Bezbednosni izazovi rizici i pretnje

VISOKA ŠKOLA STRUKOVNIH STUDIJA ZA KRIMINALISTIKU I BEZBEDBOST

NIŠ

SEMINARSKI RAD

Predmet: SOCIOLOŠKI OSNOVI BEZBEDNOSTI

BEZBEDNOSNI IZAZOVI, RIZICI I PRETNJE

Mentor:

Student:

dr Vidimir Veljković

Ţaklina Krecojević 44/10

Niš, decembar, decembar, 2010. 2010.

SADRŢAJ

UVOD Nove bezbednosne pretnje i pretnje u nastanku .................................................................... 1 Terorizam ........................................................................................................................... 1 Klimatske promene ............................................................................................................ 2 Energetska bezbednost ....................................................................................................... 2

Širenje oruţja za masovno uništenje .................................................................................. 3 Organizovani kriminal i trgovina ljudima.......................................................................... 3 Sajber-terorizam i piratstvo................................................................................................ 4 Vojni izazovi , rizici i pretnje ................................................................................................ 4

Procene izazova, rizika i pretnji našoj bezbednosti ..................................................... 4 Bezbedosni i odbrambeni interesi srbije ................................................................................ 7 Misije i zadaci Vojske ........................................................................................................... 8 Rat – najznačajniji rizik pretnja bezbednosti naše zemlje ..................................................... 9 ZAKLJUČAK Literatura

UVOD

Prisutnost stalnih bezbednosnih pretnji jedan je od osnovnih potencijalnih izvora

konflikta, naročito u oblastima multi -etničke raznolikosti. Širom Zapadnog Balkana, nerazvijeno poimanje ljudske bezbednosti, naročito na lokalnom nivou, usporilo j e razvijanje bezbednosnih mehanizama koji bi reagovali na potrebe i zabrinutost svih

graĎana i njihovih lokalnih zajednica. Bez dovoljno poverenja u voljnost i/ili sposobnost lokalnih policijskih i bezbednosnih snaga da zaštite sve graĎane, bez obzira na etničku pripadnost, pojedinci ili skupine se često osećaju nemoćnim ţrtvama diskriminacije i zastrašivanja. Iako ekonomska nestabilnost doprinosi nastanku odreĎenih političkih i društveno-ekonomskih tenzija iz kojih, naročito u oblastima koje se odlikuju mu ltietničkom raznolikošću, proizilaze brojni konflikti, uloga ekonomskih faktora u izbijanju novih konflikta je često potcenjena, a ponekad i potpuno zanemarena. Treba delovati u pravcu uklanjanja prepreka ekonomskom rastu i razvoju u specifičnim delovima Zapadnog Balkana, istovremeno promovišući transparentnu i pravednu raspodelu resursa, naročito kada je u pitanju zaposlenje, kako bi se prevazišli problemi diskriminisanja i marginalizovanja. TakoĎe treba sprovoditi istraţivanja s ciljem analiziranja pozi tivne uloge privatnog

sektora

u

procesu

transformacije

sukoba.

Nove bezbednosne pretnje i pretnje u nastanku

Terorizam

Iako ne postoji meĎunarodno usaglašena definicija terorizma, zajednička definicija nasilja najčešće se odnosi na aktivnosti čiji je cilj izazivanje straha, pre svega u ideološke svrhe, a koje su namerno usmerene na, ili zanemaruju, bezbednost civila (odnosno, ne vojnog stanovništva“). Prema izveštaju Saveta bezbednosti UN iz 2004, terorizam je definisan kao bilo koji akt “čij a je namera da prouzrokuje smrt ili ozbiljne telesne povrede civila ili ne-vojnog stanovništva sa ciljem zastrašivanja stanovništva ili

primoravanja vlada

ili meĎunarodnih organizacija da preduzmu bilo koji čin ili da se uzdrţe od vršenja istoga”. Još u Strateškom konceptu NATO -a iz 1999. godine, terorizam je opisan kao jedna od glavnih pretnji bezbednosti Alijanse. Nakon napada 11. septembra 2001. godine i odluke NATO-a

da se po prvi put u svojoj istoriji pozove na član 5 Vašingtonskog ugovora,

terorizam – koji

primenjuju i desničarske i levičarske političke partije, nacionalističke

grupe, verske grupe, revolucionari i vlade

– je postao jedna od glavnih bezbednosnih

pretnji sa kojima se suočava Evropska unija. Postojanje slabih ili neuspelih drţava (okarakterisanih društvenim, političkim i ekonomskim kolapsom) koje nemaju snagu ili kontrolu nad svojim teritorijama niti

monopol na legitimnu upotrebu sile je, u kombinaciji sa povećanim kretanjima stanovništva i stalnim unapreĎenjem komunikacionih te hnologija, dovelo do globalizacije terorizma. Borba protiv ove pretnje, stoga, zahteva blisku saradnju zemalja u nekoliko

vaţnih oblasti – političkoj, ekonomskoj, operativnoj, vojnoj, tehnološkoj i naučnoj – kako bi se razmenila saznanja i pojačali nadzor/aktivnosti ispitivanja; kako bi se poboljšalo zakonodavstvo (npr. unapreĎenjem ovlašćenja datih policiji i krivičnih postupaka s ciljem ograničavanja finansiranja terorizma), te poboljšale mere kontrole granica ili čak preduzele preventivne ili reaktivne humanitarne ili vojne aktivnosti.

1

Klimatske promene

Klimatske promene predstavljaju dugoročni globalni bezbednosni problem koji zahteva globalna rešenja. Pored Protokola2 iz Kjota, dosadašnji meĎunarodni napori za rešavanje takvih pitanja pokazali su se neadekvatnim. Veze izmeĎu klimatskih promena i ljudske bezbednosti su jasne. Povećavanjem oskudice resursa – usled, recimo, ekstremnih vremenskih obrazaca, dezertifikacije tla ili smanjenja vodenih resursa – klimatske promene

će verovatno negativno uticati na postojeće društvene sukobe i primorati mnoge da migriraju, time dodatno oteţavajući problem izbeglica u svetu. Niţe primorske oblasti i ostrvske drţave su naročito osetljive na porast nivoa mora usled sve većeg porasta temperatura i topl jenja

polarnih ledenih vrhova. Klimatske promene će predstavljati

značajan izazov po pitanju zaštite ţivotne sredine i razvoja, sa posledicama po dugoročnu globalnu bezbednost. Naučne procene takoĎe pokazuju da postoji direktna i značajna uzročna veza izmeĎu klimatskih promena i ljudskih aktivnosti koje se mogu sprečiti, dok su gasovi staklene bašte identifikovani kao glavni uzročnik klimatskih promena nastalih delovanjem čoveka. Ako se dobrovoljno preduzete mere pokaţu neuspešnima u suzbijanju opasnosti ko je proizilaze

usled klimatskih promena, dalji koraci će biti neophodni kako bi

se drţave okrenule rešavanju uzroka i posledica klimatskih promena. Energetska bezbednost

Pristup pouzdanim i jeftinim energentima od suštinskog je značaja za uspešn o funkcionisanje modernih ekonomija i društava. MeĎutim, postoji i veliki broj pretnji po energetsku bezbednosti koje čine ovaj problem jednim od trenutno najvaţnijih, te istovremeno i najvećih izazova. Nedavni spor izmeĎu Rusije i Ukrajine oko snabdevanja gasom ukazao je na opasnost od prekomernog oslanjanja na strane izvore energije. Sve

veće nadmetanje za energetske resurse u svetu – pri čemu Ministarstvo za energetiku SADa procenjuje da će se potrošnja nafte u Kini do 2025. godine povećati za 156%, a da će, usled ubrzanog tempa industrijalizacije, u Indiji porasti za 152% u istom periodu

–

predstavlja novu pretnju po energetsku bezbednost. U kombinaciji sa strahovanjem da je

proizvodnja nafte u svetu moţda već dostigla svoj vrhunac, rast cene energenata u budućnosti je neminovan. Potencijalne manipulacije energentima zarad političkih ili ekonomskih ciljeva, zajedno sa mogućim terorističkim napadima na infrastrukturu

2

snabdevanja, dodatno ukazuju na potrebu razvijanja alternativnih i odrţivih izvora energije.

Širenje oružja za masovno uništenje Proliferacija ili širenje nuklearnog, hemijskog i biološkog oruţja je opisana od strane Evropske unije kao “potencijalno najveća pretnja našoj bezbednosti”. Raspad Sovjetskog Saveza – posle kog su takva o ruţja

preuzele drţave naslednice, oslabljene ekonomskom

krizom i političkom nestabilnošću – u kombinaciji sa pojavom programa za nuklearno oruţje, na primer, u Severmoj Koreji, ukazuju na pretnje meĎunarodnoj bezbednosti usled proliferacije ovog oruţja. Uz sve veći protok roba, informacija i ljudi preko nacionalnih granica, kao i pojavu ogromnog broja neuspelih i slabih drţava, mogućnost da se takvo oruţje naĎe u rukama terorističkih grupa ili „banditskih‟ drţava nastavlja da raste. Proliferacija je stoga globalni problem i borba protiv nje zahteva visok nivo meĎunarodne

koordinacije i saradnje, uključujući i reţime meĎunarodnih ugovora, te aranţmane kontrole izvoza.

Organizovani kriminal i trgovina ljudima

Transnacionalni organizovani kriminal

smatra se sve većom pretnjom po nacionalnu

bezbednost demokratskih zemalja. Organizovane kriminalne aktivnosti uključuju snabdevanje ilegalnom robom i uslugama, kao što su proizvodnja i trgovina drogom, trgovina oruţjem, ţenama, decom, organima ili ilegaln im imigrantima. Uspeh u globalnoj borbi protiv trgovine ljudima, kao i pridruţeni problemi transnacionalnog organizovanog kriminala i pranja novca, zahtevaju preplitanje nacionalnih, regionalnih i meĎunarodnih strategija. Konvencija Ujedinjenih nacija protiv transnacionalnog organizovanog kriminala

glavni je meĎunarodni instrument u suprotstavljanju organizovanom kriminalu, dok Kancelarija Ujedinjenih nacija za drogu i kriminal pomaţe zemljama u sprovoĎenju odredbi Konvencije. Konvencija je dalje dopunjena sa tri protokola, koji su usmereni na

specifične oblasti i pojave organizovanog kriminala: -Protokol

za prevenciju, suzbijanje i kaţnjavanje trgovine ljudima, posebno ţena i

dece; -Protokol protiv krijumčarenja imigranata kopnenim, morskim i

vazdušnim putem;

3

-Protokol

protiv nezakonite proizvodnje i prometa vatrenog oruţja, njegovih

sastavnih delova i municije.

Sajber-terorizam i piratstvo

Sve veća zavisnost od tehnologije učinila je društva i ekonomije izuzetno osetljivijima na sajber-terorizam.

Posle pobune etničkih Rusa u Estoniji 2007. godine,

sajtovi Vlade, političkih stranaka, mediji i privredna zajednica ove zemlje bili su obustavljeni na neko vreme usled bujice sajber-napada iz Rusije. S obzirom da Estonija u

ogromnoj meri zavisi od “vlade bez papira” i web - baziranog bankarstva, ovi slučajevi sajber-terorizma su se snaţno odrazili na tu zemlju.

S druge strane, sve veća zavisnost od meĎunarodnog prevoza robe morima dovela je do toga da je piratstvo sve istaknutiji problem. U poslednjih nekoliko godina se desio veliki broj otmica brodova uz uzimanje taoca u Adenskom zalivu – koji ukupnih 80% prevoza roba u svetu morskim putem – što

čini jednu petinu od

je privrednike i osiguravajuća

društva koštalo na stotine miliona dolara.

Vojni izazovi , rizici i pretnje

Procene izazova, rizika i pretnji našoj bezbednosti Na osnovu analize promena u geostrategijskom okruţenju i spoljnoj politici Srbije i ugroţenosti njenih vitalnih bezbednosnih interesa identifikovani su rizici i pretnje bezbednosti naše Republike koji će verovatno vaţiti narednih desetak godina. (tabela 1) Preovladavaju procene da će navedeni izazovi, rizici i pretnje do polovine iduće decenije imati različit intenzitet, pri čemu se predpostavlja da će većina njih imati tendenciju opadanja.

Rizici i pretnje bezbednosti našoj Republici uslovno mogu da budu vojne i nevojne prirode. Vojni rizici i pretnje mogu da se ispolje u obliku agresije, oriţane pobune i drugih 4

sporova sa upotrebom oruţane sile. Nevojni rizici i pretnje bezbednosti mogu se ispoljiti u obliku separatističkih teţnji, terorizma, organizovanog kriminala, etničkih napetosti, nacionalnog i verskog ekstremizma, ilegalnih migracija stanovništva , prirodnih nepogoda i industrijskih i drugih katastrofa i sajber pretnji. Procenjuje se da u prvim decenijama 21. veka ne postoji velika opasnost od oružanih sukoba globalnog i regionalnog karaktera. 1 Srbiju je

TakoĎe, u tom periodu agresija na

malo verovatna i mogla bi se dovesti u vezu samo sa naglim i neočekivanim

sukobljavanjem interesa velikih centara moći u svetu. U Evropi i svetu pojavili su se novi izazovi, rizici i pretnje bezbednosti nastali kao posledica

negativnih

uticaja

globalizacije,

nacionalnogi

verskog

ekstremizma,

sukobljavanja oko teorija i sve izraţenijih deficita prirodnih resursa. Trenutno terorizam, pobune ilegalnih oruţanih grupa, nacionalni i verski ekstremizam, organizovani kriminal, prirodne i industrijske katastrofe su bezbednosni rizici i pretnje sa visokim intenziteetom

na globalnom i regionalnom nivou i oni mogu ugroziti bezbednost naše zemlje prelivanjem sa jednog prostora na drugi. Sajber pretnje predstavljaju najnoviji vid rizika, izazova i pretnji. Sa razvojem

informacionih tehnologija stvaraju se nove okolnosti za delovanje različitih grupa i neodrţivih elemenata u ostvarivanju njihovih ciljeva. Na taj način moţe doći d o ugroţavanja funkcionisanja bitnih elemenata sistema bezbednosti. Zobg toga je vrlo vaţno posvetiti posebnu paţnju kontinuiranom razvoju zaštite elemenata bezbenosnog sistema na svim nivoima organizovanja.

U narednom periodu moţe se očekivati da oruţane pobune, terorizam, etičke napetosti, nacionalni i verski ekstremizam i organizovani kriminal egzistiraju dalje, ali sa

nešto smanjenim intenzitetom. U tom periodu, bezbednosna situacija u regionu u našoj zemlji biće opterećena iznalaţenja rešenja za budući status Kosova i Metohije, pre svega rešenjem problema opšte i lične bezbednosti nealbanskog ţivlja i povratka privremeno raseljenih i prognanih lica.

Dugoročno gledano, predviĎa se opadanje rizika i pretnji izazvanih oruţanom pobunom,

terorizmom, etničkim napetostima, nacionalnim i verskim ekstremizmom i

organizovanim kriminalom, kao i smanjenje negativnog uticaja bezbednosne situacije u

okruţenju. 1

Sociološki onovi bezbednosti, Veljković Vladimir, Visoka škola strukovnih studija za kriminalistiku, Niš,

2009, 224str.

5

Osetljivost regionalne bezbednosti i problemi sa nacionalnim i verskim ekstremizmom, organizovanim kriminalom, prirodnim i veštačkim katastrofama zahtevaju

i razvijanje odreĎenih sposobnosti sistema odbrane radi podrške civilim vlastima na suporstavljanju tim rizicima i pretanjam bezbednosti.

red.

Rizici i pretnje

br.

Stepen intenziteta

Kratkoročni

Srednjeročni

Dugoročni

1

Agresija

Nizak

Nizak

Nizak

2

Oruţane pobune

Visok

Srednji

Srednji

3

Separatističke teţnje

Visok

Srednji

Srednji

4

Terorizam

Visok

Srednji

Srednji

5

Organizovani kriminal

Visok

Srednji

Srednji

6

Etničke napetosti

Visok

Srednji

Srednji

7

Nacionalni i verski

Visok

Srednji

Srednji

Srednji

Srednji

Srednji

Visok

Srednji

Srednji

Nizak

Srednji

Visok

ekstremizam 8

Ilegalne migracije

stanovništva 9

Prirodne nepogode, industrijske i druge nepogode i epidemije

10

Sajber pretnje

Tabela 1

6

Bezbedosni i odbrambeni interesi srbije

Jesu izraz opštih potreba Srbije da ţivi sigurnosti i miru, da neguje i štiti nacionalne, kulturne i civilizacijske vrednosti. Vitalni bezbednosni i odbrambeni izazovi su: -

Očuvanje suvereniteta, nezavisnosti i teritorijalne celovitosti Republike Srbije i zaštita bezbednosti njenih graĎana;

-

Izgradnja poverenja i unapreĎenja bezbednosti i stabilnosti u regionu;

-

Saradnja i

partnerstvo sa meĎunarodnim bezbednosnim organizacijama i

institucijama i demokratskim drţavama. Republika Srbija odlučna je da štiti svoje vitalne bezbednosne i odbrambene interese i da aktivno učestvuje u izgradnji i zaštiti univerzalnih vrednosti meĎunarodne zajednice. U tom smislu pred drţavu, odnosno njene bezbednosne strukture postavljaju se sledeći strategijski ciljevi: -

Izgradnja efikasnog i ekonomski odrţivog sistema odbrane;

-

Izgradnja moderne, profesionalne i efikasne vojske;

-

Evro-atlanske integracije.

A da bi se to postiglo nuţna je reforma sistema odbrane koja će se sprovesti u tri oblasti: -

Strategijsko-doktriniranoj;

- Normativno-pravnoj; -

Organizaciono-funkcionalnoj.

Nova odganizaciona struktura bezbednosnog sistema naše zemlje omogući će funkcionalne uslove za civilnu i demokratsku kontrolu vojske, policije i svih drugih bezbednosnih institucija, organa i organizacija.

7

Misije i zadaci Vojske

Najznačajniji deo sistema bezbednosti odnosno odbrane od bezbednosnih izazova, rizika i pretnji naše zemlje predstavlja Vojska Srbije. 2 Zato je sa stanovišta zaštite nacionalnih interesa neophodno da naša drţava unapredi sposobnost Vojske za realizaciju sledećih misija (tabela 2).

MISIJA

1. Odbrana Republike Srbije

od oruţanog ugroţavanja spolja

2. Učešće u izgadnji i

ZADATAK

1.1. Odvraćanje od oruţanog ugroţavanja 1.2. Odbrana teritorije

1.3. Odbrana vazdušnog prostora 2.1. Učešće u meĎunarodnoj vojnoj saradnji

očuvanju mira u regionu i svetu

3. Podrška civilnim vlastima u suprotstavljanju pretnjama bezbednosti

2.2. Učešće u multinacionalnim operacijama 3.1. Podrška civilnim vlastima u suprostavljanjuunutrašnjem oruţanom ugroţavanju, separatizmu, terorizmu i organizovanom kriminalu 3.2. Podrška civilnim vlastima u slučaju prirodnih nepogoda i tehničko tehnoloških nesreća

Tabela 2

2


2009, 223str.

8

Rat – najznačajniji rizik pretnja bezbednosti naše zemlje

Vojni izazovi, rizici i pretnje Srbiji su smanjeni ali nisu u potpunosti isključeni. Mogu da se kao što smo videli ispolje u obliku agresije, oruţanih sukoba, oruţane pobune i drugih sporova sa upotrebom oruţane sile – primenom rata. Uzroci i osnovi rata.

Budući da je jedna od najčešćih pojava u razvoju ljudskog roda – rat,

da se uslovi menjaju, ali da rat o(p)staje, sasvim je prirodno postaviti pitanje – koji su uzroci rata?

Vojni sociolozi početni odgovor traţe u poreklu rata, tvrdeći da u savremenoj nauci preovladavaju brojne teorije, koje su biologističke, naturalističke, darvinističke, agnosticističke, koje uzroke rata pronalaze u čoveku pojedincu, odnosno u njegovoj biološkoj, psihološkoj, moralnoj, religijskoj, filozofskoj ili inst iktivnoj prirodi.3 Za razliku od njih kolektivističke teorije u koje se obično svrstavaju marksističke, realističke, geopolitičke, rasne, kosmopolitske, poreklo rata traţe u društvenim, ekonomskim ili političkim odlikama ljudske zajednice, u mikrorazmerama i u meĎunarodnim okvirima. Jedno od veoma značajnih pitanja rata, pored običajnog, moralnog i pravnog regulisanja odnosa meĎu ljudima vezano je za religiju pri čemu se polazi od čoveka kao bića u kome se bore sila dobra i zla. Detaljnijom analizom religijskih učenja teško se moţe doći do saznanja da bilo koja od poznatih religija opravdava rat. U svakoj od njih po pravilu govori se o veri u mir i spasenje.

Moć i nemoć rata. Več u srednjem veku odnosom rata i ljudskim ponašanjem bavili su se mnogi umni ljudi, jer je upravo to razdoblje obilovalo dugotrajnim krvavim i zastrašujućim

ratnim sukobima, stradanjima i patnjama ljudi, uništavanjem materijalnih dobara i civilizacijskih tekovina neprocenjivih istorijskih vrednosti. U vreme stvaranja jakih feudalnih

drţava Nikolo Makijaveli naslućuje čoveka kapitalizma koji se bezobzirno i

bespošteno bori za privatnu svojinu, tvrdeći da su ljudi nezahvalni, nepouzdani, pohlepni, neiskreni, kukavice, nikad zadovoljni, čim nešto postignu, već ţude za drugim kako bi dostigli neograničenu moć.

MeĎutim, borba za vlast i veština vladana kako na unutrašnjem tako i na meĎunarodnom planu sve više postoji delatnosti osloboĎene svih ljudskih normi. Moć i 3


2009, 227str.

9

nadmoć u običnom ţivotu, a u ratu kao njegovoj rezultanti posebno dobijaju prevagu nad čovekovim razumom.

Sociološka ocena rata i mira. Iako ratovi postoje od kad i čovečanstvo, sociološka ocena rata i mira koja je posebno istraţena u njenoj posebnoj sociologiji nazvanoj sociologija morala u vidu moralne ocene mira – kao moralnog dobra i rata – kao moralnog zla, u punoj je meri problemati zovana tek u savremenom svetu.

Razum odnosno moralni osećajkao deo

opšte sociologije nije uticao na tu statistiku. Samo je u Evropi tokom XVII veka poginulo pribliţno 3 miliona ljudi, u XVIII veku oko 5,2 miliona, a u ratovima XIX veka 5,5 milina. Najveća razaranja i pogibije dogodila su se u XIX veku. Tako je u Prvom svetskom ratu poginulo 10 miliona ljudi, a više od 20 milona ranjeno i osakaćeno. Za vreme Drugog svetskog rata poginulo je 55 miliona ljudi od čega 25 miliona civila. Posle Drugog svetskog rada

dogodilo se još oko 140 ratnih sukoba sa velikim materijalnim, ljudskim,

vojnim i civilnim ţrtvama.

Budućnosti rata. Ponovo se postavlja pitanje: da li pobeda razuma moţe eliminisati rat kao moralno i svakojako drugo društveno zlo ili ćemo ţiveti u svetu koji je najgori od svih mogućih“ s obzirom da Bog Mars i dalje nastavlja svoj apokalistični pohod“?! 4 U cilju očuvanja stabilnosti i bezbednosti kao i efikasnijeg odgovora na nove izazove koji sa sobom donose raznoliki sukobi teţišt e se usmerava ka preventivnom delovanju. To istovremeno podrazmeva da destruktivna sila više ne predstavlja destruktivno sredstvo, već samo jedan od isnstrumenata u kreiranju meĎunarodne bezbednosti. Umesto destruktivne opcije narastajuće snage ljudske bezbednosti u prvom planu ističu saradnju, dijalog i zajedničko

4

delovanje

u

ostvarivanju

globalne

stabilnosti.


2009, 231str.

10

ZAKLJUČAK

Procene i predviĎanja, posebno izazovi bezbednosti, omogućavaju definisanje operativnih potreba, koje se iskazuju operativnim zahvatima. Ovi zahtevi sa zasnovani na

realnom i svestranom sagledavanju potreba i mogućnosti naše zemlje, naročito sa stanovišta našeg neposrednog učestvovanja na njihovom sprečavanju i suzbijanju, samostalno ili uz neposredno koordiniranu pomoć i saradnju sa organima i sluţbama drţava u okruţenju, prvenstveno sa sluţbama bezbednosti, policijama, pograničnim, carinskim i pravosudnim organima.

Literatura

1. Sociološki onovi bezbednosti, Veljković Vladimir, Visoka škola strukovnih studija za kriminalistiku, Niš, 2009. 2. www.transconfict.org

Bezbednosni izazovi rizici i pretnje

Recommend Documents