Fjodor Mihajloviĉ Dostojevski - Braća Karamazovi Knjigа Brаćа Kаrаmаzovi je strаstveni filozofski romаn koji istrаţuje hrišćаnsku etiku, slobodu volje, otuĎenost, supаrništvo, morаl. To je duhovnа drаmа o morаlnim dilemаmа u vezi sа verom, o sumnji i modernoj Rusiji. Od njenog objаvljivаnjа, knjigа je priznаtа širom svetа. Mislioci poput Sigmundа Frojdа, Albertа Ajnštаjnа, Ludvigа Vitgenštаjnа, Mаrtinа Hаjdegerа i pаpe Benediktа XVI su smаtrаli ovo delo kаo vrhunsko dostignuće u knjiţevnosti. Dostojevski se u Braća Karamazovi bavi mnogim pitanjima i temama: problem malog čoveka, poniţeni i uvreĎeni, deca patnici, slučajna porodica, psihička podvojenost ličnosti, zločin i kazna, tragika dobrote i lepote , Rusija i Evropa , ateizam i revolucija , hrišćanska etika i antropološka koncepcija čoveka, strast ţivljenja, ljubav i mrţnja... PRVA KNJIGA Fjodor Pavloviĉ Karamazov Fjodor Pavlovič se ţenio dva puta i imao je 3 sina – najstarijega Dmitrija Fjodoroviča, od prve ţene, a drugu dvojicu, Ivana i Alekseja od druge; prva ţena, Adelaida Ivanovna (vatrena, smela, plahovita, snaţna), je bila iz prilično imućne, plemiće porodice Mijusovih, Fjodor je Adelaidi predloţio da pobegne od svojih sa njime ("Prohtelo joj se da pokaţe ţensku samostalnost"), što je ona i uradila, on je silno ţeleo da doĎe do karijere, meĎusobne ljubavi nije bilo, ubrzo su počeli da se svaĎaju, nije on nju tukao, već ona njega, pobegla je sa nekim učiteljem i ostavila malog Miću Fjodoru – umrla je od tifusa ili od gladi, nakon njenog odlaska Fjodor se svima okolo jadao i pričao "bračne" stvari, koje muţ ne bi trebao pričati. Prvog se sina oslobodio On nije napustio svog sina, već ga je prosto zaboravio, te je Miću uzeo sluga Grigorije; meĎutim tu se pojavio neki Adelaidin sestrić i uzeo Miću pod svoje, ali on je puno radio, pa je o Mići birnula neka tetka, kada je ona umrla, Mića se preselio k njenoj kćeri; Mića nije završio školu, ali je dospeo u neku vojničku školu, pa je bio na Kavkazu, oca je upoznao tek kada je postao punoletan, Fjodor se uverio da je Mića lakomislen, plahovit i da kod njega ništa dugo ne traje. Drugi brak i druga deca Fjodor, rešivši se Miće, oţenio se drugi put Sofijom Ivanovnom (16 god), ona je bila siroče, ali je odrasla u bogatoj kući svoje dobrotvorke, i njoj je Fjodor predloţio da pobegne, kasnije razbolela se od neke ţivčane bolesti, ubrzo je umrla; sa njenom decom desilo se slično što i Mići, Grigorije sluga se brinuo o njima; kada je jednom prilikom Sofijina dobrotvorka došla u posetu i videla kako se brinu o deci, uzela ih je i odvela sa sobom, ona je ubrzo zatim umrla, ali ostavila je svakom dečku dosta para, o njima se sada brinuo glavni staričin naslednik Jefim Petrović; Ivan je bio vrlo pametan, pa je završivši gimnaziju, prešao je na fax, u meĎuvremenu, nije ni pokušao da kontaktira oca, sam se hranio i izdrţavao; nakon faxa došao je kod oca, ok su se slagali. Treći sin Aljoša On je pošao stazom koja vodi u manastir, voleo je ljude i verovao im, nikoga nije mrzeo niti osuĎivao, retko kad je bio nestašan, bio je dobar u školi, ali gimnaziju nije završio, kada je napunio 20 - došao je kod oca, ne zbog njega, nego zato što je traţio majčin grob, ali ni sam Fjodor nije znao gde je, Grigorije mu je pokazao, nakon što je obišao majčin grob, Aljošaje rekao ocu da ţeli da ide u manastir, Fjodor: - Malo ćeš buktati i ugasiti se. Izlečićeš se i doći nazad. A ja ću te čekati. Starci Aljošin manastir je bio vrlo popularan, jer je u njemu bio starac Zosima, starac je onaj kojemu vernici poveravaju svoje probleme, traţe savet, oproštaj ili samo nekoga za
razgovor, narod ih je veoma poštovao; Aljošao je stanovao u samoj starčevoj ćeliji i starac ga je monogo voleo; dolazak braće je mnogo uticao na njega, više se zbliţio sa Dmitrijem, nego sa Ivanom. DRUGA KNJIGA Stigoše u manastir Treba da se odrţi sastanak izmeĎu braće, Fjodora, Mijusova i još par njih, Dmitrije kasni; Fjodor i Mijusov se stalno nešto čačkaju, Mijusova nervira Fjodor i njegovo trućkanje. Stari lakrdijaš Ušao je starac u sobu, za njim Aljoša, a Dmitrija još uvek nema, Fjodor opet nešto trućka, samo o sebi govori, pun je sebe, kao da zabavlja goste - lakrdijaš, Mijusova to strašno iritira, govori mu da prestane sa tim laţima, a Aljošu to sve blamira, otac ga sramoti svojim ponašanjem, Mijusov se izvinjava starcu u Fjodorovo ime, a Fjodor se brani, pada na kolena i pita starca kako da dosegne ţivot večni, na šta mu ovaj dogovara: Ne laţite; no Fjodor nastavlja sa svojim glumatanjem, on i Mijusov se sve više svaĎaju; starac im se izvinjava jer će morati malo da ih ostavi nasamo. Ţene koje veruju Pre nisu mogle ţene da dolaze u mastire, ali pošto im je sada dozvoljeno, svaki dan podosta njih je čekalo starca da ga vidi, da popriča sa njimeč starac je izašao, počeo da blagosilja ţene (klikuše – ţene koje su na sluţbi cičale i ječale, ali kada bi ih prinosili sakrementima, odmah bi prestale, neki kaţu da je to samo pretvaranje, ali lekari kaţu da je to uţasna ţenska bolest, koja dolazi od suviše teških poslova i poroĎaja bez lekarske pomoći) starcu se jada jedna ţena kojoj su sva deca poumirala, ali ovo poslednje ne moţe da zaboravi, starcu govori ROĐENI, a on njoj MAJKO; jedna ţena govori kako je ubila nekog starca, on joj kaţe da ako se iskreno kaje da će joj sve biti oprošteno ("Ljubavlju se sve kupuje, sve spasava"), još jedna ţena koja je došla samo da ga vidi i da mu da nešto pare, da on te pare da nekome kome više trebaju. Maloverna dama Došla je i neka dama, vlastelinka, sa ćerkom u kolicima, Liza, da se zahvali starcu što ju je izlečio, jer nema više noćne groznice, a i ojačale su joj noge, devojčica gleda Aljošu, koji je stalno uz starca i zeza ga, Aljoša sav crveni, ne sme ni da je pogleda, ona se nestašno šali, jer ona i Aljoša su nekada bili prijatelji, on je često odlazio kod njih. Neka bude, neka bude Pričaju o crkvu, o drţavi, svaĎaju se. Zašto ţivi takav čovek Na sastanak konačno dolazi i Dmitrij Fjodorovič, on je kicoški odeven, izvinjava se što kasni; nastavljaju razgovor od malopre, pokušavaju da reše konflikt izmeĎu Fjodora i Dmitrija, jer Fjodor neće da isplati neke pare Dmitriju. Seminarista - karijerista Aljoša odvede svog starca iz sobe i stavi ga u krevet, stigao ga je Rakitin, pričaju o nekakvom snu, Rakitin mu kaţe da je bludnost u njegovoj familiji dovedena do vrhunca i da će krv biti prolivena izmeĎu oca i sina i da je Grušenjka od njega traţila da joj ga dovede (Aljošu) i da će ona sa njega mantiju skinuti; Rakitin razjašnjava situaciju meĎu Karamazovima: Ivan preotima od Miće verenicu, Katarinu Ivanovnu Kaću, ali on mu je ustupa, kako bi je se što pre rešio i mogao da ode Grušenjki, ali tu su se sudarili Fjodor i Mića, jer su obojica do zla boga zaljubljeni u Grušenjku, a ona ni tamo-ni 'amo; ali Mićka nema ni prebijene pare, ali moţe da se Ďeni, za razliku od matorog oca; Ivanu to sve odgovara, jer će on onda dobiti Kaću, a i njen miraz. Skandal
Sad su se svi prebacili u trpezariju igumanovu, iguman dočekuje goste, neki lik se obraća igumanu i kaţe da Fjodor neće doći, jer se jako posvaĎao sa sinom i rekao mu je svašta i sad ga je sramota, pa neće doći; taman što su ovi seli da jedu, Fjodor se pojavio i svi su predosetili da će se desiti nešto loše, Fjodor seda sa njima za sto i, izmeĎu ostalog, kaţe da će svoga sina Aljošu prvom prilikom izvući iz manastira i da ga vodi sa sobom kući, Fjodor nastavlja da izigrava 'lakrdijaša' i da govori razne uvredčjlive besmislice, ostali pokušavaju da ga smire, Fjodor: Ruski seljak donosi ovamo svoj groš zaraĎen ţuljevitim rukama, otkidajući ga od porodice i drţave! Ta vi, sveti oci, isisavate narod! ostali stadoše smirivati Fjodora, ali on nastvalja da vreĎa, govori kako neće od njega dobiti ni jedan rubalj, kako su njegovu ţenu okrenuli protiv njega, govori Aljoši da se pakuje vodi ga kući sa sobom, Aljoša osta kao okamenjen, Fjodor sede u kočiju i ode, ali je poslednje rekao da će ga ipak uzvući iz tog manastira. TREĆA KNJIGA U dnevnoj sobi Opis kuće Fjodora Pavloviča, sa njim ţivei sluga Grigorij i njegova ţena Marfa, a i sluga Smrdljakov; Grigorij je bio pošten i nepodmitljiv, sam je podigao svu Fjodorvu decu i imao je veliki uticaj na Fjodora, mrzeo je prvu ţenu Fjodorovu, dok za drugu nije dozvoljavao da se kaţe ijedna loša reč Marfa je bila čak i pametnija od svog muţa, ali je ćutala i pokoravala mu se, dece nisu imali, tj imali su jedno koje kad se rodilo imalo 6 prstiju što je Grigorija potpuno satrlo, on nije hteo ni da krsti dete, kako bi izbegao sramotu ("Zato jer je to... zmaj. Dogodila se zbrka u prirodi..."), dete je poţivelo samo dve nedelje, a Grigorije nije imao snage ni da ga pogleda baš te noći kad im je umrlo dete, Marfa se probudila na plač deteta i začula kako negde stenje neka ţena; to je bila gradska luda Lizaveta Smrdljiva, rodila je dete i pored njega umrla. Lizaveta Smrdljiva Gradska luda, išla je i leti i zimi samo u nekoj košulji, sva je bila od blata i lišća, bila je siroče zbog čega ju je vole čitav grad i svi su joj tu i tamo udelili po groš, a ona je to odmah nosila u crkvu, jela je samo hleb i vodu, nije umela ni reč da prozbori; jedne noći desilo se da pijana rulja raskalašne gospode naiĎe na Lizavetu kako spava i počeše zbijati šale kako se to stvorenje ne moţe smatrati ţenom, meĎu njima je bio i Fjodor koji je čvrsto istupio i rekao da je moţe smatrati ţenom, rulja se polako raziĎe i Fjodor se kleo da se i on sa ruljom razišao, ali posle nekoliko meseci svi su shvatili da je Lizaveta trudna, Fjodor se baš i nije obazirao na to, neka trgovkinja je uzela Lizavetu kod sebe da se brine o njoj dok se ne porodi no, kada su je Marfa i Grigorije čuli, porodili su je uspeli su da spasu dete, ali je Lizaveta umrla, njih dvoje su uzeli dete, krstili ga i dali mu ime Pavle Fjodorovič, bez ičijeg naloga, ali mu je Fjodor Pavlovič skovao i prezime: Smrdljakov, sluţio im je kao kuvar. Ispovest vatrena srca Aljoša se uzrujao zbog Fjodorove odluke, ali je znao da će ga pustiti nazad u manastir, ali njega je nešto drugo brinulo: pismo Katarine Ivanovne da zbog nečega hitno doĎe, krenuo je do nje, ali je iznenada nabasao na Miću, on je sav rastrojen, hoće nešto da kaţe Aljoši, a nikako da bekne, traţi od njega da prvo ide do oca, a zatim do Kaće, ali nikako da kaţe šta hoće. Ispovest vatrena srca Mića priča kako voli razvrat i ţene, priča dok je bio u vojsci kako se razbacivao, i kako je njegov potpukovnik imao dve lepe kćerke: Agafju Ivanovnu i Katarinu Ivanovnu, ona mu se dopala, ali ju je samo posmatrao i ćutao, jer je video da ona njega gleda, no Mića je saznao da njihovim potpukovnikom nisu zadovoljni i da će ga smeniti, kada se to desilo, sreo je Mića Agafju i ona mu se poţalila kako nemaju para i kako im je teško, na šta je Mića odgovorio da će im pozajmiti pare, ali samo ako Katarina doĎe po njih, Agafja mu je odgovorila da je nitkov, ali je ipak poslala Katarinu, koja je uplašena stajala na Mićinom pragu traţeći pare, Mića gleda u nju i shvata kakva je samo lepotica, odgovara joj da se
on to samo našalio, nema on toliko para, Mića je ipak otvorio fijoku i dao joj pare i poklonio joj se, ona se njemu isto poklonila skroz do poda, sve bez reči i otrčala. Ispovest vatrena srca Posle nekoliko dana Kaća je vratila pare, ali pismo je bilo bez ijedne reči, ali mu je ubrzo poslala još jedno pismo gde mu se nudi da mu bude verenica, Mići se dopalo da mu verenica bude 'bogata mirazuša' , poslao je Ivana kod nje da to razreši, a Ivan se zaljubio u nju; Mića neće da se oţeni Katarinom, hoće da je prepusti Ivanu, ali Kaća voli Miću. Mića sada moli Aljošu da on ode kod Katarine Ivanovne i da joj kaţe da više neće dolaziti kod nje, on sada ide kod Grušenjke, on nju jako voli, hoće njome da se oţeni jednom je Kaća dala Mići 3 hiljade da ih on negde odnese, a on ih je propio sa Grušenjkom, ali Mića kaţe da će vratiti te pare, traţiće ih od oca (daće ocu poslednju priliku da bude otac), iako zna da ih neće dobiti, ali on je očajan, ne zna šta da radi otac je pre nekoliko dana uzeo 3 hiljade i stavio ih u jednu kovertu i napisao - AnĎelu mome, Grušenjki, ako ţeli da doĎe. Mića se boji da Grušenjka ne ode njemu, starcu, onda će je ubiti, ubiće ih oboje. Smrdljakov Kod Fjodora Pavloviča doĎe Aljoša taman posle ručka, tu je i Ivan, Smrdljakova su odgojili Marfa i Grigorije, ali je dečak oduvek bio divlji, pun nekog prezira, bio je veoma gadljiv, voleo je da je sve savršeno čisto, zbog toga ga je Fjodor poslao u Moskvu da nauči za kuvara, bolovao je od padavice, nije hteo da mu Fjodor naĎe neku da je oţeni. Kontraverzija Smrdljakov je konačno progovorio, u ovoj glavi se vrše filozofski razgovori izmeĎu Fjodora Pavloviča i Smrdljakova, neko je ispričao neku priču kako su nekog vojnika uhvatili negde daleko Azijati i mučili ga da se odrekne Hrista, on je pretrpeo sve muke i nije ga se odrekao, ali je umro, Smrdljakov govori da je taj čovek sigurno veoma glup i da je uzalud umro, trebao je da se odrekne Hrista, tako bi preţiveo, a kasnije bi se kroz ţivot nekako iskupio i da pre nego što bi i izgovorio da se odriče Hrista, on bi ga se već odrekao, pa nakon te izjave ne bi imao čega da se odriče, jer već tada ne bi bio pravi hrišćanin, svi su zaprepašćeni Smrdljakovljevom razboritošću i rečitošću. Uz konjak Nakon završene rasprave, Fjodor nastavlja da pije, već ga polako hvata, nastavlja sa svojom filozofijom, Ivan pokušava da ga zaustavi da dalje pije, ali Fjodor ga optuţuje da on to radi zato što ga ne voli, došao je u njegovu kuću i još ga i prezire, Fjodor priča o ţenama – svaka mu je dobra, vreĎa Aljošinu majku, potpuno nesvestan da je to i Ivanova majka, u tom utrčava Dmitrij Fjodorovič, starac beţi od njega, boji se da će ga ubiti. Bludnici Odmah za Dmitrijem utrčali su Grigorij i Smrdljakov, oni su se u presoblju rvali sa njim i nisu ga puštali, jer im je tako zapovedio Fjodor, on je srušio Grigorija i upada sav razjaren, traţi Grušenjku, siguran je da je ona kod starca, Fjodor uplašen beţi od njega, viče u pomoć, Ivan uspeva da smiri Miću, Aljoša pokušava da ga otera, kada je Mića otišao, Fjodor je sad ubeĎen da je ona ovde, Grigorije je jako ljut na Miću, on ga je kupao kad je bio mali, a sad se usuĎuje da ga udari; Fjodor traţi od Aljoše da ide kod Grušenjke da se uveri kod kojeg će kod njega ili Dmitrija. Obe zajedno Aljoša je krenuo Katarini Ivanovnoj, ona ga je nestrpljivo čekala, Aljoša joj govori da ju je Mića pozdravio i da nikad više neće doći, Kaća planu, ona kaţe da zna da joj je on uzeo one 3 hiljade, odjednom ona zove Agrafenu Aleksandrovnu – Grušenjku da im se pridruţi (istina, bila je jako lepa, 22god), Kaća je jako sretna i uzbuĎena, stalno ljubi Grušenjku i naziva je 'anĎelom', govori joj kako je divna i mila, i kako čovek ne moţe da je ne voli, njih dve su se "dogovorile" da Grušenjka urazumi Miću, da mu kaţe da voli
nekog drugog, ali tu Grušenjka kaţe da ona nije ništa obećala, a Kaću kao da je polio hladan tuš, shvatila je da ju je Grušenjka namagarčila i da joj se narugala i ona je izbacuje iz kuće, Grušenjka: - I Mići ću odmah ispričati kako ste poljubili moju ruku, a ja vašu nisam! Kako će se on samo smejeti! Katarinu spopadne ţivčani slom, ona zamoli Aljošu da ide, jer ju je jako sramota. Još jedna propala reputacija Na putu do manastira, Aljoša srete Miću, ispričao mu je šta se desilo kod Katarine Ivanovne, on se grohotom nasmeja, Aljoša pomisli da se on veseli poniţenju Katarine Ivanovne, pre nego što su se rastali, Mića kaţe Aljoši da mu mora još nešto priznati, kaţe mu da sprema nešto, nekakvu podlost koju upravo na grudima nosi i da ga ništa ne moţe zaustaviti, Aljoša zbunjeno produţi ka manastiru, starcu Zosimi je bilo sve gore i gore, svi se mole za njega, svi sede kod njega u ćeliji, broje mu poslednje minute, Aljoša je napipao u dţepu pisamce koje mu je tutnula Kaćina sluţavka, pismo je od Lize, ona mu otkriva da ga voli i da ţeli da poĎe za njega, i da sutra svakako doĎe kod nje, ali da je ne pogleda u oči, jer ju je isuviše stid. ĈETVRTA KNJIGA Otac Ferapont Starac Zosima je na umoru, oseća da neće preţiveti ni današnji dan, hoće da svi sede oko njega da im kaţe još koju reč, da prenese na sve svoju mudrost, da se oprosti sa svima u manastiru, otac Ferapont je bio prosti kaluĎer, smatrali su ga protivnikom starca Zosime, nikada nije razgovara sa ljudima, stalno je bio sam i ništa nije jeo sem hleba i vode. Kod oca Aljoša je došao kod oca, pričaju o Ivanu, starac kaţe da zna zašto je Ivan kod njega, pazi da se on ne oţeni Grušenjkom, a Miću nagovara da se njome oţeni, jer ako se starac oţeni Grušenjkom on neće dobiti ništa od nasledstva, a ako se Mića njome oţeni, Ivan će moći da uzme Katarainu Ivanovnu, Fjodor priča o Ivanu kao da je pravi podlac, starac neće da prijavi Miću za napad, jer se boji da će se Grušenjka saţaliti na Miću i njemu otići, a ako ona moţda čuje da je on pretučen, onda neće otići Mići, nego će doći njemu, starcu, starac još kaţe da će zgnječiti Mićku i da mu Grušenjku neće ni za šta dati. Spetljao se s Ċacima Aljoša se uputio gospoĎi Hohlakovoj, Lizinoj majci, no, usput je video grupu dečaka na nekom mostiću kako gaĎaju kamenjem jednog dečaka, s druge strane mostića; Aljoša nije mogao da ostane ravnodušan, već se umeša meĎu dečake da vidi zašto ga gaĎaju, na šta mu dečaci odgovoriše da to rade zato što je taj dečak veoma podao i zao, Aljoša je pokušao da ga brani, ali ga i sam taj dečak pogodi kamenom u leĎa, kada ga je Aljoša upitao zašto ga gaĎa, šta mu je sad on kriv, mali pojuri na njega kao lud i ugrize ga za prst, Aljoša osta zbunjen, a mali pobeţe. Kod Hohlakovih Kada je Liza videla njegov prst, odmah je traţila da doĎe kod nje, ona da mu pomogne; Liza mu traţi da joj vrati njeno pismo, ali on njoj odgovara da ju je shvatio za ozbiljno i da kada napusti manastir i završi studije, on hoće njome da se oţeni, ali ona je u kolicima, Aljoša joj odgovara da mu to ne smeta, dolazi mama, gospoĎa Hohlakova, Aljoša kaţe da mora da ide, na šta se Liza nadurila i kaţe mu da ide u taj njegov manastir i da više ne dolazi. Erupcija u gostinjskoj sobi Kod Hohlakove sede i Ivan i Katarina Ivanovna, Aljoši se čini da Ivan stvarno voli Kaću i da hoće da je preotme od Miće, on u to do malo pre nije ţeleo da poveruje, ali mu je i sama g-Ďa Hohlakva nagovestila da i ona misli da tu ima "nešto", Katarina mu saopštava da čak i ako Mića uzme Grušenjku za ţenu, da ga ona neće ostaviti, tj da neće da raskine veridbu, kada on bude bio nesretan sa Grušenjkom, on će se njoj sigurno vratiti, Ivan
saopšti da sutra mora da otputuje u Moskvu, na šta se Katarina obradova; Aljoša ju je (sve pred Ivanom) optuţio da se ona samo pretvara da je sretna i da je samo umislila da voli Dmitrija, da ona u stvari voli Ivana i da uţiva u tome da ga muči, na šta Ivan odgovara da ga ona nikada nije volela, znala je da on nju voli i namerno i svesno ga je mučila, drţala ga blizu sebe, svetila mu se za sve uvrede koje joj je Dmitrij naneo, on kaţe da odlazi u Moskvu da mu njeno "Zbogom" ne treba, Aljoša se oseća krivim za ovo što se desilo, za ovo što se Ivan naljutio. Erupcija u komori Katarina Ivanovna je dala Aljoši neke pare da on to odnese kod štapskapetana Snjegireva za neku uvredu što im je Dmitirj naneo, Snjegirev i njegova porodica ţive u velikom siromaštvu, Snjegirev je izbačen iz vojske, nemaju nikakvih prihoda, a kada je Aljopa ušao, on je čuo poznati glas dečaka, Iljuše, koga je već tog dana sreo, na onom mostiću, mali misli da je Aljoša došao da se ţali na njega, Snjegorev je veoma sarkastičan i neprijatan, misli da je Aljoša došao da ga ponizi, njih dvojica izlaze napolje da porazgovaraju. Na ĉistom vazduhu Dmitrij je jednom prilikom, kada se napio, izvukao za bradu Snjegireva iz kafane, baš u trenutku kada je njegov sin, Iljuša, išao iz škole sa drugarima; ta mu se slika zauvek urezala u sećanje, njegov otac javno poniţen, zbog toga su i deca iz škole počela da zadirkuju maloga Iljušu, zato je danas Iljuša ugrizao Aljošu za prst, osvetio se Karamazovu, Aljoša je to sada shvatio i ţeli da se pomiri sa Iljušom, a Snjegirevu obećava da će mu se Mića javno izviniti, Aljoša objasni Snjegirevu da je Mića uvredio i svoju verenicu, Katarinu Ivanovnu, i da ona šalje pare u pomoć Snjegirevu ("To znači da dolazi sestra bratu u pomoć"), Snjegirev je veoma ponosan čovek, ali ga je situacija naterala da primi pare, on se sasvim obradovao, sretan je jer sad moţe da leči svoju kćerku i ţenu (koja je luda, ali skroz), ali odjednom u očima Snjegireva sevnu nešto neobično i divlje i on upita Aljošu da li bi ţeleo da vidi jedan trik, Snjegirev uze pare i zguţva ih, zatim ih baci na zemlju i poče da ih gazi nogom, jer kako će on objasniti svome sinu da je na sramotu primio pare, Aljoša uze te zguţvane pare i uputi se Hohlakovoj da vrati Kaći pare. PETA KNJIGA Zaruke Aljoša opet doĎe kod g-Ďe Hohlakove, ona ga zamoli da ide kod Lize i tamo da malo pričeka; Aljoša joj ispriča šta se desilo kod Snjegireva i kaţe da se sigurno on postideo što se toliko obradovao parama pred Aljošom i da zato nije hteo da uzme novce, ali će ih sigurno uzeti sutra, jer mora, kada je završio, Liza mu se izvini i kaţe da je ono pismo zaozbiljno mislila, nije se šalila i izvinula mu se za njeno ponašanje, ona mu ljubi ruku, on je nju poljubio u usta, ona se malo zbunila, kaţe da za to još ima vremena, jedno drugome izjavljuju ljubav i tako to... Kada je Aljoša izašao iz Lisine sobe, naleteo je na Hohlakovu, koja je prisluškivala, ona ga je sa strogošću pogledala i rekla mu da se mane tih detinjarija i pustih snova, ona je u kolicima, ne moţe se on Lisom ţeniti, traţi od njega da joj da Lisino pismo, on neće i istrča na ulicu. Smrdljakov sa gitarom Aljoša je zaključio da ga brat Dmitrij izbegava, a veoma ţeli da se sretne sa njim, sakrio se negde ispred neke kuće i tu ga čeka; začuo je muški glas kako peva (Smrdljakov) i neku devojku kako se mota oko njega, Smrdljakov i ona razgovaraju, on kaţe kako mrzi čitavu Rusiju i da sve Ruse treba išibati, za Dmitrija kaţe da je nesposoban, da je bekrija, pa ga ipak svi poštuju, iznenada Aljoša kine, Smrdljakov ga spazi, Aljoša stade se raspitivati o Dmitriju, a Smrdljakov mu kaţe da zna da on i Ivan treba da se sastanu u nekoj krčmi, Aljoša krene tamo, ali srete samo Ivana. Braća se upozanju
Ivan govori Aljoši kako on sutra odlazi za Moskvu, a njih dvojica nikada nisu stigli da se upoznaju, on je 4 godine stariji od njega i njih dvojica nikada nisu bili drugovi; Aljoša je zabrinut za odnose izmeĎu oca i Dmitrija, a Ivan mu odgovara da se to njega ne tiče, nije im on nikakav deţurni straţar i da on nije preotimao Katarinu Ivanovnu od Miće, on ju je sam predao Ivanu, priznaje da je zaljubljen u Kaću, a zna da je i ona zaljubljena u njega, samo to nikako da sama shvati; njih dvojica ručaju i pričaju, upoznaju se. Buna Ivan filozofira, priča o Bogu, priča neke bolesne priče o deci koju roditelji mrze, pa ih maltretiraju, govori Aljoši da ga voli i da ga neće prepustiti starcu Zosimi, zatim Ivan priznaje da je napiso neku poemu i čita je Aljoši. Veliki inkvizitor Ivanova poema, nije to strašni sud, nego je Bog, čisto iz znatiţelje, sišao na zemlju da vidi šta ima, ali on je došao u Španiju, baš u vreme kad su lomače najstrašnije gorele, masa je prpoznala Boga i svi su se skupili oko njega, on ih blagosilja, ali tada je na trg došao sam kardinal – veliki inkvizitor i naredio da se Bog uhapsi, kardinal u tamnici razgovara sa Bogom, tj ne razgovara, jer ga ne interesuje šta Bog ima da kaţe, kardinal mu govori kako će ga sutra spaliti na trgu, kao najgoreg jeretika, dţabe je dolazio, jer kakvu god on strahotu da uradi, pravdaće se pred narodom kako on to sve radi u Boţije ime, kad kardinal završi sa svojim govorom, Bog mu priĎe i poljubi ga, on sav zadrhta i pusti ga na ulice gradske, Aljoša je skoro pobesneo, rekao je Ivanu da su to sve same gluposti, Ivan je razočaran mislio je da će bar u Aljošinom srcu biti mesta za njega i njih dvojica se raziĎoše. Zasad još jako nejasno Ivan se uputi ka ocu, bio je nekako besan na samoga sebe, jer se do sada nije udostojio da lepo razgovara sa Aljošom, a sad je odjednom izgovorio gomilu besmislica, kada je došao do kuće, sreo je Smrdljakova, Smrdljakov je pokazivo veliko interesovanje za Ivana i veoma ga je poštovao zbog njegove učenosti, što je kod Ivana izazivalo gaĎenje i on je zamrzeo Smrdljakova, ali nikada nije sebi dopuštao da bude neučtiv, Smrdljakov ga upita zašto nije otišao u Čermašnju, to ga je zamolio sam Fjodor, Ivan mu ne odgovara; Smrdljakov mu se ţali kako ga starac stalno zapitkuje zašto Grušenjka nije došla i da stoji ispred kapije i gleda da li ona dolazi, čim ona bude došla – odmah da mu javi, a s druge strane, Dmitrije preti Smrdljakovu da čim Grušenjka doĎe, njega prvog da obavesti ili će ga ubiti, Ivan mu kaţe da je kukavica i da se neprestano boji za svoj ţivot, a Dmitrij to tek tako kaţe u zanosu, ne misli zaozbiljno, Smrdljakov još priča kako je starac počeo noću da se zaključava, ne pušta čak ni Grigorija unutra, a sa njime se dogovorio da ako doĎu Grušenjka ili Mića da mu da "tajne" znakove tako što će mu kucati na prozor – 5 udaraca – ako doĎe Grušenjka, 3 udarca – nešto bitno se desilo, još priznaje Ivanu da je te znake rekao i Dmitriju iz straha, Smrdljakov kaţe da Dmitrij zna i za kovertu sa 3 hiljade rubalja koju je Fjodor pripremio za Grušenjku i da se boji Dmitrija da će on doći i ubiti starca, a njemu je logičnije da Grušenjka poĎe za starca, jer siroti Dmitrij nema ništa, Ivan govori Smrdljakovu kako je on strašan gad i neće sa njime ništa da ima i da sutra odlazi u Moskvu. Zanimljiv razgovor sa pametnim ĉovekom Ivan je otišao kod Fjodora da prespava, spakovao se sutra i pozdravlja se sa ocem, koji ga moli da ode u Čermašnju i da tamo njegovu šumu proda, tj da ide tamo i nagodi se sa trgovcem, Ivan mu odgovara da ne moţe; seo je u voz i otišao u Moskvu, Smrdljakov je pošao po nešto u podrum, ali ga je spopala padavica, pa je pao niz stepenice, nije mu se ništa dogodilo, ali nikako da doĎe sebi, Grigorij je takoĎe bolestan, u krevetu je i ne moţe da ustane zbog ukočenosti u krstima, Fjodor Pavlovič je sav u ljubavnom zanosu i gotovo je siguran da će mu večeras Grušenjka doći. ŠESTA KNJIGA Starac Zosima i njegovi gosti
Aljoša je ušao u starčevu ćeliju, kome je začudo, bilo dobro, svi kaluĎeri i monasi su sedeli oko starca, Zosima odmah upita Aljošu da li se video sa bratom, jer treba pod hitno da se vidi sa njim, starac oseća da će se nešto loše desiti, Zosima objašnjava drugima zašto mu je Aljoša tako drag – kaţe da je imao starijeg brata, koji je umro pred njegovim očima i zbog njega je i primio kaluĎerski čin, Aljoša ga podseća na njega, starac, pošto oseća da mu je ovo poslednja noć, ţeli da što više kaţe svojim učenicima, da im prenese što više mudrosti i znanja. Iz ţivota u Bogu umrlog jerosimonaha starca Zosime, sastavio po njegovim rečima Aleksej Fjodorovič Karamazov Biografski podaci O mladiću, bratu starca Zosime Brat Markel bio je stariji od Zosime (tada se zvao Zinovij) osam godina, kada je nastupio post, on ga je ismevao, govorio kako nema Boga i kako je to sve besmislica, ali šeste nedelje posta on se jako razboleo i pao u krevet, lekar ga je pregledao i reko majci da ima sušicu i da neće još dugo izdrţati, mati stade oprezno moliti brata da posti i da primi svete Boţije tajne, brat na to pristade i do tada se jako duševno promenio, odjedanput se u njemu rodila divna duša – umro je treće nedelje posle Uskrsa. O Svetom pismu u ţivotu Zosime Zosimu je majka poslala u Petrograd u kadetsku školi, ona je umrla tri godine nakon toga, tamo je imao knjigu sa biblijskim pričama i ilustracijama i to je počeo da čita i proučava, Zosima priča o Bogu, kako treba verovati i kako ga treba poštovati - Uspomene iz dečačkog i mladićkog doba starca Zosime, dok je još ţiveo u svetu; Dvoboj U kadetskoj školi je proveo osam godina i pretvorio se u pravog vojnika, u biće gotovo surovo, gadno i divlje, bio je spreman da prolije krv za čast (iako još nije znao šta je to prava čast); tada se prvi put zaljubio u jednu mladu i divnu devojku, kćerku uglednih roditelja, ali je nije zaprosio jer mu se još nije rastajalo od samačkog ţivota, tada su ga i premestili, a kada se vratio - devojka je već bila isprošena i udata, ali ona je bila već odavno isprošena i Zosima je zaključio da se ona njemu narugala i on je planuo osvetom i počeo je traţiti priliku da se osveti svome "suparniku" i jednom prilikom ga je ismeo javno u društvu i izazvao ga je na dvoboj (iako je bio kaţnjiv, dogovorili su se u 7 sati van grada); kada se Zosima vratio kući on je besan i neraspoloţen udario svoga slugu po licu, kada je ujutro ustao, otvorivši prozor ugledao je sunce na izlasku i zasuo ga je cvrkut ptica i počeo je u svojoj duši osećati nešto gordo i shvatio je da je juče izudarao svoga slugu, odjednom kao da je igla probola njegovo srce, sinule su mu reči njegovog pokojnoga brata, tj da li je iko zasluţan da ga drugo ljudsko biće sluţi, onda je shvatio da on treba da ide i da ubije čoveka koji mu ništa nije skrivio, pao je slugi pred noge i moli ga za oproštaj; kada su došli na dvoboj, Zosima je bio skroz veseo i protivnik je prvi pucao i okrznuo mu malo obraz i uvo, a kada je došao red na njega, on baci pištolj daleko u šumu i izvine se svome protivniku, kaţe da je juče bio lud, a da je danas novi čovek, oni ga odmah prozvaše kukavicom, ali on za to nije puno mario, tog je jutra podneo ostavku u vojsci i odlučio da ode u manastir – tada su ga svi u vojsci zavoleli, dok mu nije stigla ostavka, većina ga je tada drţala za budalu, ali bilo je i onih koji su ga poštovali. Tajanstveni gost Zosimi je prišao neki gospodin (oţenjen, troje dece), često mu je dolazio i njih dvojica su se zdruţili, no gospodin kao da je osećao potrebu da se poveri Zosimi, što je jednom prilikom i učinio – rekao mu je da je ubio čoveka pre 14 godina, zaljubi se bio u neku gospoĎu, koja je odbila njegovu ljubav i jedne večeri on se uvukao kod nje u kuću i ubio je noţem i sve napravio tako da sva sumnja padne na sluge, što se i desilo; u početku ga nije mučila savest, ali kasnije sve jače i jače, dok konačno nije odlučio da se nekome poveri, on traţi od Zosime da mu kaţe da li da se preda ili ne, Zosima, naravno, bira put
istine, kada je gost otišao, Zosima pade na kolena i stade da se moli, kada odjednom gost se vratio nazad i sav unezveren gleda u Zosimu i ćutao je čitav minut dok na kraju ne reče da je zaboravio maramicu (kasnije, na samrti mu je priznao da se vratio da ga ubije, ali je Bog pobedio Ďavola u njegovom srcu); u kući gosta se odrţavala neka proslava i on je tu pred svima priznao da je ubio i izloţio neke dokaze, što ih je čuvao 14 godina, niko mu nije verovao, svi su mislili da je poludeo, kasnije se razboleo i umro. Iz razgovora i poruka starca Zosime Nešto o ruskom kaluĎeru i o mogućem značenju njegovom Zosima objašnjava šta je to "kaluĎer", kakav to čovek treba da bude i koja je njegova misija; kaţe da i meĎu kaluĎerima ima raznih, nisu svi baš najčistijeg srca i da ima svakakvih razloga zbog kojega ljudi pristupaju u manastir; kaţe da je njihov zadatak da čuvaju narod i sačuvaju njegovo srce. - Nešto o gospodarima i o slugama, i o tome da li je izmeĎu njih moguće bratstvo Zosima kaţe kaluĎerima da propovedaju brzo, jer samo Bog moţe da spase Rusiju, da čuvaju veru i lik Hristov, priča kako je sreo svoga nekadašnjeg slugu i kako mu je bilo jako milo što ga je video, lepo su se ispričali i na kraju mu je sluga dao koju rublju za manastir i koju za njega, "da mu se naĎe", Zosima kaţe da mu je on nekada bio sluga, a sada su jednaki; - Svet ne moţe bez slugu, ali učini da tvoj sluga bude slobodniji. O molitvi, o ljubavi i o dodiru s drugim svetovima Govori da kad "vide" greh da se uvek trude us pomoć ljubavi da ga isprave, da vole ljudski rod, a i njegov greh, da preuzmu molitvom sve grehove na sebe i da učine sebe odgovornim za njega. Moţe li čovek suditi sebi sličnima? O bezgraničnoj veri Kaţe da nikome ne moţeš da sudiš, ako si ti već zgrešio, raduj se zbog onih koji nisu. O paklu i paklenom ognju. Mistično razmatranje Starac misli da je pakao patnja što čovek više ne moţe da voli. To je sve što je Aljoša zabeleţio; smrt starčeva nastupila je iznenada i neočekivano, čak pet minuta pre smrti, starac je još uvek bio veseo i pričao, ali odjednom je osetio jaku bol u prsima i čvrsto pritisnuo ruku na srce, uprkos svim bolovima, on se lagano i sa osmehom spustio na pod, kleknuo, sagnuo do zemlje i poljubio je, moleći se tiho i radosno – predao je dušu Bogu, vest o starčevoj smrti se neverovatno brzo raširila. SEDMA KNJIGA Samrtniĉki zadah Telo pokojnog Zosime su po propisima pripremili za pokop i u ruke su mu stavili Boţiju ikonu, pred manastirom su se, pored prostog sveta, okupili i razni kaluĎeri i sveštena lica iz drugih manstira (Rakitina je poslala g-Ďa Hohlakova da je o svemu izveštava), Aljoša je sedeo na nekom starom nadgrobnom kamenu, okrenut licem prema ogradi, kao da se skriva iza tog spomenika, jecao je tiho, ali gorko i celo telo mu se treslo od jecaja, otac Pajsije je prišao da ga uteši, meĎutim, desilo se nešto što je obradovalo nevernike i protivnike starca Zosime, u prostoriji u kojoj je on leţao, nisu bili otvoreni prozori, jer su monasi smatrali da će Bog njegovo telo sačuvati od raspadanja, ali nakon nekog vremena, počeo se po malenoj prostoriji širiti samrtnički zadah, ta vest se veoma brzo proširila po manastiru, a zatim i po čitavome gradu – to je okupilo još više sveta, da doĎu da bi se sami uverili, monasi su pokušavali da smire narod, ali to im nije polazilo za rukom, da situaciju bude još gora, došao je i otac Ferapont (tzv, protivnik starca Zosime), kada je ušao u prostoriju, počeo je da krsti zidove: "Odlazi, sotono!", vreĎa Zosimu i ostale monahe, kako uče narod glupostima i šire sotonine misli, još je na kraju rekao "Moj je Gospod pobedio!" samo da bi se narugao, Aljoša je iz manastira otišao bez pozdrava, ali otac Pajsije je rekao da će se on još vratiti.
Takav trenutak Aljoša je bio potpuno potišten, smatrao je ovo najtuţnijim danom do sada, starac je do sada stajao pred njim kao nesumnjiv ideal, a sada nije mogao da podnese što je najpravedniji meĎu pravednima izvrgnut takvoj podrugljivosti i pakosnoj sprdnji lakomislene rulje, Aljoša je slučajno naleteo na Rakitina i on ga poziva kod Grušenjke sa njim da pojedu i popoiju nešto (Iz sveca u grešnike). Glavica luka Trgovac Samsonov bio je javni Grušenjkin pokrovitelj, kod njegove roĎake ţivela je Grušenjka; ona je iz čestite porodice, svešteničkog staleţa, bila je prava lepotica, ponosna i drska i znala je s parama, trgovac Samsonov bio je pod jakim uticajem Grušenjke, manipulisala je njime kako je htela, ali on joj je savetovao da ako će birati nekoga od dvojice Karamazovih, da svakako izabere starca i to samo ako će je ţeniti i da joj pre toga prepiše pare, kada su Aljoša i Rakitin došli kod nje, ona je sva nešto bila uznemirena i rastrojena, ţali se Aljoši kako se boji da će Mića doći, boji se jako Miće, ali se ipak veoma obradovala Aljoši, sve se nešto umiljava oko njega, tepa mu, sela mu je u krilo, govori mu kako ga voli i on kao da je skroz zaboravio na njeno jučerašnje ponašanje prema Katarini Ivanovnoj, ona priznaje da je Rakitinu obećala šampanjac i neke pare ako ga dovede njoj (ko zna zašto), Aljoša joj govori kako je smatra sestrom, kako ga je u ţivot vratila, Rakitin ih ljubomorno gleda i stalno nešto dobacuje, Grušenjka priča kako je pre 5 godina upoznala nekog oficira iz Poljske i jako se zaljubila, ali on je nešto otišao po duţnosti i sada se iznenada opet pojavio i javio se da je u Mokrom (neko selo) i da hoće da se vidi sa Grušenjkom, poručio joj je još da sedi i da čeka i da će poslati glasnika po nju, zato je ona sva kao na iglama, konačno je došao glasnik i oficir zove Grušenjku kod njega u Mokro, ona kaţe Aljoši da poruči Mići: - Nitkovu dopala Grušenjka, a ne tebi plemenitom! Aljoša ode u manastir. Kana Galilejska Aljoša uĎe u prostoriju gde je starac leţao, pade na kolena i poče da se moli, ali stalno su mu misli lutale i odjednom začu glas Zosime i rekao mu je "Veselimo se", Aljoša podiţe glavu i naglo se trgnu - probudio se, on je bio toliko premoren da je zaspao u molitvi, na podu, on izaĎe iz prostorije i kao pokošen pade na zemlju i stade je grliti i ljubiti ("On je pao na zemlju kao slab mladić, a digao se kao borac."), posle tri dana istupio je iz manastira. OSMA KNJIGA Kuzma Samsonov Grušenjka je jednom spomenula Mići za tog njenog oficira, ali pošto se on nije pojavljivao već duţe vreme, Mića je verovao da je to sa njim prošlo, a Grušenjka malo kod njega i malo ga voli, a malo ko zna kod kog drugog, ali on je čvrsto vreovao da će se ona odlučiti za njega i da će mu sigurno doći, meĎutim i kada bi se ona odlučila za njega, on nema ni prebijene pare – šta će on takav njoj, on se odlučio da ide do trgovca Samsonova i da od njega traţi pare, prvo trgovac u opšte nije hteo da ga primi, ali Mića je toliko navaljivao da ga je trgovac na kraju primio, Mića nudi Samsonovu prava na selo Čermašnju za tri hiljade rubalja (Mića nije baš najbolji govornik, pa je taj svoj plan skroz zbrzao, a još je u mlatarao rukama, a i bio je jako nervozan), Samsonov mu konačno odgovara da se on takvim poslovima ne bavi, ali da zna čoveka koji će mu rado pomoći, neki seljak, trguje šumama, zovu ga Ljagavi, no, kasnije se ispostavilo da se trgovac samo sprdao sa Mićom, poslao ga je tamo u neku selendru samo da se malo zabavi, on je bio pakostan, hladan i podrugljiv čovek. Ljagavi Mića je morao da putuje u ono selo, ali nije imao ni prebijene pare, pa je morao da pozajmi, kada je došao u to selo, neki mu je čovek rekao da Ljagavi nije tu, ali on ga moţe odvesti do njega, mogu da idu i peške, jer je blizu, naravno da nije bilo blizu i da su jako dugo hodali, Mića je sav euforičan i veoma nervozan, stalno misli na Grušenjku i na to kako sad njega nema, ona moţa ode Fjodoru – zato mu se jako ţuri, kada su
konačno pronašli Ljagavog, on je spavao i nisu ga mogli probuditi, jer je bio pijan kao zemlja, Mići je predloţeno da tu prespava i sačeka jutro, jer će se do tada ovaj valjda otrezniti; kada se ujutro Mića probudio, razgovarao je sa Ljagavim koji mu kaţe da ne kupuje nikakve šume i da ne poznaje nikakvog Fjodora Pavloviča, Mića mu govori da je hulja, da ga laţe, a onda mu je odjednom sinulo – da je prevaren, totalno smrvljen, i duševno i telesno, potrošivši sve pare, krenuo je peške da tumara do kuće, spasili su ga neki slučajni putnici, koji su ga pokupili usput. Zlatni rudnici Vrativši se u grad, krenuo je pravo Grušenjki (to je bila ona Mićina poseta o kojoj je Grušenjka pričala Aljoši i Rakitinu), ali ona je uspela da ga se otarasi tako što ga je nagovorila da je otprati do Samsonova, on joj je obećao da će doći po nju u dvanaest sati, prvo je išao do Smrdljakova, ali pošto je on bio bolestan, raspitao se kod nekih ţena da li se šta desilo noćas, tj da li je Grušenjka dolazila (ne sme nešto da propusti), zatim se sredio kod kuće i otišao g-Ďi Hohlakovoj da traţi od nje pare, ona ga baš i nije volela zbog njegovog ponašanja prema Katarini Ivanovnoj; njegov plan je i dalje bio isti - nudio joj je prava za Čermašnju; ona mu obećava te tri hiljade i kaţe da će mu ih dati, ali ga stalno zapitkuje da li on hoće da ide da kopa u rudnicima, priča mu kako su u rudnicima pare, kako će tamo steći bogatstvo (ona priča u nekakvom zanosu, a Mića je stalno prekida kako mu te pare sad trebaju i kako nema vremena, on je sve nervozniji), Mića je konačno srećan jer je našao pare i kada ju je zamolio da mu tu svotu odmah preda, Kakvu svotu, Dmitrije Fjodoroviču? Obećane tri hiljade... koje ste tako velikodušno... Tri hiljade? Milisite rubalja? Ah, ne, ja nemam tri hiljade. Došlo je do nesporazuma, jer je Hohlakova u stvari predlagala Mići da ide na Sibir u rudnike - tamo će naći pare koje mu trebaju; Mića besno izaĎe iz njene kuće i krene po Grušenjku, ali tamo su mu rekli da se ona kod trgovca zadrţala samo na kratko (otišla je u Mokro kod oficira), sad je već totalno lud od besa i otišao je do Grušenjke, ali tamo je samo njena sluškinja Fenja, on se dere na nju i ispituje je gde je Grušenjka, ali ova neće da mu kaţe. U mraku Mića je zaključio da ako Grušenjka nije nigde - sigurno je otišla kod Fjodora i onako sav unezveren, uputio se tamo; kada je tamo stigao, video je svetlo u Fjodorov spavaćoj sobi, to odmah znači da je ona tamo, on se došunjao ispod Fjodorovog prozora i prisluškivao, ipak je Fjodor sam, no Mića mi pokuca na prozor 5 puta (znak koji mu je Smrdljakov rekao ako Grušenjka doĎe) i Fjodor odmah iskoči skoro čitav kroz prozor i poče da je doziva, "Lična odvratnost nezadrţivo je rasla. Mića više nije znao za sebe i odjedanput izvuče iz dţepa tučak... - Onda me je sam Bog sačuvao - rekao je posle sam Mića" (nije ga ubio, što će se tek kasnije ispostaviti), Grigorije je čuo nešto i izašao da vidi šta se dešava i naleteo na polu normalnog Miću, koji ga je oborio, i Mića baci onaj tučak u travu, na nekoliko koraka od Grigorija Mića je trčao kao bez glave i otrčao je, naravno, Grušenjki. Iznenadna odluka Tamo je našao samo sluţavku, Fenju, i nju je preplašio, onako sav kao lud i krvav, pa mu je ona sve ispričala, gde je Grušenjka, s kim, o poseti Aljoše i Rakitina zatim Mića ode ka Petru Iljiču Perhotinu (kod njega je zaloţio neke svoji pištolje za 10 rubalja) da povrati nazad pištolje, jer mu je doneo pare, ali pošto je banuo i kod njeka sav tako unezveren i krvav, Petar mu je prvo ponudio da se umije i da se malo sredi, kada mu je ovaj vratio pištolje, Mića je počeo da ih puni barutom, kaţe Petru da ide u Mokro, jer tamo je ţena, ali ne sme mu ništa više reći, a ni on nikome ništa ne sme da priča Dmitrije je otišao u radnju i svega kupuje naveliko, pića i hrane, i jako puno troši, odjednom dotrčava Fenja i moli Miću da nikoga ne ubije, da ne ubije Grušenjku, da se na nju ne ljuti, jer će je onaj oficir sigurno uzeti za ţenu, zato se i vratio, moli ga isto i Petar, Mića kaţe da neće nikoga ubiti.
Ja se vozim Kada je stigao u Mokro, odmah je zaduţio krčmara, Trifona Borisiča, da okupi svirce i devojke i da istovari piće i hranu koju je done, Grušenjka je sedela sa Kalganovom (neki lik), tu je bio i Maksimov (neki matori) i dva Poljaka (panovi). PreĊašnji i nepobitni Mića je upao u sobu kod Grušenjke i ostalih gostiju i počeo sav onako zbunjen da priča nešto, da objašnjava, pun emocija, niko ne moţe da ga razume, Grušenjka uspeva da ga smiri, oni svi zajedno pričaju, piju, Mića nazdravlja za Poljsku, ali panovi neće za Rusiju, onda su se kartali, pa su panovi nekako uspeli da izvaraju Miću na kartama, pa je dosta izgubio, Mića je izveo Grušenjkinog oficira napolje i nudim mu 3 hiljade samo da ode i da sa sobom povede i svog ortaka, ali Poljak neće, on je duboko uvreĎen, vratio se u sobu da sve to izreferiše Grušenjki, ali on govori malo poljski, malo ruski, Grušenjka je besna zbog toga, kaţe mu kako nije moguće da je za 5 godina potpuno zaboravio ruski, on Miću naziva njenim ljubavnikom, Mića to poriče, a kaţe da je pan uzeo malopre pare koje mu je Mića ponudio, Grušenjka je duboko razočarana, opet počinje onako da histeriše, grdi sama sebe kako je samo mogla 5 godina da lije suze zbog takvog nitkova i protuve, ali panovi su sada počeli da vreĎaju Grušenjku, Mića to nije dozvolio i isterao ih napolje. Bunilo Mića je namerno baš u Mokrom opet organizovao "terevenku" – zato što se tu i upoznao sa Grušenjkom, tu se i zaljubio u nju i zato je sada hteo opet da tako nešto napravi, otpočelo je pravo ludilo, svi su igrali, pevali i pili, Grušenjku je isto počelo da hvata, a Miću već odavno dok je Mića igrao, ona ge ja čas zvala da sedi malo pored nje, čas da se vrati igri Grušenjka se jada Mići kako je volela svoga pana, kako ga je čekala svih ovih godina, a on ispao sav takav nikakav, ona plače, on je teši i grli: "Mića, Mića, kako sam mogla biti luda i pomisliti da nakon tebe ljubim nekoga drugoga! Opraštaš li mi Mića?" Grušenjka mu izjavljuje ljubav, a on je kao opijen, kao da je dobio krila, sada i ona hoće još da pije hoće da pleše, na kraju umor je savlada i Mića je odvede na neki krevet, ispričao joj je kako je ukrao od Kaće one pare, ali ona mu kaţe da nema veze, moţe da uzme od nje, sad je sve što je i njeno njegovo, ali Grušenjka primeti da ih gleda neko i probudi se iz tog svog zanosa - vlasti su došle po Miću zbog ubistva Fjodora Pavloviča Karamazova. DEVETA KNJIGA Poĉetak karijere ĉinovnika Perhotina Petar Iljič Perhotin (onaj Mićin prijatelj kod koga je zaloţio pištolje), nakon Mićinog odlaska, je počeo da istraţuje šta se to desilo sa Mićom, prvo je otišao do Grušenjkine sluškinje Fenje i tamo se malo raspitao, zatim je otišao do Hohlakove i s njom je isto razgovarao. Uzbuna Petar Iljič je otišao kod Mihaila Makaroviča Makarova (potpukovnika u penziji i dvorskog savetnika) da mu kaţe šta se desilo, kod njega su se nalazili i doktor Varvarinski i drţavni tuţilac Ipolit Kirilovič i mladi istraţni sudija Nikolaj Parfenovič Neljudov, oni su bili već obavešteni o svemu jer ih je Marfa Ignjatijevna, ţena Grigorijeva, već o svemu obavestila, ona se probudila i videla da nema Grigorija u krevetu, našla ga je u dvorištu i on joj je nekako uspeo reći da je Mića napao, a moţda i ubio gospodara i da ide da zove nekoga, kada je ušla u gospodarevu sobu, videla ga je kako leţi na sredini sobe - mrtav, zvala je komšinicu i uspele su preneti Grigorija u krevet, a zatim je došla kod Mihaila Makaroviča i sve mu ispričala, svi su poţurili u Mokro, jer su videli da nema para Fjodorovih i zaključili kako ih je sigurno Mića ukrao i sada tamo pravi terevenku, a posle će se ubiti i svi ţure tamo kako bi ga sprečili, za svaki slučaj, Trifon Borisič (krčmar) je sakrio pištolje, lekar je došao da pregleda Smrdljakova i rekao kako neće preţiveti jutro. Unakrsan put duše, prva stanica
Mića viče kako nije kriv, nije ubio oca, kriv je što je ubio drugog starca (na Grigorija misli), jer mu je on bio kao pravi otac, ovi mu govore da ne brine, jer je Grigorije ţiv, Grušenjka viče kako je ona kriva za sve, zbog nje je on ubio, nju treba da osude, ona ga je do ludila dovela, počeli su da ispituju Miću, on je skroz zbunjen, potpuno je van sebe, stalno ponavlja da ga nije ubio, iako je po čitavom gradu pričao kako će ga ubiti, on je javno govorio kako ne voli oca; priča kako mu je otac dugovao puno para, ali je pristao da se nagodi sa njime na te tri hiljade, ali on ni to nije hteo da mu da, u susednoj sobi drţe Grušenjku, Mića čuje njeno zapomaganje, pa hoće da jurne ka njoj, i ona ka njemu, ali mu svi govore da se smiri, da se pribere malo, on pristaje da sve ispriča šta se desilo. Druga stanica Mića poče prilati sve redom, moli da ga ne prekidaju, kako je bio kod Petra Iljiča za pištolje, kako je išao kod trgovca Samsonova, ali neće nikako da kaţe zašto su mu baš bile potrebne te tri hiljade i kome je trebao da vrati dug, zatim počeše ga ispitivati oko onog tučka, koga je uzeo kod sluţavke Fenje, zašto ga je uzeo, Mića odgovori da se odbrani od pasa, ali kaţe da u principu, ni ne zna zašto ga je uzeo, samo ga je uzeo i otrčao. Treća stanica Zatim Mića doĎe do onog momenta kada je bio pod prozorom, on prizna da kada se starac nagnuo da je uzeo onaj tučak i da ga je njime udario po glavi, ali ovi mu ne veruju, jer kako kaţu, našli su Fjodorovo telo u sobi, a ne na prozoru, onda im je objasnio i znakove, i rekao kako su za njih znali samo on i Smrdljakov, ali odlučno i uvereno govorio kako ga on nije ubio, a nije ni Smrdljakov, jer on je bio sav tako bojaţljiv, a nije ni pare voleo, a moţda je on i sin Fjodorov, Mića poče pričati kako je u dvorištu udario Grigorija, kako je bio kod Fenje onako sav krvav i da nije ni primetio da je krvav, pa kako je odlučio da se ubije i da pre toga napravi terevenku, na pitanje – odakle mu para za terevenku – Mića nije mogao da odgovori, reče da mu je raĎe da ga osude, nego da takvu sramotu prizna, onda mu rekoše da mora da skine sve sa sebe, kako bi sve detaljno pretresli i ispitali. Tuţilac ulovio Miću Mića je veoma besan i izuzetno mu je neprijatno što mora da se skine, jer tako go se osećao krivim pred njima, posle su mu doneli neko drugo odelo, koje mu je bilo "poniţavajuće tesno", tako da ga je sad bila još veća sramota, nego kad je bio go, sada su Miću počeli ispitivati o vratima, jer on nije ni pipnuo vrata (ne znam da li od sobe ili vrta), a Grigorije kada je došao sebi video je da su ta vrata otvorena, što znači da je bio neko posle Miće, ovi mu naravno ne veruju, ubeĎeni su da Mića laţe, sada su mu pokazali kovertu Fjodorovu, koju je on namenio za Grušenjku, ali u njoj nisu bile pare, a Mića kaţe da pare nije uzeo, niti je znao gde se ona nalazi, onda je Mića shvatio da je to Smrdljakov, da je oca Smrdljakov ubio, jer je jedino on znao i za tu kovertu, a i za ugovorene znakove kucanja o prozor, oni mu ništa ne veruju. Mićina velika tajna. Izviţdan Mića konačno pristade da ispriča za šta su mu to toliko trebale one 3 hiljade, reče da ga je njegova bivša verenica, Katarina Ivanovna Verhovceva, jednom pozvala i da mu je dala tri hiljade da je odnese nekoj njenoj tetki u Moskvu, meĎutim on se tada zaljubio u Grušenjku i potrošio je polovinu tih para tako što je doveo Grušenjku, baš tu gde su sada, u Mokro i napravio zabavu, baš kao što je sada, a juče je ostatak tih para potrošio opet na istom mestu, u istu svrhu, kaţe da je zadrţao tih hiljadu i po, jer ako bi se Grušenjka odlučila za njega, a ne za njegovog oca, i rekla mu da je vodi bilo gde, on bi tada imao para, a kada te pare ne bi zadrţao, kako bi je vodo, s kojim parama? On je tih hiljadu i po ušio u jaknu, sada ga ispituju gde je ušio, uz pomoć čega, kako zna da šije i tako to Mića je sad već bio jako umoran, on čitavu noć nije spavao, bio je besan, frustriran, polako je počinjalo da, mu se vrti pred očima, još malo, pa će početi i da bunca.
Iskazi svedoka, detence Naţalost, svi ispitani svedoci su bili protiv Miće, svi preslušani su rekli da je večeras Mića sigurno potrošio 3 hiljade, a ne, kako je on sam tvrdio, hiljadu i po, zatim su ispitali i Grušenjku, koja je takoĎe potvrdila da su na prvoj zabavi u Mokrom sigurno potreošene 3 hiljade, a i on sam joj je tako rekao, a za jučerašnju zabavu je takoĎe potrošeno tri hiljade, Mića je od umora zaspao i usnuo čudan san: Sanjao je neko sirotinjsko selo i majku, skroz umornu i sasušenu, kako drţi malo detence, koje je polugolo i plače i pruţa svoje ponmodrele ručice prema njemu, a Mića upita zašto plače, neko mu odgovara da je selo izgorelo i da nemaju para ni za šta, a Mića i dalje navaljujue sa pitanjima zašto dete plače, zašto nemaju para, zašto majka ne grli i ne ljubi dete, zašto mu ne peva, nego je sva tako pocrnela od bede, on oseti kako mu je dosta bede i mučenja i kako ţeli da ţivi i da oseti ljubav, odjednom se probudi. Odvedoše Miću Mići su saopštili kako je od ovog trenutka uhapšen, on ih zamoli samo da se oprosti sa Grušenjkom, ona mu kaţe da je od sada njegova i da će se boriti za njega i daće ići sa njim, gde god ga poslali, "Oprosti mi Gruša što sam ljubavlju svojom i tebe upropastio!" DESETA KNJIGA Kolja Krasotkin Kolja je dečak od 14 godina, imao je samo majku, a otac mu je bio činovnik, Kolja je bio veoma popularan meĎu dečacima zbog svoje pameti, rečitosti, jogunasta karektera i smela duha, bio je veoma ponosan, ali je bio i dobar drug, svoju majku je jako voleo, samo nije baš voleo da ispoljava neţnosti, pa je majka imala utisak kako je on bezosećajan, jednom je Kolja dospeo u neko društvo gde je bio najmlaĎi od svih dečaka, pa ga oni baš nisu nešto poštovali, a on na to nikako nije bio navikao, pa se dosetio, da pridobije njihove simpatije tako što će jedne noći da legne pred voz i leţati mirno dok voz ne projuri iznad njega – bio je toliko ponosan i tvrdoglav da je u tome i uspeo i tako su ga dečaci privoleli, Kolja je bio isti onaj dečak, koji je sa ostalima gaĎao maloga Iljušu i vreĎao njegovog oca. Deĉurlija Kolja je sedeo kod kuće i čuvao decu stanarke njegove majke, ali on je jedva dočekao da sa vrati Agafja, sluţavka njegove majke, jer je on bio u nekoj ţurbi, imao je "vaţan lični posao da obavi". Đak Kolja se sastao sa jednim drugarom, Smurovom, i njih dvojica idu kod Iljuše, koji je jako bolestan, kod Iljuše svaki dan dolazi po nekoliko dečaka iz odeljenja, a sve ih je na to nagovorio Aleksej Karamazov, Kolja kaţe da on ide tamo, jer ima svoje razloge, a njih je sve tamo dovukao Aljoša u razgovoru Kolja kaţe za sebe da je socijalista i objašnjava svome radoznalome drugaru - To je kada su svi jednaki, kad svi imaju jedan zajednički imetak, kad nema brakova, a veru i zakone svako bira po svojoj volji. kada su stigli do Iljušine kućice, Kolja naredi Smurovu da pozove napolje Karamazova, hoće najpre sa njim da porazgovara nešto. Ţućka Aljoša se veoma promenio, skinuo je mantiju, nosio je kaput i šešir, i lepo je skratio kosu Kolja priča Aljoši o Iljuši, kada je Iljuša došao kod njih u odeljenje, bio je najmanji i svi su ga počeli zadirkivati, tući, poniţavati, ali Kolja ga je tu zaštitio, zauzeo se za njega i Iljuša ga je počeo gledati kao Boga, ali pošto Kolja nije voleo da pokazuje bilo kakve neţnosti, on je počeo da bude hladan prema Iljuši, što je on bio hladniji, to je ovaj bio neţniji, nekako se Iljuša zdruţio sa Smrdljakovom i on ga je naučio jednoj gluposti, a to je da u komad hleba zabode čiodu i baci nekome psu, Iljuša je tako učinio i komad hleba dao svome psu - Ţućki, ona je počela cičati, beţati i pobeţe, Kolja kada je to čuo, jako se naljutio na Iljušu i rešio da se više ne druţi sa njim (on je u stvari hteo da sačeka da proĎe neko vreme, da vidi da se Iljuša kaje, a posle bi se opet zdruţili), Iljuša mu
odgovori da će od sada svakome psu bacati komade hleba s čiodama; onda se desilo ono da je njegov otac otpušten i svi su za zbog toga počeli opet zadirkivati i jednom prilikom je Iljuša zabio mali noţ Kolji u desnu nogu. kada se razboleo, Kolja nije išao da ga vidi i sbog toga se kaje, zato je sada došao, Nikolaj Ivanov Krasotkin (Kolja) je sa sobom poveo svog psa Perezvona kako bi bar malo oraspoloţio Iljušu, koji neprestano misli na svoju Ţućku. Uz Iljuškin krevetić Sobica u kojoj je ţivela čitava porodica kapetana Snjegireva izgledala je još manje i bilo je još zagušljivije, jer je u njoj bilo još i nekoliko Iljušinih drugara, ali on već dve nedelje nije ustao iz kreveta. Otac je primio one pare što je poslala Katarina Ivanovna, a posle je i ona sama došla da se upozna sa porodicom i od tada im stalno šalje pare. Kada je Iljuša video Kolju, on je potpuno pobledeo, ali je bio i sretan i uplašen u isto vreme, Iljuši je otac kupio novog psa, malo štene, ali ništa nije moglo da zameni Ţućku, te Iljuša nije ni hteo da pogleda štene, no Kolja je doveo svoga Perezvona, koga prvo Iljuša nije hteo ni da vidi, ali na Koljino instistiranje, Perezvon uleti u sobu i kada ga je Iljuša ugledao, uzviknuo je "Ţućka!" , Kolja reče da ju je pronašao i da joj je pokazao i nekoliko trikova, Iljuša je bio presretan, a pas (bilo Ţućka ili Perezvon) je pokazivao trikove, Kolja kaţe da u početku zato i nije dolazio – jer je obučavao psa. Kolja je doneo još jedan poklon, doneo je mali top, igrački koja zaista puca sa pravim barutom, sva deca su oduševljena, a luda Iljušina mama ţeli top za sebe, on joj ga poklanja, Kolja priča svoje dogodovštine, svi ga slušaju sa velikom paţnjom i svi komentarišu Kolju kako je hrabar i pametan, jedino Aljoša sedi i samo gleda, Kolja misli kako mu se ne dopada i zato se u svoje priče unosi sve više i više samo da bi ga impresionirao, došao je lekar (koji je potpuno zgroţen, čak se i ne trudi to da sakrije, i gadi mu se mesto na koje je došao, beda i sirotinja). Prerani razvitak Kolja i Aljoša su izašli napolje, Kolja strašno pameta i lupa gluposti samo da bi zadivio Aljošu, priča kako je medicina nitkov, kako je on socijalista, kako Bog ne postoji, kako su ţene niţa bića, Aljoša mu govori da su to sve same gluposti i da je isuviše mlad za takva filozofiranja, no Kolja se tu malo razbesneo i kaţe kako godine nemaju veze sa tim, Aljoša ga savetuje da ako tako nastavi da će u ţivotu biti veoma nesretan. Iljuša Doktor je izašao iz malene brvnare sa rečima - Šta se moţe?! Ja nisam Bog, a otac je ponizno trčao za njim u nadi da se ipak nešto moţe učiniti; otac sede kod Iljušinog kreveta, a Iljuša pokušava da ga uteši time što mu govori da uzme sebi drugoga dečaka, ali da njega nikada ne zaboravi i da dolazi na njegov grob, Krasotkin izaĎe napolje, ali nije mogao da izdrţi te se rasplaka u predsoblju, otac istrča odmah iza njega, odmah zatvori vrata iza sebe, lice mu je bilo ludo, usne su mu drhtale, klonu nemoćno na kolena, drţao se za glavu ruţno cvileći. JEDANAESTA KNJIGA Kod Grušenjke Grušenjka se teško razbolela nakon Mićinog hapšenja, leţala je skoro 5 nedelja, strašno se promenila u licu, smršala je i poţutela; onaj matori Maksimov se prišlepao Grušenjki i sada je ţiveo kod nje, pošto nije imao gde. Aljoša kada je došao kod nje, ona mu se počela jadati kako se opet posvaĎala sa Mićom, a svaĎaju se zbog toga što je ona postala strašno ljubomorna na Katarinu Ivanovnu, a i Mića je ljubomoran i to na onog Poljaka, a ona misli da se on namerno pravi ljubomornim, jer je u stvari ne voli, nego voli Kaću i tako se vrte u krug, i Mića je u zatvoru bolestan, poslali su mu doktora da bi dokazali da je lud i da je u ludilu ubio, ali Mića na to ne pristaje, Grušenjka kaţe da je Ivan odmah došao iz Moskve i da on redovno obilazi Miću, ali da ne zna čemu pričaju i da njih dvojica imaju neku tajnu, ona moli Aljošu da to ispita; ona misli da je tu i Kaća umešana i da je plan u stvari da Mića opet uzme Kaću, Grušenjka stalno plače dok ovo priča Aljoši.
Bolesna noţica Aljoša je otišao kod Hohlakove, kojoj je otekla noga, ona mu kaţe da mu potpuno poverava njenu kćerku Lizu, ali da je on sada sigurno povreĎen, jer je ozbiljno shvatio njeno detinje obećanje da će se udati za njega, jer je to bila samo fantazija jedne bolesne devojčice, ali ona je već sad prohodala, no, nije ga zbog toga zvala nego da mu pokaţe neki novinski članak, ona je sva rastrojena i ne moţe da se koncentriše, ona je veoma bila uzrujana zbog toga, jer iako se njeno ima nije pominjalo u tom članku, ona se našla prozvanom, članak piše o sutrašnjem suĎenju Mići i kaţe da se on druţio sa uticajnim damama, kojima je dosadno, i da mu je čak jedna takva ponudila da s njom pobegne u rudnike na Sibir, ali da je on idlučio da bi bilo pametnije ubiti oca i njemu uzeti pare, nego se vucarati po Sibiru sa četrdesetogodišnjim čarima jedne udovice – autor teksta bio je Rakitin, Hohlakova priča da se ona bila sprijateljila sa njim i da joj je on dolazio svaki dan, on joj je čak jednom doneo neke stihove (i to o njenoj bolesnoj nozi), ali tada je Hohlakovoj došao još jedan prijatelj – Petar Iljič – i ona mu pokaza te stihove, sve pred Rakitinom, a Petar oštro ih je iskritikovao rečima da su traljavi, na šta se Rakitin veoma razljutio i našao uvreĎen, Hohlakova priča kako je Ivan Fjodorovič dolazio kod nje otkako se vratio iz Moskve, tj ne kod nje, već je dolazio kod Lize, i to bez njenog znanja, samo je odjednom Liza zahtevala da ga više ne prima. Đavolĉić Aljoša je otišao kod Lize u sobu, jer ga je ona u stvari zvala da doĎe, a Hohlakova ga je presrela; Liza lupeta gluposti, priča kako joj je drago što je odbila Aljošu, ali ipak hoće da se uda, neće da bude sretna, hoće da zapali kuću, njoj je u stvari neverovatno dosadno; onda odjednom ona promeni priču i poče govoriti Aljoši kako ga voli i kako nikome drugome ne moţe da kaţe ono što njemu priča i onda ga skoro izgura iz sobe i gurne mu u ruku neko pisamce rečima - Predajte, predajte! Obavezno predajte još danas! Inače ću se otrovati! Zato san vas i zvala!, Aljoša vide da je pismo oslovljeno na Ivana Fjodoroviča Karamazova. Himna i tajna Aljoša je došao kod Miće u tamnicu, sutra je suĎenje, pita ga da li se plaši, Mića odgovara da nije glava nastradala, već ono što je u njoj, pričaju o Rakitinu, Mića kaţe da mu se Rakitin hvalio da će oţeniti neku bogatu udovicu, Aljoša mu kaţe da će se sutra nad njime izvršiti Boţiji sud, a on priča o glupostima, a Mića mu kaţe da mu ne smeta što će rudnike pod zemljom kopati, nego što će tamo moţda sresti nekog robijaša koji je stvarno ubica i sprijateljiti se s njim, zašto mu je u san došlo ono detešce, on zbog njega i ide u rudnike, jer su svi za sve krivi, a on mora da ispašta, jer neko mora i za sve da ispašta, za druge ljude da se zauzme, Mića mu priznaje da mu je Ivan predloţio da beţi, sve je Ivan unapred isplanirao da Mića pobegne u Ameriku sa Grušenjkom, jer on bez nje ne moţe, ali mu je Ivan naredio da to ne spominje Aljoši, jer će on stati pred njega kao savest, Mića shvata da Ivan veruje da je on ubio oca, ali on nema snage to da ga pita, ali je uspeo da isto pita Aljošu, a ovaj mu je odgovorio da ni za trenutak nije verovao da je on kriv – sreća obasja Mićino lice, ali Aljoša izaĎe sav u suzama, sama misao da Mića nema u njega čak ni toliko poverenja. Nisi ti, nisi ti! Aljoša je došao kod Katarine Ivanovne, ali je kod nje već bio Ivan, susreli su se na izlazu, Ivan je veoma hladan, ali je pristao da se obojica vrate kod Katarine, iako je Ivan bio krenuo kući; Kaća je histerično dočekala Aljošu, kaţe mu da je bila kod Smrdljakova i da on nije ubio, a Aljoša ju je uverio da jeste, ona sad ne zna šta da misli, Ivan krene napolje, a Kaća se izdera na Aljošu da trči za njim, da ga vrati, on je jako bolestan, on je lud, doktor joj je tako rekao, Ivan ga isto onako hladno dočeka rečima da nije bolestan, da je to sve Kaća umislila, Aljoša mu daje Lizino pismo, a on ga rascepa na parčiće i baci niz vetar - Nema joj ni šesnaest godina, a već se nudi, Aljoša mu reče da ne vreĎa bolesno dete, a Ivan da on nije ničija dadilja, Ivan kaţe kako je Katarina u nedoumici da li da istupi na sud kao Mićin spasitelj ili upropastitelj, jer ima dokaz koji ga moţe uništiti, a ona ga mrzi, ona voli Ivana, Ivan kaţe da on nju ne voli, ali da ne moţe da je ostavi,
jer će se ona onda preko Miće njemu osvetiti, Aljoša ne moţe da veruje da Ivan misli za brata da je ubica, Ivan ismeva onu teoriju da je Smrdljakov, bolesni epileptičar, u stvari ubio, njih dvojica su se jako posvaĎali i Ivan je završio tako što je rekao da ne ţeli da više ima kontakta sa njime. Prvi sastanak sa Smrdljakovom Ivan Fjodorovič je posle prvog sastanka s Mićom otišao da vidi Smrdljakova, koji je zaista bio bolestan, bio je sav poţuteo i mršav, Ivan ga je odmah počeo napadati za to kako je on mogao da prorekne tačno dan i sat kada će mu nastupiti padavica, jer je to nemoguće, a Smrdljakov je ipak to uradio, on se brani kako to nije tačno, kako je on samo naslutio, Ivan ga pita zašto je navaljivao da ide u Čermašnju, a ovaj mu kaţe da je hteo da Ivan bude što bliţe, ako Dmitrije bude napravio neku glupost, da Ivan odmah moţe da doĎe, da interveniše, Ivan mu otvoreno govori da smatra smešnim to što ga Mića optuţuje i da veruje da je on nevin, Ivan je napustio sve sumnje i više bez gaĎenja nije ni mogao da pomisli na Dmitrija, ali mu nije bilo jasno zašto je Aljoša tako slepo verovao u njegovu nevinost. Druga poseta Smrdljakovu Posle svaĎe sa Aljošom, Ivan nije otišao kući, već Smrdljakovu, kada je došao kod njega, video je da se on potpuno oporavio i imao je neki zloban, pakostan i neprijatan pogled, Smrdljakov mu reče da je on ubica (Ivan), jer je otišao iz grada, ostavivši svoga nemoćnog oca, Smrdljakov je mislio da Ivan hoće da ubije oca, ali on sam to nikako ne bi mogao "Jer ako ste sumnjali na mene i u to isto vreme otputovali, onda kao da ste mi rekli: ti moţeš ubiti moga oca, ja ti neću smetati." Ivan konačno shvati da je Smrdljakov ubio oca i da je Mića zaista nevin, kao što kaţe, Ivan preti Smrdljakovu da će sutra sve izneti na sudu, Ivan ode Katarini Ivanovnoj i ispriča joj svoj razgovor sa Smrdljakovom, i kaţe joj kako je onda i on ubica, jer ispada da je on nagovarao Smrdljakova da ubije, svojim odlaskom je to sve dopustio, ali Kaća izvadi neki papirić na kome je pisalo (izmeĎu ostalog) - Sutra ću traţiti novac od svih ljudi, a ne dobijem li ga, dajem ti reč da ću otići do oca, smrskati mu glavu i uzeti od njega ispod jastuka... pisamce je bilo od Miće, što se tiče odnosa izmeĎu Ivana i Katarine, oni su bili dva neprijatelja, ludo zaljubljena jedno u drugo Ivan odluči da još jednom ode do Smrdljakova, čak je putem pomislio da će ga moţda ubiti. Treći i poslednji sastanak sa Smrdljakovom Ivan je opet došao kod Smrdljakova, koji je još uvek bolestan, Ivan počinje da ga zapitkuje, a Smrdljakov ga tera kući rečima "Idite, niste ga vi ubili!" tu je Ivan shvatio da je Smrdljakov zaista ubio oca i u daljem razgovoru Smrdljakov optuţuje Ivana kako je to sve zapravo njegova (Ivanova) ideja, a on je samo bio njegov sluga i pokorava se njegovoj ţelji, on je ukrao i one 3 hiljade što je Fjodor namenio Grušenjki i sada ih je izvadio iz čarape i pokazao Ivanu, Smrdljakov priča kako je otišao u podrum i odglumio napad, ali kasnije ga je zaista uhvatila prava padavica, sačekao je da doĎe Dmitrije i kada je on otišao, Smrdljakov je otišao do starčeve sobe i rekao kako je Grušenjka došla i moli ga da je pusti unutra, starac iako se bojao, pustio je Smrdljakova u sobu, on mu je rekao da je Grušenjka ispod prozora, sramota je, pa se sakrila u grmlju, starac se čitav nagnuo kroz prozor, a on je uzeo tučani pritiskivač (šta god to bilo) i udario ga tri puta po glavi, nije bio poprskan ni jednom kapi krvi, obrisao je taj pritiskivač i vratio ga na mesto, uzeo pare, kovertu bacio pored starca, a pare sakrio u neko šuplje drvo, kada se vratio iz bonice - uzeo je pare, što se onih vrata tiče, to se Grigoriju učinilo da su otvorena, Ivan je strašno ljut, preti Smrdljakovu da će sutra na sudu sve da kaţe, makar ga osudili kao saučesnika, uzima mu pare kao dokaz, Smrdljakov kaţe da će samo ispasti smešan, jer mu niko neće verovati, on će poreći sve što Ivan bude rekao. Đavo, mora Ivana Fjodoroviĉa Ivan je bio veoma bolestan, ove večeri on je bio baš pred napadom alkoholnog ludila, iako ga je lekar pregledao i savetovao mu hitno lečenje (jer su halucinacije bile česte u njegovom stanju), ali Ivan nije hteo da se leči, Ivan je te večeri u sobi primetio nekog
gospodina, ličio je na pravog ruskog dţentlmena, i ta osoba počinje nešto da podbada Ivana, a on mu na provokacije odgovara da ga neće iznervirati kao prošli put, jer on zna da on ne postoji i da on to sam sebi govori, govori mu kako ga neće odvesti u ludilo, on je samo utelotvorenje tek jedne njegove strane, Ďavo ga i dalje provocira, Ivan mu preti da će ga udariti nogom, ali Ďavo zaključuje da ako ga moţe udariti – to znači da on postoji, dok Ivan gori od besa i vreĎa Ďavola, ovaj mu sasvim "dţentlmenski" i umiljato odgovara, kada Ivan nije više mogao da izdrţi, bacio je čašu na njega, Ďavo mu odgovara da on ipak nije samo halucinacija, san, jer ne moţe se baciti čaša na san, onda je čuo lupanje o prozor, Aljoša je došao, ali Ivan se teško kreće, oseća da su mu ruke i noge vezane, ne moţe da mu otvori, a lupa je sve jača i jača, kada se Ivan konačno odupreo video je da nema nikoga u sobi i da je čaša na svom mestu, a ne na zemlji, Aljoša dolazi sa vestima da se Smrdljakov obesio. To je on rekao! Aljoša je našao Ivana u potpunom bunilu, Ivan mu objašnjava da je neki čovek tu malopre sedeo i da je pričao sa njim i da ga je gaĎao čašom, ali Aljoša ništa ne razume, a Ivan i dalje govori bez prestanka, dok mu nije pozlilo, jedva je Aljoša stigao da ga prihvati, Aljoša je tu noć prespavao pored Ivana, ali je shvatio da sada kada nema više Smrdljakova, da niko neće verovati bolesnom Ivanu. DVANAESTA KNJIGA Kobni dan Na Dmitrijevo suĎenje je došlo puno ljudi, došli su čak i iz Moskve i iz Petrograda ljudi, skoro sve gospoĎe su bile za Mićino oslobaĎanje i sve su silno iščekivale pojavljivanje Kaće i Grušenjke, takoĎe se veoma iščekivao dolazak čuvenog Fetjukoviča – branitelja, kada su Miću pitali da li se oseća krivim, rekao je da je kriv zbog pića i razvrata, radi nerada i raspušteničkog ţivota, ali za krv svoga oca – nije kriv, a nije ni zbog kraĎe kriv, jer on nije lopov. Opasni svedoci Prvo su ispitali Grigorija, koji je uz svo poštovanje svoga bivšeg gospodara, rekao da nije bio pošten prema Mići, takoĎe je opisao ono kad je Mića upao kod Fjodora i kada mu je pretio, rekao je još i da oprašta Mići za ono što ga je udario u dvorištu, za Smrdljakova je rekao da je glup, bezboţnik i da je pošten, onda je došao red na odbranu i Fetjukovič je otkrio da je Grigorije pre nego što je one noći otišao na spavanje popio je čašu i po rakije, a kada Grigorije nije ni znao da odgovori na pitanje koja je godina, njegov iskaz o otvorenim vratima bio je skroz poljuljan, zatim su ispitali Rakitina, koji je pričao o Mićinim pretnjama po kafanama, ali ga je Fetjukovič počeo ispitivati o Grušenjki (Agrafena Aleksandrovna Svjetlova) i o njihovom poznanstvu i kako mu je ona dala 25 rubalja za to da joj dovede Alekseja – Rakitin je posramljen, zatim su ispitali i Trifona Borisiča, kao i panove, kojima je Mića nudio tri hiljade. Medicinska ekspertiza i jedna funta oraha Moskovski lekar je rekao da Mićino stanje smatra abnormalnim i da on nije imao snage u sebi da se bori protiv bolesnog nagona koji je ovladao njime, dobro poznati lokalni doktor Herzenštube rekao je isto tako nešto, a u svom kasnijem ispitivanju ispričao je kada je prvi put sreo Miću kako ga je naučio da se krsti na nemačkom jeziku (Gott der Vater, Gott der Sohn and Gott der heilige Geist) i onda mu je kupio jednu funtu oraha i posle 23 godine Mića je jednom došao kod njega u ordinaciju i pozdravio ga onako kako ga je doktor naučio pre 23 godine i zahvalio mu se što mu je onda kupio one orahe, jer pre toga niko mu ih nikada nije kupio. Sreća se smeši Mići Aljoša je izjavio da je Mića nevin i da je Smrdljakov ubica, veruje da je to istina jer mu je to rekao brat, a brat ga nikada ne bi slagao, prepoznao je istinu na licu njegovom i zato mu veruje – i nema nikakav drugi dokaz da Mića nije ubica; kada ga je Fetjukovič ispitivao, Aljoša se iznenada setio nečeg, setio se kada je sreo Miću da mu je on rekao da
ima sredstava da odbrani svoju čast i da se to nalazi u njegovim prsima, pri tome je Aljoša mislio simbolički na Mićino srce, ali je Mića pokazivao na mesto malo ispod vrata, gde srce nije sigurno, on onda mora da je pokazivao na onu ušivenu kesicu gde su mu bile preostalih hiljadu i po rubalja, onda su počeli da preslušavaju Katarinu Ivanovnu, ona je rekla za Miću kako je bio veoma pošten i da je znala za njegovu situaciju sogruno bi mu oprostila taj dug, zatim je ispričala i kako je on njoj, još onih davnih dana, pozajmio pare i kako mu se ona poklonila do zemlje; kasnije su po gradi tračarili kako nije moguće da je jedan mladi oficir tek tako pustio devojku... DoĎe red i na Grušenjku, rekla je kako oseća odgovornost za sve što se desilo jer je Fjodora i Dmitrija potpuno izludela i zbunila, za kovertu s parama čula je od zločinca, pri tom misleći na Smrdljakova, kada su je pitali zašto je Rakitinu nudila novac da joj dovede Aljošu, ona reče da nije ni čudo što je uzeo novac, jer ga je stalno traţio od nje i stalno mu je pozajmljivala, a i on je njen brat, njena majka i njegova su roĎene sestre, ali on se nje stidi, na to Rakitin pocrvene kao rak. Iznenadna katastrofa Pojavio se i Ivan Fjodorovič, reče da je dovoljno zdrav i da moţe da odgovara na pitanja, on je dogovara bez imalo volje, sve jedno te isto je ponavljao, onda ustade i krene napolje, ali se odjednom zaustavi i vrati se na svoje mesto i izvadi one pare što mu je juče dao Smrdljakov i objasni odakle mu i kako: - On je ubio oca, a ne brat. On je ubio, a ja sam ga podstakao da to učini... Ko ne ţeli smrt svome ocu, tu Aljoša skoči i viknu da je on jako bolestan, da je u alkoholnom ludilu i da mu ne veruju, a Ivan reče da nije lud, nego da je ubica i da ima svedoka – Ďavola, on je tu u dvorani, ispod stola i skriva se sa dokazima, Aljoša htede da pritrči do Ivana, ali straţa ga je već zgrabila i izneli su Ivana napolje onda se desila i druga scena, Katarina Ivanovna je dobila histerični napad i u tom njenom zanosu izvadi Mićino pismo i reče da je on ubio oca, opet počeše ispitivati Katarinu, ona je bila besna na Miću, više povreĎena nego besna, što ju je ostavio zbog Grušenjke, ona ispriča kako je primila pismo i kako je mislila da on te pare hoće od oca kako bi mogao da joj vrati dug kako ne bi ispao nitkov pre njom, a ne da bi otišao s "onim stvorom", priča još i kako je on nju hteo da ţeni samo zbog nasledstva, ali ona je htela da ga pridobije ljubavlju, a on nije ništa shvatao, nego je u njoj video slugu koji mu se poklanja do zemlje; tada je Grušenjka potrčala ka Mići vičući da ga je njegova zmija upropastila, zgrabiše je čuvari i odvedoše je iz sale, a i Miću su jedva nekako savladali. Tuţioĉev govor, karakterisitka Ipolit Kirilovič otpoče svoju tuţbu, on zumira sve što se desilo, govori o Fjodoru kakav je otac bio, pa i on njegovim sinovima, o Mići posebno, kako je samo trošio pare i bekrijao, pa i bio toliko bezobrazan da od svoje verenice uzme novac i potroši ih s drugom ţeno, kaţe da pravi Dmitrij Karamazov nikako ne bi mogao da sačuva onih hiljadu i po, jer malo po malo bi vadio iz te kesice u koju ih je prišio i i to bi potrošio. Istorijski pregled Kaţe za Dmitrija da je uvek bio pri potpunoj svesti i da on nije samo manijak, već da je sav njegov bes prouzrokovala ljubomora, Fjodor se takoĎe zaljubio u Grušenjku, pa je moralo doći do sudara dve "karamazovske" ljubavi usijane od besa i ljubomore, zatim je tuţioc postepeno objasnio kako se u Mići raĎala misao da ubije oca i njegovo nastojanje da doĎe do novca. Traktat o Smrdljakovu Tuţilac govori da ne postoji nikakav pravi dokaz da je Smrdljakov ubica, jedini dokazi jesu reči bolesnog Ivana, brata Aljoše i verenice Grušenjke; zatim je tuţilac počeo da priča o Smrdljakovom karakteru, da je on bolestan od padavice, da je plašljiv, pošten, kaţe za njega da je sigurno ono pao u podrumu od tolikog stresa i da nije imao ni jedan razlog da se pretvara, a i da je on pravi ubica, zar bi rekao Dmitriju gde su pare i za znakove - tako bi se razotkrio, a to što je Ivan danas doneo neke tri hiljade koje su navodno od Smrdljakova, to ništa ne znači, jer je mogao da donese bilo koje tri hiljade i da kaţe da mu ih je Smrdljakov dao, to što je koverta pocepana leţala na podu - to je
dokaz da onaj ko ju je otvarao da nije znao šta je u njoj, Dmitrij kada ju je pronašao, morao ju je otvoriti kako bi se uverio da su u njoj pare. Psihologija punom parom, Leteća trojka, Kraj tuţioĉevog govora Tuţilac priča kako je Mića nakon ubistva, shvatio da mu nema drugog izlaza nego da se ubije, rešava da pre ubistva napravi zabavu i da se pred voljenom ţenom ubije, tuţilac detaljno opisuje šta se desilo kod Perhotina, pa u prodavnici, pa dok su ga ispitivali u Mokrom, kaţe za kraj da ne postoji ni jedan opipljiva činjenica koja bi mogla ići u prilog optuţenome, sve su same prazne reči, Mića je sedeo pognute glave, iz publike su se čuli razni povici, pa i meĎu njima "Onde su Hamleti, a kod nas su Karamazovi!" DoĎe red na Fetjukoviča. Braniteljev govor, Batina sa dva kraja Govori kako je psihologija, kojom se tuţilac tako vešto sluţio, batina sa dva kraja i da se moţe gledati iz dva ugla, u zavisnosti kako nam to odgovara; prepričava i analizira onu scenu kada je Mića udario Grigorija, kaţe da je on iz saţaljenja prema njemu i iz brige da li je ţiv izgubio na njega toliko vremena, da je zaista ubio Fjodora, ne bi mu bilo ni do kakvog Grigorija, već do sostvenog spasa. Nije bilo novca, Nije bilo kraĊe Branitelj poriče o postojanju bilo kakve tri hiljade, jer ih niko nije ni video, sem Smrdljakova, a ona koverta što je naĎena na podu – ko zna od čega bi to moglo biti, a one pare sa kojima je Mića pio u Mokrom, to mu je još ostalo od Katarine Ivanovne. Ni ubistva nije bilo Branitelj dovodi u pitanje i samo postojanje tučka, kojim je ubijen (navodno) Fjodor, jer da ga Mića nije našao, ne bi se ubistvo ni desilo; to što je Mića po kafanama pretio da će ubiti svoga oca, to su samo puste priče, jer svako u besu i pijanstvu kaţe ono što ne misli, Fetjukovič tvrdi da je Mića bezuslovno nevin i moţda su baš njega optuţili, jer nemaju koga drugoga, Smrdljakov je mrtav i preostaje im samo Mića, o Smrdljakovu kaţe da u njemu nije video ni trunke plašljivosti niti onoga o čemu optuţba priča, um mu je sposoban sve da shvati i veoma je proračunat, voleo je samo sebe i smatrao se nezakonitim sinom Fjodora Pavloviča, on je mogao priznati u oproštajnom pismu da je on ubica, ali to nije učinio (da napakostio svojoj braći i osvetio se svima njima) jer on nema ni savesti ni kajanja. Preljubnik misli Fetjukovič priča o značenju reči otav i o duţnostima pravog oca, kakav svakako nije bio Fjodor, jer se on nije ni brinuo o svojoj deci, niti ih je izdrţavao, niti ih je voleo kako bi jedan otac trebao, on nije ni dostojan da ga zovu ocem, kaţe da ako porotnici ukaţu ovoj grešnoj duši ljubav (Mići), on će prokleti svoje delo. Seljaĉići se iskazaše Konačno, Fetjukovič je završio svoje izlaganje, ali onda se javio Ipolit Kirilovič na repliku... Data je reč i Mići, rekao je, po stoti put, da nije kriv i da nije ubio svoga oca, da ne veruju lekarima, jer je on pri zdravoj pameti, ako ga oslobode, on će se moliti za njihovu dušu i biće bolji, a i ako ga osude, samo će sebi glavu razbiti, "Ali smilujte mi se, ne lišavajte me mog Boga..." Dn je skoro pao na svoje mesto, Fetjukovič je osećao pobedu, svi "gledaoci" su mislili da će Miću sigurno osloboditi, ali kada su se porotnici vratili, izjavili su da je Dmitrij Fjodorovič Karamazov kriv, gore na galeriji, u poslednjem uglu, pročuo se prodoran ţenski vrisak, to je Grušenjka vrisnula. EPILOG Planovi za Mićin spas Aljoša je došao kod Katarine Ivanovne da obiĎe brata, Ivan je leţao kod nje i bio je jako bolestan; Kaća je počela da se ispoveda Aljoši kako se bila posvaĎala sa Ivanom oko Mićinog bega, jer je bio plan da Mića pobegne sa Grušenjkom, na to je Kaća planula, a i
Ivan se razljutio jer bi trebalo da je on u vezi sa njom, tj Kaćom, a njena ljubomora na Grušenjku je dokaz ljubavi prema Mići, ali Kaća se kune Ivanu da voli samo njega i nju još više ljuti ta njegova sumnja; takoĎe Kaća je patila zbog svoje izdaje na sudu, jer je mogla da spase Miću, umesto da ga gurne u provaliju, ali Aljoša joj kaţe da je Mića u bolnici i da je i on bolestan i da stalno nešto bunca kao lud i da je traţio od njega da mu dovede Kaću u posetu, jer samo o njoj priča, Kaća neće da doĎe, ali Aljoša uspeva da je nagovori. Na trenutak laţ je postala istinom Mića je posle osude dobio ţivčanu groznicu, i stalno je nešto ćutao i razmišljao; Aljoša je došao kod njega i kaţe mu da će Kaća sve da organizuje za njegov beg, ali Mića kaţe kako je Grušenjka neverovatno ljubomorna i kako ne moţe da podnese ni samo Kaćino ime, a kamoli da im ona tu nešto pomaţe, ali Aljoša mu kaţe da ako ne pobegne, ako ode na Sibir sa ostalim zatvorenicima, da neće dozvoliti da Grušenjka ide sa njim, a on će svisnuti bez nje; Mića je sav kao pokošen, nema snage ni da govori, nema snage da se izbori sa onim što dolazi. Mića kaţe da kad pobegne u Ameriku da će jako tugovati za Rusijom, a i Grušenjka, njemu će biti još teţe, jer će znati da ona zbog njega tuguje, da zbog njega ne moţe da se vrati u svoju zemlju, kaţe da čim ode tamo da će uzeti neku zemlju i daće orati, za tri godine će naučiti engleski, a onda će postati Američki drţavljanin, a čim to postane vratiće se u Rusiju, kao Amerikanac, pustiće bradu, iskopaće sebi jedno oko i tako ga ovde neće prepoznati, zatim odjednom upita Aljošu kao lud da li Kaća dolazi, on nju ţeli, on ne zna šta ţeli, on je potpuno izgubljen, "Nepoštena karamazovska neobuzdanost!" Tu se pojavi Kaća na pragu, Mića i Katarina drţe jedno drugo za ruke, Mića je pita da li mu je oprostila, a njega Katarina da li je on njoj oprostio, on njoj kaţe da je voli, da je nikada nije prestao voleti, ona njega isto voli, ali sada je pored nje Ivan, tu se pojavi Grušenjka, Kaća je moli za oprost, ali ova ništa, Kaća joj reče da se ništa ne brine, ona će spasiti Dmitrija i izaĎe napolje. Aljoša stiţe Katarinu na izlazu iz bolnice, ona mu reče da nije ljuta na Grušenjku što joj nije oprostila, ona je zbog toga i voli, izvinjava se Aljoši što neće ići na sahranu, prosto jako joj je teško i ne moţe. Iljušina sahrana, govor kod kamena Iljuša je umro dva dana posle Mićine osude, na čelu kolone bio je Kolja Krasotkin, Snjegirev nije pijan, ali se ponaša kao da jeste, on je u potpunom bunilu, stalno se brine oko nečega, kao da nije svoj, ne moţe da se kontroliše, Iljušin sanduk je prekriven cvećem, njegova bolesna mama traţi od oca da joj da jedan cvetić sa sadnuka, ali on ne da, kaţe da je to Iljušino, ništa njegovo ne da, svi dečaci plaču, mama pita oca gde je odneo Iljušu, zašto ga nema... Aljoša savetuje dečake, koji su redovno dolazili kod Iljuše dok je bio bolestan, kaţe im da se sećaju Iljuše, jer su najdragocenije uspomene iz detinjstva, ako čovek ponese puno takvih uspomena, on je onda spašen za čitav ţivot; Aljoša završi svoj govor i oprosti se sa dečacima. Likovi Mića Ivan Aljoša Smerdjakov Fjodor Katarina Grusenjka Liza Zosima Kapetan Snjgirjov i Iljusa Mića Otac ga napušta, zakida mu nasljedstvo i jos mu postaje i suparnik u ljubavi. Mića kaze o ocu:
- Mrzim njegovu jabučicu, njegov nos, oči, njegov bestidni osmijeh. Odvratnost osjećam... Mića napušta vjerenicu, Katarinu Ivanovnu, zbog Grusenjke; zbog nje rasipa Kaćin novac, iako je čestit i pošten; ponosit je, ali će zbog nje pristati i na poniţenje: - Kad njen ljubavnik doĎe, izaći ću u drugu sobu. Njenim prijateljima ću prljave kaljače čistiti... trčkaraću kao sluga . Mića o ljepoti kaţe: Ljepota je strasna, uţasna stvar! Strasna zato što se ne moţe definisati... Tu se sve obale sastaju i sve protivrječnosti ţive... Ne mogu podnijeti što neki uzvisena srca i uma čovjek počinje sa idealom madone, a završava sa sa idealom sodoma. Još je strašnije ko sa idealom sodoma u duši ne odriče ideal madone... Što umu izgleda sramota, srcu je prava ljepota... Mića kaţe Aljoši: - Zaljubiti se ne znači voljeti, zaljubiti se moţe i mrzeći... Kod Dostojevskog osjećanja ljubavi i mrţnje, iako antipodi, proţimaju; to potvrĎuju i ljubavni trokuti: Mića - Kaća - Grusenjka Mića - Kaća - Ivan Fjodor - Grusenjka - Mića U sudbini Miće koga nevinog osuĎuju, Dostojevski osuĎuje sud kao instituciju koja se otuĎuje od prave društvene namjene. Zakon ne brani nevine, pravnici ne traţe istinu, sudnica je pozorište... Ivan Na Aljošino strahovanje da bi Mića mogao ubiti oca, Ivan zlurado kaţe: - Jedan ce gad pojesti drugog gada i neka ih obojicu Ďavo nosi... Ivan je ateista, ali ipak priznaje: - Ja ne odričem Boga, već svijet koji je on stvorio ne primam... Religija patnju objašnjava kao kaznu za ljudske grijehe. Ivan ne ţeli da prihvati patnju, jer kako kaţe, za nju nema opravdanja. Smatra da je Bog koji se sveti na nevinoj djeci gori od satane. Ivan kaţe: - Ako nema Boga - sve je dozvoljeno. Po ovoj tezi Ivan objašnjava da ljudi samo iz straha od kazne se opredjeljuju za dobro, za pravdu, za duhovnu ljepotu. Ali! Ivanov princip je krajnje nemoralan, jer se ne moze zamisliti nijedno društvo na višem nivou koje oprašta ubistvo. Ivan, osječajući krivicu što je otišao u Moskvu i tako omogućio Smerdjakovu da nesmetano ubije oca - kaţe sebi: - Ja sam podlac. Ivan odlazi da ne bi bio svjedok prestupa, meĎutim krivica nastaje u bjekstvu od krivice - nesuprostavljanje zlu znači saučesništvo u njemu. Ivan kaţe: - Nikad nisam shvatao kako čovjek moţe voljeti svoje bliţnje. Đavolova priča o ateisti koji je pristao da preĎe kvadrilon kilometara po mraku samo da bi došao do raja i da bi mu bilo oprošteno, otkriva potajnu ţelju Ivanovu, namučenog sumnjama, da se smiri. Uostalom tu priču kao i Legendu o velikom Inkvizitoru - taj genijalni mislilac Ivan Karamazov i opšteljudski fenomen. Aljoša Aljoša je monah, zaljubljen u Lizu Holhakovu. Iako na molitvi ne odoljeva iskušenju da pročita njeno pismo i to dva puta. Poslije Zosimine smrti Aljoša čini neke stvari koje ne priliče njemu kao monahu: jede meso, pije, odlazi Grusenjki. Grli zemlju: - On nije znao zašto je tako neodoljivo grli i ljubi, ali je ljubio plačući, jacajući, oblivajući je suzama i strasno se zaklinjao da će je voljeti, voljeti u vijekove vijekova... Ovo je značilo simbolično vraćanje zemaljskom ţivotu i napuštanje monaskog ţivota. U nenormalnoj porodici, punoj mrţnje i konflikata, bezazleni Aljoša uvijek nastoji da smiri situaciju. Njegov odlazak u manastir se moţe tumačiti i kao bjekstvo od karamazovskog poroka i samoţivosti. Ali ipak priznaje: - Sve su to iste stepenice - ja sam na najniţoj, a ti (Mića) si na vrhu... Ko stane na prvi stepenik - staće neminovno i na najvisi. Aljoša kaţe da ne moţe odoliti ţelji da poĎe tim stepenicama, ali svjesno sebi ograničava svoj domen ponašanja. Čestit čovjek neće se
posluţiti svakim sredstvom da ostvari ličnu sreću. Potrebno mu je saznanje da je sve čisto ostvareno. Bez toga prave sreće za pravog čovjeka ne moţe biti. Smerdjakov Vanbračni je sin Fjodora Karamazova i Lizavete Smradne. Svom roĎenom ocu (koji ga nije priznao za sina) je sluga i to od "povjerenja". Takav poloţaj prirodno izaziva mrţnju, ali otac nije bolje postupao na sa svojim zakonitim sinovima. Kad mu se ukazala prilika, osvetio se ocu - ubio ga. Smerdjakov je učutkao svoju savjest, prebacujući sve na Ivana. Bez savjesti nema ni čovječnosti. Smerdjakova smatraju podlacem koji imitira učenog brata; Dostojevski na njegovom primjeru pokazuje da ljudi i na najniţoj ljestvici društvene hijerarhije nosi u sebi sloţenost ljudske prirode. Fjodor Sladosrasnik, cinik, amoralista. Napusta djecu, zakida Mići majčino nasljedstvo... Uvjerava da ruskog seljaka treba sibati. Govori da je na svijetu za sreću potrebno da uvijek postoje sluge i gospodari. Iako nedoličan da o tome govori, kazuje istinu o raskošnom manastirskom ţivotu nasuprot slici razorenog ruskog sela i napaćenog seljaka. - Ja imam namjeru da što duţe poţivim na svijetu... I u poroku svome hoću da do kraja ţivim, to da znate. U poroku je slaĎe: svi ga grde, a svi potajno u njemu uţivaju. Fjodor Karamazov je primjer ljudskog siromaštva, koje se zaustavilo na sladostrašću da bi bar nečim ispunilo duhovnu pustoš. Katarina Kaća kaţe za Miću: - Ja hoću da ga spasim. Kad je saznala da je Mića odlazio Grusenjki i da nema novaca daje mu 3000 rubalja, navodno kao prijatelj, ali ustvari ţeli da ga izloţi iskusenju - da potroši novac i da osjeti isti onaj stid koji je osjetila i ona kad je dolazila u njegov stan da bi spasila svoga oca. Ljepota Katarine Ivanovne bila je takva da se Mića mogao strasno zaljubiti, ali je nije mogao dugo voljeti. Kaća je to slutila i htjela je da Miću pokori; pisala mu je: - Biću tepih po kome gazite. U isto vrijeme bila je uvjerena u Ivanovu ljubav, pa je sebično zapostavljala. I kao što je Mića bio surov prema njoj, tako i ona teroriše Ivana. Grusenjka Voli oficira Podvisockog, koji ju je uvrijedio i napustio, a ne Miću koji je iskreno voli. U početku je voljela i ona istinski Miću, ali ga je istovremeno i nemilosrdno mučila. Poslije susreta sa oficirom njen odnos se mijenja prema Mići: - Biću tvoja robinja, robinja cijelog vijeka. Slatko je biti robinja. Kaća i Grusenjka su rivalke; njihov odnos se mijenja u zavisnosti od Mićine bliskosti sa "drugom". Kaća laska Grusenjki, jer osjeca da je jaca. Kaća priča Aljosi: - Pomamna sam ja... pocijepaću haljine, pokidati ukrase, unakaziću sebe, svoju ljepotu, opeci ću lice, isjeći ga noţem i poći da prosim milostinju a samo malo kasnije, poslije ovog izraza samomrţnje, javiće se narcisoidno samozadovoljstvo: Recite vi meni Aljoša: Zašto sam ja tako dobra? - Jer ja sam dobra, veoma dobra! Liza Prezire Aljošinu ljubav, jer bi on nosio pisma onom koga ona poslije zavoli, a opet ţeli da bude nečija ţrtva, da bude tiranisana: - Hoću da me neko namuči, da se oţeni sa mnom, a zatim da me prevari i ode... - Neka sam ja bogata, a svi ostali siromašni. Ja neću da činim dobro, hoću da činim zlo. Iako blesava, ipak daje opšteljudsku istinu: - Svi govore da mrze zlo i rĎavo, a svi ga u sebi vole. Zosima Ako psenično zrno pavši na zemlju ne umre - ostaće jedno, a ako umre - donece mnogo ploda. Ljudi ţive razjedinjeni i njihove duhovne snage su paralisane mrţnjom i borbom; treba uništiti raspru meĎu drţavama, narodima, klasama, neophodno je ostvariti besklasno društvo... I tada će ujedinjeno čovječanstvo moći da ispuni svoj veliki poziv. Starac Zosima kaţe da monasi nisu nista bolji od ostalih; on zahtijeva da se čovjek osjeti
odgovoran za sve - "sveopšta krivica" Govori da čovjeka treba voljeti onakvog kakav i jeste, a ne apstraktno idealnog: - Braćo, ne bojte se grijeha ljudskog, volite čovjeka i u grijehu njegovom. Kapetan Snjigirjov i Iljusa U sudbini kapetana je prikazana sudbina ne samo slika "poniţenog i uvrijeĎenog čovjeka" već i moralna odgovornost i sudbina djece u svijetu nepravde i nasilja. ________________________________ Fjodor Mihajloviĉ Dostojevski roden je 1821. godine u porodici prilično
siromašna čovjeka. Njegov otac bio je vojni liječnik plemićkog porijekla. Radio je u jednoj javnoj bolnici u Moskvi, ali je taj poloţaj u tadašnjoj Rusiji bio vrlo skroman i porodica je Dostojevski ţivjela u skučenom stanu i u okolnostima koje ni u kom slučaju nisu bile raskošne. Otac mu je bio mali tiranin koga su ubili pod nepoznatim okolnostima. Istraţivači knjiţevnih djela Dostojevskog obično vide autobiografsku crtu u odnosu koji Ivan Karamazov ima prema ubijstvu svoga oca: iako Ivan nije bio pravi ubica, svojim mlitavim stavom, i stoga što nije spriječio ubijstvo iako je to mogao učiniti, on je na neki način kriv za ubijstvo oca. Prema tim kritičarima, izlazi, da je Dostojevski cijelog ţivota patio od sličnih osjećaja posredne krivice jer je njegovog oca ubio njegov kočijaš. Ondje, u moskovskom sirotištu, u onoj uskoj izbi koju dijeli sa svojim bratom, proveo je prve godine svog ţivota. Nikad nije o njima govorio. Kad je onda kao mladić izašao iz tog mračnog svijeta, njegovo je djetinjstvo već bilo ugašeno. Zajedno sa svojim bratom u ono je vrijeme beskrajno mnogo čitao i danju i noću. Pun najsnaţnijeg oduševljenja za čovječanstvo, on se je upravo bolesno počeo klanjati ljudi. Natjeran novčanom oskudicom otišao je u vojsku, ali ni ondje nije našao prijatelje.Nastale su mucne mladačke godine. Kao junaci svih njegovih knjiga on je ţivio u nekakvom kutku, sanjareći i razmišljajući. Noću je prevodio Balzacovu Evgeniju Grandet i Schillerova Don Carlosa. 1844., u dobi od dvadeset i četiri godine, napisao je "strastveno, gotovo u suzama" majstorsku studiju Bijedni ljudi. Pjesniku Nekrasovu povjerio je rukopis na ocjenu. Dva dana prošla su bez odgovora. Noću je sjedio osamljen i zamišljen kod kuće i radio sve dok se svjetiljka nije ugasila. Najednom oko četiri sata ujutro netko je ţestoko zazvonio, a kad je Dostojevski začuden otvorio vrata, Nekrasov ulazi u kuću, grli ga, ljubi i kliče mu. Onda se Naskarov ţuri k Bjelinskom, svemoćnom ruskom kritičaru. "Uskrsnuo je novi Gogolj", viče s vrata, mašući rukopisom kao zastavom. "Kod vas Gogolji rastu kao gljive", rekao je nepovjerljivi Bjelinski kojega je ozlovoljilo toliko oduševljenje. Ali kad ga je Dostojevski sljedećeg dana posjetio Bjelinski se sav izmijenio. "Ta ne razumijete što ste stvorili", viče on sav uzbuden na smetenog mladića. Tako melodramatski odvija se otkriće Dostojevskog kao pjesnika. Bijedni ljudi su kasnije objavljeni u Nekarsovu časopisu. Uspjeh je bio ogroman. Ubrzo biva uhapšen zbog druţenja s jednim tajnim društvom mladih ljudi koji su prihvatili socijalističke teorije Sen - Simona i Furijea. Ovi mladi ljudi sastajali su se u kući činovnika Ministarstva vanjskih poslova, Mihajla Petraševskog. Poslije ustanka 1848. godine u nekoliko europskih zemalja, u Rusiji je došlo do vala reakcije; vlast je bila uznemirena i poduzela je drastične mjere prema svim protivnicima. Ljudi iz kruga
Petraševskog bili su uhapšeni, meĎu njima i Dostojevski, te osudeni na smrt vješanjem. Rečeno im je da će biti pogubljeni; odveli su ih na mjesto odreĎeno za izvršenje kazne, svezali su im oči, svukli ih do košulja i zavezali za stupove. Tek tada su im pročitali presudu kojom se smrtna kazna pretvara u osam godina robije u Sibiru. Taj dan je ostavio dubok oţljak u duši Dostojevskog. Nikad ga nije sasvim prebolio. Četiri godine prinudnog rada Dostojevski je proveo u društvu ubojica i lopova, jer tada još nije bilo uvedeno izdvajanje običnih osudenika od političkih. Opisao ih je u Zapisima iz mrtvog doma (1862). Tu su do pojedinosti su ocrtana sva poniţenja i teškoće kojima je bio izloţen, kao i zločinci meĎu kojima je ţivio. Dostojevski je morao pronaći neki izlaz da ne bi sasvim poludio u tom okruţenju. Utjehu je našao u hršćanstvu. Osim toga biljeţio je i pojave kod ljudi koji su osim zvjerstva pokazivali i poneku ljudsku osobinu. Kad su mu najzad raskovali lanac s izranjenih nogu, kad su stupovi ostali za njim kao truli smeĎi zid, on je drugi čovjek: zdravlje mu je razoreno, slava raspršena u prašinu, a ţivot uništen, samo njegova radost ostaje nedirnuta i nepovrijedjena. Još nekoliko godina mora ostati upola slobodan u Sibiru, ali mu nije dopušteno da objavi bilo kakav svoj rad. Ondje u progonstvu, u najgorem očaju i osamljenosti sklapa onaj neobični brak sa svojom prvom I bolesnomi ţenom. Kao zaboravljen čovjek vraća se u Petrograd. Njegovi Zapisi iz mrtvog doma, taj nezaboravni opis njegove robije proţete grozotom, otkriva ruskom narodu da tik kraj njega postoji neki drugi svijet, pravo čistilište svih patnji. I sam car jeca nad tom knjigom, a hilajde ljudi spominje Dostojevskog. U jednoj jedinoj godini ponovo je izgradena njegova slava, ali sada trajnija nego prije. Zajedno sa svojim bratom osniva časopis u kojem gotovo sve piše sam. Časopis se brzo širi u sve krugove i čini se kao da je sudbina Dostojevskog zauvijek osigurana. I sada, počinje ono besciljno dugogodišnje lutanje Europom, ona jezovita odvojenost od Rusije, izvora krvi njegova ţivota. S mnogo muke nalazi sklonište u malim niskim svratišnima sobama, punim zadaha siromaštva, demon padavice napada ga sve češće, dugovi, mjenice, obveze tjeraju ga od posla na posao. U meduvremenu ţeni se za mladu stenografkinju u kojoj nalazi ţenu punu odanosti i s takvim smislom za praktično da je uz njenu pomoć uspio odgovoriti na sve rokove i postepeno se osloboditi novčanih neprilika. Za vrijeme boravka u inozemstvu on mrzi Nijemce u Njemačkoj, Francuze u Francuskoj i to samo zato jer nisu Rusi. On ţeli jedino osjećati Rusiju, domovinu, bar letimično osjetiti dah domaće riječi. Nastaju Zločin i kazna, Idiot, Zli dusi i Igrač, monumentalna djela dvadesetog vijeka. U roku četiri godine, od 1867. do 1871. njegova porodica stekla je neku materijalnu sigurnost i mogli su se vratiti u Rusiju. Godinu dana poslije, l0. februar 1881. umire Fjodor Mihajloviĉ Dostojevski. Iz najudaljenijih gradova putuju izaslanstva da mu iskaţu posljednju počast. Kovačka ulica, u kojoj je izloţen na odru, sva je crna od ljudi koji preplavljuju u jezovitoj šutnji stubište radničke kuće.Na tom sprovodu odjednom se na jedan sat ostvaruje sveti san Dostojevskog: jedinstvena Rusija. Onako kao što su se u njegovim djelima osjećala bratistva svih klasa i staleţa u Rusiji tako su i one stotine hiljada iza kovcega u svom bolu bili jedna jedina masa: i mladi prinčevi i raskošno odjeveni popovi i radnici, studenti, ofciri, i lakaji i prosjaci bili su jedna cjelovita Rusija. Bijedni ljudi (1846) - roman u pismima, dopisivanje dvoje socijalno i ljudski uvrijeĎenih ljudi: sitnog činovnika Makara Devuškina, u kojeme već pronalazimo klice otpora prema društvenom stanju i smirene jednako siromašne petrogradske djevojke Varenjke.
Dvojnik (1846) - psihološka studija na temu razdvojene ličnosti - izgraĎena na motivima romantične novelistike. Bijele noći (1848) - sentimentalni roman Selo Stepaniĉkovo (1859) - napisano u Sibiru, komični roman s temom o provincijskoj vlasteli u središtu paţnje karakter ruskog Tartuffea, Fome Opiskina. Poniţeni i uvrijedeni (1861) - nadovezuje se na roman Bijedni ljudi - roman - feljton s dikensonovom melodramatičnom fabulom zasnovanom na otkrivanju tajni. Zapisi iz mrtvog doma (1861) - sirovi zapisi - prisutan cijeli niz likova: zločinaca i moralista, plemića i pučana posredstvom koih otkriva svoju ţivotnu filozofiju. Zloĉin i kazna (1866) - prijelazni oblik prema modernom romanu - glavni lik Raskoljnikov. Kockar (1867) Idiot (1868) - ističe niz etičko - moralnih pitanja i raspravlja o ruskom društvu onoga vremena - glavni lik knez Miškin - djelo pogodno za ekranizaciju i dramatizaciju zbog cijelog niza dramatskih preokreta. Bjesovi (1871 - 1872) - antinihilistički roman. Mladić (1875) - pisan u prvom licu u ime mlada i poniţena mladića koji nastoji objasniti sebi zagonetnu prošlost svoga oca Versilova i koji u sebi poput Raskoljnikova stvara fiksnu ideju da pomoću novaca zavlada ljudima - smatran najmanje cjelovitim njegovim djelom. Braća Karamazovi (1879 - 1880) - pripada visokom ruskom realizmu - kriminalistička fabula o ubojstvu starog Fjodora Karamazova podredeno je razotkrivanju karaktera triju njegovih sinova. Braća Karamazovi - Problem slobode Zapisi iz podzemlja (1864) novela - intimna filozofska ispovijed čovjeka iz podzemlja Krotka (1876)
