ZAN ZAN BODRIJAR SIMBOLIČKA RAZMENA
DEČJE NOVINE
Žan Bodrijar (Jean Baudriilard) spada u red najznaćajnijih postmodernističkih mislilaca Francuske. Knjiga Simboličk a razmena i (.1!") zauzima sredi#nje smrt (.1!") mesto u njego$om opusu jer se u njoj koncentri#u i rezimiraju ideje koje je autor izneo u s$ojim prethodnim knjigama (Sistem objekata, Za jednu kritiku političke itd.) i ot$ara pro%lemski ekonomije znaka itd.) horizont %udućih knjiga (0 zavođenju, itd.). &olazna tačka Fatalne strategije itd.).
Bodrijaro$e misaone strategije mogla %i sa'eto da se deini#e kao zahte$ da se promisli kraj $elikih $elikih diskurzi$nih ormacija koje se $ezuju uz neprikosno$ene metaizičke reerence *upstancu+ *t$arnost+ ,stinu+ &roiz$odnju itd. -o je+ dakle+ kraj velikih priča. noge od tih s$etih reči koje doskora niko nije do$%dio u pitanje i koje su sas$im /samorazumlji$o0 organizo$ale diskurs teoretičara+ sada se+ po Bodrijaru+ otkri$aju kao simulakrumi+ ut$are+ antazme+ idoli+ pričini koji se moraju dekonstruisati+ to jest+ li#iti imanentne imanentne $ere kako kako %i uop#te uop#te i mogla da se sagleda njiho$a sim%olička unkcija u datim po$esnim ormacijama smisla.
22
Upravo to je $!o%a& 'uma%isti($oj& os je%om povu+i,
sim simboli boličk čka a
Nasuprot svim ieo!o"ijama po# i!i 'ri*+a%s$oj ieo!o"iji& tre)a!o )i i-vori*te i sama su*ti%a v!asti. Jei%o
razm razmen ena. a.
!i)erters$oj po$!o% je i
tumačene kao /cena koju zajednica plaća s$ojim instituci jama... daro$i r'a$e upisuju /dug0 u knjigo$odst$o zajed nice. Bezrazlo'na smrt se tada ja$lja samo kao poku#aj izmirenja tog deicita. Kr$ na pute$ima je očajnički $id kompenzacije za asaltne daro$e r'a$e. 2ero$atno je da će se+ kako se taj dug %ude u$eća$ao+ u$eća$ati i sklo sklono nost st ka nesr nesreć ećam ama. a. *$e *$e /rac /racio iona naln lne0 e0 stra strate tegi gije je da se o$aj o$aj enomen okonča (prit$or+ ograničenje %rzine+ organizacija slu'%e po moći+ ći+ repr repreesij sija) u kra rajjnjoj njoj liniji iji su sme#n e#ne. 3ne 3ne sim imul uliira rajju mogućnost integrisanja nesreće u racionalni sistem+ pa samim tim nisu nisu u stan stanju ju da u4u u4u u su#t su#tin inu u pr pro o%lem %lema5 a5 izm izmiren irenje je jed jed nog nog sim%oličkog duga na kome se zasni$a i pomoću koga se legitimi#e i pojača$a za$isnost zajednice u odnosu na r'a$u. 3$e /racionalne0 strategije samo jo# $i#e potenciraju eno men. a %i predupredile posle posledic dicee nesreć nesreća a one one predla predla'u 'u ustan ustano$l o$lja ja$an $anje je no$i no$ih h progra programa ma++ no$ih dr'a$nih institucija+ dodatnih /poklona0 koji jo# $i#e opterećuju sim%olički dug.0 -ako -ako %or%a %or%a s$uda s$uda suprot suprotsta sta$lj $lja a dru#t$ dru#t$o o i poli politič tičku ku insta instan n cu (upor. &jer Klastr (&ierre 6lastres)5 ru#t$o proti$ dr'a$e) koja se izdi'e nad njim s$om onom $la#ću #to je stekla pok lonima kojima ga je opter optereti etila+ la+ onim onim pre'i$ pre'i$lj lja$a a$anje njem m u kome kome ga odr'a odr'a$a+ $a+ onom onom smrću koju mu uskraćuje 7 da %i je pohranila i potom destilo$ala za sopst$ene cilje$e. 8 osno$i+ niko i nikada ne prih$ata tak$u nagradu+ nagradu+ 99 uz$raća se onoliko koliko se mo'e+ ali $last u$ek daje $i#e da %i %olje potčinila+ pa dru#t$o ili pojedinci mogu ići i do sopst$enog uni#tenja da %i to okončali. -o je jedino apsolutno oru'je i kolekti$na pretnja njime u stanju je da izazo$e ru#enje $lasti. *amo pred tom sim%o sim%olič ličko kom m /uceno /ucenom0 m0 (%ari (%arika kade de iz :";+ :";+ uzima uzimanje nje talac talaca) a) $last $last se raspada5 po#to 'i$i od moje lagane smrti+ ja joj suprotsta$ljam s$oju nasilnu smrt. 8pra$o zato #to pre 'i$lja$amo jednu laganu smrt+ sanjamo o nasilnoj.
protivpo$!o% tu v!ast u$ia / rever-i)i!%ost sim)o!i($e ra-me%e.
II &3=>?K *,8@?K=8?
-=, =>? *,8@?K=8? 3d =enesanse nao$amo+ smenila su se tri reda simulakruma+ koji odgo$araju preo%ra'ajima zakona $rednosti5 7 Podraavanje je shema koja je dominantna u /klasič nom0 razdo%lju+ od =enesanse do industrijske re$o lucije. 7 Proizvodnja je shema koja je dominantna u industrij skoj eri. 7 Simula!ija je shema dominantna u sada#njoj azi kojom $lada k"d. *imulakrum pr$og reda spekuli#e prirodnim zakonom $red nosti+ simulakrum drugog reda tr'i#nim zakonom $rednosti+ a onaj trećeg reda strukturalnim zakonom $rednosti.
?A>3 3 C-8K? &odra'a$anje (kao i sama moda) ra4a se sa =enesansom+ sa destruktuiranjem eudalnog od strane %ur'oaskog poretka i sa poja$om ot$orenog nadmetanja na ni$ou razgo$etnih zna ko$a. 8 kastinskom ili stale#kom dru#t$u moda ne postoji po#to je odre4enje potpuno a klasna pokretlji$ost nikak$a. Da%rana je ta koja #titi znako$e i osigura$a im potpunu jas noću5 %ez ikak$e za%une+ s$aki od njih upućuje na odre4eni status. 8 ceremonijama+ podra'a$anje nije moguće+ izuze$ u $idu crne magije ili %ez%o'ni#t$a+ pa kao tak$a me#a$ina zna ko$a i %i$a osu4eno5 kao oz%iljno naru#a$anje samog poretka st$ari. 8koliko nam je jo# u$ek 7 a naročito danas 7 stalo do toga da sanjamo o jednom s$etu u kome %i znako$i %ili pouzdani i gde %i $ladao č$rst /sim%olički poredak0+ onda ne tre%a da se za$ara$amo5 taka$ poredak je postojao+ i to je %io poredak suro$e hijerarhije+ jer transparentnost i okrutnost znako$a idu jedno s drugim. 8 kastinskim+ eudalnim ili ar hajskim dru#t$ima+ surovim dru#t$ima+ %roj znako$a je ogra ničen+ njiho$o rasprostiranje je su'eno+ s$ako od njih u se%i
nosi za%ranu+ s$aki predsta$lja recipročnu o%a$ezu izme4u kasti+ klano$a ili oso%a5 oni+ dakle+ nisu ar%itrarni. ?r%itrar nost znaka ja$lja se u onom trenutku kada on+ umesto $e zi$anja d$aju oso%a neraskidi$im reciprocitetom+ počinje da u s$ojst$u označitelja upućuje na ogoljeni uni$erzum ozna čenog+ kao na zajedničkog činioca st$arnog s$eta prema kome $i#e niko nema o%a$eza. Kraj obaveznog znaka je početak $lada$ine emancipo$anog znaka kojim će+ %ez razlike+ moći da se slu'e s$e klase. Kon kurentna demokratija nasle4uje endogamiju znako$a s$ojst$e nu statusnim poretcima. ,sto$remeno+ sa prenosom $rednos tiEznako$a presti'a sa jedne klase na drugu+ nemino$no stupamo u period podraavanja, jer se iz jednog poretka sa ograničenim %rojem znako$a+ koji za%ranjuje njiho$u /slo %odnu0 proiz$odnju+ prelazi na umno'a$anje znako$a u skladu sa potra'njom. ?li umno'eni znak nema $i#e ničeg zajednič kog sa znakom koji je primoran na ograničenu diuziju5 OTJ je njego$o podra'a$anje+ ne zato #to %i %io izopača$anje /originala0+ $eć z%og istezanja jednog materijala čija je jas noća poči$ala na ograničenjima koja su ga o%liko$aia. Aedis kriminantan (on je jo# samo kompetiti$an)+ oslo%o4en s$ih stega+ s$akome na raspolaganju+ sa$remeni znak ipak simu lira nu'nost+ prikazujući se $ezanim za s$et. *a$remeni znak sanja o prethodnom znaku i jako %i 'eleo da s$ojom reeren com u st$arnosti izno$a otkrije neku $rstu obaveze" umesto nje+ otkri$a samo razum5 onaj reerentni razum+ ono st$arno+ ono /prirodno0 od koga će u%uduće 'i$eti. ?li o$a označujuća $eza je samo simulakrum sim%oličke o%a$eze5 ona proiz$odi samo neutralne $rednosti+ one koje se razmenjuju u o%jekti$ nom s$etu. Dnak o$de do'i$lja$a istu sud%inu kao i rad. /*lo %odni0 radnik je slo%odan samo da proiz$odi ek$i$alentnosti 7 /slo%odan i emancipo$an0 znak slo%odan je samo da pro iz$odi ek$i$alentne označene. *a$remeni znak otkri$a+ dakle+ s$oju $rednost u simulak rumu jedne /prirode0. &ro%lematika /prirodnog0 i metaizi ka st$arnosti i pri$ida %iće ono #to će o%ele'iti %ur'oasku misao od =enesanse nao$amo+ ogledalo %ur'oaskog znaka+ ogledalo klasičnog znaka. , danas je io# u$ek 'i$a nostalgiia za prirodnom reerencom znaka+ iako je tu koniguraciju nastojalo da razori $i#e re$olucija proiz$odna re$olucija npr.+ gde znaci $i#e ne reeriraju u o4nosu na prirodu $eć samo na zakon razmene i potpadaju pod tr'i#ni zakon $red nosti. Jo# ćemo se $ratiti na te simulakrume drugog reda. 8 =enesansi se+ dakle+ pr$i put uporedo s prirodnim+ po ja$ljuje la'no. -o se odnosi na la'ni prsluk %ez zadnjeg dela+ $e#tačku protezu u o%liku $ilju#ke+ s$e do enterijera izra4e nih od #tuka i $elikih %aroknih pozori#nih ma#inerija. Jer+ čita$o klasično do%a je+ u pra$om smislu reči+ do%a pozori#ta. &ozori#te je orma koja se+ sa =enesansom+ nametnula čita $om dru#t$enom 'i$otu i arhitekturi uop#te. , upra$o tu+ u uspehu #tuka i %arokne umetnosti+ odgonetaju se metaizika
podra'a$anja i no$e am%icije preporo4enog čo$eka 7 to su am%icije svetske demijurgije, preo%ra'enja čita$e prirode na jednu supstancu 7 demijurgije teatralne koliko i samo dru# t$o+ o%jedinjeno %ur'oaskim $rednostima+ iz$an s$ih razlika po kr$i+ polo'aju ili kastinskoj pripadnosti. Ctuk o$aploćuje trijumalnu demokratiju s$ih $e#tačkih znako$a+ apoteozu pozori#ta i mode+ i s$edoči kako je za no$u klasu s$e postalo moguće otkako je uspela da uni#ti ekskluzi$nost znako$a. 3t$oren je put neslućenim kom%inacijama+ s$im mogućim igrama+ s$im $ido$ima podra'a$anja 7 prometejska te'nja %ur'oazije je u početku usmerena na imitiranje prirode, da %i se potom %acila na proizvodnju. 8 crk$ama i d$orcima+ #tuk poprima s$e o%like+ imitira s$e materijale+ za$ese od $elura+ dr$ene ukrase+ zao%ljenosti ljudskog tela. 3n nekom $rstom egzorcizma proteruje onu čudno$atu z%rku koja $lada unutar materije i s$odi je na jednu jedinu no$u supstancu koja je op#ti ek$i$alent s$ih ostalih i kao tak$a pogodna za pozori#nu opsenu+ po#to je i sama reprezentati$na supstanca+ ogledalo s$ih drugih. ?li simulakrumi nisu samo igra znako$a+ oni podrazume $aju i dru#t$ene odnose i dru#t$enu moć. Ctuk mo'e da se posmatra kroz odu#e$ljenje naukom i napretkom tehnolo gije+ no on je pr$enst$eno+ $ezan za %arok+ a o$aj je $ezan za poduh$at proti$ reormacije i hegemonije nad s$etom po litike i duha+ poduh$at koji su+ u skladu sa sa$remenom kon cepcijom moći+ pr$i poku#ali da ost$are jezuiti. &ostoji %liska $eza izme4u duho$ne pokornosti jezuita (/perinde ac cada$er0) i demijur#ke am%icije egzorcizo$anja prirodne supstance st$ari kako %i %ila zamenjena sintetičkom5 slično čo$eku koji je potčinjen organizaciji+ st$ari tada po primaju sa$r#enu unkcionalnost le#a.
nosi za%ranu+ s$aki predsta$lja recipročnu o%a$ezu izme4u kasti+ klano$a ili oso%a5 oni+ dakle+ nisu ar%itrarni. ?r%itrar nost znaka ja$lja se u onom trenutku kada on+ umesto $e zi$anja d$aju oso%a neraskidi$im reciprocitetom+ počinje da u s$ojst$u označitelja upućuje na ogoljeni uni$erzum ozna čenog+ kao na zajedničkog činioca st$arnog s$eta prema kome $i#e niko nema o%a$eza. Kraj obaveznog znaka je početak $lada$ine emancipo$anog znaka kojim će+ %ez razlike+ moći da se slu'e s$e klase. Kon kurentna demokratija nasle4uje endogamiju znako$a s$ojst$e nu statusnim poretcima. ,sto$remeno+ sa prenosom $rednos tiEznako$a presti'a sa jedne klase na drugu+ nemino$no stupamo u period podraavanja, jer se iz jednog poretka sa ograničenim %rojem znako$a+ koji za%ranjuje njiho$u /slo %odnu0 proiz$odnju+ prelazi na umno'a$anje znako$a u skladu sa potra'njom. ?li umno'eni znak nema $i#e ničeg zajednič kog sa znakom koji je primoran na ograničenu diuziju5 on je njego$o podra'a$anje+ ne zato #to %i %io izopača$anje /originala0+ $eć z%og istezanja jednog materijala čija je jas noća poči$ala na ograničenjima koja su ga o%liko$ala. Aedis kriminantan (on je jo# samo kompetiti$an)+ oslo%o4en s$ih stega+ s$akome na raspolaganju+ sa$remeni znak ipak simu lira nu'nost+ prikazujući se $ezanim za s$et. *a$remeni znak sanja o prethodnom znaku i jako %i 'eleo da s$ojom reeren com u st$arnosti izno$a otkrije neku $rstu obaveze" umesto nje+ otkri$a samo razum5 onaj reerentni razum+ ono st$arno+ ono /prirodno0 od koga će u%uduće 'i$eti. ?li o$a označujuća $eza je samo simulakrum sim%oličke o%a$eze5 ona proiz$odi samo neutralne $rednosti+ one koje se razmenjuju u o%jekti$ nom s$etu. Dnak o$de do'i$lja$a istu sud%inu kao i rad. /*lo %odni0 radnik je slo%odan samo da proiz$odi ek$i$alentnosti 7 /slo%odan i emancipo$an0 znak slo%odan je samo da pro iz$odi ek$i$alentne označene. *a$remeni znak otkri$a+ dakle+ s$oju $rednost u simulak rumu jedne /prirode0. &ro%lematika /prirodnog0 i metaizi ka st$arnosti i pri$ida %iće ono #to će o%ele'iti %ur'oasku misao od =enesanse nao$amo+ ogledalo %ur'oaskog znaka+ ogledalo klasičnog znaka. , danas je jo# u$ek 'i$a nostalgija za prirodnom reerencom znaka+ iako je tu koniguraciju nastojalo da razori $i#e re$olucija proiz$odna re$olucija npr.+ gde znaci $i#e ne reeriraju u odnosu na prirodu $eć samo na zakon razmene i potpadaju pod tr'i#ni zakon $red nosti. Jo# ćemo se $ratiti na te simulakrume drugog reda. 8 =enesansi se+ dakle+ pr$i put uporedo s prirodnim+ po ja$ljuje la'no. -o se odnosi na la'ni prsluk %ez zadnjeg dela+ $e#tačku protezu u o%liku $ilju#ke+ s$e do enterijera izra4e nih od #tuka i $elikih %aroknih pozori#nih ma#inerija. Jer+ čita$o klasično do%a je+ u pra$om smislu reči+ do%a pozori#ta. &ozori#te je orma koja se+ sa =enesansom+ nametnula čita $om dru#t$enom 'i$otu i arhitekturi uop#te. , upra$o tu+ u uspehu #tuka i %arokne umetnosti+ odgonetaju se metaizika
podra'a$anja i no$e am%icije preporo4enog čo$eka 7 to su am%icije svetske demijurgije, preo%ra'enja čita$e prirode na jednu supstancu 7 demijurgije teatralne koliko i samo dru# t$o+ o%jedinjeno %ur'oaskim $rednostima+ iz$an s$ih razlika po kr$i+ polo'aju ili kastinskoj pripadnosti. Ctuk o$aploćuje trijumalnu demokratiju s$ih $e#tačkih znako$a+ apoteozu pozori#ta i mode+ i s$edoči kako je za no$u klasu s$e postalo moguće otkako je uspela da uni#ti ekskluzi$nost znako$a. 3t$oren je put neslućenim kom%inacijama+ s$im mogućim igrama+ s$im $ido$ima podra'a$anja 7 prometejska te'nja %ur'oazije je u početku usmerena na imitiranje prirode, da %i se potom %acila na proizvodnju. 8 crk$ama i d$orcima+ #tuk poprima s$e o%like+ imitira s$e materijale+ za$ese od $elura+ dr$ene ukrase+ zao%ljenosti ljudskog tela. 3n nekom $rstom egzorcizma proteruje onu čudno$atu z%rku koja $lada unutar materije i s$odi je na jednu jedinu no$u supstancu koja je op#ti ek$i$alent s$ih ostalih i kao tak$a pogodna za pozori#nu opsenu+ po#to je i sama reprezentati$na supstanca+ ogledalo s$ih drugih. ?li simulakrumi nisu samo igra znako$a+ oni podrazume $aju i dru#t$ene odnose i dru#t$enu moć. Ctuk mo'e da se posmatra kroz odu#e$ljenje naukom i napretkom tehnolo gije+ no on je pr$enst$eno+ $ezan za %arok+ a o$aj je $ezan za poduh$at proti$reormacije i hegemonije nad s$etom po litike i duha+ poduh$at koji su+ u skladu sa sa$remenom kon cepcijom moći+ pr$i poku#ali da ost$are jezuiti. &ostoji %liska $eza izme4u duho$ne pokornosti jezuita (/perinde ac cada$er0) i demijur#ke am%icije egzorcizo$anja prirodne supstance st$ari kako %i %ila zamenjena sintetičkom5 slično čo$eku koji je potčinjen organizaciji+ st$ari tada po primaju sa$r#enu unkcionalnost le#a.
ga je Bog osta$io... u prirodnom stanju 7 da %i iz njega odstranio organsku spontanost i zamenio je jedinst$enom i polimornom materijom+ armiranim %etonom5 name#tajem od %etona+ stolicama+ iokama+ #i$aćom ma#inom od %etona+ a napolju+ u d$ori#tu+ čita$im orkestrom i $iolinama od %etona+ %etonskim dr$ećem sa usa4enim pra$im li#ćem+ di$ljom s$i njom od armiranog %etona+ ali sa pra$om s$injskom lo%anjom unutra+ o$cama od %etona prekri$enim pra$om $unom. Kamij =eno (6amille =enault) je konačno otkrio iz$ornu supstancu+ smesu iz koje će se različite st$ari izd$ajati tek /realističkim0 nijansama5 lo%anjom s$inje+ li#ćem dr$eća 7 ali to je %io samo ustupak demijurga posetiocima... jer+ o$aj do%ri osam desetogodi#nji %og je sa očara$ajućim osmehom prikazi$ao s$oja ost$arenja. 3n nije tra'io ka$gu sa %o'anskim st$ara njem+ on ga je samo preo%liko$ao da %i ga učinio čitlji$ijim. Aema tu ni go$ora o nekoj lucierskoj po%uni+ o nameri parodiranja ili hotimičnoj /nai$noj0 umetnosti. Ku$ar iz ?r dena je samo gospodario jednom o%jedinjenom mentalnom supstancom (jer %eton je mentalna supstanca koja kao i koncept doz$olja$a raspore4i$anje enomena i njiho$o prek rajanje po 'elji). Ajego$a zamisao je %ila %liska zamisli gra ditelja od #tuka u %aroknoj umetnosti i nije se mnogo razli ko$ala od terenskih projekcija ur%anih zajednica u sa$reme nim $elikim naseljima. &odra'a$anje jo# u$ek zadire samo u supstancu i ormu a ne i u odnose i strukture+ ali $eć na o$om ni$ou ono cil ja na kontrolu umrt$ljenog dru#t$a+ izli$enog u supstanci koja izmiče smrti5 neuni#ti$og arteakta koji će osigurati $ečnost $lasti. Ae sastoji li se čudo čo$eka u tome #to je u plastici otkrio nepropadiji$u materiju 7 okonča$a jući tako ciklus ko ji je truljenjem i smrću preo%ra'a$ao s$e supstance s$eta jedne u drugeG *upstanca iz$an ciklusa+ čije ostatke nije u stanju da uni#ti čak ni $atra 7 ima u tome nečeg ne$ero$atnog+ to je simulakrum u kome se sa'ima am%icija uni$erzalne semiotike. 3$o $i#e nema nikak$e $eze sa /progresom0 tehnologije ili racionalnim te'njama nauke. -o je projekt političke i duho$ne hegemonije+ antazam jed ne zat$orene mentalne supstance 7 kao #to su i oni %arokni an4eli od #tuka čiji se ekstremiteti sjedinjuju u zakri$ljenom ogledalu.
?8-3?- , =3B3-
9H
&odra'a$anje i reprodukcija u$ek kriju u se%i iz$esnu strepnju+ neko uznemirujuće osećanje5 uznemirenost pred otograijom koja se izjednačuje sa delom nečiste sile 7I a #ire gledano+ i pred s$akim teh ničkim #to mu i samo ime ka'e+ radi5 s$r#eno je sa pozori#tem+ sada započinje ljudska mehanika. ?utomat je analogon čo$eka i ostaje njego$ sago$ornik (sa njim se igra #ah). a#ina je ekvivalent čo$eka i
priključuje mu se kao ek$i$alent u celini operati$nog procesa. 8 tome je s$a razlika izme4u simulakru ma pr$og i simulakruma drugog reda. Ae tre%a se dakle za$ara$ati /igurati$nom0 slično#ću. ?u tomat oliča$a zapitanost pred prirodom+ pred tajnom posto janja du#e+ pred dilemom pri$ida i %ića 7 isto kao u slučaju Boga5 #ta ima ispod+ #ta ima unutra+ #ta ima izaG Jedino po dra'a$anje čo$eka omoguća$a posta$ljanje o$ak$ih pitanja. *$a metaizika čo$eka kao protagoniste prirodnog pozori$ta st$aranja oličena je u automatu pre nego #to će nestati sa =e $olucijom. ?utomat i nema drugu s$rhu do da stalno %ude pore4en sa 'i$im čo$ekom+ s ciljem da %ude prirodniji od njega+ prirodniji od s$oje idealne slike. *a$r#eni d$ojnik čo $eka po gipkosti pokreta+ po unkcionisanju s$ojih organa i inteligencije 7 s$e do one granice gde se ja$lja ze%nja da se neće moći uočiti nikak$a razlika+ da je du#a i#čezla kako %i se oormilo sa$r#eno naturalizo$ano telo. *$etogr4e. 3$a raz lika se+ dakle+ u$ek odr'a$a+ kao u slučaju onog sa$r#enog automata gde je iluzionista na sceni prenagla#a$ao njego$e isprekidane pokrete kako %i+ čak i da su uloge %ile zamenje ne+ za%una %ila isključena. -ako zapitanost automata ostaje ot$orena+ #to od njega čini optimističnu spra$u+ iako podra 'a$anje u$ek podrazume$a dija%oličku konotaciju.9H Aičeg sličnog nema kod ro%ota. =o%ot $i#e ne ispituje pri $ide+ njego$a jedina istina je u mehaničkoj eikasnosti. 3n $i #e nije okrenut sličnosti sa čo$ekom+ s kojim se+ uostalom+ $i #e i ne poredi. , ona najmanja metaizička razlika koja je či nila tajnu i da$ala čar automatu+ $i#e ne postoji5 ro%ot ju je
ure4ajem koji je neizosta$no i uredaj reprodukcije 7 mo'e se+ po Benjaminu (Benjamin)+ uporediti sa uznemireno#ću $ezanom za poja$u lika u ogledalu. , u tome $e ćima neke čarolije. ? koliko je tek ima onda kada se taj lik mo'e razd$ojiti od ogledala+ preneti+ us kladi#titi i reproduko$ati po 'elji (upor. Student iz Praga, gde 4a$o razd$aja od ogledala studento$ iik+ da %i ga zatim+ posredst$om tog lika+ progonio na smrt). *$ako reproduko$anje+ tako sadr'i u se%i ne #to zloko%no+ poče$ od za$edenosti sopst$enim likom u $odi+ kao u slučaju Aarcisa+ s$e do opsednutosti d$ojnikom+ a ko zna+ mo'da i do neke ko%ne promene u ogromnoj tehničkoj aparaturi koju čo$ek danas izlučuje u $idu sopst$enog lika (narcistička $arka tehnike+ ak @uan) i koja mu otada taj lik i $raća+ ukočen i iznaka'en 7 %eskra jnom reprodukcijom njega samog i njego$e $lasti nad čita$im s$e tom. &o s$ojoj prirodi+ reprodukcija je dija%olična+ ona unosi nesi gurnost u ne#to su#tinsko. 8 na#em slučaju+ situacija se nije nimalo izmenila5 simulacija (koju o$de opisujemo kao delo$anje koda) jo# u$ek je mesto na kome se odigra$a d'ino$ski poduh$at manipulacije+ kontrole i smrti+ kao #to je i predmet simulakrum (primiti$na skul ptura ili slika ili otograija) u početku u$ek imao za cilj praktiko $anje crne magije.
apsor%o$ao u s$oju korist. Biće i pri$id su se izme#ali u jed noj supstanci proiz$odnje i rada. *imulakrum pr$og reda ni kada ne ukida razliku5 on pretposta$lja jo# u$ek primetan suko% izme4u simulakruma i st$arnosti (igru koja je naroči to suptilna kod slikarst$a koje se slu'i optičkim iluzijama+ ali i čita$a umetnost se zasni$a na tom odstupanju). *imula krum drugog reda pojednosta$ljuje pro%lem apsor%o$anjem pri$ida ili+ drugačije rečeno+ lik$idiranjem st$arnog 7 u s$a kom slučaju+ on gradi st$arnost %ez slike+ %ez odjeka+ %ez og ledala+ %ez pri$ida5 taka$ je rad+ tak$a je ma#ina+ taka$ je i čita$ sistem industrijske proiz$odnje+ po tome #to se radikal no suprotsta$lja principu pozori#ne iluzije. Aema $i#e ni slič nosti ni različitosti+ ni Boga ni čo$eka postoji samo logika imanentna operati$nom principu. 3d tog časa+ ro%oti i ma#ine mogu da se umno'a$aju+ to je čak i njiho$ zakon 7 #to automati nikada nisu činili+ kao plemenite i jedinst$ene napra$e. *ami ljudi su počeli da se umno'a$aju tek kada su do%ili status ma#ina+ sa industrijs kom re$olucijom5 oslo%o4eni s$ih sličnosti+ oslo%o4eni čak i s$og d$ojnika+ oni se u$eća$aju kao i sistem proiz$odnje či ji su tek minijaturizo$ani ek$i$alent. 3s$eta simulakruma+ koja kao da pot$r4uje mit o čaro%njako$om učeniku+ nije se odigrala sa poja$om automata 7 ona je zakon drugog reda5 iz nje u$ek proističe hegemonija ro%ota+ ma#ine i mrt$og ra da nad 'i$im radom. 3$a hegemonija je neophodna za ciklus proiz$odnje i reprodukcije. *a tim preokretom napu#tamo pe riod podra'a$anja i ulazimo u (re)produkciju. Aapu#tamo prirodni zakon i njego$e igre o%licima+ da %ismo u#li u tr'i# ni zakon $rednosti i njego$e proračune snaga.
,A8*-=,J*K, *,8@?K=8 *a industrijskom re$olucijom ja$lja se no$a generacija zna ko$a i predmeta. Dnako$a li#enih kastinske tradicije+ koji ni kada nisu znali za statusna ograničenja 7 i koji+ dakle+ neće $i#e morati da %udu podraiavanje, po#to će od samog počet ka %iti proizvodi na $eliko. &ro%lem njiho$og singulariteta i njiho$og porekla se $i#e ne posta$lja5 njiho$o poreklo je u tehnici+ a smisao imaju samo u dimenziji industrijskog simu lakruma. rugim rečima+ u seriji. rugim rečima+ u samoj moguć nosti postojanja d$a ili n identičnih predmeta. 3dnos koji se me4u njima usposta$lja ne mo'e se uporediti sa onim izme4u originala i podra'a$anja+ niti sa analogijom ili odrazom to je odnos ek$i$alentnosti+ indierencije. 8 seriji+ predmeti pos taju %eskrajni simulakrumi jedni drugih+ a zajedno sa predme tima+ tak$i postaju i ljudi koji ih proiz$ode. -ek ukidanje iz$orne reerence doz$olja$a usposta$ljanje op#teg zakona ek$i$alenata+ a time i samu mogu%nost proizvodnje.
od koje arks 'eli da načini re$olucionarnu poruku proiz$od nje. Benjamin i ak@uan su gledali mnogo dalje od arksa5 oni su $ideli da se pra$a poruka+ pravi ultimatum nalazi u sa) moj reproduk!iji. 2ideli su da sama proiz$odnja nema smisla5 njena dru#t$ena s$rho$itost se gu%i u serijama. *imulakru mi odnose po%edu nad istorijom. 8ostalom+ o$aj stupanj serijske reprodukcije (aza indus trijskog mehanizma+ lančane proiz$odnje+ pro#irene reproduk cije itd.) je prolazan.
>-?F,D,K? K3? /@aj%nic+ taj matematički um+ $ideo je u mističnoj eleganciji %inarnog sistema koji %arata samo nulom i jedinicom+ samo oličenje st$aranja. 2ero$ao je da je celo$itost $rho$nog Bića koje operi#e %inarnim unkcijama u ni#ta$iiu %ila do$oljna da iz tog ni#ta$ila proiz$ede s$a %ića0 (ak @uan)
2eliki simulakrumi koje je čo$ek st$orio prelaze iz s$eta prirodnih zakona u s$et snaga i tenzija me4u tim snagama+ a danas+ u s$et struktura i %inarnih suprotnosti. Aakon metai zike %ića i pri$ida+ energije i determinisanosti 7 nastupa me taizika nedeterminisanosti i koda. Ki%ernetska kontrola+ ge nerisanje putem modela+ dierencijalna modulacija+ eed%ack+ pitanjeEodgo$or+ itd.5 tak$a je no$a operativna koniguracija (po#to su industrijski simulakrumi samo operativni*. igital nost je njen metaizički princip (@aj%nico$ Bog)+ a AK je njen prorok. , zaista+ upra$o u genetskom kodu /geneza si mulakruma0 danas nalazi s$oj do$r#eni o%lik. Aa granici ras tućeg iskorenji$anja reerenci i s$rho$itosti+ gu%ljenja slično sti i označenosti+ nailazimo na digitalni i programski znak či ja je /$rednost0 na tački ukr#tanja drugih signala (korpusku la inormacijeEtesta) isključi$o taktička, i čija je struktura identična strukturi mikromolekularnog koda upra$ljanja i kontrole. Aa tom ni$ou+ pitanje znako$a+ njiho$og racionalnog od re4enja+ njiho$og st$arnog i imaginarnog+ njiho$og potiski $anja+ njiho$e zloupotre%e+ iluzije koju naznačuju+ onoga #to prećutkuju ili pitanje njiho$ih uporednih značenja 7 s$e to %i$a pre%risano. 2eć smo $ideli kako se znaci pr$og reda+ znaci slo'eni i %ogati $arkama+ poja$om ma#ina pret$araju u siro$e+ neprozirne+ industrijske+ repetiti$ne znake li#ene od jeka+ operati$ne i eikasne. Jo# radikalniji preo%ra'aj nastu pa ja$ljanjem signala koda+ nečitlji$ih+ li#enih moguće inter pretacije+ pohranjenih kao programske matrice hiljadama s$etlosnih godina daleko+ unutar /%iolo#kog0 tela 7 crne ku tije u kojima se začinju s$e nared%e i s$i odgo$ori. *$r#eno je s pozori#tem predsta$ljanja+ s prostorom znako$a+ s nji ho$im konliktom+ njiho$im ćutanjem5 ostala je samo crna kutija koda+ molekulpredajnik signala kojima smo ozračeni+ ispresecani pitanjimaEodgo$orima kao nekom signaletičkom radijacijom+ neprekidno testirani sopst$enim programom upi sanim u ćelije. -amničke ćelije+ elektronske ćelije+ partijske ćelije+ mikro%iolo#ke ćelije5 s$e $reme se traga za najmanjim nedelji$im elementom pomoću koga će se o%a$iti organska sinteza u skladu sa podacima koda. ?li i kod je samo genetska+ generi#uća ćelija u kojoj %ez%rojna ukr#tanja proiz$ode s$a moguća pitanja i odgo$ore+ izme4u kojih se mo'e %irati po
'elji (čijojG). 3$a /pitanja0 (inormati$ni i signaletički impul si) nalaze jedinu s$rhu u odgo$oru koji je genetski nepromen lji$ ili izmenjen pod dejst$om siću#nih i aleatornih razlika.
ji su sistemi k$anta i koji se pona#aju kao sta%ilni prenosio ci izičkih inormacija+ zoosemiotički i kulturni sistemi+ uklju čujući tu i jezik+ ormiraju neprekidni lanac stupnje$a sa s$e slo'enijim energetskim ni$oima u ok$iru jedinst$ene uni$er zalne e$olucije. oguće je+ dakle+ opisati+ kako jezik+ tako i 'i$e sisteme+ sa jedinst$enog ki%ernetskog stano$i#ta. Da sada radi se samo o korisnoj analogiji ili o slutnjama... =eciproč no z%li'a$anje genetike+ komunikacije 'i$otinja i ling$istike moglo %i da nas do$ede do potpunog saznanja dinamike se miozisa+ a tak$o saznanje %i+ u krajnjoj liniji+ moglo da se poka'e kao ni#ta drugo do no$a deinicija 'i$ota.0 -ak$im se prikazuje sa$remeni strate#ki model+ koji s$u da preuzima ulogu $elikog ideolo#kog modela kaka$ je u s$o je $reme %ila politička ekonomija. 3tkrićemo ga u $idu strogog znaka /nauke0 u Slučajnosti i nunosti 9aka onoa (JacMues onod). 3končanjem dijalek tičke e$olucije+ diskontinuelni nedeterminizam genetskog ko da upra$lja 'i$otom 7 teleonomički princip5 s$rho$itost se ne %li'i s$om kraju jer kraja nema+ kao #to nema ni determi nisanosti 7 s$rho$itost je unapred data+ upisana u kodu. 2i dimo da se ni#ta nije promenilo 7 poredak cilje$a je samo ustupio mesto igri molekula+ a poredak označenih je ustupio mesto igri ininitezimalnih označitelja s$edenih na s$oju ale atornu zamenlji$ost. *$e transcendentne s$rho$itosti s$edene su na ulogu komandne ta%le. &a ipak+ pri%e'i#te se jo# u$ek tra'i u prirodi+ u zapisu /%iolo#ke0 prirode5 dok je u st$ari+ kao i u$ek+ reč o antazmu prirode+ metaizičkom s$etili#tu koje o$og puta nije s$etili#te porekla i supstance $eć s$etili# te koda5 potre%no je da kod ima /o%jekti$ne0 temelje. Cta %i %olje moglo da poslu'i toj s$rsi od molekula i genetikeG ono je strogi teolog te molekularne transcendencije+ a >d gar oren (>dgar orin) njen ushićeni na$ijač (?..A. N ?donai). ?li i kod jednog i kod drugog+ antazam koda koji se izjednačuje sa realno#ću $lasti+ poisto$ećuje se sa idealiz mom molekula. &ono$o se susrećemo sa deliričnom iluzijom o%jedinja$a nja s$eta u skladu sa jednim principom 7 principom homo gene supstance jezuita iz perioda proti$reormacije+ princi pom genetskog koda tehnokrata %iolo#ke (kao i ling$ističke) nauke sa njiho$im prethodnikom @aj%nicom i njego$im %i narnim %o'anst$om. Jer program na koji se o$de cilja nema u se%i ničeg genetičkog+ to je dru#t$eni i istorijski program. 3no #to se hipostazira %iohemijom+ to je ideal dru#t$enog po retka kojim upra$lja neka $rsta genetskog koda+ makromole kularnog proračuna+ &.&.B.*.a (&lanning &rogramming Bud geting *Ostem) koji zrakasto pro'ima dru#t$eno telo opera ti$nim kolima. -ehnoki%ernetika+ po rečima onoa+ o$de na lazi s$oju /prirodnu ilozoiju0. Fasciniranost %iolo#kim i %i ohemijskim ja$ila se u samim počecima nauke. 3na je %ila prisutna u spensero$skom organicizmu (%iosociologizmu) na ni$ou struktura drugog i trećeg reda (prema klasiikaciji Ža
ko%a (Jaco%) u ogi!i iivog, ona je danas u sa$remenoj %io hemiji prisutna na ni$ou struktura čet$rtog reda). Kodirane isto$etnosti i razlike5 to je slika ki%ernetizo$ane dru#t$ene razmene. -re%a samo dodati /stereospeciični kom pleks0 kako %i se omogućila me4ućelijska komunikacija+ ko ju će oren preo%raziti u molekularni >ros. &osmatrano sa praktične i istorijske strane+ to znači sup stituciju dru#t$ene kontrole !iljem (i manje ili $i#e dijalektič kim proviđenjem koje %dije nad ost$arenjem tog cilja) dru# t$enom kontrolom putem pred$i4anja+ simulacije+ programs ke anticipacije+ nedeterminisane mutacije+ kojima ipak upra$ lja kod. 8mesto procesa koji je uo%ličen u skladu sa s$ojim zami#ljenim cilje$ima+ susrećemo se sa generisanjem putem modela. 8mesto proro#t$a+ imamo pra$a na /zapis0. ,zme4u tog d$oga nema neke radikalne razlike. Jedino #to se menja i #to se antastično usa$r#a$a+ to su sheme kontrole. ,z proi z$odnog kapitalističkog dru#t$a ka neokapitalističkom ki%er netskom poretku koji o$og puta te'i apsolutnoj kontroli5 ta ka$ je preo%ra'aj kome je %iolo#ko teoretisanje o kodu poda rilo s$oja oru'ja. 3$aj preo%ra'aj nema u se%i ničeg /nede terminisanog05 on je rezultat čita$e istorije u kojoj su Bog+
*$ojom neograničenom reprodukcijom+ sistem ukida s$oj iz$orni mit i s$e reerentne $rednosti koje je sam st$orio u procesu nastajanja. 8kidajući s$oj iz$orni mit+ on ukida i s$oje unutra#nje kontradikcije (nema st$arnog ni reerentnog sa kojima %i se mogao konrontirati) 7 a tako4e ukida i mit o s$ome cilju5 samu re$oluciju. 3no #to se naslući$alo iza poj ma re$olucije+ %ila je po%eda ljudske i generičke reerence+ iz$ornog čo$eko$og potencijala. ?li #ta ako kapital iz%ri#e sa kartice čo$eka kao generičko %iće (da %i ga zamenio genetič kim čo$ekom)G Dlatno do%a re$olucije je %ilo do%a kapitala+ kada su jo# u$ek %ili u opticaju mito$i o poreklu i cilju. Ka da su jednom ti mito$i lik$idirani (a jedina opasnost koja je istorijski pretila kapitalu poticala je od tog mitskog zahte$a za racionalno#ću kojim je od početka %io pro'et) operati$no# ću činjenica+ operati$no#ću li#enom diskursa kada je postao s$oj sopst$eni mit+ %olje rečeno+ nedeterminisana+ aleatorna ma#ina+ ne#to slično dru$tvenom genetskom kodu, kapital ni je osta$io nikak$u mogućnost za determinisani pre$rat. 8 to me je njego$o pra$o nasilje. 3staje da se $idi nije li i sama ta operati$nost mit+ nije li i sama AK jedan mit. 8 st$ari+ jednom za s$agda se posta$lja pro%lem statusa nauke kao diskursa. -o je do%ra prilika da ga posta$imo i
20
U Mo%oovoi $%ji-i postoji je%a o(evi%a $o%trai$1ija $oia o# s!i$ava %+oree%ost (itave savreme%e %au$e, %ie"ov is$urs se )avi $oom& to jest& simu!a$rumom tre+e" rea. a!i ea o% jo* uve$ is# $a-uje 3%au(%im4 s'emama ru"o" rea / o)je$tivi-mom& 3%au(%om4 eti$om& pri%1ipima
na o$om mestu+ gde se taj diskurs apsolutizuje sa izuzetnom ot$oreno#ću. /&laton+ Qeraklit+ Qegel+ arks5 ta ideolo#ka -a%ja koja nam se predsta$ljaju kao ne#to a priori dato+ %i la su u st$arnosti sldopo$i a posteriori+ namenjeni da opra$ daju unapred smi#ljenu etičkopolitičku teoriju... Jedino a priori za nauku je postulat o%jekti$nosti+ koji joj za%ranjuje da uzme uče#če u o$oj diskusiji.0 (ono). ?li o$aj postulat i sam proishodi iz nimalo ne$ine odluke o 3%jekti$aciji s$eta i /st$arnog0. 8 st$ari+ radi se o postulatu koherentnosti odre 4enog diskursa, a čita$a naučnost je+ %ez sumnje+ samo pros tor tog diskursa koji se nikad ne prikazuje tak$im+ i čiji /o% jekti$ni0 simulakrum prikri$a političku i strate#ku zamisao. 8ostalom+ ne#to dalje+ ono iskazuje ar%itrarnost s$ega toga5 /o'e se posta$iti pitanje+ nisu li s$e nepromenlji$osti+ oču $anosti i simetrije koje čine potku naučnog diskursa+ samo ikcije koje slu'e kao zamena za st$arnost+ da %i se do%ila jedna operati$na slika... @ogika zasno$ana na čisto apstrakt nom principu identičnosti+ mo'e %iti kon$encionalna. e4u tim+ čini se da ,judski razum nije u stanju da se te kon$enci je li#i.0 Ae %i se moglo %olje iskazati kako nauka kao generi #uća ormula i model diskursa sama odlučuje o $eri u kon$en cionalni poredak (ali ne %ilo koji5 radi se o poretku potpune redukcije). Ao+ ono %rzo prelazi preko o$e opasne hipoteze o /kon$encionalnom0 principu identičnosti. 2i#e se isplati zasno$ati nauku na č$rstom tlu+ na /o%jekti$noj0 realnosti. Fizika je tu da pos$edoči kako je identičnost samo postulat 7 ona je u stvarima, po#to postoji /apsolutna identičnost d$a atoma koji se nalaze u istom k$antnom stanju0. , #ta ondaG Kon$encija+ ili o%jekti$na st$arnostG *t$ar je u tome #to se nauka+ kao i s$aki drugi diskurs+ organizuje na kon$en cionalnoj logici+ ali za s$oje opra$danje+ kao i s$aki drugi ideolo#ki diskurs+ tra'i st$arnu+ /o%jekti$nu0 reerencu u pro cesu supstance. ?ko je princip identičnosti /istinit0 u nekom s$om delu+ pa makar i na ininitezimalnom ni$ou d$a atoma+ onda je i čita$o kon$encionalno zdanje nauke koja se njime nadahnjuje tako4e /istinito0. Qipoteza genetskog koda i AK je tako4e istinita i nezao%ilazna. ,sto je i sa metaizikom. Aa uka podnosi iz$e#taj o st$arima koje su prethodno $eć zao kru'ene i ormalizo$ane da %i joi %olje poslu'ile 7 /o%jekti$ nost0 i nije ni#ta drugo+ a etika koja se koristi da %i sankcio nisala o$o o%jekti$no saznanje+ samo je sistem od%rane i ne znanja kojim se 'eli oču$ati taj začarani krug. 9R /ole sa s$im hipotezama koje su omogućile $ero$anje u st$arni s$et0+ go$orio je Aiče.
isti%itosti i tra%s1e%e%1ije %au$e& it. Sve su to stvari %espojive sa moe!ma %eetermi%isa%osti tre+e" rea.
-?K-,@A3 , ,L,-?@A3 3$o regulisanje po modelu genetskog koda+ ne ograniča$ se samo na la%oratorijsku sredinu ili na egzaltirane $izije teo retičara. -im modelima je zaposednut s$akodne$ni 'i$ot. i gitalnost je me4u nama. 3na opseda s$e poruke+ s$e znak na#eg dru#t$a+ a najkonkretnija orma u kojoj je mo'emo uo čiti je orma testa+ pitanjaEodgo$ora+ nadra'ajaEodgo$ora *$i sadr'aji %i$aju neutralisani neprestanim procesom usme renih ispiti$anja+ presuda i ultimatuma namenjenih dekodi ranju+ koji o$og puta ne iz$iru iz genetskog koda ali raspola 'u istom tektičkom nedeterminisano#ću 7 po#to je krug zna čenja %eskrajno smanjen i s$eden na pitanjeEodgo$or+ na %it ili najmanju količinu energijeEinormacije koja se $raća na s$oju polaznu tačku+ o$aj krug predsta$lja $ečito o%na$ljanje istih modela. >k$i$alent potpunoj kodnoj neutralizaciji ozna čenih mo'e se potra'iti u trenutnosti modnih hiro$a kao i u trenutnom delo$anju s$ake reklamne ili medijske poruke. -o se de#a$a s$uda gde ponuda pro'dire potra'nju+ gde pitanje pro'dire odgo$or ono ga apsor%uje i po$raća u o%liku koji se mo'e dekodirati+ ili ga izmi#lja i anticipira u pred$idlji $om o%liku. *$uda se susrećemo sa istim /scenarijem0+ scena rijem /poku#aja i gre#aka0 (kao kod zamorčića u la%oratorij skim testo$ima)+ scenarijem #iroke lepeze iz%ora koji se nudi na s$akom koraku (/testirajte s$oju ličnost0) 7 test se s$u da ja$lja kao osno$ni dru#t$eni o%lik kontrole+ čije je s$ojst$o %eskrajna delji$ost postupaka i odgo$ora. Ži$imo u modelu re&erenduma, upra$o zato #to $i#e nema re&eren!e. *$aki znak i s$aka poruka (kao i o%jekti namenje ni /unkcionalnoj0 upotre%i5 modne no$osti ili ma koja te le$izijska inormacija+ sonda'a ili prediz%orna kampanja) pri kazuju nam se u s$etlosti pitanjaEodgo$ora.
*
Benjamin konkretno analizira o$o delo$anje testa na m $ou tehničke aparature5 /Llumačko iz$o4enje prenosi se pu% lici posredst$om tehničkih ure4aja. -o ima d$e posledice. 3d o$ih ure4aja se ne očekuje da iz$o4enje po#tuju u celo$itosti.
&od upra$om snimatelja+ ti ure4aji tokom čita$og ilma zau zimaju Sdre4eni poloiaj u odnosu na iz$o4enje+ a to sukce ai$no smenji$anje polo'aja sačinja$a materijal na kome će monta'er iz$r#iti deiniti$nu monta'u. .. -ako je glumačko iz$odjenje pod$rgnuto seriji optičkih testo$a... ruga posle dica5 pu%lika (koja $i#e nema lični kontakt sa glumcem) %i $a sta$ljena u polo'aj onoga ko procenjuje5 ona se sa glum cem identiikuje samo u onoj meri u kojoj se identiikuje sa tehnickim ure4ajem. 3na+ dakle+ zauzima isti sta$ kao i taj ure4aj5 ona testira. /apomena" &ro#irenje testualnog polja koje tehnička apa ratura $r#i na ilmskom glumcu+ odgo$ara izuzetnom pro#i renju tog testualnog polja koje se na indi$idui $r#i posreds t$om ekonomskog konteksta. 8sled toga+ ispiti iz proesional ne orijentacije do%ijaju s$e $eći značaj. 3ni se sastoje od iz $esnog %roja sek$enci u pona#anju neke oso%e. Kao i snima nje ilma+ ispiti iz proesionalne orijentacije se od$ijaju pred sudom stručnjaka. Filmski re'iser nalazi se u identičnom po lo'aju kao i kontrolor testo$a prilikom ispita...0 (melničko delo u periodu tehničke reproduktivnosti.*
/8metničko delo je kod dadaista postalo projektil. 3no je počelo da juri#a na gledaoca+ zado%ilo je taktilna s$ojst$a. >lement ilmske di$erzije je tako4e pre$ashodno taktilni ele ment i zasni$a se na mo%ilnosti mesta radnje i kadro$a ko jima se udara na gledaoca.0 Kontemplacija nije moguća slike ragmentiraju opa'aj suk cesi$nim sek$encama+ nadra'ajima na koje je moguć samo trenutan odgo$or5 da ili ne 7 reakcija je maksimalno su'ena. Film $am $i#e ne doz$olja$a da se pitate o njemu+ on je taj koji $as ispituje. 8 tom smislu+ sa$remeni mediji (po ak @uanu) zahte$aju intenzi$nije trenutno uče#će+ 9T neprestani odgo$or+ potpunu prilagodlji$ost (Benjamin poredi posao sni matelja sa poslom hirurga5 taktilnost i manipulacija). &oru ke se ja$ljaju u /roli0 koja $i#e nije inormati$na $eć testual na i sonda'na+ a u krajnjoj liniji+ kontrolna (/kontrarolna0+ u tom smislu #to su s$i $a#i odgo$ori unapred upisani na /rolni0+ na anticipiranom registru koda). onta'a i kodira nje zahte$aju od prijemnika demonta'u i dekodiranje po istom procesu.-ako je i#čita$anje poruke samo stalna pro$era koda *$aka slika+ s$aka medijska poruka+ ali i s$aki unkcional ni o%jekt u na#oj okolini je test koji+ u strogom značenju tog 9T U*la%a rezolucija0 tele$izijske slike primora$a gledaoca na pre raspodelu opa'enih tačaka u neku $rstu apstraktnog umetničkog dela. n samim tim učest$uje u o%liko$anju realnosti koja mu je pred sta$ljena jedino u $idu tačaka5 -.2. gledalac se tako nalazi u situa ciji oso%e kojoj predla'u da projektuje s$oje antazme na mrlje ma stila zakoje smatra da ni#ta ne predsta$ljaju0. -.2. kao nepresta stani =orsaho$ test., zatim /*lika -.2.a nas u s$akom trenutku pri mora$a na dopunja$anje %eline potke kon$ulzi$nim čulnim uče#ćem koje je pre$ashodno kinetičko i taktilno.0
pojma+ oslo%a4a mehanizme odgo$ora u skladu sa stereotipi ma ili analitičkim modelima. 3%jekt danas $i#e nije /unkcio nalan0 u klasičnom značenju+ on $am ne slu'i+ on $as testira. 3n $i#e nema ničeg zajedničkog sa nekada#njim o%jektom+ kao #to i medijska inormacija nema ničeg zajedničkog sa /realno#ću0 činjenica. , o%jekti i inormacije $eć proishode iz jednog iz$ora+ iz monta'e+ iz nasnima$anja oni su $eć tes tirali /st$arnost0 i posta$ili joj jedino ona pitanja koja im /odgo$araju0+ analizirali su st$arnost kao skup prostih ele menata koje su zatim preuredili u scenario sa regulisanim su protnostima+ isto onako kao #to otogra nameće modelu s$o je kontraste+ s$oje os$etljenje+ s$oje uglo$e snimanja (ma ko ji otogra će $am to pot$rditi5 s$e mo'e da se postigne pot re%no je samo uh$atiti original iz do%rog ugla i u pra$om ča su+ kako %i se od njega do%io tačan odgovor na trenutni test aparata i njego$og koda) 7 isto onako kao #to to čine test ili reerendum kada ma koji konlikt ili pro%lem pre$ode u igru pitanjaEodgo$ora 7 a tako testirana st$arnost za uz$rat testira $as prema istoj matrici i $i je dekodirate prema istom kodu koji je u s$akoj njenoj poruci+ s$akom o%jektu+ upisan kao minijaturizo$ani genetski kod.
zartikulisan5 kontradiktorni proces istinitog i la'nog+ st$ar nog i imaginarnog+ ukinut je o$om hiperrealnom logikom monta'e. 8 s$ojoj knjizi 1vo!ijent inteligen!ije, i#el -or (ichel -ort) daje $eoma do%ru analizu toga5 /3no #to odre 4uje odgo$or na pitanje+ nije pitanje kao tak$o+ u o%liku u kome je posta$ljeno+ $eć smisao koji će tom pitanju pridati onaj kome je posta$ljeno+ a tako4e i njego$a predsta$a o najpogodnijoj taktici koja odgo$ara njego$oj zamisli o tome #ta se od ispitanika očekuje.0 , opet5 /?rteakt se u potpu nosti razlikuje od kontrolisanog preo%ra'aja o%jekta u cilju saznanja5 to je di$lja inter$encija na st$arnosti+ nakon koje je nemoguće proceniti #ta u st$arnosti za$isi od o%jekti$nog saznanja a #ta od tehničke inter$encije (medija). ,.V. je ar teakt.0 Aema $i#e istinitog i la'nog+ po#to nema uočlji$e raz like izme4u pitanja i odgo$ora. &osmatrano iz perspekti$e testo$a+ inteligencija se+ kao i mnjenje+ a #ire gledano+ i čita$ proces značenja+ s$odi na /sposo%nost adek$atnog reago$anja na rastuću skalu nadra'aja0.
*
6elokupna politička sera gu%i s$oju speciičnost kada ula zi u igru medija i sonda'a+ u o%last integrisanog kola pitanjaE Eodgo$ora. ,z%orna sera je u s$akom slučaju pr$a $elika mstitucija u kojoj se dru#t$ena razmena s$odi na do%ijanje odgo$ora. Dah$aljujući tom signaletičkom pojednosta$ljenju ona je pr$a koja se uni$erzalizuje5 op#te pra$o glasa je pr$i maso$ni medij. -okom ,og i og $eka+ politička i eko nomska praksa će se s$e $i#e o%jedinja$ati u istoj $rsti diskursa. &ropaganda i reklama %iće uzionisane istim /mar
9"
/edij je poruka0 7 to je upra$o de$iza političke ekonomije zna ka u času kada prelazi na simulaciju trećeg reda 7 distinkcija izme 4u medija i poruke s$ojst$ena je jo# u$ek značenjima drugog reda.
ketingom0 i /merčandizo$anjem0 predmeta ili idejnih snaga. 3$a kon$ergencija jezika ekonomije i politike o%ele'je je na#eg dru#t$a+ u kome je /politička ekonomija0 u potpunosti ost$arena. Ao+ to je isto$remeno i njen kraj+ po#to se o%e sere ukidaju u jednoj drugoj st$arnosti+ u hiperrealnosti me dija. 3$de izno$a prisust$ujemo podizanju s$akog pojma na $i#i stupanj+ stupanj simulakruma trećeg reda. /-o #to mnogi 'ale z%og /korupcionisanja0 politike pos redst$om medija+ jadikujući nad tim #to su dugme tele$izora i prognoze &..8.a (sonda'e) olako zamenili ormiranje ja$nog mnjenja+ s$edoči nam jedino o tome da tak$i ni#ta ne znaju o politici0 (e 2onde*. 3no #to karakteri#e o$u azu političkog hiperrealizma+ je nu'no poklapanje d$opartijskog sistema i ulaska u igru son da'a+ kao ogledala te alternati$ne ek$i$alentnosti politič ke igre. *onda'e se sme#taju iz$an s$ake dru#t$ene proizvodnje mnjenja. Ajiho$a jedina reerenca je simulakrum ja$nog mnjenja. 3gledalo mnjenja+ analogno onom B.A.&.a (Bruto na cionalnog proiz$oda)5 imaginarno ogledalo proiz$odnih snaga koje se ne o%azire na njiho$u dru#t$enu s$rho$itost ili ne s$rho$itost 7 jedino je $a'no da se /to0 reprodukuje 7 a isto je i sa ja$nim mnjenjem5 jedino je $a'no da se nepres tano ud$aja prema sopst$enoj slici5 u tome je tajna maso$nih predsta$a. Aiko $i#e ne %i tre%alo da produkuje mnjenje+ s$i %i tre%alo da reprodukuju ja$no mnjenje+ time #to će se s$a mnjenja s$esti na op#ti ek$i$alent i iz njega opet proisticati (reproduko$ati ga+ pa ma kaka$ %io njiho$ lični iz%or). 8 pogledu mnjenja+ isto je kao i sa materijalnim do%rima 7 proiz$odnja je mrt$a+ 'i$ela reprodukcija ?ko ak@uano$a ormula negde do%ija smisao+ onda je to %a# na o$om mestu.9" Ja$no mnjenje je+ u pra$om smislu reči+ isto$remeno i medij i poruka. ? sonda'e koje ga inor mi#u su stalno nametanje medija kao poruke. &o tome spa daju u isti red kao i -.2. i elektronski mediji za koje smo $eć $ideli da su stalna igra pitanjaEodgo$ora+ sredst$o nepres tane sonda'e. *onda'e manipuli#u neodlučivo$%u. ,maju li one neki uti caj na glasanjeG -ačno+ netačnoG &rikazuju li one tačnu sliku st$arnosti+ ili samo tendencije+ ili pak prelamanja te st$ar nosti u hipers$emiru simulacije čija je zakri$ljenost nepoz nataG -ačno+ netačnoG Aeiz$esno. Ajiho$a analiza+ spro$edena sa naj$ećom mogućom soisticirano#ću jo# u$ek osta$lja prostor za re$erzi%ilnost hipoteza. *tatistika je samo kazu istična. -a neodluči$ost je s$ojst$ena s$akom procesu simu lacije ($ideti gore+ o neiz$esnosti krize). 8nutra#nja logika o$ih postupaka (statistike+ $ero$atnoće+ operati$ne ki%erne
tike) $an s$ake sumnje je rigorozna i /naučna0+ me4utim+ ona jednim s$ojim delom $isi u $azduhu kao ikcija sa nultim indeksom prelamanja u realnosti (st$arnoj ili la'noj). -o je ono #to i daje snagu tak$im modelima, ali ih isto$remeno čini istinitim jedino kao testo$e paranoidnih projekcija jedne kaste ili grupe koja sanja o postizanju čudesne isto$etnosti izme4u st$arnosti i s$ojih modela+ a time i postizanju apso lutne manipulacije. 3no #to $a'i za statistički scenario+ $a'i i za regulisanu podelu političke sere5 smenji$anje dejst$ujućih snaga+ za menlji$e $ećineEmanjine+ itd. Aa o$om ni$ou čiste reprezen tati$nosti+ /to0 $i#e ni#ta ne predsta$lja. &olitika umire usled od$eć regulisane igre s$ojih distinkti$nih suprotnosti. *era političkog (a #ire gledano+ i $lasti) postupno se prazni. -o je+ u neku ruku+ cena koja se plaća za ispunjenje 'elje političke klase5 'elje za sa$r#enim manipulisanjem dru#t$enom repre zentati$no#ću. &otajno i kradom+ iz o$og aparata je i#čilela s$a dru#t$ena supstanca+ i to u času njego$e sa$r#ene rep rodukcije. ,sto se de#a$a i sa sonda'ama5 u krajnjoj liniji+ jedini ko ji u njih $eruju su pripadnici političke klase+ kao #to su je dini koji st$arno $eruju u reklame i studije tr'i#ta+ tr'i#ni stručnjaci i reklamni agenti. , to ne z%og neke pose%ne glu posti (koja nije isključena) $eć zato #to su sonda'e homogene trenutnom političkom delo$anju. 3ne dakle poprimaju /st$ar nu0 taktičku $rednost+ deluju kao regulacioni aktor politič ke klase+ prema njenim pra$ilima igre. 3na je dakle du'na da u njih $eruje+ pa im zato i $eruje. Ko %i drugi+ uostalomG @akrdija#ki prizor te političke sere koja je hiperpredsta$nik s$ačeg i ničeg+ ljudi posmatraju kroz sonda'e i medije. Kraj nji $id ni#ta$nosti tog prizora ispolja$a se kroz statističku kontempla!iju. Aju uostalom+ kao #to je poznato+ u$ek prati osećanje du%okog razočaranja 7 one $rste razočaranja koju sonda'e izazi$aju apsor%o$anjem s$ake ja$ne reči i onemo guća$anjem s$akog procesa izra'a$anja. &ri$lačnost kojom raspola'u srazmerna je tom neutralisanju prazninom+ $rtog la$ici koju izazi$aju pred$i4anjem slike o s$ekolikoj st$ar nosti. &ro%lem sonda'a se+ dakle+ ni u kom slučaju ne s$odi na njiho$ o%jekti$ni uticaj. Kao i kod propagande+ kao i kod reklama+ taj uticaj se $elikim delom poni#ta$a indi$idualnim ili kolekti$nim otporom ili inercijom. &ro%lem je u tome #to one usposta$ljaju operati$nu simulaciju na s$im područjima dru#t$ene prakse+ #to $r#e leukemiza!iju čita$e dru#t$ene supstance zamenjujući kr$ %elom limom medija. *
6irkularnost pitanjaEodgo$ora nalazi s$oje produ'etke u s$im o%lastima. &olako postajemo s$esni da čita$u o%last anketa+ sonda'a+ statistike+ tre%a sagledati u s$etlosti te ra
9!
dip. Fransoa =i#ar (Francois =ichard)5 /*tudenti zahte$aju da %udu za$edeni telom ili rečju. ?li oni su i sami s$esni o čemu se radi+ pa se time poigra$aju na ironičan način. /aj znanje+ uzmi uče#će+ ti ima# reč+ go$ori+ o$de si z%og toga0. 3spora$anje autoriteta+ %ez sum nje+ ali ne samo to5 #to je autoritet $i#e ospora$an i iz$rgnut ruglu+ tim se $i#e oseća potre%a za njim. 3ni podjednako glume i >dipa da %i ga %olje negirali. &roa je tata+ ka'e se+ i to je dosadno glumi se incest+ tesko%a+ %olna mesta+ strasti 7 da %i se konačno deseksua lizo$alo.0 Kao i analizirana oso%a koja u se%i tra'i >dipa+ koja pri ča /edipo$ske0 zgode+ koja sanja /analitičke0 sno$e da %i %olje od go$orila na pretposta$ljene zahte$e analitičara ili da %i mu se odu prla. Aa isti način i preda$ač o%a$lja s$oju edipo$sku ulogu+ ulogu za$o4enja+ tikajući+ pipkajući+ pri%li'a$ajući se i dominirajući 7 ali
reč sondiranih+ analiziranih i uro4enika je %espo$ratno zao %i4ena i izgu%ljena+ a na osno$u tog prinudnog isključenja+ odgo$arajuće discipline 7 etnologija+ psihoanaliza+ sociologi j a 7 stiču mogućnost nesmetanog raz$oja. ?li one to čine u prazno+ jer upra$o tada cirkularni odgo$or sondiranih+ ana !i-ira%i'& domorodaca+ poprima s$ojst$a izazo$a i po%edničke osvete, u času kada $raćaju pitanje njemu samom+ kada ga izoluju i pru'e mu ogledalo odgo$ora koji očekuje 7 %ez ikak$e nade za njega da će ikada uspeti da iza4e iz začaranog kruga+ koji je u st$ari krug same $lasti. ,sto se odigra$a i u iz%ornom sistemu+ gde predsta$nici $i#e ni#ta ne reprezentuju samim tim #to tako do%ro kontroli#u odgo$ore %iračkog tela5 st$ari im negde izmiču. D%og toga je podre4eni odgo$or pod re4enih+ u neku ruku+ ipak pra$i odgo$or+ os$eta iz očajanja5 sastoji se u pu#tanju $lasti da sahrani samu se%e.
*
*istemi /naprednih demokratija0 sta%ilizo$ali su se prema ormuli naizmeničnog smenji$anja d$e partije. onopol u su#tini ostaje monopol jedne homogene političke klase+ od le$ice do desnice+ ali ne sme da se ispolja$a u tom $idu5 jed nopartijska+ totalitarna $last je nesta%ilna orma 7 ona pa to nije nikak$a 'elja+ $eć simulacija. >dipo$ska psihodrama simulaci je (koja usled toga nije ni#ta manje st$arna niti dramatična). 3na se u znatnoj meri razlikuje od pra$og li%idinoznog uloga znanja i mo ći ili od pra$og delo$anja na uni#tenje znanja i moći (kaka$ je na uni$erzitetima mogao da se odigra posle :";). *ada smo na stupnju očajničke reprodukcije+ gde je ulog jednak nuli a simulakrum ma ksimalan 7 simulacija do$eedna do krajnosti koja se graniči sa pa rodijom 7 reprodukcije %eskrajne kao i sama psihoanaliza+ i iz istih razloga. Beskrajna psihoanaliza. &ostoji čita$o jedno pogla$lje koje %i tre%alo dodati priči o tran seru i kontra transeru5 pogla$lje o njiho$om lik$idiranju putem si mulacije. &ogla$lje o nepazre#i$om transeru+ o nemogućoj psihoana Qzi+ z%og toga #to upra$o ona od sada proiz$odi i reprodukuje ne s$esno kao s$oju institucionalnu supstancu. &sihoanaliza i sama umi re od razmene znakova nes$esnog+ kao #to i re$olucija umire od raz mene kritičkih znako$a političke ekonomije. Frojd je do%ro naslutio o$aj kratki spoj koji se ispolja$a kroz dar analitičkog sna ili+ u slu. čaju prethodno o%a$e#tenih analiziranih oso%a+ kpoz dar njiho$og ana jitičkog znanja. ?li to se i dalje tumačilo kao otpor+ kao skretanje+ i nije su#tinski do$odilo u pitanje proces analize+ kao ni princip tran sera. ruga je st$ar+ me4utim+ kada samo nes$esno+ diskurs nes$es nog+ ne mo'emo otkriti 7 po istom scenariju simulati$ne anticipacije za koji smo $ideli da unkcioni#e na s$im ni$oima aparata trećeg re da. ?naliza tada ne mo'e da se razre#i+ ona logički i istorijski postaje %eskrajna po#to se temelji na marionetskoj supstanci reprodukcije+ na nes$esnom koje je programirano zahte$ima 7 neprelaznom instan eom iz koje se redistri%uira čita$a analiza. , o$de su /poruke0 ,.6.*. (nes$esnog) onemogućene psihoanalitičkim /medijem0. -o je li%ido nozni hiperrealizam. &rosla$ljenim kategorijama st$arnog+ sim%oli ckog i imaginarnog+ tre%alo %i dodati i kategoriju hiperrealnog koja ometa i preusmera$a delo$anje prethodne tri kategorije.
9;
?tinska demokratija+ mnogo naprednija od na#e+ logički je do#la do re#enja da glasanje isplaćuje kao jedan $id usluge+ po#to je ispro %ala s$e druge represi$ne mere za do%ijanje k$oruma.
rali#e političku scenu i ne osigura$a $i#e eed %ack ja$nog mnjenja+ onaj minimalni protok u integrisanom kolu koje o%razuje tranzistorizo$ani aparat politike. Aasuprot tome+ naizmenično smenji$anje partija predsta$lja konačni kraj reprezentati$nosti o%ičnom ormalnom prinudom+ jer zah te$i postaju tim $eći #to se $i#e pri%li'a$amo sa$r#enoj kon kurentnoj jednačini d$e partije. 3$o je logično5 demokratija u političkom poretku usposta$lja zakon ek$i$alentnosti+ a taj zakon se okonča$a suko%lja$anjem d$a pojma+ suko%lja$a njem koje reakti$ira njiho$u ek$i$alentnost ali tim siću#nim pomakom doz$olja$a usposta$ljanje ja$nog konsenzusa i zat $aranje kruga reprezentacije. =eč je o operati$nom pozori#tu u kome se ja$lja jo# samo zamagljeni odraz političkog =a zuma. /*lo%odni iz%or0 pojedinca+ koji predsta$lja kredo demokratije+ okonča$a tako u potpunoj suprotnosti5 glasanje je u osno$i postalo obavezno" ako ne s pra$ne tačke gledi#ta+ onda z%og statističke prinude+ strukturalne prinude naizme ničnog smenji$anja+ osna'ene primenom sonda'a. 9; Llasanje je u osno$i postalo aleatorno" kada demokratija dostigne napredni ormalni stupanj+ ona se distri%uira u jednakim k$o cijentima (TSETS). Llasanje postaje slično Brauno$om kreta nju čestica ili računu $ero$atnoće+ kao da s$i glasaju na sreću+ kao da glasaju majmuni. Aa o$om ni$ou je od malog značaja to #to postojeće par tije istorijski i dru#t$eno ma #ta izra'a$aju 7 #ta$i#e+ pot) rebno je da one $i#e ni#ta ne reprezentuju5 dra' igre+ sonda 'a+ ormalna i statistička prinuda je tim $eća. /Klasično0 op#te pra$o glasa $eć podrazume$a iz$esnu neutralizaciju političkog polja+ putem konsenzusa o pra$ili ma igre. ?li tu se jo# razlikuju predsta$nici od predsta$ljenih+ po osno$u st$arnog dru#t$enog antagonizma mi#ljenja. Aeut ralizacija tog kontradiktornog reerentnog sistema+ u $idu ja$nog mnjenja koje će u%uduće %iti jednako samom se%i+ /medijatizo$ano0 i homogenizo$ano anticipacijom (sonda'a ma)+ omogućiće naizmenično smenji$anje /na $rhu05 simula cija suprotsta$ljenosti d$e partije+ apsor%o$anje njiho$ih ci lje$a+ re$erzi%ilnost njiho$ih diskursa. Aeza$isno od predsta$ nika i predsta$ljenog+ to je čista orma reprezentati$nosti 7 kao #to i simulacija+ neza$isno od označitelja i označenog+ karakteri#e čistu ormu političke ekonomije znaka 7 kao #to i plutanje $aluta i njiho$e izračunlji$e oscilacije+ neza$isno od upotre%ne i prometne $rednosti+ neza$isno od su#tine proiz $odnje+ karakteri#u čistu ormu $rednosti.
9
. 8 tom smislu+ tre%aio %i pod$rgnuti radikolnoj kritici @e$i*troso$ prikaz %inarnih struktura kao mentalnih /antropolo#kih0 struktura+ 1 dualističke organizacije kao osno$ne strukture primiti$nih zajedni ca. ualistička orma kojom %i @e$i*tros 'eleo da o%dari primiti$ne zajednice samo je na$a strukturalna logika+
ogao %i se steći utisak da se istorijsko kretanje kapitala od$ija od ot$orene konkurencije ka oligopolu+ a zatim ka monopolu 7 da se kretanje demokratije od$ija od $i#e parti ja ka d$e partije+ a zatim ka jednopartijskom sistemu. &og re#no5 oligopol+ ili sada#nji duopol+ proističe iz taktičkog ud) vajanja monopola. 8 s$im o%lastima+ duopol je do$r#eni sta dijum monopola. Aikak$a politička $olja (dr'a$na inter$en cija+ antitrusto$ski zakoni itd.) ne ukida monopol tr'i#ta 7 radi se o tome da s$aki unitarni sistem ako 'eli da pre'i$i+ mora da izna4e put ka binarnom regulisanju. -o ni#ta ne menja u pogledu monopola $lasti5 naproti$+ $last je apsolut na samo onda kada uspe da se razdeli na ek$i$alentne $ari jante+ kada uspe da se ud$oji kako %i se ud$ostručila. -o se odnosi na s$e+ poče$ od marki deterd'enata pa do mirolju%i$e koegzistencije. &otre%ne su d$e supersile da %i se s$et dr'ao pod kontroiom5 usamljeno carst$o %i se raspalo samo od se%e. =a$note'a straha je ono #to omoguća$a usposta$ljanje regulisane suprotnosti+ po#to je strategija strukturalna a ni kada atomska. 3$a regulisana suprotnost se+ uostalom+ mo'e razgranati u slo'eniji scenario ali će matrica ostati %inarna. 8%uduće se $i#e nikad neće raditi o suko%u ili ot$orenoj konkurentskoj %or%i+ $eć o paro$ima simultanih suprotnosti. 3d najmanje disjunkti$ne jedinice (čestice pitanjeEodgo $or)+ do makroskopskog ni$oa $elikih sistema alternacije ko ji upra$ljaju ekonomijom+ politikom+ s$etskom koegzistenci jom+ ta matrica se ne menja5 u$ek se radi o SE1+ %inarnom ritmu koji se pot$r4uje kao metasta%ilna ili homeostatična orma sa$remenih sistema. 3na je jezgro procesa simulacije koji nam gospodare. o'e se organizo$ati i u $idu igre nesta %ilnih $arijacija+ od poli$alentnosti do tautologije+ a da to ne do$ede u pitanje njenu strate#ku ormu dipola5 to je %o'an ska orma simulacije.9
na# sopst$eni kod. -o je upra$o orma na#e dominacije nad /arhaičnim0 dru#t$ima. @e$i*tros čini dakle izuzetno do%ročinst$o kada im je u$aljuje u $idu mental nih struktura+ zajedničkih čita$om ljudskom rodu. *
D%og čega postoje dve kule *$etskog trgo$inskog centra u AjujorkuG *$e $elike zgrade enhetna u$ek su se zado$o lja$ale time da se suko%lja$aju po konkurentskoj vertikali, pa je otuda i proistekla arhitektonska panorama po slici ka -ako če %iti spre mniji da prime kr#tenje sa Dapada.
pitalističkog sistema5 piramidalna d'ungla u kojoj zgrade juri#aju jedna na drugu. *am sistem je %io oličen ču$enom slikom Ajujorka koja se $idi dolazeći s mora. -a slika se u pot punosti izmenila za nekoliko godina. *im%ol kapitalističkog sistema pre#ao je sa piramide na peroriranu karticu. Dgrade $i#e nisu o%elisci+ $eć se lepe jedna uz drugu %ez ikak$og izazo$a+ kao kolone statičkih graikona. -a no$a arhitektura oliča$a sistem koji $i#e nije konkurentan $eć izračunlji$+ i u kome je konkurencija ustupila mesto korelacijama. (Ajujork je jedini grad na s$etu koji je tokom cele s$oje istorije od slika$ao sa čudesnom $erno#ću i u s$om njenom o%imu+ aktuelnu ormu sistema kapitala 7 ta orma se stalno menja u za$isnosti od njego$e unkcije 7 nijedan e$ropski grad nije u tome uspeo.) -aj arhitektonski graizam je graizam monopola5 d$e kule *.-.6.a+ sa$r#eni paralelopipedi $isine RSS metara+ na k$adratnoj osno$i+ sa$r#eno ura$note'eni i nemi spojeni sudo$i 7 činjenica da ih ima d$e i da su identične označava kraj s$ake konkurencije+ kraj s$ake iz$orne reeren ce. &aradoks je u tome #to monopol ne %i mogao da %ude oličen samo jednom kulom+ po#to smo $ideli da se temelji na dualnoj ormi. a %i znak %io čist potre%no je da se ud$oji u se%i5 ud$ajanje znaka je to #to zaista ukida ono #to znak označa$a. ndi 2orhol (?ndO Worhol) je u tome5 umno'ene replike lica erilin su isto$remeno smrt originala i kraj reprezento$anja. $e kule *.-.6.a su $idlji$i znak zat $aranja sistema u $rtogla$o ud$ajanje+ dok je s$aki od pre ostalih ne%odera sim%ol nastanka jednog sistema koji stalno pre$azilazi se%e kroz krize i izazo$e. 8 o$om dupliranju ima neke pose%ne dra'i. a koliko %ile $isoke+ $i#e od s$ih drugih+ d$e kule ipak označa$aju kočenje $ertikalnosti. 3ne ne o%raćaju pa'nju na druge zgrade+ one ne pripadaju istoj rasi+ one ih $i#e ne izazi$aju i ne porede se sa njima+ one se ogledaju jedna u drugoj i gospodare tim presti'om sličnosti. 3no #to jedna drugoj upućuju+ to je ide ja modela koju jedna za drugu predsta$ljaju i njiho$a %liza načka $isina nije $i#e razlog za pre$azila'enje 7 ona samo znači da strategija modela i zamenlji$osti od sada odnosi istorijsku pre$agu u srcu samog sistema 7 a Ajujork je za ista njego$o srce 7 nad klasičnom strategijom konkurencije. Dgrade =okelero$og centra jo# u$ek su ogledale s$oje a sade od stakla i čelika i %eskrajne odraze samog grada jedna u drugoj. Kule su+ me4utim+ neme i $i#e nemaju asadu. *$aka reerenca na ha%itus+ na asadu kao lice+ na unutra# njost i spolja#njost+ koja se mo'e otkriti čak i kod
Q,&>==>?@,D? *,8@?6,J> *$e o$o odre4uje jedan digitalni prostor+ magnetno polje koda+ sa polarizacijama+ prelamanjima+ gra$itiranjem mode la i stalnim+ neprekidnim protokom najmanjih disjunkti$nih jedinica (ćelija pitanjaEodgo$ora+ koje su neka $rsta ki%er netskih atoma značenja). -re%alo %i uočiti razliku izme4u o$og polja kontrole i klasične represi$ne strukture+ policijske strukture koja je jo# korespondirala sa izraenim nasiljem+ principom reakcione uslo$ljenosti koji je %io nadahnut pa$ lo$lje$skom zamisli o programiranim+ repetiti$nim agresijama i nalazio #iroku primenu u reklamiranju %eskrajnim pona$ ljanjem+ kao i političkoj propagandi HSih godina. Bilo je to zanatsko i industrijsko nasilje koje je te'ilo da strahom iza zo$e odre4eno pona#anje ili 'i$otinjsku poslu#nost. *$e to $i#e nema smisla. -otalitarna i %irokratska koncentracija je shema koja datira iz perioda tr'i#nog zakona $rednosti. 8 st$ari+ sistem ek$i$alenata nameće ormu op#teg ek$i$alenta+ a samim tim i centralizaciju glo%alnog procesa. Ao+ to je zas tarela shema u pore4enju sa simulacijom5 kod nje $i#e ne postoji samo jedan op#ti ek$i$alent koji igra ulogu regulato ra+ $eć čita$a dirakcija modela 7 regulator nije $i#e orma op#teg ek$i$alenta+ $eć orma distinkti$ne suprotnosti. 8mes to zdru'i$anja prelazi se na razd$ajanje putem koda+ umesto ultimatuma prelazi se na na$o4enje+ umesto tra'enja pasi$ nosti prelazi se na modele koji se trenutno o%likuju prema /akti$nom odgo$oru0 su%jekta+ njego$om /ludičkom0 uče#ću itd+ s$e do potpunog modela okru'enja sačinjenog od nepres tanih spontanih odgo$ora+ radosnih eed%acko$a i izukr#tanih kontakta. -o je+ prema Aikolasu Ceeru (Aicolas *choer)+ /konkretizacija op#teg am%ijenta0. -o je $elika s$etko$ina 8če#ća5 ono se sastoji od %ez%roj nadra'aja+ minijaturizo$a nih testo$a+ pitanjaEodgo$ora delji$ih u %eskraj+ koji su mag netizo$ani nekolicinom $elikih modela u s$etlosnom polju koda. Aastupa $elika Kultura taktilne komunikacije+ u $idu tehnolumino kinetičkog prostora i totalnog spaciodinamičkog pozori#ta 6elokupno imaginarno kontakta+ čulnog mimetizma+ tak tilnog misticizma+ u su#tini+ čita$a ekologija+ nakalemiće se na taj uni$erzum operati$ne simulacije+ multistimulacije i niultiodgo$ora. -aj neprestani test uspele adaptacije %iće naturalizo$an pore4enjem sa mimetizmom kod 'i$otinja5 /?daptacija 'i$otinja na %oje i o%like iz s$oje okoline je eno men koji $a'i i za ljudska %ića0 (Aikolas Ceer)+ pa čak i po re4enjem sa ,ndijancima i /njiho$im uro4enim smislom za ekologiju0 -ropizmi+ mimetizmi+ empatija5 čita$o ekolo#ko le$an4elje ot$orenih sistema+ sa negati$nim ili poziti$nim eed%ackom naguraće se u tu pukotinu+ zajedno sa ideologi jom kontrole putem inormacije+ koja je samo drugi+ leksi %ilniji $id &a$lo$lje$og releksa. -ako se sa elektro#oka pre#
lo na telesno izra'a$anje kao uslo$ mentalnog zdra$lja. &rog rami zasno$ani na siii i prinudi su s$uda ustupili mesto am%ijentalnim programima+ sa operacionalizacijom pojmo$a potre%e+ opa'aja+ 'elje itd. 8op#tena ekologija+ mistika /ni#e0 i konteksta+ simulacija sredine koja ide do osni$anja /6entra za estetsku i kulturnu reanimaciju0+ pred$i4enih 2llim pla nom (za#to da neG) i 6entra za seksualnu razonodu+ sagra4e nom u o%liku dojke+ koji će nuditi /$rhunsku euoriju zah $aljujući prigodnom am%ijentu... =adnik ma koje klase imaće pristup u o$e centre stimulacije.0 *paciodinamička pri$lačnost+ kao i u slučaju /totalnog pozori#ta0 koje je kon struisano /kao kru'na i hiper%olična struktura koja se o%rće oko cilindričnog $retena05 nema $i#e scene+ nema rezo$a+ ne ma /pogleda05 kraj predsta$e i kraj predsta$ljanja+ ide se ka potpunom mentalnom okru'enju+ uzioni#ućem+ taktilnom+ estezičkom (a ne $i#e estetičkom) itd. *a iz$esnim crnohumor nim osećanjem mo'emo se prisetiti ?rtoo$og totalnog pozo ri#ta+ njego$og teatra *uro$osti+ čija je o$a spaciodinamička simulacija samo jadna karikatura. 3$de je suro$ost zame njena minimalnim i maksimalnim /prago$ima nadra'aja/+ izumom /opa'ajnih kodo$a koji su odre4eni prago$ima za sićenosti0.
pogleda koji ga %ri#e. Kru'no za$o4enje+ u kome se lako mo'e otkriti nes$esna 'elja da se $i#e ne %ude $iden. -o je zaista utisak koji osta$lja no$i roman5 strast da se po s$aku cenu iz%egne smisao+ minucioznim opisi$anjem neme st$arnosti. *intaksa i semantika su i#čezle 7 o%jekti se $i#e ne poja$ljuju $eć %i$aju pri$edeni+ $r#i se %espo#ted no saslu#a$anje nad njiho$im rasutim ragmentima 7 ni metaora ni metonimija5 sukcesi$na imanentnost pod poli cijskim nadzorom pogleda. -a /o%jekti$na0 mikroskopija iza zi$a $rtogla$icu realnosti+ $rtogla$icu smrti na granicama predsta$ljanja radi predsta$ljanja. *$r#eno je sa starim (prostornim i psiholo#kim) iluzijama reljea+ perspekti$e i du %ine $ezanim za opa'aj o%jekta5 čita$a optika i skopija pos tale su operati$ne na po$r#ini st$ari a pogled je postao molekularni kod o%jekta. 3$a $rtogla$ica realistične simulacije se ispolja$a u $i#e modaliteta5 ,. =azgra4i$anje st$arnog na njego$e detalje 7 do$r#eno paradigmatično menjanje o%jekta 7 iscrpljenost+ linearnost i serijalnost delimičnih o%jekata. ,,. Beskonačnost $i4enja5 s$e igre ud$ajanja i ud$ostru ča$anja o%jekta u njego$im detaljima. -o umno'a$anje se prikazuje kao du%ina+ pa čak i kao pose%an kritički metaje zik+ #to je %ez sumnje %ilo tačno kada se radilo o releksi$noj koniguraciji znaka+ dijalektici ogledala. 3d sada+ me4utim+ to %eskonačno prelamanje je samo drugi $id serijalnosti5 st$arno se tu $i#e ne odra'a$a+ ono in$oluira s$e dok u pot punosti ne izgu%i s$oju snagu. ,,,. ndi 2orhol). 3$de je ukinuta ne samo sintagmatska $eć i paradigmatska dimenzija+ po#to $i#e ne postoji leksija ormi+ pa čak ni unutra#nja releksija+ $eć samo graničenje istog 7 leksija i releksija su jednake nuli. Kao d$e sestre %liznakinje na erotskoj otograiji5 teles na st$arnost njiho$ih tela ukinuta je tom slično#ću. Kako se uneti u taj do'i$ljaj kada je lepota jedne od njih trenutno duplicirana lepotom drugeG &ogled mo'e samo da se kreće od jedne do druge i čita$o $i4enje s$odi se na to kole%anje. *uptilan način u%ijanja originala+ ali i neo%ičan način za$o 4enja+ pri kome je posmatranje o%jekta ometano njego$im prelamanjem unutar se%e samog (proces suprotan onom kod platono$skog mita i kod spajanja razd$ojenih polo$ina jednog sim%ola 7 o$de se znak umno'a$a kao protozoe). -o za$o 4enje je mo'da za$o4enje smrti+ u tom smislu #to za nas+ kao polno odredena %ića+ smrt mo'da ne predsta$lja ni#ta$ilo $eć način reprodukcije koji prethodi polnom odre4enju. Lene risanje putem modela u jednom %eskrajnom nizu slično je protozoama i suprotsta$lja se polnom generisanju koje je za nas oso%ina 'i$og.
,2. ?li o$aj automatizam je %ez sumnje samo paradok salno ograničenje5 pra$a ormula st$aranja koja o%uh$ata s$e druge i koja je u neku ruku sta%ilizo$ana orma koda+ je ormula %inarnosti i digitalnosti 7 ne prosto pona$ljanje+ $eć minimalni pomak+ minimalno razliko$anje d$a pojma+ /najmanja zajednička paradigma0 koja je u stanju da odr'i iluziju smisla. Kao kom%inacija unutra#nje dierencijacije sliko$nog o%jekta i potro#nog o%jekta+ o$a simulacija se u sa$remenoj umetnosti su'a$a s$e dok se ne pret$ori u siću#nu razliku izme4u hiperrealnog i hiperslikarst$a. Qiperslikarst$o te'i da se pro#iri s$e do samo'rt$o$anja st$arnom+ ali poz nato nam je koliki presti' stiče samom tom siću#nom razli kom koja izme4u njih postoji5 čita$o slikarst$o nalazi pri %e'i#te u tankoj liniji koja oslikanu po$r#inu razd$aja od zida. Kao i u speciičnom rukopisu5 u metaizičkom znaku slikarst$a i celokupne metaizike predsta$e+ na onoj granici gde samu se%e uzima za model (/čisti pogled0) i kru'i oko se%e u prinudnom pona$ljanju koda. *ama deinicija st$arnog je5 ono $to je mogu%e ekviva) lentno reprodukovati. 3na proishodi iz nauke+ koja zahte$a da se odre4eni proces mo'e tačno reproduko$ati pod odre 4enim okolnostima+ i industrijske racionalnosti koja zahte$a uni$erzalni sistem ek$i$alenata (klasično predsta$ljanje nije ek$i$alentnost+ ono je transkripcija+ interpretacija+ komen tar). &o isteku o$og procesa reprodukti%ilnosti+ st$arno je ne samo ono #to se mo'e reproduko$ati nego i ono $to je ve% i reprodukovano. Qiperrealno. , #ta onda %i$a5 i#čeznuće st$arnog i i#čeznuće umetnosti potpunom resorpcijom jednog i drugogG Ae5 hiperrealizam predsta$lja $rhunac umetnosti i $rhunac st$arnog+ time #to na ni$ou simulakruma usposta$lja me4u njima razmenu pri $ilegija i predrasuda koje ih zasni$aju. Qiperrealno je iz$an reprezentati$nosti (upor. D.F.@iotar5 metnost ivog, u %roju pos$ećenom hiperrealizmu) samo zato #to u potpunosti poči $a na simulaciji. 2rte#ka reprezentacije se tu potpuno otima kontroli usled implozi je koja ni je ekscentrična $eć usmerena ka sredi#tu+ ka sopst$enom %eskrajno umno'enom pona$lja nju. ?nalogno unutra#njem distanciranju kod sna u kome smo s$esni da sanjamo+ i u kome ta igra cenzure potpoma'e odr'a$anje sna+ hiperrealizam je sasta$ni deo kodirane real nosti koju odr'a$a i u kojoj ni#ta ne menja. 8 st$ari+ hiperrealizam %i tre%alo tumačiti u suprotnom smeru5 danas je sama stvarnost ta koja je postala hiperrealis) tična. -ajna nadrealizma je $eć poči$ala u tome #to je naj %analnija st$arnost mogla da postane nadrealna+ ali samo u po$la#ćenim trenucima koji u$ek iz$iru iz umetnosti i uo%ra zilje. anas je čita$a politička+ dru#t$ena+ istorijska+ eko nomska st$arnost pris$ojila simulati$nu dimenziju hiperrea lizma5 s$uda $eć 'i$imo u /estetskoj0 halucinaciji realnosti. *tara krilatica da /st$arnost pre$azilazi ma#tu0+ koja jo#
Koeicijent realnosti je srazmeran rezer$i uo%razilje koja jo j da je njenu speciičnu te'inu. -o tako4e $a'i i za geograska i s$emir ska istra'i$anja5 kada $i#e nema neispitanih teritorija koje omoguća $aju rad uo%razilji+
pripada nadrealističkom stupnju te estetizacije 'i$ota+ sada je pre$azi4ena5 nema $i#e ma#te sa kojom %i st$arnost mogla da se sučeli i nad njom iz$ojuje po%edu 7 čita$a st$arnost se pret$orila u poigra$anje st$arno#ću 7 radikalno razoča ranje+ !oll i ki%ernetski stupanj koji smenjuje hot i antaz matsku azu. 8sled toga+ kri$ica+ strepnja i smrt mogu %iti zamenjeni kori#ćenjem znako$a kri$ice+ očajanja+ nasilja i smrti. *ama euorija simulacije 'eli ukidanje s$og uzroka+ posledice+ po rekla i s$rhe+ čime supstitui#e ud$ajanje. Aa taj način+ s$aki zat$oreni sistem se #titi od reerence i strepnje od reerence 7 kao i od ma kog metajezika koji predupre4uje st$aranjem sopst$enog metajezika+ odnosno+ time #to se ud$aja u sopst$e noj kritici. Kod simulacije+ metaling$istička iluzija ud$aja i kompletira reerentnu iluziju (patetična halucinacija znaka i patetična halucinacija st$arnog). /-o je cirkus0+ /-o je pozori#te0+ /-o je ilm0+ stare mak sime+ stare naturalističke optu'%e. Ae radi se $i#e o tome o$og puta se radi o sateliza!iji stvarnog, o posta$ljanju u or %itu jedne neodlučne st$arnosti koja nema ničeg zajedničkog sa antazmima koji su je nekad ilustro$ali. 3$a satelizacija je %ila oličena stanom sa d$e so%e kuhinjomkupatilom koji je zaista iz%ačen u or%itu+ moglo %i se reći+ na rang s$emirs ke sile+ poslednjim lunarnim modulom. Banalnost zemaljskog ha%itusa podignuta na ni$o kosmičke $rednosti+ apsolutnog dekora 7 hipostazirana u s$emir 7 označa$a kraj metaizi ke i početak do%a hiperrealnosti.HS ?li kosmička transcenden cija %analnosti d$oso%nog stana+ kao i njen !ool i mehanički izraz u hiperrealizmu+ H1 go$ore samo o jednom5 da o$aj mo dul+ taka$ kaka$ je+ učest$uje u hiperprostoru reprezentacije gde je+ tehnički posmatrano+ s$ako u posedst$u trenutne re produkcije sopst$enog 'i$ota+ gde su piloti -upolje$a koji se sru#io na Bur'eu mogli da na s$ojim kamerama gledaju di
kada karta prekri$a čita$u teritoriju+ tada i#če za$a ne#to #to %i %ilo princip realnosti. 3s$ajanje s$emira+ u tom po gledu+ predsta$lja ire$erzi%ilni korak ka gu%ljenju zemaljskih ree. renci. olazi do hemoragije realnosti+ kao kod unutra#nje+ koheren tnosti jednog ograničenog uni$erzuma čije se granice najednom pro
#ire u %eskraj. 3s$ajanje s$emira sledi za os$ajanjem planete kao isti antazam pro#irenja $lada$ine st$arnog 7 odneti+ npr. zasta$u+ tehniku i d$oso%ni stan sa kuhinjom na mesec 7 isti poku#aj kao i supstancijalizacija koncepata ili teritorijalizacija nes$esnog 7 to zna či onest$ari$anje ljudskog prostora ili njego$o ru#enje u hiperreal nost simulacije. H1 Kao i u slučaju metaliziranog kara$ana ili supermarketa+ omilje nih tema hiperrealista+ ili Kemp%el supe+ drage >ndi 2orholu+ ili o konda koja je tako4e satelizo$ana oko planete kao apsolutni o%razac zemaljske umetnosti+ ne $i#e kao umetničko delo+ $eć kao planetarni simulakrum koji s$et s$edoči o se%i (u st$ari+ o sopst$enoj smrti) pred pogledom %udućnosti.
rektan prenos sopst$ene smrti. -o nije ni#ta drugo do onemo guća$anje odgo$ora pitanjem+ kao u slučaju testa+ proces ko ji trenutno kontaminira realnost s$ojim simulakrumom. Aekada je postojala speciična $rsta alegoričnih i pomalo dija%oličnih predmeta5 ogledala+ slika+ umetničkih dela (kon cepataG) 7 simulakruma koji su ipak %ili transparentni i očigledni (nije se poisto$eći$alo iz$orno i podra'a$ano) i po sedo$ali sopst$eni stil i karakterističan način delo$anja. Da do$oljst$o se tada $i#e sastojalo u otkri$anju /prirodnog0 u onom #to je %ilo $e#tačko i podra'a$anje. anas+ kada su se st$arno i nest$arno pome#ali u ok$iru istog operati$nog tota liteta+ estetska pri$lačnost se mo'e otkriti s$uda5 to je su%li minalni opa'aj (neka $rsta #estog čula) scenskih triko$a+ mon ta'e+ scenarija+ preeksponiranja st$arnosti u s$etlosti modela 7 to $i#e nije prostor proiz$odnje $eć traka za i#čita$anje+ traka za kodiranje i dekodiranje+ traka magnetizo$ana znako $ima 7 estetska realnost+ koja $i#e ne nastaje predumi#lja jem i distanciranjem od umetnosti+ $eć njenim podizanjem na drugi ni$o+ drugi stepen+ anticipacijom i imanentno#ću ko da. Aeka $rsta nenamerne parodije le%di nad s$akom st$ari+ neka $rsta taktičke simulacije+ neodluči$e igre kojoj se pridru 'uje estetsko u'i$anje+ u'i$anje u čitanju i pra$ilima igre. 4ravelling znako$a+ medija+ mode i modela+ nemog i zaslep ljujućeg am%ijenta simulakruma. 8metnost je $eć oda$no iz$r#ila isti onaj zaokret koji je danas s$ojst$o s$akodne$nog 'i$ota. 8metničko delo se $eo ma rano ud$aja u se%i u $idu manipulacije znacima umetnos ti5 nadznačenje umetnosti+ /akademizam označitelja0+ kao #to %i rekao @e$i*tros+ koji ga zaista u$odi u ormuznak. 8met nost tada ulazi u azu %eskrajne reproduk!ije" s$e ono #to se ud$aja u se%i samom+ pa %ila to i s$akida#nja+ %analna st$arnost+ automatski zado%ija s$ojst$a umetničkog i postaje estetsko. ,sto se de#a$a i sa proiz$odnjom+ za koju se mo'e reći da danas ulazi u period estetskog ud$ajanja+ u azu u kojoj odstranji$anjem s$ake sadr'ine i s$rho$itosti postaje na neki način apstraktna i neigurati$na. 3na tada izra'a$a čistu ormu proiz$odnje i+ kao i umetnost+ poprima $rednost s$r ho$itosti li#ene s$rhe. 8metnost i industrija tada mogu da razmenjuju s$oje znako$e5 umetnost mo'e da postane repro dukti$na ma#ina (>ndi 2orhol)+ a da ne prestane da %ude umetnost+ po#to je i ma#ina samo znak. ? proiz$odnja mo'e da izgu%i s$aku dru#t$enu s$rho$itost da %i se konačno pot$r 4i$ala i $eličala u sjajnim+ hiper%oličnim i estetskim znako $ima $elikih industrijskih kom%inata+ kulama $isokim RSS metara ili %rojčanim tajnama B.A.&.a. 8metnost je+ dakle+ s$uda+ jer je prit$orst$o u srcu st$ar nosti. -ako je umetnost mrt$a+ ne samo zato #to je njena kri tička transcendencija+ $eć zato #to se st$arnost+ impregnirana estetikom koja dr'i do s$oje strukturalnosti+ poisto$etila sa s$ojom slikom. 3na $i#e nema $remena čak ni da poprimi s$ojst$a st$arnosti. 3na $i#e ne pre$azilazi ni ma#tu5 ona pri
vaja s$aki san jo# pre nego #to će zado%iti s$ojst$a sna. *hi $rtogla$ica serijskih znako$a+ %ez podra'a$anja+ %ez zorena rnoguće su%limacije+ imanentnih u s$om pona$ljanju 7 ko će reći gde je realnost onoga #to simulirajuG 3ni čak ni#ta $i#e i ne potiskuju (z%og čega simulacija+ u krajnjoj liniji+ $odi ka psihozi)5 čak i primarni procesi tu %i$aju ukinuti. 5ool uni$erzum digitalnosti apsor%uje uni$erzum metaore i meto%imije. &rincip simulacije podjednako do%ro izlazi na kraj sa principom realnosti+ kao i sa principom zado$oljst$a. s
K33@ K,@@>= ,@, &3B8A? DA?6,? 8 proleće :!9+ Ajujork je %io zapljusnut talasom graita koji su počeli da se ja$ljaju na zido$ima i ogradama getoa+ da %i se potom dokopali metroa i auto%usa+ kamiona i lito $a+ hodnika i spomenika+ potpuno ih prekri$ajući osno$ačkim ili preinjenim rukopisom čiji sadr'aj nije ni politički ni por nograski5 to su samo imena ili nadimci iz underground stri po$a5 8K> *&=,- *8&>=K33@ ?6> 2,&>= *&,>= >,> K3@? itd. praćeni %rojem njiho$e ulice5 >,> 1HT W33,> 11S *Q?3W 1H!+ itd. ili %rojem u rimskim cirama+ znakom porekla ili dinastije5 *A?K> , *A?K> ,, *A?K> ,,,+ itd. s$e do pedeset+ u za$isnosti od toga kada je ime ili totemski nazi$ preuzet od no$ih pisaca graita. *$e se to iz$odi agic arkerom ili sprejom koji omogu ća$a ispisi$anje natpisa od metar $isine ili $ećim+ čita$om du'inom $agona. ladi se noću u$lače u depoe auto%usa i metroa+ pa čak i u unutra#njost $ozila+ gde se olak#a$aju graičkim putem. *utradan+ s$a o$a $ozila prelaze enhetn u o%a smera. Lraite %ri#u (#to je te#ko)+ njiho$e pisce hapse+ zat$araju+ za%ranjuju prodaju markera i sprejo$a+ %ez ikak $og rezultata o$i ih zanatski proiz$ode i izno$a započinju s$a ke noći. 3$aj pokret je danas okončan+ ili je %arem umanjena nje go$a početna 'estina. 3n je %io osuden na eemernost+ prem da je dosta e$oluirao za godinu dana s$og postojanja. Lrai ti su postajali s$e učeniji+ sa ne$ero$atnim %aroknim ukrasi ma+ sa rač$anjima stilo$a i #kola u za$isnosti od %andi koje su ih radile. Aa samom iz$ori#tu o$og pokreta stajali su mla di crnci ili &ortorikanci. Lraiti su speciičnost Ajujorka. 8 drugim grado$ima sa jačim etničkim manjinama+ srećemo mnogo oslikanih zido$a+ impro$izo$anih i kolekti$nih dela etno političkog sadr'aja+ ali malo graita. Jedna st$ar je sigurna5 i jedni i drugi su ro4eni posle gu #enja $elikih gradskih po%una ""E!S. =eč je o di$ljoj oanzi $i sličnoj po%uni+ ali oanzi$i druge $rste+ koja je izmenila sadr'inu i polje delo$anja. Ao$i tip intere$encije na gradu+ ne $i#e kao na mestu ekonomske i političke $lasti+ $eć kao na
prostorE$remenu terorističke $lasti medija+ znako$a i domini rajuće kulture. P
Lrad+ ur%ano+ to je isto$remeno neutralisani+ homogenizo $ani pros pr osto torr indi indie ere rent ntno nost stii i ra rast stuć ućeg eg pod$ pod$aj ajan anja ja ur%a ur%an nih getoa etoa++ izgn izgnan anst st$a $a k$ar k$arto$ to$a+ a+ rasa+ rasa+ odre4 odre4en enih ih 'i$ot 'i$otnih nih do%a5 do%a5 is is parčan parčanii prostor znako$a raspozna$anja. *$aki posao+ s$aki trenutak 'i$ota+ uslo$ uslo$lje ljen n je mnogo% mnogo%ro rojni jnim m kodo$ kodo$ima ima u ok$i ok$i ru dete determ rmin inis isano anogg prostorE$remena. =asni getoi na perieri ji ili u srcu grado$a samo su umanjen umanjena a slika slika te konigu koniguraci raci je ur%anog ur%anog55 d'ino$ d'ino$skog skog centra centra trija'e i zatočeni#t$a gde se si stem ne reprodukuje samo ekonomski i prosto ostorn rno o+ $eć i du du %insk inski+ i+ ra račč$an $anjem znako$ ko$a i kodo kodo$a $a++ sim%oličkim razaranjem dru#t$enih odnosa. &ostoji horizontalna horizontalna i $ertikalna $ertikalna ekspanzija grada+ po ug ledu na sam ekon ekonom omsk skii siste istem. m. ?li pos postoji toji i treć reća dime dimenz nzij ija a poli politi tičk čkee ekonomi ekonomije je 7 dimenz dimenzija ija in$est in$estiran iranja+ ja+ parceli parcelisan sanja ja i razgra razgra4i$a 4i$anja nja čita$og dru#t$a dru#t$a putem znako$a. &roti$ o$e di menzije menzije ni#ta ne mogu ni ar arhit hitekt ektur ura a ni ur%an ur%aniza izam m po#t po#to o i sami sami pr proiz oizlaz lazee iz tog tog no$og no$og zaokr aokret eta a op#t op#tee ekon ekonom omij ijee sis sistema tema.. 3ni su njen njena a ope opera rati ti$n $na a semiologija. Lrad je+ pr$enst$eno+ %io mesto proiz$odnje i prodaje ro %e+ industrijske industrijske koncentracije koncentracije i eksploatacije. eksploatacije. anas je on u pr$om redu mesto iz$r#enja znaka+ kao iz$r#enja presude na 'i$ot i smrt. 2i#e ne 'i$imo u gradu sa cr$enim pojasom a%rika i rad ničkih predgra4a. 8 tak$oj $rsti grada+ u njego$om prostoru+ jo# u$ek se očita očita$al $ala a istori istorijs jska ka dimen dimenzi zija ja klasn klasnee %or%e %or%e++ ne ne gati$ gati$ite iteta ta ra radne dne snage+ jedna neukroti$a dru#t$ena speciič speciič nost. Fa%rika kao model soci socija jali liza zaci cije je pute putem m ka kapi pita tala la++ da dana nass nije nije i#če i#čezl zla+ a+ ali ali je op#t op#tom om strategijom ustupila mesto čita$om gradu kao prostoru koda. atrica ur%anog se $i#e ne odnosi na ost$arenje snage (radne (radne snage)+ $eć na ost$arenje ra (delo$a lo$anj njee znak znaka) a).. etal etalur urgi gija ja je pos postala tala r a zl i k e (de semiurgija. -aj scenario ur%anog zatičemo materijalizo$an u no$im grado$ima koji su direktno proiza#li iz operati$ne analize po tre%a i unkcijaEznako$a. *$e je tu zami#ljeno+ projekto$ano i ost$areno na osno osno$u $u an anali alitič tičke ke dein deinic icije ije55 ha ha%it %itat+ at+ pr pre$ e$oz oz++ rad+ rad+ dokol dokolica ica++ igra+ igra+ kultura 7 isti toliki %roj zamenlji$ih poj mo$a na #aho$skoj ploči grada+ u homogenom prostoru dei nisanom kao potpuno okru'enje. &o tome je ur%ana perspek ti$a %liska rasizmu+ jer nema razlike izme4u sme#tanja ljudi u homogeni prostor z$ani geto+ po osno$u rasne deinicije+ i homogenizo$anja ljudi u no$om gradu po osno$u unkcional ne deinicije njiho$ih potre%a. 8 pitanju je jedna ista logika. Lrad $i#e nije političkoindustrijski poligon kaka$ je %io u ,om $eku $eku++ on je poligo poligon n znako znako$a $a++ medij medija+ a+ koda. koda. *a *amim mim tim+ tim+ njego njego$a $a su#tina $i#e nije lokalizo$ana na jednom mestu+
kao #to je to %ila a%rika ili+ čak+ tradicionalni geto. Ajego$a su#tina+ zat$orenost u ormuEznak+ je s$uda. -o je geto tele $izije+ reklama+ geto geto potro#ač potro#ačaEpo aEpotro# tro#enih enih++ čitalaca čitalaca unapred unapred pročit pročitanih anih++ dekodera dekodera kodirani kodiranih h s$im s$im mogući mogućim m porukama porukama++ cir cir kuli#uć kuli#ućihEc ihEcirku irkulis lisanih anih u metroima+ za%a$ljačaEza%a$ljenih u dokolici itd. *$aki prostorE$reme ur%anog 'i$ota je jedan ge to+ i s$i su oni me4uso%no po$ezani. ana#nja socijalizacija+ %olje rečeno+ desocijalizacija+ prolazi o$om strukt uktura raln lno om $en tilac ilacij ijo om kroz roz mno#t no#t$o $o kodo$ odo$a. a. o%a proiz$odnje+ ro%e i rad ne snage+ jo# u$ek odgo$ara solidarnosti dru# dr u#t$ t$en enog og pr proc oces esa+ a+ pa čak čak i u sluč slučaj aju u eksp eksplo loat atac acij ijee 7 na toj toj socijalizaciji koju je delimično ost$ario i sam kapital+ arks zasni$a s$oju re $olucionarnu perspekti$u. ?li te istorijske solidarnosti je nes talo5 solidarnosti a%rike+ čet$rti i klase. 3d sada+ s$i su raz d$ojeni i o%ezličeni pod znakom tele$izije i automo%ila+ pod znakom propisanog modela pona#anja koji je s$uda upisan u medije ili u tloc tlocrt rt samo samog g gr grad ada. a. *$i *$i su o%je o%jedi dinj njen enii za zaje jedn dnič ič kom kom 'elj 'eljom om za identi identiikac ikacijom ijom sa $ladaju $ladajućim ćim modelima modelima++ mo delima delima organiz organizo$an o$anee simulacije. *$i su zamenlji$i kao i mo deli sami. -o je do%a oso%a promen promenlji lji$e $e ge geome ometr trije ije.. ?li ?li sama sama ge geome ometr trija ija koda koda osta ostaje je iks iksna na i centralizo$ana. onopol tog koda+ rasutog s$uda unutar gradskog tki$a+ pra$a je orma dru#t$enog odnosa. o'e se pretposta$iti kako će se proiz$odnja+ sera mate rijalne proiz$odnje+ decentralizo$ati+ i kako će se okončati istorijski odnos izme4u grada i tr'i#ne proiz$odnje. *istemu nisu neophodni a%rički+ proiz$odni proiz$odni grad+ prostorE$reme prostorE$reme ro %e i tr'i#ni dru#t$eni odnosi. ,ma znako$a koji ukazuju na tak$u e$oluciju. ?li sistem ne mo'e %ez grada kao prostorE $remena koda i reprodukcije+ jer je centralitet koda sama de inicija $lasti.
-o znači da je danas od izuzetnog političkog značaja s$e ono #to je upereno proti$ o$e semiokratije+ o$e no$e orme zakona $rednosti5 potpune zamenlji$osti elemenata u ok$iru unkcionalne celine+ pri čemu čemu s$ak s$akii od njih njih im ima a smis smisla la samo samo ka kao o stru strukt ktur ural alni ni poja pojam+ m+ promenlji$ u skladu sa kodom. Lra iti+ na primer. =adikalna po%una u o$im uslo$ima se+ pre s$ega+ sastoji u tome da se ka'e5 /Ja postojim+ ja sam neko+ ja stanujem stanujem u toj i toj ulici+ ja 'i$im o$de i sada.0 ?li to %i %ila tek po%u na identiteta5 %or%a proti$ anonimnosti+ zahte$anjem s$og irnena i s$oje st$arnosti. Lraiti idu dalj da ljee od toga toga55 oni oni an anon onim im nost nostii ne supr suprot otst sta$ a$lj ljaj aju u im imen ena a $eć $eć pseudonime. 3ni ne tra'e izlaz iz kom%inatorike kako %i izno$a stekli identitet+ #to %i uostalom %ilo nemoguće+ $eć da %i sistemu uz$ratili ist istom ne determi mini nissan ano o#ću 7 uz$ra rattili nedeterminisanosti =etorz rzij ija+ a+ re$e re$erz rzij ija a koda koda pr preema nje njego$o go$ojj ekst ekster ermi mina na)) !ijo !ijom. m. =eto sopst$enoj
logi logici ci++ na njeg njego$ o$om om sops sopst$ t$en enom om tere terenu nu++ koja koja na nad d njim njim odno odno si po%edu po#to ga pre$azilazi nereerentno#ću. *=&>=B>> *&, 63@? 1H K33@ L8X 6=?DX 6=3** 1H"+ to ni#ta ne 'eli da ka'e+ to čak nije ni $lastito ime+ to je sim%olički imenik st$oren zato da %i uneo za%unu u raspros tranjeni sistem nazi$a. -i pojmo$i nemaju nikak$u original nost5 s$i oni protiču iz stripo$a u kojima su %ili zat$oreni u o%lasti ikcije+ ali sada izleću otuda u lice st$arnosti kao krik+ kao uz$ik+ kao antidiskurs+ kao od%ijanje ma kak$e sintak sičke+ poetičke ili političke razrade+ kao najmanji radikalni elemen ment koji ne mo' mo'e preuzeti nijedan organizo$ani diskurs. Aepo%edi$i %a# z%og tog siroma#t$a značenja+ oni se odupiru s$akoj interpretaciji+ interpretaciji+ s$akoj konotaciji+ konotaciji+ ne označa$aju $i#e $i#e ni#ta ni#ta i nikog nikoga5 a5 ni denot denotac acija ija ni konot konotaci acija ja time time oni oni izmič izmiču u principu značenja i kao prazni označitelji $r#e $r#e upad upad u ser seru u punih pun ih znakova grada+ grada+ koje rast$araju samim s$ojim pri sust$om. ,mena li#ena intimnosti na isti način kao #to je i geto li #en inti intimn mnos osti ti++ li# li#en pr pri$ i$at atno nog g 'i$o 'i$ota ta++ no koji koji++ za uz$ uz$ra rat+ t+ 'i$i 'i$i od intenzi$ne kolekti$ne razmene. 3no na #ta o$a imena pola 'u pra$o nije identitet+ nije ličnost+ $eć radikalna ekskluzi$ nost klana+ %ande+ ganga+ starosnog do%a+ grupe ili etnosa ko ji se+ kao #to znamo+ zasni$a na de$oluciji imena i potpunoj odanosti tom imenu+ tom totemskom nazi$u+ čak i kada ono potiče iz underground stripo$a. 3$u ormu sim%oličkog nazi $a negira na#a dru#t$ena struktura koja s$akome nameće s$o je vlastito ime i privatnu indi$idualnost+ razarajući time so lidarnost u ime apstraktne i uni$erzalne ur%ane zajedni zajednice. ce. Aasupro Aasuprott tome+ tome+ o$a imena+ imena+ o$i plemens plemenski ki nazi$i nazi$i imaju imaju istins ki sim%olički na%oj5 ona su st$orena da se daju+ da se razme njuju+ da se prenose+ da se %eskrajno smenjuju u anonimnos ti+ ali anonimnosti koja je kolekti$na+ i gde se imena ja$ljaju kao pojmo$i jedne inicijacije koja ide od jednog do drugog+ i koji se tako do%ro razmenjuju da+ kao i jezik+ $i#e nisu ni čija s$ojina. 8 tome je pra$a snaga sim%oličkog rituala+ i u tom smis lu+ graiti idu u suprotnom smeru od s$ih ostalih medijskih i reklamnih znako$a koji %i s$ojim prisust$om na zido$ima na#ih grado$a mogli da osta$e utisak iste inkantacije. inkantacije. 8 $e zi reklama+ $eć smo go$orili o neko nekom m $idu $idu s$et s$etko ko$i $ine ne55 %ez %ez njih njih++ gr grad adsk ska a sred sredin ina a %i delo delo$a $ala la sumorno. ?li one su u su# tini samo hladna animacija+ simulakrum pozi$a i topline+ one nikome ne daju znak+ one se ne mogu nasta$iti autonomn autonomnim im ili kolekti$ kolekti$nim nim čitanjem čitanjem++ one ne st$araj st$araju u sim%olič sim%oličku ku mre'u. 8 mnogo $ećoj meri od zido$a na koje se oslanjaju+ reklame su i same jedan zid+ zid unkcionalnih znako$a st$orenih da %i %ili dekodirani i čiji se učinak tim dekodiranjem iscrpljuje. *$i medijski znaci iz$iru iz tog prostora li#enog k$aliteta+ iz te po$r po$r#i #ine ne za zapi pisa sa koja koja se uzdi uzdi'e 'e ka kao o zid zid izme izme4u 4u pr proi oiz$ z$o o 4a 4ača ča i potro#ača+ izme4u onih koji oda#ilju i onih koji prima ju znako$e. -elo grada li#eno organa+ rekao %i elez+ gde se
ukr#taju usmereni toko$i. Lraiti pripadaju teritorijalnom po retku. 3ni teritorijalizuju dekodirani ur%ani prostor 7 odre 4ena ulica+ odre4eni zid+ odre4ena čet$rt kroz njih o'i$lja$a i postaje kolekti$na teritorija. Ao+ oni se ne ograniča$aju sa Yno na geto+ oni iz$oze geto u s$e gradska arterije+ oni os$a jaju taj %eli grad i razotkri$aju da je upra$o on pra$i geto za padnog s$eta. *a njirna dolazi do upada ling$ističkog geta u grad+ do ne ke $rste po%une znako$a. 8 signalizaciji grada+ graiti su u$ek do sada oliča$ali podzemlje 7 seksualno i pornograsko pod zemlje 7 sramotni i potisnuti zapis+ '$rljotine po nu'nicima i nesigurno tlo. Jedino #to je na napadan način os$ojilo zido $e %ile su političke i propagandne parole+ puni znako$i+ za koje je zid jo# u$ek predsta$ljao podlogu a jezik tradicional ni medij. 3ne ne ciljaju na zid kao taka$+ niti na unkcional tiost znako$a kao tak$ih. Bez sumnje su samo graiti i plaka ti aja :";. u Francuskoj+ koristili drugačiju taktiku+ napa dajući samu podlogu+ primora$ajući zido$e na di$lju pokret lji$ost+ iznenadnost zapisa koja je značila isto #to i njiho$o ru#enje. Dapisi i reske iz Aantera su predsta$ljali no$i odnos prema zidu kao označitelju terorističke i unkcionalne ispar celisanosti prostora+ %ili su antimedijska akcija. okaz je u tome #to je administracija %ila do$oljno suptilna da ih ne iz %ri#e ili ne prear%a zido$e5 političke parole i plakati su se po%rinuli za to. Aema potre%e za represijom5 sami mediji+ mediji ekstremne le$ice $ratili su zido$ima njiho$u nemu unkciju. Kasnije smo imali prilike da se upoznamo i sa zi dom protesta u *tokholmu5 slo%odom da se protestuje na odre4enoj po$r#ini i za%ranom '$rljanja sa strane. o#lo je tako4e i do kratkotrajne oanzi$e za$o4enja rek iamama. 3na je %ila ograničena samom s$ojom podlogom ali je koristila pute$e koje su joj prokrčili mediji5 metroi+ stani ce+ plakati+ kao i oanzi$a 'eri =u%ina i američke kontrakul ture na tele$iziji. &oku#aj političkog iskori#ća$anja jednog $e likog maso$nog medija+ ali samo na ni$ou sadr'ine 7 %ez menjanja medija samog. *a njujor#kim graitima+ ur%ani pute$i i pokretne podlo ge su po pr$i put iskori#ćeni u tolikom o%imu i sa tak$om napadnom slo%odom. ,+ #to je jo# $a'nije+ po pr$i put su me diji napadnuti preko s$oje sopst$ene orme+ sopst$enim na činom proiz$odnje i diuzije+ upra$o zato #to graiti nemaju sadr'inu+ niti nose poruku. -a praznina je ono #to im daje snagu. *toga nije nimalo slučajno #to je napad na ormu pra ćen opadanjem sadr'aja. o toga dolazi usled neke $rste re$o lucionarne intuicije 7 saznanja da du%lja ideologija ne unk cioni#e na ni$ou političkih označenih+ $eć na ni$ou označite lja 7 i da je upra$o to ono mesto na kome je sistem ranji$ i gde ga tre%a ru#iti. -ime se ras$etlja$a političko značenje graita. 3ni su po tekli iz gu#enja ur%anih po%una u getoima. &od uticajem te represije+ po%una se ud$ojila5 s jedne strane+ na č$rstu i dok
triniranu političku organizaciju marksističkolenjinističkog ti pa+ a s druge+ na taj di$lji kulturni proces na ni$ou znako$a+ li#en cilja+ li#en ideologije+ li#en sadr'aja. Aeki če u pr$om o%liku po%une $ideti pra$u re$olucionarnu praksu+ a graite će oceniti kao olklor. 8pra$o je suprotno5 poraz iz :!S. je us lo$io smanjenje tradicionalnih političkih akti$nosti+ ali je ta ko4e do$eo do radikalizo$anja po%une na istinskom strate# kom ni$ou+ na ni$ou potpune manipulacije kodo$a i znače nja. Ae radi se+ dakle+ ni u kom slučaju o %ekst$u u znako$e+ $eć naproti$+ o izuzetnom napretku i u teoriji i u praksi 7 pri čemu o$a d$a pojma $i#e nisu razd$ojena organizacijom. &o%una+ upad u ur%ano kao mesto reprodukcije i koda 7 na tom ni$ou $i#e nije od značaja odnos snaga+ jer se znako$i ne oslanjaju na snagu $eć na drugojačnost+ #to znači da tre %a napadati razlikom 7 raskinuti mre'u kodo$a i kodiranih razlika apsolutnom dugojačno#ću koja se ne mo'e kodirati+ na kojoj će se sistem spoplesti i rasturiti. Da to nisu potre% ne organizo$ane mase ni jasna politička s$est. o$oljno je hiljadu mladih naoru'anih markerima i sprejo$ima sa %ojom da %i se napra$ila z%rka u ur%anoj signaletici+ da %i se sru#io poredak znako$a. Lraiti koji prekri$aju s$e plano$e njujor #kog metroa kao #to su
*
8prkos pri$idnoj sličnosti+ 5it3 6alls, oslikani zido$i+ ne maju ničeg zajedničkog s graitima. 3ni im+ uostalom+ pretho de i oni će ih nad'i$eti. ,nicijati$a za ar%anje tih zido$a do lazi s $rha reč je o pokretu za ur%anu ino$aciju i animaciju koji unkcioni#e uz pomoć op#tinskih su%$encija. 5it3 6alls 7n!orporated je organizacija osno$ana 1". /da %i ost$arila program i tehničke aspekte oslikanih zido$a0. Bud'et o%ez %e4uju 3dsek za kulturne poslo$e grada Ajujorka i različi te ondacije me4u kojima je i Fondacija ej$ida =okelera. Ajena umetnička ideologija5 /&rirodna $eza izme4u zgrada i monumentalnog slikarst$a.0 Ajen cilj5 /&odariti umetnost na rodu Ajujorka.0 *ledi projekt umetničkih panoa (bill)board) art)proje!t* iz @os ?n4elesa5 /3$aj projekt je ost$aren da %i unapredio one umetničke iskaze koji koriste medij %ill%oard u ur%anoi sredini. Dah$aljujući saradnji Fostera i Klajsera (d$eju $elikih reklamnih agencija)+ prostori namenjeni istica nju plakata postali su tako umetnički izlozi za slikare iz @os ?n4elesa. 3ni st$araju jedan dinamički medij i iz$lače umet nost iz skučenih prostora galerija i muzeja.0 *$akako+ iz$r#enje o$ih poslo$a je po$ereno proesional cima+ umetnicima koji su u Ajujorku grupisani u konzorci jum. Aikak$a nedoumica niie moguća5 zaista se radi o poli tici okru'enja+ o ur%anom planu #irokog o%ima 7 grad time do%ija+ umetnost tako4e. Jer+ niti grad eksplodira od upada
umetnosti u /slo%odni prostor0 ulice+ niti umetnost eksplodi ra u kontaktu sa gradom. Zita$ grad postaje umetnička ga lerija a umetnost otkri$a u gradu no$e prostore za mane$ri sanje. Ai jedno ni drugo nisu izmenili strukturu+ samo su razmenili s$oje pri$ilegije. /&odariti umetnost narodu Ajujorka0 o$oljno je upore jiti tu ormuiu sa iormuiom *>&>=K33@5 /,ma ih kojima se to ne s$i4a+ ortak+ aii s$i4aio se to njima ili ne+ mi smo ti Koji su st$oriii najjači umetnički pokret da %ismo zadi$ili Ajujork.0 8 tome je s$a raziika. Aeki oslikani zido$i jesu lepi+ ali to nije %itno. 8 istoriji umetnosti će ostati za%eiezeni po tome #to su uz pomoć iinije i %oje uspeii da dočaraju prostor na nemim 1 goiim zido$ima 7 najiep#i su oni koji Koriste /trom pe i oeii0 etekte st$arajući iiuziju prostornosti i du%ine+ oni Koji+ po rečima jednog umetnika+ /oslo%a4aju arhitekturu ma #tom0. ?ii upra$o to je s$e #to oni mogu. 3ni se poigravaju artitekturom+ ne ru#eći pra$iia igre. 3ni recikliraju arhitek turu u uo%razilji+ ali se trude da oču$aju s$etinju arhitektu re (tehničku podiogu monumentaine strukture+ pa čak i njen klasni dru#t$eni aspekt+ po#to su 5it3 6alls o$og tipa naj$e ćim deiom sme#teni u ci$ilizo$anim delo$ima grada u kojima stanuju %elci). ?rhitektura i ur%anizam+ dakle+ čak i kada su preo%ra'e ni ma#tom+ ne mogu ni#ta da promene jer su i sami maso$ni mediji+ pa i u s$ojim najsmelijim zamisiima reprodukuju ma so$m dru#t$eni odnos+ #to znači+ da ljude kolekti$no osta$ ljaju %ez odgo$ora. Jedino #to mogu da učine je animiranje+ uče#će+ ur%ana recikla'a i dizajn u naj#irem smislu reči. ru gim rečima+ mogu da ost$are stimulaciju razmene i kolekti$ nih $rednosti+ simulaciju igre i neunkcionalnih prostora. -a ko nastaju tereni za dečju igru+ zeleni prostori+ domo$i kul ture+ tako nastaju 6itO Walls i zido$i protesta koji su zeleni prostori reči. Cto se graita tiče+ oni se ne ustruča$aju pred arhitektu rom+ oni je skrna$e+ oni je ignori#u+ oni prolaze mimo nje. 8metnik koji radi na muralu po#tuje zid kao #to je po#to$ao ok$ir s$og slikarskog stalka. Lraiti prelaze s jedne kuće na drugu+ s jednog zida zgrade na drugi+ sa zida na prozor ili na $rata+ ili na staklo metroa+ ili na pločnik+ oni se najahuju+ prekri$aju jedni druge (prekri$anje znači ukidanje oslonca u podlozi+ kao #to izla'enje iz ok$ira znači ukidanje oslonca u kadru) 7 njiho$ graizam je sličan polimornoj per$erziji dece koja ne poznaju granice polo$a i razgraničenja erogenih zona. Aa jedan čudan način+ graiti preo%likuju zido$e i po$r sine grada ili metroa i auto%usa+ o%razujući jedno telo, telo %ez kraja i početka koje je u celosti erogenizo$ano rukopi som kao kod primiti$nog zapisa teto$iranjem. -eto$iranje se o%a$lja na telu i ono u primiti$nim zajednicama+ skupa sa ostalim ritualnim znacima+ čini od tela to #to ono jeste5 ma terijal sim%oličke razmene 7 %ez teto$iranja+ kao i %ez mas
ke+ telo %i %ilo onak$o kak$o jeste5 golo i %ezizra'ajno. -eto $iranjem zido$a+ *8&>=*> i *8&>=K33@ ih oslo%a4aju arhitekture i predaju ih 'i$oj+ jo# u$ek dru#t$enoj materiji+ pokretnom telu grada koje prethodi unkcionalnom i institu cionalnom 'igosanju. *$r#eno je sa k$adraturom zido$a kada su jednom isteto$irani kao arhajske slike. *$r#eno je sa rep resi$nim prostorE$remenom ur%anih sredsta$a transporta ka da kompozicije podzemne 'eljeznice jure kao projektili ili isteto$irane 'i$e hidre. Ae#to u gradu postaje plemensko+ pe ćinsko+ predrukopisno+ sa jakim o%ele'jima li#enim značenja 7 rez kroz meso praznih znako$a koji ne go$ore o ličnom identitetu $eć o inicijaciji i učlanji$anju u grupu5 /? %iocO %ernetic selulilling prophecO [orld orgO ,.0 ,pak je začu4ujuće $ideti kako se s$e to odigra$a u jed nom k$artarnom ki%ernetskom gradu kojim dominiraju d$e kule od aluminijuma i stakla *$etskog -r'i#nog 6entra+ nera nji$i megaznako$i s$emoći sistema.
&ostoje tako4e i reske na zido$ima getoa+ spontana dela etničkih grupa koje ulep#a$aju sopst$ene zido$e. ru#t$eno i politički gledano+ podsticaj je isti kao i kod graita. -o su di$lje oslikani zido$i koje nije inansirala ur%ana administra cija. 3ni su me4utim usredsre4eni na političke teme+ na re $olucionarnu poruku5 jedinst$o potlačenih+ s$etski mir+ kul turni napredak etničke zajednice+ solidarnost+ ne#to re4e+ na silje i ot$orena %or%a. 8kratko+ za razliku od graita+ oni ima ju smisao+ poruku. ? za razliku od 6itO Walls koji nalaze in spiraciju u apstraktnoj+ geometrijskoj ili nadrealističkoj umet nosti+ oni su nadahnuti igurati$nim i idealističkim pristu pom. 3$de se radi o razlici izme4u a$angardne umetnosti+ zna lačke+ kulti$isane+ umetnosti koja je da$no pre$azi#la igu rati$nu nai$nost+ i narodnih realističkih ormi sa jakim ideo lo#kim sadr'ajem ali ormalno gledano /manje naprednim0 (mada inspiracija mo'e %iti raznolika+ od dečijih crte'a do meksičke reske+ od znalačke umetnosti do 6arinika =usoa ili Fernan @e'ea+ s$e do jednosta$ne slike >pinala+ sentimen talne ilustracije narodnih %or%i). 8 s$akom slučaju+ reč je o jednoj kontra kulturi koja ne spada u underground+ koja je releksi$na i artikulisana političkim i kulturnim os$e#ći$a njem potlačene grupe. , o$de su neki od zido$a lep#i od drugih. -o #to o$aj es tetski kriterijum jo# mo'e da igra neku ulogu+ znak je sla%os ti. Qoću da ka'em da+ iako su ti crte'i di$lji+ kolekti$ni i ano nimni+ oni ipak po#tuju podlogu i sliko$ni jezik+ makar samo zato da %i artikulisali jedan politički čin. 8 tom smislu+ oni $eoma lako mogu da postanu dekorati$no umetničko delo+ a neki od njih su tako i zami#ljeni pa je njiho$a $rednost sum nji$a. Aaj$eći deo će %iti po#te4en te muzeiikacije %rzim pro
padanjem ograda i tro#nih zido$a+ jer op#tina o$de ne #titi umetnost a crnilo podloge je u skladu sa slikom geta. &a ipak+ njiho$ mortalitet se ne mo'e uporediti sa mortalitetom gra ita koji sistematski podle'u merama policijske represije (čak je i njiho$o otograisanje za%ranjeno). -o je z%og toga #to su graiti agresi$niji+ radikalniji 7 oni $r#e upad u %eli grad+ a pre s$ega+ oni su transideolo#ki+ transumetnički. *koro da je reč o paradoksu5 dok crnački i portorikanski zido$i+ čak i kada nisu potpisani+ u$ek nose neku $rstu potpisa (politič ku i kulturnu+ ako ne i umetničku reerencu)+ graiti koji i jesu samo imena+ izmiču s$akoj reerenci+ s$akom korenu. jedino oni su di$lji+ samim tim #to ne nose nikak$u poruku. *
Dnačenje graita će nam postati jasnije nakon analize d$a ju stano$i#ta onih koji se njima %a$e (ali ne u unkciji poli cijske represije)5 1. 3ni se opra$da$aju kao jedan $id umetnosti 7 'ej 'ekoks5
/Forma koja je primiti$na+ milenaristička i zajed ničarska+ ne elitistička orma ?pstraktnog >kspresionizma.0 , malo dalje5 /Kompozicije su jedna za drugom tutnjeći prola zile stanicom+ kao platna 'eksona &oloka koja urlajući jure hodnicima istorije umetnosti.0 Lo$ori se o /umetnicima gra ita0+ o /erupciji narodne umetnosti0 koju st$araju mladi i /koja će ostati za%ele'ena kao značajan i oso%en izraz :!Sih godina0+ itd. *talno se srećemo sa tom estetskom redukcijom+ koja je $id ispolja$anja na#e dominirajuće kulture. 9. -umače se (a o$de go$orim o najpo$oljnijim tumače njima)
kao zahte$i za ost$ari$anjem identiteta+ lične slo%ode+ ne konormizma5 /3pstanak neuni#ti$e indi$idue u neljuds koj sredini0 (ici Kanli+ /jujork 4ajms*. Qumanističko %ur 'oasko tumačenje+ koje polazi od na$eg osećanja rustracije u anonimnosti $elikih grado$a. 3pet Kanlio$a5 /3ni ka'u (graiti)5 J? J>*?+ ja postojim+ ja sam st$aran+ 'i$eo sam o$de. 3ni ka'u5 K,K,+ ili 8K>+ ili ,K>+ ili L,A3 je 'i$+ do%ro je i stanuje u Ajujorku.0 2rlo do%ro+ ali /oni0 ne go $ore tako+ tako go$ori na# egzistencijalni %ur'oaski romanti zam+ ono jedinst$eno i nepono$lji$o %iće koje je u s$akom od nas i koje je smr$ljeno pod teretom grada. 6rnačka omladina nema ličnost koju %i %ranila+ ona automatski %rani zajednicu. Ajena po%una isto$remeno od%acuje i %ur'oaski identitet i anonimnost. 633@ 63K> *8&>=*-=8- *A?K> *3? 2,= L,A 7 tre%a oslu#nuti tu pesmu *ijuksa+ tu su%$erzi$nu pes mu anonimnosti+ sim%oličku eksploziju tih ratničkih imena u srcu %ele metropole.
jem pogled i radim polako0)+ napreduje kroz njega anagram) ski 7 to jest+ ne prelazi s jednog pojma na drugi+ sa jednog organa na susedne organe spojene kao reči usagla#ene sa unkcionalnom sintaksom5 tako postupa lo# kasapin i ling$is ta koji se %a$i značenjima. 3$de je smisleni tok drugačiji5 on zanemaruje oče$idno telo i sledi telo ispod tela+ kao #to čini i anagram+ saglasno s$om modelu disperzije i rezolucije pojma+ corpus prin!epsa čija tajna poči$a na artikulaciji ono ga #to kola ispod diskursa i opisuje ne#to+ neko ime+ neku ormulu+ čije odsust$o opseda čita$ tekst. 8pra$o tu ormu lu tela+ koja prkosi anatomskom telu+ no' opisuje i razre#a$a. ,z$esno je da eikasnost znaka+ njego$a sim%olička eikas nost u primiti$nim zajednicama+ daleko od toga da %ude /magična0+ poči$a %a# na o$om $eoma jasnom delo$anju anagramske rezolu!ije. ,sto je i sa arhitekturom erogenog te la koje je u$ek samo anagramska artikulacija jedne ormule koja je /izgu%ljena+ a da nikada nije postojala0+ ormule čiji tok 'elje o%na$lja disjunkti$nu sintezu ne iskazujući je ot$oreno5 sama 'elja nije ni#ta drugo do ta rezolucija ozna čitelja u oričkoj disperziji tela+ anagramskoj disperziji pesme usagla#ene sa muzičkim ritmom no'a
V &3@,-,ZK? >K3A3,J? , *=-
>K*-=?,6,J? =-2,Q 3d onog do%a kada su di$ljaci nazi$ali /ljudima0 samo pri padnike sopst$enog plemena+ deinicija /@judskog0 se znatno pro#irila5 postala je uni$erzalni koncept 7 ono #to se po nekad nazi$a i kulturom. *$i ljudi su danas ljudi. 8ni$er zalnost se+ uostalom+ i ne zasni$a ni na čemu drugom osim na tautologiji i ud$ajanju5 tek time /@judsko0 poprima snagu moralnog zakona i principa isključenja. Jer /@judsko0+ $eć samim nastankom označa$a usposta$ljanje s$og struktural nog d$ojnika5 Aeljudskog. 8 st$ari+ ono i ne označa$a ni#ta $i#e od toga+ a uspesi Zo$ečanst$a i Kulture samo su karike u lancu naizmeničnih diskriminacija koje /ruge0 progla#a $aju neljudskim+ pa dakle i %ez$rednim. Da di$ljake koji se%e nazi$aju /ljudima0+ drugi su ne#to sas$im različito. Aasup rot tome+ za nas koji 'i$imo u znaku @judskog kao uni$er zalnog koncepta+ drugi nisu ni#ta. Aegde drugde+ %iti /čo$ek0 predsta$lja izazo$+ kao #to je i %iti plemić5 ne samo da taj kvalitet, taj status drugojačnosti koja se intenzi$no do'i$lja$a+ doz$olia$a razmenu sa različitim %ićima5 %ogo$ima+ precima+ strancima+ 'i$otinjama+ prirodom 7 on i zahteva da s$uda %ude prisutan+ $eiičan i %ranjen. 2i se+ me4utim+ zado$olja $amo napredo$anjem ka uni$erzalnom+ jednoj apstraktnoj generičkoj $rednosti indeksiranoj na ek$i$alentnost $rste+ koja isključuje s$e ostalo. Aa iz$estan način+ deinicija @judskog se raz$ojem kulture neumitno su'a$ala5 s$aki /o% jekti$ni0 napredak ci$ilizacije ka uni$erzalnom odgo$arao je stro'oj diskriminaciji+ tako da se lako mo'e zamisliti do%a deiniti$ne uni$erzalnosti
TT
8pra$o se sa tog stano$i#ta o 8ni$erzalnom+ koje je i utemeljilo rasizam+ nastoji da se on pre$azi4e pomoću egalitarnog morala hu manizma. ?li. nekada du#a+ a danas %iolo#ke karakteristike $rste+ na kojima
(Jean de @erO)+ Priča o jednom putovanju u zemlji 8razil, da %i se $idelo kako u to do%a+ kada se ,deja
se taj egalitarni moral zasni$a+ nisu o%jekti$niji niti manje ar%itrarni argumenti od %oje ko'e. Jer to su tako4e distinktivni kri terijumi. Aa %azi tih kriterijuma (du#e ili pola) do%ija se+ u su#tini+ ek$i$alentnost 6rno N Belo 7 ali o$a ek$i$alentnost tim pre radi kalno isključuje s$e ono #to ne poseduje /ljudsku0 du#u ili pol. i$ ,jaci + koji ne hipostaziraju ni du#u ni $rstu+ priznaju zemlju i zi$o tinju i mrt$e kao se%i srodne. i smo ih od%acili. na temelju na#ih uni$erzalnih principa+ na#eg egalitarnog metahunianizma koji inte grisanjem 6rnaca na %azi kriterijuma %elaca samo raste'e granice apstraktne dru'elju%i$osti+ dru#t$enosti prava. 8$ek e na delu %ela magija rasizma koja samo o%eljuje 6rnca znakom uni$erzalnog. T" /Cto se $i#e nagla#a$aju ,judska s$ojst$a %o'anske su#tine+ tim $i #e raste udaljenost koja razd$aja Boga od čo$eka+ tim se $i#e uoča$a kako razmi#ljanje o religiji i teologiji negira identitet i jedinst$o %/ 'anske su#tine i ljudske su#tine+ tim se $i#e uoča$a kako je poni'e no s$e #to je ljudsko+ zato #to ljudska s$est od njega čini s$oj o% jekat. ? e$o i razloga za to5 ako se s$e ono #to je poziti$no u kon cepciji koju imamo o %o'anskom %iču s$ede na ljudsko+ tada se o čo$eku+ kao o%jektu saznanja+ mo'e imati samo negati$na i neljud ska koncepcija. a %i o%ogatio Boga+ čo$ek mora da osiroma#i se%e. itd.0 (Fojer%ah 7 Feuer%ach+ Su$tina hri$%anstva.*
3$aj tekst do%ro opisuje /otmicu0 u uni$erzalnom. 8ni$erzaliza cija Boga je u$ek po$ezana sa jednim izop#tenjem+ sa redukcijom ljudske oso%enosti. Kada Bog počne da liči na čo$eka+ čo$ek $i#e
ne lici ni na #ta
Sno #to Fojer%ah ne ka'e+ po#to je jo# u$ek u 'a 5 ru %or%e sa religijom+ to je da se uni$erzaliizacija
Fukoo$a analiza je jedno od su#tirskih mesta one pra$e istorije kulture+ one Lenealogije iskiminacija u kojoj će rad i proiz$odnja+ početkom ,og $eka+ odigrati presud nu ulogu. e4utim+ postoji jedno izop#tenje koje prethodi s$im drugim+ radikalnije od onog koje se primenjuje na lu dake+ decu i ni'e rase+ izop#tenje koje im s$ima prethodi i slu'i kao model+ koje je u temeljima same /racionalnosti0 na#e kulture5 to je izop#tenje mrt$ih i smrti. >$olucija koja $odi od di$ljih dru#ta$a ka sa$remenim dru#t$ima je ire$erzi%ilna5 malo po malo+ mrtvi prestaju da postoje. 3ni su odstranjeni iz sim%oličke cirkulacije grupe. -o $i#e nisu %ića u punom smislu reči+ partneri dostojni raz mene+ i to im se jasno sta$lja do znanja time #to se progone s$e dalje od grupe 'i$ih+ iz domaće :intimnosti na gro%lje+ gde se u početku jo# u$ek grupi#u u sredi#tu sela ili grada+ a zatim+ pr$i geto i uzor s$ih %udućih getoa+ %i$aju od%ačeni s$e dalje od centra ka perieriji+ da ih+ konačno+ ne %i %ilo nigde+ kao u no$im grado$ima ili sa$remenim metropolama gde $i#e nema mesta za mrt$e+ ni u izičkom ni u mentalnom prostoru.
6o$ek počne da liči na :
ne ka'e+ to je da usled o$e otmice+ iz koje Bog lz$lači korist sticanjem ljudskosti+ a čo$ek ostaje samo %eskr$ ni negati$ Boga+ po$ratnim dejst$om umiire i sam Bog. Kao i da je sam
(Jean de @erO)+ Priča o jednom putovanju u zemlji 8razil, da %i se $idelo kako u to do%a+ kada se ,deja
T" /Cto se $i#e nagla#a$aju ljudska s$ojst$a %o'anske su#tine+ tim $i #e raste udaljenost koja razd$aja Boga od čo$eka+ tim se $i#e uoča$a kako razmi#ljanje o religiji i teologiji negira identitet i jedinst$o %/ 'anske su#tine i ljudske su#tine+ tim se $i#e uoča$a kako je poni'e no s$e #to je ljudsko+ zato #to ljudska s$est od njega čini s$oj o% jekat. ? e$o i razloga za to5 ako se s$e ono #to je poziti$no u kon cepciji koju imamo o %o'anskom %iću s$ede na ljudsko+ tada se o čo$eku+ kao o%jektu saznanja+ mo'e imati samo negati$na i neljud ska koncepcija. a %i o%ogatio Boga+ čo$ek mora da osiroma#i se%e. itd.0 (Fojer%ah 7 Feuer%ach+ Su$tina hri$%anstva.*
3$aj tekst do%ro opisuje /otmicu0 u uni$erzalnom. 8ni$erzaliza cija Boga je u$ek po$ezana sa jednim izop#tenjem+ sa redukcijom ljudske oso%enosti. Kada Bog počne da liči na čo$eka+ čo$ek $i#e
nc
liči ni na #ta. 3no #to Fojer%ah ne ka'e+ po#to je jo# u$ek u 'a ru %or%e sa religijom+ to je da se uni$erzalizacija
Fukoo$a analiza je jedno od su#tinskih mesta one pra$e istorije kulture+ one Lenealogije iskriminacija u kojoj će rad i proiz$odnja+ početkom ,og $eka+ odigrati presud nu ulogu. e4utim+ postoji jedno izop#tenje koje prethodi s$im drugim+ radikalnije od onog koje se primenjuje na lu dake+ decu i ni'e rase+ izop#tenje koje im s$ima prethodi i slu'i kao model+ koje je u temeljima same /racionalnosti0 na#e kulture5 to je izop#tenje mrt$ih i smrti. >$olucija koja $odi od di$ljih dru#ta$a ka sa$remenim dru#t$ima je ire$erzi%ilna5 malo po malo+ mrtvi prestaju da postoje. 3ni su odstranjeni iz sim%oličke cirkulacije grupe. -o $i#e nisu %ića u punom smislu reči+ partneri dostojni raz mene+ i to im se jasno sta$lja do znanja time #to se progone s$e dalje od grupe 'i$ih+ iz domaće intimnosti na gro%lje+ gde se u početku jo# u$ek grupi#u u sredi#tu sela ili grada+ a zatim+ pr$i geto i uzor s$ih %udućih getoa+ %i$aju od%ačeni s$e dalje od centra ka perieriji+ da ih+ konačno+ ne %i %ilo nigde+ kao u no$im grado$ima ili sa$remenim metropolama gde $i#e nema mesta za mrt$e+ ni u izičkom ni u mentalnom prostoru.
kao idealna reerenca. @jud sko je+ kao i Bog+ u pra$om smislu reči neljudsko i neura$note'eno. 3no #to Fojer%ah tako4e ne ka'e+ to je da usled o$e otmice+ iz koje Bog iz$lači korist sticanjem ljudskosti+ a čo$ek
ostaje samo %eskr$ ni negati$ Boga+ po$ratnim dejst$om umire i sam Bog. Kao i da je sam o$ek+ tako4e na pragu i#čeznuča z%og neljudskih drugoja čnosti (ludila+ detinjst$a+ di$lja#t$a) koje je st$orio.
T!
8 do%a kada $i#espratnice počinju da liče na gro%lja. normalno je da i gro%lja poprimaju o%like gra4e$ina (Aica+ itd.). * druge stra ne+ zaista je zadi$ljujuče to #to u američkim metropolama+ a poneg de i u Francuskoj+ tradicionalna gro%lja predsta$ljaju jedine zelene ili slo%odne prostore u ur%anom getu. -o #to je
pre#ao na samoupra$ljanje zagro%nim 'i$otom u s$im o%li cima itd.+ itd. ?ko gro%lje $i#e ne postoji+ to znači da su čita$i sa$remeni grado$i preuzeli njego$u unkciju5 oni su mrt$i grado$i+ grado$i smrti. ? ako je $elika operati$na metropola do$r#eni o%lik čita$e jedne kulture+ onda je+ jed nosta$no rečeno+ na#a kultura+ kultura smrti.T! prostor mrt$ih po stao jedino mesto na kome se jo# mo'e 'i$eti u gradu+ do$oljno go $ori o in$erziji $rednosti u sa$remenom nekropolisu. 8
&re'i$lja$anje ili ek$i$alentna smrt ,ma osno$a da se ka'e kako mrt$i+ prognani i od$ojeni od 'i$ih+ osu4uju+ nas 'i$e+ na ekvivalentnu smrt" jer osno$ni zakon sim%oličke o%ligacije podjednako $a'i i u jednom kao i u drugom slučaju. -ako je ludilo u$ek samo ona linija koja deli ludake od normalnih oso%a+ linija koju normalnost deli sa ludilom i kojom je odre4ena kao tak$a. *$ako dru#t$o koje internira s$oje ludake je dru#t$o du%inski pro'eto lu dilom+ koje u$ek nalazi put da se sim%olički razmenjuje pod ozakonjenim $idom normalnosti. -aj dugotrajni uticaj ludila na dru#t$o koje ga koninira trajao je $i#e $eko$a+ a danas se zido$i azila uklanjaju+ ne iz neke neo%ja#nji$e to lerancije+ $eć zato #to je posao na normalizaciji tog dru#t$a putem ludila okončan 7 ludilo je postalo am%ijent u kome je trajno pre%i$anje ipak i dalje za%ranjeno. o resorpcije azila unutar dru#t$a do#lo je z%og toga #to je normalnost dostigla onaj ni$o sa$r#enst$a na kome poprima s$ojst$a azila+ po#to je $irus zat$aranja u#ao u s$e pore /normalne0 egzistencije. ,sto se odnosi i na smrt. *mrt+ u krajnjoj liniji+ nije ni# ta drugo do ona dru$tvena demarkaciona linija koja deli /mrt$e0 od /'i$ih05 ona podjednako aicira i jedne i druge. Aasuprot %esmislenoj iluziji 'i$ih koji %i 'eleli da 'i$e na račun izop#ta$anja mrt$ih+ nasuprot iluziji koja se sastoji u s$o4enju 'i$ota na apsolutni vi$ak vrednosti iz koga je odstranjena smrt+ neumitna logika sim%oličke razmene us posta$lja ek$i$alentnost 'i$ota i smrti 7 hladnom nemino$ no#ću pre'i$lja$anja. &o#to je smrt potisnuta u pre'i$lja$anje 7 do%ro poznatim po$ratnim dejst$om+ sam 'i$ot postaje ni#ta drugo do pre'i$lja$anje determinisano smrću.
mu lju%e. Koji arhitekta %i se usudio da na4e inspiraciju u toj istini sa$remenog ur%anog koncepta i da isplanira grad polazeći od gro% lja+ pustih terena i /ukletih0 prostora. -ačno je da %i to predsta$lja lo smrt arhitekture.
Leto onog s$eta 8poredo sa izop#ta$anjem mrt$ih+ pro#iruje se koncept %esmrtnosti. Jer to+ #to poči$a s one strane smrti+ oso%eni status koji je o%ele'je /du#e0 i /$i#e0 duho$nosti+ u st$ari je samo aa%ulacija koja prikri$a istinsku ekstradiciju mrt$ih i prekid sim%oličke razmene sa njima. Kada su mrt$i prisut ni me4u nama+ drugojačiji ali 'i$i+ kada se ja$ljaju kao par tneri 'i$ih u mnogo%rojnim razmenama+ nije im potre%no da %udu %esmrtni+ ne smeju da %udu tak$i+ jer %i taj antastični k$alitet onemogućio s$aku recipročnost. 8 meri u kojoj %i $aju izop#teni od strane 'i$ih+ oni postupno postaju %esmrtni+ i taj idealizo$ani zagro%ni 'i$ot samo je znak njiho$og dru# t$enog izgnanst$a. -re%alo %i $eć jednom ra#čistiti sa idejom religijskog progresa koji od animizma $odi ka politeizmu+ a zatim ka monoteizmu+ sa progresi$nim iskupljenjem %esmrtne du#e. 8poredo sa izop#ta$anjem mrt$ih koje im je podarila %es mrtnost+ $idimo kako se u na#im dru#t$ima simultano ja$ ljaju nade u $ečni 'i$ot i izop#ta$anje starih oso%a kao aso cijalnih. Jer+ %esmrtnost je progresi$na+ i to je ono #to je najčud nije. 8 $remenu5 iz ograničenog zagro%nog+ ona prelazi u $ečni zagro%ni 'i$ot 7 u dru#t$enom prostoru5 %esmrtnost se demokratizuje i od pri$ilegije nekolicine postaje potenci jalno pra$o s$ih. ?li to je relati$no skora#nja poja$a. 8 >giptu su se odre4eni člano$i grupe (araoni+ a potom s$e# tenici+ $ojne stare#ine+ %ogata#i+ pos$ećeni pripadnici $lada iuće klase)+ samim posedo$anjem $lasti+ postupno izd$ajali kao %esmrtnici+ dok su ostali imali pra$a jedino na smrt i na s$og d$ojnika. 3ko 9SSS. godine pre Qrista+ s$ako je do%io pristup %esmrtnosti5 ta dru#t$ena teko$ina je $ero$atno ste čena po cenu te#kih %or%i nemajući nameru da od istorije pra$imo dru#t$enu ikciju+ ipak mo'emo dosta do%ro zamisliti po%une i dru#t$ena kretanja koja su u >giptu *tarog carst$a isticala kao zahte$ pra$o %esmrtnosti za s$e. 3d samog početka se+ dakle+ radi o znamenju $lasti i dru#t$ene transcendencije. 8 pr$o%itnim grupacijama+ gde nema strukture političke $lasti+ nema ni indi$idualne %esmrt nosti. u#a koja je /relati$na0+ %esmrtnost koja je /ograniče na0+ odgo$araju potom+ u manje segmentarnim dru#t$ima+ jednoj podjednako relati$noj transcendenciji struktura $lasti. Datim se %esmrtnost generalizuje i o$eko$ečuje u despotskim dru#t$ima sa potpunom transcendencijom $lasti+ u 2elikim 6arst$ima. ,z tog napretka najpre iz$lače korist kralj ili a raon+ a zatim+ u jednoj poodmakloj azi+ sam Bog+ %esmrtnost u pra$om smislu reči+ iz koga+ redistri%ucijom+ proističe %es mrtnost za s$e. ?li o$a aza %esmrtnog Boga+ koja koincidira sa poja$om $elikih uni$erzalističkih religija+ a pogla$ito sa hri#ćanst$om+ $eć predsta$lja azu izuzetno $elike apstrakcije dru#t$ene $lasti unutar rimskog carst$a. -o #to su grčki %o
go$i smrtni dolazi otuda #to su $ezani za jednu speciičnu kulturu koja jo# u$ek nije uni$erzalna. 8 samim počecima+ hri#ćanst$o ne prih$ata %esmrtnost+ koja je poznija teko$ina. 6rk$eni oci jo# u$ek zastupaju sta$ S pri$remenom uni#tenju u i#čeki$anju $askrsenja. gipta *tarog carst$a. *$a ta priča o %esmrtnosti+ primetiće nai$ni materijalista+ uop#te nije od značaja5 s$e je to plod uo%razilje. -ačno+ i izuzetno je zanimlji$o $ideti kako se stvarna dru#t$ena dis kriminacija zasni$a upra$o na tome+ kako iz$an uo%razilje nema nekog drugog+ istaknutijeg mesta+ na kome %i se uč$rsti le $last i dru#t$ena transcendencija. >konomska $last kapi tala nije ni#ta manje utemeljena na uo%razilji od $lasti 6rk$e. 3na je samo antastično pos$eto$ljenje te $lasti. 2idimo+ tako4e+ kako demokratija tu ni#ta ne menja. Ae kada se moglo %oriti za sticanje %esmrtnosti du#e za s$e+ kao #to su se čita$e generacije proletera %orile za sticanje jednakosti do%ara i kulture. ,sta %or%a+ pr$ih za 'i$ot na onom s$etu+ drugih za 'i$ot na o$om 7 ista zamka5 po#to indi$idualna %esmrtnost nekolicine+ kao #to smo $ideli+ pro ishodi iz raz%ijanja grupe+ čemu onda slu'i zahte$ati je za s$eG -o je samo generalizo$anje imaginarnog. =e$olucija %i mo rala da se sastoji jedino u ukidanju razd$ojenosti od smrti+ a ne u jednakosti onostranog 'i$ota. Besmrtnost je samo jed
na $rsta op#teg ek$i$alenta $ezanog za apstrakciju linearnog $remena (ona poprima s$oj o%lik u onoj meri u kojoj $reme postaje apstraktna dimenzija $ezana za proces akumulacije političke ekonomije i apstrakcije samog 'i$ota). eath po[er &oja$a onostranog 'i$ota mo'e se+ dakle+ analizirati kao osno$na operacija u nastajanju $lasti. Ae samo zato #to će taj koncept omogućiti zahte$ za 'rt$o$anjem o$og 'i$ota i ucenu putem nadoknade u onom drugom 7 u čemu se sastoji strategija s$e#teničke kaste 7 $eć+ u jednom du%ljem smislu+ simultanim usposta$ljanjem zabrane smrti i instance koja %dije nad tom za%ranom smrti5 $lasti. =azaranjem jedinst$a mrt$ih i 'i$ih+ razaranjem izme4u 'i$ota i smrti+ i izop#ta$a njem smrti i mrt$ih putem za%rane+ st$ara se iz$ori#na tačka dru#t$ene kontrole. 2last je moguća samo onda kada smrt $i#e nije na slo%odi+ kada su mrt$i sta$ljeni pod nadzor+ u i#čeki$anju %udućeg koniniranja s$ekolikog 'i$ota. -o je os no$ni Dakon+ a $last je ču$ar $ratnica tog Dakona. *u#tinsko potiski$anje nije potiski$anje nes$esnih nagona+ ma koje energije+ li%ida+ i ono nije antropolo#ko 7 to je potiski$anje smrti+ i ono je dru$tveno 7 u tom pogledu #to iz$odi zaokret ka represi$noj socijalizaciji 'i$ota. ,storijski gledano+ poznato je da se s$e#tenička $last zas ni$a na monopolu smrti i na isključi$oj kontroli odnosa sa mrt$ima.T; rt$i su ona pr$a o%last koja je os$ojena i $ra ćena razmeni prinudnim posredni#t$om5 posredni#t$om s$e# tenika. 2last se usposta$lja na toj pregradi ka smrti. Aaknad no će se odr'a$ati no$im razd$ajanjima koja će se rač$ati u %eskraj5 razd$ajanjem du#e i tela+ mu#kog i 'enskog+ do% rog i zla+ itd.+ ali pr$o razd$ajanje je ono izme4u 'i$ota i smrti.T Kada se ka'e kako neko /dr'i kormilo $lasti0+"S ne radi se ni o kak$oj metaori5 $last i jeste ta pregrada izme4u 'i$ota i smrti+ dekret koji ukida razmenu izme4u 'i$ota i smrti+ ta mostarina i kontrola izme4u d$e o%ale. Kasnije će se $last na isti način usposta$iti na granici izme4u su%jekta i njego$og razd$ojenog tela+ izme4u indi$i T; Jeres će u$ek značiti do$o4enje u pitanje tog /6arst$a ne%eskog0 Kako %i se 6arst$o Bo'je ost$arilo hi! et nun!. Aegirati razd$ajanje na zi$ot i onaj s$et+ negirati zagro%ni 'i$ot. znači i negiranje raskida sa mrt$ima+ a time i nu'nost posredni#t$a da %i se sa njima usposta $ilo op#tenje. -o %i %io kraj 6rk$e i njene moći.
T Bog je ono #to čini razd$ojenim označitelja od označenog+ do%ro zla+ on je ono #to dr'i razd$ojenim mu#karca od 'ene+ 'i$e od mrt$ih+ du#u od tela+ rugog od ,stog+ itd. 7 uop#teno gledano+ on razd$aja polo$e s$ih distinkti$nih suprotnosti 7 pa tako+ i izme4u i $i#ih. izme4u Belca i 6rnca. Kada rasu4i$anje postane poli. ticno+ to jest+ kada se distinkti$na suprotnost iskazuje kao $last i &rete'e u korist jedne strane+ Bog je u$ek na toj strani.
/dr'i kormilo $lasti0 7 Aepre$odi$a igra reči. Aa rancuskom+ /la %arre0 isto$remeno znači /kormilo0 i /pregrada0. Prim. prev.
"1
Kod nas je slučaj o%rnut s$e ono #to se sim%olički razmenjuje predsta$lja smrtnu opasnost za $ladajući poredak.
due i razd$ojenog dru#t$enog tela+ izme4u čo$eka i njego$og razd$ojenog rada5 iz te pukotine iskrsa$a instanca posredo $anja i reprezentacije. ?li tu poja$u %i tre%alo sagledati kroz onaj arhetip koji danas razd$aja jednu grupu od s$ojih mrt$ih ili s$akoga od nas+ od sopst$ene smrti. *$i o%lici $lasti će u$ek imati sličan priz$uk u s$om ispolja$anju+ po# to se+ u krajnjoj instanci+ $last zasni$a na manipulaciji+ na upra$ljanju smrću. 8 toj neiz$esnosti koja nastaje izme4u odre4enog 'i$ota i njego$og kraja+ u proiz$odnji jedne temporalnosti koja je u pra$om smislu reči antastična i neprirodna (po#to je čita$ 'i$ot u s$akom trenutku dat skupa sa sopst$enom smrću+ to jest+ sa s$rho$ito#ću koja je u$ek prisutna)+ u taj rastrgnu ti prostor se sme#taju s$e instance represije i kontrole. 8 tu pukotinu nedelji$e celine 'i$ota i smrti pr$o se sme#ta apstraktno dru#t$eno $reme (mnogo pre apstraktnog dru# t$enog radnog $remena). *$a %uduća otu4enja+ razd$ojenosti i apstrakcije političke ekonomije koje je o%znanio arks+ ukorenjene su u toj razd$ojenosti od smrti. *mrt oteta 'i$otu+ to je delo ekonomije 7 to je preostali 'i$ot+ u%uduće čitlji$ kroz operati$ne pojmo$e računice i $red nosti. Kao u knjizi Zudno$ata po$est &etra Clemila (Camiso)5 kada je jednom izgu%io senku (kada mu je oteta smrt) &etar Clemil postaje %ogat i moćan+ postaje kapitalista 7 ugo$or sa a$olom je u$ek samo ugo$or sa političkom ekonomijom. Di$ot $raćen smrti+ to je delo sim%oličkog.
=?D>A? *=-, 8 &=,,-,2A3 &3=>-K8 i$ljaci ne raspola'u %iolo#kim konceptom smrti. Bolje rečeno5 %iolo#ke činjenice 7 smrt+ ro4enje ili %olest 7 s$e ono #to je prirodno i čemu mi pridajemo značenje nu'nosti i o%jekti$nosti+ za njih jednosta$no nema smisla. -o je za njih potpuni poremećaj+ po#to se ne mo'e sim%olički razme niti predsta$lja smrtnu opasnost za grupu."1 -o su neizmirene+ neokajane+ $rad'%inske+ neprijateljske snage koje tumaraju oko du#e i tela+ koje $re%aju 'i$o i mrt$o+ poči$#e i kosmičke snage koje grupa nije umela da sa$lada razmenom. 2i smo desocijalizo$ali smrt+ pretoči$#i je u %ioantropo lo#ke zakone+ dodeljujući joj imunitet nauke+ autonomizujući je kao indi$idualnu sud%inu. ?li izička materijalnost smrti+ koja nas parali#e /o%jekti$nim0 uticajem #to joj ga prida jemo+ ne zausta$lja pripadnike primiti$nih plemena. 3ni ni kada nisu /naturalizo$ali0 smrt oni znaju da je smrt (kao i telo+ kao i s$ako prirodno de#a$anje) dru$tveni odnos, da
je njego$o odre4enje dru#t$eno. &o tome su oni $eći /mate rijalisti0 od nas+ po#to se za njih pra$a materijalnost smrti+ kao i ro%e za arksa+ sadr'i u njenoj &ormi, koja je u$ek orma jednog dru#t$enog odnosa+ dok se čita$ na# idealizam usredsre4uje na iluziju biolo$ke materijalnosti smrti5 dis kurs stvarnosti9, koji je u su#tini diskurs imaginarnog, i koji primiti$ci pre$azilaze inter$encijom simboličkog. 'i'nu tačku sim%oličkog delo$anja predsta$lja inicijacija. Ajen cilj nije da otkloni smrt niti da je /pre$azi4e0+ $eć da je socijalno artikuli#e. -ako je opisuje =. Žolen (=. Jaulin) u knjizi Smrt Sara" grupa predaka /guta koije0 (mlade kandi date za inicijaciju)+ koji simbolički9 umiru da %i se izno$a rodili. 3$o nikako ne %i tre%alo sh$atiti u na#em isk$arenom značenju+ $eć u tom smislu da njiho$a smrt postaje ulog u recipročnojEantagonističkoj razmeni izme4u predaka i 'i$ih+ kao i da+ umesto razd$ojenosti+ usposta$lja dru#t$eni odnos me4u partnerima+ kru'enje poklona i proti$poklona koje je podjednako intenzi$no kao i kru'enje skupocenih do%ara i 'ena 7 igra neprestanih odgo$ora gde smrt $i#e nema pris tup kao cilj ili instanca. Žrt$om kuglice od mesa+ %rat preda je s$oju 'enu jednom od mrt$ih iz porodice+ kako %i ga o'i $eo. &utem hrane+ mrt$ac %i$a uključen u 'i$ot grupe. ?li razmena je o%ostrana. rt$ac predaje s$oju 'enu i zemlju klana jednom 'i$om članu s$oje porodice+ kako %i o'i$eo asimili#ući se sa njim i kako %i njega o'i$eo asimili#ući ga sa so%om. Dnačajan trenutak predsta$lja usmrći$anje koje moi ($eliki s$e#tenici) o%a$ljaju na koima (iniciranima)+ ko je njiho$i preci gutaju da %i ih zatim porodila zemlja+ isto onako kao #to su ih ra4ale njiho$e majke. &o#to su /u%ijeni0+ inicirani %i$aju predati s$ojim /kulturnim0 inicijatskim ro diteljima koji ih o%uča$aju+ neguju i usa$r#a$aju (inicijatsko ra4anje). 3čigledno je da se inicijacija sastoji u usposta$ljanju raz mene tamo gde je jednom postojala samo gola činjenica5 iz prirodne smrti+ aleatorne i ire$erzi%ilne+ prelazi se na smrt koja se daje i prima, koja je dakle re$erzi%ilna u dru#t$enoj razmeni+ /re#a$a0 u razmeni. *amim tim i#čeza$a suprotnost izme4u ra4anja i smrti5 one tako4e mogu da se razmenjuju u ok$irima sim%oličke re$erzi%ilnosti. ,nicijacija je taj ključ ni trenutak+ taj dru#t$eni neksus+ ta crna kutija u kojoj se ra 4anje i smrt+ prestajući da %udu pojmovi 'i$ota+ $raćaju jed no drugom 7 ne ka nekom mističnom sjedinjenju+ $eć zato da %i od iniciranog st$orili pra$o dru#t$eno %iće. Aeinicirano dete se samo %iolo#ki rodilo+ ono jo# u$ek ima samo stvar) nog9 oca i majku+ da %i postalo dru#t$eno %iće potre%no je da pro4e kroz simbolički doga4aj ra4anjaEinicijatske smrti+ &otre%no je da napra$i o%ilazak 'i$ota i smrti kako %i u#lo u sim%oličku realnost razmene. Kod inicijatskog isku#enja se ne radi o insceniranju dru gog ro4enja koje %i pomračilo smrt. *am Dolen je sklon tak $oj interpretaciji5 dru#t$o %i+ po njemu+ time /otklanjalo0
smrt+ ili %i joj+ tokom inicijacije+ /dijalektički0 suprotsta$lja lo neki s$oj izmi#ljeni pojam kojim je /pre$azilazi05 /Ži$otu i smrti koji su im dati+ ljudi su dodali inicijaciju pomoću ko je pre$azilaze poremećaj izaz$an smrću0. ,skaz koji je isto $remeno eektan i nedo$oljno odre4en+ po#to se inicijacija ne /dodaje0 drugim pojmo$ima i ne igra 'i$otom protiv smrti+ da %i ost$arila neki preporod (ču$ajmo se s$ih onih koji tri jumuju nad smrću). ,nicijacija otklanja ras!epljenost rada nja i smrti i s njom zdru'eni usud koji opterećuje tako ras cepljeni 'i$ot. Jer 'i$ot tada postaje ona %iolo#ka ire$erzi%il nost+ ona apsurdna izička sud%ina+ 'i$ot je tada unapred iz gu%ljen po#to je osu4en da propada sa telom. 3tuda i ideali zacija jednog od pojmo$a+ ro4enja (i njego$o ud$ajanje u $a skrsenju) na #tetu drugog pojma+ smrti. ?li to je samo jedna od na#ih predrasuda o /smislu 'i$ota0. Jer ro4enje+ kao ire $erzi%ilni indi$idualni doga4aj+ podjednako je traumatićno kao i smrt. &sihoanaliza je to izrekla na drugi način5 ro4enje je neka $rsta smrti. ? hri#ćanst$o je+ kr#tenjem+ pomoću ko lekti$nog sakramenta+ pomoću jednog dru#t$enog čina+ samo ome4ilo taj smrtonosni doga4aj ra4anja. olazak u 'i$ot %i %io neka $rsta zločina, kada ne %i %io preuzet i okajan kolek ti$nim simulakrumom smrti. Ži$ot je+ sam po se%i do%ro de lo jedino u računo$odst$enom poretku $rednosti. 8 sim%o ličkom poretku+ 'i$ot je+ kao i s$e drugo+ zločin, ukoliko nas taje jednostrano 7 ukoliko nije preuzet i uni#ten+ dat i $ra ćen+ /$raćen0 smrti. ,nicijacija taj zločin %ri#e+ pret$aranjem razdvojenih doga4aja 'i$ota i smrti u isti dru#t$eni čin raz mene. *im%oličko E *t$arno E ,maginarno *im%oličko nije ni koncept+ ni instanca ili kategorija+ ni ti /struktura0+ $eć čin razmene i drustveni odnos koji ukida stvarno, koji raskida sa st$arnim+ a time i sa suprotno#ću iz me4u st$arnog i imaginarnog. ,nicijatski čin je proti$an na#em principu realnosti. 3n po kazuje da realnost ro4enja proishodi jedino iz na#eg razd$a janja ro4enja i smrti+ da realnost samog 'i$ota proishodi je dino iz na#eg rasta$ljanja 'i$ota i smrti. činak stvarnog je zato u$ek samo strukturalni učinak razd$ojenosti d$a poj ma+ a na# ču$eni princip realnosti+ sa s$om normati$no#ću i represi$no#ću koju podrazume$a+ samo je generalizacija tog disjunkti$nog koda na s$im ni$oima. =ealnost prirode+ njena /o%jekti$nost0+ njena /materijalnost0+ proističu jedino iz raz d$ojenosti čo$eka i prirode 7 tela i netela+ kako %i rekao 3kta$io &az (3cta$io &az). =ealnost samog tela+ njego$ mate rijalni status+ proističe iz razd$ojenosti jednog duho$nog prin cipa+ iz diskriminacije du#e i tela itd. *im%oličko je ono #to ukida taj kod razd$ojenosti i nji me razd$ojene pojmo$e. no je utopija koja ukida topike du) $e i tela, čoveka i prirode, stvarnog i ne)stvarnog, rodenja i
"9
-ako na sim%oličkom ni$ou nema razlike izme4u 'i$ih i mrt$ih. rt$i imaju drugi status+ i to je s$e to zahte$a odre4ene mere op reznosti pri iz$o4enju rituala. ?li $idlji$o i ne$idlji$o se ne isključuju+ jer su d$a
8 sim%oličkom delo$anju+ d$a pojma gu%e s$oj prin cip realnosti."9 Ao+ taj princip realnosti je u$ek samo imagi) narna suprotnost drugog pojma. 8 podeli čo$ekEpriroda+ (o% jekti$na+ materijalna) priroda je samo imaginarna suprotnost tako sh$ačenog čo$eka. 8 seksualnoj podeli mu#koE'ensko+ strukturalnom i ar%itrarnom razliko$anju na kome se temelji princip seksualne /realnosti0 (i represije)+ tako deinisana /'ena0 u$ek je samo imaginarna suprotnost mu#karca. *$a ki disjunkti$ni pojam isključuje onaj drugi+ koji postaje nje go$a imaginarna suprotnost. ,sto $a'i i za 'i$ot i za smrt u o$om sistemu5 cena koju plaćamo za /realnost0 o$og 'i$ota+ za to da %ismo ga do'i$e li kao poziti$nu $rednost+ je neprestani antazam smrti. Da nas+ koji smo deinisani kao 'i$i+ smrt predsta$lja na#u ima ginarnu suprotnost."H. *$e disjunkcije na kojima se temelje različite strukture st$arnog (ni u kom slučaju se ne radi o ne koj apstrakciji5 to je i ono #to razd$aja učitelja od učenika i usposta$lja znanje kao princip realiteta njiho$og odnosa 7 itd.+ u s$im dru#t$enim odnosima koje poznajemo) imaju+ dakle+ s$oj arhetip u osno$noj disjunkciji 'i$ota i smrti. D%og toga+ ma o kom polju /realnosti0 %ila reč+ s$aki razd$ojeni po jam za koga onaj drugi predsta$lja njego$u imaginarnu su protnost+ %i$a njime opsednut kao sopstvenom smr%u. *im%oličko se tako ja$lja kao ono #to s$uda ukida tu me 4uso%nu opčinjenost st$arnog i imaginarnog+ tu zat$orenost stnrti.
moguća stanja iste oso%e. Cmrt je jedan aspekt 'i$ota. *ti 'ući u *idnej+ jedan Kanak je p r$o zaprepa#ćen tim mno#t$om s$eta+ ali ga u%rzo o%ja#nja$a činjenicom da se u toj zemlji mrt$i #etaju me 4u 'i$ima+ u čemu nema ničeg čudnog. /o Kamo0 je za Kanake (. @inhart5 #o 1amo* /onaj koji 'i$i0+ i s$e mo'e da u4e u tu katego riju. , u tom pogledu+ 'i$oEne'i$o je distinkti$na suprotnost koju jedino mi uoča$amo i na kojoj zasni$amo s$oju /nauku0 i s$oje ope rati$no nasilje. Aauka+ tehnika i proiz$odnja pretposta$ljaju rez iz me4u 'i$og i ne'i$og+ pri čemu prednost daju ne'i$om i na njemu zasni$aju strogost s$oje nauke (upor. Ž. ono5 Slučajnost:i nunost*. /=ealnost0 nauke i tehnike tako4e poči$a na razd$ajanju 'i$og i mr t$og. *ama s$rho$itost nauke kao nagona+ kao nagona smrti ('elje za saznanjem) sadr'ana je u tom razd$ajanju+ po kome nema dru gog st$arnog o%jekta izuze$ smrti 7 to jest+ nauka je prognana u inertnu i indierentnu o%jekti$nost+ isto onako kako je jo# na samom početku učinjeno sa smrću i mrt$ima.
Da razliku od toga+ di$ljaci nisu+ kako se to o%ično ka'e+ uron.ie ni u /animizam0+ odnosno+ u idealizam 'i$og+ u iracionalnu] magiju skri$enih sila5 oni ne daju prednost ni jednom ni drugom pojmu, po #to za njih ta razd$ojenost jednosta$no ne postoji.
3$o pra$ilo $a'i i u o%lasti politike. -ako se narodi trećeg s$eta (?rapi+. 6rnci+ ,ndijanci) ja$ljaju kao imaginarna suprotnost zapadne kulture (podjednako kao o%jektEosno$a rasizma i kao oslonac re$o :ucionarnih nada). , o%ratno+ mi+ tehnolo#ki i industrijski Dapad+ ja$ : jamo se kao njiho$a imaginarna suprotnost+ kao ono o čemu oni sa njaju u s$ojoj izd$ojenosti. Aa tome se zasni$a realnost s$etske do minacije.
"R
8 tekstu se koriste sledeće skraćenice5 ,.6.*. (inconscient) nes$es no+ 6.*. (conscient) s$esno+ &.6.*. (preconscient) preds$esno. Prim. prev. "T *$akako+ psihoanalitičko (lakano$sko) st$arno+ $i#e nije dato ni kao supstanca+ ni kao poziti$na
antazma koju opisuje psihoanaliza ali u koju se i ona zat$a ra+ tako #to pozama#nim %rojem disjunkcija (primarniEsekun darni procesi. ,.6.*.E6.*.+ itd.)"R i sama usposta$lja princip psihičke realnosti ,.6.*.a 7 neod$oji$ od njego$og principa psihoanalitičke realnosti (,.6.*.a kao principa realnosti psi hoanalize) 7 z%og čega sim%oličkom preostaje jedino da uki ne i samu psihoanalizu. "T reerenca5 ono je zau$ek izgu%ljeni predmet koji se ne mo'e naći+ i o kome+ u krajnjoj liniji+ nema #ta da se ka'e. Kao odsust$o uok$ireno mre'om /sim%oličkog poretka0+ to st$arno+ ipak oču$a$a dra' jedne igre
Aeiz%e'na razmena *t$arna činjenica smrti spada u o%last imaginarnog. -amo gde to imaginarno st$ara sim%olički poremečaj+ inicijacija usposta$lja sim%olički red. Da%rana incesta čini isto u o%lasti srodst$a5 st$arnoj+ prirodnoj+ /asocijalnoj0 činjenici %iolo# kog srodst$a+ grupa odgo$ara time #to st$ara sistem %račnih $eza i razmene 'ena. *u#tina je u tome da s$e (u o$om slu čaju 'ene+ a drugde ro4enje i smrt) postaje raspolo'i$o za razmenu+ to jest+ podle'e jurisdikciji grupe. 8 tom pogledu+ za%rana incesta je solidarna i komplementarna sa inicijaci jom5 u jednoj+ mladi putem inicijacije kru'e izme4u 'i$ih od raslih i mrt$ih predaka 7 %i$aju da$ani i $raćeni i time sti ču pristup sim%oličkom prepozna$anju. 8 drugoj+ 'ene su te koje kru'e5 one tako4e stiču pra$o pristupa u istinski dru# t$eni status tek po#to su date i primljene+ umesto da ih otac ili %raća saču$aju za sopst$enu upotre%u. /3naj ko ni#ta ne daje+ radilo se o njego$oj ćerki ili sestri+ mrta$ je.0 "" Da%rana incesta le'i u osno$i %račnih $eza me4u 'i$ima. ,nicijacija le'i u osno$i $eza izme4u 'i$ih i mrt$ih. -o je ona su#tinska činjenica po kojoj se razlikujemo od primiti$nih skri$alica sa označiteljem koji ga opisuje. 3d predsta$e do traga+ instanca st$arnog se gu%i 7 ali ne u potpunosti. 8 tome je s$a razlika izme4u topike nes$esnog i utopije. 8topija ukida stvarno, čak i kao odsust$o ili nedostatak. "" , o%ratno+ ona koja ne mo'e %iti data tako4e umire ili %i$a prinu 4ena da se proda. Aa tome se temelji prostitucija+ kao ostatak raz meneEpoklona i pr$i o%lik ekonomske razmene. &remda je prihod prostitutke u Kod @akana ipak nalazimo ne#to #to se razlikuje od @e$i*troso $ih idealističkih %esmislica. Kod o$oga+ u Strukturalnoj antropologiji, /unkcija sim%oličkog uni$erzuma se sastoji u razre#a$anju na idea lnom ni$ou onoga #to je do'i$ljeno kao proti$rečno na ni$ou st$ar nog0. *im%oličko se o$de ja$lja (#to nije daleko od njego$og najpo gre#nijeg tumačenja) kao neka $rsta idealnog $ida kompenzacije+ po sredo$anja izmedu st$arnog i idealnog koji su razdvojeni. 8 su#tini+ sim%oličko jednosta$no %i$a izjednačeno sa imaginarnim.
arhaičnom kontekstu pr$o %io /'rt$eni prihod0+ on na go$e#ta$a mogućnost druge $rste razmene.
"!
8por. tako4e #o 1amo . @inharta5 /Ae postoji nikak$a pred sta$a o uni#tenju nakon smrti. Kanak ne uspe$a da po$e'e smrt sa n ^#ta$ilom. Ao+ mo'da %i se kod njega i mogla pronaći ideja %liska ni#ta$ilu5 /seri0. 3na označa$a stanje začaranog ili ukletog čo$eka+ napu#tenog od s$ojih predaka+ %aoa+ propalog+
naroda5 razmena ne prestaje sa okončanjem 'i$ota. *im%olič ka razmena se ne prekida ni me4u 'i$ima ni sa mrt$ima (ni sa kamenjem+ ni sa 'i$otinjama). -o je apsolutni zakon5 o%a $eza i uzajamnost su neiz%e'ne. Aiko ih se+ pod pretnjom smrti+ ne mo'e odreči u ime ma koga ili ma čega. *mrt+ uos talom+ nije ni#ta drugo do upra$o to5 %iti istrgnut iz ciklusa sim%oličkih razmena (arsel os+ u So!iologiji i ;ntropolo) giji" /Fizičko delo$anje ideje smrti koju pojedincu sugeri#e zajednica0). "! ?li moglo %i se reći da se po tome ne razlikujemo od pri miti$nih naroda+ i da potpuno isto vai i za nas. 8 čita$om sistemu političke ekonomije+ zakon sim%oličke razmene nije se izmenio ni za jedno slo$o5 mi nasta$ljamo razmenu sa mrt $ima+ čak i onda kada je njiho$o %ora$i#te negirano i za%ra njeno 7 s$ojim s$akodne$nim umiranjem i s$ojim strahom od smrti+ mi plaćamo raskid sim%oličke razmene sa njima. 8 jednom du%ljem smislu+ isto $a'i i za mrt$u prirodu i za 'i $otinje. *amo %i apsurdna teorija slo%ode mogla da preten duje na to da smo izmirili s$oje račune+ taj dug je uni$erzalan i $ečit+ nikada ne uspe$amo da do kraja /uz$ratimo0 za s$u onu /slo%odu0 koju smo do%ili. -o d'ino$sko sporno mesto+ sačinjeno od s$ih o%a$eza i uzajamnosti koje smo na$eli+ up ra$o je nes$esno. Aema potre%e ni za kak$im li%idom+ 'eljom+ energijom i nagonima da %i se to u$idelo. ,.6.*. je dru#t$eno u onom smislu u kome je sačinjeno od s$ega onoga #to se dru#t$eno ili sim%olički nije moglo razmeniti. ,sto $a'i i za smrt5 ona se u s$akom slučaju razmenjuje 7 u naj%oljem+ ona će se razmeniti u skladu sa jednim dru#t$enim ritualom+ kao kod primiti$nih naroda+ u najgorem+ ona će se i sku pit i indi$idualnim radom kao znakom 'alosti.
nedru#t$enog čo$eka. 3n se oseća kao da ne postoji i pati z%og istinskog gu%itka. Ai#ta $ilo je za njega+ u naj%oljem slučaju+ dru#t$ena negacija+ i nema ni kak$og udela u predsta$i koju Kanak ima o smrti.
/3'eniti se majkom0+ /u%iti oca0+ #ta to tre%a da značiG pita se >. 3rtigez (>. 3rtigues) u ;&ričkom dipo$og kompleksa+ ima mo na umu dramu koja se pro'i$lja$a indi$idualno. ?li #ta %i se s njom odigralo u plemenskom dru#t$u+ gde religija /plod nosti0 i /predaka0 nudi kao izričitu osno$u kolekti$ne tradi cije upra$o ono #to je kod nas mladi >dip osu4en da pro'i$ lja$a u s$ojim ličnim antazmimaG0 -ako se /sim%olička unkcija0 u primiti$nim dru#t$ima ne $ezuje za zakon 3ca i indi$idualni psihički princip realnos ti+ $eć se od samog početka $ezuje za kolekti$ni princip+ za kolekti$no kretanje razmena. 2ideli smo kako su u inicijaci ji+ putem jednog dru#t$enog procesa+ raskinuti %iolo#ki o%li ci srodst$a da %i ustupili mesto inicijatskim roditeljima 7 sim%oličkim igurama koje upućuju na sociusa+ to jest+ na s$e oče$e i s$e majke klana+ a u krajnjoj liniji+ i na mrt$e oče$e+ pretke+ i na zemljumajku klana. ,nstanca 3ca se ne poja$ljuje+ ona je tu rast$orena u kolekti$nosti suparničke %raće (iniciranih). /?gresi$nost će se preme#tati po horizon talnoj liniji+ u suparni#t$o me4u %raćom+ koje će %iti nad kompenzo$ano izuzetno č$rstom solidarno#ću0 (3rtigez) (ali za#to /preme#tati0 G 7 Kao da %i /normalno0 tre%alo da %u de usmerena na 3caG). >dipo$om principu+ koji odgo$ara ne) gativnom aspektu za%rane incesta (za%rane koja poči$a na majci+ i koju nameće otac) suprotsta$lja se+ u pozitivnom smislu+ princip razmene sestara od strane %raće 7 u sredi# tu o$og koncepta se ne nalazi majka+ $eć sestra+ i čita$a dru# t$ena igra razmene se od$ija na ni$ou %raće i sestara. Aema+ dakle+ desocijalizo$anog edipo$skog trougla+ nema zat$orene porodične strukture sankcionisane za%ranom i gospodarećom =ečju 3ca+ $eć postoji princip razmene me4u parovima, na osno$u izazo$a i reciprociteta 7 autonomni princip dru#t$e ne organizacije. /&oja$a koncepta poklona odigra$a se u ok$i ru grupe istog starosnog do%a+ u atmoseri jednakosti. Žrt$a na koju dete pristaje u o%dani#tu+ a u korist nekog drugog deteta+ ne spada u istu kategoriju kao i razd$ajanje od majke.0
3$de+ dakle+ s$e go$ori o dru#t$enom principu razmene+ suprotsta$ljenom psihičkom principu za%rane. *$e go$ori o sim%oličkom procesu suprotsta$ljenom nes$esnom procesu. 8nutar primiti$nog poretka+ gde se s$e ispolja$a i razre#a$a na dru#t$en način+ nigde se ne ja$lja biolo$ka porodična tri jada ( psihički naddeterminisana+ ud$ojena u psihi č$orom antazama) i+ kao kruna s$ega+ čet$rti+ čisto /sim%olički0 po jam5 alus 7 /koji je neophodan da %i se čita$ odnos pre$eo na ni$o reči+ i da %i se od njega načinio zakon uzajamnog prepozna$anja me4u su%jektima0. 8pra$o tu je za nas (%ar u psihoanalitičkoj teoriji) upisano ime 3ca+ označitelja Da kona+ jedino koje u$odi u razmenu. -o je ču$eni trik 3če$e =eči+ koja #titi od smrtonosnog sjedinja$anja i apsor%o$anja izaz$anog 'eljom za majkom. ,z$an alusa+ nema spasenja. &rinuda o$og zakona poči$a na sim%oličkoj instanci koja pre gra4uje su%jekt+ usled čega dolazi do primarnog potiski$anja koje le'i u osno$i ormiranja nes$esnog i time omoguća$a su%jektu pristup sopst$enoj 'elji. a nema te instance koja upra$lja razmenama+ da nema posredni#t$a alusa+ su%jekt+ nesposo%an da o%a$i potiski$anje+ ne %i $i#e imao pristupa čak ni sim%oličkom i utonuo %i u psihozu. D%og toga se moglo t$rditi da su primiti$na dru#t$a+ /psi hotična0 dru#t$a 7 zato $to ona nisu poznavala delovanje ovog Zakona, ni strukturu potiskivanja i nesvesnog koji iz njega proishode. *$akako+ %io je to samo na# malo gru%lji način da ih disk$aliikujemo time #to ćemo ih proglasiti za ludake (umesto da uočimo+ #to kao i da počinje da se čini+ i to %a# na psihoanalitičkom Dapadu+ kako %i psihoza mogla da skri$a i jedno mnogo radikalnije značenje+ mnogo radikal niju sim%oličnost od one koju smo naslući$ali u s$etlosti psi hoanalize). a+ ta dru#t$a imaju pristup sim%oličkom."; Ae+ ona nemaju pristup sim%oličkom posredst$om nekog nepro menlji$og Dakona čije konture iscrta$a sam dru#t$eni pore dak+ oličen u 3cu+ *tare#ini+ 3značitelju i 2lasti. *im%oličko tu nije instan!a koji %i pristup %io isposredo$an jednim Fa lusom+ krupnom igurom u kojoj %i %ile oličene s$e metoni mične igure Dakona. *im%oličko je sam krug razmena+ krug da$anja i $raćanja+ poredak koji se ra4a iz same re$erzi%il nosti i koji izmiče d$ostrukoj jurisdikciji potisnute psihičke instance i transcendentne dru#t$ene instance. " Kada se oče$i razmenjuju+ to jest+ kada se daju i primaju 1 prenose sa jedne na drugu generaciju iniciranih+ u $idu $eć mrt$ih i $ečito 'i$ih predaka (%iolo#ki otac je+ me4utim+ ne &o čemu se mnogo manje psihotična od na#ih sa$remenih dru sta$a. za koja se $eoma milosrdno zadr'a$a odrednica /neurotičnih0+
9 .21 su#tini s$e $i#e postaju /psihotična0 po na#oj sopst$enoj oeiniciji+ to jest+ u potpunosti gu%e pristup sim%oličkom.
Jer ni samo /dru#t$eno0 ne postoji u /primiti$nim dru#t$ima0. Uojam /primiti$an0 se danas $i#e ne koristi+ ali tre%alo %i iz%aciti lz upotre%e i podjednako etnocentričan pojam /dru#t$a0.
razmenlji$ sa njim se mo'e jedino supstituisati+ a njego$a sim%olička igura+ njego$a reč+ je nepromenlji$a ona se ta ko4e ne razmenjuje+ to je reč li#ena odgo$ora) 7 kada je maj ka data od strane oče$a (to je zemlja predaka koja se s$aki put izno$a ja$lja tokom inicijacije)+ primljena i preneta (to je isto$remeno i jezik plemena+ tajni jezik u koji inicirani stiče pristup)+ onda s$e te st$ari+ otac+ majka+ reč+ gu%e s$oj st$o sud%onosnih+ neodgonetlji$ih instanci+ pa čak i s$oje mesto u strukturi koju nala'e za%rana 7 kao #to i smrt i ro 4enje gu%e status sud%onosnog doga4aja+ status nu'nosti i zakona+ unutar sim%oličkog hiperdoga4aja inicijacije. ?ko go$orimo o dru#t$u u kome nema potiski$anja i nes $esnog+ ne činimo to zato da %ismo otkrili neku čudesnu ne $inost gde %i toko$i /'elje0 kolali nesputano i gde %i se /pri marni procesi0 aktualizo$ali %ez za%rana 7 poredak katarze, idealizma 'elje i li%ida koji opseda ma#tu rojdorajho$aca+ rojdomarksista+ pa čak i shizo nomada. -aj antazam 'elje i naturalizo$anog (ili ma#inizo$anog) nes$esnog+ da se %ude /slo%odan05 antazam /slo%ode0 koji se danas+ iz sera racio nalne premestio u sere iracionalne misli+ antazam siro$og+ /primarnog0+ nes$esnog+ i dalje je buroaska pro%lematika (tačnije rečeno+ kartezijanska i kanto$ska pro%lematika slo %ode i nu'nosti). o$esti u pitanje teoriju nes$esnog+ znači tako4e do$esti u pitanje i teoriju 9elje+ jer+ na ci$ilizacijskom ni$ou+ tu nije reč ni o čemu drugom do o negati$nom antazmu jednog ra cionalnog poretka. &o tome+ Želja čini sasta$ni deo na#eg carst$a za%rane+ a materijalnost za kojom čezne čini sasta$ni deo na#e uo%razilje. Bilo da je dijalektizo$ana za%ranom+ kao u slučaju >dipa i psihoanalize+ %ilo da se $eliča u s$ojoj si ro$oj proiz$odnosti+ kao u slučaju ?nti >dipa+ u$ek se radi o o%ećanju jedne di$lje prirodnosti+ o antazmu objektivne na gonske energije koja je oslo%a4ajuća i koju tre%a oslo%oditi 7 snazi 'elje koja je+ nakon mnogih re$olucionarnih kreta nja+ nasledila do%ru radnu snagu. Kao #to je poznato+ dejst$o sile je u$ek dejst$o potiski$anja+ dejst$o realnosti u$ek pri pada imaginarnom poretku. -re%alo %i napisati 3gledalo 9e lje+ onako kako je napisano 3gledalo &roiz$odnje. Jedan primer5 primiti$no ljudo'derst$o. &ored toga #to se odnosi na ishranu+ pro%lem se sastoji u /oralnom nagonu0 za 'dranjem nad kojim %i u na#em dru#t$u poči$ala stroga+ mo'da najosno$nija za%rana+ dok %i je člano$i nekih primiti$ nih plemena prostodu#no prekr#ili i ost$arili s$oju /'elju0 %e_ pose%nih ceremonija. &ostulat5 s$aki čo$ek 'eli da pro'dere s$og %li'njeg+ i kada jedan katolički rag%i tim+ sticajem prilika to i učini+ nakon a$ionske nesreće u ?ndima+ s$i su zaprepa#će ni tim %o'anskim poja$lji$anjem jedne prirode za koju se $ero$alo da je zau$ek pokopana. , sam papa ju je %lagoslo $io i razre#io greha+ ne zato da %i je istakao kao primer koji tre%a slediti+ ali ipak5 tu se $i#e ne radi o apsolutnom zloči UU 7 a kako i %iG 7 izuze$ pozi$anjem na prirodu čija se
!S
8por. ljudo'dersku scenu kod an de @erija. (,ndijanci iz perioda renesanse.)
s$etost (nes$esna i psihoanalitička)+ čija se libidinozna s$e tost danas uspe#no nadmeće sa %o'anskom i religioznom s$e to#ću. *ami+ pak+ ljudo'deri+ ni u kom slučaju ne t$rde da 'i$e u prirodnom stanju+ oni se zado$olja$aju time da+ u skla du sa s$ojim ,judo'derskim na$ikama+ iive u dru$tvu. &ritom je najzanimlji$ije da oni jedu s$oje mrt$e. Ae rade to iz ne ke 'i$otne nu'nosti niti zato #to uop#te ne dr'e do mrt$ih+ naproti$ 7 oni to čine da %i im iskazali po#to$anje i da ih ne %i prepustili %iolo#kom raspadanju+ usled koga %i mrt$i izmakli dru#t$enom poretku i okrenuli se proti$ grupe s na merom da je progone. -o pro'diranje je dru#t$eni čin+ sim) bolički čin+ koji te'i da odr'i $eze sa mrt$im+ ili sa neprijate ljem koji se jede 7 u s$akom slučaju+ kao #to je poznato+ onaj koji se jede je u$ek neko ko je cenjen+ ne jede se %ilo ko+ i njego$o pro'diranje je u$ek znak po#to$anja kojim se on pos$ećuje. 2i preziremo ono #to jedemo i mo'emo da je demo samo ono #to preziremo+ to jest+ ono #to je mrt$o+ %e 'i$otno+ 'i$otinjsko ili %iljno+ namenjeno %iolo#koj asimila ciji 7 z%og toga smatramo da je antropoagija dostojna pre zira+ iz perspekti$e sopst$enog prezira prema onome #to je demo+ prema činu jedenja i konačno+ prema na#em sopst$e nom telu. &rimiti$no pro'diranje ne zna za akti$no i pasi$no+ apstraktnu razd$ojenost onoga #to jede i onoga #to je poje deno. ,zme4u to d$oje postoji dualni modus časti i uzajam nosti+ mo'da čak i izazo$ i d$o%oj iz koga pojedeni mo'e da iza4e i kao po%ednik (upor. čita$ ritual prino#enja 'rt$e u hrani)+ u s$akom slučaju+ nikada se ne radi o mehaničkom činu apsor%o$anja.!S Ae radi se čak ni o apsor%o$anju /'i$ot ne snage0+ kako to+ nakon izuča$anja uro4enika+ o%ično t$r di etnologija+ prelazeći olako sa unkcionalizma ishrane na unkcionalizam magije (psihoanalitičari se jo# u$ek dr'e psi hičkog unkcionalizma nagona). Kao #to nije o%ičan čin uzi manja hrane+ pro'diranje nije ni preo%ra'enje mane za ono ga koji jede 7 to je jedan dru$tveni čin+ 'rt$eni proces u ko me učest$uje čita$ meta%olizam grupe. Ai ost$arenje 'elje+ ni asimilacija ma čega+ to je+ naproti$+ čin tro#enja+ potro#nje i preo%ra'enja mrt$og tela u dru#t$enu razmenu. ,sta st$ar se odigra$a i kod &riče#ća+ ali u $idu jednog apstraktnog sa kramenta i op#te ek$i$alentnosti hle%a i $ina. 8kleti deo ko li se o$de konzumira+ u znatnoj meri je su%limiran i e$ange lizo$an. 8%ist$o tako4e nema isto značenje kao za nas. =itualno u%ist$o kralja nema ničeg zajedničkog sa /psihoanalitičkim0 u%ist$om oca. &ored o%a$eze kralja da smrću iskupi s$oju &o$la#ćenost+ njego$o u%ist$o tako4e ima za cilj da odr'i tok razmena i njiho$u pokretlji$ost unutar grupe+ spreča$ajući nagomila$anje i iksiranje za ličnost kralja (statusa+ %ogats Pa$a+ 'ena+ $lasti). Ajego$a smrt predupre4uje tu nesreću. 8
tome je su#tina i unkcija 'rt$o$anja5 ukloniti ono #to preti da lzmakne sim%olickoj kontroli grupe i da je optereti te'i nom mrt$aca. -re%a dakle+ u%iti kralja (s $remena na $re me) a sa njim i zakon i onaj $id alusa koji je počeo da $la da dru#t$enim 'i$otom. 8%ist$o kralja ne iz$ire iz du%ina nes$esnog i iz slike oca+ $eć naproti$5 na#e nes$esno i njego $i o%rti proističu iz gu%itka 'rt$enih mehanizama. Aa#a pred sta$a o u%ist$u poči$a na zat$orenoj ekonomiji+ i s$odi se na antazmatsko u%ist$o oca to jest+ na naknadu za potiski$a nje 1 po#to$anje zakona+ ne ost$arenje 'elje i sre4i$anje ra cuna. 8log je alicki+ i sa smrću oca+ alički o%rt preuzima nja $iasti na %azi potiski$anja+ stupa na scenu. -o je $eoma pojednosta$ljen prikaz smrti i u%ist$a kao potisnute agresi je+ kao nasilja koje je ek$i$alentno nasilju potiski$anja. 8 primiti$nom pore.tku+ u%ist$o nije ni nasilje+ ni oslo%a4anje nes$esnog+ za one koji u%ijaju kralja nema+ dakle+ nikak$og sticanja $lasti nitii u$ećanog osećanja kri$ice kao u rojdistič kom mitu. *am kralj ne snosi tu smrt5 on je daje+ on predaje s$oju smrt u razmenu i ona je o%ele'ena s$etko$inom+ dok se antazmatsko lu%ist$o oca pro'i$lja$a kroz osećanje kri$i ce i u strepnji. -ako+ dakle+ ni u%ist$o ni jedenje nemaju isto značenje Kao za nas5 oni ne proističu iz nekog u%ilačkog nagona+ iz oralnog sadizma ili izz strukture potiski$anja koja im jedina daje onaj smisao kaka$ danas imaju za nas. -o su dru#t$eni cino$i koji u s$emu slede koncept sim%oličke o%ligacije. 8 drugim kulturama+ oni nikad nemaju ono jednostrano znače nje kojim se iskazuje s$aka agresija ugra4ena u temelje na#e kulture5 u%iti jesti 7 ja u%ijam ja jedem 7 ti si u%ijen ti si pojeden 7 čita$o + nes$esno i njego$i antazmi (i njiho$a psi noanahticka teorijija) pretposta$ljaju prih$atanje te disjunkci je potiski$anje am%i$alentnosti čije usposta$ljanje u ma kom o%liku tokom m%oličkog procesa+ ukida jurisdikciju nes$esnog. 8B,-, &S*>)S2?-, &=SD=?-, 7 čita$o na#e indi$i dualno nes$esno o%razuje se oko tih pojmo$a i antazmi ko je lh okruzuju+ u znaku potiski$anja. ?-, 2=?-,-, =?D>A,-, 7 kod primiti$nih plemena+ s$e se od$ija u jasnoj kolekti$noj razmeni oko o$a tri poj ma+ kroz rituale i mito$e koji im daju oslonac. *$aki od o$ih /glagola0 nes$esnog pretposta$lja jedan rez+ raskid+ pregradu k koju srećemo s$uda u psihoanalizi i oseća nje kri$ice koje ona izazi$a+ igru i pona$ljanje za%ranjenog /Llagoli0 sim%oličlčkog+ za razliku od toga+ pretposta$ljaju re $erzi%ilnost+ neogranicenu cikličnu promenu. ?li osno$na razlika je+ pre$ashodno+ u autonomizaciji jed ne psihičke sere5 u primiti$nim dru#t$ima se na kolekti$nom ni$ou odigra$a ne#to #to se kod nas samo potiski$anjem mo ze ot$onti ka instanci psihičkog i nes$esnog. -o znači da ne ma nikak$e sličnosti izme4u rituala i antazma+ izme4u mita
!1
8 $ezi sa o$im+ upor. =ene irar5 /asilje i sveto, str. 1""71".
i nes$esnog. *$e analogije kojima se s toliko radosti koriste antropologija i psihoanaliza samo su te#ka mistiikacija. ,skri$lja$anje koje psihoanaliza $r#i prilikom analize pri rniti$nih dru#ta$a mo'e se s$rstati u istu kategoriju sa iskri$ ,ja$anjem koje marksistička analiza $r#i u suprotnom smeru. ,. Da antropomarksiste+ ekonomska instanca je prisutna i
odlučujuća i u o$om tipu dru#t$a+ ali je skri$ena i latentna+ dok je kod nas maniestna 7 no+ ta razlika se smatra sekun darnom+ analiza se na njoj ne zadr'a$a i lako prelazi na s$oj materijalistički diskurs. Da antropopsihoanalitičare+ instanca nes$esnog je pri sutna i odlučujuća i u o$om tipu dru#t$a+ ali je maniestna+ eksteriorizo$ana+ dok je kod nas latentna i potisnuta 7 no+ ta razlika nije su#tinska+ i analiza prelazi preko nje+ nasta$ ljajući s$oj diskurs u pojmo$ima nes$esnog. ,,.
3%e strane od%ijaju da priznaju značaj toj naizgled siću# noj razlici5 u jednoj istoj strukturi+ ekonomija ili nes$esno prelaze isti put od primiti$nih ka sa$remenim grupacijama+ jednom od maniestnog ka skri$enom+ a drugi put o%ratno. *amo je na#a metaizika u stanju da zanemari taj detalj+ ga jeći iluziju da sadr'ina ostaje ista. ?li to je krajnje netačno5 kada se ekonomija /krije iza0 drugih struktura+ ona jednos ta$no prestaje da postoji 7 ona ne go$ori ni o čemu+ nije ni#ta. , o%ratno+ kada se nes$esno /maniestuje0+ kada posta ne očigledna i artikulisana struktura+ onda $i#e uop#te nije nes$esno 7 psihička struktura i proces zasno$an na potiski $anju nemaju nikak$og smisla u toj drugoj koniguraciji ko ja je ritualna a ne psihička+ u ot$orenoj rezoluciji znako$a. *$e se menja kada se sa latentnog prelazi na maniestno+ a sa maniestnog na latentno.!1 D%og toga+ nasuprot marksistič kom i psihoanalitičkom neprizna$anju o$e činjenice+ tre%a izno$a započeti analizu upravo od tog pomeranja. 2ideće se kako je upra$o nemogućnost uoča$anja i odre 4i$anja ekonomskog+ samo sim%oličko. Kao i da je moguć nost ot$orenog maniesto$anja nečega+ koja %i tre%alo da %u de nes$esno+ ali samim tim prestaje to da %ude+ tako4e sim %oličko.
$ojnik i ud$ajanje &ojam d$ojnika+ %lisko po$ezan sa pojmom smrti i ma gije+ ukazuje+ sam po se%i+ na s$e pro%leme psiholo#kog ili &sihoanalitičkog tumačenja. *enka+ ut$ara+ odraz+ slika+ skoro $idlji$ materijalni duh na primiti$nog d$ojnika se o%ično gleda kao na gru%u prei
guraciju du#e i sa$esti+ u skladu s procesom rastuće su%lima cije i duho$ne /hominizacije0+ a po o%rascu -ejar de Carde na (-eilhard de 6hardin)5 ka $rhunst$u jedinog Boga i uni $erzalnog morala. ? jedini Bog ima mnogo toga zajedničkog sa ormom o%jedinjene političke $lasti+ i ničeg zajedničkog sa primiti$nim %ogo$ima. ,sto tako+ du#a i sa$est imaju mno go toga zajedničkog sa principom o%jedinjenja su%jekta+ a ničeg zajedničkog sa primiti$nim d$ojnikom. Ba# naproti$+ istorijsko poja$lji$anje /du#e0 ukinuće razmenu koja je o%i lo$ala duho$ima i d$ojnicima 7 izazi$ajući kao po$ratno dejst$o poja$u druge $rste d$ojnika koja u satanizo$anom o%liku luta zapadnjačkom s$e#ću 7 i koja+ tako4e+ ima mno go toga zajedničkog sa zapadnjačkim $idom otu4enja+ a ni čeg zajedničkog sa primiti$nim d$ojnikom. ,zjednača$anje o$og d$oga u psiholo#kom pogledu (s$esnom ili nes$esnom)+ samo je posledica zlonamernog tumačenja. ,zme4u primiti$nog čo$eka i njego$og d$ojnika ne uspos ta$lja se odnos odslika$anja i apstrakcije kao izme4u su%jek ta i njego$og duho$nog principa+ du#e+ ili izme4u su%jekta i njego$og moralnog i psiholo#kog principa+ sa$esti. Aigde se ne ja$lja onaj nedelji$i um+ onaj odnos idealne ek$i$alentnos ti koji+ po nama+ čini su#tinu su%jekta+ čak i prilikom njego $og ud$ajanja. $ojnik nije ni ona antastična ektoplazma+ ono arhaično izronja$anje iz du%ine nes$esnog i osećanja kri $ice (na koje ćemo se jo# $ratiti). $ojnik je+ kao i smrt (smrt je d$ojnik 'i$og+ d$ojnik je 'i$a i prepoznatlji$a slika smrti) partner sa kojim primiti$ni čo$ek ost$aruje lični i kon kretni odnos+ am%i$alentni odnos koji je srećan ili nesrećan u za$isnosti od slučaja+ odre4enu $rstu $idlji$e razmene (reć ju+ pokretom+ ritualom) jednim ne$idlji$im delom se%e+ a da se pritom ne moe govoriti o otuđenju. Jer su%jekt je otu4en 7 kao #to smo to mi 7 samo onda kada interiorizuju neku apstraktnu instancu koja potiče sa onog s$eta. kao #to %i re kao Aiče 7 psiholo#ku (ja i ideal toga ja)+ religioznu (Bog i du#a)+ moralnu (sa$est i zakon) 7 nepomirlji$u instancu ko joj je s$e drugo podre4eno. -ako+ istorijski posmatrano+ otu 4enje započinje sa interiorizacijom Lospodara od strane os) lobodenog ro%a5 nema otu4enja s$e dok postoji dualni odnos gospodara i ro%a. &rimiti$ni čo$ek usposta$lja dualni+ a ne otu4eni odnos sa s$ojim d$ojnikom. 3n mo'e i ono #to je nama zau$ek za%ra njeno+ a to je+ da op#ti sa sopstvenom senkom (st$arnom+ a ne metaoričnom senkom) kao sa nečim iz$ornim i 'i$im+ da joj go$ori+ da je #titi+ da prido%ije tu pokro$iteljsku ili ne prijateljsku senku 7 koja ni u kom slučaju nije odraz /iz $ornog0 tela+ $eć senka za se%e+ a samim tim nije ni /otu4e ni0 deo su%jekta+ $eć jedan od o%lika razmene. -o je+ uosta lom+ ono #to pesnici otkri$aju propiti$anjem sopst$enog tela ili reči jezika. Lo$oriti sa s$ojim telom i go$oriti sa jezikom na dualni način+ pre$azila'enjem akti$nog i pasi$nog (telo mi go$ori+ reči mi go$ore)+ autonomizo$ati s$aki ragment tela+
s$aki ragment jezika kao 'i$o %iće sposo%no za odgo$or i za razmenu 7 to znači kraj razd$ajanja i ud$ajanje+ koji oliča $aju ek$i$alentnost s$ih delo$a tela potčinjenu principu su% jekta+ ek$i$alentnost s$akog ragmenta jezika potčinjenu ko du jezika. *tatus d$ojnika u primiti$nom dru#t$u (kao i duho$a i %ogo$a+ jer i oni su st$arna+ 'i$a i različita %ića+ a ne neka idealizo$ana su#tina) je+ dakle+ suprotan na#em otu4enju5 %i će se tu umno'a$a na %ez%roj drugih+ podjednako 'i$ih kao i on sam+ dok se o%jedinjeni+ indi$idualizo$ani su%jekt mo'e suprotsta$iti jedino se%i+ u otu4enju i u smrti. ,nteriorizacijom du#e i sa$esti (principa identiteta i ek$i $alentnosti samom se%i) su%jekt do'i$lja$a pra$o zatočeni#t$o+ slično zatočeni#t$u ludaka u 2,,om $eku+ koje opisuje Fu ko. -ada se gu%i primiti$na misao o d$ojniku kao misao o kontinuitetu i razmeni+ i ja$lja se opsednutost d$ojnikom kao diskontinuitetom su%jekta u ludilu i smrti. /Kao ugleda s$og d$ojnika+ ugledao je smrt.0 $ojnik $ampir+ d$ojnik os$etnik+ nesmirena du#a+ d$ojnik postaje predznak smrti su%jekta+ koja ga opseda u samom 'i$otu. -o je $ojnik ostoje$skog+ ili &etar Clemil+ čo$ek koji je izgu%io s$oju senku 7 ta senka se u$ek tumačila kao metaora du#e+ sa$esti+ rodne zemlje+ itd. neizleči$i idealizam5 opis je daleko stra# niji ako se li#i metaoričnosti. *$i smo mi izgu%ili s$oju stvar) nu senku+ onu koju nam st$ara sunce+ jer ona za nas $i#e ne postoji+ mi joj se $i#e ne o%raćamo a sa njom nas je napus tilo i na#e telo 7 izgu%iti s$oju du#u+ to $eć znači i za%ora $iti s$oje telo. , o%ratno+ kada senka izrasta i postaje auto nomna sila+ kao ona slika u ogledalu u *tudentu iz &raga+ to je delo a$ola i ludila+ senka je tu da %i pro'drala su% jekta koji ju je izgu%io+ to je u%ilačka senka+ oličenje s$ih onih od%ačenih i za%ora$ljenih mrt$ih koji+ razumlji$o+ ni kada ne mogu da se pomire s tim da za 'i$e $i#e ni#ta ne znače.
!9
=. /&ridajući nado$ezuju+
Žolen silama kako
tako4e go$ori o tom primiti$nom smrti nedru#$tene namere+ *arai na uo%ičajena zapa'anja+ tako i
strahu od se samo na podatke
mrtOih5 logički nes$es
primiti$nog d$ojnika+ sastoji se u interpretaciji putem poj mo$a arhaičnog psihizma. &rojekcijom kri$ice $ezane za an tazmatsko u%ist$o drugoga (%liskog roditelja) u skladu sa magijom s$emoći ideja (?llmacht der Ledanken)+ iz%ijanjem potisnutog+ itd.+ Frojd5 /?naliza različitih slučaje$a uznemi rujućeg osećanja ne%liskosti+ do$ela nas je do dre$ne kon cepcije s$eta+ do animizma+ koncepcije kojoj je s$ojst$eno naselja$anje s$eta ljudskim duho$ima usled narcističkog pre cenji$anja na#ih sopst$enih psihičkih procesa+ usled misaone s$emoći i magijskog postupka koji se na njoj zasni$a+ usled raspodele magijskih sila koje su %ri'lji$o raspore4ene na strana lica i na st$ari (mana)+ kao i z%og s$ih onih t$ore$ina putem kojih se neograničeni narcizam tog e$olucionog perio da %ranio od maniestne st$arnosti...
nog.0 Aije %a# sigurno da /podaci0 nes$esnog uop#te imaju tu #ta da tra'e. 3psednutost+ negati$nost sila smrti+ sas$im do%ro se mo'e o% jasniti kao preteča instanca+ neumitnosti tih lutajućih sila kada iz maknu grupi i nisu $i#e u stanju da se s njom razmenjuju. 8 st$a ri+ /smrt se s$eti0. ?li neprijateljski d$ojnik i neprijateljska smrt+ u$ek oliča$aju samo neuspeh grupe da odre'i s$oj materijal sim%o ličke razmene+ da pomoću odgo$arajućeg rituala $rati u grupu tu /prirodu0 koja je izmakla sa smrću i koja se tada kristalizuje kao zloko%na instanca+ koja nikada ne prekida s$oj odnos sa grupom. ali+ ga ispolja$a u $idu proganjanja (mrt$i rad zamrznut u iksnom kapitalu igra kod nas istu ulogu). *$e to nema nikak$e $eze sa ne kom projekcijom nadja ili koncepta nes$esnog koji $uče koren e iz
p r o s l o s t i $ r s t e .
sim%oličkim mogućnostima tela. =einterpretacija sim%oličkog putem psihoanalize je redukujuća operacija. &o#to 'i$imo pod $la#ću nes$esnog (no+ da li je to takoG 7 nije li to na# sopst$eni mit koji ukazuje na potiski$anje premda u njemu jo# u$ek učest$uje5 potisnuta misao o potiski$anju)+ osećamo se poz$anim da tu jurisdikciju psihičke istorije+ kao i isto rije+ same+ pro#irimo na s$e moguće koniguracije. Aes$esno+ psihički poredak uop#te+ postaje neprelazna instanca koja raspola'e pra$om pr$e %račne noći u odnosu na s$e prethod ne indi$idualne i dru#t$ene grupacije. Ao+ njeno imaginarno se prote'e i na %udućnost5 ako je nes$esno na# sa$remeni mit+ a psihoanaliza njego$ prorok+ onda je oslo%a4anje nes $esnog (=e$olucija Želje) njego$a milenaristička jeres. ?li misao o nes$esnom je+ kao i ona o svesti, jo# u$ek mi sao diskontinuiteta i raskida. 3na je jednosta$no zamenila poziti$itet o%jekta i s$esnog su%jekta ire$erzi%ilno#ću izgu% ljenog o%jekta i su%jekta koji stalno izmiče se%i. ,z$edena iz ra$note'e+ ona ipak ostaje u or%iti zapadne misli sa s$ojim naizmeničnim topikama9 (pakaoEraj 7 su%jektEpriroda 7 s$esnoEnes$esno)+ gde ra#čerečeni su%jekt mo'e jo# samo da sanja o izgu%ljenom kontinuitetu.U 3na se nikada ne podu dara sa utopijom 7 koja ni u kom slučaju nije antazam iz gu%ljenog poretka $eć+ nasuprot s$im topikama diskontinui teta i potiski$anja+ misao o dualnom poretku+ o poretku re $erzi%ilnosti+ sim%oličkom poretku (u sna'nom i etimolo#kom značenju tog pojma)+ gde smrt+ na primer+ nije neki izd$ojeni prostor+ gde sopst$eno telo i sopst$ena senka nisu za su%jek ta izd$ojeni prostori+ gde smrt ne okonča$a istorijat tela+ gde nema pregrade koja ukida am%i$alentnost su%jekta i o%jekta+ gde nema ni onostranog (zagro%nog 'i$ota i smrti) ni o$ostra nog (nes$esnog i izgu%ljenog o%jekta)+ $eć samo trenutne neantazmatske aktualizacije sim%oličke uzajamnosti. -a utopijska misao nije uzioni#uća5 jedino nostalgija ra4a u zioni#uće utopije. 3$de nema ničeg nostalgičnog+ izgu%ljenog+ razd$ojenog+ ili nes$esnog. *$e je $eć tu+ i re$erzi%ilno+ i 'rt$o$ano.
Aeomilenarizam oslo%a4anja nes$esnog ne %i tre%alo posmatra u kao iskri$lja$anje psihoanalize5 on logički nastaje iz imaginarnog $askrsenja tog izgu%ljenog o%jekta+ tog o%jekta /a0 koji psihoanaliza skri$a u srcu s$oje teorije5 tog st$arnog koje se nikada ne mo'e na i koje joj omoguča$a da ču$a $rata
&3@,-,6K? >K3A3,J? , *=- /Ae umire se zato #to se mora umreti5 umire se zato #to je to n a$ika na koju smo+ ne tako da$no+ prinudili s$oju s$est.0 2anegem (2aneghem) /en Lottern ist der -od immer nur ein 2orurteil 7 Da Bogo$e+ smrt je u$ek samo predrasuda.0 Aiče
*mrt+ kao uni$erzalnost ljudske sud%ine+ nastaje tek sa us posta$ljanjem dru$tvene diskriminacije mrt$ih. 7nstitu!ija smrti kao i institucija zagro%nog 'i$ota i %esmrtnosti+ pred sta$lja pozniju teko$inu političkog racionalizma kaste s$e#te nika i 6rk$e5 na upra$ljanju tom imaginarnom serom smrti ona zasni$a s$oju $last. ,#čeznuće religijskog zagro%nog 'i$ota je jo# poznija teko$ina političkog racionalizma #riave. Kada se zagro%ni 'i$ot po$ukao pred napretkom /materijalističkog0 8ma+ on je jednosta$no pre#ao u sam 'i$ot5 a na upra$ljanju ivotom kao objektivnim zagrobnim ivotom r'a$a zasni$a s$oju $last. 3na je jača od 6rk$e5 r'a$u i njenu apstraktnu $last ne uč$r#ćuje imaginarno onostranog+ $eć imaginarno o$og 'i$ota. 3na se oslanja na pos$eto$ljenu smrt+ na trans cendenciju dru#t$enog+ a njena snaga potiče iz te smrtonosne apstrakcije koju oliča$a. Kao #to je medicina o$lada$anje le#om+ tako je r'a$a o$lada$anje mrt$im telom sociusa. 6rk$a se od samog početka utemeljila na deo%i zagro%nog i o$og 'i$ota+ zemaljskog s$eta i 6arst$a Ae%eskog. 3na lju %omorno %dije nad njom+ jer %i sa i#čeznućem te razd$ojenos ti %ilo s$r#eno i sa n jenom $la#ću. 6rk$a 'i$i od odgođene večnosti (kao #to r'a$a 'i$i od odgo4enog dru#t$a+ kao #to re$olucionarne partije 'i$e od odgo4ene re$olucije5 s$i 'i$e od smrti) 7 ali je imala dosta muke da tu ideju nametne.
!R
*ama nauka je kumulati$na jedino z%og toga #to je delimično &o$ezana sa smrću+ zato #to nagomila$a smrt na smrt.
$eri+ #to je značilo izrugi$ati se 6rk$enoj $lasti nad smrću. -okom čita$e s$oje istorije+ 6rk$a je morala da razgra4uje primiti$nu zajednicu+ jer o$a te'i da sama ost$aruje s$oje spasenje+ crpeći energiju iz intenzi$ne uzajamnosti kojom je pro'eta. Da razliku od apstraktne uni$erzalnosti Boga i 6rk$e+ sekte i zajednice upra'nja$aju /samoupra$ljanje0 spasenjem+ koje se sastoji u sim%oličkoj egzaltaciji grupe+ a mo'e se okončati i u $rtogla$ici smrti. Jedini uslo$ za postojanje 6rk$e je neprestano uni#ta$anje te sim%oličke potre%e 7 to je isto$remeno i jedini uslo$ za postojanje r'a$e. , upra $o tu+ na scenu stupa politička ekonomija. Demaljskom %lesku zajednica+ 6rk$a nameće političku eko) nomiju individualnog spasenja. 8 početku+ putem $ere (koja je postala lični odnos du#e sa Bogom+ umesto da %ude uza$ relost zajednice) a zatim nagomila$anjem do%rih jela i zaslu ga+ to jest+ ekonomijom u pra$om smislu reči+ sa s$ojim za$r#nim računom i s$ojim ek$i$alentnostima. -ek tada+ kao i u$ek kada dolazi do procesa akumulacije+ !R smrt se zaista ja$lja na o%zorju 'i$ota. -ek tada+ 6arst$o zaista prelazi s one strane smrti 7 pred kojom se s$ako nalazi s=m. 3pči njenost patnjom+ usamljeno#ću i smrću+ koju hri#ćanst$o kao da po$lači sa so%om+ srazmerna je njego$oj uni$erzalnosti koja podrazume$a uni#tenje arhajskih zajednica. 8 do$r#enoj ormi religiozne+ kao i ekonomske uni$erzalnosti (kapitala)+ s$ako se nalazi sam. *a 2,im $ekom+ to sa$remeno $i4enje smrti se gene ralizuje. &reko Kontra=eormacije i pogre%nih i opsesi$nih %aroknih igara+ ali pre$ashodno sa poja$om protestantizma+ koji je indi$idualizo$anjem sa$esti pred Bogom i dezin$es tiranjem kolekti$ne ceremonije+ u%rzao proces indi$idualne anksioznosti pred smrću. ,z njega će tako4e poteći i d'ino$ski sa$remeni poduh$at za$ere proti$ smrti5 etika akumulacije i materijalne proiz$odnje+ pos$ećenje putem in$estiranja+ rad i proit koji se o%ično nazi$aju /duhom kapitalizma0 (aks 2e%er 7 aY We%er5 Protestantska etika* 7 tom ma#inerijom spasenja iz koje se s$eto$na askeza postupno po$ukla pred s$eto$nom i proiz$odnom akumulacijom+ a da se pritom nije izmenio osno$ni cilj5 za#tita od smrti. &re tog zaokreta koji se odigrao u 2,om $eku+ $i4enje i ikonograija smrti u *rednjem $eku jo# u$ek je olklorna i $esela. &ostoji kolektivno pozori$te smrti ona jo# nije skri $ena u indi$idualnoj s$esti (a kasnije u nes$esnom). 8 2om Oeku+ smrt jo# u$ek slu'i kao podloga za $eliku mesijansku i egalitarnu s$etko$inu+ kaka$ je %io rt$ački ples5 kralje$i+ %iskupi+ prinče$i+ gra4ani+ seljaci 7 s$i jednaki pred smrću+ kao da prkose poretku zasno$anom na nejednakosti po ro 4enju+ %ogatst$u ili $lasti. -o je poslednji $eliki trenutak u kome je *mrt jo# mogla da se ja$i kao oanzi$ni mit+ kao
!T
,ndi$idualistička i pesimistička misao o smrti $eć je postojala 7 aristokratska+ prehri#ćanska misao *toika+ tako4e po$ezana sa koncepcijom lične usamljenosti u smrti+ u jednoj kulturi čiji su se kolekti$ni mito$i ru#ili. ,sto sh$atanje srećemo kod ontenja (on taigne) i &askala (&ascal)+ kod $lastelina ili janseniste u uglednorn
kolekti$na reč. 3d tada+ kao #to je poznato+ smrt je postala misao /desnice0+ indi$idualna i tragična+!T /reakcionarna0 u odnosu na pokrete po%une i dru#t$ene re$olucije. /Aa#a0 smrt je odista ro4ena u 2,om $eku. ,zgu%ila je s$oju kosu i s$oj pe#čani sat+ izgu%ila je Jahače ?pokalipse i groteskne i jezo$ite igre *rednjeg $eka. *$e je to %io olklor i s$etko$ina kojom se smrt jo# u$ek razmenji$ala+ s$akako+ ne sa onom /sim%oličkom eikasno#ću0 koja postoji u pri miti$noj zajednici+ ali %ar u $idu kolektivnog antazma na pročeljima katedrala ili u zajedničkim predsta$ama pakla. oglo %i se čak reći5 dok ima pakla+ %iće i zado$oljst$a. Ajego$o i#čeznuće u imaginarno+ samo je znak njego$e psiho lo#ke interiorizacije+ kada smrt prestaje da %ude $elika kosa čica i pret$ara se u strah od smrti. ,z tog psiholo#kog pakla izniknuće no$e+ preinjenije i naučnije generacije s$e#tenika i čaro%njaka. *a raspadom tradicionalnih hri#ćanskih i eudalnih zajed nica+ do koga je do#lo s poja$om %ur'oaskog =azuma i nas tajanjem sistema političke ekonomije+ smrt se $i#e ne razme njuje. 3na postaje slična materijalnim do%rima koja s$e manje cirkuli#u me4u nerazd$ojnim partnerima+ kao u slučaju prethodnih razmena (razmena se u$ek+ $i#e ili manje+ o%a$ lja u ok$iru zajednice ili klana)+ a s$e $i#e u znaku op#teg ek$i$alenta. 8 kapitalističkom modusu+ s$ako je sam pred op#tim ek$i$alentom. Aa isti način+ s$ako se nalazi sam pred smrću 7 i to nije neka koincidencija. Jer+ op$ta ekvivalentnost i jeste smrt.
3d tog trenutka+ opsesija smrću i 'elja za ukidanjem smrti postaje gla$na pokretačka snaga racionalnosti i političke eko nomije. olazi do akumulacije $rednosti+ a naročito $remena kao $rednosti+ kao antazma preno#enja smrti na kraj linear nog %eskraja $rednosti.
ruhu 7 kod krupne %ur'oazije sa plemićkim titulama 7 u humani stičkoj rezignaciji ili u hri#ćanst$u iz očajanja. ?li tu $eć započinje sa$remena interiorizacija straha od smrti.
. 8 tom pogledu. nema nikak$e razlike izme4u ateističkog mate n jalizma i hri#ćanskog idealizma+ jer+
premda se ne sla'u po pitanju zagro%nog 'i$ota (ali+ ima li ili nema nečega nakon smrti+ ne$a'no Je5 that is not the Muestion)+ sla'u se u pogledu su#tinskog principa5 zi$ot je 'i$ot 7 smrt je u$ek smrt 7 to jest+ sla'u
sokak u koji zapada politička ekonomija5 ona 'eli da aku mulacijom ukine smrt ali samo $reme akumulacije pripada smrti. Ae mo'e se očeki$ati nikak$a dijalektička re$olucija po za$r#etku o$og procesa+ reč je o odu#e$ljenju koje se kre će spiralnom putanjom. &oznato je da je ekonomska racionalizacija razmena (tr'i#te) dru#t$ena orma koja proizvodi nesta#icu (ar#al *alins 7 arshall *ahlins5 Stone ;ge
Je li to neka kontradikcija kapitalizmaG Ae+ komunizam je u tome solidaran sa političkom ekonomijom+ jer tako4e te'i ukidanju smrti prema istom antazmu napretka i oslo %a4anja+ prema istoj antastičnoj #emi $ečnosti akumulacije i proiz$odnih snaga. *amo potpuno nepozna$anje smrti (izu ze$ kao neprijateljske sile koju tre%a sa$ladati naukom i tehnikom)+ spasa$alo ga je do sada od jo# gorih kontradikci ja. Jer+ nema nikak$e koristi od ukidanja zakona $rednosti ako se isto$remeno ukida i smrt+ to jest+ zadr'a$a 'i$ot kao apsolutna $rednost. Ži$ot je taj koji tre%a da napusti zakon $rednosti kako %i mogao da se razmeni sa smrću. Da s$e to materijalizam nimalo ne haje u s$om idealisanju 'i$ota pro či#ćenog od smrti+ 'i$ota koji je konačno /oslo%o4en0 s$ake am%i$alentnosti. !"
se u nameri da :h dr'e %ri'lji$o razd$ojene jedno od drugog.
7 smrti koja se $i#e ne razmenjuje i mo'e se uno$čiti jedino u $idu antazma. Da razliku od toga+ sim%oličko je san o kraju akumulacije i mogućoj re$erzi%ilnosti smrti kroz raz menu. Simbolička smrt+ ona #to nije do'i$ela imaginarnu disjunkciju 'i$ota i smrti koja le'i u osno$i realnosti smrti+ ta smrt se razmenjuje kroz dru#t$eni ritual s$etko$ine. *t$ar naEimaginarna smrt (na#a)+ mo'e samo da se iskupi indi$i dualnim radom kao znakom 'alosti+ koji su%jekt ost$aruje na smrti drugih i na se%i samom+ sopst$enim 'i$otom. -aj rad kao znak 'alosti je iz$ori#te zapadne metaizike smrti+ od nastanka hri#ćanst$a pa s$e do metaizičkog koncepta na gona smrti.
A?L3A *=-, &oja$om Frojda+ sa ilozoskog pojma smrti kao drame s$esti+ prelazi se na poimanje smrti kao nagonskog procesa upisanog u poretku nes$esnog 7 sa metaizike straha na me taiziku nagona. Ba# kao da je smrt+ oslobođena subjekta, konačno otkrila s$oj status objektivne s$rho$itosti5 nagonsku energiju smrti ili princip psihičkog delo$anja. &ostajući nagon+ smrt ne prestaje da %ude cilj (od tog časa+ čak jedini cilj5 u$o4enje nagona smrti predsta$lja izu zetno pojednosta$ljenje s$rho$itosti+ po#to mu je podre4en i sam >ros)+ no taj cilj se produ%ljuje s$e dok ne %ude upisan u nes$esno. ? to produ%lji$anje smrti u nes$esnom koinci dira sa produ%lji$anjem $ladajućeg sistema5 smrt postaje isto$remeno /princip psihičkog delo$anja0 i /princip realnos ti0 na#ih dru#t$enih grupacija+ putem d'ino$ske represi$ne mo%ilizacije rada i proiz$odnje. 3sim toga5 u$o4enjem nagona smrti+ Frojd usposta$lja proces ponavljanja unutar o%jekti$ nih determinanti+ u času kada op#ti sistem proiz$odnje pre lazi na prostu reproduk!iju. 3$a koincidencija je od izuzetnog značaja+ ma koliko genealogiju koncepta nagona smrti smat rali sporednom u odnosu na njego$ metapsiholo#ki status. Je li ta koincidencija neko /otkriće0 koje %i spadalo u domen antropologije i koje %i poni#tilo s$a prethodna (i koje %i od sada moglo da poslu'i kao uni$erzalni princip tumačenja5 čita$a politička ekonomija %i se mogla posmatrati kao pod re4ena i uzroko$ana nagonom smrti) 7 ili je+ pak+ taj kon) !ept proiz$od datog trenutka+ $ezan za odre4enu koniguraciju sistemaG 8 tom slučaju+ njego$a radikalnost je radikalnost samog sistema+ i koncept samo pot$r4uje postojanje jedne kulture smrti+ dajući joj oznaku trans7istorijskog nagona. -aka$ postupak %i %io uo%ičajen za idealističku misao+ ali mi od%ijamo da ga priznamo u Frojdo$om slučaju. Kod Froj da (kao i kod arksa)+ zapadni um prestaje da racionalizuje+ da idealizuje sopst$ene principe+ da idealizuje samu st$arnost s$ojim kritičkim /o%jekti$nim0 pristupom 7 on konačno
!!
Aakon hri#ćanske dijalektike smrti+ koja je sa'eta i do$r#ena &askalo$im iskazom5 /3d $elikog je značaja za
naznačuje nezao%ilazne strukture+ nagonske ili ekonomske5 tako se nagon smrti ja$lja kao večiti proces 'elje. ?li po čemu ta posta$ka ne %i tako4e proishodila iz procesa sekundarne razradeG -ačno je da+ u početku+ nagon smrti raskida sa tradici jom zapadne misli. 3d hri#čanst$a do marksizma i egzistenci jalizma+ smrt je ili ot$oreno negirana i su%limirana+ ili dija lektizo$ana. 8 marksističkoj teoriji i praksi+ smrt je od sada pre$ladana u klasnom %iču ili je integrisana kao istorijski negati$itet. Cire gledano+ čita$a zapadnjačka praksa potčinja $anja prirode i su%limacije agresi$nosti putem proiz$odnje i akumulacije+ ima s$ojst$a konstrukti$nog >rosa5 >ros se slu'i su%limiranom agresi$no#ću za sopst$ene cilje$e+ tako da u procesu nastajanja (političke ekonomije+ tako4e) smrt %i$a destilo$ana kao negati$itet u homeopatskim dozama.
'i$ot+ znati da li je du#a smrtna ili %esmrtna0+ sledi humanistička misao racionalističkog gospodarenja nad smrću. 3na se na Dapadu ja$lja jo# kod *toika i >pikurejaca (ontenj 7 poricanje smrti 7 osmehnuta ili Aakon tog ormalnog i racionalističkog pre$lada$anja smrti+ na. stupa dijalektički um 7 smrt kao negati$itet i proces nastajanja. Qe gel. -a ina dijalektika sledi uspon političke ekonomije. Ao ona zatim %i$a napu#tena+ da %i ustupila mesto konceptu ne sa$ladi$osti smrti+ njenoj neiz%e'nosti (KjerkegorKierkegaard). Kod Qajdegera (Qeidegger) se dijalektički um ru#i5 on kreće su%jekti$nim i iracionalnim putem metaizike apsurda i očajanja+ koja ipak ne pre staje da %ude dijalektika jednog s$esnog su%jekta koji u njoj nalazi paradoksalnu slo%odu5 /*$e je doz$oljeno+ po#to je smrt neiz%e' na0 (Muia a%surdum 7 &askalu nije %io toliko stran o$aj sa$remeni &atos smrti). Kami (6amus)5 /
ledena smirenost)+ pa s$e do 2,,,og $eka i Fojer%aha5 /*mrt je ut$ara+ himera+ jer postoji samo onda kada je nema.0 Aa pozornicu stupa razum+ iz koga nikada ne proishodi neki su$i#ak 'i$ota ili radosno prih$atanje smrti5 humanizam je u potrazi za prirodnim uzrokom smr ti+ za jednom mudro#ću koja nalazi oslonac u nauci i o%u pros$e ćenosti.
Kod Frojda je sas$im drugačije. 8 nagonu smrti nema čak ni tragičke su%limacije+ nije moguća nikak$a dijalektika. &o pr$i put+ smrt se ja$lja kao neuni#ti$i prin!ip, suprotsta$ ,jen >rosu. , to %ez o%zira na ličnost su%jekta+ na klasu ili na istoriju5 nesa$ladi$ dualizam d$a nagona+ >rosa i -ana tosa+ na iz$estan način o%na$lja stari manihejski pogled na s$et+ %eskrajni antagonizam d$a principa do%ra i zla. 3$a moćna $izija potiče iz arhajskih kulto$a u kojima je jo# u$ek prisutna su#tinska intuicija o speciičnosti zla i smrti. -ak$o gledi#te je neprih$atlji$o za 6rk$u+ kojoj će %iti pot re%ni $eko$i da ga iskoreni i da konačno nametne pre$last principa o%ra (Bog)+ s$odeći zlo i smrt na negati$ni prin cip koji je dijalektički podre4en drugome (a$olu). ?li ko# mar neza$isnosti ?rhan4ela Dla+ @uciera (u s$im s$ojim o%licima+ od narodnih jeresi i prazno$erica+ koje su u$ek sklone tome da doslo$no sh$ate postojanje principa zla+ da mu iskazuju po#to$anje kultom+ pa s$e do %a$ljenja crnom magijom i poja$e jansenističke teorije+ kao i Katara)+ nep restano će opsedati crk$u. =adikalnoj misli o smrti+ dualis tičkoj i manihejskoj misli+ ona će suprotsta$iti dijalektiku kao institucionalnu teoriju i sredst$o od$raćanja. , istorija će za%ele'iti po%edu 6rk$e i dijalektike (uključujući i /mate rijalističku0 dijalektiku). 8 tom pogledu+ Frojd su#tinski ras kida sa hri#ćanskom i zapadnjačkom metaizikom. ualizam instinkta 'i$ota i smrti $i#e odgo$ara sta$u koji Frojd zastupa u * one strane prin!ipa zadovoljstva. 8 /ela) godnosti u kulturi, dualizam se okonča$a jedino unutar na gona smrti. >ros je tu samo ogroman zao%ilazni put kulture ka smrti+ koja s$e potčinja$a s$ojim cilje$ima. ?li ta pos lednja $erzija se ipak ne $raća s o$e strane dualizma+ ka o%rnutoj dijalektici. Jer dijalektika je primenjena samo na konstrukti$no nastajanje+ na >ros+ čiji je cilj /usposta$ljanje s$e $ećih celina+ $ezi$anje i uskla4i$anje energija0. Aagon smrti se tome suprotsta$lja sa d$a gla$na s$ojst$a5 ,. -ime
#to rastura sklopo$e+ oslo%a4a energije+ razara organski diskurs >rosa+ kako %i st$ari $ratio na neorgansko+ na ungebunden, na /utopiku0+ za razliku od po$ezanih i kon strukti$nih topika >rosa. >ntropija smrti+ negentropija >rosa. ,,. -a
moć rasta$ljanja+ dezartikulacije i otpadni$tva, podrazume$a radikalnu kontras$rho$itost u $idu in$olucije ka pre4a#njem+ neorganskom stanju. &rinudno pona$ljanje (Wiederholungsz[ang)+ ili /te'nja ka reproduko$anju+ pn čemu se pono$o ja$ljaju i pro'i$lja$aju protekli doga4aji u kojima nije sadr'ano nikak$o zado$oljst$o0+ je pre$ashodno te'nja za reproduko$anjem onog nedoga4aja+ u pra$om smis $eka kao $rste+ iz$an istorije+ u komunizmu. Kao i toliko drugih st$a ri+ smrt je samo superstruktura+ čija će sud%ina %iti razre#ena
lu reči+ koji je za s$ako 'i$o %iće %ilo pre4a#nje+ neorgansko stanje st$ari+ to jest+ smrt. *mrt se+ dakle+ u$ek ja$lja u $idu repetiti$nog ciklusa koji razgra4uje konstrukti$nu+ linearnu ili dijalektičku s$rho$itost >rosa. 2iskoznost nagona smrti i elastičnost neorganskog+ s$uda pru'aju po%edonosni otpor strukturiranju 'i$ota. 8 posta$ci nagona smrti 7 %ilo u njego$oj dualnoj ormi ili u neprekidnoj i razornoj kontras$rho$itosti pona$ljanja 7 ima+ dakle+ nečega #to se ne mo'e sa$ladati nijednim inte lektualnim konceptom zapadne misli. 8 su#tini+ Frojdo$a misao se ja$lja kao nagon smrti unutar teorijskog uni$erzuma Dapada. Ao tada %i+ nara$no+ %ilo apsurdno prida$ati joj kon strukti$ni status /istine05 /realnost0 instinkta smrti se ne mo'e %raniti 7 ako 'elimo da ostanemo $erni intuiciji nagona smrti+ tre%alo %i ga zadr'ati u ok$irima dekonstrukti$ne hi poteze+ to jest+ prih$atiti ga jedino u granicama dekonstruk cije koju $r#i na s$akoj prethodnoj misli+ ali i njega samog odmah dekonstruisati kao koncept. Bilo %i zaista nezamisli$o 7 izuze$ kao poslednie luka$st$o uma 7 da princip dekon strukcije %ude jedini koji će joj iz%eći. 3no od čega nagon smrti tre%a %raniti+ to su s$i oni po ku#aji da se on izno$a dijalektizuje kao no$o konstrukti$no zdanje. arkuze je do%ar primer za to5 /-eologija i ilozo ija se danas nadmeću u sla$ljenju smrti kao egzistencijalne kategorije. ,zopačujući () jednu %iolo#ku činjenicu da %i od nje načinile ontolo#ku su#tinu+ one podaruju transcendentalni %lagoslo$ osećanju kri$ice čo$ečanst$a i poma'u da se to osećanje odr'i0 (rosa5 /,nstinkt smrti deluje na osno$i principa nir$ane5 on te'i jednom stanju... u kome nema potre%a. -ak$a te'nja instink ta podrazume$a da će se njego$e destrukti$ne maniestacije smanji$ati u meri u kojoj se pri%li'a$a tom stanju. ?ko os no$ni cilj instinkta nije prestanak 'i$ota+ $eć prestanak %ola+ odsust$o napetosti+ onda se+ paradoksalno+ konlikt izme4u smrti i 'i$ota tim $i#e smanjuje ukoliko se 'i$ot $i#e pri% li'a$a stanju zado$oljenja0... />ros+ oslo%o4en nadrepresije+ %iće ojačan+ i tako ojačan+ apsor%o$aće u neku ruku instinkt smrti. 7nstinktivna vrednost smrti bi%e modi&ikovana9 (str. 9SH). -ako ćemo moći da izmenimo instinkt i da trijumuje mo nad golom činjenicom+ u skladu sa do%rom starom idea lističkom ilozoijom slo%ode i nu'nosti5 /*mrt mo'e izno$a
da postane znak slo%ode. Au'nost smrti ne ukida mogućnost konačnog oslo%o4enja. Kao i s$e druge nu'nosti+ i ona mo'e %iti učinjena racionalnom+ %ez%olnom.0 arkuzeo$ska dija lektika podrazume$a+ dakle+ potpuno odstranji$anje nagona smrti (a za tim odeljkom u rosa+ a na nekom drugom mestu+ dijalek tika proiz$odnih snaga 7 da %i se iza#lo na kraj sa smrću. Aagon smrti je nezgodan+ jer ne doz$olja$a nikak$o us posta$ljanje dijalektike. 8 tome je njego$a radikalnost. ?li panika koju izazi$a ne podaruje mu status istine5 tre%alo %i se zapitati nije li on u krajnjoj liniji racionalizacija smrti. 8 početku+ kod Frojda go$ori u%e4enje (na drugom mes tu će go$oriti o spekulati$noj hipotezi)5 /8%e4enje koje smo stekli+ da psihičkim 'i$otom dominira te'nja ka nepromen lji$osti+ ka ukidanju unutra#nje napetosti koju izazi$aju uz %u4enja (princip Air$ane 7 Bar%ara @ou)+ to u%e4enje je jedan od najjačih razloga z%og kojih $erujemo u postojanje nagona smrti0 (S one strane prin!ipa zadovoljstva*. ngelso$og poku#aja da dijalektizuje 6rk$u+ i preko koga ćutke prelazimo iz naklonosti prema njemu. &a ipak5 /8koliko prih$atimo kao eksperimentalnu činjenicu koja ne dopu#ta nikaka$ izuzetak+ da se s$e #to 'i$i $raća u neorgansko stanje+ da umire iz unutarnjih razloga+ onda mo'emo da ka'emo5 cilj kome s$aki 'i$ot te'i je smrt+ i o%ratno+ ne'i$o prethodi 'i$om... ,nstinkti+ kao ču$ari 'i$ota+ pr$o%itno su %ili pra teće poja$e smrti.0 3$de je te#ko oslo%oditi nagon smrti od poziti$izma kako %i se od njega načinila /spekulati$na hipoteza0 ili /o%ičan princip psihičkog unkcionisanja0 (&ontalis+ u časopisu :ar!*. Aa tom ni$ou+ uostalom+ nema pra$og dualizma nagona5 jedino smrt se ja$lja kao s$rho$itost. Ao onda ta s$rho$itost nameće sledeći ključni pro%lem+ jer smrti pridaje toliko $re mensko pr$enst$o kao jednom organskom i psihičkom udesu koji je sličan programiranosti i genetskom kodu 7 ukratko+ pridaje joj toliki pozitivitet da je+ ukoliko ne $erujemo u na učnu realnost tog nagona+ moramo prih$atiti jedino kao mit. &reostaje nam jedino da Frojdu suprotsta$imo ono #to on sam ka'e5 /-eorija nagona je+ takoreći+ na#a mitologija. Aa goni su mitska %ića+ $eličanst$ena u s$ojoj nedeterminisanos li0 (/ovi !iklus predavanja kao uvod u psihoanalizu*.
?ko je nagon smrti mit+ onda ga rastumačimo. &rotuma čimo nagon smrti i koncept samog nes$esnog kao mito$e+ i nemojmo $i#e $oditi računa o njiho$om dejst$u ili njiho$oj te'nji da %udu /istina0. it nam ne#to govori" ne toliko s$o jim sadr'ajem koliko ormom s$og diskursa. o'emo se
opkladiti da pod $idom metaoričnih iskaza o seksualnosti i smrti+ psihoanaliza go$ori ne#to o su#tinskoj organizaciji na#e kulture. Kada se mit $i#e ne prepriča$a+ kada s$oje %ajke podi'e na ni$o aksioma+ tada gu%i onu /$eličanst$enu nedeterminisanost0 o kojoj go$ori Frojd. /Koncept je samo ono #to je preostalo od metaore0+ go$orio je Aiče. 8lo'imo dakle s$oje opklade na meta&oru nes$esnog+ na meta&oru na Irona smrti. >ros u slu'%i smrti+ čita$a su%limacija u kulturi kao dug zaokret ka smrti+ nagon smrti koji pothranjuje represi$no nasilje i $lada kulturom kao suro$o nadja+ snage 'i$ota ko je se s$ode na prinudno pona$ljanje 7 s$e je to tačno+ ali tačno za na$u kulturu 7 pregnuće smrti koje te'i ukidanju smrti i z%og toga nagomila$a smrt na smrt+ i koje je opsed nuto njom kao sopst$enom s$rhom. *$e to+ pojam /nagona0 iskazuje metaorično i time označa$a sa$remenu azu sistema političke ekonomije (je li to jo# u$ek politička ekonomijaG) u kojoj se zakon $rednosti+ u s$ojoj najterorističnijoj struktu ralnoj ormi+ okonča$a u prinudnoj reprodukciji koda 7 u kojoj zakon $rednosti liči na s$rho$itost podjednako ire $erzi%ilnu kao i nagon+ tako da za na#u kulturu poprima s$ojst$a sud%ine. *tupanj repetiti$ne imanentnosti istog za kona u s$akom trenutku 'i$ota. *tupanj pri kome sistem te'i sopst$enom kraju+ uklje#ten izme4u potpunog in$estira nja smrću kao o%jekti$nom s$rho$ito#ću i potpunog razara nja putem nagona smrti kao procesa dekonstrukcije. eta ora nagona smrti iskazuje s$e to jedno$remeno 7 jer nagon smrti je isto$remeno i sistem i dvojnik sistema+ njego$o ud $ajanje u radikalnu kontras$rho$itost (upor. $ojnik+ i nje go$o /uznemirujuće s$ojst$o ne%liskog0+ /as 8nheimliche0). >to o čemu go$ori mit. ?li pogledajmo kako unkcioni#e smrt kada se prikazuje kao o%jekti$ni diskurs /nagona0. *a pojmom /nagona0+ čija deinicija je isto$remeno %iolo#ka i psihička+ psihoanaliza se ukorenjuje u kategorijama koje pro ishode iz imaginarnog+ s$ojst$enom odre4enom tipu zapad njačkog uma5 daleko od toga da joj radikalno proti$ureči+ ona se mora tumačiti kao trenutak u raz$oju zapadne misli. *to se tiče %iolo#kog5 jasno je da racionalnost nauke st$ara distinkciju izme4u 'i$og i ne'i$og+ na kojoj se zasni$a %io jogija. &roiz$odeći samu se%e kao kod+ nauka+ u pra$om smis lu reči+ proiz$odi smrt+ ne'i$o+ kao konceptualni o%jekt+ a razd$ojenost smrti kao početni aksiom na osno$u koga će m \ći da donosi zakone. Aema do%rog (naučnog) o%jekta+ kao sto nema ni do%rog ,ndijanca+ koji nije mrta$. Aagon smrti se+ dakle+ pozi$a na to neorgansko stanje+ na taj status ne'i $og koji proističe jedino iz ar%itrarne odluke nauke i iz njenog sopst$enog antazma represije i smrti. &o#to+ u krajnjoj liniji+ nije ni#ta drugo do ciklus pona$ljanja ne'i$og+ nagon smrti &reuzima tu ar%itrarnost %iologije i ud$ostruča$a je psihič jtom komponentom. ?li ne raz$ijaju s$e kulture izd$ojeni koncept ne'i$og+ jedino ga na#a kultura raz$ija pod okriljem
%iologije. Bilo %i+ dakle+ do$oljno odstraniti tu diskriminaciju kako %i se automatski o%ez$redio koncept nagona smrti. SM je+ u krajnjoj liniji+ samo teorijska konstrukcija zasno$ana na podeli 'i$og i ne 'i$og+ koja ne nudi ni#ta %olji ishod od ostalih poku#aja artikulacije u kojima se gu%i nauka. Konač no+ u$ek je ne'i$o to koje po%e4uje+ aksiomatika jednog sistema smrti (upor. Ž. ono5 Slučajnost i nunost*.
,sti pro%lem se posta$lja i za psihičko 7 i time se čita$a psihoanaliza do$odi u pitanje. -re%a se zapitati kada i z%og čega na# sistem počinje da st$ara /psihičko0. ?utonomizacija /psihičkog0 je skora#nja poja$a. 3na+ na jednom $i#em ni$ou pona$lja autonomizaciju %iolo#kog. 3$og puta+ linija razd$a janja deli organsko+ somatsko od... nečeg drugog. &sihičko postoji samo na osno$i te distinkcije. 3tuda i nerazre#i$e te# koće kako %i se reartikulisala celina 7 iz čega upra$o i pro izlazi koncept nagona kojim %i se hteo premostiti jaz izme4u tog d$oga i koji proishodi iz njiho$e ar%itrarnosti. etapsiho logija nagona zdru'uje se o$de sa metaizikom du#e i tela5 ona je njena pono$na ormulacija na $i#em raz$ojnom stupnju. ,zd$ojeni poredak psihičkog proishodi iz strmogla$ih+ s$es nih ili nes$esnih+ te'nji na#e /sa$esti0 ka s$oj onoj kolekti$ noj i sim%oličkoj razmeni koju sistem za%ranjuje. -o je po redak potisnutog. Aema ničeg iznena4ujućeg u tome #to nji me $lada nagon smrti 7 po#to on i jeste samo indi$idualna te'nja ka poretku smrti. ? psihoanaliza+ koja od njega kao tak$og st$ara teoriju+ kao i s$aka disciplina njenog ranga+ samo sankcioni#e tu smrtonosnu diskriminaciju. *$esno+ nes$esno+ nadja+ osećanje kri$ice+ potiski$anje+ primarni i sekundarni procesi+ antazmi+ neuroza i psihoza 7 da+ s$e to do%ro unkcioni#e ukoliko prihvatimo ome4enost psihičkog kao tak$og+ koju proiz$odi na# sistem (i to ne %ilo koji) kao trenutni i osno$ni o%lik sh$atlji$osti+ to jest+ kao kod. *$emoć koda se upra$o ogleda u tom st$aranju razd$o jenih o%lasti+ kojima se zatim opra$da$a specijalizo$ano is tra'i$anje i postojanje jedne $rhunske nauke 7 no+ pred psi hičkim+ $an s$ake sumnje+ stoji najlep#a %udućnost. *$i di$ lji+ lutajući+ pro'imajući+ sim%olički procesi %iće njime o%u h$aćeni i u njemu pripitomljeni u ime samog nesvesnog ' koje+ izuzetnom ironijom+ danas postaje lajtmoti$ radikal nog /oslo%a4anja0 , sama smrt će unutar njega %iti pripi tomljena u $idu nagona smrti 8 su#tini+ nagon smrti %i tre%alo tumačiti suprotsta$ljaju ći se samom Frojdu i psihoanalizi+ ukoliko se 'eli oču$ati njego$a radikalnost. Aagon smrti tre%a pro#iriti tako da %u de uperen proti$ celokupne naučne poziti$nosti psihoanali tičkog aparata kak$og ga je Frojd izgradio. 3n nije njego$a ograničena ormulacija niti najradikalnija posledica+ $eć nje go$ preokret+ i oni koji taka$ koncept nisu prih$atili+ na iz $estan način su %olje $ideli od onih koji su psihoanalizu pri h$atili u njenom zaletu+ sledeći u tome samog Frojda+ a da 1 nisu razumeli o čemu on go$ori. Aagon smrti čini praktično
%eskorisnim i daleko pre$azilazi s$a prethodna gledi#ta i kon cepte5 ekonomski+ energetski+ topički+ pa čak i sam psihički. -im pre pre$azilazi onu nagonsku logiku na koju se pozi$a i koja jje nasle4e naučne mitologije ,og $eka. @akan je nio'da o naslutio+ kada go$ori o /ironiji0 tog koncepta+ o nemogućem i nerazre#i$om paradoksu koji nameče. &sihoa naliza je+ istorijski gledano+ pristala da u njemu prizna s$oje najčudnije dete+ ali smrt ne doz$olja$a da %ude uh$ačena u ogledalo psihoanalize. 3na se ja$lja kao totalni+ radikalni prin cip unkcionisanja+ i za to joj nije potre%no potiski$anje+ pa dakle+ ni li%idinozna ekonomija. 3na nema #ta da tra'i sa okoli#enjem topika i proračuna energije u krajnjoj liniji+ ona sama čini ekonomiju nes$esnog 7 demaskirajući i nju kao konstrukti$nu ma#ineriju >rosa+ kao poziti$nu ma#ine riju tumačenja koju ona razla'e i razgra4uje kao i %ilo koju drugu. Kao princip kontras$rho$itosti. radikalna spekulati$ na hipoteza+ metaekonomska+ metapsihička+ metaenergetska i metapsihoanalitička+ nagon smrti je iz$an nes$esnog 7 nje ga tre%a i#čupati iz psihoanalize i okrenuti ga proti$ nje.
*=- K3 B?-?J? &sihoanalitičko $i4enje smrti je+ u s$oj s$ojoj radikalnos ti+ jo# u$ek $i4enje sa nedostatkom" nagonska prinuda za po na$ljanjem+ perspekti$a konačne ra$note'e u neorganskom kontinuumu+ ukidanje razlika+ ukidanje intenziteta u skladu sa in$olucijom koja $odi nani'e+ entropija smrti+ oču$anje na gona+ ra$note'a u nedostatku Air$ane5 o$a teorija ispolja$a odre4ene sličnosti sa političkom ekonomijom. 3%e su maltu zijanske+ pri čemu im je cilj da se od%rane od smrti. Jer i po litička ekonomija postoji samo zah$aljujući nedostatku5 smrt je tu ona slepa mrlja+ odsust$o koje opseda s$e proračune+ i jedino odsust$o smrti doz$olja$a razmenu $rednosti i igru ek$i$alentnosti. 7n&initezimalno ubrizgavanje smrti trenutno bi dovelo do tolikog prekoračenja, do tolike ambivalentnos) tj, da bi se sru$ila čitava igra vrednosti. &olitička ekonomija je
ekonomija smrti zato #to st$ara ekonomiju smrti i zatrpa $a je s$ojim diskursom. Aagon smrti čini o%ratno5 on je dis kurs smrti kao neprelazne s$rho$itosti. iskurs koji je o%ra tan ali i komplementaran+ jer ako je politička ekonomija zais ta ta nir$ana (akumulacija i neograničena reprodukcija mrt$e Orednosti)+ onda nagon smrti o%znanjuje njenu istinitost kao i njenu ironiju 7 ali on to čini u terminima samog sistema+ ldeali#ući smrt kao nagon (o%jekti$nu s$rho$itost). -aka$ ka ka$ je+ nagon smrti je najradikalnija negacija sada#njeg sis tema+ no on jo# u$ek ne čini ni#ta izuze$ #to odslika$a mrač no imaginarno političke ekonomije. 8mesto da smrt prika'e kao kontrolu napetosti i unkciju ra$note'e+ kao ekonomiju nagona+ Bataj je+ naproti$+ pred
sta$lja kao paroksizam razmena+ preo%ilje i neumerenost. *mrt kao prira#taj koji je u$ek prisutan i dokaz da je 'i$ot manjka$ jedino onda kada mu je smrt oduzeta+ da 'i$ot pos toji jedino upadom i razmenom sa smrću+ jer je u proti$nom osu4en na diskontinuitet $rednosti a time i na apsolutni de icit. /Želeti da postoji samo 'i$ot+ znači činiti da postoji sa mo smrt.0 isao o tome da smrt nikako nije mana 'i$ota+ da nju tra'i sam 'i$ot+ i da je delirični antazam (ekonomije) o njenom ukidanju isto #to i njeno posta$ljanje u samo sredi# te 'i$ota 7 ali o$og puta+ kao mračnog i %eskrajnog ni#ta$i la. Biolo#ki gledano5 /Damisao jednog s$eta u kome %i se $e# tačkom organizacijom osiguralo produ'enje ljudskog 'i$ota podseća na mogućnost ko#mara0 (
rasipanje ima smisla 7 sama ekonomija ga nema+ ona je ta log od koga je načinjen zakon 'i$ota+ dok se pra$o %ogatst$o sastoji u rasko#noj razmeni smrti5 'rt$o$anju+ /ukletom de lu0+ onom delu koji izmiče in$estiranju i ek$i$alentnostima+ jedinom delu koji mo'e %iti uni#ten. ?ko je 'i$ot samo potre %a da se traje po svaku !enu, onda je uni#tenje rasko# koja nema !ene. 8 sistemu u kome 'i$otom upra$ljaju $rednost i korisnost+ smrt postaje %eskorisna rasko# i jedini izlaz. -aj rasko#ni spoj seksa i smrti ja$lja se kod Bataja u zna ku kontinuiteta, za razliku od diskontinuirane ekonomije po jedinačnih egzistencija. *$rho$itost pripada poretku diskon tinuiteta+ diskontinuirana %iča su ta koja izlučuju s$rho$itost+ s$e o%like s$rho$itosti koje se s$ode na jednu jedinu5 njiho $u sopstvenu smrt. /i smo diskontinuirana %ića+ pojedinci koji umiru usamljeni u jednoj nesh$atlji$oj a$anturi+ ali ipak osećamo če'nju za izgu%ljenim kontinuitetom.0 *ama smrt je li#ena s$rho$itosti+ ona do$odi u pitanje s$rho$itost poje dinačnog %ića u erotizmu5 /Cta %i drugo značio erotizam te la ako ne nasilje nad %ićem partneraG... rotsko o%na'i $anje je isto #to i usmrći$anje+ u meri u kojoj usposta$lja stanje komunikacije+ gu%ljenja identiteta i spajanja. 3pčinje nost razlaganjem slo'enih ormi5 to je >ros 7 za razliku od Frojda+ po kome >ros $ezuje energije i o%jedinjuje ih u s$e $eće celine. Kod smrti+ kao i kod >rosa+ radi se o uno#enju s$eg mogućeg kontinuiteta u postojeći diskontinuitet5 to je igra sa potpunim kontinuitetom. 8 tom smislu /smrt+ kao ras kid sa pojedinačnim diskontinuitetom koga se grče$ito dr'i mo+ prikazuje nam se kao mnogo uz$i#enija istina od 'i$ota0. Frojd go$ori potpuno istu st$ar+ ali usled nerazumevanja. , ne radi se $i#e o istoj smrti. 3no #to je Frojdu promaklo nije sagleda$anje smrti kao zakri$ljenosti samog 'i$ota+ on nije uočio njenu $rtogla$icu+ njenu rasko#+ preokret u čita$oj ekonomiji 'i$ota koji ona iz $odi 7 njego$a gre#ka je u tome #to je+ u ormi konačnog nagona+ od nje načinio jednačinu 'i$ota sa zakasnelim dejs t$om+ u tome #to je izlo'io njenu konačnu ekonomiju u $idu pona$ljanja i #to je izosta$io njen paroksizam. *mrt nije ni razlaganje ni in$oiucija ona je re$erzija i sim%olički izazo$. *amoza%ora$om $o4ena+ od$eć spremna da u susret krenu %ogo$a 'elji 7 kada $eć jednom na stazu s$oju stupe smrtna %ića do%ro$oljno+ ka uni#tenju najkraći put tra'e -ako odmor tra'i %ujica u moru %rzajući napred od stene do stene $učena+ se%i uprkos di$nom če'njom za %ezdanom... -a mahnitost čari ima. 6ita$i narodi dopu#taju tako da o%uzme ih $eselje smrti. (8 do%a Lrka+ na Ksanti %e#e jedan grad)
$elikodu#nost Bruto$a ih je razgne$ila. Kada se $atra raz%ukta on im ponudi pomoć premda im opseda#e grad Ao oni %acahu s$oje ljude sa zidina i rado$ahu se #irenju po'ara , dok im Brut pru'a#e ruku 7 oni $eć %ehu $an se%e urlajući od straha i ushićenja mu#karci i 'ene skakahu u plamen a deca skonča$ahu u %or%i na mače$ima s$ojih oče$a. 7 ili Aije ih tre%alo izazi$ati. Ao s$e to ima#e koren u $remenima da$nim. Ajiho$i oče$i tako4e+ opkoljeni na prepad &ersijancima zapali#e grad i poku#a#e pro%oj kroz trsku oko reke. Ajiho$e kuće i hramo$i i#čezo#e put ne%a s ijudima skupa 7 kao plen $atre. Ajiho$i sino$i nisu to za%ora$ili... Qelderlin (Qolderlin) *
&osta$ka prema kojoj se 'i$ot i smrt razmenjuju+ prema kojoj se 'i$ot po s$ojoj naj$i#oj ceni razmenjuje u smrti+ ne spada $i#e u red naučnih istina 7 to je /istina0 koja je za nauku zau$ek za%ranjena. Kada Bataj ka'e za erotizam /?ko je sjedinjenje d$oje iju%a$nika posledica strasti+ ono dozi$a smrt+ 'elju za u%ist$om ili samou%ist$om... stalno nasilje nad diskontinuiranom indi$idualno#ću... ti ot$ori+ razjaplje nosti i ponori kojima se %ića apsor%uju u kontinuitet i koja taj kontinuitet u neku ruku izjednačuju sa smrću...0 7 ne ma nikak$og o%jekti$no postojećeg odnosa+ nikak$og zakona+ nikak$e prirodne nu'nosti koja %i to opra$dala. =asko# i ne umerenost nisu unkcije i kao tak$e nisu upisane ni u telu ni u s$etu. *mrt tako4e+ ta rasko#na+ sim%olička smrt koja spada u poredak izazo$a+ za razliku od %iolo#ke smrti nije upisana ni u jedno telo+ ni u jednu prirodu. *im%oličko se nikada ne poisto$ećuje sa st$arnim niti sa naukom. ?li sam Bataj+ čini tu gre#ku. /Delja da se proiz$odi uz minimalni utro#ak s$ojst$ena je ljudima. *ama priroda rasi pa ne o%azirući se+ /'rt$uje0 radosno. /
!;
ogućnost konuzije je o$de $elika jer+ ako prih$atimo da su smrt i seksualnost %iolo#ki po$ezani kao organska sud%ina slo'enih %ića+ to nema nikakve veze sa simboličkim odnosom smrti i seksa. &r$a je upisana
tak$a+ li#ena je neumerenosti 7 čak i kada podrazume$a smrt pojedinca+ jo# u$ek se radi o poziti$noj ekonomiji i o unk cionalnoj smrti 7 u korist $rste. Drt$ena smrt je+ me4utim+ antiprodukti$na i antireprodukti$na. -ačno je da ona te'i jednom kontinuitetu+ kako ka'e Bataj+ ali ne kontinuitetu $rs te+ koji je samo kontinuitet jednog 'i$otnog poretka+ dok ra dikalni kontinuitet+ onaj u kome se su%jekt %aca u ponor seksa i smrti+ u$ek znači čudesno i#čeznuće poretka. Ajeno oslanjanje na čin reprodukcije nije ni#ta $eće od oslanjanja 'elje na potre%u+ ni#ta $eće od dejst$a neumerenog tro#enja na produ'etak zado$oljenja potre%e 7 ona u erotizmu negira tu %iolo#ku unkcionalnost. -ra'iti u zakonu $rste tajnu 'rt$e+ 'rt$enog uni#tenja+ igre i tro#enja+ to znači izno$a s$e to unk cionalizo$ati. ,zme4u toga d$oga nema čak ni dodirnih ta čaka. Aema ničeg zajedničkog izme4u erotske neumerenosti i seksualne i reprodukti$ne unkcije. Aema ničeg zajedničkog izme4u sim%oličke neumerenosti smrti i %iolo#kog i#čeznuća tela. !; Bataj o$de podle'e naturalističkom+ mo'da čak i %iologis tičkom isku#enju+ #to ga na$odi da+ s druge strane+ naturali
u poziti$itet genetskog koda+ dmga u razgra4i$anje dru#t$enih kodo$a. -ačnije+ druga je upisana u %iolo#ku ek$i$alen tnost+ u %rojku ili u jezik. 3na je igra+ izazo$ i u'i$anje+ i ona se poigra$a izigra$anjem one pr$e.
,zme4u tog d$oga+ izmedu tog stvar) nog odnosa smrtEseksualnost i njiho$og sim%oličkog odnosa+ prolazi rez razmene kao dru#t$ene sud%ine kojom se s$e odlučuje. 2ajsman (Weissmann)5 soma je smrtna+ reprodukti$na plazma je %esmrtna. &rotozoe su praktično %esmrtne+ smrt se odigra$a samo kod dierenciranih metazoa+ za koje smrt postaje moguća+ pa čak i ra!io) nalna (neograničeno trajanje pojedinačnog 'i$ota postaje %eskorisni luksuz 7 upor. Bataja+ za koga je smrt+ naproti$+ /iracionalni 0 luk suz). Smrt je tek poznija tekovina iivih bi%a. 8 istorijatu 'i$ih $rsta ona se ja$lja uporedo sa seksualno#ću. ,sto tako i -urnije (-ournier)+ u imbovima &aciika5 /*eks i smrt. Ajiho$o %lisko saučesni#t$o... ,nsistirao je na 'rt$o$anju po jedinca $rsti+ 'rt$o$anju koje se u$ek o%a$lja u tajnosti+ činom st$a ranja. -ako je seksualnost+ go$orio je+ 'i$o+ preteće i ko%no prisust$o $rste unutar samog pojedinca. =a4ati+ to znači st$arati sledeću ge neraciju koja %ezazleno+ ali neumitno+ potiskuje prethodnu ka ni#ta $ilu... &rema tome+ tačno je da je instinkt koji z%li'a$a polo$e+ in stinkt smrti.
!
3$o
rekoračenja
$i4enje 7 u
/neumerenosti0 kod osno$i hri#ćansku
Bataja (ali koja
često se
upada u mo'e otkriti
zamku i u
zuje neku $rstu te'nje ka diskontinuitetu5 /Delja za trajanjem je s$ojst$ena s$akom %iću.0 *uočeno sa prirodom+ koja %i tre%alo da %ude oličenje raspu#tenosti 'i$ih energija i orgije uni#tenja+ /%iće0 se #titi pomoću za%rana+ odupire se s$im sredst$ima tom nagonu neumerenosti i smrti koji mu je pri rodno dat (pa ipak+ njego$ otpor je u$ek samo pri$remen+ /ni kada se ,judi neće suprotsta$iti nasilju i smrti jednim konač nim ne0). -ako se+ na osno$u prirodne deinicije tro#enja (prirode kao modela neumerenosti) i podjednako %itne i ontolo#ke de inicije ekonomije (kao su%jekta koji nastoji da istraje u s$om %iću 7 ali otkuda mu ta su#tinska 'eljaG)+ kod Bataja uspos ta$lja neka $rsta subjektivne dijalektike za%rane i prekora ćenja+ pri čemu se pr$o%itna radost 'rt$o$anja i smrti gu%i u nasladama hri#ćanst$a i per$erzije ! 7 neka $rsta objek) tivne dijalektike izme4u kontinuiteta i diskontinuiteta+ pri čemu se izazo$ koji smrt upućuje ekonomskoj organizaciji po$lači u drugi plan pred $elikom metaizičkom naizmenič no#ću. ?li u neumerenom i rasko#nom $i4enju smrti kod Bataja ipak ostaje ne#to #to ga izd$aja iz psihoanalize+ iz indi$idual ne i psihičke pokretlji$osti psihoanalize 7 mogućnost uno#e nja nereda u celokupnu ekonomiju+ raz%ijanja ne samo o%jek ti$nog ogledala političke ekonomije+ $eć i njemu odgo$araju ćeg psihičkog ogledala potiski$anja+ nes$esnog i li%idinozne ekonomije. * one strane s$ih ogledala+ ili u njiho$im rasutim delićima+ kao u delićima ogledala u kojima *tudent iz &raga pono$o otkri$a s$oju st$arnu sliku u času smrti+ nama se da nas prikazuje ne#to drugo5 antastična raspr#enost tela+ %ića i %ogatsta$a+ koju je naj%li'e predočio Bataj s$ojom slikom smrti.
sa$remenoj psihoanalizi+ kao i u s$im /li%erterskim0 ideologijama s$etko$ine i katarze) zamku dijalektike ili mistike za%rane i preko račenja. 3$ak$o $i4enje s$etko$ine je opet o%ele'eno potiski$anjem+ pa se z%og toga s$etko$ina mo'e optu'iti za reakti$iranje za%rane i uč$r#ći$anje dru#t$enog poretka. i o$om istom analizom udosto a$amo i primiti$nu s$etko$inu+ nesposo%ni da zamislimo ma #ta drugo izuze$ pregrade sa njenim o$ostranim i onostranim 7 a s$e to opet proističe iz na#e osno$ne sheme o neprekidnom linearnom poretku (/pra$ilna orma0 koja usmera$a na#u kulturu je ona koja ima s$oj cilj+ konačno ost$arenje). &rimiti$na s$etko$ina+ kao_ i 'rt $o$anje+ nije nikak$o prekoračenje ona je re$erzi%ilnost+ ciklična re $olucija 7 jedina orma koja zaista konačno ukida pregradu za%ra ne. 3%rnuti poredak prekoračenja ili /oslo%a4anja0 potisnutih ener gija+ okonča$a se prinudom pona$ljanja za%ranjenog. *amo re$erzi %ilnost i cikličnost poči$aju na neumerenosti 7 prekoračenje poči$a na nedostatku. /8 ekonomskom poretku+ s$aka proiz$odnja je sarno reprodukcija u sim%oličkom poretku+ s$aka reprodukcija je proiz $odnja.0
;S
Danim:lji$o je+ uostalom+ $ideti kako u tehničkom pogledu+ smrt &ostaje s$e neiz$esnija činjenica i za samu nauku5 prestanak rada srca+ zatim ra$na linija na encealogramu+ zatim... #ta jo#G ,ma u tome nečeg #to nije samo o%jekti$ni progres5 tu+ u srcu same nauke+ ja$lja se neki $id nedeterminisanosti+ neiz$esnosti smrti na sim%o :ičkom ni$ou.
3J? *=- *28?+ 3J? *=- K3J? *?AJ? &ra$o$remena smrt 7 Biolo#ka smrt ,re$erzi%ilnost %iolo#ke smrti+ njen o%jekti$ni i pra$o$re meni karakter+ sa$remena je činjenica nauke. 3na je oso%e nost na#e kulture. *$e druge kulture go$ore o tome da smrt započinje pre smrti+ da 'i$ot traje posle 'i$ota+ da je nemogu će načiniti diskriminaciju izme4u 'i$ota i smrti. Aasuprot predsta$i koja u jednom sagleda$a kraj drugog+ tre%alo %i nastojati da se uoči radikalna nedeterminisanost 'i$ota i smr ti i nemogućnost njiho$e autonomizacije unutar sim%oličkog poretka. *mrt nije rok prispeća+ $eć jedna nijansa 'i$ota 7 ili je+ opet+ 'i$ot nijansa smrti. ?li na#a sa$remena ideja o smrti je uslo$ljena sas$im drugačijim sistemom predsta$a5 sistemom ma#inerije i unkcionisanja. a#ina radi ili ne ra di. *ledst$eno tome+ %iolo#ka ma#ina je mrt$a ili 'i$a. *im %olički poredak ne poznaje tu apstraktnu digitalnost. ott sie allmahli!h vergass, zuerst das >esi!ht, dann die ?ande, und zuletzt das ?aar... , tako se z%i+ da
je Bog malo po malo za%ora$i+ pr$o lice+ zatim ruke+ i na kraju kosu. ..
,dentičnost su%jekta se razara u s$akom trenutku i pada u Bo'ji za%ora$. ?li tak$a smrt nema u se%i ničeg %iolo#kog. Aa jednom polu+ %iohemijskom+ aseksualne protozoe ne znaju za smrt+ dele se i granaju (genetski kod tako4e ne zna za smrt5 on se prenosi neizmenjen+ neza$isno od sud%ine pojedinaca). Aa drugom polu+ sim%oličkom+ smrtEni#ta$ilo tako4e ne pos toji+ 'i$ot i smrt su re$erzi%ilni. Jedino u krajnje siću#nom prostoru indi$idualnog su%jek ta s$est o smrti poprima ire$erzi%ilno značenje. -u se čak i ne radi o nekom de#a$anju+ $eć o mitu koji se do'i$lja$a unapred. *u%jektu je+ z%og identiteta+ potre%an mit o s$om kraju+ kao #to mu je potre%an i mit o poreklu. 8 st$arnosti+ su%jekt nikada nije tu 7 kao lice+ ruke+ kosa+ pa čak i pre toga+ %ez sumnje+ on je u$ek drugde+ o%uh$aćen %ezumnom raspodelom+ u krugu %ez kraja+ podstican smrću. -u smrt+ koja je prisutna s$uda u 'i$otu+ tre%a odstraniti i lokalizo$a ti je za odre4enu tačku u $remenu i za odre4eni prostor5 telo. &rilikom %iolo#ke smrti+ smrt i telo+ umesto da jedno dru go $eličaju+ me4uso%no se neutrali#u. Biologija su$tinski pret posta$lja dualizam du#e i tela. -aj dualizam je+ u neku ruku+ smrt sama+ jer ona o%jekti$ira telo kao otpadak 7 lo# o%jekt koji se s$eti umirući. -ek kroz unkciju du#e+ telo postaje ta gola o%jekti$na činjenica+ taj usud seksa+ straha i smrti. -ek kroz unkciju te imaginarne shize+ kak$a je du#a+ telo posta je ona /realnost0 koja postoji jedino zato da %i %ila osu4ena na smrt. *mrtno telo nije+ dakle+ ni#ta /st$arnije0 od %esmrtne du #e5 o%oje jedno$remeno proističu iz iste apstrakcije+ a sa nji ma i d$e $elike komplementarne metaizike5 ona idealistička o du#i (sa s$im s$ojim moralnim preo%ra'ajima) i ona /ma terijalistička0 o telu+ sa s$ojim %iolo#kim produ'ecima. Bio logija u istoj meri 'i$i od razd$ojenosti du#e i tela kao i ma koja hri#ćanska ili kartezijanska metaizika+ ali ona $i#e ne go$ori o tome 7 $i#e se ne ka'e du#a ona je+ kao idealni princip+ u potpunosti pre#la u moralnu disciplinu nauke+ u princip legitimnosti tehničkog delo$anja na st$arnom i na s$e tu+ u principe /o%jekti$nog0 materijalizma. 3ni koji su u *rednjem $eku dr'ali diskurse o du#i+ %ili su mnogo %li'i /znacima tela0 (3kta$io &az5 1onjuk!ije i disjunk!ije* od %i olo#ke nauke+ koja je sa s$om tehnikom i aksiomima+ u celos ti pre#la na stranu /ne tela0.
Aesrećni slučaj i katastroa &ostoji jedan paradoks sa$remene i %ur'oaske racional nosti+ $ezan za smrt. Dami#ljati je kao ne#to prirodno+ s$eto$ no i ire$erzi%ilno predsta$lja o%ele'je /&ros$ećenosti0 i =a zuma+ ali dolazi u o#tru kontradikciju sa principima %ur'oas ke racionalnosti 7 indi$idualnim $rednostima+ neograniče nim napretkom nauke+ gospodarenjem prirodom u s$akom
pogledu. Aeutralisana kao /prirodna činjenica0+ ona isto$re meno+ u s$e $ećoj meri+ postaje sramota. -o je ono #to je 3kta$io &az $eoma do%ro analizirao u s$ojoj teoriji Aesreć nog slučaja (1onjuk!ije i disjunk!ije*" /*a$remena nauka je iza#la na kraj sa epidemijama i ponudila nam prih$atlji$a o%ja#njenja za druge prirodne katastroe5 priroda je prestala da %ude po$erenik na#eg osećanja kri$ice u isto $reme teh nika je rastegla i pro#irila pojam nesrećnog slučaja i podari la mu sas$im drugačija s$ojst$a... Aesrećni slučaj čini sasta$ ni deo na#eg s$akodne$nog 'i$ota i njego$a a$et opseda na #e %esane noći... &rincip neodre4enosti u izici i Ledelo$ do kaz u logici su ek$i$alent Aesrećnog slučaja u istorijskom s$etu... ?ksiomatski i deterministički sistemi su izgu%ili s$o ju postojanost i otkri$aju jednu inherentnu gre#ku. -a gre# ka ne poči$a u st$arnosti5 ona je s$ojst$ena sistemu+ ne#to #to pripada sistemu kao tak$om. Aesrećni slučaj nije ni izu zetak+ ni %olest na#ih političkih re'ima on+ tako4e nije ni ne ki popra$lji$i nedostatak na#e ci$ilizacije5 on je prirodna pos ledica na#e nauke+ politike i morala. Aesrećni slučaj čini sas ta$ni deo na#e ideje Aapretka... Aesrećni slučaj je postao pa radoks nu'nosti5 on poseduje njenu neiz%e'nost i nedetermini sanost slo%ode. Aetelo+ preo%ra'eno u materijalističku nau ku+ je sinonim u'asa5 Aesrećni slučaj je jedno od s$ojsta$a razuma koji o%o'a$amo... Qri#ćanski moral mu je ustupio s$oju moć represije+ ali iz te nadljudske moći je isto$remeno i#čezla s$aka moralna pretenzija. -o je po$ratak actečkog straha+ premda li#enog znamenja i ne%eskih znako$a. Katas troa postaje ne#to o%ično i %eznačajno+ po#to je Aesrećni slučaj+ u krajnjoj liniji+ ipak samo nesrećan slučaj.0 3nako kao #to dru#t$o u procesu normalizacije čini da se na njego$oj perieriji ja$ljaju ludaci i oso%e sa anomalijama+ tako sa s$e $ećim produ%lji$anjem+ razum i tehničko gospo darenje prirodom čine da se s$uda oko njih ja$ljaju katastro e i uni#tenje kao nerazumnost /organskog tela prirode0 7 nepodno#lji$a nerazumnost+ jer razum 'eli da %ude gospo dar i ne mo'e ni da zamisli da ne#to izmiče njego$om uticaju 7 nerazre#i$a+ jer za nas $i#e ne postoje rituali umilosti$lje nja ili izmirenja5 nesrećni slučaj je+ kao i smrt+ apsurdan+ i to je s$e. -o je sabotaa. 3paki demon je kri$ zato #to se ta+ tako lepa ma#ina+ stalno k$ari. Aa taj način+ o$a racionalis tička kultura+ kao nijedna druga+ %i$a zah$aćena kolekti$nom paranojom. Da najmanju nepriliku+ najmanju nepra$ilnost+ najmanju katastrou+ zemljotres+ sru#enu kuću+ lo#e $reme 7 potre%no je da neko %ude odgo$oran 7 s$e je atentat. 3tuda je pono$no ja$ljanje sa%ota'a+ terorizma i raz%ojni#t$a ma nje zanimlji$o od činjenice da se s$e #to se de#a$a tumači u tom smislu. Aesrećni slučaj ili neG Aeiz$esno je. 3sim toga+ nije ni od kak$og značaja+ po#to je kategorija Aesrećnog slu čaja+ koju analizira 3kta$io &az+ preneta u kategoriju ?tenta ta. , to je normalna poja$a u racionalnom sistemu5 slučaj mo'e %iti prepu#ten samo 7judskoj $olji+ pa se zato s$aki po
;1
8 toj meri da je odre4enim političkim grupama do$oljno da sa mo preuzmu odgovornost za tu i tu nesreću ili atentat čiji su uzroci nepoznati5 njiho$a /praksa0 se sastoji u preo%raćanju slučajnosti u di$erziju.
remećaj tumači kao nečiji urok 7 ili politički+ kao napad na dru#t$eni poredak.;1 , to je tačno5 prirodna katastroa je opas nost za ustaljeni poredak+ ne samo z%og st$arnog nemira ko ji prouzrokuje+ $eć z%og udarca koji nanosi s$akoj pouzda noj /racionalnosti0+ uključujući tu i političku. 3tuda uspos ta$ljanje opsadnog stanja z%og jednog zemljotresa (Aikarag $a)+ otuda snage reda na mestima katastroa (u mnogo jačem sasta$u nego na ja$nim skupo$ima+ prilikom nesreće 61S u >rmenon$ilu). Jer niko ne zna u kojoj meri %i /nagon smr ti0+ pokrenut nesrećom ili katastroom+ mogao da se raz%uk ti i okrene proti$ političkog poretka. Daista je neo%ično #to smo se+ u ok$irima jednog sistema zasno$anog na razumu+ i logičnim učinkom tog sistema+ $ra tili /primiti$nom0 pogledu na s$et koji s$akom doga4aju+ a smrti naročito+ pripisuje nečiju neprijateljsku $olju. ?li upra $o mi+ i jedino mi+ 'i$imo u pra$om primiti$izmu (onom koji pripisujemo di$ljacima da %ismo ga egzorcizo$ali iz se%e)+ jer je tak$a koncepcija kod /primiti$nih0 naroda odgo$arala logici njiho$ih recipročnih i am%i$alentnih razmena sa s$im #to ih je okru'i$alo+ u toj meri da su čak i prirodne katastro e i smrt+ %ile razumlji$e u ok$iru njiho$ih dru#t$enih struk tura 7 dok je kod nas ta koncepcija ot$oreno paralogična+ ona je paranoja razuma+ čiji aksiomi s$uda st$araju apsolut nu nerazumlji$ost. *mrt kao ne#to neprih$atlji$o i nere#i$o. Aesrećni slučaj kao proganjanje+ kao apsurdni i pakosni ot por jedne materije+ jedne prirode koja ne 'eli da se s$rsta pod /o%jekti$ne0 zakone u koje su je pritesnili. 3tuda s$e 'i$lja opčinjenost katastroama+ nesrećama+ atentatima5 to razum progoni nada u uni$erzalnu os$etu za s$e njego$e norme i za njego$u po$la#ćenost. /&rirodna0 smrt Biolo#koj deiniciji smrti i logičkoj $olji razuma odgo$a ra jedna idealna i standardna orma smrti koja se nazi$a /prirodna0 smrt. -o je /normalna0 smrt+ po#to se odigra$a /po isteku 'i$ota0. *am njen koncept iz$ire iz mogućnosti da se udalje granice 'i$ota5 'i$eti+ postaje proces akumulacije+ a nauka i tehnika ulaze u igru u skladu sa tom k$antitati$nom strategijom. Aauka i tehnika nisu tu zato da %i ispunile iz$or nu 'elju za #to du'im 'i$otom 7 to je prelaz 'i$ota u kapi tal'i$ot (na k$antitati$no procenji$anje)+ putem sim%olič kog ra#članja$anja smrti+ prelaz koji jedini uzrokuje ja$lja nje %iomedicinske nauke i tehnike za produ'enje 'i$ota. &rirodna smrt ne znači+ dakle+ prih$atanje smrti koja %i %ila u skladu sa /poretkom st$ari0+ $eć znači sistematsko po
;9
anas je o$o ugo$orno potra'i$anje upućeno na dru#t$enu in stancu 7 nekada su se ugo$ori o
ricanje smrti. &rirodna smrt je ona koja se mo'e opra$dati naukom i koja ima sklonost da %ude uni#tena od strane nau ke. Jasnije rečeno5 smrt je neljudska+ iracionalna+ %esmisle na+ kao i priroda u s$om nepripitomljenom stanju (zapadni koncept /prirode0 je u$ek koncept potisnute i pripitomljene prirode). o%ra je jedino ona smrt koja je sa$ladana i pot činjena zakonu5 taka$ je ideal prirodne smrti. *$akom %i tre%alo omogućiti da s$oj %iolo#ki /kapital0 is crpi do kraja+ da u'i$a u s$om 'i$otu /do samog konca0+ %ez nasilja ili preuranjene smrti. Kao da s$ako ima od#tampanu s$oju malu shemu 'i$ota+ s$oja /normalna očeki$anja0 od 'i $ota+ /'i$otni ugo$or0 u su#tini 7 otuda i dru$tveni zahte$ za onim k$alitetom 'i$ota čiji je sasta$ni deo i prirodna smrt. Ao$i dru#t$eni ugo$or5 čita$o dru#t$o+ sa s$ojom naukom i s$ojom tehnikom+ postaje solidarno odgo$orno za smrt s$a kog pojedinca. ;9 -aj zahte$+ uostalom+ mo'e podrazume$ati i do$o4enje u pitanje postojećeg poretka+ na isti način kao i zahte$i za po$ećanjem nadnica5 u pitanju su zahte$i za pra) vičnim trajanjem 'i$ota+ kao za pra$ičnom naknadom radne snage. 8 su#tinskom pogledu+ o$o pra$o+ kao i s$a druga+ skri$a represi$nu jurisdikciju. *$ako ima pra$o+ ali u isto $re me i dunost na prirodnu smrt. Jer ona je obavezni o%lik smrti+ s$ojst$en sistemu političke ekonomije. ,. Kao
sistemu maksimizacije proiz$odnih snaga (u /ek stenzi$nom0 sistemu radne snage ne postoji prirodna smrt za ro%o$e+ oni crka$aju na poslu). ,,. Cto je mnogo značajnije5 s$ako ima pravo na s$oj 'i $ot
(ha%eas corpus 7 ha%eas $itam) 7 to je dru#t$ena juris dikcija pro#irena na smrt. *mrt je socijalizo$ana kao i s$e ostalo5 preostaje joj jedino da %ude prirodna+ jer %i s$aka dru ga smrt %ila dru$tvena sramota5 nije ura4eno onako kako je tre%alo. ru#t$eni napredakG Ae5 napredak dru$tvenog, koje se%i zdru'uje čak i smrt. 3na %i$a s$akome oduzeta+ nikada mu $i#e neće %iti moguće da umre onako kako on to 'eli. Aje go$a slo%oda će se sastojati u tome da 'i$i #to je moguće du 'e. -o izme4u ostalog znači i za%ranu neumerenog tro#enja s$og 'i$ota. 8kratko+ princip prirodne smrti isto je #to i neu tralizacija 'i$ota.;H ,sto $a'i i za pitanje jednakosti pred smr
dugo$ečnosti+ %ogatst$u i čulnom u'i$anju sklapali sa a$olom. ,sti ugo$or+ ista klopka5 a$o u$ek do%ija. ;H -o je značajnije od maksimalne eksploatacije radne snage. a je to tako+ do%ro se $idi na slučaju starih oso%a 7 to #to ih pu#ta ju da 'i$e na tro#ak samog dru#t$a 7 to #to ih prinu4uju da 'i$e+ dolazi otuda #to su 'i$i primer akumula!ije 'i$ota (suprotsta$ljen njego$oj potro#nji). ru#t$o ih ču$a kao modele upotre%ne $redno sti 'i$ota+ akumulacije i #tedlji$osti. D%og toga njiho$a prisutnost u na#em dru#t$u nema $i#e nikak$u sim%oličku $rednost.
ću5 'i$ot tre%a s$esti na k$antitet (a smrt+ dakle+ na ni#ta) kako %i se prilagodio demokratiji i zakonu ek$i$alentnosti. *tarost i treće do%a , o$de+ tako4e+ naučno os$ajanje smrti dolazi u kontradik ciju sa racionalno#ću sistema5 treće do%a postaje mrt$i teret koji znatno ote'a$a dru#t$eno upra$ljanje.
o%ogaćuje mislima+ saznanjima i pro%lemima+ mo'e se samo osetiti umornim od 'i$ota+ a nikako zado$oljnim njime... D%og toga smrt za njega predsta$lja doga4aj koji nema smis la 'i$ot ci$ilizo$anog čo$eka kao tak$og nema ga tako4e+ po#to $eć samim postojanjem napretka li#enog značenja on i od 'i$ota čini doga4aj %ez značenja0 (aks 2e%er5 /aučnik i politika*. &rirodna smrt i 'rt$ena smrt D%og čega smrt starih oso%a+ očeki$ana+ pred$i4ena+ smrt u porodici 7 jedina koja je imala puno značenje u o%ičnoj zajednici od ?$raama do na#ih dedo$a+ danas $i#e uop#te ne ma to značenjeG 3na čak $i#e nije ni dirlji$a+ skoro da je sme#na+ a u s$akom slučaju+ dru#t$eno %eznačajna. D%og če ga+ za razliku od toga+ nasilna smrt+ smrt kao posledica nes reće+ slučajna smrt+ koja je za nekada#nju zajednicu predsta$ ljala nesmisao (ona je uli$ala strah i izazi$ala od$ratnost kao nama samou%ist$o) ima za nas toliko značenje5 ona je jedina koja skreće pa'nju na se%e+ koja pri$lači+ koja dira ma#tu. &ono$imo jo# jednom+ na#a kultura je kultura Aesrećnog slu čaja+ kao #to ka'e 3kta$io &az. Aisko eksploatisanje smrti od strane medijaG Ae5 oni sa mo koriste činjenicu da su jedini doga4aji koji imaju trenut no i podjednako značenje za s$e+ doga4aji koji su+ na o$aj ili onaj način+ po$ezani sa smrću. 8 tom smislu+ najprizemni ji mediji su isto$remeno i najo%jekti$niji. , o$de je+ tako4e+ tumačenje u terminima potisnutih indi$idualnih nagona+ ne s$esnog sadizma itd.+ po$r#no i %eskorisno 7 jer radi se o kolektivnoj strasti. Aasilna smrt ili smrt u katastroi ne za do$olja$a siću#no indi$idualno nes$esno kojim manipuli#u gnusni masmediji (to je sekundarno sagleda$anje koje je $eć moralno iskonstrisano) 7 ona ima tako du%ok uticaj samo za to #to akti$ira samu grupu+ strast grupe za samom so%om+ ko ju ona+ na o$aj ili onaj način+ preo%ra'a$a i iskupljuje u sop st$enim očima. /&rirodna0 smrt je li#ena smisla zato #to grupa u njoj $i #e nema nikak$og udela. 3na je %analna zato #to je $ezana za pojedinačnog %analizo$anog su%jekta+ za %analizo$anu po rodičnu ćeliju+ zato #to $i#e nije kolekti$na 'alost ili radost. *$ako sahranjuje s$oje mrt$e. Kod primiti$nih naroda nema /prirodne0 smrti5 s$aka smrt je dru#t$ena+ ja$na+ kolekti$na+ i u$ek je delo suparničke volje (a ne %iologije)+ koju tre%a apsor%o$ati grupom. -o apsor%o$anje se o%a$lja putem s$et ko$ine i rituala. *$etko$ina je razmena $olja (ne zna se kako %i s$etko$ina uspela da resor%uje jedan biolo$ki doga4aj). Ctetne $olje i rituali okajanja razmenjuju se preko mrt$aca. *mrt se igra i do%ija sim%olički 7 mrt$ac time zado%ija s$oj status+ a grupa postaje %ogatija za jednog člana. Aa#a smrt je neko ko %e'i+ ko $i#e nema #ta da razmeni. 3n je otpadak i pre nego #to je umro. &o isteku 'i$ota koji
se sastojao u akumulaciji+ on je taj koji se oduzima od z%i ra5 ekonomska operacija. 3n ne postaje lik5 u naj%oljem slu čaju slu'i kao ali%i za 'i$e+ za njiho$u oče$idnu nadmoćnost nad mrt$ima. -o je ra$na+ jednodimenzionalna smrt+ kraj %iolo#kog puta+ isplata jednog duga5 /ispustiti du#u0 kao da se ispu#ta $azduh iz gume+ sadr'atelj li#en sadr'aja. Kak$a %analnost *$a strast tada nalazi utoči#te u nasilnoj smrti koja jedi na ima u se%i ne#to od 'rt$o$anja+ to jest+ st$arnog preo%ra 'aja voljom grupe. 3d malog je značaja da li je do smrti do# lo nesrećnim slučajem+ usled zločina ili katastroe 7 od časa kada izmiče /prirodnom0 razumu+ kada predsta$lja izazo$ prirodi+ ona izno$a postaje st$ar grupe i zahte$a kolekti$ni i sim%olički odgo$or 7 jednom rečju+ ona izazi$a strast za neprirodnim, koja je isto$remeno i strast za 'rt$o$anjem. &ri roda je ra$na i li#ena značenja+ ne %i tre%alo da smrt %ude /$raćena prirodi0+ potre%no je da se razmeni u skladu sa strogim o%ičajnim ritualima da %i se njena energija+ energi ja mrt$aca i energija smrti+ odrazila na grupu+ %ila apsor%o $ana i utro#ena od strane grupe+ umesto da osta$i za so%om samo otpadak /prirode0. Da nas+ koji $i#e ne raspola'emo eikasnim ritualom za apsor%o$anje smrti i njene energije raskida+ preostaje antazam 'rt$o$anja+ nasilne neprirodnos ti smrti. 3tuda intenzi$no i kolektivno zado$oljst$o koje se do'i$lja$a prilikom smrti u automo%ilskoj nesreći. 3no #to pri$lači kod s$akog udesa u kome ima mrt$ih+ to je nepri rodnost smrti. -ehnička+ neprirodna+ dakle+ ieljena (od same 'rt$e+ $ero$atno)+ dakle+ izno$a zanimlji$a 7 jer eljena smrt ima nekog smisla. -a neprirodnost smrti omoguća$a+ kao i kod 'rt$o$anja+ njeno estetsko ud$ajanje u ma#ti i osećanje zado$oljst$a koje odatle proizlazi. Jasno je da /estetika0 $a'i jedino za nas+ koji smo ograničeni na posmatranje. Žrt$o$a nje nije /estetsko0 za primiti$ne narode+ ali ono u$ek ozna ča$a neprih$atanje prirodnog i %iolo#kog sleda+ inter$enciju na inicijatskom ni$ou+ kontrolisano nasilje koje je dru#t$eno regulisano 7 proti$prirodno nasilje koje smo mi u stanju da otkrijemo jedino u slučajnosti nesreće i katastroe. i ih dakle do'i$lja$amo kao dru$tvene sim%oličke doga4aje od naj $ećeg značaja+ kao 'rt$o$anja. Konačno+ Aesrećni slučaj je slu čajan+ to jest+ apsurdan+ samo sa gledi#ta z$aničnog razuma 7 za sim%oličke prohte$e+ koji nas nikad ne napu#taju+ nes rećni slučaj je u$ek ne#to sas$im drugo. 8zimanje talaca proishodi iz istog scenarija. Jednoglasno osu4eno+ ono izazi$a du%oko u'asa$anje i radost. , ono je na putu da postane politički ritual pr$oga reda+ u času kada poli tika tone u ra$nodu#nost. *im%olički doprinos taoca je sto puta $eći od onoga prilikom automo%ilske nesreće+ a o$aj je sto puta $eći nego u slučaju prirodne smrti. 3$de se+ naime+ susrećemo sa nekom $rstom vremena 'rt$o$anja+ sa ritualom iz$r#enja to je neiz%e'nost smrti koja se kolekti$no i#čeku je 7 potpuno nezaslu'ena+ dakle potpuno neprirodna+ dakle
sa$r#ena sa stano$i#ta 'rt$o$anja+ i čiji iz$r#ilac+ /zločinac0+ uop#teno prih$ata da umre za uz$rat+ #to je u potpunom skladu sa pra$ilima sim%oličke razmene+ pra$ilima koja su nam mnogo prisnija od ekonomskog poretka. Aesreća na radu proishodi iz ekonomskog poretka i ne ma nikaka$ sim%olički doprinos. &odjednako je nezanimlji $a za kolekti$nu ma#tu kao i za kapitalističkog preduzimača+ jer se radi o k$aru na ma#ini a ne o 'rt$o$anju. 3na je pred met neprih$atanja jednog principa+ po%une proti$ principa+ zasno$ane na pra$ima na 'i$ot i na %ez%ednost 7 ona nije ni predmet ni uzrok ludičkog straha.;R &oznato je da se samo radnik igra sa s$ojom %ez%edno#ću+ od$eć lakomisleno+ po mi#ljenju sindikata i posloda$aca koji ne razumeju ni#ta u $ezi tog izazo$a. *$i smo mi taoci u tome je tajna uzimanja talaca+ i s$i mi sanjamo o tome da umesto glupog umiranja sa interesom+ primimo smrt i da (za*damo smrt. Jer+ dati i primiti je sim %olički čin (sim%olički čin u pra$om smislu reči)+ koji smrti oduzima sa$ indierentni negati$itet #to ga za nas ima u /pri rodnom0 poretku kapitala. Aa isti način+ na# odnos prema predmetima $i#e nije 'i$otan ili razoran+ $eć instrumentalan 7 ne umemo $i#e da ih uni#timo niti od njih očekujemo s$o ju smrt 7 z%og toga su oni zaista mrt$i predmeti+ koji će nas na kraju i u%iti+ ali na isti način kao i prilikom nesreće na radu+ onako kao #to jedan predmet smrska$a drugi. Jedino automo%ilska nesreća+ u neku ruku+ usposta$lja 'rt$enu ra$ note'u. Jer smrt je ne#to #to se deli+ i tre%alo %i da umemo da je delimo sa s$ojim predmetima onako kao sa drugim ljudima. *mrt ima smisla samo onda kada je data i primlje na+ to jest+ socijalizo$ana razmenom. 8 primiti$nom poretku+ s$e je učinjeno da %i tako i %ilo. 8 poretku na#e kulture+ na proti$+ s$e je učinjeno da se ona nikome ne desi od strane nekog drugog+ $eć samo od /prirode0+ putem %ezličnog isti canja roka telu. *$oju smrt do'i$lja$amo kao /st$arnu0 ne iz%e'nost koja je upisana u na#em telu+ samo zato #to ne ume mo da je upi#emo u sim%olički ritual razmene. &oredak /st$ar nog0+ poredak /o%jekti$nosti0 tela+ a na drugom mestu i poli tičke ekonomije+ s$uda proishodi iz raskida sa tom razmenom. Aa#e telo od tada počinje da postoji kao prostor u koji je zat$orena nerazmenji$a smrt i mi konačno počinjemo da $e rujemo u tu %iolo#ku su#tinu tela nad kojim smrt %dije ona ko kao #to nad smrću %dije nauka. Biologija je %remenita smrću+ telo koje ona opisuje je %remenito smrću od koje ga $i#e nijedan mit neće oslo%oditi. it ili ritual koji %i oslo%o dio telo te $lasti nauke+ ili je izgu%ljen+ ili jo# nije otkri$en. D%og toga te'imo da s$e drugo+ na#e predmete+ na#e sop st$eno telo+ s$edemo na unkciju instrumentalnosti 7 kako
;R
3na izno$a postaje predmet intereso$anja jedino ukoliko se mo'e pripisati odre4enoj oso%i (odre4enom kapitalisti ili personiiko$anoj irmi)+ dakle+ ukoliko se izno$a mo'e do'i$eti kao zločin i 'rt$o$anje.
nam $i#e nikada ne %i zadali smrt. ?li tu smo %espomoćni 7 sa smrću je kao i sa s$im ostalim5 %ez o%zira #to ne 'elimo da je damo ili primimo+ ona nas zat$ara u %iolo#ki simula krum na#eg sopst$enog tela. *mrtna kazna /*$e do 2,,,og $eka+ nakon propisno donete presude+ $e#ane su 'i$otinje koje su skri$ile smrt nekog ljudskog %ića. 2e#ani su i konji.0 Aepoznati autor
ora da postoji neki izuzetan razlog za osećanje od$rat nosti koje u nama izazi$a ka'nja$anje 'i$otinja+ jer %i su4e nje čo$eku tre%alo da %ude mnogo oz%iljnija st$ar od su4e nja 'i$otinji+ a nano#enje patnje mnogo s$irepije. &a ipak+ na o$aj ili onaj način+ $e#anje konja ili s$inje deluje nam mnogo gnusnije+ kao i $e#anje ludaka ili deteta+ jer oni su /neodgo$orni0. 3na skri$ena jednakost s$esti pred pra$dom+ koja osu4eniku daje po$lasticu da drugome poriče pra$o da mu sudi+ taj mogući izazo$ koji ne tre%a me#ati s pra$om na od%ranu i koji usposta$lja minimum sim%oličke ra$note'e+ u slučaju 'i$otinje ili ludaka uop#te ne postoji. , upra$o pri mena sim%oličkog rituala na jednu situaciju koja isključuje mogućnost sim%oličkog odgo$ora+ čini o$u $rstu kazne tako od$ratnom. Da razliku od izičke lik$idacije+ pra$da je dru#t$eni+ mo ralni i ritualni čin. Lnusni karakter ka'nja$anja deteta ili ludaka potiče od moralnog aspekta pra$de5 ako /drugog0 tre%a u%editi u kri$icu i kao tak$og osuditi+ onda ka'nja$a nje gu%i s$oj smisao+ po#to kod o$ih /zločinaca0 nije moguća ni s$est o kri$ici ni osećanje sramote. Bilo %i to+ dakle+ pod jednako glupo kao i raspinjanje la$o$a na krst. ?li u ka'nja $anju 'i$otinje ima nečega #to+ o$og puta+ potiče od ritual) nog karaktera pra$de. 3no #to $i#e od nano#enja smrti do prinosi izuzetnoj okrutnosti o$og prizora+ to je primena 7jud) skog o%reda na jednu 'i$otinju. *$i poku#aji nakaradnog o% lačenja 'i$otinja+ s$a preru#a$anja i dresure 'i$otinja kojima ih pret$araju u ,judska %ića jezi$e su i %olesne 7 kod smrti+ to osećanje postaje do krajnosti nepodno#lji$o. ?li otkuda ta od$ratnost pri pogledu na 'i$otinju prema kojoi se postupa kao prema ljudskom %ićuG 7 3tuda #to čo$ek tada %i$a preo%ra'en u z$er. 8 z$eri koju $e#aju+ si lom znaka i rituala o%e#en je čo$ek+ ali čo$ek koji se nekom Urstom crne magije preo%ratio u z$er. &o$ratno značenje+ na stalo iz reciprociteta koii se odigra$a u$ek i s$ugde+ izme4u čo$eka i 'i$otinje. izme4u d'elata i njego$e 'rt$e+ me#a se sa $izuelnom predsta$om u u'asnu z%rku i iz te zloko%ne d$o smislenosti (kao u Kakinom Preobraaju* ra4a se osećanje ga4enia. Kraj kulture+ kraj dru#t$enog+ kraj pra$ila igre. 8%i
janje 'i$otinje na ljudski način izazi$a ek$i$alentnu čudo$i# nost kod čo$eka koji tako postaje 'rt$a sopst$enog rituala. ,nstitucija pra$de+ kojom čo$ek te'i da po$uče granicu iz me4u se%e i %estijalnosti+ okreće se proti$ njega. *$akako+ %estijalnost je samo mit 7 linija razgraničenja koja impli cira apsolutnu pri$ilegiju ljudskog i s$rsta$anje 'i$otinje u kategoriju /%estijalnog0. 3$a diskriminacija je relati$no op ra$dana time #to uporedo sa pri$ilegijama podrazume$a i s$e one rizike i o%a$eze koje ljudskost nameće+ a naročito u odno su na dru$tvenu pra$du i smrt 7 o%a$eze kojih je+ po istoj logici+ 'i$otinja apsolutno oslo%o4ena. Aametnuti joj tu or inu+ znači ukloniti granicu koja ih deli+ pa samim tim uki nuti i ,judsko.
;T
Aasuprot onome #to se o%ično misli+ 'rt$o$anje ljucli je usledilo nakon 'rt$o$anja 'i$otinja+ u meri u kojoj je 'i$otinja gu%ila s$oju magijsku pre$last i u kojoj je čo$ekkralj nasle4i$ao ' i $ o t i n j u totem kao dostojan 'rt$ene
&rimiti$no 'rt$o$anje 'i$otinje $ezano je za njen s$eti i izu zetni status %o'anst$a+ totema. ;T i ih $i#e ne 'rt$ujemo+ čak ih ni ne ka'nja$amo+ i time se ponosimo ali radi se jednos ta$no o tome da smo ih pripitomili+ da smo od njih st$orili rasno ni'a %ića koja čak nisu ni dostojna na#e pra$de i ko ja se mogu s punim pra$om uni#ta$ati u $idu mesa u kasap nici. Ao+ racionalistička li%eralna misao se %rine o onima ko je je ekskomunicirala5 o 'i$otinjama+ ludacima+ deci+ koji /ne znaju #ta čine0 7 nedostojnim+ dakle+ kazne i smrti+ ali ne i dru#t$ene milostinje5 protekcionizma u s$im $ido$ima+ ru# t$a za za#titu 'i$otinja+ /open0 psihijatrije+ sa$remene pedago gije 7 s$ih o%lika konačne ineriorizacije u koje se u#ančio @i%eralni =azum. -o je rasno milosr4e kojim humanizam ud $ostruča$a s$oje pri$ilegije nad /ni'im %ićima0. ;" unkcije. *upstituiti$no 'rt$o$anje 'i$otinje+ sko ra#njeg porekla+ ima sas$im drugi smisao. ... -ako su se nekada po#te4i$ali ratni zaro%ljenici da %i se od njin načinili ro%o$i. Aedostojni čak i potlača i
;"
'rt$o$anja+ %ili su osu4eni na najni'i status i na laganu smrt radom.
8 s$etlosti s$ega toga posta$lja se pitanje smrtne kazne+ pitanje u kome se ogleda nai$nost ili licemerje čita$og li%e ralnog humanizma. Kod primiti$nih naroda+ /zločinac0 nije ni'e %iće+ nenor malno i neodgo$orno. Da njega se+ kao i za /ludaka0 i /%oles nika0+ $ezuje $eliki %roj sim%oličkih mehanizama 7 ne#to od toga se zadr'alo u arkso$om $i4enju zločinca kao su# tinske unkcije %ur'oaskog poretka. Kralj je onaj kome pri pada pra$o da počini zločin u pra$om smislu reči+ da raskine ta%u incesta 7 z%og toga i jeste kralj+ i z%og toga će %iti po gu%ljen. Ajego$o ispa#tanje mu podaruje naj$i#i status+ jer ono izno$a pokreće ciklus razmena. 8 tome se krije čita$a ilozoija suro$osti (u ?rtoo$om smislu) koja nam je danas nepoznata i koja podjednako isključuje kako dru#t$enu sra motu+ tako i pojam kazne5 smrt zločincakralja nije sankcija+ ona ne deli+ niti odseca ne#to trulo od dru#t$enog tela+ ona je naproti$+ s$etko$ina i $rhunac+ za nju se $ezuje usposta$ ljanje solidarnosti+ pomoću nje se razre#a$aju pod$ojenosti. @udak+ lakrdija#+ raz%ojnik+ junak i mnoge druge ličnosti tra dicionalnih dru#ta$a+ igrale su+ s$aka u s$ojoj meri+ istu ulo gu sim%oličkih ermenata. ru#t$o se artikulisalo pomoću nji ho$e drugojačijosti. rt$aci su %ili pr$i koji su se ja$ili u toj ulozi. Jo# u$ek nezah$aćena principima dru#t$enog =azu ma+ tradicionalna dru#t$a su lako izmiri$ala račune sa zločin
;!
?li kada i z%og čega ta smrt prestaje da %ude 'rt$o$anje da %i &ostala ka'nja$anjeG Kada prestaje da %ude
cem+ %ilo njego$om ritualnom i kolekti$nom smrću+;! %ilo onako kako to čine seljačka dru#t$a sa s$ojim seoskim idio tima+ time #to će od njih načiniti ritualni predmet poruge. /*$r#eno je sa tom kulturom suro$osti+ gde se drugojač nost $eliča i ispa#ta unutar istog 'rt$enog čina. 8 odnosu na de$ijantne oso%e mi znamo samo za d$a postupka5 istre%lje nje ili terapiju. i jo# jedino umemo da odsecamo+ izop#ta $amo i odstranjujemo u dru#t$enu tminu+ i to u onoj meri u kojoj raste na#a /tolerantnost0+ na#a uz$i#ena koncepcija slo %ode. /&remda su sa$remena dru#t$a napredo$ala u pogledu o%ičaja+ nije isključeno da su nazado$ala u pogledu načina mi#ljenja0 (
ka'nja$anje da %i po Gtala pogu%ljenje+ ono #to predsta$lja za nasG Aema istorije smrti postoji samo genealogija dru#t$enih koniguracija koje pridaju smrti s$oja značenja.
1
smrtne kazne5
;;
o istog li%eralnog zaokreta+ ali na drugom ni$ou+ dolazi u >n gleskoj 1;HSe+ gde se pokreće inicijati$a za zamenu d'elata redo$nim policijskim snagama. >nglezi su ipak pretposta$ili d'elata policij skim snagama.
hanizmi preuzeli represi$nu ulogu koja je nekada %ila po$e rena specijalnim institucijama.;; @i%eralna misao t$rdi da /kri$ično pra$o tre%a da se raz $ija u smeru pre$enti$ne socijalne medicine i kurati$ne so cijalne pomoći0 (
, zaista+ policija koja je st$orena zato da %i ograni čila nasilje nad gra4anima+ jednosta$no je preuzela ulogu koju je zločin imao u $r#enju tog nasilja. -okom $remena+ ona se pokazala mnogo represi$nijom i opasnijom za gra4anina od samog zločina. , tu se jasna i očigledna represija preo%razila u s$eo%uh$atnu pre$en ti$nu represiju. ; -o je smisao ču$ene parole5 /*$i smo mi nemački Je$reji0 (ali isto tako i one5 s$i smo mi ,ndijanci+ 6rnci+ &alestinci+ 'ene ili ho moseksualci). 3d časa kada se represija drugojačnosti $i#e ne $r#i istre%lji$anjem $eć apsorpcijom unutar dru#t$ene represi$ne ek$i$a lentnosti i uni$erzalnosti 7 s$i smo mi tak$i 7 drugojačiji i poti snuti. 8 dru#t$u koje izmi#lja /ot$orene0 zat$ore+ postoje samo za točenici 7 u dru#t$u koje te'i da ukine smrt+ postoje samo pre'i$e li. 8 toj kontaminiranosti se+ s druge strane+ mo'e uočiti s$emoć sim %oličkog poretka 7 nest$arnost na kojoj poči$aju razd$ajanja+ one linije koje po$lači $last. *naga te parole5 *$i smo mi nemački Je$re ji 7 potiče otuda #to ne izra'a$a neku apstraktnu solidarnost+ tipa5 /*$i zajedno za... *$i ujedinjeni u o$om ili onom... Aapred+ sa pro leterima+ itd.+ itd. 7 $eć nezao%ilaznu činjenicu sim%oličkog recipro citeta izme4u dru#t$a i onih koje ono izop#ta$a. 3no se u odnosu na njih najednom poja$ljuje kao radikalna drugojačnost. 8 tom srru slu je o$a parola+ maja :";+ otkri$ala ne#to su#tinsko+ dok su ostale parole %ile samo političko %ajanje.
$r#ioci+ tako da se čita$ sistem $rednosti i odgo$ornosti sam Sd se%e
ru#i5 $i#e nije operacionalan. Borili se ili ne za njeno ukidanje+ s$ejedno je5 smrtna kazna ničemu ne slu'i. &ojam pra$de je tako4e izgu%io značenje5 po#to je učinjen neodgo $ornim+ pojedinac se po$odi za %irokratskim strukturama i ne prih$ata da mu %iio ko sudi+ pa čak ni dru#t$o u celini. 6ak je i pitanje kolekti$ne odgo$ornosti pogre#no ormuli sano5 odgo$ornost jednosta$no ne postoji. *ekundarna korist od lik$idacije ljudskih $rednosti ogle da se u raspadu represi$nog aparata+ zasno$anog na moguć nosti pra$ljenja razlike /po sa$esti0 izme4u do%ra i zla+ kao i na su4enju i presu4i$anju prema tom kriterijumu. ?li sis tem je slo%odno mogao da se odrekne smrtne kazne. 3n ti me samo do%ija+ pa %i i $rata zat$ora isto tako mogla da se ot$ore. Jer smrt i zat$or su predsta$ljali istinu dru#t$ene ju risdikcije jednog dru#t$a koje je jo# u$ek heterogeno i razde ljeno. -erapija i recikla'a su istina dru#t$ene jurisdikcije onog dru#t$a koje je homogeno i normalizo$ano. isao des nice je sklonija pr$om+ misao le$ice drugom 7 ali i jedna i druga se pokora$aju istom sistemu $rednosti. 3%e se slu'e istim medicinskim rečnikom5 odstranji$anje trulog mesa+ ka'e desnica 7 lečenje %olesnog organa+ ka'e le$ica. , na jednoj i na drugoj strani+ smrt se odigra$a na ni $ou ek$i$alentnosti. &rimiti$ni postupak zna samo za reci procitete5 klan proti$ klana 7 smrt protiv smrti (poklon pro ti$ poklona). i znamo samo za sistem ek$i$alentnosti (smrt za smrt) izme4u d$a pojma koji su isto tako apstraktni kao i u ekonomskoj razmeni5 dru#t$o i pojedinac+ pod jurisdikci jom /uni$erzalne0 moralne instance i pra$a. *mrt za smrt+ ka'e desnica+ koliko daje# toliko do%ija#+ u%io si i mora# da umre#+ tak$o je ugo$orno pra$ilo. Aedo pusti$o+ ka'e le$ica+ zločinac mora %iti po#te4en5 on nije stvar) no odgovoran. &rincip ek$i$alentnosti je oču$an5 po#to jedan od pojmo$a (odgo$ornost) te'i nuli+ drugi (sankcija) joj te'i tako4e. ru#t$ena sredina+ detinjst$o+ nes$esno+ S dru#t$eni _ Jer+ u toj $olji za ukidanjem smrti #to je namera političke eko nomije+ Aes$esno+ čudnim o%rtom situacije (ono+ koje /ne zna za smrt0+ koje je nagon smrti) igra značajnu ulogu. 3no postaje ree rentni diskurs teze o neodgo$ornosti zločinca (zločina kao acting outa)+ ulazi u dosije od%rane kao sistem opra$da$anja. /esvesno danas igra odlučuju%u ulogu u okviru ra!ionalističke misli, progre si$ne i humanističke 7 zaista je nisko palo. , psihoanaliza se ta ko4e (%ez s$oje 'eljeG) pret$ara u ideologiju. &a ipak+ nes$esno %i imalo da ka'e jo# mnogo toga o smrti+ da nije naučilo jezik sistema5 reklo %i+ jednosta$no+ da smrt ne postoji 7 ili jo# %olje+ da je uki lanje smrti antazam koji se ra4a iz du%ina potiski$anja smrti. 8me sto toga+ ono danas slu'i jo# samo na#im dru#t$enim idealistima+ kao sredst$o za opra$danje neodgo$ornosti i kao sredst$o njiho$og moralnog diskursa5 'i$ot je do%ro+ smrt je zlo. 8 s$ojoj klasičnoj i nasilnoj azi+ koja danas jo# u$ek koincidira sa konzer$ati$nom mi#lju+ kapital se slu'io diskursom psihologije s$e snog i odgo$ornosti+ pa time i represije5 to je teroristički diskurs ka &itala. 8 s$ojoj odmakloj azi koja koincidira sa progresi$nom+ pa
1
1;15 pod pritiskom samih preduzimača i sopst$enika+ a z%og to ga #to je od$eč strogo primenji$anje
uslo$i o%razuju no$u jednačinu odgo$ornosti+ ali i dalje u pojmo$ima uzročnosti i ugo$ora. &o okončanju tog no$og ugo$ora+ zločinac zaslu'uje jo# samo (hri#ćansku) samilost ili dru#t$enu sigurnost. isao le$ice+ dakle+ samo izmi#lja preinjenije neokapitalističke orme u kojima represija pos taje diuzna+ kao drugde $i#ak $rednosti. ?li u psihijatrijskom lečenju+ u ergonomskom lečenju+ zaista se radi o ekvivalenti) ma smrti. &rema pojedincu se tu pona#a kao prema unkcio nalno pre'i$elom+ kao prema predmetu recikla'e 7 %riga i pa'nja kojom je okru'en+ koja se u njega investira, nosi o%e le'je njego$e anomalije. -olerantnost koja se prema njemu ispolja$a istog je porekla kao ona za koju smo $ideli da se iskazuje 'i$otinjama5 to je postupak pomoću koga dru#t$eni poredak egzorcizuje i kontroli#e sopst$ene opsednutosti. *is tem nas s$e čini neodgo$ornimG -o je podno#lji$o jedino uko liko se izd$oji kategorija notorno neodgo$ornih oso%a+ koje će se kao tak$e lečiti 7 to će nam+ dejst$om kontrasta+ po dariti iluziju odgo$ornosti. elink$enti+ zločinci+ deca+ ludaci+ snosiće tro#ko$e te kliničke operacije.
smrtne kazne %lokiralo čita$ kazneni aparat (porotnici su mogli samo da %iraju izme4u osude na smrt i oslo%a4anja)+ smrtna kazna je ukinuta u stotinak slučaje$a (>ngleska). Ajeno ukidanje se+ dakle+ s$odi na * HT+ /Kr$a$i zakonik0)5] /Aa #a kazna Kestler (Koestler) (Smrtna kazna, str. proti$ 'i$ota i tela ni u kom slučaju ne iz$odi s$oje p3: reklo iz lomača *rednjeg $eka. 3na ima sopst$enu istoriju. 3na je
*$ako preispiti$anje e$olucije smrtne kazne u /materija lističkim0 terminima (proita i klase)+ tre%alo %i da osta$i z%unjenim one koji se zala'u za njeno ukidanje. ,storijski posmatrano+ primena smrtne kazne je %i$ala ograničena izna la'enjem pogodnijih ekonomskih supstituta+ koji su zatim ra cionalizo$ani kao /humaniji0. 3tuda ratni zaro%ljenici %i$a ju po#te4eni da %i se od njih st$orili ro%o$i+ otuda zločinci u rudnicima soli u =imu+ otuda za%rana d$o%oja u 2,,om $eku+ institucija prinudnog rada kao reparaciona mera+ i iz nu4i$anje radne snage+ od nacističkih logora do ergoterapijs ke recikla'e. 8 tome nema ničeg čudnog5 smrt i#čeza$a ili se umanjuje kada sistem+ iz o$og ili onog razloga+ u tome $idi neki s$oj interes (1;HS5 pr$i put se ja$ljaju olak#a$ajuće okol nosti u procesu koji se $odio proti$ jednog gra4anina). Aije to nikak$a dru#t$ena teko$ina niti napredak =azuma5 u pita nju je logika proita ili pri$ilego$anosti. 1 čak i re$olucionarnom mi#lju+ neokapitalizam se slu'i diskursom psi hoanalize5 nes$esno neodgo$ornost tolerancija recikla'a. *$est i od go$ornost su normati$ni diskurs kapitala. Aes$esno je li%eralni dis kurs neokapitalizma.
jedno racionalno pn lago4a$anje i korespondira sa $ećom eikasno#ću kaznenog sisterna.
?li o$ak$a analiza se pokazuje nedo$oljnom5 ona moralnu racionalnost samo zamenjuje ekonomskom racionalno#ću. =a di se o nečem drugom+ o jednoj /te#koj0 hipotezi+ u pore4enju s kojom se materijalističko tumačenje pokazuje kao /laka0 hipoteza. Jer+ premda proit mo'e %iti posledica kapitala+ on nikad ijije i osno$ni zakon dru#t$enog poretka. Ajego$ osno$ni zakon je po$ećana kontrola nad 'i$otom i smrću. Ajego$ cilj je+ da i smrt iskoreni kao radikalnu drugojačnost+ kako %i je potčinio zakonu ek$i$alentnosti. ? nai$nost humanistič ke (li%eralne ili re$olucionarne) misli+ je u tome #to ne $idi da je njeno neprih$atanje smrti u osno$i isto kao i u slučaju sistema5 neprih$atanje nečega #to izmiče zakonu $rednosti. Jedino u tom smislu smrt je zlo. ?li humanistička misao od nje st$ara apsolutno zlo+ i zah$aljujući tome zapliće se u naj gore kontradikcije. 9 Klod Llajman (e 2onde, u $ezi pogu% ljenja Biea i Bontama)5 /Aepokole%lji$o ljudsko u%e4enje da nijedan čo$ek nema pra$o da s$ojom $oljom nekome oduz me 'i$ot (/nepokole%lji$o0 je o$de neka $rsta lapsusa5 huma nista ne osta$lja utisak nekoga ko je u to jako u%e4en)... 9i $ot je s$eta st$ar. Aije potre%no %iti $ernik da %i se u tako ne#to $ero$alo. .. 8 potro#ačkom dru#t$u+ koje te'i da ukloni s$e #to je retko+ prisust$o smrti je+ ako se tako mo'e reći+ jo# nepodno#lji$ije ('i$ot kao potro#no do%ro+ smrt kao retkost5 neču$ena plitkost 7 ali komunisti+ kao i sam arks+ slo'ili %i se sa o$im izjednača$anjem). ... , o$de se+ tako4e+ stiče utisak da *rednji $ek jo# nije okončan.. . 8 kak$om to dru# t$u 'i$imoG Kuda to idemoG itd. Jer+ ne tre%a okretati le4a 'i$otu. &a+ ma kaka$ on %io0 (pra$i pristup smrti /unatra# ke0+ osno$ni princip po%o'nih du#a 7 to su oni isti koji i u
zaostatak jurisdikcije koja je sa$remenik raz$oja političke ekonomi je+ čija najsuro$ija aza 7 period dono#enja Kr$a$og zakonika u >ngleskoj ,og $eka 7 koincidira sa industrijskom re$olucijom. *rednjo$eko$ni o%ičaji su pred$i4ali smrt za neke izuzetno te#ke slu čaje$e. 3donda je ta kri$ulja počela da raste+ uporedo sa s$e neod lo'nijom potre%om za#tite pra$a pri$atnog $lasni#t$a+ dok nije do stigla $rhunac u 2,,,E,om $eku.0 -a rastuća kri$ulja+ prikazu je+ dakle+ uspon same kapitalističke %ur'oaske klase. ? njeno opa danje+ do koga dolazi nakon 1;TS+ nije posledica nekog napretka ap solutne humanosti+ $eć napretka kapitalističkog sistema. 9 *ledeće $rste5 /r'a$a je prinu4ena da umno'a$a st$arne zločine kako %i omela jedan nepoznati zločin za koji nikada neće znati ima li uop#te mogućnosti da %ude iz$r#en0 (Kami+ smrtnoj kazni*. 3$o poigra$anje logikom+ koje nastoji da sistem do$ede u kontradikciju sa samim so%om+ na$odi li%eralni humanizam na poni'a$ajuće kom promise5 /8kidanje smrtne kazne tre%a zahte$ati kako iz logičkih+ tako i iz realističnih razloga ()0 (Kami). /8 krajnjoj liniji+ smrtna kazna je pogre#na zato #to+ po samoj s$ojoj prirodi+ isključuje s$aku mogućnost usposta$ljanja srazmere izme4u kazne i odgo$ornosti0 (Kestler) 7 z%og toga su $eć i sami kapitalisti zahte$ali njeno uki danje 1;9Se u >ngleskoj. @i%eralno o%razlo'enje je sledeće5 teror posti'e učinak suprotan s$ojim cilje$ima+ u$o4enje jedne skale od merenih kazni+ /minimalne kazne0+ %ilo %i u isti mah i /humanije i eikasnije ()0. 3$a ek$i$alentnost humanog i eikasnog do$oljno go$ori o humanističkoj misli.
re$oluciju stupaju unatra#ke+ okrećući pritom (ipak) le4a 'i $otu ne$ero$atna akro%atika+ s$ojst$ena logičkoj misli koja je spremna na s$a moguća u$rtanja da %i udo$oljila s$om neprih$atanju smrti). Jasno se uoča$a polazi#na tačka humanističkog ospora$a nja5 sistem indi$idualnih $rednosti čiji je ono $rhunac5 /,ns tinkt odr'anja dru#t$a+ pa dakle i pojedinaca+ ka'e Kami+ zahte$a postuliranje lične odgo$ornosti.0 ?li upra$o ti postu lati deini#u s$u piitkost 'i$ota i smrti u na#im sistemima ko jima $lada ek$i$alentnost. ,z$an njih+ čo$ek nema nikak$e potre%e za instinktom odr'anja ili odgo$ornosti (d$ema kom plementarnim predrasudama unutar apstraktnog i raciona iističkog $i4enja su%jekta). *mrt izno$a poprima značenje 'rt$o$anja+ kolekti$nog čina+ intenzi$nog oslo%a4anja su%jek ta. /Aema strasti koja %i %ila tako sla%a+ da ne %i %ila u sta nju da se suprotsta$i i sa$lada strah od smrti0+ ka'e Bekon. ?li time nije rečeno do$oljno5 sama smrt je jedna strast. , na tom ni$ou+ razlika izme4u se%e i drugih se %ri#e5 /'elja za u%ijanjem drugog često koincidira se 'eljom u%ijanja ili uni#tenja samog se%e0 7 /čo$ek 'eli da 'i$i+ ali on podjed nako 'eli da ne %ude ni#ta+ 'udi za neiskuplji$im+ i za smrću z%og nje same. 8 tom slučaju+ ne samo da pretnja smrtnom kaznom ne %i zadr'ala zločinca+ $eć %i $ero$atno jo# $i#e pod stakla njego$o osećanje $rtogla$ice0. &oznato je da su samo u%ist$o i u%ist$o u $elikom %roju slučaje$a me4uso%no za menlji$i+ pri čemu sklonost samou%ist$u ipak odnosi pre$agu. -a strast$ena+ 'rt$ena smrt+ ot$oreno prih$ata prizor smr) ti 7 od koga smo mi+ kao i od s$ih organskih unkcija+ nači nili moralnu unkciju+ pa time i ne#to sramno i skri$eno. o %re du#e često insistiraju na sramotnom karakteru javnih pogu%ljenja+ ali ne u$i4aju da od$ratnost koju izazi$a ta $rs ta pogu%ljenja potiče od njenog kontemplativnog karaktera5 u smrti drugog+ tu se u'i$a sa distance posmatrača. Da razli ku od toga+ 'rt$eno nasilje ne samo da zahte$a prisutnost ce le zajednice+ $eć i jeste jedan od o%lika te prisutnosti. Ae#to od tog zaraznog s$ečarskog osećanja moglo %i se otkriti u onom doga4aju u >ngleskoj 1;S!e+ :kada je RS SSS oso%a ko e su prisust$o$ale jednom pogu%ljenju %ilo zah$aćeno tak $om mahnito#ću da je na zemlji ostalo stotinu mrt$ih. Aema ničes zajedničkog izme4u tog kolekti$nog čina i prizora po iQJ%ljenja. &rimeniti i na jedno i na drugo ista merila aps traktne osude z%og nasilja i smrti+ značilo %i slo'iti se sa lo gikom r'a$e+ sa umrt$lja$anjem 'i$ota. Jer+ dok desnica ra dije pri%ega$a metodu represi$ne ucene+ le$ica se ističe tnas to$ito#ću i primenom %udućih modela umrt$ljene cije. socijaliza ` -ako se o napretku neke ci$ilizacije prosu4uje po po#to $anju koje ukazuje 'i$otu kao apsolutnoj $rednosti. Kak$a razlika u pore4enju sa ja$nom smrću+ smrću kao s$etko$i nom+ smrću kaznom 7 smehom crnca sa Lornje 2olte pred ou#kama streljačkog $oda+ ,judo'derst$om -upinam%asa 7:
pa čak i u pore4enju sa u%ist$om i os$etom+ 'udnjom za smr ću i samou%ist$om Kada dru#t$o u%ija s predumi#ljajem+ optu'uju ga z%og $ar$arske os$ete+ dostojne *rednjeg $eka. -ime mu samo čine na čast. Jer os$eta je jo# u$ek re!ipro!i) tet u smrti. 3na nije /primiti$na0 niti je /prost prirodni re leks0 ni#ta nije netačnije od toga. 3na je $eoma razra4ena orma o%a$eze i reciprociteta+ sim%olička orma. @i#ena ma kak$e $eze sa na#om apstraktnom smrću+ nusproiz$odom moralne i %irokratske instance (na#a smrtna kazna+ na#i kon centracioni logori) 7 izračunlji$om smrću+ statističkom smr ću+ koja ima $eze jedino sa sistemom političke ekonomije+ ekonomije koja poseduje istu apstrakciju+ ali nikada i aps trakciju os$ete+ u%ist$a ili prizora 'rt$o$anja. *udska+ kon centraciona+ etnocidna5 tak$a je smrt koju smo proiz$eli+ ko ju je iznedrila na#a kultura. anas se s$e promenilo+ i opet+ s$e je ostalo isto5 pod $idom $rednosti 'i$ota i tolerancije+ isti sistem uni#ta$anja+ o$og puta potajno+ upra$lja s$akod ne$nim 'i$otom 7 s tim #to njemu $i#e nije potre%na čak ni smrt da %i ost$ario s$oje cilje$e.
*
,sti onaj cilj koji je sadr'an u monopolu institucionalnog nasilja i smrti+ ost$aruje se podjednako do%ro putem prinud nog produ'enja 'i$ota+ orsiranjem 'i$ota radi 'i$ota ($e#tač ki %u%rezi+ intenzi$na reanimacija deormisane dece+ produ 'enje agonije po s$aku cenu+ presa4i$anje organa itd.). *$i se ti postupci mogu poisto$etiti sa odstranji$anjem smrti i nametanjem 'i$ota 7 u kom ciljuG 8 cilju raz$oja nauke i medicineG ?li onda se radi o naučnoj paranoji koja nema $e ze s ma kojim ljudskim ciljem. 8 cilju ost$arenja proitaG Ae5 dru#t$o tu raz%acuje ogromne sume no$ca. -oj /herojs koj terapiji0 su s$ojst$ena s$e $eća ulaganja sa s$e /maniom do%iti05 proiz$ode se pre'i$eli koji su neproiz$odni. 8koliko %i se ru#t$eno osiguranje jo# u$ek moglo analizirati kao /institucija reparacije radne snage u korist kapitala0+ taj ar srument %i se o$de pokazao %ez$rednim. *istem+ #ta$i#e+ o$de %i$a suočen sa istom kontradikcijom kao i u slučaju smrtne kazne5 on ula'e u odr'anje 'i$ota kao $rednosti+ jer je taj sistem $rednosti od su#tinskog značaja za strate#ku ra$no te'u celine 7 ali to ulaganje+ ekonomski posmatrano. iz%acu ie celinu iz ra$note'e. Cta da se radiG Aameće se jedno eko nomsko opredeljenje+ pri čemu se eutanazija ja$lja kao polu z$anična doktrina i praksa. 8 Francuskoj se donosi odluka da se u 'i$otu odr'i HS te'ih %olesnika sa uremijom (H" u *.?..). >utanazija je $eć s$uda prisutna+ a nieno d$os niisleno prezentiranje kao humanističke inicijati$e (kao i /slo %ode0 a%ortusa) s$e je uočlji$ije5 ugra4eno je u srednjoroč nu ilj dugročnu logiku sistema. *$e se to kreće u smeru pro #irene dru#t$ene kontrole. Jer+ iza s$ih pri$idnih kontradikci
ja+ cilj ostaje neizmenjen5 osigurati kontrolu nad čita$im pro storom 'i$ota i smrti. 3d %irthcontrol do deathcontrol+ po gu%lji$ali ljude ili ih prinu4i$ali da 'i$e 7 a za%rana smrti je samo karikaturalna ali logična orma napretka toleranci je 7 s$ejedno su#tina je u tome da im je odluči$anje onemo gućeno i da nikada neće %iti u stanju da slo%odno raspola'u s$ojim 'i$otom i smrću+ $eć će umirati i 'i$eti sa $izom koju im je izdalo dru#t$o. nogo je $eć i to #to su prepu#teni %io lo#koj slučajnosti smrti+ jer i to je jedna $rsta slo%ode. oral koji je nekada nare4i$ao /Ae u%ij0+ danas nare4uje /Ae umi ri0 7 u s$akom slučaju+ ne %ilo kako+ i jedino ako zakon i medicina to doz$ole. ? ako ti je smrt i dopu#tena+ onda je to u$ek na osno$u odluke. 8kratko+ pra$a smrt je ukinuta u korist deathcontrol i eutanazije5 ne go$ori se $i#e o smrti u pra$om smislu reči+ $eć o nečem potpuno neutralisanom #to je ugra4eno u pra$ila+ u proračune ek$i$alentnosti5 re[ri tingplanningprogramming sOstem. *mrt mora %iti osigurana kao dru#t$ena usluga+ integrisana kao zdra$lje i %olest u ok $ire &lana i ru#t$enog osiguranja. -aka$ je slučaj sa /o telima za samou%ice0 u *.?..+ gde se za umerenu sumu no$ ca mo'e priu#titi smrt u najprijatnijim uslo$ima (kao ma ko je potro#no do%ro) usluga je sa$r#ena+ s$e je pred$i4eno+ čak i de$ojke koje će $am $ratiti 'elju za 'i$otom+ a zatim će se lagano+ sa punom proesionalnom sa$e#ću+ pustiti gas u $a#u so%u+ s$e %ez muke i %ola. 3$i moteli za samou%ice osigura$aju uslugu uz odgo$arajuću naknadu (mo'da su i do tiraniG). D%og čega smrt ne %i postala dru#t$ena usluga kada je $eć+ kao i s$e ostalo+ unkcionalizo$ana kao indi$idualna potro#nja i izračunlji$a u dru#t$enom inputoutputuG a %i sistem pristao na tolike ekonomske 'rt$e za $e#tač ko $askrsa$anje s$ojih 'i$ih otpadaka+ on mora da ima su# tinski interes u uskraći$anju ljudima čak i te %iolo#ke slu čajnosti njiho$e smrti. /8mrite+ mi ćemo se po%rinuti za os talo0 $eć je zastarela reklamna parola za kori#ćenje usluga uneral homes. anas je umreti ve% sastavni deo tog ostalog, i -anatos 6entri preuzimaju o%a$eze oko smrti kao #to >ros 6entri preuzimaju o%a$eze oko seksa. @o$ na $e#tice se nas ta$lja. &otre%no je da pra$da+ smrt+ os$eta+ raspola'u o$la#ćenji ma izdatim od strane jedne /o%jekti$ne0 transcendentne ins tance. &otre%no je smrt i ispa#tanje istrgnuti iz s$og toka+ monopolizo$ati ih na $rhu+ a zatim ih redistri%uirati. &otre% na je %irokratija smrti i kazne+ kao #to je potre%na i apstrak cija ekonomskih+ političkih i seksualnih razmena5 u proti$ nom+ sru#ila %i se čita$a struktura dru#t$ene kontrole. D%og toga je s$aka smrt ili nasilje koje izmiče monopolu r'a$e+ su%$erzi$no 7 predznak ukidanja $lasti. 3tuda pri$ lačnost koju imaju $elike u%ice+ raz%ojnici ili odmetnici+ a ta pri$lačnost je %liska onoj koja se $ezuje za umetnička de la5 ne#to od smrti i nasilja %i$a preoteto monopolu r'a$e da %i %ilo pretočeno u di$lju+ direktnu i sim%oličku reciproč
nost smrti 7 kao #to je ne#to u s$etko$ini i neumerenom tro#enju preuzeto ekonomskom da %i %ilo pretočeno u %es korisnu i 'rt$enu razmenu 7 kao #to je ne#to u pesmi i umet ničkom delu preuzeto terorističkoj ekonomiji značenja da %i %ilo pretočeno u potro#nju znako$a. Jedino to opčinja$a u na #em sistemu. 3pčinja$a jedino ono #to se ne razmenjuje kao $rednost5 seks+ smrt+ ludilo+ nasilje+ koje je iz tog razloga s$uda sputano. ilioni ratnih 'rta$a razmenjuju se kao $red nost prema op#toj ek$i$alentnosti5 /smrt za otad'%inu0 7 oni su+ ako se tako mo'e reći+ kon$erti%ilni u zlato+ nisu u pot punosti izgu%ljeni. 8%ist$o+ smrt+ prestup su s$uda legalizo $ani+ ako ne i legalni+ pod uslo$om da se mogu kon$erto$ati u $rednost+ prema istom onom procesu kojim je isposredo $an rad. *amo odre4eni mrt$i i odre4eni postupci izmiču o$oj kon$erti%ilnosti+ jedino oni su su%$erzi$ni i često spada ju u kategoriju /malih $esti0. -u spada i samou%ist$o+ koje je u na#em dru#t$u popri milo pro#irenu i izmenjenu deiniciju+ s$e dok+ u ok$irima oanzi$ne re$erzi%ilnosti smrti+ nije postalo preči#ćena orma su%$erzije. 8 zat$orima ima s$e manje i manje pogu%ljenja+ ali zato ima s$e $i#e i $i#e samou%ista$a5 čin zaobilaenja in stitucionalne smrti i njenog preusmerenja nasuprot sistemu koji je nameće5 putem samou%ist$a+ pojedinac sudi dru#t$u i osu4uje ga u skladu sa njego$om sopst$enom ormom+ pre okrećući instance 7 on usposta$lja re$erzi%ilnost tamo gde je ona u potpunosti i#čezla i samim tim stiče preimućst$o.
H
e4utim. ni#ta nije jednosta$no+ jer su%iekt jo# u$ek mo'e d/ prizo$e nasilnu smrt+ smrt /spolja0 7 nesrećom+ samou%ist$om %om%om 7 kako %i iz%egao da do$ede u pitanje s$oju /prirodnu0 %e smrtnost.
ki su oni koji ustaju proti$ kontrolisane proiz$odnje i razme ne smrti+ proti$ tri$ne vrednosti smrti, ne proti$ njene upo tre%ne $rednosti (jer jedino smrt nema upotre%nu $rednost+ nikada ne upućuje na neku potre%u+ z%og čega i mo'e posta ti apsolutno oru'je) $eć proti$ njene razorne $rednosti+ zaraz ne disolucije i negacije. *amou%ilačka je akcija &alestinaca ili po%unjenih crnaca koji pale sopst$ene čet$rti+ samou%ilački je otpor koji se suprotsta$lja sigurnosti ma u kom o%liku+ samou%ilačka su neurotična pona#anja+ mnogo%rojni poremećaji kojima upu ćujemo izazo$ sistemu ne doz$olja$ajući mu da nas integri #e+ samou%ilačka je s$aka politička praksa (maniestacije+ ne redi+ pro$okacije+ itd.) čiji je cilj da izazo$e represiju+ /rep resi$nu prirodu sistema0+ ne kao sekundarnu posledicu. $eč kao neodlo'nost smrti5 to je igra smrću koja demaskira unk ciju smrti samog sistema. *istem prikri$a smrt+ ali on ne mo'e njome da se igra 7 do%ija jedino onaj ko igra smrću proti$ njega. &oslednji izlaz- poslednje luka$st$o čo$eko$og Ja+ koje ga *
*istem s$ojine je tako apsurdan da na$odi ljude da tra'e s$oju smrt kao sopst$eno do%ro 7 pri$atna aproprijacija smrti. entalno pusto#enje koje ta aproprijacija donosi je to liko da do$odi do in$estiranja u /nekretninu0 smrti+ ne sa mo %rigom oko /tercijernog o%ita$ali#ta0 kak$im je postao gro% ili gro%nica mnogi isto$remeno kupuju kuću na selu i koncesiju za seosko ero%lje)+ $eć i zahte$om za odre4enim /k$alitetom smrti0. &ersonalizo$anoj smrti+ /namenjenoj0+ ugodnoj+ /prirodnoj0 smrti5 neotu4i$om pra$u koje je do$r #ena orma indi$idualnog %ur'oaskog pra$a. Besmrtnost+ uo stalom+ nije ni#ta drugo do projekcija tog prirodnog i ličnos pra$a u %eskonačnost 7 apropriiaciia zagro%nog 'i$ota i $eč nosti od strane su%iekta 7 neotu4i$og u posledu s$og tela+ neotu4i$og u pogledu s$oie smrti. Kak$o očaianje stoji iza te apsurdne potre%e+ analogne onoj koja pothranjuje na#u 'e4 za akumulacijom predmeta i znako$a+ manijakalnim ko lekcionisanjem na#eg ličnog uni$erzuma5 potre%no je jo# sa mo da smrt nostane poslednji predmet u kolekciji i da+ umes to da preseče tu inerciju kao iedini morrući doga4aj. i sama %ude $raćena u igru akumulacije i upra$ljanja st$arima. &roti$ te iz$itoperenosti koja tera su%jekt da radi na sop st$enu #tetu+ nema drugog načina od%rane izuze$ nasilne+ ne očeki$ane smrti+ koja izno$a omoguća$a da se iz%egne neu rotična kontrola su%jekta.H
*$uda se ukazuje jedan t$rdogla$i otpor+ usmeren proti$ tog principa akumulacije+ proiz$odnje i odr'anja su%jekta+ u kome on sagleda$a $lastitu programiranu smrt. *$uda se smr ću igra proti$ smrti. 8 sistemu koji nala'e da se 'i$i i da se kapitali#e 'i$otom+ nagon smrti je jedini izlaz. 8 uni$erzumu koji je precizno ure4en+ uni$erzumu ost$arene smrti+ jedino isku#enje se sastoji u tome da se s$e normalizuje putem uni #tenja.
8cenji$anje sigurno#ću rugi o%lik dru#t$ene kontrole u $idu ucenji$anja 'i$o tom i zagro%nim 'i$otom5 sigurnost. 3na je danas s$uda pri sutna /snage sigurnosti0 se kreću od osiguranja 'i$ota i ru# t$enog osiguranja+ preko r'a$nih Kompanija za 3siguranje+ pa s$e do sigurnosnog pojasa u automo%ilu. /Da$e'ite0+ gla si jedan reklamni slogan za sigurnosne pojase$e. *$akako+ osiguranje je jedno industrijsko preduzeće+ kao i ekologija+ koja je njego$a ekstenzija na ni$ou $rste5 s$uda se o%a$lja kon$erti%ilnost smrti+ nesreće+ %olesti+ zaga4enja+ u kapitalis tički nadproit. Ao+ pre s$ega se radi o najgorem $idu repre sije koja se sastoji u tome da $as li#e $a#e sopst$ene smrti+ one o kojoj s$ako sanja iz du%ine s$og instinkta odr'anja. Aeophodno je da s$ako %ude li#en one krajnje mogućnosti da se%i podari smrt 7 poslednjeg /%ekst$a0 od 'i$ota za%a rikadiranog sistemom. , tu se opet ja$lja razmena)poklon, u sim%oličkom kratkom spoju koii nastupa upući$anjem iza zo$a samom se%i i sopst$enom 'i$otu+ progonjenom na smrt. Ae zato #to %i izra'a$ao asocijalnu po%unu pojedinca 7 ot nadni#t$o jedne ili milion oso%a nimalo ne naru#a$a zakon sistema 7 $eć zato #to u se%i nosi jedan princip dru#t$enos ti koji je radikalno suprotan na#em represi$nom dru#t$enom principu. &re s$ega tre%a ukloniti razmenupoklon+ a to će se najlak#e postići ako se smrt proglasi za mit koji je suprotan principu sigurnosti. 8kloniti potre%u za smrću. Dato da %i ,judi 'i$eliG Ae5 $eć zato da %i umirali jedinom smrću koju sistem doz$olja$a 7 kao 'i$e oso%e razd$ojene od s$oje smrti+ koje razmenjuju jo# samo ormu s$og zaero%nog 'i$ota u $idu osiguranja od s$akog rizika. ,sto se odnosi i na automo%ilsko osiguranje. umiiciran u s$om uzgla$lju+ prikopčan za mit sigurnosti s$ojim pojase$ima+ s$ojim atri%utima sigurnosti+ $ozač nije ni#ta drugo do le# zatočen u drugu $rstu smrti koja nije mit ska+ $eć neutralna i o%jekti$na kao tehnika+ nečujna i zanats ka. *pojen sa s$ojom ma#inom+ priko$an za nju+ on se $i#e ne izla'e opasnosti od smrti+ po#to je $eć mrtav. &o tome je
-io'e od$esti u suprotnu krajnost+ %olje saču$ao s$oj %esmrtni princip.
da tra'i
/apsurdnu0
smrt
kako
%i
R
Kriogenizacija+ ili zamrza$anje u cilju $askrsenja+ predsta$lja $r hunski domet tak$e prakse.
tajna sigurnosti slična %iteku umotanom u celoan5 odasvud ste okrueni sarko&agom kako biste bili sprečeni da umrete AB
konomija postojanih proiz$oda i $aljanih predmeta je nezamisli$a5 eko nomija se raz$ija jedino lučenjem opasnosti+ zaga4enja+ istro #enosti+ o%mane+ opsednutosti. >konomija i 'i$i samo na ra čun te neiz$esnosti smrti+ koju odr'a$a kroz materijalnu pro) izvodnju 7 na račun o%na$ljanja raspolo'i$ih zaliha smrti, izla'ući se riziku da tu neiz$esnost otkloni ponudom sigur nosti5 ucena i represija. *mrt se deiniti$no sekularizo$ala u materijalnoj proiz$odnji 7 tu se ona reprodukuje na pro#i reni način kao i kapital. , samo na#e telo+ koje ie postalo %iolo#ka ma#ina+ o%likuje se prema tom neorganskom telu+ i time postaje lo$ predmet, podlo'an %olesti+ nesreći i smrti. ,ako 'i$i od proiz$odnje smrti+ kapital se ne izla'e nikak $oj opasnosti time #to će proiz$oditi sigurnost5 radi se o is toj st$ari. siguranje je industrijski produetak smrti, kao #to je ekologija industrijski produ'etak zaga4enja. Jo# neko liko konopaca oko sarkoaga. -o se podjednako odnosi i na $elike institucije koje čine čast na#oj demokratiii5 na ru# t$eno osiguranje+ koje je dru#t$ena proteza jednog mrt$og dru#t$a (/ru#t$eno osiguranje je smrt0 7 aj :";)+ #to znači da su unutar tog dru#t$a prethodno %ili uni#teni s$i njego$i sim%olički mehanizmi+ čita$ sistem reciprociteta i o%a $eza+ pa tako ni kon!ept
osiguranja
ni
kon!ept
dru$tvenog9
nisu
imali
smisla.
/ru#t$eno0 nastaje sa preuzimanjem %ri ge oko smrti. ,sti scenario kao i u slučaju uni#tenih kultura+ koje se o%na$ljaju i sta$ljaju pod za#titu kao olklor (upor. . de *erto. de 6ertau5 epota mrtvog ). ,sto $a'i i za osi
guranje 'i$ota5 to je domaća $arijanta jednog sistema koji s$uda uzima smrt kao s$oj aksiom. *mrt grupe iskazana na dru#t$eni način 7 s$ako se materijalizuje za drugoga jedino kao dru#t$eni kapital indeksiran s$ojom smrću. 3d$raćanje smrti po cenu neprestanog umrt$lja$anja5 tak $a je paradoksalna logika sigurnosti. 8 hri#ćanskom konteks tu+ asketizam je odigrao istu ulogu. ?kumulacija patnje i is pa#tanja mogla je da igra istu ulogu karakternog oklopa+ sar koaga koji #titi od pakla. ? na#a opsesi$na te'nja sigurnos ti+ mo'e se protumačiti kao ogromni kolekti$ni asketizam+ anticipacija smrti u samom 'i$otu5 od za#tite do za#tite+ od od%rane do od%rane+ kroz s$e jurisdikcije+ institucije i sa$re mene materijalne koncepte+ 'i$ot se ja$lja jo# samo kao su morno i deanzi$no računo$odst$o zat$oreno u s$oj sarko ag kome ne preti nikak$a opasnost. =ačuno$odst$o zagro% nog 'i$ota+ umesto radikalnog računo$odst$a 'i$ota i smrti. Aa# sistem 'i$i od proiz$odnje smrti+ a t$rdi da proiz$odi sigurnost. $oličnostG Ai u kom slučaju. =adi se o krugu unutar kog se ta d$a pojma izjednačuju. -o #to se jedna a% rika automo%ila preusmera$a na sigurnost (kao #to se indus trija preusmera$a na za#titu okoline) ne menjajući pri tom ni program+ ni cilj+ ni proiz$od+ pokazuje da je pitanje sigur nosti samo zamena teze. *igurnost je samo unutra#nji uslo$ za reprodukciju sistema koji je dostigao odre4en stepen eks panzije+ kao #to je i eed%ack samo unutra#nji način regu lisanja sistema koji su dostigli odre4eni ni$o slo'enosti. Aakon negda#njeg $eličanja proiz$odnje+ danas %i+ dakle+ tre%alo /heroizo$ati0 sigurnost. /8 do%a kada se %ilo ko u%i ja za $olanom ma kojih kola+ pri %ilo kojoj %rzini+ pra$i ju nak je onaj koji od%ija da umre0 (=eklama za &or#e5 /=a#čis timo $eć jednom sa $eličanjem smrti0). ?li to je te#ko+ jer su 7judi ravnodu$ni u pogledu sigurnosti" oni je nisu prih$a tili kada su im je Ford i 'eneral otors predlagali u godi nama 1TT71"S. vek je trebalo nametati je. Jesu li oni %i li neodgo$orni i slepiG Ae5 taj otpor %i+ u istorijskom smislu+ tre%alo po$ezati sa otporom tradicionalnih grupa /racional nom0 dru#t$enom napretku5 $akcinaciji+ medicini+ sigurnosti na radu+ #kolskom o%razo$anju+ higijeni+ kontroli ra4anja i mnogo čemu drugom. *koro u$ek ti otpori su %i$ali slomlje ni+ tako da se danas mo'e go$oriti o /prirodnoj0+ /$ečnoj0+ /spontanoj0 potre%i za sigurno#ću i za s$im onim lepim st$a rima koje je proiz$ela na#a ci$ilizacija. @judi su u tolikoj nieri zara'eni $irusom odr'anja i sigurnosti+ da su za njiho$o sticanje spremni da se %ore na smrt. 8 su#tini+ st$ar je ne#to slo'enija5 ono za #ta se %ore je pravo na sigurnost+ #to je ne# to sas$im drugo. Cto se same sigurnosti tiče+ do nje nikom nije stalo. Bilo je potre%no ispirati mozak čita$im generaci jama da %i+ konačno+ po$ero$ali da za njom osećaju /potre %u 05 o$aj uspeh je su#tinski aspekt /dru#t$enog0 pripitomlja $anja i kolonizacije. -o #to su čita$e grupe $i#e $olele da i# čeznu nego da %udu preo%liko$ane terorističkom inter$enci
medicine+ razuma+ nauke i centralne $lasti+ je ono #to je za%ora$ljeno+ prećutano u op#tem moralnom zakonu /instink ta0 odr'anja 7 no to se u$ek izno$a ja$lja+ kod radnika koji od%ijaju da primenjuju norme sigurnosti u radionicama5 #ta %i oni drugo hteli do da oču$aju jedan delić kontrole nad sopst$enim 'i$otom+ pa %ilo to i na njiho$u sopst$enu #tetu+ po cenu po$ećanja eksploatacije (jer tako proiz$ode s$e %r'e t %r'e)G -o nisu /racionalni0 proleteri. ?li oni se %ore na s$oj način+ i znaju da je ekonomska eksploatacija mnogo manje oz%iljna od tog /ukletog dela0+ tog ukletog delića sa čijim li #a$anjem se nikako ne smeju pomiriti+ tog dela sim%oličkog izazo$a koji je isto$remeno izazo$ sigurnosti i izazo$ sopst$e nom 'i$otu. &osloda$ac mo'e da ih eksploati#e do smrti+ ali ne mo'e zaista da gospodari nad njima+ s$e dok ne postigne da se s$ako od njih identiikuje sa s$ojim pojedinačnim inte resom i preda odgo$ornost za sopst$eni 'i$ot kapitalisti. -a da će on zaista %iti Lospodar+ a radnik će postati ro%. *$e dok putem tog siću#nog otpora moralnom poretku sigurnos ti+ eksploatisani zadr'a$a mogućnost iz%ora izme4u 'i$ota i smrti+ on je taj koji do%ija na sopst$enom terenu5 terenu sim %oličkog. 3tpor $ozača automo%ila merama sigurnosti spada u istu kategoriju+ i zato ga tre%a odstraniti time #to će %iti progla #en nemoralnim5 tako je i samou%ist$o s$uda %ilo za%ranjeno i osu4i$ano zato #to+ pre s$ega+ predsta$lja izazo$ na koji dru#t$o ne mo'e da odgo$ori i koji stoga omoguća$a nadmoć nost pojedinca u odnosu na ceo dru#t$eni poredak. 8$ek se radi o ukletom delu 7 maloj st$ari u koju s$ako ula'e sop st$eni 'i$ot da %i izaz$ao dru#t$eni poredak 7 maloj st$ari u koju s$ako ula'e sopst$eno telo da %i je dao 7 a ta st$ar mo'e %iti i sopst$ena smrt+ pod uslo$om da je neko daje ' onoj maloj st$ari u kojoj je čita$a tajna sim%oličke razmene+ jer se daje i prima i $raća+ pa je tako ne mo'e preuzeti domi nantni o%lik razmene 7 ona se ne mo'e potčiniti njego$om zakonu i ko%na je po njega5 njego$ je jedini proti$nik i je dina koju mora da uni#ti.
jom
Funeral homes i katakom%e /3d silnog pranja+ sapunanja+ či#ćenja+ četkanja+ če#ljanja+ %risanja+ poliranja+ glancanja i preglanca$anja+ prlja$#tina opranih st$ari do%ija s$ojst$a 'i$og.0 2iktor ,go
,sto $a'i i za smrt5 od silnog pranja i %risanja+ glancanja i preglanca$anja+ negiranja i odstranji$anja+ ona postaje sas ta$ni deo s$ih st$ari 'i$ota. 6elokupna na#a kultura je higi jenska5 ona te'i da 'i$ot pročisti od smrti. *mrt je pra$i cilj deterd'enata prilikom i najmanjeg pranja. *terilizo$ati smrt po s$aku cenu+ zastakliti je+ kriogenizo$ati je+ klimatizo$ati+
na#minkati+ /dizajnirati0 je+ progoniti je istom re$no#ću kao prlja$#tinu+ seks+ %akteriolo#ke ili radioakti$ne otpatke. a keup smrti5 ,goo$ citat dozi dozi$a $a u seća sećanj njee one one am amer erič ičke ke une une ra rall home homes+ s+ gde je mr mrt$ t$ac acu u uskraćeno iskazi$anje 'alosti i pro miskuitet sa 'i$ima+ kako %i %io /dizajniran0 u skladu sa os no$nim zakonima me4unarodnog /standing a0+ /smilinga0 i marketinga. 3no #to naj$i#e za%rinja$a ne sastoji se u tome #to se mrt $acu $raća lepota i #to mu se daje reprezentati$an izgled. *$a dru#t$a su to u$e u$ek činil inila. a. 3na 3na su tim imee uz$ uz$ra raća ćala la gnusn usnost ost pr pri i rodn odne smr mrtti+ dru$tvenoj gn gnus uso% o%ii raspa raspada danj nja a koje koje li#a li#a$a $a telo telo njeg njego$ o$ih ih znak znako$ o$a+ a+ njeg njego$ o$ee dr dru# u#t$ t$en enee moći moći ozna označa ča$a $anj nja+ a+ da %i ga pr pret et$o $ori rilo lo samo samo u supstancu 7 i time %acilo čita$u grupu u stanje straha od sopst$enog sim% sim%ol olič ičkog kog rasp raspad adan anja ja.. -r -re% e%a a neka nekako ko uz$ra uz$rati titi ti smrti smrti++ pr prek ekri riti ti je nepri epriro rodn dno# o#ćću+ da %i se iz iz %eg %egao onaj onaj neizd eizdr' r'i$ i$ii pr priz izor or mes mesa prepu#tenog se%i+ koje je prestalo da %ude znak. 3goljene kosti i skelet $eć cementira ju moguće izmirenje grupe+ jer poprimaju moć maske i zna ka. ?li izme4u toga d$oga+ odigra$a se onaj prirodni i %iolo# ki prel pr elaz az koji koji po s$ak s$aku u cenu cenu tre% tre%a a učin učiniti iti ne$i ne$idlj dlji$ i$im im sark sarko o agič agični nim m postupcima (pro'diranja mesa)+ koji su u su#tini se miurgični postupci. *$aka $aka tan anat atop opra raks ksij ija+ a+ u na#em #em dr dru# u#tt$u tak tako4e o4e+ mo'e mo'e se da dakl klee protumačiti kao 'elja za otklanjanjem onog iznenadnog gu%itka znako$a koji se o%ru#io na mrt$a ca+ 'elja da se spreči da na a)so!ijalnom telu telu T mrt$aca preosta ne ne#to #to ne %i ni#ta značilo. 8kratk 8kratko+ o+ ritual ritualna na sarko sarkoagi agija ja je prisut prisutna na u s$akom s$akom dru# dru# t$u+ t$u+ a %alsamo$anje i $e#tačko konzer$iranje tela su samo njeni poja$ni o%lici. 3%ič 3% ičaj ajii koji koji $lad $ladaj aju u u une unera rall home homes+ s+ i koji koji delu deluju ju tako tako sme# sme#no no i deplasirano nama+ idealistima pri rodne smrti+ u st$ari su+ po tome+ $erni $erni najsta najstariji rijim m tradic tradici i jama. jama. &ostaj &ostaju u sme#ni sme#ni jedino jedino time time #to se%i se%i prid pr idaj aju u kono konota taci ci ju prirodnosti. Kada Kada jedan jedan primiti primiti$ac $ac optere opterećuj ćujee mrt$aca zna ko$ima+ on to čini da %i ga #to pre otpremio njego$om statu su mrt$og 7 #to dalje od d$osmislenosti 'i$og i mrt$og+ o kojoj s$edoči upra$o meso #to se raspada. Aema ni go$ora o tome da se mrt$ac pret$ara $ara u 'i$og5 primiti$ ti$ac $raća mrt $aca njego$oj drugojačnosti+ jer samo tako mogu izno$a po stati partneri i učest$o$ati u razmeni s$ojih znako$a. *cena rio uneral homes je suprotan. 2a'no je da mrt$ac oču$a iz gled kao da je 'i$+ da oču$a prirodnost 'i$ota5 'i$ota5 on $am se jo# u$ek sme#i+ %oje su iste+ ko'a je ista+ liči na se%e od pre smr ti+ čak je i malo s$e'iji nego dok je %io 'i$+ samo jo# da pro ,sto se posti'e i pro'diranjem samog tela5 u tom pogledu+ ljudo zderst$o mrt$ih je tako4e semiurgična delatnost (tumačenje po ko me se time /asimiluje snaga mrt$og0+ je sekundarni magijski diskurs+ kako kod primiti$ca tako i kod etnologa 7 nije u pitanju snaga+ odnosno+ $i#ak ili prirodni potencijal+ $eć su+ naproti$+ naproti$+ u pitanju pitanju zna ko$i 7 odr'anje odr'anje potencijala potencijala znako$a znako$a protivno prirodnim procesima+ proti$no razarajućoj prirodi).
go$ori (ali mo'e se čuti putem stereoonije). Aame#tena i ide alizo$ana smrt po slici 'i$ota5 skri$eni smisao je u tome da je 'i$ot prirodan a smrt neprirodna neprirodna 7 tre%a tre%a je+ dakle+ natu) ralizovati, ispuniti je slamom kako %i postala simulakrum 'i$ota. 8 s$emu tome $idlji$ je napor da se smrti uskrati mo gućnost značenja+ sticanja moći znaka+ a tako4e+ iza tog sen timentalnog eti#izma prirodnog+ skri$a se suro$ost prema sa mom mrt$acu5 za%rana truljenja+ za%rana menjanja 7 umes to da %ude usmeren ka statusu mrt$og+ a time i ka sim%olič kom priznanju od strane 'i$ih+ on se odr'a$a kao marioneta u or%iti 'i$ih+ da %i poslu'io kao ali%i i simulakrum njiho$og sopst$enog 'i$ota. *$rstan u prirodno+ on gu%i s$oja pra$a na drugojačnost i s$aku mogućnost dru$tvenog statusa. 8 tome se razotkri$a s$e ono #to deli dru#t$a koja se ne pla#e znaka niti smrti+ jer joj omoguća$aju ot$oreno znače nje+ od na#ih /ideolo#kih0 dru#ta$a gde je s$e u$ijeno u po kro$ prirodnosti+ gde su znako$i samo dizajn koji podr'a$a iluziju jednog prirodnog razuma. *mrt je pr$a 'rt$a te ideo logizacije5 zgrčena unutar %analnog simulakruma 'i$ota+ ona postaje sramotna i opscena. Kak$a Kak$a razlik razlika a izme4u izme4u tih s$etil s$etili#t i#ta+ a+ tih drags dragstor tora a nasme nasme #ene #ene i sterilizo$ane smrti+ i hodnika Kapucinskog samostana u &alermu+ u kome kome poči poči$a $aju ju le#e le#e$i $i isko iskopa pa$a $ani ni toko tokom m tri tri sto sto tine tine godi godina na++ koje koje je ilo$ača ilo$ača sa gro%lja gro%lja %ri'lji %ri'lji$o $o osiliz osilizo$a o$ala+ la+ sa ko'om+ ko'om+ kosom kosom i noktima noktima++ polo'eni ili o%e#eni za ramena u z%ijenim redo$ima+ du' dugih hodnika gde su zase%no sme# teni 7 hodnika za s$e#tena lica+ hodnika za intelektualce+ hodnika za 'ene+ decu+ itd. 7 jo# u$ek o%učeni u gru%e čar čar #a$e #a$e ili pa pak k odeću odeću++ u pr pra# a#nj nja$ a$im im ruka ruka$i $ica cama ma i musl muslin inu5 u5 ;S ;SSS SS le#e$a u mutnoj jutarnjoj s$etlosti koja prodire kroz pod rumska okna+ u nezami nezamisli sli$om $om mno#t mno#t$u $u različ različiti itih h polo'a polo'aja+ ja+ podrug podruglji$ lji$i+ i+ malaks malaksali ali++ uspa$ani+ s$irepi ili srame'lji$i 7 mrt $ački ples koji je dugo $remena+ pre nego #to će postati tu ristički muzej Lre$en+ %io cilj nedeljnih #etnji za %lisku rod %inu i prijatelje pokojnika koji su dolazili da ih $ide+ prepoz naju i poka'u ih deci+ shodno o%ičajima 'i$e prisnosti+ /ne deljnom0 karakteru smrti+ sličnom nedeljnoj misi ili odlasku u pozori#te. Baro Barok k smrt smrtii (pr$ (pr$a a isko iskopa pana na tela tela poti potiču ču iz 2, 2,og og $eka $eka++ iz peri perioda oda Kont Kontra rar re eor orma maci cije je). ). &ost &ostoj ojan anos ostt jedn jednog og dr dru# u#t$ t$a a spos sposo% o%no nog g da ekshumira s$oje mrt$e+ da se dru'i sa njima negde na granici izme4u prisnosti i spektakla+ da %ez straha i opscene znati'elje+ to jest+ %ez učinka su%limacije 1 oz%iljnosti koja je za nas uo%ičajena+ podnosi to pozori#te smrti u kome je jo# u$ek prisutna suro$ost+ čak i ako se $i #e ne radi o kr$a$im ritualima -arahumara ,ndijanaca. Kak $a suprotnost u odnosu na krhkost na#ih dru#ta$a koja su u stanju da se suoče sa smrću jedino okoli#nim putem+ %le dunja$im humorom ili per$erznom opčinjeno#ću. Kak$a su protnost u odnosu na anksiozni egzorcizam uneral homes.
=a$nodu#na smrt Kult Kult mr mrt$ t$ih ih je u po$l po$lač ačen enju ju.. &ost &ostoje oje pr propi opisi si o gro% gro%o$ o$im ima+ a+ ka kao o i po$l po$las asti tica ca njih njiho$ o$og og stal stalno nog g kori# kori#će ćenj nja. a. rt$ rt$ii post postaj aju u sast sasta$ a$ni ni deo deo pokretlji$osti čita$og dru#t$a. 3danost smrti pri sutna je ugla$nom u naro na rodu du i sred srednj njoj oj klas klasi+ i+ ali da dana nass se $i#e $i#e ispo ispolja lja$a $a u $idu $idu pr pres esti ti'a 'a (sekundarno o%ita$ali#te) nego kao plemensko iskazi$anje po#to$anja. 3 mrt$ mr t$im ima a se s$e ma man nje go$ go$ori ori+ sa' a'im ima a se+ preću rećuttkuje kuje 7 smr mrtt je omalo$ omalo$a'e a'ena. na. *$r *$r #eno #eno je sa uz$i#e uz$i#enom nom i prigod prigodnom nom smrću smrću unutar unutar porodice5 umire se u %olnici 7 eksteritorijalnost smrti. *amrtnik gu%i s$oja pra$a+ uključujući tu i pra$o da zna da će umreti. *mrt je ne#to sramotno i neprijatno 7 pokazi$anje 'alosti tako4e+ i pra$ila do%rog ukusa nala'u da se prikrije5 to %i moglo po $rediti druge u njiho$om %la'enst$u. &ristojnost za%ranjuje s$ako pominjanje smrti. *palji$anje je krajnji o%lik te dis kretne lik$idacije koja za so%om osta$lja najmanje traga. Ae ma $i#e $rtogla$ice smrti5 ra$nodu#nost. 3%iman pogre%ni prom pr omet et ne spad spada a $i#e $i#e u ka kate tego gori riju ju po%o po%o'n 'nos osti ti++ on je i sam sam znak znak ra$nodu#nosti 7 potro#nje smrti. Ae raspola raspola'em 'emo o $i#e $i#e iskust iskust$om $om o smrti smrti drugih drugih.. ,skust ,skust$o $o steč stečeno eno posmatranjem+ tele$izijsko iskust$o+ nema sa tim ni kak$e $eze. Aaj$eći %roj ljudi $i#e i nema priliku da $idi ka ko neko umire. -o je ne#to #to %i %ilo nezamisli$o u ma kom drugom dru#t$u. 3 $ama preuzimaju %rigu %olnica i medici na 7 poslednja pričest tehnike zamenila je s$e ostale sakra mente.
ur%anih+ itd.)+ ali pre$ashodno iz sledećeg5 kao biolo$ko telo+ telo+ samrtnik ili %ole %olesn snik ik nema nema $i#e $i#e s$oj s$ojee mest mesto o izuz izuze$ e$ u tehni tehnič) č) koj sredin sredini. i. &od izgo izgo$o $oro rom m lečen lečenja ja++ on da dakle kle %i$a %i$a depo deport rto$ o$an an u jedno jedno unk unkci cion onal alno no prostorE$reme koje će se po%rinuti da neutrali ali#e sim%olič ličku drugojačnost %olesti i smrti. 8pra$o tamo gde %i cilj tre%alo da se sastoji u eliminisa nju smrti+ %olnica (i medicina uop#te) preuzima %rigu o %o lesniku kao nekom ko je praktično mrta$. -erapijska -erapij ska nauč nost i eikasnost eikasno st pretposta$ljaju pretposta $ljaju radikalnu o%jekti$aciju te la+ dru#t$enu diskriminaciju %olesnika+ pa dakle i proces umrt$lja$anja. @ogična posledica medicinske genealogije te la5 /-ek sa poja$om le#a medicina postaje sa$remena... Da na#u kulturu će %ez sumnje ostati presudno to #to je pr$i medicinski diskurs o pojedincu morao da započne smrću0 (i#el Fuko+ -ađanje klinike*. 8mrt$ljen+ %olesnik tako4e po staje onaj koji umrt$ljuje 7 on se s$eti koliko mo'e5 čita$a %olnička institucija+ s$ojim unkcionisanjem+ s$ojom specij specija a lizaci lizacijom jom++ s$ojom s$ojom hijera hijerarhi rhijom+ jom+ te'i te'i da oču$a oču$a to sim%ol sim%oličk ičko o zaga za ga4e 4enj njee $eć $ećmr mrt$ t$im im.. 3no 3no #to #to je kod kod %ole %olesn snik ika a opasn opasno+ o+ to je ona ona očeki$ana očeki$ana smrt na koju su ga osudili+ to je ona neu tralnost tralnost u koju su ga zat$orili u i#čeki$anju izlečenja 7 ali mrt$o telo nema nikak$e koristi od tog odlaganja i tog izle čenja+ ono zrači tak$o kak$o je sada+ s$om drugojačno#ću %olesnika+ s$im s$ojim potencijalom smrti koji je postao ne ka $rsta uroka 7 neće %iti su$i#na s$e tehnička manipulaci ja+ s$o /humano okru'enje0+ da %i se on ućutkao+ čak i u ča su st$arne smrti. Aajoz%iljnija Aajoz%iljnija opasnost opasnost koju %olesnik %olesnik predsta$lja+ predsta$lja+ ono po čemu je on zaista asocijalan i sličan opasnom ludaku+ sastoji se u njego$oj du%okoj potre%i da %ude priznat kao taka$ i da razmeni svoju bolest. =adi se o iz$itoperenoj i neprih$at lji$oj potre%i %olesnika (i samrtnika) da ost$ari razmenu na osno$u s$oje drugojačnosti 7 ni u kom slučaju time #to %i se lečio i po%olj#ao s$oje stanje+ $eć time #to %i dao s$oju %olest+ i #to %i ona %ila primljena, dakle+ sim%olički priznata i razmenjena+ umesto da %ude %ude neutr utralis alisan ana a tehnič hničko kom m %oln %olnič ič kom smr mrćću i onim nim čisto isto unkcionalnim pre'i$lja$anjem koje se jo# nazi$a zdra$lje i ozdra$ljenje. Aikak$o usa$r#a$anje ljudskog ili terapijskog odnosa u %olnici ili op#toj medicinskoj praksi ne mo'e ne#to da izmeni u o$om %lackoutu+ u o$om o$om sim% sim%oli oličk čkom om lock locko out utu u.. Aame Aame njen njeno o izle izleče čenj nju u %ole %olesn snik ika+ a+ pos$ećeno lečenju lekara i nego$a telja+ opremljeno isključi$o zato da %i lečilo lečilo čita$u čita$u instit instituci uci ju sa s$ojim s$ojim zido$i zido$ima+ ma+ hirur# hirur#kim kim apa aparat ratima ima i psiholo#kom aparaturom (smenji$anje hladnoće i %ri'nosti+ a danas /hu manizacija0 %olnice)5 ni#ta od s$ega toga ne dira su#tinski u drugojačiji status %olesti i smrti. 8 naj%oljem slučaju+ %oles niku će %iti dopu#teno da se /izrazi0+ da go$ori s$oju %olest+ da go$ori o s$om 'i$otu i da se izno$a posta$i u kontekst+ ukratko+ da ne pro'i$lja$a od$eć negati$no tu prolaznu ano maliju. Cto se pak tiče prizna$anja pra$a drugojačnosti tom
"
Kod angateata (Žan &ujon 7 Jean Quillon+ /ouvelle -evue de Ps3!hanal3se, no. 1)+ %olest ima inicijatsku
ludilu koje je %olest+ njego$om priznanju kao značenja i %o gatst$a značenja+ kao materiju od. koga %i se preo%liko$ala razmena+ ne te'eći pritom da se /%olesnik $rati normalnom 'i$otu0 7 to %i $eć zahte$alo potpuno ukidanje medicine i %olnica+ celokupnog sistema zat$aranja tela u njego$u unk cionalnu /istinu0 7 a u daljoj %udućnosti i čita$og $ladaju ćeg dru#t$enog poretka+ za koji je i sama potre%a %olesti kao strukture razmene aposlutna opasnost." $rednost. *$ako je morao %iti %olestan da %i postao član grupe. @ekar postaje samo onaj ko je %io %olestan+ i isključi$o z%og toga. Bolest potiče od margaija+ s$ako ima s$oju ili s$oje margaije+ one se prenose sa oca na
*eksualizo$ana smrt+ *eks koji umrt$ljuje Lo$or o smrti tera na smeh+ grče$it i opsceni smeh. Lo $or o seksu ne izazi$a $i#e čak ni tak$u reakciju5 seks je le galan+ samo je smrt pornograska. ru#t$o koje /oslo%a4a0 seksualnost+ postupno je zamenjuje smrću u unkciji tajnog rituala i osno$ne za%rane. 8 prethodnoj+ religioznoj azi+ smrt je o%elodanjena i priznata+ a seksualnost je ta koja je za%ra njena. anas je o%ratno. ?li s$a /istorijska0 dru#t$a uspe$a ju da razd$oje seks od smrti i da se igraju oslo%a4anja jed nog na račun drugog 7 #to je jedan od načina da se o%oje neutrali#e. &ostoji li neka ra$nomernost u toj strategiji ili se pred nost ipak daje jednom od pojmo$aG Cto se tiče aze koja nas zanima+ s$e upućuje na to da je proskri%o$anje smrti primar ni cilj+ po$ezan sa strategijom $eličanja seksualnosti5 čita$a /*eksualna re$olucija0 je orijentisana u tom smeru+ u zna sina. *$aki dru#t$eni polo'aj stiče se pomoću %olesti+ koja je znak oda %ranosti. Bolest je %eleg+ značenje 7 normalna oso%a je ne#to uo%i čajeno+ %eznačajno. Bolest je kultura+ iz$or $rednosti i princip dru #t$ene organizacije.
ku jednodimenzionalnog >rosa i &unk!ije zado$oljst$a. 8 to me se+ uostalom+ sastoji njena nai$nost+ njen patos+ njena sentimentalnost+ kao i njen /politički0 terorizam (kategorič ki imperati$ 'elje). &arola seksualnosti je solidarna sa politič kom ekonomijom+ po tome #to tako4e te'i ukidanju smrti. *amo smo zamenili $rstu za%rane. o'da smo čak+ uz pomoć te /re$olucije0 i usposta$ili osno$nu za%ranu+ za%ranu smrti. 8čini$#i to+ *eksualna re$olucija pro'dire se%e samu+ jer smrt je istinska seksualizacija 'i$ota. oja smrt s$uda+ moja smrt koja sanja *$uda proganjana i cenzurisana+ smrt odas$ud iz$ire. Ae $i#e kao apokaliptički olklor+ onak$a kak$a je mogla da opseda iivu ma#tu odre4enih epoha 7 $eć upra$o li#ena s$a ke imaginarne supstance+ ona prelazi u naj%analniju realnost i poprima za nas o%lik samog prin!ipa ra!ionalnosti koji up ra$lja na#im 'i$otom. *mrt je u tome #to s$e unkcioni#e i slu'i nečemu+ to je apsolutna signaletička i ki%ernetska unk cionalnost ur%ane sredine+ kao u Plej)tajmu, ilmu Žaka -a tija+ apsolutno indeksiranje čo$eka za njego$u unkciju+ kao kod Kake5 do%a unkcionalnog je do%a kulture smrti. -o je antazam totalnog programiranja+ to nadmetanje pred$idlji $o#ću+ tačno#ću+ s$rho$ito#ću+ ne samo materijalnih st$ari+ $eć i ost$arenja 'elje. Jednom rečju+ smrt se izjednačuje sa zakonom vrednosti. ? pre$ashodno+ sa strukturalnom $red no#ću+ kojom je s$e odre4eno kao kodirana različitost unutar op#teg neksusa odnosa. -o je pra$o lice ultra moderne smrti+ koja se sastoji u o%jekti$nom+ nepogre#i$om i ultra %rzom spajanju s$ih pojmo$a jednog sistema. Aa#e pra$e nekropole nisu $i#e gro%lja+ %olnice+ rato$i+ hekatom%e smrt $i#e nije tamo gde %ismo to očeki$ali 7 ona $i#e nije %iolo#ka+ psi holo#ka+ metaizička+ nije $i#e čak ni smrtonosna 7 njene nekropole su podrumi ili d$orane sa računarima+ prazni pros tori li#eni s$akog ljudskog z$uka 7 stakleni ko$čeg u kome je zale4eno celokupno sterilizo$ano pamćenje s$eta 7 samo se mrt$i sećaju svega 7 ne#to slično trenutnoj $ečnosti saz nanja+ su#tini s$eta o kojoj danas sanjamo kao o nečemu #to ćemo pokopati u o%liku mikroilmo$a i arhi$a+ arhi$isati čita$ s$et da %i ga jednom otkrila neka %uduća ci$ilizacija 7 kriogenizacija celokupnog znanja u cilju $askrsenja prelazak celokupnog znanja u %esmrtnost kao $rednostEznak. Aasuprot na#em snu da s$e izgu%imo+ da s$e za%ora$imo+ mi podi'emo suprotan zid odnosa+ $eza+ inormacija+ zgus nutu i narazmrsi$u $e#tačku memoriju+ i 'i$i se sahranjuje mo unutar nje+ sa nadom osila+ da ćemo jednog dana %iti otkri$eni. =ačunari su ta minijaturizo$ana smrt kojoj se potčinja$a_ mo u nadi da ćemo pre'i$eti. uzeji su $eć tu da %i nad'i$eli celu o$u ci$ilizaciju 7 i da %i pos$edočili... o čemuG Aij e
$a'no. *ama činjenica da oni postoje+ s$edoči o tome da 'i$imo u jednoj kulturi koja nema značenje za se%e samu+ i ko ja mo'e jedino da sanja kako če to značenje kasnije ima ti za nekog drugog. -ako s$e postaje okru'enje smrti+ kada se o$a pret$ara u minijaturni znak d'ino$ske celine. Kao i no$ac+ na s$ojoj nepo$ratnoj tački+ gde nije ni#ta $i#e od sistema zapisa. 8 su#tini+ politička ekonomija nastaje 7 po cenu ne$i 4enih 'rta$a 7 jedino u nameri da %ude priznata za %esmrtnu od neke %uduće ci$ilizacije+ ili od neke instance koja raspo la'e istinom 7 nezamisli$e+ kao i u slučaju religije+ izuze$ u $idu stra#nog suda kada će Bog prepoznati one koji su njego$i. ?li *tra#ni sud je $eć o$de+ ost$aren je5 to je konačni prizor na#e sopst$ene kristalisane smrti. &rizor je+ mora se priznati+ grandiozan. 3d hijerogliskih celina #e&ense ili *$et skog trgo$inskog centra do $elikih inormati$nih celina me dija+ od metalur#kih kompleksa do $elikih političkih apara ta+ od megalopolisa do %ezumnog parcelisanja najsiću#nijih s$akodne$nih postupaka 7 s$uda je+ kako ka'e Benjamin+ čo $ečanst$o postalo predmet samoposmatranja. /Ajego$o otu 4enje je dostiglo taka$ stepen da ono danas mo'e da eksperi menti#e sa sopst$enim uni#tenjem kao pr$orazrednom estets kom za%a$om0 (metničko delo u periodu tehničke reprodu) ktivnosti*. &o njemu je to predsta$ljalo %itno o%ele'je a#iz ma+ intenzi$nu ormu ideologije 7 estetska per$erzija politič kog koja radosno podstiče prih$atanje kulture smrti. -ačno ja da je danas čita$ sistem političke ekonomije za nas postao ta s$rho$itost li#ena cilja+ estetska $rtogla$ica proiz$odnosti koja nije ni#ta drugo do izokrenuta $rtogla$ica smrti. D%og to ga je i umetnost mrt$a5 na tom ni$ou zasićenosti i iz$e#tače nosti+ s$a radost se pretočila u sam prizor slo'enosti+ s$a estet ska pri$lačnost je monopolisana od strane sistema u njego$om sopst$enom ud$ajanju (#ta drugo on posti'e s$ojim gigant skim kulama+ s$ojim satelitima+ s$ojim di$o$skim računa rima+ izuze$ #to se ud$aja u znako$ima). *$i smo mi 'rt$e proiz$odnje koja je postala predsta$a+ estetskog u'i$anja u deliričnoj proiz$odnji i reprodukciji 7 i nismo spremni da se toga oslo%odimo+ jer se u čita$oj toj predsta$i naslućuje neiz%e'nost katastroe. 2rtogla$icu političkog+ koju Benjamin razotkri$a u a#izmu+ to estetsko i per$erzno u'i$anje+ mi danas do'i$lja$amo na ni$ou op#teg sistema proiz$odnje. o 'i$lja$amo depolitizo$anu+ dezideologizo$anu $rtogla$icu+ $rto gla$icu racionalnog upra$ljanja st$arima i %eskrajnog odu #e$lja$anja s$rho$itostima. Cmrt je imanentna političkoj ekonomiji. D%og toga %i o$a 'elela da %ude %esmrtna. =e$o lucija tako4e odre4uje se%i jedan %esmrtni cilj u ime koga zahte$a odlaganje smrti u korist akumulacije. ? %esmrtnost ie u$ek monotona %esmrtnost dru#t$enih raje$a. Aikada =e $olucija neće izno$a otkriti smrt ako je ne %ude zahte$ala odmah. 3na je u ćorsokaku z%og toga #to je kraj političke ekonomije zamislila kao ne#to do čega će doći postupno, dok
se potre%a za tim krajem nameće $eć sada+ kroz potre%u za trenutnim 'i$otom i smrću. 8 s$akom slučaju+ progonjena smrt i u'i$anje (a za to proganjanje se morala plaćati cena tokom čita$og raz$oja političke ekonomije) zateći će se kao nere#i$i pro%lemi i u /sutra#njici0+ nakon iz$edene =e$olucije. 3na se samo ot$ara pro%lemu smrti+ %ez i najmanje moguć nosti da ga razre#i. 8 st$ari+ sutra#njice i nema5 ona se i da lje s$odi na upra$ljanje st$arima. *ama smrt zahte$a da %u de do'i$ljena odmah+ u potpunoj zaslepljenosti+ u potpunoj am%i$alentnosti. Ao+ da li je ona re$olucionarna. ?ko je po litička ekonomija najoz%iljniji poku#aj da se smrt ukine+ jas no je da jedino smrt mo'e ukinuti političku ekonomiju.
!
Ao+ pre s$ega+ %ri'lji$o /za%ora$ljene0 i prećutane od strane ce :okupne ling$istike5 jedino po tu cenu je
VI
mogla da se zasnuje kao /nauka0 i da osigura s$oj strukturalni monopol.
8A,C->AJ> B3ŽJ>L ,>A?
?A?L=? 8 o%lasti jezika tako4e postoji model sim%oličke razmene+ ne#to slično zametku političke antiekonomije+ mesto uni# tenja $rednosti i zakona5 to je poetski jezik. 8 o$oj o%lasti antidiskurzi$nosti koja je iz$an političke ekonomije jezika+ upra$o *osiro$i ;nagrami predsta$ljaju otkriče od su#tinskog značaja. ,sti autor koji je kasnije predao s$oje konceptualno oru'je ling$ističkoj nauci+ prethodno je u s$ojim Sveskama anagrama izlo'io antagonističku ormu jezika li#enog izraza+ iz$an s$ih zakona+ aksioma i s$rho$itosti koje mu namenjuje ling$istika 7 ormu jedne simboličke operacije jezika dakle+ ne strukturalne operacije predsta$ljanja putem znako$a+ $eć naproti$+ dekonstrukcije znaka i predsta$ljanja. &rincip poetskog unkcionisanja koji je *osir izlo'io+ ne te'i nekoj re$olucionarnosti. Jedino strast koju ula'e u us posta$ljanje tog principa kao pot$r4ene i s$esne strukture dre$nih $edskih+ germanskih i saturnskih teksto$a+ jedino je strast koju ula'e da %i za to izna#ao dokaz, u srazmeri sa antastičnim dometom njego$e hipoteze. 3n sam iz nje ne iz$lači nikak$u radikalnu ili kritičku posledicu+ ni za trenu tak ne pomi#lja da je generalizuje na spekulati$nom planu+ i kada mu %ude nedostajao dokaz+ on će se odreći te re$olu cionarne intuicije da %i pre#ao na izgra4i$anje ling$ističke nauke. o'da tek danas+ po isteku pola $eka neprekinutog raz$oja te nauke+ mo'emo iz$ući zaključke iz *osiro$e napu# tene hipoteze ! i ustano$iti u kojoj meri ona uzdrma$a teme lje čita$e ling$istike. *osir je izlo'io sledeća pra$ila poetskog5;
:; Da s$e #to sledi i ima $eze sa pro%lematikom anagrama+ upuću jemo na Žana *taro%inskog (Jean *taro%inski)5 -eči pod rečima (Lal limard+ 1!1). 8 $ezi osno$nih pra$ila+ upor. 8riga o ponavljanju, str. 19. i dalje.
razmenlji$ sa njim se mo'e jedino supstituisati+ a njego$ a sim%olička igura+ njego$a reč+ je nepromenlji$a ona se ta ko4e ne razmenjuje+ to je reč li#ena odgo$ora) 7 kada je maj ka data od strane oče$a (to je zemlja predaka koja se s$aki put izno$a ja$lja tokom inicijacije)+ primljena i preneta (tS je isto$remeno i jezik plemena+ tajni jezik u koji inicirani stiče pristup)+ onda s$e te st$ari+ otac+ majka+ reč+ gu%e s$oj st$o sud%onosnih+ neodgonetlji$ih instanci+ pa čak i s$oje mesto u strukturi koju nala'e za%rana 7 kao #to i smrt i ro 4enje gu%e status sud%onosnog doga4aja+ status nu'nosti i zakona+ unutar sim%oličkog hiperdoga4aja inicijacije. ?ko go$orimo o dru#t$u u kome nema potiski$anja i nes $esnog+ ne činimo to zato da %ismo otkrili neku čudesnu ne $inost gde %i toko$i /'elje0 kolali nesputano i gde %i se /pri marni procesi0 aktualizo$ali %ez za%rana 7 poredak katarze, idealizma 'elje i li%ida koji opseda ma#tu rojdorajho$aca+ rojdomarksista+ pa čak i shizonomada. -aj antazam 'elje i naturalizo$anog (ili ma#inizo$anog) nes$esnog+ da se %ude /slo%odan05 antazam /slo%ode0 koji se danas+ iz sera racio nalne premestio u sere iracionalne misli+ antazam siro$og+ /primarnog0+ nes$esnog+ i dalje je buroaska pro%lematika (tačnije rečeno+ kartezijanska i kanto$ska pro%lematika slo %ode i nu'nosti). o$esti u pitanje teoriju nes$esnog+ znači tako4e do$esti u pitanje i teoriju Želje+ jer+ na ci$ilizacijskom ni$ou+ tu nije reč ni o čemu drugom do o negati$nom antazmu jednog ra cionalnog poretka. &o tome+ Želja čini sasta$ni deo na#eg carst$a za%rane+ a materijalnost za kojom čezne čini sasta$ni deo na#e uo%razilje. Bilo da je dijalektizo$ana za%ranom+ kao u slučaju >dipa i psihoanalize+ %ilo da se $eliča u s$ojoj si ro$oj proiz$odnosti+ kao u slučaju ?nti>dipa+ u$ek se radi o o%ećanju jedne di$lje prirodnosti+ o antazmu objektivne na gonske energije koja je oslo%a4ajuća i koju tre%a oslo%oditi 7 snazi 'elje koja je+ nakon mnogih re$olucionarnih kreta nja+ nasledila do%ru radnu snagu. Kao #to je poznato+ dejst$o sile je u$ek dejst$o potiski$anja+ dejst$o realnosti u$ek pri pada imaginarnom poretku. -re%alo %i napisati 3gledalo De lje+ onako kako je napisano 3gledalo &roiz$odnje. Jedan primer5 primiti$no ljudo'derst$o. &ored toga #to se odnosi na ishranu+ pro%lem se sastoji u /oralnom nagonu0 za 'dranjem nad kojim %i u na#em dru#t$u poči$ala stroga+ mo'da najosno$nija za%rana+ dok %i je člano$i nekih primiti$ nih plemena prostodu#no prekr#ili i ost$arili s$oju /'elju0 %ez pose%nih ceremonija. &ostulat5 s$aki čo$ek 'eli da pro'dere s$og %li'njeg+ i kada jedan katolički rag%i tim+ sticajem prilika to i učini+ nakon a$ionske nesreće u ?ndima+ s$i su zaprepa#će ni tim %o'anskim poja$lji$anjem jedne prirode za koju se $ero$alo da je zau$ek pokopana. , sam papa ju je %lagoslo $io i razre#io greha+ ne zato da %i je istakao kao primer koji tre%a slediti+ ali ipak5 tu se $i#e ne radi o apsolutnom zloči nu 7 a kako i %iG 7 izuze$ pozi$anjem na prirodu čija se
!S
8por. ,judo'dersku scenu kod an de @erija. (,ndijanci iz perioda
$etost (nes$esna i psihoanalitička)+ čija se libidinozna s$e tost danas uspe#no nadmeće sa %o'anskom i religioznom s$e to#ću. *ami+ pak+ ljudo'deri+ ni u kom slučaju ne t$rde da 'i$e u prirodnom stanju+ oni se zado$olja$aju time da+ u skla Ju sa s$ojim ljudo'derskim na$ikama+ iive u dru$tvu. &ritom je najzanimlji$ije da oni jedu s$oje mrt$e. Ae rade to iz ne jce 'i$otne nu'nosti niti zato #to uop#te ne dr'e do mrt$ih+ naproti$ 7 oni to čine da %i im iskazali po#to$anje i da ih ne %i prepustili %iolo#kom raspadanju+ usled koga %i mrt$i izmakli dru#t$enom poretku i okrenuli se proti$ grupe s na merom da je progone. -o pro'diranje je dru#t$eni čin+ sim) bolički čin+ koji te'i da odr'i $eze sa mrt$im+ ili sa neprijate ljem koji se jede 7 u s$akom slučaju+ kao #to je poznato+ onaj koji se jede je u$ek neko ko je cenjen+ ne jede se %ilo ko+ i njego$o pro'diranje je u$ek znak po#to$anja kojim se on pos$ećuje. 2i preziremo ono #to jedemo i mo'emo da je demo samo ono #to preziremo+ to jest+ ono #to je mrt$o+ %e 'i$otno+ 'i$otinjsko ili %iljno+ namenjeno %iolo#koj asimila ciji 7 z%og toga smatramo da je antropoagija dostojna pre zira+ iz perspekti$e sopst$enog prezira prema onome #to je demo+ prema činu jedenja i konačno+ prema na#em sopst$e nom telu. &rimiti$no pro'diranje ne zna za akti$no i pasi$no+ apstraktnu razd$ojenost onoga #to jede i onoga #to je poje deno. ,zme4u to d$oje postoji dualni modus časti i uzajam nosti+ mo'da čak i izazo$ i d$o%oj iz koga pojedeni mo'e da iza4e i kao po%ednik (upor. čita$ ritual prino#enja 'rt$e u hrani)+ u s$akom slučaju+ nikada se ne radi o mehaničkom činu apsor%o$anja. !S Ae radi se čak ni o apsor%o$anju /'i$ot ne snage0+ kako to+ nakon izuča$anja uro4enika+ o%ično t$r di etnologija+ prelazeći olako sa unkcionalizma ishrane na unkcionalizam magije (psihoanalitičari se jo# u$ek dr'e psi hičkog unkcionalizma nagona). Kao #to nije o%ičan čin uzi manja hrane+ pro'diranje nije ni preo%ra'enje mane za ono ga koji jede 7 to je jedan dru$tveni čin+ 'rt$eni proces u ko me učest$uje čita$ meta%olizam grupe. Ai ost$arenje 'elje+ ni asimilacija ma čega+ to je+ naproti$+ čin tro#enja+ potro#nje i preo%ra'enja mrt$og tela u dru#t$enu razmenu. ,sta st$ar se odigra$a i kod &riče#ća+ ali u $idu jednog apstraktnog sa kramenta i op#te ek$i$alentnosti hle%a i $ina. 8kleti deo ko jY se o$de konzumira+ u znatnoj meri je su%limiran i e$ange lizo$an. 8%ist$o tako4e nema isto značenje kao za nas. =itualno u%ist$o kralja nema ničeg zajedničkog sa /psihoanalitičkim0 u%ist$om oca. &ored o%a$eze kralja da smrću iskupi s$oju &o$la#ćenost+ njego$o u%ist$o tako4e ima za cilj da odr'i tok razmena i njiho$u pokretlji$ost unutar grupe+ spreča$ajući nagomila$anje i iksiranje za ličnost kralja (statusa+ %ogats ta$a+ 'ena+ $lasti). Ajego$a smrt predupre4uje tu nesreću. 8
renesanse.)
!9
=. Žolen tako4e go$ori o tom primiti$nom strahu od mrt$ih5 /&ridajući silama smrti nedru#$tene namere+ *arai se samo logički nado$ezuju+ kako na uo%ičajena zapa'anja+ tako i na podatke nes$es nog.0 Aije %a# sigurno da /podaci0 nes$esnog uop#te imaju tu #ta da tra'e. 3psednutost+ negati$nost sila smrti+ sas$im do%ro
primiti$nog d$ojnika+ sastoji se u interpretaciji putem poj. mo$a arhaičnog psihizma. &rojekcijom kri$ice $ezane za an tazmatsko u%ist$o drugoga (%liskog roditelja) u skladu sa magijom s$emoći ideja (?llmacht der Ledanken)+ iz%ijanjem potisnutog+ itd.+ Frojd5 /?naliza različitih slučaje$a uznemi rujućeg osećanja ne%liskosti+ do$ela nas je do dre$ne kon cepcije s$eta+ do animizma+ koncepcije kojoj je s$ojst$eno naselja$anje s$eta ljudskim duho$ima usled narcističkog pre cenji$anja na#ih sopst$enih psihičkih procesa+ usled misaone s$emoći i magijskog postupka koji se na njoj zasni$a+ usled raspodele magijskih sila koje su %ri'lji$o raspore4ene na strana lica i na st$ari (mana)+ kao i z%og s$ih onih t$ore$ina putem kojih se neograničeni narcizam tog e$olucionog perio da %ranio od maniestne st$arnosti...
se mo'e o% jasniti kao preteča instanca+ neumitnosti tih lutajućih sila kada iz maknu grupi i nisu $i#e u stanju da se s njom razmenjuju. 8 st$a ri+ /smrt se s$eti0. ?li neprijateljski d$ojnik i neprijateljska smrt+ u$ek oliča$aju samo neuspeh grupe da odre'i s$oj materijal sim%o ličke razmene+ da pomoću odgo$arajućeg rituala $rati u grupu tu /prirodu0 koja je izmakla sa smrću i koja se tada kristalizuje kao zloko%na instanca+ koja nikada ne prekida s$oj odnos sa grupom. ali+ ga ispolja$a u $idu proganjanja (mrt$i rad zamrznut u iksnom kapitalu igra kod nas istu ulogu). *$e to nema nikak$e $eze sa ne kom projekcijom nadja ili koncepta nes$esnog koji $uče korene iz pro#losti $rste...
mogućnostima tela. =einterpretacija sim%oličkog putem psihoanalize je redukujuća operacija. &o#to 'i$imo pSd $la#ću nes$esnog (no+ da li je to takoG 7 nije li to na# sopst$eni mit koji ukazuje na potiski$anje premda u njemu jo# u$ek učest$uje5 potisnuta misao o potiski$anju)+ osećamo se poz$anim da tu jurisdikciju psihičke istorije+ kao i isto rije+ same+ pro#irimo na s$e moguće koniguracije. Aes$esno+ psihički poredak uop#te+ postaje neprelazna instanca koja raspola'e pra$om pr$e %račne noći u odnosu na s$e prethod ne indi$idualne i dru#t$ene grupacije. Ao+ njeno imaginarno se prote'e i na %udućnost5 ako je nes$esno na# sa$remeni mit+ a psihoanaliza njego$ prorok+ onda je oslo%a4anje nes $esnog (=e$olucija Želje) njego$a milenaristička jeres. ?li misao o nes$esnom je+ kao i ona o svesti, jo# u$ek mi sao diskontinuiteta i raskida. 3na je jednosta$no zamenila poziti$itet o%jekta i s$esnog su%jekta ire$erzi%ilno#ću izgu% ,jenog o%jekta i su%jekta koji stalno izmiče se%i. ,z$edena iz ra$note'e+ ona ipak ostaje u or%iti zapadne misli sa s$ojim naizmeničnim topikama9 (pakaoEraj 7 su%jektEpriroda 7 s$esnoEnes$esno)+ gde ra#čerečeni su%jekt mo'e jo# samo da sanja o izgu%ljenom kontinuitetu. !H 3na se nikada ne podu dara sa utopijom 7 koja ni u kom slučaju nije antazam iz gu%ljenog poretka $eć+ nasuprot s$im topikama diskontinui teta i potiski$anja+ misao o dualnom poretku+ o poretku re $erzi%ilnosti+ sim%oličkom poretku (u sna'nom i etimolo#kom značenju tog pojma)+ gde smrt+ na primer+ nije neki izd$ojeni prostor+ gde sopst$eno telo i sopst$ena senka nisu za su%jek ta izd$ojeni prostori+ gde smrt ne okonča$a istorijat tela+ gde nema pregrade koja ukida am%i$alentnost su%jekta i o%jekta+ gde nema ni onostranog (zagro%nog 'i$ota i smrti) ni o$ostra nog (nes$esnog i izgu%ljenog o%jekta)+ $eć samo trenutne neantazmatske aktualizacije sim%oličke uzajamnosti. -a utopijska misao nije uzioni#uća5 jedino nostalgija ra4a u zioni#uće utopije. 3$de nema ničeg nostalgičnog+ izgu%ljenog+ razd$ojenog+ ili nes$esnog. *$e je $eć tu+ i re$erzi%ilno+ i 'rt$o$ano. sim%oličkim
Aeomilenarizam oslo%a4anja nes$esnog ne %i tre%alo posmatra ti kao iskri$lja$anje psihoanalize5 on logički nastaje iz imaginarnog $askrsenja tog izgu%ljenog o%jekta+ tog o%jekta /a0 koji psihoanaliza skri$a u srcu s$oje teorije5 tog st$arnog koje se nikada ne mo'e na ći i koje joj omoguća$a da ču$a $rata sim%oličkog. -oj o%jekat /a0 je u st$ari pra$o ogledalo Želje+ kao i ogledalo psihoanalize.
Kod Frojda je sas$im drugačije. 8 nagonu smrti nerria čak ni tragičke su%limacije+ nije moguča nikak$a dijalektika &o pr$i put+ smrt se ja$lja kao neuni#ti$i prin!ip, suprotsta$ ljen >rosu. , to %ez o%zira na ličnost su%jekta+ na klasu ili na istoriju5 nesa$ladi$ dualizam d$a nagona+ >rosa i -ana . tosa+ na iz$estan način o%na$lja stari manihejski pogled na s$et+ %eskrajni antagonizam d$a principa do%ra i zla. S$a močna $izija potiče iz arhajskih kulto$a u kojima je jo# u$ek prisutna su#tinska intuicija o speciičnosti zla i smrti. -ak$o gledi#te je neprih$atlji$o za 6rk$u+ kojoj će %iti pot re%ni $eko$i da ga iskoreni i da konačno nametne pre$last principa o%ra (Bog)+ s$odeći zlo i smrt na negati$ni prin cip koji je dijalektički podre4en drugome (a$olu). ?li ko# mar neza$isnosti ?rhan4ela Dla+ @uciera (u s$im s$ojim o%licima+ od narodnih jeresi i prazno$erica+ koje su u$ek sklone tome da doslo$no sh$ate postojanje principa zla+ da mu iskazuju po#to$anje kultom+ pa s$e do %a$ljenja crnom magijom i poja$e jansenističke teorije+ kao i Katara)+ nep restano će opsedati crk$u. =adikalnoj misli o smrti+ dualis tičkoj i manihejskoj misli+ ona će suprotsta$iti dijalektiku kao institucionalnu teoriju i sredst$o od$raćanja. , istorija će za%ele'iti po%edu 6rk$e i dijalektike (uključujući i /mate rijalističku0 dijalektiku). 8 tom pogledu+ Frojd su#tinski ras kida sa hri#ćanskom i zapadnjačkom metaizikom. ualizam instinkta 'i$ota i smrti $i#e odgo$ara sta$u koji Frojd zastupa u * one strane prin!ipa zadovoljstva. 8 /ela) godnosti u kulturi, dualizam se okonča$a jedino unutar na gona smrti. >ros je tu samo ogroman zao%ilazni put kulture ka smrti+ koja s$e potčinja$a s$ojim cilje$ima. ?li ta pos lednja $erzija se ipak ne $raća s o$e strane dualizma+ ka o%rnutoj dijalektici. Jer dijalektika je primenjena samo na konstrukti$no nastajanje+ na >ros+ čiji je cilj /usposta$ljanje s$e $ećih celina+ $ezi$anje i uskla4i$anje energija0. Aagon smrti se tome suprotsta$lja sa d$a gla$na s$ojst$a5 ,. -ime #to rastura sklopo$e+ oslo%a4a energije+ razara organski diskurs >rosa+ kako %i st$ari $ratio na neorgansko+ na ungebunden, na /utopiku0+ za razliku od po$ezanih i kon strukti$nih topika >rosa. >ntropija smrti+ negentropija >rosa. ,,. -a moć rasta$ljanja+ dezartikulacije i otpadni$tva, podrazume$a radikalnu kontras$rho$itost u $idu in$olucije ka pre4a#njem+ neorganskom stanju. &rinudno pona$ljanje (Wiederholungsz[ang)+ ili /te'nja ka reproduko$anju+ pri čemu se pono$o ja$ljaju i pro'i$lja$aju protekli doga4aji u kojima nije sadr'ano nikak$o zado$oljst$o0+ je pre$ashodno te'nja za reproduko$anjem onog nedoga4aja+ u pra$om smis $eka kao $rste+ iz$an istorije+ u komunizmu. Kao i toliko drugih st$a ri+ smrt je samo superstruktura+ čija će sud%ina %iti razre#ena re $olucijom inrastrukture.
lu reči+ koji je za s$ako 'i$o %iće %lo pre4a#nje+ neorgansko stanje st$ari+ to jest+ smrt. *mrt se.dakle+ u$ek ja$lja u $idu repetiti$nog ciklusa koji razgra4uje konstrukti$nu+ linearnu jli dijalektičku s$rho$itost >rosa. _iskoznost nagona smrti i elastičnost neorganskog+ s$uda pri'aju po%edonosni otpor strukturiranju 'i$ota.
8 posta$ci nagona smrti 7 %ilou njego$oj dualnoj ormi ili u neprekidnoj i razornoj kontris$rho$itosti pona$ljanja ]]] ima+ dakle+ nečega #to se ne moe sa$ladati nijednim inte lektualnim konceptom zapadne msli. 8 su#tini+ Frojdo$a misao se ja$lja kao nagon smrti unu.ar teorijskog uni$erzuma Dapada. Ao tada %i+ nara$no+ %ilo absurdno prida$ati joj kon strukti$ni status /istine05 /realnos0 instinkta smrti se ne mo'e %raniti 7 ako 'elimo da ostanmo $erni intuiciji nagona smrti+ tre%alo %i ga zadr'ati u ok$rima dekonstrukti$ne hi poteze+ to jest+ prih$atiti ga jedinou granicama dekonstruk cije koju $r#i na s$akoj prethodno misli+ ali i njega samog odmah dekonstruisati kao koncept.Bilo %i zaista nezamisli$o 7 izuze$ kao poslednje luka$st$o ima 7 da princip dekon strukcije %ude jedini koji će joj iz%ći. 3no od čega nagon smrti tre%a %raniti+ to su s$i oni po ku#aji da se on izno$a dijalektizuji kao no$o konstrukti$no zdanje. arkuze je do%ar primer a to5 /-eologija i ilozo ija se danas nadmeću u sla$ljenjusmrti kao egzistencijalne kategorije. ,zopačujući () jednu %i:lo#ku činjenicu da %i od nje načinile ontolo#ku su#tinu+ one bodaruju transcendentalni %lagoslo$ osećanju kri$ice čo$ečarjt$a i poma'u da se to osećanje odr'i0 (rosa5 /,nstinkt smrti deluje na osno$i principa nir$ane5 on te'i jednom stanju... u kome nema potr%a. -ak$a te'nja instink ta podrazume$a da će se njego$e estrukti$ne maniestacije smanji$ati u meri u kojoj se pri%lia$a tom stanju. ?ko os no$ni cilj instinkta nije prestanak '_ota+ $eć prestanak %ola+ odsust$o napetosti+ onda se+ paradksalno+ konlikt izme4u smrti i 'i$ota tim $i#e smanjuje uoliko se 'i$ot $i#e pri% li'a$a stanju zado$oljenja0... />ros oslo%o4en nadrepresije+ %iće ojačan+ i tako ojačan+ apsor%o$aće u neku ruku instinkt smrti. 7nstinktivna vrednost smrtibi%e modi&ikovana9 (str. 9SH). -ako ćemo moći da izmenim oinstinkt i da trijumuje mo nad golom činjenicom+ u skladu sa do%rom starom idea lističkom ilozoijom slo%ode i nu'osti5 /*mrt mo'e izno$a
,dentičnost su%jekta se razara u s$akom trenutku i pada u Bo'ji za%ora$. ?li tak$a smrt nema u se%i ničeg %iolo#kog. Aa jednom polu+ %iohemijskom+ aseksualne protozoe ne znaju za smrt+ dele se i granaju (genetski kod tako4e ne zna za smrt5 on se prenosi neizmenjen+ neza$isno od sud%ine pojedinaca). Aa drugom polu+ sim%oličkom+ smrtEni#ta$ilo tako4e ne pos toji+ 'i$ot i smrt su re$erzi%ilni. Jedino u krajnje siću#nom prostoru indi$idualnog su%jek ta s$est o smrti poprima ire$erzi%ilno značenje. -u se čak i ne radi o nekom de#a$anju+ $eć o mitu koji se do'i$lja$a unapred. *u%jektu je+ z%og identiteta+ potre%an mit o s$om kraju+ kao #to mu je potre%an i mit o poreklu. 8 st$arnosti+ su%jekt nikada nije tu 7 kao lice+ ruke+ kosa+ pa čak i pre toga+ %ez sumnje+ on je u$ek drugde+ o%uh$aćen %ezumnom raspodelom+ u krugu %ez kraja+ podstican smrću. -u smrt+ koja je prisutna s$uda u 'i$otu+ tre%a odstraniti i lokalizo$a ti je za odre4enu tačku u $remenu i za odre4eni prostor5 telo. &rilikom %iolo#ke smrti+ smrt i telo+ umesto da jedno dru go $eličaju+ me4uso%no se neutrali#u. Biologija su$tinski pret posta$lja dualizam du#e i tela. -aj dualizam je+ u neku ruku+ smrt sama+ jer ona o%jekti$ira telo kao otpadak 7 lo# o%jekt koji se s$eti umirući. -ek kroz unkciju du#e+ telo postaje ta gola o%jekti$na činjenica+ taj usud seksa+ straha i smrti. -ek kroz unkciju te imaginarne shize+ kak$a je du#a+ telo posta je ona /realnost0 koja postoji jedino zato da %i %ila osu4ena na smrt. *mrtno telo nije+ dakle+ ni#ta /st$arnije0 od %esmrtne du #e5 o%oje jedno$remeno proističu iz iste apstrakcije+ a sa nji ma i d$e $elike komplementarne metaizike5 ona idealistička o du#i (sa s$im s$ojim moralnim preo%ra'ajima) i ona /ma terijalistička0 o telu+ sa s$ojim %iolo#kim produ'ecima. Bio logija u istoj meri 'i$i od razd$ojenosti du#e i tela kao i ma koja hri#ćanska ili kartezijanska metaizika+ ali ona $i#e ne go$ori o tome 7 $i#e se ne ka'e du#a ona je+ kao idealni princip+ u potpunosti pre#la u moralnu disciplinu nauke+ u princip legitimnosti tehničkog delo$anja na st$arnom i na s$e tu+ u principe /o%jekti$nog0 materijalizma. 3ni koji su u *rednjem $eku dr'ali diskurse o du#i+ %ili su mnogo %li'i /znacima tela0 (3kta$io &az5 1onjuk!ije i disjunk!ije* od %i olo#ke nauke+ koja je sa s$om tehnikom i aksiomima+ u celos ti pre#la na stranu /netela0.
Aesrećni slučaj i katastroa &ostoji jedan paradoks sa$remene i %ur'oaske racional nosti+ $ezan za smrt. Dami#ljati je kao ne#to prirodno+ s$eto$ no i ire$erzi%ilno predsta$lja o%ele'je /&ros$ećenosti0 i = aU zuma+ ali dolazi u o#tru kontradikciju sa principima %ur'oas ke racionalnosti 7 indi$idualnim $rednostima+ neograniče nim napretkom nauke+ gospodarenjem prirodom u s$akom
pogledu. Aeutralisana kao /prirodna činjenica0+ ona isto$re meno+ u s$e $ećoj meri+ postaje sramota. -o je ono #to je 3kta$io &az $eoma do%ro analizirao u s$ojoj teoriji Aesreć nog slučaja (1onjuk!ije i disjunk!ije*" /*a$remena nauka je iza#la na kraj sa epidemijama i ponudila nam prih$atlji$a o%ja#njenja za druge prirodne katastroe5 priroda je prestala da %ude po$erenik na#eg osećanja kri$ice u isto $reme teh nika je rastegla i pro#irila pojam nesrećnog slučaja i podari la mu sas$im drugačija s$ojst$a... Aesrećni slučaj čini sastai: ni deo na#eg s$akodne$nog 'i$ota i njego$a a$et opseda na #e %esane noći... &rincip neodre4enosti u izici i Ledelo$ do kaz u logici su ek$i$alent Aesrećnog slučaja u istorijskorn s$etu... ?ksiomatski i deterministički sistemi su izgu%ili s$o ju postojanost i otkri$aju jednu inherentnu gre#ku. -a gre# ka ne poči$a u st$arnosti5 ona je s$ojst$ena sistemu+ ne#to #to pripada sistemu kao tak$om. Aesrećni slučaj nije ni izu zetak+ ni %olest na#ih političkih re'ima on+ tako4e nije ni ne ki popra$lji$i nedostatak na#e ci$ilizacije5 on je prirodna pos ledica na#e nauke+ politike i morala. Aesrećni slučaj čini sas ta$ni deo na#e ideje Aapretka... Aesrećni slučaj je postao pa radoks nu'nosti5 on poseduje njenu neiz%e'nost i nedetermini sanost slo%ode. Aetelo+ preo%ra'eno u materijalističku nau ku+ je sinonim u'asa5 Aesrećni slučaj je jedno od s$ojsta$a razuma koji o%o'a$amo. .. Qri#ćanski moral mu je ustupio s$oju moć represije+ ali iz te nadljudske moći je isto$remeno i#čezla s$aka moralna pretenzija. -o je po$ratak actečkog straha+ premda li#enog znamenja i ne%eskih znako$a. Katas troa postaje ne#to o%ično i %eznačajno+ po#to je Aesrećni slučaj+ u krajnjoj liniji+ ipak samo nesrećan slučaj.0 3nako kao #to dru#t$o u procesu normalizacije čini da se na njego$oj perieriji ja$ljaju ludaci i oso%e sa anomalijama+ tako sa s$e $ećim produ%lji$anjem+ razum i tehničko gospo darenje prirodom čine da se s$uda oko njih ja$ljaju katastro e i uni#tenje kao nerazumnost /organskog tela prirode0 7 nepodno#lji$a nerazumnost+ jer razum 'eli da %ude gospo dar i ne mo'e ni da zamisli da ne#to izmiče njego$om uticaju 7 nerazre#i$a+ jer za nas $i#e ne postoje rituali umilosti$lje nja ili izmirenja5 nesrećni slučaj je+ kao i smrt+ apsurdan+ i to je s$e. -o je sabotaa. 3paki demon je kri$ zato #to se ta+ tako lepa ma#ina+ stalno k$ari. Aa taj način+ o$a racionalis tička kultura+ kao nijedna druga+ %i$a zah$aćena kolekti$nom paranojom. Da najmanju nepriliku+ najmanju nepra$ilnost+ najmanju katastrou+ zemljotres+ sru#enu kuću+ lo#e $reme 7 potre%no je da neko %ude odgo$oran 7 s$e je atentat. 3tuda je pono$no ja$ljanje sa%ota'a+ terorizma i raz%ojni#t$a ma nje zanimlji$o od činjenice da se s$e #to se de#a$a tumači u tom smislu. Aesrećni slučaj ili neG Aeiz$esno je. 3sim toga+ nije ni od kak$og značaja+ po#to je kategorija Aesrećnog slu čaja+ koju analizira 3kta$io &az+ preneta u kategoriju ?tenta ta. , to je normalna poja$a u racionalnom sistemu5 slučaj mo'e %iti prepu#ten samo 7judskoj $olji+ pa se zato s$aki po
R
Kriogenizacija+ ili zamrza$anje u cilju $askrsenja+ predsta$lja $r hunski domet tak$e prakse.
tajna sigurnosti slična %iteku umotanom u celoan5 odasvud ste okrueni sarko&agom kako biste bili sprečeni da umrete.: B
konomija postojanih proiz$oda i $aljanih predmeta je nezamisli$a5 eko nomija se raz$ija jedino lučenjem opasnosti+ zaga4enja+ istro #enosti+ o%mane+ opsednutosti. >konomija i 'i$i samo na ra čun te neiz$esnosti smrti+ koju odr'a$a kroz materijalnu pro) izvodnju 7 na račun o%na$ljanja raspolo'i$ih zaliha smrti, izla'ući se riziku da tu neiz$esnost otkloni ponudom sigur nosti5 ucena i represija. *mrt se deiniti$no sekularizo$ala u materijalnoj proiz$odnji 7 tu se ona reprodukuje na pro#i reni način kao i kapital. , samo na#e telo+ koje je postalo %iolo#ka ma#ina+ o%likuje se prema tom neorganskom telu+ i time postaje lo$ predmet, podlo'an %olesti+ nesreći i smrti. ,ako 'i$i od proiz$odnje smrti+ kapital se ne izla'e nikak $oj opasnosti time #to će proiz$oditi sigurnost5 radi se o is toj st$ari. siguranje je industrijski produetak smrti, kao #to je ekologija industrijski produ'etak zaga4enja. Jo# neko liko konopaca oko sarkoaga. -o se podjednako odnosi i na $elike institucije koje čine čast na#oj demokratiji5 na ru# t$eno osiguranje+ koje je dru#t$ena proteza jednog mrt$og dru#t$a (/ru#t$eno osiguranje je smrt0 7 aj :";)+ #to znači da su unutar tog dru#t$a prethodno %ili uni#teni s$i njego$i sim%olički mehanizmi+ čita$ sistem reciprociteta i o%a $eza+ pa tako ni kon!ept
osiguranja
ni
kon!ept
dru$tvenog9
nisu
imali
smisla.
/ru#t$eno0 nastaje sa preuzimanjem %n ge oko smrti. ,sti scenario kao i u slučaju uni#tenih kultura+ koje se o%na$ljaju i sta$ljaju pod za#titu kao olklor (upor. . de *erto. de 6ertau5 epota mrtvog ). ,sto $a'i i za osi
