Divlja reka osecanja

1

Susan Četfild DIVLJA REKA OSEĆANJA

2

Alida se trgla kad je Virna zalupila vrata za sobom. Za njom je u sobi ostao teţak miris skupog parfema koji je podsećao Alidu na oštre reči koje su pale između njih dve pre samo nekoliko minuta. Ono što je sledilo, bilo je sasvim normalno za ovakvu situaciju: Alidu je počela da boli glava. Otišla je u kupatilo i popila aspirin. Pogledala se u ogledalu i videla ono čime je bila sasvim zadovoljna. Ĉak se i nasmešila. Smetalo joj je što nije bila malo viša, ali je znala da malo devojaka ima ovakve ljubičaste oči i tamnosmeđu kosu sabakarnim prelivima. To je bila posledica dve nedelje njenog boravka pod toplim suncem Španije. Setila se očevog lica punog molbe kad su razgovarali pre polaska. - Alida, njoj je samo osamnaest godina i jedini način, na koji sam mogao da je privolim da se upiše na fakultet, bilo je da joj obećam letovanje u Španiji. Tri nedelje sa tobom! Znam da nije trebalo dajoj dopustim da me ucenju je, ali mi je već dosta problema sa njom. Isto tako, potpuno sam svestan da sam je strašno razmazio od kada joj je i majka umrla. Ti si uvek bila fer prema njoj i ponašala si se kao da ti je rođena sestra. Izgubio sam dve ţene i svaka mi je ostavila kćerku. A, vas dve se razlikujete kao nebo i zemlja. I majke su vam bile različite! Ti si, Alida, kćer kojom čovek moţe samo da se ponosi: ozbiljna si i vredna, odlično napreduješ na poslu. Vima je prelepa kao i majka, ali je pomalo neozbiljna i površna. Zato sam ţeleo da upiše studije ne bi li shvatila da treba da se uozbilji i završi ono što je započela. Alida je, naravno, popustila i pristala da pođe sa Vimom u Španiju. Htela je na taj način da ugodi ocu, da mu priušti makar malo sreće koje, kao da nikada u ţivotu, nije ni imao. Dok se kada punila vodom, Alida se polako svlačila. Onda se zagnjurila u toplu penu sve dok joj iz nje nije virila samo brada. Osećala je kako je obuzima smirenost ali je i dalje mislila na svoj sukob sa Virnom. Tek je sada počinjala da shvata kako se ona i njena polusestra razlikuju.

3

Iako je bila samo četiri godine starija od Virne, Alida se osećala mnogo zrelijom i odgovornijom. Njih dve su ovaj odmor provodile svaka na svoj način. Virna se budila u podne, doručkovala u sobi i onda odlazila na hotelski bazen gde se izleţavala pod suncobranom okruţena oboţavaocima. Posle ručka bi išla u kupovinu ali bi se brzo vraćala u sobu ţaleći se na prejako sunce i dosadu. Pošto bi se istuširala, spavala bi do uveče. Alida se nasmešila pri pomisli na promenu koja se svako popodne, oko šest sati, odigravala sa Virnom. Odjednom bi oţivela i od razmaţenog deteta bi se pretvarala u ţenu. Naravno, dolazilo je i do drastične promene u izgledu. Oblačila je večernje haljine, tesno pripijene uz telo, bez rukava i sa smelim dekolteima, i stavljala jaku i upadljivu šminku. Glas joj je postajao promukao i dubok i Alida se svaki put iznenađivala što jedva prepoznaje svoju polusestru Virnu. Virna je nju, pak, nazivala „staromodnom usedelicom“ zato što je, posle dve večeri šetnje po barovima i noćnim lokalima, odbila da joj se i dalje pridruţuje u noćnom provodu. Alida je dobro procenila da joj nije mesto u takvom društvu, a Virni nije nimalo bilo ţao zbog toga. Kad je mogla da izlazi bez Alide, mlada dama je imala mnogo više oboţavalaca. Umesto da čeka noć, Alida je odabrala da uţiva u danu. Ustajala je u zoru, doručkovala na terasi posmatrajući buđenje grada. U to doba su turisti još spavali i Alida je mogla da uţiva u miru i plavetnilu mora. U to vreme je plaţa bila pusta i Alida je plivala i uţivala u blagom suncu. Ĉim bi turisti počeli da dolaze, ona se povlačila. Pošto bi se istuširala, oblačila je izbledele farmerke i široku, pamučnu košulju i odlazila na obliţnje imanje Kod prijatelja kojeg je upoznala prilikom svog ranijeg boravka u Španiji. Njeni domaćini su imali sjajne konje za jahanje i ona je mogla da ili koristi kad god bi poţelela. Alida je volela Španiju, njene ljude i predele i svake godine je dolazila na isto mestokao da se vraća kući.

4

Kad je voda u kadi počela da se hladi, Alida je izašla iz nje, snaţno se istrljala grubim peškirom i obukla platnene pantalone i jednostavnu košulju. Nijese šminkala, jer nije imala nameru nikuda da izlazi. Sa ledenom limunadom je sela na terasu i misli su joj so opet vratile na prethodnu raspravu sa Virnom. Ona, Alida, je bila ta koja je pre dva sata otvorila vrata posle tihog kucanja i na njima ugledala mlađeg, uniformisanog čoveka. On joj se naklonio i kad mu je potvrdila da je ona gospođica Beril, pruţio joj je koverat i otišao. Na koverti je pisalo Virnino ime. - Ovo je za tebe, - rekla je, pruţila Vimi koverat i otišla u kuhinju da pripremi večeru. Kad se vratila iz kuhinje, ugledala je Virnu kako nepomično stoji sa pismom u ruci. Bila je bleda i Alida joj je odmah pritrčala da je upita šta se događa. Ali, Virna je brzo pocepala pismo i parčiće bacila u korpu za otpatke. Zapalila je cigaretu i počela nervozno da šeta po sobi. - Šta se dogodilo? - upitala je Alida. - Da ti pomognem? - Da mi pomogneš... da mi pomogneš! - Virna je uzviknula razdraţeno. - Zar uvek treba da se ponašaš kao starija sestra? - Mislila sam samo... ako je u pitanju neki problem... - Nije u pitanju problem već nesporazum. - odgovorila je Virna. - Sve se moţe lako objasniti.Na početku našeg letovanja srela sam jednog mladog Španca, mislim da se zvao Garsija, i on mi je odmah izjavio ljubav. Kako se ti Španci brzo zaljubljuju! Malo smo se sastajali i izlazili i ja sam to smatrala prijateljskim druţenjem. Onda me je on, jedne večeri, zaprosio. Kako je postajao sve uporniji u nameri da se oţeni sa mnom, odbila sam da se i dalje viđam sa njim. Alida se bila namrštila. - Ali, još mi nisi rekla zašto si tako prebledela kad si pročitala pismo. - Oh, kako je ovo čudan svet! - uzviknula je Virna. - To se, skoro, i ne moţe objasniti!

5

- O čemu se radi? - Alida je pitala uporno. - Pa, taj Garsija ima starijeg brata koji je, po svemu sudeći, glava porodice - počela je Virna da objašnjava sadrţaj pisma. - Garsija je rekao tom svom bratu da hoće da se ţeni i u ovom pismu mi taj brat poručuje da će ovih dana doći ovamo da se upozna sa mnom. Valjda treba da me ubedi da se udam za Garsiju. Ali, obojica se varaju! Ostaje mi još nekoliko dana u Španiji i neću ih provoditi sa tamo nekom braćom koja ţele svadbu u porodici. Svašta! - Mislim da treba da budeš poštena u čitavoj stvari, jer si pristala na udvaranje tog mladića. - rekla je Alida. - Pa šta? Da se udam? - Ne, ali se sastani sa Garsijinim bratom i objasni mu da stvar nije tako ozbiljna, sa tvoje strane, i da je u pitanju nesporazum. Šta će biti ako taj čovek dođe kad ti ne budeš ovde? Nemoj mi ostaviti da ja rešavam tvoje probleme! Oni uvek ostaju ocu ili meni. O VO ćeš srediti sama! Počela si priču pa je i završi! U međuvremenu je Virna završila sa oblačenjem. Stajala je na vratima spremna da krene „u ţivot“. - Društvo me čeka i treba da pođem. - rekla je. - Sumnjam da će se Garsijin brat pojaviti pre kraja našeg letovanja. Ako se to i desi, znaš šta treba da radiš: isprati ga pre nego što mu ponudiš da sedne. U redu? Brzo je izašla i zalupila vrata za sobom. Alida se prenula iz misli i zagledala u čašu limunade koju je još uvek drţala u ruci. Ukusna tečnost se već bila ugrejala. Onda se začulo zvono na vratima. Mora da je Vima opet zaboravila ključeve, pomislila je Alida. Sa spremnim prekorom je prišla vratima i širom ih otvorila. Ukočila se kad je ugledala visokog, tamnokosog čoveka pred sobom. Nepoznati je bio veoma visok, imao je kosu crnu kao ugalj i taman ten.

6

Imao je sivo - zelene oči i nešto više od trideset godina. Po njegovom izrazu lica se moglo zaključiti da je on jedna odlučna i samosvojna ličnost. Alida je prvo pomislila da on mora da traţi nekoga i da je zalutao pred njena vrata. Kad joj se jedva primetno nasmešio, ona je donela odluku da mu se prva obrati. - Mogu li vam pomoći, gospodine? - upitala je učtivo. - Gospođica Beril, pretpostavljam?-odgovorio je pitanjem. - Da! - odgovorila je Alida. - A, ko ste vi? - Ja bih ţeleo da porazgovaram sa vama - odgovorio je nepoznati. - Ali, to ne bi bilo zgodno ovako, u hodniku, zar ne? Mogu li da uđem? Alida se sklonila sa vrata i bez reči ga propustila da uđe u sobu. - A, vi ste? - upitala je Alida kad je za njim zatvorila vrata. - Pedro Malone - predstavio se on.-Vima Beril? - Ne! - odgovorila je Alida. - Ja sam Virnina sestra, Alida! U stvari, njena polusestra! Ţelela je da on što pre ode, a on se tek udobno smestio u najbliţu fotelju iako mu ona nije ponudila da sedne. - Oprostite, gospođice Beril, ali, ja sam danas prešao dug put i umoran sam. - rekao je kao da je pročitao njene misli. -Da li ste za kafu? Piće? - Alida je upitala, jer više nije mogla da izbegne prisustvo ovog gosta. -I jedno i drugo - odgovorio je on kao da je samo tu ponudu čekao. - Idem da pripremim kafu - rekla je Alida. - Piće se moţete i sami posluţili. Kad se vratila u sobu videla je da se on već posluţio viskijem. Bio je namršten kao da jesmišljao kako da nastavi započetu razgovor.

7

-Vi traţite Virnu. -rekla je Alida pošto je stavila pred njega šolju sa kafom. - Ona je izašla i ne znam kada će se vratiti. Ako mogu da vam pomognem... Alida je zaćutala, jer je tog trenutka shvatila da se pred njom nalazi Garsijin brat. Došao je zbog onoga što je naveo u pismu upućenom Vimi. Predstavio se kao Pedro Malone! A, njeni prijatelji su joj rekli da upravo porodica Malone drţi najbolje konje u ovom kraju i da je veoma bogata! Virna joj ni jednom nije spomenula da je Garsija bogat. Moţda joj to taj mladić namerno nije otkrio? - Da mi pomognete? - Pedro je upitao odsutno. -Pa, da! – odgovorila je Alida. - Već sam vam rekla da Vima nije ovde i zato bih joj ja mogla preneti poruku, ako je imate... mislim, samo to! Za nekoliko dana se nas dve vraćamo u Ameriku... ovaj, ja radim kao bolničarka i treba da se vratim na posao, a Vima počinje da studira. -Vidim da ste dosta mlađi od mene - rekao je Pedro. - Zbog lakše komunikacije predlaţem vam da pređemo na ,,ti“. Mogu li da ti se obraćam sa „Alida“? -Pa, moţe - odgovorila je Alida i onda shvatila da nije ni pokušala da mu se usprotivi. -Alida - nastavio je Pedro - mislim da se vas dve nećete tako brzo vratiti u Ameriku. Prvo treba razrešili jedno dosta škakljivo pitanje. -Ne razumem zašto je sve to tako ozbiljno - pobunila se Alida. - Vima je mlađa i zbog toga ume da bude, ponekad, lakomislena i kaţe i ono što ne misli. Tek treba da nauči šta je to ozbiljnost i odgovornost. - Šta ti znaš? - upitao je Pedro. - Pa, meni je rekla da se nekoliko puta sastala sa Garsijom - počela je Alida nevešto da objašnjava ono što je, po svemu sudeći, ozbiljnije nego što misli. - On je to shvatio veoma ozbiljno a njoj ne pada na pamet... ovaj ... on ne prihvata njeno odbijanje... 8

- Nije baš tako - rekao je Pedro mirno ali hladno i Alida je shvatila da neće baš lako izaći sa njim na kraj. Zbog toga ju je obuzeo uţasan strah. – Vimaje opčinila mogabrata ali ni ona nije bila baš tako ravnodušna prema njemu. Prematome, Maloneovi neće dopustiti da budu baš tako obmanuti. Da li znaš za ogrlicu? - Kakvu ogrlicu? - upitala je Alida uţasnuto. - Radi se o ogrlici koja je načinjena od safira i dijamanata i koja predstavlja porodični nakit. Nju dobijaju verenice koje ulaze u našu porodicu. To je vekovna tradicija i mi smo ponosni na nju. -Pa, šta ima sa tom ogrlicom? - Alida je upitala, tiho jer je tek sada shvatila da je situacija upravo tragična i da je Vima zabrljala kao nikada do sada. -Moj brat je tu ogrlicu poklonio tvojoj sestri i od te večeri više nije video ni Virnu a ni ogrlicu - odgovorio je Pedro. -Šta? - Alida je upitala izbezumljeno. - Kakva prevara, kakva ogrlica? Nemam pojma o tome! Kad je večeras primila tvoju poruku, Vima mi je rekla da nikada nije obećala tvome bratu da će se udati za njega. Ĉak je naglasila da je, što se nje tiče, to bila samo prijateljska veza. Pedro, u pitanju je nesporazum! - nastavila je Alida krajnje uzbuđena. - Ne mogu da poverujem da je Vima, ma kako neozbiljna bila, mogla da prihvati takav poklon! Ĉak i da je primila tu ogrlicu, vratila bi je čim je prestala da se sastaje sa Garsijom. Ja ne mogu... Govorila je i govorila ali je osećala da njene reči ne zvuče ubedljivo i sve manje je i sama verovala u ono što govori. A, tek Pedro! Ţelela je da odbrani sestru, ali je po Pedrovomdrţanju mogla da zaključi da je on u pravu. Pedro je sa zanimanjem gledao Alidu i napetost na njegovom licu je počela da popušta. -Izgleda da tvoja sestra baš nema mnogo poverenja u tebe - rekao je kad je Alida završila. - Prema tome, smiri se i saslušaj me! 9

-Ja sam smirena! - promucala je Alida neuverljivo i poslušala Pedra. -U redu - rekao je Pedro koji nije ni jednog trenutka poverovao u Alidinu smirenost. - Dakle, Vima je pristala da se uda za Garsiju i zato joj je on i poklonio porodičnu ogrlicu. Kad je moj brat zatraţio tu ogrlicu, bio sam više nego srećan što je on odlučio da se ţeni mladom i lepom devojkom. Moja majka je bila poslednja koja je nosila te safire i dijamante. Ona je bila srećna što će Garsija dovesti mladu nevestu i svi: ona, moja sestra, udovica, i njen sin, ostalo osoblje na imanju, čekaju da se Vima pojavi. Mi ţelimo da, posle duţeg vremena, našim imanjem ponovo počne da odjekuje dečiji plač i smeh, da se mlađe ţene šetaju vrtovima i zelenim stazama parkova. Za nas, Špance, dom je najsvetije mesto pod suncem. Alida nije imala pojma šta da mu kaţe. Više se nije znalo ko koga treba da umiruje: on nju ili ona njega. -Ako je tako, onda treba da sačekate Virnu pa da od nje zatraţite da vam vrati tu ogrlicu - rekla je. - ja tu ne mogu ništa da vam pomognem! -Ne moţe to tako - rekao je Pedro. - Ti, izgleda, ne poznaješ ni malo Virnu. Vešta je i lukava, a to znači da je ogrlicu odmah odnela u zalagaonicu. Više je ne poseduje pa i nema nikakvih obaveza prema mome bratu. Ali, vlasnik zalagaonice je pošten čovek i prijatelj naše porodice. Odmah je prepoznao nakit i obavestio me o tome šta mu je ponuđeno. -Dali... - Nije! odgovorio je Pedro, jer je dobro znao šta Alida ţeli da ga pita. - Policija nije obaveštena, toje, zasada, samo naša tajna. Vlasnik zalagaonice mi je dao ogrlicu i naušnice, zapravo, morao sam taj nakitdaotkupim od njega. Ali, još sam ga i nagradio što me je o svemu obavestio. Lako sam došao do vašeg mesta boravka ovde, jer se tu u malom mestu sve zna. Vima je znala o čemu se radi kad je pročitala pismo i zato je odmah zbrisala, a tebe ostavila da rešavaš problem. Ti si naivno mislila da je problem ,,običan“, puko zamajavanje mladih, zar ne?

10

Alida je bila očajna i potpuno bespomoćna. Kako je bila naivna što je toliko verovala Vimi, što je mislila da je ona lakomislena i lakoverna? Kako će se sve ovo sakriti od oca? On se toliko nadao da će Virna biti sasvim drugačija kad se vrati kući. -Ne, ne! – uzviknula je Alida i trgla se od jačine sopstvenog glasa. Ne mogu da poverujem da je Vima mogla postupiti tako hladno i proračunato, a da ja ništa da primetim. Nas dve baš nismo toliko bliske, ali kako je mogla sve da sakrije od mene! -Kao što vidiš, veštija je od tebe! - rekao je Pedro. -Ako je to sve istina što si rekao, onda je ona... -Lopov! - Pedro je pomogao Alidi da ona ne izgovori tu strašnu reč. Lopov, prevarant i to najniţe vrste! -Pa, šta ćemo sada? - upitala je Alida sa suzama u očima. - Da li vam je potrebno Virnino izvinjenje? Ja ću štedeti da vam vratim novac koji ste dali za otkup nakita. Sve, samo otac ne sme saznati za ovo. On je bolestan i to bi ga ubilo! Uostalom, novac mora da je još uvek kod Virne i ja ću joj ga uzeti. Zastala je jer je osetilakako je obliva hladan znoj. Virna nije imala više tog novca, jer ga je potrošila na provod i kupovinu. Njoj, Alidi, je govorila da izlazi sa mladićima iz bogatih kuća i da oni plaćaju sav taj luksuzni provod. A, ona je bila ta koja je nemilice trošila novac koji je dobila u zalagaonici. Snaga je počela da je izdaje. Pedro je i dalje bio tu i nešto čekao. Ni jednom nije rekao da se slaţe sa njenim predlogom da se stvar izgladi i da svako ode svojim putem. - Ţalim zbog svega - izgovorila je Alida plačnim glasom. - Novac će vam biti vraćen i u ovom trenutku ne bih znala šta da učinim... - Ja znam - rekao je Pedro. - Nakit sam povratio, ali nemam nevestu. Ne ţelim da razočaram svoju porodicu i prijatelje. Oni me očekuju na imanju ali sa nevestom, lepom Amerikankom.

11

- Oh, ne! - uzviknula je Alida. - Ti ne moţeš primorati Virnu da pođe sa tobom, dase udazaGarsiju! Ona neće pristatinatakonešto, asilom... - Više nije reč o njoj - prekinuo je Alidu Pedro. - Virnu ne ţelim u svom domu. - Pa, koga ćeš onda, odvesti? - upitala ga je Alida. - Tebe - odgovorio je Pedro hladno. – Ti ćeš platiti ceh za podlost i pokvarenost svoje polusestre. Osim, ako ne ţeliš da bude uhapšena za prisvajanje porodičnog nakita, prevaru. Prema tome, draga moja, ti ćeš biti nevesta koja će ući u kuću Maloneovih. Bićeš moja nevesta!

12

II Dok je na skromnoj ceremoniji venčanja stajala kraj Pedra, Alida nije mogla da poveruje da je prošlo samo dva dana od kada su njih dvoje imali onaj razgovor. Na postavljena pitanja je odgovarala tiho da je i sama jedva čula svoj glas. Malo se trgla tek kada joj je Pedro stavio prsten na ruku i nagnuo se nad nju da joj šapne nešto što će samo ona moći da čuje. Reči su bile na španskom i ona nije ništa razumela, ali je znala da će melodiju te rečenice pamtiti dok je ţiva. Pitala se zašto su mu oči tako svetlele dok je izgovarao te reči. Pred polazak na venčanje, dok ju je limuzina čekala, rešila je da stavi na glavu beh šešir sa velikim obodom. To je bio jedini način da sakrije posledice dve neprospavane noći na svom licu. Ispod očiju, koje su bile tuţne, imala je tamne kolutove. Setila se, dok se vozila luksuznom limuzinom, kako je do kasno u noć, koliko prekjuče, čekala da se Vima vrati iz provoda. Kad ju je suočila sa Pedrovom verzijom događaja, mlada varalica je briznula u plač. I dalje je poricala svoju krivicu i od Alide traţila da joj ova poveruje da nije znala šta radi i na šta će sve izaći. Navodno je mislila da je nakit oproštajni dar od Garsije. Nije ni sanjala da će se pojaviti veliki i strašni brat i da bi mogla da bude uhapšena zbog prevare. Vima je gorko plakala na sestrinom ramenu i molila je da nešto učini da se sve ovo što pre završi. „Šta bi otac rekao?“ neprestano je ponavljala kroz suze. Na kraju, Alida joj je rekla koju ţrtvu ona treba da podnese da bi nju, lakomislenu i lukavu Virnu, spasla zatvora. Kad je to čula, Vimaje odahnula. Nije ni pomislila šta Alida čini za nju, da menja čitav svoj ţivot, da se, moţda, nikada više neće vratiti kući, u Ameriku. Ali, Alida nije htela da sve to tek tako prođe, da se Vima izvuče kao da nije ona sve zakuvala. Odlučno je posadila svoju sestru u stolicu pred sobom i rekla joj svoje 13

uslove: po povratku u Ameriku više nema avantura i neprijatnosti ocu. Mora učiti i pokazati da je dostojna onoga što njeni najbliţi čine za nju. Ona, Alida, će napisati pismo ocu u kojem će pokušati da mu objasni da se zaljubila u jednog Španca i da će se udati za njega. On se neće protiviti njenoj udaji jer je oduvek ţeleo da ona bude srećna. Ako od oca sazna da se Vima vratila svojim starim navikama, neće oklevati da mu napiše šta je Vima uradila u Španiji. Vima je bez reči pristala na sve samo da bi što pre otišla iz Španije. Pre ulaska u avion rekla je svojoj sestri: - Nemoj da saţaljevaš samu sebe zbog mene. Udaješ se u prebogatu porodicu, a to je veoma vaţno u današnje vreme. I meni je sada ţao što sam tako lakomisleno ispustila Garsiju. Ali, on mi nije rekao koliko je bogat. Ti ostaješ ovde da uţivap, a jamoram na dosadne studije. Rado bih se menjala sa tobom, ali ne mogu. – Ušla je u avion a da nije ni mahnula Alidi. - Gospođice, da li imatejoš prtljaga? - čula je glas vozača i trgla se. - Ne, to je sve. - odgovorila je ona i pogledala svoj skromni kofer. ,- A kako ti oslovljavađ gospodina Malonea? - Obično sa „don“- odgovorio je vozač. ,- To je titula koja ide uz njegov poloţaj i veličinu imanja. On je bogat i ugledan čovek, ali najviše voli da radi sa svojim radnicima na imanju. Don Pedro se oseća kao deo nas, običnih, ali u njegovim ţilama teče plemićka krv. Alida se nasmešila. Bilo joj je jasno da u čoveku, koji će joj za koji trenutak postati muţ, ima više dobrih nego loših osobina. To je zaključila i za vreme onog kratkog i veoma neprijatnog razgovora. Dok su se vozili kroz grad, nervozno se poigravala sa bisernom ogrlicom koju je imala kao jedini nakit. Dobila ju je kao Pedrov poklon za venčanje. Zašto joj nije dao onu ogrlicu sa dijamantima i safirima koja pripada ţenama koje uđu u porodicu? Odgovor na ovo pitanje je sasvim jasan. To je bio način da je podseti da ovo nije venčanje iz ljubavi nego iz osvete. Stavio

14

joj je do znanja da je uzima za ţenu iz dva razloga: da se osveti što je Vima prevarila Garsiju i da sebi i porodici obezbedi naslednika. Da nešto izmeni u čitavoj situaciji ona nije mogla. Ĉim je venčanje bilo završeno, pošli su na put prema imanju Maloneovih koje se nalazilo u srcu Andaluzije. Alida se udobno smestilanazadnje sedište limuzine. Za nju je sada počinjao novi ţivot. Moţda i neće biti tako loše, jer ona voli ovu zemlju i svake godine je jedva čekala da se vrati. Sada je imala sve o čemu je samo mogla da sanja. Naravno, nije imala dve najvaţnije stvari u ţivotu: ljubav i svoj posao. Krišom je pogledala Pedra koji je sedeo pored nje. Na licu mu je bio osmeh zadovoljstva. Bio je on veoma lep i zgodan muškarac i da su se upoznali pod drugim okolnostima, da su imali više vremena, da... Ali, ne treba zavaravati. Oboje znaju zašto su zajedno i to je ključ svega. Niko ne moţe da kaţe kako će se sve ovo završiti i u kom pravcu će teći njen dalji ţivot u Španiji. Pogledala je prsten koji joj je Pedro dao za venčanje. I on je bio od dijamanata i safira i Alida je pomislila da je to, ipak, deo porodičnog nakita. Pedro kao da je pročitao njene misli. Uhvatio ju je za ruku. - Ne, draga, taj prsten nije deo porodičnog nakita - rekao je uz osmeh. - Naručio sam ga specijalno za tebe. Imaš tako malu ruku da ti nikako ne bi odgovarao porodični prsten koji je i čak i glomazan. Izabrao sam ljubičasti safirdase slaţe sa tvojim očima. Dijamanti znače da od sada pripadaš samo meni. Alida je na neki način bila zadovoljna ovim što je čula. Pedro je bio fer i ponašao se kao čovek koji je ne potcenjuje. Ovaj prsten je bio samo njen. Ali, kako će se Pedro dalje ponašati premanjoj? Kako će mu onabiti „supruga“? Da li u njegovom ţivotu postoji druga ţena za koju je emotivno vezan? Na ta pitanja sada nije mogla da da nikakav razuman odgovor. Promeškoljila se na udobnom sedištu i Pedro je i to odmah zapazio.

15

-Nisi navikla na ovakav luksuz? - upitao je. -Nisam - Alida je odgovorila kratko. Uhvatio ju je za ruku i ona se samaiznenadila koliko ju je njegov dodir smirio. -Znam da si zbunjena brzinom događaja u protekla dva dana - rekao je Pedro. - Ĉim sam te ugledao, znao sam da nećeš odbiti ništa što ti predloţim. Jednostavno, ti si osoba koja nije u stanju ništa da odbije, naročito ako treba nekome da pomogne. Ovoga puta si učinila veliku stvar za svoju sestricu Vimu. Vas dve ste tako drugačije i to sam shvatio kad si mi otvorila vrata i začuđeno me pogledala. Nisi prvi put u Španiji? -Nisam - odgovorila je Alida. -Ako dolaziš svake godine, znači li to da voliš moju zemlju? -Da! -Šta još voliš? Šta ti je vaţno u ţivotu? - pitao ju je Pedro blago i sa taktom i njoj je ovakav način razgovora veoma godio. - Pitam te zato što bih ţeleo da znam šta sve mogu da ti priuštim da se u mojoj kući osećaš lepo i udobno. -Pa, meni je vaţno da se osećam potrebnom - odgovorila je Alida i otvoreno ga pogledala. - Ja sam u Americi radila i to će mi ovde mnogo nedostajati. -Potpuno te razumem - rekao je Pedro. - Mislim da ćeš i ovde moći da se osećaš lepo i da uvek znaš da si nekome od koristi. Alida se pitala kako će se to postići. Pedro joj je govorio da porodica ţeli naslednika, a on ima preko trideset godina. Znači li to... ***

Dok su se vozili, Alida je posmatrala zasade juţnog voća pored kojih su prolazili i duboko udisala miris juga koji je ispunjavao vazduh. Počinjala je da

16

shvata zašto svet toliko voli Španiju. A, da li će moći da shvati čoveka koji sedi kraj nje i koji joj je muţ? Pedro se okrenuo prema Alidi i nasmešio joj se. Izgledao je mnogo mlađi i sasvim bezbriţan. -Draga moja, ljubavi - prošaputao je i primetio da se Alida trgla na reč ,,ljubav“. - Nemoj odmah da pocrveniš čim čuješ lepe reči. Tako si lepa i mora da si navikla na laskanje kao i tvoja sestra. -Nisam isto što i moja sestra - pobunila se Alida. -To znam - rekao je Pedro. - Da si ista kao ona, sada ne bi bila ovde! -Baš zato što sam ovde, moram nešto da te pitam - izletelo je Alidi sasvim spontano. - Da li mi... ovaj, mislim ti i ja... da li mi, zaista, treba da budemo muţ i ţena? Pedro se nasmejao od srca. -Pa, i tebi su bila postavljena neka pitanja za vreme venčanja i ti si odgovorila na njih, zar ne? - upitao je kroz smeh. - Zašto si pocrvenela? Da li se ti nečega plašiš? -Pedro, mi se jedva poznajemo - odgovorila je Alida zbunjeno, jer nije znala od čega da počne. - Ti si mi pričao da tvoja porodica ţeli da se ti i brat oţenite, da imate potomstvo... Uhvatio ju je za bradu i njeno lice prineo svom. Ţeleo je da joj vidi te predivne oči. -Zbunjena si? - upitao ju je. - Nečega se stidiš? Ĉega? Alida, da li ţeliš da mi kaţeš da si devica? Alida je sagnula glavu i u njenim očima su se pojavile suze. -Samo sam pitala... -Znači, tako... - uzviknuo je Pedro i u njegovom glasu je bilo i ponosa i trijumfa. - Moja mala ţenica je devica! Pa, tako i treba da bude, zar ne? -

17

nasmešio joj se. - Nemoj se ničegaplašiti, jer sam ja čovek koji je ponosan i koji ima osećaj za pristojnost. Nećemo ni sa čim ţuriti! Mi moramo upoznati jedno drugo, navići se. Treba prvo da se prilagodiš ţivotu na imanju i ja se nadam da će ti se dopasti. Pošto voliš Španiju, neće ti biti teško da vrlo brzo počneš da vodiš normalan ţivot. Voliš konje, a to znači da ćemo često ići na jahanje. Moraš početi da se brineš o svemu, da naučiš da vodiš imanje jer si ti sada gazdarica, rame uz rame sa mnom. - Uzdahnuo je i sa njegovog lica je nestao osmeh. - Biću strpljiv sa tobom ali i ti moraš sa mnom. Neophodna mi je tvoja podrška i razumevanje. Nas dvoje prvo treba da postanemo prijatelji, zar ne? Venčali smo se kao da nas je neko batinom poterao. Oboje su se nasmešili i to je bio znak da su uspeli da sagledaju i smešnu stranu situacije u kojoj su se našli. - Ja se nadam da će sve biti u redu. - rekla je Alida tek da nešto kaţe. - E, pa, draga moja, nebo je vedro, sunce sija, lepota je svuda oko nas rekao je Pedro. - Ja sam sa lepoticom kakvoj nema ravne u pola Španije. Uz to, ona je i moja ţena. U to ime sam rešio da za ovaj dan priredim piknik samo za nas dvoje. Kao na slikama starih majstora kad su ljudi znali da uţivaju. limuzina se zaustavila i Alida je otrčala napolje. Skinula je šešir i jaknu i potrčala po gustoj, zelenoj travi. Pedro je gledao za njom i smešio se. Kad se vratila, Alidu je čekalo novo iznađenje. Vozač je završavao postavljanje jela na belom stolnjaku koji je bio prostrt po travi. Bilo je tu probranihjela lepo serviranih kao u najboljemrestoranu. Skupo vino je bilo kruna onoga što je Pedro rešio da posluţisvojoj mladoj i lepoj ţeni. Posle dobrog i ukusnog ručka, Alida ispruţila na meko ćebe i odmah zadremala. Ovaj danjebio neobičan,uzbudljiv i ona je morala da se na neki način opusti i odmori. Nije bila sigurna, ali joj se učinilo da se neko nagnuo nad nju i poljubio njene kapke. Nije imala snage da otvori oči i proveri da li je to učinio isti čovek koji ju je naterao da se uda za njega. Umesto toga,

18

nastavila je da spava sa osmehom na usnama. Sva ova nestvarna lepota je obećavala nov ali i lep ţivot, Da li će biti tako?

*** Kad se probudila, videla je Pedrovo lice na nekoliko santimetara od njenog. Polako se podigla na lakat i zagledala u svog muţa. Bio je u dubokom snu, a onda se promeškoljio i počeo polako da se budi. Raširio je ruke kao da ţeli da zagrli nebo, a onda se okrenuo prema Alidi. -Posmatrala si me dok sam spavao? –upitao ju je. -Pa, tako si mi bio blizu... -Pre bih rekao da si ţelela da me dobro prostudiraš da znaš kakvu taktiku da primeniš u odnosu prema meni - rekao je Pedro veselo i Alidi je laknulo. On nije bio zao čovek i to joj je sada mnogo značilo. -Oh, nemam snage da razmišljam o taktici - rekla je Alida i oboje su se nasmejali. -Meni je vaţno da više nema senki u tim predivnim ljubičastim očima rekao je Pedro. - Mislim da smo nas dvoje počeli da upoznajemo jedno drugo i to je ono što je najbolje u ovom trenutku. -Ţelela bih da čujem nešto o ţivotu na tvom imanju, o tvojoj porodici rekla je Alida. - Tvoj vozač mi je rekao da te svi mnogo vole i da bi sve učinili za tebe. -I ja bih sve učinio za njih - dodao je Pedro. - Da li znaš da moja porodica gaji najbolje rasne konje? -Ĉula sam - odgovorila je Alida. - Znam i da mnogi gaje bikove za arenu. Vi se toga niste poduhvatili? -Ne - odgovorio je Pedro i namrštio se. - Korida je krvava borba čoveka i ţivotinje i mnogi uţivaju u njoj. Ja se toga grozim i ne mogu da shvatim da ljudi dolaze iz čitavog sveta da gledaju kako čovek moţe da savlada i uništi ţivotinju. 19

-U pitanju je surovost koju ti ne moţeš da podneseš - rekla je Alida i stavila ruku na Pedrovu mišicu kao da je ţelela i tim gestom da ga uteši. Ali, ovo je Španija i ti to znaš bolje od mene. U pitanju je spoj surovosti i romantične neţnosti, zar ne? Ako ne upoznaš jedno, ne moţeš da ceniš drugo. Pedro je polako zapalio cigaretu i uhvatio Alidu za ruku. Taj dodir je bio tako neţan da je ona skoro zaplakala. -Hvala ti, draga - prošaputao je on. - Nisam ni znao da neko moţe dabude tako pun neţnosti i razumevanja. Nećemo više o koridi. Meni je vaţno da ti voliš konje i daznaš dajašeš. Dobićeš najbolje grlo da nosi tvoje lepo i lako telo. Ljubavi, sve ću učiniti da ovde budeš srećna. Naravno, pri tom je vaţno da se slaţeš sa mojom porodicom. Nadam se da će sve biti u redu, jer si ti osoba koja poseduje toliko divnih osobina. -Prvo treba dase upoznamo-rekla je Alida i nešto joj je zazeblo oko srca. Nije bila sigurna da su svi na imanju tako prijatni i blagi kao Pedro. Posebno se pitala kakva mu je majka, kako će izaći na kraj sa Garsijom koji je imao tako nepijatnu vezu sa njenom sestrom. Pedro je opet pogodio njene misli. -Sa Garsijom neće biti problema. – rekao je. - On je bezbriţan i lakomislen i vodi svoj ţivot onako kako hoće. Ja to sebi nisam nikada mogao da dozvolim, jer se od mene očekivalo da budem glava porodice. Ipak, veoma volim svog brata i zato sam toliko poţurio da resim njegov i Vimin problem. Njegov postupak je bio neodgovoran, ali, šta se tu moţe? Nije bio u stanju da proceni kakva je tvoja sestra. Ja sam mu oprostio i on to zna. -A, tvoja majka? upitala je Alida i nešto joj je zazeblo oko srca. -Nemoj da brineš zbog nje. - odgovorio je Pedro. Moţda će ti se u početku učiniti nepistupačnom, ali sam ubeđen da ćešda nađeš put do njenog srca. Tako stoje stvari, malenamoja!

20

Alida se lako namrštila. Nije joj bilo prijatno što joj on toliko tepa kao da je u pitanju velika ljubav između njih dvoje. -Pedro... - Zašto si se namrštila? - upitao ju je on. - Ne voliš što sam te tako nazvao? - upitao je. - Pa, ti jesi malena i to ti divno stoji. A, i moja si, zar ne? Alida se nasmešila. Počela je da menja mišljenje o čoveku za kojeg se upravo udala. Moţda je ovo pravi Pedro, nasmejan i vedar sa kojim će moći lepo da ţivi. Moţda će se i ljubav desiti, a to bi bilo najbolje od svega. - A, tvoja sestra? - upitala je Alida. - Rekao si mi da je udovica, zar ne? - O, to je tuţna priča - odgovorio je Pedro. - Esmeralda je baš nesrećna i ubeđen sam da će mi tvoja pomoć biti dragocena da pokušam da je utešim. Njen muţ je bio uporan dajaše jednog divljegkonja koji je upravo bio stigao na imanje. Da nesreća bude veća, poveo je i njihovog sedmogodišnjeg sina. Hteo je da se pred dečakom pohvali svojim jahačkim veštinama. Moj zet je stavio dečaka u sedlo a onda se i sam popeo. Sve je posmatrao jedan radnik sa imanja ali nije smeo ništa da preduzme, jer bi time samo pogoršao situaciju. Znaš, arapski konji su veoma inteligentni i oni osećaju kad nešto nije n redu. Prema tome, konj je osetio da se dečak plaši i da njegov otac nije veštjahač. Dugo je samo stajao kao da je hteo da im da do znanja da obojica sjaše. Pošto se to nije dogodilo, naglo je pošeoda galopira i tragedija je bila na pomolu. Nakraju se ţivotinja naglo zaustavila i moj zet i dečak su pali. Dijego, moj zet, je na mestu ostao mrtav od jakog udarca u glavu. Dečak, mojsestrić Pol, je ostao ţiv, ali šokiran. Od toga uţasnog dana on ne moţe da hoda. -Šta kaţu lekari? - upitala je Alida istinski potresena onim što je čula. -I sama moţeš da pretpostaviš da sam ga vodio kod najboljih lekara, da nisam ţalio ni vreme ni novac. Svi su mi rekli da je mali fizički zdrav, ali je u pitanju atrofija mišića nogu. On ne hoda i mišići su potpuno oslabili. -On je prestao da hoda - zaključila je Alida. 21

-Da, i u pitanju je čisto psihički momenat. Po mišljenju lekara dečak je prestao da hoda zato što smatra da je on kriv za očevu smrt. Da on nije bio na konju, moţda bi sve bilo drugačije. Mali je oboţavao oca i smatrao je da je on najbolji jahač na svetu. Ja ne mogu da mu kvarim tu sliku i zato se ništa ne menja u toj teškoj situaciji. -U takvim stvarima treba biti uporan i menjati metode lečenja primetila je Alida koja je i sama ponešto znala o tim stvarima, jer je bila medicinska sestra. -Oh, draga, šta sve nismo pokušali! - uzviknuo je Pedro. - Pol sada ima devet godina i više nikada neće trčati po zelenoj travi niti jahati konje. Ja sam u njegovim godinama već bio iskusan jahač. Moja sestra ga ne pušta iz kuće, čuva ga i zato dečak provodi sumoran ţivot. Tako bih voleo da ga čujem da se smeje, da vidim da uţiva u nečemu, da čujem da nešto ţeli. Sve bih učinio za njega samo ne znam više šta! -Nikada ne treba dizati ruke od nečega što odmah ne uspe - rekla je Alida. -Ti najbolje znaš da je tako - rekao je Pedro. - Moţda bi ti mogla da pomogneš? -Pa, prvo treba da upoznam i tvoju sestru i dečaka - rekla je Alida. Moram snimiti situaciju ali i to ne znači da bi moje skromno znanje moglo da pomogne. -Najbolje bi bilo da razgovaraš sa Esmeraldom i ubediš je da dečak treba da izađe iz sobe i vidi ţivot oko sebe. U njemu treba probuditi volju za ţivotom, jer je on tako mlad i ne bi trebalo dići ruke od njega. -Ja sam nova u porodici i ne mogu odmah početi da razgovaram sa tvojom sestrom o tako delikatnoj stvari - Alida je rekla blago. - A, ti si glava porodice i tebe bi trebalo svi da slušaju, zar ne? Zar tvoja sestra nije spremna da te posluša? Ona mora znati da joj ti ţeliš samo dobro.

22

-Potpuno si u pravu - Pedro se sloţio sa Alidom. - Ah, moja sestra je malo svojeglava i čovek mora da vodi računa o tome kako da joj priđe. Znaš, ne moţeš uvek naređivati onima sa kojima si podelio mnogo bola i koje voliš. Prema tome, sada se uzdam u tvoju pomoć, draga moja. Ti si mi jedina nada da se tu moţe nešto učiniti. Ja ţelim da Pol izađe iz kuće i da se ponovo raduje ţivotu. Alida se zamislila. -Lepo govoriš o meni - rekla je. - Ali, ja nisam lekar, nisam nikakav stručnjak po tom pitanju. Moţda je trebalo da uzmeš neku medicinsku sestru da stalno bude sa njim? - Razmišljao sam i o tome - odgovorio je Pedro. Za taj posao se ovde mogu dobiti samo starije osobe. Mislim da za Pola ne bi bilo dobro da se njime bavi starija ţena koja baš nema mnogo ideja kako da zabavi dečaka od devet godina. - Dali još uvek mislišdajamogu da pomognem? upitala je Alida. - Već je svepokušano i ja ne znam šta bih samamoglada učinim, jer nisam stručnjak zatakav slučaj. - Nisi stručnjak, - rekao jr Pedro - ali imaš drugih kvaliteta koji su mnogo vaţniji. - Kojih, po tvom mišljenju? upitala je Alida. – Šta ti znaš o mojim kvalitetima kad me tek dva danapoznaješ? - Dovoljno da zaključim da si mlada i lepa, da si blaga i puna razumevanja. Ubeđen sam da ćeš pronaći put do Polovog srca kad budeš razgovarala sa njim, kad ga upoznaš. Tako ćeš steći njegovo poverenje i on će pristati da izađe iz kuće. Ĉini miseda bi mogla da postigneš čudo i da ću doţiveti da vidim Pola kako trči po livadi i jaše konja. Zamisli, nas troje kako jašemo po ovim divnim predelima! Alida, molim te da mi pomogneš! Ona je prvo uzdahnula i onda klimnula glavom. Tek sada je shvatila koliko Pedro voli Pola. Poţelela je da i ona osvoji makar deo Pedrove ljubavi. 23

-Uvek vredi pokušati - rekla je Alida. - Ako i makar malo uspem, biću zadovoljna. Nikada ne treba ruke dizali od onoga što mislimo da nam je vaţno u ţivotu. Pedro je ustao sa trave i pruţio ruku Alidi. -Vreme je da pođemo, draga - rekao je. - Vaţno je da smo počeli da pričamo i upoznajemo jedno drugo. To će i nama pomoći, zar ne? Alida je prihvatila ponuđenu ruku i ustala. Nešto toplo je prostrujalo kroz njeno telo i ona je pomislila da bi mogla i nešto više da znači u Pedrovom ţivotu. Moţda je on tako ljubazan sa njom samo zbog Pola? Pa, i ako je tako, potrudiće se da stekne njegovo poverenje i zasluţi poštovanje. Nekada je slušala da se iz toga rađa i ljubav. Seli su u automobil i krenuli. Alida se trglakad je Pedrovo koleno dotaklo njeno. Šta se to dešava sa njom? Zar se ona pretvara u omađijanu šiparicu koja se trza kad je slučajno dodirne neki muškarac? Kako bi tek reagovala kadbi je on zagrlio? Ne bi imala snage da se otima, jer je Pedro bio veoma privlačan čovek i ona više nije bila ravnodušna prema njemu. U automobilu je bilo toplo i njoj se opet prispavalo. Glavajoj je pala na Pedrovo rame i tako ostala. Bilo joj je prijatno iosećalase bezbedno. Bila je daleko od Virne i njenih problema i osećala je da je Pedro čovek koji će se starati o njoj. Zaspala je. Kad se probudila, osetila je Pedrovu ruku prebačenu preko njenih ramena. Zbunjena, naglo se ispravila. -Oh, izvini! - rekla je brzo i odmakla se od njega. - Baš mi se prispavalo. -Nemoj da mi se izvinjavaš jer ti imaš pravo na tako nešto - rekao je Pedro. - Ja sam tvoj muţ i duţnost mi je da te zaštitim i da ti pomognem, zar ne?

24

-Da, da - Alida je potvrdila zbunjeno. Jedino nije ţelela da ovakvi njeni postupci deluju kao nametanje.

25

III Ubrzo su stigli na imanje. Alida je sa nevericom gledala u prizor oko sebe. Hacijenda je bila neverovatna. Delovala je kao prizor sa najlepših umetničkih slika. Oko kuće se nalazio ogroman park i Alida je odmah primetila da tu ima mnogo drveća smokve i limuna. Tako nešto je mogla da zamisli samo u svojim najlepšim snovima. Dok je vozač vadio stvari iz automobila, Alida je postala svesna da oni više nisu bili sami. Vest o njihovom dolasku se brzo raširila i sa svih strana su pristizali ljudi da pozdrave svoga gospodara i njegovu nevestu. Ĉovek bi pomislio da Pedra nije bilo mesecima ovde. Toliko očita je bila radost onih koji su došli da ga pozdrave. I Pedro je bio srećan što se vratio kući. Stajao je kraj automobila, svakog oslovljavao po imenu, smejao se, uzimao decu u naručje i sa njima zbijao šale. Alida je bila srećna što se udala za takvog čoveka, jer je bila ubeđena da to nije pretvaranje, da je on uvek tako dobar, srdačan i paţljiv. Alida se osetila usamljenom, jer joj je bilo jasno da još uvek tu ne pripada. Ţene su stajale u pozadini, tihe i gotovo neprimetne i radoznalo je posmatrale. Onda im se Alida nasmešila i one su uzvratile diskretnim osmehom. Njoj se toga trenutka učinilo kao da je poloţila ispit. Pedro joj je veselo namignuo i to je bila potvrda njenog osećanja. Odjednom su se svi nekako razgalamili. Ĉula je topot konjskih kopita koji se velikom brzinom pribliţavao. Okrenula se na vreme da vidi jahača kako uleće u dvorište i zaustavlja se u oblaku prašine. Mladić je hitro sjahao i potrčao prema njima. -Oh, brate! - uzviknuo je on kad je prišao Pedru. - Drago mi je što si se, najzad, vratio!

26

Alida je pomislila da to mora biti Garsija, jer su on i Pedro veoma ličili. Onda je Garsija preko bratovljevog ramena ugledao Alidu i uozbiljio se. Pedro je to primetio. -Nisam došao sam - rekao je. -A, koga si doveo? - upitao je Garsija. - Ko je ovo prelepo stvorenje? Pedro je prišao Alidi, uzeo je pod ruku i obratio se svima. -Dragi prijatelji, doveo sam vam gospođicu Alidu Beril, koja je sada Malone, moja supruga! Kao odgovor na njegove reči čuli su se povici odobravanja i počela su čestitanja. Alida je posmatrala Garsijinu reakciju. Okrenuo se prema bratu i dugo ga je posmatrao. - Sad mi je jasno šta si učinio - rekao je. – Ostajem tvoj duţnik začitav ţivot. Nisam imao pojmada Virna ima lako lepu i Ijupku sestru. Priredio sam ti veliku neprijatnost i kunemseda više u tome neću ni reč izgovoriti. – Nasmešio se Alidiibratski jezagrlio. - I tebihvala, lepotice - rekao je. Bilo joj je jasno zašto sePedro toliko ţrtvovao za brata: njih dvojica se veoma vole. Garsija je puljubio Alidu u ruku i dečački joj se nasmešio - Dobrodošla u porodicu.- rekao je. – Nadam seda ćeti ovde biti lepo, a ja ću se potruditi da ti svaka zelja bude ispunjena. – Pogledao je Pedrakoji ih je paţljivo posmatrao, a onda namignuo Alidi. - Pošto sam prvi iz porodice koji te je upoznao, treba i date pozdravim u ime svih. - Podigao ju je u naručje i zvučno poljubio u obraz. Kad ju je spustio na zemlju, zadrţao ju je zatrenutak u naručju dok nije povratila ravnoteţu. Alida nije očekivala ovako nešto i zato je zbunjeno pogledala Pedra. Kao da je traţila od njega odgovor kako da se dalje ponaša. Ipak, pristojnost i dobro vaspitanje su joj nalagali da se ponaša onako kako situacija diktira.

27

- Hvala na srdačnoj dobrodošlici - rekla je. - Vidim da su ovde svi dobronamerni i zato se nadam da ću se brzo navići na novu sredinu. - Imamo razloga za tako nešto - rekao je Garsija. - Tako ljupka osoba odavno nije stupila u našu kuću i zbog toga smo svi tako srećni. Tek će se ovi ljudi ovde uveriti da imaš veliko srce puno ljubavi i topline. Na ove Garsijine reči Pedro se namrštio. Alida nije znala zbog čega je to učinio jer je on nije voleo, pa prema tome, nije imao razloga da bude ljubomoran. Bilo je očito da Garsija nije patio za Virnom i da mu je prijalo društvo svake mlade i lepe ţene. - Hvala ti, Garsija - rekao je Pedro, prišao Aliđi i uzeo je pod ruku. - Baš si sve lepo rekao, ali ne treba preterivati. Pedro je svoju ţenu poveo prema kući tako krupnim koracima da je ona jedva uspevala da ga prati. - Oh, ti baš ţuriš - rekla je Alida. - Ako si se umorila, onda ću morati da te prenesem preko praga, draga. rekao je Pedro. - Uostalom, ovde je to običaj.

I pre nego što je stigla da se pobuni, Pedro ju je podigao u naručje. Na njeno veliko iznenađenje on je počeo da je ljubi i ona je pomislila da treba da pokuša da se otme od njega i spreči da s vi prisutni sa uţivanjem gledaju ovu ljubavnu scenu. Ne treba ni govoriti koliko se glupo osećala u naručju čoveka koji je nije voleo, a ljubio je ovde pred svima. Kad ju je spustio na zemlju, njoj su kolena podrhtavala. Zar je moguće da ju je sve ovako uzbudilo? Šta to? Prisustvo ovih ljudi ili Pedrovi poljupci? Još uvek ju je drţao privijenu uz sebe. Nagnuo se prema njoj i šapnuo joj tako tiho da niko nije mogao da čuje. -Draga moja, tako si sićušna i slatka da mi se čini da u zagrljaju drţim devojčicu. Naši ţivoti će se uskoro sasvim izmeniti, zar ne?

28

Pocrvenela je do ušiju i osvrnula se oko sebe da proveri da li je neko čuo njegove reči. Svi su ih posmatrali sa velikim odobravanjem. Pogledom je potraţila Garsiju. Stajao je sa rukama u dţepovima i široko joj se osmehivao. Shvatila je da su svi uţivali u tom prizoru, jer su ga i očekivali. Da li ju je Pedro samo zato onako ljubio što se to od njega očekivalo? Ako je trebalo da svima pokaţe da veoma voli svoju mladu ţenu, onda je u potpunosti ispunio zadatak. Najgore od svega je bilo to što ona nije znala koliko mu je na te poljupce odgovorila. A, nije bila ravnodušna! Pitala se samo da li su drugi to primetili. -Idemo u kuću, mila - Pedro je rekao Alidi. - Moja majka isto ţeli da upozna svoju snahu. Dogovorili smo se da to bude popodne, pred večeru. Tebi je potrebno da se dobro odmoriš i pripremiš za taj susret. -A, tvoju sestru? - upitala je Alida. - Kada ću nju upoznati? -Kasnije - Pedro je kratko odgovorio. - Nadam se da ti sve to upoznavanje neće biti napomo i da ćeš ostaviti dobar utisak na moju porodicu. Kao, uostalom, i na mene, zar ne?

*** Pedro je proveo kroz prostrani hol. Sledila ga je i uz put razgledala otmeno namešteno sve kroz šta je prošla. Kuća je bila starinska ali ukusno i sa merom i nameštena i dekorisana. -Marita! Marita! - Pedro je viknuo iz svog glasa. Prebacio je ruku preko Alidinih ramena. Bilo joj je prijatno ali i nelagodno, jer nije imala pojma ko je Marita i da li će se odmah pojaviti. Trgla se i pokušala da se oslobodi Pedrove ruke, ali joj to nije pošlo za rukom. -Samo da popravim okovratnik – rekla je tiho. Pedro je odlično shvatio šta ona ţeli i nije skidao ruku sa njenih ramena. -Odlično ti stoji - rekao je i čvršće je privukao sebi.

29

Tog trenutka im je prišla krupna, cnokosa ţena čije je lice sijalo od sreće. Bila je obučena u dugu, široku, crnu haljinu i imala je dosta nakita i oko vrata i na rukama. Nije bilo sumnje da je ona bila domaćica kuće. -Pedro, dete moje! - uzviknula je oduševljeno. - Tako mi je drago što si se vratio! Nedostajao nam je tvoj smeh i dobro raspoloţenje u ovoj kući koja je tako tiha. -Marita, ovo je tvoja nova gospodarica - Pedro je predstavio Alidu. Gospođica Beril je samo pre nekoliko sati postala moja supruga. Sa Maritinog lica je nestao osmeh i videlo se da ona pomno proučava Alidu. Mladoj ţeni je bilo neprijatno kao što bi i svakom drugom bilo. Ovo je velika kuća i u njoj ima mnogo ljudi. Svi ţele da je vide, da je odmere od glave do pete i donesu svoj sud o njoj. Naravno, posle se sabiraju utisci i prepričava se da. Bila je lepa, prijatna, nasmešena ili turobna i tako redom. Alida je zato poţelela da se sve to završi i da se povuče, da bude malo sama sa sobom. Marita je prišla, osmehnula joj se i zagrlila je. Alidi je bilo jasno da je Marita vaţna osoba u ovoj kući i da joj je Pedro miljenik. Mora da mu je bila dadilja kad je bio mali i da ga smatra svojim sinom. -Kako si, draga moja? - Marita je upitala Alidu. -Hvala, dobro iako se za kratko vreme mnogo toga dogodilo - Alida je pošteno odgovorila. -Vidi se po tebi da si umorna - rekla je Marita. Preina tome, Pedro, tvojoj mladoj ţeni je potreban dobar odmor pre večere. -Oh, Marita, tebi ne moţe ništa da promakne! - uzviknuo je Pedro, zagrlio Alidu a onda je prepustio Mariti. Marita ju je povela uz stepenice. Sa sprata se Alida još jednom osvnula da pogleda čoveka koji joj je sada bio muţ. Da li samo na papiru? I on je gledao u njenom pravcu a onda se okrenuo i pošao prema jednim vratima u prizemlju. Mora da mu je tamo bila radna soba. 30

Kad je ušla u svoju sobu, bila je iznenađena veličinom prostorije. Toliki je bio čitav njen stan u Bostonu. Sve je bilo u belom i ruţičastom i bilo je jasno da je ova prostorija bila posebno uređena za ţenu. Tu je bilo isto tako veliko i luksuzno kupatilo i neizbeţna terasa sa koje se mogla videti čitava okolina. A, vidik su činili: park, deo medenog voćnjaka i šuma u daljini. Marita je pomogla Alidi da se raskomoti iako ovoj ta pomoć baš nije bila potrebna. Ţelela je da što pre ostane sama, ali je znala da će joj to u ovoj kući teško polaziti za rukom. Domaćica kuće joj je predloţila da se odmah okupa i zato ju je odvela u kupatilo u kojem se već pušila ogromnakada puna vrele vode i mirišljave pene. Marita joj je pomogla da opere kosu i sve vreme joj je pričala o ljudima izovoga kraja i neverovatnim doţivljajima čuvenih. porodica. Alida je sve pomno slušala, ali je i dalje čeznula da ostane sama. Dok je češljala Alidinu kosu, Mariti nije mogla a da ne izrazi svoje divljenje prema tako lepoj i bujnoj kosi. Učinila je to nekoliko puta i Alidi je već bilo neprijatno. U čitavoj stvari neobično je bilo to što Alida nikako nije mogla da dođe do reči. - Oh, kakva kosa! - uzviknula je dok ju je mazala mirišljavim uljem. - Moj Pedro ti nikada neće dozvoliti da je skratiš! Znaš, draga, mlade ţene, danas, ne znaju štarade, amisle da su moderne. Seku divne kose da bi se pretvorile unekakve dečačiće. Pri tom oblače pantaloneineznamkako misle daih muškarci takve prihvate. - Pa, to je stvar mode, promena - rekla je Alida. -Znam! Ali, ţena treba uvek da ostane ţena i da zadrţi na sebi ono što bi moglo da privuče muškarca. Ja se nadam da ti nisi preterano modema i da ćeš umeti da sačuvaš svoju lepotu. Sve mi se čini da je Pedro već sada ponosan na nju.

31

Alida se nasmešila. Pitala se šta bi Marita rekla da zna da je njena nova gospodaricabila medicinska sestra, da je zarađivala za ţivot i da je više bila u pantalonama nego u suknji. Kad je Alida završila sa češljanjem, Marita ju je odvela pred plakar koji je zauzimao čitav jedan zid. Vrata su se otvorila na pritisak dugmeta. Alida je zinula kad je videla čega je sve bilo u tom plakaru. Toliko haljina i drugih odevnih predmeta je samo videlau robnim kućama. Nije bila u stanju ni reč da kaţe, jer nije znala odakle sve to u tom plakaru. Da to nije pripadalo nekoj ţeni pre nje, da nije... Marita ju je prekinula u razmišljanju i pretpostavkama. -Ĉitava dva dana smo se pripremali za tvoj dolazak - rekla je. -Ĉemu sve to? - upitala je Alida. - Moglo je sve da bude jednostavnije i skromnije. Nisam sigurna da mi je sve ovo potrebno, ne znam ni da h bi stigla da obučem svu tu silu stvari iz plakara. -Draga moja, odmah moram da ti napomenem da uvek treba da imaš na umu u kakvu porodicu si se udala - rekla je Marita blago ali energično. - Za sve ovo se pobrinuo Pedro, tvoj suprug. On je poslao odeću da se stavi u plakar i da te sačeka kad dođeš ovamo. Sam je izabrao svaku haljinu, svaki detalj. Ja mislim da je tu sve što bi ti moglo zatrebati. Ako nešto nedostaje, lako će se naručiti. Alida je jedva razumevala šta joj Marita govori, jer je bila zagledana u lepotu koja se nalazila pred njom. Bilo je više nego očigledno da je sve bilo veoma paţljivo birano. A o tome da je sve bilo veoma skupo, ne treba ni govoriti. Materijali su bili laki i lepršavi aboje su joj savršeno odgovarale: svetloplava, ljubičasta, ţuta, boja maline i breskve. Sve su to bile boje koje se savršeno uklapaju u ovo podneblje. Uz svaku haljinu su išle i odgovarajuće cipele i detalji. Izbor je bio načinjenbez greške. Bez sumnje je Pedro imao savršen ukus i znao je kako da obuče ţenu. Ni jedna ţena ne moţe da odoli ovakvom

32

poklonu i zbog toga je jedva čekala da obuče nešto iz ove kolekcije. Ipak, trebalo je malo da se odmori. -Da li ti se sve ovo dopada? – upitala je Marita. -Kako da ne! - Alida je uzviknula oduševljeno. - Rado bih odmah nešto obukla... -Biće vremena da sve isprobaš - rekla je Marita. - A, sada se potrudi da se odmoriš, jer te čekaju i večernje aktivnosti, nova upoznavanja. A, ja bih se sada povukla. Prijatno! Kada je Marita otišla, Alida se bacila na meki krevet i odmah zaspala. Ĉak nije ni pomislila da li će se probuditi na vreme da siđe na večeru. Ali, valjda će se neko drugi pobrinuti o tome! Ovde ima mnogo posluge i svako se brine o nečemu. Naglo se trgla iz sna. Iznenadila se kad je pored kreveta ugledala dečaka u invalidskim kolicima. Imao je sitno, bledo lice sa ogromnim crnim očima. Gledao je Alidu sa velikim interesovanjem kao neko čudo koje se tako iznenada pojavilo u ovoj kući. Osveţena snom, Alida se pridiglana lakat i nasmešila mu se. -Zdravo! pozdravila ga je blago. - Da li si ti Pol? -Jesam, gospođo - ozbiljno je odgovorio dečak. -Onda nas dvoje treba da se upoznamo - rekla j e Alida veselo.-Jasam Alida i tako mi se i obraćaj. Nemoj mi govoriti „gospođo!“ - U redu rekao je Pol. - Milo mi je što smo se upoznali. Znam da si ti ţena moga ujaka Pedra. Ja njega veoma volim a nadam se da ću i tebe zavoleti. -U to nema sumnje da ćemo nas dvoje biti prijatelji - rekla je Alida. - A, kako si ti došao ovamo? Dečak je oborio pogled kao što bi uradio svaki njegov vršnjak uhvaćen u nečem nedozvoljenom.

33

-Oh, izvini - rekao je. - Znam da ti treba da si već ovde, ali su mi rekli da mogu tek sutra da te vidim. Krenuo sam da te potraţim, jer mi je dosadno da stalno budem u sobi sa negovateljicom koja se nikada ne smeje. -Baš mi je milo što si došao - rekla je Alida da ga uteši i da mu iskreno da do znanja da joj je milo što ju je on potraţio da se upoznaju. -Znaš - počeo je on u poverenju - Marita me je pustila da zavirim u tvoju sobu i vidim kako izgledaš. Još mi je Marita rekla da si mala rastom ali tako slatka. U to sam se sada uverio. -Da li si zadovoljan onim što si video? - upitala ga je Alida uz osmeh. Veoma - odgovorio je Pol. - Samo, moj ujak Pedro je tako visok i snaţan, a ti mala. Ha, ha, ha! - Alida se glasno nasmejala. - Vidim da si nas odmah uporedio i ništa ne ide u moju korist. - Kako da ne! - uzviknuo je Pol i prvi put se malo nasmešio. - Ti si lepa i to je dovoljno, zar ne? - Svako ima pravo da donese svoj sud o nekome - rekla je Alida. - Nego, da te upitam nešto... kako si ušao u moju sobukadje bila zaključana? - Pa, ovaj... ušao sam kroz sobu ujaka Pedra. - odgovorio je mališan. Dečak je pokazao prema polu otvorenim vratima koje Alida do sada nije ni primetila. Pretrnula je. Kako je uopšte i mogla da pomisli da će njena spavaća soba biti potpuno izolovana! Sada se setila da je čitala da su u velikim, bogatim a starinskim kućama, muţ i ţena imali odvojene sobe ali su uvek bile na neki način povezane. Alidi su mnoga pitanja pala na pamet, ali je dobro znala da ne sme da ih postavi Polu. Dečak je on, i mogao bi da kaţe Mariti da ga je ona ispitivala i to baš ne bi lepo delovalo naţenu koja je već stekla dobar utisak o njoj. -Znaš li ti koliko je sati? - upitala je Pola i tako u potpunosti promenila temu razgovora.

34

-Ne znam tačno - odgovorio je Pol. - Ali, čuo sam da za jedan sat treba da se sretneš u trpezariji sa mojom mamom i bakom. Ujak Pedro je rekao da si umorna i da treba da te ostave da spavaš koliko ţeliš. Ĉini mi se da te on mnogo voli i da se brine o tebi. Alida se trgla. Treba odmah da ustane i počne sa pripremama za veče. Nema smisla da je Pedrova majka i sestra čekaju da se pojavi. Jer, ona je mlada, a njih dve je nikada do sada nisu videle niti su čule za nju. -Pole, hvala ti što si mi to rekao - rekla je Alida. - Da li ćemo se nas dvoje videti za večerom? Polje odmahnuo glavom. -Ja ne silazim davečeram sa ostalima - odgovorio je tuţno. -A, kako... -Večeram u trpezariji koja je mala ikoja se nalazi pored moje sobe. Samo moja negovateljica i ja sedimo za stolom. Moram ti priznati da nije baš mnogo zabavno. -A, zašto je to tako? - upitala je Alida. - Ti si dovoljno velik i znaš pravila ponašanja za stolom, zar ne? -To je tačno - rekao je Pol i u očima mu je zaiskrilo nešto što bi moglo biti ponos jer ga je Alida pohvalila.. - Ali, stariji uvek o nečem razgovaraju i ne vole da jedno dete sluša njihove razgovore. -Zar su to uvek tako ozbiljni razgovori? - upitala je Alida kojoj se ovaj Polov odgovor baš i nije dopao. -Pa, jesu - odgovorio je dečak. - Osim toga, moja mama se uvek uznemiri kad me vidi ovako u kolicima. -Zar se nije navikla na njih? - upitala je Alida i klekla kraj dečaka. Samo, ja se pitam da li je potrebno da ti uvek budeš u kolicima! -Alida, ja mislim da ti je ujak već rekao da ja ne mogu da hodam i da stoga moram da budem u kolicima - rekao je Pol i u očima su mu se pojavile 35

suze. Krenuo je da ih obriše ali je to Alida učinila spretno i brzo da se dečak ne bi stideo pred njom. -Jesam - potvrdila je Alida. - Ali, još uvek nisam sigurna da stalno treba da budeš u njima. -Mama kaţe da ću čitavog ţivota biti u njima - rekao je Pol tuţno. - Ona i doktor su razgovarali. Ja i ne izlazim iz kuće, osim na balkon svoje sobe! -Da li ti ne ţeliš da izađeš? - upitala je Alida koja je bila ljuta zbog svega što je čula. -Oni misle da bih mogao da se povredim - odgovorio je dečak. -Tebe treba neko da izvede, da te nauči nekim stvarima i onda će sve biti u redu - rekla je Alida. -Ja bih voleo da vidim konje... -Znam - prekinula ga je Alida. - Sve je to moguće, samo bi trebalo da se svi potrude. Znaš, ja ću sada biti ovde pa bismo mogli nešto da smislimo sledećih dana. -Oh, Alida! - uzviknuo je Pol. - Zaista tako misliš? -Mislim i obećavam ti - Alida je odgovorila bez predomišljanja. - Ja svoja obećanja uvek odrţim a ubeđena sam da će nam i tvoj ujak pomoći. -Mislim da tvoj plan neće uspeti - rekao je Pol tuţno. -To nije nikakav plan - dodala je Alida. - Ja samo ţelim da se nas dvoje druţimo. -Znam, ali moja negovateljica je veoma stroga i misli da samo treba da se drţim knjiga. Ne verujem da će me pustiti da izađem. -Ne znam da li će baš tako moći - Alida je rekla ljutito. - Ovde sam ja gospodarica i ona mora da me sluša. Tvoj ujak Pedro mi je rekao da mogu da radim sve kako ja hoću i ja ću se toga drţati. Pol ju je pogledao široko otvorenih očiju. 36

-Znači li to da ću moći da izlazim? - upitao je. - Da se malo zabavljam? Da ostavim dosadne knjige i da opet uţivam u prirodi i konjima? -Svakako! - obećala mu je Alida. -Znači, nas dvoje ćemo ići svuda, igraćemo se i imati svoje tajne? - Pol je upitao oduševljeno i njegovo bledo lice se ozarilo. -Obećavam ti da će sve biti tako! – rekla je Alida odlučno i ubedljivo jer je to i trebalo dečaku. - A, sada je vreme da počnem da se spremam za večeru - rekla je Alida. - Ti, sada, idi da neko ne naiđe i zatekne nas u ovom tajnom razgovoru. Dečak je spretno manevrisao svojim invalidskim kolicima. Brzo se okrenuo i uputio prema vratima. -Zdravo, Alida. -Pol? - on se okrenuo i upitno je pogledao. - Sutra ćemo se videti posle časova, u redu? Pol je klimnuo glavom, a onda se vratio do nje. Pošto je još uvekklečala napodu, čvrsto je zagrlio oko vrata. - Alida, ti si najbolja dama od svihkoje je ujak ovamo dovodio - rekao je oduševljeno. - Dovodio? - upitala je Alida i nešto joj je zazeblo oko srca. - Hoću da kaţem da se on nikada nije ţenio, ali... oh, tako mi je drago dasi došla i što ţeliš da se druţiš sa mnom! Pol je otišao i ostavio Alidu zamišljenu. Ako je Pedro dobro razumeo i ako su specijalisti rekli da je sa dečakovim nogama sve u redu, onda bi uz dobre i upotne veţbe on mogao da prohoda. Naravno, mora ubediti Pola datreba da se trudi i da veruje da moţe da se izleči.

37

IV Alitla je prišla plakaru, otvorila ga i počela detaljno da razgleda garderobu Koja je bilakupljenazanju. Prvoje trebalaproveriti da li joj veličina odgovara. Kakoje Pedro mogao dazna koji je njen konfekcijski broj kad je samo jednom video? Onda su razgovarali o drugim stvarima a ne o garderobi koju onavoli da nosi. Kako je procenio šta joj je potrebno? U ovoj zemlji su ţene mnogo više, krupnije, tamnooke i ćutljive. Zašto se nije oţenio jednom od njih? Na to pitanje niko nije mogao da joj da odgovor i ona se nadala da će uskoro doći do njega. Za večeru je obukla svilenu ljubičastu haljinu koja se prelivala u svim tonovima te boje. Kosu je podigla u skromnu punđu, jer joj je tako više odgovaralo zbog vrućine koja je ovde bila velika. Diskretno se našminkala i stala pred ogledalo. Više ništa nije mogla da učini u vezi sa svojim izgledom. Porodica Malone moţe da je prihvati ili ne, ali ni to više nije bilo toliko vaţno jer je Pedro učinio svoj izbor. Naravno, ako je prihvate, biće joj dobro, a ako ne, ko zna koliko će patiti. Začulo se tiho kucanje na vratima i Alida je znala da je Pedro došao. Kad mu je otvorila vrata, on je zinuo od iznenađenja. -Pa, kako ti se čini? - upitala je šaljivim tonom da razbije tremu. - Da li sam dostojna svoga muţa i njegove porodice? I on je izgledao divno u večernjem odelu. Prišao je Alidi i načinio pokret kao da će je poljubiti u obraz, ali se to nije desilo. -Divna si - odgovorio je on jednostavno. - Ali, pre nego što siđemo na večeru, ţelim da ti nešto dam do čega mi je veoma stalo.

38

Iz dţepa je izvadio lanac, zlatan, tanak i savršeno izrađen sa medaljonom. Na medaljonu su bila dva lava, bolje reći, lav i lavica. Njegove oči su bile od zelenih smaragda a njene od Ijubičastih safira. Taj komad nakita je bio skup, savršeno izrađen i poseban. Ne bi mogla da ga nosi svaka ţena. Da li je Pedro opet birao samo za nju? -Ovo - počela je Alida da muca uzimajući nakit od Pedra. -Da, ţelim da uvek nosiš ovaj lančić - prekinuo je Pedro. - To ti je moj poklon za trenutak kad si prešla prag porodice Malone. Znaš, naš porodični nakit je teţak i masivan i on tebi ne bi odgovarao. Prema tome, ovo sam naručio za tebe, malena! Da li ti se dopada? Alida nije bila u stanju ni reč da progovori. Simbolika priveska joj nije promakla: lav sa zelenim očima je štitio lavicu sa ljubičastim očima i naslanjao se na nju. Dakle, značenje ovog poklona su mogli da razumeju samo njih dvoje. A, oni su bih spojeni zakletvom pred Bogom da će biti muţ i ţena i da će jedno drugom pomagati i da će se voleti. Da li će se voleti? Da li će ikada između njih planuti ljubav? Zagledala mu se u oči i u njima pročitala samo neţnost. Njene su bile zamućene od silnog uzbuđenja i neke prijatne radosti. Okrenula se da joj Pedro zakopča lančić na vratu. Uzdrhtala je kad je osetila topli dodir njegovih ruku. Između njih je nešto prostrujalo i oboje su stajali i dalje nepomično ne ţeleći to da prekinu. Pedro je uzeo Alidu pod ruku i poveo je prema vratima. Zastao je za trenutak da još jednom pogleda svoju prelepu ţenu. Ovaj trenutak uzbuđenja ju je činio još lepšom. -Draga, lepotice moja - šaputao joj je Pedro - sada si, zaista, moja bolja polovina i veoma sam ponosan zbog toga. Uputili su se prema salonu gde su ih čekali ostali članovi porodice Malone. *** 39

Kad su sišli u prizemlje, Alida je začula glasove i smeh koji su dolazili iz salona. Odjednom, nešto neprijatno je prostrujalo kroz nju i ona se uplašila susreta sa najvaţnijim ličnostima porodice Malone. Pogledala je Pedra očekujući pomoć od njega. On je veoma dobro razumeo taj pogled. - Tu sam, draga - rekao je. - Sve će biti u redu i zato hrabro napred! Pedrove reči su joj pomogle da se opusti i njih dvoje, ruku pod ruku, su ušli u salon. Njihova pojava je učinila da svi za trenutak zaćute. Tišinu je razbio Garsijin veseli glas. -Oh, evo naše neveste! Jeste da smo se načekali, ali je vredelo, zar ne, majko? Pogledao je majku koja je dostojanstveno sedela. Gospođa Malone je pogledala Alidu i mlada ţena se iznenadila kad je videla koliko njen muţ i ona liče. Alida se osvrnula diskretno oko sebe, jer je osetila da Pedro više nije pored nje. On je stajao kraj bara sa čašom u ruci. Posmatrao ju je kao da je i pred njim polagala ispit od kojeg je zavisilo da li će biti primljena u porodicu ili ne. Garsija je prišao Alidi jer je shvatio da ona ne zna ni šta da učini, ni kome da se obrati. Uostalom, trebalo je da je neko predstavi porodici. Uzeo ju je za ruku i poveo prema sredini stola. - Pa, date predstavim! -rekao je on veselo. - Ako i dalje budemo nešto čekali, svima će nam biti nelagodno. Dečački joj se nasmešio i poljubio je u obraz. Bio je tako drag i mio da je Alida shvatila zašto se Virna zaljubilau njega. Bila je privučena iskrenošću i neposrednošću što ona nije posedovala. U salonu je bila i Esmeralda, Pedrova sestra. Bila je sitna i bleda kao da nikada ne izlazi iz kuće. Alida je pomislila da bi sa njom mogla da ima problema i to zbog Pola. Esmeralda je njegova majka i ona ne mora da menja svoj uhodani način ţivota. Ali, mora da dozvoli da se nešto učini za dečaka 40

da ne bi i dalje ţiveo u neveseloj i turobnoj atmosferi svoje sobe. Uostalom, poEsmeraldi se videlo dani ona nije srećna i Alida se pitala da li se ona ikada nasmeje. Pomaţući dečaku da se naviknena svet van kuće, moţda će biti u stanju da i Esmeraldu izvede iz dobrovoljnog zatvora, na svetlo dana. Iako je prošlo dve godine od smrti njenoga muţa, mlada ţena je i dalje nosila crninu. A, bila je lepa i to je bilo nesumnjivo. Oči su joj bile mirne, pogled hladan i strog. Alida je opet pomislila da joj sa tom ţenom neće biti lako da izađe na kraj u vezi sa Polovim daljim lečenjem. Ona se neće predati i tek tako priznati da nije u pravu. Alida je polako prišla Pedrovoj majci. Očekivala je da će se sresti sa tipičnom Španjolkom, krupnom, tamnokosom i umotanom u crnu svilu od glave do pete. Umesto toga, stajala je pred moderno obučenom ţenom, pravom gospođom. Po svemu sudeći, ona nije bila iz ovih krajeva. Kako se ona udala i kako je došla ovamo? Da li u porodicu Malone uvek ulaze neobične neveste? Gospođa Malone se jedva primetno nasmešila Alidi i ova joj je uzvratila isto tako diskretnim osmehom. Ipak, upoznavanje je sada više ličilo na odmeravanje i tu je trebalo ostati miran i dostojanstven. Pedrova majka je ustala, prišla Alidi i poljubila je u oba obraza. -Pa, draga, dobrodošla! - rekla je tihim ali prijatnim glasom. -Hvala - odgovorila je Alida isto tiho. Više ništa ne bi mogla da kaţe i da se to očekivalo od nje. -Odavno nismo u ovoj kući videli takvu lepoticu - nastavila je gospođa Malone. - Nadam se da ćemo ţiveti lepo i zadovoljno uz razumevanje i dobru volju. -I ja se nadam - rekla je Alida i pomislila da gospođa Malone govori kao da je spremila govor za doček snahe.

41

-Ţelim da ti i Pedro budete srećni i da na ovom imanju uskoro čujemo dečiji plač - rekla je gospođa Malone i zagledala se Alidi pravo u oči kao da je to zavisilo samo od nje. Gospođa Malone je maknula rukom da joj priđe i sin. Zagrlila ga je. -Dobro si izabrao, sine - rekla je. – Ovalepoticaje dobra i odlučna, mislim da će moći dobro da se snađe u ţivotu. -Znao sam šta hoću! - uzviknuo je Pedro. -Ali, ţelim da te upozorim - nastavila je njegova majka. - Budi dobar prema njoj i neţan. -Na to ne treba da me upozoravaš - rekao je Pedro. -Ti umeš da budeš divan sa onima koje voliš ali i neprijatan sa onima koji ti nisu po volji. Okrenula se prema Alidi i nasmešila joj se ovoga puta mnogo srdačnije. -Draga moja, dobrodošla u svoj novi dom! Alida je osetila silno olakšanje, jer je upoznavanje bilo završeno. Bila je ubeđena da neće imati problema sa Pedrovom majkom. Naravno, biće potrebno da, u početku, bude strpljiva i tolerantna. Na večeri je bio i ugledni gost, prijatelj ove kude, doktor Emanuel Gaudi. Taj čovek je bio pozvan zato da se upozna sa Alidom, jer je on bio Polov lični lekar. On je već bio upoznat sa činjenicom da je Alida medicinska sestra i da bi mogla da pomogne Polu. Njih dvoje su se dogovorili da se ,već sutradan sastanu i na mira porazgovaraju o mogućnostima lečenja dečaka. Alida je odmah uočila da doktor Gaudi nije samo porodični lekar već i čovek koji je, na neki način, sentimentalno vezan za Esmeraldu. Patio je zbog toga što Polova majka odbija da se uključi u normalan ţivot. Zato se i nadao da će sa Alidom moći nešto da učini da vrati u ţivot i Esmeraldu i Pola. U tom slučaju bi njih troje mogli da budu srećna porodica.

42

Društvo je, konačno, prešlo u trpezariju na večeru. Alidi je zastao dah kad je jednim pogledom obuhvatila sve ono što se pruţalo pred njom. Trpezarija je izgledala kao prostorija pripremljena za neku srednjevekovnu gozbu. Osetila je da su svi pogledi upereni u nju i da članovi porodice Malone uţivaju u njenom dečijem divljenju. Gospođa Malone je sela u pročelje stola, a mladi sa leve i desne strane. Pedro je bio sa desne majčine strane a Alida preko puta njega. Alida je posebno zapazila koliko je lekar naklonjen Esmeraldi. Bilo je dirljivo videti ga kako se trudi da svojom ljubavlju i paţnjom smekša srce mlade udovice. I njoj je prijalo njegovo društvo ali je i dalje bila krajnje uzdrţana. Večeraje dugo trajala. Smenjivala su se neobična i skupa i jela i pića. Atmosfera za stolom je bila svečana ali ne i ukočena. A, sve to zahvaljujući Garsiji koji je dobro znao šta treba da radi pa da razvedri svoje članove porodice. Posebno se trudio da zabavi Alidu i ona se smejala njegovim šalama. Ĉak je i Esmeralda počela da se smeje što je posebno obradovalo zaljubljenog doktora. Pedrova majka je posmatrala sa smehom sve što se događa i procenjivala je situaciju. Bilo joj je milo što joj je kćerka raspoloţena i što joj je prijatno u društvu doktora Gaudija. Ali, nije joj baš bilo prijatno što se Garsija toliko trudi oko Alide. Bio je on drag i simpatičan, ali je umeo i da bude zavodnik. Pedro je bio zbog svega prilično tih i namršten i gospođa Malone je znala da treba nešto da preduzme. Trebalo je završiti ovu večeru i zato je ona naredila da se donese torta za mladence. Morita je ponosno unela divnu tortu i svi su počeli da tapšu. Alida se samo smešila a Pedro je i dalje bio veoma ozbiljan. - A, sada ono najglavnije! - uzviknula je Pedrova majka. - To, to! - uzvikivali su ostali. Alida nije imala pojma o čemu se radi i zato je samo gledala i čekala da vidi šta će se dogoditi.

43

- Draga moja, vidim da si iznenađena. - rekla je gospođa Malone Alidi. Ali, objasniću ti o čemu se radi. - Samo kratko! - uzviknuo je Garija. - jedva čekamo da pređemo na stvar! - Alida, ne obraćaj paţnju na njega. - rekla je gospođa Malone i prekorno pogledala svog mlađeg sina. - Dakle, Pedro ti sigurno nije rekao kakav je ovde običaj u vezi sa tortom za mladence. U tortu se stavlja zlatan prsten i ko ga nađe u svom parčetu, imaće dug i srećan bračni ţivot. Alida se nasmešila i počela da jede tortu i to veoma paţljivo da ne slomi zub u slučaju da nađe prsten. Već posle nekoliko trenutaka, Esmeralda je uzviknula i iz usta izvadila tanak, zlatni prsten. Od silnog uzbuđenja je bila bleda kao kreč. Doktor se nagnuo prema njoj široko joj se osmehujući. Zlatan prsten u njenim rukama značio je i obećanje za njega. Svi za stolom su gledali u njih dvoje i smešili se. Esmeraldi su oči bile pune suza i svi su shvatili njeno ogromno uzbuđenje. Ona se sada nalazila na raskršću između prošlosti i budućnosti. Trebalo je u pravom trenutku doneti pravu odluku. -E, ovo je sve za večeras - rekla je gospođa Malone i ustala od stola. Veče je bilo dugo i naporno. Pedro i Alida su sve vreme hrabro izdrţali sa nama bez ţelje da se povuku u svoje odaje. Ja to veoma cenim. Moţda i Esmeralda i doktor ţele da malo budu sami! Marita je ušla u trpezariju sa posluţavnikom nakojem se nalazilaboca rashlađenog šampanjca i dve kristalne čaše. Sve to je pruţila Pedru i on je prihvatio. -Pa, da se povučemo, draga? - Pedro je upitao svoju mlađu ţenu i ona je zadrhtala. Tek sada je shvatila da ovo sa njenim brakom nije šala. -Oh... ovaj, da - prošaputala je Alida i okrenula se Pedrovoj majci. Gospođo Malone, ţelim da vam zahvalim za ovo lepo veče i podršku koju ste mi ukazali. Nadam se da će ţivot u ovoj kući i dalje biti lep i prijatan. -Tome sada treba ti da doprineseš, draga - rekla je gospođa Malone. 44

Esmeralda je stajala po strani drţeći doktora Gaudija pod ruku. Alida im je prišla. -Esmeralda - počela je uz osmeh - da li ću te videti sutra? Mislim, tebe i Pola? -Pa, ne znam ni sama - odgovorila je Esmeralda neodlučno i upitno pogledala svoga pratioca. -Da, da - potvrdio je on brzo. - Mislim da je Alida u pravu kad ţeli da nešto pokuša sa malim. -Onda, u redu, Alida - rekla je Esmeralda. - Moţda ste svi vi u pravu kad mislite da se Polu moţe pomoći. Videćemo se! Pedro i Alida su pošli uz stepenice u svoju sobu. On je prvi ušao i spustio na stočić posluţavnik sa čašama i šampanjcem. Kad se okrenuo, začuđeno je pogledao Alidu koja je još uvek stajala kraj vrata. -Draga moja, šta je sada? - upitao je on. - Zar se još nisi opustila? Pa, ovo je naša prva bračna noć i ja sam tvoj muţ. Zar si na to zaboravila? -Nisam, nisam - odgovorila je Alida brzo kao da se nalazi u školi na nekom ispitu. -Onda, zašto si uznemirena? -Zar sam? - upitala je ona i odmah shvatila kako je to glupo da tvrdi da nije uzbuđena. -To je očigledno - odgovorio je Pedro. - A, dopala si se mojoj majci. - Dali i drugima? upitala je Alida samo da bi što duţe razgovarala sa njim. - Garsija, kao Garsija! – uzviknuoje Pedro. - Nema iole lepe ţene koja se njemu ne dopada.To treba dati bude jasno. Svaki razgovorsa tobom će ličiti na udvaranje. Na to treba da se navikneš. -A, Esmeralda? upitala je Alida.

45

- Njoj treba datii malo vremenaisveće bili uredu. - rekao je Pedro. Ĉujem da si se upopznala i sa Polom? -Jesam. - odgovorila je Alida. - Dečak je zlatan ali veoma tuţan. -Znam. - rekao je Pedro. - Ja ga veoma volim a i ti ćeš ga zavoleti. - Više od svega ţudim da mu pomognem - rekla je Alida. - Ne sumnjam da ćeš uspeti u tome. –rekao je Pedro. Otvorio je bocu šampanjca i nasuo ga u dve čaše. Jednu je pruţio Alidi. -Pa, da nazdravimo za nas i našu budućnost! – rekao je svečanim glasom. Alida je drhtavom rukom prihvatila ponuđenu čašu. Da li zbog vina koje je popila večeras ili zbog nečeg drugog, počelo je da joj sev rt i u glavi. U stomaku joj se grčilo a čelo joj je bilo orošeno znojem. Da bi sakrila mučenje, iskapila je šampanjac iako nije bila ubeđena da će joj od njega biti bolje. Pedro ju je gledao. -Polako, polako! - uzviknuo je uz smeh. - Priđi mi i raspusti kosu. Alida mu je prišla a On joj je sam izvukao iz kose trake i ukosnice. Njena divna kosa je pala na njena ramena kao tamni oblak, Ali, njoj je bivalo sve gore i gore. Od vina, umora i napetosti počela je da je boli glava. Da li bi joj Pedro poverovao ako bi mu rekla da se ne oseća dobro i da bi ţelela da noć provede sama u svojoj sobi? -Oh, Pedro, molim te – prošaputala je ona. -Alida, šta je sa tobom? - upitao je Pedro nervozno. - Pa, ti si mi ţena, zar ne? Večeras si bila divna i ja sam zbog toga srećan i ponosan. Od sada pripadaš samo meni i tako će uvek biti. Obuhvatio ju je oko struka i naglo privukao sebi. Osetila je vrtoglavicu kad je divlje spustio svoje usne na njene. Obuhvatila ga je oko pasa iako je i dalje osećala vrtoglavicu. I dalje je bila ubeđena da je to od umora i vina.

46

Prijao joj je njegov dodir i kad je Pedro podigao u naručje, nije bila sigurna da li je to učinio ili ona lebdi u vazduhu. Počela je polako da se opušta. Nije ţelela da se oslobodi njegovog zagrljaja. Počela je da mu uzvraća poljupce i to je bilo uţivanje kojeg nije htela da se odrekne. Za Pedra je to bio dovoljan znak da je čvršće privije uz sebe i ponese u svoju sobu.

47

V Prvo što je osetilasledećegjutrabila je neka neobična teţina koja je prikivala za krevet. Okrenula je glavu i na jastuku ugledala Pedrovo lice koje je b i l o opušteno u dubokom snu. Njegova ruka je posednički bila prebačena preko njenih nagih grudi. Nasmešila se. Protekle noći, dok su vodili ljubav, shvatila je da voli tog neobičnog Španca i da ga je morala zavoleti onoga trenutka kad ga je ugledala. Pošto je Pedro duboko spavao, mogla je mimo da osmotri njegovo lice. Izgledalo je mlađe, opuštenije i mirnije nego kad je bio budan. Da li je to njena zasluga? Osetila je veliko samopouzdanje i znala da će se izboriti za svoje mesto u ovom braku. Pedro joj je pre venčanja jasno stavio do znanja šta ţeli da postigne brakom: da se osveti njenoj sestri Virni, da ona pomogne Polu i da porodica Malone dobije naslednika. Ljubav nije ni jednom pomenuo. Prema tome, ni ona mu odmah neće reći da je zaljubljena u njega. Prvo će čekati da vidi kako će se stvar dalje razvijati. Pogledala je prema prozoru ne bi li utvrdila koje je doba dana. Pedro se promeškoljio u snu, protegnuo se i čvrsto je zagrlio. Sanjivo je poljubio u vrat, u rame, obraz i tek je onda otvorio oči i nasmešio joj se. Ustao je. -Oh, moram voditi računa o nekim stvarima - rekao je Pedro. - Mogao bih čitav dan ostati sa tobom u krevetu, a to ne bi bilo dobro, zar ne? -Nikako! - odgovorila je Alida. - A, doručak? -Imaš pravo - rekao je Pedro. - To je vaţna stvar i nju nikako he treba preskočiti. Ali, prvo ovo! Nagnuo se prema Alidi i neţno je poljubio. Ona se veoma uzbudila i poţelela da se njen muţ vrati u krevet.

48

-Da pozovem Maritu? - Alida je upitala Pedra. -Odlična ideja! Zajedno ćemo doručkovati, a ja onda moram da idem. Danas stiţe novi transport arapskih konja koje treba dobro pregledati i klasirati. Pedro je otišao u kupatilo a i Alida je isto učinila. Samo, ona je ušla u kupatilo u svojoj sobi. Bila je srećna što su vrata između njene i Pedrove sobe bila širom otvorena. Nadala se da će tako uvek biti. Kad se vratila u Pedrovu sobu, umotana u prevelik peškir, on je već bio obučen. Izgledao je divno, muţevno u farmericama i tamnoj majici. Kad je video Alidu, umotanu u taj veliki peškir, počeo je da se smeje i podigao je u naručje kao da je laka kao pero. Ona ga je zagrlila oko vrata i tako su se ljubili dok se na vratima nije začulo kucanje. -Doručak! - viknula je Marita. -Slobodno! - uzviknuo je Pedro koji je i dalje drţao Alidu u naručju. -Pusti me - prošaputala je ona. - Molim te... -A, što? - upitao je Pedro. - Ti si moja ţena i Marita veoma dobro zna šta mladi i zaljubljeni bračni par radi. Marita je ušla, ostavila posluţavnik sa hranom na sto i odmah se povukla. Alidi je bilo veomaneprijatno jer ju je Pedro i dalje drţao u naručju. -Ljubavi, poţuri - rekao je Pedro pošto je spustio Alidu na pod. Doručkovaćemo na terasi da uţivamo u ovom prekrasnom danu. On je kao stvoren za zaljubljene, zar ne? Kad se pojavila na terasi, Pedro je polako ljuštio pomorandţu. Prvu krišku je pruţio Alidi. Ona mu se nasmešila. Njegove zelene oči su bile bez senki ovoga jutra i gledale su je sa ljubavlju. -Šta ćeš raditi danas? - upitao je Pedro Alidu. -Mogu li da pođem sa tobom? - Alida ga je upitala. - Volela bih da vidim konje i kako so sve to oko njih radi. 49

-Ne danas, ljubavi. - odgovorio joj je Pedro. - Ovaj prvi danje uvek naporan i pun prljavog posla. Ne bih imao vremenadabudem sa tobom i odgovaram na sva tvoja pitanja. Prema tome, ostavimo to za drugi put. U redu? -U redu - odgovorila je Alida koja se igrala sa medaljonom koji joj je Pedro juče poklonio i koji je visio sada na tankom lančiću oko njenog vrata. -Vidim da ti se dopada moj poklon - rekao je Pedro. - Noćas ga nisi skidala. -Za sada nemam nameru da ga skidam - rekla je Alida. -Da li znaš šta bi se desilo kad bi ga skinula? - upitao je Pedro. -Ne! - odgovorila je Alida. -Draguljar, kod kojeg sam ga naručio, mi je rekao da za tako naročite komade nakita postoji stara legenda - odgovorio je Pedro. - Lavovi na medaljonu će se rastaviti i samo bi velika ljubav mogla da ih ponovi sastavi. -Priče, priče! - uzviknula je Alida i rešila da promeni temu razgovora. - I ja imam program za danas kad već ne mogu da pođem sa tobom. -Na primer? -Razgovaraću sa doktorom Gaudijem u vezi sa Polom - odgovorila je Alida. - Nadam se da ćemo uspeti da se dogovorimo dabih ja što pre počela sa njim sa veţbama za jačanje noţnih mišića. Nadam se da će i Esmeralda hteti da mi pomogne. -Ubeđen sam da ćeš uspeti u ţelji da pomogneš dečaku - rekao je Pedro. Poljubio je u obraz i brzo otišao. Alida je gledala za njim, a onda je videla kako izlazi iz kuće i još jednom je mahanjem pozdravlja. Alida je raspoloţeno pevušila dok je išla prema biblioteci gde je trebalo da se sastane sa doktorom Gaudijem. Iako ga je sinoć upoznala, činilo joj se da je veoma simpatičan i vezan za ovu porodicu. Radovala se što će njih

50

dvoje imati dovoljno vremena da na miru porazgovaraju o svemu što bi za Pola moglo da bude najbolje.

*** Za Pola i Esmeraldu je bilo nade da se njihov ţivot promeni. Alida je osećala da moţe mnogo toga da učini da se njihovo gledanje na svet oko sebe izmeni. To se posebno odnosilo na Pola za kojeg je najvaţnije od svegabilo to da prvo izađe iz kuće. Kad njemu bude bolje i Esmeralda će se izmeniti. Ona se mora suočiti sa nekim činjenicama i sama sebi priznati da je još mlada i da na ovom svetu za nju ima ljubavi. Mora da i sama ţeli da izađe iz kaveza u koji se zatvorila. Treba joj samo pomoći da se vrati među ljude kojima je stalo do nje. Alida je bila sigurna da su mnogi prosci dolazili da traţe njenu ruku i da se ona povlačila i odbijala ih. Ipak, samo je jedan čovek ostao uporan. Doktor Gaudi je bio pun ljubavi i nade, razumevanja i nije odustajao od svoje ţelje da ona jednoga dana bude njegova. Alida je dobro znala da njegove česte posete nisu potrebne samo Polu već i njegovoj majci. Alida i doktor su dugo i ozbiljno razgovarali. On se sloţio sa njenim planom veţbi u bazenu, jer je prvo trebalo ojačati dečakove noţne mišiće. Alida bi mogla istovremeno da u čitav plan uvuče i Esmeraldu i tako u njoj probudi ţelju da se više zauzme za ozdravljenje svoga sina. Ako bi plan uspeo, oboje bi moglo da se vrate normalnom ţivotu. Kad je Alida završila razgovor sa doktorom, otišla je na sprat i zakucala na vrata Polove sobe. Otvorila ih je guvernanta. - Da, senjora? - upitala je uvredljivo ledenim glasom. Alidi je odmah bilo jasno da od ove ţene ne moţe očekivati ni saradnju a kamoli pomoć. -Došla sam po Pola - odgovorila je Alida mirno ali energično. -On nije završio domaći zadatak - rekla je guvernanta.

51

Alida je znalakako treba sa ovakvim osobama. Nije smela da dozvoli da je ponašanje ove ţene pogodi i da zbog toga odustane od svoje namere. Guvernanta nije znala sa kim ima posla i trebalo je podsetiti da i od vaţnih stvari ima i vaţnijih. -Lekcije nisu najvaţnije na svetu, naročito ne sada i u Polovom slučaju rekla je Alida. - Napolju je sunce i dečaku bi dobro došla šetnja po sveţem vazduhu. Volelabih da on pođe sa mnom. Mlada ţena je bila odlučna da pokaţe ovoj oholoj guvernanti da je ona ovde gospodarica i da njena reč treba da se sluša. Guvernanta se za trenutak zamislila. Pred njom je stajala sitna, ali odlučna ţena koja je bila gospodarica ove kuće. Ako odbije da izvrši njeno naređenje, mogla bi da izgubi posao! I, to je bilo ono što je prevagnulo. Okrenula se i pozvala Pola. On nije znao da je Alida pred vratima, jer su dve ţene tiho razgovarale. Kad je ugledao Alidu, lice mu se ozarilo. U jednoj sekundi je stigao u kolicima do Alide, a ona je kleknula kraj njega i uzela ga za ruke. Dečak joj je uzvratio stisak. „Nemoj me ostaviti“ kao da je molio njegov pogled. -Zdravo, mali moj! - pozdravila ga je Alida. - Idemo napolje! Imam iznenađenje za tebe! -Znači, danas više nema učenja? - upitao je Pol sa puno nade. Bio je toliko uzbuđen da je to razneţilo Alidu do suza. -Nema! - odgovorila je odlučno i ubedljivo. Pol se uozbiljio. Počeo je polako da shvata šta znači reč „napolje“. Na licu mu se pojavio strah. -Ali, nećemo kod konja, zar ne? - upitao je tiho. Alida ga je toplo pogledala da ga ohrabri. -Ma, ne! - uzviknula je. - U ovom trenutku imamo druga posla. -Posla? – upitao je Pol. - Šta to znači? Idemo negde? 52

-Nabazen! - odgovorila je Alida. -Nabazen? – upitao je Pol i dalje sastrahom u očima. - Ali, voda je duboka... -Ništa ti ne brini, - prekinula ga je Alida. – Nas dvoje ćemo se brćkati u plićaku. -Ali, kad se ide u vodu treba znati plivati - rekao je Pol. - Ja to ne mogu, jerbih mogao da radim samo rukama. -Ništa ti ne brini. - tešila ga je Alida. - Ja ću sve vreme biti uz tebe i nas dvoje ćemo se kupati kako nam odgovara. Treba da iskoristimo ovo toplo sunce i divan bazen. A, tebi i meni se pruţa prilika da uţivamo, zar ne? -Pa, ako si tako sigurna da mi neće biti ništa... -Sigurna sam. - rekla je Alida strpljivo. - Za početak ćemo samo ući u vodu. -Ti misliš da ja mogu da uđem u bazen? - nastavio je Pol da se raspituje i odlaţe odlazak. Za njega je sve ovo bilo novo i sasvim neverovatno. -Naravno da moţeš - odgovorila je Alida. -U redu! - rekao je Pol. - Imam nove kupaće gaćice i odmah ću ih obući. Tog trenutka se pojavio Garsija. Ĉitavo jutro je radio u koralu i došao je da se malo osveţi u bazenu. -Ujka Garsija! - uzviknuo je Pol. - Alida će me voditi u bazen! Garsija je zaprepašćeno pogledao Alidu. -U bazen? - upitao je. - Moţda bi bilo bolje... Alida ga je jednim pogledom ućutkala. -Garsija, prepusti čitavu stvar meni. -rekla je. - Dobro? -U redu, u redu - rekao je Garsija. -Neću se više mešati!

53

Znao je on dobro da Alida ima punu slobodu da preduzme sve u vezi sa dečakom što smatra da je potrebno. -Odlično! - uzviknula je Alida veselo, jer nije htela da se odnosi u ovoj kući iz bilo kog razloga zateţu. -Mogu li i ja sa vama na plivanje?-Garsija je upitao. - Radio sam čitavo jutro i osveţenje mi je preko potrebno. -Društvo je uvek dobrodošlo – odgovorila je Alida. - Videćemo se za pet. minuta. Alida je poţurila u svoju sobu da se presvuče. Imala je samo jedan beli bikini koji je ponela na letovanje. Nije bila spremna da ga nosi pred drugima, jer je imala običaj da se kupa dok se prvi turisti ne pojave na plaţi. No, to je bilo jedino što je imala jer kolekcija kupaćih kostima, koja je bila poručena, još nije bila stigla. Garsija nije komentarisao njen izgled kad se pojavila na bazenu i ona mu je bila zahvalna zbog toga. Bilo je jasno da njen dever shvata koliko je sve ovo vaţno za Pola, da dečak počne da shvata da se svet, izvan sobe, ne sastoji od samih opasnosti. Pol je imao teško iskustvo i trebalo ga je potisnuti. A, to neće biti ni lako ni brzo. Alida je ušla u vodu u plitkom delu bazena i zastala. Garsija je uzeo Pola u ruke i namestio ga da sedi na ivici bazena. Dečakove noge su visile preko ivice bazena i dodirivale vodu. -Pole, da li osećaš vodu? - upitala ga je Alida. -Da, hladnaje - odgovorio je dečak. -Mnogo? - upitala je Alida. -Ne! Baš je prijatna i osveţavajuća! - Polje uzviknuo veselo. - Baš je lepo! Tako bih voleo da se brčkam u vodi, da prskam oko sebe. -U redu - rekla je Alida koja je bila zadovoljna, jer je prvi korak učinjen lako i bezbolno. Prema tome, moglo se preći na drugi. - Znaš - obratila se ona 54

Polu - volela bih da uđeš u bazen. Garsija će te spustiti, a ja ću te dočekati. Ti mi se bez bojazni uhvati oko vrata. -Da li ćeš moći da me uhvatiš? - upitao je Pol sa strahom u glasu. - Ako ne uspeš.... -Ništa ti ne brini - prekinula ga je Alida. - Nisam jabaš toliko slaba i sve vreme ću te drţati. -Hajde, mali! -uzviknuo je Garsija. - Nema potrebe da se plašiš kad smo Alida i ja tu. ja idem na snagu a ona na stručnost. Garsija je polako spustio Pola u vodu gde su ga čekale Alidine ispruţene ruke. Ĉvrsto je prigrlila dečakovo mršavo telo. Glava i grudi su mu bili bezbedno iznad vode. -Eto, vidiš, sve je u redu! - uzviknula je Alida veselo. - Bio si hrabar i uspelo nam je! Hoćeš li da te spustim malo više u vodu tako da moţeš da udaraš rukama po njoj? -Hoću - Pol je odgovorio pomalo nesigurno. - Ali, i dalje me čvrsto drţi. Lepo mi je sa tobom! -To volim da čujem - rekla je Alida. - Idemo malo dublje u vodu a ti ćeš leći na stomak kao kad plivaš. ja ću te pridrţavati a ti pokušaj da plivaš kako moţeš. U redu? Dečak je poslušao. U prvi mah je ukočeno pokretao ruke, a onda se oslobodio i počeo da njima udara po vodi. Uţivao je u prskanju, jer je to bilo nešto sasvim novo za njega. -Sjajno! - uzviknula je Alida. - Ti si najbolji učenik kojeg sam do sada imala. A, sada ćeš se polako okrenuti na leđa, raširiti ruke i pokušati da leţiš na vodi. Ja ću ti pridrţavati ramena. Pol je i ovoga puta poslušao svoju učiteljicu i prijatelja. Širom otvorenih očiju je posmatrao plavo nebo iz sasvim druge perspektive. A, bilo mu je milo da gleda i Alidino lepo, nasmešeno lice.

55

-Baš je lepo. - viknuo je dečak. - Osećam dalebdim, čini mi se da bih mogao da poletim! Mali je dobio neku snagu i to je trebalo odmah iskoristiti -Sada će te Garsija pridrţavati, a ja ću malo da li razmrdam noge -rekla je Alida. -Noge? – upitao je uzdrţano, jer su one bile njegova najslabija tačka. -Da! - potvrdila jo Alida. - Pokretaću ih goro dole i levo desno! -U redu, Alida! - rekao je Pol. -Ja ti u potpunosti verujem. Garsija je pridrţavao dečaka, a Alida je počela da mu pokreće noge. To je bio najriskantniji deo posla koji bi trebalo da traje šest nedelja. Pošto je Alidi bila potrebna nečija pomoć, znala je da će sa njom biti ili Pedro ili Garsija. I, tako je i bilo. Pol se pred Alidinim očima pretvarao u drugo dete puno samopouzdanja i ţelje za uspehom. Počeo je da viče u vodi, da se glasno smeje sa svojim ujacima i Alidom. Ţeljno je čekao svaki novi dan, trudio se da ispuni sve svoje obaveze dabi što pre išao u bazen. I, svaki novi dan je donosio vidno poboljšanje. Pred kraj treće nedelje i Esmeralda, Polova majka je počela da posmatra veţbe koje je njen sin izvodio u bazenu. Na bazen je dolazila i Polova baka, gospođa Malone, jer je i ona ţeljno čekala da Pol prohoda i postane dečak kao i drugi. Svi su oni nešto očekivali, a Alida je bila sigurna da će Pol jednoga dana prohodati.

56

VI Alida je uzdahnula i odgurnula nedirnut tanjir sa bogatim doručkom. Zavalila se u stolicu i pogledala oko sebe. Neko vreme je bila zbunjena svojim raspoloţenjem, jer nije bila načisto šta se to sa njom dešava. A, onda je spoznala pravu činjenicu: bilo joj je dosadno. Kao mlada gospođa Malone, imala je svojih zaduţenja, što je bilo normalno. Ono što je radila u vezi sa kućom, oduzimalo joj je svega sat vremena. Dva ili tri sata je bila sa Polom i to je bilo sve. Ostatak vremena je trebalo da provede u udešavanju i ulepšavanju da dočeka muţa kad se vrati sa imanja ili nekog puta. Prišla je ogradi balkona i zagledala se u prekrasnu prirodu oko sebe. Znala je da se Pedro nije oţenio njome iz neke ljubavi, moţda ni iz simpatije, ali to nije bio razlog da je ovako zanemaruje. Još kad su se venčali obećao joj je da će zajedno jahati po imanju, da će ići svuda sa njom, ali od toga nije bilo ništa. On je ili bio u biblioteci i sređivao poslove oko imanja, ili je bio odsutan. Njih dvoje su se viđali tek za večerom. Alida je svoj deo pogodbe sa Pedrom revnosno ispunjavala. Starala se o Polu, a kad dođe vreme, rodiće i naslednika porodici Malone. Na tu pomisao je pocrvenela, ali to je bio deo pogodbe i tu se ništa nije moglo. Pitala se samo šta je Pedro činio da ispuni svoj deo pogodbe! Namrštila se. Uostalom, neka i ne čini ništa. Ona je ţena od reči i radiće ono na šta je dobrovoljno pristala da bi svoju sestru izvukla iz nevolje i oca poštedela problema. Odjednom, punanekog elana i odlučnosti, prišla je ormaru i iz njega izvadila svoje izbledele farmerke. Kad je njen muţ toliko zauzet da ne moţe da joj posveti ni malo vremena, ona će svoje slobodno vreme sama organizovati.

57

Potpuno opremljena za jahanje, uputila se prema biblioteci, jer je pretpostavljala da je Pedro još uvek kod kuće. Ušla je u biblioteku a da nije ni zakucala. Širomje otvorilavrataizastala na njima. -Ja idem na jahanje! - objavila je kao da objavljuje rat. -Ne moţe! - odvratio joj je Pedro. -Zar nismo razgovarali o tome? Na jahanje ćeš ići kad ti ja dopustim. Valjda i sama znaš da je u ovoj kući moja reč zakon. -Ne pada mi na pamet da poštujem taj zakon - rekla je Alida. -Da li sam dobro čuo? - Pedro je upitao Alidu. -Jesi, ali ne i sve ono što ţelim da ti kaţem - odgovorila je Alida. - A, toje? -Ti znaš kako smo nas dvoje stupili u brak - počela je Alida svoju tiradu. -Ja. ispunjavam svoje obaveze... -Koje obaveze? - Pedro je upitao zapanjeno. -Staram se o Polu i sluţim ti kao ljubavnica kad god to poţeliš. Ti si zaboravio da sam ja, pre stupanja u brak sa tobom bila samostalna ţena koja je imala posao i koja je vodila svoj ţivot onako kako je htela. Meni nije bilo potrebno ni tvoje bogatstvo, ni tvoj ugled. Ţelela sam da pomognem sestri i ocu i svesno sam pristala na neke tvoje uslove. Do sada sam se ponašala kako si ţeleo, ali mi je sada dosta. -Alida! - uzviknuo je Pedro. -Nemoj ništa da te čudi - rekla je ona mirno. - Ĉiniću ono što mi odgovara i kad mi odgovara. Okrenula se da izađe, ali nije uspela. Osetila je Pedrove ruke na svojim ramenima. Naglo ju je okrenuo prema sebi. Kad je videla plam u njegovim očima, znala je da on ţeli da je poljubi i na taj način smiri. Ovoga puta mu to neće dozvoliti. 58

-Ne! - uzviknula je. - Ovaj put ti to neće uspeti. Do sada sam već spoznala sve tvoje trikove. -Alida, smiri se! - rekao je Pedro. -Ja sam potpuno mirna - odgovorila je ona. - Rešila sam da idem na jahanje i otići ću! Istrgla se iz njegovih ruku i odlučnim korakom izašla iz biblioteke. Pedro je neko vreme ćutao i gledao u zatvorena vrata. Onda je sebi nasuo piće i iskapio ga. Zagledao se u praznu čašu, a onda je svom snagom tresnuo o zid. Alida je ţurila prema štalama brišući suze sa lica. Ne, niko neće upravljati njenim ţivotom, pa ni Pedro! On da joj naređuje kad će ići na jahanje! Nije, nego! Kad je stigla pred štale, nekoliko puta je po imenu pozvala momka koji se starao o jahaćim konjima. Niko se nije odazvao. Zaključila je da su svi još uvek na doručku, ali je to nije sprečavalo da ostvari svoju nameru. Bila je veoma povređena da bi se tek tako predala. Nekoliko puta je već bila ovde i znala je gde se nalazi oprema za jahanje. Oprezno je prošla između odeljaka zakonje dok nije stigla do male, sive kobile koja ju je prijateljski gledala. Za nekoliko trenutaka su se sprijateljile. Alida je spretno osedlala konja, izvela ga iz štale i povela prema livadi. Znala je da treba prvo malo da ga samo vodi, a onda je uzjahala sivu kobilu. Uskoro je kasom išla prema zelenom, otvorenom prostoru koji ju je mamio. Kad je bila sigurna da je niko ne prati, prepustila je kobili da ide kuda ţeli. Nije joj bilo vaţno kuda ide. Ţivela je za trenutak potpune slobode u ovom prostranstvu zelenila i plavog neba. Posle izvesnog vremena, primetila je promenu u okolini. Više nije bilo bujnog zelenila koje joj se sa prozora njene sobe činilo beskrajnim. Teren

59

je postao neprijatan, bilo je malo zelenila i Alidi je bilo veoma toplo. Kako da se nije setila da ponese šešir? Pošto nije doručkovala, počela je da oseća glad, a onda i ţeđ. U svakom slučaju, bilojoj je dosta jahanja. Okrenula je kobilu u pravcu iz kojeg su došli, ali se zelenilo nije videlo. Nikakvog znaka po kojem bi mogla da se upravlja! Udaljila se mnogo više nego što je ţelela. Ispala je prava glupača, jer je htela da dokaţe Pedru da ona moţe sve sama čak i u ovoj nepoznatoj sredini. Dokazala je suprotno! Jedino što je mogla da učini u ovom trenutku bilo je da se opet prepusti kobili koja sigurno zna put do kuće. Jahanje joj u ovom trenutku nije predstavljalo nikakvo zadovoljstvo, jer se uţasno loše osećala. Zato se klatila u sedlu kao da je pijana i bila je sasvim bezvoljna. U jednom trenutku je zatvorila oči i učinilo joj se da klizi sa sedla. Pokušala je da se odrţi, ali... onda su joj zvezdice zaigrale pred očima i nastao je mrak. Sledeće što je osetila bila je voda, hladna, meka i ona joj je oblivala lice i dodirivala usne. Uzdahnula je i sa naporom otvorila oči. Kao da nije bila iznenađena kad je ugledala Pedrovo lice nad svojim. Još uvek je bila u šoku i potpuno nezainteresovana za ono što se dešava oko nje. Pedrove oči su bile širom otvorene a na licu se ogledao veliki strah. Alida je pokušala da progovori da mu objasni da joj je ţao što se tako neodgovorno ponela, da se izvini, ali je bila suviše slaba za tako nešto. Ipak, Pedro je shvatio šta ona ţeli i jednim pokretom ruke je dao znak da svi izađu iz sobe. Tek kad je čulakomešanje, Alida je shvatila da se ne nalazi napolju već daju je Pedro doneo kući. To je za nju bilo posebno veliko olakšanje. Sada je već bila potpuno svesna šta se sa njom i oko nje događa i zato je očekivala erupciju besa od Pedra za sve neprijatnosti koje je izazvala svojom nepromišljenošću.

60

Bila je potpuno spremna da sve to podnese, jer je Pedro bio u pravu. Bila je kriva, jer je postupila svojeglavo i neodgovorno. Pedro ju je dugo bez reči posmatrao, a onda se uputio prema prozom. Bio joj je okrenut leđima. -Zar ti je nešto bilo toliko vaţno?-upitao je. - Zar je trebalo da svoj ţivot dovedeš u pitanje da sprovedeš svoju volju i pokaţeš mi da si u pravu? Okrenuo se i njihovi pogledi su se sreli. Alida je smogla toliko snage da potvrdno klimne glavom. On se nasmešio i njoj kao da je laknulo. Oboje su znali da im je stalo da se ovaj događaj prevaziđe. -Izgleda da ti je potreban vetar u kosi kao i meni - rekao je Pedro. - Više ti neću braniti da jašeš, ali ćeš uvek imati pratnju. Kad budem mogao, jahaću ja sa tobom, nekada Garsija ili neki drugi momak. -A, kako... kako si me našao? - upitala je Alida tihim, promuklim glasom. -Sasvim lako - odgovorio je Pedro. -Šedou, kobila koju si izabrala, je tipično ţensko: zna gde je ţivot najudobniji i tamo se i uputila. -Kuda se uputila? - upitala je Alida. -Ĉim je ostala bez jahača, krenula je kući - odgovorio je Pedro. - Momci su je našli u štali ali su odmah videli da je negde bila. Sve ostalo se lako moglo zaključiti, tvrdoglava moja ţeno! Alida se nije usuđivala da pogleda Pedra u oči baš zato što je znala da joj je sve oprošteno. Stidela se zbog svega što mu je rekla i učinila ovoga jutra. Ipak, bilo joj je drago što je Pedro toliko blag i neţan sa njom. Sve vreme joj se smešio. Ĉitavo telo ju je bolelo i ona je zatvorila oči i uzdahnula. Onda je osetila Pedrove ruke kako joj podiţu lice. Iz njegovih očiju je nestala sva toplina.

61

- Kad sledeći put budeš izašla iz kuće bez šešira i doručka, ljubavi moja, neću poći da te traţim sve dok se ne istopiš na vrelom suncu Španije. Da li si me razumela? Krupnim koracima je izašao iz sobe ne osvrnuvši se. Alida nije stiglaništa da mu kaţe. Dugo je gledala u zatvorena vrata i pitala se da li će ikada moći da prati brzinu kojom su se menjala osećanja i raspoloţenje njenoga muţa.

*** Od proteklog događaja su prošle dve nedelje. Na imanju se ţivelo mirno, Ustaljenim tokom. Pedrovo ponašanje se vidno promenilo. Nije više nadzirao Alidu niti je zatvarao u četiri zida. Ĉak i kad je bio umoran od posla, nalazio je snage da je prati kuda bi poţelela da ide. Polovo stanje se vidno poboljšalo. Pedro nije komentarisao njen trud oko dečaka, ali je ona dobro znala da on budnim okom prati sve što se dešava. Garsija joj se ponudio da stalno pomaţe oko veţbi u bazenu i Alida je tu ponudu oberučke prihvatila. I Pedro bi im se pridruţio kad god mu je posao to dozvoljavao. Dan je osvanuo veoma topao i zato su se dogovorili da će ići u bazen kasnije popodne kad bude sveţije. Alida je iskoristila tu priliku i zamolila vozača da je odveze u obliţnji gradić u kupovinu. Našla je nekoliko lepih materijala za haljine i unapred uţivala što će moći sama da ih sašije. Znala je odlično da šije jer je to volela. Dok je bila u Americi i radila, nije imala vremena za taj svoj hobi. Kad se vratila na imanje, iznenadila je upadljiva tišina koja je svugde vladala. Stajala je kraj automobila dok je vozač iz prtljaţnika vadio pakete sa robom koju je kupila. Skoro je bilo vreme za kasni, letnji ručak, a nigde nikoga. Kao da je čitava okolina bila puna neke neobjašnjive napetosti. Alida se kasnije često sećala ovoga. Začula je arogantan ţenski glas i hitro se uputila u pravcu bazena, jer je glas odatle dolazio. Onda je zastala između dva ruţina grma kao ukopana i 62

zagledala se u bujnu ţensku figuru ispruţenu na leţaljci. Iako prejako našminkana, ţena je bila veoma lepa. Okrenula se da vidi ko je došao i Alidi je odmah bilo jasno da se ta ţena ponaša kao da je kod svoje kuće. Ko je ona? Da li Pedro zna da je ona ovde? Alida je osetila veliki strah. Samo nekoliko trenutaka je stajala zbunjena, a onda se ispravila, namrštila i pošla prema lepotici koja je bila u minimalnom crvenom bikiniju. Ţena je bila mlada i leţala je i dalje sa praznom čašom u ispruţenoj ruci. Onda se malo pridigla, lenjo otvorila oči i sa puno mrţnje u očima pogledala Alidu. - Ko si ti? - upitala je. - Mora da si nova sluţavka jer te ne znam. Gde je Marita? Ovakvo ponašanje prema meni je, u najmanju ruku, nepristojno! Pedro će biti o svemu obavešten, jer nikada do sada nisam bila ovako ignorisana. Ĉak i Pedrova majka odbija da me pozdravi, ali nas dve se nikada nismo najbolje slagale. Kad postanem ovde gospodarica, ato će uskoro biti, znaće se ko je ko u ovoj kući i kako se poštuje red. Ali, ja ću se povući u svoju sobu i sačekati Pedra. Kad se on vrati, igraće se druga igra na ovom imanju. Alida je stajala bez reči zagledana u zlobno iskrivljena usta i oči ispunjene besom. Sve je to ruţilo inače veoma lepo lice neznanke. Ona je, bez sumnje dobro poznavala Pedra, ali isto tako nije bila upoznata sa činjenicom da se pred njom nalazi mlada gospođa Malone. Alida se nasmešila, jer je zamislila kakvu bi reakciju izazvalo kod ove lepotice njeno saopštenje da je ona sada gospođa Malone i da je već zauzela mesto koje je ona očekivala. A, moţda i ne bi trebalo ništa da joj kaţe? Da li je Pedro očekivao ovu gošću? Ne, nemoguće je da je tako okrutan da u kuću, pored ţive supruge, dovede i ljubavnicu! Bivšu? Ali i sadašnju? Sada je Alidi bilo jasno zašto na imanju vlada tišina i zašto su se svi izgubili. Niko od njih nije mogao a ni smeo da saopšti ovoj ţeni da se njihov gospodar oţenio. Mora da je posluga bila sakrivena po ćoškovima i da se kladi kako će se sve ovo završiti. 63

Alida je brzo razmišljala. Da li da sačeka da dođe Pedro i reši ovu situaciju? Međutim, odlukuje donela neznanka a da to nije ni znala. -Ja hoću piće! - rekla je ţena besno. - Šta tu stojiš? - upitala je Aliđu. – zar ne znaš reda? Hoću jedan martini i to odmah! Alida je uzela čašu iz njene ruke i pošla prema kući. Ĉim je stupila u hol, Manuel je uzeo čašu iz njene ruke koja nije bila mirna. Sipao je piće u čašu i pri tom izbegavao da pogleda Alidu u oči. -Manuele - obratila se Alida mirno jednom od sluga koji je bio zaduţen samo za unutrašnjost kuće. - Ko je ta dama pored bazena? Sa dubokim uzdahom Manuel se okrenuo i počeo da govori glasom punim izvinjavanja. -To je senjorita Ines Kruz, gospođo. Stigla je nenajavljeno... ovaj, zaista je nismo očekivali, gospođo! -Da li ju je Pedro video? – upitala je Alida. -Gospodin je, kao što znate, napolju od ranog jutra i ne znam šta će se dogoditi kad se vrati. -A šta je sa mojom svekrvom? -Gospođa Malone je u svojoj sobi i kaţe da je boli glava - odgovorio je Manuel. -Gospođica govori nešto o svojoj sobi? -Da! - potvrdio je Manuel. - Znate, kod nas vladaju i dalje određeni zakoni gostoprimstva... ovaj, kad neko dođe, odmah dobije sobu da bi mogao da se odmori, da ima svoju privatnost. Znate, gospođica je dolazila ovamo i pre... Manuel je ućutao kao da se uplašio onoga što je izgovorio. Stajao je pred Alidom oborene glave i premeštao čašu iz ruke u ruku. -Znači, ona ne zna da sam ja Pedrova ţena? - upitala je Alida.

64

-Ne zna! - odgovorio je Manuel. - Ko bi se usudio da joj to kaţe? To bi mogao da učini samo gospođin lično... on je jedini koji moţe da kontroliše bes te... - Bojaţljivo je pogledao Alidu. - Gospođo, da li mislite da bi vi... Alida se nasmešila i odmahnula glavom odbijajući neizgovoreni predlog. Ne, neće onabiti takoja će se predstaviti nepoznatoj dami! Neka to učini Pedro! No, Alidi je sadabilo malo lakše, jer je od Manuela dobila korisne informacije. Ta ţena je dolazila ovamo i bila je Pedrova prijateljica. Ako ta veza više ne traje, onda neka on sam raskrsti sa njom i kaţe joj da je oţenjen čovek. Manuel je još uvek čekao odgovor. Alida mu se prijateljski nasmešila kao da je ţelela da ga uteši. -Gospođo? -Ne, ja joj neću reći ko sam - odgovorila je Alida. - I, niko od vas to ne treba da učini, razumeš? Premanjoj se treba ponašati kao prema gostu. A, moj muţ će joj reći ono što smatra za potrebno da joj kaţe. Ti joj sada odnesi piće. -Ako bude pitala ko ste vi? -Reci joj da sam ja osoba koja se brine o Polu - odgovorila je Alida. Manuel se nasmešio sa razumevanjem. -Gospođo, vi ste prava gospodarica - rekao je. - Vaš muţ je izabrao lepu, odlučnu i duhovitu ţenu. Naklonio joj se i sa pićem uputio prema bazenu. Alida se zadovoljno uputila u svoju sobu. U njenom ţivotu je još uvektrebalo rešavati probleme, ali je ona sada bila udata ţena. I Pedro će joj pomoći u tome. Zaustavila se pred Polovom sobom i kucnula na vrata. Samo je provirila unutra i rekla mu da danas neće biti veţbi u bazenu. On ju je upitno pogledao, a ona mu je obećala da će večeras sedeti pored nje za stolom. 65

Kad je ušla u svoju sobu, zatvorila je vrata ali ih nije zaključala. Kod nje, osim Pedra, niko nije ulazio bez kucanja, a on je imao i vrata, koja su povezivala njihove sobe, i koja nikada nisu bila zatvorena. Na vratima se začulo kucanje. -Izvolite! U sobuje ušla Marita, domaćicakuće, i Alida je odmah primetila da ţena deluje zabrinuto. -Gospođo... -Nešto se desilo? - upitala je Alida. - Šta? -Šta ćemo sa večerom? - upitala je Marita. -Pitaš to zbog naše neočekivane gošće? – upitala je Alida koja je odmah znala u čemu je problem. -Da! - ođgovorila je Marita. - Ne znam ni sama... -Treba samo postaviti sto za još jednu osobu - prekinula je Alida. Gospođica neka sedi sa desne strane moga muţa, kao počasni gost, a Pol će sedeti pored mene. Marita je jedva suzdrţavala bes i malo je nedostajalo da prasne. -Ali, gospođo - počela je ona mirno koliko je mogla. - Ona ne zna da se gospodin oţenio i da smo svi ponosni na našu novu gospodaricu. Porodica Malone ne zasluţuje da bude tako poniţena i da stavi nju da sedi na počasnom mestu pored gospodina. Ja ne znam kako bi ti to preţivela. -Nemoj se toliko brinuti, Marita – tešilaju je Alida. - Ja mislim da će moj muţ sve srediti kad stigne kući. Ti radi svoj posao, a i ja bih se malo odmorila do večere. -Ima li još nešto? - upitala je Marita i povukla se prema vratima. -Neka gospođica dobije sve što poţeli - odgovorila je Alida. - Neka tako bude do večere... 66

-Sve sam razumela - rekla je Marita čije se lice odjednom razvedrilo. Do večere! Pošto se okupala i ručala u sobi, Alida je proverila da li su vrata prema Pedrovoj sobi otvorena. Nadala se da će ga videti čim se vrati kući. Tako bi ga mogla obavestiti o gošći koja je iznenada stigla i sve uznemirila. Kako će Pedro primiti tu vest? Trgla se kad je pomislila da baš ne bi bilo zgodno da mu ona to kaţe. Moţda je on još uvek zaljubljen u Ines? Moţda mu je ona još uvek ljubavnica i on krije od nje da je oţenjen? Njih dvoje se dobro poznaju samo se postavlja pitanje koji stepen intimnosti je postojao između njih... ili, i sada postoji? Alida je uzdahnula. Pedro joj nikada nije izjavio ljubav, onako pravo, romantično. A, ona se sve više i više vezuje za njega i prijaju joj strasni dodiri u kasnim noćnim satima. Da ne bi više razmišljala, legla je u krevet da odspava do večere. Bez sumnje će joj biti potrebno snage za ono što će se dogoditi. A, moţda, Ines i nije pretnja za njihov brak. Ako je samo deo Pedrove prošlosti... ali, ko zna!

67

VII Moţda su to bili neki udaljeni glasovi, tresak vrata, ili nešto drugo, ali se Alida teško budila iz dugog sna. Pogledala je oko sebe i iznenadila se kad je utvrdila da je napolju mrak. Spavala je mnogo duţe nego što je nameravala. Kad se potpuno rasanila, shvatila je da glasovi dolaze iz Pedrove sobe. Ustala je i pošla prema zidu koji je delio njenu i Pedrovu sobu. Na pola puta je zastala, jer je prepoznala Inesin glas. Zadrţala je dah dok joj je srce tuklo kao ludo. Onda je, verovatno Pedro, tiho zatvorio vrata koja su delila njihove sobe. Prešla je bez predomišljanja preko svog dobrog vaspitanja i dostojanstva i na prstima prišla vratima. Oslušnula je. Bez sumnje je Ines bila u sobi njenog muţa. Uskoro se ponovo začuo njen uzrujani glas. -Pedro, dragi, šta je sa tobom? - pitala je Ines. - Zašto si me ostavio da tako dugo čekam? Znaš i sam da mi je dosadno bez tebe. Nismo se videli više od mesec dana i zato sam htela da te iznenadim. Vratila sam se u Španiju pre nego što sam nameravala. Onda je usledio Pedrov odgovor. Ali, on je govorio tako tiho da je Alida jedva razabrala šta govori. -Ines, budi malo tiša - govorio je. - Ĉitava kuća će se okupiti da čuje šta se ovde dešava. Nema smisla da se sazna da me gošća ove kuće posećuje u spavaćoj sobi i to još u providnoj haljini. -Ali, treba da razgovaramo... -Da, ali na pogodnijem mestu i u pogodnije vreme - govorio je Pedro uznemireno. -Za nas je uvek pravo vreme i mesto - pobunila se Ines.

68

-Zar je moja spavaća soba pravo mesto? - upitao je Pedro. - Ti zaboravljaš da je ovo kuća moje majke i da se u njoj mora poštovati izvesni moral. -Ja samo ţelim razgovor - Ines je bila uporna. -Imao sam dug i teţak dan, treba da se okupam i presvučem - govorio je Pedro. - Molim te, Ines, izađi iz moje sobe! -Hoću da znam kada i gde ćemo se opet videti - rekla je Ines. - I to vrlo brzo. -U redu, u redu - govorio je Pedro nestrpljivo i bilo je jasno da on ţeli da se otarasi nezvane gošće. - U salonu će biti čitava porodica pre večere, pa dođi i ti. Onda je zavladala duga i neprijatna tišina. Ines nije izašla iz Pedrove sobe, jer bi Alida čula da se vrata otvaraju i zatvaraju. A, ta tišina je mogla da znači samo jedno: Ines se bacila Pedru u naručje, on nije mogao da je odbije, jer se setio prošlih dana i zato ju je sada bez reči grlio i Ijubio. Alidi su se suze slivale niz obraze a da toga nije ni bila svesna. Bilo joj je svejedno kad je čula da su se vrata Pedrove sobe, konačno, zatvorila. Poniţena i uvređena, vratila se i sela na krevet. Usta je pritiskivala dlanovima da bi prigušila jecaje. Pedru njihov brak nije mnogo značio, jer bi u suprotnom izbacio Ines iz kuće. A on ju je umirivao, obećavao joj da će se uskoro videti i razgovarati. Pokušala je sebe da ubedi da ni njoj nije stalo do ovoga braka, ali joj to nikako nije polazilo za rukom. Bila je zaljubljena u čoveka koji ju je naterao da u potpunosti promeni ţivot i nadala se da za njih dvoje postoji budućnost. Trglo je kucanje na vratima. Mora da je ovako sedela makar pola sata obuzeta očajanjem i brigama. Pogledala je prema Pedrovim vratima. U njegovoj sobi više nije bilo svetla. Sigurno misli da jajoš uvek spavam, pa je otišao u salon da zabavlja svoju gošću, pomislila je sa gorčinom u duši. -Napred! - rekla je tiho, jer se kucanje ponovilo. 69

Maritaje ušla u sobu i zabrinuto se zagledala u Alidino lice. -Šta se desilo? - upitala je Alidu briţno. - Tako ste bledi! -Zašto si ti došla? - Alida je upitala nespretno kao da Marita nije imala prava da dođe. -Gospodin me je poslao da vas probudim - odgovorila je Marita. - Svi su već u salonu i čekaju početak večere, a Pol čeka da pođe sa vama. -Zar nije bilo nikoga da ga odvede u salon? - upitala je Alida. -Jeste, ali on neće bez vas - odgovorila je Marita. - Svi su večeras nešto uznemireni.... -Zašto? - upitala je Alida. -Zbog one ţene - odgovorila je Marita. - Muva se po kući i ponaša kao da je ona gospodarica. Kakav prostakluk! Pitam se samo zašto gospodin dopušta da se ona kreće po ovoj kući i vređa vas. Ona još uvek misli da ste vi sluţavka u ovoj kući, zar ne? -Ne brini ništa, Marita - tešila je Alida. - Posle večere će sve biti jasno ali će ostati dovoljno materijala za ogovaranje. Svi vole da zavire preko tuđeg plota i da se posle naslađuju raznim pričama. Alida je poţurila da se spremi za večeru da je ne bi dugo čekali i to joj za merili. Bez mnogo predomišljanja je iz ormana izvadila tamnoplavu večernju haljinu koja je bila veoma decentna sa dugim rukavima i zakopčavanjem do grla, ali je bila veoma prefinjena. Alida je pomislila da tako treba da izgleda mlada gospođa Malone kad se suoči sa svojom suparnicom. U ogledalu je uhvatila Maritiu pogled pun odobravanja. Uhvatila je Alidu za ruku i podigla je tako da je njen venčani prsten blistao kao sunce. -Sa ovim što imate na ruci, ne treba da se plašite nikoga, najmanje one koja je dole - rekla je Marita. - Ona je lepa, ali prazna, vi ste ličnost koju svi

70

volimo. Valjda ne mislite da je gospodin Pedro toliko slep da to ne primećuje. Ta ţena nije dostojna ni poređenja sa vama. -On je sa njom nešto imao... -To sada nije vaţno - prekinula je Marita. - Vi ste sada gospođa Malone i vaš muţ vas voli. U to sam više nego ubeđena. Sa osmehom punim zahvalnosti, Alida je čvrsto stegnula Maritinu ruku. Znala je kako treba da se ponaša da potpuno zbriše svoju suparnicu. Sići će dole potpuno mima i pribrana. Neće ni pomenuti Pedru da je čula razgovor u njegovoj sobi. Nema nameru da mu pokaţe koliko je u tom trenutku bila povređena. Zakucala je na vrata Polove sobe, ali joj je guvernanta rekla da je Garsija već odneo dečaka dole. -Oh, divno izgledaš! - uzviknuo je Polkad je ugledao Alidu. - Ujka Pedro ne treba da stoji sa onom namazanom gospođom, već sa tobom. Ali, ona ga ne pušta i zato je Marita morala da ode kod tebe i zamoli te da siđeš. -U redu, dušo - rekla je Alida i pomilovala Pola po kosi. - Sve će biti u redu! -Ja se nadam - rekao je Pol. - Ujak Pedro je, izgleda, lepo raspoloţen, ali baka nije. -Bićemo svi raspoloţeni - rekla je Alida iako nije baš bila sigurna u to. Ovaj razgovor je Alida vodila sa Polom u holu gde ju je on čekao da zajedno uđu u salon. Sada je trebalo to i učiniti. *** Alida je došla sa Polom do ulaza u salon i zastala. Svi pogledi su bih uprti u njih. Videlo se da je Pedrova majka odahnula sa olakšanjem. Potraţila je pogledom svoga sina. On je stajao na drugom kraju salona. U jednoj ruci je drţao piće, a druga mu je bila zauzeta. Ines se prosto obesila o njega i neumorno je pričala. Kad je primetila da je on više ne sluša, osvrnula se. 71

-O, to je mali Pol, ako se ne varam!-uzviknula je izveštačenim glasom. -Došao je sa svojom negovateljicom, zar ne? -Da, da - mrmljao je Pedro zagledan u svoju lepu i elegantnu ţenu. -Dragi - Ines mu se ponovo obratila - izgleda da nešto baš ne razumem... -A, to je? - upitao je on. -Da li su se u ovoj kući izmenila pravila ponašanja? -Na šta misliš? -Zar posluga dolazi da večera sa gazdama i to u večernjoj haljini? pitala je Ines. - Koliko ja znam, negovateljice nose uniforme? -Ja ne bih da komentarišem kako je ta dama obučena. - rekao je Pedro. - Muškarac to nikada no čini osim kad ţeli da ţeni uputi kompliment. To naročito vaţi ako je u pitanju haljina njegove ţene. Ines nije mogla da sakrije krajnju zbunjenost. -U redu, u pravu si. – rekla je. - Ali, kakve to veze ima sa Polovom negovateljicom? Njoj nije mesto ovde a još manje da se pojavi u večernjoj haljini. -Izgleda da nisam bio dovoljno jasan. - rekao je Pedro. - lii, ti neke stvari ne razumeš. Ines, zbog toga bih hteo da ti predstavim ovu damu obučenu baš onako kako treba da bude obučena mlada gospodarica ove kuće, moja ţena, Alida Malone! Pedro je pošao prema Alidi koja je sebe prisiljavala na smešak. -Izvinite što nisam ranije sišla da vas pozdravim - obratila se Alida Ines. - Bila sam veoma umorna i spavala sam duţe nego obično. Hoćete li duţe ostati kod nas u poseti? Ako sam dobro razumela, vi ste porodični prijatelj, zar ne? -Da! - odvratila joj je Ines. - Prvo Pedrov, a onda porodični. - Videla je i dobro razumela da joj je upućen izazov i morala je da odgovori na njega. 72

Zato se obratila Pedru. - Dragi, ti mora da si se zaljubio do ušiju kad si se tako na brzinu oţenio. Pre mesec dana nisi ni razmišljao o braku, zar ne? Takvu nepromišljenu odluku bih pre očekivala od Garsije! Večera je bila duga i mučna. Alida je sa olakšanjem dočekala vreme da odvede Polanaspavanje. Dokje izlazila iz trpezarije, krajičkom oka je ugledala Ines i Pedra kako izlaze na druga vrata koja vode u vrt. Dok je smeštala Pola u krevet, pitala se šta će Pedro reći Ines. Istinu? Sasvim moguće ako su on i Ines bili bliski. Kad je otvorila vrata svoje sobe, duboko je udahnula i namrštila se.. Osetila je miris duvanskog dima. Zatvorila je vrata za sobom, načinila nekoliko koraka prema sredini sobe i ugledala Ines koja se bila udobno smestila u fotelju. Pušila je mirno i izgledalo je da beskrajno uţiva. Alidu je obuzeo bes. Otkuda ovoj ţeni pravo da nepozvana upada u njenu sobu? Da li da počne da viče, da je odmah izbaci. Ne! Mora biti hladna i dostojanstvena i pokazati da ona u ovoj kući ima poziciju koja se ne moţe lako poljuljati. - Ĉekate li nekog gospođice? - Alida je upitala Ines. - Nešto traţite ovde? Mislila sam da ste dole sa ostalima! Ines je snaţno povuklajoš jedan dim a onda je ugasila cigaretu. Zavalila se u fotelju a onda odmerila Alidu od glave do pete. -Baš divna priča! - uzviknula je Ines. - Jedna obična negovateljica je uspela da upecabogatog muţa! -Šta vi hoćete, gospođice? - upitala je Alida. -Šta hoću? - Ines je uzviknula besno. - Ţelim ono što mi pripada... -Vama? - prekinula je Alida. - A, šta to vama pripada? -Pedro! - uzviknula je Ines. - On je moj i ja sam njegova. -To baš nisam primetila - rekla je Alida hladno. -Prava ljubav se ne izlaţe javnosti - Ines je nastavila da se ţesti. - Pedro me voli i trebalo je da ja postanem gospođa Malone. Ne znam šta si uradila, 73

čime si ga ucenila da se oţeni tobom. On je nameravao da sa mnom stupi u brak! Da li ti je to jasno? -Prestanite da vičete - opomenula je Alida. -Hoću da vičem! Neće ti uspeti da ga zadrţiš! Svi su znali da će on uzeti mene, a onda... onda se pojavila neka negovateljica, sluţavka, i preotela ga! -Gospođice, da li moj muţ zna da ste ovde i da razgovarate sa mnom? Alida je upitala Ines. -Naravno da zna. On me čeka dole, u bašti! Draga moja, on je bio sasvim otvoren sa mnom i priznao mi zašto je morao da se oţeni tobom! Učinio je veliku grešku, ali povratka nije bilo u onakvoj situaciji. -To mi nikada nije rekao - primetila je Alida kojoj je nešto zazeblo oko srca. -Pa, naravno danije! – uzviknula je Ines. - Mora da ćuti zbog porodice. - Da se ne bi dizala velika buka, poslao je mene da razgovaram satobom. Plašio se, jadnik, da mu ne prirediš scenu i uzbudiš čitavu kuću. -On mi mora reći šta ţeli... -Zar ti nije jasno? - prekinula je Ines. - On ţeli da se razvedete i to što pre! Treba da što pre napustiš ovu kuću... ovaj, dok ne završiš veţbe sa Polom. Da li su ti sada neke stvari jasne? Treba da nestaneš odavde i to što pre! Alida je ćutala. Nije znala da li da veruje Ines a još manje šta bi joj rekla. Očito je ova ţena dosta stvari znala, a mogla je da sazna samo od Pedra. Ipak, Pedro ne bi slao Ines da sa njom razgovara na ovakav način, da je izbacuje iz kuće, ali... Ines je prozrela situaciju i videla da Alidi nije svejedno i da okleva šta da joj kaţe. To je iskoristila da bi nastavila da je napada. -Ne veruješ mi? - upitala je podrugljivo. - Potreban ti je dokaz? Onda stani na prozor i pogledaj u baštu. 74

Ustala je iz fotelje i istrčala iz Alidine sobe. Alida je prišla prozoru i ugledala plamičak. Neko je palio cigaretu. Bez sumnje je to bio Pedro. Znači, odvijalo se sve onako kako je Ines govorila. Videla je kako je Ines istrčala u vrt i kako se uputila prema Pedru. Pritrčala mu je i bacila mu se u zagrljaj. Učinilo joj se, ili je to bilo stvarno, da su im se usne spojile u poljubac. Zavrtelo joj se u glavi od muke i besa. Nije bila u stanju da ode sa prozora, a ništa nije mogla da učini. Mogla je samo da gleda dve zagrljene prilike i da misli šta se to dešava. Pedro je pogledao prema njenom prozoru. Onda je odgurnuo Ines od sebe i krupnim koracima se uputio u kuću. Ona se odvojila od prozora i poţurila prema vratima svoje sobe da ih zaključa. Onda je zaključala i ona vrata koja su spajala njihove sobe. Ključ je bacila u korpu za otpatke. Neće dopustiti da joj on uđe u sobu posle predstave kojoj je bila svedok. Uskoro se začulo lupanje na njenim vratima. - Alida, otvori! - vikao je Pedro. - Neću da sa svojom ţenom razgovaram kroz zatvorena vrata! Glas mu je podrhtavao od besa i Alida je osetila strah. No, ovoga puta je i samabila ljuta i to sa razlogom. To joj je davalo snage da izdrţi. Neka samo lupa i viče koliko ţeli! Iznenadila se kad je nastupila tišina. Nije ličilo na Pedra da tako brzo odustane od svoje namere. Sedela je na krevetu i napeto iščekivala šta će se dalje dešavati. Kao što je i očekivala, čula je da je Pedro ušao u svoju sobu. Bez po muke je otključao vrata koja su spajala njihove dve sobe. Ugrizla se za usnu. Kako je samo mogla biti toliko glupa da ne pomisli da on mora imati duplikate ključeva od svake prostorije u kući. Sada su stajali oči u oči i besno se gledali.

75

-Šta ovo znači? - zagrmeo je Pedro. -Ne znaš? - upitala je Alida isto tako razjareno. - Ne ţelim te u svojoj sobi! Zar ti zaključana vrata ništa ne govore? Pedro je podigao ruku i Alida se odmakla od njega da bi izbegla udarac. Onda je on spustio ruku i provukao je kroz svoju kosu. -Šta se dešava u ovoj kući danas? - pitao je. - Ti više nisi ona koja si bila! Postala si hladna i proračunata kao i tvoja sestra! Pitam se samo koje je tvoje pravo lice! Kako se samo usuđuje da ovako govori, pomislila je Alida besno. Ines je došla u ovu kuću zbog njega. Pa onda sve ovo što se dešavalo u vrtu! -Kako samo moţeš da mi tako govoriš, licemeru jedan? - upitala je Alida. -Ja licemer? -Da! Večeras sam spoznala tvoje pravo lice! Zar ti to nije jasno? Ne nameravam više ni dana da ostanem ovde pod istim krovom sa tobom, sa čovekom koji ima obraza da prvo primora devojku da se uda za njega a onda je hladno odbaci kao nepotreban teret. -Govoriš gluposti - rekao je Pedro. -Znam dobro šta govorim - viknula je Alida. - Izlazi iz moje sobe dok ne počnem da vičem dok se čitava kuća ne okupi. Ujutru odlazim i više nećeš imati problema sa mnom. -Alida... -Šta čekaš? Idi! Više ti nisam potrebna kao ni ti meni! Pedro je stajao i slušao je bled od besa. -Danas su se desile neke stvari koje su veoma neprijatne i zato se ponašaš ovako - rekao je on. - Nisam mogao da poverujem kad sam stigao kući i čuo da je stigao gost kojeg niko nije dočekao i pozdravio osim posluge. -A, ko treba da dočeka tako vaţnog gosta? - upitala je Alida. 76

-Zna se! Ines je veoma povređena zbog toga. -Baš me briga! - uzviknula je Alida. -Dovela si Ines u vrlo neprijatnu situaciju što joj se nisi odmah predstavila - nastavio je Pedro ne obraćajući paţnju na Ahdinu drskost. Ona je mislila da si ti Polova negovateljica. Tvoja duţnost je bila da budeš domaćica gostima kad ja nisam kod kuće. Ahda je opet pokušala nešto da kaţe, ali nije mogla da dođe do reči, jer je Pedro govorio sve brţe i brţe i sa velikim uzbuđenjem. -Za večerom si pričala sa mojim bratom i potpuno zanemarila gošću. Mojoj majci i sestri je bilo veoma neugodno zbog toga obzirom na renome naše kuće. Izgledalo je da ti je Garsija vaţniji od svih. Izgleda da njegov šarm veoma deluje na devojke iz tvoje kuće. Na kraju je ispalo da ne znam gde si i onda se Ines ponudila da te potraţi da ja ne bih ostavljao ostale i da oni ne primete da se nešto neprijatno dešava. Ines je bila toliko ljubazna da zaboravi na tvoje nepristojno ponašanje i pristane da ti prenese moju poruku. A, ti ni onda nisi htela da siđeš i pridruţiš se gostima. Da li si primila moju poruku? -Jesam i više ne ţelim da razgovaramo o tome - odgovorila je Alida. Rekao si šta si imao i jasno mi je da misliš da nisam dostojna tebe i tradicije tvoje porodice. -Ja sam samo rekao... -Ne treba ništa da mi ponavljaš - prekinula ga je Alida. - Dovoljno sam razumna da osetim kad negde više nisam poţeljna. Sada te molim da me ostaviš. Sigurno postoji mesto na kojem bi mnogo više ţeleo da budeš u ovom trenutku nego da raspravljaš sa mnom ponovo i ponovo o nečemu što je već rešeno. A, sada, idi! Okrenula se i izašla na balkon, jer joj je bio potreban vazduh. Osećala se nepotrebnom i odbačenom. Nabalkonu je dugo stajala dok je sveţ vazduh nije potpuno smirio. 77

Uverena da je Pedro već izašao iz njene sobe, okrenula se i silno se uplašila kad ga je ugledala kako joj stoji iza leđa. U ruci je drţao pepeljaru koja je bila puna opušaka od Inesinih cigareta. -Otkuda ovo u tvojoj sobi? - upitao je. - Ko je bio u spavaćoj sobi moje ţene dovoljno dugo da pbpuši pola kutije cigareta? Alidu je ponovo obuzeo bes, jer se pitala kakva je sada ovo igra. Jurnula je prema Pedm ispruţenih ruku da ga udari, ogrebe, povredi, da mu bar malo uzvrati za bol koji joj je naneo. On se vešto izmakao i snaţno je uhvatio za ramena. -Da čujem! - grmnuo je iz svog glasa. - Hoću istinu na sunce. -Pusti me! - vikala je Alida i branila se svom snagom od stiska njegovih ruku. - Nisam ja tvoja robinja pa da radiš sa mnom šta hoćeš! Proklet bio! -Pustiću te čim mi odgovoriš na pitanje - rekao je Peđro mimo. - Ko je bio kod tebe? Ĉiji su ovo opušci od cigareta? -Znaš ti dobro ko je bio ovde! - uzvratila je Alida. - Onaj koga si poslao da govori sa mnom... bila je tvoja Ines! Zar si zaboravio? -Nisam! - odgovorio je Pedro. - Da li ti je predala moju poruku, draga? -Molim te, nemoj me zvati ,,draga“ - rekla je Alida nervozno. - A, što se tiče poruke, Ines mi je rekla glasno i jasno da ti ţeliš nju a ne mene. Još mi je rekla da sam ja u određenom trenutku učinila ono što se od mene traţilo i da sada više nisam potrebna ovde. A, meni to, pravo da ti kaţem, u potpunosti odgovara. Nisam ja bila ta koja je traţila ovaj brak! -Ja sam to tebi poručio? - upitao je Pedro. - Ja sam od tebe traţio da se spakuješ i odeš što pre? -Da! Poruka je glasila da će se neko uskoro postarati i za formalni razvod braka - potvrdila je Alida.

78

-Ja se ne sećam da sam ti tako nešto poručio - rekao je Pedro. - Poručio sam ti da siđeš u baštu i da nam se pridruţiš. - Nasmejao se, a kad je video bes u Aliđinim očima, uozbiljio se. - Da li mi veruješ, draga? Alida je odmahnula glavom dok su joj suze tekle niz lice. -Da ti verujem? - upitala je. - Kako i zašto? Videla sam da ste se ljubili u bašti. -Alida, postoji velika razlika u tome da li ljubiš nekoga zato što ga voliš ili zato što te taj neko primorava na poljubac. Razumeš? -Ne onako kako ti smatraš da bi trebalo da razumem - odgovorila je Alida. -Onda te ostavljam da razmišljaš - rekao je Pedro i uputio se prema vratima. -i još nešto! -Da! -Ti nećeš otići odavde dok ne ispuniš svoje obaveze prema Polu - rekao je Pedro. - Obećala si... -I odrţaću svoje obećanje - rekla je Alida. - Ne zbog toga što mi ti naređuješ, već zato što osećam moralnu obavezu prema dečaku kojem je potrebna moja pomoć. -Samo moralnu obavezu? - upitao je Pedro. -Ne, jer nisam ţena srca kamenog - odgovorila je Alida. - Ja volim Pola, između nas postoji veliko prijateljstvo i ja ga nikada neću izneveriti. -Baš mi je milo da to čujem - rekao je Pedro ironično. - Ja sada idem, a ti razmišljaj o onome što sam ti rekao! Pedro se uputio prema vratima. Da je imala pri ruci neki odgovarajući predmet, Alida bi ga bacila za njim. Ipak, sreća je što ga nije imala da se posle ne priča po kući da se ona iPedro tuku i svađaju. A, svi misle da su oni srećni presrećni mladenci.

79

VIII Alida je bila čvrsto rešena da ode iz ove kuće čim završi veţbe sa Polom. Isplanirala je da to učini jednom kad Pedro bude odsutan tako da će moći da ode bez problema. Niko u kući je nije uhodio, imala je punu slobodu kretanja i zato je mislila da će lako otići odavde. Pedro je skoro svaki dan nekuda odlazio, ali je Alida znala da je on tu negde, u blizini. Ona je na svaki način izbegavala susret sanjim. Viđali su se samo uveče, na večeri, ali nisu razgovarali. Vrata između njihove dve sobe su bila zaključana i Pedro nije pokušavao da stupi u kontakt sa njom. To je značilo da i on ţeli da se njihova veza okonča. Ines je napustila kuću, ali Alida nije znala kako su se ona i Pedro rastali. Uostalom, to joj i nije bilo vaţno. Sledećih nekoliko dana se potpuno predala radu sa Polom. Bila je srećna jer joj se dečak radovao svakoga dana, slušao je i ulagao maksimum napora da postigne cilj: da prohoda. Svakim danom joj se sve više činilo da nisu daleko od tog cilja. Osvanuo je lep i sunčan dan i Alida je sa dečakom rano izašla na bazen. Oboje su bili u vodi i ona ga je, kao i obično, pridrţavala. - Danas moramo biti vredni - Alida je rekla Polu. - Hajde, plivaj rukama da se malo zagreješ, a onda ćemo početi da radimo naše veţbe. Dečak je svom snagom radio rukama, jer je već toliko ojačao da mu je to predstavljalo veliko zadovoljstvo. Onda se za trenutak umirio, a onda razrogačio oči i zinuo. Alida se upitala šta se to desilo. Da ga nešto ne boli? -Alida - prošaputao je on. -Šta je, mali moj? - upitala ga je neţno.

81

-Alida, Alida! - viknuo je koliko ga je grlo nosilo. - Ja sam pokrenuo noge! Pokrenuo sam noge! Alidi je srce zaigralo od sreće, ali nije htela to da pokaţe da se Pol ne bi previše uzbuđivao. Klimnula je glavom kao da je to bilo nešto najnormalnije što je očekivala. -U redu, Pol - rekla je mirno. - To je ono što smo ţeleli da postignemo, zar ne? Nastavi da plivaš! Pol je nastavio da mlatara rukama po vodi. -Alida! - uzviknuo je. - Da li je to sigurno da sam uspeo da pokrenem noge? Moţeš li da vidiš u vodi? -Mogu! - odgovorila je Alida. - I nema sumnje da ti pokrećeš i noge. -Uspeli smo! - uzviknuo je Pol. - Hoću odmah da to kaţem mami! -Ne uzbuđuj se - rekla je Alida. - Tvoja mama to već zna! -Kako? -Eno je na balkonu i ona vidi šta se ovde dešava! Esmeralda je sedela na balkonu sa rukom na ustima i obrazima mokrim od suza. Kroz prozirnu, plavu vodu bazena mogla je da vidi da je njen sin, posle dve duge godine, uspeo dapokrene noge. Sve do ovogatrenutka se nevoljno pokoravala Pedrovom naređenju da sa dečakom treba postupati prema Alidinim uputstvima. Bila je čak i ljubornoma na Alidu koja je uzela sve konce u svoje ruke kad je dečak u pitanju. Sada je sve to zaboravila i samo jedna misao joj je bila u glavi: Pol će moći da hoda! Kad je vreme za veţbe prošlo, Alida je zamolila Garsiju da stavi Pola da sedi na ivici bazena sa nogama u vodi. Dečak je bio van sebe od sreće. Mlatarao je rukama i nogama, prskao oko sebe i smejao se iz svog glasa. Majka i baka su ga posmatrale sa balkona neko vreme a onda su sišle da se na licu mestauvere da će Pol uskoro potpuno ozdraviti. Obe su govorile u glas, prekidale jedna drugu trudeći se da pokaţu koliko su ponosne ua Pola, 82

Alidu i Pedra. Posebno su pokazivale naklonost prema Alidi koja je tako nenadano došla u ovu kuću i učinila čudo. Pol je uhvatio Alidu za ruku i povukao je prema sebi. -Šta misliš? - upitao je - da li će ujka Pedro biti ponosan na mene? Naravno da hoće, dušo - odgovorila je Alida. -Jako? -Da! -Onda bi trebalo prirediti zabavu u moju čast - Polje govorio oduševljeno. - Neću se više stideti druge dece i beţati unutra. Još ne mogu da hodam, ali znam da ću, ako budem veţbao, moći uskoro da trčim i igram se sa drugom decom. Alida je preko Polove glave upitno pogledala Esmeraldu. Ova joj se sa puna ljubavi nasmešila. -Alida - obratila joj se - ako ti i Pol ţelite zabavu, onda ćete je imati. Vreme je da naši susedi upoznaju Polovu dobrotvorku i Pedrovu suprugu. -Ne treba sa tim ţuriti - rekla je Alida blago. - Pol treba još mnogo da se trudi... -Znam - prekinula je Esmeralda. Lice joj je bilo vlaţno od suza dok je grlila i ljubila svoga sina. - Sada znam da će moj Pol imati goste svojih godina i da će se sa njima igrati na travnjaku koji je do sada bio tako pust. Alida... draga Alida, hvalati! Esmeraldin osmeh, istovremeno pun zahvalnosti i izvinjenja je bio još jedna Alidina pobeda.

*** Pedro je bio premoren kad je te večeri ujahao u štalu. Najveći deo dana je proveo kroteći jednu kobilu, divnu, belu, koja mu se na prvi pogled odmah svidela. Hteo je da je pripremi za Alidu. Hteo je da to bude iznenađenje i 83

zato nije hteo nikome da kaţe šta smera. Ţeleo je datu kobilu, Belu, pokloni Alidi kao izraz svoje ljubavi i molbe da mu oprosti sve neprijatnosti koje je zbog njega doţivela. Jedva je čekao da vidi iznenađenje na njenom licu kad je uvede u štalu i pokaţe joj predivnog konja. Još samo koji dan iBela će biti spremna da na svojim leđima ponese prelepu jahačicu ljubičastih očiju. Smešio se dok je izlazio iz štale. Onda je zastao i osvrnuo se oko sebe. Kao da nešto nije bilo u redu, jer je dvorište bilo neuobičajeno pusto i tiho. Obuzeo ga je strah. Prvo je pomislio na Pola i Alidu i počeo da doziva Maritu. Ako se nešto neprijatno desilo u bazenu, morali su mu do sada poslati poruku! U kući je bilo tiho kao i u dvorištu. Ponovo je pozvao Maritu, ali se niko nije odazvao. Gde su svi nestali? Moţda se posluga razišla poslom, ali gde je Pol? Kad nije bio u bazenu, sedeo je sa Alidom na travnjaku i čekao njega, svog ujaka, da se vrati. Prema tome, gde je sada Pol? Gde je Garsija? Najoš jedan uspaničeni poziv, iz Polove sobe je izašla Pedrova majka. Polako je silazila niz stepenice u susret svome sinu. -Ša se ovde dešava? - upitao je Pedro. - Zašto me niko nije sačekao? Gde je Alida? -Zašto si toliko uznemiren? - upitala je gospođa Malone. - Raspituješ se o svima kao da... -Znam zašto to činim - odgovorio je Pedro. Naravno da nije mogao da kaţe svojoj majci da se plaši da je Alida napustilakuću. A, uvek je bio zabrinut i za Pola. - Šta se dogodilo? Gospođa Malone je zastala na donjoj stepenici i nasmešila se Pedru. On kao da nije primetio taj smešak i zato mu je ona mahnula rukom da joj priđe. -Onda? - upitao je Pedro. -Pa, sve je u redu, dragi moj - odgovorila je. - Alida i Pol su danas odlično veţbali i oboje su srećni - nastavila je gospođa Malone zagonetno.

84

-Moţda bi trebalo da razgovaraš sa Alidom... -Zašto? - upitao je Pedro. - Gde je ona? -Povukla se u svoju sobu - odgovorila je gospođa Malone. - Bila je dosta iscrpljena posle veţbi sa Polom i bilo je vidljivo da joj je potreban odmor. Mora da spava... -I ti si mi nešto zagonetna - Pedro je bio uporan. - Nisam ja baš siguran da je sve u najboljem redu. -Zar ti nisam rekla da je Alida dobro? - upitala je gospođa Malone. -Zašto si toliko uporan u svojim nekakvim pretpostavkama? Idi k njoj, sine! Ona će ti reći ono što je vaţno da čuješ. Poslušao je majku i poţurio prema Alidinoj sobi. Našao ju je sklupčanu na krevetu. Kosa joj je još uvek bila vlaţna od kupanja. Videlo se da je bila umorna, jer je umesto spavaćice na sebi imala jednu od njegovih košulja preveliku za njeno sitno telo. Smešio se dok je posmatrao tako usnulu. Ličila je na dete i Pedru je došlo da je uzme u naručje i probudi poljupcima. Ali, za to će biti vremena kasnije a on je još uvek bio prašnjav i znojav. Bilo mu je preko potrebno da se istušira i osveţi a onda probudi Alidu i pita je šta se danas dešavalo. Alida je sanjala da pada kiša. Kad je otvorila oči, zbunilo je to što je soba bila obasjana suncem. Trebalo joj je malo vremena da shvati da zvuk tuša dopire iz Pedrovog kupatila. Odmah se rasanila. Bez obzira na zategnute odnose između njih dvoje, jedva je čekala da mu kaţe veliku vest u vezi sa Polom. Svi u kući su smatrali da Alida sama treba da kaţe Pedru da je Pol počeo da pokreće noge u vodi i da će uskoro prohodati. Ţurno je ustala, pritegla njegovu košulju oko struka u uputila se prema kupatilu. -Pedro, Pedro! - vikala je. - Satima sam čekala da se vratiš! -Alida, da li me ti to zoveš? 85

-Da, jer imam nešto divno da ti kaţem. -Jedva čekam da čujem! - odvratio je on. -Molim te, zatvori taj tuš, jer se ne moţemo i dalje ovako dovikivati! Pedro se nasmešio. Znači, sve je bilo u redu i samo je trebalo da čuje lepu vest. -U redu! - odvratio joj je on. - Dodaj mi peškir pa ćemo razgovarati o čemu god ţeliš! Brzo ga je poslušala. Kad mu je pruţila peškir, on je zagrlio i privukao sebi. Na sreću, voda više nije tekla. Poljubio je u oba oka. -E, sada da čujem, malena moja, šta se to tako vaţno desilo kad nisi mogla da sačekaš da izađem iz kupatila! Nije dočekao odgovor već je počeo gladno da je ljubi. I Alidu je počela da obuzima ţelja za njim. Nije se pobunilakad je uzeo u naručje i poneo prema krevetu. Kad su već leţali jedno kraj drugog, setila se da je ţelela da mu nešto kaţe, nešto što je i njemu bilo veoma vaţno i što nije moglo da čeka da oni prvo vode ljubav. Počela je da se izvija iz njegovog zagrljaja i Pedro je začuđeno pogledao. -Šta je, Alida? - upitao je. - Zašto se tako ponašaš? Oboje znamo da smo ţeljni jedno drugog i da nam je vaţno da baš sada vodimo ljubav. Alida je sada bila potpuno mirna i posegnula je za pokrivačem. Pedro je bio kraj nje i neţno je milovao. Znala je da on čeka objašnjenje od nje i zato ga je pogledala i vragolasto mu se nasmešila. -Izvini, Pedro, ali ti moram reći da sam te čitavo popodne čekala da ti nešto kaţem... -Zar je to toliko vaţno? - prekinuo je Pedro nestrpljivo. -Jeste - odgovorila je Alida. -I zato hoću da te ubedim da se nisam opirala tvojoj ţelji... već, moram da ti kaţem ono što će i tebi biti tako vaţno. Mnogo vaţnije... 86

-Nego da vodimo ljubav? - upitao je Pedro. -U ovom trenutku, da - odgovorila je Alida. -A, šta bi to moglo biti? - upitao je Pedro. -Pol je danas sam pokrenuo noge - izjavila je Alida pobedonosno. Pedro je nepomično leţao i gledao je kao danije čuo šta je rekla. Ona ga je uhvatila za ramena i protresla ih svom snagom. -Pedro, da li si me čuo? – upitala je. -Jesam - odgovorio je on tiho kao da ne veruje da je to istina. - Pomerio je noge u vodi bez tvoje pomoći? – upitao je. -Da! - uzviknula je Alida. - Nekoliko dana sam osećala da su mišići počeli da mu se grče, ali nisam nikome ništa rekla da ne bih budila laţnu nadu. Danas je on sam osetio da je pokrenuo noge i bio je lud od sreće. Ĉak je sedeo na ivici bazena i njima lupkao po vodi. -Za ime sveta - prošaputao je Pedro. - Da li da poverujem u to? -Ako ne veruješ, pitaj svoju majku i Esmeraldu - nastavila je Alida oduševljeno. - One su bile na balkonu i sve su videle. -Ĉini mi se da je to došlo brzo - rekao je Pedro. -Nije! - odgovorila je Alida. -I, nije sve gotovo. Treba još da veţba u bazenu, a onda prvo da počne da stoji. I za to mu je potrebno snage i dosta privikavanja. On će prohodati, samo treba da budemo strpljivi. Pedro je lagano klimao glavom i upijao svaku Alidinu reč. Onda je čvrsto zagrlio svoju ţenu i zagnjurio lice u njenu kosu. -Hvala ti, ljubavi moja - prošaputao je uzbuđeno. Onda ga je umor savladao i on je zaspao u trenutku. ***

87

Ĉitava kuća je bila uzbuđena. Pedro je bez reči pristao da priredi zabavu u vrtu i tako ispuni Polovu ţelju. Alida je pomalo imala tremu. Po prirodi nije stidljiva, ali se brinula kakav će utisak ostaviti na Pedrove prijatelje i susede. On je imao puno poverenje u nju i nije htela da ga razočara. Volela ga je i sada je to i otvoreno priznavala sebi. Bila je ponosna na poštovanje koje je on uţivao među ljudima u čitavom kraju. Aktivno se uključila u planiranje zabave. U dogovoru sa Esmeraldom, odlučeno je da posluţenje buđe pripremljeno na velikom travnjaku ispred kuće. Pol toliko ţeli da potrči tim travnjakom, a ovo je tek početak. To će pomoći da čitava atmosfera bude opuštenija, a dečaku je to preko potrebno da počne da shvata da je ravan svojim vršnjacima. Napolju mu neće biti potrebna kolica, jer će moći da sedi na travi ili za nekim od stolova. Marita i ostalo osoblje u kuhinji su nadmašili sebe u pripremanju raznovrsnih đakonija, onoga što deca najviše vole. A, bilo je i divnih specijaliteta za odrasle. Alidi je bilo veoma zanimljivo u kuhinji koja je bila prepuna divnih boja i mirisa. Nadala se da će i ona jednom umeti da pripremi nešto od ovoga što je mamilo sva čula. Posebno joj je bilo zanimljivo da uči španske nazive pojedinih specijaliteta. I pored rada sa Polom, Alida je stizala da uči španski. To je bilo neophodno da bi mogla da komunicira sa Ĉlanovima porodice i svima ostalima. Vidno je napredovala i Pedro je bio posebno zadovoljan zbog toga. Od kako je postalo vidljivo da je uspela sa Polom, bilo je jasno da je u potpunosti primljena u porodicu. To je bilo veoma vaţno, jer je ona bila strankinja i to sa drugog kraja sveta. Posebno je bilo vaţno što se Pedrova majka prema njoj odnosila kao i prema svojoj deci i što je zamolila da joj se više ne obraća sa ,,gospođo“ već ,,majko“. I Esmeralda se potpuno opustila. Više se nije borila sa Alidom za mesto u Polovom srcu. Ona je čak bila i ljubomorna na Alidu što je dečak gledao u nju kao u osobu koja mu jedino moţe pomoći. Tako je Esmeralda počela da shvata da Alida nije nikakva pretnja za nju već samo dragocena pomoć dečaku koji je jedva dočekao da

88

se pojavi neko u kojeg moţe imati potpuno poverenje. Mališa je sada doţivljavao novo iskustvo u ţivotu. Toliko je voleo da bude napolju da je čak i časove nastave imao u nekom delu velikog parka koji se nalazio na velikoj površini oko kuće. Sve je bilo spremno za početak zabave. Ĉekalo se samo da se pojave Esmeralda i doktor Gaudi. Pedro i Garsija su se vratili sa posla mnogo ranije i sada su se i oni spremali za svečanost. Alida je završavala sa oblačenjem. Jedini nakit koji je nosila bili su venčani prsten i zlatni privezak sa dva lava. Pedro i njegova majka su pokušali da je nagovore da u ovoj prilici ponese porodični nakit, ali ih je ona blago, ali učtivo odbila. Rekla je da misli da taj nakit mnogo bolje pristaje Esmeraldi i da ona treba da ga zadrţi. Tim pre što će se, najverovatnije, uskoro udati za doktora Gaudija. A, on nema mogućnosti da joj priušti tako skup i unikatan nakit. Pedro je to razumeo i više nije insistirao. I on je osećao da teška, zlatna ogrlica ne pristaje Alidinom tankom vratu i zato je odlučio dajoj postepeno kupuje novi nakit. Veče je bilo veoma uspelo. Nije trebalo ni posumnjati da će Alida osvojiti srca i ţena i muškaraca zbog svoje lepote, topline i sposobnosti da sa svima lako i jednostavno komunicira. Isprobavala je svoj oskudni španski i nekoliko puta izazvala smeh zbog grešaka. I ona se smejala sa ostalima i tako dokazala da nije uobraţena strankinja. Pedro je najviše vremena bio uz nju i sve vreme se smešio. Bio je ponosan na svoju ţenu kojoj se ništa nije moglo zameriti. Pol se sve vreme igrao sa decom na travnjaku. Roditelji te dece su bili iznenađeni promenom koja se odigrala na doskora uplašenom i zatvorenom dečaku.

89

Kad se veče završilo, svi su se sloţili da uskoro treba, organizovati novu zabavu, a Pol je obećao svojim drugarima da će i on doći kod njih čim prestane sa školskim časovima. Pedro i Alida su se povukli u svoje odaje. On je prišao svojoj ţeni, zagrlio je i zagledao joj se u oči. -Bila si divna, mila moja - rekao je.-Prava zvezda večeri. -Bio je to Pol - rekla je Alida. -Nisam siguran ko više od vas dvoje-rekao je Pedro.

90

IX Nekoliko dana kasnije Alida je sedela u svojoj sobi spremna za večeru. Ĉudila se brzini kojom su se stvari okretale nabolje. Pol je veoma napredovao u svakom pogledu i uskoro će moći samostalno da hoda. Što se nje tiče, postojao je još jedan lični razlog dabude veoma srećna. Bila je sasvim sigurna da je u drugom stanju, da nosi Pedrovo dete. Kako će Pedro to primiti? To je bio jedan od razloga da se on oţeni njome. Šta sada misli o tome? Da li je, konačno, raskrstio sa Ines? Zbog svih tih nepoznanica nije htela da mu odmah saopšti srećnu vest. Uzdahnula je i spustila češalj na toaletni stočić. Nije bila gladna, ali je znala da mora da siđe na večeru. Pol je uvek sedeo za stolom sa odraslima, a svi njegovi pogledi su bili uprti u Alidu. To mu niko nije zamerao, jer je Alida bila ta koja ga je izvadila iz invalidskih kolica i vratila u svet kojeg se doskora toliko plašio. Garsija je, kao i uvek, bio veseo i zabavan, ali su i na njemu bile vidljive neke promene. Kao da je, najzad, počeo da odrasta. Alida ga je više puta uhvatila kako je zamišljeno posmatra kao da se trudi da shvati kakvu je to promenu ona unela u ovu kuću. Dok je silazila niz stepenice, čula je korake iza sebe, osvrnula se i ugledala Garsiju kako joj prilazi sa osmehom na licu. -Alida, ţelim nešto da ti kaţem! -Izvoli! -Bio sam često sa tobom i Polom u bazenu i pomogao vam - rekao je. Nadam se da sam bio od koristi? -Itekakve - rekla je Alida raspoloţeno.

91

-Dolazio sam na bazen da budem sa vama, jer nisam imao šta drugo da radim - nastavio je Garsija. - Onda me je potpuno osvojilo to što si radila sa Polom i pomislio sam da bi tako nešto moglo da pomogne i drugoj deci sa sličnim problemima. Kad je Pol uspeo, zašto ne bi i neko drugi? Najveća stvar na svetu je hteti i pomoći drugima koji pate... -Garsija, šta ţeliš da mi kaţeš? - upitala je Alida. - Ĉemu toliki uvod? -Hoću da prva saznaš... -A, to je? -Kad se vratim u Madrid, promeniću studije - odgovorio je Garsija. -Kako? - Alida ga je upitala zabrinuto. - Pa, ti si krenuo da studiraš ekonomiju dabi pomogao Pedru, zar ne? -Pa, tako nešto - odgovorio je Garsija. - To je bila njegova ţelja, a meni je bilo svejedno. Ţeleo sam da budem u velikom gradu i da se zabavljam. Od kada si ti došla u našu porodicu, mnoge stvari su se izmenile. Video sam kako si pomogla Polu i sam poţeleo da i ja tako nešto činim ljudima jednoga dana. -I? -Ţelim da postanem lekar - Garsija je izjavio svečano. -Ozbiljno? -Nikada u ţivotu nisam bio ozbiljniji - potvrdio je mladić. Alida je uzviknula od radosti, zagrlila ga i poljubila. On je njoj uzvratio na isti način i tako su njih dvoje stajali zagrljeni i radovali se i smejali kao deca. Alida je bila srećna što je Garsija doneo takvu odluku, jer je bila ubeđena da će biti dobar lekar. Bio je srdačan i prijatan i lako je uspostavljao kontakt sa ljudima. Ponovo ga je poljubila, ali nije znala da Pedro posmatra tu scenu. A, on je ovih dana bio srećan, jer je uspeo da pripitomi belu kobilu koju je nameravao da pokloni Alidi. Mislio je da će se onesvestiti kad je ugledao svoju ţenu u zagrljaju sa Garsijom. 92

Prišao im je tako da ga oni nisu ni čuli a ni videli. -Alida, ti odmah idi u moju radnu sobu - rekao je svojoj ţeni. - A, sa tobom, Garsija, ću razgovarati kasnije! Alida je pokušala da se pobuni, da mu objasni situaciju i saopšti lepu vest u vezi sa Garsijom, ali Pedro joj nije dao priliku za to. -Molim te... - Idi u biblioteku i to odmah! - naredio je Pedro pretećim glasom koji nije trpeo pogovor. -Alida - obratio joj se Garsija - ništa ne brini. Ja ću sve objasniti mome bratu kasnije! Kad su ušli u Pedrovu radnu sobu, Alida je osetila da je počeo da je obuzima strah. Šta znači ovakvo Pedrovo ponašanje? Zašto je toliko ljut? Zato što je video sa Garsijom u zagrljaju? Pa, mora znati da joj je on kao brat! Nije valjda ljubomoran na njega? -Pedro, šta je sa tobom? - upitala je mimo koliko je mogla. - Šta se to dešava? -Ti si moja ţena i treba da se ponašaš pristojno - odgovorio je Pedro. Treba da znaš da je ova kuća puna posluge i da ona posmatra sve što se dešava. Ĉak vidi i to kad se ljubiš i grliš sa mojim bratom! -Ali... -Nisu mi potrebna nikakva objašnjenja, jer sam video ono što sam video! - grmeo je Pedro. - Sve više i više ličiš na svoju sestru Virnu! Više nego što sam mogao i da pretpostavim. -Pedro, saslušaj me! - molila je Alida koja je bila očajna što se sve ovo dešava. Mislila je da su se odnosi sa njim sredili i da će sve biti dobro. - Ţelim da ti objasnim! U pitanju je nesporazum! Garsija je... -Ne pominji mi Garsiju! Sa njim ću razgovarati kasnije!

93

-Pedro, u pitanju je nesporazum! - ponavljala je Alida. - Zašto ne dozvoliš da ti objasnim? -Garsija je sa ovog podnevlja i on mora da zna kako ogovaranja brzo putuju sa jednog imanja na drugo! - vikao je Pedro kao da nije čuo Alidine molbe. - Mogu da mislim šta će se pričati: mlada gospođa Malone se ljubaka sa muţevljevim bratom! Tako nešto neću dopustiti, razumeš? Alida nije mogla da progovori više ni reč, jer se gušila u sopstvenim jecajima. Kako da mu objasni, da mu kaţe da ga voli, da nosi njegovo dete? A, njemu očito nije stalo do nje već samo do porodičnog ugleda. - Na večeri ćemo se pojaviti kao srećan par - rekao je Pedro. - Neću da niko ništa posumnja dok priče ne krenu. Onda ćemo videti šta ćemo! Alida je klimnula glavom bez reči. Kako se sve ovo moglo dogoditi? Mislila je da dovoljno poznaje Pedra, ali ovaj njegov bes je bio nešto sasvim novo za nju. Za večerom je ćutke sedela i ništa nije jela. Ĉinilo joj se da će joj srce pući. Pedro je bio tako grub sa njom a da joj nije dozvolio da mu objasni o čemu se radi. Kad mu kaţe da je u drugom stanju, trpeće je dotle dok se dete ne rodi, a onda će je oterati. Ne, to ne moţe sebi dozvoliti i zato je bolje da sama ode. Ovde više nije potrebna. Pol moţe i sam da nastavi sa veţbama, a ona će otići odavde i neće reći Pedru da je u drugom stanju. Te večeri je zatvorila vrata prema Pedrovoj sobi i dugo leţalabudna. Ĉula ga je kako hoda po sobi kao lav u kavezu i po tome je znala da je još uvek ljut. Posle večere joj je rekao da će je sutra, ujutro, voditi najahanje da joj nešto pokaţe. Izgledalo je da ţeli da zaboravi scenu koju joj je priredio pre večere. Garsija je bio raspoloţen kao da se ništa nije dogodilo. Setila se da je čula ţestoku svađu dok je prolazila pored Pedrove radne sobe posle večere. Bilo je jasno da se tobraćaraspravljaju, jerje Pedro ţeleo da istera na čistinu ono o čemu nije imao pojma, I Garsija je

94

pokušavao da objasni Pedru o čemu se radi, ali on ni njega nije hteo da sasluša. Ĉule su se samo Pedrove reči. ,,Ti si prokleta budala“, vikao je bratu. „Zar ti je tako malo vaţna čast porodice?“ ,,Ti si još veća!“ uzvratio je Garsija. „Zar ti je čast porodice vaţnija od takve ţene kao što je Alida?“ Alida nije čula šta je Pedro odgovorio svome bratu na te reči. Leţala je na krevetu i grozničavo razmišljala šta da radi. Kad bi on došao kod nje u sobu, a da ona ode kod njega? Da još jednom pokuša da mu objasni? Da mu se izvini što je zaboravila kako treba sa se ponaša gospođa Malone? Ne! Ne bi mogla da podnese još jednu scenu, još jedno odbacivanje sa njegove strane. Ĉitavu noć je provela u suzama, u košmaru. *** Pred zoru mora da je zadremala, jer se trgla kad je na vratima svoje sobe čula kucanje. Bila je to Marita. - Gospođo - govorila je poluglasno - vaš muţ vas očekuje kod konja za jedan sat. Stara gospođa Malone takođe ţeli da vas vidi i to što pre. Alida je klimnula glavom a onda iznenađeno pogledala posluţavnik na kojem se nalazilo previše hrane. Upitno je pogledala Maritu. -Štaje ovo? -Gospođo, vama je u ovom stanju potrebno mnogo više hrane – odgovorila je Marita. Alida se iznenadila. Kako zna? Marita je razumela njeno čuđenje. -Sluţim ovu porodicu već mnogo godina - nastavila je. - Znam kako izgledaju gospode u vreme jutarnjih mučnina, znam kako hodaju kad ih bole leđa. Ja sam svakoj pomogla, zašto ne bih i vama? Da kaţem gospođi Malone da ćete odmah doći?

95

-Svakako! - odgovorila je Alida, pitajući se šta tako vaţno Pedrova majka treba da joj kaţe. Pošto nije bila gladna, popila je samo malo soka, istuširala se i pošla svojoj svekrvi. Zatekla je kako pije kafu. Kad je bila ponuđena, odbila je pod izgovorom da je upravo popila svoju posle doručka. -Ĉujem da si mnogo puta odbila da doručkuješ - obratila se gospođa Malone svojoj snahi. - Da li postoji nešto o čemu bi ţelela da razgovaraš sa mnom? Valjda znaš da ni jedna reč neće izaći izvan ovih zidova? - Alida je ćutala. - Draga, da li si se posvađala sa Pedrom? - nastavila je gospođa Malone. - Ja ne ţelim da se uplićem u vaš brak, ali, dobro poznajem svoga sina i mogla bih ti pomoći. On krije svoja osećanja i tu je na oca. Da li ga dovoljno voliš da mu dozvoliš da bude slobodan koliko mu je to potrebno? Ti si mu potrebna, ali to ne ţeli uvek da pokaţe. Moraš biti snaţna i tiha, spremna da podneseš njegova mračna raspoloţenja da ih prevaziđe. Da li si ga volela od početka? -Jesam – Alida je govorila šapatom.-Ĉak i sada ga volim. -Ĉak i sada? - upitala je gospođa Malone sa čuđenjem. - Šta to treba da znači? Alida je znala da više nema šta da izgubi i zato je otvorila dušu pred Pedrovom majkom. Pričala joj je kako i zašto su se ona i Pedro venčali, kakva je bila pogodba, da se često sukobljavaju, ono o Ines i na kraju neprijatnost u vezi sa njom i Garsijom. -Da li nosiš njegovo dete? - upitala je gospođa Malone. -Da! -Da li on to zna? -Ne! - odgovori Alida kroz suze. -Grešiš što je to još uvek za njega tajna - rekla je gospođa Malone blago.

96

-To će sve rešiti, budi ubeđena u to! - Alida se malo razvedrila. Moţda je gospođa Malone u pravu, jer najbolje poznaje svoga sina. Dok je išla prema štali, videla je Garsiju sa Polom na travnjaku. Pol je polako ustao i pošao prema Alidi. -Alida, vidi! - vikao je oduševljeno. -Ja hodam sam! Garsija ga je pratio u stopu da mu pomogne ako zatreba. -Pusti ga! - viknula je Alida. - Moţe on i sam! Iz štale se začula lomljava i Pedrov nerazumljiv povik. Alida se okrenula i sledila. Prema njima je jurio krupan, beli konj, nedovoljno pripitomljen i sada uplašen zbog nečega. Jurio je prema Polu. Alida je potrčala prema Polu a krajičkom oka je videla da je i Pedro uzjahao svoga vranca i poleteo da zaustavi Belu. Prekasno! Pol se okrenuo i video kako konj trči prema njemu. -Pol, prema meni! – vikala je Alida. - Još samo jedan korak, još jedan... Alda je stigla do Pola i bacila se na njega. Oboje su bili na zemlji kad je konj proleteo tik uz njih. Alida je osetila bol u potiljku, zasvetlelo joj se pred očima i onda je sve utonulo u mrak. Kasnije su joj pričali daju je Pedro na rukama odneo u kuću i svim silama pokušavao da je vrati svesti. Došao je i doktor Gaudi i rekao da rana na glavi nije teška, ali ona nikako nije dolazila sebi. Ĉitavu noć su Pedro i doktor presedeli kraj Alide, a pred jutro je ona počela da dolazi sebi. Počela je da ječi i doziva Pedra. Ugledala je medicinsku sestru kraj svoga kreveta. -Moj muţ? - upitala je. -Sada spava, jer je tri noći bdeo kraj vas! -Moja beba? - upitala je Alida. -Niste je izgubili - odgovorila je sestra. 97

Kad se ponovo probudila, Pedro je bio kraj nje. -Draga, hteo sam da ti poklonim belog konja, jer mi je doktor Gaudi rekao da ćemo imati bebu. Oh, kako je sve moglo da se završi! Bogu hvala što ste i ti i Pol ostali ţivi. Ti si spasla njegov ţivot. -Pedro, ja nisam... -Sve znam - prekinuo je njen muţ. - Bio sam lud od ljubavi i ljubomore i zato sam sve radio naopako. Moţeš li mi oprostiti? Alida, ljubavi, ti si jedina ţena u mom ţivotu, od prvoga trenutka našega susreta zaljubio sam se u najlepše ljubičaste oči na svetu. -Ali, neke stvari se moraju razjasniti - Alida je govorila slabim glasom. -Sve je jasno - govorio je Pedro milujući je po kosi. - Nikada te neću pustitida odeš i ţivećemo zajedno sa našim detetom... a, posle, biće i veća porodica, zar ne? - I ja tebe volim - šaputala je Alida. - Prvo sam te se plašila, ali kad smo prve noći vodili ljubav, shvatila sam da sam se plašila svojih osećanja. A, zaljubila sam se u tebe onoga trenutka kad sam te prvi put ugledala na pragu svoje hotelske sobe. Ipak, ţelim još samo nešto da te pitam... -Šta? -One reči koje si šaputao na španskom - počela je Alida tiho - kad si mi stavljao venčani prsten na ruku. Šta one znače? -Ţeno moja, jedina i najdraţa, cvetu moj sa ljubičastim očima, uvek mi cvetaj i budi samo moj čitav ţivot! Alida se nasmešila i pruţila mu usne. Znala je da njima pripada lepa budućnost pod nebom i suncem divne Španije. KRAJ

98