www.dereta.rs
Biblioteka
POSEBNA IZDANJ I ZDANJA A Urednik
Aleksandar Šurbatović Izvor Izvorni nici ci:
Ἀριστοφάνης Θεσμοφοριάζουσαι Θεσμοφοριάζουσαι Ἐκκλησιάζουσαι Ἐκκλησιάζουσαι Πλοῦτος Aristop Aristopha hanes, nes, Como Comoeediae, diae, ed. F.W. Hall and W.M. Geldart, Geldart, vol. 2, Oxford, Oxford, Claren Clarendon don Press, 1907.
Copyright © ovog izdanja dela Dereta
Biblioteka
POSEBNA IZDANJ I ZDANJA A Urednik
Aleksandar Šurbatović Izvor Izvorni nici ci:
Ἀριστοφάνης Θεσμοφοριάζουσαι Θεσμοφοριάζουσαι Ἐκκλησιάζουσαι Ἐκκλησιάζουσαι Πλοῦτος Aristop Aristopha hanes, nes, Como Comoeediae, diae, ed. F.W. Hall and W.M. Geldart, Geldart, vol. 2, Oxford, Oxford, Claren Clarendon don Press, 1907.
Copyright © ovog izdanja dela Dereta
ARISTOFAN
Tr i komedij kome dijee Ž��� Ž��� �� ������ �������� �� T���� T������ ���� ���� �� Ž��� Ž��� � ����� �������� ��� ��������� ��������� P���� P���� Prevod Prevod sa starogrčkog, predgovor i napomene Dejan Acović
Beograd 2016. DERETA
Hronologi ja 525. Rođen Eshil. 514. Ubistvo Hiparha, brata atinskog tiranina Hipi je, ko je su počinili Harmodi je i Aristogiton. 510. Uz pomoć Sparte Atinjani proteru ju tiranina Hipi ju. 508. Klisteno ve demokratske reforme u atinskoj politici. 496. Rođen Sofokle. 490. Pr va in vazi ja Persi janaca na Grčku, pod kraljem Dari jem; bitka na Maratonu. 486. Komedi ja uvedena u zvanični program praznika gradskih, Velikih Dionisi ja. 480. Druga in vazi ja Persi janaca, pod Kserksom; bitke kod Artemiziona, Termopila i Salamine. 480. Rođen Euripid. 478. Formirana Deloska liga grčkih polisa protiv Persi je, pod atinskim vrhovnim zapo vedništvom; prerasta potom u imperi jalni pro jekat Atine. 469. Rođen Sokrat. 462. Dalje demokratske reforme u Atini, pod vođstvom Efi jalta i Perikla. 456. Umire Eshil. 5
A RISTOFAN
455. Rođen Tukidid, atinski istoričar. Ojačan atinski sistem demokratskih sudo va; na podsticaj Perikla uvedene novčane nadoknade za porotnike. 450. Rođen Aristofan.
447. Započela izgradnja Partenona, finansirana iz tributa atinskih sa veznika; okončana 430. 446‒445. Zaključen mir na trideset godina između Atine i Sparte. 440. Komedi ja uvedena u zvanični program praznika Lene ja (sredina zime). 431. Sukobi između Atine i Sparte do vode do izbi janja velikog Peloponeskog rata (431‒404). 430‒429. Kuga u Atini; smrt Perikla. Uspon Kleona kao demokratskog vođe. 427. Aristofano va pr va komedi ja, Gozbenici. Poznati retor Gorgi ja sa Sicili je u Atini. 426. Aristofano vi Vavilonci (na Velikim Dionisi jama); Kleono va zvanična žalba na to kako je prikazan u komedi ji. 425. Aristofano vi Aharnjani (pr va nagrada na Lene jama). Atinjani blokira ju Spartance na ostr vu Sfakteri ja, nakon Kleono ve inter venci je. 424. Aristofano vi Vitezovi (pr va nagrada na Lene jama). 423. Aristofano vi Oblaci (pr va verzi ja na Dionisi jama; neuspeh komada). 422. Aristofano ve Ose (na Lene jama, vero vatno druga nagrada). Kleon gine u bici kod Amfipolja. 421. Aristofanov Mir (na Dionisi jama, druga nagrada). Zaključen tzv. Niki jin mir između Atine i Sparte. 419‒417. Postepeno ugroža vanje mirovnog sporazuma, ponovno izbi janje rata u punom obimu. 6
TRI KOMEDIJE
414. Atinjani šalju ekspedici ju na Sicili ju; skandal sa ošteći vanjem Hermeso vih statua u gradu, pred samo isplo vlja vanje flote; Alkibi jad optužen za učešće u skandalu, odlazi u egzil. 414. Aristofano ve Ptice (na Dionisi jama, druga nagrada). 413. Spartanci se učvršću ju u Dekele ji, u Atici; katastrofalan poraz Atinjana na Sicili ji. 412. Otpadanje Mileta i drugih grado va od Atinskog sa veza. 411. Aristofano va Lisistrata (vero vatno na Lene jama; plasman ni je poznat). Oligarhijski pre vrat u Atini, pod vođstvom Pisandra i drugih; ukidanje demokratskog poretka. Aristofano ve Žene na prazniku Tesmo fori ja (vero vatno na Dionisi jama; plasman ni je poznat). 410. Restauraci ja demokratskog poretka u Atini. 407‒406. Po vratak Alkibi jada u Atinu; kasni je njegov ponovni odlazak u egzil. 406. Pobeda Atinjana u pomorskoj bici kod Arginuza, međutim, kasni je praćena osudom nekoliko zapo vednika. Smrt Euripida i Sofokla. 405. Aristofano ve Žabe (na Lene jama, pr va nagrada). Poraz Atine u bici kod Egospotama; razaranje vojnih efekti va grada. 404. Konačna preda ja Atine; Spartanci razara ju atinske Duge zido ve (Atina‒Pirej) i nameću vlada vinu Tridesetorice. 403. Proteri vanje Tridesetorice iz Atine; restauraci ja demokratskog poretka. 400. Usvo jen predlog da se plaća učestvo vanje u radu atinske narodne skupštine. 399. Osuda i smrt Sokrata. 396‒395. Atina i Teba formira ju antispartansku ligu; kasni je im se priključu ju Korint i Argos. 7
A RISTOFAN
394. Bitka kod Knida; persijska flota pod atinskim zapo vedništvom odnosi pobedu nad spartanskom flotom. 393. Aristofano ve Žene u narodnoj skupštini (ni je poznat festi val niti plasman). 388. Aristofanov Pluto (ni je poznat festi val; moguće pr va nagrada). 387. Platon otvara svo ju filozofsku školu, Akademi ju. 385. Aristofano va smrt.
8
Aristofan – tragedi ja ko ja se sme je
P re dve i po hiljade godina, na padini jednog brežuljka u Atini
rođena je drama kao umetnost. Nikada rani je, a možda i nikada posle, toliko pozorišne ener gi je ni je bilo oslobođeno na samo jednom mestu: njena vitalnost izražavala je radost i zgranutost jednog društva ko je je otkrilo sredstva da istraži sebe na svakom nivou – ne samo podzemne predele rituala već svakodnevna carstva govora i pokreta nanovo stvorenih u poezi ji i igri. Drevno grčko pozorište dosti glo je svoj vrhunac u relativno kratkom periodu, za nekih sto godina. Gleda jući unazad, uočavamo nje gov us pon ko ji obeležava prekretnicu u ljudskom poimanju sveta. Ali šta je pozorište drevne Grčke značilo u svo je vreme, kako su nasta jali pozorišni komadi i kako su oni bili postavljani na scenu i igrani – niz je neuhvatljivih pitanja ko ja su podložna na gađanjima i tumačenjima1.
I
Trago vi komedi je mogu se u Grčkoj pratiti do VI veka pre no-
ve ere. U osvit tog perioda može se ustano viti posto janje pučkih pozorišnih formi, grubih farsi sa utvrđenim liko vima, naročito u dorskom kulturnom krugu – Megara i Velika Grčka u 1 Ronald Har vud, Istori ja pozorišta (prev. Đorđe Kri vokapić), Clio, Beograd, 1998. 9
A RISTOFAN
južnoj Itali ji. Aristotel2 poreklo komedi je vidi u pojmu komodia, κωμῴδια, seoska pesma, pesma bakhantskog zanosa; posto jala je, dakle, jaka veza između kulta i ovih ophodnih pesama u ko jima je zazi vana pomoć zaštitničkih demonskih sila u obezbeđi vanju plodnosti. Ujedinjenje horskih formi falofori je – ceremoni je u toku ko je je nošen ogromni falus i drugi simboli plodnosti – sa mimetičkim odeljcima farse, vero vatan je iz vor atičke komedi je ko ja se tokom vremena uzdigla do književne forme; megarska farsa i ostali oblici nasta vili su svoj ži vot u pučkim oblicima, do vodeći svoj izraz do latinske atelane. Otud se atička komedi ja sasto ji od odeljaka ko je izgo vara ju glumci – njihov broj bio je ograničen na tri, kao u raz vi jenoj tragedi ji – i horskih odeljaka; hor je, po svoj prilici, bro jao 24 člana i bio je podeljen na dva poluhora. Člano vi hora bili su različito i ži vopisno maskirani, prema sadržini komada i nameri autora. Naj važni ji horski odeljak u staroj atičkoj komedi ji jeste parabasa, tokom ko je glumci napušta ju orhestru3, a hor se samostalno obraća gledaocima, te tako pri vremeno ukida pozorišnu iluzi ju go voreći, u ime autora, o sa vremenim i stalnim društvenim temama i problemima. Junaci komedi je u epizodnim prizorima, episodi jama, sukoblja va ju se sa tipiziranim liko vima iz ži vota, manje ili više umešno ih ispraća ju ili rasteru ju iz orhestre; predsta va se najčešće okonča va u radosnom raspoloženju i sa 2 O pesničkoj umetnosti, 9; druga knjiga Aristotelo ve Poetike, na ko ju upuću je u delu Retorika, I 1372a, ko ja bi trebalo da je sadrža vala detaljno izlaganje o komedi ji, nažalost, ni je saču vana; tu je činjenicu ubedlji vo i intrigantno iskoristio Umberto Eko u svom remek-delu Ime ruže. 3 Kružni centralni prostor u grčkom pozorištu u kome je sta jao hor i gde se odigra vala predsta va; nema razloga za pretpostavku o posto janju uzdignute scene u današnjem smislu reči, uprkos nekim indici jama u dramama; po jam σκηνή označa va pomoćnu zgradu u dubini orhestre gde su se po vlačili glumci kada nisu delali „na sceni“; on je mogao biti oslikan odgo vara jućim prizorima. 10
TRI KOMEDIJE
pozi vom na odlazak na sla vlje i gozbu. Stara atička komedi ja raz vila se na prelazu iz VI u V vek pre no ve ere, u doba kada je, takođe u Atini, nastala i antička tragedi ja. Međutim, tek nekih pola veka nakon tragedi je zvanično je uvršćena u svetko vinsko pozorište grada, pr vo u program gradskih, Velikih Dionisi ja, a kasni je, i u program, takođe Dioniso vog praznika, Lene ja. Komediografe pozna jemo samo po imenu i po malobrojnim fragmentima: Hi jonid, Magnet, Ekfantid, Alkimen, Eufroni je, Kratin, Kratet, Eupolid, Frinih, Platon komediograf. Najpoznati ji od svih komičnih pesnika drevne Grčke, Aristofan, jeste onaj či ja su dela saču vana u naj većem bro ju, premda je, u stvari, veći broj dela izgubljenih nego saču vanih. On je jedini predstavnik stare komedi je, to jest, one faze komične dramaturgi je u ko joj hor, mimetičke forme i burleska još uvek igra ju značajnu ulogu, kao odblesak one uloge ko ju su imale u ritualnim počecima. Međutim, Aristofan spada u krajnju fazu ovog raz vo ja; u svo joj poslednjoj saču vanoj komedi ji, sa horskim elementima ko ji su reduko vani, može se smatrati jedinim predstavnikom kratko veke srednje komedi je ko ja će, pre kra ja IV veka pre no ve ere, biti zamenjena realistični jim proiz vodima no ve atičke komedi je, iz pera Filemona, Difila i Menandra4. Premda su Aristofano ve komedi je često loše satkane, nekonsekventne u raz vo ju zapleta i po vršne u karakterizaci ji, one su ipak izdržale probu vremena, doži vevši da budu iz vođene 4 Do nas je došlo više od četrdeset imena autora stare komedi je ko ji su svi delo vali u Atini. Iz razdoblja srednje komedi je znamo pedesetak imena komediografa, a iz no ve sedamdesetak; popisi su za ta dva razdoblja vero vatno potpuni, dok su mnogi pisci stare atičke komedi je svakako bili nepoznati helenističkim gramatičarima i leksikografima, pošto su biblioteke ču vale samo izdata dela. U Aleksandri ju je, recimo, stiglo tek 365 teksto va stare atičke komedi je, među ko jima nisu bila sva Aristofano va dela. 11
A RISTOFAN
na sceni u modernim vremenima, potom na radi ju, tele vizi ji i filmu, te bi va jući predmet pre vodilačkog truda i adaptaci ja. Ovaj uspeh treba pripisati duho vitom i umešnom di jalogu; dobronamernoj ali češće malicioznoj satiri; briljantnom umeću parodiranja, naročito kada je u pitanju kontro verzni tragičar Euripid; ingenioznosti i in ventivnosti, smešnom i zabavnom apsurdu prizora ko ji se mogu porediti sa zamislima nekih modernih humorista, trupom „Monti Pajton”, recimo; posebnom šarmu horskih lirskih deonica; na kra ju, ali ne najmanje važno, slobodi i razuzdanosti mnogih scena, prizora i aluzi ja, nastalih u jedno, ipak se mora naglasiti, relativno popustlji vo vreme. Malo se zna o Aristofano vom ži votu. Mnoge okolnosti u stvari su iz vedene iz referenci u njego vim komedi jama. Rođen je oko 450. godine pre no ve ere, kao atinski građanin iz deme Pandiono ve, međutim, njego vo pra vo mesto rođenja ni je poznato. Činjenica da je on, ili njegov otac, posedo vao zemlju na ostr vu Egina možda je narasla do optužbe za neatinsko poreklo5. Svo ju dramsku kari jeru otpočeo je 427, komedi jom Gozbenici, ko ja je bila, sudeći prema saču vanim fragmentima, satira na sa vremene obrazovne i moralne teori je. Na vodi se da je napisao četrdeset komedi ja – praktično po jednu za svaku godinu svo je komediografske aktivnosti. Njego vo delo ukorenjeno je čvrsto u društveni, književni i filozofski ži vot same Atine, naročito u razdoblju velikog i razornog Peloponeskog rata (431‒404), konflikta između imperi jalističke Atine i konzer vativne Sparte, ko ji je, kao takav, zadugo bio dominantna tema atinske politike i unutrašnjih odnosa. Kao pacifista, Aristofan je bio oponent svih manje ili više ratobornih državnika i političara – od Perikla 5 Vizantijski leksikon Suda (X vek) na vodi, s.v. Ἀριστοφάνης, poreklo sa Rodosa, čak i iz Egipta. 12
TRI KOMEDIJE
nadalje – ko ji su upra vljali Atinom tokom većeg dela njego vog zrelog ži votnog razdoblja. Vavilonci, još jedno delo saču vano samo u fragmentima, iz vedeno je 426, na prazniku Velikih Dionisi ja; iz vođenju su prisustvo vali predstavnici sa vezničkih polisa, praktično satelitski podanici moćne Atine. Komedi ja ne samo da napada Kleona, tada svemoćnog demagoga u Atini, nego i sa veznike prikazu je kao roblje atinskog Demosa, što je personifikaci ja atinskog građanskog izbornog tela. Aristofan bi va progonjen, međutim ni je jasno da li se čitav događaj bazirao na njego voj „antidržavnoj delatnosti“ ili, uzgred, na tehničkom pitanju ko je je proishodilo iz neodređenih optužbi za neatinsko poreklo. Bilo kako bilo, Aristofan se nekako iz vukao6. Aharnjani (425) je najrani ja od jedanaest komedi ja Aristofano vih ko je su u celini preži vele razorni hod vremena. Komedi ja predsta vlja direktan napad na ludilo rata. Seljak Dikeopol sam sklapa separatni mir sa Spartom, uprkos žestokom proti vljenju hora ostrašćenih đumurdži ja iz Aharne, atinske deme. Komedi ja iz sledeće, 424. godine, Vitezovi, pokazu je koliko je na Aristofana neznatno uticao progon zbog Vavilonaca. Ona predsta vlja žestoki napad na demagoga Kleona, ko ji je prikazan kao rob glupog i namćorastog Demosa; na kra ju ga proteru je Agorakrit, kobasičar, još gori u svom prostakluku i nepodobnosti. Oblaci (423) predsta vlja ju po vratak na temu iz pr ve Aristofano ve komedi je; to je atak na „moderne“ obrazovne sisteme i indi vidualistička moralna načela ko ja su propo vedali sofisti. Isme jani su Sokrat i njego vi učenici, pri kra ju drame 6 Čita vo zbiti je Aristofan opisu je u komedi ji Aharnjani, st: 373 i dalje: Znam ja šta sam od Kleona, sve rad komedi je, godine prošle pre patio / U većnicu on mene je dovukao, klevetama zasuo, laž na laž nasla gao / Štavio mene je on, psovkama me otirao, mal’ u tom smradu nisam pro po ja. Aristofan aludira na iz vorno Kleono vo zanimanje kožara. 13
A RISTOFAN
njihov Frontisterion – Mislionica, bi va spaljen do temelja. Aristofano vo targetiranje Sokrata kao tipičnog sofiste, premda je ovaj bio jedan od njiho vih najžešćih protivnika, dugo je zbunji valo prouča vaoce7. Ose (422) satiri pod vrga va ju strast Atinjana za parničenjem u liku starog porotnika Filokleona; njegov sin, Bdelikleon, uređu je da njegov otac održi parnicu u kući; međutim, pošto se pr vi „slučaj“ odnosio na kućnog psa ko ji je optužen da je ukrao sir, Filokleon bi va izlečen od svo je sudske strasti. Mir (421) je iz veden nekih sedam meseci nakon što su Kleon i Brasida, dvo jica glavnih predstavnika ratne politike na atinskoj odnosno spartanskoj strani, poginuli u ratnom pohodu tek nekoliko nedelja pre zaključi vanja takozvanog Niki jinog mira (mart 421), ko ji je ugla vio primir je između dva zaraćena polisa na šest napetih godina. Glavna tema komedi je jeste iz vlačenje Mira iz pećine u ko ju ga je Rat smestio po Zevso vom odobrenju. Ptice (414) predsta vlja ju svo je vrsnu utopijsku „komedi ju fantazi je“; ona se može čitati i u ključu političke satire na imperi jalističke sno ve i zamisli ko je su naterale Atinjane u pogibeljni i katastrofalni pohod protiv Sirakuze na Sicili ji, 415. godine. Lisistrata (411) se po ja vlju je nedugo nakon poraza atinskog poduhvata na Sicili ji (413), te nešto pre pobune u Atini ko jom je usposta vljen oligarhijski režim spreman da zaključi mir sa Spartom. Komedi ja, uz ne viđenu hrabrost autora, uprizoru je zauzimanje Akropolja i državne blagajne od strane žena, ko je na čelu sa Lisistratom, za jedno sa svim ženama Grčke, 7 Kad se odbi ju sve preteranosti i jednostranosti, osta je kao jezgra ova opomena: nov individualistički duh posta je opasan za državu i reli gi ju, i omladina usta je ne samo protiv porodične ne go i državne za jednice, te prelazi granice osveštane zakonom i tradici jom, i zato se njeni novi vas pitači, ko ji je tru ju svo jim beskru puloznim so fističkim ujdurmama, ima ju da uklone; Miloš N. Đurić, pogo vor u: Aristofan, Oblakinje/ Ptice, Nolit, Beograd, 1963. 14
TRI KOMEDIJE
ob ja vlju ju seks-štrajk dok se muškarci ne dozo vu pameti i ne zaključe mir; donosi neobičnu meša vinu humora, prostakluka, dosto janstva i farse. Iste godine iz vedena je komedi ja Žene na prazniku Tesmo fori ja, o ko joj će biti reči kasni je. Aristofano ve Žabe (405) otelo vlju ju književnu komedi ju. Dionis, božanstvo drame, nezado voljan kvalitetom sa vremene dramske produkci je, odluču je da se preruši i da ode po Euripida u Had. Međutim, posle urnebesnog nadmetanja između Euripida i njego vog velikog prethodnika Eshila, Dionis odluču je da ovog potonjeg po vede sa sobom u svet ži vih8. O komedi jama Žene u narodnoj skupštini i Pluto takođe će biti reči kasni je. Aristofan umire nedugo posle iz vođenja Pluta. Za sobom je osta vio dve neza vršene komedi je, danas izgubljene, Eolosikon i Kokalos, ko je je njegov sin posta vio na scenu 387. Obe su po svemu sudeći predsta vljale mitološke burleske. Pružiti globalan uvid u Aristofano vo stvaralaštvo – što je namera ovog kratkog uvoda – ni je lak zadatak. Fragmentarnost opusa i temeljno, nažalost, nepozna vanje nekih fundamentalnih mehanizama interakci je na lini ji pisac – delo – publika dopušta ju samo niz naslući vanja, pogoto vo ako se Aristofanu ne prilazi „sa tezom“, odnosno, ako mu se ne pristupa sa stano višta moderne literarne, političke ili kulturalne prakse. Okeanska bibliografi ja rado va o Aristofanu obuhvata, najpre, nekoliko mora studi ja, pre vashodno tekstoloških9, potom knji8 Po rečima Radmile Šalabalić, Žabe su književna karikatura, ali je smisao te karikature politički; Aristofan, Žabe, (prev. R. Šalabalić), Matica srpska, No vi Sad, 1987. 9 Godine 403. p.n.e, jonski alfabet bi va zvanično uveden u Atini; međutim, stari atički alfabet takođe je bio u upotrebi pa je dolazilo do beznadežne pomešanosti dva pisma sa ogromnim posledicama po tekst. Trud velikog bro ja filologa bio je usmeren ka usposta vljanju što prečišćeni jeg teksta premda taj zadatak ni do danas ni je rešen na zado volja va jući način. 15
A RISTOFAN
ževnih i politikoloških10; retko ko je od prouča valaca imao u vidu da u prostranim pozorišnim građe vinama stare Grčke nisu obita vali klasični filolozi nego najbrojni ja publika u istori ji ove umetnosti ko joj odlazak u pozorište ni je bio samo prilika za nošenje večernje toalete; broj pozorišnih iz vedbi bio je ograničen i vezan za određena praznična razdoblja godine; takođe, pored, hajde da to tako definišemo, primarnih sklonosti ljudi ka posmatranju spektakla, odlazak u pozorište bio je stanovnicima polisa prilika za sociološki eksperiment pr ve vrste. Ono što bi moderni čitalac, ili gledalac, najpre trebalo da ima u vidu, kada je Aristofanov pomalo apartni opus u pitanju, jeste to da je pozorišna delatnost duboko ukorenjena u ži vot polisa. Scenske realizaci je tragedi ja i komedi ja prenosile su gledaocima određene političke poruke; istina je za Aristofana, kao i za Brehta, bila konkretna, i uvek je proishodila iz aktualnih okolnosti. On je prikazi vao de vi jaci je u ži votu polisa služeći se prastarim sredstvima izobliča vanja – groteskom i apsurdom – te prisilja vao svo je gledaoce, ko ji uglavnom nisu bili voljni za takav angažman, da sagleda ju uzroke. Pozorišni mikrokosmos njegov, prepun dinamične fantazi je, metaforičan i višeznačno iskazan, u jednom je momentu prešao granice ko je je ocrtao 10 Nekoliko važnih studi ja i monografi ja: M. Croiset, Aristophanes et les parties á Athenes, Paris, 1916; W.C. Courtney, Aristophanes the Paci fist , Forthnightly Rev, 105 (1916), G. Murray, Aristophanes, Oxford, 1933; Cataudella, La poesia di Aristo fane, Bari, 1934; D. Greene, Te Comic echnique of Aristophanes, Hermathene, 50 (1937); V. Ehrenberg, Te Peo ple of Aristophanes, A Sociology of Old Attic Comedy , Oxford, 1943; K. Le ver, Te Art of Greek Comedy , London, 1956; E. Romagnoli, Nel regno di Dioniso, Bologna, 1923; O. Seel, Aristophanes oder Versuch über Komödie, Stuttgart, 1960; S. I. Sobolevski, Aristo fan i je go vremja, Moskva, 1957; C. H. Whitman, Aristophanes and the comic Hero, Cambridge (Mass.), 1964; M. N. Đurić, Istori ja helenske književnosti, Beograd, 1951. 16
TRI KOMEDIJE
antički atinski polis, te zazvučao sa vremeno11. Svesno sučeljen sa svo jim vremenom, Aristofan društvo ni je prikazi vao nego ga je ispiti vao, i to ne samo u po jedinostima, kakav je moćnik Kleon, što bi bio pre više jein angažman, recimo, nego i u širim pitanjima značenja čo veko vog indi vidualnog i društvenog posto janja. U tom kontekstu antička pozorišna publika upuštala se, u tragičnom i, znatno više, komičnom pozorišnom mikrokosmosu, u opasan ali uzbudljiv poduhvat ispiti vanja delo vanja centrifugalnih i centripetalnih sila u atinskom polisu. Dinamične mene atinske spoljne i unutrašnje politike nakon pobede nad Persi jom, ko je su grad do vele na pozici ju supersile, proiz vodile su upitanost nad događa jima. Kolektivni građanski duh generaci ja sa Maratona polako je ustupao svo je mesto razbokorenom i kontradiktornom delo vanju različitih indi vidua ko je su posredstvom svog liderskog i go vorničkog umeća vodile građanski korpus Atine od uz višene pozici je pred vodnice Grčke u svakom pogledu do najdubljeg ponora poraza, nemaštine i nemoći. Sve ovo je u stopu pratilo društveno raslo ja vanje – seosko stanovništvo či ji su višegodišnji zasadi maslina stradali u in vazi jama Spartanaca svakako ni je mnogo marilo za visine političke i vojne premoći – te goto vo potpuni nestanak građanske solidarnosti. Ukratko, svet polisa postao je decentriran, sigurne forme građanske i po jedinačne egzistenci je postale su krhke; čak su i božanstva sa Olimpa, viša i niža, zauzela nekako indiferentan stav prema pitanjima i molbama ljudi. Kuriozitet pr ve vrste jeste to da je pozorište komedi je – sa Aristofanom na čelu – nudilo još zaoštreni je slike svega pobro janog; 11 Dakako da je jedna od žrta va diktature pukovnika u sa vremenoj Grčkoj (1967‒1974) bio Aristofan i njego ve komedi je ko je su promptno zabranjene. 17
A RISTOFAN
sve iako smo priznali atinskoj publici od važnost i spremnost za učestvo vanje u sociološkom eksperimentu pr ve vrste, osta je začuđu juća činjenica da je atinska publika i dalje bila spremna za po jača vanje jačine plamena ko ji je gre jao društvenu retortu. Šta više, pretposta vljeni mehanizam konzer vativnosti, što je često pripisi vano Aristofanu, takođe je varljiv; stav po ko jem ljudi treba da se „ovim današnjim ludostima“ dobro isme ju, te da se okrenu generaci jama Maratona i Salamine, Eshilu i njego vom bratu Kinegiru, sam po sebi otkazu je čim je izrečen. „Slavna“ su vremena prošla, a društvo je suočeno sa no vim izazo vima, fenomenima i postupcima, s ko jima tek treba da izađe na kraj. Temeljni princip Aristofano ve pozorišne komike upra vo je i najteže shvatljiv – pored mnogostruke metaforičnosti slika i zamisli, on alternira, interferira i prožima veoma različite optike, sve to u isti mah i naporedo. Otud i atribuci je određenih političkih sta vo va dodelji vane mu u različita vremena i od strane različitih autora; dosta je mastila potrošeno, primera radi, u dokazi vanju da Aristofan izraža va sta vo ve oligarhijske grupaci je u atinskoj politici, dakle, grupaci je ko ja je antidemokratska i prospartanska. Ocrnji vanje i isme vanje demokratskih vođa ni je nikakav argument u korist sta va da je Aristofano vo raspoloženje prema demokrati ji nepri jateljsko; obrnuto posmatrano, takav njihov tretman može da bude i izraz želje da se pronađu bolji i reprezentativni ji narodni predstavnici, te da se pobudi svest i odgo vornost samog naroda. Uostalom, sama je stara komedi ja, sledeći svo ja kultna prapočela, kao ekskluzivnu slobodu uzimala isme vanje najistaknuti jih člano va za jednice i ništa joj to pra vo ni je moglo uskratiti, čak ni Kleonov progon samog Aristofana. Takođe, u poznim komedi jama Aristofanu je zamerano da mu je oštrica otupela, da su rezigniranost ili konformizam zauzeli mesto angažo vane, prodorne i obuhvatne kritike 18
TRI KOMEDIJE
društva. Šire posmatrano, odbaci vanje politike nago vešta va epohu u ko joj ni je moglo ni biti političke komedi je, ne samo zbog restrikci ja nego i pomanjkanja „pogonskog gori va“ – da ne ulazimo sada u nezahvalno pitanje komediografske smelosti ko ju je Aristofan već pokazao. Menandar, najistaknuti ji predstavnik no ve atičke komedi je, po vlači se na teren konflikata pri vatnog ži vota, time dalekosežno određu jući narav potonjih produkata evropske komedi je. Međutim, koliko god bila mračna slika atinske demokrati je V veka12, njoj ipak služi na čast što su te komedi je prikazi vane. Publika je uporno branila i štitila tu slobodu da se sme je sama sebi. Samoga pisca što se tiče, pozne komedi je mogu da odraža va ju i stanje stvaralačke zrelosti, samopouzdanja, te osvo jenog unutrašnjeg spokojstva. Rakurs se sa atinske „tabloidne“ političke stvarnosti u njego vom komičnom uni verzumu lagano podiže ka opšti jim temama ljudskog posto janja i društvenih odnosa. Skoro potpuni zaborav Aristofana na zapadu u srednjem veku ni je posto jao u Vizanti ji; učenjaci ove briljantne ci vilizaci je – Jo van Ceces, Toma Magistar, te Demetri je Triklini je – ba vili su se njego vim komedi jama u traganju za dobrim atičkim grčkim jezikom. Oblast takozvanih realia, činjenica o svakodnevnom ži votu ljudi, u Aristofano vim komedi jama ima jedan od bogati jih majdana; praktično ne posto ji oblast ljudskog ži vota – od di jetalnih i seksualnih praksi i na vika do mode – za ko ju kod njega ne posto ji neki podatak. Najmanje, međutim, imamo podataka o tome kako je reago vala publika; da li se mi danas, pak, sme jemo na pra vim mestima13? Vrhunska čaroli ja 12 Instrukti van i sadrža jan uvod u problematiku donosi Lučano Kanfora, Demokrati ja – istori ja jedne ideolo gi je, (prev. N. Britvić), Clio, Beograd, 2007. 13 Virdžini ja Vulf, O neznanju grčkog , (prev. D. Aco vić), Mosto vi, 157‒158, 2013. 19
A RISTOFAN
atičke komedi je jeste u tome što, ne kri jući činjenicu da je fikci ja, čini sistem ko ji sam sebe neprekidno pod vrga va ispiti vanju, sve vreme osta jući koherentan. Stara atička komedi ja jeste unikatna po ja va evropske pozorišne tradici je u ko ju je organski uključeno parodiranje samog pozorišta. U zamornom nabra janju šta sve danas ne pozna jemo ne možemo izosta viti ni pitanje utica ja tragedi je, stari je pozorišne sestre, na strukturiranje komičnog pozorišnog čina i artikulaci ju malih rudimentarnih komičnih formi. Hvale vredno bilo bi pozna vanje odnosa publike, za ko ju moramo ipak pretposta viti određeni stepen impregniranosti tragičkim sižeima, sa na vodima, parodiranim ili doslovnim, iz tragičke produkci je. Ovaj dinamički odnos, nesvodiv na prostu parodi ju u tra gedi jama ko je se sme ju, po rečima Hajnriha Hajnea, čini jednu od najzanimlji vi jih i najuzbudlji vi jih umetničkih interakci ja u čita voj evropskoj kulturi. Konačno, naj veći snop utisaka ko ji primamo od Aristofana pripada, ipak, sferi teksta i naučnih rekonstrukci ja ko je, nekada same po sebi, udalja va ju spomenike kulture od opšti je izloženosti i percepci je, dok je „prirodno“ stanište i raz vojno poprište pozorišnog teksta upra vo tamo gde se svi konflikti doži vlja va ju neposredno i na sopstvenoj koži – u samom pozorištu. Dakako, uz svu svest o tome šta se kulturnom transmisi jom i pre vođenjem gubi, naročito u sluča ju humora ko ji je prvi od darova ko ji pro pada ju u stranom jeziku14.
14 Virdžini ja Vulf, isto. 20
TRI KOMEDIJE
II
Izgleda da su antički komediografi, sa njima i Aristofan, pa-
ralelno sa iz vođenjem drama u pozorištu, puštali u opticaj iz vesna izdanja svo jih dela za ko je je posto jalo tržište; čitanje tih drama ni je bilo lako: di jalog je pisan u kontinuitetu, bez razmaka između reči i rečenica, i bez interpunkci je. Posle osni vanja biblioteke u Aleksandri ji, otpočelo je prikupljanje i obrada do tada ob ja vljenih dela. Rezultate studiranja teksto va komedi ja publiko vali su u to vreme Likofron i Eratosten. Kra jem III ili početkom II veka pre no ve ere, gramatičar Aristofan iz Vizanta, upra vitelj Aleksandrijske biblioteke, ob ja vio je pr vo kritičko izdanje Aristofano vih komedi ja: bila je to Vulgata ko ja je u narednim veko vima služila kao osnov za no va izdanja i za beleške komentatora. On je kolacionirao različita izdanja ko ja je biblioteka posedo vala, a to je značilo da je morao da bira između raznih vari janata kvarenih prepisi vanjem. Međutim, glavni mu je zadatak bio usposta vljanje jedinstvenog, koherentnog, pra vopisnog sistema. Taj rad bio je praćen i preda vanjima ko ja je držao u Muze ju, ko ja kasni je bi va ju i publiko vana. U rimskom razdoblju, kra jem I veka, obna vljanje retorike i sofistike kao obrazovnih predmeta proširilo je sferu intereso vanja za stari je autore, pa i za komediografe. Budući da je do tada saču vani književni fundus bio opsežan, počeli su se po ja vlji vati izbori. U tom je kontekstu, za upotrebu u školama, 21
A RISTOFAN
Simah (najkasni je početkom II veka) izdao, na bazi aleksandrijske Vulgate, Izbor Aristo fanovih komedi ja, praćen komentarom. Njegov je izbor u znatnoj meri determinirao kasni ju sudbinu Aristofana i stare atičke komedi je uopšte, budući da se do danas saču valo u celini jedino jedanaest komedi ja ko je je on odabrao. Pri tome poslu, što je očeki vano, opredelji vao se prema didaktičkim i edukativnim kriteri jumima. Simahov se izbor u školama upotreblja vao sve do V veka, kada je naj vero vatni je i sa svitka prepisan, unci jalom, u pergamentni kodeks. Tokom VI, VII i VIII veka, Aristofanov po vremeno razulareni humor ni je bi vao po volji hrišćanskim autoritetima, te je tokom tog perioda propao naj veći broj antičkih izdanja Aristofana. Polo vinom IX veka u vizantijskim obrazovnim centrima Konstantinopolju i Cezare ji pono vo je oži velo studiranje antike i antičke klasične književnosti. Učeni crkveni velikodostojnici, Foti je i Areta, inicirali su i lično vodili opsežan rad na prepisi vanju grčkih klasičnih dela minuskulom. Jednome od njih dvo jice možda dugu jemo nastanak kodeksa ko ji je poslužio kao arhetip za celokupnu vizantijsku tradici ju izbora iz Aristofano vog dela, pa i za rukopise ko ji su jedini saču vani do našeg vremena. Od tih rukopisa najpouzdani ja su dva najstari ja, ra venski i veneci janski: Ravennas 137,4A, nastao u X veku, i Venetus inter Marcianos 474, iz XI veka. Oba su rukopisa proizašla iz istog arhetipa, što je vidlji vo po tome što dele iste greške u transkripci ji na minuskulu, premda posedu ju i značajne razlike ko je je teško ob jasniti. Kasni ji rukopisi, uopšte uzev, manje su pouzdani, ali su ipak neophodni za kritiku teksta. Leksikon Suda takođe se uključu je u rukopisnu tradici ju Aristofano vog opusa, budući da se u njemu citira više od 3000 stiho va iz Aristofano vih komedi ja. 22
TRI KOMEDIJE
Pr vo štampano izdanje Aristofano vih komedi ja, editio princeps Aldina, izašlo je u Veneci ji 1498; redigo vao ga je, na temelju vizantijske tradici je, i ob ja vio M. Musur. U tom izdanju nema Lisistrate i Pluta. Svih jedanaest saču vanih komedi ja pr vi je štampao Ph. Junta u Firenci 1515. Veneci ja je mesto u ko jem je svetlo ugledao pr vi pre vod Aristofana na latinski, iz pera Andree Di va, 1538. godine. Premda je Džordž Meredit ustvrdio za Aristofana, u svom ese ju o komedi ji, he is not to be revived , on je pre vođen na sa vremene jezike i iz vođen na pozornicama. Srodne duho ve nalazio je na raznim stranama: u Engleskoj, Ben Džonson (Cynthias Revels, Poetaster ), Džordž Bernard Šo ( Man and Su perman), T. S. Eliot (Sweeney Agonistes, Two Fragments of an Aristophanic Melodrama); u Francuskoj, Žan Rasin (Les Plaideurs, inspirisano Osama), Edmon Rostan (Chantecler ), te L. Te jad (Teilhade) (Gynécocratie ou la domination de la femme); potom u Nemačkoj, Johan Volfgang Gete15 (Vögel ), u Itali ji, Nikolo Maki ja veli (Le Maschere) i drugde. Ne posto ji, nažalost, celo viti prikaz pozorišnih realizaci ja Aristofano vih komedi ja, bilo doslovnih, bilo u parafrazama.
15 U poznim će godinama lakrdi jašu Aristofanu pretposta viti Menandra. 23
A RISTOFAN
Tri Aristofano ve komedi je u ovom izboru
Žene na prazniku Tesmo fori ja – Θεσμοφοριάζουσαι
Tragičar Euripid meta je ove komedi je; žene Atine, na prazniku
Tesmofori ja16, donele su odluku da ga strogo kazne, zbog načina na ko ji u svo jim tragedi jama pristupa ženi i ženskosti, svo je poslo vične mizogini je17. Njegov tast18 Mnesiloh „kolateralna“ je žrtva Euripido vog propalog plana da u pomoć pozo ve Agatona, takođe tragičara19, feminiziranog mladića. Mnesiloh, preode ven u žensku odeću ulazi u žensko društvo, te rečito, 16 Pored Eleusini ja ovo je bio još jedan praznik posvećen Demetri i Persefoni; one su sla vljene kao Tesmofore, ci vilizatorke posto jećeg sveta, osni vačice i ču varke doma, društvenih regula (θεσμά), imo vinskih pra va i porodice. Festi valu su mogle da prisustvu ju samo žene; u Atini je održa van tokom četiri dana, kra jem oktobra. Pr vi dan bio je posvećen pripremama u Tesmofori ju, drugi je komemorirao Persefonin silazak u Had, treći je bio posvećen postu i tugo vanju, a četvrti (Καλλιγένεια) no vom rođenju. 17 Činjenica je da Euripid da je ženske liko ve veoma uspešno, naročito loši je strane njiho ve, nagone i strasti; pr vi je na pozornicu iz veo ženu sa stano višta psihologi je, zašavši pritom i u težak problem položa ja žene u društvu. 18 U iz vorniku: κηδεστής, rođak po ženidbi, affinis; pre vodimo kao tast. 19 Druga polo vina V v.p.n.e; znača jan je za raz voj tragedi je i posle velikih klasika; horske pesme čini samostalnim umecima i uvodi, pod utica jem Gorgi je, zvučne retorske figure; sasta vio je i jednu tragedi ju sa izmišljenom radnjom ko ja ni je bila uzeta iz mitologi je. U njego voj kući deša va se radnja Platono vog di jaloga Gozba, gde i Aristofan drži jedno slo vo o ljuba vi; Agaton i Euripid su se sreli u Makedoni ji, na dvoru kralja Arhela ja, kamo se Euripid sklonio u poznim godinama. Njego va feminiziranost (μαλακία) bila je poslo vična. 24
TRI KOMEDIJE
na vodeći razne njiho ve nepodopštine, sta je u odbranu Euripida protiv koga su žene već iznele optužnicu. Još jedan feminizirani atinski muškarac, Klisten, upozora va žene na uljeza u njihovim redo vima. Parabasa, ko ja u ovoj komedi ji još uvek posto ji, snažno i odlučno sta je na stranu žena, pogla vito u atinskom društvenom kontekstu. Posle zaroblja vanja Mnesiloha, ko ji ni je uspeo da spro vede u delo svo ju pre varu, uprizoru je se niz briljantnih, razigranih i efektnih parodi ja Euripido vog tragičkog stila; prilika je to za Aristofana da u punoj meri prikaže umeće parodiranja, iz vesno zasno vano na dubokoj i pažlji voj lektiri Euripido vih tragedi ja. Konačno, Euripid nudi mir ženama, uz obećanje da ih više neće ružiti, i uz pomoć svo jih marifetluka uspe va da oslobodi tasta iz oko va u ko je ga je u među vremenu sta vio skitski stražar, službenik javne bezbednosti u Atini. Hor će takođe ometati potragu za odbeglim Mnesilohom ko ji u celoj komedi ji pri vlači naj više pažnje gledalaca. Okosnica komedi je jeste kulturni i društveni problem položa ja žena u Atini, te slike ženskog elementa u umetnosti tragedi je; više od Euripido ve na vodne mizogini je, u fokusu je primena njego vog racionalističkog svetonazora na odnose među polo vima; niz nepri jatnih istina iz domena bračne patologi je, brutalno iznetih u javnost, donosi smeh stišanog intenziteta i doprinosi specifičnom naponu kroz celu komedi ju. Vero vatno najmarkanti ja odlika Žena na prazniku Tesmo fori ja, te središnji aspekt, jeste metateatralnost: upotreba parodi ja tragičkih teksto va u tki vu komične radnje; Aristofano vo pozorište puno je vere u sebe i delotvorno čini komičnu iluzi ju.
25
A RISTOFAN
Žene u narodnoj skupštini – Έκκλησιάζουσαι
Nakon Lisistratine, na delu je još jedna ženska za vera. Pred-
vođene Praksagorom (ona što je aktivna na agori), prerušene u muškarce, ruralne pro veni jenci je – što je poseban signal – i nakon uvežba vanja, ko je ni je prošlo bez teškoća, i zatomlja vanja određenih ženskih elemenata, žene osva ja ju vlast u Atini. Praksagorin suprug, ostareli Blepir, na sceni se po ja vlju je u krajnje prizemnoj ne volji, s teškoćama pri pražnjenju, u čemu se vidi odblesak pučkih lakrdi ja vezanih za elementarne telesne funkci je, ali aristofanski doteranih. Sused Hremes oba vestiće Blepira o no vonastalom ustrojstvu, u čemu će ga ležerno prosvetliti i sama Praksagora nakon što je skinula masku. Praksagorin „komunizam“ uključu je za jedništvo u svemu, opštežiće; pra vilima su određeni svi postupci u društvenom ži votu, te i oni ko ji se tiču zado volja vanja seksualnih potreba osoba ko je se ne mogu podičiti pri vlačnošću. U razgo voru dvo jice suseda – što je prilika i za aristofansku analizu po jedinih pogrešnih političkih odluka polisa Atine – analizira se no vi poredak, te ljudski, od već ljudski, traže pukotine u njemu; jedan od njih hoće da učestvu je u za jedničkom ručku, ko ji je ob ja vila Praksagora, premda sopstveni doprinos za jednici ni je dao. No vo seksualno zakonodavstvo izazi va, ipak, određene sukobe na lini ji mladi‒stari, ko ji se okonča va ju burlesknim otimanjem starica oko jednog mladića. Vođa za jednice, agilna Praksagora, odsutna je u drugoj polo vini komedi je, dok njen muž, pomalo blazirano, kreće na fantazmagorični pir jela i uži vanja. Premda posto je sličnosti sa Lisistratom, u ovoj komedi ji uobiča jeni politički poredak iz vrnut je naglavce na drugači ji način. Dok u Lisistrati žene paradira ju svo jom ženskošću – upuću jući muškarce na to šta neće dobiti ako se ne okanu rata 26
TRI KOMEDIJE
– u Ženama u narodnoj skupštini vlast je osvo jena pre varom i maskiranjem. No vo komunističko uređenje društveni je eksperiment u ko ji Aristofan vodi svo je gledaoce, ima jući u vidu, može biti, sta vo ve iz V knjige ču vene Platono ve Države. Takođe, prikazana odluka da se u tadašnjoj Atini celokupno pri vatno vlasništvo prenosi na drža vu mora da je uzbudila duho ve. Seksualni komunizam, ko ji je oslikan u uobiča jenom Aristofano vom ritmu i intenzitetu, pored ostalog, zaoštra va nekoliko pitanja; najpre, odnos mladih i starih, a potom i odnos po jedinačne sreće i zado voljstva u okviru opšteg plana. S tim je u vezi otvoreno i pitanje „uspeha“ Praksagorine re voluci je – da li se komični heroj, odnosno heroina, može podičiti onom moći ko jom je nekada raspolagala imperi jalna Atina. Strukturalno gledano, ova komedi ja pr va je u ko joj nesta je parabasa.
Pluto – Πλοῦτος
Ostareli seljanin Hremil i njegov verni rob Karion, sledeći
uputstva iz proročišta u Delfima, prate u stopu jednog starca. Isposta vlja se da je u pitanju bog bogatstva Pluto, koga je Zevs svo je vremeno oslepeo, te tako izazvao neravnopravnu podelu bogatstva. Nakon „upozna vanja“ sa Plutom, Hremil i Karion poduzima ju se lečenja njego vog i rade na tome da mu vrate vid. Hremilov pri jatelj Blepsidem izraža va svo je sumnje u čitav poduhvat, ali na kra ju, za jedno sa ostalim seljanima, kreće u susret boljoj budućnosti. Pr va prepreka jeste samo siromaštvo, personifiko vano kao ružna starica; nakon razmene argumenata sa njom, seljani posta ju bogati. No va raspodela različito se odraža va na po jedine društvene slo je ve. Pošten ali siromah posta je bogat, doušnik, sikofant, naglo propada. Sa obo jicom se 27
A RISTOFAN
vode in ventivni i duho viti di jalozi. Sama božanstva takođe su uznemirena; bog Hermes „dezertira“ sa Olimpa, pošto od ljudi više ne pristižu žrtvene ponude, a takođe i Zevsov sveštenik osta je bez svo jih prinadležnosti. Mikrosociološka dramska studi ja, naravno bezočno duho vita, data je u sluča ju izdrža vanog mladića ko ji želi, pošto je postao imućan, da se otarasi svo je stari je družbenice. Komedi ja se okonča va uobiča jenim pozi vom na sla vlje i svečanom procesi jom ko ja od vodi Pluta tamo gde treba – u državnu blagajnu na Akropolj. Komedi ja zaoštra va pitanja, isto vremeno, o moći i društvenoj nejednakosti. Šta više, ona delimično uruša va i teološki sistem, pošto je Zevs obez vlašćen, a Hermes, stari oportunista, priklanja se no vom ustrojstvu. To je fantazi ja sa snažnom soci jalnom osno vom ukorenjena u patologi ju raspodele bogatstva među ljudima. Stišani registri Aristofano vi jesu primetni, ali i nago veštaj njego vog dramaturškog zaokreta; u ovoj njego voj poslednjoj saču vanoj komedi ji horske deonice su reduko vane, svedene na interludi je, a parabasa takođe izosta je. Glavni lik, Hremil, nekako je anemičan spram ostalih Aristofano vih komičnih junaka, tako da je centralna ličnost u stvari rob Karion, skoro da se možemo složiti s onim Hegelo vim: Kad se po javi rob, počinje komedi ja. Ozbiljna filološka struka u komedi ji razluču je dva slo ja ko ji pripada ju dvama dramskim realizaci jama ili vari jantama. Tki vo same komedi je dakako obilu je realističnim prikazima drevnog grčkog, naročito seoskog, ži vota, premda se, shodno Aristofano vom komediografskom eksperimentu i zaokretu, ponešto odalja va od neposrednog konteksta same Atine i zauzima opšti ji pra vac. Pluto je, iz razloga svo je stišanosti i srazmerne jednostavnosti, najčitani ja Aristofano va komedi ja i često je iz vođena u studentskim družinama. 28
TRI KOMEDIJE
Kao iz vornik za pre vod poslužio je grčki tekst u: Aristophanes, Comoediae, ed. F. W. Hall and W. M. Geldart, vol: 2; Oxford, Clarendon Press, 1907; za razreša vanje nedoumica oko određenih atribuci ja replika po jedinim liko vima konsulto vano je izdanje: Aristophanes, with the English Translation of B. B. Rogers, in three volumes; London, William Heinemann ltd; Cambridge (Mass.), Har vard Uni versity Press, MCMXLVI. Za izradu napomena korišćeni su standardni priručnici struke, te zbirka antičkih komentara Aristofano vih komedi ja: Scholia Graeca in Aristophanem, Parisiis, Editore Ambrosio Firmin Didot, MDCCCLV.
29
SADRŽAJ Hronologi ja . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 Uvod: Aristofan – tragedi ja ko ja se sme je . . . . . . . . . . . 9 Tri Aristofano ve komedi je u ovom izboru . . . . . . . . . . . 24 ŽENE NA PRAZNIKU TESMOFORIJA . . . . . . . . . . . . 31 ŽENE U NARODNOJ SKUPŠTINI . . . . . . . . . . . . . . . . 75 PLUTO . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 123
Aristofan TRI KOMEDIJE Za izdavača
Dijana Dereta Izvršni urednik
Anja Marković Lektura i korektura
Snežana Palačković Likovno-grafička oprema
Marina Slavković Prvo DERETINO izdanje ISBN 978-86-6457-098-5 Tiraž 1000 primeraka
Beograd 2016. Izdavač / Štampa / Plasman DERETA doo Vladimira Rolovića 94a, 11030 Beograd tel./faks: 011/ 23 99 077; 23 99 078
www.dereta.rs Knjižara DERETA Knez Mihailova 46, tel.: 011/ 26 27 934, 30 33 503
