uzima 1 supena kašika bilo koje kaolinske gline i rastvara se u 1 litru ključale  vode, a zatim hladi od 37 do 38° C. Muškarci u toj vodi vrše kupku, spuštajući svoj polni organ sa obnaženim glavićem u glinenu vodu 10 � 15 minuta. Objašnjenje za muškarce: kada je kožica podignuta nagore i glavić polnog organa potpuno obnažen, otvara se nežna sluzokoža, kroz koju u organizam prodiru materije rastvorene u vodi. One brzo asimiluju silicijum, koji nedostaje organizmu. To ne samo da podstiče ozdravljenje ka�  vernoznih tela polnog organa, već i jača ner vnu vezu između mozga i kavernoznih tela polnog organa. Čim se ja vi polna želja, nervi brzo predaju impulse u polni sistem i javlja se erekcija. U praksi je uočeno, da oslobađanje od trihomonija� ze i drugih uzročnika veneričnih oboljenja prolazi uspe� šnije ako se istovremeno sprovodi potpuno čišćenje organizma.

HERPES

T

eško je naći čoveka, koji nije čuo ili nije bio zaražen  virusom herpesa. Vodnjikave ospe na usnama , kao i na drugim mestima, svedoče o tome, da je organizam napao virus herpesa, koji skriveno deluje u organizmu. Herpes je oboljenje kože i sluzokože, izazvano virusom herpesa. Karakteriše se pojavom sitnih mehurića na obolelom delu organizma. Postoji nekoliko vrsta virusa herpesa. Prva vrsta je široko rasprostranjena   (herpes labi� alis)  i ispoljava se u vidu malih mehurića na usnama ili oko njih. Druga vrsta izaziva genitalni herpes, koji se ispoljava u vidu ospi na polnim organima, koje svrbe. Obe  vrste herpesa mogu izazivati i geni talni herpes i obični herpes, u zavisnosti od mesta prodiranja infekcije. Infekcija herpesa može se prenositi različitim pute�  vima. Vazdušno�kapljičnim putem pri kihanju, poljupcima, za vreme intimnosti i u nekim drugim slučajevima koji obezbeduju blizak kožni kontakt, na primer u sauni (banji). Virusi herpesa mogu da napadnu konjunktivu očiju. Opasujući herpes izaziva se virusom malih boginja, koji može prouzrokovati razvoj malih boginja. Nastanak opasujućeg herpesa uslovljen je time, što on, nalazeći se skriven u organizmu, pri slabljenju imuniteta dobija mogućnost da se ispolji. O oboljenjima koja izaziva virus herpesa odavno se zna. Njih su izučavali i lečili još drevni lekari. U XVII veku

herpes su prozvali, u čast Luja XIV koji je patio od groznice, „bolešću francuskog kralja". Ali pažnju naučnika herpes je izazvao pojavom SID�e (AIDS�a). Ispostavilo se, da svi oboleli od imunodeficita obavezno imaju herpes. Utvrđeno je, da herpes ukazuje na oboljenje imunog sistema. Pažnja!   Ako ste bolovali od virusa herpesa (ranije su vam usne bile prekrivene mehurićima), vaš imunološki  sistem je krajnje slab. To će vam biti indikator da jačate imunitet. Herpes svakako nije teže oboljenje, kao HIV (uzročnik SIDE), ali se češće sreće. Istraživanja su pokazala, da  je virusom herpesa inficirano 99% ljudi. Već u 5 � 6 godini života dete može da se inficira ovim virusom. Virus se razmnožava u nosnoj duplji (ždrelu), gde je toplo i gde ima mnogo sluzi. Dalje, virus herpesa limfom dospeva u krv, raznosi se po organizmu i nalazi skriveno, teško dostupno, sklonište � u čvorištima perifernog nervnog sistema kičmene moždine, odakle potajno narušava organizam i polako ga nagriza. Taj rušilački rad ponekad se godinama ne vidi, ali u starijem dobu herpes se ispoljava kroz mnogobrojna oboljenja.  Virus herpesa može aktivirati sve naše sklonosti ka  bolestima, a to slabi imunološki sistem organizma. Emocionalni stres, preživljavanja, potištenost, tuga � svi ti unutrašnji faktori smanjuju energiju organizma. Nespre� čavan ni od čega, herpes se odmah ispoljava osipanjem mehurića na usnama ili drugim mestima. Preobilna ishrana, suvišno hlađenje, dugotrajna infekcija, hronična oboljenja, upotreba narkotika i alkohola, lečenje antibioticima, loša spoljašnja i unutrašnja ekološka situacija potencijalni su uzroci za nastanak herpesa.

LEČENJE I PROFILAKSA HERPESA Naučnici, koji su ozbiljno istraživali virus herpesa tvrde da se od njega čovek ne može potpuno izlečiti. On se nalazi gotovo svuda: u krvi, mokraći, spermi, pljuvački.  Virus herpesa je čak i u suz ama, st oj e potvrđeno analizama. Prema tome, lekari tvrde,, da se čovek može osloboditi ospi, otkloniti komplikacije, povećati imunitet, ah se ne može potpuno izlečiti. Pri tom za sve vrste herpesa preporučuje se efikasni lek aciklovir. Postoji i narodno sredstvo protiv herpesa: Uzeti 2 kafene kašičice cvetova medunike (Filipen� dula ulmaria, F. hexepeterala) i 1 kafenu kašičicu cvetova nevena (Calendula officinalis), staviti ih u litarsku teglu i preliti sa pola litra votke (rakije). Teglu zatvoriti polieti� lenskim poklopcem i ostaviti da odstoji na tamnom me� stu mesec dana uz povremeno mućkanje. Posle toga sadržaj procediti. Kod osipanja herpesa na usnama 2 � 3 puta dnevno na bolna mesta stavljati vatu natopljenu ovim ekstraktom i držati 15 � 20 minuta. Ako je herpes veoma izražen, tre ba piti ekstrakt. Kafenu kašičicu ekstrakta razmutiti u 100 grama ključale vode i piti 3 puta dnevno. Ekstrakt dobro pomaže i kod gripa (u istoj dozi). Kod difuznog herpesa stavljati pamučnu tkaninu natopljenu u ekstraktu na osipna mesta i piti po 1 supenu kašiku ekstrakta razblaženog sa 200 mililitara vode 3 � 4 puta dnevno. Kao profilaksu treba podići svoj moral, svest i samodisciplinu.

Moral podrazumeva i čistoću intimnih odnosa. Neuredne polne veze su siguran put ka inficiranju genitalnim i običnim herpesom. Svesnost znači da roditelji ne smeju preneti bolest na svoju decu. Pre nego se dctc začnc i rodi, treba biti zdrav i dostojan roditeljske dužnosti i uloge. Samodisciplina podrazumeva da čovek svojim načinom života stvara u organizmu sve uslove, da se ne bi zarazio virusom herpesa. Mi stalno živimo pod stresom, u  brigama i strahovima. Od jela smo načinili kult. Je demo mnogo, čak i ono što ne treba. Iz nosa i ždrela nam se stalno luči sluz. Ona je izvanredna sredina za razmnoža vanje herpes a. Glupe navike i sklonosti još više slabe organizam. Rezultat toga je zagađen i oslabljen organizam. Tu postoji preporuka: uspostaviti unutrašnju čistoću u organizmu, pravilno ga hraniti, čeličiti, naprezati mišiće i pravilno misliti. Oboleli od herpesa, mogu i treba da primenjuju različita prirodna sredstva, koja ubijaju viruse i mikrobe. U te svrhe posebno su efikasni jaki fitoncidi, kerosin, ekstrakt od nikotina i vlastiti urin. Sva ta sredstva u jednoj ili drugoj meri dejstvuju na virus herpesa, koji se odomaćio u organizmu.

SEKSUALNI PROBLEMI KOD MUŠKARACA

"TV X uškarci imaju seksualne probleme, koje žene treba TVAda  znaju i da nepravilnim postupcima i recima ne pogoršavaju njihov položaj. Glavni problem je prevreme� no izbacivanje semena (ejakulacija). Suština navedenog problema je u tome, što ranije iz bacivanje semena (ejakulacija) ne pruža dovoljno uživanja i zadovoljstva u polnom aktu. Kod mladih supružnika pre�  vremena ejakulacija usložava situaciju jer prekida polni odnos koji tek treba da se razvija i neguje, pa taj problem može izazvati raspad porodice. Ovaj problem uočava se kod muškaraca koji imaju izraženu konstituciju  vetra. Na pitanje kako uspostaviti normalno trajanje polnog akta ima više odgovora. Uzrok prevremenog izbacivanja semena obično je odsustvo seksualnog iskustva. Svi muškarci se sa tim sukobljavaju na početku svog polnog života, kada pokušavaju da kontrolišu izbacivanje semena. S iskustvom te teškoće nestaju. Nadražaj i uzbuđenje pri prvom polnom snošaju sa ženom tipični su uzroci prevremenog izbacivanja semena. Prema stepenu produžavanja polnog života muškarca sve dolazi na normalu.  Ako se muškar ac jako uzbudi pri pomisli na polnu  bliskost, treba da primenjuje vruću kupku pred polni snošaj � jer otklanja uzbuđenje i opušta.  Ako je osetljivost glavića polnog organa velika, a uz to je muškarac individualne konstitucije  vetra,  preporu�

čuje se korišćenje prezervativa. To smanjuje osetljivost glavića polnog organa i može produžiti ejakulaciju. Posle ejakulacije kod prvog polnog akta, odmorite se i opustite 15� 30 minuta i počnite ponovo da se udvarate. Po pravilu, ponovljeni polni akt je mnogo duži od pr vog i potpuno zadovoljava ženu.

„METOD STISKANJA (G NJE ČE NJA )" Iz drevnih vremena do nas je došao „metod pritiskanja", koji omogućava da se produži polni akt. To je jedan od najrasprostranjenijih metoda. Najbolje gaje uvežbava� ti u nekoliko postupaka. Prvi postupak.  Izaberite položaj, koji je udoban za

oboje. Mnogi parovi smatraju, daje najbolji položaj kada žena sedi okrenuta leđima prednjoj stranici kreveta sa ispruženim nogama, a muž leži licem prema njoj između njenih nogu, pri čemu su njegove noge iznad njenih nogu. Žena miluje polni organ dok ne postigne potpunu erekciju i tako produžava dovodeći muža skoro do orgazma. Kada muž oseti približavanje ejakulacije, on joj to saopštava. Žena prekida stimulaciju i snažno stiska polni organ neposredno ispod njegovog glavića, dok se ne završi erekcija. Približno posle pola minuta ona može ponovo da stimuliše polni organ. Ponovite to nekoliko puta. Posle nekoliko sličnih ve� žbi oboje ćete sigurno kontrolisati izbacivanje semena. Kada to postignete pređite na sledeći postupak. Drugi postupak.  Muž leži na leđima, žena odozgo;

uzbuđeni polni organ je uveden u vaginu. Potrudite se da  budet e u tom položaju bez pokreta što duž e. Ako muž

oseti spremnost za ejakulacijom, on će o tome obavestiti ženu. Ona se podiže i primenjuje metod pritiskanja, kao što je već opisano. Ponovite to nekoliko puta. Ako se erekcija počne smanjivati, stimulacija polnog organa će je obnoviti i pol� ni akt se može produžiti. Kada uvežbate i ovaj postupak, pristupite sledećem.

PORODIČNI I SEKSUALNI ŽIVOT MUŠKARCA I NJEGOVO ZDRAVLJE

Treći postupak.  Suština ovog postupka sastoji se u tome da na početku polnog akta muž bira pozu, u kojoj je fizički tesno i neudobno vršiti polni akt. Najpogodnija poza za to je sledeća: žena leži na leđima, sa raširenim nogama i oslonjena na kolena. Muž kleči na kolenima između njenih nogu, proturivši kolena ispod njenih nogu. Maksimalno se približava njenoj karlici i uvodi polni organ u vaginu. Slede lagani pokreti karlicom nazad�na� pred. Signali neudobnosti prevazilaze seksualne impulse i polni odnos se odugovlači, a uzbuđenje opada. Čim sve prođe, muž zauzima udoban položaj i produžava polni akt do orgazma.

ruštvo, porodica, odnosi u porodici i zdravlje svakog čoveka umnogome su međusobno povezani. Zdrava porodica podrazumeva zdravo društvo, zdravog pojedinca. Uloga porodice važna je za svakog čoveka. Praktično ne postoje ljudi, koji su odrasli izvan porodice i društva. To što ljudi asimiluju u porodičnom vaspitanju na kraju će  biti naše društvo.

Četvrti postupak.  Supruzi počinju sa normalnim polnim aktom, ali muž ne uvodi potpuno polni organ. Posle 4 � 5 kratkih prodiranja sledi jedno duboko. Čim uz buđeni muž oseti da se približava orgazam, on vadi polni organ ili prekida sa pokretima do potpunog smirenja, posle čega ponovo pravi pokrete. To se ponavlja nekoliko puta, do potpunog zadovoljavanja supruge, o čemu ona oba�  veštava muža i dozvoljava mu da ejakulira.

Posle nekoliko sličnih treninga, ukoliko ne postoje drugi poremećaji vaš seksualni život će se normalizovati. U suprotnom, supruzi moraju da se obrate za pomoć le� karu specijalisti.

ULOGA MUŠKARCA U PORODIČNOM ŽIVOTU

D

PREPORUKE MLADIM MUŽEVIMA Mladi muževi treba da prođu period prilagodavanja uslovima zajedničkog supružničkog života. Obično muškarac snosi glavnu odgovornost za uspeh porodice, i on  je spreman da se samopregorno bori za njen procvat. Međutim, mladi muž se često sukobljava sa tim što mu se nameću takve obaveze, koje ranije nije izvršavao i koje, kako on smatra, vredaju njegovo muško dostojanstvo. Njemu predstoji da se bavi domaćim poslovima: da pomaže u spremanju kuće (stana), da sklanja iza sebe posle jela itd. On mora da ispolji interes prema profesionalnim interesima zaposlene žene, da održava atmosferu optimizma, da bude inicijator društvenog života i korišćenja slobodnog vremena... Većina muževa to teško shvata. Kako da

preskoče granu iza koje postaju papučari ili „ porodični tirani"? Tu, kao i svuda, treba da postoji osećaj mere i takta, umeće da se nenametljivo stvara harmonična atmosfera, u kojoj će sve promene proći što bezbolnije i u korist oba supruga. Mnogi koji počinju porodični život ne uspevaju uvek iz prvog puta. To može pokolebati samouverenost mladih muževa. Kod njih se javljaju stid i krivica, što njihov porodični život ne funkcioniše onako kako žele. Supruga treba da pomogne mužu da pobedi početnu nesigurnost, da ga podstakne i podrži. Takav ženin odnos oja� čaće u muškarcu veru u to, da je načinio pravi izbor, i da  je njegova žena � dostojna poštovanja, odličan drug i pri jatelj za koga se vredi boriti.

INTIMNI ODNOSI

I

ntimni odnosi neće biti harmonični ako o tome brine samo jedan od supruga. Jedino obostrana težnja da jedno drugo shvate unosi u kuću harmoniju i sreću. Uvek treba imati na umu da je normalna polna aktivnost jedna od fizioloških funkcija organizma. Šta o intimnoj bliskosti treba da znaju mladi supružnici na medenom mesecu? Polna bliskost je složen proces, koji se sastoji iz duhovnog, energetskog i fiziološkog opštenja. Kao rezultat tog procesa stvara se ne samo novi život, već dolazi do međusobnog duhovnog i energetskog  bogaćenja. Prethodna priprema omogućava supruzima duhovno sjedinjavanje, a sam polni akt podstiče energetsku raz� menu između njihovih spoljašnjih manifestacija. Orgazam označava „energetski prodor" u najsnažnije prostorne nivoe, na kojima se nalaze duše ljudi, koji čekaju svo je ovaploćenje. Kao rezultat „energetskog prodora" stvara se kanal, kroz koji duša dospeva u matericu žene. Stvaranje kanala i prolazak duše kroz njega � najmoćnije stvorene energije � muškarci doživljavaju kao najsladostrasnije preživljavanje � orgazam. Odmah za tim sledi izbacivanje semena.  Važno je znati, da prvi meseci polnog života imaju odlučujuću ulogu. Upravo u to vreme formiraju se kriterijumi o intimnim odnosima, razvija se erotska privlačnost itd.

Početak polnog života vezan je za određene komplikacije, za koje treba da znaju mladi ljudi, koji stupaju u  brak. Pre svega, o prvoj bračnoj noći. Mladenci se za vreme prvog polnog akta mogu sukobiti sa nepredvidivim situacijama, koje će ih vremenom dovesti u težak položaj. Grubo ponašanje i nečistoća tela mogu ugasiti pol� nu želju ne samo kod muškarca nego i kod žene, zbog čega može i da ne dođe do prvog polnog akta. Neuspeh pri prvom polnom aktu može, takode, biti uslovljen nepravilnim ponašanjem muškarca � njegovom suvišnom plaho�  vitošću i forsiranjem polnog odnosa, usled čega dolazi do prevremene ejakulacije. Uzbuđenje, strah, pijanstvo, po većana stidljivost mogu negativno uticati na polni nadra� žaj. Bezobzirno, cinično obraćanje muškarca može u ženi ugušiti želju za polnom bliskošću. Glavno pravilo za prvu bračnu noć za muškarce glasi: izbegavajte grube i nasilne postupke. Onore de Balzak u svojoj knjizi  Fiziologija braka  piše da posle „zakonskog silovanja" žena duže vremena oseća odvratnost prema mužu. U takvim trenucima često se začinje ženska frigid� nost.  Ako je jedan od supruga previše nadražen ili bojažljiv, ako nema odgovarajućih uslova, bolje je ne voditi lju bav prve bračne noći. Treba sačekati nekoliko dana, smiriti se i psihički pripremiti za polni snošaj. Uporedo s tim treba imati u vidu, da odugovlačenje polne bliskosti na duži period može smanjiti polnu strast. Prvih meseci polnog života muž treba da se brine o tome, da ubrza buđenje osećanja i želje kod žene, ako se oni ne ispoljavaju od prvih dana, tj. ako pri prvoj polnoj  bliskosti žena nije doživela orgazam. To treba raditi taktič�

no, pažljivo, imajući u vidu osobine ženskog organizma. Prvih nedelja polnog života osetljivost žene je potčinjena cikličnim promenama: na nekoliko dana pre menstruaci�  je i prvih dana menstruacije kod žene se javlja j aka želja za polnom bliskošću. Muž treba da se prilagodava tim danima. U dane povećane fiziološke uzbuđenosti neke žene same ispoljavaju polnu aktivnost. U sličnim situacijama muškarac treba da bude nežan, predusretljiv i da ume da odredi pravi momenat pogodan za polnu bliskost. Muškarac treba da ima na umu da mnoge žene zbog stidljivosti vole da ih „osvajaju". Žena, s obzirom na to da je raspoložena za telesnu intimnost, može da pruži  blag otpor, a muškarac u nizu slučajeva treba da pribegne aktivnim dejstvima. Ovde nije reč o grubosti i nasilju, već o taktičkoj upornosti. U prvim danima supružništva harmonija se postiže ako žene nisu krute i neosetljive na nežne reči i postupke. Često se dešava da se muškarac više uzbudi od žene, pri čemu se može osećati nesigurnim i u nizu slučajeva izgu biti sposobnost za polnu int imno st. U takvim trenucima žena treba da ispolji posebnu osećajnost i da ne insistira na intimnosti, već obrnuto, da se ponaša kao da se ništa nije dogodilo. Prekori i ironija u takvim situacijama nisu poželjni. Nežan odnos i briga najbolje su sredstvo za smi� rivnje muškarca i uspostavljanje potpune polne funkcije kod njega. U mnoštvu faktora, koji utiču na intimnost, glavnim uslovom polne harmonije treba smatrati međusobni osećaj ljubavi, poverenja i poštovanja. Ako se polni snošaj obavlja više iz obaveze nego iz strasti, on nije praćen bo�

gatom skalom osećaja i donosi malo zadovoljstva. Pored toga supružnici koji uvažavaju jedno drugo uvek će naći dodirne tačke i međusobno se uvažavati, između ostalog i u polnoj ljubavi. Postoje mišljenja, šta treba, a šta ne treba da rade supruzi, da bi se potpuno zadovoljili. Odgovor je jednosta van: radite sve što vam se dopada, ako je želja obostrana i nema nasilja ni prinude. Težnja da se veštački pojača polna strast i na bilo ko ji način poveća broj polnih snošaja, izlazi iz granica fiziološke potrebe i postaje ništa drugo do polno preterivanje.

ZASIĆENOST I UZDRŽANOST

dravlje čoveka podrazumeva, pre svega, umerenost i uzdržanost u svemu. Prekomerna polna aktivnost se negativno odražava na zdravlje, uzrokuje poremećaj sna, povećanu razdražlji�  vost ili ravnodušnost, slabljenje uma, apetita i smanjenu polnu sposobnost. Polna prezasićenost slabi funkcije mnogih sistema, usled čega organizam pre vremena stari. Često ponavljanje polnih snošaja otupljuje osećaje slado� strašća jer polne žlezde ne uspevaju da u dovoljnoj količini produkuju sekret, koji uslovljava normalan tok polnog akta. Ali ako muškarac nauči da ne gubi seme za vreme polnog akta, sa njegovim zdravljem neće se ništa dogoditi. Obrnuto, ono će ojačati usled redovnog energetskog napajanja, koje daje žena, preživljavajući orgazme. Kriterijum za normalnu polnu aktivnost je dobro lično osećanje, životna radost i bodrost. Kada je reč o prinudnom polnom uzdržavanju, većina ljudi to podnosi bezbolno, pri čemu žene i muškarci sa umerenim polnim potrebama skoro da ne osećaju nikakve promene u stanju svog zdravlja.

LEKOVITI SEKS Polni akt sa lepom i velikodušnom že nom, koji se vrši brižljivo i pažljivo najbolji je od svih lekova. Iz drevnoindijskog medicinskog traktata

 Ako muškarac ima polni akt, ali ne gubi  seme, stvara se i povećava nova životna  snaga i energija. Telo je prihvata, jača, što izoštrava sva čula. Iz knjige "Izreke mudraca"

Uđu muškaraca i žena, bili su prirodniji i jednostavnidavna vremena bili su drukčiji intimni odnosi izme-

 ji. Upravo tada su ljudi shvatili i na svom iskustvu osetili, da njihovi seksualni odnosi mogu, pored produžetka roda, jačati i podmlađivati organizam i doprinositi duhovnom progresu. Sve zavisi od tačke gledanja na seksualne odnose i poznavanje osobina međusobnih energetskih dejstava muškarca i žene za vreme polnog akta. Poznajući te mehanizme, oni se mogu celishodno aktivirati i postizati željeni efekat.

LEKOVITI MEHANIZAM POLNOG AKTA Terapeutsko dejstvo polnog akta zasnovano je na činjenici, da specifične poze usmeravaju energiju različitim putevima, što omogućava da se ona koncentriše u obole�

lim organima i da ih  leci.  Polni akt uvek izaziva promene u disanju, lupanje srca, promene u krvotoku, sekreciji žle� zda i emocionalnom stanju (što čini jak energetski nastup). Pošto telo ima sposobnost da stvara protivotrove protiv svake bolesti ili stanja, tada je to samo pitanje  akti viranja potrebnog metaboličkog procesa. Prema tome, razne polne poze mogu se razmatrati kao „polna joga", koja može da  leci  još efikasnije, ukoliko muški, a isto tako i ženski principi rade u harmoniji i dopunjavaju jedan drugog. Ta nauka zahteva da muškarac usavršava svoje mogućnosti uzdržavanja. Uloga žene u te� rapeutskom seksu sastoji se u tome da bude inicijator, ko ji budi lekovite sile prirode. Njena energija, koja se povećava kao rezultat četiri orgazma, moćno je bioenergetsko sredstvo, koje je teško uporediti sa bilo kakvim ekstrasen� som, koji  leci  energetskim dejstvom, jer se on nalazi u običnom stanju. Polne sekrecije, pljuvačka, znoj, „ozračeni" tim posebnim i snažnim energijama, poprimaju posebna svojstva, koja harmonizuju telo i psihu muškarca. Koristeći seks u lekovite svrhe, treba znati sledeću osobenost: kada je aktivan muškarac, on predaje lekovitu energiju. Da bi tu energiju dobila žena treba da leži mirno, da smiri um i da koncentriše svoju pažnju na bolno mesto. To omogućava da dobijena energija dospe tamo gde je potrebna za lečenje. Kada muškarac leži mirno, a žena je aktivna, on dobija energiju, a ona je predaje.

ISHRANA KOJA STIMULIŠE SEKSUALNOST

I

shrana ima veliku ulogu u održavanju normalnog zdra vlja svakog čoveka. Ako je sa zdravljem sve u redu, tada će i sa seksualnom funkcijom biti sve normalno. Važno je shvatiti sledeće: polna funkcija kao da „leži" na organizmu i „hrani se" posle potpunog zadovoljavanja svih njegovih potreba. Ako nema dovoljno resursa hrane, tada organizam radi vlastitog očuvanja u prvom redu odbacuje polnu funkciju. Ilustrujmo to sa nekoliko primera. Polna funkcija se nalazi u neaktivnom stanju sve dok čovek ne odraste. Slično se uočava i kod životinja. Ako ograničite čoveka u ishrani, masa tela narasta sporije, a s njim se odugovlači i polno sazrevanje. Po stepenu starenja organizma u prvom redu iščezava polna funkcija, iako je po svemu ostalom organizam zdrav. Jednostavno za njeno održavanje potre ban je višak energije, kojeg više nema. Najočigledniji primer gašenja polne funkcije je gladovanje. U tom periodu organizam ekonomiše sve svoje resurse i usmerava ih samo na održavanje životne aktivnosti organizma. Rezultat  je da se ne javlja nikakva želja za polnim akt om. I obrnuto, obilje hrane i slobodne energije povećava potenciju i želju da se što brže prazne semene kese od viška sperme. Po tome, kako muškarac jede, može se suditi kakav  je ljubavnik. Proždrljivac je ljubavnik koji žuri, koji radi sve na „brzu ruku" i ne pridaje veliki značaj sadržaju i

kvalitetu intimnih odnosa. Čovek koji uživa u jelu � prijatan je za život, i sklon dugim preludijumima. Gurman, za koga je jelo praznik, pokušava to isto i u ljubavi, međutim pri tome izgleda neprirodno. Čovek koji vodi zdrav način ži vota, ne jede meso a radi vlastitog zdravlja ne opterećuje se  jelom, trudi se da potčini par tne rku svim svojim željama. Da bi vaša ishrana održavala ili povećavala vaše seksualne sposobnosti, treba znati da  ishrana mora podstica� ti opšte ozdravljenje organizma i održavanje zdravlja na  potrebnom nivou.  Time ćete stvoriti povoljnu osnovu, na kojoj će se razvijati vaša seksualnost. Tek posle toga možete koristiti specijalnu ishranu za stimulisanje polne funkcije. U suprotnom, od toga će biti malo koristi.

OPŠTE OZDRAVLJENJE POMOĆU ISHRANE Dakle, porazgovarajmo o tome, kako u organizmu stvoriti povoljne uslove za opšte ozdravljenje pomoću ishrane. Neophodno je uzimati hranu u skladu sa bioritmom probavnih organa. Doručkovati od 7 do 9 sati, ručati od 13 do 15 sati. Za večeru se može popiti čaša sveže isceđenog soka ili kiselog mleka, pojesti malo voća, popiti čaj od tra va sa med om ili voda. Posle 15�16 sati hrana se slabo vari i zagađuje organizam, remeti se normalan rad organizma. Napomena: proces probave traje od 5 do 7 sati. Noću se  smanjuje temperatura tela, a sa njom i aktivnost probav� c£ nih fermenata. Kao rezultat toga hrana se dugo i nekva� litetno probavlja u organizmu, što stvara šljaku i smanjuje opšte životne sposobnosti čovečjeg organizma.

Treba pravilno upotrebljavati hranu tokom jednog obroka. Prvo treba piti tečnost (ako imate potrebu), zatim  jesti  jes ti salatu salat u ili pol uob are no povrće, voće. Dru Drugo go jelo je lo može  biti sa škrobo škr obom m ili bel ančevin anče vinama, ama, ali se ne smeju smej u meš ati at i produkti koji sadrže škrob i produkti koji sadrže bclanče�  vine (krompir (kro mpir sa mesn me sn im kotlet kot letom). om). Napomena: ako Napomena: ako se tečnost pije posle jela, voda razreduje i spira deo želudačno�crevnog soka; sveže povrće (ili poluobareno) i voće podstiču uništavanje leukocitoze, nor� rnalizuju peristaltiku creva, podstiču razvoj pravilne mi� ^ krollore u probavnom kanalu, regulišu hormonalni si stem organizma; belančevine (meso, jaja, mladi kravlji  siri slično) sl ično) ili škrobovi (krompir, prekrupe, hleb i slično), sličn o),  posebno konzumirani, konzumiran i, sami po sebi, bolje se vare i asimi� luju (to je dokazano eksperimentima I. Pavlova).

Da bi se hranljivi produkti zadržali, korisno je nekoliko puta očistiti jetru. To normalizuje sve vrste razmene u organizmu i podstiče kvalitetnu asimilaciju hrane. Napomena:  Napomena:  kod odraslog čoveka kvalitetno funkcioniše oko 30� 40% ćelija jetre, ostale se nalaze u neaktivnom  stanju, popunjene popunjen e starom, neizbačenom neizbačen om žuči. Zbog toga  strada razmena materija, koja se vrši vr ši u jetri (belančevine, (belančevin e, «/ masti, ugljeni hidrati, vitamini, minerali, hormoni itd.).  Zbog „nabijenosti" jetre je tre šljakom u njoj dolazi do poremećaja krvotoka. Javlja se portalna hipertonija (stepen njenog ispoljavanja je različit: od male do očigledne), ko ja remeti normalnu cirkulaciju energije i krvi u organi zmu. Deo hranljivih hranljiv ih materija, obišavši jetru zbog portal�

ne hipertonije, cirkulišepo organizmu u neobrađenom stanju, što izaziva alergiju i zagađenost i smanjuje imunitet. Ne srne se jesti suviše mnogo u jednom obroku hrane. Cela zapremina pojedene hrane u jednom obroku ne srne da prelazi 0,7 �1 litar. Pre polnog akta uopšte ne tre ba jesti jest i � to može da spreči no rmal rm al no podizanje podiz anje seksualne energije po čakrama. Poželjno je da naučite da pripremate hranu tako, da se u njoj zadrži što je moguće više biološki aktivnih materija i životne energije. Istraživanja pokazuju, da gorštaci, koji nas zapanjuju sposobnošću da reprodukuju potomstvo i u devedesetoj godini, čitav život se hrane prirodnom hranom, sa mnogo zeleni, povrća, voća, oraha i mlečno� kiselih produkata. Evo nekih jednostavnih pravila za pripremanje hrane. 1.  1.  Ne jedite bujone od mesa, posebno od kostiju! Bujon od mesa zasićen je ekstraktivnim materijama, koje podstiču razvoj srčano�vaskularnih oboljenja. Bolje je narezati meso na male komadiće i, pripremajući supu, ku vati ga zajedno zajed no sa povrćem. povr ćem. 2.  2.  Hranu pripremajte na slaboj vatri, u poklopljenoj posudi, u vlastitom soku ili sa neznatnom količinom vode. Čak je palačinke i oladije bolje peći u poklopljenom ti� ganju, na slaboj vatri. Pripremajte hranu na biljnim Jastucima". Na dno posude stavite sloj svakojakog povrća, iseckanog u vidu slame ili na komadiće. Na povrće stavite glavni produkt � ribu, meso ili prekrupu, a odozgo ponovo sloj povrća. Sve prelijte ključalom vodom da prekri je sadržaj pos ude i stavite stavit e na ja ku vatru. vat ru. Čim voda počne poč ne da kipi, vatru treba smanjiti, ne dozvoljavajući joj da kipi.

Jelo isključiti kada bude „skoro gotovo", tj. uzeti u obzir da će ono još odstojati na vatri. 3. Kvalitet produkta se maksimalno zadržava i pri pripremanju hrane metodom zagrevanja i ostavljanja da odstoji. Pri tome se ne uništavaju belančevine i ne emul� giraju masti. Hranu treba dovesti do ključanja i lonac (šerpu) skinuti sa vatre. Posle 30� 40 minuta lonac treba ponovo staviti na vatru, dovesti do ključanja, kuvati 5� 6 minuta i opet skinuti sa vatre na 20 minuta. Posle toga jelo  je gotovo. 4.  4.  Pripremajte jelo s ljubavlju! Vaša energija deluje na pripremane produkte, „registrujući" na njima vaše emocionalno stanje. Želite da vam se dopadne? Mesite testo, seckajte povrće, kuvajte supu u dobrom, prijatnom raspoloženju, želeći da obrađujete svog voljenog. Kada usvojite ta pravila, možete uz mnogo veću korist primenjivati specijalnu ishranu i produkte, namenje� ne za povećanje polne potencije. Na osnovu drevnih i savremenih znanja dokazano  je, da se polna pol na funkcija sti muli še sa energijom energi jom koja je slična njoj. Ta energija u produktima ishrane može se nalaziti u aktivnom i vezanom stanju. Otuda se svi produkti ishrane mogu podeliti na dve velike kategorije. Prva  kategorija.  U ovu kategoriju spadaju svi produkti kod kojih je životna snaga u stanju aktivnosti. U pr vom red u, to su različite razli čite vrste klica � proklijalo proklijal o zrno zrn o (kli(klica od 2 do 5 milimetara) i slično, gomoljaste biljke u rastu, embrioni tipa jajašca u razvoju, ikra i životinje (ali njihova vrednost se gubi jer se termičkom obradom odvaja aktivna energija od materije, a mi ih ne jedemo u sirovom stanju), produkti, kod kojih se odvijaju aktivne fermentne

reakcije uz učešće povoljnih mikroorganizama (pivski kvasac i slično). Na primer, hleb od proklijalog zrna i supa od njega sadrže veliki potencijal životne energije, veoma važne vitamine grupe B, vitamine E, D, kao i mnogo druge materije, krajnje neophodne za kvalitetno funkcionisanje polne funkcije. Najkorisniji produkti su dijetetski hlebčići (pogače) od proklijalog zrna, supa i kotleti od proklijale pšenice.

Hlebčići (pogače) od proklijalog proklija log zrna

Uzeti 200� 300 grama pšenice, oprati je, sipati u du bok tanjir i preliti preli ti vodom vod om tako da ne prekrije zrna, zrn a, do trećine njihove visine. Pokriti tanjir poklopcem i ostaviti na sobnoj temperaturi. Povremeno promešati zrna da se gornji sloj ne bi osušio. Ako treba, dolitijte vodu. Približno posle 2� 3 dana u pšenici će se pojaviti klice 1� 2 milimetra � pšenica je pripremljena. Izliti suvišnu vodu, umotati tanjir u celofan i staviti u frižider (ali ne u komoru za zamrzavanje ili zamrzivač); u frižideru će prestati da raste. Prema potrebi treba uzeti određenu količinu prokli jalog  jalo g zrna, zrn a, samleti saml eti na mašin maš inii za meso, mes o, napraviti naprav iti mal e le� pinjice i malo ih ispržiti na maslacu ili biljnom ulju (zej� tinu). Treba ih jesti u toplom stanju. To je jedan od naj boljih pro dukata duk ata u zims kom vreme vr emenu nu..

Supa od proklijale pšenice

Uzeti oko 400 grama vode, 2 srednje glavice luka, 2 šargarepe i nekoliko krompira. Izrezati krompir na parči� će, narezati luk i šargarepu i kuvati dok se ne skuva. Skinuti sa vatre i dodati 2� 3 supene kašike proklijale pšenice, lovorov list i druge začine prema ukusu (nije poželjno soliti). Posle 10�15 minuta supa je gotova za upotrebu. Ta supa naglo povećava potenciju i jača imunitet. Posebno se preporučuje u hladno i suvo godišnje doba za ljude konstitucije  vetra.

U sveže pripremljenom mesu od mladih životinja (posebno u nedopečenom) ostaje deo životne energije, ko ja povećava polnu pol nu aktivnost. aktiv nost. Posebno Pose bno mnogo mno go polne pol ne energi je ima u pol p olni nim m organ o rganima ima životinja, na pri mer u semenici� semeni ci� ma mladih bikova. Zato će se, ako ih ispržite i pojedete, potencija povećati. Kuvanje deluje lošije � ono uništava životnu energiju. Radi povećanja potencije upotrebljavajte jela od semenika sa belim lukom i suncokretovim uljem. Evo jednog komplikovanog turskog jela za povećanje potencije, koje se po želji može pripremiti za porodični praznik. Tursko jelo

Kotleti

od proklijale pšenice

Kotleti od proklijale pšenice pripremaju se na isti način, kao i hlebčići. Razlika je u tome, što za vreme mle�  venja pšen p šenice ice na maši m aši ni za meso mes o tre ba dodati dod ati češnjak (be� li luk). Ukus dobijenog produkta veoma podseća na ukus mesnih kotleta. Neki ljudi ih ne razlikuju. Najefikasnijim za povećanje seksualne sposobnosti oduvek su se smatrala jaja od vrapca, jarebice, goluba, a tek potom od kokoši. Neke vrste mleka, na primer od kamile, ispoljavaju  jako dejstvo na poln po lnu u potencij pote nciju. u. Odgovara i kravlje, kravlje, ali samo tek pomuzeno. U našim uslovima dobra je kajgana sa isprženim lukom na biljnom ulju (zejtinu). Ikra od riba dobro odgovara toj nameni, ali je poželjno da bude što svežija, jer soljenje uništava životnu energiju.

Uzeti 4 male pljosnate morske ribe (list � Pleuro� nectes), 4 supene kašike pavlake (vrhnja), 4 žumanca, 1 čašu brašna, 300 grama maslaca, 2 šargarepe, vezicu per� šuna, 2 glavice luka, malo lišća od celera i timjan (Thymus vulgaris), odnosno majčinu dušicu po ukusu. Meso ribe odvojiti od kostiju, kosti zajedno sa povrćem kuvati (da ključa) u 5 čaša vode, brašno ispržiti sa 200 grama maslaca u malom tiganju, a odvar od kostiju i povrća pažljivo naliti u isprženo brašno. Zatim tiganj skinuti sa vatre. Izmutiti žumance sa pavlakom (vrhnjem) i dodati u sos. Parčiće filea ribe list ispržiti u preostalom maslacu dok ne porumeni. Pre postavljanja na sto preliti ih sosom i odozgo ukrasiti crnom ikrom. Druga kategorija.  U

tu kategoriju spadaju svi produkti kod kojih je došlo do „konzerviranja" životne energije u strukturama materija. Najveća količina potencijalno zbijene

životne energije nalazi se u semenu, u materijalnim strukturama polnih organa, u semenu životinja i nekim drugim strukturama organizma tipa rogova, u raznim travama i gomoljastim biljkama, koje imaju ljuto, zagrevajuće dejstvo. U prvom redu „vezanu" polnu energiju sadrže ti de� lovi tela životinja, koji neposredno učestvuju u polnom aktu � polni organ i jajnici. „Čudotvorno" svojstvo ima osušeni polni organ bika (on treba da bude upravo osušen, jer se u procesu termičke obrade uništavaju strukture, koje „drže" polnu energiju) � njime se posipa rovito jaje. Kupite 4 komada bilo kakvih mošnji: od bika, vepra, ovna ili drugih životinja. Izrežite ih na tanke komadiće i osušite u rerni pri temperaturi do 40" C. Jedite po jedno parče dnevno. Osušene komadiće sameljite na mašini za mlevenje mesa, pomešajte ih sa pretopljenim maslacem i napravite kuglice prečnika oko 2 centimetra. Uzimajte po jed nu kuglicu 3 � 4 puta nedeljno. Grašak, pasulj, soja i razne vrste oraha stimulišu potenciju ništa manje od mesnih jela. Avicena u  Kanonu nauke o lečenju  nudi korisne preporuke, koje se odnose na upotrebu semena repe, koprive, šargarepe, celera, lana i svinde (Trigonella foenum�graecum) za povećanje polne potencije. Životnu snagu akumuliraju i gomoljaste biljke za vreme rasta u povoljno godišnje doba. Materije, koje podstiču aktivnost ženskih polnih hormona, nalaze se u  jabukama i naru. Ljubavne osećaje pojačava i sveže grožđe. Potenciju povećava šargarepa. Biljke i produkti, koji imaju ljut, zagrevajući ukus, sadrže energiju, srodnu polnoj energiji. To su uglavnom začini � kardamon, anis, bazilika, slačica, karanfilić, ša�

fran, đumbir, cimet. Kod nas su najrasprostranjeniji još luk i beli luk (češnjak). Med ima sposobnost da jača polnu potenciju, radi čega se preporučuje medena voda sa šafranom. Korisni su gusti odvari od soka luka sa medom (1�2 supene kašike pred spavanje) i vrućom vodom.  Vino je čest pratilac seksa. Malo prirodnog vina u intimnoj situaciji neće zasmetati ni supruzima sa stazom. Na�  vešću nekoliko recepata blagih alkoholnih napitaka. Bez obzira na to, zapamtite, zloupotreba alkohola nije dozvoljena. Napitak koji gori

Uzeti 2 čaše jakog čaja, pola čaše ruma ili konjaka, nastruganu koru od limuna, 1 supenu kašiku šećera u kristalu (prahu) i pola limuna. U čašice naliti jak ohlađen čaj, dodati istruganu koru od limuna i isceđen sok od limuna. Napuniti čašice do 3/4 njihove visine, a zatim u svaku čašicu naliti ruma ili konjaka. Napitak zapaliti i servirati u keramičkoj posudi. Pošto smo u opštim crtama opisali ishranu i produkte, koji podstiču polnu potenciju, pređimo na opis napitaka i recepte jela. Vruće pivo Uzeti 2 flaše dobrog svežeg piva, prstohvat cimeta, 3�4 semenke karanfilića, koru od limuna, 3 žumanceta i 2�5 supenih kašika šećera u kristalu. Pivo skuvati (da proključa) sa karanfilićem, cimetom i korom od limuna. Žumanca pomešati sa šećerom i mutiti dok se ne dobije bela pena. Naliti u to vruće pivo

uz stalno mešanje. Sve zagrevati dok se blago ne zgusne, ali ne dozvoliti da ključa. Liker od listova ruže

Sakupiti latice ruže u cvatu i njima napuniti do 1/4 posudu zapremine 3 litra, preliti prečišćenom, kvalitetnom votkom (rakijom), ostaviti da odstoji dok liker ne poprimi tamnoćilibarsku boju. Posle toga izliti, ne cedeći gustiš i zasladiti sa 100�300 grama šećera. Grog „Bajka"

Uzeti 1 čašu mineralne vode, 1/2 čaše ruma ili konjaka, 1 supenu kašiku voćnog sirupa i 2 komadića leda. U visoke čaše � pehare (čaše za vino) 12  sa tankim zidovima staviti komadiće leda, naliti ohlađenu mineralnu  vodu, zatim voćni sirup, pome šan sa konjakom ili ru mom i odmah servirati. Grog „San"

Uzeti 1/2 čaše ruma ili konjaka, 1 čašu crvenog (crnog) suvog vina, 1 suvu grančicu kleke (Juniperus communis) i 1 kocku šećera. Suvo vino pomešati sa isitnjenom grančicom kleke i zagrejato do 70� 80° C, ostaviti da odstoji 10� 15 minuta na vodenoj pari (u vrućoj vodi), da bi aromatične materi je kleke prešle u vino. Rastvor procediti i pomešati sa rumom ili konjakom. Po želji dodati šećer, promešati, zagre�  jati i naliti u čaše za vino. Piti vruće. 12 

  Primedba prevodioca.

LJUBAVNA TRPEZA  Ako imate intimni sastanak i spremate se da pre toga nešto prezalogajite, preporučuje se malo alkohola. Pripremite lepinjice od proklijalog zrna s medom. Neka bude  više zeleni, povrća, trava i korenja. Nije poželjno jesti meso: za njegovo varenje rashoduje se mnogo energije. Ako posle burnog seksa ipak ogladnite, pripremite laku salatu od svežeg povrća i kajganu sa jajima. Jesti pred spavanje je štetno, a takva salata sa kajganom utoliće vam glad. Kulinarska erotika može biti i svojevrsna pomoć u udvaranju. Recimo, zajednički pojedena voćka u postelji ili dopola ispijena čaša ljubavnog napitka. Stavite pored postelje stočić sa napicima i voćem � oni daju prijatnu aromu. Francuzi, prema opštem priznanju najseksualnija nacija � smatraju, da se polna potencija povećava upotre bom velike količine sira kamamber, uz koji treba piti mineralnu vodu. Tajna te dijete je jednostavna � kombinaci ja kvalitetnih belančevina, koje se sadrže u siru, sa mineralnim elementima iz vode.  Američki dijetolozi razradili su svoju dijetu za povećanje polne potencije. Oni savetuju da se 3 puta dnevno  jede kiseo kupus. Kod 90% muškaraca, koji su učestvovali u eksperimentu, uočen je pozitivan uticaj te dijete na potenciju. Tajnu takve dijete nije teško objasniti: kiseo ukus slimuliše energiju koja zagreva organizam, na kojoj  je zasnovana seks ualna energija, vitamin C (20 mi ligrama na svakih 100 grama kupusa) povećava seksualnu aktivnost, a mlečna kiselina poboljšava razmenu materija i da je bodrost.