6 ANALIZA TRANSAKCIJA materijal 2.pdf

TA Centar – Asocijacija transakcionih analitičara Srbije

Dr Zoran Milivojević

ANALIZA TRANSAKCIJA

Materijali za edukaciju iz transakcione analize

TA Centar, Novi Sad, 2004 Copyright by Zoran Milivojević © 2004 www.milivojevic.com [email protected]

Zoran Milivojević

Analiza transakcija 2

SADRŽAJ: I. Komunikacijsko polje, 3 II. Definicija transakcije, 4 III. Poruke, 5 IV. Ego stanja u transakcijama, 7 V. Analiza transakcija, 9 Jednostavne transakcije, 9 Složene (skrivene ili ulteriorne) transakcije, 15 VI. Umišljena poruka ili transakcija, 21 VII. Specijalne transakcije, 23 VIII. Terapijske intervencije, 28 IX. Transakcione veštine (transakcioni aikido), 31 Transakcione opcije (po Karpmanu), 33 X. Pet načina reagovanja na problematične psihološke poruke (po Milivojeviću), 34 Literatura, 39 Za ponavljanje, 39

Napomena: Ovo web izdanje materijala za edukaciju u oblasti transakcione analize je interni materijal namenjen polaznicima kurseva koje vode zvanični edukatori TA udruženja u Srbiji i u Sloveniji. Materijal je u nezavršenom obliku tako da se autor izvinjava zbog slovnih i gramatičkih grešaka. Ukoliko navodite nešto iz materijala u stručnoj literaturi molim vas da citirate izvor. Autor, Novi Sad, mart 2004

Zoran Milivojević


l. KOMUNIKACIJSKO POLJE Komunikacijsko polje je situacija u kojoj se dve osobe međusobno opažaju. Priroda stvari je takva da svaki put kada se uspostavi komunikacijsko polje, prisutne osobe jednostavno moraju da komuniciraju. Tako, na primer, ako jedna osoba uputi stimulus, a druga osoba odluči da ignoriše taj stimulus, to neće biti prekid komunikacije, već posebna vrsta odgovora: „Ne želim da komuniciram!” Prema tome, kada neko u komunikacijskom polju uputi stimulus, a druga strane ne reaguje na taj stimulus, izostanak reakcije je takođe reakcija, odnosno povratna poruka osobi koja je uputila stimulus. Svaki put kada se dve nepoznate osobe nađu u komunikacijskom polju one su prisiljene da definišu svoj komunikacijski odnos. U tome im pomažu implicitna pravila ponašanja koja postoje u datoj kulturi. Kada ove osobe imaju različite i konflikte interese, tada one jedna drugoj predlažu različite definicije komunikacijskog odnosa. Rezultat ovog konflikta je borba ove dve osobe oko toga koja će kojoj nametnuti svoju definiciju zajedničkog odnosa. Jedini način da se komunikacija zaista prekine je da jedna osoba napusti komunikacijsko polje.1

KOMUNIKACIJA I ODNOS Povremeno je važno razlikovati način komunikacije koji u određenim situacijama postoji između osoba A i B, od njihovog odnosa. Kada se uspostavi odnos između dve osobe, onda one imaju relativno stabilnu sliku jenda o drugoj i o svom međusobnom odnosu, tako da dalja komunikacija uglavnom podržava ovu sliku. Između komunikacije i odnosa postoji cirkularna relacija jer jedno definiše drugo: odnos osobe A prema osobi B kao i odnos osobe B prema osobi A utiče na to kakve će biti njihove transakcije, ali isto tako i način izabranih transakcija utiče na to kakav će biti odnos ove dve osobe. Način komunikacije je veoma važan u fazi izgradnje odnosa (komunikacija s relativno nepoznatim osobama), a kada se odnos izgradi tada način komunikacije gubi na važnosti. Dakle, između osoba koje se tek upoznaju način komuniciranja je istovremeno i način izgradnje njihovog odnosa.

1

Drugi način je svakako smrt jedne od osoba: tema koja se u velikoj meri eksploatiše u akcionim filmovima.


Zoran Milivojević

ll. DEFINICIJA TRANSAKCIJE Pojam transakcija je izveden iz latinskih reči trans, preko i actio, delanje, a prevod koji bi najbolje odgovarao je razmena. Dok se u ekonomiji pod pojmom transakcija podrazumeva razmena robe ili vrednosti između dve strane, mi taj pojam koristimo kako bismo označili razmenu poruka između dve strane, dve osobe ili dva ego stanja. Bern je smatrao da je komunikacija razmena poruka, pa je prema tome transakciju definisao kao jedinicu komunikacije, odnosno kao jedinicu socijalne akcije (Berne, 1972, str. 447). U tom smislu se komunikacija dve osobe može predstaviti kao serija njihovih međusobnih transakcija. Prema Bernu transakcija je sastavljena iz dva dela: transakcionog stimulusa koji upućuje osoba A (poruka osobe A) i transakcione reakcije koju kao odgovor upućuje osoba B (poruka osobe B):

TRANSAKCIONI STIMULUS (OSOBE A)

+ TRANSAKCIONI ODGOVOR (OSOBE B)

= TRANSAKCIJA

Za razliku od Berna mi smatramo da je u mnogim situacijama korisnije da se definicija transakcije proširi tako što će se ubrojati i treća poruka kojom osoba A reaguje na uzvratnu poruku osobe B. Tada je transakcija komunikacijski čin koji je sastavljen iz tri dela:


Zoran Milivojević

Transakcioni stimulus osobe A + Transakciona reakcija osobe B + Reakcija na reakciju osobe A = Transakcija osoba A i B

Ova treća poruka (reakcija na reakciju) je od izuzetne važnosti uproavo zbog toga što je ona taj činilac koji definiše karakter prethodne komunikacije. Na primer, od reakcije na reakciju će zavisiti da li je intervencija bila uspešna ili nije (Više o tome ćemo dati u poglavlju o intervencijama).

lll. PORUKE Definicija poruke Kao što smo videli transakcija je sastavljena iz dve ili više poruka. Kako je koncept transakcija izveden iz koncepta poruka, da bi razumeli transakcije moramo razumeti poruke. Analiza transakcija je u stvari zasnovana na analizi poruka. U komunikacijskim modelima se povremeno može pronaći stav da je svako ljudsko ponašanje neka vrsta poručivanja ili saobraćanja. Mi smatramo da je to pogrešno. Na primer, žena koja se sama šeta šumom se svakako ponaša, ali ona tim ponašanjem ne mora nikome ništa poručivati. Međutim, ukoliko se žena odlučiila da krene na šetnju kako bi prekinula svađu sa svojim mužem, onda je ta šetnja svakako određena poruka tom mužu. Čak i u socijalnim situacijama kada, na primer, osoba koja je u komunikaciji s drugima promeni položaj tela, to ne mora biti nikakva poruka

Zoran Milivojević


već je do takvog ponašanja došlo zato što joj je prethodni položaj postao fizički neudoban. Zbog toga mi razlikujemo poručivanje od drugih oblika izražavanja i ponašanja. Drugim rečima, ljudi se stalno izražavaju i ponašaju, ali su samo neka od tih izražavanja poruke drugim ljudima. Mi smatramo da je glavni kriterijum u tome da li postoji ili ne postoji namera da se nešto saopšti. Ukoliko postoji namera, onda postoji poruka, pa je to izražavanje ili ponašanje zaista poručivanje. Problem s ovom definicijom poruka je u tome što je namera unutrašnji, subjektivni kriterijum koji ostaje u privatnosti onoga ko poručuje. To znači da mi mnogo puta posmatrajući neku osobu ne znamo da li se ona samo ponaša ili nam zaista nešto poručuje. To možemo proveriti tako što ćemo osobu pitati da li nam svojim ponašanjem nešto poručuje. Međutim, tu se susrećemo s drugim problemom jer osoba može biti iskrena ili neiskrena. Ona može potvrditi da nam zaista nešto poručuje, ali ona može i tvrditi da nam ništa ne poručuje iako u stvarnosti to čini. U tom drugom slučaju nastaje komunikacijski paradoks ili dupla veza jer nam osoba istovremeno i poručuje i poručuje da nam ne poručuje. Iz aspekta profesionalne primene transakcione analize (ili bilo kog rada s ljudima) upravo su naše poruke koje upućujemo drugim ljudima naše sredstvo rada ili naše oruđe. Kako je rad aktivnost usmerena ka nekom cilju, onda sve ove poruke bi trebalo da budu usmerene ka cilju koji je ugovoren između klijenta i profesionalca. Ovakve radne poruke nazivamo intervencije. U tom smislu transakciona analiza promoviše jasno definisan komunikacijski odnos i jasne i direktne poruke. to je najbolji način da se u komunikaciji izbegnu nesporazumi i psihološke projekcije (na primer igre). Zbog toga transakcioni analitičar izbegava paradokse u komunikaciji (osim kada su deo paradoksalne terapijske intervencije) što znači da svaka poruka mora zadovoljiti formalne strukturalne uslove. Kao što smo naglasili u poglavlju o referentnom okviru, struktura jasnih poruka je sledeća: ja tebi komuniciram poruku X sada i ovde.2

Klasifikacija poruka Duple poruke se odnose na situacije kada je osoba inkongruentna u komunikaciji, odnosno kada nam istovremeno na dva komunikacijska nivoa upućuje dve različite

2

Svaki put kada osoba koja upućuje poruku tvrdi da nije ona ta koja je upućuje, da je ne upućuje drugoj osobi, da uopšte ne upućuje poruku ili da nije uputila poruku koju je uputila, da je ne upućuje sada i ovde, nastupa paradoks u komunikaciji (Haley, 1986).

Zoran Milivojević


poruke (para-poruke). Često je jedan nivo je eksplicitan, a drugi je implicitan. Prvi nivo se u TA naziva socijalni nivo komunikacije i nosi socijalnu poruku, a druge se naziva psihološki nivo komunikacije i nosi psihološku poruku. Duple poruke se nalaze u duplim ili složenim transakijama. Duple poruke su često nosilac paradoksa. Kontradiktorne poruke se odnose na situaciju u kojoj osoba u različitim vremenima upućuje suprotne poruke. Kontradiktorne poruke su znak sekventne inkongruentnosti, odnosno unutrašnjeg konflikta dva dela ličnosti od kojih se svaki deo manifestuje u različitim vremenima. Zbog toga su kontradiktorne poruke česte u nesvesnim igrama. Metaporuka je poruka o poruci. To je poruka kojom osoba komentariše neku drugu svoju poruku (metakomentar). Osnovna poruka je na jednom nivou komunikacije, a poruka-komentar je na drugom, meta nivou komunikacije. Na primer, osoba koja se smeje (smeh kao poruka) izjavljuje: „Ja se sada smejem zato što sam žalosna” (komentar smeha kao meta-poruka). Takođe terapijska intervencija koju zovemo konfontacija je često metaporuka jer terapeut komentariše dve različite poruke koje je dobio od kljijenta ukazujući na njihovu nesaglasnost. Paradoksalne poruke su one čiji je cilj sasvim suprotan od njihovog manifestnog sadržaja.3 Tako neko može nekoga da pokuša da motiviše kroz osporavanje, da voli kroz vređanje, ili da vređa kroz komplimente. U terapiji izbegavamo paradoksalne poruke osim ako nisu deo pažljivo promišljenih paradoksalnih terapijskih intervencija.

lV. EGO STANJA U TRANSAKCIJAMA Transakcije se mogu analizirati na različite načine. Dok su na početku istraživanja komunkacije pre pedesetak godina u fokusu bile same transakcije, danas se fokus pomerio na ona pravila unutar osobe ili ljudskog sistema koji organizuju takve transakcije. Drugim rečima, čitajući transakcije transakcioni analitičar pokušava da „pročita” odnosno pretpostavi verovatna pravila sistema.

3

Izraz paradoks dolazi od gr. para, pored ili izvan, i doxa, verovanje.

Zoran Milivojević


Analiza transakcija je moguća na različite načine. Način koji je tradicionalan u transakcionoj analizi je da se transakcije povezuju sa modelom ego stanja. Na ovaj način nastaje model komunikacije koji ima nekoliko pretpostavki: – uvek je ego stanje je to koje šalje poruku nekom drugom ego stanju; – moguće je da jedna osoba istovremeno aktivira više ego stanja i da, prema tome, šalje ili prima više poruka; – bilo koje ego stanje osobe primaoca poruke može odgovoriti bilo kom ego stanju osobe pošiljaoca poruke; – u odnosu na broj ego stanja koja mogu biti aktivna u komunikaciji dve osobe postoji veliki ukupni broj kombinacija (mogućih transakcija). Problem u konceptualizaciji ego stanja se logično proteže i na analizu transakcija. U zavisnosti od toga za koji model ego stanja se opredelimo (istorijski, komunikacijski, itd.) zavisiće kako ćemo nacrtati dijagram pojedinačne transakcije. Zbog toga je moguće da ista transakcija ima veoma različite crteže u različitim modelima ego stanja.4 Model komunikacije koji je zasnovan na ego stanjima je izuzetno primenljiv na dijadnu komunikaciju (komunikaciju dve osobe). Kada model primenimo na komunikaciju više ljudi, troje ili četvoro, postaje jasno da model postaje prekomplikovan. Ovo ograničenje modela je dovelo do toga da se transakciona analiza fokusirala upravo na dijadnu komunikaciju kao na glavni predmet proučavanja. Zbog toga je ovakav pristup transakcijama koji ih je isključivo posmatrao kao manifestacije ego stanja ograničio polje istraživanja i na neki način blokirao dalje istraživanje transakcija i razvoj transakcione analize. Analiza transakcija u komunikacijskom modelu ego stanja: Komunikacijski model ego stanja je veoma pogodan za analizu bilo koje vrste komunikacije. Pretpostavka je da osoba ili osobe koje vrše analizu dobro poznaju komunikacijski model ego stanja, i da razumeju kako pozitivna, tako i negativna komunikacijska ego stanja. Analiza transakcija u istorijskom modelu ego stanja: Istorijski model ego stanja je veoma pogodan za analizu one komunikacije koja se odvija u kontekstu

4

U mnogim ranijim radovima – ne samo kod Berna već i kod drugih autora – često se u analizi transakcija koristi nediferencirani model ego stanja tako da analiza konkretne transakcije u velikoj meri zavisi od onoga ko je analizira.

Zoran Milivojević


promene (psihoterapija, vaspitanje, prevaspitanje) ili za razumevanje nekih veoma problematičnih transakcija koje uključuju regresiju, projekciju i slično.

V. ANALIZA TRANSAKCIJA U zavisnosti od toga koliko ego stanja učestvuje u komunikaciji između dve osobe Bern je razlikovao jednostavne i složene transakcije. Kada u komunikaciji učestvuju samo dva ego stanja tada je reč o jednostavnoj transakciji. Kada u komunikaciji između dve osobe učestvuje tri ili više ego stanja tada je reč o složenoj transakciji. Složene transakcije su zasnovane na pretpostavci da kod jedne osobe mogu biti istovremeno aktivna dva ego stanja koja mogu slati dve različite poruke.

Jednostavne transakcije Kada dve osobe u međusobnoj komunikaciji aktiviraju svaka samo po jedno ego stanje, tako da su ukupno aktivna dva ego stanja, tada je reč o jednostavnoj transakciji. Moguća su dva tipa jednostavnih transakcija: paralelne (ili komplementarne) i ukrštene transakcije.

Paralelne (komplementarne) transakcije Kada pozvano ego stanje osobe B odgovara onom ego stanju osobe A koje ga je pozvalo, tada je reč o paralelnim transakcijama.5 Bilo koje ego stanje osobe A može pozvati bilo koje ego stanje osobe B, ali da bi transakcija bila paralelna, transakciona reakcija mora biti takva da adresirano ego stanje odgovara ego stanju koje je pošiljalac poruke.

5

Iako je Bern koristio pojam komplementarna transakcija, danas je uobičajeno da se koristi naziv paralelena transakcija jer je prethodni naziv pravio zabunu s takozvanim komplementarnim komunikacijskim odnosima.


Zoran Milivojević

Osoba A (Odrasli): „Kako se danas osećate?” Osoba B (Odrasli): „Hvala na pitanju – znatno bolje.”

Slika – Paralelna transakcija O-O.

Osoba A (Roditelj): „Molim vas govorite glasnije!” Osoba B (Dete): „U redu, izvinite.”

Slika – Paralelna transakcija R-D. U vezi s paralelnim transakcijama Bern je postavio prvo pravilo komunikacije čiji je smisao da komunikacija teče glatko sve dok su transakcije paralelne. „Sve dok su vektori paralelni, komunikacija se može nastavljati neograničeno” (Berne, 1966, str. 224–225).

Ukrštene transakcije Ukrštene transakcije su sve jednostavne transakcije koje ne zadovoljavaju definiciju za paralelene transakcije. Ukrštene transakcije nastaju bilo tako što je reakcija osobe B takva da se ne odaziva pozvano ego stanje, već neko drugo (slika); bilo tako što se odaziva pozvano ego stanje osobe B, ali ne onom ego stanju osobe A koje ga je pozvalo (slika).

Osoba A: „Kako se danas osećate?” Osoba B: „Izgleda da sam ja izgubljen slučaj.”

Slika – Ukrštena transakcija (transfernog tipa)


Zoran Milivojević

Osoba A: „Molim vas govorite glasnije!” Osoba B: „Da nemate neki megafon za mene.”

Slika – Ukrštena transakcija Ove transakcije su dobile ime po tome što se često transakcioni vektori na dijagramu ukrštaju. Važno je znati da to nije uvek tako (slika iznad i slika ispod).

Osoba A: „Ovi lekovi što nam daju su čisti otrov!” Osoba B: „Meni su neophodni.”

Slika – Ukrštena transakcija U vezi s ukrštenim transakcijama Bern je postavio drugo pravilo komunikacije čiji je smisao da ukrštanje transakcija izaziva krizu u komunikaciji. Bernova definicija ovog pravila je sledeća: „Ako se vektori ukrste, komunikacija je prekinuta, a odnos je loš” (Berne, 1966, str. 225). Izraz „prekid komunikacije” koji je koristio Bern je preteran. U stvarnosti ukrštanje transakcija izaziva krizu u komunikaciji. Svaka kriza može biti ili prevaziđena ili produbljena. Šta će uslediti u komunikaciji nakon ukrštajuće transakcione reakcije zavisi od osobe A i njenog odgovora na ukrštajuću transakcionu reakciju osobe B. Ukrštajući odgovor osobe B predlaže novu definiciju transakcionog odnosa koji osoba A može prihvati ili odbiti.6 Kada je ukrštanje takvo da dovodi do boljeg transakcionog odnosa i unapređenja komunikacije, tada to zovemo O.K. ukrštanje. Postoje brojne tehnike u TA (poput transakcionih opcija i sličnih) gde učimo ljude da koriste OK ukrštanje kako bi

6

Na primeru ukrštenih transakcija vidimo koliko je važno da se u definiciju transakcije uključi treći element reakcija na reakciju jer ovaj element upravo definiše da li je ono što se u komunikaciji desilo pre njega bilo uspešno ili neuspešno.


Zoran Milivojević

povećali fleksibilnost u komunikaciji i izbegli da budu „zaključani” u jednom, za njih nepovoljnom tipu transakcionog odnosa. Jasno je da onda drugo pravilo komunikacije na način na koji ga je definisao Bern isključuje postojanje OK ukrštanja, što nam daje za pravo da ovo pravilo redefinišemo.7 Osoba A koja započinje komunikaciju određenim transakcionim stimulusom očekuje paralelnu transakciju, odnosno da joj odgovori pozvano ego stanje osobe B. U tom smislu je odgovornost na osobi B na tome da li će prihvatiti takav transakcioni odnos kakav joj svojim transakcionim stimulusom predlaže osoba A. Ukoliko ga ne prihvata tada dolazi do ukrštajuće transakcione reakcije. Time se pokazuje konflikt oko definicije transakcionog odnosa ove dve osobe. Sada je na potezu osoba A koja može biti iznenađena time što osoba B ne prihvata predloženi transakcioni odnos i koja sada treba da odluči kako će reagovati na transakcioni odgovor osobe B. Ako u svojoj reakciji na rakciju osoba A nastavi da insistira na svom predlogu komunikacijskog odnosa tada je transakcija zaista ukrštena, a u suprotnom, kada osoba A ipak prihvata kontrapredlog osobe B, tada se komunikacija nastavlja paralelno, s tim što je došlo do OK ukrštanja kroz odgovor osobe B.

Neke tipične ukrštene transakcije Iz didaktičkih razloga razmatramo nekoliko vrsta ukrštenih transakcija: transferne, kontratransferne, bezobrazne, frustrirajuće i svađalačke. Transferna transakcija Kada na stimulus iz Odraslog drugi odgovori iz nekog drugog ego stanja to najčešće ukazuje da je došlo do nesvesne projekcije. Kod transfernih transakcija osoba B nije doživela stimulus koji joj je uputila osoba A kao stimulus iz Odraslog, već iz Roditelja, zbog čega i odgovara Roditelju. Bern je ovaj tip transakcije nazvao po transferu i transfernim reakcijama.8

7

I sam Bern je bio svestan ove inkonzistentnosti: „Terapijski efekt proizlazi iz prekidanja usaglašenog delovanja (ego stanja) prouzrokovanog ukrštenom transakcijom.” (Berne, 1961, str. 164) 8 Transfer ili prenos je situacija u kojoj pacijent nesvesno projektuje svoje mentalne predstave na terapeuta i time iskrivljuje stvarnost. Posledica je da pacijentove reakcije nisu reakcije na stvarnost već na projektovane predstave. Drugim rečima pacijent prenosti neke ranije odnose na svoj odnos s terapeutom. Transferne transakcije su česte u transferu, ali se pojavljuju i u kontratransferu i u drugim vrstama odnosa.


Zoran Milivojević

Osoba A: „Da li znate ko je to uzeo?” Osoba B: „Nisam ja, majke mi!”

Slika – Transferna transakcija. Kontratransferna transakcija Kada na stimulus upućen iz Odraslog druga osoba odgovara iz Roditelja, to često ukazuje na to da drugoga ne doživljava da je na istom nivou, već ga patronizira. Kako je to česta pojava u kontratransferu odatle i ime ovom tipu transakcije.9

Osoba A: „Da li znate ko je to uzeo?” Osoba B: „Kako ja da znam da niste vi?!”

Slika – Kontratransferna transakcija. „Bezobrazna” transakcija Ovaj tip transakcije je dobio ime po tome što osoba A na osnovu transakcionog odgovora osobe B često stiče utisak da je osoba B bezobrazna.

9

Kontratransfer ili protivprenos je situacija u odnosu između terapeuta i pacijenta u kojoj je terapeut taj koji nesvesno projektuje svoje mentalne predstave na klijenta i time iskrivljuje stvarnost. Dok je u odnosu pacijenta i terapeuta transfer relativno normalan ili očekivan, kontratransfer je uvek patološki. Terapeut jeste u stanju da pomogne klijentu samo ukoliko je svestan realnosti, a ako je iskrivljuje, tada postaje nekompetentan. Zbog toga je terapeut uvek na oprezu i kontroliše samog sebe da li je u kontratransferu. Kontratransfer glavni predmet procesa supervizije, terapeutovog rada na sebi i autosupervizije tokom rada s pacijentima. Međutim, važno je shvatiti da kontratransferne transakcije nisu isključivo povezane s kontratransferom već su samo po njemu dobile ime.


Zoran Milivojević

Osoba A: „Seli ste na mesto gde ja uvek sedim na grupi!” Osoba B: „Koliko mi je poznato mesta nemamo pravilo da su mesta rezervisana.”

Slika – „Bezobrazna” transakcija Frustrirajuća transakcija Ova transakcija je dobila naziv po tome što se inicijator komunikacije oseća frustrirano. Umesto da dobije neku reakciju Negujućeg Roditelja osoba je dobila „hladnog” Odraslog. Na primer, dete koje je neko vreme spavalo, naglo se budi i počinje da vrišti. Majka uleće u detetovu sobu i uporno pita dete: „Šta se desilo?”

Osoba A: „Doktore, da li će meni ikada biti bolje?” Osoba B: „Ljudi s vašim poremećajem se potpuno oporave u šezdeset posto slučajeva.”

Slika – Frustrirajuća transakcija Napadačka ili svađalačka transakcija Ovo je tipična transakcija koja se pojavljuje u svađama, kada svaka od osoba očekuje od one druge da joj se podredi i da prizna „grešku”. Ovakve transakcije su tipične za različite igre moći: „Ja sam jači i zato ću ja naterati tebe da promeniš ponašanje!” – „E vala nećeš, ja sam jači i ti ćeš promeniti svoje ponašanje!”


Zoran Milivojević

Osoba A: „Zahtevam da mi se izvinite!” Osoba B: „Prvo se vi izvinite meni!”

Slika – „Svađalačka” transakcija

Složene (skrivene ili ulteriorne) transakcije Složene (kompleksne ili sastavljene) transakcije su one u kojima u komunikaciji dve osobe istovremeno učestvuje tri ili više ego stanja. To znači da su bar kod jedne osobe istovremeno aktivna dva ego stanja. Kako je u ovom modelu pošiljalac pojedinačne poruke ego stanje, to znači da osoba iz dva različita ego stanja šalje dve različite poruke i da se komunikacija odvija na dva nivoa. Bern je ove nivoe nazvao socijalni i psihološki nivo komunikacije. Na svakom od ovih nivoa se odvija komunikacija i razmena poruka, tako da razlikujemo socijalnu i psihološku poruku. Transakcioni stimulus koji sadrži i socijalnu i psihološku poruku nazivamo dupla poruka. Za razliku od socijalnog nivoa komunikacije koji je nivo eksplicitne, očigledne poruke, psihološki nivo komunikacije je nivo implicitne, prikrivene ili dobro skrivene poruke. Složene transakcije se upravo zbog prikrivenosti psihološkog nivoa komunikacije drukčije zovu i skrivene ili ulteriorne transakcije (eng. ulterior, skriveno). Čest je slučaj da je psihološka poruka izražena neverbalno, a socijalna verbalno, ali su moguće i druge varijante, pa čak i da je psihološka poruka sadržana u verbalnom kanalu komunikacije kao na primer kada muž umiljato kaže ženi: „Ljubavi gde si sakrila moje ključeve.” Uobičajeno je da se na transakcionom dijagramu vektor socijalne poruke crta punom linijom, a vektor psihološke poruke isprekidanom linijom.

Zoran Milivojević


Socijalna poruka: neagresivno traženje informacije. Psihološka poruka: optuživanje.

Slika – Prikaz duple poruke u složenoj transakciji U vezi sa složenim transakcijama Bern je postavio treće pravilo komunikacije čiji je smisao da je daleko verovatnije da će druga osoba odgovoriti na psihološku poruku nego na socijalnu. „Bihejvioralna reakcija na skrivenu transakciju je određena na psihološkom, a ne na socijalnom nivou” (Berne, 1966, str. 227). To znači da se reakcija na skrivenu transakciju može predvideti samo u onoj meri u kojoj se poznaje psihološki nivo komunikacije. U skladu s time, u gore navedenom primeru odgovor bi trebalo da bude:

Osoba A (umiljato): Socijalna poruka: „Ljubavi gde si sakrila moje ključeve.” Psihološka poruka: „Ti si kriva što ja ne mogu da nađem svoje stvari.” Osoba B (uzbuđeno): „Ja tvoje ključeve nisam ni videla.”(nisam kriva!)

Slika – Tipični socijalni odgovor na psihološku poruku. Kada osoba B na duplu poruku reaguje tako da otkriva prikirvenu psihološku (skrivenu) poruku i prenosi je na socijalni nivo – „Dragi moj mužu da li ti to mene optužuješ da sam ti sakrila ključeve?” – tada takvu transakciju zovemo otkrivajuća ili demaskirajuća transakcija. Kako su skrivene transakcije često deo međuljudskih igara, manipulacija i drugih indirektnih i mutnih načina komunikacije, postoji očekivanje da će otkrivajući transakcioni odgovor biti lek za sve ove slučajeve. Na žalost, otkrivajući ili demaskrirajući odgovor nema tavku moć. Tako, na primer, u našoj ilustraciji osoba A može nastaviti komunikaciju: „Šta se uzbuđuješ? Pa tebe čovek ne može ništa ni da pita a da ti ne praviš konflikt!” Na taj način osoba A negira da je prethodno uputila optužujuću psihološku poruku, čime kreira paradoks u

Zoran Milivojević


komunikaciji („duplo-vezana situacija” ili eng., double-bind) i na neki način osobu B pravi ludom jer tvrdi da ona umišlja ono što se zaista desilo.10 Analizom transakcija tokom laganja, glume i manipulacija, dakle onih komunikacijskih situacija u kojima je osobi veoma važno da se što uveljivije lažno predstavi i tako sakrije svoje prave namere, mi smo došli do zaključka da socijalni nivo komunikacije nosi skrivajuću poruku. Cilj skrivajuće poruke je da totalno sakrije prikrivenu nameru. Kada je skrivajuća poruka uspešna, druga strana nije u stanju da registruje bilo kakvu skrivenu poruku na psihološkom nivou. U tom slučaju, iako postoji aktivno ego stanje i skriveni cilj u komunikaciji, one se ne ispoljava u komunikaciji. Tada je reč o uspešnoj ili netransparentnoj skrivajućoj transakciji. To je kao u glumi: gluma je dobra onda kada se ne može primetiti da neko glumi. Ukoliko osoba nije u stanju da skrivajućom porukom sakrije skrivenu poruku tako da se pojavi dupla poruka, tada se radi o providnoj skrivajućoj poruci. To je kao kod loše glume jer je svima jasno da taj neko glumi. Osoba koja upućuje poruku može imati takav motiv da potpuno sakrije svoje namere u komunikaciji (skrivajuća transakcija) ili može imati motiv da namerno upućuje duple poruke drugoj strani. U ovom drugom slučaju psihološke poruke su namerno takve da ih drugi može registrovati. To je posebno primenljivo kod paradoksa. Na primer, kada se drugome istovremeno poručuje i da je pametan i da je glup: „Veome ste to in-teli-gento zaključili!” Dva glavna tipa skrivenih transakcija su: – duple transakcije i – ugaone transakcije.

Dupla transakcija Pod duplim transakcijama podrazumevamo takve transakcije u kojima obe strane komuniciraju i na socijalnom i na psihološkom nivou. Duple transakcije mogu biti paralelne i ukrštene, u zavisnosti od toga da li između osoba postoji saglasnost ili nesaglasnost o komunikacijskom odnosu. Paralelne duple transakcije su uobičajene za razne oblike skrivene komunikacije kada uključene osobe žele da sadržaj njihove komunikacije ostane tajan pred trećim prisutnim osobama. Ove transakcije su uobičajene i prilikom upoznavanja kada obe strane testiraju jedna drugu i proveravaju da li bi mogle da uspostave onakav 10

O drugim mogućim reakcijama na duple poruke govorimo na kraju ovog poglavlja.


Zoran Milivojević

komunikacijski odnos kakav bi želele. Paralelne duple transakcije su takođe veoma prisutne u komunikaciji između ljudi koji nisu međusobno bliski (javna komunikacija). Takođe su povezane s pravilima lepog ponašanja gde se smatra da je psihološka poruka daleko civilizovaniji oblik komunikacije u odnosu na direktnu iskrenu poruku.11 Razlog je to što se indirektnom komunikacijom na psihološkom nivou više „čuvaju” osećanja drugih ljudi, posebno pred trećim licima koji su svedoci komunikacije.

Socijalni nivo: Osoba A: „Koliko traju ove grupe?” Osoba B: „Trebalo bi devedeset minuta.” Psihološki nivo: Osoba A: „Kako mi je dosadno.” Osoba B: „Da i meni se odužilo.”

Slika – Paralelna dupla transakcija.

Socijalni nivo: Osoba A: „Grupa počinje tačno u pet.” Osoba B: „Potrudiću se da stignem na vreme.” Psihološki nivo: Osoba A: „Nemoj da kasniš!” Osoba B: „Ipak ću zakasniti.”

Slika – Paralelna dupla transakcija.

11

Mi smatramo da u socijalnom svetu postoje dva oštro odvojena domena u kojima vladaju sasvim različita pravila: domen intimnog socijalnog kruga i domen javnog socijalnog kruga. Direktne i iskrene poruke spadaju u domen intimne komunikacije, dok indirektne i duple poruke spadaju u domen komunikacije s ljudima s kojima subjekt nije blizak (javnost). Početna pozicija kreatora transakcione analize je bila da pravila bliskog socijalnog kruga treba da se primene i na javnost: da svi ljudi na svetu postanu bliski. Ovakva ideja je svakako plemenita, ali je dečje naivna i neostvariva.


Zoran Milivojević

U ukrštenim duplim transakcijama uključene osobe obično ne dele istu definiciju svog komunikacijskog odnosa. Često se „civilizovane” svađe sastoje upravo iz serije ukrštenih duplih transakcija.

Socijalni nivo: Osoba A: „Grupa počinje tačno u pet.” Osoba B: „Hvala na obaveštenju. Zaista ste veoma ljubazni.” Psihološki nivo: Osoba A: „Nemoj da kasniš!” Osoba B: „Tebe se ne tiče kada ću ja doći.”

Slika – Ukrštena dupla transakcija Pored navedenih postoje i kompleksniji oblici ukrštanja kada su ukršteni kako socijalni tako i psihološki vektori komunikacije.

Ugaona transakcija Ugaone transakcije su radne transakcije i često deo manipulacije. Ove transakcije polaze iz Odraslog osobe A, što znači da ih osoba koristi kao komunikacijski trik kako bi svesno i namerno izazvala željenu reakciju druge osobe. Nekada se ugaone transakcije koriste u terapiji. Na primer, kada daje „domaći zadatak” koji bi pacijent trebalo da uradi do sledećeg susreta, terapeut izgovara: „Daću vam jedan domaći zadatak koji je možda suviše težak za vas, a koji se sastoji u ...”

Terapeut: Socijalni nivo: daje instrukcije za izradu „domaćeg zadatka” Psihološki nivo: preuzima odgovornost za težinu zadatka ako ga pacijent ipak ne uradi do sledećeg susreta.

Slika – Terapijska ugaona transakcija

Zoran Milivojević


Ugaone transakcije su uvek manipulacije jer psihološku poruku namerno priprema i upućuje Odrasli na način da je drugi nije svestan jer poruka samo na taj način može postići efekat.12 Manipulacije ugaonom transakcijom funkcionišu tako što psihološka poruka poziva prkos, inat ili bunt druge strane. Posebno je štetna paradoksalna primena ovih poruka u vaspitanju: „Šta ti bi na fakultet! Tamo ćeš odmah propasti!” (psihološka poruka je: „Čik mi dokaži da si sposoban da završiš fakultet!”). Razlog je što se na ovaj način na socijalnom nivou šalje zabrana na uspeh koja takođe može snažno uticati na dete.

Prednosti komunikacije na psihološkom nivou Iako transakciona analiza kao metod primenjene psihologije insistira na direktnoj, jasnoj i iskrenoj komunikaciji, važno je shvatiti da se to odnosi prvenstveno na profesionalni kontekst. Ovakva komunikacija je prirodna za odnose bliskosti. Odnos klijent-terapeut, na primer, liče na odnos bliskosti. U stvari je reč o pseudointimnosti kakva postoji u odnosu dete-roditelj. Roditelj od deteta očekuje da bude potpuno iskreno, ali roditelj u mnogim stvarima nije iskren prema detetu uglavnom zbog toga što ga štiti od onih aspekata stvarnosti koje ne bi bilo u stanju da ispravno shvati i vrednuje. Slično tome, terapeut očekuje od klijenta potpunu iskrenost, ali istovremeno stvari iz terapeutovog privatnog života nisu tema razgovora. U svakodnevnoj komunikaciji nekada je nužno komunicirati koristeći i psihološki nivo komunikacije. To naglašavamo zbog toga što smo primetili da povremeno neki naši studenti koji su puni TA entuzijazma pokušavaju da se u svim socijalnim kontekstima drže principa TA komunikacije i da ih to povremeno ograničava. U privatnom životu dobro je neki put koristiti one prednosti koje donosi komunikacija koja nije direktna, iskrena i jasna.

12

Pod manipulacijom uvek podrazumevamo takvu komunikaciju čijeg pravog motiva drugi nije svestan. Međutim, prava ili negativna manipulacija je kada je to na štetu drugoga.


Zoran Milivojević

Vl. UMIŠLJENA PORUKA ILI TRANSAKCIJA Do sada smo analizirali komunikaciju pod pretpostavkom da obe strane zaista upućuju određene poruke jedna drugoj. Međutim, nekada ljudi „primaju” i one poruke koji im uopšte nisu upućene. Pod umišljenom transakcijom podrazumevamo situaciju kada neka osoba umišlja da joj neko drugi upućuje poruku. Na primer, osoba prolazi ulicom pored dvoje ljudi koji pričaju (jedan drugome priča vic), nakon čega se jedan od njih glasno nasmeje. Taj smeh osoba pogrešno shvata kao poruku upućenu njoj, odnosno kao činjenicu da joj se nepoznata osoba javno podsmeva. Zbog toga osoba prilazi paru i obrati se čoveku koji se nasmejao rečima: „Pa dobro, hajde kažite i meni šta je to na meni smešno?” Kada taj drugi počinje zbunjeno da negira da je smeh bio upućen osobi, ona nastavlja: „Kako ste bezobrazni, još me pravite ludim!” Umišljene transakcije crtamo na poseban način (slika).

„Ma kome se ti smeješ” Slika – Umišljena transakcija (tačkasta linija označava projekciju) Kod umišljenih transakcija uglavnom je reč o eksternalizaciji unutrašnjeg dijaloga ego stanja. Tako, na primer, kod paradnoidnih pacijenata projektuje se samoprezir ili samomržnja. Ova samoosećanja razumemo kao prezir (ili mržnju) Roditelja prema Detetu. Nakon toga se ovi prezirući ili mrzeći sadržaji roditelja projektuju na druge i njima se pripisuju ove osobine. Eksternalizacija često ima funkciju odbrambenog mehanizma jer se lakše „boriti” protiv tuđeg prezira nego protiv sopstvenog samoprezira.


Zoran Milivojević

Roditelj Detetu: „Ti si za podsmeh!” Osoba A drugoj osobi: „Ma kome se ti smeješ” Slika – Eksternalizacija samoprezira u umišljanje transakcije Kao paralela halucinacijama i iluzijama postoje dva tipa umišljenih transakcija: – kada drugi uopšte ne šalje nikakvu poruku osobi koja u njegovom ponašanju „otkriva” poruku („halucinacija” poruke) i – kada se drugi zaista obraća osobi, ali ona ne prepoznaje njegove prave poruke već pogrešno „čita” neke poruke koji joj drugi uopšte ne šalje („iluzija” poruke). Ovaj slučaj smo već opisali kod ukrštenih transakcija.13 U svakodnevnom životu tipična je umišljena transakcija kada neko u automobilu koji je iza vozačevog počinje da trubi (jer se javlja prijatelju kojeg je video na trotoaru) a vozač pomišlja da je taj signal upućen njemu zbog njegovog načina vožnje. Ili: šef koji ulazi kod zaposlenog ima namrgođen izraz lica, zbog čega zaposleni veruje da mu šef pokazuje da je ljut na njega, zbog čega se izvinjava, iako je u stvarnosti razlog za šefovo neraspoloženje to što ima snažnu glavobolju. Primeri za situacije kada je umišljena transakcija rezultat pogrešnog „čitanja” onih poruka koje drugi zaista upućuju osobi su sledeći: osoba koja se veoma ljubazno (ali ne i koketno) ponaša prema svim ljudima, postaje veoma iznenađena kada joj poslovni partner izjavljuje ljubav. Tada su obe strane neprijatno iznenađene, osoba neočekivanom ljubavnom ponudom, a drugi zbog toga što je u ljubaznosti druge osobe „čitao” da se ona prema njemu obraća na poseban način, odnosno da mu se udvara. Psihološki mehanizam koji je zasnovan na projekciji, a koji se manifestuje u tome da osoba neutralne stimuluse iz okoline dovodi u vezu sa sobom i pogrešno im pripisuje značenje da su „poruke” koje su njoj upućene, nazivamo personalizacija.14 13

I halucinacija i iluzije spadaju u obmane čula. Razlika je u tome što kod halucinacija u stvarnosti ne postoji nikakav stimulus, a kod iluzija postoji nekakav stimulus ali ga osoba iskrivljeno interpretira. 14 Postoji nekoliko razloga za umišljene transakcije, a glavni su projekcije i nesporazumi. Kada osoba projektuje ona obično projektuje određeni psihički sadržaj (mentalne predstave) koji kao kompleks postoji u njenoj psihi. Pod kompleksom podrazumevamo određeni mentalni sadržaj koji je

Zoran Milivojević


Kada je veoma izražena, kao kod psihotičnih, personalizacija se manifestuje kao sumanute ideje odnosa, odnosno kao auditivne, akuzativne halucinacije.

Vll. SPECIJALNE TRANSAKCIJE Pod specijalnim transakcijama podrazumevamo transakcije koje su po različitim kriterijumima osobene.

Indirektna transakcija Da bi moglo doći do indirektne transakcije potrebno je da su istovremeno u komunikacijskom polju prisutne bar tri osobe. Osoba koja započinje indirektnu transakciju istovremeno upućuje poruke na različitim nivoima i drugoj i trećoj osobi. Poruka na socijalnom nivou je upućena drugoj osobi, mada je na psihološkom nivou upućena trećoj osobi. Na primer, majka kod koje žive sin i njegova žena, u prisustvu žene pita sina: „Jesi li opet ti zaboravio da vratiš mleko u frižider?” Kada sin odgovori: „Nisam ni uzimao mleko.”, ona mu uzvraća: „Tako sam i mislila.” Dakle, ono što je na socijalnom nivou komunikacija majke i sina je na psihološkom nivou kritička poruka majke sinovljevoj ženi. Na ovaj način majka koristi paradoks u komunikaciji sa ženom jer istovremno i upućuje poruku i negira da je upućuje. Nekada, kada treći odreaguje na psihološku poruku i pokuša da se umeša u razgovor, osoba koja je uputila indirektnu transakciju može kreirati paradoks tako što će odgovoriti: „Izvini, ali ti nemoj da se mešaš u naš razgovor.”

osobi veoma važan tako da je zbog toga praćen snažnom emocijom. Druga osobina kompleksa je da nisu integrisani sa ostalim delovima psihe. Kompleksi se obično nalaze u osobinom predsvesnom i utiču na percepciju i apercepciju tako što će osoba primetiti one sadržaje koji su tema kompleksa (selektivna percepcija), odnosno pripisati stimulusima ono značenje koje je u skladu s kompleksom. Tako, na primer, osobe koje se osećaju inferiorno zato što se samopreziru često u ponašanju drugih ljudi „primećuju” znakove prezira. Reč je, u stvari, o eksternalizaciji samoprezira.


Zoran Milivojević

B

A

C

Slika – Indirektna transakcija Indirektne transakcije je moguće analizirati i u domenu socijalne psihologije. Tako na primer, mafijaši koji ubiju osobu koja je pokušala da svedoči, istovremeno šalju poruku i drugim osobama koje bi mogle to isto da učine šta ih čeka ako se odluče da svedoče. Takođe, teroristi koji su izveli neku akciju protiv neke žrtve, ustvari upućuju poruku drugima da niko nije siguran sve dok se ne ispune zahtevi terorista. Da je glavni cilj terorista u indirektnom zastrašivanju drugih upućuje i samo njihovo ime jer teror znači strah. U osnovi, svaki put kada su u komunikacijskom polju prisutni neko treći, to utiče na način komuniciranja između dvoje ljudi. Brojne su dokazi da prisustvo treće osobe u velikoj meri menja kontekst komunikacijske situacije. Da je način komunikacije istovremeno poruka upućena tim trećima najbolje se vidi kod onih ljudi koji u velikoj meri promene svoje ponašanje kada se u komunikacijskom polju pojavi neki „svedok”. Tada je indirektna poruka u stvari neka vrsta samopredstavljanja osobe koja na ovaj način komunicira. Treća osoba može da utiče na komunikaciju između druge dve osobe i onda kada nije prisutna. Reč je o situaciji u kojoj osoba koja šalje poruke zamišlja da je data osoba (obično neki autoritet) prisutna, tako da se obraća drugome na način koji bi trebalo da kreira neku sliku o njoj kod treće osobe (koja je samo imaginarno prisutna). U TA teoriji ego stanje koje često ima ulogu svedoka komunikacije je upravo ego stanje roditelja.15

15

Ovaj momenat obraćanja imaginarnom objektu je posebno zanimljiv ukoliko prihvatimo da postoje i nesvesne tanasakcije.


Zoran Milivojević

Karambol transakcija Karambol transakcija se odnosi na situaciju u kojoj osoba A šalje poruku osobi C koja nije prisutna u komunikacijskom polju, preko prisutne osobe B. A

B

C

Slika – Karambol transakcija osoba A, B i C. Karambol transakcija je veoma problematična iz više razloga i to za sve učesnike u njoj. Ona podseća na dečju igru „pokvarenih telefona” i zbog toga je treba izbegavati u sve tri uloge: Osoba A ne može znati da li je osoba C uopšte primila njenu poruku, i ako je primila poruku u kom obliku ju je primila. Ona zbog toga ne može znati da li je za problem u komunikaciji kriva osoba B (glasnik) ili osoba C. Zbog toga je najbolje ne ulaziti u ulogu osobe A i izbegavati karambol transakcije tako što ćemo direktno komunicirati s osobom C. Osoba B ili „glasnik” možda nepotrebno preuzima odgovornost za komunikaciju osoba A i C. Ona može ne preneti poruku i time ugroziti odnos ovih osoba. Takođe, ako nešto krene naopako ona može biti optužena kako od osobe C (da laže jer osoba A nije takva da bi mogla poslati takvu poruku i slično), tako i od osobe A (da je sve upropastila jer je nije dobro razumela šta treba da kaže i zbog toga prenela pogrešnu poruku i slično). Zbog svega toga treba izbegavati ulogu glasnika, a ako se već u nju ulazi treba svoju ulogu ispuniti odgovorno i treba se zaštititi od iskrivljenja poruke. Osoba C kada dobije neku poruku ne može znati da li je osoba A zaista poslala baš takvu poruku ili je osoba B iskrivila originalnu poruku. Takođe, ona ne može znati da li je uopšte osoba A nešto rekla ili je u pitanju manipulacija osobe B. Zbog toga neko ko je u ulozi osobe C treba biti posebno oprezan kada su u pitanju njegove emotivne reakcije na „poruku” osobe A. Najbolje je prvo proveriti verodostojnost poruke kod osobe A. Karambol transakcije su čest sastojak nekih igara.

Zoran Milivojević


„Dželatske” transakcije Bern je smatrao da neke osobe pokušavaju da svoju skriptnu samodestruktivnost pretvore u nešto zabavno. Zbog toga je on govorio o „smehu pod vešalima”. Tako, na primer, alkoholičari na lečenju imaju običaj da zabavljaju jedni druge „smešnim” pričama o tome šta su radili dok su bili pijani. Većina ovih priča su samodestruktivne ili pune samoprezira. Svaki put kada se neko drugi smeje ili na drugi način potkrepljuje nečiju samodestruktivnost, tada je reč o dželatskim transakcijama.16 Jedan od prvih principa koje terapeut treba da sprovodi u radu sa svojim klijentima je da im ne potkrepljuje skriptnu patologiju i bilo koji oblik samodestruktivnosti. To znači da ne sme da se angažuje u dželatskim transakcijama. Jedno od pravila je da se smejemo zajedno s pacijentom, a nikako da se smejemo pacijentu. Veome je važno razlikovati smeh koji je moćno terapijsko sredstvo, od podsmeha koji potkrepljuje skript bezvrednosti. Na grupama je važno objasniti šta su dželatske transakcije, a zatim ih konfrontirati.

Redefinišuće transakcije: tangente i blokovi Kada na upućeni stimulus osoba ne odgovara direktno, tada je reč o redefinišućim transakcijama. Razlikujemo dve vrste redefinišućih transakcija: tangente i blokove (Schiff et al., 1975).

Tangente Kao što tangenta u jednoj tački dodiruje kružnicu, tako i transakcioni odgovor samo u jednoj tački dodiruje transakcioni stimulus. Tangente je najbolje uočiti kod postavljenja pitanja: Terapeut: „Da li ste u poslednje vreme razmišljali o samoubistvu?” Klijent: „O tome sam intenzivno razmišljao u srednjoj školi.” (Umesto da odgovori kako je u poslednje vreme, klijent govori o prošlosti) Terapeut: „Kako se sada osećate?” Klijent: „Sada mi je palo na pamet da je danas trebalo da nazovem mamu.” (Umesto da odgovori o tome šta oseća klijent govori o tome šta misli.) Vaspitač: „Da li je istina da si ga šutnuo u glavu?” Štićenik: „On je mene prvi udario!” (Umesto da odgovori na pitanje o udarcu, štićenik odgovara o tome ko je započeo tuču.) 16

Kao što malo dete razmišlja konkretno, tako razmišlja i ego stanje deteta: „Smeju se, znači da im se sviđa ovo što govorim. To znači da me vole!” Rezultat je da osoba postaje samodestruktivna da bi zabavljala druge i da bi se osećala prihvaćenom i voljenom. Kada se ovaj mehanizam nauči u detinjstvu on se održava u kasnijem životu.

Zoran Milivojević


Terapeut: „Da li ste zadovoljni kvalitetom vaših seksualnih odnosa?” Klijent: „Pa, moglo bi i češće.” (Umesto da odgovori o kvalitetu, osoba govori o frekvenci.)

Blokovi Kod redefinišućih transakcija tipa blokova, osoba pokušava da blokira i zaustavi tok komunikacije tako što traži da se prethodno definiše neki od pojmova o kojima se govori. To bi u principu bilo u redu, kada osoba ne bi tvrdila da se neki od glavnih pojmova ili ne mogu definisati ili ima toliko definicija da to zahteva posebnu raspravu. U svakom slučaju je efaktat zaustavljanje komunikacije na toj tački. Islednik: „Da li ste sa njom imali seksualne odnose?” Političar: „Zavisi šta vi podrazumevate pod seksualnim odnosima?” Terapeut: „Da li vi volite vašu ženu?” Klijent: „Vrlo mi je teško da definišem šta je to ljubav.” Terapeut: „Da li ste sada iskreni?” Klijent: „A koji stepen iskrenosti je potreban za ovo?”

I tangente i blokovi mogu nastati bilo kao rezultat svesne namere da se tok razgovora skrene sa neprijante teme i time da se ona izbegne, bilo kao rezultat nesvesnog otpisivanja, nesređenog razmišljanja i drugih stanja. Šifovi, koji su radili s nesvesnim redefinisanjem, smatrali su da se ispravljanjem ovih transakcija unosi red u mentalne procese. Danas se smatra da je transakcioni terapeut dužan da bude svesan toka komunikacije i razmene transakcija između sebe i klijenta. Prema tome on bi trebalo uvek da zna kada njegov klijent redefiniše jer je to važan podatak za dalji razgovor, iako, naravno, nije dužan da svaki put u razgovoru konfrontira pacijenta koji je redefinisao. Transakcioni analitičar bi trebalo da zna kako se u svakom trenutku odvijaju transakcije.

Skriptne transakcije U teoriji skripta postoji niz transakcija koje imaju svoja imena kao što su: skriptna zabrana, skriptna kontrazabrana, program i dozvola. Skriptna zabrana je roditeljska poruka (poruka od bilo kog autoriteta) kojom se osporava neko detetovo ljudsko pravo. Primarne skriptne zabrane osporavaju ili pravo na život ili pravo na ljubav. Te dve osnovne skriptne zabrane zovemo zabrana postojanja i zabrana lične vrednosti.

Zoran Milivojević


Sekundarna skriptna zabrana je roditeljska poruka kojom se definiše razlog za upućivanje primarne skriptne zabrane: „Ti ne vrediš zato što si nesposoban”. Skriptna kontrazabrana ili skriptni imperativ je roditeljska poruka kojom se uslovljava detetovo pravo na život ili na ljubav. To su poruke u stilu: „Ja ću ti presuditi ako ne budeš takav i takav!” Kroz kontrazabranu roditelj daje detetu instrukciju kakvo treba da bude da bi izbeglo zabranu: „Voleću te (zaslužuješ ljubav) samo ako si sposoban”. Program je racionalna instrukcija detetu koju roditelj daje iz svog Odraslog. Dozvola je roditeljska poruka kojom se priznaje i uvažava detetovo pravo na život i na ljubav. Kada kasnije u odraslom dobu ovu dozvolu daje terapeut onda se ova transakcija naziva terapijske dozvola.

Vlll. Terapijske intervencije Tokom profesionalnog rada s ljudima, oruđe ili alat transakcionog analitičara su poruke koje upućuje koje drukčije zovemo intervencije. Rad s ljudima je kao i svaki rad aktivnost usmerena ka cilju. U transakcionoj analizi ovaj cilj je definisan ugovorom o promeni između terapeuta i pacijenta. Terapeut ne interveniše nasumice. S jedne strane je njegov strateški cilj koji je određen ugovorom između njega i datog klijenta, a s druge strane je konkretna komunikacija s pacijentom. Intervencija je terapijska poruka koja je usmerena na ispravljanje pacijentovog referentog okvira. U praksi to znači da terapeut interveniše onda kada mu pacijent ponudi „materijal” za intervenciju. Taj „materijal” je određeni transakcioni stimulus koji u sebi sadrži signal da je pacijentov način gledanja na stvari iskrivljen. Intervencije su, prema tome, transakcioni odgovori terapeuta na pogodne stimuluse koje je uputio klijent. Terapijske intervencije su transakcije koje imaju strukturu sastavljenu iz tri čina: 1. Klijent: transakcioni stimulus („materijal”) 2. Terapeut: transakcioni odgovor (intervencija) 3. Klijent: odgovor na odgovor (efekat)


Zoran Milivojević

„materijal” intervencija efekat

Klijent

Terapeut

Slika – Intervencija kao transakcija Tokom komunikacije s klijentom terapeut pažljivo sluša i posmatra klijenta kako bi uočio one signale koji su manifestacija iskrivljenja stvarnosti ili neke druge neadekvatnosti. Kada registruje takava „materijal” koji je relevantan za ostvarenje ugovorenog cilja, terapeut se može odlučiti da interveniše. Na primer, klijent je izgovorio: Klijent: „Sve bi bilo u redu kada bi ja nekako mogao da se promenim.” Terapeut u navedenoj izjavi klijenta nalazi tri iskrivljenja stvarnosti i tri moguće tačke za intervenciju. Prva skrivena pogrešna pretpostavka je u tome što se klijent identifikuje sa svojim uverenjima: on ne pravi razliku između sebe i svojih uverenja. Naime, on nije govorio o promeni svojih uverenja ili nečega sličnog već o „promeni sebe”. Terapeut bi mogao intervenisati tako što će pozvati klijenta da se deidentifikuje, da napravi razliku između svog bića i svojih verovanja. Druga skrivena pogrešna pretpostavka je klijentova tvrdnja da u njegovom slučaju promena nije moguća. Ovo je verovatno posledica postojanja prve pretpostavke: daleko je lakše shvatiti da je moguće promeniti svoja uverenja nego da je moguće promeniti sebe kao celinu, kao identitet. Zbog toga se terapeut može odlučiti da ukaže klijentu da je promena moguća. Treća pogrešna pretpostavka je da bi u slučaju promene sve bilo u redu, što svakako nije tačno i jeste grandiozno uverenje. Terapeut se može odlučiti da konfrontira ovu grandioznost i da suoči klijenta s tim da će i nakon promene sigurno postojali neki problemi. Terapeut se odlučuje da interveniše tako što će obuhvatiti prvu i drugu tačku:

Zoran Milivojević


Terapeut: „Kada biste pravili razliku između sebe i svojih uverenja možda bi vam bilo lakše da shvatite da je promena moguća.”17 Intervencije se dele na uspešne i neuspešne, a isključivo u odnosu na to kako je klijent na njih odreagovao. Iako intervencija može biti jako dobro zamišljena i plasirana, ona može biti neuspešna. Takođe, ono što kod jednog klijenta nije dalo nikakvog efekta (neuspešna intervencija) kod drugog klijenta može dati maksimalan efekat (uspešna intervencija). Takođe, ona intervencija koja je bila veoma uspešno kod jednog klijenta (zbog čega terapeut i teži da je ponavlja) kod drugog može biti potpuno neuspešna. Zbog svega toga terapeut mora pratiti reakcije klijenta na intervenciju da bi odredio kakav je efekat njegove intervencije. Klijent: (ironično) „Kad bi ja ovo, kad bi ja ono, ja bi bio neko sasvim drugi.” Dakle, jasno je da je terapeutova intervencija bila neuspešna jer je klijent na nju reagovao negativno. Kako psihoterapeuti i savetnici nisu vidoviti, jasno je da se u praksi ovakve reakcije dešavaju. Važno je shvatiti da nije u pitanju terapeutova greška. Reč je samo o pacijentovoj reakciji koja je signal terapeutu da promeni svoj pristup i da interveniše na neki drukčiji način.

Terapijske, neterapijske i antiterapijske intervencije Da li je neka terapijska intervencija uspešna zavisi od toga da li je njen efekt bio u tome da se klijent približi ugovorenom cilju tretmana. Bob i Meri Gulding (Goulding) su intervencije podelili na tri kategorije: terapijske, antiterapijske i neterapijske. Terapijske intervencije su one koje čiji je rezultat približavanje ugovorenom cilju tretmana. Možemo reći da je rezultat terapijskih intervencija da donose neku korist za klijenta, a bez štete. Antiterapijske intervencije za rezultat imaju štetu za klijenta, bez koristi. Neterapijske intervencije su one koje niti donose klijentu korist, niti mu donose štetu.18

17

Ne postoji jedna idalna intervencija. Terapeut uvek može da interveniše na različite, a jako dobre načine: „Ako promenite neko svoje mišljenje o nečemu, da li ćete izgubiti sebe?”; „Na šta mislite kada kažete promeniti sebe?”; „Šta vas sprečava da se promenite?”; itd. Vrednost svake intervencije se može oceniti tek u komunikaciji s određenim klijentom. 18 Tokom procesa treninga psihoterapeuta od početnika do majstora razlikujemo dve faze. U prvoj fazi početnik vrlo brzo nauči šta ne treba da radi s klijentom (da nema antiterapijske intervencije) iako ima problema da konceptualizuje šta tačno treba da radi s klijentom. Za ovu fazu je karakteristično to da nema antiterapijskih intervencija, ali da je izuzetno visok procenat neterapijskih intervencija, a nizak procenat terapijskih intervencija. U drugoj, znatno dužoj fazi dolazi do smanjenja broja neterapijskih intervencija a do rasta terapijskih. Iako bi u idealnom slučaju svaka terapeutova komunikacija s

Zoran Milivojević


Terapeut koji tokom svoje supervizije opisuje neku svoju intervenciju ima sledeću strukturu rečenice: „Kada sam primetio da je klijent uradio to i to, ja sam uradio to, na šta je on reagovao tako i tako.” Svaki terapeut bi trebalo da ima svoj repertoar određenih intervencija koji tokom vremena proširuje. Terapijske intervencije će biti sistematičnije izložene u kasnijem naprednom gradivu.

IX. TRANSAKCIONE VEŠTINE (transakcioni aikido) Problematična transakcija Problematična transakcija je transakcija na koju se osoba žali kao na svoj nedostatak u komunikaciji. To su transakcije u kojima suočena sa specifičnim transakcionim stimulusima osoba ne zna kako da odgovori ili pak odgovara neadekvatno. Zaključana transakcija je ona problematična transakcija koju osoba doživljava kao prisilu, kao svoju automatsku reakciju na određeni stimulus, koju zbog toga hronično ponavlja i koju ne može promeniti.

Transakciona veština Ova tehnika je zasnovana na dobrom poznavanju ego stanja (komunikacijski model) i analize transakcija, a njena glavna pretpostavka je da ljudi uvek biraju svoje reakcije. To znači da svako bira kako će odgovoriti na neki transakcioni stimulus. Bez obzira koji nam je transakcioni stimulus upućen, mi na njega možemo odgovoriti iz bilo kog ego stanja, pozivajući bilo koje ego stanje druge osobe. Nasuprot tome mnogi ljudi veruju da su njihove reakcije na tuđe transakcione stimuluse automatske, prirodne i da oni jednostavno moraju uvek isto regovati na date stimuluse. Neke osobe su se čak toliko poistovetile sa svojim reakcijama da veruju da bi izgubile identitet kada bi drukčije reagovale, da one ne bi bile one kada bi odgovorile drukčije od „svog” načina. Poseban je problem kada neko odbija da klijentom trebalo da bude nekakva terapijska intervencija, reč je o idealu jer u stvarnom životu i jako dobri majstori ovog zanata imaju izvestan procenat neterapijskih intervencija.

Zoran Milivojević


prihvati odgovornost za svoje akcije i reakcije i veruje da su drugi ljudi odgovorni ili krivi za reakciju koju su „izazvali” kod osobe. Ova tehnika se primenjuje onda kada se osoba žali na problematičnu transakciju, odnosno da hronično neadekvatno reaguje na neki određeni tip transakcionog stimulusa. Često su problem takvi transakcioni stimulusi koji su upućeni od Kritikujućeg Roditelja koji osobu optužuje, preti joj, viče na nju i slično. Nepoželjne „automatske” reakcije u kojima je osoba „zaključana” (zaključana transakcija) mogu biti strah, zbunjenost, neznanje kako da se reaguje, ali i izlivi besa, prezira, mržnje, vulgarno izražavanje i slično. Na primer, za osobu je problematična transakcija kada je neko vređa iz negativnog Kritikujućeg Roditelja. Zbog toga je dobila zadatak da koristeći model pozitivnih komunikacijskih ego stanja smisli i napiše moguće reakcije iz svakog ego stanja na stimulus koji glasi „Ti si totalni idiot”: + KR: „Ne dozvoljavam da mi se obraćate tim rečima, i ako tako nastavite ne želim da dalje razgovaram s vama!” + NR: „Žao mi je što vas je to toliko uznemirilo, hoćete li moći da nastavimo razgovor smirenije?” + O: „Šta vam tačno smeta u mom ponašanju?” + AD: „Izvinjavam se ako sam u nečemu pogrešila.” + SD: „Šteta što me tako doživljavate, jer ste tako seksi.” Poenta ove tehnike je u komunikacijskoj fleksibilnosti jer umesto da bude zaključana u neadekvatnoj reakciji osoba sada ima najmanje šest mogućih izbora kako da reaguje. Što neko ima više izbora na raspolaganju, to je veća verovatnoća da će odgovoriti onim načinom koji je najprimereniji. Ne postoje univerzalno dobri odgovori, jer mnogo toga zavisi ne samo od stimulusa, već i od postojanja ili nepostojanja odnosa između osoba, kao i od konteksta ili situacije u kojoj se sve odvija (prisustvo drugih ljudi, tip situacije i slično).

Zoran Milivojević


Protokol za terapijsku primenu tehnike TRANSAKCIONE VEŠTINE: 1. Ustanovi se da postoji problematična transakcija. 2. Ispitaju se osobina uverenja o automatičnosti njenih reakcija. 3. Eventualna iskrivljena uverenja se poprave, a osoba edukuje o postojanju izbora transakcione reakcije. 4. Na osnovu komunikacijskog modela ego stanja osoba smisli i razradi moguće tipove reakcija iz svih pozitivnih ego stanja. 5. Obraćajući pažnju na neverbalno izražavanje osoba uvežbava različita reagovanja s terapeutom ili u grupi. 6. Osoba primenjuje različita reagovanja u životnim situacijama, a od terapeuta ili grupe dobija podršku i fidbek.

Edukativna primena u razvoju socijalnih ili profesionalnih veština Princip je isti kao kod terapijske primene, s tim što se tehnika primenjuje unapred pre nego što je došlo do eventualnih problematičnih transakcija. Osoba se priprema kako bi znala kako da reaguje ukoliko bi klijent ili neko drugi uputio „nezgodni” transakcioni stimulus. Ovo je veoma dobra tehnika u treningu mladih profesionalaca. Primeri za vežbe reagovanja na nezgodne stimuluse upućene terapeutima: „Moram da vam priznam da sam se zaljubio-la u vas.” „O bože kako ste vi mladi.” „A zašto vi meni ne kažete nešto o vašim problemima.” „Jeste li vi udati (oženjeni).” „Vi meni uopšte ne pomažete.” „Neki put vas mrzim.” „Da li se ja vama sviđam?” „Možete li vi mene izlečiti?” „Da li moj život ima smisla?” „Kada bih se ubila, verovatno bi i vama bilo svejedno.”

Pored toga ova tehnika se u elaboriranom obliku koristi za razvoj čitavnog niza socijalnih veština. Kao takva se može koristiti preventivno u smislu razvijanja socijalnih veština kod adolescenata, ali čak i u rehabilitaciji teških duševnih bolesnika.

Zoran Milivojević


Ključni moment u ovim primenama je grupni rad i uvežbavanje kroz tehniku igranja uloga.

Transakcioni izbori (po Karpmanu) Kada je osoba suočena s problematičnom transakcijom ona ima mogućnost da promeni tok komunikacije primenjujući tehniku transakcionih izbora (transakcione opcije, Karpman, 1971). Osoba treba da: Promeni ego stanje! Ukrsti transakcije! Promeni temu razgovora! A što čini da prethodni konflikt bude zaboravljen.

X. Pet načina reagovanja na problematičnu duplu poruku (po Milivojeviću) Kada osoba A upućuje transakcioni stimulus u kojem je sadržana dupla poruka (socijalna + psihološka poruka), tada osoba B može odgovoriti bar na pet mogućih načina. Poznavanje ovih načina omogućuje osobi B da izabere onaj način koji joj najviše odgovara u datom kontekstu i što povećava njene transakcione spretnosti.

1. Naivna reakcija Kada ljudi ne registruju psihološki nivo komunikacije, tada ih drugi doživljavaju kao naivne, glupe ili socijalno nespretne. Kada neko sistematično otpisuje i ne registruje psihološke poruke, tada je obično reč o „sindromu naivne osobe”. Naivnost je posledica skriptnog uverenja da su svi ljudi dobri i dobronamerni, tako da osoba otpisuje inkongruentnosti drugih ljudi u težnji da u svom referentnom okviru održi sliku o drugim ljudima.19 Zbog nedostatka „čitanja” psiholoških poruka naivni su na neki način predodređeni da postanu žrtve. Kako im nedostaje signal za opasnost, ulaze u takve situacije u kojima kasnije budu iznenađeni razvojem događaja. Druga strana 19

Sasvim je suprotan slučaj s paranoidnošću kada osoba skriptno veruje da su ljudi pokvareni i zlonamerni, tako da neprestano sumnja i registruje svaku inkongruentnost tražeći u njoj znake skrivene malicioznosti. Paranoidni ljudi često „pronalaze” skrivene poruke i tamo gde ih uopšte nema (umišljene transakcije). Dok naivni ljudi nikada ne sumnjaju jer uvek veruju, paranoidni nikada ne veruju već uvek sumnjaju.


Zoran Milivojević

često pretpostavlja da je osoba pročitala psihološke poruke i da se saglasila s prikrivenom namerom inicijatora. Zbog toga često i inicijator biva iznenađen iznenađenošću naivne osobe. U slučaju otpisivanja psihološke poruke transakcija će biti po tipu „propuštene” poruke.

Osoba A: Socijalno: „Šta radiš posle grupe?” Psihološki: „Sviđaš mi se. Hajde da se intimnije upoznamo.” Osoba B: Socijalno: „Nemam ništa određeno.”

Slika – Naivna transakcija („propuštena” psihološka poruka). Naivnost je osobina koja se pojavljuje kod odraslih koji su kao deca bili prezaštićeni (sindrom prezaštićenog deteta). U anamnezi kod ovih ljudi često nailazimo na podatak da se kao deca nisu dovoljno igrali s drugom decom. Stručni naziv za otpisivanje psiholoških poruka i kontekstualnih markera je dissemia (grč. dis, loše, semi, znak). Upravo zbog dokazane sposobnosti da razvije socijalni senzibilitet i poveća osetljivost za psihološke transakcije, TA grupe su jako dobro sredstvo za prevazilaženje naivnosti.

2. Skrivena psihološka reakcija U ovom izboru, a za razliku od naivne reakcije, osoba se samo pravi naivnom. Osoba je primila i razumela psihološku poruku, ali se pretvara da je nije primila ili nije razumela. Suština je dakle u ignorisanju primljene psihološke poruke. Zbog toga je odgovor po tipu skrivajuće transakcije. Razlog za ovakvu reakciju može biti izbegavanje konflikta ili neki drugi motiv.


Zoran Milivojević

Osoba A: Socijalno: „Šta radiš posle grupe?” Psihološki: „Sviđaš mi se. Hajde da se intimnije upoznamo.” Osoba B: Socijalno: „Idem na čas engleskog.”

Slika – Skrivajuća transakcija Ovakva reakcija može biti sasvim dobar izbor u nekim situacijama. Kada osoba A shvati da osoba B nije primila poruku, logično je da će tu poruku ponoviti, ali na snažniji ili jasniji način. Zbog toga je za osobu A najbolje da to spreči tako što će prekinuti komunikaciju napuštanjem komunikacijskog polja.

3. Dupla reakcija U ovom tipu reakcije, osoba B reaguje na psihološku poruku osobe A i na socijalnom i na psihološkom nivou. Ukoliko je psihološka poruka osobe A bila neki zahtev ili poziv, osoba B može na ovaj način reagovati prihvatanjem ili odbijanjem. U prvom slučaju je reč o paralelnoj duploj transakciji kao na sledećem crtežu.

Osoba A: Socijalno: „Šta radiš posle grupe?” Psihološki: „Sviđaš mi se. Hajde da se intimnije upoznamo.” Osoba B: Socijalno: „Pa, ne znam.” Psihološki: „Može ako nudiš nešto zanimljivo.”

Slika – Paralelna dupla transakcija Kada je reč o odbijanju zahteva tada ono može biti u obliku ukrštenih psiholoških vektora:


Zoran Milivojević

Osoba A: Socijalno: „Šta radiš posle grupe?” Psihološki: „Sviđaš mi se. Hajde da se intimnije upoznamo.” Osoba B: Socijalno: „Jako sam zauzeta. Idem s mojim dragim mužem u neku kupovinu.” Psihološki: „Kako se usuđuješ? Ja sam udata žena!”

Slika – Ukrštena dupla transakcija.

4. Reakcija otkrivanja psihološke poruke Osoba B može „otkriti” psihološku poruku osobe A i preneti je na socijalni nivo komunikacije. Suština ovog poteza je u tome da se na psihološku poruku odgovara na socijalnom nivou. Ukoliko je reakcija takva da je izražena saglasnost s interesima inicijatora komunikacije to može biti veoma prijatno za oba učesnika. Međutim, ako je na ovaj način izražen konflikt interesa, to može biti vrlo neprijatno.

Osoba A: Socijalno: „Šta radiš posle grupe?” Psihološki: „Sviđaš mi se. Hajde da se intimnije upoznamo.” Osoba B: Socijalno: „Nisam zainteresovana za zbližavanje.”

Slika – Demaskirajuća ili otkrivajuća transakcija Ukoliko inicijator komunikacije nije zadovoljan ishodom, naročito ako je to pred nekim svedocima, on može nastaviti komunikaciju kreirajući paradoks tvrdnjom da psihološka poruka nije ni postojala: „Pa šta ti je samo sam pitao šta radiš posle grupe! Kakvo pobogu zbližavanje? Ti nisi čista u glavi!” Ljudi se često odlučuju da izraze neki zahtev kroz psihološku poruku ili kroz „zezanje”, kako bi, ako im se odgovor ne sviđa, mogli da tvrde da su se samo „zezali”.


Zoran Milivojević

5. Reakcija proveravanja psihološke poruke Jedan od najboljih načina reagovanja je proveravanje postojanja psihološke poruke pre nego što se nastavi komunikacija.

Osoba A: Socijalno: „Šta radiš posle grupe?” Psihološki: „Sviđaš mi se. Hajde da se intimnije upoznamo.” Osoba B: Socijalno: „Da li ti to pokazuješ želju da se bolje upoznamo?”

Slika – Proveravanje postojanja psihološke poruke (konfrontacija) Na ovaj način se od inicijatora komunikacije traži da svoju eventualnu psihološku poruku sam prebaci na socijalni nivo kako bi se razgovaralo otvoreno o njegovoj nameri. Rezultat je da je komunikacija postala otvorena i jasna. Ovim načinom reakcije osoba B se nije ni na šta obavezala već je zadržala pravo da se u kasnijem toku komunikacije izjasni bilo pozitivno bilo negativno o nameri osobe A. Ukoliko se inicijator povuče i počne da tvrdi da psihološka poruka nije ni postojala, osoba B se izvini u stilu: „Izvini, učinilo mi se.” Nakon toga je malo verovatno da će inicijator nastaviti sa sličnim načinom komuniciranja. Ovaj način reagovanja je jedan od veoma čestih intervencija u profesionalnoj primeni transakcione analize. Ovakva intervencija se naziva konfrontacija.20 Na primer, pacijent bezvoljno govori o tome kako mu je ipak malo bolje. Na to ga terapeut konfrontira: „Iako čujem to što govorite imam utisak da mi vaše telo šalje sasvim drukčiju poruku. Da li ste zbog nečega nezadovoljni našim radom?” Ili: „Kažete mi da vam je bolje na način koji mi poručuje da vam je gore. Šta je istina od toga?”

20

Izraz konfrontacija se koristi za dve vrste potpuno različitih intervencija što može uneti zabunu. Originalno, u psihoanalizi i u trasakcionoj analizi ona označava postupak kojim se klijentu ukazuje na neku njegovu inkonzistentnost ili inkongruentnost (Berne, 1966, str. 236). Drugo značenje se odnosi na intervenciju u kojoj se klijent konfrontira sa nekim otpisanim aspektima stvarnosti: posledicama svog ponašanja, reakcijama drugih i slično.

Zoran Milivojević


Literatura Berne, Eric (1961) Transactional analysis in psychotherapy. New York: Grove press. Berne, Eric (1966) Principles of group treatment. New York: Grove press. Berne, Eric (1970) Sex in human loving. New York: Simon and Schuster (Bern, Erik: Seks u ljubavi. Prevod Ljuba Stojić. Beograd: Nolit, 1989) Berne, Eric (1972) What do you say after you say hallo? Psychology of human destiny. New York: Simon and Schuster (Bern, Erik: Šta kažeš nakon zdravo? Psihologija ljudske sudbine. Prevod Ivan Roksandić. Beograd: Nolit, 1989) Haley, Jay (1986) The strategies of communication. Rockville: Triangle press. Karpman, Steven (1971) Options. Transactional Analysis Journal, 1,1,79–87.

Za ponavljanje Komunikacijsko polje. Prekid komunikacije. Definicija poruke. Definicija transakcije. Ego stanja kao nosioci komunikacije. Jednostavne i složene transakcije. Paralelne i ukrštene transakcije. Prvo i drugo pravilo komunikacije. Duple i ugaone transakcije. Paralelene i ukrštene duple transakcije. Treće pravilo komunikacije.

6 ANALIZA TRANSAKCIJA materijal 2.pdf

Recommend Documents