Kompjuteri i zdravlje Zdravstveni problemi koji su nekada bili ograničeni na osobe čiji ih je posao stavljao za radni sto sa pisaćom mašinom danas imaju mnogo širu ciljnu grupu. Ne samo što sve veći broj poslova danas podrazumeva sedenje pred računarom već se i broj ljudi koji sede satima pred računarom iz razloga nevezanih za posao povećava iz dana u dan. Ergonomski dizajnirani uređaji i radno mesto, kao i praćenje nekolicine jednostavnih smernica mogu da gotovo u potpunosti eliminišu rizike kojima pri produženom radu za računarom izlažemo naše telo, prvenstveno lokomotorni aparat i oči. Tokom godina, obilje simptoma koji se javljaju prvenstveno kod korisnika kompjutera objedinjeni su terminom Computer Related Injuries (CRI) odnosno povrede uzrokovane radom na računaru. U pitanju su oštećenja mišića, fascija, tetiva i neurovaskularnih struktura koje najčešće pogađaju ruke, vrat i kičmu. Preko dve trećine povreda na radu u razvijenim zemljama svrstavaju se u CRI, a procenjuje se da na svetskom nivou između 20 i 25 odsto korisnika računara pati od nekog oblika CRI. Dugotrajno ponavljanje istih pokreta može da izazove zdravstvene probleme kod većeg broja zanimanja, bilo da je u pitanju osoba koja radi za teškim industrijskim mašinama ili muzičar. To su povrede usled ponavljanog naprezanja (Repetitive Strain Injury, RSI). Kompjuterske povrede usled ponavljanog naprezanja odnose se na držanje tela pri sedenju kao i opterećenje prilikom kucanja i upotrebe miša. Možda najpoznatiji od svih RSI-jeva, sindrom karpalnog tunela, najčešće je uzrokovan preteranim kucanjem, ali za razliku od profesionalnih daktilografa ove povrede se javljaju u opštoj populaciji zbog loše tehnike kucanja. Korišćenje ergonomskih tastatura, često neuobičajenog ili bizarnog oblika pomaže, ali i korisnik mora da zna kako se "zdravo kuca". Zdravo kucanje podrazumeva da tokom pritiskanja tastera zglobovi nisu naslonjeni, niti savijeni. Povremeno treba napraviti pauzu tokom koje će se ruke potpuno skloniti sa tastature i odmoriti u krilu. Iako većina korisnika računara voli da podigne zadnji deo tastature, to zapravo otežava zdravo kucanje. Takođe, treba što lakše pritiskati tastere jer jači pritisak više opterećuje tetive, a valjalo bi pre kucanja šake zagrejati laganim vežbama, jer se hladni mišići i tetive lakše povređuju. Interesantno je da većina iskusnijih korisnika računara pritiska dva tastera istom rukom, što svakako treba izbeći. Slična situacija je i sa mišem. Iako su ergonomski miševi daleko odmakli stručnjaci savetuju redukovanje njegove upotrebe na minimum, zaista i Microsoft i Apple čine sve da omoguće korišćenje svojih operativnih sistema gotovo bez upotrebe miša. Tokom dugotrajnog rada za računarom ili pisaćom mašinom javljaju se bolovi u ramenima i kičmenom stubu, naročito u vratnom i slabinskom delu. Lečenje ovih povreda nikada nije potpuno uspešno i uvek je dugotrajno, a prevencija u vidu korigovanja stava pri radu kombinovano sa pauzama i povremenim laganim vežbama je mnogo lakša. Moglo bi se reći da sve polazi od stolice. Idealna stolica treba da ima naslone za ruke, leđa i za vratni deo kičme. Naslon treba da pravilno isprati zakrivljenja kičme, stopala treba da su ravno naslonjena na pod, a ugao između kičmenog stuba i nogu treba da je preko devedeset stepeni. Određeni dizajni
stolica omogućuju da ovaj ugao prelazi i sto dvadeset stepeni i rasterećuju lumbalni deo kičme prenoseći težinu na kolena. Problem sa ovim dizajnom je što je tada ugao između potkolenice i natkolenice manji od devedeset stepeni. Tastatura treba da se nalazi u nivou laktova a gornja trećina ekrana da vam je u nivou očiju. Povećavanje fontova jednostavan je način za sprečavanje pogrbljenog približavanja ekranu. Naravno ni najzdravije sedenje nije preporučljivo na duge staze i zato se savetuje ustajanje sa stolice na nekoliko sekundi kad god je to moguće. Čuvajte
oči
Dugotrajan rad na računaru ne prija ni očima. Poput većine životinjskih vrsta, čovek je tokom evolucije prilagodio svoje oči na daljinu. Poslednjih pedeset godina, međutim, oči su satima zakovane na tačku koja je udaljena manje od jednog metra. Preko sedamdeset odsto populacije koja koristi računare ima neki vid problema sa očima. Obilje simptoma na očima koje ljudi mogu da iskuse za vreme rada na računaru ili su pak u direktnoj vezi sa njim nazivamo sindrom kompjuterskog vida (Computer Vision Syndrome, CVS). Ovi simptomi obuhvataju zamor očiju, suve oči ili pak preterano lučenje suza, crvenilo i osećaj pečenja u očima, osetljivost na jače osvetljenje, mutan vid na blizinu i daleko, kao i usporeno fokusiranje, glavobolje, preosetljivost na kontaktna sočiva i poremećaji u percepciji boja. Kvalitet monitora bitan je za očuvanje očiju. Monitori sa katodnom cevi (CRT), iako dostupniji široj populaciji imali su zaista štetne nivoe zračenja. Od kraja osamdesetih se zato uvode standardi za proizvođače za smanjenje štetnosti monitora. Trenutno aktuelan je TCO 03 standard (Tjänstemännens Centralorganisation, švedsko udruženje sindikata radnika). Takođe ostaje činjenica da TFT monitori zrače manje od CRT uređaja kao i da dugotrajno gledanje u njih manje napreže oči. Ipak, bez obzira na kvalitet monitora postoji nekoliko jednostavnih koraka koji će uveliko redukovati probleme vezane za gledanje u ekran. Sa jedne strane tu je treptanje koje ljudi redukuju na jednu trećinu od normalnog kada se osoba udubi u sadržaj na ekranu. Kao svest o položaju u kom se sedi treba imati svest o treptanju da bi se očuvalo normalno vlaženje oka. Druga bitna stavka je fokusiranje. Da bi odmorili fine mišiće oka odgovorne za fokus preporučuju se pauze, od malih koje podrazumevaju tek nekoliko sekundi pogleda u daljinu na svakih pet minuta do većih koje se sprovode na svakih sat vremena - tada treba ustati od monitora i na 3-4 minuta potpuno izbegavati fokusiranje na blizinu. Veoma bitan faktor je i osvetljenje radnog mesta, sa minimumom bleštanja i izbegavanjem izvora svetla direktno u monitor i direktno iza njega. Tu su i kapi za oči, specijalne naočari za kompjuter. Takođe svima koji više sati dnevno sede pred monitorom preporučuje se kontrolna poseta očnom lekaru bar jednom godišnje. Bez obzira na razlog zbog koga sedite pred računarom i na obim vremena koje pred njim provedete ergonomska optimalizacija radnog mesta, svog držanja i povremene pauze koje nikako ne narušavaju produktivnost učiniće da izbegnete sve potencijalne opasnosti po zdravlje koje vrebaju iza dugotrajne upotrebe kompjutera. http://www.poslovnazena.biz
