r. dalet
sačuvajte sarrti svoje zdravlje i lepotu prostim pritiskom prsta
ME DI C IN A ZA SV AKO G
ROGF.R DALET
Za »MEDICINSKU KNJIGU«
SAČ UVAJTE UVAJTE SAMI SAMI SVOJE ZDRAVLJE I LEPOTU PROSTIM PRITISKOM PRSTA
Direktor Izdavačkog OOUR-a: M ilu t in Gavrilović Glavni i odgovomi urednik: M il e M ed ic
III, preštampan o izdan je
Urcdnik: Jo va na Je re m ić Tehnički urednik: Lj ifj an a Je vt ić Lektor: Jo va na Je re m ić Korektori: D ob ri nk a M ik aš in ov ić i Olivera Popović Korice: M ili ca Ga bor Tiraž: 2500 primeraka YU ISBN 86-311-0028-5 Mcdicinska knjiga
Beograd-Zagreb, 1987. 1987.
Šiampa: Siamparija »Bakar« - Bor
MEDICINSKA KNJIGA B E O G R A D-Z A G R EB
N as lov ori gin al*
SAUVEGARDPZ VOUS-M tM E VOTRE SANTt ET VOTRE BEAUTfc BEAUTfc PAR SIMPLE PRESSION D UN DOIGT par Dr. ROGER DA LET
PREVELA: N E V E N K A PE TK O V IĆ
RECENZENTI: Prof. Prof. dr sci. sci. MILISAV NIKO LIĆ Prim, dr SLAVIŠA NIKOLIĆ
N as lov ori gin al*
SAUVEGARDPZ VOUS-M tM E VOTRE SANTt ET VOTRE BEAUTfc BEAUTfc PAR SIMPLE PRESSION D UN DOIGT par Dr. ROGER DA LET
PREVELA: N E V E N K A PE TK O V IĆ
RECENZENTI: Prof. Prof. dr sci. sci. MILISAV NIKO LIĆ Prim, dr SLAVIŠA NIKOLIĆ
OPERA MUNDI. Pari», 1979. Sva priva prciumpavanja. prevođcnja ili prcradivwya, u celmi ili u v>du izvoda. u bilo koin obliku, pridrtana za sve zenljc ISBN 2— 7112—0328—X
Sadržaj Strana Uvod ...................................................................................................................... .................................................................................................................... Zd ra vl je j e l e p o t a ......................................................................................... Kako da primenjujemo metod? ............................................................
1 2 4
LICE Kako da sačuvamo mJadalačke crte i kako da pokušamo da ih po no vo st ek ne m o ......................................................................................... Im a le . . . bu bu lji ce Im ai e mitesere Im at e . . . pr oš ir en e ka pi la re Im at e . . . rid e, ta m ne il i be le mr lje na k o i i Suvife ste bledi . . . i/i vam je ten sivkast .................................... /m a te . . . pr ol az no c rv e n il o Koža lica lica vam j e . . . suviie suviie masna ili ili suviše suviše su va Kako da sprečimo i izleiimo bore /m at e . . . bor e na Č el u Odrtavajte i jačajte obrve /m at e bore na nosu Kako očuvati i ojačati ojačati obraze. obraze. Kako sprečiti njihovo opustanje .. Im at e bore oko usta i usana I m a t e . . . bo re o ko oć iju i ke si ce p od o č im a
7
. . .
11
.........................................................................................
15
.................................................................
...............................
.....................................................................
......................
.......................................................
...............................................................................
. . .
. . .
9
------............................................................................
......................................................................
..........................................................................
.......................................................
...............................
NEGA KOSE .................................................................................................................... Uvod ...................................................................................................................... Kako da spreiimo i usporimo . . . o p ad ad a nj nj e k o s e ........................... /m a te . . . se du k o s u .................................................................................... Kosa je suviie masna masna ili suviie suviie su
18
21 24 28 32 36 38 41 45 49 53
58 67 69 71 77 79
Sadržaj Strana Uvod ...................................................................................................................... .................................................................................................................... Zd ra vl je j e l e p o t a ......................................................................................... Kako da primenjujemo metod? ............................................................
1 2 4
LICE Kako da sačuvamo mJadalačke crte i kako da pokušamo da ih po no vo st ek ne m o ......................................................................................... Im a le . . . bu bu lji ce Im ai e mitesere Im at e . . . pr oš ir en e ka pi la re Im at e . . . rid e, ta m ne il i be le mr lje na k o i i Suvife ste bledi . . . i/i vam je ten sivkast .................................... /m a te . . . pr ol az no c rv e n il o Koža lica lica vam j e . . . suviie suviie masna ili ili suviše suviše su va Kako da sprečimo i izleiimo bore /m at e . . . bor e na Č el u Odrtavajte i jačajte obrve /m at e bore na nosu Kako očuvati i ojačati ojačati obraze. obraze. Kako sprečiti njihovo opustanje .. Im at e bore oko usta i usana I m a t e . . . bo re o ko oć iju i ke si ce p od o č im a
7
. . .
9
------............................................................................
11
.........................................................................................
15
18
.................................................................
21 24
...............................
28
.....................................................................
32
......................
36
.......................................................
38
...............................................................................
. . .
. . .
41
......................................................................
45
..........................................................................
49 53
.......................................................
58
...............................
NEGA KOSE
67
.................................................................................................................... Uvod ...................................................................................................................... Kako da spreiimo i usporimo . . . o p ad ad a nj nj e k o s e ........................... /m a te . . . se du k o s u .................................................................................... Kosa vam je . . . suviie masna masna ili suviie suviie su va
69 71 77 79
....................................
VRAT. RAME I RUKA
Kako održavati i sačuvati vrat Kako sačuvati. .. ramena i ruku
81 83
..............................................................
86
.......................................................
VII
Sa
91
ka
Kako da sačuvate . . . š a k e ...................................................................... VaSi VaSi prsti su . . . deformisani deformisani ....................................................... Kako da nam nokti budu lepi ................................................................. Ne gr ick aj te no ki e .................................................................................... .. ..
GRUDI
103
Sačuvajte zdravlje i lepotu vaših grudi ...*■. .................................... CELULIT1S
NOGE NOGE I STOPALA
Ill
11 9
Sačuvajie noge, izbegnite proširene vene i oloke ...................... Sačuvajte Sačuvajte zdrava stopala, stopala, izbegnite izbegnite iuljeve i otvrdlu otvrdlu k o iu -----
k i Cm e n i s t u b
Kako da sačuvate . . . kičmu ................................................................. TRBUH I TRBUSNI MlSlĆ I
Kako da zaštitite trbuh i sačuvate trbuine mišiće ...................... Uklonite nabore na trbuhu i strije ....................................................... V1SINA V1SINA I TEŽINA
da da da da
105
Uvod
109
Kako da sprečite . . . kako da smanjite celulitis na kukovima. zad njic i, na bu tin am a i kol eni ma ..............................................
Kako Kako Kako Kako
93 96 98 101
se utiie . . . na rastenje ...................................................... utičemo . .. na teiinu ........................................................... ....................................... utičem utičemoo na . . . pravu pravu gojaznost ....................................... se borimo borimo protiv protiv . . . mršavosti mršavosti ........................................
121
129 133
135 143 145 151 155 157 160 163 169
NEGA K02 E KAKO DA SACUVAMO SACUVAMO K0 2U I UClNIMO JE LEPOM LEPOM
Uvod u negu kote ......................................................................................... Izb egn ite i leč ite mr lje i osip e na sv om telu ............................... Le čit e bra dav ice i iz ra št a je ...................................................................... Izb eg nit e i le ii te oze blin e ...................................................................... Izb egn ite i leč ite suviš ne dla ke ............................................................ Iz pr oš lo st i. . . u buducnost ................................................................. K o t a . . . i šta se nalazi ispod nje ....................................................... Za kl ju ča k .......................................................................................................
171 173 174 178 184 185 187 191 198
U knjizi »Ublažite sami svoj bol prostim pritiskom prst pr sta« a« opisa op isalili s mo m etod et od u koja ko ja om ogućuj og ućujee da d a se pom p om ocu oc u kratkotrajnog pritiska na precizno određene tacke koje odgovaraju pojedinim organima ili delovima tela postigne veoma brz, često trenutni nestanak bola ill drugih tegoba koje truju naš svakodnevni život, i sve to bez najmanjeg pribegavanja nekom leku, ili često nekorisnom a ponekad i opasnom hemijskom proizvodu. Ova metoda nema samo blagotvorno dejstvo u vidu olakšanja već deluje i preventivno, u smislu odrzania, pa čak i vraćanja u harmoničnu životnu ravnotežu. ’ Jednom reči, u pitanju je čuvanje našeg zdravlja. Danas se medicina, što je sasvim prirodno, sve više bavi prevencijom — iako često i ne zna kako da tu prev pr event entivu ivu ostva os tva ri. O va knjig kn jigaa do pn ne ce stva st va ranj ra njuu tog cilja. 1
Sa
91
ka
Kako da sačuvate . . . š a k e ...................................................................... VaSi VaSi prsti su . . . deformisani deformisani ....................................................... Kako da nam nokti budu lepi ................................................................. Ne gr ick aj te no ki e .................................................................................... .. ..
GRUDI
103
Sačuvajte zdravlje i lepotu vaših grudi ...*■. .................................... CELULIT1S
NOGE NOGE I STOPALA
Ill
11 9
Sačuvajie noge, izbegnite proširene vene i oloke ...................... Sačuvajte Sačuvajte zdrava stopala, stopala, izbegnite izbegnite iuljeve i otvrdlu otvrdlu k o iu -----
k i Cm e n i s t u b
Kako da sačuvate . . . kičmu ................................................................. TRBUH I TRBUSNI MlSlĆ I
Kako da zaštitite trbuh i sačuvate trbuine mišiće ...................... Uklonite nabore na trbuhu i strije ....................................................... V1SINA V1SINA I TEŽINA
da da da da
105
Uvod
109
Kako da sprečite . . . kako da smanjite celulitis na kukovima. zad njic i, na bu tin am a i kol eni ma ..............................................
Kako Kako Kako Kako
93 96 98 101
se utiie . . . na rastenje ...................................................... utičemo . .. na teiinu ........................................................... ....................................... utičem utičemoo na . . . pravu pravu gojaznost ....................................... se borimo borimo protiv protiv . . . mršavosti mršavosti ........................................
121
129 133
135 143 145 151 155 157 160 163 169
U knjizi »Ublažite sami svoj bol prostim pritiskom prst pr sta« a« opisa op isalili s mo m etod et od u koja ko ja om ogućuj og ućujee da d a se pom p om ocu oc u kratkotrajnog pritiska na precizno određene tacke koje odgovaraju pojedinim organima ili delovima tela postigne veoma brz, često trenutni nestanak bola ill drugih tegoba koje truju naš svakodnevni život, i sve to bez najmanjeg pribegavanja nekom leku, ili često nekorisnom a ponekad i opasnom hemijskom proizvodu. Ova metoda nema samo blagotvorno dejstvo u vidu olakšanja već deluje i preventivno, u smislu odrzania, pa čak i vraćanja u harmoničnu životnu ravnotežu. ’ Jednom reči, u pitanju je čuvanje našeg zdravlja. Danas se medicina, što je sasvim prirodno, sve više bavi prevencijom — iako često i ne zna kako da tu prev pr event entivu ivu ostva os tva ri. O va knjig kn jigaa do pn ne ce stva st va ranj ra njuu tog cilja. 1
NEGA K02 E KAKO DA SACUVAMO SACUVAMO K0 2U I UClNIMO JE LEPOM LEPOM
Uvod u negu kote ......................................................................................... Izb egn ite i leč ite mr lje i osip e na sv om telu ............................... Le čit e bra dav ice i iz ra št a je ...................................................................... Izb eg nit e i le ii te oze blin e ...................................................................... Izb egn ite i leč ite suviš ne dla ke ............................................................ Iz pr oš lo st i. . . u buducnost ................................................................. K o t a . . . i šta se nalazi ispod nje ....................................................... Za kl ju ča k .......................................................................................................
171 173 174 178 184 185 187 191 198
VIII
Zd Z d r a v lje lj e j e lepo le pota ta Jedno bez drugog ne može postojati, jer se međusobno uslovljavaju. Lako će nas u to ubediti dva pri p rim m er a : Sačuvati lepotu lica ne znači samo sačuvati svežinu kože već i očvrsnuti njenu mišićnu podlogu bez koje se opuštaju crte i urezuju bore. Izbeći gubljenje straha, »trbuščić« pedesetih godina, znači u isti mah skinuti salo koje se taloži, ispraviti povijen pov ijenii kičmeni kičm eni stub st ub , bo riti ri ti se prot pr otiv iv na du tost to stii želuželu ca, itd. Sve ovo možemo postići jednostavnim pritiskom prst pr staa na od ređe re đe ne tačk e, pose po sebn bn ih os ob ina in a zb og njihove njih ove pove po vezan zan osti os ti sa delov de lov ima im a tela koje koj e treb tr eb a stimu sti mu lisati lis ati.. Ipak, u ovoj knjizi, za sve što se odnosi na zdravlje i lepotu, primena metode akupresure biće malo drukčija. Kada je u pitanju otklanjanje bola, trajanje primene ovog metoda zaista je lako utvrditi, jer prestajemo da pritiskujemo tačku čiin bol prestane. U ovoj knjizi, naprotiv, pošto nam je cilj zaš tita , dakle da sprečimo ili izlečimo hronične poremećaje, ne treba da očekujemo trenutne rezultate. Jednostavnim pritiskom prsta nećemo postići da bub uljice, ulji ce, ka o ma gijom gi jom , ne stan st an u ili da se na očigled
ispravi kičmeni stub. U ovim slučajevima strpljenje vredi više više od snage. Odgov arajuće tačke treba stimulisati stimulisati bez pret pr eter eran an og na po ra , ali red ovno ov no.. Na jbol jb olje je je da ovo pritis pr itiskiv kiv anje an je ob av lja m o 2 —3 pu ta dnev dn evno no — npr. npr . tokom jutarnje ili večemje toalete, i to po 2—3 minuta. Bić Biće vrlo ko risno da se uz ovo stimulisanje obavljaju vežbe ili pokreti na koje ćemo vam na odgovarajućem mestu ukazati. Rezultat će biti brži i bolji. Prema tome, ako hrabro podnesete tu blagu prisilu od nekoliko minuta, obradovaćete se kada, kroz izvesno vreme, vidite da su vam se bore ublažile, deformacije iščezle ili, još bolje, sprečićete i samo nastajanje ovih nedaća. To je svrha ove knjige. Biće potpuno ostvarena kada budete postigli ono radi čega je i napisana: sačuvajte ta dva nerazdruživa elementa, vaše zdravlje i vašu lepotu.
Zd Z d r a v lje lj e j e lepo le pota ta Jedno bez drugog ne može postojati, jer se međusobno uslovljavaju. Lako će nas u to ubediti dva pri p rim m er a : Sačuvati lepotu lica ne znači samo sačuvati svežinu kože već i očvrsnuti njenu mišićnu podlogu bez koje se opuštaju crte i urezuju bore.
ispravi kičmeni stub. U ovim slučajevima strpljenje vredi više više od snage. Odgov arajuće tačke treba stimulisati stimulisati bez pret pr eter eran an og na po ra , ali red ovno ov no.. Na jbol jb olje je je da ovo pritis pr itiskiv kiv anje an je ob av lja m o 2 —3 pu ta dnev dn evno no — npr. npr . tokom jutarnje ili večemje toalete, i to po 2—3 minuta. Bić Biće vrlo ko risno da se uz ovo stimulisanje obavljaju vežbe ili pokreti na koje ćemo vam na odgovarajućem mestu ukazati. Rezultat će biti brži i bolji. Prema tome, ako hrabro podnesete tu blagu prisilu od nekoliko minuta, obradovaćete se kada, kroz izvesno vreme, vidite da su vam se bore ublažile, deformacije iščezle ili, još bolje, sprečićete i samo nastajanje ovih nedaća. To je svrha ove knjige. Biće potpuno ostvarena kada budete postigli ono radi čega je i napisana: sačuvajte ta dva nerazdruživa elementa, vaše zdravlje i vašu lepotu.
Izbeći gubljenje straha, »trbuščić« pedesetih godina, znači u isti mah skinuti salo koje se taloži, ispraviti povijen pov ijenii kičmeni kičm eni stub st ub , bo riti ri ti se prot pr otiv iv na du tost to stii želuželu ca, itd. Sve ovo možemo postići jednostavnim pritiskom prst pr staa na od ređe re đe ne tačk e, pose po sebn bn ih os ob ina in a zb og njihove njih ove pove po vezan zan osti os ti sa delov de lov ima im a tela koje koj e treb tr eb a stimu sti mu lisati lis ati.. Ipak, u ovoj knjizi, za sve što se odnosi na zdravlje i lepotu, primena metode akupresure biće malo drukčija. Kada je u pitanju otklanjanje bola, trajanje primene ovog metoda zaista je lako utvrditi, jer prestajemo da pritiskujemo tačku čiin bol prestane. U ovoj knjizi, naprotiv, pošto nam je cilj zaš tita , dakle da sprečimo ili izlečimo hronične poremećaje, ne treba da očekujemo trenutne rezultate. Jednostavnim pritiskom prsta nećemo postići da bub uljice, ulji ce, ka o ma gijom gi jom , ne stan st an u ili da se na očigled 2
Ka K a k o da prim pr imen enju juje jem m o m e tod to d ? Metod akupresure je vrlo jednostavan. Najpre treba dobro odrediti tačku koju treba stimulisati. Kada ste je odredili — pomoću slika i crteža kojima je ova knjiga ilustrovana — biće vam potrebno i dovoljno da na tu tačku stavite prst, da je njime pritisnite i da je masirate kružnim pokretima. Za to vam takode može poslužiti kakav manji pred pr ed m et, na pr stak st ak , kapic ka pic a naliv na livpe pera ra itd. Metod je isti kao i onaj opisan u mojoj prethodnoj knjizi (»Ublažite sami svoj bol prostim pritiskom M eduti utim m prsta pr sta«) «)*, *, koja ko ja se bav i ublaž ub laž avan av anjem jem bolov bo lova. a. Med treba imati na umu dve izmene: — Z a ublaža ubl ažavan vanje je bola bol a pritis pr itis ak tre ba da bude jak, ja k, a za ove svrhe, naprotiv, treba da bude blag, naročito kada je u pitanju lice. — Uz to, tra jan je masaž ma saž e zavisi od traja tr aja nja nj a bola: bol a: čim on nestane s masažom se može naglo prckinuti, s tim da se s njom nastavi ako se bol povrati. Suprotno tome, u okviru očuvanja zdravlja važno je imati na umu da se rezultati ne postižu odmah. * Ovu knjigu takode je izdala »Mcdicinska knjiga«.
Nužno Nužn o je, je , dakle da kle , da se ma sira sir a dos ta dugo — ot prilike prilik e 2—5 minuta min uta — i da se pos tupak tup ak ponavlja ponav lja svakog sva kog dana, čak u odredenim slučajevima (npr., pri lečenju celulitisa) i više puta dnevno. Ova masaža, uostalom, ima tu prednost što je udružena s odredenim položajima ili pokretima mišića. Tačnije pojedinosti o svemu ovom daćemo vam na sledećim strankama. Nesumnjivo Nesum njivo ćete se začuditi začud iti ka da uvidite uvidit e da odreodr edene tačke služe za lečenje više vrsta poremećaja. To je samo zato što one odgovaraju tim delovima tela i što njihova masaža donosi olakšanje u različitim tegobama koje nas pogadaju.
Ka K a k o da prim pr imen enju juje jem m o m e tod to d ?
Nužno Nužn o je, je , dakle da kle , da se ma sira sir a dos ta dugo — ot prilike prilik e 2—5 minuta min uta — i da se pos tupak tup ak ponavlja ponav lja svakog sva kog dana, čak u odredenim slučajevima (npr., pri lečenju celulitisa) i više puta dnevno. Ova masaža, uostalom, ima tu prednost što je udružena s odredenim položajima ili pokretima mišića. Tačnije pojedinosti o svemu ovom daćemo vam na sledećim strankama. Nesumnjivo Nesum njivo ćete se začuditi začud iti ka da uvidite uvidit e da odreodr edene tačke služe za lečenje više vrsta poremećaja. To je samo zato što one odgovaraju tim delovima tela i što njihova masaža donosi olakšanje u različitim tegobama koje nas pogadaju.
Metod akupresure je vrlo jednostavan. Najpre treba dobro odrediti tačku koju treba stimulisati. Kada ste je odredili — pomoću slika i crteža kojima je ova knjiga ilustrovana — biće vam potrebno i dovoljno da na tu tačku stavite prst, da je njime pritisnite i da je masirate kružnim pokretima. Za to vam takode može poslužiti kakav manji pred pr ed m et, na pr stak st ak , kapic ka pic a naliv na livpe pera ra itd. Metod je isti kao i onaj opisan u mojoj prethodnoj knjizi (»Ublažite sami svoj bol prostim pritiskom M eduti utim m prsta pr sta«) «)*, *, koja ko ja se bav i ublaž ub laž avan av anjem jem bolov bo lova. a. Med treba imati na umu dve izmene: — Z a ublaža ubl ažavan vanje je bola bol a pritis pr itis ak tre ba da bude jak, ja k, a za ove svrhe, naprotiv, treba da bude blag, naročito kada je u pitanju lice. — Uz to, tra jan je masaž ma saž e zavisi od traja tr aja nja nj a bola: bol a: čim on nestane s masažom se može naglo prckinuti, s tim da se s njom nastavi ako se bol povrati. Suprotno tome, u okviru očuvanja zdravlja važno je imati na umu da se rezultati ne postižu odmah. * Ovu knjigu takode je izdala »Mcdicinska knjiga«.
4
Lice
Lice
Ka K a k o d a saču sa čuva vam mo mla m lad d a lač la č k e c rte rt e i kako da pokušamo da ih p o n o v o ste st e k n emo em o
Naše Na še lice je na ša najva na jva žnija žn ija pose po setni tnica ca.. N a lieu se Oita naša ličnost, individualnost. Na lieu nam se izražava i uzbuđenje i osećanja — drukčije rečeno, sve ono što predstavlja naše kontakte sa društvom. Međutim, ono je izloženo izloženo vremenskim vremenskim promenama i ozledama daleko više od ostalog tela. Dakle, briga 0 licu je najvažnija, ako se javi potreba, a svakako treba sačuvati taj tako dragoceni kapital. Nip N ipoš ošto to ne treb tr eb a bolest bol estii lica sm atra at ra ti bezna be značajn čajnim. im. U prvom delu ove knjige bavićemo se »istinskim« fx)lestima. U drugom delu govorićemo o nizu nepravilnosli kojc se teško podnose i koje napadaju jedrinu 1boju kože, kao i njenu strukturu. U stvari, ma koliko
Ka K a k o d a saču sa čuva vam mo mla m lad d a lač la č k e c rte rt e i kako da pokušamo da ih p o n o v o ste st e k n emo em o
Naše Na še lice je na ša najva na jva žnija žn ija pose po setni tnica ca.. N a lieu se Oita naša ličnost, individualnost. Na lieu nam se izražava i uzbuđenje i osećanja — drukčije rečeno, sve ono što predstavlja naše kontakte sa društvom. Međutim, ono je izloženo izloženo vremenskim vremenskim promenama i ozledama daleko više od ostalog tela. Dakle, briga 0 licu je najvažnija, ako se javi potreba, a svakako treba sačuvati taj tako dragoceni kapital. Nip N ipoš ošto to ne treb tr eb a bolest bol estii lica sm atra at ra ti bezna be značajn čajnim. im. U prvom delu ove knjige bavićemo se »istinskim« fx)lestima. U drugom delu govorićemo o nizu nepravilnosli kojc se teško podnose i koje napadaju jedrinu 1boju kože, kao i njenu strukturu. U stvari, ma koliko 9
da je kožni omotač važan, treba povesti računa i o mišićnoj podlozi koja održava oblik lica. Održavanje te mišićne podloge nije opisano u delima iz dermatologije. logije. Me đutim, njeno slabljenje slabljenje povlači za sobom bore, otomboljene obraze, itd. Dakle, razmotrićemo te različite elemente i misliti na njihovu negu i čuvanje, što se ostvaruje zahvaljujući masaži i različitim tačkama koje im odgovaraju.
Ima Im a te . . . bubu bu bulji ljice ce
Iako izazivaju očajanje u mnogih mladih ljudi oba pola, po la, bubul bu buljice jice nis u sa m o »m lad alačk al ačke« e« : po ne ka d m ogu og u da se održavaju čitavog života. One se javljaju na licu ii vidu niza gnojnih bubuljica i ostavljaju nezgodne posledic posl edice, e, na ro čito čit o u uz ra stu st u k ad a je ko ke terij te rijaa na vrhuncu. Postoje razne vrste bubuljica: mogu da se javljaju pojed po jed ina čno na licu i nis u nek i na ro čit prob pr oble lem. m. A pos toji i dr ug a vrst vr sta, a, ko ja pr ek rij e celo cel o lice osip os ipom om sa zagnojenim vrhovima. Najmučnije su nesumnjivo krupne tuberkuloidne akne u vidu pravih čireva, koje predstavljaju neugodnost za čoveka ne samo u svakodnevnom životu nego i u sredini u kojoj radi. Postoje tačke koje, kada se redovno masiraju, donose suštinsko poboljšanje. O tim tačkama, koje imaju višestruke uticaje, često ćemo govoriti. Jedna od njih se nalazi na šaci, druga na ručnom, treća na nožnom zglobu.
da je kožni omotač važan, treba povesti računa i o mišićnoj podlozi koja održava oblik lica. Održavanje te mišićne podloge nije opisano u delima iz dermatologije. logije. Me đutim, njeno slabljenje slabljenje povlači za sobom bore, otomboljene obraze, itd. Dakle, razmotrićemo te različite elemente i misliti na njihovu negu i čuvanje, što se ostvaruje zahvaljujući masaži i različitim tačkama koje im odgovaraju.
Ima Im a te . . . bubu bu bulji ljice ce
Iako izazivaju očajanje u mnogih mladih ljudi oba pola, po la, bubul bu buljice jice nis u sa m o »m lad alačk al ačke« e« : po ne ka d m ogu og u da se održavaju čitavog života. One se javljaju na licu ii vidu niza gnojnih bubuljica i ostavljaju nezgodne posledic posl edice, e, na ro čito čit o u uz ra stu st u k ad a je ko ke terij te rijaa na vrhuncu. Postoje razne vrste bubuljica: mogu da se javljaju pojed po jed ina čno na licu i nis u nek i na ro čit prob pr oble lem. m. A pos toji i dr ug a vrst vr sta, a, ko ja pr ek rij e celo cel o lice osip os ipom om sa zagnojenim vrhovima. Najmučnije su nesumnjivo krupne tuberkuloidne akne u vidu pravih čireva, koje predstavljaju neugodnost za čoveka ne samo u svakodnevnom životu nego i u sredini u kojoj radi. Postoje tačke koje, kada se redovno masiraju, donose suštinsko poboljšanje. O tim tačkama, koje imaju višestruke uticaje, često ćemo govoriti. Jedna od njih se nalazi na šaci, druga na ručnom, treća na nožnom zglobu. 11
I'ačka koja se nalazi na ručnom zglobu važna je tačka za tretman glave. Određujemo je u nivou zleba žbice tako što obuhvatimo obuhvatimo jednom rukom drugu i okrenemo je; kažiprst pokazuje tačku za pritisak.
Druga tačka se nalazi na nadlanici, u šupljini i/medu palca i kažiprsta, bliže kažiprstu, tačno u udubljenju pri osnovi izbočine kosti koja vodi ka prstu.
I'ačka koja se nalazi na ručnom zglobu važna je tačka za tretman glave. Određujemo je u nivou zleba žbice tako što obuhvatimo obuhvatimo jednom rukom drugu i okrenemo je; kažiprst pokazuje tačku za pritisak.
Druga tačka se nalazi na nadlanici, u šupljini i/medu palca i kažiprsta, bliže kažiprstu, tačno u udubljenju pri osnovi izbočine kosti koja vodi ka prstu.
12
13
Ima Im a te . . . mit m itee s e re
Treća tačka se nalazi na spoljnjem članku noge, za prst pr st širine širi ne iznad izna d vrha članka. člank a. Stalna masaža ovih tačaka u toku nekoliko minuta, 2— —3 puta p uta dnevno, dovodi, malo-pomalo, do poboljšanja. Možemo, uostalom, upražnjavati korišćenje naporednog trctmana.
Pre pojave bubuljica javljaju se miteseri. Miteseri su sasvim mala, beličasta ili cmkasta uzdignuća. Kada pritisn pri tisn emo em o os novu no vu takv ta kv og uzdig uz dig nuća, nu ća, iz njeg a izlazi pra va bela ili žu ćkast ćka staa zmijica zm ijica.. Ne ki misle misl e da su to crvi kože. Nisu to crvi, već hrpice masnoće koje se nagomilavaju pri korenu dlaka i malja iz raznih razloga, od kojih je najvažniji uticaj hormona na žlezde. Ta masnoća je podložna infekciji, a od inficiranih mitesera nastaju bubuljice. Otkuda miteseri? Od pretcrane reakcije znojnih žlezda na muški hormon, kada sc preterano luči u mladića, čak i u devojaka, u doba pube pu berte rte ta. Miteseri mogu da se održe čitav život i da ih prati pr ati ja k o proš pr ošire ire nje nj e po ra na koži. kož i. O va ko nasta na sta je rošavo lice, pomalo slično mesečevom reljefu, koje nikad ne izgleda lepo.
Ima Im a te . . . mit m itee s e re
Treća tačka se nalazi na spoljnjem članku noge, za prst pr st širine širi ne iznad izna d vrha članka. člank a. Stalna masaža ovih tačaka u toku nekoliko minuta, 2— —3 puta p uta dnevno, dovodi, malo-pomalo, do poboljšanja. Možemo, uostalom, upražnjavati korišćenje naporednog trctmana.
Pre pojave bubuljica javljaju se miteseri. Miteseri su sasvim mala, beličasta ili cmkasta uzdignuća. Kada pritisn pri tisn emo em o os novu no vu takv ta kv og uzdig uz dig nuća, nu ća, iz njeg a izlazi pra va bela ili žu ćkast ćka staa zmijica zm ijica.. Ne ki misle misl e da su to crvi kože. Nisu to crvi, već hrpice masnoće koje se nagomilavaju pri korenu dlaka i malja iz raznih razloga, od kojih je najvažniji uticaj hormona na žlezde. Ta masnoća je podložna infekciji, a od inficiranih mitesera nastaju bubuljice. Otkuda miteseri? Od pretcrane reakcije znojnih žlezda na muški hormon, kada sc preterano luči u mladića, čak i u devojaka, u doba pube pu berte rte ta. Miteseri mogu da se održe čitav život i da ih prati pr ati ja k o proš pr ošire ire nje nj e po ra na koži. kož i. O va ko nasta na sta je rošavo lice, pomalo slično mesečevom reljefu, koje nikad ne izgleda lepo. 15
Najbolje ćemo iskoristiti ove tačke masirajući ih redovuo s obe strane 2—3 minuta ujutro i uveče. Postoji tačka čijim se masiranjem ublažavaju miteseri. Ta se tačka nalazi na gomjem delu leđa, s obe strane kičnienog stuba. Lako ćemo je naći. Na sredini leđa lako možemo odrediti ispupčenje na pršljenovima (kičma). Pošto smo odredili ispupčenje koje pri dnu potiljka čini poslednji vra tni pršljen, pršl jen, spušta spu štamo mo se brojeći broje ći prva tri tr i is pupčenja lednih pršljenov pršlj enova. a. T ačk a se nalazi nala zi na dva poprečna prsta (>d (rećeg pršljena, s jedne i sa druge strane kičmenog stuba.
Najbolje ćemo iskoristiti ove tačke masirajući ih redovuo s obe strane 2—3 minuta ujutro i uveče. Postoji tačka čijim se masiranjem ublažavaju miteseri. Ta se tačka nalazi na gomjem delu leđa, s obe strane kičnienog stuba. Lako ćemo je naći. Na sredini leđa lako možemo odrediti ispupčenje na pršljenovima (kičma). Pošto smo odredili ispupčenje koje pri dnu potiljka čini poslednji vra tni pršljen, pršl jen, spušta spu štamo mo se brojeći broje ći prva tri tr i is pupčenja lednih pršljenov pršlj enova. a. T ačk a se nalazi nala zi na dva poprečna prsta (>d (rećeg pršljena, s jedne i sa druge strane kičmenog stuba.
2 Safuvajie am i ivo>e ivo>e zdravlje zdravlje
16
Im I m a te . . . pro p roši šire ren ne ka k a p ila il a r e Prošireni kapilari se naučno zovu acne rosacea. Lice je prošarano sitnim venicama, naročito po obrazima i nosu. Ponekad diskretni, te venice se mogu namnožiti i tako lice poružni. To crvenilo je bolest. Pogrešno se pripisuje sklonosti ka piću; međutim, nesrećnici koji ga imaju, često piju samo vodu. Crvenilo treba lečiti. U tome će nam pomoći dve tačke. Ove dve tačke se nalaze u nivou podlaktice i naročito su efikasne.
Prva tačka se nalazi na unutrašnjoj strani podlaktice, taČno na pola dužine lakatne kosti koja polazi od malog prs ta. Na njenoj ivici se na lazi malo udubljenje koje treha snažno masirati.
17
Im I m a te . . . pro p roši šire ren ne ka k a p ila il a r e Prošireni kapilari se naučno zovu acne rosacea. Lice je prošarano sitnim venicama, naročito po obrazima i nosu. Ponekad diskretni, te venice se mogu namnožiti i tako lice poružni. To crvenilo je bolest. Pogrešno se pripisuje sklonosti ka piću; međutim, nesrećnici koji ga imaju, često piju samo vodu. Crvenilo treba lečiti. U tome će nam pomoći dve tačke. Ove dve tačke se nalaze u nivou podlaktice i naročito su efikasne.
Prva tačka se nalazi na unutrašnjoj strani podlaktice, taČno na pola dužine lakatne kosti koja polazi od malog prs ta. Na njenoj ivici se na lazi malo udubljenje koje treha snažno masirati.
18
Druga tačka se nalazi izmedu dve kosti, na prednjoj strani podlaktice, pored žbice, druga kost prema palcu, na tri prsta iznad spoljnjeg nabora ručnog članka. Te tačke je dobro masirati 2—3 puta dnevno u toku 2—3 minuta.
Imat Im atee . . . ride, rid e, tamne tam ne ili bele be le m rlje rl je na k o ž i jo š jedn je dn a nevol ne volja ja često na pa d a lice: mrlje mr lje Te mrlje mogu biti ride, erne ili bele. Ride se zovu mlađeŽL U većini slučajeva oni ne znače bolest. All ponekad « S a da su suvi suviše še broj brojni ni na vrl vrloo sve svettloj kož. kož. i tada ie ta pojava isuviše upadljiva. Sledeći stepen su tamne mrlje koje dolaze sa godinama. dinama. Zovu Zovu ih, ih, prili priliččno neprikl neprikladno, adno, s^ s^ e k a prija prijavvCina. T o su pege koje se javlja ju n a licu, boje be e kafe, smede ili crnkaste; lice je kao zamrljano isprskano. S ovim mrljama treba biti oprezan; mog se nekim povodom, pre tvoriti u rak kože. Ponekad se smeđa pigmentacija proširuje kao m ask (npr. maska u drugom stanju) koja se u već.m s učajeva povuče pov uče pos le po ro da ja. ja . All treb tr eb a d ob ro znati zn ati da^ je /bog sve češće upotrebe pilule češća i ta maska drugog stanja, stručno nazvanu »hloazma«, i da se ona ne mozc ukloniti). ukloniti). Te mrlje treb a e nergično nergično lečiti, lečiti, ako je moguce, odmah po njihovom nastanku. Nas N as up ro t pig menta me nta ciji cij i mo že doći do ći do dep igm e . ie Tada je u pitanju jedna bolest opšteg opšteg kraktera koja se lokalizuje n a licu i zove se vitiligo. U zrok te bolesti,
Druga tačka se nalazi izmedu dve kosti, na prednjoj strani podlaktice, pored žbice, druga kost prema palcu, na tri prsta iznad spoljnjeg nabora ručnog članka. Te tačke je dobro masirati 2—3 puta dnevno u toku 2—3 minuta.
Imat Im atee . . . ride, rid e, tamne tam ne ili bele be le m rlje rl je na k o ž i jo š jedn je dn a nevol ne volja ja često na pa d a lice: mrlje mr lje Te mrlje mogu biti ride, erne ili bele. Ride se zovu mlađeŽL U većini slučajeva oni ne znače bolest. All ponekad « S a da su suvi suviše še broj brojni ni na vrl vrloo sve svettloj kož. kož. i tada ie ta pojava isuviše upadljiva. Sledeći stepen su tamne mrlje koje dolaze sa godinama. dinama. Zovu Zovu ih, ih, prili priliččno neprikl neprikladno, adno, s^ s^ e k a prija prijavvCina. T o su pege koje se javlja ju n a licu, boje be e kafe, smede ili crnkaste; lice je kao zamrljano isprskano. S ovim mrljama treba biti oprezan; mog se nekim povodom, pre tvoriti u rak kože. Ponekad se smeđa pigmentacija proširuje kao m ask (npr. maska u drugom stanju) koja se u već.m s učajeva povuče pov uče pos le po ro da ja. ja . All treb tr eb a d ob ro znati zn ati da^ je /bog sve češće upotrebe pilule češća i ta maska drugog stanja, stručno nazvanu »hloazma«, i da se ona ne mozc ukloniti). ukloniti). Te mrlje treb a e nergično nergično lečiti, lečiti, ako je moguce, odmah po njihovom nastanku. Nas N as up ro t pig menta me nta ciji cij i mo že doći do ći do dep igm e . ie Tada je u pitanju jedna bolest opšteg opšteg kraktera koja se lokalizuje n a licu i zove se vitiligo. U zrok te bolesti, 21
20
po sebn se bnoo nepr ne pr ija tne tn e ka da na pa dn e lice, jo š nije tačricr po znat zn at.. O vitiligu ćemo govoriti u drugom poglavlju, kad bude reči o opštim porcmećajima na koži. U svim slučajevima koji se odnose na lice, bilo da je reč o smedim ili cmkastim mrljama, ili, naprotiv, o depigmentaciji, dejstvuje jedna tačka.
I poslednja neugodnost: žensko lice može da naruži pr eter et eran an a ma ljavo lja vost, st, suvišn suv išnee dlačice. dlačice . To je veom ve om a ne pr ija tno tn o u este e ste tsko ts kom m pog ledu. led u. Tim Ti m prob pr ob lem om pozab po zab aviav ićemo se u jednom od sledećih poglavlja, kada bude reč o preteranoj maljavosti uopšte (v. str. 185).
l a se ta čka nalazi na gornjoj strani srednjeg prsta. Kada savijemo prst u sredini, u prvom zglavku, tačka se nalazi tačno na sredini tog zglavka. Treba je svakog dana snažno masirati s obe strane. Videćemo kako će se |x»remećaji na koži posle izvesnog vremena ublažiti.
po sebn se bnoo nepr ne pr ija tne tn e ka da na pa dn e lice, jo š nije tačricr po znat zn at.. O vitiligu ćemo govoriti u drugom poglavlju, kad bude reči o opštim porcmećajima na koži. U svim slučajevima koji se odnose na lice, bilo da je reč o smedim ili cmkastim mrljama, ili, naprotiv, o depigmentaciji, dejstvuje jedna tačka.
l a se ta čka nalazi na gornjoj strani srednjeg prsta. Kada savijemo prst u sredini, u prvom zglavku, tačka se nalazi tačno na sredini tog zglavka. Treba je svakog dana snažno masirati s obe strane. Videćemo kako će se |x»remećaji na koži posle izvesnog vremena ublažiti.
I poslednja neugodnost: žensko lice može da naruži pr eter et eran an a ma ljavo lja vost, st, suvišn suv išnee dlačice. dlačice . To je veom ve om a ne pr ija tno tn o u este e ste tsko ts kom m pog ledu. led u. Tim Ti m prob pr ob lem om pozab po zab aviav ićemo se u jednom od sledećih poglavlja, kada bude reč o preteranoj maljavosti uopšte (v. str. 185).
22
Suviše ste bledi. . . ili vam je ten siv s ivk kast IVva je smeštena na kraju pregiba ručnog zglavka na nit'stu nit'stu gde se pipa puls.
Lice može da bude suviše bledo. Za nekoga je takvo lice, modrikasto ili zemljane boje, prava muka. Ponekad se dešava da ten bude doslovno siv: to, npr. biva pri oporavljanju od neke zarazne bolesti, ili ako je bolesnik uzimao izvesne lekove, uglavnom živine soli ili soli srebra. Ali blcdilo blcdilo može da b ude i urođen o. T ada je, naročito u ovom slučaju, masaža određenih tačaka od velikog značaja. Postoje tri takve tačke:
Suviše ste bledi. . . ili vam je ten siv s ivk kast IVva je smeštena na kraju pregiba ručnog zglavka na nit'stu nit'stu gde se pipa puls.
Lice može da bude suviše bledo. Za nekoga je takvo lice, modrikasto ili zemljane boje, prava muka. Ponekad se dešava da ten bude doslovno siv: to, npr. biva pri oporavljanju od neke zarazne bolesti, ili ako je bolesnik uzimao izvesne lekove, uglavnom živine soli ili soli srebra. Ali blcdilo blcdilo može da b ude i urođen o. T ada je, naročito u ovom slučaju, masaža određenih tačaka od velikog značaja. Postoje tri takve tačke: 25
24
l'reća tačka se takode nala/i na spoljnjoj strani potkoUnicc, na tri poprečna prsta i/nad nožnog zglavka. Masirajte je snažno i redovno. Druga se n alazi na spoljašnjoj spoljašnjoj strani potkolenice, usred mišićne mase, četiri prsta iznad sredine linije koja spaja pregib pregib kolena sa spoljnjim nožnim člankom.
Sve ove tačke treba masirati | h >nekoliko minuta, 2—3 pu la dnevno.
l'reća tačka se takode nala/i na spoljnjoj strani potkoUnicc, na tri poprečna prsta i/nad nožnog zglavka. Masirajte je snažno i redovno. Druga se n alazi na spoljašnjoj spoljašnjoj strani potkolenice, usred mišićne mase, četiri prsta iznad sredine linije koja spaja pregib pregib kolena sa spoljnjim nožnim člankom.
Sve ove tačke treba masirati | h >nekoliko minuta, 2—3 pu la dnevno.
26
Im I m a te . . . pr p r o laz la z n o crvenil crve nilo o
Tu tačku možemo diskretno masirati i na taj način izazvati povlačenje crvenila lica. Nalaz Na lazii se u sredini sred ini dor zalzal nog nabora u pregibu stopala. Dovoljno ju je energično masirati u toku nekoliko mi nuta.
Već smo govorili o proširenim kapilarima (kuperoza), „stalno m” crven ilu lica. lica. U ovom poglavlju poglavlju bavićemo bavićemo se prolaznim crvenilom. Nije retkost da nam u svakodnevnom životu koža pocrveni, npr. posle preobilne gozbe, a u osetljivih osoba i posle sasvim običnog obeda. Postoji jedna tačka koja brzo donosi olakšanjc:
Im I m a te . . . pr p r o laz la z n o crvenil crve nilo o
Tu tačku možemo diskretno masirati i na taj način izazvati povlačenje crvenila lica. Nalaz Na lazii se u sredini sred ini dor zalzal nog nabora u pregibu stopala. Dovoljno ju je energično masirati u toku nekoliko mi nuta.
Već smo govorili o proširenim kapilarima (kuperoza), „stalno m” crven ilu lica. lica. U ovom poglavlju poglavlju bavićemo bavićemo se prolaznim crvenilom. Nije retkost da nam u svakodnevnom životu koža pocrveni, npr. posle preobilne gozbe, a u osetljivih osoba i posle sasvim običnog obeda. Postoji jedna tačka koja brzo donosi olakšanjc: 28
Crvenilo se može javiti i od uzbuđenja, u bojažljivih osoba, onih koje imaju tremu ili se nadu u ne pr ija tnoj tn oj situ aciji. aci ji. Postoje dve tačke koje možemo masirati isto tako diskretno i koje zaista brzo deluju na crvenilo:
Druga tačka se nalazi na ručnom zglobu, na njegovoj prednjoj pre dnjoj str an i, na mestu mes tu gde se pips puls. Ta je tacka već bila pomenut pom enutaa prilikom pril ikom lečenja bubuljica (akne): pogledati isto poglavlje, str. 11. Pravilna masaža, diskretno prim enje na, za 2—3 minuta min uta treba da dovede do brzog poboljš pob oljšanja anja..
Prva tačka se nalazi na grudima, u drugom medurebarnom prostoru, s desne strane, na 3 prsta ispod sredine ključnjače. Masirajte je snažno dok ne postignete smirenje: crvenilo tada nestaje veoma brzo.
Crvenilo se može javiti i od uzbuđenja, u bojažljivih osoba, onih koje imaju tremu ili se nadu u ne pr ija tnoj tn oj situ aciji. aci ji. Postoje dve tačke koje možemo masirati isto tako diskretno i koje zaista brzo deluju na crvenilo:
Druga tačka se nalazi na ručnom zglobu, na njegovoj prednjoj pre dnjoj str an i, na mestu mes tu gde se pips puls. Ta je tacka već bila pomenut pom enutaa prilikom pril ikom lečenja bubuljica (akne): pogledati isto poglavlje, str. 11. Pravilna masaža, diskretno prim enje na, za 2—3 minuta min uta treba da dovede do brzog poboljš pob oljšanja anja..
Prva tačka se nalazi na grudima, u drugom medurebarnom prostoru, s desne strane, na 3 prsta ispod sredine ključnjače. Masirajte je snažno dok ne postignete smirenje: crvenilo tada nestaje veoma brzo.
30
Postoje dve tačke za masnu i jedna jed na za suvu kožu.
Ko K o ž a lica lic a vam j e . . . suvi su više še m asna as na ili suvi su više še suva suv a
I stanje kože lica lica može biti izvor ne samo estetskih neprijatnosti (nikada nije prijatno lice koje se sija) već i medicinskih. Masna koža se veoma lako inficira, na njoj najlakše nastaju bubuljice, lišajevi, na njoj se najduže od ržavaju ožiljci, ožiljci, itd. Logično bi bilo da se masnoj koži pretpostavi suva i tako Često iskreno misle oni koji imaju suvu kožu. Sasvim pogrešno! Zna se da i suva koža, u stvari, ima svoja lučenja, čak i obilnija nego druge vrste kože. Ali ove izlučevine su isuviše tečne i isparavaju pre nego što prekriju kožu i zaštite je. Pomoću odredenih tačaka treba da utičemo na kvalitet lučenja.
Prva tačka za masnu kožu nalazi se na nadlanici, u prostoni između palca i kažiprsta , uz kost koja vodi do kaži prsta pr sta i zove se »druga »dr uga me takarp alna kost« (v. sliku i crtež s opisom u poglavlju koje se bavi lečenjem bubuljica bub uljica,, str. st r. 11). N a spoju glavice i dužeg dela kosti osećamo malo bolno mesto — tačku koju treba vrlo često masirati.
Postoje dve tačke za masnu i jedna jed na za suvu kožu.
Ko K o ž a lica lic a vam j e . . . suvi su više še m asna as na ili suvi su više še suva suv a
Prva tačka za masnu kožu nalazi se na nadlanici, u prostoni između palca i kažiprsta , uz kost koja vodi do kaži prsta pr sta i zove se »druga »dr uga me takarp alna kost« (v. sliku i crtež s opisom u poglavlju koje se bavi lečenjem bubuljica bub uljica,, str. st r. 11). N a spoju glavice i dužeg dela kosti osećamo malo bolno mesto — tačku koju treba vrlo često masirati.
I stanje kože lica lica može biti izvor ne samo estetskih neprijatnosti (nikada nije prijatno lice koje se sija) već i medicinskih. Masna koža se veoma lako inficira, na njoj najlakše nastaju bubuljice, lišajevi, na njoj se najduže od ržavaju ožiljci, ožiljci, itd. Logično bi bilo da se masnoj koži pretpostavi suva i tako Često iskreno misle oni koji imaju suvu kožu. Sasvim pogrešno! Zna se da i suva koža, u stvari, ima svoja lučenja, čak i obilnija nego druge vrste kože. Ali ove izlučevine su isuviše tečne i isparavaju pre nego što prekriju kožu i zaštite je. Pomoću odredenih tačaka treba da utičemo na kvalitet lučenja. 32
Druga tačka za masnu kožu nalazi se na unutrašnjoj strani potkolenice, na 3 poprcČ poprcČ na prsta pr sta iznad iz nad nožnog nožn og člančlanka. Ovu tačku masirajte savesno nekoliko puta dnevno. Ako svakodnevno obavijate ovu malu vežbu, videćete kako vam, malo-pomalo, koža postaje manje masna, postaje pos taje normal nor malnija nija.. Tačka koja se odnosi odnosi na one sa suvom kožom deluje na mnogobrojne nedostatke lica, a posebno u slučaju suve kože.
3 Stfuvajte »m i svojc zdravl zdravlje je
Ta tačka se nalazi na naboru u pregibu pod ia kt ice sa nadlakticom, na njegovom spoljnjem kraju.
Druga tačka za masnu kožu nalazi se na unutrašnjoj strani potkolenice, na 3 poprcČ poprcČ na prsta pr sta iznad iz nad nožnog nožn og člančlanka. Ovu tačku masirajte savesno nekoliko puta dnevno. Ako svakodnevno obavijate ovu malu vežbu, videćete kako vam, malo-pomalo, koža postaje manje masna, postaje pos taje normal nor malnija nija.. Tačka koja se odnosi odnosi na one sa suvom kožom deluje na mnogobrojne nedostatke lica, a posebno u slučaju suve kože.
Ta tačka se nalazi na naboru u pregibu pod ia kt ice sa nadlakticom, na njegovom spoljnjem kraju.
35
Ka K a k o da spre sp reči čim mo i izlečimo bore Za očuvanje oblika lica, izbegavanje opuštanja, te borama urezane geografije, valja se stalno truditi ukoliko želimo da sačuvamo svoje zdravlje, što će reći lepotu. Zategnutost crta lica ne zavisi od stanja kože već od mišića koji su joj podloga. Možemo nabrojati tačno 17 glavnih mišića lica. Zahvaljujući njima nastaje mimika, promene izraza lica; pom po m oću njih us posta po sta vlja vl ja se k on ta k t s ok olin ol inom om i oni on i često, bolje nego reči, izražavaju naše misli i osećanja. Nego Ne gova vanje nje ovih miš ića, re dovn do vn o, ba r je d an p ut dnevno, treba da bude sastavni deo ulepšavanja lica, isto toliko koliko i šminkanje, za ženu, ili upotreba losiona posle brijanja, za muškarca. Nega Ne ga ovih ovi h mišića mi šića om ogućuj og ućujee nam na m da sačuv sa čuvam am o svu ljupkost izraza lica, da izbegnemo kasniju pojavu bora ili opuštanja. Kada se bore i opuštenost pojave, ova nega jc takođe način da se zaustave, pa čak i suzbiju. Ovaj postupak u isti mah i leči i sprečava. Pada u oči činjenica da se bore na ljudskom lieu uvek javljaju na istim mestima. Č ak i ime nose prema
pose po sebn bn om me stu i tip u izraza izr aza koji koj i ih prou pr ou zrok zr ok uje uj e (videti shemu). Prema tome, svi oni koji žele izbeći bore ili koji žele da ih leče onda kada je proces već započeo mogu prim pr imen eniti iti isti način na čin lečenja. Pozabavimo se zajedno ovom terapijom. U Kineza se svaka nega lica kombinuje s iznalaženjem jedne ili više tačaka i pokreta. Ove dve stvari su nerazdružive. Pribeći ćemo, dakle, u isti mah i pokretima lica i masaži tačaka — koju vršimo po m oću prsta pr sta . Proučavaćemo lice deo po deo, odozgo nadole, počev poče v od čela, ob rv a, nosa no sa,, po to m ob ra za (i njih ovih ovi h deformacija: podvaljka). Završićemo najvažnijim delom čitavog lica: negom očiju i njihove okoline.
Ka K a k o da spre sp reči čim mo i izlečimo bore
pose po sebn bn om me stu i tip u izraza izr aza koji koj i ih prou pr ou zrok zr ok uje uj e (videti shemu). Prema tome, svi oni koji žele izbeći bore ili koji žele da ih leče onda kada je proces već započeo mogu prim pr imen eniti iti isti način na čin lečenja. Pozabavimo se zajedno ovom terapijom. U Kineza se svaka nega lica kombinuje s iznalaženjem jedne ili više tačaka i pokreta. Ove dve stvari su nerazdružive. Pribeći ćemo, dakle, u isti mah i pokretima lica i masaži tačaka — koju vršimo po m oću prsta pr sta . Proučavaćemo lice deo po deo, odozgo nadole, počev poče v od čela, ob rv a, nosa no sa,, po to m ob ra za (i njih ovih ovi h deformacija: podvaljka). Završićemo najvažnijim delom čitavog lica: negom očiju i njihove okoline.
Za očuvanje oblika lica, izbegavanje opuštanja, te borama urezane geografije, valja se stalno truditi ukoliko želimo da sačuvamo svoje zdravlje, što će reći lepotu. Zategnutost crta lica ne zavisi od stanja kože već od mišića koji su joj podloga. Možemo nabrojati tačno 17 glavnih mišića lica. Zahvaljujući njima nastaje mimika, promene izraza lica; pom po m oću njih us posta po sta vlja vl ja se k on ta k t s ok olin ol inom om i oni on i često, bolje nego reči, izražavaju naše misli i osećanja. Nego Ne gova vanje nje ovih miš ića, re dovn do vn o, ba r je d an p ut dnevno, treba da bude sastavni deo ulepšavanja lica, isto toliko koliko i šminkanje, za ženu, ili upotreba losiona posle brijanja, za muškarca. Nega Ne ga ovih ovi h mišića mi šića om ogućuj og ućujee nam na m da sačuv sa čuvam am o svu ljupkost izraza lica, da izbegnemo kasniju pojavu bora ili opuštanja. Kada se bore i opuštenost pojave, ova nega jc takođe način da se zaustave, pa čak i suzbiju. Ovaj postupak u isti mah i leči i sprečava. Pada u oči činjenica da se bore na ljudskom lieu uvek javljaju na istim mestima. Č ak i ime nose prema 36
Im I m a te . . . bore bo re na čelu
Č elo je u najvećoj najvećoj meri pokretljivo: svi koji koji ga po sm atra at raju ju,, bilo bil o da su estet es tetičar ičarii bilo bil o vajar va jar i, d o br o to znaju. Odista se na čelu vrlo brzo utiskuje skup horizontalnih, medusobno paralelnih bora, između obrva i korena kose. Zovu ih „bore mislioca”, pomalo ironično, a možda i zato što onaj ko razmišlja obično digne obrve. Taj se pokret na kraju neumoljivo ureže u čeone mišiće.
37
Postoji veoma važna tačka koja omogućuje da se te bore leče ili spreče. Ona se nalazi nasred čela, s jedne i druge strane središnje linije, na dva poprečna prsta pr sta iznad izna d sredine sred ine obrve.
Postoji veoma važna tačka koja omogućuje da se te bore leče ili spreče. Ona se nalazi nasred čela, s jedne i druge strane središnje linije, na dva poprečna prsta pr sta iznad izna d sredine sred ine obrve.
Im I m a te . . . bore bo re na čelu
Č elo je u najvećoj najvećoj meri pokretljivo: svi koji koji ga po sm atra at raju ju,, bilo bil o da su estet es tetičar ičarii bilo bil o vajar va jar i, d o br o to znaju. Odista se na čelu vrlo brzo utiskuje skup horizontalnih, medusobno paralelnih bora, između obrva i korena kose. Zovu ih „bore mislioca”, pomalo ironično, a možda i zato što onaj ko razmišlja obično digne obrve. Taj se pokret na kraju neumoljivo ureže u čeone mišiće. 39
38
Vršite, dakle, pred ogledalom malu vežbu: dižite obrve više puta, snažno masirajući ovu tačku. Tu simultanu vežbu pokr po kreta eta nja čela i masa m asa-že tačaka treba uvek da pridružite jutarnjoj i večernjoj toaleti, svaki put u tra jan ju po 2—3 minuta.
Održavajte i ja j a č a j t e obrv ob rvee
Obrve omeđuju prostor izmedu očiju, čela i korena nosa, nazvan meduobrvni prostor. U taj se prostor urezuju dvc ili tri dubokc bore, dve ili tri značajne bore bo re — „b or e gnev gn eva” a” . Na ziv am o ih tako ta ko je r se onaj on aj ko se mršti čcsto sprema da plane ili grdi. A neki ih nazivaju nazivaju i „bo ram a pus tolova " jer su, izgleda, izgleda, posebno urezanc na čelu pustolova. Bilo kako bilo, postoje dve lačke kojc su posebno značajne za taj deo.
Vršite, dakle, pred ogledalom malu vežbu: dižite obrve više puta, snažno masirajući ovu tačku. Tu simultanu vežbu pokr po kreta eta nja čela i masa m asa-že tačaka treba uvek da pridružite jutarnjoj i večernjoj toaleti, svaki put u tra jan ju po 2—3 minuta.
Održavajte i ja j a č a j t e obrv ob rvee
Obrve omeđuju prostor izmedu očiju, čela i korena nosa, nazvan meduobrvni prostor. U taj se prostor urezuju dvc ili tri dubokc bore, dve ili tri značajne bore bo re — „b or e gnev gn eva” a” . Na ziv am o ih tako ta ko je r se onaj on aj ko se mršti čcsto sprema da plane ili grdi. A neki ih nazivaju nazivaju i „bo ram a pus tolova " jer su, izgleda, izgleda, posebno urezanc na čelu pustolova. Bilo kako bilo, postoje dve lačke kojc su posebno značajne za taj deo. 41
Prva tačka se nalazi na unutrašnjem kraju svake obrve, u malom bolnom udubljenju koje se može, na tom mestu, napipati prstom.
Druga tačka se nalazi na izbočenju medu obrvama koje se naziva »povije«. Snažno masirajte ove tri tačke, obe na obrvama i centralnu ta čku, a za to vreme obrve povremeno opuštajte i nabirajte.
Prva tačka se nalazi na unutrašnjem kraju svake obrve, u malom bolnom udubljenju koje se može, na tom mestu, napipati prstom.
Druga tačka se nalazi na izbočenju medu obrvama koje se naziva »povije«. Snažno masirajte ove tri tačke, obe na obrvama i centralnu ta čku, a za to vreme obrve povremeno opuštajte i nabirajte.
42
43
Ovo je izvrstan metod za jačanje tog dela jer ove bore bo re nisu nis u lep e; one on e da ju lieu tvr d izra z, a sem toga tog a su često i nesimetricne.
Uvek naglašavamo: vašoj jutamjoj ili večemjoj toaleti prid pr idru ru/it /itee pokr po krete ete i masamas ažu tačaka u toku 2—3 minuta.
Ima Im a te . . . bore bo re na nosu
Na N a samo sa mo m no su nem ne m a bo ra . Za uz vrat, vr at, s obe ob e strane nosa počinje ona velika bora (već opisana u opštem prikazu bora) koja se ponekad spušta do bradc. Zovu je »ratnička bora« jer se češće javlja u vojnih lica ili ljudi koji su navikli da zapovedaju. Postoji odredena kretnja nabiranja nosa koja odgada ili ublažava pojavu te bore.
Ovo je izvrstan metod za jačanje tog dela jer ove bore bo re nisu nis u lep e; one on e da ju lieu tvr d izra z, a sem toga tog a su često i nesimetricne.
Ima Im a te . . . bore bo re na nosu
Uvek naglašavamo: vašoj jutamjoj ili večemjoj toaleti prid pr idru ru/it /itee pokr po krete ete i masamas ažu tačaka u toku 2—3 minuta.
Na N a samo sa mo m no su nem ne m a bo ra . Za uz vrat, vr at, s obe ob e strane nosa počinje ona velika bora (već opisana u opštem prikazu bora) koja se ponekad spušta do bradc. Zovu je »ratnička bora« jer se češće javlja u vojnih lica ili ljudi koji su navikli da zapovedaju. Postoji odredena kretnja nabiranja nosa koja odgada ili ublažava pojavu te bore. 45
44
Pokušajmo da naberemo nos privlačeći vrh nosa ka korenu i propratimo taj pokret masažom triju tačaka: srednje i dveju bočnih. Srednju tačku smo već naveli u poglavlju koje govori o obrvama: to je tačka ta čka koja se na la/i la /i pod »povijam »pov ijama«, a«, tj. pri korenu nosa ispod male male izbočine čeone kosti ko ja se nalazi nala zi na tom mestu (v. str. 41).
Druge dve tačke se nalaze s jedne i druge strane nozdrva, na pola prsta prema spoljnjoj strani. Masirajte te tačke redovno i u isto vreme u više navrata nabirajte nos.
I na nozdrvama mogu postojati neestetske deformacije. Mogu biti suviše raširene ili suviše stisnute, što u prvom slučaju daje lieu malo spljošten izgled, a u drugom suviše strog, ponekad čak i zao izraz. Postoji vrlo jednostavan pokret koji i jednu i drugu deformaciju veoma dobro ublažava.
Pokušajmo da naberemo nos privlačeći vrh nosa ka korenu i propratimo taj pokret masažom triju tačaka: srednje i dveju bočnih. Srednju tačku smo već naveli u poglavlju koje govori o obrvama: to je tačka ta čka koja se na la/i la /i pod »povijam »pov ijama«, a«, tj. pri korenu nosa ispod male male izbočine čeone kosti ko ja se nalazi nala zi na tom mestu (v. str. 41).
Druge dve tačke se nalaze s jedne i druge strane nozdrva, na pola prsta prema spoljnjoj strani. Masirajte te tačke redovno i u isto vreme u više navrata nabirajte nos.
I na nozdrvama mogu postojati neestetske deformacije. Mogu biti suviše raširene ili suviše stisnute, što u prvom slučaju daje lieu malo spljošten izgled, a u drugom suviše strog, ponekad čak i zao izraz. Postoji vrlo jednostavan pokret koji i jednu i drugu deformaciju veoma dobro ublažava.
46
47
lo je naizmenično širenje i skupljanje nozdrva. Tom pokretu pok retu pridru pri dru žujemo žuj emo masazu mas azu tačke ta čke koja koj a se nalazi nala zi upravo uprav o na sastavu nozdrva sa gornjom usnom (znači na spoljnjoj strani nozdrva) sa desne i leve strane. Masirajte te tačke 2—3 minuta ujutro i uveče.
Ka K a k o o č u v a ti i oja o jačč a ti o b r a ze Ka K a k o s p r e č iti it i njihov nji hovo o opuš op ušta tanj njee
U ovom poglavlju pozabavićemo se obrazima. Obrazi su bitni za održavanje izraza i čvrstine lica. U mladosti obrazi su glatki, zategnuti i elastični, ali se u njih tokom godina urezuju bore. Već smo opisali jedn je dn u tak vu , »rat »r atni ničku čku « bo ru (p om en utu ut u u spisk sp isk u bora) bo ra).. Iza ove bore urezuje se druga, od jabučice do gornje vilice. Ponekad je zovu »lunama«; zaista daje lieu izgled mcseca. Postoje dve tačke važne za otklanjanje deformacija na obrazima: te su tačke od bitnog značaja kada se obraz opusti i kada izgubi svoju čvrstinu, kada nastupi tzv. »otomboljcnost«. Takvi otomboljeni obrazi posebno su nccstetski, naročito kada se javljaju u gojaznih ljudi.
lo je naizmenično širenje i skupljanje nozdrva. Tom pokretu pok retu pridru pri dru žujemo žuj emo masazu mas azu tačke ta čke koja koj a se nalazi nala zi upravo uprav o na sastavu nozdrva sa gornjom usnom (znači na spoljnjoj strani nozdrva) sa desne i leve strane. Masirajte te tačke 2—3 minuta ujutro i uveče.
Ka K a k o o č u v a ti i oja o jačč a ti o b r a ze Ka K a k o s p r e č iti it i njihov nji hovo o opuš op ušta tanj njee
U ovom poglavlju pozabavićemo se obrazima. Obrazi su bitni za održavanje izraza i čvrstine lica. U mladosti obrazi su glatki, zategnuti i elastični, ali se u njih tokom godina urezuju bore. Već smo opisali jedn je dn u tak vu , »rat »r atni ničku čku « bo ru (p om en utu ut u u spisk sp isk u bora) bo ra).. Iza ove bore urezuje se druga, od jabučice do gornje vilice. Ponekad je zovu »lunama«; zaista daje lieu izgled mcseca. Postoje dve tačke važne za otklanjanje deformacija na obrazima: te su tačke od bitnog značaja kada se obraz opusti i kada izgubi svoju čvrstinu, kada nastupi tzv. »otomboljcnost«. Takvi otomboljeni obrazi posebno su nccstetski, naročito kada se javljaju u gojaznih ljudi. 4
Prva tačka se nalazi neposredno pod jabučicom, u udubljenju. dubljenju. Pritlsa k na nju izaziva mali bol, jer se na tom mestu nalazi osetljiv nerv. Ma sirajte 2—3 minuta, ujutro ujutro i uveče.
$ A K U \ A ) W
y m i
S VH VH iJ iJ C / i l l «4 VI VI j c
Druga tačka se nalazi ne posredno posr edno ispod ug la koji obra o bra zuje donja vilica, sasvim maio ispred njega. I tu se pri pritisku oseća sasvim odreden bol. Potreb Pot reb no je snažno sna žno masimas irati oba obraz a uz neprekidno naizmenično naduvavanje i izizduvavanje duvavanje obr aza: ovo mišiće mišiće na obrazima ojačava i čini ih čvrSćim. Masirajte u toku 2—3 minuta, ujutro i uveče.
49
Prva tačka se nalazi neposredno pod jabučicom, u udubljenju. dubljenju. Pritlsa k na nju izaziva mali bol, jer se na tom mestu nalazi osetljiv nerv. Ma sirajte 2—3 minuta, ujutro ujutro i uveče.
Druga tačka se nalazi ne posredno posr edno ispod ug la koji obra o bra zuje donja vilica, sasvim maio ispred njega. I tu se pri pritisku oseća sasvim odreden bol. Potreb Pot reb no je snažno sna žno masimas irati oba obraz a uz neprekidno naizmenično naduvavanje i izizduvavanje duvavanje obr aza: ovo mišiće mišiće na obrazima ojačava i čini ih čvrSćim. Masirajte u toku 2—3 minuta, ujutro i uveče.
4* 50
51
Imat Im atee . . . bore bo re oko o ko usta us ta i usana Ova vežba može da se smenjujc s drugom, vconia jednostavnom vežbom: osmehom. Osmehom se podi/.u mišići obraza, usled čega se čuva željena čvrstina. Ali da bi taj pokre po kre t bio potpuno potp uno cfika cf ika san , potrebn potr ebnoo je smešiti smeš iti se zatza tvorenih vorenih usta. Č inite to jutrom i s več večeri. eri.
Na jpr e ćcmo ćcm o govo go vorit ritii o ustim ust imaa uopšt uo pšte. e. Po tom to m ćemo ćem o se pozabaviti jednom pa drugom usnom. Pre svega, proučimo pokrete i tačke koje se odnose na usta pri njihovom otvaranju. Postoje dva pokreta koja se mogu u više mahova |H)iiavljati: Prvi |H)kret se sastoji u tome što ćete usta otvarati i zatvarati u obliku četvorougla, a to postižete razdvajajuei jrdnu usnu od druge. druge .
Imat Im atee . . . bore bo re oko o ko usta us ta i usana Ova vežba može da se smenjujc s drugom, vconia jednostavnom vežbom: osmehom. Osmehom se podi/.u mišići obraza, usled čega se čuva željena čvrstina. Ali da bi taj pokre po kre t bio potpuno potp uno cfika cf ika san , potrebn potr ebnoo je smešiti smeš iti se zatza tvorenih vorenih usta. Č inite to jutrom i s več večeri. eri.
52
Drugi pokret izaziva maksimalno skupljanje usana. Taj polo/ po lo/aj aj je nazvan naz van »kokoš »ko koš ja zad njica« njic a« a sasto sa stojiji se u do krajnosti izrazitom pućenju usana. Na ova dva pokr po kreta eta nadovezu nado vezuje je se masa ma saža ža dveju tačaka.
Prva tačka se nalazi na pola poprečnog prsta upolje od ugla usana, s jedne i druge strane.
Na jpr e ćcmo ćcm o govo go vorit ritii o ustim ust imaa uopšt uo pšte. e. Po tom to m ćemo ćem o se pozabaviti jednom pa drugom usnom. Pre svega, proučimo pokrete i tačke koje se odnose na usta pri njihovom otvaranju. Postoje dva pokreta koja se mogu u više mahova |H)iiavljati: Prvi |H)kret se sastoji u tome što ćete usta otvarati i zatvarati u obliku četvorougla, a to postižete razdvajajuei jrdnu usnu od druge. druge .
53
Druga taeka se nalazi iznad gornje usnc, na pola puta izmcdu mesta na komc nestaju krilo nosa i reljef te usnc. Ove dve tačke treba masirati s dva prsta svake ruke. Ovom ćemo vežbom postići povoljne promene prom ene na koži oko o ko usta. Pozabavimo se, ovom priliko pri liko m, dvema borama bor ama koje se vremenom formiraju bočno od usta: jedna je priljubIjena uz usnu, a druga se nalazi malo dalje od prve. Ova druga je — već smo to videli — nazvana »ratnieka«. Ovde je opisan način na koji možemo da delujemo na nju od njenog gomjeg dela do završetka.
Drugi pokret izaziva maksimalno skupljanje usana. Taj polo/ po lo/aj aj je nazvan naz van »kokoš »ko koš ja zad njica« njic a« a sasto sa stojiji se u do krajnosti izrazitom pućenju usana. Na ova dva pokr po kreta eta nadovezu nado vezuje je se masa ma saža ža dveju tačaka.
Druga taeka se nalazi iznad gornje usnc, na pola puta izmcdu mesta na komc nestaju krilo nosa i reljef te usnc. Ove dve tačke treba masirati s dva prsta svake ruke. Ovom ćemo vežbom postići povoljne promene prom ene na koži oko o ko usta. Pozabavimo se, ovom priliko pri liko m, dvema borama bor ama koje se vremenom formiraju bočno od usta: jedna je priljubIjena uz usnu, a druga se nalazi malo dalje od prve. Ova druga je — već smo to videli — nazvana »ratnieka«. Ovde je opisan način na koji možemo da delujemo na nju od njenog gomjeg dela do završetka.
Prva tačka se nalazi na pola poprečnog prsta upolje od ugla usana, s jedne i druge strane.
55
54
Ako hoćemo da se zasebno bavimo jednom i drugom usnom, moraćemo dopuniti ve/bu sa dva pokreta i dve ra/lifite tačke.
Za donju usnu vršićemo isti pok rct usnom, skuplja sku pljanjem njem i potiski pot iskivanj vanjem, em, otp rilikc ril ikc kao ka o pri govoru. govoru . U isti mah potrebno je masirati tačku koja se nalazi u suhlabijalnoj rupici, tj. neposredno ispod donje usne. Svi ovi ovi pokreti pokr eti i sva ova ova masam asaža treba da se vrše najmanje dva, a ako je mogućno i više puta put a dnevno.
/.a gomju usnu služićemo se |H>kretom kojim ćemo je sku piti, piti , a potom p otom,, nap rotiv, roti v, razvurazvu ći ćemo je naniže, pridružu jući tome tom e masaž ma sažuu tačke ta čke koja koj a se nalazi na pola puta izmedu srcdnje nosne pregrade i reljefa gomje usne. Ilaš se tu nalazi bora koja često nastaje u starijih osoba, a zovu je »bora krezubih«, zato što je imaju osobe bez zuba ili one sa rdavo name^tenom veštačkom vilicom.
Ako hoćemo da se zasebno bavimo jednom i drugom usnom, moraćemo dopuniti ve/bu sa dva pokreta i dve ra/lifite tačke.
Za donju usnu vršićemo isti pok rct usnom, skuplja sku pljanjem njem i potiski pot iskivanj vanjem, em, otp rilikc ril ikc kao ka o pri govoru. govoru . U isti mah potrebno je masirati tačku koja se nalazi u suhlabijalnoj rupici, tj. neposredno ispod donje usne. Svi ovi ovi pokreti pokr eti i sva ova ova masam asaža treba da se vrše najmanje dva, a ako je mogućno i više puta put a dnevno.
/.a gomju usnu služićemo se |H>kretom kojim ćemo je sku piti, piti , a potom p otom,, nap rotiv, roti v, razvurazvu ći ćemo je naniže, pridružu jući tome tom e masaž ma sažuu tačke ta čke koja koj a se nalazi na pola puta izmedu srcdnje nosne pregrade i reljefa gomje usne. Ilaš se tu nalazi bora koja često nastaje u starijih osoba, a zovu je »bora krezubih«, zato što je imaju osobe bez zuba ili one sa rdavo name^tenom veštačkom vilicom.
57
56
Im I m a te . . . bore bo re ok o k o očiju oč iju i k e sic si c e p o d o čim či m a
Naš N ašem em lieu oči da ju izr az koji koj i se me nja zavis za vis no od utisaka koje primamo: u radosti se šire, razrogače se od zaprepašćenja ili straha; zavisno od našeg duševnog stanja, blistaju ili se gase. Postoje pokreti i tačke koje se odnose posebno na oči. I ovde se neke koje se u celini odnose na oči, a druge se bave svim onim što je oko očiju, tj. gornji i donji kapci, kao i spoljnji uglovi očiju.
Osnovna tačka pomoću koje dejstvujemo i na bolesno i na zdravo oko nalazi se u unutrašnjem uglu oka, i/nad malog ispupčenja preko koga teku suze. Siia/no masirajmo tu tačku fiksirajući pogled kao da u daljini gledamo liniju zamišIjenog horizonta. mikk u te tačke negovaćete INmikk u o|>štu evrstinu oka, kao i njegov sjaj; u stvari, pomoću te tačke delujemo na vežnjaču i ro/njaču i povećavamo sjaj samog oka.
Im I m a te . . . bore bo re ok o k o očiju oč iju i k e sic si c e p o d o čim či m a
Osnovna tačka pomoću koje dejstvujemo i na bolesno i na zdravo oko nalazi se u unutrašnjem uglu oka, i/nad malog ispupčenja preko koga teku suze. Siia/no masirajmo tu tačku fiksirajući pogled kao da u daljini gledamo liniju zamišIjenog horizonta. mikk u te tačke negovaćete INmikk u o|>štu evrstinu oka, kao i njegov sjaj; u stvari, pomoću te tačke delujemo na vežnjaču i ro/njaču i povećavamo sjaj samog oka.
Naš N ašem em lieu oči da ju izr az koji koj i se me nja zavis za vis no od utisaka koje primamo: u radosti se šire, razrogače se od zaprepašćenja ili straha; zavisno od našeg duševnog stanja, blistaju ili se gase. Postoje pokreti i tačke koje se odnose posebno na oči. I ovde se neke koje se u celini odnose na oči, a druge se bave svim onim što je oko očiju, tj. gornji i donji kapci, kao i spoljnji uglovi očiju. 59
58
A sada sc pozabavimo svakim kapkom posebno. Postoje dve tačke preko kojih delujemo posebno na gornji kapak i sprečavamo nabiranje koje tu izaziva jedn je dn a bo ra i čini ka pak pa k mlitav mli tavim. im. Priliskujmo dve tačke za gornji kapak:
Druga tačka se nalazi tačno nasred obrve, usrcd dlaka same obrve. Masirajte snažno ove dve tačke 2—3 minuta, a u isto vreme trepćite kapkom. Postižete jačanje kapka, što će ga sprečiti da se opusti i omlitavi.
Prvu tačku smo već pomenuli; nalazi se na unutrašnjem kraju ob rve, u uduMjenju koje je bolno na pritisak.
A sada sc pozabavimo svakim kapkom posebno. Postoje dve tačke preko kojih delujemo posebno na gornji kapak i sprečavamo nabiranje koje tu izaziva jedn je dn a bo ra i čini ka pak pa k mlitav mli tavim. im. Priliskujmo dve tačke za gornji kapak:
Druga tačka se nalazi tačno nasred obrve, usrcd dlaka same obrve. Masirajte snažno ove dve tačke 2—3 minuta, a u isto vreme trepćite kapkom. Postižete jačanje kapka, što će ga sprečiti da se opusti i omlitavi.
Prvu tačku smo već pomenuli; nalazi se na unutrašnjem kraju ob rve, u uduMjenju koje je bolno na pritisak. 60
Pozabavimo se dvema tačkama donjeg kapka:
Druga tačka se nalazi na jedan jed an poprečni popr ečni prs t od prve ka spoljnjem uglu oka.
Prva tačka se nalazi nasred dooje ivice očne duplje — i ovog puta u malom udubljenju — tačno ispod zenice kada oko gleda pravo preda se. Masirajte redovno 2—3 minuta.
C)vi* )vi* dve tačk e su veliki »iscelltelji« tako ružnih i nepri jatni jat nihh tešk ih ka pa ka i kes a. ( h w le£e i bore, često veoma hrojne, na donjoj ivici oka, i najzad, pomažu očima s prevelikim preve likim podočnjacim podo čnjacimaa (»seksualna bora« koja nastaje posle preterivanja u seksu).
Druga tačka se nalazi na jedan jed an poprečni popr ečni prs t od prve ka spoljnjem uglu oka.
Pozabavimo se dvema tačkama donjeg kapka:
Prva tačka se nalazi nasred dooje ivice očne duplje — i ovog puta u malom udubljenju — tačno ispod zenice kada oko gleda pravo preda se. Masirajte redovno 2—3 minuta.
C)vi* )vi* dve tačk e su veliki »iscelltelji« tako ružnih i nepri jatni jat nihh tešk ih ka pa ka i kes a. ( h w le£e i bore, često veoma hrojne, na donjoj ivici oka, i najzad, pomažu očima s prevelikim preve likim podočnjacim podo čnjacimaa (»seksualna bora« koja nastaje posle preterivanja u seksu). 63
62
I spoljni ugao oka iziskuje pažljivo ispitivanjc. Na N a njem nj em u se pojav po jav ljuju lju ju on e m no go broj br ojne ne sitne sit ne bore bo re koje nazivaju »guščja noga«, a koje su osobito ružne je r po ne ka d i m lado la do lice čine starij sta rijim im.. Dve su tačke važne:
Prva tačka se nalazi neposredno iznad spoljnjeg kraja očne duplje.
I >rugu tačka se nalazi u mposrednoj blizini H|Miljnjeg kraja obrve, u miilom ulegnuću koje M* prstom lako napipa uu kosti. Ovi* dve tačke pažljivo masirajte i u isto vreiih trepćite kao što smo to već ranije objasnili. 11 većini slučajeva se laire »guSčje noge« neće IHijaviti ili će se, ako so st* već pojavile, ublallti. Sve ove pokrete i masa/c treba vrSiti ujutro i uveče. Mi uije zabranjeno ni upražnjavati ih tokom nekoliko iiiiniita i preko dana.
I spoljni ugao oka iziskuje pažljivo ispitivanjc. Na N a njem nj em u se pojav po jav ljuju lju ju on e m no go broj br ojne ne sitne sit ne bore bo re koje nazivaju »guščja noga«, a koje su osobito ružne je r po ne ka d i m lado la do lice čine starij sta rijim im.. Dve su tačke važne:
Prva tačka se nalazi neposredno iznad spoljnjeg kraja očne duplje.
64
I >rugu tačka se nalazi u mposrednoj blizini H|Miljnjeg kraja obrve, u miilom ulegnuću koje M* prstom lako napipa uu kosti. Ovi* dve tačke pažljivo masirajte i u isto vreiih trepćite kao što smo to već ranije objasnili. 11 većini slučajeva se laire »guSčje noge« neće IHijaviti ili će se, ako so st* već pojavile, ublallti. Sve ove pokrete i masa/c treba vrSiti ujutro i uveče. Mi uije zabranjeno ni upražnjavati ih tokom nekoliko iiiiniita i preko dana.
' W u v a j t c s a m i s v o jc jc z d r av av l jc jc
65
Ne Nega hose
Ne Nega hose
I / vod I’rirodna kruna glave, kosa je na neki način i I-iiiod.in okvir lica. Ovo objašnjava zašto je u svim n mrmma kosa bila predmet stalne nege i u muškaraca i ii Jena. Sta je, u stvari, kosa ? N aravn o, to su dlake, ali |Mt .i l>n l>ne vrste. Pre svega, sveg a, one su d ub ok o usade us ade ne u koja prckriva lobanju i naziva se kosmati deo. <>n< niču niču iz dugog k orena koji je u dodir u sa kožnim ikivom a mesto njihovog nastanka je neka vrsta po•<«I»no tačke, zvane zva ne pap ila. Po tom dla ka na bu br i u kmcii; to je ono malo beličasto zadebljanje koje vidimo Lula dlaku iščupamo. Dalje se ta glavica produžava u I««Inn vrstu čaurice ili mehurića. Zatim dlaka raste, |Hobija kožno tkivo, i taj deo dlake zove se stabljika. I ul.i ona izlazi napolje i služi svojoj prirodnoj nameni. Vlasi cxl njihovog nastanka i pri prolazu kroz kožu I'luir mali mišići koji joj pomažu da se kreće, da se u.piavlja npr. ak o se uplašimo, kosa na glavi se • liJr Snabdevene su i žlezdama — lojnim žlezdama, in kom vrstom znojnih žlezda koje luče lepljivu supstan«i)ii sebum. Sebum služi za podmazivanje dlake i pomaže joj .I i lako klizi kroz kožu. On može postati uzrok poremn ija ako ga nema dovoljno. U tom slučaju kosa
I / vod I’rirodna kruna glave, kosa je na neki način i I-iiiod.in okvir lica. Ovo objašnjava zašto je u svim n mrmma kosa bila predmet stalne nege i u muškaraca i ii Jena. Sta je, u stvari, kosa ? N aravn o, to su dlake, ali |Mt .i l>n l>ne vrste. Pre svega, sveg a, one su d ub ok o usade us ade ne u koja prckriva lobanju i naziva se kosmati deo. <>n< niču niču iz dugog k orena koji je u dodir u sa kožnim ikivom a mesto njihovog nastanka je neka vrsta po•<«I»no tačke, zvane zva ne pap ila. Po tom dla ka na bu br i u kmcii; to je ono malo beličasto zadebljanje koje vidimo Lula dlaku iščupamo. Dalje se ta glavica produžava u I««Inn vrstu čaurice ili mehurića. Zatim dlaka raste, |Hobija kožno tkivo, i taj deo dlake zove se stabljika. I ul.i ona izlazi napolje i služi svojoj prirodnoj nameni. Vlasi cxl njihovog nastanka i pri prolazu kroz kožu I'luir mali mišići koji joj pomažu da se kreće, da se u.piavlja npr. ak o se uplašimo, kosa na glavi se • liJr Snabdevene su i žlezdama — lojnim žlezdama, in kom vrstom znojnih žlezda koje luče lepljivu supstan«i)ii sebum. Sebum služi za podmazivanje dlake i pomaže joj .I i lako klizi kroz kožu. On može postati uzrok poremn ija ako ga nema dovoljno. U tom slučaju kosa 69
po staj st ajee su va i lom ljiva, ljiv a, a ak o sebu se buma ma ima im a previs pre vise, e, po sta je ma sna. sn a. Otud a je razumljivo razumljivo da posredstvom posredstvom akup unkturn ih tačaka, menjajući te različite faktore, postižemo korisne efekte u održavanju i čuvanju kose. Kosa je odraz organizma. Lepa kosa podrazumeva d obro opšte zdravlje. zdravlje. U ljudi je broj vlasi velik. Smatra se da ih prosečno na glavi ima sto hiljada. Njihov vek je uglavnom 4—5 godina. Potom se obnavljaju. Faza rastenja je vrlo duga i traje otprilike cetiri godine; u nauci je zovu anagena faza. I najzad, dlaka je pred opadanjem; koren se postepeno diže i nova će dlaka, u normalnim prilikama, izrasti pored nje. nje. Razumljivo, kosa je u svakog različita, po gustini, po izgled izg leduu (p rava ra va ili ko vr džav dž av a kosa ko sa), ), po deblj de bljini ini dlak dl ak e (za takvu kosu kažu »kao konjska griva«) i po finoći. Sve se ovo mora uzeti u obzir. Dva odista patološka poremećaja su, s jedne strane, opadanje kose i promena boje kose koja nastupa s godinama, s druge strane. Ova pojava zove se latinski canities. Pozabavićemo se, dakle, s ova dva problcma jer su veoma važna i činc jednu od osnovnih tačaka estetske terapije. Deo te terapije obavlja se i pritiskom.
Kako Ka ko d a spre sp rečč imo im o i usporimo . . . opad op adan anje je k o s e
Kosa može da opada bilo mcstimično bilo u celini. M« siimično siimično op adan je, ili ili opa danje po z onam a, može • m i . ili taznc uzroke: traumatizme, opekotine, udare, uziin.inic nckih lekova, X-zrake i zračenje kobalt-bombom, i i . i /no bolesti (groznice) ili oboljcnja izazvana paraziliiun Posebno treba pomenuti i na vaši, koje se sada I'.»novo javljaju u velikoj meri, naročito u našim školiiina.
po staj st ajee su va i lom ljiva, ljiv a, a ak o sebu se buma ma ima im a previs pre vise, e, po sta je ma sna. sn a. Otud a je razumljivo razumljivo da posredstvom posredstvom akup unkturn ih tačaka, menjajući te različite faktore, postižemo korisne efekte u održavanju i čuvanju kose. Kosa je odraz organizma. Lepa kosa podrazumeva d obro opšte zdravlje. zdravlje. U ljudi je broj vlasi velik. Smatra se da ih prosečno na glavi ima sto hiljada. Njihov vek je uglavnom 4—5 godina. Potom se obnavljaju. Faza rastenja je vrlo duga i traje otprilike cetiri godine; u nauci je zovu anagena faza. I najzad, dlaka je pred opadanjem; koren se postepeno diže i nova će dlaka, u normalnim prilikama, izrasti pored nje. nje. Razumljivo, kosa je u svakog različita, po gustini, po izgled izg leduu (p rava ra va ili ko vr džav dž av a kosa ko sa), ), po deblj de bljini ini dlak dl ak e (za takvu kosu kažu »kao konjska griva«) i po finoći. Sve se ovo mora uzeti u obzir. Dva odista patološka poremećaja su, s jedne strane, opadanje kose i promena boje kose koja nastupa s godinama, s druge strane. Ova pojava zove se latinski canities. Pozabavićemo se, dakle, s ova dva problcma jer su veoma važna i činc jednu od osnovnih tačaka estetske terapije. Deo te terapije obavlja se i pritiskom.
Kako Ka ko d a spre sp rečč imo im o i usporimo . . . opad op adan anje je k o s e
Kosa može da opada bilo mcstimično bilo u celini. M« siimično siimično op adan je, ili ili opa danje po z onam a, može • m i . ili taznc uzroke: traumatizme, opekotine, udare, uziin.inic nckih lekova, X-zrake i zračenje kobalt-bombom, i i . i /no bolesti (groznice) ili oboljcnja izazvana paraziliiun Posebno treba pomenuti i na vaši, koje se sada I'.»novo javljaju u velikoj meri, naročito u našim školiiina. 70
71
1. Mestimično opadanje kose — kosopasica Vrlo često nastaje takvo opadanje kose i o njemu ćemo više govoriti, opadanje koje se javlja ili u potpuno okruglom ili ovalnom obliku a koje se zove kosopasica, ogoljenost. U najgorem slučaju sav kosmati deo kože je po tp un o og oljcn ol jcn ; tada ta da je u pitan pi tan ju stra st ra šn a »k oso os o pasic pa sic a ko ja izaziva izaz iva ćelavo ćela vost« st« . D an as se sm atra at ra da je uzrok tog oboljenja čisto nervni, čak psihički. Kao dokaz služi što do nje čcsto dolazi u roku od nekoliko časova, čak minuta posle kakve strašne vesti, šoka ili osećaja straha. Postoje posebne tačke za lečenje ove kosopasice. Ove tačke su: — prvo, tačke ta čke koje koj e se nalaze nal aze na liniji pregib pre gibaa ručnog zgloba prema napred;
drugo, glavna tačka koja se nalazi na drugom MiMfiiicbarnom prostoru desno u liniji bradavice. Ove MfUr Ircba redom masirati 2—3 minuta na dan.
1. Mestimično opadanje kose — kosopasica Vrlo često nastaje takvo opadanje kose i o njemu ćemo više govoriti, opadanje koje se javlja ili u potpuno okruglom ili ovalnom obliku a koje se zove kosopasica, ogoljenost. U najgorem slučaju sav kosmati deo kože je po tp un o og oljcn ol jcn ; tada ta da je u pitan pi tan ju stra st ra šn a »k oso os o pasic pa sic a ko ja izaziva izaz iva ćelavo ćela vost« st« . D an as se sm atra at ra da je uzrok tog oboljenja čisto nervni, čak psihički. Kao dokaz služi što do nje čcsto dolazi u roku od nekoliko časova, čak minuta posle kakve strašne vesti, šoka ili osećaja straha. Postoje posebne tačke za lečenje ove kosopasice. Ove tačke su: — prvo, tačke ta čke koje koj e se nalaze nal aze na liniji pregib pre gibaa ručnog zgloba prema napred;
drugo, glavna tačka koja se nalazi na drugom MiMfiiicbarnom prostoru desno u liniji bradavice. Ove MfUr Ircba redom masirati 2—3 minuta na dan. 73
72
2. Ć elavost Najčeš Na jčešće će se vida vi da po tp u no gublj gu bljen enje je kos e. Sv ak ako, ak o, to opadanje može da bude samo privremeno; kosa može da opada delimično ili u celosti kao posledica neke bolesti, posle velikog zamora ili porođaja. Ali, po p o tp u n o op ad an je kose ko se najčešće naj češće je ćela vost, vo st, i to tzv. muška ćelavost. Ali neka ta reč »muška« ne zavarava, je r u naše na še vrem vr em e zais za ista ta sve češće ova ov a vrsta vr sta po tpun tp un og , često nepovratnog opadanja kose može pogoditi i ženu, naročito ako uzima pilulu. Kao što se vidi, ovaj problem muči oba pola. Mnoge naše sugradane ćelavo ćelavost st pogađa vcoma rano (ponekad izmedu 15. i 20. godine). Ta ćclavost se javlja na žalosno poVlašćenim mestima: bilo kao u uglovima slepoočnica, koji se sve vise produbljuju, bilo kao »tonzura«, razredivanje na temenu. Najpre se javljaju tri ogoljena prostora koja se na kraju spajaju i obrazuju mušku ćelavost, nazvanu »hipokratska« zato što je Hipokrat, otae medicine, u tome predstavljao veličanstveni primer. U tom slučaju ostaje samo venae kose. Ova konstatacija je osnova za modemu terapiju transplantacije kose : dlake uzete sa pcrifernog dela presapresaduju se na centralni deo i one će će se se ubuduće, bez bez pr ob lem le m a, tu od rž ati. at i. Nar N ar av n o, pre pr e nego ne go što pred pr ed uzm uz m em o tu m učnu učn u intervenciju treba da okušamo blaže metode lečenja. Ove metode su efikasne pod uslovom da se redovno primenjuju. Za lečenje kose postoje dve bitne tačke:
Prva tačka se nala/.i u nivou pregiba noge, pozadi na butini, na sredini samog tog nabora.
Druga tačka se nalazi na potkol pot kolenic enic i. Smešt Sm eštena ena je za čitavu šaku ispod kraja gornjeg dela lišnjače, onog malog ispupčenja koje nazivamo glava lisnjače, usred spoljnje mišićne mase noge (lišnjača je ona dugačk du gačkaa i tank ta nk a kost ko st na spoljnjoj strani potkolenice a koja se gore u kolenu završava malim ispupčenjem).
2. Ć elavost Najčeš Na jčešće će se vida vi da po tp u no gublj gu bljen enje je kos e. Sv ak ako, ak o, to opadanje može da bude samo privremeno; kosa može da opada delimično ili u celosti kao posledica neke bolesti, posle velikog zamora ili porođaja. Ali, po p o tp u n o op ad an je kose ko se najčešće naj češće je ćela vost, vo st, i to tzv. muška ćelavost. Ali neka ta reč »muška« ne zavarava, je r u naše na še vrem vr em e zais za ista ta sve češće ova ov a vrsta vr sta po tpun tp un og , često nepovratnog opadanja kose može pogoditi i ženu, naročito ako uzima pilulu. Kao što se vidi, ovaj problem muči oba pola. Mnoge naše sugradane ćelavo ćelavost st pogađa vcoma rano (ponekad izmedu 15. i 20. godine). Ta ćclavost se javlja na žalosno poVlašćenim mestima: bilo kao u uglovima slepoočnica, koji se sve vise produbljuju, bilo kao »tonzura«, razredivanje na temenu. Najpre se javljaju tri ogoljena prostora koja se na kraju spajaju i obrazuju mušku ćelavost, nazvanu »hipokratska« zato što je Hipokrat, otae medicine, u tome predstavljao veličanstveni primer. U tom slučaju ostaje samo venae kose. Ova konstatacija je osnova za modemu terapiju transplantacije kose : dlake uzete sa pcrifernog dela presapresaduju se na centralni deo i one će će se se ubuduće, bez bez pr ob lem le m a, tu od rž ati. at i. Nar N ar av n o, pre pr e nego ne go što pred pr ed uzm uz m em o tu m učnu učn u intervenciju treba da okušamo blaže metode lečenja. Ove metode su efikasne pod uslovom da se redovno primenjuju. Za lečenje kose postoje dve bitne tačke:
Prva tačka se nala/.i u nivou pregiba noge, pozadi na butini, na sredini samog tog nabora.
Druga tačka se nalazi na potkol pot kolenic enic i. Smešt Sm eštena ena je za čitavu šaku ispod kraja gornjeg dela lišnjače, onog malog ispupčenja koje nazivamo glava lisnjače, usred spoljnje mišićne mase noge (lišnjača je ona dugačk du gačkaa i tank ta nk a kost ko st na spoljnjoj strani potkolenice a koja se gore u kolenu završava malim ispupčenjem). 75
74
Imate Im ate . . . sedu k osu os u
Masirajući veoma redovno ove dve tačke, možemo imati sreću da zadržimo ili čak potpuno potp uno zau stavim sta vim o razvoj razv oj muške ćelavosti.
Kosa koja sedi u ljudi — kao, uostalom, i u /ivotinja (naučni termin je canities) — predstavlja znak .i.ii« nja. Uzrok je promena hemijske strukture dlake, K«»l»i gubi pigm pi gment, ent, znači svoju sv oju o bojen bo jenos ost.t. Č esto je u 'ink naslcdni faktor (svi (svi znamo za ljude ljude koji su potpuii" •.c«li u tridesetoj godini, a nasuprot tome, ima staraca • i| i kosa nije nim alo os edela). Spoljni faktori takode imaju učešća u toj pojavi; I in i ii slučaju kosopasice, uzbuđenje, fizički ili psihički \ mogu da izazovu ubrza n pro ces sedenja sedenja (često (često se se i'ii. o osobama koje su potpuno oscdele za jcdnu lliii ) .1
Imate Im ate . . . sedu k osu os u
Masirajući veoma redovno ove dve tačke, možemo imati sreću da zadržimo ili čak potpuno potp uno zau stavim sta vim o razvoj razv oj muške ćelavosti.
Kosa koja sedi u ljudi — kao, uostalom, i u /ivotinja (naučni termin je canities) — predstavlja znak .i.ii« nja. Uzrok je promena hemijske strukture dlake, K«»l»i gubi pigm pi gment, ent, znači svoju sv oju o bojen bo jenos ost.t. Č esto je u 'ink naslcdni faktor (svi (svi znamo za ljude ljude koji su potpuii" •.c«li u tridesetoj godini, a nasuprot tome, ima staraca • i| i kosa nije nim alo os edela). Spoljni faktori takode imaju učešća u toj pojavi; I in i ii slučaju kosopasice, uzbuđenje, fizički ili psihički \ mogu da izazovu ubrza n pro ces sedenja sedenja (često (često se se i'ii. o osobama koje su potpuno oscdele za jcdnu lliii ) .1
77
76
Kosa Kos a vam j e . . . suvi su više še rnasna rnasna ili suvi su više še suva su va Pored opadanja kose ili drugih raznih promena na In mi može da oboli i sama koža obr asla kosom . I • I poicmcć poicmcćaji aji deluju deluju na stanje stanje same kose. kose. Č est poreporeiiir. a| |c seboreja. Šta je seboreja? — Preterano lučenje «huina, inače normalnog podmazivača glave. 1 sebum može da bude suviše gust: tada je koža i-MI kosom masna, ostaje na prstima, na češlju i stvara IMint int Sebum može d a bud e i suviše suv: i tada se •»'bum luči u prevelikoj količini, ali pošto je suviše n*lii n*liikk suS suSi se se i stva ra p eru t prašn javog izgleda. <)va neugodnost koja odmah posle adolescenije po djed dj ed na ko ob a pola po la mo že da se uklo uk loni ni priIm II .kom na dve tačke: Prva tačka se nalazi na ručnom zglobu na mestu mu koine se pipa puls, a već smo je pomenuli više puta h Mr. 12). .11
Ova pojava može da se zaustavi pomoću onih istih tačaka koje se koriste za ćelav ost: prva je j e u sredin sr edinii nab n abor oraa u prepre gibu kolena a druga na spoljnoj strani potkolenice.
Kosa Kos a vam j e . . . suvi su više še rnasna rnasna ili suvi su više še suva su va Pored opadanja kose ili drugih raznih promena na In mi može da oboli i sama koža obr asla kosom . I • I poicmcć poicmcćaji aji deluju deluju na stanje stanje same kose. kose. Č est poreporeiiir. a| |c seboreja. Šta je seboreja? — Preterano lučenje «huina, inače normalnog podmazivača glave. 1 sebum može da bude suviše gust: tada je koža i-MI kosom masna, ostaje na prstima, na češlju i stvara IMint int Sebum može d a bud e i suviše suv: i tada se •»'bum luči u prevelikoj količini, ali pošto je suviše n*lii n*liikk suS suSi se se i stva ra p eru t prašn javog izgleda. <)va neugodnost koja odmah posle adolescenije po djed dj ed na ko ob a pola po la mo že da se uklo uk loni ni priIm II .kom na dve tačke: Prva tačka se nalazi na ručnom zglobu na mestu mu koine se pipa puls, a već smo je pomenuli više puta h Mr. 12). .11
Ova pojava može da se zaustavi pomoću onih istih tačaka koje se koriste za ćelav ost: prva je j e u sredin sr edinii nab n abor oraa u prepre gibu kolena a druga na spoljnoj strani potkolenice.
79
78
Druga tačka se nalazi na nadlanici, u uglu druge metakarpalne kosti, one kosti koja se produžava u kažiprst.
Vrat, rame i ruka
Masirajte ove dve tačke 2—3 puta dnevno po nekoliko minuta.
\imi svojc /dfjvlfc
Vrat, rame i ruka
Druga tačka se nalazi na nadlanici, u uglu druge metakarpalne kosti, one kosti koja se produžava u kažiprst. Masirajte ove dve tačke 2—3 puta dnevno po nekoliko minuta.
\imi svojc /dfjvlfc
Kako Ka ko o d r ž a v a t i i sačuvati vrat
I stctski nedostaci vrata mogu da budu povezani m» bolcstima bolcstima koje napadaju organe koje se u njemu iiii Iii / c , a posebno štitastu žlezdu. Kao posledica poremećaja u radu štitaste žlezde i>iv’1 .i sc gušavost. Gušavost zahteva složeno lečenje, fnk i hirurško, i prema tome ne ulazi u okvir ove kl^igc. Ali, najčešće, estetski poremećaj na vratu izaziva •*| *ii* ii*M«injc injc kož e u zrok zr ok ujući uj ući,, ka o i na n a licu, licu , r užne už ne bore. bo re. I )a bismo njih ublažili, često moramo intervenisati ii pirdelu potiljka, poš to je tome uzrok kičmeni kičmeni stub ; •vu|im deformacijama nastalim zbog godina ili artroze k*»;.i so na vratu doslovno zbrčka. (U jednom od sle*1.. ili ili |x>glavl |x>glavlja ja videćemo k ako treb a p os tup ati sa kičmeiiiin stubom, v. str. 135). A Sto se naših bora tiče, kombinacija vežbi i ma il.-- može da dovede do pob oljša nja stanja . 1
Kako Ka ko o d r ž a v a t i i sačuvati vrat
I stctski nedostaci vrata mogu da budu povezani m» bolcstima bolcstima koje napadaju organe koje se u njemu iiii Iii / c , a posebno štitastu žlezdu. Kao posledica poremećaja u radu štitaste žlezde i>iv’1 .i sc gušavost. Gušavost zahteva složeno lečenje, fnk i hirurško, i prema tome ne ulazi u okvir ove kl^igc. Ali, najčešće, estetski poremećaj na vratu izaziva •*| *ii* ii*M«injc injc kož e u zrok zr ok ujući uj ući,, ka o i na n a licu, licu , r užne už ne bore. bo re. I )a bismo njih ublažili, često moramo intervenisati ii pirdelu potiljka, poš to je tome uzrok kičmeni kičmeni stub ; •vu|im deformacijama nastalim zbog godina ili artroze k*»;.i so na vratu doslovno zbrčka. (U jednom od sle*1.. ili ili |x>glavl |x>glavlja ja videćemo k ako treb a p os tup ati sa kičmeiiiin stubom, v. str. 135). A Sto se naših bora tiče, kombinacija vežbi i ma il.-- može da dovede do pob oljša nja stanja . 1
83
Da bismo ojačali mišiće vrata, dobro je vršiti kružne pokr po krete ete glavom glavo m u jednom jedn om pa u drugom pravcu. Glavu tre ba ok re ta ti kao ka o da je ona velika kugla postavljena na vrhu tela. U isto vreme treba masirati dve tačke tokom 2—3 mi nuta, i to 2—3 puta dnevno. Prva tačka se nalazi pozadi na laktu, na onom delu koji zaboli kada se udarimo. • ugji tufka se nalazi nalazi izna iznadd Mjutujafr. u dnu onih duIm.MI .MIi ndubljcnja koja se vide •I niKuvili osoba.
Da bismo ojačali mišiće vrata, dobro je vršiti kružne pokr po krete ete glavom glavo m u jednom jedn om pa u drugom pravcu. Glavu tre ba ok re ta ti kao ka o da je ona velika kugla postavljena na vrhu tela. U isto vreme treba masirati dve tačke tokom 2—3 mi nuta, i to 2—3 puta dnevno. Prva tačka se nalazi pozadi na laktu, na onom delu koji zaboli kada se udarimo. • ugji tufka se nalazi nalazi izna iznadd Mjutujafr. u dnu onih duIm.MI .MIi ndubljcnja koja se vide •I niKuvili osoba.
X5
84
i )d |>rvc dve tačke jedna se iiulu/i ispred a druga nepoimluo i/.a zg|oba, iznad glau mišićne kosti, u onom /uobljcnju koje o/načava vrh iiMdlaktice.
Ka K a k o s a č u v a t i . . . ram ra m ena en a i ruku ruk u
Gornji delovi mišica često su gojazni u osoba oba pola. po la.
Ta lokalizovana gojaznost je celulit mišice. On se manifestuje nagomilavanjem sala na gornjem delu mišice i na samom ramenu. Za mišicu i rame primenjujemo naš postupak na četiri tačke:
i )d |>rvc dve tačke jedna se iiulu/i ispred a druga nepoimluo i/.a zg|oba, iznad glau mišićne kosti, u onom /uobljcnju koje o/načava vrh iiMdlaktice.
Ka K a k o s a č u v a t i . . . ram ra m ena en a i ruku ruk u
Gornji delovi mišica često su gojazni u osoba oba pola. po la.
Ta lokalizovana gojaznost je celulit mišice. On se manifestuje nagomilavanjem sala na gornjem delu mišice i na samom ramenu. Za mišicu i rame primenjujemo naš postupak na četiri tačke: 87
86
II ii/nun' sc da su poželjni •*» |Mikrc |Mikrc(i (i i vežbe pogodni pog odni in/vijanje mišića i mogu •»« pridruže m as asaži ta ta koje smo naveli.
Druge dve tačke se nalaze s jedne i s druge strane pres pr esek ekaa tro uglas ug lastog tog mišića koji ocrtava zaobljenost ramena. Na njegovom donjem delu primećujemo neku vrstu slova V; treba redovno masirati bas ta dva kraja V. Posle izvesnog vremena za pazićemo paz ićemo da nam mišica miš ica i rame postaju vitkiji.
II ii/nun' sc da su poželjni •*» |Mikrc |Mikrc(i (i i vežbe pogodni pog odni in/vijanje mišića i mogu •»« pridruže m as asaži ta ta koje smo naveli.
Druge dve tačke se nalaze s jedne i s druge strane pres pr esek ekaa tro uglas ug lastog tog mišića koji ocrtava zaobljenost ramena. Na njegovom donjem delu primećujemo neku vrstu slova V; treba redovno masirati bas ta dva kraja V. Posle izvesnog vremena za pazićemo paz ićemo da nam mišica miš ica i rame postaju vitkiji.
88
Šaka
Šaka
Kako Ka ko da sač sa č u vate va te . . . sake sa ke
Osetljiv deo tela u kome se sjedinjuju snaga i l h u h a pokre ta, šaka je deo koji posle lica lica najbolje ■/i.J av a o sobenost ljudskog bića. bića. Njome Njo me ćemo ćem o se po zaba za bavi vititi u tri pogla po glavlj vljaa koja ko ja ulrdc: Saka prsti prs ti nokti Šaka može biti debcla ili suviše široka. Ova de li •imucija ponekad postoji još od rodenja. Sem toga, ........ da bude povezana s pojavom nekih oboljenja, I-.nek I-.nek ad vrlo teških, kao što su, n pr., oboljenja hipoh/r (akromegalija) ili u vezi s plućima. Te bolesti ii . .padaju u na§ delokr ug. Nas N as up ro t tom to m e, ak o je defo de form rm acija ac ija sake sa ke posle po sledic dicaa ......nalskog oboljenja, na nju se može uticati preko •Iv«• laOke:
Kako Ka ko da sač sa č u vate va te . . . sake sa ke
Osetljiv deo tela u kome se sjedinjuju snaga i l h u h a pokre ta, šaka je deo koji posle lica lica najbolje ■/i.J av a o sobenost ljudskog bića. bića. Njome Njo me ćemo ćem o se po zaba za bavi vititi u tri pogla po glavlj vljaa koja ko ja ulrdc: Saka prsti prs ti nokti Šaka može biti debcla ili suviše široka. Ova de li •imucija ponekad postoji još od rodenja. Sem toga, ........ da bude povezana s pojavom nekih oboljenja, I-.nek I-.nek ad vrlo teških, kao što su, n pr., oboljenja hipoh/r (akromegalija) ili u vezi s plućima. Te bolesti ii . .padaju u na§ delokr ug. Nas N as up ro t tom to m e, ak o je defo de form rm acija ac ija sake sa ke posle po sledic dicaa ......nalskog oboljenja, na nju se može uticati preko •Iv«• laOke: 93
Prva tačka se nalazi na gornjoj strani ručnog zgloba, na mestu spajanja dveju kosti i na dva poprečna prsta iznad nabora dorzalnog pregiba.
Druga fačka se nalazi na njegovom unutrašnjem kra ju, kod malog prsta, malo ispred istog nabora ručnog zgloba. Masirajte ove dve tačke po nekoliko minuta, 2—3 puta dnevno.
Prva tačka se nalazi na gornjoj strani ručnog zgloba, na mestu spajanja dveju kosti i na dva poprečna prsta iznad nabora dorzalnog pregiba.
Druga fačka se nalazi na njegovom unutrašnjem kra ju, kod malog prsta, malo ispred istog nabora ručnog zgloba. Masirajte ove dve tačke po nekoliko minuta, 2—3 puta dnevno.
95
Vaši prsti su . . . def d efo o rmis rm isan anii
I prsti mogu da budu deformisani. Ova deformacija je sk or o uvek uv ek u vezi s reum re um atizm ati zm om , bilo da je u pita pi tanj njuu dege de gene nera rativ tiv ni reum re um atiz at izam am , ma nje ili više kao ka o posle po sle dic a star st aros os ti (to (t o je ar troz tr oz a) ili da je reč o oboob oljenju s ozbiljnijim posledicama (reumatizam sa zapaIjenjem, kao što je poliartritis, od koga često obolevaju mlade žene). Artroza je najčešći uzrok. Ona počinje bolnim oticanjem zglobova, a onda sc pojavljujc neka vrsta okoštalih i tvrdih loptica koje se zovu kvrgc; u tom trenutku, najčešće, iščezava bol, ali ostaje deformacija. Bol u prstima može se smanjiti pritiskivanjem na razne tačkc.
Ove tačke se nalaze na liniji pregiba preg iba drugog dru gog zglavk zgl avkaa na prstu prs tu prema pre ma prvom, na spoljspolj njoj strani prstiju a u sredini tog nabora. Masaža tačaka se obavlja po utvrdeno utvr denom m redu, red u, uvek istom kod Kineza: počinje se na domalom prstu, potom se prclazi na kažiprst pa na srednji i mali prst. Poslednji na red dolazi palac.
Ove tačke masiraćemo u više navrata i uvek istim redom. Musaža u toku od nekoliko minuta treba da se ponavlja 2 3 puta dnevno. dnevno. Ako su prsti veoma deform isani reuniati/mom, masaža treba da traje duže (masaža od fetvrt Časa se preporučuje da bi se prst »razmrdao«).
Ove tačke se nalaze na liniji pregiba preg iba drugog dru gog zglavk zgl avkaa na prstu prs tu prema pre ma prvom, na spoljspolj njoj strani prstiju a u sredini tog nabora. Masaža tačaka se obavlja po utvrdeno utvr denom m redu, red u, uvek istom kod Kineza: počinje se na domalom prstu, potom se prclazi na kažiprst pa na srednji i mali prst. Poslednji na red dolazi palac.
Vaši prsti su . . . def d efo o rmis rm isan anii
I prsti mogu da budu deformisani. Ova deformacija je sk or o uvek uv ek u vezi s reum re um atizm ati zm om , bilo da je u pita pi tanj njuu dege de gene nera rativ tiv ni reum re um atiz at izam am , ma nje ili više kao ka o posle po sle dic a star st aros os ti (to (t o je ar troz tr oz a) ili da je reč o oboob oljenju s ozbiljnijim posledicama (reumatizam sa zapaIjenjem, kao što je poliartritis, od koga često obolevaju mlade žene). Artroza je najčešći uzrok. Ona počinje bolnim oticanjem zglobova, a onda sc pojavljujc neka vrsta okoštalih i tvrdih loptica koje se zovu kvrgc; u tom trenutku, najčešće, iščezava bol, ali ostaje deformacija. Bol u prstima može se smanjiti pritiskivanjem na razne tačkc. 96
Ka K a k o d a nam n o k t i budu lep le p i N ok ti su pr ed m et sta lne ln e nege, neg e, na ro čito čit o u žena že na,, ali i muškaraca. Moramo znati da sve §to se spolja upotrebljava (posebno lak za nokte) služi samo za prikrivanje onog §to nije lepo. Kao i dlaka, nokat izrasta iz unutrašnjosti tela preko korena; prema tome, treba upražnjavati unutrašnju negu. U okviru toga proučićemo tri po sebn se bnaa elem e lem enta. en ta. N a no kt im a, u stv ari, ar i, m og u na stat st atii tri tr i vrs te pro p ro m e n a : 1. Poremecaji oblika noktiju Najčeš Na jčešće će se n o k a t defo de form rm iše , do bije bi je ispup isp upčen čen oblik ob lik , sličan staklu na satu; to je uglavnom znak plućne boles bo lestiti ili m alo kr vn os ti. A ko , na pr ot iv, iv , n ok at ima im a ud ub ljen oblik, onda je u pitanju nasledni poremećaj i ne može se bogzna šta učiniti. Na N a no kt u se tako ta ko de m og u pojav po jav iti br azde az de , bilo bil o upravno na osu prsta, ali najčešće uzdužno, tj. u pravcu prst pr sta. a. 2. Poremecaji čvrstine nokta N o k at om ekša ek ša i često čes to se pr i ivica ivi cama ma odva od va ja. Ov a deformacija ima različite uzroke. Cest uzrok je jedna gljivica ili mikoza, ili neka varijanta bolesti kože (v.
Ove tačke masiraćemo u više navrata i uvek istim redom. Musaža u toku od nekoliko minuta treba da se ponavlja 2 3 puta dnevno. dnevno. Ako su prsti veoma deform isani reuniati/mom, masaža treba da traje duže (masaža od fetvrt Časa se preporučuje da bi se prst »razmrdao«). s.i\ iivajtc sam i svojc /dravl>e
97
poglav pog lavlje lje o koži ko ži na str. str . 171) koji može mo že da je zahv za hvali ali u celini — psorijaze. 3. Poremecaji boje nokta Na N a no kt u se po ne ka d pojav po jav ljuju lju ju beličast bel ičastee zone. zo ne. One mogu da se pojave u paralelnim ili upravnim slojevima u odnosu na pravac prsta. Znak su ozbiljnih bolest bol estii ili trov tr ov an ja , bilo spol sp oljno jno g po re kla kl a (ars (a rsen enik ik)) bilo un utra ut rašn šn jeg je g (pov (p oveća ećana na ureja ur eja , šećer, šećer , itd.). itd. ). Ali najčešće su u pitanju male bele tačke pod naučnim imenom leukonihija. To su baš one bele tačke koje se prikrivaju lakom za nokte. Dve tačke veoma dobro utiču na sve poremećaje na noktima — izuzev, kao što smo već rekli, naslednih.
Prva tačk a se nalazi u visi visini ni nabora na pregibu potkolenice i bedra, ali sasvim na njegovo njegovom m unutrašnjem kra ju, čak malo mal o ispred ispr ed njega. njega .
Ka K a k o d a nam n o k t i budu lep le p i N ok ti su pr ed m et sta lne ln e nege, neg e, na ro čito čit o u žena že na,, ali i muškaraca. Moramo znati da sve §to se spolja upotrebljava (posebno lak za nokte) služi samo za prikrivanje onog §to nije lepo. Kao i dlaka, nokat izrasta iz unutrašnjosti tela preko korena; prema tome, treba upražnjavati unutrašnju negu. U okviru toga proučićemo tri po sebn se bnaa elem e lem enta. en ta. N a no kt im a, u stv ari, ar i, m og u na stat st atii tri tr i vrs te pro p ro m e n a : 1. Poremecaji oblika noktiju Najčeš Na jčešće će se n o k a t defo de form rm iše , do bije bi je ispup isp upčen čen oblik ob lik , sličan staklu na satu; to je uglavnom znak plućne boles bo lestiti ili m alo kr vn os ti. A ko , na pr ot iv, iv , n ok at ima im a ud ub ljen oblik, onda je u pitanju nasledni poremećaj i ne može se bogzna šta učiniti. Na N a no kt u se tako ta ko de m og u pojav po jav iti br azde az de , bilo bil o upravno na osu prsta, ali najčešće uzdužno, tj. u pravcu prst pr sta. a. 2. Poremecaji čvrstine nokta N o k at om ekša ek ša i često čes to se pr i ivica ivi cama ma odva od va ja. Ov a deformacija ima različite uzroke. Cest uzrok je jedna gljivica ili mikoza, ili neka varijanta bolesti kože (v. 98
poglav pog lavlje lje o koži ko ži na str. str . 171) koji može mo že da je zahv za hvali ali u celini — psorijaze. 3. Poremecaji boje nokta Na N a no kt u se po ne ka d pojav po jav ljuju lju ju beličast bel ičastee zone. zo ne. One mogu da se pojave u paralelnim ili upravnim slojevima u odnosu na pravac prsta. Znak su ozbiljnih bolest bol estii ili trov tr ov an ja , bilo spol sp oljno jno g po re kla kl a (ars (a rsen enik ik)) bilo un utra ut rašn šn jeg je g (pov (p oveća ećana na ureja ur eja , šećer, šećer , itd.). itd. ). Ali najčešće su u pitanju male bele tačke pod naučnim imenom leukonihija. To su baš one bele tačke koje se prikrivaju lakom za nokte. Dve tačke veoma dobro utiču na sve poremećaje na noktima — izuzev, kao što smo već rekli, naslednih.
Prva tačk a se nalazi u visi visini ni nabora na pregibu potkolenice i bedra, ali sasvim na njegovo njegovom m unutrašnjem kra ju, čak malo mal o ispred ispr ed njega. njega . 7* 99
Druga tačka je neposredno u nivou spoljašnjeg skočnog zgloba, na pola poprečnog prsta pr sta od njegovog vrfaa. vrfaa. Akft masiramo te tačke po nekoliko minuta ujutro i uveče, jednu za drugom, možda nećemo videti da već nastale bele mrlje mrl je iščezavaju, iščezava ju, ali ćemo sprečiti pojavu novih.
Ne g r i c k a jte jt e n o k te
d
Ružna navika grickanja noktiju, koja se ponekad, na žalost roditelja, javlja u dece, često se održava i u kasnijim godinama. Ova mana može dobro da Vam zasmeta u društvu. Nok N ok ti se defo de form rm išu . K ož a isp od njih, nj ih, lišen liš enaa svog svo g pr iro dn og ok lopa lo pa , na dr až uje uj e se, razj ra zjed eda, a, čak inficir inf icir a. Može li se uticati na ove »grickače«? Da, i za to postoji icdna tačka.
Druga tačka je neposredno u nivou spoljašnjeg skočnog zgloba, na pola poprečnog prsta pr sta od njegovog vrfaa. vrfaa. Akft masiramo te tačke po nekoliko minuta ujutro i uveče, jednu za drugom, možda nećemo videti da već nastale bele mrlje mrl je iščezavaju, iščezava ju, ali ćemo sprečiti pojavu novih.
Ne g r i c k a jte jt e n o k te
d
Ružna navika grickanja noktiju, koja se ponekad, na žalost roditelja, javlja u dece, često se održava i u kasnijim godinama. Ova mana može dobro da Vam zasmeta u društvu. Nok N ok ti se defo de form rm išu . K ož a isp od njih, nj ih, lišen liš enaa svog svo g pr iro dn og ok lopa lo pa , na dr až uje uj e se, razj ra zjed eda, a, čak inficir inf icir a. Može li se uticati na ove »grickače«? Da, i za to postoji icdna tačka. 101
Ta tačka se nalazi na unutrašnjem kraju pregiba potkolenice i bedra.
Grudi
Postoji još jedna tačka, neposredno iza lakta, iznad ko sti koja se zove olekranon, sasvim na kraju savijenog lakta.
Ta tačka se nalazi na unutrašnjem kraju pregiba potkolenice i bedra.
Grudi
Postoji još jedna tačka, neposredno iza lakta, iznad ko sti koja se zove olekranon, sasvim na kraju savijenog lakta. 102 102
Sačuvajte zdravlje i lepotu vaših grudi Na grudima, najlepšem ukrasu žene, mogu nastati dve vrste deformacija: — deformacije dojki u celini — deformacije njenog završnog dela, vrha dojke ili bradavice. 1. Dojka u celini: mogu da se jave dve suprotne vrste deformacija: nerazvijenost, ili naprotiv, prekomcmo velike dojke. Suviše male dojke u žena uglavnom su posledica izvesnih poremećaja u lučenju žlezda. Ti poremećaji mogu da postoje i kod suviše velikih dojki, ali je češći uzrok prekomema masa sala, zbog čega se one opuštaju. Za neke žene to je prava muka. U torn slučaju ne pomaže nikakva gimnastika jer je r dojka nije obuhvaćena mišićnom masom. Mišići se nalaze samo pozadi dojki, tačno navrh rebara. Žlezda se nalazi ispod same kože i ako oteža, ništa je ne podržava. 2. Bradavica Na vrhu dojke nalazi se bradavica, uglavnom skladnog oblika, s malim ispupčenjem u sredini. Bradavica
Sačuvajte zdravlje i lepotu vaših grudi Na grudima, najlepšem ukrasu žene, mogu nastati dve vrste deformacija: — deformacije dojki u celini — deformacije njenog završnog dela, vrha dojke ili bradavice. 1. Dojka u celini: mogu da se jave dve suprotne vrste deformacija: nerazvijenost, ili naprotiv, prekomcmo velike dojke. Suviše male dojke u žena uglavnom su posledica izvesnih poremećaja u lučenju žlezda. Ti poremećaji mogu da postoje i kod suviše velikih dojki, ali je češći uzrok prekomema masa sala, zbog čega se one opuštaju. Za neke žene to je prava muka. U torn slučaju ne pomaže nikakva gimnastika jer je r dojka nije obuhvaćena mišićnom masom. Mišići se nalaze samo pozadi dojki, tačno navrh rebara. Žlezda se nalazi ispod same kože i ako oteža, ništa je ne podržava. 2. Bradavica Na vrhu dojke nalazi se bradavica, uglavnom skladnog oblika, s malim ispupčenjem u sredini. Bradavica 105 105
može da se uvuče unutra, kao da ju je sama masa dojke povukla u dubinu. To se zove umbilikacija bra davic da vice. e. Postoje dve vrlo efikasnc tačke za sve poremecaje kod dojki, kako u slučaju suviše velikih tako i sasvim nerazvijenih dojki, a takode i u slučaju umbilikacije brada br ada vice. vic e.
Druga tačka se nalazi na spoljnjoj ivici podlaktice, na tri poprečna prsta ispod na bora bor a u pregibu pregi bu lak ta. ta .
Zapamtimo da se ove dve tačke koriste kod svih poremećaja dojke; razume se, govorimo o dobroćudnim poremećajima, tj., bolnim gru dima, mastozania ili ili za paljcnjim palj cnjim a dojki koja se često u mladih žena javljaj jav ljajuu pred menstru men struaa-
ciju.
Potrebno je, svakako, konsultovaii lekara o prirodi prir odi takve tak ve bolesti. boles ti. Prva tačka se nalazi u visini butine, buti ne, na prednjoj pred njoj str ani, an i, na pet poprečnih prstiju iznad spoljnjeg ugla čašice na kolenu.
Masirajte ove tačke više pu ta na dan, svaki put po nekoliko minuta.
može da se uvuče unutra, kao da ju je sama masa dojke povukla u dubinu. To se zove umbilikacija bra davic da vice. e. Postoje dve vrlo efikasnc tačke za sve poremecaje kod dojki, kako u slučaju suviše velikih tako i sasvim nerazvijenih dojki, a takode i u slučaju umbilikacije brada br ada vice. vic e.
Druga tačka se nalazi na spoljnjoj ivici podlaktice, na tri poprečna prsta ispod na bora bor a u pregibu pregi bu lak ta. ta .
Zapamtimo da se ove dve tačke koriste kod svih poremećaja dojke; razume se, govorimo o dobroćudnim poremećajima, tj., bolnim gru dima, mastozania ili ili za paljcnjim palj cnjim a dojki koja se često u mladih žena javljaj jav ljajuu pred menstru men struaa-
ciju.
Potrebno je, svakako, konsultovaii lekara o prirodi prir odi takve tak ve bolesti. boles ti. Prva tačka se nalazi u visini butine, buti ne, na prednjoj pred njoj str ani, an i, na pet poprečnih prstiju iznad spoljnjeg ugla čašice na kolenu.
Masirajte ove tačke više pu ta na dan, svaki put po nekoliko minuta.
106 106
Celulitis
Celulitis
Ka K a k o da s p r e č ite it e . . . ka k a k o da sm a n jite ji te celu ce luli liti tiss na k u k o v im a , zadn za dnji jici ci,, na butin bu tinam ama a i kolenima Kada govorimo o kukovima, zadnjici, butinama, po mišl mi šljam jam o na ne što što št o u ljuds lju dsko kom m ro du , u žens že nsko kogg pola, po la, izaz iva užas už as:: celu litis. litis . §ta je celulitis? To je kožna infiltracija koja deformiše uglavnom ženske oblike stvarajući neku vrstu nejednakih otoka pr ep un ih ulegri ule griuća uća i isp upčen up čenja ja a po ne ka d i sa mrežo mr ežo m proš pr oš ire nih ni h vena ve na koje ko je ih jo š snaž sn ažnij nijee ističu. Pri takvom izgledu kože može se govoriti o celulitisu. Kada kožu stisnemo izmedu palca i ostalih prstiju, ukazuju se grudvice (»pomorandžina kora«); ovo nije celulitis i može da se javi i na sasvim normalnoj i zdravoj koži. Celulitis, naprotiv, sačinjavaju masne naslage ispod kože na već nabrojanim delovima tela. To su zaista masne naslage, a ne, kao što se dugo mislilo, voda koja se zadržava u telu.
Ka K a k o da s p r e č ite it e . . . ka k a k o da sm a n jite ji te celu ce luli liti tiss na k u k o v im a , zadn za dnji jici ci,, na butin bu tinam ama a i kolenima Kada govorimo o kukovima, zadnjici, butinama, po mišl mi šljam jam o na ne što što št o u ljuds lju dsko kom m ro du , u žens že nsko kogg pola, po la, izaz iva užas už as:: celu litis. litis . §ta je celulitis? To je kožna infiltracija koja deformiše uglavnom ženske oblike stvarajući neku vrstu nejednakih otoka pr ep un ih ulegri ule griuća uća i isp upčen up čenja ja a po ne ka d i sa mrežo mr ežo m proš pr oš ire nih ni h vena ve na koje ko je ih jo š snaž sn ažnij nijee ističu. Pri takvom izgledu kože može se govoriti o celulitisu. Kada kožu stisnemo izmedu palca i ostalih prstiju, ukazuju se grudvice (»pomorandžina kora«); ovo nije celulitis i može da se javi i na sasvim normalnoj i zdravoj koži. Celulitis, naprotiv, sačinjavaju masne naslage ispod kože na već nabrojanim delovima tela. To su zaista masne naslage, a ne, kao što se dugo mislilo, voda koja se zadržava u telu. Ill
Ovo dokazuju sve histološke pretrage vršene u tom delu tela. U pitanju je masna naslaga, potpuno ista kao one što se mogu naći u ostalim delovima tela. Posebno svojstvo ove masti je što se ona ne topi — ak o se tako ta ko može mo že reći. Pacij Pa cijen entt mo že da drži drž i strogu kuru za mršavljenje koja će izazvati topljenje naslaga na svim ostalim delovima tela, pa čak i mišićima, a celulitis će ostati netaknut. I poneke vrlo mršave osobe deformisane su celulitisom u predelu kukova. Celulitis je, dakle, masno tkivo, normalno masno tkivo, ali podredeno specijalnim fiziološkim procesima. Izgled.i da su oni nasledni i čak da su u vezi sa ženskiin seksualnim hromosomima (pošto su u stvari jedi je di no žen e pogo po gođe đene ne celuli cel ulitis tisom om). ). Celulitis može da se ograniči na jednu sasvim malu diskretnu deformaciju, ali može zahvatiti i celu karlicu. Tada ova deformacija dobija nelepo ali prikladno ime — »ja haće ha će panta pa nta lone lo ne«. «. U lečenju celulitisa redovno stimulisanje izvesnih tačaka dovodi do poboljšanja situacije. Svakako treba koristiti uobičajene tačke za gojaznost, ali im je potrebno prikl pr iključi jučititi pose po sebn bnee tačke tačk e koje ko je od go va raju ra ju obol ob oleli elim m de de lovima tela. Medu ovim posebnim tačkama proučićemo redom one koje se odnose n a : — zadn za dnjic jicuu — kuko ku kove ve — butin bu tinee — kole ko leno no (jer (je r je i kole ko leno no podl po dlož ož no celuliti cel ulitisu) su).. Tu je u pitanju unutrašnji deo kolena, ispod zgloba, dole na bedru a gore na potkolenici. 1. Celulitis zadnjice Tačke koje mogu da donesu poboljšanje u celuli tisu zadnjice nalaze se na sakrumu, kosti kojom se završava kičmeni stub, i porcdane su u dva reda:
Prvi red lačaka nalazi se na dva poprečna prsta od srediSne linije iznad čmara. Kako se na gomjoj slici vidi, masaža se vr5i pomoću tri prsta pr sta.. Prsti Pr stim m a se snažno sna žno masira svaka od ovih tačaka. Tu vežbu treba ponoviti vise puta na dan. Drugi red tačaka se nalazi na četiri poprečna prsta od središne linije, koja je, kao i kod prvog reda, iznad čmara. Masaža svake tačke opet se vrši snažno pomoću tri prsta ruke. Tu vežbu ponovićemo više puta na dan.
Ovo dokazuju sve histološke pretrage vršene u tom delu tela. U pitanju je masna naslaga, potpuno ista kao one što se mogu naći u ostalim delovima tela. Posebno svojstvo ove masti je što se ona ne topi — ak o se tako ta ko može mo že reći. Pacij Pa cijen entt mo že da drži drž i strogu kuru za mršavljenje koja će izazvati topljenje naslaga na svim ostalim delovima tela, pa čak i mišićima, a celulitis će ostati netaknut. I poneke vrlo mršave osobe deformisane su celulitisom u predelu kukova. Celulitis je, dakle, masno tkivo, normalno masno tkivo, ali podredeno specijalnim fiziološkim procesima. Izgled.i da su oni nasledni i čak da su u vezi sa ženskiin seksualnim hromosomima (pošto su u stvari jedi je di no žen e pogo po gođe đene ne celuli cel ulitis tisom om). ). Celulitis može da se ograniči na jednu sasvim malu diskretnu deformaciju, ali može zahvatiti i celu karlicu. Tada ova deformacija dobija nelepo ali prikladno ime — »ja haće ha će panta pa nta lone lo ne«. «. U lečenju celulitisa redovno stimulisanje izvesnih tačaka dovodi do poboljšanja situacije. Svakako treba koristiti uobičajene tačke za gojaznost, ali im je potrebno prikl pr iključi jučititi pose po sebn bnee tačke tačk e koje ko je od go va raju ra ju obol ob oleli elim m de de lovima tela. Medu ovim posebnim tačkama proučićemo redom one koje se odnose n a : — zadn za dnjic jicuu — kuko ku kove ve — butin bu tinee — kole ko leno no (jer (je r je i kole ko leno no podl po dlož ož no celuliti cel ulitisu) su).. Tu je u pitanju unutrašnji deo kolena, ispod zgloba, dole na bedru a gore na potkolenici.
Prvi red lačaka nalazi se na dva poprečna prsta od srediSne linije iznad čmara. Kako se na gomjoj slici vidi, masaža se vr5i pomoću tri prsta pr sta.. Prsti Pr stim m a se snažno sna žno masira svaka od ovih tačaka. Tu vežbu treba ponoviti vise puta na dan. Drugi red tačaka se nalazi na četiri poprečna prsta od središne linije, koja je, kao i kod prvog reda, iznad čmara.
1. Celulitis zadnjice Tačke koje mogu da donesu poboljšanje u celuli tisu zadnjice nalaze se na sakrumu, kosti kojom se završava kičmeni stub, i porcdane su u dva reda: 112
2. Celulitis kuka U visini gornjcg dela butinc nalazi sc tačka iza zgloba kuka. To su, uostalom, one istc tačke posredstvom kojih se dcluje na bolove u kuku.
Da bismo našli tačku sa obe strane tela, dovoljno je staviti palac na najviši deo karlične kosti, na ilijačni gre ben. Na četiri četir i o sta la razm ra zm akak nuta prsta naniže nalazi se bitna bitn a t ačka ačk a koju treba tre ba snažno sna žno i više puta dnevno masirati.
Masaža svake tačke opet se vrši snažno pomoću tri prsta ruke. Tu vežbu ponovićemo više puta na dan. 8 Saćuvajte sami jvoje zdravljc
113
3. Celulitis butine U nivou same butine tačke sc nalazc sa njenc prcd pr cdnje nje i zadn za dnje je str ane. an e.
Prednja tačka se nalazi za celu šaku ispod ilijačnog gre bena (najviši (najviš i deo karličnih kar ličnih kostiju). Stavi se nadlanica uz ilijačni greben i obarajući šaku odredi se tačka koja se nalazi malo iznad sredine bu tine.
2. Celulitis kuka U visini gornjcg dela butinc nalazi sc tačka iza zgloba kuka. To su, uostalom, one istc tačke posredstvom kojih se dcluje na bolove u kuku.
3. Celulitis butine U nivou same butine tačke sc nalazc sa njenc prcd pr cdnje nje i zadn za dnje je str ane. an e.
Da bismo našli tačku sa obe strane tela, dovoljno je staviti palac na najviši deo karlične kosti, na ilijačni gre ben. Na četiri četir i o sta la razm ra zm akak nuta prsta naniže nalazi se bitna bitn a t ačka ačk a koju treba tre ba snažno sna žno i više puta dnevno masirati.
Prednja tačka se nalazi za celu šaku ispod ilijačnog gre bena (najviši (najviš i deo karličnih kar ličnih kostiju). Stavi se nadlanica uz ilijačni greben i obarajući šaku odredi se tačka koja se nalazi malo iznad sredine bu tine.
8*
114
115 115
4. Celulitis kolena Za koleno postojc dve tačke.
Tačka sa zadnje strane na lazi se na sredini butine. Masirajte ove dve tačke prstim prs timaa obeju ruku. ruk u.
Prva tačka se nalazi na unutrašnjoj strani potkolenice, ispod zgloba kolena, u uglu koji čine glava i telo cevanice.
4. Celulitis kolena Za koleno postojc dve tačke.
Tačka sa zadnje strane na lazi se na sredini butine. Masirajte ove dve tačke prstim prs timaa obeju ruku. ruk u.
Prva tačka se nalazi na unutrašnjoj strani potkolenice, ispod zgloba kolena, u uglu koji čine glava i telo cevanice. 117
Noge Noge i stop stopal alaa Druga tačka se nalazi iznad spoljnog ugla čašice na tri poprečna pop rečna prsta pr sta na ver tika li koja prolazi ivicom te kosti.
Noge Noge i stop stopal alaa Druga tačka se nalazi iznad spoljnog ugla čašice na tri poprečna pop rečna prsta pr sta na ver tika li koja prolazi ivicom te kosti.
118 118
Sačuvajte noge, izbegnite proširene vene i otoke Sada smo stigli do nogu i njihovih poscbnih poremcćaja. mcćaja. Pozabavili smo se problcm om cclulitisa. cclulitisa. N apad a Ii on i noge? U stvari, ne. Ponekad može da se javi i/vesno zadebljanje, ali ono se razlikuje od sličnog koje izaziva celulitis. Počev od dela noge neposredno ispod kolcna, celulitisa više nema. Poremecaji na nogama su neposredno vczani za krvne sudove koji kroz njih prolaze. Može tia se kaže da čitava lepota nogu zavisi od dobre cirkulacije. cirkulacije. O kakvo j cirkulaciji cirkulaciji je reč? U samim nogam a, kao i u celom telu, postoje tri vrste cirkulacije: arterijska, vcnska i limfna cirkulacija. Svakako, te tri cirku lacije su vrlo različite u svojim funkcijama: arterija dovodi krv na periferiju uda; vena korišćenu krv odvodi ka srcu, a limfni sudovi pumpaju tečnost koja se nalazi ii prostorima između glavnih sudova. Njiho Nji hovi vi pore po reme me ćaji imaju im aju razli ra zličita čita obe ležja. lež ja. N a p ri ri mer, arteritis se razlikuje od flebitisa. Sada se, medutim, zna da se ova tri sistema kombinuju jedan sa drugim, prepliću stvarajući u donjim udovima pravo
Sačuvajte noge, izbegnite proširene vene i otoke Sada smo stigli do nogu i njihovih poscbnih poremcćaja. mcćaja. Pozabavili smo se problcm om cclulitisa. cclulitisa. N apad a Ii on i noge? U stvari, ne. Ponekad može da se javi i/vesno zadebljanje, ali ono se razlikuje od sličnog koje izaziva celulitis. Počev od dela noge neposredno ispod kolcna, celulitisa više nema. Poremecaji na nogama su neposredno vczani za krvne sudove koji kroz njih prolaze. Može tia se kaže da čitava lepota nogu zavisi od dobre cirkulacije. cirkulacije. O kakvo j cirkulaciji cirkulaciji je reč? U samim nogam a, kao i u celom telu, postoje tri vrste cirkulacije: arterijska, vcnska i limfna cirkulacija. Svakako, te tri cirku lacije su vrlo različite u svojim funkcijama: arterija dovodi krv na periferiju uda; vena korišćenu krv odvodi ka srcu, a limfni sudovi pumpaju tečnost koja se nalazi ii prostorima između glavnih sudova. Njiho Nji hovi vi pore po reme me ćaji imaju im aju razli ra zličita čita obe ležja. lež ja. N a p ri ri mer, arteritis se razlikuje od flebitisa. Sada se, medutim, zna da se ova tri sistema kombinuju jedan sa drugim, prepliću stvarajući u donjim udovima pravo 121 121
cirkulatorno jedinstvo. Proučićemo različite tegobe cirkulacije koje ulaze u okvir naseg načina lečenja. 1. Proširene vene Svi znamo za proširene vene. Prvo se pojavljuju u oblifcu malih ljubičastih pruga na butini i potkolenici. Potom se, malo-pomalo, primećuje kako se venski sudovi Sire, pretvaraju u prave glave meduze, i to od stopala do korena butine. To je najočigledniji poremećaj cirkulacije i privlači najveću pažnju. 2. Debele noge Limfna cirkulacija, mada manjc vidljiva, nema zato manje važnu ulogu. Limfni sistem, da se slikovito izrazimo, ima ulogu čistača koji prikuplja zagubljene ostatke da bi osigurao potpuno čišćenje organizma. Tako se u nekih osoba, na primer, posle infekcija tropskim pa ra zitim zi tim a ka o što su filarije fila rije,, vrlo vr lo re tkih tk ih u našem naš em po dn eblju eb lju , ali na ro čito usled usle d naslc na slc dnih dn ih pore po rem m ećaja, ećaj a, javl ja vlja jaju ju proš pr ošire ire nje nj e i slab s lab o pr otica oti ca nje nj e kroz kr oz limfnc lim fnc sud ove . Posledica toga su vrlo debele noge, oboljenje koje se naziva elefantijaza zato što noge lice na slonovske. Izražen u manjoj meri, kao edemi, tj. otoci, naduvenost koja se javlja iznad ili ispod skočnog zgloba, ovaj porem po rem ećaj često čes to je u vezi sa insufi ins uficije cijenci ncijom jom limfn lim fnog og sistema. I por ed sve različitosti, sudovi u noga ma čine cir kulatorno jedinstvo. Ovo je nedavno otkriveno kada su prime pri metili tili d a krv kr v prelaz pre lazii bilo dire di re ktno kt no iz ar terio te rio le u vcnulu (tj. iz male arterije u venu kroz ono što nazivaju Sant) bilo kroz čitavu mrežu malih sudova debljine koji prožimaju tkivo i zovu se kapilari. Šta se dešava kada postoji smetnja u cirkulaciji? Začepljeni su šantovi, tj. dircktni prolazi, kratki spojevi izmedu arterije i vene. Kapilari su tada prcplavljcni krvlju. Ta krv će se nagomilati na periferiji i neće moći da otiče kroz normalne vene. Te vene će se, dakle, širiti. Njihovi zalisci, zalisci, tj. jedna vrsta malih prepre ka
u obliku golubijeg gnezda, čija je svrha da zadržavaju krv i spreče je da ponovo side u nogu, ti će zalisci, dakle, postati beskorisni. Prostor izmedu krvnih sudova biće prep pr eplav lavlje ljen. n. Limfni Lim fni sudo su dovi vi neće više usp eva ti da pump pu mp aju ovu ov u krv. krv . C elok el ok up na cirk ci rk ulat ul at or na fun kcija kci ja noge biće poremećena. 3. Teške noge Svi dobro znamo, a žene naročito, za simptome koji ukazuju na poremećaj u venskoj cirkulaciji. U prvo vreme, noge bole; predvečc su teške, kao da su stegnute u mengele. Ovo pogada naročito osobe koje rade stojeći. Nasle Na sledn dnii fa ktor kt or ima važn va žnuu ulogu ulo gu u pojav po javii pro šircnih vena. Ali se isto tako u nekih žena može zapaziti Citav niz cirkulatornih poremećaja posle porodaja ili neke hirurske intervencije. Svuda bi trebalo zabraniti grejanje kroz pod, jer je ono banalni uzročnik oticanja nogu. 4. Otok Vremenom se otok vise i ne povlači. Zglobovi, koji su oticali tokom dana, ali i splašnjavali uveče (naročito ako se noge uzdignu), ostaju stalno natečcni. Tada se javljaju sitne proširene vene, tanke kao dlake, o kojima smo već govorili. Zatim se pojavljuju debele proširene vene i tada mogu nastati sve vrste komplikacija: varikozni čirevi (tj. rane koje ne zarastaju i u/asno su bolne; čcsto izazivaju egzem svud okolo), inrke ili žućkastc mrlje koje ruže nogu (one pokazuju da krv koja je prošla kroz potkožno tkivo nije mogla (I.i se rcsorbuje, a ostavila je za sobom svoju pigmentaciju, hemoglobin koji boji kožu), površinski flebitisi koji se zovu periflebitisi ili paraflebitisima (oni komplikuju stanje u nogama i, konačno, koža se infiltrira, skuplja sc, krv ne protiče normalno, tečnost zastaje: stvaraju c prave dokolenice koje obavijaju noge i oncmoguća\aju svaku cirkulatornu funkciju u njima).
cirkulatorno jedinstvo. Proučićemo različite tegobe cirkulacije koje ulaze u okvir naseg načina lečenja. 1. Proširene vene Svi znamo za proširene vene. Prvo se pojavljuju u oblifcu malih ljubičastih pruga na butini i potkolenici. Potom se, malo-pomalo, primećuje kako se venski sudovi Sire, pretvaraju u prave glave meduze, i to od stopala do korena butine. To je najočigledniji poremećaj cirkulacije i privlači najveću pažnju. 2. Debele noge Limfna cirkulacija, mada manjc vidljiva, nema zato manje važnu ulogu. Limfni sistem, da se slikovito izrazimo, ima ulogu čistača koji prikuplja zagubljene ostatke da bi osigurao potpuno čišćenje organizma. Tako se u nekih osoba, na primer, posle infekcija tropskim pa ra zitim zi tim a ka o što su filarije fila rije,, vrlo vr lo re tkih tk ih u našem naš em po dn eblju eb lju , ali na ro čito usled usle d naslc na slc dnih dn ih pore po rem m ećaja, ećaj a, javl ja vlja jaju ju proš pr ošire ire nje nj e i slab s lab o pr otica oti ca nje nj e kroz kr oz limfnc lim fnc sud ove . Posledica toga su vrlo debele noge, oboljenje koje se naziva elefantijaza zato što noge lice na slonovske. Izražen u manjoj meri, kao edemi, tj. otoci, naduvenost koja se javlja iznad ili ispod skočnog zgloba, ovaj porem po rem ećaj često čes to je u vezi sa insufi ins uficije cijenci ncijom jom limfn lim fnog og sistema. I por ed sve različitosti, sudovi u noga ma čine cir kulatorno jedinstvo. Ovo je nedavno otkriveno kada su prime pri metili tili d a krv kr v prelaz pre lazii bilo dire di re ktno kt no iz ar terio te rio le u vcnulu (tj. iz male arterije u venu kroz ono što nazivaju Sant) bilo kroz čitavu mrežu malih sudova debljine koji prožimaju tkivo i zovu se kapilari. Šta se dešava kada postoji smetnja u cirkulaciji? Začepljeni su šantovi, tj. dircktni prolazi, kratki spojevi izmedu arterije i vene. Kapilari su tada prcplavljcni krvlju. Ta krv će se nagomilati na periferiji i neće moći da otiče kroz normalne vene. Te vene će se, dakle, širiti. Njihovi zalisci, zalisci, tj. jedna vrsta malih prepre ka
u obliku golubijeg gnezda, čija je svrha da zadržavaju krv i spreče je da ponovo side u nogu, ti će zalisci, dakle, postati beskorisni. Prostor izmedu krvnih sudova biće prep pr eplav lavlje ljen. n. Limfni Lim fni sudo su dovi vi neće više usp eva ti da pump pu mp aju ovu ov u krv. krv . C elok el ok up na cirk ci rk ulat ul at or na fun kcija kci ja noge biće poremećena. 3. Teške noge Svi dobro znamo, a žene naročito, za simptome koji ukazuju na poremećaj u venskoj cirkulaciji. U prvo vreme, noge bole; predvečc su teške, kao da su stegnute u mengele. Ovo pogada naročito osobe koje rade stojeći. Nasle Na sledn dnii fa ktor kt or ima važn va žnuu ulogu ulo gu u pojav po javii pro šircnih vena. Ali se isto tako u nekih žena može zapaziti Citav niz cirkulatornih poremećaja posle porodaja ili neke hirurske intervencije. Svuda bi trebalo zabraniti grejanje kroz pod, jer je ono banalni uzročnik oticanja nogu. 4. Otok Vremenom se otok vise i ne povlači. Zglobovi, koji su oticali tokom dana, ali i splašnjavali uveče (naročito ako se noge uzdignu), ostaju stalno natečcni. Tada se javljaju sitne proširene vene, tanke kao dlake, o kojima smo već govorili. Zatim se pojavljuju debele proširene vene i tada mogu nastati sve vrste komplikacija: varikozni čirevi (tj. rane koje ne zarastaju i u/asno su bolne; čcsto izazivaju egzem svud okolo), inrke ili žućkastc mrlje koje ruže nogu (one pokazuju da krv koja je prošla kroz potkožno tkivo nije mogla (I.i se rcsorbuje, a ostavila je za sobom svoju pigmentaciju, hemoglobin koji boji kožu), površinski flebitisi koji se zovu periflebitisi ili paraflebitisima (oni komplikuju stanje u nogama i, konačno, koža se infiltrira, skuplja sc, krv ne protiče normalno, tečnost zastaje: stvaraju c prave dokolenice koje obavijaju noge i oncmoguća\aju svaku cirkulatornu funkciju u njima). 123 123
122 122
Tri važne tačke mogu da. leče estetske poremećaje noge: edeme, teške noge, priširene kapilare, proširene vene, itd.
Druga tačka se nalazi na nuboru dorzalnog pregiba sto pala, pala , uz unutra unu trašnj šnjii skočni /glob.
Prva tačka se nalazi na gornjem delu stopala, u prostor pro storuu koji odvaja odva ja palac pal ac od drugog dru gog nožnog n ožnog prsta pr sta , više gore, gore , dakle da kle na sastavu dveju kosti.
Tri važne tačke mogu da. leče estetske poremećaje noge: edeme, teške noge, priširene kapilare, proširene vene, itd.
Druga tačka se nalazi na nuboru dorzalnog pregiba sto pala, pala , uz unutra unu trašnj šnjii skočni /glob.
Prva tačka se nalazi na gornjem delu stopala, u prostor pro storuu koji odvaja odva ja palac pal ac od drugog dru gog nožnog n ožnog prsta pr sta , više gore, gore , dakle da kle na sastavu dveju kosti. 124 124
125 125
Takva nega omogućuje da se sačuva lepota nogu i da se pon ovo uspos tavi kada se već već pojave neki porem por emećaji ećaji koji utiču uti ču i na zdra zd ravlje vlje i na lepotu lep otu . Ako je uloga srca u arterijskoj cirkulaciji da šalje kiv ka periferiji, »srcc« koje vraća tečnost i vensku krv nalazi sc u nogama, u stopalima. Tu nalazimo pravi sunder pun krvi koju pokreti vraćaju ka srcu i koji nazvali »Lcžarov taban« po imenu onoga koji ga je opisa op isao. o. Mišići Miš ići u listov lis tovima ima tako ta ko de pred pr edsta sta vljaj vlj ajuu pr avo av o muskulatorno srce za vensku krv. I zato, kao i kad je posred pos redii lice, vežbe vež be i ma saža sa ža prime pr ime njeni nje ni zajed za jed no om oguog ui iće da se poboljša stanje cirkulacije donjih udova, a u isto vreme i lepota noge. m i
Trecu tačku nalazimo na sledeći način: stavimo dlan na čašicu savijenog kolena. Ispruženi vrh srednjeg prsta ukazuje na tačku koja se nalazi na prednjoj strani butine.
Ove tačke treba da masiramo redovno, viSe puta na dan, u toku 2—3 minuta. Isto tako treba više puta dnevno obavljati i vežbe, koje ćemo kasnije opisati. Na ročito ročit o dobri dobr i rezultati postižu se kada su noge umorne posle dugog dana provedenog u stojećem stavu.
Od till vežbi, dve su naročito zanimljive. Prva, vrlo jednostavna, obavlja se ispruzenih nogu. Naglo se podiže vrh stopala ka nozi vršeći male pokrete (kao da se vozi bic ikl); ikl ); ti pokret pok retii isteruju iste ruju krv iz završn zav ršnog og dela sto pala. pa la.
Takva nega omogućuje da se sačuva lepota nogu i da se pon ovo uspos tavi kada se već već pojave neki porem por emećaji ećaji koji utiču uti ču i na zdra zd ravlje vlje i na lepotu lep otu . Ako je uloga srca u arterijskoj cirkulaciji da šalje kiv ka periferiji, »srcc« koje vraća tečnost i vensku krv nalazi sc u nogama, u stopalima. Tu nalazimo pravi sunder pun krvi koju pokreti vraćaju ka srcu i koji nazvali »Lcžarov taban« po imenu onoga koji ga je opisa op isao. o. Mišići Miš ići u listov lis tovima ima tako ta ko de pred pr edsta sta vljaj vlj ajuu pr avo av o muskulatorno srce za vensku krv. I zato, kao i kad je posred pos redii lice, vežbe vež be i ma saža sa ža prime pr ime njeni nje ni zajed za jed no om oguog ui iće da se poboljša stanje cirkulacije donjih udova, a u isto vreme i lepota noge. m i
Trecu tačku nalazimo na sledeći način: stavimo dlan na čašicu savijenog kolena. Ispruženi vrh srednjeg prsta ukazuje na tačku koja se nalazi na prednjoj strani butine.
Ove tačke treba da masiramo redovno, viSe puta na dan, u toku 2—3 minuta. Isto tako treba više puta dnevno obavljati i vežbe, koje ćemo kasnije opisati. Na ročito ročit o dobri dobr i rezultati postižu se kada su noge umorne posle dugog dana provedenog u stojećem stavu.
Od till vežbi, dve su naročito zanimljive. Prva, vrlo jednostavna, obavlja se ispruzenih nogu. Naglo se podiže vrh stopala ka nozi vršeći male pokrete (kao da se vozi bic ikl); ikl ); ti pokret pok retii isteruju iste ruju krv iz završn zav ršnog og dela sto pala. pa la.
127 127
126 126
Druga vežba se sastoji u tome što ispružene noge naglo savijete, izdišući vazduh kada su na trbuhu a duboko udisući kada ih ponovo ispru/ite. Uz ove dve važne vežbe treba obavljati i masa/u tačaka. Tačke treba energično pritiskati i postićiće se veliki uspeh.
Sačuvajte zdrava sto st o p ala, al a, izbe iz begn gnit itee žulje žu ljeve ve i otvr ot vrdl dlu u k o žu Jadne naše noge!... Kako se samo deformišu! Nar N arav avno no,, po ne kad ka d su te defo de form rm acije ac ije posled pos ledica ica nes rećnih rećn ih slučajcva ili reumatskih oboljenja, ali uglavnom u izvenim godinama dolazi do mehaničkog deformisanja /.i koje smo sami krivi. Setite se samo mode potpetica lankih skoro kao igla! Žene su hodale nataknute na te iK.lc 7 8 cm visoke, stopala p otp un o nag nuto g napr ed ii sam vrh cipele, zatvoren, trouglast, koji je primomvao nogu da se zgrci. Ako sc takva cipela nosila K.oclinama, vremenom bi morala da nastane deformacija, koja se vise nije mogla ispraviti. Najčešća Na jčešća de form fo rm acija ac ija je on a pri kojoj koj oj se nožn no žnii pa lac i mali prst pr st preb pr ebac acee prek pr ek o tri osta os tala la pr sta st a i obra/uju poremećaj koji se zovc, u slučaju palca, hallus valgus, a u slučaju petog prsta varus, tj. jedan je oku-nut upolje a drugi unutra. Na kraju ti prsti sasvim l»ie<1u preko srednja tri nožna prsta. Ali postoje i gore deformacije. Kada se hoda normalno, a posebno bosonog, uoča' imo da naše stopalo počiva na tri tačke: peta pozadi. •• nova palca prema unutra i osnova malog prsta prema
Druga vežba se sastoji u tome što ispružene noge naglo savijete, izdišući vazduh kada su na trbuhu a duboko udisući kada ih ponovo ispru/ite. Uz ove dve važne vežbe treba obavljati i masa/u tačaka. Tačke treba energično pritiskati i postićiće se veliki uspeh.
Sačuvajte zdrava sto st o p ala, al a, izbe iz begn gnit itee žulje žu ljeve ve i otvr ot vrdl dlu u k o žu Jadne naše noge!... Kako se samo deformišu! Nar N arav avno no,, po ne kad ka d su te defo de form rm acije ac ije posled pos ledica ica nes rećnih rećn ih slučajcva ili reumatskih oboljenja, ali uglavnom u izvenim godinama dolazi do mehaničkog deformisanja /.i koje smo sami krivi. Setite se samo mode potpetica lankih skoro kao igla! Žene su hodale nataknute na te iK.lc 7 8 cm visoke, stopala p otp un o nag nuto g napr ed ii sam vrh cipele, zatvoren, trouglast, koji je primomvao nogu da se zgrci. Ako sc takva cipela nosila K.oclinama, vremenom bi morala da nastane deformacija, koja se vise nije mogla ispraviti. Najčešća Na jčešća de form fo rm acija ac ija je on a pri kojoj koj oj se nožn no žnii pa lac i mali prst pr st preb pr ebac acee prek pr ek o tri osta os tala la pr sta st a i obra/uju poremećaj koji se zovc, u slučaju palca, hallus valgus, a u slučaju petog prsta varus, tj. jedan je oku-nut upolje a drugi unutra. Na kraju ti prsti sasvim l»ie<1u preko srednja tri nožna prsta. Ali postoje i gore deformacije. Kada se hoda normalno, a posebno bosonog, uoča' imo da naše stopalo počiva na tri tačke: peta pozadi. •• nova palca prema unutra i osnova malog prsta prema ' f
spoljnoj strani. To su normalne tačke oslonca tela. Ako je noga bila stisnuta u cipele o kakvim smo govorili, ne samo da prsti prelaze jedan preko drugog već se prednji dco stopala izboči. I tako, umesto da sc oslanjamo na dva kraja stopala, oslanjamo se na njcgov srednji deo. Tu postoji čitav deo koji nije predviđen da se na njemu hoda a zbog cipcla trpi čitavu težinu tela: ovo izaziva bol i pojavu mnogih žuljeva na mestima gde dolazi do nenormalnog trenja sa cipelom, usled čega položaj stopala postaje još gori i ono se koči. U stopalu ima isto toliko zglobova kao i u šaci. Umesto da se njima ncprestano služimo, kao što činimo sa svim zglobovima šake i prstiju, jadne naše noge zarobljavamo po čitav dan. Razumećemo, dakle, što se one vrlo brzo ukoce u rđavom položaju. Svi mali zglobovi koji se vise ne upotrebljavaju na kraju se ukoče kao što se ukoče ruka ili noga u gipsu. Da bismo izbegl izbeglii mučenje posle četrdesete, četrdesete, treba da obavljamo određen broj vežbi i masiramo određen broj br oj tačak ta čaka. a. Pre svega treba — uvek se vraćamo na ono o čemu smo govorili kod lica i nogu — kretati stopalima. Možemo to raditi na praktičan način, što češće hodajući bosih bo sih nogu no gu,, ali to nije dovo do voljn ljn o. T re ba vr lo snaž sn ažno no »mobilisati« nožne prste, čak i ako pri tom osećamo bol, bol , i to ob av lja ti svak sv akoo veče na sledeći način: na čin:
Vucite sami ili neka vam drugi vuku nožne prste dok se ne čuje pucketanje. Zatim treba da savijamo ili do maksimuma pregibamo prste, jer su ukočeni u izdignutom položaju. Potom isto tako pregibamo zglobove na sredini stopala. Pri tom pregibanju trudimo se da i oni zapueketaju.
s,ii'uv4)lc vimi svojc 7dravl)c
129 129
A potom treba da ovoj aktivnoj i pasivnoj mobili/nciji pridružimo masažu izvesnog broja tačaka.
Vrlo je korisno, najpre, masirati dve tačke koje se nalaze pri osnovi svakog nožnog pr sta; treba ih masirati jednu za drugom i pregibati u isto vreme (videti ranije). Ovo je naročito korisno za palac.
spoljnoj strani. To su normalne tačke oslonca tela. Ako je noga bila stisnuta u cipele o kakvim smo govorili, ne samo da prsti prelaze jedan preko drugog već se prednji dco stopala izboči. I tako, umesto da sc oslanjamo na dva kraja stopala, oslanjamo se na njcgov srednji deo. Tu postoji čitav deo koji nije predviđen da se na njemu hoda a zbog cipcla trpi čitavu težinu tela: ovo izaziva bol i pojavu mnogih žuljeva na mestima gde dolazi do nenormalnog trenja sa cipelom, usled čega položaj stopala postaje još gori i ono se koči. U stopalu ima isto toliko zglobova kao i u šaci. Umesto da se njima ncprestano služimo, kao što činimo sa svim zglobovima šake i prstiju, jadne naše noge zarobljavamo po čitav dan. Razumećemo, dakle, što se one vrlo brzo ukoce u rđavom položaju. Svi mali zglobovi koji se vise ne upotrebljavaju na kraju se ukoče kao što se ukoče ruka ili noga u gipsu. Da bismo izbegl izbeglii mučenje posle četrdesete, četrdesete, treba da obavljamo određen broj vežbi i masiramo određen broj br oj tačak ta čaka. a. Pre svega treba — uvek se vraćamo na ono o čemu smo govorili kod lica i nogu — kretati stopalima. Možemo to raditi na praktičan način, što češće hodajući bosih bo sih nogu no gu,, ali to nije dovo do voljn ljn o. T re ba vr lo snaž sn ažno no »mobilisati« nožne prste, čak i ako pri tom osećamo bol, bol , i to ob av lja ti svak sv akoo veče na sledeći način: na čin:
A potom treba da ovoj aktivnoj i pasivnoj mobili/nciji pridružimo masažu izvesnog broja tačaka.
Vrlo je korisno, najpre, masirati dve tačke koje se nalaze pri osnovi svakog nožnog pr sta; treba ih masirati jednu za drugom i pregibati u isto vreme (videti ranije). Ovo je naročito korisno za palac.
Vucite sami ili neka vam drugi vuku nožne prste dok se ne čuje pucketanje. Zatim treba da savijamo ili do maksimuma pregibamo prste, jer su ukočeni u izdignutom položaju. Potom isto tako pregibamo zglobove na sredini stopala. Pri tom pregibanju trudimo se da i oni zapueketaju. 130 130
131
Postoji još jedna tačka koja se nalazi na prednjoj strani stopala, na pola njegove dužine i širine a k oja će biti vrlo korisna za mobilizaci ju stopa sto pala la uopšte. uopš te. Primenjujuci obe ove metode po nekoliko mi nuta dnevno možemo iz beći deform def orm acije aci je prstiju prs tiju i žuljeve koji ih prate.
Kičmeni
Održavanje stopala u stvari jc isto što i odižavanje statike celog tela, koja u osnovi zavisi od tri elementa: stopala, koja su centar ravnoteže, kičmenog stuba. poza po zadi, di, i trbu tr bu šn og mišićn mi šićnog og pojas po jas a, koji se nala n alazi zi napr na pred ed.. Ova dva elementa biće predmet sledećeg poglavlja.
f
Postoji još jedna tačka koja se nalazi na prednjoj strani stopala, na pola njegove dužine i širine a k oja će biti vrlo korisna za mobilizaci ju stopa sto pala la uopšte. uopš te. Primenjujuci obe ove metode po nekoliko mi nuta dnevno možemo iz beći deform def orm acije aci je prstiju prs tiju i žuljeve koji ih prate.
Kičmeni
f
Održavanje stopala u stvari jc isto što i odižavanje statike celog tela, koja u osnovi zavisi od tri elementa: stopala, koja su centar ravnoteže, kičmenog stuba. poza po zadi, di, i trbu tr bu šn og mišićn mi šićnog og pojas po jas a, koji se nala n alazi zi napr na pred ed.. Ova dva elementa biće predmet sledećeg poglavlja. 132 132
Kako Ka ko da saču sa čuva vate te k ičmu
Specijalisti za kičmu trebalo bi odlaziti na kontrolu kao Sto se odlazi zubaru: najmanje jednom godišnje. 11 meduv reme nu, zahv aljujući kom binaciji vežbi i masaže lačaka (kao i kod drugih delova tela), sami možemo uuvati ravnotežu svog kičmenog stuba. I. Kičmeni stub u celini: / a ispravljanje ispravljanje kičmenog kičmenog stuba nisu toliko potrebne iknvne vežbe, već više stav, držanje koje treba da usvojimo.
Kako Ka ko da saču sa čuva vate te k ičmu
Specijalisti za kičmu trebalo bi odlaziti na kontrolu kao Sto se odlazi zubaru: najmanje jednom godišnje. 11 meduv reme nu, zahv aljujući kom binaciji vežbi i masaže lačaka (kao i kod drugih delova tela), sami možemo uuvati ravnotežu svog kičmenog stuba. I. Kičmeni stub u celini: / a ispravljanje ispravljanje kičmenog kičmenog stuba nisu toliko potrebne iknvne vežbe, već više stav, držanje koje treba da usvojimo. 135 135
Nuvcli sm o po kr et koji koj i u prilično pri ličnojj meri me ri utiču na .v.tki deo kičmenog stuba. A njima treba pridružiti masažu bilo lokalnih, bilo imLi I jcnih jcnih tačaka tača ka..
— da bismo se borili protiv opuštanja u predelu krsta, preporučuje se da čučnete četvoronoške izdižućt leđa; — da bismo se borili protiv krivljenja kičme unapred, koje se naziva lordoza lednog dela, potrebno je što više se istezati ili se vešati; — za vratni deo kičme zabacite glavu unazad, vršeći stalno kružne pokrete vratom. Dobro je ove vežbe vršiti dva puta dnevno i svaki put učiniti desetak pokreta.
Najpogodnije tačke, koje su nedavno otkrili Kinezi, nalaze si* s jedne i sa druge strane kičme, tik uz nju, pri osnovi koštanih izbočenja i na svim važnim mestima: na potiljku, Icdima, na slabinama. Stisnemo (ili nam neko stisne) kifmeni stub sa dva prsta, pa ga snažno masiramo. <>va masaža se može vršiti nekoliko minuta ili je možemo pridružiti položajima ili stavovima o kojima smo ranije govorili.
Nuvcli sm o po kr et koji koj i u prilično pri ličnojj meri me ri utiču na .v.tki deo kičmenog stuba. A njima treba pridružiti masažu bilo lokalnih, bilo imLi I jcnih jcnih tačaka tača ka..
— da bismo se borili protiv opuštanja u predelu krsta, preporučuje se da čučnete četvoronoške izdižućt leđa; — da bismo se borili protiv krivljenja kičme unapred, koje se naziva lordoza lednog dela, potrebno je što više se istezati ili se vešati; — za vratni deo kičme zabacite glavu unazad, vršeći stalno kružne pokrete vratom. Dobro je ove vežbe vršiti dva puta dnevno i svaki put učiniti desetak pokreta. 13 6
Najpogodnije tačke, koje su nedavno otkrili Kinezi, nalaze si* s jedne i sa druge strane kičme, tik uz nju, pri osnovi koštanih izbočenja i na svim važnim mestima: na potiljku, Icdima, na slabinama. Stisnemo (ili nam neko stisne) kifmeni stub sa dva prsta, pa ga snažno masiramo. <>va masaža se može vršiti nekoliko minuta ili je možemo pridružiti položajima ili stavovima o kojima smo ranije govorili. 13 7
Ali isto tako postoje i tačke na rastojanju koje variraju prema različitim delovima kičmenog stuba.
Predeo slabina Ukažimo na dve tačke bitne za predeo krsta.
2. Potiljak
Za potiljak: glavna tačka se nalazi sa strane na šaci u produžetku malog prsta. Savijmo ga da bi se urezala »linija glave« a u njenom produžetku nailazimo na metakarpalnu kost, koju odmah osetimo. Postoji koštano izbočenje na mestu sastava tela i glave kosti: baš se tu nalaz na lazii ta tačk a.
Prva tačka se nalazi na sredini nabora u pregibu kolena.
Ali isto tako postoje i tačke na rastojanju koje variraju prema različitim delovima kičmenog stuba.
Predeo slabina Ukažimo na dve tačke bitne za predeo krsta.
2. Potiljak
Za potiljak: glavna tačka se nalazi sa strane na šaci u produžetku malog prsta. Savijmo ga da bi se urezala »linija glave« a u njenom produžetku nailazimo na metakarpalnu kost, koju odmah osetimo. Postoji koštano izbočenje na mestu sastava tela i glave kosti: baš se tu nalaz na lazii ta tačk a.
Prva tačka se nalazi na sredini nabora u pregibu kolena.
138
Druga tačka se nalazi na lobanji, u kosi: na dva poprečna prsta od središnje li nije nailazimo na šav dveju kostiju lobanje, čeone i temene. Ovu tačku nalazimo na tri poprečna prsta unazad od korena kose. Masirajte sa one strane koja vas boli. Dobro je posvetiti 2—3 mi nuta toj masaži i ponavljati je 2—3 puta dnevno. Ako se baš te tačke redovno masiraju, sprečavaju se deforma cije kičme, naročito stalni bolovi u njoj.
4. Zaključak Nika Ni kadd se ne može mo že pret pr eter erat atii s nagla na glaša šava vanje nje m ove imnc istine: za potpuno telesno zdravlje potrebno je •la kičma uvek bude »u redu«. Ponovimo: neophodno je •In sc pažljivo ispitaju naši kičmeni pršljenovi, jedan /.i drugim i, u isto vreme, oni koji spajaju veliku koNi kojom se kičma u donjem delu završava (sacrum) I kostima karlice (drukčije rečeno — sakroilijačni H«»bovi). Od sakroilijačnih zglobova o kojima se u
Druga tačka se nalazi na lobanji, u kosi: na dva poprečna prsta od središnje li nije nailazimo na šav dveju kostiju lobanje, čeone i temene. Ovu tačku nalazimo na tri poprečna prsta unazad od korena kose. Masirajte sa one strane koja vas boli. Dobro je posvetiti 2—3 mi nuta toj masaži i ponavljati je 2—3 puta dnevno. Ako se baš te tačke redovno masiraju, sprečavaju se deforma cije kičme, naročito stalni bolovi u njoj.
140
4. Zaključak Nika Ni kadd se ne može mo že pret pr eter erat atii s nagla na glaša šava vanje nje m ove imnc istine: za potpuno telesno zdravlje potrebno je •la kičma uvek bude »u redu«. Ponovimo: neophodno je •In sc pažljivo ispitaju naši kičmeni pršljenovi, jedan /.i drugim i, u isto vreme, oni koji spajaju veliku koNi kojom se kičma u donjem delu završava (sacrum) I kostima karlice (drukčije rečeno — sakroilijačni H«»bovi). Od sakroilijačnih zglobova o kojima se u
Trbuh trbušni mišići
Trbuh trbušni mišići
Kako Ka ko da z a š t i t i t e trbuh i saču sa čuva vate te trbušne trb ušne m išić iš ićee IJ većini slučajeva uzrok nevolja s trbuhom je prcter prc teriva ivanje nje:: previše prev iše sala, sa la, previše pre više kože. kož e. Suv išak iša k sala sa la je nbifno muško obeležje; može to da bude trbuščić koji i/u/iva očajanje u mušk arca već oko četrdesete, četrdesete, a može i ngromna deformisana masa koja pada na butine. U >• ne koža brz o uvene, zb rčka se, omlitavi, nar očito posle vise porodaja. Pozabavićemo se sa dva problema: problemom potko po tko žnog žn og tkiva tki va i prob pr oble lemo mo m sam e kože. kože . Problem potkožnog tkiva: očigledno je da izbačenost trbuha (napred izbačen trbuh) čini siluetu posebno iii/nom. Razmotrićemo usled čega ona nastaje. Uglaviioin postoje tri uzroka, koja se često prepliću. 1. Prva nastaje zbog deformacije kičmcnog stuba (posebno krsnog predela), tj. kifoze koja izbacuje trbuh imprcd. Suviše se često zaboravlja kako, da bi se od•.iianio trbuh, treba početi sa ispravljanjcm položaja lcda (u vezi s tim vratimo se na poglavlje koje se bavi kičmo m). m) . 2. Drugi razlog je crevnog porekla : trbušni organi, pmii va zduh zd uh a, nadu na du veni ve ni,, puni pu ni gaso ga sova va,, zaob za oblju ljuju ju trb uh n.i neprijatan način. Jasno je da naduvenost zahteva
Kako Ka ko da z a š t i t i t e trbuh i saču sa čuva vate te trbušne trb ušne m išić iš ićee IJ većini slučajeva uzrok nevolja s trbuhom je prcter prc teriva ivanje nje:: previše prev iše sala, sa la, previše pre više kože. kož e. Suv išak iša k sala sa la je nbifno muško obeležje; može to da bude trbuščić koji i/u/iva očajanje u mušk arca već oko četrdesete, četrdesete, a može i ngromna deformisana masa koja pada na butine. U >• ne koža brz o uvene, zb rčka se, omlitavi, nar očito posle vise porodaja. Pozabavićemo se sa dva problema: problemom potko po tko žnog žn og tkiva tki va i prob pr oble lemo mo m sam e kože. kože . Problem potkožnog tkiva: očigledno je da izbačenost trbuha (napred izbačen trbuh) čini siluetu posebno iii/nom. Razmotrićemo usled čega ona nastaje. Uglaviioin postoje tri uzroka, koja se često prepliću. 1. Prva nastaje zbog deformacije kičmcnog stuba (posebno krsnog predela), tj. kifoze koja izbacuje trbuh imprcd. Suviše se često zaboravlja kako, da bi se od•.iianio trbuh, treba početi sa ispravljanjcm položaja lcda (u vezi s tim vratimo se na poglavlje koje se bavi kičmo m). m) . 2. Drugi razlog je crevnog porekla : trbušni organi, pmii va zduh zd uh a, nadu na du veni ve ni,, puni pu ni gaso ga sova va,, zaob za oblju ljuju ju trb uh n.i neprijatan način. Jasno je da naduvenost zahteva lu V k u v j j i c vimi svcjc /dnvljc
145 145
pažljiv paž ljivoo i me dic ins ko prou pr oučav čavan anje. je. Da bi se na du tost to st izlečila, treba razjasniti njeno poreklo. Ali je ipak istina da se ova nadu venost može ublažiti prek pr ek o izvesn izv esnih ih tačak ta čak a na pros pr os t i prec pr eciza izann način . Postoje dve takve tačke:
Ihuga tačka se nalazi na •.|H»ljasnjoj strani podlaktice, i ,nii ,nii(> (> na njenoj sredin sre dini,i, na l>ola puta izmedu nabora na /f.lohu sake i onog kod lakta. Prva tačka se nalazi na unutrašnjoj strani stopala, približno na polovini njegove dužine, na zglobu palca, koji osetimo pod prstom na tom mestu.
3. Ako je pravo salo u pitanju, tada treba pribeći, pribeći, i inače, udruživanju mobilizacije mišića i masaže tuCaka. ^ao
pažljiv paž ljivoo i me dic ins ko prou pr oučav čavan anje. je. Da bi se na du tost to st izlečila, treba razjasniti njeno poreklo. Ali je ipak istina da se ova nadu venost može ublažiti prek pr ek o izvesn izv esnih ih tačak ta čak a na pros pr os t i prec pr eciza izann način . Postoje dve takve tačke:
Ihuga tačka se nalazi na •.|H»ljasnjoj strani podlaktice, i ,nii ,nii(> (> na njenoj sredin sre dini,i, na l>ola puta izmedu nabora na /f.lohu sake i onog kod lakta. Prva tačka se nalazi na unutrašnjoj strani stopala, približno na polovini njegove dužine, na zglobu palca, koji osetimo pod prstom na tom mestu.
3. Ako je pravo salo u pitanju, tada treba pribeći, pribeći, i inače, udruživanju mobilizacije mišića i masaže tuCaka. ^ao
in*
146
Za jačanje trbušnih mišića, tj. mobilisanje mišića trbuha, postoje mnogi gimnastički pokreti koje svi gimnastičari i kineziterapeuti dobro znaju. Prikazaćemo jedan, sasvim jednostavan, pošto za njega nije potreban nikakav pribor a može da se izvodi u svakom trenutku.
A u pogledu tačaka, postoje dve i obe se nalaze na ntopalu.
I'rva tačka se nalazi pri oMiovi drugog nožnog prsta, Kxnoj stra strani ni tog to g prst p rstaa iiu lM okrenuta upolje.
Dovoljno je da kod kuće sednete na pod i stavite prste ruku s jedne i s druge strane dovratka, da čvrsto prislonite stopala na neku učvrSćenu površinu ili neki težak deo nameštaja i da onda snažno i u više navrata zgrčite trbuh. To će vam pomoći da ojačate trfoušne mišiće isto tako dobro kao i bilo koji drugi, manje jedno stavan metod. Desetak uzastopnih pokreta jednom đnevno dovoljni su za potrebno održavanje mišića.
147 147
Za jačanje trbušnih mišića, tj. mobilisanje mišića trbuha, postoje mnogi gimnastički pokreti koje svi gimnastičari i kineziterapeuti dobro znaju. Prikazaćemo jedan, sasvim jednostavan, pošto za njega nije potreban nikakav pribor a može da se izvodi u svakom trenutku.
A u pogledu tačaka, postoje dve i obe se nalaze na ntopalu.
I'rva tačka se nalazi pri oMiovi drugog nožnog prsta, Kxnoj stra strani ni tog to g prst p rstaa iiu lM okrenuta upolje.
Dovoljno je da kod kuće sednete na pod i stavite prste ruku s jedne i s druge strane dovratka, da čvrsto prislonite stopala na neku učvrSćenu površinu ili neki težak deo nameštaja i da onda snažno i u više navrata zgrčite trbuh. To će vam pomoći da ojačate trfoušne mišiće isto tako dobro kao i bilo koji drugi, manje jedno stavan metod. Desetak uzastopnih pokreta jednom đnevno dovoljni su za potrebno održavanje mišića.
149 149
148 148
Druga tačka se nalazi u prostoru koji razdvaja dva poslednja nožna prsta, u uglu koji unazad produžava četvrti meduprsni prostor. Masirajte te tačke 2—3 mi nuta 1—2 puta dnevno.
LJkl LJklon onite ite nabo na bore re na Irbu Irbuhu hu i s trij tr ijee
Ako je koža rastegnuta ili naružena strijama, i tada |M»stoji način da se na nju deluje. Sta su strije? Rado se pripisuju preteranom pro.urnju trbuha (bilo kao posledica trudnoće, bilo kao posled pos ledica ica pr eter et eran an e gojaz go jazno nosti sti). ). U stv ari, ar i, izgleda izgle da da stristr ii«\ koje mogu da budu plave, crvene ili beličaste, iza/ivaju poremecaji izvesnih žlezda — dakle, da su uzroci
Druga tačka se nalazi u prostoru koji razdvaja dva poslednja nožna prsta, u uglu koji unazad produžava četvrti meduprsni prostor. Masirajte te tačke 2—3 mi nuta 1—2 puta dnevno.
LJkl LJklon onite ite nabo na bore re na Irbu Irbuhu hu i s trij tr ijee
Ako je koža rastegnuta ili naružena strijama, i tada |M»stoji način da se na nju deluje. Sta su strije? Rado se pripisuju preteranom pro.urnju trbuha (bilo kao posledica trudnoće, bilo kao posled pos ledica ica pr eter et eran an e gojaz go jazno nosti sti). ). U stv ari, ar i, izgleda izgle da da stristr ii«\ koje mogu da budu plave, crvene ili beličaste, iza/ivaju poremecaji izvesnih žlezda — dakle, da su uzroci
Prva tačka se nalazi na nozi, na njenoj unutamjoj strani (to Je, uostalom, važna ginekološka tačka), pozadi cevanicc, na šaku iznad unutrašnjeg skočnog zgloba, u maloj udubini koja se na tom mestu može savršeno osetiti.
Druga tačka se nalazi iznad ilijačnog grebena, na središnoj liniji tela, na dva poprečna prsta iznad tog grebena. Masirajte redovno te tačke 4—5 minuta 2—3 puta dne vno. Možete se nadati da će koža vašeg trbuha postati čvrčvrsta i glatka.
Prva tačka se nalazi na nozi, na njenoj unutamjoj strani (to Je, uostalom, važna ginekološka tačka), pozadi cevanicc, na šaku iznad unutrašnjeg skočnog zgloba, u maloj udubini koja se na tom mestu može savršeno osetiti.
Druga tačka se nalazi iznad ilijačnog grebena, na središnoj liniji tela, na dva poprečna prsta iznad tog grebena. Masirajte redovno te tačke 4—5 minuta 2—3 puta dne vno. Možete se nadati da će koža vašeg trbuha postati čvrčvrsta i glatka.
153 153
Visina i težina
Visina i težina
Kak K ako o da se utič ut ičee . . . na rast ra sten enje je Postoji li dete ili adolescent koji, posmatrajući sc u ogledalu, nije rekao: »Samo da mi je jo§ koji santimetar!« Nije Nij e u pita pi tanj njuu samo sa mo ko kete ke terij rija, a, je r pore po reme mećaj ćaj u lastenju može da ima mnoge uzroke. Neki slučajevi i danas izmiču saznanju nauke. To se uglavnom odnosi na prave kepece, u kojih su uzrok nasledni poremećaji. U ostalim slučajevima zaustavljanje rastenja je vczano za ozbiljne poremećaje važnih funkcija u orgam/mu: tako srčane mane ili bubrežne bolesti, zatim ncke vrste vrste zapaljenjskog reumatizma , poremećaji u ishraiii sprečavaju dete da raste. Na sre ću, najčešće naj češće je u pita pi tanj njuu sam sa m o zado za docn cnjen jenje je sazrevanju, kao da se časovnik formiranja na neki način zaustavio. U tom slučaju naše tačke pokazuju svoju svrsishodnost. A nasuprot tome, svakako mnogo icdc, može da bude potrebno zakočiti rastenje dece koja pokazuju tendenciju da postanu džinovi. Zapazićemo da su i u jednom i u drugom slučaju pitan pi tan ju iste tačke. tačk e. Od ista, is ta, kinesk kin esk e tačke tačk e m ogu og u da utiču na istu funkciju u dva suprotna smisla regulišući tu funkciju. Postoje dve tačke posredstvom kojih delujemo na isti način: ii
ii
Kak K ako o da se utič ut ičee . . . na rast ra sten enje je Postoji li dete ili adolescent koji, posmatrajući sc u ogledalu, nije rekao: »Samo da mi je jo§ koji santimetar!« Nije Nij e u pita pi tanj njuu samo sa mo ko kete ke terij rija, a, je r pore po reme mećaj ćaj u lastenju može da ima mnoge uzroke. Neki slučajevi i danas izmiču saznanju nauke. To se uglavnom odnosi na prave kepece, u kojih su uzrok nasledni poremećaji. U ostalim slučajevima zaustavljanje rastenja je vczano za ozbiljne poremećaje važnih funkcija u orgam/mu: tako srčane mane ili bubrežne bolesti, zatim ncke vrste vrste zapaljenjskog reumatizma , poremećaji u ishraiii sprečavaju dete da raste. Na sre ću, najčešće naj češće je u pita pi tanj njuu sam sa m o zado za docn cnjen jenje je sazrevanju, kao da se časovnik formiranja na neki način zaustavio. U tom slučaju naše tačke pokazuju svoju svrsishodnost. A nasuprot tome, svakako mnogo icdc, može da bude potrebno zakočiti rastenje dece koja pokazuju tendenciju da postanu džinovi. Zapazićemo da su i u jednom i u drugom slučaju pitan pi tan ju iste tačke. tačk e. Od ista, is ta, kinesk kin esk e tačke tačk e m ogu og u da utiču na istu funkciju u dva suprotna smisla regulišući tu funkciju. Postoje dve tačke posredstvom kojih delujemo na isti način: ii
ii
157
Prva tačka se nalazi pod no2nim palcem, malo pozadi od mesta njegovog urastanja u stopalo. Druga tačka se nalazi s unutrašnje strane lista noge, na polovini njegove visine. Masirajte i jednu i drugu tačku svaki dan da biste pokušali da postignete željenu izznenu u odnosu na rast. Svakako se mogu upotrebiti i druge metode, ali su ove tačke uvek od koristi.
Prva tačka se nalazi pod no2nim palcem, malo pozadi od mesta njegovog urastanja u stopalo. Druga tačka se nalazi s unutrašnje strane lista noge, na polovini njegove visine. Masirajte i jednu i drugu tačku svaki dan da biste pokušali da postignete željenu izznenu u odnosu na rast. Svakako se mogu upotrebiti i druge metode, ali su ove tačke uvek od koristi.
159 159
158 158
Ka K a k o da utič ut ičem emo o ... na težinu tež inu
Možda najvažniji problem i velika opsesija savremenog čoveka jeste problem težine a pre svega preterane težine. Gojaznost, debljina — ma kako je nazivali — prava je bolest bol est,, može mo že se čak reći pr av a psiho ps iho za savr sa vrem emen enog og doba. Ako je neko suviše debeo, ako stekne nekoliko suvišnih suvišnih kilogram a, nesrećan je, očajava . . . Postoji i prolazna gojaznost, koja se pojavi i nestane. Najpoznatija je naduvenost u žena, naduvenost koja nailazi periodično uglavnom pred menstruaciju — otud ot ud a i naziv na ziv »p rem re m en str ualn ua lnii sindro sin dro m«. m« . Pov lačenje lačen je te naduvenosti, po za vršetku m enstruacije, na žalost, nije nije uvek potpuno i često je nedovoljno. Postoje li kakve mogućnosti za akciju preko naših tačaka? Odmah ćemo videti.
I’m a tačka se nalazi u naboru mfnog zgloba, na njegovom s|M>ljnem kraju, tačno u liniji IMilsa. II Savtivajtc sami svojc zdravljc
Ka K a k o da utič ut ičem emo o ... na težinu tež inu
Možda najvažniji problem i velika opsesija savremenog čoveka jeste problem težine a pre svega preterane težine. Gojaznost, debljina — ma kako je nazivali — prava je bolest bol est,, može mo že se čak reći pr av a psiho ps iho za savr sa vrem emen enog og doba. Ako je neko suviše debeo, ako stekne nekoliko suvišnih suvišnih kilogram a, nesrećan je, očajava . . . Postoji i prolazna gojaznost, koja se pojavi i nestane. Najpoznatija je naduvenost u žena, naduvenost koja nailazi periodično uglavnom pred menstruaciju — otud ot ud a i naziv na ziv »p rem re m en str ualn ua lnii sindro sin dro m«. m« . Pov lačenje lačen je te naduvenosti, po za vršetku m enstruacije, na žalost, nije nije uvek potpuno i često je nedovoljno. Postoje li kakve mogućnosti za akciju preko naših tačaka? Odmah ćemo videti. 160
I’m a tačka se nalazi u naboru mfnog zgloba, na njegovom s|M>ljnem kraju, tačno u liniji IMilsa. II Savtivajtc sami svojc zdravljc
Kako Ka ko da utič ut ičem emo o na . . . pravu pra vu g o jaz ja z n o s t
Druga tačka se nalazi na unutrašnjoj unutrašnjoj strani stopala, iza skočnog zgloba, na sredini gomje ivice one kosti koja se zove petna kost. Redovnim masiranjem te dve tačke postiže se smanjenje težine, koje se, uostalom, izražava poveeanjem diureze, tj. povećanim izlučivanjcm mokraće.
Na žalos ža los t, posto po sto ji stal st alna na goja go jazn znos os t, često čest o ka o popo .leclica konstitucije, trajna gojaznost suviše debelih l|iuli. lakva gojaznost predstavlja veliki problem i treba da /namo da je akupunktura samo jedan deo njenog loćcnja. Ipak, treba sve preduzeti da bi se gojaznom čoveku (tomoglo da omršavi i ne treba zanemariti ni naše Lu ke. ke. One s u p riro da n, neškod ljiv način i lak o se koriste.
Kako Ka ko da utič ut ičem emo o na . . . pravu pra vu g o jaz ja z n o s t
Druga tačka se nalazi na unutrašnjoj unutrašnjoj strani stopala, iza skočnog zgloba, na sredini gomje ivice one kosti koja se zove petna kost. Redovnim masiranjem te dve tačke postiže se smanjenje težine, koje se, uostalom, izražava poveeanjem diureze, tj. povećanim izlučivanjcm mokraće.
162 162
Gojaznost nije samo estetski problem. Ona je, sama po seb i, ozbil oz biljn jnaa bolest bol est.. Po znat zn atee su kom ko m plika pli kacij cijee koje se javljaju sa venama: proširene vene, rane na nozi; komplikacije u vezi sa zglobovima, kičmom i donjim udovima: deformisanje kolena, spuštanje skočnog zgloba i stopala; naročito su značajne komplikacije u sistemu cirkulacije krvnih sudova i srca: zna se da su srčane nezgode, kao §to su infarkt ili moždani udari praćeni para pa raliz liz om češći u gojaz go jaz nih no u ostal os talih ih ljudi. Postoji skoro ustaljen odnos izmedu smrtnosti i gojaznosti, sa vrlo brzim porastom prve zbog samo nekoliko suvišnih kilograma: ovu pravilnost su, uostalom, tačno odredila američka osiguravajuća društva, koja zahtevaju dodatne uplate od ljudi čija je težina veća od normalne. Tokom poslednjih godina napredovalo se u saznanju o poreklu gojaznosti. Zapaženo je, na primer, da je ona vrlo često naslednog karaktera; već na rodenju dete je deblje od normalnog deteta (pravo naslede) i ta debljina je često udružena sa dijabetesom; isto tako postoji gojaznost kao posledica rdavih navika u ishrani: prehranjivano dete imaće tendenciju da se i dalje suviše hrani i postaće i ostaće gojazno. Isto se tako zna da u stanju uznemirenosti nastaje i održava se gojaznost. Svi srećemo u svojoj okolini žene ili muškarce koji neprestano nešto grickaju i čim ih zadesi neka neprijatnost ili im je dosadno otvaraju frižider i gutaju sve što im dode pod ruku. Gojaznost ima i endokrini oblik — može biti u vezi sa žlezdama. Gojaznost nije posledica poremecaja u žlezdama (osim nekoliko posebnih slučajeva), kao što se to vrlo dugo mislilo; ali ona vrlo često u žena izaziva nepravilan rad žlezda, što ima za posledicu pore po reme mećaje ćaje žle zda, zd a, koje ko je pr ate at e i porem po rem eca ji u mens me nstru tru-aciji, i ponekad čak izaziva i neplodnost.
Na žalos ža los t, posto po sto ji stal st alna na goja go jazn znos os t, često čest o ka o popo .leclica konstitucije, trajna gojaznost suviše debelih l|iuli. lakva gojaznost predstavlja veliki problem i treba da /namo da je akupunktura samo jedan deo njenog loćcnja. Ipak, treba sve preduzeti da bi se gojaznom čoveku (tomoglo da omršavi i ne treba zanemariti ni naše Lu ke. ke. One s u p riro da n, neškod ljiv način i lak o se koriste. n* 163 163
/bog toga su kontraceptivne pilule okrivljavane, poneka pon ekadd s prav pr av om , kao ka o uzrok uz rok gojaz go jazno nosti sti.. Sto se više proučava gojaznost, sve se više uvida
Gojaznost nije samo estetski problem. Ona je, sama po seb i, ozbil oz biljn jnaa bolest bol est.. Po znat zn atee su kom ko m plika pli kacij cijee koje se javljaju sa venama: proširene vene, rane na nozi; komplikacije u vezi sa zglobovima, kičmom i donjim udovima: deformisanje kolena, spuštanje skočnog zgloba i stopala; naročito su značajne komplikacije u sistemu cirkulacije krvnih sudova i srca: zna se da su srčane nezgode, kao §to su infarkt ili moždani udari praćeni para pa raliz liz om češći u gojaz go jaz nih no u ostal os talih ih ljudi. Postoji skoro ustaljen odnos izmedu smrtnosti i gojaznosti, sa vrlo brzim porastom prve zbog samo nekoliko suvišnih kilograma: ovu pravilnost su, uostalom, tačno odredila američka osiguravajuća društva, koja zahtevaju dodatne uplate od ljudi čija je težina veća od normalne. Tokom poslednjih godina napredovalo se u saznanju o poreklu gojaznosti. Zapaženo je, na primer, da je ona vrlo često naslednog karaktera; već na rodenju dete je deblje od normalnog deteta (pravo naslede) i ta debljina je često udružena sa dijabetesom; isto tako postoji gojaznost kao posledica rdavih navika u ishrani: prehranjivano dete imaće tendenciju da se i dalje suviše hrani i postaće i ostaće gojazno. Isto se tako zna da u stanju uznemirenosti nastaje i održava se gojaznost. Svi srećemo u svojoj okolini žene ili muškarce koji neprestano nešto grickaju i čim ih zadesi neka neprijatnost ili im je dosadno otvaraju frižider i gutaju sve što im dode pod ruku. Gojaznost ima i endokrini oblik — može biti u vezi sa žlezdama. Gojaznost nije posledica poremecaja u žlezdama (osim nekoliko posebnih slučajeva), kao što se to vrlo dugo mislilo; ali ona vrlo često u žena izaziva nepravilan rad žlezda, što ima za posledicu pore po reme mećaje ćaje žle zda, zd a, koje ko je pr ate at e i porem po rem eca ji u mens me nstru tru-aciji, i ponekad čak izaziva i neplodnost. 164 164
Prva tačka se nalazi na unutrašnjem kraju nabora na pregibu ručnog zgloba, na strani malog prsta, tačno na njegovom sastavu sa šakom, na maloj šiljastoj kosti koja se tu nalazi i zove se graškasta kost.
/bog toga su kontraceptivne pilule okrivljavane, poneka pon ekadd s prav pr av om , kao ka o uzrok uz rok gojaz go jazno nosti sti.. Sto se više proučava gojaznost, sve se više uvida
Drags t a f k m — ora or a je veoma važna — nalazi se na spoljnoj strani noge: dovoljno je napipati lišnjaču (mala kost, tanka i duga) na njenom spoIjašnjem kraju; taj završetak je ovalnog oblika i tvrd. tvrd. Tačku ćete naći na jedan prst prema napred.
Prva tačka se nalazi na unutrašnjem kraju nabora na pregibu ručnog zgloba, na strani malog prsta, tačno na njegovom sastavu sa šakom, na maloj šiljastoj kosti koja se tu nalazi i zove se graškasta kost.
Drags t a f k m — ora or a je veoma važna — nalazi se na spoljnoj strani noge: dovoljno je napipati lišnjaču (mala kost, tanka i duga) na njenom spoIjašnjem kraju; taj završetak je ovalnog oblika i tvrd. tvrd. Tačku ćete naći na jedan prst prema napred.
166
16 7
Kak K ako o da se bori bo rim mo pr p r o tiv ti v . . . mrš m rša a v o s ti
Ova tačka, uostalom, ima opšte dejstvo na čitav organizam. T reba je redovno masirati svakog dana, 2—3 puta dnevno u toku najmanje 5 minuta. Treća tačka se nalazi na vrhu poslednjeg rebra, dakle već na leđima, zato što Je poslednje rebro rebro pokretljivo. Ma sirajte Je takođe više puta dnevno. Ove tačke tačk e pružaju izvanred izvanrednu nu pomoć u gubljenju težine.
Misliti o težini ne znači samo misliti o gojaznosti. ( uvanje zdravlja i lepote se isto tako odnosi na lečenje ii suprotnom pravcu, tj. na lečenje mršavosti. Pre svega treba saznati razlog te mršavosti i znati *l.i li taj nedostatak nije posledica slučaja. Može se, u stvari, oslabiti zbog bolesti, ponekad posle po ro đa ja (m ad a se najčešće najčeš će do ga da ob rn uto) ut o) . I rcba, d akle, lečiti lečiti uz rok slabljenja. Postoji i tzv. konstituciona mršavost, nazvana i .lenička, zato što pacijent nije nimalo bolestan i ne n.eea nikakve tegobe. Ovakva mršavost je ponekad loliko preterana da takav čovek liči na skelet koji lioda. I zato je dobro poznavati tačku koja, uglavnom, omogućuje da se stekne nekoliko stotina grama više, iiKo ne i nekoliko kilograma.
Kak K ako o da se bori bo rim mo pr p r o tiv ti v . . . mrš m rša a v o s ti
Ova tačka, uostalom, ima opšte dejstvo na čitav organizam. T reba je redovno masirati svakog dana, 2—3 puta dnevno u toku najmanje 5 minuta. Treća tačka se nalazi na vrhu poslednjeg rebra, dakle već na leđima, zato što Je poslednje rebro rebro pokretljivo. Ma sirajte Je takođe više puta dnevno. Ove tačke tačk e pružaju izvanred izvanrednu nu pomoć u gubljenju težine.
Misliti o težini ne znači samo misliti o gojaznosti. ( uvanje zdravlja i lepote se isto tako odnosi na lečenje ii suprotnom pravcu, tj. na lečenje mršavosti. Pre svega treba saznati razlog te mršavosti i znati *l.i li taj nedostatak nije posledica slučaja. Može se, u stvari, oslabiti zbog bolesti, ponekad posle po ro đa ja (m ad a se najčešće najčeš će do ga da ob rn uto) ut o) . I rcba, d akle, lečiti lečiti uz rok slabljenja. Postoji i tzv. konstituciona mršavost, nazvana i .lenička, zato što pacijent nije nimalo bolestan i ne n.eea nikakve tegobe. Ovakva mršavost je ponekad loliko preterana da takav čovek liči na skelet koji lioda. I zato je dobro poznavati tačku koja, uglavnom, omogućuje da se stekne nekoliko stotina grama više, iiKo ne i nekoliko kilograma.
168
169 169
Nega Nega kože Ta se tačka nalazi na središnjoj liniji trbuha, tačno na dva poprečna prsta pod pupkom. Treba je masirati sva kog dana. Tako ćemo postići bolju asimilaciju a prema to me i porast u težini.
Ka K a k o da saču sa čuva vam mo ko k o ž u i učinimo učini mo je j e lepom lep om
Nega Nega kože Ta se tačka nalazi na središnjoj liniji trbuha, tačno na dva poprečna prsta pod pupkom. Treba je masirati sva kog dana. Tako ćemo postići bolju asimilaciju a prema to me i porast u težini.
Ka K a k o da saču sa čuva vam mo ko k o ž u i učinimo učini mo je j e lepom lep om
Uvod u negu kože
Koža, omotač koji prekriva celo vaše telo, ujedno I« i tkivo čijim ijim posredstvom a kup unk tura deluje. deluje. Zato se njeni poremecaji i bolesti najpovoljnije moK.u ispravljati ispra vljati i lečiti lečiti delovan delo van jem aku a ku pu nk tur e. Veoma je veliki broj bolesti koje napadaju kožni omotač. Zato ne treba da se čudimo što se veliki broj oboljenja na koži pominje u drugim poglavljima (po sebno u onome koje se odnosi na lice ili se bavi trbuhom). I)a bi se razmotrila sva oboljenja kože, trebalo bi ii.ip ii.ipisa isati ti pravu raspravu o dcrm atologiji, što nije zadatak ove knjige. U ovoj knjizi pribeležićemo neke deformacije, neke m.ilformacije koje mogu zadavati pravu muku onima koji od njih pate. Proučićemo kako im pri tome naša masaža može pomoći.
Uvod u negu kože
Koža, omotač koji prekriva celo vaše telo, ujedno I« i tkivo čijim ijim posredstvom a kup unk tura deluje. deluje. Zato se njeni poremecaji i bolesti najpovoljnije moK.u ispravljati ispra vljati i lečiti lečiti delovan delo van jem aku a ku pu nk tur e. Veoma je veliki broj bolesti koje napadaju kožni omotač. Zato ne treba da se čudimo što se veliki broj oboljenja na koži pominje u drugim poglavljima (po sebno u onome koje se odnosi na lice ili se bavi trbuhom). I)a bi se razmotrila sva oboljenja kože, trebalo bi ii.ip ii.ipisa isati ti pravu raspravu o dcrm atologiji, što nije zadatak ove knjige. U ovoj knjizi pribeležićemo neke deformacije, neke m.ilformacije koje mogu zadavati pravu muku onima koji od njih pate. Proučićemo kako im pri tome naša masaža može pomoći. 173 173
Izb Iz b egn eg n ite it e i leči le čite te m rlje rl je i osip os ipee na svom sv om telu la se tačka nalazi sa Komje strane srednjeg prsta na ruci, u visini njegovog prvog članka ii u sredini nabora na pregibu.
1. Vitiligo Kada smo proučavali lice, videli smo da koža može biti naružena bilo crnim, bilo sivim mrljama, »staračkom prljavštinom«, itd. Ponekad, naprotiv, te mrlje mogu biti suviše bele, suviše mlečne boje (mrlje izazvane depigmentacijom): to je vitiligo. U prvom, kao i u drugom slučaju, nema etiologije, tj. ne zna se pravo poreklo oboljenja. Nema dakle ni lečenja u pravom smislu. Zato se treba koristiti jednom vrlo tačno odredenom akupunkturnom tačkom pogodnom da unekoliko ublaži te nevolje, koju treba redovno masirati.
Masirajte tu tačku što je čeSće čeSće moguće, 3—4 l>iita dnevno, svaki put |m» nekoliko minuta. 2. Osipi, crvene mrlje Kao suprotnost vitiligu mogu se pojaviti crvene mrlje: to su osipi. Ti osipi mogu biti raznovrsni. Mogu da budu dobroćudni i prolazni, kao u dečijim bolestima praćenim pra ćenim osipo osi pom. m. Drug Dr ugii su u vezi s aler al ergi gijam jam a, tj. pre osetljivošću, i mogu da budu prolazni — kao što je najčešće urtikarija — ili, naprotiv, na nesreću stalni, kao što je egzem, koji se ljušti, vlaži i od koga se dugo pati.
Izb Iz b egn eg n ite it e i leči le čite te m rlje rl je i osip os ipee na svom sv om telu la se tačka nalazi sa Komje strane srednjeg prsta na ruci, u visini njegovog prvog članka ii u sredini nabora na pregibu.
1. Vitiligo Kada smo proučavali lice, videli smo da koža može biti naružena bilo crnim, bilo sivim mrljama, »staračkom prljavštinom«, itd. Ponekad, naprotiv, te mrlje mogu biti suviše bele, suviše mlečne boje (mrlje izazvane depigmentacijom): to je vitiligo. U prvom, kao i u drugom slučaju, nema etiologije, tj. ne zna se pravo poreklo oboljenja. Nema dakle ni lečenja u pravom smislu. Zato se treba koristiti jednom vrlo tačno odredenom akupunkturnom tačkom pogodnom da unekoliko ublaži te nevolje, koju treba redovno masirati.
Masirajte tu tačku što je čeSće čeSće moguće, 3—4 l>iita dnevno, svaki put |m» nekoliko minuta. 2. Osipi, crvene mrlje Kao suprotnost vitiligu mogu se pojaviti crvene mrlje: to su osipi. Ti osipi mogu biti raznovrsni. Mogu da budu dobroćudni i prolazni, kao u dečijim bolestima praćenim pra ćenim osipo osi pom. m. Drug Dr ugii su u vezi s aler al ergi gijam jam a, tj. pre osetljivošću, i mogu da budu prolazni — kao što je najčešće urtikarija — ili, naprotiv, na nesreću stalni, kao što je egzem, koji se ljušti, vlaži i od koga se dugo pati.
174
Ovde se nećcmo baviti problemima koji ulaze u okvir opšte medicine. Psorijaza se javlja u o bliku crvenih krastavih pločica pločica i ponekad one prekrivaju celo telo i smetaju bolesniku da izlazi, da se svuče, ide na plažu itd. Psorijaza zahteva neprekidno i ozbiljno lečenje. Ipak jc moguće pokušati da se bar malo ublaži zahvalju jući ju ći dvem dv em a ta čkam čk am a:
Druga tačka se nalazi na dor /alnoj strani podlaktice, npravo njenoj sredini.
Prva tačka je najznačajnija tačka za bolesti kože, a na lazi se na sredini nabora pozadi kolena.
Ovde se nećcmo baviti problemima koji ulaze u okvir opšte medicine. Psorijaza se javlja u o bliku crvenih krastavih pločica pločica i ponekad one prekrivaju celo telo i smetaju bolesniku da izlazi, da se svuče, ide na plažu itd. Psorijaza zahteva neprekidno i ozbiljno lečenje. Ipak jc moguće pokušati da se bar malo ublaži zahvalju jući ju ći dvem dv em a ta čkam čk am a:
Druga tačka se nalazi na dor /alnoj strani podlaktice, npravo njenoj sredini.
Prva tačka je najznačajnija tačka za bolesti kože, a na lazi se na sredini nabora pozadi kolena.
176
I .'.' W u v j j t c v i m i \ \o \o j c / d r av av l j c
177 177
Od tih tumora zadržaćemo se na dva osetljiva na n.r'.u tcrapiju. To su, s jedne strane »molluscumi«, *.iina izbočenja kože koja vise skoro svuda po telu, a s »Im »Imgc strane b radavice .
Le L e č i t e b rad ra d a vice vi ce i izraštaje
Svi poznajemo bradavice. One se javljaju u razli
" h i je urasla u kožu stopala. Toliko ometa hod da
iVsto dovede do pogrešne dijagnoze: pomišlja se na n umatizam u sto palu a u pitanju su bradavice.
Pri lečenju bradavica na tabanu obično se pribei»nva hirurškim metodama (a oni ponekad nanose više t«ie nego sama bolest koju treba lečiti). Tako se desi •In se ne odstrani dovoljno tkiva i bradavica ponovo i/iiiste ili se, pak, suviše skine i tada nastaje rana, »»li/lica, koja zbog hodanja, naravno, ne može lako •lit lit /ara /a ra ste. st e. Na nad lanici lan ici su brad br adav avice ice ob ično ičn o pljos pl jos nate, na te, manje ma nje upadljivc, ali isto tako ne manje ružne. Može ih biti mnogo i tada smctaju i štetne su. I na kraju, u okolini genitalnog aparata mogu se nil« il« i veneričke br ada vice , k oje su čes to v rlo brojn br ojnee i Im - na karfiol, karfiol, a odaju krajnje neprijatan neprijatan miris miris.. Osim mrlja, kožu može da snađe još jedna neugodneugodnost. Ta se nevolja ogleda u sitnim nenormalnipi ispupčenjima raznih vrsta: to su tumori. Ali neka vas ta reč »tumor« nc uplaši. Iako se ona uopšteno shvata kao sinonim za rak, ovde nema ni pomena o tomc. To su jednostavno sitni dobroćudni tumori koji deformišu kožu čineći je ponekad vrlo ružnom i daju joj nečist izgled.
Itilo da su u pitanju molluscumi ili bradavice — ••no ;.to se uglavnom ne zna — u pitanju su zarazne l'olrtli čiji je uzrok virus. Nar N aroči očito to se lako la ko zara za ra ža va na mesti me stima ma gde ima vlaI- kao Sto Sto su bazeni za kupanje. Potreban im je l»oK
Od tih tumora zadržaćemo se na dva osetljiva na n.r'.u tcrapiju. To su, s jedne strane »molluscumi«, *.iina izbočenja kože koja vise skoro svuda po telu, a s »Im »Imgc strane b radavice .
Le L e č i t e b rad ra d a vice vi ce i izraštaje
Svi poznajemo bradavice. One se javljaju u razli
" h i je urasla u kožu stopala. Toliko ometa hod da
iVsto dovede do pogrešne dijagnoze: pomišlja se na n umatizam u sto palu a u pitanju su bradavice.
Pri lečenju bradavica na tabanu obično se pribei»nva hirurškim metodama (a oni ponekad nanose više t«ie nego sama bolest koju treba lečiti). Tako se desi •In se ne odstrani dovoljno tkiva i bradavica ponovo i/iiiste ili se, pak, suviše skine i tada nastaje rana, »»li/lica, koja zbog hodanja, naravno, ne može lako •lit lit /ara /a ra ste. st e. Na nad lanici lan ici su brad br adav avice ice ob ično ičn o pljos pl jos nate, na te, manje ma nje upadljivc, ali isto tako ne manje ružne. Može ih biti mnogo i tada smctaju i štetne su. I na kraju, u okolini genitalnog aparata mogu se nil« il« i veneričke br ada vice , k oje su čes to v rlo brojn br ojnee i Im - na karfiol, karfiol, a odaju krajnje neprijatan neprijatan miris miris.. Osim mrlja, kožu može da snađe još jedna neugodneugodnost. Ta se nevolja ogleda u sitnim nenormalnipi ispupčenjima raznih vrsta: to su tumori. Ali neka vas ta reč »tumor« nc uplaši. Iako se ona uopšteno shvata kao sinonim za rak, ovde nema ni pomena o tomc. To su jednostavno sitni dobroćudni tumori koji deformišu kožu čineći je ponekad vrlo ružnom i daju joj nečist izgled.
Itilo da su u pitanju molluscumi ili bradavice — ••no ;.to se uglavnom ne zna — u pitanju su zarazne l'olrtli čiji je uzrok virus. Nar N aroči očito to se lako la ko zara za ra ža va na mesti me stima ma gde ima vlaI- kao Sto Sto su bazeni za kupanje. Potreban im je l»oK
178 178
179 179
Na taj ter en, en , da kle , tre ba dcjst dc jstvo vova vati. ti. A to mo žemo že mo da uradimo zahvaljujući akupunkturnim tačkama.
Prva tačka se nalazi na trbuhu, na središnoj liniji, a na polovini razdaljine izmedu stidne kosti i pupka.
Druga tačka se nalazi na srednjem prstu ruke, na pregibu prvog i drugog članka.
Mesto pritiskivanja se menja zavisno od mesta gde se izrasline nalaze: u visini Sa ke ili predclu stopala.
Na taj ter en, en , da kle , tre ba dcjst dc jstvo vova vati. ti. A to mo žemo že mo da uradimo zahvaljujući akupunkturnim tačkama.
Prva tačka se nalazi na trbuhu, na središnoj liniji, a na polovini razdaljine izmedu stidne kosti i pupka.
Druga tačka se nalazi na srednjem prstu ruke, na pregibu prvog i drugog članka.
Mesto pritiskivanja se menja zavisno od mesta gde se izrasline nalaze: u visini Sa ke ili predclu stopala.
181
180 180
Pomenutim tačkama treba dodati još dve: Prva, koja se odnosi na bra davice na ruci, nalazi se na spoljnoj ivici podlaktice, na četiri prsta ispod kraja pregiba lakta.
Druga tačka, koja se odnosi na bradavice nogu, nalazi se na spoljnoj strani potkolenice, na dva poprečna prsta iznad središne linije koja spa ja koleno i skočni zglob, i inalo ispred kosti u samom mišiću. Masirajte ove dve tačke više puta na dan, snažno, tokom 2—3 minuta.
Pomenutim tačkama treba dodati još dve: Prva, koja se odnosi na bra davice na ruci, nalazi se na spoljnoj ivici podlaktice, na četiri prsta ispod kraja pregiba lakta.
Druga tačka, koja se odnosi na bradavice nogu, nalazi se na spoljnoj strani potkolenice, na dva poprečna prsta iznad središne linije koja spa ja koleno i skočni zglob, i inalo ispred kosti u samom mišiću. Masirajte ove dve tačke više puta na dan, snažno, tokom 2—3 minuta.
Izb Iz b e g n ite it e i leč le č ite it e ozeb oz ebli lin ne
Izbe Iz begn gnit itee i leči le čite te suvišne suviš ne d lak la k e
Mlad svet i dccu može da zadesi još jedna nevolja u vezi sa kožom, koja je prolazna i vise bolna nego ružna — to su ozebline. Ozebline su samo mali poremećaj u perifernoj cirkulaciji koji stvara neku vrstu raspuklina na kra jev im a prsti pr stiju ju ru ku ili no gu, gu , a koje koj e su vrlo vr lo bolne. boln e. Preko jedne tačke možcmo uticati na njih: Ta tačka se nalazi na nadlanici, na domalom prstu, pri njegovoj osnovi, skoro na mestu gde se spaja koža domalog i malog prsta. Na koži kož i m ogu og u izrast izr astii suv išn e dlak dl ak e. Te dlak dl ak e zah icvaju redovno uklanjanje. Naračno su ružne u žena i tom slučaju dobijaju neke muške oblike: na primer, pojavl poj avljuju juju se brko br ko vi, vi , ili dlak dl ak e na do jkam jk am a ok o b ra d a vica. ili na butinama, trbuhu, po nogama. Na trbu tr bu hu ta dlak dl ak av os t ima vid mu ške šk e dlak dl ak av os ti, obliku romba, umesto da bude na ženski način, kao uougao. Drukčije rečeno, stidne dlake dopiru do pupka. Bitna tačka preko koje se leči preterana maljavost ista je kao i tačka za akne: ii
ii
Izb Iz b e g n ite it e i leč le č ite it e ozeb oz ebli lin ne
Izbe Iz begn gnit itee i leči le čite te suvišne suviš ne d lak la k e
Mlad svet i dccu može da zadesi još jedna nevolja u vezi sa kožom, koja je prolazna i vise bolna nego ružna — to su ozebline. Ozebline su samo mali poremećaj u perifernoj cirkulaciji koji stvara neku vrstu raspuklina na kra jev im a prsti pr stiju ju ru ku ili no gu, gu , a koje koj e su vrlo vr lo bolne. boln e. Preko jedne tačke možcmo uticati na njih: Ta tačka se nalazi na nadlanici, na domalom prstu, pri njegovoj osnovi, skoro na mestu gde se spaja koža domalog i malog prsta. Na koži kož i m ogu og u izrast izr astii suv išn e dlak dl ak e. Te dlak dl ak e zah icvaju redovno uklanjanje. Naračno su ružne u žena i tom slučaju dobijaju neke muške oblike: na primer, pojavl poj avljuju juju se brko br ko vi, vi , ili dlak dl ak e na do jkam jk am a ok o b ra d a vica. ili na butinama, trbuhu, po nogama. Na trbu tr bu hu ta dlak dl ak av os t ima vid mu ške šk e dlak dl ak av os ti, obliku romba, umesto da bude na ženski način, kao uougao. Drukčije rečeno, stidne dlake dopiru do pupka. Bitna tačka preko koje se leči preterana maljavost ista je kao i tačka za akne: ii
ii
185
184
Ta tačka se nalazi na unutra&ijoj strani račnog zgloba. Nalazimo je kad ukrstimo Sake — kao što smo već naveli u slučaju akni — u predelu pulsa; kažiprst pokazuje potrebnu tačku.
Iz p r o š l o s t i . . u budućnost Akupunktura je sada toliko raširena na Zapadu da vcćinu saznanja na kojima počiva ta svojevrsna medicina dobro poznajemo. Mi ćemo je, dakle, samo rezimirati. Nasuprot tome, vise ćemo se baviti skorašnjim radovima izvršenim i u Kini i na Zapadu da bi se tačno utvrdio način dcjstva igala, pronašli novi metodi stimulacije i, najzad i najviše, da bi se znalo kako i na šta se utiče. Počeci akupunkture potiču iz najstarijih vrcmcna. Ni sami sam i Kinezi Kin ezi ne mo gu tačno ta čno da jo j od re de početa po četakk / sledećeg razloga; oko 500 godine pre nove ere u Kini jc vladao vla dao ca r po imenu ime nu Ho an g- ti koji koj i je na rcdi rc dioo da se unište svi spisi koji su postojali pre njegovog dolaska na vlast. Sve je trebalo da bude potčinjeno njemu, od /.cmljoradnje do moralnih propisa i od medicine do slavnog Velikog zida, koji je podignut po njegovoj naredbi. Razumljivo da su posle njegove smrti neki naučnici koji su ga nadživeli pokušali da ponovo napi'»ii, po sećanju, uništena dela. Jasno da su pri tom nastala ispuštanja, ponavljanja, greške. Medutim, aku pu nk tura tu ra je po stoj st ojal alaa pre pr e tog to g stra st ra šn og vlad vl ad ar a. N ad en e mi zlatne i srebme igle u grobovima prinčeva i print cza koji su živeli 1500 godina pre nove ere. 1
Ta tačka se nalazi na unutra&ijoj strani račnog zgloba. Nalazimo je kad ukrstimo Sake — kao što smo već naveli u slučaju akni — u predelu pulsa; kažiprst pokazuje potrebnu tačku.
Iz p r o š l o s t i . . u budućnost Akupunktura je sada toliko raširena na Zapadu da vcćinu saznanja na kojima počiva ta svojevrsna medicina dobro poznajemo. Mi ćemo je, dakle, samo rezimirati. Nasuprot tome, vise ćemo se baviti skorašnjim radovima izvršenim i u Kini i na Zapadu da bi se tačno utvrdio način dcjstva igala, pronašli novi metodi stimulacije i, najzad i najviše, da bi se znalo kako i na šta se utiče. Počeci akupunkture potiču iz najstarijih vrcmcna. Ni sami sam i Kinezi Kin ezi ne mo gu tačno ta čno da jo j od re de početa po četakk / sledećeg razloga; oko 500 godine pre nove ere u Kini jc vladao vla dao ca r po imenu ime nu Ho an g- ti koji koj i je na rcdi rc dioo da se unište svi spisi koji su postojali pre njegovog dolaska na vlast. Sve je trebalo da bude potčinjeno njemu, od /.cmljoradnje do moralnih propisa i od medicine do slavnog Velikog zida, koji je podignut po njegovoj naredbi. Razumljivo da su posle njegove smrti neki naučnici koji su ga nadživeli pokušali da ponovo napi'»ii, po sećanju, uništena dela. Jasno da su pri tom nastala ispuštanja, ponavljanja, greške. Medutim, aku pu nk tura tu ra je po stoj st ojal alaa pre pr e tog to g stra st ra šn og vlad vl ad ar a. N ad en e mi zlatne i srebme igle u grobovima prinčeva i print cza koji su živeli 1500 godina pre nove ere. 1
187 187
Ali nikada ncćemo saznati kada je tačno počela prim pr im ena en a a ku pu n kt u re ; a bilo bil o bi ta ko uzbu uz budlj dljivo ivo pr atiti at iti po kuša ku šaje je od sam sa m og po četk a, sv ak ak o i luta lu tanj njaa i neuneu spehe, pa onda uspehe tih brižljivih i strpljivih posmatrača kakvi su Kinezi. Bilo kako bilo, prema dokumentima koje posedu jem je m o ak up u n kt u ra se od ržal rž alaa blizu bliz u dvad dv ades eset et vek ova i ostala netaknuta, na cvrsto utvrdenim osnovama i utoliko postojanija §to je bila sjedinjena sa kineskom filozofijom. Da se upoznamo s njenim bitnim princi pima. pim a. Za Kineze vasiona je celina u kojoj su — kao što će Ajnštajn vekovima kasnije dokazati — materija i energija dva aspekta iste realnosti. Ili, tačnije, vitalna snaga koja ih održava — Tao — širi se i rasprostire kroz celu vasionu, čiji smo mi mali deo u stalnoj pove po veza zano nosti sti sa celin ce linom om.. A sam sa m taj T a o pojav po javlju ljuje je se u dva oblika ili tačnije u dva različita lica jedne iste istine: to su dva lica koja su dobila ime Jin i Jang. Jin i Jang se medusobno smenjuju i prožimaju, u pi tanju su dve strane iste istine kao što su dan i noć, voda i led itd. Ljudsko biće je potpuno natopljeno ovom energi jo m , čiji su izvori izvo ri m no go broj br ojni ni,, spolj sp oljaš ašnji nji i un ut ra šn ji: vazduh koji udišemo, hrana koju uzimamo, ali isto tako i psihička energija i seksualni nagon koji iz nas izbijaju. Ta životna snaga napaja sve naše organe, kao i svaki santimetar naše kože. Ona lakše protiče kroz pojed po jed ina mesta me sta . T a me sta st a — pove po ve zana za na s našim na šim or ga nima — predstavljaju se u obliku linija koje prekrivaju kožu u vidu kvadrata, linija koje na Zapadu zovu »meridijani«. Duž ovih meridijana energija protiče tokom celog života. U najvećoj količini ona se sakuplja u »akupunktumim tačkama« — pravim čvorištima tog životnog sistema. Jasno nam je stoga da zastoj, poremećaj ovog pravilnog proticanja izaziva nered a ubrzo zatim i bolest; ali jasno nam je i da delovanje na tim
mestima može da izazove povoljne posledice duž te mreže i organa koji su tom mrežom obuhvaćeni. Tradicija nas uči koje tačke treba ubadati da bismo »ojačali«, tj. stimulisali odgovarajuće organe a na kojim tačkama, naprotiv, treba primeniti isti postupak da se bol »raziđ »ra ziđe«, e«, tj. smiri. smi ri. Sasvim je razumljivo da je ta »čudna medicina«, kada je osvojila Zapad, dočekana skepticizmom i sleganjem ramena klasičnih lekara jer je remetila utvrdene naučne osnove na kojima je njihov duh dremao. Zapadnom lekaru izmedu 1930. i 1960. god. bila je po treb tr eb na pr av a hr ab ro st da lečr pacij pa cijen ente te po m oću ove metode. U tom e su ga ohrabrivali b rzina i efikasnost samog postupka, izvanredni postignuti rezultati, entu/ijazam — ponekad preteran — njegovih bolesnika. Ali /a svoje kolege, a još više fakultetske profesore, bio je na granici šarlatanstva i zloupotrebe poverenja. A onda su, s vremena na vreme, iz Kine stizale /ačuđujuće vesti: govorilo se o hirurškim operacijama bez aneste ane stezije zije zah valju va ljujući jući up otre ot re bi ak u pu nk ture tu re , o lečenju koje je izvan granica moći savremene medicine, kao §to je lečenje urodene gluvoće (drugim rečima gluvonemih). Smenjivali su se filmovi, televizijski prilozi, studijska putovanja, donoseći neoborive dokaze i aulentična dokumenta. Malo-pomalo, na Zapadu je počeo da se kruni zid nerazumevanja i neprijateljstva, ne potpuno i ne baš dovoljno, ali napredak je postignut. Najzad se mogao ozbiljno proučavati ovaj metod da bi se prodrlo u njegovc tajne, razumeli mehanizmi i povećala efikasnost. Istovremeno, u Kini su učinili ogroman napor da hi progovorili zajedničkim jezikom i samim tim uspostavili most izmedu dve medicine za najveće dobro bolesn bol esn ika. ika . T ak o je d o k to r Č an g-H g- H sian si an g- Tu ng iz Insti In sti-luta za fiziologiju u Šangaju nedavno napisao: »Svaki put ka da je nas na s pose po setio tio neki nek i za pa dn i leka le ka r izr azio az io je ra/ličito mišljenjc o našoj medicini. Jedni, skeptici,
Ali nikada ncćemo saznati kada je tačno počela prim pr im ena en a a ku pu n kt u re ; a bilo bil o bi ta ko uzbu uz budlj dljivo ivo pr atiti at iti po kuša ku šaje je od sam sa m og po četk a, sv ak ak o i luta lu tanj njaa i neuneu spehe, pa onda uspehe tih brižljivih i strpljivih posmatrača kakvi su Kinezi. Bilo kako bilo, prema dokumentima koje posedu jem je m o ak up u n kt u ra se od ržal rž alaa blizu bliz u dvad dv ades eset et vek ova i ostala netaknuta, na cvrsto utvrdenim osnovama i utoliko postojanija §to je bila sjedinjena sa kineskom filozofijom. Da se upoznamo s njenim bitnim princi pima. pim a. Za Kineze vasiona je celina u kojoj su — kao što će Ajnštajn vekovima kasnije dokazati — materija i energija dva aspekta iste realnosti. Ili, tačnije, vitalna snaga koja ih održava — Tao — širi se i rasprostire kroz celu vasionu, čiji smo mi mali deo u stalnoj pove po veza zano nosti sti sa celin ce linom om.. A sam sa m taj T a o pojav po javlju ljuje je se u dva oblika ili tačnije u dva različita lica jedne iste istine: to su dva lica koja su dobila ime Jin i Jang. Jin i Jang se medusobno smenjuju i prožimaju, u pi tanju su dve strane iste istine kao što su dan i noć, voda i led itd. Ljudsko biće je potpuno natopljeno ovom energi jo m , čiji su izvori izvo ri m no go broj br ojni ni,, spolj sp oljaš ašnji nji i un ut ra šn ji: vazduh koji udišemo, hrana koju uzimamo, ali isto tako i psihička energija i seksualni nagon koji iz nas izbijaju. Ta životna snaga napaja sve naše organe, kao i svaki santimetar naše kože. Ona lakše protiče kroz pojed po jed ina mesta me sta . T a me sta st a — pove po ve zana za na s našim na šim or ga nima — predstavljaju se u obliku linija koje prekrivaju kožu u vidu kvadrata, linija koje na Zapadu zovu »meridijani«. Duž ovih meridijana energija protiče tokom celog života. U najvećoj količini ona se sakuplja u »akupunktumim tačkama« — pravim čvorištima tog životnog sistema. Jasno nam je stoga da zastoj, poremećaj ovog pravilnog proticanja izaziva nered a ubrzo zatim i bolest; ali jasno nam je i da delovanje na tim
mestima može da izazove povoljne posledice duž te mreže i organa koji su tom mrežom obuhvaćeni. Tradicija nas uči koje tačke treba ubadati da bismo »ojačali«, tj. stimulisali odgovarajuće organe a na kojim tačkama, naprotiv, treba primeniti isti postupak da se bol »raziđ »ra ziđe«, e«, tj. smiri. smi ri. Sasvim je razumljivo da je ta »čudna medicina«, kada je osvojila Zapad, dočekana skepticizmom i sleganjem ramena klasičnih lekara jer je remetila utvrdene naučne osnove na kojima je njihov duh dremao. Zapadnom lekaru izmedu 1930. i 1960. god. bila je po treb tr eb na pr av a hr ab ro st da lečr pacij pa cijen ente te po m oću ove metode. U tom e su ga ohrabrivali b rzina i efikasnost samog postupka, izvanredni postignuti rezultati, entu/ijazam — ponekad preteran — njegovih bolesnika. Ali /a svoje kolege, a još više fakultetske profesore, bio je na granici šarlatanstva i zloupotrebe poverenja. A onda su, s vremena na vreme, iz Kine stizale /ačuđujuće vesti: govorilo se o hirurškim operacijama bez aneste ane stezije zije zah valju va ljujući jući up otre ot re bi ak u pu nk ture tu re , o lečenju koje je izvan granica moći savremene medicine, kao §to je lečenje urodene gluvoće (drugim rečima gluvonemih). Smenjivali su se filmovi, televizijski prilozi, studijska putovanja, donoseći neoborive dokaze i aulentična dokumenta. Malo-pomalo, na Zapadu je počeo da se kruni zid nerazumevanja i neprijateljstva, ne potpuno i ne baš dovoljno, ali napredak je postignut. Najzad se mogao ozbiljno proučavati ovaj metod da bi se prodrlo u njegovc tajne, razumeli mehanizmi i povećala efikasnost. Istovremeno, u Kini su učinili ogroman napor da hi progovorili zajedničkim jezikom i samim tim uspostavili most izmedu dve medicine za najveće dobro bolesn bol esn ika. ika . T ak o je d o k to r Č an g-H g- H sian si an g- Tu ng iz Insti In sti-luta za fiziologiju u Šangaju nedavno napisao: »Svaki put ka da je nas na s pose po setio tio neki nek i za pa dn i leka le ka r izr azio az io je ra/ličito mišljenjc o našoj medicini. Jedni, skeptici,
188 188
nisu imali poverenja u nju jer su joj nedostajale naučne osnove. Drugi su je, naprotiv, slepo prihvatali, odbi jaj ući i na jm an ju izm enu en u u sta rim do gm am a. O ba ova stava su nepravilna«. A mi bismo mogli da dodamo: »Istina je na pola puta«. Ne znači zna či nepo ne po što vanj va njee prem pr em a tra dici di cion on aln om učenju koje nam pruža čitavo blago zapažanja, činjenica i načina primene ako želimo da postavimo akupunkturu na precizne naučne osnove koje zadovoljavaju našu radoznalost a-u iste vreme omogućuju produbljavanje i usavršavanje metoda i dozvoljavaju nam da nazremo čitavu novu fiziologiju našeg organizma. Preduzeta su brojna istraživanja kako u Kini tako i na Zapadu, posebno u Francuskoj, Švedskoj, SAD i u Kanadi. Ona su dala značajne rezultate za neobično kratko vreme, rezultate koji su dobili svoje mesto u krajnje pedantnom istraživanju naSeg vremena rasvetljavajući izvesna gledišta a u zamenu za to i akupunktura njih rasvetljava. Izložili smo suštinu tih rezultata objašnjavajući velikim delom način dejstva akupunkture i drugih vrsta stimulisanja u našoj prethodnoj knjizi »Ublažite svoj bol pros pr os tim pr itisk iti sk om prst pr sta« a« i pozi po ziva vam m o čita oc a da se upoup ozna s njom. Ovde ćemo dati samo rezime onoga što je rečeno, više više podvlačeći podvlačeći nova otk rića objavljenim objavljenim u toku protekle godine, jer u ovoj čudesnoj oblasti ta otkrica brzo pr istiž is tiž u! Sva ova naučna otkrića odnose se na sva naša tkiva i organe. Svakako veći deo istraživanja je upravljen na odabrane mete akupunkture, od kože pa do nervnog sistema.
189
Ko K o ž a . . . i šta se nala na lazi zi isp is p o d nje 1. Odavno je zapaženo da bolesti kože koje odgovaraju tačkama akupimktiire i »meridijanima« imaju naročite osobine. Osetljivost — baš ona koju ćete u ovoj knjizi naučiti da otkrivate da biste odredili aktivne tačke — jača je u njima, a posebno osetljivost na elektricitet. Ovo saznanje je, uostalom, omogućilo pravljenje od — ličnih aparata zahvaljujući kojima precizno pronalazimo tačke, 'tao što je omogućilo i njihov tretman oslobadanjem malog električnog impulsa. Ali precizne mere dugo nisu bile mogu mo guće će zb og činjenic činje nicee što najm na jm an ji do dir, di r, najm na jm anji an ji pritisa pr itisa k na kožu ko žu izaziva iza ziva po jav u ele ktri^ kt ri^ nog no g polja po lja koje koj e ometa dejstvo akupunkture. Zbog toga upotrebu metaliiih dodirivača treba odbaciti. Vidimo, dakle, da se na ovom nivou rada čitava nova fiziologija o otporu organizma i o njegovom obaveštavanju. 2. Ali šta se nalazi ispod kože? Šta su ti receptori koji reaguju na naŠe igle ili pritisak prstiju da bi njiliove korisne zapovedi preneli u duboke slojeve našeg Im a? K akva je njihova osobe nost, p riro da? Da li su mcdusobno slični ili se razlikuju? Do danas nismo doI»ili nikakav odgovor na ta različita pitanja.
nisu imali poverenja u nju jer su joj nedostajale naučne osnove. Drugi su je, naprotiv, slepo prihvatali, odbi jaj ući i na jm an ju izm enu en u u sta rim do gm am a. O ba ova stava su nepravilna«. A mi bismo mogli da dodamo: »Istina je na pola puta«. Ne znači zna či nepo ne po što vanj va njee prem pr em a tra dici di cion on aln om učenju koje nam pruža čitavo blago zapažanja, činjenica i načina primene ako želimo da postavimo akupunkturu na precizne naučne osnove koje zadovoljavaju našu radoznalost a-u iste vreme omogućuju produbljavanje i usavršavanje metoda i dozvoljavaju nam da nazremo čitavu novu fiziologiju našeg organizma. Preduzeta su brojna istraživanja kako u Kini tako i na Zapadu, posebno u Francuskoj, Švedskoj, SAD i u Kanadi. Ona su dala značajne rezultate za neobično kratko vreme, rezultate koji su dobili svoje mesto u krajnje pedantnom istraživanju naSeg vremena rasvetljavajući izvesna gledišta a u zamenu za to i akupunktura njih rasvetljava. Izložili smo suštinu tih rezultata objašnjavajući velikim delom način dejstva akupunkture i drugih vrsta stimulisanja u našoj prethodnoj knjizi »Ublažite svoj bol pros pr os tim pr itisk iti sk om prst pr sta« a« i pozi po ziva vam m o čita oc a da se upoup ozna s njom. Ovde ćemo dati samo rezime onoga što je rečeno, više više podvlačeći podvlačeći nova otk rića objavljenim objavljenim u toku protekle godine, jer u ovoj čudesnoj oblasti ta otkrica brzo pr istiž is tiž u! Sva ova naučna otkrića odnose se na sva naša tkiva i organe. Svakako veći deo istraživanja je upravljen na odabrane mete akupunkture, od kože pa do nervnog sistema.
Ko K o ž a . . . i šta se nala na lazi zi isp is p o d nje 1. Odavno je zapaženo da bolesti kože koje odgovaraju tačkama akupimktiire i »meridijanima« imaju naročite osobine. Osetljivost — baš ona koju ćete u ovoj knjizi naučiti da otkrivate da biste odredili aktivne tačke — jača je u njima, a posebno osetljivost na elektricitet. Ovo saznanje je, uostalom, omogućilo pravljenje od — ličnih aparata zahvaljujući kojima precizno pronalazimo tačke, 'tao što je omogućilo i njihov tretman oslobadanjem malog električnog impulsa. Ali precizne mere dugo nisu bile mogu mo guće će zb og činjenic činje nicee što najm na jm an ji do dir, di r, najm na jm anji an ji pritisa pr itisa k na kožu ko žu izaziva iza ziva po jav u ele ktri^ kt ri^ nog no g polja po lja koje koj e ometa dejstvo akupunkture. Zbog toga upotrebu metaliiih dodirivača treba odbaciti. Vidimo, dakle, da se na ovom nivou rada čitava nova fiziologija o otporu organizma i o njegovom obaveštavanju. 2. Ali šta se nalazi ispod kože? Šta su ti receptori koji reaguju na naŠe igle ili pritisak prstiju da bi njiliove korisne zapovedi preneli u duboke slojeve našeg Im a? K akva je njihova osobe nost, p riro da? Da li su mcdusobno slični ili se razlikuju? Do danas nismo doI»ili nikakav odgovor na ta različita pitanja.
190 190
Ne da vn o je čitav čita v niz kinesk kin eskih ih ek ipa , a pose po se bn o na univerzitetima u Šangaju i Šensiju, na medicinskom fakultetu u Anhui, kao i ekipa iz Ksijana sa Houzonglianom otkrila te receptore upotrebljavajući vrlo uspešne metode. Pri tome su došli do čitavog niza izvanredno značajnih značajnih zapažan ja: Tih receptora ima mnogo. Prema najnovijim istraživanjima, ima ih najmanje pet različitih vrsta. Naj N ajm m no go br ojni oj nijiji se nalaz nal azee u du bini bi ni mišića. miš ića. Zn a se da mišiće sačinjavaju brojni snopovi paralelnih vlakana. U dubinama tih vlakana, drukčije rečeno u jezgru mišića, nalaze se akupunktumi receptori. Neobično je da oni ostaju osetljivi čak i kada je mišić paralizovan po m oću j ed no g po zn atog at og leka, lek a, ku ra re — čuveno čuv eno g otr o trov ov a sa indijanskih strela — ili kao posledica neke bolesti ili nesrećnog slučaja. Drugi receptori nalaze se u tetivama mišića (koje u običnom govoru nazivamo »nervima mesa« — a koji u stvari nisu nervi), a neki u zglobovima ili koži. A §to je vrlo zanimljivo, ti receptori su urasli u razne nervne formacije, kao što je motorna ploča mišića (ona koja izaziva grčenje) ili u senzibilnim telašcima. Neki se čak nalaze na završecima slobodnih nerava. Ali, i to je znača zn ačajn jno, o, on i pren pr enos os e jeda je da n pose po seba bann nadr na dr ažaj až aj.. Ka tome se kretala suština kineskih istraživanja. Pritisak na te tačkc izaziva, odista, sasvim poseban osećaj, baš onaj koji imate kada pritiskujete, čak i jako, na tačke označene u ovoj knjizi. Ovaj osećaj je teško precizirati: opisali smo ga kao ncku vrstu gnječenja a pomalo i nadimanja. U svakom slučaju, taj osećaj se razlikuje od osećaja bola u pravom smislu red. Ovo nije čudo, jer su kineski istraživači, nastavlja jući svo ja isp itiv anja, an ja, do ka za li da su nerv ne rvna na vlakn vl akn a koja koj a pren pr enos osee ob a tip a na dr až aja aj a različit ra zličita. a. Ob a vla kanc ka ncaa su obeležena prema svom prečniku brojevima od I do IV. Dok vlakanca II i III prenose u isti mah sve tipove
191
nadražaja, vlakance IV prenosi samo poseban nadražaj, koji ćemo ukratko nazvati »akupunktumi«. Izolovati ova vlakanca, odrediti im put i odmori§te — eto ogromnog posla za istraživače. Ali postoji i nešto više: kineski naučnici su otkrili dva druga fenomena. Prvi pokazuje da su, prema svojoj topografiji, tačke na izvestan način specijalizovane. Tako, na kožu utiče odredena tačka, druga na trbušne organe, neka druga na nervni sistem. U tome je specifičnost naših tačaka odredenih po tom mestu. A zatim i to je sasvim novo — kineski naučnici su zapazili da postoji razmenjivanje nadražaja izmedu onoga koji se leči (bilo pomoću igala ili pritiskom prsta) i onoga koji leči. Ovaj »nadražaj prsta« — kako oni zovu — manifestuje se utiskom težine i skupljanja pri vrhu prsta u onoga ko primenjuje akupunkturu. Č ini se, dakle — ako ova otkrića budu potvrdena da postoji razmena energije izmedu vršioca i onoga na kome se vrši lečenje. Ovo otvara bezbroj pitanja o odnosima medu bićima i o razmeni izmedu unutrašnje sredine i spoljnih sila. Sve se to otprilike približava tradicionalnim kineskim shvatanjima i otvara fantastične dveri u budućnosti. Proučimo sad stimulisanje na nivou različitih slo jeva jev a nerv ne rvno nogg sistem sis tem a. 3. N a nivou kičmenc kičmenc moždine Sve češća upotreba akupunkture u cilju zamenjivanja hemijske anestezije omogućila je da odredimo i /rdimo teoriju o »vratancima« ili »Gate control theory«. Ona je podrobno iznesena u »Ublažite sami svoj bol prostim pritiskom prsta«. Ovde ćemo se zadovolji voljiti ti da je u kratk o izložimo: izložimo: Stimulacija vlakana IV izaziva blokiranje nadražaja koji prenose druga vlakna i sprečava njegovo vraćanje I ' S a f u v a j tc tc \ a m i s v o j e / d r a v ljlj c
Ne da vn o je čitav čita v niz kinesk kin eskih ih ek ipa , a pose po se bn o na univerzitetima u Šangaju i Šensiju, na medicinskom fakultetu u Anhui, kao i ekipa iz Ksijana sa Houzonglianom otkrila te receptore upotrebljavajući vrlo uspešne metode. Pri tome su došli do čitavog niza izvanredno značajnih značajnih zapažan ja: Tih receptora ima mnogo. Prema najnovijim istraživanjima, ima ih najmanje pet različitih vrsta. Naj N ajm m no go br ojni oj nijiji se nalaz nal azee u du bini bi ni mišića. miš ića. Zn a se da mišiće sačinjavaju brojni snopovi paralelnih vlakana. U dubinama tih vlakana, drukčije rečeno u jezgru mišića, nalaze se akupunktumi receptori. Neobično je da oni ostaju osetljivi čak i kada je mišić paralizovan po m oću j ed no g po zn atog at og leka, lek a, ku ra re — čuveno čuv eno g otr o trov ov a sa indijanskih strela — ili kao posledica neke bolesti ili nesrećnog slučaja. Drugi receptori nalaze se u tetivama mišića (koje u običnom govoru nazivamo »nervima mesa« — a koji u stvari nisu nervi), a neki u zglobovima ili koži. A §to je vrlo zanimljivo, ti receptori su urasli u razne nervne formacije, kao što je motorna ploča mišića (ona koja izaziva grčenje) ili u senzibilnim telašcima. Neki se čak nalaze na završecima slobodnih nerava. Ali, i to je znača zn ačajn jno, o, on i pren pr enos os e jeda je da n pose po seba bann nadr na dr ažaj až aj.. Ka tome se kretala suština kineskih istraživanja. Pritisak na te tačkc izaziva, odista, sasvim poseban osećaj, baš onaj koji imate kada pritiskujete, čak i jako, na tačke označene u ovoj knjizi. Ovaj osećaj je teško precizirati: opisali smo ga kao ncku vrstu gnječenja a pomalo i nadimanja. U svakom slučaju, taj osećaj se razlikuje od osećaja bola u pravom smislu red. Ovo nije čudo, jer su kineski istraživači, nastavlja jući svo ja isp itiv anja, an ja, do ka za li da su nerv ne rvna na vlakn vl akn a koja koj a pren pr enos osee ob a tip a na dr až aja aj a različit ra zličita. a. Ob a vla kanc ka ncaa su obeležena prema svom prečniku brojevima od I do IV. Dok vlakanca II i III prenose u isti mah sve tipove
nadražaja, vlakance IV prenosi samo poseban nadražaj, koji ćemo ukratko nazvati »akupunktumi«. Izolovati ova vlakanca, odrediti im put i odmori§te — eto ogromnog posla za istraživače. Ali postoji i nešto više: kineski naučnici su otkrili dva druga fenomena. Prvi pokazuje da su, prema svojoj topografiji, tačke na izvestan način specijalizovane. Tako, na kožu utiče odredena tačka, druga na trbušne organe, neka druga na nervni sistem. U tome je specifičnost naših tačaka odredenih po tom mestu. A zatim i to je sasvim novo — kineski naučnici su zapazili da postoji razmenjivanje nadražaja izmedu onoga koji se leči (bilo pomoću igala ili pritiskom prsta) i onoga koji leči. Ovaj »nadražaj prsta« — kako oni zovu — manifestuje se utiskom težine i skupljanja pri vrhu prsta u onoga ko primenjuje akupunkturu. Č ini se, dakle — ako ova otkrića budu potvrdena da postoji razmena energije izmedu vršioca i onoga na kome se vrši lečenje. Ovo otvara bezbroj pitanja o odnosima medu bićima i o razmeni izmedu unutrašnje sredine i spoljnih sila. Sve se to otprilike približava tradicionalnim kineskim shvatanjima i otvara fantastične dveri u budućnosti. Proučimo sad stimulisanje na nivou različitih slo jeva jev a nerv ne rvno nogg sistem sis tem a. 3. N a nivou kičmenc kičmenc moždine Sve češća upotreba akupunkture u cilju zamenjivanja hemijske anestezije omogućila je da odredimo i /rdimo teoriju o »vratancima« ili »Gate control theory«. Ona je podrobno iznesena u »Ublažite sami svoj bol prostim pritiskom prsta«. Ovde ćemo se zadovolji voljiti ti da je u kratk o izložimo: izložimo: Stimulacija vlakana IV izaziva blokiranje nadražaja koji prenose druga vlakna i sprečava njegovo vraćanje I ' S a f u v a j tc tc \ a m i s v o j e / d r a v ljlj c
192 192
ka gornjim strukturama mozga, gde se on kao takav identifikuje. Tako reći, vrata su zatvorena za bol. Pošto nije identifikovan, nije ni primljen. Taj fenomen svakako da delimično objašnjava uspehe hirurških zahvata bez anestezije i, u isti mah, ublažavanje mnogih bo lov a koji koj i mogu mo gu da nas na s zadese zad ese,, što sam pr ikaz ik az ao u svom prethodnom delu. Nedavna otkrića su omogućila da se ova saznanja još preciznije iskažu. Izgleda da »vratanca« postoje samo na jednom ni vou kičmene moždine i da količina aktivirane moždine zavisi od intenziteta i brojnosti stimulacije. Navedimo jeda je da n pr im er: er : Tačka koju sam označio za akne na lieu, kada se umereno pritisne, efikasno deluje na kožu lica; ako se to čini snažno, delovaće na kožu lica; ako se doda stimulacija pomoću igle ili električnim putem, omogućiće bezbolan hirurški zahvat u istom predelu. Ali, u tom trenutku, videćemo i proširenje dejstva te iste tačke na druge zone tela (vrat i rame, u ovom slučaju) je r §to je stim sti m ula cija ci ja jača ja ča,, brojn br ojniji iji su slojevi kičmene kičme ne moždine na koju se ona odnosi, a sledstveno tome i oblasti koje im im odgovaraju. O vo objašnjava što normalno tačke na gornjim delovima tela deluju na gornji deo tela: na glavu i vrat, a da se tačke na donjim udovima odnose na donji deo: leda i trbuh. Ali ako stimulacija po stan st anee dr uk čija ili snaž sn ažnij nija, a, rea gova go vaće će i drug dr ugii predel pre deli.i. Evo zašto u programu možemo da nademo razlicite tačke za istu bolest. Sve zavisi od načina i jačine sti mulacije. Uostalom, nadraživanje tih različitih slojeva nije samo električne prirode. Verovatno je da dolazi do oslobadanja hemijskih supstancija koje nazivamo »posrednicima« i na koje nailazimo na nivou mozga. 4. Na nivou mozga Ovo je jedn o od najuzbudljivijih najuzbudljivijih otkrića savremenog istraživanja. Proučavajući način delovanja »teških« dro-
193 193
ga a naročito morfijuma, profesor Gijmen (Guillemin) s univerziteta La Jolla u Kalifomiji, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu, dokazao je da one mogu dejstvovati samo zato što postoje supstancije koje luči mozak a koje su slične derivatima opijuma. Dakle ovaj se (ili bolje reći ovi, je r ih ima više vrst vr sta) a) pr irod ir od ni mo rfiju rf ijum m (ili (ili morfijumi) oslobada u mozgu po d dejstvom akup unk ture. Ovo demonstriranje su izvršili kako u Kini tako i Kanadi, gde je profesor Domeranc (Domeranz) s uni verziteta u Torontu pokazao da u čoveka posle stimula cije putem igala dolazi do širenja prirodnih morfijuma u tečnosti kojom je mozak natopljen. On ih je našao i na presecima mozga pacova žrtvovanih neposredno posle ak up un ktur kt ur e. Pribavljen je, dakle, dokaz da stimulacija tačaka pri akupunkturi izaziva promene na najvišem nivou funkcionisanja nervnog sistema. I tu je opet, sasvim nedavno, uauka napredovala. Već smo rekli, otkrivene su različite različite vrste prirodnih morfijuma, koji se dele na dve velike grupe: encefalokini i endorfini. Prve luče mozak i s njim vezane /lezdc kao što je hipofiza. Oni, dakle, u tom predelu imaju normalnu ulogu. Ali nisu vezani isključivo za odrcdcnu zonu u njemu. Prema potrebartia i prema jačini stimulacije mogu se proširiti na sve prostraniju oblast moždanog tkiva. tkiva. Od običnog potok a m ogu postati reka koja plavi. I tu ponovo nailazimo na razliku izmedu umerene stimulacije na akupunktume tačke, koja iza/iva ograničenu reakciju, i jake i mnogostruke akcije, koja izaziva rasprostranjeno delovanje. Na osnovu toga možemo uočiti kakvu čudesnu klavijaturu ima pod rukom poznavalac akupunkture kada želi da ukroti bol ih bolest koja se već manje ili više razvila. Postoji i m*sto više — počinjemo da razumevamo kako metod, van samog nervnog sistema, može da utiče na celokupni oiganizam. I !•
ka gornjim strukturama mozga, gde se on kao takav identifikuje. Tako reći, vrata su zatvorena za bol. Pošto nije identifikovan, nije ni primljen. Taj fenomen svakako da delimično objašnjava uspehe hirurških zahvata bez anestezije i, u isti mah, ublažavanje mnogih bo lov a koji koj i mogu mo gu da nas na s zadese zad ese,, što sam pr ikaz ik az ao u svom prethodnom delu. Nedavna otkrića su omogućila da se ova saznanja još preciznije iskažu. Izgleda da »vratanca« postoje samo na jednom ni vou kičmene moždine i da količina aktivirane moždine zavisi od intenziteta i brojnosti stimulacije. Navedimo jeda je da n pr im er: er : Tačka koju sam označio za akne na lieu, kada se umereno pritisne, efikasno deluje na kožu lica; ako se to čini snažno, delovaće na kožu lica; ako se doda stimulacija pomoću igle ili električnim putem, omogućiće bezbolan hirurški zahvat u istom predelu. Ali, u tom trenutku, videćemo i proširenje dejstva te iste tačke na druge zone tela (vrat i rame, u ovom slučaju) je r §to je stim sti m ula cija ci ja jača ja ča,, brojn br ojniji iji su slojevi kičmene kičme ne moždine na koju se ona odnosi, a sledstveno tome i oblasti koje im im odgovaraju. O vo objašnjava što normalno tačke na gornjim delovima tela deluju na gornji deo tela: na glavu i vrat, a da se tačke na donjim udovima odnose na donji deo: leda i trbuh. Ali ako stimulacija po stan st anee dr uk čija ili snaž sn ažnij nija, a, rea gova go vaće će i drug dr ugii predel pre deli.i. Evo zašto u programu možemo da nademo razlicite tačke za istu bolest. Sve zavisi od načina i jačine sti mulacije. Uostalom, nadraživanje tih različitih slojeva nije samo električne prirode. Verovatno je da dolazi do oslobadanja hemijskih supstancija koje nazivamo »posrednicima« i na koje nailazimo na nivou mozga. 4. Na nivou mozga Ovo je jedn o od najuzbudljivijih najuzbudljivijih otkrića savremenog istraživanja. Proučavajući način delovanja »teških« dro-
ga a naročito morfijuma, profesor Gijmen (Guillemin) s univerziteta La Jolla u Kalifomiji, dobitnik Nobelove nagrade za medicinu, dokazao je da one mogu dejstvovati samo zato što postoje supstancije koje luči mozak a koje su slične derivatima opijuma. Dakle ovaj se (ili bolje reći ovi, je r ih ima više vrst vr sta) a) pr irod ir od ni mo rfiju rf ijum m (ili (ili morfijumi) oslobada u mozgu po d dejstvom akup unk ture. Ovo demonstriranje su izvršili kako u Kini tako i Kanadi, gde je profesor Domeranc (Domeranz) s uni verziteta u Torontu pokazao da u čoveka posle stimula cije putem igala dolazi do širenja prirodnih morfijuma u tečnosti kojom je mozak natopljen. On ih je našao i na presecima mozga pacova žrtvovanih neposredno posle ak up un ktur kt ur e. Pribavljen je, dakle, dokaz da stimulacija tačaka pri akupunkturi izaziva promene na najvišem nivou funkcionisanja nervnog sistema. I tu je opet, sasvim nedavno, uauka napredovala. Već smo rekli, otkrivene su različite različite vrste prirodnih morfijuma, koji se dele na dve velike grupe: encefalokini i endorfini. Prve luče mozak i s njim vezane /lezdc kao što je hipofiza. Oni, dakle, u tom predelu imaju normalnu ulogu. Ali nisu vezani isključivo za odrcdcnu zonu u njemu. Prema potrebartia i prema jačini stimulacije mogu se proširiti na sve prostraniju oblast moždanog tkiva. tkiva. Od običnog potok a m ogu postati reka koja plavi. I tu ponovo nailazimo na razliku izmedu umerene stimulacije na akupunktume tačke, koja iza/iva ograničenu reakciju, i jake i mnogostruke akcije, koja izaziva rasprostranjeno delovanje. Na osnovu toga možemo uočiti kakvu čudesnu klavijaturu ima pod rukom poznavalac akupunkture kada želi da ukroti bol ih bolest koja se već manje ili više razvila. Postoji i m*sto više — počinjemo da razumevamo kako metod, van samog nervnog sistema, može da utiče na celokupni oiganizam. I !•
194
5. Dejstvo na čitav organizam Iskustvo je odavno pokazalo da akupunktura utiče na neke naše glavne funkcije — na srce, pluća, organe za varenje — na način koji se ne bi mogao objasniti samo nervnim dejstvom: kako bi se, na primer, moglo shvatiti da stimulacija određene tačke izaziva porast broja crvenih krvnih zrnaca u krvi, a stimulacija druge tačkc po ra st belih bel ih zrna zr na ca itd ? No N o izgleda izgl eda da dr ug a vrsta vr sta pr irod ir od nih ni h m orfij or fijum um a, endorfini, mogu delimično to da objasne. Te supstancije luči samo nervni sistem i na njih više ili manje nailazimo u svim tkivima organizma, gde imaju ulogu regulatora u životu naših ćelija. Ovo zahteva izvesno objašnjenje: znamo da je naše telo sastavljeno od velikog broja uporedo postavljenih ćelija. Svaka igra svoju ulogu u sopstvenoj oblasti: medutim one primaju zapovesti bilo posr po sred edstv stv om nerv ne rvno nogg sistem sis tem a bilo iz m no go veće daljine posredstvom hormona. Znamo da su oni hemijski glasnici koji se ulivaju u krv iz žlezda, od kojih su najpoznatije: štitasta žlezda, jajnici, pankreas, semenik itd. Glasnici odlaze da na drugom kraju tela izdaju zapovest: »Isprazni to salo«, kaže na neki način hormon štitastoj žlezdi, »Izluči šećer«, najavljuje insulin iz pa nk re as a. Ali većina ve ćina tih ho rm on a ne ulaz i u ćelije; ćelije ; odbijaju se o pregradu koja ćeliju ograduje sa svih strana. Mora, dakle, da postoji druga supstancija koja u unu trašnjos ti ćeli ćelije je pokreće hemijski hemijski mehanizam neophodan da bi se izvršila zapovest hormona. Ta druga sup stancija, taj drugi »hemijski glasnik«, kako ga je nazvao njegov pronalazač profesor Satmerlend (Sutmerland), tako reći je jedinstven. Ona nosi varvarsko ime ciklični AMP. Sve se odvija kao da je ona neka dobra domaćica koja, kada neko zakuca na vrata, uzvikne: »Evo kuće paz iteljke itel jke«, «, ili »Evo »E vo po štar št ara« a« . Pošto je isključeno postojanje nekih inteligentnih hemijskih molekula, treba prihvatiti da u nivou ćelij-
195
kon /ula postoje izvestioci koji oblikuju odgovor u od nosu a potrcbc. To treba da budu endorfini i ulupunktura, oslobadajući ih, priprema pogodne odKovorc za uspostavljanje poremecenih funkcija. Kegulatori, organizatori na svim nivoima — vidimo hiliko nas stimulacija kože uvodi u bcskrajno široko novo jH)ljc, koje će postati fiziologija i mcdicina trećeg milmijuma. Nisu više u pitanju lančane hemijske reakcije L je stvaranje šećera ili razlaganje masti, koje heum'ai može da ostvari u svojoj laboratoriji. Ovde su u .inju bcskrajno složenije i finije radnjc koje nam omo> da nazremo postojanje jednog organizatora, IMuvo).' ).' kom k om pju tera ter a naše n aše rav note že. A naše n aše tackc tac kc d eluju ta kompjuter, ovde stimulišući, tamo nadražujući. boljc, dejst de jstvo vo mo žemo že mo m enjat en jatii zavis za vis no od me sta i (iii'inc stimulacije. Povrh toga, možemo da povežemo i uskladimo .»šnjc sile organizma sa — ljudskim ili ne — silama n|ry.ovc okoline i da ostvarimo životnu ravnotežu, koja I' uslov blagostanja. nije najlepša nagrada za najstariju medicinu u .s. in sto postaje jedna od najnovijih i najbremenitijih btiiltiiiioSću? btiilt iiiioSću? I nije Ii tu i najviše opravdanje upotrebe naših :a oeuvanje lepote i zdravlja? 11
10
& 10
I mi
11.11111
11.1
1
iiimii 1
/ . i i
1 . 1 «
I k
.
1
5. Dejstvo na čitav organizam Iskustvo je odavno pokazalo da akupunktura utiče na neke naše glavne funkcije — na srce, pluća, organe za varenje — na način koji se ne bi mogao objasniti samo nervnim dejstvom: kako bi se, na primer, moglo shvatiti da stimulacija određene tačke izaziva porast broja crvenih krvnih zrnaca u krvi, a stimulacija druge tačkc po ra st belih bel ih zrna zr na ca itd ? No N o izgleda izgl eda da dr ug a vrsta vr sta pr irod ir od nih ni h m orfij or fijum um a, endorfini, mogu delimično to da objasne. Te supstancije luči samo nervni sistem i na njih više ili manje nailazimo u svim tkivima organizma, gde imaju ulogu regulatora u životu naših ćelija. Ovo zahteva izvesno objašnjenje: znamo da je naše telo sastavljeno od velikog broja uporedo postavljenih ćelija. Svaka igra svoju ulogu u sopstvenoj oblasti: medutim one primaju zapovesti bilo posr po sred edstv stv om nerv ne rvno nogg sistem sis tem a bilo iz m no go veće daljine posredstvom hormona. Znamo da su oni hemijski glasnici koji se ulivaju u krv iz žlezda, od kojih su najpoznatije: štitasta žlezda, jajnici, pankreas, semenik itd. Glasnici odlaze da na drugom kraju tela izdaju zapovest: »Isprazni to salo«, kaže na neki način hormon štitastoj žlezdi, »Izluči šećer«, najavljuje insulin iz pa nk re as a. Ali većina ve ćina tih ho rm on a ne ulaz i u ćelije; ćelije ; odbijaju se o pregradu koja ćeliju ograduje sa svih strana. Mora, dakle, da postoji druga supstancija koja u unu trašnjos ti ćeli ćelije je pokreće hemijski hemijski mehanizam neophodan da bi se izvršila zapovest hormona. Ta druga sup stancija, taj drugi »hemijski glasnik«, kako ga je nazvao njegov pronalazač profesor Satmerlend (Sutmerland), tako reći je jedinstven. Ona nosi varvarsko ime ciklični AMP. Sve se odvija kao da je ona neka dobra domaćica koja, kada neko zakuca na vrata, uzvikne: »Evo kuće paz iteljke itel jke«, «, ili »Evo »E vo po štar št ara« a« . Pošto je isključeno postojanje nekih inteligentnih hemijskih molekula, treba prihvatiti da u nivou ćelij196 196
Za Z a k lju lj u č a k
Č uvanje forme, održavanje linij linijee treba da bude cilj svakog ljudskog bića. U početku ove knjige rekli smo: lepota je ravna zdravlju zdr avlju,, i zato nam se čini potrebnom knjiga posvećena onome što, pomalo prezrivo, nazivaju »nega lepote«. Nar N ar oc ito na m se čini ne op ho dn im izbeg izb egav avanj anjee iskljuiskl jučive upotrebe, unutrašnje i spoljašnje, hemijskih proizvoda namenjenih održavanju lepote, koji mogu da oštete i upropaste organizam. I zato je masaža pravilno odabranih tačaka, bez pretenzija pretenzija da je to jedini jedini postupak za poremećaje koji nas mogu zadesiti, koristan doprinos, često vrlo efikasan i ni u kom slučaju štetan. Ako ova knjiga uspe da ubedi izvestan broj osoba da ovaj metod redovno primenjuju, postigla je svoj cilj. Ali, njena je namena u isti mah i ambicioznija i sveo buhv bu hv atn ija . Redovna primena ovog metoda uverila nas je kako on ima značajnu preventivnu ulogu. I zato smatramo da smo učinili nešto dobro ukazujući na način koji nam omogućuje da, bez štete, sačuvamo svoje zdravlje.
kon /ula postoje izvestioci koji oblikuju odgovor u od nosu a potrcbc. To treba da budu endorfini i ulupunktura, oslobadajući ih, priprema pogodne odKovorc za uspostavljanje poremecenih funkcija. Kegulatori, organizatori na svim nivoima — vidimo hiliko nas stimulacija kože uvodi u bcskrajno široko novo jH)ljc, koje će postati fiziologija i mcdicina trećeg milmijuma. Nisu više u pitanju lančane hemijske reakcije L je stvaranje šećera ili razlaganje masti, koje heum'ai može da ostvari u svojoj laboratoriji. Ovde su u .inju bcskrajno složenije i finije radnjc koje nam omo> da nazremo postojanje jednog organizatora, IMuvo).' ).' kom k om pju tera ter a naše n aše rav note že. A naše n aše tackc tac kc d eluju ta kompjuter, ovde stimulišući, tamo nadražujući. boljc, dejst de jstvo vo mo žemo že mo m enjat en jatii zavis za vis no od me sta i (iii'inc stimulacije. Povrh toga, možemo da povežemo i uskladimo .»šnjc sile organizma sa — ljudskim ili ne — silama n|ry.ovc okoline i da ostvarimo životnu ravnotežu, koja I' uslov blagostanja. nije najlepša nagrada za najstariju medicinu u .s. in sto postaje jedna od najnovijih i najbremenitijih btiiltiiiioSću? btiilt iiiioSću? I nije Ii tu i najviše opravdanje upotrebe naših :a oeuvanje lepote i zdravlja? 11
10
& 10
I mi
11.11111
11.1
1
iiimii 1
/ . i i
1 . 1 «
I k
.
1
197
Za Z a k lju lj u č a k
Č uvanje forme, održavanje linij linijee treba da bude cilj svakog ljudskog bića. U početku ove knjige rekli smo: lepota je ravna zdravlju zdr avlju,, i zato nam se čini potrebnom knjiga posvećena onome što, pomalo prezrivo, nazivaju »nega lepote«. Nar N ar oc ito na m se čini ne op ho dn im izbeg izb egav avanj anjee iskljuiskl jučive upotrebe, unutrašnje i spoljašnje, hemijskih proizvoda namenjenih održavanju lepote, koji mogu da oštete i upropaste organizam. I zato je masaža pravilno odabranih tačaka, bez pretenzija pretenzija da je to jedini jedini postupak za poremećaje koji nas mogu zadesiti, koristan doprinos, često vrlo efikasan i ni u kom slučaju štetan. Ako ova knjiga uspe da ubedi izvestan broj osoba da ovaj metod redovno primenjuju, postigla je svoj cilj. Ali, njena je namena u isti mah i ambicioznija i sveo buhv bu hv atn ija . Redovna primena ovog metoda uverila nas je kako on ima značajnu preventivnu ulogu. I zato smatramo da smo učinili nešto dobro ukazujući na način koji nam omogućuje da, bez štete, sačuvamo svoje zdravlje. 198 198
BIBLfOTEKA »MEDICINA ZA SVAKOG« Milosevic H.. Prica R.: VASPITANJE DF.TF.TA o d k o l e v k e
D a le i R .: C u v a j t e s a m i s v o j f . ZDRAVLJE I LEPOTU PROSTIM PRITISKOM PRSTA s a
D a le t R.: R. : L B L A Ž I T E S A M I S V 'O 'O J B O L PROSTIM PRITISKOM p r s t a
Ja J a j lč RELMATSKE BOLESTI s vježbama za reumančarc
BEZBOLNI PORODAJ
Olivenš’ .ajn K.: N E. E .M A S R E Ć N I H NARKOMANA
Pfavšič C.: BOLESTI SRCA I KRVNIH SIDOVA
Proiić Si.: HEMOROIDI
Ruilćič L\: M I VASE OD OJČ E
R u i ič i č R .: .: PAS - UZGOJ. NEGA. l e ć e n j e
BIBLfOTEKA »MEDICINA ZA SVAKOG« Milosevic H.. Prica R.: VASPITANJE DF.TF.TA o d k o l e v k e
D a le i R .: C u v a j t e s a m i s v o j f . ZDRAVLJE I LEPOTU PROSTIM PRITISKOM PRSTA s a
D a le t R.: R. : L B L A Ž I T E S A M I S V 'O 'O J B O L PROSTIM PRITISKOM p r s t a
Ja J a j lč RELMATSKE BOLESTI s vježbama za reumančarc
Jo J o v a n o v ič M .: Z A Š T IT I T A O D Z R A C E N JA JA
BEZBOLNI PORODAJ
Olivenš’ .ajn K.: N E. E .M A S R E Ć N I H NARKOMANA
Pfavšič C.: BOLESTI SRCA I KRVNIH SIDOVA
Proiić Si.: HEMOROIDI
Ruilćič L\: M I VASE OD OJČ E
R u i ič i č R .: .: PAS - UZGOJ. NEGA. l e ć e n j e
Sim ić B.: B.: GOJAZNOST kak o je sp rećiti i izlećiti
Jo va n o v ič V„ Jo va n o v ić \ f . : 1000 PITANJA O SEKSU I 1 00 00 0 O D G O V O R A
Kaiič T.:
Stanojevič V.: TRAGEDIJA GENIJA
Stefanović Stefanović S .:
I.EKOVi
ATERIOSKLEROZA
zašio. kako. koiiko, doklc
najteži oblik arteriosklcroze
Krčmar-Jovanovtč Z.: S t i t i m o D E C U O I) NESREĆA z a
Mijalko Mij alković-S vić-Stamb tambollć ollć D.: B O L E S T I Š T IT IT A S T E Ž L E Z D E
Mij M ijaa /ko /k o vić vi ć -Sla -S lam m b o lić li ć D.; S e ć e r n a BOLEST
Sie/anovlć S.: B O L E S T I JE JE T R E I Ž L Č N E KESICE
Ulrich W.: A L E R G I JE JE S E L E Č E
Zenker \V.: ŽIVETI SA AST.MOM
Mcdicir.ska knjiga. Beograd, Mala Vidakovića 24. tel. (011) 761-486 - Z a g r e o . B c l o s t c n č e v a 3 - 5 . t el el . ( 0 4 1 ) 4 3 0 - 4 2 5 S a r a j ev e v o . R a v e J an an k o v ič i č 99 9 9 u . i c l.l. ( 0 7 1 ) 6 1 8 - 3 7 0 - S k o p l je je . N a r o d e n fr fr o m 3 3 . t ei ei ( 0 9 1 1 2 2 8 - 9 3 0 - N o v i S a d . N a r o d n o g f r on o n ta t a 7 9 . ic ic l . ( 0 2 1 ) 3 6 6 - 7 6 7
