Izvod iz knjige ³Sport, kapitalizam, destrukcija´, Ljubodrag Simonovi, ³Lorka´, Beograd, 1995. Email:
[email protected] SPORT I ZDRAVLJE
Ukoliko imamo u vidu prethodnu analizu, jasno je da sport, pogotovu "vrhunski", ne samo da ne doprinosi telesnom i mentalnom zdravlju, ve je sistematski obraun s zdravljem. Rana specijalizacija specijalizacija i bespotedni trening sakate s akate oveka i stvaraju od njega nje ga invalida. Sve ira upotreba sve razornijih "stimulativnih sredstava", bez kojih nema "razvoja vrhunskog sporta", dovodi do sve stravinijeg unitavanja ljudi. Uzmimo za primer anabolike. Na osnovu mnogih ispitivanja utvreno je da upotreba anabolnih stereoida izaziva teke posledice: pojavu akni, opadanje kose, pojavu edema (nagomilavanje vode i gasova u telu), abnormalan rast grudi kod mukaraca i dece, kao i smanjivanje grudi kod ena, uveavanje klitorisa, dublji glas, rast malja po telu a pogotovu brkova i brade, izaziva poremeaje kod menstruacije, pojavu netrepeljivosti i agresivnosti koja moe da ima ekstremne dimenzije. Budui da su anabolni stereoidi sintetiki hormoni njihovo unoenje u organizam ugroava normalnu proizvodnju prirodnih hormona i menja njihovu funkciju. Poveana koncentracija anabolnih stereoida u krvi umanjuje proizvodnju tosesterona kod mukaraca, to dovodi do umanjivanja testisa kao i do smanjene proizvodnje spermatozoida. Istovremeno, oni poveavaju proizvodnju enskih hormona u organizmu to uzrokuje poveavanje grudi kod mukaraca. Anabolni stereoidi predstavljaju veliku opasnost za ene i decu. Tokom brojnih istraivanja je utvrdjeno da se odredjene negativne promene u enskom organizmu, do kojih je dolo njihovom primenom, ne mogu popraviti, a da njihovo unoenje u organizam dece pred-pubertetskog uzrasta moe da dovede do zaustavljanja rasta kostiju a time i rasta deteta. Oteenje i rak jetre, poveanje krvnog pritiska, bolesti srca, prerana arterioskleroza, poremeaji imunolokog sistema, rak prostate, uveana ili umanjena seksualna potencija, krvarenje iz nosa, poremeeno spavanje i noe more - samo su neki od niza prateih simptoma za koje je do sada ustanovljeno da nastaju kao posledica uzimanja anabolnih stereoida. (1) to se tie boksa ("plemenite vetine") svaki udarac pesnicom u glavu prouzrokuje smrt na desetine hiljada modanih elija. Slino je sa drugim "borilakim" (itaj: krvavim) sportovima: svaki udarac nanosi teku telesnu povredu. Jo je Hipokrat, "otac medicine", (kao i kasnije Galen u antikom Rimu) ukazao na pogubnost boksa po mentalno zdravlje boksera. alosno je da su, meu braniocima i propagatorima boksa, najglasniji upravo oni koji su poloili "Hipokratovu zakletvu". Francuski lekar Filip Tisije je jo 1919.godine postavio tezu: "Sportista je bolesnik." - imajui u vidu da zamor do kojeg dolazi u sportu izaziva kod zdravog oveka svojevrsno "eksperimentalno obolenje" i to u oblasti "fiziologije elija" koja se, izmedju iz medju ostalog, manifestuje u poveanju temperature organizma. Bila je to "intuitivna pretpostavka" koju e potvrditi moderna sportska fiziologija. (2) O iluziji da sport doprinosi razvoju zdravlja govori i ameriki sociolog i bivi ragbista Dek Skot: "Jedno od opravdanja za praktikovanje ragbija na koledima je da on ne pomae samo da se izgradi karakter, nego i telo. To je glupost. Mladim ljudima se telo unitava a ne razvija. Ustvari, mali je broj onih koji su napustili ragbi koji se igra na koledima a da nisu na neki nain trajno oteeni. U toku etiri godine, zadobio sam slomljeni zglob, iaenje oba ramena, lanak koji se toliko izvrnuo da je pokidao luk stopala, tri laa potresa mozga i ruku koja je skoro morala biti amputirana zato to nije leena na pravi nain. I jo sam bio jedan od onih koji su imali sree." (3) Skot ne tedi ni sportske lekare: "Kada je igra povredjen, alju ga kod klupskog lekara koji obino vie vodi rauna o tome da vrati sportistu u igru nego o bilo emu drugome. Ova zamena prioriteta vodi ka
neverovatnim zloupotrebama. Jedna od najeih intervencija je davanje inekcije igrau pred utakmicu da bi se umrtvio bolni povreeni po vreeni deo tela koji bi ga inae spreio da igra. On moe da igra, ali to moe da dovede do novih no vih povreda na tom delu tela koji je umrtvljen u mrtvljen." ." (4) to se tie tzv."masovnog sporta" ( jogging i drugi oblici konzumerskog i narcizoidnog aktivizma), svake godine milioni ljudi zadobiju teka telesna oteenja tako da vie od polovine ortopeda u razvijenim kapitalistikim zemljama ivi od sportskih povreda. Kada se ima u vidu praksa tzv. "sportskih lekara" postaje jasno da sportska, sports ka, kao uostalom i itava medicina, medicina, nije usmerena us merena na borbu protiv bolesti (preventiva, pre svega), nego na stvaranje to veeg broja profitabilnih pacijenata. Novac koji se ulae na saniranje njihovih povreda umnogome prevazilazi sredstva koja se ulau za obezbeivanje elementarnih zdravstvenih uslova stotinama miliona ljudi u nerazvijenim zemljama sveta. Zemlje, u kojima je smrtnost medju obolelima najvea, nemaju (po tvrdnjama Svetske zdravstvene organizacije) vie od 4 dolara godinje po glavi stanovnika! Imajui u vidu da se potroaki standard (u koji spada i tzv."masovni sport" kao oblik konzumerskog aktivizma) u najrazvijenijim najrazvijenijim kapitalistikim zemljama temelji i na bespotednoj pljaki svetske sirotinje, dolazi se do zakljuka da kapitalizam ubogaljujui jedne, unitava druge ljude. to se tie tvrdnje da ("vrhunski") sportisti "ive due od obinih ljudi", treba imati u vidu (ukoliko je ta tvrdnja uopte tana) da se ivot sportista po zavretku karijere sve vie svodi na saniranje posledica bavljenja "vrhunskim" sportom. To nije radost ivljenja, ve grevita borba za opstanak. "Prednost" sportiste, u odnosu prema "obinim" ljudima, je u tome to je on u daleko veoj meri (zahvaljujui dugogodinjem "radu" na svome telu) svestan znaaja telesnih vebi, to je disciplinovan i u najveoj moguoj meri angaovan (ukoliko mu nije "pukao film" zbog pada u zaborav i nije poeo da pije i iivljava se u dranju) da bi ouvao ono to mu je od zdravlja preostalo. Za laika, telo je, kao i zdravlje, apstrakcija. apstrakcija. On malo zna kako telo funkcionie sve dok mu se neto ne desi. Sportista je od malih nogu opsednut svojim telom. Nije to narcisoidnost, ve pragmatina opsednutost. Iskustvo ga ui da se u organizmu nita ne deava sluajno i da samo uporna i precizna preventiva moe da sprei raspad organizma. U toku svoje karijere bespotedno je gonio organizam na najvee napore da bi dosegao do medalje; sada e ga sa istom bespotednou goniti da ostane u ivotu. Telo "vrhunskog sportiste" podsea na trkaki automobil: samo puna mobilnost, rad "pod punim gasom" moe da obezbedi njegovo uspeno funkcionisanje. Zato je "vrhunski sportista" do kraja ivota i bukvalno rob svoga tela. Telesni aktivizam nije stvar st var slobodnovoljnog opredelenja, ve egzistencijalni imperativ. "Tri ili umri!"- to je pas-goni koji, iskeenih eljusti, uvek iznova primorava oveka da smogne snage da pokrene stroj i da sauva osmeh za javnost, koji sve vie postaje samo gr koji treba da prikrije sve stravinije kripanje, brektanje, truljenje raspadajueg tela i koji treba da sauva uspomenu na "ampionsku veliinu", na sjaj medalje koja visi negde na zidu, na "uspeni ivot" koji je, pokazalo se, bio samo iluzija. I "legende" umiru u gru jer, nakon svega, dobro znaju da nema te pobede i rekorda koji vrede toliko da bi se za njih rtvovao ivot. xxx Fusnote
1)Uporedi:Melvin
H.Williams,Rekorde durch Doping?,107-109.s.;William N.Taylor,Anabole Stereoide im Leistungssport,131-133.s,Novagenics Verlag, Arnsberg,1990. 2)Uporedi:John Hoberman,Sterbliche Maschinen,42.s. 3)Jack Scott,The Athletic Revolution,60.s,The Free Press,New York,1971.
4)Isto,60.s.
xxx
