Ekonomika poslovanja-praktikum

Prof. dr Momčilo Živković Živković Doc. dr Tatjana Dragičević-Radičević mr Silvana Ilić Vuk Bevanda Bevanda

EKONOMIKA POSLOVANJA – praktikum – treće dopunjeno izdanje

Megatrend univerzitet Beograd, 2007.

Prof. dr Momčilo Živković Doc. dr Tatjana Dragičević-Radičević mr Silvana Ilić Vuk Bevanda Bevanda EKONOMIKA POSLOVANJA – praktikum treće dopunjeno izdanje Recenzenti:

Prof. dr Božidar Stavrić

redovni profesor profesor Tehnološkog fakulteta fakulteta u Beogradu Prof. dr Zoran Bingulac

redovni profesor Fakulteta Fakulteta za menadžment u Zaječaru Izdaje i štampa: štampa:

Megatrend univerzitet, Beograd, Obilićev venac 12 Za izdavača: izdavača:

Nevenka Trifunović, Trifunović, izvršni izv ršni direktor Lektor:

Tatjana Imširagić Tehnički urednik:

Ana Dopuđa Tiraž:

300 primeraka Copyright:

© 2007 Megatrend univerzitet - Beograd Izdavač zadržava sva prava. Reprodukcija pojedinih delova ili celine ove publikacije nije dozvoljena! ISBN 978-86-7747-257-3

Odlukom Komisije za izdav i zdavačku ačku delatnost Megatrend univerziteta broj 203/46 (03.10.2006.) (03.10.2006.) rukopis r ukopis je odobren za štampu i upotrebu u nastavi kao pomoćna literatura.

Prof. dr Momčilo Živković Doc. dr Tatjana Dragičević-Radičević mr Silvana Ilić Vuk Bevanda Bevanda EKONOMIKA POSLOVANJA – praktikum treće dopunjeno izdanje Recenzenti:

Prof. dr Božidar Stavrić

redovni profesor profesor Tehnološkog fakulteta fakulteta u Beogradu Prof. dr Zoran Bingulac

redovni profesor Fakulteta Fakulteta za menadžment u Zaječaru Izdaje i štampa: štampa:

Megatrend univerzitet, Beograd, Obilićev venac 12 Za izdavača: izdavača:

Nevenka Trifunović, Trifunović, izvršni izv ršni direktor Lektor:

Tatjana Imširagić Tehnički urednik:

Ana Dopuđa Tiraž:

300 primeraka Copyright:

© 2007 Megatrend univerzitet - Beograd Izdavač zadržava sva prava. Reprodukcija pojedinih delova ili celine ove publikacije nije dozvoljena! ISBN 978-86-7747-257-3

Odlukom Komisije za izdav i zdavačku ačku delatnost Megatrend univerziteta broj 203/46 (03.10.2006.) (03.10.2006.) rukopis r ukopis je odobren za štampu i upotrebu u nastavi kao pomoćna literatura.

Praktikum iz ekonomike ekonomike poslovanja

i

SADRŽAJ PREDGOVOR

1

GLAVA I UVOD U EKONOMIKU POSLOVANJA

3

GLAVA II PREDUZEĆE KAO SUBJEKT POSLOVANJA U PRIVREDI

7

GLAVA III OSNOVNE FUNKCIJE U PREDUZEĆU

19

GLAVA IV SREDSTVA I UPRAVLJANJE SREDSTVIMA

29

GLAVA V TROŠKOVI PREDUZEĆA I KALKULACIJE

53

GLAVA VI PRINCIPI EFIKASNOSTI POSLOVANJA I POSLOVNI – BIZNIS PLAN

89

GLAVA VII REZULTATI POSLOVANJA I RASPODELA

125

GLAVA VIII INVESTICIJE

137

LITERATURA

145

Praktikum iz ekonomike poslovanja

1

PREDGOVOR Praktikum iz ekonomike poslovanja namenjen je studentima prve godine svih škola i fakulteta u okviru Megatrend Univerziteta primenjenih nauka i zajedno sa udžbenikom predstavlja osnovu za izvođenje nastave iz predmeta Ekonomika poslovanja. Praktikum je koncipiran kao dopuna i proširenje knjige autora M. Živkovića „Ekonomika poslovanja“, a u njemu su obuhvaćeni svi praktični aspekti ekonomike i poslovanja uz date primere, zadatke i rešenja zadataka. Praktikum se sastoji iz osam poglavlja, sa primerima i zadacima ko je su autori zajednički obradili. Koncept Praktikuma iz ekonomike poslovanja nastao je kao rezultat zajedničkih ideja autora, nastavnika Megatrend Univerziteta. Sasta vljen je da se studentima prve godine škola i fakulteta Megatrenda omogući bolje razumevanje osnovnih problema i kategorija vezanih za ekonomiku poslovanja kompanija u domaćoj, ali i svetskoj privredi. Zahvaljujemo se recenzentima prof. dr Božidaru Stavriću i prof. dr Zoranu Bingulcu na svim predlozima i sugestijama koje su doprinele poboljšanju sadržaja i kvaliteta ovog Priručnika. Beograd, novembar 2003.

Autori


3

I DEO GLAVA I UVOD U EKONOMIKU POSLOVANJA Ekonomika poslovanja predstavlja nastavnu disciplinu koja izučava ekonomske komponente i procese poslovanja privrednih preduzeća i drugih subjekata u uslovima ograničenih resursa i tržišnih zakonitosti. U okviru programa Megatrend univerziteta primenjenih nauka, „Ekonomika poslovanja“ je locirana na dimenzije, resurse i komponente preduzeća kao osnovnog privrednog subjekta, koji obuhvata sve oblike poslovanja: privredna društva (društva lica i društva kapitala), preduzeća, zadruge, društvena preduzeća, preduzetničke jedinice, jednopersonalna društva, delove inostranih kompanija i sl. Ekonomika poslovanja izučava ekonomska stanja, procese i odnose u okviru osnovne privredne jedinice – preduzeća kao privrednog subjekta. U okviru ove discipline vrši se kvalitativna i kvantitativna analiza svih ekonomskih pojava, kategorija i odnosa preduzeća i njegovog ekonomskog okruženja. Ciljevi i metode Ekonomike poslovanja usmereni su ka traženju optimalnih rešenja za realizaciju postavljenih zadataka preduzeća, u uslo vima ograničenih resursa i tržišne konkurencije. U okviru discipline Ekonomika poslovanja obuhvaćena je celokupnost ekonomskih interesa, odnosno ciljeva preduzeća i njegovog rele vantnog okruženja, njihova kvalitativna i kvantitativna svojstva i međusobni odnosi komponenata, odnosno podsistema. Ona izučava efikasnost i efektivnost funkcionisanja i razvoja preduzeća kao privredne jedinice i subjekta poslovanja. Poslovanje predstavlja proces obavljanja i izvršavanja unapred definisanih poslova, odnosno delatnosti i procesa u preduzeću. Ono obuhvata, kako obavljanje određene konkretne delatnosti proizvodnje ili usluga, tako i stvaranje potrebnih tehničkih, materijalnih, finansijskih, kadrovskih, ad-

4

Glava I – Uvod u ekonomiku poslovanja

ministrativnih i drugih uslova i pretpostavki funkcionisanja i razvoja preduzeća. Poslovanje preduzeća obuhvata široki spektar raznovrsnih pojedinačnih i grupnih poslova, čijim usklađivanjem i sinhronizo vanjem preduzeće postiže zadate – planirane ciljeve. Ono, dakle, obuhvata i koordinaciju raznovrsnih poslova, aktivnosti i odluka u procesu obavljanja delatnosti preduzeća. Da bi preduzeće poslovalo, odnosno obavljalo proces poslovanja, mora raspolagati potrebnim komponentama i uslovima (kadrovi, sredstva, organizacija), kao i relevantnim informacijama iz okruženja (propisi, tržište, konkurencija). Kombinovanjem svih ovih relevantnih faktora u procesu rada i obavljanja delatnosti preduzeća, uz potrebne upravljačke aktivnosti, obavlja se proces poslovanja preduzeća. Poslovanje sadrži prostornu dimenziju, odnosno uvek se obavlja u datom konkretnom prostoru, kao i vremensku dimenziju, koja podrazumeva vremenski period obavljanja poslova. U slučaju tzv. virtuelne organizaci je, uz pomoć savremene elektronske komunikacije – prostorna dimenzi ja poslovanja se racionalizuje i gubi na značaju kao uslov postojanja i funkcionisanja preduzeća. Poslovanje se uvek obavlja u odgovarajućem, zadatom ambijentu, sa konkretizovanim i definisanim uslovima, pravilima i postupcima. Pravila i procedure poslovanja su eksterni (propisi, zakoni, kodeksi) i interni, u vidu unutrašnjih propisa (statuti, pravilnici, norme). Poslovanje preduzeća podrazumeva određenu tehnologiju izvršavanja, koja propisuje precizno određene postupke, norme i standarde. Usklađivanjem ovih raznovrsnih zahteva i njihovim koordiniranjem prema postavljenim ciljevima preduzeća, konkretizovanim u planovima i programima, poslovanje može da daje željene pozitivne rezultate. Uspešno poslovanje je cilj i rezultanta ukupnosti delovanja raznovrsnih faktora. Tako je npr. poslovanje finansijski uspešno ako preduzeće ostvaruje dobit (profit) i obrnuto, ako iskazuje gubitak – ono je finansijski neuspešno. Organizaciona uspešnost poslovanja ogleda se u primeni savremene organizacije, metoda i tehnika. Poslovanje je kadrovski uspešno ako je obezbeđena optimalna kadrovska opremljenost i učinak zaposlenih, prema principu „pravi čovek na pravom mestu“. Poslovanje podrazumeva i zahteva egzaktna merila rezultata i njihovu kontrolu. Stoga je za svako preduzeće značajno planiranje, praćenje i analiza dinamike poslovanja. Dobijeni rezultati služe kao parametar za unapređenje poslovanja.


5

Poslovanje je dinamična kategorija i podrazumeva stalne promene, kako ciljeva preduzeća, tako i primenjenih metoda i tehnika. Unapređenje poslovanja i njegove efikasnosti u svim segmentima jedan je od stalnih i dugoročnih ciljeva svakog preduzeća i preduzetnika. KONTROLNA PITANJA 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.

Definisati relevantne pojmove Ekonomike poslovanja Značenje i sadržaj kategorija „preduzeće“, „preduzetništvo“, „preduzetnik“ Značenje discipline Ekonomika poslovanja (poslovna ekonomika) Osnovni sadržaj naučne discipline Ekonomika preduzeća Faze razvoja ekonomike preduzeća u jugoslovenskoj teoriji i praksi Odnos ekonomike i organizacije poslovanja Odnos ekonomike i srodnih naučnih disciplina Mesto Ekonomike poslovanja u sklopu ekonomskih nauka


7

GLAVA II PREDUZEĆE KAO SUBJEKT POSLOVANJA U PRIVREDI Preduzeće i preduzetnik Poslovanje preduzeća u Srbiji i Crnoj Gori regulisano je Zakonom o preduzećima (Službeni list SRJ, br. 29 od 26. juna 1996) i Zakonom o pri vrednim društvima (Službeni list Republike Crne Gore, br. 6 od 2002). Zakonskom regulativom preduzeće se definiše kao pravno lice koje obavlja delatnost radi sticanja dobiti. Kao oblici preduzeća ističu se: 1. privredno društvo (društvo lica i društvo kapitala), 2. društveno preduzeće i 3. javno preduzeće. Privredno društvo je najznačajniji oblik savremenog preduzeća. Osni va se kao društvo lica ili društvo kapitala. Društva lica su ortačko i komanditno društvo. Društvo kapitala čine akcionarsko društvo i društvo sa ograničenom od govornošću. Zakonska regulativa Crne Gore ne pominje termin „preduzeće“, a kao oblike obavljanja privrednih delatnosti navodi privredna društva i preduzetnike. Privredna društva su: ortačko društvo,  komanditno društvo,  akcionarsko društvo,  društvo sa ograničenom odgovornošću i 

8

Glava II – Preduzeće kao subjekt poslovanja u privredi

delovi stranih društava. U normativnu regulativu preduzeća ugrađen je princip ravnopravnosti, tako da svi oblici preduzeća imaju isti položaj, prava, obaveze i odgovornosti na tržištu. Preduzeće je dužno da posluje u skladu sa zakonom, dobrim poslovnim običajima i poslovnim moralom. Preduzeće mora registrovati svoju delatnost, a svojstvo pravnog lica stiče upisom u sudski registar. Organizacioni i poslovni delovi preduzeća mogu imati veću ili manju poslovnu samostalnost, ali nemaju svojstvo pravnog lica. Preduzeća se mogu povezivati putem kapitala ili ugovora. Preduzetnik je fizičko lice koje se bavi privrednom delatnošću radi sticanja profita. Preduzetnik je i fizičko lice koje obavlja delatnost slobodne profesije uređenu posebnim propisima. Za delatnost koju obavlja, preduzetnik je odgovoran celokupnom svojom imovinom. Registrovanu delatnost preduzetnik ne može obavljati za račun drugog pravnog lica. Preduzetniku se izdaje potvrda o registraciji, kao dokaz o registrovanoj delatnosti. 

Osnivanje preduzeća Osnivači preduzeća i osnivački akti

Osnivači preduzeća mogu biti fizička lica, pravna lica i država. Fizička lica mogu osnivati ortačko društvo, komanditno društvo, akcionarsko društvo i društvo sa ograničenom odgovornošću. Pravna lica mogu osnivati akcionarsko društvo, društvo sa ograničenom odgovornošću i komanditno društvo u svojstvu komanditora. Država osniva javna preduzeća. Osnivački akt je dokument preduzeća i dokaz o osnivanju preduzeća. U zavisnosti od vrste preduzeća, osnivački akt može biti: 1. ugovor o osnivanju, 2. odluka o osnivanju i 3. akt državnog organa (za javna preduzeća). U postupku osnivanja preduzeća, potpisi osnivača se overavaju kod nadležnog trgovinskog suda. Osnivački akt preduzeća obavezno sadrži podatke o:


9

1. firmi i sedištu preduzeća koje se osniva, 2. adresi i firmi osnivača (kada je osnivač fizičko lice, podatke o imenu, adresi i matičnom broju), 3. delatnosti preduzeća, 4. visini osnivačkog uloga, 5. pravima, obavezama i odgovornostima osnivača prema preduzeću i preduzeća prema osnivaču, 6. uslovima i načinu utvrđivanja i raspoređivanja dobiti i pokrivanja gubitaka, 7. zastupanju preduzeća (lica odgovorna za zastupanje) i 8. zaštiti životne sredine. Firma i sedište preduzeća

Svako preduzeće mora imati firmu i sedište. Firma je naziv pod ko jim preduzeće posluje. Firma treba da sadrži oznaku delatnosti i sedište preduzeća. Firma može da sadrži elemente koji detaljnije označavaju preduzeće, odnosno vrstu i delatnost preduzeća. Firma matičnih preduzeća može da sadrži oznaku: holding, koncern, kompanija, korporacija, grupacija, poslovni sistem i sl. Firma ne može sadržavati naziv strane države, kao ni grb, zastavu i druge državne oznake. Ona ne može sadržavati ni naziv međunarodnih organizacija niti njihove ambleme. Preduzeće može imati i skraćenu oznaku firme koja sadrži skraćeni naziv, oblik i sedište preduzeća. Skraćena oznaka firme unosi se u sudski registar. Pod istom ili sličnom firmom ne mogu biti registrovana dva ili više preduzeća koja obavljaju istu ili srodnu delatnost. Preduzeće može pred nadležnim sudom tražiti zaštitu registrovane firme od drugog preduzeća sa istom ili sličnom firmom kasnije registrovanom, iz iste ili srodne delatnosti. Tužbu za zaštitu firme može podneti i preduzeće koje je oštećeno zbog toga što drugo preduzeće nepravilno koristi svoju firmu. Preduzeću protiv koga se zahteva zaštita firme sud će zabraniti upotrebu firme i naložiti brisanje firme iz registra, ukoliko je zahtev ekonomski i društveno opravdan. U tom slučaju, preduzeće ima pravo i na naknadu štete. Preduzeće može promeniti firmu i sedište. Odluka o promeni firme donosi se na način i po postupku propisanom u osnivačkom aktu preduzeća.

10


Firma se može preneti na drugo lice, odnosno preduzeće, samo zajedno sa preduzećem koje pod tom firmom posluje. Sedište preduzeća je mesto u kome ono obavlja delatnost . Ako se delatnost obavlja u više mesta, odnosno na većem broju lokacija, sedištem preduzeća se smatra mesto u kome je sedište uprave preduzeća. Deo preduzeća koji ima određena ovlašćenja i poslovnu samostalnost upisuje se u registar prema sedištu preduzeća i prema mestu obavljanja tih poslova. Preduzeće može promeniti sedište odlukom nadležnog organa. Osnivačkim aktom se određuju uslovi za promenu sedišta. Sedište preduzeća se upisuje u sudski registar. Pored firme i sedišta, svako preduzeće registracijom dobija i matični broj. Pod matičnim brojem preduzeće se vodi kod nadležnih organa države i statistike. U skladu sa propisima, zakonom se određuje klasifikaci ja delatnosti preduzeća, odnosno ono se svrstava i šifrira u odgovarajuće oblasti i delatnosti. Ovo vrši odgovarajući statistički organ. Postupak osnivanja i registracije preduzeća

Za osnivanje preduzeća potrebno je obezbediti i uplatiti osnivački ulog i pribaviti odgovarajuću dokumentaciju. Osnivački ulog je novčani iznos koji o snivači obezbeđuju i pre registracije preduzeća deponuju kod odgovarajuće poslovne banke. Taj osni vački ulog predstavlja početni, inicijalni kapital preduzeća. On mora biti dovoljan za početak njegove delatnosti. Poslovna banka izdaje potvrdu o uplaćenom iznosu koja glasi na ime osnivača i sa nazivom buduće firme. Ta potvrda se prilaže nadležnom trgovinskom sudu kao dokaz da su od osnivača obezbeđena i uplaćena novčana sredstva na ime osnivačkog uloga, kao početnog kapitala preduzeća. Visina osnivačkog uloga je različita za različite oblike preduzeća. Zakonom se određuje minimalna veličina osnivačkog kapitala. Tako, naprimer, za osnivanje akcionarskog društva on iznosi 10000 USA dolara, u dinarskoj protivvrednosti na dan uplate, a za društvo sa ograničenom odgovornošću 2500 USA dolara. Ukoliko se u ulozi osnivača pojavljuje više fizičkih i pravnih lica, taj novčani iznos se deli među njima shodno dogovorenom procentualnom učešću u aktu o osnivanju. Ukoliko je osnivač strano fizičko ili pravno lice, osnivački ulog se deponuje kod poslovne banke na deviznom računu,


11

u bilo kojoj valuti u zakonom propisanoj protivvrednosti USA dolara za tu vrstu preduzeća. Potrebna dokumentacija

Dokumenta o osnivačima Osnivači su dužni da prikupe i trgovinskom sudu dostave potrebnu dokumentaciju za registrovanje preduzeća. Dokumentacija zavisi od vrste preduzeća i broja osnivača. Fizičko lice kao osnivač prilaže overenu fotokopiju svoje lične karte, kao i overenu fotokopiju lične karte za budućeg direktora preduzeća (ako je u pitanju DOO). Pravno lice prilaže overenu fotokopiju svoga rešenja o obavljanju delatnosti, sa prilozima iz sudskog registra. Strano fizičko lice prilaže fotokopiju pasoša overenog kod notara u matičnoj zemlji. Strano pravno lice dostavlja overeno rešenje o delatnosti, sa prilozima iz sudskog registra matične zemlje, overeno kod notara. Dokumenta o firmi i sedištu preduzeća U postupku registracije budućeg preduzeća i delatnosti, osnivači dostavljaju odgovarajućem sudu i dokumenta vezana za firmu i sedište budućeg preduzeća. Za sedište je potreban dokaz o prostoru u kome će se obavljati delatnost, kao što su npr. ugovor o kupoprodaji i izvod iz zemljišnih knjiga – i to overena fotokopija ovih dokumenata. Ukoliko osnivač nije vlasnik prostora na kome će biti sedište preduzeća, potreban je ugovor o zakupu ili izjava vlasnika nepokretnosti da je saglasan za registrovanje preduzeća na toj nepokretnosti, odnosno adresi. Ugovor i izjava moraju biti overeni u sudu ili opštini. Osnivačka akta

Neophodnu dokumentaciju za registrovanje preduzeća čine i osni vačka akta: odluka o osnivanju i  ugovor o osnivanju.  Ova dokumenta moraju biti sudski overena.

12


Pored osnivačkih akata, trgovinskom, odnosno registracionom sudu dostavlja se i statut budućeg preduzeća, kao njegov osnovni normativni akt i dokument. U statutu su regulisana sva bitna pitanja delatnosti i poslovanja preduzeća, i to: firma, sedište i pečat preduzeća,  delatnosti preduzeća,  osnivački kapital, vrsta i visina uloga i način uplate,  deoba dobiti, način snošenja rizika i pokrića gubitka,  unutrašnja organizacija preduzeća,  organi upravljanja, nadležnosti i odgovornosti,  ostali organi u preduzeću,  vrsta i sadržina opštih akata preduzeća,  trajanje i prestanak preduzeća i dr.  Ostala dokumenta

Pored navedenih dokumenata i dokaza, za registrovanje preduzeća dostavljaju se i: dokaz o otvorenom žiro računu,  overene odluke o zastupanju preduzeća,  odluke o izboru ili imenovanju direktora, predsednika i članova  upravnog odbora, dokazi o firmi i sedištu,  dokaz o plaćenoj sudskoj taksi i  rešenje statistike o razvrstavanju delatnosti.  Prikupljena dokumentacija sa prilozima, odštampanim i popunjenim obrascima predaje se odgovarajućem Trgovinskom sudu – Registracionom odeljenju. Rešenje o registraciji i upis u sudski registar Ukoliko se ispune potrebni zakonski uslovi i ukoliko je priložena dokumentacija relevantna i ispravna, Trgovinski sud donosi Rešenje o re gistraciji, čime se preduzeće upisuje u sudski registar. Upisom u registar, preduzeće može da otpočne nameravanu, odnosno registrovanu delatnost. U registar se upisuje firma, delatnost, sedište, zastupnici, osnivački ulog i osnovni kapital, u tzv. registarske listove od 1 do 7 (slika br. 1).


13

Promene podataka koji se upisuju u registar preduzeće prijavljuje trgovinskom sudu, radi njihovog ažuriranja.

slika br.1

14


Početak obavljanja i promena delatnosti

Preduzeće može da otpočne obavljanje delatnosti, kao i da menja uslove njenog obavljanja, tek kad nadležni državni organ donese rešenje da su ispunjeni uslovi u pogledu tehničke opremljenosti, zaštite na radu, zaštite i unapređivanja životne sredine, kao i drugi propisani uslovi oba vljanja određenih delatnosti. U toku svoga rada i poslovanja, preduzeće može menjati i proširivati svoju delatnost. Odluka o promeni delatnosti donosi se na način i po postupku koji su utvrđeni osnivačkim aktom. Preduzeće obavlja delatnosti, zaključuje ugovore i obavlja druge poslove samo u okviru delatnosti upisane u registar. Proširenje delatnosti se upisuje u sudski registar. Prestanak preduzeća

Preduzeće se po pravilu osniva na neodređeno vreme, ali se može osnovati i na određeni period. Zakonom su predviđeni uslovi pod kojima preduzeće prestaje da radi, odnosno kada se gasi. Među tim uslovima za prestanak preduzeća su: 1. prestanak postojanja prirodnih i drugih uslova za obavljanje delatnosti, 2. istek vremena na koje je osnovano, 3. sudski izrečena zabrana obavljanja delatnosti, 4. odluka vlasnika, odnosno skupštine akcionara o prestanku rada, 5. odluka suda o ništavosti upisa u registar, 6. ako se ne obavlja delatnost duže od dve godine, 7. stečaj preduzeća, 8. smanjenje osnovnog kapitala društva kapitala ispod minimalnog iznosa kapitala propisanog zakonom i 9. spajanje sa drugim preduzećem ili podela na dva ili više preduzeća. Zakonski uslovi za prestanak rada preduzetnika

Svojstvo, odnosno status preduzetnika gubi se brisanjem iz sudskog registra. Uslovi za prestanak preduzetničke delatnosti su: odjava obavljanja delatnosti od strane preduzetnika,  prestanak postojanja prirodnih i drugih uslova za obavljanje delat nosti, istek vremena registrovane delatnosti, 

Praktikum iz ekonomike poslovanja    

15

gubitak poslovne sposobnosti i smrt preduzetnika, ako se delatnost ne obavlja duže od dve godine neprekidno, zabrana obavljanja delatnosti i poništenje rešenja o upisu u sudski registar. Zastupanje preduzeća

Zastupnik preduzeća je, po pravilu, direktor, ali to može biti i drugo lice određeno osnivačkim aktom ili statutom. Ovlašćenja zastupnika se definišu u statutu i mogu se ograničiti ili usloviti saglasnošću odgovara jućih organa preduzeća (npr. upravnog odbora). Ovlašćenja zastupnika upisuju se u sudski registar. Zastupnik je dužan da se pridržava ovlašćenja određenih osnivačkim aktom i statutom preduzeća. Zastupnik preduzeća, u okviru svojih ovlašćenja, može dati drugom licu pismeno punomoćje za zastupanje preduzeća. Punomoćnik može imati ograničena ovlašćenja za određenu vrstu poslova ili samo za određene poslove. Direktor preduzeća može, uz saglasnost organa upravljanja, davati određenom licu prokuru. Prokura sadrži ovlašćenje za zaključivanje ugovora i vršenje pravnih poslova i radnji u vezi sa određenom delatnošću ili poslovima preduzeća. Prokura može biti pojedinačna i kolektivna i može se opozvati u svako doba. Davanje i prestanak prokure registruju se u sudu. Imovina preduzeća

Imovina preduzeća je njegovo pravo svojine nad pokretnim i nepokretnim stvarima, novčanim sredstvima i hartijama od vrednosti. Imovinu čine i određena prava (npr. patenti, licence i sl.) koja su osnivači uneli kao svoj ulog prilikom osnivanja preduzeća. Za akcionarsko društvo, struktura i delovi kapitala utvrđeni su međunarodnim računovodstvenim standardima koje objavljuje Međunarodni komitet za računovodstvene standarde (IASC). Početnu imovinu preduzeća čine ulozi vlasnika u vidu osnivačkog kapitala. Nenovčani ulozi osnivača, kao i akcionara, moraju biti novčano izraženi i evidentirani u dokumentima preduzeća. Preduzeće i preduzetnik odgovaraju za svoje obaveze celokupnom svojom imovinom. U najvećem broju preduzeća, osnivači, odnosno akcionari, odgovaraju samo do visine svoga uloga u preduzeće.

16


Zakonskim odredbama predviđena je zaštita osnovnog kapitala preduzeća. Obaveza je preduzeća da ima obaveznu rezervu u visini 10% osnovnog kapitala, u koju se godišnje unosi najmanje 5% od ostvarene dobiti (društvo kapitala). Statutom se može predvideti i izdvajanje iz dobiti za posebne rezerve. Dividende, naknade i nagrade u preduzeću ne mogu se isplaćivati na teret osnovnog kapitala. Osnivači preduzeća, članovi i akcionari, stiču udele, odnosno akcije, srazmerno svom ulogu u imovini preduzeća. Shodno tome se regulišu i njihova upravljačka i druga prava. Osnivači, članovi i akcionari, srazmerno svojim udelima, odnosno akcijama, učestvuju u deobi dobiti i snošenju rizika poslovanja. Zaposleni u preduzeću učestvuju u deobi dobiti u skladu sa osnivačkim aktom, odnosno statutom, i odlukom skupštine (kao organa vlasnika). Vođenje poslovnih knjiga i revizija

Svako preduzeće je obavezno da vodi poslovne knjige. Poslovne knjige su svojevrstan oblik izražavanja ekonomskog i pravnog subjektiviteta preduzeća i njegove ekonomske autonomije i ekonomskih obračuna sa drža vom. Vođenje i sadržaj poslovnih knjiga uređuje se zakonskim propisima. Preduzeće sastavlja, podnosi i objavljuje računovodstvene iskaze i periodične i godišnje poslovne izveštaje u skladu sa zakonskim propisima. Revizija računovodstvenih izveštaja i iskaza vrši se u skladu sa zakonskim propisima. Određena vrsta preduzeća obavezna je da angažuje revizora ili revizorsku kuću koja vrši godišnju reviziju bilansa i izveštaja. Organi upravljanja i menadžment preduzeća ne smeju ograničavati ovlašćenja revizora, niti na bilo koji način uticati na njegov rad. Akcionarska društva su obavezna da izaberu ovlašćenog nezavisnog revizora društva. Revizija finansijskih izveštaja vrši se po isteku finansijske godine, a pre održavanja skupštine preduzeća. Reviziju vrše nezavisni revizori koje bira skupština na rok utvrđen statutom, a koji ne može biti duži od godine dana.


KONTROLNA PITANJA 1. Karakteristike i ciljevi savremenog preduzeća 2. Preduzeće kao osnovni ekonomski subjekt 3. Sistemski koncept preduzeća 4. Preduzeće i organizacija 5. Obeležja i uloge malih i srednjih preduzeća 6. Karakteristike i vrste korporacija 7. Holding preduzeća i holding odnosi 8. Poslovna politika preduzeća 9. Istorijski razvoj jugoslovenskih preduzeća 10. Oblici i vrste savremenih preduzeća 11. Preduzeća kao društva lica – ortakluci 12. Preduzeća kao društva kapitala 13. Karakteristike akcionarskog društva 14. Osnivanje akcionarskog društva 15. Društvo sa ograničenom odgovornošću 16. Karakteristike i vrste javnih preduzeća 17. Horizontalno i vertikalno povezivanje preduzeća 18. Osnivači preduzeća i osnivački akti 19. Postupak osnivanja i registracije preduzeća 20. Početak rada i prestanak preduzeća 21. Obeležja ekonomske i pravne samostalnosti preduzeća 22. Procesi upravljačkog restrukturisanja preduzeća

17


19

GLAVA III OSNOVNE FUNKCIJE U PREDUZEĆU Funkcije predstavljaju skup povezanih poslova i postupaka kojima se najsvrsishodnije obavljaju postavljeni zadaci preduzeća. Osnovu za organizovanje i klasifikaciju funkcija čine vrsta preduzeća, proces rada i poslovanja koji se u njemu obavlja, kao i obeležja tehnološkog procesa, odnosno tehničke podela rada u okviru delatnosti preduzeća. Nezavisno od vrste preduzeća i njegove složenosti, funkcije moraju uvek biti koordinisane i povezane. Izvršavanje poslova i zadataka jedne funkcije pretpostavka je obavljanja ostalih funkcija. Pojedinačno posmatrano, funkcije predstavljaju karike u lancu funkcionisanja preduzeća. Funkcije i poslovi u preduzeću mogu se uspešno obavljati samo usklađenim, povezanim i komplementarnim delovanjem zaposlenih, menadžmenta i materijalnih komponenata. Stoga je povezanost funkcija u okviru preduzeća bitan uslov njegovog opstanka i razvoja.

Vertikalna podela funkcija Klasifikacija funkcija sledi hijerarhiju postavljanja ciljeva, zadataka i planova, kao i nadležnosti organa i pojedinaca, kao nosilaca funkcija u preduzeću. Shodno ovim kriterijumima i vertikalnoj funkcionalnoj povezanosti preduzeća, javljaju se tri vertikalna nivoa osnovnih funkcija preduzeća: 1. upravljanje, 2. rukovođenje i 3. izvršavanje.

20

Glava III – Osnovne funkcije u preduzeću

Funkcija upravljanja Upravljanjem, kao hijerarhijski najvišom i najznačajnijom funkci jom, određuju se ciljevi, strategija i politika preduzeća. U okviru upravljanja se projektuju veze preduzeća sa funkcionalnim okruženjem, formira sistem unutrašnjih međuodnosa i određuje globalna raspodela ostvarenih rezultata. Upravljačka funkcija je vlasnička funkcija preduzeća. Vlasnik kapitala je u tržišnim uslovima u situaciji da bira mesto i preduzeće gde će plasirati svoj kapital. On ima sopstvene ekonomske interese u preduzeću, a jedan od ključnih interesa je maksimiranje profita preduzeća. Upravljačka uloga vlasnika ogleda se u kontroli rada i efikasnosti menadžmenta. Vlasnik prisvaja pozitivne rezultate rada preduzeća, ali i gubitke i rizik ukoliko preduzeće loše posluje. Sadržaj upravljačke funkcije čine: predviđanje, planiranje, usmeravanje i kontrola. Složenost odnosa u funkciji upravljanja ogleda se u broju upravljačkih nivoa, kao i u složenosti njihovih međuodnosa. Upravljačka funkcija, pored interesa vlasnika kapitala, obuhvata i respektuje interese zaposlenih i interese šire društvene zajednice. Upravljačkim aktivnostima i odlukama preduzeće je obavezno da respektuje interese društva, kroz poštovanje zakonskih propisa, obaveza prema državi i moralnih normi poslovnog ponašanja. Interesi zaposlenih u preduzeću odnose se na pravo prisvajanja dela ukupnog rezultata na ime naknade i kompenzacije za uloženi radni doprinos, kao i za poboljšanje radnih uslova i standarda na radu. Upra vljačkim aktivnostima preduzeća moraju se uvažavati i ovi interesi, u skladu sa tržišnim normama vrednovanja pojedinačnih i kolektivnih doprinosa u radu. Ovo je značajno kao motivacioni faktor zaposlenih u iz vršavanju pojedinačnih i kolektivnih zadataka. Sadržaj upravljanja

1. 2. 3. 4.

Sadržaj upravljačke funkcije preduzeća čine sledeće aktivnosti: postavljanje ciljeva, strategija i poslovne politike preduzeća, postavljanje organizacije preduzeća, postavljanje spoljnih i odnosa u okviru preduzeća, upravljanje poslovanjem preduzeća i njegovih organizacionih i poslovnih delova,


21

5. upravljanje i raspolaganje sredstvima, imovinom i kapitalom preduzeća, 6. upravljanje rezultatima i raspodelom rezultata poslovanja, 7. kontrola poslovanja preduzeća i kontrola rada nosilaca svih funkcija preduzeća. Nosioci (organi) upravljanja

Nosioci funkcije upravljanja su pojedinačni ili kolektivni organi, delegirani od vlasnika preduzeća. Oni imaju određena ovlašćenja i snose odgovornost za obavljanje funkcije upravljanja. Skupština vlasnika – akcionara

Kao organ vlasnika, skupština ima najznačajnije, strateške funkcije u preduzeću. Nadležnost skupštine uređuje se i precizira statutom preduzeća, pravilnikom i poslovnikom o radu. Delokrug aktivnosti skupštine čine: donošenje i promena statuta preduzeća,  utvrđivanje poslovne politike preduzeća,  usvajanje godišnjih izveštaja i obračuna o poslovanju preduzeća,  usvajanje revizorskih izveštaja,  odlučivanje o raspodeli godišnje dobiti i odlučivanje o pokriću gu bitaka preduzeća, razmatranje izveštaja nadzornog odbora,  odlučivanje o svim statusnim promenama preduzeća,  odlučivanje o prestanku rada preduzeća,  donošenje odluke o dobrovoljnoj likvidaciji društva, restrukturisa nju i podnošenju predloga za pokretanje stečajnog postupka, povećavanje ili smanjivanje kapitala društva utvrđenog statutom,  zamenjivanje akcija jedne klase akcijama druge, donošenje odluke o izdavanju obveznica, odnosno zamenjivanju  obveznica ili drugih hartija od vrednosti. U nadležnosti skupštine je i izbor i opoziv predsednika i članova upravnog odbora, odbora direktora, kao i nadzornog odbora, i izbor re vizora. Skupština nije obavezan organ u malim preduzećima i društvima sa ograničenom odgovornošću. Članovi društva mogu urediti odnose u

22


upravljanju društvom ugovorom i statutom preduzeća i glasati za odluke, saglasno svojim udelima u društvu. Upravni odbor

Upravni odbor je najznačajniji operativni organ upravljanja u preduzeću. Bira ga skupština preduzeća i za svoj rad odgovara skupštini, odnosno vlasnicima. Osnovne funkcije upravnog odbora preduzeća su: priprema sve predloge odluka za skupštinu,  izvršava donete odluke skupštine,  donosi normativna akta i pravila o radu preduzeća i poslovnoj po litici, izveštava skupštinu i akcionare o poslovanju i sprovođenju poslov ne politike preduzeća, predlaže raspodelu dobiti i pokrivanje gubitka preduzeća,  postavlja i razrešava direktora preduzeća i članove odbora direkto ra, odlučuje o poslovnoj saradnji i poslovnom povezivanju sa drugim  preduzećima, donosi investicione odluke,  odlučuje o osnivanju novih preduzeća i delova preduzeća,  odlučuje o promeni sedišta i naziva firme,  postavlja i razrešava direktora preduzeća (generalnog direktora).  Nadležnosti upravnog odbora definišu se statutom i drugim aktima preduzeća. Nadzorni odbor

Nadzorni odbor obavlja upravljačku funkciju kontrole u preduzeću. Njegove osnovne funkcije su: nadzor nad zakonitošću rada svih organa u preduzeću,  kontroliše periodične i godišnje obračune rezultata poslovanja,  daje mišljenje o predlozima za raspodelu rezultata preduzeća,  utvrđuje da li su poslovne knjige, kao i druga akta i dokumenta  preduzeća, u skladu sa zakonom i drugim propisima, pregleda izveštaje o poslovanju i bilansima koji se podnose skupšti ni,

Praktikum iz ekonomike poslovanja 

 

23

izveštava skupštinu o rezultatima vršenog nadzora i kontrole preduzeća, organa upravljanja i rukovođenja, obavlja i druge kontrolne funkcije utvrđene statutom preduzeća, donosi poslovnik o svom radu.

Rukovođenje Rukovođenje označava drugu funkciju u vertikalnoj klasifikaciji. Rukovođenje predstavlja funkciju operativnog vođenja preduzeća. Upra vljačke odluke organa upravljanja rukovođenje pretvaraju u konkretne radne zadatke i koordinišu pojedinačne i grupne zadatke, uz jedinstveni sistem rada i poslovanja preduzeća. Rukovođenjem se usklađuju raznovrsni poslovi i aktivnosti u preduzeću radi obavljanja njegove delatnosti, procesa poslovanja i ostvarivanja postavljenih ciljeva. Sadržaj rukovođenja

U osnovi sadržaja rukovođenja su poslovi planiranja, koordinisanja i kontrolisanja. Rukovođenje je uslovljeno tehničkom podelom rada, koja dimenzioniše i dinamiku njegovog razvoja. Metode rukovođenja se menjaju u različitim proizvodnim, tehničkim i društvenim sistemima, ali im osnov ostaje isti: podela rada. Funkcija rukovođenja procesima rada, kao posledica nivoa razvijenosti procesa rada i tehničke podele rada, trajna je i nužna prirodna funkcija preduzeća. Svaki kolektivni rad mora biti vođen, koordinisan i regulisan – da bi se proces proizvodnje ili usluga mogao reprodukovati i usavršavati. Kao koordinacija poslova i zadataka pojedinaca, grupa i sredstava – rukovođenje je prisutno u svakom kolektivnom radu, bez obzira na oblike društvenog uređenja. Rukovođenje je vezano za organizaciju preduzeća i kolektivni proces rada. Ono funkcioniše i ispoljava svoja dejstva u odgovarajućoj organizacionoj strukturi preduzeća.

24


Nosioci funkcije rukovođenja

Funkciju rukovođenja obavljaju direktor (generalni direktor), izvršni direktor i rukovodioci organizacionih delova preduzeća. U pojedinim preduzećima, kao što je npr. akcionarsko društvo, ovu funkciju oba vlja i kolektivni organ: odbor direktora. U okviru formirane rukovodilačke strukture preduzeća, postoji hi jerarhija odnosa u odlučivanju: odluke rukovodilaca na višem nivou organizacione strukture obavezuju podređene rukovodioce. Ovo predstavlja jednu od konstanti funkcije rukovođenja. Međuodnosi u strukturi rukovođenja normiraju se unutrašnjim propisima: pravilnicima, uputstvima, zadacima, nalozima i sl. Generalni direktor (direktor)

Kao osnovni nosilac i organ rukovođenja, u pojedinim preduzećima se bira ili imenuje generalni direktor, a u najvećem broju preduzeća to je direktor. Sa stanovišta zakonske regulative, njihova ovlašćenja i odgo vornosti su identični. Generalni direktor ili direktor ima najveća ovlašćenja u preduzeću, ali snosi i najveću odgovornost u domenu svojih zakonskih ovlašćenja. Nadležnosti i odgovornost generalnog direktora postavljene su zakonom i statutom preduzeća. Osnovne funkcije i nadležnosti direktora preduzeća, prema aktuelnoj normativnoj regulativi, su da: vodi i organizuje poslovanje preduzeća,  zastupa preduzeće,  se stara o zakonitosti rada i poslovanja preduzeća,  je odgovoran za zakonitost poslovanja preduzeća i njegovih orga na. Shodno ovim osnovnim funkcijama, u praksi preduzeća se statutom određuju uglavnom sledeće nadležnosti i funkcije direktora: zastupa preduzeće prema trećim licima, državnim i drugim orga nima, predlaže program i plan rada, kao i opšte akte preduzeća,  predlaže razvojnu politiku,  podnosi izveštaje o poslovanju,  stara se o izvršenju odluka skupštine i upravnog odbora, 

Praktikum iz ekonomike poslovanja  

    

25

predlaže organizaciju i promene organizacije preduzeća, donosi akt o unutrašnjoj organizaciji i sistematizaciji radnih mesta, odlučuje o pravima zaposlenih i određuje radno vreme, zaključuje ugovore u ime preduzeća, stara se o primeni zakona i drugih akata u preduzeću, odgovara za zakonitost poslovanja, obavlja i druge poslove određene zakonom i odlukama skupštine i upravnog odbora. Odbor direktora

Kao organ funkcije rukovođenja, odbor direktora predstavlja kolektivni upravljačko-rukovodilački organ, koji se obavezno bira u akcionarskom društvu. Odluke odbora direktora izvršavaju sekretar društva i izvršni direktor (Zakon o privrednim društvima Crne Gore). Odbor direktora je kolektivno telo kojim rukovodi predsednik. Broj članova odbora određuje se statutom, a minimalan broj je tri člana. Članove odbora direktora bira skupština akcionara. Ovlašćenja odbora direktora utvrđuju se statutom društva. Članovi odbora direktora dužni su da se prilikom donošenja odluka pridržavaju načela savesnosti i da postupaju sa pažnjom dobrog pri vrednika. Zakon obavezuje članove odbora direktora: da primenjuju pravila struke prilikom odlučivanja i da koriste ovla šćenja samo u korist društva, da ne koriste imovinu društva za svoje potrebe,  da ne koriste poverljive informacije društva radi sticanja lične do biti, da ne zloupotrebljavaju funkciju u cilju ličnog bogaćenja na ra čun i na štetu društva. Obavezni su da izbegavaju konflikt interesa između sebe i društva kojim rukovode. Odbor direktora ima diskreciono pravo da imenuje i razrešava iz vršnog direktora i sekretara društva. Rukovodioci

Rukovodioci organizacionih delova preduzeća (pogon, služba, odeljenje, poslovna jedinica i sl.), pored direktora preduzeća i odbora direkto-

26


ra, nosioci su poslova i funkcije rukovođenja. Rukovodioci obavljaju funkciju izdavanjem radnih naloga (zadataka) rukovodiocima nižih nivoa ili izvršiocima poslova (zaposlenim u preduzeću). Oni su zaduženi za koordinisanje aktivnosti izvršavanja i rada izvršilaca u svom propisanom delokrugu ovlašćenja i odgovornosti. Rukovodioci kontrolišu izvršavanje datih naloga, naredbi i uputstava.

Sadržaj i nosioci funkcije izvršavanja Funkcija izvršavanja je treća funkcija u vertikalnoj hijerarhiji i podeli funkcija preduzeća. Ova funkcija se u preduzeću organizuje, vodi i kontroliše funkcijama upravljanja i rukovođenja. Izvršavanje konkretizuje i realizuje poslovnu politiku, planove, zadatke i naloge organa upravljanja i rukovodilaca. Izvršavanjem se ostvaru ju konkretni rezultati rada i poslovanja preduzeća, izraženi kvantitativno i vrednosno. Osnovni sadržaj izvršavanja je izvršavanje zadataka preduzeća i njiho vo pretvaranje u konkretne radne i poslovne rezultate. Osnovne komponente funkcije i procesa izvršavanja su: zadatak,  izvršilac,  radno mesto i  rezultat.  Zadatak predstavlja sadržaj određenog posla ili aktivnosti, a dodelju je se putem naloga prvog nadređenog rukovodioca (predradnik, poslovođa, šef, upravnik). Zadatak se dodeljuje putem pismenog ili usmenog naloga. Složeniji zadaci se razlažu na jednostavnije i pojedinačne zadatke. Broj ukupnih pojedinačnih i grupnih zadataka u preduzeću raste sa njegovom složenošću, porastom obima poslovanja i veličine. Zadatak rukovodioca je da kontroliše izvršenje zadataka. Izvršioci zadatka su svi zaposleni u preduzeću, bilo kao pojedinci, radna grupa ili tim. Uz materijalne komponente procesa rada i odgovarajući prostor za rad, izvršioci moraju posedovati potrebna stručna znanja, radne sposobnosti i veštine za izvršavanje zadatka. Radni zadatak je obaveza zaposlenih i na osnovu njegovog izvršavanja oni stiču odgovarajuća prava u preduzeću.


27

Radno mesto je deo šire radne celine – prostora za obavljanje razno vrsnih pojedinačnih i grupnih poslova i aktivnosti, a organizovana su u obliku službe, odeljenja, pogona i sl. Ovi nazivi označavaju kompleks poslova koji se izvršavaju u tim grupama radnih mesta. Radna mesta se povezuju na principu sličnosti ili komplementarnosti poslova. Izvršavanje je proces rada koji se odvija po unapred postavljenom redosledu i postupcima. To je regulisano tehnološkim, radnim i poslovnim procesom, odnosno propisanim procedurama i standardima obavljanja poslova. Rezultati izvršavanja su posledica i rezultat aktivnosti i rada pojedinaca ili grupa (timova) zaposlenih u preduzeću. Rezultati su merljivi naturalno i vrednosno. Na kvalitet izvršavanja i rezultate utiču, pored motivisanosti, stručnosti, obučenosti i veštine izvršilaca – i adekvatne metode i kvalitet rukovođenja i rukovodilaca.

Horizontalna klasifikacija funkcija Horizontalno klasifikovanje funkcija preduzeća je izraz horizontalne podele rada, odnosno ukupnih zadataka preduzeća. Ovom podelom rada se posebne grupe zadataka organizacijski uobličavaju u odgovarajuće funkcije preduzeća, a pojedinačni zadaci u odgo varajući broj radnih mesta ili grupe radnih mesta. Za izvršavanje grupa srodnih zadataka u preduzeću formiraju se posebni funkcionalni delovi, kao posebne organizacione, radne i poslovne jedinice ili funkcije. Funkcija kao delatnost ili grupa poslova u preduzeću sastoji se iz niza međusobno povezanih i usklađenih poslova i radnih operacija. Posebni funkcionalni zadaci preduzeća mogu se raščlaniti na veći broj pojedinačnih poslova i zadataka. To raščlanjavanje se postiže horizontalnom podelom rada. Broj pojedinih funkcija u preduzeću zavisi od njegove vrste, veličine, složenosti procesa rada, raspoloživih sredstava, ukupnog broja izvršilaca, njihove sposobnosti i stručnosti i sl. Uobičajena je sledeća podela ovih funkcija u preduzeću: istraživanje i razvoj,  tehnička funkcija,  finansije i računovodstvo, 

28


komercijalni poslovi, plan i analize,  administrativni i kadrovski poslovi i  funkcija kontrole.  U zavisnosti od vrste, veličine, složenosti i delatnosti preduzeća, formiraju se i uobličavaju njegove funkcije kao organizacioni delovi – podsistemi preduzeća. Tako npr. malo preduzeće nema svaku od navedenih funkcija, već ih grupiše u manji broj, i to uglavnom u nadležnost vlasnika, odnosno preduzetnika. Velika, pak, preduzeća mogu formirati i veći broj funkcija, zavisno od svojih potreba, odnosno u skladu sa potrebama funkcionisanja i razvoja preduzeća. 

KONTROLNA PITANJA 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9.

Definisanje i sadržaj funkcija preduzeća Vertikalna i horizontalna podela funkcija Upravljanje i sadržaj funkcije upravljanja Nosioci funkcije upravljanja Karakteristike i sadržaj rukovođenja Funkcije nosilaca rukovođenja Struktura menadžmenta preduzeća Sadržaj i zadaci izvršavanja Vrste i sadržaj horizontalnih funkcija preduzeća


29

GLAVA IV SREDSTVA I UPRAVLJANJE SREDSTVIMA Značaj i funkcije sredstava Osnivači preduzeća prilikom osnivanja i registrovanja obezbeđuju potrebna sredstva u obliku stvari, prava i novčanih sredstava. Obezbeđena sredstva osnivača, odnosno akcionara, postaju sredstva i imovina preduzeća kojima ono slobodno raspolaže. Preduzeće pribavlja i koristi sredstva kao uslov i komponentu svoga rada i poslovanja. Funkcija sredstava preduzeća je u njihovoj namenskoj upotrebi: služe za ostvarivanje ciljeva i planova, obavljanje procesa poslovanja i u stalnoj su transformaciji. Sredstva se nalaze u neprekidnom kretanju i kruženju iz jedne faze reprodukcije i procesa poslovanja preduzeća u sledeću, i iz jednog oblika u drugi. Uz pomoć radne snage, sredstva menjaju oblik i funkcije u različitim fazama poslovanja i reprodukcije preduzeća. Bez odgovarajuće vrste, obima i kvaliteta sredstava, preduzeće ne može da funkcioniše, odnosno obavlja proces poslovanja, a sredstva i imovina imaju svrhu samo ako se koriste i upotrebljavaju u fazama poslo vanja preduzeća. Kao rezultat korišćenja i upotrebe sredstava i trošenja radne snage, stvara se rezultat poslovanja preduzeća, odnosno različite upotrebne vrednosti. U daljim fazama procesa rada, odnosno poslovanja, upotrebne vrednosti se pretvaraju u vrednost, odnosno finansijski rezultat preduzeća, u vidu dobiti (profita) ili gubitka. Obim i kvalitet sredstava, odnosno imovine, izraz je kvaliteta ekonomije poslovanja svakog preduzeća.

30

Glava IV – Sredstva i upravljanje sredstvima

Osnovna (trajna) sredstva Osnovna ili stalna sredstva su deo ukupnih sredstava preduzeća i predstavljaju trajni, materijalni oblik sredstava preduzeća. Ona se postepeno troše u procesu poslovanja, i to u dužem vremenskom razdoblju i kroz više radnih ciklusa. Upotrebom i korišćenjem u procesu rada, osnovna sredstva ne menjaju svoj materijalni oblik. Najveći deo osnovnih sredstava preduzeća čini oprema, odnosno sredstva za rad. Sredstva za rad male vrednosti i kraćeg roka upotrebe (manje od godinu dana) ne ubrajaju se u kategoriju osnovnih sredstava. Osnovna sredstva sačinjavaju i građevinski objekti, šume, zemljišta i druga prirodna bogatstva. U osnovna sredstva spadaju i određena prava dugoročnog karaktera (koncesije, patentni, licence), dugoročna finansijska ulaganja, kao i nematerijalna ulaganja. Prema stanju osnovnih sredstava u odnosu na proces poslovanja preduzeća, ona se javljaju u sledećim oblicima: 1. osnovna sredstva u pripremi, 2. osnovna sredstva u upotrebi i 3. osnovna sredstva izvan upotrebe. Prema pojavnim oblicima, osnovna ili stalna sredstva se dele na: 1. nematerijalna ulaganja (dugoročni plasmani, osnivačka ulaganja, ulaganja u razvoj i istraživanje, koncesije, patenti, licence); 2. materijalna sredstva (zemljište, zasadi, osnovno stado, građevinski objekti, oprema, uređaji, transportna sredstva, alati, inventar); 3. dugoročni finansijski plasmani (ulaganja u vezana preduzeća, učešće u kapitalu pravnih lica, dugoročni krediti, dugoročne hartije od vrednosti). Osnovni izvor finansiranja osnovnih sredstava predstavlja dobit preduzeća. Osnovna sredstva se uglavnom finansiraju iz poslovnog fonda i finansijskih kredita. Izvori finansiranja osnovnih sredstava mogu se podeliti na: sopstvene,  udružene,  kreditne i  izvore solidarnosti. 


31

Kapaciteti osnovnih sredstava

Kapacitet označava proizvodnu moć sredstva za rad u izvršavanju određenog rada u datom vremenu. Kapacitet je tehnička i ekonomska kategorija. U praksi preduzeća, u zavisnosti od korišćenja, kapacitet se poja vljuje kao: Ugrađeni, instalirani kapacitet , koji se utvrđuje na osnovu tehničkih svojstava i mogućnosti sredstava za rad. U praksi se maksimalno korišćenje kapaciteta vrlo retko ostvaruje. Ovakvo maksimalno korišćenje kapaciteta moguće je ostvariti naprezanjem tehničko-tehnoloških procesa (visoke peći, hidroelektrane, hemijsko-tehnološki procesi i dr.), što uslovljava brže raubovanje sredsta va, odnosno njihov kraći radni vek. Radni (mogući) kapacitet predstavlja u stvarnosti, odnosno praksi preduzeća, moguće korišćenje ugrađenog kapaciteta. Ovde se od ugrađenog teoretskog korišćenja kapaciteta odbijaju nužni prekidi u radu, tj. prekidi zbog smenskog rada, godišnjih i nedeljnih odmora, državnih praznika, održavanja i remontovanja sredstava za rad i dr. Optimalni kapacitet predstavlja najpovoljniji stepen kapaciteta sa stanovišta troškova i rezultata koji se ostvaruju njegovim korišćenjem. Minimalni kapacitet predstavlja donju granicu korišćenja sredstava. Na ovom nivou korišćenja kapaciteta, preduzeća posluju na nivou donje tačke rentabiliteta. Ukoliko dalje po ovim kriterijumima nastavi poslovanje, preduzeće posluje sa gubicima. Ostvareni kapacitet pokazuje stvarno postignuto iskorišćenje kapaciteta u određenom vremenskom periodu. Stepen korišćenja kapaciteta limitiran je postojanjem uskih grla u poslovanju preduzeća. Usko grlo se pojavljuje ako određeno radno mesto ili organizacioni deo svojom propusnom moći uslovljava niže korišćenje kapaciteta drugih radnih mesta ili organizacionih delova. Ako radno mesto ili organizaciona jedinica imaju veću propusnu moć u odnosu na stepen korišćenja, dolazi do pojave neiskorišćenih, odnosno slobodnih kapaciteta. Stepen iskorišćenosti kapaciteta izračunava se stavljanjem u odnos ostvarene količine proizvoda, odnosno učinka, sa planiranim količinama. Vrednosti osnovnih sredstava

Vrednost osnovnih sredstava iskazuje se kao vrednost osnovne imo vine preduzeća.

32


Osnovna sredstva preduzeća imaju različite vrednosti: 1. nabavna vrednost, 2. amortizovana vrednost, 3. sadašnja vrednost i 4. revalorizovana vrednost. Nabavnu vrednost osnovnih sredstava sačinjava fakturna cena, uvećana za troškove transporta, troškove montaže i ugradnje, carine, poreze, obučavanje kadrova za rad na određenom sredstvu i dr. Nabavna vrednost služi kao osnovica za obračun amortizacije. Amortizovana vrednost osnovnih sredstava je knjigovodstveno-tehnička kategorija. Amortizovana vrednost pokazuje koliko je osnovno sredstvo umanjilo svoju vrednost u dotadašnjem veku upotrebe i koliko je od te vrednosti preneto u amortizacioni fond preduzeća. Sadašnja vrednost osnovnih sredstava dobija se po odbitku amortizo vane vrednosti od njihove nabavne ili revalorizovane vrednosti. Osnovna sredstva učestvuju u procesu rada i poslovanja ukupnom svojom vrednošću, a na nove proizvode prenose deo svoje vrednosti koji odgovara njiho vom fizičkom i ekonomskom trošenju. Revalorizacija osnovnih sredstava predstavlja ponovno utvrđivanje vrednosti osnovnih sredstava. Revalorizovana vrednost je ponovo procenjena vrednost osnovnog sredstva. Revalorizacijom osnovnih sredstava usklađuju se njihove knjigovodstvene vrednosti sa njihovom stvarnom vrednošću. Amortizacija osnovnih sredstava

Amortizacija predstavlja novčano izraženo trošenje osnovnih sredstava u procesu poslovanja preduzeća. Ona označava novčani iznos smanjene vrednosti osnovnog sredstva u određenom vremenskom periodu. Amortizacija je ekonomska kategorija koja, kroz smanjenje vrednosti osnovnog sredstva, prenosi deo te smanjene ili otpisane vrednosti na novi proizvod ili uslugu. U preduzeću se formira amortizacioni fond, u koji se sva novčana sredstva namenski usmeravaju na nabavku novih ili zamenu postojećih osnovnih sredstava, za investicione popravke, remontovanje mašina i opreme i sl.


33

Fizičko trošenje i dotrajalost osnovnih sredstava naziva se fizička amortizacija. Osnovica za obračun amortizacije jeste nabavna vrednost osnovnih sredstava. Novčani iznos koji se dobije kao trošak određenog osnovnog sredstva, odnosno kao rezultat obračuna amortizacije, naziva se amortizaciona kvota. Amortizaciona kvota predstavlja iznos amortizacije koji je u određenom vremenskom periodu (godina, mesec) prenet na nove proizvode i obračunat u amortizacioni fond preduzeća. Za toliki iznos je umanjena vrednost osnovnog sredstva u istom vremenskom periodu. Vremenska amortizacija obračunava trošenje osnovnog sredstva prema vremenskom periodu njegovog trošenja i na osnovu određenog i procenjenog veka njegovog trajanja. Ako se amortizacija izračunava u ravnomernim godišnjim iznosima, to je proporcionalna vremenska amortizacija. Pored proporcionalnog, koriste se i: 1. vremenski-degresivan i 2. vremenski-progresivan metod obračuna amortizacije. Vremenski degresivan postupak obračuna polazi od pretpostavke da se osnovno sredstvo u početku korišćenja više troši i da je efekat tog korišćenja veći. Po ovom metodu, amortizacija se u početnom periodu korišćenja osnovnog sredstva obračunava po višoj stopi, i u većim iznosima, a kasnije se te stope i iznosi smanjuju. Progresivni postupak amortizacije predstavlja takav metod obračuna pri kome se svake godine u određenom iznosu povećava amortizaciona stopa ili amortizaciona kvota. Ovaj metod polazi od pretpostavke da fizičko i ekonomsko trošenje osnovnog sredstva vremenski progresivno rastu, pa se stoga mora brže smanjivati i vrednost toga osnovnog sredstva, a povećavati njegova amortizovana vrednost. Funkcionalna amortizacija predstavlja postupak obračuna trošenja osnovnih sredstava koji polazi od njegove stvarne upotrebe, a ne vremenskog trajanja. Funkcionalnost se vezuje za upotrebu i korišćenje osnovnog sredstva, odnosno njegov učinak. Ukoliko se osnovno sredstvo više koristi, obračunava se i veći iznos njegove amortizacije. Veće trošenje podrazumeva i veći učinak osnovnog sredstva i njegov veći uticaj na ukupni rezultat preduzeća.

34


Amortizaciona kvota se određuje kao odnos nabavne vrednosti osnovnog sredstva i fizičkog obima proizvodnje. Godišnji iznos amortizacije se izračunava kada se amortizaciona kvota pomnoži ostvarenom količinom proizvoda.

Obrtna sredstva Obrtna sredstva su poslovna sredstva preduzeća koja se jednokratnim upotrebama troše u poslovnim procesima preduzeća i čija se supstanca (vrednost) menja najmanje jednom godišnje. Njihov vek upotrebe je kraći od jedne godine. Obrtna sredstva se mogu deliti na: 1. sredstva u materijalnom obliku (sirovine, nedovršena proizvodnja, poluproizvodi, zalihe gotovih proizvoda, inventar, ambalaža i dr.); 2. sredstva u novčanom obliku (gotov novac, novac na žiro računu, devizna sredstva, kratkoročna potraživanja); 3. sredstva u obliku prava (potraživanja od kupaca, licence). Koeficijent obrta označava brzinu kruženja, odnosno obrtanja obrtnih sredstava u određenom vremenskom periodu. Odnos između utrošenih i korišćenih obrtnih sredstava predsta vlja brzinu obrtanja tih sredstava. Koeficijent obrta pokazuje koliko su se puta obrtna sredstva transformisala u toku vremenskog perioda. Ukoliko je koeficijent obrta veći, utoliko je neophodno manje angažovanih sredstava za izvršenje određenih poslovnih ciljeva i obrnuto. Koeficijent obrta određuje se kao odnos ukupnog prihoda po ceni koštanja i prosečno korišćenih obrtnih sredstava u vremenskom periodu. Zadatak br. 1 Preduzeće “A” je na kraju meseca januara imalo angažovana sredstva od 500.000 dinara, na kraju februara 400.000, a na kraju marta 600.000 dinara. Utvrditi prosečno angažovana sredstva preduzeća “A”. Rešenje: As =

As1 + As 2 + As3 3

=

500.000 + 400.000 + 600.000 3

= 500.000 dinara


35

Prosečno angažovana sredstva preduzeća u navedenom zadatku iznose 500.000 dinara.

Zadatak br. 2 Izračunati nabavnu vrednost osnovnog sredstva (Nv), ako je fakturna vrednost (Fv) 30.000 dinara, a svi zavisni troškovi nabavki (Tz) 7.000 dinara.

Rešenje: Nv = Fv + Tz Nv = 30.000 + 7.000 Nv = 37.000 dinara. Zadatak br. 3 Utvrditi nabavnu vrednost kupljenog osnovnog sredstva ako je fakturna vrednost 225.000 dinara, troškovi transporta 44.000 dinara, troškovi carine i špedicije 20.000 dinara, troškovi montaže 10.000 dinara.

Rešenje: Nv = Fv + (Tt + Tc + Tm) Nv = 225.000 + (44.000 + 20.000 + 10.000) = 299.000 Nv = 299.000 dinara. Zadatak br. 4 Preduzeće “B” je dobilo osnovno sredstvo bez naknade, čija je procenjena vrednost 400.000 dinara. Troškovi dopreme i montaže iznose 35.000 dinara. Izračunati nabavnu vrednost osnovnog sredstva.

Rešenje: Ako je preduzeće pribavilo osnovno sredstvo bez plaćanja, odnosno naknade, tada posebna stručna komisija procenjuje njegovu vrednost. Na procenjenu vrednost se dodaju svi ostvareni zavisni troškovi. U ovom zadatku nabavna vrednost je 435.000 dinara. Procenjena vrednost se uzima kao osnova za amortizaciju ili za utvrđivanje nabavne vrednosti. Nv = 400.000 + 35.000 Nv = 435.000 dinara.

36


Zadatak br. 5 Nabavna vrednost jedne mašine iznosi 60.000 dinara. Procenjeni vek njene upotrebe je 5 godina. Utvrditi sadašnju vrednost kupljenog osnovnog sredstva posle tri godine korišćenja.

Rešenje: Sadašnja vrednost osnovnog sredstva prestavlja razliku njegove nabavne vrednosti i amortizovane vrednosti. To se odnosi na sve slučajeve utvrđivanja nabavne vrednosti. Pošto je nabavna vrednost 60.000 dinara a vek upotrebe je procenjen na 5 godina, tada je godišnji iznos obračunate amortizacije 12.000 dinara. Ako se amortizovana vrednost utvrđuje posle tri godine upotrebe osnovnog sredstva, tada će ona iznositi 36.000 dinara, a sadašnja (neotpisana) vrednost osnovnog sredstva 24.000 dinara. Nv = 60.000 Sv = Nv – Uam Amg = 60.000 / 5 = 12.000 Uam = Amg * 3 = 12.000 * 3 = 36.000 Sv = 60.000 – 36.000 Sv = 24.000 dinara. Zadatak br. 6 Utvrditi nabavnu vrednost osnovnog sredstva čija je fakturna vrednost 147.000 dinara, troškovi dopreme 8.000 dinara, troškovi osiguranja robe na putu 4.000 dinara, troškovi montaže 700 dinara, a svi drugi troškovi 300 dinara. Ako je rok upotrebe kupljenog sredstva 10 godina, utvrditi sadašnju vrednost posle 4 godine njegove upotrebe.

Rešenje: Nv = Fv + (Td + To + Tm + Tz) Nv = 147.000 + (8.000 + 4.000 + 700 + 300) Nv = 160.000 Sv = Nv – UAm Amg = 160.000 / 10 = 16.000 Uam = Amg * 4 = 16.000 * 4 = 64.000 Sv = 160.000 – 64.000 Sv = 96.000 dinara.


37

Zadatak br. 7 Nabavna vrednost osnovnog sredstva iznosi 165.000 dinara. Procenjeni vek upotrebe je 5 godina. Izvršiti revalorizaciju osnovnog sredstva po isteku 4 godine upotrebe, po stopi od 10%. Utvrditi revalorizovanu vrednost osnovnog sredstva i novu sadašnju vrednost.

Rešenje: Nv = 165.000 Sv = Nv – Uam Amg = 165.000 / 5 = 33.000 Uam = Amg * 4 = 33.000 * 4 = 132.000 Sv = 165.000 – 132.000 Sv = 33.000 RNv = 165.000 * 110% = 165.000 * 1,1 RNv = 181.500 din. RSv = 33.000 * 110% = 33.000 * 1,1 RSv = 36.300 din. Revalorizovana vrednost osnovnog sredstva iznosi 181.500 dinara, nova sadašnja vrednost iznosi 36.300 dinara. Zadatak br. 8 Fakturna vrednost kupljenog osnovnog sredstva iznosi 220.000 dinara, troškovi dopreme su 11.500 dinara, a troškovi montaže 8.500 dinara. Procenjeni vek upotrebe je 8 godina. Izvršiti revalorizaciju osnovnog sredstva po isteku 3 godine upotrebe, po stopi od 15%. Utvrditi revalorizovanu vrednost osnovnog sredstva i novu sadašnju vrednost.

Rešenje: Nabavna vrednost osnovnog sredstva iznosi 240.000 dinara i utvrđuje se kao zbir fakturne vrednosti uvećane za troškove dopreme i troškove montaže. Nv = 220.000 + 11.500 + 8.500 Nv = 240.000 Sv = Nv – Uam Amg = 240.000 / 8 = 30.000 Uam = Amg * 3 = 30.000 * 3 = 90.000 Sv = 240.000 – 90.000

38


Sv = 150.000 RNv = 240.000 * 115% = 240.000 * 1,15 RNv = 276.000 din. RSv = 150.000 * 115% = 150.000 * 1,15 RSv = 172.500 din.

Zadatak br. 9 Nabavna vrednost osnovnog sredstva iznosi 150.000 dinara. Godišnja amortizaciona stopa je 20%. Izračunati godišnje amortizacije i sadašnju vrednost (za 5 godina, koliko treba da se to sredstvo u potpunosti amortizuje), ako je godišnja revalorizacija na nivou od 10%.

Rešenje: Nabavna Am u toku Otpisana Ukupno Sadašnja Revalorizovana Revalorizovana Revalorizovana vrednost

godine

vrednost otpisana vrednost

nabavna

otpisana

sadašnja

(20 %)

vrednost

vrednost

vrednost

vrednost

30.000,00 120.000,00 165.000,00

33.000,00

132.000,00

1. godina 150.000,00 30.000,00

0,00

2. godina 165.000,00 33.000,00 33.000,00 66.000,00 99.000,00

181.500,00

72.600,00

108.900,00

3. godina 181.500,00 36.300,00 72.600,00 108.900,00 72.600,00

199.650,00

119.790,00

79.860,00

4. godina 199.650,00 39.930,00 119.790,00 159.720,00 39.930,00

219.615,00

175.692,00

43.923,00

5. godina 219.615,00 43.923,00 175.692,00 219.615,00

241.576,50

241.576,50

0,00

0,00

Revalorizovana nabavna vrednost i revalorizovana otpisana vrednost iz prethodne godine uzimaju se kao početna stanja za nabavnu i otpisanu vrednost u narednoj godini.

Zadatak br. 10 Nabavna vrednost osnovnog sredstva iznosi 250.000 dinara. Procenjeni vek upotrebe je 10 godina. Utvrditi revalorizovanu vrednost osnovnog sredstva i novu sadašnju vrednost nakon 2 godine, ako godišnja revalorizacija iznosi 20%.

Rešenje: Ams =

100 t

=

100 10

= 10%

39


Nabavna Am u toku Otpisana Ukupno Sadašnja Revalorizovana Revalorizovana Revalorizovana vrednost

godine vrednost otpisana vrednost (10 %) vrednost

nabavna vrednost

otpisana vrednost

sadašnja vrednost

25.000,00 225.000,00

300.000,00

30.000,00

270.000,00

2.godina 300.000,00 30.000,00 30.000,0060.000,00 240.000,00

360.000,00

72.000,00

288.000,00

1.godina 250.000,00 25.000,00

0,00

Revalorizovana vrednost osnovnog sredstva nakon dve godine iznosi 360.000 dinara, nova sadašnja vrednost iznosi 288.000 dinara.

Zadatak br. 11 Ako nabavna vrednost osnovnog sredstva iznosi 100.000 dinara, a predviđeni vek upotrebe je 5 godina, utvrditi amortizacionu stopu (Ams), godišnji iznos amortizacije (Amg) za sve godine amortizovanja i sadašnju vrednost osnovnog sredstva (Sv) primenom vremenske ravnomerne metode.

Rešenje: Utvrđivanje amortizacione stope: Ams =

100 t

=

100 5

= 20% .

Amortizaciona stopa za vremenski ravnomernu amortizaciju iznosi 20%. Pregled obračuna ravnomerne amortizacije bio bi: Godina (t) 1. 2. 3. 4. 5.

Nabavna vrednost 100.000 100.000 100.000 100.000 100.000

Amortizaciona Godišnji stopa (%) Iznos amortizacije 20 20.000 20 20.000 20 20.000 20 20.000 20 20.000

Ukupna Sadašnja amortizacija vrednost 20.000 80.000 40.000 60.000 60.000 40.000 80.000 20.000 100.000 ---------

Zadatak br. 12 Na osnovu podataka iz predhodnog zadatka izvršiti obračun amortizacije primenom vremenske degresivne metode.

Rešenje: Amortizaciona stopa za degresivni metod amortizacije utvrđuje se po modelu za svaku godinu:

40


⎡⎛ t − ( z − 1)⎞ 2 ⎛ t − z ⎞ 2 ⎤ . Ams = 100 ⎢⎜ ⎟ − ⎜ ⎟ ⎥ ⎣⎢⎝ t ⎠ ⎝ t ⎠ ⎦⎥ t – vreme trajanja osnovnog sredstva, z – protekli broj godina korišćenja sredstava. Kod degresivno ravnomerne amortizacije, stopa se može utvrditi za prve dve godine, zatim se nađe razlika i na osnovu nje se direktno utvrđuju stope za ostale godine. U datom zadatku, za prvu godinu amortizaciona stopa iznosi 36%, a za drugu 28%, ili diferencija 8%.

⎡⎛ 5 − (1 − 1)⎞ 2 ⎛ 5 − 1 ⎞ 2 ⎤ Ams1 = 100 × ⎢⎜ ⎟ − ⎜ ⎟ ⎥ 5 5 ⎠ ⎝ ⎠ ⎥⎦ ⎢⎣⎝ Ams1 = 36%.

⎡⎛ 5 − (2 − 1)⎞ 2 ⎛ 5 − 2 ⎞ 2 ⎤ Ams2 = 100 × ⎢⎜ ⎟ − ⎜ ⎟ ⎥ 5 5 ⎠ ⎝ ⎠ ⎥⎦ ⎢⎣⎝ Ams2 = 28%. Pregled obračuna primenom degresivnog metoda amortizacije Godine Nabavna Amortizaciona Godišnji Ukupna upotrebe vrednost stopa iznos amortizacije amortizacija 1. 100.000 36 36.000 36.000 2. 100.000 28 28.000 64.000 3. 100.000 20 20.000 84.000 4. 100.000 12 12.000 96.000 4 5. 100.000 4.000 100.000

Sadašnja vrednost 64.000 36.000 16.000 4.000 ---------

Zadatak br. 13 Na osnovu podataka iz prethodnog zadataka, izvršiti obračun amortizacije primenom vremenske progresivne metode.

Rešenje: Utvrđivanje amortizacione stope:

41


⎡⎛ z ⎞ 2 ⎛ z − 1 ⎞ 2 ⎤ . Ams = 100 × ⎢⎜ ⎟ − ⎜ ⎟ ⎥ ⎢⎣⎝ t ⎠ ⎝ t ⎠ ⎥⎦ Kod ravnomerne progresivne amortizacije može se utvrditi stopa za prve dve godine, zatim se na osnovu diferencije direktno utvrđuju stope za ostale godine. U našem zadatku za prvu pr vu godinu stopa je 4% a za drugu 12%. Zadatak obračuna primenom progresivne metode amortizacije: Godine upotrebe

1 2 3 4 5

Nabavna vrednost 100.000 100.000 100.000 100.000 100.000

Amortizaciona stopa 4 12 20 28 36 36

Godišnji iznos amortizacije 4.000 12.000 20.000 28.000 36.000

Ukupna amortizacija 4.000 16.000 36.000 64.000 100.000

Sadašnja vrednost 96.000 84.000 64.000 36.000 - --- ---- ----

Zadatak br. 14 Nabavna vrednost osnovnog sredstva iznosi 160.000 din. Procenjeni vek upotrebe je 10 god. Izvršiti obračun amortizacije amor tizacije primenom vremenske degresivne metode.

Rešenje: God 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10.

Nv 160.000 160.000 160.000 160.000 160.000 160.000 160.000 160.000 160.000 160.000

Ams 19 17 15 13 11 9 7 5 3 1

Amg 30.400 27.200 24.000 20.800 17.600 14.400 11.200 8.000 4.800 1600

Uam 30.400 57.600 81.600 102.400 120.000 134.400 145.600 153.600 158.400 160.000

Sv 129.600 102.400 78.400 57.600 40.000 25.600 14.400 6.400 1600 -

Zadatak br. 15 Izvršiti obračun amortizacije primenom vremenske progresivne metode ako su poznati sledeći elementi:

42


- nabavna vrednost osnovnog sredstva iznosi 200.000 din. - vek trajanja osnovnog sredstva je 10 god.

Rešenje: VREMENSKI PROGRESIVNI METOD OBRAČUNA AMORTIZACIJE AMORTIZACIJE G od

Nv

Ams

Amg

Uam

Sv

1.

200.000

1

2.000

2.000

198.000

2.

200.000

3

6.000

8.000

192.000

3.

200.000

5

10.000

18.000

182.000

4.

200.000

7

14.000

32.000

168.000

5.

200.000

9

18.000

50.000

150.000

6.

200.000

11

22.000

72.000

128.000

7.

200.000

13

26.000

98.000

102.000

8.

200.000

15

30.000

128.000

72.000

9.

200.000

17

34.000

162.000

38.000

10.

200.000

19

38.000

200.000

-

Nv * nabavna vrednost osn. sredstva t * vek upotrebe osn. sredstva Ams * amortizaciona stopa Amg * amortizacija u toku godine Uam * ukupna (kumulativna) amortizacija Sv * sadašnja vrednost osn. sredstva

Zadatak br. 16 1. Izvršiti obračun amortizacije osn. sred. primenom vremenske progresivne metode ako su poznati sledeći parametri: - nabavna vrednost osn. sred. iznosi 80.000 din. - vek trajanja osn. sred. 10 god. 2. Nabavna vrednost kamiona iznosi 120.000 din. Procenjeni vek upotrebe ovog sredstva je 10 god. Izvršiti obračun amortizacije kamiona primenom vremenske progresivne metode.


43

Zadatak br. 17 Mašina čija je nabavna vrednost 50.000 dinara i vek upotrebe 4 godine treba da ostvari proizvodnju od 100.000 jedinica, i to: u prvoj godini 22.000, drugoj godini 27.000, 27.000, u trećoj 30.000 i u četvrtoj četvr toj godini 21.000. Izvršiti obračun amortizacije korišćenjem metode funkcionalne amortizacije.

Rešenje:

Amortizacio Amortizaciona na kvota kvota po po jedini jedinici ci učinka u ovom ovom Zadataku Zadataku iznosi iznosi 0,5 0,5 dinara. Dobija se deobom nabavne vrednosti sa učinkom koji se može ostvariti sa tom mašinom. Taj učinak je broj ostvarenih proizvoda. Obračun amortizacije po godinama bi bio: Godina upotrebe 1 1 2 3 4

Godišnji učinak (Q) 2 22.000 27.000 30.000 21.000 100.000

Amortizaciona Godišnji Ukupna Sadašnja kvota iznos amortizacija vrednost (Amq) amortizacije (Uam) (Sv) 3 4 (2*3) 5 6 (Nv - UAm) 0.5 11.000 11.000 39.000 0.5 13.500 24.500 25.500 0.5 15.000 39.500 10.500 0.5 10.500 50.000 0 50.000

Zadatak br. 18 Kupljeno je osnovno sredstvo, čija je nabavna vrednost 120.000 dinara. Nabavljeno sredstvo bi trebalo da ostvari obim proizvodnje na nivou od 150.000 jedinica sa predviđenom dinamikom: prva godina: 25.000 jedinica,  druga godina. 31.000 jedinica,  treća godina: 34.000 jedinica,  četvrta godina: 31 31.000 jedinica i  peta godina: 29.000 jedinica.  Metodom funkcionalne amortizacije izračunati godišnje otpise.

Rešenje: Amortizaciona kvota za nabavljeno osnovno sredstvo iznosi 0,8, a dobija se na osnovu količnika količnika nabavne vrednosti i ukupne proizvodnje na tom sredstvu.Godišnji obračuni amortizacije prikazani pr ikazani su u tabeli niže.

44


Ukupna Godina Godišnji Amortizaciona Godišnji iznos Sadašnja amortizacija upotrebe učinak Q kvota Amq amortizacije vrednost Uam 1. godina

25.000

0,8

20.000

20.000

100.000

2. godina

31.000

0,8

24.800

44.800

75.200

3. godina

34.000

0,8

27.200

72.000

48.000

4. godina

31.000

0,8

24.800

96.800

23.200

5. godina

29.000

0,8

23.200

120.000

0

150.000

120.000

Zadatak br. 19 Preduzeće “C” raspolaže sa 20 univerzalnih mašina čiji se učinak prati ostvarenim časovima rada. Planirani zastoji u toku meseca na ime servisiranja mašina iznose 20 časova po mašini, na ime nedeljnog odmora se planira gubitak od 1600 časova, a na ime državnih praznika 560 časova. Osim toga, u toku posmatranog meseca nepredviđeni i neplanirani zastoji iznose 600 časova. Utvrditi maksimalni, realni i ostvareni mesečni kapacitet mašina.

Rešenje: Maksimalni kapacitet (Kmax) iznosi 14.400 časova rada, odnosno dobija se kao proizvod: 20 mašina * 24 časa rada * 30 dana u mesecu. Realni kapacitet (Kre) = Kmax – Pz Pz = (20 x 20) + 1600 + 560 = 2.560 časova rada Kre = 14.400 – 2.560 = 11.840 časova. Realizovani ili ostvareni kapacitet (Kost) je: Kost = Kre – Nz Kost = 11.840 – 600 Kost = 11.240 časova.

Zadatak br. 20 Preduzeće ima 10 mašina. Planom je predviđeno da svaka mašina u toku god. ima prekid u radu, i to: zbog tekućeg održavanja 280 sati, zbog nedeljnog od-


45

mora radnika 320 sati i zbog godišnjih odmora radnika 1.420 sati. U toku godine je predviđen neplanirani zastoj mašina od 180 sati. Izračunati: 1) Kmax, 2) Kre, 3) Kost, 4) Stepen korišćenja kapaciteta ako se kao osnova uzima Kre, Kmax i Kopt koji iznosi 71.000 sati rada.

Rešenje: 1) Kmax = 10 * 24 * 30 * 12 Kmax = 86.400 sati rada 2)

Kre = Kmax - [ ( 10 * 280 ) + ( 10 * 320 ) + ( 10 * 1.420 ) ] Kre = 86.400 - ( 2.800 + 3.200 + 14.200 ) = 86.400 - 20.200 Kre = 66.200 sati rada

3)

Kost = Kre - neplanirani zastoj Kost = 66.200 - 180 Kost = 66.020 sati rada

4)

Kka = ( Kost / Kre ) * 100 Kka = ( 66.020 / 66.200 ) * 100 Kka = 99 % Kka = ( Kost / Kmax ) * 100 Kka = ( 66.020 / 86.400 ) * 100 Kka = 76 % Kka = ( Kost / Kopt ) * 100 Kka = ( 66.020 / 71.000 ) * 100 Kka = 93 %

46


Zadatak br. 21 1. Preduzeće raspolaže sa 15 mašina. Predviđeno je da u toku meseca svaka mašina ima prekid u radu, i to: zbog nedeljnog odmora radnika 180 sati i zbog održavanja mašina 260 sati rada. Planom je predviđeno da u toku meseca može doći i do neplaniranog zastoja od 200 sati. Izračunati: Kmax, Kre, Kost, Stepen korišćenja kapaciteta ako se kao osnova uzima Kre, Kmax i Kopt koji iznosi 4.500 sati rada. 2. U preduzeću ima 20 mašina. Planom je predviđeno da svaka mašina u toku god. ima prekid u radu: zbog održavanja mašina 2.860 sati, zbog bolovanja radnika 720 sati i zbog godišnjih odmora radnika 1.440 sati. Predviđen je i neplanirani zastoj od 1.200 sati. Izračunati: Kmax, Kre, Kost, Stepen korišćenja kapaciteta ako se za osnovu uzima Kre, Kmax i Kopt koji iznosi 78.500 sati rada.

Zadatak br. 22 Preduzeće je u aprilu ostvarilo maksimalnu mesečnu proizvodnju i to: - proizvod A 1.400 jedinica - proizvod B 2.000 jedinica - proizvod C 2.400 jedinica - proizvod D 1.600 jedinica Ostvarena proizvodnja u novembru je iznosila: za proizvod A - 1.300 jed., za proizvod B - 1.850 jed., za proizvod C - 2.300 jed., za proizvod D - 1.450 jed. Normirani fond sati rada po jedinici proizvoda iznosi: A - 3 sata B - 2 sata C - 5 sati D - 6 sati

47


Uslovni proizvod je proizvod B. Izračunati stepen korišćenja kapaciteta metodom maksimalne mesečne proizvodnje.

Rešenje: Proizvod

Qost

Qmax

Nčr

E.br.

Qost(u)

Qmax(u)

A

1.300

1.400

3

1,5

1.950

2.100

B

1.850

2.000

2

1

1.850

2.000

C

2.300

2.400

5

2,5

5.750

6.000

D

1.450

1.600

6

3

4.350

4.800

13.900

14.900

Svega:

Kka = ( Qost(u) / Qmax (u) ) * 100 Kka = ( 13.900 / 14.900 ) * 100 Kka = 93 %

Zadatak br. 23 Preduzeće je u martu ostvarilo maksimalnu mesečnu proizvodnju, i to: - za proizvod A: 2.400 jedinica, - za proizvod B: 1.850 jedinica, - za proizvod C: 2.650 jedinica, - za proizvod D: 1.900 jedinica, - za proizvod E: 2.500 jedinica. Ostvarena proizvodnja u avgustu je iznosila: za proizvod A – 2.200 jed., za proizvod B – 1.600 jed., za proizvod C – 2.550 jed., za proizvod D – 1.800 jed., za proizvod E – 2.300 jed. Normirani fond sati rada po jedinici proizvoda iznosio je: A – 3 sata, B – 4 sata, C – 5 sati, D – 6 sati, E – 7 sati.

48


Uslovni proizvod je proizvod C. Izračunati stepen korišćenja kapaciteta primenom metode maksimalne mesečne proizvodnje. Preduzeće je u septembru ostvarilo maksimalnu mesečnu proizvodnju, i to: - za proizvod A: 1.860 jedinica, - za proizvod B: 2.730 jedinica, - za proizvod C: 2.260 jedinica, - za proizvod D: 1.980 jedinica, - za proizvod E: 3.040 jedinica. Ostvarena proizvodnja u novembru iznosila je: za proizvod A – 1.760 jed., za proizvod B – 2.550 jed., za proizvod C – 2.180 jed., za proizvod D – 1.600 jed., za proizvod E – 2.880 jed. Normirani fond sati rada po jedinici proizvoda iznosi: A – 4 sata, B – 5 sati, C – 6 sati, D – 7 sati, E – 8 sati. Uslovni proizvod je proizvod B.

Zadatak br. 24 Preduzeće je za proizvodnju angažovalo 20 mašina. Predviđeno je da svaka mašina u toku godine ima prekid u radu, i to: zbog održavanja 420 sati rada i zbog godišnjih odmora radnika 720 sati rada. Planiran je i neplanirani zastoj od 1.200 sati. Izračunati: Stepen korišćenja kapaciteta primenom metode maksimalne mesečne proizvodnje, Kmax, Kre, Kost, Stepen korišćenja kapaciteta ako se za osnovu uzima Kre, Kmax i Kopt koji iznosi 152.000 sati rada.


49

Zadatak br. 25 Preduzeće je planiralo godišnju vrednost proizvodnje od 800.000 dinara. Ciklus obrta ili broj dana vezivanja je 18. Utvrditi koliko je preduzeću potrebno obrtnih sredstava i koliki je koeficijent obrtanja sredstava.

Rešenje: Ko =

360

To

Aob =

=

Vp

360

=

Ko

18

= 20

800.000 20

= 40.000

Koeficijent obrta posmatranog preduzeća iznosi 20. Potrebna obrtna sredstva na osnovu datih parametara iznose 40.000 dinara.

Zadatak br. 26 Preduzeće „D“ je u toku jedne godine prosečno angažovalo obrtna sredstva u visini od 150.000 dinara, a ostvarilo je vrednost proizvodnje od 900.000. Utvrditi koeficijent obrta i prosečni broj dana vezivanja obrtnih sredstava.

Rešenje: Ko =

Vp Aob

=

900.000 150.000

=6

Na osnovu koeficijenta obrtaja može se utvrditi vreme obrta, i to: To =

360 Ko

=

360 6

= 60 dana, što predstavlja broj dana vezivanja obrtnih sredstava.

Zadatak br. 27 Preduzeće je u toku jedne godine prosečno angažovalo obrtna sredstva u visini od 240.000 dinara i ostvarilo vrednost proizvodnje od 960.000 dinara. Utvrditi koeficijent obrtanja i prosečni broj dana vezivanja obrtnih sredstava.

Rešenje: Ko =

960.000 240.000

=4

50 To =

Glava IV – Sredstva i upravljanje sredstvima 360 4

= 90.

Koeficijent obrta posmatranog preduzeća iznosi 4 i utvrđuje se na osnovu ostvarene vrednosti proizvodnje i prosečno angažovanih obrtnih sredstava. Na osnovu poznatog koeficijenta obrta, moguće je utvrditi vreme obrta. U posmatranom zadatku, broj dana vezivanja obrtnih sredstava je 90.

Zadatak br. 28 Preduzeće za proizvodnju građevinskog materijala je za ostvareni ukupan prihod od 6.000.000 dinara u toku godine prosečno angažovalo obrtnih sredstava u iznosu od 600.000 dinara. Izračunati koeficijent obrta obrtnih sredstava i dužinu ciklusa obrta.

Rešenje: Ko =

UP Aob

=

6.000.000 600.000

= 10,

To =

360 Ko

=

360 10

= 36

.

Zadatak br. 29 Preduzeće planira da ostvari godišnji obim proizvodnje od 4.200.000 dinara. Na osnovu dosadašnjih iskustava, predviđa se da dužina ciklusa obrta traje 30 dana. Izračunati potrebna obrtna sredstva i koeficijent obrta.

Rešenje: Ko =

360

Aob =

To

Vp Ko

=

360

=

4.200.000

30

= 12

12

= 350.000

.

Zadatak br. 30 Utvrditi potrebna obrtna sredstva ako preduzeće planira: vrednost godišnje potrošnje predmeta rada 4.000.000 dinara, s prosečnim brojem dana vezivanja zaliha od 18 dana, vrednost nedovršene proizvodnje 2.400.000 dinara, sa vremenom obrta od 60 dana, zalihe gotovih proizvoda 1.200.000 dinara sa vremenom obrta od 30 dana, promet novčanih sredstava na žiro računu

51


6.500.000 dinara sa vremenom obrta od 7 dana, avanse i potraživanja 900.000 dinara, sa prosečno 30 dana vezivanja sredstava.

Rešenje: Redni broj 1

Delovi ob

Vrednost očekivanog prometa

To

Ko

Potrebna obrtna sredstva

Predmeti rada

4.000.000

18

20

200.000

2.400.000

60

6

400.000

1.200.000

30

12

100.000

Nedovršena proizvodnja Zalihe got.proizvoda

2 3 4

Žiro račun

6.500.000

7

52

125.000

5

Avansi ipotraživanja

900.000

30

12

75.000

22

17

900.000

UKUPNO

15.000.000

Zadatak br. 31 Utvrditi potrebna obrtna sredstva, ako se planira sledeća struktura potrošnje:     

predmeti rada nedovršena proizvodnja zalihe gotovih proizvoda tekući račun avansi i potraživanja

300.000,00 dinara 170.000,00 dinara 100.000,00 dinara 500.000,00 dinara 700.000,00 dinara.

Predviđeni su sledeći dani vezivanja: za predmete rada  za nedovršenu proizvodnju  za zalihe gotovih proizvoda  za sredstva na tekućem računu obrt je  za avanse i potraživanja 

18 dana 60 dana 30 dana 7 dana 30 dana.

Rešenje: Prosečno potrebna obrtna sredstva su 119.615,38 dinara, sa prosečnim danom vezivanja 24, i koeficijentom obrta 15.

52


R.br. 1. 2. 3. 4. 5.

Vrsta obrtnih sredstava Predmeti rada Nedovršena proizvodnja Zalihe GP Tekući račun Avansi i potraživanja

Vrednost očekivanog prometa 300.000,00

TO 18

Ko 20

Potrebna obrtna sredstva 15.000,00

170.000,00 100.000,00 500.000,00

60 30 7

6 12 52

28.333,33 8.333,33 9.615,38

700.000,00 1.770.000,00

30 24

12 15

58.333,33 119.615,38

KONTROLNA PITANJA 1. Ekonomski značaj i uloga sredstava 2. Naturalni i ekonomski oblici sredstava 3. Karakteristike i vrste osnovnih (trajnih) sredstava 4. Izvori osnovnih sredstava 5. Kapaciteti osnovnih sredstava 6. Vrste vrednosti osnovnih sredstava 7. Pojam i ekonomski značaj amortizacije 8. Načini obračuna amortizacije 9. Karakteristike i vrste obrtnih sredstava 10. Kruženje (cirkulacija) obrtnih sredstava 11. Koeficijent obrta obrtnih sredstava 12. Trošenje i angažovanje sredstava 13. Odnos angažovanja i trošenja sredstava


53

GLAVA V TROŠKOVI PREDUZEĆA I KALKULACIJE 1. TROŠKOVI PREDUZEĆA Troškovi predstavljaju vrednosni izraz utrošenih elemenata proiz-

vodnje i poslovne izdatke koji su vezani za ostvarenje te proizvodnje.

1.1. VRSTE TROŠKOVA (OPŠTA PODELA) 1. TROŠKOVI RADA – vrednosni izraz utroška radne snage (ukalkulisani lični dohoci radnika) 2. TROŠKOVI PREDMETA RADA – vrednosni izraz utrošenih predmeta rada u proizvodnji (troškovi sirovina, materijala) 3. TROŠKOVI SREDSTAVA ZA RAD – vrednosni izraz utrošenih sredstava za rad u procesu proizvodnje (amortizacija, troškovi osiguranja, investiciono održavanje) 4. TROŠKOVI TUĐIH USLUGA – vrednosni izraz tuđih usluga (troškovi PTT, troškovi električne energije).

PODELA TROŠKOVA U ODNOSU NA OBIM PROIZVODNJE FIKSNI TROŠKOVI

APSOLUTNO FIKSNI TROŠKOVI – to su troškovi koji se ne menja ju pri promeni obima proizvodnje ili obima delatnosti (troškovi amortizacije, troškovi osiguranja sredstava za rad).

54

Glava V – Troškovi preduzeća i kalkulacije

RELATIVNO FIKSNI TROŠKOVI – to su troškovi koji ostaju nepromenljivi u ukupnom iznosu u pojedinim zonama poslovanja (troškovi materijala za održavanje, troškovi tehničke kontrole). VARIJABILNI TROŠKOVI

PROPORCIONALNO VARIJABILNI TROŠKOVI – to su troškovi koji se menjaju srazmerno promenama obima proizvodnje, odnosno stepena korišćenja kapaciteta (troškovi materijala za izradu, troškovi sredstava za rad). DEGRESIVNO VARIJABILNI TROŠKOVI – to su promenljivi troškovi koji u ukupnom iznosu rastu sporije od porasta obima proizvodnje ili druge delatnosti (troškovi pogonske režije, troškovi uprave i prodaje). PROGRESIVNO VARIJABILNI TROŠKOVI – to su promenljivi troškovi koji u ukupnom iznosu rastu brže od porasta obima proizvodnje (prekomerno korišćenje kapaciteta i sredstava za rad). UKUPNI TROŠKOVI – predstavljaju zbir ukupnih fiksnih i ukupnih varijabilnih troškova. UT = FT + VT

PROSEČNI TROŠKOVI su troškovi po jedinici proizvoda. Oni se izračunavaju stavljanjem u odnos ukupnih troškova sa količinom proizvoda (obim proizvodnje). t = UT / Q

PROSEČNI UKUPNI TROŠKOVI su zbir prosečnih varijabilnih troškova i prosečnih fiksnih troškova. ut = vt + ft

KOEFICIJENT REAGIBILNOSTI TROŠKOVA pokazuje da li su troškovi rasli brže ili sporije od porasta obima proizvodnje. Kr > 1 – troškovi brže rastu od porasta obima proizvodnje; Kr < 1 – troškovi rastu sporije od porasta obima proizvodnje; Kr = 0 – troškovi su konstantni.

55


Zadatak br. 32 Izvršiti razvrstavanje sledećih troškova na direktne i indirektne troškove: 1. materijal za izradu 2. amortizacija (funkcionalni metod obračuna amortizacije) 3. troškovi reprezentacije 4. premije osiguranja 5. utrošeni sitni inventar u pogonu 6. lični dohoci radnika izrade.

Rešenje: Izračunati odnos direktnih i indirektnih troškova. 1. troškovi sirovina 2. lični dohoci radnika izrade 3. lični dohoci finansijske službe 4. troškovi kancelarijskog materijala 5. troškovi reprezentacije 6. utrošena energija u pogonu 7. troškovi nepovratne ambalaže 8. premije osiguranja

2.500 din. 3.500 din. 4.500 din. 1.200 din. 300 din. 1.200 din. 800 din. 1.000 din.

DIREKTNI TROŠKOVI

INDIREKTNI TROŠKOVI

– troškovi sirovina 2.500 – LD radnika izrade 3.500 – utr. en. u pogonu 1.200 – troškovi nep. amb. 800 ______________________ UTdir 8.000

– LD fin. službe 4.500 – troškovi kanc. mat. 1.200 – troškovi repr. 300 – premije osiguranja 1.000 ________________________ UTind 7.000

56


FIKSNI TROŠKOVI APSOLUTNO FIKSNI TROŠKOVI

KARAKTERISTIKE 1) Ukupni apsolutno fiksni troškovi (FT) su konstantni, ne menjaju se sa promenom obima proizvodnje. 2) Apsolutno fiksni troškovi po jedinici proizvoda (ft) se menjaju u obrnutom smeru od smera kretanja obima proizvodnje. 3) Koeficijent reagibilnosti apsolutno fiksnih troškova iznosi 0 (Kr = 0). Zadatak br. 33 Preduzeće P ima ukupne apsolutno fiksne troškove u iznosu od 120.000 din. 1) Tabelarno prikazati kretanje ukupnih troškova pri proizvodnji od 200, 400, 600, 800 i 1.000 jedinica. 2) Tabelarno prikazati kretanje troškova po jedinici proizvoda pri datom obimu proizvodnje. 3) Izračunati koeficijent reagibilnosti troškova pri promeni obima proizvodnje od 200 na 400 jedinica.

Rešenje: 1) Obim proizvodnje % promena (Q) 200 400 100 600 50 800 33 1.000 25 2) Obim proizvodnje % promena (Q) (povećanje) 200 400 100 600 50 800 33 1.000 25 ft = FT / Q

Ukupni fiksni troš. (FT) 120.000 120.000 120.000 120.000 120.000

% promena (FT) 0 0 0 0

Apsolutno fiks.troš. po jed. proiz. (ft) 600 300 200 150 120

% promena (smanjenje) 50 33 25 20

57


3) Obim proizvodnje Ukupni fiksni troškovi (Q) (FT) 200 120.000 400 120.000 ___________________________________ Q

= 200

%Q = (400 / 200 – 1) * 100 %Q = 100% Kr = %FT / %Q = 0 / 100 = 0

FT

=0

%FT = (120.000 / 120.000 – 1) * 100 %FT = 0%

Kr = 0.

Zadatak br. 34 Preduzeće S ima ukupne fiksne troškove u iznosu od 100.000 din. 1) Tabelarno prikazati kretanje ukupnih fiksnih troškova pri proizvodnji od 100, 200, 300, 400 i 500 jedinica. 2) Tabelarno prikazati kretanje troškova po jedinici proizvoda pri datom obimu proizvodnje. 3) Izračunati koeficijent reagibilnosti troškova pri promeni obima proizvodnje od 400 na 500 jedinica.

RELATIVNO FIKSNI TROŠKOVI KARAKTERISTIKE

1. Ukupni relativno fiksni troškovi (FT) su konstantni, ne menjaju se sa promenom obima proizvodnje. 2. Relativno fiksni troškovi po jedinici proizvoda (ft) sa povećanjem obima proizvodnje opadaju. Zadatak br. 35 Pomoću metode najvišeg i najnižeg stepena zaposlenosti izvršiti razgraničenje relativno fiksnih troškova na fiksnu i varijabilnu komponentu ako su poznati sledeći podaci:

58


Vremenski period I – III IV – VI VII – IX X – XII

Obim proizvodnje 100 300 400 200

Rešenje: Stepen zaposlenosti Obim proizvodnje Najviši 400 Najniži 100

Ukupni relat. fiksni troškovi 6.000 14.000 18.000 10.000. Ukupni relat. fiksni trošk. 18.000 6.000

_____________________________________________________ Q

= 300

FT

= 12.000

vt = FT / Q = 12.000 / 300 = 40 vt = 40 din. Obim proizvodnje 100 300 400 200

Ukup. relat. fiks. troš. Varijab. troš. 6.000 4.000 14.000 12.000 18.000 16.000 10.000 8.000

Fiksni trošk. 2.000 2.000 2.000 2.000

VT = vt * Q.

Zadatak br. 36 Izvršiti razgraničenje relativno fiksnih troškova na fiksnu i varijabilnu komponentu pomoću metode najvišeg i najnižeg stepena zaposlenosti ako su poznati sledeći podaci: Vremenski period I – II III – IV V – VI VII – VIII IX – X XI – XII

Obim proizvodnje 100 140 120 180 200 160

Ukupni relativno fiks. trošk. 10.000 12.000 11.000 14.000 15.000 13.000.

59


VARIJABILNI TROŠKOVI Proporcionalno varijabilni troškovi KARAKTERISTIKE

1) Ukupni proporcionalno varijabilni troškovi (VTp) imaju isti trend promena sa promenama obima proizvodnje, 2) Proporcionalno varijabilni troškovi po jedinici proizvoda (vtp) su konstantni, bez obzira na promene obima proizvodnje, 3) Koeficijent reagibilnosti troškova jednak je 1 (Kr = 1). Zadatak br. 37 Preduzeće M je ostvarilo sledeći obim proizvodnje i varijabilnih troškova: Obim proizvodnje Varijabilni troškovi 100 30.000 200 60.000 300 90.000 400 120.000 500 150.000 600 180.000. 1) Tabelarno prikazati kretanje obima proizvodnje i varijabilnih troškova. 2) Tabelarno prikazati kretanje troškova po jedinici proizvoda. 3) Utvrditi stepen reagibilnosti troškova pri promeni obima proizvodnje od 200 na 300 jedinica.

Rešenje: 1) Obim proizvodnje 100 200 300 400 500 600

% promena 100 50 33 25 20

VTp 30.000 60.000 90.000 120.000 150.000 180.000

% promena 100 50 33 25 20

60


2) Obim proizvodnje 100 200 300 400 500 600

% promena 100 50 33 25 20

vtp 300 300 300 300 300 300

% promena 0 0 0 0 0

3) Obim proizvodnje Proporcionalno varijabilni troškovi (Q) (VTp) 200 60.000 300 90.000 _____________________________________________________

∆Q = 100

∆VTp = 30.000

%∆Q = (300 / 200 – 1) * 100 %∆VTp = (90.000 / 60.000 – 1) * 100

%∆Q = 50%

%∆VTp = 50%

Kr = %∆VTP / %∆Q = 50 / 50 = 1 Kr = 1.

Zadatak br. 38 Preduzeće M je ostvarilo sledeće kretanje obima proizvodnje i varijabilnih troškova: Obim proizvodnje Varijabilni troškovi (Q) (VT) 100 10.000 200 20.000 300 30.000 400 40.000 500 50.000 600 60.000 1) Tabelarno prikazati kretanje obima proizvodnje i varijabilnih troškova. 2) Tabelarno prikazati kretanje troškova po jedinici proizvoda.


61

3) Izračunati stepen reagibilnosti troškova pri promeni obima proizvodnje od 500 na 600 jedinica.

Degresivno varijabilni troškovi

1) Ukupni degresivni varijabilni troškovi (VTdg) imaju sporiji trend porasta od povećanja obima proizvodnje – blago rastu, 2) Degresivno varijabilni troškovi po jedinici proizvoda (vtdg) opada ju sa porastom obima proizvodnje, 3) Koeficijent reagibilnosti troškova je manji od 1 (Kr < 1). Zadatak br. 39 Preduzeće S raspolaže sledećim podacima o kretanju obima proizvodnje i varijabilnih troškova: Obim proizvodnje Varijabilni troškovi (Q) (VT) 100 10.000 200 16.000 300 22.000 400 28.000 500 33.000 600 37.000 1) Tabelarno prikazati kretanje obima proizvodnje i varijabilnih troškova. 2) Tabelarno prikazati kretanje troškova po jedinici proizvoda. 3) Izračunati stepen reagibilnosti troškova pri promeni obima proizvodnje od 500 na 600 jedinica.

Rešenje: 1) Obim proizvodnje (Q) 100 200 300 400 500 600

% promena Degres. varij. troš. % promena VTdg 10.000 100 16.000 60 50 22.000 38 33 28.000 27 25 33.000 18 20 37.000 12

62


2) Obim proizvodnje (Q) 100 200 300 400 500 600

%promena Deg. VT po jed. pr. %promena (povećanje) vtdg (smanjenje) 100 100 80 20 50 73 9 33 70 4 25 66 6 20 62 6

vtdg = VTdg / Q 3) Obim proizvodnje VTdg 500 33.000 600 37.000 _____________________________________________________

∆Q = 100 ∆VTdg = 4.000 %∆Q = (600 / 500 – 1) * 100 %∆VTdg = (37.000 / 33.000 – 1) * 100 %∆Q = 20% %∆VTdg = 12% Kr = %∆VTdg / %∆Q = 12% / 20% = 0,6 Kr <1.

Zadatak br. 40 Preduzeće B raspolaže sledećim podacima o kretanju obima proizvodnje i varijabilnih troškova: Obim proizvodnje Varijabilni troškovi (Q) VT 100 10.000 200 14.000 300 19.000 400 23.000 500 26.000 600 29.000 1) Tabelarno prikazati kretanje obima proizvodnje i varijabilnih troškova. 2) Tabelarno prikazati kretanje troškova po jedinici proizvoda.

63


3) Izračunati stepen reagibilnosti troškova pri promeni obima proizvodnje od 500 na 600 jedinica.

Progresivno varijabilni troškovi

1) Ukupni progresivno varijabilni troškovi (VTpg) rastu brže od porasta obima proizvodnje, 2) Progresivno varijabilni troškovi po jedinici proizvoda rastu sa porastom obima proizvodnje, 3) Koeficijent reagibilnosti troškova veći je od 1 (Kr > 1). Zadatak br. 41 Preduzeće N ima sledeće kretanje obima proizvodnje i varijabilnih troškova: Obim proizvodnje Varijabilni troškovi (Q) VT 100 10.000 200 22.000 300 36.000 400 52.000 500 70.000 600 90.000 1) Tabelarno prikazati kretanje obima proizvodnje i varijabilnih troškova. 2) Tabelarno prikazati kretanje troškova po jedinici proizvoda. 3) Izračunati stepen reagibilnosti troškova pri promeni obima proizvodnje od 400 na 500 jedinica.

Rešenje: 1) Obim proizvodnje (Q) 100 200 300 400 500 600

% promena 100 50 33 25 20

Progr. varij. trošk. % promena VTpg 10.000 22.000 120 36.000 64 52.000 44 70.000 35 90.000 29

64


2) Obim proizvodnje (Q) 100 200 300 400 500 600 3) Obim proizvodnje (Q) 400 500

% promena Prog. VT po jed. pr. %promena vtpg 100 100 110 10 50 120 9 33 130 8 25 140 8 20 150 7 Varijab. progres. troškovi VTpg 52.000 70.000

_______________________________________ ∆Q = 100 ∆VTpg = 18.000 %Q = (500 / 400 – 1) * 100%VTpg = (70.000 / 52.000 – 1) * 100 %∆Q = 25% %∆VTpg = 35% Kr = %∆VTpg / %∆Q = 35% / 25% = 1,4 Kr = 1,4 Kr > 1

Zadatak br. 42 Preduzeće X ima sledeće kretanje obima proizvodnje i varijabilnih troškova: Obim proizvodnje Varijabilni troškovi (Q) VT 100 10.000 200 22.000 300 38.000 400 55.000 500 75.000 600 110.000 1) Tabelarno prikazati kretanje obima proizvodnje i varijabilnih troškova. 2) Tabelarno prikazati kretanje troškova po jedinici proizvoda.

65


3) Izračunati koeficijent reagibilnosti troškova pri promeni obima proizvodnje od 500 na 600 jedinica.

Prosečni varijabilni troškovi Zadatak br. 43 Preduzeće M raspolaže podacima o kretanju obima proizvodnje i prosečnih proporcionalno varijabilnih, progresivno varijabilnih i degresivno varijabilnih troškova. Obim proizvodnje (Q) 100 200 300 400 500 600

PROSEČNI VARIJABILNI TROŠKOVI proporcionalni progresivni degresivni 20 22 44 20 28 32 20 30 28 20 34 22 20 42 18 20 58 16

1) Izračunati ukupne varijabilne troškove. 2) Utvrditi koeficijent reagibilnosti svih pojedinačnih troškova pri promeni obima proizvodnje od 500 na 600 jedinica.

Rešenje: 1) Q 100 200 300 400 500 600

vtp 20 20 20 20 20 20

vtpg 22 28 30 34 42 58

vtdg 44 32 28 22 18 16

VTp 2.000 4.000 6.000 8.000 10.000 12.000

VTpg 2.200 5.600 9.000 13.600 21.000 34.800

VTdg 4.400 6.400 8.400 8.800 9.000 9.600

VT 8.600 16.000 23.400 30.400 40.000 56.400

2) Q 500 600

VTp 10.000 12.000

VTpg 21.000 34.800

VTdg 9.000 9.600

VT 40.000 56.400

66


∆Q = 100 ∆VTp = 2.000 ∆VTpg = 13.800 ∆VTdg = 600 ∆VT = 16.400 %∆Q=20% %∆VTp=20% %∆VTpg=66% %∆VTdg=7% %∆VT=41% Koeficijent reagibilnosti proporcionalno varijabilnih troškova Kr = %∆VTp / %∆Q = 20% / 20% = 1 Kr = 1 Koeficijent reagibilnosti progresivno varijabilnih troškova Kr = %∆VTpg / %∆Q = 66% / 20% = 3,3 Kr = 3,3 Kr > 1 Koeficijent reagibilnosti degresivno varijabilnih troškova Kr = %∆VTdg / %∆Q = 7% / 20% = 0,35 Kr = 0,35 Kr < 1 Koeficijent reagibilnosti ukupnih varijabilnih troškova Kr = %∆VT / %∆Q = 41% / 20% = 2,1 Kr = 2,1 Kr > 1

Zadatak br. 44 Preduzeće D raspolaže podacima o kretanju obima proizvodnje i prosečnih proporcionalnih, progresivnih i degresivnih varijabilnih troškova. Obim proizvodnje (Q) 100 200 300 400 500 600

PROSEČNI VARIJABILNI TROŠKOVI proporcionalni progresivni degresivni 10 20 18 10 24 15 10 30 12 10 35 10 10 43 9 10 56 8

1) Izračunati ukupne varijabilne troškove. 2) Utvrditi koeficijent reagibilnosti svih pojedinačnih varijabilnih troškova pri promeni obima proizvodnje od 500 na 600 jedinica.

67


UKUPNI TROŠKOVI UT = FT + VT FT = ft * Q

VT = vt * Q

Zadatak br. 45 Izračunati ukupne troškove preduzeća za obime proizvodnje od 200, 400, 600, 800, 1.000 i 1.200 jedinica ako fiksni troškovi iznose 8.000 din. a varijabilni troškovi po jedinici proizvoda 20 din.

Rešenje: UT = FT + VT FT = 8.000 din. vt = 20 din. VT = vt * Q UT = FT + (Q * vt) UT200 = 8.000 + (200 * 20) = 8.000 + 4.000 = 12.000 UT400 = 8.000 + (400 * 20) = 8.000 + 8.000 = 16.000 UT600 = 8.000 + (600 * 20) = 8.000 + 12.000 = 20.000 UT800 = 8.000 + (800 * 20) = 8.000 + 16.000 = 24.000 UT1.000 = 8.000 + (1.000 * 20) = 8.000 + 20.000 = 28.000 UT1.200 = 8.000 + (1.200 * 20) = 8.000 + 24.000 = 32.000

Zadatak br. 46 Izračunati ukupne troškove preduzeća za obime proizvodnje od 100, 200, 300, 400, 500 i 600 jedinica ako fiksni troškovi iznose 4.000 din. a varijabilni troškovi po jedinici proizvoda 15 din.

PROSEČNI TROŠKOVI ut = ft + vt ft = FT / Q

vt = VT / Q

68


Zadatak br. 47 Izračunati prosečne troškove preduzeća pri obimu proizvodnje od 100, 200, 300, 400, 500 i 600 jedinica ako fiksni troškovi iznose 20.000 din. a varijabilni troškovi po jedinici proizvoda su 120 din. Rešenje: ut = ft + vt FT = 20.000 din. vt = 120 din. ft = ft / Q ft100 = 20.000 / 100 = 200 ft200 = 20.000 / 200 = 100 ft300 = 20.000 / 300 = 67 ft400 = 20.000 / 400 = 50 ft500 = 20.000 / 500 = 40 ft600 = 20.000 / 600 = 33 ut = ft + vt ut100 = 120 + 200 = 320 ut200 = 120 + 100 = 220 ut300 = 120 + 67 = 187 ut400 = 120 + 50 = 170 ut500 = 120 + 40 = 160 ut600 = 120 + 33 = 153

Zadatak br. 48 Izračunati prosečne troškove preduzeća pri obimu proizvodnje od 100, 300, 500, 700, 900 jedinica ako fiksni troškovi iznose 30.000 din. a varijabilni troškovi po jedinici proizvoda su 40 din.

Zadatak br. 49 Preduzeće B ima sledeće kretanje obima proizvodnje i troškova poslovanja:

69


Obim proizvodnje (Q) 200 400 600 800 1.000 1.200

Ukupni fiksni troš. FT 30.000 30.000 30.000 30.000 30.000 30.000

Varij. trošk. po jed. proizvoda vt 30 30 30 30 30 30

1) Izračunati ukupne troškove preduzeća za svaki obim proizvodnje. 2) Izračunati prosečne troškove preduzeća za svaki obim proizvodnje.

Rešenje: 1) UT = FT + VT UT = FT + (Q * vt) UT200 = 30.000 + (200 * 30) = 30.000 + 6.000 = 36.000 UT400 = 30.000 + (400 * 30) = 30.000 + 12.000 = 42.000 UT600 = 30.000 + (600 * 30) = 30.000 + 18.000 = 48.000 UT800 = 30.000 + (800 * 30) = 30.000 + 24.000 = 54.000 UT1.000 = 30.000 + (1.000 * 30) = 30.000 + 30.000 = 60.000 UT1.200 = 30.000 + (1.200 * 30) = 30.000 + 36.000 = 66.000 2) ut = ft + vt ft = FT / Q ft200 = 30.000 / 200 = 150 ft400 = 30.000 / 400 = 75 ft600 = 30.000 / 600 = 50 ft800 = 30.000 / 800 = 38 ft1.000 = 30.000 / 1.000 = 30 ft1.200 = 30.000 / 1.200 = 25 ut = ft + vt

70


ut200 = 150 + 30 = 180 ut400 = 75 + 30 = 105 ut600 = 50 + 30 = 80 ut800 = 38 + 30 = 68 ut1.000 = 30 + 30 = 60 ut1.200 = 25 + 30 = 55

DINAMIKA TROŠKOVA I PRIHODA PREDUZEĆA MRTVA TAČKA RENTABILITETA

Kada su ukupni prihodi preduzeća veći od ukupnih rashoda, tada preduzeće ostvaruje dobitak. UP > UR = D

Kada su ukupni troškovi preduzeća veći od ukupnih prihoda, tada preduzeće ostvaruje gubitak. UT > UP = G

Kada su u preduzeću ukupni prihodi jednaki ukupnim troškovima, tada preduzeće posluje na rentabilnoj nuli – mrtva tačka rentabiliteta . UP = UT = 0 (MTR)

I. OBIM PROIZVODNJE NA KOME SE OSTVARUJE MRTVA TAČKA RENTABILITETA QMTR = FT / (c – vt)

Zadatak br. 50 Preduzeće M ima ukupne fiksne troškove od 100.000 din., varijabilne troškove po jedinici proizvoda od 20 din., a prodajna cena po jedinici proizvoda iznosi 30 din. Izračunati obim proizvodnje na kome se ostvaruje mrtva tačka rentabiliteta.

Rešenje: QMTR = FT / (c – vt) FT = 100.000 din. vt = 20 din.

71


Cq = 30 din. QMTR = 100.000 / (30 – 20) = 100.000 / 10 QMTR = 10.000 kom. Preduzeće posluje na pozitivnoj nuli (MTR) pri obimu proizvodnje od 10.000 jedinica.

Zadatak br. 51 Preduzeće S ima ukupne fiksne troškove od 60.000 din., varijabilni troškovi po jedinici proizvoda iznose 50 din., a prodajna cena proizvoda je 80 din. Izračunati obim proizvodnje na kome se ostvaruje mrtva tačka rentabiliteta. II. UKUPAN PRIHOD ZA POSLOVANJE NA POZITIVNOJ NULI (MTR) UPMTR = (UP * FT) / (UP – VT)

Zadatak br. 52 Preduzeće N planira da u narednoj godini ostvari ukupan prihod od 80.000 din. Planirani troškovi poslovanja iznose 60.000 din., od čega fiksni troškovi 20.000 din., a varijabilni troškovi su 40.000 din. Koliki najmanji ukupan prihod preduzeće treba da ostvari da bi poslovalo bez gubitka?

Rešenje: UPMTR = (UP * FT) / (UP – VT) UP = 80.000 din. FT = 20.000 din. VT = 40.000 din. UPMTR = (80.000 * 20.000) / (80.000 – 40.000) UPMTR = 40.000 din. Preduzeće treba da ostvari najmanji ukupan prihod od 40.000 din. da bi poslovalo bez gubitka (na MTR).

72


Zadatak br. 53 Preduzeće D planira da u narednoj godini ostvari ukupan prihod od 100.000 din., uz troškove poslovanja od 80.000 din. Od toga fiksni troškovi iznose 30.000 din. i varijabilni troškovi od 50.000 din. Koliko najmanji ukupan prihod treba da ostvari preduzeće da bi poslovalo bez gubitaka? III. STEPEN ISKORIŠĆENOSTI KAPACITETA NA KOME SE OSTVARUJE MRTVA TAČKA RENTABILITETA Kka = (Qplan / Qmax) * 100 Kka = (Qmtr / Qmax) * 100

Zadatak br. 54 Preduzeće M planira da u toku godine ostvari proizvodnju od 3.000 jedinica i ukupan prihod od 120.000 din. Pri tome, fiksni troškovi treba da iznose 40.000 din., a varijabilni troškovi 60.000 din. Izračunati obim proizvodnje na kome se ostvaruje mrtva tačka rentabiliteta. Izračunati stepen iskorišćenosti kapaciteta ako maksimalni kapacitet iznosi 3.200 jedinica.

Rešenje: 1) Qmtr = FT / (c – vt) FT = 40.000 din. VT = 60.000 din. UP = 120.000 din. Q = 3.000 din. c = UP / Q = 120.000 / 3.000 c = 40 din. vt = VT / Q = 60.000 / 3.000 vt = 20 din. Qmtr = 40.000 / (40 – 20) = 40.000 / 20 Qmtr = 2.000 kom. Preduzeće posluje bez gubitka pri proizvodnji od 2.000 jedinica.

73


2) Kka = (Qplan / Qmax) * 100 Kka = (3.000 / 3.200) * 100 Kka = 94 % Kka = (Qmtr / Qmax) * 100 Kka = (2.000 / 3.200) * 100 Kka = 63%

Zadatak br. 55 Preduzeće H planira da u toku godine ostvari proizvodnju od 5.000 komada i ukupan prihod od 200.000 din. Pri tome, ukupni fiksni troškovi treba da iznose 60.000 din., a ukupni varijabilni troškovi 120.000 din. 1) Izračunati obim proizvodnje na kome se ostvaruje mrtva tačka rentabiliteta. 2) Izračunati stepen iskorišćenosti kapaciteta ako maksimalni kapacitet preduzeća iznosi 5.500 jedinica.

Zadatak br. 56 Preduzeće Z planira da u narednoj godini ostvari proizvodnju od 30.000 jedinica i ukupan prihod od 900.000 din. Predviđa se da će fiksni troškovi učestvovati sa 40%, a varijabilni troškovi sa 50% u strukturi prodajne cene proizvoda. Maksimalni kapacitet preduzeća iznosi 32.000 jedinica. Izračunati: 1) obim proizvodnje na kome se ostvaruje mrtva tačka rentabiliteta; 2) stepen iskorišćenosti kapaciteta na kome se ostvaruje mrtva tačka rentabiliteta; 3) ukupan prihod koji preduzeće treba da ostvari da bi poslovalo bez gubitka.

Rešenje: 1) Qmtr = FT / (c – vt) Q = 30.000 kom. UP = 900.000 din. ft = 40% (Cq) vt = 50% (Cq) Qmax = 32.000 jed. c = UP / Q

74


c = 900.000 / 30.000 c = 30 din. ft = (40 * 30) / 100 vt = (50 * 30) / 100 ft = 12 din. vt = 15 din. FT = ft * Q FT = 12 * 30.000 FT = 360.000 din.

VT = vt * Q VT = 15 * 30.000 VT = 450.000 din.

Qmtr = FT / (c – vt) Qmtr = 360.000 / (30 – 15) = 360.000 / 15 Qmtr = 24.000 kom. 2) Kka = (Qplan / Qmax) * 100 Kka = (30.000 / 32.000) * 100 Kka = 94% Kka = (Qmtr / Qmax) * 100 Kka = (24.000 / 32.000) * 100 Kka = 75% 3) UPmtr = (UP * FT) / (UP – VT) UPmtr = (900.000 * 360.000) / (900.000 – 450.000) UPmtr = 32.400.000 / 45 UPmtr = 720.000 din.

Zadatak br. 57 Preduzeće V planira da u narednoj godini ostvari proizvodnju od 20.000 jedinica i ukupan prihod od 800.000 din. Predviđa se da će fiksni troškovi učestvovati sa 25%, a varijabilni troškovi sa 50% u strukturi prodajne cene proizvoda. Maksimalni kapacitet preduzeća iznosi 36.000 jedinica. Izračunati: 1) obim proizvodnje na kome se ostvaruje mrtva tačka rentabiliteta; 2) stepen iskorišćenosti kapaciteta na kome se ostvaruje mrtva tačka rentabiliteta; 3) ukupan prihod koji preduzeće treba da ostvari da bi poslovalo bez gubitaka.


75

5.2. TROŠKOVI TRGOVINSKOG PREDUZEĆA Za razliku od proizvodnih preduzeća, gde je ključni element analiza troškova proizvodnje, u trgovinskim peduzećima naglasak se stavlja na obim prometa, odnosno prodaje. Obim prodaje je direktno povezan sa profitabilnošću trgovinskog preduzeća. Sa aspekta upravljanja i procesa donošenja odluka, veoma je bitno sagledati nivo prodaje i troškove proizašle iz tog nivoa. Analiza troškova sa tog aspekta bitan je parametar u definisanju asortimana robe i, sa druge strane, marketing aktivnosti preduzeća. Bruto marža u trgovinskom preduzeću predstavlja meru njegove efikasnosti. Bruto marža predstavlja razliku između ostvarenog prometa i troškova nabavke. Bruto marža se često naziva i bruto profit (Lovreta, 1995). bruto marža Stopa bruto marže = ——————————— * 100 neto promet Stopa bruto marže zavisi od većeg broja faktora, a pre svega od asortimana robe u trgovinskom preduzeću. Tipičan primer za to jesu razne forme diskonta (Maxi diskont, Rodić diskont itd.), gde se prodaje roba široke potrošnje, a konkurencija je izuzetno jaka, te se teži formiranju niže marže, uz istovremeno zadovoljavanje većeg broja potrošača. Tipični troškovi za trgovinska preduzeća su troškovi nabavke robe, troškovi promocije, troškovi zarada zaposlenih, troškovi servisiranja itd. Troškovi u trgovinskom ili uslužnom preduzeću pokrivaju se iz ukupno realizovanog prometa, odnosno ukupnih prihoda preduzeća. Profitna marža označava odnos neto profita i neto prometa. neto profit neto profitna marža = ——————————— * 100 neto promet Profitna marža obuhvata više varijabli, kao što su:1 jedinična cena proizvoda,  broj komada datog proizvoda,  nabavna cena po jedinici proizvoda i  operativni troškovi.  1

Prof. dr Stipe Lovreta, Trgovinski menadžment, EF, Beograd, 1995, str. 196

76


Jedinična cena predstavlja cenu po kojoj preduzeće prodaje neki proizvod. Jedinična cena se utvrđuje kalkulacijom i odraz je politike cena, asortimana i ukupne prodajne politike nekog preduzeća. Nabavna cena predstavlja cenu proizvoda po kojoj je trgovinsko preduzeće izvršilo nabavku datog proizvoda sa pripadajućim zavisnim troškovima. Nabavna cena u odnosu na prodajnu cenu u praksi varira između 60% i 80%, u zavisnosti od vrste proizvoda, proizvodnog asortimana preduzeća, kao i prodajne politike preduzeća. Operativni troškovi mogu imati karakter: fiksnih, varijabilnih i relativno fiksnih troškova. Zakupnine i amortizacija spadaju u fiksne operativne troškove. Troškovi propagande i promocije spadaju u troškove varijabilnog karaktera. U relativno fiksne troškove spadaju troškovi: zaposlenih u prodaji, administrativnog osoblja, održavanja i dr. Zadatak br. 58 Preduzeće xy ostvarilo je neto promet u visini od 20 mil. dinara, a troškovi nabavke su 15 mil. dinara. Kolika je bruto marža i stopa bruto marže?

Rešenje: Bruto marža = 20.000.000 – 15.000.000 = 5.000.000 dinara bruto marža Stopa bruto marže = ——————————— * 100 neto promet 5.000.000 Stopa bruto marže =—————————- *100 = 25% 20.000.000 Preduzeće je ostvarilo 25% stopu bruto marže.

Zadatak br. 59 Trgovinsko preduzeće je nabavilo 20 komada frižidera po ceni od 20.000 dinara i 10 zamrzivača po ceni od 25.000 dinara. Kalkulacijom je utvrdilo prodajnu cenu u visini od 25.000 dinara za frižidere, a 29.000 dinara za zamrzivače. Utvrditi bruto maržu i neto profitnu maržu ako se zna da su operativni i interesni troškovi za frižidere iznosili 30.000 dinara, a za zamrzivače 20.000 dinara. Porez na promet je obračunat po stopi od 20 %.

Rešenje: Preduzeće je po osnovu prodaje frižidera ostvarilo neto profitnu stopu 11,67 %, sa bruto maržom od 100.000 dinara, a na osnovu prodaje zamrzivača 5,75

77


% neto profitnu stopu, sa bruto maržom 40.000 dinara. Prikaz dobijenih rezultata je dat u tabeli. Naziv proizvoda

broj jedinična cena komada prodaje

1 Frižid er

jedinična cena nabavke

20

3 25 .00 0,00

4 4 00.000 ,00

5 20.000 ,0 0

6 500 .0 00,00

7 100 .0 00,00

8 30.000 ,00

10

29.000,00

250.000,00

25.000,00

290.000,00

40.000,00

20.000,00

20.000,00

UKUPNO

65 0.000 ,0 0

neto promet (2*3)

bruto marža (6-4)

7 90 .0 00,00

14 0.00 0,00

operativni troškovi

neto profit pre poreza (7-8)

NETO PROFIT (9/1,2) 9 10 7 0.0 00,00 5 8.3 33,33

2

Zamrzivač

troškovi nabavke (2*5)

50.00 0,00

90.00 0 ,0 0

16.666,67 7 5. 00 0,00

porez (9-10)

neto profitna marža (10/6)

11 11.666 ,6 7

12 11,67 %

3.333,33

5,75%

1 5.00 0,00

Zadatak br. 60 Trgovinsko preduzeće je nabavilo 20 komada televizora po ceni od 15.000,00 dinara i 40 DVD plejera po ceni od 4.000,00 dinara. Kalkulacijom je utvrdilo prodajnu cenu u visini od 20.000,00 dinara za televizore, a 8.000,00 dinara za DVD plejere. Utvrditi bruto maržu i neto profitnu maržu ako se zna da su operativni i interesni troškovi za televizore iznosili 40.000,00 dinara, a za DVD plejere 60.000,00 dinara. Porez na promet je obračunat po stopi od 10 %.

Rešenje: Br. Naziv kom.

Pc

Tr. nab.

Nc

3

4 (2*5)

5

Neto Neto Bruto Op. tr. prof. pre Neto profit Porez promet marža poreza

Neto prof. marža

6 (2*3) 7 (6-4)

12 (10/6)

1

2

TV

20 20.000 300.000 15.000 400.000 100.000 40.000 60.000

DVD Ukupno

40

8

9 (7-8)

10 (9/1,1)

11 (9-10)

54.545,45 5.454,55 13,64%

8.000 160.000 4.000 320.000 160.000 60.000 100.000 90.909,09 9.090,91 28,41% 460.000

720.000 260.000 100.000 160.000 145.454,54 14.545,46

Zadatak br. 61 Izvršiti klasifikaciju troškova trgovinskog preduzeća A na fiksne,varijabilne i relativno fiksne troškove i utvrditi stopu bruto marže. Dati su sledeći podaci: neto promet 25.000.000, 00 dinara troškovi nabavke 18.000.000,00 dinara operativni troškovi 5.000.000,00 dinara plate komercijalista 2.500.000,00 dinara plate administracije 500.000,00 dinara zakupnina 800.000,00 dinara reklama 1.000.000,00 dinara amortizacija 200.000,00 dinara.

78


Plate komercijalista su utvrđene u 40 % fiksnog dela, a 60 % u zavisnosti od ostvarenog prometa. Plate administracije se formiraju: 80 % fiksnog dela, 20 % u zavisnosti od prometa.

Rešenje: OPIS NETO PROMET TROŠKOVI NABAVKE BRUTO MAR A OPERATIVNI TROŠKOVI Plate komercijalista Plate administracije Troškovi zakupnine Troškovi reklame Troškovi amortizacije NETO PROFIT PRE TAKSI POREZ NETO PROFIT NETO PROFITNA MARŽA STOPA BRUTO MARŽE

PRIRODA TROŠKA

RF RF F V F

klasifikovanje fiksni varijabilni

2.400.000,00 2.600.000,00 1.000.000,00 1.500.000,00 400.000,00 100.000,00 800.000,00 1.000.000,00 200.000,00

UKUPNO 25.000.000,00 18.000.000,00 7.000.000,00 5.000.000,00 2.500.000,00 500.000,00 800.000,00 1.000.000,00 200.000,00 2.000.000,00 333.333,33 1.666.666,67 6,67% 28,00%

Zadatak br. 62 Sa podacima iz prethodnih zadatka izračunati: stopu varijabilnog troška, stopu marginalnog dobitka i prelomnu tačku rentabilnosti. Rešenje: Stopa varijabilnog troška je jednaka varijabilni trošak stopa varijabilnog troška= ————————————————- *100 neto promet 2.600.000,00 stopa varijabilnog troška= ——————————————— *100 = 10,4% 25.000.000,00 Stopa marginalnog dobitka = stopa bruto marže – stope varijabilnog troška

Stopa marginalnog dobitka = 28 % – 10,4 % = 17, 6%


79

fiksni trošak Prelomna tačka rentabilnosti = —————————————————————stopa marginalnog dobitka 2.400.000,00 Prelomna tačka rentabilnosti = ——————————————- = 13.636.363,64 17,6 % Stopa marginalnog dobitka označava procentualni deo prometa koji služi za pokriće fiksnih troškova i realizaciju neto profita. Prelomna tačka rentabilnosti označava tačku na kojoj preduzeće ne ostvaruje ni dobit ni gubitak, odnosno promet trgovinskog preduzeća treba da je iznad prelomne tačke rentabilnosti kako bi preduzeće ostvarilo profit.

5.3. METODE KALKULACIJE Pojam kalkulacije potiče od latinske reči calculatio, što znači predračun, sračunavanje, proračun. Kalkulacija predstavlja sistematski pregled troškova i drugih stavki koje, zajedno sa troškovima, čine strukturu prodajne cene proizvoda: troškovi materijala za izradu, troškovi rada izrade, amortizacija, pogonska režija, upravno-prometna režija, dobitak, prodajna cena (Kukoleča, 1990, Leksikon). Po svojoj suštini, kalkulacija predstavlja obračunski postupak utvrđivanja cene koštanja, odnosno raspoređivanja troškova na mesto i nosioce troškova (proizvode). Samo utvrđivanje cene po jedinici proizvoda podrazumeva odgovarajuće knjigovodstvene i vanknjigovodstvene postupke. Knjigovodstveni postupak obuhvata preuzimanje nastalih troškova evidentiranih u finansijskom knjigovodstvu, kao i preuzimanje rezultata nosilaca troškova, evidentiranih u pogonskom knjigovodstvu. Forma troškova, po klasama od 0 do 9, ne zadovoljava formu kalkulacije, pa je stoga potrebno pregrupisavanje pojedinih kategorija troško va za potrebe kalkulacije. Pogonsko knjigovodstvo, pravilno postavljeno, predstavlja dobar izvor podataka za potrebe izrade kalkulacija. U pogonskom knjigovodstvu troškovi su alocirani na mesto nastanka troška, pa je njihovo vezivanje za proizvod olakšano. Problem alokacije troškova za mesto i nosioce nastaje i kod mogućnosti direktnog vezivanja. Pojedine troškove je moguće direktno vezati za nosioce troškova proizvoda, kao što su troškovi osnovnog materijala i troškovi zarada u proizvodnji. Međutim, jedan deo troškova nemoguće je direktno vezati za određeni proizvod, već se oni vezuju za više nosilaca. Sto-

80


ga je neophodno izvršiti njihovu alokaciju na nosioce prema određenom ključu, koji je, najčešće, utvrđen prema nekom direktnom trošku. Troško vi koji se ne mogu direktno vezati za nosioce, indirektni troškovi, su: troškovi uprave i prodaje, troškovi zarada zaposlenih van proizvodnje itd. Svrha izrade kalkulacija jeste alokacija troškova na mesta i nosioce, a krajnji rezultat jeste prodajna cena. Utvrđivanje prodajne cene putem kalkulacije sa sobom povlači niz implikacija, te je krajnju cenu neophodno formirati na osnovu troškova koji ulaze u cenu koštanja, ali i uticaja i zakonitosti tržišta. Druga dimenzija kalkulacije jeste njen značaj u procesu racionalizacije upravljanja. Adekvatno sagledavanje svih nastalih troškova i bilansiranje rashoda i prihoda pružaju mogućnost usaglašavanja parcijalnih rezultata: fizičkog obima proizvodnje, ostvarenih prihoda i, na kraju, dobiti. U procesu planiranja i kontrole uloga kalkulacije je nemerljiva, jer kalkulacija omogućava usaglašavanje pomenutih parcijalnih rezultata. Osim osnovne podele kalkulacija na pretkalulacije, međukalkulaci je i naknadne kalkulacije, postoji i podela na: divizionu kalkulaciju,  dodatnu kalkulaciju,  kalkulaciju vezanih proizvoda i  kalkulaciju ekvivalentnih brojeva.  Ove metode kalkulacije se razlikuju po osnovu metode obračuna, a u zavisnosti od uslova i načina proizvodnje. DIVIZIONA KALKULACIJA

Diviziona kalkulacija se primenjuje kod homogene proizvodnje, a do cene koštanja se dolazi uprosečavanjem troškova za posmatrani obračunski period. Zadatak br. 63 Utvrditi cenu koštanja proizvoda, ako se zna da je u posmatranom periodu proizvedeno 180.000 jedinica istog proizvoda, a nastali troškovi iznose 5.400.000 dinara.

Rešenje: Ck = Ukupni troškovi / Obim proizvodnje Ck= 5.400.000,00 / 180.000 = 30 dinara po jedinici proizvoda

81


Zadatak br. 64 Utvrditi cenu koštanja proizvoda „ab“ ako su troškovi direktnog materijala 200.000 dinara, troškovi prerade 300.000 dinara, završena proizvodnja 7000 jedinica, a nedovršena proizvodnja 3.000 jedinica.

Rešenje: S obzirom da proizvodnja nije završena, odnosno troškovi prerade se alociraju samo na gotove proizvode, pri izradi kalkulacije neophodno je voditi računa o alokvetnom delu zaliha nedovršene proizvodnje. Stepen završenosti nedovršene proizvodnje na kraju meseca iznosi 25%. Obračunski postupak utvrđivanja cene koštanja izgledao bi ovako: 1. Ukupan broj jedinica proizvoda 10.000 jed. 2. Troškovi direktnog materijala 10.000 x 1 = 10.000 jed. 3. Troškovi prerade a) završena proizvodnja 7.000 x 1 = 7.000 jed. b) nedovršena proizvodnja 3.000 x1/4= 750 jed. U K U P N O:

Parametri Troškovi direktnog materijala Troškovi prerade Cena koštanja proizvoda

7.750 jed. Cena koštanja Iznos Broj po jedinici troškova jedinica proizvoda 200.000,00 10.000 20,00 300.000,00 7.750 38,71 58,71

Ck = (iznos troškova direktnog materijala / broj jedinica proizvoda + iznos troškova prerade / broj jedinica proizvoda) Ck = (200.000/10.000 + 300.000 / 7.750) = 20,00+38,71= 58,71 dinara

Dakle, kod divizione kalkulacije, neophodno je voditi računa o takozvanim tranzitornim efektima zaliha nedovršene proizvodnje. Ukoliko se u cenu koštanja uključe i troškovi koji se još realno nisu vezali za nosioce (kao što je slučaj sa troškovima prerade još nezavršenih proizvoda), cena koštanja je pogrešno utvrđena i dovodi u zabludu. U našem Zadatku br. vidi se da su se ukupni troškovi alocirali na sve proizvode, bez obzira što proces prerade nad određenim brojem jedinica nije završen i troškovi su nastali samo za deo završenih proizvoda, cena koštanja bi bila 50 dinara i ne bi odgovarala realnoj ceni koštanja.

82


KALKULACIJA EKVIVALENTNIH BROJEVA

Kalkulacija ekvivalentnih brojeva primenjuje se u proizvodnji proiz voda koji su slični po poreklu materijala od kojeg se izrađuju, ili se pak proizvode na istim proizvodnim linijama, ali su različitih spoljnih karakteristika. Ova kalkulacija se vezuje za masovnu proizvodnju. Zadatak br. 65 U preduzeću X proizvedene su tri vrste proizvoda: stolice (1.200 komada), stolovi (600 komada) i regali (300 komada). Njihovi troškovi po jedinici proizvoda se odnose 1:2:3. Izračunati cenu koštanja po vrstama proizvoda ako ukupni troškovi proizvodnje za sve tri vrste proizvoda iznose 1.000.000 dinara.

Rešenje: UT = Visina 1.000.000 Normativ Ekvivalentan troška po UT Q Vrsta troškova broj e.br. 2 6 = 4*5 proizvoda 3 4 = 2*3 (UT/ E.br.) 1 5 stolica 1.200 1 1.200 303,03 363.636,36

Ck 7 = 6/2 303,03

sto

600

2

1.200

303,03

363.636,36

606,06

regal

300

3

900

303,03

272.727,27

909,09

UKUPNO

3.300

1.000.000,00

Obračun cene koštanja započinje određivanjem ekvivalentnih brojeva. Na bazi ekvivalentnih brojeva dolazi se do uslovne jedinice, tačnije do svođenja na zajedničku jedinicu. Deljenjem ukupnih troškova brojem uslovnih jedinica, dobijamo cenu koštanja uslovne jedinice, a kad nju pomnožimo sa količinom pojedinačnog uslovnog proizvoda, dobićemo trošak po konkretnom proizvodu. Ukoliko dobijeni trošak podelimo sa stvarnom pojedinačnom količinom, utvrdićemo cenu koštanja po jedinici proizvoda. U datom zadatku cena koštanja stolice je 303,03 dinara, stola 606,06 dinara, a regala 909,09 dinara.

KALKULACIJA VEZANIH PROIZVODA

Kalkulacija vezanih proizvoda se primenjuje u proizvodnji u kojoj se jednim tehnološkim postupkom iz iste sirovine dobija više proizvoda za tržište (klanice, prerada koža i sl.). Kod kalkulacije vezanih proizvoda


83

identifikuje se glavni proizvod i nusproizvod koji se u tehnološkom procesu dobija. Zadatak br. 66 Utvrditi cenu koštanja proizvodnje rakije i destilata od rakije, kao nusproizvoda. Destilacijom je dobijeno 10.000 litara rakije i 2.000 litara destilata. Troškovi su sledeće strukture:        



troškovi materijala za izradu glavnog proizvoda su 200.000 dinara, troškovi materijala za izradu nusproizvoda 2.000 dinara, troškovi zarada izrade glavnog proizvoda 100.000 dinara, troškovi zarada izrade nusproizvoda 2.000 dinara, opšti troškovi proizvodnje glavnog proizvoda 120.000 dinara, opšti troškovi proizvodnje nusproizvoda 1.000 dinara, dodatni troškovi prerade nusproizvoda 5.000 dinara, troškovi prodaje glavnog proizvoda su 20.000 dinara, a troškovi prodaje nusproizvoda 3.000 dinara, prodajna cena nusproizvoda 20 dinara.

84


Rešenje: Elementi Glavni proizvod Nuzproizvod 1.troškovi materijala izrade 200.000,00 2.Troškovi zarada izrade 100.000,00 3.opšti troškovi proizvodnje 120.000,00 4. S V E G A PROIZVODNJA 420.000,00 5. Prodajna vrednost nuzproizvoda 40.000,00 6.Bruto marža 9.000,00 a.pretpostavljeni dobitak 15% 6.000,00 b.troškovi prodaje i upravljanja 20.000,00 3.000,00 31.000,00 7.neto vrednost nuzproizvoda 5-6 8.Umanjenje za troškove dodatne prerade 5.000,00 a.materijal izrade 2.000,00 b. Troškovi zarad 2.000,00 c.opšti troškovi 1.000,00 9.vrednost nuzproizvoda za umanjenjenje troškova glavnog proizvoda 10. Troškovi glavnog proizvoda 4+6b-9 11.troškovi dodatne prerade nuzproizvoda 12. Troškovi nuzproizvoda 7-8+11 13.proizvedena količina 14.Cena koštanja

26.000,00

26.000,00

414.000,00 5.000,00

31.000,00 10.000,00 41,40

2.000,00 15,50

a) troškovi proizvodnje glavnog proizvoda Tpgp Tpgp = Troškovi materijala+ troškovi zarada+opšti troškovi Tpgp = 200.000+100.000+120.000 = 420.000 b) troškovi proizvodnje nuzproizvoda Tpnp Tpnp = troškovi materijala Np+troškovi zarada Np+ Opšti troškovi Np Tpnp = 2.000+2.000+1.000 = 5.000 c) Pv-Prodajna vrednost Np Pv = 20 dinara * Qnp = 20 * 2.000 = 40.000 dinara d) Pretpostavljenji dobitak 15 % = 40.000 *,015 = 6.000 e) Bruto marža Np = Pretpostavljeni dobitak Np + troškovi prodaje Np Bruto marža Np = 6.000 + 3.000 = 9.000 dinara f) Neto vrednost Np = Pv Np – Bm Np = 40.000 – 9.000 = 31.000

85


g) Vrednost Np za umanjenje troškova Gp = Nv Np – TpNp = 31.000-5.000 = 26.000 h) Troškovi glavnog proizvoda = Tpgp +trprodaje gp - vrednost Np za umanjene troškova Gp = 420.000+20.000-26.000 = 414.000 dinara i) Ck gp- Cena koštanja glavnog proizvoda = Troškovi Gp / Qgp Ck gp = 414.000 / 10.000 = 41,40 dinara j) Troškovi Np –Tnp = Nvnp -Umanjenje za troškove dodatne prerade Np +Troškovi dodatne prerade Np = 31.000 - 5.000+5.000 = 31.000 Cknp = Tnp / Q np = 31.000 / 2.000 = 15,50 dinara

DODATNA KALKULACIJA

U slučaju diversifikovanosti proizvodnog procesa, proizvodnje po specijalnoj narudžbini i slično, primenjuje se metod dodatne kalkulacije. U dodatnoj kalkulaciji se pojedini troškovi direktno vezuju za radne naloge, a alociranje opštih troškova se vrši putem stope dodatka. U direktne troškove ubrajamo: troškove materijala za izradu, troško ve direktnog rada (zarada radnika u proizvodnji), posebne troškove proizvodnje i sl. U indirektne troškove ubrajamo troškove prodaje, opšte troškove proizvodnje, troškove administracije i sl. Zadatak br. 67 Metodom dodatne kalkulacije utvrditi cenu koštanja proizvoda A, B i C. Kao kriterijum raspodele indirektnih troškova uzimaju se troškovi zarada, izrade i utrošenog materijala. Opšti troškovi izrade iznose 80.000 dinara, dok opšti troškovi uprave i prodaje iznose 120.000 dinara Vrsta proizvoda

Obim proizvodnje (Q)

Vrednost utrošenog materijala

Direktni troškovi zarada

Ukupni direktni troškovi

A

1.500

120.000

22.000

142.000

B C Ukupno

5.500 2.300 9.300

100.000 130.000 350.000

40.000 65.000 127.000

140.000 195.000 477.000

86


Rešenje: VARIJANTA I a. utvrđivanje odnosa direktnih troškova prema indirektnim ključ za indirektne troškove = 100 * (opšti troškovi izrade + troškovi uprave i prodaje) / ukupni direktni troškovi = 100 * (200.000 / 477.000) = 0,419287 * 100 = 41,93 % b. izrada Obim

Vrednost

Direktni

Ukupni

proizvodnje utrošenog troškovi

direktni

Indirektni troškovi Ključ

(ključ * ukupni direktni troškovi)

ukupni troskovi

Cena koštanja po jedinici

(Q)

materijala

zarada

troškovi

proizvoda

1.500

120.000

22.000

142.000

0,419287

59.538,78

201.538,78

134,36

5.500

100.000

40.000

140.000

0.419287

58.700,21

198.700,21

36,13

2.300

130.000

65.000

195.000

0.419287

81.761,01

276.761,01

120,33

9.300

350.000 127.000,00 477.000,00

200.000,00

677.000,00

VARIJANTA II a. ključ raspodele – obim proizvodnje ključ raspodele = ukupni opšti troškovi / obim proizvodnje = 200.000 / 9.300 = 21,50538 b. izrada Obim

Vrednost

Direktni

Ukupni

proizvodnje utrošenog

troškovi

direktni

Indirektni troškovi Ključ

(ključ * obim

ukupni troskovi

Cena koštanja po jedinici

(Q) 1.500

materijala 120.000

zarada 22.000

troškovi 142.000 21,50538

proizvodnje) 32.258,06

174.258,06

proizvoda 116,17

5.500

100.000

40.000

140.000 21,50538

118.279,57

258.279,57

46,96

2.300

130.000

65.000

195.000 21,50538

49.462,37

244.462,37

106,29

9.300

350.000 127.000,00 477.000,00

200,000.00

677.000,00

Iz priloženih varijanti da se zaključiti da, u slučaju kada se koriste ukupni direktni troškovi kao ključ za raspodelu indirektnih troškova, tada proizvodi sa većim direktnim troškovima snose i veći teret indirektnih troškova (varijanta I). I obrnuto, kada se kao ključ raspodele uzima obim proizvodnje, tada najveći deo indirektnih troškova snosi proizvod sa najvećom proizvodnjom. Posmatrajući ove dve varijante, može se konstatovati da od samog izbora varijante i ključa za raspodelu zavisi krajnja cena koštanja proizvoda. Stoga, pri odabiru ključa prethodno treba analizirati sve relevantne faktore koji mogu uti-

87


cati na formiranje cene koštanja. Krajnji cilj je svesti na što manju meru indirektne troškove i pokušati, gde je to moguće, troškove knjižiti na mesto i nosioce, kako bi dobili što objektivniju cenu koštanja.

Zadatak br. 68 Metodom dodatne kalkulacije utvrditi cenu koštanja za proizvode A, B, C. Ključ za raspodelu indirektnih troškova su lični dohoci izrade. Opšti troškovi izrade iznose 40.000,00 dinara, dok opšti troškovi uprave i prodaje iznose 80.000,00 dinara. proizvod A B C Ukupno

Q 2.000 3.000 5.000 10.000

Tm 100.000 140.000 200.000 440.000

LD izrade 40.000 60.000 100.000 200.000

Rešenje: Visinu indirektnih troškova koji pripadaju određenom proizvodu dobijamo kada odgovarajući ključ pomnožimo iznosom LD izrade datog proizvoda. Ključ računamo po sledećem obrascu: KljučTi =opšti troškovi izrade * 100 = 40.000 * 100 = 20% LD izrade 200.000 KljučTu = opšti troškovi upr. i prod. * 100 = 80.000 * 100 = 40% LD izrade 200.000 proizvod Q Tm LD izrade Ti A 2.000 100.000 40.000 8.000 B 3.000 140.000 60.000 12.000 C 5.000 200.000 100.000 20.000 Ukupno 10.000 440.000 200.000 40.000

Tu UT 16.000 164.000 24.000 236.000 40.000 360.000 80.000 760.000

Ck 82 78,67 72

88


Kontrolna pitanja 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8. 9. 10. 11. 12. 13. 14. 15. 16. 17. 18.

Pojam i kategorizacija troškova Troškovi, utrošci i izdaci Ukupni, marginalni i prosečni troškovi Fiksni troškovi Relativno fiksni troškovi Vrste i karakteristike varijabilnih troškova Remanentnost troškova Progresija i degresija troškova Marginalni troškovi Ukupni troškovi i njihove karakteristike Kalkulacija troškova Metode kalkulacije cene koštanja Troškovi trgovinskog preduzeća Diviziona kalkulacija Kalkulacija vezanih proizvoda Dodatna kalkulacija Kalkulacija ekvivalentnih brojeva Ekonomski značaj troškova


89

GLAVA VI PRINCIPI EFIKASNOSTI POSLOVANJA I POSLOVNI – BIZNIS PLAN Efikasnost i principi efikasnosti Ekonomski principi poslovanja predstavljaju određene norme ili pravila koja se primenjuju u poslovanju preduzeća, u svrhu racionalnog ostvari vanja njegovih ekonomskih ciljeva. Efikasnost poslovanja označava stepen uspešnosti u ostvarivanju postavljenih ciljeva preduzeća. U osnovi ekonomske efikasnosti poslovanja preduzeća jeste njegova težnja da svojom delatnošću ostvari maksimalne rezultate, uz minimalna ulaganja potrebnih faktora: materije, energije i vremena. Efikasnost poslovanja preduzeća se meri kroz osnovni ekonomski princip: da postignuti rezultati budu maksimalno mogući i da su ostvareni uz minimalna ulaganja potrebnih materijalnih i drugih komponenata u procesu rada i poslovanja preduzeća. Efikasnost poslovanja, kao izraz stepena uspešnosti preduzeća u ostvarivanju postavljenih ciljeva, izražava se istovremeno i kao stepen njegove uspešnosti u podmirivanju širih ekonomskih i društvenih potreba. Uspešnost u organizovanju poslovanja preduzeća kao ekonomskog subjekta meri se odnosom između njegovih ostvarenih rezultata i ulaganja potrebnih komponenata u procesu poslovanja. Efikasnost poslovanja je upravo proporcionalna ostvarenim rezultatima preduzeća. Veći rezultati podrazumevaju i veću efikasnost, pod uslo vom da su ulaganja za postignute rezultate ostala nepromenjena ili nisu povećana u većem obimu od povećanja rezultata. Putem efikasnosti se izražava kvalitet ekonomije poslovanja preduzeća.

90

Glava VI – Principi efikasnosti poslovanja i Poslovni – biznis plan

Zbog nemogućnosti celovitog, zbirnog izražavanja efikasnosti poslovanja, koje bi obuhvatilo sve uticajne i dejstvujuće činioce i pojave na strani rezultata i na strani ulaganja – teorija i praksa ekonomije preduzeća afirmišu određene parcijalne principe efikasnosti poslovanja. Najznačajniji među tim principima su: produktivnost, ekonomičnost i rentabilnost (profitabilnost).

Produktivnost rada Produktivnost je princip poslovanja kojim se ostvaruju rezultati preduzeća uz minimalno ulaganje i trošenje ljudskog rada, odnosno radne snage. On izražava efikasnost trošenja radne snage u procesu rada i poslovanja preduzeća. U širem smislu, produktivnost predstavlja povećanje proizvodnje i materijalnog bogatstva jednog društva sa postojećim radnim potencijalom stanovništva. Efikasnost društva i svakog ljudskog rada meri se njihovom produktivnošću, koja se ogleda u masi proizvedenih materijalnih dobara i količini rada upotrebljenog za njihovu proizvodnju. Širi značaj produktivnosti ogleda se u njenom uticaju na životni standard stanovništva. Sa povećanjem produktivnosti povećavaju se društveno bogatstvo i nacionalni dohodak jednog društva. Povećanje ukupne mase proizvoda omogućava povećanje njihove potrošnje, kao i broja potencijalnih potrošača određenih proizvoda. Sa stanovišta društva, produktivnost preduzeća je izraz njegovih proizvodnih mogućnosti – koju količinu proizvoda ili usluga, putem tržišta, preduzeće stavlja društvu na raspolaganje. Sa aspekta kvaliteta ekonomije poslovanja pojedinačnog preduzeća, produktivnost izražava racionalnost trošenja zaposlene radne snage. Ona pokazuje i izražava njenu sposobnost da po jedinici utrošenog rada ostvari određenu količinu i kvalitet proizvoda i usluga.

Iskazivanje i merenje produktivnosti U praksi poslovanja, preduzeće primenjuje različite metode izraža vanja i merenja produktivnosti rada. Pošto produktivnost zavisi od količine proizvoda, odnosno ostvarenih učinaka, s jedne strane, i količine


91

utrošene radne snage s druge strane – razlike u iskazivanju i merenju produktivnosti uglavnom se svode na razlike u načinu izražavanja proiz vodnje, odnosno ostvarenih učinaka u određenom vremenskom periodu. Za utrošak radne snage prihvaćeno merilo je vreme trajanja rada – što odgovara broju radnika, radnih dana ili sati utrošenih na proizvodnju određene količine proizvoda ili usluga. Problem iskazivanja proizvodnje, odnosno učinaka u obrascu produktivnosti, javlja se u slučajevima kada postoji nedovršena proizvodnja, veći broj heterogenih proizvoda, širok asortiman proizvoda i sl. Sa stanovišta merenja produktivnosti rada, naturalno iskazivanje rezultata, količinom proizvoda ili usluga, predstavlja najpogodniji način za realno izražavanje produktivnosti. Međutim, naturalni način iskazivanja produktivnosti ima ograničenu primenu i ne može se u praksi primeniti u najvećem broju slučajeva. U preduzećima koja proizvode različit asortiman proizvoda, gde dolazi do promene kvaliteta proizvoda, gde se koristi kooperacija, ili ako postoji nedovršena proizvodnja i sl. – primenjuju se izvedeni metodi merenja produktivnosti. Naturalno-uslovni metod merenja produktivnosti pretvara sve proizvode preduzeća u uslovne jedinice, odnosno iskazuje ih kao jednu vrstu proizvoda. Kao uslovni proizvod se obično uzima jedan koji je reprezentativan za preduzeće i koji je najviše ili najduže zastupljen u njegovom proizvodnom programu. Postojeći proizvodni asortiman se preračunava u uslovni proizvod pomoću koeficijenta ekvivalencije, koji se obično izračunava na bazi utroška vremena za proizvodnju pojedinog proizvoda (deljenjem normativa rada pojedinog proizvoda sa normativom rada uslovnog, ekvivalentnog proizvoda). U preduzećima koja zbog raznovrsne proizvodnje nisu u mogućnosti da naturalno-uslovno iskažu obim svoje proizvodnje ili učinaka, koriste se norma časovi rada za izražavanje produktivnosti. U ovom slučaju se normativi rada po jedinici proizvoda množe sa količinom svakog proizvoda iz postojećeg asortimana i na taj način se utvrđuje obim proizvodnje za svaki tip proizvoda ili asortimana. Ukupni norma časovi se dele sa ukupnim efektivno ostvarenim časovima i na taj način se izračunava produktivnost određenog vremenskog perioda.

92


Raznovrsnu proizvodnju moguće je izraziti i preko cena i na taj način je svesti na zajednički i uporediv pokazatelj. Koriste se stalne, tekuće i standardne cene. Problem izražavanja ukupne mase utrošenog rada rešava se svođenjem radova različitih stepena složenosti na rad određene vrste i stepena složenosti, primenom koeficijenta složenosti.

Metode merenja i dinamika produktivnosti Produktivnost se meri odnosom obima proizvodnje i utrošene radne snage. Promena produktivnosti iz jednog perioda u drugi naziva se dinamika produktivnosti. Kao najčešće metode merenja produktivnosti upotrebljavaju se metode u kojima se proizvod, odnosno učinci, izražavaju: 1. fizičkim (naturalnim) jedinicama mere, 2. tržišnom cenom proizvoda, 3. cenom koštanja proizvoda i 4. norma časovima rada. Dinamika produktivnosti predstavlja njene promene u vremenskoj sukcesiji. Promene se utvrđuju praćenjem produktivnosti u planiranim vremenskim periodima. One se izražavaju kao promene obima proiz vodnje i promene utrošenog rada. Pravac i dinamika tih promena izraz su kvaliteta ekonomije poslovanja preduzeća. Kao relativan izraz promena produktivnosti koristi se indeks produktivnosti. Lančani indeks izražava godišnju stopu promena produktivnosti, na način da se produktivnost tekuće godine stavlja u odnos sa produktivnošću prethodne godine. Bazni indeks pokazuje promene produktivnosti u odnosu na stanje i nivo produktivnosti neke određene godine koja se uzima kao bazni period. Sadržaj i značaj ekonomičnosti

Ekonomičnost označava ekonomski princip poslovanja preduzeća ko ji obezbeđuje maksimalni učinak, uz minimalno trošenje svih potrebnih materijalnih i ljudskih komponenata. Ekonomičnost izražava stepen efikasnosti trošenja u preduzeću kroz zahtev da se sa utrošenim resursima preduzeća ostvari što veći učinak. Suština ekonomičnosti je u štednji i ekonomisanju u procesu proiz vodnje i poslovanja. Ekonomičnost je kompleksniji pokazatelj od produktivnosti rada, jer obuhvata racionalnije korišćenje ne samo živog rada, već i sredstava za rad i predmeta rada.


93

Ekonomičnost predstavlja jedan od širih instrumenata kontrole ekonomske uspešnosti poslovanja preduzeća, jer odražava odnos preduzeća prema ukupnim ostvarenim troškovima. Povećanje ekonomičnosti u širem smislu označava i povećanje bogatstva društva. Značaj ekonomičnosti ogleda se i u težnji za smanjivanjem troško va poslovanja preduzeća. Na taj način se smanjuje i cena koštanja proiz voda ili usluga i povećava njihova konkurentska pozicija na tržištu. Na ekonomičnost deluju brojni faktori, ponekad sa različitim i suprotnim dejstvom. Sa stanovišta uslovljenosti i dinamike ekonomičnosti, osnovni uticajni faktori su: prirodni, društveni, tehničko-tehnološki i organizacioni. Metode utvrđivanja i merenja ekonomičnosti

Ekonomičnost se izražava kao odnos ostvarenih rezultata i trošenja u procesu poslovanja. Ekonomičnost se može utvrđivati naturalno i finansijski, odnosno vrednosno, a izražava se posebno za svaki element, odnosno komponentu preduzeća. Naturalno utvrđivanje ekonomičnosti uzima za osnovu fizički obim proizvodnje i njen odnos prema fizičkim utrošcima predmeta rada, sredstava za rad i radne snage. Naturalni izraz ekonomičnosti predstavlja odnos ostvarene proiz vodnje u fizičkim pokazateljima i fizičkih utrošaka elemenata preduzeća. Vrednosno iskazivanje ekonomičnosti svodi se na odnos vrednosti ostvarene proizvodnje, odnosno učinaka preduzeća i troškova svih elemenata proizvodnje. Kod vrednosnog utvrđivanja ekonomičnosti bitno je odabrati realan izraz vrednosti učinka, odnosno proizvoda, koji će obuhvatiti ukupnu ostvarenu vrednost i ukupna trošenja upotrebljena za stvaranje te vrednosti. Kod merenja ekonomičnosti u iskazivanju vrednosti koriste se: tržišna cena, prosečna cena, standardna cena, ukupan prihod i dr. Dinamika ekonomičnosti izražava kretanje nivoa ekonomičnosti u vremenskoj sukcesiji. Kao i produktivnost, izražava se na bazi lančanog i baznog indeksa .

94


Značaj rentabilnosti – profitabilnosti

Rentabilnost predstavlja ekonomski princip poslovanja čijom se primenom ostvaruje težnja preduzeća i preduzetnika da sa manjom masom angažovanih sredstava ostvaruju veću dobit, odnosno profit. Ona pokazuje i izražava efikasnost angažovanih sredstava, kao i isplativost poslovanja preduzeća, odnosno određenog posla. Cilj i ekonomski motiv poslovanja svakog preduzeća jeste da ostvari što veće rezultate. Osnovni interes preduzeća je da iz svog poslovanja ostvari što veću dobit, odnosno profit, kao finalni izraz njegovog ekonomskog rezultata. Poslovanje preduzeća je uspešnije ako se rezultati ostvaruju uz manje trošenje i angažovanje sredstava. Smanjivanje angažovanja i trošenja sredstava jedan je od trajnih ekonomskih ciljeva i motiva poslovanja preduzeća. U odnosu na sredstva, cilj preduzeća je što brže kretanje i cirkulisanje angažovanih sredstava u procesu poslovanja. Vremenski faktor je značajan u iskazivanju i efektima rentabilnosti, jer formira veličinu ulaganja, odnosno angažovanja sredstava. Po tom, vremenskom faktoru se rentabilnost razlikuje od drugih ekonomskih principa poslovanja – produktivnosti i ekonomičnosti. Kompleks rentabilnosti obuhvata odnos između rezultata i ulaganja, odnosno dobiti i angažovanih sredstava. Stoga na rentabilnost delu ju faktori koji utiču na visinu dobiti i angažovana sredstva. Na visinu dobiti utiču: obim proizvodnje, asortiman proizvoda, cena i utrošci sredstava za proizvodnju i radne snage, stepen korišćenja kapaciteta, kao i brojne organizacione mere kojima se povećava kvalitet rada i poslovanja preduzeća. Angažovana sredstva zavise od veličine ukupno angažovanih sredstava i vremena angažovanja. Za rentabilnost je bitan i koeficijent obrta, kao broj koji pokazuje koliko se puta sredstva obrnu u ciklusu reprodukcije. Ako je ovaj koefici jent veći, onda je potrebna manja suma angažovanih sredstava za ciklus rada preduzeća, i obrnuto. Utvrđivanje i merenje rentabilnosti

Najrealniji izraz merenja rentabilnosti jeste preko čistog finansijskog rezultata poslovanja – dobiti ili gubitka. Kod rentabilnosti se i veli-

95


čina angažovanih sredstava i veličina rezultata izražavaju vrednosno u novčanim jedinicama. Kao odnos dobiti i angažovanih sredstava, rentabilnost se iskazuje po obrascu: R =

D Sa

Veličina dobiti se u obrascu rentabilnosti može razložiti na bruto dobit i neto dobit. Bruto dobit izražava razliku između ukupnih prihoda i ukupnih rashoda i predstavlja čist finansijski rezultat poslovanja. Neto dobit se javlja kao ostatak dobiti preduzeća, po podmirenju obaveza prema državi u vidu poreza i doprinosa i ostalih zakonom oba veznih izdvajanja iz dobiti. Kvalitet rentabilnosti se može pratiti i analizirati u vremenskoj sukcesiji, čime se izražava dinamika rentabilnosti. Dinamika rentabilnosti se može pratiti, kao i kod produktivnosti i ekonomičnosti, preko baznog i lančanog indeksa rentabilnosti. Zadatak br. 69 Pekara “P” dnevno proizvede 250.000 komada hleba, a pritom ostvari utrošak od 5.000 časova rada. Izračunati produktivnost pekare izraženu količinom proizvedenog hleba u jednom času.

Rešenje: P =

Q T

=

250.000 5.000

= 50,

što pokazuje da se u jednom radnom času proizvede 50 komada hleba. Za proizvodnju jednog hleba potebno je: Th =

5.000 250.000

=

0,02 časova rada (ili 1,2 minuta).

Zadatak br. 70 Cementara „K“ je ostvarila sledeću proizvodnju cementa: C-250 = 2.500 tona C-350 = 4.500 tona

96


C-450 = 6.000 tona. Normirano radno vreme po jednoj toni iznosi: kod C-250 = 3 časa kod C-350 = 6 časova kod C-450 = 4 časa. Uslovni proizvod cementare je C-450. Izračunati produktivnost primenom naturalno-uslovnog metoda.

Rešenje: Vrsta proizvoda

Obim proizvodnje

Normativ

Koeficijent ekvivalencije

Uslovna proizvodnja

1 C-250 C-350 C-450 UKUPNO:

2 2.500 4.500 6.000

3 3 6 4

4 0,75 1,5 1

5 1.875 6.750 6.000 14.625

Stvarno utrošeno vreme 6 7.500 27.000 24.000 58.500

Koeficijente ekvivalencije dobijamo deljenjem normiranih časova za proizvodnju različitih vrsta cementa sa normiranim časovima rada uslovnog proizvoda (C-450). Dobijene koeficijente ekvivalencije (0,75 : 1,5: 1) množimo sa ostvarenom proizvodnjom u tonama i na taj način se dobijaju količine uslovne proizvodnje u tonama. Množenjem normativa rada sa stvarnom proizvodnjom dobija se utrošeno vreme za ostvarenu proizvodnju. U navedenom primeru, produktivnost se iskazuje odnosom ukupne količine uslovne proizvodnje cementa sa ukupnim utrošenim vremenom za tu proizvodnju. Pc =

14.625 58.500

=

0,25

Zadatak br. 71 Preduzeće „n“ je na kraju poslovne godine proizvelo: 4.000 odela, 10.000 kaputa, 8.000 sakoa i 9.000 pantalona. Normirani časovi rada su: 10 časova za odelo, 12 časova za kaput, 5 časova za sako i 3 časa za pantalone. Ostvareni ili efektivni časovi rada su: za odelo 8 časova, za kaput 10 časova, za sako 4 časa i za pantalone 3 časa.

97


Utvrditi nivo produktivnosti rada preduzeća „n“ u tekućoj godini.


Količina proizvoda

N za proizvod

N za ukupnu proizvodnju

odela kaputi sako pantalone Ukupno

4.000 10.000 8.000 9.000

10 12 5 3

40.000 120.000 40.000 27.000 227.000

Ostvareni časovi za proizvod 8 10 4 3

Ostvareni časovi za ukupnu proizvodnju 32.000 100.000 32.000 27.000 191.000

Produktivnost se u ovom primeru izračunava kao odnos ukupnog broja norma časova sa ukupnim brojem ostvarenih časova u preduzeću „n“: P =

227.000 191.000

= 1,19

.

Rezultat pokazuje da je preduzeće ostvarilo manje časova rada nego što je normirano. Za jedan ostvareni radni čas potrošeno je 1,19 normiranih časova, čime je norma prebačena za 19%, što je značajan pokazatelj povećanja produktivnosti rada.

Radna metoda merenja produktivnosti rada P = ( Q * Nč ) / R P - produktivnost rada Q - količina proizvoda Nč - normirano radno vreme Zadatak br. 72 U preduzeću K je zaposleno 30 radnika. Radnici su ostvarili proizvodnju sledećih proizvoda: proizvod A - 400 jedinica proizvod B - 200 jedinica Normirano radno vreme za proizvod A iznosi 12 sati a za proizvod B 15 sati. Izračunati produktivnost rada primenom radne metode merenja produktivnosti.

Rešenje: P = ( Qa * Nč + Qb * Nč ) / R P = [ ( 400 * 12 ) + ( 200 * 15 ) ] / 30 P = 260 Nč po radniku

98


Zadatak br. 73 Na osnovu raspoloživih podataka izračunati produktivnost rada primenom radne metode merenja produktivnosti. Vrsta proizvoda

Obim proizvodnje

A B

Normirano vreme po jed. proizvoda

Efekt.utroš. vreme po jedin.proizvoda

7 8

6 8

400 600

Rešenje: Vrsta proizvoda A B

Q 400 600

Nč 7 8

(Q * Nč) Eč (Q * Eč) 2.800 6 2.400 4.800 8 4.800 ___________________________________ ukupno: 7.600 7.200 P = (Q * Eč) / (Q * Nč) P = 7.200 / 7.600 = 0,95 P = 0,95 P < 1 što znači da je na nivou preduzeća došlo do prebačaja norme.

Zadatak br. 74. Preduzeće X ima sledeće kretanje obima proizvodnje, normiranog i utrošenog radnog vremena. Vrsta proizvoda

Obim proizvodnje

Normirano vreme po jedin.proizvoda

Efekt.utroš.vreme po jedinici proizvoda

A 2.000 3 4 B 3.000 5 4 C 4.000 8 9 D 5.000 7 7 Izračunati produktivnost rada na nivou preduzeća primenom radne metode merenja produktivnosti.

Rešenje: Vrsta proiz. A B C

Q 2.000 3.000 4.000

Nč 3 5 8

(Q * Nč) 6.000 15.000 32.000

Eč 4 4 9

(Q * Eč) 8.000 12.000 36.000

99


D

5.000 7_______________________________________ 35.000 7 35.000 ukupno: 88.000 91.000 P = (Q * Eč) / (Q * Nč) P = 91.000 / 88.000 = 1,03 P = 1,03

P > 1 što znači da je na nivou preduzeća došlo do podbačaja norme.

Zadatak br. 75 Preduzeće C ima sledeće kretanje obima proizvodnje, normiranog i utrošenog radnog vremena. Vrsta proizvoda

Obim proizvodnje

Normirano vreme po jedin.proizvoda

Efekt.utroš.vreme po jedinici proizvoda

A 2.000 3 4 B 4.000 5 4 C 7.000 7 6 D 8.000 9 8 Izračunati produktivnost rada primenom radne metode merenja produktivnosti: 1) na nivou preduzeća, 2) po vrstama proizvoda.

Rešenje: 1) Produktivnost rada na nivou preduzeća Vrsta proizv. Q Nč (Q * Nč) Eč (Q * Eč) A 2.000 3 6.000 4 8.000 B 4.000 5 20.000 4 16.000 C 7.000 7 49.000 6 42.000 D 8.000 9 72.000 8 64.000 _________________________________________ ukupno: 147.000 130.000 P = (Q * Eč) / (Q * Nč) P = 130.000 / 147.000 = 0,88 P = 0,88 P < 1 što znači da je na nivou preduzeća došlo do prebačaja norme.

100


2) Produktivnost rada po vrstama proizvoda Pa = ( Qa * Eč ) / ( Qa * Nč ) Pa = 8.000 / 6.000 = 1,33 Pa = 1,33 P > 1 što znači da je norma podbačena. Pb = ( Qb * Eč ) / ( Qb * Nč ) Pb = 16.000 / 20.000 = 0,80 Pb = 0,80 P < 1 što znači da je norma prebačena. Pc = ( Qc * Eč ) / ( Qc * Nč ) Pc = 42.000 / 49.000 = 0,86 Pc = 0,86 P < 1 što znači da je norma prebačena. Pd = ( Qd * Eč ) / ( Qd * Nč ) Pd = 64.000 / 72.000 = 0,89 Pd = 0,89 P < 1 što znači da je norma prebačena.

Zadatak br. 76 Preduzeće A ima sledeće kretanje obima proizvodnje, normiranog i utrošenog radnog vremena. Vrsta proizvoda

A B C D

Obim proizvodnje

1.500 2.200 5.400 8.700

Normirano vreme po jedinici proizvoda

3 4 5 7

Efekt. utroš.vreme po jedin.proizvoda

3 2 6 6

Izračunati produktivnost rada primenom radne metode merenja produktivnosti: 1) na nivou preduzeća, 2) po vrstama proizvoda.

101


Zadatak br. 77 Kretanje obima proizvodnje, normiranog i utrošenog radnog vremena u preduzeću G je sledeće: Vrsta proizvoda

Obim proizvodnje

A B C D E

Normirano vreme po jedinici proizv.

3.000 4.000 5.000 8.000 9.000

Efekt. utrošeno vreme po jedinici proizvoda

2 5 6 9 7

3 3 7 8 7

Izračunati produktivnost rada primenom radne metode merenja produktivnosti: 1) na nivou preduzeća 2) po vrstama proizvoda

Zadatak br. 78 Preduzeće „n“ je u prvom polugodištu 2002. godine proizvelo: 5.000 pari muških odela čija je stalna cena 950 dinara, 3000 pari ženskih kompleta čija je stalna cena 900 dinara i 3.000 pari dečjih trenerki čija je stalna ili standardna cena 500 dinara. Za navedenu proizvodnju je utrošeno 900.000 efektivnih radnih časova. Utvrditi nivo produktivnosti rada u preduzeću „n“.


Količina

Stalne cene

muška odela ženski kompleti dečje trenerke UKUPNO:

5.000 3.000 3.000

950 900 500

P =

8.950.000 900.000

Ukupna vrednost proizvodnje 4.750.000 2.700.000 1.500.000 8.950.000

= 9,94 din. po času.

Zaposleni je u navedenom periodu po jednom efektivnom času ostvario vrednost od 9,94 dinara, što predstavlja nivo njegove produktivnosti.

102


Zadatak br. 79 Ako su u preduzeću “n” u prethodnom obračunskom periodu isti obim i struktura proizvodnje (8.950.000) ostvareni sa 850.000 časova, utvrditi dinamiku produktivnosti rada.

Rešenje: U prethodnom obračunskom periodu produktivnost iznosi: P =

8.950.000 850.000

= 10,53 dinara po času rada.

Indeks produktivnosti se dobija kada se produktivnost tekućeg perioda (9,94) pomnoži sa 100 i podeli sa produktivnošću prethodnog perioda (10,53): Ip =

9,94 *100 10,53

=

94,4

. Rezultat pokazuje da je produktivnost u tekućem periodu smanjena za 5,6% jer indeks produktivnosti iznosi 94,4.

Zadatak br. 80 Preduzeće je ostvarilo obim proizvodnje od 6.300.000 jedinica proizvoda. Za proizvodnju je utrošeno 630.000 radnih časova. Ako je u prethodnom obračunskom periodu isti obim i struktura proizvodnje u preduzeću “Z” ostvarena sa 700.000 časova, utvrditi dinamiku produktivnosti rada.

Rešenje: P t

=

6.300.000 630.000

= 10,00 Ip =

P t −1 10,00 * 100 9,00

=

6.300.000 700.000

= 9,00

= 111,11

.

Rezultat pokazuje da se produktivnost u tekućem periodu povećala za 11,11% jer indeks produktivnosti iznosi 111,11.

103


Zadatak br. 81 Utvrditi produktivnost rada preduzeća „n“, imajući u vidu sledeće obračunate parametre: Vrsta proizvoda „A” „B” „C” „D”

Ostvarena proizvodnja (kom.) 2001. 2002. 3.000 3.500 2.800 2.950 1.000 1.500 6.000 6.200

Prodajne cene po jedinici proizvoda 2001 2002. 8 10 3 4 6 5 10 11

U preduzeću je ukupno zaposleno 18 radnika.


Vrednost proizvodnje 2001. 24.000 7.400 6.000 60.000 97.400

„A” „B” „C” „D”

Ukupno:

2002. 35.000 11.800 7.500 68.200 122.500

Produktivnost po prodajnim cenama u 2001. godini iznosi: P =

97.400 18

= 5.411.

Produktivnost u 2002. god. iznosi: P =

122.500 18

=

6.805.

Zadatak br. 82 Preduzeće “X” je ostvarilo proizvodnju u iznosu od 3.000.000 komada cigli. Pri tome je utrošeno 900.000 kg materijala, 300.000 časova rada mašina i 150.000 časova rada zaposlenih radnika. Utvrditi iznos parcijalne ekonomičnosti u preduzeću “X”.

Rešenje: Ekonomičnost materijala:

Em =

3.000.000 900.000

= 3,33

104


Ekonomičnost sredstava za rad: Esr =

3.000.000

Ers =

3.000.000

Ekonomičnost radne snage:

= 10

300.000

150.000

= 20

Zadatak br. 83 Preduzeće „n“ je u toku godine ostvarilo proizvodnju u vrednosti od 10.000.000 dinara. U istom periodu je ostvarilo ukupne troškove od 8.500.000 dinara (troškovi materijala 4.500.000, troškovi sredstava za rad 1.200.000 i troškovi radne snage 2.000.000 din.). Utvrditi ukupnu ekonomičnost preduzeća „n“.

Rešenje: E =

Vq Tq

=

10.000.000

= 1,18

8.500.000

.

Zadatak br. 84 Preduzeće „n“ je u dve uzastopne godine imalo sledeće rezultate i ulaganja: Obim proizvodnje Prodajna cena po komadu Troškovi materijala (1600x20 =) 32.000 Troškovi sredstava za rad Troškovi rada (2200 .x10din. =) 22.000

2000. 1000 60

2001. 900 70

(1700x18 =) 30.600 1.100

1.200

(2.000x11 =) 22.000

Rešenje: Eo = E 1 =

1000 × 60 32.000 + 1.100 + 22.000 90 × 70 30.600 + 1.200 + 22.000

= =

60.000 55.100 63.000 53.800

= 1,08 = 1,17

105


Zadatak br. 85 Preduzeće je u 2000. godini ostvarilo dobitak u iznosu od 300.000 dinara, uz angažovana sredstva od 940.000 dinara. U 2001. godini ostvarilo je dobitak u iznosu od 280.000 dinara, a vrednost angažovanih sredstava je bila 1.000.000 dinara. Treba utvrditi nivo i dinamiku rentabilnosti.

Rešenje: Primenom modela za utvrđivanje rentabilnosti može se oceniti da je rentabilnost u 2000. i 2001. godini bila: R2000

=

300.000 940.000

= 0,32 Ir =

R 2001 0,28 * 100 0,32

=

280.000 1.000.000

= 0,28.

= 87,5

Indeks rentabilnosti koji pokazuje njegovu dinamiku je 87,5. To znači da je rentabilnost opala u 2001. u odnosu na 2000. za 12,5%.

Zadatak br. 86 Preduzeće je u 2005. godini ostvarilo dobitak u iznosu od 200.000 dinara, uz angažovana sredstva od 800.000 dinara. U 2006. godini ostvarilo je dobitak u iznosu od 300.000 dinara, a vrednost angažovanih sredstava bila je 1.000.000 dinara. Utvrditi nivo i dinamiku rentabilnosti.

Rešenje: R2005

=

200.000 800.000

= 0,25 Ir =

R 2006 0,3 * 100 0,25

=

300.000 1.000.000

= 0,3

= 120

Indeks rentabilnosti koji pokazuje njegovu dinamiku je 120. To znači da se rentabilnost povećala u 2006. u odnosu na 2005. za 20%.

106


Zadatak br. 87 Utvrditi nivo i dinamiku rentabilnosti preduzeća ako su poznati sledeći podaci: Period I II

Bruto dobit

Neto dobit

Angažovana sredstva

20.000

14.000

25.000

26.000

20.000

40.000

Rešenje: Rentabilnost na osnovu bruto dobitaka: R =

BD S

R I =

20.000

R II =

26.000

25.000

40.000

= 0,8 = 0,65

Rentabilnost na osnovu neto dobitaka:

R I

=

14.000 25.000

=

0,56

R II =

20.000 40.000

=

5

Indeks rentabilnosti (rentabilnost na osnovu bruto dobitka) koji pokazuje dinamiku jeste 81,25. To znači da je rentabilnost opala za 19,75%. Indeks rentabilnosti (rentabilnost računata na osnovu neto dobitka) je 89,28. To znači da je rentabilnost opala za 10,72%.

Indeks rentabilnosti Bazni indeks IR = ( R1 / R0 ) * 100

IR - indeks rentabilnosti

107


R1 - rentabilnost posmatranog perioda R0 - rentabilnost baznog perioda Lančani indeks IR = ( R2 / R1 ) * 100

IR - indeks rentabilnosti R2 - rentabilnost posmatranog perioda R1 - rentabilnost prethodnog perioda Zadatak br. 88 U preduzeću Z je ostvareno sledeće kretanje nivoa rentabilnosti: Vremenski period

Ostvareni nivo rentabilnosti

I 0,12 II 0,18 III 0,24 IV 0,20 V 0,18 VI 0,10 Izračunati dinamiku rentabilnosti pomoću baznih i lančanih indeksa.

Rešenje: Vremenski period

I II III IV V VI

Ostv.nivo rentabil.

Bazni indeks

Lančani indeks

R 0,12 0,18 0,24 0,20 0,18 0,10

IR1 100 150 200 167 150 83

IR2 100 150 133 83 90 56

Zadatak br. 89 Preduzeće K ima sledeće kretanje poslovne aktivnosti: Vrem.period

Dobitak

1990 1991

126.000 144.000

Porez na dobitak Angažovana sredstva

14.000 17.500

720.000 680.000

108


1992 1993 1994

148.000 176.000 185.000

18.000 22.000 23.000

690.000 740.000 770.000

Izračunati indeks rentabilnosti pomoću baznih i lančanih indeksa i to: 1) na osnovu dobitka, 2) na osnovu neto dobitka.

Rešenje: 1) dinamika rentabilnosti na osnovu dobitka Vremen.period

D

AS

R1

1990 1991 1992 1993 1994

126.000 144.000 148.000 176.000 185.000

720.000 680.000 690.000 740.000 770.000

0,18 0,21 0,21 0,23 0,24


Bazni indeks

Lančani indeks

R1 0,18 0,21 0,21 0,23 0,24

IR1 100 117 117 128 133

IR2 100 117 100 110 104

2) dinamika rentabilnosti na osnovu neto dobitka Vreme. period

D

pd

Dn

AS

R2

1990 1991 1992 1993 1994

126.000 144.000 148.000 176.000 185.000

14.000 17.500 18.000 22.000 23.000

112.000 126.500 130.000 154.000 162.000

720.000 680.000 690.000 740.000 770.000

0,16 0,19 0,19 0,21 0,21

109



Bazni indeks

Lančani indeks

R2 0,16 0,19 0,19 0,21 0,21

IR1 100 119 119 131 131

IR2 100 119 100 111 100

Zadatak br. 90 Preduzeće S ima sledeće kretanje poslovne aktivnosti: Vrem.period

Dobitak

1990 1991 1992 1993 1994 1995

142.000 194.000 226.000 284.000 303.000 357.000

Porez na dobitak Angažovana sredstva

11.000 15.800 17.400 18.700 16.200 19.400

1.400.000 1.600.000 1.700.000 1.900.000 2.000.000 2.200.000

Izračunati: 1) nivo rentabilnosti na osnovu dobitka i neto dobitka, 2) dinamiku rentabilnosti pomoću baznih i lančanih indeksa.

Rešenje: 1) nivo rentabilnosti na osnovu dobitka i neto dobitka Vrem.period

D

pd

AS

R1

R2

1990 1991 1992 1993 1994 1995

142.000 194.000 226.000 284.000 303.000 357.000

11.000 15.800 17.400 18.700 16.200 19.400

1.400.000 1.600.000 1.700.000 1.900.000 2.000.000 2.200.000

0,10 0,12 0,13 0,15 0,15 0,16

0,09 0,11 0,12 0,14 0,14 0,15

110


2) dinamika rentabilnosti pomoću baznih i lančanih indeksa Ostvareni nivo rentabilnosti

Bazni indeks

Lančani indeks

R1 0,10 0,12 0,13 0,15 0,15 0,16

IR1 100 120 130 150 150 160

IR2 100 120 108 115 100 107


Bazni indeks

Lančani indeks

R2 0,09 0,11 0,12 0,14 0,14 0,15

IR1 100 122 133 156 156 167

IR2 100 122 109 117 100 107

Biznis plan izrada biznis plana Pojam, uloga i značaj biznis plana Šta je biznis plan?

Biznis plan predstavlja dokument u kojem se detaljno planira, opisuje, analizira i procenjuje ekonomska, finansijska i tržišna dimenzi ja određenog projekta ili novog novog poslovnog poduhvata. poduhvata.


111

Koja je uloga biznis plana i kada ga donosimo?

Biznis plan je jedan od strateških istrumenata poslovne politike, koji može da posluži kao smernica u funkciji postizanja postizanja željenog uspeha u definisanoj def inisanoj poslovnoj aktivnosti-poduhvatu. aktivnosti-poduhvatu. Biznis plan je ujedno i sredstvo konkretizacije konkretizacije ideja koje želimo da prezentiramo drugima dr ugima u cilju započinjanja novog poslovnog poduhvata ili proširivanju postojeće delatnosti. Biznis plana je u funkciji funkciji standardizacije i kontrole poslovanja. poslovanja. Biznis plan je i osnov za realizaciju stretegije i obezbeđenje potrebnih finansijskih i ostalih resursa. Poslovni ili biznis plan je dokument koji preduzeće priprema pre započinjanja novog posla ili poslovnog poduhvata, a radi realizovanja određene poslovne ideje. Ciljevi izrade biznis plana preduzeća ogledaju se u sistematizaciji, sagledavanju i ocenama svih bitnih okolnosti i uticajnih faktora budućeg poslovanja, ocenama opravdanosti nameravanog posla i smanjenju rizika rizik a budućih ulaganja preduzeća. Biznis plan predstavlja jedan od najvažnijih instrumenata realizacije poslovne politike i poslovnih poduhvata preduzeća. On je jedan od osnovnih savremenih instrumenata i mehanizama efikasnog ef ikasnog poslovanja poslovanja preduzeća. On treba da obezbedi izvodljivost izvodljivost i profitabilnost profit abilnost planiranih ciljeva. U realizaciji određenog biznisa, biznis plan omogućuje da se precizno definišu def inišu alternative i pravci nameravanih aktivnosti, određuje određuje obim potrebnih sredstava i sagledava sve relevantne faktore poslovnog okruženja koji će imati uticaja u procesu realizacije nameravanog nameravanog posla

       

Značaj i svrha biznis plana upoznavanje upoznavanje sa osnovnim obeležjima preduzeća preduz eća uvid u prethodno i sadašnje poslovanje poslovanje preduzeća da se izvrši procena prethodnog i sadašnjeg poslovanja preduzeća da se izvrše odgovarajuće promene na bazi izvršene analize da se izvrši racionalizacija troškova i izbegnu nepotrebni troškovi troškovi da se izbegnu neprofitabilni poduhvati da se vrednuju realizovane aktivnosti da se uspostavi komunikacija sa okruženjem

112


Biznis plan treba da bude, po pravilu, kratak i da sadrži uravnoteženu ekonomsku i finansijsku projekciju budućeg posla. On treba da posluži i za uspostavljanje poverenja između preduzetnika i zaposlenih, preduzeća i finansijera i sl. Donošenje biznis plana

Biznis plan se obično donosi u okolnostima kada preduzeće započinje novi posao ili proširuje postojeću delatnost i kapacitete. Kod donošenja donošenja određenih strateških odluka i obezbeđivanja obezbeđivanja potrebnih finansijskih sredstava, kao i šire kontrole poslovanja, takođe se donosi poslovni – biznis plan. Donošenje biznis plana zahteva sagledavanje sagledavanje i kvantifikov kvantif ikovanje anje rele vantnih uslova: prednosti i nedostaci poslovne ideje  nivo rizika  obim i delovanje konkurencije  utvrđivanje ciljnog tržišta i marketing strategije  sagledavanje sagledavanje profitnih prof itnih mogućnosti.  Biznis plan objektivizira proces donošenja odluka, odnosno pomaže u donošenju kvalitetnih odluka menadžmenta. Upoređivanjem stvarnih kretanja ekonomskih pokazatelja sa definisanim ciljevima i pokazateljima iz biznis plana, zaključuje zaključuje se da li biznis napreduje ili se ne razvija. Biznis plan predstavlja celovitu dokumentacionu osnovu koja služi preduzeću i preduzetniku kao vodič u realizovanju željene strategije kreiranja određenog biznisa. Sadržaj biznis plana nije egzaktno propisan, tako da u praksi postoje različiti pristupi. U osnovi postoji uži i širi metodološki pristup sadržaju biznis plana. Metodološki pristupi izradi poslovnog – biznis plana Metodologija Svetske banke

1. Sažetak investicionog investicionog programa 2. Analiza razvojnih mogućnosti i sposobnosti investitora investitora 3. Analiza tržišta prodaje


4. Tehničko-tehnološka analiza 5. Analiza tržišta nabavke 6. Analiza uže i šire lokacije 7. Analiza zaštite životne sredine i zaštite na radu 8. Organizacioni aspekti investicije 9. Analiza izvodljivosti i dinamika radova 10. Ekonomsko-finansijska analiza 11. Ocena finansijske i tržišne efikasnosti projekta 12. Društveno ekonomska ocena projekta 13. Analiza osetljivosti 14. Zbirna ocena projekta. Metodologija UNIDO

1. Uvod – koncept programa 2. Osnovni podaci o investitoru 3. Tržište plasmana 4. Tržište nabavke 5. Lokacija 6. Tehničko-tehnološka analiza 7. Organizacija 8. Ekologija 9. Dinamika implementacije projekta 10. Ekonomsko finansijska analiza 11. Analiza osetljivosti Metodologija EAR (Evropska agencija za razvoj)

1. 2. 3. 4. 5. 6. 7.

Uvod Rezime poslovnog plana Informacije o firmi Opis poslovanja firme Strategija razvoja Predmet investicije Finansijske projekcije.

113

114


Nezavisno od pristupa, svaki biznis plan mora sadržavati: 1. bonitet preduzeća ili preduzetnika 2. tržište i tržišne faktore 3. tehničko-tehnološku analizu projekta 4. finansijsku analizu i ocene 5. ostale neophodne elemente (prema specifičnostima projekta). Shodno tome sadržaj bizni plana možemo podeliti na segment uvodnog i osnovnog dela. Biznis plan bi tada imao sledeću formu:

Sadržaj biznis plana SEGMENT UVODNOG DELA     

Formulisan naziv biznis plana Autori biznis plana Naziv preduzeća Sadržaj biznis plana Rezime biznis plana SEGMENT OSNOVNOG DELA

     

Plan pozicioniranja Projekcija razvoja preduzeća u narednom periodu Plan tehnologije i organizacije rada Projekcija ostvarivanja planiranog razvoja Finansijska analiza i ocena planiranog razvoja Zaključak Izrada biznis plana

Prilikom izrade biznis plana potrebno je poći od definisane forme. Postupno i sistematski treba odgovoriti na zahteve u okviru pojedinih segmenata. Prilikom izrade biznis plana neophodno je odgovoriti na neka pitanja vezana za poslovni proces u preduzeću. Odgovorom na ta pitan ja formiraju se određeni segmenti biznis plana. U prilogu izrade biznis plana detaljno su opisani segmenti biznis plana, a ujedno data i neka od pitanja na koja je neophodno odgovoriti kako bi se adekvatno formirali određeni segmenti biznis plana.


115

1. Segment uvodnog dela 









Formulisan naziv biznis plana – naziv biznis plana treba da odgovara poslovnom poduhvatu ili aktivnosti koja izražava opredeljenje preduzetnika ili preduzeće Autori biznis plana- imena osoba koja su učestvovala u izradi biznis plana Naziv preduzeća-tačan naziv preduzeća,adresa, matični broj, delatnost Sadržaj biznis plana- definisani segmenti koji će se obrađivati u konkretnom biznis planu Rezime biznis plana- ovaj segment uvodnog dela determiniše i naglašava najznačajnije rezlutate dobijene prilikom izrade biznis plana: osnovne podatke o preduzeću  kratak opis proizvoda-usluge  ciljevi i strategija preduzeća preduzeća  sažeti opis tržišnog pozicioniranja  osnovni ekonomski pokazatelji profitabilnosti i ekonomske  opravdanosti projekta osoba za kontakt  2. Segment osnovnog dela

Plan pozicioniranja 

 

  



 

opis dosadašnjeg rada i razvoja preduzeća-misija, vizija i istorijat preduzeća lokacija preduzeća organizacioni i pravni oblik preduzeća- ( postojeća organizaciona struktura u preduzeća, oblik svojine preduzeća) kretanje i dinamika proizvodnje kretanje i dinamika prodaje finansijski pokazetelji i analiza strukture preduzeća- procena pozicija bilansa uspeha i stanja SWOT analiza-analiza snage, slabosti preduzeća, šansi i pretnji iz okruženja razvojne mogućnosti u odnosu na konkurenciju definisanje kvalifikacione strukture u preduzeću

116    


opis proizvoda/usluge geografski obuhvat tržišta -postojeći najvažniji kupci najvažniji dobavljači

Projekcija razvoja preduzeća u narednom periodu 









izvor i opis poslovne ideje kako ste došli do poslovne ideje?  pokazatelji koji ukazuju na uspeh  vremenska dimenzija ciljeva- gantogram aktivnosti  strategija realizacije ideje  identifikacija proizvoda ili usluge opis prizvoda/usluge  diferenciranost proizvoda ili usluge u odnosu na postojeće  proizvode/usluge analiza postojeće i planiranje potrebne infrastrukture  struktura i delovanje konkurencije: definisanje direktnih konkurenata  analiza konkurencije sa aspekta veličine, profitabilnosti,  tržišnog pozicioniranja diferencijacija u odnosu na glavne konkurente-prednost  postojeća i potrebna struktura menadžmenta: oblik vlasništva  partneri u poslovnom poduhvatu  definisanje projektnog tima  ldefinisanje ljudskog potencijala/resursa  Lokacija: geografski obuhvat tržišta-planirani  formiranje prodajne teritorije  lociranje skladišta i maloprodajnih objekata  ananliza i procena demografksih kretanja  ananliza i procena infrastrukturnih faktora (politički,  ekonomski, društveni i tehnološki)








117

Plan nabavke: definisanje nabavke  definisanje tržišta nabavke  definisanje vremenna trajanja obrta sredstava  definisanje koeficijenta obrta sredstava  definisanje potrebnih sredstava  Plan proizvodnje: definisajne planiranog obima proizvodnje  definisanje potrebne infrastrukture: objekti, oprema itd.  Plan prodaje: konkretizacija tržišta prodaje  definisanje kanala distribucije  određivanje prodajnih metoda i tehnika  planiranje obima i vrednosti prodaje  projekcija novčanih tokova na bazi prodaje  prelomna tačka rentabiliteta  Marketing plan: determinisanje elemenata marketing miksa:  - proizvod, - cena, - promocija, - lokacija, - dizajn i palovanje prognoze budućih trendova  veličina tržišta i tržišnih segmenata  karakteristike kupaca  ponašanje kupaca  segmentacije tržišta (geografska, demografska, psihološka,  funkcionalna, ponašanje potrošača) istraživanje promocije: metod promocije, mediji, materijal za  kampanju itd. proizvodi supstituti  kupovna moć kupaca 

118 






Strategija ulaska na tržište: ekspanzija:  - penetracija tržišta - razvoj tržišta - razvoj proizvoda - diverzifikacija Plan tehnologije i organizacije rada izvor i opis tehnologije proizvodnje  proizvodni program  kapacitet proizvodnih jedinica  prikaz ključnih faza planirane tehnologije  kontrola kvaliteta  specifikacija potrebne opreme sa predračunom  materijalni i energetski bilans proizvodnje-osnovni, potrošni,  pomoćni materijal, ambalaža, električna energija ekološke implikacije tehnologije-vrstaa otpada, skladištenje  otpada, otpadni materijal, itd. zaštita na radu-povrede alatima i mašinama, opasnost od  požara, aerizacija itd. model organizacije rada  struktura zaposlenih i obuka- vrsta kvalifikacije, broj radnika,  probni rad, obuka itd. Projekcija ostvarivanja planiranog razvoja dinamika realizacije investicionih aktivnosti  vođenje investicionih aktivnosti 

119


Finansijska analiza i ocena planiranog razvoja planski bilans uspeha  I (2003.)

1.

UKUPAN PRIHOD

2.

UKUPAN RASHOD Materijalni troškovi Amortizacija Bruto zarade Nemateriajlni troškovi Finansijski rashodi Vanredni rashodi Porezi i akcize

2.1. 2.2. 2.3. 2.4. 2.5. 2.6. 2.7. 3. 4. 5.

II (2004.)

III (2005.)

IV

(2006.) V

(2007.)

BRUTO DOBIT Porez na dobit NETO DOBIT



finansijski tok FINANSIJSKI TOK ( u hilj. dinara ) I II III IV V (2003.) (2004.) (2005.) (2006.) (2007.)

1.

PRILIV 1.1. Ukupan prihod 1.2. Krediti

2. 2.1. 2.2. 2.3. 2.4. 2.5. 2.6. 2.7. 3. 4.

ODLIVI Investiciona ulaganja Materijalni troškovi Bruto zarade Nemateriajlni troškovi Finansijski rashodi (kamata+glavnica) Vanredni rashodi Porezi i akcize NETO PRILIV NETO PRILIV KUMULATIV

120

Glava VI – Principi efikasnosti poslovanja i Poslovni – biznis plan 

ekonomski tok EKONOMSKI TOK ( u hilj. dinara) I II III IV V (2003.) (2004.) (2005.) (2006.) (2007.)

1.

PRILIV 1.1. Ukupan prihod

2. 2.1. 2.2. 2.3. 2.4. 2.6. 2.7. 2.8. 3. 4.



ODLIVI Investiciona ulaganja Materijalni troškovi Bruto zarade Nemateriajlni troškovi Vanredni rashodi Porezi i akcize Troškovi finansiranjaprethodni period NETO PRILIV NETO PRILIV KUMULATIV

Zaključak konačna ocena ekonomske i finansijske isplativosti projekta  3. Pitanja - uputstvo za izradu Biznis plana Uvod:

   



Objasniti kako ste došli do poslovne ideje. Na osnovu kojih pokazatelja verujete u uspeh? Povežite svoj proizvod/uslugu sa potrebama kupca. Koji su vaši bitni ciljevi – poduhvati vezani za projekt: na kratki rok  na dugi rok?  Napravite listu zadataka i plan akcije kako ga vidite u ovom trenutku. Opis vašeg poslovnog poduhvata:

 



Naziv vašeg preduzeća i kratak opis delatnosti. Kakvo iskustvo i upravljačke sposobnosti imate i kakav je njihov značaj za realizaciju poslovnog poduhvata? Ko će još raditi sa vama na projektu i kakve upravljačke sposobnosti/veštine posedujete?






 

121

Nacrtati organizacionu šemu i objasniti ukratko ko je odgovoran za koje poslovne funkcije. Kako ćete obezbediti da vaši ključni saradnici budu motivisani i lojalni za vreme „start up“ faze? Kakve profesionalne savetnike (računovođu, pravnika...) ste planirali ili planirate da angažujete? Koje su legalne forme poslovanja vašeg preduzeća? Ako je vaše preduzeće već uključeno u privrednu strukturu i posluje, napišite kratak osvrt na dosadašnje finansijske efekte poslovanja. Opis vašeg proizvoda/usluge

 



 

Opišite vaš proizvod/usluge (postojeći asortiman). Da li je trenutno na tržištu, da li se realizuje? Ako nije, šta ćete uraditi da se on pojavi? Da li imate ili planirate zakonsku zaštitu (npr. patent)? Ako planirate, šta ste do sada na tome uradili? Po čemu se vaš proizvod/usluga razlikuje od ostalih na tržištu? Da li ćete za svoj proizvod davati garanciju, postprodajni servis i sl.? Kupci/Potrošači



  





Geografski obuhvat tržišta na koje nameravate da plasirate svoj proizvod. Koje potrošačke potrebe će vaš proizvod/usluga zadovoljiti? Opišite (tipove) kupaca vaših proizvoda. Koji faktori, po vama, utiču na odluku o kupovini vašeg proizvoda/usluge? Da li je vaš fokusirani tržišni segment u ekspanziji ili ne? Kakvi su bili tržišni trendovi u protekle dve godine? Sa kakvim tržišnim učešćem pozicionirate svoj proizvod na fokusiranom tržištu? Konkurencija





Navedite i ukratko opišite svoje direktne konkurente za planirani proizvod/uslugu. Analizirajte (ukratko) njihovu veličinu, profitabilnost i proizvodni proces (ukoliko je to moguće).

122 


Šta su, po vama, sa aspekta analize konkurentnosti, osnovni faktori poslovnog uspeha (konkurentska odnosno diferentna prednost, jedinstvenost vašeg proizvoda)? Tržišna strategija:

 

 

  

 



Cene Specifikujte sve proizvodne troškove (izračunajte cenu koštanja). Projektujte prodajnu cenu kroz prizmu tržišnih mogućnosti i profitnih ciljeva. Sa kojim cenama „nastupaju“ vaši konkurenti? Da li su neki tržišni segmenti više ili manje cenovno senzitivni? Oglašavanje i promocija Projektujte svoj plan oglašavanja i promocije za naredni period. Navedite medije koje ćete koristiti. Ako ste već do sada imali takav plan, ukažite na postignute rezultate i efekte. Distribucija Kako ćete distribuirati svoj proizvod? Koji kanali distribucije se inače koriste u vašoj poslovnoj sferi, koje ćete odabrati i zašto? Ko će upravljati, pratiti i kontrolisati vašu prodaju i na koji način? Proizvodni proces:

 





Opisati ukratko proizvodni proces. Specifikovati proizvodnu opremu koju ćete koristiti (po cenama, vrsti i dobavljačima). Specifikovati osnovne sirovine i repromaterijal koji ćete koristiti (po cenama i dobavljačima). Koliko ćete zaposliti (novih) radnika (po kvalifikacijama i zanimanjima)? Prognoza prodaje i f inansijske projekcije:





Projektujte vaš očekivani ukupni plasman za naredni period (dokazi, argumenti). Prognozirajte prodaju (obim, vrednost) za svaki proizvod/grupu proizvoda.


  

Projektovati bilans uspeha za naredni jednogodišnji period ili godinu normalnog korišćenja kapaciteta. Projekcija „cash-flow“ pozicije u „start-up“ fazi vašeg biznisa. Break-even analiza (prelomna tačka rentabiliteta). Finansijski zahtev (rekapitulacija ukupnih ulaganja). Poslovna kontrola

1. finansijskih pokazatelja 2. tržišta i dinamike prodaje 3. kretanja i dinamike proizvodnje. Prilozi:       

123

menadžment (CV) imena i važniji detalji vezani za stručne konsultante tehnički projekti detalji vezani za patent, licencu i sl. razni izveštaji konsultanata razni ugovori (zaključeni, predugovori...) organizacione sheme i sl.

124


KONTROLNA PITANJA 1. Principi efikasnosti poslovanja 2. Pojam i ekonomski značaj produktivnosti rada 3. Faktori produktivnosti 4. Iskazivanje rezultata (učinka) i količine rada u obrascu produktivnosti 5. Metode merenja produktivnosti 6. Iskazivanje i merenje dinamike produktivnosti 7. Ekonomičnost poslovanja – pojam i značaj 8. Faktori ekonomičnosti 9. Metode utvrdjivanja i merenja ekonomičnosti 10. Ekonomski značaj principa rentabilnosti – profitabilnosti 11. Faktori rentabilnosti 12. Merenje i iskazivanje rentabilnosti – profitabilnosti 13. Sadržaj i ekonomski značaj principa likvidnosti 14. Šta predstavlja i zašto je značajan poslovni – biznis plan? 15. Kada se (u kojim situacijama) donosi biznis plan? 16. Šta obavezno sadrži biznis plan? 17. Uži i širi koncept izrade biznis plana 18. Metodološki pristup izradi biznis plana 19. Objasnite vaš pristup izradi biznis plana 20. Sadržaj uputstva za izradu biznis plana.


125

GLAVA VII REZULTATI POSLOVANJA I RASPODELA Oblici rezultata Rezultati poslovanja su materijalni ili finansijski efekti, odnosno učinci koje preduzeće ostvari u procesu svoga poslovanja u određenom vremenskom periodu. Raspodela rezultata poslovanja predstavlja određivanje i usmeravanje njihove namene za određene ekonomske potrebe i funkcije preduzeća. U praksi preduzeća, rezultati poslovanja se izražavaju raznovrsnim merilima i pokazateljima. Najčešće primenjivana merila izražavanja rezultata poslovanja su: 1. fizički proizvod ili usluga, kao izraz proizvedenih upotrebnih vrednosti, 2. ukupan prihod, kao izraz realizovane nove vrednosti, i 3. dobit (profit), kao konačni i zbirni finansijski rezultat poslovanja preduzeća. Fizički proizvod, kao materijalizovani oblik rezultata rada, predstavlja ekonomsku kategoriju i ima svoju upotrebnu vrednost. Fizički proizvod se iskazuje količinom proizvoda ili usluga u određenom vremenskom periodu, i to u naturalnim jedinicama mere. Primena fizičkog obima kao merila rezultata poslovanja moguća je i jednostavna u preduzećima koja proizvode jednu vrstu proizvoda, ili pak istovrsne i homogene proizvode. Obim proizvodnje u heterogenoj proizvodnji izražava se potrebnim radom ili normativom rada. Fizički obim poslovanja raznovrsnog asortimana moguće je svesti na jedinstveni merni izraz i preko standardnih ili stalnih prodajnih cena.

126

Glava VII – Rezultati poslovanja i raspodela

Ukupni prihod izražava realizovanu vrednost rezultata poslovanja preduzeća. On predstavlja finansijski izraz ostvarenih prihoda preduzeća u određenom vremenskom i obračunskom periodu. Prema zakonskoj regulativi, ukupni prihod čine: 1. poslovni prihodi, 2. prihodi od finansiranja i 3. vanredni prihodi. Dobit ( profit ) predstavlja razliku između ukupnog prihoda i ukupnog rashoda i izražava neto ekonomski rezultat poslovanja preduzeća. Dobit je ekonomski cilj poslovanja svakog preduzeća kao ekonomskog bića i subjekta poslovanja. Po svojoj ekonomskoj sadržini, dobit označava čist rezultat izvršenih ekonomskih aktivnosti i delatnosti preduzeća u određenom vremenskom periodu. Kvantitativno izražena, dobit preduzeća predstavlja razliku između ukupnog prihoda i ukupnog rashoda u obračunskom periodu: D = Pu – Ru, gde D označava dobit, Pu označava ukupni prihod, a Ru označava ukupni rashod. Kvantitativno posmatrano, dobit predstavlja razliku svih prihoda, odnosno učinaka, i rashoda, odnosno utrošenih vrednosti. Računski, dobit izražava višak prihoda nad rashodima. Ukoliko preduzeće u tekućem poslovanju ostvaruje veće ukupne rashode od ukupnih prihoda, ono posluje sa gubitkom. Pojava gubitaka je simptom koji ukazuje na poremećaj ravnoteže ekonomskih parametara poslovanja, drastičan pad kvaliteta ekonomije poslovanja i umanjene mogućnosti reprodukovanja preduzeća kao ekonomskog subjekta.

Raspodela rezultata Raspodela dobiti je finalna faza poslovanja preduzeća, kojom se zaključuje poslovna godina u kojoj se vrši obračun ostvarenih rezultata poslovanja. U ekonomskom i finansijskom pogledu, raspodela rezultata predstavlja raspodelu ostvarene dobiti. Ukupni prihod je obračunska kategorija i njime se pokrivaju rashodi preduzeća. Ukupni prihod ne predstavlja


127

predmet raspodele, već služi samo kao sredstvo i obračunski mehanizam raspodele. Kao višak prihoda nad rashodima, dobit predstavlja ekonomski ekonomski rezultat poslovanja i realnu ekonomsku kategoriju preduzeća, koja je predmet raspodele. Odluke o raspodeli donose organi upravljanja upravljanja preduzeća (skupština akcionara). Dobit se u procesu raspodele usmerava za različite namene: za opštu i zajedničku potrošnju potrošnju, preko poreza i doprinosa,  za razvoj preduzeća, preduzeća, preko izdvajanja za akumulaciju, i  za povećanje zarada zarada i standarda zaposlenih.  Ukupna bruto Ukupna bruto dobit preduzeća dobit preduzeća se deli na: 1. obavezna izdvajanja iz dobiti i 2. neto dobit . 1. Obavezna izdvajanja iz bruto dobiti čine: porezi i doprinosi za finansiranje opšte i zajedničke potrošnje, potrošnje, isplata dobiti drugim dr ugim preduzećima i pravnim licima po osnovu zajedničkih ulaganja, iznosi za pokriće gubitaka preduzeća iz i z ranijih godina, isplata dividendi vlasnicima akcija i kamate na izdate obveznice preduzeća. 2. Deo iskazanog finansijskog rezultata poslovanja koji ostaje preduzeću na raspolaganj r aspolaganjuu jeste neto dobit . Povećanjem Povećanjem udela neto dobiti u ukupno ostvarenoj dobiti, stvaraju se uslovi za povećanje akumulacije, odnosno razvoj preduzeća na duži rok, kao i povećanje zarada i standarda zaposlenih. Neto dobit predstavlja predstavlja razliku razliku između ukupne ukupne (bruto) (bruto) dobiti dobiti i obav obaveznih eznih izdvajanja iz dobiti. dobiti . Računski, neto dobit preduzeća deli se na: 1. akumulaciju – deo za razvoj i rezerve preduzeća i 2. potrošnju potrošnju – zarade zaposlenih i njihove zajedničke potrebe. Izdvajanjem za akumulaciju, preduzeće proširuje svoje materijalne mogućnosti i ekonomske potencijale za razvoj i jača svoju tržišnu poziciju. pozi ciju. Potrošnja Potrošnja je deo neto dobiti koji služi za: zarade zaposlenih i  zajedničku potrošnju zaposlenih.  Izdvajanjem za potrošnju, preduzeće povećava zarade zaposlenih, njihov standard života i rada, radne uslove i motivaciju.

128


Zadatak br. 91 Preduzeće „n“ je u toku godine proizvelo tri vrste proizvoda, i to: proizvoda 1 – 1.000 komada proizvoda 2 – 2.000 komada proizvoda 3 – 3.000 komada. Uslovni ili ekvivalentni proizvod koji se uzima za svođenje raznovrsne proizvodnje na jedinstvenu jedinicu mere jeste proizvod 2. Utvrditi fizički obim proizvodnje preduzeća „n“ za tekuću godinu.

Rešenje: Najpre se utvrđuju ekvivalentni odnosi za raznovrsne proizvode. Oni se dobijaju deobom normiranog fonda rada po proizvodima, sa normiranim fondom rada uslovnog, odnosno ekvivalentnog proizvoda. proizvoda. U našem primeru, pr imeru, to je proizvod br. 2, a ekvivalentni odnosi su 3:1:2. Tako dobijeni ekvivalentni odnosi množe množe se sa odgovarajućim brojem ostvarenih proizvoda u tekućoj godini. Ukupna ekvivalentna proizvodnja se dobija zbirom tako dobijenih proizvoda u komadima. Proizvod l 2 3 UKUPNO:

Količina proizvoda 1.000 2.000 3.000

Koeficijent svođenja ekvivalent 3 1 1.5

Ukupno ekvivalentnih jedinica 3.000 2.000 4.500 9.500

Zadatak br. 92 Ako preduzeće „n“ iz prethodnog primera fizički obim proizvodnje p roizvodnje iskazuje potrebnim radom, i ako su norme rada: za proizvod 1 – 6 časova, za proizvod 2 – 2 časa i za proizvod 3 – 4 časa, utvrditi fizički obim proizvodnje preduzeća preduzeća „n“ izražen potrebnim radom.

Rešenje: 1.000 x 6 + 2.000 2. 000 x 2 + 3.000 x 4 = 22.000, što znači da fizički obim proizvodnje preduzeća „n“ iznosi 22.000 norma časova.

129


Proizvod 1 2 3 UKUPNO:

Ostvarena količina 1.000 2.000 3.000

Norma časovi

Svega

6 2 4

6.000 4.000 12.000 22.000

Zadatak br. 93 Preduzeće „n“ iz prethodnog primera fizički obim proizvodnje iskazuje novčanovčano, na osnovu stalnih ili standardnih cena. Standardne cene po komadu iznose: za proizvod 1 – 500 din., za proizvod 2 – 800 din. i za proizvod 3 – 1000 din. Utvrditi obim proizvodnje.

Rešenje: Proizvod 1 2 3 UKUPNO:

Ostvarena količina 1.000 2.000 3.000

Standardne cene 500 800 1.000

Ukupno Q 500.000 1.600.000 3.000.000 5.100.000

što znači da ukupni fizički obim proizvodnje preduzeća preduzeća „n“, novčano iskazan, iznosi 5.100.000 5.100.000 dinara u posmatranoj godini.

Zadatak br. 94 Preduzeće „n“ je u toku poslovne godine ostvarilo poslovne prihode u iznosu od 125.000 125.000 dinara, dina ra, prihode od o d finansiranja u iznosu od 118.000 dinara dina ra i vanredne prihode u iznosu od 18.000 dinara. Utvrditi iznos ukupnog prihoda preduzeća u posmatranoj godini.

Rešenje: Pu = Pp + Pf + Pv U navedenom primeru, ukupni prihod preduzeća „n“ iznosi: Pu = 125.000 + 118.000 +18.000 = 261.000 dinara

Zadatak br. 95 Ako je u istom periodu preduzeće „n“ imalo ukupne rashode u iznosu od 185.000 dinara, da li postoji i koliko koliko iznosi dobit pomenutog preduzeća?

130


Rešenje: D = Pu – Ru D = (Pp + Pf + Pv) – (Rp + Rf +Rv) D = 261.000 – 185.000 = 76.000 dinara.

Zadatak br. 96 Ako je u narednom obračunskom periodu preduzeće „n“ imalo nepromenjene ukupne prihode, i ukupne rashode povećane za 10%, izračunati finansijski rezultat preduzeća.

Rešenje: Du = Pu – Ru Du = 261.000 – (185.000 + 18.500) Du = 261.000 – 203.500 = 57.500. Dobit preduzeća u narednom periodu je smanjena zbog porasta ukupnih rashoda.

Zadatak br. 97 Preduzeće „N“ je u obračunskom periodu ostvarilo prihod od prodaje proizvoda i usluga u iznosu od 150.000 dinara i prihod od izdavanja osnovnih sredstava u zakup u iznosu od 18.000 dinara. Preduzeće je ostvarilo i prihod od obračunatih pozitivnih kursnih razlika u iznosu od 6.800 dinara. Prihod od prodaje materijala iznosi 16.000 dinara. Utvrđeni viškovi materijala, rezervnih delova, sitnog inventara i ambalaže iznose 22.000 dinara. Utvrditi poslovne prihode, prihode od finansiranja i ukupan prihod preduzeća „N“.

Rešenje: Pu = Pp +Pf + Pv Pp – ili poslovni prihod – u navedenom primeru iznosi 150.000 + 18.000 = 168.000 dinara, a čine ga prihod od prodaje proizvoda i usluga i prihod od izdavanja u zakup osnovnih sredstava. Pf – ili prihod od finansiranja – iznosi 6.800 dinara, a sačinjava ga prihod od pozitivnih kursnih razlika.


131

Pv – ili vanredni prihod – iznosi 16.000 + 22.000 = 38.000 dinara, a sačinjavaju ga prihod od prodaje materijala i utvrđeni viškovi prilikom popisa. Ukupan prihod preduzeća: Pu = 168.000 + 6.800 + 38.000 = 212.800 dinara.

Zadatak br. 98 Preduzeće „n“ je u obračunskom periodu imalo sledeće rashode: utrošeni materijal i rezervni delovi . . . . . . . . . . .30.000 isplaćene zarade zaposlenima . . . . . . . . . . . . . .28.000 plaćene negativne kursne razlike . . . . . . . . . . . . .5.000 amortizacija osnovnih sredstava . . . . . . . . . . . . . .6.000 razni nematerijalni troškovi . . . . . . . . . . . . . . . . . .9.000 plaćena utrošena električna energija . . . . . . . . . .5.000 kazne, penali i naknade štete . . . . . . . . . . . . . . . .5.000 utvrđeni manjkovi kod popisa robe . . . . . . . . . . . .6.000 plaćene kamate za uzete kredite . . . . . . . . . . . . .2.500. Potrebno je utvrditi poslovne rashode, rashode finansiranja i vanredne rashode preduzeća „n“, kao i njegove ukupne rashode u obračunskom periodu.

Rešenje: Ru = Rp +Rf +Rv Rp, ili poslovni rashodi, su u primeru: utrošeni materijal i rezervni delovi, amortizacija, nematerijalni troškovi i zarade. Rp = 30.000 + 6.000 + 9.000 + 28.000 Rp = 73.000 dinara. Rf, ili rashodi finansiranja, u navedenom primeru su plaćene kamate i negativne kursne razlike: Rf = 2.500 + 5.000 Rf = 7.500 dinara. Rv, ili vanredne rashode, sačinjavaju rashodi na ime utvrđenih manjkova kod popisa i plaćene kazne i penali u obračunskom periodu. Rv = 6.000 + 5.000 Rv = 11.000 dinara.

132


Ukupni rashodi u navedenom primeru iznose: 64.000 + 7.500 +11.000 = 82.500 Ru = 82.500 dinara.

Zadatak br. 99 U obračunskom periodu, preduzeće „n“ je ostvarilo, na ime troškova materijala, rezervnih delova i vrednosti drugih utrošaka, iznos od 50.000 dinara. U istom periodu, na ime kamate je plaćeno 5.000 dinara, a na ime naknadno utvrđenih rashoda iz ranijih godina iznos od 12.000 dinara. Negativne kursne razlike po deviznom kreditu iznosile su 12.000 dinara, a rashodi od finansiranja iz odnosa sa povezanim preduzećima iznosili su 6.000 dinara. Amortizacija osnovnih sredstava u obračunskom periodu iznosila je 28.000 dinara, a ukalkulisane zarade 88.000 dinara. Neotpisana vrednost otuđene i rashodovane imovine preduzeća iznosila je 15.000 dinara. Potrebno je utvrditi: poslovne rashode, rashode finansiranja i vanredne rashode.

Rešenje: Rp, poslovne rashode, u navedenom primeru čine: materijalni troškovi, amortizacije i ukalkulisane zarade. Rp = 50.000 + 28.000 + 88.000 = 166.000 dinara Rp = 166.000 dinara. Rf, ili rashode finansiranja, sačinjavaju: plaćene kamate, obračunate negativne kursne razlike i rashodi od finansiranja iz odnosa sa povezanim preduzećima, kooperantima. Rf = 5.000 + 12.000 +6.000 = 23.000 Rf = 23.000 dinara. Rv, ili vanredni rashodi, u primeru su: rashodi iz ranijih godina i neotpisana vrednost otuđene i rashodovane imovine. Rv = 12.000 + 15.000 = 27.000 Rv = 27.000 dinara. Ru, ili ukupni rashodi preduzeća „n“ u obračunskom periodu, jesu zbir poslovnih rashoda, rashoda finansiranja i vanrednih rashoda, što iznosi: Ru = 166.000 + 23.000 +27.000 = 216.000 dinara.

133


Zadatak br. 100 Izračunati neto dobit i profitabilnost preduzeća „A“ ako su poznati sledeći podaci: ostvareni su prihodi od 90 mil dinara,  varijabilni troškovi iznose 65 mil. dinara,  fiksni troškovi su 15 mil. dinara,  finansijski rashodi su 2 mil. dinara,  neposlovni rashodi su 1 mil. dinara,  porez na dobit se računa po stopi od 14%.  Da li je profitabilnost na zadovaljavajućem nivou, ako se zna da je kamata na oročena sredstva u banci 5% na godišnjem nivou?

Rešenje: Pokazatelji strukture Prihodi - Varijabilni troškovi KONTRIBUCIONA DOBIT - Fiksni troškovi POSLOVNA DOBIT - Finasijski rashodi - Neposlovni rashodi DOBIT PRE OPOREZIVANJA - Porez na dobit NETO dobit PROFITABILNOST -ukupan prihod

u hiljadama 90.000 65.000 25.000 15.000 10.000 2.000 1.000 7.000 980 6.020 6,69%

Neto dobit je 6.020.000 dinara, a profitabilnost 6,69%. Profitabilnost je na zadovoljavajućem nivou, ako se u obzir uzme kamata na oročena srestva u banci.

Zadatak br. 101 Ako je preduzeće „n“ u istom obračunskom periodu ostvarilo ukupne prihode u iznosu od 200.000 dinara, izračunati finansijski rezultat poslovanja tog preduzeća.

Rešenje: D = Pu – Ru D = 200.000 – 216.000 D = – 16.000 dinara,

134


što znači da je preduzeće ostvarilo gubitak u iznosu od 16.000 dinara jer su za taj iznos ukupni rashodi veći od ukupnih prihoda u obračunskom periodu.

Zadatak br. 102 Ako je navedeni iznos gubitka preduzeće pokrilo: sredstvima rezervi 15%, otpisom od strane poverilaca 30% i dotacijama drugih preduzeća 10%, koji iznos gubitka je ostao nepokriven i iz kojih izvora on može biti pokriven?

Rešenje: Rezervama je pokriveno..........2.400, otpisom poverilaca..................4.800 i dotacijama...............................1.600, što ukupno iznosi 6.600 dinara pokrivenog gubitka preduzeća. Nepokriveni gubitak iznosi 9.400 dinara, a može se pokriti smanjivanjem poslovne imovine preduzeća, odnosno njenom prodajom.

Zadatak br. 103 Preduzeće „n“ je prema polugodišnjem obračunu rezultata ostvarilo: ukupni prihod u iznosu od 200.000 dinara, poslovni rashod od 50.000 din., rashod finansiranja 5.000 din. i vanredni rashod od 10.000 dinara. Obaveza preduzeća prema državi na ime poreza, doprinosa i ostalih obaveza iznosi 25.000 dinara. Utvrditi bruto i neto dobit preduzeća „n“.

Rešenje: D = Pu – Ru D = 200.000 – (50.000 + 5.000 +10.000) D = 200.000 – 65.000 D = 135.000 dinara, odnosno bruto dobit preduzeća u navedenom primeru iznosi 135.000 dinara. Neto dobit predstavlja razliku bruto dobiti i obaveznih izdvajanja; u ovom primeru, po osnovu poreza i doprinosa, u iznosu od 25.000 dinara: Dn = 135.000 – 25.000 Dn = 110.000 dinara.


135

Zadatak br. 104 Dobit preduzeća „n“ iz prethodnog primera raspoređena je na sledeći način: dividende akcionarima...........................30%, za osnovni kapital...................................30%, za rezerve................................................10%, za potrošnju.............................................30%. Deo za potrošnju kolektiva raspoređen je u srazmeri: 80% za zarade i 20% za zajedničku potrošnju. Utvrditi novčane iznose za navedene namene.

Rešenje: 1. Na ime dividendi akcionarima je isplaćeno.................33.000 dinara. 2. Za povećanje osnovnog kapitala izdvojeno je............33.000 dinara. 3. U fond rezervi preduzeća izdvojeno je.........................11.000 dinara. 4. Preduzeću je za raspodelu na ime potrošnje ostalo....33.000 dinara. 5. Za povećanje zarada zaposlenih izdvojeno je ...........26.400 dinara. 6. Za zajedničku potrošnju je ostalo....................................6.600 dinara.

KONTROLNA PITANJA 1. Šta predstavljaju i kako se iskazuju rezultati poslovanja? 2. Izražavanje rezultata poslovanja preko fizičkog proizvoda 3. Ukupan prihod i komponente ukupnog prihoda preduzeća 4. Ukupan rashod i komponente ukupnog rashoda 5. Finansijski rezultati poslovanja preduzeća 6. Bruto dobitak kao rezultat poslovanja 7. Neto dobitak kao rezultat poslovanja 8. Gubitak kao rezultat poslovanja 9. Faktori dobiti i gubitaka 10. Raspodela obračunatih i iskazanih rezultata poslovanja 11. Raspodela bruto i neto dobiti 12. Pokrivanje gubitaka 13. Uloga kolektivnih ugovora u raspodeli rezultata poslovanja


137

GLAVA VIII INVESTICIJE POJAM INVESTICIJE Investicije predstavljaju osnovni preduslov razvoja preduzeća. Kontinuiranim investicijama preduzeće obezbeđuje efikasnost poslovanja i u budućnosti. U najširem kontekstu, pod investicijama se podrazumeva odlaganje potrošnje danas, kako bi se obezbedila nova potrošnja i ulaganja na višem nivou u budućnosti. Dakle, investiranje je proces koji predstavlja vremensku sponu između sadašnjosti i budućnosti. Po definiciji, investicije podrazumevaju sva ulaganja u proširenu reprodukciju preduzeća. Ta ulaganja mogu biti u: osnovna sredstva (zemljište, građevinske objekte, transportna sred stva, opremu itd.), obrtna sredstva, kao uslov za stavljanje u funkciju osnovnih sred stava, istraživačku delatnost (razvoj tehnologije, istraživanje tržišta, raz voj proizvoda itd.), intelektualne investicije (troškovi organizacije i usavršavanje ljud skog potencijala), nabavku patenta, licenci i drugih prava,  komercijalne investicije (razvoj distributivne mreže, reklamiranje,  propaganda itd.), ostale investicije uslovljene efikasnošću poslovanja.  S obzirom na zakonitosti koje vladaju na savremenom tržištu (poslovanje preduzeća prevazilazi nacionalne okvire, multinacionalne kompanije su sinonim za savremene ekonomske procese, a ekonomija je raz vijena na teoriji interesa istih), značaj proširene reprodukcije, odnosno in-

138

Glava VIII – Investicije

vesticionih ulaganja postaje sve više predmet teorijskih i praktičnih proučavanja u svetu. Suština istraživanja se bazira na analizi investicionih procesa i utvrđivanju zakonitosti koje prate te procese, kako bi se mogla definisati sa vremena politika investiranja. Definisanjem savremene politike investiranja, bliže bi se odredile determinante vođenja investicionih politika u nacionalnim okvirima, a samim tim i mogućnosti vođenja investicione politike shodno svetskim privrednim tokovima. Jedna od osnovnih karakteristika procesa investiranja jeste vremenska dimenzija i neizvesnost kao prateći efekat vremenske dimenzije. Vremenska dimenzija je u direktnoj proporciji sa neizvesnošću. Duži vremenski period investiranja (od ulaganja u sadašnjosti, do efekata u budućnosti) podrazumeva i veću neizvesnost.

PROCES INVESTIRANJA Donošenje odluke o investiranju zasniva se na utvrđivanju niza relevantnih faktora i ovladavanje njihovim uticajem. U procesu odlučivanja o nameravanoj investiciji, neophodno je pre svega analizirati motive i celishodnost planirane investicije. Motivi mogu biti sledeći: racionalizacija proizvodnje,  lansiranje novih ili usavršavanje postojećih proizvoda,  perspektivna konjuktura plasmana proizvoda,  zajednička ulaganja sa drugim preduzećima,  deficitarnost proizvoda ili usluga u preduzeću i sl.  Optimalna odluka ne mora predstavljati odluku o započinjanju procesa investiranja, već može biti i odluka o nesvrsishodnosti investicija. Proces investiranja obuhvata sledeće aktivnosti: prikupljanje informacija relevantnih za investicioni projekat,  obradu i analizu prikupljenih informacija,  utvrđivanje stepena značaja prikupljenih informacija u odnosu na  nameravane investicije, tehničko-tehnološku, ekonomsku i finansijsku interpretaciju do bijenih rezultata,


139

evaluaciju pretpostavljenih rešenja i predviđanje optimalnog rešenja.  U definisanim aktivnostima, neophodno je determinisati sva kretanja i faktore koji mogu imati implikaciju na nameravanu investiciju. S obzirom na broj uticajnih faktora, poseban naglasak treba staviti na pojedinačni značaj, ali i sinergijsko dejstvo pojedinih faktora. Proces investiranja se može posmatrati kroz dve globalne faze: pripremna faza i  faza realizacije.  U pripremnoj fazi su obuhvaćene aktivnosti koje su preduslov otpočinjanja procesa investiranja: prikupljanje informacija, istraživanje, evaluacija i odluka o investiciji. Pripremna faza obuhvata sledeće aktivnosti: predinvesticione analize,  izradu investicionog programa i  donošenje odluke o realizaciji investicije.  Faza realizacije podrazumeva sledeće aktivnosti:1 realizaciju investicije,  puštanje u rad i probnu proizvodnju,  kontrolu.  Pripremnom fazom su obuhvaćene aktivnosti koje su neophodne za iniciranje i donošenje odluke o investicionom procesu. U ovoj fazi još uvek može biti doneta odluka o nezapočinjanju investicije. Donošenjem odluke o investiranju započinje faza realizacije investicije. Ova faza podrazumeva sve aktivnosti koje su neophodne da bi se realizovala definisana investicija: obezbeđivanje neophodnih dozvola i saglasnosti, izbor investitora i zatvaranje finansijske konstrukcije, početak investicije, puštanje u rad i probnu proizvodnju, kontrolu i početak redovne proizvodnje. Pojam koji se vezuje za investicije jeste akumulacija , koja predsta vlja sumu koja se formira kao rezultat procesa nagomilavanja novih vrednosti (uvećavanje kapitala) – ekonomski realan osnov investiranja i razvo ja materijalnog dela proizvodnih snaga (Kukoleča, 1990). 

1

ibid.

140


Amortizacija predstavlja postupak postepenog smanjivanja vrednosti sredstava na ime reprodukcionog trošenja (Kukoleča, 1990). Osnovna podela investicija sa makroekonomskog stanovišta jeste na bruto i neto investicije. Bruto investicije su onaj vid investicija koji se ulaže za održavanje i zamenu postojećih fondova. Neto investicije predstavljaju razliku između bruto investicija i amortizacije, odnosno ulaganja u proširenu reprodukciju. Zadatak br. 105 Preduzeće „XY“ planira nabavku opreme. Vrednost opreme na osnovu ponuda dobavljača iznosi 5.000.000 dinara. Na bazi definisanog investicionog projekta, očekuju se sledeći ekonomski efekti: dobit 8.000.000 dinara,  akumulacija 2.000.000 dinara,  zarade zaposlenih 10.000.000 dinara,  broj zaposlenih 100.  Neophodno je izvršiti analizu i ocenu ekonomske opravdanosti investicionih ulaganja, ako se znaju prosečni indikatori na nivou privredne grane. Pokazatelji na nivou privredne grane su: dobit po radniku 65.000 dinara, akumulacija po radniku 15.000 dinara, zarada po radniku 85.000 dinara, investicije po radniku 40.000 dinara.

Rešenje: POKAZATELJ 1 Dobit po radniku Akumulacija po radniku Zarada po radniku Investicije po radniku Akumulacija po angažovanim sredstvima

PREDUZEĆE "XY" 2 80.000,00 20.000,00 100.000,00 50.000,00

0,40

PROSEK PRIVREDNE GRANE 3 65.000,00 15.000,00 85.000,00 40.000,00

0,38

INDEKS 4 1,23 1,33 1,18 1,25

1,07

141


Na osnovu dobijenih rezultata, dolazi se do zaključka da je investicija opravdana jer su očekivani efekti planirane investicije u preduzeću „XY“ povoljniji u odnosu na efekte u posmatranoj privrednoj grani.

Zadatak br. 106 Metodom roka otplate investicije, utvrditi profitabilnost predloženih investicionih projekata u preduzeću „B“.

Prvi investicioni projekat je ukupne investicione vrednosti 30.000.000 dinara.

Drugi investicioni projekat je ukupne investicione vrednosti 28.000.000 dinara.

Očekivana dobit u prvom investicionom projektu je 15.000.000 dinara, a kod drugog 18.000.000 dinara.

Rešenje: R=I/P I P R=I/P

Prvi projekat 30.000.000,00 15.000.000,00 2

Drugi projekat 28.000.000,00 18.000.000,00 1,56

Na osnovu metode roka otplate, utvrdili smo da je rok otplate prvog projekta dve godine, a drugog jedna i po godina. Prema tome, drugi projekat je profitabilniji.

Zadatak br. 107 Metodom neto sadašnje vrednosti, proceniti efektivnosti investicionih ulaganja, ako se zna da predračunska vrednost investicije iznosi 15.000.000 dinara, vek projekta je 5 godina, a diskontna stopa 7%. Očekivani neto prinosi po godinama su sledeći: prva godina druga godina treća godina četvrta godina peta godina

5.000.000 dinara, 5.000.000 dinara, 4.000.000 dinara, 3.000.000 dinara, 3.000.000 dinara.

142


Rešenje: Neto sadašnja vrednost kao dinamička metoda ocene efektivnosti investicionih

ulaganja računa se po sledećoj formuli: t

NSV= Σ NP n x r

(1)

n=1

r n =

1 (1+i)n

(2)

NSV- neto sadašnja vrednost NP – godišnji neto prinos n – vek projekta r – diskontni faktor i – diskontna stopa 1 Prva godina r =

1 (1+0,07) 1

= 0,934579439

t

NSV= Σ NP n x r n = n=1

= 5.000.000,00 x 0,934579439 = 4.672.897,20 2 Druga godina r =

1 (1+0,07)2

= 0,873438728

t

NSV= Σ NP n x r n = n=1

= 5.000.000,00 x 0,873438728= 4.367.193, Godina 1 1. 2. 3. 4. 5. Ukupno

Neto prilivi 2 5.000.000,00 5.000.000,00 4.000.000,00 3.000.000,00 3.000.000,00 20.000.000,00

Diskontni faktor 3 0,934579439 0,873438728 0,816297877 0,762895212 0,712986179

NSV 4 (2x3) 4.672.897,20 4.367.193,64 3.265.191,51 2.288.685,64 2.138.958,54 16.732.926,52

143


Razlika između neto sadašnje vrednosti i ukupnih investicionih ulaganja je 16.732.926,52 – 15.000.000,00 = 1.673.292,65 dinara, što znači da je investicioni projekat prihvatljiv, jer je indeks veći od 1, odnosno iznosi 16.732.926,52 / 15.000.000,00 = 1,1155.

Zadatak br. 108 Izračunati internu stopu rentabilnosti investicionih ulaganja kada bi diskontne stope bile 7% ili 5%, ako se zna da predračunska vrednost investicije iznosi 15.000.000 dinara, a vek projekta je 5 godina. Očekivani neto prinosi po godinama su sledeći: prva godina druga godina treća godina četvrta godina peta godina

5.000.000 dinara, 5.000.000 dinara, 4.000.000 dinara, 3.000.000 dinara, 3.000.000 dinara.

Rešenje: Interna stopa rentabilnosti predstavlja onu diskontnu stopu pri kojoj je kriterijum neto sadašnje vrednosti jednak nuli. Matematički izraz ovog kriterijuma je: t

NSV= Σ NP n x r n = 0 n=1

Rešavanjem nepoznate dobićemo onu diskontnu stopu pri kojoj investicioni projekat ne donosi ni dobit ni gubitak. Godina

1 1. 2. 3. 4. 5. Ukupno

Neto prilivi

2 5.000.000,00 5.000.000,00 4.000.000,00 3.000.000,00 3.000.000,00 20.000.000,00

Diskontni faktor 7%

3 0,934579439 0,873438728 0,816297877 0,762895212 0,712986179

NSV 2

4 4.672.897,20 4.367.193,64 3.265.191,51 2.288.685,64 2.138.958,54 16.732.926,52

I – interna stopa rentabilnosti i – diskontna stopa I = i1 + (NSV1 x (i1 – i2)) / (NSV1 + NSV 2)

Diskontni faktor 5%

3 0,952380952 0,907029478 0,863837599 0,822702475 0,783526166

NSV 1

4 4.450.378,28 3.961.173,37 2.820.595,19 1.882.907,34 1.675.929,98 14.790.984,16

144


I = 5 + (14.790.984,16 x 2) / (14.790.984,16 + 16.732.926,52) I = 5,9384 Interna stopa rentabilnosti iznosi 5,9384 i na tom nivou neto sadašnja vrednost investicionog projekta jednaka je nuli.

KONTROLNA PITANJA 1. 2. 3. 4. 5. 6. 7. 8.

Pojam i ekonomski značaj investicija Vrste i oblici investicija Kriterijumi za donošenje investicionih odluka Finansiranje investicija Podsticajni i ograničavajući faktori rasta i razvoja Razvojna politika preduzeća Pravci rasta Metodi rasta


145

LITERATURA 





 























Adižes, Isak (1990), Životni ciklus preduzeća, NIP Politika, Beograd Allen, L. (1994), Management and Organization, McGraw Hill, New York Bandin, Tomislav (1999), Ekonomika preduzeća, Savremena administracija, Beograd Atkinson, B., Miller, R. (1999), Business Economics, Prentice Hall Case, K. E., Fair, R. C., Gärtner, M., Heather, K. (1999), Economics, Prentice Hall Cook, M., Farquaharson, C. (1998), Business Economics, Prentice Hall Dragičević, Tatjana (2000), magistarski rad „Implementacija interne revizije u preduzeću – doprinos efikasnom poslovnom odlučivanju“, Subotica Ilić, Silvana (2002), Praktikum iz ekonomike poslovanja, Fakultet za menadžment Zaječar Ilić, Silvana (2003), Primena novih tehnologija u zemljama u tranziciji, Zaječar Kendall, Kenneth (1988), System Analysis and Design, Prentice Hall, Englewood, NJ07632 Kostić, Živko (1977), Osnovi teorije mezoekonomije, Savremena administracija, Beograd Kukoleča, Stevan (1990), Organizaciono-poslovni leksikon, Beograd Lovreta, Stipe (1995), Trgovinski menadžment, Ekonomski fakultet, Beograd Nellis, J. G., Parker, D. (1997), The Essence of Business Economics, Prentice Hall Nikolić, Milenko i dr. (1997), Ekonomika preduzeća, Ekonomski fakultet, Beograd Nikolić, Radmilo (2002), Ekonomika preduzeća – praktikum, Beograd

Ekonomika poslovanja-praktikum

Recommend Documents