Arheologija u medijima
Odlukom EU, 2018. godina proglašena je Evropskom godinom kulturnog nasleđa sa sloganom “Naše nasleđe: tamo gde se prošlost susreće sa budućnošću”. Predpostavljam da je jedan od ciljeva, između ostalog, bilo i podizanje svesti o nasleđu kao ugroženom elementu modernog društa. Pa i kreiranje ideje zašto i, pre svega, kako se neki predmet, običaj ili tehnologija (sa)čuvaju od potpunog uništenja i zaborava. Tako bi u tom procesu, humanističke discipline koje se bave prošlošću na bilo koji način, trebale da igraju važnu ulogu. “Misterija” kapije na Trgu republike probila se na sve moguće online medije poput: Facebooka, Instagrama, Twitera, Internet portala(mondo), novine (blica, kurira, politike) i veći deo televizijske scene scene u zemlji Srbiji. Srbiji. Ipak, za jedan dobro oformljen naučni izveštaj i zvanično
saopštenje potrebno mnogo više vremena nego za kreiranje jednog novinskog članka. Ovo je svakako bila popularna tema jedno vreme i na studentskim, Facebook, stranicama Filozofskog fakulteta gde je jedan komentar bio i više nego interesantan – “ – “ Na trgu republike iskopan novi
Viminacijum”. Zanimljivo je kako se i zašto porede dva (ne)porediva spomenika kulture koje, osim prostora, deli četrnaest i više vekova. Ono što se može primetiti jeste sličan stepen senzacije među publikom, a sa čime porediti nešto “novo” ako ne, sa možda, najpoznatijim
lokalitetom na prostoru Srbije. Primetna stvar u medijima, koji izveštavaju o arheološkim i drugim kulturnim događajima, je sklonost prema prošlosti koja je se sa, manjom ili većom, sigurnošću može nazvatii “našom”. Pitanje pripadnosti drevnih spomenika spomenika živi i razvija se u velikim delom u vremenu rađanja nacionalne svesti. Arheologija je nastala u tim uslovima, bila i jeste pion u igrama nacionalizma, a starine su korišćene kao afirmacija jednog kolektivnog identiteta, koji na toj teritoriji “pripada”.
Upravo to je jedan od razloga zašto se u većini
članaka i izjava ne nalaze podaci o istraženim rimskim grobovima, jer “nisu se Rimljani borili protiv Turaka, nego MI uz …” Komentara građana Beograda (i šire) ima na stotine i dosežu obe krajnosti, mada smatram da
upravo TI komentari mogu biti od velikog značaja za razumevanje potreba zajednice. Isto tako jedan od važnih indikatora da je zajednica zainteresovana za istoriju njihovog prostora jeste bilo otvaranje Narodnog muzeja. Čekanje u redovima radi objave na instagramu jesu bile veliki deo
ovog dešavanja, ali je svako imao priliku da na neki način učestvuje u sadašnjosti i uz to da vidi velika dela iz prošlosti. Rekonstrukcija Trga i urbanizacija grada zahtevala je nove temelje koji
su otkrili, već poznate, ostatke kapije iz 18tog veka. To je čest slučaj u gradovima koji imaju jako dugu istoriju iza sebe i dešava se da nepokretni spomenici, pre ili kasnije, izgube bitku protiv nečeg što se u datom trenutku smatra modernim i atraktivnim.
Arheologija u medijima je tema koja obuhvata skoro sve priče jednog društva što je čini kompleksnom ali nesporazumi, poput ovih, rešavaju se malim pobedama kao npr. Razbijanje stereotipa da su arheolozi samo lovci na blago ili sa druge strane da su samo paraziti državnog
budžeta.
