A. T. Audacia - Crvena Dama

Crvena dama

A.T. AUDACIA 1

Crvena dama – A.T. Audacia

CRVENA DAMA

A.T. AUDACIA

2


CRVENA DAMA

A.T. AUDACIA

2


Zahvaljujem

Svim mojim prijateljicama na pomoć pomoći. Na strpljenju koje su imali za mene i moje pisanje i posebno se zahvaljujem jednoj osobi, ona će se prepoznati, koja je uvek bila tu da odgovori na sve moje nedoumice i pitanja, da prođ prođ e sa mnom kroz celu ovu ludu vož vožnju. Hvala ti draga… Hvala vam svima… i nadam se da će će vam se priča priča svideti…

Svi likovi i mesta u priči priči su izmišljeni, nisu povezani sa stvarnim lič ličnostima niti mestima.

3


Poglavlje jedan Lejla Zavese su se na njenim prozorima pomerile i probudila ju je jaka jutarnja

svetlost. Okrenula je glavu ka izvoru svetlosti i ugledala svoju domaćicu kako razvlači zavese. “Dobro jutro gospođice Lejla. Naručili ste buđenje. Da li bi ste želeli doručak pre nego krenete u kancelariju?” “Ne hvala Dominika samo kafu hvala .” Rekla je Lejla trljajući još uvek sanjive oči. Bila je duga noć za njom, obično joj nije bilo potrebno buđenje , ali nakon napornih noći znala je da će joj to biti potrebno. Trebala je ostati u stanu. Ustala je iz kreveta i krenula na tuširanje. Nakon toplog tuša krenula je prema svom ogromnom plakaru... Stala je ispred njega i zagledala se... Hrpa dosadne poslovne garderobe užasavala ju je... košulje, duboke suknje, elegantne pantalone, visoke potpetice ugl avnom u crnoj boji, sakoi i prsluci... Sve to bilo joj je dosadno, ali i neophodno.

Uzela je belu košulju, crnu duboku suknju i crni strukirani sako i krenula se oblačiti. Pogledavši se u ogledalo videla je prelepu poslovnu ženu koja zna šta želi. Ponosna na sebe otišla je u kuhinju. Dominika je bila njena domaćica preko dve godine i bila je osoba od poverenja. Svako jutro kuvala bi joj kafu i svako jutro pitala da li želi nešto za doručak valjda se nadala da će Lejla jednog jutra to i prihvatiti. Ali ne, L ejla je imala svoju rutinu imala je svoj raspored. Buđenje, tuširanje, kafa, posao sve do uveče, onda poneki kasni sastanak ili večera sa poznanicima. “Gospođice Lejla... da li va s i večeras neće biti na večeri ili želite nešto da vam spremim?” “Biću kući na večeri Dominika, a spremi šta god ti volja, neku salatu možda, jer to je lep način da završim svoj dosadan i naporan dan.” “S dužnim poštovanjem gospođice imate život koji vam pruža mnoge mogućnosti, ne vidim čemu dosada, čemu tako naporan rad.” “Ako ja, draga moja Dominika, ne uradim posao niko od onih 5


nesposobnjakovića oko mene neće. A i verujem samo i jedino sebi.” “Vi gospođice volite sve da držite pod kontrolom, to ume da bude pomalo zamorno.” “Ne volimo li svi Dominika ?” Sa tim rečima ispila je pos lednji gutljaj svoje kafe i krenula do lifta koji je vodio u garažu u kojoj joj je bio parkiran auto. Njen dom bio je kao iz bajke, lift iz garaže vodio je do stepenica u hodniku ispred dnevnog boravka koji je bio opremljen najboljom tehnologijom, velikim plazma televizorom koji je stojao ispred prelepe sofe boje bele kafe. Sa leve strane bili su ogromni prozori koji su se prostirali od poda do plafona i davali

zadivljujući pogled na jezero koje se nalazilo na njenom posedu. Tu se nalazila kuhinja u crvenim tonovima, koja je bila ispunjena svim potrebnim aparatima

koje ona obično nije stizala da koristi. Sve u Lejlinoj kući bilo je puno boja, živahno prevladavale su crvena, crna i bela. Ali bilo je i drugih boja. Jedna gostinska soba bila je u nijansama lj ubičaste i krem. Druga u pastelnim bojama zelene. Volela je boje... Valjda zato što je ceo svoj dan provodila bez njih.

Ušla je u garažu i gledala mnoštvo svojih automobila. Imala ih je i više nego što je potrebno jednoj dami. Lejla jednostavno nije imala gde da potroši mukom zarađene pare, a zarađivala ih je puno. Odabrala je BMW X6 i sela u njega, put do kancelarije trajaće pola sata. Lejla je volela svoju kuću izvan grada, volela je da ima svoj mir i privatnost i tamo bi provodila svaki svoj slobodni trenutak. Posedovala je i manji stan u

centru grada koji joj je služio za hitne slučajeve ako mora posle kasnog noćnog sastanka ujutru ustati na neki rani jutarnji. Ali svaki put kad bi mogla išla bi svojoj kući. Nije joj bio problem voziti se kolima pola sat a, jer joj je to osiguravalo mir i tišinu. Upalila svoju blutetooth slušalicu i pozvala svoju sekretaricu. “Da gospođice Lejla!” “Ešli krenula sam. Pripremi mi sve papire za sastanak i nemoj da nešto zahvali. Ovaj klijent mi je i previše bitan da bih priuštila sebi da ga izgubim. Ako nešto zezneš znaš šta te čeka. Nemoj me izneveriti Ešli.” 6


Bez da sačeka sekretaričin odgovor prekinula je vezu. Lejla je volela kontrolu to joj je pružalo osećaj sigurnosti, bila je previše ozbiljna u pogledu svoga posla, pre više je od svog života stavila na kocku da bi dopustila neki propust. Imala je samo osamnaest godina kada je dobila dedino nasledstvo. I to

nasledstvo je odlučila da uloži u nekretnine . Prvi njen poduhvat bio je kupovina malog stana koji je preuredila, a zatim prodala za veće pare. Tada joj je sinula ideja za biznis.

Ulaganje u nekretnine koje su bile u izgradnji omogućavale su joj kupovinu za male pare i sa malim ulaganjima prodala bi ih za duplo više. I tako je sve krenulo. Sada Lejla ima imperiju, firmu koja se bavi ulaganjem u nekretnine,

pravljenje ličnih nekretnina, sa jednog ruševnog stana Lejla je stigla do toga da je vlasnica ogromnih kuća, zgrada i šoping centara u izgradnji. Bio je to unosan posao. I bila je zadovoljna, zadovoljna šta je postig la u svom životu, zadovoljna svojim poslovnim ugledom i uspehom. Mnogi su je smatrali ženskim čudom. Žene njenog statusa bile su retke. Nije bilo puno tako uspešnih žena, tako krutih, staloženih i hladnih. Posao ne sme trpeti. Jedini način za to bio je da ujedaš, ujedaš kao lavica , a Lejla je to bila. Lavica. Dok je razmišljala o tome šta sve treba danas biti odrađeno, Lejla se parkirala ispred svoje firme. Vratar joj otvori vrata i nasmejao joj se, ona nije

uzvratila morala je biti kruta. Ušla je u lift i popela se na 5 sprat gde joj je bila kancelarija i glavna sala za sastanke, prošla je pored pulta svoje sekretarice i samo bez reči pružila ruku, fascikla se spustila na njen dlan i ona je nastavila prema sali za sastanke.

Otvorivši vrata Lejla je duboko udahnula još uvek je imala tremu kada bi trebala da sklopi novi posao. Morala je biti odlučna i imati samopouzdanje i kao takva ušla je u salu. Pogledala je po stolu, ali za njim nije niko sedeo okrenula je glavu na drugu

stranu i videla muškarca kako stoj i pored prozora i gleda u grad. Bio je u elegantnom crnom odelu koje mu je stojalo savršeno, imao je široka ramena i malo dužu plavu kosu i savršenu guzu koliko je mogla da primeti. 7


Pročistila je svoje grlo i rekla, “Ja se izvinjavam na čekanju , gospodine Koner, nadam se da me niste dugo čekali.” Kada se okrenuo, Lejli su oči zastale na muškoj prilici koja je gledala ravno

u njene oči. Bio je prelep. Plava kosa plave oči savršene i pune usne. Lejla je uglavnom radila sa starijim muškarcima koji su bili oženjeni i nisu vodili računa o sebi. Ali ovo, ovaj čovek bio je nestvaran. “Nema problema gospođice Rajner i ovako sam tek stigao , a i poranio sam pet minuta, tako da tehnički ne kasnite. I molim vas možete me zvati Boris.” Lejla se samo blago nasmejala, ni je dopustila da joj se oduševljenje ovim

čovekom vidi na licu. Mora dobiti ovaj posao… i mora ga videti opet. “U tom slučaju gospodine Borise vi mene možete zvati Lejla. Hajde da sednemo i počnemo. Jeste li možda za kafu?” Boris ju je odmerio od glave do pete i nasmejao se zatim rekao, “Ne hvala,

možemo početi.” Lejla je povela Borisa do stola i sačekala da se prvo on smesti, kada su seli otvorila je svoju fasciklu i pogledala u nacrte. Bila je to zgrada na tri sprata

nešto kao manji šoping centar. Radovala se radu sa Borisom, a radovala se i tome što je imala dosta iskustava u gradnji šoping centara. “Pa dobro Borise o čemu je reč?” On ju je pogledao i blago se nasmejao, oči su mu sijale od nestašluka. “Recimo da moj partner i ja želimo da sagradimo neku v rstu kluba, bitno je to, da želimo da donji sprat bude iz jednog dela , a ostala dva podeljena u sobe .” “Ja sam mislila da su to lokali. No dobro. To može biti urađeno, rado ću prihvatiti posao, morate mi samo reći koji mi je rok i kako želite da bude urađe n enterijer pošto za to nacrta koliko vidim nema.” Lejla je uporno gledala u fasciklu misleći da je njena nesposobna sekretarica nešto zaboravila, bila je tako besna zbog toga, ali potrudila se ostati mirna lica i živaca. Boris je pročistio grlo da privuče njenu pažnju, da ga pogleda, kada jeste njegove oči su malo potamnele i on reče. “Nema nacrta za enterijer jer ću njega raditi lično ja, dakle treba mi neko da uradi samo kostur, samu građevinu.” “Ali to je pola posla. Zašto onda ne uradite sve sami?” Lejla je bila 8


iznervirana još više, nikad joj niko nije tražio da radi pola posla, ali i da jeste ona bi takav posao odbila. Ona ništa ne radi polovično. “Ne razumem se u samo zidanje gospođice, zato mi trebate vi i vaš tim. Što se tiče unutrašnjosti tu sam ekspert i želim da to odradim sam.” Onda joj je sinulo , šta li on to gradi? Nije šoping centar, a nije ni hotel?

Nikad se nije upuštala u neke mutne poslove, a ovo joj je mirisalo na jedan takav… ne radi ceo posao, ne piše šta se zida, samo klub, ali koji klub ima sobe? Sve joj je to bilo jako sumnjivo, a želela je da ga vidi ponovo, nije to mogla objasniti, ali nekako kao da je Boris imao magnet u sebi. Privlačio ju je nenormalno, te njegove plave, nebo plave oči gutale su je, zaustavljale su joj dah. Da li ona to gradi javnu kuću? To ne bi nikada prihvatila pa makar bila cena

ne videti ga opet preživeće, ali javne kuće neće graditi. “Ja se izvinjavam gospodine, ali malo mi je sve ovo sumnjivo i izvinite na direktnost, ali da li ja to trebam da sagradim jav nu kuću?” On ju je pogledao, plave oči su potamnele, zabacio je glavu i krenuo da se smeje. Ona ga je posmatrala kako mu taj smeh lepo stoji. Bio je prizor za

poželeti. Strpljivo je čekala prestanak smeha i njegov odgovor. “Bože, ne gospođice ne gradimo javnu kuću, kao što sam već rekao gradimo klub.. .” Lejla ga je prekinula. “Kakav to klub zahteva sobe ?” On se opet zlobno nasmejao pa nastavio.

“Kao što sam rekao gradimo klub, a on ima sobe , jer će tu dolaziti samo elitna gospoda i dame koja nisu samo iz o vog grada tako da će biti potrebno mesto za prespavati, a kad već plate visoke članarine red je da se to i obezbedi zar ne mislite tako ?” Lejla se malo umirila, to je imalo nekog smisla, ali opet nešto joj je golicalo maštu. Kakav bi to klub bio, razmišljala je gde bi ona to poželela da plati visoku članarinu, a ima mesto i za prespavati? Ništa joj nije padalo na pamet. Pogledala je u Borisa koji ju je ćutke posmatrao zatim je nabacila blagi osmeh i odbacila sve svoje sumnje, strahove i sva svoja uverenje, ustala je od stola i ispružila ruku.

“Gospodine Borise, smatrajte da je posao prihvaćen, čućemo se za par 9


dana kad pripremim ponudu i tada će te mi reći jel potrebno da pronalazim plac ili ga već imate.” Boris je takođe ustao i ispružio joj ruku. “Gospođice Lejla znao sam da me nećete razočarati, nije ni čudo što ste u ovom poslu toliko posebni. Radujem se vašem pozivu, o i da imam plac, ali više o tome kad se sretnemo drugi put .” Pustio joj je ruku nasmejao i okrenuo se da ode, Lejla je krenula za njim da ga isprati, no Boris je od jednom zastao i Lejla se umalo sudarila sa njim. Dah joj je stao, noge za klecale, njenim telom proši su trnci, bio joj je tako blizu , a ona

se skamenila. Osetila je miris njegovog parfema, zračio je takvom snagom, takvom moći. On se još malo nagnuo i prekršio svaki vid poslovnog šapnuvši joj. “Malo se ježim ovakvih kancelarija, molim vas da naš sledeći sastanak bude u malo opuštenijem okruženju uz neku večeru ili piće.” Lejli je srce lupalo kao da trči maraton, večera pozvao ju je na večeru, ali šta je tu bilo toliko čudno radila je i pre poslovne večere, nije da bi joj ta bila prva. Mnogo je ljudi želelo posao sklopiti u nekom opuštenijem okruženju. Ali ovo je bilo drugačije, bilo je posebno. A ubi je bože ako je znala zašto! Malo se odmaknula od njega, njegova blizina oduzimala joj je moć govora, molila se bogu da ne ispadne kao totalni kreten kada otvori usta. Šta joj je taj čovek radio zašto je tako reagovala na njega. Možda je previše vremena prošlo od kada je bila u prisus tvu tako zgodnog muškarca. Da sigurno je to. Skupila je svu moguću prisebnost i rekla “Da... Da naravno biće kako vi želite. Javiću vam se.” On se odmakao i nabacio nestašan kez zatim tiho rekao , “Naravno da hoćete.” Zatim se okrenuo i izašao iz sale za s astanke. Lejla se vratila do stola, sada kad je otišao srce joj je vraćalo normalan ritam vazduh se razbistrio, iako je i dalje mogla osetiti njegov miris oko sebe.

Mora da se dozove pameti, mora da izađe, nađe nekog da se kresne, ovo ne ide dalje tako. Pr eviše je zapostavila svoj seksualni život, zato tako reaguje na ovog čoveka, zar ne? Da sigurno je to.

U intimnosti svoje sale za sastanke Lejla je donela odluku. Večeras će otići u grad naći nekog muškarca iskoristiti ga za svoje potrebe, koliko je već prošlo 10


zamislila se… oh da... prošlo je šest meseci. Definitivno večeras mora u lov, inače neće biti prisebna da sarađuje sa Borisom, a to nije prihvatljiva opcija. Mora ga videti opet.

11


Poglavlje dva Boris “Dobar dan gospodine kako vam mogu pomoći.” Čuo je umiljat glas čim je zakoračio iz lifta, podigao je pogled sa svog mobilnog telefona i video lepu zgodnu plavušu za pultom. Imala je ljubičastu košulju i crne elegantne pantalone koje su isticale njene mršave bokove. Zastao je kraj nje i predao karticu.

“Dobar dan imam zakazan sastanak sa gospođicom Rajner.” Gledao je u plavušu kako balavi nad njim i samo se blago nasmejao, nije mu se sviđalo kada devojka tako očito pokazuje interesovanje za njega. Mislim halo, imao je on ogledalo kući, znao je kako izgled a, znao je kako deluje na žene, ali moglo se to malo i prikriti. Ova plavuša izgledala je kao da bi mi dozvolila da je pojebe baš na ovom pultu, a njega su ipak privlačile malo otmenije dame koje je morao da slomi, oko kojih se morao bar malo pomučiti. Kada je sekretarica došla sebi samo je klimnula glavom i povela ga prema

vratima na kraju hodnika. Nasmejao joj se i zakoračio unutra. Bila je to jedna skupa sala za sastanke. Kao i celo ovo utvrđenje, odisalo je skupoćom i elegancijom, pitao se kakva li će biti šefica. Pretpostavljao je da će biti neka starija gospođa, ohola i preozbiljna, jer prosto ne postoji šansa da ima toliko sreće sa ovim. Koja mlada žena bi mogla postići ovoliki uspeh, napraviti ovakvu imperiju u ogromnoj metropoli gde je sve puno biznismena, tajkuna i

velikih bosova. Nije postojala šansa da u najmi najbolju kompaniju u Serenitiju, a da njegova vlasnica bude i lepotica.

Prišao je staklu, gledajući neverovatan pogled koji se pružao pred njim. Ogromne zgrade popločane staklom, zdanja kakva se viđaju samo na filmovima, divio se veličini i lepoti grada. Boris je odrastao tako reći na selu, malom Ruskom seocetu, sa osamnaest krenuo je da se oproba u velikom gradu. Negde na pola puta upoznao je Stefana postali su najbolji drugovi i ortaci. Stefan je oduvek bio staložen miran, imao si utisak da gledaš upravo velikog

bosa. Posle nekog vremena Boris je bio uvučen u Stefanov svet noćnih klubova, restorana i escorta. 12


Da, Stefan je imao nekoliko svojih cura, koje su bile rezervisane samo za elitu, bile su prelepe, zgodne i veoma skupe. Boris nikada nije želeo da se petlja

u to, tako da je prihvatio posao menadžera jednog od njegovih noćnih klubova Black Pearl-u. Taj posao bio mu je prihvatljiv, jer tu nije bilo tih prelepih dama

noći. Iz misli ga j e izvuklo otvaranje vrata. Okrenuo se i ukočio. Pred njim je sta jala žena, mlada žena dugih nogu, crne kose i neverovatnih

zelenih očiju. Bila je obučena u duboku crnu suknju koja je isticala njene savršene oble kukove, a bela košulja nežno je milovala nje ne grudi. Bila je prelepa.

Boris je bio zatečen ženskom pojavom ispred sebe, da li je moguće da je to šefica, da li je moguće da će sarađivati sa njom? Ne, pomislio je. Nema šanse da je ova mlada žena vlasnik ovolike imperije, pobogu ako jeste kad je kre nula da stvara sve ovo… još u pelenama. Nabacio je svoj najizazovniji osmeh, misleći da je to još jedna od radnica

koja je došla da mu ponudi osveženje, jer naravno gazde i bitne osobe uvek kasne, to je prosto tako. Dama mu je prišla i počela se izvinjavati što kasni. Svetog mu sranja, ona jeste šefica. Boris je bio očaran, nije znao kako da se postavi kako da od reaguje, zato se samo blago nasmejao i rekao

“Nema problema gospođice Rajner i ovako sam tek stigao , a i poranio sam pet minuta, tako da tehnički ne kasnite. I molim vas možete me zvati Boris.” Bože pomislio je u sebi kakav glup odgovor, ko još tako odgovara, saberi se Borise ohrabrivao je sebe. Nikad ti žena nije toliko izmakla tlo pod nogama. Nikad nije ostao bez reči. Prišao joj je i seli su za stol, nije mogao da skine oči sa njenih punih crvenih usana koje žude za grehom. Zamišljao je te usne na sebi, kako prelazi njima svakim delom njegova tela i šta bi sve radio s njima. Pomislio je na sve za šta bi ih koristio... Zaustavio se na vreme. Nij e bio trenutak za njegovu prljavu maštu. Već mu

je u pantalonama bilo tesno i nije mu trebalo da se još više osramoti.

13


Kada su pregovori bili gotovi nije mogao da odoli, a da joj ne šapne na uvo.

Želeo je da oseti miris njenog parfema, želeo je da oseti njegovu blizinu. Izlazeći iz kancelarije nabacio je ogroman kez na svoje usne, pa to je bilo nešto zar ne, pomislio je Boris.

Dok se kretao ka svom autu razmišljao je o tome kako je Lejla pitala da li se to gradi javna kuća, to ga je nasmejalo , jer nakon s vega nije bila baš toliko daleko od istine. Znao je da uticajna žena kao ona nikada ne bi pristala da radi tako nešto. A on nakon današnjeg susreta je prosto želeo samo nju i niko drugi nije dolazio u obzir, jer ipak se radilo o poslu. Seo je u svoj Merced es GL i odvezao se do restorana koji je držao njegov prijatelj Stefan. Nakon deset minuta stigao je na parking restorana, batler mu je

otvorio vrata i uputio ga ka svom šefu. Boris je krenuo do kancelarije u zadnjem delu i ušao unutra. Stefan je sa osmehom ustao da ga pozdravi “Pa stari moj, kako je prošao dosadni sastanak, sa namrgođenom?” Boris se samo nasmejao misleći u sebi, koja namrgođena to je boginja, ali neće mu to odati, dobro je poznavao svog prijatelja on je jurio takve kao što je ona. Voleo je lepe cice koje bi mu služile kao trofej na polici, nikad nije ni sa jednom bio ozbiljan. Uživao je u seksu, piću i provodu. Boris je znao da bi Lejla zapala za oko Stefanu kao što je zapala i njemu. I bog mu pomogao ako će dopustiti da mu Lejla isklizne i z ruku na ovaj ili onaj način. Pogledao je u svog prijatelja koji je bio oličenje snage hrabrosti i moći i nasmejao se. “Pa znaš kako to ide, dosadna ćaskanja, pre gledavanje nacrta, dosadno ortak. Zato mi i daješ sve te poslove. Ali dobra vest je da je po sao sklopljen. Treba da mi se javi kada sastavi ponudu.” Stefan ga je radoznalo pogledao. “To je stvarno dobra vest i da tebe šaljem,

jer sam ja nekako više za zanimljive poslove, one koje ti ne voliš druže, mora neko i njih raditi, a sad ispričaj mi sve, kakva je i kako je protekao sastanak.” Boris se malo ukočio nije nikada lagao prijatelju, neće ni sad, pa dobro možda će samo malo da zamaskira činjenice. Ipak je doživljaj svakog muškarca različit pa to i neće biti tolika laž. Sedajući u fotelju Boris je pomislio na lepoticu sa kojom se upravo razišao. Od same pomisli na nju opet mu se ukrutio. Opet su razne scene seksa obuzele

njegove misli, morao je da ih odbaci morao je da se skoncentriše. Ne sme se odati pred Stefanom. 14


“O, pa znaš kažem ništa posebno prosečna nadmena žena, puna sebe, svesna imperije koju ima, teška za dogovor, previše arogantna i samosvesna. Ali šarmirao sam je buraz ne brini. Radiće nam posao i neće postavljati pitanja.” Stefan ga je pogledao i nabacio ogroman kez.

“Ti mali umiljati Rusu, nije ni čudo, zato tebe šaljem na takve ekspedicije, moj prošli pokušaj nije uspeo, niko nije hteo prihvatiti pola posla. Upravo zato poslao sam tebe, znao sam da ćeš šarmirati tamo neku dosadnu babuskaru.” Boris se samo glasno nasmejao, da li ju je šarmirao nije bio baš toliko siguran, ali da nije babuskara u to se jebeno itekako uverio. Razgovor sa Stefanom tekao je lagano, razgovarali su o noćnom klubu čiji je

menadžer Boris bio. Uputio je Stefana kako stvari tamo stoje, kako sve napreduje i koliki s u prihodi. Boris nije želeo da se tu ubace lepotice noći , jer se ježio od njih. Stefan je smatrao to unosnim biznisom, ali je poštovao njegovu odluku i držao ih u drugom klubu. Stefan je voleo noćni život, voleo je žene i voleo je seks… I baš iz tog razlog a je slao Borisa da obavlja dosadne poslove. U jednom trenutku dok su ispijali viski Stefan ga je pitao

“Ideš li večeras u neku štetu, ja sam mislio svratiti do Black Pearla pokupiti te pa možemo otići na naše mesto malo da se zabavimo šta kažeš?” Boris je gledao u svog prijatelja. Da, trebalo mu je nešto da se istrese i da

zaboravi na scene vrućeg i pohotnog seksa sa Lejlom, ali nekako je više bio za to da to uradi u privatnosti svog doma. Da pokupi neku ženu u svom klubu i odvede je kući, a zatim da pusti mašti na volju. Voleo je brzo i jako. Voleo je sirovi seks, ali nešto drugo voleo je više, a to mogao je raditi samo u udobnosti svog doma, bar za sad.

“Ne ortak, mislim da ću samo pokupiti neku i odvesti je kući.” Stefan ga je pogledao znalačkim očima. “Oh, ti perverzni… Dobro onda ću doći u Pearl da popijemo koje piće za zagrevanje, a zatim otići svojim putem. A ti vodi kući svoju odabranu na malo hard-core seksa.” Boris se glasno nasmejao, tako ga je dobro poznavao. Tačno je znao šta mu treba u kom t renutku, znao je šta mu treba prvog momenta kad ga je video u

15


onom prljavom pabu. Stefan mu je pružio ruku prijateljstva i poveo ga u svet koji je bio njegova luka.

Stefan je tačno znao šta Borisu treba. A isto tako je i znao gde to sve naći. “Hvala na ra zumevanju ortak, ipak ti si mi pokazao sve te čari… Nikad ti to neću zaboraviti.” Stefan je nabacio zadovoljni izraz lica i rekao, “Ne ja sam ti samo pokazao

gde da nađeš ono što ti srce želi, znao sam te prepoznati, ne kažu džabe slično se sličnom raduje.” Podigao je čašu svog viskija i kucnuo se sa Borisom , a zatim su oboje ispijali ostatak u tišini. Pogledavši na sat video je da je tri sata i pola flaše viskija kasnije. Nevoljno je ustao i krenuo kući. Morao se spremiti za noćnu smenu. Posao menadžera bio je lagan, radio je noću, imao odličan pogled na mokra ženska tela koja se uvijaju i njišu na njegovom podijum u, imao je siguran seks svaki put kad bi poželeo i imao je dosta viskija. Pozdravio se sa Stefanom i krenuo ka autu. Posle dvadeset minuta parkirao se na parking svoje zgrade i popeo se u svoj stan u potkrovlju.

Stan mu je bio velik, prostirao se celom dužinom i širinom zgrade. Imao je ogromnu terasu sa predivnim pogledom, veliki dnevni boravak koji je izlazio na terasu, kuhinju dovoljno veliku za njegove sitne potrebe i dve spavaće sobe koje su bile spojene kupatilom.

Jedna spavaća soba bila je opremljena velikim krevetom, regalom i pisaćim stolom na kojemu mu je bio kompjuter i papiri potrebni za posao. Da radio je u

svojoj spavaćoj sobi, ali to je bilo samo zato, jer je drugu sobu, umesto u kancelariju, opremio u nešto sasvim drugo. To je bila njegova soba za igru. Ušavši u stan Boris je bacio ključeve na stočić pored vrata i krenuo ka kupatilu, trebao mu je tuš nakon ovog toplog dana. Dok je stojao pod mlazom vode u um mu se uvukla Lejla. Zamišljao je njeno

golo telo kako je sa njim pod tušem, zamišljao ju je kako kleči pod njegovim nogama i moli za još. Te prelepe usne bile su obmotane oko njegovog kurca, stiskale su ga, sisale. Nije mogao da j e izbaci iz misli. Nikad pre, ni jedna žena nije ostavila toliki uticaj na njega.

Zašto je sad to bio slučaj? Zašto Lejla? 16


Uvek je imao koju je želeo pokazao bi prstom i imao je tu noć u svom

krevetu, u svojoj sobi. Ali nešto u vezi Lejle bilo je drugačij e. Nije mogao da razume šta, nešto ga je privlačilo ka njoj kao magnet. Moraće saznati šta je to. Podigao glavu ka mlazu vode i protresao je, stavljajući ruke na hladne pločice. Trebalo mu je hlađenje. Definitivno ne razmišlja kako treba. Ugasio je vodu i obmotao peškir oko struka. Treba mu i viski pomislio je i

otišao u dnevnu sobu. Kada je prišao stolu za pića nasuo je dva prsta viskija i dve kocke leda, okrenuo se i izašao na terasu na hladan noćni vazduh. Tako go sa peškirom oko struka stajao je pod zve zdama i opet pomislio na nju. Do đavola i on. Mora je izbaciti iz svog sistema i to pod hitno. Jedini način za to koji je Boris poznavao bilo je putem seksa. Morao je što pre otići u klub i neku pojebati u svojoj kancelariji. Nije to praktikovao inače, al i nužda ne pita, a Boris je definitivno imao nuždu. Nije mogao ovako rastrgan da provede celu noć na poslu i sačeka zatvaranje da bi neku doveo kući. Ispio je viski do kraja i krenuo se obući. Nakon sat vremena provedenog u stanu, opet je bio u kolima i bio je na putu za klub.

Stigao je taman na vreme, pred vratima bio je dugi red muškaraca i devojaka koji su čekali svoju šansu da uđu. Provukao se kroz gužvu do obezbeđenja i samo ušao. Klub Back Pearl je bio ništa manje nego mesto za naduvanu elitu. Ceo lokal urađen je u obliku kruga. Donji deo bio je u podijumu za igru sa

šankom koji se prostirao u obliku polu meseca skoro celom površinom lokala. U jednom delu bilo je mesto za di džeja, džeja , a u drugom delu stepenice s tepenice koje su s u vodile do prvog uzvišenja. Tu su se nalazili separei i stolovi. Drugo uzvišenje bilo je ograđeno zatamnjenim staklima koja su bila poput ogledala. Od napolje se ne vidi ništa, ali onaj ko je unutra ima nesmetan pogled na ceo podi jum. Tu na istom tom spratu nalazila se i njegova kancelarija. Ona nije imala

pogled na lokal i zato nije puno vremena provodio u njoj. Nije mu dopuštala pregled na događanja u njegovom lokalu. Mesto je bilo skoro puno Boris se odmah uputio ka svom standardnom

mestu i mahnuo konobarici da mu donese piće. Kao što rekoh dobra strana posla je obezbeđena cuga.

17


Ušao je u zastakljeni deo i posmatrao kako mu osoblje užurbano radi, sa osmehom služi bogatu klijentelu. Podi j jum je bio već polu pun i devojke su igrale u ritmu muzike, uvijale se i njihala sa čašama pića u svojoj ru ci. Mora si naći neku razbibrigu. Stefan još uvek nije došao tako da ima vremena. Ali mora to obaviti brzo i neprimetno. Ugledao je malu crvenokosu

devojku u kratkoj crnoj haljini tankih kukova i dugačkih nogu. Ona će poslužiti pomislio je. Konobarica je ušla u boks i spustila piće na sto.

“Vaš viski gospodine Koner, baš kao što volite, dva prsta i dve kocke leda.” Boris se okrenuo prema konobarici. Bila je lepa i bila je seksi, ali sve su bile, jer samo takve mogle su raditi za njega. Konobarica ga je kao i svaka druga gutala pogledom, mogao bi je imati sad i odmah. Pod činila bi mu se i uradila

sve što bi od nje zatražio. Ali glavno pravilo bilo mu je da nikada ne jebe osoblje. I toga se strogo pridržavao, iako je ovo drugo pravilo da nikad ne jebi u kanc elariji umeo da prekrši s vremena na vreme. Nasmešio se konobarici i pokazao prstom da priđe. Oči su joj momentalno

postale staklaste, video je nadu u njima, kada mu je prišla samo je prstom pokazao na ženu sa crvenom kosom i rekao “Odnesi joj šta pije i pitaj je da mi se pridruži.” Konobaričine oči su izgubile sjaj teško je progutala , a zatim klimnula glavom i otišla. Boris je posmatrao kako obavlja njegova uputstva i kako mala crvenokosa

nabacuje osmeh i podiže glavu, o da… ovo će biti lako, gledao ju je kako kreće ka stepenicama, a nakon nekoliko trenutaka bila je na vratima boksa.

os meh na licu. Boris joj je rukom pokazao mesto Gledala ga je željno i imala osmeh da sedne, a zatim i sam seo pored nje. Crvenokosa je pogledala u njegovo krilo

zatim u njegove oči . “Hvala za piće. Retke su situacije da nekog pozovete ovde gore, polaskana sam.” Polaskana ili ne, bićeš po jebana, pomislio je Boris i samo nabacio osmeh. “Zadovoljstvo je moje.” Rekavši to spustio je čašu na sto i nagnuo se napred ka njenom uhu.

18


“Video sam te dole kako se uvijaš i njišeš, ne sumnjam da ćeš biti tako okretna i spretna na mom kurcu za koji minut.” Crvenokosa nije delovala iznenađeno, kao da joj je sve ovo bila rutina, kao

da joj se ovakvi razgovori dešavaju svaku noć. Nežno je spustila svoju ruku na njegov kurac koji je postajao tvrđi pod njenim dlanom, lagano ga je stisla i samo rekla.

“Kako me želite gospodine.” Oh, bože nije li to divno. Nije li divno što njegova procena devojaka nikad ne omane, kako u moru devojaka uvek ubode onu pravu, onu koja je spremna da

posluša i ništa ne pita. Jedino koju nije mogao da pročita bila je Lejla. Ali neće misliti o tome. Odbaci te misli i nabacuje svoj zlobni kez.

“Za početak na kolenima.” Rekao je. Crvenokosa nije ništa pitala, nije ništa rekla samo se spustila na kolena i

raskopčala mu pantalone. Nakon samo nekoliko sekundi krenula je da ga obrađuje usnama. Oh… bio je to dobar osećaj, uhvatio ju je za potiljak glave i nabio joj ga jače u usta. Dok ga je crvenokosa obrađivala on je među svojim nogama video Lejlu. Do

đavola i on i ona. Zatresao je glavom i skoncentrisao se na ono što se zaista nalazi tu dole. Bio je blizu, a ona je bila jebeno dobra u svom poslu.

Svršio je jako i ispunio njena usta, progutala je sve, oblizala usne kao da je upravo kušala čokoladu. Boris je zakopčao svoje pantalone i gledao u nju kako i dalje kleči, ne ustaje. Oči su mu sevnule, bila je poslušna to svakako, nakrivio je malo glavu pogledao ju je i rekao.

“Kreni do kancelarije na kraju hodnika, zadigni haljinu i nagni se preko stola, kada dođem hoću da si vlažna i spremna da me primiš.” Ona se nije pobunila, nije ništa rekla, samo je ustala i poslušala njegovo naređenje.

19


Poglavlje tri Lejla Mora se vrati pod kontrolu, prvi sastanak izbacio ju je iz orbite. Ona nije takva, ne da se tako lako omesti, šta joj se do đavola to dešava, prošlo je pola

sata od kada je Boris otišao , a ona i dalje razmišlja o njemu. Sledeći sastanak sa otmenom gospođom Vitni joj je samo za deset minuta mora da se sabere i mora da se pripremi. Gospođa Vitni je jedna od onih arogantnih, oholih žena u pred-klimaksu koje su ujutru besne na sebe, a poslepodne na ceo svet.

Lejla se zakikotala na tu pomisao, kada je radila prošli projekat za nju pitala se kako li je tim njenim jadnim devojkama koje su svaki put morale da stoje

mirno kada Vitni uđe u prostoriju, kada bi im okrenula leđa one bi se rastrčale i krenule svojim poslovima, jedna bi letela po savršeni kapućino sa dva prsta pene, druga po pecivo ne previše tamno ne previše svetlo, pecivo je moralo da bude odgovarajuće mekoće inače bi i one i pecivo letele napolje. Sve devojke zaposlene u Splendid Fašonu bile su mlade lepe i atraktivne. Morale su da nose najnoviju garderobu, da budu uvek našminkane do perfekcije, da im kosa bude uredno podignuta, nikak o puštena, jer gospođa Vitni bila je alergična na kosu. Gospođa Vitni bila je vlasnica prestižne modne agencije i linija garderobe Splendid, obuhvatala je skupe komade odeće, duge balske i koktel haljine, raznih zezalica od krzna. Lejla iskreno nije ni z nala za šta se sve to krzno koristi, bilo je nekih delova

za ruke poput grejača, raznoraznih šubara, kapa, bunda, prsluka, ogrtača i pelerina. Haljine su joj bile prelepe, od jednostavnih do onih ogromnih balskih.

Prosto kad bi jedna žena ušla u njen kompleks, koji je bio velik u prizemlju je bio prodajni prostor, a na spratu bile su kancelarije i ateljei za stvaranje magije,

svakoj ženi nestao bi dah. Lejla je bila očarana kada je ušla unutra, toliko boja, haljina, nakita, modnih detalja… bila je u raju. San svake žene bio je raditi na ovakvom mestu pomislila je Lejla, sve dok se nije popela u kancelariju za gospođom Vitni.

20


Lejla je tada shvatila njenu okrutnost. Devojke koje su radile za nju plašile su je se, plašile su se sebe samih, bojale su se da ne naprave grešku i ne dožive gnev gazdarice. To je bio ideal kako žena treba da vodi poslove. I slagala bi ako bi rekla da se nije bar malo ugledala na nju.

Lejli je gospođa Vitni bila jedna od prvih klijenata i prva zaista velika zarada. Projekat je trajao preko šest meseci i u tom periodu Lejla je nekako počela

da razume gospođu Vitni, počela je da joj se divi i da se ugleda na nju. Nakon dva meseca njihove saradnje našle su se na večeri. Gospođa Vitni se pomalo opustila i otvorila se donekle ka Lejli objašnjavajući joj kako da tako mlada uspe u onome što je naumila, kako da se bori i trga zubima za svojim mestom među zvezdama. Od tada Lejla je počela još više da respektuje tu ženu i na neki način postale su prijateljice, ne bliske, ali popile bi tu i tamo poneki koktel i razmenili po koju poslovnu strategiju i koji poslovni uspeh ili poduhvat. Lejla se penjala stepenicama uspeha veoma brzo, a Gospođa Vitni je to cenila. Kada ju je nazvala pre neki dan, rado je odgovorila na njen poziv za večeru. U mirnom ambijentu restorana Vitni je zatražila od Lejle novi projekat veći i kompleksniji. Trebalo joj je proširenje, htela je da pokrene nove linije, htela je

da ubaci nešto novo, možda čak i nešto od poslovnog asortimana. Vitni je rekla da ju je Lejla uvek tako elegantno poslovna na to inspirisala.

Na toj večeri joj je bilo puno srce i prihvatila je posao sa obećanjem da će joj se sa nacrtima i detaljnim planom javiti kroz nekoliko dana.

I eto je tu, deset minuta do sastanka sa gospođom Vitni. Pokušava da se dovede u red, znajući Vitni uskoro će stići. Kada je podigla slušalicu da od svoje sekretarice zatraži kafu ona ju je obavestila da je stranka stigla naručila je jedan kapućino i za nju. Vrata su se otvorila i na njih ušla je žena negde u četrdesetim, građena savršeno za svoje godine. Garderobe uglađene i skrojene do perfekcije, kose kratko podšišane sa svetlo -ljubičastim tonovima. Nije li šik pomislila je Lejla kad je ustala od svog stola da je dočeka. “Gospođo Vitni, uvek mi je zadovoljstvo.” Vitni se okrenula oko svoje ose zajedno sa osmehom i rekla. 21


“Pa mala moja Lejla šta kažeš na moju novu kolekciju poslovne garderobe? Skoro otmeno kao ta na tebi. Samo u toplijim bojama, a ne tim dosadnim crnim

sivim i belim. I molim te kada ćeš naučiti da je za tebe dovoljn o i samo Vitni .” Lejla je pogledala u nju. Da, bila je elegantna itekako. Bordo duboka suknja i

krv crvena elegantna košulja propraćena prelepom crnom ogrlicom, crnim cipelama i crnom torbicom . U prvi mah pomislila je da je malo previše upadljivo sve to, a li onda kad je malo bolje promislila rekla je sebi, što da ne. Ona je gazdarica može da se oblači kako želi, ne sklapa njoj poslove njena garderoba nego njen mozak i snalažljivost. Lejla je pogledala u Vitni i rekla.

“Pa Vitni, nadmašila si sebe, moram ti priznati, ta kreacija na tebi je prosto savršena i čini mi se da ću promeniti butik.” Obe su se nasmejale i krenule ka stolu. Lejla je sela za sto pored nje nekako

joj je tako bilo opuštenije, ipak su one na neki način i prijateljice. Sekretarica je ušla i donela im kafu. Vitni ju je odmerila i samo mrko bacila pogled na šoljicu rekavši. “Nadam se Ešli da si do sada naučila kakvu kafu pijem, da ne bi završila kao prošli put po tvojim papirima.” Lejla se nasmejala u sebi, ali spolja je ostala ozbiljna. O da to je bila Vitni.

Ešli je samo klimnula glavom i izašla. Lejla se našla u svojim mislima odmeravajući ženu pred sobom. Zaista bi joj godila takva garderoba i ovako je sve u njenom regalu dosadno. Nikad se pre nije time zamarala, jer joj nije toliko bilo bitno kako izgleda na poslu sve do danas, sve do Borisa.

I samo tako vratio joj se u misli, cela koža joj je gorela od same pomisli na njega.

Šta je u njemu bilo tako privlačno? Žudela je za njim u sekundi kako ga je ugledala. To je sve bilo samo seksualno Lejla je to znala. Davno je bilo kada se gola

valjala po plahtama sa dobrim zgodnim muškarcem. Momentalno su je pre plavile slike kako je u tom krevetu baš sa Borisom… kako ga skida, kako je on zadovoljava, kako samo pramenovi njegove plave kose vire između njenih nogu, a onda videla sebe kako ga jaše . 22


O da... Davno je bilo od kad je imala seks.

Nekako Lejla je uvek bila gore, volela je taj osećaj kontrole koji tada ima, a muškarci se nisu baš protivili u tom samom činu nje na njima. Bila je dobra u tome, možda čak i previše. Ona je bila ta koja je diktirala ritam, snagu. Ona je ta koja je zahtevala kako želi koliko jako želi i muškarce je to palilo. A ona je imala kontrolu, kao i u svom poslu tako i u krevetu njoj je to trebalo. Sa treskom glave, izbacila ga je iz misli i vratila se na razgovor sa Vitini

taman na delu kad je ona prešla na poslovno. “Pa Lejla reci mi lutko šta imaš za mene?” Pogledala je u nju i otvorila fasciklu i ponosno počela da objašnjavam kako će izgledati kompleks naravno po njen oj ideji i sopstvenim dopunama. “Pa ovako.. .” Počela je Lejla, vrativši svoju sigurnost i fokus na posao. “Sve će biti kao što ste tražili, sa malim korekcijama , ako se slažete. Dakle objekat će biti na tri sprata što će biti dovoljno za proširenje vaših k apaciteta sa jednom malom izmenom. Imaćete podrum. On će biti najluksuznije opremljen i služiće za oblačenje vaših modela. Dakle imaće deset svlačionica u kojima će se nalaziti i šminkernice, na drugoj polovini podruma biće prelepa modna pista uređena u obliku duplog V. Promene će se takođe nalaziti i na prizemlju gde će biti ogroman prodajni prostor urađen u staklenim policama koje će se pružati od krova do plafona. Sa zadnje strane prodajnog salona nalaziće se polu sakrivene stepenice, tako da će te tehnički uvek morati proći kroz celu radnju da bi ste do njih stigli. Na prvom spratu biće deo za koktel zabave i zakuske koje će te priređivati nakon svojih revija. Na drugom spratu nalaziće se ateljei za rad i stvaranje vaše umetnosti. A na trećem vaše kancel arije.” Lejla je izgovorila ceo plan uz osmeh i videla je potvrdno klimanja od Vitni, a zatim dodala.

“I naravno Vitni, svuda će biti samo elegancija i prestiž u to i ne sumnjajte. Na par mesta biće logo vaše firme, a nameštaj i sve što se enterijera biće upravo onako kako ste tražili.” Sa tim rečima Lejla je završila i sa grčem u stomaku naslonila se nazad na stolicu, jer ipak ne dodaje svaki dan bukvalno jedan sprat u svoje projekte, a

podrum je faktički dodat. Umesto da modna pista bude na spratu na kom je i trebala biti, tu je Lejla predvidela salu za koktel zabave nakon revija. Prosto je

mislila da će biti elegantnije da se ljudi počaste u lepom ambijentu nego upravo tu pored bine. 23


Gospođa Vitni oštro je uzdahnula našto se Lejli stomak još više stegao. Zatim je progovorila.

“Pa Lejla, moram ti reći da si ti žena koja ima previše hrabrosti da ovako promeni moju zamisao i moju ideju. To se do sada niko nije usudio učiniti i mogu ti reći , da ta ideja sa nekom vrstom banket sale i nije tako loša. Ne znam kako se ja toga nisam setila .” Pogledala je u Lejlu i nabacila veliki osmeh. “Znala sam da me nećeš razočarati , Lejla. Ovo je savršeno. Prosto spektakularno. Kada možemo početi?” Lejla je odahnula i nagnula se napred pogledavši još neke papire po fascikli, zatim rekla.

“Pa građevinske dozvole su u redu, plac je dovoljno velik, imamo sve potrebne dozvole, hmmmm... h oće li sutra biti previše brzo za vas?” upitala je i nasmejala se.

Vitni je tako netipično ciknula od sreće , a zatim vratila svoju masku na lice i rekla.

“Oh, ne naravno da nije, pošalji svoje timove da sutra otpočnu radove draga moja, a sad molim te poruči nam jedan viski, ovo treba proslaviti.” Lejla se grohotom nasmejala i pritisnula taster u potrazi za dva viskija. Dok

su čekale, Lejla se opet setila da ona u svom regalu nema ništa lepo što bi mogla obući večeras. Nikad nije kupovala garderobu za izlaske, nikad nije tome pridavala značaj navukla bi šta bi stigla i otišla. Ali večeras planirala je otići u lov, zaboraviti na Borisa i za to joj je potrebna jedna prokleto seksi haljina.

Došlo je vreme malo para potrošiti i na to. Otvaranja vrata ju je trgnula i ona je uzela dve čaše viskija od Ešli. Jednu je predala Vitni i zatim je upitala.

“Vitni, reci mi s obzirom da si u fazi proširenja , da li je tvoj prodajni prostor još uvek otvoren? Trebala bi mi neka haljina za večeras.” Vitni se samo široko nasmejala ispila vi ski od jednom ustala i rekla. “Naravno draga za tebe uvek i sve. Javiću u Splendid da te dočeka Sidni. Ona je najbolja u tom poslu pomo ći će ti u izboru, a sad draga moja žurim, hvala na piću, hvala na nacrtima... Ostaćemo u kontaktu.” Sa tim rečima krenula je ka vratima .

24


Lejla je izdahnula nakon zatvaranja vrata i pomislila pa ovo je dobro prošlo. Vratila se do svog stola i videla da nema sastanaka do kraja dana, samo obilazak

par gradilišta, ali to može i sutra. Umesto toga rešila je otići malo u kupovinu. U Splendidu dočekala ju je Sidni. Provela ju je kroz radnju i pomogla joj u odabiru nekoliko haljina. Jedna je bila kratka crvena, druga je bila prelepe ljubičaste boje i pružala se

do poda, a treća je bila kraljevsko plava sa prednje strane iznad kolena , a sa zadnje se vukla do poda. Kupila je sve tri s idejom da će imati nekoliko otvaranja u skorije vreme. Kao prvo otvaranje novog Splendida, a kako na takvu

ceremoniju ne obući jedan od njihovih prelepih modela. Ovoj ljubičastoj prosto nije odolela, a crvenu je kupila za večeras. O da crveno... Lejla je volela crveno, bila joj je to nekako elegantna i

ženstvena boja, imala je u sebi neku strast, tajnu. Kada joj je Sidni sve to spakovala Lejla se uputila ka svom stanu gde ju je

čekala Dominika sa večerom. Jadna ta žena. Kuva , a ne zna h oće li se Lejla pojaviti . Sprema svaki dan, a Lejla nikad nije u kući. Ali plaćala je svoju domaćicu i više nego dar ežljivo i volela ju je na neki čudan način. Slagale su se i umele su da se upuste u sitne neobavezne razgovore, a Lejli je prosto prijalo da ne bude sama.

Kada je prešla prag svoje kuće osetila je miris svoje omiljene salate sa piletinom. O h kako je volela tu ženu. Lejla je spustila kese i krenula pravo u kuhinju gde ju je čekalo servirano jelo i nasmejana Dominika.

“Gospođice Lejla tako mi je drago što ste uspeli ranije da stignete.” Rekla je. Sela je na stolicu i pokazala Dominiki da joj s e pridruži. Oklevala je.

“Dominika molim te ne želim da jedem sama, sedi pridruži mi se ima dovoljno za obe .” Domaćica joj se nasmejala i donela jedan tanjir i za sebe. “Pa, kako vam je prošao dan gospođice Lejla.” Upitala ju je Dominika sa osmehom.

“Pa, bio je uspešan mogu ti reći sklopila sam dva velika posla, ali neću o tome, molim te, hajde da uživamo u hrani i pričamo o nekim laganim temama.”

25


Razgovor je potekao lagano, pričal e su o svemu i ničemu. Smejale se i ispijale vino. Kada je Lejla pogledala na sat shvatila je da joj je vreme spremati se, ako uopšte želi da ode u taj čuveni lov. Ustala je od stola i pogledala u svoju

domaćicu. “Dominika izlazim večeras , ostaću u stanu tako da si ti za danas slobodna i ne moraš dolaziti rano ujutru.” Dominika je klimnula glavom i počela raspremati ras premati sto.

U intimnosti svojeg kupatila Lejla se opet mislima vratila na velike i snažne ruke Borisa dok je svoje telo sapunala sapunicom. Zamišljala je njega kako je mazi po najintimnijim delovima. No, odbacila je te mis li pomislivši da je bilo dosta svega.

Ugasila je vodu i krenula obući svoju novu crvenu haljinu. ***

Dva sata kasnije Lejla je bila pred vratima prestižnog kluba Black Pearl. Ovo je bio jedan od najprestižnijih klubova u gradi, tu je izlazila samo elita, a Lejla večeras nije želela ništa manje. Čim je zakoračila u Klub ponela ju je dobra muzika . Uputila se ka šanku i od barmena zatražila viski, pitajući se koliko će joj trebati da nađe svoju žrtvu za večeras. U tom trenutku čula je dubok muški glas kako go vori barmenu da njeno piće bude duplo i na njegov račun. Okrenula se ka muškarcu i srela se sa prelepom tamno-kosom prilikom. Bio je u farmericama, crnoj bodi majci koja se

pripijala uz njegove snažne grudi... Savršeno pomislila je Lejla i zahvalila se. Nekoliko pića dalje bila je na podi jumu jumu za igru i uvijala se oko momka koji

joj je nešto ranije platio p latio piće. Ruke su joj j oj bile podignute pod ignute iznad glave, potpuno pot puno se prepustila. Osetila je muškarčeve ruke kako prelaze po njenim bokovima i njegov dah na svome vratu . Znala je u tom trenutku da je on njen večerašnji plen.

Okrenuvši se licem ka momku , obavila je ruke oko njegovog vrata i nastavila da se uvija, gledajući preko njegovog ramena ostatak kluba. Prizor je bio zaista spektakularan, skroz gore bio je zastakljeni deo u kom je

sasvim sigurno bilo čak i poznatih ličnosti, koji su se sakrivali u intimnosti bokseva, a sprat niže bili su obični separei i stolovi. Lutala je pogledom i dah joj je zastao, celo telo joj se u krutilo.

26


Pa to je prosto nemoguće. Tamo na ogradi stajao je Boris i gledao pravo u nju, bio je tako prelep

odeven u crne pantalone i belu raskopčanu košulju, bez kravate, bez sakoa. Delovao je tako nestašno , a pored njega stajao je još jedan muškarac činilo se kao da mu nešto objašnjava, ali Boris ga nije slušao gledao je ravno u nju i oči su mu gorele. Taman kada ga je uspela izbaciti iz glave Lejla ga je ugledala, a celo telo joj

se napelo, mišići su joj se ukočili i na taj njegov pogled pomislila je da bi mogla svršiti. Pa ako već gleda prirediće m u pakleno dobru zabavu. Pomislila je Lejla i sa tim krenula još izazovnije da se upliće oko muškarca sa kojim je igrala, svo vreme gledajući ka Borisu. On nije skidao svoje oči sa nje, stiskao je čašu viskija u svojoj ruc i i imala je utisak da mu je bliže kako bi čula škriputanje njegovih zubi. Lejla ga je izazivala, zavodila tako iz daleka i taman kad je pomislila da je gotovo, jer je Boris lupio čašom o ogradu i krenuo ka njoj neko ga je zaustavio. zaustav io. Lejla nije jasno mogla videti ko je. A onda malo su se pomerili i Lejlu je oblio h ladan znoj. Svo uzbuđenje koje

je osećala odjednom je preraslo u bes i frustraciju. Videla je crvenokosu devojku kako se obavija oko njega i hvata ga za kurac. Mislim daj u sred kluba, zar je moguće. Je li mu to devojka? Ne, ne verujem mislila je Lejla, jer da jeste ne bi krenuo ka njoj. Lejli je bes

kuljao u venama nasmešila se sama za sebe i pomislila, da mu neće to proći tek tako. Uhvatila je muškarca za vrat i poljubila ga , upravo u trenutku kada se Boris okrenuo. Videla je kro z polu otvorene oči da sada on kulja od besa da se

zaledio, ona crvenokosa mu je opet nešto rekla, a on je otresao svojom rukom od nje.

Oh, da... Tako to ide kad čačkaš vatru pomislila je Lejla i šapnula muškarcu da ga vodi odavde. On joj se samo nasmešio uhvatio za ruku i poveo ka izlazu. Kada se Lejla okrenula videla je da je Boris krenuo sa stepenica ka podijumu i pomislila da je malo zakasnio.

27


Čim su zakoračili na hladan večernji vazduh muškarac je digao ruku i zaustavio taksi. Kad su se smestili muškar ac je samo pitao, “Kod tebe ili kod mene lepotice ?” Ona se nasmejala i rekla vozaču adresu svog stana u tom trenutku bacila je

pogled kroz prozor i videla Borisa kako istrčava napolje. Nije odolela, nasmejala mu se i samo blago klimnula glavom. Da on zna da ga je videla. I da nema

vremena za ćaskanje sa njim , jer je upravo privela opako zgodnog frajera, kojeg će po jebati po jebati večeras i to jako. Lejla je znala kako ona to voli i znala je da će nakon toga momak biti izbačen iz stana, ali može li je iko kriviti. Pa pobogu to su muškarci radili stalno. Ona je prosto radila isto to, samo suptilnije i ženstvenije. Ko joj može suditi? I znala je da se cela ova scena sa Borisom neće dobro završiti po njen posao, ali nije ju bila briga. O tome će misliti sutra. Večeras dobila je i više nego što je tražila. Zgodnog frajera kojeg vodi u stan i gratis joj je bilo Borisovo lice kad ju je video... Sa tim mislima Lejla se samo nasmejala. Tu definitivno ima vatre...

Okrenula se ka svojoj pratnji i kroz osmeh mu šapnula. “Kad stignemo u moj stan želim te na kolenima i među svojim nogama.” Muškarčev pogled je sevnuo i samo je blago klimnuo glavom. Oh, da pomislila je Lejla to uvek upali.

28


Poglavlje četiri Boris Kada je ušao u svoju kancelariju, video je da ga mala crvenokosa i ne čeka baš onako kako je zahtevao. Bila joj je podignuta haljina bila je bez donjeg veša, ali bila je isto tako licem okrenuta ka njemu. Nije voleo neposlušnost. Prišao joj je naglo je okrenuo i nagnuo preko pisaćeg stola. Nije se bunila. Agresivno je ušao u nju, od pozadi, poput nasilnika. Ona je samo rukama od siline porušila činiju sa olovkama koja se nalazila na stolu. Činija je glasno udarila o hladne keramičke pločice, a on je zadrhtao. Drhtao je sve jače i uhvatio njenu kosu među svoje prste i jako povukao, ali nije mogao svršiti, nešto mu je nedostajalo. Neverovatno isfrustriran, udario je jako po guzici, diveći se crveno m otisku koji je ostao nakon udarca. Na tu se sliku počeo približavat i orgazmu. Ona je

želela da je on poseduje, ali to nije bila i njegova želja. On je posedovao mnoštvo stvari. Ali malu cr venokosu nije želeo da poseduje u mislima mu se opet javila Lejla, da, nju je želeo, nju je želeo da poseduje i da bude njegova. Krenuo je jače da se nabija u malu crvenokosu sa Lejlinom slikom p red očima zabio se još dva puta. U magli je čuo neke reči. “Pusti me da odem, ne mogu ovako .” Zabio se još

jednom svršio, a zatim je pustio. Gledao je, dok je spuštala haljinu, nije imala zadovoljni izraz na licu i njemu je to bila novost. Sve žene koje je uzimao bile bi zadovoljene, sve do

crvenokose. Zakopčao je šlic spustio glavu i promrmljao . “Izvini, možeš otići.” Ona je krenula da trese glavom, želela je nešto da kaže ali bila je u šoku. Nije sačekao da čuje šta je to, samo se okrenuo i išetao iz kan celarije, ostavljajući nju tamo, onako zaleđenu. Boris se vratio do boksa, naredio da niko ne sme da uđe unutra i bacio se na sofu.

Baš divno pomislio je može li veče biti veće sranje. Šta mu se to desilo malo pre? Mislima se vratio na prošle žene koje je imao.

29


Bio je dominantan voleo je da pljesne devojku po guzici, voleo je da veže ženu, ali nikada ništa što je uradio nije bilo na štetu žene. One su volele da budu sa njim uživale su u svakom prodoru, dodiru. Boris je uvek zadovoljio ženu sa kojom je bio. Vodio je računa da prvo ona svrši, da stenje i vrišti od ekstaze u kojoj bi se našla. On bi uvek bio tako prokleto jebeno na paljen na sve te zvukove. Palilo ga je što su mu žene verovale dovoljno da mu se potčine. Ova žena od malo pre, potčinila mu se , dopustila je da je uzme na stolu, ali njegovo telo nije uživalo, nije ga palilo ni stenjanje koje je u početku ispuštala. Onda je krenuo silovitije, kad ni to nije pomoglo, pobogu pljesnuo je ženu jače nego što je trebalo, to mu se nije do sad dešavalo . Izgubio je kontrolu, a to nije smeo da dozvoli. Toliko opsesivno je jurio svoj orgazam da nije ni osetio kada je

žena ispod njega prestala da uživa, nije bio svestan ni da je ispod njega žena uopšte. On je mislima bio s asvim negde drugde, bio je sa Lejlom. A onda je čuo reči crvenokose zabio se još koji put i svršio. Koje je jebeno bolesno kopile on bio. Njegovim telom rasla je krivica, nije smeo to dopustiti. Prvo pravilo koje je

naučio pored Stefana, da muškarac mora biti izrazito pažljiv prema ženi koja mu se potčini, da su na prvom mestu njene želje, jer ako je žena zadovoljna biće i Dom.

Na neki način ulazak u ceo taj svet samo mu je razjasnilo dotadašnje stvari u vezi seksa. I pre nego ga je Stefan uveo u sve to, on je voleo biti glavni u krevetu, voleo je da dominira, voleo je da izludi devojku.

Tada je imao samo sedamnaest i veliku ljubav Patrišu. Boris je voleo kako se ona uvijala i stenjala i voleo je zato što je upravo on bio njen prvi i što ju je on dovodio do tih zvukova, voleo je Patrišu. U vođenj u ljubavi sa njom on je uvek bio gore diktirao je ritam, čak i kad bi ona bila gore prepustila bi mu se i pustila njega da vodi.

Da, dobro ste čuli, kad je vodio ljubav sa njom. Sve od tada bilo je jebanje. Svaka naredna žena bila mu je za seks, ali ni jednu nije voleo. Da, pružao im je pažnju, bile su zadovoljene, bile su sretne nakon nekoliko orgazama, ali nikad nje ništa dublje imao ni sa jednom od njih. Nije si dozvolio. Nije želeo da ništa ukalja uspomenu na Patrišu. Konobarica ulazi u boks i govori mu da je Stefan stigao. Super, on će mu malo skrenuti misli sa svega. 30


Ispija viski u jednom gutljaju i izlazi iz boksa. Odlazi do dela sa separeima i stolovima, jer zna da je Stefan tamo. On je više bio tip koji je voleo to

cirkulisanje ljudi, tj. žena oko njega, voleo je da mu žene budu na dohvat ruke. Pridružuje mu se u separeu, na stolu ga već čeka novi viski. “Gde si do sad druže , istopio ti se led u viskiju ?” Pitao ga je Stefan sa podrugljivim osmehom.

“Bio sam u Boksu.” Rekao je Boris ravnim tonom i d alje izmučen događajem od malo pre.

“Vidi, sad kad si tu, hteo bi da o nečemu popričamo.” Počeo je Stefan nagnuvši se napred kao da ne želi neko da ga čuje. Boris je pogledao u svog prijatelja i pitao se koju li je ideju sada dobio. Zadnji put kada je imao taj izraz na licu došao je na ideju da sagradi i otvori

mešoviti klub, mesto gde će dolaziti elita Serenitija. Imao je ideju kluba koji će u svom sklopu imati i sobe i u kom će se papreno plaćati članarine i ulaziti samo u sklopu kartice. Takođe je imao n eku ludu zamisao da se na donjem spratu održavaju skupovi koji će biti puni pića, žena i muškaraca. Moraće da nose elegantne haljine, muškarci elegantna odela… i naravno maske. Boris se nasmejao blago na tu misao. Mislim daj, maske u dvadeset i prvom veku. Stefan

je tvrdio da će to biti nešto do sada neviđeno, novo intrigantno, d a će ljudi poludeti u njihovom klubu, jer se neće znati njihov identitet i neće se znati ka kakvim su se sobama zaputili. Stefan je bio pun tih sranja, praistorijskih. Mislim moglo bi da uspe, da ne mislim tako ne bi uložio pare sa njim u taj posao .

Ali sad kad o tome razmisli Boris nije baš bio siguran u sve to, o tome će još morati da rasprave.

Vratio mu se fokus kada je Stefan počeo priču. “Znaš, nešto sam razmišljao u onom drugom noćnom klubu gde su mi žene, ljudi su navikli da su one tamo i to je super, unosan posao. One su elegantne,

sređene u skupoj odeći i koštaju kao sam vrag.” Borisu se nije sviđalo u kom je pravcu krenuo razgovor pa ga je prekinuo. “Druže sve je to u redu, ali znaš šta mislim o njima i o tome da budu u mom lokalu, rekao sam ne. Ne moraju kurve biti u svakom klubu koji posedujemo .” Nasmejao se Boris onako podlo.

“Ako već hoćeš da proširiš posao ubaci ih u restoran.” Glas mu je bio malo dig nuo ruku da ga prekine. iznerviraniji nego št o je hteo. Stefan je dignuo 31


“Pun si sranja znaš? Na šta bi ličilo da ih ubacim u restoran, a kao drugo one nisu kurve nego elitna pratnja, to je razlika. Moraš već jednom naučiti razliku ili želiš da ti je opet objasnim?” “Ne hvala do sta mi je bilo jednom, ali ako one dođu ovde ja odl...” Stefan ga je opet prekinuo.

“Šta je sa tobom večeras ne dopuštaš mi ni misao da završim, ko ti je drmao kavez, imam utisak da si nervozan kao sam vrag .” Boris se kiselo osmehnuo i samo rekao. “Slušam te.” Stefan je razvukao kez.

“Hvala bogu. Dakle kao što sam rekao one su unosan posao i to je sve super i tačno je da želim da proširim posao sa njima, ali ne kod tebe u klubu i nikako ne u mom restoranu. Dakle ono što sam ja imao na umu je da taj klub koji ćemo da sagradimo ispunimo sa nekoliko cura za početak, da se nađu.” Boris je lupio čašom o sto i ustao. “Ma o čemu ti to, prvo neka sranja u vezi maski i toga, na to sam nekako i pristao, a sad ovo nema jebene šanse.” Stefan je ustao takođe, video j e koliko je Boris popizdeo.

“Ne razumem šta imaš toliko protiv toga, nije kao da ti moraš jebati neku od njih, mislim daj Borise, spusti se na zemlju. Nisu to klasične kurve, pune boleština i ne nose na sebi otrcanu garderobu. Jebeno trošim dosta para na njih, ali mi isto tako jebeno dobro i zarađuju. I dobro me slušaj kad ti kažem, razlika između mojih žena i kurvi je ta što se ja o njima brinem, njih niko ne sme da tuče i ono što je najvažnije ortak, je to što ih niko ne drži lancima tu gde jesu. Stoga mani me tih jebenih moralnih sranja h oćeš li.” Kada je Stefan završio svoj mali govor bio je zadihan kao parni voz, crven od besa i umalo mu para na uši nije izlazila. Boris se trgnuo na jačinu, snagu i oštrinu prijateljevog glasa i pogleda. Nikad ga pre nije video tako ljutog. Uspravio se, zategnuo ramena i rekao. “Slušaj, možemo naći kompromis, recimo da im ograničimo prostor, neka recimo u prizemlju bude mini

kockarnica, to je unosno i nek one budu tamo sa muškarcima, neka im prave društvo donose sreću, duvaju u kocke otkud znam. Ali ja ne želim da se one mešaju sa ostalim ženama.”

32


Stefan je pogledao u oči svog prijatelja . “U redu, ali zaista te ne razumem kao da sve te žene, pa čak i sve žene u ovom lokalu nisu iste kao one, mislim daj, pogledaj i sam .” Povukao je rukom preko ograde i oni su se obojica okrenuli ka podijumu za igru. “Pogledaj, Borise, sve su one u suštini iste obučene kao droljice, polu

pijane željne muške pažnje u čemu se doista razlikuju?” Boris nije slušao prijatelja. U trenutku kada se okrenuo ka podijumu za igru ugledao ju je. Lejla je bila tamo uvijala se oko nekog tipa, plesala sa rukama iznad glave,

sve oči bile su uprte u nju, a da ona čak toga nije bila ni svesna. Žene su je gledale u strahu da je ona tu samo radi seksa, nisu gledale njenu lepotu, nisu

gledale kako joj stoji haljina, gledale su je u strahu da će im oteti muškarca. Haljina koju je Lejla imala na sebi bila je jebeno veličanstvena, ona je bila veličanstvena. Bila je krv crvene boje malo iznad kolena, savršeno se pri pijala uz njeno izvajano telo i ocrtavala njenu prelepu figuru. Leđa su joj bila - o moj Bože, zastao mu je dah - bila su jebeno gola i sve što je držalo tkaninu da ne spadne sa njenih grudi bila su tri tanka srebrna lanca i završavala se tik iznad tog savršenog dupeta. Onda se okrenula i obavila ruke oko vrata tog tipa, tada mu se kurac totalno ukrutio od pogleda, korset njene haljine tako je savršeno obuhvatao njene

pune grudi da je to bilo previše erotično. Jednom rečju , boginja. Stefanov glas promolio se kroz njegove misli, baš u trenutku kada se njen pogled sreo sa njegovim.

“I zato ti kažem ortak , nisu ove tu ništa drugačije od mojih žena , kao ni ta tu što se upliće oko tog tipa, jebeno da ti se kurac digne.” Boris nije od reagovao, znao je da priča o Lejli, žario je pogledom koji joj je

upućivao. Znao je da Stefan priča o njoj , jer ga jebeno ljutilo kako je muškarci po klubu gledaju. Za razliku od žena muškarci su je gutali, skidali i jebali pogledima. Muškarce je crvena boja palila, podsećala ih na seks, požudu i strast. Bili su kao jebeni bikovi u Koridi. Gledali su je kao da gori, kao da je živa vatra dok se uvija oko tog jebenog muškarca , jer Lejla je to i bila. Ona je prosto zapalila sve na tom podijumu.

Boris je stiskao čašu u svojoj ruci sve jače dok je gledao kako ga Lejla izaziva, kako ga zavodi. Znao je to, jer ga je gledala jebeno pravo u oči. Sve više i više 33


temperatura u njegovom telu je rasla, nije mogao da skine oči sa njenog tela sa njenih očiju, telom kao da mu je prolazila struja i ud arala ga pravo u prepone. Bilo mu je dosta, odvešće je odatle, oteće je tom kretenu, odvući je do Boksa i ... i šta će onda? Jebati je? Pričati sa njom? Za boga miloga nije ona bila dete, nije bila njegova sestra koja se nedolično ponaša, a sigurno nije ni bila devojka koja bi se po jebala u klubu.

Sve jedno mora je odvući od tog tipa, nešto posesivno i divlje je probudila u njemu i dok ne otkrije šta je to neće dozvoliti drugom da je dotakne. Lupio je čašom i krenuo ka stepenicama ka njoj, na pola puta za ustavila ga je njegova noćna mora . Zaustavila ga je crvenokosa. Uhvatila ga je za ruku i rekla, “Mili izvini ne znam šta mi je malo pre bilo.”

Boris ju je pogledao i video požudu u njenim očima . Dakle prvobitni šok jakog jebanja je nestao, brzo je sklonio pogled ka Lejli i baš u tom trenutku ga je crvenokosa usred kluba uhvatila za kurac i rekla. “Volela bih probati opet .” Video je Lejlu kako se sa vatrom i besom u očima penje na prste i govori nešto muškarcu. I to govori sa nevaljalim osmehom na usnama, muškarac joj uzvraća. Šta li mu je do đavola rekla? Pitao se Boris. Sve je bilo nekako usporeno za njega, odgurnuo je crvenokosu i krenuo ka stepenicama koje su vodile ka podijumu, kada je pogledao napred, nje jebeno nije bilo. Gde je nestala sad je bila tu, da li je poludeo da li mu se sve ovo

pričinjavalo, jer moguće da ludi. Dok se rukom držao za ruko hvat i preispitivao svoju pamet u tom trenutku bez obzira na buku muzike čuo je Stefana kako ga viče. Pogledao je ka prijatelju i video da on pokazuje prstom ka vratima.

“Brate, pobeže ti riba.” Rekao je sa neverovatno glasnim smehom. A onda iskapio svoj viski, izgledalo je kao da ga sve ovo itekako zabavlja. Šta će mu reći posle, kako će se opravdati? O tome će morati misliti kasnije. Prebacio je pogled ka vratima i video kako je tip drži za ruku i kako su na izlaznim vratima.

34


Lejla se okrenula da pogleda iza sebe i samo se bezobrazno i divlje nasmejala. Da li je taj osmeh bio namenjen njemu? Ne, nije ga mogla videti iz tog ugla,

znači da se smejala celoj ovoj situaciji sa njenim bežanjem. Morao ju je stići pomislio je i požurio niz stepenice, odjednom mu se činilo kao da ih ima milion. Kada se spustio krenuo se gurati kroz masu. Samo da ne zakasni, ne sme

dopustiti da ode sa njim ne, pre nego pokuša bar popričati sa njom, pre nego što je pokuša nagovoriti da večeras uđe u njegov krevet. Zaista da li bi to pokušao da je nagovori? Mislim on bi to svakako voleo, ali zbog cele situacije sa poslom u koji ulaze zajedno, ne bi li to bilo malo neukusno? Koga briga pomislio je mora uraditi nešto.

Do vremena kada je izašao na hladan noćni zrak Lejla je već sedela u taksiju, pogledala ga je direktno u oči malo mu klimnula glavom i zlobno se nasmejala. A onda je taksi otišao, a ona i taj muškarac zajedno sa njim. Šta ona to do đavola izvodi? Kako je mogla samo tako otići kad je videla da je juri. Zašto ga nije sačekala? Kako je smela? To su bile misli koje su se ređale po njegovoj glavi . Bio je jako besan, a onda mu je sinulo šta on to radi. Juri devojku po klubu koja mu radi posao, blamira se zarad žene koja nije njegova. Eto kako je smela sve to, smela je, jer nije bila njegova. Boris je postao

očajan, ali ne zato što je ona otišla nego zato što nije razumeo ovo što mu se dešava i to ga je ujedno i ljutilo. Mislim zaista, jeste bila prelepa, jeste bila uspešna, jeste bila divlja... ali

može li se pokoriti? Boris nije baš bio u to siguran, misli da je upravo naleteo na neku sebi ravnom i verovao je da baš iz tog razloga toliko luduje kada je ona u blizini. Ne razmišlja čisto, obuzme ga neka želja, strast i da lje oseti kako mu kurac pulsira u pantalonama. Ali pored svega toga, oseća posesivnost, bes, ljubomoru.

Želi da je pokori, da to je sigurno u pitanju, to isto je pomislio i kad je nešto ranije jebao onu crvenokosu, želi da mu se Lejla potčini, da mu se preda i dušom i telom, da bude njegova da je uzme kad želi, koliko želi i gde god želi, pa makar to bilo i na sred podijuma za igru.

35


Hoće li time izdati Patrišu? Ne, neće. P atriša će uvek biti u njegovom srcu.

Ovo što je sad osećalo bilo je jako, ali ne na taj način . Ne na način ljubavi , više je to bilo kao borba dva muškarca za prevlast, za moć, samo što Lejla nije bila muškarac bila je žena i to kakva... Dok je stojao na pločniku ispred kluba postao je svestan da je L ejla upravo pokupila frajera u njegovom klubu. Zatim se okrenuo i vratio nazad unutra. Večer ne može biti usrano gora, od ovog goreg nema.

Kada se besno vratio unutra zatekao je Stefana za šankom kako priča sa nekom ženom. Ne, ne priča, balavi nad njom. Bar će se njemu posrećiti večeras, jer koliko se njemu činilo on će kući sam,

a i neće odmah morati da mu objašnjava ovaj svoj ispad , jer iskreno i ne bi znao šta da kaže. Nije bio raspoložen nakon ovog sa Lejlom , a i nakon onog u kancelariji, ni jednu drugu voditi kući, a kamoli i u svoju sobu za igru. Popeo se na mesto gde je malo pre stajo i zatražio novi viski, pa iako nije profesionalno, napiće se večeras. Šta mu drugo preostaje pomislio je. I ovako je veče skoro pri kraju. Kada mu je viski stigao pitao se koliko li je bila u lokalu. P itao se da možda

nije bio u kancelariji možda bi je video na vreme. Ali to je sve bilo samo možda. Iskapio je viski na eks i zatražio novi. Prijala mu je toplota koja žari put do njegovog stomaka. Barem nešto drugačije da os eti od tog besa koji ga je obuzeo.

Tada je primetio crvenokosu kako seda naspram njega i lupio čašom o sto zatim je pogledao, zbog nje nije stigao Lejlu.

“Vidi, žao mi je što sam se onako iznenadila u kancelariji, volela bih da završimo ono što smo započel i.” Samo je tupo gledao u nju. Nije znao šta da joj kaže, nije znao kako da se postavi. Onda se samo divlje nakezio.

“Vidi srce, tu ništa nije bilo, a sigurno neće ni biti. Uostalom ako si u kancelariji rekla ne, sigurno ne bi pretrpela ostala sranja koja sam navikao da radim. Zato učini sebi uslugu ustani i idi.”

36


Bila je malo zatečena tim rečima, moglo bi se reći da se video i mali strah u njenim očima, ko zna o čemu li je mislila, ali sigurno se neće zamarati sa tim da sazna. Nakon nekoliko sekundi nasme jala se i samo otišla od njega. E super, to je rešeno sada može u miru da se razvali od alkohola i bar tako proba iz svog sistema izbaciti nju. Mora smiriti svoje strasti, svoj mozak, za koji

dan očekuje ih sastanak i dok se to ne desi mora biti opet onaj stari Boris.

37


Poglavlje pet Lejla Prošlo je par dana od njene male pustolovine u klubu i Lejla je jedva dolazila sebi. Nije mogla da ga izbaci iz misli, za gospodario je njima.

Nakon što se taksijem odvezla iz kluba sa onim tipom, otišli su u njen stan. Čim su ušli krenula je da ga ljubi, da ga svlači, momak je itekako pristao na igru. Otkopčao joj je haljinu pustio je da padne na pod. Uzeo je Lejlu u ruke i podigao na ormarić koji je imala kraj vrata, zatim se kao što je i tražila spustio na kolena. Kušao ju je, lizao, grickao. Itekako je bio veš sa jezikom . Ali, Lejli je nešto tu nedostajalo, nije bila mislima u tom trenutku nego je još bila zaglavljena u klubu, kod Borisa. I dalje je videla onaj njegov pogled, bes. Protresla je glavom i mislima se vrat ila na svoj ormarić u hodniku, zašto ne

svršava nije joj bilo jasno momak je bio tako vešt sa jezikom. Bila je na paljena bila je vlažna , ali nije mogla da pređe ivicu. Pomislila je da će možda biti b olje ako ga uzme u sebe, ako oseti udare njegovog kurca u sebi i zbog toga Lejla je

uradila ono što nikad do tada nije . Odglumila je orgazam. Kada se muškarac odmaknuo od nje, imao je taj pogled trijumfa na svojoj faci.

Lejla je pomislila u tom trenutku kako su muškarci u stvari glupi, jel moguće da on nije ni osetio da li je ona zaista svršila ili ne. Odbacila je sve te misli i povela ga u sobu.

Bacila ga je na krevet, imao je nestašni osmeh na licu, o da uživao je u ovome, bar je neko uživao pomislila je Lejla. Popela se na njega i sela. Krenula je prvo lagano, uvijala se i mešala u njegovom krilu. Nije želela poljupce, zato je uzela muškarčeve ruke i stavila ih

na svoje grudi. Kada je počeo da se igra sa njima, ona ga je povukla da sedne i počne ih ljubiti. B ila je očajna, jurila je svoj orgazam, znala je da je njegov blizu. On je ljubio i grickao njene nabrekle bradavice, Lejla je zastenjala, to je bila

njena tačka. Nabila se jače ubrzala ritam bila je tako blizu, zatvorila je oči i pred njima pojavio se Boris. D o đavola i on, ali ako će tako uspeti da svrši , pristaje. Zamišljajući njega bila je sve bliže i bliže, ritam joj je bio brz i jak. 38


Dok je Lejla šetala po rubu svog orgazma sa Borisom u mislima začula je muškarca pod njom kako govori. “Jaši me lepotice, o da takoo...” to je bio znak da je on jako blizu, a to sve zajedno gurnulo je i Lejlu preko ruba, sa slikom Borisa u mislima svršila je silovito, a muškarac ju je pratio. Kada je sve bilo gotovo, Lejla je ustala, sišla sa njega i otišla u kupatilo.

Pogledala se u ogledalo i umila. Na šta je to spala , da zamišlja jednog dok je u krevetu sa drugim, nikad teže nije stigla do orgazma. Nadala se da će momak lagano napustiti njen stan sada kada su završili. Izašla je iz kupatila spremna da ga uputi u celu proceduru , ali ostala je iznenađena. Muškarac je oblačio gaće i pantalone, ostao je bez majice. Lejla se samo blago nasmejala i pomislila da zna on kako to funkcioniše. Pogledao ju je i samo reko. “Bilo mi je jako lepo lepotice, pretpostavljam da

sad ide deo kada me ti izbacuješ, zato iako bi voleo da ostanem i odradim koju rundu više, krenuću polako, ali ostavio sam ti svoj broj, ako ikad poželiš da se vidimo opet i nastavimo sa ovim .” Lejla se samo nasmešila, pomalo se osetila glupo, uzela je broj i pogledala ga, a zatim rekla.

“Zaista te ne bi izbacila, sladak si i znaš kako stvari stoje, kako ovo funkcioniše, ali rano ujutru imam veoma važan sastanak.” Muškarac se okrenuo da krene zatim stao i pogledao ka njoj sa osmehom. “Da, da... lepotice jasno mi je sve to, shvatio sam odmah kakva si ti devojka i to je za svaku pohvalu. D avno nisam sreo takvu, uzme šta želi, kako želi i koliko dugo želi, a da pri tom muškarac jebeno itekako uživa i zato hvala za ovu noć i nema ljutnje.” Namignuo joj je i zatim se zaputio ka vratima. Kada je bio napolju, Lejla je požurila ka kupatilu na tuširanje, zatim na spavanje malo se okretala, ali na kraju je zaspala. ***

I evo je sad od tada je prošlo oko tri dana. Ispred nje su nacrti, proračuni, skice. Trebala bi da pozove Borisa, ali gleda u telefon i okleva. Ona nikad nije oklevala, nikad je nije bio strah.

Podiže slušalicu i bira broj. Na drugo zvono on se javlja. “Halo.” 39


Oh taj glas, pomislila je Lejla u sebi, pročistila je grlo i rekla . “Dobar dan gospodine Koner na telefonu je Lejla Rajner iz firme Rajner Korp, zovem vas.. .” prekinuo ju je u pola rečenice. “Znam jako dobro Lejla ko ste vi, nema potrebe za tolikom formalnošću, zar ste mislili da sam vas već zaboravio?” Lejla nije znala kako da odgovori na to, bila je zatečena . “Onda gospodine Borise znate i zašto vas zovem, nacrti, proračuni i sve ostalo je gotovo trebali bi da zakažemo....” opet ju je prekinuo. Bože šta je sa tim čovekom uvek je prekida u pola rečenice kao da on treba da joj da dozvolu da progovori. U tom trenutku se tako osećala , jer je na svaku njegovu upadicu ne tipično zaćutala. “Da znam Lejla. Naći ćemo se danas posle podne u restoranu Akadia, nadam se da volite italijansku hranu ?” Lejla je ćutala. Taj restoran je bio najpoznatiji italijanski restoran u gradu, njegov naziv značio je Raj. I kada su oni to prešli na ti? “Da, u redu će biti i molim vas ponesite nacrte placa , kao i sve ostale dozvole, da što pre počnemo sa radovima.” “U redu, Lejla. Vidimo se tamo recimo oko šest , da li ti to odgovara?” Lejla je došla u iskušenje da promeni vreme čisto zato da mu pokaže da može, nešto u ovom razgovoru joj je smetalo. Bio je tako pun sebe, nekako je dominirao razgovorom, bacao nju u senku. Kao da je očekivao njen poziv kao da je znao da će ga pozvati kad tad. Ali nikakve ovo veze nije imalo sa bilo čim ličnim, nije imalo veze sa onim što se desilo u klubu. Ovo je bio posao. “Da, odgovara.” Rekla je, a zatim prekinula. Zavalila se nazad u svoju stolicu i okrenula se ka prozoru. Volela je pogled na grad, nekako ju je umirivao. Onda se u nervozila ona zaista ne ma ništa

prikladno da obuče večeras. To ju navelo da razmisli. Okrenula se nazad ka svom stolu i birala broj.

“Hallo, Vitni, reci te mi da li kojim slučajem imate neke probne primerke vaših poslovnih kombinacija, koje bi ste mogli prodati, znam da je kolek cija predviđena da se izbaci na otvaranju, ali zaista bi volela da obučem nešto elegantno poput one vaše kombinacije za sastanak koji imam večeras.” Rekla je u jednom dahu i onda čekala bila je tišina sa druge strane. 40


“Oh mala moja Lejla, rekla sam da za tebe uvek i sve. Dođi do mog ateljea, ja sam trenutno tu, naći ćemo ti neku unikatnu kombinaciju, možda čak i dve tri da ti se nađe.” Rekla je Vitni i nasmejala se. “Hvala Vitni doći ću za sat vremena, o i da... Rekla sam vam da ću promeniti svoj butik.” Zatim su se obe glasno smejale. Proćaskale još malo o tome šta bi Lejla volela, da joj Vitni pripremi da bi sve išlo brže. Kada su prekinule Lejla je pogledala na sat bilo je tri. Uspeće sve da stigne.

Ustala je i rekla sekretarici da se više neće vraćati u kancelariju, a onda je otišla. Kada je stigla kod Vitni u atelje, dočekao ju je šampanjac i nasmejana vlasnica. Kretale su se po ateljeu sa čašama u rukama pričale, proba le. Nakon pola sata Lejla je imala pet novih poslovnih kombinacija i bila je odušev ljena. Sve kreacije bile su u prelepim tonovima. Bilo je svetlo plave, ljubičaste, bordo crvene. Čak je uzela i jedan prelepi crni kaput. Imao je krzno oko vrata, na rukavima i na svome kraju. Dužina kaputa bila je taman dovoljna da prekrije pola Lejlinog dupeta.

Čim je ugledala kaput znala je da ga mora imati. Nije znala odakle je nastala želja za garderobom? Valjda je to bilo negde u dubini nje, kao i kod svake žene. Svaka žena voli krpice, cipelice, nakit, tašne, donji veš… Kad smo kod donjeg veša morala je svratiti na još jedno mesto. Nije da joj je neophodan novi veš, ali iako ga Boris neće videti želela je da ima sve novo na sebi, pa samim tim i donji veš. Uputila se ka elitnom butiku koji je prodavao veoma skupe odevne predmete od čipke. U tom butiku izgubila je još pola sata. Pogledala na sat i shvatila da je pet da ima samo sat vremena do sastanka, požurila je kući. *** Lejla je pogledala veliki natpis Akadia iznad njene glave. Sa svake strane

natpisa bila su anđeoska krila. Pogledala je u svoj sat. Kao i uvek stigla je ranije. Ušla je u restoran i Hostesa je uzela ime rezervacije i naravno da mesto nije bilo rezervisano na njeno ime nego na Borisovo.

Povela ju je do stola i pitala šta će da popije, Lejla je poručila čašu vina dok čeka svog gosta da joj se pridruži. Prešla je još jednom svoje nacrte, kada je osetila da joj je celim telom prošla neka struja. Podigla je pogled i naravno tu je bio Boris. Ustala je iste sekunde ni 41


sama ne znajući zašto. Pružila mu je ruku. Boris se malo naklonio uhvatio njenu ruku i prineo je usnama, ne skidajući oči sa nje. Lejla je zadrhtala. Kako postiže tako da utiče na nju? Kako ima to elegantno držanje, tu snagu? Imala je osećaj kao da bi je snagom svog uma bacio na kolena. Celo telo joj reaguje na njegov dodir, bilo joj je neugodno samo se nasmejala i rekla. “Drago mi je da ste stigli .”

Boris ju je zaobišao da joj pridrži stolicu da sedne i prokomentarisao . “Ne bih ovo propustio ni za šta na svetu.” Kada je Lejla sela osetila je kako joj je prošao prstima malo ispod njenih lopatica, znala je da taj pokret nije slučajan, znala je da to radi namerno. Sva se ukočila, gorela je tu gde ju je dodirnuo. Lejla je želela da izbaci te misli o njemu iz glave i obratila pažnju na Italijanski restoran u kom su bili. Bio je prele p. Sa jedne strane bio je šank izgrađen od starih cigala, osvetljen sa sitnim lampama. Davale su taman dovoljno svetlosti da se vidi da je na svaku ciglu ugravirano krilo anđela, a na poneku ime restorana. Ispred njih bili su niski stolovi pored kojih su b ili kanapei za sedenje. Oni su bili smešteni u delu sa stolovima - hvala bogu. Iza njih bile su stepenice sa prelepom ogradom od

kovanog gvožđa koje su ako se malo zagledaš isto ličile na krila anđela. Sve je bilo na temu raja, po čemu je restoran i dobio ime. Okolo celog restorana bili su prozori tako da se moglo videti napolje. Na plafonu bilo je prelepo sazvežđe izmešano sa izlaskom sunca i prelepim belim oblacima. E to je bilo umetničko delo. Boris ju je vratio iz misli. “Hajde da prvo pogledamo nacrte pa ćemo onda to

proslaviti sa večerom.” Ispred njega je već bio viski dva prsta i dve kocke leda, bila je toliko duboko u svojim mislima da nije ni primetila kada je konobarica prišla. Lejla je pročistila grlo. “Da možemo početi,” pružila mu je papire, al i on nije gledao u fasciklu gledao je pravo u njene oči. Lejla je to zanemarila i počela da objašnjava svoje nacrte. “Kao što vidite gospodine Koner...” prekinuo ju je, naravno da jeste. “Samo Boris, molim te nema potrebe za tim formalnostima .”

42


Lejla ga je pogledala i kl imnula glavom. “U redu. Kao što vidiš Borise...” zastala je samo na sekund i digla pogled ka njemu, on je i dalje gledao pravo u nju, a ne u nacrte. Imao je smešak na svom licu , a u očima mu je bio žar kakav do sada nije videla. Brzo je vratila pogled dole i nastavila.

“...Uradila sam nacrte kao što si mi rekao da želiš...” učinilo joj se kao da je čula od njega nešto kao – svašta ja to želim. Ali je to smetnula sa uma i nastavila. U tom trenu shvatila je da će ovo biti težak sastanak ukolik o se ne skoncentriše dovoljno na papire umesto na njega. “Ulaz će biti odrađen sa duplim velikim vratima, ispred kojih će biti stepenice sa ogradom od kovanog gvožđa. Kada se uđe na glavna vrata biće postavljen stakleni tunel koji će voditi direktno u veliku salu. Što se tiče njene unutrašnjosti to je na tebi, ja mogu samo reći da će biti ograđena sa prozorima od poda do plafona koji naravno neće odavati ono što se tu dešava.” Zastala je, prst joj se kretao po nacrtu, ali osetila je njegov pogled na svom licu ne na papirima. Otresala je to iz glave i nastavila prstom bliže njemu, do mesta gde su bile stepenice.

“Ovde u ovom delu trebale bi biti stepenice, koje su predviđene da vode do prvog sprata, a zatim se nastavljaju do drugog. One takođe mogu biti zastakljene što daje malo prefinjeniji utisak, a i ne moraju to je na tebi da odlučiš. Na prvom spratu biće petnaest soba, a na drugom dvadeset. Da li je to u redu?” Pitala ga je i zastala. Podigla je pogled ka njemu i tek kada im se pogled sreo, on joj se nasmejao. Uhvatio njen prst koji je klizio po nacrtu i poveo ga

nazad na prvi sprat. Zatim ne spuštajući pogled dole je rekao. “Na prvom spratu, umesto pet soba mora biti jedna koja će biti velika bez pregradinih zidova . I sačekaćete da vam javim kako da pos tavite instalacije unutra.” Nije puštao njenu ruku. Lejla se zaledila. Izgubila je kontrolu nad svojim mislima svojim telom, izgubila se u tim dubokim plavim očima. Šta je to zračilo iz njega? Kako je uspevao da bude tako, tako zavodljiv, miran, staložen? Kad je celo njeno telo vrištalo. Lejla je izvukla svoju ruku i samo klimnula, zabeležila izmenu u svoj blok i nije si mogla pomoći, zapitala se opet šta li to gradi, čemu izmena u zadnji čas? Nije joj bilo jasno. Znala je da gradi elitni klub. Ali nešto j oj tu nije bilo kako treba. Nikad nije radila samo pola projekta. Znala je koliko će koštati samo taj 43


deo koji ona radi, ali ako se uzme u obzir da je to samo kostur nije mogla ni da

smisli koja će cifra tu biti na kraju. Odbacila je sumnje i samo pogledal a dole u sto.

“Da li si poneo dozvole ?” Boris je samo klimnuo glavom i predao joj fasciklu. Kada ju je otvorila malo

se šokirala. Plac na kome je trebala da zida bio je na pola puta između grada i njene kuće na jezeru Laguna. To mesto bilo je savršeno, bli zu grada, a ipak mirno. Proučila je papire pred sobom i samo klimnula glavom. Zatim opet pogledala u njega.

“Kada odgovara da radovi počnu?” On joj se nasmejao. “Što se mene tiče , sutra. Koliko će vremena trebati da to bude gotovo ?” Lejla se malo zamislila dok je preračunavala u svojoj glavi zatim rekla. “ Ako

sve bude išlo po planu i sa tri tima biće dosta dva meseca za samu građevinu.” Boris se nasmejao podigao prst što je bio znak konobarici da priđe. Naručio je šampanjac i jelo za oboje. Dve paste na način šefa kuhinje. Šta do đavola, pomislila je Lejla. Ume ona i sama da poruči, kakvo nepoštovanje taman kad je krenula da se pobuni on je rekao.

“Ovde sam jako često i znam da uz taj šampanjac najbolje ide ta pasta. Veruj mi Lejla, svideće ti se jako.” I samo tako ona je progutala sve svoje reči gledajući njegove oči i taj

pobednički osmeh na njegovim usnama. Šta joj se pobogu to dešavalo? Večera je stigla, mirisala je prelepo. Počeli su obrok u tišini, kada se Lejla nagnula napred da uzme zalogaj, kosa jo j je prešla preko ramena i zasmetala. U tom trenutku čula je Borisa kako dobacuje komentar. “Imaš jako lepu kosu Lejla, voleo bih da vidim kako izgledaš vezano...” Nasmejao se onako dečački bezobrazno , a zatim završio svoju dvosmislenu rečenicu. “Naravno sa vezanom kosom, sam mislio .” Lejla iskreno nije znala šta na to da odgovori pa je samo oćutala. Podigla je ruke i umotala svoju kosu i pričvrstila je olovkom. U tom momentu učinilo joj se kao da je sa druge strane čula nešto što je ličilo na režanje. Mož da stenjanje. Celo telo joj je gorelo bila je jako na paljena, ali nije želela to da pokaže, zato je u tišini nastavila svoj obrok. 44


Kada su završili. Ona je obrisala svoje usne, nasmejale se i rekla da bi morala da pođe. On je ustao za njom, odmerio ju je od glave do pete, jer je po prvi put dobio priliku za to od kad su se sreli. Udelio joj je kompliment da

izgleda prelepo na šta se Lejla ponosno zahvalila. Otišao iza nje i ponudio se da joj pridrži kaput. Kakav kavaljer , pomislila je. Stvarno ima lepe manire. Ali kad je zabacila ruke iza Lejla je primetila da nešto ne valja kaputa nije bilo. I onda je osetila njegove dlanove na svojim zglobovima.

Telom joj je prošla struje kolena su joj zaklecala kada je nežno jednom rukom spojio njene zglobove i nagnuo s e napred da joj šapne nešto pored uveta. Bila je tako svesna njegove blizine njegovog mirisa. Ali kad je čula reči pomislila je da je svršila. Samo od te jedne rečenice koju je rekao. “Mmm... ovako izgledaš božanstveno...” Zatim popušta njene ruke i uvodi ih u rukave kaputa. Kada je bila obučena, okrenula se ka njemu. Bila je u čudu nije znala šta on to izvodi, šta pokušava ovim zavođenjem. Je li to uopšte bilo zavođenje? “Pa gospodine Koner. Očekiva ću vaš poziv u vezi instalacija. A sada me izvinite...” okrenula se i krenula napolje iz restorana, izdahnuvši u olakšanju , jer je i ovo gotovo, jer je uspela da koliko toliko zadrži prisebnost. Ali ponadala se prerano.

Kada je stigla do svog auta i tražila ključ nije ni čula kada se Boris podbočio na jednu str anu auta iza nje blokirajući joj put. Izvadila je ključ okrenula se da otključa svoj auto i u tom trenu ga videla na samo nekoliko centimetara od sebe. Od straha ili ko zna čega ključ joj je ispao, a ona se paralisala. Boris se samo nasmejao i kleknuo da j oj dohvati ključ. Površni m pokretom

dotakao joj je kaišić oko članka sandale koju je nosila, bile su crvene i urnebesno visoke. Zatim joj se učinilo kao da ga je čula da govori, ali bilo je to poput šapata, kao da je govorio samo za sebe, ali čula ga je. “Mmm... voleo bih da vidim ove štikle na mojim ramenim a, dok ljubim taj prelepi vezani članak, a ne bi imao ništa protiv ni da se nađem pod tvojom štiklom.” Lejla je pročistila grlo i rekla , “Pardon?” On je ustao nasmejao se i samo je pogledao.

45


“Učinilo mi se da ste nešto rekli?” Lejla je itekako čula šta je on rekao, ali nije želela da on zna da je ona čula, htela je da vidi hoće li joj to ponoviti. “Ništa, rekao sam da nisam želeo da vas uplašim i da se ključ srećom nije polomio.” Slagao ju je i bio po prilično u redu sa tim. Zračio je nestašlukom, samopouzdanjem, jačinom. Lejla je uzela ključ od njega, otključala auto i pre nego što je zatvorila vrata dobacila je.

“Do sledećeg susreta Borise Koner.” Nasmejala mu se zavodnički, zatvorila vrata i krenula. U privatnosti svog auta mogla je napokon da odahne. Mislila je o tome

koliko je ceo ovaj sastanak bio intenzivan koliko je situacija između njih bila intenzivna. Da li će to nestati? Da li će moći da završi ovaj posao , a da ne poklekne pred njim? Da mu se ne prepusti? Jer nije bila sigurna šta bi uradila ako bi pokušao da je poljubi. Prosto nije bila sigurna.

Lejla je znala da je on loš, da je nevolja. I tada je shvatila, on osvaja on dominira, on uzima i ne pita može li. Isto tako je shvatila da mora da odradi posao i pobegne od njega. Inače uradiće nešto veoma, veoma glupo. Boris je bio loš za nju, poljuljao je ceo njen svet, izvukao joj tlo pod nogama. A ona to nikako neće dozvoliti. Pokazaće mu ona sa kim se zakačio.

46


Poglavlje šest Boris “I kako je protekao sastanak ?” Stefan je upitao vrteći viski u svojoj čaši. Boris je sedeo u udobnosti svoga doma, zavaljen u fotelju ispred televizora. Voleo je svoj stan bio je miran, u njemu je mogao da bude svoj.

Današnji ceo dan proveo je u mislima. Nije mogao da ne misli o sinoćnoj večeri, o Lejli.

Kada je ušao u restoran i kada ju je ugledao dah mu je zastao . Nosila je suknju boje crvenog vina i belu košulju, ali ono što je njemu privuklo pažnju, ono što je njegovo oštro oko opazilo bilo je ono ispod košulje. T o nije bio grudnjak, to je bilo nešto drugo. Grudnjak nije na taj način mogao da obuhvati njene grudi, da ocrta liniju rebara. Ne, to je bilo nešto drugo i on je prosto morao da sazna šta. Kada joj je primicao stolicu, lagano je prstima očešao njena leđa, predeo između lopatica. Nije ga zanimalo kako će ona protumačiti taj potez, morao je znati šta se krije ispod te košulje. Nakon samo jednog dodira osetio je kako joj se celo telo ukočilo, shvatio je da Lejla na sebi nosi korset. Scene seksa dok je u korsetu preplavile su mu um. Pitao se koje li je boje,

kako li izgleda. Dao je sebi slobodu ga zamisli kao crni čipkasti izvezen crvenim nitima. Nije mogao, a da se ne zapita da li se ispod te suknje kriju čarape koje su pričvršćene podvezicama. I sad mu je krut samo na te slike, Lejla u korse tu sa čarapama koje su

prikačene podvezicama. Potpuno razarajuće. Sa druge strane bio je način na koji je pažljivo prezentovala projekat, način na koji su joj oči sijale od ponosa. Nije ni morao da pogleda u nacrte da bi zn ao da je sve savršeno. Nije sumnjao u njene sposobnosti. Na neki čudan način verovao joj je. Kada je uhvatio njenu ruku prostrujala je neka energija kroz njega. Pomislio je da bi u tom trenutku mogao da se popne na vrh planine.

47


On je znao da i ona oseća isto, znao je da se jako bori protiv svojih osećaja, jer ono što je strujalo među njima bilo je opipljivo bilo je jako, skoro zapaljivo. Nakon uspešnih pregovora naručili su večeru. Tu je bio prijatno iznenađen, iako je želela da se pobuni nije, pokorila se. Video je to u njenim očima, dozvolila je da on naruči za oboje. Bio je oduševljen time. U tom trenutku jedino o čemu je mislio je da mora da ide lakšim koracima, ali isto tako mora i da je progura još malo, mora joj dati nekako do znanja kakav je, šta vo li. Zato je bacio onaj komentar u vezi njene kose i bože, ona je bila tako nesvesna sebe u tom trenutku pocrvenela je. Ta prelepa svetla koža dobila je nijanse roze. Nije mogao da odoli, a da se ne zapita kakva bi joj koža bila boje od njegovog laganog pljeskanja.

Ali ono što ga je razoružalo i na osnovu čega je shvatio da je mora jednostavno mora imati u svom krevetu, je situacija kada joj je spojio ruke iza

leđa. Zategnute lopatice, o tkriven dug vrat, ukršten sa njenim prelepim mirisom bio je razoružavajuć i. Jednostavno je mora imati, ne bitno da li sutra ili nakon završenih radova. On će je imati. Ni zbog jedne druge devojke nije bio toliko krut, ni zbog jedne mu srce nije tako jako udaralo, krv mu je jurila venama kad god bi se setio

njenih ruku iza leđa, njenog članka povezanim kaišem od sandale. Imao je gomilu perverznih misli dvadesetčetiri sata dnevno i sve su uključivale samo nju. Trgnuo se iz misli nazad u svojoj dnevnoj sobi Stefan ga je upitno gledao.

“Šta?” rekao je Boris. “Hmm... da li si uopšte čuo šta sam te pitao? Gde su ti misli do đavola.” “Nisam čuo, izvini odlutao sam, šta si me pitao?” “Kad smo kod lutanja. Gde si ti odlutao, da tako kažem, onu noć u klubu? Ko je ona koju si jurio drugar ?” Pitao je sa osmehom Stefan. Borisove oči su potamnele, sigurno neće sa njim podeliti ko je ona. Mora da nađe način da skrene pažnju sa nje. “Ma niko bitan, reci više šta si me bio pitao, nemam celu noć, znaš neko mora ovde i da radi .” Stefan se nasmejao glasno i rekao. “Oooo... izvini radniče, pitao sam te

kako je prošao sastanak sa gospođicom Rajner.” 48


Boris je jedva odoleo, a da opet ne utone u misli o njegovoj gospođici Rajner. Njegovoj? Odakle sad to?

“Hmm... prošlo je super, nacrti su odlični, biće spektakularno, otmeno i skupo. Radovi će trajati oko dva meseca, jer radi samo konturu. Ali i sa tim poprilično je dobar posao obavila.” Malo je zastao, a onda nastavio. “Čak me iznenadila sa tim da je osmislila neki vid staklenog tunela i možda staklenih stepenica mislim da je to super daće utisak skupoće i prefinjenosti.” Stefan je imao zadovoljni osmeh na licu, dok je klimao glavom. “Super, da

sviđa mi se ta ideja, dakle to je sređeno.” Lupkao je prstom o čašu nervozno , kao da ra zmišlja o nečemu. A onda upitao?

“Borise, reci mi... jesi razmislio o onome o čemu smo pričali u klubu?” Smrknutog lica, Boris je odgovorio. “Da jesam i rekao sam Lejli da doda

jednu prostoriju veću na prvom spratu...” Stefan ga je prekinuo. “Ček, ček.... Lejli? Od kada si ti sa nadmenom na ti?” Boris je opsovao u sebi, nije pazio i istrčao se... sad mora da se nekako

izvuče iz sosa. Ne bi podneo da Stefan preuzme ovaj projekat i sretne Lejlu, ne bi podneo da je pre otme od njega, ne bi podneo da je ne vidi više. Ne to ne sme da dozvoli, mora da se izvuče iz situacije što pre i da što duže krije Lejlu od Stefana.

“Ma daj bre, pa nećemo se persirat , pobogu dajem joj ogromne pare valjda mogu da je oslovim imenom, a ne da je persiram okolo .” Bilo je sumnje u Stefanovim očima , ali zagrizao je mamac, naviknut da ga Boris nikad nije slagao. Pa dobro sve do sad.

“I to što kažeš, kolike joj pare dajemo za pola posla i to sve samo da radi i ništa ne pita, trebala bi spomenik da ti podigne.” Rekavši to prsnuo je u smeh, Boris se naterao na osmeh i nadao se da ga Stefan ne okarakteriše kao laža n. “I kakve si izmene napravio sa Lejlom ?” vratio se Stefan na temu. “O da, pa ništa rekao sam da hoću veću prostoriju na prvom spratu, tu ćemo premestiti binu koja je u početku planirana biti dole, a dole ćemo napraviti tu mini kockarnicu .” “To je super ideja. Znao sam da si rođen za ovaj posao, umeš da uklopiš sve elemente.” 49


Kezio se od uha do uha. A zatim ustao.

“Napuštam te, spremi se za posao zauzeti čoveče, a ja odo takođe svojim poslom.” Ustao je da isprati prijatelja. Nije mu bilo do posla, nije m u bilo ni do čega.

Želeo je samo da se uvuče u krevet i mašta o njoj ili sve ovo prespava do momenta kada će moći slobodno da joj priđe, do momenta kada neće posao biti po sredi.

Previše su novca uložili da bi je on sad nečim naljutio i da bi ona otišla. Kada je ostao sam u stanu. Počeo je da razmišlja o klubu koji grade.

Zapitao se da li će ona doći da vidi kad sve bude gotovo, da li će biti dovoljno radoznala da dođe i vidi šta je to u stvari? Udubio se u svoje misli i krenuo stvarati sliku kako bi trebala izgledati

unutrašnjosti kluba. On je to nekako ovako zamislio... Prolaskom kroz tunel stizalo bi se u veliki otvoreni prostor. Sa desne strane

nalazio bi se šank obložen tamnim drvetom i granitnom pločom na vrhu. Iza njega ređale bi se staklene police , lagano osvetljene lampicama po zadnjem rubu i ispunjene samo najskupljim pićem. Ispred šanka nalazile bi se barske stolice s naslonima, presvučene u kožu boje crnog vina. Na kraju šanka nalazilo bi se nekoliko stolova s udobnim foteljama u istoj boji ka ko i barske stolice. Preko puta šanka nalazila bi se kockarnica.

Naravno bila bi pregrađena staklima, tako da se igračima unutar nje osigura privatnost. Kada bi se popeli na prvi sprat, desno bi za one manje slobodne bile bi

uređene sobe. A levo odvojena prostorija, gde je uza zid bio bi postavljen podijum. Na zid bi bile učvršćene dve grede, kao veliki znak X, sa čijih bi uglova trebale visiti kožne lisice. Pored toga bi bio stalak sa udaralima, štapovima, bičevima… Bila bi tu i komoda s ladicama u kojoj bi se mogli pronaći kondomi, vibratori i raznorazna pomagala… Zapravo sve što bi nekome zatrebalo za seks . Ispred podijuma bile bi razmeštene fotelje za dvoje, otomani i pokoja stolica. Borisova je ideja bila da na podiju bude seks šou, a oni koji vole bi ti gledani mogli bi se i pridružiti ili ga sami napraviti. 50


Celi bi prostor osvetljavali kristalni lusteri od kojih bi imali osećaj da je prostor osvetljen svećama. Bilo bi tu nekoliko zajedničkih soba koje su primale više osoba odjednom, ali i onih koje bi bile posebno opremljene za raznorazne potrebe i želje gostiju . Imale bi komodu sličnu onoj iz sobe s binom, opremljenu kao mini seks radnja. Bila bi tu i soba koja je imala veliki prozor prema hodniku tako da bi se moglo

videti što se u njoj dešava, ali se ne bi moglo ući ako osobe u sobi to ne dozvole. Na drugom bi se spratu nalazile privatne sobe opremljene da se u njima

gosti osećaju kao kod kuće. Svaka bi imala luksuzno opremljeno kupatilo s tušem i kadom, kako i peškirima, pomadama, sapunima…. U svak oj bi sobi bio veliki krevet sa stupovima, a na ćoškovima bi imao metalne alke za one koji vole vezivanje ili udaranje. Ispred kreveta bila bi klupa, a sa strane fotelje. Na podu bi bili mekani tepisi, a posteljina bi bila od najboljeg egipatskog pamuka i svile. Svetlo bi bilo prigušeno i dolazilo bi iz manjih varijanti kristalnih lustera kakvi su visili u prizemlju i na prvom katu.

Sve bi odisalo luksuzom, seksom i požudom. *** Dani su mu prolazili u planiranju. Iznajmio je veliki magacin i krenuo da traži stvari online. Želeo je da prosto sve bude spremno i da klub u kratkom vremenskom roku bude gotov.

Svaki dan bio mu je isti, dosadan, živeo je kao neka vrsta zombija ceo dan bi bio u stanu spavao, gledao filmove, radio nacrte za enterijer kluba... Želeo je biti u stanju odmah početi i unajmiti timove čim Lejla završi. Svaki delić trebalo je pažljivo osmisliti, sve se moralo uklopiti, nije smeo ništa da izostavi. U roku od par dana uspeo je da naruči sto za kartanje, aparate, rulet i mini šank za kockarnicu. Uspeo je preko internet prodavnice da naruči sva strana pića koja su koštala čitavo malo bogatstvo, a da ne priča o tome koliko mu je vremena trebalo samo da sastavi spisak koja sve pića naručiti. Takođe je našao jednu radnju koja se bavi ručnim radovi ma od drveta. Tu je uspeo da pošalje nacrta za svoj šank, stolice i binu. Naravno izostavio je grede koje se ukrštaju u X to se naručuje na sasvim drugom mestu. U toj radnji je takođe poručio krevete, komode i fotelje. Kad se sve sabere i oduzme, uradio je veliki deo posla u roku od nedelju

dana, ali zapostavio je sve ostalo. Iako se doduše nije bunio. 51


Nikad nije prošlo toliko vremena da nije imao seks, uvek bi imao neku u svom krevetu svako drugo veče, ako ne i svako. Sada obuzeo se poslom, nije mislio n a žene, nije mislio na seks. Dok je bio na poslu u Klubu crtao bi svaku stolicu, svaku komodu, sve to je sam osmislio

sam nacrtao. A kad bi bio kući tragao bi internetom. Dobra stvar je bila ta što se u današnje vreme sve može naručiti od kuće, bilo je potrebno imati brz internet i karticu puno love. On je imao oboje. Protrljao je lice rukama naslonio se nazad na stolicu i uzeo polu praznu bocu piva i nagnuo. Bio je umoran, nije dobro spavao, jeo je samo hranu za

poneti, nije vežbao. Bio je u nekoj minus fazi. Da je žena mogao bi reći da ga drma PMS.

Nije znao šta mu je, vadio se na to da želi da posao bude obavljen, da ima inspiraciju i da se bolji da ga ne prođe. Ali znao je da nije samo to u pitanju. Svako veče kad bi legao u krevet bio bi tvrd od potrebe, pred očima mu je bila samo ona. Pomislio je čak u jednom trenutku da je lud, opsednut. Ustao je od pisaćeg stola i prebacio se na krevet. Sutra će otići na gradilište. Sutra će biti nedelju dana od kada su počeli radovi, otići će da vidi kako sve napre duje. To će malo promeniti njegovu rutinu. Pomislio je da će možda sa malo sreće naleteti na nju. Okrenuvši se na stomak, bolna erekcija mu je smetala, a onda mu je sinulo. O čemu on priča nema jebene šanse da žena poput nje hoda po gradilištima. Nije džabe toliko napredovala u svom poslu da nema zaposlenog radnika samo za to. Bila bi luda ako bi svoje prelepe štikle ganjala po kamenju i šljunku. Nema šanse da bi se boginja poput nje mešala sa majstorima koji ne nose majice, smrde na znoj i jedu masan hamburger na nekom bloku.

Da, siguran je da je neće tamo zateći. Boris se mislima vratio na njihovu večeru, vratio se na situaciju kad joj je ispao ključ. I njega samog je to iznenadilo, što je u tom trenutku pomislio da bi se rado našao pod njenom štiklom, a da li bi zaista? Što je više mislio o tome to mu je ideja bila privlačnija. Možda, ali samo možda bi mogao da se odrekne male kontrole zarad krajnjeg cilja, a to je da ona bude gola pod njim u njegovom krevetu.

52


Takva žena se neće pokoriti lako i ta misao ga je jako palila, ali hajde da se ne zezamo, njega je sve u vezi nje palilo. Njena kosa, njene oči, pune usne, njen vedri osmeh, oble grudi, zategnuto dupe i dugi vrat. Nije siguran da li je postojao i najmanji deo na Lejli od kog on nije postajao tvrd. Bilo mu je dovoljno samo da je gleda i bio bi toliko na paljen da je mogao

svršiti i bez dodira. “Da li je to normalno ?” upitao se Boris naglas. “Divno sada sam počeo da pričam sam sa sobom, jebeno savršeno.” Otkotrljao se sa kreveta i vratio nazad za kompjuter. Otvorio je pretr aživač i nastavio potragu za stvarima potrebnim za klub, divota pomislio je... Na redu

su bili bičevi lisice i ostala pomagala. “Prosto savršeno, noć će biti urnebesno duga.” Rekao je naglas praznoj sobi i krenuo pregledavati slike neke on line radnje.

53


Poglavlje sedam Lejla Prošlo je sedam dana od večere sa Borisom. Lejla je sedila u svojoj kancelariji i gleda u prelepi Sereniti. Voli svoj grad, veliki je i prostran i možeš da se u topiš u njemu. Okrenula se nazad ka svom stolu i pozvonila sekretarici, kada joj se Ešli javila rekla je. “Ešli hoću da mi auto za obilazak terena bude spreman za sat vremena.” “Da gospođice Rajner. Želite li još nešto?” “Da, molim te donesi mi jednu kafu .” Rekavši to Lejla je ugasila interfon. Nije volela dane poput današnjih, nije imala ni jedan sastanak. Mogla je u ovakvim danima jednostavno ostati kući i uživati, ali ona nije takva. Bez obzira što je ona vlasnik firme, morala je svaki dan doći u kancelariju i provesti bar pola dana u njoj, jednostavno kući nije znala šta da r adi. Obilazak terena nije joj naročito bio zanimljiv, ali volela je da prati kako njeni timovi rade, volela je da vidi njihov napredak, nije mogla da ih prepusti

slučaju. Lejla nikad nije razmatrala opciju da za to zaposli nekog čoveka, prosto da neko drugi obilazi i prati ono što je jedino ona znala kako je zamislila nije bilo moguće. A sa druge strane ona jednostavno nije nikom verovala dovoljno da bi mu prepustila tako delikatan posao. Da bio je prljav, da bio je naporan, ali kao i sve drugo i njega je obavljala sa ponosom i elanom.

Nije baš bila oduševljena obilascima gradilišta gde je sve bilo u oblaku prašine, ali radnici su prosto morali da znaju da ona uvek može da naiđe i time je sprečila zabušavanja. Zato su joj poslovi uvek tekli glatko i brzo. Ešli ju je prekinula ušavši sa kafom. Kada je spustila šoljicu nije se okrenula da ode, nešto je još želela Lejla je to osetila, pogledala je u nju i pitala.

“U čemu je problem Ešli? Šta želiš da me pitaš?” 54


Ešli je duboko udahnula i jako progutala. “Gospođic e Rajner, mogu li da sednem? Moram da popričam sa vama.” Lejla je pokazala rukom na stolicu ispred njenog stola, što je sekretarici bio znak da može. “Slušam.” Sa nekom dozom straha u glasu sekretarica je krenula. “Gospođice Ešli,

mojoj majci je jako loše, nalazi se u bolnici, doktori su me kasno sinoć nazvali i rekli da ne veruju da će izdržati još mnogo, pa sam želela da vas zamolim za par slobodnih dana da odem kući k njoj.” Ešli je bila nervozna čačkala je nokte tokom celog njenog izlaganja. Bože, zar je toliko bila stroga? Zar su je toliko svi plašili? Lejla je znala da niko u njenoj firmi nema slobodan dan, sem nedelje, imali su regularne godišnje odmore od deset dana zimi i deset dana leti, to im je svima bilo plaćeno. Svi radnici Rajner Korpa imali su dobre plate počevši od spremačica pa do same sekretarice, ali pobogu zar su je svi ovde smatrali monstrumom?

Lejla se nagnula napred na svoj sto i pogledala u Ešli saosećajno. Zna kako je kad izgubiš roditelja. Do đavola Lejla zna kako je kad izgubiš o ba od jednom. “Ešli, pogledaj me.” Kada je podigla pogled i srela njen Lejla je nastavila. “Molim te uzmi koliko dana je ti je potrebno, kreni odmah, čak šta više nisi danas ni morala doći na posao već si trebala biti kod majke.” Ešli su se oči ispunile su zama. “Hvala.” Lejla se nasmejala i rekla. “Odmah sad ćemo nazvati aerodrom i rezervisati ti kartu, a ja ću te odvesti do njega pre gradilišta.”

Ešli je bila šokirana, otvarala je i zatvarala usta kao riba na suvom. “Nema potrebe gospođice Rajner, trenutno ne mogu da si priuštim tu kartu ići ću autobusom, trebaju mi pare ako ne daj bože...” Lejla je podigla ruku i prekinula je.

“Ni govora, kartu ćemo staviti na račun firme, a što se tiče tog ne daj bože, firma brine o svojim radnicima i njihovim porodicama tako da i to će firma pokriti, a sada ajde da ti pronađemo taj let.” Suze iz Ešlinih očiju su potekle i samo je klimnula. Lejla je podigla telefon, pričala nakratko sa avio kompanijom, a zatim opsovala nije bilo slobodnih letova do sutra, njena majka možd a nema toliko vremena, bez reči birala je drugi broj. 55


“Dominik, pripremi avion, leteće danas, hoću da je spreman u roku od pola sata.” I sa tim rečima prekinula. Ešli je počela da muca “Gospođice... Ra... Rajner… ne… ne treba da to radite zbog mene. Mogla sam otići autobusom.” Lejla ju je samo pogledala lice joj je bilo natečeno i padala je suza za suzom ne otpivši svoju kafu ustala je i rekla. “Neću da čujem više ni reč idi uzmi svoje stvari, zovi Natali da dođe da te menja, reci da su to moja naređenja i idemo u ta kola koja si nam malo pre pozvala.” Ešli je samo klimnula glavom i odletela iz kancelarije. Gledala je opet kroz prozor srce joj je bilo puno, koliko god je Lejla glumila

jaku, oholu i zlu šeficu, ona je bila i te kako osećajna, emotivna, pažl jiva i sve to je bila samo maska.

Nakon sat i po Lejla se uputila ka gradilištu gospođe Vitni. Ostavila je Ešli na aerodromu i zaputila se ka centru grada gde se obavljala gradnja.

Posle ovog ima još jedno gradilište da obiđe, Borisovo. Na gradilištu modne agencije, radovi su tekli veoma dobro, podrum je već bio odrađen i krenuli su sa prizemljem i udarili stubove za prvi sprat, bila je zadovoljna sve je teklo po njenim planovima čak i bolje. Kada je završila obilazak i popričala sa pokojim majstorom, sela je u auto i uputila se put svoje kuće. Ovo joj je taman u sput, zato je i ostavila klub da bude na kraju. Nakon ovog obilaska samo će produžiti kući. Kada je Lejla izašla iz auta prašine je kao i na prethodnom bilo mnogo, krenula je ka građevini, da i ovde su radovi dobro tekli. Obilazila je gradilište kad ju je neko uhvatio za ruku. Okrenula se i kolena su joj zaklecala.

“O... gospodine Koner. Kakvo prijatno iznenađenje.” Boris ju je samo pogledao, odmerio od glave do pete, a zatim se zlobno

nasmešio. “To bi isto mogao i ja za vas da kažem Lejla. Prijatno je videti u ovim ruševinama nekog tako prefinjenog poput vas.” Lejlu je obuzeo bes, šta on umišlja, zar je mislio da je toliko nadmena da ne obilazi svoja gradilišta? I ovo nisu bile ruševine. Duboko je uda hnula da ne bi izgubila kontrolu. 56


“Pa ako sam prefinjena, ne znači da ne znam kako treba da se postavi da bi posao bio odrađen kako treba, međutim ja sam poprilično iznenađena da neko poput vas, ko radi noću u klubu i vucara se tamo amo sa kojekakvim ženam a ima vremena da obilazi i ovakva mesta .” Sa osmehom je završila svoju rečenicu i u njegovim očima videla iznenadni nalet vatre i besa, uhvatio ju je za ruku i povukao ka nekom udubljenju daleko

od očiju radnika. Prislonio ju je uza zid, stavio ruke sa obe strane njene glave i nagnuo se ka njenom uhu.

“Veoma drsko sa vaše strane, da dopuštate sebi slobodu da preispitujete moj život, ali dozvolite da vam nešto otkrijem u zadnje vreme baš i nisam bio aktivan u pogledu žena.” Lejlino telo se ukočilo, bio joj j e toliko blizu da je mogla da oseti njegov dah na vratu i miris njegove kolonske vode. Te njegove reči su je zagolicale. Nije bio aktivan? Šta to znači? Zašto nije? Naravno da ga neće pitati ta pitanja umesto toga samo se nasmejala. Pogledala ga u oči i rekla. “Tačno je zaista me i ne zanima, ne zanima me ništa u vezi vas. A sad me molim vas izvinite imam posla .” Ali Boris se nije sklanjao, samo se smeškao i držao oči na njenim. Primakao se bliže njenim usnama. “Ne bih baš rekao da vas ne zanima.” Zatim se nagnuo i prekrio joj usne svojima.

Poljubac je bio lagan, istraživao je, tražio pristup, mamio je da otvori usne. Ponesena požudom koju je osetila Lejla je otvorila usta i tada je poljubac postao dublji, jači i strastveniji. Lejla je bila obuzeta njime, on ju je kušao, izazivao, istraživao njena usta, dominirao njenim duhom. Kada je krenula rukama ka njemu on ih je zgrabio i podigao joj ih iznad glave i svojim telom pritisnuo njeno, zastenjao je, a njoj su kolena zaklecala. Samo na kratko je prekinuo poljubac.

“Već nedelju dana jedino na šta mislim si ti i te tvoje usne,” zatim je krenuo opet. Poljubac je bio tako jak da je Lejla zastenjala, nije mogla da mu

odoli, nije mogla da se odgurne, prepustila se osećajima.

57


Boris je iskoristio njeno predavanje, zadigao joj nogu i namestio je na svoj

kuk, prelazeći rukom od njenog dupeta sve do butine. Hvala bogu pa je danas obukla pantalone pomislila je u sebi.

Obuzeta njegovim poljupcem, teško je disala. Bila je jako na paljena, bila je vrela od požude i strasti ko ju je osetila sa njegovih usana, on se nagnuo opet ka njenom uhu, gricnuo ga, a zatim rekao.

“Oh, Lejla, tako si... tako si snažna, snažna u meni, ispunila si mi misli, gospodariš njima, ispunila si moje telo, jedino o čemu mogu da mislim je to kako sam duboko u tebi i kako se ti uvijaš i vrištiš moje ime dok svršavaš.” Sa tim rečima krenuo je da je ljubi po vratu pa sve niže ka grudima. Lejla je bila šokirana, nikad joj niko nije rekao takve reči, nikad je niko nije napao ovako napolju, koliko joj je to sv e prijalo i koliko je u tome uživala, nije mogla da mu popusti, te reči malo su joj oživele mozak. Ona trgne ruke od njega, malo ga odmakne i namerno iskoristi njegovu

rečenicu iz restorana koju je verovatno on mislio da nije čula. Uz dubok izdah pronašla je reči i rekla . “Jedino gde ti možeš biti je pod mojom štiklom.” Rekla je to sa malom dozom besa i bola. Pomislila je da će je Boris osloboditi da će se naljutiti. Ali ne, njegove oči počele su da gore, bile su još više ispunjene strašću i nečim što nije prepoznala da li je to možda nestašluk? Nagnuo se i nastavio da je ljubi po vratu, da je sisa, gricka, bila je na samom rubu, da se prepusti skroz.

A onda ga je čula. “Ne bih imao ništa protiv medena, tvoj miris je kao opijum, zanima me kakav ti je ukus, z ato ću prvo kušati tu tvoju slatku picu.” Lejla se trgnula, odgurnula ga od sebe, bila je besna, sad je prešao sve granice. Nikad joj niko nije rekao ništa slično. U šoku, sa besom u očima i crvena od požude i strasti koju je malo pre osećala, okreće se i odlazi od njega bez reči. Nije se okrenula samo je nastavila svojim putem sve do auta, a zatim kući. Kakav drznik. Kako se samo usuđuje. Kuljala je od besa. Do vremena kada je stigla kući i parkirala auto u garažu malo se smirila. U udobnosti svog doma nije mogla, a da se ne priseti celog događaja, nije

mogla da se ne upita šta joj je do đavola toliko zasmetalo. Ona je volela da joj muškarac bude među nogama, volela je da je neko kuša. 58


Gde je onda bio problem? Jel u načinu na koji je on to rekao? Kao da on a tu nema nikakvog izbora? Ili su same bezobrazne i prljave reči koje joj niko pre nije rekao bile problem?

Najbezobraznije što je dosad čula od muškaraca bilo je nešto poput O da jaši me... Ali to i nije bilo tako bezobrazno. Boris je bio pun tih rečenica, rečenica koje su je u isto vreme i palile i ljutile do ludila.

Počevši od večere u restoranu i sve one njegove upadice i sad ovo, ovaj poljubac. Uživala je slagala bi kad bi rekla drugačije, bio je tako razoružavajuć. Uživala je, čak i te reči koje je govorio bile su zapaljive. Imala je osećaj kao da joj se mozak i telo bore međusobno kao da vode rat. Želela ga je, ali je znala da nije dobar za nju. Uživala je , a nije smela, predala bi mu se, ali onda bi izgubila sebe. On ne bi znao da je pazi. Previše joj je značio taj poljubac, previše toga je osetila. Ne sme to dozvoliti, ne sme se tome predati. Odlučila je da će ovaj poljubac biti sve što će se među njima desiti. Dok su joj se sve te misli kovitlale po umu, čula je telefon u svojoj tašni, ko joj piše ovako kasno, možda je Ešli? Uzela je telefon i otvorila poruku. Zaledila se kad je videla ime pošiljaoca, Boris. Bila je u iskušenju da je odmah obriše, ali nešto ju je vuklo morala je da zna šta joj je napisao. Otvorila ju je i poruka je glasila : Žao mi je, malo sam preterao, iako je sve što sam rekao bila istina. Aaaa.... Lejla je vrisnula i bacila telefon na svoj trosed. Kakav arogantni, nadmeni seronja. Kakvo je to izvinjenje, to nije izvinjenje to je ruganje. Ne

odgovorivši mu otišla je pod tuš , a zatim u krevet. Ako je već bila toliko slaba da pročita poruku, neće dva puta napraviti grešku i zato mu neće ništa odgovoriti.

59


Poglavlje osam Boris Šta sam je to jebeno upravo uradio? Boris se borio sa svojim mislima dok ju je gledao kako odlazi. Želeo je poći za njom, želeo je da je zaustavi da joj objasni...

Ali šta? On je voleo jako, on je voleo grubo, predao bi se svom nagonu i strasti. Nikada nije bio neki šmokljan koji priča lepe slatke priče pred spavanje. Ne, on je uzimao, on je osvajao, ali je isto tako i davao. Pogled u njenim

očima ostavio ga je u šoku, bile su pune besa, razočarenja prepletene požudom. Uvredio ju je. Osetio je to. Sve je krenulo super, on i njegov dugačak jezik, trebao je biti blaži, trebao je ići sporije. Ali takav kakav je bio, hteo je sve i odmah. Kad je napokon osetio njene

meke usne na svojima, mozak mu je eksplodirao, nije znao šta radi, nije imao kontrolu nad sobom.

Da je situacija bila drugačija, da je bio pribran kao sad, išao bi lagano, ne bi bio toliko prost. Ali on j e voleo biti prost, to je bio njegov način, to ga je palilo, ali isto tako palilo je i žene, znao je to. Znao je i da je to na palilo nju. Ali to je Lejla, jaka, dominantna i samosvesna žena koja ne dopušta takve stvari. Trebao je znati bolje, trebao je dr žati jezik za zubima. Obično on nije mario za ženska osećanja, bilo mu je bitno samo da žena stenje, vrišti i uživa, ništa drugo mu nije bilo važno. Ali te njene oči, o Bože, njene oči bile su ispunjene takvom željom, vatrom, a onda ništa... praznina bes i bol. Njene meke usne bile su kao čokolada, bila je tako slasna. Sada kada ju je napokon okusio , zna da je neće moći izbaciti iz glave, zna da je mora imati do kraja po bilo koju cenu.

Zbog toga, upravo tu na tom gradilištu shvatio je da sa njom mora ići polako, mora biti odmereniji, pažljiviji, držati je na nekom mirnom nivou. Mora će nekih stvari da se odrekne, ali samo za sad. Trgnuo se iz prvobitnog šoka i krenuo ka svom autu, zatim nazad u svoj stan.

60


Ono što se desilo malo pre, bilo je tako jako, int enzivno, tako telesno da mu je oduvalo mozak i sad je tvrd kad pomisli na to. Kao da mu je krv kolala iz mozga direktno u polni organ. Mislio je kurcem, a ne glavom. Požurio je i

napravio grešku. Sada kada mu je pamet opet zakucala na vrata znao je šta mora učiniti znao je kako treba sa njom. Zaustavljajući auto ispred svoje zgrade uzeo je telefon i otkucao poruku Lejli.

Žao mi je, malo sam preterao, iako je sve što sam rekao bila istina. Izašao je iz auta i krenuo u stan, kada je ušao unutra, otišao je do kuhinje i otvorio je pivo. Pogledao u telefon, poruke i dalje nema. Bio je ubeđen da će mu odgovoriti, nikad nije ostao bez odgovora na poruku, nikad ga ni jedna nije iskulirala. On je bio taj koji je kulirao poruke.

Možda još nije videla? Možda je zaspala? Možda se tušira? Milion opravdanja mu je prošlo kroz glavu, a na ovo zadnje kurac mu je opet poskočio u gaćama. Pa divno, ponaša se kao na paljeni tinejdžer. Nagnuo je flašu svog piva i krenuo ka svom kompjuteru, zazvonio mu je tel, okrenuo se i krenuo ka njemu. Jel moguće da ga zove? Sa osmehom požurio je javiti se. Kada se javio osmeh mu je nestao sa usana, to je njegov magacioner.

“Gospodine Borise, želim da vas obavestim da je roba dostavljena u magacin, da li bi ste mogli da dođete i da sve to zajed no proverimo ?” Uzdahnuo je nije mu se baš danas to radilo, bilo je kasno. “Hmm... sad je zaista kasno, ostavićemo to za sutra rano ujutru, recimo oko sedam?” “Ne odgovara mi gospodine, žena mi je trudna i moram je voditi kod lekara, mogao bih tek tamo oko jedan posle podne ako vam to odgovara ?” Boris je nabacio kez iako nije znao zašto. “ Da u redu odgovara .” Kad je prekinuo krenuo je opet ka sobi, ima još stvari koje mora naručiti. Utonuo je u svoje misli dok je ispijao pivo, kakav li je osećaj imati ženu? Imati dete?

Boris nikad nije osetio potrebu da o tome razmišlja, uvek je u njegovom životu sve bilo neobavezno, nije mogao da zamisli sebe da se smiri pored jedne žene, a kamoli i da sa njom ima, male pištave dosade. O ne... to definitivno nije za njega. 61


Možda bi mogao da se skrasi pored jedne žene. Ta ideja javila mu se u zadnjih par dana od kad je upoznao nju, ali mislio je da je to samo prolazan entuzijazam. Mislio je da jednom kad je bude iz - deg ustirao neće više biti predmet njegovog interesovanja, tako je bilo sa svakom. Ali ako ne misli samo

na seksualno, ona je tip žene sa kojom bi mogao biti duže, vredna, radna, uporna ozbiljna, prelepa, dominantna u svom poslu, kulturna i fina. Ba š za njega... Koga on to zavarava, on da se skrasi, ma nema šanse. Nasmejao se naglas i otpio pivo do kraja, ugasio je kompjuter i premestio se u krevet nadao se da će uspeti da zaspi, a sutra kad osvane novi dan, počeće ispočetka... Mora je

pronaći, smisliće on već nešto... Ne kažu džabe jutro je pametnije od noći. Čim se sutradan probudio, napravio je kafu i nazvao Lejlinu kancelariju. Javila se neka druga predstavila se kao Natali, uspeo je da je prevari i

šarmira kao zove zbog pošiljke za gospođicu Lejlu i da mu hitno treba njena adresa. Uz malo oklevanja dobio je adresu i to samo zato, jer joj šefica još nije stigla u kancelariju. Valjda ima nešto dobro u ranom ustajanju. Popio je kafu i otišao na trčanje, zatim u teretanu, do vremena kada se vratio u stan bilo je vreme za sastanak sa magacionerom.

Otišao je na adresu magacina i izgubio poprilično vremena na proveru robe koja je stigla i u ćaskanju sa sretnim budućim tatom. Svo vreme u mislima mu je b ila Lejla i koji korak da učini sledeći, ne može se tek tako pojaviti kod nje na vratima. Treba mu neko pokriće treba mu nešto, trebaju mu … instalacije.

Bio je ponosan na sebe. Požurio je kući, osmislio nacrte, skinuo prašinu sa sebe i dok je sve to po obavljao na satu bilo je sedam uveče. Čoveče, ala dan proleti prosto čov ek se ni ne okrene. Spakovao je nacrte u fasciklu i krenuo ka njenoj kući. Na putu do tamo nije mu promaklo da je pro šao pored placa gde se zidao njegov klub. Oho, komšije će biti. Dakle, pa lepo. Uz te misli se nasmejao.

Imao je tremu, u glavi je vrteo razne scenarije, pa čak i taj da će ga izbaciti ili da možda neće biti kući, parkirao se na prilaz popeo se na stepenice i pokucao. Trnci su mu prolazili kožom, a u sebi se molio samo da otvori vrata.

62


U jednom momentu taman kada je hteo da odustane, da se okrene i ode, Lejla je otvorila. Bila je prelepa u trenerci i sportskoj majici. Zasenila ga je

svojom običnošću , jer čak i takva bila je kao boginja. Podigao je fasciklu teško progutao i rekao.

“Izvini što ti smetam doneo sam nacrte za instalaciju, da li mogu da uđem.” Ona ga je samo odmerila, ali nije ništa govorila nije se pomerala. Verovatno je mislila da je to mogao obaviti i u kancelariji, ali on to nije tako zamislio. Nakon nekoliko trenutaka ona je samo uzdahnula i pomerila se sa vrata da

ga pusti da uđe. Ušli smo u kuću. Ispred mene se prostirao široki hodnik koji je završavao stepeništem koje je vodilo na sprat. Ispod stepeništa nazirala su se vrata za lift. S leve strane nalazila se prostrana kuhinja, koliko sam uspeo videti dok

smo prolazili, uređena u crvenim tonovima. U nastavku se nazirao prolaz koji je verovatno vodio u trpezariju. Povela ga je hodnikom i došla do dvostrukih vrata s desne strane. Širom ih je otvorila i pokazala da uđem.

Našao se u predivno uređenoj dnevnoj sobi. Na podu se nalazio bogat mekan tepih boje čokolade. Ispred njega su se nalazili veliki prozori između kojih su bila balkonska vrata. Prozor su krasile nežne svetle zavese. Na zidu s leve strane bio je veliki kamin na čijem su okviru bile ukusno raspoređene skupocene kristalne figurice. U sredini prostorije bio je trose d boje bele kafe i sa svake strane udobne fotelje. Između njih nalazio se stolić. Celu je prostoriju osvetljavao moderno dizajnirani luster. Nasuprot kauča, na zidu visio je veliki LCD televizor. A ispod njega stolić s pićem, nekoliko ormarića. Bila je tu i polica nakrcana knjigama. Lejla ga je prekinula u razgledanju i mislima pokazala mu je na trosed i zamolila ga da sedne. Trudio se da bude kavaljer, a i bio je pomalo lukav pa je ponudio prvo njoj da sedne kada se spustila na trosed to je bio njegov pog odak tako mu neće

moći biti daleko. Seo je na drugi kraj. “Zašto si ovde?” upitala je nekako umorno. 63


“Pa rekao sam došao sam da ti donesem nacrte....” Podigla je ruku i prekinula ga. “Borise, znam da nisi ovde zbog nacrta njih si mi mogao doneti i u kancel ariju zato mi lepo reci zbog čega si došao.”

Nema šta bila je pametna i pronicljiva. Igra može da počne. “Došao sam iskreno zato što mi sinoć nisi odgovorila na poruku i zaista sam želeo da se izvinim. Obuzela si me, nisam imao kontrolu nad svojim telom, ni nad svojim rečima, jednostavno kada si mi blizu, ne umem da se kontrolišem.” Oči su joj po primile neki sjaj, možda sjaj požude? Krivnje? “U redu je primam izvinjenje... ali to što se tamo desilo ne sme se ponoviti.” Bori se sa sobom osetio je to, pribli žio joj se malo, tek toliko da bi mogao ako se nagne dotaknuti njene usne, nije ustuknula, ostala je gde jeste. Gledala

ga je pravo u oči, a zatim polako spustila pogled na njegove usne. To mu je bio znak, želela ga je isto koliko i on nju, ali ovaj put m ora igrati na sigurno mora biti pametniji. Nasmejao se i rekao. “Ali Lejla ne razumeš, ja želim da se to ponovi, ja

želim opet da kušam te usne, želim da osetim toplotu tvog tela uz svoje, želim....” Prekinula ga je spustila je svoje usne na njegove, ovaj put ona je ljubila

njega. U početku polako, nežno, kada joj dozvolio pristup, krenula je silovitije, celo telo mu se napelo kurac mu je momentalno od reagovao u pantalonama.

Jebote, šta mu to radi ova žena. Pušta je da vodi neka uzme vreme koje joj je potrebno da vidimo kuda će nas sve ovo odvesti. Lejla mu čupa kosu, privlači ga bliže, on zastenje na taj njen potez. Obuzet njom lagano hvata njene bokove i prebacuje je sebi u krilo.

Smešta je na svoju tvrdu debelu erekciju, tek toliko sa oseti šta mu radi . Na to ona je zastenjala, a Boris je mentalno sebe potapkao po ramenu.

Prepustio se senzualnosti osećaja koje izaziva u njemu, kako dominira nad njim, pa iako teško, prepušta joj uzde u nadi da će krajnji cilj biti u njegovu korist. Ona oseti njegovu predaju i krene silovitije da ga ljubi. Naginje g a i ruši nazad, dok ga tako jaše zavrti svojim kukovima uz njegovu erekciju. 64


I o jebote, umalo nije svršio ako tako nastavi izgubiće kontrolu n ad sobom. Poseže rukama da je uh vati za struk, da je nabije na sebe jače, ali ona zaustavlja taj njegov potez i stavlja mu ruke iznad glave.

Da je ikad neko rekao da će on dopustiti da mu žena zarobi ruke iznad glave i da dominira nad njim rekao bi da nema jebene šanse. Ali to je bila Lejla. Žena koju je očajnički želeo, žena koja mu se veoma brzo uvukla duboko pod kožu duboko u dušu... Boris je samo nabacio kez preko njenih usana, jer mu je iznenada sve leglo

na mesto. Shvatio je on nju, o da... Sve se kod nje odvija kako ona želi i kad ona to želi... pa dobro može igrati tu igru. U tom momentu Lejla je prenela njegove ruke na svoje dupe, čim mu je dala zeleno svetlo Boris je krenuo da mesi, stiska ona je zastenjala isto jako kao i on sam. Dok je on bio skoncentrisan da u ovom vrtlogu uzimanja i davanja ne izgubi kontrolu, Lejla prekida poljubac, zadihana, usana crvenih od strasti i

požude koju su podelili. Uhvatila ga je za ruku i povela ka sobi bez reči, bez osmeha. Boris nije mogao da odoli, isto tako zadihan, a da se ne nasmeje onako trijumfalno, jer znao je da je pobe dio. Znao je to čim su ušli u sobu u kojoj je

dominirao ogromni bračni krevet. Ona je krenula da mu otkopčava košulju ljubeći ga po vratu, zatim grudima, Boris je disao kao parni voz. Ako uskoro ne bude u njoj eksplodiraće. Otkopčala mu je i kaiš i u jednom veštom pokretu bio je go pred njom. Kada se odmakla od njega da ga pogleda. Boris se blago nasmejao i rekao, “Medena vidiš nešto što ti se sviđa?”

Nije odgovorila samo je klimnula glavom i teško progutala. Gorela je i Boris je to znao. Ovde je bila na svom terenu, bila je na sigurnom, a tako će i ostati. “U tom slučaju ti imaš viška odeće na sebi.” Nije ni izgovorio rečenicu do kraja , a ona je već bila gola i gurala ga ka krevetu. Kada je pao unazad, ona ga je opkoračila i bez pripreme bez ičega uvela ga je u sebe. Jebeni Raj...

65


Poglavlje devet Lejla Od kako je ušao u njenu kuću znala je da nije došao zbog nacrta, tako je lep, o bože... Povela ga je u dnevnu sobu i seli su na kauč vodila je borbu sa sobom, želela ga je , a nije ga želela, mamio ju je , ali nije dopuštala da je namami. Ali te njegove izazovne reči, taj pogled, taj osmeh. Nije se više mogla suzdržavati nagnula se napred i poljubila ga. Nek ide život, misliće o posledicama kasnije, pokazaće mu kakva je ona. Krenula je sa poljupcem prvo lagano, istraživala je, kušala, uživala u svakom pokretu , a onda je poljubac postajao sve jači, strastveniji, nije mogla više da izdrži, mokra je i željna, želi ga u sebi.

Uhvatila ga je za ruku i povela ka sobi. Čim su zakoračili u sobu krenula je da mu otkopčava košulju i to sve dok su se kretali unazad, pratio ju je, dopuštao joj da sve bude kako ona želi. Zatim je prešla na njegove pantalone u jednom veštom koraku skinula ih je i on je bio go. Isuse bože, krenula je pogledom po njegovom telu, te snažne ruke , stomak zategnut do savršenstva, blage pločice su mu se nazirale, a kad je krenula još malo niže... O moj bože bio je ogroman, debeo i krut. Stojao je uspravno kao strela, srce joj je udaralo kao bubanj, krv joj je kolala venama pomislila je da bi mogla svršiti samo od pogleda na njegovo veličanstveno telo.

Boris ju je prekinuo u odmeravanju muškog savršenstva. “Medena vidiš nešto što ti se sviđa?” Šta da odgovori, nije imala reči, bojala se da bi to bili neprepoznatljivi krici ako bi pokušala da izgovori bilo šta, zato je samo klimnula glavom. Zatim ga je čula. “U tom slučaju ti imaš viška odeće na sebi.” Boris nije stigao ni da izgovori rečenicu kako treba , a ona je već bila gola i gurnula ga nazad na krevet. Kome treba pred igra kad je bila toliko na paljena i mokra. 66


Opkoračila ga u uvela u sebe, raj... Lejla je počela laganim tempom želela je da uživa u ovom Adonisu ispod sebe, osetila se ispunjeno, bio je velik i pulsirao je u njoj, osećaj je bio fantastičan. Lejla je bila ta koja je bila glavna, ona je diktirala ritam jačinu. Bilo je kao da sanja malo je ubrzala ritam, uvijala kukovima, podigla ga je da sedi i izbacila

grudi, to mu je bio znak da ona želi da joj sisa, gricka i vuče na tekle bradavice, oboje su zastenjali i Boris je prihvatio dužnost sa osmehom. O bože umrla je i otišla u raj... te usne, te usne bile su savršenstvo, radile su joj ono što ni jedne druge nisu, tako joj je prijao. Svi ovi osećaji, sva ova energija među njima, bilo je previše telesno, bio je tako spretan. Ako nastavi sa tim svojim usnama ona će... ona će se izgubiti, hodala je po ivici, osetila je da je jako blizu, želela je olakšanje, samo malo jači potisak na njenoj bradavici i ona će svršiti. I onda kao da joj je Boris pročitao misli podigao je svoje kukove u susret njenim, nabio se jako i u isto vreme učinio nešto, nešto sa njenom bradavicom dok su mu ruke bile svuda po njenim leđima. I samo tako ona se prelila preko ruba. Svršila je tako jako, tako intenzivno kao da je dotaknula zvezde. Celo telo joj se treslo, grčilo oko njega. Nikad nije tako jako svršila. Mislila je da je kraj, uvek je bio. Kad ona svrši ona je gotova, krenula je da siđe, ali Boris je imao drugačije planove. Dok je ona shvatila šta se dešava on ju je prevrnuo na stomak, ruke joj je podigao iznad glave i spojio zglobove. Lagano ju je ljubio po celim leđima i čula je reči , “Medena nismo još

gotovi... ovo je tek zagrevanje, kad završim sa tobom nećeš moći da odeš od mene koliko ćeš biti umorna...” Već tada Lejla je bila spremna opet svršiti. Iako to nije njen način seksa, bila je neverovatno na paljena, prijala joj je ova neizvesnost, iščekivala je šta će dalje biti.

Na samo mali delić sekunde Lejla se dvoumila, ali kad ga je osetila kako lagano ulazi u nju i stenje i šišti kroz zube, svim borbama je bio kraj. Prepustila se, ne može se boriti, protiv ovog osećaja, previše je jako, previše ju je obuzeo. Lejla se prepušta lepoti osećaja dok je Boris ispunjava od pozadi, ide lagano kao da ima celo vreme ovog sveta, sa svakim novim nabijanjem i Lejla i Boris su zastenjali. 67


“Tako si topla, tako meka, tako uska. Ti si nešto najdivnije što sam kušao u svom životu.” Lejlu su ispunile emocije, nije mogla da odgovori i samo sa novim

nabijanjem vrisnula je. Zabio je još jednom malo jače i dalje držeći joj ruke čvrsto iznad glave, ugrizao je za vrat i Lejla je svršila, jako, kao da prvog puta nije ni bilo.

Sve to zajedno, njegova nežnost, dok dominira nad njom, dok brine da ona pređe rub, sve to ju je obuzelo i pomislila je da ne bi ni sklonila ruke sve i da ju je pustio. Držala bi ih baš tu gde ih je on želeo. Izmorena nakon dva neverovatna orgazma i dalje je osetila Borisa kako

pulsira u njoj. Izvukao se tek toliko da jednu nogu može da joj prebaci preko njegove glave i sa tim potezom, bez da izađe iz nje Lejla je bila na leđima. Grudi su joj se dizale i spuštale neverovatnom brzinom. Bila je zadihana, izmorena, mokra i da... i dalje jako željna. Pomislila je da joj ovog čoveka nikad neće biti dosta. Pomislila je da ako su ovo krajni ciljevi prepuštanja njemu, možda bi malo i mogla popustiti. Sa tom mišlju osetila je novi prodor, jače zabijanje. Pogledi su im se fiksirali jedno uz drugo, podigao je njenu nogu i stavio sebi na rame, okrenuo je glavu ka njenoj nozi i ljubio od butine pa sve do

skočnog zgloba. Zatim uzeo dr ugu nogu i uradio potpuno istu stvar ne prekidajući nabijanja

u nju i ne prekidajući pogled sa njenim. Kada su obe Lejline noge bile na njegovim ramenima, mogao je ući još dublje, osetila ga je u potpunosti. Tako sa nogama na njegovim ramenima Boris se nasmejao, okrenuo glavu

poljubio jedan članak zatim drugi , a onda rekao . “Medena, fale samo one jebozovne štikle i situacija je potpuna.” Lejla je zastenjala, znala je da misli na to da bi voleo te noge da vidi na

svojim ramenima, setila se njegovih reči nakon večere znala je sve , ali nije mogla da kaže ni reč. Sve što je mogla je da stenje, trese glavom u ekstazi, a onda odnekle su potekle reči. “Borise... molim te... Trebam jače...” ona nikad nije molila, ali sada jedino o čemu je mogla da misli je to da se kreće po tankoj liniji svoj trećeg orgazma. 68


Želela je da ga ulovi po svaku cenu, njegove oči su se zapalile, krenuo je jače i brže da se nabija u nju. U momentu kad je Lejla uhvatila svoje bradavice među prste, nabio se još jednom jako... Lejla je zavriš tala njegovo ime. A Boris je kroz zube ispustio. “Jebeno... Lejla... ”

Svršili su u isto vreme i svršili su jako, osetila je kako se prazni u nju, osetila je kako pulsira kako mu se svi mišići grče, osetila je kako mu kurac ispušta mlazove i kako nemaju kraja. Osetila je sve i od jednom. Kada su im se pulsevi smirili, kada se ispraznio Boris je spustio njene noge,

ali nije izlazio iz nje, Bože zar može još, Lejla je bila izmoždena. Podigao ju je u naručje okrenuo ih i polegao ju je na sebe. Lejla je bila zatečena, bila je pomalo iznenađena, dok je tako ležala na njegovim grudima, slušala kako mu ritam srca usporava, Boris joj je jednom rukom mazio leđa , a drugom se igrao njenom kosom. Lejli je sve to postalo malo neprijatno, nikad se nakon seksa nije mazila,

krenula je da se odmakne da siđe sa njega, ali on ju je zaustavio, primakao se njenom uvetu i šapnuo. “Ne, molim te, želim još malo biti u tebi, tu je kao u raju.” Lejla je skoro zaplakala, bila je preplavljena emocijama, svega je bilo

previše i od jednom , ali nije se protivila. Opustila se na njegovim grudima i pitala.

“Zašto?” “Hmm?” “Zašto se maziš nakon seksa? To nije osobina tipična za muškarca?” Čula je da je nekako pospan, ali i dalje ju je mazio, polako i ujednačeno. “Kada je nešto moje ja se o nje mu brinem.” Lejla se malo ukočila, njegovo? “Ali ja nisam tvoja!” “Mmmm....” je sve što je Boris rekao, ali Lejla nije želela da odustane ponovila je konstataciju ovog puta malo glasnije.

“Ali ja nisam tvoja .”

69


“Medena, još uvek sam u tebi, volim da se m azim sa nekim do kog mi je stalo, ne mazim se sa svakom... ti si nešto, nešto... pa dobro još uvek nisam provalio šta... Ali ako mi se predaš veruj mi da će ti biti i lepše nego večeras, ponavljam ono što je moje ja ne dam nikom i brinem o tome. Hoćeš li biti moja?” Lejla nije znala šta da odgovori, može li biti nečija. Očito je da je Boris dominantan muškarac da ima neka svoja pravila, činilo joj se da možda čak i voli vezivanje i ko zna šta još, ako bi na to pristala, morala bi da se odrekne svoje kontrole, morala bi da mu se preda potpu no da mu veruje svojim telom, Može li ona to. Iz ovog večeras Lejla je zaključila da joj se sve to tako upakovano u celofan jako svidelo i želela je još. Da, želela ga je i zna da će ga želeti i sutra. Jedva je prelomila preko svojih usana tiho.

“Da...” ali dok je Lejla donela tu odluku i odlučila da želi da bude njegova Boris je već utonuo u san, ona mu je ležala na grudima, još uvek je bio duboko u njoj i sporo je disao u teme njene glave.

Opuštena ritmom njegovog srca i sama je utonula u san.

70


Poglavlje deset Boris Nešto toplo i meko obavija se oko njega, oseća neki teret na grudima. Otvara oči i sve od sinoć vraća mu se, Lejla leži na njegovim grudima, jedna ruka je preko njegovog stomaka, a noge su joj upletene sa njegovima. Za njega ovo je poseban os ećaj, nikada pre nije prespavao kod žene, niti sa

ženom, uvek bi se nakon noćnih aktivnosti razišli. Sinoć bio je tako umoran i jednostavno nije želeo da ode, a činilo mu se da ni Lejla nije želela da on ode i tako su utonuli u san.

Sinoć se desilo nešto u njemu je nešto puklo, promenilo se. Bilo je savršeno, Lejla je bila savršena... seks sinoć bio je takav da mu je mozak eksplodirao u najsitnije komade. Još uvek oseća njene dodire, još uvek čuje njena stenjanja, ali kad je sinoć vrisnula njegovo ime, on j e poludeo. Nikad mu ime nije zvučalo lepše, nikad izazovnije, njene usne bile su kao melem. Želeo je da ih kuša opet i opet i želeo je da još milion puta čuje kako izgovara njegovo ime.

Okreće glavu ka njoj i spušta lagani poljubac na njeno čelo, tako je m irna dok spava, kao anđeo je. Mogao bi je gledati danima , a da mu jednostavno ne dosadi, mogao bi je samo grliti tako dok spava i on bi bio zadovoljan. Boris je osetio pokrete i pogledao ka njoj, probudila se. Lejla je na sekund delovala zbunjeno, a onda se malo odmaknula od njega

i nasmejala mu se, toplo i nežno. E to je bio osmeh za milion evra. Da je on čovek koji se zaljubljuje misli da bi to bio trenutak kada bi se potpuno i nepovratno zaljubio u nju. Ali nije bio zar ne? Ili se nešto ipak promenilo? Nemoguće, da se zaljubi nakon jednog seksa. Sve ovo samo je strast i seks. Mora da je to.

Boris joj je uzvratio osmeh ona se malo protegnula i protrljala sanjive oči. “Mmmm... jesi li za doručak.” Pitala je dok je ruke teglila iznad glave. Bio je zadivljen njenim telom, njenim jutarnjim glasom. Bila je tako lepa,

čak i rano ujutru bila je poput boginje. Boris je samo klimnuo glavom. 71


Ona je skočila, otišla tako gola do kupatila. Nije se pokrivala, nije je bila sramota i njemu je bilo drago, jer tu lepotu ne treba sakrivati. Da se on pita ona

bi išla gola ceo dan i celu noć, odeća samo pokriva njeno savršenstvo. Kad je izašla iz kupatila obukla je bele pamučne gaćice koje su na svojim rubovima imale malu čipku, jebeno seksi. I naravno obukla je njegovu košulju koju mu je veče pre skinula. Izgledala je tako slasno, tako jestivo, kao najlepša rođendanska torta. Boris se borio protiv svoje želje da opet nasrne na nju, ali nije hteo da brza, da je uplaši. Zato pustio ju je da ode iz sobe, ostavljajući ga u krevetu. Koliko je on znao nije nikog bilo u kući, pa po tome to znači da će mu ona napraviti doručak. Oko srca mu je na tu pomisao bilo toplo. Ustao je iz kreveta, otišao u kupatilo da se umije. Boris nikada nije dobio doručak od neke žene, nikad nije prespavao n i kod jedne, ni jedna nikad sa njim nije bila dominantna u krevetu. Pitao se šta li će još prvo isprobati sa njom? Bilo mu je lepo sinoć, nije mu smetalo što je u početku ona vodila igru, ali čim je postala opuštena i čim je popustila njena pažnja on je pr euzeo i ona se nije bunila. Bilo je jednom rečju savršeno. Krenuo je ka kuhinji u potrazi za Lejlom, ona je stajala za pultom i gledala aparat za kafu kao da je svemirski brod. Boris nije mogao a da se ne nasmeje. “Problemi medena ?” Ona se okrenula i stid ljivo nasmešila. “ Hmm… pa... Imam domaćicu koja mi svako jutro pravi kafu, dala sam joj slobodno jutro, jer sam mislila da ću kafu

popiti usput i sada ne znam kako da upalim ovo čudo.” Boris se malo glasnije nasmejao i prišao joj, pogledao aparat, da to je sličan kao onaj njegov kući. “Ovako medena, staviš kafu ovde, šoljicu tu dole, stisneš ova dva dugmeta , a zatim povučeš ovu ručicu na dole.” Ona je ceo proces posmatrala sa pažnjom zatim sve ponovila. Nakon nekoliko sekundi kafa je krenula da curi. Ona je

radosno pljesnula rukama kao tinejdžerica okrenula se spustila mu lagan poljubac na usne i rekla.

“Ti si moj heroj.” Boris nije mogao da odoli, obmotao je ruke oko nje i zabacio glavu u glasnom smehu. Bila je tako slatka. 72


“Medena čemu toliki aparati ako ne znaš da ih koristiš?” Ona se malo pokunjila, a zatim opet blago nasmejala.

“Uredila sam kuhinju da bude savršena, da ima sve , ali tako malo vremena sam imala da provedem u njoj. Uvek radim, tako da imati ćeš čast da budeš prvi koji će dobiti doručak iz moje prelepe kuhinje .” Rekavši to nabacila je ogroman kez. Zatim je krenula ka frižideru otvorila ga, izvadila, sok od pomorandže, jaja , mleko, puter. Iz jedne police izvadila je brašno iz druge tiganj. Krenula je da meša sve sastojke, a zatim da peče palačinke. Mmmm mirisale su savršeno, Boris ju je posmatrao sa svog mesta za šankom, kako se lagano kreće po kuhinji i bio je kao i uvek očaran. Dok su se palačinke pekle naseckala je mezu, poslagala na tanjir, bilo je tu tri vrste sira, kobasica i šunke... Biće ovo jedan dobar doručak pomislio je. Prišao joj je i zagrlio je, prosto nije mogao da odoli, nagnuo se dole i poljubio joj vrat, ona ga je samo lupila dupetom, nasmejala se i rekla.

“Ne ometaj pravim ti doručak.” Nije mogao, a da se ni sam ne nasmeje, sve ovo nekako ga je ispunjavalo.

Osetio je nešto duboko u sebi, niko nikad nije brinuo o njemu, morao je sam da se brine za sebe. Odmakao se oko nje i vratio na mesto gde je trebao da sedne i ima nesmetan pogled na nju.

Kada je završila bila je zadovoljna svojim radom postavila je na šank sve što je spremila do tada Boris je već popio svoju kafu, dok je Lejla svoju pila u hodu, imali su neka neobavezna ćaskanja, ali nije želeo puno da je ometa. Kada je sela naspram njega Boris je želeo započeti neki razg ovor sa njom. “Medena, nije da zabadam nos, ali kako neko poput tebe, tako mlad ima ovoliku imperiju koja je tvoja tajna ?” Dok ju je to pitao nasmejao se, Lejla je bila tiha na kratko, a kada je

progutala zalogaj oči su joj se zacaklile, nasmešila se , a onda počela svoju priču. “Pa, bila sam mlada kada su mi roditelji poginuli u saobraćajnoj nesreći, kamion ih je udario i oboje su bili na licu mesta mrtvi. Mi nismo bili nešto bogati, tako da pošto sam bila mlada dodeljena sam jedinom živom rođaku na čuvanje, mom dedi. On je bio dobro stojeći, želeo je da plati sahrane, ali ja to nisam želela da dozvolim. Pošto sam kod njega imala krov nad glavom i sve što 73


mi treba, ja sam prodala našu malu kućicu i od tih para sahranila roditelje i podigla im prelep spomeni k. Napravila sve što je potrebno, od ono malo para što mi je ostalo, uplatila sam fakultet. Deda je sve to posmatrao i nije se bunio, tokom godina jako smo se zbližili. Ja sam išla na fakultet i radila po kafićima, da bi zaradila dovoljno za sledeću godinu . Kada sam diplomirala, deda je bio jako ponosan, ali ubrzo nakon toga on je također umro, tokom noći u snu, samo se nije probudio i ja sam ostala sama .” Napravila je pauzu, Boris ju je pogledao i rekao, “Žao mi je.” Ona je samo klimnula glavom. Boris ju je pažljivo slušao, zanimalo ga je šta će biti dalje, želeo je da je

upozna, želeo je da zna sve o njoj. Ona je nastavila. “Nakon dedine smrti, kontaktirao me je njegov advokat i rekao da je sve što je imao ostavio meni, plus lepu sumu novca u banci, deda je bio štediša. Nakon nekog vremena, podigla sam te pare sa banke kupila neki ruševni stan, uložila pare da ga sredim i prodala za dosta više i zapravo tako je sve krenulo. Tada mi je sinula ideja za unosan posao i evo me ovde gde sam sad .” Boris je bio šokiran. Od bukvalno ničega napraviti imperiju. Očekivao je da čuje da je dobila ogromno nasledstvo i da je tako sve započela, ali ne ona je išla sitnim koracima, malo po malo, a tako brzo postigla sve ovo. Impresivno. Pogledao je u nju uhvatio je za ruku, t aj dodir bio je nežan, želeo je da joj

ukaže svoje poštovanje za hrabrost, snalažljivost. “Ti si hrabra i snalažljiva žena Lejla, ja sam impresioniran.” Ona se malo postidela, znao je to po njenom stidljivom smešku, izvukla je ruku i pokupila tanjire koje je odnela do sudopere. I krenula da ih pere.

Boris je ustao i prišao joj sa krpom u ruci, želeo je pomoći, nakon što ga je nahranila, poverila mu se. Najmanje što može je da obriše sudove koje je prala. Ona je u tišini radila posao kao i on. Nije želeo da se ona postidi, jer je rekao istinu. Zaista je bio impresioniran sa njom. Kada ju je uhvatio malo pre za

ruku video je pogled pun nečega, ali nije znao čega, da li je to bila čežnja, tuga? Nije bio siguran.

Kada su završili sa sudovima, ona se okrenula ka njemu naslanjajući jedan kuk na sudoperu, stavila je jednu ruku na njegove gole grudi i rekla.

74


“Hvala ti Borise za divnu noć, divno jutro i za ovu pomoć.” Sa zadnjom rečju nasmejala se. Nije znao šta da kaže, bio je pomalo zatečen. Jedino što je mogao tako iznenada da smisli bilo je, “Medena, nema zašto da mi se zahvaljuješ, zovi u bilo koje doba.” Nabacio je najšarmantniji osmeh i zagrlio je. Ona je podigla ruke oko njegovog vrata takođe se smejala , a onda ju je poljubio. Bilo je to polako, nežno, uživao j e u ukusu njenih usana. Kada su se razdvojili, ona je pogledala u pod. Boris joj je jednim prstom

podigao bradu i upitno je pogledao. Bilo joj je zbog nečega neprijatno, a on je goreo da zna zašto. Lejla je pročistila grlo i rekla. “ Zaista, ne bi da bude d a te izbacujem, znaš, ali trebala bi krenuti na posao .” Boris nije mogao, a da se grohotom ne nasmeje, “Medena jel to

opravdanje govoriš svakom muškarcu?” zadirkivao ju je... Ona je napravila ljutu facu iako je znao da nije bila ljuta. “Ne, Borise, ni jedan drugi nije prespavao ovde, tako da nije mi to uobičajen izgovor, nakon

seksa prosto kažem muškarcu da pokupi prnje i ode.” Rekla je to sa polu osmehom. Bio je iznenađen, znači i on je njoj u nečemu prvi. Nagnuo se napred i još jednom je poljubio , a zatim do uha da joj šapne. “Medena, to mi užasno laska, pustiću te da odeš na posao ukoliko obećaš da ćemo se videti opet.” Kada se odmakao od nje video je u očima vatru, o da, ogroman plamen sevao joj je iz očiju ona je samo klimnula i rekla , “Obećavam.” Zatim su se još jednom poljubili i krenuli ka sobi, ona je otišla u kupatilo da

se istušira, Boris se za to vreme obukao, kada je izašla umotana samo u peškir kurac mu se momentalno ukrutio.

Stala je ispred svog velikog regala i krenula da se oblači. Borio s e sa porivom da je uzme tu i sad, na njenom mekanom tepihu, ali koliko god da je

poriv bio snažan Boris se suzdržao nije hteo sve ovo da pokvari. Lagani koraci podsetio je sebe.

Kada se obukla, krenuli su zajedno do kola, ušao je u njenu garažu i dah mu je bukvalno bio lansiran iz pluća. Garaža je bila ogromna i puna automobila.

75


Bio je tu... Mercedes GLE Coupé fron, Bmw x6, Audi R8, Audi A4 Allroad imala je čak i jebeni Ferrari, ali nije bio klasične crvene boje nego zlatne. Nikad nije video takav primerak.

Boris je počeo da zviždi od divljenja i krenuo da obilazi oko automobila. “Medena, ovo je jebeno skupa zbirka za jednu ženu.” Bio je blago rečeno u šoku, jedva ju je čuo kad je rekla. “Pa da, vozim uglavnom BMW, ali prosto... hmm .” Zaćutala je nije znala kako da završi rečenicu. On se okrenuo ka njoj i video da ju je sramota. Nije samo znao zašto? Ovo je jebeno skupa kolekcija automobila, zašto ju je sramota.

“Medena, ne treba da te bude sramota, radiš i imaš to je za pohvalu, samo nisam očekivao da ću videti da imaš ovako nešto ispod svoje kuće.” Ona je nabacila stidljivi smešak. “Pa automobili su skupi, jednostavno nisam znala gde da potrošim pare koje sam zarađivala, zvuči malo glupo , ali tako je.” Boris se glasno nasmejao, “Nije glupo, ali kuća ti leži na jako skupim temeljima.”

Zatim je prešao rukom preko garaže , a onda prišao Ferrariu, bio je veličanstven. “Njega nisam nikad vozila, previše je brz za mene, ne znam...” “Medena, biće mi čast jednom te provozati u njemu, ako mi dopustiš.” Ona se nasmejala , prišla mu i poljubila ga, dohvatila nešto iza njegovih

leđa, odmakla se i protresla ključem ispred njegovog lica. “Čini mi se da imamo dogovor, gospodine Koner.” Boris je polako uzeo ključeve teško progutao, dala mu je ključ od Ferraria, da je odveze na posao? Ali šta će biti sa njegovim autom? “Odvešću te na posao pa se vratiti po svoj auto.” Rekao je polako. “Ooo... ma nema veze, pa neću ja prodati tvoj auto, biće mu dobro tu gde jeste.” Rekla je to sa dozom sarkazma. Jebeno ga neće prodati. Mislim alo, nekom koga zna deset minut, daje ključ od jebenog Ferraria. Koliko to poverenje ima u njega?

76


Boris je samo klimnuo glavom i otvorio joj vrata, zatim prešao na svoju stranu seo, stavio ruke na volan, duboko udahnuo.

“Jebeno sam umro i otišao u raj.” Kroz maglu jedino je čuo Lejlin radostan smeh.

Prosto nije mogao da veruje da je našao ženu koja mu toliko veruje, a onda je pomislio da je situacija bila obrnuta i on bi njoj verovao. Jebeno bi joj

poverio i svoj život , a ne automobil. Upalio je motor i umalo svršio, bila je to njegova druga ljubav, prva je bila seks i lepa žene, a druga Ferrari. Iako nikad nije bio u mogućnosti da svoju guzicu smesti u jedan. Pa dobro sve do sad, izgleda da ima još nešto prvo sa Lejlom, pomislio je , a zatim krenuo.

77


Poglavlje jedanaest Lejla Dan joj je počeo savršeno, probudila se pored Borisa što je za nju bilo jedno sasvim novo iskustvo. Spremila mu je doručak… još jedno novo iskustvo i vozila se po prvi put u svom Ferrariu. O da, opet novo iskustvo. Sedila je u svojoj kanc elariji okrenuta ka prozorima, prisećajući se svega.

Fenomenalne noći i još boljeg jutra. On je tako divan, da li bi mogla imati sa njim nešto više? Ili je ovo prosto samo seks? Nije znala odgovor na to pitanje. Odlučila je da će sve prepustiti vremenu, nije želela nigde da brza, znala je od prilike kakav je Boris. Pitao ju je sinoć da li bi bila njegova, nakon razmišljanja odgovorila je da, na njenu sreću on je do tada već bio zaspao. Na sreću, jer prosto nije znala šta tu sve spada, šta znači biti njegova . Lejla se bojala ako se prepusti nekom muškarcu da će izgubiti sebe, da neće više biti svoja. Glupa misao znala je, ali nešto u toj reči “ Moja” joj je smetalo, ali nije znala šta. Lejla se setila događaja od jutros i nasmejala se. Setila se koliko joj je bilo neprijatno kada su ušli u njenu garažu, ali kad je videla njegovu očaranost svim tim automobilima nekako je bila ponosna na svoju kolekciju, teško je čoveka poput njega ostaviti bez reči. Iako ih nije sve vozila Lejla je kupovala automobile čisto da na nešto potroši novac. Kada je Boris ugledao Ferrari, e taj prizor bio je neprocenjiv. Oči su mu

sijale, osmeh bio ogroman, imala je osećaj kao da pred sobom ima malo dete, kao da će se istog trena sagnuti i krenuti da ga miluje i ljubi, a kada mu je predala ključ Boris se zaledio, pogled mu je bio ispunjen vatrom, strahom i rekla bih nekim poštovanjem. Nije verovao šta mu se dešava i nije mogao da poveruje da mu daje auto, mislim to je samo auto ništa posebno, ali očito je njemu to značilo i to mnogo. Srce joj je samo malo poraslo za njim kada su seli i kad je Boris bukvalno nesvesno po mazio volan i instrument tablu i sad kad se seti toga bukvalno

može se smejati satima i to naglas.

78


Misli joj prekida kucanje na vratima. Ona se okreće ka svom radnom stolu. “Napred.” Ulazi Natali i u rukama nosi ogromni buket kraljevskih ljiljana. Bili su

veličanstveni, kraljevski....Sad kad je videla Natali setila se da bi mogla pozvati Patrišu i vidi kako joj je majka. “Gospođice Lejla ovo je stiglo za vas.” “Hvala Natali ostavi ga tu na tom stoliću.” Ona posluša, a zatim lagano kreće ka vratima, a Lejla j e nestrpljiva da vidi šta piše na kartici, jer je već unapred znala od koga je. Jedva je odolevala porivu da odmah skoči i potrči ka buketu , ali mora držati neki nivo pred radnicima. Kad je Natali napokon bila iza vrata Lejla je požurila ka buketu i uzela karticu. “Medena, hvala za prelepu noć i prelepo jutro. PS: Bilo mi je sinoć lepo pod tvojom štiklom. B.” Lejlu je obuzela neka toplota, prislonila je karticu na grudi i imala osmeh

od uha do uha. Sve ovo bilo joj je prebrzo, osećanja koja je budio u n joj bila su jaka, intenzivna i snažna. Lejlu je samo na sekundu bio strah svega toga, bio ju je strah od neizvesnosti, uvek je igrala na sigurno, a sa njim bilo je sve sem toga.

Umeo je, da je kao sa ovim cvećem, zapanji iznenadi. Isto tako ju je sinoć iznenadio sa onim maženjem. Nije znala šta očekivati od njega i užasno se bojala da na kraju svega ne bude povređena. Vratila se do svog stola i uzela svoj telefon, pomislila je da ga nazove, ali

bojala se da će je glas izdati, da će zamucati, zanemeti ili da će čuti u njenom glasu ovu preveliku radost koju je osećala. Nikad nije pre dobila cveće od muškarca, ali kako i bi, nikad nije ni bila sa nekim od koga bi to mogla dobiti. Sve joj se svodilo na posao i seks ništa više od toga. Odlučila se da mu pošalje poruku. Hvala za cveće predivno je. PS: Kao i osećaj tebe među mojim nogama. Zastala je, da li je to previše, pomislila je Lejla. Onda je stisnula pošalji i pomislila u sebi nek ide život... Kad će biti hrabra ako ne sad. Nije prošlo mnogo odgovor je stigao, sa drhtavom rukom otvorila je poruku.

Hmmm... Medena, da li me ti to izazivaš? Da sam sada pored tebe, gde bi volela da te dodirujem? 79


Srce joj je divljački udaralo, bila je vlažna i na paljena i to sve od samo dve poruke. Šta li joj to radi? Ako nastavi sa ovim do kraja će ga pozvati na seks u svojoj kancelariji, a ima sastanke. Mora nekako da odgodi sve ovo. Mmmm... Svuda..., a sad me pusti da radim i misli o meni...

Odložila je telefon i udahnula duboko da se smiri. Ali telefon je opet naglasio poruku. Nisi fer, mislim o tebi non-stop. I sada sam krut zbog tebe, a ti me

ostavljaš... Ali znaš kako kažu pamti pa vrati... Večera večeras? Prošla ju je neka drhtavica i ona je bila na paljena i ona je mislila o njemu non – stop, ali spoznaja da i on isto oseća zapalila ju je na sto stepeni. Isto je i meni tako da bih rekla da smo kvit... Može večera. Kad i gde? Momentalno je stigao odgovor.

Pokupiće te prelep zlata n Ferrari tačno u sedam... Budi spremna... Nije ništa odgovorila, jer to donekle i nije bilo pitanje nego zahtev i sviđalo joj se to. Na neki čudan način, dopustiti muškarcu da bar u nekom aspektu života vodi brigu i ima kontrolu nad situacijom. Da, sviđalo joj se to. I mislila je da bi se mogla navići na taj osećaj. *** Lejla je stajala ispred ogledala u svojoj sobi na sebi ima svoju novu plavu

haljinu, izgleda lepo. Napred je haljina iznad kolena, a nazad je dugačka, u sklopu haljine ima srebrnu prelepu ogrlicu sa crvenim detaljima i iste takve

minđuše. Bacila je još jedan pogled na ogledalo, a zatim krenula ka izlazu. Boris samo što nije stigao. Čim je zakoračila izvan kuće videla ga je kako stoji naslonjen na zlatni automobil, bio je predivan, imao je tege t pantalone i košulju jako sličnu boji njene haljine. Bila je otkopčana pri vrhu i bio je zanosan. Kada ju je ugledao odmakao se od automobila i samo zurio u nju . Vatra mu je sevala u očima , krenuo joj je prilaziti i našli su se na dnu njenih stepenica. Stavio je ruke na njen struk i spustio lagani poljubac na njene usne.

Poljubac je bio nežan površan, onda je prebacio usne do njenog uha lagano ga za sisao, a onda prošaputao.

80


“Izgledaš kao boginja, dah mi zastane svaki put kad te ugledam, a kurac mi se ukruti toliko da boli .” Lejla je samo teško progutala i zatim najzavodljivijim glasom rekla. “A da preskočimo večeru i vratimo se unutra?” On je zastenjao spustio se sa poljupcima niže na njen vrat i oboje su zastenjali.

“Ne, ovu lepotu moram podeliti sa svetom, isto tako pokazati svima da ta lepota pripada meni i samo meni .” Rekao je to na tako sladak, ali i posesivan način da joj se celo telo za treslo, zatim se odmakao od nje uzeo joj ruku, nagnuo se i ne skidajući pogled sa nje poljubio je, zatim ju je poveo ka autu i otvorio joj vrata.

Boris je bio tako pažljiv, takav džentlmen, a u krevetu bio je zver. Ako ovako nastavi Lejla se bojala da neće postojati oružje kojim bi se mogla odbraniti od jakog i nepovratnog zaljubljivanja u njega.

Večera je bila u prelepom restoranu uz odsjaj sveća, protekla je mirno, u ne obaveznom ćaskanju. Saznala je da sa svojim partnerom drži onaj klub u kome su se sreli, da njegov partner ima svoj restoran u kom on ne učestvuje kao vlasnik i da taj klub sada otvaraju takođe zaje dno. Takođe joj je Boris ispričao da je došao iz malog sela iz Rusiji i da je upoznao Stefana u nekom prljavom pabu i da su jako brzo postali poput braće. On se našao tu kad niko nije i da mu zbog toga duguje neizmerno. Lejla je u tom trenutku pomislila da joj je sa razlogom taj njegov naglasak

bio čudan i jako privlačan, bio je iz Rusije. Uz večeru takođe je palo i poneko milovanje ispod stola i to ju je užasno palilo. Kada je st igao desert Boris je viljuškom uzeo mali zalogaj i primakao ga njenim usnama. Lejlu je od jednom obuzela sramota, dodiri ispod stola su jedno, ali hranjenje ovako javno da svi vide izazivalo je da pocrveni.

On joj se samo nasmejao i čekao. Lejla je uzdahnula videvši u njegovim očima da neće odustati i otvorila usne, zalogaj je bio pre ukusan. Nakon deserta odlučili su da prošetaju, prilikom izlaska iz restorana Boris je svo vreme posesivno držao ruku na dnu njenih leđa.

81


Krenuli su ka reci, smejali se i šalili. Veče je bilo čarobno. U neko doba, a da Lejla to nije ni primetila Boris joj je uhvatio ruku i ispreplitao prste sa

njenima. To je primetila tek kada su zastali ispred neke stare ženice i kada je on pustio njenu ruku da uzme i plati ružu toj starici. Okrenuo se prema Lejli predao joj cvet i poljubio je. Lejla je bila opijena,

bila je opčinjena, bila je zaljubljena.... Da tu na šetalištu, pod sjajem zvezda i mesečine, Lejla je shvatila da se zaljubila u ovog muškarca pred sobom. Udarilo ju je brzo kao brzi voz. Spustila je glavu i pogledala u zemlju, on je stavio prst ispod njene brade i naterao je da ga pogleda.

“Čemu taj izraz od jednom?” Lejla nije mogla da mu kaže ono što je upravo shvatila, nije mogla da mu kaže da se zaljubila u njega nakon samo par dana, nije mogla , jer prosto i njoj je sve to bilo još uvek novo i strano. Gledajući u te prelepe plave oči u kojima se gubila i davila kao u najdubljem moru, nasmejala se i rekla.

“Možemo li na kratko sesti, noge počinju da me bole.” Boris joj se nasmejao i klimnuo glavom zatim je poveo do male klupice sa pogledom na reku. Kada su seli on je stavio ruku oko nje i zagrlio je, a Lejla je zadrhtala.

“Da li ti je hladno ?” Ona je samo zatresla glavom, hladno? Bože ne, gorela je, gorela od njegove pažnje njegove blizine, njegovog dodira. “Pričaj mi o sebi, o svom detinjstvu...” rekla je od jednom poželevši da zna sve o njemu.

On se samo nasmejao i krenuo priču o svom detinjstvu u Rusiji i raznoraznim svojim nestašlucima. Večer je bila savršena toliko je uživala toliko se smejala...

Poželela je da se ovo, ova noć nikada ne završi.

82


Poglavlje dvanaest Boris Dva dana je prošlo od kada je video Lejlu, dva dana od kada su bili na večeri i užasno mu nedostaje. Imao je dosta obaveza. Stizao mu je nameštaj za klub i sve ostalo neophodno za kockarnicu. I Lejla je imala neke sastanke i poslove da po obavlja, pregust raspored i nisu se nikako mogli videti. Ludi bez nje.

Kada je pre dva dana došao po nju ispred kuće bila je zapanjujuća prelepa plava haljina krasila je njeno izvajano telo, bila je kao krojena za nju. Bila je poput princeze. Kada ju je ugledao zastao mu je dah, srce mu je u grudima ubrzalo, a kurac u pantalonama momentalno od reagovao. Ali tako je njemu svaki put kad je vidi.

Cela večera prošla je savršeno, pričali su i šalili se. Ispričao joj je ponešto o svom detinjstvu iz Rusije . Da je znao da je neće videti dva dana odveo bi je tu noć kući. Ali tada to nije znao i nije želeo da požuruje nije želeo da ona pomisli da mu je samo seks i ništa više. Želeo je da sa njom bude drugačiji, želeo je da je obasipa pažnjom i lepim manirima, želeo je da joj postane drag, da se zaljubi u njega možda? Ali on nije bio zaljubljen zar ne? Ne, njemu je samo jako lepo sa njom, uživa sa njom u krevetu i van njega i želeo je po svaku cenu da to potraje. Gotovo je.... Mora da je vidi... Boris gasi svoj kompjuter i kreće ka svom

automobilu, a zatim i ka njenoj kancelariji. Malo će je posetiti na poslu. Čim je zakoračio iz lifta na Lejlinom spratu nije čekao da ga sekretarica najavi nego je krenuo pravo u njenu kancelariju, a jadna devojka poletela je za n jim. Čuo ju je kako viče.

“Gospodine ne možete unutra, moram prvo obavestiti gospođicu o vašem dol...” Nije završila rečenicu do kraja, a on je otvorio vrata. Video ju je kako sedi za svojim stolom i priča na telefon. Podigla je pogled u očima joj se video šok i iznenađenje, a onda se sekretarica za lepila iz njega i dobacila Lejli kako je on samo uleteo i kako nije mogla da ga zaustavi. Lejla je izgledala besno i samo joj 83


je odmahnula rukom da ode, a njemu da uđe. Nije mogao da odoli okrenuo se ka sekretarici i samo joj se zlobno nasmejao, umalo se nije izbekeljio od sreće. Bože šta mi se to dešavalo. Smetnuo je sve te misli, posle će o tome da razmišlja. U par koraka prišao je Lejli i stao iza nje, ona ga je gledala pažljivo i pokazala mu da sačeka samo m inut. Oh, sačekaće on, itekako će sačekati. Pravio se da zuri u pogled na grad, a kada se ona okrenula od njega, Boris

se lukavo i tiho opet okrenuo ka njoj nagnuo se i počeo nežno da ljubi njen vrat. Nije se pomerila, nije disala, nije se protivila. Sedela je i upijala njegov

poljubac čak je malo i nakrivila glavu dok je slušala svog dosadnog sagovornika sa suprotne strane telefona.

Kada je Boris pojačao intenzitet i ubacio i blago grickanje vrata, Lejla je ispustila nešto kao jako tiho stenjanje, stresla se pročistila grlo i rekla “Ja se izvinjavam gospodine Mek Gregor, nešto veoma važno mi je iskrslo da li bih mogla da vas pozovem malo kasnije, a do tada vi se odlučite da li želite Viktorijanski, Vizantijski ili možda čak Grčki stil vašeg enterijera, mal o pre sam vam objasnila sve razlike .” Bila je tiha na trenutak, a zatim opet nastavila.

“Da, da, svakako gospodine nazvaću vas uskoro nemojte se brinuti, da u redu do viđenja.” Za celo njeno opraštanje od gospodina Mek Gregora usne su mu bile na njenom vr atu, mučile je. Sad kad je prekinula, mogao je da krene dalje. Okrenuo ju je ka sebi na toj stolici i počeo strasno ljubiti, zastenjala je željno. Ljubio ju je tako da joj je nestao dah, onda se odmakao od nje i ona je prostenjala.

“Mmm kakvo divno iznenađenje .” Boris se samo nasmejao i rekao, “Medena nisi još ništa videla.”

Nakon tih reči uhvatio ju je za ruke podigao sa stolice i poveo ispred stola. Lejla je bila bolno uredna tako da je ono što je on zamislio bilo još lakše ispuniti. Kada ju je naslonio n a sto krenuo je opet da je ljubi, strasno, jako, željno i

posesivno. Jednom rukom držao joj je vrat, a drugu je spustio na njenu butinu, zadižući joj suknju.

84


Oh jebeno sranje, ona je na sebi imala haltere. Prešao je prstima celom njihovom dužinom i zastenjao, zadigao joj nogu na svoj kuk, a zatim prekinuo poljubac.

“Jebeno maštam o ovim halterima još od one večeri u restoranu. Kladim se da se i ispod ove košulje krije nešto zanimljivo.” Lejla je zabacila glavu zastenjala u on ju je lagano otkopčavao dok j u je svuda obasipao poljupcima.

Oh, bože, umalo nije svršio. Ispod košulje nosila je crveni korset jebeno opako seksi. Ljubio je ivicu njenog korseta zatim grudi preko crvene čipke, stenjali su oboje u ekstazi.

“Osetio sam ga one večeri kada sam ti primakn uo stolicu i od tada jebeno fantaziram da ga vidim. Tako si erotična u njemu, mogao bi te živu pojesti.” Ona nije ništa odgovarala , samo je stenjala i vrtela glavom, ali Borisu je to bilo dovoljno. To mu je davalo do znanja da i on nju dovodi do ludila. Lagano joj je rukama zadigao suknju podigao je na sto i počeo se spuštati na kolena stavio joj je noge na svoja ramena, a zatim uronio u njenu slatku

mekoću. Jednom rukom kidajući njene tanke gaćice, nije se bunila nije prigovarala samo se prepustila. Lizao ju je, grickao i sisao, bila je tako ukusna, tako mokra tako... mmm

slasna. Mogao bi ceo dan samo ovo raditi. Osetio je kako joj se celo telo steže, blizu je orgazma. Kao zadnji udarac gurnuo je dva prsta u nju i za sisao jače. Raspala se upravo tu na njegovim usnama, na njenom stolu u sred bela dana u njenoj kancelariji. Borisu je kurac pretio da eksplodira. Podigao se oblizao svoje usne, sasvim

neprimetno otkopčao svoje pantalone. Nagnuo se krenuo je ljubiti, a zatim se uvukao u nju, polako i nežno poput lopova. Kada ga je primila krenuo se nabijati u nju jače i brže, oboje su stenjali i vrištali, zvukovi njihove strasti ispunili su kancelariju. Ona je krenula da se stiska oko njega i svršila ponovo povlačeći njega za sobom. Svršio je jako i dugo. Nastavio ju je ljubiti i nastavio se pomerati u njoj, mogao je nastaviti dalje,

a to je i nameravao, imao je toliku nezasitu i ludu želju za njom, izvukao se iz nje tek toliko da je okrene i polako pre savije preko stola, a zatim je laganim prodorom opet bio u nj oj. Savršenstvo, jednom rečju raj.

85


Nastavio je laganim ritmom pokrete dok joj je ljubio leđa, ramena i vrat onda je ona rekla...

“Borise... mislim da... treba mi jače, molim te.” O da, to mu nije trebala dva puta ponavljati. Boris je kao po komandi krenuo da se zabija u nju brže i jače. Obuzelo ga je

ludilo, nikada je se neće zasititi, ona je tako uska tako meka... Opet je bila blizu još par prodora i... čuo ju je kako u ekstazi svog orgazma vrišti njegovo ime. Zabio se još jednom, ugrizao njeno rame i sam svršio. Poprilično je bio siguran da ih je čuo ceo sprat , ali bolelo ga je dupe za to. Neka svi znaju da je ona njegova. Boris se trgnuo na tu misao, bio je posesivan za nju, ali ona zaista i nije bila njegova. Izvukao se iz nje i okrenuo je zatim spustio lagani poljubac na njene usne, ona je stavila ruke oko njegovog vrata i produbila poljubac.

Kada se odmakao od nje zakopčao je pantalone i rekao. “Nedostajala si mi užasno, morao sam biti u tebi.” Pogledala ga je radoznalo. “Da li se nešto desilo?”

“Ne prosto si mi nedostajala .” “Hmm... i ti si meni... Hvala na poseti.. .” Boris se sagnuo da pokupi njene gaćice nasmejao se izazovno, a onda rekao.

“Bar ćeš imati po nečemu da me se sećaš ostatak dana.” Nagnuo se, a zatim nastavio šapatom. “Nećeš imati gaćice.” Poljubio ju je u obraz, a zatim ih stavio u džep svojih pantalona. Ona se samo nasmejala i zazvonio je telefon, namrštila se . “Moram se javiti i nastaviti sa poslom .” Boris je klimnuo glavom krenuo ka vratima, a onda zastao okrenuo se i još jednom je samo pogledao. “Izgledaš predivno tako posle seksa i bez gaćica.” A zatim je izašao. Nakon svog malog izleta u Lejlinoj kancelariji uputio se ka svom magacinu,

jer stigla je i zadnja pošiljka za klub, ali i ona najbitnija. Bile su to raznorazne igračke za seks.

86


Kada je stigao i krenuo da raspakuje u mislima mu je bila jedino ona.

Zamišljao je šta bi joj radio sa svakom novom igračkom koju je raspakovao. U moru, bičeva, lisica poveza i ostalih čuda, naišao je kutiju koja je bila poručena samo za Lejlu. U njoj je bilo prelepo šareno paunovo pero. Ona je volela boje, a sa ovim perom pružiće joj neverovatno zadovoljstvo. U toj istoj kutiji bile su i lisice naručene specijalno za nju, sa crvenim sitnim rubinima i povez za oči od nežne svile, crni prošaran crveni m nitima. Za Lejlu, ako ikada odluči da mu se pridruži u igraonici želeo je imati sve novo i sve naručeno specijalno za nju. Sa njom je želeo da bude drugačije, neće biti kao sa drugim ženama, biće blaži, jer mu nije sve to potrebno kao što mu je potrebna ona. Neće je vezivati na raspeće u obliku slova X, neće je razapinjati na krevetu i nikako neće sa njom koristiti bič, a neće je ni vezivati za plafon. Želeo je sa njom nešto sasvim drugačije, a opet dosledno njemu i njegovim željama. Neće biti ništa tako jako intenzivno, ne želi da je time uplaši. Ona nije za tako intenzivne scena, a s obzirom na njenu potrebu za kontrolom, on prosto ne želi da je odvuče ili promeni ono što ona jeste. Samo će sebe prilagoditi njoj. Ništa intenzivnije od onoga što sada ima sa njom mu nije potrebno. Ona je sve što mu treba… Ponesen tim mislima o njoj. Boris vadi svoj telefon i kuca joj poruku...

87


Poglavlje trinaest Lejla U privatnosti svoje kancelarije Lejla je sedela okrenuta ka prelepom

pogledu. Upravo je sklopila još jedan uspešan posao i bila je sretna zbog toga. Nije mogla, a da sad kad je sama, prepuštena svojim mislima ne pomisli na Borisa. Nešto ranije tog dana posetio ju je u kancelariji. Nisu se videli skoro dva dana. Posle večere na kojoj su bili prosto je imala previše obaveza kao i sam Boris.

Kada je danas upao u njenu kancelariju bila je zatečena, izgubljena, nije znala šta ju je snašlo. Uleteo je u njenu kancelariju kao tornado, uzeo je upravo tu na njenom stolu. Bilo je tako strasno, tako sirovo, tako hitno, d ominantno... Ima milion reči

sa kojima bi Lejla mogla da opiše ono što je doživela sa njim danas. Ali bilo joj je dobro, oduzeo joj je dah, moć govora, moć razmišljanja. Boris je imao neverovatan uticaj na nju, kad bi se našla pored njega jednostavno bi bi la kao druga osoba, prepuštala bi se i dopuštala bi stvari koje nikad pre nije, kao i taj seks ranije tog dana.

Nikad pre to nije iskusila, niti bi tako nešto dozvolila sebi, ali sa njim nije joj bilo važno da li je neko čuo. Nije joj bilo važno hoće li ih neko uhvatiti. Jedino što je Lejla želela od momenta kad je svoje usne stavio na njen vrat je da ga oseti u sebi. Želela je da se izgubi u njemu. Boris je bio jako intenzivan, posesivan, strastven i dominantan muškarac kao što je bio danas u kancelariji , ali isto tako umeo je da bude nežan, pažljiv, strpljiv, romantičan umiljat i to ju je malo bunilo. Imala je osećaj kao da u njemu postoje dve osobe, kao da uspešno balansira sa njom, kao da ne želi da je gurne dublje preko neke nepostojeće granice. To je bilo jedino logično objašnjenje koje je Lejla imala... Jer uzeti je jako

posesivno i sirovo, a onda biti sledeći put nežan i pažljiv… navodilo je da se oseća kao na nekoj nepostojećoj uzici. I to joj se donekle sviđalo, jer što je više

88


o tome razmišljala p omislila je o tome kako ne bi mogla da bude sa nekim ko je non - stop sladak dobar i nežan, ali ni sa nekim ko je non - stop posesivan, dominantan i grub - na pozitivan način. Lejla je tada pred tim prozorom u tom trenutku shvatila da njoj treba neka sredina, da joj treba neko ko je i jedno i

drugo. I takođe je shvatila da je Boris upravo to. Lejla nije mogla, a da se ne zapita da li je Boris zaista nežan i dobar i da

brine kao što je rekao o onome što je njegovo? Nije mogla a da se ne zapita je li ona sad njegova? Dok je bila u tim mislima oglasio joj se telefon, stigla joj je poruka. Okrenula se ka svom stolu i otvorila je.

Medena da li bi došla večeras kod mene na večeru, da se iskupim za ono danas?

Da se iskupi zašto? Njegova poseta bila je fenomenalna , toliko joj se

svidelo da još uvek ima osećaj da je on u njoj. Da li je on mislio da je negde pogrešio? Da li misli da je ona ljuta? Neće ga o tome pitati radije će sve to preskočiti. Lejla se nasmejala i krenula da kucka odgovor. Obožavam iskupljenja, pošalji mi adresu. Nakon samo par sekundi stigla joj je poruka sa njegovom adresom. Sada

preostaje samo da izdrži ceo dan i ne poludi do vremena kada bi trebala da krene kod njega. Bila je nestrpljiva da ga vidi, da ga poljubi, da ga oseti. Malo joj je sve bilo novo i čudno, jer nikada pre nije bila toliko zavisna od čoveka, a na Borisa se pomalo i navukla. U Borisa se zaljubila. ***

Lejla je stajala pred ogledalom, zadovoljna je onim što vidi. Na povratku sa posla stala je u jedan butik i malo kupovala. Od abrala slatku lepršavu svetlo žutu haljinu, imala je malo čipke oko rukava, mali dekolte i dosezala joj je tik iznad kolena. Podigla je svoju kosu u konjski rep i stavila malene zlatne

minđuše. Lagano se našminkala i bila je spremna. Kada je ušla u svoju garažu nije mogla, a da ne gleda sa nekom dozom nostalgije u prelepi zlatni Ferrati. U tom ju je autu Boris prvi put provozao.

Ona seda u svoj uobičajeni BMW i kreće na Borisovu adresu. Trebalo joj je oko pola sata da stigne kod njega. Parkirala se ispred njegove zgrade i uputila ka liftu.

89


Kada je stigla pred njegova vrata bila je jako, jako nervozna, osećala se kao srednjoškolka na svom prvom sastanku. Duboko je udahnula, poravnala haljinu i pokucala. Čula je korake unutra, a zatim joj je on otvorio vrata sa osmehom. Nagnuo se da je poljubi, krpa mu je bila prebačena preko ramena. Nakon poljupca pomerio se u stranu i povukao je u stan. Zatvorio je vrata za njom

pritisnuo ju je malo jače uz sebe naslonio svoje čelo na njeno. “Pa zdravo, medena, nedostajala si mi užasno. Prelepo izgledaš i prelepo mirišeš. Dobro došla.” Lejla nije mogla, a da se ne nasmeje. Primetila je da se on kontroliše, da je ne bi spopao upravo tu na podu njegovog hodnika. Znala je to, jer je i sama

osećala istu potrebu za njim. Prebacivši ruke oko njegovog vrata, prislonila je svoje grudi od njegove i rekla.

“Mmmm... to verovatno miriše tvoja večera, šta mi lepo praviš.... i da hvala tebi na pozivu .” On je zastenjao od njene blizine. Poljubio je bez da odgovori, strasno, ali

ujedno i nežno. Kada je završio odmakao se od nje i nabacio kez. “Pravim špagete, slab sam u kuvanju medena. Nadam se da su špagete u redu.” Lejla se samo nasmejala i klimnula glavom, a zatim ga pratila u kuhinju.

Čim je zakoračila unutra srce joj je stalo, čaše za vino su čekale na prelepo ukrašen sto. Ona je prišla stolu gde je i on stajao, izmakao joj je stolicu da sedne kada se smestila nagnuo se poljubio je u rame i uzeo ružu i predao ju je njoj govoreći. “Lejla od prvog dana kada sam te video ostavljaš me bez dah a, ako nemam tebe ja ne mogu da dišem.” Bila je pomalo zatečena, primakla je ružu usnama i rekla jedino što joj je palo na pamet u tom trenutku, jer joj je on oduzimao sve druge smislene misli.

“Hvala ti Borise, zaista je sve predivno, a ti si jako pažljiv.” On se odmakao od nje i seo na svoje mesto sa osmehom joj je nasuo čašu vina i servirao jelo .

Pričali su o svemu i svačemu, obožavala je i prosto uživala da bude sa njim. Posvetio bi joj svu svoju pažnju kad bi pričala ne bi skidao oči sa nje, tražio bi način i povod da je diskretno dotakne. 90


Kada su završili sa večerom i malo predahnuli od hrane, on je krenuo u suptilno napadanje. Do trenutka kad joj je on rekao da je za desert isplanirao

nešto malo slađe i ustao od stola Lejla je već disala kao da je trčala maraton. Bila je spremna za njega.

Boris ju je uhvatio za ruku i poveo u spavaću sobu, tamo je bio ogromni krevet i sto sveće popaljene svuda okolo. Boris je drži za ruku privodi je jednom stočiću, koji je bio prekriven svećama i prelepim crvenim povezom za oči. U momentu kad ga je ugledala osetila je njegove usne na vratu i kako joj

otkopčava haljinu, a zatim obuzeta njime čula je njegove reči. “Medena da li mi veruješ?” Ona se nije okrenula samo je odgovorila zatvorenih očiju. “Da.” U tom trenu učinilo joj se kao da je čula neko režanje od Borisa , ali toliko je bila opijena da nije mogla sa sigurnošću da tvrdi. U par veštih pokreta ona je bila gola, nagnuo se preko nje podigao povez i vezao joj ga preko očiju, zatim je podigao u polegao na krevet.

U sekundi kad joj se vid izgubio izoštrila su joj se sva ostala čula. Ležeći na krevetu čula ga je kako se šeta po sobi i usput skida svoju odeću. Sve je radio polako i odmereno. Napokon osetila je njega kako se popeo na krevet pored nje. Krenuo je da je m iluje i ljubi svuda po telu, uživala je u senzaciji koju je osetila, a onda osetila je nešto tečno kako se proliva po njenim grudima i stomaku. Nije mogla da ne zastenje kada je osetila njegove usne i jezik kako tu

tečnost liže sa nje. Lejla je pokušala da se malo više usredotoči i osetila je blagi miris čokolade. Bože, on ju je polivao čokoladom i lizao sa nje. To je značilo da nema druge planove za desert. Desert mu je bila ona. I u tom trenutku ga je čula kako stenje i govori.

“Medena tako si slasna, tvo ja koža pomešana sa ukusom čokolade, je jebeno najukusniji desert koji sam ikada imao .” Lejla nije mogla da odgovori mogla je samo da se prepusti i uživa u osećaju njegovih usana na svom telu. Boris se još neko vreme igrao sa njenim telom i čokoladom. Lejla je bila zadihana i stenjala je od užitka, a onda je osetila da joj skida povez. Otvorila je oči, kojima je trebalo malo da se priviknu na svetlost 91


sveća. Bila je vrela, željna i blizu ruba, ali nije joj dozvoljavao da svrši. Taman kad bi osetio da je ona blizu on bi usporio vratio je sa ivice. Bilo je to za nju slatko - intenzivno mučenje. Kada joj se vid prilagodio videla je njega kako kleči

među njenim nogama, oblizuje usne. “Želim da me gledaš dok ližem čokoladu sa tebe medena. Želim da i sama vidiš koliko si ukusan desert .” Zatim je prolio topljenu čokoladu po dnu njenog stomaka butinama i naravno njenom središtu. Lizao je njen stomak, butine... Lejla je disala teško iščekujući. Ni u jednom trenutku on nije skinuo oči sa nje. Napokon spustio je usne na njeno meko i vlažno središte i nakon samo par sisanja i lizanja ona je svršavala i vrištala njegovo ime. “Borise... trebam... želim te u sebi sad.” Nije odgovorio u vihoru svog orgazma osetila je kako ulazi u nju. Polako i

nežno. Kad je otvorila oči, njegove oči bile su iznad nje i on je lagano ušao dublje i spustio svoje usne na njene.

Sve je bilo nekako usporeno, nežno. Bilo je kao da sanja. Boris je vodio ljubav sa njom. Taj osećaj nikad više ništa neće moći da nadmaši. Lejla je znala da se u tom mome ntu nešto veliko desilo u njoj, nikad više ništa neće biti isto za nju. Ona je od tog momenta bila nepovratno zaljubljena u njega i kompletno njegova.

Kada je i on svršio zajedno sa Lejlinim drugim putem, ostao je još neko vreme tako u njoj ljubio ju je i mazio, onda se skotrljao sa nje i povukao je u

naručje i dalje je maziti i ljubiti. Polako i nežno. Lejla nije želela da opet utonu u san, želela je da ovaj put dovrši razgovor koji je prošli put započet. “Šta je ovo među nama Borise, želim da znam? Nekad si tako nežan, a nekad opet toliko posesivan i dominantan... Nije da mi smeta, prelepo mi je sa

tobom u svakom smislu samo želim da znam kuda sve ovo ide?” On nije prestao da je mazi, držao ju je čvrsto u svojim rukama i samo se malo odmakao da bi je mogao pogledati.

“Rekao sam ti da se brinem za ono što je moje.” “Ali da li sam ja tvoja ?” Lejla je pocrvenela nekako je imala osećaj da je postavljanje tog pitanja pomalo glupo.

92


“Ja imam malo drugačiji stil života i seksa, ne znam da li si moja, ali znam da bih svakako to želeo. Dopusti mi da ti pokažem ko sam ja u stvari, pa ti onda sama odluči da li ćeš biti moja. Ali znaj sve i da ne pristaneš, ja te ipak neću pustiti, zadovoljiću se sa ovim što sada imam sa tobom.” Lejla nije baš sigurna o čemu on to priča , ali onda ju je podigao sa kreveta, ogrnuo joj ogrtač i kroz kupatilo poveo je do druge sobe, kada su ušli Lejla je bila jako iznenađena. U toj sobi takođe je bio veliki krevet s uzglavljem sa tankim drvenim šipkama. Imao je ogroman prelepi beli baldahin koji je bio zakačen za stubove kreveta, a tu je bila i jedna drvena komoda . U uglu je bio stereo uređaj, a odmah blizu kreveta nalazila se klupa. Sve je bilo u nijansi tamno crvene i bele. Drvo je bilo tamno crvene boje, a detalji po sobi bili su beli. Lejla je krenula da

korača sobom da razgleda dok je Boris nepomično stajao. Kada je prišla komodi videla je nešto što je podsećalo na bič samo što je imalo mekane plišane resice, tu su bile i prelepe lisice sa crvenim rubinima i prelepi povez za oči. Okrenul a se ka njemu. Boris je imao blagi izraz straha, nije joj prilazio, nije ništa govorio. Puštao ju je da se privikne da shvati gde je i kakav je on. Lejla je od jednom osetila neku hladnoću želela je da joj on bude bliže. Podigla je ruku ka njemu i on je odmah od reagovao tako što je krenuo ka njoj. Kada joj je prišao sve je opet bilo u redu nije joj bilo hladno, gorela je. Stavila je svoje ruke oko njegovog vrata, spustila nežan poljubac na njegove grudi i rekla.

“Razumem sad šta si želeo da mi kažeš. Ali imam par pitanja pre nego ti dam odgovor .” “Sve što te zanima.” Pitao je nesigurno Boris. “Znam i verujem da me ništa neće boleti i da me nećeš povrediti. Ali me zanima da li ti je ovo preko potrebno da bi uživao?” Boris se malo odmakao da je pogleda. “Nikad te ne bih povredio, tu si u

pravu. A od kada sam tebe upoznao nije mi potrebno. Ti si prva žena koju sam odveo u svoj krevet, a ne ovde. Volim da budem sa tobom, prijaš mi i u krevetu i van njega. Mogao bih bez svega ovoga, sa tobom bi to mogao. Zato sam i

rekao da te neću pustiti bez obzira kakav mi odgovor daš.”

93


Lejla se nasmešila, onda postavila sledeće pitanja. “Ako kažem da i pristanem na sve ovo da li će to značiti da ću morati da budem ovde stalno kad god ti to od mene budeš tražio ili će to moći da bude moja odluka .” Boris je spustio svoje usne na njene, a onda odgovorio. “Ne medena, nikad

te ni na šta ne bih naterao, ukoliko ti se ne igra, možeš mi to samo reći, ukoliko ti se samo vodi ljubav u krevetu kao malo pre tako će biti, ukoliko ti se sam o leži i mazi može i to. Meni odgovara sve samo da si pored mene.” Lejli je srce malo poskočilo na te reči. Volela je Borisa, znala je to, ali nije imala hrabrosti da mu to još uvek kaže. Znala je unapred kakav će njen odgovor da bude, nevezano za njegove odgovore. Iako je on odgovorio upravo onako

kako je ona želela, ali čak i da nije njen odgovor bi bio isti. Podigla je ruku i stavila na njegov obraz, nasmejala se i rekla.

“Pa hajde šta čekaš?” Boris je bio pomalo zbunjen, nesiguran osmeh tinjao mu je na usnama. “Pitaj me!” U tom trenutku Boris se jače nasmejao. Nagnuo se poljubio je kratko, “Medena hoćeš li biti moja, da te mazim i razmazim, hoćeš li mi predati svoje telo i srce na čuvanje, a ja ću tebi za uzvrat dati zadovoljstvo, nežnost i pažnju?” Lejla se nasmejala “Da. Da, hoću, moje telo i srce ti i ovako već pripadaju.” A onda ju je poljubio. Jako strasno, ne skidajući osmeh sa usana, Boris se

smejao dok ju je ljubio. Leja je shvatila da mu je na neki način rekla da ga voli, ali da li je on to prepo znao iz njenih reči nije mogla biti sigurna. Nakon poljupca, od kog su joj klecala kolena on se odmakao, otvorio fioku

i izvukao malu crnu kutijicu. Lejli je srce počelo ludački da lupa, otvorio ju je “Ovo sam naručio specijalno za tebe, za ovu priliku.” Narukvica je bila prelepa, bila je od belog zlata sa malim sitnim crvenim

rubinima po sebi. Zastao joj je dah. Činilo joj se da je sve oko nje u rubinima prvo lisice sad narukvica,

“Ne mogu to da prihvatim .” Protivila se Lejla, bilo joj je neprijatno, nikad nije dobila tako skup poklon od nekog.

“Naručena je specijalno za tebe. Želim da ti njom kažem da nisi kao druge, da si mi posebna. Druge mi nisu značile ništa, ali ti si mi se uvukla pod kožu. Zbog tebe želim da budem bolja osoba, želim po prvi put da p rema nekom budem nežan, pažljiv. Želim da te obasipam pažnjom i poklonima. Ti si prva za

94


koju mogu da kažem da je moja. Ni jednu pre to nisam pitao i da Lejla ti si moja, a sad kad to jesi mislim da te ne puštam nigde.” Sa tim rečima on je Lejli stavio pr elepu narukvicu i njihov mali razgovor krunisao prelepim poljupcem i zatim romantičnim kupanjem u mirišljavoj kupki.

95


Poglavlje četrnaest Boris Da li mu sve može biti savršenije? Sinoć je Lejla došla kod njega, priredio joj je romantičnu večeru uz sveće i ružu. Voleo je ko je on pored nje. Voleo je kako se oseća kada je sa njom. Kada je ona bila pored njega, on je želeo da bude dobar, nežan, pažljiv. Kada je ona bila u pitanju imao je tu ludu potrebu da je vidi nasmejanu, da je vidi kako rumeni, kako joj s e oči presijavaju. Bila je tako prelepa tada. Bila je

prelepa uvek, ali tada kada bi joj oči zasijale i kada bi pocrvenela posramljena nečim, bila bi prelepa. Bila je prosto zapanjujuća. Tako je bilo i sinoć kada je videla sto lepo uređen sa svećama. Pocrv enela je kada joj je predao ružu. A onda je opet pocrvenela kada joj je rekao da za desert planira nešto lepše. O da... desert mu je bila ona... Ona, prelivena čokoladom. Bila mu je tako ukusna i slasna, uživao je u njoj. Bio je to jedan od najukusnijih d eserta u njegovom životu. Ali taj pogled kada joj je skinuo povez i zalio njeno međunožje sa čokoladom i uronio u nju bio je neprocenjiv. Taj osećaj ništa neće nadmašiti. Celo veče bilo je prosto savršeno. Nakon vođenja ljubavi sa Lejlom, pitala ga je šta su to oni... kuda sve to među njima vodi. I on je rešio da joj pokaže. Odveo ju je u sobu i pokazao joj. Bila je pažljiva, tiha u početku posmatrala je i odmeravala. Mogao je reći da je čak bila i malo uplašena. Boris nije tada na tim vratima mogao da se ne zapita kako li bi tek reagovala da nije posklanjao

toliko stvari iz te sobe. Posklanjao je sve što je smatrao nepotrebnim. Sklonio je sve što je znao da nikada neće koristiti sa njom. Bilo je tu dosta bičeva, lisica, raspeća u obliku slova X, skinuo je lance sa plafona... i razna ostala pomagala.

Sve to nije mu bilo potrebno sa njom, sa njom želeo je samo lagane scene, ništa jako i toliko intenzivno. 96


Kada mu je sinoć ispružila ruku u onoj sobi i kada ga je pozvala da mu priđe srce mu je bilo ispunjeno s trahom, ali i srećom. Strah koji ga je obuzeo bio je zbog toga, jer nije znao kako će da od

reaguje, ali srećom zato što je znao da šta god da ona odluči i kaže on neće odustati od nje. Pre će odustati od sebe nego nje. Ali onda, čudo od svih čuda, ona je rekla da pristaje, ona je rekla da će biti njegova. Radost je bila neprocenjiva. Krunisao je to narukvicom koju je poručio samo za nju, želeo je da ona ima nešto što je unikatno i što je od njega. Zatim ju je odveo u toplu kupku i dugo su uživali među mirišljavim mehurićima. Sada Boris leži u svom krevetu i gleda u plafon, ne pomera se, ne želi da je probudi. Leži mirno i razmišlja o njoj, iako je u njegovim rukama nedostaje mu. I kao da je čula njegove misli Lejla je počela da se meškolji. Boris se okrenuo i poljubio je u glavu.

“Dobro jutro medena ?” Lejla se promeškoljila. “Mmmm... Jutro.” “Jesi li za neku kafu, doručak?” “Kafa može, to bi bilo lepo. Samo da se prvo umijem.” Rekla je Lejla dok se izvlačila iz njegovih ruku. Boris ju je zaustavio i dao joj je poljubac. Ona je zastenjala i opustila se u poljupcu. Nakon što je on popustio stisak i usporio poljubac nasmejao se i rekao joj.

“Ako ne kreneš odmah neće biti ni kafe ni doručka.” Ona mu se nasmejala i okrenula se da ode od njega. Boris ju je lupnuo po

dupetu i Lejla je skočila. Gledajući je kako odlazi u njegovo kupatilo osećao je neku radost, ponos. Ni sam nije znao šta je to. Sve što oseća sve mu je bilo novo. Nije razumeo sve to, ali neće sad o tome misliti. Ima vremena shvatiće on već, sada mo ra svojoj prelepo j devojci da pristavi kafu. Sa tim mislima skočio je sa kreveta i zaputio se ka kuhinji. Boris je pripremio kafu i bacio se na lagani doručak. Isekao je malo voća,

sira i šunke, ispržio tost. valjda će joj se nešto od toga biti dobro. Nije znao kako nekome pripremiti doručak, jer to nikada pre nije radio.

97


Osetio je njene nežne ruke kako se obmotavaju oko njega i samo se nasmejao, sviđao mu se taj osećaj. Nakon nekoliko sekundi upijanja tog momenta okrenuo se da je zagrli i poljubi.

“Kafa je gotova. I spremio sam nešto za doručak.” “Kafa će biti uredu.” Odgovorila je. Dok su sedeli za stolom i pili kafu smejali su se i pričali. Boris je poželeo da to potraje.

“Da li bi mogla da uzmeš danas slobodno i ostaneš sa mnom?” pitao ju je. U početku Lejla je malo oklevala. Ali onda je klimnula glavom i rekla. “Pa mogla bi to učiniti za danas nemam ništa zakazano osim obilaska tvog gradilišta, ali sigurna sam da mi tu možeš srediti odsustvo.” Rekavši to oboje su se nasmejali. “O to sigurno mogu srediti .” Lejla je spustila svoju šoljicu i pocrvenela. Znao je da želi nešto da mu kaže, samo nije znao šta. “Borise, ako ostanem, da li bi me odveo u sobu i pokazao mi šta se sve tamo krije?” O Isuse. u momentu mu je kurac narastao. O na je želela da je on vod i u

sobu za igru, nikad ni u najluđim snovima nije pomislio da bi ona to mogla sama zatražiti, a pogotovo ne tako brzo. Ali čisto da bi bio siguran pitao je. “U sobu za igru medena? Jesi sigurna da si spremna ?” Ona je pocrvenela još više. “Pa želim te i od kada sam videla sobu želim da me odvedeš tamo.” Pa to je savršeno, pomislio je Boris, od kad ju je ugledao poželeo je da je tamo odvede. Danas je njegov sretan dan.

“Medena od trenutka kada sam te prvi put ugledao, poželeo sam da te odvedem tamo ako si sp remna za mene neće biti veće radosti. Želim i ja tebe i želim da ti pružim najveće zadovoljstvo u životu.” Ona se lagano nasmejala. “Pa onda mi daj to moje zadovoljstvo .”

Sa tim rečima je ustala i krenula ka sobi ostavljajući njega iza sebe. Boris je sve o stavio tako neuredno na stolu i krenuo za njom. Kada su ušli

u sobu ona je prišla polici sa lisicama i bičem i ostalim pomagalima. 98


Prišao joj je i zagrlio. “Ako mi veruješ, jedino tako mogu ovo učiniti sa tobom.” Zatim ju je poljubio u vrat. Čim su njegove usne dotakle njenu kožu ona je krenula da se opušta u njegovim rukama i zastenjala je, nagnula je svoje telo na njega, a glavu naslonila na njegovo rame. Predala mu se.

“Verujem ti.” Nakon tih njenih reči on se malo odmakao od nje. Povukao je majicu preko njene glave i ona je ostala gola na sebi je imala

samo gaćice. Zatim ju je poveo do kreveta i polegao je na njega. Krenuo je sa laganim poljupcima, obasipao ju je pažnjom i nežnošću hteo je sve ovo da uradi polako. Prvi im je put i imaju vremena da uživaj u. Nakon što se potpuno opustila on je uzeo povez koji se nalazio pored kreveta na komodi. Pogledao ju je, tražio je njeno odobrenje, ona je samo ćutke klimnula glavom.

Boris ju je poljubio, a zatim joj vezao povez preko očiju. Kada je to učinio ustao je sa kreveta i pošao do svog muzičkog stuba upalio laganu mužiku, sa police je uzeo pero i vratio se nazad na krevet.

Ležala je na krevetu iščekujući njegov dodir. Uzeo je paunovo pero i spustio ga lagano na njenu ruku. Povlačio ga je od zgloba do ramena, p a nastavio preko ključne kosti i niz drugu ruku. Podigao je pero i pričekao, gledajući kako se bori sama sa sobom i kako joj se disanje ubrzava. Spustio je vrh pera na njenu sisu, prekrivajući joj bradavicu koja je pod tim laganim dodirom otvrdnula. Zadirkivao ju je nekoliko trenutaka pa prešao na drugu i ponovio sve. Ona

je tiho stenjala, uživala u laganom dodiru. Boris je preneo pero niz njen stomak oko pupka, a onda laganim jedva primetnim pokretima spustio je pero među njene noge....

Zadržao ga je nad s pojem njenih nogu, a drugom rukom lagano razmaknuo prvo jednu pa drugu nogu. Video je kako se trza, da se odupre njegovoj dominaciji, a onda kako se

pušta da je on vodi. Sama je razmaknula noge još više dajući mu pristup svom vrelom središtu. Što je on iskoristio spuštajući pero među njene vlažne nabore... Ona je zastenjala od zadovoljstva laganog pokreta pera. 99


“Borise ja... ja sam tako blizu... molim te.. .” Na te njene reči Boris je usporio ritam, rešen da je pogurne još malo dalje. Kada je usporio Lejla j e krenula da se uvija da protestuje. Očajnički je

želela orgazam koji joj je on uskraćivao. “Medena ako ne budeš mirna moraću da te vežem.” Dok je to govorio tiho se nasmejao. Znao je da ona ne može da ga vidi. Za svo to vreme Lejla je stenjala uvijala se, a on nije prestajao da se igra sa njenim telom i paunovim perom.

Nakon još nekog vremena laganog i senzualnog mučenja Boris je znao kako se ona sad oseća, koliko je preplavljena svim mogućim osećajima, kako je cela ova scena intenzivna, kako je kada neko brani i sputava tvoj orgazam.

Sa tim mislima on je pojačao intenzitet. Počeo je ljubiti njene krute bradavice i priveo je opet ka rubu. Kada je osetio da je blizu. “Medena dopuštam ti da svršiš, svrši za mene.”

I kao po komandi ona je svršila. Kada se spustila sa oblaka, Boris joj je skinuo povez i poljubio je, zatim ju je

uzeo u ruke i samo je držao, krenuo da je mazi. Ona se odmakla malo od njega da ga pogleda.

“Bilo je prelepo, tako jako, tako intenzivno, tako... Ne znam ni kako bi to sve opisala.” Boris se samo nasmejao i rekao, “Znam medena, znam .” Ona je podigla obrve na njega. “A šta je sa tobom? Ti nisi svršio.” Boris je spustio poljubac na njene usne. “Nije uvek neophodno da ja

svršim, za mene je bilo dovoljno samo gledati tebe kako uživaš pod mojim dodirom. Kako se uvijaš i stenješ. Bilo bi previše za tebe da sam još zahtevao i nastavak do mog svršavanja. Prvi ti je put.” Lejla se nasmejala i zajahala ga. “Ali meni tebe nikad nije dosta .”

U tom trenutku Boris se zapitao da li je mogao naći savršeniju ženu? Verovatno nije.

Pošto je i ovako bio krut kao kamen, on se samo okrenuo i namestio se na laktove iznad nje, počeo je da je ljubi polako i nežno. “Želim te u sebi Borise, moram da te osetim.” 100


Nakon što je ispustio nešto nalik na režanju Boris je potonuo u nju, misleći o tome kako je njegov život napokon postao savršen, imao je sve što je želeo. Posao, prijatelje i jebeno prelepu nezasitu ženu koja je njegova i u kojoj itekako uživa.

101


Poglavlje petnaest Lejla Tri meseca kasnije...

Prošlo je oko tri meseca od kada je upoznala Borisa, tri meseca od kako su počeli da se viđaju. Ta tri meseca bila su najlepša u njenom životu, Boris je tako nežan, pažljiv, a sa druge strane užasno zaštitnički nastrojen i zahtevan. Volela je sve kod njega, obe njegove strane... volela je njega.

Nije još uvek našla hrabrosti da mu to sve kaže, nekako nije našla pogodan trenutak da prelomi te reči preko usana. Klub je gotov, večeras je otvaranje. Boris ju je pozvao da mu se pridruži da bude pored njega na taj veliki dan, naravno da nije mogla odbiti... U ova tri meseca je upoznala Borisa, znala je dobro ko je on i u krevetu i

van njega. Znala je šta je zapravo Crvena Dama. To je bio klub predviđen za mešovitu klijentelu. Onu koja vodi isti ili sličan život kao i Boris , ali i za one koji više vole neke mirnije scene. Lejla je želela to sve da vidi , jer iako mu se na neki način predala i dalje je uspela da ostane svoja. Bilo je noći kada su delili postelju u njegovoj sobi i kada je ona predvodila igru, a bilo je noći i kada bi odlazili u sobu za igru i tamo bi postala nepovratno njegova. Prepuštala bi mu se u potpunosti i bez obzira na sve to uvek je uživala. Boris je uvek bio pažljiv i brinuo je o njenim potrebama.

Nakon svih njihovih noći u njegovoj sobi za igru Lejla je zavol ela taj stil života, bar onaj deo koji joj je Boris pokazao. Iako ju je Boris upozorio da će večeras u klubu biti i onih malo grubljih i bahatijih. Da će biti onih koji malo više vole i praktikuju bol, vezivanje, zatvaranje usta i slično, Lejla je bila spr emna. Bila je spremna da vidi i tu stranu medalje. Obukla se prema pravilima kluba Crvena Dama koji su bili ispisani na

pozivnici. Maska koja joj je pokrivala gotovo celo lice, bila je unikatna rađena specijalno za nju. Bila je bele boje sa crvenim detaljima i ukrasima. Haljina joj je

102


bila crvena, čipkana padala je skroz do zemlje , a leđa su joj cela bila otkrivena. Dok je stajala ispred ogledala bila je očarana onim što vidi. Boris je umeo da odabere haljinu za nju. Stajala joj je savršeno, isticala je sve njene obline i atribute plus bila je u njenoj omiljenoj boji… crvenoj. Bacivši još jedan pogled na sebe, okrenula se i krenula ka vratima svoje kuće. Prevoz do kluba joj je stigao...

Boris

Gledao je okolo, bio je zadovoljan. Sve je ispalo onako kako je zamišljao,

sve je bilo savršeno uređeno. Lejla i on uradili su savršen posao. Klub je bio skoro pun, falila mu je samo Lejla, nedostajala mu je.

Nije mogao da dočeka da je vidi u haljini koju je odabrao za nju. Bila je savršena, crvena čipka oslikavala je sve ono što je Lejla... savršenstvo. Njihova veza bila je dobra, slagali su se i u krevetu i van njega. Boris nije

mogao da veruje da ju je pronašao, bila je tako umiljata sa jedne strane , a tako pohotna i nezasita sa druge.

Da je tražio takvu ženu ne bi mogao bolju da nađe... Ona je bila jedina koja mu nije dosadila. Smejali su se, izlazili, gledali televiziju, vodili ljubav u obe

njegove sobe. Kada bi je odveo u sobu za igru prepuštala bi mu se u potpunosti i to mu se sviđalo. Sviđalo mu se što mu je Lejla toliko verovala, što mu je predala i svoju dušu i svoje telo... Sve to je bilo njegovo i on se zarekao da će to čuvati do god mu ona to bude dopuštala. Boris je bio zaista sretan sa njom, bio je sretan što ju je napokon pronašao. Nakon Patriše ona je bila prva žena sa kojom je uspeo da opstane duže od dve noći. Patriša je imala posebno mesto u njegovom srcu, ali to je prošlost. Bila je njegova prva mladalačka ljubav, ali ono što je osećao za Lejlu bio je nešto mnogo jače, intenzivnije. Da li je to ljubav? Nije znao... Znao je samo da nije mogao bez nje. Znao je da mu je Lejla potrebna da bi živeo, razumno mislio. Bila mu je potrebna do te mere da bi ludeo ako je nevidi samo jedan dan. Opet nije mogao da se ne zapita je li to ljubav? Ili samo neka luda opsesija? Nije

znao, ali neće razbijati glavu oko toga, šta god da je negovaće to sve do kraja... do god da traje. 103


U proteklih nekoliko dana bio je pomalo nemiran. Patriša ga je zvala, iako joj je objasnio preko telefona da je među njima gotovo i da je ona tako odlučila, nekako mu je bilo čudno oko srca. Godinama ona je znala gde je on, znala je sve. Kada je Boris kretao u svet ona je bila ta koja nije mogla da ostavi svoju

porodicu i svoj život, ona je bila ta kojoj je sve drugo bio preče. Nije ga volela dovoljno. Slomila mu je srce. Ali Boris je negde usput uspeo da sakupi krhotine i ponovo ga sastavi. Lejla je bila ta koja je zacelila njegovo srce, ispunila ga

nadom da ima šanse, za sreću i ljubav. Baš u trenutku kada je želeo da odbaci misli o Patriši ugleda o ju je na vratima kluba...

“Šta ona jebeno traži ovde?” Rekao je Boris tiho za sebe. Nije imala pozivnicu i pravila je haos na ulazu. Požurio je ka njoj da bi se izbegao skandal. Iako je bilo otvaranje kluba i svi su bili dobrodošli, na glavni ulaz ulazi li su samo oni odabrani sa pozivnicama, a na sporedni ulaz mogli su da uđu oni koji žele da se upoznaju sa klub om i odluče da li im se sviđa. S vi oni koji su imali pozivnice već su bili članovi. Ali naravno da je Patriša morala da uđe na glavni ulaz... Prišao joj je, rekao obezbeđenju da je u redu i da će je on preuzeti, uhvatio ju je za ruku i poveo ka sobama. Okrenuo sa ka njoj blago...

“Patriša šta ti radiš ovde?” Boris je bio besan. Nije izgledala kao što je se seća. Bila je nekako mršavija, bleđa imal a je pod očnjake, sada iz ove perspektive mogao je reći da je Lejla za nju bila boginja... Iako mu je nekad Patriša bila najlepša i najbolja. “Došla sam da te vidim moramo da popričamo...” Boris je zasiktao dok ju je vukao na sprat ka privatnim sobama. Morao je

da se skloni od radoznalih očiju, mora što pre rešiti ovu celu situaciju , jer Lejla samo što nije stigla. A zadnja osoba na svetu koju je večeras očekivao bila je Patriša. “Rekao sam ti da ti i ja nemamo više o čemu da pričamo gotovo je...” Ona se trgnula baš pred vratima sobe, Boris se okrenuo da je pogleda i u

njenim očima video bes, ljubomoru možda tugu? Nije bio siguran. “Znam da me još uvek voliš, znam da me odbijaš zbog one kurvice sa kojom se smucaš...” Boris ju je prekinuo i uhvatio je za ruku i uveo u sobu.

104


Lejla

Kola su stala, vozač joj je prišao i otvorio vrata, pružio ruku da izađe, osećala se kao princeza. Stala je pred ulazom kluba i podigla glavu da vidi prelepi svetleći natpis Crvena Dama bila je nekako ponosna, ponosna i na svoj i na Borisov trud.

Zakoračala je po crvenom tepihu i popela se na stepenice predala pozivnicu i ušla. Kada je jednom bila unutra obuzeo je ju vazduh alkohola, mirišljavih cigareta i još nečega nije mogla to opisati. Ceo elektricitet unutra odisao je seksom.

Krenula je ka šanku, uzela je čašu šampanjca i nastavila svoje razgledanje u nadi da će naći Borisa. Stigla je do velikih staklenih vrata, ušla je unutra, tu je bila smeštena mini kockarnica. Lejla je tačno znala gde se šta nalazi , jer joj je Boris pokazao sve nacrte i planove... Isto tako znala je šta se nalazi na drugom spratu i bila je nekako nestrpljiva da se tamo popne, ali to je želela da uradi sa njim. Kada je videla da nije ni u kockarnici krenula je ka konobaru.

“Izvinite, da li ste možda videli Borisa Konera?” Konobar se osvrnuo oko sebe, a zatim nagnuo malo ka njoj.

“Da, gospođo, pre pet minuta možda deset popeo se gore na sprat.” Lejlu je obuzela neka zebnja. Način na koji joj je konobar to rekao bilo je kao da se gore radi nešto nedozvoljeno, kao da se gore ne sme ići. Odbila je tako da misli i samo se nasmejala odgovorivši. “Hvala vam.” Zatim se okrenula i zaputila se ka stepenicama. Kretala se polako i graciozno, jer ju je haljina na to primoravala. Da je morala da potrči to bi mogla jedino tako što bi podigla celu haljinu, ali hvala bogu pa neće morati da trči. Nasmejala se na te svoje misli i krenula uza stepenice.

Kada je bila na vrhu, primetila je dešavanja u prostoriji gde je bila bina, nešto se na njoj odigravalo, Lejla je želela da tu prvi put uđe sa njim, ali nije imala drugog izbora sem da uđe, ukoliko želi da ga pronađe. Čim je ušla u prostoriju, shvatila je o čemu joj je Boris pričao. Na bini bio je vezan muškarac na raspeću u obliku slova X. Imao je masku i nešto zaglavljeno 105


u svoje usne. Bio je vezan i za noge i za ruke, a oko njega se kretala, prelepa i

pre zgodna dama odevena u usku kožnu haljinu, sa maskom samo na svojim očima. Lejla nije mogla da odoli i kao hipnotisana prišla je bliže. Žena je u svojoj ruci držala bič i kružila oko vezanog muškarca. Govorila je nešto što je za njega bilo poput molitve, gledaoci nisu mogli baš najbolje da čuju , jer je verovatno to bilo predviđeno samo za njegove uši. Obuzeta prizorom Lejla se malo trgnula kada je žena zamahnula bičem i udarila ga po grudima ostavljajući lagani crveni trag. Ceo taj prizor bio je pun seksualne napetosti, pun čežnje, muškarac je gledao u nju kao u boginju, tražio je još, žudeo je za njom i njenom pažnjom. Bili su povezani, bili su jedno. Iznenada Lejla je osetila kao da gori i pomislila je na Borisa, volela bi da je

on sada tu sa njom, cela ova scena ju je palila. Zamišljala je sebe tako vezanu, dok Boris kruži oko nje, ali isto tako zamislila je da je situacija obrnuta i nije joj se baš svidela. Bilo joj je lepše zamisliti kako se bezuslovno predaje njemu. Okrenula se i izašla napolje, nije ga našla ni tu, nije znala gde bi mogao biti... Okrenula se ka hodniku i primetila sa su jedna vrata na dnu hodnika

odškrinuta i da iz njih dopire svetlost kao hipnotisana krenula je ka njima. Nije imala nameru da špijunira, kada je prišla vratima učinilo joj se kao da je čula Borisov glas. Prišla je još malo bliže i zaledila se od prizora, Boris stoji na sredini sobe i ljubi ga neka crvenokosa devojka, njegove ruke podižu se ka njenim ramenima, ali Lejla nije mogla da gleda ostatak. Okrenula se da ode pri tom udarila u vrata. Požurila je koliko god da joj je haljina dozvoljavala, bila je izvan sebe od besa. Suze su joj navirale, ali nije želela da plače, želela je da mu se osveti... Nije mogla da veruje da joj je to uradio nakon svega, on u toj sobi ljubi drugu...

Uletela je u sobu sa binom baš u trenutku kada je žena pozivala dobrovoljca koji bi želeo da se oproba u njenom načinu života. Lejla je bez razmišljanja prihvatila poziv i popela se na binu. Boris

106


Patriša uporno pokušava da ga poljubi, po treći put mu govori kako ga voli i kako želi da se oni pomire. Boris joj po treći put objašnjava da je među njima gotovo i da u svom životu ima nekog drugog do koga mu je stalo i da sada u njegovom životu nema mesta za nju.

Umoran i isfrustriran Boris gubi koncentraciju, a Patriša to koristi govoreći mu, “Ne možeš me odbiti dok se ne prisetiš svega što smo imali.” I Zatim se naginje da ga poljubi, dok se Boris snašao i odvojio od Patriše učinilo mu se kao da je u svemu tome čuo ženske potpetice kako lupaju hodnikom. U momentu se zaledio... pomislio je na ono najgore, od gurnuvši Patrišu krenuo je ka vratima, ali ga je ona opet zaustavila. Besan počeo je malo glasnijim tonom. “Patriša, jebeno nestani iz mog života i mog kluba, nikad više neću biti sa tobom. Shvati već jednom da volim drugu.” Sa tim rečima se istrgnuo iz njenog stiska, izašao u hodnik i tek ga je onda pogodilo ono što je upravo izgovorio. Da voli Lejlu. Da voleo ju je, j ako i očajnički. Tek kada ga je Patriša poljubila shvatio je to. Tada bilo mu je jasno da u njegovom životu nikada više neće biti mesta ni za jednu drugu sem Lejle. Ušavši u prostoriju sa binom odmah je video Lejlu gore kako sa nekom domino damom drži bič i dominira nad muškarcem koji je vezan. U njemu je počeo da kulja bes, strah i isfrustriranost. Tek kada se okrenula ka njemu i kad je video količinu bola i besa u njenim očima shvatio je da je ona ta koja je malo pre udarala štiklama po hodniku. U svom tom besu nije mu promaklo da izgleda kao jebena boginja sa tom

maskom haljinom i bičem. Boris bi lakše podneo da je on taj koji je vezan na tom raspeću. Nije mogao da podnese da dodiruje drugog muškarca. Skamenjen gledao je kako Lejla zamahuje bičem, muškarac stenje, a zatim kako se naginje nešto da mu šapne i gricka njegovu ušnu školjku. Poludeo je od tog prizora i krenuo ka njoj. Popeo se na binu i ne mareći za goste niti bilo kog drugog u prostoriji i povukao je dole ka hodniku. Ona mu se otima, ali ne uspeva u tome i besno ga prati do hodnika.

107


Lejla

Sve u njoj kulja od besa, pogledala je ka vratima i ugledala ga kako stoji tamo skamenjen i besan. On je besan? Jedino ko ovde sme da bude besan je

ona, sa tim mislima udarila je bičem, nagla se napred i šapnula muškarcu reči . “Mmm sviđa mi se boja crvenila koje ti moj bič ostavlja.” A zatim mu je lagano za sisala ušnu školjku. Želela je da izludi Borisa, želela je da ga povredi baš kao što je i on nju. I pre nego što je uspela da shvati šta se dešava on je b io na bini i vukao je sa nje ka hodniku. Kada su zastali on se okrenuo ka njoj...

“Šta to jebeno radiš tamo gore? Znaš da ne volim da budeš u prisustvu drugog muškarca, a kamoli da dominiraš nad njim.” Oooo on je besan? On ne voli? Ma hajde molim te... To što je ona njega videla malo pre u sobi kako se ljubi sa drugom nema nikakve veze to je normalno jel da?

Pa neće moći baš tako... “Ti ne voliš? A tebi je dopušteno da se ljubiš sa drugom? Kako si mogao? Kako si mogao nakon svega to da mi uradiš?” zastala je, ali nije mu dopustila da kaže nešto u svoju odbranu, nisu joj trebala jadna opravdanja umesto toga podigla je ruku na kojoj joj se nalazila narukvica.

“Znaš šta... Nije ni bitno, poštedi me svojih jadnih izgovora i nemoj me pratiti i nemoj me tražiti, smatraj da je među nama gotovo...” sa tim rečima strgla je narukvicu i bacila mu je u lice.

“Smatraj da od večeras više nisam tvoja...” dok se on saginjao da pokupi narukvicu ona se okrenula zadigla haljinu i krenula da trči niz stepenice. Čula ga je u pozadini kako viče, kako ide za njom... “Lejla stani, dopusti da objasnim... nije ono što misliš...” Ali Lejla nije stala, nije želela da ga pogleda u oči, jer su joj ispod bele maske potekle suze, srce joj je bilo unakaženo, pokidano na milion sitnih komadića i sumnjala je da će ikad više biti sastavljeno i celo. Istrčala je napolje. Imala je sreće , jer je baš u tom trenutku pristigao novi par uzela je njihov taksi i rekla svoju adresu. 108


Okrenuvši se videla je kako Boris istrčava za njom, zadihan pognutih leđa i rukama na kolenima. U očima mu je bila tuga bes i čežnja sve izmešano. Bio je povređen.... E pa dobrodošao u moj svet Borise... dobrodošao... Boris

Bio je iznenađen količinom njenog besa, količinom njene boli. Nije čak umeo da pronađe reči, bio je skamenjen, sve je bilo nekako usporeno za njega. Kada je pokušao da joj objasni da joj kaže podigla je ruku da ga zaustavi, strgla narukvicu i bacila mu je u lice. Dok se on snašao da se sagne i pokupi je ona je već krenula da beži od njega. Viknuo je za n jom, očajnički želeći da stane, ali nije ga posluša. Po drugi

put uspela je da mu pobegne. Sela je u taksi i otišla. Sve u grudima ga je bolelo, zajebao je... znao je da ju je izgubio, znao je da ju je povredio.

Ali neće se predati tako lako... Pusti će da se sve malo smiri. Otići će kod nje sutra i neće otići sve dok ne prihvati da ga sasluša. Ne sme je izgubiti... voli je...

Ne može živeti nadalje bez nje i ako treba da puzi i moli jebeno će to uraditi...

109


Poglavlje šesnaest Lejla Već satima sedi na svoj oj sofi ispred televizora i samo besciljno zuri u njega.

Slike od prošle noći sevaju joj pred očima, suze padaju niz lice, nije se čak trudila ni da ih zaustavi. Lejla je znala da mora to da izbaci iz sebe. Nikada pre nije toliko volela i nikad pre nije bi la toliko povređena. Celu noć nije mogla da spava. Okretala se po krevetu i plakala, zaista joj nije bio jasno odakle sve te suze i gde su se one do sada skrivale.

Nije se trudila sinoć ni da skine šminku, ni da se očešlja, nije imala snage za to. I evo je sada, sedi na sofi samo u majci kratkih rukava čupave kose i razmazane šminke od sinoć. Nije imala snage ni da ode na posao, šta god da bi preživela uvek bi obavljala svoje dužnosti, uvek bi ujutru ustala i krenula dalje. Tako je bilo i nakon smrti njen ih roditelja. Ustala je sutradan nakon proplakane noći umila se i krenula dalje.

Sada je bila slomljena, bila je prazna, osećala se kao da je iznutra mrtva... Znala je da se neće lako oporaviti od te izdaje. Iznova i iznova je motala film u svojoj glavi, nadala se da će joj se u mislima pojaviti neka slika koja će joj dokazati da sve ono sinoć nije dobro videla, da joj se učinilo, ali ne... slike su bile prave, bile su istina. Lejla prosto nije znala kako da se nosi sa celom situacijom nije znala kako

će dalje. Iz misli i suza trgnulo je lupanje na vratima, nije se obazirala ko god da je

neće otvoriti, čak je i svojoj kućnoj pomoćnici rekla da ne dolazi danas. Nije joj trebalo da je neko ispituje, nije joj trebala hrana, trebao joj je samo mir da uspe da preboli sve ovo.

Lupanje se začulo opet. Lejla je ustala i krenula ka vratima, pogledavši kroz prozor videla je da Boris stoji sa druge strane, primetio ju je i ona se odmakla

110


od prozora. Neće mu otvoriti to je sigurno, što se nje tiče može da istruli tu pred vratima.

“Lejla otvori moramo da popričamo...” Začula je glas sa druge strane, bio je pun boli i napetosti, ali nije planirala da posluša niti da odgovori. “Lejla znam da si unutra otvori.. .” Boris je bio uporan. “Odlazi, nemamo o čemu da pričamo, sve je rečeno sinoć.” Smogla je snage da mu odgovori i okrenula se da ode u sobu. Ali ju je Borisov glas zaustavio.

“Neću otići dok me ne saslušaš. Sedeću ovde sto godina ako treba, ali na kraju ćeš morati da me saslušaš.” Lejla je uzdahnula i suze su opet potekle... nije odgovorila nije imala snage.

“Lejla molim te otvori vrata, dopusti mi da ti objasnim.. .” Bes je počeo da se skuplja u njoj, šta tu ima da se objašnjava kao da nije poljubio sinoć drugu ženu, kao da ona to nije videla sve svojim očima, nema tu šta da se priča, krenula je prema vratima i lupila besno rukom od njih. “Odlazi, Borise... Ne verujem ti ni reč, zato nemoj uzaludno da ih trošiš, videla sam sve svojim očima i nema opravdanja za to... Odlazi ostavi me na miru.” Rekavši to sva snaga nestala je iz nje naslonila je svoje čelo na vrata i zatvorila oči. A onda ga je opet čula. “Kako hoćeš ja ću ipak pričati, pa makar i kroz zatvorena vrata... To sinoć što se desilo, nije ništa značilo...” Lejla ga je prekinula lupivši glavom o vrata . “Ne laži...” “Medena ne lažem...” zastao je, a Lejla se sručila na zemlju naslanjajući leđa na vrata. A onda ga je čula kako opet nastavlja priču kad je video da ona ne planira odgovoriti.

“To je bila Patriša, došla je da me moli da se pomirimo, rekao sam joj da ne želim i da za nju nema mesta u mom životu više, odveo sam je u sobu samo zato, jer je pravila scenu na ulazu... Medena moraš da mi veruješ... Nisam je poljubio, sve se desilo iznenada ona me je uhvatila nespremnog i poljubila me...

Znam da zvuči jadno , ali tako je...” Lejla je počela jače da plače, srce joj se ponovo lomilo, nije mogla da mu veruje iako je želela. Želela je da može sve da zaboravi i baci mu se u naručje, 111


ali bila je previše tvrdoglava... Nije mogla, niti će ikad moći da oprosti. Nije mu verovala.

“Odlazi...” viknula je... “Ne verujem ti .” Boris je lupio po vratima i ona je poskočila. Udarac se čuo sa donje strane vrata što je značilo da je ili šutnuo nogom ili je i on sedeo kao i ona na podu. “Lejla, kažem ti da te nisam prevario, nikad ti to ne bi uradio, pored tebe imam sve što mi je potrebno, od kada sam sa tobom nisam ni pomislio na drugu i neću otići odavde dok to ne shvatiš, zvao sam te sinoć, slao ti poruke, jutros takođe... molim te, molim te moraš da mi veruješ...” Nije mogla, sve ju je bolelo, ako neće on da ode, otići će ona. Ustala je,

stavila jednu ruku na vrata zamišljajući ga sa druge strane tiho se oprostila od njega i rekla.

“Ako ti nećeš da odeš, ja ću otići. Ne želim da te slušam više, ne želim da te vidim. Odlazi i nestani i z mog života, možeš nastaviti da pričaš na tom tremu do prekosutra, možeš čak i umreti tu, nije me briga.” Sa tim rečima okrenu la se i zaputila ka svojoj sobi u pozadini je čula lupanje na vratima i dozivanje njenog imena.

Ušla je u sobu bacila se na krevet i počela jecati. Go tovo je, sve je završeno, videti ga neću vise nikada. Mora prestati da plače mora ga izbaciti iz svog sistema i to pod hitno. Još neko vreme čula je lupanje i viku ispred vrata , a onda je sve utihnulo u suzama ona je izmorena zaspala. Lejla se trgnula glava ju je bolela, lice i nos bili su joj crveni, a oči krvave.

Otišla je u kupatilo da se umije. Nije ličila ni na šta, bila je bleda jedino joj se crvenio nos i predeo ispod očiju. Umivši se, zakoračila je pod tuš, nije više bilo suza, sve ih je isplakala. Stojala je pod mlazom vode neko vreme, zatim

izašla napolje umotala kosu u peškir i obukla bademantil. Vreme je da krene dalje. Sutra je novi dan, ima firmu koju treba voditi, život koji treba srediti. Krenula je ka komodi gde je sin oć ostavila svoj telefon nakon što ga je ugasila morala je nazvati sekretaricu i videti kakav je raspored za sutra.

Kad se začuo ton da se sistem na telefonu podigao uzela ga je u ruke. Počeo je da zvoni istog časa označavao je stizanje gomilu poruka i govornih pošti Otvorila je prvu. 112


Lejla, vrati se u klub moramo da popričamo... Odmah ju je obrisala bila je od njega, nije znala da li su i sve ostale pa je nastavila da otvara dalje...

...Zašto se ne javljaš... ...Nije kao što misliš, dopusti mi da objasnim ... ...Veruj mi Lejla nisam znao da će doći, nisam znao da će me poljubiti, nikad ti to ne bi uradio...

...Krenuo sam ka tvojoj kancelariji moramo da popričamo... Neću dopustiti da odeš od mene želim samo tebe i nijednu drugu... Lejla je sve obrisala, a za tim bacila telefon o zid i sručila se na krevet, da li

će se ikada oporaviti od njega... Nije mogla da se ne zapita da li je možda govorio istinu, da li je zaista pre burno od reagovala, da li zaista nije hteo da je povredi? Pitanja, pitanja... sva bez odg ovora. Nije mogla o tome da misli više,

morala je da razbistri glavu od njega, od svega. Možda kad je bes malo popusti, možda onda i po priča sa njim. Prejako ga je volela da bi prihvatila da je svemu kraj...

Možda, ali samo možda nađe način da mu oprosti i krene dalje. Sada kako stvari stoje bila je previše povređena treba joj vreme, vreme da sve po složi u svojoj glavi i zaleči srce koje je on razbio na komade. Skidajući peškir sa glave, legla je sa namerom da spava, sutra je novi dan, već je kasno mora s e odmoriti. Trgla se iz sna, nije znala koliko je sati ni koliko je spavala začula je kućni telefon kako zvoni. Poskočila je, niko je nikad ne zove na kućni broj, ali nije imala mobilni, ležao je na podu razbijen u paramparčad. Skočila je i potrčala ka telefonu, imala je neki čudan nemir u stomaku. Slutila je da se nešto loše desilo, možda u firmi, možda na gradilištu... možda Borisu.

Kada se javila, začula je Stefanov glas, pričao je panično i brzo. “Lejla, Boris je loše, on je uboden u stomak, ne znaju hoće li preživeti... Molim te tražio je samo tebe pre nego što je pao u komu.” Lejla je pala na kolen a, suze su potekle opet. O bože u sekundi sve se

srušilo oko nje. Setila se kako mu je rekla da može i da umre , a da ona neće mariti... Sada je požalila što je sve to rekla. Požalila je što nije otvorila vrata i 113


zagrlila ga, sve mu oprostila, jer da jeste bio bi sad sa njom u krevetu, a ne na putu u bolnicu... Skupila je snage i pitala, “Gde ga vode ?” Slušala je Stefana kako joj odgovara, a zatim samo rekla, “Krećem...” i spustila slušalicu.

Otrčala je nazad u sobu navukla je trenerku patike, zgrabila ključ od kola i potrčala u garažu. Mora stići na vreme. Boris mora biti dobro, ne sme ga izgubiti, ne sme je napustiti. Ne može preživeti bez njega. Voli ga kao nikog drugog u svom životu i ako mu se nešto desi... ako umre, umreće i ona za njim...

114


Poglavlje sedamnaest Boris Boris je bio besan, Lejla mu se od sinoć nije javljala, nije mu odgovarala na poruke. Ustao je i krenuo u kancelariju želeo je da je vidi, mo rao je da joj objasni...

Trebalo mu je da mu ona oprosti i da sve bude kao pre. Sinoć kada je otišla iz kluba, besno se vratio unutra, našao je Patrišu i istresao sav bes i frustraciju na nju.

Rekao joj je da se gubi iz njegovog života, da ne oseća ništa p rema njoj i da nikada više neće biti ništa između njih. Rekao joj je da ga ne traži , ne zove i da mu ne piše. A zatim se okrenuo i otišao u kockarnicu. Nije imao običaj da se kocka, ali bio je zarobljen u klubu čiji je bio domaćin i morao je biti tu, pa j e odlučio da se povuče i odigra partiju dve karata, pošto u sobu niti je imao sa kim ići niti je želeo. Sve je bio unapred osmislio i pripremio za Lejlu i njega. Pripremio im je

sobu i romantično okruženje, želeo je da joj to veče bude posebno, a Patriša j e sve pokvarila. Bio je besan, slomljen, jer je sve uništeno. Tada u tom momentu je shvatio da ne može da živi bez nje, ako mu ona ne oprosti život mu neće biti važan, neće imati razlog da se ujutru probudi. Parkirao je auto ispred zgrade u kojoj je bila njena kancelarija, popeo se gore da bi mu sekretarica rekla da se nije pojavila danas na poslu, da je bolesna.

Koliko li ju je povredio kada nije došla na posao, koliko je bila skrhana i utučena kada je otkazala sve sastanke. Shvativši to u grudima mu je ne što puklo. Mrzeo je sebe u tom trenutku.

Ispraviće ovo, naći će način da to sve ispravi. Vratio se do svog auta i zaputio ka njenoj kući. Kada je stigao počeo je da lupa na njena vrata, a zatim se odmakao korak i čekao. Ništa nije čuo, ponovo je zalupao, a onda je primetio neko komešanje iza zavese. Video je Lejlu kako gleda kroz prozor.

115


“Lejla otvori moramo da popričamo...” rekao je, nije odgovorila nije otvorila.

Pokušao je opet . “Lejla znam da si unutra otvori.. .” Nije otvarala, očaj ga je ispunio. Nije znao šta da radi, očajnički je želeo da je vidi, da je poljubi... želeo je da sve bude kao pre.

“Odlazi, nemamo o čemu da pričamo, sve je rečeno sinoć.” Čuo ju je sa druge strane vrata, glas joj je bio pun besa, tuge, imao je osećaj kao da je uplakana. Neće otići, neće odustati mora ga saslušati. “Neću otići dok me ne saslušaš. Sedeću ovde sto godina ako treba, ali na kraju ćeš morati da me saslušaš.” I zaista je tako i mislio, negde u toku tog svog ludila seo je na trem. Nije

imao snage, želeo je da mu oprosti, a onda je rekla da ako on ne ode otići će ona, a zatim i otišla. Stajao je i lupao u njena vrata još neko vreme, nadajući se čekajući, ali sve

je bio uzalud nje nije bilo više sa drugih strana vrata. Nakon sat vremena je otišao, pokušaće opet sutra. Otišao je pravo u Stefanov klub, nije mogao da bude sam. Trebalo mu je društvo. Tamo u separeu kluba ispričao mu je sve, do najsitnijeg detalja. O Patriši, o Lejli i to da je voli i kako mu nije htela otvoriti.

“Buraz da li si joj ti rekao da je voliš?” pitao je Stefan saosećajno. “Nisam, želim da je gledam u oči kad joj to budem rekao.” Odgovorio je Boris i nagnuo čašu viskija. Bio je već malo pripit kada je počelo neko komešanje oko neke devojke, tačnije lepotice noći. Stefan je skočio i požurio ka njima, a Boris je pošao za njim.

Došlo je do svađe i prepirke, Boris je bio malo ošamućen, refleksi su mu bili usporeni, ali ukoliko Stefanu bude potrebna pomoć biće tu. Polu pijan dok se klatio Boris je uočio kako lik vadi nož, sve se odigravalo nekako usporeno ili je bar njemu tako delovalo zbog silnog viskija koji je popio. Podmetnuo se ispred Stefana od gurnuvši ga na stranu, osetio je iznenadni bol od pupka pa gore ka stomaku. Noge su ga izdale, pao je na kolena, pogledao je

116


ka Stefanu koji je oduzeo vel iki nož onom liku. Iznenada se i obezbeđenje tu stvorilo.

Sve mu se počelo mutiti, odjednom video je Stefanovo lice ispred sebe. Jedino o čemu je Boris mogao u tom trenutku da misli je Lejla, ako će večeras umreti želeo je da mu ona oprosti, morala mu je o prostiti. “Lejla, Stefane zovi... nađi je... Ona... moram je videti... oprostiti...” Stefan je izgledao zabrinuto, držao je ruke na njegovom stomaku i klimao glavom.

“Hoću zvaću je samo izdrži, hitna je na putu, samo nemoj zaspati, moraš ostati budan, pričaj sa mnom.” Boris je pogledao ka svom prijatelju, jedino što je mogao reći bilo je “Lejla...,“ a onda je zatvorio oči. Sve je nekako mutno, osećao se kao da lebdi. Otvorio je oči i video da je u kombiju hitne pomoći, opet ga je snaga izdala, zatvorio je oči. Čuo je razgovore oko sebe... Čuo je Stefana kako priča na telefon, čuo ga je kako priča sa Lejlom, ali nije imao snage da otvori oči. “Druže drži se, Lejla je na putu, doći će, a ti moraš preživeti.” Boris nije mogao da odgovori nije mogao da smogne snage da otvori oči.

“ Za sve sam ja kriv, nož je bio namenjen meni. Brate, molim te, samo se drži, moraš da preživiš.” Čuo je koliko je bio očajan Stefanov glas, da je mogao otvoriti oči znao je da bi mogao čak videti suze u njegovim očima... Onda ništa sem tišine, sve je utihnulo. Slike koje su mu se nizale u glavi u mislima bile su slike nje i samo nje.

Sve što su prošli zajedno i sve ono što su planirali da prođu. Negde između stvarnosti i mašte čuo je njen glas... Da li je to stvarno ona, ili je samo zamislio sve to, da li se njegov um poigrava sa njim...

“Ljubavi izdrži, molim te nemoj da me napuštaš, molim te trebaš mi, sve će biti u redu, izvini što ti nisam verovala, Borise probudi se. Volim te... O bože volim te... otvori oči.”

117


Šta god da je to bilo njega je usrećilo, ona ga je nazvala ljubavi, rekla ne molila ga da je ne napušta, rekla mu je da ga voli i tada je odlučio da je neće napustiti. Ima zašto da se bori, Lejla ga čeka... Onda je opet nastupila tišina, jedino što je čuo bili su nepoznati g lasovi... da li je moguće da je u mislima svestan svega , a da ne može da otvori oči i da ne može da kaže ni reč. Čuo je glasove, koji su mu govorili da je na operaciji. Onda je sve utihnulo. Nije bilo glasova, nije bilo slika, tama... Ništa... Želeo je da se probudi, želeo je da kaže Lejli da je voli, da je nikada neće napustiti. Oprostila mu je... mora da je zagrli, poljubi... Mora, mora da preživi. O Bože šta ako umre tu i sad, a ne uspe da joj kaže da i on nju voli da mu je potrebna... Volim te Lejla... bilo je poslednja misao u njegovom nesvesnom stanju.

118


Poglavlje osamnaest Lejla U hladnoj i sivoj čekaonici Lejla je sedela zadubljena u svoje misli i čekala. Boris je bio na operaciji, Stefan je otišao da im uzme kafu, pa je ona uronila duboko u svoje kaj anje i osećaj krivice. Da mu je otvorila vrata, da ga je pustila unutra, da mu je poverovala on

sada ne bi ležao na operacionom stolu, ne bi se borio za svoj život. Bili bi zajedno ušuškani u krevetu ljubili bi se i mazili. Krivica ju je izjedala, ako se n e izvuče neće sebi to nikad moći da oprosti. Podigla je pogled kad je videla bele pantalone pred sobom, videvši doktora poskočila je. “Doktore kako je Boris ?” Doktor je samo blago odmahnuo glavom i Lejli su noge počele klecati pomislila je na najgore, onda je osetila nečije ruke oko sebe. Bio je to Stefan. A potom je kroz maglu začula doktora kako govori. “Operacija je prošla dobro, ali on je još uvek u kritičnom stanju, treba mu hitna transfuzija krvi, izgubio je previše.” “Doktore ići ćemo oboje na testiranje valjda će moja ili Lejlina krv odgovarati.” Lejla je podigla pogled ka doktoru i videla da on klima glavom, zatim su ona i Stefan krenuli za njim.

Izvadili su im krv i poslali na ispitivanje, oni su sedeli u čekaonici i čekali. “Ne znam šta ću Stefane ako se ne izvuče, volim ga... ne znam kako ću preživeti.” Stefan ju je po mazio po leđima. “Biće on dobro jak je momak.”

Onda je usledila tišina, bili su tihi jedno vreme, a onda je čula Stefana kako govori.

“Lejla, Boris te voli, znam da je tako, biće on dobro moraš verovati u to. Patriša mu ne znači ništa... a za sve ovo sam ja kriv... ja sam trebao sada biti na njegovom mestu.” 119


Lejla je zamahnula glavom i pogledala ga. “Ne Stefane, nisi ti kriv, niko nije... Mogli bi kriviti sebe do mile volje i ja bi m ogla da kažem da sam ja kriva ,

jer ga nisam pustila u kuću, tako bi mogli da mislimo do sutra... sudbina je čudo Stefane.” Rekavši to znala je da je jedan deo slagala, a to je onaj gde govori da niko nije kriv, jer je i dalje smatrala sebe krivom. Nakon nekog vremena doktor se vratio sa rezultatima. Stefan i ona su

ustali da dočekaju i čuju šta doktor ima da kaže. A onda je počeo. “Gospođice, vašu krv ne možemo uzeti, niste ista krvna grupa kao pacijent, a sve i da jeste trebali ste mi reći da ste trudni. ..” Lejli je počelo da zuji u ušima, nije mogla više stajati. Trudna je? Kako? Kako to nije primetila?

Sela je nazad u stolicu, ne sručila se nazad u stolicu, Stefan je bio u šoku nije ništa progovarao. “Molim vas povedite računa o njoj Stefane, ne dozvol ite da se umara i nek bar koliko toliko redovno jede dok je ovde .” Stefan je samo klimnuo glavom. Lejla je pronašla tanki glasić negde u dubini sebe i pitala, “Doktore jeste li sigurni... da sam... Da sam ja trudna ?” Doktor joj je pružio papir. “Da gospođi ce, siguran sam sto posto i savetovao bih vam da se što pre javite svom lekaru, pošto vidim da vas je ova vest iznenadila .” Okrenuo je svoju glavu ka Stefanu, “a što se vas tiče gospodine vaša krv na sreću odgovara, pa bih vas zamolio da pođete za mnom, ne treba gubiti više vremena nego što je izgubljeno.” Stefan je samo klimnuo glavom i čučnuo pored Lejle, „hoćeš li biti uredu? Neću dugo, a onda ćemo popričati o svemu.” Lejla nije mogla da izusti ni reč pa je samo klimnula, bila je u šoku. Beba? Borisova beba? Ali kako pila je pilule? Kako se sve to moglo desiti? Imala je milion pitanja, trebali su joj odgovori.

Šta će sad? Ako se Boris ne probudi kako će sama sa detetom? Kako će živeti sa tim da sutra njihovom sinu ili ćerci kaže da je tata mrtav zbog nje ? Ne, ona ne može imati ovu bebu sama bez Borisa.

120


Osetila je nečiju ruku kako joj trlja leđa i osetila je miris čaja, to ju je trglo iz misli. Podigla je pogled i videla Stefana. “Zar si već gotov?” Stefan ju je saosećajno pogledao. “Prošlo je već sat i p o vremena, uzmi

doneo sam ti pecivo i čaj.” Lejla je uzela šoljicu i tanjir, odjednom je osetila glad. Jela je u tišini. Kad je završila samo je rekla. “Stefane ja ne mogu imati ovu bebu .” Stefan se pored nje ukočio, zaustavio je maženje po leđima. “ Kako to misliš Lejla?” Ona ga je pogledala i rekla. “Mislim tako, ne mogu zadržati ovu bebu ako

se on ne izvuče, ako se on ne probudi... Ja... Ja ne mogu jednostavno ne mogu to sama, ne mogu da se nosim sa tim da detetov otac nije živ...” rekavši to potekle su joj suze.

Stefan ju je zagrlio, počeo ju je tešiti, ljuljati... Kada se malo smirila Stefan joj je rukama obujmio lice i počeo. “Lejla, ne mogu ti reći šta da učiniš, ali te molim da zadržiš dete bez obzira na sve. To će biti deo njega, to je njegovo dete, ja ti obećavam da ću biti uz tebe. Da ću tom detetu biti poput oca, neće mu ništa faliti. Ako se ne daj bože Boris ne izvuče, ja ću ti pomoći u svemu, samo molim te nemoj da se rešiš bebe.” Lejli je potekla nova suza... Nije znala da li da klimne glavom ili da je zatrese... Spustila je pogled. “Istina je, Stefane, da ja osećam krivicu zbog svega

ovoga i ako se Boris ne izvuče i ne preživi ja neću moći da živim bez njega, a ponajmanje da rodim dete kom ću u neko doba morati da saopštim da sam mu ubila oca .” Stefan je zatresao glavom i zagrlio ju je čvrsto. “Nije tačno Lejla, nemoj tako da misliš, rekla si da je ovo sve sudbina... Ja verujem da će se Boris izvući, ja verujem da će preživeti, ali ta beba... to je novi život, to je novi Boris... Nemoj mi to oduzeti, nemoj to oduzeti ni sebi.. .” Zaustavio se odmakao i pogledao je Lejlu pravo u oči. “Ako se ne daj bože Boris ne izvuče, ta beba biće naša uteha, naše iskupljenje, novi život... Posvetiću ceo svoj život njegovom detetu... Molim te nemoj da uradiš ništa zbog čega ćeš se kajati posle.” 121


Lejla je zatvorila oči i samo klimnula glavom... Znala je u tom trenutku kad je nesvesno stavila ruku na svoj stomak dok je Stefan pričao, da neće moći da skloni dete, bez obzira na to šta joj je sudbina odredila. Prolazili su sati, Lejla i Stefan imali su neobavezne razgovore o Borisu kako

su se upoznali, kako je Boris odrastao u Rusiji. Sve to Stefan je pričao samo da bi im skrenuo misli sa toga da čekaju u čekaonici da čuju da li se Boris izvukao ili ne. Ti sati bili su agonija, mučenje...

Nakon nekoliko sati došao je opet doktor da ih obavestio kako je Boris premešten u sobu. I da sad mogu da ga posete, ali da ga ne zamaraju previše i zamolio je Stefana za još krvi, što je on odmah prihvatio uz reči. “Doktore ako treba isisajte sve iz mene samo da on preživi.” I eto je sad, stoji kod vrata sobe u kojoj leži čovek kojeg voli, skuplja hrabrost da uđe unutra, da se suoči sa činjenicama. Iako je doktor rekao da mu je stanje stabilno, rekao je takođe i da ne zna kada će se i da li će se Boris probuditi iz kome.

Lejla je zatvorila oči i ušla unutra. Suze su joj potekle čim je ugledala Borisa prikačenog na aparate, onako bledog i mirnog. Nedostajao joj je njegov osmeh, njegove prelepe oči bile su zaklopljene. Privukla je stolicu do njegovog kreveta i sela, uhvatila mu je ruku i samo ju

je držala... Nije znala ni šta da kaže, nije znala da li je Boris čuje... A onda pomislila je da ako je čuje da bi voleo da zna da je tu... “Borise, ljubavi, tu sam... sad si dobro, samo moraš da otvoriš te svoje prelepe oči, molim te vrati mi se...” glas ju je izdao i počela je jače plakati. Čula je vrata kako se otvaraju i znala je da je i Stefan ušao. Napolju je već sunce počelo da obasjava i da se budi. Par zraka prekrilo je Borisovo prelepo lice. Onda je čula Stefana . “Brate svi smo tu, moraš da budeš jak, moraš da se boriš, otvori oči, ne budi pičkica... Otvori oči i pogledaj ovu prelepu ženu pored svog kreveta.” Ništa se nije dešavalo Boris nije reagovao. Prošlo je neko vreme, možda sat, možda dva, doktori i sestre su se smenjivali proveravali ga... A Lejla je samo nepomično sedela u tišini i molila se da otvori oči.

122


Nada je počela da je napušta, ništa se nije dešavalo, doktor je ušao i rekao da bi trebala da izađe, da ode da se odmori. Lejla ga je zamolila samo za još pet minuta, on je klimnuo glavom a potom izašao. “Ljubavi... Borise... moram sad da odem, ali vratiću se... kažu da moram da se odmorim, da moje stanje može postati kritično ako ne budem odmarala... Vratiću se brzo... Volim te…” A onda, kao po komandi suze su opet potekle, krenula je da ustane, poljubila ga u nepomične usne, ali kad mu je krenula puštati ruku, on ju je stisnuo. Brzo se okrenula, nije znala da li je to samo refleks ili se budi... Pogledala je u njega, stavila ruku na njegov obraz. “Borise...” Ništa. Krenula je opet da mu pusti ruku, ali on ju je opet stisnuo, ona je uzvratila, a onda je videla usne kako mu se pomeraju.

Nagnula se bliže da bi ga čula. “Nemoj da ideš... ne ostavljaj me...” Ona se nasmejala, olakšan je ju je ispunilo. “Tu sam ne idem nigde.. .” A onda su mu se teške oči malo otvorile . “Volim te... Stanje... kakvo... Patriša ja nisam... Volim te, Lejla...” mucao je. Lejla ga je pomazila po obrazu i nasmejala se. „Šššš... znam, sve znam ne brini sve je u redu... Volim i ja tebe... Sve će biti kao pre... Samo se sad odmori...

Pozvaću doktora…” Boris joj je jače stisnuo ruku . “Ne... stanje tvoje... jesi dobro, šta...” nije mogao da završi rečenicu, nije imao snage... Lejla nije znala da li da mu kaže ili ne. Nije znala kako će to uticati na njegov oporavak da li će ga potresti ta vest ili će mu dati novu snagu. Ona je podigla njegovu ruku do svog stomaka, kad ga je Boris dotaknuo

otvorio je svoje oči jače... Pogledao je u svoju ruku na njenom stomaku. Sh vatio je nije morala ništa da mu govori. Na Borisovim usnama pojavio se prelep osmeh, pomakao je prste u želji da po mazi ono što je raslo u njoj. Lejlu su preplavile emocije i počela je jecati. “Ššš...” čula je njega kako govori, sad je još on nju tešio, a ne obrnuto kako je i trebalo biti.

“Kako? Koliko?” Lejla se sagnula i poljubila ga. “Mesec dana, nisam ni ja znala sinoć mi je doktor rekao kada smo dali krv na analizu za tvoju transfuziju .” 123


Boris ju je pogledao u oči sa osmehom. “Biću tata? Lejla, vol im te.” Nije mogla da odgovori samo je klimnula, tada je ušao Stefan sa doktorom. Ona se odmakla od kreveta da doktor može da pregleda Borisa, ali on ni sekunde nije skidao svoje oči sa nje i njenog stomaka. Stefan ju je zagrlio i samo šapnuo , “Jesam ti rekao da je on jedan od najjačih momaka koje znam i da će se izvući.” Lejla je ne skidajući pogled sa čoveka kog voli samo klimnula glavom... I znala je u tom trenutku da će sve biti u redu, znala je da će Boris da ozdravi. Znala je to kao što je znala d a im se sudbina odredila novi put, stavila je ruku na svoj stomak, postaće roditelji... Dobiće dete sa čovekom kog je obožavala... Sve će biti savršeno...

124


Poglavlje devetnaest Boris Prošlo je nedelju dana od kako je otpušten iz bolnice. Oporavljao se su per i to sve zahvaljujući Lejli. Od kako je izašao pazila je na njega, brinula se o njemu iako je morala da pazi i na sebe.

Postaće otac i dalje nije mogao da veruje u to... Bio je presretan, bio je uzbuđen. Insistirao je da ide sa Lejlom kod doktora juče. Želeo je lično da se uveri da je sve u redu, da je beba dobro nakon svog stresa koji je zbog njega

Lejla sigurno pretrpela. Hvala bogu sve je bilo u savršenom redu, beba se lepo razvijala, Lejla je bila dobro.

Kada je juče bio u ordinaciji pitao je dokt orku da li smeju imati odnose, Lejla je pocrvenela u sekundi, a doktorka se nasmejala....

“Naravno gospodine Koner, sve je u najboljem redu nema potrebe za strahom. Vaša žena je zdrava i jaka, a beba je takođe, nema potrebe da se ustručavate.” Čuvši to, “Vaša žena” Boris je osetio nešto toplo oko srca. Od juče nije to uspeo da izbaci iz svoje glave. Lejla i on nisu pričali o tome da se venčaju , nisu čak ni pričali o zajedničkom životu. Nekako je sve bilo podređeno njemu i njegovom oporavku. Bio je kod nje, spavao je kod nje, živeo kod nje. Od kad su ga otpustili iz bolnice. Lejla je insistirala da bude u njenoj kući da bi mogla da pazi na njega, a kada je ona na poslu o njemu se starala Dominika, njena

domaćica. Svaku noć je zaspao sa njom u naručju i svako jutro se isto tako budio. Bio je sretan, sviđalo mu se kako to sve funkcioniše. Kada je tek izašao Lejla i on su pričali o tome šta mu je ona sve rekla dok je bio u komi, tada je Boris shvatio da je tamo na granici života i smrti postojala samo ona. Čuo je njen glas, pratio ga. Iako je nije mogao videti, čuo ju je... osetio ju je. Bila je njegov anđeo koji ga je izveo iz tame. Bila je njegova svetlost na kraju tunela.

Nisu imali odnose od kada je on izašao iz bolnice, Lejla nije želela da se on napreže sve dok doktor ne potvrdi da je u redu. Danas je taj dan, danas on ide lekaru. Lejla je morala hitno da ode do kancelarije imala je neodložan sastanak, 125


pa će kod doktora morati otići sam. Pa dobro, ne baš sam Stefan će ga pokupiti i ići sa njim, opet na Lejl ino insistiranje. Od kako je on bio u bolnici Lejla se nekako zbližila sa Stefanom. U početku je Boris bio malo ljubomoran, ali onda je shvatio da je to bila neka bratska ljubav, neka vrsta poštovanja. Ali kad je čuo priču, sve mu je postalo još mnogo jasn ije. Lejla mu je ispričala priču kako je saznala da je trudna i kako nije želela da zadrži bebu ukoliko on ne preživi. Da je bila rešena da je skloni, rekla mi je takođe kako se ona osećala krivom za sve što mu se desilo, kako nije mogla da podnese da mora jednog dana svom detetu da objasni da je ona ubila njegovog oca. Boris je bio malo ljut tada, nije verovao da bi mogla skloniti dete, ali ju je

donekle razumeo. Onda mu je Lejla ispričala kako je Stefan u stvari bio taj koji je ubedio Lejlu da zadrži bebu šta god da se desi. Stefan joj je obećao da ukoliko dođe do najgoreg, da će se on brinuti o bebi i da će mu ili joj biti poput oca. Od tog momenta Boris je shvatio njihovu povezanost i poštovanje i najmanji gram ljubomore je nestao. Poštovanje prema Stefa nu samo se povećalo, shvatio je da je on brat kojeg Boris nikad nije imao. Kucanje na vratima trgnulo ga je iz misli, stigao je. Boris je poskočio sa kauča i krenuo ka vratima. Otvorivši ih ugledao je nasmejanog Stefana. “Spreman za svoj pregled buraz, voz ač je stigao.” Boris se nasmejao i klimnuo glavom, zatim ga je Stefan uhvatio u medveđi zagrljaj.

“Tako mi je drago da si živ, da si dobro... Ne bi sebi nikad oprostio da ti se nešto desilo.” “Gluposti, pa nisi ti kriv pobogu, niko nije... sve je to bila sudbina .” Rekao je Boris, zatvarajući vrata iza sebe i krećući prema kolima. Kada su stigli u ordinaciju Borisa je obuzela neka panika. Nije znao šta će mu lekar reći. Nadao se da će sve biti u redu i da će moći napokon da bude sa Lejlom, nedostajala mu j e, trebala mu je, želeo ju je. Ušao je u ordinaciju sa malom dozom straha želeo je da sve bude u redu. Želeo je malo za promenu da on brine o njoj, bila je trudna trebala joj je pažnja i nežnost. “Doktore, dobar dan.. .” rekao je Boris dok je ulazio unutra... “Dobar dan Borise kako se osećaš.” Pitao je doktor... 126


“Kao nov,” rekao je i nasmejao se. Zaista se tako i osećao. Nakon pregleda doktor mu je rekao da je sve u redu da je rana savršeno zarasla, da organi svi rade u najboljem redu i da ne mora da brine o ko ničega.

Naravno Boris je pitao da li on sme sada malo više da se napreže, doktor se samo nasmejao shvativši šta ga Boris u stvari pita i samo mu klimnuo glavom rekavši. “Verujem da će sve biti u redu ako se malo napregnete, ništa ne brinite, zdravi ste i puni snage, samo napred .” Boris nije mogao bolju vest da čuje. Izašao je iz ordinacije sretan. Tada mu je sinulo da samo jedna stvar nedostaje da bude još srećniji. Da oženi Lejlu. Da zauvek postane njegova i pred bogom i pred zakonom, ali on je bio Pravoslavac, nije nikad pitao Lejlu da li je ona krštena. Kod njih u Rusiji deca su bila krštena još kao bebe, pa je tako bio i on. Kada je seo u kola sa Stefanom rekao mu je svoj naum, da želi da se oženi i pitao ga je da li bi mu bio kum i da li bi mu pomogao da organizuje put u Rusiju.

Želeo je da je odvede u svoju domovinu i tamo je oženi pred bogom. Želeo je da to bude tamo gde je on odrastao u maloj prelepoj pravoslavnoj crkvi, u crkvi gde su ga krstili njegovi roditelji. Stefan je ideju prihvatio sa oduševljenjem i naravno bio ponosan što će on

biti taj koji će krunisati njihovu ljubav. Sve su ugovorili. Stefan će otići tamo ranije ugovoriti i organizovati sve u njihovo ime. Rezervisati im neki lepi

romantični hotel i da će organizovati večeru za njih četvoro. Nadao se da Lejla ima nekog koga bi pozvala za kumu. Iskreno nikad nije video neku njenu prijateljicu.

A onda mu je sinulo da bi tu možda moglo doći do malog problema. Kuma i kum bi trebali biti takođe pravoslavci... Bilo mu je glupo da zahteva od tih ljudi da menjaju svoju veru... Nije to mogao. Shvativši to okrenuo se ka Stefanu sa tugom u očima. “Ne vredi Stefane, previše je komplikovano. Moja vera zahteva i da nam kumovi budu iste vere, ne mogu to tražiti od tebe ili nekog njenog... ” Stefan ga je pogledao i nabacio blagi osmeh prekinuvši ga.

127


“Brate moj, ja i ovako nisam kršten. Moji nikada nisu bili pobožni ljudi. Veruj mi kad ti kažem, rado bih prigrlio boga i veru koja je tebi spasila život, tako da imaš jedan problem manje.” Boris nije mo gao da veruje kakav je on čovek, nije mogao da veruje da bi

neko tek tako mogao da prihvati tako nešto. Bio je sretan, bio je ponosan što ima takvog čoveka pored sebe kao druga, brata, kao kuma... “Pa kume... onda mislim da imamo još jedan zadatak, a to je da te krstimo.” Sa tim rečima oboje su se nasmejali i zaputili se ka malenoj, zaista malenoj pravoslavnoj crkvi u njihovom mestu.

Do vremena kad je stigao u Lejlinu kuću, on je već obavio Stefanovo krštenje i uspeo da stigne pre nje sa posla. Dominika je bila u kući pripremala im je večeru. Upustio se u neobavezan razgovor sa njom i pripremao sto za večeru. U razgovoru je saznao da Dominika potiče iz malog Grčkog mesta i to mu je bio kao neki znak. Nije želeo dalje da je ispituje, bilo mu je neprijatno zal aziti u nečiju veru, ali bio je toliko uzbuđen kada je čuo odakle je da nije mogao da se zaustavi

“Koje si vere Dominika .” Ona se trgnula, kao da su je te reči opekle. Boris nije znao da li ju je pitanje uvredilo, ili se bojala da u zemlji gde pravoslavlj e nije toliko zastupljeno da kaže je Prvoslavka.

“Hmm... Ja sam Pravoslavne vere, gospodine .” Rekla je dok je gledala u pod. Boris se samo nasmejao, ozaren tim saznanjem. Ako Lejla nema nekog Dominika bi joj mogla biti kuma na svadbi.

“I ja sam Dominika, ne trebaš se toga stideti. Radi se o tome da bih želeo da oženim Lejlu, želeo bih to da uradim i pred bogom...” Dominika je podigla glavu i samo se nasmejala, kao da je shvatila o čemu joj Boris priča, klimajući glavom rekla je. “Razumem gospodine i jako mi je drago zbog vas prelep ste par. Moja Lejla biće jako sretna pored vas, a crkveno venčanje je nešto najlepše što jednoj ženi može da se dogodi.” 128


Boris je klimnuo glavom. “Molim te zovi me samo Boris .” ***

Čuo je otključavanje vrata, Lejla je stigla. Dominika je otišla da bi bili sami. Dočekao ju je na vratima. “Hej medena, kako je prošao dan?” Ona mu se nasmejala i prišla mu da ga poljubi, obmotala je ruke oko njegovog vrata. “Super dan je bio uspešan, sve sam uspela da završim. Tvoj? Šta je rekao doktor? ” Boris se nasmejao i uzvratio joj poljubac, onda se malo odmakao i rekao.

“Doktor je rekao da sam zdrav i da smem da se naprežem.” Sa tim rečima nabacio je pomalo zloban osmeh, Lejla je znala šta taj osmeh prestavlja, produbila je poljubac.

“Prvo me molim te nahrani... Umiremo od gladi.. .” Boris se nasmejao, klimnuo glavom i poveo je ka trpezariji. Sto je bio

prelepo ukrašen, sve je bilo pod svećama, laticama ruža, želeo je da ovo veče bude posebno, želeo je da noć kada će je pitati da se uda za njega bude noć za pamćenje. “Borise prelepo je, hvala ti .” Rekla je čim je videla sto. On ju je poljubio u rame i mimoišao je da joj izmakne stolicu. “ Za tebe medena sve samo najbolje .” Večerali su uz razgovor, Boris je bio jako napet, nije znao kako da je pita. Kada je završila sa večerom Lejla je ustala i uzela njihove tanjire. Boris je takođe ustao, a onda kleknuo ispred nje, primetio je da se Lejla ukočila nije se pomerala. Pogledao je gore u nju i počeo. “Medena, prvog dana kada sam te ugledao, nešto me je pr egazilo kao brz voz, mislim da sam se još tog prvog dana zaljubio u tebe. Volim te... Želim da ti i naše dete nosite moje prezime, želim da zauvek budemo zajedno, a onda da se sretnemo i u narednom životu. Ti si moja svetlost, ti si moj anđeo koji me je čekao na kraju tunela i izvukao me iz tame. Zato sada želim da te pitam da li bi se udala za mene ?” Na kraju tih reči srce mu je lupalo kao bubanj, skoro da nije čuo svoje misli od jačine udara svoga srca. Čekao je i čekao, činilo mu se kao da čeka celu večnost. U Lejlinim očima video je suze, počela je plakati, zatim je ispustila

129


tanjir na zemlju koji se razbio i pala na kolena pored njega, zagrlivši ga rekla je jedno jednostavno, ali prelepo DA.

Kada je to čuo Boris nije mogao da se ne nasmeje, izvadio je malu crvenu kutijicu iz svog džepa i otvorio je pred njom. Kupio joj je prelep prsten od belog zlata ukrašen jednim velikim i puno malih crvenih rubina, to je bio njihov kamen, a crveno njena boja.

Lejla je stavila ruke na usta, suze su još jače potekle. “O bože prelep je...” bilo je sve što je uspela da kaže, a onda mu pružila ruku. Boris je stavio prsten na njen domali prst i celu ovu prosidbu krunisao

nežnim poljupcem. Zatim ju je podigao i odneo u sobu, gde je vodio ljubav sa njom nežno i polako iznova i iznova.

130


Poglavlje dvadeset Lejla Lejla je već nedelju dana svaki dan sa Borisom. Super se slažu, okusili su kako bi izgledao njihov zajednički život i Lejli se sviđalo. U proteklih nedelju dana starala se o njemu, pazila ga da ozdravi, bili su zajedno kod njene doktorke koja im je rekla da joj trudnoća savršeno ide. Sve je bilo kako treba.

Sinoć kada se vratila sa posla dočekali su je Boris i romantična večera, ali vrhunac večeri je bio kada ju je zaprosio. Bila je paralisana od sreće i šoka nije se tome nadala. Lejla je naravno prihvatila prelepi prsten od belog zlata

ukrašen crvenim rubinima i rekla je Da. Veče nije moglo biti savršenije, bila je trudna i zaprošena od muškarca kog je obožavala. Sve je išlo kako treba. Veče se završilo tako što su vodili ljubav više puta u toku noći. Bio je jako nežan i pažljiv. Lejla je verovala da je to zato što je ona trudna, poželela je onog starog i dominantnog Borisa, pitala se hoće li opet biti kao pre ili će je sada s obzirom da je trudna stalno maziti i paziti? Zato je na kraju svega pitala da je odvede u klub. Bila je otvorena sa njim

rekla mu je da se neće slomiti ako bude malo grublji i ako bude dominantan. Podsetila ga je da ju je on takav takođe privukao i rekla mu je da joj taj Boris fali.

Malo se u počet ku kolebao, imao je dozu straha, ali nakon malo ubeđivanja pristao je. Dogovorili su se da se danas nakon njenog posla nađu tamo. Lejla je bila nestrpljiva, imala je tremu. Pitala se kako li će biti u toj sobi kluba koji je očito bio opremljen za takve stvari.

Pitala se kako li će se osećati kad se opet vrati tamo mesto zbog kod ga je umalo izgubila. Ali brzo je odbacila sve te misli. Nije želela da pokvari svoje savršeno raspoloženje, jer sve je zaista i bilo savršeno. ***

131


Došlo je i to vreme. Lejla stoji ispred kluba, ima tremu. Ulazi polako i kreće na sprat. Boris joj je u toku dana poslao poruku u kojoj će sobi biti i gde će je čekati. I sada zaputila se tamo. Kada je ušla u sobu bila je očarana. Svuda su bile popaljene sveće, soba je bila uređena u bo ju crvenog vina, imala je ogroman krevet sa prelepim satenskim čaršavima i famoznim baldahinom. Na nogama nalazile su se alke na koje su bile prikačene lisice, sve je odisalo seksom. Na komodi pored kreveta nalazila se flaša šampanjca i ruža. Boris je na s ve mislio. Na jednom zidu bila je prikačena šipka koja je na svojim krajevima takođe imala lisice, a ispred bila je postavljena klupa. Kada je malo bolje pogledala Lejla je primetila da su to lisice sa rubinima koje je ranije videla u njegovoj sobi. Boris

je izašao iz prostorije koja je verovatno bila kupatilo. Bio je samo u donjem delu trenerke i bio je božanstven. Lejli je zastao dah kad ga je ugledala. Prišao joj je i poljubio, strasno, ali opet nekako nežno. Lejla se uplašila da opet neće moći da bude onakav kakvim ga ona želi. Jakim, dominantnim i pomalo grubim. Odmakao se od nje i krenuo ka boci šampanjca. Usuo je u dve čaše i vratio se do nje predajući joj jednu, kucnuli su se, a onda je rekao.

“Kada smo u ovoj sobi, oslovljavaću te imenom, ti nećeš s meti da progovoriš osim kad ti ja dam dozvolu ili ti postavim pitanje. Ovde ne važe ista pravila kao u mojoj sobi, ovde sam ja gospodar, a ti moja robinja. Svaku tvoju

poslušnost ja ću debelo nagraditi, ali isto tako kazniti svaku neposlušnost. Kada smo ovde obraćaćeš mi se sa Gospodine i predaćeš mi svoje telo u potpunosti da sa njime radim šta god mi je volja. Da li me razumeš Lejla?” Ona je progutala jako, uzela je jedan gutljaj da se smiri i samo klimnula glavom, neka vatra kovitlala se njenim venama i telom. Već na same te njegove

reči bila je uzbuđena. “Postavio sam ti pitanje Lejla, kada postavim pitanje zahtevam odgovor. Dakle da li si me razumela ?” “Da.” On ju je pogledao i nabacio kez, “Da šta?” Ona je spustila glavu, “Da Gospodine .” Nije znala da li ona ovo može.

Sudeći po svemu već je napravila dve greške. Želela je sve ovo, želela je da mu

132


se bezuslovno preda, da se ubaci u ulogu robinje, ali nije bila sigurna da li će uspeti.

“Dobro je, pošto ti je prvi put oprostiću ti ove dve greške, ali p azi Lejla za treću grešku nema mesta ukoliko ne želiš da budeš kažnjena.” Nije ništa odgovorila, jer joj nije postavio pitanje. Boris se samo nasmejao i nastavio.

“Pametna devojka, a sada Lejla, hoću da skineš svoju odeću i sedneš na onu klupi tamo .” Nije se dvoumila poslušala je iste sekunde bez reči. Skinula je svu svoju

odeću i otišla do klupe koja je bila nameštena ispod šipke sa lisicama, vezaće je...

Bila je uzbuđena, na paljena. Prisetila se scene od večeri otvaranja i koliko ju je to sve uzbudilo. Onda ju je iz misli trgla lagana zavodljiva muzika. Podigla je pogled i videla Borisa kako joj prilazi sa crvenom satenskom maramom.

Nakon što joj je vezao oči i ruke iznad glave, nagnuo se i šapnuo joj. “Tvoje telo sada pripada meni , dozvoljeno ti je da ispuštaš zvuke svog užitka, ali ti nije dopušteno da svršiš dok ja ne kažem i nije ti dopušteno da pričaš. Ako me razumeš samo klimni glavom.” I Lejla je klimnula.

“Dobro, ukoliko ti postane previše želim da imaš svoju sigurnu reč, ona će mi dati do znanj a da ti je previše i da trebam da stanem. Lejla koja je tvoja sigurna reč?” Lejla je bila iznenađena. Nije znala, nije pomislila da će joj nešto tako biti potrebno pomislila je na svoj prelepi verenički prsten i rekla “Crveni rubin.” Čula je Borisa kako se smeje. “U redu Lejla biće crveni rubin. Ukoliko čujem kako to govoriš prestajem sa svim.” Malo je zastao i odmakao se od nje čula je kako uzima nešto sa komode malo dalje od njih, a onda ga je čula kako se vraća. “Sada raširi svoje noge za mene, Lejla.” Poslušala je, sedeći na klupi sa rukama vezanim iznad svoje glave raširila je noge. Bila je tako izložena, ali ujedno i tako vlažna. Čula ga je kako šeta ispred nje, a onda je osetila da je nešto mazi po butinama.

133


Bilo je nešto što je imalo jako puno resa. Pretpostavila je da je to bio bič. Onda ga je čula. “Već si toliko mokra za mene, Lejla. Upamti ne smeš da svršiš dok ti ne dam dozvolu.” Rekavši to prešao je bičem preko njene vlažne mace. Zatim se zaputio gore, preko stomaka do jedne bradavice, pozdravile su ga

tako što su se momentalno otvrdnule. Već od tog jednostavnog dodira bila je spremna svršiti stenjala je i teško disala, ali odbacila je te misli. Prelazio je lagano preko njenog tela, mučio ju je i milovao u isto vreme. Kad je Lejla pomislila da će i u ovome biti maksimalno nežan osetila je udar biča na svojoj butini, bol je bio prijatan, jak, ali napaljujući. Zatim je nastavio da kruži svojim bičem po njoj, udarivši je opet. Lejla je zastenjala, nije ni sanjala da ova vrsta boli može tako da prij a, nije ni sanjala da će je jednog dana ovako nešto urnebesno paliti. Biti vezan i bez vida, a opet tako jako sve osećati. Nakon još nekoliko udara, Lejla je bila zadihana i vlažna, a onda je osetila njegove usne na svojoj bradavici. Sisao je vukao, grickao. Bila

preplavljena osećajima i od svega toga vrisnula je. “Da li ti ovo prija Lejla? Da li ti prija da ne znaš šta se spremam učiniti sa tvojim prelepim telom? Smeš mi odgovoriti Lejla.” I ona je odgovorila. “Da Gospodine, prija mi, “ to sve rekla je kroz stenjanje,

ne znajući odakle joj snaga da nađe reči. Boris se prebacio na drugu bradavicu mučio ju je, sisao, pružao joj istu pažnju. “Da li bi volela da svršiš Lejla? Da li si blizu?” “Da, da volela bih, jako sam blizu .” Boris je pustio njenu bradavicu i onda, o bože, osetila je njegove usne na

svom mekom i vlažnom međunožju. Laganim pokretom jezika priveo ju je bliže rubu. Borila se i borila, želela je da uspe da sačeka njegovu dozvolu, ali bilo je tako teško. Znoj ju je oblio od napora da ne svrši dok ju je on lizao i obrađivao usnama i jezikom. Sve ju je bolelo, trebalo joj je prepuštanje trebalo joj je da svrši. A onda čula je Borisa kako stenje, “Svrši za mene Lejla...” I jeste. Po komandi, prepustila se i svršila mu na usne jače nego ikada pre u svo m životu. Nakon jakog i dugog orgazma bila je izmorena, ali znala je da tu 134


nije kraj. Odvezao ju je skinuo joj povez, naveo da ustane na drhtave noge i poveo ka krevetu.

„Želim da klekneš i uzmeš me u te tvoje jebene prelepe usne.” Pogledala ga je i u očima mu videla vatru, strast, požudu i najbitnije od svega videla je ljubav.

Kleknula je i uradila kao što je tražio. Na prvi dodir njenih usana Boris je zastenjao, zapleo je ruke u njenu kosu i mazio je. Preneo je jednu ruku na njen

obraz da joj privuče pažnju. Želeo je da ga gleda, pa je ona to uradila. Dok ga je uzimala duboko u sebe, nije skidala svoj pogled sa njega, bio je blizu osetila je to znala je. Ali, Boris se odmakao, podigao ju je i bacio na krevet. Popeo se nad nju i brzo uronio u njeno meko i t oplo središte. Osećaj je bio neopisiv, neprocenjiv, njih dvoje kao jedno. Pomerao se u njoj brzo i jako. Sobu su ispunili zvuci njihovog stenjanja.

Svršili su zajedno, bilo je tako jako tako posesivno tako predivno. Lejla je bila na trećem nebu, nije znala šta ju je snašlo, ali je zasigurno znala da ovo želi da ponovi i to ne samo jednom nego više puta. Nakon što su se smirili, nakon što su im se srca vratila u normalan ritam, Boris se izvukao iz nje i uzeo ju je u naručje. Seo je uz uzglavlje po stavivši je u svoje krilo tako da ga ona zajaše. Pogledi su im se sreli. Ona je bila naslonjena na njegova savijena kolena, a on je posegao i uzeo ružu predavši joj je rekao je “Hvala ti... Bilo je čarobno.” Ona je uzela ružu nasmejala se i poljubila je. “Zadovoljstvo je bilo obostrano, volela bih ovo ponoviti .” Boris se samo nasmejao.

Nakon nekog vremena započeli su priču o svadbi. Boris joj je rekao da bi voleo da je oženi i u crkvi. Lejla je prihvatila, prihvatila je njega, njegovu veru i sve što ide sa njim. Takođe se složila da joj Dominika bude kuma, jer i ovako nije imala ni jednu dobru prijateljicu koja bi mogla ostvariti taj poziv. Sve ih je ona udaljila od sebe kad je osetila da ju koriste. Nije joj se to sviđalo, Lejla se posvetila svome poslu i napredovanju, a onda je upoznala Borisa i on je postao ceo njen svet.

135


Pa dobro, sada je tu umešan i neko treći. Pomislivši na to Lejla je stavila ruku na svoj stomak i u zagrljaju čoveka... njenog budućeg muža utonula je u san.

136


Poglavlje dvadeset jedan Boris Prošla je još jedna nedelja. Nedelja u kojoj su on i Stefan organizovali sve što je bilo potrebno. Boris je želeo da Lejli to bude dan za pamćenje. Ona je znala da će se venčati, ali iznenađenje je bilo to gde će se sve odigrati i kako će sve izgledati. Pre svega toga, Boris je otišao do njene lekarke i pitao za dozvolu da Lejla

leti avionom. Kada ju je dobio njegovoj sreći nije bilo kraja. Nisu odredili tačan datum svadbe, bar što se ticalo Lejle. Ona je mislila da idu na manji odmor da napune baterije za pre dstojeće obaveze. Sada su u avionu, Lejla ne zna ni gde idu, ni šta je tamo čeka. Boris je bio poprilično nervozan, želeo je paziti na svaki i najmanji detalj. Lakoća je bila u tome što ni ona, a ni on nisu imali porodice, što nije morao da organizuje neko veliko okupljanje. Sve je bilo osmišljeno tako da bude intimno i malo.

A ono što je dolazilo posle bilo je ono što je vredelo je njihov medeni mesec. Odabrao je prelepu vilu na obali mora, u okolini nije bilo nikoga, nije bilo

kuća. Želeo je da to vreme budu sami njih dvoje i da ne moraju da razmišljaju ni o kome. Želeo je da imaju tu slobodu da se okupaju čak i goli pod sjajem mesečine. Bio je lud od ljubavi i nikad nije mogao ni da zamisli da bi sve ovo radio

zbog neke žene, ali doživeo je to. Sad je shvatao sve one priče o neverovatnim ljubavima, o ludostima zaljubljenog muškarca. Jer upravo sada on je bio lud… Kada su sleteli Lejla je bila u blagom šoku, čekala ih je bela limuzina, da ih odvede u hotel gde će odsesti i gde će se pripremiti. Naravno Stef an i Dominika su već bili tu. “Borise, gde smo mi to?” On se samo nasmejao uhvatio je za ruku i poveo ka limuzini.

137


“Ovde ćemo medena napraviti malu pauzu. U mojoj smo domovini, želeo sam ti pokazati gde sam odrastao, a onda ćemo nastaviti naše putovanje.” Ona se nasmejala, “Divno, radujem se tome.”

Bila je prelepa, cvetala je i blistala, trudnoća je na nju delovala lepo. Stomak joj se već bio nazirao, iako je bilo poprilično rano, ali šta je on znao o trudnoćama. Pomislio je, valjda je to sve normalno. Kada su stali ispred hotela, Boris ju je poljubio. “Ovde ćemo ostaviti stvari i

presvući se, malo odmoriti, a onda te vodim u obilazak.” Lejla je samo klimnula glavom i izašla iz auta. Kada su zakoračili u sobu na krevetu ju je čekala crvena ruža i prelepa jednostavna bela haljina, Boris nije želeo da ona nešto posumnja. “Udesio sam da nam dostave garderobu, želeo sam da ti poklonim nešto. Uostalom znaš koliko volim da biram haljine za tebe.” Rekavši to Boris je malo pocrveneo, uplašio se da bi ona mogla neš to posumnjati. Ali mu je laknulo kada je rekla, “Haljina je prelepa, idem da se istuširam i

vidim kako mi stoji.” Nije posumnjala… On je za vreme dok je ona bila u kupatilu, pripremio za sebe farmerice i košulju, sve je bilo udešeno tako da deluje kao da će u najnormalniju šetnju. Kada je izašla Borisu je zastao dah, bila je prelepa, haljina joj je stajala savršeno bila je poput Anđela. Sijala je. Kada su završili sa spremanjem, Boris ju je poveo nazad ka kolima, rekavši da je vodi u obilazak, da želi da joj pokaže mesto gde je on odrastao. I to je i uradio.

Prvo ju je odveo do svoje porodične kuće. U njoj su sada živeli neki drugi ljudi, ali to nije bilo bitno. Onda ju je odveo do svoje stare škole, uživali su u pre podnevu. Sve se odvijalo onako kako j e Boris i planirao. Lejla nije ništa posumnjala.

Za kraj, Boris je ostavio razgledanje crkve u kom je on kršten, Lejla je bila jako uzbuđena celokupnim obilaskom i bila je oduševljena lepotom crkve. Crkva nije bila naročito velika, ali bila je prelepa. Kada su ušli unutra, Lejla je zastala, udahnula je duboko… Svuda pored

svake klupe bilo je cveće crvene ruže u mešavini sa belim. 138


“Da li… Jesi li… Prelepo je… „ Bila je zbunjena, nije znala da li je cveće tu zbog nje ili je to normalno na ovakvom mestu. Bo ris nije želeo još ništa da otkrije, ne do zadnjeg momenta. Poveo ju je napred ka oltaru.

Oltar je bio prelepo ukrašen takođe sa cvećem i belim platnom sa predivnim crvenim vezom po rubu i zlatnim liturgijskim predmetima na njemu. Slike pravoslavnih svetaca bile su svuda okolo

“Prelepo je, nisam znala da crkve umeju da budu ovako lepe.” Počela je plakati, emocije su je pre plavile. “Izvini ova trudnoća čini me emotivnijom nego inače. Borise sve je tako prelepo. Ja… Ja sam bez reči.” “Nema veze medena, sve razumem.” Sa tim rečima nagnuo se da je poljubi.

Dok ju je on ljubio Lejlu izašli su Dominika i Stefan. Kada je Boris završio sa poljupcem, svi su zajedno sa popom bili namešteni za ceremoniju. “Medena, da li bi mi učinila čast i na ovom svetom mestu prist ala da pred bogom budeš moja za ceo život.” Ona se okrenula i kada je ugledala Stefana, Dominiku i popa počela je još jače plakati. Boris se nasmejao obgrlio joj ramena i poljubio je u vrh glave. “Da Borise, naravno,” uz osmeh mu je odgovorila i zagrlila g a da ga poljubi. “Sve ovo si osmislio sam? Prelepo je, hvala ti, sve je tako savršeno.” Boris se nasmejao, “Pa medena nisam baš sve sam.” Okrenuli su se ka oltaru i Dominika joj je predala buket. Nakon toga

otpočela je ceremonija. Sve je bilo baš kao što je on zamislio…. Prosto savršeno…. Nakon ceremonije venčanja, otišli su svi zajedno na ručak da proslave, a zatim su otišli u sobu i celu noć je vodio ljubav sa svojom gospođom Koner. ***

Sutradan sleteli su na svoje odredište, bili su na medenom mesecu. Kuća je bila prelepa, drvena kolibica. Pogled je bio fantastičan, imali su i privatnu plažu i u okolini nije bilo nikoga. Sve je bilo predviđeno da njih dvoje budu sami i da uživaju.

139


Kada su ušli u kuću oboje su bili fascinirani, enterijer je bio skroman , ali lep.

Krenuli su u obilazak. Kuća se sastojala od dve sobe, kupatila, kuhinje opremljene svim potrebnim aparatima i ono najlepše na celoj kući, prelepi balkon sa pogledom na more.

Ostavili su stvari u sobi i otišli na balkon. Lejla se zagledala u pogled , Boris je izašao za njom naknadno donoseći joj čaj. Bila je zamišljena, ali sretna videlo se svuda po njenom licu.

Spustio je šoljicu na maleni stočić i krenuo ka njoj. Obgrlio ju je rukama i poljubio u vrat, čim ga je osetila oslonila se na njega. “Pogled je fenomenalan. Znaš, da si me pitao kako želim da se stvari odigraju, ne bi moglo biti savršenije nego što je bilo. Hvala ti.” “Medena, ti si savršena, volim te, ti i naše dete ste ceo moj život. Radiću i živeti samo za vas dvoje.” Lejla se malo ukočila, onda se nasmejala. “Pa, da… ovaj… od svega ovoga što si mi priredio, malo sam zaboravila da ti saopštim jednu novost.” Boris ju je okrenuo ka sebi i pogledao. “Kakvu novost medena?”

Ona se stidljivo nasmejala… “Pa, nećeš moći da živiš i radiš za nas dvoje.” Boris ju je pogledao ozbiljno. Uplašio se, nije valjda, o bože ne želi o tome ni da misli i dalje je imala stomačić… Nije razumeo šta hoće da mu kaže. “Ne razumem…” rekao je Boris. “Pa znaš, bila sam na pregledu pre neki dan, ispostavilo se da ćeš morati da živiš i radiš za nas troje.” Sa tim rečima se nasmejala. “Nosim blizance.” Borisu su se oči ispunile suzama, zaplakaće po prvi put u svom životu. Suza mu je krenula niz obraz, a on ju je podigao i zavrteo. Bio je presretan, nije mogao da veruje, imaće dvoje dece.

“Pa to je predivno…” govorio je dok ju je vrteo. Ona se smejala glasno, bili su sretni. Ona je dodala, “Pa da, zato je stomak

već toliko vidljiv, zato što imam dve bebe…. I ja sam bila u šoku, ali onda sve oko venčanja prosto sam smetnula sa uma…”

140


“Medena nisi mogla lepši poklon za svadbu da mi pokloniš. Volim te i volim već i njih dvoje. Vi ste ceo moj svet moj život.” Nakon tih reči poljubio ju je strasno, ali nežno. Ona je bila njegovo čudo, njegov san koji se napokon ostvario. I koli ko god da pokušava bogu da se zahvali što mu ju je poslao, neće biti dovoljno. On je dobio svog anđela, on je našao svoju sreću i nije mogao ni da zamisli da će taj osećaj biti ovoliko ispunjujući. U njegovom životu napokon je sve idealno. Ima posao, kuću, ženu koju obožava i voli i na putu su mu dvoje dece. Imao je svoju veliku i sretnu porodicu i bio je presretan...

141


Epilog Lejla Prošlo je jedanaest meseci od kako smo se Boris i ja venčali na prelepoj ceremoniji. Nakon nje otišli smo na medeni mesec kao iz snova. Kada smo se vratili sa puta ozvaničili smo našu vezu i pred zakonom. Imali smo malu i skromnu svadbu na koju smo pozvali sve naše prijatelje. Život nam je bio miran i lep.

Nakon devet meseci dobili smo dve prelepe male bebe dečaka i devojčicu, blizance. Boris je dao imena Aleksandar i Anastasija.

Danas je dan njihovog krštenja, želela sam da im kum bude Stefan. Nakon svega donekle je on zaslužan što su rođeni. Da nije bilo njega onog dana u bolnici, ko zna da li bi odlučila da ih zadržim. Ponovo smo u onoj maloj crkvi u Borisovom rodnom mestu. Ceremonija

krštenja biće obavljena tu, gde je on rođen i gde smo mi postali jedno pred bogom. Sve je bilo kao i po običaju prelepo. Crkva je bila ukrašena belim cvećem i svećama. Aleksandar i Anastasija bili su obučeni u bela odelca ukrašena crvenim vezom. Odelca su bila poklon gospođe Vitni, koja nije mogla da odoli, a da ne uradi nešto za njih. Vez je uradila prema slikama koje smo snimili u crkvi posle venčanja. Ceremonija je bila intimna i dirljiva. Osim nas dvoje i Stefana kao kuma, a

pored njega stajala je Ešli. Kako nismo putovali zajedno, ostala sam iznenađena kada sam je videla. Stefan ju je držao oko struka. Priznali su nam da se viđaju još od venčanja, ali da su tajili dok ne vide kuda ih to vodi. Zagrlila sam Ešli, poželevši joj dobrodošlicu u porodicu. Svi zajedno otišli smo proslaviti krštenje i Stefanovu i Ešlinu vezu u predivan restoran u Borisovu selu. ***

Boris se preselio kod mene. Odlučili smo da je tako najbolje, jer je moja kuća bila dovoljno velika za sve. Imala sam i sobu koju smo pripremili za decu.

142


A. T. Audacia - Crvena Dama

Recommend Documents