ARHEOLOGIJA RIMSKOG PERIODA GEOGRAFSKI POLOŽAJ Italija se nalazi na Apeninskom poluostrvu, koje je okruženo trima morima. Sa zapadne strane obliva ga Tirensko, sa istoka Jadransko, dok se na jugu nalazi Jonsko.
Veliku ulogu u raznim geološkim promenama na poluostrvu su odigrali vulkani. Od mnogobrojnih vulkana, najpoznatiji su Etna (Sicilija) i Vezuv (jug Italije).
Najveca reka na ovom poluostrvu je reka Po (ant. Padus), dužine 550km. Plovna je još i reka Tibar, dok ostale reke nikada nisu imale znacajnu ulogu. Poljoprivreda je bila glavno zanimanje stanovnika Italije. Najplodnija oblast je bila dolina reke Po. Od oblasti srednje Italije po svojoj plodnosti bila je posebno poznata Kampanija. Planinske oblasti su se uglavnom koristile za stocarstvo. U Italiji su se rano pocele gajiti žitarice. Gajenje vinove loze pada još u praistorijsko doba. Pod uticajem Grka vinogradi i maslinjaci gajeni su gotovo po citavom poluostrvu. Sedam glavnih rimskih bregova (septimontium): -Celij -Kapitol -Eskvilin -Palatin -Kvirinal -Viminal -Aventin Na ovim brdima su se nalazila sela, koja su se u 8. veku p.n.e ujedinila (savez Septimontium, sedmobrežje). Campus Martius (Marsovo polje) je zona izvan 7 bregova na kojoj se skupljala vojska.
Italska plemena Na tlu Apeninskog poluostrva postojale su neke druge kulturne zajednice pre pojave Rimljana: •Etrurci- Sever, SZ, centralni deo Italije •Grci kolonisti- Jug, Sicilija Sredinom prvog milenijuma p.n.e vecinu doma ceg stanovništva Italije su vinili Italici, od kojih su poseban znacaj
stekla plemena Umbra, Osca, Samnita i Latina. U isto vreme na krajnjem severu i jugoistoku Italije održali su se narodi ilirskog, balkanskog i drugog porekla- Veneti, Japigi itd .
DOBA KRALJEVA (753 p.n.e-509. p.n.e) -VLADAVINA ETRURSKIH KRALJEVA Postoje tri teorije po pitanju porekla Etruraca: -istocno poreklo (Herodot pominje Lidiju) -iz predela Alpa -autohtoni stanovnici (Dionisije iz Halikarnasa) Od 8. do 6./5. veka p.n.e je period namocnije etrurske etrurske civilizacije. Veliki uticaj na rimsku civilizaciju je imala i sveštenicka organizacija. Smatra se da je sve do I veka n.e. u rimskom kultu bio koriš cen etrurski jezik, koji nije dešifrovan. Postojanje sveštenickih redova koji su zaduženi za gatanje iz utrobe životinje je nešto što su Rimljani preuzeli od Etruraca i što je postojalo sve do pojave hriš canstva. Etrurski hram ce postati model rimskog hrama. Etrurski hram (kasnije i rimski) ima ulaz samo sa prednje strane i oponaš a izgled megarona.
Rimska grobna arhitektura je direktno povezana sa etrurskom grobnom arhitekturom. Etrurci su imali specifican odnos prema sahrani. Nekropolis je bio organizovan kao i grad živih. Postojale su glavne avenije oko kojih su bile rasporedjene grobnice, najcešce kružnog oblika, vrlo slicno tumulima sa kamenim vencem zasutim zemljom.
Galerije). •Avgustova grobnica u Rimu, Hadrijanov mauzolej, dva tumula kod Gamzigrada (Romula, Galerije). Rimljani su od Etruraca i Grka preuzeli monumentalnu arhitekturu, izgradnju puteva, vodovodne mreže, kanale za navodnjavanje, kanalizacione mreže, sistem izgradnje gradova (kardo i decumanus-centralne ulice koje se seku pod pravim uglom). Istoricar Varon navodi za pocetak doba kraljeva v reme Olimpijade tj. 753/4. god p.n.e Rimljani se smatraju potomcima Trojanaca, tacnije Eneje. Tradicija prica o sedam rimskih kraljeva. Prvom kralju Romulu pripisuje je osnivanje prastarih rimskih institucija: podelio gradjane na patricije i plebejce, stvorio kurije, osnovao senat i organizovao vojsku. Kraljevi: Romul Tul Hostilije-prikljucio Rimu Alba Longu Anko Marcije-osnovao Ostiju Tarkvinije Stari (Prisk) -sagradio cirkus, postavljen temelj Kapitolskom hramu i sagradjena Cloaca Maxima Servije Tulije-pobeda grada Veja, zidanje Dijaninog hrama Tarkvinije Oholi Na celu svake zajednice nalazio se kralj ( rex) koji je bio vojskovodja, vrhovni sveštenik i sudija. Pored kralja nalazio se senat (senex-starac) koji su c inili starešine rodova.
DOBA REPUBLIKE (509-27. p.n.e) To je doba koja predstavlja spoj tri osnovna oblika vladavine: demokratija, monarhija, oligarhija. Teorijski, vlast je
pripadala rimskom narodu koji je na skupštinama donosio zakone i birao državne službenike, magistre. Njihov mandat je trajao godinu dana, ali od III veka p.n.e državom upravlja Senat. •Senat Jedna od najstarijih državnih institucija. Prema tradiciji osnovao ga je Romul, s tim što je on u doba kraljeva imao samo savetodavnu ulogu, dok je u doba republike on predstavljao najvažniju politi cku ustanovu države. U pocetku se sastojao od tri stotine clanova. Predstavnici Senata su do III veka p.n.e bili iskljucivo patriciji, medjutim od Punskih ratova i plebejci imaju ulogu u Senatu. Senat se bavio unutrašnjom i spoljašnjom politikom, državnim finansijama i pitanjima religije.
•Narodni tribun Desetorica tribuna bili su zaštitnici i predstavnici naroda. Mogli su da ponište odluku magistrata ili Senata, pozvajuci se na pravo veta. Komicija je bila njihova narodna skupština.
•Konzul Vrhunac politicke karijere bio je izbor za konzula. Na tu funkciju je mogao da dodje samo neko ko ima preko 40 godina. Rimljani godine zvanicno zovu po svojim konzulima. U miru su bili nosioci izvršne vlasti, a u ratu su bili vojni zapovednici.
DOBA CARSTVA (27. p.n.e-476. n.e) Arhitektura Rimska arhitektura obuhvata nekoliko segmenata: 1. kultna arhitektura (hramovi) 2. javne gradj evine (bazilike, terme, pozorišta, amfiteatri, hipodromi i stadioni) 3. memorijalna arhitektura (slavoluci, pocasni stubovi, grobnice) 4. stambena arhitektura 5. vojna arhitektura 6. inžinjerski radovi (mostovi, akvadukti, putevi)
Rimska grobna arhitektura je direktno povezana sa etrurskom grobnom arhitekturom. Etrurci su imali specifican odnos prema sahrani. Nekropolis je bio organizovan kao i grad živih. Postojale su glavne avenije oko kojih su bile rasporedjene grobnice, najcešce kružnog oblika, vrlo slicno tumulima sa kamenim vencem zasutim zemljom.
Galerije). •Avgustova grobnica u Rimu, Hadrijanov mauzolej, dva tumula kod Gamzigrada (Romula, Galerije). Rimljani su od Etruraca i Grka preuzeli monumentalnu arhitekturu, izgradnju puteva, vodovodne mreže, kanale za navodnjavanje, kanalizacione mreže, sistem izgradnje gradova (kardo i decumanus-centralne ulice koje se seku pod pravim uglom). Istoricar Varon navodi za pocetak doba kraljeva v reme Olimpijade tj. 753/4. god p.n.e Rimljani se smatraju potomcima Trojanaca, tacnije Eneje. Tradicija prica o sedam rimskih kraljeva. Prvom kralju Romulu pripisuje je osnivanje prastarih rimskih institucija: podelio gradjane na patricije i plebejce, stvorio kurije, osnovao senat i organizovao vojsku. Kraljevi: Romul Tul Hostilije-prikljucio Rimu Alba Longu Anko Marcije-osnovao Ostiju Tarkvinije Stari (Prisk) -sagradio cirkus, postavljen temelj Kapitolskom hramu i sagradjena Cloaca Maxima Servije Tulije-pobeda grada Veja, zidanje Dijaninog hrama Tarkvinije Oholi Na celu svake zajednice nalazio se kralj ( rex) koji je bio vojskovodja, vrhovni sveštenik i sudija. Pored kralja nalazio se senat (senex-starac) koji su c inili starešine rodova.
DOBA REPUBLIKE (509-27. p.n.e) To je doba koja predstavlja spoj tri osnovna oblika vladavine: demokratija, monarhija, oligarhija. Teorijski, vlast je
pripadala rimskom narodu koji je na skupštinama donosio zakone i birao državne službenike, magistre. Njihov mandat je trajao godinu dana, ali od III veka p.n.e državom upravlja Senat. •Senat Jedna od najstarijih državnih institucija. Prema tradiciji osnovao ga je Romul, s tim što je on u doba kraljeva imao samo savetodavnu ulogu, dok je u doba republike on predstavljao najvažniju politi cku ustanovu države. U pocetku se sastojao od tri stotine clanova. Predstavnici Senata su do III veka p.n.e bili iskljucivo patriciji, medjutim od Punskih ratova i plebejci imaju ulogu u Senatu. Senat se bavio unutrašnjom i spoljašnjom politikom, državnim finansijama i pitanjima religije.
•Narodni tribun Desetorica tribuna bili su zaštitnici i predstavnici naroda. Mogli su da ponište odluku magistrata ili Senata, pozvajuci se na pravo veta. Komicija je bila njihova narodna skupština.
•Konzul Vrhunac politicke karijere bio je izbor za konzula. Na tu funkciju je mogao da dodje samo neko ko ima preko 40 godina. Rimljani godine zvanicno zovu po svojim konzulima. U miru su bili nosioci izvršne vlasti, a u ratu su bili vojni zapovednici.
DOBA CARSTVA (27. p.n.e-476. n.e) Arhitektura Rimska arhitektura obuhvata nekoliko segmenata: 1. kultna arhitektura (hramovi) 2. javne gradj evine (bazilike, terme, pozorišta, amfiteatri, hipodromi i stadioni) 3. memorijalna arhitektura (slavoluci, pocasni stubovi, grobnice) 4. stambena arhitektura 5. vojna arhitektura 6. inžinjerski radovi (mostovi, akvadukti, putevi)
Osnovni rimski konstrukcioni principi su: -upotreba stuba (vertikalni i noseci elementi) -grede (kamen, drvo) Dva osnovna principa koja odlikuju rimsku arhitekturu pored grandioznosti i komplikovanosti su : -prakticnost -ekonomicnost
Gradjevinski materijali Rimski graditelji su bili poznati po izradi veoma kvalitetne cigle, izuzetno izdržljive. Ova cigla je pravljena od gline. Postoje dve vrste opeke: •tegule (ravne osnove) •imbreksi (lucnog oblika) •tubulusi (za sprovodjenje vode)
Razlozi za koriš_enje opeke su: -ekonomicnost -lakoca (mogucnost da se gradi viša gra djevina) -lakša izgradnja luka i svoda
Ruševine rimskih hramova ne mogu se porediti sa izgledom ruševina gr ckih hramova. Sa rimskih hramova je skinuta samo oplata, ostala je cigla. Tokom srednjeg veka je sa hramova skidana oplata od mermera i korišcena za izgradnju raznoraznih palata. Raznošenje kamena sa Koloseum a u Rimu je prestalo tek u 18. veku. Postojalo je nekoliko principa gradnje: 1.Opus incertum- Izgradnja neke vrste mozaic kog lica zida tako što bi bila koriš cena trougaona opeka koja se redja po licu i stice se utisak da je zid u potpunosti izgradjen od opeke, a nije. Mnogo je deblji, širi i stabilniji.
2. Opus reticulatum- uglavljivanje piramidalno obradjene opeke u o bliku cetvorostrane piramide i redjanje u jednom dijagonalnom rasporedu, koji daje daje mnogo dekorativniji izgled. 3. Opus spicatum-nacin na koji se redja parket, motiv riblje kosti. Vrlo cesto za pokrivanje podnih delova, ali i za dekorisanje zidova, svodova. 4. Opus mixtum-kombinacija razlicitih opusa i materijala.
Rimljani tj. rimski gradjevinari su prvi koristili cement. Ovo je mešavina šljunka, pepela, lomljenog kamena ili cigle, negašenog kreca u prahu i vode. Oni toj smesi dodaju i vulkanski pepeo (pozzolani) koji je dobio naziv po gradu Pozzoli, zapadno od Napulja. kada se govori o opus cementicumu onda svakako treba reci da su Rimljani uveli jedan nov nacin gradnje i ovaj princip omogucava jednostavnu gradnju, potpuno neobrazovanu radnu snagu i jeftine materijale. (krec, pocolanski vulkanski prah). Rimljani su koristili kamenu oplatu. To su bile tanke ploce (debljine 12cm) koje su lepljene za zidove. Takodje se koristio i beton. Gradovi se grade izmedju dveju reka, hramovi se nalaze u samom centru grada, grad je okružen bedemima od kamena. Grad je podeljen na nekoliko graskih celina, dve ulice se seku pod pravim uglom ( Hipodam iz Mileta je prvi podelio gradsko jezgro na pravougaoni sistem ulica koje se seku pod pravim uglom, Rimljani to preuzimaju u 5. veku p.n.e).
Na citav razvoj rimske arhitekture, gradjevinske materijale i konstrukcije su uticale: 1. etrurska arhitektura 2. grcka 3. orijentalna
1. Kao jedan od primera etrurske arhitekture navodi se jedna od sedam gradskih kapija (Porta Augusta 3. vek p.n.e ) anticke Pekusije, današnje Perudje. Na ovoj kapiji nalazi se pravi primer etrurskog luka koji su Rimljani preuzeli od njih. Vidljiv je etrurski uticaj u funerarnoj arhitekturi jer su grobovi u obliku humki. Kružni kameni prsten preko koga se nasipa zemlja i formira tumul. Praktikuje se i sadnja drveca na vrhu humke. Ovakav nacin praistorijskog sahranjivanja opstace duboko kroz republikanski period. Postoji jedna jaka struja u rimskoj funerarnoj arhitekturi gde se bogati sahranjaju u vrlo jednostavnim grobnicama koje imaju etrurski izgled (pr. Avgustov mauzolej u Rimu). Dimenzije ovog mauzoleja su visina 12m i precnik 87m. Ona je veca od svih republikanskih grobnica koje se pružaju duž Via Appie (glavna rimska ulica).Tu ce se zakljucno sa flavijevskim carevima sahranjivati svi rimski carevi. Vec u to vreme je grobnica bila popunjena i Trajan ce se sahraniti ispod svoga stuba, dok ce Hadrijan sagraditi velelepnu grobnicu poznatu kao Hadrijanov mauzolej (Kastel San Angelo, danas). Danas je Avgustov ma uzolej u veoma lošem stanju. Na vrhu Hadrijanovog mauzoleja se nekada nalazila njegova bista, a danas bronzana skulptura iz 18. veka n.e. Sv. Arhandjela kako vraca mac u korice. Jedan od najstarijih primera etrurske arhitekture je Cloaca Maxima (velika kanalizacija). Nju je po predanju poceo da gradi Tarkvinije Prisk, jedan od rimskih kraljeva etrurske loze negde oko 600. god. p.n.e. Tit Livije daje neke podatke o tome kako je ovaj kanal od pocetka gradjen kao tunel. Ovo je pre svega bila kišna kanalizacija (najstarija poznata kanalizaciona mreža u Evropi). Tela siromašnih su cesto bacana u ovaj kanal. Takodje je i telo cara Eglabala baceno u Cloacu Maximu. 2. Hram Fortune Virilis je jedan od najbolje ocuvanih hramova. Ima jonske stubove, ulaz samo sa prednje strane. U 9. veku n.e je pretvoren u crkvu.
Hram Herkula Viktora podignut je krajem I veka p.n.e od strane. Lucija Mumija, rimskog vojskovodje koji je uništio arhajski (korintski) savez. Hram ima tolos sa korintskim stubovima. Smatra se da je korintski stub izmislio arhitekta i skulptor Kalimakus koje je bio inspirisan izgledom posvetne korpe koja je bila postavljena na grobu mlade devojke. Po Vitruviju (teoreticar arhitekture, Avgustov savremenik), pletena korpa je bila isprepletena sa biljkom akantus koja je tu izrasla mešajuci listove biljke sa vezom korpe.
3. Pored grcke i etrurske na rimsku je uticala i arhitektura Istoka. Koriš cenjem opeke (pecena glina iz Mesopotamije) Rimljani su uspeli da naprave zdanja koja prevazilaze velicinu svega što je izgradjeno u Grckoj.
TEATRI Grcka arhitektura je umnogome doprinela da se razvije rimska, pa tako Rimljani pocinju da grade odeone, teatre i na kraju amfiteatre. Krajem republike pocinju da se grade amfiteatri. Oni predstavljaju dva spojena teatra. Amfiteatri su elipsoidne osnove sa ovalnom arenom gde se izvode igre, predstave, venatorske predstave. Najveci plankonveksni su u Puli, Arlu, Nimu i Pompeji.
TERME I KUPATILA Pre izgrdanje i upotrebe kupatila i termi, Rimljani su u svojim kucama imali lavatrine, prostorije u kojima se nalazila kada i posuda za umivanje-labra. Vremenom je broj prostorija i njihova opremljenost rasla. Kada je kupatilo konacno dobilo svoju funkciju, nazvano je balineum. Ova prva javna kupatila su bila smeštena u prizemlju
višespratnica. Ono što je novina po cetkom I veka p.n.e je hypocaustum, koji je prema Pliniju izmislio Sergije Orata. Stabijske terme su najstarije, nastale u 4., a rekonstruisane u 2. veku p.n.e. Prostirale su se na 35 000m2 sa
unutrašnjim dvorištem oko koga su se nalazile prostorije kupatila za muškarce, dok su ženske prostorije bile manje i imale su poseban ulaz. Kod njih se uoc ava potpuno osmišljen raspored prostorija: •apodyterium-svlacionica •caldarium-zgrejana prostorija gde se preznojavaju •alveus-prostorija sa toplom vodom gde se umivaju •tepidarium-mlako kupatilo •frigidarium-bazen sa hladnom vodom •palaestra-gimnasticka sala Za vreme Avgusta, Agripa je prvi izgradio javne terme. Kasnije su se u Rimu izgradile i mnoge druge terme (ukupno 354): Neronove, Trajanove, Karakaline, Konstantinove i Dioklecijanove.
KARAKALINE TERME su bile najvece rimske terme. Gradjene od 212. do 216. n.e Bili su to golemi prostori nadsvodjeni kružnim svodovima, bogato ukrašeni mozaicima, skulpturama, i posebno novim arhitektonskim elementima koji se mogu videti iz njenog složenog plana.
DIOKLECIJANOVE TERME (298.-306 n.e.) su po sistemu gradnje bile slicne Karakalinim.
TRAJANOVE TERME (II vek n.e)
PUTEVI Sa samim razvojem rimske države su se razvijali i putevi. koji na neki na_in postoju obeležje rimske civilizacije. Prvi koji su poceli sa izgradnjom puteva su Persijanci, o d kojih su Rimljani preuzeli tehnike gradnje. Rimljanima su putevi služili kao sredstvo za dominaciju i trgovinu. Primarno su ih koristili za vojne potrebe, da se snabde vojska, kao i za snabdevanje provincija na najbrži nacin. Medjutim, putevi su im bili znacajni i zbog politickih, trgovackih, socijalnih i intelektualnih razmena. Izgradnja puteva bila je od strateškog zna caja zbog samog razvoja rimske ekonomije. U doba najvece teritorijalne rasprostranjenosti Rima, u doba Trajana, postojalo je ukupno oko 80 000 km puta. Kako bi obezbedili da putevi idu ravnom trasom, rimski geodeti (mensori) su koristili neku vrstu pretec e današnjeg nivelira, a to je groma. Tipovi puteva pema vrsti: •via terrena (lokalni put) •via publicus/munita (državni put) •via glareata (uzemljen šljunkovit) Uz puteve su podizani i miljokazi koji danas upucuju na nekadašnju trasu rimskih puteva za koje nekad ne znamo kuda su išli. Najcešce su izgradjivani od kamena i njihova velicina je varirala od 1,5 do 2m. U gornjoj polovini miljokaza je postojao natpis koji je ukazivao na rastojanje. Miljokazi su postavljani na svakih 1000 koraka, odnosno na svaku rimsku milju (1 rimska milja=1485m). Obicno je na njima pisalo i vreme izgradnje, kao i ime onoga koji je zadužen za izgradnju puta ili za njegovu obnovu. Prvi, odnosno nulti miljokaz tj. zlatni miljokazMiliarium Aureum (tacnije pozlacen), je postavljen oko 20. godine p.n.e u centru rimskog foruma, Forum Romanum. Na njemu su bili zabeležene milje iz Rima ka svim važnijim provincijskim gradovima. 330. god. n.e. Konstantin postavlja novi zlatni miljokaz u Konstantinopolju. Gornji deo ovog miljokaza je bio od pozlacene bronze.
•Via Appia Ovo je jedan od najvažnijih puteva koji je vodio iz Rima prema Kapui. Putevi su uglavnom nazivani po imenima osoba koji su zapo_injali njihovu izgradnju i to su uglavnom bili cenzori, koji su bili na_elnici direkcije rimskih puteva. Appius Claudius Caecus (slepi), rimski cenzor, koji 312. godine p.n.e u vreme samnitskih ratova zapo_inje ogromne javne radove. Izgradio je jedan od prvih akvadukta, koji je snabdevao Rim zdravom pija_om vodom sa planina, tzv. aqua appia (ima ih ukupno 11 u Rimu). Ovaj put je za vreme Trajana produžen do luke u Brindiziju. Tokom 73. god. p.n.e u Kapui, u gladijatorskoj školi Lentula Batijata, izbio je gladijatorski ustanak, poznat pod imenom Spartakov ustanak. Grupa odbeglih robova, prvobitno grupa od nekih 70 odbeglih gladijatora (koja je uskoro prerasla u grupu od više od 120.000 ljudi) lutala je Italijom i plja_kala i pustošila sve pred sobom. Grupa je imala nekoliko vodja medju kojima je bio i legendarni gladijator Spartak. Spartakov ustanak je bio jedini ustanak koji je direktno pretio Italiji i koji je bitno zabrinuo Rimljane za to što su ustanici u pocetku imali dosta uspeha u borbama s rimskom vojskom. Ustanak je na kraju ugušen zahvaljuju ci vojnim naporima jednog jedinog komandanta, Marka Licinija Krasa, ali su se posledice ovog ustanka još dugo nakon njegovog gušenja ose cale u rimskoj politici. Duž Via Appie, od Rima do Kapue 6000 ustanika je biti razapeto duž 200 km.
•Via Flaminia Put je izgradjen 220. god. p.n.e i dug je 311km tj. 210 rimskih milja. Ovo je bio važan strateški put, koji i danas postoji u italijanskoj prestonici. On spaja Rim i Rimini (ant. Ariminum). Naziv je dobio po konzulu Gaus Flaminiusu. Put je presecao Apenine, što je podrazumevalo izgradnju viaducta (mostova) i probijanje tunela. Podignut je kako bi se obezbedilo povezivanje Rima sa jadranskom obalom i povezivanje jedne od glavnih žitnica, a to je plodna dolina reke Po.
•Via Aurelia Takodje danas postojeca saobracajnica. Ime je dobila po Gaius Aurelius Cotti koji je bio cenzor 241. god. p.n.e. Vodio je od Rima ka Pizi (ant. Pisae). Kasnije, u doba Avgustove vladavine put je proširen do Djenove, a kasnije do
Kadiza u Španiji.
•Via Salaria Put Via Salaria (put soli) je povezivao Rim i Castrum Truentium. Dužina ovog puta bila je 242km.
•Via Cassia Ovo je bio etrurski put koj je povezivao najvažnije etrurske gradove u Apeninima. Put je izgradjen 154. god. p.n.e. Vodio je od Rima preko rimske Florentie (današnja Firenca), kod luke se ulivao u Via Aurelium.
•Via Aemilia •Via Popilia Uglavnom se putovalo konjima i mazgama, a upotrebljavale su se i razne vrste kola. Putnici koji su se kretali drumovima bez pratnje robova ili velikih karavana cesto su bili meta razbojnika. Takodje, covek se nije osecao bezbedno ni u svratištu -cauponae. Za vreme Republike nije postojala javna p oštanska služba vec su poštu po potrebi raznosili robovi-tubelarii i statores. Medjutim, u doba Avgusta postoji cursus publicus, državna, redovna vojnicki organizovana poštanska
služba.
LUKE Anticki Rim je bio najveca pijaca. Proizvodi su stizali sa svih strana Rimskog carstva (robovi iz Grcke i Azije, svila iz Kine, zlato iz Trakije, drvo iz Galije, pamuk i drgaulji iz Indije, ljubic asta boja iz Fenikije, smokve iz Judeje, gvož dje iz Norikuma, tamjan iz Arabije, zrnasta roba-annona/annual produce iz severne Afrike i Egipta). U doba republike, glavna luka Rima bila je locirana u Puteoli-ju, današnji Puzzuoli na obali Kampanije. Pošto je za vreme Avgusta populacija u Rimu narasla, bilo je neophodno izgraditi neku bližu luku. Tada je se cinilo da je mala luka Ostija odgovarajuca, ali je ovo mišljenje brzo odbaceno zbog visokih troškova. Ova luka je zaživela tek 42. godine n.e. za vreme Klaudija.
AKVADUKTI I MOSTOVI Vodeni sistemi su se sastojali od nekoliko delova: •izvor vode i rezervoar (nalazio se iznad grada kako bi se vršio protok usled gravitacije) •vodeni kanal (podignut na blagom nagibu; prolazio kroz planine ili preko mosta koji je imao lukove-arcutio;) •tunel-specus (kroz koji je prolazio vodeni k anal) •Putei (nešto poput ventila kako bi se otpustio vodeni pritisak, kada u tunel prodre voda) •substructio (zid u nivou zemlje, preko koga je išla voda kada iza dje iz putei-a) •castellum (zgrada za distribuciju vode u gradu). U Rimu je postojalo izmedju 8 i 11 akvadukta: •Aqua Appia-312. godine p.n.e. (prvi akvadukt); Cenzor Apije Klaudije; izvorska voda •Anio Vetus- 272. godine p.n.e; Cenzor Manius Curius Dentatus; recna voda •Aqua Marcia- 144-140. godine p.n.e; Pretor Maricus Rex; izvorska voda •Aqua Julia-33. godine p.n.e; Agripa; izvorska voda, dobrog kvaliteta •Aqua Claudia- 38-50 godine n.e; Kaligula i Klaudije; izvorska voda, dobro kvalitetna •Anio Novus - 38-50 godine n.e; Kaligula i Klaudije; recna voda •Aqua Traiana- 109-117. godina n.e; Trajan; izvorska voda
AQUA APPIA
AQUA CLAUDIA Puente del Diabalo (Djavoljev most), u Španiji, je izgradjen za vreme Trajana. Visine je 50m, sa dva nivoa lukova. Pont du Gard je najviši i najlepši rimski most, dužine 273 m. Bio je deo akvadukta dugog 50 km, a nosio je vodu preko reke Gardon u Nimes (Galija). Sagradio ga je Marko Agripa izmedju 15. i 14.god. p.n.e. Most ima tri reda lukova, visok je 50m i sagradjen je potpuno od kamena.
Pompeja Pompeja je osnovana u VI veku p.n.e., od strane starosedelaca Kampanije. Rim je kolonizovao Pompeju 80. godine p.n.e. 24. avgusta 79. god. p.n.e grad je stradao u erupciji Vezuva (sloj pepela 4-5m), kao i Herkulanum i Stabija. Jedan od svedoka ove erupcije, kao ocevidac, bio je Plinije Mladji, koji je ovaj dogadjaj opisao u pismu Tacitu. Arheološka istraživanja koja su otpo cela još u 18. veku otkrila su ve ci deo grada, ukljucujuci tu forume, hramove, pozorišta, kupatila i veliki broj ku ca. Citav grad je bio izgradjen po sistemu cardo i decumanus. Imao je bedeme, puteve, kapije (Porta Marina je jedna od glavnih, izlazi na more). U Pompeji se nalazi jedan od najbolje ocuvanih amfiteatara. Danas je najocuvaniji rimski grad.
LUCIJE KORNELIJE SULA (138-78 p.n.e) On je bio jedan od najcuvenijih rimskih politicara i vojskovodja koji je obeležio pocetak I veka p.n.e. Senat mu daje diktatorsku titulu koja podrazumeva apsolutnu vlast. On uvodi zloglasne proskripcije, kada je ocišcena opozicija u Italiji. On 78. p.n.e napušta diktatorsku poziciju i vlast prepušta demokratiji, a on se povlaci u Kampaniju, te godine i umire, telo mu je spaljeno na Marsovom polju.
GNEJ POMPEJ MAGNUS (78-44. n.e) Pompej je bio izuzetno bogat politicar i vojskovodja. Proslavio se kao Sulin vojskovodja, stekao veliko bogatsvo na istoku. Nakon serije vojnih pobeda i stalnog ratovanja, Pompej se posvetio politici. Raspustio je legije i poceo da gradi politicku karijeru. Saveznik mu je bio Kras, sa kim je pre delio mesto konzula. U isto vreme, Gaj Julije Cezar je takodje pretendovao na funkciju konzula. Pompej je sa Cezarom i Krasom 59. p.n.e sklopio Prvi trijumvirat. Pompej i Kras su svojim vezama pomogli Cezaru da bude izabran za konzula, a ovaj im je uzvratio štiteci njihove interese.Trijumvirski ugovor izmedju Pompeja, Cezara i Krasa je obnovljen 56., a 55. god. p.n.e Pompej i Kras su imenovani za konzule, dok je Cezar postao prokonzul. Kras je poginuo u borbi protiv Parcana 53. godine. U medjuvremenu je Cezar odneo brojne pobede u Galiji i postao izuzetno mocan.
Nakon propasti Prvog trijumvirata, Pompej je opet postao konzul i li_no zatražio zabranu produživanja funkcije prokonzula Cezaru i zahtevao je da Cezar raspusti
vojsku i da se vrati u Rim. Cezar je 49. p.n.e. prešao sa jednom legijom reku Rubikon i time zapoceo gradjanski rat koji je trajao nepunih godinu dana. Pompej je zajedno sa saveznicima napustio Rim i povukao se na jug Italije. Rat je bio nezavistan sve dok Pompej nije bio poražen u bici kod Farsale, 48. p.n.e. Nakon toga Pompej beži u Egipat, Ptolomej XIV ga ubija.
•Pompejevo pozorište Jedno od najve_ih pozorišta u Rimu je bilo Pompejevo pozorište (na Marsovom polju) u sklopu koga se nalazio veliki portik (neka vrsta foruma-Pompejev portik). Ovo je bilo prvo rimsko pozorište koje gra djeno u kamenu. Do tada su rimska pozorišta bila gradjena od drveta. Gradnja je zapoceta 61. god. p.n.e. Pozorište je danas potpuno uništeno, ostali su o cuvani samo ostaci temelja. Ovo pozorište je moglo da primi 25 000 gledalaca. Pomeju je izgradnja ovakvog pozorišta omogucavala da skuplja svoje istomišljenike. To je iniciralo izgradnju jednog drugog kompleksa koji se nalazi u neposrednoj blizini Foruma Romanoruma i predstavlja na neki nacin nukleus od koga ce razviti izgradnja foruma tokom imperijalnog perioda, Cezarov forum.
GAJ JULIJE CEZAR (100-44. p.n.e) Cezar je brojnim vojnim pobedama znatno proširio uticaj i vlast Rima. Pobedivši Pompeja u gradjanskom ratu od 46. pre n. e. zavladao je kao diktator. Njegova diktatura oznacava kraj vrhovne vladavine senata u Rimu i pocetak Carstva. Godine 44. p.n.e on postaje konzul po peti put, ovaj put zajedno sa Markom Antonijem. Cezar je ostao upamcen i po svojim književnim delima, bio je veoma obrazovan: "Komentari galskih ratova" "Komentari gra _anskog rata"
15. marta 44. na Martovske ide je ubijen. Vodje pobune protiv Cezarove diktature su bili Brut i Kasije.
•Cezarov forum Cezarov forum je podignut tako što je sam Cezar otkupio zemljište. Posvetio je hram Veneri Gentrix (Veneri Praroditeljki). Forum je bio pravougaonog oblika. Danas je od hrama ostalo svega tri. Avgust je kasnije dovršio hram i dodao odredjene zgrade. U hramu se nalazila skulptura Kleopatre.
JULIJEVSKO-KLAUDIJSKA DINASTIJA Julijevsko-Klaudijevska dinastija je termin kojim se oznacavaju prvih pet rimskih careva, koji su se na prestolu nalazili od 27. godine p.n.e (Oktavijan Avgust) do 68. godine n.e. (Neron).
•Avgust (27 p.n.e- 14. n.e)- Cezarov sestric •Tiberije (14-37 n.e)- Avgustov sinovac •Kaligula (37-41 n.e)- Tiberijev sinovac •Klaudije (41-54 n.e)- Avgustov sestric •Neron (54-68 n.e)- Klaudijev sestric
OKTAVIJAN AVGUST (63 p.n.e-14 n.e) Oktavijan Avgust je bio prvi car. Avgust je pocasna titula koju je on dobio u casu stupanja na vlast, 27. god- p.n.e. Augustus na latinskom znaci Uzvišeni. Kasnije je to postala titula svih rimskih careva koji su vladali nakon njega. U 12. godini p.n.e dobio je titulu Pontifex Maximusa (poglavar rimske religije), a u 2. god. p.n.e dobio je još jednu titulu-Pater Patriae (otac otadžbine).
Nakon Cezarovog ubistva, njegovi atentatori Brut i Kasije, napuštaju Rim i odlaze na Istok. Blizu Bononije (današnja Bolonja) 43. godine p.n.e javno su sklopili savez Lepid, Marko Antonije i Oktavijan, poznat kao Drugi trijumvirat , s cilje da se bore protiv cezaroubica i osvoje vlast. Brut i Kasije izvršili su samoubistvo i time su trijumviri slomili republikansku opoziciju. Trijumviri su podelili provincije, tako da je Oktavijan dobio zapadne pokrajine s Ilirikom, Antonije istocne s Egiptom, a Lepid Afriku. Lepid se kasnije potpuno povukao iz politic kog života, ali je do kraja života ostao na položaju vrhovnog sveštenika. Tako su Oktavijan i Antonije ostali jedini vladari u državi. Marko Antonije je upoznao egipatsku kraljicu Kleopatru VII i uzeo je za ženu. Osim toga, predao je Kleopatri neke zemlje koje su se smatrale rimskom teritorijom. U Rimu je raslo nezadovoljstvo tim Antonijevim potezima. To je iskoristio Oktavijan, koji je isposlovao kod senata da se Kleopatri objavi rat. Do sukoba izmedju dve protivnic ke strane došlo je 31. p. n. e. blizu obala zapadne Grcke, kod rta Akcijum. Vec na pocetku bitke Kleopatra je napustila poprište bitke i krenula svojom ladjom natrag. Za njom je krenuo i Antonije. Napad na Egipat Oktavijan je preduzeo 30. p. n. e. Otpor Antonija i Kleopatre ugušen je bez teško ca. Antonije je izvršio samoubistvo, a njegov primer ubrzo je sledila i Kleopatra. Osvajanje Egipta donelo je Oktavijanu ogroman plen, koji mu je omogucio da isplati vojnike i sve dugove. U Rim se vratio 29. p. n. e. kao potpuni gospodar citave rimske države .
•Kultura i umetnost Dugotrajno razdoblje mira u doba Avgustove vladavine veoma se povoljno odrazilo na razvoj kulture i umetnosti. U to doba svoj najvec i procvat doživljava rimska književnost, posebno poezija. U to vreme stvaraju Tibul, Propercije i Ovidije, kao i istori _ar Tit Livije. Nastavljajuci se s jedne strane na sopstvenu tradiciju, a s druge strane prihvatajuci uticaje grcke umjetnosti, književnost toga doba se razvila do svoga vrhunca, pa se to razdoblje obicno i naziva zlatnim
vekom rimske književnosti. Osim književnosti veliki procvat u Avgustovo doba doživljavaju arhitektura i likovne umetnosti. Prema recima starih pisaca, Rim je iz grada od opeke prerastao u grad od mermera. Podižu se pozorišta, vodovodi, terme, hramovi. Mnoge gradjevine finansirao je Avgustov vojskovodja i zet Marko Vipsanije Agripa, koji je naredio da se sagradi i velelepni hram svih bogova - Panteon. I Forum je obnovljen i ukrašen novim zgradama.
•Avgustov forum Bilo je neophodno podici forum u blizini Cezarovog. Nalazi se uz sam Cezarov forum i sastojao se od jednog ogromnog dvorišta koje je bilo flankirano porticima, a najvažnija gradjevina bio je hram posvecen Marsu Osvetniku. Kao jedna od glavnih svetinja u hramu cuvao se Cezarov mac. Hram nije bio samo kultno mesto vec su u njega dolazili rimski decaci kako bi u njemu primili togu virilis (u 17. god). U ovom hramu je senat odlucivao o pitanjima rata i mira. Vojskovodje koje su kretale u ratove polagale su zakletvu u ovom hramu i po povratku su donosili ratni plen. U sredini dvorišta se nalazila konjicka statua Oktaviana, koji je bio odeven u vojnicku uniformu. Ubrzo ce se oko ova dva foruma formirati citav niz drugih for uma.
•Avgustovi portreti Avgust je prikazan bosonog (nešto što odlikuje apoteozu), u mladala ckom dobu, u pozi koja lici na jedan grcki uzor iz V veka p.n.e (Doriforos). Prikazan je kao vojskovodja sa muskulaturnim, luksuzno izradjenim oklopom sa reljefnim predstavama u ogrtacu. Avgust iz Prima Porte je jedna od najpoznatijih Avgustovih statua koja se cuva u Vatikanskom muzeju. Prilikom detaljnih proucavanja ove mermerne statue otkriveno je da je ona bila bojena. Reljefni prikaz oklopa: centralna scena-rimski vojskovodja (Avgust ili njegov general ili njegov posinak Tiberije) i jedan lik varvarske odežde koji predaje rimskom vojskovo dji jedan vojni znak na štapu, tzv. akvila odnosno rimski legijski orao. 55. god. p.n.e kada je Licinije Kras poginuo protiv Parcana, oduzeti su mu ti orlovi što je predstavljalo ogromnu sramotu. Avgust je diplomatskim putem uspeo da povrati zarobljene akvile 19. god. p.n.e. To je bio jedan od kljucnih dogadjaja koji c e obeležiti Avgustovu vladavinu i koji ce mu doneti ogromnu popularnost.
•Avgustov mauzolej Izgradnja mauzoleja je pocela 27. god. p.n.e na Marsovom polju. Dimenzije ovog mauzoleja su visina 12m i precnik 87m. Ona je veca od svih republikanskih grobnica koje se pružaju duž Via Appie (glavna rimska ulica). Grobnica je kružne osnove, a na cetvorospratnim, kružno raspore djenim zasvedenim podzemnim prostorijama, koje su spolja bile nevidljive, pocivao je brežuljak od nasute zemlje sa humkom na vrhu na koju su zasadjeni kiparisi (drvo). Uprkos monumentalnosti gradjevina je prilicno skromna. Medju prvima je u ovaj mauzolej sahranjen Marcelijus, njegov nedjak, a potom ce uslediti sinovi Marka Agripe, Lucije i Gaj. Tu ce se zakljucno sa flavijevskim carevima sahranjivati svi rimski carevi. Vec u to vreme je grobnica bila popunjena i Trajan ce se sahraniti ispod svoga stuba, dok ce Hadrijan sagraditi velelepnu grobnicu poznatu kao Hadrijanov mauzolej (Kastel San Angelo, danas). Danas je Avgustov mauzolej u veoma lošem stanju.
•Veliki suncani sat Nalazio se u sklopu Marsovog polja, u neposrednoj blizini Avgustovog mauzoleja, koji je podignut sa iglom u vidu 22m visokog obeliska. Obelisk je iz Heliopolja, a donet je u Rim (Psametih II) Avgust ga je preneo nakon osvajanja Egipta i postavio u centar velikog suncanog sata koji je senkom, koju je bacao obelisk ocitavao vreme na podeocima koji su bili izliveni od bronze na mermernom podu. Danas se ovaj obelisk nalazi ispred zgrade italijanskog parlamenta u Rimu.
•Avgustov žrtvenik (Ara pacis Avgusta) Žrtvenik posvecen Avgustu, odnosno Avgustovom miru. Temelj je postavljen 13. god. p.n.e. po Avgustovom povratku
iz Španije i Galije. Žrtvenik se sastojao od žrtvenika u užem smislu na cetvorostepenom postolju, koga okružuje ograda od mermera koja deli sakralni prostor od Marsovog polja gde se odigrala scena samog osvecenja žrtvenika. Na žrtveniku se nalaze razni reljefni ukrasi. Dve velike kompozicije na frizovima sa južne i severne strane: Tu su predstavnici Senata na severu, dok su na jugu clanovi carske kuce, visoki magistrati i sveštenstvo. Levo od vrata nalazi se majka zemlja, žena koja sedi na steni i na krilu drži dvoje dece. Pod njenim nogama pase stoka. Na drugoj strani vrata nalazi se Roma, koja sedi na nagomilanom oružju. Sa obe strane drugih vrata plo cama sa reljefima dominiraju prikazi iz legende o osnivanju Rima. Na onom sa leve strane pojavljuje se Mars bacajuci pogledcna blizance Romula i Rema, koje gaji vuc ica, a na desnom je pobožni Eneja, koji posle ciskrcavanja u Italiji prinosi bogovima žrtvu. Tu je i prikaz svih clanova julijanskog roda, i friz sa rimskim senatskim plemstvom. Jezgro samog žrtvenika krasili su likovi – simboli rimskih provincija, a ceona strana trpeze ukazivala je na svecano
prinošenje žrtve, prikazom povorke sveštenika, vestalki i slugu sa žrtvenim životinjama.
•Avgustova kuca Kuca za koju se smatra da je Avgust živeo u njoj skoro 40 godina, nalazi se na Palatinu, i sacuvana je. Po zidovima se mogu videti slike koje su prekrivale zidni malter. Ova ku a se zapravo i ne razlikuje mnogo od ku a normalnih rimskih gradjana. Svetonije u biografiji Avgusta kaze da on nije podnosio velike i raskoš ne palate.
•Marcelovo pozorište Izgradnju izvršio Avgust u pocast svog, prerano preminulog, sinovca, zeta i naslednika Marcela (43.-23. god. p.n.e). Gradnja je pocela 17.god. p.n.e, a posveceno je 13.god. p.n.e. Pozorište izgradjeno od travertina se sastojalo od dva sprata. Moglo je da stane 12 000 ljudi. Pozornica je bila okrenuta prema Tibru.
•Spomenik Gema Avgusta (10-20 n.e., posle njegove smrti) Velicine je 19x23cm. To ustvari nije gema, nego kameja. Gema je udubljeni reljef, urezan u poludragi, dragi kamen, dok kameja ima ispupcen reljef. Avgust je odbijao
apoteozu još za života. On je bio pobornik isticanja kulta cara u provincijama, ali ne i za isticanje kulta cara u samom Rimu. Na ovoj gemi su prisutna dva friza: Gornji friz Prikaz Avgusta na prestolu. On je bosonog sa otkrivenim torzom,
prikazan kao božanstvo. Pored njega je boginja sa oružjem (štit, šlem na glavi, koplje u ruci), boginja Roma, koja je personifikacija samog Rima, njegova zaštitnica. Izmedju njih dvoje se nalazi i predstava medaljona unutar koga je predstavljen horoskopski znak, jarac. U januaru 27. god. p.n.e u vreme ovog horoskopskog znaka, Oktavijan je dobio titulu Avgusta. U levom delu se nalazi figura u drapiranoj togi na dvokolicama koje vuku konji, a radi se o trijumfatoru. Najverovatnije se radi o predstavi Tiberija koji je 9. god. n.e ugušio jedna veliki ustanak na Balkanskom poluostrvu, poznat kao Panonski ustanak. Iza Tiberija se nalazi boginja Viktorija sa bicem. Osoba uz samog trijumfatora je Germanik, jedan od vojskovodja koji je ugušio ustanak. U desnom delu uz nogu Avgusta se nalazi orao, Jupiterova ptica koja je simbol rimske legije. Žena koja drži venac iznad glave je najverovatnije Ekumena, personifikacija civilizovanog sveta. Žena koja drži rog izobilja najverovatnije je predstava personifikacije Italije. Bradata muška figura je najverovatnije sam Avgust, go spodar univerzuma. Donji friz Rimski vojnici pomocnih jedinica koji podižu trijumfalni spomenik -tropeum, drveno stablo o koje se okaci zarobljeno oružje. Jedan od štapova koji se podiže je znak škorpiona, znak u kojem je rodjen Tiberije. Takodje su prikazani i zarobljeni varvarski vojnici koji najverovatnije predstavljaju ubijene ustanike Panonskog ustanka.
Avgust je umro 14. god. n.e, nije imao krvnih naslednika. Nasledio ga je Tiberije, sin njegove žene iz prvog braka.
TIBERIJE (14-37.n.e) Formalno, za vreme njega, Senat postaje ne samo najviša ve c i najviša izborna ustanova. Vreme vladavine cara Tiberija obeležile su brojne pobune, kao što su na primer pobune panonskih i rajnskih legija usled teških uslova u kojima su bili rimski vojnici. Poslednje godine njegove vladavine karakterišu brojni progoni politickih neistomišljenika, senatora i uticajne arist okratije.
•Tiberijeva kuca i vila Tiberije je zapoceo Domus Tiberionum na Palatinu, gde se nalazila i Avgustova, mnogo skromnija kuca. Tiberije je 27. n.e. na ostrvu Kapri u napuljskom zalivu, u blizini Sorenta podigao vilu. Vila je bila na nepristupacnom mestu, na vrhu litice do koje je vodila samo strma staza, gotovo na rubu provalije, ispod mora. Imala je niz odaja oko centralnog dvorišta. Vila je takodje imala i terme na jugu, a na severu su bile carske odaje. Na istoku su bile dve eksedre (namenjene citanju grckih i latinskih rukopisa). Poseban deo carske vile odvojen je koridorom dugim 50m, a to sucbili stambeni objekti. Od vile je ocuvano jako malo, samo podrumske prostorije.
KALIGULA (37-41 n.e.) Tiberijev naslednik, sin Germanika, dobio je naziv po obuci rimskih vojnika (cizma, u deminutivu). Smatra se da je jedan od najnedostojnijih rimskih careva, jedan od prvih koji je doživeo "brisanje iz se canja". Tiranski nacin Kaliguline vladavine izazvali su nezadovoljstvo ne samo senata, vec i komandnog osoblja pretorijanaca. Protiv Kaligule je sklopljena zavera i 15. januara 41. godine njega je ubio pretorijanski vojni tribun Kasije Herea.
KLAUDIJE ( 41-54 n.e.) Klaudije je bio Kaligulin ujak. Nakon Kaligulinog ubistva, senat razmišlja o novom caru ili o republici. U medjuvremenu pretorijanska garda dovodi na presto Klaudija. Bio je hrom, neugledan, oprezan. Pisao je i proucavao umetnost i filozofiju. Osvojio je Britanska ostrva. U Rimu i Italiji pojavljuju se pod Klaudijem nove gradjevine: zida se nov vodovod, grade putevi, iznova se podiže Ostija, koja je postala glavna italska luka. Takodje je podignuta i kapija Porta Maggiore sredinom I veka n.e., na jednoj važnoj raskrsnici, gde su se spajala dva vodovoda (zapoceti za vreme Kaligule, a završeni za vreme Klaudija- Anio Novus i Aqua Claudia). Kapija je ostala ocuvana, dok su bedemi porušeni. Pojedini delovi kapije su bili nezavršeni, što je namerno uradjeno. Gradjena je od travertina (dovožen iz Tivolija).
NERON (54-68 n.e) Neron je bio Klaudijev posinak. Vreme njegove vladavine obeležile su brojne pobune, zavere, pogubljenja, skandala i politickih previranja. Licno je komandovao gašenju požara 64. god. n.e u kome je izgorela siromašna cetvrt, a razlog zbog koga mu je pripisano podmetanje požara je to što ce on upravo na tom mestu podici Domus Aurea (zlatna kuca) najvecu palatu koju je Rim ikad video.
•Domus Aurea Njeni ostaci su ocuvani u minimalnim razmerama. Porušeni su za vreme nemira koji ce pratiti njegovo samoubistvo 68. n.e. Uglavnom su ocuvane podrumske prostorije i temeljna zona. Otkriveni su mozaici i fresko slikarstvo. Palata se sastojala od ogromnih vrtova, napravljeno je citavo veštacko jezero (simbol mora), vinogradi, šume i nalazila se Neronova statua od pozlacene bonze (Koloseum dobio naziv po njoj). Arhitekte su bili Celer i Sever. Svetonije beleži
da su zidovi palate bili ukrašeni dragim kamenjem, zlatom i sedefom. Veliki triclinium (trpezarija) je imao svoju kupolu koja se okretala. Po jednoj od prica u okviru Neronove palate je nadjeno jedno fantasticno delo, Laokonova grupa, danas se nalazi u Vatikanu.
FLAVIJEVSKA DINASTIJA (69-96. g.n.e.) Flavijevska dinastija, oznacava tri rimska cara koja su vladala od 69. godine (godina poznata kao 'Godina cetiri cara'-Vespazijan, Oton, Galba, Vitelije) do 96. godine, kada je poslednji clan ove dinastije bio ubijen, nakon cega je na presto stupila Antoninska dinastija.
•Vespazijan (69-79 n.e) •Tit (79-81 n.e)- stariji Vespazijanov sin •Domicijan (81-96 n.e)- mladji Vespazijanov sin
VESPAZIJAN (69-79 n.e) Vespazijan je bio odlican vojnik koji se dokazao u mnogim ratovima. Rat koji ga je doveo na tron je rat protiv Jevreja. To je bio Judejski ustanak koji je zapoceo još za vreme Neronove vladavine. Jedan od vodja ustanka je bio cuveni Josif Flavije (Istorija judejskog rata). Još pre ustanka, on je u Rimu, kod senata i Nerona pokušao da izdejstvuje povoljnosti za svoj narod. Medjutim položaj novog cara nije bio nimalo povoljan. Ogromni neproduktivni rashodi Nerona i gradjanski rat iz 68 69. godine ispraznili su državnu blagajnu. Za razliku od svojih prethodnika Vespazijan nije pripadao rimskoj aristokratiji, vec je proistekao iz srednjih italskih slojeva. Vespazijan je uspeo da uredi državne finansije i da popuni državnu blagajnu, tako da je i pored svoje stedljivosti, našao za moguce da utroši velike sume na restauraciju Kapitola, koji je bio nastradao za vreme gradjanskog rata, kao i na druge gradnje.
•Vespazijanov forum (Tempus pacis) Potpuno je unisten. Pominje se kao forum, zapravo je bio hram. Podignut je u c ast gušenju ustanka, 71. n.e. Po Pliniju Starijem, jedan od najlepših foruma odnosno hramova, budu ci da je imao sakralnu ulogu. Bio je ukrašen nekim od najvecih skulptura antickog perioda (skulpture Fidije, Lisipa, Polilkleta, Praksitela). U hramu se nalazila statua boginje u sedecem položaju sa palminom granom, koja je simbol pobede. Stubovi su bili radjeni od ružicastog granita, precnika 2m.
TIT (79-81 n.e) Vespazijana je nasledio njegov sin Tit. Senatorska tradicija smatra Tita za jednog od najboljih careva. Prema najvišem staležu Tit je nastavio politiku svog oca i godine njegove vladavine obeležene su slogom izmedju senata i cara. Finansije, koje je Vespazijan sanirao, omogucile su njegovom sinu da troši znatna sredstva na distribucije i igre. Za njegove vlade završena je izgranja ogromnog amfiteatra, kasnije nazvanog Koloseum. U Južnoj Italiji za vreme vladavine Tita, prilikom erupcije vulkana Vezuva, propala su tri grada, Pompeja, Herkulanum i Stabija.
•Titov slavoluk Slavoluci su bili poznati još u etrurskoj državi. Tada su to bile privremene drvene gradjevine kojima su prve rimske vojskovodje ovencavane slavom. U carskom periodu su to monumentalni spomenici u cast velikih pobeda. Ovaj slavoluk je podignut u cast njegovoj pobedi u Judeji, nastao verovatno za vreme vladavine njegovog brata Domicijana, a u vreme kada je Tit vec preminuo . Nekada se u gornjem delu slavoluka nalazila trijumfalna kocija Tita koju su vukli slonovi (zbog toga što je pobeda bila na istoku). Imao je korintske stubove na uglovima, a unutar samog luka nalazili su se paneli. Na jednom panelu prikazana je povorka Tita na kolima, gde se nalazila krilata boginja Viktorija i njegovih
vojnika. Iza cara išao je rob i držao mu lovorov venac. Na drugom panelu nalazi se reljefni prikaz ratnog plena koji su Rimljani opljackali u Jerusalim.
DOMICIJAN (81-96 n.e) Sa njim se završava loza Flavijevaca. Vodio je neuspešan rat protiv Dacana. Tražio je da za života bude deifikovan. Ubijen je 96. n.e. Domicijan dolazi u sukob sa Senatom, kada mu oduzimaju zemlju i proteruju gu. On je bio prvi vladar koji je zapoc eo opsežan rat protiv Dacana. Medjutim, u isto vreme je izbio prodor germanskih plemena- Markomana, Sarmata, Roksolana. Tada je Domicijan bio prinudjen da sklopi ugovor sa Dacanima i Rim je bio u obavezi da im placa danak.
•Domus Flavia (Domicijanova palata) U zapadnom krilu se nalazi sala za audienciju. Sa strane ove sale su dve gradjevine, carska kapela-kult Avgusta i bazilika. Kuca je imala i dvorište sa peristilom (kolonada stubova). U unutrašnjosti dvorišta se nalazila osmougaona fontana. U sklopu vile se nalazio i carski triklinijum. Na istocnoj strani su se nalazile carske odaje i velika polukružna terasa. Do carskih odaja se ulazi kroz dva dvorišta. Prvo je oiviceno kolonadom stubova, a drugo je specificno po ogromnom, polukružnom, zasvedenom bazenu.
Spomenici u Rimu iz epohe Flavijevaca •Koloseum Sagradjen je 80. godine nove ere ivbio je glavno mesto za održavanje gladijatorskih borbi. On je najveci amfiteatar iz doba Rimskog carstva. Njegovu gradnju je zapoceo imperator Vespazijan 70-72. n.e. a završili su ga je njegov sin, imperator Titus i mladji sin, imperator Domicijan. U pocetku, Koloseum se nazivao Flavijevski amfiteatar. Njegovo ime je u srednjem veku promenjeno u Ko loseum, po ogromnoj (kolosalnoj) statui Nerona, koja je stajala u blizini. Na njemu je osnova ostala citava, ali sve dekoracije od metala i mermera su propale. Sadržao je sva tri stuba (dorski, jonski i korintski). Spoljašnji prsten mu je ra djen od travertina. Sastojao se od c etiri sprata. Gradjen je mahom od velikih blokova i metala, a iznutra je bio uredjivan mozaicima i razlicitim vrstama religijskih slika. Samo jezgro koloseuma izgradjeno je od cigle i betona, a spolja od travertina koji je spajan metalnim stegama. Unutrašnjost je ura djena od mermera i drveta. U doba Domicijana su izgradj ene podzemne prostorije koje su bile odaje za skladištenje, prostorije za gladijatore, životinje i mašineriju ( mehanizmi za automatsko otvaranje vrata, liftovi) . Citava arena je za samo 30min mogla da se ispuni vodom i da se improvizuju borbe brodova. Krov kolosuma je mogao da se pokrece (velarium), pomocu užadi, kako bi zaštitio gledaoce. Mogao je da primi 50 000 ljudi, a ulaznice su bile fragmenti keramickih plocica. Poslednje borbe koje su održane na Koloseumu su bile u V i VI veku nove ere.
•Forum transitorium Nalazi se izmedju Avgustovog foruma i hrama mira. Forum je planski osmišljen za vreme Vespazijana. Medjutim, gradnja je nastavljena za vreme Tita, a završena za vreme Domicijana. Hram na forumu je bio posvecen boginji Minervi, zaštitnici flavijevske loze. Imao je korintske stubove i nefunkcionalne delove koji su bili ukrasi. Medjutim, on se u antickim i zvorima i arheološkoj literaturi razlicito navodi, kao: -Vespazijanov forum-templum pacis -Nervin forum (osvecen za vreme cara Nerve) -Forum transitorium (prolazni forum)
DINASTIJA ANTONINA (96-138. n.e.) Antoninska dinastija, oznacava šestoricu rimskih careva koji su vladali od 96. do 192. godine n.e. Zapravo su samo tri poslednja cara bili pravi Antonini. Antoniski carevi se nasledjuju putem adoptacije, izuzev Marka Aurelija koji je na vlast doveo svog sina i Hadrijana kome je Trajan bio ujak.
•Nerva (96-98 n.e) •Trajan (98-117 n.e)- Nervin posinak •Hadrijan (117-138 n.e)- Trajanov posinak •Antonin Pije (138-161 n.e)- Hadrijanov posinak •Marko Aurelije (161-180 n.e)- posinak Antonina Pija •Komod (180-192 n.e)- sin Marka Aurelija Medju Antonine se obicno ubraja i Lucije Ver (161-169 n.e) koji je neko vreme bio savladar Marka Aurelija.
NERVA (96-98 n.e) Posle Dominicjanove smrti za cara je proglašen Marko Kokcej Nerva. On je vodio poreklo iz jednog starog senatorskog roda (poreklom Italik) i njegov izbor je simbolizovao nastupanje nove epohe, perioda sloge izmedju senata i princepsa. Nerva je bio zacetnik niza careva koji ce biti z apamceni kao 5 dobrih rimskih careva. On je obecao da ce ga naslediti Trajan. Od Nervinih mera koje se ticu unutrašnje politike treba istaci agrarni zakon, po kome je najsiromašnijim gradjanima podeljena zemlja.
TRAJAN (98-117 n.e) Trajan je prvi car koji ce poticati iz neke od provincija (Spanija) . Bio je vojskovodja. Uzdigao je rimsku imperiju na najveci nivo, ona se prostirala od Britanije do Persijskog zaliva, od Rajne do Sahare.
Tada je u Rimu živelo 1,5 miliona ljudi. Trajan je osvojio kraljevinu Dakiju u nekoliko mahova 101-102; 105-106 god. n.e . Ovo je bila kraljevina, na tlu današnje Rumunije. Decebal im je bio kralj (za vreme Domicijana i Trajana). Na samom ulazu u Djerdapsku klisuru se nalazi monumentalni portret kralja Decebala. Dakija je doživela etnicko cišcenje kada je svo to s tanovništvo preseljeno u druge provincije. Osnivanje provincije Dakije 106. god. n.e. i tada Dunav prestaje u jednom momentu da bude limes u tom podrucju. Trajan je takodj e uspešno ratovao protiv Parcana, ali je i umro tokom tih ratova. Njegova urna je bila preneta u Rim. Na portretima je predstavljan bez brade.
•Trajanov forum Forum se nalazi pored foruma Romanoruma i bio je najveci od svih carskih foruma. Gradnja je zapoceta posle 106. n.e, a sam forum je izgradjen 114. god. Misli se da je arhitekta ove gradjevine bio Apolodor iz Damaska. Na forumu se nalazi trijumfalna kapija, konjicka statua, exedre, bazilika Ulpia, biblioteka i Trajanov stub. Trajanov forum se od ostalih razlikuje po bazilici koja se uzdize poprecno u dnu trga, verovatno prema uzorima iz vojne arhitekture, jer ipak je Apolodor prvenstveno bio v ojni arhitekta.
•Trajanov stub Ovo je trijumfalni spomenik, ali i nadgrobni spomenik cara Trajana (u bazi stuba se nalazi njegova urna i urna Plotine, njegove žene). Stub je postavljen na kockastom postolju koje je ukrašeno reljefnim prikazima zarobljenog oružja. Visina mu iznosi 100 rimskih stopa (33m). Na vrhu se nekada nalazila bista Hadrijana, a danas je Sv. Petra. Ovaj stub je radjen od mermera, u dorskom stilu, na spiralnom frizu koji 23 puta obilazi stub, dužine 220m reljefno je prikazano rimsko ratovanje u Dakiji. U samom stubu se nalazi stepenište koje vodi do vrha, a na stubu se nalaze i otvori kako bi osvetlili stepenište. Svaka podela ili promena scene se postiže primenom likovnih sredstava, na primer, drvec em ili tako što su likovi u jednoj sceni okrenuti le djima. Tako je postignuto da prica ostane u celini, iako ima posebnih scena. Prekinuta je samo na jednom mestu, tamo gde se završava prvi, a pocinje drugi rat i to prikazom krilate boginje Viktorije koja sedi na zarobljenom oružju, što oznacava prekid izmedju dva rata. Na stubu se takodje nalazi i prikaz boga Danubijusa, recnog božanstva. Prica ne pokazuje put Trajana do Mezije, vec pocinje prelaskom Dunava, kod Rame (Sm. Palanke) pontonskim mostom. Dunav je predstavljen likom sedec eg muškarca. Na samom stubu pored tipicno vojnih radova postoje i prikazi gradnje puteva, sece šume, žeteva zita ili branja kukuruza, lova divl jaci, što doprinosi realisti cnosti price koja se odvija. Prvi rat je završen primirjem izme dju Decebala i Trajana, Dacani su bili u obavezi da im placaju danak (motiv je dacko zlato). Ukupno je priikazano 2500 ljudskih figura visine od 60 do 75 centimetara. Car je prisutan u 60 scena. Predstave rimske vojske daju uvid u odec u i oružje u II veku. Jedan od arhitekti je bio Apolodor iz Damaska.
•Pontonski most Izmedju 103-105. je izgra_en rimski most na Dunavu, na samom ulazu u Djerdap kod anticke Liberate. Arhitekta je bio Apolodor iz Damaska. Cak je ovaj most reljefno prikazan i na njegovom stubu. I dan danas postoje ostaci ovog mosta, kod mesta Kostol.
PUBLIJE HADRIJAN (117-138 n.e) Rodom je bio iz provincije Hispanije Hetice, iz grada Italice u blizini današnje Sevilje. Hadrijan je pisao poeziju i na latinskom i na grckom. Zabranio je mucenje u pravnom procesu, ali nije ukinuo robovlasništvo. Hadrijan je kao i njegov prethodnik bio iskusan vojskovodja, ali je za razliku od Trajana glavnu paznju obratio na obezbedjenje granica i održanje mira. On je prvi uveo bradu u rimski portret. Gradjani Atine su podigli spomenik u cast Hadrijana koji je obnovio Atinu-Hadrijanova kapija. On je ujedinio grcke gradove. Na spomeniku je pisalo "Ovde se završava Tezejeva Atina, a pocinje Atina Hadrijana"
122. god. je posetio Britaniju i tada je zapoceta izgradnja Hadrijanovog zida. Bio je dužine 80 rimskih milja-118km i visine 3m. Širina mu je bila 4 -5m. Zid je štitio rimsku Britaniju od upada Škota i Pikta sa severa. 131/2 god. je izgradjena Hadrijanova biblioteka na severnom kraju agore, u podnožju Akropolja u Atini.
•Panteon Ovo je rimski hram sagradjen tokom vladavine Hadrijana. Sta riji Panteon je sagradio Marko Vipsanije Agripa (27-25. p.n.e). On je vodio gradsku politiku i graditeljsku obnovu Rima pod vladavinom Avgusta i takodje je odgovoran za oblikovanje i ostvarenje monumentalne transformacije centralnog Campusa Martiusa. Panteon je gradjen od opeke. Cela mu je cilindricnog oblika i ima kupolu sa otvorom koja je bila najveca kupola u antici (precnik-43m).
Zidovi su bili podeljeni na niše u kojima su se nalazile statue božanstva.
•Hram Venere i Rome Ovaj hram se nalazi u blizini Koloseuma. Ovo je najveci poznati hram u citavom Rimu. Izgradnja je zapoceta 121. god. a osvecen je 135. god., a tek 141. god. za vreme Antonija Pija je bio potpuno završen. Ovo je jedini hram koji je imao 10 stubova na stilobatu. Imao je dve naspramne cele (Romina cela je gledala na forum, a Venerina na Koloseum). Unutra su se nalazile statue Rome i Venere. Oštecen je za vreme
požara 307. god. obnovio ga je Maksencije.
•Hadrijanova vila Nalazi se ispod Tivolija u Tiburtinskim bregovima. Ovo je kompleks gradjevina od preko 30 objekata. Srce same palate predstavlja objekte koji se danas nazivaju Teatro marittimo, kružna gradjevina sa spoljašnje
strane okružena peristilnim zidom.
•Hadrijanov mauzolej Ima postament pravougaone osnove i nešto je veci mauzolej od Avgustovog. Sastoji se od humke na cijem se vrhu nalazila bronzana bista sa Hadrijanovim likom. Unutra je bilo puno skulptura. Ovde je 139. položena Hadrijanova urna i ovde se sve do Karakale vladari sahranjuju.
•Hadrijanov lovacki spomenik
ANTONIN PIJE (138 – 161 n.e) Antonina Pija, koji je poticao iz redova provincijalaca usvojio je Hadrijan. Period njegove vladavine odlikuje doba mira, razvoja rimskih provincija, nastalih nakon Hadrijanovih ucvršcivanja granica, jer je on prvi car koji je
shvatio da ce se carstvo raspasti, ako se nastavi sa njegovim širenjem, pa je zato cak i napustio neke delove koje je Trajan držao jer su zahtevali previše vojske, cime su tanjili rims ku vojnu mo na drugim mestima. Iako je prvenstveno bio za održavanje postoje cih granica Antonije Pije je porazio Brite koji su provalili Hadrianov zid, pa ga je cak i pomerio. Isto tako pokorio je i neka germanska plemena koja su provaljivala u severoistocnim granicama carstva.
•Stub Antonina Pija Iako je izbegavao pojavljivanje likova na carskim insignijama, ipak postoji jedan spomenik koji je vrlo bitan za njegovo doba i njegov lik. Ali nije ga on sagradio vec njegovi sinovi Marko Aurelije i Lucije Ver, na mestu gde je na Marsovom polju spaljen njihov otac. Uzdizao se na postolju u obliku kocke, sa natpisom na jednoj strani, dok su ostale tri strane bile prekrivene reljefima. Na zadnjoj strani postolja, prikazan je krilati mladic (personifikacija vremena) kako nosi ka nebu c ara i njegovu suprugu Faustinu koja je umrla pre njega. Njih prate dva orla cime je izrazena apoteoza. Na bocnim stranama prikazana je dekursija – mimohod oko groba gde se vide pesaci i konjanici kako obilaze grob imperatorskog para.
MARKO AURELIJE (161 – 180 n.e) Skoro citava njegova vladavina ispunjena je ratovima. Zajedno sa njim je, kao savladar, vladao vojskovodja Lucije Var, koji je umro godinu dana pre Marka Aurelija.
•Konjanicki spomenik To je bronzana statua na konju. Vreme nastanka se prilicno tac no može odrediti jer je spomenik verovatno stajao na pocasnom luku sa kojeg poticu i osam reljefa iz doba Marka Aurelija na atici Konstantinovog slavoluka. Pocasni luk je podignut 173. godine, kada je Marko Aurelije prekinuo svoj boravak na severu, da bi prisustvovao ustolicenju svoja dva zeta za konzule.
•Stub Marka Aurelija Stub je podignut istim povodom kao i slavoluk, ali je po svemu sudeci zavrsen posle careve smrti. Svaka slikovita pojedinost je izostavljena sa ovog istorijskog izvestaja, u njemu se vrlo retko pojavljuje neko drvo ili poneka zivotinja, prikaza pejsaza gotovo i nema, jos manja je teznja za uzajamnim uskladjivanjem likova i prostora, ili teznja za skladom sa okolnim svetom. Zbivanje se usredsredjuje iskljucivo na nosioce radnje – na ljude, cije je delatnost prikazana vrlo izrazajno.
DINASTIJA SEVERA Dinastija Severa vladala je od 193. godine n.e do 235.
•Septimije Sever (193-211 n.e) •Geta (211-212 n.e)- mladji sin Septimija Severa •Karakala (211-217 n.e)- sin Septimija Severa •Makrin (217-218) •Diadumenijan (217-218 n.e)- sin Makrina •Elagabal (218-222 n.e) •Aleksandar Sever (222-235 n.e)- sinovac Elagabala
SEPTIMIJE SEVER (193 – 211 n.e) Septimije Sever nelegalno dolazi na vlast posle gradjanskog rata 192/193 godine n.e. Rodjen je u africkoj provinciji, na teritoriji danasnje Libije. Poreklom je Berber. U slavu pobede nad Parcanima Septimije Sever se pocetkom 198. godine proglasio za Parthicus maximus (veliki pobednik nad Parcanima). Time je Septimije Sever želeo da se nasloni na uspehe i titulu koju je još Trajan imao. U Leptis Magni, mestu gde je i sam car rodjen, nalazi se spomenik pobedi nad Parcanima, koji je blizak grckim spomenicima.
•Kvadrifons iz Leptis Magne To je spomenik trijumfu. Car se nalazi u kolima, okruzen dvema figurama, verovatno supruga i sin Karakala. Spomenik nosi pecat provincijske umetnosti. I sa druge strane je isto zonski prikaz. Sever je u sredini, sa desna je zena, a sa leva sinovi pri cemu je Karakalin lik ostecen. Tu je scena zrtvovanja pri cemu se sama zrtva ne vidi. Posle oceve smrti Karakala ubio svog mladjeg brata Getu i uklonio njegov lik i ime sa svih spomenika. 217 godine i on sam je ubijen, a njegov naslednik je unistio njegove spomenike.
•Slavoluk Septimija Severa Slavoluk sa tri kapije podignut je u cast vladara i njegovih sinova. Cetiri reljefne ploce iznad bocnih ulaza su ostecene, jer ovaj spomenik nije bio zatrpan u srednjem veku, vec je oko njega izgradjena tvrdjava.
KARAKALA (211-217. n.e) Karakala je bio sin Septimija Severa i Julije Domne. Pravo ime mu je bilo Marko Aurelije Antonin, a kasnije je dobio nadimak Karakala. Nakon smrti svoga oca, Karakala je 211. bio proglašen za cara, zajedno sa svojim bratom Getom. Kasnije je ubio svoga brata. Najvece dostignuce njegove vladavine je edikt iz 212. godine Constitutio Antoniniana kojim su se dodeljivala rimska gradjanska prava slobodnim ljudima širom Rimskog carstva, kako bi se povecala mogucnost oporezivanja. Karakala je podigao velike terme nedaleko od Rima, c.iji ostaci i danas postoje.
MAKRIN (217-218 n.e) I ELAGABAL (218-222 n.e) Vojnici su proglasili za cara prefekta pretorija Marka Aurelija Makrina, coveka niskog porekla, koji je stigao do viteškog zvanja. To je bio prvi vitez koji je stekao carsku vlast. Ali i pored nezadovoljstva Karakalom, Severi su medju
vojnicima i dalje uživali popularnost. Makrin pak nije imao autoriteta a njegov pokušaj da smanji plate izazvao je nezadovoljstvo vojnika usled cega je za cara proglašen 14. godina stari Varije Avitus Basijan, koji je bio rodj ak žene Septimija Severa. Makrin je bio svrgnut i ubijen 218. godine.
Basijan je bio sveštenik boga Sunca i zato je dobio nadimak Elagabal. Vodio je raskalašan život i orgije su bile njegova obicna razonoda. To je trajalo oko cetiri godine . Na kraju krajeva revoltirani njeg ovim ponašanjem, pretorijanci su ubili cara koji je vec svima postao mrzak 222. godine.
Predstava glave Makrina u bronzi nadjena je u Bolecu i najbolje je delo iz tog perioda na našem tlu.
PERIOD RIMSKIH VOJNICKIH CAREVA Rimski vojnicki carevi vladaju od 235. do 284. godine n.e, period poznat kao kriza IIIveka.
•Maksimin Tracanin (235-238 n.e)prvi car poreklom sa Balkana •Gordijan I •Gordijan II •Pupijen i Balbin-nevojnicki carevi •Gordijan III (238-244) •Filip II Arabljanin (244-249 n.e)
•Gaj Mesije Trajan Decije (249-251) •Publije Licinije Valerijan (253-260) •Publije Licinije Egnacije Galijen (253-268) •Marko Aurelije Klaudije (268-270) •Lucije Domicije Aurelijan (270-275) •Marko Klaudije Tacit (275-276) •Marko Aurelije Prob (276-282) •Marko Aurelije Kar (282-283)
GAJ JULIJE VER MAKSIMIN (235-238. n.e) Gaj Julije Ver Maksimin (235-238. godine) prozvan Tracanin, bio je prvi car koji je svoju vojnu karijeru zapoceo kao obican vojnik. Na vlast je došao tako što je stao na celo zavere protiv Aleskandra Severa i nakon njegovog ubistva postao je car. Svoju vladavinu Maksimin je obeležio pre svega vojnim ekspedicijama. Opšta tendecija Maksiminove unutrašnje politike rukovo djene težnjom da se zadovolje zahtevi vojnika, vodila je raskidu sa sentaom i jacala fiskalni teret, što je imalo za posledicu nezadovoljstvo svih slojeva gradjanskog stanovnitva.
PERIOD TETRARHIJE Dioklecijan, punim imenom Gaj Aurelije Valerije Dioklecijan, stupio na presto 284. godine, abdicirao 305. godine bio je rimski car koji je okoncao period koji se danas u rimskoj istoriji naziva krizom III veka. On je uspostavio autokratski oblik vladavine koji je danas poznat pod nazivom "dominat" (za razliku od prethodne faze poznate kao "principat", koji je ustanovio Oktavijan Avgust), a ponekada se naziva i "tetrahija". Dioklecijanove su reforme iz temelja promenile strukturu carske vlasti i doprinele ekonomskoj i vojnoj stabilizaciji Rimskog carstva tokom narednih sto godina. Vojne potrebe zaslužne su z a imenovanje Maksimijana za cezara, a kasnije za avgusta 286. godine, te imenovanje Konstancija i Galerija za cezare 293. godine. Tetrahija je bila kolegijum careva koji se sastojao od dve grupe: na njegovom celu su bila dva avgusta, stariji ljudi koji su donosili odluke, dok su ispod njih stajala dva mladja cezara, koji su pre svega imali ulogu izvršne vlasti. Sva cetvorica bila su medjusobno u srodstvu, ili preko usinovljenja ili preko bracnih veza, i svi su bili Iliri koji su posle duge vojnicke karijere došli do visokih
komandnih položaja. Svaki je car dobio svoju vojsku i svoju oblast delovanja: Maksimijan – Italiju i Afriku; Konstancije – Galiju i Britaniju, Galerije – podunavske zemlje, Dioklecijan – isto_ne oblasti. Gotovo sve upravne odluke donosio je Dioklecijan, od
koga su ostalidobili svoju vlast. On je donosio zakone, postavljao konzule i zadržavao primat. Rim više nije bio fakti cka prestonica carstva, pošto je svaki car imao svoju prestonicu u onom delu carstva kojim je vladao (Trijer, Milano, Sirmij, Nikomedija).
•Dioklecijanova palata u Splitu Ova palata spoljnim izgledom podseca na tvrdjavu. Ona izgleda kao pravougaoni utvrdjeni kastel sa odbrambenim putem na visokim zidinama i mocnim kulama. U sredini sa svake strane zidina nalazi se po jedna kapija branjena dvema kulama, sa izuzetkom one koja je okrenuta prema moru, u cijoj sredini su usecena samo jedna vrata kroz koja je car mogao da dospe do broda ukoliko bi želeo da ode do nekog od obližnjih ostrva. Severna kapija ima najveci znacaj pa samim time i bogato procelje. Kroz nju su u palatu ulazili oni koji su dolazili na poklonjenje caru. Tkzv. Zlatna kapija je spolja bila utvrdjena jednostavnim osmougaonim kulama.
•Slavoluk u Solunu Ostaci jednog tetrapilona vidljivi su i danas. Na cetiri zidana stupca pocivala je poluloptasta kupola, odozgo do dole bili su reljefi kojima su velicani dogadjaji iz velikog rata protiv Persijanaca, u kojima je Galerije imao odlucujuce ucesce.
•Konstantinov slavoluk 305. godine Dioklecijan i Maksimijan se odricu prestola u korist Galerija i Konstancija Hlora. Kada je ubrzo Hlor umro u Jorku u Engleskoj, njegovi vojnici proglasise za cara njegovog sina, Konstantina. To je imalo za posledicu da je pretorijanska garda u Rimu sa svoje strane proglasila Maksimilijanovog sina Maksencija carem. Posto se umesao i Galerije carstvu je ponovo pretio gradjanski rat. U bici na Milvijevom mostu 312. godine Maksencije je poginuo. Upravo ovaj dogadjaj slavi poslednji sacuvani Rimski slavoluk, na kome se poslednji put u staroj prestonici carstva javlja istorijski reljef . Na frizu koji obavija slavoluk prikazani su pojedini dogadjaji koji su prethodili njegovom podizanju; Konstantinov odlazak u rat, opsada Verone, bitka na mostu, pobednikov ulazak u Rim, svecani govor na forumu i podela poklona u novcu stanovnistvu Rima.
U predstavi carevog govora on stoji u sredini, stoji na govornici, pored njega su statue Antonina Pija i Marka Aurelija. Za ukrasavanje spomenika korisceni su delovi starijih spomenika; na oba procelja atike se nalaze osam reljefa sa slavoluka Marka Aurelija iz 173. godine, a na bocnim stranama dva isecka sa jednog friza sa borbama protiv Dacana, kojima je prvobitno mesto bilo na podrucju Trajanovog foruma. Drugi delovi istog friza uklopljeni su u zid srednjeg prolaza, ali im je dat novi smisao; Trajan je postao Konstantin, a natpisi restitutori urbis i pacatori urbis oglasavaju mladog vladara obnoviteljem Rima i donosiocem mira. Osam medaljona nad bocnim fasadama poticu sa Hadrijanovog lovackog spomenika. Cak se islo toliko daleko da su i grede i stubovi i kapiteli uzeti sa starijih spomenika. Na jednom od tih medaljona, konkretno na onom sa prinosenjem zrtve prikazani su Lucije Elije i Antonije Pije, a u centru gde je stajao Hadrijan, sada stoji Licinije, Konstantinov zet koji je bio njegov savladar do 324. godine, do bitke kod Bizanta.
RIMSKA UMETNOST (skulptura, portret) Ono u cemu se rimska umetnost definitivno izdvaja od grcke, u cemu ide korak napred je: 1.narativni reljef 2.portretna umetnost
1. Narativni reljef opisuje konkretne scene iz istorije koje su Grci imali na frizovima hramova, ali koje nisu prikazivali istorijske scene (recimo borba Grka i Persijanaca) vec borbe sa mitološkim neprijateljima Gr cke. Kod Rimljana se na nekim spomenicimam narativni reljef može pratiti u kontinuitetu (Trajanov stub koji opisuje Da cke ratove). 2. Portretnu umetnost odlikuje: -naturalizam -ekspresivnost (izražajnost) -slicnost sa modelom. Biste Rimljana iz I veka p.n.e odlukuju: -naturalizam -terakota (pecena glina) -licne crte (daleko od idealnog) -starost -slomljen nos Naturalizam i ekspresivnost su povezani sa jednim drevnim obi cajem Rimljana, a to je poštovanje kulta predaka. Naturalizam, ekspresivnost i slicnost sa modelom poticu zapravo od uzimanja otiska lika pokojnika (posmrtne maske u vosku, gipsu) koje su cuvane u posebnim kucnim svetilištima i iznošene za vreme sahrana. Kult predaka vezan je za aristokratiju. Samcpostupak uzimanja posmrtnih maski nije izumro sa rimskom civilizacijom (Napoleon,cBetoven, Nikola Tesla). Grci su u figuralnom pogledu prikazivali bogove, heroje i na taj nacin ih idealizovali, za razliku od Rimljana koji su izradjivali figure istorijskih licnosti, naturalizujuci ih.
Rim osnovali Romul i Rem 753 godine p.n.e. po predanju rimskog istoricara Tita Livija. Rim je kraljevstvo sve do 509 god. pn.e, kada je svrgnut poslednji kralj Tarkvinije Oholi i proglašena republika. Rimski kraljevi u imenima su imali dokaz etrurskog porekla.
Etrurci su kada bi pravili grad na osnovu kulta povezivali grad sa onozemaljskim. Sveštenik stane u pupak grada i odatle odredi strane grada. Pupak grada postaje glavni forum. Na mračnoj strani grada su božanstva koja nisu naklonjena ljudima, sa druge suprotno. Rimljani od njih preuzeli način pravljenja grada. To je osnova, p osle su se ugledali i na Grke. Od Etruraca uzeli svod i luk koji su služili za premošćavanje za krov , a to Grci nisu imali (koristili grede i stubove). Svodovi se najbolje vide na kapijama. Etrurci su nebo delili na cetiri kvadrata, pa otuda i rimska podela grada na cetiri kvadranta izdeljena dvema glavnim ulicama cardum i decumanus. Od 509. god. p.n.e. Rim je republika. Vladaju konzuli uz pomoć senata i narodne skupštine koja je glas plebsa. U
skupštini glasaju samo ljudi sa građanskim pravom. Građansko pravo garantuje: 1.
pravo sklapanja braka i nasledstva
2.
pravo da budemo branjeni od strane suda
3.
pravo da biramo
4.
pravo da budemo birani
Rimljani su od Etruraca uzeli i oblik grobnica. Velike humke sa zidom okolo i zasađeno rastinje. Taj oblik grobnice su preuzeli rimski carevi (Avgustov mauzolej ). Hadrijanov mauzolej isto pod etrurskim uticajem. Izgrađen 130.
god. n.e. zato što se Avgustov popunio. To su bili mauzoleji samo za Antonine (zlatne careve). Antonini se nisu nasleđivali po krvnom rodu nego po zaslugama (adoptacija ). Birao je trenutni car uz pomoć senata. Hadrijanov mauzolej posle pretvoren u tvrđavu u kojoj su se pape odbranile 1527. od Karla V (poslednja tvrđava Rima). Rimljani su od Etruraca uzeli i kanalizaciju. Između bregova rimskih je bila močvara, a na bregovima su živeli ljudi jer je močvara bila nezdrava. Oni su onda napravili kanalizaciju koja je išla u Tibar, posle je taj kanal zatvoren a ljude su počeli da naseljavaju okolo. Taj kanal i d anas postoji. Forum Boarium, goveđi trg, a pored je Cirkus Maksimus , poznatiji je kao grčki trg. Romul kad je pravio Rim i napravio je i „zidine“ oko njega, od zemlje, pa za zatim odredio gde će biti kasni je zid od kamena, gde bedemi, a gde kapije. On je time odredio granice Rima u koje vojska ne ulazi.
Cloaca Maxima je bila prva kanalizacija. Bila je poznato mesto za odstranjivanje nepoželjnih i siromašnih. Grčki uticaj na Rim
Hram Portunusa i hram Herkula Viktora. Rimski hram ima stepenište samo sa ulazne strane (kod grka sa svih strana). Takodje rimski hramovi su na izdignutom temelju. Kolonada i zabat su isti ko kod Grka. Hramovi su im
jako slični,mada najstariji hramovi nisu sačuvani. Hram Portunusa- za trgovce, nalazio se u grčkoj četvrti i bio je vezan za luku na Tibru. Sagrađen za boga rečnog pristaništa. Hram Herkula Viktora- pored Marselovog pozorišta, toloidnog oblika. Herkul je bio smrtnicima primer i obožavan je zbog toga. Kao svoj simbol ga uzima Sula koji je sagradio dosta njegovih hramova.
Bahusov hram u Siriji, radjen po uzoru na grčki hram, samo je u stepeništu razlika. Stilovi su preuzeti, dakle
dorski, jonski i korintski (najčešći jer je raskošan). Kalimah je arhitekta koji je vid eo spomenik na groblju koji je obrastao u čkalj( akantus) i po tome napravio
korintski stil. Od Etruraca su preuzeli i akvadukte. To je omogućavalo velike gradove, jer su mogli da donesu vodu iz daljine. Neki se i danas koriste. Rimski stubovi su bili prakt ični i ekonomičniza razliku od grčkih. Grci su ih pravili od mermera a rimljani od cigle. Uzeli su grčki oblik stuba, ali nisu ih rezali nego zidali. Cigla im je bila osnovni materijal. Bili su dosta praktični i preuzimali sve dobro (sa istoka opeku), uz pomoć koje su mogli da prave svodove i lukove.. Upotrebljavali su vulkanski pepeo (pozzolana ) sličan cementu i uz pomoć njega pravili beton. Cement i beton su dakle bili dobri za premošćavanje, a u odnosu na kamen su bili trajniji, čvršći i jeftiniji. A i lakši za oblikovanje.
Traventino kamen
Krečnjačkog porekla. Od njega pravili zgrade. Javlja se u blizini termalnih izvora. Šupljikav i jako lak za obradu. Kad se osuši postaje čvrst. Tuf kamen
Sedimentna stena nastala od taloženja vulkanskog pepela. Od njega su rumljani pravili nastariji bedem (Servilijev bedem). Servilij je kralj koji je uveo cenzus, on nije napravio te zidove (samo deo). Oni su napravljeni u 4 veku p.n.e. Negde su visoki do 10 m i debeli 3,5m i okružuju rimske bregove 11km. U 4 veku su shvatili da moraju da
učvrste grad, posle galske najezde. Posle se grad širi van zidina. Ispred Terminija (danas železnička stanica) se idalje vidi zid. Zid je imao 16 kapija. Na severnoj strani zida, gde je zid pretio da bude napadnut, bio je podupret zemljom. Ispred zidina su kopani rovovi. Posle su postali nepotrebni pa se popunjavaju, postaju grobnice (mahom za gladijatore).
Via terena- zemljani put Via gloreata- kombinacija zemlje i drenaže od šljunka Via monita (publicus)- kvalitetni put od više slojeva Rimski miljokazi - spomenici (1,5-3m), kameni cilindar sa kubičnom bazom. Nosili su obeležje distance do
najbližeg grada. Nekad nose imena imperatora ili cenzora koji je vladao. Datujemo ih uz pomoć toga. 29 puteva je izlazilo iz Rima i išlo po celom carstvu. Na forumu, pupku sveta, nalazio se nulti miljokaz, nedaleko od Rostre i Saturnovog hrama. To je zlatni miljokaz, danas je ostalo samo nekoliko blokova. Bio 8 m visok, od pozlaćene bronze.
Rimski itenereri - izvori za upoređivanje naziva gradova. Na njoj su prikazani svi veći gradovi i putevi. Najbitnija je Pojtingerova mapa ( Tabula Peuntingeriana), on je otkrio ovu mapu, al ni ona nije original već prepis načinjen u 13. veku. Prepisan sa itenerera iz 3,4. i 5. veka koji je isto bio prepis. Pokazuje državne puteve carstva.
Antoninski itenerar ( Antonini Itinerarium)- sa početka 3. veka, poslednji Antonin (Karakala). Isto registar putnih stanica i naselja i njihovog rastojanja.
Republika Tabularium je bio arhiv Senata. Izgrađen 78. god u podnožju rimskog foruma na Kapitolu. Donje kolonade su u stilu dorskih stubova, a gornji su jonski stubovi sa lukovima. Podseća na utvrđenje.
Nastaju građevine sa viđe namena. Kombinuju se hram, trg i pozorište najčešće. Stil je sličan helenističkom stilu. Pretendenti na vlast uvek grade u stilu helenizma. Palestrina- lokalitet kod tivolija. Hram Fortune Primagenije. Ona je Jupiterova ćerka. Obožavaju je majke jer se
vezuje za porođaj. Servilije Tulije (rob -kralj) prvi uveo kult Fortune. Imala je mnogo hramova jer je bila sveopšte obožavana. 1943. za vreme bombardovanja od strane Amerikanaca otkriven je hram. To je složen kompleks građevina. Ima 6 nivoa. Ima terase, u njima su žrtvenici. Okružen kolonadom stubova. Na poslednjem nivou hram i pozorište. Podigao Sula. Pompejevo pozorište- Prva kamena javna građevina u rimu. Kompleks zgrada, nalazi se pod renesansnim
građevinama danas. Samo mali deo se vidi. Ima hram (Fortunin), pozorište, a iza je trg ispunjen statuama rimskih umetnika, a zadnji deo je kultna zona. Danas se nalazi 4-5 m u dubini.
Prvi od foruma koji diže privatno lice je Cezarov forum. Podiže hram Veneri Roditeljici. Podigao forum u nastavku rimskog foruma. Predviđen kao javna površina sa hramom porodičnog zaštitnika ( Juliji vode poreklo od Venere ).
Carstvo 27. god. p.n.e. Oktavijan Avgust gradi forum odmah pored Cezarovog. Tad se i proglasio imperatorom. Forum predstavlja barijeru za požar koji je mogao da dođe iz Subure. Hram Marsa Osvetnika delio forum i S uburu. U tom hramu je čuvan Cezarov mač .
Via forum Imperiali- ulica carskih foruma. Musolini je na mestu tih foruma probio ulicu da bi napravio aveniju za paradu. Avgustov portret tj. njegova statua. Nju je Avgustov posinak Tiberije poklonio majci Liviji - Avgustova druga žena.
On je imao samo žensko dete Juliju. U Primaporti u Livijinoj kući se nalazila Avgustova statua, a sad je u Vatikanu. To je skulptura od mermera 2 m visoka. Prikazan je kao vojskovođa, nosi vojnički ogrtač i specijalni oklop koji su nosile vojskovođe u ratu. Avgust je prikazan bosonog što znači da je u tom trenutku mrtav (kad je bos ili nag onda je mrtav). Avgust je proglašen za boga i tako je i prikazan ( apoteoza). Pored njega je mali Amor (venerin sluga, veza sa Julijima) i delfin kojeg Amor jaše. Bila je obojena. Njegov stav podseća na Polikletov koji pokazuje atletu. Na oklopu je prikazana scena u kojoj je i sam Tiberije učestvovao. Scena je vraćanje legijskih orlova od Parćanja (izgubio ih je Licinije Kras). Prikazani su na oklopu i Partija, Germanija, Galija, a iznad je prikazan bog sunca Sol.
Avgustov mauzolej - tu sahranjuju članove carske porodice. Arhitektonski vuče etrurske korene. To je jedna od
najnepristupačnijih grobnica u Rimu. Kružnog je oblika i nalazi se blizu Via Flaminije. Tumulus je visok oko 12 m. Nalazi se izvan granica Rima, nekropole nisu u gradu nikada. Ima splet odaja koje idu u krug. U centru je glavna grobna odaja za Avgustovu porodicu. Ostali su sahranjivani u okolne prostorije. Idalje ima nekoliko urni i
nadgrobnih ploča. Avgustov obelisk - na M arsovom polju. Služio i kao sunčani sat i za regulisanje kalendara. Avgust unosi 2 nova meseca, jul i avgust. U njegovom mesecu su svetkovine. Donesen je iz Egipta kao simbol pobede. Tek se opet u
srednjem veku dižu obelisci u Rimu, pape time obeležavaju put hodočasnika. Ara pacis- žrtvenik mira. Temelju su urađeni 13 . god. p.n.e., a osveštan je 9. god. n.e, zbog toga što je A vgust bio u pohodu. Posvećeno je miru koji je Avgust doneo Rimu. Sredio je bune i osvetio cezara. Pravougaona građevina
koja nema krov, žrtvenik se nalazi u sredini, prilazi se sa zapadne i istočne strane. Sa juga i severa se nalaze reljefi. Danas je u sklopu muzeja u Rimu. Temelj je otkriven u 17 . veku i rekonstruisan je. Donja zona ukrasa je vegetacija,
a gornja ukrašena frizovima (ljudi ili životinje prikazani). Sa istočne strane je boginja Roma na prestolu. Tera M ater (majka zemlja), vetrovi koji duvaju sa kopna i mora. Ispod prikazana stoka koja pase. Sa zapadne strane prikazana Enejina žrtva, prikaz svinje koja je žrtvovana. Žrtvuju se svinja, bik i ovca. Hram u pozadini i pratioci koji pomažu Eneji. Donji paneli- mreža cvetova, biljaka (svi cvetovi mogu da se prepoznaju). To simboliše mir , obilje i
blagostanje. Posle se to nalazi u grobnicama, kao večni raj. Sa severne strane prikazani predsta vnici senata koji odaju počast Okavijanu, a sa južne strane su članovi njegove porodice. Svaki taj čovek se može identifikovati. Unutra je slabije dekorisano. Gore girlande, a dole šara koja nalikuje daskama. Žrtvenik je lepo ukrašen sa mitološkim bićima i scenama žrtvovanja. Marcelusovo pozorište, nalazi se nedaleko od Kapitola. O n je Avgustov nećak, sin sestre Oktavije. On je trebao da
bude naslednik i zato se često pojavljivao sa Avgustom (obučavao ga). Pozorište je primalo 11 000 gledalaca, imalo je 110m u prečniku. Danas ostala samo dva sprata od stubova i lukova. Unutrašnjost od cementne baze i krečnjačkog kamena. Marcelus je umro (ili ubijen) i nije nasledio Avgusta. Poslednji naslednik je trebao da bude onda Agripin sin za koga je Avgust udao Juliju. Imali su tri deteta, Lucija, Gaja i Viciniju Juliju kojom su oženili Tiberija. Lucije i Gaj su bili naslednici, ali su umrli kao deca. U njihovu čast u Nimu u južnoj Francuskoj je sagrađen Maison Carree. Tu je živeo Agripa pa je zato tu i sagradio. To je tipičan rimski hram, izdignut sa kolonadama sa strane, zazidan svuda sem u pristupnom delu.
Gema Augusta- čuva se u Beču. To je predmet od poludragog kamena koji je višeslojan. Gema ima udubljen a
kameja ispupčen ukras, tako da je tehnicki ovo kameja. To su mahom scene povezane sa Tiberijem. U gornjem delu je Avgust (nag), a pore d je boginja Roma u kočijama koje predvodi vojskovođa Germanik, T iberijev sestrić. Prikazan je i Tiberije koji simbolizuje pobedu. Avgust je prikazan sa orlom koji se vezuje za Jupitera. Ekumena je iza njega i lovorovim vencem blagosilja njegovu pobedu. Na lakćena žena prikazuje Italiju, a bradati čovek
verovatno more. Dole je prikazano podizanje troleuma (stub na koji se kači zarobljeno oružje). Prikazan je i štit na kome se nalazi škorpion, a to je Tiberijev znak. To je prikaz pobede nad varvarima. Tiberij e je ugušio ustanak koji je trajao od 6. do 9. godine. Gema je verovatno bila poklon nekome.
Flavijevci Zidno slikarstvo u Pompeji i Herkulanumu:
•I stil: inkrustacioni (rani 2. vek p.n.e.) •II stil: arhitektonski (rani 1. vek p.n.e.) •III stil: ornamentalni ( kraj 1. veka – 62. god. n.e.) •IV stil: Iluzionistički (62-79. n.e.) U Pompeji su najbolje vidljivi. Stilovi su izučavani kroz gledanje slojeva koji su na zidu. Slojevi su pravljeni jedan preko drugog. Prva tri stila su pre Flavijevaca.
1. Prvi je imitacija uz pomoć umetaka u zidu. Oslikavali su donji i skroz gornji deo zida. Imitiraju oniks, mermer itd. Malter je višeslojan, zid je od opeke, nanosi se grub malter (moglo da bude i 5 slojeva) . Uvek je bilo makar 34. Malter ružičaste boje je služio kao izolacija. Opus signium - tucana opeka. Poslednji sloj maltera od kreča i mermernog praha, on je najfiniji ina njemu se slika. Fresko tehnika- slika se dok je malter još vlažan da bi boja ušla što dublje. Tako je dugotrajnije ostajala. Seklo tehn ika- slikanje na suvom zidu, nanosi boje su gušći i ona može da se ljušti za razliku od fresko tehnike.
2. Dosta je življi, prikazuje arhitektonske elemente. Prvo se radi skica i to brzo dok se mal ter ne osuši. Javlja se u vili Boskoreale i u vili Sigerija u P ompejima. Karakterističan je po pojavi arhitektur e u perspektivi, ima dubinu, tj. iluziju dubine. Nije bilo prozora pa su slikali prozor i realne scene na njemu . Zato ima dubinu i dosta je realističan.
3. Stil u doba avgustovih naslednika. Više se obraca paznja na ukrašavanje zid nego na prikazivanje realne slike. Površine slika nisu toliko velik, pa zato daju utisak galerije.
4. Zatečen u pompeji u trenutku erupcije. Ovaj stil uv odi
opet iluziju perspektive, ali u manjoj meri nego u
drugom stilu. Ovo je mešavina svih stilova. Arhitektura je realnije prikazana nego u trećem stilu. Paneli sa figuralnim predstavama su otkiveni vrlo rano. Godina četiri cara naziv je za period građanskog rata koji se u Rimskom Carstvu vodio 69. godine n. e., nakon samoubistva cara Nerona, između četiri pretendenta na carsku vlast: Galbe, Otona, Vitelija i Vespazijana. Vespazijan izlazi kao pobednik i zacinje novu dinastiju Flavijevaca.
Vespazijanov forum- podignut južno od Avgustovog u blizini glavnog foruma. Hram na forumu je hram boginje mira jer je on doneo mir u R im. U kolonadama stubova stajale skulpture iz helenističkog doba. Pronađen je originalni pod hrama mira. Unutra je bio žrtvenik i blago doneto iz J udeje, koje je doneo njegov sin Tit. Tit je dobio i slavoluk na kome je Atika u gornjem delu, a prikazna je i poruka senata koji se zahvaljuje imperatoru. Slavoluk je
dovršio Domicijan, Titov brat, posle Titove smrti. Na njemu je prikazana pobeda nad jevrejskim ustanicima. Sa bočne strane su nacrtana kola koja voze vojskovođu (vuku slonovi , ne konji – zbog pobede na istoku). Ukrasi su
sa unutrašnje strane- dva panela, u jednom prikazana trijumfalna povorka, a u drugom prikazan Tit u
četvoropregu. Iza njega prikazana boginja Viktorija (ona mu drži lovorov venac). Kolosem je flavijevski amfiteatar. Zove se Kolosem zbog kolosalne statue Nerona koja je bila u blizini.Ovo je
najveći amfiteatar ikada. Nastao spajanjem 2 te atra, okrenutih jedan ka drugom. Služio je za rimke igre. Prepodne su bile na programu borbe životinja, popodne javna pogubljenja, a posle gladijatorske borbe. Kolosem je od travetina koji je pokrivan mermerom. Dorski stil je u dnu, iznad je jonski, a skroz gore je korintski stil. Iznad njega
se nalazi četvrti „sprat“ na kome se nalaze statue bogova i bitnih Rimljana. Gore je mogla da se razapne nadstrešnica koja je štitila gledaoce („krov“).Carska porodica je imala poseban ulaz. Na gornjem prstenu je bilo stajanje i služio je za robove i žene. U K oloseumu su imitirane i pomorske bitke. Ispod koloseuma su bili kanali i dizalice i tako su mogli da izbace gladijatora ili životinju bilo gde. Ima 2 ulaza u arenu. Jedan za zivog – pobednika, drugi da iznesu mrtvog. Koloseum od 5. veka prestaje da se koristi. Bio je posle kamenolom, tj. iz njega su stanovnici uzimali kamenje.
Leptis Magna, grad u Libiji - prikazane predstave gladijatorskih borbi. Borbe bile svuda gde je bio Rim. Gladijatori
su jako popularni u to vreme. Gladijatorske kasarne su blizu Koloseuma, a između je prolaz koji omogućava da nesmetano stignu do njega.
Antonini Trajan je Nervin usvojeni sin, prvi car koji nije iz Italije nego iz Hispanije. Odatle je i Hadrijan. Njihovih skulptura
ima mnogo. Karakteristično na skulptrurama je da ne stare. Kad je u oklopu to je prikaz njega kao imperatora. U vreme Trajana dolazi do ekspanzije R ima. Posle njega napuštaju se neke provincije. Osvojio je Dakiju i deo Partije. Osvojio je Petru i napravio novu provinciju. On deli titulu sa Jupiterom, zovu ga O ptimus. Zapamćen je kao dobar car. Imao je dobar program razvija nja države. 101. i 102. polazi u prvi rat sa D ačanima (i pre toga bilo ratova sa njima). Dobro se spremio za taj rat, tačno je spremio putanju osvajanja i sagradio je most dužine 1km ( Pontonski most), što je u tom trenutku bilo ravno čudu. Premostio je D unav i sa obe strane mosta napravio po utvrđenje. Jedna metopa sa Trajanovog stuba prikazuje pravljenje mosta. T rajan pobeđuje Dačane, ali se oni opet bune i on 105. opet odlazi u rat, opet pobeđuje, a dačanski kralj Decibal se ubija. Kažu da su D akiju napadali samo zbog zlata (provincija je brzo napuštena jer nije mogla da se brani). Trajanov forum - kao i most napravio ga je Apolodor iz Damaska , on je bio njegov inžinjer. On je gradio po Rimu
kad nije bio u pohodima. Veći je dosta od Avgustovog. Na mestu gde bi na forumima obično bio hram, kod trajana se nalazi bazilika Ulpija (to je jedno od njegovih imena). Iza se nalaze dve biblioteke, a iza još jedan hram koji je posmrtno posvećen Trajanu. U centru foruma je Trajanov stub i njegova konjanička statua. Ba zilika je bila sudnica (tu je car primao tužbe). U njoj je takođe bila i cela administracija grada. Na jednom zlatnom novčiću je prikazan ulaz u hram. Posle taj ulaz iskorišćen za Konstantinov slavoluk. Trajanov stub - na vrhu nekada bila njegova statua a sada stoji statua Sv. Petra. Trajan se ne sahranjuje u
Avgustovom mauzoleju nego ispod stuba. Na dnu stuba je priča iz Dačkog rata. Što su metope više to su veće. Reljef metopa je nekada bio obojen. Sagradio ga je Apolodor. Na metopama pored scena iz rata prikazana i
izgradnja građevina, transport vojske, topografska obeležja, gradnja mosta, Trajanova obraćanja vojsci... Trajanova pijaca- najveće arhitektonsko dostignuće. Nije klasična pijaca. Kaskadno sagrađena po spratovima, niz brdo Kvirnala. Gleda na njegov forum. Tu se kasnije prebacila cela gradska administracija. Sagrađena je cela od cementa i maltera.
Trajanov slavoluk - nema scena rata, ima scena obraćanja vojsci i žrtvovanja prilikom trijumfa. Dole se nalaze
božanstva i njegova porodica. Delovi su posle prebačeni na Konstantinov slavoluk. 117. g.n.e. Trajan umire, a Hadrijan ga nasledjuje. Po prvi put se pojavljuje car sa bradom. Kažu da je bradom krio
ožiljke po licu nastale od boginja, mada je realnije da je puštao bradu jer je voleo G rke. Ima najviše sačuvanih predstava. On bi pri dolasku u neku provinciju bio dosta najavljivan, a natpisi su bili mahom spomenici. Kad prođe
kroz neko naselje ono uglavnom biva unapređeno u koloniju. Zamera mu se to što je malo vremena proveo u Rimu. Hadrijanova žena je bila Trajanova nećaka, mada je on imao ljubavnika Antinoja. Ima više statua A ntinoja nego njegove žene. Stvarno je voleo grčki način života. Antinoj ima i hramove koji su mu posvećeni. On se udavio u Nilu i tamo su mu napravili statue, prikazan je kao egipćanin. On ima i hram kod nas. Ima čak i skulpturu u Delfima.
Trajan je uveo državne mere koje štite trudnice, stare, invalide... Postoje prikazi koji su bili na rostri i pokazuju spaljivanje dugova u Hadrijanovo vreme. On je nastavio sa Trajanovim socijalnim programom.
Apoteza Sabine- jedina predstava apoteze žene. Prikazana R oma, iza bustrum (mesto za spaljivanje), Hadrijan koji sedi i Sabina koja leti u nebo.
Hadrijanova vila u Tivoliju - zgrade koje podsećaju na ono što je on video na putovanjima. Tu je i veštačka pećina
koja podseća na hram, ali nikada nije tako korišćena. Tu je i hram koji gleda na kanal. Gradio je po svojim nacrtima, pošto je ubio Apolodora. Hadrijanov hram- nije ceo sačuvan, deo njegove fasade je sada u sklop u zgrade italijanske berze. Malo stvari u
gradu je sačuvano. Hadrijanov mauzolej - sličan Avgustovom, posle je postao tvrđava. Time pokazao da je veliki kao i Avgust. On je sebe video kao cara koji je ravan Avgustu. Tu se sahranjuju Antonini posle.
Antonin Pije- Hadrijanov naslednik, imao je uslov da mora odmah da usvoji dva naslednika da bi mogao da sedne na presto. On je izabrao Marka Aurelija i Lucija Vera. Opet se uvodi praksa da portreti ne prikazuju njega samo
mladog već kroz ceo život. Pije (138-161)- dobio nadimak po tome što je obavljao dužnost (pije -dužnost). Dobio ga zbog toga što je ispunio
svoju dužnost, naterao senat da proglase adrijana bogom, a po drugoj priči zato št o je spasavao senatore koje je Hadrijan u starosti naredio da ubiju. Pije isto ima bradu na portretima. Njegova vladavina je jedna od najmirnijih. Nikada nije bio u okruzenju vojnika. Nije bilo ratova, samo pobuna, a to su gasili guverneri. Gradio je uglavnom po provinciji (kao i svi Antonini). Jedini hram koji je vezan za n jega je posvećen njegovoj ženi Faustini . On ga je sagradio, a Faustinu je čak hteo i da proglasi boginjom. Na apoteozi je prikazan zajedno sa ženom. Desno je Roma, a levo je Marsovo polje, dok su njih dvoje iznad zajedno. Prikazane procesije Faustine i Pija odvojeno - to je prikazano oko mesta gde je on spaljen ( buston- nekoliko
stepenastih spratova od drva koji se preliju uljem i skroz gore se stave vladari koji se spale, između spratova stoji luksuzna roba. Kod nas nađen buston na Gamzigradu. Na vrhu je i orao u kavezu koj i se pušta kada sveštenik to odluči i simbolizuje oslobađanje duha vladara). Marko Aurelije (161-180)- postoji konjanička statua, jedina očuvana. Od bronze. Pape su mislile da je to
Konstantin Veliki i zato je sacuvana. Pozlaćena je, u natprirodnoj veliči ni, a i on je veliki u odnosu na konja. To je bio model za srednjovekovne skulpture. Mešan je sa Konstantinom, jer je Konstantin skidao Aurelijeve prikaze sa slavoluka. Čak su menjali Aurelijevu glavu sa Konstantinovom. Aurelijev stub- bista na vrhu posle zamenjena sa bistom Sv. Pavla. Priča je prikazana u krug oko stuba. Za razliku
od Trajana nema topografskih elemenata i nema veličanja protivnika. Nema priče nego su prikazana pogubljenja, putovanja itd. Senat nudio Aureliju da vlada sam, ali on nije hteo bez Lucija Vera. Oni su jednaki, prikazuju se zajedno na
novčićima ali je Aurelije bitniji. Ver je bio dobar vojskovođa. Ratovao je sa Parćanima. Vladao je od 161-169. Doneo je kugu u Rim (sada se veruje da su to bile male boginje). Prvi je od njih umro Lucije, pa zatim Aurelije. Lucije Ver ima samo 2 skulpture.
Komodus (180-192)- bio je sin vladara i tako nasledio carstvo (nije biran po zaslugama). od 177. bio savladar Aureliju. Nije bio omiljen u senatu koji je hteo da ga smeni i na kraju uspeo, ali ga je vojska volela, kao i narod jer je pravio dobre igre, koje su doduše ispraznile kasu R ima. Bio je jedan od najgorih careva. Odrastao je u
gladijatorskoj školi pa se tako i ponašao. Voleo je čak i da učestvuje u gladijatorskim igrama . Promenio ime Rima u Kolonija Komodijana, menjao imena meseci u njegovih 12 imena, promenio svoje ime u Herkul, pa je čak i tako prikazivan. Ubija ga Narcis, njegov trener i partner u rvanju. Tako nestaju A ntonini. Proglašena je damnacio memorija u vezi njega (brisanje iz sećanj a) ali je 195. poništena pa su ostale statue njega obučenog kao H erkul. 192. godina je godina 5 careva.
Severi Septimije Sever preuzima Rim. Od 193-202. bio je u ratu sa Parćanima. On je poreklom bio iz Leptis Magne (danasnja Libija) i nju je izgradio za sve pare. Kod njega se pojavljuju bogovi sa istoka. Sam je sebe usvojio i proglasio Aurelijevim naslednikom. Julija Domena, njegova žena je bila ćerka sirijskog sveštenika boga B ala, koji kod rimljana postaje sol inviktus.
Karakala (211-217) - I on je predstavljan u mladosti ko Herkul. On vlada zajedno sa bratom Getom (211.) ali ga Karakala (umislio je da Geta kova zaveru). Tako se prekida linija Severa i dolaze na vlast sinovi sestre Julije Domine. To odlučuju pretorijanci koji imaju prevelik uticaj.
Elagbal (217-222) postaje car sa 15 godina i usvaja Aleksandra Severa koji ima 6 godina. Elagbala je vrhovni
sveštenik boga Bala i Pontifeks Maksimus u istom trenutku. Zato gradi 2 hrama, Sol Inviktusa i još jedan. Ubijen je jer je organizovao orgije u hramovima. Aleksandar Sever (222-235.) vlada pod patronatom majke i doživljava istu sudbinu ko Elagbala. Septimije Sever je predstavljan kao heroj. Ima skulpturu i novčić. Na novčiću prvi put iza prikazana carska porodica. On uvek pokazuje svoju porodicu. Prvi put se javlja i carica na novčiću, Julija D omina. Prepoznaju se po
tome što na njima carevi imaju zrakastu krunu. Constitutio Antoniniana - njemu svi koji žive u carstvu postaju punopravni građani. Karakalin zakon. Severi su obnovili hram mira (Templum pacis) . Dodali zid sa 156 mermernih ploča sa topografijom tadašnjeg rima.
Otkriveno u 16 veku. Hram služio kao kancelarija perfekta grada. Septimijev slavoluk - postoji i danas, Ima tri ulaza, nalazi se na Vija sakra na prilazu kapitolu. Dignut 202-203. zbog pobede nad P arćanima.
Arcus argentarii (bankari)- u zahvalnost septimiju napravili bankari. Više liči na kapij u nego na slavoluk. Bili i Karakala i Geta prikazani, ali je Geta obrisan. Karakala je bio megaloman. Pravio je ogromno kupatilo, veće od svega do sada. Njegove terme su dugo ostale jer
su ih ostavili da se same sruše. Njegovo kupatilo koriste u 5 -6. veku, a to uglavnom nije praksa jer to kao nosi prokletstvo. U kupatilu se nalaze biblioteke, koncertne hale, restorani... Muškarci i žene se zajedno k upaju i to je smetalo hrišćanima. Ostalo je dosta mozaika, a na jednom su prikazane atlete. Aleksandar Sever- on odlazi u rat sa alemanima i vojska ga ubija i smenjuje. Podstavlja za cara Maksima Tračana.
On nikada nije ni ušao u R im. Posle njega dolaze vo jnički carevi na vlast i tako je u sledećih 50 godina. Oni su poznati i kao ilirički carevi. Kriza III veka . Carevi vladaju kratko i samo se brane od varvara koji su se zbog haosa osmelili i napadaju. Završava se 284 . dolaskom Dioklecijan a. On je dominus ( više despot, nego grčki stil republika sa kraljem). Ima potpunu vlast i uvodi tetrarhiju. To su 4 cara, 2 starija cara, avgusti i dva mlađa, juliji. U principu juliji trebaju da dolaze umesto avgusta kada se ovi penzionišu i onda da izaberu nove julije.To je samo u teoriji postojalo ali ne i u praksi. Isto su trebali da se nasleđuju po zasluzi , a ne po rođenju.
PRVO PREDAVANJE -Rimska moneta je denar. -Sicilija je prva rimska provincija („zitnica Rima“). -Romul je prvi kralj, Tarkvinije Oholi je poslednji kralj. -Oktavijan Avgust (Cezar) je prvi car, Romulus Avgustul je poslednji car. -U vreme Republike Rim je bio podeljen na 6 klasa. -Imperium Maius je najvisi cin vlasti. -Carigrad je osnovan 337. g.p.n.e. -17 careva potice sa ovog podrucja. -Jupiter, Junona i Minerva poticu iz etrurskog panteona. -Rimljani uvode naturalisticki portret, dok su Grci idealizovali. -Pristup hramu je sa jedne strane, dok je pristup ka grckom sa svih strana. -Etrurci su nebo delili na cetiri kvadrata, otuda podela rimskih gradova na cetiri polja. -Duz puteva se formiraju nekropole (Singidunum-Viminacijum).
DRUGO PREDAVANJE -Vijedukt je rimski put. -Inovacije Rimljana su bile kupola, svod i luk.
-Cloaca Maxima je izgradjena 600. g.p.n.e. -Rim lezi na sedam bregova – Septimontium. -Prema tradiciji Servije je grad utvrdio jarkom i bedemom – Sevijevi zidovi . -Uglavnom je vojska pravila puteve.
TRECE PREDAVANJE -Period republike – doba Sule, Pompeja, Cezara i Avgusta -Cezar je ubijen pred Pompejevom statuom na Martovske ide 15. marta 44. g.p.n.e. -Cezar gradi prvi od carskih foruma.
CETVRTO PREDAVANJE -Julijevsko-Klaudijevska dinastija – Avgust, Tiberije, Kaligula, Klaudije, Neron. -Remek delo rimske gliptike jeste Gema Avgustea. -U vreme Avgustovih naslednika javlja se ornamentalni stil. -Kaligula gradi dva velika akvadukta – Aqua Novus i Aqua Claudia.
PETO PREDAVANJE -Doba cetiri cara (69. g.p.n.e.) – Vitelije, Galba, Oton i Vespazijan. -Flavijeska dinastija – Vespazijan, Tit, Domicijan. -Legije koje su bile stacionirane na nasim prostorima jesu 4. Flavija i 7. Klaudija (Mezijske legije). -Koloseum (Flavijevski amfiteatar) je izgradjen na mestu nekadasnjeg Neronovog vestackog jezera. -Lodus Maximus – najveca gladijatorska skola u Rimu. -Najpoznatiji gladijatori – Spartak, Kriks i Enomaj. -najstarija gladijatorska borba je datirana u 3. vek p.n.e. -Forma Urbis Romae – kamena ploca na kojoj je prikazan plan Rima
SESTO PREDAVANJE -Antoninska dinastija- Nerva, Trajan, Hadrijan, Anonin Pije, Marko Aurelije (Lucije Ver) i Komod. -Pojavljuje se adoptacija . -Trajan je prvi car koji nije poreklom iz Rima, vec iz provincije Hispanija. -Poslednji je koji se na potretima prikazuje kasicno rimski.
-Decibal je poslednji dacki kralj. -101-102. Prvi dacki rat -105-106. Drugi dacki rat -Na Trajanovom stubu je prikazan bog Danubijus kako prelazi Pontonski most. -Hadrijan je Viminacijumu dao titulu punopravnog rimskog grada. -Panteon je sagradio Agripa u prvom veku nove ere, ali strada u pozaru. Hadrijan sa Apolodorom ga obnavlja. -Tada Apolodor primenjuje princip 'zlatne sredine'. -Antinoj je bio Hadrijanov ljubavnik. -Na nasem prostoru, u Socanici, je podignut hram u njegovo ime. -Marko Aurelije je napisao delo „Samome sebi“. -Oglusio se o cin adoptacije i na presto doveo svog sina Komoda. -Komod je bio vezan za kult Herkula.
SEDMO PREDAVANJE -Fajumski portreti predstavljaju panelno slikanje tehnikom tempere (vezivo je zumance) ili ankaustika (medijum je vosak). -Prikaze dece uglavnom prate amuleti, dok zene prati nakit. -Dijagonalno postavljen remen (balteus) jeste karakteristican nacin prikazivanja vojnika. -Lunula je karakteristicna za zene, a bula za muskarce. -Dinastija Severa – Septimije Sever (Julija Domna), Karakala i Geta. -Sa Maksimin Tracaninom pocinje vladavina vojnickih careva.
OSMO PREDAVANJE -Sredina 3. veka predstavlja kraj vojnickih careva i tada na presto stupa Dioklecijan. -Nastupa doba tetrarhije. -Novi centri rimskog carstva su Nikomedeja, Solun i Milan. -Konstantin prekida tetrarhiju. -Palate iz ovog perioda na nasim prostorima jesu: Sarkamenska palata, Felix Romulijana i Dioklecijanova palata (Split). -Laudatio Funebris jeste posmrtni govor. -Ustrinum je mesto za lomacu.
-Sahrane su najcesce vrsene nocu. -Dis Manibus je znak za bogove podzemlja.
DEVETO PREDAVANJE -Vojnicki carevi su poznati i kao ilirski carevi. -Trajan Decije je sa prostora Srema. -Aurelijan je iz Sremske Mitrovice. Podigao je nove bedeme Rima. -Za vreme Dioklecijana pocinje izgradnja novih komunikacionih linija – Strata Diocletiana. -Konstantin je za svoj slavoluk uzimao delove sa Trajanovih, Hadrijanovih i Marko Aurelijevih spomenika.
