Rezni alati

Проф. др Љубодраг Тановић – Резни алати

Садржај 1. Увод………………………………………………………………………………………….... 1 1.1 Историјски развој технологија……………………………………………………..... 1 1.2 Материјали за резне алате…………………………………………………………… 2 2. Резни алати…………………………………………………………………………………. 2.1 Основни елементи резних алата…………………………………………………... 2.2 Резни елементи алата……………………………………………………………….. 2.3 Подела резних алата………………………………………………………………….

   

3. Ножеви за стрга!е…………………………………………………………………………11 3.1 "тргарски ножеви изра#ени изједна од $рзорезног %елика………………….. 11 3.2 "тргарски ножеви са лем&еним 'ло%и(ама од тврдог метала……………… 1* 3.3 "тргарски ножеви са механи%ки 'ри%вр)женим 'ло%и(ама од алатног материјала………………………………………………………………….... 14 *. +лати за израд и о$рад отвора…………………………………………………………2 *.1 ,а$)ива%и…………………………………………………………………………….. 2 *.2 -ргије………………………………………………………………………………….…2 *.2.1 "'иралне $ргије……………………………………………………………….. 2 *.2.2 "'е(ијалне $ргије……………………………………………………………… 2 *.3 Про)ирива%и и ')та%и…………………………………………………………… 35 *.* Разврта%и………………………………………………………………………………. 32 . +лати за о$рад глода!ем / глодала………………………………………………….. 3* .1 0лодала од $рзорезног %елика……………………………………………………… 3 .2 0лодала са 'ло%и(ама од тврдог метала………………………………………… 3 . итератра………………………………………………… итератра…………………………………………………………………………………… ………………………………… *1

6


1. Увод 1.1 Историјски развој технологија Историјс Историјски ки 'осматра 'осматрано но 'роизводн 'роизводне е технологи технологије је датирај датирај јо) од 5557*555 5557*555 г.'.н.е. када с се 'роизводили разли%ити 'редмети од дрвета8 керамике8 камена и мета метала ла.. Ос Осно новн вни и 'рои 'роизв звод одни ни 'ро( 'ро(ес еси и се тада тада одно односе се на кова кова!е !е88 алат алати и с од камена8 дрвета8 костиј8 кремена и др. ,ахва&ј9и археоло)ким иско'инама које 'оти% из 'ериода каменог до$а 'ознали смо се са алатима који с се користили  вид вид 'ол 'олге ге и клин клина. а. :ао :ао мета металн лни и мате матери рија јали ли кори кори)9 )9ен ени и с; с; зл злат ато8 о8 $ака $акар р и метеор метеоритс итско ко гвож#е гвож#е88 а као немет неметали али кори)9 кори)9ени ени с; грн%ар грн%арија ија88 гле# гле# и 'риро 'риродно дно влакно8 као )то је 'риказано на сли(и 1.1.1.

"л. 1.1.1 Први алати које је ј е %овек користио Првим сте'еном развоја технологије механи%ке о$раде сматра се 'римена о$ликованог алата за одре#ен о'ера(иј. У 'роизводним технологијама користи се огроман $рој разли%итих металних и неметалних материјала8 са 'ро(есима који о$х $хвата атај 'ре(и ре(иззно и изот изотер ерми ми%%ко кова ова!е8 !е8 ласе ласерс рско ко се% се%е!е е!е и реза! еза!е е8 с'е с'ер' р'ла ласт сти% и%но но де<о де<орм рмис иса! а!е8 е8 да $и се кона кона%н %но о извр извр)и )ила ла инте интегр гра( а(иј ија а са ком'јтерским технологијама. Развој технологија словио је интезиван развој техника 'роизвод!а оржја. Модерн Модерна а механи механиза( за(ија ија 'о%и!е 'о%и!е са развој развојем ем о'рем о'реме е за тексти текстилн лн индс индстри триј ј и ма)ина алатки за о$рад метала. =а&и развој 'роизводних технологија везје се за $рој 'роизвода. Методе 'роиз роизввод!е од!е с $иле $иле врло 'римит имитив ивн не и ген генерал ералн но врло рло с'оре8 оре8 одн дно осн сно о не'ро не'родк дктив тивне не.. =анас =анас с з 'омо9 'омо9 ком'ј ком'јтер тера а 'роиз 'роизвод водне не техно технолог логије ије толико толико на'редовале8 да се на 'ример8 'роизводи 15 алминијмских конзерви за 'иво  секнди или 3 милиона жилета за $рија!е на %ас. Посе$но зна%ајан техноло)ки елемент је резни алат који тре$а да омог9и искори)9е!е екс'лоата(ијског екс'лоата(ијског ка'а(итета данас врло ск'е 'роизводне техноло)ке о'реме. :роз историјски развој алатних материјала са основним карактеристикама види се8 да је на 'ример8 $рзина реза!а  'ослед!их 5 година 'орасла за око 15 'та и да с тро)кови алата 'о cm скинте стрготине истовремено о'али за око 4 'та8 као )то је 'риказано  та$ели 1.1.1. 3

1


Материјал алата +латни B -рзорезни B ивени DМ 7 стелит7 "интерован DМ +латна керамика

0одина 'ојаве 'ре 1C55 1C55

Максимална радна тем'ератра >о? 255 55

1C1

455

5

5.

E1C2 E1C* 1C

55 C55 1555

155 15 2*5

5.* 5.2 5.1

-рзина реза!а 15 2

Индекс (ене 'о >@A3? стрготине 2 1

Dа$ела 1.1.1 У'ро)9ени 'риказ развоја материјала за резне алате

1.2 Материјали за резне алате Резн Резни и алат алати и сл слж же е за о$ра о$рад д мате матери рија јала ла реза реза!е !ем м Fо$р Fо$рад ада а скид скида! а!ем ем стрго стрготин тинеG. еG. По о$лик о$лик88 вели%и вели%ини ни и конст констрк рк(иј (ијски ским м каракт карактери еристи стикам кама а с врло врло разно разноврс врсне не констр констрк( к(ије ије  зависн зависност ости и од 'ост' 'ост'ка ка о$раде о$раде88 о$лика о$лика и 'оложа 'оложаја ја 'овр)ина које се о$ра#ј8 'ресека стрготине Fгр$а8 завр)на о$радаG материјала алата и дргих %инила(а Fкарактеристике ма)ине...G. Матери Материјал јали и за резне резне алате алате Fалатн Fалатни и матери материјал јалиG иG тре$а тре$а да имај имај следе9 следе9е е осо$ине да $и о$ез$едили резн с'осо$ност и одговарај9 'остојаност резним алатима; 1. висок тврдо9 и с'осо$ност задржава!а тврдо9е 'ри 'ови)еним тем'ератрама тем'ератрама реза!а Fзадржане резне с'осо$ностиG 2. висок висок от'орност от'орност на ха$а!е ха$а!е Fнаро%ито Fнаро%ито 'ри 'ови)еним 'ови)еним тем'ера тем'ератра трамаG маG 3. дово&н дово&н %врсто9 %врсто9 и жилавост F%врст F%врсто9а о9а на савија!е савија!е и %врсто9а %врсто9а се%ива се%иваGG *. до$р до$ре е техн техно оло) ло)ке кара арактер ктери исти стике Fдо Fдо$ра $ра о$ра $рад&ив д&ивос остт 'ри о$р о$ради ади де<орма(ијом и реза!ем8 'осе$но 'ри завр)ној о$ради $р)е!ем и 'ри о)тре!G . от'орнос от'орностт на 'ромен&ив 'ромен&ива а механи%ка механи%ка и терми%ка терми%ка о'тере9 о'тере9е!а е!а =анас се за резне алате 'риме!ј следе9е * гр'е алатних материјала; 1G алат алатни ни %ели %ели(и (и нисколегирани %ели(и B1C*58 B1C*58 B3*5 B3*5 $рзорезни %ели(и 7 6 гр'а %елика Fвол<рамови %ели(иG 1H I J 1H K J LM1 7 66 гр'а %елика Fвол<рамови %ели(иG 12H I J 2 N *H K J LM1 7 666 гр'а %елика Fвол<рам 7 моли$денови %ели(иG H I J H OM J 1H K J LM1 7 6K гр'а %елика Fвол<рам 7 моли$ден 7 ко$алтни %ели(иG 15H I J H OM J *H K J 15H LM • •

1

:ористи се као везиво

2


2G тврд тврди и мета метали ли Dврди метали за резне алате разврстани с  три основне гр'е  зависности од врсте материјала који се о$ра#је8 са ви)е сорти  свакој гр'и. Ознаке ових гр'а гр'а с P 7 за о$рад %елика %елика FP518 P58 P25…G8 Q 7 за о$рад о$рад RS F:518 :58 :15...G :15...G и O 7 за те)ко о$рад&иве материјале FМ158 М25...G. -ројни део ознаке озна%ава квалитет тврдог метала о$зиром на <изи%ко 7 механи%ка својства. 3G алатна алатна Fрезна FрезнаGG кера керамик мика а У зависн зависност ости и од намен намене е алата алата  основн основни и матери материјал јал воде воде се разли% разли%ити ити легирај9и елементи ради до$ија!а керамике одговарај9ег квалитета. оксидна Fдо CC84H TUV 3G оксидно 7 кар$идна F5H TU 2V3 J 25H FWXLY 7 DаLYGG неоксидна Fнитридна RX 3Z*G • • •

*G с'ерт с'ертвр врди ди матер материја ијали ли 'риродни дијамант синтети%ки дијамант к$ни $ор 7 нитрид 'оликристали на основи дијаманата • • • •

=ијамант 'оседје најве9 тврдо9 од 'ознатих  'рироди метала и минерала и има висок висок хемиј хемијск ск и корози корозион он 'осто 'остојан јаност ост.. Dермо' Dермо'ост остоја ојанос ностт 'риро 'риродни днихх дијаманат дијаманата а је 455 7 45 [L8 а синтети%ких синтети%ких 55 7 455 [L8 а изнад ових тем'ератр тем'ератра а дијамант је хемијски активан  контакт са же&езом и леграма на !иховој основи. =ијамант је анизотро'ан 'о тврдо9и и %врсто9и )то се о$ја)!ава неједнаким $ројем атома  разли%итим кристалогра<ским равнима. :ое<и(ијент линеарног )ире!а дијаманта је неколико 'та ма!и  однос на тврди метал а око 15 'та ма!и  однос на $рзорезни %елик.

>\PY?

Чврстоћа на ритиса!

"одул еласти#ости $

+" +М: c-ОР -c-ОР

aQ 5 7 aQ 3 7 34 7

>\PY? 58* 7 58 *8* 7 84 284 *85 7 8

>\]Y? 5 5 *5 425

0c:"+НИD

aQ 35 7 3

285 7 *85

41

382

bMdYeMf RgfhXij kQ `515

aK *

7

7

aQ 5

485

aQ 5

481

Назив

` R P

Z b @ P

O W R Q `

RgfhXij kQ `52

Тврдоћа

%устина &

Толороводност '

>^_@A3?

>I_AQ?

7 7 38*5 385 38*

2C5 7 335 15 7 25 5 7 5 F35 7 35 QG 15 7 15 FC55 / C5 QG 2 7 35 F35 QG *5 7 5 FC5 QG 155 7 13

C55

38

5

C2

38

5

Dа$ела 1.2.1 lизи%ко 7 механи%ка својства 'оликристалних 'оликристалних с'ертврдих материјала

3


Најв Најве9 е9а а 'рим 'римен ена а код код резн резних их алат алата а с две две врст врсте е алат алатни нихх мате матери рија јала ла 7 $рзорезни %ели(и и тврди метали8 с тим )то је 'римена тврдих метала  сталном 'ораст. Удео ова два алатна материјала је разли%ит код 'ојединих врста о$раде F та$ели 1.2.2 је 'риказан орјента(иони део $рзорезног %елика и тврдог метала код 'ојединих врста о$радеG. mрста о$раде "трга!е 0лода!е -)е!е Разврта!е8 'ро)ирива!е8 реза!е навоја8 'ровла%е!е Рендиса!е

Про(енат 'римене >H? -рзорезни %елик Dврди метал 25 5  3 5 25 

3

C5

15

Dа$ела 1.2.2 Орјента(иони 'ро(енат 'римене $рзорезног %елика и тврдог метала При$л При$лижн ижна а о(ена о(ена резне резне с'осо$ с'осо$нос ности ти алатни алатнихх матер материја ијала ла вр)и вр)и се 'реко 'реко тврдо9е и жилавости и !ихове зависности од тем'ератре. Dврдо9а је најма!а код алатних %елика а расте ид9и тврдим металима8 алатној керами(и ка с'ер тврдим металима. "а жилаво)9 је о$рнт сл%ај; најве9а је код алатних %елика а најма!а код алатне керамике и с'ертврдих алатних материјала. :од $рзорезног %елика тврдо9а с'орије о'ада са 'ове9а!ем тем'ератре Fрезна с'осо$ност се г$и код тем'ератре од око 5 >[L? / 55 >[L?G8 док је код тврдих метала и алатне керамике знатно с'орије сма!е!е тврдо9е са 'ове9а!ем тем'ератре а задржава!е резне с'осо$ности је до знатно ве9их тем'ератра.

"лика 1.2.1 =ијаграм =ијаграм тврдо9а разли%итих разли%итих керами%ких керами%ких материјала8 тврдог метала и %елика

*


(. Резни алати 2.1 Основни елементи резних алата "ваки резни алат се састоји од најма!е два основна дела; тело алата на коме се налазе резни елементи 7 се%иво и др)ке алата 'реко које се изводи 'остав&а!е и 'ри%вр)9ива!е алата за држа% алата на ма)ини8 а %есто и (ентрира!е алата.

"лика 2.1.1 Основни елементи резних алата Резни Резни алати алати се мог мог изра#и изра#иав авати ати изједн изједна а од алатни алатнихх матер материја ијала ла или са 'ло%и(ама од тврдог метала8 алатне керамике и 'оликристалног дијаманта Fрезне 'ло%и(еG. Ове 'ло%и(е имај разли%ите о$лике и димензије F зависноти од врсте8 о$лика и вели%ине алатаG8 а везј се за тело алата лем&е!ем или механи%ким 'ри%вр)9ива!ем. =ва основна ти'а 'ло%и(а од тврдог метала с; 'ло%и(е за лем&е!е и окретне Fизмен&ивеG 'ло%и(е • •

2.2 Резни елементи алата Пло%и(е за лем&j!е се изра#ј  ви)е о$лика и димензија димензија Y 'риме!ј се се за стргарске ножеве8 ножеве за ко'ира!е8 $ргије8 разврта%е8 глодала и дрге резне алате.




Осн сно овн вни и недос едоста тата такк ала алата са лем&еним 'ло%и(ама од тврдог метала је )то се 'ри лем&е! 'ојав&ј заостали на'они и на'рслине на се%ив8 које знатно снижавај 'остојаност алата8 'а се з$ог з$ог тога тога из$е из$ега гава ва овак овакав ав ти' ти' констрк(ије алата. Окре Окретн тне е Fизм Fизмен ен&и &иве веGG 'ло% 'ло%и( и(е е 'ри% 'ри%вр вр)9 )9ј ј се меха механи ни%к %ким им ' 'те тем м за држа%е алата8 имај ви)е се%ива Fви) Fви)ес есе% е%не не 'ло% 'ло%и( и(еG еG тако тако да се 'ри зат ат'&е! &е! једн једног ог се%ива %ива окре кре9  држа држа% %.. :орис :ористе те се код код стр стрга гарс рски кихх ножева8 алата за 'ро)ирива!е8 глодала и ком$инованих алата.

"лика 2.2.1 Изглед неколико 'ло%и(а од тврдог метала

Предности 'римене измен&ивих 'ло%и(а са механи%ким 'ри%вр)9ива!ем за држа%е алата  однос на алате са лем&еним 'ло%и(ама с следе9е; ма!и с тро)кови алата Fсведени на једно се%ивоG из$егава се лем&е!е а тиме се из$егава и о'асност од 'ојаве на'рслина F'ове9ава 'остојаност алатаG 'ове9ава се 'роизводност 'реко мог9ности рада са строжијим режимима о$раде као и скра9е!е времена 'отре$ног за измен алата Fокретне 'ло%и(е се лако и $рзо окре9 и ме!ајG остварје се )теда основних сировина за израд тврдих метала јер је мог9е ре(иклира!е 'оха$аних 'ло%и(а • •

•

•

Окретне 'ло%и(е се изра#ј  разли%итим о$ли(има и димензијама да $и се могле користити код алата разли%итог о$лика и димензија. Мог се класи<иковати 'рема ви)е карактеристика ме# којима с; 1. о$лик о$лик 'ло% 'ло%и(е и(е Fгеоме Fгеометри тријск јскиG иG 2. вели вели%и %ина на ле#н ле#ног ог гл гла а 3. толе толера ран( н(ије ије n за за o и 6L *. ти' ти' вези везива ва!а !а 'ло 'ло%и %и(е (е . д джи жина на резн резне е иви иви(е (е . де$& де$&ин ина а 'ло% 'ло%и( и(е е 4. 'ол' 'ол'ре% ре%ник ник зао$& зао$&е!а е!а врха врха 'ло%и( 'ло%и(е е . ста! ста!е е резн резне е иви( иви(е е C. верзиј верзија а алата алата88 смер смер реза!а реза!а 15. до'нска ознака8 'роизво#а%ева о'(ија Ознака Ознака 'ло%и(а 'ло%и(а је скла#ена скла#ена 'рема 6RV стандард стандард и има десет о$авезни о$авезнихх сим$ола8 који се односе на дате карактеристике.




"лика 2.2.2 О$лик о$хва9ени гао E

'ло%и(а

и

"лика 2.2.3 mели%ина ле#ног гла на главној резној иви(и α n

r

"лика 2.2.* Dолеран(ије n за o и 6L "лика 2.2. Dи' везива!а 'ло%и(е

"лика 2.2. mели%ина 'ло%и(е p джина резне иви(е "лика 2.2.4 =жина резне иви(е

"лика 2.2. Пол'ре%ник Пол'ре%ник зао$&е!а врха 'ло%и(е

"лика 2.2.C "та!е резне иви(е

"лика 2.2.15 "мер реза!а

4


Пло%и( Пло%и(е е алатне алатне керами керамике ке имај имај исте основне о$лике као и 'ло%и(е од тврдог метала8 ме#тим8 изводе се $ез (ентралног отвора и имај ве9 де$& де$&ин ин и ле#н ле#ни и гао гао једн једна ак нл ли и Fqнегативнеr 'ло%и(еG. sесто се изводе са р$о р$ом м д дж ж се%и се%ива ва ради ради 'ове 'ове9а 9а!а !а %врсто9е се%ива. Пло%и(е са 'оликристалним дијамантом и к$ним нитридом $ора8 изводе се на тај тај на%и на%ин н )то )то се на 'ло% 'ло%и( и(е е тврд тврдог ог мет метала ала наноси оси сл слој ој с' с'ер тврд тврдо ог7 'оликристалног материјала Fде$&ине

5. [mm] G. Нај%е)9е с  'римени 'ло7 %и(е кржног о$лика или  о$лик дела крга F'олкрг8 %етвртина кргаG.

"лика 2.2.11 О$ли(и 'ло%и(а са слојем 'оликристалног с'ертврдог материјала

2.3 Подела резних алата Мог9е је извр)ити класи<ика(иј резних алата 'о ви)е основа;            



YG 'одела 'одела резних резних алата алата 'рема 'рема 'ост' 'ост'к к о$раде; о$раде; стргарски ножеви ножеви за рендиса!е $ргије 'ро)ирива%и разврта%и глодала 'ровлака%и резни(е нарезни(е алати за израд Fо$радG з'%аника "лика 2.3.1 Примери резних алата тестере за 'одел аG. алати за а$разивн о$рад Fто(илаG tG 'одела 'одела  зависност зависности и од о$лика о$лика алата и 'оложај 'оложаја а 'овр)ине 'овр)ине о$ратка о$ратка алати за о$рад с'о&а)!их 'овр)ина разли%итог о$лика ножеви глодала 'ровлака%и то(ила алати за о$рад отвора Fр'аG за$)ива%и $ргије 'ро)ирива%и разврта%и ножеви за 'ро)ирива!е • • • •



• • • • •




'ровлака%и... алати за израд навоја једно'ро<илни и ви)е'ро<илни ви)е'ро<илни ножеви ножеви за навој резни(е нарезни(е главе за израд навоја глодала за навој то(ила за навој алати за израд з'%аника ножеви глодала то(ила за $р)е!е з'%аника •



• • • • • •



• • •

"лика 2.3.2 Примери резних алата за 'одел tG.

 

@G 'одела 'рема ти' алата алати ис(ела од алатног материјала алати са лем&еним и механи%ки 'ри%вр)9еним 'ри%вр)9еним 'ло%и(ама од алатног материјала

"лика 2.3.3 Примери резних алата за 'одел @G.  

hG 'одела 'одела 'рема 'рема врсти врсти алатно алатногг материја материјала ла алати од $рзорезног %елика алати са 'ло%и(ама од тврдог метала

C




дијамантски алати...

"лика 2.3.* Примери резних резних алата за 'одел hG.  

jG 'одела 'одела 'рема 'рема на%ин на%ин 'остав& 'остав&а!а а!а алата алата  држа% држа% алата алата ненасадни алати насадни алати

"лика 2.3. Примери резних алата за 'одел jG.  

uG 'одела 'одела 'рема 'рема сте'е сте'ен н ни нивер верзал залнос ности ти стандардни резни алати Fкоји се користе за о$рад 'овр)ина истог ти'а на разли%итим о$рат(имаG с'е(ијални резни алати Fкоји с 'редви#ени за изво#е!е конкретне о'ера(ије о$раде датог о$раткаG стандардни и <азонски ножеви за о$рад на стрг $ргије  однос на ком$иноване алате за $)е!е... • •

"лика 2.3. Примери резних резних алата за 'одел uG.

15


). Ножеви за струга*е "тргарски ножеви с врло разноврсни резни алати 'о о$лик и димензијама8 као и врсти материјала резног дела алата. "тргарски нож се изводи  три основна о$лика; из једног комада Fис(елаG са лем&еним Fили ле'&енимG 'ло%и(ама алатног материјала са меха механи ни%к %ки и 'ри% 'ри%вр вр)9 )9ен еним им 'ло% 'ло%и( и(ам ама а алат алатно ногг мате матери рија јала ла за одговарај9и држа% FтелоG • • •

Према врсти о$раде8 као и о$лик8 мог $ити; ножеви за с'о&а)! Fзджн8 'о'ре%нG о$рад8 ножеви за нтра)! о$рад8 ножеви за одсе(а!е 7 се(а!е8 ножеви за реза!е навоја као и 'ро<илни ножеви. Подела ових ножева се може извр)ити и на ножеве за 'ретходн 7 гр$ о$рад и на ножеве за завр)н 7 <ин о$рад. "тргарски ножеви мог $ити леви и десни.

"лика 3.1 Пост'ак одре#ива!а врсте ножа

3.1 "тргарски ножеви изра#ени изједна од $рзорезног %елика "тргарски ножеви изра#ени изра#ени изједна од $рзорезног %елика мог се изра#ивати на два на%ина. Први8 %е)9е 'риме!ен на%ин јесте да се (ео алат изра#је од $рзорезног %елика. Ово констрктивно ре)е!е се 'риме!је код алата ма!их димензија. ,а разлик од 'рвог8 дрги на%ин се 'риме!је за израд алата ве9их димензија. У (и& (и& )теде )теде  ск'о ск'ом м алатно алатном м матери материјал јал8 8 алати алати са др)ком др)ком ве9их ве9их дименз димензија ија изра#ј се тако8 )то се тело алата Fса резним елементимаG изра#ј од алатних матери материјал јала а Fнај%е Fнај%е)9е )9е од $рзоре $рзорезно зногг %елика %еликаGG а др)ка др)ка од констр констрк( к(ијс ијског ког %елика %елика затезне %врсто9е око 45 daN mm Fн'р. B 1435G. "'аја!е тела алата са др)ком се изводи т'им заварива!ем Fтре!емG. При томе др)ка ножа може $ити; 'равогаоног8 квадратног и кржног 'о'ре%ног 'ресека Fнај%е)9е код ножева за зджн о$радG. "тргарске ножеве од $рзорезног %елика можемо 'оделити  две гр'е; 1. $р)ен $р)ени и ножев ножеви и Fза Fза атом атомате атеGG 2. кова ковани ни ноже ножеви ви 2

11


На местима где се јав&ај ма!е ви)е нагли захвати ножа  материјал 'ри 'ром 'ромен ен&и &иво вом м 'рес 'ресек ек стр стрго готи тине не и о') о')те те д дар арна на о'те о'тере ре9е 9е!а !а 'ро' 'ро'ра ра9е 9ена на ви$р ви$ра( а(иј ијам ама8 а8 резн резна а иви( иви(а а ножа ножа изра изра#е #ено ногг од квал квалит итет етно ногг $рзо $рзоре резн зног ог %ели %елика ка 'оказа9е своје 'редности8 које 'оред техноло)ких мог $ити и економске 'рироде. У сл%ај гр$&ег о)те9е!а врха ножа квар се откла!а једноставним 'ре$р)ива!ем8 док $и  сли%ном сл%ај 'ри 'отре$и ножа са 'ло%и(ама од тврдог метала довело до г$итка ск'о(ене 'ло%и(е. Прил Прилаг аго# о#ав ава! а!е е о$ли о$лика ка глав главе е ножа ножа одре одре#е #ено ном м захв захват ат и мате матери рија јал л не'оредиво не'оредиво је лак)е и даје неограни%ене неограни%ене мог9ности из$ора $итних глова реза!а. -р)ени ножеви нај%е)9е се 'отре$&авај на разним атоматима и револвер стрговима8 односно тамо где се нож 'остав&а  одговарај9и носа% или стег. Изра#е Изра#ени ни с од високо висококва квалит литетн етног ог ко$алт ко$алтово овогг %елика %елика88 ока&ен ока&ени и и са завр)н завр)но о $р) $р)ен еним им стра страни ни(а (ама ма.. :рај :рајев еви и ножа ножа с 'рил 'рилаг аго# о#ен ени и ти' ти' и наме намени ни тако тако да 'отро)а% може једноставно и $рзо о$ликовати глав ножа 'о својој во&и. Ист'&ене ножеве тре$а 'овремено о)трити8 ина%е с г$и(и  времен8 материјал и 'родктивности далеко ве9и од )теде 'розроковане 'роджетком рада истро)еним резним иви(ама. О'ера(ија о)тре!а је од 'ресдног зна%аја8 тре$ тре$а а је о$ав о$авит ити и стр стр%н %но о тако тако да алат алат може може одол одолет ети и најв најви) и)им им захв захват атим има а  одре#еном радном ход. Dо'лота је један од најти(ајнијих <актора на век траја!а о)три(е8 'осе$но код алата од $рзорезног %елика. "тандардна средства за хла#е!е имај двострк намен; 1. да одвед одвед то'лот то'лот са ножа8 ножа8 стрг стрготине отине и о$ратка о$ратка 2. да сма! сма!е е тре! тре!е е =о$р =о$ро о сред средст ство во за хл хла# а#е! е!е е 'о$о 'о$о&) &)ав ава а квал квалит итет ет о$ра о$раде де и олак олак)а )ава ва 'остиза!е та%ности мера. Dре$а га доводити  дово&ним коли%инама тако да хлади 'одједнако нож8 стрготин и сам о$ра#ивани део. На сли(и 3.1.1 'риказана с нека од констрк(ионих ре)е!а стргарских ножева изра#ених од $рзорезног %елика. :од ве9ине оваквих ножева тело алата је нао)трено са о$е стране )то 'ове9ава економи%ност 'роизвод!е.

Нож за с'о&а)! зджн о$рад 7 десни


12



vироки нож за %еон о$рад

lазонски нож за зджн о$рад

Нож за нтра)! зджн о$рад

13


Про<илни нож

Нож за с'о&а)! <ин о$рад и ко'ава!е канала

"лика 3.1.1 "тргарски ножеви од $рзорезног %елика

3.2 "тргарски ножеви са лем&еним 'ло%и(ама од тврдог метала :од овакви оваквихх стрга стргарск рских их ножева ножева је лем&е! лем&е!ем ем 'ри%в 'ри%вр)9 р)9ена ена 'ло%и 'ло%и(а (а од тврдог метала за др)к ножа. =р)ка ножа се изра#је од констрк(ионог %елика минима минималне лне затезн затезне е %врсто %врсто9е 9е 45 daN mm . Пресек ножа је тако ода$ран да је из$егнто о'тере9е!е савија!а 'ло%и(е8 а код савијених ножева води се ра%на о торзионим о'тере9е!има. На тел тел алата алата од констр констрк( к(ион ионог ог %елика %елика изра# изра#ј ј се ж&е$ов ж&е$ови8 и8  које које се лем&е!ем 'ри%вр)9ј 'ло%и(е од тврдог метала. На овај на%ин се остварје знатн атно сниже иже!е (ен (ене ко)т ко)та а!а ала алата8 а мог мог9е 9е је и !его !еговво ви)ек и)екр ратно атно 'рео)трава!е. При лем&е! се 'риме!ј 'осе$не врсте лемова на $ази %истог $акра или легра $акра8 тако да се 'ри дејств то'лоте раста'а лем и %врсто везје 'ло%и(а тврдог метала на држа% FтелоG. "'аја!е 'ло%и(а за тело се вр)и тврдим лем&е!ем  'е9има или на 'осе$ним ре#ајима 'ри загрева! електроиндктивним 'тем. После лем&е!а 'ло%и(а од тврдог метала вр)и се завр)на о$рада резног дела ножа $р)е!ем8 'ри %ем се квалитетно $р)е!е F$ез на'рслинаG изводи најс најс'е) 'е)ниј није е 'омо9 'омо9 дијама дијамантс нтских ких то(ила то(ила Fмехан Fмехани%к и%ким им или електр електрохе охемиј мијски ским м 'темG. При томе се ле#на 'овр)ина 'ло%и(е од тврдог метала $рси 'од глом α 8 а тело ножа 'од глом α 8 који је $ар 2[ ве9и од гла α . ,а гр$ о$рад %елика Fнел Fнелег егир иран аних их88 леги легира рани них8 х8 нер# нер#ај ај9 9их их и алат алатни нихG хG као као и о$ра о$рад д %ели %ели%н %ног ог лива лива 'ре'ор%ј се 'ло%и(е од тврдог метала квалитета P25 / P*58 док се за завр)н о$рад о$рад ових материјала материјала 'ре'ор% 'ре'ор%ј ј P51 и P15. ,а гр$ о$рад RS 'ре'ор% 'ре'ор%ј ј се врсте тврдог метала Q15 и :258 а за завр)н о$рад Q518 Q15 и Q25 Fн'р. за RS ве9е тврдо9е Q51G. Ножеви са лем&еним 'ло%и(ама од тврдог метала с нај%е)9е о$лика 'равих ножев ножева8 а8 са др)ком др)ком квадр квадратн атног ог или кржно кржногг 'о'ре% 'о'ре%ног ног 'ресек 'ресека а Fса зарав& зарав&ено еном м 'овр)и 'овр)ино ном м за 'оста 'остав& в&а!е а!е и стеза! стеза!еG8 еG8 слика слика 3.2.1. 3.2.1. vирина vирина и висина висина88 односн односно о 'ре%ник др)ке се кре9е  грани(ама * 7 2 AA8 док је джина ових ножева од око 15 7 1*5 AA. 2

0

1

0

1*


"лика 3.2.1 О$ли(и др)ке ножа

Недостатак алата са лем&еним 'ло%и(ама од тврдог метала састоји се  'ојави заосталих на'она8 насталих 'ри загрева! и хла#е! као и след неједнаког )ире )ире!а !а мате матери рија јала ла тела тела алат алата8 а8 лема лема и тврд тврдог ог мета метала ла.. Ови Ови заос заоста тали ли на'о на'они ни изазивај изазивај 'ојав на'рслина на'рслина на се%ивима се%ивима алата8 које знатно сма!ј сма!ј 'остојан 'остојаност ост алата Fкрза!е резних елемената алатаG. Ножеви са лем&еним 'ло%и(ама од тврдог метала се мог 'оделити на; •

'рави

•

савијени

•

гаони

1


•

)ироки

•

%еони

•

$о%ни

•

за одсе(а!е

1


•

нтра)!и $о%ни

•

нтра)!и гаони

•

)и&асти

3.3 "тргарски ножеви са механи%ки 'ри%вр)9еним 'ри%вр)9еним 'ло%и(ама од алатног материјала Ови стргарски ножеви се састоје од држа%а FтелаG за које се механи%ким 'тем везј 'ло%и(е од одговарај9ег алатног материјала. Dело алата изра#је се од квалитетнијег констрк(ионог %елика8 тако да има джи век и о$ез$е#је лак заме замен н резн резних их елем елемен енат ата а од алат алатно ногг мате матери рија јала ла 'осл 'осле е !ихо !ихово вогг зат зат'& '&е! е!а. а. Меха Механи ни%к %ки и на%и на%ин н 'ри% 'ри%вр вр)9 )9ив ива! а!а а 'ло% 'ло%и( и(а а од алат алатно ногг мате матери рија јала ла откл откла! а!а а недостатке који се јав&ај код алата са лем&еним 'ло%и(ама. Предности  однос на ножеве са лем&еним 'ло%и(ама од алатног материјала с; из$егавај се де<екти који настај 'ри лем&е! 'ло%и(а за др)к FтелоG $рза и лака замена 'ло%и(а 'осле зат'&е!а свих се%ива F$ез скида!а држа%а са ма)инеG та%но та%но је 'ози( 'ози(ион ионира ира!е !е 'ло%и( 'ло%и(е е Fније Fније 'отре$ 'отре$но но накна накнадно дно 'оде) 'оде)ава ава!е !е 'оложаја алатаG сма!ј се тро)кови алата след 'ове9а!а 'остојаности окретних 'ло%и(а F однос на лем&енеG8 као и след сма!е!а тро)кова израде и одржава!а алата Fот'ада о)тре!е алатаG • •

•

•

:од алата са механи%ки 'ри%вр)9еним 'ло%и(ама  'римени је ви)е на%ина механи механи%ко %когг везив везива!а а!а88 који који се нај%е нај%е)9е )9е $азира $азирај ј на 'римен 'римени и вијака вијака и клинов клинова. а. vематски 'риказ * основна на%ина 'ри%вр)9ива!а и стеза!а окретних 'ло%и(а  држа%; 1. Притеза! Притеза!е е 'ло%и(е 'ло%и(е з дно лежи)та лежи)та  држа% држа% Fсила стеза!а стеза!а делје делје нормално нормално на гор! 'овр)ин 'ло%и(еG 7 ознака L

14


"лика 3.3.1 "теза!е одозго 2. "ила стеза!а стеза!а делје делје 'аралелн 'аралелно о ослоној ослоној 'овр)ини 'овр)ини 'ло%и(е 'ло%и(е 'реко 'реко отвора отвора 7 ознака P

"лика 3.3.2 "теза!е 'реко отвора

3. :ом$инова :ом$иновано но стеза!е стеза!е 'реко 'реко отвора отвора и гор!е 'овр)ине 'овр)ине 'ло%и(е 'ло%и(е 7 ознака ознака М

"лика 3.3.3 "теза!е одозго и 'реко отвора *. "теза!е "теза!е 'омо9 'омо9 вијка8 вијка8 који који 'ролази 'ролази кроз кроз отвор отвор 'ло%и(е 'ло%и(е 7 ознака ознака R

"лика 3.3.* "теза!е вијком Први на%ин 'редви#ен је за 'ри%вр)9ива!е окретних 'ло%и(а $ез отвора8 а остала три на%ина за 'ри%вр)9ива!е окретних 'ло%и(а са (ентралним отвором. "ви "ви ве9и ве9и 'рои 'роизв зво# о#а% а%и и резн резних их алат алата а  свет свет имај имај  свом свом 'рои 'роизв звод одно ном м 'рограм и држа%е за окретне 'ло%и(е. При томе на тржи)т 'остоји врло велики $рој ти'ова држа%а  зависности од о$лика и вели%ина окретних 'ло%и(а8 !ихове основне геометрије и геометрије  држа%8 смера реза!а и дргих карактеристика. =ржа%и окретних 'ло%и(а се мог 'оделити  две гр'е; 1. држа%и држа%и окретних окретних 'ло%и 'ло%и(а (а за с'о&а) с'о&а)! ! о$рад о$рад стрга!е стрга!ем м

1


2. држа%и држа%и окретних окретних 'ло%и 'ло%и(а (а за нтра нтра)! )! о$рад о$рад стрга стрга!ем !ем ,аједни%ка карактеристика свих држа%а јесте )то се ис'од окретне 'ло%и(е 'остав&а 'одложна 'ло%и(а нај%е)9е од тврдог метала8 која о$ез$е#је 'отре$н кртост и ста$илност 'оложаја окретне 'ло%и(е. Озна%ава!е држа%а за с'о&а)! и нтра)! о$рад се разликје и дета&није је о$ја)!ено  наставк.

"лика 3.3. Ознака држа%а окретних 'ло%и(а за с'о&а)! о$рад стрга!ем

1C


"лика 3.3. "им$оли кори)9ени 'ри озна%ава! држа%а за с'о&а)! о$рад

"лика 3.3.4 Ознака држа%а окретних 'ло%и(а за нтра)! о$рад стрга!ем

25


"лика 3.3. "им$оли кори)9ени 'ри озна%ава! држа%а за нтра)! о$рад :ада :ада се зме зме  о$зи о$зир р мог мог9н 9нос остт ком$ ком$ин инов ова! а!а а на%и на%ина на 'ри% 'ри%вр вр)9 )9ив ива! а!а а 'ло% 'ло%и( и(а а и о$ли о$лика ка и врст врсте е држа држа%а %а88 'рои 'роизи зила лази зи да 'ост 'остој оји и врло врло вели велики ки $рој $рој констр констрк( к(ион ионих их ре)е! ре)е!а а држа%а држа%а окретн окретних их 'ло%и( 'ло%и(а а Fтј. ножева ножева са механи механи%ки %ким м 'ри%вр)9ива!ем 'ри%вр)9ива!ем 'ло%и(е од алатног материјалаG.

21


"лика 3.3.C "теза!е одозго

"лика 3.3.15 Нека констрк(иона ре)е!а стргарских ножева са механи%ки 'ри%вр)9еним 'ло%и(ама одозго

22


"лика 3.3.11 "теза!е 'реко отвора

"лика 3.3.12 Нека констрк(иона ре)е!а стргарских ножева са механи%ки 'ри%вр)9еним 'ло%и(ама 'реко отвора

23


"лика 3.3.13 "теза!е одозго и 'реко отвора

"лика 3.3.1* Нека констрк(иона ре)е!а стргарских ножева са механи%ки 'ри%вр)9еним 'ло%и(ама 'реко отвора и одозго

2*


"лика 3.3.1 "теза!е вијком

"лика 3.3.1 Нека констрк(иона ре)е!а стргарских ножева са механи%ки 'ри%вр)9еним 'ло%и(ама з 'омо9 вијка

2


+. ,лати за израду и обраду отвора ,а израд и о$рад отвора на $)или(ама и дргим ма)инама алаткама 'риме!ј се следе9и резни алати; за$)ива%и $ргије 'ро)ирива%и ')та%и разврта%и • • • • •

При томе се $ргије користе за $)е!е FизрадG отвора као и за 'ро)ирива!е изра# изра#ени енихх отвора отвора Fраз$ Fраз$)ив )ива!е а!еG8 G8 док се остал остали и алати алати 'риме! 'риме!ј ј за накна накнадн дн о$рад отвора F'ро)ирива!е8 ')та!е8 разврта!еG. Ови алати мог $ити изра#ени из једног комада Fнај%е)9е од $рзорезног %еликаG8 са лем&еним 'ло%и(ама од алатног материјала и са механи%ки 'ри%вр)9еним 'ри%вр)9еним 'ло%и(ама од алатног материјала за одговарај9и држа% FтелоG.

*.1 ,а$)ива%и ,а$)ива%и се 'риме!ј за за$)ива!е 'ри изради отвора8 као и за израд среди) среди)!их !их гнезда гнезда на о$рат о$рат(им (има а која која слже слже као техно техноло) ло)ке ке $азе $азе 'ри !ихово !иховојј о$ради изме# )и&ака. Нај%е)9е се изра#ј изједна од $рзорезног %елика. ,а 'осе$не захтеве мог $ити нитрирани и7или от')тани  'ари. Постоје два основна ти'а за$)ива%а; 1. за$)и за$)ива ва%и %и за о$и%на о$и%на среди среди)!а )!а гнезд гнезда а 2. за$)ива% за$)ива%и и за за)ти9ена за)ти9ена среди)!а среди)!а гнезда гнезда

"лика *.1.1 ,а$)ива% за о$и%на среди)!а гнезда

"лика *.1.2 ,а$)ива% за за)ти9ена среди)!а гнезда

Разлика изме# ова два ти'а за$)ива%а јесте  томе )то се 'отре$ом за$)ива%а за за)ти9ена среди)!а гнезда сма!је ха$а!е и омог9је лак)е и сигрније (ентрира!е )и&ка. О$ли(и и димензије за$)ива%а де<инисани с стандардом8 и мог $ити леви и десн есни8 а дета дета& &нији ији 'ода( ода(и и о овим алати латима ма се мог мог на9и  ката аталози лозим ма 'роизво#а%а 'роизво#а%а алата.

2


"лика *.1.3 Нека констрк(иона ре)е!а за$)ива%а

*.2 -ргије -ргије с разноврсне 'о констрк(ији и димензијама8 а користе се за израд отвора $)е!ем8 као и раз$)ива!е 'ретходно изведених отвора. -ргије се мог 'оделити 'рема ви)е ккритеријма; ритеријма; 

Према констрк(ији $ргије се деле на; с'иралне $ргије равне $ргије с'е(ијалне $ргије Fнај%е)9е с то $ргије за д$око $)е!еG • • •



Према материјал алата од којих се изра#ј разликј се; $ргије од алатног материјала Fнај%е)9е $рзорезног %еликаG $ргије са 'ло%и(ама од тврдог метала Fили изра#ене изједна од тврдог металаG • •



Према д$ини отвора који се изра#ј разликј се; $ргије за $)е!е отвора мале д$ине $ргије за $)е!е отвора ве9е д$ине F$ргије за д$око $)е!еG $ )е!еG • •



Према о$лик др)ке разликј се; $ргије са (илиндри%ном др)ком $ргије са кони%ном др)ком Fнај%е)9е је то OMdej 7 консG • •

*.2.1 "'иралне $ргије "'ирална $ргија је основни алата за $)е!е. "астоји се од тела са два завојна жле$а и др)ке. ,авојни жле$ови слже за одво#е!е стрготине из зоне реза!а као и за дово#е!е средства за хла#е!е  зон реза!а. У (и& сма!е!а тре!а и ха$а!а влакна8 'ре%ник $ргије се сма!је ид9и од врха ка др)(и $ргије. Dако#е8 ради 'ове9а!а кртости $ргије 'ре%ник језгра се 'ове9ава од врха ка др)(и $ргије.

24


"лика *.2.1.1 "'ирална $ргија =а $и се код с'иралних $ргија изра#ених од $рзорезног %елика олак)ао 'ро(ес реза!а и сма!ио от'ор 'родира!а изводи се из$р)е!е врха $ргије као и разли%ити на%ини о)тре!а врха $ргије. У (и& 'рилаго#ава!а материјал који се $)и8 о)тре!ем и од$рсива!ем језгра мог се до$ити разни о$ли(и врха.

"лика *.2.1.2 На%ини о)тре!а врха $ргије + 7 Нормални о$лик врха b 7 Нормални о$лик са од$р)еним језгром L 7 Нормални о$лик врха са 'о'рав&еним главним се%ивима ` 7 Нормални о$лик врха са крстасто од$р)еним језгром w 7 =војно нао)трен врх x 7 Раван врх са )и&ком RS 7 Z8 TS 7 O 7 Нормални о$лик врха са 'осе$ним 'ро<илом 'ро<илом з$а Према констрк(ији завојне $ргије мог $ити; кратке8 нормалне джине и 'роджене8 са десном и левом завојни(ом жле$а8 са (илиндри%ном и кони%ном др)ком8 истог 'ре%ника и сте'енасте. =р)ка $ргије слжи за вез са главним вретеном $)или(е Fдиректно или 'реко одговарај9ег стеза%аG. Може $ити (илиндри%на и кони%на8 са завр)етком  о$лик )и(а и са отвором са навојем. У (и& )теде  алатном материјал8 код $рг $ргиј ије е ве9е ве9егг 'ре% 'ре%ни ника ка др)к др)ка а се изра изра# #је је од конс констр трк к(и (ијс јско когг %ели %елика ка и с' с'ај аја а заварива!ем са телом $ргије Fзаварива!е тре!емG.

2


"лика *.2.1.3 Нека констрк(иона ре)е!а с'иралних $ргија од $рзорезног %елика

"лика *.2.1.* О$ли(и др)ке завојних $ргија

-ргије са 'ло%и(ама од тврдог метала се користе за о$рад те)коо$рад&ивих материјала Fка& Fка&ен ени и %ели %ели(и (и88 тврд тврди и сиви сиви лив8 лив8 тем' тем'ер ер лив8 лив8 стакло8 керамика8 камен и др.G8 као и код $)е!а д$о д $оки кихх отво отвора ра.. yезг yезгро ро ових ових $рг $ргиј ија а је ве9е ве9е де$&ине него код $ргија од $рзорезног %елика ради 'ове9а!а кртости $ргија8 а тако#е джина им је ма!а ради остварива!а ве9е %врсто9е и ограни%еног $роја о)тре!а. Dело Dело и др)к др)ка а $рг $ргиј ије е са 'ло% 'ло%и( и(ам ама а од тврдог метала се изра#ј ис(ела од констр констрк( к(ијс ијског ког %елика %елика затез затезне не %врст %врсто9е о9е око 45 daN mm . 2

"лика *.2.1. -ргије са 'ло%и(а7 ма од тврдог метала

*.2.2 "'е(ијалне $ргије -ргије за $)е!е д$оких отвора Fили за д$око $)е!еG 'редстав&ај с'е(ијалне врсте $ргија8 а изра#ј се од $рзорезног %елика или са 'ло%и(ама од тврдог метала. У ов гр' $ргија с'адај; с'е(ијалне с'иралне $ргије8 сте'енасте $ргије8 равне $ргије8 ')%ане $ргије8 то'овске $ргије и дрге с'е(ијалне $ргије за д$око $)е!е. "'е(ијалне с'иралне с'иралне $ргије8 које се користе за $)е!е д$оких отвора имај канале канале за дово#е!е дово#е!е средства средства за хла#е!е хла#е!е  зон реза!а8 реза!а8 који с завојни и 'ролазе 'ролазе кроз кроз о$е о$е гран гране е $рг $ргиј ије е од др)к др)ке е до врха врха $рг $ргиј ије е Fсли Fслика ка *.2. *.2.2. 2.1G 1G.. "ред "редст ство во за хла#е!е се доводи кроз др)к.

"лика *.2.2.1 "'е(ијална с'ирална $ргија за $)е!е д$оких отвора Равна $ргија 'редстав&а најстарији о$лик алата за $)е!е8 који се и данас 'риме!је за $)е!е отвора ма!е д$ине  тврдим и кртим материјалима8 као и за $)е!е д$оких отвора ве9ег 'ре%ника. Просте је констрк(ије8 а радни део се изра# изра#је је кова!е кова!ем м или глода! глода!ем ем 'ри'р 'ри'ремк емка а кржн кржног ог или квадра квадратн тног ог 'о'ре 'о'ре%но %ногг 'ресека. П)%ане $ргије се користе за $)е!е д$оких отвора 'ре%ника до 25 [mm] 8 а мог $ити са радним делом од $рзорезног %елика и са 'ло%и(ама од тврдог метала 'ри%вр)9еним лем&е!ем за тело.

2C


"лика *.2.2.2 Равна $ргија

"лика *.2.2.3 П)%ана $ргија

Dо'овска $ргија слжи за израд д$оких отвора ве9ег 'ре%ника Fкод израде то'овских (евиG8 и може тако#е $ити од $рзорезног %елика и са резним елементима од тврдог метала. У 'римени је и ве9и $рој то'овских $ргија сложеније констрк(ије констрк(ије Fса Fса радн радним им дело делом м од $рзо $рзоре резн зног ог %ели %елика ка и са 'ло% 'ло%и( и(ам ама а од тврд тврдог ог мета метала ла88 једносе%них и ви)есе%нихG. ви)есе%нихG.

"лика *.2.2.* Dо'овска $ргија Поред ових ти'ова с'е(ијалних $ргија 'остоје и многе дрге констрк(ије с'е(ијалних $ргија8 од којих се неколико мог видети  наставк.

35


"лика *.2.2. -ргије за вар Fкратка и дгаG

"лика *.2.2.4 "те'енаста $ргија

"лика *.2.2. -ргије за лим Fравна и сте'енастаG

"лика *.2.2. -ргија 7 глодало

"лика *.2.2.C -ргија са измен&ивим врхом од тврдог метала

*.3 Про)ирива%и и ')та%и Про)ирива%и се користе за 'ро)ирива!е и ')та!е ве9 раније из$)ених или одливених отвора  (и& до$ија!а та%нијег о$лика и $о&ег квалитета о$ра#ене 'овр)ине од о$раде $)е!ем. Поред тога користе се за равна!е или ')та!е места за главе вијака8 за о$рад %еоних 'овр)ина отвора Fравних или окрглихG итд. Ови алати се користе 'ри о$ради на хоризонталним и вертикалним $)или(ама8 стрговима8 револвер стрговима и дргим ма)инама алаткама. Про)ирива%и и ')та%и се  'оглед та%ности и квалитет о$ра#ене р'е FотвораG налазе изме# $ргија и разврта%а. Про)ирива%и и ')та%и се мог 'оделити 'рема ви)е критеријма;

31




Према о$лик о$ра#иване 'овр)ине мог $ити; ва&касти Fс'иралниG %еони к'асти с'е(ијални • • • •



Према на%ин 'рихвата!а мог $ити; ненасадни; 7 са ва&кастом др)ком 7 са OMdej 7 конс др)ком насадни •

•

=р)ке ')та%а F'ро)ирива%аG де<ини) се стандардом а !ихов о$лик је исти као и код с'иралних $ргија. :од ве9их 'ре%ника ради )теде материјала др)ка се изра#је од констрк(ионог %елика8 а радни део од $рзорезног %елика8 'а се с'ајај %еоним заварива!ем. У')та%и F'ро)ирива%иG мог да се изра#ј са во#и(ом или $ез во#и(е. У')та%и са во#и(ом имај (илиндри%н во#и( која слжи за (ентрира!е ')та%а  однос на из$)ени отвор8 или да се о$ез$еди 'равност %еоне 'овр)ине  одно однос с на ос ос из$ из$)е )ено ногг отво отвора ра.. mо#и mо#и(а (а може може $ити $ити 'ром 'ромен ен&и &ива ва или или %врс %врста та.. У')та% F'ро)ирива%G на ва&кастом дел 'оседје завојне или 'раве з$е. mа&кас mа&касти ти Fс'ира Fс'ирални лниGG ')та ')та%и %и F'ро)и F'ро)ирив рива%и а%иGG за разлик разлик од с'ира с'ирални лнихх $рг $рги ија има имај ве9и е9и $ро $рој ж&е$ ж&е$о ова ма!е а!е д д$и $ин не F3 или * мес место 2G. 2G. Поред ред 'ро) 'ро)ир ирив ива! а!а а 'рол 'ролаз азни нихх отво отвора ра88 овим овим 'ро) 'ро)ир ирив ива% а%им има а се мог мог о$ра о$ра#и #ива вати ти и не'ролазни отвори. О$зиром да се !има 'ро)ирј отвори до одре#ене д$ине називај се и ')та%и.

"лика *.3.1 mа&касти насадни и ненасадни 'ро)ирива%и sеони ')та%и се користе за о$рад %еоних FравнихG 'овр)ина отвора. Мог се користити за о$рад 'ста за глав вијака која тре$а да $де ')тена и за 'оравнава!е 'оравнава!е 'овр)ине која нај%е)9е слжи за налега!е навртке вијка.

32


"лика *.3.2 sеони ')та%и за о$рад 'ста за глав вијка са кртом во#и(ом и ')та% за 'оравнава!е 'оравнава!е 'овр)ине за налега!е навртке вијка :'аст :'а сти и Fкон Fкони% и%ни ниGG ' ') )та та%и %и сл слж же е за о$ра о$рад д к'а к'аст стих их ' 'с ста та и гнез гнезда да.. Изра#ј се са разним гловима врха F5[8 C5 [ или 125[G. Мог $ити од $рзорезног %елика или са 'ло%и(ама од тврдог метала.

"лика *.3.3 :'асти ')та%и са карактеристи%ним гловима врха "'е(иј "'е(ијалн ални и ')та ')та%и %и и 'ро)ир 'ро)ирив ива%и а%и нај%е) нај%е)9е 9е се 'риме 'риме!ј !ј код о$раде о$раде сте'енастих отвора. Мог $ити изра#ени од $рзорезног %елика или са 'ло%и(ама од тврдог метала.

"лика *.3.* "'е(ијални ')та%

*.* Разврта%и Разврта%и се користе за завр)н о$рад отвора и р'а 'осле $)е!а и 'ро)ир 'ро)ирива ива!а8 !а8 'ри %ем %ем се може може оствар остварити ити врло врло ска ска толера толеран(и н(ија ја и квалит квалитет ет о$ра#ене 'овр)ине. Разврта%има Разврта%има се мог развртати ва&касте8 сте'енасте сте'енасте и к'асте р'е. Разврта%и се мог 'оделити; 

Према на%ин 'отре$е;

33


р%ни ма)ински Према констрк(ији; не'оде)&иви 'оде)&иви Према о$лик; ва&касти F(илиндри%ниG к'асти Fкони%ниG сте'енасти ком$иновани остали Fс'е(ијалниG • •



• •



• • • • •



Према на%ин стеза!а Fдр)(иG; ненасадни 7 са ва&кастом др)ком 7 са OMdej конс др)ком насадни Према 'рав( з$а; са 'равим з$има са завојним з$има Према смер реза!а; деснорезни леворезни Према врсти материјала од кога с изра#ени; од $рзорезног %елика са тврдим металом •

•



• •



• •



• •

Р%ни разврта%и се 'отре$&авај за разврта!е (илиндри%них и кони%них 'ролазних отвора р%ним 'тем. Изводе се са 'равим и завојним з$има8 дгим лазним и резним делом. Р%ни разврта%и мог $ити не'оде)&иви F(илиндри%ни и кони%ниG и 'оде)&иви са 'омер&ивим ножевима.

"лика *.*.1 Р%ни разврта%и са 'равим и завојним з$има

3*


"лика *.*.2 Р%ни 'оде)&иви разврта% Ма)и а)инс нски ки разв развр рта% та%и се 'отр отре$&а $&авај вај за разв азврта рта!е 'рола ролазн зних их и не'ро не'ролаз лазних них (илинд (илиндри% ри%них них и кони%н кони%них их отвора отвора ма)инс ма)инским ким 'тем 'тем.. Изводе Изводе се са 'рав 'равим им и заво завојн јним им з$и з$има ма.. Ма)и Ма)инс нски ки разв разврт рта% а%и и мог мог $ити $ити;; не'о не'оде де)& )&ив иви и F(илиндри%ни и кони%ниG8 насадни Fне'оде)&иви и 'оде)&ивиG8 'оде)&иви са 'оми%ним ножевима8 као и %еони за не'ролазне отворе8 са 'ло%и(ама од тврдог метала8 ви)есте'ени и ком$иновани. Не'оде)&и Не'оде)&иви ви (илиндри%н (илиндри%ни и ма)ински ма)ински разврта% разврта%и и изра#ј изра#ј се нај%е)9е нај%е)9е са 'равим з$има. При о$ради отвора са ж&е$овима користе се разврта%и са завојним Fс'ира Fс'ирални лнимG мG з$има з$има88 којима којима се о$ез$е о$ез$е# #је је равном равномерн ернији ији рад а тиме тиме та%ни та%није је и квалитетније о$рада отвора. На кони%но тело 'оде)&ивог разврта%а 'остав&ени с ножеви од тврдог мета метала ла88 који који се мог мог 'оме 'омера рати ти акси аксија јалн лно о Fзд Fздж ж осеG осеG и на одре одре#е #ено ном м мест мест <иксирати. Dако се до$ијај разне вредности с'о&а)!ег називног 'ре%ника алата8 односн односно о о$ез$е о$ез$е#ј #је е мог9н мог9ност ост развр разврта! та!а а отвора отвора разли% разли%ити итихх дименз димензија ија.. "ваки "ваки разврта% има одре#ени о'сег вели%ина 'ре%ника отвора за које се може користити.

"лика *.*.3 Ненасадни Fса завојним и 'равим з$имаG и насадни ма)ински разврта%и :они%ни разврта%и се 'риме!ј за о$рад метри%ких и OMdej конса.

"лика *.*.* :они%ни разврта%и

3


-. ,лати за обраду глода*е / глодала 0лодала с алати који се користе за о$рад равних и сте'енастих 'овр)ина8 'ро<илних 'овр)ина8 ж&е$ова8 'рореза8 навоја8 з'%аника8 а мог да слже и за одсе(а!е разног материјала. Нај%е)9е се користе 'ри о$ради на глодали(ама8 а %есто се 'риме!ј и 'ри о$ради на хоризонталним $)или(ама 7 глодали(ама и коо координ рдинат атнним $)и $)или ли(а (ам ма. 0лодал одала а се одли дликј кј ве9ом 9ом разн разнол оли ико)9 ко)9 констрктивних о$лика. zихова 'редност  однос на дрге резне алате8 јесте  томе )то имај велики $рој о)три(а. Овако се%иво им даје велик 'остојаност  рад8 као и то да с времена о$раде релативно мала. На квалитет глодане 'овр)ине мог најви)е да ти%; зазор  в%ном вретен зазор  клиза%има стола глодали(е нескла#еност $рзине хода стола и снаге ма)ине однос $рзина реза!а 7 корак ис'равност о)тре!а глодала Према однос изме# смера крета!а з$а који с  захват са материјалом и смера 'омера!а радног стола8 'остоје два 'ост'ка глода!а; истосмерно с'ротносмерно :од истосмерног глода!а $рзина реза!а и $рзина 'омо9ног крета!а имај исти исти см смер ер.. У овом овом сл сл% %ај ај де$& де$&ин ина а стр стрго готи тине не се см сма! а!ј је е од неке неке најв најве9 е9е е вред вредно ност сти и до н нле ле88 када када з$ з$ глод глодал ала а на' на')т )та а мате матери рија јал. л. :вал :валит итет ет о$ра о$ра#е #ене не 'овр 'овр)и )ине не исто истосм смер ерни ним м глод глода! а!ем ем је ве9и ве9и него него с'р с'рот отно носм смер ерни ним. м. Поре Поред д ове ове 'редно 'редности сти истосм истосмерн ерно о глода! глода!е е има и следе9 следе9е е недост недостат атке; ке; ве9е ве9е о'тер о'тере9е е9е!е !е ма)ине8 ве9е о'тере9е!е и ха$а!е алата као и 'ојаве 'одвла%е!а о$ратка. :од с'рот с'ротнос носмер мерног ног глода! глода!а а де$&ин де$&ина а стрго стрготин тине е 'о з$ з$ расте расте од нл нле е до неке неке најве9е де$&ине. На 'о%етк задира!а з$а глодала  материјал настаје 'ретходно клиза!е8 )то квари квалитет о$ра#ене 'овр)ине. • • • • •

• •

"лика .1 Истосмерно и с'ротносмерно глода!е Подела глодала се може извр)ити на ви)е на%ина;

3




По на%ин израде разликј се; глодала са глоданим з$има глодала са 'одстрганим 7 'од$р)еним з$има глодала са метнтим з$има Према о$лик глодала се мог сврстати  три гр'е; глодала са др)ком 7 вретенаста глодала 7 глодала за жле$ове глодала са отвором 7 ва&каста 7 котраста 7 тестераста 7 %еона ва&каста 7 гаона 7 'ро<илна и др. глода%ке главе • • •



•

•

•



Према о$лик з$а глодала мог $ити; са 'равим з$има са кр)теним з$има глодала са завојним з$има По смер о$рта!а  рад глодала мог $ити; деснорезна леворезна По материјал који се користи за резни део глодала моги $ити; од $рзорезног %елика са 'ло%и(ама од тврдог метала • • •



• •



• •

.1 0лодала од $рзорезног %елика mа&каста глодала са глоданим з$има се изра#ј од $рзорезног %елика. Ова глод глодал ала а се 'риме риме! !ј ј за о$ра о$рад д равн равних их 'овр 'овр)и )ина на.. vири vирина на им је ве9а ве9а од с'о&а)!ег 'ре%ника8 а мог $ити са 'равим8 косим и завојним з$има Fзавојни з$и о$ез$е#ј 'ово&није слове радаG. ,$и се изра#ј глода!ем на тел ва&кастог о$лика од $рзорезног %елика8 а (ентрални отвор  тел слжи за 'остав&а!е глодала на главно вретено глодали(е или носа%  о$лик трна.

"лика .1.1 mа&касто глодало

34


-рој з$а глодала зависи од материјала о$ратка и режима о$раде. :од о$раде твр#их материјала и 'ри завр)ној о$ради 'риме!ј се глодала са ве9им $ројем ситнијих з$а. При томе је 'отре$но да најма!е два з$а $д истовремено  захват са материјалом о$ратка. О$лик з$а зависи од врсте и намене глодала. :од лак)их слова о$раде користе се глодала са ситним з$има8 док се код тежих слова о$раде користе глодала са оја%аним з$има. mретенаста глодала се користе за израд ж&е$ова8 канала и о$рад равних 'овр)ина. Изра#ј се ис(ела са др)ком8 која може $ити (илиндри%на8 кони%на са )ком и са навојем  отвор др)ке. На о$им и %ел резног дела налазе се резне иви(е Fз$иG8 а сам резни део је изра#ен од $рзорезног %елика.

"лика .1.2 mретенаста глодала са ва&кастом др)ком

"лика .1.* mретенасто глодало са RQ др)ком

"лика .1.3 mретенасто глодало са к'астом др)ком

"лика .1. mретенасто глодало за зао$&е!а

sеоно ва&касто глодало изра#ено ис(ела од $рзорезног %елика има з$е 'о %ел и омота% и 'риме!је се за о$рад равних 'овр)ина8 зидова ж&е$ова и сли%но. Осим %еоно ва&кастих глодала из једног комада Fис(елаG од $рзорезног %елика8 ова глодала се изра#ј и са метнтим ножевима од $рзорезног %елика.

3


"лика .1. sеоно ва&каста глодала У наставк можемо видети неке 'римере 'ро<илних глодала од $рзорезног %елика изра#ених ис(ела;

"лика .1.4 0лодала за ж&е$ за сегментни клин

"лика .1. 0лодала за D 7 ж&е$

"лика .1.C Угаона глодала

Угаона глодала се 'риме!ј код изра израде де алат алата а Fгло Fглода дала ла са глода глодани ним м з$имаG и код код глода!а ж&е$ова одговарај9ег о$лика. Мог $ити једнострана и двострана8 а мог се $ројити и  'ро<илна.

"лика .1.15 Про<илна глодала за зао$&е!а :арактеристика тестерастих глодала јесте да је )ирина самог глодала много ма!а од 'ре%ника годала. zима се мог изра#ивати разни ж&е$ови8 ко'авати кана канали ли и др. др. На сл сли( и(и и .1. .1.11 11 се мог мог виде видети ти конс констр трк(ио к(иона на ре)е ре)е!а !а неки некихх тестерастих глодала.

3C


"лика .1.11 Dестераста глодала

.2 0лодала са 'ло%и(ама од тврдог метала Поред глодала од $рзорезног %елика мог се јавити и глодала са метнтим з$има од тврдог метала. =анас се  'роизвод!и све ви)е користе ове врсте глодала з$ог низа 'редности које 'оседј  однос на глодала изра#ена изједна од $рзорезног %елика и глодала са лем&еним односно ле'&еним 'ло%и(ама од тврдог метала. Из ове гр'е глодала издвоји9емо; котраста8 'ро<илна8 с<ерна8 %еона8 ва&каста8 тестераста8 с'е(ијална глодала и глода%ке главе. :отраста F'ло%астаG глодала се 'риме!ј за израд ж&е$ова и канала8 а карактери)е их мала )ирина  однос на 'ре%ник. Изра#ј се са з$има само 'о о$им и 'о о$им и %еоним 'овр)инама. При томе з$и мог $ити 'рави и кр)тени. Ова глодала мог $ити изведена са метнтим з$има од $рзорезног %елика8 који се везј за тело од констрк(ионог %елика8 као и са 'ло%и(ама од тврдог метала.

"лика .2.1 :отраста глодала са механи%ки 'ри%вр)9еним 'ри%вр)9еним 'ло%и(ама од тврдог метала

"лика .2.2 Про<илно глодало

"лика .2.3 "<ерно глодало

*5


за израд ж&е$а

"лика .2.* sеона глодала

"лика .2. mа&каста глодала

"лика .2. Dестерасто глодало

"лика .2.4 "'е(ијална глодала 0лаве за глода!е Fглода%ке главеG се користе 'ри о$ради равних 'овр)ина ве9е )ирине када се тражи ве9и %инак о$раде. "астоје се од тела FглавеG8  кој се гра# гра#ј ј ножеви ножеви од $рзоре $рзорезн зног ог %елика %елика или са лем&е лем&еним ним 'ло%и( 'ло%и(ама ама од тврдог тврдог метала или измен&иве 'ло%и(е од тврдог метала. У 'римени је врло велики $рој констрк(ијских ре)е!а глава за глода!е са метнтим ножевима са лем&еним 'ло%и(ама од тврдог метала. При томе се данас све ви)е користе главе за глода!е са измен&ивим Fви)есе%нимG 'ло%и(ама од тврдог метала8 које се 'ри зат'&е! се%ива окре9  свом држа%. На овај на%ин се знатно сма!је време 'отре$но за 'ромен и 'оде)ава!е алата. mезива!е измен&ивих 'ло%и(а од тврдог метала за тело алата Fодносно држа држа%% 'ло% 'ло%и( и(еG еG изво изводи ди се на разл разли% и%ит ите е на%и на%ине не88 сл сли% и%но но као као код код ноже ножева ва са механи%ки 'ри%вр)9еним 'ри%вр)9еним 'ло%и(ама од тврдог метала.

*1


"лика .2. 0лода%ке главе Пло%и(е се за тело глодала мог 'ри%врстити као и год стргарских ножева на %етири основна на%ина; стеза!ем одозго8 стеза!ем 'реко отвора8 стеза!ем одозго и 'реко отвора и стеза!е вијком.

0. итература О"НОmc :ОН"DРУ:{Иy+ ++D+ И ПРИ-ОР+ sетврто изда!е Миленко М. yови%и98 -ого&$ ". :р)&ак -еоград 1CC5. Рc,Н+ :cР+МИ:+ |$одраг Dанови9 -еоград 1CC2. Dc}НОО0Иy+ ПРОИ,mО=zc "+mРcМcНИ} Рc,НИ} ccМcН+D+ ++D+ |$одраг Dанови9 -еоград 1CC4. Dc}НОО0Иy+ М+vИНО0Р+=zc =есето изда!е Милисав :алај~и9 -еоград 255.

*2


:+D+О0 ИН=У"DРИyc ++D+ DРc-Иzc Ре'$лика ср'ска8 -осна и }ер(еговина 255*. :+D+О0 ИН=У"DРИyc ++D+ O6WR•b6Ra6 yа'ан 2553. ++DИ ,+ "DРУ0+zc "DРУ0+zc И 0О=+zc LVk•Z Ужи(е 255*. :+D+О0 6RLTk 6ZWwkTLW6Kw Израел 255. :+D+О0 `VkOwk

*3

Rezni alati

Recommend Documents