Садржај
Увод.. Увод............................... .......................................................... .......................................................... .........................................................1 ............................1
1.
Појам дидактички дидактичких х принципа..... принципа.......... .......... .......... .......... .......... .......... .......... .......... .......... .......... .......... .......... .......3 ..3
2.
Систем дидактичких принципа.................................. принципа........................................................ ...............................4 .........4
2.1 Принцип очигледности.................................. очигледности............................................................... ............................................5 ...............5 2.2 Принцип научности................................ научности............................................................. ...................................................7 ......................7 2.3 Принцип систематичности и
поступности............................................10 2.4 Принцпи прилагођавања поучавања узрасту,
старосном доу ученика...................................... ученика.................. ........................................ ....................................11 ................11 2.! Принцип индивидуализаци"е.................................... индивидуализаци"е................ ........................................ .............................. .......... 1# 2.6 Принцип свесне
активности....................................... активности................... ........................................ .............................14 .........14
1
2.7 Принцип рационализаци"е и
економичности........................................1$
%ак&учак.................................... %ак&учак................ ........................................ .......................................... ............................ ...... .......................1' (итература.................................. (итература.............. ........................................ ........................................ ........................... ....... .......................1)
Увод
*идактички принципи су основна, оп+та и оавезна наче на чела ла ко ко"и "има ма се руко руковод води и на наст став авни ник к при при план планир ирањ ању, у, организаци"и, извођењу и вредновању наставног процеса. -о су теме&не поставке ко"има "е одређен карактер настав наставе, е, ко"има ко"има се израа израава ва унутра унутра+ња +ња зак законо ономер мернос ност т наставног процеса.
2
/астали су и оогаивали се у истори"ском разво"у наставног рада, уоп+тавањем праксе. /ису "едном заувек дати. /еки, у промењеним условима, гуе знача" и неста"у, а нови се по"ав&у"у. Прва потпуни"а оразлоења дидактичких принципа дали су оменски, усо и Песталоци. 3ан мос оменски "е сматрао дидактичке принципе основним регулативима наставе. 5 дидактичку теори"у "е увео неколико принципа 6очигледности, одмерености
систематичности према
ученика.азличити
природи
дидактичари
и
ученика наводе
поступности, и
активности
различит ро"
наставних принципа, различито их имену"у и де7ини+у. оменски
и
на"познати"е
*истервег, у
истори"и
ко"и
свакако
дидактике,
и
спада"у
међу
осам познатих
савремених дидактичара 6 на+их и руских 6 наводе различит ро" принципа 8од четири до девет9, а у зиру "е чак 2: различито именованих принципа. /а"7реквентни"и су
принципи
очигледности,
систематичности
и
поступности.
3. Појам дидактичких принципа
идактички принципи !од лат. принципиум " руководе#а идеја$ основна правила пона%а&а$ начело$ основа$ подлога' се де(ини%у као
3
основна$ оп%та и о)аве*на начела којима се руководи наставник при планира&у$ органи*ацији$ и*во+е&у и вреднова&у наставног процеса. ,)ухватају тумаче&е наставе и &ених садр-аја$ рад наставника и органи*ационе о)лике васпита&а и о)ра*ова&а. Принципи су оп%ти *ахтеви и о)аве*ују#и нормативи наставницима и ученицима и свим учесницима у органи*ацији наставног процеса. Принципи$
како
истиче
ихомир
Проданови#$
до)ијају
!имају'
поли(ункционални карактер/ они су истовремено нормативи$ регулативи$ корелативи и интегративи наставног рада. идактички принципи$ као оп%ти *ахтеви и нормативи наставног рада$ су интегрални део дидактичких *акона и они прои*ла*е и* &их$ Принципи нису$ како истиче 0нгелс$ пола*на тачка$ него крај&и ре*ултат и*учава&а они се не приме&ују на природу и удску историју$ него се и*воде и* &их$ не управају се природа и човек према принципима$ него су принципи само утолико тачни$ уколико се сла-у са природом и историјом. идактички принципи одра-авају су%тину и они су детерминисани дру%твеноисторијским ра*војем. војом нормативном компонентом о)ухватају поставене циеве$ су%тинске и релативно константне интересе$ а својом когнитивном страном *аконите односе.
Принципе наставног рада треа схватити као оп+те захтеве ко"и израава"у уиугра+ње законитости наставног процеса и свих других 7актора 8психо7изиоло+ки узраст, психосоци"ални и други9 ко"и директно или индиректно утичу на одви"ање наставног процеса и његове резултате. /аставни принципи су теме&не поставке ко"е одређу"у карактер наставе као сазна"не делатности. ;ни израава"у 4
о"ективну,
унутра+њу
<страивањима
се
закономерност
стално
наставе.
оогау"е
су+тина
традиционалних дидактичких принципа. /еки дидактичари наставне принципе изводе из теори"е
сазнања.
;ваквим
издва"ањем
дидактичких
принципа нису узете у озир осоености процеса учења деце. *руги су поку+али да изведу дидактичке принципе из
анализе
наставног
процеса.
;вакви
принципи
су
генерализаци"а педаго+ког искуства. -реи су по+ли од спа"ања различитих полази+та да"уи њихово теори"ско6 научно оразлоење. Под
дидактичким
принципима
се
подразумева"у
основна начела и полазни ставови ко"и се налазе у основи садра"а,
организаци"е
и
психо7изичких
захтева
и
карактеристика личности ученика одређеног узраста. *идактички
принципи
израава"у
закономерности
наставе у њеном конкретном истори"ском виду. =;ни се стално проду&у"у и оогау"у новим садра"има на основу педаго+копсихоло+ких, социоло+ких и других истраивања у складу са новим захтевима и тењама дру+тва,
разво"ем
иернетичка сазнања
науке,
технике
знатно утичу
и
производње.
на оогаивање
садра"а и схватања по"единих принципа, нарочито о управ&ању наставним процесом као целовитим сазна"ним системом. Социоло+ким истраивањима ко"а открива"у односе међу по"единцима, услове 7ормирања малих група,
5
"ачину интеракци"е у њи6ма, утица" на 7ормирање ставова и других вредности, утиче се на оогаивање принципа активности у настави. /ема датих и 7ормулисаних за сва времена
дидактичких
принципа.>1
/еки
принципи
де7инисани у про+лости изгуили су сво" знача", други, пак, слуе као упутство за организаци"у наставе у на+е време, неки су мењали сво" садра", улогу и знача", а по"ав&у"у се и принципи нове, савремене дидактике.
2. Систем дидактичких принципа
истем је пове*аност делова у складну целину и то тако да сви делују хармонично ради остварива&а јединственог циа. По%то нема главних и споредних дидактичких принципа$ само у &иховој пове*аности могу се оптимално реали*овати васпитноо)ра*овни циеви и о)е*)едити *акономерно одвија&е наставног процеса као система. војеврсну ра*раду система дидактичких принципа дао је руски дидактичар . . анилов$ предла-у#и да се принципи не ра*матрају сваки *а се)е$ појединачно$ ве# у тесном у*ајамном делова&у. ко се ра*матра принцип научности сам *а се)е$ он гу)и снагу свог дејства$ сматра анилов. ли$ ако га ра*мотримо у јединству са принципом приступачности$ пока*а#е се сва сло-еност и противуречност наставног процеса. У таквој сло-ености и пове*аности он тумачи и друге принципе. ,вде #емо навести само оне принципе *а које се опредеује ве#ина на%их и страних дидактичара. 1
Вилотијевић,М. (2000): Дидактика, Учитељски факултет, Београд, стр.!".
6
о су принципи/ 1. 8очигледности и апстрактности$ 2. систематичности и поступности$ 3. приступачности у*расту ученика$ 4. индивидуали*ације$ ди(еренцијације и интеграције 5. свесне активности ученика$ 6. рационали*ације и економичности 7. принцип научности9 2
2.1 Принцип очигледности
;чигледност значи целовито перципирање предмета проучавања помоу чула, ради стицања одређеног 7онда чињеница на основу ко"их се 7ормира"у "асне и прецизне представе о о"екту проучавања. Принцип очигледности подразумева стицање знања полазеи
од
чулног
доив&авања.
?улна
искуства
представ&а"у изворе сазнања и "асних представа. Помоу чула
вида,
слуха,
додира,
мириса,
укуса
по"единац
доив&ава свет ко"и га окруу"е, усва"а чињенице о спо&ним предметима и, на та" начин, изграђу"е представе о њима. ;чигледност у настави "е остварена кад се омогуи
ученицима
да
опаа"но
8чулима9
прима"у
2
Вилотијевић,М. (2000): Дидактика, Учитељски факултет, Београд, стр.#0.
7
предмете и по"аве ко"и се у наставном процесу орађу"у 8тумаче9. *рати се принципа очигледности значи омогуити ученицима
да
одређене
предмете,
посматра"у
у
изворно"
стварности
по"аве на
и
односе
различитом
очигледном матери"алу путем кога се, по могуности, ангау"у сва чула ученика ради стицања огати"их и адекватни"их
чулних
искустава.
@еловито
чулно
доив&авање утиче на покретање по"единих психичких 7ункци"а 8пања, памење, ми+&ење, ма+та, емоци"е9, а то води до о&их постигнуа ученика у настави, до тра"ности и апликативности знања.
; знача"у принципа очигледности у настави говорили су многи педаго+ки класици. Aа"нрих Песталоци истиче да "е
Bочигледност
апсолутни
теме&
сваког
сазнањаB.
%начење ове изреке веома теме&но "е анализовао рих Aа"де ко"и сматра да поменута тврдња има следеа значењаC а9 очигледност значи видети не+то у супротности са другим чулним опаањимаD 9 очигледност "е оп+те запаање примењено на све чулне оласти, а супротност томе "е BзамислитиBD в9 очигледност значи "еднако доивети, а супротно томе "е ирационалност, апстрактностD
:
г9
очигледност "е такво схватање ствари ко"е "е често
супротно на+ем претходном теори"ском знању 8то "е на"+ире схватање по"ма очигледности9D Принцип очигледности и данас у дидактици има изузетан знача". Примена тог принципа "е одиграла вану улогу у отклањању склоности
ка вералном начину
поучавања дорог дела наставника у комуницирању са ученицима. Под утица"ем разних, пре свега непово&них околности, у процесу поучавања, учења и наставе, ила "е увек актуелна оскудица у времену, али и у ами"енту учења,
уз
упад&ив
недостатак
средстава
и
уз
неодговара"уе о"екте поучавања и наставе. -е околности су упуивале дидактичаре да у насто"ању да успех у поучавању
уде
+то
о&и
у
датим
околностима,
подрава"у, каткад глори7ику"у, улогу очигледности у настави. Примењена са мером и у околностима када "е то заиста
потрено,
као
олак+ица
за
ученике
и
поо+&авање начина поучавања и учења, очигледност "е увек ила ослонац сазнавању и учењу настави. Примарно значење очигледности, упркос дуговеко" примени тог приципа,
скоро
и
ни"е
мењано.
Све
ученицима предочити непосредним
+то
"е
могуе
увидом ,олак+ава
поучавање и учење, чини та" процес квалитетни"им и успе+ни"им. /а путу ка сазнању веома "е знача"но да све +то "е могуе прилагодити и оликовати тако да се мое
;
ставити у 7ункци"у поучавања,
треа да уде доступно
наставницима и ученицима.
2.2 Принцип научности
Принцип научности "е доар пример универзалности и неизоставности дидактичког принципа, ма о ко"ем се олику и нивоу оразовања радило. Eе и само именовање, назив
принципа научности, упуу"е на
захтев да све у поучавању, учењу и настави мора ити засновано
на
науци.
-о
"е
захтев,
разуме
се,
интенционалног оразовања, наставе, ко"а "е пре, свега интенционалан процес. Први захтев научности "е сазнање истине. <стина "е на"ви+а вредност, круна свеколиког сазнања, ци& и мотив поучавања,
учења
и
наставе,
први
услов
вредности
сазнања и учења. /а сазнању и знању заснованим на истини могуе "е рационално деловати, анализирати и предвиђати све околности рада и ила и остала
ци&
поступања. <стина "е
и мотив сазнања, ко"е "е човеку
доступно у складу са његовим личним, потом дру+твеним, природним могуностима. <з епохе у епоху, из столеа у столее, али и из године у годину ниво препознавања истине се мења. <стина "е све поуздани"а, заснована на све "ачим, све непоитни"им доказима. Fое се сматрати да "е
1<
пут човекова сазнања, ма на ком нивоу оно ило, пут сазнавања истине. -а" пут "е "едан од на"вани"их, чак на"пресудни"их услова разво"а и
чинилаца ко"и одређу"у
судину човека, народа, човечанства. %ахва&у"уи свом гени"у, сво"им спосоностима, природно" одарености 6 човеку "е свет у многоме постао доступан, истина сазната и слуи за критери"ум сигурности и поузданости сазнања. /о, упркос исконском напору, учењу, поучавању, настави, разво"у наука, знача"них научних и огледних центара и институци"а,
великих
истраивачких
про"еката
и
за"едница и тимова научника 6 човечанство "е далеко од многих истина чи"ег "е непознавања свесно, зог чега трпе и пате многи припадници &удског рода. <стине о многим олестима човека и
о де7ормаци"ама у разво"у ивог
света уоп+те, о климатским и сличним условима ивота и посто"ања нису познате. %ато &уди и иви свет трпе под ударима
ро"них
природних
изненађења
и
непредвид&ивих догађања опасних по иви свет, човека и човечанство.. ?овек "е окруен великим непознаницама, упркос томе +то "е доар део света у коме "е настао и у коме
иви,
управо
захва&у"уи
оразовању
учинио
познатим, у многоме и загосподарио њиме, произвео толике
олак+ице
и
погодности
за
ивот
и
стварање.Поучавање, учење и настава, по томе нису могуи мимо поменутих чинилаца, мимо научног сазнања,
11
ез
активног
односа
према
научном
сазнању,
ез
кори+ења њиме. =ако се види, принцип научности о"едињава ви+е принципа, чини скоро суви+ним принцип свесности и активности, принцип систематичности и поступности. ;ви принципи су ве садрани у принципу научности, "ер "е научност криетри"ум ко"и ни"е могуе замислити ез максималне
свесности
и
активности,као
+то
научно
сазнање ни"е могуе схватати ван чврстог научноGлогичког система и поступности. 5 научном сазнању нема прескока, нити се мое улазити у с7ере непознатог да и се досегло познато.># =Принцип научности "е од на"веег знача"а за поучавање, учење и наставу. -а" процес дои"а сигурност и смисао применом принципа научности, сазна"ног поретка чињеница, по"мова, правила и закона, ко"и чине логички уређеним систем знања, ве+тина и навикаD такав систем знања да се мое на одговара"уи, дидактичан начин, презентирати ученицима, учинити им се доступним и инспиративним, како и се на+ли на трагу наука из ко"их су изведени наставни предмет ко"е они изучава"у уз помо сво"их наставника>.
4
2.3 Принцип систематичности и поступности 3
$е%овић, &. (200'):Дидактика, Учитељски факултет у Београду, стр.!". сто, !".
4
12
Eаспитнооразовни одређеном
систему
у
рад чи"ем
у
+коли оквиру
одви"а се
се
по
подразумева
међусона узрочно6последична повезаност елемената у "единствену и
складну целину. 5ређивање ило
ко"е
делатности у целовит и "единствен систем омогуу"е да она е7икасно 7ункциони+е, т". да"е оптималне резултате. Hто "е делатност слоени"а, утолико се ви+е захтева да се она изнутра структури+е и системски заснива. 5 слоене делатности спада наставни рад у +коли, по+то "е,
знање
слоени
систем
научних
чињеница
и
генерализаци"а ко"е ученици треа да усво"е и релативно тра"но задре у сво"о" свести. =5 дидактици ре7ормских покрета с кра"а 1). и почетка 20. века с правом "е критикована Bстара +колаB зог одво"ености од ивота, непримерености олика рада природи детета, верализма итд., али су поорници Bнове +колеB претеривали
апсолутизу"уи
деч"у
природу
и
прогла+ава"уи "е "единим чиниоцем наставе. ;ни су, зарад уваавања деч"ег доив&а"а, потпуно запоставили логику оразовних садра"а.>! -име су и систематичност наставе, "едан од на"теме&ни"их дидактичких принципа, потпуно потценили +то "е имало за последицу несређена, несистематизована
и
непотпуна
знања
ученика
у
ре7ормским поку+а"има Bнове +колеB. 5
Вилотијевић,М. (2000): Дидактика, Учитељски факултет, Београд, стр.#".
13
Принцип систематичности и поступности подразумева такву организаци"у и остваривање наставног процеса ко"има се оезеђу"е да ученици стичу знања повезана у логичан систем научних чињеница, по"мова, зак&учака и закона. Iрагментарно знање, знање Bна парчеB ко"е ни"е Bсме+теноB у +ири систем знања ни"е право знање. 5ченик у васпитно6оразовном процесу сазна"е много чињеница и података. ко ти садра"и нису логички сређени, они се те+ко памте и усва"а"у, а ако се и запамте, те+ко се могу користити и примењивати, "ер "е за примену потрено знати узрок и последицу, а то "е немогуно ез логичке сређености. %ато се пред наставу, т". пред наставника постав&а захтев да наставни садра"и, а то значи научне чињенице и генерализаци"е ко"е ученици треа да усво"е, уду логички структурисани. 5ченик е стеи ду&а и тра"ни"а знања ако их усва"а као део +ире логичке структуре ко"а извире из структуре науке из ко"е су узети наставни садра"и. Су+тина принципа систематичности "е у томе да се, из великог ро"а научних чињеница и генерализаци"а, издво"е они упори+ни садра"ни елементи и око њих концентри+у остали садра"и. ;ва садра"но6логичка упори+та 8маркантне тачке9 чине логичко6сазна"ну и дидактичку структуру градива.
14
2.4 Принцпи прилагођавања поучавања узрасту, старосном добу ученика
Принцип прилагођавања поучавања узрасту, старосном добу ученика, настао "е не само као захтев ве и као нуност произа+ла из разво"них могуности и узраста ученика. -о "е начело ко"е су стари"и уваавали саораа"уи са млађима и у временима када дидактике као научног сазнања уоп+те ни"е ило. <скуствено "е потврђивано и уваавано да се са узрастом мења"у и потенци"али деце и младих за учењем. =5зраст као критери"ум
за
ступање
у
процес
организованог,
институционалног оразовања, и за кретање у процесу оразовања,
задравање
оразовања
и
укупно
на
тра"ање
одређеним овог,
степенима
зависило
"е
од
сазревања и узраста питомаца. -а" критери"ум "е не само прихваен ве и уведен као пресудан и одлучу"уи у системима
организованог
инситуци"ама
грађанског
оразовања дру+тва.
у
Полазак
дравним у
+колу,
напредовање из разреда у разред, прелазак из ниег у ви+и
степен
+коловања,
све
"е
зависило
6
данас
одлучу"уе зависи од узраста. 5 читавом свету доминира узраст као критери"ум за почетак +коловања са : и $
15
година, оавезно +коловање до 1! година, упис у средње +коле не стари"их од 1$ година и тд.> :
/ачела организаци"е и уређивања система оразовања у складу са узрасним, старосним границама ученика, оухватала су и све друге итне компоненте оразовања. -оме су морали ити подређени садра"и оразовања, правила о реду и пона+ању у институци"ама оразовања, кори+ење средстава поучавања, учења и наставе, однос наставника и ученика, олици и методе педаго+ког рада. Све +то "е релевантно за оразовање прилагођавано "е и прилагођава се узрасту ученика, како оразовање не и ило тее или лак+е од спосоности за учење
и
од
спремности
ученика
за
одговара"уе
пона+ање у процесу поучавања и наставе.
2. Принцип индивидуализаци!е
Принципом индивидуализаци"е се захтева да се настава ди7еренцира толико да се прилагоди разликама међу ученицима у психо7изичком разво"у, спосоностима, интересовањима,
темпу
рада,
искуству
и
другим
осоинама. Психологи"а и друге науке су до+ле до поузданих сазнања да су између ученика истог узраста и 6
$е%овић, &. (200'):Дидактика, Учитељски факултет у Београду, стр.#".
16
оразовања велике индивидуалне разлике. ;не су 7изичке природе 8висина, снага, ре7лекси, конституци"а, здрав&е9, психичке 8интелектуална зрелост, спосоности, склоности, интересовања, искуство9 и моралне природе 8одговорност, пона+ање, дисциплина, друење9.
азлике у сазна"ним
моима могу да уду знатне, изнад или испод средњих вредности. %ато "е неопходно да се ученицима у оде&ењу као
за"едници
различитих
по"единаца
различито
и
приступа. %ато настава треа да се ди7еренцира не толико у оиму и слоености садра"а него, пре свега, у помои
ученику
да
савлада
предвиђене
садра"е.
<ндивидуализаци"а се односи на све, а не само на слаи"е ученике. 5 7ункци"и индивидуализаци"е "е и разуђивање наставног програма ко"и, поред оавезног дела, садри и 7акултативне и изорне програме за ко"е се ученици опреде&у"у
према
интересовањима
и
склоностима.
Принцип индивидуализаци"е се примењу"е у корелаци"и са осталим наставним принципима +то, на пример, значи да се
настава
не
мое
индивидуализовати
на
+тету
систематичности. азличите су могуности за индивидуализаци"у наставе. =5 редовно" настави то се мое постии групним радом, радом у паровима и индивидуалним радом. 3едан вид
индивидуализаци"е
рада
у
+коли
су
додатна,
допунска и 7акултативна настава, а у средњим +колама
17
изорна
настава.
подразумева
<ндивидуализаци"у,
ди7еренцирање
наставе
под у
ко"ом
се
стандардном
оде&ењу, треа разликовати од индивидуалне наставе у ко"о" "едан наставник ради са "едним учеником.> $ =Принцип индивидуализаци"е у настави оствару"е се за"едно са другим принципима. -у не ваи начело да примена "едног принципа иск&учу"е други. Jила и опасна слаост ако и из наставе, зог индивидуализаци"е, т". њеног прилагођавања сазна"ним моима сваког ученика, изостала
систематичност,
*идактичко
прилагођавање
градива индивидуалним спосоностима ученика оавезу"е да се у основи сачува његова научна логика. 5 супротном, пада се у вулгаризаци"у.>'
2." Принцип свесне активности
Принцип свесне активности подразумева да ученици стичу знања, ве+тине и навике свесним напором. -о значи да "е ци& +коле да ученици схвате учење као сво"у унутра+њу потреу, а не као спо&а наметнуту оавезу. ?овек се издигао на сада+њи цивилизаци"ски ниво захва&у"уи своме свесном односу према природи и дру+тву ко"има се он ни"е само прилагођавао, него их и мењао у складу са сво"им потреама. ктивна личност се 7
Вил*тијевић, М. (2000):Дидактика, Учитељски факултет, Београд, стр +2.
'
Пољак, В. (1980): Дидактика, Школска књига, Загреб, стр. 56.
1:
мое
стварати
не
само
деловањем
наставника
у
оразовно6васпитном процесу него и свесном активно+у ученика. %ато у настави треа примењивати такве методе и олике рада ко"и е максимално подстицати ученикове мисаоне и моторне активности, "ер знање се не мое даривати,
него
се
мора
стеи
сопственом
активно+у.Свесна активност е се у ученику развити ако се у њему, кроз наставу, разви"е потреа за сазнавањем. *уина и тра"ност знања се не могу постии ако се ученик присилом 8казнама, слаим оценама9 натера да учи. /асто"ање да се повеа активност ученика у наставном процесу, да се оно осамоста&у"у не значи да се смању"е знача" наставникове 7ункци"е. =< у савременим условима
при
врло
разви"ено"
наставно"
технологи"и,
самосталну активност ученика треа да организу"е и усмерава наставник, "ер спонтана ученичка активност никад не мое дати тако доре резултате као она активност
ко"у
"е
осмислио,
организовао
и
усмерио
наставник.>)
2. # Принцип рационализаци!е и економичности
;
Вилотијевић,М. (2000): Дидактика , Учитељски факултет, Београд, стр.+.
1;
Принцип рационализаци!е и економичности "е на"малђи међу принципима поучавања, учења и наставе. Преузет "е из других оласти рада са уверењем да сваки рад има нека за"едничка сво"ства, па и поучавање, учење и настава моги ити плодно тле за примену рационалности и екномичности. 5спон оразовања као институци"е и као олика и врсте деловања, нарочито током KK века,
допринос и
учинак оразовања разво"у дру+тва и увеавања, између осталог, и матери"алног огатства дру+тва KK века, учинили
су рационализаци"у
и
економичност веома
актуелним. *анас "е принцип рационалоизаци"е и економичности оразовања
"едно
од
на"ви+е
проучаваних
и
на"конкретни"е нормираних и стандардизованих питања у оразовању.
/о,
тро+ковник
"е
само
"една
страна
рационализаци"е и економичности, њена економска и 7инанси"ска
страна.
*алеко
"е
слоењи"е
питање
рационализаци"е и економичности процеса поучавања, учења и наставе, при чему се има"у
у виду матери"ална
средства са ко"има оразовање располае, али исто тако и рационализаци"а и економичност располагања временом у процесу оразовања, затим методе, поучавања,
средства и технике
кори+ење о"еката за поучавање, вее и
друге активности за ученике, рационализовање тра"ања +коловања и сл.
2<
%ак&учак
21
*идактички закони представ&а"у оп+те, сталне и нуне узрочно6последичне односе и норме организовања наставе и мора"у ити предмет теме&них дидактичких истраивања.
*идактички принципи 8од лат. принципиум L руководеа иде"а, основна правила пона+ања, начело, основа, подлога9 се де7ини+у као основна, оп+та и оавезна
начела ко"има
планирању,
се руководи
организаци"и,
извођењу
нас6тавник при и
вредновању
наставног процеса. ;ухвата"у тумачење наставе и њених садра"а,
рад
наставника
и
организационе
олике
васпитања и оразовања.
Принципи су оп+ти захтеви и оавезу"уи нормативи наставницима
и
ученицима
и
свим
учесницима
у
организаци"и наставног процеса. Принципи, како истиче -ихомир Проданови, дои"а"у 8има"у9 поли7ункционални карактерC они су истовремено нормативи, регулативи, корелативи
и
интегративи
наставног
рада.
*идактички принципи, као оп+ти захтеви и нормативи наставног рада, су интегрални део дидактичких закона и они произлазе из њих. *идактички принципи одраава"у су+тину и они су детерминисани дру+твено6истори"ским разво"ем. Сво"ом нормативном компонентом оухвата"у
22
постав&ене ци&еве, су+тинске и релатко константне интересе, а сво"ом когнитивном страном 6 законите односе.
$итература
1. Jаков&ев, F. 81))29C *идактика, /аучна књига, Jеоград. 2. Eилори"еви, F. 820009C *идактика , %авод за уMенике и наставна средства N5чите&ски 7акултет, Jеоград. #. /ицкови, . 81)$'9C Eелика дидактика, %авод за уMенике и наставна средства, Jеоград. 4. По&ак, E. 81)'09C *идактика, Hколска књига, %агре. !. Hехови, С. 8200:9C *идактика, 5чите&ски 7акултет Jеоград.
23
