Antropologija filma - Nova srpska antropologija, knj. 1 .pdf

Nova srpska antropologija Edicija zbornika Izdavač Odeljenje za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta u Beogradu u saradnji sa časopisom Etnoantropološki problemi Institutom za etnologiju i antropologiju Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu časopisom Antropologija internet sajtom www.anthroserbia.org. Srpskim genealoškim centrom Glavni urednik Prof. Ivan Kovačević Redakcija Prof. Bojan Žikić Prof. Ivan Kovačević Prof. Dragana Antonijevi ć Prof. Danijel Sinani Miroslav Niškanović Recenzenti Recenzentska komisija Filozofskog fakulteta Univerziteta u Beogradu: Prof. Saša Nedeljkovi ć Prof. Vesna Vučinić Nešković Prof. Ljiljana Gavrilovi ć dr Mladena Prelić, viši naučni saradnik

Likovno rešenje korica Vladimira Ilić Elektronsko izdanje

Nova srpska antropologija je neprofitna edicija koje se besplatno preuzima na adresi

www.anthroserbia.org

NOVA SRPSKA ANTROPOLOGIJA Edicija zbornika

Prvo kolo knjiga 1

Antropologija filma uredili

Ivan Kovačević Vladimira Ilić

Reč izdavača "Nova srpska antropologija" je zamišljena kao edicija koja će prezentirati nove istraživačke pravce u ovoj nauci, započete sredinom osme decenije XX veka. Inovativnost radova je dvostruka: tematska i metodološka i namera je da upoznamo čitaoca s tim novim pristupima kroz zbornike tekstova koji su najvećim delom objavljeni u naučnim časopisima, naučnim zbornicima i, izuzetno, u knjigama iz kojih je preuzeto neko poglavlje. Izbor se zasniva na stavu da istraživački radovi u kojima se interpretira, tumači, objašnjava daleko bolje predstavljaju novu srpsku antropologiju od onih u kojima se iznose teorijska, metodološka i programska načela. Tekstovi sa programskim, teorijskometodološkim sadržajem igraju važnu, prevashodno usmeravajuću, ulogu u nauci, ali njeno osnovno telo i "ostavštinu za budućnost" čine radovi koji tumače svet u njegovom konkretnom manifestovanju. Pred čitaocima je prvo kolo ove biblioteke koje sadrži deset zbornika. Zbornici su publikovani elektronski i odluka da se opredelimo za ovaj oblik izdavaštva je uslovljena novim mogućnostima koje on pruža. Naime, namera je da zbornici ne predstavljaju konačan izbor već da se, u budućnosti, dopunjuju novim tekstovim relevantnim za temu, kada se oni pojave u naučnim časopisima, knjigama ili zbornicima. Štampani zbornici svojom konačnošću ne omogućavaju tu vrstu otvorenosti svodeći je na daleko komplikovaniju i skuplju formu dopunjenih izdanja. Ostavljena je mogućnost urednicima svakog zbornika da u izbor uvrste i gosta- autora koji nije etnolog ili antropolog po obrazovanju (diplomirani etnolog ili antropolog, master, magistar ili doktor) ali je u izabranom tekstu ili tekstovima blizak antropološkom pisanju o temi zbornika. Kao izdavači morali smo da razrešimo i dileme forme elektronskog izdanja. Morali smo da odlučimo da li ćemo tekstove prezentirati u onom grafičkom obliku u kome su se pojavili u svom originalnom izdanju ili ćemo ujednačavati ta rešenja i praviti novo koje bi sve tekstove učinilo grafički uniformnim. Prvo rešenje omogućava punu izvornost teksta, dokumentarno je i funkcionalno u smislu naučnog korišćenja tj. navođenja i citiranja, dok drugo rešenje zadovoljava estetske zahteve i donosi tehnički uređeno izdanje. Između te dve mogućnosti opredelili smo se za dokumentarnost, svesni da su izdanja u predelektronskoj eri imala razlčite tipove slaganja teksta i to od pisaće mašine do klasičnog štamparskog sloga. Dokumentarnost ovih zbornika je uslovila da pismo i jezik budu onakvi kakvi su u izvorniku. Članci su praćeni punim bibliografskim podatkom o izvornom publikovanju tekstova.

Beleška urednika Zbornik Antroplogija filma obuhvata novije radove srpskih antropologa koji su se bavili igranim filmom. U njemu se nalaze radovi svrstani u tri odeljka: o domaćem filmu, o stranom filmu i radovi, kojima je film bio povod antropološkog istraživanja. Prvi odeljak sadrži razmatranje Slobodana Naumovića o samopredstavljanju i samopoimanju u domaćem filmu, koje polazi od pojma kulturna intimnost američkog antropologa Majkla Hercfilda, dva rada gostasociologa Nemanje Zvijera koji se bave jugoslovenskim ratnim spektaklima i rad Miroslave Malešević o počecima konzumerizma u domaćim filmovima. Drugi odeljak sačinjavaju dva rada: analiza predstavljanja drugog u dva oprečna žanra – komediji i hororu (Vesna Trifunović) i ispitivanje proizvodnje straha prema tuđincima i tuđini u filmu Ponoć ni ni ekspres (Vladimira Ilić) Treći deo ovog zbornika sastoji se iz dva rada koja nemaju film kao centar istraživanja mada se, više ili manje, oslanjaju na filmove (Srpski film - Bojan Žikić i Supermen - Ljiljana Gavilović). Moguće je smatrati da ti radovi i nisu antropologija filma u užem smislu, ali su s obzirom na to da koriste filmske modele za svoja istraživanja uvršteni u ovaj zbornik.

Bibliografski podaci 1. Značenje filma - doma ći film

С. Наумовић. 2010. Кадрирање културне интимности: неколико мисли о динамици самопредстављања и самопоимања у српској кинематографији. Годишњак за Годишњак за друштвену историју друштвену историју 1. Н. Звијер. 2010. Концепт непријатеља у филмованим офанзивама: прилог социолошкој анализи филма. Sociološki preged 3. 3. Н. Звијeр. 2010. Класни и родни обрасци у југословенским ратним спектаклима. Tokovi istorije 1. М. Малешевић. 2012. Искушења социјалистичког раја – рефлексије конзумеристичког друштва у југословенском филму 60-их година XX века, Гласник Етнографскох Гласник Етнографскох 57(2) 2. Značenje filma - strani film

V. Trifunović. 2008. Odnos horora i humora: primer filmova "Hostel" i "Euro Trip". Etnoantropološki problemi 3 (1). V. Ilić. 2012. Film kao izvor znanja: primer proizvodnje straha od stranaca u filmu Ponoćni ekspres. Antropologija 12 (3). 3. Film kao povod antropološkog istraživanja

В. Жикић. 2001. Колико је „српски“ Српски филм? Концептуализација културно нормалног и ненормалног у савременој Србији. Етноантрополошки проблеми 6 (2). Љ. Гавриловић. 2008. Супермен у Србији или камење и идентитет. У: Културне паралеле – свакодневна култура у култура у постсоцијалистичком постсоцијалистичком периоду . Зорица Дивац (ур.), Зборник радова 25, 35-50.

Етнографски институт САНУ, Београд.

СТУДИЈЕ ESSAYS

УДК 791.4:316.722(497.11)

Др Слободан Слободан Наумовић, Наумовић, доцент

Филозофски факултет у Београду, Одељење за етнологију и антропологију

Кадрирање културне интимности: неколико мисли о динамици самопредстављања и самопоимања у српској кинематографији Апстракт: Рад представља покушај да се на на примерима примерима филмова филмова разраз личитог жанра жанра и ауторск ауторског ог приступа приступа процени ко колико лико Херцфелдо Херцфелдовв појам културне интимности може помоћи да се ваљаније разуме логика самопредстављања и самопоимања у српској кинематографији.

Кључне речи: културна интимност, самопредстављање, самопоимање, српска кинематографија, стереотипизација, есенцијализација Ствари из куће не треба износити у јавност.

Грчка узречица уз речица1 У овом раду полазим од претпоставке да провокативни и инспиративно срочени појмови које у репертоар антрополошких мисаоних алата уводи аме рички антрополог британског порекла Мајкл Херцфелд могу имати велики потенцијал за антрополошко размишљање о филму. Такви појмови поспешују размишљања о природи онога што је приказано сликама и доприносе бољем превођењу и обради оних порука које неко тим сликама жели да пренесе.2 На Наведена у: Herzfeld, Michael, Cultural Intimacy: Social Poetics in the Nation State , Routledge 1997. Књига је у Србији објављена 2004. го године: дине: Ку Културна лтурна интимност. Социјална поетика у Слободанке Глишић, Глишић, стр. 161 (у даљем тексту: Херцфелд, националној држави , Београд, превод Слободанке М., Ку Културна лтурна интимност...). 2 Овде Овде се, при при том, том, не ми мисл мисли слии на методски мето ме тодс дски ки пос посту поступак тупа пакк де детаљ детаљног таљно ногг описа описа са садр садржаја држа жаја ја по поје појединачних једи дина начн чних их кадрова, него на теоријски утемељено „згушњавање“ описа друштвених интеракција у кључним сценама или филму у целини. За увод у размишљање о методима визуелне визуелне анализе видети: Bernt Schnettler & Jürgen Raab, „Interpretative Visual Visual Analysis Developments, State of the Art and Pending Problems“, у: FORUM: QUALITATIVE QUALITATIVE SOCIAL SOCIAL RESEARCH , , Volume 9, No. 3, Art. 31 (September), 2008, http://www http://www.qualitative-research.net/fqs/. .qualitative-research.net/fqs/. 1

_________________________ ______________________ _______________________________________________ Nova srpska antropologija: antropologija filma - 1

Годишњак за друштвену историју 1, 2010.

8

страницама које следе биће учињен покушај да се процени колико један такав појам може помоћи да се ваљаније разуме логика продукције аутостереотипа у српској кинематографији. Реч је о често коришћеном појму културне интимности, који је Херцфелд узео за наслов своје утицајне књиге огледа.3 У том смислу овај рад представља покушај да се утврди колико један до сада ређе примењивани појмовно-аналитички поступак вреди уврстити у стандардне поступке антрополошке антрополошке анализе филма, односно анализе функциони функционисања сања националних кинемат кинематографија. ографија.4 Културна интимност: логика стереотипизације „одгоре“, „одоле“ и „искоса“

Херцфелд започиње уводно поглавље своје књиге запажањем да су антрополози, иако иако са закашњењем, у скорије време почели да посвећују већу пажњу начинима садејствовања модерних држава и национализма. Он свој поступак одређује као „сагледавање изнутра“ и „гледање иза фасаде“ унификаторске националистичкее реторике, којим се истражују границе креативног неслагања националистичк унутар националних заједница. 5 Херцфелда занима да „дереификује“ представе о држави, управо тако што ће анализовати поступке уз помоћ којих државни актери чине да се она реификује, односно да се доживљава не као садејство делатних људи, њихових институционалних улога и личних циљева него као природна, природ на, нужно постојећа по стојећа „друштвена ствар“. У исто време, примећује Херцфелд, баш „обични људи“, којима је у интересу да избегну домашај тако постварених државних институција, доприносе управо оном постваривању од чије последице – концепције државе као неизбежног и свемоћног Бехемота – настоје да побегну: побегну: „Самим тим што о ’њој’ говоре на тај начин, на државу се позивају чак и грађани који тврде да јој се супротстављају: они ’њу’ криве за своје неуспехе и несрећу или за издају националних интереса интерес а које које она претендује да представља и чува. Међутим, тим ситним чиновима есенцијализације сви они доприносе да држава постане трајан и неодвојив део њиховог живота ... Осим можда у временима изузетно снажних потреса, већина грађана већине земаља својим Херцфелд, М., Ку Културна лтурна интимност... Преглед тема које су од интереса за визуелну антропологију схваћену као антрополошку анализу играног филма дао је Гордон Греј (Gray, Gordon, Cinema. A Visual Anthropology , Berg, Oxford and New York 2010). 3 4

Херцфелд наговештава свој циљ на следећи начин: „Отуда „Отуда се тренутни задатак наше дисциплине, који ћу објаснити у овој књизи, састоји у покушају да се иза фасаде националне једногласности истраже могућности и границе креативног неслагања.“ (Херцфелд, М., Ку Културна лтурна интимност..., стр. 18) 5


Слободан Наумовић, Кадрирање културне културне интимности: неколик неколико о мисли о динамици... динамици...

9

сопственим незадовољством незадовољством учествује у потврђивању државе као централног легитимизујућег ауторитета ауторитета у њиховом њиховом животу животу.“6 (курзив С.Н.)

Да би омогућио боље разумевање непрекидног процеса прелажења из регистра државне идеологије идеологиј е и праксе у регистар реторике свакодневног свакодневног друштвеног живота и назад, о чему че му је у ранијим сту студијама дијама говорио уз помоћ модела дисемије,7 Херцфелд 1995. године уводи појам културне интимности, који одређује као: „Препознавање оних аспеката културног идентитета идентитет а који се сматрају извором спољашње непријатности, али истоврем истовремено ено пружају члановима заједнице осећај сигурности због припадности друштву, осећај присности са основама моћи

који обесправљеним људима у једном тренутку може дозволити известан степен креативне непослушности, непослушно сти, а већ у следећем допринети успешном застрашивању. застрашивању. Кад њено испољавање постане по стане знак колективног самопоуздања, културна интимност може дати потпору моћи; пример за то су случајеви у којима више класе и колонијалн ко лонијалнее силе изигравају скромност. с кромност. Културну Културну интимност чине чин е такозване националне црте – америчка непосредност, британска истрајност, грчка трговачка умешност и сексуална незаситост или израелско неоколишење, да наведем само неке – које пружају грађанима осећај пркосног поноса у односу на формалнији или званични систем моралних вредности, а понекад и у односу на званично неодобравање. То су стереотипи јаства с којима се чланови заједнице тобоже шале на властити колективни колективни рачун.“8 (курзиви С.Н.) Трагајући даље за ваљаним начином да искаже оне идеје које наслућује, Херцфелд указује на нека важна одређења: „ Непријатност, горко-шаљиво препознавање јаства: то су кључна обележја културне интимности.“9 Херцфелд овде указује на веома важну чињеницу да се осећај колективног припадања не мора нужно изграђивати на основу позитивних стереотипа о себи (као што то националистичка реторика готово увек чини), него се то може постићи и на основу колективне кривице и срама који припадници неке групе осећају због својих стварних или претпостављених особина или поступака, те онога што о њима мисле „значајни Други“.10 Тако, ако се ограничимо на један пример из Србије, инат може бити културна особина коју, коју, с једне стране, ст ране, исмевају исме вају значај Херцфелд, М., Ку Културна лтурна интимност..., стр. 18–19. О дисемији дис емији као примеру „формалне и кодиране напетости између званичног представљања јаства и онога што се дешава у приватности колективне интроспекције“ видети Ку Културна лтурна интимност..., стр. 38–50, а за навод пос. 38. 8 Херцфелд, М., Ку Културна лтурна интимност..., стр. 20–21. 9 Херцфелд, М., Ку Културна лтурна интимност..., стр. 26. 10 Херцфелд очигледно очигледно претпоставља такву динамику када се обраћа читаоцу у предго предговору вору српском српско м издању Ку Култур лтурне не интимно интимности сти речима: „...наговестивши да су моји читаоци можда досад скривали интимне видове сопствене сопст вене културе пред очима очима и ушима спољних неприпадника непри падника заједнице за које се мање или више аутоматски аутоматски претпоставља да су склони негативним оценама, ја сам већ закуцао на врата у одбрамб одбрамбеном еном зиду“. (Херцфелд, М., Ку Културна лтурна интимност..., стр. 5) 6 7



10

ни Други, а која, с друге стране, снажније уједињује људе у интими њиховог саморазумевања саморазумев ања него што то постижу званично више цењене особине као што су истинољубивост или поштење. Скретање Скрет ање пажње на симболичку одбрамбену одбрамбену границу између онога што ми о себи с еби смемо да мислимо и кажемо и онога што смеју и могу о нама да мисле и кажу Други, а посебно по себно значајни Други, они коко ји себи узимају узимају за право право да доносе универзално универзално ваљане и обавезујуће обавезујуће судове судове о свима, па и нама, и којима то право отворено и јавно не споримо ни ми сами, него о томе само полугласно гунђамо у нашој интими, спада у најважније домете културне интимности као аналитичке категорије. Нешто даље Херцфелд покушава да заобиђе строго вертикалну логику у поимању садејства између државних елита и слојева који им се истовремено опиру и повинују, повинују, и намерно закривљује, закр ивљује, можда м ожда би се чак могло рећи искошава искошава своју визуру: „Приступ, дакле, не иде ни ’одозго наниже’ ни ’одоздо навише’: осим у уско организационом смислу, нема ни посебног ’врха’ ни посебног ’дна’.“11 Херцфелда далеко више занима разумевање динамике и међузависности различитих логика деловања него успостављање успо стављање хијерархијских поредака. Такође, Так ође, Херцфелд Херц фелд се тру т руди ди да не „укотви“ своју анализу ана лизу на било ком од сучељених нивоа дијалога, дијало га, односно сукоба, већ да за њу обезбеди положај „слободног лебдења“ и „шетања између“. У том смислу он жели да прати како свака од сучељених друштвених логика настоји да „ухвати“ и „зароби“ ону другу, себи наоко супротстављену, а поготову га занима уз помоћ којих се симболичких средстава такво „хватање“ или „заробљавање“ остварује. Постављајући начела динамизма, процесуалности, антибинаризма, антиредукционизма и антиесенцијализма антиесенција лизма у стратешко стратешко језгро свог приступа, Херцфелд настоји да „уведе у анализу живљено историјско историј ско искуство и тиме обнови знање о друштвеним, културним и политичким темељима – културној интимности – чак и најзв најзваничн аничније ије моћи и наја најапстрак пстрактније тнијегг знања знања“. “.12 У том смислу, смислу, Херцфелд Херцфел д успева да оствари сазнајни помак у односу на модернистичку гелнеријанску, па чак и андерсеновску парадигму у проучавању национализма. 13 Он то чини на првом месту због тога што му концепција културне интимности омогућава да избегне: а) коренито супротстављање циљева и пракси елитних слојева и народних маса, а поготову маргинализованих група; б) редуковање националистичке праксе на наметање уопштавајуће сличности унутар сопствене заједнице; и в) повезивање спољашње симболичке демаркационе линије Ми–Они са Херцфелд, М., Ку Културна лтурна интимност..., стр. 32. Херцфелд, М., Ку Културна лтурна интимност..., стр. 57. 13 Један од могућих праваца превазилажења поменутих ограничења, који има много тога сличног са херцфелдовским приступом о коме се у овом тексту говори, нуди амерички социолог Роџе Роџерс рс Бруб Брубејк ејкер. ер. Виде Видети, ти, нпр. нпр. Bruba Brubaker ker,, Rogers Rog Rogers, ers,, „My „Myths ths and Misconceptions Miscon Mis concep ceptio tions ns in the Study Study of of Nationalism“, у: The State of the Nation, edited by John Hall, Cambridge University Press 1998, стр. 272–306. 11 12


Слободан Наумовић, Кадрирање културне културне интимности: неколик неколико о мисли о динамици... динамици...

11

унутрашњом динамиком динамиком између елитних концепција врлине и части и осећаја о сећаја припадања који обезбеђује наметнута или самоспозната колективна колективна кривица: „Унутар приватних простора националне културе национална срамота може постати иронична основа интимности и наклоности, другарств другарстваа грешних.“14 Херцфелдово разматрање стратешке употребе културне културне интимности различитих друштвених актера у оквиру појаве коју он назива „социјалном поетиком“ отвара општије питање употребе стереотипа и аутостереотипа у различитим видовима друштвене комуникације.15 У том смислу културна интимност за Херцфелда представља начин да се опише динамика различитих, па ипак међуповезаних начина производње и друштвене употребе стереотипних слика и представа о сопственој заједници. Како би то рекао Херцфелд: „Није ствар у томе да се коришћење стереотипа (иако су понекад достојни презира) осуди, него да се постави пост ави питање како и под каквим притисцима људи прибегавају сте реотипима,, па их чак и директно представљају – гл реотипима глуме, уме, да тако кажемо.“16 За питања која се у овом раду постављају по стављају од највећег интереса је оно које се тиче коришћења стереотипних представа предст ава као канала за унутаргрупну унутар групну комуникацију. комуникацију. Такав је случај са областима стваралаштва какве су национална књижевност или национална кинемат кинематографија. ографија.17 Уметничка комуникација са публиком та Херцфелд, М., Ку Културна лтурна интимност..., стр. 60–61. Социјалну поетику Херцфелд одређује прво на индиректан начин: „Није реч о поезији (осим у изузетним случајевима), већ о поетици – није реч о тајанствености тајанствено сти заоденутом заоденутом семиосису жанра, већ о техничкој анализи његових својстава у свим врстама симболичк симболичког ог изражавања, укључујући и ћаскање.“ (Херцфелд, М., Ку Културна лтурна интимност..., стр. 52, курзив у оригиналу) Нешто даље, он постаје по стаје одређенији: „Социјална поетика се бави игром кроз коју људи људи настоје да преокрену пролазну предност у трајно стање у том друштвено свеобухватном свеобухватном смислу. смислу. Она повезује малу поетику свакодневних интеракција с великим драмама официјелне помпе и историографије какоо би разбила илузије о малом и великом.“ (Херцфелд, М., Ку как Културна лтурна интимност..., интимност..., стр. 56) 16 Херцфелд, М., Ку Културна лтурна интимност..., стр. 9. 17 Разматрање проблема националних кинематограф кинематографија ија поново заокупља пажњу научне јавности, делимично и због покушаја појединих појединих држава држава да планск планском ом култ културном урном и фестивалско фестивалском м политиком, политик ом, те државним финансирањем филмске индустрије превазиђу последице по следице глобализације, хибридизације хибридиз ације и културне хегемоније које намеће холивудска холивудска продукција. Добар Доба р увод у различите правце размишљања о проблему националних кинематографија кинематографија пружају три новија зборника (Theorising National Cinema, edited by Valentina Valentina Vitali and Paul Willemen, London 2006; 20 06; Cinema and Nation, edited by Mette Hjort and Scott MacKenzie, London and New York York 2000; Cinemas, Identities and Beyond , еdited by Ruby Cheung with D. H. Fleming, Newcastle upon Tyne 2009). Користан Користан кратак преглед различитих приступа разматрању проблема проблема националне кинемат кинематографије ографије понудио је Higson, Andrew, Andrew, „The Concept of National Cinema“, Screen (1989), 30 (4), стр. 36–47, а пос. 36–37. Хигсон разликује неколико неколико могућности. Прво, национална кинематог кинематографија рафија се може одредити одредити у економско економском м смислу см ислу као домаћа филмска индустрија, са превасходним превасходним питањима попут следећих: ко прави филмове и где, ко контролише продукцијске и дистрибутерске куће, итд.? Друго, приступ националној кинематографији може бити текстуалистички . Кључна питања у оквиру таквог приступа тичу се тема којима су филмови посвећени, њиховог заједничког заједничког стила или погледа гл еда на свет, те степена до кога се усредсређују на изградњу осећаја националне посебности и 14 15


12


да преузима на себе различите улоге, попут изградње колективног идентитета, преношења конструктивне друштвене критике, те симболичког укључивања у заједницу, односно искључивања из ње. Културна интимност у кадру: примери стереотипног самопредстављања у српском и југословенском филму

У овом одељку рада покушаћу да на основу ос нову прегледа прегледа малог, малог, нерепрезентанерепре зентативног броја примера понудим оквирну систематизацију облика стереотипног самопредстављања и саморазумевања који почивају на опозицијама државно/ официјелно – народско/маргинално, те прихватљиво/пожељно – неприхватљиво/срамно у различитим фазама развоја српске кинематографије. кинематографије. Истовремено ћу настојати и да утврдим који се од приказаних облика стереотипног представљања сопства могу ваљано анализовати уз помоћ Херцфелдове категорије културне ку лтурне интимности и шта шт а се таквом анализом постиже. Иако литература не оскудева у употребљивим периодизацијама периодизациј ама југословенјугословен ске и српске кинематографије, оглед који је пред читаоцем не изискује тачан временски оквир, јер у овој фази истраживања акценат још није на детаљној историјској и друштвеној контекстуализаци контекстуализацији. ји.18 Примери ће због прегледности прегледности заједништва код код публике. Треће, постоји могућност приступа усмереног на питања потрошње културних добара, у оквиру кога се постављају питања порекла филмова који изазивају интересовање домаће публике, а посебно броја и процента заступљености холивудских филмова и с тим повезаних страховања од америчког америчког културног империјализма. Четврто, постоји и приступ који се руководи начелима филмске критике, и који у први план поставља проблеме уметничког уметничког квалитета филмова и њиховог уклапања у уметничко и културно наслеђе државе, а не жеље и маштања масовне публике. У овом раду посебно ће значајан бити други, текстуалистички тип приступа, поготову поготову због усмерености на питања националне посебности посебно сти и осећаја заједништва код публике, који се непосредно преплићу са темама које у први план поставља појам културне интимности. 18 Видети, на пример, при мер, периодизацију периодиз ацију коју је понудио Данијел Гулдинг у уводу своје студије студије о југословенском југословенском филму од 1945. до 2001. (Goulding, Daniel, „Introduction“, у: Liberated Cinema. The Yugoslav Experience, 1945-2001 , Indiana University Press, Bloomington & Indianapolis, Second Revised and Expanded Edition, 2002, стр. ix-xiv). Гулдинг разликује пет периода у развоју југословенске кинематографије: административни (1945–1950); период децентрализације и разбијања оквира (1951–1960); период успона република и појаве новог или отвореног филма (1961–1972); период прилагођавања и новог југословенског филма (1973–1990); најзад и период распада Југославије и његовог кинематографског разматрања (1991–2001). У случају Србије могло би се говорити и о шестом периоду, периоду, који одликују процеси демократизације, либерализације и капитализације, са свим намераваним и ненамераваним последицама које они доносе. Периодизацију послератне југословенске и српске кинематографије кинематографије на основу критеријума продукције понудио је Дејан Косановић. Он разликује шест периода: 1944–1951. – административни период (финансирање из буџета, 100%); 1951–1962. – децентрализација и реорганизација кинематографије кинематографије на савезном нивоу (савезни буџет око 80%); 1962–1972. – кинематографија на нивоу Републике Србије (републички буџет око 70%); 1972–1982. – кинематографија на нивоу Републике Србије _________________________ ______________________ _______________________________________________ Nova srpska antropologija: antropologija filma - 6

Antropologija filma - Nova srpska antropologija, knj. 1 .pdf

Recommend Documents