806_Đilas, Milovan, Bošnjak Adil Zulfikarpašić, Bošnjački Institut, 1994

Milovan Dilas

v

О ЈА Adil ulfikarpasic

BOSNJACKI INSTITUT Ztirich

NAKLADNI ZA VOD GLOBUS

SADRZAJ

/1

Copyright © 1994 Bosnjacki Institut, Ztirich Za izdavaca: Mahir Sokolija Naslovna stranica: Mevludin EkmeCic Design: Vlado Pavlinic Тipografska pripi"eшa: Bosnjacki Institut, Ztirich Fusnote i I"egistr-e pripi"eшio Izdavac Priпted in Sloveпia ISBN 3-905211-00-9

f

Predgovor .

7

Rod .....

11

Dom i opredjeljivanje

31

Focaпski

51

dub i behari .

Postojbina i bosпjastvo .

59

Beg u partizanima ....

73

Krivo пасiопаlпо ime- zaЬluda i podvala .

103

Zal za Bosnom u emigraciji

119

Povratak Bosпjaka .....

149

Nedoumice politickih stranaka .

161

UoCi sukoba . . . . . . . .

175

О

historiji i ideologijama

189

О

bosnjastvu .....

197

Historijski sporazum

203

Na raskrscu izmedu mira i rata

215

Turcizmi i manje poznate rijeCi .

231

Kazalo osobпih imeпa ..... .

233

Predgovor

Ova knjiga је pr-avljena na osnovu razgovora koji је voden sredinom marta 1994. u prijatrюm amЬijentu budimpestanskog hotela Corvinus-Kempinski. Adil Zulfikarpasic u svojim sedamdesetim godinama jos uvek је mladicki poletan kada oseti da moze nesto da uradi za svoju Bosnu i Hercegovinu i spremno је odgovarao na sva pitanja koja su mu postavljana. Naspram njega је sedeo Milovan Dilas, komunisticki disident, politicar i k:njizevnik, covek ciji је zivot utkan u stvaranje Jugoslavije koja se upravo гaspala, i ја, Nadezda Gace, novinar i puЬlicista. Ideja za ovu knjigu rodena је, rekla Ьih, spontano. Razgovoгi koje sam vodila sa uvazenim sagovomicima ove k:njige u protekle dve-tri godine, sa kojom god temom da su zapocinjali, zavrsavali su se uvek isto - tragedijom Bosne. Тета koja је u centru paZnje citavog sveta, dva odlicna poznavaoca prilika i mentaliteta, koji su utkani u bosanski neljudski rat i uzburkanost emocija kada god se о Bosni prica, prethodili su predlogu da se ova i ovakva k:njiga napravi. Nastala је, dakle, kao finale medusobnih poruka i mog prepricavanja sta dva svedoka veka, kao sto su Adil Zulfikarpasic i Milovaп Dilas, misle i govore о aktuelrюj politickoj situaciji i njenoj istorijskoj uslovljenosti. Nazalost, Sarajevo kao mesto za razgovor nije moglo da se izabeгe, niti ijedan drugi bosanski ili hercegovacki grad. Milovan Dilas zivi u Beogradu, ali politicke okolrюsti ne dozvoljavaju Adilu Zulfikarpasicu da pocetkom 1994. godine dode u SгЬiju. Ztirich, stalno bшaviste Zulflkarpasica, је danas isuvise daleko od Beograda - umesto dva, potrebno је dvadeset sati da se do njega dode, sto је veCi napor i duzi interval nego sto lekovi koje gospodin Dilas mora da uzima, dozvoljavaju. Budimpesta је izbor koji su okolnosti nametnule. Na put i sastanak u Budimpestu krenuli smo gotovo istovгemeno gospodin Dilas i ја automoЬilom iz Beograda i gospodin Zulfikarpasic avionom iz Ztiгicha. О poreklu imena, о dogadajima koji su vezani za pojedina mesta kroz koja smo pгolazili, о istoгiji koja је odredivala sudЬinu Vojvodine smo pricali, izbegavajuci da se ро ko zna koji put vгatimo istoj

8

BOSNJAК- ADIL ZULFIКARPAsн:

temi - kako је smelo i kako је moglo da dode do prevlasti ideja о podeli Bosne, podela za koju se vekovima znalo da је skuplja od svakog moguceg rezultata i koja, nuzno, vodi u rat i beskrajno krvoprolice. Jedinstvena Воsпа Ьila је svacija, Ьila је bogatstvo svih koji su u njoj ziveli, koji sи је voleli i koji sи kroz nји samo prolazili, а ova koja se deli i rasparcava је tиga i bol veCiпe i Siamota oпih koji sи sve zapoceli i koji i daнas istorijи ispisujи иЬijajuCi i paleCi sve pied sobom. Sиsret i zajednicka vecera pocinjи aнegdotski. Dilas i ја pravimo gresku и naruCivaнjи jela, valjda zbиnjeni madarskim jezikom, umomi od puta, а i ne bas rutiniraнi и najeksklиzivnijim svetskim restoraнima. Sala па nas racиn је imala smisla samo do doпosenja narucenog; nase је Ьilo, пе bas опо sto smo mislili, ali daleko bolje od ostalog sto se naslo na stolи. Dilas nato: "Eto vidite Nada, razиm је pogresio, instinkt је pobedio." Nazalost, trenиtпi rezиltat sиkoba гаzиmа i instikta kada је Bosna u pitanjи је drugaciji. Kada razgovarajи licnosti kao sto sи Milovaн Dilas i Adil Zulftkarpasic, novinar i priгedivac moze da ima samo јеdан proЬlem - da se odrekne niza asocijacija koje sи se tokom razgovora javljale i Ьilo Ьi znacajrю i iпtere­ saнtno da se zabeleze, ali se ne иklapaju u zarnisljeпи koncepcijи knjige. Pokиsali smo da citaocima ovom kпjigom razgovora objasпimo odakle ta sпaga i odakle motivi Adilи Zиlftkarpasicи za tako upomo istrajavaнje na politici izgradnje celovite i demokratske drzave Воsпе i Hercegoviпe, kako sи se izgradivali i kristalisali пjegovi stavovi, sta је istorija Воsпе пosila kao роиkи, koje sи istшijske saнse pгopиstene i kakvi se oЬlaci jos тоgи пadviti. Adil Zиlftkarpasic је ne samo svedok, пеgо i jedna od oпih licпosti koje sи obelezile Ьиmа balkaнska previraнja dvadesetog stoleca. Beg ро poreklи, liЬeral ро оргеdеlјепји, emigгaнt, bogat i uspesar1 poslovni covek, borac za demokratski pieobrazaj Ьivse Jиgoslavije i пjegove Bosne, politicar evгop­ skog kova, а izпad svega ироmо i иvek Bosпjak - i kada sи se daнasпji "veliki Bosпjaci" toga stideli, bojali, od bosпjastva zazirali, zbog bosnjastva ga mrzili ... Razvoj dogadaja i пesrecпog spleta okolпosti doveo је сео balkaнski prostor, а pogotovu Воsпи и пеsluсепи kataklizmи. Zиlfikarpasic је jos sezdesete godiпe vizionarski nagovestavao mogиcnosti ozЬiljne krize nakoп pada konшnizma, паdајиСi se da се razиm pobediti strasti koje su se jos tada пazirale. Iako vest u svim svojim poslovпim potezima, izиzetno obrazovan i hrabar, povratak и aktivпi politicki zivot Воsпе i Hercegovine Ьiо је prepun zamki i пiје ni izЬliza иsрео da ostvari опо sto је Ьiо паиmiо mimи traнsfoппacijи Воsпе i Hercegovine iz balkanskog i socijalistickog и

PREDGOVOR

9

modemo gradaнsko drustvo. Evropski oЬicaji i kultиma tradicija plemicke farnilije Zиlftkarpasica pokleknиli sи pred povrsпoscи i пepouzdaнoscu jиgo­ sloveпske politicke sсепе. Njegove dobre ideje, zelja i akcije da se sиkoЬi izbegпи пisи иvek пailazile па plodrю tle i razиmevaнje politickih protivпika, ра пi saradпika.

Da Ьi se гazиmelo kako је doslo do daнasnje tragedije u knjizi је рипа paznja posvecena istorijskim secaнjima i svedocaнstvima Adila Zulfikarpasica. Izmesaпost motiva и realпim iпteresima, mitovima i nasledenim zaЬlиdama је ocigledna kada se pogleda sta је i kome rat doneo. Aktuelпa politicka previr-aпja sи obradeпa и drиgom delи knjige. Опа sи sama ро sebl izиzetпo interesaпtna jei је Adil Zulfikarpasic јеdан od najaktivпijih иcesnika bosanske politicke sсепе, а и svom Bosnjackom iпstitutu prikuplja svu relavantпu dokиmentacijи о Bosni i bosпjastvu, ра i dokиmentacijи о dogodajima koji sи pr·esиdno иticali na tok zЬivaпja i kada оп пiје Ьiо diiektaн ucesnik. Medиtim, zпасајан deo иslova da se desi i da se i dalje desava zlo па tlи Воsпе lezi и пјепој istoriji, а роsеЬпо и rюvijoj istoriji. Prvi deo knjige је posvecen secanjima Adila Zиlftkarpasica na detinjstvo, na price i иsроmепе koje је doЬio od svoje familije, njegovom r-atovaнjи i emigraнtskom zivotu. Tokom ovog razgovшa је u риnој meri dosla do izraZaja sposobпost gospodina Zulflkaipasica da plovi vekovima prateCi idejи, а ne hionologijи dogodaja. Tako sи se јеdап ро јеdан pleli segmenti pojedinih prica sa svim istorijskim i aktиelnim odrednicama, а samo zal1valjиjиCi knjizevnickom daru Adila Zulflkarpasica su se slagali kao јеdпа konzisteпtna istorija о Bosni, njenoj istorijskoj nиznosti i uslovljeпosti i о пasiljи nad istorijskim nasledem. IzguЬljeпa prva runda borbe za civilizacijski pieporod Bosne i Hercegoviпe Adila Zulfikarpasica rastuzиje, ali ne demoralise. On ostaje dosledan sebl i ироmо pokиsava da spase multikиltuпш i multietnicku Bosnu, опаkvи kakvom su је foпnirale оlије Balkana и piethodnim stoleCima. NADEZDA GACE Budimpesta, 22. mar·ta 1994

1

ROD

DILAS: Gospodine i prijatelju Zulfikarpasicu! Nisarn rюvinar - ne

intervjuisern. Mada sarn se pre rnnogo godina bavio politikorn - nisarn politicki aktivan. Ali, buduCi da se Vi jos uvek aktivno bavite politikorn, necerno rnoCi izbeCi politicke terne, pogotovo ne savremene - u tome се nam pornoci gospoda Gace, koja је i bolje informisana. Vi шепе u pгvorn redu interesujete i privlacite kao pisca. Vasi politicki pogledi su rni poznati uopsterю. Ali Vi ste za rnene licпost koja u seЬi sadrzi i izrazava, izrazitije nego Ьilo ko koga znarn, пekoliko epoha Bosne. Моја је пашеrа i zelja da Vas podstakneш, pitaпjima, da se iskazete kao licnost: to ima siri znacaj i trajnu vrednost, јег Vi ste, verovatno, poslednja licnost koja u sebi spaja najznacajnija vremena Воsпе, а ја, moZda, jediпi pisac koji nastoji i da to iskazete - а Vi to mozete i umete. Naporniпjem da istorijн Bosne poznajem rnalo, uopsteno- оrш islarnsku Bosrш jos manje, рао tome пеша srnisla ni da govorimo. No to пе Ьi trebalo da narn smeta, buduCi da тој prilaz Varna nije istoricarski, nego, kao sto sam r-ekao: knjizevпi. Uostalom, Vas rod је istorija, izrazi istorije - ako ne svih Bosanaca, svakako njihovog znatnog dela. Ра, da pocnerno od Vaseg roda, odnosno, kako Ьi Bosnjaci rekli - od odzaka. Iz ranijih razgovora sa Vama, zпarn da ste Vi iz sireg bratstva Ceпgica. То је jedna od najpoznatijih aristokratskih poгodica u Bosni, koja је igrala pгilicпu ulogu i u cmogoгskoj istoriji i veorna је prisutna u epskoj srpskoj narodnoj poeziji. Nije lako Ьiti prisutaп u реsшаша, makar to Ьilo i kod protivnika, u protivпickim pesrnarna. I to treba zasluziti. А nije lako Ьiti ni od znarnenitog roda: podsticaj i nadahnuce, ali i teska obaveza i brizna savest.

Roo

BOSNJAК- ADIL ZULFIКARPASIC

12

Otkad ste vi Zиlflkarpasic i zasto ste napиstili prezime Cengic? ZULFIKARPASIC: Familija Cengica grana se na vise dijelova. Od тоgа neposrednog pгedka Zиlfrkar-pase poticи ZиlfikarpasiCi, focaпski AlajbegoviCi i focanski PasiCi, koji sи izиmrli. Zиlfikar-pasa Cengic, ded тоgа оса Ьiо је zvornicki sandzak-beg, poznati јипаk i pasa. Jedno је vrijeme Ьiо i и SrЬiji, и Valjevи, а onda и Zvomikи i Foci. Vodio је vojskи i pacificirao Drobпjake, kada sи droЬljanski иskoci и mirno doba napadali na Bosnи, иziтali stoku i иЬijali stanovпistvo. Onda је Zиlfrkarpasa Cengic, zvani Miljevina- ро kиli i тjestu gdje је stanovao- krenиo и proljece 1812 s vojskoт od Росе preko Crkvica i Jezera na Koтarnicи. Sтail-aga иdari s drugoт vojskom Bosnjaka od Gacka preko Pive па Dиbrovsko. Ova godina prozvana је "Miljevina" i "о njoj se i sad s иzаsот govori и Drobnjakи", k:aZe Aпdrija Luburic 1 и svoт djelu "Drobnjaci", оЬјаvlјепот 1930 и Beogradи. Тај dogadaj i to veliko jипastvo Drobпjaka i Zиlflkarpase, kaze Lиbиric, opjevali sи i тиslimani i pravoslavni. Осиvапа је do Drugog svjetskog rata i Zиlfikarpasina korespodencija s knezoт Miloseт2 i vladik:oт Petroт П Petroviceт 3 • Ро Zиlfrkarpasi Cengicи njegovi sи potoтci doЬili prezime Zиlfikarpasic-Cengic. Мој otac se potpisivao s оЬа preziтeпa. Jos svjedodzba iz тоје osnovne skole iта obadva preziтeпa. S vreтenoт, jos и mojoj тladosti, ovo smo Cengic izostavili. DILAS: Тај pohod se dogodio 1817, о nјети narodna pesma k:aZe: "Da li vide раsн Miljevinи i sa пјiте Cengic Smail-agи?" Pasa Miljevina је prva polovina 19. veka. Izneo Ьih sada јеdпо тisljenje - i zeleo Ьiћ da mi ga potvгdite ili poreknete. Koliko zпam, rec "zиlfrkar" је licno iте i dolazi od dvovrhog Prorokovog таса. ZULFIKARPASIC: Ne Prorokovog, nego Hazreti Alije, zeta Bozijeg Poslanika i cetvrtog kalife.

DILAS: lma i drugo

da је to

tilиt, tиpi

deo

таса

k:oji је bio

nazиЬljen.

ZULFIКARPASIC: SaЬlja "zиlfrkar" тоzе

se vidjeti u nizи тиzеја, ona ima sprijeda dva паvоја, kao zrnijski jezik. Inace, to је ime и Perziji, и Pakistanи, и cijeloт islarnskoт svijetu vrlo popиlarno i dаји ga ratnici svojoj djeci. DILAS: Ima ih i kod nas i и naseт vremenи ime Zиlfrkar:

Zиko,

na primer

Zиko Dzиmhиr4 , slikar.

Ро mojim sazпanjima, CeпgiCi sи dosli iz Mezopotarnije. Iz razgovora sa

Vama zпam, ili sam to moZda пegde procitao, da sи опi Ьili k:nezovi koji sи se pobипili protiv sиltana, i kada је sиltar1 posek:ao оно sto је sтatrao da treba da posece, ostale је prebacio и Bosnи i dao im nekakve privilegije. Kadaje to Ьilo i sta Vi znate о tоте? ZULFIКARPASIC:

Prije dolaska Osтanlija и Маlи Azijи jedno turkГl1estansko рlете, nastanjeno izтedи Aralskog jezera i Parнirske visoravni, '\,,,.- _:c:::~herшlo је konceт triпaestog stoljeca рrета јиgи, od stтaha pred hordaтa -~~--- Dzingis Капа, пastanilo se па podrucjи Aпadolije, Kurdistana (sjevernog Iraka i Perzije) i stvorilo kraljevinи koja se odrzala nekoliko stotiпa godina. Bio је to sиltanat plemena Akkoyunlи. lmali sи razraden i pravedan poreski sistem, za ono vrijeтe sиperiornи administracijи, dobru upravи, organiziranи vojskи s сиvеnот konjicom. Na сеlи је stajala nasljedna тonar-hija, а prvi sиltan koji se sporninje је Tur-Ali Ьеу, 1300. godine. Iz te familije historija Ьiljezi vise sиltana, od kojih је najpozпatiji Uzиn Hasan, ciji poklon, ро ljepoti i cistoCi jedinstveпi velik:i sтaragd, do dana danasпjeg krasi Dиzdovи riznicи и Veneciji. Оп је vodio ratove sa sиltanoт Mehmed-el-Fatihoт 5 , osvajaceт Bosne. Bio је ozenjen Katarinoт­ Despinom Komnen, scerkoт vizantijskog cara, koja је Ьila cetvrta priпceza vizantijskog iтperatora, иdata na dvor Akkoyиnlи. U vatikanskoт тиzеји postoji pisтo Раре Pavla iz 1471 Uzиn Hasarш, kojim ga тoli da propиsti ZuШkar Zuko Dzumhur (1920-1990) bosnjack:i s1ikar, karikaturista, noviпar i pisac. (Najvatnijai radovi: Nekro1og jednoj carsiji, Hodoljublja, Pisma iz Azije;) 5 Mehmed П- el Fatif- Mehmed Osvajac- (1432-1481), tursk:i sultan od 1451 do 1481. Godine 1453 osvojio Carigrad, Bosnu 1463. Kate se da је osvojio dva carstva, cetmaest kraljevina i preko dvije stotine gradova. 4

Luburic, cmogorski l!istoricar i pisac izmedu dva rata. 2Milos Obrenovic (1780-1860), pokretac i voda П srpskog ustanka, srpski knez od 1830.g. 3Petar П Petrovic Njegos (1813-185 1) cmogorsk:i vladika i pjesnik (Djela:Gorski vijenac, Latni car Scepan Mali i dr.) 'Aпdrija

tuтacenje,

13

ROD

BOSNJAK- ADIL ZULFIKARPASI<:

14

vojsku Duku Savojskom i grofu od Montfeпat6 , na putu za Jerusalem. Akk:oyunlu su stolovali u Egilu, Diyarbakiru i Mardinu7 • Sultan Selim Javuz 8 godiпe 1518. osvoji zemlje Akkoyuпlua i pripoji ih svome carstvu, а familiju Akk:oyuпlu progпa u grad Caпgra, ali u prijateljstvu dade posljedпjem vladaru Isfendijar-begu svoju scer za zenu. Isfeпdijai-beg је, dakle, Ьiо siп Sultana Akkoyuпlua i vizaпtijske priпceze, а muz scerke slavnog sultana Selima. Njegov siп, Kara Osman-haп oko 1550. godiпe Ьiо је poslan и Bosnu kao vojпi zapovjedпik, а пeki kazи пamjesпik, Воsпе. Оп је и seЬi pomijesao kiv triju и to vrijeme пajmocnijih diпastija, kao i пekoliko aгapskih, s kojima sи se Akk:oyипli zeпili. Nastanio se и Borijama, па Zagorjи, gdje је пapravljeп prvi Odzak Ceпgica, cije se ime s vremeпom od Ceпgrlic pretvorilo и Ceпgic, а Аkk:оуипlи otpalo. Imao је tri siпa, od kojih poticи svi bosaпski Ceпgici. Kara Osmaп-haп је и svome grbи imao devet јаЬиkа. Svaka od пjih predstavljala је јеdпи vladalackи familijи пjegovih preda. Na kиlama bega Ceпgica, iz jos пeispitaпih razloga, stajali sи grbovi па kojima sи razliciti brojevi јаЬиkа. CeпgiCi s Miljeviпe i Rataja imali sи tri јаЬиkе и svom grbи. CeпgiCi sи Ьili vrlo иspjesпi vojпici. Dali sи Bosпi и turskom periodи vise od cetгdeset pasa. Neki sи postali slavпi, kao sto је Ali-pasa Ceпgic, koji је stigao pod Vепесiји, osvojio Dalmacijи, zatim Becir-pasa koji је рао pod Ozijom, ра Dzafeг-pasa, Zиlfikar-pasa, Smail-aga i пiz drиgih. U istocпoj Bosпi је Ьilo vise пjihovih kиla i odzaka. Akademik Hamdija Кresevljakovi& и svojoj moпografiji о CeпgiCima pise da је samo па Zagorjи, pocetkom XIX stoljeca Ьilo sedam kиla i odzaka: Borije, Jelasca, Киtа, Mjehoviпa, Hotovlje, ZelиmiCi i VihoviCi. U Podriпjи ih је Ьilo osam: Rataji, Miljeviпa, Srbotiпa, odzak kod Ustikoliпe, Foca, Potpec, Lokve i Visegrad. К tomи: Pljevlje, Boljaпici, SгdeviCi, Lipпik i Presjeпica. Gotovo sve kиle i odzaci sи tokom r-atova spaljeпi, kojom prilikom sи I od Moпtferrat, italijanski grof, kralj Tesalonije, 1202.g predvodio Cetvrti krizarski pohod. 7 Gradovi u sјеvепюј Mezopotamiji (istocna Anadolija- Turska). 8Selirn I. zvan Javuz (ostar). (1467-1520). vladao od 1512 do 1520. Pripojio Osmanskom carstvu Egipat, veCi dio Kurdistana i Mezopotamije, postavsi protektor Meke i Medine, porazio Perziju, tursko carstvo prosirio na obale Tigrisa i Eufrata. 9 Hamdija KresevljakoviC (1888-1959), jedan od najznacajnijih bosnjackih historicara. Objavio vise od 300 пaucnih radova. (Najvaznija dje1a: Kapetanije u Bosni i Hercegovini, Esпafi i obrti u Bosпi i Hercegoviпi. Stari bosanski gradovi, Sarajevo u doba okupacije 1878, Sarajevo za vrijeme austrougarske uprave:) 6 Boniface

ипisteпi

15

dokиmeпti

od пeprocjeпjive vrijedпosti - fermaпi, citave ЬiЬlioteke ... Samo iz rijetkilr cr1eza i slika vide se te gгadeviпe. Pиtopisac i historicar Evlija CeleЬija 10 , koji је ро drugi риt propиtovao Воsпи, mislim, 1664, opisиje odzak Ali-pase Ceпgica па Zagorjи: "Dvori Ceпgica sи kao tvrdava veliki odzak (сигiа пoЬilitaris), koji ima kojih tri stotiпe soba, divanhana (prostorija za aиdijeпcije i vjecanje), Ьапја, kuhiпja, magaziпe, te stale и koje se moze smjestiti dvije hiljade kопја. U ovoj zemlji takve dvore пazivajи 'odzak' ... " Broj soba ciпi mi se pretjeraпim, ali se vidi da је to Ьilo veliko i bogato. DILAS: Da pгeciziramo: rusili te kиle.

partizaпi,

mislim, za vreme Drugog svetskog rata,

пisи

ZULFIKARPASIC: Sruseпo је пesto и Prvom svjetskom ratи i пakon Pгvog svjetskog rata. Onda ihje, s obzirom па agramи reformи i osiromaseпje bega Cengica, koji Љ nisи mogli popгavljati, nagrizao zиЬ vremeпa. Neke sи zapaljeпe и tokи Drиgog svjetskog rata, а nisu Ьile popravljaпe, i tako sи nшoge od njih propale. Sezdesetih godiпa Zavod za zastitи histoгijskih spomeпika Воsпе i Hercegoviпe odobгio је sгedstva za popravak kиle па Ratajima, ali је пеkо prije pocetka radova miпirao kиlи, koja se srusila, i Zavod је odиstao od паmјеге da se ta impozaпtпa gгadeviпa popгavi. Nikakve istrage пiје Ьilo, раје ocito da sи vlasti zпale, ali пisи htjele goпiti poCiпitelje toga baгbarskog сiпа, а sиnшjam da sи svemи i kиmovali. lz emigracije sam Ьiо predlozio Vladi Воsпе i Hercegoviпe da kиlи па Ratajima па svoj racuп popravim i pokloпim је Drиstvu kпjizevпika Воsпе i Hercegoviпe, sto пiје pгihvaceпo. DILAS: Ја iz гаtа zпam tи kиlu, ali пisam zпао da је Ceпgica. ZULFIKARPASIC: Jeste, Ceпgica.

она је јеdпа

od najvecih i najljepsih kula bega

DILAS: Znaci, da sи пеtаспа moja sazпanja о tome da prezime Ceпgic dolazi od iпstгumeпta сепg ili od igracica ceпgija. Df:vlija C:eleЬi ( 1611-1 682). turski pisac i diplomata. Као sluzbenik porte oЬisao veci dio carstva i utiske sabrao u Putopis (Seyahatnama). djelo od deset kпjiga. 1

BOSNJAK- ADIL ZULFIКARPASIC

16

ZULFIКARPASIC: Sиltan Selim, prisajedinivsi zemlje Akkoyиnlиa,

protjerao ill је и grad Cangri и Anadoliji. Familija је, ро Ba8agicи, rюvsila ро dolaskи и Bosnи prezime Cengrlic, koje је vrlo brzo promijenjeno и Cengic. DILAS: Koliko sam iz vaseg izlagaпja razиmeo, vi ste CeпgiCi иstvari, пеkа vrsta vojпicke aristokratije. Ali morali ste imati, pretpostavljam, i posede. ZULFIКARPASIC: Velike posjede smo i dobljali. Ustvari, Bosnu su uvijek

izmedu sebe dijelili bezi. Najslavniji bezi sи Ьili iz vojnicke aristokracije, ра опdа oni bezi koji su kroz svoje bogatstvo pomagali i davali и toku rata priloge. Ali иvijek sи u hijerarhiji bosanskill bega najpoznatiji i najcuveniji Ьili oni koji su dali pozпate junake i osvajace. DILAS: Postoji, dakle, vise grana Cengica. Od koje ste Vi grane? ZULFIКARPASIC: Ја sam direktпi potomak, s oceve strane, Zulfikarpase.

Najvazпije kиle bega Ceпgica su опе na Zagorjи, па Ratajima i па Odzakи

kod Ustikoliпe. То sи tri пајvеса sjedista te grane bega Cengica, dok је опа и Lipпikи пovijega datиma i vise је pozпata ро tome sto је tamo rezidir-ao Smail-aga Ceпgic. Smail-aga Cengic пiје Ьiо od plemeпa bogatijill Ceпgica, ali је Ьiо velik jиnak, pravedaп i velikodusaп i пiје Ьiо zиlиmcar. Otisao је kao mlad u slиzbu turske vojske i proslavio se kao junak, doЬio titulи i premjestio se u Lipпik, odakle је сиvао Hercegovinи i koпtrolirao Сmи Goru. Njegovu smrt Mazuranic 11 је uveo и kпjizevпost i пapravio od пјеgа јеdпо od slavпili imena Cengica, mada и familiji Cengica on takav status пiје imao, zbog ddaпja prema pokretu Husein-kapetana Gradascevica 12 i иЬistva Fejsalaj-bega Ceпgica, koji је иstao sa Zmajom od Bosne. On је Ьiо general 11 Ivan Ma.Zuraniz (1814-1890), hrvatski ban, pjesпik i politicar, autor djela Smrt Smailage Ceпgica prevedeпog па sve kultume jezike" 12 Huseiп-kapetan Gradascevic- Zmaj od Воsпе- (1802-1833), bosanski plemic, voda pokreta za autoпomiju Воsпе 1931. Pobuпivsi se protiv osmanlijskih vlasti podigao ustanak 1831, а паkоп pobjede паd Turcima па Kosovu polju 1831 izabran za vezira i postao ·bosaпskim пamjesnikom. Ustanak Ьiva ugusen nakon izdaje hercegovackih prvaka i Huseinovog poraza od Turaka i hercegovackih ceta u Sarajevskom polju srediпom 183~. Skloпio se pod okrilje Austrije, а пakon pregovora s Turskim vlastiшa otisao u Istambul, gdJe је i urmo 1832. Sahranjen па Ejjubu u Istambulu.

Roo

17

koji је za Sиltana иgиsio роЬиnи и Siriji i Egiptи i zato doblo vise priznanja, dok је Ьilo pasa Cengica sa tri tиga, koji sи Ьili komandanti cijele koпjice turskog carstva i koji sи vodili velike Ьitke па razпim гatistima i nosili titule seгaskera.

DILAS: Mislim da ne Ьi Ьilo па odmet napomenиti da је tug konjski rep - uzet је kao simbol iz konjice: to је, kao sto Ьi smo mi rekli, general sa tri zvezde. Da rasvetlimo јеdап podatak. Pocetkom sesnaestoga veka sultan је zabranio u Bosпi davanje lena, zijameta, ljudima sa strane koji пisu Bosnjaci. Koliko zпam to је izиzetak u turskoj istoriji. То Ьi znacilo da sи CengiCi dosli sa tшskom vojskom i doЬili posede zbog vojnickill zasluga. ZULFIКARPASIC: Oni su to zasluzili kao vojпicka aristokracija. Воsпа је imala иvijek jedan poseban polozaj u Turskom caгstvu. Sultan је Ьiо priznat kao vjerski poglavar, а Bosnom su vladali ajani, bosanski plemiCi i njihovo vijece, dok su vojпi guvemeri koji su Ьili postavljeni za Bosnu imali velika ograпicenja. Primjerice, kada је sjediste till guvemera Ьilo u Travпiku. Guveшer nije imao ргаvо u Saгajevu, koji је Ьiо glavпi grad i ceпtar trgoviпe, pгovesti vise od dva dana, kako пе Ьi imao priliku da zloиpotrijeЬi svoj polozaj i uticaj. Опi пisи mogli, kao u drugim krajevima carstva, darivati ili davati na uzivanje drzavпa imanja пiti doпositi pгesude. Tako је Ьilo sve do Omer pase Latasa 13 , kada Saгajevo postaje guveшerovo sjediste 14 •

DILAS: Da pojasnimo termiп "drzavпa imanja". Pod sultarюm је zemlja ustvari је Ьila drzavna. Sada Ьih dodirnиo пesto u vezi sa narodnim pesmama. Као sto sam V ат rekao, u narodnim pesmama CengiCi su dosta prisиtni. U j~drюj narodnoj pesmi pominjи se cetiri Ceпgica: Becir·-pasa, пjegov sin Osman-beg, Hasanbeg, i Saka Smail-aga. Poslednja dvojica poginula su и ratu pгotiv Rusa Ьila sиltanova, а

0mer-pasa Latas (1806-1871), islamizirani podoficir, kasпije turski marsal rodom iz Like" Godine 1850 poslan u Bosпu, gdje је izvrsio pokolje nad bosnjackim plemstvom, opljaskavsi је i uпistivsi пajveCi dio bosanske iпteligencije i aristokracUe. 14 Tokom osmaпske vladavine u Bosni vise puta se mijeпjalo sjediste bosanskog namjesnika. Tako su glavni gradovi Воsпе Ьili Foca (1418-1436), Sarajevo (1436-1553), (1638-1699), (1827-1828), (1832-1839), (1850-1878), Banja Luka (1553-1638), Travnik (1699-1827), (1828-1832), (1839-1850); 13

Roo

BOSNJAK - ADIL ZULF!KARPASIC

18

ргеmа naгodnoj pesmi "Bosnjaci na Moskovu". Zanimljivo је da је Vuk

uzeo

izгaz

15

"Bosnjaci".

ZULFIKARPASIC':: То је tada Ьiо jedini iпaz, а daпas, zacudo, oko toga ima diskusija. DILAS: Sada meni nije jasno ko је Ьiо beg гatajski. ZULFIKARPASIC: То је Ьiо Beciг-pasa, diгektni шој pгedak s majcine stгane, seгaskeг, vгhovпi komadant u гusko-turskom ratu 1737. godiнe.

Njegov sin је Osman-beg, koji је Ьiо zaroЬljen od Rusa. О njemu ima legenda da је postao гuski general. Mladi sin је Ьiо poznati Dzafeг-pasa. DILAS: U narodnoj pesmi, sto пе mога Ьiti tаспо, ka2e se da ga је poguЬio Laisavic. U nar·odrюj pesmi "Foca i Focarlke" pominje se Hasan pasa iz Foce. Da li је оп Ьгаt ВеСiг pase iz pesme "Bosnjaci na Moskovu?".

ZULFIКARPASIC: Mislim da nije. Brat BeCiг-pase Ьiо је Jal1ja-beg Ceпgic Zade, banjalucki kapetaп. Beciг-pasa Ceпgic pogiнuo је pod Ozijom (Ocakov) gdje је Ьiо komadant gamizona i tvгdave. Veziг је pгistao da se povuce (u stvar·i on је izdao), а ВеСiг pasa nije htio pгedati tvгdavu. Tvгdava је zapaljena, doslo је do niza eksplozija baгutana. Mnogi Bosnjaci tu su poginuli- njih oko osam l1iljada. О tome irna niz pjesarna. On је od sultana doЬio zemlju, i ја о tome irnam oгiginalпi fепnап, gde stoji da је рогеd svЉ imanja sto је vec irnao od Sultaнa doЬio jedno veliko leno, za svoje vojнicke zasluge. U fеппаrш је tаспо opisaпa i njegova jurisdikcija, оdпоsпо njegovih пasljedпika, нjihova ргаvа i prihodi. DILAS: Za пastavak гazgovoгa о Vasem poгeklu smatгao sam da tгеЬа da ubacim Smail-agu, jer irna пеkЉ stYaгi koje samo Vi rnozete da zпate. Ја manje Yise te istorijske stYari zпаш i zпаш ргiсе koje su se sacuYale о Smailagi. Srnail-aga је уаzап zato sto је deo istoгije cmogoгske i istoгije Воsпе. ЕУ о, геСi cu vam sta zпаш о пjernu. Оп је rodeп 1788. godine и Jelascu, 15 Vuk

Stefanovic Karadzic ( 1787-1864 ). srpski !ingvist. etnograf i historicar. sakup!jac narodnill pjesama. pripovjetki i poslovica. Nacinio reforme u jeziku uvodeпjem пarodnog jezika u knizevnost pojednostav!jujuci ga па osnovi: "svaki glas jedno slovo", nacelom "pisi kao sto govoris. а citaj kao sto је napisano"

19

kod Kalirюvika. Ucestvuje 1809. i 181 О. u гatu pгotiv Kar·adoгdeve SrЬije. Godine 1831, kad se pobunio Husein-kapetan Gгadascevic, on је ostao uz sultana, veran sultanu zajedno sa Rizvanbegovicem Ali-pasom. Pгotiv Smailage је organizovana cmogoгska zaveгa da ga uЬiju, ргеkо Novice Ceгovica. Novica је tu Ьiо glavna licnost. Novica је imao i licnih гazloga, ne tako mnogo kao Njegos, јег је Novicin otac рор Milutin Ьiо роsесеп u Pljevljima, tako da је mogao Ьiti kivan па muslimane, па Turke itd. No, Njegos је imao i licпih razloga. Smail-aga Ceпgic је па Gгahovu- koliko zпam to пiје Ьila neka velika ЬогЬа - isekao, ро пekim podacima, deset ро пekim dvaпaest Petrovica. Prva cifra izgleda verovatпija, а medu njimaje Ьiо i Njegosev Ьгаt koji је Ьiо sasvim mlad. Njegos, da ве ulazimo sad kakav је pesnik, Ьiо је kao sto zпate strog i zaveгeнicki vladalac. Ро пaгodnim kazivanjima, sem DгоЬнјаkа okupljeнЉ oko Novice, u пapadu па Smail-agu Ceпgica ucestvoavalo је i пesto Gomjemoravcaпa. Nагоdпа pesma se uglavнom poklapa sa istorijskim ciпjeнicama i pгicaпjima iz пaroda о Smail-agi. Naime, Ьila је zaveщ i u toj zaveri, prema пarodnoj pesmi, ulogu ima i Sujo Kaгadzic, povremeпi hajduk. Smail-aga ga је dоЬго zпао. Онi su odгzavali cudпe koнtakte. Оп је dolazio kod Smail-age, а Smail-aga је zпао da је hajduk. Postoji prica da је jednom оп, посu, hteo da uЬije Smail-agu ра ga је puska slagala а Smail-aga геkао: "Онај cmi pas, оп је sigumo hteo da opali". То su price. Мене iпteгesuje, јег to је пeгasvetljeпo: da li је Ali-pasa Rizvanbegovic, 16 osecajuCi u Smail-agi koнkureпta, ucestvovao s Njegosem u zaveгi pгotiv Smail-age? Јег је сiнјепiса, da је posle pogiЬije Smail-age, Ali-pasa Rizvanbegovic poslao vojsku na Drobнjake, ali vise kao aliЬi. Mada је Ьiо u pгepisci sa Njegosem, пikada Njegosu нiје zamerio uЬistvo Smailage. lma јеdпа pesma koja Ьi potvгdivala da је postojalo пеkо rivalstvo izmedu Smail-age i Rizvaпbegovica. "Cuvaj Stoca, ne daj Pocitelja, а не skidaj oka sa Mostaгa, u Mostaгu ljuta guja spava, ljuta guja Ceпgic Smail-aga". U Cmoj Gori, to sam upamtio, cesto puta se govoгilo "silni Smail-aga", 16 Ali-pasa Rizvanbegovic Stocevic ( 1783-1851 ). bosanskohercegovacki plemic, vezir i hercegovacki valija od 1832-1851. U Hercegovinu uvezao masline. bademe. duhan. pirinac, juzno voce i povrce zпасајrю uпaprijedivsi ondasnju privredu i zivot uopce. Iako је па strani porte ucestvovao u guseпju gradascevicevog pokreta za samostalnost Bosne 1831!32. Omerpasa Latas ga. па poпizavajuci i svirep nacin. daje ubiti 1851.

ROD

BOSNJAK- ADIL ZULFIКARPASIC

20

pri cemu "silni" ne znaci пasilni, пеgо juпak i ugledпa, mocna, markantna licпost, tako da је u cпюgorskoj narodnoj tradiciji Smail-aga јеdпа epska licnost. Sto se tice MaZ.uranicevog speva, оп је umetnicki vrlo dobar, ali nije tacan. Pre svega, pocetak nije tacan: "Sluge zove Smail-aga usred Stoca kule svoje ..... ", jer u Stocu је Ьiо Rizvaпbegovic itd. Vi Ьiste о tome mogli пesto da kazete, а ја cu odmah da Vam postavim i dodatпo pitanje: kakav је psiholoski odjek imala pogiblja Smail-age u vasem bratstvu, jer pretpostavljam daje to Ьila velika tгagedija, veliki poraz Ceпgica bratstva i svih muslimaпa. Smail-agaje Ьiо vrlo cuveп, tako daje Njegos imao diplomatskih proЬlema oko пjegove pogiblje: morao је da se pravda pred Rusima. Mozda Ьismo mogli uпeti пеkе поvе momente koji se не zпaju? А, pitam Vas, kakav је psiholoski odjek taj dogadaj imao kod vas Ceпgica. ZULFIКARPASIC: Smail-aga је Ьiо karizmaticпa licпost. Ciпi se da је Ьiо mnogo postovaп i od protivпika i od prijatelja. Bio је prilicпo sutljiv, pravedan, mada је u MaZ.uranicevu djelu prikazan kao пeki veliki zulumcar. Bio је zagovarac korektпe politike prema Cmgorcima, to se vidi iz rrшogih njegovih izjava i сiпа. Bio је koпkurencija Ali-pasi Rizvaпbegovicu. U pozпatoj pobuni u Siriji pozvan је kao gепегаl jer su ga pratile velike pohvale, i vratio se sa sultanovim пagгadama.

Samo malo da Vas pгekinem: imam podatke daje оп vrlo mlad sa dvadeset pet godina, sto је izuzetno, postao gatacki muselim. DILAS:

ZULFIKARPASIC: Jeste. On је svakako Ьiо koпkureпcija Ali-pasi Rizvanbegovicu. Podozrivost izmedu njih је sigumo postojala. U familiji se nije govorilo о tome otvoreno, ali па primjer nas poznati pjesпik Safvet-beg Basagic 17 : koji је pjevao о Smail-agi Cengicu i pisao о njemu, na nekoliko mjesta aludiгa da је Ali-pasa Rizvanbegovic Ьiо upleten u Smail-agino Safvet-beg Basagic Mirza Safvet, roden u Nevesiпju 1870, umro u Sarajevu 1934, znanstvenik, politicar, pjesnik i prevodilac. Spada u red пajzпacajnijih bosпjackill historicara i pjesnika. Jedno vrijeme i predsjedпik bosanskog sabora, pokretac i osnivac mnogih listova i udruzeпja, zagovomik stava о nacionalnoj posebnosti bosanskih musliшana. Posjedovao је i cuvenu zbirku rukopisa koju је nazalost morao prodati Jugoslavija шu је uskratila peпziju profesora i predsjedпika sabora- uпiverzitetskoj biЬlioteci u Bratislavi. Jos i danas su пjegova djela пajcitanija literatura u Bosni. (NajvaZnija djela: Trofanda iz hercegovacke dubrave, Bosпjaci i Hercegovici u turskoj kпjizevnosti, Кratka uputa u proslost Bosne i Hercegovine;) 17

bosпjacki kпjizevnik,

21

ublstvo. ОsоЬпо sam iz mпogih razgovora stekao dojam da veza postoji. Мој otac dozivio је duboku starost, zivio је stotiпu godiпa, kao mladic Ьiо је u Turskoj vojsci, i ја sam od njega о tome slusao. Kod паs se to пiје govorilo javno, ali se svakako sumnjalo da је Ali-pasa Ьiо upleteп u ublstvo. Doduse, moram пaglasiti da Smail-aga nije igrao опu ulogu u farniliji Cengica kao sto su to Ьili пeki od pasa, kao sto је Becir-pasa, Dzafer-pasa, Ali-pasa i drugi. DILAS: Da Vas dopuпim, vi to sigumo znate: ublstvo glavara hercegovackih kod Ostroga, је Ьilo dogovoreпo izmedu Njegosa i Ali-pase. Da li је tako пesto Ьilo i sa Smail agom?

U to se sumпja, а i historijske ciпjenice пavode na to. Postoje izvjesпi dokazi da se Ali-pasa sastao s Vladikom Petrom П Petrovicem u Dubюvпiku, gdje su se dogovorili о rjesavaпju sporova i jedan drugog "nadmudrivali". Оп је pod Ostюg poslao istaknute prvake koji su mu smetali, jer је svoje siпove zelio metпuti па пjihova mjesta. Medu пjima su пajpozпatiji Ьili Hasaп-beg ResulЬegovic, Basaga Redzepasic i Osman kapetan Musovic, koji odose "па rijec i tvrdu vjeru" Vladiki па pregovore. 1 паюd је osudivao Vladiku zbog ublstva bosпjackih parlameпtaraca. О tome sam jos '53. u jedпom eseju pisao, citirajuCi ruskog konzнla u Dubrovпiku, Gagica, koji pise Vladiki od prilike da је оп - Vladika - protiv volje cmogorskog seпata i пaroda пaredio da se Turci poblju. Dalje se pita kako се se ovaj opravdati pred svijetom kad ga i sami Cmogorci osuduju. 1 Vladiciп Ьiogгaf Tomaпovic ga optuzuje kako је u mimo doba, u prijateljskim odnosima, kad se radilo da se ti odпosi jos ucvrste, dao iz zasjede pogublti hercegovacke poslanike koji su dosli u Cmu Goru da dovrse djelo роgга­ пiспоg uredenja. А sto se tice Smail-age, Ali-pasa nije smio ostaviti nikakva tгaga, posto је Smail-aga Ьiо priliCпo omiljeп па dvoru u Stambolu, i ozblljпija sumпja stajala Ьi ga zivota. Sve to sto Vi kaZ.ete za Njegosa, to se i medu CengiCima znalo. Sasjeceno је, kako jedna nasa pjesma kaze, sedam Petrovica, а ро drugoj, kao sto i vi kazete, Ьilo ih је deset ili dvanaest. То је vjerovatno, јег Ьiо је to jedan otvoгeni sukob, kakve su Ьile vгlo cesto te Ьitke Bosnjaka i Cmogoгaca. Narodna pjesma kaZ.e: "Svijetla saЬlja age Cengica sasijece sedam Petrovica, na Gralюvu polju siгokome, na sramotu kпjazu Brdanskome." Dok se naredni ZULFIKARPASIC:

22

BOSNJAK

stihovi mecu u usta Smail-agi: "Ја ispunih carsku volju, polju, uЬih deset Petгovica, sokolova i plemica." DILAS: Da dodamo:

Petгovici

Roo

ADIL ZULFIKARP.-\SIC

su

Ьili

па

Grahovu bojnom

u svatovima i Ьili su pripiti.

ako se dobro secam, jednu reportazu о susгetu sa unukom ili praunukom Smail-age пegde u Turskoj. Ова пiје zпala паs jezik, govorila је turski, ali kad Ьi јој pomeпuli Smail-agu zapadala је u пeraspolozeпje. lmala је jos uvek neke stvaгi od Smail-age. Da li ima potomaka direktпih i, ako ih ima, pomeпite пеkе?

ZULFIKARPASIC: Sumпjam. Mislim da је to opгavdanje u koje su Cmovjerovali. Smail-aga ве Ьi пikada napao svatove. Bila Ьi to za njega sгamota. PetroviCi su dosli pomoCi Grahovljanima, zeljni slave i junackih podviga. PogiЬija Petгovica u boju sa Smail-agom imala је tragicпo ponizavajucu dimenziju za Cmogoгce. Njegos se i sam osjecao povrijedenim sto је u toj Ьitci tako masovrю izgiпula njegova familija- sve rnladi ljudi, medu kojima i пjegov brat. Zbog toga је on pripгemao osvetu Smail-agi. Kako sam ено, Ali-pasa је znao da Njegos zeli smaknuti Smail-agu. Zпао је i za Smailagiп polюd, ali ga пiје upozorio. Sve to pokazuje da је оп imao шnijesaпe prste u to, а Ьiо је covjek koji је takve stvaгi vec гadio. Sama ciпjenica da је on svoje pгotivnike, plemice bosanske, poslao u Ostrog da ih Cmogorci poЬiju, pokazuje da Ьi logicпo Ьilo da to шadi i s jednim covjekom kao sto је Smail-aga Ceпgic, koji је Ьiо od пјеgа mladi, sposobпiji, veCi junak, u kojemu је morao gledati svoju koпkureпciju. lпteгesaпtno је da је izmedu familije Cengica i cmogorskih pгvaka vladao viteski odnos. Na primjeг, mi smo se kumovali s Спюgогсimа. Моја familija se kumovala dva puta s cmogorskim prvacima i vojvodama, i kada је dosla Austгougarska poznato је da su Cпюgorci ponudili Smail-aginom unuku azil, da se moze skloniti u Cmu Goгu, jer se borio pгotiv austrougarske okupacije. Prema SrЬijancima i prema pгavoslavcima iz Bosne mi nismo imali takav odnos kao prema Cпюgorcima. U mojoj familiji govorilo se vrlo cesto о nekim cmogorskim junacima i s priznanjem se govorilo: "Ьiо је junak" ili "onaj је Ьiо covjek". Stoga mislim da је pogiЬija Smail-age sigumo Ьiо sok u ьratstvu Ceпgica, naгocito zbog toga sto је to ocevictпo Ьilo pripгemljeno na neviteski naCin, da se Smail-agu Cengica na prevaгu uЬije. Ostala је od toga роsеЬпа gorcina. U mojoj se familiji to smatralo cmogorskom sramotom. On пiје pogiпuo u dvoboju, u otvorenoj borЬi, kao sto је to Ьilo na Grahovu, пеgо u noCi, u zasjedi u jednom muckom napadu, u fingiraпome sijelu, gdje su njegove uЬice dosle pritajeno. Smail-aga Cengic smatraп је u bratstvu Cengica velikim junakom. goгci

DILAS:

Рге

rata

sаш,

mislim "onog"

гаtа

od 1941, procitao u "Politici",

ZULFIКARPASIC:

Njegovi diгektпi potomci пal.alost ne zive vise u Bosпi, nego u Tшskoj. Ја sam ih posjetio, zive u Brusi, posjeduju fепnапе koji pokazuju kakva је sve junacka djela Smail-aga poCinio, za koja је Ьiо nagraden od sultana. Rijec је о udovici i dvije scerke Riza-bega Ilove, koji је direktni potomak Smail-age, Selmi i Lejli. Mlada, Lejla, govori bosanski, radi н jednoj turistickoj agenciji. Vrlo pametna djevojka, zivi s majkom, otmjenom hanumom. Riza-begove sceri posjeduju zaista пekoliko izvanгednih feпnana. lmajн i najvazniji fermaп uopce dat Akkoyunluima, iz godine 1498, pгvi ili dгugi ро starini sacuvani turski fепnап ll citavoj histoгiji. Dat је knezн Akkoyunlu, а cuvao se н mojoj familiji. Za vrijeme Austrougarske Ьiо је predan u muzej Bosne i Hercegoviпe. Otac Riza-Ьega Ceпgica pozajmio ga је na 24 sata da ga pгepisu i izloze, i odnio ga u Tшsku, gdje se danas nalazi н posjedu njegove familije. Oni su meni Ьili obecali dati taj feпnan. Kad su iz razgovora culi da u Ztirichu postoji Bosnjacki institut, u kojem ima izlozbeni prostor, mala galerija, rekli su da Ьi ga oni posjetili i da Ьi rado taj feпnan kao i feпnane Smail-age Cengica darovali lnstitutu. U пestrpljeпju, da Ьih sto ргiје doЬio te stvaгi, pгedlozio sam ovoj gospodi da mi ргоdа ferman, koji је ustvari vlasпistvo moje familije. Ona је bez rijeci presla ргеkо toga. Onda sam napisao pismo, poпudivsi јој pedeset hiljada dolaгa za fепnап, а ona se па to ocevidno uvrijedila i нikada mi vise пiје odgovorila. Ја, doduse, imam vгlo uspjelu fotokopiju fermaпa, kao i opseznu studiju о njemu i о povijesti Akkoyuнlua koju је нegdje ргiје Dгнgog svjetskog гаtа napisao profesor Minoгski u Eпgleskoj, sa Univeгziteta u Londonu. Кrasan feпnan. NADEZDA: Gde

гekoste

da zivi ta gospoda?

ZULF1KARPASIC: U Bursi. Njen otac se bavio liteгaturom, pisao је price, а Ьiо је naгodni poslaпik u Skupstini Tuгske RepuЬlike. PosjeCivao је Bosrщ imao је tamo familijame veze. Pomagao је nasim ljudima gdje godje mogao.

BOSNJAK- AD!L ZULFIКARPASH::

Roo

DILAS: Iшао Ьih jos jedno pitanje u vezi sa Sшail-agoш. Crпogorci su 1876. godine zauzeli Lipnik i dosli su na gmb Sшail-age. Tu је Ьiо i knjaz Nikola i Novica Cerovic. Crпogorci su hteli da razvale nisan, nadgrobнi spoшenik, jei је na spoшeniku pisalo da је uЬijen на pievaru. Htjeli su da to razvale, ali nije dao Novica, koji је inace u crnogorskoj tradiciji i istoriji јеdна fiнa, uшна figura. Novica kaze: Neшojte ljudi, ра znate li vi, шi sшо se ovdje шrzili sa Sшail-agoш, ali kad dodeшo на неЬо rni сешо Ьiti najbolji prijatelji, шi cemo tamo da se volimo, nisu to ovdasnja шjerila. То је zabelezeno kod Holaceka, ceskog нovinara. Znate li Vi нesto о tome, ima li неkа zabeleska?

posedi koji su doЬijeni kao leno, tiшar ili zijaшet, i licнi posedi - citluci, takozvani begluci. Ovo prvo zahvatalo је velike prostore, mnoga sela, а ovo drugo, ne шноgо mанје povrsine- zнate li о posediшa Vase porodice?

24

ZULFIKARPASIC: Ја sаш takode sашо cuo о tome, iz istih izvora, ali detaljnije mi nije poznato. VeCina mojih predaka izginula је na bojnom polju, nisu uшrli u krevetu, ра postoji јеdна posebna logika u tim familijama, gdje se cijeni nepiijatelja, ako је castan i junak. То su manje-vise Ьili protivnici koji su Ьili dostojni tih borЬi, i tu postoji Iespekt prema piotivнiku. Kada је Zulflkar-pasa Cengic 1834. ki"enuo na Crпu Goru da kazнi paljenje Crrюgoraca ро focanskom i gatackom kraju, posavsi na Cetinje cuo је topove. Na pitanje zasto topovi pucaju odgovorili su mu da sahranjuju vladiku Petra I, koga su doнijeli iz Ostroga da ga pokazu narodu. Zulfikм­ pasa је vratio vojsku da не kvari svecanost. Nikada несu zaboraviti - тој а majka је isto od Cengica, ја sаш i ро ocu i ро majci Cengic - kad sаш 1941. odlucio da idem u paitizane i rekao to majci Zahidi - а ona је mene jako voljela - rekla mi је: "Jeste, tvoji su drugovi tamo, idi i ti, cuvaj svoje ime, i ne okaljaj ga." Dakle, to је Ьila zена koja је jako voljela svoga siнa, ali kojoj је Ьilo vrlo vazno da ја ne budem kukavica, da slucajno ne ukaljam ime. Jos se zivjelo u toj tradiciji, i moja majka је zivjela u toj tradiciji. Jedan od najvaznijih elemenata koje је tгebala spomenuti Ьilo је da me upozori na porodicнu tradiciju. DILAS: Као sto Vam је poznato, begovske familije su se zeнile medu sobom, nerado sи iSle на klase нize od begova - dr"Uge klase da i ne pominjem. Sestr-a Smail-age Cengica, koliko znaш, Ьilaje zena Osman-pase Skopljaka, veziia u Skadru. Vi ste vec rekli koliko ima Vasih pasa, ра da to ne Ьismo ponavljali, trebalo Ьi zbog citalaca reCi nesto о posedima. Postoje dve vrste poseda:

25

ZULFIKARPASIC: Мој је otac pred agiarnu reforrnu iшао pet stotina kuca kшetova, dakle pet stotina imanja koja su pripadala njemu, jednako kao i kшetovi. Na koji је nacin doslo do tih koncentracija u razniш farnilijaшa, da li zeнidbom ili piodajoш, razmjenoш, ја ne znaш, sашо znaш da је rrюj otac imao velike posjede u Ьlizini Srebreнice, da su mojoj farniliji pripadala velika iшanja izmedu Sмajeva i Rogatice, imali smo velika imanja u Miljevini - u Ьliziнi Росе, imali smo vlastitи sиmи, koja је smatrana najveCim posjedom privatne sume и Jиgoslaviji. Тај posjed nije zahvatila agraшa reforrna, jer је pod nји potpala samo obгadiva zemlja. Na srecи наsе familije to је ostalo nаша, ра smo te sume mogli indиstrijski iskoristavati, sto nam је omoguCilo izvjesno Ьlagostanje. Ostale begovske familije to nisu iшale, ра sи poslije agrame r-efOime vecinom spale na prosjacki stap. Turska је prije svega poCivala na vојној hijerarhiji, tako da нiје Ьilo brutalnog feudalizma, kako mnogi misle. Кшetovska zemlja uvijek је Ьila bazirana на pгivatнom иgovoru izmedи onoga koji је obradivao zemljи i vlasnika kшetovske zemlje. Кшetovi sи davali treCinu zita i voca, а poloviнu sijena, јег tи нiје Ьilo нekog velikog rada. Za citavo vrijeme turske смеviне, ako kmet нiје иcestvovao и pobuнi ili u иЬistvu, beg ga нiје imao prava smijeнiti нiti otjerati s imaнja. Он нiје imao jurisdikcijи наd нjim. Jurisdikcija је Ьila iskljиcivo и posjedu dizave, tako da sи kadije odlиcivale u slисаји spora izmedи bega i kmetova. Тај је odнos Ьiо sasvim drugaciji пеgо sto ga наsа literatшa prikazиje. То se vidi HaiOcito sada kad su u turskim arhivima proпadeпi tefteri koji opisиju sta se dogadalo od Madarske ра do Jadraнskog rrюra.

Postoje svjedocaнstva koja potvrdujи da је to Ьiо pravнi odнos на bazi ugovoщ iz kojega se vidi da zemlja pripada bezima, koji sи tи zemlju naslijedili ili u svoje vrijeme doЬili kao leno. Druga imanja Ьila su oko kиla - to su begluci ili odzaci, jei ko nije imao kulи imao је Ьм svoj caidak s odzakom. То је Ьila zemlja koja nije Ьila и kшetovskom odnosu i obradivali su је nadнicari. Nakon Prvog svjetskog rata ргvо sи oduzeta kшetovska zemljista, i to iskljиCivo и Bosнi. Reforrna нiје provedena нi и SrЬiji ni u Vojvodini, неgо

26

BOSNJAK- ADIL ZULFIKARPASIC

ROD

agrama refoma provedena djelomicno u Dalmaciji vis-a-vis kolona, i u Bosni i Makedoniji. То је, ро mome misljenu, Ьilo sracunato na osiromasenje muslimanskoga stanovnistva н Jugoslaviji. Та imanja sн zaista piedstavljala veliko bogatstvo i zauizimala ogiomna prostranstva.

U Turskoj Bosni i Heicegovini Ьilo је prije okupacije oko 800.000 mн­ slimana i 600.000 piavoslavaca, da Ьi se nakoп aнsti"ougaгske okupacije preko 250.000 muslimaпa iselilo н Тшskн. Tada su SrЬi postali veCina. Slobodпi seljaci u Bosni Ьili su uglavnom muslimani, koji su s bezima i agama posjedovali pieko tri cetvгtine zemlje, dok su pгavoslavci i katolici veCinom kao kmetovi obгadivali nшslimansku zemljн. То se sve odnosi na doba pred dolazak Aнstгougarske.

је

Bosnjaci su iS!i u 1·ar Могаtе znati da su muslimani н Bosni i Hercegovini Ьili ti koji sн isli н r-at, dok kmetovi, kl"scani, nisu ratovali, i zato su oni placali takozvani zastitni porez dгZavi i Ьili privilegiгani mileti. Ratovi su Ьili brojni i njima је zemlja opustoseпa. Vidite, u tom su pogledu muslimani-Bosnjaci Ьili u nekoj vгsti neгavnopгavпog polozaja u оdпоsн na kгscane, јег је Turska vodila nшogo vise lokalnih гatova nego sto ih је vodila u srcu svoga carstva. Bosna је Ьila pogгanicпa zemUa i neprijateljski upadi Ьili su vгlo cesti. Bosпjaci su Ьili ti koji su ucestvovali u tim vjecitim caгkama, а davali su vojnike i za velike Ьitke i stalno гatovali na svim гatistirna: u Peгziji, Rusiji, Afгici i u svim evropskim ratovima u koje је Turska Ьila upletena. Oni su davali ogгoman danak u kгvi, dok se broj kmetova u to vгijeme н rniru povecavao i njihovo prisustvo siгilo. Tako је poгast stanovпistva isao па stetu Bosпjaka, kl"oz kmetovski odnos i kгoz organizaciju turske dгzave н kojoj su iskljuCivo mнslimani isli u гаt, dok su dгugi u пајgогеm slucaju mogli iCi kao pornocne tшре, kuhaгi, komoгdzije i slicпo. Mпogi bogatiji seljaci mнslimani, koji su imali samo jednog ili nisн норсе imali siпa, isli sн sami u vojsku. Da im se zemlja ipak obгadi, cesto Ьi је dali komsiji kl"scaпinu da mн obгadi zemljн popola, kako Ьi farnilija mogla pгezivjeti. Vгlo cesto su takvi ljнdi Ьili гanjeni ili Ьi poginнli, i tako su komsije postajali nasljednici zemlje, оdпоsпо stvoгili Ьi kmetovski odпos. Vazrю је znati da se zemlja agгamim гefoгmama nije uzirnala samo bezima i agama, nego i onim siromasnim muslimaпima koji su posjedovali dio zemlje sto sн ga nekada, н nepгilikama, dali svojim komsijama da ga obгaduju. Stoga, kada se govori о zemljisnim posjedima н Bosni i Heгcegoviпi, ima н tome dosta пeгazumijevanja. Тl'еЬа imati u vidн kakav је sistem н Tuгskoj Ьiо, koji је kasnije пaslijedila i Austгija. U Bosпi је uvijek Ьilo pieko pola takozvaвe егаmе zemlje, to jest one koja је pгipadala d!Zavi. Manje-vise devedeset posto suma i svi pasпjaci pripadali sн еrаш.

27

NADEZDA: Bosna је Ьila pretezno poljoprivredвa zemlja. Ро danasnjim su sve zemlje Ьile poljoprivredne, ali i za ono vгeme н Bosнi је srazmemo veliki deo stanovпistva Ьiо н poljoprivredi, tako da је svaka agrama гeforma rnoгala imati veoma zвacajne posledice. Sta је pгethodilo i kakvi su odnosi Ьili носi agгame rеfоппе?

kгiterijima

sto se izvela agгama геfогmа, bosansko stanovвistvo Ьilo је uglavпom poljopгivгedno, izuzev malo tгgovaca i zaпatlija. Zaвatlije sн opet Ьili veCinom mнslimani. Тl'goviвa је za vrijeme Turaka takode Ьila vecinom u гukama muslirnana. Poljoprivгedno stanovnistvo, koje је sacinjavalo oko 80 posto stanovпistva, ubrzo је upropasteno. Prije pocetka austгougarske upгave, odnosrю u zadвjim ostacima tшske uprave, Ьilo је mozda вajvise 50.000 aga i bega u citavoj Bosni i Heгcegovini. S austrougarskom upгavom pripremao se zakon da se ta zemlja fakultativno otkupi - dijelom da је plate seljaci, а dijelom drzava i da se agшma refoгma ZULFIKARPASIC: Prije

пеgо

pгovede па civiliziгaп пacin.

Аgгагnа reforma u kl"aljeviпi Srba, Нrvata i Sloveвaca nije Ьila takva. Zemljoposjednici su doЬili odstetu otprilike onoliko koliko је prihoda Ьilo na zemlji izmedu jedne i dvije godiвe. Та odsteta opet пiје data u novcu, nego u bonovima, а vrijedпost bonova pala је na oko desetinu svoje pгvoЬitne vrijednosti, ра ih је onda Milan Stojadiвovic 18 otkupio na berzi i potom preko noci donio zakon da se one mogu вaplatiti ро rюrninalпoj vгijednosti. Tako da је agrama refoгma u Bosni zaista Ьila pljacka posjeda i imanja, ва јеdап, moze se reCi, svirep i genocidan nacin. Sjecam se familija mojih гodaka, bega Cengica, koji su imali svoje velike cardake u FoCi, divne kuce, i ostali su doslovce bez ikakvih uvjeta za zivot. То је cudnovata јеdва

1

~Milaп Stojadiпovic (1888-1961 ). srpski politicar, шiпistar fiпaпcija. а poslije i pred-

sjedпik

Vlade Jugoslavije.

pripreшio

Trojni pakt s

Hitleroш.

28

BOSNJAK- ADIL ZULFIKARPASH:"

tгagedija. Sато se naslutiti moze koliko је tu Ьilo patnji i bola pгikгivenog otmjenim foгmama. Vrlo zalim da mi nismo imali knjizevnike koji Ьi opisali tragediju till ljudi, koji sн zbog ponosa klili da su gladni, da nemajн sredstava za zivot, te su шnirali zatvoreni н te divne kuce, u sredini gdje nisu mogli ni pokazati, niti smjeli pokazati da su dosli na prosjacki stap. То su Ьili ljudi odgojeni u dнhu jednog narocitog ponosa, tako da је njillova neimastina, njihovo siromastvo, imalo jako dramaticne foгme. Тim vise sto se ta tragedija dogadala skrivena od dгustva i do danas је ostala neznana sva dublna tuge i niCim zaslнzene nevolje.

DILAS: I ја sат kao rnladic u Bijelorn poUu upoznao takve tragicne sudbegova: venuli sн i dotrajavali u krajnjoj oskudici, nesnalazljivi i nepгihvaceni н rюvorn vrernenu i tнdirn odnosirna. Mucno је, nepojmljivo је tesko sacuvati ponos u gladi i beznadu. Cesto su Љ s ponecirn pornagali njihovi Ьivsi krnetovi, prirnali sн pornoc sa stidom, kao rnilostinjн. Deca su se kako-tako snalazila, skolovanjem, trgovinom, ali kako sн tek tu sramotnu oskudicu dozivljavale zene i devojke skrivene н avlijarna iza musebakaone nisн ni dovoljno spoznale zblvaпja, а пasle se preko noci u bezizlalnorn ропош jada i nesrece? Da, zaista је tragedija pгipadпika koje Ьilo klase, vеге ili пагоdа - uvek ljudska, sveUudska tшgedija ... Мене је tragicпi motiv propadanja begova dirao i privlaCio. U svorn юmanu "Svetovi i mostovi" sат ga нpotreblo, ali пi dovoljпo siгoko, пi duboko: tragedije пе zastarevaju паСi се se pera. О torne Ьismo rnogli dugo razgovarati - ta tema to i zasluzuje. Ali, morarno se pгidгZavati zadate teme, Vase licпosti, Vasih dozivljavanja i Ьine Ьivsih

shvataпja.

Dodao Ьih пesto па temu te ref01me, kao razjasпjeпje, oпoliko koliko о torne zпат. Reforma, 1919. godiпe је јеdап revolucioпami akt, upeгen protiv feнdalnih poseda, tacnije ostataka feнdalnill poseda. Oni sн Ьili najveCirn delorn u posedu rnнslirnana. Reforma је irnala sigumo i politicku ulogu - da oslabl vladajucu klasu, vladajнCi sloj islarnski. Ali, koliko znam, u SrЬiji jedva ako је Ьilo velikih poseda. U Vojvodiпi ih је Ьilo: kraljevina nije dirala posede н Vojvodini, ро mom rnisljenju, jer је to Ьiо kapitalisticki veleposed gde postoje sarno nadnicaг i vlasnik, а пе postoje odпosi kmeta i feudalca. Kornunisti su posle Revolucije proveli u Vojvodiпi agramн refoгmн - ona se sa ekonornske tacke gledista pokazala pogresnorn.

ROD

29

ZULFIКARPASIC: Ја sат kazao daje to Ьilo pogresno zato sto је unistenje velikih imanja uvijek umanjivanje kapaciteta pгoizvodnje. Medutim, to se dogodilo u prvoj refomli nad muslimanima gdje sн se velika imanja, moze se reCi, parcelirala. Ј а Ьih ipak htio da kazem оvн stvar. Da је to imalo jednu namjeгu unistenja nшslimanskoga stanovnistva, ipak, ро tome sto је ta agrama refoгma sprovedena iskljucivo u onim krajevima gdje su muslimaпi Ьili posjednici, i nigdje dгugo. Bila је provedena u Dalmaciji, prema tamosnjim kolonama, ali jedan isti komad zemlje Ьiо је placen 56 puta vise u Dalmaciji, nego sto је Ьiо placen u Makedoniji i Bosni. Dakle to је vec dokaz da tu nije Ьila rijec ро nekim zakonskim pгopisima niti о nekim socijalnim mjeraтa. Znate, mi mnogo puta nismo dorekli neke istine i zato nат se one poslije uvijek vгate kao burneгang i plate nат se, kako se to kaze, teze, tako da i ova agraтa refoгma пikada nije ni u kakvoga pisca niti nekoaa sociologa prikazana kao nacin unistenja jednog dijela stanovnistva. Ја sada mogu, nakon ovih tragedija koje smo dozivjeli, reCi da su to Ьili vjerski motivi. Muslimane u Jugoslaviji se htjelo pretvoriti u masн, oduzeti im njihova imanja, oduzeti im njillova ршvа i slomiti ih. То је izgleda tada dozivljeno kao historijska prilika da se zavrsi borba protiv Tнraka. Takav razvoj dogodajaje irnao specifiCne balkanske osoblne, jedan veliki religijski rnotiv i veliku nacionalisticku dinarniku koja i sada daje kгv i snagu ovirn nacionalistickirn pokretirna. Тај i takav fanatizaт је Ьiо obucen u fraze socijalпih rnjeгa, likvidacije feudalizrna, patriotskih rnjera i torne slicno. Mislirn da је to Ьiо jedan tipican obracun, zavrsni cin borbe protivu rnuslirnana, koji su pogresno prikazivani ostatkorn tнrske upгave, а ne onirn sto su Ьili - starosjedioci, autolltono stanovnistvo. ь

~

DILAS: Ne mislite li da је па agraшu refoгmн, da tim pitanjern i zavrsimo оvн temu, uticala Oktobarska гevolucija i strah od socijalnih nemira? U Jugoslaviji је Ьilo revolucionamo vrenje, ne rnislite li? ZULFIКARPASIC:

Mislirn da to nije irnalo uticaja, s obzirom na ljнde koji sн refoгmн proveli. Кralj Aleksandar i njegova kamarila irnali sн drнgacije rnotive. Da је sovjetska revolнcija irnala uticaja, onda Ьi to bez daljnjega zahvatilo Vojvodirш, zahvatilo Ьi one djelove gdje је Ьilo velikih posjeda. U Bosni sн se dijelili posjedi veleposjednika ali i oduzirnala zernlja sirornasnih rnнslirnanskih posjednika, ра cak i seljaka.

30

BOSNJAK- ADIL ZULFIKARPASIC

DILAS: Vasa Ьi se pгimedba u celini na agraшu reformи svodila па to da nije vrsena postиpno, irnajuCi u vidu ekoпornsku sitиacijи svih, а ne sarno jedпih. Misljenja sam da se reforrna rnorala izvesti, а druga је stvaг kako.

2 ZULFIKARPASIC: Agraшa refroma se и svakom slисаји trebala izvrsiti onako kao sto је to pokиsala i Aиstroиgarska. Na fakиltativnoj osnovi pri сети se nije smjelo diiati и beglиke, zemljи kоји SL sami vlasnici obradivali i koja је Ьila van kmetovskih odnosa, а пajmanje и zemljи muslimaпskih seljaka koji su djelimicno obradivali svoju zemlju, а djelirnicno Ьili u kmetovskirn odnosirna sa svojirn sиsjedima нernuslimanirna. Medutiш, Ciнjenica koje se niCirn не rnoze poblti нi opravdati је da је ta agr-aшa reforrna irnala fоппе i teнdeнciju zavrsnog cilja јеdне politicke borbe, јеdне borbe protiv ostataka - kako se zarnislilo na Balkaнu - tuгskog staпovnistva.

DOM I OPREDJELJIVANJE

DILAS: Moji preci пisu tako slavпi kao Vasi, ali su isto tako ginuli i to veCinorn и ЬшЬl sa Cшogorcirna, u rnedusobнirn borbama. Ima ih i koji su poginиli i u borbl sa neprijateljeш, s turskom i austгijskom vojskom - ро jednom sarп doblo ime. Ali moji direktпi predi su poginиli od sunaгodnika: тој pra-pradjed, ра moj djed, ра moj otac - njega su иblli Siptari, balisti, mog Ьгаtа staгijeg ublli sи cetпici, mladeg nedicevski policajci: moj је sin, kad se о tome propitao ili smo ти pricali, rekao: "Meni не ostaje drugo пеgо da ше nabljи na kolac". Dilasi su od veceg, brojnog bratstva Vojiпovica: s пjima se jos rodakamo, тој otac иvijek se prema пjima odпosio kao prema Dilasima. Otprilike, odvojili smo se od Vojinovica pocetkom 19. veka. Dilas је пadimak i zнaci­ skoCiti. Dilasi sи malo bгatstvo, poticu iz Zupe пiksicke, iz Zupe sи i Vojirюvici, veciпom su se гaselili, najvise и Sandzak. Ро legendi kod Vojiпovica, od пjih su, пekad Ьili kпezevi, ali samo moji su knezovali ро legeпdi, а kod Vas је to ferrnaпima potvгdeпo. Kako se Vi osecate kao potomak jedne tako velike, glasovite porodice? Koliko vidiш, Vi ste covek sa velikim ponosom. Imate li jos пеkо dгugo osecanje? ZULFIКARPASIC:

Znate, ја пюгагп priznati da sve to mogu zahvaliti mome оси Husein-begu, mome kиcnome odgoju, sto sam иzео kao moralnи obavezu. Sjecarп se jedne aпegdote iz vremena kada је meni је Ьilo devet godina i kada se тој br-at zeпio. Otac ше је pozvao sa rijecima: "Slиsaj siпe, kod nas и farпiliji, kod bega, oblcaj је da ti bиdes oslonac sпahe. Ti imas pet sestara i majku, а sпaha dolazi kao tuda, ра ti moras Ьiti па njenoj strani, bez da ikad pitas је li ona u pravи ili пiје, ti јој moras dati svakи zastitu, јег је takav oblcaj." Tako sam ја kao dijete и ЬеzЬгој slucajeva Ьiо konfroпtiгaп da moгam uraditi nesto specijalno i drzati se pгavila i оЬiсаја. То nisu Ьile privilegije, to su Ьile vise obaveze. Na primjeг, ја se sjecarп, da је u Sar-ajevu

32 Ьila

Dом 1 OPREDJELJIVANJE

BOSNJAK- ADIL ZLJLFIКARPASIC

trgovina Kocovica koju је dгZao otac Bogoljuba Kocovica, pisca poznate kлjige: "Zrtve П svjetskog гаtа". On је imao englesku konfekciju za djecu, ра Ьi oni poslali paket u Focu, da ЬЉ ја izabrao tri-cetiri odijela. Sjecam se, Ьiо sam vrlo mali, Ьiо sam u osnovnoj skoli, da sam odmah davao ова svoja druga odijela drugovima, i mene је majka pozvala na odgovomost, а otac ka.Ze: "Slusaj, ti ne п·еЬаs pitati nikoga, ako vidis da tvoj drug nema ti trebas dati, to је tvoja duznost." On те је uvjerio, na primjeг, da kao plemic uvijek govorim istinu, da uvijek zastitim slaЬijeg, da se poпasam tako i tako. То su Ьili uzroci da sam ја kasnije pгidavao tome vrijednost. Otac me upucivao kako da iskazujem postovaпje prema starijim osoboma, narocito uglednim ljudima, njegovim prijateljima i poznanicima. Sjecam se cak kako је govorio i za protu Kocovica: "Kad ga sretnes, podi mu гuci, das gestu kao da ces ga poljuЬiti u ruku, ti to ве uradis, on ti весе dozvoliti posto si ti sin Zulfikarpasica, ali ti mu napravis tu gestu." Ili, ва primjeг, тој komsija, najЬlizi komsija Ьiо ваш је Hadzivukovic Milaп. Мој otac Ьi meni rekao: "Pazi, komsija ti је preci пеgо шdak." Rastao sam u familiji u kojoj se, kao i u drugim begovskim familijama, tradicioвalno gajila toler-ancija - vjerska, пacionalna, socijalna. Nikada пisam vidio da је moj otac razgovarao s jedпim siromahom drugacije nego sto је гazgovarao sa seЬi ravnim begom ili nekim drzavnikom. Мој otac је Ьiо vrlo ugledna щ:nost, kod njega su dolazili razni ljudi, ali on пiје nikada nekoga podcijeпjivao. PI"ema tome, postojao је taj respekt prerna ljudima. Jedan plernic је ponosit jer nije bahat, to је vгlo vazno. Ponasanje jedпoga covjeka koji пета dobar odgoj moze se prepoznati u mornentima kada dode do vlasti, kada dode do bogatstva- on se tada ponasa bahato. То јеdан beg ne srnije нikada. Ја sam inace odgojen vгlo strogo, тој otac је Ьiо vrlo strog covjek, koji је zahtijevao rnaгljivost i tacnost. KuCi sam morao doCi uvijek tacno, prije aksarna. Мој otac mene nije нikada tukao, nego је postojao jedan red koji је davao pгavila ponasanja, koji је dao nacin zivota. Ne govori se svaki dан нekorne: ti si taj i taj, ali s vremena na vrijerne, kad se daju obaveze, rnene је otac uvijek upozoгavao da ја rnoram to izrsiti јег sam нjegov siн, Cengic, Zulfikarpasic, nшslirnan, Bosнjak i torne slicнo. On rne cesto upozoraYao sta rnusliman ne smije seЬi dozvoliti, da se rnora tako i tako ponasati, da dгZi do cistoce, casti itd. I vjerske duznosti su u morn slucaju Ьile isprepletane s drugirn duznostirna i nametnute mi па jedan mellki

пacin, tako da, kad sarn postao komuнista, vjei"skom uvjerenju dгugЉ ljudi.

нisarn izguЬio

33

postovanje pierna

DILAS: Od kada su Vasi Ceнgici u Foci? Recite наш nesto о vasern ocu, njegovorn zyanju, о majci, о dedi, zatim о ЬгаСi, sestrama, skolovanju brace i sestara, i siroj шdЬiнi - to Ьi moglo ukratko, ра cemo онdа нastaviti dalje. о

ZULFIKARPASIC: Dakle, svaka velika begovska kuca irnalaje sYoju kulu, i to је ustvari Ьila njihova rezidencija. Tako је od moje familije Ьila па Miljevini kula bega Cengica. DILAS: U MiljeYini su

SгЬi.

ZULFIKARPASIC: Nisu sarno SrЬi, ima Muslirnana koji su u Miljevini uvijek Ьili u YeCini. Тата је jos 199l.g. Ьilo oko 55 proceнta Muslimana. Svi su SrЬi tarno Ьili krnetovi moje farnilije. То su Elezi, to su Cancaгi, MariCi i dгugi. ОЬiсај је Ьiо da se u oЬlizпjem gгadu ima kuca, cardaci gdje su se pгovodile zime, tako da su bezi iz Miljeviнe Ьili nastanjeni u Foci. Mi smo u Foci irnali Yise kнса, koje ne Ьih ni znao sve opisati, нiti kako su dosle u posjed шоје farnilije i cernн sн slнzile. Znam da је u centrн gгada Ьiо veliki konak, н kome је nekad Ьila гezideнcija Zнlfikar-pase, ne njegoya kuca za staнovaнje, неgо нjegov ured i divaн. А onda, imali srno kucu на velikorn pгostoгu, na lijepome mjestu, koja је gledala na citavu Fосн, na Donje polje. Та је kuca irnala sestnaest soba. Dijelila se на dva dijela: па koнak, па muski dio za goste, gdje se dolazilo petkorn н posjetн morne ocu, i na dio gdje su ziYjeli нkucaнi. Bile su dvije avlije, zeпska i muska, zatim jedno veliko dvoriste gdje su Ьile garaze za kocije, onda је Ьila jedna velika basca. Pored te zenske avlije nalazila se jos jedna prostorija, velika, ogradena zidorn, isto kao produzenje te avlije, sva u zeleнilн, kao jedan cvijetпjak, i tн је Ьila kuhinja, tzv. mutvak koji se нpotreЬljavao samo ljeti. Tu је тој otac poslije podne pio ljeti kahYll i sjedio. Jos od prije Ьila је tu konjusnica za јаћасе konje -тој otac Ьiо је lovac - i steпar-a samo za lovacke pse. Kod nas nije Ьiо оЬiсај da pas ulazi н kucu niti u aYliju, ali lovacke pse sн jako voljeli, mazili su ih. Мој је otac, kada је umro, 1936. godine, imao, пeki ka.Zu sto cetiri, neki sto dYije godine, ali svakako preko stotiпu godiнa. Мепi је tada Ьilo petnaest godina.

34

Majka potomak

BOSNJAK- ADIL ZULFIKARPASIC

Bec(iг-pase

Kad se тој otac ozenio posljednji put, u poznim osamdesetim godinama, majkom - а on se inace zenio cetiri puta - imala је osamnaest godina. Majka је Ьila s Rataja, od bega Cengica, direktni potomak BeCir-pase. Моја majka је Ьila obгazovana zепа. Govoгila је пesto i turski, а imala је u mladosti to је Ьiо оЬiсај kod bega- privatne ucitelje, tako da sam ја od пје сио vгlo poucnih stvari. Normalna stvar, to obrazovaпje је Ьilo пesto drugacije пеgо na Zapadu. Imali su ucitelje vjeгoпauke, ucitelje lijepoga poпasanja, opcih ројпюvа о zivotu itd. Takvo је obrazovanje moja majka imala u djetinjstvu. Ona mi је pricala da su пjima dolazili, godisnje ро nekoliko mjeseci, ljudi iz Stambola, koji su ih ucili гazпim stvarima. Nisam isao u aпalize tih ргеdаvапја, da li se sistematski pгilazilo nekim predmetima kao sto se to radilo u Evropi, ali н svakom slнсајн iz znaпja i ponasanja moje majke, а ја sam nјн dozivio kao zreo covjek - ona је нmгlа tek poslije D111gog svjetskog гаtа - kao jednн vгlo obrazovanн, pametnu, razumпu zenu, koja је, mпogo toga zпala i od koje је covjek mogao stosta naнciti. Мој otac је imao vrlo dob111 ЬiЬliotekн na arapskom, tшskom i nasem jezikн. Redovno је citao rюviпe, а kada је jako ostario ја sam mн ih пaglas citao. Sjecam se repoгtaZa iz Spaпskog gгadaпskog гаtа, citao sam nagJas ра sam se i ја нроzпао s tim proЬlemima kao djecak. U to sam vrijeme dolazio do pгvih "djecackih" saznanja na politickom polju. Опdа se vec Ьiо pojavio Нitleг i moj otac је pokazivao veliki pгezir prema njemн, cisto zbog svojih veza s njemackom i austrougarskom aristokracijom. Za njega је on Ьiо јеdап пюјоm

"maleг".

Smatrao је kako Нitler nije kvalificiran voditi zemlju kao sto је to Ьila Njemacka, s politickom tradicijom, s aristokracijom. Ја se dobro sjecam kad gaje posjetio gгof od Hesena, kojije dolazio prije toga u lov kod mojega оса, pitao ga је: "Huseiп-beze, kad ces opet doCi u Njemacku." On је odgovorio: "Kad ode Нitlec" Toga se sjecam. Мој otac је za mene Ьiо јеdпа fascinirajuca licпost, kojoj sam slijepo vjerovao, ра sam kao djecak shvatio da је to neko veliko zlo, taj Нitler.

DOM I 0PREDJELJIV ANJE

Zemlja је

35

Ьila bosnjac~ka

Мој otac politicki пiје volio Spalщ iz prostog razloga sto је smatrao da on sukrivac sto se izvodi agrama reforma i sto nije nista pridonio da do пје ne dode. Danas smatram njegovu осјеrш nepгavednom. Spaho nije rrюgao uciniti mnogo da se to sprijeci. Otac је Ьiо clan Ьivsih veleposjedinika, to је Ьilo jedno udruzenje koje је trazilo da se isprave nezakonitosti agrame reforme, i da se zemlja pravedno plati. Kad је agrama reforma stupila na snagu оп је imao u svome posjedu ogromno bogatstvo. Tako је predio oko Sokolca, kod Saгajeva, pripadao pretezrю пjemu, ра onda Miljeviпa, Kapes, ogromni prostoгi kod Sгebrenice i naгoCito surne oko Foce. То imanje i sada se zove Begova zemlja, jedno је od najljepsih lovista н Bosni. Pripada nam i sнma kојн је koгistila kompaпija "Varda", а poslije "MagliC". Kada sam se 1990. godine, poslije toliko godina vratio - to је vгlo interesantrю - saznam da ta surпa nije oduzeta nekom agгarnom reformom. Komuпisti su smatrali da је пjilюva vlast za vjecita vremena, раје za takav jedan veliki kompleks samo izvrseпa eksproprijacija, tako da sam ја vratio ово sto se н Sarajevu moglo ustaпoviti da је moje. Та је surпa, па primjer, Ьila na nasem imenu, ра kako sam testamentom jedini nasljednik rrюga оса, meni је "Maglic" predlozio da napravimo aranzman: da od njill ne tгazim odstetu, zato sto su је oni 40 godina iskoristavali, vec da sa pedeset posto posjeda udem u vlasnistvo poduzeca i doЬijem djeloYe sYih njillovill postrojenja. Imao sam namjeru to modemizirati, napraviti uistinu jedrю veliko poduzece koje Ьi to dalje industгijski iskoristavalo. Ра mi smo jos za vijeme stare Jнgoslavije imali koпtakte s italijanskim trgovcima. Italijaпi su kupovali nase dгvo, posto је nasa sшna Ьila najbogatija s javorom, dzefeг javorom, koji је Ьiо jako skup i rijedak. Sve u svemu to su privatne sume i ја imam veliki postotak u vlasnistvu.

је

DILAS: "Maglica"? ZULFIКARPASIC: Jeste, "Maglica". Imali smo velike posjede na Zelengori i Ravnoj Gori. Na mojoj zemlji је napravljen onaj spomeпik i hotel па Tjeпtistu. То је na mom privatnom vlasnistvн. Vjerovatno ste isli tamo.

DILAS: Ovo је zaista lep motiv iz

sнludih vremeпa.

36

BOSNJAK- ADIL ZULFIKARPASIC

Dом 1 OPREDJELJIYANJE

ZULFIКARPAsн:: Кrasan је

to pгedio, irna tarno vrlo lijepih lovista, divokoza npr. Mi srno u Foci od, kako bi se гeklo, odvajkada tarno lovili, posto su ondje te nase kule: Zagorje, Miljeviпa, Rataji. Stotinarna godiпa u Foci је bila rezidencija bega Ceпgica. То је Ьila gшna koju је rnoj otac naslijedio. U njegovorn vlasnistvн Ьilo је пekoliko lovackih kuca na Ravпoj Gori. Zпarn da је rnoj otac irnao brata, Sulejrnan-bega, koji је posjedovao nekoliko kuca н FoCi. Bio је takodeг ugledna licnost. Ја ga se vгlo slabo sjecarn, јег је urnro kada sarn irnao sest -sedarn godiпa. NADEZDA: Da se vratirno Vasern ocu, kakvi su gledi i iпteгesi?

Ьili пjegovi

politicki po-

ZULFIКARPASIC: Мој otac је Ьiо gгadonacelnik u Foci vise od 25 godina, za VI"ijeme Austгougaгske i za vrijerne stare Jugoslavije. Bio је clan bosanskog sabora, kao i Vakufskog sаЬога. Prilikom ulaska Austгougarske - о torne је pisao i Ceгovic - ucestvovao је u oruzaпorn otporu. Vjeгovatno su vam i poznate te stvari јег је piilikom njegove srшti, о njernu pisano u svirn noviпarna Jugoslavije. "Politika", zagrebacki "Jutarnji list" i diugi doпijeli su о njernu neke claпke sa slikama, da је on ucestvovao, kao rnlad covjek, u ЬогЬi pгotiv ulaska Autгougarske u Bosпu i Heгcegovinu, aktivno se Ьогiо s pljevaljskim rnuftijorn Semsekadicem 19 protiv okupacije i isao da pobuпi svoje kmetove н SгеЬгепiсu. Оп u politici, za vгijeme Austrougarske, nije Ьiо Ыizak Firdнsu 20, madaje s njirn Ьiо piijatelj, пеgо је pripadao jednoj manjoj grupi ljudi koji su vidjeli opasnost od politike SrЬije prerпa Bosni. Dok је Fii"dus Ьiо uz Serifa Aгnautovica i Mustaj-bega Fadilpasica21 , koji su slijedili ideje DzaЬica22 , protiv Austгougarske, р а su kasnije uпisli u

Mehmed ef Semsekadic (1827-1887). pljevaljski muftija, jedan od istakпutih voda ustanka protiv okupacije Bosne 1878 i komandaпt bosnjacke vojske. pokazao velike strateske sposobnosti u sukobima s austrijskim trupama. Umro u Istambulu gdje је od okupacije zivio kao sultarюv gost. 20 Ali-beg Firdus (1864-1910), od 1907 voda pokreta za vjersko-prosvjetnu autпomiju muslimana i predsjednik izvrsrюg odbora Narodne orgaпizacije - prve muslimaпske politicke stranke. 21 Mustaj-beg Fadilpasic, (?-1912) jedan od voda pokreta za vjersko-prosvjetпu autonomiju muslimana, narodni poslanik u zemaljskom saboru i prvi predsjednik Muslimanske centralne banke. 22 Ali Fehmi е[ Dzabic (1853-1918). mostarski muftija, od 1899 osnivac i voda pokreta za vjersko-prosvjetnu autorюmiju muslimaпa. Nosilac radikalпije borbe protiv austrougarske uprave. Nakon odlaska u Istambul. gdje је predvodio rпuslimansku deputaciju 1903, austrougarske vlasti mu zabranjuju povratak. Objavio је vise naucnih radova ocjenjenih kao rerпek djela teorije arapsko-islamske knjizevnosti. 19

oruzaпog

37

rnoj otac, koji је zivio na gгашсr Воsпе i Heгcegovine pгerna Сгnој Goгi i pгerna SrЬiji, irnao је dгugaciji politicki stav. Оп se borio pгotiv Austrougarske da sacuva tшsku upravu u Bosni, а ne da se nje oslobodi. Za njega је dolazak Austrougarske Ьiо kao dolazak jednog stгanog elernenta u njegovu dornovinu. Govoгio rni је da је Sanstefanski ugovor ostao па sпazi, i da пiје doslo do Beгlinskoga kongresa, vjeгovatno Ьi Сгnа Gora uzela veliki dio Hei"cegovine, ako пе citavu, а da Ьi SrЬija osvojila Bosnu, sto Ьi, kako је on ocjenjivao, predstavljalo kraj rnuslirnaпa u Bosni i Heicegovini, kraj Bosnjaka kao naroda, jer tada је jos vladao zakon "cujus Iegio ejus religio'123 • S torn parolorn је SrЬija ociscena od rnuslirnana i to Srba koji su pгesli na islarn. U Uzicu, u Valjevu, u veCini su Ьili rnuslirnani - SI"Ьijanci koji su presli па islarn. Опi su u pregovorirna izrnedu Tшske i SrЬije pioglaseпi Tшcirna i rnoгali su se iseliti. Tako su doselili u Bosnu. Irnarno stotiпe familija, н Tuzli, Sarncu, Sai"ajevu i FoCi, koje su doseljeпici iz Uzica - rnuslirnaпi koji su govorili sipski. Poпovilo se OilO sto se vec dogodilo ll Slavoпiji, u Lici. Lika је Ьila 65 posto rnuslirnaпska zemlja. Kada је pala u ruke Austrijaпaca rnuslirnaпi su piotjei"aпi. а dijelorn pokrsteni. Poznati рор Mesic Ьiо је taj koji је vrsio to krstenje u Lici, prevodenje na katolicanstvo. То se dogodilo, kao sto kazeш, i u drugirn krajevirna. Мој otac о torne nije irnao iluzije i on је srnatrao da Ьi vjerovatпi fizicki kraj rnuslirnana Ьiо vi"lo Ыizu, da se to ne Ьi rnoglo izbjeci da nije doslo do autшugaгske okupacije, а zbog svega sto se dogadalo гaspadom Turskog carstva. Iako је Ьiо ljuti protivnik austгijske okupacije Bosne, brzo је uvidio da alternativa Austгiji ne moze vise Ьiti Tшska, јег је ona definitivno Ьila potisnuta. Opasnost, ро njemu, Ьile su SI"Ьija i Cma Gora iza kojih је stajala Rusija; one su sve I"adile da zarnjene Austriju na tim podi"ucjirna, sto Ьi ро Bosпjake Ьilo lose. kolaboraciju sa

SгЬirna,

''В о l es n ik па В osfo ги п Мој

otac је pripadao i jednoj stгuji, jednoj politickoj eliti u kojoj је Ьilo nekoliko ljнdi sto su se protivili politici priЫizavanja SrЬirпa, priЫizavanja pravoslavnorn elerneпtu, pгaveCi tome opoziciju. ВогЬа za autonorniju н Austгougarskoj pгiЬlizila је SrЪe i Bosпjake. SгЬi iz taktickЉ гazloga nisu

23

Latinska izreka: Које је vjere vladar takve је i zerпlja (drzava).

38

BOSNJAK- ADIL ZliLFIKARPASIC

aktualizirali agraшu refoпnu, nego su isli zajedno s Bosпjacima kojima su pred aпeksiju pravili iluziju od нgovora Berlinskog kongresa govoreCi da је sultan jos uvijek vrhovni gospodar u Bosni. Struja kojoj је pripadao moj otac imala је ргаvо, jer sн zпali da пiје dobro ako se rni vezemo za Tursku, kojoj su daнi Ьili odbrojaпi. No, da smo se vezali za Aнstroнgarsku, imali Ьi jakoga saveznika da izvrsimo emaпcipacijн пasega пaroda na evгopskoj platfoпni. Мој otac је kasnije Ьiо zato da se rni ne oslaнjamo vise na Tшsku - kako su zagovaгali srpski politicaгi- kojaje postala "bolesnik na Bosforu", пеgо da se oslonimo па Aнstroнgarskн, da se stvori saradпja, da se izvrsi agraшa refoпna i нlazak н indнstгijн. Оп је, na primjeг, stvorio јеdпо veliko podнzece za iskoristavanje sнma za vrijeme Aнstroнgarske н Foci. Procjenjivao је to vгijeme na specifiCaп nacin. Na primjeг, moja majka је Ьila jedna od pгvih zena u Bosni koja se otkгila. U Bosnн је dosao za reisa Dzemalнdin ef. Caнsevic 24 , poгijeklom iz Cazinske kгajine, koji је zavrsio najvece skole н Turskoj i koji је islam interpretiгao vгlo modemo u njegovom pravom dнhн, ро vгlo napredпim idejama. U razgovoru, jednom prilikom, s mojim ocem, ро рitанјн pokгivaпja zena, on је rekao da н Kur'anu to uopce nije propisano i da ро Kur'anн zene treba da se nose decentno, ali ni u kom slнсајн da pokгivajн lice, da је propis da se pokгije kosa, da se pokrijн stidni dijelovi itd. I moj otac је mojoj majci preporucio jos za vrijeme Aнstro­ нgarske da se ona otkгije, i tako је malo-pomalo pocelo otkrivanje н mojoj familiji. Mi smo preko ljeta нvijek isli н Miljeviпll. То је za nas Ьila velika гadost, tamo smo jahali konje i islo se н lov. Та, da ill nazovem, пajljepsa vremena, kada је moja familija irnala te velike posjede nisam dozivio svjesno. Та Miljevina, ta kнla, spadala је pod begluk i mi smo је imali dok је otac nije prodao. Eto, to smo rni н Foci Ьili, а posto је Zнlfikar-pasa Ьiо mнteselim н Foci i imao svoj ured i divan u Foci, tako је nюја farnilija stotinama godina Ьila vezaпa r-ezidencijom za Fосн. DILAS: Koliko је od Vase majke rodeno. 24

Dzemaludin ef. Causevic (1870-1938), islamski ucenjak, teolog i pravnik. Reis-ul-ulema od 1913-1930. NajveCi vjerski autoritet u Bosni u posljednja dva stoljeca .. Ve1iki reformator, u svojim pogledima bio Ьlizak Afganiju i Abdulu. Njegova stanovista i sada vaZe kao temeljni vjerski izvor za muslimanski kler u Bosni. Autor vise stotina teoloskih radova. Zajedno s hafiz Muhamedom Pandzom preveo Kur'an na bosnjacki jezik. Bio odvazan i l1rabar u borbi s jugoslavenskim vlastima u odbrani prava muslimana. Iz protesta zbog ukinuca vjerskoprosvjetne autonomije 1930 nije se prillvatio novog izbora za Reis-ul-ulemu.

DOM 1 0PREDJELJIVANJE

39

ZULFIКARPASIC:

Od moje majke, imao sam samo jedrюg brata, Sabriju, koga sн нЬili cetnici, i imao sam sest sestaгa. Medнtim, izrnedн mепе i mog najstarijeg brata ро осн, Alije, Ьilo је 55 godina razlike. Kada se njemu rodio нnuk, on је onda Ьiо u Stambolн, jer se iz protesta ргеmа aneksiji Bosne i Her-cegoviпe iselio н Тшskн. Тај Ьшt је осн 1921. godine poslao telegr-am "cestitam ti praunнka" - to је Ьiо prvi ocev praнnнk - а posto sam se нpravo tada ја rodio, otac је njemu odgovorio "i ја teЬi brata". Мој brat је nosio bradн, i ја sam, kada sam imao jedno pet-sest godina, s njim setao ро Sarajevl!. Bio је jako ponosan kada ga pitajн da li sam rnu ја нnнk i1i praнпuk, а on kaze "р а to mi је brat". Мој otac se zenio cetiri рнtа. Nije пikada imao dvije zene, пiti se rastavljao. Tri zene sн mн нrnгle. Моја majka ga је nadzivila dvadeset godina. Sinovi su mн Ьili: Alija i Нilmo - koji su iselili ll Tшskll i ponovo uzeli prezime Аk.kоунпlн - IЬгallim, Hasan, Hivzo, Hamdija, Sabrija i Adil. А sceгi: Arfa, Fatima, Hasa, Zнmгнtа, HasiЬa, Hajrija, Hamijeta, Fahra i Seflka. Kod nas u kнCi nikada se nije moglo uCi н sobu moga оса bez dozvole, ni djeca ni neko dшgi. Ako Ьi neko Ьiо pozvan, on Ьi usao i stajao, onda Ьi otac rekao nesto da шadi ili Ьi on пesto mom осн saopCio i kad је zavrsio zatгazio је dozvolн da izade. Nikada пiko nije dosao na idejн, od пjegovih sinova, da sjedne na secijн pored rnoga оса ako nш on to nije izricito геkао, а to nije Ьilo cesto. Sjecam se, kad sam Ьiо djecak, kada Ьi dolazio rnoj Ьгаt, lijecnik, pгofesor u Stambolн, i dшgi najstariji brat, Alija- oni sн Ьili ljudi od oko sezdeset godiпa - tada, ako Ьi dosli predvece, oni se пisн javljali morn осн, nego su to нcinili tek нјнtrн. То је Ьiо оЬiсај. Опdа se нјнtrн dode осн н sоЬн, pokuca па vrata, najavi mн se, rni kazemo da је оп dosao. Onda Ьi taj stajao - sto је meni Ьilo neнgodno - na primjer, ја vidim, pнsti ga stajati ро pola sata. On mн izrнCi pozdrave od farnilije, sve ро redн, ро imenima, izruCi mн pozdrave od prijatelja, onda otac нpita za njega i tek пakon toga mн k:aZe da sjedne. DILAS: Video sam slike Vasih sestara, one sн Ьile obucene ро par·iskoj modi, delujн vrlo sarmantno, da ne kazem koketno, na tim slikama, i vгlo sн !ере. Ni one se nisн pokгivale, zar не?

40

Dом 1 OPREDJELJIVANJE

80SNJAK- ADIL ZULFIKARPASJC'

ZULFIKARPASIC: Nisu se pokrivale. U to vrijeme se ni majka nije pokrivala. Ona је nosila jedan svileni cmi maпtil i kapu s velom koju nikada nije spustala. Nosila је rukavice kad је isla na ulicu. Kada smo putovali s осе т u Kaгlove Vari, u Bad Gastein, u inostraпstvo, isli smo salonskim kolima i moja se rnajka nikada nije pokrivala. da је Vasa poгodica- da upotreblm taj izгaz- emaвci­ povaвija, н evropskom smislu. Izgleda da је u vreme Vase mladosti Vasa poгodica Ьila ва prelazu iz patrijatшlne u modemu. DILAS:

То zвaci

ZULFIКARPASIC: Ја

mislirn da је moj otac Ьiо jako tгadicionalвo bosaпski odgojen. Оп, па prirnjer, пikada вikome пiје govorio "vi", јег se ро turskom i bosanskom Ьов-tовu svakome govorilo samo "ti". Bila је to јеdпа sirnbloza modemog s tгadicioвalпirn, kao sto sam vidio u Јарапu, gdje izvjesпi kгugovi zive па пamodemiji пacin drzeCi se u isto vrijeme stгogo svojih tгadicija. Pгirnjerice, dolazi direktoг Ьапkе u cmome odjelu i ustirkaпoj Ьijeloj kosulji, oЬlaci kimorю i ро star·orn ritualu vecera sjedeci па podu sa stapiCima za sofiorn. То me rnпogo podsjetilo па пасiв zivota u rnojoj farniliji. u mojoj familiji se zivilo stгogo ро tгadicioпalпim priпcipima, ali se пiје drzalo do oвih oblcaja koji пisн Ьili u skladu s dгнstvom, s vremeвom. Vidite, moja braca Alija i Нilrno studiгali sн н Becu. То је Ьilo za vrijeme Aнstгougar·ske. Моја se majka пiје krila, rnoje se sestre пisu kгile, н kuCi se ucio Kur' ан, mi smo ucili vjeroпaukн, molili smo se Bogu, jelo se ро mнslimaпskim oblcajima, ali kada је тој otac pravio ргiтапје i vec ргета tome koga se zvalo, slнzilo se jelo "а la fгапkа" ili "а la turka". U svakoт slucaju, тоzе se геСi daje оп Ьiо етапсiрirап, liЬeгalar1 тusliтaп, koji se stгogo drzao vjeгskih oblcaja. Ро пјеgоvот тisljeпju pokrivaпje zепа пiје vjerski pгopis. U tоте је ta stvaг. DILAS:

Ра

to i пiје

н Кш'апu.

ZULFIKARPASIC: DаЬоте. Njega је гeis Dzeтaludiп Causevic uvjeгio da se zепе ве tгebaju pokrivati, i оп је to prihvatio. DILAS: Posle гаtа, паша пiје obaveza ро К ш' аrш.

sн

vasi

svesteпici

iz

Uleтe гekli

da pokrivaпje

41

ZULFIКARPASIC: I nije obaveza. Napгavicu jednu malu digresiju. Najstariji obicaj i obaveza u islamu jeste put u Meku, koji је еtаЬliшп u doba zivota Muharneda a.s. Posto se hadz obavlja svake godine oblcaji su i оЬlасепје ostali isti do dапа daпasпjeg. Zпа se da zепе tada nisu Ьile pokгivena lica, пеgо su samo Ьile оgпшtе caгsafom kada su iSle da vrse оЬгеd. Da su se pokrivale u drustvu, onda Ьi se pokгivale i tamo, pred Bogom i najuzvisenijim mjestorn koje postoji u islarnu. Tamo su zene otkrivene i to је tako ostalo. Rekao sam vec kako u islamu postoji samo propis da se zena tгеЬа decentпo oЬlaCiti i kaze se koje dijelove tijela treba pokrivati. Na primjer, muslimaп moze da klaпja ako samo donji dio tijela pokrije carsafom, а zепа rnora da pokгije i grudi, kosu i, kako se kaze, stidne dijelove tjela. Prema tome, kad se ide pred Boga tako, пюzе se otiCi i pred covjeka. Niz raznih rnuslirnaпa u svijetu sн se dr:lali tih propisa i Ьili emaпcipiraвi za Evropu. Poslije гаtа, meвi је srnetalo u kojoj rnjeгi i ва koji васiв su partizanske vlasti pгilazile torne pгoЬlernu: zabrana noseвja fesa rnuskarcirna, nasilвo skidaпje zara zeвama itd. РгоЬlеm воsвје, Ьilo to iz vjerskih ili tradicionalвih oblcaja, ве treba Ьiti predrnetom dгzavnih zakoвa i гepresije веgо slobodвe volje ljudi.

NADEZDA: Otac је па Vas iтао, ocigledпo, нticaj i to vise kao covek веgо kao staгesiпa poгodice. Zпат da пiје lako izdvojiti iz jedпog koтpleksпog odпosa пesto sto ga odslikava па pгvi pogled. No, ipak Ьih Vas zaтolila da pokusate da izdvojite пesto sto је presнdrю i sнstinski obelezavalo odвos vas dvojice. ZULFIKARPASIC: Vidite, svaki covjek iта, ја тislim, jedrш оsоЬн svog zivota; пekog ko тu је пajvazпiji. Najfasciвaпtпija osoba тоgа zivota је тој otac. Ја sат тпоgо razтisljao о periodu kada sат Ьiо koтuпista. Ciпjenica је da је u koпшпistickoj paгtiji Ьiо prisutaп jedan eleтenat toga tipa vodstva - kult licпosti гazvijeп је do krajпosti. Pгiтjerice, znate sta је za nas znacio, u toku тоје тladosti, Staljiп? Ја sат u to vrijeтe Ьiо odan pokгetu, totalrю odar1 ideji, ali nikada nisaт osjetio tu vгstu odaпosti ргета nekoj licnosti, to mi је Ьilo пesto stгano, тo:lda zato sto тој otac nikoga пiје sтаtгао пi boljiт пi gогiт od sebe. Tako sат ја u tоте odgojeв, u tom duhu, ali za тепе оsоЬво вajfascinaпtпija osoba Ьiо је jediпo тој otac. Ја sат пјеgа mпogo postovao i cijeпio. Sјесат se, iтао sат jedпog koтsiju, Hadzivukovica, тоg dobгog pгijatelja. kojeg su нblle ustase. Kad sто Ьili

42

od svog оса k:rao cigarete, а rijec "иk:rasti" тепi је bila skoro пероzпаtа, posto kod паs и kиci пista пiје Ьilo zatvoreпo пi sakriveпo. Tako ја tog svog prijatelja pitam odakle ти cigaiete, а оп kaze: "Uk:rao od оса. Mozes i ti?" "Naravпo" - odgovoriт ја. Iтali sто и hodпikи јеdпи kиспи kasи, ја iz te kase fiпo izvиceт јеdпи vrecи siebrnjaka i тi оdепю, паs petпaestoro djece, i kиријето za taj поvас, ра kирiпю пеkе пaraпdze, ра neke kolace, i sve tako, potrosiтo 1ОО dinara. Onda оdето i Ьасаnю preko Driпe novciCiтa "zaЬice", а tато se sirotinja otiтa za taj поvас. Naide tи Oтei-beg Cengic, нpravnik poste, i telefonira ZiZinoт оси, Мilапи Hadzivиkovicи, ра kaze: "Eno, bogaтi, tvoj sin tато Ьаса dvobanke." Kad је Hadzivиkovic dosao navece kиCi, иhvati Zizи i pita: "Odakle ti to?" Оп kaze: "Adil!" Odтah је otisao тоте оси i тој otac теnе zovne i saviт ozЬiljno тi kaze: "Znas, dogodila se јеdпа stvar, izgleda da је neko иzео bez pitanja novac odavde. Ко Ьi to тоgао Ьiti, da nije sestгa?" Моја sestra se braпi, kaze da је sve otvoieпo tи i slobodrю, а da njoj пе treba. А ја sат citavo vгiјете тislio da li tгеЬа da kazem, jer је оп теnе naиcio da иvijek govoriт istinи, ali sат sada vidio da sат uradio stvar koja пiје dоЬга. I dok је on to pricao, meni је citavo vrijeтe mozak radio da li tгеЬа da ти priznam da sат to ја исiпiо ili пе. Onda kazeт: "Jest, ја sam нzео." "А", kaze, "ti si иzео. Ра sto ti је trebalo da иzmes? sve је to tvoje, ali nista пета za Ьасапје." Onda sат Ьiо jako postiden, i Ьiо sam se razljиtio na ovoga svog koтsijи, pгijatelja, sto те је пagovoгio. Eto to је Ьiо пacin da otac poka.le za nekи stvar da је losa, da је ne treba шaditi, bez da te, kazni, nego da izanaliziш zasto si to иcinio, da ti dokaze kako to ne treba raditi. То је Ьiо njegov nacin, i ја sam od njega mnogo naиcio. Sjecam, na primjer, тalih stvari: on pise nesto ili cita, ја dodem iza leda, а on тeni ka.le: "Nikada nетој prici tako Ьlizи da mozes procitati ako neko пesto pise, to пiје pгistojno." Ovakve stvari, svakodnevne, on Ьi meni rekao i to је zaиvjek ostalo и тeni. djeca,

оп је

DILAS: Ucili ste od njega

etikн, а

to је najveca mиdrost.

ја

sam ll svoт zivotи zavгsio pet hatтi. Jedno vгiјете sam zнrio da to sto ргiје zavrsim, ра sam ћtio nesto i pгeskociti, а to se пе smije. Моја sestгa је Ьila odгezala kosи, а otac za to nije znao. Irnala је one pletenice, ali ih је odrezala i stavila је jednи таhrати da se пе vidi ima li kose. Ја пјој kazem: "ReCi си оси da si odгezala kosи, ako те ne pиstis da kazem da sат pet listova prosao итјеstо dva." Опdа је она тeni пesto uradila, ne sjecam se sta, а ја оdет оси i ka.leт ти da је odrezala kosи. Sasvim ozЬiljno saslиsa те i kaze: "Vidis, to пе valja da ti svojи sestru tнzakas." I izbaci те iz sobe. On nije норсе иzео k znanjи оно sto sam ти ја rekao i тепi је to pokazao. Sestra је to i dalje, kao, krila, а otac је nikada nije иpitao. Evo, to sи stvaгi koje sи и meпi razvile jedrш velikи ljиbav i veliko povjeгenje ргета оси. Kada је kгalj Aleksaпdaг роgiпио и Marsejи, dode пeki Brajevic, Crnogoшc, poeta таlо, ра onda оп kaze: "Djeco placite, роgiшю kralj." I svi placemo. Dodeт ја kиci i placem k'o godina. Pita теnе otac: "Sta је teЬi, sta places?" Каzет: "Pogiп'o kгalj." "Neтas ti kгalja, Oll је", kaze, "tгgovac svinjaтa". Тi si Zиlfikaгpasic, to пiје tvoj k:ralj, ne trebas ti za njiт da places." То је Ьilo pгvi риt da sam od оса nesto negativno сио о drzavi. Ро оЬiсаји, do koga se drzalo, и islamи postoji јеdап korektaп odпos рrета vlastima, jedan beg ne pravi sиkobe, nije гevolиcionaran. NADEZDA: Dakle,

и

Vasoj porodici vladali

sи patrijarћalпi

odnosi?

ZULFIKARPASIC: Odrastao sam и jednoj komЬinaciji vjerskog i и isto vrijeтe patriotskog odgoja. Nikada и faтiliji i od иkисапа пisam сио nesto lose о dгugirn ljиdiтa. Мој otac, kada те је dao и skolи, zabraпio је da те se fizicki kaznjava. То је Ьiо оЬiсај и Foci, da se djeca tиkи ро rиkата. Nisam nikada doЬio batine, ali sат kasnije doznao da је to zbog toga sto је тој otac otisao и skolи, иpraviteljи, нciteljici, i skrenиo iт na to paznjи. DILAS: Vi ste

Ьili nетiпю

ZULFIКARPASIC:

ZULFIKARPASIC: Jeste, on је to tako prenosio. Ili, па primjer, sjecam se jedrюg dogadaja: тоја sestra те је нcila Киr'апи. Ја sат iтао иcitelja vjeroпaиke, ali kod nas је оЬiсај da se daje hatma, da se citav Kur'aп proиci пaglas i onda se napravi jedna таlа svecaпost, dijele se kolaci, ћalva se ресе i to је velika svecanost, jer si ti zavrsio hatmи. Imas dvije hatтe, tri ћаtте;

43

DOM I 0PREDJELJIVANJE

BOSNJAK- ADIL ZULF!KARPAS!C

о тeni

dete? familija иvijek govori о jednoт djecakи koji је pravio рrоЬlете. imaт osjecaj da to пisam radio.

Jesam, jako nemiran, i

kao о јеdrют ћairsиzи, Iako ја, kada ovako aпaliziram,

тоја

DILAS: Slicaп је slиcaj i sa mnoш, теnе sи svi tukli јег sат Mislim da nisи iтali ргаvо, da sи preterivali.

Ьiо nemiгaп.

44

BOSNJAK

DOM 1 0PREDJELJIVANJE

AD!L ZULFIKARPASI<:'

ZULFIKARPASIC: Prije neki dan sam sreo jednog druga iz djetinjstva, Jokanovica. Sгео sam ga u inostranstvu i on mi kaze: "Воlап, zamalo ti mепе ne uЬi! "Sta је Ьilo?", pitam. Kaze, kad smo se igrali on је nesto pogrijesio i mi smo ga metпuli u "zatvor". On је, kako kaze, skoro doЬio napad klaustrofoЬije, а mi ga metnuli u zatvor - ја odredio. Toga se ne sјесаш. Dakle ipak! Zпаш da sam imao proЫeme i s пekim profesorima, Ьiо sam dobar dak, ali eto, svi kazu da sam Ьiо nemiran. NADEZDA: Vasi pozпanici iz tog doba kazu da ste uvek Ьili jaka licпost i da ste sprovodili svoje. Pricali su о V аша kao coveku koji је okupljao ljude oko sebe. Kazu da ste i kao dete Ьili voda. ZULFIKARPASIC: Kad sarn Ьiо u Poci, u osпovrюj skoli, zaista zпаш da sаш radio neke nеоЬiспе stvaгi. Na priшjer, u skolu su dolazila шusliшaпska i srpska djeca iz okolice Росе. Bilo је djece koja su isla tri ili cetiri kiloшetгa u skolu i za rucak Ьi donijeli sашо ро koшad hljeba. Sјесаш se da sаш u osnovnoj skoli doпio kazan od kuce i росео skupljati hranu od raznih trgovaca da se pravi rucak. Опdа је skola to pгillvatila. Ne sјесаш se da је шeni пеkо dao tu iпicijativu, niti se sјесаш da је rneni пеkо геkао da Ьi to trebalo шaditi. Ocevidпo, ovakvill stvari је bilo. Organizirao sаш i neke zabave s petпaest godiпa. Misliш ipak da пeki voda пisаш Ьiо. No, iша i suprotnih priшjera: kad sшо irnali sportski klub, ра srno Ьili tiш iz сепtга grada, gdje sarn stanovao, а igrali sшо protiv siгotiпje iz Donjeg Polja. Mi sшо irnali cipele, kopacke i dгesove, а oni паша zaЬiju deset golova, bosi. Моја је uciteljica Ьila gospodica Jereшic, Srpkinja. Zaposlio ju је шој otac kada је Ьiо pгedsjedпik орСiпе i vjerovatпo је to Ьilo njeno prvo zaposlenje. Nje se sјесаш vrlo toplo. Bio је i neki Seliшovic koji је predavao pjevanje i koji је organizirao hшove. Skola је Ьila u jednoj finoj zgradi koju је napгavila Austrija. U Poci iша пшоgо till zgгada koje је Austrija podigla i koje su na jednoш pгilicпo visokoш пivou. Razredi su Ьili cisti, uredni. Gгadaпsku skolu sаш svгsio u Poci i vec u gгadanskoj skoli sаш postao ljevicar. Bio sаш сlап пеkе skojevske grupe koja se u to vгijerne forrnirala, irnali sпю i veze, sastaпke itd. Моје ргvо istjeгivaпje Ьilo је u gгadanskoj skoli, radi sirenja koшunisticke literature i letaka, te sаш gгadansku skolu zavгsio u Rogatici. Pred saшu шalu шaturu opet su nas izbacili, паs desetak, bez prava па polaganje privatnih ispita. Poslaпik ЈМО-а, HaшdUa Sahiпpasic

45

iz Rogatice uredio је da se te kazne poniste, tako da sаш doЬio pravo па daljnje skolovanje i nastavio trgovacku akadeшiju u Sarajevu. U to sаш vгiјеше vec Ьiо politicki aktivan i angaziran i nekoliko puta sаш istjerivan iz skole, ра sаш isao u Osijek, u Вапја Luku, i na kгaju sam privatпo polagao posto шi је bilo zabraпjeno daljnje skolovaпje u tгgovackoj akadeшiji. Опdа sаш pred rat, 1940, upisao Visu koшeгcijalпu skolu u Beogradu. DILAS: Zasto ste otisli u Beograd, а ne u Zagreb? Da li iша ikakvog razloga osim tog pгakticnog, koшunikativпog, шaterijalnog, јег Zagreb ј; iшао odlicпe ekonoшske skole, bolje nego Beograd? ZULFIKARPASIC: Ocevidno је da sаш kao djecak Ьiо vise sklon Нгvatirna Bio sаш aktivaп u Hгvatskoj seljackoj stranci. Medutim, i pored svega toga, rnoji tadasпji prijatelji su Ьili u Веоgгаdн - rnrюgo шојЉ kolega iz Росе, пшоgо шojih prijatelja. Veciпa пjih је studiшla u Beogradu. Na ргiшјеr, Haшdija i Isrnet Ceпgic, Тото Vнkovic, ра Pavle Pop~vic i пekoliko шojih гodaka. Neki su Ьili ljevicari, а Popovic је н to vrijeшe Ьiо i clan Partije, а poslije kao frakcioпas, Ьiо izbacen. Da varn otvoreno kazem: Beogгadski нniverzitet је Ьiо, sto se tice te lijeve aktivrюsti, шпоgо zпacajпiji i to ше је opredijelilo. Ја sаш vec Ьiо koшнпista. Vidite, taj rnoj prilazak koшunizшн bila је јеdпа vrlo inteгesaпtna stvar. Na гоЬiјi u Mitrovici је Ьila jedna gшра koшunista - Vi to znate sigшno bolje nego ја - i kad su izasli sa гоЬiје, iшali su prЋvo, рогеd ostalog, pгiшati поvе Claпove i obnavljati oгgaпizacije. Tako se dogodilo da је u Pocu dosao Raшiz Sladic koji је пekoliko godina roЬijao u Mitrovici. Njega је, iпteгesaпtrю, portretirao Mosa Pijade 25 па roЬiji. Mislirn da је Ьiо гоdош iz Росе. Оп је Ьiо sindikalni гadпik, kornuпista, i сlап partije, пе zпаш tоспо, od 1931-32. godiпe i kada је izasao s гоЬiје iz Mitгovice, koпfiniraп је н Pocu. On ше је priшio u Partiju. пеgо SrЬirna.

DILAS: Znam, irnena se sjecam,

а шisliш

da se i njega sјесаш.

ZULFIКARPASIC: Iako ше tada Ramiz Sladic priшio u partUu, poslije, kad 25

Mosa Pijade (l890-1957).politicar. slikar i puЬlicista. Izmedu dva rata, kao clan partije, hapseп i osudivaп па dugogodisnju robiju. Nakon Drugog svjetskog rata obavljao niz visokih duznosti. Medu ostalim: predsjednik Parlamenta i podpredsjednik Vlade Jugoslavije. Komuпisticke

46

Dом 1 0PREDJELJIVANJE

BOSNJAK- ADIL ZULFIKARPASIC

sam bio za Кrlezu 26 , Наsап Brkic 27 је postavio pitaпje moga partijskog staza i rekao da to пе vazi i da me Sladic пiје mogao primiti. U pokret sam usao vгlo rапо, mпoge moje kolege su tada Ьile u SKOJ-u, dok је Ramiz Sladic mепе kтajem 1938. godine, primio u paгtiju. Imao sam tada sedamnaest godina i s пjim sam organiziгao prvu paitijsku celiju u Foci. Ramiz Sladic me ucio konspir-aciji i discipliпi. U to vrijeme Ьile su to najelemeпtaшije оsоЬiпе koje је jedan partijac mогао imati. Primjera гadi, kada је on meni zakazivao sastanak u Ustikolini, to је Ьilo sest, sedam kilometara od Foce, mогао sam tamo iCi Ьiciklom, а nikako vlakoш, јег mi је on tako odredio. Ili, ako srrю se dogovorili da se vidimo u srijedu u tri, nisam smio zakasniti ni dvije minute, jer Ьi to zнacilo da sam imao nekih proЬlema, а онdа se podr-azumijevalo da је sastanak ргеЬасен za cetvitak. Tu tocнost, koju sam ргvо ucio od оса, а poslije doЬio u pokretu, usvojio sam н cijelosti, i ona mi је рuпо pomogla u шош zivotн. U Svicaгskoj, gdje ziviш, i Svicaгci se srпiju на racun шоје tocнosti: "Evo deset је sati, sad се на vгata ZulfikarpasiC", i ја zaista doderп u deset - не kasnije, не ргiје. Kad sam ро paitijskorп zadatku isao u Saгajevo, irпao sarп tarпo vezu. Tako sam upozнao sve te aktiviste: Ferida Ceнgic, Boгisu Kovacevic, Avda Hurna 28 i dгuge, нiko нiје dovodio шоје clanstvo н pitaпje, dok nije dosla afera oko "Pecata". Tada је Ьilo tjeraнja vjestica kod паs, ЬогЬа tih fгakcija, tгockisti itd. Sjecarп se jedнog rпog prijatelja, Soce, koji ро шош rпisljenju svakako нiје Ьiо tгockista, ali rпi srпo preko носi doЬili obavijest od paгtije da он to jeste i Ьila је direktiva da ga totalno bojkotiгarпo. Bojkotiгanje paгtijskih dгugova је н to vгijerпe znacilo da ti vise нјешu не srпijes da kazes нi dоЬаг dан, а do tada si s njirпe pio kafu гazgovaгao i vidao se. Sve srпo mi to u to doba podнosili. DILAS: Jeste li 26

zavгsili stнdije?

Miroslav Кrleza ( 1893-1981 ). najznacajniji llrvatski knjizevnik, pokretac i urednik vise casopisa. glavni urednill Enciklopedije Jugoslavije, vise decenija na celu Jugoslavenskog leksikografskog zavoda. Napisao veliki broj rorпana, drarпa, eseja. pripovjedaka, zЬirke pjesarпa, polerпike i dr. (Medu пajznacajnijirп djelirпa jesu: Hrvatski bog Mars, Gospoda Glerпbajevi, Kraljevo,Petrica Kererпpuh. Zastave i dr.) 27 Hasan Brkic (1913-1965), korпunisticki prvak i jedan od organizatora antifasistickog ustanka. Nakon Drugoga svjetskog rata obavljao vise politickih fuпkcija u Bosni. 28 Avdo Нuпю ( 1914-198?). politicar i knjizevni kritcar. sekretar korпunisticke partije ВiН. jedan od organizatora antifasistickog ustaпka. vise puta savezni ministar i predsjednik Vlade Bosne i Hercegovine.

47

ZULFIKARPASIC: Nisarп tada, ја sarп 1921. godine rodeп i 1941. godiнe sarп tek росео stнdiгati. Stнdije sarп zavrsio kasnije, н Svicaгskoj.

DILAS: Usli ste н studeнtski pokret, i to н Beogradu? ZULFIKARPASIC: Jeste, kad sarп dosao н Beograd, SJecarп se Lole 29 RiЬага , Vas, Bшdzevica30 i jos нekih koji ste stajali na celu pokreta. Iнасе, komuнistickoj partiji sarп pгisao vгlo rпlad, н doba aнtifasizma, u Titovo doba partije, kada srпo tгazili saveznike, kada smo trazili aнtifasiste. Diskutiгalo se, filozofiralo, citali se gradaнski pisci: Rorпain Rollaнd је Ьiо u rпodi. Citao se Tolleг, нjerпacki pisac, Aнatole Fraпce i drugi. Jedan korпunista mогао је pozнavati tu literatшu; frar1cusku, нјеmасkн, italijaпskн. Period kada sarп ја prilazio partiji Ьiо је period otvorene aпtifasisticke borbe, koja је bila i ljevicaгstvo i moda bшzoazije. Tada је i u Fraнcнskoj ljevicaгstvo Ьilo н velikoj modi, ali to је Ьilo н rпodi i kod nas. DILAS: Spaпski gradanski rat podelio је Evropн па aнtifasiste i fasiste. ZULFIKARPASIC: Jeste, to је Ьila vazпa cinjeпica, to da sarн bas u tom регiоdн prisao partiji. Ljнdi koji su ojacali н роkгеtн н to vrijerпe irпali su izvjesпн tоlегапсiјн, јег sн derпokгate srпatгali svojirп savezпicima. Mi srпo tada vгlo iskreno saradivali s demokгatskirп strankama. Saradivali smo i s Hгvatskorп seljackom stгankoш, sa Zerпljoradnickom stгankoш, poznavao sam u to vrijerпe vise stranackih prvaka. Dakle, to је Ьila јеdпа siгoka antifasisticka farпilija, н kојн su нlazili ljudi iz razнih politickih stгaпaka. Nomшlнa stvaг, рогеd toga, bila је јеdпа unнtarpartijska discipliпa, koja је tгaZila odredeп pogled па svijet. U to vrijeme dosla је stгнја- Vi se sigнrno sjecate - rпasovnog оkнрlјапја omladiпe. Islo se па izlete, pjevalo se, diskutiгalo, гazgovar-alo i da Ьi Ьiо aнtOiitet н tirп gшраша ti si rпorao Ьiti пасitап covjek, шогао si imati svoje poglede па нiz гazпih stvari, tako da је taj komннisticki pokret, kako sarп ga ја н rпladosti dozivio, Ьiо јеdно iпte­ lektualнo takmiceнje, ЬогЬа za zнанје, а i rпoral је Ьiо на visiпi, gledalo se 29

lvo Lola RiЬar (1916-1943 ), rukovodilac omladinskog komunistickog pokreta. clan

PolitЬiroa СК КРЈ. jedan od organizatora oruzanoga ustaпka.

Rifat Burdzevic. istaknuti voda korпunistiskog pokreta na beogradskorп univerzitetu. organizator antifasistickog ustaпka u Sandzaku. 30

BOSNJAK

48

ADIL ZULFIKARPASIC

da se d!'Zi rijec, da se pristojno ponasa, da se bude posteп covjek. Ја sam beskrajпo vjerovao tim ljudima, i sada imam prijatelje iz tog vr·emena. Na primjer, Esad Ceпgic, koji је nedavпo ranjeп u Sarajevu, Ьiо је visoki funkcioner OZNE, kasnije UDBE, i ministar u vladi. Ја Ьih jos uvijek dao гuku za njega da оп nije ni tada uvrijedio covjeka, da nije lagao u svome zivotu, da је ziYio kao jedan, ро SYojoj savjesti, posten covjek. Као sekгetaг mjesnog komiteta Saгajeva uhapseп је od Gestapoa i podYrgnut mjesecima specijalпoj tшturi. Nije nik:oga izdao, пi јеdпе rijeci odao. Zamijeпjeп је za njemackog viseg oficiгa. TakYih ljudi kao sto је on, izvaшedпih pojedinaca koji su konstгuktivni, koji su veliki patrioti i Yeliki karakteri, sпazni, koji su odani, dobri drugoYi, nemamnogo. NADEZDA: Kako ste se tada osecali, bнduci da se vodila јеdпа nova ideja, noYa, mlada, парrеdпа, antifasisticka, da li ste tada razmisljali о seЬi kao о Bosпjaku?

ZULFIKARPASIC: Моје bosnjacko оsјесапје koje sam ропiо od kuce пiје пikada dolazilo u pitanje. U to vrijeme mi smo se borili za autoпomiju Воsпе i Hercegovine, dakle doslo је jedno malo osvjestenje, пiје se Ьilo za dijeljeпje Воsпе. Tada је postojala jedna grupa omladine koja је potpisala poznati letak za autonomiju Bosne, kojeg su napali i desnicari SгЬi i nacioпalisti Њ·vati. Mi smo se borili protiv Ljoticevaca 31 , protiv Fraп.kovaca 32, protiY takozvane "Mlade Bosne" 33 , jedne grupe procetnicke srpske omladine. Bili srno za zajedпicki ziYot. U to vrijeme u Rusiji su Ьili poznati staljiпisticki procesi, ali nasa vjera u paгtiju је Ьila takva da н te stvari nismo htjeli vjerovati. Ја sam, na ргimјег, vjerovao da је Tuhacevski Ьiо spijun. Vjeюvao sam takvim tvrdnjama. DILAS: Cak i ako niste sasvim veгovali, ubedili ste se da је tako. Ја se secam da sam se ubedivao, mada se нisam kolebao.

31 Profasisticki

pokret u Srbiji, izmedu dva rata. Osnivac, Dimirije Ljotic. Desno krilo Hrvatske stranke prava, pretece ustaskog pokreta. 33 Nacionalisticko udruzenje srpske omladine. Pripadnik ove organizacije, Gavrilo Princip. 1914 izvrsio atentat na austrougarskog prijestolonas\jednika Franju Ferdinanda. 32

DOM I 0PREDJELJIVANJE

49

ZULFIKARPASIC: Jeste, to danas izgleda nevjerovatпo, ali, eto, tada se kolebali. lmao sam uvjerenje da је ta opcija pozitivna stYar.

пismo

DILAS: Drugo, паша su Ьili daleko problemi гuske vlasti, osecali smo postovanje prema Komiпterni i ljubaY prema SSSR, ali to је Ьilo daleko, ta ljubav је Ьila propoYedaпa, а ovde su Ьili pravi problemi. Komunizam se u tom peгiodu u znacajnoj meri ideпtifikovao sa antifasizmom. ZULFIКARPASIC:

Jeste, i to је Ьitno kad govorirn zasto sarn ga ја s takvim prihvatio. Тај peгiod antifasizrna stYorio је jednu intelektualnн elitu. Pazite, to је cнdnoYato, koшuпisti su u skolama Ьili najbolji daci, komнnisti su u dгustvu Ьili Yrlo cijenjeni, to sн Ьili ljudi па koje se moglo osloniti. Bili su rnajstori sYog zanata, ako је Ьiо tokaг onda је Ьiо najbolji tokaг, ako је Ьiо sofer onda је Ьiо odlican sofeг. То nisu Ьili pijaпice, to Sll Ьili vrlo koпstгuktivni ljudi. Takve ih ја pozпajem, poznajem radnike, ziYio sam s njima, s njima isao па partijske sastanke. То su Ьili ljudi koji sн нglavnom zaradivali kao гadпici, nisu Ьili pгevise placeпi, ali su Ьili placeni toliko da su mogli solidno ziYiti. Bili su to ljudi koji su znali sta је osobna higijena, koji su Ьili cisti, koji su citali i izgradivali se. oduseYljeпjeш

NADEZDA: Mene zapravo zaпima sta Ьiste odgovorili da Vas је пеkо tada da li ste Bosпjak, rnusliman ili komunista? РоsеЬпо tada kada ste Ьili Yrlo mladi i aktivni u komunistickim kгugovima i kada sн Yas izbaciYali iz skola. нpitao

ZULFIKARPASIC: Rekao ЬЉ da sam komuпista, rюrmalпo, i to bez ikakve diskusije. Tada sam Ьiо нvjeгeni ateista. Nema nikakve sumпje. Ali sam imao obziгa, posto sam Ьiо tako odgojen i nikada sa svojom шајkош i sa sestгama пisam о tome diskutiгao. Bilo је nюјЉ kolega koji su u familiju urюsili pitaпja da li ima vјеге, Boga. Toga kod mепе nije Ьilo. Kad sam posao н skolu, meпi је majka dala hamajliju, ја sam to uzeo s пajveCim postovanjem, poljuЬio јој rukн. lmao sam jedan fetisizam prema tome, posto је to od пје, ali to пiје imalo veze s mojim ateizmom. Ја nisam polovicaп covjek, i ocevidno da је islam u formiranjн moga karaktera odigrao veliku ulogu i mozda pridoпio tome da se ја opredijelim kao komuпista, а kad sam

BOSNJAK- ADIL ZULFIKARPASIC

50

prestao Ьiti koтuпista, dao тi је izvjesпu тoralпu snagu i podrsku, dao тi је тој nacionalпi osjecaj. Jer nacioпalizaт је na jedan nacin pozitivan, kad ga se ispravno shvati. DILAS: Koтunizam

ne gusi nacioпalпi osecaj, on sато potiskuje пacio­ пalisticku ideologiju. Mi koтunisti u Drugoт svetskoт ratu Ьili sто пеkа vrsta - sет toga sto sто Ьili antifasisti, jezgro antifasistickog pokreta - ustvaгi sто Ьili neka vrsta jugosloveпskih nacionalista. Inace ne Ьi pobedili. ZULFIKARPASIC: Jeste, ја sат iтао snazaв patгiotski osjecaj, твоgо snazniji nego sad ovi koji se busaju u prsa kao veliki Hrvati ili veliki SrЬi. Nikada se toga nisam stidio, јег u tоте пisam vidio вista lose. Nisan1 sтatrao da kao koтuвista trebaт sakrivati patriotski osjecaj, dapace. Ali, onaj patos nacioпalisticke ideologije Ьiо пат је stгап. Ово da је SrЬin bolji od Hгvata ili Нгvаt bolji od Musliтana Ьilo nат је strano. Postojao је jedan osjecaj za doтoviпu, da је voliS, da је branis. Misliт da је partizanski pokгet pokazao spremnost da se gine u obrani svoje doтovine. Da se u ЬогЬi ве bude kukavica, to је Ьila najgoгa osoЬina, а to Ьi Ьilo gore nego da si se odvojio od pokгeta. I stav је Ьiо da se Ьогсi koji su pozrtvovani priтaju u рагЩu bez obziгa na to sto тozda iтaju predrasuda - vjerskih, nacionalnih i sl. Тај kvalitet Ьогса Ьiо је kod nas jako cijenjeп.

з

FOCANSKI DUB 1 BEHARI

DILAS: Ја sат u Foci Ьiо za vreтe rata, kгaCi jedan period, а posle rata sam Ьiо vise puta, нglavnoт zbog lova па тladice, i to sa najboljiт lovcima oko Foce, sa Alijoт Sofradzijom, sa Ьrасот Celik. Nisam iтао нspeha, iako sат пekoliko рнtа dolazio. Ulovio sат svega jednн od sedaт kila, sto za ројтоvе tih lovaca ве vredi paznje: oni su lovili тladice do dvadeset kila, ра cak i vise. Dolazeci tako н Fосн, stekao sam нtisak da је Foca, uz Mostar, јеdап od najlepsih gгadova н Bosпi, а вета вikakve sнтnје da је polozaj na sastavima dvejн тocпill plaпiпskih reka, izнzetan: Driпa i Cehotiпa sн divote i vredпosti koje se тепјајн, ali пе slabe, пiti zaboгavljajн- нsle su н pesтu, u predanja, н zivot ljнdi i istoгijн пагоdа. Ја н Bosпi пе zпат takvo тesto, iako dosta dobro роzпајет Bosпu. ZULFIКARPASIC: Kad govoriт о Foci iтarn osjecaj da sат тozda u tоте subjektivan, ali kada о tоте llladпo razтislim, таlо тjesta zпam koja iтaju tako pitoтu kliтu, koja iтaju takav lапас Ьгdа, ра опdа tako zaista silпe plaпiпske rijeke - Dгiпа, Тага, Piva, Cehotiпa ... Foca је Ьila - ako ste dosli s paгtizaпiтa, тoZda ste је vidjeli ргiје пеgо је Ьila spaljena - Foca је Ьila jediпstveпo mjesto. Опа nije iтala ni јеdпе kuce bez cer·amide, cak пi јеdап cuтez s drveпiт kгоvот. То је Ьilo bogato тjesto. Sadio se i duhan, пekada se sadila i loza, u predislaтsko doba. Foca је Ьila sva u bascama, svaka kuca iтala је svoju bascu. U Foci је Ьiо cudnovat пarod. Iта о tоте тnogo prica, da је to gгcka kolonija, da је tu Grka Ьilo, jer su oni Ьili veliki trgovci, а veliki trgovci su i Focaci. Foca posjeduje specificaп тeпtalitet, specificaп govor. Ја пе govorim kao Focaci. Focaci nikad пе kazu Focak, nego kazu Focak, ili 6'ivija, damija. Ја вikad tako nisaт govorio, jer govor шоје faшilije је govor Cengica, heгcegovacki govor. Mi sто u kuci, za bozije cudo, isтijavali пасiв govora Focaka. Ја sаш u Foci roden, u Foci odgojen, ali sаш govorio dгugacije пеgо опi. Nikada ја пisат rekao Foca.

52

BOSNJAK- ADIL ZULFIKARPASI<::

Focu jako volirn, to је zaista lijepo rnjesto. Tu је prisutan јеdап bogurnilski rneпtalitet, neboгben, пeagresivaп, koji rnoze rnпogo da trpi i koji је jako izdrzljiv. Kada se taj еlешепаt oгgaпizira, kada ga se uпifoпniгa, to su dobri vojпici, ali saшoiпicijativпo su vгlo pasivпi. Neorgaпiziraпi i pгe­ pusteпi saшi sebl, опi su u Drugorn ratu stradali vise пеgо iko u Bosпi, da Ьi, istovreшeпo, kao vojпici Ьili izvrsпi borci i oslobadali rnnoga bosaпska шjesta. То se, nazalost, poпovilo i sada. Prosto је nevjeгovatпo da se to opet, па jos strasпiji пасiп, poпovilo. Sad vise пеша rnoje Foce, njenih dzaшija, rnedresa i tekija. Nerna пјеnе pitoreskne aгhitekture, пјепih cardaka, kuca sakiiveпih u bascarna. Nerna vise ni Bosnjaka u Foci. DILAS: Vidiш odgovoг vec iz Vaseg odgovoгa шislio sаш da postavirn pitanje: jeste li osecali nostalgiju za Focorn? Zavicaj је svakoшe dozivotna nostalgija, а Foca је nostalgija svakoшe ko је sagledao njene planine i vode, osetio pгigusene гadosti zivljenja u njoj. ZULFIKARPASIC: Za Fосош sаш uvijek osjecao nostalgiju. Onda, ја sarn irnao lijepa irnanja tашо na Miljevini, u Ыiziпi Foce, kupao sarn se kao dijete u Driпi i Cehotini, isao u lov, u riЬolov. То је sve пesto tako сагоЬnо, nesto tako, zпate ... NADEZDA: Gospodiп Vlado Pavliпic 34 Vаш је napгavio, kao dokaz te velike zanesenosti i opsednнtosti Fосош, divпe slike ... ZULFIKARPASIC: Мепi је Pavlinic рогеd Foce slikao i kule Cengica, ро uzoгku па oгigiпalne slike u ulju od jedпog austгijskog slikaгa, koje su Ьile шanjih diшenzija, ali ih је uvecao, s izvaпredпiш оsјесајеш za bosanski aшbljent.

DILAS: Ја sarn roden kгај Таге, od шоје kuce do Taie пеша ni pet шiпuta. Doduse, Taia tашо nije tako velika sеш u ргоlесе - опdа је silovita, ali Tara је kao uvod u rnocпu lepotu Dгiпе. ZULFIКARPASIC: Cudno је i to s Drirюrn, опа је vгlo шisteгiozna i vгlo cudnovata гijeka. Zaшislite vi da је najveca шladica koja је uhvacena tашо iшala 28 kila, to је dva шetra. U takviш гiјеkаша! Koliko је to tгebalo Vl'eшena da опа tашо odraste?

34

Yladiшir Pavliпic (19~9). l1rvatski puЬlicist i slikar. pokretac i uredпik "Glasa koпcila" Zbog svojih politickil1 stavova osudivaп па roЬiju. U eшigraciji urednik "Poruke slobodne Hrvatske". u Zagrebu urednik "Croatia Monitora" .

53

FOCANSKIDUBIBEHARI

DILAS: Pornenuli ste da ste vi ZULFIKARPASIC: DILAS: Ја

Јеsаш

То пarn је

Ьili гiЬolovac?

rnalo.

takode zajednicko: ја sarn Ьiо

rnпogo

i

prernalo.

ZULFIКARPASIC: U eшigraciji sаш cuo kako vi dolazite u ribolov u Focu. sarn ostao u stalпoj vezi i kontaktu s rnojorn Bosrюrn i s Fосош.

DILAS: Bilo је teferica? Da li su sedeoca, Cmogoraca?

Ьili шesani,

da li

је Ьilo

ZULFIKARPASIC: Kako da пiје - Ьilo је i Cmogoгaca, sjedilaca koji su u Foci zivjeli od najstaгijih vrernena.

а

i

Srba staroSгЬа

staio-

DILAS: Jesu li ucestvovali u tefeгiciшa ili su oni Ьili odvojeпi? Gde su Ьili tefeгici?

ZULFIKARPASIC: U Foci је to Ьilo razdijeljerю. Na teferice su isli шusli­ seljaci su isli па Gospojinu, na ргiшјег. Kad dode cгkveпi pr-azпik, sаЬог, islo se ргеd crkvu, doslo se na раzаг, tашо su igгali uz dvojnice. Dok se teferici oгganiziгaju da Ьi isle farnilije - to је Ьiо jedan cisto rnusliшaпski oblcaj u Foci. Poslije, LI vгiјеше шоје шladosti, шi sшо vec pгavili zajednicke izlete, gdje srno шi djecaci i djevojcice isli s паsiш skolarna. Tada је Ьilo шijesano, опdа sшо pгavili takve izlete, tefeгice. Bio је пeki Vojvodic, diгektoг skole, koji је uveo izlete. Tako sшо isli, na рri­ шјег, u Сајпiсе pjesice ргеkо Ьгdа, citava skola. I to su Ьili fini kгajevi. Na neke teferice djevojke sаше odu. Моје sestгe isle su taksijeш. Uzшu se dvatri taksija, ра se ode nekoliko kiloшetaгa uz гijeku. Ponesu se tarno Ciliшi. Tu se паргаvi kafa. То је Ьiо oblcaj ljeti. Опdа је postojao i takozvaпi Alidun. То је "Ilindaп". Тај oblcaj potice jos od boguшila - dan kada se skupi ро nekoliko hiljada ljudi, pod dub, pod jedno dгvo. То је jedan cisto boguшilski oblcaj. шani, а pгavoslavni

DILAS: Znaci, oblcaj је pi"eziveo do tada. ZULFIKARPASIC: Mrюgo је bogurnilskЉ oblcaja prezivilo do dana danasnjega. Boguшili пisu iшali crkve, nego su vi"sili svoje obrede pod velikiш stablirna, pod dнЬош. Vjeюvatпo u obliku teferica, i tih nekoliko oblcaja је ostalo. Ја sаш to znao iz pгostog I"azloga sto su neki пasi vjei"Oucitelji govorili da sн to oblcaji, пе vjerski пеgо pгosto oblcaji, ali to se toleriralo.

54

FOCANSКI DUB 1 BEHARI

BOSNJAK- ADIL ZULFIKARPASIC

DILAS: U Bijelom Polju, u Beгanama- Bijelo Polje је Ьilo vecim delom muslimansko, а Вегаnе mozda pola-pola, ako nije Ьilo vise Cmogoгaca- ро kтcmama trideset prve i druge se pojavljuju kelпerice za koje se znalo da su dizlije. Је li Ьilo dizlija u Foci? ZULFIKARPASIC: Dizlije su kao pгostitutke. Sjecam se da su neki ljudi otvorili nocne lokale u koje su dosle pjevacice iz Saтajeva. U zivotu sam sarno jedanput otisao u jedan takav lokal, koji је Ьiо пevjeгovatno pun. То је Ьila prilicпo velika kafana. Jedan kafedzija је Ьiо SгЬin, dгнgi Mнslimaп, i oni sн tamo imali pjevacice. Sjecam se, Ьilo је deset dinara da narнcis pjesmн koju ti hoces, i kојн ona teЬi otpjeva. Onda Ьi se ljudi tamo zapijali, malo senlucili i vjeгovatno је da su te zene Ьile slobodnije. Da li su Ьile dizlije, ne zпam. U Foci, medu focaпkama ih sigurпo nije Ьilo. DILAS:

То

se javlja, izgleda,

izmedн

dva

гаtа.

Ranije ill

пiје Ьilo.

ZULFIКARPASIC: Nije ih sigшno Ьilo. Kod nas se mrюgo asikovalo, zabavljalo, Ьiо је koгzo u Foci, setalo se, tako daje taj zabavпi zivot postojao, ali to је Ьilo sve s mjeгorn, s obziгom па нticaj familija. Bilo је i rпjesta gdje su mladiCi i djevojke isli zajedпo u rпојој geneгaciji. I ја sam kao rпlad irпao djevojaka koje sн Ьile iпovjeгke, i dгZali srпo se za гukн, poljuЬili rпozda. Bilo је гaznih djevojaka, ali pгostitucije, rпislirn, u Foci do ovoga гаtа nije Ьilo.

DILAS: Da li zпate пesto о imenu Foca? Irпe Focaje pгedislarпsko. Da su to znali ovi sadasnji osvajaci Foce rпozda i пе Ьi rпeпjali ime u SгЬinje! U ргvој polovini petnaestog veka, dakle рге dolaska Turske, ona sa zvala Hvoca, а isti naziv irпaju neka sela u Metohiji. Nisarп uspeo da utvгdirп sta znaci Hvoca, vjerovatno se i пе zna, јег kod nas irпa oko jedne tгeCine toponirпa koji nisu objasnjeni. ZULFIKARPASIC: Govori se da ime dolazi ро jermensko-gгckorп nazivu za koze koje se natapaju u vodн, jei", navodno, u torп ki"aju su Ьili prvi pгeгadivaci koza. U svakorп slucaju Foca је Ьila jedno staгo naselje. Ocevidno је da је prvi poznati zanat Ьilo pгeгadivanje koza, zbog vode koja је za to potгebna, а Роса је jos i н to pгedislamsko doba Ьila na tгgovackome putu. То је Ьiо put kojije isao od Dubrovnika, dolirюm Bistrice, ргеkо Foce, ра onda Celюtinorп na Sandz<Щ i na istok. Tu је pocela islamizacija Bosne - Focaje pi"edstavljala vгata islttrпizacije. Bogumili istocne Bosne, koji su patili zbog параdа ugaгskih trupa, dosli su u kontakt s Тшсirпа i s islarпorп deset godina prije nego dгugi ki"ajevi.

55

Tamo је napr-avljena i ргvа dzamija, na Ustikoliпi, tamo se moZda prvi put dogodilo da bogumili prijedu u drugu vjeru na dobюvoljan naCin. Piije nego sto su tuгske trupe pi"esle Drinu, ondje је stvшena jedna koloпija muslimaпa, gdje su bogumili primili islam i tгazili zastitu od Turaka. I ро mпogim historicarima taj dogadaj је otvorio VI"ata onom rnirпom pгelazu iz bogumilstva na islam. Јег, ocevidrю је da tada turska armija пiје Ьila zaintei"esiгana za pгelazak stanovnistva na islam, kao sto to nije Ьila ni u SI"Ьiji, пi u Gгckoj, ni u dгнgim zemljama, јег опа је od пevjerпika нzimala рогеz i пjima је vise Ьilo u iпteгesu da пеkо plati рогеz, buduCi da sн oni vojnika imali dovoljno, пеgо da prijede na islam ра da postanн slobodni ljudi koji nece placati zastitni рогеz. Ali, cinjenica da је taj dio istocne Bosne prihvatio islam dobгo­ voljno otvoгila је vгata гazmjerпom i sirokom pгelazeпju bogнmila na islam. NADEZDA: Kada ste i kako ste to doziveli?

pгvi

put videli Focu nakon povratka iz

erпigracije

DILAS: Pricajte narп rпalo о Foci, kad ste otisli da је vidite? Kad sarп negde osarпdeset drнge, trece ili cetvrte Ьiо u Foci -ја је vise nisarп prepoznao. Је li Varп rпajka Ьila ziva kad ste se vratili? ZULFIКARPASIC: Ne, rпajka rпi је Ьila urпi"Ja. U Sai"ajevu sarп imao ti"i sestre, dгuge sestre su rпi vec Ьile urnгle, sva braca su rпi pomrla, Ьili sн staгiji ljudi, polubraca, ali sam irпao rппоgо sestrica i daljnje гodЬine. Nar-avno da sarп irпao velikн zelju da oderп u Focu. Pomalo sam se Ьојао erпotivnog soka, posto se pred Aladza-dzamijorп nalazi rпеzаг moga оса, koji н rпom zivotн znaci rппоgо. Tu је sahranjen i rпој praded Zulfikaг-pasa Cengic. Aladza dzamija, oko koje su se isplele mnoge legeпde, vazi kao najljepsa u Bosпi i јеdпа od пajljepsih па Balkanu. Pгedstavlja Ьiser osmaпlijske ar'hitektшe i remek-djelo Sinanove 35 skole. Smjestena па desпoj obali Cetю­ tine, kilometar· od usca Driпe, ропоs је i sirпbol gгada. Njena kнpola visoka је 20, а mнnага 36 rпetara. Radena је н Ьijelom kamenu, oki"нzena rпauzo­ lejirпa i poznatim vodoskokom н zelenilн i cvijecu. Unнtгasnja dekoracija nadrпasuje arhitekturu. Radena је u пekoliko Ьоја, te је zbog toga i doЬila irпe "Aladza", sto na turskom znaci "sarena". Gradena је 1550/51 godiпe. Iznad ulaznih vгata stoji natpis iz Kur'ana: "Primjer onih koji dijele svoje

35

Sinan Kodza ( 1489-1588 ). najveCi arhitekta osmanlijskoga vremena. graditelj niza hanova. medresa i dzamija, koje predstavljaju vтhunska djela osmanlijske arhitekture. Njegova sн glasovita djela visegradski most, Sulejmaпija u Istambulu i Selimija u Edrenama. пюstova.

56

BOSNJAK- ADIL ZULFIKARPASIC

fOCANSKI DUB I BEHAR!

imetke na pravom putu slican је zmu iz kojega nikne sedam klasova, u svakom klasu ро sedam zma." О Aladzi postoji bezbroj monografija, medu kojima se istice Andrejeviceva iz 1972. U Foci је do П svjetskog r-ata Ьilo 18 dzamija, od kojih dvanaest u kamerш. Рогеd tri medгese Foca је imala i dvije tekije. Sve su to 1992/93 cetnici unistili, da se tim gгadevinama ni tгaga ne zna. Моја majka sahranjena је u Sarajevu. Kada sam se vгatio iz emigracije, njen mezaг sam odmah sutradan posjetio, kao i mezare moje Ьгасе i sestara. Htio sam da odem u Focu sto је moguce ргiје. Моја zепа је jos Ьila u Ziirichu, i ја sam s jednim pгijateljem iz djetinjstva kгепuо za Focu, nefoпnalno. Nisam imao namjeru ikoga posjeCivati, ја ljude nisam nшogo ni poznavao, nisam ni znao koga cu posjetiti. Ali паkоп onog sto sam tamo vidio, Foca је kod mene izazvala veliki sok, н negativnom smislн. Foca је nakon one moje posjete u samom ratн kasпije spaljivana nekoliko рнtа, ruseпa. U emigгaciju sam otisao ne opгostivsi se s гodnim gradom. Nisam ga posjetio upravo iz razloga sto su mostovi Ьili poгuseni, i nisam zelio da је takvн vidim. Ја imam posebrш ljubav ргеша tome gradu. ISao sam preko Romanije, onda preko Rogatice, ра na Gшazde, ра sam se zadrzao na kнli bega Ceпgica u Odzaku kod Ustikoline. Tu sam popio kafн kod nekЉ mojit1 daljnih гodaka. Pгidruzili su se neki ljudi iz Ustikoline, i krenuli smo u Focu.

arhitekte da kнсе izgгade u tгadicionalrюm stilu, а ne takve pгiшitivne i betoпske gr-adevine bez imalo нkusa, bez ргаvе svrhe i bez ikakve ljepote? Stanovnistvo Foce Ьilo је totalno izmijenjeno. Kad sam otisao tamo u jedan lюtel, koji је vгlo lijep, slнcajno su tu Ьili ljudi koji sн se poslije pгetvorili u grdne kгеаtше, uЬice. Bio је Maksimovic 36, ра neki Сапсаг, i jos neki koji su ше pozdravili sa "dobar dап, kako ste, dоЬго dosli", sve vгlo prijatno, vrlo ljubazno. Onda su dosli jos neki koji su se pгedstavili, MuftiCi, SelimoviCi, Loje i dгugi. Poznajem sve te familije, ali njih osobrю nisam poznavao. То su Ьili ljudi cetгdesetih godina, ocevidno rodeni poslije moga odlaska. Njihove sam oceve poznavao. Onda su mi se javila dvojica шojih skolskih dгugova, Rasim Sirbubalo i Fel1im Deovic, tako da smo ugodno sjeli, popili kafн i poгazgovaгali. Starюvnistvo је Ьilo potpuno izmijeпjeno. Mnogo је Crnogoraca Ьilo u Foci. Od пekadasnjih desetak familija пjihov Ьгој је narastao na пајшапје 11iljadu ljudi. Imao sam prilike neke нpozпati. Јеdап је Ьiо od stare familije Gagovica. Тај Cmogoгac, koji se mene sjeca, Ьiо је djecak kada smo se posledпji put vidjeli, ali ја se sjecam vrlo dоЬго njegovog staгijeg br-ata Svete.

Mostm·i Dn'ne i Ce!zotine Foca је za шепе Ьila fasciпirajuci gгad. То је Ьiо grad basci, vocnjaka, behara, prilicno velik gгad, sшjesten izmedu Dгine i Celюtiпe. Siгok. Bilo је tн nekoliko lliljada staпovпika. Pгuzao se uz Dгiпu i Cehotinu пekoliko kilometaгa: od Tabaka, пiz Dгirш, do Donjeg Polja i od usca, рогеd Aladza dzamije, do Doma, нz Celюtiпu. То govoгi da Foca пiје Ьila zЬiјепа. Svaka kucaje imala svoju avlijн i svoju bascu. Ја Fосн zпаш takvu, а i one velike zgгade suda, sahat-kule, hotela su se tako nekako Ьile uklopile. Medutim, kad sam sada dosao u Focu, kad sаш vidio te betoпske zgгade - Ьеtоп је dominiгao Focom - za шепе је to Ьiо veliki sok. One oaze, dzamije, оп о divпo dvoriste u kojeшu је ш ој otac ukopaп ostalo је isto. Tako se н Foci moglo паСi tek malo ostataka пekadasnje Foce. Опа је Ьila nevjeгovatno grubo uпisteпa i bez ukusa izgradena. Za mene је pгosto cudo da su је па jednom takvom divпom tегепu nюgli опаkо moпstrнozno i neukusno izgraditi. Zar sam izgled teгena i amЬijent Dгine i Cehotiпe пiје prisilio te

Ки!а па

57

Milje1·ini

Опdа

sam otisao na Rataje. Kula na Ratajiшa Ьila је vec srнsena, ostali su sашо пeki zidovi, vrlo Ьijedпi ostaci. Rekao sam vec da је Zavod za zastitu kнltuшih spomenika Ьiо паsао novca za пјепu obnovu, ali је petпaest dana prije пеgо sto su trebali poceti radoYi пеkо podmetnнo diпamit i razYalio је. Neko је Ьiо zainteresiraп da se to пе popгavi. Potom sаш otisao па Miljeviпu. То је ш оје imanje, taj beglнk, ciji sam svaki kamen poznavao. Postojala је tu mala rijeka Miljevina, jedno malo јеzего ргеd пasim caг­ dacima i kulom- toga vise пеша. Napгavljen је гudпik uglja. Iskoristavalo se pomalo i nekada, ali se pazilo па prirodu. Potrosio sam пајшапје sat vгешепа da ustaпovim gdje sam ја, а gdje је пekad kula Ьila. Nisam se mogao sпaCi, јег sve је Ьilo tako izmijenjeno - izgiadeпe su i kuce ро brdima. Naisao sаш na jednu kucu i stalн izgгadeш1 od orюg firюg klesaпog kamena koje је Ьilo u kнli. То sam odmah prepoznao. Razvaline kнle ljнdi su iskoristili i uzimali su kamen. Rekli su mi da је kameп гazgraЬljeп i da su od пјеgа praYili kнсе i stale. u Evropi sam vidio kako se cнvaju tradicije, kako 6

Vojis\av Maksimovic. profesor filozofskog fakulteta u Sarajevu. kasnije poslanik SDS-a u Skupstini Bosne i Hercegovine. u ratu postao јеdап od orgaпizatora geпocida nad '

Bosпjacima.

BOSNJAK- ADIL ZULFIKARPASIC

58

se cuva sve sto pripada starim familijama, sve sto pripada narodu, sve se to u kultume spomenike, cuva se i gaji. То sto sam tada vidio bio је za mene neki znak. Osjetio sam tu onaj zadah primitivnog Balkana, koji ne trpi tude ljepot, ne postиje ih, nego ih unistava. S tog puta u moje rodno mjesto vratio sam se u Sarajevo prilicno tиzan. U jednom intervjuu sam геkао da sam vrlo razocaran izgledom svoga r-odnog mjesta. Tr-ebalo mi је vise dana da potisпem tиgu koja me је obuzimala nakon posjete Foci, пekad lijepome i carobпom mjestu za kojim sam lutajuCi svijetom toliko ceznuo, usporedivao ga s lijepim kr-ajevima koje sam vidio, uvijek u uvjerenju da neceg tako lijepog nigdje пета. Mislio sam da nasom politikom moramo stvoriti uvjete da se Bosna pocne gгaditi u пjenom pravom duhu i tradiciji.

pгetvara

NADEZDA: Da li Vas ime vas gгad iri tir-a? ZULFIКARPASIC: То те

SrЬinje,

kojim

daпasпji gospodaгi

Foce zovu

jako pogada i pokazuje cijelu tгagedijи Bosne na Prije svega јег unistava ono osnovno i najvaznije sto је Bosna imala. Tu vjersku, nacionalrш i kиltuши razlicitost. StoljeCima su se па tom prostorн sнsretali Istok i Zapad, islan1 i pravoslavlje, SrЬi i Bosnjaci, njihova kultura, oЬicaji i mentaliteti. Svakako, da је to Ьilo гazlicito, ali је postojala kultнra zajedпistva, toleraпcija u suparnistvн i нtakrnica и medusobnom гespektи. Кшz hiljadu godina Воsпа је Ьila primjer kako razlicitost- Ьilo vjeгska, nacionalna ili ma koja druga - nije smetпja stvaranju zajedпickog drustva. Bosna је imala svoje specificпo bosaпsko dгustvo, dгиstveпu stгuktuгu koja jednи zemlju Cini zajedпickom dгzavom. Foca је zivila dвhom tog drиstva i ја sam ga ponio kroz zivot i nosim ga u seЬi. Bosansko drustvo i dвh sв пasilnicki r-вseni i to kroz nekв boljsevickи i cetпickв нravпilovkи, kroz ипistavanje jedпoga da Ьi se kvazi stvaгalao mjesto dшgome- ро onoj vita mea mors tва 37 - sijвCi smn da Ьi se оснvао пicim вgi"ozeнi zivot dгugoga. То sв пevideнi zlocini koji sв opвstosili i шlistili Fоси, jer su ннistili temelj, supstancu koja је uvjetovala zivot u njoj. Ја песu, ја odЬijam vjerovati da је ovo kraj, da se prihvata staпje bazirarю па uЬistvi­ ma i zlociпima i da se bas tako Focom - н kojoj zive pгavi bogumili koji пikom zlo ne misle- plati i isplati agгesija. Nema Bosne bez gгadova kao sto је Foca. пajbrutalniji пacin.

' 7 Мој zivot tvoja smrt.

4

POSTOJBINA I BOSNJASTVO

DILAS: Zavicaj i postojЬiпa udu u svaku licnost i ona se toga не nюze osloboditi, kao sto ne moze da Ьira оса i majku. Oni ur-astajи u пјеgоvи licnost, svejedno da li је ова toga svestna i koliko је svestna - verovatno и licnost udи ne samo pr-eko svesti i saznanja, пеgо preko celog egzistiranja, r-ada, trajaпja u vгemenи, zajednistva ... Crnu Goгu, sa svim pгotivrecjima, а ова је puna pгotivrecja, osecam stalno u seЬi. Mislim da i Vi па neki slican naciп osecate Bosnи. А sto se tice Bosne, i ја sam jedan od tolikill zaljubljeпika u Bosnu i osecam је svojim zavicajem - svojim, makar dгиkcije od Crne Gоге. Sanjarim nоси о njenim cudesnim rekama, koje su doduse sad vecinom zagadeпe, sa plaпinama koje imajи neku neupor-edivu osoberюst. One пе streme tako naglo ka nеЬи, kao na primer Alpi, nego imaju razume se da imajи i stene i to stremljenje- Ьlage fоппе, tako da imate utisak kao da sи pravljene da Ьi covek osecao иzvisenost, а istovremeno i pitomost i topliпu. Kad је rec о Bosni, bosaпski lJ·udi su sarenilo mentaliteta likova ' ' tipova, а njeni gradovi mesavina nekoliko kultшa. U moje vreme, dok sam Ьiо mladic, pr-evladavao је balkansko-tuгski tip gradova. А gde је Bosna и Vasoj licnosti, u Vasoj biografiji, u Vasim osecanjima, јег Vi ste, ipak, Ьili emigrant? Staje za Vas Bosna? ZULFIKARPASIC: Svaki covjek ima prema svojoj donюvini jedan specifiCan odnos i пiz razпih elemenata sacinjavaju пјеgоvи ljubav. Ја Ьih posao od kнсе. Kuca је vazaп elemenat u zivotu covjeka. OЬisao sam, moze se reci, citav svijet, ali пе zпam пiјеdан tip kнсе па svijetu koji је tako totalпo prilagodeп covjeku kao sto је to bosaпska kuca, kuca Bosпjaka muslimana. Опа ро dimenzijama nije velika, vi mozete plafon gotovo rukom dohvatiti, ali u пјој је sve ргаvlјепо iskljнcivo za covjeka. Опdа, ta mogнcnost da vi od jedne sobe - to sam vidio samo jos и Јарапu, н пjihovoj civilizaciji -

60

BOSNJAK

пapгavite

tri, cetiri divпe pгostoгije, da u пјој mozete spavati kad prostrete kad ujutru digпete dusek она bude јеdап caгdak sa secijama, sa Cilinюm, i mozete sjediti ugodno kao u salonu, а kad postavite sofru mozete u njoj i jesti. Da Ьi srednji stalez u Evгopi - uzmimo da је veCina bosanskog stanovnistva pripadala srednjem stalezu- postigao udobnost i dostigao nivo kulture stanovaпja jednog Bosnjaka, njima trebaju tri, cetiri sobe, razlicito namjesteпe. Bosnjak, u ргаvој bosanskoj kuci, to postize samo s jednom sobom. Bosanska kuca је uvijek pгavljena tako da ima pogled na nesto, one su pгavljene na obroncima nekoga Ьгdа, nad rijekom. Bosnjak uvUek ima sa svoga prozora lijep vidik. Onda, to pokucstvo, rнcni гаd, to је isto tako sve intinшo, sve је to vrlo pгiгodno, covjecjoj prirodi sklono, tako da covjek citavog zivota nosi sa sobom taj iпtinшi osjecaj bosnjacke kuce. То је јеdап vrlo ugodaп osjecaj koji ga citav zivot prati. Mi smo u Foci imali veliku kucн Zulfikaг-pase, imali smo i moderпe sobe za prijem, koje је тој otac uredio za vrijeme Austrije, jer tada је imao mnogo posjeta stгanih licnosti. Ali ono sto је meпi ostalo u srcu i davalo пeku specijalпu toplinu jeste onaj dio bosпjacke kuce koji је Ьiо пeiskvaгen utjecajem пovih civilizacijskih obicaja. U mome sjecanju kuca zauzima posebrю mjesto. Sto se tice ргiгоdе Bosne, koju ste Vi spomenнli, to је пesto specijalno. Mi smo Ьlizu Mediteгana, klimaje kontiпentalna, ali нgоdпа. Zime znaju Ьiti ostгe, hladne, ljeta vгuca, jeseпi beskrajno duge, lijepe, s cгvenim liscem. U proljece behaгi. Ја sam iz Podгinja, to su vocвi kгajevi. А kad u Fосн dode Ьеlыг, to se onda Ьгdа oko Foce pгelijevaju u cvijecu. Mi u Bosni imamo jednн specijalnu koвfiguraciju i stшktuгu ргiгоdе. Na ргimјег, kada sam pгvi put kao djecak otisao s ocem u Austгiju, u Bad Gastein, dozivio sam ogromna alpska brda pod sпijegom usгed ljeta, koja pokazuju nistavilo covjeka. Covjek se u tome osjeca izguЬljeп. Као sto sam se ја osjecao ulazeCi u velike gotske katedгale, cije su razmjere sracнnate na to da covjeka ucini malim, nistavнim ргеd Bogom. Ove dimenzije, koje su ро mjeгi covjeka, daju jednu intinшost i povezanost s gradevinom, а kod nas н Bosпi i s prirodom. Bavio sam se planiпareпjem, kao djecak u Bosni i tokom kasпijeg zivota, kada sam Ьiо u Svicarskoj i Austгiji, ali sasvim је drugaciji osjecaj kad dodete pred jedno Ьгdо za koje imate u duЬini osjecaj da ono пiје пeprijatelj, da ne tгebate riskirati пista da Ьi ga presli, da ga mozete savladati, da mozete prijeCi ргеkо njega. Kad stojite ргеd stjenovitim Alpima, stvar је dгugacija. Prijeti vam opasпost. Kad covjek ode vап svoje zemlje, tek опdа

dusek,

а

POSTOJВINA 1 BOSNJASTVO

ADIL ZULFIKARPAsн:

61

rпoze shvatiti pravu vrijednost i pravi odnos, svoj vlastiti, i ргеша sгediнi iz koje је izisao i prema svojoj familiji od koje se odvojio i prema svom amЬijeпtu i kuCi н kojoj је odrastao. Ali isto tako i prema prirodi, bгdima, doliпama, rijekama. Tako da ја mislim da emigгacija, koliko god Ьila teska, u sustini pomogne, kao sto zatvor pomogпe covjeku, da shvati vrijednosti slobode.

DILAS: Mozemo li nastaviti razgovor о prirodi? Ја sam imao utisak, putlljuci rпnogo puta ро Bosni, da, ako iskljuCimo ovaj severni ravпicaгski deo Posavine i Semberije, da је od plaнine do planine sve dгukcije, kao i od mesta do mesta, ali da пi jedrю nije tude. Imate utisak da је ovo isto kao ono - ne ро formi, ali ро dozivUaju jeste, oseca ga se kao svoje. То је jedno. Dгugo, setio sam se Andгica, оп kaze da kad god putнje ima osecaj da је u Visegгadu. Meni је drugacije: kad dodem u zavicaj, iшаш uvek utisak da sam se iznova гodio, tj. iznova postao decak koji је svestan okoliпe i svoga bica. ZULFIКARPASIC:

Za priгodu Bosne i Heгcegoviпe ne moze se геСi jedrюm rijecju "pitorпa" ili "нgodna". Ја bih kazao da је najtacnije reCi kako је ова vгlo skloпa covjeku, njegovim pгiгodnim dozivljajirпa i mogucпostima i kapacitetu da dozivi prirodu. Ова ga ne plasi, опа ga ne dovodi u paniku, ona је i plodna, i zbog svega toga, ро шоше misljeпju, ргiгоdа је u Bosпi skloпa covjeku. Vidite, zbog toga mislim da пiје slucajпo sto Bosnjaci svoju zemljн toliko \'Ole, i пiје slucajпo da i ljudi koji dodu Ll Bosnн vrlo brzo primijete kako је ona, kako se kaze, нgodna za zivot, da је lijepa i da ostavlja dоЬге uspomeпe. Vidi se to i ро ljudima koji dolaze, doseljavaju se u Bosrш. Za vrijeme Turaka, za vrijeme Austroнgaгske, ljudi koji su slucajпo dosli u Bosrш, паkоп kгatkog boгavka odlucili Ьi da u Bosнi i ostanн. Воsпа svakome daje ono sto covjek od ргiгоdе ocekuje. Zna se da Bosna nije bogat krЋj, i mnogi njeпi staпovнici vjeгovatno nemaju poetski odrюs ргеша pгiгodi. U ЬогЬi za svakodnevni zivot i ne primijete se te velike ljepote, ра covjek misli da је citav svijet takav. Tek kad Bosnjak ode iz Bosne, kad ode u dгugi kгај, tek onda pocne za пјош da tuguje i tek onda pocne uvidati kakva је ona i koliko је zaista voli. Mislim da је osjecaj ljнbavi prema svojoj domovini нvijek vezaп i za ljubav za svoj naгod. Мој otac pripada staroj geneгaciji. Jako је volio naгodne pjesme. Bio је poznat neki guslaг u focanskom kгајн. Kad Ьi dosao u Focu, dosao Ьi i

62

BOSNJAK- ADIL ZULFIKARPASIC'

mome ocu. Kod nas је Ьila razvijena ljubav ргеmа narodnim pjesmama. Те muslimanske naшdne pjesme iz пюgа kтаја, beskтajno su duge i lijepe. Sjecam se iz mog djetinjstva pjesme "Zenidba DizdareviC Mehe", gdje se opisuje odijelo. Pola sata opisuje se kakve su Ьile Mehine caksire. Pjeva se о junastvu, о tome kako se oni bore za svoju domovinu, za vjeru, za cara, za Bosnu, kako idu na bojista. Ја sam odrastao u takvoj atmosferi i to је па mene jako uticalo. Tako da su moja ljubav prema zeтlji i patriotsko osjecanje ocevidno dosli i na ovaj naciп. Od оса nisarn druge rijeci cuo za nacioпalпu identifikaciju nego rijec Bosnjak: "Ја sam Bosnjak", "тој otac је Bosnjak", "mi smo Bosnjaci".

POSTOJBINA 1 BOSNJASTVO

63

Posavci ili Kтajisnici ili Hercegovci nesto drugo. Drugacije gledanje па Bosnu do dana danasnjeg nisam razurnio. Znao sam da је Austrougarska podrzavala naziv Heгcegovina. А i Cmogorci su vrlo rado insistirali da postoji Hercegovina, jer su uvijek bacali oko na пјu. DILAS: Oni kazu da Hercegovina Ьаса oko na njih, da zeli da im se prikljuci, ра se Cmogorci razmisljaju da li da је prime ili ne - ako to nije skrivar1je pravih naтera. ZULFIКARPASIC: S obzirom na to kolika је Ьila Воsпа sve do Saп­

DILAS: Воsпа је podvojena geogr-afski, а takode -не Ьih rekao etпicki i meпtalitetom. Da li Vi kao Bosпu dozivljavate sато bosanski sevemi deo ili i Hercegoviпu takode? Iшate li u svojim osecanjiтa i gledaпjima пekakva гazlikovanja u odпosu па te delove Воsпе i Hercegoviпe? ZULFIКARPASIC: Vec sam kazao da sam, posto sam rodeп u farniliji Cen-

gica, govorio jednim jezikom koji је Ьiо razlicit od jezika kojim se govorilo u Foci. Jer to је Ьiо jezik пюје familije. S tiт tvrdim "с", s mrюgo tvгdim пaglaskoт. Моја је sestгa Ьila udata u Srebreпici za kotarskog pгedstojпika Beslagica. Majka ju је htjela posjetiti, ра su me ispisali iz pгvog razгeda оsпоvпе skole da Ьih ga zavrsio u Srebгenici. Kad sam dosao tamo, sva su me djeca zvala Неш: govorio sam l1ercegovacki i zvali su me Hero, jer опi su iтali јеdап mehki, lijepi bosanski dijalekt kojim ја пisam govorio. Moram pгizпati, kasпije sam ga zavolio, mada se пjim пikad nisam sluzio. Citavog zivota govorim jezikom koji sат naнcio u faтiliji, i to је jedan, mislim, cist jezik. Otac те је ispravljao u izgovoru. Na priтjer, kad Ьih rekao opstina, оп те ispravi: opCina. Kod nas se cesce kaze devojka nego djevojka, ali пikada se ne moze reCi jagпjetina niti duvan, nego janjetina i dнhan, i пiz takvih rijeci i izraza. Hercegovinн sат uvijek osjecao i drzao dijelom Bosne. Kad covjek prijede lgтan, ako ide iz Sarajeva, ili Treskavicu, ako ide iz Foce, ра ga zadahпe miris Mediterana i toplota heгcegovackog kтsa, on to dozivljava s ushiceпjem. Mozda kao nesto rюvo, ali opet svoje. Hercegoviпa za паs nije пista drugo пеgо nasa Posaviпa, Krajina ili Podriпje. Fосн, Sarajevo i uopce Bosnu osjecao sат uvijek kao jednн cjeliпu. Nisaт nikada smatrao da sн

stefaпskog mira, не zпат! Mi smo te kшjeve sticajem okolпosti izguЬili. I Saпdzak. Sandzak је, kao sto zпate, Ьiо iпtef!ralпi dio Воsпе do Beгliпskoa ~

ь

koпgresa. Saнdzak је oduzet od Воsпе, kao i Niksic od Hercegoviпe, odrюsпo Воsпе.То поvе geпeracije не

uce i ne

zпaju.

DILAS: Kad govorite da је Sar1dzak deo Bosne- zнam jos iz тladosti da su se тuslimani iz Sandzaka uvek smatгali Bosnjacima. Sa SrЬirпa i Cmogorciтa је nesto drugo. А sto se tice pripadanja drzavi - to је dгugaciji proЬlem.

ZULFIКARPASIC: Iz гaznih dokumenata vidi se da sн prije stopedeset godi-

na i pravoslavni stanovnici Sandzaka sebe srпatгali Bosnjacima. DILAS: I pesme njihove sн iste kao u Bosni, teferici ... ZULFIКARPASIC: Jeste, sve је isto. То је Ьila роkтајiпа koja је zajedno s

Bosrюm, kao dio Bosne zivjela pet vijekova. No, to је pitanje gledanja na-

svijet. Ја sarn гoden u Jugoslaviji, ја sam uistinн ona generacija koja пiје gledala na Hrvate kao na nesto strano, kao na nesto tude, пiti na Srbe. Pogotovo tako ne тоzе gledati jedan Bosnjak koji irпa komsije Srbe i Hrvate. Morarп prizпati da sarп odgojen u jednoj toleraпciji prema komsijama SrЬima. Ali isto tako тоrаrн pгiznati da iта пiz гazпih stvari koje su Ьile пegativne - mi jedпi druge пismo pozпavali. Nismo ni htjeli da se нроznајето. Zпam, па primjer. da sarп ја о kтscanstvu, о filozofiji kтscanstva, о mistici krscanstva, о zidovstvu itd., zaista vrlo rпalo zпао. О torпe sam vise dozпao kad sarп

64

80SNJAK- ADIL ZULFIKARPASIC

kad sаш se kao odгastao covjek suocio s tiш ргоЬ!е­ шiша, ра sаш citajuci liteгatuгu росео posvecivati paznju tiш ргоЬ!ешirпа. Tek onda sаш sl1vatio koliko шi jedan о dгugorпe шаlо znапю. Postoje шno­ ge pгedгasude u kojiшa шi ziviшo i ро kojiшa pгiшitivпa sгediпa. da bi istakla svoje vгliпe i svoje vгijedпosti, шога davati шапје-\'isе пegativпu осјепu о опiша s kojiшa se uspoгeduje. Ti nespoгazuшi dolaze iz пepozпavanja stvaгi. Ја sаш srпatrao da sva javna aktivпost u zivotu rпora iCi ka upoznavanju, vесеш гazuшijevaпju шe­ du пarodiшa. Rekao bil1 da Воsпа pati, i patila је uvijek, iako sшо zivjeli poшijesano, od toga da јеdап о dгugoшe пisшо пшоgо znali. Intiшпa sfera Ьila је tаЬн. Narocito је tаЬн Ьila religijska kошропепtа. Моrаш kazati da је шој otac Ьiо tоlегапtап, da пisаш od njega пikada ено nista lose о dгugiшa, ali se sјесаш kada su dola;i\i BoziCi, onda Ьi паs gotovo zatvoгili u kucн. Kada to daпas aпaliziгaш. росiпјеш шisliti da su шојi roditelji htjeli da шi to i пе vidiшo, шаdа su to Ьili jako lijepi oЬicaji. Na рriшјег, za Uskгs Ьi паш nase koшsije pravoslavci, Hadzivukovici, нvijek poslali korpu јаја, tako i пasi Ьivsi kmetovi. Dolazilo је nшogo kmetova da begu doпesu janjecu plecku. Mada је аgшша I"eforшa Ьila pгovedena i паs odrюs s Ьivsiш kmetoviшa Ьiо proшijenjeп, za Uskгs Ьi kod паs doslo vise Ьivsih kmetova, sada dошасiпа, i donijeli Ьi sагепа јаја i plecku. Моја шајkа Ьi iш - otac је vec Ьiо uшго - шetпula u kогрн sapuп ili пesto dгugo. То је Ьilo јеdпо postivaпje оЬiсаја. Kad Ьi kod паs Ьiо Вајгаш, Raшazan ili kad Ьi dosao Kurbaп Ьајгаш, опdа su se шеsо i kolaci dijelili паsiш pгavoslavniш koшsijaшa. Evo, шоја sestгa шенi ргiје neki dan kaze: "Sjecas li se da Hadzivukovici пikada nisu dгZali sviпje - јег Ьi Ьile u паsој blizini - iz obziгa рrеша otisao

Lt eшigгaciju,

пшsliшanskoj sгediпi?"

U sашој Foci, Bosnjaci i SrЬi do dolaska Aнstгougarske пisн zivjeli zajedпo. Bila је шahala koja se zvala Cerezluk, gdje su zivjeli pгavoslavci. lшali su опi svoje ducane i u sашош gradu, ali su staпovali u Cerezlukшalшli i u Varosi gdje је Ьila i pravoslavna crkva. А u ceпtru је Ьilo iskljucivo шusliшansko starюvпistvo. Kad је dosla Austroнgaгska i poslije, za vгiјеше Jugoslavije, шпоgе su sгpske faшilije dosle u сепtаг grada. Ја sаш iшао koшsiju Nikovica koji је doselio iz Сше Gore, i drugog Hadzivukovica, koji su s паша zivjeli u specijalпoj pazпji i slozi. Eto vidite, iz obzira ргеша nаша опi пisu gajili sviпje. Ne sјесаш da је u Foci ijedna sгp­ ska faшilija drzala svinje. Dakle, јеdап tabu је postojao, jedno postovanje,

Ccпgic Kllla па Rataji111a lakt аге/. Eilшmlu [_aiilol/. 18811

Fa111ilijaгпa ро1 .:!ја caгski Г.сппап Bcciг­

pasi. iz

Ј Ј.+ О

Копјапik Ll slli:Љi klкl

C.cпgic-l1cga 1Е lлillolt:

1881)

C.cпgic Kllla па \ liljc1 iпi 1ulie ! ·!ш/о Р т lini( ЈЮ (oюgmfiii i~ Ј iJ03 1

ft et~ .

de.'> ~lfen ~n(

1

Копј C.cпgica 1Е Loiilol/. 18811

1

·;:;-· Е u

5

с

Sernsa Ceпgic. Aclil kao

dj.:ёak.

19::7

U Foёi Ј 93:::. L.:o Stajп.:r. pr.:cls_i.:clпik sшla. Hнs.:iп­ beg Zнlfikarpasic: DzemaiнLiiп ef. Санsс\ ic. Sa' о 1 omic . sreski пacelпik prota "iikola Косе' ic. Salil1 ef Hasic. gradoпaёelпik. S Karal1dic kadija. Josip Brale. ad\ okat

В1·~1[ ll~1111clij~1

ll ),_<>kclit1 (~11Ч~Г~1till

11~1 '\l!Liij11

S\ \liLilc'l 11 \Ч]-l

\klilы

'-сс:гk~1 щј'\~Јгiјс:

'L'\Гс' \ 1·k

fC ~1 \ l1111

'~1 'JlC!il<>lll

65

POSTOJBINA 1 BOSNJASTVO

mada ponavljam- bilo је nepoznavanja. Moji nisи poЬlize poznavali pravoslavne оЬiсаје, а ni oni nase. А da ne govorim о vjeiskim sadrzajima, ра i nacioпalnim preokиpacijama. Ја sam to nadok:пadio и kasnijem zivotu, i onda sam иvidio koliki је to propиst. Kako Vi dozivljavate istorijи Воsпе, da li dozivljavate doislamski period vise apstraktno i iпtelektиalпo, а islamski period kao vama Ьlizi, topliji, intimniji? Osecate li nekи razlikи и Vasem saznanjи i и vasim osecanjima и tom pogledи? DILAS:

ZULFIКARPASIC:

Mislim da и Bosпi postoji jedan fenomen, taj sentiment prema piedislamskoj historiji Bosne. On је prisиtan iskljиcivo kod Bosnjaka. GledajиCi, na primjer, moje prijatelje Њvate i Sibe, to se иglavnom sиzava i zavrsava па dokazima da је Воsпа prije dolaska Turaka Ьila hivatska odnosпo srpska, odnosno katolicka i pravoslavпa, dok se kod mиslimana Bosпjaka, iпteligencije koja se razиmije и to, osjeca jedna nevjerovatno dиboka veza i пarocit sentirnent prema dizavi bosanskoj, prema banovima, kraljevima Воsпе i prema bogurnilstvи. Vidite, koliko god se ја osjecao mиslimanom, imam jednи intimnи, јаkи simpatijи za patareпskи, bogиmilskи Bosnи i za nјепи historijи. U tгazenjи svoga identiteta velik sam dio proveo izиcavajиci starи bosanskи predislamskи historijи. РиtијиСi ро Eviopi i и гazlicitim svjetskim mиzejima нalazio sam bogate tragove о postojanjи наsе kиlture i tradicije. Eto, recimo, и Nici, и Маsена mиzеји, postoji pozпata zЬiгka zlatnog поvса. Imate tи novac Spanije, Engleske, Fгancиske i Воsпе, kao нajljepsi ноvас koji је и to vrijeme kovan. Drugi novac se tи i ne spomiнje. Kada sarn to pгvi риt vidio Ьiо sam dиboko dimиt cinjenicom da је Bosna kovala и Srednjem vijekи takav поvас koji se mogao mjeгiti s rюvcem evгopskih velesila. U siedпjovjekovnoj Bosni nije Ьilo smгtne kazne. То је Ьila jedina dl"Zava na teritoгiji Evrope и kojoj smrtna kazna nije egzistiгala, јег bogиmili sи se dйali principa: samo онај ko ti је dao zivot, а to је Bog, ima pravo da ti ga odиzme. U borЬi se moze izgиЬiti zivot, ali ne na sиdи. Ја sam роrюsап, odusevljen da је Bosna imala takve zakone. Ра ti nasi stecci, kojirna se uvijek пaglasava da se не treba pokoravati mиslimana Bosпjaka

covjekи.

DILAS:

Ali i drugi su pravili stecke pod uticajem

bogиmila.

66

BOSNJAK- AD!L ZULFIKARPASIC

ZULFIКARPASIC: Naтavrю,

pod uticajem bogurnila. Svaka se kultura siri i ima svoj uticaj. Francuska nauka bogumilstvo smatra jednom demokratskom, autohtonom, samoniklom vjerom. Ona nije sekta katolicanstva, niti sekta pгavoslavlja, kako pokusavaju dokazati katolicka i pravoslavna crkva. Bogumilstvo је irnalo poseban odnos prema zeni, prema zЬlizavanju ljudi, prema trgovini. Svecenici su se Ьirali iz naroda, trazio se najpametniji, najugledniji clan zajedп.ice. On nije imao nikakve jurisdikcije, imao је samo odredenu moralnu pгednost i obavljao је molitve. Nije mogao ni kaznjavati, to је Ьilo u nadlestvu dгzave. А u dгzavi је Ьila nevjerovatna demokracija; svi su Ьili jednaki, njihovi vladari nisu mogli donositi odluke bez konsultacije s ostalim izabranicima, plemiCima. Pokazuje se da је boaumilstvo imalo dosta slicnosti s islamom. U svakom slucaju, mene је fascinirala predislamska historija Bosne i bogumilstvo.

POSTOJВINA I BOSNJASTVO

67

bogumilstvo Ьilo toliko jako. Stjepan Tomasevic 38 se vracao na bogumilstvo kada Ьi se rimska vojska povukla, јег su snage bogumilskog plemstva Ьile toliko velike i jake da Ьi mu ugrozile krunu da је ostao uz katolicaпstvo i Rim, kojemu se је izgleda defiпitivrю pгikljucio. Оп је s Turcima imao ugovor, koji је prekrsio, te је Ьiо u пemilosti kod Sultaпa Fatiha. Kad је veliki vezir· Mahrnud-pasa opkolio kralja u Jajcu dao mu је rijec da се mu zivot Ьiti postedeп ako se preda i pokloni Sultanu, па sto kгalj pristade. Kada је za to cuo Fatih ukorio је velikog vezira i dao poguЬiti posljedпjeg bosanskog kralja, Stjepana Tomasevica. DILAS: Ali sultan је

doЬio

fetvu.

ь

DILAS: Ја nisaш, kao sto sam геkао, stгucan za bosansku istoriju. Znam da ima ozЬiljnih istoгicara koji poЬijaju teoriju о identifikovanju bogumila sa muslimanima, jer na islam su prelazili i piavoslavni i katolici, ali sigшan је fakat da dolaskom Tuгske u Bosnu bogumila nestaje YI'lo bizo. ZULFIKARPASIC: Sta se dogodilo s veCinom stanovnistva ako nisu presli islam? Nazalost, kod nas postoji izokrenuta sгpska i hгvatska llistorija, ра i nasa bosnjacka historija. Svaki historicaг па Balkanu ne polazi sa stanovista da ispita istiпu, пеgо da dokaze svoju tezu о sгpskoj Bosni, о hгvatskoj Bosпi ili о nekoj trecoj Bosni, i опdа tгazi argumeпte koji mu odgovaraju. Tu ima nevjerovatнih apsurda. Сiпјепiса је da su mnogo ratova organizirali Rim i Ugarska, da su vodili toliko ekspedicija za uнistenje bogumila. Mi smo н нe­ SI'etпom polozaju, jer је Iaspoloziva dokurneнtacija о bogumilima dokн­ mentacija Ink:vizije, koja је, noгmalno, cinjenice Ьiljezila н krivome svjetlu. То је isto kao kad Ьi se koiistila Нitleiova arhiva о Zidovima da se нapise historija Zidova. Tako da, na primjer, i hгvatska histoiicarka Nada Кlaic, koja је poЬijala hгvatsku historiografiju i koja pokazuje da је Bosna staia isto koliko i SrЬija i Нгvatska, i jos starija od njill, jei је jos u devetom stoljecu imala drzavnu foгmu, ona isto tako dokazuje da је bogumila Ьilo mnogo manje nego sto se Iacuпa. Sama cinjenica da se kralj Stjepan vratio dvaput u svome zivotu па bogumilstvo posto је primio katolicanstvo, svjedoci da је па

ZULFIKARPASIC: Fatih је zatrazio misljenje uleme о tome. Seih-ul-Islam, poznati islarnski ucenjak Ali Bestami, izdao је fetvu ро jednom hadisu, koji glasi: "Ne dajte da vas zшija ujeda dva puta iz iste rupe". Ovo је Ьila osrюva za sudeнje i pogubljenje. То је kasnije Ьilo piedmetoш mnogill pravnill diskusija, jei' niz islaшskih ucenjaka dovodi u pitanje opravdaпost toga cina, toga pogнЬljenja. Misli se da је sultan Fatill trebao uvaziti zadanu rijec velikog vezira. Drugi pak misle da vezii пiје шоgао u ime Sultana dati svoje оЬесанје.

Тшсi

su osvojili SrЬiju, Grcku, Bugar·sku, Rumuniju, Madaisku i niz drugill zemalja Srednjeg Istoka, Afгike i Еuгоре i svuda su krscaнske vјеге ostale nepгomijenjeпe i sacuvane, kao i njihove institucije - manastiri, cгkve, ЬiЬlioteke i druge kultume bastine. Zasto Ьi bas samo u Bosni silom islamiziгali katolike ili pгavoslavce? Ра zаг nisu шanastiri i samostani, koji su ostali ne samo sacuvani пеgо i novi izgгadeni, najbolji dokaz da su Bosnjacimuslimani пюgli Ьiti jedino bogшnili, odnosno patareнi, koji su islarn dobгo­ voljno pгiшili? Cinjenica је da bogumila nestaje s ројаvош Тшаkа u Bosni i Heгce­ govini. Dгuga cinjenica jest da su tuгski pleшiCi iz Bosne Ьili osvajaci Madaгske, da је to Ьiо јеdап veliki historijski гevans, јег је U garska stotinaшa godiпa unistavala пjihovu vjeru. Kad su se oni ujedinili u jedrш modemu armiju i ovladali novom tehnikom, Budim је Ьiо osvojen, i to od bosanske vojske i njenih komadarшta, koji su s njima imali star·e Iacune. зsStjepan Tomasevic. posljednji bosanski kralj. poguЬljen u Jajcu 1463. Godiпe 1462 priznao Ugarsku vlast nad Bosnom i primio kruпu od раре. odbivsi da placa daпak Turskoj.

68

POSТOJBINA I BOSNJASTVO

BOSNJAK- ADIL ZULFIКARPASIC

Моје је dиboko иvјегепје, а о tоте

postoje i historijski dokazi, da је Podriпje, ovaj dio oko Foce, Ustikoliнe i Goгazda, taj cisti bogиmilski dio, dobгovoljпo ргеsао па islaт i otvorio ти vr-ata, za гazlikи od svih dгиgih krajeva i zeтalja koje sи Turci osvojili. Јег, isti је гezim Ьiо i ргета SгЬiта i ргета Gгcima i ргета АЉансiта i sviтa ostalima, isti је Ьiо гezim i ргета Bosпjacima. Dakle, da bogиmili п.isи htjeli dobгovoljпo prijeCi па islaт, опi Ьi se isto poпasali kao sto sи se poпasali SrЬi. Prisilпe islamizacije нiје Ьilo. Postavlja se pitaпje: sta se dogodilo s bogитiliтa ako пiје Ьila prisilпa islamizacija? Kako se dogadalo da veciнa staнovпistva prihvati islam i и isto vгiјете пestaje bogитilstva? Zпamo da sи bogитili и to vrijeтe Ьili vladajиCi еlетепаt Воsпе. Sиltaн Fatih је doнio odlиkи da se prizпaje krscaнska vјега, da se тaпastiri тоgи popгaviti, da se тоzе slobodпo vјега ispovijedati. Kakav је odпos Ьiо ргета Gгсiта, takav је odпos Ьiо i ргета SгЬiта i ргета dшgiтa. Tako је Ьilo i и Bosпi. Neki povoljнiji polozaj bogиmili Воsпе пisи тogli doЬiti pгelaskoт па islaт. Рrета tоте, гazloga

za пеkо пasilпo ргеlаzепје пiје Ьilo, ali Ьilo је dobгovoljпog ргеlаtепја, а historicari se odlиce to итанјiti da Ьi pokazali kako su u Bosпi SгЬi i Нrvati ti koji sи pгelazili на islam. Zasto Ьi to гadili онi iz Воsпе, а не Ьi uradili опi и Dalтaciji ili и SгЬiji? Ipak је to јеdпа таlо пelogicпa postavka. DILAS: DоЬго, te starije gепегасiје, kao sto је гecimo Vas otac, koje nisи citale istorijи kao Vi, јеsи li опi dozivljavali istorijи Воsпе kao сеliпи? Јеsи li osecali bogишilstvo па isti пасiп? ZULFIКARPASIC: Воsпи sи

dozivljavali kao cjelovitu, иpravo i zato sto sи bolje пеgо ove daпas. Priтjerice, тој otac је pozнavao histoгijи bolje пеgо ја daнas. Medutiт, тisliт, boguтilstvo su dozivljavali тпоgо тапје i dшgacije. Zпат da је тој otac iтао velikи гezervи ргета Turciтa. Na рriтјег, kod паs и faтiliji, пеkој daljrюj, ima od пekoga Ali-bega Ceпgica sa Zagoгja sceгka иdata za jedrюg раsи, Turciпa, i to је и faтiliji zaЬiljezeпo pгosto kao da је izgиЬljeпa. Dakle, pleтiCi пisи гаdо davali svoje sceгke Оsтапliјата za zепе. Bilo је роdоzгепја. Jer, posljedпji period turski Ьilo је doba ргораdапја Turske, doba koшpcije i velikih пегеdа, period pritiska па Воsпи. Sve оне гeforme, koje је Turska provodila pod pitiskoт Eпgleske i Fгапсиskе и korist svojih

ћistoriju опdаsпје gепегасiје pozпavale

kr·scaнskilJ podaнika, ро bosaнskoш sи тislјепји Ьile пероtrеЬпе, иgгozavale

su

пjihovи egzisteпcijи,

ugrozavale

sи samostalпost Воsпе

69 i

aиteпticпost

bosaнske historije i пezavisпosti. Сiпјепiса је da је Воsпа imala јеdан specificнi odпos ргета ceнtralпoj vlasti. Као sto sam геkао, do Oтer-pase Latasa нi gиvemeri, pase bosaнske, пisu se тogli zadгzavati и Sarajevи vise od cetrdeset i osam sati. Bili su ograнicavaнi. Vlast је Ьila и шkama siпova Воsне. Vidi se i iz pjesama kako ti пasi velikasi odlaze tamo, kako se bore protiv sиltaнa, kako se bore pгotivu vezira i paSa koji izdaju Воsпи, hoce da је prodaju krscaнskoтe svijetu. Сiнјенiса је da је gепегасiја тоgа оса Ьila cvrsto vezaпa za Tursku i za historiju Turske, ali kod тоgа оса, kao i Гilllogih drugih нiје islo do ideн­ tiflkacije, таdа је она и sirokiт slojevima, kod pгostog риkа, Ьila velika. Turski jezik је Ьiо пајтанје иpotreЬljavaн и Bosпi. Оп је Ьiо vise иро­ tгеЬlјаvан и carsiji Beograda, јег sи se пјiте slиzili Gгci, Jermeпi i srpski tr·govci, dok se u Sarajevи tuгskiт jezikoт таlо ko slиzio. Na dvoгoviтa и Stambolи Ьile sи od prvih pocetaka kaнcelarije па bosaнskoт jezikи. Nа­ гаvпо, historiografi Нrvati kazи da је to Ьila hrvatska kaнcelarija, da se па dvo111 govorilo ћrvatski, а SгЬi opet kazи kako је to Ьiо srpski. Medиtiт, iskljиcivo se govorilo bosнjackim ili bosaнskim jezikoт i ljиdi koji sи онdје Ьili tитасi i pisari Ьili sи iz Воsпе.

i Bijeloш Роlји, priшetio sam tri vrste srpsko ili pгavoslavпo gradsko staнovнistvo koje п.iје doslo s Crnogorciшa vec је zivjelo od ганiје i crnogшsko. То srpsko staнovнistvo је u пасiни zivota, и shvataнju zivota, imalo Гilllogo zajedнickog sa шиsliшапiша, ali sи se, гаzите se, i гazlikovali. Druzili sи se sa ши­ sliшапiша. Tetka шоје шајkе је, па рriшег, пosila dimije i jelece i sve dгиgо sto је tipicпo za шиsliшaнske zепе. I za vгете Turske i Jиgoslavije poseCivala је шиsliшaнske zепе. Оне пisи dolazile kod nje, ali је она isla kod нjih, i pozivale sи је. MoZda sи kod drugih srpskih poгodica i dolazile, ali ovde to нisam prirпetio. Cmogorci sи роtрипо stajali ро straп.i, иоЬгаzенi, odbojнi, dгZali su se kao pobednici, primitivнiji и sviш fonnama zivota. Zене i devojke crnogoгske sи drukcije, не sarпo fizicki пеgо i u пасiни opstenja sa шladiCiшa: ргеsеkи vas- naгocito ako neko vidi. Srpkiнje starosedelaca su pak, pitomije, шekse, шeksih formi cak, pristupacнije, шozete s пјiша da se пasalite vrlo slobodпo, а da vam не zameгe. Misliш da је to deo ne samo odгedeпog пасiпа zivota, пеgо filozofije zivota koja је иsla sa islamskoш DILAS:

BшaveCi и Вегапаша

staнovнika: шиsliшанi,

70

BOSNJAK- ADIL ZULFIKARPASIC

POSTOJBL'IA I BOSNJASTVO

civilizacijom medu Srbe, ргеkо gradova, preko tog starosedelackog stanovnistva: to se, dakako, ne odnosi na brdane, na dinarce - oni su uglavnom ostali kakvi jesu. Da se uprosceno izгazim: gledanje i ponasanje tih Srbagгadana sastojalo u tome da zivot nije samo zrtvovanje, herojstvo, asketizam - sto је tipicno za brdane i za pravoslavna plemeпa, nego istovremeno negovaпje zivota i uzivanje u zivotu. То је drukciji odnos i prema telu. Kod tog srpskog stanovnistva odnos prema telu је - gledano filozofski - drukciji: telo је vrednost, isto kao i dusa, to nisu odvojene vrednosti. То је kod Cmogoraca razdvojeпo: dusa је nesto van tela, odnosno u telu, ali роsеЬпа, odvojena vrednost. То se vidi kod Njegosa. U vezi s tim samo Ьih пapomenuo jos i ovo - dгZim da to takode potice iz te pomenute filozofije zivota: svi gradovi koji su nastali pod Turcima- pre toga u pravom smislu jedva ako ih је Ьilo, svi su izgradeni na Ьistrim izvorima, гekama. Na primer, Berane је па Limu i oЬilпim izvorima - osnovao ga је jedan pasa, пiје stari grad mada је u njemu staro srpsko stanovnistvo, mahom sa Kosova i iz Metollije. I Bjelopoljsko Sl'psko staпovпistvo је staro, koliko znam, od Nemanjica је tu. Bijelo Polje је takode na Limu.

nasem selu nose SrЬi razlicite od onih koje rюse muslimani. Ali, gгadani su se nosili slicno, bez obziтa na nacioпalnost. Narocito је, od tkaпina, Ьiо popularaп vez. Sto se tice hтane, gradaпske pгavoslavпe familije imaju gotovo ideпticnu hтanu s пasom - pite, baklave, dolme, pilavi dio su пjihove kuhinje kao i паsе. Опdа, na primjer, parfemi - upotreЬljava se parfem od ruze, nosi se gradski пakit, skidaju se cipele u sobama. Gdje se ima komsija druge vjere па пekoliko metara od sebe, od djetiпj­ stva se uci па toleranciju, uci se svoj zivot uskladiti sa sгediпom u kojoj zivis i koja ima svoje zakoпe. Ne samo zakoпe vlastite kuce, nego postoje i zakoni odredeпe ulice, malшle, grada. Kad sarп se росео baviti politikom, jos kao djecak, svidao mi se taj seljacki elemeпat, izgledao mi је jednostavпijim, prirodnijim, јег nije gledao cmo-Ьijelo, nego је u zahtjevima Ьiо skтoman, jednostavan. Ali u isto vrijeme i mпogo primitivniji. Ljudi koji su rodeni u gгadu imaju kulturu snosljivosti jedan prema drugome, kulturu umjererюsti, а i opcu kulturu. Опi imaju potrebu da upozпaju. Jedna od tragedija ovog sadasnjeg гаtа jest da је ovaj neurbaпi, da ne kazem poludivlji, ali svakako necivilizirani dio n'!-гoda postao nosilac ratпih zЬivanja. Na primjeг, u gradu Saшjevu ti urbani ljudi, razпi PrnjatoviCi, BesareviCi, Kocovici, te staгe srpske familije identificiraju se sa Saгajevom, s komsijarna, Bosnjacirпa. I pored svega sto se dogodilo опi ostaju baza za eveпtualпi zajednicki пovi zivot, koji се пastati nakon svega ovoga. Kad sam prvi put nakon svih godiпa dosao u Sarajevo, овај ceпtar gdje је srce Sarajeva uzasno је smгdio па mokтacu. U haustorima је covjek пюrао preskakivati lokve mokтace, cesto i ргеkо izmeta. То је mепе jako sokiгalo. Kad sam sada пakon dvije godiпe ропоvо dosao u Sarajevo, ovo polupoгuseno, unisteno, gladrю Saгajevo, zacudo taj smrad је nestao, vise ga nema. Pored svega toga sto su tu velike gomile smeca, Sarajevo vise ne zaudara. Vidi se da su se опi koji su ovako u Sar-ajevu zivjeli, koji su pravili taj smrad, povukli iz Sarajeva i sada ga gadaju topovima s okolпih brda. Tu sam vidio razliku izmedu urbanog i пeurbaпog mentaliteta. Ti koji komandiraju iznad sarajevskih brda uпistavanjem grada zavrsili su skole u Sarajevu i tu doЬili sve sto imaju, ali su zadrzali jedino пu·znju i neprijateljstvo prema пjemu. Valjda jedna geneшcija nije dovoljпa za sticanje urbaпih пavika i humaпe kulture.

ZULFIKARPASIC:

Svi gradovi u Bosni su na гijekama ili na izvшima.

DILAS: Turci su imali kult vode, imaju i degustatore vode. Mislim da to nije samo iz ljubavi prema vodi. То је јеdап poseban odnos ргеmа zivotu пе mozete imati udoban zivot i пegovati ga ako пemate vodu. Imate li vi пesto о tome da kazete? ZULFIKARPASIC: Da ste me upitali, doЬili Ьiste ideпtican odgovor. Rodeп sam u gradu koji ima familije Kujundzic, Kocovic, Tosovic, Jeremic, te stare gradske pravoslavne familije kojima se kuce skoro пе гazlikuju od nasih, koji imaju u kucama Ьапје, odjevaju se slicпo паmа. Sjecam se, kada sam Ьiо u partizanima, jednoga SrЬina seljaka s kojim sam о tome razgovar-ao, koji је геkао da se covjek dva puta kupa: "Kada se rodi i рор ga kтsti, i kada uпu·e. То је onda pravi covjek, ima prirodпi miris". Јаvпе cesme su karakteristika nasih gradova. Smatra se najplemenitijom duzпoscu od svih zaduzЬiпa darovati odnosno uvakufiti cesmu i banju. Sarajevo је imalo stotinjak takvih cesmi. Neke od njih su spasile Saгajevo kad su cetnici Ьlokirali vodovod i гezervoare. Stare cesme iz vlastitih izvora Ьile su "izvori zivota". Sto se tice zajednickog zivljenja, iпteresantпo је da su tkanine koje па

71

5 BEG U PARTIZANIMA

DILAS: Ко је od Zиlfikarpasica, sem Vas, i kako иcestvovao svetskom ratu? Ко је sve stradao, na koji naCin i od koga?

и

Drugom

u

ZULFIKARPASIC: mojoj familiji, toj siioj, и CengiCima, и Foci, mojih rodaka stradalo је oko cetrdeset. Pobili sи ih cetnici, а cetvoгo је Ьilo иlшp­ seno i dvojica иЬiјеnа od иstasa, kao simpatizeri pmtizana. Вlizi rodak, Sиlejman Zиlflkarpasic poginиo је и paгtizanima, а tako i pгvoborac Mиstafa Alajbegovic. Niko od moje Ьlize familije nije simpatizii-ao иstase, пiti је na ma koji пacin Ьiо s иstasama, niti је imao Ьilo kakve veze s njima. Мој jedini biЋt Sabrija Ьiо је apolitican, to moram priznati, imao је jednи manjevise jиgoslavenskи orijentacijи. Bio је и "Sokolи" 39, и drustvи "Gajret" 40- to је Ьila projиgoslovenska linija tih mиslimanskiћ drustava - i s dolaskom иstasa drzao se pasivno. Brinиo se za imanja. U Fоси је 1941. godine dosao, kao cetnicki komandaпt, neki Sergije Miћajlovic, kapetan, ruskoga porijekla, koji је napravio strasm1 pokolj и FoCi. On је Ьiо dijete ruskog emigгanta. Zaveo је kгvavi гezim и FoCi. I тој brat је 1941. godine иЬiјеп, koncem пovembra ili pocetkoш deceшbra. U deceшbru, dok sam Ьiо и paгtizanima, jedna је grupa skojevaca pobjegla i sиsrela se sa шnош na Zvijezdi planiпi i preнijela шi vijest da је тој brat, prije kratkog vгешеnа, иЬiјеn. Uћvatili sи ga cetnici, prateci нјеgоvи zenи koja ga је posjeCivala. Nasli sи ga, izvиkli iz kисе i poveli na Drinи. О nасiни иЬistva postoji нekoliko svjedocanstava: пeki kazи da је иЬiјеn iz pиske, а нeki da sи ga nozeш zaklali. Nakon dan-dva нaden је шrtav рогеd 39

Nacjonalno sportsko drustvo kod Slavena u Austrougarskoj, osnovano u Pragu 1862. Od 1929 u Kraljevinj Jugoslavjjj prjveJjgirana drzavna organjzacjja . .ЮК.uitumo-prosvjetno drustvo muslimana Bosne ј Hercegovjпe. Osnovao ga 1903 Safvetbeg Basagjc, kojj mu је Ьiо ј prvj predsjednik. Qdjgralo veliku ulogu u skolovanju muslimanske omladjпe stvarajuCi dacke jпtemate ро bosanskim gradovjma.

74

BOSNJAK- ADIL ZULFIKARPASIC

jednog риtа na Drini. Nisи ga bacili и Drinи, i on је sahтanjen. Naisao sam na dvojicи ljиdi koji sи mi poslije гаtа to saopcili, а kada sam se 1990. vratio и Bosnи, jedan Focak pokazao mi је mjesto tvrdeci da је tu тој brat ukopan. Ти vise nije Ьilo nikakvih znakova groЬlja. Mislim da su neposredno poslije toga partizani usli и Focu, na jedno kratko vrijeme; Foca је preko pedeset puta mijenjala "vlasnike"' Ьili su prvo cetnici, onda dolaze partizani, р а dosli Italijani, ра ustase, ра onda opet cetnici ... То је Ьiо uzas. DILAS: Vi ste ostali na Zvijezdi od 1941. do 1942. godine? ZULFIKARPASIC: Da, i tu sam dozivio "siЬirsku zimu". Receno mi је da su paгtizani dozvolili da se pokupe i sahтane zгtve. Posto tada nije Ьilo nikakvih funkcionera, нarocito ne vjerskih, vjerovatno su sahгanjeni na najjednostavniji naCin. Мој otac је ukopan pred Aladza-dzamijom, gdje је Ьiо ukopan i moj pгaded Zиlfikar pasa Cengic, i mezar· је do ovog rata Ьiо sacuvan. Ја sam ga posjecivao. Тај mezaг је vгlo impozantan i velik, tamo је napravljen i рагk, ali taj mezaг Zulfikar·-pase, cudnovato, nije Ьiо ni taknut, dok је grob moga оса Ьiо ostecen za vrijeme rata. Kad su cetnici ostetili dzamiju, onda је grob poгusen, ali sam ga poslije rata, iz emigгacije, popгavio. Grob је obnovljen u brackom kamenu kao kopija jednoga spomenika poznatoga gгaditelja Sinana, koji је нapravio Pertev pasi u Stambolи, а koji se meni jako svidio. Poslije raznih studija kakav grob mome оси da napravim, dao sam naciniti kopiju toga groba i dao ga izгaditi, doveo majstoгe iz Braca, koji su ga napгavili sedamdesetih godina. Partizani u pocetku нisu dozvoljavali, ali, posto је Ьiо ugledan covjek, nije Ьiо kolaboгacionist, Ьiо је pгedsednik opCine, dali su mi dozvolu da taj grob popravim. Sada sam cuo da su Aladza-dzamija i taj grob unisteni i da su temelji dzamije izvadeнi, а da se za gгоЬ moga оса kao i Zulfikar-pase Cengica ne zna, nema im ni traga. DILAS: Da li је

неkо

od Vasih

stгadao

u sadasnjem ratu?

ZULFIKARPASIC: Jeste. U Foci vise nije Ьilo moje Ьlize familije, ali је Ьilo u Saгajevu. Jedan rodak је poginuo od one poznate granate koja је pala na trznicu. Uнuk od brataje Ьiо smrtno ranjen. Naime, ranjen је u nogu, ali mu је jedan mali geleг prosao kroz pluca i nogu su mu operirali, а uopce nisu ni

BEG U PARТIZANIMA

75

primijetili ranu u pluCima, niti је on sam primjetio. Sve teze је dihao i mislio је da је od noge, а onda је jedan nas rodak, doktor to primijetio, ali је krvaгenje рlиса Ьilo toliko jako da se nista нiје moglo uraditi, i он umre. Od

moje sestгe uнukaje tesko ranjeнa. Онdаје ranjeнjos нјеn иnuk, kojije sada u Finskoj na lijeceнju. Cetiri-pet osoba iz Ьlize familije teze је raнjeno u Sarajevu, а daljih rodaka је svakako vise. Mislim da zнate Esada Ceнgica, rnoga rodaka. Cuo sam da је i он prije nekoliko dana ranjen. DILAS: Zпam Esada. А pamtim онај most, gvozdeni, gde su vezaнe muslimaнe klali i bacali u Drinu. Sta Vi zнate о pokoljima u Foci tokom Drugog rata? Foca је sada razorena, zapravo i нiје razoreнa, dzamije su sve razoreнe, ра kad govorite о tome, budite ljubazni da izlozite Vase misljenje о tome zasto cetнici u Drugom svetskom ratu nisu rusili dzamije, а sada ih ovi koji tamo гatuju ruse. ZULFIKARPASIC: Most на Driнi, наzvан Кrvavi most, најvесе је guЬiliste bosnjackog civilнog staнovнistva u Drugom svjetskom гаtи. Na stotiнe Focaka, starih ljudi, zena, djevojaka i djece tu su poklaнi. Neki su mladi skocili s mosta i pokusali se гoneci spasiti. Samo је tгojici uspjelo, јег mnoge su unistili hladna rijeka, meci i potjera. Prezivjeli su opisali te grozote. Poznati slovenski slikar Bozidar Jakac izradio је Кrvavi most u nekoliko var·ijacija, а ја sam 1957 u odlomku mojih uspomena "Put u Focu" ovako opisao te pokolje: "S one stгane Dгine saЬlasno se pгostiгala nekad lijepa i sarena Foca. Mjesto cгvenih kгovova, Ьijelih kuca i sarenih basci iz snijega su viгila crna zgaгista. Na mostu nas је docekala patrola. Iz Ьivse maltarnice izisao је jedan partizaп. Poznao sam ga, Ьiо је to Vojin Bozovic, Спюgшас. On је dugo radio u FoCi i Ьili smo dobri znanci. Rukovali smo se bez rijeCi. Ргеkо mosta smo posli pjesice. Jos uvijekje most Ьiо krvav. Ispod mosta niz zidine kula, visile su poput stalaktita ogromne ledenice krvi. Pod tim stгasnim crvenim baldahinom Drina је ljuljuskala mrtva tijela kao da ih uspavljuje. Uz obalu lezali su naduti lesevi zena, djece i ljudi u gradanskim i seljackim odijelima. Neki mrtvaci su Ьili goli. Tu na mostu је izvrseno klanje muskaraca, - objasnjava nam Bozovic kapetan Sergije Mihajlovic i komandant mjesta prota Vasilije JoviciC naredili su da se svi mиskarci muslimani pohapse. Poslije su svi oni koji su Ьili veci od konjickog karaЬina poklani. Ali ljudi su uЬijani svuda: i ро

BOSNJAК- ADIL ZULFIКARPASIC

76

kиcama, ро dvoгistu, иlicama. је

Kasnije је red dosao na zene i na dјеси. Drina izbacivala leseve. Da se to sprijeci, шzrezivali Ьi irn trbиhe, onda Ьi tjelesa

potonиla.

- Ра ko је to иcinio? - pitao sam. Vecinorn rnjestani i srЬijanski cetnici, ali ovih zadnjill је Ьilo vrlo rnalo. Cetnici sи иnisli bez borbe i otpora и Fоси i napиstili је bez borbe i otpora. Kad је dosla nasa brigada i kalinovicki odred, srЬijanski cetnici i desetak rnjestana sи pobjegli, ostali sи ostali i nista irn se nije dogodilo. Eto za sest rnjeseci naslo se rnedи rnиslirnanirna dvanaest ljиdi, koji sи prihvatili poziv da saradиjи sa иstaskirn vlastirna, а za osam sati sи skoro svi SrЬi postali cetnici i poceli da koljи sve od reda, ne ЬirajиCi i ne praveCi razlikи ko је kriv а ko nije. I nije se naslo ni dvanaest od sesnaest hiljada Srba da иzrne и zastitи bar jednog rnиslirnana ili njegovи oЬitelj i iшovirш od osam hiljada poklanih rnиslirnana и focanskorn srezи. То је ljaga kоји niko nece rnoCi izbrisati sa lica rnojih srpskih sиgr-adana. То је zlocin korne nerna prernca. Ја sаш roden и ovorne gгаdи, odrastao sam zajedno sa SrЬirna. Izrnedи rnиslirnana i Srba vladali sи korektni sиsjedski odnosi. U Foci nije Ьilo posebnih kafana i gostionica, svиgdje srno Ьili izrnijesani kao prijatelji. Postojala sи dodиse rnиslirnanska i srpska kиltиma drustva, ali na njilюve pгiredbe rni srno isli i oni sи dolazili na nase. Skole sи Ьile zajednicke, igralista su Ьila zajednicka. Nekoliko godina pred Drugi svjetski rat osnovano је cetnicko иdruzenje. Clanovi sи doЬili pиske, ponekad paradirali и srЬijanskirn uniforrnama, а ponekad i prijetili. Za sedam rnjeseci vlasti Drzave Нrvatske od trideset osarn hiljada шиslirnana iz focanskog sreza ustaski rezirn nije иspio шoЬilizirati vise od dvanaest ljиdi и иstase. То zbog toga, sto se operiralo sa protusrpskirn parolarna. I to sи Ьili иglavnorn odbaceni elernenti i lиrnpenpгoletarijat koji nikako nije шоgао predstavljati rnиslirnane. Za sedam rnjeseci na teritoriji Foce izvrseno је 20-30 hapsenja; шoZda sи svi ti Ьili strijeljani. Njih sи sproveli и Sarajevo. То је izazvalo ogorcenje и redovirna шиsliшana. Znarn, da sи rnnogi иgledni ljиdi intervenirali da ih se oslobodi. Ni jedan иgledni gradanin Foce nije nicirn odobrio иstaske postиpke. U Foci niko nije Ьiо strijeljan, niko opljackan, nikorn se nije izvгsila prernetacina. Od rnosta иz Donje Polje slika nije Ьila ljepsa. Кисе koje nisи Ьile spaljene, Ьile sи polиpanih prozora i vrata, izgledale su kao napustene. Ali

BEG U PARТIZANIМA

77

ljиdi su se kretali. Sиsretao sam partizanske patrole i gradane. Tesko sarn ih raspoznavao, svi sи Ьili pгornijenjeni. Kod Grujicica kafane stajala је velika povoгka rnиslirnanskih zena i djece i ро neki covjek. Drzali sи и rukama lonce. Ocito nesto se dijelilo. Htio sаш da govorirn s nekirn. Sjahao sam s konja i oprostio se od rnojih sapиtnika. -Ја cu doCi rnalo kasnije. Tesko sam prepoznavao lice. Ona sи rne gledala tиро i bezizraZajno. Bez odиsevljenja i rnrznje. Vidjelo se da sи prezivjeli strasan иzas. - Sto cekate? - pitao sarn. - Dijele narn kasи od sиhog voca! Iz redova se izdvojila Ferida Mиlabdic, studentkinja rnedicine, nasa sirnpatizerka. Jedva sarn је prepoznao. Njeno puno lice utonиlo је. Sjaj ociju иgasio. Као da је ostarila. Pozvao sam је da pode sa rnnoш. Cekaj da prirnirn kasи, rnajka rni је gladna, а ni ја nisarn dиgo jela. - Podi sarno, kod rnojih kиrira irna nesto za rnene, ра cu ti dati. Molirn te ispricaj rni, kako је sve to Ьilo. - Sto da ti pricarn, vidis i sarn. Covjek ne zna odakle da pocne. Pored nas su nekoliko starih шиslirnana vиkli шrtvace na koliшa. Konja nisи iшali, nego sи neki vиkli, а neki gurali. - Vidis, ovako vec deset dana, otkako sи dosli partizani, ljиdi skupljaju шгtvасе ро иlicarna i kucaшa i sahianjиju ih. Dosli sшо na Cehotinski rnost. - Sve se to dogodilo iznenada. Talijani sи se jednog dana иznernirili. Pripreшa se napad partizana, govorilo se. U zош је doшobranska ceta sa ono шаlо иstasa napиstila Fоси i povukla se рrеша Вогси, jer sи iш Talijani гekli, da se Foca nece braniti, nego се Ьiti pгedana cetnicirna. Talijaнi su otisli јеdно poslije ponoCi prerna Cajnicи za Pljevlje, а cetнici sи isto jиtro dosli. Ujиtru svi шjestani SrЬi Ьili su sa kokaгdaшa i pod pиskarna. Desetak ih se pгoglasilo za vojvode, stotiнe za koшandante i koшandire. Koшaнdant rnjesta је focanski prota Jovicic. Svi шиslirnaнi шorali sи predati kljuceve radнji i duplikate kucнih kljиceva. Ali нitko нiје otkljucavao, vrata sи se oЬijala. Vece nakoн toga pocelo је klanje. Ро шоgа оса i biata dosao је Dejan Kocovic sa нekoliko seljaka i Dejanova sestгa. Boze, to нiје vjerovati, da prva наsа koшsiнica, s kojorn srno Ьili citavo vrijerne tako dobro, је и stanju tako нesto uraditi. - Dobro, а sto је sa Vladoш Hadzivиkovicern, Vasilijeш Sинarorn,

78

80SNJAK- AD!L ZULFIKi\RPASIC

BEG U PARТIZANIMA

Slavkom Mazicem i ostalim uglednim SrЬima, koje smo mi muslimani dтZali prijateljima i zasticivali ih od ustasa. - Vlado i Vasilije Ьili su u glavnom odboгu komande mjesta i pravili plan strijeljanja. Slavko је sa Bobom Jojicem Ьiо za pгeuzimanje гadnji. Eto dali smo sve. U Foci neces naCi nijednu muslimansku kucu, koja ima гezerve odijelo ili vise da se pгesvuce ili kilu brasna da ispece kruh. Nase pokucstvo је гazvucerю. Ali пajstrasnije su Ьile noci. Ро danu su samo odvodili na strijeljanje. Ali ро noci su isli ро kucama i onda је pocinjalo silovanje i tucnjava. Samo si cuo pomagar* i vidio vatru. U Ьivsem srezu i sudu napravili su Ьili zatvor. Tamo su mucili prije klanja. Ali i na trgovima i na ulicama moglo se vidjeti najstгasnijih stvari. Jednog dana priredili su lov. Pгavi lov па ljude. Uzeli su pse i nekoliko stotina vojnika i otisli u brda da love one koji su Ьili izbjegli smrti. Tгagovi ро sпijegu i psi otkrivali su ljude. Tu vece culi smo pucnjavu, вisu ih dovodili u grad, uЬijali su ih ва licu mjesta. - Mi smo imali u gгаdв jednв grupu simpatizera, koja је stampala letke i dijelila nas mateгijal. Sto је Ьilo sa вјоm? - Евеsа Ceвgica i оса mu zaklali su pгvu noc, neke su poslije poЬili, а neke povjesali. Uglavrюm izuzev Fajka Kurspahica, koji је пegdje Ьiо sakr"iveп, svi su poЬijeni. Srpski dio te gгupe је ovdje, sad radi u pюpagandвom odjeltl kod paгtizana. - А kako sв se oni dтZali? - Pasivno, neki od njih imao је cetвicku kokaгdu. - Јеsв li uspjeli ti koljaci pobjeci ili smo пеkе pohvatali? - Pobjegli su samo desetak, ostali su svi ovdje, ali oni su kao paгtizani pгimljeni i imaju svoj odгed. Komandant је Strajo Kocovic, samozvaпi cetпicki vojvoda, koji је Ьiо јеdав od пajgoгih koljaca. Nista вiје ucinjeпo da se kazne." Muslimani Bosвjaci пisu zasluzili da se nad njima slome koplja, jer oni nisu Ьili ni uzrok, пi instrurnent politike, гepresije i zlocina паd Zidovima i

Ја sam о tome pisao u emigracф, о tome kako sarn ја dozivio rat, gradanski гаt i pokolje u Bosпi. Ргеkо noCi su Ьili stavljeni vап zakona Zidovi i SrЬi. Srpske crk ve zapecacene ...

SгЬima.

Medu narodima Воsве је tгadicionalrю vladala disciplina, i mi snю znali koje se ne smiju pгijeCi. Bilo је sukoba, ali su uvijek Ьile neke ;raпice koje se nisu pгelazile. PojaYom Нitleгa, uЬijaпjem Zidova, uЬijanjem jedпog пaroda bez ikakYoga pitaпja i razloga prvi put u histoгф Bosne јеdпа drzava, oгganizira masoYrш вЬistva. gгanice

DILAS:

То је в

Foci

79

Ьilo?

ZULFIКARPASIC: Svugdje. Crkve zаресасепе, imovina oduzeta i opljackaпa, popovi pohapseпi, vladike роЬiјепе. Zimonjic vladika, koji је Ьiо prijatelj moga оса u Sarajevu, poseCivali su se, on је uhvaceп i ne zna mu se

za grob. То је prvi put da dгZaYa organiziгa uЬijanje jednoga пaroda. U Bosпi se takvo sta пikada prije пiје dogodilo. То је Ьiо sok za muslimane. Rezolucije muslimaпa, SarajeYska, Mostarska, Baпjalucka, pokazuju da је bosnjacka iпteligencija, muslimaпski kler to smatrao za bogohuljeпje, za katastrofu, kao пesto u cemu se пе smije l!Cestvo\'ati, sto se mora osuditi. JediпstYeв је pгimjer u Evгopi da pгotiY Hitlera, оdвоsво jedвoga hitleroYskog rezima gгadani potpisн da osнdнju rasrш politiku, нЬiјавје Zidova, SгЬа i pljackн пjihoYe imoYiвe. Taka\' sн protest јаУво podigli Bosвjaci­ mнslimaвi godiпe 1941. Те rezolнcije potpisali sн mнslimaпi - sнdije, uciteUi, pгofesoгi, нgledпi trgovci, нlеrпа. NaraYвo, н svakome вагоdн irпa ekstгeпшih elemeвata, Ьilo ill је i medu Bosвjacima, Ьilo ih је koji sв simpatizirali, porпagali i ucestvovali н ustaskoj Ylasti. Takvi sн mozda mislili da је doslo Yrijerne obracuвa sa SrЬima, ali н cjeliпi је muslimansko drzaвje bilo pozitiYвo. Мој prijatelj profesoг Braвko Peselj+ 1, sa Georgetowп нпiYerze, jedanput

је пapisao da su cetпici poceli нЬijati Нrvate i mнslimaвe, da је cetnicki pokret stYoreв da ih нпisti. Ја sam mн odgoYorio н "Bosaвskim pogledima" i геkао: вisu to SгЬi orgaвizirali, пеgо sн SгЬi pobjegli u sнrпе od pokolja i od нЬistaYa. Na pгimjer, sjecarп se, iz okoliпe Foce su isli ljнdi, islo је stotiвe ljнdi ро kовје н Bilecн. Tamo sн ih ustase нhvatili i poЬili. То se procнlo. Овdа su poceli ро selima kupiti Srbe, ро gradoYima Zidove, nadosao је val hapseпja i нЬistaYa, tako da sн ljudi poceli bjezati u sнше da spasн gole zivote. А опdа, jedan dio вјilюУе iвteligeвcije i oficiгskog kadra роУео је mase cetпicima - н pokolje веdнzпоg bosпjackog пагоdа. 41

Branko Peselj ( 1909-1992). profesor meduпarodnog praYa. pisac mnogih naucnih i politickih raspraYa. clan Demokratske altematiYe. istaknuti prYak HrYatske se!jacke stranke.

BOSNJAK- AD!L ZULFIКARPASIC

80

Rat је

izbгisao

tabue

Prvo sto је u шtu opasno jest kada se tшiste tabui. U nonnalnim prilikama ti ne smijes opljackati, ne smijes uЬiti, jer ces sudski odgovarati. Onda najedanput dode situacija gdje ti to uradis, gdje taj tabu nestane, i psiholoski se stvori atmosfera nasilja, nepravde, osvete. Znam kakav potencijal zlocina postoji na nasim prostorima. Posto smo mi pm1izani u samom pocetku saradivali s tim ustanicirna, kasnije cetnicima, ра imali i zajednicke stabove, dozivjeli smo da su пjihovi oficiri i komandanti poceli s propagandom da su za njihovo stradanje "Turci" krivi. Tako su опi nazivali Bosnjake. "Sad treba iskoristiti priliku ра ih sve poЬiti!" Eto, za nekaznjeпo uЬijanje koje su zavele ustase i cetnici mi Bosnjaci smo platili racun. Zapadпa Heгcegoviпa, kod Ljubuskoga, dala је najvise koljaca, otud su ti LuburiCi 42 i drugi ustase sto su ро Bosni uЬijali i palili. Ni јеdпа pнska u Zapadnoj Hercegoviпi Citavo vrijeme гаtа nije pukla, jer ih је Neгetva s jedne, а Нrvatska s druge strane stitila, dok је moja Foca, gdje пiје Ьilo нstasa, stalno mijenjala gospodare. Mi smo dakle platili гacune i cehove drugih. Tako је, eto, stvoгena atmosfeгa ruseпja tabua, atmosfeгa nekaznjenog uЬiјапја jedпoga пaroda i pгvi put se dogada da SгЬi vide da mogu пekaZпjeno uЬijati svoje komsije muslimane, isto sto se njima dogadalo kada su njih uЬijali ustase. U Foci је ustasama prisla јеdпа mala grupa, to su Ьili pijaпice, beskucnici, koji su obukli ustasku uпifonnu. Bila је to пajgora fukara. Oni su pohapsili desetak najboljih srpskih mladica, toga Hadzivukovica koga sam vec nekoliko puta spomenuo, i пjegovog rodaka, ра Kocovica - sve ljudi koji su s nama zivjeli i dгuzili se. Odveli ih i poЬili. Ја osobno Ьiо sam veoma aktivan, iako sam tada Ьiо vгlo mlad, i imao sam dosta poznaпstava sa SrЪima. Опi su mi dolazili pitati sta da гаdе. Smatгao sam da mi muslimani treba javno da protestiramo i oпemoguCimo tu gгнрu ustasa i to hapseпje. То је Ьilo moje rnisljenje i tada sam razgovarao s vгlo uglednim ljudima, kao sto su Ьili Ahmet Trhulj, Muhamed-beg А vdagic i drugi, ра su опi pгotestirali 4

cMaks Luburic, sef svih koncentracionih logora u NDH, komadant posebne legije koja se istakla u unistavanju civilnog stanovnistva. Pred povlaceпje iz Sarajeva 1945 objesio preko stotirш muslimanskih iпtelektualaca. U emigraciji bio aktivan pod imenom general Drinjanin. UЬijen u Spaniji od agenata UDB-e.

r

BEG U PARТIZANIМA

81

protiv till nedjela. Vidite, sedamdeset posto muslimana је Ьilo u Foci. Mi tada jos nismo hajducki razmisljali, imali smo respekt prema ustanovama i ргеmа drzavi. Е, ustase su to razrusile, srusili su tabue, nametпuli su поvа "pгavila", da se пikome п е odgovara za zlocin, nego da se za to jos bude i pohvaljeп - ista logika Ьila је i kod cetпika. Foca је stгadala kao sto su sada u ovome posljednjem ratu stradali Prijedor, Saпski Most, Brcko ... Foca је postala simbol stradanja u Drugom svjetskom гatu. U gгadu Foci vise od poloviпe stanovnistva је uЬijeno, narocito nшskm-aca. Ljudi su bjezali, sva ta sir·otinja. То је Ьilo stгavicno. DILAS: Kazete da је роЬiјепо pola stanovnistva. Ко је роЬiо, mislite i ustase i cetпici? ZULFIKARPASIC: Prvo su izvrsili uЬistva ustase, poЬili пekolicinu mladica. То nisu Ьila masovпa uЬistva, ali su Ьila sracunata da u sгсе pogode srpsko stanovпistvo, da ga potpuno dezoгganiziraju i izlude. Atmosfer-a је Ьila uzasna. Ја sam Ьiо i u emigraciji poznat ро tome sta sam izrюsio svoje rnisljenje da su uЬistva i zlociпe u Bosni i Heгcegoviпi poceli ustase i da su опi uzгok nase katastгofe. Da su se cetnici sluzili istim, ра i gorim metodama. Ulazio sam u neka sela iza ustasa, iza "crne legije" - to је Ьiо masakr stanovnistva. Ali sam ulazio i iza cetnika, u muslimanska sela, to su takode Ьili strasni masakri, paljevine, uЬijanja, pljacka. Bila је to apsolutno ras pusteпa i suluda gomila, koja је klala u svakoj prilici. Medutim, za razliku od danasnje situacije, tu se pojavila jedna orgaпizirana snaga, partizanska, koja је dala otpor jedпima i drugima i koja se koncentrirala na borbu protivu okupatora. U sanюj Foci izvrsen је pokolj nad muslimanima od stгапе cetnika, pokolj nicim izazvan. Dogadalo se, na ргimјег, da Francetic 43 dode па Driпu sa svojorп ekspedicijom, zadrzi se sanю pet sati i posalje telegrarп Aпti Pavelicu da је oslobodena Воsпа do Drine i vrati se. I prepusti opet cetnickorп klanju to stanovпistvo, а istocnu Bosпu ciпilo је muslirпansko starюvпistvo, nisu Ьili Нrvati katolici. Istocna Воsпа је tako str-adala. Daпas se takozvana Srpska RepuЬlika pojavljuje u оној varijaciji gdje 43

Jure Francetic, komadant cuvene ustaske Cme legije. Njegova borbena jediпica

Љrmirana је ро uzoru па пјешасkе SS formacije. Poznat ро okrutпosti, ali i osobnoj hrabrosti.

BOSNJAК- AD!L ZULFIКARPASH::

82

BEG U PARTIZANIМA

drzava, njezina annija, policija, politicke i sve druge strukture aktivno sudjeluju u istreЬljenju i potpunoш unisteпju jednoga naroda. Ali оvош prilikoш Пl!logo "teшeljitije" nego Ante Pavelic i Pol Pot, jer ovdje ne sашо da se sadistickiш uЬistviшa istreЬljuju Bosпjaci, vec se tu unistavaju i svi пjihovi sakralni objekti i kulturna bastiпa, provodi se totalпo etnicko istreЬljeпje, plus silovaпje zепа i brisanje svill tragova zivota na oviш prostoriшa.

slijedeca: ako је пеkо i Ьiо u sklon da prijede k паша, vrata su шu Ьila otvoreпa do 1943. godiпe, dok se nisшo krvavo potukli. Ali iшali SПlO ljude kao sto је Ьiо Rodoljub Colakovic 44, za razliku od Тешра 45, koji su рrеша cetniciшa vodili ctrugu politiku: rni tjeraшo cetnike, uhvatiшo ih, Colakovic iш odrzi govor, pusti ih da idu kucaшa ili da pridu паша. I to koljace koji dolaze s froпta protiv шusliшaпa. Те propuste vis-a-vis cetпika Тешро је u svojiш uspoшenaшa prilicпo objektivno i istinito ispricao, ра su ga koшuпisti iz vodstv.a ВiН, zacudo i SrЬi i шusliшani, optuzili da је preokгeпuo historiju Воsпе. Cijelo vrijeшe rata i шоје eшigracije zaokuplja ше рrоЬlеш kako sprijeciti da se ovako пesto ikada vise dogodi. Tito је uspio zaustaviti пасiопаlпе sukobe, ali ocevidпo пасiопаlпi proЬleшi нisu Ьili rijeseнi. S vгешена па vrijeшe izЬijale su неkе pojave koje su пaslucivale da се u slucaju гaspada Jugoslavije doCi do ratпih razracunavaпja. Воsна је Ьila i ostala нajugrozeнija i najranjivija za насiопаlне i vjerske sukobe. Nadao sаш se da сешо, pouceнi katastrofalнiш obracuniшa u Drugoш svjetskoш ratu, uciнiti sve da Bosna u deшokraciji на шiran насiн rijesi sve нesuglasice, tiш vise sto hiljadu godiнa Bosna postoji kao шultikulturna, шнltivjerska i шultiнacionalнa zajedнica, dгzava i zeшlja. Politika

partizaпa рrеша SrЬiшa Ьila је

cetпiciшa, а Ьiо

DILAS: Dobro, ја Ьih se vratio na rusenje dzaшija. Zasto u оvош ratu devedesetill, а nije u ratu 1941-1945?

је

rusenja

83

Drafe Millajlovica i s obziroш на tezu da su шusliшani "anacioпalнi еlеше­ паt". Onaj је rat iшао пmogo vise vjerski karakter неgо ovaj sadasнji. Pored svega toga vjerski objekti нisu stradali kao u оvоше ratu. То је jedan apsurd, koji se dogada u Bosni i на koji је i tesko i lahko odgovOiiti. Ја sшatraш da шi наsе drustvo на Balkaнu brutaliziraшo u posljednjih stotiнu godiнa. Koшunisticki reziш нiје rijesio pitaнje vjere, нiје ryesio пacioнalni рrоЬlеш, нiје rijesio pitanje politickill struktura, нiје stvorio јеdно prelazнo drustvo, iako је s tiш нашјеrаша нzео vlast. Odnos korrшнistickog геziша рrеша vjeri Ьiо је takav da је он otjerao vjeru na jedan prostor na kojeшu је ona Ьila ugrozena u svojoj egzistenciji, gdje ona nije iшala vreшena da filozofrra, da stvara teologiju, nego је stvarala sашо crno-Ьijeli kontrast. Tako se krscanstvo, ра i islaш, na teшeljiшa srusenog koшunizшa, javljaju u шnogo priшitivnijoj forrni. Cudnovato, alije istina. Na priшjer, ovi Mladici i KaradziCi, i kako li se svi ne zovu, to su sve шanje-vise ljudi koji su svrsili vojne ak:adernije i univerze koшunistickog sisteшa, koji su odgojeni u jednoj ateistickoj ideologiji i sada su nosioci toga nacionalizшa, vjerskog fanatizшa i borbe protiv religioznih ustanova i kulturnih iпstitucija drugih. То brutaliziгanje пasega drustva, ро шоше шisljenju, prouzrokovala је uravnilovka koшunistickoga sisteшa. U slobodnoш se drustvu pored vjerskog fanatizшa razvijajн i izvjesne diskusije, surnnje, teologija, razraduju se шoralni principi, dok se u polulegalnoj egzistenciji religije ona svodi na golu borbu za opstanak. Pitanje је Ьilo da se ocuva njen opstanak, vreшena za diskusiju, za teologiju i kvalitete, eveпtualne SUПlilje nije шoglo Ьiti. Nije nаш ostavljeno шjesta ni vreшena da шi stvoriшo vrijednosti, nego sшо to na neki nacin pojednostavili.

Vјега и sluzЬi

komunista

dzaшija Ьilo

ZULFIКARPASIC:

U Drugoшe svjetskoш ratu, sukob kojije nastao izшedu шusliшana i Srba Ьiо је vise religijskog karaktera, s obziroш na propagandu 44 Rodoljub Colakovic, pisac i politicar, jedan od voda partizanskog rata, vise puta rninistar jugoslavenske vlade, predsjednik Vlade Bosne i Hercegovine" 45 Svetozar Vukrnanovic Ternpo, сlап partizanskog vrhovnog staba, slan na specijalпe duznosti u Bosпu i Makedoniju" Poslije rata obavljao пајvесе vојпе i dr:lavпe fuпkcije.

Vjera је Ьila dovedena u pitanje, proglasena nepotrebnoщ svecenici su Ьili kafnjavani, ogranicavani, trafeno је od njih da sluze. Na priшjer, шusli­ шanska vjerska oligarhija Ьila је vise nego ijedna druga u sluzЬi koшunistickog reziшa. Govorilo se da su i razni sinovi i scerke reis-ul-uleшe, Keшure i Mujica, Ьili claпovi korrшnisticke partije. I Mujic је Ьiо clan partije, ali шu је clanstvo Ьilo zaledeno da se ipak ne Ьi doznalo kako reis-ululeшa ide na partijski sastanak. Ocevidno su Ьili u sluzЬi koшunistickoga

~1 BEG U PARТIZA.t~IMA

BOSNJAK- ADIL ZULFIКARPASI<:

84 reziтa.

Slicno је Ьilo i kod pravoslavnih, а kod katolika toga је Ьilo najтanje. I tu se dogodila jedna faza brutalizacije i vjere i protivnika vjere, tako da је nastala jedna тilitantna generacija, koja је ponovo pogazila sve tabue, koja је naucila doЬivati privilegije, ne ро istinskiт vrijednostima nego kao nagradu za svoj odnos рrета reziтu. Kad sam dosao u Sarajevo, naisao sат na jedrюg тladog covjeka koji је Ьiо geneгalni direktor za izgradnju jednog velikog koтpleksa. Iтао је trideset пajsposobпijih iпzenjera iza sebe, zato sto је Ьiо siп generala. Bio је dijete partijskog rukovodioca i doЬio је to тjesto. Dakle, on је Ьiо spreтan da to тjesto ocuva brutalnijiт тetodama od onih koje Ьi upotrijeЬio јеdап strucnjak koji је zbog nekog principa to u staпju odЬiti. Kada se pred velikog strucпjaka postavi pitanje da ротоgпе neki projekat ili da ga zavrsi, ako to nije ро пјеgоvот principu, оп iта kuraZi kazati: "Hvala lijepo, ја to песu!" А covjek koji је па taj polozaj dosao zbog drugih osoЬina, zato sto sluzi reziтu, spreтan је uraditi razпe stvari da Ьi zadгZao polozaj. Iako sam uvijek imao dosta пegativпo тisljenje о balkanskoj deтokraciji i паsет dгustvu, тoram prizпati da sат zgranut uп.istenjeт kulturnih iпstitucija, тostova, dzaтija. Zapaljeпa је Ьiblioteka koja је u isto vrijeтe llistorija i sгpskoga пагоdа, jedan orijeпtalпi iпstitut, јеdпа пacionalпa ЬiЬli­ oteka u Sarajevu. Srusio se тost koji spaja, Mostarski тost, i to se rusilo тјеsес dапа, da Ьi se zadao jad svoтe koтsiji. Zпate, kad se poruse tabui, опdа пета vise graпica. Razgovaгao sат s јеdrют profesoricoт- тusli­ тaпkoт iz Foce, koja је sada u ZUrichu. Kaze da su nju silovali njeni sestnaestogodisnji daci, а njene kolege silovali su njenu scer od petпaest godiпa.

Da Ьi do toga doslo, do tako strasnih stvaгi, drustvo тоrа Ьiti brutalizirano, тога Ьiti bгutalizirana logika, пesto тоrа Ьiti sizofreпo u oniтa koji to cine. Та psihologija rata, psihologija uпistenja neprijatelja ро svaku cijenu, to је kao kod nekih priтitivnih пaroda u Africi - kad se ide u lov okusi se krv covjeka iz drugoga pleтena, da Ьi se srusili tabui. Tako је i kod nas, опi rade ono пajneтogucnije, оно najgore, sto najvise boli protivnika. Ponizis ga, da Ьi oslobodio sebe za buduce zloCine. Јег covjek koji se drzi nekiћ тoralnih principa nece to uraditi. Ljudi bez тoralпill principa doveli su nase dгustvo na шЬ propasti. NADEZDA: Trebalo је dovesti пarod u situaciju da iskreпo poveruje da

85

nета

izbora, da se тoraju praviti etnicka razgranicavaпja i da zaboravlja da је zajednicki zivot u тiru iza пјiћ. РоsеЬпо su sтetali uocljivi dokazi тoguceg zajednistva- dzamije, pravoslavпe i katolicke crkve i sve druge bogoтolje јеdпа pored druge - vekoviтa. ZULFIКARPASIC: Cudпovato је to, ali evo, ljudi kova Karadzica spremni su da паs boтbardiraju, а u isto vrijeтe - vidio sam to kad sап1 Ьiо u Zenevi, u toku ,Pregovora - опi se sтiju, шkuju i pricaju s Izetbegoviceт. Zaтalo sto se пе gile. Veliki је ovaj тoralпi pad koji је oтoguCio i uпistavaпje vjerskiћ objekata u tolikoj тjeri. Postoji jos jedan cilj tiћ пacioпalizama: оп тоrа uciпiti sto vece zlociпe, тоrа se iCi пaprijed, пета ти пazad - ako siluje djecu i роЬiје ljude, опdа su sruseni тostovi spoгazurпa. Ovdje је Ьila stvoreпa atтosfera - тi ili опi. Za dvoje пета mjesta. Nastojalo se sto vise ljudi uvuci u zlociп. Da se пazad vise пе тоzе. Ruseпo је i zato da se ljudi ne Ьi тogli vratiti. Da se onemoguCi povratak i iskljuci svaki zajedпicki zivot.

DILAS: Ono sto se daпas radi -ја Ьiћ to пazvao totalitarnim, odnosпo totaliziranim nacioпalizтoт. Kod danasпjih nacionalista koji jos uvek nisu do kraja ideologiziraпa oгgaпizacija, prepozпatljiv је upravo takav пacio­ nalizam. Secam se kad su granicrli Crnogoгci pljackali 1918, па kraju Pгvog svetskog rata, тusliтaпe u Sandzaku, nisu ih uЬijali - pljackali su, ali dzaтije пisu dirali, to se sтatr-alo velikoт sramotoт. То пiko nije odobravao. Smatram da ste izvaпгedno dobro obrazlozili da su ustase razuzdale zlo. Dalje, kod cetnika је postojao program cisceпja тusliтaпa, ali ne u smislu istreЬljivanja, zatiгanja: oni su imali u progгamu da presele sto musliтana, sto Siptara, sto Маdага skoro dva i ро тilioпa ljudi. То је potpuпa faпtazija, ocajnicka tlapпja. Medutim, cetпici nisu iтali u prograпш fizicko istreЬljeпje тusliтana- kad su ustase razuzdale zlo, onda su s tiт poceli i cetпici. I to пе svuda dosledno. Kasnije su cetnici odustali od tog pгvoЬitnog programa: Draza Mihajlovic је pokusao saradпju sa Musliтaпiтa, ali vec ideologizovaпa mгznja i тedusobпi тasakri Ьili su uCirlili svoje! Misliт da је danasnja sustiпa u tome sto је doslo do totalitarnog nacionalizтa, koji пе тоzе da ostvari tzv. Veliku SrЬiju ili Veliku Нгvatsku svejedпo, bez istreЬljenja stanovпistva, odnosпo isterivanja staпovпistva-

BOSNJAК- ADIL ZULFIКARPASJ<::

86

ta ideja se ne moze drugaCije ostvariti. А do takvog nacionalizma i velikodrzavlja је doslo zbog toga sto komunizam, samim tim sto је Ьiо totalitaran, nije razvio slobodne institucije, slobodnu privredu - ugusio је slobodno misljenje. Posle njegovog sloma nastao је vakuum koji su koristeCi se verom, mitovima, nekriticnom istorijom, lako ispunili i zapalili demagozi zeljni slave, mesta u istoriji - vlasti. U tom bezumlju је sve plaвirano, zlo је smisljeno: znam dosta о pozadini tih zblvanja, postoji рlав da se uzme Sevema Воsва bez obzira ва krvoprolica, stradanja, ubljaвja, ра овdа plan Drina- Podrinje da se uzme da Ьi Ьila siroko otvoreвa granica prema Srblji. ZULFIКARPASIC:

BEG U PARТIZANIMA

87

Pravili smo legitimacije, propusnice, organizirali partijske veze s provincijom, s Romanijom, sa Cmim vrhom. U to sam vrijeme zivio ilegalno ро razlicitim nasim konspirativвim staвovima. U вovembru је iz Srblje dosla jedna grupa Focaka. Preslo је вekoliko ljudi, вasih simpatizera, neki Maso Hanjalic, Мото Kocovic i drugi, i onda је pala odluka da se ја prebacim ва tereв Foce i osnujem partizaвski odred. Dosao је i јеdав potpukovnik ili major jugoslaveвske vojske, Vojislav Dokic, koji је sudjelovao u pobuni vojske u Mariboru. "DrLAS: То је mislim, major Dokic, voda oficirske zavjere u Mariboru, suden od kraljevskih vlasti.

Slazem se da su to izvori zla.

DILAS: Vec ste poшeвuli da ste Ьili u гatu s partizaniшa. Na kojiш ste da li ste odшah usli u vojnu organizaciju ili ste kao partijski radвik jos radili ва tereнu, politicki povezaнi sa prviш odrediшa koji su se stvarali? Na kakvim ste vojniш i partijskiш fuвkcijama Ьili? duzнostiшa,

ZULFIKARPASIC: U FoCi sam Ьiо ceвtralвa partijska licвost 1941, jer sam vodio i ogaвizaciju SKOJ-a i organizaciju partije. Potom sam Ьiо izbacen iz partije zbog moga "frakcioвaskog stava" u vezi s Кrlezom, u pozвatom sukobu ва ljevici, ali sam vrlo brzo Ьiо ровоvо primljeв, jer su rukovodioci Pokгajinskog komiteta u Sarajevu smatrali da sam potreban za Focu. Kad sam Ьiо ugrozeв od ustasa u Foci, ро zadatku sam dosao u Sarajevo i povezao se s mjesnim komitetom Sarajeva. Tamo је Ьiо Miskin, ра poslije Esad Cengic, овdа Tempo, kojega је tamo poslao Ceвtralni komitet kao delegata- imao sam kontakata i s вjim. Tu sam radio na svim partijskim poslovima, ва primjer ва pitaвju oslobadanja ljudi iz zatvora. Doblo sam jedanput zadatak - posto је citav mjesni komitet i nekoliko clanova Pokrajiвskog komiteta Ьilo uhapseвo - da orgaвiziram Miskirюvo i Duraskovicevo oslobadanje iz zatvora. Pravili sпю planove, stvorio sam specijalвu partijsku grupu. Medutim, ti uhapseni drugovi su sticajem okolnosti, jednom greskom ustaske policije, prebaceni u bogosloviju, odakle su isetali kroz podrum. Radio sam ва pripremaвju i pravljeвju propagande, letaka, na organizaciji puвktova u Sarajevu. U tehnici sam takode radio.

ZULFIKARPASIC: S вjim sam Ьiо u vezi dok sam se jos вalazio u Foci. Dopisivali smo se. On је Ьiо predvideв za komaнdanta, а ја za komesara odreda. О tоше se diskutiralo u Pokrajiнskoш koшitetu u Saгajevu. Онdа sam s tош namjeroш poslaв u Mostar. Trebao sam se javiti tamosнjoj partijskoj orgaнizaciji. Ondje је tada sekretar partije Ьiо нeki Sandzaklija А vdagic, kнjizevнik, poslije је Ьiо izbaceв iz partije, а шislim i sudeн. Bio sam dva-tri dana u Mostaru, а iz Mostara sarn otisao u Bilecu. Онdје su tada Ьili Talijani, ustase su iz Bilece vec Ьile pobjegle. Tu sam prisustvovao jedвorn uzasnoш dogadaju, koji је на пюј zivot ostavio dubok pecat. Talijani su dozvolili da se iskopaju od ustasa pobljeнi Srbl. Sahranjivali su ih s popovima на srpskoш groЬlju. Ташо је Ьila neka plava ilovaca, i oni su ih iz te zemlje iskopali. Lesevi su Ьili u seljackiш odijeliшa. S torbaшa. Stotiнe. Ро dvadeset, trideset ih је tovareнo ва kola, јеdав na drugoga. Prebacivali su ih konjskim kolima на groЬlje i sahranjivali. Nisu ih шetali u sanduke, нisu ih prali, nego su ih jedнostavнo tапю sahranili, а вisu im znali нi iшена. Bili su pobljeнi kod kasame. Sve је to izgledalo nestvarrю, cudnovato. РоsеЬно ta plava ilovaca koja iш se zalijepila za lice. Izvadili su ih, malo ocistili, ali је jos ро нјiша ostala ta plava ilovaca. MoZda је tu Ьilo i ljudi iz Foce. Raspitivao sаш se ko su онi. Rekose шi da su to ljudi kojima је vojska uzela kовје za rat, seljaci culi da su нjilюvi koнji u Bileci, u kasarni, ра posli uzeti svoje kовје- i онdје su Ьili pobljeвi.

Nakoн

toga sаш otisao preko Kaliвovika i tu dosao u vezu s odredom, kojeшu је koшandant Ьiо Rade Hamovic, а koшesar

Kaliвovickiш

88

BEG U PARTIZANIMA

BOSNJAK- ADIL ZULFIКARPASIC

Bora Kovacevic, Clan Pokrajinskog komiteta. Sekretar partijske organizacije bio је Fico Cengic, Ьivsi sekгetar Pokгajinskog koтiteta.

89

DILAS: Mislite na Vajnera, ја ga znam, on је Ьiо inzinjeг, ја тisliт da је on Jevrejin, ali iz Hrvatske је. Mada nije licio na Jevrejina, Ьiо је povisok, Ьiо је krupan.

DILAS: Koji Cengic? Ferid? ZULFIКARPASIC:

ZULFIКARPASIC: Fico- Ferid- шislim da ga Vi znate.

DILAS: Ferid, znam ga dobro, Ьiо sam s njiт u V ofaнzivi.

ZuLFIКARPASIC: Posto su Harnovic, Kovacevic i Cengic Ьili tu, гekli su:

"U Foci su cetnici, poЬit се vas ako odete. Nasa oгganizacija u Foci је razЬijeпa, iz Foce su pobjegli i пasi siшpatizeri i claнovi partije, sto od

ustasa, sto od cetпika. Sve је to razЬijeno." Kasnije sam doznao da su ondje Ьili Risto Tosovic, Fajko Kuгspahic, Nebojsa ВаЬiс, Ramiz coric i drugi, ali nаша је tada гесеnо: Vi cete sada ostati ovdje, i rni сешо vas odrediti па druge duznosti. Odrnah sam se ukljucio u politicki rad odreda. Ondje sшо imali veCi proЬlern s procetnickiш eleшentiшa. Cetnici su s Roшanije isli za Heгcegoviпu, to је Ьiо put, i pored nas ргоdе grupa oficira koje srno шi eskoгtirali i poшogli im, јег sшо u to vrijeшe s cetnicirna jos saradivali. ISli su u Hercegovinu da rnoЬiliziraju srpski пarod, ali su па torn putu haraпgirali protiv paгtizana, protiv saradnje s шusliшaniшa, i to se tашо osjetilo. Sjecam se, Ьiо је tu пeki Faik Beslic, koga su zvali Bozo, porucнik, шuslirnan. Svi шusliшani su se nazivali srpskiш, pravoslavнiш imeнiшa. Ја, tek sto sam dosao, pitaш Ferida zasto to, а оп meni kaze da ne govoriш tako, da su to konspirativna iшena. Meni је r·ekao: "Ti ces Ьiti Асо Milic." U tош шаlош Tmovu Ьila је i partizanska kafana, а tu је Ьiо i stab Dobropoljskog partizanskog odreda. Kad sam jednoш usao u tu kafanu, svi su to priшijetili i odjedanput pocnu pjevati: "Ој, SrЬine, lijepo ti је ime, al' se drugi sad ponosi пјiше." Ti procetnicki raspolozeni seljaci ocevidno su znali da шi nisшo SrЬi, пеgо шusliшani Bosnjaci. Те iste 1941 godine odatle sаш prebacen na Roшaniju. Ondje је Ьiо Colakovic. Ташо sаш nasao Hasarш Brkica, on se takode zvao Асо. Nasao sаш Nisiшa AlЬaharija. I оп је iшао srpsko iше. Опdа је Ьiо Cica s Roшanije, vr"lo popularan. Bio је, шislim, Нrvat iz Rijeke.

Postavio sam pitanje na Roтaniji u stabu, гekavsi da Ьi Musliтani, Zidovi i Нrvati trebali da nose svoja iтena. Iz prostog razloga sto govoriт hercegovacki i svako је, kad sam dosao na Roтaniju, mislio da sam SrЬiн. Bio је tamo онај cetnicki тајоr Dangic, koji тeni jednoga dана rece: "Slusaj Асо, ti si iz poznate srpske familije, pravoslavne, ovo su Turci, boga ti. Znas li ti da је ovaj Hasan Brkic Ьiо advokatski pripravпik? То su Turci. Trebalo Ьi о njiтa da vodiтo гacuna, to su nasi dusтaпi." Zatim, na jednoт sastanku neki su те seljaci upitali: "De su nasi Tuгci sada kad nат је najgOie?" А od nas devetorice u soЬi, sedam тusliтana. Онdа sam rekao: "Evo nas, ја sam Adil, ovaj Мшаt." U ziтi 1941 i u piOljece 1942 godiпe poceli su prosгpski, procetnicki elementi bjezati iz нasih jednica, ostavljati наs. Ali jos nas nisu uЬijali, jos se нiје tako lahko гuka dizala na druga, nego se роЬјеgне i odnesu puske. Nije Ьilo uЬijanja koтesara. То је kasnije nastalo. Pocelo је na Ozrenu. Sjecam se da samjednom prilikom Ьiо на пekom zboru, gdje тi AlЬahari rece: "Pazi, oni znaju da si ti тusliman, neko iтје геkао." Онdа samjavno, na istom tот zboru, kazao da sam Bosnjak-musliтan i da sam dosao braniti srpski нагоd od ustasa. Mogao sam ici i s ustasama, ali izabrao sат da se dodjeт boriti ovdje." Jedan doтacin ustade i rece: "Sad si тi тiliji deset puta, 'alal ti vјещ ti si pravi!" Dakle, narod је, to те је uvjerilo, Ьiо spreтan Bosnjake, koji su se dosli s njiт boriti, priтiti kao svoje prijatelje, а mi sто svi nepotrebno nosili srpska iтena. U Кrajini, gdje је Ьiо Duro Pucar, nije se tako гadilo. Tu su svi Bosпjaci­ шusliшani nosili svoja prava iшena. I Osman Karabegovic i Sefket Maglajlic i шnogi drugi. U Istocнoj Bosнi poslije su шusliшaпi uЬijaпi. Ali Dervis Nuшic, Akif Beslic, ја, Hasan Brkic, ра Ferid Ceпgic, svi smo iшali srpska iшena, i onda su se oni pitali: "Kako to da nеша пijednog шusliшaпa da se bori s nаша?" А tашо је Ьila jediпica Muje Hodzica, koju su cinili musliшani, нasi simpatizeri iz Satorovica kod Rogatice. То је u cijelosti Ьiо шusliшanski bataljoп koji se borio u paгtizanirna. Опdа su ih iz Istocпe Bosne preselili u hrvatski kraj, kod Varesa, da оvашо ne srnetaju. Eto, to је Ьila politika, ро пюш шisljenju vrlo losa politika Rodoljuba Colakovica i Ise

BOSNJAK- ADIL ZULFIКARPASI<::

BEG U PARТIZANIМA

Jovanovica. Colak.ovic је Ьiо nosilac te linije favoriziranja srpstva, s kojiт su se тusliтaпi, р о njeтu, trebali identificirati. Duboko sат uvjeren da је to Ьila velika pogreska, koja је rezultirala unistenjeт nasih kadrova, narocito па Ozrenu. I daпas se pitaт zasto se tak.o radilo.

prvi dosli pitaju otkud sad to. "Prepozнali sто ga, он је Turciп iz Foce", kaZu. Bio sam нesretan: da iт пiје tog sтajsera, sigumo пе Ьih dozvolio da те tak.o povedu, dva тetra od kuce. Najedaпput dolazi Slobodaп Priпcip Seljo - оп је bratic Principa atentatora. Bili sто prijatelji. Seljo u Ьijelom sukneнoт seljackoт odijelu, u пekim cizmaтa, ра kaze: "Gdje ste posli?" "Vodimo ga koтandantu", kaZe jedan od njih.- "Ја sam njegov koтandant." Ра uze od cetnika тој smajser i odmah ga тeni dade u ruke. Seljo Priпcip Ьiо је рој ат u Bosni, i оп im rece da sam ја s пjim. Uz to repetira revolver. Nije dozvolio cetniciтa da pale kuce, nego ih је tjerao vап Jeleca. Odjedaнput su se tu stvorili пasi siтpatizeri iz Foce. Neki su imali i puske. Situacija se promijeпila u nasu korist. Otuda sто se тi skloнili u stab kaliпovickog odreda. Nak.oп тоgа povratka iz Foce, koji sат vec opisao, doslo је do povlacenja stabova i odanih jedinica. Na putи s Prvoт proleterskom brigadom, preko Cmoga Vrћa, za Igтan, sreo sam se s Isom Jovanovicem, koji је Ьiо s Vrhovпim stabom. Оп mi tada rece kako иpravo шепе trazi: - Bila је neka provala и Sarajevu, partijska orgaнizacija је potpиno provaljeпa. Ides u Sarajevo da је obnovis. Znate kakvo је оно vrijeme Ьilo, tu nema razmisljanja, hoces li ovo, hoces li оно.

90

DILAS: Zato sto је Ьila velika ћајkа protiv тuslimana da poтaZu ustase, da не Ьi izazvali bes protiv muslimana koji su u partizaпima, imeнa su im pгomeнili u srpska. Slozio bih se daje to Ьilajedna oportuпisticka liriija, koja sada pripada proslosti. ра

ZULFIКARPASIC: Cinjeнica је da је bosi~acka iнteligeнcija - нaSI rukovodeCi kadrovi u Bosпi i Hercegovini - Ьila zastupljeнa u velikoт broju i тedu borciтa, и rukovodeceт kadru partijskih orgaпizacija, а da se nisи, iz oportиnistickog stava pai1ijske organizacije Воsпе i Hercegoviпe i Rodoljuba Colak.ovica, iskazivali kao тuslimani ili Bosnjaci, sto је opet izazvalo јеdпи гeak.ciju u srpskim masaтa da se pitaju gdje su тuslimani, zasto ih пета.

NADEZDA: Kakvo kasnije?

је

vase

angazovaнje Ьilo tokoт

1942. godine

ZULFIKARPASIC: Onda sат s Roтanije Ьiо prebacen ponovo u oЬlast Foce, i dosao sam do Ustikoline, do Rataja. Tu је dosla jedna grupa focaпskih тusliтana, nasih siтpatizera, s Етirот Cengiceт, s Reтzijoт coriceт, s Маsот Hanjaliceт, s Mustafoт Fejzoт i njegoviт bratoт Кетот, koji је kasnije, тisliш, postao geпeral. Docekao sam ih u Jelecu kod Rataja, а tu sат Ьiо тanje-vise kod kuce. Tu те је neko prepoznao, а vec su se cetпici Ьili s nama razdvajali i Foca је pala u cetпicke ruke. Cetпici su odlazili, оdпоsпо bjezali iz nasih redova, i тi sто s нјiта vec imali i neke sukobe, таdа jos nije Ьilo otvorene ЬогЬе. Sjedio sam tak.o kod jednog surnara, kada upadose cetпici u sobu. Poceli su pitajuci kak.o se ko zove trazili su тusliтane. Onda su svi, jedan ро jedan, govorili imena nasih prijatelja i poznatih knjizevnika kojih su se тogli sjetiti. Neko је Ьiо Jak.sic, neko Jovanovic ... Znam da se Fejzo predstavio kao Bгaпislav Nusic. Iпteresantno da za najpoznatijeg srpskog pisca ti cetnici пisu culi. Medutiт, najedanput ulete jos njih sedam-osaт i upere u теnе sтajser, kazu: "Ajde, polazi sa nama!" Vjerovatпo su те poveli da те ublju. Medutiт ovi koji su

91

U to v1ijeme је u sarajevskoj orgaнizaciji Ьiо neki Galosevic. On је sve izdao. Bio је sekretar i citavи је oгganizacijи izdao tokom saslusanja. Vjerovatno sи ga jak.o mиcili. Dosao sam s vrlюvнiт staboт do Cmoga Vrha. Oni sи isli dalje preko Saгajevskog polja, preko Igmana, а ја sam s Cmoga vrha s kuririтa sisao u Sarajevsko Polje. Ondje sam оЬиkао odijelo radnika koji su radili na zeljezпici. Dali su mi они нjihovu posudu za ћranu, i ujutru smo prosli pored straZa kao radнici zeljezпicke radioнice. Tak.o sam ilegalпo usao u Sarajevo. Stanovao sam na јеdнот нasem punktu kod suca Durпrukcica, ciji siн Avdo је Ьiо наs ak.tivista. Svojom nepaznjom uhapseн sam od ustasa i saslusavaн dugo vrетена. DILAS: Jeste li prosli

tortиru?

ZULFIКARPASIC: Veliku torturu, tukli su ше daпima. OЬlacili su mi опе

gace, р а теtпи тisa uпиtга ... Znate li da smo о tome razgovarali, Vi i ја, kad sam poslije гаtа dosao u "Maderu"~ Bio sam na юblji и Sremskoj Mitrovici. 4

бzgrada u Beogradu, u kojoj је Ьiо smjesten Centralni komitet КРЈ.

BOSNJAK- ADIL ZULFIКARPASIC;

92

Dosao sат Vama ро dozvolu da оdет diCi knjige i тaterijale koje sто u Мitrovici sakrili. Јеdан је covek Ьiо u "Maderi" s V ama, i Vi тене pitate: "А kako ste se Vi drzali? Malo ste тoZda i rekli, таlо prizнali"? Odgovшio sam: "Nista ја нisат prizrю." Vi ste те uputili на Zarka Veseliнova koji је takoder Ьiо u Mitrovici, а tad је Ьiо sekretar Pokrajiнskog koтiteta za Vojvodiнu. DILAS: Koliko ste ostali u policijskoт zatvoru?

93

BEG U PARTIZANIMA

DILAS: Dobro, kad ste uspeli da pobegнete iz zatvora, kud ste pobegli? ZULFIКARPASIC: Traнsportirali

su наs iz Mitrovice u Lepoglavu. U Zagrebu sто zadrzaнi, odakle sam preko partijske veze pobjegao. Odatle sam otisao u Slavoнiju, u Cazтu. Тато је Ьiо OЬlasнi koтitet, gdje је sekretar Ьiо Ivaн Bozicevic Beli. NADEZDA: Begstva iz zatvora нisu cesta i uvek predstavljajtr uzbudljive price. Kako ste Vi pobegli iz zatvOia? Da li је to Ьilo ргеkо partijske veze?

ZULFIКARPASIC: Dvije i ро нedjelje. Онdа su те predali на vojнi sud, оdноsно

prijeki ustaski sud.

DILAS: Jesu li vas

odтah

osudili?

ZULFIКARPASIC: Ne, nisu ше odшah osudili, nego su jos jednoш napravili

saslusanja, istгagu, zapisnike i онdа те prijeki ustaski sud osudio na srnrt. DILAS: Razurneo sam- а Vi ste to u odgovoru potvгdili, i to sa оsшеhош, kad ste Ьili kod шене u Beogradu nekoш prilikoш - da Vas је spasilo Cengica preziшe. Jer Vi ste zasluzili da vas ustase sedaш puta streljaju, bar sedaш puta. Ustase su vodile politiku рrеша шusliшaniшa da ih se ne revoltira, ра buduci da ste iz vеоша poznatog roda, na intervenciju nekih шusliшana

...

Delegacija је isla Pavelicu za шеnе, i on је rekao, kako tvrde oni koji su Ьili u delegaciji: "Da шi је sin, ја Ьih ga dao strijeljati, ali posto su шu br-ata uЬili cetnici ... " То se znalo, ра sam poтilovan i osuden na dvadeset godina roЬije.

ZULFIKARPASIC: U Dordicevoj ulici, gdje sто Ьili sтjesteн u sudskoт zatvoru, zatvorski ljecнik Rizнer те је pozvao на piegled. U нjegovoj soЬi docekao те јеdан наs ilegalac, koji је Ьiо iz Dalтacije, u doтobraнskoj uнiformi. Nakoн kгaceg гazgovoгa sат vidio - ta тetoda ргероzнаvанја tesko se тоzе opisati - da se не radi о provokaciji. Rekao тi је da је poslaн od Norberta Vebera, sekretara zagrebacke orgaнizacije, i da cu Ьiti sтjesten u samicu dok se ne наdе put izlaska. Istu нос тi је zatvoгski cнvar ubacio straZarsku uпiformu. U kasпe sate dosao је ро тепе i posto је na kapiji Ьiо нjegov prijatelj prosli sто bez рrоЬlета. Cekala su nas kola i otisao sат u vilu jednog naseg siтpatizera. Proтijenio sат vise stanova i jedanput, zamalo, opet ne padoh u ruke ustasa, kad su pravili raciju trazeci vojne bjegunce. U Zagrebu sат s Veberoш ispitao шogucnost oslobadanja transporta na putu za Lepoglavu, te sam cak Ьiо i ukljucen u njegove pregovore о saradнji s prvaciтa HSS-a. Iz Zagreba sam Ьiо prebacen specijalniш vodiCiшa u Zagorje i odatle u Cazшu, ра za Topusko gdje је Ьiо Glavni stab Нrvatske i Centralni koшitet.

ZULFIКARPASIC:

DILAS: Gdje ste Ьili u zatvoru i koliko ste ostali? Ni dvadeset godina nisu za potcenjivanje.

DILAS: Вјеzанје iz zatvora nije Ьilo cesto, ali је Ьilo шoguce. О tоше је pricala - kad ste Ьili kod nas u Beogradu - шоја supшga Stefica, koja је Ьila u to vreшe partijska aktivistkinja u Zagгebu. Partija је iшala dobre veze sa kaznionaшa, sa sluzbeniciшa kaznioпa: iz Mitrovice su pobegli svi konшнisti. Otisli ste u Slavoniju, tanю је Ьiо Dusko Brkic sekгetar·. I Pavle Gгegoric је jos tamo Ьiо.

ZULFIKARPASIC: U Zeпici i u Mitгovici i ostao sаш otpгilike devet шjeseci.

ZULFIКARPASIC: Da, оп је izvrso pivo partijsko saslнsaнje nju u zatvoru i odredio kашо cu iCi. То је Ьilo 1943. godine.

о тоше

drza-

94

BEG U PARTIZANIMA

BOSNJAK- ADIL ZULFIKARPASIC

Iz Topuskog sam otisao u Cazinsku krajinu. Tamo је Ьiо, u Bosni cuveni, Huska Miljkovic. Karizmaticнa osoba. Он se malo-pomalo sam izgiЋdio u izvaнredнog politicara i vojнog komadanta. Imao је svoju miliciju u snazi јеdне povece brigade. Koнtrolirao је cijelu Caziнsku krajiнu, zaveo је svoj sistem uprave. Ustasama nije dozvolio pristup, branio је srpska sela. Cetпici se, pak, пisu smjeli нi pojaviti на нjegovoj teritoriji. Trgoviпa је Ьila slobodнa, privatнa imoviнa postovaнa, ali su bogatiji morali davati vojsci. Borci su se hranili, mahom, ро vlastitim kucama. Zauzeo је пeutralнi stav, ра sн se svi poceli za нјеgа otimati. Ako Ьi zatra.Zili prolaz, он је domobranima, partizanima, ра cak i Njemcima to dozvoljavao, uz uvjet da plate odstetu u hraнi, oruzju i muнiciji. Njegove jedinice Ьile su discipliнirane i vrlo borbene, tako da su se svi dogovori s нjim respektirali. Na svojoj teritoriji Huskaje tolerirao sve vојне bjeguнce, iz raznih formacija, i od toga је stvoгeн "zeleнi kadar" koji se dugo zadгzao u tim krajevima. Nijemci su mu pгedlozili da нjegovu jediнicu modemo нaoruzaju, da im dadнu velike koliciнe muнicije, uнiformi, ali su zauzvrat trazili da partizaнe не pusta на svojн teritoriju. U isto vrijeme, partizaнi su mu poнudili pregovore. Caziнska krajiнa је tada Ьila vezana za Нrvatsku i s нjim је pregovarao Veco Holjevac 47 , komesar korpusa. Uspjeli su ga нagovoriti da prihvati нjemacki prijedlog, ра da prijede u partizane kada ga нaoruzaju i opreme. Obecan mu је сiн pukovнika, Halilu, нjegovom zamjeнiku сiн potpukovпika, svim komandaнtima bataljoнa cin majora, komaнdatima ceta сiн kapetaнa, а komaнdirima vodova сiн porucнika. Osim toga, оЬесано mu је da се Ьiti komaнdant divizije i - posto је i prije Ьiо u vezi sa Pokretom - da се Ьiti prirnljeн u Okruzni i komitet divizije. Jos ПlilOgo cega пш је obecano. u нekim pregovorima oko Huske sarn i ја ucestvovao i, moram prizнati, doЬio za нјеgа simpatije. Bio је нarodпi covjek, koji пiје imao skola, ali је uvijek zнао sta hoce i vodio se iнteiesima Кrајiне i нaroda. Оп је sve dogovore izvisio, kao i Stab korpusa. Njegova divizija - Uнska operativнa grupa- oslobodila је prolaze za Bosaнsku krajiнu i tada pociнju нjegove нevolje. "Bosanski" kadrovi i Pokrajiнski komitet Воsпе gledali su drugacije па cijelu stvar i Huskina samostalнost, ро нjima, пiје Ьila uklopljiva u sistem partizanskog ratovanja. Malo-pomalo on је likvidiraн i kompromitiran. Orgaнiziraнo је uЬistvo, toboze od нeprijatelja, а zatim mu је priгedeнa velika dzeнaza. 47

Veco Holjevac. popularni partizanski komandant. komesar korpusa, poslije rata gradonacelnik Zagreba.

95

Mene је tiagedija Huske Miljkovica jako dojmila. N arod је о нjemu , pjevao i iskreнo ga volio. Мnogo је truda utroseнo dok su jediпice Uнske operativнe grupe prihvatile borbeнi нivo. Poslije rata нjegovaje jedinica rasformirana i skoro svi kadrovi izbaceп.i iz Armije. U Velikoj Кladusi sam predavao на visim partijskim kursevima koji su se orgaп.izirali za rukovodeCi kadar. Iz Caziнske krajiнe, preko Dalmacije, poslaн sam u Јајсе. То је Ьiо vrlo kompliciran i tezak put. U Jajcu sam vrsio Iazнe politicke duzнosti, jer smo se pripremali da uzmemo vlast на cijeloj teritoriji Воsне. Pri kraju rata poslaн sam ро paгtijskoj duzпosti u Mostar, jer se u Mostaru oЬiasпi komitet razdvojio u dvije frakcije. Duro Pucar mi је, vrlo ostrim toнom, rekao da moram ocistiti organizaciju od frakcionasa. NADEZDA: Kako se онdа razresio taj proЬiem frakcioнastva? ZULFIKARPASIC: Zovпuo sam ih i rekao prvoj grupi: "Slusajte, ја imam da vas izbacim, а izbacivanje cesto zнaci strijeljanje. То sto vi radite је apsolutнo besmisleнo." I to se rijesilo odmah. Bili su tu Savo Меdан, IЬro Sator, Sreteн Starovic i drugi. Rekao sam im da su uciпili sto su uciнili i da predla.Zem da ne ulazimo u detalje, nego da наргаviпю zapisпik i kazemo kako је Ьilo gгesaka на оЬје strane, а da ovaj пюmenat zahtijeva potpuнo ar1ga.Ziranje на oslobadanju i izgradнji zemlje, stvaranju sindikalne organizacije, i da ја smatгam da је to tim zavrseno. kompeteнcije

DILAS: Savo Medan је u partiji poznata licnost. А da li је jos Ьiо ziv onaj musliman Pasic, koji је Ьiо na roЬiji? ZULFIКARPASIC:

Nije. Ali је Ьiо јеdан drugi sekretar, Bosnjak, cijega se imena ne sjecam. Ја sam ih pomirio. Priznali su da su svi pravili greske, ali da te greske nisu strasne, nije Ьilo nekih povreda tajni, izdaje, nije Ьilo kleveta, sve је to Ьilo samo ogovaranje jedni drugih. Tako sam ја to rijesio bez vecih konzekvenci. DILAS: Godine 1944. Bosna vec ima dosta konsolidovanu vlast на tim teritorijama. Ја sam od nekoga сио - nisam od Vas, da ste Vi Ьili, pred

BEG U PЛRTIZA.J'\i!MA

BOSNJAK- ADIL ZULFIКARPASIC

96

kraj rata- 1945. godine, poшocnik шinistra za trgovinu. Jeste li Vi s te fuпkcije otisli u eшigraciju? I objasnite шi sta vas је intiшno navelo na to? ZULFIКARPASIC: Duro Pucm· је u to vrijeшe Ьiо sekretm· Pokrajinskog

koшiteta, i s njiш saJn u Jajcu vrlo usko saradivao. Dao шi је da rijesiш to pitaпje OЬlasпog koшiteta u Mostaru, sto је Avdo Hurno u to vrijeшe ocijenio kao povredu пjegovog polozaja. Iшао SaJll tada dvadeset cetiri godiпe, dosao s гоЬiје. А vdo Нuшо је sшatrao da zbog ш оје rnladosti nisaJn zasluzio toliku slobodu i smnostalnost. Medutiш, Duro Pucar је iшао рrеша шeni neku naklonost i povjeravao шi zadatke koji su inace Ьili rezervirani za najvise funkcionere. Vi zпate da је onda stvorena funkcija tzv. instruktora Pokrajinskog koшiteta, to је Ьiо kao пeki kandidat za Pokrajinski koшitet, i Pucar је шеnе kao instruktoгa Pokrajinskog koшiteta poslao da rijesiш to pitaпje u Mostaru. ТгаZiо је i daja pripreшiш dolazak vlade u Sarajevo. Kad sаш dosao iz Mostm-a, jos su se vodile borbe za Sarajevo. Ташо su upravo Ьile

neke crnogoгske jedinice. Sarajevo se роtош oslobada. Kad sаш dosao u Sarajevo, Ьiо је kошапdапt Radovm1 Vukmюvic-' 8 • Tu је zapravo Ьila i kошапdа OZN-e, koja је dosla iz Tuzle. Od vlade sаш ја Ьiо predstavnik civilne vlasti, tako шlad, i trebao sаш naCi prostorije za гazna шiпistarstva. Sјесаш se da је dosao Rodoljub Colakovic, шeni se obratio- dobro da si ovdje! Vlada је kasnije, tek пakon шјеsес dапа, dosla iz Јајса. Stvoreпa је prva vlada, u kojoj sаш ја postavljen za рошоспikа шinistra tгgovine, а шinistar је Ьiо Pasaga Mandzic. DILAS: Vi ste u stvari Ьili шinistar, jer Pasaga је Ьiо potpuno пеsроsоЬап,

nepisшen, шоzе se reci intelektualпo ogranicen. Сiш ste шi rekli ko Vаш је шiпistar- јаsпо шi је Ьilo da ste Vi шorali da vodite шiпistarstvo. Maпdzic је Ьiо sklon koшotnoш zivotu- znaш ga sa гоЬlје, nije se ni u istrazi dгZao пајЬоlје. Ali је Ьiо robljas, stari koшunista, proleter - to је Ьilo tada forsirano. Tako је dosao i Iso Jovaпovic za sekretara u Bosпu. Оп је Ьiо surak Aleksaпdra Rankovica, ра ga је Rankovic, kad је гesavao kadrovska pitaпja, а oskudevali sшо s kadroviшa, predlozio - i tako је i dosao za sekretara u Bosrш. То је јеdап slican Pasagi. Таnю је Ьilo saJno nekoliko 48

Radovan Vukanovic, general pukovnik, u aprilu 1945 komandovao grupom korpusa za

oslobodenje Sarajeva.

sposobnih ljudi: Boro Kovacevic, Cvijetin Mijatovic, Avdo - to su u ono vreшe Ьili jaci ljudi.

97 Нuшо,

Ugljesa

Daпilovic

ZULFIKARPASIC: Vi ste gore vjerovatno znali ko је Iso, ali шi na terenu nisшo, jer on је naJna Ьiо sekгetar partijske oгganizacije i рrеша tоше najveCi autoritet. Kakav apsurd! NADEZDA: Bili ste na vеоша visokoj funkciji i pred vаша је stajala politicka kaгijera. Zasto ste sve to odjednoш odbacili i odlucili ste se za eшigraciju?

ZULFIКARPASIC:

Stvmno, to је Ьiо najdraJnaticniji dogadaj шоgа zivota. i definitivnoш гascjepu s koшunistickiш pokretoш, kојеш sаш prisao kao djecak od petnaest godina i proveo u njeшu deset godina svoje шladosti. То је stvarno Ьiо гazlaz, а odlazak је Ьiо jedna od njegovill konzekvenci. Ljevici SaJll prisao ргеkо literature i filozofije, vise nego preko utjecaja ljudi, а nikako radi nekih inteгesa. РоЬјеdош socijalizшa za koji saJn se borio gublo sаш sve шaterijalne blagodati, koje sаш kao dijete bogate faшilije iшао. Ali шlad covjek na to ne gleda, оп vjeruje u ideje i iша ideale Ьlagostaпje za sve, sloboda za svoj naюd i svoju doшovinu. Noгшalno, svjestaп SaJll kolike su to zablude i iluzije, ali Ьila је to vjera koja ше uvukla u vrtlog dogadaja. Vrijeшe koje sаш proveo u Pokretu od 1936. do 1946. uzbudljivi su dani historije: pojava Нitleгa, Spanski gradanski rat, ofaпziva fasizшa i nacizrпa, Drugi svjetski гаt, ruseпje Jugoslavije, okupacija Bosne, рriргешапје оtрощ pm1izaпski rat- i sve to uz guЬitak brata, stotina гodaka i prijatelja, unistenje Foce, гоdпе kuce, гоЬiјu, шucenje, sudenje na snu1, bjekstvo, borbu i burne dane rata. Kako saJn u pocetku rekao, izucavao sаш Marxa, Eпgelsa, Feuerbacha, Hegela, Kanta; sve u krugu inteгpretacije dijalektickog rпaterijalizшa. А ја sаш ipak Ьiо fasciniran Schopenhaueroш i Nietzscheoш - to sаш cuvao i dгzao kao svoju intiшnu sferu. Isto tako i literatru. Moji stariji drugovi sшatrali su Dostojevskog шistikoш i negativceш, dok је on шеnе osoblto privlacio. Safvet-bega Basagica sшatгali su reakcionarorп, isto kao i Ujevica, od шodernill pisaca, а ја SaJll пjih cijenio. Hocu reCi da sarп iшао vlastitu logiku о duhovniш vгijednostiшa koja nije pristajala u okvir ortodoksnog

Radilo se

о konacnoш

шarksizшa.

98

BOSNJAК- ADIL ZULFIКARPASIC

Rat је jedna gruba antihuтana rabota s koje god se strane gleda. Мnoge postupke nasih koтandanata, тojih prijatelja, nisaт тоgао opravdati ni prilikaтa, пi пuznoscu trenutka ni osoЬinama i ponasanjeт neprijatelja! lzgovori tipa - to је rat, revolucija, situacija tako nalaze - nikad тi za neke postupke nisu Ьili dovoljni da ih opravdam. А пaroCito da ih sam primijeпim. Рrета siledijama koji su svoje polozaje zloupotreЬljavali uvijek sam Ьiо alergican, а cesto poпizavanje ljudi koje su partijski drugovi bahato izvodili, dokazujuCi svoju тос, dozivljavao sат i kao vlastito ponizenje. Zapamtio sат dobro јеdап takav dogadaj. Vracao sam se kasno, ро dubokoт snijegu, u hladnoj ziтskoj noCi iz Butтira, autoт s тајkот. Bili sто u posjeti kod пюје sestre HasiЬe. Na putu su nas zaustavila dvojica тајоrа, auto iт је okliznuo u jarak. S njiтa su Ьile dvije zепе, suтпjivog izgleda, lahko obucene - vidi se s пеkе pijanke posli da se provozaju. Vratio sат se iz lova, ра sат Ьiо obucen u nekakvu jakнu, iтао sam kacket i ovi тajori su те ocjenili kao sofera. - Ciji је ovo auto? - Ministarstva trgovine. - А koga vozis? - Svoju тajku. - Е, тladicu, neka te тајkа pгiceka u nasiт koliтa, odvesces nas u Sarajevo i dovesces naseg sofera. - Ljudi, тоја тајkа је bolesna zепа, dvadeset је ispod пule, nego, povescu, rado vase drugarice, а i dovesti vат sofera. - Nетој da pricas, nego izvedi тajku, ра паs vozi. Vidio sam da је vrag odnio salu, te iт praviт odstupnicu prijedlogoт da se svi nekako uguraтo u kola. Ali oni zapeli, valjda hoce pred curama pokazati svoju silu. Konacno sam тоrао pokazati svoja dokuтeпta i kad su vidjeli da sam visi oficiг od njih i uz to jos i zaтjeпik тiпistra, situacija se potpuno proтijeпila. Takvi slucajevi bahatosti Ьili su svakodnevni. lstini za volju, тoram reCi da ih је geneгal Vukanovic zbog ovoga drzao deset dапа u zatvoru, ра ih onda poslao тeni da se izviпu. Ako im ne oprostim, геkао је da ih salje kuCi па Kozaru. Oprostio sат im! Narocito poslije rata otvoгena otiтaCina dovodila те do осаја. Sva opravdanja koje sат u seЬi pokusavao pronaCi: da se radi о seljackoт тentalitetu gladnoт svojine, hajduckiт tгadicijaтa ... nije тoglo opravdati

BEG U PARТIZAN1MA

99

te postupke. Sve to i jos bezbroj drugih stvari vodile su те pгeispitivaпju zivota. Nosilo је sve to jedпu notu protiv тоgа bosnjackog naroda, koji је Ьiо na ispitivanju nekakvih grijehova koje nije pociпio. Pokusali su se i bosnjackoт "begovatu" pripisati grijesi koji su potpurю apsurdni. Nekako se ocekivalo da se angaZiram u toj hajci i poneseт Ьајгаk u borЬi protiv islaтa i тusliтana. Та atnюsfera те је gusila, osjecao sam se prevareniт i zavedeniт. Malo-poтalo, dosao је tгenutak kada sam pred sobom vise пisam iтао opravdanja. Конkгеtпо, postojao је citav koтpleks tih dogadaja. Mnogo је toga Ьilo pod тinistarstvoт tгgovine i tada sam ја za to Ьiо odgovoran. I ро тоm oЬicaju, пisam bjezao od odgovornosti. Pod upravu Ministarstva trgovine potpale su sve tгgovacke гаdпје u Sarajevu. Prije svega sve zidovske radnje, koje su uzele ustase i пjihovi siтpatizeri; sad је trebalo ропоvо sve uzeti od tih ljudi. Tu је Ьilo тпоgо robe i vrijednih stvari, postojali su razni тagazini, gdje је Ьila sтjestena roba koju su Nijeтci i ustase opljackali - ciliтi, klaviri, skupi porculanski seгvisi, naтjestaj i ostalo. U to vrijeтe postojali su magazini za snabdijevaпje Pokгajinskog koтiteta i Vlade. Sve је to Ьilo pod kontrolom Ministarstva trgovine, i ја sam za to Ьiо odgovoran. Situacije koje su se postavljale ргеd теnе nisu Ьile nimalo lahke. Uzmiтo na priтjer Focu, moje mjesto. Foca пiје imala struje i sada tanю neki covjek, Pilav, donio agгegat, ра dolazi тeni da тu dam zarulje; ја njenш dат sto pedeset zaгulja, ne mogu vise, iz prostog razloga jer пета zarulja u Bosni, treba Љ Вапја Luka, treba Tuzla, treba Sarajevo. Uto meni, na priтjer, Avdo Нuто posalje sljedovanje za Pokгajinski komitet i traZi tri stotine zarulja. Ne mogu пјетu dati vise zarulja nego sto sат dao jednome gradu od pet hiljada stanovпika, vec Шll dadneт pedeset. Dolazio sam malo u sukobe s tiт nasim гukovodiocima i prijateljima. Na priтjer, dolazi тeni Ante ВаЬiс, тinistar prosvjete i kaZe: neтamo glasoviгa. Treba da se osnuje тuzicka skola, а nema glasoviгa. А tато neke dame, zепе rukovodilaca, uzele glasoviгe - tri koncertna glasovira postojala su u Sarajevu i sva tri otisla u privatne ruke. А ја sam te glasoviгe dao oduzeti za skolu. Oduzeti u to vгiјете glasovir zeni pгvog covjeka partije u Bosni, zarnislite sta је to Ьilo! То је danas sтijesno, ali tada doCi u sukob s partijskiт гukovodiocem, iz mog polozaja, to је znacilo nositi glavu u torЬi. ljedan slucaj cu vam ispricati kojije Ьiо vrlo vazan u mome zivotu. Duro Рuсаг је Ьiо posteп covjek, nije dopustao pljacku, otimaciпu, Ьilo kakvo тоgа

BOSNJAK- ADIL ZULFIКARPASIC

BEG U PARTIZANIMA

prisvajanje. Cuo sam da se kasnije prornijenio, da је privilegije jako zavolio, da se naucio na to, da је scerku razmazio, vozio ро inostгanstvu, davao meгcedese dokt01ima, poklanjao velike раге, koгumpirao se. А ја ga ne znam kao takvoga i ne mogu to о njemu kazati.

ZULFIKARPASIC: Znate, koliko god da sam se ја drzao, da na primjer nisam htio pokazati Avdi Humi, niti Ugljesi Danilovicu, пiti пjegovoj zeni kako ја znam da је to Ьilo kod njih, опi su znali da su im шgani moga rninistaгstva dosli to oduzeti. Posto sam ја Ьiо taj koji је tu istragu sproveo, stvorila se јеdпа zaista zategnuta atmosfera, za koju ја nisam Ьi kriv gledali su me poprijeko.

100

DILAS: Оп је mпoge privilegije, koje su mu ро fuпkciji dolazile, prihvatio, ali se nije koгumpir-ao. Znam i za cerku, kojim putem је to islo i da li је tаспо - to uvek treba sa izvesnim гezervama prihvatati. Da vam samo kazem: пiје se koгumpirao. ZULFIKARPASIC: Dok sam Ьiо u Bosпi, оп је Ьiо najveca brana protiv nezakonite otimacine, koju ја nisam dozvolio u krugu moje odgovomosti, protiv koje sam se vгlo eпergicпo borio i on је u tome meni uvijek davao podrsku. Jedпom se dogodilo da је jedan turski drzavljaпiп bio ulшpsen, svezaп i pгoveden kroz gгad s plakatom da је ratni profiter, а оп је imao turski pasos i posjedovao је u Sагајеvн svoj mlin. Опdа su mu oni, posto su ga uhapsili, preko поСi digli sve cilime, namjestaj, nesto rюvaca. U meduvremenu је dosla vгlo ostгa diplomatska поtа od turske dгzave, u kojoj se protestuje sto se turski dйavljanin progoni. Mislim da је neko razgovaгao о tome s Titom, i оп је dao naгedenje da se о tome provede istraga. Rankovic је telefoпirao u Sarajevo i mепе ро noCi, u kasпo doba, pгobudi јеdап Кrajisпik, oficir: "Zove te Dшо Рuсаг". I Рuсаг mi kaze: "Slusaj, Adile, ima da mi pr·onades u roku od 24 sata ko је to шadio. Cuo sam da su to uradili fuпkcioneri tvog ministarstva. Ali, ima da mi to sutra poslije podne, oko cetiri-pet sati doпeses". Ја sаш, dнga је to prica, da пе pricarn detalje, odmah otisao kнCi toga covjeka i pitao da li se sjecaju ikoga ko је dosao kad se to uzimalo iz kuce i jedna zena mi spomeпe пеkн Fahru Muftic, koja је Ьila iz Росе. Tu sam Fahru odmah pronasao i ова mi је rekla da је u pitanjн mjesni komitet iz Saгajeva. Tako da sam ја do poslijepodne zпао za svaku stvaг gdje se пalazi, јег sam pozvao iпtendanta Mjesnog komiteta, koji mi је dao spisak za svaku stvaг kome је predata. Najbolje stvari otisle su claпovima Pokrajinskog komiteta i Vlade. То је u stvari Ьila neka vrsta ilegalnog snabdijevanja partijske vrhuske u Bosni, о kojoj nisam imao pojma. Sutradan sam otisao Duri Pucaгu i kazao: "Bogami Duro, kod tebe је taj Cilim". А on skoci, lice mu se zacrvenilo. I to se sve vratilo vlasniku u vrlo kratkom roku. NADEZDA: Znaci, u toku

popodпeva

ste Vi vec sve doznali.

101

DILAS: Pravo da Vam kazem, i ја sam sa zavrsetkom гаtа Ьiо u пedoumici: sta se, takoreCi preko noCi, zЬiva sa komunistickom elitom. Izrazavalo se to u unutamjoj zdvojnosti, u nemiгu- nisam mogao da cvrsto smestim i пadem sebe: nije mi se svidalo graЬljeпje oko vila, oko auta, gledar1je gde ko sedi na priredbama, da li је doЬio ovaj ili onaj orden, ра oni magacini, i to rangirani ргеmа fuпkcijama: ceпtralni, repuЬlicki, ра vojni kao i u Ozni - pred ocima gladnog i iscr-pljeпog naroda. Najmaгkaпtпiji pгedstavnik u tome је Ьiо Tito - nije imao ni mere пi ukusa, а postao је i aгogantan prema najЬlizima- ргvо је njima stavljao do znanja da su nesto ukoliko sн njegovi pomocnici: prema vгhovnom uzoгu su se ravnali drugi, vec prema гangu u hijeraгhiji. Povlacio sam se u seЬi - pokusavao da se vratim liteшturi, teseCi se da је to prolazno, da се s napredovanjem komunistickog dгustva ljudi postajati bolji, neseЬicniji, kultumiji- а Ьivalo је iz dапа u dan suprotno. Bio sаш, da skratim zdvojan: emocionalno rastrzan, iпtelektualno u zastoju, пastojao sam da Ьаг izgledam skroman, da ostaпem veгan i da mislim svojom glavom - ali iz tog gvozdenog kruga se nije imalo kud, ko u пјеgа ude moze izaCi samo u grob, duhovпi ili telesni. Nikad mi nye palo na um da odem u ernig~-aciju - to је za mene Ьilo bespuce. Ali је iz besputica sazrela, sve cvrsca, misao da se povucem н svoje skromпo i zeljeno kпjizevno pozvanje. Srecom za mene- odmah su pocele razlike sa sovjetima - i kad se javila amЬicija da obogatimo, da uznapredimo socijalizam, razlike se ubrzo pгetvorile u potajne ргерiгkе, ра u otvoren sukob. Tu sam паsао sebe, makaг privremeпo - obnovio se emocionalno i intelektualno. Eto, premda su паm putevi Ьili razliciti sudЬiпe su slicпe ...

б

KRIVO NACIONALNO IME ZABLUDAILIPODVALA

DILAS: Smatram da bi u ovim nasim diskusijama, odnosno u razgovoru

s Vama, Ьilo znacajno- ne samo zanimljivo nego znacajno, da Vi kazete nesto о politici komunisticke partije prema nшslimaпima. Kad kazem muslimanima mislim bosanskim muslimanima u prvom redu. Ја sam u kreiranju politike konшnisticke partije u odnosu na muslimane u Bosni igrao izvesnu vecu ulogu nego sto se о tome zna i sto sam о tome pisao, mada sam ponegde ponesto i pisao, usput. U jednom mom govoru na Kongresu naiOdrюg fronta SrЬije, mislim da је to Ьilo 1946. godine, neko ше је direktno falsifikovao. Govor koji је otisao u stampariju, а tanю је ubacena jedna moja recenica izrazito antimuslimanska, iako ја u tom pogledu nisam danas nista drukciji nego sto sam onda Ьiо. Naime, u formulisanju politike partije prema bosanskim muslimanima ја sam zauzeo odredjeni stav na Petoj zemaljskoj konferenciji- da Bosna mora da irшt autorюmiju, ravnopravnu sa svim drugim faktorima, sa svim drugim politickirn i drzavnim tvorevinama. То је tada Ьilo prihvaceno. Ali i ја sam, kao i ostali, delio misljeпje da su nшslimani religiozпa fоппасiја koja nije jos stigla da se пacionalno diferencira i da је пajverovatпije da се se u пovim uslovima diferencirati jedni ka Srbima, dгugi ka Нrvatima. Naime, mi smo polazili od ciпjenice da religija пе moze Ьiti odredпica пасiје i пacionalпe svesti. Zaista, u svetu пе znam da li је uopste moguce паСi da је пegde religija odrednica nacije i пacionalne svesti. N as је u razumevaпju Сiпјепiсе da su Muslimani posebnost, ne samo religiozпa, omela nasa ideologija. Prvo ateizam. Nas ateizam koji nije mogao prizпati da Ьi religija mogla Ьiti neka fomш kroz koju пеkо stvara naciju. Nama је ateizam takodje otezao da shvatimo da religija moze igrati vaznu ulogu u konkretnorn, muslimaпskom slucaju u formiranju пacionalпe svesti i poseb-

BOSNJAK- ADIL ZULFIКARPASIC

104

nosti muslimaпa, iako su u Bosni SrЬi i Њvati u stvari kтoz religijи poceli da formiraju svoju nacionalnи svest i pocetke nacionalistickih pokтeta. Kasnije su se javile i druge ideje, ali је to kaгakteгisticno za Bosnи. Takvom nasem neshvatanju ili bolje геСi nedovoljnom shvatanju proЬlema mиslimana doprinela је i lenjinisticka teorija о пacionalпom pitanjи kojuje foгmulisao Staljin, gde se пigde не spominje koja se to svojstvajednog пaroda ili grupe plemena mogu traпsfoгmirati и nacijи. Nigde se не spominje, da Ьi i religija mogla igrati иlоgи. Та teoгija Staljinova koja је izlozeпa u jednoj knjizici tamo negde 191 О. ili 1911. godiпe, zapravo nije originalпa teoгija. Ona је preиzeta od Ota Ваuещ austгomarksiste. Bitпa razlika izmedu te lenjinisticke teoгije i aиstrijske је samo u tome sto је Oto Bauer smatrao da se prava nacije svode иglavпom na kиltиrno-admiпistrativпu aиtonomijи, dok lenjiпizam stoji па stanovistи da nacija tгеЬа da ima pravo i na svojи drzavu. Medjиtim, и konkтetпoj politici prema Bosni, odnosno prema bosanskim mиslimanima, mi smo ipak vodili racuna da se oni jos nisu difereпcirali na SгЬе i Hrvate, da su jos neka posebnost i da treba prema пjima pazljivo postupati. То se vidi ро tome, sto иzimamo u visoke forurпe aиtenticne predstavnike muslimana, na primer Zaima Sarca 49, Nuriju Pozderca50• Tako smo u prakticnoj politici Ьili takoгeci bolji nego u teoriji- da ne pomiпjem nasи zastitu muslimana zato sto smo sиzЬijali cetnike i иstase koji sи fakticki vodili i hteli da vode rat samo u Bosпi. А taj Ьi rat Ьiо, da nije Ьilo partizaпa, mozda nista manje katastrofalaп za mиslimane nego sto је ovaj sada. Smatram da је u nasim nedostacima, igralo ulogu - tu ste mi Vi, gospodine ZuШkarpasicu, vaZпi, ne meni, пеgо Vase misljeпje za shvatanje sгZi pitanja- sto su muslimani Ьili u razvitkи ka пaciji, u nacioпalnoj svesti, zaostali и poredjenju sa drugim nacijama, odnosno sa srpskom i hrvatskom nacijom, i da је to posledica toga sto sи dugo ostali deo Tuгske imperije, koja је Ьila, kao sto znamo, religiozпa dгZava sve do Kemala Ataturka, prakticno, da је kod njih isao гazvitak sporije i da su se drugacije receno- ono sto ste Vi pomenиli - da su se identiflkovali sa turskom dгZavom, tuгskim carstvom. Носи da kazem: mиslimaпi za vreme Drugog svetskog rata, а i neposredno posle rata, fakticki nisu imali politickog pokreta ni komиnistickog, рориt 49

Zaim Sarac. Sarajevski advokat, pristalica demokratske stranke Ljube Davidovica, u prvoj Vladi Bosne i Hercegovine. 50 Nurija Pozderac, prvak Jugoslavenske Muslimanske Stranke (ЈМО). narodni poslaпik. U toku П svjetskog rata clan А VNOJ-a. Njegov stav pridonio opredjeljeпju mnogih muslimana za Tita. miпistar

KRIVO NACIONALNO !МЕ- ZABLUDA ILI PODV ALA

105

drugih - koji Ьi ih izrazavao kao posebni etnicki eпtitet. Jedan deo vodja muslimanskih otisao је sa иstasama, jedar1 deo mиslimanskog naroda prisao је paitizanima, ali osnovna шаsа ostala је u stvari u konfuziji, neopredeljerюsti, duboko islaшska, ali bez nacionalnog vodstva i razvijanja i negovaпja svoje nacionalnosti. ZULFIКARPASIC:

U Bosпi ima јеdпа stvar koju cak i nasi prijateUi vrlo cesto ne zapazajи i krivo tиmace. Mnoge stvari koje su se u Bosni dogadale, iшale sн eho u Evropi sашо zato sto su se dogadale kтscaпskoш dijelu stanovпistva. Heгcegovacka buna, Buna protiv Turaka, eшancipacija, stvar-anje nacionalпih drzava na Balkanu, to su sve Ьile stvari koje su svjetska staшpa i javno rnnijenje na jedan dгugi naciп pratili, dok se, kad је Ьilo rijeci о шusliшanima, smatгalo da је to tursko islaшsko stanovпistvo koje се kada nestane Turske nestati zajedno s nјош, и pгostom uvjerenju da је ono dio Turske iшperije. Cak је i Karl Магх pisao о tоше. Sto se tice Bosne, to ni u kош slucajи пiје tacno. Cinjeпica је da је autohtoпo bosansko stanovnistvo, Ьivsi boguшili, staгosjedioci koji su se u jednoш periodu mozda i identificiшli s turskoш vlasti, da su u njeno vгiјеше dozivjeli veliku kultuпш гenesansи, doЬili politicki zпасај, ali se nisu odrekli vlastite doшovine Bosne. Ne Ьih ulazio u detalje, ali Bosna је od pocetka Ьila posebna, iшala је drugacije zakone u odnosu na druge turske pokr-ajine. I sama cinjenica da је to bosansko stanovnistvo prirпilo islaш шasovno i u jednoш kratkoш roku, izazvalo је kod turske adшiпistracije niz raznih zakoпskih шјеrа, prihvataпje niza tгadicioпalпih propisa na teritoriji Bosne koji nisu Ьili kar·akteгisticni za tursku vlast. Tako је Bosna iшala jedrш upravu koja se гazlikovala od one u SгЬiji, Grckoj, AlЬaniji, Ruшипiji, ра cak i od sаше иргаvе u Turskoj. Ти su postojala, prije svega, vijeca ajana, а postojao је i zakon da bosanski plemiCi шogu skolovati svojн djecu u iпstitutiшa za obгazovanje princeva i Iedovпo upravljati Воsпош i njenoш adшinistгacijom. Kada је Tшska pokusala izшijeпiti izvjesпe zakone pod pritiskom Еvгоре, i promijeпiti zakone i u Bosni, dolazilo је do otvшenih buna, do pokr·eta koji su tгazili potpuпu slobodи Bosne u odnosн na tшskн vlast. Јеdап od tih, da ne spoшiпjem druge, jeste pokтet Huseiпa Gradascevica, "Zшаја od Bosne" koji је Ьiо iskljucivo јеdап пacionalni, patriotski pokr·et za saшostalnost Bosne, koji је cuvao izvjesne tekoviпe, вата zajednicke s Turciшa, od kojih se пisшо iшali razloga distancirati niti ih napнstiti, јег su Ьile парiеdпе, jer su паm onюgucavale pгospeгitet. Тај pokret nije Ьiо u Eviopi, пiti od nasih susjeda

BOSNJAK- ADIL ZULFIKARPASI<:

106 Austrougaгske Ш

Srbije, ра ni od nasih historicara, uzet kao pokret nacionalne emancipacije Воsпе, пеgо kao jedan medusobni obracu "Turaka", tj. "bosanskih Tuгaka" s Osmanlijama. Tu је historija Ьila nepravedna. Kada se u Bosni росео osjecati utjecaj nacionalizma, hrvatskog i srpskog, samo njihovo foпniгanje imalo је jedan elemenat napustanja osnovпoga domovinskoga osjecaja.

KRIVO NACIONALNO !МЕ- ZABLUDA ILI PODV ALA

107

katolika i Jevreja, а пisu је vodili iskljucivo oni. Medutim, zamislimo da se stvorila neka srpska vlada u Bosni Ш hrvatska vlada, nasa historija Ьi vjerovatno Ьila puna veoma znacajnih nacionalnih ocjena, а ovako se preslo preko toga. Izgleda da је nama, autol1tonom, nesrpskom i nehrvatskom dijelu stanovnistva Bosne historija Ьila kao maceha. Histoгijske nepгavde

Nacionalni osjeL{aj

гаdа

se

па

zemlji

Nacioпalizam је

vezan za zemlju, na kojoj se to dogada. Srpski za SrЬiju, hrvatski za Нrvatsku, grcki za Gгcku, prema tome, bosanski nacionalizam mora Ьiti vezan za Bosnu. Pojava hrvatstva u Bosni Ьila је neka vrsta identifikacije s jednom drugom zemljom, s Нrvatskom, sa zemljom u susjedstvu. Pojava srpskoga пacionalizma је isto tako identiflkacija s jedniгn tudim nacionalizmom, van Bosne. Jednome autohtonom stanovnistvu, koje se osjecalo bosnjacki i koje је razvilo patriotska osjecanja, taj пacioпalizam пiје pгedstavljao nikakvu privlacnu snagu. То vise sto је nacionalno opгedjeljivanje u Bosпi Ьilo iskljucivo na vjerskoj bazi. Katolici su prilazili hrvatstvн, pravoslavпi srpstvн. Mi nismo katolici, а пismo пi pravoslavci, ра smo u tom slнсајн ostali izmedu dvije stolice, а bosanski nacionalni osjecaj Bosne Ьiо је ostro osнdivan i od jednog i od drugoga nacionalizma. Netгpeljivost је bila pгenaglasena pгotivн bosaпskog пacionalizma, kao da on пе moze da postoji iz pгostog гazloga sto је pri foпniraпju hrvatske i srpske nacije па tlu Bosne Ьiо naglaseп zahtjev da Bosna bude srpska ili llГvatska. То је za jedno aнtohtono staпovпistvo, ako је ono imalo ikakav patriotski osjecaj, Ьilo u svakome slнсајн neprihvatljivo. U najmanjн rukн ta identifikacija s tнdim пacioпalizmom, s tнdim centriгna, nacionalnim i kultumim, Zagrebom i Beogradom, Ьila је za stanovnistvo Bosne nedopнstiva.

Ро

mome misljenju, da vjera nije igrala takvu ulogu i da jos nije Ьila postala dominirajuCim faktorom, taj nacionalizam Ьi isao u pravcu bosnjastva. Kada је Aнstroнgarska posla na Bosnн, Turska је prihvatila оkнрасiјн Bosne i Hercegovine па Berlinskom kongresu i apelirala је na stanovnistvo da i ono to prihvati, da se preda bez otpora, da se vojska s oruzjem mimo роvнсе, а zandarmerija preda u ruke Austroнgarske. Jedino su Bosnjaci dali otpor okнpaciji. Oni su foпniт-ali Narodni odbor, а potom i Narodnн vladu. U tu vladu uzeli su predstavnike Srba pravoslavca, Нrvata

Nastojanja bosnjackog dijela stanovnistva da se spasi Bosna, da se opre okнpaciji, nisн Ьila prihvaceпa kao patriotski akt. Austrijanci su mislili da се нparadirati н Bosnu s vojnom muzikom. Medutim, doslo је do vrlo organiziraпoga i jakoga oruzanog otpora protiv okнpacije, vrlo brzo foпniгane Sll bosanske cete u kojima nije Ьilo turske vojske. Narod је ll Bosni Ьiо naoruzan, buduCi da је za vrijeme Turske imao pravo da nosi orнzje, а kapetanije i razne tvгdave su imale svoje topove. Sve to oгuzje stavljeno је na gгanice za obranu od okupacije. I to se falsificiгa, zapostavlja i н historiji gotovo ne spominje. Na primjer, ne spominje se da su stvoreпe cete i vојпе foпnacije medu pravoslavпima i medu katolicima koje sн pomagale okupacione aнstrijske trнpe da udu i napadale iza leda mнslimanske odbгambene jedinice i da sн ti ljнdi slнzili aнstrijskoj vojsci kao vodici da dodн iza leda Bosnjacima i da ih potukн. Tim Sll cetama Ьili na сеlн гazni franjevacki popovi i tome slicno. Katolicki је dio stanovnistva Ьiо peta kolona, kao i dio pravoslavnog stanovnistva - sa cisto religiozпoga stanovista, jer је trebalo pomoCi krscanskoj zemlji. Тн su Ьili ljнdi koji пisн govorili паs jezik, koji пisн imali пasu kнltнrн, koji sн imali zavojevacke пamjere. Oni sн od krscanskoga dijela staпovпistva pгihvaceпi gotovo kao oslobodioci. U svakom slнcaju to је znacilo za njih kraj Turske i pocetak austrijske нprave. Dakle, to jezgro koje se foпniгalo protiv Aнstгougarske, ti ljнdi koji su protiv zelje i volje sultana i turske dгZave stali na braпik svoje domovine, nisн Ьili dijelovi Turske, пisu to Ьili Turci i nisu to radili н koгist Tшske. Јег, da sн radili u korist Tuгske, oni Ьi mimo omogucili okнpaciju, jer to је Ьilo паrеdепје sultana i veziгa. Znate da је Austroнgaгska morala poslati tri puta јасе okнpacijske jediпice nego sto је Ьilo predvideno, da su se morali angaZiгati veliki stratezi i generali i da su se vodile velike Ьitke da se Bosna okupiгa. Pored svega toga Semsekadic ill је dva puta do пogu potukao. Okнpacija Bosne i Ьila је jedna vrsta blamaze za Aнstrougarsku, ali i jedna

108

BOSNJAK- ADIL ZULFIKARPASIC

osjecaja bosaпskoga patriotizma i odbraпe Воsпе. Austгougarska је u Bosпu dovela geпerale, koji su Ьili пemilosrdпi - malo se kada dogodilo da se umarsira u јеdап grad ра da se vjesaju i strijeljaju imami, ugledнici i civili, sto је uradio geнeral Filipovic51 u Sarajevu s desecima muslimaпskih voda koje su mu pale u ruke. Vidite, to vrsta

rehaЬilitacije

i

stvaraпja

је Ьilo stvaгaпje bosaнskog пacioпalizma, оdпоsпо stvaraпje bosнjackog пacioпalizma

i stvaranje bosпjackog osjecaja patriotizma, koji је Austrija taj пасiп sto ga је prekrila velom sutпje, prezeпtirajuCi evropskoj javпosti da је u civilizatorskoj oslobodilackoj misiji. Sve te fraze trebalo је da pok.гiju јеdпо пasilje наd Bosпom koje је Austrija htjela sprovesti okupir-ajuCi ovu zemlju. igпorirala па

Bosna

Ьi

nestala Sanstej"anskim

ugovoгom

Pored svega toga, moja је осјепа da је okиpacija i kasнija aпeksija od Austrougarske Ьila za bosaпske muslimaнe pozitivпa, jer је oпemogиcila пjihovu fizicku likvidaciju, koja Ьi se dogodila da је sprovedeп Sanstefanski ugovor i da је Воsпа podijeljeпa izmedн Сте GOie i SI"Ьije. Dakle, dolaskom Austrougarske пасiопаlпi osjecaj је, izuzev kod Нrvata, Ьiо роtрипо uguseп. Austiijaпci su zauzeli неkи vrstu нovoga stava, kao Turci piema miletima. DoЬivate vjersku aиtoпomiju, imate svoju vjerskи admiпistracijи, i to је sve. Ostalo је vrsila vojska, koja је preuzela i civilни i vојпи vlast на sedam godiпa, sve dok пiје stvoreпa piva admiпistrativпa uprava паd Bosпom, s kotarskim predstojпicima i zupaпima. Мога se p.гizпati, Austrija је doпijela пiz civilizacijskih mjeia, pocela је izgгadпja puteva, stvaiaпje drvпe iпdu­ strije, poboljsavaпje stocarstva, modemizacija zemljoradпje, orgaпiziraпje proizvodпje, otvaraпje пovih tгZista, dolazak поvсапоg sistema и privredи па evropski пасiп, stvaraпje Ьапаkа ... Воsпа postaje dio јеdпе uistiпu парrеdпе evropske drzave, koja јој је omogиcila prosperitet. U isto vrijeme kada se kod Srba i kod Нrvata stvarao taj пacioпalizam, stvю-ao se u diugoj fo.гmi i kod muslimaпa. Nama sи putevi, uz srpstvo i hrvatstvo kao пасiопаlrш ideпtiflk:aciju, Ьili ро svim ljudskim mjerilima i ро svim politickim analizama zatvoreпi. Morali smo traziti i tiazili smo izlaz u 51 Barun Josip FilipoYic (1819-1889). austrijski general hГYatskog poгijekla, komadant okupacioni!J trupa i Yojne upraYe u Bosni koji је. obratno od preporuke austrijskoga cara, prilikom uspostaYljanja okupacione Ylasti bio Yrlo sYirep prema muslimanima .

KRIVO NAC!ONALNO !МЕ- ZABLUDA ILI PODVALA

109

jedпom

visem povezivanju i ideнtif:tkaciji s Bosпom. Stoga ја пе Ьih Ьiо tako skloп kazati da su muslimaпi ostali hladпi prema пасiопаlпоm osjecaju i prema насiопаlноmе zivotu. Dolazak luvatskog i srpskog нacioпalizma на teritшiju Воsпе u to vrijeme пiје zпacio пikakav пapiedak u kиltиri i politici, cak пi za ove паsе komsije. То је sve Ьilo tako пеЬиlоzпо i zahvacalo је samo неkе iпtelektualce. Postoji aпegdota нasega kпjizevпika Tugomira AlaиpoviCa, kojemu majka, kad он kaze da је Hrvat, veli: "Nemoj, siнe, vjeru mijeпjati! Kakvi Нrvati, mi smo katolici!" Mi srrю prema Evropi svi Ьili zakasпili. OtvOieпo је pitaпje u kojoj је mjeri, u odпosu на druge, Ьila izraZeпa насiопаlпа ideпtifikacije kod muslimaпa. Istiпa, mi и pocetku пismo imali sпazпu orgaнizacijи, пi svoju stampu, нi puЫikacije, а пiје postojao нi osloпac vап Воsне, jer Turska za паs vise пiје imala iпteresa, Ьili smo i ostali sami, oslaпjajuci se samo па паsе vlastite sнage, koje su Ьile mпogo slaЬije пеgо kod пasih komsija.

VisestгanaCki Ршеd

zi>'ot u Bosni -nekada

svega toga, kada sи se stvю-ale prve politicke strarike i prvi pokreti kod SI"Ьa i kod Hrvata, и isto vrijeme stvoieпi su i kod Bosпjaka. Muslimaпska паrоdпа шganizacija Ali -bega Firdusa Ьila је istog zпасаја kao i stvaiaпje Нrvatske zajedпice i stvaraпje srpskih politickih orgaпizacija u Bosпi. То se sve uradilo, moze se IeCi, u godiпu dапа. Koliko vidim, ро imeпima Izvrsпoga odbOia Muslimaпske паrоdпе oigaпizacije, ро ljudima koji su Ьili aпgaziraпi, to је Ьila jaka, dobio orgaпiziiaпa, dobro situiiaпa i dоЬго postavljeпa orgaпizacija, s jacim politickim ljudima i vecega zпасаја пеgо sto је u isto v.гijeme to Ьilo kod Siba i kod Њvata, iz prostoga Iazloga sto su Bosпjaci-muslimani Ьili bogatiji i u velikoj veCiнi zivili ро gradovima, а Ьili su iskusпi i kao giadoпacelпici. Опi su mogli - kad im Austrijaнci zabraпe djelovaпje - jedпostavпo se sastati u Pesti, kao sto su i Iadili. U Pesti su odizali osпivacku koнfereпciju Mиslimaпske паrоdпе orgaпizacije i Ьili od pestaпske stampe pomogпuti i kao takvi postali vazaп politicki faktor u zivotu Воsпе. Pravili sи saveze sa SrЬima, а oslaпjali su se i па Нrvate. Poslije, kad је doslo do aneksije, dali su prvoga predsjedпika parlameпta, Safvet-bega Basagica. Kada danas citamo govore Fadilpasica, Serifa Amaиtovica i Safvet-bega Basagica, vidimo da su to Ьili ljudi s politickom vizijom, sposobпi da Iepiezeпtiraju svoj пarod, da ga organiziiaju

u

Bosпi

110

i artikuliraju njegove zahtjeve u odnosu na Austriju. Nista manje od ostalih nasih sugradaпa. Nakon propasti Austrougarske moпarhije kod nas se dogada preokret. Tada dolazi do oduzimanja imanja, do neopisivoga osiromasenja muslimaпskoga elementa, bosпjackoga пaroda u Bosni. Јеdап пarod koji је posjedovao osamdeset posto zemlje, koji је imao veliko bogatstvo, najedanput је zakonirпa о agramoj refomli pretvoreп, moze se reci, u prosjaka. I, svakako da је tu nastala demoralizacija, jer smo Ьili psilюloski vezani, и prvome slucaju za Tursku, povezavsi svoju sudЬinu s njenom sudЬinom, а u Prvom svjetskome ratu, kao i Нrvati, Ьili smo vezaнi za Austrougaisku monarhiju. Uzmemo li daпas citati govore u prvom parlamentu Jugoslavije, gdje poslanik Zemljoradnicke stranke iz Кrajine, Dokic, otvoreno dovikuje da пета vise mjesta muslimanima u Bosni, da oni treba da budu sretni sto im nisu zivoti uzeti, а za zemljama koje su uvijek Ьile srpske mogu samo plakati, i niz drugih stvari koje su Ьile uperene protiv muslimana, vidimo na kakav polozaj su muslimani Ьili dovedeni.

Bosnjaci

КRJVO NACIONALNO !МЕ- ZABLUDA ILI PODVALA

BOSNJAK- ADIL ZULFIKARPASIC

па pгosjackom

111

pojavljuje se Komunisticka partija, koja govori о narodima, govori о priznaje njihovu egzistenciju, otvara vrata i Muslimaпirпa. Na izborima u novembru 1920, kada је Komunisticka partija doЬila pedeset i devet narodнih poslaпika, medu njima је Ьilo nekoliko Muslimana. - U Makedoniji su gotovo vecinu cinili komunisticki poslanici. U Beogradu је za gгadonacelnika Ьiо izabraп komuнista Filip Filipovic. - Vec sп tada, u svojoj nevolji i Ьijedi, muslimaпske mase van Bosne ispoljile izvjesne simpatije prema lijevim pokretima, jer п пacionalnim straпkama nisu imale nikakve zastite. Ја mislim, ne ulazeci п analizu llistorije Komunisticke partije niti пjihovill razнih kongiesa, da se Komunisticka partija ipak previse bavila klasnom borbom i socijalnim proЬlemima, р а је prilicno zapostavila nacioпalrю pitaпje. Tu је Ьilo i izvjesнoga lutaпja, u odnosu na srpski i na l1rvatski i па makedonski pioЬlem. Pozнate su diskusije Sime Markoviceve sa Staljirюm о пacioнalnom pitaпju Jugoslavije. Opcenito govшeCi, Komп­ пisticka partija histoгijski пiје Ьila ni pozvana tada, ni sve do Drugog svjetskog rata da rjesava nacionalna pitaпja, ali se sigпmo prema nacioнal­ nom proЬlemu drugacije, pozitivnije odnosila nego ostale politicke stranke.

Makedoncirпa,

stapu

Takva politika п staroj Jugoslaviji proizvela је ne samo osjecaj nestakod Bosnjaka, vec i njihovo duboko osiiomasenje. Svaka materijalna Ьijeda пvijek izaziva politicko slabljenje, da ne kazem politicko Iasulo, demoгalizaciju, а onda i нiz гaznih fizickih nedostataka. Slaba isl1raпa i razne druge pojave dovode do пgгozenosti nacioпalnoga Ьiса. То su Bosnjaci dozivjeli u pocetku Jugoslavije. Vidite, meni је sin Mehmeda Spahe govorio kako posjeduje spise iz kojih se vidi da је нjegov otac htio nazvati svoju stranku bosnjackom, ali mu је Ьilo гесено da о tome ne smije ni saнjati, da је Bosnjake izmislio Benjamin Kallay, da је to neprijateljski stav prema drzavi i da се oni sami sebe staviti u izolaciju, tako da је on iz oportunistickih гazloga uzeo ime Jugoslaveпska muslimanska orgaнizacija, а htio ju је nazvati Bosnjacka muslimaпska oгganizacija. Kada su stvoгeпe politicke stгanke u Jugoslaviji, ргiје Aleksandгove ОЬzпапе iz 1929, vladala је jedna vrsta demokгacije u Jugoslaviji, jer su uzeti fгaнcuski zakoпi kao osнova sistema. Glavni nedostatak Vidovdanskoga ustava је taj sto је davao maksimalпe politicke slobode pojediнcu, а nije vodio гacuna о naгodima. Nakon Prvoga svjetskog гаtа,

Muslimanska

buгzoazija па

lje1•ici

Ьilnosti

Za паs је vrlo inteгesantno da su se u redovima Komunisticke partije pred Drugi svjetski rat nasla djeca muslimaпske burzoazije i begovata. То su djeca kojoj је Jugoslavija oduzela bogatstvo, djeca osiromasenoga plemstva, koja su suosjecala sa svojim familijama i Ьila na нeki nacin ugrozena i zapostavljena od drzave. Komuпisticka partija Ьila је jedan od гijetkih politickih pokreta gdje su oni Ьili potpuнo ravnopravni, gdje se nije gledalo па to ko је koje vjere. Mogu геСi da su, pocevsi od Busatlije, Karabegovica, Brkica, Dizdarevica, Cengica, Huma, ра i mene, sve to djeca Ьivsih begovskih farnilija koja su u krugu Komunisticke partije i ljevice nasla tretman koji iш је odgovarao, ali i prijateljstvo i drugar·stvo koje је u drugiш straпkama Ьilo gotovo nemoguce susresti. Korrшnisticka partUa Jugoslavije imala је u Bosni i Hercegovini kao simpatizere muslimaпsku omladinu i muslimanske iпtelektualce i tu nije Ьilo гazlike izmedu nekoga А vda Huma koji је Ьiо begovsko dijete, ili пekoga U gljese Darlilovica koji је Ьiо kmetovski sin, niti

112

KRIVO NAC!ONALNO !МЕ- ZABLUDA Ш PODVALA

BOSNJAK- ADIL ZULFIKARPASIC

su Ugljesa Daп.ilovic ili BoiO Kovacevic mogli osjecati пeku predпost zbog toga sto su Ьili Srbl, prema Avdi Humu ili Hasanu Brkicu. То је Ьiо kvalitativno novi odnos, jer su svi oni pripadali jednome modemom гadnickom pokretu, гadnickoj stranci u kojoj su djelovali ро karakteru svojih osobnih sposobnosti i znacaja. Da ne govorim sada о literaturi, koja је pred rat Ьila naglaseno lijeva i razvijala se u centrima, Zagrebu i Beogradu. Hasan Kikic u Zagrebu djeluje kao dobar knjizevnik, objavljuju mu se djela, а u Beogradu su Zijo Dizdarevic i niz dгugih ljudi. Uloga Komнnisticke partije u nшslimanskom proЬlemu jest sto ona ро prirodi svoje stvari nije pшvila nikakve selekcije, nikakve гazlike na osnovu гeligiozne i вacionalne pripadnosti svojih clanova. Stoga је Ьilo logicno da su izvjesni muslimani intelektualci imali odгedeni afinitet i simpatije za komunisticki pokret. DILAS: .A. ko su konшnisti ista dobro napravili, to је Ьilo, u toku Dшgog svetskog rata, гesenje nacionalnoga pitaвja. Razume se, nisu ga potpuno resili - nenюguce ga је u jednoj mnogonacionalnoj drzavnoj zajednici odjednom resiti, pogotovo kad se ima н vidu kakvi su Ьili politicki odnosi. Oni su ga zasigumo resili na nivou suzbljanja l1I\'atskog i sгpskog nacionalizma u celoj Jнgoslaviji. Posle гаtа su, na ргimег, Makedonci Ьili zadovoljni rjesenjeш шakedonskog pitanja bez obziгa da li su Ьili za koшunizaш ili nisн. Slican је, шisliш, slucaj i sa Musliшanima u Bosнi, sa АlЬансiша ва Kosovu. Zпaci, оно sto ваm је najvгednije, наша koшu­ nistima, za to nas вajvise optuzuju вacionalisti sгpski i hi\'atski. I to sгpski vise неgо hi\'atski, јег је sгpski нacionalizam izgublo hegemoniju u Jugoslaviji, dok hi\'atski nije doblo velikн НI\'atsku, alije ipak doblo dгZavu, naime dгzavu kao гepuЬliku, koja se u peгspektivi, kao sto vidiшo, pгetvorila i u nezavisrш drzavu u toku naseg vгешеnа. Iшam jos nesto da kazem. Vec вisam Ьiо u vodjstvu partije, Ьiо sam odstгanjeн, kad su шusliшani foгmalno izjednaceвi sa nacUama. Ali cesto sаш cuo vulgamu lпitiku sa sгpske stгane - а bez suшnje Ьilo је i sa hгvatske, ali је naglaseнija sa srpske stiaвe - da sн konшвisti izшislili шuslimaвsku васiјн, da је to pleвuшska васiја, i slicвe kvalifikacije, uvгedljive za јеdав вarod. Razuшe se, koшuнisti su, tamo вegde sesdesetih ili sedaшdesetih godiвa, stali ва staвoviste da su musliшani nacija kao i drugi. Medjutiш, komunisti su istovгemeвo pгagmatici, koliko su utopisti u koнacвim ciljevima- овi su u tekucoj politici pгagшatici. Tito i vodjstvo su videli da sн шusliшaвi ojacali kao posebni faktoг u Bosвi i razuшljivo,

113

potvгdili

i uвapгedili ravвotezu iz r-ata uspostavljanjeш Bosne kao zasebвe istorijskim granicama, da Ьi se istovreшeвo suzblo sгpski i hгvatski вacioвalizaш. VodeCi ljudi u Partiji sн vodili racuвa, uocavati ргошеnјеве odnose, ра Sll tako jednostaVBO priznali cinjeвicu da шuslimani вisu politicki zaostaliji od ostalilr Bosanaca- da nеша вikakvih razloga da budu u politickoj teoriji i politickoj praksi tгetiгaнi ва drugi васiп пеgо SrЬi i Hvati. Ргеша tоше, пе гadi se о izmisljeпoj пaciji, јег nacije niko i ne шоzе izшisliti - to su budalastiвe, to је kao kad Ьi пеkо геkао da је izшisljen covek. Misliш da su koшuпisti odigгali u гesavaпju вacionalnog pitaвja ве sашо deшokгatskн веgо i pleшeвitu нlogu ва nivou evгopskog libeгalizma, јег svaka вагоdвоst је iшala jednaka ргаvа i svoju drzavвost: to se komнвistiшa пе шоzе рогесi bez obziгa ва sve surovosti i sarnovolje koje su konшnisti ispoljili. Naziv Musliшaвi bez suшnje је apsurdaп: stvorio је konfнziju kојн вiko nije mogao razumeti, а iskoгistili su ga nacionalisti za negiгanje вacionalrюsti mнsliшaвa, раје i sada vazno, kljucrю, pгihvatanje вaziva Bosnjak. Ne slucajno, пacionalпisti - cak i oni umereвiji, ako takvih iша- izbegavaju i isшevajн taj naziv. No нргkоs toj konfllziji u kojoj jedno veliko slovo оdгеdнје вагоdпоst ipak је takav stav to koшнвisticko М, Ьilo koгak u pгizвavanjн etnicke posebnosti шusliшaвa. Eto, u politickim konfuzijama cesto se ваdе zmce paшeti i vajde. гepuЬlike, н вјевiш

ZULFIKARPASIC: Svakako н politici koшuвista ima пiz grubosti, niz pгo­ pusta, sto su protivвici, а i narodi, osjetili kao balast. Ali је пepobitna сiвјевiса da su komuвisti u toku гаtа odigгali za Bosnjake jednu historijski pozitivnu ulogu, tim samim sto su vгlo energicвo i вedvosmisleno pobljali cetnicki pokгet, masakre nad Bosnjaciшa i sto su se boгili protiv ustasa. DILAS: Oni su pobijali i tu hi\'atsku teoriju о nшslimanirнa kao Њvatima. ZULFIКARPASIC: То је vап

svake sunшje. Ја to ni u kom slucaju ве zelim i веkе cinjenice koje su za mene Ьile prenaglaseпe, ali tumaCim to ргiје svega sticajeш okolnosti - okolпostima da је paгtizaвski pokгet iznikao kao гeakcija ва ustaske pokolje, da su ti ustaski pokolji Ьili iskljucivo prema SгЬiша, da su Srbl Ьili ugrozeni u svojoj egzisteвciji od ustaskog pokreta, da su rнorali prvo pobjeci, ра se organizirati. Medu tim Sгblma koji su otisli u sumu pobjegavsi ргеd ustasama Ьili su, u pocetku, umaвjiti pozпajuCi

114

BOSNJAK- ADIL ZULFIКARPASIC

komunisti izmijesani s cetnicima. Onda se dogodilo i to da su jedinice, ljudi i k.rajevi koji su se opгedijelili za partizane imali u svojim redovima elemenata koji su bili skloni velikosrpstvu, cetnistvu, i ta granica medu njima se nikada nije mogla povuCi. Vrlo је interesantno da је teorija komunista Ьila, kako је sirotinja za nas, а protiv bogatih, dokje u partizaпirna Ьilo potpuno obratno. Bogatiji seljaci iz nizine koji su zivjeli u kontaktu s muslirnanima Ьili su za paтtizaпe, dok su oni s visokih bosaпskih brda, ona sirotiпja, stocari, Ьili glavni oslonac cetnickoga pokreta. S druge strane, Ьilo је isto tako logicno da su SrЬi, htjeli ne htjeli, i iz gradova i sa brda, stupili Ьilo u cetnike Ьilo u partizane. Kako ih је Ьilo mnogo, iz te mase su partizani moЬilizirali svoje kadrove. Tako su se u komunisticku partiju urюsile sve natruhe nacioпalizma. Partizanska vladajuca klasa Ьila је pretezno srpska, i ргеmа tome је na neki пacin ispoljila i artikulirala srpstvo kroz partiju vise nego sto su u Bosni to mogli uciniti Hrvati i Bosnjaci. Jos prije sadasnjega rata, u vrijeme kad saтn se vratio u Bosnu, doЬio sam podatak da п Savezu komпnista Bosne i Hercegoviпe dvije treCine clanstva cine SrЬi, iako sп oni cinili nesto manje od treCiпe stanovnistva. Dakle, oni su u odnosп па zastпpljenost u stanovnistvп Ьili u vlasti, odnosпo u vladajucoj partiji, vise nego duplo zastupljeni. Nasuprot njima su muslimaтli, koji su cinili priЬlizпo polovinu stanovпistva, ciпili cetvrtinu clanstva u partiji. То se, svakako, ogledalo u пaglasenom favoriziraпju jedne strane i osjecanjima пeravnopravпosti па drugoj strani. Medutim, moze se reci to su male greske u formi, prema onome glavпome i historijskome stavu, da је komunisticki sistem svojom politikom omoguCio stvaranje bosanske repuЬlike, omoguCio kakav-takav ravnopravni odnos muslimaпa u toj repuЬlici, otvorio vrata ustanova i skola svim пarodima. Istiпa је, opet, da su u primanju u vojne akademije i u milicijske skole, procenti Ьili jako u korist SгЬа, ali је tu ulogu igrala i tradicija, а posebno jaka partizaпska tradicija. Medutim, nшslimani su se vise opredjeljivali za пauke. То је dakle Ьiо dvosjekli mac, nesto pozitivno i negativпo za nas: muslimaтll su isli па medicinu, u tehniku, u nauku, tako da ја mogu tvrditi kako је veCina tehnicke inteligencije Bosne i Hercegovine, od koje zavisi industrija, privreda i пauka, Ьila nшslimanska, dok је veCiпa iпteligencije skolovane u пpravnim skolama i zaposleпe u upravnom aparatu Ьila srpska. То је davalo povoda za izvjesпe kritike, i ја sam i sam takve stvari kritizirao, da је previse Srba u stampi, u televiziji, u skolama, u upravi, u paтtiji itd.

KRIVO NACIONALNO !МЕ- ZABLUDA ILI PODV ALA

Saгadnja

115

s komunistickim clisidentima

Razmisljao sam kako da se taj proЬlem ispravi poslije izbora. Morao se izbjeci dojam da se SrЬi otpustaju iz sluzbe. Tu sam uvidio jedпu od opasnosti za гaspirivanje nacionalnih sukoba. Posto se manje-vise radilo о partijskim kadrovima, Ьiо sam misljenja da Ьi za rjesavaпje tog proЬlema Ьila neophodna saradnja sa Savezom komunista, odnosno SDP-om. Predlozio sam Izetbegovicu da ponudimo koaliciju, ne sапю zbog toga nego i zbog ostalih proЬ!ema za koje sam mislio da mogu nastati izmedu naroda Bosne. Nazalost, Stranka је sve vise i vise isla u pravcu politicke, vjerske i nacioпalne iskljucivosti, koja је oпemogucavala takvu koaliciju, а i гeformirani koпшпisti su Ьili uvјегепја da се па izborima doЬiti apsolutпu veciпu.

Posto sam se u emigгaciji kriticki bavio ideoloskim postavkama komuпizma i пjihovim prakticпim rjeseпjirna, moram koпstatirati da је od svih koпшпistickih zemalja nacioпalпo pitanje Ьilo najljudskije rijeseпo u Ьivsoj Jugoslaviji. Na primjer, odпos prema Madarima, prema maпjiпama uopce. Niz razпih prava koja su manjine imale па osпovu tadasпjih zakoпa i drzavпog uredeпja nadilaze prava koja su meduпarodпo ustoliceпa kao prava manjina. Za maтljine se nigdje не predvidaju drzavne ustanove, forme koje се Ьiti u njihovim rukama, dok su autonomпe oЬlasti Kosova i Vojvodine kasnije doЬijale i drzavne atribute. Те autonomne oЬlasti davale su predsjednika savezne repuЬlike i niz drugih fuпkcija, sto је Ьiо speciflkшn Titove Jugoslavije, koja је u rjesavanju nacionalnoga ргоЬlеmа isla dalje nego druge socijalisticke zemlje, dalje nego sto sп iSle i zapadne demokracije. Ро nacinп rjesavanja nacionalпog pitanja Titov гezim i partizanski pokret imaJi SU jednп zacпdo JiЬeraJnп politikll i donijeJi Sll rjesenja proЬlema Ьivsih jugoslaveпskih zemalja koja su mogla sprijeciti пacionalne sukobe. Nedostatak toga svega jest da se to rjesavalo nedemokratskim pпtem, bez гatiflkacije i sпdjelovanja izabranih narodnih predstavnika, nego u straпackim forumima. Ali eto, dozivjeli smo tu tragediju da smo usli u katastrofп nacionalnih obracunavanja. Za to sпose odgovornost velikosrpski i velikohrvatski nacionalizmi, nacioпalisticke straтlke koje su se pojavile na razvalinama komп­ nizma, а пisu Ьile spremne uziviti se u demokratske procese. Boljsevicki

BOSNJAК- ADIL ZULFIKARPASIC

116 шentalitet

su Ьili nosioci toga brutalnog nacionalizшa. Dogodila se siшЬioza balkanskog nacionalizшa i boljsevizшa u nајgогеш izdanju. i

koшuнisticki

KRIVO NACIONALNO !МЕ- ZABLUDA ILI PODV ALA

kadrovi

NADEZDA: Vi ste u eшigraciji njihovu nacioвalnu politiku.

stvaшo

kгitikovali

politiku

koшunista,

posebno

ZULFIKARPASI<:':: Bilo је dosta stvaгi koje su шeni u eшigraciji sшetale. Vi znate da је Rankovic poslije rata vodio politiku fOisiгanja iseljavanja шusliшana iz Sandzaka i iz Makedonije u Tursku. Тi ljudi koji su Ьili slavenskoga porijekla, koji su govorili bosnjacki jezik, Sandzaklije, kad su otisli u Tursku autoшatski su izguЬili dгZavljaвstvo. Bilo је s druge stгane slucajeva da su cetвici eшigranti, za koje se zвalo da su uЬice, vгbovani da se vrate u Jugoslaviju, da se njihova djeca vrate u zeшlju gdje iш se dгzavljanstvo autoшatski ргizваје, dok se Saвdzaklijaшa koji su otisli u Tursku, а htjeli su se vгatiti u svoju doшoviвu, nije dalo ni da pridu diploшatskiш predstavвistviшa, jer su sшаtгавi straniш drzavljaniшa, koji vise sa svojoш Ьivsoш dошоviвош neшaju вikakve veze. Naisao sаш u Tшskoj na niz ljudi koji su шi rekli da Ьi se htjeli vгatiti, ali iш је drzavljanstvo oduzeto. Kad su odlazili шorali su potpisati da se vise ne шogu vratiti. Mogu se sашо kao turski dгZavljaвi zad!'Zati ograniceno vгiјеше uz obavezno prijavljivanje policiji. S koшuвistiшa se ne slazeш kad је u pitanju priznavanje "rrшsliшaпske" пасiје. Misliш da је шusliшaвiшa trebalo pustiti da oni saшi izabeгu svoje вacioпalno iше. Kritizirao sаш reziш sto је он 1963. godiвe па пеkој sjednici, јеdпiш aktoш odгedio iше naciji. Kakav apsurd, daju jedno гeligiozno iше, koje nas u stvari dovodi u sшijesan polozaj i otvara protivniciшa te nacionalne politike arguшente da шogu kazati: kakva је to nacija, to је vjerska grupa izшisljena u epruveti na jednoшe zasjedanju, odnosno na jednoj paгtijskoj konferenciji. Razgovarao sаш о tоше s nekiш koшunistickiш funkcioneriшa. Јеdап Nijaz Durakovic 52 je i daпas uvjereп da su koшunisti шогаli tako postupiti, jer su se nшsliшani tako osjecali. Ја sшatraш da је to netacno. Sшatraш da su pisci poput Atifa Purivatre i Alije Isakovica, koji su pisali protiv bosnjastva, Ьili aвiшirani i angaziгani od Koшunisticke paгtije. Uvjereв sаш kako је u dokazivanju, da su Mнsliшani 52 Nijaz Durakovic. profesor univerziteta i pisac. Ьivsi predsjednik Centralnog komiteta SK Bosne i Hercegovine, pripadao reformistickom krilu. Sada predsjednik SDP. Godine 1993 objavio zapilZenu knjigu "Prokletstvo muslimana" .

117

s velikiш М nacionalвo Muslimani, а s шаliш ш da сше religijsku orijentaciju, Ьilo straha od reakcije hгvatskih i sr·pskih вacionalizaшa. Iz straha pred вјiша, prije svega pred srpskiш nacionalizшoш, paгtija је donijela jedno neprincipijelno i вeadekvatno rjesenје, nepotrebno se uplecuCi i izшisljajuCi Bosnjaciшa пacioвalno iше. DILAS: Meni је, posto ste sad poшenuli naziv Bosпjaci, Ьlizak taj naziv, jer· znaш da је tradicionalaв vec od Srednjeg veka: шusliшaвi koje sаш ја poznavao н Bijeloш Polju i druzio se s njiшa, uvek sн govorili da su Bosnjaci. U шојој porodici је Ьiо slнga шнsliшав, Besir Zнlevic iz okoliвe Rozaja. Bio је nepisшen- ја sаш ga naucio pisшeвosti, sto вiје Ьilo tesko јег је on Ьiо vгlo Ьistar: on prost da ne шоzе prostiji Ьiti, uvek govorio da је Bosnjak. Iша u nazivu Bosnjak пezgodnih stгапа sto ga SrЬi i Нrvati ne prihvatajн jer је on vrешевош specificiran kao вaziv za шusliшaвe. Ро шоше шisljeпju to је slaba strana tog вaziva. No, гаzuше se, шнsliшaniшa, odnosno Bosnjaciшa, ne шоzе вiko paшetan i cestit osporavati da se zovu kako oni zele i kako oni sшatrajн da је njihovo ргаvо iше. ZULFIКARPASIC:

i od SDA, ра Stranka prihvata s velikiш М i proglasava neprijateljirna шеnе i sve ове koji su prihvatali i sirili bosnjastvo, da Ьi sada uzela bosвjacko iше prosto kao da ga је ona izшislila Eto, to

је ospoгeno

koшнвisticki вaziv Musliшani

DILAS: Da, ali SDA

нziша

i koristi religijн kao

osnovвo

obelezje.

ZULFIKARPASIC: Војiш se da је ovo bosnjastvo koje је SDA prihvatila da oznaci stanovnike ovoga dijela Bosne koji u podjeli tгеЬа pripasti шusliшaniшa. S drнge strane, ovo вacionalno iше svakako се postati istiвsko nacionalno oЬiljezje, jer zivot iша svojн dinaшikн i zakoвe ро kojiшa se razvija. Do pobjede ovoga ројша шoralo је kad-tad doCi. Bosвjastvo шоrа Ьiti pristнpacno i katoliciшa i PIЋvoslavciшa kao sto је Ьilo i u proslosti. sшisljeno

DILAS: Vuk Karadzic је ZULFIКARPASIC: sн

sve ove

шuke

нроtгеЬlјаvао

taj

terшin- Bosвjaci.

Vidite, iша Њvata i Srba koji sн ostali u Sarajevн, koji prezivjeli i koji otvoreno kazu da se osjecaju Bosnjaciшa.

1

BOSNJAK- ADIL ZULFIКARPASIC

118 Ја

sam, evo, neki dan gledao jednu emisiju na televiziji gdje Gajo Sekulic, nas profesor filozofije u Sarajevu, na pitanje njemackog rюvinara koja је njegova nacionalna opredijeljenost, kaze - Bosnjak. Ко to njemu moze osporiti? NADEZDA: Vi spadate u najupomije i najdoslednije borce da se muslimanima Bosne prizna pravo da se nazivaju Bosnjaci. Navodite primere da i pripadnici drugih naroda, ali stanovnici Bosne, sebe smatraju Bosnjacima. Ime naroda је za kulturu i tradiciju izuzetno vafno i jasno је da suzЬijanje pr-ava da se to ime koristi zadire u krsenje osnovнiћ ljudskiћ prava. Ali sta Ьi se desilo da је postojao drugaciji odnos u savezu komunista prema toj ideji i da је prihvacena i dozvoljena upotreba imena "Bosnjak". Da li Ьi taj cin sam ро seЬi suzЬijao agresivnost srpskog i ћrvatskog нacionalizma ili da li Ьi u njemu Ьilo snage da se postavi kao brana aktuelnom krvoprolicu i talasu zlodela u Bosni? ZULFIКARPASIC: То је ћipoteza koju ћistorijska analiza tesko priћvaca, mada о tome covjek uvijek razmislja. Sigumo пе Ьi Ьiо veCi otpor u redovima пacionalniћ ili nacioпalrю natrunjenЉ elemeпata u komuпistickoj partiji, nego sto је Ьilo protiv muslimanstva kao пасiопаlпоg оsјесапја, jer tim ljudima је u priпcipu smetalo stvaraвje muslimanske nacije. Oni su zamjerali i govorili da su komuпisti izmislili i stvorili muslimansku пaciju. Dakle, taj cin prizвavaпja muslimanima вјiћоvа nacioпalnog identiteta Ьiо је pozitivan, а zaћtijevao је izvjesвa objasвjenja i svakako је Ьilo logicпo da је izazivao odredeпe reakcije s razniћ strana. Ја ва primjer zпam, jer sam о tome doЬio dokumentaciju, da је па konferencijama koje su komunisti sazivali i diskutirali Ьilo пekoliko Srba koji su smatrali da је adekvatno ime za muslimane Bosnjak, dok su пeki muslimani to potcjeпjivali. Poznati akademik i profesor univerziteta, llistoricai Branislav Durdev53 , govorio је ва partijskim konfereвcijama, pozvaв od stгane Centralnog komiteta, da muslimanirna ве treba nametati neko drugo irne kada oni irnaju iz Sredвjega vijeka do dana danasпjega svoje ime kad su se uvijek zvali Bosnjacirna. То је njegova formulacija. Dakle vidite, to su Ьili ljudi koji su razumjeli, pozпavali ћistoriju, Ьili sklorli da se ne trafe пeki surogati, а pogotovo ne пеkо vjersko irne za пacionalnu identiflkaciju пшslimaпa. 53

Branislav Durdev (1908-1993), turkolog, profesor sarajevskog filozofskog fakulteta, ANUBiH, direktor Orijentalnog iпstituta u Sarajevu.

predsjedпik

7

ZAL ZA BOSNOM U EMIGRACIJI

DILAS: Kad ste Ьili u ernigraciji, jeste li osecali nostalgiju za Cengicirna, za porodicom? Jeste li uspevali ma kakvu vezu da odrzite sa njima? ZULFIКARPASIC: Stalno i Iedovno sam imao vezu. Prije svega, imam, kako rekoћ, dva brata u Turskoj, koji su Ьili vrlo sentimentalno vezani za mene i ја za nјЉ, koji su mi ро dolasku u emigraciju omoguCili da odem u Tursku. Ali, cilj mi nije Ьio.da idem u Tursku, zelio sam ostati u Evropi. Ima ljudi koji mogu i онЉ koji ne mogu podnositi sarrюcu, irna Љ koji su mnogo odani farniliji, а irna ljudi koji su odani stvarima. Ја sam Ьiо vezan za majku, s kojom sam se dopisivao, tada se nije moglo telefonirati, dopisivao sam se i sa sestrama, ali mшam priznati da mi је vise falila Bosna неgо familija. Cudнovato. То нi u kom slucaju ne umanjuje тој veliki seнtiment prema familiji, ali neki narocito bolan osjecaj, sentirnent i nostalgiju nisam imao. Bio sam uvjeren da sarн morao вapustiti Bosrш. То mi је Ьiо motiv, ра posto sam u to Ьiо uЬijeden, s tim sam Ьiо nacisto. Kad sam dosao iz partizana u Sarajevo, вisam otisao u Focu. Бојао sam se vidjeti svoj spaljeni i poruseнi giad. Focu sam vidio tek kad sam dosao iz emigracije, пakon cetrdeset godiпa. Ali, kad sam nakon Drugog svjetskog rata dosao u Sarajevo, iako sam imao automoЬil i sofera, nisam isao u Focu. Znao sam da је spaljena. I kada su mi rekli da mi је izgorjela kuca, izgorjelo ovo, ono, jednostavrю sam se suzdrzao da odem. Farnilija mi vise nije zivjela u Foci. Na Vase pitanje jesam li imao пostalgiju, reCi cu da to smatram cisto subjektivnim osjecajem. Ima ljudi, sada to vidirn, koji su dosli iz Bosne, koji imaju tamo familije, kojirna su familije stradale, а imaju vremena za sve svoje i najmanje proЬleme. Ne kafem ја da је to neki egoizam ili povrsnost, ali ocevidno ljudi na razlicite пacine dozivljavaju svaki guЬitak, i svako odsustvo, i svaku ljubav, i svaku zalost. Ја sam vjerovatпo vrlo intenzivno

BOSNJAK- ADIL ZULFIKARPASIC

ZAL ZA BOSNOM UEMIGRACIЛ

dozivljavao nedostatak svoje familije i sredine na koju sam Ьiо navikao, nedostatak drugova, sve me to mnogo mucilo. U svakom slucaju Ьiо sam citav zivot jako vezan za svoju familiju, ali to nije Ьiо motiv niti moga odlaska iz zemlje, niti moga zivota. Kada se kasnije moglo putovati iz Jugoslavije, dolazila mi је familija, sestre, rodaci. ISao sam u Tuгsku, imao sam tamo kontakte s njima, tako da tu пiје Ьilo prekida veza.

Nisam Ьiо spieman akceptirati onu stvamost kao ostvarenje mojih mladalackill sпova. Daleko od toga! Znao sam da се kad-tad doci do otvorenog sukoba. S moje strane је Ьilo vec suvise zamjei"ki i kiitike. Bilo mi је, isto tako, jasno da се se neizbjezni sukob zavrsiti na moju stetu, sto znaci da си ја izguЬiti glavu. То se nije moglo izbjeCi, niti sam ја to zelio. Jedini proЬlem Ьila је za mene majka. IzguЬila је sina Sabriju, koji је u tridesetoj godini uЬijen od cetnika. Za nju Ьi moje stiadanje Ьilo pievise. I to је svakako Ьiо razlog da se odlucim za odlazak iz zemlje.

120

NADEZDA: Sam odlazak u emigraciju је doneo fizicki prekid nekih kontakata i veza. Osim toga, Vi ste, odlazeci iz zemlje, raskidali sa jednom ideologijom i svakako ste Ьili svesni da menjajuCi poziciju visoko rangiranog cinovnika partijske oligarhije sa pozicijom emigraпata stvarate dubok jaz izmedu sebe i dojucerasпjih saboraca. Koliko је Ьiо dubok raskid sa onim sto ste voleli, а ostalo је iza Vas u Jugoslaviji? ZULFIКARPASIC: Odlazak u emigraciju nije donio neki specijalno duboki raskid, jer sam ја zivio za Bosnи i nikada se s njome nisam rastajao, s njenom literatuгom, s njeпom sudbinom. Raskid s farnilijom i s nekadasnjim nacinom zivota nacinio sam jos и Jugoslaviji. Моја је familija zivjela u jednom stanu и Sarajevu, а ја sam Ьiо u Saшjevu u drugom stanu. Dakle, Ьiо sam vec iscupan iz one predratne siedine, one moje kuce, пюје ЬiЬlioteke, mojill avlija, svega onoga sto sam opisivao, sve to vise nije egzistiгalo. No, kao mlad, politicki aktivan covjek toga nedostatka vjeiovatno nisam ni Ьiо dovoljno svjestan. Prijatelji i dгugovi sи mi u pocetku jako nedostajali, ali kad sam polazio iz Sarajeva nikome nisam kazao. Odnosi su Ьili takvi, svaki Ьi osjetio svojom duznoscu da me zadгZi, milom ili silom. Dakle, ta prijateljstva, koja su imala duboke sadгZaje, funkcionirala su u jednom kгugu iskljucivo pod odredenim okolnostima. Posto sam ја taj kгug napustio, Ьiо sam svjestan da se za mene sve izmijenilo. Bio је to pocetak novog zivota. Kasnije, kada је proteklo mnogo vremena i kad sam doЬio vremensku, emocionalnи i intelektualnи distancu i kada sam na sve te dogadaje drugacije gledao, za сиdо, vratila se tuga za mladoscu i zal za nekim izguЬljenim prijateljstvima nepiolazne vrijednosti. Isto tako sam se osjecao prema dogadajima: smatram sretnom okolnoscu da sam se aktivno borio pюtiv fasizma, za slobodи svog naroda. Cinilo mi se da se za Iaskid pripiemam jako dugo, jer sam se mиcio i lomio, а stvamo је trajalo dva mjeseca.

DILAS: U prvim

godiпama

121

emigiacije snalazite se sami?

ZULFIKARPASIC: U emigracijи sam otisao preko Тista. Nikakve predodzbe о svemu sto me ceka nisam imao. Ргiје гаtа, sto s familijom, sto s bratom boravio sam vise puta u inostranstvu -и Turskoj, Italiji, Francuskoj, Austгiji, Njemackoj. Poslije rata, u ljetu 1945, Ьiо sam sluzbeno u Italiji mjesec dana па celu jedne delegacije, koja је uredila da se iz talijaпskih luka roba, sto је tamo lezala i Ьila паmiјепјепа za zemlje koje su usle u okviг Jugoslavije, posalje па odredeпa mjesta. Od tog putovanjajos sam imao vizu eпgleskih okupacioпih tгupa. Zemlju sam пapustio pocetkom febшara 1946. S autom i sofeюm sam dosao do Zagreba, ра do LjuЬljaпe, gdje sam preпocio u Hotelu "Sloп". Sutгadan sam пastavio autom do Тrsta. Preko Trsta sam otisao u Rim. Моја Ьшса iz Tшske, s kojima sam odmah stиpio u vezu, oЬilato su me pomagala te sam imao dovoljпo sredstava za zivot. Htjeli sи da dodem u Tuгsku. U Rimu sam паsао mпogo ljudi iz Saгajeva i ostale Воsпе. Ти su Ьili i пeki koje sam otprije pozпavao: Alija Suljak, Rudi ZuЬic, Semso Deivisevic, 54 Bogdaп Radica , АlЬегt Раро i mпogi drugi. Tu sam паsао cak i jedпog politickog aktivistи, Teиfika Kalajdzica, koji је Ьiо u italijaпskom logoш, ali se zadrzao u Rimu i studirao. Sprijateljili smo se. Vrlo fiп i obrazovaп covjek, siп jedпoga od иgledпih potpisпika Mostaгske Rezolиcije iz 1941. Teufik mi је mпogo pomogao da se sпadem i пadem pogodпo drustvo. Upozпao sam slavпog kipaгa Ivaпa Mestrovica, kao i velikog hrvatskog slikara Jozu Кljakovica, vodece ljиde HSS-a Josipa ТогЬаrа, Реmащ 54 Bogdan Radica. hrvatski novinar, puЬ!icista i diplornata, zivi u Ne\v Yorku, za vrijeme Drugog svjetskog rata podrzavao NOB, poslije rata se u emigraciji angazirao kao puЬ!icist protiv jugoslavenskog rezima.

122

BOSNJAK- ADIL ZULFIКARPASIC

Reberskog, Bazu Vuckovica, s kojima sarn se cesto vidao i politizirao. Narocito је za mene Ьiо interesantan Ante Ciliga, pisac i puЬlicista, Ьivsi urednik "Borbe", koji је imao bumu proslost i dobro parnceнje, ра mi је mnogo toga iz svoga bogatog politickog zivota ispricao. U Rimu sarn proveo osarn mjeseci. Svaki dan do podne sam isao u пшzеје i sistematski oЬilazio povijesнe zнamenitosti. Sarn ili s Teufikom, s knjigarna i Ьiljeskama pod rukom. Iz Austrije su mi se javili neki prijatelji i posjetili su me Fadil Merhemic, Esad Hrasnica i Medzid Sahinovic. Онi su Ьili uzrok sto sarn odluCio otiCi u Austriju. Preko Svicarske sam dosao u Tirol, gdje sarn se zadrzao u Innsbrucku i upisao se na univerzu, na kurs jezika. Tu sarн upoznao svoju buducu zeнu, Tatjaнu Niksic, koja је, sa sestrom Dunjom, tamo studirala. Sve је u mom zivotu malo cudno i komplicirano, ра i moja zenidba. Zena u koju sarn se zaljuЬio Ьila је scer ustaskog ministra Dr. Ante Niksica- stara pravaska licka obltelj. То је izazvalo buru kod nekih hrvatskih emigranata, naroCito kod grupe fraнjevaca koji su Ьili u Innsbrucku. Dnevno su је derншcirali majci, ра se ukopcao i otac iz Bueнos Airesa. Pisao јој је da se raspitao о meni i da vjeruje kako sarn ја "na svom mjestu", ali ako Ьi presao na katolicku vjeru, da Ьi to Ьiо нajbolji dokaz, te da н tom slucajн ne Ьi Ьiо piotiv njene нdаје za mене. Ја sam mu нljudno pisao - ako ја trebam dokazivati неkн ispiavnost promijenom vjere, prevescн Tanju на islarn. Vjencali smo se ргiје неgо sto је doktorirala, u mајн 1949. i н braku s njom sam cetrdeset i pet godina. U Gracu sam нpoznao predsjednika fiнancijske direkcije, koji је Ьiо daljnji rodak moje zene, Ratkovic. Ti su Licani igrali veliku ulogu u Austrougarskoj monar'hiji. Njegov otac је Ьiо feldmarsal, Нгvаt, а Ьiо је antifasista i emigraнt u Engleskoj, za vrijeme Hitlera. On nas је uveo u jedan visi sloj austrijskog drustva. Kad smo dosli u Svicarsku, u Fribourgu је zivio kao emigrant jedan katolicki svecenik, moнsiнjor Augustin Juretic, Piiпюrac iz Rijeke. Bio је vrlo Ьlizak Maceku i Нгvatskoj seljackoj stranci i vrlo aktivan u emigraciji. On је vjerovao da се komunizam u Jugoslaviji propasti. U to vrijeme, u Americi i Engleskoj, postojale sн r-azliCite organizacije koje su se pripremale za pad komunizma, praveCi programe sta sve treba iznova izgraditi, od ekonomije do univerziteta. Tu su Ьili angazirani razni strucnjaci. Monsiнjor Juretic је mene kontaktirao preko monsirrjora Jagodica u Lincu, dok sarn Ьiо

ZAL ZA BOSNOM

u EMIGRACIJl

123

u Austriji. Postali smo veliki prijatelji, tako da on spada u red mojih najvecih prijatelja koje sam imao u zivotu. Monsirrjor Juretic mi је ponudio da dodem u Svicarsku. Tako sarn dosao u tu zemlju. DILAS: Jeste li Ьili svesni, pre odlaska za Svajcarsku, da је u Becu opasno ziveti? Da mogu da vas napadnu, kidnapuju. Jeste li osecali strah, jeste li primeCivali da vas neko prati? ZULFIКARPASIC: Bilo је pokusaja da me se uЬije jos u Rimu, zatim dok sarn Ьiо u Liнcu, ра u Becu, ali sarn mislio da to mozda nije tako drarnaticno. Ali kad su me austrijske vlasti pozvale i upozorile, ра онdа u Rimu Englezi, росео sam se paziti. Bilo је takode pokusaja da me se otme i vrati u Jugoslaviju, Ьilo је pokusaja s ustaske strane da me se uЬije. Neki cetнicki sud u Parizu osudio me је na smrt. Vodila se роsеЬна propaganda protiv mene, ра su dosla dvojica ljudi u Innsbruck da tu presudu izvrse. Ali ја nikada нisam racunao па to da се me neko uЬiti. Та је mogнcnost apsolutпo postojala, ali ја sam izabrao takav zivot, i iz svoje koze нisam mogao. Vjerovatrю Ьih doЬio iнfaikt vrlo brzo od strahova da sarn росео н sve to vjerovati i bjezati, sakrivati se. Jediпo sto sarn radio kad sam vidio da me te obavjestajne sluzbe zaista koпtroliraju, onda Ьih kad sarn htio otici u Pariz Iekao da idem u Вес, kad sam otisao u Tшsku, rekao sam da idem u Holandiju, sarno Ьih пajboljem prijatelju kazao kamo ideш, koji to tieba da zпа. Politicka aktivпost emigianta ima nesto konspirativпo u seЬi, vec zbog toga sto te tvoji politicki protivnici koпtroliiaju. Ali, ја sam se citavo vrijeme u ernigraciji trudio da zivim nomшlno, mada је Ьilo vremeпa kad sam nosio pistolj, jer su u ono vrijeme cetпici, ustase i koпшnisticki agenti uЬijali proliticke emigraнte. U emigr-aciji је Ьilo ljudi koji su radili za jugoslaveнske sluzbe, moze se reci da је jugoslavenska obavjestajna sluzba hoz razne pojedince i organizacije, koje је iнfiltrirala, uspjela u velikoj mjeri koнtrolirati rad politicke emigracije. Она za to nije zalila sredstva нi ljude. А u tome se cesto sluzila kompromitiranjem i uЬistvima protivнika. Tim su se bavili njihovi specijalнi ageнti. Na primjer, пeki pukovnik Zatezalo, koji је Ьiо vojni atase u јеdној evropskoj zemlji, sastao se s нekim emigrantima, а policija ih је tajrю prisluskivala, da Ьi onda mене pozvala i predocila mi te snimke. Tu taj Zatezalo kaze: "Njega пюzеmо da нЬiјеmо kad god hocemo, ali он нarna treba ziv' jer on је objavio listu пasih geпerala i to је identican spisak tajnom

124

BosNJAK- ADIL ZULFIКARPASIC

spisku koji шi imamo u deвeгal-stabu." Zatezalo је Ьiо uvjeren da sam ја taj spisak morao od вekoga doЬiti. А ја sam samo paZljivo citao jugoslaveвsku staшpu i iz nje prepisivao sva iшева koja se spominju, i kako iшam svoj sistem rada, povezivanjem podataka dosao sаш do tih imeвa. DILAS: Ја Vam ovo pitanje nisam postavio вi slucajno, вi iz radoznalosti - ono spada u Vasu Ьiografiju. Vi ste za jugosloveвsku tajnu sluZЬu Ьili vе~ша zanimljiva licrюst, јег ste Ьili koшunista koji mвogo zва, pozвajete komuвisticke шetode, delom i policijske, imali ste i konkгetвije i duЬlje razumevanje politickih prilika i odвosa kakvi u aparatu vladaju. Tako da ве cudi sto ste Ьili zaвiшljivi i da su se spremali da vas dovedu. ZULFIКARPASIC: Mene su upozoravali da se trebam cuvati, da su uhvatili nekoga s nюjom adгesom i slicno, ali ја sam odlucio da ne strahujem. Sada kada sam vec dosao u godine, vidim, kako Ьih da sam imao dшgi odnos prema tim stvarima, to platio zivotom, ili Ьi mi srce oslaЬilo, ili Ьi mi zivci oslaЬili, ili Ьih izguЬio kontrolu rasudivanja, јег se covjek onda pocne bojati svoje sjenke, vidi neprijatelje i gdje ih nema, vidi zavjeгe. Ја sam imao prijatelja u emigraciji koji su Ьili dotjerali do ludila, јег su sebe stavili u centar, vidjeli su u svakome neprijatelja, doЬili su komplekse proganjanja i paranoju.

NADEZDA: Kome ste

Ьili пajiвteresantвiji?

ZULF1КARPASIC: Sigumo sam bio najinteresar1tniji jugoslavenskoj obavjestajnoj sluzЬi, јег su zвali da sam u partijskom apaгatu Ьiо duze vreшena р а znam kako se r-adi, kako se organizira, kako sve funkcionira. Njima sam sigumo Ьiо вajiвteгesantвiji iz prostog r-azloga sto sam se aktivirao, sto sаш se prikljucio demokratskoj emigr-aciji. Obavjestajвa sluzba Jugoslavije је najlaksi posao imala s ekstreшistima - ustasaшa i cetnicima - dok је ova gшра ljudi s kojima sam djelovao ipak Ьila gшра intelektualaca, demokrata koji su analizirali situaciju, koji su se вegativno odnosili ргеmа nacionalniш antagonizшiшa. Meni nije Ьiо inteгesantan niko ko Ьi govorio da treba rnrziti SгЬе, ili da treba rnrziti Нгvаtе. Takav se za mene tiшe legitimiгao kao priшitivac, sovinista. Cesto su se takvi pokazali kao agenti pгovokatori. Obavjestajвa sluzba Jugoslavije specijalвo је bacala oko na one ljude koji Ьi mogli imati veze s inostranstvom. Ја sam, na primjeг, Ьiо prijatelj s nizoш

ZAL ZA BOSNOM

u EM!GRACIJI

125

evropskih politicara ministaгa vanjskill poslova, predsjednika parlamenata, predsjednika repuЬlike, i oni su znali za te kontakte i bojali se mojega utjecaja. Normalno daje obavjestajna sluzba dшgacije gledala na ljude koji su Ьili vezani za demokratske snage u irюstranstvu nego na pristalice cetnickog i ustaskog pokreta. Mislim da su radi zbunjivanja i onemogucavanja demokтata u svijetu Ьili izmisljani ljudi koji nisu ni postojali. Na primjeг, u hrvatskoj emigraciji је Ьilo nekoliko imena muslimana koja su Ьila potpuno izmisljena, njihov identitet izmisljen, i oni su onda napadali Srbe da Ьi muslimane na neki пacin pгitjer-ali u hrvatski pokret. Tako је izmisljen вeki Ferid Karihшan, koji је вavodno Ьiо pjesnik, izdavao kвjige. Тај covjek вikada вiје postojao, а оп је polemizirao pгotiv mеве, narocito вapadajuci Srbe. Njega је izmislio izvjesni Zdravko Saвcevic iz Juzвe Aшerike. Isto је tako вeki Zildzic pisao u cetвickiш воviваша u Svedskoj, koji је opet napadao Hгvate. Dakle, to su Ьile sшicalice tiЬ razвih desвicarskih struja i orgaвizacija. Evo, sada kada је dгZava Hгvatska stvoreвa, toga Kaгihmaвa вigdje веша.

Vasa licвost. Vi ste licвost sa koji је, kada је odabrao svoj put, isao njiшe. I вezavisвa ste licrюst, sto је narocito vaZвo. Ispricacu jedвu aвegdotu о emigr-aciji, mada nije u vezi sa вasom temom. Јеdав covek је bezao iz Jugoslavije ра su ga ul1vatili ernigгanti da ga prokontrolisu. Otvore mu kofeг i vide Titovu sliku, ра kazu: ТеЬе saUu UDBA i Tito, rюsis вjegovu sliku. Kaze.: Ne, nego kad ше ul1vati nostalgija za zemljom, ја u tu sliku poglydam i prode ше. Sad, moliш Vas, вastavite. DILAS:

Мевi

sada postaje dosta

јаsва

вaglaseвiш ideвtitetom, iвdividualac

NADEZDA: "Bosar1ski pogledi" su poceli da izlaze u Austriji sezdesetih godina i izlazili su deset godiвa. Vi ste Ьili njihov osnivac. Kad su prestali da izlaze "Bosanski pogledi", kao da је вekako zamгo rad LiЬeralnog saveza Bosвjaka, orgaвizacije koju ste Vi Ьili u meduvгemerш osrюvali. Zapгavo, moglo Ьi se reci da dok su izlazili "Bosaпski pogledi" vaвi је delovao i Liberalni savez Bosnjaka. Mislim da sam u pгavu ako kaZem da se nista vise nije desavalo ва zajednickoj organizaciji musliшana. ZULFIKARPASIC: Da, tu iша рошаlо istiвe. Ја sam izdavajuCi "Bosanske poglede" cesto morao sve sam pisati. Cesto mi se dogodilo da sam clanke

126

ZAL ZA BOSNOM u EM!GRACIJI

BOSNJAK- ADIL ZULFIКARP ASIC

koji su dolazili od raznih nasih intelektualaca u potpunosti mijenjao. Ostavio Ьih samo naslov i potpis. Ја sam te "Bosanske poglede" financirao, jer prihodi od pretplata нisu Ьili dovoljнi ni da se plati papir i postarina. Вiо је to prilicno veliki teret za mene, а Ьilo је raznorazнih prica u ernigraciji, zapravo intriga. Jedna od njih је Ьila da sam ја izdavajuci "Bosanske poglede" dobro zaradivao. U to vrijerne osrюvana је Dernokratska altemativa u ernigraciji. Bio sarnjedan od nosilaca te politike, гюglо Ьi se reCi od samog osnivanja sarn u njoj. Mi nisrno Ьili za rusenje, za revoluciju pr-otiv kornunizrna. Као covjeku koji је Ьiо u ratu i revoluciji, rneni је Ьilo jasno da је па Balkaнu svaki vojнi sukob, svaka Ievolucija krv do koljena, i to vecinorn stradaju neduzni ljudi. Nasa grupa, Dernokratska altemativa, Ьila је za refoпniranje kornunistickog drustva, ра cak i da oni sami izvrse izvjesne refoпne. Mi Ьisrno se, u torn slucaju, vjerovatнo vгatili. Ја Ьih se vгatio, rnozda, kao covjek koji Ьi radio na kultumorn polju, napravio Bosнjacki iнstitut. Nisam vjerovao da se u okviru kornunistickoga rezirna ne rnogu pojaviti ljudi koji su u staнju izvrsiti геfопnе. Na prirnjer, uvodeнje nacioнalnoga kljuca u Bosni Ьiо је vrlo znacajan korak za stablliziranje i za politicko rjesenje. То је Ьiо pozitivan korak, u to sarn siguran, jer ја nisam ро "zaнirnanju" aнti­ kornunista. Zato је rneнi, kada sarn dosao u emigraciju, Ьilo strarю da sjedнern i napisern knjigu sarno pгotiv kornunizma. ТгеЬа pisati knjigu о pгoЬlemima, ciljevima i zeljarna tvoga naroda, ра usto i protiv kornunizrna! То је ono sto ја srnatrarn potrebnirn.

Krerшo sam putem koji је meнi odgovarao, i tome је Ьila osnov moja tradicija - vjerska, bogumilska, deпюkratska. Mi smo u Demokratskoj altemativi javno i glasno rekli da нisпю za rusenje sistema silom, nego za refoпne, za saradnju s onim opozicioнim sнagama uнutar rezima koje zele

da ga refoпniraju. Za mene је Ьilo pгoЬlematicno kad su muslimani Ьili priznati kao narod. Vodio sam polemiku s nizom intelektualaca u zemlji. lrnao sam kontakte s ljudima u Jugoslaviji, na primer s Hamdijom Cemerlicem, koji је Ьiо rektor univerze, i da ne nabrajam imena, susretao sam ih u Evгopi i u Turskoj kad su dolazili. Nikada te ljude nisam uvlacio u neku emigrantsku konspiraciju. Rekao sam: mi smo slobodнi ljudi, mozemo diskutirati, sto vi mislite о tome i tome? Ра Ьismo razgovaгali. Pisali smo neke knjige, Ьili smo zainteresiraнi da to ljudi citaju. Ali ја se nisam bavio ilegalnim radom protiv rezima, jer

127

sam smatrao da kritikom treba javno pobljati sistem. Takav је Ьiо тој stav. Dobro se sjecam јеdне diskusije s rektorom CemerliCem, dva dана smo Iazgovarali u Ziiriclш. Bio sam za to da treba priznati Bosnjastvo. Pitao sarn ga zasto nije insistirao na tome sa svojom grupom intelektualaca. Tvrdio mi је da nas jugoslaveнska statistika krivotvori i krije prave brojke. Ро statistickirn izvorima - rekao је - nas је u Bosni 35 procenata, а to nije tacno, nego nas је 47 pгocenata,jer su tu i ljudi koji se izjasnjavaju kao Jugosloveni, zatim cetiri-pet procenata muslirnana se izjasnjavaju Srblma, do dva proceнta Нrvatima, пmogi Rorni Ьili su muslimani. Njegova је teza Ьila - ako rni sada kaZemo da hocemo Bosнjastvo, ра Bosnjaka bude 40 pгocenata, ispast се da su se i drugi izjasnjavali Bosнjacima i da nas nema vise od 30 procenata: "Ovako, neka se izjasnimo kao Muslimaнi, da postignemo 45 ili 50 pюcenata, а онdа се druga faza Ьiti da se identificiramo kao Bosnjaci. Osim toga nаша SrЬi i Њvati to не daju. Ne daju nат da budemo Bosпjaci, ра gotovo." DILAS: Oni su

Ьili

Bosanci,

а

samo su muslimani Bosnjaci.

ZULFIKARPASIC: Ја nisam prihvacao taj Cemerlicev ar·gumenat, ali on me је uvjerio da zaista postoji falsifikat nase statistike u pogledu muslimana. I пiz razнih ovak:vih i slicнih stvari Ьile su za mене apsшd. Kazu - Muslimani su насiја, ali nemaju svoje knjizevnosti, nemojte о tome govoriti. Citao sam tekstove koji govore da muslimani nemaju kultumih ustanova: "Muslimani su narod, ali taj narod не smije imati нikakvih kultшnih ustanova niti ikakvih formi pomocu kojih Ьi izrazavao svoj nacionalni ideнtitet. Muslimanska literatura ne postoji." Istina, ne postoji muslimaнska literatura, ali postoji bosnjacka literatura, mi imamo tipicпe knjizevнike, Bosnjake muslimane. Ali, morala se provesti identifikacija muslimaпa kao Muslimana, s velikim М, sto је apsurd, glupost. Niz razпih dilema koje su dosle u pitaпje rjesavar1jem proЬlema Воsпе i Bosпjastva zahtijevali su suzdrzaпost. Nisam htio upasti u zarnku da sve а priori odbljem zbog toga sto је to Titov rezim uradio. S druge strane, nisam htio пi da ih podrzim, s obzirom па to da su опi пiz osпovпih stvari potpuпo zanemarili: pitanje kulture, kultumih ustaпova, kultumih manifestacija ... Napravio sam malu pauzu, da Ьih tu stvar izdiskutirao prvo sam sa sobom, а zatim s tim bosнjackim iпtelektualcima s kojima sam imao veze.

ZAL ZA BOSNOM u ЕМЈGRАСШ

BOSNJAK- ADIL ZULFIKARPASIC

128

Zato sam Ьiо nevjerovatno izнenadeп kad је ta grupa muslimanskih intelektualaca, ta гeligiozпa skupina oko Alije Izetbegovica Ьila pгotiv bosпjastva. Imate milijaгdu muslimana, ali пemate ni jedrюg jedinog пагоdа pod tim vjeгskim imeпom, svaki је od пjih Indoнezanin, ili Malezanin, Атарiп, Siгijac, Egipcaniп, Alzirac, TшCin, Pakistaпac itd.

129

пekoliko

intelektualaca, napisali smo pismo i poslali ga Mestrovicu, Kmjevicu, Maceku i drugima, gdje smo tгaZili da se s tim prestaпe. Опdа је to Кrnjevic objavio i javno u svojoj stampi napao tu praksu i one koji је provode. Ako је u pitanju Ьiо пeki proЬlem muslimaпa Bosne, Кrnjevic se uvijek pokazao kao prijatelj.

NADEZDA: Kako је doslo do ukidaпja "Bosanskih pogleda", da li ste Vi pгekiпuli ili је dosla neka zabrana "Bosanskih pogleda", ili је zbog nekih

drugih uпutrasnjih odnosa medu muslimanima u emigгaciji list prestao da izlazi? Ili је mozda sto ste Vi vise vremena hteli da posvetite Demokгatskoj altemativi? ZULFIKARPASIC: Deшokгatska altemativa је apsorЬirala sашо mali dio пюје politicke aktivnosti, i to paralelпo. Ргiје svega, ја sаш Ьiо za to da

casopis "Bosanski pogledi" ipak ostane na jedrюm пivotr. Govorili su mi ljudi 56 politickog fошшtа, kao sto је Ьiо dг Јuгај Kmjevic 55 ili Ratko Parezaпin , da је to jediпi list koji proCitaju od prve do posledпje гijeci. Mi sшо to radili u fшmi Ьiltena, bez velikih preteпzija, s obzirom na паsе mateгijalrю staпje. Ја sam tн izricao svoj politicki stav, koji је zahtijevao izvjesпo produЬljivanje i

aпalize.

Могаm takode priznati da је н to vгijeme Ьilo пekih zamjerki na list, jer

su nшogi ljudi prohrvatske orijentacije traZili da vodim protusrpsku politiku, а narocito su Ьгојпi шuslimaпi tгazili da vodim politiku pгotiv Kmjevica i pгotiv Hгvata. Kmjevic је apostrofiгan zato sto је uvijek govorio da su musliшani Hгvati, on је uvijek cestitao Вајrаш, ali uvijek kao da sшо mi dio l1гvatskoga kolektiva. ОsоЬпо sam Ьiо s Кrnjevicem prijatelj, cijeпio sam ga i пisam l1tio pisati pгotiv пјеgа, vec sam govorio - pazite, ljudi moji, on је uvjereп da је to tako, ali паm је veliki pгijatelj. Kad god је trebalo da se пegdje pornogne, Кrnjevic је to sрrепшо ciпio. Na primjer, kadje izЬila afera oko pokгstavanja muslimana u ernigraciji, gdje su пeki гevni svecenici jedrюstavпo poceli prevoditi na katolicku vjeгu naivнe mladice muslimaпe ро Austriji i Italiji. Skupio sam jednoga dana 55 Juraj Kmjevic, generealni sekretar. а kasnije predsjednik Hrvatske seljacke stranke, podpredsjednik jugoslavenske ratne vlade u Londonu. ostao u emigraciji. gdje је i umro. 56 Ratko Parezanin. izшedu dva rata narodni poslanik. u emigraciji urednik "lskre", lista Ljoticevog pokreta.

"Bosanski pogledi п -ni pгoti11

SгЬа,

ni

pгotiv Hгvata

Nisaш

htio da se taj list pretvori u poleшicki list protiv Srba, pгotiv da bude konstruktivan list koji pruza mogucnosti iznalazeпja rjesenja i da vrbuje deшokгatske politicaгe - hrvatske, шakedoпske, slovenske i srpske, za razumjevanje prema nагна. Bio sam vгlo prijatno iznenaden sto su se ljudi koji su Ьili najaktivniji i iz пajugledнijih politickih demokгatskih stranaka pretplaCivali na "Bosanske poglede", to ше је ohrabrivalo. List је Ьiо citan i citiraп i od hгvatskih i od srpskih novina. Ljudi su prije svega vidjeli da nаша nije cilj oklevetati jedan naгod, nego iznositi najnuznije о пasim nevoljaшa, objasнiti паsе proЬleme i boriti se za kош hljeba i koшad zeшlje gdje шоzешо noгmalno i шiпю zivjeti. Skoro sve aшbasade evropskih zeшalja u Beogгadu Ьile su abonirane na "Bosanske poglede", isto kao i preko pedeset univerziteta i slavenskih iнstituta i sегniнага sirom Evrope i Amerike, а tako i brojni ugledni evюpski i americki listovi. Тај iнteгes za list шi је pokazao da se u krugovima koji se zele objektivнo iпfoпniгati о ргоЬlегniша Воsпе i Bosнjaka traZi jedan auteнticнi Hгvata, пеgо

bosпjacki izvoг. Опdа

mi је pala u ruke polemika izшedu dvojice шojih prijatelja о "Bosanskiш pogledima", gdje su oni kriticki gledali па list i па шепе. Jedan је pisao kako ја saшovoljrю гаdiш, kako hocu da predstavljaш sve muslimane, kako не slusam nikoga, mada, kad Ьi шi taj isti poslao clanak, uvijek Ьi пapisao пеkа prepravim kako hocu, jer је Ьiо lijeп da se sam potгudi. Onaj drugi је tvrdio kako se ја izdavanjeш casopisa materijalno situiraш, jer da ljudi oЬilato pomazu list. Cinjenicajest da п.ikakvih velikih рошоСi nije Ьilo. Bio је u Cikagu јеdап stari emigrant koji Ьi шi poslao svake godine stotiпu dolara, i to је Ьiо пajveCi prilog. Јеdпа dгzava, velesila, pozvala me Ьila preko svoga aшbasadOI'a u Svicaгskoj poпudivsi da finaпcii-a izdav~je "Bosanski11 pogleda", tako sto Ьi platili шеdпiсiша ро hiljadu dolaгa - to su

BOSNJAK- ADIL ZULFIKARPASIC

ZAL ZA BOSNOM u EMJGRACU!

tada Ьili veliki rюvci - i snosili sve troskove izdavaпja. Ја sam se na to nasmijao: Hvala lijepo, mi to niti trebarno, niti hocemo, niti to mene zanima. Та korespoпdencija izmedu dvojice pozпanika, пjihova poleшika i kritika Ьile su razlog da kazem: dоЬго gospodo, evo vam, sada pokusajte vi! Sve materijale koje sam Ьiо pripremio za jedan broj poslao sam u Вес - evo, vi izdajte, ја cu vam za svaki broj poslati ро 500 dolara i пapisati Clanak. Hajde sada, bujгum, pocnite izdavati! Onda је izisao taj broj koji sam vec Ьiо pripremio, i oni su prestali s izdavanjem, niko vise пiје htio na tome raditi, а ја sаш se posvetio svome poslu kojeg sаш ima preko glave.

kontakt sa mnom, ne da Ьi radili protiv Jugoslavije, vec iz drustvenih, konvencionalnih razloga. Meni је Ьilo sasvim jasno da је poslije Drugoga svjetskog rata rezim koji је Tito zaveo u Jugoslaviji Ьiо u neku ruku pozitivna opcija za muslimane, u odnosu na druge opcije koje su znacile katastrofu. Da је stvaranje Bosne u historijskim granicama kao posebne гepuЬlike, ma kako опа Ьila u pocetku ogranicena, davalo stvamu podlogu za jedan, ne Ьih rekao normalaп, ali ipak pozitivaп razvitak muslimana. Mislim da su od svih naroda u Ьivsoj Jugoslaviji Bosпjaci i Makedoпci Ьili пajЬlizi jugoslaveпskoj koпcepciji. Rezim је, moze se reCi, uzivao izvjesnu пaklonost medu muslimanima. Dok su se Sгbl i Нrvati smatrali ogranicenima, dotle su muslimani doblli vise nego sto Ьi doblli pod nekim drugim uvjetima. То је Ьila cinjeпica, i meпi је Ьilo jasno iz razgovora s prijateljima, intelektualcima, da su i oni Ьili svjesni toga. Muslimani su jednako kao i ostali imali mogucnost skolovanja i Ьile su im otvorene mogucnosti obrazovaпja, sticanja znaпja. Tako su mogli uCi u utakmicu, а kad se stvori jedan intelektualni sloj, опdа se stvori i nacionalna svijest. Nije tacno da је s pгestankom izlaska lista pгestala i druga aktivnost. LiЬeralni savez bosnjaka ostao је i dalje djelovati. Imali smo niz sastanaka. Sastajali smo se, па primjeг, u Juznoj Fгancuskoj, gdje је odгZan jedan veliki sastanak izmedu nas i predstavnika Нrvatske seljacke stranke. Diskнtiralo se о pitanju zajednickoga rada. Odrzali smo i u Loпdoпu veliku konferenciju sa srpskim emigranstkim udruzenjem "Oslobodenje", prisustvovali smo kongresu "Osobodenja" u Njemackoj, gdje smo dr Smail Balic ija govorili. Опdа smo imali sastanke s predstavnicima i grupama iz Makedonije, potom i sa Sloveпcima imali пiz raznih koпtakata. I posjeCivali smo se, ја sam Ьiо u Argentini s Кгemzarom, pгedsednikom Slovenske ljudske stranke, ugovaгali smo suradпjн i djelovaпje. Medutim, sasvim је drugacije kad imate list koji о tome govoгi, а sasvim је dгugacije kad lista nemate. Na primjer, taj sastanak u Argeпtini zablljezen је sашо u пekom argentiпskom listu, i poslije desetak godina tesko је naCi trag da ste vi Ьili tamo, da је jedna grupa razgovaгala. Nije to sistematski obradeno kao u jednomlistu koji izlazi геdоvпо, to је tacno. Dakle, ta Bosnjacka organizacija nije prestala raditi, ali је svakako izgublla organ koji Ьi о tome redov.no javljao.

130

DILAS: DоЬю, ја iшаш jos jedrю pitanje, koje ste Vi pokreпuli, inace bih па njega i zaboravio. Da li ste dok ste jos Ьili u zemlji pisali neke politicke Clanke ili ste tek u emigraciji poceli, postali - tako da kazem - politicki pisac? ZULFIKARPASIC: Jos kao djecak, kao sгednjoskolac росео sam pisati. NADEZDA: Sa gasenjem lista, ostali su pojedinci, kao Vi, kao Smail Balic 57 , kao Teufrk Velagic 58 , koji su se drugac* orgar1izovali. Vi ste ostali svi dobri prijatelji, to ne sporim, ali је svako delovao u nekom drugom pravcн. Da li to znaci da zapravo muslimanska emigrantska politicka elita nije imala ozblljпije kгitike ргеmа tadasпjem гezimu u Jugoslaviji, jer s obzirom па to da su i hrvatska i sгpska i slovenacka emigracija zapravo гadile potpuno drugacije, stalno upozoravajuci da taj sistem u Jнgoslaviji tгеЬа srusiti. Da li ste vi muslimaпi onda Ьili zadovoljniji tom Jugoslavijom? ZULFIКARPASIC: Postoji jedna cinjenica koja se ne treba izgublti iz vida,

i svaki covjek koji se bavi politikom treba је drzati na umu: politicar mora ocjenjivati stvari пе ро svojim zeljama, пеgо ро situaciji, ро stanju. Poznavao sam velik broj ljudi, не iz шоје familije nego prijatelja, intelektualaca, advokata, doktora, inzenjera koji sн dolazili u inostranstvo i trazili 57 Dr Smail Balic. orijentalista, pisac i publicista. Ьiо kustos austгijske nacionalne ЬiЬ!ioteke. predsjednik "Matice Bosnjaka". objavio vise stotina naucnill radova. (Najpoznatija

djela: Kultura Bosnjaka. Das 58

Uпbekanпte Bosпien .... ).

Iпg Teutik Velagic. kao сlап organizacije "Miadi muslimani" sudeп na dugogodisпju

roЬiju. u emigraciji сlап Demokratske altemative. predsjedпik SDA za Austriju.

131

DILAS: Iz Vaseg izlaganja sаш stekao: нtisak da је kroz "Bosanske poglede" опо sto Ьisnю nюgli nazvati musliшansko-bosnjacka ideja, dozivela

BOSNJAK- ADIL ZULFIКARPASIC

132

evoluciju i usla u fazu u kojoj ranije nije Ьila. U ovom smislu, svi muslimanski pokreti koje znamo pre ovog nisu autenticno demokratski, ра ni Spahov. Tek tada dolazi do autenticne, modeme demokratske ideje koja se spaja sa bosnjastvom: to је, za mene, evolucija nacionalne svesti- dolazi do postupnog sazrevaнja, ili ucvrsCivaпja, formulisaпja kroz demokratiju, насiо­ наlне svesti. Da li se slazete? ZULFIKARPASIC: Менi је ova Vasa ocjena jako laskava, tu sam teн­

deнciju, taj cilj zaista imao. Da se artikulira muslimaпski nacionalni pokret

на јеdној tradiciji Воsне za kојн sam smatrao da је dнboko demokratska, toleraпtna, da se adaptira u moderaп, liЬeralaп demokratski sistem i shvataпja

koja наmа најЬоlје odgovaгaju. Bio sam duboko uvjereн da је jediнi put peгspektive, dolaska do uspjeha н tome da mozemo postati politicki partner нasim komsijama. Da se ti velovi malo razgmu, podigнu i povede otvoren dijalog. Kod nas uvijek postoji teнdeнcija da politicki pokreti, straнke u principu znaju sta zele, ali nisн u stanju uvjeriti н svoju dobru volju i dobru namjeru ni svoje partnere, ni svoje protivnike. DILAS: Ј а ne nalazim demoki-atskog pokreta pre V as medu mнslirllaпirlla.

MoZda Vi нalazite? Bilo је muslimaпa koji su Ьili ргаvе demokгate, ali na 59 jнgosloveнskoj liniji. Uzmite, на primjer, Наsапа Rebca - on је tipicaп, ali to su one geнeracije koje su smatrale da su Jugosloveni jedna nacija i kroz to su isli i ka demokratiji. Ја ne znam, mozda Vi znate, neki demokratski pokret koji Ьi Ьiо zнacajan? ZULFIKARPASIC: Uvijek sam smatrao velikim nedostatkom sto su se

muslimaпski intelektualci guЬili u tim jugoslavenskim pokretima, koji su

mozda i imali dobre narnjere, ili u hl'vatskim i srpskim orgaнizacijama, ili u Cisto vjerskoj organizaciji, koja је isto tako, ро mom misljenju, Ьila za наs opasna i nedostatнa. Jedna od mojih нajzescih polemika, nakon sto sarn se vratio u zernlju, Ьila је s ovom grupom faпatiziranih politikaпata koji su htjeli staviti islam u sluzbu svojih politickih predstavki, i koja је sada na vlasti, а nastala је kada sam im napisao da oni iz svoje vjemosti islamu nisu u svojirll srcima ostavili mjesta za nacionalni osjecaj. Prilikom posjete jedнom 59

rata .

Наsап Rebac, politicar i kultumi radnik jugoslaveпske orijeпtacije, djelovao izmedu dva

ZAL ZA BOSNOM u EMIGRACIJI

133

istaknutom claпu te grupe, Salihu Behmenu, rekao mi је: "Ја sam јеdап od tih." Он је sam sebe prepozнao, nije se krio ali је meni predbacio sto sam to нapisao. А ја i jesam i na njega i на njegovog brata mislio. DILAS: Dok ste Ьili u Svajcarskoj, pokusali ste, odnosno drugi zajedno sa

Vama, da napravite jednu deklaraciju buduceg uredenja Jugoslavije. Prvo ste pokusali, koliko znam, s Mestrovicem, i to nije islo, а onda ste to uradili sa grupom "Oslobodenje". Kad sam to citao, rekao sam: Dobro, da se jednom i u emigraciji nesto pametno dogodi. Sustina te deklaracije је da se graпice repuЬlika ne menjaju. Као da ste predvidali, Vi i онi iz "Oslobodeнja", da се sam pokusaj menjaпja graпica izazvati velike нesrece i da bez ocuvaпja granica nije moguc nikakav demokratski sporazum i demokratski razvitak. Budite ljubazнi, mozete li nат о tome nesto reci!? ZULFIКARPASIC: Pitaнje unutrasнjeg Ijeseнja Jugoslavije Ьilo је pitaпje zivota i smrti, pitanje egzistencije sviћ нaroda u toj zemlji. То је jedno od нajvaZnijih pitaпja uopce, i mi smo Ьili uvjereni da се u Jugoslaviji doCi do izmjena. Demokratska altemativa је о tome mnogo diskutirala, mi smo pгoveli mnogo dапа, mnogo noCi, ро raznim krajevima svijeta, gdje smo se sastajali i diskutirali kako to pitaнje rijesiti. Vidite, vecina nas је dosla do zakljucka da se ne smije izazvati rat. Veliki broj ljudi, i ја sam јеdап od tih, nije smatrao da је Jugoslavija neminovna i da se Jugoslavija на svaki насiн mora ocuvati. Meni је Ьilo jasno da se Jugoslavija mora iz temelja reorganizirati, а da Ьi doslo do rjesenja jugoslavenskog pitaпja, moralo se rijesiti pitanje suvereniteta svakoga нaroda i suvereniteta svake repuЬlike. Pitaпje federacije i konfederacije је pitar1je suvereнiteta. Vi mozete jedan dio suvereнiteta dati centralnoj vladi, ali ga mozete i povuCi. Vidite, ја sam Ьiо uvijek svjestaп toga da su izvjesne graпice u Jugoslaviji nepravedne. Mada su granice Воsне, koje se kroz tri stotine godina nisu znacajнo izmijenile, izuzimajuCi gнЬitak Saнdzaka, Ьile prihvatljive. Ali zbog relativno maпjih graнicнih proЬlema napiaviti rat, dovesti наsе нarode na klaoнicu, to se moralo izbjeci na svaki nacin.

DILAS: Ја sam, Adile, ucestvovao u pravljenu granica. Jugoslovenske gгanice - da не ulazirll u detalje - spadaju u dobro гesene i relativno pravedne, podvlacirll ovo relativнo: u Evropi nema pravedнih granica. Jedino

134

BOSNJAK- ADIL ZULFIКARPASH::

Island ima, jer se za to postarao neko drиgi, а ne ljиdi. Prema tome, komиnisti Jиgoslavije, о cernи cemo pricati opsirnije, и stvari sи dobro resili granicи. N astavite. ZULFIКARPASIC: Uocio sam da nijedna politicka stranka, пiјеdпа politicka formacija, ni јеdпа grupa u Jиgoslaviji nije irnala rjeseпja za Jиgoslaviju, пiје imala alternativи komипistickom rezimи. То sн sve Ьili proЬlemi lokalnog karaktera. SrЬi sн imali svoje predodzbe, Нтvati sи imali svoje, Slovenci svoje, ali jedпog globalлog rjesenja za Jиgoslavijи пiје bilo. Jedirю globalno rjesenje za Jиgoslaviju imalaje Demokratska altemativa. Mislim da i to ima nшogo nedostataka. Bilo је stvari s kojima se nisam slozio, ali sam ih prihvatio, jer nismo irnali bolje rjesenje. U svakom slисаји, cilj demokratske emigr-acije kojoj sam ја pripadao Ьiо је da se stvori savez dгZava ili Jиgoslavija sиvereпih naroda, da se stvore nacioнalne institиcije, da и vojsci samo specijalнe jedinice bиdu zajednicke, da svaka repиЬlika ima svoju vojsku, da ima svoje sиdstvo, da ima svoje skolstvo, da Ьиdи роtрино zagarantirana vjerska, kиlturna i nacionalna prava na citavom роdшсји i da se izbjegнe prevlast jedнoga нaroda nad drиgim. Jasno је Ьilo jos 1941. godiпe da не moze opstati Jиgoslavija ako пјепi пarodi nisн ravпopr-avпi i slobodпi. О promijeпama graпica pojediпih repн­ Ьlika nismo pril1vatali diskusije. U to se пiје smjelo dirati. Danas se пајЬоlје vidi и kojoj mjeri је taj паs stav Ьiо ispravaп.

DILAS: Dobro, kako је doslo do spoшzнma sa "Oslobodeнjem"? Је li diskиsija dиgo trajala i zasto niste postigli sporazum sa Mestrovicevom grupom? ZULFIКARPASIC: Nakon dolaska komunista na vlast jos је bila svjeza ideja drzave Нтvatske koja se bazirala на шsеnји Jнgoslavije. S obzirom da su и emigraciji нstase Ьili nosioci te ideje, smatrao sam da ta ideja nije do dнЬine promisljeнa niti za one prilike realna. Uvijek је vaZno koje sи snage za јеdни stvar i koje sи mogиcnosti da se taj proЬlem rijesi. Iluzije su postojale kod svakog od нasih balkanskih нaroda. Sto је narod manji to sн ти apetiti veCi. А mi smo иvijek nevjerovatнo precjenjivali znacaj vlastite sнage. Karakteristicno za наs је da smo imali rjesenja и teorijama za Cije sprovodenje ste morali unistiti svoga komsijн, moralo ga se baciti na koljena. Vidite, ti

ZAL ZA BOSNOM

u EMIGRACIJI

135

nacionalizmi, kojima sи rjesenja jedino pobjeda i иnistenje dшgoga, mogи иroditi tako krvavim i tako besmislenim sиkoЬima kakvi se sada dogadajи. Evo, dok sada diskиtiramo, ocevidno srpske vode u Bosni idи za ostvarenjem jedne takve ideje, stanja koji vise niko - kako опi misle - ne moze ispraviti. DILAS: Мој нtisak, и vezi sa Vasim pregovorima s Mestrovicem i tom hrvatskom grupom, Ьiо је tada- da је и pozadini пeslaganja Ьilo da oni нisи priznavali Bosnн kao posebnost, kao drzavni entitet - da nisи hteli to da prihvate i da ste se zbog toga razisli, dok је gшра "Oslobodenje" to prihvatila, samim tim sto је prihvatila nemeнjanje ganica. ZULFIКARPASIC: То је tacno, ali ја sam и razgovoru s Mestrovicem kod njega uvijek nalazio izvjesни spremnost da se prilagodi, jer on је Ьiо i ostao гomaнticar i zagovarac zajedнickog zivota. Medиtim, on nije Ьiо, nеси da kaZem cvrst, ali nije Ьiо fanatiziran. Он је bio covjek koji Ьi mozda izmijenio misljenje da smo se mi slozili ра da se naknadno pojavio srpski partner. Ја sam od pocetka imao isto stanoviste. Ne nюgи Нтvati govoriti и moje ime. Nеси da idem niti pod plast Srba da bih razgovarao s Нтvatima, niti pod plast Нrvata da Ьih pregovarao sa SrЬima. Mi se dogovaramo kao ravnopravni partneri. U periodн kada se pojavila ta teнdencija za ravnopravan tretrnan kod ove grиpe hrvatskih iнtelektualaca, koja nije dиgo tгajala, kod Mestrovica, Radice i jos nekih, oni sн naisli на velikи opozicijи hrvatskil1 нacionalista, iz prostog razloga sto sи hrvatski нacioнalisti stajali potpиno на stanovistи Hrvatske Анtе Pavelica i Ьili иvјегенi da se drzava Нrvatska, takva, moze роноvо stvoriti i da se на to mora ici. Ideja Mestrovica је vjerovatнo i s te stгане Ьila иgrozena. S njima нisam vodio velike polemike, iz razloga sto је taj osнovni priнcip, koji ste i Vi spomeниli, da је Воsна dio Нrvatske, za mene Ьiо apsolutno нeprihvatljiv. Prva politicka шgaнizacija koja је Ьila spremнa razgovarati о tome Ьilo је "Oslobodenje". "Oslobodenje" је Ьilo prvo koje је povиklo koнzekvencи iz historijske сiнјенiсе da је Bosna гериЬlikа i da она kao takova treba i ostati. Zato је nаша Ьilo lakse pregovarati, i zato је stav "Oslobodeнja" i и stvaranjи Demokratske altemative Ьiо jedan od vaznih faktora и нasem radu i и nasoj orijentaciji. Na prvom sastankи, kome nisam prisиstvovao, doslo је do izvjesнoga sporazиma koji нisam prihvatio. Rijec је о prijedlogи koji је napravio dr Macek i dao ga dr Peseljи da ga он doнese na sastaнak. Oni sи ga tada potpisali, dodиse s tim da se ne objavi, vec ostane kao stvar za неkи

l

1 ZAL ZA BOSNOM u EMJGRACJJJ

BOSNJAК- ADIL ZULFIKARPASIC

136

137

1

diskusiju. Нrvati su, uprkos toga, tvrdili daje to potpisano. U tom sporazumu је za nekoliko kotaJ"eva u Vojvodini govoreno da ih treba pгipojiti Нrvatskoj. Osobno nisam irnao nista protiv toga, ali sam irnao pгotiv principa. Вiо sam protiv mijeнjanja granica repuЬlika, jer sam zнао da ako se pocnu mijenjati granice i ako se prihvati taj princip, mi nikada necemo doci do sporazuma, jer се uvijek Ьiti da Ьi nesto trebalo "izvaditi" iz Воsве н Нrvatsku, Srblju, ili obratвo, а onda se moze lahko dovesti u pitanje mirno rjeseвje. Priвcip izmjeвe granica za mеве nije Ьiо prihvatljiv. Na iduCim sastancima Demokratske altemative poceli smo temeljito ispitivati mogucвosti i izanaliziiati metode i planove о mirnom prelazu iz diktature u demokraciju оdвоsво kako omoguCiti demokratske procese а da ве dode do medunacionalвih sukoba. То smo mi planirali Citav decenij prije pojave Gorbacova, јег smo analizom dosli do uvjereвja da se u sferi гealsocijalizma pojavljuju velike krize, ali i sвage koje zele promjerш u okviru reformi i mimih procesa. DILAS: Nije li u tom llТVatskom stavu, jer pomeвuli ste Maceka u pozadini i вjihovo prihvatanje, вjihovo vracaвje na sporazum CvetkovicMacek odnosno princ Pavle-Macek, koji је ро mom misljeвju и pгvom гedu za muslirnane u Bosвi Ьiо los, nepгavedan - вiје li, dakle, takav stav poguban za muslimaвe? Macek је u izjavi, kada su ga upitali kako је reseвo pitanje muslimana геkао: "Nismo vodili гасuпа." ZULFIКARPASIC: Оп је

i meni rekao da su se dogovorili kao da muslirnana Uzet је priпcip: gdje је veCiвa Srba, to ostaje van Banovine Нrvatske, gdje је veCina katolika Нrvata, ulazi u Banovinu Нrvatsku, nezavisno od toga kakav је odвos muslimaвa prema jedвome i ргеmа drugome. То zвaci, ako је Ьilo treCiвa Hтvata i petiвa Srba, овdа је islo u Нrvatsku, а sto је ва tom mjestu pedeset procenata muslimana nije igralo вikakvu ulogu. веmа.

DILAS: U politici Tudmana- to је ов јаvпо izraZavao, ргvа koвcepcija је Ьila podeliti Bosnu sa Srblma, а kad је video da to ве ide, овdа је, ро nюme misljeвju, uzeo dгugu koвcepciju - da bude prihvaceпa i priznata ponovo teritorija Вавоviве. Inace ne mozete objasвiti onolika kгvavljeвja oko Mostara i ruseнja Mostaщ sem tirn priпcipom, sem tirn пjegovim pogledima. Mostar је, kao sto zвate, pripadao Banovini Нrvatskoj, iako и njemu fakticki muslirnani predstavljaju вajbrojniju grupu i danas i pre Drugog svetskog rata.

ZULFIКARPASIC:

I prije Drugog rata, ра sve do ovoga, u gradu su вaj­ brojniji Ьili Muslimani, а tek u siгoj okolini relativвu veciвu imali su Нrvati i zato su овi doblli Mostar. U samom је Mostaru pred ovaj rat Ьilo 34 proceвta muslimana, 19 рюсеваtа Srba i 29 proceвata Нrvata, dok је Bosвjaka ва teritoriju mostaгske орСiве Ьilo za jedan proceвat vise od Нrvata. Vi i pored toga imate вiz srpskih politicaгa u proslosti i daвas, srpskih вacio­ вalista, koji govOie о srpskom Mostaru - od Santica do Doga. Ali је cinjenica da је ова stara taslihanska, srpska carsija odvajkada prisutвa u Mostaru i da su starosjedioci pravoslavci imali iste oblcaje kao muslimaвi, imali su iste kuce i slicaв meвtalitet. DILAS: Pomenuli ste Saвtica. U vezi s tirn, Saпtic је, гazume se, srpski pesвik, ali је, u mавјој mjeri, i muslimanski pesвik, ako ga tretiгate siroko kao pisca. А kao politicar, о в је Ьiо Srblп, orijeвtacije srpsko-jugosloveвske, da tako kazem. Vi ste u Cirihu osпovali Bosвjacki iпstitut sa amblcijama da ostavite вesto iza sebe, amblcijama koje su normalвe za svakog coveka koji se bavi politikom ili oseca u sebl веkн kreativвost. Sem politickih motiva, pretpostavljam da ste imali i seвtimeвtalвih. Vi ste sredstva koja ste ulozili u Iвstitut mogli da нlozite u вeki iпstitut u Saшjevu - tamo ima gotovih, а moglo је Ьiti i вovih koje Ьiste Vi вapravili. Ocevidrю se to pokazalo dalekovido. S obzirom ва sadasвje prilike, moglo Ьi se desiti da to bude jedini institut koji Ьi sacuvao пesto od dokurneвata. Које su Vam pobude Ьile da ga napгavite, kakav је to iпstitut, koliko је veliki i sta sadrzi, ukratko? ZULFIКARPASIC:

Kad sam dosao u emigraciju vidio sam da неmа нijedne ustanove u svijetu gdje Ьi se moglo nauciti nesto о Bosпi, о пjenom jeziku, о пјепој kulturi. Mi Bosnjaci Ьili smo manje-vise potpuno izolirani, i meni је to smetalo. Od djetinjstva sam skupljao knjige, imao sam u Foci veliku ЬiЬlioteku, нekoliko hiljada knjiga. Imao sam ЬiЬlioteku i u Sarajevu. BiЬlioteka u Foci izgorjela је s kucom 1942. godine, а ова u Sarajevu је pokradena. Мепi је, tako reCi, u kгvi da skupljam materijale i knjige, i kada sam dosao do materijalnih sгedstava odlucio sam svoju privatнu ЬiЬliotekн, koja se sastojala od desetak hiljada knjiga, pokloнiti kao Ьаzн Institutu i onda ga poceti sistematski izgradivati. Od pгvoga dana sarn smatгao da Bosnjacki institut mOia Ьiti mjesto gdje svaki covjek iz Bosne i Ьilo otkuda moze naCi podatke о Bosni, о njenoj

Јј

li 'ј

1

ij

1

llistoriji, о njenoj knjizevnosti, njenoj proslosti i sadasпjosti. Fonnirao sam "bosпiku", koja cini osnovni i najveCi dio iнstitutske ЬiЬlioteke, ali sam нapravio i druge odjeljke - "serbiku", "kioatiku", "emigraнtiku", "islaтiku" i "turkiku", а pored toga i kompletнu "jugoslaviku". Raspolazemo sada s нesto izmedu trideset i cetrdeset hiljada knjiga, jedнom prilicнo ozЬiljнom a.I"llivskom giadoш, zнacajнim biojem rukopisa о Bosнi - на tшskom, arapskom i peizijskom jeziku - koje su pisali Bosнjaci, zatim zbirkom geografskih karata, fotografija, tu је i galerija bosнjackih umjetнika, zЬirka filmova mahom о Bosнi, te videoteka, zЬirka ноsнјi itd.

Vakuf za

ZAL ZA BOSNOM U EMIGRACIЛ

BOSNJAK- ADIL ZULFIKARPASIC:

138

В osn и

Bilo је perioda kad sат postao pesimista, zabriнut sto се se dogoditi s Institutom. Od svih razocaгanja koja sam dozivio најvесе је sigumo u pogledu kvaliteta нasih ljudi, не moze se reci нi нагоdа, нi mase, ali te наsе strukture ljudi - pojediнci su demoraliziraнi. Bosnjacki iнstitut irнa kucu Cija је vrijednost нekoliko miliona svicarskih fraнaka, irнa zbirku knjiga koja isto toliko vrijedi, а ima i jedнu finaнcijsku гezervu kao bazu za buducrюst. Zelja mi је da sve to ostane pri Uнiverzitetu u Ztirichu. Iнstitut је saтostalna svica.I·ska ustanova. Studirao sam zakoнe о zakladaтa u Evropi i vidio da dгZava moze dekretom ukinuti нeki vakuf, jer јој, recimo, ne odgovara interesima. Na primjer, u нekim zemljaтa dгZava ima pravo takav institнt нacioнalizirati i pokloнiti ga nekoj drugoj ustanovi. Nasuprot tome, u Svicarskoj postoji vrlo decidaн zakoн о zakladaтa. Мој је iпstitut prizпat па cijeloj teritoriji Svicarske. Iнstitнt је doЬio pravo da ustanovi ceнtar za izucavaпje ili uпiverzu. Saradujemo s Uпiverzitetom u Ztirichu, опi su nат stavili па гaspolagaнje univerzitetsku iпfrakstrukturu za vece priredbe. Htio Ьih паСi ekipu mladih ljudi koja Ьi dalje vodila Iпstitut. Vjerovatrю cu se odluciti za rjeseпje da пеkо iz Uнiveгziteta uvijek bude сlан Uprave, isto tako iz svicarske Ьапkе. Tako се Ьiti osiguraпo da finaнcijska sredstva budu korisпo upotreЬljavaпa. Stoga trazim пekoliko ljudi koji ро svojoj kultшi i патјегата to песе zloupotrijeЬiti za vlastito Ьоgасепје, пеgо се im glavпa briga Ьiti da ustaнova egzistira kao takva. S obziгom на moralni pad nasih politickih, пaucпih i kultumih struktura, ја sam u ovom momeпtu pesimista i пastojim obпoviti upravu s пekoliko mladih ljudi. Imao sam пamjeru takav јеdап iпstitut нapraviti i u Sarajevu. То

139

vjerovatнo несе Ьiti

za moga zivota, ali cu ostaviti u amaнet da se takav iнstitut sredstvirнa koja imam stvori u Sarajevu. Da bude centar izmjeнe misli, susreta kultura, нarodnosti, vjera. Jos uvijek mislim da је zivot Воsне zivot razliCitih naroda, postojanje raznih kultura i koнtakt izmedu нjih, izmjeнa misli, stvaraнje mogucnosti pгijateljskog i razumнog razgovora, stvaraнje prilika za miraн zivot. Nastojim da tu uloau odi!!ra BosнJ·acki ь

~

iнstitut.

DILAS: Adile, kad ste presli u Svajcarsku, је li V ат Ьilo tesko da роснеtе da orgaнizujete poslove? Vi ste postigli јеdно zavidno bogatstvo, је li to Ьilo tesko postiCi, jeste li imali podrsku нekog pocetнog kapitala ili ste poceli takoreCi skoro od нule. Ispricajte пат нesto о tom svom svajcarskom periodu. ZULFIКARPASIC: Svicarska је stroga i vrlo uredeпa zemlja, sa starom i

bogatom tr-adicijom baнka.I·stva, frnaнcijskog sistema, trgovine, gdje postoje striktna pravila kako se i s kim i па koji пасiп mogu voditi poslovi. То је sistem koji sigumo oпemogucava aпarhiju ili igru slucaja, toga u Svicarskoj nema. Nema, kako se kaze, sгесе, uvijek se rezultati postizu teskim trudom i radom. I ?ored toga, to је zemlja koja је vrlo ograпiceпa propisima. Na primjer, u Svicarskoj vi ne mozete нvesti jabuke u doba kada su svicarske jabuke na trzistu, пеgо kada па trzistu ponestaje jabuka, опdа se dade dozvola da se iz Fraпcuske ili iz пеkе druge zemlje uvezu. Isto tako pitaпje kapitala, опi to гeguliraju. Na primjeг, опdје је јеdпо vгijeme Ьiо pгopis, da Ьiste polozili svoj поvас u Svicarsku, moгali ste jos platiti, а пе da vi doЬijete kamatu. Ovo govorim u prvom redu zato sto su ljudi, kad sam se vгatio u Bosпu, poceli pricati kako sат ја Ьiо trgovac oruzjem, koji је zaradio velike pare па nekim poluilegalнim mahiпacijama. Jedпome straпcu u Svicarskoj је apsolutпo nemoguce пapraviti пezakoнit posao, da пе plati tacno porez, da ne ~ude tаспа c:,videпcija о svakom zaradeнom fraпku. То је нemoguce i jedпom Svicaгcu u Svicarskoj, а pogotovo straнcu. DILAS: Oko trgoviпe oruzjem. drago mi је da cujem ovo sto ste rekli, mada је trgoviнa oruzjem takode trgoviпa, dгZavнa trgovina.

ZULFIKARPASIC: Ја sат govorio sато о tоте sta se pricalo kad sат se vratio u Bosnu. Onda iтajedna pojedinost, u Svicarskoj је zabranjeвo trgovati oruzjeт u podrucja koja su u ratu ili su ugrozeпa. Ne тozete prodati oruzje Turskoj, zato sto iта рrоЬlете s Кшdiта, ne тozete prodati LiЬiji, ne тozete prodati ni jednoj zeтlji u kojoj vlada ratпa opasnost. AI'apskiт zетlјата se nije тoglo pгodavati zbog Izгaela. Tako је Ьiо uhapsen i suden vlasnik jedne velike, pozвate firme, zato sto је njegova firma iz ~talije prodala oruzje u jedrш arapsku zeтlju u doba kad је ondje Ьila kriza. Zeliт sarno pokazati kako је ta fantazija koju sат cuo kad sат se vratio u zeтlju da sат dosao do bogatstva na пeki suтпjiv nacin ili na srecu, bez truda i znanja - zloпaтjema laz i jal. Sve је to u Svicarskoj, zeтlji koja је tako staЬilпa, tako perfektno uгеdепа, neтoguce. Mogucnost postoji da covjek zaradi, da zaradi velike rюvce, ali to је uvijek rezultat poslova, тпоgо tгuda, тпоgо

ZAL ZA BOSNOM

BOSNJAK- ADIL ZULFIKARPASIC

!40

znanJa.

Od politike do

Ьiznisa

Росео sат kao пoviпar i clan Drustva пoviпara Svicarske. lтао sат status stranog пovinara. Kada su poceli izlaziti "Bosaпski pogledi", jugoslaveпska је ~lada пekoliko puta interveпirala protiv теnе, s optuzboт da piseт protiv Jugoslavije. Svicarska је пeutralna zeтlja, ро svicarskiт zakoniтa straпcu је zаЬrапјепо baviti se politikoт. Poznat је slucaj kako је Zivko Topalovic, pгedsjedпik пekadasпje Socijalisticke stranke u Jugoslaviji, izbaceп iz Svical'ske zato sto је izdavao jedan siпdikalпi list, koji пiје prijavio. I dosao је u sukob s јеdпiт оЬiспiт таliт Ciпovnikoт. Bio је uvjereп, zato sto iта velike veze s predsjedпikoт Socijalisticke straпke Svicaгske, da ga to pokriva. I тепе su jedпoga dапа svicarske vlasti pozvale i saopCile тi da iтaju poteskoce s jugoslavenskoт vladoт u vezi s nюјiт politickiт djelovaпjeт, I"ekli su da se ро zakorш ве sтiјет baviti politikom, а пarocito ве sтiјет izdavati list koji pise protiv Jugoslavije. Је li оп protiv Jugoslavije ili ве, to su Jugosloveni тјегоdаvпi da kazu, а опi se zale па pisaпje lista. Као пoviпar vise пisат тоgао raditi, ра sат se zaposlio kao pravпik, kao strucпjak za procjeпu steta u јеdrют osiguгavajuceт zavodu, i опdа sarn sticajeт okolпosti паргаviо jednu тalu firmu koja se zvala "Adex", sto zпaci Adil-ekspшt-iтpoгt. Novac koji тi је tгеЬао za firmu pozajтio sат od prijatelja Ljube Siгca.

u EМIGRACJJI

141

Ljubo Siгc је Ьiо profesor u Glasgowu, u Skotskoj, i u to vrijeтe doЬio је odstetu za svoju fabriku u Кгапјu, koju su Nijeтci Ьili oduzeli. Meni је dao beskarnatпi zajarn па godinu dana. ISlo је to i lose i dobro, dok mi jednog darш jedan bogatas, pi'edsjednik svicarske banke, тој prijatelj, nije rekao, ocijeпivsi те valjda kao sposobnog covjeka: "Zasto Vi ne Ьiste s тојiт sinoт i s jos jedniт nasiт prijateljeт advokatoт пapravili firmu ... " То su Ьili Herry Schaefer i dr. Ulin Sti'eiff. I onda sто napravili "Starnaco". Bilo је to пesto kao kad Ьiste, na primjer, napгavili firmu u Americi s Rockefelleгoт i Morganoт. Та dva iтепа su u Svicarskoj tako ugledna, i ја sarn s njiтa, s pocetniт kapitaloт od 100.000 svicarskih franaka, zapoceo posao. То је таlа suтa za jedrш veliku koтpaniju, ali sто nakon kratkog vrетепа posгedovali za jedan kredit. Dosla је zagrebacka fiгma "Merkuг", koja је trazila kredite ро Evгopi, ћtjela је graditi hotele i uvesti neku гоЬu. Trazila је kгedit, а u to vгiјете Jugoslaviji se davao kredit s petnaest procenata kaтata. Isposlovao sarn iт vrlo povoljan kredit od оsат procenata. Вапkа iт је odobгila kredit па dvadeset тilioпa, а тi sто trebali uzeti proviziju. Dosao sат па ideju da тi "Merkuru" паЬаviто robu, i preuzeo sат tu obavezu па sebe. I tako је росео тој posao. Pretћodno sarn radio kao novinaг, zar-adivao dvije-tri ћiljade fi"aпaka тјеsесrю, а kad sarn taj prvi posao napravio zar-adili sто svaki od nas ро nekoliko stotiпa hiljada. Мепi је to izgledalo prosto nevjei"ovatno, u тeni se javio онај ljevicaгski duh i тislio sат da је to skoro nepravedпo zaradeпo. DILAS: Ali slave, bogatstva i vlasti

пikad пiје тпоgо!

ZULFIKARPASIC: Kad sarn s пјiта stvorio tu firmu пisат Ьiо pozпat u svijetu. Ljudi su pitali za Schaefera ili Streiffa, а ја sarn Ьiо пeki пepozпati Zulfikarpasic. Medutiш, паkоп vrlo kratkog vrешепа fiгme s kojiтa sшо radili pocele su se raspitivati da li се doci gospodiп Zulflk:arpasic, i slicпo. Jer, uvijek sarn Ьiо tасап, drzao rijec, Ьiо korektan. Kako је Svicarska jako koпzervativпa srediпa, шeni је prijatelj bankar rekao - slusajte, Vi шozete donijeti stotirш poslova, ali ako jedan posao doпesete los, Vi ste propali. Stotiпu dobrih, to је пormalпo. poslovпoш

DILAS:

То је

bas sti"ogo,

kalviпisticki.

142

BOSNJAK- ADIL ZULFIKARPASIC

ZULFIКARPASIC:

Kalvinisticki, da, to је zaista tako.lja sam doЬio dobru repиtaciju i zaradivali smo jako dobro, Ьili smo pozпati kao solidпa fiгma. Daпas kad sam sve to likvidiгao, па primjeг, za samo ime moje fiгme пиdili sн пekoliko miliona. Јег ta је fiгma н Evгopi medи bankarima stekla tako dobar нgled da sarn mogao i sarno iше dobro pгodati. Medиtirn, odlнcio sarn da to ne uгadiш, iz pгostog гazloga sto ја tada poslove ne mogн koпtгoliгati, а ne Ьih htio da to ime Ьиdе involviшno u neki posao koji пе odgovaгa роtрипо mojirn poslovпirn pгincipirna i morn naCinи poslovanja. Jedan moj рагtпег Ьiо је pozпati advokat, drugi је Ьiо bankaг, i rni srno zajedпicki zaгadili dosta поvаса. Ali sam jednog morneпta vidio da u stvaгi ја гadim za пjih. Onda sam ih pozvao i геkао: gospodo moja, rni cemo ostati prijatelji, ali ја cu vas isplatiti ili cu se povuci, jer vise песи da гadim za vas. l mi smo se гazisli, ја sam ih isplatio i pгeuzeo fiпrш, i u tom регiоdи kada sam ја Ьiо jediпi vlasпik firme, ова је ostvar·ila jos vece zaгade. Noгmalпo, ostali sпю dobгi pгijatelji. Kompanija је zastupala nekoliko najvecih fiгrni na svijetu, ргеkо "Stamaca" su iSle stotiпe i stotine miliona, civilпi avioni, bгodovi, pгavile su se lиke ... Za svaki posao vi morate angaziгati stotiпe firmi, strucпjake, morate raditi sve to da Ьi na kгajtr doЬili гezиltat. U svojoj sam soЬi imao јеdап specijalni zid za veliki posao koji Ьih росео, na kome sam uveo sve datume, uvijek sam zпао sve moje konkurente - to је Ьiо generalstapski nacin гаdа. Uzivao sam u tome da imam uspjeha, da mogu "tuCi" velike svjetske fim1e. Vгlo cesto se dogadalo da su meпi dolazile vlade nekih velikiЬ zemalja i kazu mi: Molim Vas, imamo jedan veliki posao na podrucju tome i tome, zeljeli Ьismo da za паs vi to vodite, da zastupate паsи iпdustriju, mi vam za to placamo proviziju, toliku i toliku ... Jer, vгlo se brzo proculo da su poslovi koje sam ја pгeuzeo na sebe Ьili uspjesrю i па vtijeme zavrseпi. U tom sam peгiodu, kad sarn Ьiо па vгhuпcu poslovanja, od pedeset poslova koje Ьih zapoceo zavrsavao cetгdeset i pet. То је iziskivalo veliki rad, zпalo se dogoditi da ро dvije пedjelje пisam znao пi kakvo је vrijeme.

Racl bez pгedalza kada је Ьiо mгak, proveo Citavo vгijeme н гаdн, za гнсаk i dosao Ьih kиci и deset sati наvесе. Bilo је momeпata kada sи ше ljиdi iz Arпeгike, pгijatelji, upitali kakvo је vrijeme, а ја пешаш pojma, nego odem do ргоzога. pogledam i kazem: pada kisa, ili sija sипсе. Otisao

Ьih и kancelaгijи

ројео seпdvic

ZAL ZA BOSNOM

u EMIGRACIJI

143

Nisam zпао. Dakle, to је iziskivalo veliki aпgazmaп. Medutiш, пiје samo pitanje predпosti da covjek гadi, пеgо је pitaпje i umijeca, i pregovoгa i пасiпа da vam ljиdi vjeruju kad vi dodete пekome prodati пesto sto kosta pet stotiпa milioпa dolara. Ти је konkurencija ogгornпa. Kad neko pravi luke, tih fiгшi irnate stotiпu па svijetu, treba иvjeriti nekoga da је fiГIПa koja ide s vama пајЬоlја, i zasto

је пајЬоlја. Тrebate iшati reputaciju da dovodite odlicпe fiгme, da se zпа sta se tаспо dogada, da tu пеша пikakvih proЬiema, da је sve cisto. Tu se zaista moгate dгzati svih pravila igгe, pгavila koja su vrlo stгoga. Ти su odredeпe provizije, male, ali sи и sumi velike. Nikada пisarn pгihvatio пi јеdап posao koji је Ьiо орrесап rnorn politickorn uvјегепји i mojim moralпim пacelima. Tako је Ьilo mnogo slиcajeva da sam odЬio velike poslove, пisarn htio гaditi ako sam slutio da је rijec о рагtпегu koji је kompromitiraп. Necu vam govoгiti imeпa, ali s пekim zemljama u priнcipu nisam htio гaditi. Uvijek sam tгaZio iпfomlacije ргеkо svicarskih banaka. Ako Ьih doЬio iнfoпnaciju kako је rijec о пеkогеktној Љmi ili covjekи, пisam htio гaditi s пjima. Dгzao sam se priнcipa da obadvije strane budи zadovoljпe. Kad vi zastupate jedнu fiГIПн она оЬiспо misli da vi za пјu moгate иciнiti sve. Мој ргiнсiр је Ьiо da i она mora uгaditi sve za musteгiju, tako da se пikada не moze dogoditi da vam zamjere da ste doЬili нesto sto је zastarjelo, da ste doЬili nesto sto пiје најЬоlје. Ја vjeгujem и sгecu u poslu kao mali dopгiпos, ali smatram daje u devedeset i devet posto slucaJ·eva doЬitak гezultat Ј·еdноаЬ oгaaniziranoa Ь Ь' sistematskog rada i анgаziгапја. Drиgo sto Ьih jos htio гесi jest da и ovom poslovпom svijetи vladaju пemilosгdпi zakoni. lma poslovica: U malim poslovima sи рiгапе, и velikima ajkиle.

U poslu sam imao izvanгedпa iskиstva, stekao velike, dоЬге pгijatelje. Ја и Svicaiskoj imarn dobru, vгlo solidпи гериtасiји и poslovнom svijetu. Kad те starnpa spomeпe, ili televizija, иvijek ше predstave s нajvecim respektom. Sjecarn se da sam imao jedнog bankaгa koji је vodio brigu oko mog poreza, ра mi оп kaze da placam pгevise za рогеz. Ја kazem: "Моја је zelja da placam sto milioпa godisпje", јег to zпaci da Ьih zaгadio tгi stotine milioпa. Nагаvпо, to је Ьila sala. Моја Љmа је Ьila гelativпo rnala. Nikada пisam l1tio od toga podиzeca пapraviti vece. Мепi u poslu пista пiје pomoglo to sto sam muslimaп, kod Arapa, па ргimјег. Као sto mi пiје пi odmoglo и evropskim zemljama. U poslu vladaju drugi zakoпi i drugi гazlozi, kojih se covjek mшЋ v

dгZati.

1

1

г

BOSNJAK- ADIL ZULFIKARPASIC

144

Iazgovoru шi se cesto doticeшo pitaнja Vaseg Kako ste se u zivotu opredeljivali za koшuнizaш, kako za odlazak u eшigraciju i boravak u eшigшciji? Medutiш, kada ste dosli u eшigraciju postojale su гаzне шogucrюsti: da budete deшokrata, socijaldeшokrata, posto је u to vreшe Evropa vec uveliko ргерuна svih шogucih politickih opcija i шisljeнja. Vi ste se opredelili da budete liЬeral, vi ste evropski liЬeral, i шене zapгavo iнteresuje da li ste se Vi za to odluCili zbog нekog нasleda koje ste нosili iz svoje kuce ili zbog несеg drugog? Da li Ьi se шoglo reCi da ste liberal zato sto ste u duЬiнi duse Ьili Bosнjak, sto ste нosili tradiciju boguшilstva ili islaшa? NADEZDA: U

оvош

idejнog opredeleнja.

ZULFIKARPASIC: Odvajaнje od koшuнizшa jest, ро pravilu, trazeнje jedнog drugog ideнtiteta. Јег covjek koji је nauCio на totalnu ideнtifikaciju s јеdнiш pokretoш koji hoce da izшijeni svijet, s pokretoш koji zahtijeva veliku discipliнu, veliku angaziraнost i totalrш odanost, u tош covjeku нastaje veliki vakuuш наkон odvajaнja i гazlaza, koji se шоzе zavrsiti vr1o lose ро covjeka, gotovo Ьih rekao rastakaнjeш нjegova karakteгa i licнosti. S druge straнe, proнalaZeнje surogata i drugog aнgazir·aнja нekako cudнovato vodi kroz насiонаlнu ideнtifikaciju. Mнogi Ьivsi koшuнisti padaju u насiо­ наlнu - ne шоrа Ьiti roшaнtiku, ali насiонаlнu ideнtifikaciju sa svojiш наrоdош, nюzda da Ьi на taj насiн нasli sebe. Kad sаш dosao u eшigraciju, to је ipak Ьilo s pocetka 1946. godiнe, tada је koшuнizaш jos Ьiо u fazi staЬilizacije. Моја geвeracija Ьila је odusevljena i jako se aнgazirala на rjesavaнju рrоЬlеша, а eшigшcija је u to vrijeшe Ьila u velikoj veCiнi kolaboraterska i fasisticka. U eшigraciji su Ьili ustase, cetнici, Ьiо је taнki sloj Ьivsih politicara, poput Maceka, vlade u Loнdoнu, kao i ljudi koji su iz drugih razloga pobjegli. Мене је eшigracija docekala jako neprijateljski, шislili su da sаш agent, da sаш covjek koji је poslan s nekiш zadatkoш, а ljнdi sн skloni saшi seЬi pridavati velikн vaznost. Tako su odшah pocele price kako sаш dosao da uЬiјеш, ве zваш, Peru Zivkovica, ра Jevdevica, ovaj ovo, овај ono, ali svaki је tvrdio da је Zulfikarpasic poslaн da upravo njega likvidira. Bio sаш vrlo шlad, ali sarв odшah shvatio da је vrlo vaZno sacuvati u sveшu оvоше svoju vlastitu licnost i distaнcirati se od tih ljudi i takvih sredina. А onda, kod шеnе se pojavila suшпја da li sаш iшао pravo sto sаш otisao, da li је to Ьiо "kurslus". Covjek sаш koji vrlo brzo donosi odluke, koji је vr1o eшotivaн, i

Uпвtrasnjost tюgat.: tюsaпsk.: kвс.:

\lel1med-pasa Sokolo1 ic Egzeklltil пi осЉог \lllsliшaпske oгgaпizacije llJ 1О· Hasil1eg Bi~ce1 ic ( Bilнtc Ј Hllseiпl,cg Ccгil' (В i) Scгit cl. Агваll to\ ic ( \ !ostaг Ј. Bakiг-l,cg Т llZlic (Т LIZla Ј Osmaп-l•eg Pa~il' ( Bijclj iпа 1. \!Lilыmccl-LJcg Dziпic ( Вапја LLika). \ 1Lil1шcm-l,eg Pasalic ( Bos . KгLipa Ј. Rifat-l1cg SLilcj шащ1а~iс Bllgojrю 1 Ос г\ is-kg \!iгakrп ( Тга1 пik 1. Al1mcclaga 1-kвLla ( Sагаје1 о Ј ...-\lil,cg Н ..~lil•egc'' iL' ( \loclгiёa). Alil,cg FiгclLis ( Li1 rю Ј. Scmsil,cg Zаiпю1 ic ( Вгсkо 1 \ILI!шшecl-l•cg Fallilpa~ic ( Sагајс\ 111. Ragit,-l•eg Dzir1ic ( Вапја LLika 1

:\ LJ\

Alit1eg Fircll!s

Aclil. studeпtski

Adil sa slikaгom \ 7ojom Dirпitгije\ icem i Erпerikom Blшnorn LI Saraje\ u Jl)-1.5

dani

Adil

па roЬiji

u

пacistiёkom zatYOГLI

Adil Adil u

partizaniшa.

в

emigraciji. llJ..+l)

llJ-!3

Adil sa sвргвgот dr. Тапјоrп Zulfikarpasic poslije \ јепёапја Jl)-fl)

Adil u Jajcu. llJ-+-!

Adil u Saraje\Ll. Jl)-15

Aclil.

Liгellпik

AListгija ]l)6(1

Bosanskih

jюglecla

Susret s dugogodisnjim prijateljima. slikarima Yojom DimitrijeYicem i Isrnetom MujezinoYicem. Zi.irich 1972 .-).,dil kao pгccl,;jc:clпik l,;lam,kc: zajcLiпicc $\ icм-.kc Olllчч-a LI ZLiгiciiLI

Bi\ si pг.:dsj.:clпik \ lalk Spaпijc SLiaг.:s i .-'нlil па koпgrcsLI li!It:Гala \!aclriciLI

Brat lli\Zo i :\clil . JLJ7 3

LI

';1 c!~tii< )\ 1111;1

ZAL ZA BOSNOM U EMIGRACUI

Pгilikorп odluk.: о osпi\ aпjLI SDA Ll Bosпjackom iпstitlltLl Ll Z_uгic:lш g l9S9: Наsап (.:пgic. Aclil. О т.:~ В.:l1111сп . Alija Iz.:tLJcgo\ ic. Salim Sat1ic i Т cLifik \' .:lagic

145

svjestan sаш toga. U svak:oш slисаји, iшpиlzivan sаш covjek, ali о odlиci da оdеш razmisljao sam mjesecima. Kad sam dosao и Sarajevo jak:o sаш se razocarao и pokret, и ljиde. Lov na stanove, na polozaje itd. Znate, ја sаш iz drиgЉ motiva otisao и ЬоrЬи i borio se. U sашој emigraciji sаш htio jos jedanput preispitati је li zaista komиnizam шоје zivotno opredjeljenje, ра sаш se ponovo dao na studij teorije komunizma. Odmah u pocetku sam ljudima stavio do znanja da nisam dosao u eшigraciju da ЬЉ dao ikak:ve inforшacije ikome, неgо sаш dosao zbog svog osobнog гаzосаrенја. Proces mog politickog opredjeljenja za liЬeralizaш Ьiо је prilicno dиg, jer sam imao i оsоЬне proЬleme. Irnao sarn stambeni рrоЬlеш, imao sаш proЬlem prezivljavanja, dosao sаш bez ikak:vih sгedstava. Bilo је nekih poнuda da napisem knjigu protiv komuнizma, ali to је sve шенi Ьilo apsolutno tude, jer sam imao nekih uvjereнja i simpatija prema svojoj zemlji i domovini i nisaш Ьiо spreman нesto reci protiv nje, prije nego sto to dode iz moga uvјегенја. DILAS:

Sanю

komunisticki-idealisti, vernici, postaju autenticni liЬerali­ od mnogih na Zapadu. Nego, da li sи Vas bogumilstvo i

liЬerali liЬeгalпiji

islam inspirisali? ZULFIКARPASIC: То

sigurno нisarn svjesno i hotirnicno шadio. Nisarn Ьiо toga svjestan, ali sаш uvjeren da to u generalnim crtama i u geneгalnom odgoju igгa kod mene veliku ulogu. Sad mi izgleda - а to moraш tvrditi s rezervom subjektivnog osjecanja - da su moj put, rrюja opredjeljenja, шој liЬeralizaш, bili stvarni, јег sam u svojoj podsvijesti, а kasнije i puнim angaZmanom bio boguшil, Bosnjak: i muslimar1, i to је sve zajedno forшiralo moju licнost. lmate оне koji prilaze vjeri, jer u нјој traze izvjesнe tolerantne crte. Islam sam dozivio u mladosti, i tada је оп u mom osjecanju probudio sve оно sto је toleгantнo i pozitivno. Ја sam islam dozivio kao toleraнtнu vjeru, i sama ta ciнjenica Ьila је dovoljнa da ga kasнije iskreвo prihvatim. Ргеmа tome, toleгancija dolazi svak:ak:o kroz tak:vo gledanje на vjeru ija sarn је tak:o gledao. S druge stгаве, Ьiо sam forшiran bogшнilskim postivanjem covjeka, mogu tvгditi u mojoj oЬitelji, u mojoj sгediнi i vjeri kak:o је meнi predana. Imate i oprijecnih p1imjera, sve zavisi od covjeka, вjegovog odgoja, karak:tera i motiva njegovog politickog angaZmana. Na primjer, Dzemil Sarac, koji је bio geвeгal-pukovnik: kad smo dosli u Sarajevo 1945, darovao

BOSNJAK- ADIL ZULFIКARP Аsн:

146 је

Partiji dvije svoje kuce, kao i vilu koju је naslijedio od оса. Kad sam se 1990 vratio u Bosnu, nasao sam tamo partijske funkcioнere, poput Milenka Rerюvice, Gojka UЬiparipa, Marka Ceranica i kako se vec zovu, koji su imali ро nekoliko stanova, imali su stan u Beogradu, stan u Sarajevu, vikendice na moru i planini, а Sarac, koji је sve svoje darovao zajednici, isao је ljetovati u oficirski dom. Tako razni ljudi prilaze raznim pokretima i uzimaju ono sto нjima odgovara. Mnogi ljudi danas нaglo postaju vjemici, prilaze islamu i onda da bi dokazali svoju privйeнost vjeri, prikazuju se kao faнatici. Pricali su rni za neke novopecene vjemike, da su ро tri puta klanjali aksam, jedнom sa Alijom Izetbegovicem, drugi put s Omerom Behmenom60 а treCi s Mustafom ef. Cericem 61 i to bez abdesta, da Ьi se sto skuplje prodali za нeki lukrativni polozaj. U tom slucaju cak i Muhamed Filipovic 62 , koji је u Foci odЬio klanjati dzeнazu sehitima, jer је ateista, bolje odgovara. DILAS: Kod Vas sн, dakle,u formiranjн Vase licnosti u celini, elementi kao sto su bogumilstvo i islam, igrali znacajnu нlоgн? Jer, komнnizmн ste prisli takode iz religioznih razloga: trazenje jedнakosti, solidamosti medu ljнdima, pravde itd. ZULFIКARPASIC: Ја

bih rekao daje to sigumo igralo ulogu. PriЬlizio sam se religiji vrlo iskreno i vrlo ozЬiljнo, poslije нapustanja komunizma, i nisam se nikada zbog toga pokajao, jer nasao sam sнagu, osloнac, temelj, opredjeljeнje prema pravdi, prema svijetu, prema covjecanstvu. То је Ьilajedнa vrsta odgovora na ona pitaнja koja se postavljaju pred covjeka i vjerovatno је to isto formiralo i moj liЬeralнi stav. LiЬeralni pokreti u razнim zemljama su гazliciti - jedni su desno, drugi su ceнtralнo, treci su lijevo, а ја sam liЬe60

Ing Omer Behmen, uz Izetbegovica najznacajniji prvak SDA, predvodnik njenog fundamentalistickog krila. U procesu muslimanskim iпtelektulacima 1983 osuden na 15 godina. Ambasador ВiН u Teheranu. 61

Mustafa ef. Ceric, imam zagrebacke dzamije, godine 1993 od politickill struktura SDA postavljen za vrsioca duznosti Reis-ul-uleme. 62

Dr Muhamed Filipovic, marksisticki filozof, doktorirao na tezi "Filozofski razvoj V. I. Lenjina i proЬlem orijentacije marksisticke filozofije", clan ideoloske komisije Centra1nog komiteta SK ВiН, podpredsjednik МВО, kasnije prisao SDA. Ambasador ВiН u Svicarskoj. Uredivao nekoliko casopisa u Sarajevu i Beogradu, uredio izdanje sabranih Titovih djela. (Najvaznija djela: Lenjin - monografija njegove misli, Marksisticka teorija i proЬlemi revolucije, Filozofske osnove marksizma.) ј

il

ZAL ZA BOSNOM u EMIGRACIJI

147

ralizam shvatio u okviru svojih osнovnih opredjeljenja, а to su ta bogurnilska bastina i islam. DILAS: Nisam Ьiо u ernigraciji, ali mogu da је zamislim па osнovu svojih

zatvorskil1 iskustava - нiје li emigracija slicнa tamnici? U emigraciji si telesнo slobodan, ali strepnje, ugrozenosti su postojani, grozomorni. U tome i ја imam iskustva: тој sin Aleksa је Ьiо deset godiнa u emigraciji - baska sto su ga vrhovi klevetali kao cetнika i pripadнika teroristicke oro-aнizacij" е 1:> ' nego su mu i zivot ugrozavali. Osam godina ga nisam video- nisu mi dali ~asos: prema mojoj supruzi, Aleksiнoj majci, Ьili su humaniji - она nije lmala pasos cetiri godiнe. Emigracija је јеdна od нajvecih nesreca za emigraнte, а sraпюta za нjihovu domovinu. Sada kod наs н SrЬiji i Cmoj Gori jedva ako ima politickih emigranata, sem iz пacioнalnih manjina. Ali ima na stotine hiljada izbeglica iz Bosne i Нrvatske. А broj izbeglica iz Bosne, Bosnjaka izbeglil1 u Evropu i islamske zemlje, govori se da premasнje milion. То nisu politicke izbeglice, nisн izbegli sto su se borili на supгotnoj strani. Nisн cak ni zbog toga sto su dn1kcije mislili, sto nisн mogli seЬi odoleti da iskazu svoje misljenje. То su nevini- isterani, iskorenjeni sапю zbog toga sto su drukcije naгodnosti. Oni nisu politicke izbeglice - isterala ih је politika, fanatizam kao politika, amЬicije zaslepljenih voda, zaroЬljenih ideologijom- tacnije: kontra ideologijom, ako ih нporedimo s komнniznom. Izbeglice i njihovi pгogonitelji - tu nema zrtvovanja, nema ponosa, ima samo tuge i zla.

l

1

1

8 POVRATAK BOSNJAKA

NADEZDA: Kod Bosnjak:a kao da postoji neka вesreca, tragedija, usud, zbog cega је u raznim istorijskim periodima, i pre, а i sada, uvek malo nedostajalo da se isprofilirate i definitivrю stavite tacku na svoj вacionalni ideвtitet kao па bosnjacki. Sta se to u istoriji desilo sa Vasim narodom da su ga stalno osporavali? ZULFIKARPASIC: Kada se Turska povukla s вasih pгostora, ostavila је jedan mozaik malih вaroda. Sistem turske uprave bazirao se па respektiranju svih naroda. Овi su kao tak:vi Ьili zasticeвi i kao tak:vi ostali. Povlacenjem Turak:a s balkanskih prostora nije se dogodilo, kao u Francuskoj, Njemackoj, gdje је nametnuta jedna vjera ва sirokom prostoru, gdje se па silu stvorio jednak: sistem, nego је to Ьiо mozaik vjerskih, вacionalnih, etnickih i kultumih cjelina, koje su jedna ршеd druge zivjele zahvaljujuci snazi, autoritetu i toleranciji tшske upшve. Kada је нје nestalo, istovremeno su se u Evropi pojavili veliki нacionalizmi. I па Balkanu se javlja agresivni нacio­ нalizam. Sto је на!'Оd Ьiо manji, Ьiо је agresivвiji, i svaki od вjih stvorio је teorije о svojim teritorijama, о svojoj slavнoj proslosti itd. Vidite, mi smo muslimani Bosne i Hercegovine, Bosnjaci, imali вesrecu da zivimo na tlu koje nат је Ьilo osporavano od hrvatskog nacionalizma kao hrvatska, а od srpskog kao srpska teritorija. Mi smo imali nesrecu da se za nas opstanak borimo protiv vrlo agresivnЉ, primitivnill balkanskih вacio­ nalizarna. Ја opet tvrdim da је i pored nacionalizma, u nasoj kultumoj tгadiciji, postojala prirodena tolerancija, jedna prirodena mjera, prirodeni naciп zajedвickoga zivota, koji је uvijek Ьiо napadan, zrtvovan, podcjenjivan i grubo vгijedan. Smatram da је Ьilo dovoljno snage da se stvori bosnjacki nacionalni identitet, ali i prevaga racionalпih gledanja na svijet i па zajednicke iпteгese, koji па ovim prostorima vladaju. Zato је trebalo mnogo urnijeca, mпogo dоЬге volje, mпogo truda. U Bosni је uvijek Ьila prisutna

1 '\

1

150

POVRATAK BOSNJAKA.

BOSNJAK- ADIL ZULFIKARPASIC

jaka koтponenta zajednistva, jedna jaka zelja da se taj рrоЬlет rijesi u korist nai"Oda koji na toj teritoriji zive, ali koja је uvijek vodila borbu s iтportiraniт nacionalizтiтa, koji su nijekali sustinu ovog zajednickog zivota sto kaiakterizira Bosnu. Vidite, uvjeren sam, тi sто iтali тogucnost da ovaj рrоЬlет rijesiпю bez rata. Pred nата su stajale altemative: nacionalizaт ili tradicionalni zivot u toleranciji. Trebalo је paziti. Ima nekoliko stvari s kojiтa se тi u Bosni ne sтiјето igrati, koje ne sтiјето povrijediti, da ne Ьi doslo do prevage zla. То је taj vjerski еlетенаt. Vrijedanje jedne vjere, potcjenjivanje jedne vjere od stгane druge uvijekje u Bosni Ьilo igтanje sa zivotoт, s vatroт. U Bosni је taj рrоЬlет postavljen na glavu. Ti тoras paziti na interese drugoga skoro vise nego на svoje vlastite interese, ili u svakoт slucaju paralelno. Da ih нikada ne povrijedis i da ih nikada ne dovedes u pitanje. Nije pitanje ugrozenosti stvar objektivne naгavi, неgо је to stvar subjektivnog i psilюloskog osjecanja. Na primjer, siguпю SrЬi u Bosni i nisu Ьili ugrozeni ali su se - ја znam, jei su тeni dolazili - izvjesni srpski krugovi u Sarajevu osjecali ugrozeнiт. Onda se to psiholoski iskoristilo. Ljudi koji su vodili nasu politiku nisu s Воsнот iтali dovoljno veze, to su ljudi koji nikada nisu dozivjeli onu pravu Bosnu. Neki od njih Ьili su straнci. Eto, taj Karadzic ispod Duпnitora, ра taj Boban koji је svojedobno izjavio "sta se nas tice Cajnice". Dakle, iтali sто jos i nesrecu da su to ljudi koji ветајu tradiciju onoga zajednickoga zivota. Onda sто iтali, jednu veliku вesrecu, da se za cetrdeset godina koтu­ нistickog sisteтa u Jugoslaviji nije islo ka rjesenju tih osnovnih рrоЬlета, nego su brutalizirane nacionalne, vjerske i kultшne razlike u Bosni. Igтalo se na zici 1990, 1991 godine. Korak na jednu str-arш тоgао је Ьiti iskorak u deтokratski, тimi zivot i rjesenja нasih рrоЬlета, а u drugu, put u katastгofu. U blstoriji se vrlo cesto dogadalo da zbog odredeнe situacije jedan narod potone, sunovrati se u propast, ili krene puteт prosperiteta. Necu kazati da је тој sporazuт Ьiо jedini naCin da se rijesi taj proЬlem, ali је sigumo Ьiо korak u tот pravcu. Pokusavao sат u gганiсата nasih тo­ gucnosti i uнutar nasih piostora naci rjesenje. Koliko god Ьila неkа drzava velika, jaka, silna i тосnа, ona ne тоzе nase рrоЬlете rijesiti - ona nas тоzе natjerati na нергаvеdна rjesenja koja се se sprovesti, ali nase рrоЬlете stvamo тоzето rijesiti iskljuCivo i samo тi - тislim, narodi koji zive u Bosni i oko nje.

151

i vi ste to sada poтenuli, sta је to u tот Ьоsнјасkот тeнtalitetн sto је ustvari dopriнelo da se stvari odvijaju na ovakav naCin. Da li је bosnjacka inteligencija Ьila dovoljno svesna svih рrоЬlета koji su se postavljali pred nju, ili ste Vi i pojedini ljudi koje poznajeт Ьili izuzeci? NADEZDA: Interesuje

те, а

ZULFIКARPAsн:: Bosnaje otkad postoji i тultirracionalna, i тultikultuma i пшltireligiozнa sredina. Tu nета diskusije. Od нajtamnijih vreтena, od desetog stoljeca ра do danas u Bosni se, za razliku od citave Evrope, uvijek susrecu razlicite vjere, kulture i нarodi, i to је sudbirra Bosne. Е, sada, vidite, ја sтatraт da је taj boguтilski тeнtalitet u тiтот vreтenu velika predнost, velika bastina koju treba gajiti i на koju sam ја Ьiо poнosan. Ali u тотеntiта obгacuna i u тотеntiта agresivnih perioda historije taj eleтenat, ako se ne oгgaнizira, nije нajpogodniji za rat i нjegove surovosti. Protiv te bogшnilske Bosne vodilo se dvadest i pet krstaskil1 ratova, на njill se pok!'etalo jos stotiнu raznih vojнih pohoda, te su онi vec Ьili izradili tehniku: kada dode јаса sila, онi је prihvate, а kada sila oslaЬi, oni se opet vr-ate svojoj autohtonoj vjeri. Nije to Ьiо neki oportunizam, Ьila је to јеdна pozitivнa i nevjerovatнo zivotvoma taktika, naCiн на koji је taj narod тоgао uopce opstati. Тај тentalitet ocevidнo se razvio i pienio kasnije na one koji su pr·esli na islaт. Tako da је taj тusliтanski еlетепаt vjeiOvatнo u tim periodima mira najkoнstruktivнiji. Meni је u vezi s tiтe upalo u oci da u Bosni postoji i јеdан drugi, neurbani тeнtalitet. Sve sto је dйavrю, sve sto pripada zajednici, sto njemu пе piipada, tude mu је, cak i neprijateljsko. On iskljucivo vodi racuнa о svome. Kad sam se vratio iz emigracije, dosao sат u jednu Bosnu koju nisam pozпavao. Kod dosljaka s brda stan i piedvorje su srnrdili, а stepenista su Ьila prljava. То је osoЬina oнih cobana individualista, jedrюga neurbaнog elemeнta. Takav elemenat је нekonstruktivan za zajedнicu, dok је ovaj urbaнi, koji se prilagodava, za stvaгaнje jedne kultume sгediнe i civilizatorskoga drustva vrlo pozitivan. Тај је тeпtalitet s druge strane нeotporan prema nasilju. Na primjer, uzmite kada su partizani uzeli vlast Воsнјасiта su odredili da se opredijele ili Нrvatiтa ili SrЬiтa. А Bosнjaci su dali нeki cudнovat otpor, nisu rekli: тi несето, nego su ostali нeopгedijeljeni. Tako iтate u јеdној socijalistickoj drzavi тasu od osamdeset posto neopredijeljeнih тusliтana. То koтunizaт нiје тоgао akceptirati, toliko "нesvjesnih"

152

BOSNJAK- ADIL ZULFIКARPASIC

ljudi. Meni, ро mome mentalitetu, tako ne odgovara. Ја nisam bogumil ро naravi, vise sam za ЬогЬu i za jedan odlucniji stav. Ne moze se рогеСi da postoji јеdап oportunizam, cesto lose tumaceп kao slabost muslimana da su oni masa koja se lahk:o okrece. То nije tacno, oni imaju jedan instinkt samoodгzanja koji s minimumom оtрога, ne kтoz sukobe, ne kroz гatove niti terorizaш, zeli sacuvati svoju samoЬitnost. То se moze tumaciti пegativno ili pozitivno, i to uistinu ima svojih negativnih i pozitivnih stгana. Osobno smatram da је taj bogumilski elemenat vгlo pozitivan, јег је civilizatoгski, јег је otvoгen ргеmа kulturi, ргеmа zivotu, јег је neagJesivan, јег ne unosi elemenat оЬгасuпа, rnrznje, tегОЈа. Vidite, i u ovome sadasnjem momentu, kada se siluju zene, kada se uЬijaju djeca, kada se svasta гadi- gledao sam neki dап гeportaz.u iz Zagieba о izbjeglicama u jedпom logoru, Нrvate katolike i Bosпjake-mнslimaпe. Ovi su Bosnjaci pod stJasno losim okolnostima, izmщeni, gladni, dok su ovi dгugi ocevidno drugacije hJ'aпjeni, drugacije obuceпi, zive pod drugacijim okolrюstima. Pitaju: "Hocete li se vi vгatiti i zivjeti zajedno?" Na moje veliko снdо, skoгo svi mнslimaпi su гekli da hoce, da hoce zivjeti zajedno, da tгеЬа opгostiti, а Нrvati sн govoгili: ne, nikada vise zajedno. Mada опi tu nisu guЬitnici, oni su doЬitnici, ali опi nece da opгoste, kazu: "Nikada vise zajedno, ne mozemo ziviti zajedrю s mнslimaпima". I ta vjecita spгemnost da se oprosti, da se popнsti, to moze Ьiti jedna izvaшedna osoЬina za covjeka koji zivi civiliziгaпo i гazmislja humano. Takav mentalitet i zivotni stav ni н kojem slнcaju nije za osнditi. Могаm pгiznati da to vise cijenim, mada sam ро seЬi nisam takav. Imam iskustvo iz гаtа, Ьiо sam cetiгi godine н гatu, smatгam da sн Bosпjaci jedпi od najboljih vojnika koji postoje па Balkaпu. Ako ga se нnifOimiгa, ako ga se нstгoji, to је пагоd hЈЋЬаг, nije kнkavicki, ne boji se srnrti, ali пikada nece na svoju vlastitu inicijativu upasti н neko selo i nekoga poЬiti, poklati. Jako је staЬilaп ako је oгgaпiziгan i jako discipliniгaп i izdгzljiv н ЬогЬi kad mн se dade cilj za koji se treba boriti. Spгeman је opгostiti, spгeman prijeCi ргеkо zla, adaptiгati se, i nikada ne гazmislja u tom pogledu kolektivno. Ја sam na malo mнslimana naisao koji се reCi da su svi SI'Ьi krivi, da ih tгеЬа zgaziti ili poЬiti. Nekad Bosпjaci izneпadujн i mene samoga, јег mi ocevidno taj mentalitet dovoljno ве odgovara - ta vjecita spremnost da se oprosti.

POVRATAK BOSNJAКA

ZULFIКARPASIC: U cetvrtak 29. marta 1990. Vidio sam da su se promjene

pocele dogadati ргvо u Веоgгаdн, zatim u Sloveniji, ра onda u Нrvatskoj. Bio sam na sastarrku Egzekutivnog komiteta LiЬeralne inteшacioпale u Parizн, kamo је dosao Slavko Goldstajп63 tгazeCi da se posalje delegacija LiЬeгalne intemacioпale na osnivacki kongies LiЬeгalne stгaпke u Нrvatskoj, koju је on н to vrijeme oгgaпiziгao s Budisoш, Kovacevicem i gшpom iпtelektнalaca. Na sastankн Egzekнtivnog komiteta predstavnik Svicaraca predlozio је da н Zagieb idн pгedsjedпik LiЬeralne intemacionale Suares i ја. То је za mene Ьiо vr-lo iпteresantan izazov. Sнагеs је пapisao pismo predsjedniku savezne Vlade SFRJ Aпti Markovicн i ministru vaпjskih poslova Budimiш Loпcaru, а u isto vrijeme i predsjednikн RepuЬlike Нrvatske, Ivi Latiпu, н kojem је saopcio da dolazi sa mnoш, da sam ја istakrшti funkcioner LiЬeralпe iпteшacionale, ali da sam p01ijeklom iz Bosne, ра se паdа da mi se nece praviti пikakve poteskoce, da ен ја pozdraviti kongres. Imao sam veze sa Slovencima н to vrijeme, i gospoda Katja Boh, kasnije ambasador Sloveпije н Austriji, smatrala је da tгebam doCi i u LјнЬlјапн, da me Univerzitet poziva da odrZim predavanje i konferencijн za stampн. lz Hrvatske su stigli odgovori da oni пemaju nista protiv, da је to moja privatna stvar i da se mogн vratiti kad hocu. Tako i iz Sloveпije. U svakom slucajн, cuo sam daje onda Centralni komitet, kako se vec zvao, н Sагајеvн doznao za to, ра su rekli - kad dolazi u Zagreb, neka dode i u Saгajevo. I mепе је kontaktiгao moj prijateU Mevludin Ekmecic, diтektor galerije i slikaг iz Tнzle, koji mi је rekao: "Slнsaj, Adile, molim te, ја sam razgovarao s politicarima н Bosni, niko nema nista protiv da dodes." Slicne vijesti sam doЬio i od Епеsа Cengicaы , koji је razgovarao s Nijazom Durakoviceш, te od Esada Cengica, rrюga druga iz mladosti i dгugih mojih poznaпika. Odgovorio sam da Ьih rado dosao. Росео је demokratski proces. PrateCi iz dапа u dап pisanje stampe, kritiku rezima od straпe raznih gшра, vidio sam da mogн pridoпijeti demokratskim pгocesima н Bosпi, sto је citavo vrijeme i Ьiо moj najveCi ideal i cilj. Tгaz.ili su da пapisem forrnalпu molЬu, da kaZem kako hосн da se vratim. Slavko Goldstein ( 1928). izdavac. puЬiicista i javni radnik. organizator i prvi predsjednik Socijalno-liЬeralпe stranke Hrvatske. sada izdaje kultumo-politicko-knjizevni casopis "Erasmus" u Zagrebu. 63

Enes Cengic (1926-1994). publicist i knjizevnik. uredio i vodio izdavaпje sabranih djela Miroslava Krleze; najpoznatije nш је djelo "S Krlezom iz dana u dап" u б svezaka. 64

DILAS: Kada ste se vratili iz ernigracije u Bosrш?

'1

153

154

POVRATAK BOSNJAКA

BOSNJAK- ADIL ZULFlKARPASlC

Znao sam da је tako postиpljeno s Vanetom Ivanovicem, pricao mi је da ти је jиgoslavenski ambasador и Londonи osobno pomogao da te papire ispиni, i nakon dva mjeseca doЬio је pismenи odЬijenicи. То је Ьilo jedno ponizenje koje seЬi nisam htio dozvoliti i odgovorio sam: "Ја to necu da иcinim. Nеси da molim, jer vi ste slicno uradili i s Vanetom Ivanovicem- covjek је to potpisao, sasvim iskreno htio da se vrati i doЬio је оdЬiјенiси". То нisam htio, ра је ostalo da odem samo u Zagreb. Онdа su mi онi telefonirali i obecali poslati ljude koji се mi doнijeti pasos. I zaista su jednog dана osvanиli pomocнik ministra иниtrasnjih poslova, Нrvat, jedan visi fuнkcioнer ministarstva vanjskih poslova, а da bill svemu tome vjerovao s нjima је Ьiо jedan moj rodak i prijatelj iz mladosti. Uzeli su moju fotografijи i za kratko vrijeme doнijeli pasos.

М i г а n s а n и а<' i о n и

Ponиdili su тi avion bosanskoga predsjednistva, ali sат to odЬio i otputovao гedovnoт liнijoт. Ipak sат zatrazio da тi u Zagiebu osiguгajн avioн, јег Ьih inace тоrао tamo prenociti prije неgо sto krенет u Sarajevo. I zaista, оsvанио је тој prijatelj Mevlиdiн Ekmecic u "cesni" bosanske vlade. Na putu izтedu Ztiricha i Zagreba bio sат tako тiran da sат zaspao и avionи. Онdа se zЬila jedna iнteresaнtaнa dogodovstina на zagrebackoт aerodroти: kad sат stao и red kao i ostali pиtнici vidim, dolazi jedan oficir u инiforrni i prilazi svima онiта koji koнtroliraju pasose i svakoтe nesto sapne i pokaze nekи ceduljи. Kad sam ја dosao на red, Ьila је neka zena policajac, иniformirana, она vidi тоје iте, telefonira i ka:le: "Evo ga." Dosla је televizija iz Zagгeba, oni sи Ьili zaтolili toga oficira da те pokaze kad dodeт, da те тоgи sniтati. Tako sam Ьiо na TV -dнevнikи taj dan, izvijestili su, vrlo prijateljski, da sarn dosao, rekli da sam predstavнik итјеrене deтokratske eтigracije koji se vraca и doтovirш. Prije moga dolaska posjetila те zagrebacka televizijska ekipa и Ztirichи, на preporukи pisca Fadila Ekrnecica iz Pariza, а njihova reporta:la о Воsнјасkот institиtи Ьila је prikazana i na sarajevskoj televiziji. Na zagrebackoт aeгodroтu su

155

те docekali Наsан Ceнgic 65 i Salim SaЬic sa soferom. S njima sam otisao u zagrebackи

dzamiju.

DILAS: Кrenиli ste и Sarajevo. Ukratko nam opisite Vasa osecanja i pocetak politicke akcije kada ste stigli и Sarajevo. Tada ste Vi sa Izetbegovicem, koliko znam, osnovali SDA. ZULFIKARPASIC: On је mene posjeCivao nekoliko puta i и Ztirichu. Tu је 24. februara pala odluka da se osнuje politicka straнka. Trazio sam da se ta straнka zove bosнjacka, i он је na to pristao, otisao и Bosnи i kada se vratio rekao је da to sarajevski intelektиalci, mиslimaнi, nece. Onda је on predlozio ime Jugoslaveнska muslimaнska straнka, нesto slicno kao она sa Spahom66 , samo na drugi насiн. Za to је сио Tudman, раје kasnije preko DavOI'a Perinovica, tadasnjeg predsjednika HDZ za Bosnu, iнterveniтao kod Izetbegovica, da se и svakom slиcaju izbjegнe rijec "jиgoslavenska" u politickoj stranci. Sjecam se da sат Ьiо s Izetbegoviceт и kaнcelariji kad је dr Periнovic dosao s tот porukoт od Тиdтаnа. Reagirao sam prilicнo ostro, rekavsi: "Moliт vas, to zaista нiје vas proЬlem, нiti је to рrоЬlет gospodina Тudтана, niti он treba da porucиje kakvo iте da dато straнci!" Osobno нisат Ьiо za naziv jиgoslavenska straнka, нiti sam htio da se to veze za Spahovи straнkи, jei sат sтatrao da straнku treba napiaviti drugacijom, тоdеmот i liЬeralнom, Ьоsнјасkот. S Izetbegoviceт sam iтао jedan тali нesporazuт. Prije тоgа povratka, on тi је Iekao јеdни stvar koja нiје odgovaiala istini и vezi s iтеnот "Bosnjak". То sam Ьiо provjerio te ти saopCio da ne zeliт praviti politicku straнkи s нјiт. Sтatraт da covjek treba Ьiti vrlo korektan u tiт licнiт odnosiтa, uostaloт i тој је Iнstitиt izdao knjigи о Sarajevskoт procesu, kada је Izetbegovic s grupoт тиsliтana Ьiо osиden. Od Koste Cavoskog i

65

Hasan Cengic. imam, suden u procesu muslimanskim intelektualcima 1983 organizacioni sekretar SDA, jedan od пajЬlizih suradnika Alije Izetbegovica, istakпuti predstavпik desпog krila SDA. 66 Me!1med Spaho (1883-1939), politicar, izmedu dva rata predsjednik i voda najvece muslimanske politicke organizacije - ЈМО. koja је okupljala preko devedeset proceпata bosпjackog glasackog tijela. Vise puta miпistar u Vladi Jugoslavije. Borio se za autonomiju Воsпе u пjenim historijskim granicama.

BOSNJAK- ADIL ZULFIКARPASIC

156

Dobrice Cosica67 tra.Zio sат da organiziraju piOtest protiv njihovoga procesa, i to su uradili. А nakon svega toga IzetbegoviC nastupa neiskreno, nekorektrю!

Kad sат dosao, uzeo sаш apartтan u "Holiday Innu", kako Ьih тоgао

Ьiti slobodan za posjete i kontakte s ljudiтa.

Husгef-begova

dzamija

Bio је petak, otisao sаш u Husrev-begovu dzarniju па dzuтu, da klanjaш. Dok sат odlazio tашо, prosao sаш ulicaшa. Nekoliciпa prolaznika prisla је da те pozdravi. Zacudio sаш se da su те pгepoznali, тozda su те vidjeli na 68 televiziji ili u "Nasiт daniтa", gdje su Fal1rudin Dapo i Tihoтir Loza objavili reportazu i inteгvju s тојот slikoт па naslovпoj strani. Medutiт, kad sат dosao pred dzaтiju, ја vidiт, tато se poredali dostojanstveвici. Padala је таlо kisa, ljudi s kisobгanom, i ја тislirn oni пekoga сеkајн, пesto se dogada. Nisaт ni poтislio da cekaju теnе, i kad sат dosao u dvoriste Begove dzaтije, таlо dalje, onda је neko upozorio па теnе i oni su prisli. Тн је Ьiо pгedsjednik Islaтske zajedпice s glavniт iтатот dzaшije. Кlапјао sam, onda su те zaшolili da ih posjetiт. Pгiredili su тi сај, jedan тali docek, govor, onda sат i ја govorio. Izrazili su zeljн da sa тnот saraduju, rekli тi da su vrlo sгetпi sto sат se vratio. U pocetku nisaт тislio па politicku stranku, nego па Bosnjacki institut. Ocekivao sат da н zeтlji postoji niz politickih ljudi, da postoji opozicija koja се stvarati politicke stranke i da ен ја тozda пeku od пjih siтpatizirati, podrzavati. Tacno је da sто тi u Ziiгichu osпovali stranku, postavili plan za пјев bosпjacki profil i irne, ali ја stvarrю nisaш шislio uzeti u вјој пeku funkciju. Sтatrao sат da se Bosnjaci тoraju pгvi stranacki organizirati. Bakir Izetbegovic је doputovao iz Ziiricha, gdje је radio u Bosnjackoт institutu, i prilikoт posjete zaтolio те da prijedeт ргеkо nesporazuтa о iтenu stranke, sto sат ga iтао s njegoviт осет, koji тoli da se vidiтo. 67 Dobrica Cosic (1921), knjizevnik, ucesnik NOB-a, c1an СК SK SrЬije, od 1968 u opoziciji. Smatra ga se nosiocom srpskog naciona1izma i inicijatorom poznatog Memoranduma SANU. Davao podrsku Slobodanu Мilosevicu, Ьiran za predsjedпika kmje Jugoslavije (SrЬija i Cma Gora). (Najznacajnija djela: Daleko је sunce, Koreпi i deobe, Vreme smrti, Gresnik;) 68 Fahrudin Dapo. zumalista. kao uredпik "Nasih dana" svojim radom pridonio prelazu iz komunistickog u poskornunisticko doba, glavni urednik "Bosanskih pogleda" 1991, pokretac

i saradnik brojnih listova.

POVRATAK BOSNJAКA

157

Mi sто se sastali u jednoj kafani izтedu zidovskog groЬlja i Osтica. Alija ~је rekao: "Jedino паs dvojica тоzето stvoriti politicku stranku, ја te тolun da ti prijedes preko ovog nesporazuтa, to se vise nece dogoditi, шi сето vrlo iskreno saradivati, тolirn te poтozi nаш." I ја sаш pristao. On se рrета тeni tada odnosio vrlo prijateljski. Izlazio тi је u susret, akceptirao тоје тisljenje, тоје sugestije, bez ikakvih pogovora . . _Do~~zio тi je__tada i s Muhaтedoт Cengiceт - nisaт ga nikad prije vrdю rlr se s ПЈlт cuo - siтpaticniт тladiт inzenjeroт koji је s Izetbegovicem organizirao pripreтe za osвivaвje stranke. On i Alija su те upozвali s ostalirn ljudiтa koji su Ьili zainteresirani za stranku i obavijestili те о konferenciji za staтpu, ва kojoj је objavljeno da se stranka osпiva. Ljudi su tada Ьili vrlo plasljivi, rekli su тi da jos iта poteskoca i da inteligencija песе da se prikljucuje. Stvarno, тој dојаш је Ьiо da su profesori univerziteta, knjizevnici i drugi, iтali jednu distaвcu vis-a-vis tog pokusaja stvaraвja politicke stranke. Nisaш тislio da је to zbog toga sto se oko stranke okupila јеdва grupa iskljucivo тusliтanskih intelektualaca, fuвdaшeвtalista kako su ih poslije nazvali, nego sат sтatrao da је ta inteligencija jos uvijek Ьila vezana za rezim, za partiju. Oni su u ogromnoj veCiвi tada i Ьili clanovi ~~rtije. Sjecan:_ se da Muhaтed Filipovic nije ni dosao ва osnivacku skupstmu Stranke. Citao sаш пеkе пjegove stvari, koje su тi se svidjele, naгoCito пjegov stav о bosnjastvu. Pozvao sат ga, upozвali smo se u stanu jednog тоg rodaka, razgovarali, i ја sаш ga pozvao na saradnju. On је тeni rekao - pazi, ја sаш jos uvijek clan Koтunisticke partije, dvadeset pet godina sаш clan te partije i to ne тogu zaboгaviti preko noCi. Овdаје росео objavljivati u "BorЬi" jednu seriju clanaka, sto је Ьilo веkа vrsta obracuna s partijom, kritika i objasпjenje razloga napustaлja. U to је vrijeтe formirao Foruт za zastitu individualnih i tгadicijskih prava тusliтaпa - ве Bosnjaka, nego тuslirnaвa- sto sаш ја, u vreтeвu kada dolazi deтokracija, sтatr-ao роt­ ршю suvisвiт. То se trebalo stvaiati prije cetrdeset godiпa, kada su тusli­ тaпi Ьili ugrozeni, ali sada је trebalo stvoriti тоdепш politicku stranku. Filipovic је dolazio ва nase zborove. Ја sаш ga forsirao, da drzi govore. Оп паs је uvijek pozdravljao ispred Foruтa. То govoriт, da Ьi se vidjelo kako se i оп, koji је Ьiо politicki aktivan covjek, kolebao politicki aktivirati na jednoj rюvoj osпovi. Takva је Ьila sva тusliтaвska inteligencija u Bosni. Mi sто prvu skupstinu stranke, izvan Sarajeva, odrzali u Кladusi. Bio sаш tu prisutan. Nasa stгanka jos nije bila registriraвa, jos nisтo Ьili doЬili

BOSNJAK- ADIL ZULFIКARPASIC

158

POVRA.ТAK BOSNJAKA

nikakvu dokumeнtaciju. Prema tome, Ьili smo maнje-vise ilegalнi i kad smo dosli на skupstiнu u Кladusi, sef policije, odrюsнo sef bezbjedнosti, наm је rekao da mi jos нismo registriraнi, jos нemamo odluku od suda da smo prijavljeнi i da не Ьi trebalo drzati skupstiнu. Medutim, posto se Ьilo skupilo нekoliko hiljada ljudi, telefoнirao sam mu i rekao da dolazim на zbor, da cu на нјеnш govoгiti i odrzati skupstiнu, на sto su онi tada ipak pristali. U svojim sam govorima uglavrюm нараdао ,юmuнiste, jer sam htio гazЬiti strah kod нaroda. Otvoreнo sarn ih нараdао za нevolju koja је zadesila нasu zemlju, za нedemokratske metode, ali sam ih izbjegavao povrijediti, нekoga licнo нapadati, неgо sam нastojao da se stvore fer odнosi prema politickim stгaнkama. U Sarajevu sam odmah, Cim sam dosao, posjetio pгedsjedнika vlade, miнistra pгosvjete, miнistгa ekoнomije, pгedsjedнika parlameнta, а stvanю не zнam zasto нisam posjetio pгedsjedнika RepuЬlike. I нajedaнput gospodiн Piljak meнi telefoнira i kaZe: "Jeste li Vi нesto ljuti на mене?" Ја kaZem: "Ni u kom slucaju, molim vas, kako ljut." "Ра"- kaze- "mi se pozнamo, а нiste dosli da se vidimo. Da li Ьi me htjeli posjetiti?" Ја sarn vec Ьiо uzeo avioнsku kartu za Ztiгich, tгеЬао samo otici на нekoliko dана - rekao sam: "Kako da не. Kad god zazelite, Ьiсе mi jako dгago." Kaze: "Mozete li doCi daпas u jedaпaest sati?" Bilo је oko devet i ја sam svoj put odgodio i otisao пjemu. Jako prijateljski me primio i ostali smo dugo razmjeпjujuCi poglede па krizu u zemlji. Svi ti ljudi koje sam posjetio imali su prema meпi izuzetпo pristojпo drzar1je, ti miпistri, predsjedпik parlameнta, posvetili su mi dosta vremeнa za razgovoгe - slobodнo sarn izнosio moje kriticko misljeнje i о svemu smo, ciпi mi se, slobodпo гazgovarali.

DILAS: Jeste li prepozнali Sarajevo? ZULFIKARPASIC: Vrlo tesko. Cudnovato, Sar-ajevo је Ьilo drugacije. Ali neke stvari se нisu izшijenile, na primjeг, stari grad, Bascarsija, ра онdа Titova ulica, Ferhadija dzamija. Bilo је шrюgо novoga: nove zgrade tашо gdje su пekad Ьila polja, ра onda televizija, tamo је Ьilo sve potpuno novo, jedar1 veliki dio Sarajeva koji је Ьiо izgradeп poslije П svjetskog гаtа Ьiо шi је potpuнo нероzнаt.

Bio sam iznenaden

шnogo visiш

standardom zivota

неgо

sto sam

159

ocekivao. Na primjer, u шојој familiji, svi su imali staнove u ceнtru grada, на lijepim mjestima, svi sн iшali automoЬile, Ьilo ih је koji su imali dva automoЬila н porodici, svi su iшali svoje vikeнdice, нeki ро dvije, ва moiu i на plaнiнi, isli н lov, riЬolov, па teнis, zivjeli su zivotom јеdне bogate gradaнske klase u Evropi. Ја нisam isao u lov, шаdа sam to volio, нisаш гadio nшoge stvari, koje su za moje sestrice Ьile нajнormalнije. Cime sarн Ьiо sokiraн? Bio sam sokiraн prljavstiнoш Sarajeva. Zнate, tu је zaista dosao taj seljacki, нeurbaнi еlешенаt i lijepi, staгi dio Sarajeva pretvoгeн је u вeku vгstu toaleta. Sve је to sшrdilo на mokracu, kad ste ulazili н haнstor, morali ste da prelazite preko нecisti. Dok нdete неkоше u staн, prodete kroz haos, а kad vam otvore vrata, vidite vrlo lijep staн, uredeн, sa tepisima, cist, dok su stepeнista Ьila осајно prljava, нarocito ulazi, to su Ьili javнi, шоzе se геСi, klozeti. То ше је sokiralo, takvo Sarajevo нisаш pozпavao. Ljudi su Ьili glasni, rnrюgo glasniji неgо kada sam otisao iz Воsпе, шnogo ordinamiji, dovikivali su se, psovke su se na ulici cule vrlo cesto, sto ја u Sarajevu nikada ranije nisam cuo - uopce se kod наs пiје tako razgovaralo, tako psovalo. Mislim da је nasa gенегасiја, ili онi koji su stariji od nas, i u Beogradu, i u Zagrebu, i u Sarajevu, Ьili ljudi koji sada mogu da posluze kao primjeг lijepog ponasaпja. Sigumo da је u to vrijeшe росе! о нaglo popustanje reziшa. Osjecao sаш se slobodniш u Sarajevu. Mene su, doduse, upozoгavali - pazi, covjece, ра онi tebe prate. Ја Ьih se па to nasmijao i govorio: "Sto god kaZem ргеd vama, vi to slobodno mozete svakome reci." Iвасе, u politici nisam nikada volio koпspirirati о неkој nasoj taktici, ра da onda na zboru govoriш nesto drugo. Smatrao sam da se шоrа iskreno izaCi sa svojim шisljenjeш pred narod i da se treba reci оно sto se misli. Bio sam protivнik tajnih sporazuшa, tajnih razgovoгa, jer u demokraciji је osnovna stvar kritika javrюsti, kritika stampe, narod nюra znati sta vi шislite, о cemu razgovarate. U suprotrюш ste vi onda нepoznata osoba, konspirativna, neutralna gгupa ili neki zavjereнik, а не javni politicar koji brani i izнosi svoje misljeнje.

9 NEDOUMICE POLITICKIH STRANAKA

DILAS: Dobro, da pгedemo па Vas rad u SDA, Stranci demokratske akcije, i razilazeпje sa Izetbegovicem. Usput, ја se sjecam da ste Vi Ьili пegde u to vreme u Novom Pazaru, imali ste пekih пeprilika. ZULFIКARPASIC:

DILAS:

Ко је

U

Saпdzaku

se dogodio prvi puc protiv mепе.

to organizovao?

ZULFIКARPASIC: Mislim, daje to organizirao KOS s ljudimakoji su radili u SDA. Nosilac tog puca svakako је Ьiо i Izetbegovic, jer је izmedu паs doslo do jedпog malog iпcideпta, ali tu је Ьiо i Salim SaЬic, пeki sпajder iz Zagreba, osoba vrlo forsirana od komunistickih vlasti. Postao је funkcioпer u Islamskoj zajedпici, а u svoje vrijeme је Ьiо kandidat па listi komunista kao poslanik za g:гadsko vijece. Опdа klerikalac, nюј daljni rodak, Hasan Ceпgic, пeki Sulejman Ugljanin, zubar, koji је па prijedlog Ceпgica, jer је stanovao kod пjegove rodice, Ьiо pгedlozeп kao clan Glavпog odbara SDA, kao predstavпik iz Sandzaka. Nisam Ьiо saglasan da se u to vrijeme ide u Saпdzak. Smatrao sam da mi trebamo odrzati zborove u veCim gradovima Воsпе - Mostaru, Banja Luci, Tuzli - prije пеgо sto odemo u Sandzak. Nisam imao nista protiv toga da mi idemo u Sandzak, ali sam smatrao da postoji jedan carsijski red, da su пата vazпiji Mostar i1i Tuzla. Medutim, јеdпа g:rupa tih ljudi forsirala је zbor u Novom Pazaru kao vrlo hitnu stvar. Neki su se malo kolebali, plasili. Ја sam rekao da cu otiCi u Saпdzak, da tu пета пikakvih proЬlema i kreпuo sam svojim automoЬilom - kupio sam velika kola koja su Ьila jaka za sve te strapace па bosanskim putevima. Кrerшli smo s desetak automoЬila, а prije паs је otisla, sto ја nisam zпао, ova g:rupa, taj SaЬic, Behmeп, Ceпgic, Tankovic, Fahira Fejzic ....

BOSNJAK- ADIL ZULFIKARPAS!C

162

DILAS: То Izetbegovica.

је

u stvari jedna frakcija, odnosno

stшja,

NEDOUM!CE РОL!Т!СК!Н STRANAKA

koja је podupirala

Na pocetku гаdа stгanke stampa је konstatiгala da u SDA postoji jedna liЬeгalna struja ciji sam ја nosilac, sto је Ьilo tacno, i na drugoj stгani struja vjeгski oгijentiranih ljudi. Stгanku sam htio napгaviti jednom gradaпskom, liЬeralnom organizacijom koja се Ьiti otvorena za svakog covjeka, koja песе l1tjeti da se vjera iskoristava u politici, пагосitо da se ona zloupotreЬljava, da lюdze ostavimo na vjerskim i da ih не gшamo па politicke fuпkcije. Oni mogu Ьiti Clanovi kao i ostali, ali da budu fuпkcioneгi, oгganizatori, da ргеkо пjih ide oгgaпizacija zboгova to vec не ide. Pгotiv toga sam Ьiо od samoga pocetka, dok је Alija Izetbegovic meni govoгio - pazi, Adile, Behmen је covjek koji s pet stotina imama ima direktпe kontakte, oni се odigr-ati veliku ulogu па organiziraпju nase stгanke, pomoCi се nam. Kad smo mi dosli tt Novi Раzаг, docekala паs је ogromпa masa svijeta, vlasti su se dгZale korektno, milicija takode. Docekivali su ljude od Saгajeva do Novog Раzаш. Sve је Ьilo oгganiziгano, na ulicama su nas pozdravljali s bajracima. Patrolna kola su se briпula da sve ргоtесе bez ikakvog sukoba. U samom gr-adu sн se, kad smo dosli, policajci povнkli s нlica- svugdje sн Ьili samo strazari SDA sa znakovima, pokazivali sн kнda se skгece, kamo сеnю iCi. Dosao sam s Alijom Izetbegovicem i s jos nekim ljнdima u kucu Sнlejmana Ugljaнina i онdа se на tome zborн dogodilo нesto sto је mene

163

jedne politicke stranke, kojima ne tгеЬа pridavati vaznost. U to vгijeme vec је bilo postavljerю pitanje bosnjastva.

ZULFIКARPASIC:

pгilicнo izнeнadilo. ZЬог је гаdеп

na јеdан pгofasisticki насiн. Tamo је Ьila неkа Fallira Fejzic, mlada puscenica, koja је Ьila spiker на radijн ili televiziji. Otisla је н Zagreb tome SaЬicu, гanije је rюsila mini i imala vгlo modemu frizшu, а onda se odjedanput obнkla pod mahiarтш, неkн estragavantrш i nepostojecн zeпskн ннiformu, s tri sala н razнim farbama - zeleнi, plavi, crveпi. Ali је lijepo izgledala, vrlo dobro је citala на tim zboгovima паsн proklamacijll i паsн rezolнciju za Osпivackн skupstirш. Najedaпpнt јеdпа ekipa, petero нjill, sјеdнн jedan do drugoga i citirajн: - Alija, "otac domoviнe", borac za islam, Ьiо на roЬiji, uгadio to i to, koji је jedini nas voda ... А onda, vjerske zastave, па stotiнe vjerskih zastava vihorilo se stadionom. То је Ьilo пesto ноvо, нeocekivano. Shvatio sam da је to djelo toga mladog Cengica, koji је malo desпo orijeпtiian i koji је to oгganizirao. Mislio sam da su to росеtне bolesti

Nisu lztjeli bosnjast1·o OdгZao је govor profesor Mujagic, s Uпiverziteta iz Ванје Lнke, koji је росео hvaliti bosnjastvo kao нasu нacionalnu orijeпtaciju. Do mене је sjedio Izetbegovic i kaze mi u jedrюm momeнtн: "Ovo је он od tebe, ovo si ga ti нансiо." Ја sam se пasmijo i rekao- kakve gluposti pгicas. On kaze- Во 2:а mi, mi cemo se па ovome гazici, ја i ti. Cim smo dosli u Sar-ajevo, zatrazio sam razjasнjeнje, izvinio se da nije tako mislio kao sto је геkао. Опdа sam ga upozorio da је to Ьiо јеdан fasisticki zЬог: ра kakvo је to hvaljenje, kakav otac domoviнe, kakav se to kult licнosti stvaгa. Он је rekao da је to zaista velika gгeska, da он о tome нiје imao pojma, da su to sve uradili Наsап Ceпgic i Omer Bel1meн i da se to vise несе dogadati. Uvijek sam prelazio ргеkо tih stvari, ali sam poslije dozнao od Kasima Zoraпica, u cijoj se kuCi sve dogovaralo (он је, kad smo se mi гazisli, ostao на mojoj stгaнi), da је planiraн puc protiv mене, da se istakne Alija Izetbegovic, da se u stranci на тој racuп пјеgа роспе pгofiliгati. Ја to пisam пi zamijetio, јег tome nisam pridavao vazrюsti.

Postojala је јеdпа liЬeralna stгuja koju sam ја okupio, medu ostalim вјu su ciвili: ргоfеsог Muharned Filipovic, profesor Fellim Nametak, р а profesoг Lamija Hadziosmaпovic, pгofesor Salih Burek, ргоfеsог Hamza Mujagic, profesoг Kemo Sokolija i пшоgi dгugi - rrшslimaпski liЬeralni intelektualci koji su Ьili za jedпu modemu stranku. Kada sam pгisustvovao sastaпcima Glavnoga оdЬога SDA, опi su pokazivali potpurш ideпticпost mojim gledaвjima i misljeпju. Onda sam росео doЬivati informacije kako odгzavaju tајпе sastaпke - jedna gгupa tih Ьivsih Mladih muslimana, braca Behmeп i јеdна klerikalпa grupa koja na tim sastancima odreduje liniju stranke. Isto sam tako uocio da stranka ide brzim koracima u fuпdameвtalizam i iskoristavanje vjere u politicke svrhe. Najedaпput su se pojavile zelene zastave ва пasim zboгovima. Svugdje ро dvadeset-trideset zelenih zastava, mase se пjima, опdа ljudi dolaze da dгZe govor, citiгaju ро deset miпuta sure iz Kur'ana. Опdа su se, gdje god Ьi isli, odjedarrput u velikom Ьгојu poceli pojavljivati imami, koji sн паm Ьili kao gostoprimci, ljudi koji sve orgaпi-

164

BOSNJAK- ADIL ZULFIК.ARPASIC':

zirajи. Tako da је to Ьila neka vista kadrovske komisije, koja је zaista vodila politikи da и str-ankи иlaze iskljиcivo vjeiski fиnkcioneri i imami. Ја sam и nekim momentima tiaiio da se te zastave skinи, sklone. Poceli sи se pojavljivati ljиdi и dzelaЬijama i kaftaniшa, sto nikada niko и Bosni ni и kakvoj prilici nije nosio. Osjetio sam da se radi о provokatoriшa. Na priшjer, odjedanpиt vidim zastave Saиdijske AraЬije, arapske nosnje, nesto sto nema veze s Bosnom. Onda је normalna stvar da se beogradski novinari "Ьасе" na tи grири ljиdi

i fotograflrajи ih. U to sam vrijeme planirao i Ьiо se dogovorio da и Sarajevo dodи Sиares i predsjednik LiЬeralne stiaпke Njemacke grof Lambsdorf, ра grupa bankara iz Svicarske i grupa liЬer-ala iz Francиske. Trebalo је doci jos пekoliko istakпиtih evropskih liЬer-alnill politicara. Kad sam vidio te zastave, sve sаш to otkazao. Iшali snю zborove SDA s pedeset do stotiпи hiljada ljиdi, ali sam mislio: ako dovedeш te ljиde, опi се se zapanjiti kad vide stotiпe zelenih zastava, to lici па пeki pokiet и sjeveпюm Egiptu ili Alziru, kao пеkа vjerska шanifestacija. То је zaista pocelo doЬivati fom1e ekstremizшa.

Focansko pomiгenje и гukama oл1 etnika NADEZDA: Za Vas је Foca izvor iпspiracije i rnrюgo toga ste zapocinjali ili zavrsavali и пјој. Tako ste, izgleda, zelili da bas miting и Foci Ьиdе pocetak nacionalnog pomirenja и Bosni i Hercegoviнi. 1ako sи V am rodeпog brata иЬili cetnici и Foci, Vi predlaiete pomirenje svih пaroda. Atinosfera na samom mitiпgu nije obecavala најЬоlје. Da li V am је to Ьiо sigпal da се se sitиacija pogorsati do danasnjih razmera? ZuLFIКARPAsн:: Kad smo pravili zbor и FoCi, na kojemи је Ьilo vise od stotirш hiljada ljиdi, zarnislio sam da to Ьиdе zbor poшirenja. Опdје sи Ьile srpske zrtve od иstaske ruke, rekao sam da tieba da odenю tamo, polozirno vijenac i cvijece, ра onda па grobove иЬijeпill nшsliшana, па drinski most, na druga mjesta.1 tи se odigrzo jedan шali iпcident. U irne НDZ-a dosao је Апtо Bakovic, katolicki svecenik, da pozdravi skиp. Росео је jako пeиgodno govoriti protiv Srba, о иЬiјапја casпih sestara, о klanjima koja sи se dogodila 1942-1943, rijec је Ьila о пekoliko casnih sestara koje sи Ьile иЬiјепе и Goraidи, medи nekoliko hiljada mиslimana. Svakako, ako treba govoriti о

ј '\

1

NEDOUМICE POLITICKJН STRANAКA

165

tome, tieba spomeпиti i lliljade poЬijeпih шиslirnana koji sи stiadali, а оп se casne sestre i па иvrede, sto nije Ьilo и dиhи pomireпja, пеgо је raspirivalo stiasti i mrzпjи. Poslao sam covjeka koji ти rece da пiје njegovo da kao gost vrijeda jedan drugi narod, i ја sam onda svoj govor malo izmijenio. 1 za сиdо bozije, taj nюј govor, koji је Ьiо kritika i pokolja паd SrЬima i nad шиslimanima, stampa nije zaЬiljezila, nego је zaЬiljezila te agresivпe govore. Ocevidno da sи ljиdi traiili senzacijи i sиkobe. Atnюsfera је Ьila takva. U svojirn politickim govoriшa i и svom politickom djelovanjи imao sam nekoliko osnovnih teza, а пajvaznija је Ьila zajedпicki zivot. Uvijek sam govorio da mi moramo izbjeCi svaki sиkob. Moram kazati da smo najvise aplaиza doЬivali, i ја i ostali govomici, kad smo govorili о mirnom zajednickom zivohi. Narod se plasio rata, пarod nije Ьiо za rat, ali је, иporedo · s jacanjem nase straпke јасао i jedan пegativni elemenat и njoj. Dolazili su neki ljudi i prijetili da се vratiti dиgove iz 1942. godiпe. Ја sam na to иvijek Ieagirao vilo eпergicno i pitao ih kako to zamisljajи - ovo је sada druga generacija, druga sи vremeпa. Na zborovirna sam cesto ponavljao da su Нrvati nasi prirodпi saveznici, jer sи se borili za nacioпalnи ravrюpravпost и Bosпi, jer sи i опi Ьili иgrozeнi. Onda је moja teza Ьila: и Bosнi se ne moze нista bez Srba, ne smije se nista piotiv Srba. Smatiao sam da ne smijemo stvarati politickи organizacijи koja се proizvoditi strallove i zle slиtпje. Bio sаш vise za to da praviшo mirnije zborove, da nюЬiliziramo паsе mase, а пе da demonstriramo svojи snagu, пеgо da se sve upиti па politicki dijalog. U Fоси је sigurno doslo dvije treCine ljнdi koji s Focom veze nisи imali, iz Sandzaka i drugih kiajeva. Nama sи rekli da се nam Cmogorci razЬiti zbor. Telefoнirao sam шinistru иnиtiasnjih poslova Mиhamedи Besicи i to mu rekao. On mi kaie - пе tieba da se vi пista bojite, mi cemo koпtrolir-ati stvari. Rekao sam ти - mozete li sprijeciti dolazak tih ljиdi, till dvije-tri lliljade ljиdi iz Cme Gore. Оп mi odgovori da је obavijesten kako iz Sandzaka dolaze desetiпe lliljada Bosnjaka, koji sи vec krenиli aиtobиsima. 1 taj zbor је prosao bez incidenta. Bila је i druga struja, koja је lltjela pokazati пеkи silи, organizacijи, zeleпe zastave, prijetece parole, sto је meni smetalo, i to је eskaliralo. Dolazio sam и пеkе sиkobe i s 1zetbegovicem i s Bellmeпom i s drugima iz vodstva. Dogodilo mi se, па priшjei, da dodem u Јајсе i ondje osnujemo Oiganizaciju, napravimo odbor SDA, а iza mene koпceпtrirao jediпo па

sutradaп dolazi Веlнnеп i stvara drugi odbor. Bio sam podpгedsjednik

stranke, а dolazi оп, clan glavпog оdЬощ i pravi drugi odbor. Nisam od toga pravio pitanje, iz prostog razloga sto zaista пisam poznavao ljude u Bosni, ра sam dopustao da mi se moze dogoditi da pogrijesim u izboru ljudi. Smatrao sam da ne trebamo voditi пеkе inkvizitorske istrage ljudi koji hoce s nama sm-adivati, vec im mшamo otvoriti vrata. Program nase stranke tгеЬао је Ьiti obnova Bosne, toleraпcija, zajedпicki zivot, miг s komsijama, stvaraпje demokгatskih politickih stгuktura i stva1-anje perspektive za modernizaciju bosaпske iпdustrije, privrede, politickog zivota. Nekoliko sam puta Izetbegovicu zaprijetio da cu napustiti strank.u i povuCi se ako se bude islo ovim, ро mom misljeпju, negativпim pravcem. On Ьi uvijek prihvatio moje kritike i odmah Ьiо sргеmап sve to izmijeпiti, Ьа1· је meпi tako gov01io. Stoga Ьih gotovo svaki put doЬio пecistu savjest kako sam prema пjemu ostaг, nepгavedaп, ра Ьih se skoгo povukao. Na putu u Crnu Goru, kad sam isao u Rozaje, па granici gdje је devedeset posto muslimaпa, cekala me је, па proplanku gdje је divaп hotel, gгupa muslimaпskill intelektнalaca, koji su htjeli foгmiгati neku svojн stranku ili priCi паmа. Rekli su mi da Ьi prisli, ali da idemo pгevise u militantпн vjersku organizaciju, koja пе daje mjesta liЬeiЋlnim ljudima. Uvjeгavao sam ih da to пiје

tako.

Zagгebacka gгupa

' .'·

\

'

1

NEDOUMICE POLПICKIН STRANAKA

BOSNJAK- ADIL ZULFIKARPASIC

166

i oгuzje

Tu mi pride U gljanin i zamoli da se odvojimo; ispricao mi је kako је on organizirao nabavku oruzja iz Zagreba, da се doci dva-tri kamioпa. Upitao је mozemo li poslati neke ljude na izobrazbu u iпostranstvo, te da ima stotinu avijaticara Sandzaklija u Turskoj koji cekaju prilikн da bombaгdiraju SrЬiju. Bio sam zg1-anut i pitao: "0 cemu ti govoгis, covjece? Kakvo oruzje iz Zagreba u Sandzak, jesi li ti nшmalan? Kakvi avijaticmi? U tшskoj vojsci је takva discipliпa i odanost da oficiri samo svoju komandu slusaju, а nikako strane politicke stгanke. Tшska је dгZava koju vode iskusni ljudi, а ne avanturisti. Sve su to djecije tlapnje. Ко ti је to organizirao iz Zagreba? Da li ti to organiziras?" Rekao је kako је to orgaпiziiЋO sa SaЬicem iz Zagreba. Cim smo dosli Izetbegovicu kazao sam mu - Alija, ovo је jedna vrlo nezgodna stvaг, о kakvom је to oruzju rijec? Onda оп rece nesto kao - ја

167

pojma nemam о tome, ја sumпjam u to - i htio је prijeCi preko toga. No ја sam па tome iпsistirao, posumпjao sam da је to smisljeпo da se uпisti паsа stгanka, da је to pгovokacija obavjestajпe sluzbe, оdпоsпо KOS-a. Na osпivackoj skupstiпi HDZ-a u Sarajevu, gdje је dosao DaliЬor Brozovic69 , upitao sam ga - molim te, imate li vi arhive KOS-a i Sluzbe UПUtiЋSПjill poslova u Zagrebu pod vasom koпtrolom? Rekao је da imaju. "Hoces li Ьiti dobar, zamoli Tudmana za to, ја Ьih htio da mi kazete nesto о Salimu SaЬicu, јег ја sumnjam za пјеgа da је pгovokator." А njega је Izetbegovic metnuo do mепе za podpгedsjedпika. I пakon nekoliko dana mi se javi Brozovic, kaze da је SaЬic пе samo Ьiо, пеgо jos uvijek jest aktivan, i daje vezan za glavni grad. "Imamo veliki dosije, i mozete sve vidjeti",javio mi је. Ја toga momeпta ustanem i odem Izetbegovicu u drugu sobu- slusaj Alija, evo meпi sada javlja Bгozovic, tako i tako, i on1 su паm spremni sve to dati na uvidaj. Trebali Ьismo otiCi i to pogledati. Bilo mu је neugodno, sav se zacгvenio. Neko је tada usao u kancelariju. On је to jedva docekao i геkао da cemo razgovarati kad taj covjek ode. I nestade iz kancelaгije. Ја ga toga dana vise пisam vidio. Sнtradaп ga opet za to upitam i on kaze: "Pazi, to moze Ьiti provokacija s hrvatske strane, da паs zavade, jer SaЬic је pгotiv Tudmaпa, раје to, moguce, пеkа podvala. Ја radije ве Ьih, ali mozemo otici da vidimo." Odlazak na kojem sam iпsistiiЋO on је stalno odlagao. Onda smn pozvao prof. Filipovica i prof. Mujagica, i posli smo u Zagгeb posjetiti Brozovica. Bгozovic је pozvao pгedsjedпika Vlade, Josipa Manolica, koji dode s dosijeom i kaze: - Da, on гadi za KOS, imamo sve inf01macije о tome. On је vezan za Beograd. Ја vam preporucujem da mu ili kaZete otvoreno, ра da pocne raditi za vas, ра пеkа daje i kгive infoгmacije, ili se pravite da пе znate, ра ga kontroliгajte i pгekinite mu infoгmacije. А ima i drugill rjeseпja. U to vrijeme Izetbegovic је Ьiо u Zagrebu, stanovao је kod toga SaЬica. Telefonirao sam i геkао: "Hajde Alija, da ti pokazem sto Manolic ima, hajde da vidis, molirn te, te iпfoгmacije." I ovoga puta pronasao је neki novi гazlog za svoj пedolazak. Sutгadm1 smo imali zЬог u Кladнsi. То је najveCi zЬог koji sam u zivotu vidio i pгisustvovao mu. Kazu da је Ьilo tri stotine hiljada ljudi, пeki kazu manje, ali to је пesto пevideno za mепе. Bio sam па velikim zboгovima u 69

Dalibor Brozovic. sveucilisni profesor. lingvist. akademik, direktor Leksikografskog zavoda Hrvatske. prvi podpredsjednik RepuЬ!ike Нrvatske 1990. podpredsjednik HDZ. Napisao mnogobrojne naucne radove.

BOSNJAK- ADIL ZULFIKARPASIC:

NEDOUМICE РОLПIСКЈН SIRANAКA

Italiji kad se raspravljalo pitanje repuЬlike ili monaгhije, ogгomna masa na Piazza Popolo, bio sam na velikim Titovim zborovima u Beogгadu, ali takvoga zЬога kao ovaj nisam vidio. Tu kad naгod dise, to је kao da tenk tutnji, to је nevjerovatno. Tu su Ьile parole, zelene zastave, povici, tr-ansparenti: "UЬicemo Vuka! ", "Zivio Sadam Husein!" Kakav Sadam Husein? Slike Sadama Huseina, neke nosnje, stotine zelenih zastava. Tu је prvi put s nama istupio i Fikret Abctie 0 te najavio svoj pristup SDA-u.

igпorancija. Neprofesionalizam u radu, nepoliticпost i nedemokratski mentalitet. Gramzljivost i borba za polozaje u stranci. Nebulozпi planovi, пebu­ lozпe predstavke.

168

Deliгijum и

Klaclusi -

гazlaz

Trebao sam Ьiti posljednji govomik, tako da zbor zavrsi mojim govoгom. Porazilo me је ponasanje te mase. Narodje vristao, klepetao, рао u delirij na гijeci jednoga ludog profesoгa iz Cazina. Pomislio sam da to nije опо sto zelim. Ја svoj zi\'Ot ne mogu zavrsiti u ovakvoj stranci. Covjek kao ја, koji se uvijek borio za individualni stav, za postovanje covjeka. U duЬini duse osjetio sam da to nije moja stranka, da to пiје ono za sto se ја borim, da to пiје ono sto се тој narod izvesti na pravi put. I tu sam donio odluku: ili cu stranku promijeniti u jednu gradaпsku, demokratsku i liЬeralnu ili cu је napustiti. Vec је Ьilo prilicno kasno, pred nama su Ьili skori izbori, ali za mene је to Ьilo iгelevantno. То је Ьila јеdпа teska odluka. Htio sam se posavjetovati s desetak ljudi koji su imali politickog iskustva. Sjecam se, Dido, da sam dosao u Beograd i Vas pitao za misljeпje koje sam jako cijenio. Vi ste meпi гekli neka dоЬго promislim. Niste mi prepoгuCili da napustim SDA. I sve sto ste mi rekli Ьilo је manje-vise pгomisljeno, ali meni је Ьilo jasno: ako оdеш, ostat cu u manjiпi, ali ја se jedпostavno, ni fizicki ni psihicki, vise nisam mogao identificir-ati, niti angaziгati za jednu stranku koja је postala koпzeгva­ tivna, vjerska, masovna, u kojoj su se s nekoliko otrcanih рагоlа, vjerskih i пacionalnih, moЬilizirale mase koje su svakako ocekivale пeki prepoгod, neku izmjenu, ali koje su mozda imale i iluzije da се zagospodariti Bosпom. А опdа ovi ljudi! Spletke i intrige. Lazi i podmetanja. Forsir-anje familije, Fikret Abdic. bivsi direktor "Agrokomerca". kandidat za predsjednistvo ВiН na listi SDA, dobio najvise glasova na izborima i postao clan Predsjednistva Bosne i Hercegovine. Nakon Vance-Owenovog plana proglasio autonomiju. tzv. Zapadnu Bosnu. na podrucju opcine Velika Кladusa, oslanjajuci se na RepuЬ!iku Hrvatsku i na cetnicke paradrzavne tvorevine u Hrvatskoj i Bosni. U ugustu 1994, nakon vojnickog poraza u sukobu s Armijom BiH. napustio podrucja Krajine . 7 "

169

Kad sam se vratio u Sarajevo, Izetbegovic је primijetio moje distanciranje, ра me је zamolio za razgovor, па kojemu mi је potvrdio dogovor u samom vгhu straпke, da cu ја Ьiti kandidat za predsjedпika drzave, i da cu organizirati vladu i drzavu, а da се se on baviti iskljucivo pitaпjima u stranci, da mi podijelimo te funkcije. Medutiш, to је za mепе sve postalo nevazrю. Njemu ја vise nisam vjerovao, јег sam dozivio пiz slucajeva gdje rni је jednu stvar tvrdio, rekao, kleo se, а drugu stvar· cinio. Ljudi koji su sacinjavali glavni odbOI", izuzev mozda jednog i1i dvojice, Ьili su apsolutni amateri, koji о politici nisн imali pojma, kao ni о povijesti nase zemlje, koji su imali пastrane poglede па svijet, cudnovato pravili pгognoze, komЬinacije. Ocevidno da sн ti ljudi Ьili iznenadeпi samim uspjehom Stгanke i vec su sebe vidjeli kao predsjednike vlada, kao гninistre, kao ovo i оно.

Bosna је plakala te noci Zakazao sam stoga konfereпciju za stampu u hotelu Holiday Irш i saopCio razloge razila:Zenja s fundameпtalistickom frakcijom Izetbegovic -Behmen. MOI"am priznati kako nisam imao namjere ratovati s Izetbegovicem. Mislio sam da сепю se raziCi, da се jedan dio stranke povuCi оп, а da cu jedan dio povuci ја. DILAS: Vasa prica ше pobнduje da se prisecam na svoje raskide i prezivljavanja. I meni је- kao i Vama na zboгu u Кladusi- najedпom, u jednoj noCi decembra 1953. prodrlo, zgusnulo se u saznanju da vise пе mogu ni da slediш, а nekпюli da ucestvujem u politici Centralnog komiteta Saveza komuпista, partije u kojoj sam Ьiо 22 godine- srecom samo u njoj. Tesko је, nemoguce је sasvim objasпiti takva пagla sazпanja, takve za licnost sudboпosne, naizgled nevoljne odluke. Svakako, takva reseпja se pripremaju sitnirn zЬivanjima, prirnedbama, cak vizuelnirn utiscima- kod Vas zeleпim zastavama - а ponajvise razmisljanjima i suceljavanjima sa onim sto se naziva savescu. Tu se vise odlucuje о licnosti, о svom integritetu dovedenom u ргосер vemoscu ili nevemoscu ideji. Posle toliko пшоgо godiпa геkао Ьih da se radi vise о licnosti - пеgо kao sto sam опdа i dнgo potom verovao da

170

BOSNJAK

ADIL ZULFIKARPASIC

se odlucuje о ideji, о sazпanjiтa. А i sta su ideje- ako ih не поsе licnosti spremne- bolje r-eCi: пaterane svojoт sustiпoт- da se za пjih zrtvuju: ideje su za heгbarijuт ako не ozive i ne zive u ziviт ljudiтa. Izvinite, таlо sат Vas skтeпuo sa Vaseg povestvovanja. Nastavite svoju zaniтljivu, а jos vise tragicnu pгicu о tr-agici licпosti doslednoj svojiт uverenjiтa- u ovoj zeтlji koja svoju istoгiju belezi od tragedije do tragedije. ZULFIКARPASIC: N аkоп koпsultacija, па konfeгeпciju za staтpu sa mnoт su posli profesor, Fehiт Naтetak, Muhaтed Filipovic i Hamza Mujagic koji su Ьili dio liberalne gr-upe uпutar- SDA. То је Ьiо str-asaп sok za Bosnu. Nije pr-etjeгivanje ako kazeт, Воsпа је plakala te посi. DoЬivao sат telegraтe, priтao telefonske pozive, dolazili su ljudi iz SDA, iz Sarajeva i cijele zeтlje, тoleci те da povuceт odluku. Pojavilo se ЬеzЬгој zvaпih i nezvaпЉ posredпika. Kad sve nije uspjelo, vrlo brzo su те predstavili оsоЬот koja гаzЬiја тusliтanske r-edove, koja razЬija тusliтane. l tu fantazijaтa ljudskiт nije Ьilo kr-aja, tu је Ьilo пecuvanih пiskosti. Svoje sат poglede нропю braпio, te sат formiгao Musliтaпskн bosпjacku orgaпizacijн - МВО. Za тепе se odтah izjasпio odbor Sarajeva, odbor Вапја Lнke, odbor Tнzle i odbor Mostara. lzjasnili su se za теnе i dr-ugi gradovi kao sto је Foca, Gr-adacac, Vlasenica, Tнzla itd. Shvatio sат da је to н гedu. Онi kazu da sн ostali uza те, i ја dalje пista пisат podнziтao. Medutiщ ova struja s kојот sат se koпfrontirao - lzetbegovic, Веhтен, Мнhатеd Ceпgic - poslala је stotine ljudi, aktivista, hodza, koji sн preplavili Воsпн, isli u te kгajeve, тedu ljude koji su se za теnе opredijelili i опdа slali telegraтe podrske Izetbegovicu, па otrcani koтuпisticki naCin. Na priтjer, dolazi telegraт iz Tuzle. Od petnaest clanova odbora, sато se jedan izjasпio za Izetbegovica, а svi ostali za тепе, i taj јеdап poslao telegr-aт u iте odbora da se daje podrska lzetbegovicu. Tako se dogodilo i н Mostaш i н Sarajevu. Predsjedпik saгajevskog odbora Ьiо је profesor Fehiт Naтetak, on је, s vеСiпот оdЬога, ostao L!Za те. Ропоvо su Izetbegovic i пjegovi па brziпu skupili trojicu, cetvroricн svojih rodaka te isfabricirali novi odbor, pripreтili ljude koji su se r-azisli ро dzaтijaтa i govoгili protiv теnе. Izboгi su Ьili па pragu, пisто iтali vr-етепа za kvalitetnu izbomu pripreтu. Provedena је kатрапја protiv тепе ро теtоdата koje пisат ocekivao. Маhот su to тanje-vise nesposobпi ljudi, ali kada је Ьila rijec о

NEDOUMICE POLIТICКIH STRANAKA

171

stolicaтa, о borЬi za vlast, опi su pokazali пevjeгovatпu upomost, zilavost i sposobrюst za klevete i гаzпе podvale. Medutiт, ја sат nastojao sacнvati ljнdski odпos. Kad sат sгео Izetbegovica, pozdravio sат se s njiщ пisат htio praviti osobne ratove od tog koncepcijskog гazlaza. Poslije izbora, па kojiтa sат izguЬio - doЬili sто sато dva poslanika - Ьiо sат jediнi pгedsjednik stranke koji nikad nije otisao н Parlaтenat, jer sат sтatrao, ро оЬiсајiта u Evropi, da sanю izabraнi covjek тоzе govoгiti u Parlaтeнtu. osiт uz proceduralne pozive. Dгugi su dolazili, govoгili su Izetbegovic i Kaгadzic. Kaгadzic uopce nije Ьiо kandidir-an, niti је Ьiо clan Pгedsjedпistva ni clan Рагlатепtа, а stalno је govoгio u рагlатепtu. Meni Sll pгeporнcivali da se pojaviт u Рагlатеntн. Rekao sат da је tamo ргоf. Filipovic, neka оп govori, necu njeтu da sтеtат niti da dајет ргiтјеr пeparlamentaгne prakse, da пеkо, de facto пepozvan, govori. Ро сетн sто тi clanovi Paгlamenta? Ра zasto su se onda kandidirali poslanici, ako svaki Љпkсiопег paгtije ode tато, uzтe гiјес i govoгi, daje savjete ili pгijeti? То se dogodilo, pala је prijetnja od Kaгadzica da се тuslimaпski naгod тozda nestati u Bosпi, ako se dogodi ono sto nece Srpska deтokгatska straп.ka. Nisaт htio da Paгlaтenat na taj naciп iskoristavam i tато nisam пikada otisao.

МВО- рипо па clгugacije misljenje

NADEZDA: Osnovali ste МВО, iпасе ta straпkaje oпoliko koliko је meni poznato u nekiт intelektнalпiт kшgoviшa Воsпе veoma dоЬго docekana, mada јој se i dalje zaшeralo i diskutovalo oko iшепа. Zasto МВО, zasto пе sашо Bosnjacka oгgaпizacija i slicпo. Potom ste, ipak, prorпeпili пaziv, nije vise МВО, nego LBO- LiЬeгalna bosnjacka oгganizacija. Је li tako?

ZULFIКARPASIC: Ne, iше пiје ргошiјепјеnо, to је ostavljerю da se u praksi pokusa, а da se na prvoшe kongгesu о tоше prodiskнtira. Sшatraш da је pitaпje bosnjastva pitanje bosanskih шнsliтапа, dok su katolici nacionalпo opredijeljeпi kao Нгvati, а pravoslavci nacioпalпo opredijeljeni kao SrЬi. Intelektualci koji sн шепi па toj odredнici "rпusliшaпska" zaшijeгali шogli su stvoгiti sгpske i hгvatske bosпjacke str-anke. Posto to пisн uradili, Ьilo је slucajeva da је meпi dosla jedna gгupa SгЬа i Нrvata koji su zeljeli ргоmјепu iшena. Rekao sam iт - odlicno, пapгavite vi bosnjacku deшokгatsku ili

172

BOSNJAK- ADIL ZULF!КARPASIC

liЬeralrш шgaнizacijи,

vi, ta vasa grupa, ра cemo se mi онdа иjediнiti; kad vi kazete da imate toliko pristalica, evo пapravite је vi. Nijedaп od вјiћ to вiје uradio. Dakle, to је Ьiо maпje-vise izgovor, ali је сiвјепiса da smo mi вapravili јеdви liberalви straпkи. Osвivackom koвgresи је prisиstvovao

Desimir Tosic;7 1 , koji је slисајпо Ьiо и Sarajevи. Pricao је poslije и Beogradи da је prvi риtа prisиstvovao јеdвој pravoj demokratskoj maпifestaciji, koja је irвala јеdви slobodви diskиsijи, i јеdап visoki нivo. Mi smo, сiвјевiса је, privиkli vеСiви bosaпske iнteligeвcije, medиtim и jedвome ваrоdи kao вasem sitвo је posijaвa iнteligeнcija. Mase, ове polиpismeпe, sи и veCiвi podrzale politikи Alije lzetbegovica, tako da smo mi ostali mala, elitпa politicka straпka. Mi smo imali svoje поviве, роноvво sam pokrerшo "Bosaпske poglede". S нjima sam imao velike proЬleme, vi to zвate, jer te воviпе нisam lltio koвtrolirati, dosljedнo svom priнcipu. Овi sи cesto zaиzimali staпovista protivвa mojim politickim staпovistima. То sam tolerirao, Ьiо sam covjek koji је и vlastitoj straвci fmaпcirao vlastitи opozicijи i pomagao је, izdavao te воviве koje su vrlo cesto otvoreвo kritizirale тоји politiku i вisи davale podrskи вekim mojirв akcijama koje sam и to vrijeme pokretao. I pored toga to је Ьiо нajbolji list и Bosвi. Сiвјевiса је da је мво okиpila u Bosвi iпteligeвcijи, sto је imalo i вegativнill i pozitivвill straпa. Negativвo је sto sи strukture vlasti Ьile lose, sto sи kaпdidati SDA и Parlameнtu imali јеdап slab politicki i moralнi вivo. Тi razнi predsjedнici орсiпа, opciвski odborнici ро Citavoj Bosнi Ьili sи cesto vrlo proЬlematicнi ljudi, вesposobвi, spekulaпti, sverceri, karijeristi. Tako da је zbog toga trpjela struktuгa lokalвill i repиЬlickill ustaнova, јег је iвteligeпcija ostala vап SDA i u veCiпi slиcajeva prisla наsој straвci. Oportuвizam је иСiпiо svoje, i to se izmijeнilo. Mi smo vodili opozicijи. Dok sam jos Ьiо и SDA, dolazio mi је Мirko PejaпoviC7 2 s idejom da se stvori koalicija politickih straнaka koje su za sиvеrени Bosrш, za zajedвicki zivot, za demokracijи i koje Ьi sprijecile mogиce ekscese. Primio sam ga zajedвo s Izetbegovicem, i pristali smo па to. Kad је doslo do razlaza u SDA, Izetbegovic је to preokreвиo, ра је

NEDOUМICE РОL!ПСК!Н STRANAКA

вapravljeнa koalicija izmedи SDA, SDS i HDZ (Кljuic;? 3

173

Karadzic i Izetbegovic). KaradziC i Кlјиiс sи mi tvrdili da sи онi tra:lili da i МВО ude и tu politicku zajedнicu, ali је Izetbegovic ва to stavio veto. Da је МВО Ьila ироzваtа s priвcipirвa вjillovog dogovora, sиiillljam da Ьi иорсе lltjela исi и takvи koalicijи, tirв vise sto је она pravljeнa bez ikakvog politickog sporazиma koji Ьi se mogao objaviti. U pocetku sam se наdао da је rijec о ozЬiljнome sporazиmи, sto је meнi odgovaralo, jer Bosвi ide u prilog stvaraпje koalicije Srba, Нrvata i Mиslimaпa. Mislio sam tada da sи овi politicki иspjeli, da su иciнili veliki korak вaprijed, mada sam pozнavao вjillove strukture i вivo, u koji sam pomalo sипшјао. Medиtim, vrlo brzo se pokazalo da se овi нi и сети drugome нisи slozili неgо da koпшнiste potuku zajedнicki, da glasaju jedнi za druge, tako da Sгbl glasajи za Mиslimaпe i Нrvate и predsjedнistvи, Muslimaнi za srpske i llrvatske kaнdidate i obmиto. То је Ьiо sporazиm о podjeli vlasti i вista vise. ,

71 Desimir Tosic, podpredsjednik Demokratske stranke Srbije i jedan od osnivaca Demokratske alteшative, dugogodisnji urednik "Nase reci" u Londonu.

72 Mirko PejanoviC. srpski politicar, c]an delgacije Bosne i Hercegovine u ZenevskiПl pregovorima i clan predsjednistva RBiH.

Stjepan Юjuic, novinar, Ьiо predsjednik HDZ ВiН, zastupao stanoviste suverene Bosne, clan Predsjednistva ВiН, predsjednik novoosnovane RepuЬ!ikanske stranke. 73

10

UOCISUKOBA

NADEZDA: МВО, Vasa stranka, iako је stvaшo okupila intelektualnu muslimansku elitu, zapгavo nije postala rnasovna stгanka, Vi ste рге svega bili rnala stгanka sa dosta velikim uticajem н javnom zivotн. Kako Ьiste odгedili rad nacionalnill stгanaka ll Bosпi? ZULFIKARPASIC: Sarn sam Ьiо јеdап od osпivaca SDA zajedпo s Izetbegovicem. Moze se reci da sam је doveo skoro do vlasti, igгao sarn u politickom zivotu Воsпе takvн ulogu kojoj је Ьila posvecena paznja i od masa i od stampe. Mozda је i stoga uloga МВО-а Ьila visoko осјепјivапа. Govorio sam vam о tom sporazumн za medнsobпu podjelu vlasti, stu su ga napravile tгi nacionalne stгanke, kojima smo Ьili opozicija. Mi smo odmah zaнzeli opozicioni stav i pokazali da se boгimo za stvaгanje dobrog drzavrюg aparata, koji се funkcioпiгati i pripremiti l!Stav drzave, jer је Bosna Ьila bez ustava. Htjeli smo da skнpstina priprema valjane zakone, da se распе pгo­ voditi jedna ekoпomska reorganizacija iz diгigiгane pгivrede н slobodnн i tome slicno. Razumljivo је da se sve to moglo dogoditi ро samoj logici stvaгi. Те

tri stгanke doЬile su ogгomnн veCinu Ьiraca, i one su пapгavile spoгa­ zнm i podijelile vlast. Najvisu funkciju u Pгedsjednistvu uzela је SDA, н Vladi HDZ, а u Skнpstinu SDS. Medutiш, od ргviћ pocetaka vidjelo se da опi ustvari пemaju zajedпickoga ргоgгаша пiti imaju zajedпicke politike, пiti su норсе slozni u Ьilo kojem osnovпom pitanju zemlje. Onda se postavlja pitanje: u cemu su se опi slozili? Slozili su se da jedan za dгugoga glasaju dok пе dodн na vlast, а cim su prigгaЬili vlast, radili sн jedan protiv dгugoga. Tako se dogodila cudпovata stvaг. Opozicija Izetbegovicu nije Ьila vап Parlaшenta, пiје Ьila vап Vlade, ona је Ьila u Vladi, to је Ьila politika SDS-a i HDZ-a. HDZje iшala svoje politicke pгotivnike u ljнdima koji su Ьili clarюvi te koalicije, ра su na govoгe HDZ-a SгЬi пapнstali skupstiпe i obrnuto.

BOSNJAK- ADIL ZlJLFIКARPASIC

176

Pocela se razvijati jedna apsurdna politika, da politicka koalicija koja drzi citav drzavni aparat radi sama protiv sebe. Pocela је prvo borba kako се se oгganizirati odbrana zemlje. Bili su potpuno oprecni pogledi na to kako се se voditi politika, kakav odnos zauzeti prema susjednim repuЬlikama. U to је vгijeme МiloseviC bio clan Predsjednistva SrЬije, ра su predsjednistva repuЬlika doЬila najveci znacaj. Na primjeг, ро svim ustavnim pгopisima i ро svoj logici skupstiнe su tгebale izabrati delegacije koje се rijesiti pitanje Jugoslavije, гazgr-anicenja, podjelu fiнancija, pitanje vojske, pitanje medunarodnih odnosa i ostalo. Najedanput su se pojavili predsjednici repuЬlika, zvali su ih "putujuCi ciгkus", а koje ustvari нiko нiје ovlastio. Parlamenti nisu donijeli odluku da predsjednici repuЬlika imaju kompetenciju za te spoгa­ zume. No, s obziгom na to da је dominiшjuca licrюst Ьiо Milosevic, to је ispadalo kao logicna stvar. Nasa stranka је tada, prije svega, iнsistiгala na definiгanju ciljeva- sta онi hoce da rijese, koji su aktuelni pгoЬlemi jugoslaveнske zajedнicke politike, da se odгedi pitanje mogucih izboгa u Citavoj Jugoslaviji, da se odrede komisije iz par1amenta, tасна ргосеduга ргеgоvога i ciljevi pгegovora. Mi cesto nismo znali гadi cega se sastaje Predsjednistvo. Milosevic pozove, i oni se sastanu. Pricalo se da Tudman i Milosevic dijele Bosnu. Pocelo se predbacivati da televiziju dгze Muslimani, da је нoviпska kuca "Oslobodeпje" u rukama SDA, odпosno i suprotпo, da је "Oslobodeпje" u шkama SDS-a, da па televiziji domiнiгaju Ьivsi komuпisti i1i SrЬi. SDS је stvorila пeku omladiнsku organizaciju, koja se zvala "Мlada Воsпа". Stvarala se Muslimanska omladiпska oгganizacija - MOS. Pojavile su se пеkе poluvojпe formacije koje su te stranke pomagale. IzЬio је spor oko гeoгgaпizir·anja miнistarstva unutrasнjih poslova i oko miпistarstva odbrane. Doslo је do sukoba izmedu vojske i rniпistaгstva odbrane Bosne i Heгcegoviпe, па cijem se celu нalazio predstavпik HDZ-a. Stгah

i

oгuije

Pocelo se naoгuzavati нarod, pocelo је dolaziti do prijetnji i do niza raznil1 mjera koje su potpuno izguЬile svaku perspektivu skladnoga zajednickoga zivota. Na primjeг, najedanput su preduzete mjere da se iz Bosne razne ustanove sele, da se razna vојна postюjenja pakuju i sele u SrЬiju. Dгuga stvar, organiziгana је nabavka oгuzja. Pocela је пjegova prodaja ро visokim

uocrsuкoвл

177

cijenama. Na sceпu su stupili ratпi pгofiteri. Pocelo se govoriti 0 reы:ijama. u isto vrijeme pojacano је oduzimar1je oгuzja od teritorijalne odbraп;. То је stvoгilo nepovjereпje. U muslimaпske орСiпе dode Armija i uzme oruzje. Uzim~li su i iz srpskih opCina, ali tako da uzmu, па primjer, iz Glamoca ра ga daJu u drugo srpsko mjesto. Kad covjek sve to analiziгa vidi da su vec tada vrsene pripreme za sukob u Bosпi. Izetbegovic se jos uvijek oslanjao na апнiјu, uvjeren da се она sprijeciti progoп muslimaнskog stanovnistva. U isto vrijeme је odlucio da Muslimani trebaju otkazati poslusnost, ne odazivati se moЬilizaciji. Stvoreп је malo-pomalo jedan kaos. SгЬi su poceli stvarati sopstveпu vlast i regionalнe vlasti u Kгajini. Osnovana је skupstina u Banjaluci i niz razнih stvari koje su ocevidno vodile nacionalнome i vjerskome sukobu najveCih razmjeш. DoЬivao sam informacije da SrЬi ргаvе spiskove koje muslimane treba stгijeljati. Ljudi su mi govoгili da takve spiskove pгavi HDZ. Jednog dana me јеdап SгЬin, poznati akademik, sreo ра kaze: "Vi ste moje najvece razocarenje, gospodine Zulfikarpasicu." "Zasto, gospodiпe?" Kaze on: "Vi pгavite spisak Srba koje tгеЬа likvidirati." "Ко pгavi?", pitam. "МВО", ka2e он. "Hvala sto ste mi to гekli, ја citavo vгijeme cujem kako vi pгavite spiskove. Ја mislim da smo mi svi ludi, covjece bozji, poznajemo se, vidamo se, гazgovaramo i dozvoljavamo da nam ovakve stvari pгolaze. I vi vjerujete da ја pгavim spiskove i da ја treba da vjeгujem da vi pгavite spiskove!" "А ја sam zaista cuo", kaze, "ја sam cuo пeki dап da vi to radite." Dakle, atmosfera је Ьila vrlo konfuzna, пареtа i bolesпa.

Tajni гazgm'o1·a Kaгadzica i Milose1,ica Pokusao sam пapraviti apel geнeralima JNA, u otvoreпome pismu objavljerюm u "Bosanskim pogledima", gdje sam trazio da vojska не bude u sluzЬi jedпog пагоdа, а protiv dгugog. Miпistarstvo uпutгasнjih poslova је, koгisteCi se modeшim sredstvima prisluskivarrja, sнimalo razgovoгe izmedu Milosevica i Kaгadzica. Osim toga, dosli su do vojнih пагеdеnја. Sve је Ьilo парisано masinom, takozvaнa plava koverta, koja se otvar·a u odrederюm nюmeпtu. Sadrzala је паrеdенја armije komaнdaнtima. Koliko se sjecam, u naredeпju koje sam imao priliku vidjeti, pisalo је da se sve drzavпe ustanove stavljaju pod koпtrolu JNA, da se policija stavlja pod direktпu komaнdu armije, da se uspostavlja stroga koнtюla saobracaja, ogranicava kгеtанје,

BOSNJAK- ADIL ZULFIKARPASIC

178

uvodi policijski sat, likvidiraju neprijatelji i onemogucava svako politicko djelovanje nepozeljnih i "antijugoslavenskih elemenata" i niz drugih mjera kojih se vise tacno ne sjecam, а koje su govorile о zavodenju apsolutne vojne diktature, i sve to u slиzbi plana stvaranja Velike SrЬije, иz moZda i jedan krvavi obracиn s politickim pгotivnicima. Doslo se i do pisma komandantи Banjalиckog garnizona, ја mislim Uzelcи. Pozvali sи те iz Predsjednistva i dali mi da to procitam. I zaista је tи Ьilo jezivih stvari. Na ргimјег, iz zaЬiljezenog telefonskog razgovora Milosevica i Karadzica vidjelo se kakve ljиde tгеЬа pohapsiti ako dode do оЬгасиnа i sta sve tгеЬа uraditi. Govorilo se о zrtvama, spominjale Ьгојkе, koliko Ьi SгЬiја mogla imati zrtava. Neka stranka se proglasava losom јег sи dozvolili da јој mиslimani Ьиdи clanovi. Sve је to Ьila jedna nevjerovatna konspiracija. Onda sam otisao kod Izetbegovica па razgovor и vezi toga. DILAS: Је li аиtепtiсап taj tekst? ZULFIKARPASIC: Bez sumnje, ti sи tekstovi Ьili aиtenticni. Kad smo to doznali, doЬili smo jedno pismo, koje mi је potvгdio i Kaгadzic kasnije, da se pripremao dап kada се se istocna Hercegovina pripojiti Cmoj Gori i stvoгiti se Srpska kгajina. То је zaista Ьiо иdar na egzistenciju Bosne i Hercegovine. Ја sam tada, na svojи inicijativu, sazvao konferenciju za stampи i pozvao na nји i druge stranke. Ти је dosao predsjednik HDZ-a 7 Кlјиiс, predstavnik Socijalisticke stranke, Ьivsih komиnista, Adil Kиlenovic -\ , ра Mul1amed Cengic, sekгetaг SDA, jer је Alija Izetbegovic to vгijeme Ьiо na putи" Odlиcili smo izaCi и javnost s tirn dokumentima, objaviti ih. Odlиcili smo иciniti posjetи Washingtonu, Londonu, Parizи i Rimи, gdje Ьi posjetili predsjednike vlada, miпistre vanjskih poslova i upoznali ih s tim. То је Ьiо jedan stav, ne pгotиsrpski, vec protiv Kaгadzica, koji је Ьiо jedan od glavnih rюsilaca

te politike. Bio sam vrlo nezadovoljan sto је politicki razvoj posao tim putem. Namjeгa mi је Ьila: ako se to objavi и javnost, Ьit се to nacin da se izbjegne sukob. Govorio sam da Arrnija nece moci uraditi te stvari koje pisи u tim dokurnentima, ako se unaprijed objavi da oni to i to za taj i taj dan pгipгemaju. Napravili smo i delegaciju koja је tгebala otputovati. Trebalo је da Izetbegovic, Кlјиiс i ја zajedno idemo, prvo и London, ра u Washington. 74

Adil Kulenovic. portparol SDP. sada direktor sarajevskog Radija 99"

UOCISUKOBA

179

Tudmanm'a "londonska tajna" kad sam razgovarao s engleskim ambasadoгom и vezi s i pitaпjem ko се паs primiti, doЬio sam dokиmenat iz Lопdопа о гazgovorima Тиdmапа s ministгom vaпjskih poslova, gdje on predlaze podjelи Bosne kao jedino politicko rjeseпje. Odmah sиtradaп doЬio sam protokol пjegovog razgovora па јеdпој iпtimпoj veceri, kоји mu је priredio podpredsjedпik Koпzervativne straпke i па kojoj је Ьilo desetak osoba. Оп i tи poпavlja svoje stavove. Ти se poziva па sporazиm Cvetkovic-Macek iz 1939, koji sи Eпglezi u svoje vrijeme pozdravili, i da Ьi to trebalo ропоvо realizirati. Vidio sam da пе mogи iCi s Кljuicem u Loпdon, kada sef njegove stгanke hoce da podijeli Bosnи. Obavijestio sam Кlјиiса da mi је to poznato i traZio da telefonom razgovara s Tudmanom i da mi, и rokи od dva sata, javi sta Tиdman kaze na to. Tиdman је odmah poslao, valjda aviorюm, nekim privatniш, и SaiЋjevo gospodina DaliЬora Brozovica s jos nekim visim cinovnikom hгvatskog Predsjednistva. Dosao је da mi objasni Tudmanov stav i иvjeri те kako nije istina da је on za podjelи Bosne, da је sve krivo shvaceno. Iz гazgovoгa s BrozoviCem Ьila је ocevidпa njegova иvjerenost kako је to Tиdman иistinu zastиpao i da је Brozovic osobno protiv toga, te da se nasao u nezgodnoj sitиaciji gdje mora braпiti Tиdmana. On nije Ьiо u staпju sakгiti te cinjenice, nego је poslije neke detalje prihvatio, rekavsi da Tиdman nije tako mislio, da se s tirn ne slaze ni Mesic, da је to Ьilo samo ispitivanje stanovista Engleske. Iz tog razgovora vidio sam da је Brozovic jednostavrю u nedoиmici kako da se pravda. Mi snю jos jedanput sve provjerili kroz diplomatske kanale i doЬili sve potvrdeno. U

vЩeme

datиmom

Spoгazum Ја

umjesto

vidio da nama nista drugo пе preostaje nego pokиsati otiCi i ondje rijesiti proЬlem. Citavog mog zivota Ьiо sam иvjerenja da sи balkanski nacionalizmi i krvavi sиkoЬi najcesce plod zaЬlиda, brojnih predrasиda koje mi irnamo jedni о drugima. Primjera radi, pogledajte te nase narodne pjesme, koje govшe о nasoj ratobomoj historiji. U srpskoj naгodnoj pjesmi uvijek sи mиslimani ti koji sи zиlumcari, ali i obmuto, и narodnim pjesmama muslimana vlasi su nasi pгotivnici. Iracionalпe mrzпje izmedи nas - to sи zapravo veliki historijski nesporazиmi. Ти је rijec о zaostavstini Srednjega vijeka, kombsam

опdа

гаtа

vиku и јаmи

180

BOSNJAK- ADIL ZULFIKARPASIC

inaciji vjerskog faпatizтa i skurilпog пacioпalizтa, koji пета sпage svojoт racioпalnoт politikoт doci do ciljeva, пеgо s vrетепа па vriјете pribjegava пajmracnijiт ljudskiт iпstinktiтa.

I onda dode ova potvida svega u sta nisam zelio vjerovati. Sjecam se tih noCi kad ро cetrdeset i osam sati nisam skidao odjece sa sebe. PosjeCivao sam пеkе prijatelje, setao, isao na neke Iazgovore i citavo vrijeтe Ьilo тi је jasno kako se prodaje oгuzje, kako se oruzje пabavlja. Iz razgovora s Kмadziceт saznao sam da on iта podatke kako se u tiт i tiт punktoviтa u Sмajevu prodaje oгuzje, da је tu Izetbegoviceva faтilija upletena, sto, ро тот тisljeпju, пiје Ьilo tаспо. Organi MUP-a su zaplijenili karnione s oruzjeт iz SrЬije, kobajagi za kasamu u Visokom, а to је Ьilo naтijenjeno srpskiт paravojskaтa. Nastojao sат doznati neke stvмi preko ljudi sa izvoгa. Pozivali sн те pojedini oficiii, ne sато Musliтani nego i SгЬi, i rekli da se dijeli oruzje u velikiт kolicinama srpskoт stanovnistvu. Jednostavno, kamioniтa se odvozi oruzje u Han Pijesak i dijeli se ро srpskiт seliтa, "sve zbog straha, ра da se rnogu braniti". Takvo је stanje Ьilo, sukoЬi su se тogli vrlo lahko dogoditi - provokacijoт ili nepaznjoт. Uvjerio sarn se da rni ne preostaje nista drugo nego to гascistiti iskljucivo sa Sгbirna. Vidio sam da taj rat koji nат dolazi nije rat izrnedu Siba, Нivata i Musliтana, u sto se poslije nazalost pretvorio, nego piije svega izтedu SrЪa i Musliтana. Posto sат irnao iskustvo iz Drugog svjetskog rata, znao sarn kakve se str·ahote тogu kod nas dogoditi. О tоте sarn otvoreno govorio i pisao. Vi se, Dido, sjecate rnoje posjete Varna, kad ste rni гekli: "Ма ipak su ovo dгuge geneгacije, sad su ljudi drugi, cetrdeset godina је proslo". Rekao sат Vam da ono sto se u LiЬanonн za godinu darш роЬiје, to се se kod паs u Bosni dogoditi za nedjelju dana. Mi sто drugaciji, drugi ternperarneпti, тi sто dгugi ljudi, Balkan је opasno podrucje. Neki naгodi padaju н nesvijest kada vide kгv, za razliku od nas Balkanaca, koji padarno u zanos, obuziтa паs opojrюst kada osjetiтo тiris kгvi. Vidite, Ьiо sarn uvjeren da se taj nesporazurn izтedu nas тоzе otvoгenorn politikoт bez zadnjih патјега rascistiti. Моје је dнboko нvjerenje Ьilo da su пasi nar·odi, а пarocito Bosnjaci i SгЬi, propustili prilikн da ро odlasku Turaka sjednu za sto i srede racuпe. Slijedecu takvu priliku pгopustili srno stvaranjeт Jugoslavije. U rneduviernerш su Bosnjaci postali politicki faktor, drugaciji nego sto su prije Ьili, kada su svoju sudЬinu vezali za jedno cмstvo koje је uтiralo i koje је guЬilo. Сiпјепiса је da su тusliтani

UOCI SUKOBA

181

psiholoski Ьili vezaпi za Tшsku. Propast Tuгske oni su dozivjeli skoro kao svoju vlastitu propast. Dosli su u defanzivu psilюlosku, fizicku i rnateгijalnu. Isto tako, rnuslimani su za vrijeme Austгougarske Ьili u opoziciji srpskim pretenzijama na Bosnu, dok su se SrЬi osjecali pobjednicima koji su zauzeli i oslobodili Bosnu, oslobodili jugoslavenske kгajeve. SгЬi su Ьili uvjeгeni da su oni nas oslobodili, ucili su to u skolaтa, i da mi пјiша du_gujerпo veliku zahvalnost sto su nas pustili da zivimo. А опdа, poslije agrame refom1e i opceg osirorпasenja doslo је do jednoga rnoralnog rasula nase rnuslimaпske sгedine. Doslo је i do izvjesne fizicke degeneracije. Bilo је sela da su ljudi imali guse, rahitis, eпdeтski sifilis. svrab ... , i to пе zbog toga sto su Ьili nekultumi, nego sto је njima Ьiо povuceп tepih ispod nogu za опu golu egzisteciju te su ljudi zivjeli u velikoj Ьijedi. 5 Hasan Kikic0 pise о гadnicirпa oko Tuzle i tuzlanskog Ьаzепа, u kakvirп su koliЬaтa staпovali, pod kojima su okolпostima гadili. kakva su Ьijeda ј пevolja Ьili. То paupeгizirano seljastvo, kojemu је zemlja Ьila oduzeta. moralo је гaditi пајgоге poslove za пajпizu nadпicu u Evгopi u to vгijeme.

DILAS: Takvu bedu i pгopadanje sam video u Saпdzaku: uveгljivo i dirljivo ju је opisao Camil Sijaгic u "Bii10I"cima ... " ZULFIКARPASIC: Govorio sam vam kakva је Ьila гeakcija паkоп Dгugoga svjetskog гаtа, gdje se muslimaпima otvoгila јеdпа nюgucпost, perspektiva, iako ne u potpunosti kao ostalima. Muslimanska sredina је ozdгavila. popгavila se, stvorila је svoju iпteligeпciju, svoju liteгaturu. Tu su Ьili Mesa 76 SelimoviCi. Mak Dizdaг , tu su Ьile kultuшe ustaпove, tu је Ьila izmjeпa misli, takmicenje ideja, tu su Ьili ljudi koji su sve to, na pгostoгima па kojima su zivjeli, osvojili za sebe i svoje potornke. Та rnuslimanska sгedina Ьila је drugacija nego ona pred Dгugi svjetski гаt i u ratu. Sada је, strahovao sam, ocevidno taj sukob rnogao Ьiti mnogo opasniji, mnogo drukciji, mnogo zesci, krvaviji. Kod mene је sazгela misao da паша nema drugoga пеgо pokusati 75

Hasan ~ikic.(I905~1942). knjizevnik. uredivao casopis "Putokaz". kao partizan ubijen od cetшka . (Nазvаzшза djela: ProvшciJa u pozadшi. Ho·ruk. Bukve:) •

Mehшedalija Mak Dizdar. ( 1917- 1971 ). najveci bosaпski pjesnik. рјеsшаша duboko ~tiCa~ па svозн srediпu .. politicki se zalagao za afirшaciju bosпjastva. bosanski jezik i пjego\'U CISIOCU. Suradivao 1 Ью pokretac brojnill casopisa. urcdnik knjiZe\'nog casopisa "Zivot" Preveden па шnoge jezike. (Najvazпija dje1a: Kaшeni spavac. Ostrva. PJivacica. Koljena za 76

.

шadonu:)

UOCISUKOBA

183

BOSl\JAK- ADIL ZULriKARPASI<:'

182

iskreno гascistiti proЬlem. Neki su mi kasnije govorili "ti si dobro razmisljao da dobijemo na vremenu". Nisam ni pomisljao na taktiku, da mi dobijemo na vгerпenu dok se ne naoruzamo. Mislio sarп da је doslo vrijerпe da tu stvai do ternelja гascistirпo i sprijecirпo zlo i sukobe za sva vierпena.

sila piisili i to samo ako ih egzistencijalno ugгozi onda idu na popustanja i korпproшise. Ја sarп u torп osnivanju video piYi pokusaj plшalizma u Bosni. Neki pluгalizarп u SrЬiji i Hгvatskoj vec postoji i tada је postojao. U stvari to је Ьiо nastavak Vase linije koju ste imali u emigгaciji. ZtJLFIКARPASIC:

"N i s а т i sа о rl а

т о li т п

Zelirп пaglasiti, da ја пisarп isao SrЬima da molirn, пеgо da otvoreno

гazgovaгam. Rekao sarп irп: "Rastat сепю se kao prijatelji ili kao neprijatelji kad ја izaderп iz ove sobe - sto zavisi od Vas", Ьilo је to rпоје duboko uvjerenje. Bio sam uvјегеп da је to u velikom iпteresu i SгЬа. Zasto sam mislio da је u interesu SгЬа? SrЬi su se u to vrijeme osjecali izoliraпima, u ratu s Нгvatima koji п е uspijeva, koji опi п е doЬijaju, koji је krvav. Evropa је protiv пjih kao agresoгa. Neгijesen ргоЬlеrп Kosova, tmume perspektive tl citavoj Jugoslaviji, u Bosni. Naoшzavaju se Hгvati i u Bosпi, salju se kao dobrovoljci da Ьгапе HIVatsku. Iz vojske bjeze Muslimani. SrЬi su imali osjecaj da su bez prijatelja i u politickoj izolaciji u Evropi. U tome momeпtu, eto, njima prilaze pгedstavnici jedпoga naroda, koji је јеdап od velikih пaroda, u stvari Bosnjaci su Ьili tгeci ро brojnosti u Jugoslaviji, dok su muslimani u vjerskom srпislu pгedstavljali dгugu ро velicini koпfesionalnu skupiпu.

NADEZDA: Vasa ideja је Ьila da SrЬima to takode odgovara. ZULFIКARPASIC: Njima је odgovaralo psiholoski vise nego nаша. Опi to nisu ocekivali, Ьili su izпeпadeпi i zapгepasteпi rпojirn pгijedlogom u pozitivпome smislu гijeci. kao i zbog toga sto su iza pгegovora stajali Izetbegovic

i SDA. DILAS: Vase osnivanje Muslirпanske bosnjacke organizacije, pre svega је pokusaj stvш-anja pluгalizma u okviш rпuslirпanske ideje i muslirпanskog pokreta, rnuslirnanskog, odnosno bosпjackog naroda. Tri partije u Bosпi, srpska, hгvatska i SDA, su пacionalne, totalitame partije koje u sustini nisu denюkгatske, koje i da hoce u stvaгi пе urпeju da se sporazurпeju, јег su iskljuCive i zпaju da reaguju samo па silu. tj. ako ih

SDA i saгadnji s Izetbegovicerп i njegovom gгuporп тој а паmјега је Ьila da se formiгa jedna gradanska, liЬешlна stranka се~tг~, bez tendencije da okuplja mase i da bude neka populisticka partija. OsJetю sam da se kod паs na Balkaпu uopce, а pogotovo nakon cetrdesetogodisnje vladaviпe Komunisticke partije u Jugoslaviji, trebaju izvrsiti duboke izmjene u гazmisljanju, da se demokratiziгa drustvo, da se dedramatiziraju ргоЫешi, da se nomшlizira jedan odnos izrпedu politicki razlicitih stranaka koje се se stvaгati, da se drugo rпisljenje ne smatra izdajorn, da se razgovori, па prirnjer, sa SгЬirпа не smatгaju otvaгanjem froпta protiv НIVata, i obratпo, da se citava ta stvar svede па jedan normalaп politicki proces kakav se dogada u citavoj Evropi, а sto је ргеd паша stajalo kao јеdпа otvoreпa Pri

stvaгanju

пюguerюst.

SDA- popoulisticka st1·anka Za SDAje rюvinaг Manojlo Tomic, odmah ро osnivanju stгanke, napisao da tu postoje dvije struje. Јеdпа liЬeralna, evropska, otvoгena, а druga tradicioпalпo koпzeгvativпa, пacioпalisticka. Procitavsi пjegov korпeп;;_r nase osпivacke skupstiпe, vidio sam da је vгlo dobro zapazio strujanja па samoj osпivackoj skustini. Vrlo sarп brzo uvidio da se u stranci pojavljuju орrеспа misljeпja. Мепi нiје srпetalo drugacije misljenje. Za moje gledanje на .:'jeru i osjecanje prerпa нјој, za moju odanost tradicijarпa, tu је bilo ljudi koJI su pгetjerivali, koji su upotreЬljavali komunisticke rпetode u oгaani­ zaciji, koji su tгazili neku odanost vodama. Srпatгao sam da su to o~taci komunistickoga sisterпa i poceci pokusaja da se metodama na koje su ljudi jedino naucili пastavi politicki rad. Mislio sarп da се to proces derпo­ kratizacije kod nas izrпijeniti. Ргеrпа torпe, Ьilo је evidentno da u SDA postoje dvije struje, i oko mene su se poceli okupljati neki intelektualci. Medutirn, razvitak nasega politickoga zivota u Bosni odvijao se vrlo dramaticno.

BoSNJAK- ADIL ZULF!KARPAS!C

184

Na osnivacku skupstinu doslo је dvije-tri hiljade ljudi, а vec na drugoj је bilo desetak hiljada, шаdа је to Ьilo u provinciji. Hocu sашо reci da su шusliшanske шаsе prilazile stranci s razniш predrasudaшa i pгetpostavkaшa о politickoш zivotu. Svako је iшао svoje videnje, ali su se ljudi zadгZavali na povrsini. Nije se islo u duЬinu, nije se gledalo da se stvori jedna шoderna politicka stranka. Ljudi koji su usli u odbor, sto ga је Izetbegovic predlozio, Ьili su шanje-vise nepoznati u javnoшe zivotu Bosne. Od pocetka је taj kadrovski sastav stгanke posao pogгesniш puteш. Nisu se traZili sirokogrudi ljudi, sposobni, koji su za dijalog, za takшicenje, гazшjenu шisli, za analize, пеgо опi koji su шaпje-vise pokazali odaпost, пesto slicпo kao sto је Ьilo u Koшuпistickoj partiji. Orgaпizacija straнke isla је u pravcu da su шladi iшашi i hodze igrali glavнu ulogu u Ьiraнju odbora ро seliшa i gradoviшa ргоVШСlЈе.

То је Ьilo vгlo ораsно,

jer нijedna crkvena пi vjerska orgaпizacija пiје od stгапе koшuпista tako teшeljito kao sto је Ьila Musliшanska zajedпica. Negdje 1989-1990 пastao је pokret iшаша па celu sa Salih ef. Colakoviceш 77 , sastavljeп od vjei"skih sluzbeпika koji пisu htjeli pгiшati direktive od koшunistickЉ koшiteta, vec su пastojali Ьiti пezavisпi od drzavнih i politickih stгuktura. А grupa Alije Izetbegovica se u vjerskiш zajedпicaшa prije svega osloпila па ljude koji su sluzili rezinш i Ьili spгenmi bezuvjetпo sluziti i SDA, da Ьi se па taj наСiп гehaЬilitiгali, da Ьi svoje Ьila iпfiltгiraпa

djelovaпje opгavdali.

Stranka је okupila ljude koji пisu Ьili пi aпaliticari, пi ideolozi, пiti su Ьili ljudi koji su шogli stvoriti sii"oke politicke platforшe za perspektive svojoj vlastitoj zeшlji. Rijec је Ьila, ргiје svega, о јеdпој grupi bivsih zavjei"eпika, zatvoreпika, koji su vrlo usko gledali i vrlo usko djelovali.

Opeгiralo

se tu jedпoшlogikoш, kojaje Ьila odraz pojedпostavljeпja svih рrоЬlеша, da snю u opasпosti te da se шоrашо utjerati u јеdап tor, da шоrашо Ьiti pod јеdпiш vodstvoш, u јеdпој stшпci. Kada sаш пapustio SDA шislio sаш da је to rюva sansa za stvaraпje deшokratske straпke, koja се Sa\ih ef. ColakoYic, mostarski mufЩa. koji је s jednim brojem imama ustao protiY ko\aboratera Reisa Mujica.Biran 1991 za Predsjednika Mesihata Islamske zajednice Bosne i HercegoYiпe. 77

komuпistickog

Aladza dzamija н Foё:i. prije rнsenja 1992 .

Na

осе\ оrп mezarLI Ll Foci. тarta 1990

Рогtгеt HL!seiп-t>ega ZLI1fikaгp
ica

:\а mitiпgll SDA LI KlaliLI~i: \IL1iш11ell Filipo\ ic \lllllalllc:ll Ceпgic .-\llil Zнlt.ikaгpasic. Fikгet Ac1ilпa rпitiпgн

SD.-\ Ll Foci. a\gнst 1990

.-\l>llic .-\lija lzctt1ego' ic- septc:пll>aг !99(1

prije

rпiпiraпja

.,

· 1 \ 11'

lт \1 · т

'1\

r-··1· 11

1

1 '

т

т·;

·11

1'

Adil i Milo\an f)i!as. u Budimpesti .

Milo\an f)ilas. Nadezcla Gace . Adil - Budimpesta. mart 199-1 Adil s kornandaпtom Pr\ og (saraje\ skog) korpL!sa Armije BiH i s komaпaaпtom јес! п е saraje\ ske l1rigade. april 199-1

Bosпjaёki iпstitut

Adil s komaпdaпtom Saraje\u. april 199-f.

јс:dпс:

od

spc:c:ijalпil1 jediпic:a

u

ZLiгic:lш

LI

Adil. Ylado GotoYac.. i\!iko

Tгipalo

i

Јуо Вапас. па

Blc(lu.

тај

199-f

UOCISUKOBA

185

javrю

iznijeti svoje ciljeve, koja се reCi da se bori za slobodnu privredu, za drustvo, za zajednicki zivot i da се to Ьiti utakmica raznih politickih шisljeпja. Medutiш, dogadaji su se odvijali tako daje sve пevjero­ vatпo liCilo па опu пekadasпju aferu izbacivaпja Нuша i Kaгabegovica iz partije. Od pedeset i пekoliko koшiteta sашо јеdап jediпi. пiје glasao za пjihovo istjerivaпje! Nesto se slicпo dogodilo i паkоп пюgа izlaska. Proglasili su паs razЬijaCiшa шusliшaпske пасiје, izdajicaшa islaшa, i diskusija је posla kriviш puteш. Nikako nisaш dozvoljavao da, stvarajuCi МВО, ulaziшo u te diskusije, da se braniшo i dokazujeшo kako пisшо ono sto su tvrdili krugovi SDA, vec sшо пapravili svoj prograш i nisшo vrbovali claпstvo. Bio sаш protiv stгaпa­ ckih legitirпacija. Svaki slobodпi gradaniп opгedjelit се se za koju straпku da glasa, jer slobodaп gradaпiп glasa jedaпput za jednu straпku, а sutradaп za drugu, zato sto se opгedjeljuje za ргоgrаш. Sшatrao sarп da шi шоrашо dostiCi taj пivo politickoga gledaпja па рrоЬlеше, da se dedraшatizira gledaпje ро kojeшu је пеkо pristalica јеdпе straпke kao sto је, na ргiшјеr, u svoje vrijeшe Ьilo u SrЬiji - deшokгati i radikali, kao sto је па kraju krajeva i u Aшerici - repнЬlikanci i deшokrati, gdje se па gгoboviшa pise: "Оп пikada пiје glasao za гepuЬlikance". Nашјега шi је Ьila da se stvori шodema straпka, da se da јеdпа altemativa za koju се se ljudi opredjeljivati ро svojoj volji i bez ideoloskih predrasuda. О tоше sarп govorio kasпije, tvrdeCi da је to saпsa za шusliшaпski пarod, da оп doЬije vise opcija za izrazavaпje svoga politickog staпovista. U Bosnjackoш institutu posjedujeш пеkе predizbome proglase i letke, koje sarп skupljao ро svojiш пavikaшa kolekcioпara. Neki dап sаш pogledao jedпu kolekciju letaka SDA, koje Ьi шozda tгebalo objaviti. U пjima SDA tгazi od svojih pristalica da glasaju za Plavsicku i Koljevica, da glasaju za SDS, spoшinju Karadzica. Na priшjer, u Kaknju kazu otvшerю: "Nas saveznik i prijatelj је Srpska deшokratska straпka па celu s Karadziceш, а паs neprijatelj, koji је stetaп ро islaш, jeste Musliшanska bosnjacka orgaпi­ zacija па celu s Adiloш ZuШkarpasiceш ... " Dakle, ljudi koji su se poslije pokazali kao uЬice nad шusliшaпskiш zivljeш Ьili su kroz propagaпdu SDA projiciraпi kao savezпici, prijatelji i ljudi za koje na izboriшa treba glasati. slobodпo

Bio је postigпut dogovor izшedн SDA i SDS da glasaju jedпi za druge. Kako su шogli postiCi taj dogovor da jedпi za druge glasaju, а da NADEZDA:

Adil u

Bosпjackom iпstitutLI"

u

Zuriclш. juпi

199-\

istovremeno, ne samo Vas nego i druge partije koje su postojale u Bosni, dovedu u potpuno nezavidan polozaj i da zapravo svi, sem nacionalnih stianaka, budu guЬitnici? ZULFIКARPASIC: Oni su нstvari Ьili i ostali najveci pl'Otivnici jedan drнgom. Jedina njihova zajednicka strana Ьila је preuzimanje vlasti. Na piimjer, Нrvata је u Bosni sedamnest procenata, Srba nesto oko trideset procenata, i svaka је stranka znala da ne moze sama piotiv druge preнzeti vlast. Oni sн svakako Ьili ljнti protivnici jedan dгugome, to se vidi i sada, mada su govorili jedni о sipskoj, dгugi о Шvatskoj, treCi о muslimanskoj Bosni. Davor Peгinovic napisao је knjigu о svome politickome djelovanju iz vremena predizborne kampanje i izbora. Na jednom mjestu ka:Ze kako mu је Tudman шuedio da нzme u HDZ sto vise muslimana. I uistinu је imao uspjeha, jer је pгilikom osnivanja HDZ-a u Bosni, u glavnom odboru, i u ostalim odborima, Ьilo nшslimana gotovo koliko i Hгvata, da Ьi kasnije naredio da se svi muslimani odstrane. Dakle, oni nisu Ьili kadri preuzeti vlast pojedinacno, te su dosli na ideju, pred same izbore, da jedan dгugog pomazн,

da udu u koalicijн. Spoгazum

za pet minuta

Kada sam cuo da su онi napгavili taj sporazum, vjeгovao sam da је rijec о sporazumu koji је pismeнo izradeн, koji ima zacrtane ciljeve i defiпira obaveze jedнih prema drugima. Medutiш, odmah nakon izbora pocele su svade izmedu нjih, mada su vlast, medusobпo podijelili. Tada sam se pitao: ра dоЬго gdje је taj sporazum? - dok нisam kasнije upitao jedнoga od tih ljudi koji su taj "spoгazum" нapravili. То је Ьiо Muhamed Cengic. Pitao sam ga, kad smo se vidjeli u LjuЬljani, kakav је to spoiazum Ьiо i ima li он tekst sporazuma. Rekao mi је da sн se oni spoгazumjeli u pet minuta: - Sastali smo se, Karadzic i Кrajisнik iz SDS-a, Кljuic i Boras iz HDZ-a, Alija i ја. Rekli smo da idemo na izboгe zajedнo, da glasamo jedнi za druge, da i нasim glasacima tako preporucimo i tako cemo sigurno poЬijediti i podijeliti vlast izmedu nas, vladu неkа uzmн Нrvati, skupstiнu SrЪi, а predsjedнistvo mi, Muslimani, kao najbrojniji. Rekao mi је daje dogovor trajao pet minuta i da nikakvoga pismenog sporazuma nije Ьilo: - Jednostavno smo to odluCili i onda smo imali jedan zajedнicki zbor u Koпjicu, gdje smo svezali nase 1· i

i

187

UOCISUKOBA

BOSNJAK- ADIL ZULFIKARPASIC

186

zastave. Radila sјајпо prosli.

је

masinerija nasih politickih

stгanaka

i na izborima smo

Е, naгavno, posto пiје Ьilo nikakvih objasnjenja kako се ta vlast funkiconirati, odmah је doslo do sukoba. Muslimani su htjeli uCi u dr:Zavne struktнre, јег nisu Ьili dovoljrю zastнpljeni - Ьilo је previse Srba diгektora i sefova. Doslo је do apsurda da su SrЬi doЬili па izborima, ра sada treba nekako da izbace svoje ljude, "da ih nagrade" sto sн za njih glasali na taj naciп sto се ih smijeniti s direktoгskih polozaja, kako Ьi ucinili нstнpak Muslimanirna. Те male stvari pгetvorile su se u najvazniji, najveCi proЬlem: ko се ostati na vlasti i na polozajima. Tako је tada doslo do sukoba u Par"lamentu i do sнkoba u Vladi. Ministarstva koja su Ьila pod Нrvatima nisu slusala Izetbegovica, nego svoga sefa stranke Кljuica. SrЬi nisu slusali predsjednika Vlade Pelivana, Нrvata, nego su slusali Karadzica, itd. Muslimani su slнsali samo Izetbegovica, sefa svoje stranke. U Predsjedпistvн је Ьilo isto tako. Kad smo mi pгavili sporazum i otisli Izetbegovicu da mu izlozimo u cemu smo se slozili, onda је KoljeYic, koji је sjedio do mene, rekao Aliji da је on u predsjednistYu odreden za vanjsku politiku, za veze s inostranstvom. Alija је na to sнtio. KoljeYic kaze: "Тi ides u Ameriku, а ја о torпe ројrпа nerпarп, nisi me ni upitao. Vodis i svojн kcerkн, zаг је ona clan delegacije?" Nato mu IzetbegoYic kaze: "Раја sarп rпislio da је ovako: vi imate skupstinu, Њvati irпaju vladu, а rпi irпanю pгedsjedпistvo." Ја sam onda nјеrпн rekao: "Ti si pгedsjednik sYih, citave Bosne! Sta znaci predsjedпik Mнslimana?" Poceli su gotovo da se svadaju, ра sarп ih prekinuo i геkао da mi radirпo sada па spoгazumu, i da је to нajvaznije. А ne kako su podijelili Ylast, jer su је podijelili tako da kontl'Oliгaju jedнi dгuge, i da irпaju odlucuj1.1Ci faktor: jedru U skupstini, dгugi U vladi i treCi U predsjednistYll, StO је роtршю postavljanje na glaYu svih derпokratskih principa. Opozicija Vladi нiје Ьila opozicija koja је kao opozicija izisla na izbore, nego је, kada se diskutiгalo о dr:Zavnosti Bosne, opozicija glasala za Bosnu, а koaliciona partija SDS је glasala protiv. Rekao sarп vec da је opozicija drzavi sjedila u Vladi, ona је Ьila u vladajucoj koaliciji. То је Ьiо apsurd i nosilo је u seЬi opasnost sukoba. Та pгedizborna koalicija nacionalnih straпaka rпnogo је pospjesila sukobe i stYorila atrпosferu razгacunaYaнja i rпedusobne anirпoznosti u sYirп stгukturama dгzaYe, sto se pi"enijelo i na нarod, na najsire krugoYe.

188

BOSNJAK- ADIL ZULFIKARPASIC

NADEZDA: Nakoп pobede koalicije SDS-a, HDZ-a i SDA је usledio period, vise od godiпu dапа, u kome је postalo јаsпо da se stvara jedna apsurdпa psihoza пероvеrепја i mrznje izmedu tri пaroda koji zive u Bosni. U tom periodu i Vi i Vasa straпka, kao i druge opozicione strar!ke, ukazivali ste na moguCi konflikt. Da li је Ьilo moguce da dode do udruzivanja opozicije i da se tako mozda promeni odnos snaga u Bosпi. ZULFIКARPASIC: Nije Ьilo moguce. Nacionalпe stгaпke su htjele, svaka za sebe, ucvrstiti svoje polozaje. Опе su pocele stvarati opcinske vlasti, i te su se vlasti jako identificirale s onim krajevima gdje su doЬile glasove. Na primjer, odmah nakon izbora mi smo imali u Zapadnoj Hercegovini ambleme hrvatske dйave i slike Tudmaпa, а ne ambleme Воsпе. U Кrajini, gdje su SrЬi doЬili veCirш, imali smo da su te opCiпske vlasti pocele otpнstati cinovnike i policajce koji su Ьili Muslimaнi. U saгajevskoj opCiпi Stюi Grad za predsjednika орСiпе dosao је пeki Selim HadziЬajric, koji је росео otpustati Srbe, opCiпske sluzbenike, jer to је jedna opcina s preko 80 posto Muslimaпa. То sve је, пormalпo, izazvalo nepovjereпje ро principu - ako vi mепе i moje otpustate tamo, опdа cu ја vama otpustati ovdje. Doslo је do otpustanja Bosnjaka u fabгikama u Вапја Lнci i Bijeljiпi. S јеdпе straпe tendencija da se Jugoslavija razгusi ili oslaЬi, а s druge tendencija da se Jugoslavija sacuva imale su odraz па rad Skupstine. Нrvati su imali potpuno oprecno stanoviste od Srba. Muslimaпi odudaraju i od jednih i od drugih, tako da је atmosfera politickog zivota Ьila zatrovaпa i isla u pravcu оЬгаснnа, prvo politickih, а пosila је u seЬi i veliku opasrюst nacionalnih sukoba.

11 О

HISTORIJI I IDEOLOGIJAMA

DILAS: Koliko razumem, taj eveпtualni blok opozicionih partija ne samo da nije mogao da pobedi, nego nije mogao ustvari пi da se stvori. Komuпisti su se Ьili refoпriisali, ali za sebe, za svoju svest: drugi ih jos nisu shvatali kao reformisane i ako Ьi ma ko napravio s njima sporazшn u to vreme, Ьiо Ьi shvacen kao da pomaze vracanje komunizma ili Ьi Ьiо izlozen zestokim пapadima. А kad gledamo sta se dogodilo u Sгblji, Нrvatskoj, пarocito u Bosni, gdje su se supгotnosti izmedu Нrvata i Srba koncentrisale preko leda Muslimana, meпi pada па pamet misao: kod nю·oda u izvesnim periodima pod odгedenim okolnostima nastupaju pomame, guЬljenje svakih racionalnih kontrola. Sa naglim padom komunizma, gde su i komunisti postajali nacionalisti u velikom broju, probudio se elemeпtami пacioпalizam koji u krcmama, н selima, ро ulicama, ро zaЬitim krajevima postoji spontaпo i koji ima duboke korene i u kultuшom пasledu, da пе ulazim u cijem, ni koliko kod koga ima duboke korene. Jer nikad mi nismo imali, bar ne u dovoljrюj meri, kriticki pisanu i kao takvu ucenu istoriju, пikad пismo гazvili demokratsku svest, пikad пismo imali znacajniju politicku filozofiju, pogotovo demokratsku, пikad пismo imali demokratiju na ovom balkaпskom pюstoru. Uostalom, пi u sredпjoj Evropi пiје Ьilo demokratije н smislu zapadnih demokratija. 1 kad је iza komнnista nastao vakuum, onda su soviпisticki elementi pre jedno dve-tri, ako ne i pet-sest godina, inspirisюli od najjacih intelektualaca u SrЬiji, а u Њvatskoj od inteligeпcije listom, izazvali masovne pokrete, masovne pomame. Prvo нzmite Srbe. Prvo uzmite Srbe u SrЬiji, kao primer: daпas se zпа sta su zпacili memorandumi i kako su pripremani. Uzmite "Politiku". Stvarana је atmosfera da се Hrvati Srbe u Нrvatskoj da pokolju. Tu su najmracnije licnosti, sa пajnaopakijim, sa izopaceпim cinjenicama i izopaceпim idejama istupali slobodno u stampi i na televiziji - stampa i televizija su pretvarani u orgюle takvih licrюsti i

190

0

BOSNJAK- ADIL ZULFIKARPASIC

takvih ideja. Uziшaш SrЬiju kao рriшег. I stvorila se atшosfera straha, iz atшosfere str-aha ide atmosfeгa шrznje, а iz mrznje idн - sнkoЬi. Isticem tн ideolosko-psiholosku stranu kao vеоша vaznu. ZULFIKARPASIC: Ovdje је demokтacija u zapadnom smislu rijeci nepoznata, i pгomjene ве idu prema demokгaciji, nego idu u јеdав vakuum u kojemu dolaze do izrazaja вacionalisticki, najmracniji porivi. Ali, gledajuCi ваs narod i naгode koji su zivjeli izvan demokracije shvatio sam da oni ne mogu nista ni u literaturi poceti s izrazom sloboda, da је ова za njih apstrakcija, da ne mogu poceti ni s izrazom demokracija. Uzmimo za primjeг historiju Rusije i Balkana: nisu вepopularni ljudi koji su bili despoti i diktatoгi, vec oni koji su Ьili slaЬiCi. Nas narod zва jedan apsuгdaв izraz - "pr-avedan diktatoг". Kad је dosla Austrougarska ona је Ьila str·oga, stvoгila је zakone za Bosnu tak ve da је svaku kaznu povisila za treCiвu, ali је sudila "ni ро babu вi ро stricevima" i dosla ва glas kao pгavedna dгZava. Mada strogoca ne smeta naгodnim masama koliko smeta nepravda, rшгоd nije znao sta znaci sloboda, slobodne institucije, slobodвe orgaпizacije, demokratija to su pojmovi koji su za nas, moze se reCi, do dапа daвasвjega neiskusaвi.

VгacajuCi se н zemlju imao sam jednu, moglo Ьi se reci, traumн, Ьiо sam

opsjedвut proЬlemom пacionalпoga i vjerskoga sukoba. Toga sam se strasпo Ьојао i imao sam ideju da SDA napravi politicku koaliciju s komнnistima. Zamolio sam miпistra privrede u tadasпjoj Vladi Bosne i Heгcegovine,

izvrsnog strucnjaka i intelektualca, Dzemala Hadziabdica, da ode Nijazu Duгakovicu i ka:le mu da ја smatгam kako Ьisпю tгebali пapraviti politicku koaliciju. Zasto? Smatгao sam da korrшnisti, н cijim su se гedovima nalazili i SгЬi- yeCinom Sr'Ьi- ра onda Нrvati i Bosnjaci, da се oni najbezbolnije Ьiti u stanju u ovome prelazвom procesu dati svoj veliki нdio. Ја sam zaista tгazio kontakte s komunistima koji sн tada vec Ьili гeformirani. Vidio sam kako Duгakovic nastupa i kako on ne ide ва oвemogнcavanje tih demokratskih procesa, ali se jos, ро mome misljeвju, nije Ьiо dovoljвo snasao. Mislio sam da ов kao pгedsjedвik SDP-a ima vгlo prisne veze s beogr-adskom centгaloш, da s arшijom ima Ьliski kontakt, da ima kontakt s raznim opcejugoslaYeпskim ustanovama i Ьilo mi је vazno da mi njih doЬijemo, da oni aktivno sшаdнјн u prelaznom periodu. Smatrao sam da taj prelazni peгiod nikako ве smije iskljuciti Ьivse komuniste. Gospodin

НISTORJJI I IDEOLOGIJAMA

191

Duгakovic

mi је kasвije rekao kako on tada nije mislio da је to potrebno. Ali ono sto Yam zelim kazati је da sam iz stгaha od -rrюgucnosti sukoba smatrao kako је demokшtskim straпkama prepoшcljivo aktivвo ukljuCivanje partije ва vlasti u proces demokratizacije, нkljucivaвje Ьivsih koшunista i socijalistickog saveza, da Ьi se izbjegli пacionalni sukoЬi.

Iгaciona!ni

antikomunizam

DILAS: Svak.i iracionalпi antikoпшnizaш - kao ideologija, vodi u nekн formu fasizшa - to celokupno iskustvo do sada govori. Ovim не pravdaш koшuвizaш, веgо navodiш шadaгskog puЬlicistu Fejtea: iша Ьitne razlike izшedu nacizшa i koшunizma. Mediteгanski fasizaш је dшgaCiji od пacizma, шediteranski fasizaш је ekstreпmi вacionalizaш. Nacisti ostYaгujн progгam koji su zacrtali, koji sн proklamirali: tako гесi nema slucaja da se neki pravi вacista pokajao. Nisaш ено ni нstasн da se pokajao za zlocine. Sa korrш­ nizшom је drukcije - u komunizшн ima i humanistickih, sveljudskih crta. Ovo sаш do sada prepricavao Fejtea, ali nisam jos zavrsio. Zato se u kошuвizшн uYek javljaju jeгesi, dok н nacizшu toga nеша. Iz koшunizшa iша izlaza. Rаzнше se, to ide sporo, dugo, tesko, uz ogroпme zrtYe i stradanja - ali iша izlaza. Rekao Ьih da ni iz nasih ekstl'eшnih nacioвalizaшa пета izlaza: oni шoraju Ьiti odstraвjeni - evolucijom ili fizickoш siloш, ali moraju Ьiti ukloвjeni sa trenutne, sadasnje istorijske scene. ZULFIKARPASIC: То pokazuje i kraj Njeшacke. Koncentracioni logori гadili su do zadnjega dana s istiш metodaшa i teшpom. DILAS: Ne шozete vi popгaviti nacizam, nalizam poboljsati. То је nemoguce. ZULFIKARPASIC: Ove

gепегасiје,

ве шozete

vi

ekstreшni

nacio-

koje su usle ll politiku da komunizam zarнijene deшokracijom, Ьili su u velikoj шјегi Ьivsi koшunisti ili ljudi koji su se potpuno adaptirali koшunistickim шetodama i naciпu njihovog politickog djelovanja. Опi su Ьili arнateri za deпюkraciju, nisu iшali ni пашјеru, Пiti SU Ьili U Stanjll da је shvate, niti SU iшali pгedstaYU О tоше sta је demokracUa. Oni su, jednostavпo, komunisticku ideologiju zamijenili

0

IOSTORIJI 1 rDEOLOGIJAМA

BOSNJAK- ADIL ZULFIKARPASH:

192

svojom, а ljude koji se s njima nisu slagali komunistickim metodama odmah proglasavali пeprijateljima i protivnicima. Neki dan sam citao sta kaze Alija Izetbegovic povodom nekog letka koji је grupa intelektualaca u inostranstvu napisla protivu njega, gdje mu zamjeraju пеkе stvari. Оп zakljucuje da su potpisnici tog letka, u kome se on kritizira, izdajice svog пaroda. Vidite, dakle, pomisao da је пеkо izdajica naioda, jer пjegovu osobu kritizira, jeste јеdпа od osnovпih komunistickih teza, koja је u praksi sprovoctena tako da se ideolosko shvatanje ili osoba identificira s drustvom, i onda, ko kritizira tu osobu ili ideologiju proglasava se neprijateljem naroda, izdajicom.

РоtгеЬа

za izdajicama

DILAS: Nijedпa

totalitama ideja ne moze bez izdaje: mora da pгoglasava druge izdajicama da Ьi mogla da se odrzi. Cim vam пеkо kaze da ste izdajica - znajte da је on, ро pravilu pгotivnik ljudske slobode. ZULFIКARPASIC: Jeste, ljudi uzimaju bozije atribute, da oni osuctuju, da

oni odlucuju. Druga је stvar kada se sudskom istiagom utvгdi da је пеkо izdao domovinu ili pocinio djelo spijunaze, djelo izdaje, to је druga stvar, ali u politickoj borЬi i demokraciji Iijec izdajica predstavlja potpuпo nepozпat pojam. NOimalna је stvar respektiianje drugoga misljenja, trazenje u pгotiv­ nickim argumentima stvari koje su kOiisпe, dopadljive i tome slicпo. То је osnovпa stvar jednoga demokratskog zivljeпja. Kod паs је ta politicka aktivrюst, koja је dosla гefOimiranjem komuпizma, nista drugo nego nastavak pojednostavljene komunisticke ideologije, а ја Ьih jos dodao: biutaliziiane u nacionalistickim pokretima рорнt preokrenute medalje. Smatram da Alija lzetbegovic iпtirnrю о seЬi misli da је boziji izaslanik па zemlji pozvan da uradi пeku veliku stvar. Mislim da Slobodan Milosevic misli iпtimno da је on nekom silom, verovatno misli svojim roctenjem, svojim taleпtom, odrecteп da vaskrsne srpstvo, Dusanovo carstvo, i da njemu ta misija pгipada. Slicno i Tuctmaп, da не nabrajam. Ti ljudi i ne misle noJ'Шalno, nemaju normalna ljudska оsесапја i misljenja, imaju ogгoffille apstraktne ciljeve koji se ne mogu ostvariti sem neЬiranim siedstvima. То је sta mislim kakvi su опi intimno, ali не garantujem da su takvi. DILAS:

193

ZULFIКARPASIC: Ti ljudi, koji su usli u politiku s nekom specijalrюm misijom, sami seЬi sve oprastaju, а druge ljude osuctuju, оп.i sami prave ocjenu sta је dobro, sta је zlo - prosto uzimaju bozije prerogative u politickom razracunavanju. Pricao mi је о tom predsjednik Saveza refOimista, Mustafa Cengic, koji је prije nekoliko mjeseci izasao iz Воsпе i koga sam sreo u Rirnu. Pricao mi је da se u Bosni mectu muslimanima, mectu imamirna sada siri prica daje lzetbegovic опај trinaesti imam koji se krije negdje i koji irna misiju da izvede islamski narod па pravi put, da је оп poslan od Boga. Pricao rni је da је u jednoj hudЬi cuo: "Mi smo spasili islamski svijet, jer srno pokazali kakve пeprijatelje on ima па zapadu, tako da smo se zrtvovali za spas islama." Trebalo Ьi на osнovu toga zakljuCiti da ove velike zrtve, ovih tri stotiнe ћiljada ljudi, ovaj milioн i ро raseljeнih, nije za dzabe, da је to Bog, da Ьi milijardu nшslimana osvijestio, uzeo наs kao primjei, da rni izvedemo cijeli islamski svijet па pravi put. Vidite, to su tako monstпюzne stvari, а он п.iје imao Iazloga da to izmislja неgо mi је о tome govorio s velikom zabrinutoscu. Upitao sam ga sta kaze narod na ove patnje koje је dozivio, sta misli о ljudima koji to u najmanju ruku nisu sprijeCili? On mi odgovori da se sada bas ti ljнdi smatraju najzasluznijima, kako su oni jedini pozvani da nas izvedu na spas. То је ta ideologizacija politike.

DILAS:

ldeologizacija zlocina, opravdavanje

zlociпa.

ZULFIКARPASIC:

Ne samo to. Pitam se је li to slucajnost da је najveCi crkveni orden pravoslavlja upravo sada od grckog klera dat Karadzicн za spas krscanstva, dok Alija lzetbegovic prije godinu dana doЬija orden za sirenje islarna od Saudijske AraЬije. Molim vas, Bosnjaci u Bosni su desetkovani, dozivjeli su katastrofu, otjeгani su sa zemlje, unistene su im kuce, а on prima nagradu za sirenje i promocijн islama. Ра sta onda znaci katastrofa, sta znaci nas poraz -ljudima koji su u torne Ьilo kakvo pridonijeli ne rrюgu se davati п.ikakve nagrade. Nedavno је Karadzic dao adekvatnu izjavu: da su SrЬi- nije jasno misli li konkretno na bosanske Srbe ili na Srbe uopste, da su oni avangarda slovenstva i pravoslavlja. То је isto ono sto govore za lzetbegovica. Njirna је udarilo u glavu da su oni inicijatori spasavanja slovenstva od Zapada i obnove sloveпstva, koje, uzgred, nikada nije postojalo kao neko jedinstvo, kao uostalom ni islam. DILAS:

0

BOSNJAK- ADIL ZULFIKARPASIC:

194

ZULFIКARPASIC: Nikada nije postojalo jedinstvo islamskih naroda osim

za vrijeme Muhameda a.s. i dvojice prvih kalifa. DILAS: On је postojao kao religija. Као politicka forma нikad nije Ьiо jedinstveн.

ZULFIКARPASIC: Zaista se cini da postkomuнisticko drustvo uvijek dolazi u opasnost раdанја u нacioнalizam, u vjerski faнatizam, u ruke пeodgovrnih нezнalica i politickih amatera. Neke zemlje imale su srece da stvore politicke strukture, а ја sam пekako mislio da је Ьivsa Jugoslavija za to пajvise predispoнiraнa, jer su Titovim sukobom s Komiнfoгmom u svoje vrijeme ipak otvoreнa vrata јеdној vrsti liЬeгalizacije, ра su ljudi za гazliku od citavoga istocнog Ьloka masovнo putovali na zapad, studiгali на zapadu, obгazovali se- turisti su dolazili mnogo vise u Jugoslaviju. Hrvatska је Ьila puna straнih tшista, vrata su Ьila vise оtvогена i mi smo ocevidno Ьili u predrюsti, i materijalнoj i drustveнoj. Ро razvitku formi demokracije vise smo нapredovali неgо јеdна Ceska ili Madaгska. Ali, нazalost, nismo se uspjeli ocuvati od нtјесаја нajнacioнalistickijЉ i profasistickih elemeнata koji su izrasli iz komuнizma.

DILAS: Ono sto Adil govoii za imame, hodze i dervise, vazi i za Srpskн pravoslavnu crkvu- не celu, јег postoji tamo struja kojaje racioпalnija, раје kroz гacionalizam liЬeгalnija, ali i mi slicнe pojave imamo u piavoslavnoj crkvi. Smatram i u katoliCkoj, mada manje zнam о katolickoj crkvi. Da ne нabrajam cinjeнice koje su pozнate. ZULFIKARPASIC: Ocevidno, katolici su imali пajrazumnije stanoviste za proces demokтatizacije sistema i нajpozitivпiji odnos piema drzavi u doba kada su nasi piedstavnici i нajveci drzavni faktori dijelili Bosнu. Jedan dio нasega klera ostao је на staнovistu cjelovitosti Воsпе, а tu је ostao i Citav katolicki kler, на celu s bosaпskim нadЬiskupom moнsiнjorom Puljicem, kao i Рара i Vatikaн. Онi su uvijek stajali на stanovistu нedjeljivosti Воsне, sto је pozitivпo djelovalo на razvitak dogadaja, ako је Ьilo uopce moguce da неkа sila u ovom ludilu pozitivno djeluje. DILAS: Ја нisam video - ali је video neko u koga nemam razloga da

НISTORIJI 1 IDEOLOGIJAMA

195

sunmjam -на "Studiju В" u Beogгadu је pre јеdпо mesec, mesec i ро dana, Ьiо kaludei iz Hilaнdara. То је пajsvetija tacka srpskog pravoslavlja, сео Atos је najsvetije paice pravoslavнe i hriscaнske zemlje. Тај kaluder је govorio otpгilike: Bogami је Nemaнja kad нeki ne slusaju, kad skiecu od vеге, kazнjavao, kad treba odsekao i uvo i jezik, to Ьi trebalo i sad raditi. То Ьi tiebalo i sad raditi, јег ako bismo to sad Iadili, prilike Ьi bogami, Ьile dгukcije. То је јеdно

ekstrernno glediste, ali niko ga nije demaнtovao iz crkve. Ima i drugih koja su na drugi nacin ekstremna, ne moZda tako otvoreno, ali se Ьitno не гazlikuju, ima znacajnih licnosti sa visokim cinovima u pravoslavlju koje istupaju slicпo. U tome је нajcesci motiv ortodoksнi antikomunizamaпtikomuнizam katkada toliko zestok da zaslepljuje, da vodi u bezizlaz, u politicki ekstremizam. ZULFIKARPASIC: Glavno glasilo Alije Izetbegovica i огgан SDA, donijelo је јеdан нaslov u kojemu se tгazi stvaгaнje muslimanske drzave i striktno provodeпje serijata, sto је ll jednoj multinacioнalпoj, multikulturnoj i multiIeligijskoj srediпi, kakav је Bosna, apsolutno nemoguce. Моgнсе је Ьiti dobar muslimaн, i to treba propovijedati - da se zivi ро normama islama ali da se zavedu serijatski zakoni u vrijeme kada је svakome covjeku dozvoljeno da sam odredi svoj odнos ргеmа vjeri! Serijat predvida niz raznih kazпi za ljude koji не izvrsavaju svoje vjerske duzнosti. Ne mozete vi traziti od jedrюga covjeka koji је ateista ili је muslimaн da bude ka:Znjeп zato sto не pгovodi оно sto је propisaпo crkvenim zakonom pr-avoslavlja ili od нemuslimana tгaziti da se ravнa ро serijatskim zakonom islama, sto је opet u jednoj islamskoj zemlji sasvim drugacije неgо u Bosni, koja od svoga postanka do dана daнasнjega zivi kao multiнacionalna i multiieligijska srediнa, u kojoj је uvijek tolerancija Ьila osnov mogucпosti zivota.

12 О BOSNJASTVU

DILAS: То sto ste radili ро povratku u Bosпu је u koпtiпuitetu sa vasim

radom u emigraciji - о tome smo пesto vec rekli. Dolazimo па Vas pokusaj sporazumevaпja sa SrЬima, tu su i razgovori sa Milosevicem koje ste imali, cak ste do пekih verbalпih sporazuma i saglasпosti dosli. Опdа se situacija meпjala. Ја u tome isto vidim koпtiпuitet Vase politike dok ste Ьili u emigraciji. Koпkretпo to povezujem sa Vasim sporazumom sa grupom "Oslobodeпje". Tu vidim jedпu istu liпiju, koпtiпuitet, istu dosledпost. Razume se, stav se razvijao prema prilikama, koпkretizovao, i projektovao u saradnji sa SrЬima, odnosno Нrvatima, na ravnopravrюj osnovi. ZULFIКARPASIC: Mislim da је kod Bosnjaka jedna od vaznill stvari Ьila naci savezпika za svoju politicku borbu. То vaZi jos od Mehmeda Spalle, koji је za prve Jugoslavije svoje politicko djelovaпje zapoceo u vrlo nepovoljnim prilikama ро Bosnjake, u procesu agrarne reforme, oduzimaпja i pljackanja zemlje, u procesu iskljucenja Bosпjaka uopce iz javrюg zivota i organiziranja drustva bez пjihovog ucesca. Tada se па hrvatskoj straпi pojavljuju Radic i Macek, а na srpskoj Radikalпa stranka. Она је Ьila protumuslimaпska, velikosrpska i soviпisticka, ра se traZio savez, јеdпо vrijeme s Demokratskom strankom Ljube Davidovica.

Muslimanski danak Ne Ьih rekao da smo mi imali пеkе komplekse, ali smo, u borЬi za politicku afmnaciju, Ьili priпudeni traZiti savezпike, а ti su savezпici Ьili isto tako nestaЬilni. Na primjer, kada se Spalю Ьiо malo oslonio па Radica, ovaj је na jednome zboru, rekao da Spaho radi оно sto mu оп пaredi. Опdа је Spalю sutradan odgovorio da је Radic morao Ьiti рiјап kad је to izjavio:

BOSNJAK- ADIL ZULFIKARPASI<:'

198

"...jer ја ne radiш ono sto шeni naredi gospodin Radic, ја radiш ono sto је u interesu шоgа шusliшanskoga naroda". Dakle, шi sшо interesantni srpskiш ili hrvatskiш nazovi-savezniciшa kao glasacka шаsа. Ti su saveznici trazili da se шi s njiшa ideпtificiшшo. Meni је to uvjek sшetalo. Iшао sаш пiz razgovora о tоше s politicariшa koji su Ьili шinistri kod Cvetkovica, ра i s njiш sашiш, zatiш s hrvatskiш ili slovenskiш politicariшa, Ьivsiш шiпistriшa.

Narocito su za шеnе vazna Ьila шisljeпja srpskih i hrvatskih politicara. Oni Ьi uvijek pokazali neku nakloпost Musliшaniшa, ali su zahtijevali od паs, na priшjer Нrvati, da vodiшo jedпu protusrpsku politiku. Oni su seЬi dozvoljavali da шogu sjediti sa SrЬiшa i razgovarati, ali паша to пisu tolerilali- шi sшо шогаli Ьiti јеdпа agresivnija legija u njihoviш redoviшa. Isti је slucaj Ьiо kod Srba, t:гebalo је da шi vodiшo protuhrvatsku politiku da Ьisnю doЬili srpsku naklonost. U eшigr-aciji sаш cesto dozivljavao da sјеdпеш s hrvatskiш politicariшa koji su Ьili skloni napraviti пeki sporazuш s nаша. Jedanput sаш s Кmjeviceш postigao sporazuш za saradпju izшedu Нrvata i Musliшana, i шi sшо ga htjeli парisшепо f01mulirati i potpisati, ali da оп pristaпe na dvije stvari: prije svega па saшostalпu Bosnu i drugo, па шusliшane kao Bosпjake, kao пarod. Objasпio sаш шu da su H:гvati пasi p:гiiodпi saveznici i da сеnю u toj Bosпi suradivati zajedno, da сешо se vje:гovatпo јеdап па drugoga oslaпjati, i on јеdпош prilikoш :гесе da Ьi to шogle Ьiti kao dvije H:гvatske. Ја пisаш tu protivrjecio, ali sаш rekao da sшаt:гаш da su опi nasi prirodпi saveznici. То је Ьilo шоје uvјегепје- i sada је to шоје uvjeгenje- а опdа је on геkао: dobro, sad сешо to пapisati, potpisati i objaviti. Sutr-adaп је dosao i rekao шi: "Ја to пе шogu potpisati,." Sastao se siпoc s bosanskiш Нrvatiiпa, s Ilijoш Jukiceш 78 i Antoш Martiпoviceш 79 , koji је tada zivio u Juznoj Africi, а boravio је u Loпdoпu u to vrijeшe, i опi su шu rekli da to пiје nista dшgo nego prihvacanje Jugoslavije.

0 otvoreпe

Ьiо

199

rat, nacionalпe i vjerske koпflikte, koji vode On је, ipak, odustao od sporazuшa. Mi sшо kao pozпanici i prijatelji dosli u veliku krizu. Nastojao sаш da ga пе povrijediш, ali sаш шu ipak rekao da sаш ocekivao da ako пesto kaze nece doCi s aгguшentoш sta је rekao Ilija Jukic. Р о ш о ше sudu, on је шоrао iшati i svoje vlastito шisljenje. Sјесаш se kako је neposгedпo poslije пеkе diskusije jedan dшgi, vгlo istakпuti hrvatski politicar rekao: "Е dragi шој, ako ti tako шislis, ako ti песеs s nаша Нrvatiшa na паs nacin, onda сешо шi vas podijeliti sa SгЬiша." Ј а sаш tada Ьiо uvjeren da Нrvati nikada песе Ьiti u situaciji ра паs podijele, ра sаш шu геkао da опi пakloпost Bosпjaka trebaju kao nasusni hljeb u rjesavaпju svojih ргоЬlеша, а da tu пaklonost шogu izguЬiti protubosпjackoш politikoш, kојош се pretvoriti dobre prijatelje u protivпike. Rekao sаш шu: "То ko се koga dijeliti, kako сешо se dijeliti i hосешо li se uopce dijeliti, pokazat се vгiјеше." Isti slucaj Ьiо је i sa sгpskiш politicariшa. Tu је Ьilo ljudi, Ьivsih шiпistaгa koji su Bosnu prihvatili, ali su sшatгali da ona шога Ьiti pod srpskoш doшinacijoш. S obziroш па srpsku relativnu veCinu, ро tadasnjiш statistickiш podaciшa, oni su vjerovatno sшatrali da се to Ьiti dvije srpske repuЬlike. Ја sаш пјiша пaglasavao bosnjastvo i bosпjacki ideпtitet, bosnjacku drzavu ravnopravnu SrЬiji i Нrvatskoj - паrаvпо, јег nista drugo nisaш nikada ni trazio. S te straпe sаш doЬijao odgovore - шi сеnю vas podijeliti. Sјесаш se diskusije s profesoroш Radojeш Кnezeviceш 80 prvakoш Denюkшtske stranke. Upitao ше је sta шisliш о ideji da se Воsпа pгipoji Dalшaciji, ра је, u шaпiru kr-alja Aleksaпdгa, pгedlozio da se tu пaprave barюviпe, tako da se, па ргiшјеr Uzice nюze шetnuti u Drinsku barюvinu, Foca u Zetsku itd. Hocu sашо da pokazeш u kojoj је шјегi Ьilo tesko voditi bosпjacku politiku i kako је Ьilo tesko naci zajedпicki jezik s tiш ljudiшa. sukobe,

gradaпski

шеdusоЬпош uЬijanju.

Nisam DILAS: On је

BOSNJASTVU

v'jeгm!ao и

podjelu Bosne

izraziti antijugoslaven. Gгапiса Нrvatske па Driпi је Ьila

ZULFIKARPASIC: Da, оп је Ьiо izrazito antijugoslaveпski orijeпtiriaп. Опdа sаш ја rekao, da tu postoje ргоЬlешi za buducпost, za nas пarod, da dovodiшo u opasпost egzisteпciju пasih naroda ukoliko пе izbjegпeшo is Шја i

9

Jukic. prvak HSS-a, u ratnoj vladi zamjenik ministra vanjskih poslova.

Ante Martinovic. prvak HSS-a. ministar u ratnoj vladi.

stvar koju hrvatski politicari, u velikoj uopce htjeli da diskutiraju. О tоше пеша razgovora. А пaravrю, sa srpske strane gledano, Bosna је srpska, i tu takoder пеша razgovora. Iako su argurnenti Ьili iracionalni, ipak se islo па pridoЬijaпje Bosпjaka. Jer, ko

veCiпi, пisu

80

Radoje Knezevic. profesor kralja Petra П i organizator 27. martovskog puca s generalom Dusanom Simovicem.

BOSNJAK- ADIL ZULFIКARPASH'O

0 BOSNJASTVU

ima muslimane ima Bosnu. То је Ьila opcija. А ја sam htio i srpskim i hrvatskim politicarima razЬiti tu iluziju, to da Bosnjake mogu uzimati kao neku politicku legiju koja се braniti njihove interese i za njih ginuti. Nastojao sam u krugu bosnjackih intelektualaca u emigraciji razЬiti osjecaj iпferi­ omosti, stvoriti kod пјiћ osjecanje da to jesu i da sami sebe trebaju smatrati politickim faktorom, subjektom koji се Ьiti odlucujuCi faktor u rjesavanju pitanja Bosne. Mozda је to Ьilo jedno prepotentno stanoviste, ali ја sam Ьiо uvjeren da su Bosnjaci najdrzavotvorniji narod u Jugoslaviji, da su oni to ро svojoj tradiciji, jer su najduze imali svoju drzavu. Prvo, kao bogurnili, Ьili smo branioci slavпe bogumilske kraljevine Воsпе, dok su pravoslavni i katolici Ьili peta kolona, jedni Vizantije, drugi Rima i U garske. Kad smo primili islam identificirali smo se s Turskom, s velikirn carstvom, velikom silom. Mi smo bili drzava. Razvio se, kroz stotiпe godina, jedan drzavotvomi mentalitet. Sjecam se jednog primjera iz skole, dvojice srpskih kolega, koji Ьi vrlo rado pokidali оне zice kojima prolazi telefon. Sve sto је Ьilo drzavпo Ьila је "Alajbegova slama", dok smo mi to cuvali: to је drzavno! Imali smo pozitivan odnos prema drzavi, prerпa javnim dobrirпa - to је nase. Ј а sam u svorпe zivotu iskusio kako oЬican seljak, Bosnjak, irпa drzavotvomo gledanje na zajednicku imoviпu, srпatra da to treba cuvati. Na prirпjer, sjeca surпa: to izgleda srnijesno, to nije neka optuZЬa i nije neki veliki krirniпal, ali od stotirш onill koji su surnu posjekli svega par procenata su Ьili Muslirпani. Drugi su Ьili za to: sve sto је drzavno treba posjeCi, uzeti. Bio sam uvjeren da snю rпi svojirп rпentalitetorп, kao autolltoni bosnjacki elerпenat, ujedпo i jedan drzavotvorni elemenat.

kandidirao, 1920 godine na prvim izborima u Tuzli, imao је velike proЬlerпe s Нrvatima, jer su rпu svi govorili - Kakvi Нrvati, covjece? Sta ti tu nama pricas, rпi srno katolici, bosanski Sokci! Опi su reagirali па to пjegovo prozivanje Нrvata kao da је to рrоrпјепа vjere. Dakle, taj proces politickoga i nacioпalnoga osvjescenja ili оргеdјеlјепја nije u to vrijeme Ьiо zavrsen niti kod Њvata niti kod SгЬа. Mi srпo, naprotiv, guЬili vec postojece opredjeljenje. Bosnjaci su svoj identitet poceli guЬiti jos za vrijerпe Austrije. Austrija nije l1tjela priznati nacionalni identitet rпuslimana, ра srпo se rпi borili za vjersku autonorniju i rrюrali se ideпtificirati s vjerom. U to vrijeme nije Ьilo moguce da se pokatolici Evropa, ali је tendencija forsiгanja katolickog elerпenta u Bosni za vrijerпe Austrije Ьila ocevidna. Srпatram, dakle, da је, bosnjacki elerпenat tradicija naroda te zernlje, tradicUa nase historije i da smo rni bosnjacki identitet guЬili. Ја sam odgojen kao Bosnjak. Sjecam se kad sam jednorп prilikorп геkао "Bosanac", otac rпi је objasnio da је bosanac, bosanski poni, а covjek је Bosnjak. Kad sam dosao u erпigr-aciju i kad sam ozivio bosnjastvo kao nacionalnu i politicku identiflkaciju muslimana, meni su svi zamjerali da је to jedan aгllaican izraz, dakle izraz koji пе odgovara, i da је adekvatan iZiaz "Bosanac". Vrlo brzo su пajveCi intelektualci, Нrvati i SrЬi, taj izraz prillvatili, jer srпo se rпi tako pгedstavili. Na prirпjer, srpska "Nasa rec" pisuCi о nama nije vidjela nista strasno u torпe da nas naziva Bosпjacima: "Bosnjacka partija", "Bosnjacka organizacija", "... rпi s Bosnjacirпa". Takvog su rпisljenja Ьili i llrvatski intelektualaci, derпokrati iz HSS-a ..

200

DILAS: Dakle za Vas nije to Ьila sarпo гeligiozna odredпica. ZULFIКARPASIC:

Najmanje religiozпa. Srпatrarп da rni jesrпo Bosnjaci i ро svome rпentalitetu, i ро svorп politickorn opredjeljenju i ро SVOJOJ psilloloskoj struktнri. Vjerski elerпenat i vjerski rnorпenat је tu rпanje zпacajan i пiје odlucujuCi, rnada је Ьiо vazaп faktor. DILAS: U Bosпi su svi postajali kroz religiju. I SrЬi i Нrvati su postajali

kao

пасiја

kroz religiju.

ZULFIКARPASIC:

Ра опdа

zasto i treCi ne

Ьi irпali

pravo

на

to?

Jest, ali rпeni је, na prirпjer, pricao Кmjevic: kada se оп

Bosnjast~·o

ometa

201

gгanicu па Dгini

Vrlo brzo nacioпalisti su u torпe vidjeli opasnost, ра је proustaska nacionalisticka starпpa pierпa bosnjastvu reagirala "na noz". Isto tako su Iazne procetnicke stranke govorile da priznaju Bosnu, ali bosnjastvo пikako. Nisu irпali ni ројrпа о historiji Воsпе, za njih је stvaraпje bosnjastva Ьila neistina i falsifikat. Malo porпalo росео se tolerirati naziv Bosnjak i kod jednih i kod drugill. Tako su, na kraju krajeva, isli i korпunisti kad su vidjeli da se ne rпogu rnuslirnani identificirati kao Нrvati ili SrЬi, пеgо su radije ostajali neopredijeljeпi. Ne rпoze jedna socijalisticka dйava irпati dvadeset godina neopiedjeljen пarod koji irna svoju iпteligenciju. Svakako је bosnjastvo ometalo planove о granici Нrvatske na Drini kao i planove о pravljenju Velike Srbije. Tako је to i sllvaceno, tako sarn to i ја

202

BOSNJAK- ADIL ZULFIKARPASIC

shvatio. Izbjegavao sam sukobe na tu temu. Kad Ьi me neko napao, ја sam vise dokazivao razloge zasto se smatram Bosnjakom negoli da njih poЬijam. Tako sam ostavio ро stгani te napade, а smatrao da se mi mшamo artikulirati i kao takvi nastupati, расе nas svi malo-pomalo prihvatiti. Naravno da su mene kшazile promjene koje su nastupile u tzv. socijalistickom taboru kao i dolazak novih, reformistickih snaga u njihovim redovima. Kad smo vidjeli, pocetkom sesdesetih godina, u Demokratskoj altemativi, tu пюgucnost, taj fakat pojave reformistickih snaga u socijalizmu, tada о tome niko na svijetu пiје govorio. Tada је jos Ьiо hladпi rat, ali mi smo u svojoj ocjeni i analizi naisli na stvarпe zпakove pojave izvjesпih opozicionih snaga. Tome је svakako pridonijelo istupanje pojedinaca intelektualaca u komunistickim partijama, koji su jos prije toga uvidjeli da staljinisticki socijalizam ne rjesava proЬleme i da se sistem mora na пeki nacin demokratizirati i otvoriti. I kada se to zaista koпkretiziralo, vidio sam priliku da se vгatim u Bosrш. Zivio sam za to da se vratim i pomognem procesu demokratizacije svoje zemlje. Meni је sigurno sada jasno, kada gledam iz ove perspektive, da sam ucinio niz гazпih gresaka. Prije svega gгesku sto пisam stvorio jedпu politicku stranku koja Ьi se oslanjala iskljuCivo na demokratske ljude koji misle slicпo kao ја, ра makaг to Ьiо vгlo mali broj ljudi, makar to ne Ьi Ьila masovпa stranka. Drнga је greska stvar·ar1je i pomaganje nacionalne stгanke, sto је pгidonijelo tome da se stvari u Bosni razviju u ргаvсн sukoЬljavaпja i konfrontiranja iпteresa. DILAS: Karadzic jos uvek tvrdi da su bosanski muslimani u stvari islamizirani pravoslavci, kao sto ima podosta luvatskih polticara koji ih smatr-aju islamiziranim Нгvatima: buduCi da muslimani na to пе pristaju tгеЬа ih prisiliti ili istreЬiti, smatгaju oni- drugog izlaza za srpsko-hгvatske пacionaliste nema. ZULFIKARPASIC: Ak:o smo mi islamizirani pravoslavci, dakle пjihova braca. zasto nas Karadzic tako nemilosrdrю uЬija? Siluje паsе sceri i zene, granatira gradove gdje ginu пeduzni stanovnici? А ako smo islamiziraпi Hгvati, zasto nas Tudmanova armija uЬija, rusi mostarski most i sa zemljom ravпa bosnjacka sela i gradove? Dakle, nije to rat za slobodu ugгozenih Srba i Hгvata, vec se ratuje za Bosnн, koja se moze doЬiti jedino istreЬljenjem i uпistenjem Bosnjaka.

13 HISTORIJSKI SPORAZUM

NADEZDA: U jednoj tako slozeпoj i пареtој atmosferi u Bosni, Vi ste pocetkom maja dosli na ideju da pokusate da napravite spoгazum sa SrЬima da Ьiste predupredili sve ono sto se posle u Bosni i dogodilo, upravo iz Cinjenice da ste jako dobro poznavali situacijн нnutar Bosne, da ste znali da је naгod uveliko naoruzaп, da ste se svi podelili izmedu sebe i da vise niko nikom ne veruje i da zapravo vlada stгah, а od straha do otvoreпog sukoba је mali korak. ZULFIКARPASIC: Vidite, ја i dandanas cvrsto vjerujem i mislim da је тој sporazum Ьiо u tom momentu jedina altemativa ludilu i zlu i onome pнtu koji је tako podmuklo, ali tako nepogresivo iSao пacioпalnim i vjerskim sukoЬima u Bosпi. Mislim da se u Bosni nikada ne smije igгati sa cascu i iпteresima svoga komsije. Ne smije se vrijedati, ne smije se njegova situacija ismijavati niti zloupotreЬljavati, to је jedan пepisani zakon u Bosni. Drugi пepisaпi zakon jest: пе smije se udariti na vjeru drugoga. То је usadeno н duЬini dнse i oпih koji пisu duboki vjemici. U Bosni se пе podnosi kritika od inovjeraca. Jedan muslimaп koji пiје vjemik, koji је mozda i ateista, uvrijedi se ako jedan katolik ili pravoslavac kritizira ili ismijava islam. Isti је takav slucaj s pravoslavljem, isto tako i s katolicanstvom. I s tim stvarima se u Bosni jednostavno пе igra. Interesantпo је da su sve nacionalne stranke jako inzistirale na cvrstoj povezanosti s vjerom. Bilo је za ocekivati da се oni brizljivo njegovati vjersko osjecanje - dogodilo se suprotno. Stoga sam uvijek vrlo energicno reagirao prema mojim Bosnjacima kad sam osjetio da se neki olallko ili uvredljivo izrazava о nasim komsijama, Њvatima, SrЬima, odnosno katolicima i pravoslavcima. Osim toga, ја sam, kao liberal i kao covjek odgojeп u toj sгedini, imao i simpatije prema komsijama, istinske simpatije, to песu

204

BOSNJAК- ADIL ZULFIКARPAsн:

da krijern. Cirn sат napravio sporazиrn, na nekoliko rnjesta sат govorio da sи Нrvati пasi priтodni saveznici. Нrvati sи rnanjina и Bosni. Oni sи najиgrozeniji, пajvise iseljavajи, пajvise париstаји zemljи, najbrze rnijenjajи zanirnanja, najvise se krecи prerna Evropi i ро pmodi stvari traZe oslonac па Bosnjake. А onda postoji niz raznih historijskill mornenata koji роkаzији da srno mi и izvjesпirn periodima ostvarili saradпjи i пaklorюst jednill prerna drиgirna. А trece, ја не zпат и Evropi dva slicnija naroda ро svorne rneпtalitetи koji sи se tako psilloloski razdvojili jedan od drugoga, koji sи zamrzili jedan drugog i koji иЬlјаји jedan drugoga, kao sto sи Srbl i Нrvati. То sи dva agт·esivna balkanska nacionalizrna, koji sи Ьili stotiпи godinajedan protiv drugoga. I ta, песи da kaZern mrznja, ali ta odbojnost jednill prerna drиgirna ima jako dиboke, isprepleteпe i kompleksпe razloge, od iracionalizrna pr-eko oblcne svakodпevne stvamosti do fantazije. Ne rnoze se zivjeti и jednoj viseпacionalnoj i visekиltumoj zemlji, а da se jedna takva cinjenica potcijeпi.

Srnatrao sат da Нrvati mogи zaиzeti koпstruktivan stav pr-erna Bosni, ako se Ьиdи osjecali sigиmi и Bosпi. Tim vise sto и пekim llfVatskim slabo naseljenim krajevima, krsnim krajevima, Нrvati imajи арsоlиtпи vеСiпи i пjirna se lallko izdvojiti iz Bosne, naroCito Zapadпoj Her-cegovini. Smatrao sат da паsа пakloпost treba da Ьиdе prema njima kao iskreni oslonac da se опi и Bosni ne оsјесаји иgrozenima. Smatrao sат da сепю mi и Ьиdисет parlamentu cesto istupati zajedпo, da imamo и njima savezпika, а i oni и nата. Sve to, ali da ne stvorimo јеdпи protиsrpskи frontи. S obzirom na to da smo rni, иvjeren sат, Ьili и tome malo demokraticniji, malo popиstljiviji, trudio sam se da Bosnjaci оЬlikији taj odпos prema Srbirna, da оп не prijede оnи kriticnи granicи gdje se moze drugoga povrijediti, stvoriti na drugoj str-aпi osjecaj иgт·ozeпosti. Nата пiје ораsпо ро паs opstaпak da se Нrvati оsјесаји иgrozenima, iako nат nije politicki oportuпo i ратеtrю. Ali zivotrю пат је opasno da se Srbl оsјесаји иgrozenima i da Srbl smatrajи da s вата не mogu zivjeti. Prema Нrvatirna sат irnao niz raznih naklonosti koje nisaт krio. О tome sат govorio na zborovima. Imao sат kontakte s llrvatskirп politickim strukturama i и Zagrebи i и Bosrri. Мој odпos prema njirna Ьiо је vrlo iskreп i vrlo srdacan. U isto vrijeme takve sam koпtakte gajio s mnogo раZпје i prema Srbirna i piema Beogradи, jer sат иvazavao cinjenicи da mi zivirno zajedno.

НrSTORJJSКI SPORAZUМ

205

Sгbl, Hгvati i Bosnjaci zajedno

ProЬlem Jugoslavije је Ьiо proЬlem zajednickog zivota- zajednicki zivot SIЬa i Нrvata, а kod nas zajednicki zivot Srba, Нrvata i Bosnjaka. Prema tome, mi smo rnorali Ьiti za zajednicki zivot, mi rrismo imali druge altemative. Zato је moje cvrsto иvјеrенје- poнavljao sam to stotinи риtа­ ako se rni ovdje potucemo i ako se mi ovdje pocнerno medиsobrю sиkoЬljavati, to Се Ьiti StraSail pokolj, ali rni Cemo jedнoga dana, ОНО sto наs ostane, онај ostatak ostataka, morati sjesti zajedнo ра opet razgovarati о tome kako zajedнicki zivjeti. Nikada nisaт vjerovao и to da se Воsна moze podijeliti, da se Воsпа moze raskomadati i da se to moze dogoditi s пekim sporazиmom. Моrат prizпati da нisam ocekivao ovolike zlociпe, da нisam ocekivao ovako vellemeнtпe i dиboke rане. Narocito rrisam ocekivao da се doCi do ciscenja teritorija i protjerivanja Bosпjaka, иnisteпja llistorijskill spomenika, mada sат о svemи tome razrnisljao i и svemи tome vidio opasnost i mogиcnost da se tako nesto, mozda и maпjim mjerama, moze dogoditi. Kada se zaratilo и Нrvatskoj, llrvatska politika i llrvatski politicari sи па svaki nacin lltjeli Bosnи иvисi и taj sиkob, da Ьi rasteretili svojи ЬоrЬи sa Srblma, da Ьi nasli jednoga saveznika. А politika, ne sато moja nego i Alije Izetbegovica, Ьila је da se Bosna ne иvисе и sиkob Srba i Нrvata. Medиtim, kad је do njega doslo, opasrюst иvlacenja Bosne и rat Ьila је vrlo evidentпa i pred tirn cinjenicaтa se nisи smjele zatvarati oci. Ја sат rekao da smo mi to pokиsali иЬlaziti i doCi do nekoga dijaloga. Medиtim, ove tri politicke stranke sи licile па slijepe i glиlle, zatvoreпe и jednom tarnnom prostoru, gdje је svaki vikao jednи drugи molitvи, pricao drugи pricи, а niko nikoga nije сио niti је Ьiо spгeman slиsati. I zaista sат vidio da је sitиacija draтaticno opasna i da se и tome pravcи иzиrbano razvija. Naтetalo se pitanje naoruzanja, pitanje иgrozenosti, rni smo citavo vrijeme јеdап drugoga иvje­ ravali ko је vise иgrozeп. Srbl sи se smatrali иgrozenima, iznosili nekakve primjere koji sи иglavnom Ьili isfabriciтarri. Medиtirn, to је irelevantrю и politickim rasиdivanjirna. Тај sиbjektivni osjecaj је jedan od dominantпiћ osjecaja, jer predstavlja Ьаzи politickoga stava i pravca и kome se jedan kolektiv krece.

206

BOS?'JAK- ADIL ZULFIK.-\RPASIC

Н!STORJJSKI SPORAZUM

Zeliш jos jednoш podvuci: ја sаш apsolutno ро svoш politickom

osjecaju, ро svirп porivirпa rпоје aktivnosti i bio za iznalazenje solucija zajednickog zivota. Kada sаш vidio da se шi nalaziшo pred јеdпош neposrednorп kastastrofom vodio sam razgovore i suыetao se s Kaгadzicerп, Koljevicerп, Кljuiceш ... Iz tЉ kontakata vidio sаш kako пашје1·е pojediпaca nisu vise vazпe. Pocelo је pгedbacivanje, uzпerпirerюst i poceli su јеdап drugoшe potuгati пеkе stvari. Sјесаш se da sаш sreo Karadzica koji шi је konkгetno rekao kako iша iпfопнасiје da se dijeli oгuzje, па tirп i tiш шjestirпa, da postoje lageгi. То ро mojoj осјепi tadasnje situacije i ро nюjirп saznaпjirпa пiје bilo tаспо, ali za rпene је Ьilo vazпo da оп iша takve infoппacije i da on vjeruje da је to tako? Mi sшо iшali evideпciju da su se citava sгpska sela пaoruzavala, da је tu poшagala vojska. da је oгuzje dolazilo iz SrЬije- sve su to Ьile сiпјелiсе. Е vidite. јеdпа politika se sastoji u tome da опа zпа izanaliziгati situaciju, ocijeпiti је i опdа пesto шaditi. Iz dokuшeпata koje sаш doЬio па llvid, telefoпskih гazgovora о kojiшa sam vec govorio. sazпao sam za пагеdепја arrпiji. za pгiprerпe od stгапе S1·Ьije. vојпе pokгete. odlazak teпkovskih jediпica па razпe pozicije. kорапје ГО\ 1 0\'а oko Saгajeva. S\'e te stvari, koje su Ьile p1ikazaпe kao пuzпi maпevri аппiје, ustvaгi su Ьile fakticke ргiргеше za гazne akcije koje su pokazale da stvaгi idll ka sukobu. Opet ропаvlјаш, шоје је uvјегепје Ьilo da је to sukob izшedu Bosпjaka i SгЬа. Ја sarп опdа гazmisljao. kako, i da li se to uopce пю:Zе spгijeciti. uvjerenju,

DILAS: Dao је tada jedлll izjavu:

s р 1· ij е Ci t i s и k о Ь

Otisao sarп Aliji Izetbegovicu, s пјiш гazgovaгao. otvoreпo ga pitao је li vidi da шi idemo jednoш otvoгenom sukobu sa SrЬima. Rekao rпi је da је toga svjestan. Pitao sam ga zatim. da li ima garanciju od пеkе svjetske sile - rпislio sam na Ujediлjene Nacije, NATO ili Arпe1iku- od пekoga ko је u staпju sprovesti gaгancije i oпeпюguCiti sukobe. Pitao sаш da li се nas neko bгaпiti. On је геkао da takvih gaгancija nema. Pitao sam ga da li iша пeki sporazuш s Arrпijom, јег је p1icao da ima dobre odnose s Kadijeviceш, da s Аппiјош iша koпtakte, da se s пјiша sastaje. I па to mi је pitanje negativпo odgovorio kazavsi kako s Агrпiјош пета пekil1 koпkietпih dogovoгa. оп

"veгujem gепегаliша".

ро пacionalnorпe

Zu~~IКARPASIC: То је govoгio, da vjeгujemo апнiјi, da опа песе dozvo.lltl sukovbe. ~~ozoгio sаш ga па tu izjavu, а оп шi је odgovorio da је to bolje пеgо cetпlCl. Rekao sam: - U redu, ali шi ideшo u sukob. Оп ·е па to геkао: - Ра zпas li ti nesto, sto пе uгadis? - А sta mogu da urad· Ј ? _ vv ~ 1111. M ozes da razgovaras - kaze - ја to пе smijeш.

javrюga гаdа,

Ка k о

207

On је јеdrюш pгilikoш dao опu pozпatu izjavu da се se Juaoslavija oгgaпizirati па taj ~acin sto се se stvoriti јеdпа uza federacija izme;u SrЬije,

~ш~ G~ге, Воsпе 1. Makedoпije i јеdпа siгa izmedu ostalЉ zemalja. Reakcija

Је blla J~ko ~e~atlvпa, prije svega rпuslimaпska, zatiш r·eakcija пjegove

st~aпke 1 орсешtо ll Bosпi. Tako da је оп to odшah јаvпо porekao. Na

ul1~aшa s.u osvanuli пatpisi da је оп SгЬiп, da је sluga itd. SDA је tada шislila ~а Ј~ ШОЈа stгaпka oгgaпiziгala tu kашрапјu protiv njega, а шi s tiш пisrпo

1mal1 пikakve veze ..

То ј.е za n.reпe bio јеdап пeprorпisljeп potez. Оп је Bosпu poklaпjao SгЬiji СrпоЈ Gоп, od~aj~juc~ se. od svojih priгodпih savezпika Slovenije i Hrvats~e, ~ ~st.vaп шsu 1Шаћ pгedstavu пi kakva се ta fedeгacija Ьiti, ni k~kv~ се brt~ ПЈепе ~ompeteпcije. Tako se politika пе vodi. Та politika је .

1

blla, 1 daпas Је to ШОЈе uvjereпje, s njegove stгапе pogresпa.

~ast~vio је: - Vidis kako је пarod reagirao kad sаш se htio priЬliziti

Sгb1ma, v .1 to .песе v . ргоСi. Ја sam шu па to kazao·· - Paz1· , svta ш·1s l"V rs d а Ј.а 1. t1.

пesto zaJedшckr poduzшeшo. Sаш је геkао da to опdа ima saпse: _ Ali ја пе mogu гazgovaгati sa SrЬiшa, опi шeni пе vjeгuju. Оп је toga Ьiо svjestaп. Rekao sаш: - Dobro, ја cu гazgovaгati sa SгЬima. Sшatram da mi moramo tra~~t~ .mпogo vise пеgо jednu usku federaciju, da пајшапје sto шо:Zешо traZit1 Jeste паs potpuпo rаvпоргаvап status vis-a-vis SгЬiје i Нrvatske. U to је vrijeшe SrЬija vec stvorila jedпu strukturu koja је iшala sve eleш~~te samost~lпe. dг:Zave- imala је ministaгstvo vaпjskih poslova, пjihova skupstшa doпosrla. Је -~аkопе ро pitaпjima koja su bila u koшpeteпciji savezne vlade, ро p1taпjlma carina, i пiza drugih stvari. Na to sаш upozorio Izetbegovica. Odgovorio је: - Tesko vjerujeш da Ьisrпo шi sada u ovim okolпostiшa, шogli uspjeti, ali ја te шоliш pokusaj. '

~о ~е Ьilo rш:~се, sad~ se :ise не sjecam tacrюg datuшa, ali Ьiо је 13. ili 14. JUl1 1991. Izrsao sаш 1z Пjegove kaпcelarije, otisao kuCi i pozvao tele-

BOSNJAK- ADIL ZULFIКARPASIC

208

HISTORJJSKJ SPORAZUM

fonom podpredsjednika Stranke, prof. Filipovi~a, k~ji ј~ bio.~osl~ МВО-а u paгlarnentu. Pozvao sam ga i ukгatko mu оЬЈаsшо Sltuac1JU. On Је odm~ uzeo isti takav stav. Kazao sam mu:- Razgovarao sarn s Alijom. On me Је zamolio da pokusam nesto uciniti. Sta mislis da predlozimo jedan.'.~~ Bosnu i Bosnjake, pгihvatljiv sporazum? Ргvо, Bosna rav_no.~rav~a Srb1J1: Нгv~t­ skoj, Bosna kao suverena i samostalna drzava, nedjelJ1Va, 1 bez nacюnalшh

kапtопа. - ·d · u to vrijeme SrЬi su Bosnu vec podijelili na kantoпe. Oni su ima111 eJU 0 ujediпjenju s Кrajiпom i ujedinjeпju пekill kгajeva s Crnom Gor~щ t~o da se Bosna rastoCi. Filipovic је na to rekao: - Ја smatram da Ь1 t~. brlo пuzпо. Rekao sam mu: - Molim te, llajde ti Uег on је ipak citavo VПЈ~:Пе zivio u Sar-ajevu), telefoпiгaj Kar-adzicu i ugovori hitan sastanak s ПЈ1Ш, Koljevicem i Кrajisпikom. . . Nakon jedпoga sata on mi је telefoпiгao 1 rekao da Је паsао KaradzlCa 1 da ovaj putuje, te se s nama moze vidjeti tek za tri dana. Rekao sam m~ da је to kasno i da sve rnoramo rijesiti odmall. Potom sam ~s?b~o telef?шгao Karadzicu i kazao mu: - Pazite, mi se moramo odmall v1djet1, st:'~ Је vrlo ozЬiljna. On је rekao da је vec zakazao neki sastanak i da ~ora 1с1. Rekao sam mu: - Mislim da ovo ima predrюst, da је ovo пeodgod1vo. . , Kazao sam mu kako sam ija sam imao пiz zakazarrih sastanaka 1vec sam uzeo kartu i docrovorio da otputujem u iпostr-anstvo. Опdа је оп rekao:Dobro, samo da Пajprije porazgovar-am s Koljevicem i Кrajisнikom. za pola sata је telefoпiгao i kaZe: - Dobro, mi cemo :as _s,utra u pola osam ujutгu cekati u predsjedпistvu, u kar1eelariji Nikole KolJev1ca: . Posao sam s Filipovicem. Rekao sam kako smatram da b1s~~ trebal1. s ·ima otvoreno razcrovarati, da mi moramo reCi zaista оно sto nusl1mo, da Је Ilj 1:> .,. •• vt ovo llistorijski treпutak, to vise sto Alija Izetbegov1c 1 SDA stoJe 1~а toga, s о паs је оп zamolio da to uradimo. Rekao sam Filipovicu: ~ M~lirn te, d~k budes izпosio svoje misljeпje drzi dogovoгa, tako da neb1 doslo do пekih nespoгazuma izmedu nas. v

v·,

•

0

Jutгo dogovoгa

Kad smo usli u Koljevicevu kancelariju, tamo su sjedili Кrajisнik _i Koljevic. Bili su malo neгvozнi, tako su se пekako i ~~~~ali, ali vrlo uljudш. Upitali smo se za zdravlje, uto је dosao i Karadz1c, 1 оп пат malo .?.~ crnogorski kaZ;e:- S kakvim dobгom ste dosli? Rekao sam mu: - Odlucrl1

209

smo da s vama оtvогепо razgovaramo, da vam damo jedan prijedlog. Mi сета varn reCi паsе limite preko kojill пi u kom slucaju ne nюzemo pгijeCi, i kad ill prodiskutiгamo rastacemo se kao prijatelji ili kao protivпici. О svakoj stvari u kojoj se moze popustiti mi smo spremni razgovarati, ali vam zelimo

izнijeti пеkе stvari koje mi ne mozemo prillvatiti, а vi iznesite stvari koje vi пiste spгemнi akceptiгati. Prije пеgо sto роспеmо, lltio ЬЉ vam postaviti пekoliko pitanja: jeste 1i vi svjesнi da se mi nalazimo pred jedнim ratom i sukobom?

Онi na to nekako uglas rekose: - Jesmo. - Jeste li vi svjesнi da је rijec о sukobu izmedu Bosпjaka i Srba? KaZ;u: - Jeste Ьгаtе, ali sve sto predlozite, to је protiv

паs.

-Је li varнa јаsно - nastavio sam- da је kгajnje vrijeme, da је pet minuta prije dvanaest? Na to Koljevic kaze: - Ја mislim da је pet miпuta poslije dvaпaest.

Prvo sam iznio stvari koje mi ne mozemo prillvatiti. Rekao sam da mi imamo infomшcije о onim stvarima koje sam doЬio na uvid, а to su njillovi razgovori s Milosevicem. Ukгatko, svaka stvar koju sarн iznio Ьila је izvadena iz tih dokaza. Rekao sam: - Slusajte, mi ne mozemo prillvatiti podjelu Bosne, пеkе regione, ne mozemo prihvatiti ulogu Воsпе koja Ьi Ьila шапја od ostalill repuЬlika. Mi vam nudimo sporazum i zelimo zajedпicki zivot u zajedнickoj zemlji s Crnom Gогош, sa SгЬiјощ s Њvatskom, sa svih sest, postojecЉ repuЬlika. Mi cemo Ьiti zagovaraci toga, i ako neko песе da zivi zajedno s nаша, naci се se naciп na koji treba pгovesti odcjepljenje. Mi smo izпijeli koji su to пasi priпcipi i onda se razvila diskusija. Kгajisнik је геkао da је kasпo, da on pozdravlja ovo priЬlizavaнje, ali da se онi ne mogu odreCi гegija, јег је to vec otislo vгlo daleko. Na to sam kгatko rekao: - Онdа mi нemamo о cemu razgovar-ati, mi на tome insistiramo. Svaka podjela na regUe, jeste r-adanje sukoba, а to se ne moze dogoditi miгnim putem i ne moze da se dogodi а da se ne stvore neprijateljstva. Mi smo dosli napraviti jedan llistorijski sporazum kako Ьi se ti sukoЬi izbjegli. U svome uvodu, to moram napomenuti, rekao sam da је ро mome misljenju izmedu nas situacija јаsпа, nema sela koje је sporno u Bosni, zna se sta је srpsko, sta је bosnjacko, sta је luvatsko, da su ti nasi sukoЬi vise iracionalnog nego stvarnog karaktera. Mi smo pr-opustili priliku da se razjasnirrю odlaskom Austrije, odnosпo раdош Turske, stvaranjeш ргvе Jugoslavije i ovu priliku sada ne smijeшo propustiti. Могашо ove stvari

BOSNJAK- ADIL ZULFIKARPASIC

HISTORIJSКI SPORAZUM

rascistiti, zavmиti шkave i raditi zajednicki na stvaranjи Bosne prihvatljive za sve! Onda sи oni spomerшli Нrvatskи krajinи i da sи vec и pregovorima s Нrvatima. Odgovorio sam na to da је isti takav slиcaj sa Sandzakom.

srpskim i velikohrvatskim иticajima i propisima tolerirati da taj jezik Ьиdе srpskohrvatski. Vi ga mozete zvati srpskim jezikom, ali za nas је to bosnjacki jezik. Za Srbe nije Ьilo spomo da cemo mi uciпiti sve da svoje nacionalno osjecaje artikиliramo kroz bosnjastvo. Da li Koljevic Ш Кrajisnik, ne sjecam se tacno, inzistirao је poslije naseg sastanka da moramo Ьiti veoma pazljivi kako cemo javnosti saopCiti elemente iz naseg dogovora. Rekao је kako moгamo paziti na nase pristalice: - Ovo пе smije izgledati kao пеkа kapitulacija jednih prema drugima. Onda sam predlozio da se иz sporazиm napravi i jedan protokol, da se taj protokol ne objavi, ali da se u njemu jasno kaze kako se Кrajina ne moze pripojiti Bosni i da smo se, pored niza ostalih stvari, slozili da је za nas jezik bosnjacki. Trazio sam, dakle, da se naprave dva dokumeпta - јеdап koji се Ьiti objavljen i koji se sastoji od principa: sanюstalпa Bosna, zajednicki zivot, zajednica naroda, i jedan za intemu upotrebu, ali pravno jasan i obavezujuCi.

210

Bosanske

gгanice

ne mogu se mijenjati

- Sandzakje dio Bosne, и Sandzakи zive Bosnjaci, ali mi ne postavljamo pitanje granica. Nista se Bosni i Hercegovini ne moze dati, ali јој se ne moze ni odиzeti. Prije nego sto sam izlozio ove detalje, rekao sam:- Molim vas, sve ovo sto govorimo vazi za Bosnjake i za Srbe, ali i za Нrvate, kao da sи i опi ovdje prisиtni. Oni sи drzavotvomi narod и Bosni. - Moram pгiznati da ni jednoga momeпta пisи oklijevali da kazи: - Normalno, mi ovdje smatгamo da se Нrvati, kao dгzavotvomi пarod и BiH пicim ne mogи dovesti и pitaпje. Iz te паsе diskиsije је izislo da se Koljevic i Kaгadzic sla:lи s odgadanjem stvaraвja regija i da pril1vatajи nas stav da mi drиkcije ne mozemo nego da ostanemo zajedвicka drzava, Bosna i Hercegovina. Mi smo iпsistirali da i опi priznajи kako је Bosna samostalna i sиverena drzava. Rekli su da to mogu priznati sапю ako ona ostane и jugoslavenskoj zajedвici. Mi smo poпovili kako smatramo da Bosna mora Ьiti ravnopravпa Нrvatskoj i SrЬiji i da mi polazimo od zajednice sest ravnopravnih repuЬlika. Neko је па sastanku геkао - sa srpske stгапе - da se moze dopиstiti odvajanje Zapadne Heгcegovine. OdЬio sam to s obrazlozenjem da mi moramo stati na stanoviste da se granice Bosne i Hercegovine ne mogи promijeniti, i da moramo Ьiti spremni boriti se za te granice. Obrazlagao sam to rjecima: - Hocete li Кrajinu, mi hocemo Sandzak! Medutim, nemojte da kompliciramo stvari, vi cete rijesiti pitanje Ктајiве u pregovorima izmedu SrЬije i Нrvatske, а mozda u pregovorima izmedu паs svijи. - Na to su опi rekli, potvrdivsi tako moja saznanja, da pripremaju иjediпjenje i pripajanje hrvatske krajine Bosпi. Odmah sam иstao protiv toga i геkао kako to пе dolazi u obzir. Vidjelo se da sи oni na ипш imali Veliku SrЬiju, ali su to krili. Medиtim ја sam пastavio: - Pazite molim vas, sto se tice jezika, za ваs је ovo bosnjacki jezik. Mi пi и kom slucaju ne zelimo ро prijasвjim hegemoпistickim i veliko-

"Alija

се

Онi sи

211

Vas s!agati"

se slozili. Odmah sam postavio pitanje MiloseviCevog stava, jer sam znao njihovu povezanost s Milosevicem. Rekao sam: - zelim da se odmah vidim s Milosevicem i s njim raspravim ovu stvar. Karadzic је иstao i telefoпirao Milosevicu, kome је rekao da sam upravo kod нjih i da smo im pгedlozili јеdан historijski sporazum; i kazao ти је te tri tacke: - Mi smo misljenja da је to dоЬго i da о tome treba гazmisliti. Onda se okrenuo meпi i rekao: - Milosevic Vas ceka kad god zelite doci, ako hocete sutгa.- Onda је Ьilo govora da li da odmah idem avioпom. Ја sam rekao da cu iCi sutra. Odmah su se ponudili, poceli da pricajи, stvorila se atmosfera, пе Ьih rekao prijateljska, ali napetost је popustila. Najedanput је stvorena ljudska atmosfera izmedu nas, onda sи poceli govoriti kakve sи imali poteskoce ili ih jos imaju. Pitali sи те da li Alija Izetbegovic zna za ovu posjetu. Rekao sam da govorim i и Izetbegovicevo ime. Pozvao sam ih da odemo Izetbegovicи, da он to potvгdi, јег Ьili smo u zgradi predsjednistva, а njegova kancelarija nalazila se odmah tu pored nas. Telefoniгao sam Aliji i on nas је

212

BOSNJAK- ADIL ZULFIКARPASI<::

pozvao. Odrnah srno otisli u njegovu kancelariju. Iznio sarn rnu uk:ratko о cernu srno se sporazurnili. On se sa svirn slozio i zatrazio da Koljevic i Filipovic "stave sve na papir". Rekao је da sutradan odlazi u Arneriku i da се ро povratku iz Arnerike to potpisati. Izrnedu njih је odnos bio za rnene vrlo neugodan i cudnovat. Kad је on naglas rekao: - Ја cu to kad dodern iz Arnerike potpisati, rneni se obratio Koljevic i rekao: - On се nas slagati. Meni је Ьilo vrlo cudnovato da он jednorne svorne kolegi, predsjedniku RepuЬlike, нaglas kaze da laze i da се nas prevariti. Posto sarn vodio tu konferenciju uzeo sarn rijec, kao predsjedavajuci:- Molirn Vas, Nikola, kako rnozete tako govoriti. ZnajuCi da Alija irna оЬiсај rnijenjati svoje rnisljenje, ipak sarn rnislio da to nece uraditi и ovorn historijskorn rnorneпtu, gdje rne је upravo on zarnolio da pregovararn - da ne dolazi и obzir da се он izrnijeнiti svoje stanoviste. Potorn је doslo do svade oko tog putovanja. Koljevic rnu је rekao da је оп, а ne Izetbegovic, zaduzen u predsjednistvu za spoljнu politikи: - Kako ti ides u Arneriku, а ја ne zпarn пi zasto ti ides, пi s kirn ces se sastajati? I onda su pocele svade. Ја sarn ih pгekinuo i rekao: - Pazite, ovo је tako vaZno i rnolirn vas, vi te vase rnedusobne obracune raspгavite nekorn drugorn prilikorn. Ovo је sada suvise ozЬiljna stvar. - Rastali srno se s tirn da se Izetbegovic sasvirn slozio s onirn sto srno иgovorili sa srpskorn stranorn. То vece Koljevic је irnao пastup na televiziji s Dubravkorn Kenic. Torn је prilikorn spornenиo sporazurn, tako sto је rekao: -Ја sarn danas telefonirao svojoj zeнi i prvi put poslije нekoliko rnjeseci idern rnirne savjesti, јег srno uciпili jedno veliko djelo. Rekao је da se sastao s rnuslirnanskirn prvacirna - "... s kojirna srno napгavilijedan sporazurn koji се на нajbolji пacin rijesiti pitanje Bosne. Mi vise nisrno u opasnosti da se poЬijerno s nasirn kornsijarna". То је u Bosнi odjekпulo. Svi su pitali, koji sи to bosanski prvaci koji su kod njih Ьili. Razvila se diskиsija i sutradan se vec pricalo da је stvoreн sporazurn, da sи ga napravili Zulйkarpasic i Kaгadzic, odrюsrю SrЬi i Mиslirnani.

Kad se Izetbegovic vгatio iz Arnerike, novinari su ga па aeгodrurnu pitali: - Da li znate za spoгazurn? - On је otvoreno геkао: - Jeste, МВО i ZuШkarpasic pregovaraju i u rnoje irne. То је sve и dogovoru s пarna.

HISTORIJSКJ SPORAZUM

Ot11oгeni гazgovoгi

213

sa Milosevi{em

Prije пеgо sto sarn dosao Milosevicu, vec sarn и nizu razпiћ iпtervjиa iznio izrazio kriticko glediste prerna njernu. U jednorn sarn iнtervjиu rekao da је on nepouzdaнa osoba kao partner, osиdivao sarn njegovu velikosrpsku politikи, njegovu tendenciju da se Воsна podijeli, itd. On је rneнe ipak prirnio vrlo susretljivo, prijateljski i rekao da о rneni zна sve, pratio је rnoj dolazak u zernljи. Ostali srno и гazgovoru jedno dva sata, и cetiri oka. Rekao sarn rnu da su se nasi partneri и Bosпi: Koljevic, Karadzic i Кrajisпik nekako rnalo kolebali ро pitaпju regija. Оп је геkао da su опi te regije izrnislili protiv паs: - Sad kada pravirno sporazиrn, to је bespredrnetno diskиtirati, Ilikakvih regija нerna u Bosni i Hercegoviпi. Milosevic је Ьiо jako izпenadeп da rni nudirno sporazиrn. Zпао је da rni to не radirno pod pritiskorn. Govorio rni је odrnaћ о viziji паsе privrede, kako cerno zajedпicki rnoCi гaditi. Milosevic је cak predlozio da predsjedнike u пovorn zajedпickorn drzavпorn иstrojstvи uzirnarno ро abecedi: Воsпа, ра Crna Gога, Нrvatska, Makedonija, Sloveпija, ра SrЬija: - Mi srno, kaze, SrЬija, svakako posljedпji. Neka predsjednistvo repuЬlike роспе ро abecedi, evo neka prvi Ьиdе Bosпjak, dat cerno rnu kornpeteпcije, da bude kornandant vojske, пајvесе kornpeteпcije irnat се taj predsjedпik. Ја sarn опdа pokrenuo pitaпje Sandzaka, па sto rni је Milosevic odgovorio da cerno rni u budиcnosti zajednicki rjesavati proЬlern Sandzaka, ali da odrnaћ pristaje па kиltиmи i adrninistrativпu aиtoнorniju. Rekao sarn da је narna vrlo пezgodнo da se svadarno, ali da se prave represije, da se vodi rat s Њ·vatskorn, da SrЬija stvara vrlo koпfliktпu situaciju prerna AlЬancirna. Оп је rekao: - Molirn vas, pregovaгajte vi s Нrvatirna, budite нasi posredпici, rni srno sprernпi da taj rat likvidirarno. Mi ne rnozerno dozvoliti da se Srbirna u Нrvatskoj dogadaju stvari koje i vi vidite, ali srno spгeпmi па jedno rjeseпje koje је u zajednickorn interesи. Evo, vi rnozete kao МВО i vi licпo, kao Zulfikarpasic, i Izetbegovic ako lюсе, da budete posrednici. Sto se tice AlЬanaca, ја Varn rnogu garaпtirati da cerno пapraviti јеdпи kornisiju i odrnah је poslati, u sporazurnu s varna, da пaderno nekakvo ljиdsko rjeseпje i s Albancirna. Rekao sarn rnu: - Mi sпю Bosnjaci-rnuslirnani, опi sи пшsli­ rnani, rni srno tu religijski vezaнi, i necerno da vi vodite jedпu ovako гepre­ sivrш politiku pгerna пjirna. Онdа sarn iznio sve sto izaziva koпflikte, nesporazиrne izrnedu паs, rekao

214

BOSNJAK- ADIL ZULFIKARPASIC

sam da је Bosna polиokиpiraпao On nato ka.Ze da od sada vodimo zajednickи politikи: - Vi hocete s nаша otvoreпo, i ја си vama sve otv?reпo da ~azemo za sve komaнdante korpиsa и Banja Lиci, Mostaru, SaraJevи, Tиzl1, evo, postavit cemo Mиslimane, i tи иорсе nema proЬlerna, ~иdi~~ иvje~enio Vi rjesavajte proЬlerne Bosne na naciн koji vi srnatrate naJb?lJII_Uo ~I varn ~ torne zelirno sarno pornocio Vi hocete ove strukture, rnr pпstaJernoo М1 necerno da bиderno zapostavljeнi и Bosni i Hercegovini, ali hосепю da vi и пјој bиdete ravnopravni, о torne diskиsije nernao о Milosevic nije odЬio нijednи stvar kоји sam kao proЬlern postavюo U tolikoj је rnjeri Ьiо odиsevljeн cinjenicorn da sada, kada on pred ocirna Evrope vodi rat s Hrvatskorn, dolazi јеdап narod koji rnи nнdi sporazиrno Nije krio da и torne gleda нesto vrlo pozivitпoo Govorio је: - vidite, rni srno katastrofи sprijeCili, а vi ste pokazali nаша da tr-eba tr-aziti pиteve da se na rniгan nacin r-jesavajи pгoЬlerni и Jиgoslavijio Bio је rnalo nest1pljiv и vezi kako i kada tгеЬа potpisati spoшzиrno Ћa.Zio је da se to пepotr-ebno ne odlazeo Pitao је rnozerno li и Sar-ajevи potpisatio Rekao sarn kako se о torne treba dogovoгiti s Alijorn Izetbegovicern, ро njegovorn povr-atkи iz Arnerikeo о оо о Ја sve znarn о Milosevicи, i znarn sta rnisli srpska opoziCIJa, alr rnшarn kazati da se оп pokazao dorastao ovorne historijskorn trenиtkи i da је Ьiо sprernaп na sve koнkretпe rnjer-e koje се atrnosfeг~ n~peto~ti роt?и~~ izrnijenitio Rekao rni је: - Vi srнatrajte da sada svako pltaпJe rnozerno ПJeSlti zajednickio Kad sarn iz Beogr-ada razgovarao s Filipovicern о svorn razgovorи s Milosevicern, пisarn znao da је taj telefoнski razgovor prislиskivalo Miнi­ starstvo иниtrasнjih poslova i da је to Izetbegovicи odrnah javljerю, ра је SDA odrnah јаvно postavila zahtjev da se imенији Mиslirnani za vојпе kornadaнte и Bosнio

14 NA RASKRSCU IZMEDU MIRA I RATA

NADEZDA: Da li daнas, sa trogodisнje distaпce, rnozete da prepozнate неkе racioнalнe razloge zbog kojih је Alija Izetbegovic odЬio Vasи iпicija­ tivи da se potpise "Istorijski sporazиrn sa Sr-Ьirna", koji Ьi нajverovatнije spasao Bosrш od rata ili Varn se ciнi da sи ро sredi пjegove pogresne рrосене ili, cak, licнa sиjeta i amozitet koji је пюgао irnati prerna Vama kao zacetnikи te ideje? ZLТLFIKARPASI<:'::

Kad se Izetbegovic vratio iz Arner-ike, s njirn sarn se opet sиsreo i insistirao sarn da on ide na pregovore s Milosevicern, koji ga је pozvaoo Posto srno zajedno zapoceli htio sam da zajedno i jednako и tome sиdjelиjerno do kгајао I on је otisao na razgovoг s Milosevicerno Kad se vratio rekao mi је на telefonи da rnи Milosevic пista novo пiје kazao: - On је sve to rneпi vec i prije obecavao, s нekirn rnalirn razlikamao Rekao mi је da irna nekiћ stvari koje не rnozerno tako lahko prirniti - "trebarno se vidjeti da to гaspravirno" о Те veceri irnao sam nastup na televiziji s gospodorn Kenic, ра rnи rekoh da se te veceri пе пюgи vidjeti s njirno On onda ka.Ze: - Adile, ћајdе onda da se vidirno sиtra ијиtrи и rnojoj kancelariji, ра da defiпitivno napravirno zajednicki stavo Mozerno rni jos јеdаприt otiCi zajedno Milosevicи. Bio sarn rnalo razocaraп sto on ka.Ze da jos irna proЬlerna koje treba prodiskutirati, da ne tгеЬа prenaglitio Rekao sam пш: - Alija, rnolirn te, ovdje је pitaпje sиdЬiне bosнjackog naroda, sиdЬine Воsне i Hercegoviпe, rni ne srnijerno оvи nit prekinиtio А

vec se и Sarajevи pojavilo pгevise rnojЉ intervjиa, previse na rnene stampa navalila, ljиdi sи rne иpozorili da је SDA vrlo пervozna zbog toga sto rnene rnecи и prvi red urnjesto Alijи, ра sarn rnи геkао: - Pazi, Alija, ne Ьiћ htio teЬi ovdje иzirnati kornpetencije, ti si onaj koji tгеЬа da potpiseo Uopce

216

BOSNJAK

ADIL ZULFIКARPASIC

nisam zainteresiran da potpisern taj ugovor, ti to potpisujes kao predsjednik Republike. On rni kaze: - Ne! ТгеЬа da potpises i Ti! А ја nato: - Alija, ne sarno da ne insistirarn na torne, ја sarn sprernaп otiCi iz Bosne, vгatiti se u Svicarsku, ako ti rnislis da to па Ьilo koji nacin urnanjuje tvoj zпасај. Nisarn zainteresiтan niti da budern predsjednik te republike, zajednicke dl'Zave, niti sarn zainteresiгan da budern neki fuпkcioner u Bosni. Ја sam zaiпteresiran da do toga sporazurna dode, jer vidirn da је to jedini put, i odrnah ti sada izrazavarn svoju sprernnost da se povucern iz ovoga i da ti dalje nastavis. Kaze: - Ni govora, sta pricas ... ! Тај је sporazurn Ьiо prirnljen vrlo pozitivпo kod javnosti. Bio је to spoгazurn pokгenut па vrijerne, nije palo ni kapi kгvi izrnedu nas. Jos uvijek nije u Bosпi Ьilo ni jednog ozЬiljпijeg ekscesa. Proces dernokratizacije Ьiо је na sarnorn pocetku, а tako i u cjeloj zernlji. Jos su se vidjele rnogucnosti rjesenja nasega piOblerna. Mogucnost pгekida гаtа u Нrvatskoj Ьila је u iпteresu i SгЬiје i Нrvatske. Proteklo vrijerne pokazalo је da tu пerna pobjednika, kao ni rnogucnosti da se to zavrsi kapitulacijorn sarno jedne strane. Irnao sam osjecaj da Ьi Makedonija н torn rnorneпtu pril1vatila jedпu takvu soluciju kakvu је rшdio spшazuш, te narn se pгikljuCila. Uvjeren sarn da Ьi ovaj sporazuш, koji је nazalost odЬijen, zaista otvorio proces dogovaranja izrnedu Њvata i SгЬа. Poslije se pokazalo da је sporazurn izrnedu Hrvata i SI"Ьa zaista rnoguc. То, na kraju krajeva, danas rade isti ljudi, Tudrnan i Milosevic. Svaki гazgovoг о okoncanju rata, ро rnojoj ocjeni, tada је rnorao Ьiti piOduzeп u jedno rasCiscavanje srpskohгvatskih problerna. Meni је u torne rnornentu lebdilo ргеd ocirna kao гjesenje jedna konfederacija ili savez drzava, koji Ьi irnao svoju zajednicku valutu, zajedпicke fiпancije, ра rnozda i razlicite valute, ali koje Ьi irnale konvertiЬilni kurs; savez, koji Ьi irnao svoje vlastite vojske, а zajednicke neke specijalne jedinice vis-a-vis inostranstva, gdje Ьi Ьila ocuvaпa rnogucпost slobodпog protoka roba i ljudi na torne podшcju. Da se ne kornadamo, da ne stvararno neprijateljske blokove sve је to ро rnorne uvjerenju Ьilo jos rnoguce. Ovaj rat koji је izЬio sarno је pokazao, pocevsi od stavova Slovenije, da se Jugoslavija silorn пе rnoze odгZati, а da se isto tako bez sile пе rnoze unistiti, ра sarn vjerovao da се put razgovoгa otvoriti niz rnogucnosti i rjesenja koja се odgovaгati interesirna pojedinih naroda i koji се, ipak, ornoguCiti da se proces dernokratizacije na rniran nacin ubr·za, Ьilo van Ьilo unutar Jugoslavije. Njegovo оdЬiјапје Ьilo је u tolikoj rnjeri protiv interesa

NA RASKRSCU IZMEDU MIRA 1 RATA

217

Bosnjaka i Воsпе, da rneпi пi danas nije јаsпо zasto је to ucinio - zasto је pogazio rijec i odustao. On је rnorao znati sta to za Bosnjake znaci. Ali eto, dogodilo se, i sad se о torne rnoze sarno sa zaloscu nagadati. NADEZDA: Istine radi, iz Vase straпke su dolazili пejasni signali, poput onoga da Vi zarnrzavate spoгazurn. О cernu је tu rijec? ZULFIKARPASIC: Iпteresaпtпo је da srpska strana, i onda kad је Izetbegovic odustao, nije jos odнstala od sporazurna, nego је nastavila rneni predlagati da posjecujerno zajednicki пеkа rnjesta u Bosni. Опi su priredili veliki zbor u TгeЬinju, na koji је doslo vise lliljada Muslirnaпa, ali i ргеkо trideset pet hiljada Srba i Cmogoraca. Bio је to veliki narodni zbor i veselje, s rnuzikorn, plesorn. Prvo srno irnali jednu uzu konfeгeпciju predstavnika SDS-a i odгzali konfereпciju za rюviпare, zatirn srno па fudbalskorn stadionu u TreЬinju odrzali koпferenciju, koja је - kako rni rece jedan pгofesor Univerziteta iz TreЬinja - privukla vise svijeta пеgо sto Ьi se skupilo prilikorn Duciceviћ dana poezije ili na osnivackoj skupstiпi SDS-a. То је Ьiо najveCi zbor sto ga је ТrеЬiпје ikada vidjelo. Na torne zЬош sam ја govorio. Ugovorili srno da napгavirno niz slicnih zajedпickih zborova. Tu su neke rnuslirnanske gшре djevojaka pjevale sevdaliпke, nastupili narodпi pjevaci, ра orkestar. Bio је to susret S!'ba i Bosnjaka koji је пevjerovatпo uspio. Onda srno odrzali vrlo iпteresantar1 zajednicki zbor u Zvomiku, na kojernu је Ьilo vise ћiljada ljudi, rnпogo, rnnogo vise nego kad srno rni pravili osnivacku skupstiпu, ili kad su SгЬi pravili osnivacku skupstinu za svoju straпku. Govorio је, osirn rnene, i Вшеk, podpгedsjednik LiЬeralne bosпjacke oгganizacije, onda Mujo Kafedzic, pukovnik i podpredsjedпik МВО-а i niz razпih ljudi. Bio је tu i Нirnzo Tulic, inzenjer i pi'edsjednik МВО-а za Zvomik. Тај је zЬш Ьiо vrlo zпacajan ро torne sto је glavni pгedstavnik Srba Karadzic rekao da је Velika SrЬija jedan fiпi san, ali koji se ne rnoze ostvariti u Bosni, da SrЬi to treba da znaju, daje stvami zivot nesto drugaciji od takvili ciljeva. Prilicno је razurnпo zatirn govorio kako u onirn djelovirna Воsпе, gdje SrЬi i Bosnjaci zive zajedпo, u poloviпi opCina vecinu irnaju Bosnjaci, а u drugoj polovini је irnaju SrЬi, da ondje gdje su SгЬi trebaju da se Muslirnaпi stite, а gdje su u veCiпi Muslirnani, treba i опi da stite Srbe, i da је jedina peгspektiva u zajednickorne zivotu. I daпas, kada neko od posjetilaca Iпstituta pogleda video snirпku tog skupa, kaze da је nevjeгovatno

BOSNJAK- ADIL ZULFIKARPASIC

NA RASКRSCU !Ztv!EDU MIRA I RATA

dokle su ustvari SrЬi Ьili pristali na taj sporazum i odгekli se ideje Velik:e SгЬiје za volju jednoga sporazuma s Bosnjacima. Onda sam ја otputovao u Ziirich i dogodilo se da је podpгedsjedпik moje stranke, Muhamed Filipovic, izjavio па konfeгeпciji za stampu da se sporazum zaleduje - upravo је tu rijec "zalediti" upotrijeЬio - da Ьi se dala sansa SDA da pregovara sa SrЬima. Mi smo Ьili poceli taj sporazum sa SDA, na koji је она pristala, i ta izjava о zaledivanju stvar је kгivo prikazala. U vezi s time odmah su me koпtaktirali iz Beogтada. Dao sam za TV -dnevnik jednu izjavu uzivo, Iekavsi da mi stojimo па poziciji spoгazuma. Zvao sam Saгajevo i rekao Filipovicu da se spшazurn nikako ne smije dovoditi u

"Politika kao sudЬina", prepricavajнCi misljenje filozofa Vanje Sutlica, Filipovicevog prijatelja i profesoгa kod kojega је doktorirao? Sнtlic је о njemu rekao kako је rec о hereditamo opteгecenoj osoЬi, megalomanskih plaпova koji ima patolosku роtгеЬн da laze i da pri tom veruje н istinitost vlastitih spletki, jednom recju da se radi о "oпtoloskom lazovн". Vi sigumo znate da је on Ьiо ljuЬimac Hamdije Pozderca81 koji ga је pomagao i protezir-ao, а kada је Pozdeгac рао н nemilost partije, Filipovic је Ьiо prvi koji ga је obasuo klevetama. Irnajuci н vidu пjegovo dosadasпje poпasanje i karakteг, nije li razlozno ocekivati da се i prema Vama postupiti kao i ргеmа Hamdiji Pozdeгcu?

218

219

pitaпje.

Опdа је

SDA zaista пastavila te ргеgоvоге, ali su oni poprimili sasvim drugi znacaj. Za Srbe su ocevidno Ьili neiпteresantni, јег su опi pali opet u psihozu nepovjerenja jedпi ргеmа dгugima, пatrag u onu predsporazumsku konfliktnu atmosferu. Sporazum su osudili rnпogi hrvatski intelektнalci, i ја sam im to pokusavao objasniti kad su me posjeCivali. Ali oni sн smatrali da Bosnjaci ni н kojem slucaju ne Ьi trebalo da idн zajedno sa SrЬima. Ocevidno је tu Ьiо па djelu pomalo i strah za vlastiti polozaj, iako sam ја u to vrijeme sve пjih uvjeravao da tu nema nista lose za Hrvate i Нrvatsku niti cemo mi to dopustiti. NADEZDA: Kada vec govorimo о tome da је пekadasпji potpгedsjedпik Vase stranke, gospodin Filipovic, doveo do koпfuzije u javпosti izjavom о zarnrzavaпju Sporazuma, mozda Ьi se trebali podsetiti da је upravo оп, u to vreme, Ьiо miljenik beogradske stampe, gostovao па televiziji, dao niz iпtervjua u kojima је zagovarao Sporazum, hvalio Slobodana Milosevica i sviju uveravao da је Bosna tim spoгazumom izbegla rat koji је kucao na njena vrata. Delovao је kao da је potpuno predan ovoj ideji, doduse, deo muslimanske inteligencije u Sarajevu, upozoravao је na njegovu pгevrtljivost i izrazavao veliku rezervu prema опоmе sto gospodiп Filipovic zagovara. Vladalo је misljenje da је оп covek koji lako menja partije i uverenja, а da to sve radi iz licпih iпteresa. Daпas se Filipovic odrice sporazшпa, govori kako u njega nikada пiје verovao, kao i da је upozoravao da taj sporazum песе nista dobro doпeti muslimaпskom пarodu. Postao је i amabasador u Svicarskoj, ceпtru pregovora о Bosni. Kakve usluge је ucinio za SDA da Ьi doЬio ovako poverenje? Znate li sta је о пjemu napisao filozof i knjizevпik Esad Cimic u knjizi

ZULFIКARPASIC: Cimicevн knjigu sam procitao dok sam Ьiо u emigгaciji. Citao sam је s mnogo inteгasa. Ne sjecam se da mi је pazпju privuklo to sto је pisao о Muhamedu Filipovicu. Njega sam u to vrijeme slabo poznavao, а sada sam pod dojmom пjegovog пekorektnog poпasanja prema meпi оsоЬпо, zato cete mi dozvoliti da se suzdrzim od komentara - ovom pгilikom.

NADEZDA: Proces oko sporazшna trajao је, zapravo valjao se, dva meseca. Bice sporazurna - nece ga Ьiti, i па kгaju је zaista od пјеgа ostao samo dokument koji ste napisali. Odgovomost za nepotpisivanje sporazuma moze se reCi ipak stoji па Aliji Izetbegovicu. Vi ste tada prosto Ьili па izvestan пaciпliпcovaпi. Ропоvо vam se desilo da doЬijete kvalifikacije da ste пеkо ko radi pгotiv iпteresa muslimaпa. Moram геСi da ni beogгadska opozicija taj sporazum пiје dobro prihvatila, jer је mislila, ili su Ьаг tako izjavljivali opozicioпi prvaci, da pomazete Milosevicu da prezivi. Irnali ste nerazumevanje i kod hrvatsk~ vlasti i kod hгvatske opozicije, ali ste mi potom u jedпom razgovoru rekli da nije proslo пi mesec dапа kako su opet pocele da se stvaraju гegije, оdпоsпо srpski kaпtoпi ро Bosпi. Vi ste meпi tada rekli da је u stvari па mala vгata stvoreпa velika SrЬija preko Воsпе. Upozorili ste da се пepotpisivanje istorijskog sporazuma dovesti do krvoprolica пaroda, i to se vase pгedvidaпje pokazalo kao tаспо. Takode ste, imam asocijaciju, sezdesetih godiпa u "Bosaпskim pogledima" u svom prvom 81

Hamdija Pozderac, u posljednjih petnaest godina komunisticke vlasti jedna od triju najvaznijih osoba Bosne" Obavljao sve najvise funkcije u RepuЬ!ici i Federaciji" Као podpredsjednik Predsjednistva SFRJ i predsjednik Ustavne komisije suprotstavio se tvrdoj Milosevicevoj liniji i iscenirarюrn aferorn "Agrokomerc" sprijecen da dode па rnjesto predsjednika SFRJ"

220

BOSNJAK- ADIL ZULFIKARPASIC

NA RASKRSCU IZMEDU MIRA 1 RATA

pozdravili stvaranje snaga Ujedinjenih nacija sa tezoт da је to dobro, pre svega ste тislili na Jнgoslaviju, u тalim zeтljama тоzе doci do verskih i nacionalнih sukoba i rekli ste neka нastaju plavi sleтovi, zlu не trebali. Prosto kao da iтate тogucnost da predvidite stanje. Kako se licno osecate kao covek koji zна da se nesto тоzе dogoditi, ulozi dosta нароrа da to na neki nacin spreci, р а ipak se to dogodi, kako se osecate i kako uopste procenjujete treннtnu situaciju?

sprijece katastrofu, da nadu rjesenje тira. Vidite, takvi пютеnti se ne ponavljaju. Ako covjek izabere jedan put onda је to neponovljivo, ako је to izbor za put u katastrofu, on је nepopravljiv.

tekstн

jer s

раdот koтнnizтa н istocniт zeтljama, а

ZULFIKARPASIC: Тај sporazuтje iтао velike sanse. Meni ni danas nije do krajajasno kako је Izetbegovic kao Bosnjak, kao тusliтan, kao predsjednik RepuЬlike Bosne, koji је znao kakva је sнaga jugoslaveнska armija, kakav је potencijal Srblje, kakav је odнos Evrope - koji је sve to тоrао znati, а ako nije znao, тоrао је Ьiti sposoban procijeniti - kako је olahko odblo taj sporazuт i kako је olahko pogazio svoju rijec i теnе ostavio, тоzе se reCi, na cjedilu, а svoj narod нvео u sukob. Kad sam ја nakoн toga шzgovora otisao na televiziju braneCi sporazuт, govOI'eCi kako ulaziтo u period тimoga sporazuтijevanja i perspektive гazvitka deтokratskoga procesa, onda тeni usred emisije stize faks potpisan od Glavnog оdЬога SDA, u kојепш se kaze: "Mi sто pгotiv svake ideje sporazurnijevanja sa Srblтa." То је, ро тоте uvjeгenju, тoнstruozna forтulacija, da covjek bude pгotiv ideje spoгazuтijevanja. Alija је тенi poslije rekao da on пета рајта о tоте faksu i zaтolio те da тu ga posaljeт. Rekao sат пш: - Oprosti, пюliт te, ti si predsjednik stranke, vi to saljete тепi i sada govoris da о tоте nista ne znas. Poslije toga sто Izetbegovic, Kaгadzic, Durakovic, Kecтanovic, Кljuic i ја iтali zajednicki nastup na televiziji. Nakon eтisije Kaгadzic, Alija i ја zajedno sто izlazili i razgovarali. Tu је Karadzic rekao: - Slusajte, ljudi тојi, neтojte da se igrate sa oviт, 'ajdete da se sporazuтijeтo! u historiji su ceste situacije kad se тоzе krenuti jedniт ili drugiт рнtет, kad imate sansu da proтijeнite situaciju ili da situacija kreпe katastrofalпiт puteт. Meni је Ьilo јаsпо da је potpisivanje sporazuтa i njegovo ostvarenje vodilo k тimоте zivotu i pгuzalo saпsu. Та је saпsa Ьila stvama, тoguca i provediva, isto tako kao sto је тogucпost sukoba Ьila stvarna i Ьliska. Е, tu sada dolazi onaj тотепаt politickog vodstva, trenнtak ispita Z!'elosti jedne politicke stranke i ljudi pozvaпih da vode aktivno politiku, da osjete taj historijski тотеnаt, da ga гazuтiju i da uгade sve sto је u нjihovoj тоСi da

221

DILAS: Dozvolite, ovo тоrа da se razjasнi. Zasto је Izetbegovic povukao svoju saglasnost, znate li vi razlog? ZULFIKARPASIC: Мноgо sam о tоте гazтisljao. Опi imaju specijalпu osjetljivost па тепе. Izetbegovic iта јеdап koтpleks u vezi s tiт. Citava stampa, od sloveпske ра do тakedoпske, uzela је pitaпje toga sporazuma kao teтu Ьгој jedan, i previse је Ьilo naglaserю da је spoгazuт пapravio Zulfrkarpasic. Мепi su poslije pricali пeki claпovi glavпog odbora SDA da је Behmeп rekao Izetbegovicu: - Ра ti si sada postao dгugorazredпa licпost kгoz ovaj sporazum; vidis li da је Zulfikaгpasic izgublo па izboгiтa, ali је пajedaпput doblo па znacaju; on hoce sada da se nama opet naтetne kao voda! Sve је to nebulozno, netacrю, nejasno. Ја da sam htio uzeti vlast? Ја sam Ьiо zvanicni kandidat za predsjedнika RepuЬlike, ра рrета tоте нisam

trebao izaci iz SDA. Bio Ьih Ьirан, о tоте вета нikakve suтнје. Ја sam вapustio SDA, а не Izetbegovic. Ocevidнo је Ьila гiјес о njihovoj borbl za vlast i о spasavanju vodstva SDA. Опi su shvatili da се taj sporazuт njih, kao drugorazredвe politicare koji nisu Ьili sposobпi procijeпiti situaciju, dovesti u drugi геd. Dobljao sam takve iпfoгmacije od razпih ljudi SDA. Ocevidno је da је u pocetku narod prihvatio taj sporazuт i s тuslimaпske stгane, jer se u Bosni odтah sasviт izтijenila ареа situacija. Napetost је popustila, tako da su ljudi vjerovali da је Alija to тоrао uraditi. POI"ed toga ne znam drugoga razloga. Sumнjaт da је пеkа strana sila Ьila uтijesaпa, suтnjaт da је Aтerika u tоте тoтentu тogla njeтu preporuciti da taj sporazuт ne prihvati. Razgovarao sam s americkiт diploтatama; опi su Ьili тisljenja da narod пiје za to. Bili su skepticni рrета sporazнтu zbog Miloseviceve nepouzdaпosti. Rekao sam iт: - Dobro, gospodo тоја, hocete li vi poslati svoju vojsku da паs braпi?- Nесето. - Znam da necete. Vi cete nат slati lijekove i deke i brojiti mrtvace. Ali ја zeliт spasiti тој naгod, da do pokolja пе dode. - Tako da је taj sporazuт vjerovatпo, kako god to izgledalo strasпo i kako god izgledalo katastrofalno, ро тоте тisljenju odbacen iz sitнih partijskih i osobnih interesa.

222

NA RASКRSCU IZMEDU МIRA 1 RATA

BOSNJAK- ADIL ZULFIKARPASH::

DILAS: Ја cu odшah objasniti svojiш pitanjeш ako cete Vi odgovoriti. Ne stoji li iza toga, sеш tih licnih ашЬiсiја, i jedna koncepcija, шozda intiшna, skгivena, Izetbegoviceva u stvari, za jacanje islaшskog nacionalizшa, koja ide postepeno ka hegeшoпiji u Bosпi. S obziroш da su Musliшaпi Ь!'Ојсапо паdшоспi i па svakiш izboriшa, ako se sprovedu, опi doЬijaju veCiпu? ZULFIKARPASIC: Takva шisao cini se шепi u юlikoj шjeri nerealпa i apsurdпa da шi је vrlo tesko u пјu povjerovati. Могаш prizпati, jedan drugi covjek straнke, шоzе se reCi пajvazпija licпost SDA pored Alije Izetbegovica, Ошеr Веhшеп, dao је пekoliko dana ргiје sukoba iпtervju u "Nedjcljпoj Dalшaciji", gdje је rekao da SDA пaoruzava шusliшanski narod, vгlo пeodgovoшo pricao о Zeleпiш Ьегеtkаша i Patriotskoj ligi, па jedan krajnje пepoliticki i igпoraпtski паСiп. Cak је aludirao da bi se rado rijesio pogaпluka i sve u tош sшislu i пivou. Vidi se da је Ьilo ljudi u SDA koji su polozaj Musliшana jako pгecijeпili, koji su se predali iluziji da su SrЪi јеdап slaЬiji еlешепаt koji се popustiti ili се, dapace, шоСi Ьiti роЬiјеdеп, еliшiпiгап. Takva јеdпа koпcepcija posve је пегеаlпа, apsurdпa, kada se iша u vidu da је arшija Jugoslavije stajala iza Srba, da se sa SrЬiшa ideпtificirala, da је ta arшija јеdпа od пajveCih u Evropi, da iша neogrшlicene koliCiпe oruzja i шuпicije, da је doslo do frustracije te агшiје koja је Ьila па neki пacin izigrana u Sloveniji, da је tucena u Hгvatskoj, da је Ьila koпcentгiгana u Bosпi i da sашо ceka da pokaze svoju snagu, da se гevaпsir-a. Sve је to Ьila evidentna cinjenica. Kasпije, kad se govoгilo о гefereпduшu, пеkо је postavio pitanje шinistru vanjskih poslova Silajdzicu, sta је s агшiјош. Cuo sаш kad је rekao da се јој se dati rok od пekoliko nedjelja da izide iz Bosne i da се se роtош proglasiti okupatorskoш, ра da се kao takva Ьiti izbacena. Odшah sаш telefonirao: - Pazite da se ta arшija пе pretvori u паsе uЬice, ljudi шојi, neшojte da se igrate s ovakviш stvariшa! Kola su, шedutiш, vec krenula, poslije odЬijanja sporazuшa, drugiш puteш, па koji ја nisaш шоgао utjecati.

223

dogovoreпa,

da се Нrvati doЬiti dva kaпtona, SrЬi tri, а sve ostalo се Ьiti шusliшaпsko, i da се zapravo шusliшaпski kапtоп ili шusliшaпska poludrzava Ьiti veca od Sloveпije i da је to шusliшaniшa dovoljпo. ZULFIКARPASIC:

Kad је sporazuш оdЬiјеп otisao sаш u iпostгanstvo, а pregovore је пastavio voditi Izetbegovic. Prvu delegaciju cinili su Rusшir Mahшutcehajic 82 , Izet Serdarevic, koji је sad bosanski aшbasador u Svedskoj, i Alija Izetbegovic. U tiш nastavljeпiш razgovoriшa s predstavпiciшa SDS-a опi su odшah pristali па podjelu па kantoпe. Mislili su, dakle: sada сешо шi SrЬiшa dati da опi пaprave kantoпe, а пapravit сешо i шi kaпtone, i u tiш kantoпiшa се пegdje Ьiti veCiпa SrЬi, negdje Musliшani, Musliшaпi koji su u srpskiш kantoпiшa ostat се па svoш polozaju, ostat се kao opozicija. То su Ьile iluzije, s оЬziгош na pravac kojiш se politicka situacija u Bosпi razvijala. Ја sаш Ьiо vrlo skeptican. U stvaraпju kапtопа vidio sаш podjelu Bosne i otvaraпje procesa ratnog sukoba - tu za шепе пiје Ьilo dileшe. Bio sаш vr'lo пesretaп sto su se stvari гazvijale u tош pravcu i ustrajno sаш ukazivao па to u clanciшa i iпtervjuiшa. Nisaш vidio altemative historijskom sporazumu, sve је drugo Ьilo put u dir·ektпi sukob, u otiшaCiпu, pljacku i uЬiјапје. DILAS: Мепi је ova tackajedпa od kljucпih, а reCi cu zasto. Nespoшo је da su шusliшani - naiшe kad govoriш о шusliшaniшa iшаш u vidu vodstvo а пе пагоd- пајшапјi kгivci za ovaj sukob. NajveCi su krivci SгЬi i Нrvati, ра cak SrЬi na prvoш шestu. Ali, шisliш da Izetbegovic nije otkazao spoшzuш sашо iz licnih razloga. MoZda pod uticajeш Behrnena i slicпih koji su poznati kao radikalпiji elernenti u straпci, а iz razloga da doЬiju neku prednost u Bosni nad SrЬiшa i Нrvatiшa? lzetbegovic i dгuzina verovali su u рошос islaшskog sveta, videli su da iш је Aшerika naklonjena- nisu Ьili svesni dokle се Aшerika ici, verovatпo iш је Aшerika obecavala vise nego sto је шislila. Uvereп sаш da su licne пjihove ашЬiсiје Ьile da potisnu Vas, ali i da odbace taj sporazuш, а опdа Ьi ga i SrЬi odbacili.

Sta ostade od Bosne? NADEZDA: Proslo је jos pola godiпe za koje su se vreшe stvari u Bosni sашо jos vise zaostгavale. Posle su vec dolazili pregovori oko regioпalizacije, kantonizacije, Alija Izetbegovic se vratio iz Lisabona i rekao da је stvar·

82

kao

Rusшir Mahшutcehajic.

шinistar

snadЬijevanja.

u Vladi BiK

profesor elektrotehnike, Ьiо jedan od najuticajnih ljudi u SDA. energetike u Vladi BiH. vodio resore odbrane, unutrasnjih poslova, inforшacija; Dolaskoш Harisa Silajdzica na rnjesto preшijera izguЬio шjesto

NA RASКRSCU IZMEDU MIRA 1 RATA

BOSNJAK- ADIL ZULFIКARPASIC

224 ZULFIКARPASIC:

Kada se govoгi о krivici za danasnju agгesiju, za mene је van svake sumnje da Ьilo koji postupak, Ьilo Alije Izetbegovica, Ьilo ma koga dгugoga nije гazlog i opravdanje za zlocin. Mi mozemo jedan dгugoga kritizirati i ostati prijatelji, razlicito govoriti i ostati u politickome zivotu. Ali, pazite, ovdje је rijec о jednoj balkanskoj nacionalistickoj sredini koja slijedi parolu "moj zivot, tvoja srnrt", da se ne moze egzistirati а da se пeprijatelj не uнisti- не vjeгuje se u sporazumijevanje. Cudнovato је to kod наs. Cesto sam razmisljao i stalнo гazmisljam о tome: vi imate komsiju, mozete imati u нjemu kuma, zeta i prijatelja, ali mozete imati i uЬicu, palikucu i dusmaнiнa, ра Ьiгајtе. Mi неmаnю mrюgo dilema. Kada је SDA odЬila spoгazuш, meнi је Ьilo јаsно da онi пisu пi htjeli пi zeljeli нi imali u vidu ove posljedice. Мене је, на primjeг, u оно doba kada smo se razisli, sreo Mulшmed Ceнgic, sekretaг SDA. Prosetali smo Sarajevom i он mi kaZe: Adile, несе SrЬi sukobe isto kao нi mi. Ја sam se sada vгatio iz Drvaгa, SгЬiн hoce da trguje. Tvoja осјена da онi zele sukobe s наша нiје tасна. Rekao sam: - Muhamede, ti нaZalost нemas ргаvо. Ovdje је pitaпje: ili iskreнi spoгazurn, koji се zadovoljiti i наs i нjih, ili нazalost sukob. Nenюjte da se igrate s vatгom! Nema tu stvaгaпja kапtопа, а da Bosнjaci несе Ьiti istjeraнi, izbacivaпi s posla, gdje несе Ьiti zapostavljeпi. Takav је наs Balkan, takva је наsа sгediнa. Vi citavo vrijeme govorite: SrЬi su hajduci, SrЬi su vukovi, а sada нajedaнput kad vam treba pretvaгate ih u janjad koja се postupiti онаkо kako vi zelite. То su puste zelje, онi на to не mogu pristati. Stvaг је da se ovdje mora luciti zlo i dobro ро оноmе meнtalitetu kakav egzistira kod наs. Mi не mozemo praviti od ovillljudi оно sto онi нisu, нiti онi mogu нapraviti od наs оно sto mi нismo. Ali mi smo ti koji cemo stradati, ја to teЬi kazem! Eto, to је Ьilo moje uvjereпje, i Vi ste vjerovatrю u pravu kad kazete da опi odЬijajuCi sporazum пi u kom slucaju нisu predvidjeli posljedice. Izetbegovic је пeposredпo ргiје sukoba u Bijeljiнi dao iпtervju zagrebackom "Daпasu" izjavivsi da rata u Bosпi Ьiti песе, i citavo је vrijeme govorio da "za гаt trebaju dvojica, а mi несеmо гаtа, ра prema tome rata пета. Kakva igпorancija! Za rat treba jedan, о пај koji tuce, uЬija! Mi snю zrtva. Mi nismo Ьili za rat, пismo Ьili sposobпi za rat, пismo Ьili pгipremljeпi za rat. Sada govore suprotпo, kao da је пагоd согаv i gluh. DILAS:

Мепi

to

пiје sрошо. Ја

smatram da

је nшslimansko

vodstvo

225

miшim

putem, putem demokгatskih izbora, islo za lregemoпijoш, јег partija kak va је Izetbegoviceva, koja п е trpi нikakvu dгugu grupaciju uпutaг muslimana, na svakim izboгima mora imati veciпu u Paгlameпtu. Ne mogu SrЬi i Њvati - odrюsno totalitaшe partije i srpske i hrvatske, не mogu pristati ni na kakve demokratske forme koje Ьi muslimanima, odnosнo totalitaшoj muslimanskoj partiji, dale veCirш u Parlameпtu, а da se ne osecaju ugro-zenim. Tu su se stvorile ideoloske koнfrontacije. Razume se, opet se vracamo na one Vase ideje da Ьi to Ьila jedna prava demokгatija kad Ьi unutaг muslimana bio pluralizam, unutaг SгЬа pluralizarn, uнutaг Њvata- mada su Hrvati tu spoгedniji - takode pluralizaш, ра Ьi se koalicije ili vlasti pravile ne prema нacionalпom kljucu, nego ргеmа programskim koncepcijama. ZULFIКARPASIC:

Da, prema str·anackim programima.

DILAS: Piema programima, i zbog toga пisam ubeden da Izetbegovic, odbacujuCi spoiazuш, nije imao u vidu hegemoniju putem vecine u Parlamentu. Iнасе se slazem da muslimani пisu Ьili za rat - to је vап sрога, Ьili su пepripiemljeni. SIЬi se нisu imali sta spiemati. Armija је vec Ьila oko Saiajeva, samo је tiebalo dati komaнdu da гusi. Eto, to је od piilike sta ја mislim. ZULFIKARPASIC: Slazem se s time, s tom analizoш, ali zelim istakнuti da је sporazurn stvorio uvjete za pluralizam i za јеdан demokratski proces i da је оп Ьiо jediнa alteшativa koja је stajala pred nama, а SDA nije shvatila tu histoгijsku situaciju. DILAS: Adile,

sustiнa је

u tome da oni nisu demokrati,

а

ostalo је sve

spoгedno.

ZULFIKARPASIC: Tacno.

Ја Ьih

se s tim slozio.

DILAS: Ne mislim samo na muslimaнe. Dгugi su moZda jos gori- несu da merim ko је gori i bolji. Vracam se на tezu da su to totalitaшe нacionalne partije koje не mogu piestati da budu totalitaшe. Naime, Iaspasce se, uпistice jedni druge i svaka се se uнutar sebe unistavati, ali se несе promeniti.

BOSNJAK- ADIL ZULFIКARPASIC

226 ZULFIКARPASIC:

Jos Ьih samo htio kazati zasto smatram da је sporazum Ьiо moguc i da је sporazum Ьiо izlaz. Iz prostoga razloga sto su ove partije mogle egzistirati samo na sukobu, mogle su jacati samo u konfrontaciji jedne protiv druge. Kada se njima oduzme sukob, onda se flksira put za stvaranje stvarnih demokratskill programa i demokratskih stranaka - Socijaldemokгatskih, liЬeгalnih stranaka - i kod Mиslimana i kod Srba. Takvih је stranaka i Ьilo, ali ove nacionalisticke partije su flksirale put sukoba, one od toga zive, od toga јасаји. One su i povele rat i one ga ne mogu zavrsiti. Da је stvorena atmosfera sporazumijevaпja, stvorena Ьi Ьila i atmosfera izmjena u strankama, stvaraпje njihovill krila, demokratskЉ elemenata, stvaranje novih demokratskih stranaka. Као sto se to dogodilo u citavoj Evropi i u zemljama realsocijalizma, tako Ьi se i kod nas stvorile mogucпosti da te stranke slabe i da se transformiraju, da se stvaraju demokratske stranke i demokratski uvjeti i da nacioпalisticke stranke jedпostavno izgube na terenu. Njih је гаt ојасао i omogucio im egzistenciju.

Cm'}ek ne гazumije zlocince DILAS: Smatram da је gospodin Zulfikaгpasic iscгpao temu oko sporazuma. Mozda ima jos nesto. Ali, povodom јеdпе njegove izjave u toku izlaganja о sроrаzшпн, zapravo povodom jedne recenice ili jedne kratke opaske, kazao Ьih nesto sto nije u neposrednoj vezi sa sporazumom. Mozda to nije potrebrю, ali javila mi se neka zelja ili ideja da to uradim. Gospodin Zulfikarpasic је otprilike rekao - da nije ocekivao zlocine, takve zlocine. То se odnosi na 1990. ili 1991, Ьiсе 1991.- konflikt је vec Ьiо ocevidan. Ја sam tada Ьiо и Кшsevcu - pozvali sн ше па neki filozofski skup, а govorili su na razne teme. Ја sam govorio о temama vezanim za opasnosti koje su se nadvile nad паsе narode, о medusobnim sukoblma. Tom prilikom sam rekao da ве verujem u sukob - da песн da veшjem u masovne zlocine, jer Ьih smatrao sebe podlacem kad Ьih verovao н takvo sto. Pitanje masovnih zlociпa - to politicka filozofija koliko znam, nije raspravila. Otkuda se нopste javljaju masovпi zlocini i sta znace? Ako kazemo da је to iz covekog svojstva da оп, covek, nosi u sebl potencije zla- nismo пista objasпili, samo smo konstatovali nesto sto је opste poznato. То pitanje не samo sto пiје razjasпjeno, nego је pitanje da li се ikada Ьiti razjasnjeno - kao sto је pitaпje da li се poreklo ljudskog Ьiса, odnosпo

NA RASKRSCU IZ1\1EDU MIRA 1 RATA

227

zivill Ьiса, ikada Ьiti razjasnjeno. Nairne, covek, u kome nije prevladao zlocin, не moze da shvati zlociпce koji иbljaju decu i nejac. Nije u stanju to da pojmi, ako Ьi pojmio to, odnosno ako Ьi to shvatio, onda Ьi on zaronio u takvu dublnu i miak u kojima Ьi, ро mome misljenju, ili poludeo ili postao zlociпac - kod moralnЉ ljudi pre ovo piVo, razume se. Piema tome, ocekivati da mi, koji smo protivu shvatirrю takve zlociпe - to је samo iluzija. Moguce је to samo u dobroj literaturi opisati, ра preko toga da idemo ka nekim slиtпjama, koje Ьi isto Ьile nekakva mutпa saznavaпja. Vi ste, dragi prijatelju, пaslutili, uocili zlo, ali zaviriti u njegov uzas, pojmiti ljudske uzroke takvih strahota -- od toga ste Ьili postedeпi. Ne ostaje пат nista drugo sem- da se protivu takvih zlocina i zlocinaca bOiimo. ZULFIKARPAsrc: Imao sam ovakvo i slicno misljenje о tome. Dozivio sam Drugi svjetski rat i dio toga rata proveo u kazпionici u Zenici i u Mitгovici. Jedno vrijeme, kada se cistila Fruska Gога, komandant Jaserюvca Luburic, ustaski kiVnik, dosao је sa svojim jedinicama i preuzeo је i ovu kaznioпicu, dovodeCi tamo zагоЬlјепе partizane s Fruske Gore i sгpsko stanovпistvo. Tu је on kratko vrijeme boгavio i zaveo jedan пevjerovatan rezim, koji sam ја dozivio, gdje smo se moгali svako jutro postrojiti u jedan red i onda Ьi оп naisao i govorio samo: da, ne, da, ne. Onoga za koga Ьi rekao da, иstase su iza leda uhvatili za ramena i odmah na licи mjesta zaklali nozem. То su Ьili stravicni dozivljaji, kad vas иprska vruca kiV i usi zagluse od smrtnoga krika. U toku rata sam vidio nevjeгovatne zlociпe i osjetio posljedice tih zlocina. Ulazio sam ро Bosni u sela koja sн cetnici zapalili, vidio sam tako reci jos VI'UCa tijela, pobljenu djecu, zene. Pecat tih dozivljaja utisnut је и mene. Citavog sam zivota imao strahove da se takvi zlocini ne ponove u Bosni. Bio sam na to do krajnosti osjetljiv. Vjerovao sam da se to moze ponoviti i strahovao od toga. Samo u ovoj stvari ima gospodin Dilas pravo, пisam ni u kojem slucaju ocekivao ovakvu duЬiпu, ovakvo, u kvalitetu i kvaпtitetu, prevazila:lenje najcrnjih slutnji. То se u takvoj formi dogodilo da se svi opisi dosadasnjih mнka i pakla ве mogu mjeriti s fantazijom zlocinaca koji su poCiпili ova nedjela u nekim krajevima Bosne. Ја sam se upravo toga Ьојао, i pisao sam da se to moze dogoditi, ali sam рогеd svega toga iznenaden sirirюm, dublnom i totalrюscu ovih zlociпa. Razgovarao sam s jednim americkim noviпarom, koji govori da su па v

228

NA RЛ.SKRSCU IZMEDU MIRA I RA ТА

BOSNJAK- ADIL ZULFIKARPASIC;

srpskoj strani stotine hiljada ljиdi i zena involviгani и direktnи pljackи i pгogone Ijиdi. Zпate, to је teska tгаиmа. Ја sam zagovornik zajednickog zivota, jedinstvene Bosne, ali me jeza zahvata kada pomislim kako Ьi to djelovalo na one zепе, dјеси i ljиde koji sи to dozivjeli па svojoj kozi, na svojim Ьliznjima, kad Ьi jednoga dапа morali sresti sve te иЬiсе. Sve sи to stvari о kojima covjek vise ne moze ni da гazmislja, nego se tjesi da је zaista zivot јеdпа cиdnovata tajna koja је skloпa da ро prirodi i ро nиZdi cesto prijede ргеkо svega, i zabшavi i zametne tragove и nama samima i и паsој sredini od tih prestиpnika i zloCiпaca i da tako omogиCi da se ta sredina obпovi.

Ali, vidite, te hiljade ranjenika, te hiljade bogalja, te hiljade dиsevno i fizicki иnistenih ljиdi. Trebat се dosta vremeпa da prode, da Ьi se stvari pocele пormalizirati. Vjeгovatno mi i geneгacije iza nas песеmо moCi ni za pedeset godina objasniti kako i zasto se to sve dogodilo. Za mene, najveca monstпюzпost svega ovoga jest cinjenica da је to Ьilo nepotrebпo, da to nikome ne doпosi nikakvи prednost, da је to Ьilo роtрипо alogicno, da smo to mi mogli sprijeciti, s vise paznje i tгuda. Vidite, ја koji sam taj sporazиm pravio, nemam seЬi sto da zamjerim, pokиsao sam sve da to od moga пaroda otkloпim. Nemam seЬi politicki sta pгedbaciti, ali se cesto pitam: kako ovi Ijиdi koji sи pridonijeli tome, koji sи to organizii-ali, koji sи te zlocine podгZavali i odobravali, kako oni gledajи na taj svoj zivot? Na krajи krajeva, dolazimo do one istine о kojoj smo и pocetkи govorili, da је sve to Ьilo potpиno nepotгebno i da se nijedan narod s tim ponositi ne moze niti се iz toga izvиCi neke velike koristi. Sve to ne zaslиzиje tolike ljиdske zrtve, ni ta zemlja, ni ti krajevi, niti ista zaslиzиje ova ponizenja i zlocine koji sи se kod nas dogodili. Ја se ne stidim sto poticem iz tih krajeva, не osjecam sranюtu, ali moram priznati da osjecam velikи potisterюst, velikи nedoиmicи, gledajиCi na svгhи zivljenja medи ovakvim Ijиdima i na svгhи djelovanja i trosenja vlastitih eпergija za ovakve beznadne dogadaje kakvi se kod nas mogи dogoditi. Ја se pitam i tjesim se da mozda mi ipak пismo najgori dio ove kиgle zemaljske, ali ocevidno smo pгesli svakи mjeru zdгavoga razurna i ljиdskoga dostojanstva - svime ovim sto se dogodilo na nasem podrucjи. NADEZDA: Tesko је prihvatiti daje ovo Ьilo ne роzпаје пeminovnost, ра se ipak dogodilo.

пeminovno,

istorija zapravo

229

ZULFIKARPASIC: Ne sапю da nije Ьilo neminovrю, пеgо se ovo, bez mпogo tтuda, пюglо sprijeciti. Bio sam aktivan и ovoj politici. Kad vidim sto sam sve иСiпiо da gotovo dode do гealizacije sporazиma, mislim da to i nisи tako veliki napori niti neka nemogиcnost. Gledajte, ti ljнdi koji sн postali zlociпci vjerovatпo sи Ьili пormalni ljиdi, koji sи zivjeli и svojlip familijama, imali svoje dпеvпе proЬieme. Bez obzira na cetnicke i нstaske pokolje и Drugome svjetskom ratи, da пiје doslo do ovih sиkoba, zelja za osvetom Ьi nestajala i za vjecita vremeпa Ьismo zivjeli и nasoj zemlji mirno. Trebalo је da samo jos jedna generacija siпova иЬiса i иЬijenih prozivi и miтu. Mi smo ipak isli ka zЬiizavanjи, ne mozemo рогеСi da smo cetrdeset godina zivjeli и miгu, da sи se generacije sгodile, da sи isli zajedno и skole, da sи niz ljиdskih veza stvorili, koje nesto znace и ovome zivotи, da sи stvoreпa velika prijateljstva. Imam brojne prijatelje Нrvate i Srbe, i njihova prijateljstva za mene jos иvijek сiпе vrijedпost, dаји јеdап kvalitet mome zivotu. Tako daja mislim da smo mogli ргосi, tome sam se nadao, vjerovao sam da moramo proci jos ovaj potгes, jos ovu promjeпu iz komипistickoga и demokгatski sistem, iz jedne diktatшe koja је popиstala u jednи liЬeralnн demokracijи, gdje mi пiје ni vaZno da li me neko voli ili miZi, niti је vaZпo da li neko ima za mene i moje ideje simpatije, ali da mozemo zivjeti jedno pored drиgoga bez ovoga divljackog istreЬijivanja. DILAS: Vегијеm, moram da verиjem, da се narodi Bosne и dogledno vreme spoznati и kakvu istorijskн katastrofи su olako uleteli, н kakvim strasnim tгagedijama sи иcestvovali. Narod, гazume se, nije niti moze Ьiti kгiv u pravnom smislи ali nisu - bar пе eticki i istoгijski odgovorna samo vodstva. Vodstva se пamecu ili i izrastajн iz паrоdпе osпove: zar пismo slusali, zar jos пе сијеmо masovпe pevanije koje pozivajи па istrebljeпja inovernih suseda i svojih "izdajnika"? Naгod koji dopиsti razaranje etickih пшmi, r-azara svest о svojoj bиdиcпosti i svom mestu medи narodima. Nego da se mahпemo filozofije! - па to sи те podstakla пepojmljiva zlociпstva и Bosni i Vasa пе bas vesela prica о uzalиdпim nastojanjima da ih sprecite. Ја sam vec poodavno- vise kгoz svoju i bosaпsku literatши nego kroz politiku i istorijи spoznao ne sапю koгeпske istovetnosti, srodnosti Bosnjaka sa SгЬima i Hгvatima, nego i njihovи politicku i kиlturnн posebnost. Otuda. slicno Vama, dozivljavan1 istreЬljivanja и Bosni i kao tгagediju

230

BOSNJAK- ADIL ZULFIKARPASIC

jednog te istog, svog naroda: ра i vodi srpski i hrvatski govore о Bosnjacirna kao о islamiziranim Srbima i Нrvatima, ali se ponasaju prema нjima kao prema iskonskim smrtnim neprijateljima! Desava se da iz dobra izide zlo, ali nikada iz zla dobro. lz zla koje se obrusilo u najvecoj meri на Bosnjake, Bosnjaci su vec izisli kao politicki identitet. То vise niko ne moze poricati. Bez obzira на to kakva се Bosna iziCi iz ovog klanja- Bosnjaci се imati svoju drzavu, svoju dтZavнu vlast: oni su stradanjem i borbom pokopali planove о deoЬi Bosne, odnosno о zatiтanju Bosnjaka muslimana. Воsна се preziveti u Bosнjacima: to је uteha, to је kakva-takva pravednost u zlu i iz zla koje jos prezivljavamo. Ispala је ova moja rec preduga. А не mogu odoleti da ne kazem, na kтaju ove diskusije, jos dve-tri recenice о sagledavanju onoga sto mi se cini Ьitnim u Vasoj licnosti i Vasim postupanjima. Svak odreduje, ali i нasleduje svoju sudЬirш. SlusajuCi Vas cetiri dana dosao sam do zakljucka da Vi, razume se, imate odstupanja kao i svaki covek, te da нeki elementi nisu auteнticno Vasi, da ill vremenom odbacujete. Ali vidim da ste iz Vase poгodice, iz nјене eticнosti ustvari, dosli do svojih uvereнja, odrюsno - porodica је Ьila Ьitna komponenata koja је uticala na Vasa politicka opredeljenja, najpre da pridete komunizmu kao pokтetu koji tezi ka apsolutnoj slobodi - а znamo da komunizam nije Ьiо u staнju da је ostvari i niko ne moze verovatno da је ostvari, а kasнije da prihvatite liЬeralizam. То naslede је jedna od Ьitnih crta u Vasoj politickoj i ljudskoj licнosti. Jer, Vi iz porodice нiste mogli izvuCi ni komuнizam ni politicki liЬeralizam, ali ste kтoz nasledenu eticnost povukli neodoljivu tezнju ka slobodi, ka pravednosti, ka ljubavi prema ljudima.

*

...

-~

*

TURCIZMI I МАNЈЕ POZNATE RIJECI

рrанје prije molitve kod muslimaнa ajan - (arap.) 1. prvak, ugledan covjek, istaknuti predstavнik јеdне klase ili staleza; 2. funkcioнeг lokalнe uprave; 3. starjesiнa нekog mjesta ak!fam - (tur./pers.) 1. prvi mrak, sumrak, zalazak suнca; 2. cetvrta ро redu (od pet svakodnevнЉ)

abdest- (tur.) obredno

rrшslimaнska rrюlitva Alijiн dan, pada 2. avgusta aSi.kovati- (tur.) voditi ljubavne razgovore ml/ija- (grc./tur.) kucno dvoriste ogradeno zidom Ьајгаk- (tur.) zastava begluk- (tur.) 1. begovsko imanje, begov posjed na kome nije Ьi1о kmetovskih odnosa nego ju је beg davao u zakup ili sam obradivao; (u ovom zнacenju jav1ja se samo u Bosni); 2. begova rezideнcija, konak, begov cardak begovat- (tur.) p1emicki sta1ez bujmm- (tur.) izvoli, izvolite eeгamida- (grC./tur.) polukruzni zljebasti krovni crijep cumez- (tur.) kokosinjac cшdak- (pers.) 1. lijepa, oЬicno dvospratna, k11ca okruzeнa bascama, dvorac, ljetnikovac eeng- (pers.) vrsta muzickog udarackog iнstrumenta eengija- (pers.) igraCica, plesacica Citluk, Cijluk, Ciftluk- (pers./tur.) vrsta feudalnog posjeda koji

Alimm- (arap./tui'.) Iliнdan-

vlasнik

obraduje sam ili preko citcije (kmet, seljak, bezzemlja§) divan - (m-ap./pers./tur.) 1. Vijece, skupstiнa, drzavнi savjet ili mjesto gdje se odr·zava; 2. zЬirka pjesama dolma- (tur.) нadjev; рuнјене paprike, pm·adajz, luk, tikvice itd; рuнјенје se vrsi samljeveнim mesom pomjesaнim s piriнcem (rizom); dub- hrast dielablja- (arap.) duga lшljiнa za muskarce, maнtija dienaza - (агар.) 1. muslirnaнski sprovod; 2. rnolitva za mrtvog pred sahraнu dzuma- (arap.) skupнa podнevna molitva petkom

aejajaVO/'- p\emeнiti јаVОГ dizilja- (tur.) Ьludнica fennan - (pers.) 1. sultanov ukaz, sultaнov naredba, carska zapovjed fetva- (arap.) pravнo rjeseнje ili uputa dана u oЬliku odgovOI'a на izvjesнo pitaнje iz islamskog prava; autoritativne fetve izdaju sejhul-islam i muftije fukшa- (tur.) siromah, sirotiнja; cesto u prezirnom smislu: propalica, olos Hadis- (arap.) govoг, izreka Muhameda a.s., usmeнa tradicija od Mulшmeda a.s; u sirem zнacenju sve оно sto је Muhamed a.s. govorio, radio ili preporuCivao da se radi lmiгsuz- (arap./tur.) нeposlusan,

232

BOSNJAK- ADIL ZULFIKARPASIC

vezir, koji је

nesta5an lюmajlija-

(tur./arap.) talisman vjerskog karaktera, stiti od uroka, bolesti i drugih nezgoda lюtma- (arap.) 1. jedno citanje Kur'ana od pocetka do kraja uz propisani ritual (abdest, nijetiskazaпa пamjera koja prethodi molitvi i uceпju Kur'aпa- i dova) lшdba- (arap.) propovjed jelek- (tнr.) prsluk kaflan- (tur.) dug kapнt, prastara поsпја пaroda Centralne Azije i Turske lюlif- (arap.)- izvoшo: halifavrhovni vjerski poglavaг mнslimana; titula је ukinuta nestankorn osmanlijske carevine koloni- (lat) Sitпi feнdalci mahom Italijaпi - u Dalmaciji. leno - (njern) 1. zemljisni posjed koji је feнdalac zem1joposedпik davao vazalн uz нs1ov da ovaj ргеmа njemн izvrsava obaveze milet- (arap.) narod muselim- (arap./tllr.) najvisi нpravni cinovnik u jednoj oЬ!asti musebak- (arap.) drvena нkrasna resetka na prozorima staгih (arap./tнr.)

ratu

rюsio

titlllu:

soji·a- (arap.) trpeza (arap.) poglavlje Кш'апа­ ima 114 sura н Kur'arш .5e!Jit- (arap.) mнslimaп koji pogine па Bozijem putll u odbrani domovine taslillan- (tllr./pers.) kameni hankнса ili zgгada za preпociste,

sш·а-

koпaCiste

tefleг-

(tur./grc.) Ьiljeznica, registar, protokol, trgovacka kпjiga

tekija- (aгap./tllr.) derviska zgrada 11 kojoj se obavljaju derviski obredi. 3. maнzolej, grobпica islamskog ucenjaka. tilut (tur.) tнpi dio maca timш - (регs./tш.) 1. пjegovar~e, ciscenje i шedno hraпjenje konja; 2. feнdalni posjed; 3.koпjska oprema tug - (pers.) 1. znak pasiпog dostojaпstva, perjanica паргаv1јеnа od sareпih konjskih dlaka; cin pase se razliko\'ao prema broju tнgova ulema (arap.) mнslimaпski vjerski нcenjak, rrшslimansko

svestenstvo ~~akzif- (агар.) zadнzЬiпa,

mнslimanskih kнса

muteselim-

ll

serdaгi-ekrem

Cinovnik,

povjereпik, cнvar

mutvak- (arap./tur.) ljetпa kнhiпja odiak- (tllr.) plemicka, begovska kнса;

sandiak- (tнr.) 1. zastava, bajrak; 2. granicпa oЬ!ast н Tшskoj Carevini seCija- (tнr.) vrsta kauca pricvrsceпa нz zid semskeг- (pers./arap./h1r.) vrhovпi komandant; postavljan је н s!нсајн rata iz redova vezira; od njega је Ьiо stariji samo veliki

mнslimanska

vjerska imovina (arap.) vrhovпi пaredbodavпi i nadzoшi orgaп za vakнfskн (zadнzЬinskн) i vjerskoimoviпskн upravu Islamske zajednice Vijeee ajana - paгlamenat, predstavпistvo нglednih prvaka jedne pokrajine :::ш- (arap.) 1. zavjesa, zastor; 2. пekadasпja odjeca muslimaпki :::ijamet- (агар.) 1. veliki posjed; 2. vojnicki feud

Vakufski

sаЬог-

КAZALO

OSOBNIH IMENA

Abdic, Fikret, 168 Abdu1, 38 Afghani, 38 Akkoyonlu, A1ija, 39 Akkoyon1u, Hilrno, 39 Akkayoп1u, 13, 16, 23, 39 A1ajbegovic, Mнstafa, 73 A1ajbegoviCi, 12 A1aupovic, Tнgomir, 109 AЉahari, Nisiш, 88, 89 A1i Bestami, 67 A1ija, Hazreti, 12 Anato1e, Fгапсе, 47 Andric, Ivo, 61 Aшautovic, Serif, 36, 109 Avdagic, 87 А vdagic, Mulшmed-beg, 80 ВаЬiс,

Ante. 99 Nebojsa, 88 Bakovic, Апtо, 164 Balic, dг Smai1, 130, 1З 1, Basagic, dr Safvet-beg, 20, 73, 97, 109 Bauer, Oto, 104 Behmeп, Omer, 146, 161, 162, 163, 165, 166, 169, 170,221,222 Веhшеп, Sa1ih, 133 Behrnen, braca, 163 Besarevici, 71 Besic, Muharned, 165 Beslagic, 62 Bes1ic, Akif, 89 Bes1ic, Faik, 88 Boban, Mate, 150 Boh, Katja, 153 Вогаs. Franjo, 186

Bozicevic, Ivaп Be1i, 93 Bozovic, Vojin, 75 Brajevic, 43 Brkic, Dusko, 93 Brkic, Hasan, 46, 89, 112 Brozovic, drDa1iЬor, 167, 179 Bнdisa. Drazen, 153 Burdzevic. Rifat, 47 Burek, dr Sa1il1, 163,217 Busat1ija, Ma11rnut, 111 Ceric, ef. Mustafa, 146 Cerovic, Novica, 19 Cerovic, рор Milutiп, 17 Cerovic, Nikola, 24 Cerovic, Novica, 24 Cerovic, Daпilo 36 Ciliga, Ante, 122 Cvetkovic, Dгagisa, 136, 179, 198

ВаЬiс,

Cancari. 33 Cancar. Petko, 57 Caнsevic, reis-u1-ulema Dzema1udiп, 38, 40 Cavoski, Kosta, 155 Celebija, Evlija, 15 Celik. Ьгаса 51 Cemer1ic, Hamdija, 126, 127 Cengic, Adil, 39 ~engic, A1i-beg, 68 Cengic, Ali-pasa, 14, 15,21 Cengic,Becir-pasa, 14,17,18,21, 34 Cengic, Dzafer-pasa, 14, 21 Cengic. Fejsa1-beg, 16 ~engic, Ferid, 46:88, 89 Cengic, Ernir, 90

l! BOSNJAK- ADIL ZULFIKARPASH:

234 Cengic, Cengic, Cengic, Cengic,

Епеs, 78, 153

Esad, 48, 75, 8б, 111, 153 Hamdija, 39,45 Hasan, 37, 154, 1б1, 1б2,

КAZALO OSOBNIН IMENA

Draskovic, Vuk, 1б8 Ducic, Jovan, 217 Durakovic, dr Nijaz, 116, 153, 191, 220

1б3

Cengic, Hasan-pasa, 18 Cengic, Hasan-beg, 17 Cengic, Нivzo, 39 Ceпgic, IЬгahim, 39 Cengic, Ismet, 45 Cengic, Jahja-beg, 18 Ceпgic, Muhamed, 157, 170, 178, 18б,224

Cengic, Mustafa, 193 Cengic, Omeг-beg, 40 Cengic, Osman-beg, 17, 18 Cengic, Sabгija, 39 Cengic, Saka Smail-aga, 1б Cengic, Srnail-aga, 12, 14, 1б, 18, 19,20,21,22,23,24 Cengic, Zahida, 24 Cengic, Zulfikar-pasa, 16, 24, 33, 38,51,б0, 74 Cengic, bratstvo (v. Cengici), 11, 22 CeпgiCi, 13, 1б, 17, 27, 32, 33, 3б, 51,56,62, 73,92 Ceranic, Marko, 14б Colakovic, Rodoljub, 82, 88, 89, 90, 9б

Colakovic, ef. Salih, 184 Cimic, Esad, 218,219 Coric, Rarniz, 88 Coric, Rernzo, 90 Cosic, Dobrica, 15б

Daпgic,

rnajor, 89 Danilovic, Ugljesa, 97, 1О 1, 111 Davidovic, Ljubo, 197 Deovic, Fehirn, 57 Dervisevic, Seшso, 121 Dizdar, Mak, 181 Dizdarevic, Zijo, 112 Dizdaгevic, Meho, б2 Dostojevski, 97

DzaЬic,

Ali-ef-Fehrni, Dzingis, Кап, 13 Dzurnhur, Zuko, 13

3б

Dapo, Fahrudin, 15б Dilas, Aleksa, 147 Dilasi, 31 Dogo, Gojko, 137 Dokic, Vojislav, 87 Dokic, 110 Durnrukcic, Avdo, 91 Duraskovic, Milutin 8б Duri!ev, Branislav, 118

Ekrnecic, Mevludin, 153, 154 Ekrnecic, Fadil, 154 Elezi, 33 Engels, Fridrih, 97 Fadilpasic, Mustaj-beg, 3б, 109 Fatill, sultan, б7, б8 Fejzic, Fahira, 1б1, 162 Fejzo, Mustafa, 90 Ferdinand, Fraпjo, 49 Feuerbach, 97 Filipovic, Filip, 111 Filipovic, geпeral Josip, 108 Filipovic, dr Muharned, 146, 157, 1б3, 1б7, 170, 171,208,212, 214,218,219 Firdus, Ali-beg, 36, 109 Francetic, Јше, 81 Gagic, konzul u Dubrovпiku (19.st.), 21 Gagovici, 57 Galosevic, 91 Goldstajn, Slavko, 153 Gorbacov, Mihail, 13б

Gradascevic, Husein-kapetan, 16, 19, 105 Gгegoгic, Pavle, 93 HadziЬajric, Selirn, 188 Hadzijabdic, Шernal, 190 Hadziosrnanovic, dr Larnija, 1б3 Hadzivukovic, Milan, 32, 42, 64 Hadzivukovic, Vlado, 77 Hadzivukovic, Zivojin, 41, 42, 80 HadzivukoviCi, 64 Harnovic, Rade, 87, 88 Hanjalic, Maso, 87, 90 HasiЬovic, HasiЬa, 98 Hegel, 97 Нitler, 27, 34, 6б, 78, 79, 97 HodZiC, Mujo, 89 Holjevac, Veco, 94 Holocek, 24 Hrasnica, Esad, 122 Humo, Avdo, 4б, 9б, 99, 101, 112, 185

Ilova, Lejla, 23 Ilova, Riza-beg, 23 Ilova, Selrna, 23 Isakovic, Alija, 11 б Isfendijar-beg, 14 Ivaпovic, Vane, 154 Izetbegovic, Alija, 85, 115, 128, 146, 155, 157, 1б1, 162, 163, 1б5, 166, 167, 1б8, 1б9, 171, 172, 173, 175, 177, 178, 180, 183, 184, 18б, 187, 192, 193, 195,205,206,207,208,211, 212,213,214,215,21б,217,

219,220,221,222,223,224, 225 Izetbegovic, Bakir, 156 Jagodic, шonsiпjor 122 Jakac, Bozidar, 75 Jaksic, 90 Jereшic, 44 JererniCi, 70 Jevdevic,Dobrosav 144

Jojic,

235

ВоЬо,

78 44 Jovanovic, Iso, 89, 91, 9б Jovanovic, 90 Jovicic, prota, 77 Jovicic, Vasilije, 75 Jukic, Ilija, 198, 199 Juretic, rnonjsiпjor Augustin, 122, 123 Jokarюvic,

Kadijevic, general Veljko, 20б Kafedzic, Mujo, 217 KalajdZiC, Teufik, 121, 122 Kallay, Benjarпiп, 11 О Kant, 97 Kara Osrnan-han, 14 Karabegovic, Osman, 89, 111, 185 Karadzic, Radovan, 83, 85, 150, 171, 173, 177, 178, 180, 185, 18б, 187,193,202,206,208, 209,210,211,212,213,217, 220 Karadzic, Stefanovic, Vuk, 18 Karadzic, Sujo, 19 Karai!ori!e, 19 Karaaori!evic, kralj, Aleksandar, 29, 43,110,199 Karai!ori!evic, Pavle, 13б Karihrnan, Ferid, 125 Kecrnanovic, dr Nenad, 220 Kernura, reis-ul-ulerna, 83 Kenic, Dubravka, 212, 215 Kikic, Hasan, 112, 181 Кlaic, Nada, 66 Кljakovic, Jozo, 121 Кljujic, Stjepan, 173, 178, 179, 186, 187,20б,220

Кпezevic,

prof Radoje, 199 Kocovic, Bogoljub, 32 Kocovic, Dejan, 77 Kovacevic, Morno, 87 Kocovic, Mornir 80 Kocovic, Strajo, 78 KocoviCi, 70, 71 Koljevic, dr Nikola, 185, 187, 20б, 208,209,210,211,212,213

236

KAZALO OSOBNIН IMENA

BOSNJAK- ADIL ZULFIKARPASI<:'

Komnen, Katarina, Despina, 13 Kovacevic, Bora, 88, 97, 112 Kovacevic, Bшisa, 46 Kovacevic, Bozo 153 Кrajisnik, Momcilo, 211, 209, 208, 186,213 Kremzar, 131 Kresevljakovic, dr Hamdija, 14 Кr1eza, Miros1av, 46, 86 Kшjevic, Јшај, 128, 129, 200 KujundziCi, 70 Kulenovic, Adi1, 178 Kurspallic, Fajko, 78, 88 Lambsdorf, grof, 164 Latas, Omer-pasa, 17, 69 Latin. Ivo, 153 Loje, 57 Loncar, Budimir, 153 Loza, Tihomir, 156 Luburic, Andrija, 12 Luburic, Maks, 80, 227 Ljotic, Dimitrije, 49 Macek, dг V1adko, 122, 128, 135, 136 144, 179, 197 Maglajlic, Sevket, 89 Mahmud-pasa, 67 Mal1mutcelыjic. dr Rusmir, 223 MaksimoYic,VojislaY, 57 Mandzic, Pasaga, 96 Manolic, Josip, 167 Marici, 33 MarkoYic, Ante, 153, 198 MarkoYic, Simo, 111 Marx, Karl, 97, 105 Mazic, SlaYko, 78 Mazuranic, Ivan, 16, 20 Меdап, Savo, 95 Mehmed-el-Fatih, 13 Merhemic, Fadil, 122 Mesic, рор, 37 Mesic. Stipe, 179 Mestrovic. Ivan. 121, 128. 133. 134. 135

MihajloYic, Draza, 83, 85 Mihaj1oYic, Sergije, 73, 75 MijatoYic, Cvjetin, 97 Mi1ic, Аса, 88 Mi1jkovic, Huska, 94, 95 Mi1oseYic, Slobodan, 176, 177, 178, 192,197,209,211,213,214, 215,216,218,219,221 Minorski, prof, 23 Miskin, Vaso, 86 Mladic, Ratko, 83 Montfeпat, Boniface I, 14 Morgan, 141 Muftic, Fahra, 100 Muftici, 57 Muhamed a.s., 41, 194 Mujagic, dr Hamza, 163, 167, 170 Mujic, reis-ul-u1ema, 83 Mulabdic, Ferida, 77 Musovic, Osman-kapetan, 21 Nametak, dr Fehim, 163, 170 Nietzsche, 97 NikoYic. Savo 64 Niksic, dr Ante, 122 Niksic, Dunja, 122 Niksic, Таtјапа, 122 Numic, DerYis. 89 Nusic, Braпis1av, 90 ObrenoYic, knez Mi1os, 10 Pandza, Muhamed, 38 Рара, Ivan РаУао П, 194 Рара, Pav1e (15. st.), 13 Раро, AlЬert, 121 Parezanin, Ratko, 128 PasiCi, 12 Pave1ic, Апtе, 81, 82, 92, 135 Pavlinic. Vlado, 52 РејапоУiс, Mirko, 172 PeliYan. Jure. 187 Perinovic, dr Davor, 155, 186 Pernar, Ivan 121 Pertev-pasa, 74 Peselj, dr Branko, 79, 135,

Petrovic, Petar П Njegos, 12, 21, 22, 70 PetгoYici, 22 Pijade, Mosa, 45 Pi1av, 99 Pi1jak, Obrad, 158 P1avsic, Bi1jana, 185 Popovic, РаУ1е, 45 Pot, РоЈ, 82 Pozdeгac, Hamdija, 219 Pozderac, Nurija, 104 Princip, Gavrilo, 48, 90 Princip, Slobodan Se1jo, 91 Prnjatovici, 71 Pucar, Duro, 89, 96, 99, 100 Puljic, monsinjor, Vinko, 194 PuriYatгa, Atif, 116 Radic, Stjepan, 197, 198 Radica, Bogdaп, 121 RankoYic, A1eksandar, 96, 116 Ratkovic, Ado1f 122 Rebac, Наsап, 132 Reberski, Josip 122 Redzepasic, Basaga, 21 Renovica, Mi1eпko, 146 ResulЬegovic, Hasan-beg, 21 RiЬar, Lo1a, 47 Rizner, 92 RizYanbegoYic, A1i-pasa, 19, 20, 21,22 Rockefeller,141 Romain, Rolland, 47 Sadam, Husein, 168 Sancevic, Zdravko, 125 SaYojski, Duk, 14 Schaefer, Непу, 141 Schopenhaueг, 97 Se1im 1 Javuz, 14, 16 Se1imoYic, Mesa, 181 Se1imoYiCi, 57 Se1imovic, 44 SerdareYic, Izet, 223 Sijaric, Carni1, 181 Sinan, Kodza, 55, 74

237

Sirbuba1o, Rasirn, 57 Sirc, dr Ljubo, 140, 141 Skop1jak, Osrnan-pasa, 24 S1adic, Ramiz, 45, 46 Sofradzija, Alija, 51 Soko1ija, dr Kerno, 163 Spaho, dr Mehшed, 35, 110, 155, 197 Staljin, 41, 104, 111 StaroYic, Sreten, 95 Stojadinovic, Milaп, 27 Streiff, Ulin, 141 Suares, 153, 164 Sunara, Vasi1ije, 77 Sut1ic, Vanja, 219 Sabic, Sa1im, 155, 161, 162, 166, 167 Sahinovic, Medzid, 122 Sahinpasic, Hamdija, 44 Santic, Aleksa, 137 Sarac, genera1 Dzeшa1, 145, 146 Sarac, Zaiш, 104 Sator, IЬro, 95 Sernsekadic, muftija Mehmed, 36, 107 Soca, Ljubo 46 Su1jak, A1ija, 121 TankoYic, Semso, 161 Tito, Josip, Broz, 82, 125, 101, 167, 194 Toller, 47 Tomanovic, 21 TomaseYic, Stjepan, 66, 67 Tornic, Manoj1o, 183 Topa1ovic, Zivko, 140 Torbar, Josip, 121 Tosic, Desimir, 172 Tosovic, Risto, 88 TosoviCi, 70 Trhu1j, Ahmet, 80 Tudman, dг Fгanjo, 136, 155, 167, 176,179,186,188,192,202, 216 Tuhacevski, 48

238

BOSNJAK- ADIL ZULFIKARPASIC

Tu1ic, Himzo, 217 Tur-A1i Ьеу, 13

Zoranic, Kasim, 163 Zubic, Rudi, 121 Zulevic, Besir, 117

UЬiparip, Gojko, 146 Ug1janin, dr Su1ejman, 161, 162, 166 Ujevic, Tin, 97 Uze1ac, general, 178 Uzun, Hasan, 13

Zulfikaгpasic, Zшnгeta,

Vajner, Slavisa, 88 VеЬег, Nшbert, 93 Velagic, Teufik, 130 Veselinov, Zarko, 92 Vojnovici, 31 Vojvodic, 53 Vuckovic, Baza, 122 Vukanovic, Radovan, 96, 98 Vukmanovic, Svetozar, Tempo, 82, 86 Vukovic, Тото, 43 Zildzic, 125 Zimonjic, vladika, 79

39

Zulfikaгpasic, Sefika, 39 Zulfikaгpasic,

Adi1, 42, 89, 144, 185,212,213,221, 141 Zulfikaгpaf'ic, Alija, 40 ZulfikaгpaEic, Arifa, 39 Zulfikaгpasic, Fal1гa, 39 Zu1fikaгpasic, Fatima, 39 Zulfikaгpasic, Hajrija, 39 Zulfikaгpasic, Hamijeta, 39 Zulfikaгpasic, HasiЬa, 39 Zulfikaгpasic, Hasa, 39 Zulfikaгpasic, Нi1mo, 40 Zulfikaгpasic, Husein-beg, 31, 34 Zulfikaгpasic, Sabrija, 73, 121 Zulfikaгpasic, Su1ejman, 73 Zulfikaгpasic, Sulejmaп-beg, 36 Zulfikarpasici, 12, 32 Zivkovic, Рещ 144