ZADRUŽNA BIBLIOTEKA SA VEZA NABAVLJAČKIH ZADRUGA DRŽAVNlH SLUŽBENIKA
Br. 17
ŠEFKlJA BUBIĆ profesor
Trgovačke
akademije
EKONOMIJA POTROŠNJE \
I
Savez
IZDAO zadruga državnih službenika BEOGRAD
nabavljačkih
1937
ZADRUŽNA BIBLIOTEKA SAVEZA NABAVLJA ČKIH ZADRUGA DRŽAVNIH SLUŽBENIKA
Br. 17
§EFKlJA !BUBKprofesor
TrgovačRe
aRademije
EKO OMIJA POTRO JE ~'''';''"!''':''~~''~-'::~~::::Z~'77'T~~''''"~~'"''''''''''i-''~~'''~Y:"",''''V''''''''':'~''':_/",:,-1'"'A' 0~"",,"~~ __
Save.:
IZDAO .:adruga ddavnih sluEbeniRa BEOGRAD
nabavljačRih
1937
SADRŽAJ Strana
PredgO\'ol"
I Deo: Osnovi savremene potrošnje [ (;lclI'a: O jJo[l'oiinJi Ilop.'dr Potrošnja Uticaj prirod" i pri\reclp na potrošnju, Su\Temena potrošnja Ekonomija potro?;njP Teritorijalno ograničenje potroi;nje ,
II (;lcll'a: ,';"'taudaJ'd ,Urota Šta je standard žh'ota Uticaj luksuza i mode na standard života Elementi sanemenoga standarda života Standard ishrane Standard stanoYlmja Standard odevanja i obuvanja Yaf'pitni stal!dard Ostali delo\'i :-tandarda živo la ,
28 31 :34
3G 43
48 52 ii4
JJI U/aiJa: ,.:{tedllja i osiguJ'anJe Obezbedenje buclure potrošnje Životno osiguranje Yrste žh'otnog osiguranja Štec1nja
ii7 i59
62 64
II Deo: Ekonomija savremene potrošnje [J" (;7 aua: P()fl'o,:;(lI~;el' dohodak STAMPARf.JA .. GLOBUS" BEOGRAD Kosmajska28
Dohodak
II potro~nji
71
Novčani dohodak
Realni dohodak
7+
III
r
XII glava: Spremanje dobara
Glava: lV/VO cella
Stl'ana
Strana
85 89
XIII otaca: I(u6J/e
ns
Uopšte Posredovanje zaposlenja Položaj kućnih pomo~ni('a
101
VI Glava: Budžet jJOtrofiJlj{' 105 106
Kucni rashodi Metodi sast:wljanja bud'~eta Budžetska istraži \'anja Budžetski faktori nieaj ostalih budžetskih faktora. Uticaj ,'eličine porodice na hudžetske razmel"<' :lIerenje evolucije potrošnje budžet,:ldll1 razmerima Vremenska evolticija narodne potro~nje
~YIV
112 117
120 126 129
VIII GlaN/.:
I(ućno
gazdinstvu
IX Gtaca: Rad
147
II jJofl'o,qačkom
oazdillstl'lI
Xl glava: OrganizaCija
j!o!cllćstl'a
J
t
174
Tehnička
175
oprema kucnoga rada ;Uehanika kućnoga gazdinstva .. Organizacija grej anja ....................... ..
19:~
1(15
196 198
204 205 214 2lG
218 219 223
225
230 231 raČUllGYot!"t\'a
."TIl gTa/'a.· Jfrr!lf8o/mi odnosi Prava i dužnosti potro~ača-z:](lrug'al'a Zadružna nauka Zadružno Yaspitanje
242 248 250
XVIII glava: Potl'u,§cu~-zadrugal' kao jJos1orfm.'CU'Uopšte Zadružni metod profesionalnog obrazovanja ;VIaterijalno-najamni odnosi.
177 178 'l
IY
otaca: Pofro.'iac/Ci /credit
l)Otro/ia ('({-Z({ (/1'11 gara
i !cu('lIa Ir/Illi/m
PoIcm;styo
189 191
Uopšte
163 166 liO
Odnos visine dohotka prema vrednosti ku~(' Kalkulacija sticanja svoje kuće Spremanje kuća u zadružnim naseljima
našoj državi ..
IV Deo: Položaj potrošača-zadrugara u današnjem društvu
154 157 159
glaca: S})J'c III a ilic kl{(:('
II
g1([ Nl: HacuJlol'o(lstl'lI II /(I{6J101ll !]a:::diJlsll'll
Uopšte Pojedini računi Primer celoga ku~nog
149
Opšte osobine Organizacija raeIa u potrošačkom gazclinstnl I z,'o(] enje organizacije kućnoga rada ~y
x r"I
gaz(liJlstL'o
Kucno gazdinstvo i njegova čeljad Osobine savremenog domaćinstva
lS7
.Y T' ula /'([: Sllabdel.'anjc kllćnog gazdiJlstN[ UopštP nlala privatna prodavnica Kupnja u velikim magazinima Odobravanje rabata potrof;ačilllu Zadružno snabde\anje dOlllaćinstnl . Snabdevanje u osamljenoj zadruzi Snabdevanje preko zadruge naveliko Zadružno osiguranj('
Trošak života i njegov uticaj na realni dohodak Indeksni broje"i troš1;:o\'a života Primer tI'Oškova života našeg nal11e~tenika Izrar'unavanje realnog dohodka potrošačkoga
pomoćnice
\'isina duga Plaćanje u gotm'u. Kreditiranje kupo\,"liom knjižicom Kl1pOvllnjc na rate
108
VII Glava: Tl'ofikovi života
III Deo: Organizacija
182 18fi
Spremanje namirnica Spremanje odeće
7S
KvantitatiYl1a teorija novca. }\Ierenje kupO\ne moci no,'ca inc1eksnim brojevima Izračnna\'anje inc1ek:"nih brojeva cena GrafWi.O prikazivanje Kretanje potrošnje II fazama konjunkture.
254 25fi
258
v
XL'( .r;lao({: Odnos
potrošača-zadrugara prema
pl'oizvadaču-zadnlgct1'1l Strana Proizvadačko
zadrugarstvo .. Problem prave cene 7IIeduzaclružna trgovina I nternacionalna zadruga naveliko
XX glava.' Položaj jJo{l'o':;ača-zadr1lgal'a "Gopšte Političko područje potrošača-zad rug-ara
Ekonomslm-političko podi'učje
OporeziYanje
potroša,'oa-zadrugara
potrošača
Potrošač-zacl!'ugar i komunalna politika Pregled talwla i "lika
259 261 262 265 II
potitici 267 268 272 279 284 287
EKONOMIJA POTROŠNJE
VI
PREDGOVOR Soi oni koji saradnju If potl'l).~ački'l7l o!'uani::cwijama redovito se susreću sa jednom eefom gl'lIjJom ekonomskih vitanja koja se mogu samostalno, kao celina, obraclivati pod imenom potrošnje. Općenito se uvi(ta ela to vi.~e nije sa1Jlo jedan mali teol'ijsld deo politieVec ekonom Ue, ela to /lUC je'dlla pasivna privredna gralla II kojoj se "upJ'opa.~ ril{ju" i nestaju toUlea ljudska blaua, koja je dala pl'oizrod Ilja, doneo promet 'i raspod elil a /Jol'ha koia sc nod i II srtl'J'emenoj podeli eloba7'Cl. [(ada dana.§nji potro.§ae jJ!'imi zaJ'cu/eni IlOvac II J'uke, (Ill sa strepnjom korača lJ(( pijacu i u1eda šta će mu ona ,za nj da dade; Impljellll J'obu UJIO.'n· II kUGli, opet strcpcći koliko de JJlll ta roba 1/1.06, lJOllwći II stieanju onoga .~to ga JIeprestano nagoni na posao, tj. od1'Žan/a takoga načina ,?:ivola !coji IlIIl može o!JezbcdiU trajnu radil/{ sposobnost i ()d1'Žati ua 8([ porodicOIJI na onom nivou fiziU'e i moralne /cultllre /coji ml{ se l1amcric II samoj sredini gdc živi ... iVa tomc putu potJ'o.~ač se, da/de, ne susrcće samo sa potrošnjom kao jednom ]J!'i l' !'ednom g J'aJlO/lI, nego i sa sa mom 1)e.~tino1li njeJIa vo deJlja , tj. sa e!c0l107m)'om potl'o.§nje. Be:~ ekonomije ne može se danas vor:ZUi nije(Zna urana privrednog života. l!vida1llo da se, ljOred agra7'nih reformi, seljak ima naučiti kako (rC voditi svoju e!c01IO}niju. Fabrička e.!conomUa ,slIlatra se uzorom jedne dobro vodene privatne ekol101m;ie. Trgovačka preduzeća, isto tako, ne mogll se bez nje m: zamislit-i. Reforma zanatske pl'ivrede usko je vezana 8a 1)odenjem dobTe ekonomije II zanatskhn radnjama. Zar se, onda, ne može i potroljaču reći da i on ima svoju ekonorniju; da i on ima da se zainteresllje, sa svoga potro.~ačkoga gledišta, za 1nnoge savremene privredne probleme, ml kojih zavisi veličina i konačni uspeh njegove ekonomije. Potrošačko zadrugarstvo vidi II ekonomiji potrošnje jJod7'llčje svoga rada. Prodc{vniee, lJroizvadačka preduzeća, osiguTanje, stano'vi, domovi, hoteli, restoracUe, štampa, pr-osvetne i druge ustanove koje pl'ipadaju organizacijama Potrošačkoga zadružnog pokl'eta - samo su pojeclini ogranci savremene poi'l'o.§ačke ekonom,ije. Zadružna pl'odavnica, na 1
l ~
]Jr., nije s'vršila svoj zadatak samo thlte ijto je zadrugarll dala brašno iz mlina svoga saveza; ona se stara i dalje o tom kako taj zadruga/'vodi kod kuće ekonomiju potrošnje brašna uopšte. Stambena zadruga, koja doživi kakav ne1lspeh, zna da taj neuspeh dobrim delom zavisi i od toga .IJto je ljudima, koji Sll naviknuti da ,žive pod ki1'iju, slabu poznata ekonomija stanovanja. Orga1dzacija .'itednje }JO ;?:adrugama i raspoznavanje kreditne sposobnosti pojedinih zadrugara nemogući su bez tačna~ J'ačllJlsldh kalkulacija 11 oblasti potrošačkoga kredita, kao jednoga dela ekonomije potrošnje. Uspostavljanje neposrednih odnosa pJ'oizvadača sa potrošačima traži beZllS101))/0 rlobro/Joctenu ekonomiju i Ila jednoj i na drugoj stnlni. .Na ovom mestu ne mo,'!:emo pl'etstaviti s~e OltO što cela Jnaterija 01Joga prcdmeta obuhvata; ali, ipak, /{pozoravam jo.1J na dve praktii'!lIc shJCtl'i JIa koje treba da sc obazru SI"'; oni koji h/'e od plate ili najamnine. PI'I'O, knjirJa je pisana na taj /Iačin da bi mogla posInžiti kao nd.'!:benik II svim anini !jkol alila i tečajel' ima gde .'ie slll,IJaoej spl'emaju za ,ži1JOf II kome 6(' reforma potrošnje uzeti odllfčJlo mesto. Drugo, knjiga je, dobrim delolll, namenjena srilll({ onim službeJl ičkiJII i radničkim organizacijama koje Iw6e objektivnim Jlau(~nim ist'l'ažilJ(tnjima da Ilpo1'edlljll plate ili najamnine svojih članova sa kretanjem, stvarnih troškova današnjefj života. l1fislilll da jc ovakav rad i }JJ'eka potreba svih organizaci:ja državnih službenika (n({ PI'. Saveza nabav!jačlcih zadruga držcwnžh službenika, Profesorskog d1'llšb)a, Učiteljskog ud1'lf.žellja, udružen:ja lJOštara, železniča7'a i dr.), kako SP II lm dućp ne bi napamet go?)o'l'ilo o realnoj 1)isini plata. Preda/ući u štampu ov/{ sl'i.'ar, sJuatJ'am svojom velikom dužnošću da zablagodarim OCll našega Zad1'llgant IHl g. lIfihaitu Avramoviću i našem zadružnom vodi g. J1Iitošll 8ti.bleru, koji su mi svo/iIII s(ll'efima mnogo pomogli p}'i iZ1'adi ovoga dela. Olal.'ni mi jc cilj svakako da se za pitanja ovev1'ste zainteresuje na.§a javna svest. Hoće li koji pretstavnik te svesti II ovom radu naći i neku propuštenost Ud., to je stvar opštega interesa. Tim bolje za samu stvar: ono što sa JJI ja načeo, neka cl1'ugi joli boUe i spl'emn#e nasta I'e.
2
PRVI DEO
OSNOVI SA VREMENE POTROŠNJE
l
-
I
•
I glava: O potrošnji uopšte § 1 Potrošnj a .Jedan cleo svoga života čovek uvek provodi u radu, a drugi u potrošnji onoga što je zaradio. Do danas su svi napori čovečanstya ulagani na to da se taj prvi deo života što više olakša i smanji, kako bi drugi deo bio što duži i udobniji. Ljudima koji najveći deo svoga života i truda ulažu u sticanje potrebnih dobara preostaje Hlo malo vremena, a često i udobnosti, da ta dobra potroše; u takvom su položaju HYek oni narodi i pojedinci koji su slabo oboružani potrebnim sredstvima i znanjem koje je potrebno za sticanje ·dobara. Govoreći o narodu kao celini, moramo, primera radi, reći da je za istu potrošnju istome broju stanovnika jedne tehnički napredne države potrebno manje yremena usticanju -dobara nego što je potrebno istom broju prosečnih stanovnika neke druge države koja je tehnički zaostala. Ako, opet, unutar jedne držaye ovo pitanje pojedinačno razmotrimo, reći ćemo da veći deo svoga života udobnije žive oni ljudi koji imaju svoja proizvađačka sredstva (alate i dr.) nego li oni koji njima oskudevaju. Postavljajući sebi i istorijski {)vakvo pitanje, možemo reći da je potrošnja današnjeg prosečnog čoveka udobnija nego što je ona bila ranije. Naš -čovek sa par hiljada dinara mesečnog prihoda ne bi pristao da živi onako kako je živeo neki srednji bogataš pre sto i više godina. Dovoljno je, napr., samo da istaknemo da bismo se mi danas teško pomirili sa ranijom potrošnjom bez električnog osvetljenja, bez vodovoda, bez kanalizacije, bez današnje literature, bioskopa, radija i mnogih drugih stvari, koje negdašnji ljudi uopšte nisu mogli ni naslućivati. Potrošnja nije, dakle, pojaya o kojoj ne bi trebalo razmišljati u sklopu današnjeg celokupnog priYrednog života. Potrebno je da i njoj, kao i ostalim privrednim granama, bliže priđemo, ela se upoznamo sa važnošću koju ona ima u današnjoj privredi uopšte. Privreda nije uvek i na syakom mestu jednaka. Privreda našega seljaka razlikuje se oel privrede gradskog ili fabričkog 5
raci nika, a ništa drukčije nije ni sa njegovom potrošnjom.. Pod uticajem svoga zemljišnog poseda, načina i sredstava rada, naš seljak yodi takvu ekonomiju svoje potrošnje koja je samo njemu svojstvena u takvoj sredini: jedan deo onoga što proizvede potroši sam sa syojom kućnom čeljadi, a elrugi cleo proda i snabde se potrebnim dobrima: stan, hrana, odelo, obuća, ogrey i dr. prilagoc1aYaju se celoj privredi dotičnoga seljaka. Gradski je radnik, naprotiy, bez i.kakva imetka, ima samo svoju radnu snagu i onu svoje reljadi, pa onim 8tO mu ona donese, u obliku najamnine, nabavlja sredstva koja su mu potrebna za žiYot: on yodi ekonomiju syoje potrošnje tako da bi mogao i dalje ela reproducira i unoyčuje svoju radnu ::inagu. Ako hoćemo, dakle, da znamo šta je potrošnja, kaInTa je njezina ekonomija, treba da se obazremo na opšteclruštnH1e odnose pod kojima sc ona razvija. Od opštih društYeno-priYl'eclnih odnosa, pod (-ijim utieajem pojedine druf;tvene grupe obrazuju svoj celokupni način života, zavisi i ekonomija pon'ošnje svake to grupe zasebno. Usprkos toga, na pr" šro siromašniji name8tenici imaju isti dohodak kao i bolje plaćeni radnici, ipak se oni u ekonomiji svoje potrošnje znatno razlikuju; tabelp smrtnosti koje služe kao osnova za kalkulaciju osiguranja huduće potr08nje ne mogu se primeniti jednako na sye dl'uštYene redoye: ono što se preporučuje kućnom gazdinst\'u državnih službenika ne mora ujedno biti korisno i seoskom potrošačkom gazdinstYll, itcl. Ljudi rade i bore se radi svojih materijalnih interesa, to znači radi svojih potreba u odelu, stanu, hrani i clr" odnosno, jednom reči, radi svoje potrošnje. Troše dobra. opet, ela bi mogli raditi, tako da se potrošnja teo~'ijski ne može tretirati potpuno o(h"ojeno od eelokupnog priYrec1nog života.
§ 2 Uticaj prirode i privrede na potrošnju Potrošnja se najpre javlja II raznim potrebama, a onda u načinu kako te potrebe podmirujemo. I jedno i drugo zavisi od prirode i društvenih odnosa sredine u kojoj živimo. Već kao prirodnom biću, čoveku su nametnute mnoge potrebe: hrana za održanje njegove fizičke egzistencije, stan da ga sai:'uva oel ITemenskih nepogoda, odeća da ga zaštiti od ne\Temena i raznih prirodnih nepovoljnih uticaja (studeni, Ylage i dr.). Društyo, opet. u kome se krećemo, traži od nas da budemo moralno ode\'eni, ela se ode\Tamo onako kako se nose i ostali ljudi naše sredine i društvene pripadnosti; da trošimo uglaYllOm one namil'l1ice koje nalazimo na pijaci; da, pored onoga što od nas priroda traži, idemo i u škole, pozori Rte, ka,'ane: da stan ne bude samo taka\" ela nas zaštiti
0(1 nevremena, nego da ga udesimo onako kako ćemo u njemu m0ći ud?bnij.e živeti, raditi, dočekivati goste, Yaspitati decu, odmarah se l dr. I način kako trošimo dobra zavisi, takoeter, i oci prirode i oci cirušt\Ta. U izvesnom kraju može nastati gla(1 ili zato što nije godina rodila, ::ito postoji op::ita nestašica hrane, ili zato ~to ima dovoljno namirnica za sye ljude u tome kraju, ali neki oslnlclevajl1 što sami lwmaju doyoljno dohotka ela bi moo'li kUl?iti ono .što im je potrebno. U 01'0111 poslednjem slučaju \'e11mo da le društvo tako raspodelilo dobra ela neki imaju. ' a drugi lwmaju. Kada nahrajamo uticaj e prirode i dl'uštva na stvaranje na::iih pOTreba. onela \elimo da se u nama samima s te strane obl:azuje inesna poželjna potrošnja, za kojom mi uvek težimo. ?\ a dmgoj strani, opet, pitanje je jesmo li mi po s\'ome dohotku u stanju ela pocimirimo te potrebe, i u kome opsegu. Zna sc, na pr., kolika je kuba tura stana potrebna t'oyeku koji živi u gradu, tj. koliko ga priroda i društ\·o sile ela sehe iza zidova zakloni. Dohodak, opet, pojedine osobe može biti ili takav ela sel)i II m'om pog'ledu dade više lH'go što je potrebno, ili takm da nema ni najmanji cleo tOQ'a što se traži. . ~ Priroda i dmst\o ne utiču na potrošnju zasebno. Isti uticaj prirode u raznim dl'll~t\'Gnim ::il'e(linama nije jednak P!1 ni uti('.~:j i~tih cll'ušt\enih pojai'a u raznim prirodnim s]'erimama iliJe Jednak. Ako sn prirodni i društyeni uslo"d u (\\'ema sredinama potpuno jednaki, cio ('ega retko dolazi, onda možemo približno ra(;unati i sa jednakom ekonomijom potrošnje II jednoj i drugoj sredini. Zayisi od stepena pri\Tednog razyitka elo koje m81'8 ćemo moĆ'i ela se koristimo prirodnim bogatsh'ollL D~ bismo se upoznali sa potro::injolll u jednoj drža\i, to znah sa načinom kako njeni stanoi'nici u syome fizii:'kom i kulturnom održanju tr08e priYredena dobra, treha pre s\'eO'a da pozl1~jemo prirodne prilike zemlje gele taj narod \o~li SyoJu prI\Tec!u. Sama klima u umel'emom pojasu icle ljudima na ruku ela sc brže priYreclno i uop;:te kulturno ranijaju nego što je to moguće narodima sa otpornijom klimom. Dok se u nekim krajevima teškom mukom pobere i jedna letina, dolle se na drugim mestima može da gaii pmTće preko cele ,Qocline. Dok (~e na jednom mestu potrošnja pO\Tca biti ograni<-ena samo na pal' meseci, dotle (Oe se na drugom mestu ono jesti preko cele godine. Or\p je priroda obcla~i1a narode clol1:a6im žiYotinjama, pojedinac'no .il' bogastYo dugo vremena cenJeno prema njihovom stO(;n0111 iIwentaru (reč blag:o u nas opominje i na stoku i na novac). ~ . Ukoliko je (:'oyek pri\'redl10 jačao, utoliko je manje 111\'ao poclredeniji prirodnim poja\aml1. 0"'0 priYl'edno ja7
čanje
nije ništa drugo, nego menjanje našega materijalnog društvenog poretka. Potrošnja kmeta, koji je zaostao do danas, morala je da bude veoma oskudna usprkos svih tehničkih i privrednih napredaka savremene potrošnje. Najnovija tehnika može nam da dade najbolje ure(laje za pranje haljina i suđa, za hlactenje jela i zagrejavanje prostorija i dr., ali mi sve to ne možemo da unesemo u svoju potrošnju dok nemamo dovoljno sredstava da to nabavimo. Nezavisno od opštih društvenih odnosa možemo, ipak, govoriti o stalnoj eyolueiji tehnike potrošnje. Kada u svome domaćinstnl danas vidimo umesto otrorenog ognjišta štednjak, umesto drvenog posuda bakarno, stakleno, emajlirano i dr., umesto igle u ruci iglu u mašini i dr., - onda kažemo da je evoluirala tehnika naše potrošnje. Nova tehnika izmenila je i način kuhanja jela, čišćenja stanova, oblačenja, negoranja dece, kućnog odmora i dl'. I današnja naša porodica nije ništa drugo nego proizvod evolucije celoga društyenoga poretka u kome živimo..l\Ienjaju se i naši običaji, i pojmovi o dobru i zlu, o lepom i ružnom. Drukčijim očima danas posmatramo i prirodne pojave nego što su to bili u stanju naši pradedovi. Dok čo\-ek nije svojim orudima počeo u većoj meri da savladava prirodu, ona mu je izgledala kao kakvo svemoćno živo biće. To se vidi i po današnjem našem jeziku. Kada, na pr., kažemo da sunce izlazi, onda time ponayjjamo reči ljudi koji su živeli pre hiljadu godina i koji su mislili ela je sunce neko živo biće, koje navečer ide da spava, pa izjutra opet Hstaje. Samo privredna nemoć mogla je da natera ranije čovečanstvo da veruje u dobre i zle duhove, u vile, veštice, vukodlake i sl. I mi danas teže odvikavamo od tain-ih verovanja naš seoski svet koji po osamljenim šumskim kolibama, privredno zaostao, stoji nemoćan prema prirodi nego li naš gradski syet na osvetljenim ulicama, u masivnim zgradama, sa mnogim stražarima i drugim obrambenim sredstvima prema surovoj prirodi. Gradski svet, zahvaljući svome privrednom napretku, postepeno već izbacuje iz svoje potrošnje mnoge predmete koji RU se trošili za volju nekih prirodnih duhova. Kada imamo stražara na ulici, telefon u kući i "verthajmovu" bravu na \Tatima, ne bojimo se da će nam se koji mrtvac povampiriti, pa zato ga danas mnogo manje gostimo nego li ranije. Otkako su sekira, gater i cit'kular počeli da tamane naše šume, odjedanput su se negde izgubili šumski "divovi", pred kojima naš narod strepi od svoga postanka. Sa ovakvim promenama našega shvatanja izmenila se i potrošnja literature. Umesto pripovedaka iz našega ranijeg seoskog života čita se danas saYremena američka literatura o "vukodlacima" velegrada, bogatim menjačima i sl. LJ dečijoj literaturi "Lindberg, pobednik okeana" 8
potisnuo je Kraljevića Marka, "Stratosfera i njeni juna(~i" zamenjivati naše narodne pripovetke. Zemaljska kugla jednako je obiloyala svojim ogTomnim bogatstvima kroz sye periode ljudske istorije. Plodna zemljišta Hasije, veliki pašnjaci Australije, rudno bogastvo Amerike, plodna dolina reke ?\ila i clr. stajali su pred čovekom staroga i srednjega velea jednako kako stoje i danas pred nama. Ali, ipak prijašnji ljudi nisu mogli kao mi danas da nose sukno od australijske Yune, da jevtino kao mi danas troše egipatski pamuk, ela imaju naše današnje amerikanske automobile. S\'ima blagima kojima nas obasipa današnja proizvodnja trebalo je ela prethodi hiljadugocli,;;nji privredni proces, koji je danas u punom svome jeku. Uvek je novi stupanj pri\Tede više približavao čoveku prirodna blaga nego što je to mogao raniji privredni stupanj. U potrošnju prvobitnog čoveka priroda unosi samo onoliko hrane koliko je on mogao od nje svojim primitivnim orudima da osvoji. O nekoj rezeni namirnica nije moglo tada ni da bude govora, pošto je tadanji čoveko\' rad bio neznatno produktivan. Prvobitnim radnim ljudskim zajednicama polazi za rukolll ela čo\'eka koliko toliko spasu od slabe potrošnje, od gladi. Pnobitna poljoprivreda stvarala se nezavisno po raznim delovima zemljine kugle, tako da je tadašnja potrošnja ograničava na samo na proizvode iz dotične okolice. Za našu svakidašnju potrošnju jaja, mleka, sira, lllesa i dr. imamo da zal1Yalimo dugim i mučnim naporima prijašnjih ljucU oko pripitomljavanja divljih životinja. 'Veoma dugi i lagani proces prelaza izvesnih naroda oel prvobitnog loya primitivnom stočarstvu uslovljavao je i osnovne promene ishrane, stana i oclevanja tih naroda. N omaclski se šator zamenjuje udobnom kolibom, koja opet postaje središte novoga domaćinstva. Tada se pred čovekom ukazuju nove potrebe koje je trebalo zadovoljiti novim zanimanjima. Boljim orudima već je čovek toliko iskoristio prirodu da mu ostaje stečenih dobara na pretek, od čega se onda stvaraju rezerve. Koliko je god priHeda gubila više svoj primitivni oblik, toliko su više prirodna blaga ulazila u ljudsku potrošnju. Prd znakovi prestanka primitivnosti ukazivali su se u zadružnoj organizaciji. Zadružno se lm'i, ide u ribu, od \'raćaju reke, navodnjavaju polja, grade' kuce: i sl., što onda daje i savršeniji stupanj potrošnje. Zadružnu proizvodnju pratila je i zadružna potrošnja. Od te potrošnje postepeno se odvajaju predmeti ličnog prisvajanja; u prvo vreme domaće životinje, ukrasi, odelo, oružje i dr. Samostalna potrošnja tih predmeta počela je da nagoni čoveka da ih učini svojom ličnom svojinom. Dugi proces privrednih preobražaja u feudalnoj epohi ostavio je saYremenom crruštvu unasledstvo osobenu počinju
•
9
potrošnju feudalnih gospodara i kmetoYa: prhTede ranijeg zanatlijskog i trgovačkog poretka·· oclrža\'ale su se i u naročitoj potrošnji svojih nosilaca, majstora, trgovaca, kalfa i ;ogrta. U zemljama gde se još danas likddira ideologija oYih pri\Teclnih poredaka nije teško zapaziti ukrštavanje sa\Temene sa ranijom potrošnjom ..Jeftilla radna snaga muslimanke po sarajevskim fabrikama može se lako ohjasnit! time što ona još koci kuće živi ranijim načinom života koji jo prostiji i jeftiniji od današnjega, Dojučerašnji kmet, naš seljak, produžaYa dohrim clt'lom i dalje svoj raniji način potrošnje, što ga osposobljava za jdtin rad po bosanskim pilanama.
§ :3 Sa\Temena potrošnja San'emena potrošnja ranija se i vorli II alnim opštega današnjeg pri\Tednog i socijalnog poretka. I danas je čovek, kao i uvek, samo cleo prirode. čijim je zakonima i potčinjen. Uprkos sa\Temenih tehni(':l\:ih pronalazaka, našega leta po zraku i dr., mi sebe ne možemo smatrati nekim naclprirodnim birima na koje i dalje ne utiču prirodni zakoni. ~vojom potrošnjom treba da unašamo u svoj organizam one materije koje (~e omogućiti njegoyo životne radnje. TT pogledu podmirenja potreba stano\'anja ,;a prirodnog gledišta treba da organizujemo t[,kav stan koji ee nam veličinom i higijenskim urectajima odgonu·ati. Odećom i obućom ima ela održavamo svoju telp;;nu toplotu koja je po samoj prirodi našega organizma potrebna. Da bismo upoznali svoju potrošnju II pravom opsegu, treba da podignemo i nh-o svoga prirodnog zell'avog razuma, pošto se ni saYl'emena potrošnja, kao ni druge naše radnje, ne može voditi bez usvajanja sauemenih prirodnih i društvenih saznanja. Sve pojave sa\Temene potrošnje imaju svoj dubok koren u društnl. Njihova se veličina ja\'lja U tzv. stclI/dardu života, (-ije podmirenje zavisi od dohotka i mnogih pijaenih faktora koji obrazuju konačnu potrošnu yelir·inu s\akog dohotka (realni c1ohotak). Xijodna taJn'a pojava nije neoclredena. Čim znamo potrebe svog'a organizma, poznajemo i veličinu i usloye dobre hrane. Isto nam je tako poznata i količina novca koji ćemo izdati za stan, ocleću, obuću, ogrey, osvetljenje, vaspitanje i clr. Šta više, nisu nam nepoznate ni pojave budu6e potrošnje, pošto se i ona dade štednjom i osiguranjem obezbediti. Da se opet \Tatimo na llpol'edenje potrošnje bivšeg kmeta i gradskog radllika, nameštonika i činovnika. Kmet je bio vezan za zemlju svoga gospodara, pa je stanovao, hranio se, odevao, ol1lnao i yaspitavao svoju decu onako kako mu je odrediva o njegov kmetski odnos: stan nije mogao 10
biti drukčiji od običnog zakloništa: stanovalo se na osami,. pa nije moglo biti goyora o kakvim prisnijim medusobn~m pri\Tpdnim ili socijalnim odnosima toga kmeta sa ostalIm ljudima. Tako se na pr. nije mogla ni očeki\'ati pre rata medu kmetima-seljacima u Bosni i Hercegovini kakva jača zadružna svest, pošto nisu imali potrebe da unapređuju tm1e gospodarstvo, a niti su imali prilike za kakav intenzivniji zajednički rad. Seoski prihod u naturi uslovljava ceo jeloYl1ik. odeeu. ohuću, i nameštaj. Gradski radnik, name~ten!k l činovnik naproti\, mogu da troše samo onela kada lInajU posla: ela' se u potrošnji ravnaju prema velit'ini svojih dol;t?daka, odnosno po onome što za te dohotke mogu ela dobljU na današnjoj pijaci: da t1'O;e ono što današnji proi~yod~č~ smatraju kao svoju kori,;t pri proinodnji; ela se u celo) sVOJOJ potrošnji mek ogledaju na okolicu, odnosno sreclim~ u kojoj žile: pri svemu \odeći l'ačuna o ponovnom post1zavanju one i onakve s\oje raclne snage koja može da se što poyoljnije Pl'Od::L , S8\Temena potro;nja, dakle, nije neka neuredena gomIla dogadaja koji se ne mogu ni razumeti ni pre(jyi(~et.i: Pojave koje SUSI'eremo u sa\TemenoJ potro;;n]l poskdica su me,;nil1 prirodnih prilika i opštih društvenih uticaja. Kakoo'od se pl'aYilno smenjuju go(lišnja doba. tako se isto prayj~lO smenjuju i načini potrošnje II pojedinim goc1,išnjim dobima. Time ,;mo samo ozna(;ili prirodne uzroke pOJanl U potrošnji, koje su jednako postojale ranije kao i danas .. ,\1i ako tim prirodnim uzrocima dodamo jedan c1ruštvem IZ današnje pri\Tecle, recimo besposlicu iz\'esnog broja ljudi: onda imamo posYe drugu pojani II potrošnji: usprkos stucl?11l ljudi ne(~e imati toplog stana, zimskog kaputa, doyolJne hrane i dr. Pri upoznavanju Sa\Temene potrošnje jednoga naroda ili jedne klase možemo, dakle, iz nekog poznatog uzroka uvek izvesti injegonl pojanl, pošto je uvek i ranije istome tab'om uzroku odgmarala ta ista pojan1 ..\1\:0 mi na pr., ne znamo ta('-no kako je potrošnja u jerinoj drzLwi raspocIeljena po gla\ama (prosehlO). možemo je ipak prihližno (pošto se ovde radi samo o primeru, pretpostadeemo da se troši sav prihod) izračunati 110 prosečnom prihodu koji otpada na gIanI inesnoga naroda. Kada je, na pr., godine 191-:1: u USA. iznosio prihod po gla\i 100 jedinica, II .\ustraIiji je bin 78 %, i,'plikoj B.ritaniji 73 OJa, Kana(li 58 %, Francuskoj 55 0 ,0, Italiji ;33%, Spaniji 16 % , .Japanu 9%, itd. Iz oyil1 brojaka lako SP vidi, govoreći o narodu kao ~('Iini, da je tada potrošilja mogJa da bude najobilnija u Ameri0koj Uniji. a onda u i,'elikoj Britaniji itd. Gdegod karteli uzmu u ,;voje ruke proizvodnju, odnosno prodaju izvesnog artikla, tu ;;e po pradIll i potrošnja ogl'aničaYD.. (+c1egoc1 su se dann;; na zemaljskoj kugli pojavili oni isti 11
pij~čni i vclru.I.d uslovi po~rošnje kao i. u l{očdelu u Engleskoj, tu Je dosIo l do stYaran]a potrošačkIh nabavljačkih zadruo-a na bazi naeela ročdelskih pionira. Posleratna velika OSk~l dica. stanova po. g!'adovima pokazala se u jednoj državi manje, ll. drugo] VIše, prema jačini uslova koji su izazvali tu oskudICU. Nedovoljna ishrana izaziva na svim delovima zemaljske kugle jednake bolesti. Posledice kupnje na bakalski tefter, n.a rate i sl. svugde su jednake, pod pretpostavkom da su l ~lruge okolnosti potrošnje u tim slučajevima iste. I(ao l vsv,aka druga današnja društvena pojava, i savreJ11eI;a 'po~rosnJ~ r~zultat je mnogih individualnih volja, radnja oseca]a. l oseean].a . .Naše pojedine potrebe, kao stanovanje, {)~leyan]e.' ?vbuYan]e, ~shrana i dr., nisu upravo onakve kako b~S~:lO I11l.!lCno to htelI, ?dno~no želeli. Onaj stan uzećemo pod lnrl]u kOJI buc~e rezultIrao IZ mnogih naših traženja i pogodab.a sa l~a~mm kućevlasnicima. Teletina koju unosimo u SvO}U kuhm]u došla je tu ne samo našom voljom, neo-o VOI.J.0~l onoga seljaka koji je hteo tele da proda, trgov~a kOJ!.]e upra YO to tele među drugima izabrao, mesara koji ~a Je ~akla~, pa i ~:mih njegovih mušterija koji su pre nas Izabrah neIn. drugI komad mesa. Kada vidimo na pijaci k~kvu d?bru ~vl~P~l robu, mi je. kupin:o, .a da na to ranije msmo m ponllsl].ah; to dokazuje da Je l ta kupnja rezultanta povezanosti naše volje sa mnogim momentima na pijaci. U mnogim slučajevima mi nismo ni pomislili da 6emo nabayiti neku stvar, ali nam je vremenom nametne moda, opet kao rezu~tat 1;1l1~gih volja f~brikanata, trgovaca, potrošača i dr. .Kao sto . ljudI,. dakle, prOIzvode danas razne stvari, tako ~am~ ~rOIzvode l . svoju potrošnju, Privredni uzroci koji IZaZ~Va]~l r~zne pOJaye u saHemenoj potrašnji U rukama su sanuh lJucI!. I na polju potrošnje ti su ljudi nesvesni, neorganizoyani, pa zato se i javljaju mnoge pojave koje su za nas same nepovoljne, a ne bi takve bile da ih mi sami nismo tak vim stvorili. Kada 7imi zagrejavam Syoj stan, neće količina i cena ~gljena za.visiti samo od veličine moga stana, Hste ugljena l r~~la mOJe kuene čeljadi u načinu zagrejavanja. Ako se sa svopm komšijama udružim da zajednički nabavimo vagon uglJena,. cena će biti povoljnija. Ako se, dalje, zdogoYorimo da svaki od nas zagrejava upravo one prostorije koje među sobno graniče, u našim će stanovima biti manje hladnih ploha (svaka soba ima šest hladnih ploha) koje e8 trebati da se zagreju, Takva sporazumna potrošnja mogla bi se donekle da poklapa sa željom barem izvesnoo- dela onih koji pored nas utiču na našu potrošnju. b Svi nas ovi primeri jasno uveravaju da je savremena potrošnja proizvod mnogih prirodnih i privredvnih uzroka današnjega društva, u kome hez ikakve planske organizacije
12
svak slepo proizvodi i troši onako kako on lično nađe za shodno. Pod takvim uslovima svoga opstanka, potrošnja kaO' ekonomski slabija prema drugim faktorima koji je usloy]javaju (trgovački kapital, industrijski kapital i clr.), mora uvek biti prikraćena. Na pijaci se u\'ek pokazuju jači: kućegazda od kirajclžije. verovnik od dužnika itd. Pre svega je yi sina potrošnje uslovljena samom današnjom podelom dobara, što znači ela se o potrošnji s te strane ne može raspra,'ljati u okviru ekonomije potrošnje. Ipak, računajući i s tom veličinom, zavisi od samih potrošača hoće Ii svojom zajedničkom zadrl1žnom voljom i organizacijom svoga kućnoga gazdinstva znati iz onoga što imaju da potroše više ili manje. Ako se potrošači udruže u syoje zadruge. onda će njihove mnogobrojne i nesvesne volje na pijaci 'zameniti samo jedna organizovana volja, potrošačka zadruga. Ona će za njih po izvesnom planu nabavljati namirnice, stanoYe, kredit, ode(~u, obuću i dr. l! tome će slučaju potrošnja potrošača-zadrugara biti rezultanta volja njihove zadruge na jednoj, a proi2Yoc1a(-a i posrednika na drugoj strani. Ukoliko se budu zadmžno organizovali proizvođači, pa u svojim pregovorima za prodaju robe direktno pridu potrošačkim '" -"'i.'$: z~clruga.ma, opela je .potro~nja samo rezl:ltanta :h~eju orga-... '.. 11lzoyal11h volja, l)l'OlZYoctaca - zadrugara I potrosaca - zadru~ ~.~,~ gara. Na toj osnoyj savremena potrošnja počii1je Iwc1 svih ",~.:v{~~rJi" naroda na zemaljskoj kugli ela osvaja budućnost. Zasada je '<~' ona još ,'ećim delom divlja. neorganizoYana i kao takva zavisi najmanje od volje samih potrosai"a. Go,'oreći o pojedinim oblicima sanemene potrošnje. njenim uzrocima i pojavama. mi ćemo syagde ukazati na razlike izmedu organizovane, zadružIle i neorganizovanf'. (]ivlje saYl'emenf' potrošnje.
il '"
Š 4 Ekonomija potrošnjP Kao i druge privredne grane, i san'emena potrošnja obiluje mnogim pojavama. Neke od tih pojava javljaiu nam se naizmenično, sad u jačoj a sad u slabijoj meri; neke su ranije poja,'e nestale, a opet su neke nove na pomolu. Videli smo u prošlom paragrafu da se svaka promena u potrošnji izaziva nekim odreclenim uzrocima. Nijedan akt naše današnje potrošnje nije slučajan, njemu uvek prethode neki uzroei koji mogu biti !ično nama poznati iIi nepoznati. Za nas nije nikakva slučajnost što nam se na privatnoj pijaci prodaje krivotvorena roba; kada llam se poyećaju iIi smanje kirije stanovima; kada se kupovna moć našega dinara menja i dr. Mi možemo sebe lično obmanuti da je to samo slučaj što nemamo para u džepu, iako ih redovito primamo "Rva13.
koga prvoga; za slučaj vežemo ono što ne znamo ili nećemo da se pomučimo da bismo znali. Slučaj što smo mi !ično pokvarili stomak od slabe robe može biti i beznačajan. Ali ako se on redovito dešava velikom broju potrošača iste društvene pripadnosti, onda to više ne može da bude slučaj za nauku u koju ulaze pitanja ove nste. Pitanja potrošnje ulaze u oblast privrednih nauka koje nose svoje opšte ime politička ekonomija. Kada svoja privredna izučavanja ograničavamo na upoznavanje pojava savremene potrošnje, onda time ulazimo u jednu specijalnu privrednu nauku, ekonomiju potrošnje. G obl8st ekonomije potro;:mje mogu da udu samo one pojave koje se odnose na sanemenu potrošnju i koje nisu usamljene, koje su tipične za jednu čitanl grupu potrošača izvesne društ,'ene pripadnosti. SaYremena potrošnja široka je društvena oblast, pa je i zadatak same nauke o potrošnji opsežan. Kao što su interesi ljudi u današnjem društvu isprepleteni, neorganizoYani, to se ,Tlo često isprepliću i pocl1'U0ja samih društvenih nauka. .Jedno priYredno područje utiče svakako na drugo, a ovo opet drugo reagira na taj uticaj i utie'e na ono pno. Ako država, na pr., povećava zaštitnu carinu na izvesnu robu, time je ona zasekla u razne oblasti pri\Tednih nauka: u svoje finansije, pošto je povećala svoj prihod; u ekonomsku politiku, pošto je izazvala povećanje domaće proizvodnje i ograničila svoju meetunarodnu trgovinu; u oblast podele dobara, pošto će nastati ye ća potražnja radne snage upreduzećima koia proiZYode tu robu; pa i u oblast potrošnje, pošto je time smanjila kupovnu moc dinara onih potrošača koji troše dotičnu robu. Sa posledicama ovakvih uzroka mi bi mogli zaći dalje, u sve oblasti današnjega društvenog života. Priča se za nekog engleskog vrhovnog sucIiju koji je udešavao visinu izdataka u podrectenim mu kaznionama prema porastu ili padu diskontne stope Engleske banke: kad bi se stopa smanjila, on je izdavao upravnicima kazniona naredbu da smanje izdatke, pošto je u nižoj stopi video jači priYredni prosperitet svoje zemlje, jeytiniji kredit za poslovne ljude da mogu zaposliti yiše sveta. Cim više sveta ima posla, zaključivao je, manje će biti krivica koje ljude dovode u zatvor. Obratno je postupao kada je video da se popela diskontna stopa. Iz akta bankovne diskontne politike, dakle, dospe se danas i u kriminalnu politiku. Broj privrednih pojava koje obrađuje ekonomija potrošnje bivao je kroz celi tok razvitka današnjega društva sve veći. Sa prvim kapitalističkim preduzećima ne samo da je otYorenproblem robne proizvodnje, prometa i podele dobara, nego i pt'oblem potrošnje. Još 1855 engleski komitet o falsifikovanju hleba i drugi slični izYeštaji o krivotvorenju 14
životnih namirnica u Engieskoj u XIX ::itoleću ističu: hleb se prodaje falsifikovan primesama stipse, sapuna, potaše, kreča, fiuoritove prašine ... ; siromašak koji živi od dve funte hleba na dan, usled ovih falsifikata ne dobija stvarno ni če tntimI hranjive materije, da i ne govorimo o štetnim posledicama po njegovo zdravlje ... ; opšte je poznato da se hleb, izraden sa ovakvim primesama, pravi naroč,ito za ovu vrstu mušterija ... ; itd. Problem standarda života postavila je još klasična nauka političke ekonomije, a danas ga do u tančine računski prikazuju mnoge radničke i službeničke organizacije. "Važnost je potrošnje daleko ,'eća nego što joj se obično pridaje u delima političke ekonomije. To je oblast dosada neproučena, a yerova!no j~ da će jednoga dana otuda izaći preporod nauke", veli SarI Zid. i ) Za naš predmet nije potrebno da pretražujemo nauku političke ekonomije da bismo saznali kaln'o je mesto u njoj zauzela potrošnja; kako ju je definisao ovaj ili onaj ekonomista, kakav joj je znae'aj pridayan i sl. O potrošnji je dosada, ipak, tu i tamo pisano dosta, a danas se vec susreću, naročito u amerikanskoj literatuI'i, mnoge knjige koje raspravljaju potrošnju kao samostalan deo današnjeg pri\Tednog života. Noyi radovi svakako su nemogući a da se ne uzme u obzir sve ono što je do sada dala nauka o potrošnji; pa ne samo to nego i veza sa tokom ('elokupnoga današnjega pri\'Tednog života. Ranije smo spomenuli da se sa\Temena potrošnja javlja u eha oblika: u neorganizovanom i u zadružno-organizovanom. lT delima političke ekonomije ne pridaje se važnost ovoj podeli, tako da se m'ek izučava današnja potrošnja bez obzira na ovu podelu. Skoro stogodišnja iskustva potrošačkog zadrugarstva o uzrocima mnogih pojava savremene potrošnje. kao i o načinima njene planske organizacije u interesu potrošača, dala su nam dosta istinitog naučnog materijala da u samoj ekonomiji potrošnje suprostavimo jedan oblik drugome. Imamo, dakle, pre svega, pred sobom syesnu volju potrošača-zadrugara s jedne inesvesnu, neplansku i neorganizovanu volju potrošača koji nisu zadrugari s druge strane. Taln'o gledanje na potrošnju mi u celosti sprovodimo onle. Istakli smo da na potrošnju utiče privredni poredak. Kroz današnji društveni privredni oblik mi trošimo prirodna blaga, pa je i naša potrošnja samo deo današnjeg privrednog sistema. Ona sama, opet, ima svoje delove (stan, hrana, odeća i dr.) koji svojim uzajamnim stalnim delovanjem obrazuju nove procese savremene potrošnje. :\Inogi su se, na pr., državni službenici ratama prezadužili i time su stavili pred I) ŠarI Žid, Osnovi političke ekonomije, -
češko
izdanje, str. 149.
15
nas novi proees naše potrošnje, prezaduženje velikog broja u Frajdorfu kod Bazela radnici su podigli svoju veliku zaclružnu koloniju, pa su odmah svojim novim na(;inom stanovanja, kao jednim delom potrošnje, uticali u izvesnoj meri i u izvesnom pravcu na potrošnju radnika u Švajcarskoj; poja"dla se na pijaci neka nova roba koju mi ranije nismo trošili; pošto je najveći deo naše okolice nabavio tu robu, i mi smo prisiljeni da to isto učinimo. Ovo poslednje, opet, može biti uzrok da ograničimo neku drugu S\'oju potrebu, ukoliko nemamo neke rezene (la iz nje podmirimo taj neočekivani izdatak. Iz ovih nekoliko primera, kojih inat'e imamo dosta u svakidanjem životu, možemo lako zapaziti da je potrošnja stalno promenljiva : ela je zavisna od prirodno-privrednih uslova sredine u kojoj borave izvesni potrošači; ria isti uzroci imaju nejednaka delm'anja na ljude razne c!rustvene pripadnosti. Kao dokaz za ovo dovoljno je da upozorimo na nejednake posledice oskudice stanm"a, oskudiee namirnica u izvesno vreme (recimo za \Teme rata), prociiranja mode i dr. na ljude 6iji su priholli ograničeni samo na prodaju svoje sop8tn'ne radne snage i na one koji ži\"e od prihoda svoga kapitala. Iako je malo stanova u nekom mestu, ovima drugima neće biti teško da na(lu sebi s1an, pa pre111'1 tome neće ni osećati oskudicu u onoj meri kao oni prvi. Potrošnja nije, dakle, nAki običan zbir potrošnje svih pojedinaca, ona je nešto više, ona je ono što rezultira iz raznih društvenih odnosa pod kojima ljudi vode svoju potrošnju. I ovde mora ekonomija potro;;nje da se "l'azortač,i" na onaj cleo koji izučava potrošnju sitnih potrošalia, tj. onih čiji je prihod uslovljen lllogu(~nostima prodaje sopstvene radne snage: i na onu koja izučava potrošnju kapitalista, tj. onih koji žive od plodova svoga kapitala. Mi uzimamo sebi za predmet potrošnju onih prvih, pošto ona i jest, uglavnom, problem današnjeg: društva. Opseg ekonomije potrošnje ograničen je svakako predmetom koji izučava. Pre svega joj se stavlja u zadatak da nas upozna sa tačnolll veličinom potrošnje pojedinih društvenih grupa obzirom na sredinu u kojoj one žive (Osnovi potrošnje), gde ulaze: obeleženje faktora od kojih zavisi potrošnja u pojedinim državama, normalna veličina pojedinih delova današnje potrošnje (standard života) i veličina obezbedenja buduće potrošnje (štednja i osiguranje). Ovaj deo nauke ima da nas tačno upozna sa onim šta bi trebalo da trošimo prema svome prirodnom i društvenom položaju. Drugi deo ove nauke, ekonomika potrošnje, treba da nas upozna sa stvarnom sudbinom dohotka koji je namenjen potrošnji: zavisnost njegove veličine od nivoa cena; njegovo merenje indeksom cena; promena potrošne vrednosti do-
potrošača;
Hi
hotka u raznim današnjim privrednim fazama; stvarna raspodela dohodka na pojedine delove potrošnje (budžet potrošnje) i, konačno, merenje stvarnevreclnosti dohodka (realni dohodak) obzirom na troškove života u pojedinim sredinama. Potrošnja se, uglavnom, danas vodi po raznim il1divi~ dualnim kućnim gazdinstvima, čija organizacija ulazi kao treći cleo ove nauke. Tu se ima da reši pitanje onakve reforme kućnoga gazdinstva koje će olakšati rad kućne čeljadi i smanjiti troškoye kojima se izvrgava današnja potrošnja'. Kao ('etvrti deo ekonomije potrošnje javlja se kao veoma važno pitanje naein kako se snala7:i potrošač-zadmgar u današnjem društnL
§ 5 Teritorijalno
ograničenje
potrošnje
Društvo onakvo kaIn"o je danas tvore\'ina je novog doba. Proces njegove izgradnje icle unazad nekoliko stotina godina, negde pre, negde kasnije i. nastavlja se još i danas. Do druge poloYine 19 veka stvar'ao se mestimično po poje!.
17
j
U današnjem svetskom telu, ipak, privreda u svakoj državi zadržaje izvesne svoje teritorijalne osobine. Tu je pre svega različita priroda koja nameće svakom narodu izvestan osoben način života: zemljište i klima. Nasledila su se od ranijih generacija naročita shvatanja o moralu, živi se još p"od uticajem ranijih običaja. Svaka država ima svoje zasebno pravo, način državnog uređenja, prosvećivanja. Postoje narodne književnosti koje podržavaju narodno obrazovanje na različitim stupnjevima. Iznad svega, svaka je država samostalna u prinudnom regulisanju života svojih gractana prema svome interesnom nahocienju. Tako se može danas govoriti poseono o privredama pojedinih drža \·a, kao i o njihovim zasebnim delovima. Pored našega sYetskoga privrednog položaja mi imamo u svojoj državi novčano tržište, svoje tržište efekata, svoje bankarstvo, svoje zadrugarstvo, državne finansije, svoju poljoprivrednu, rudarsku, industrijsku i zanatsku proizvodnju; svoje tržište rada; svoje cene, svoj saobraćaj i dr. Svaki taj privredni predmet ima svoju veličinu koju merimo i promatramo. Mi se svakodnevno pitamo, koliko u našoj državi ima novčanica u opticaju; koliki su u našoj državi ulozi na štednju po zadrugama i bankama; koliko je naš seljak dužan; kako se kreću porezi u našoj državi i sl. Pri tome postaVljamo sebi probleme rešavanja izvesnih svojih privrednih nepogoda, kao što je problem zaposljenja radne snage, gradnje jevtinih stanova, zabrane rada kartelima, osiguranja radnika i dr. Ipak moramo priznati, malo se interesujemo za probleme potrošnje u svojoj državi. Način potrošnje nije jednak u svim državama, pa ni po pojedinim pokrajinama iste države. Ta raznolikost dolazi odatle što ni pojave koje utiču na potrošnju nisu na svim mestima jednake. Pre svega, svaka sredina ima svoje različite uticaj e zemljišta i klime; zatim razne rase i narodnosti uporno i dalje produžuju da žive svojim osooenim načinom života, težeći opštoj društvenoj nivelaciji pod uticajem istih društvenih materijalnih odnosa; kretanje stanovništva iz jedne zemlje u drugu menja načine potrošnje po krajevima kuda se kreće; već po svome fiziološkom sastavu odrasli i deca, muški i ženske ne utiču podjednako na potrošnju sredine gde žive. Pod ovakvim i drugim društvenim uticajima u svakoj državi obrazuju se naročite sredine potrošnje sa svojim običajima, verom, kulturom, društvenom pripadnosti, zanimanjem i dr., pri čemu se naročito podvajRju dve sredine, varoš i selo.
Uticaj zeln~iišta i klime. Zemljište i klima jesu faktori kojima priroda utiče na potrošnju u jednoj državi. Ovaj je uticaj posredan ako se vrši proizvodnjom i prometom do18
bara. Tako, na pr., u žitnim ravnicama, gde je proizvodnja -cerealija i tovljenje stoke i peradi velika, tamo ce i ova dobra uzeti glavno mesto u potrošnji; tamo gde su povoljni uslovi za voćarstvo biće dosta zastupljena potrošnja voća. Podela naroda na mesoždere i vegetarijance proizvod je stočnog, odnosno biljnog bogatst;·a dotičnih naroda. Onde gde se može proizvoditi povrće preko najvećeg dela godine, tamo če biti manje potrebe da se proizvodi i troši konzervisano povrće. Priroda utiče dosta na potrošnju i preko saobračajnih sredstava. Jednom stočarskom kraju neće biti teško da se snabde žitom, ako ga kakva plovna reka veže sa ži·tarskim područjem. Dovoljno je samo u ovom pogledu da se setimo velikog značaja Dunava koji svojom plovnosti veže područja razne proizvodnje. Ukoliko je povezanost pojedinih krajeva zemaljske kugle veća, utoliko se i potrošnje više internacionaliziraju. Tako govorimo danas o svetskim artiklima potrošnje, kao što su kava, čaj, duhan i dr. Šta više, industrijska proizvodnja danas je toliko kombinovala upotrebu sirovina iz raznih prirodnih područja zemaljske kugle, da u svojoj potrošnji nismo samo zavisni od okolne prirode, nego i od prirode cele zemaljske kugle. Nerodica žita u Kanadi ili Argentini remeti i našu zemaljsku potrošnju porastom cena žitu, iako mi ne jedemo brašno sa strane. Posredan uticaj prirode na potrošnju predmet je poUtičke ekonomije, u kojoj je priroda pretstavljena kao osnovni faktor proizvodnje i prometa dobara. Nauci o potrošniji ostaje da ispituje neposredan uticaj prirode na potrošnju. Zemljište je prostorna podloga svake potrošnje. Stanovništvo kao celina treba da ima dosta prostora za stanovanje na onom mestu koje mu je pogodno za opšte uslove njegova fizičkog i kulturnog života. Za naseljenost jedne države nije dovoljno da nam se kaže koliko stanovnika ide na jedan kradratni kilometar, nego koliko stanovnika stvarno obitava na 1 kv. kilometru onoga zemljišta gde su ljudi, po prirodi svoga zanimanja, prisiljeni da stanuju. Ljudi ne stanuju po brdima i poljima, osim ako se tamo ne bave poljoprivredom. nego po selima, gradovima i drugim poslovnim naseljima. Tamo je ograničenost zemljišta tolika da do njega mogu da dodu samo bogatiji ljudi. Prenaseljenost jednoga zemljišnog prostora povećava mu \Tednost, stvara mu tzv. zemljišnu rentu, koju potrošač mora da plati visokim stambenim kirijama. Ljudima sa nižim dohotkom ostaje da traže stanove ili zemljišta za gradnju kuća van grada, tamo gde je zemljište manje ograničeno. Stvaranje zadružnih kolonija, o kojima ćemo kasnije govoriti, zadružnih vrtova u grac!skoj okolici i sl. pretstavlja jedan način borbe proth' zemljišne ograničenosti. 19
Ne samo mesto, nego i oblik, naCIn i vrsta stambene gradnje zavise direktno od okolne prirode. Ljudi grade svoj~ kuće obziron~ na jačinu i pravac "etrova, raspoređeno st oborma preko godme, raspoređenost toplote na pojedina godišnja doba, na vrstu materijala iz okolne prirode i dr. Odatle se vrsta kuća za stanovanje bitno menja prema klimatskinr pojas.e·Yim~. i oblasti~a. Zato se teško odomaćuje izvestan :',;tral1l naCIn gradnje, ako ne odgovara i prirodnim prihkama nove sredine. U hladnijim krajevima svakako su potre?~a otpornija stambena zakloniMa. Xije nikakva slučaj nost Ih moda što u krajevima bogatim šumom a oskudnim u k!lmenu vidimo drvene kuće. Kada do demo p~viput u neki kraj, mogu nam krovovi tamošnjih kuća izgledati smeš ni pošto nisu kao u našem kraju. Medutim, ako se obazrem; na okoln.u .prirodu toga kraja, ddimo da je sve udešeno prema nJoJ. Okolna priroda dobrim delom usloylja\'a i druge naše potrebe. Pre svega se oblačimo i hranimo onim dobrima kojima okolna priroda obiluje i kako to ona od nas traži. Predeli koji obiluju zverkom upućivaće svoje stanovnike da oblače krznenu odeću, koja će im dohro doći i kao zaštita od suroye klime. Pred očima stanovnika u krajevima boo'atim šumom obilje drveta sugerira najrazno\Tsnije oblik(~ "'iskorišćavanja. Uticaj prirode ide pri ovome tako daleko da tip SV~~(6 potrošn~ k.ultme (st~lovi. kuća, n.ačin spravljanja jela, n.~?m odev~nJa l dr.!. daje ndan otisak okolne prirOde. ~I]e nam tesko pOgOdIti zašto po sobama dalmatinskih kuća retko susrećemo peći,zašto svi opanci u našoj zemlji nisll j ednaki i dr. ~oy~zano~t izmedu okolne prirode i zemaljske potrošnje narOČIto Je vehka u upotrebi te8ko prenosivih dobara kao što je materijal za gradnju kuća. ' ,Po.tr08nja u P?jedinim zemljama razlikuje se dosta i po· tekstlll1lm predmetima. Lanena, pamučna i vunena odeća u jednom kraju odaje njegovo bogatstvo u sirovinama te \Tste. Pod uticajem zemljišta i klime stvaraju se zasebne privredne oblasti, koje se medusobno razlikuju i po načinu p?trošnj~: T~ko goY?rimo o sredinama raznih poljoprivrednih llI1dustrlJslnh zona l oblasti. Za odrectivanje prostora izvesnoo' n~či~a potr~šnje merodavnije su, na pr. granice izmectu pojas~ psen~ce, p0.JUs~. kukuruza i zone maslina i agruma nego li gramce pOJed~l1lh država. Yardarsko - strumička poljopriv~'edna ~ona, bIla ona ~ naše ili s bugarske strane, drukčija Je sreclma za potrošnju nego što je recimo sliv reke Save Našiv.~Tardarci seljaci po kućama i 'hrani sličniji su svojin; kOm~l]ama s onu stranu jugoslovensko -bugarske granice· u slIvu Strumice nego li svojim sugradanima, recimo posavcima.
20
Rasa j Ila !'o (/nost. Podela ljucli na rase i7.yedena je po njiiJoyim telesnim razlikama u boji, koži, kosi, lubanji i dr. Koliki je uticaj rase na potrošnju, vidi se najbolje onda kada se u jr(\nu zemlju dosele ljudi druge rase. noseljena rasa, i u novoj sredini, po zakonima inercije, II p01'no se drži svojih starih oblika života: dok s druge strane neminOVI1O poprima oblike života s\oga no\·oga društveno - mate. rijalnog položaja u novoj sredini: dugo vremena, i pored priddnog izjednačenja sa novom sredinom, u došljaka se osećaju razlike u pojeelinim stad{ama potrošnje prema domaćem stanoyništu. Uzećemo kao primer Sjedinjene Države Seyerne .\merike gde su se pored hele nastanile još nekr druge rase. Prema istraživanjima Državnog departmana 7.a poljopri\T'3clu o\"e države u godini l!=lIH mectu tamošnjim farmerima istih pokrajina ustanovljena je ova proeentualna razlika pojedinih delova potrosnj(' hrle inebele I'ase: J)c'!mi potlO;:;nje Hrana Stan
Odelo Name;:;taj Kućni radovi Zdl'ayl.ie Kulturne votreiH' Lirni izdaci Osiguranje Razno
I
I
Xl'l,,·l ..
porn", Bele porodice (4.6 osoba)
I
I
:).).U
-.) -
H.-
G.7 17.i) OT 9.1 4.l
9.7 17.7 2.12.-
.Uj
4.T 5.9
-
1.2 2.6 0.2
lOO.-
100.-
1.5
2.3
I
Ova jp raspoc!(>la i7.y6:ena prema noY('anim iz(la('ima nebelih porodi('n II iznosu od dolara 611.1 i helih Doroclica dolara 1-±36.-. o \"(1 e ~e poka7.uje uticaj rase ne salllO na drukčijoj raspoc1eli pojPdinih
21
pošto negri uopšte spremaju svoju hranu u dobrom obliku sa dosta uštede namirnica. I pojedini narodi nemaju jednak način potrošnje. Do .. voljno je samo spomenuti orijentalnu kuhinju za razliku od ey~'opske, be.čku kuhinj;r za razliku .od. francuske ili engleske, a. I~tO tako I razne kucne nameštaJe I druge potrebe pojeclIl1lh. naroda, pa i p.1emen~ unutar pojedinih naroda, pa da nam Iskrsne pred OČIma utIcaj narodnosti na način potrošnje. Naša država može da služi kao tipičan primer ove raznovrsno~ti narodne potrošnje, pošto su se po našem teritoriju stol eĆIma kretali razni narodi koji su medu nama samima ostavili vidne tragove u ovom pogledu. -y e~iki pri:!,edni značaj rasnih i narodnih uticaja na potrosnju naroClto se ogleda u pijačnoj konkurenciji jednih i?rugil?-. Na toj se osnovi objašnjaYa jeftinija radna snaga Kmeza I Japanaca. Ograničavanjem, odnosno zabranom uselj~vanja ..ovih naroda u AmeričkuFniju nije potpuno otklonJe1?a nJIh~va k~:mkurencija tamošnoj beloj rasi, pošto oni ?VO)II~1 prOIzvoclIma ,tuku a~nerikansku robu na svetskoj piJaCI, l ako ne stanuju n tOJ zemlji. Veličina stanovništva. Veliki broj stanovništva u jednoj državi ne pretstavlja samo problem zaposlenja, nego i problem zemaljske potrošnje. Svaka država danas za slučaj rata računa mnogo s time hoće li njena proizvodnja samostalno moći da ishrani svo stanovništvo. U tn svrhu industrijski naro~li ulaž,u velike napore da bi povećali proizvodnju prirodlllh prOIzvoda, kao što su sirovine i životne namirnice. Agrarni narodi, opet, vode mnogo računa o pridizanju industrijske proizvodnje u svojim zemljama. I u jednom i u drugom slučaju glavnu ulogu igra veličina stanovništva i problem kako će se zadovoljiti njegova potrošnja. . Ukoliko je rad stanovništva jedne zemlje produktivniji i teh~lka razvijenija, utoliko će ono moći, pri pravednoj raspodelI dobara, da manje ulaže vremena i truda u proizvodnju dobara; ostaće ljudima, znači, veći deo toga vremena da se koriste plodovima ili da troše plodove takvoga svoga rada. Radlll se čovek ne bori, kako se još i danas na mnogo mesta tvrdi, protiv mašina i ostalih tehničkih napredaka kada ga ta sre~stva ne ostavljaju bez egzistencije, bez posla. Svakome Je stalo da sa što manje muke, tj. uz pomoć tehničkih pronalazaka što više povećava broj proizvedenih dobara samo pod uslovom istovremenog povećanja i svoje potrošnje:
J.lligracija. Kretanje stanovništva (migracija) vrši neprestan i progresivan uticaj na potrošnju po svim zemljama. Ako se sta~ov1?ištyo kreće unutar države (putovanje, traženje rada, kolol1lzaclJa l sl.), ono se sve više nivelizira, odnosno izjed22
načuje razne načine potrošnje po pokrajinama, plemenima i privrednim oblastima. Crnogorci i Hercegovci doneli su u \' ojvodinu svoj način života, pa su ga onda prilagodili novim prirodnim i privrednim uslovima Vojvodine. Austrijski či novnici doneli su u naše krajeve i svoje načine potrošnje, što je dosta uticalo na stvaranje naše nove potrošnje. Kretanje radnika iz jedne pokrajine u drugu stvara konkurenciju radne snage jeftinije potrošnje radnoj snazi skuplje potrošnje. Doyoljno je samo da spomenemo dolazak jeftine radne snage sa sela u gradove, iz unutrašnjosti u velike gradove itd. Medunarodno kretanje stanovništva (emigracija ili iseljavanje, imigracija ili useljavanje) ima veliki uticaj na potrošnju pojedinih naroda. Bogatstro koje naši ljudi donose iz Amerike naj-dše potiče odatle što su oni tamo zatekli viši stupanj radničke potrošnje od onoga koji su ostavili u svome kraju i u svojoj društvenoj grupi. Dok prosečan amerikanski fabrički radnik može u vreme konjukture da drži stan sa nekoliko soba, s banjom i drugim udobnostima,_da za hranu izdaje isto toliko koliko i za stan, dotle je mnogi 11a8 iseljenik zadovoljan ako s drugim stanuje u jednoj sobi, ako može da jede onu jeftinu hranu na koju se naučio i kod kuće. A najamnina mu ne zaostaje mnogo iza najamnine tamošnjih radnika. Ipak mu dugogodišnji život u novoj sredini nameće potrošnju višega nivoa od one koju pri povratku zatiče doma. Na ovo mesto spada i uticaj turizma na zemaljsku potrošnju, uticaj poslovnog putovanja, školovanja na strani i dr. Turistički problem Dalmacije usko je vezan za poznayanje potrošnje onih naroda na čiju posetu mi reflektiramo.
Uticaj spola i uzrasta. Opseg i način prirodnog uticaja na zemaljsku potrošnju zavisi i od dobi života i spola stanovništva. Starci, bolesnici i deca po svojoj prirodi ne mogu da učestvuju u sticanju dobara. Ipak svo stanovništvo troši. Ona potrošnja koja je uslovljena samom prirodom dade se svesti na svoju normalnu meru. Nauka je danas toliko napredovala da tačno zna koliko je čovečjem telu potrebno kalorija, koliko bi trebala da bude zračna kubatura po stanovima i dr. Fiziološke potrebe dece manje su nego u odraslih, ženine su također manje nego muškarčeve. Naravno na veličinu ovih potreba uticaće i društveni položaj dotične osohe, ali ćemo ga ovde eliminisati. Nauka o potrošnji (Dl'. Pele) uzela je muškarca od 20 godina pa na više kao prirodnu potrošnu jedinicu koja se uzima kao br. 1. - prema kojoj se izračunava potrošnja žena i dece. Izračunavanje potrošnih jedinica ima danas naročito veliki značaj u sastavljanju porodičnih budžeta, o čemu ćemo govoriti u Ekonomici potrošnje.
23
SY.
Dr. Pele je (Arhiv za socijalnu hig'ijenu i demografiju, 13, 1919 goe!.) izračunao sledeću tabelu potrošnih jedinica: Starost Odrasla osoba godina 19 " 18 " 17 " 16
I '20 Iii
" "
)Iuški
Ženske
1.1.0.96 0.93 0.89 0.86 0.83
0.86 0.86 ().8:~
0.8:1 0.8:3 0.80
0.80
IJo lJ godina jedini(:e potro;;nje jednake :m i za muške i ženske, i to: za lJ g. 0.80, za 13 g. 0.76, za 12 g. 0 . 73, za 11 g. 0.70, za 10 g O66, za H g. 0.G3, za fl g. O.GO, za 7 g 0.57, za () g. 0.53, za 5 g. 0.50, za 4 g. 0.45. za ;3 g. 035, za 2 g. 0.80, za 1 g. 0.25, i::;pod 1 godine 020 . ' ~a pI'. porodica sa muiem, ženom i 1 detetolll od 10 godina imala bi o\'aj UFOj potrošnih jedinica; muž 1, žena 0.86 i dete OJit.; , svega 2 i)2. Iz\esni stvarni statistički podaci približuju ::;(" manje ili vi;;e, pomenutim jedinicama, i to ne samo u hrani. u kojoj :;;e naj\i;;(; izražava veličina fizioloških potreba, nego i II 9 d elu. Prema podacima Držan10g biroa za l'adnit'ku statistiku, «("SA.), trošili su za odelo gOdišnje: muievi 68 dolara, žene i)6 dolara u sevol'l1im američ'kim gradovima, a II južnim: muž ovi 76, a iene 62 dolara. Po amer·ii:·kim farmerskim porodicama i n1Uže,i i žono trošili su gocli;:;nje proseh1O 50 dolara, a njihovi c:ino\'i i k(~ol'i izmedu lH i 24 godino - H0.40 dolara i 99 dolara. l' O\om poslednjem sllli:'aju vidi se kako je jak uti('aj mode II krugoyillla m!a(lih ljudi i žena. r·a}'I).~ i Se/II. Podela teritorija na YIHO::; i ::;elo, malu varo;; i "eliki grad, proYincijn i porlruc:ja yelikih gra
J 'erski utt:eaj. \T erska pripadnost m'ek je Yl'šila \'elik i uti('aj na potrošnju, Heligija, izyestan c!ušeyni medusobni kontakt ljudi raznih sredina, ovekoyečnjc odreden način potrošnje koji se smatrao korisnim II \Teme i u sredini kada je postala clotic'na religija ili onda kada je bila izvršena njena reforma. Religija, šta više, može planski, preko jeclnog~ nar'·ina potrošnje da utiče na tok op::;tega prinec1nog Žl\'ota u izve::;noj meri. Potrošnja neke vrste mesa o praznicima ima {Hek jak uticaj na pija('u. a preko ove i na pOlrošnju uopšte. Običaji II j)otJ'o.:'lIji. PojPciine zemaljske potrošnje stoje i danas u doba tZY. intemarionaiizma poet uticajem svojih naročitih običaja. Yeli se da je običaj u Engipskoj da s(~ pije čaj, u nas kava, u Francuskoj donekle rokolac1a; s.Yi nal'OcIi imaju razne običaje u ::;pl'avljanju hrane, nameštanJll stanova, II zabavljanju i dr. Ipak, pod pritiskom društvene ::;l'eciine, iš(~ezayaju svi ohiraji koji ne odgovaraju normama ::;a\Temene potrošnje, o::;tadjajući za sobom jedino tragove u žiyotu starijih osoba i ovih dmstyenih gmpa koje živ\' po strani clnenlOg clru;:;!venog života (seljaei i dr.). Xijedna grana dana::;nje priYl'C'cip nije ostala tako du~'o p()d uticajem pojedinih oblika ohi{'aja kao što je potrošnja. Tradicionalna slwatanja zanatlija o organizaeiji njihove l'aclioniee i njiho\'e yeze sa l11u;;tel'ijama pala su prpd naučno telll1i('ki ol'ganizO\anoll1 industrijom, koja se mugla razviti do današnje svetske sile jedino potpunim oclhaeivanjem ranijih pri\Teclnih shvatanja. Pl'oizyodai" . koji je u~nC'o da odbaci ranije nm'ike II svome poslO\'anju (rad rUl'mIn alatima, proinodnja po narudžhi, i dr.) mo~!."ao ::-:e lJrzo razviti II no\'og pl'i\Tednika. :\[or'ale C:ll, pre ::;H;,ga, da padnu eSl1afsko{'ar;:;ijske norme, odnosno kOl1\'eneionalnosti trgovaca i zanal· lija predašnje gradske epohC'. pa da ::;e otpo('ne pija(oJw h()rba malih i velikih preduzeća. ~aprotiv, sa\Temena potr()šnja, na Ot'ijentu \,i;:;e, .tt En'opi i .\meriei manje, bila je u ('ita\ol1l OY0111 razvoJu ([o::;ta kOllzC'natin1a, tako da je Olla danas pod utieaj('1l1 ;;\ih llloguC:ih trarlieija, navika i nOl'ma. ~amo tradi('iji od 11(>I\Oliko' stolec:a ima ela zalnalimo što zamišljamo da je pOlTošnja nemogu«a bez pija{'nih posrednika, da je zajodni<"ko zastupanje inJ(lresa i dalje ogl'ani<"eno na ljude iste \'erske pl'ipadnosti (,idi nat'elo yorslw i političke neutralnosti II zadrngar::;tvu) i sl. Tl'eua samo pomisliti koliko j(~ jo;'; sauemena potro::inja opterećena stetnim navikama POtl'o-, ;;ai"a u kupo\anju robe, u :o;pl'emanju jela, raznim ('erelllO~ llijama pri žetlidbi. pogrebu i sl. Koliko je znaeajno elelo ročclelskih zaclrnžnih pionira mozE' da se vidi tpk onda kad ('o\'ek detaljnije upozna
2i)
sr
tradicije, navike i konvencionalnosti protiv kojih je ustalo njih 28 bez ikakvih sredstava. Kada su oni prviput otvorili vrata svoje zadružne prodavnice (1844 godine u Ročdelu kod .Menčestra u Engleskoj), svet ih nije drukče gledao nego kao kakve čudake; a danas ide njihovim putem na desetine miliona svesnih pristalica potrošačkoga zadrugarstva u celom svetu. Pred društvenu sredinu mogu da se isprse samo veliki ljudi. Svest vođa jedne nove potrošačke nabavljačke zadruge ne sastoji se, dakle, samo u otvaranju zadružne prodavnice, nego i u tome da u svojoj sredini najaYe rat onim običa jima koji beskorisno terete potrošnju. Svet je sam po sebi nesvestan slabih strana svojih običaja, a zadrugarstvo je upravo onaj društveni pokret koji ga je počeo i u tome pogled u osvešćavati.
naCl veću higijensku čistoću i više knjiga nego u stanu nekog imućnijeg neobrazovanog gractanina. U ovu oblast potrošnje spada broj i vrsta knjiga, časopisa, novina, opseg porodičnog školovanja i sl.. .. .. .. ~.. Na potrošnju u jedno] Zeml]1 vehln utICa] vrsI l kultura potrošnje pojedinih sredina. koja je I?retstavljena. u onim javnim urectajima koji su neophodm za zdravlJe, lakši, udobniji i jeftiniji žiYot pojedinaca. U red.?vih us~a noya spadaju: kanalizacija, vodovod, razvod elektrlCne struJe, banje, javne biblioteke, javne kuhinje, obda!1i.šta za decu, škole, tramvaji, dispanzeri, bolnice, yatrogascl ltd.
Uticaj zanimanja i kulture. Kada smo govorili o individualnoj potrošnji, spomenuli smo potrebu udešavanja svoje lične potrošnje prema vrsti svoga zanimanja. Ljudi pojedinih zanimanja obrazuju syoje potrošne grupe, koje kao celine imaju vidan uticaj na potrošnju svoje sredine. Zanatlije su još iz svoje pređašnje epohe nasledile potrebu i želju da imaju svoju sopstvenu kuću sa baštom i avlijom; da uz kuću vode svoje gazdinstvo, drže kravu, kokoši i dr. Posao ih čitav život veže za jedno mesto, tako da im se način potrošnje potpuno srastao sa prirodnim i društvenim uslovima sredine u kojoj žive. Potrošnja je fabričkih radnika promenljiva, tako da se potpuno oslobađaju lokalnih, pa i narodnih uticaja u svojoj potrošnji; za njih je samo poteškoća doći do sredstava potrošnje, ali im je posve svejedno da li su ta sredstva u običaju, jesu li ili nisu moderna i dr.; u mnogo slučajeva odlučuje i moda st\'ari koje se nađu kod staretinara, koje pošalje amerikanska ili švajcarska zimska pomoć; u njihovim je redovima velika potrošnja jeftine, tzv. an mas robe. Vojska i oficiri imaju svoje osobene navike i konvencionalnosti u potrošnji, jer sam poziv od njih traži da troše· tačno određenu robu. RazYrstanje državnih službenika po grupama, \Tstama službe, nestalnost u mestu službovanja, osigurana penzija i dr. utiču na stvaranje njihove tipične potrošnje, razvrstane po veličini prihoda, dosta jednolične u pojedinim potrebama. Stepen obrazovanosti pojedinaca i izvesne sredine ima jak uticaj na potrošnju te sredine. Od njega zavise kulturne potrebe i viši stupanj fizioloških potreba. Negde je sporne-nuto da bi potrošnja sapuna u jednoj sredini mogla biti merodavna za merenje kulture te sredine. Pokazuje se da ljudi sa istim prihodima nemaju jednako obrazovanje ni u načinu f;voje potrošnje..Možemo češće II stanu siromašnog rarlnika 26
27
t
II glava: Standard života § ti Šta je standard ziv()t
28
•
manji od poželjenog naeIl1a drugoga. Društve~i p.oložaj n~ meće sudiji veći broj kulturnih potreba nego .sto Ih name.?~ neobrazo\-anom milionaru, pa zato i kažemo da Je stundar.d ZIvota jednoga veći od standarda ~ivota .(~~·ugoga" Kada ~:)lsm~ hteli da opišemo sve izdatke kOJe SUdIJI namecu drustvem položaj i inteligencija, otišli bismo suvi,še dalek~, Svaka takva stavka bila bi znatno veća nego što ]e ustvarI. Standard života jedne osobe jeste onaj način .p0trošnj~ koji se sam od sebe toj osobi nameće, po pr.lrodnom l društyenom položaju one društvene grupe kOJOJ ta .osob!,! pripada. u izvesno \Teme i na odredenom mestu. ~o Je, ~Sl hička stvar koja može ili ne mo~e ~a se ?stva,l'l (TlI~det Economics of COJl.'mlllptioll JJ. J J (ij J1 i). KolIko ce se Izvestan standard života mo(>i da ostvari, zavisi od sh-arnog na(:ina života, od same pkonomske potrošnj.e.. . Standard života nije neki neodređem pOJam. :\h ga možemo tač'no izmeriti, posebno za syaku društyenu ~rupu. ~ajpre treha iznaći potrebe i2"esne. gl'up~,'prema. njenom ~oeijalnom položaju, onda se odrectu]e kolwll1a dohara kojima se mogu podmiriti te potrebe, pa se ta dobra proee~e prema stYal'nim eenama. Zbir takvih ~)l'ocena pl'etst~;:IJa yeličinu standarda u noyeu. ~al'avno l sama ta vehcll1a može biti oO'raničena prema gore i prema clole. Njena gornja gralli~a oznaeuje se kao do\'olina me.r~ standard!,! života. Donja granica standarda žiYota - 11111:11num e,gz.Istencije - spominje se kada je r~(~ .0. obezbec1~n]~l potro.SI1J8 siromašnih slojeva koji sn na najnIŽIm stupnjeVIma naJamnine i plate. . ... . TJ praktienom životu često se Id.entIfI~{.U]e ~dovolJI:a m8ra standarda života i minimum egZIstenCIJe.. Tj sle.de.ea dva slut'aja, na pr., upotrebljena su oha izraza, all se nl1s1110 samo na minimum egzistencije. .,' Pni slučaj: "Obezbectenje životnih potreba za .na]Sll'e slojeve a dovoljnoj meri; i to ne samo u pogl.edu lshra~e i odela, nego i u pogledu stanova. Podela proIz,:ocla valja zaštititi od štetne spekulacije; l~\'alitet s:·akodn~.imh potreha mora odgovarati zahtevima 1'ae1Onaln6 Ishrane. ) , . Drugi slueaj: "Xajveća je svrha narodne p.otrospJe zdrava ishrana i nac'in života celoga naroda, naroClto SIromašpih ~lojeva n~, nižim s~upnje\:im~ n~clnic~ .i plata ... , l! oVOJ veZI treba blIze da prlciemo l pltan].u.,m~l1lmuma eg!-lsteneije, ... naročito ukoliko se radI o flzwkl- neophoclmm potrebama (hrana, stan, ogTev. i os.vetqenje, ~cle:.anje, nego~ vanje tela i zdravlja, saobraća], pr1l10SI udrnzen]lma, 'p?:ezl i prisilno osiguranje) neoženjenog radmka na na]111Ze111 1) Iz "O\'ora čehos]ovačkog ministra socijalne politike g. 1934 prilikom orgUl~izoyanja Saveta potrošača.
29
stupnju najamnine sa dvoje do troje dece; tj. sa onim brojem dece koji je potreban za biološko održavanje naroda"1) Iz oYih primera jasno se vidi, da je minimun egzistencija pripadnika izvesne društvene grupe najdonja granica standarda života. Ako se stvaran način života spusti ispod te granice, onda nastaje oskudica sa svojim fiziološkim i kulturnim posledicama: glad, beskućništvo, telesna golotinja, nečitanje knjiga, novina, časopisa, slabo vaspitanje dece, pomanjkanje nege zdravlja, nemogućnost lečenja itd. Raznolikost prirodnih i društvenih pojava koje utiču na potrošnju stvara i razne oblike današnjeg standarda žiYata. Tako g-oYorimo o standardu života u gradu i na selu, o zemaljskom standardu, o standardu radničkih, namešteničkih i činovničkih porodica, o standardu života raznih rasa, o standardu žhota u umerenom i tropskom pojasu itd. Kada je govor o problemima potrošnje u jednoj državi, onda razlikujemo ove standarde: gradski i seoski; onih koji kupuju tuclu i oni koji prodaju svoju radnu snagu; obrazovanih i neobrazovanih ljudi; inokosni i porodični standard; porodica sa decom i bez dece; zanat1ija, malih trgovaca, grosista, fabrikanata, državnih službenika itd. Koje potrebe spadaju u pojedini standard zavisiće od naročitih ispitivanja načina života svake grupe zasebno. Šta je za jednu društvenu grupu nizak standard života, to za drugu može da bude visok standard. Danas je, na pr., kod nas mesečna potrošnja izvesnih dobara od 3000 dinara nizak standard za porodicu nekog gradskog lekara sa dvoje dece, ali bi mogao biti dovoljan, možda, za porodicu sa dvoje dece jednoga nekyalifikovanog radnika. Najbolja mera pejedinih vrsta standarda života jesu naše potreue, kao i način u kome ih opsegu zadovoljavamo. U gradski standard života ne ulazi stan samo kao krov nad glavom, odnosno kao nužna zaštita od Hemenskih nepogoda. Za građane nije samo stan kuća u kojoj stanuju, nego i ostale gradske kuće u kojima se zadržavaju onda kada nisu kod svoje kuće, kao što su kafane, pozorišta, školske, kancelarijske, fabriNee zgrade i dr. Svi ti stanovi treba da udoyolje svojoj SYTsi koju usloyljava standard. Stan treba da nam omogući udoban porodični fizički i kulturni život; pozorišna dvorana treba da je dovoljno akustična i prostrana; kafane treba da su nam pristupačne radi naših društvenih odnosa. Naša deca treba da idu u iste škole kao i deca ostalih sugrađana. Tako, možemo govoriti o izvesnim potrebama koje se prosečno javljaju u svim vrstama standarda života po gradovima određene sredine i vremena. Na višem standardu života pojavljuju se izvesne želje i 1) Iz službenog organa Saveza neill. potI'. zadruga u Hamburgu.
.30
potrebe o kojima nema ni tra~a . n~ ni~en~ ::>tand~rd.u života" Zato je i opsog u kome se JavljajU pOJedme clanasnJe potrebe u raznim standardima najbolje m.~rilo niž~g ili višeg standarda života. Siromašan čovek kO]1 na racun hrane kupuje knjige pokazuje znakove većeg standarda.
§ 7 Uticaj luksuza i mode na. standard života Luksuz. Luksuzom nazivamo onu potrošnju pojedinca koja se javlja iznad potreba n}ego,:~ stal:darda žh:ota ..Luksuz u kYantitath'nom pogledu ldentlcan ]e sa raSIpan]em dobara, kao na pr. kada svu kuću osvetlimo, a sedimo samo u jednoj sohi; na sto se iznose desetak vr~ta jela, a .mo~aC? hi standard ishrane biti zadovoljen sa par Jela. KvahtatIvI1l luksuz znači potrošnju skupocenijih dobara, kao što je nakit, skupo ce no jelo i dr. Luksuz u savremenoj potrošnji razvio se prvo na dvorovima feudalne i novčane aristokracije, naročito u doba apsolutističke monarhije .. L1f.~suz u jelu p~n~kao ~e prvo tokom 15 i 16 stoleća u ItalI]I, gde su profll1]ena Jela zamenila kvantitativnu proždrljivost. Taj se luksuz, dalje, d?teruje u Francuskoj od konca 16 stoleća upotrebom raz:ll~l začina i sredstava za uživanje, kao što su kava, kakao, caJ, Šećer i duhan. Godine 1668 u Engleskoj se potrošilo čaja svega oko 45 kg. Postepeno potrebe z~ til.n nO",:im ar~~klom zalwataju široke narodne slOjeve u tohk~] merI d~ nJIhova potreba prestaje biti luksuzom, nego postaje sastaVl1lm .delom standarda života. Godine 1933 prodale su u Englesko] same potrošačke zadruge oko 30 milio~a kg. čaj~. Toliko poY.e: ćanje potrošnje čaja, pa i kave I duhana, Ilna se zalwalItI povećanoj i jeftinijoj proizvodnji, kao i je~tino~ saob~'aća}? Aristokratsko 17 i 18 stoleće prestavl]alo Je kulmll1aCl]u feudalno cr luksuza odevanja.. ,Luksuz u odelu bio je takav, da mi o ~ljemu nismo danas u stanju da stvorimo približnu sliku. To je bio znak senjorskog načina života koji je također bio potpuno omiljen u krugovima bogatih građa~la, tako ela su i muškarci nosili gizdavo ruho od baršuna, svIle, zlatnih veziva i čipaka; da su i toalete dama bile prenatrpane dragocenostima u mnogo većoj meri. nego danas ... Nošnja renesanse razvila se u baroknu nošnju, ova se p.rofinila elo rokokoa. 'JIi znamo, kako se na pr. u Englesko] u 17 stoleću gledalo u elegantnoj odeći kavaljera upravo kao na znak staleža. Tada je moda koja je vladala donela sa sobom izrazitu elecranciju: yisoke čizme za jahanje postavljene skupo cenim Štofom i opšiyene čipkama. A i muška su odela velikim delom od teške svile i baršuna."1) l)
Som bart, "lod erni kapitalizam, s. 733/34 .
31
Savre,m;lli, stamb~n~ luksuz pOf'eo ~e ra~vijati II uskoj .\ eZI, sa s~, aI E.U1]em velIkIh gl'!1c1on1, a prpstavl]en je ne samo II prlv!:tl:lIll1 nlam,~, I?ala,tama l stanoyima, nego i u raskošnim POZO~lstlI1~a, muz!clm:n l zabavllim (iYoranama, restoranima, hotelIma l dekoI'lSamm trgovinama. Sye me \Tst,e luksuza nastayile ~u se još u ye(~oj meri danas u .'.~, krugOVIma novčane al'istoi{ra"l']'e To'Je J.ecl n a • ," . ' '. v ." po]a,a , \ el! :::lombart. .. ko]a se II nasem kulturnom l'Tugu l.lepr~~tal1() .,I?OnaYI.i,a <,la !jycli iz na."oda bogatstvo do \oga s~ bl.zo clo:-h ,~lpot:ebIJaya]u. I?oglaYlto u luksuzne suhe, A uzrok tome mje .Iesko utyrelItI: to je s jedne strane nesposc:~mos.t pr?stog I S,~ll'O':Og č?veka da u životu nađe druo'ih uZlv~nJ!1 OSI111 ma!~~l·IJa.II1lh, kOJa proilaze iz preobilne UPoIT;be nam:rl11c~. ~!1 uZ.lvanJe: s druge strane, to je yatrena želja (~a .. se st\ o~ l se~~ .ugle,'
.
Fo.~la. Lulu,,:z i moda dye su posve različ·ite pojave u Jlot~'oSnJl:T o};te !1l u l~om slučaju ne mogu da znače jedno le I.S~O. Ti "ZI,,"Otu se, Ipak. mnog'? py!~ modema potrošnja n~.zl\ a l.uksUZ?I~l: Moela u potl'o,snp III modema potrošnja
:11] e,;
neka n~Io(,lta o?l!1st po!rc~:;n.Je; te reči same po sebi znace .d,a neko u SVOJOJ potrOSI1JI Irle sa 'Temenom. Sayt'e;l~~na I!I 1l10del'l1~ potl'ošn.i.a najnoviji je stadij standarda ZlvOt~ Jedne. SI'~clUle,. II kOJI ona, II svojoj stalnoj eyoluciji, upra\o ,ulaz~. N apr-otn', u luksuz spada svaka preterana po~ro~nJa, t J" ona koj.a .ne mo,Ze da nete II standard života pOjedll1aea, 11I po 81'e(11111 u kojoj žive, ni po njihovim ličnim potrebama. " . ,Pod l~ti~ajem .. n:o(~e ,čovek naj\'.iii~. udešava onaj cleo s\ ~Je.. 'potro~nJe kJoJl Je Ja\an, 8vetl! \"l eli] I\,. Takav je slučaj I~al,oCIto •~a odec~I,n,. a dOI:ekle l sa onim delol11 našeaa k llenog ZIvota kO]J Je drugima vidljiv. Nećemo li da izgledam9. svetu kao kakvo (;udoyište, mi ne možemo a ela se ne ob!aCll110
l) Som bart, Luksuz i kapitalizam, s. 96, -
1913.
oskudicu, koja spolja pretstaylja na~u dl'uštyenu usamljenost, tj. osećanje da i mi nemamo ono što ima celo društvo . Krayata je, na pr" zaista st\'ar koja sama po sebi nije potrebna, ali nam se dl'ušt\'eno nam8će sve dotle dokle se ona u našoj sredini uopšte nosi. Pošto u jednoj s['edini ne žiye ljudi istoga standarda života, to i jedna te ista stvar može da bude nekim licima mo(lom nametnuta, a da 11e bude drugima. Iako potrošnja, naročito II syojim spoljnim pojavama (odeća), postaje sve jednoličnija za sve društ,ene slojeYe, ipak :"e ona još po svojlIn grupama (liferencira. Radnik koji je upravo došao sa sela može dosta dugo da produži sa nošnjom S\'og dotadanjeg odela; dete koje jp došlo iz provincije u srednju školu može vrlo malo da se nosi onako kako se i doma oblačilo; diplomirani student sa modernom odećom poku~aya ela modu unese u novu sredinu u koju ga zaposlenje dovodi, pa se vremenom privikaya i sam svome no\'ome standardu itd. Tako za jedne može da bude neka stvar luiz:"uz, dok je drugima neophodno potrebna. }Ioda ne prod1re jednakom brzinom u s\,p sredine i medu sve ljude. Veliki gradoyi brže primaju modu nego što je prima palanka. Imućniji se brže za njom povode od siromašnijih. :JUacii svet skloniji je modi nego li stariji. Neka lica, naro(~ito žene, hitaju modi da bi izašle (~im pre pred svet 11 "Yome novom liku. Sela sa ,'elikim zadocnjenjem primaju gradsku modu. tako da se po današnjoj seoskoj nošnji Ulože raspoznati yaroška nošnja za nekoliko decenija unazad. Usled ukrštaYanja oyakvih shvatanja o novome uyek se jadjaju u syakoj sredini i pristalice i neprijatelji mode. "Duh grupe jednak je psetetu koje laje i kad mu se približi prijatelj ili neprijatelj."!) Na koncu i komšinica, koja je osucliyala zbog kratke kose k0eri svoga komšije, odlazi frizeru da i njoj odseČ'e platenice! O\'ak\'o s11\atanjt' mode ne SUle se tumačiti tako kao da potrošač ima da oelobri pojavu s,-ake now stYari u svojoj potrošnji. Razuman ili ekonoman potrošač uopšte se ne pita šta će doneti moda. Val mode, ipak, nije neka slepa sila čiji su tYorei nepoznati. Samo kad taj \'al s,"ojim mahovima zahYati jednu sredinu, njegovom se uticaju ne može izbeći. Priyatna pijaca st\'ara i rasprostire modu onako kako to kOl1Yenira interesima njenih ylaclalal,a. ~ e može se re~i da su sve noye stvari koje susre(oemo na današnoj pijaci za pOlroša('a nekorisne. Mnoge one zna{~e za potrošnju veliki napredak, kao: udobnija odeća, korisniji nameštaj. bolje peći, :-;l'edstva za hladenje i kon1) The Consumption of Wealth by Elizabeth Ellis Hoyt, New York P 45,
1921), 3
32
33
--zeniranje namirnica, štampa uopšte, mnoge bioskopskt· slike, kratka kosa, sportske stvari itd. X a drugoj strani ima dosta predmeta bez kojih bi se uopšte moglo da bude, koji su proglašeni modernim samo zato što na njima hoće da zarade pojedini fabrikanti. Oeena onoga što nam ne treba relatiYl1a je, ali to ne znači da i tu ne može da dode do izražaja, kao sudija, prosečan zdrav društveni razum. Šta više, narod kao celina može individualnu upotrebu neke nove stvari, koja je inače korisna, da sma1ra luksuzom sve dotle dokle po syom prihodu većina potrošača nije još u stanju da tu stvar upotrebljava. Pojeclina(~na beskorisna, na pr., vožnja automobilima po gradu gde ima tramvaja može se oceniti luksuzom sve dotle dok u zemlji ima krajeva gele još nema ni cesta ni železnica. Potrošal' može da daje svoju zdravu oeenu o tome šta ima ela ude u modu samo kroz svoje potrošačko zadrugarstvo. Kada se on li('no preko svojih naročitih stru('njaka za sye delove potrošnje pita šta će se proi'zvociiti po zadružnim fabrikama, odnosno šta će se iznositi kroz zadruge na pijacu, tada ne samo da moela donosi korisnije stnn'i, nego se tada ne može desiti da jedna kupljena stvar pre iza(le iz mode nego šIo smo stigli da je upotrebimo, odnosno iskoristimo.
§ 8 Elementi savremenog standarda života Uniformnost narodne potrošnje, kao proizvod ekonomije danasnjeg društva, dovodi do razvitka opštega standarda života iZYesne društvene sredine. Potrošnja svih društvenih slojeya sve viSie teži taln'om8 standardu. Brzina izjednačavanja zavisi od prostranst\'a opSite kulture. Toj težnji suprotstavlja se nejednakost II l'aspo
ara. Pojedinci najviše osećaju porlrec1enost opštt'1l1 standardu života onda kada ostanu bez prihoda, odnosno pO{'nu živeti sa manjim prihodima. Tada pred čovekom iskrsavaju svi elementi koji sači njava ju današnji etandard žh'ota: ne oseća se samo oskudica u nemanju hrane, odela, dobrog stana i dr" nego i u izdvajanju iz onog standarda života u kome se srasla društyena grupa dotične sredine. Tako deca nemaju ono u školi i Ila ul i("i što imaju i druga deca istoga društvenog položaja; ?blačenje zaostaje za modom sredine; drugarstvo popušta, Jer nedostaju novci za zabave, pozorište, bioskope, utakmice, kafane i sL; popušta i kredit u poslovnom svetu, pošto se više ne može da održi "poštena reč" u plaćanju dugova itd. Pred čovekom, koji je u takvom položaju, u punom svetlu iskrsavaju svi oni elementi koje drugi ima, a njemu lično nedostaju II njegm'om standardu života. Ako kakva elemen34
tm'lIa dt'uštvena pojava, na pr. besposlica, dovede čitavo njegovo društyo na njego\' položaj, onela je opšti način života niži, pa je i nevolja u njeg-m'im očima manja. KeclavJ10 mi je pričao jedan seoski sveštenik o tolikoj bedi II svojoj parohiji, da su ga wrnici molili da nedeljnu službu božiju ne drži po elanu nego po noćL Kao razlog- nan·li su da nemaju više no\'og odela u kome bi mogli doći u crkvu, a po noći se ne vieli. Pojedinac bi se, naprotiv, teško oellul'io da tako nešto traži. Da bismo zaelI'žali stručni izraz, koji nam je oHIe potreban, reći cemo da je tim ljudima nedostajao pored ostalih i taj elemenat, tj. nemogućnost da se pojave u erk-d. r tak-dm prilikama može da izgleda imućan onaj koji bi na drugom mestu bio siromah. r mnogo su slu('ajenI bolje obučeni velegradski momci nego palanačke gazde. Iako se n8 može gm'oriti o nekom opštem jedinstvenom standardu života za sve sredine, mi Ćf?I1l0 oHle nayesti eleIl1f?nte koje amerikanska literatlira o potrošnji 110tira za tamošnji standar(P). Ti su el f?IlW n ti o\i: n Zc1l'ayo potomstvo i životno osig:Ul'anje. 2) ~ormalall društvf?ni život, kako u moralnom tako i II dI'uštY(mOlll pogledu, kako bi kućna čeljad mogla da u('estvuje II raznim društvenim manifesta-cijama svoje društvene grupe. Onte se javljaju ove potrebe: odnos prema dpci, roditeljima, drugom spolu: nevolja i zabava: c1ruželjublje, sport, igre, \'ernost, lični standard i lična nez:nisnost. 3) DoYoljan dohodak za osiguranje minimalnog standarda dotič'ne sredine. 4) Uzoran porodični život sa decom. U \'ezi sa o\'a -1 preduslova, Eliot 2) nabraja sedam vidova normalnog standarda života koji se javljaju u zajedničkoj srodnosti: 1) Sigul'Ilost. odnosno zaštita od al nasilja proti\' lič~nih, imovnih ili gradanskih sloboda, h) protiv nf?sreća, C) pI'oti\' moralnih opasnosti: 2) stan, ku(oanst\·o. društveni domovi, radioniee, pozorišta i dr.: 3) zdrmlje. uključ'ujući namirnice, odeću, zrak, svetlo, toplotu, higijenu. negu zdravlja, lečenje, nega itd.; 4) vaspitanje, kao što je porodično obrazovanje, okolni uticaj, zorna nastava, vežbanje u spretnosti, u fizičkim, intelektualnim, estetskim i socijalnim sposobnostima; 5) mogućnost stvaranja lične produktivne snage i njeno iskorišćenje u svim fazama pri\Tedne aktivnosti, prema prirodi dotičnog posla; 6) oporayak, odnosno spontana upotreba viška energije; potrebna dokolica za razonodavanje, što se tiče odmaranja 1) B. R. Andrews, Economies of the Household, pp. 114.
2) Eliot Thomas D., American Standards and Planes of Living, Ginn and Company, 1931, pp. 1-24.
preterano iscrpljenih .d~l~)\'a organ~zma ~ uI?o~rebe neiskor~ Menih sposobnosnosh l mteresa, bIlo u mdIYlelualnom, SOCIjalnom ili privrednom pogledu; i 7) duševni i estetički žiyot, uključujući mnoge faze odmora, kao: umetnost, religij a, drugarstvo i naklonost, socijalni rad i druge kulturne nednost.i, koje poyećavaju život. Svaki elemenat standarda života razyija se postepeno u pojedinačnoj syesti, te se ne Il10ŽP odjedamput prisYojiti. Standard žiyota počinje čoveka da osvaja od detinjstYa, izgrac1ujući se u domu, u školi, na uliei, uopšte u društYll. Neposredno potomstvo uyek nastoji da reproducira u pnoj generaciji standard života one grupe gde se razvilo. Dete mnogo puta ne liči samo na s\'oje roditelje po syonw telesnom izgleelu. nego i po naeinu života.
§ 9 Standard ishrane Više nego i jedan drugi deo standarda života, naeIn ishrane je uvek. davao pravu sliku okolne prirode i društvene sredine. Tako se prema načinu ishrane lako raspoznaju prirodni i društyeni faktori narodne potrošnje: način proizvodnje, sujeverje, običaji, prosvećenost. verske navike i ck Vrste oru(ta, opet, kojima se spravlja i uzima hrana služe istoričarima kao znakovi stupnjeva civilizacije. Način ishrane pnih ljudi ličio je na ishranu žiyotinja ~ jeli su što su, koliko su i kako su našli u svojoj okolnoj prirodi. Nije se tada znalo ni za preraciivanje, ni za euvanje hrane. Viši stupnje\'i ishrane javljaju se pronalaskom razl1lh oruda, vatre, stvaranjem većih ljudskih zajec1nieu, ll~a\TŠa vanjem oruda za proizvodnju, preradu i (~U\'anje namirnica. Po Morganu, pronalazak je grnearstva i pnog lonea preveo čoveka iz divljaštva u vanarstyo. Sayremeni standard ishrane uslovljen je svim onim faktorima kojima i dana::5nja potrošnja uopšte. Ne možemo govoriti o jedinstvenom standardu ishrane svih rasa, naroda, zemalja i sredina .,. T!Jsz1CCl razlikuje sedam yelikih grupa naroda po načinu ishrane. 1) E\Topsko-amerikanski narodi; 2) ruski i polurusko-mongolski; 3) indijsko-persijski; 4) narodi severne obale Afrike, gele spadaju i Arapi; 5) azijatsko-malajski: 6) uroc1enici Afrike i Oceanije; 7) narodi severnog pola. Ishrana e\Topsko-amerikanskih naroda ističe se težnjom za hranom, što bogatijom belančevinama, :,;to bolje svarljivom i što promenljivijom. Tu se primećuje porast upotrebe mesa u isln'ani, zamen a ražanog i kukuruznog hleba p::5eničnim. Upotreba krompira u ishrani siromašnih slojeva je velika. Sve ostale grupe naroda ishranjuju se poglavito biljnom hranom velike zapremine. U Indiji naročito kod azijskih i 36
malajskih naroda igra veliku ulogu u ishrani pirilladž, koji -evropsko - amerikanski narodi mnogo manje upotrebljuju. Upotreba ribljeg mesa u ishrani ima yelika značaja koc~ naroda na primorju, obalama jezera i reka kako II En'opI tako i II Aziji."l) Potro~nja mesa imala .ie u E\Topi još u staro \Teme velikog znai'·aja. Stara Grčka poklanjala je trgoyini meso~n naročitu pažnju. Stara je rimska Ylaela smatrala snabdeyan]e Rima mesom svojom socijalnom politikom. Jo::5 se II starom veku m'idelo da E\Topa ne može da se ishrani svojom sopstvenom proizvodnjom mesa. Zato su pokatkada cene mesa Z1Hltno skakale. Pri koncu srednjeg yeka zapadna En'opa počela je sye više cla se snabeleva mesom doyozom stoke iz Poljske i jugoistočne En·ope. Pronalasko.m spyava z~ h.lađenje i novim metodima u transp optu žlvotmh nanllrl1lca E\Topa ulazi u jedan povoljan period s\'oje ishrane mesom. Danas preko 200 naročito udešenih parobroda do\'oze II E\Topu meso iz Australije, NewseeJanela, Argentine ~ ~TSA. Pri transportu ili se meso smrzne na 12 ela 18 stepenI Ispod nule ili mu se održava temperatura na 1 do 1.5 stepeni iznad nule. Ovaj je poslednji metod za potrošač~a povoljniji, po::5to meso ostaje mekano i ne gubi na ukusu. Danas su anglosaksonske i romanske zemlje - Engleska, Amerika, Francuska, Španija i Italija - glavni potroša(;i sIllr~nutoga mesa. Zahvaljujući brzini moelernog transporta l. sprayam~ ~a hlac1enje, jelovnik e\Topskog potro::5aša s\'e se Vlš~ o?o?,acuJe i mesom oel peradi i jajima. U doba sezone nastaJu IZ ]ec1mh zemalja u druge ogromni transporti Oyog~ važn?g trgoyačko~ artikla. Bilo je u nas godina kada smo IzvezlI po vrec1no~!l (oko pola milijarde) Yiš~ jaja nego~i kukur~?-a. Sve inclu?:t'l}ske zemlje EYl'ope, OSIm Danske l HolandI]e, uvoze gocllSn]e na hiljade i desetine hiljada tona jaja. Najveći potro::5ači jaj~ u svetu jesu Engleska i Nemačka. Jaja se na pijacu donose l ~ formi žumanjca u prahu, koji najve<>im delom troše slastlčarnice.
U potrošnji životinjskih proizvoda važno mesto takoder zauzima mlado maslo koje je, naročito po velikim grac1ovinHI, postalo dnevnom hranoIll. U ishrani evropskog stanovništva medu žitaricama prvo mesto zauzima pšenica . .Još u ranija vrem~na, kada t~·ansp0.r~ nije bio tako siguran kao danas, evropskI su trgOVCI nalazIlI načina da na jedrenjačama dovezu pšenicu na evropsku pijacu. Oko 28 miliona tona pšeni~~ ~ 3 miliona t~)Ua p~e ničnog brašna preveze se dana~ godISn]e na brodOVIma ~~e leznicama. Skoro se sva ta količma uveze u Evropu, gdo Zlve l) Dr. Stev. Z. Ivanić, Islu'ana čoveka, str. 179.
37
glavni potrošači pšell1cnog brašna. l ) Svet u prekomorskim krajevima kud i kamo manje od nas troši pšeničnog brašna (inače su evropski potrošači i brojčano nadmoćniji od onih u prekomorskim krajevima), pa te zemlje zato i izvoze dobar ~leo sv.c?je pš?nice u Evropu. I sama En'opa stoji u proIzv~dl:Jl pse~llc~ na prvom mestu, jer se na njenim njivama p,ozanJe godl~nJe oko jedna trećina cele svetske proizvodnje. I\~ Severnu l .Tužnu Ameriku otpada jedna polovina žet,'e, ah se oel toga tamo potroši samo jedna petina a ostalo se !z::ozi· A~ija i Afrika potroše sopstvenu pšeni~u i, šta više, JOS nesto Izvezu. Australija, na koju otpada nešto oko 2 po sto svetske žetve, u stanju je dosta da izveze. U današnjoj ishrani zauzima i šećer vidno mesto. Go<1in~ 1933/34 potrošilo se šećera prosečno po glavi: u DanskOJ .~6 l~g, u Velikoj Britaniji 48 kg, u USA. 45 kg, u Holanc~!p 3 ( . kg, ,u Fran.cnskoj 25 kg, u Nemačkoj 23 kg, i u italIjI 7 kg. had se l1na na lllnu da se II nas na selu i u krllgOYi~la sil"OmaŠ~lih po!rošača, dakle u najye(~eI11 delu našeg stanoYlllstva, kupUJe za Jedan dinar šećera, onda nije teško ~ ~ez naro?ite statistike ustanoviti da naša gOdišnja potrošnja secera po lednom stanovniku jecha ako iznosi pal' kilogTama. ?~\'l"emelli)e standard ishrane u našim sredinama ("Ivojak, seoskI lvarošlo. 11 našoj narodnoj potrosnji prevladava, veĆ' po broju stanovništva, seoski stancIard ishrane. T\ao što smo ~ekli i za. standard Hvota uopste, tako i pod standardom Ishrane mIslimo na onaj način ishrane koji se vremenski i prostorno ljudima nameće po njihovom prirodnom i dru~tyenom položaju. Problem kako da se zadovolji standard ~shrane spada u ekonomiku potrošnje. Sam standard ishrane Je mera, po kojoj raspoznajerno da li je neko dovoljno hranjen ili nije, da li je sit ili gladan; spuštanje ishrane ispod stalldarda nagoveštava nam svoje loše posledice, kao tuberku.lozu, smrtnost odojčadi, slab uspeh dece po školama, manju vOJnu sposobnost, degeneraciju rase i druge bolesti, što za sobom povlači bezbroj posledica II privrednom i moralnom razvitku naroda. O veličini standarda islu'ane ne može biti nikakvih ličnih na~~ctanja, l~ao što nema nagaL1anja ni o tome kako se izvesna :nasm~ odr:~va ~l dobrom stanju. Kao što po pitanjima odrzavanja masma lIna prava na reč samo mašinska tehnika tako i u pitanjima ishrane čoveka može da dade merodavn~ mišljenje samo socijalna medicina. }Iedicinska statistika daje !lam uvek tačne podatke o posledicama isvesnoga načina Ish.l~ane. Na ovom mestu možemo poci samo onim putem kOJI su te dve nauke izgradile. Konkretno u našem slučaju, v
v
1) Sama Evropa pojede polovicu pšenice koja se proizvede na celoj zemaljskoj kugli.
38
mi smo se doslovce oslonili na stručna učenja i popularne podatke g. Dr. Stev. Z, Ivanića iz njegove knjige "Ishrana čoveka sa fiziološkog i socijalnog gledišta". Standard ishrane potpuno je identičan sa pojmom higijenske ishr311e. Jlate}'ije pot}'e/me ljudskom oJ"{janizJlw. (~ovečje telo sastadjeno je od raznih tkh'a, koja obrazuju razne organe, ('iji je zadatak da vrše razne životne raclnje. Vršenje tih zadataka vezano je za trošenje iZ"esne energije koju dajemo svome organizmu llnašanjem ovih hranjivih sastojaka: "ode, ugljenih hidrata (skl'obova i še(~era), masti, belančevina, mineralnih soli, ,ital11ina i začina. Pošto te sastojke unesemo u s\oje telo, II njemu se uticajem kiseonika, koji se kroz pluća unosi, obavlja izyestan hemijski proces. Taj proces proiHocli toplotu, koja se u organizmu pretvara u razne \Tste energije, Veličinu i ove toplote 111eri111o kalorijama. (Kalorija je ona toplota koja je potrebna da bi se jpdan litar vode zagrejao za jedan stepen C). Ako UneSel1P materije nisu dovoljne da nadoknade organizmu sva izdavanja, onela siiimo organizam da c1elomično troši sloje sopst\enp materije. Tada govorimo o clelomičnol1l gladovanju organizma" Ako pak organizmu ne dajemo nikakvu hranu, nego ga silimo da potpuno troši svoje sopstvene materije, onda imamo potpuno gIadoYanje. RaZmell
39
no odredene koliGine onorgije, kao na Pl'. hod 130 elo 200 kal., glasno čitanje 23 do 27 za jedan sat itd. Za nadoknadu utrošenog tkiY<:1 svima je ljudima potrebna približno jednaka koli{~ina belančevina. Ta količina, dakle, ne zavisi od rada. Razlika je samo u materijalu, iz koga se sagorevanjem proizvodi toplota. Telesni radnici potrebuju 3000 do 5000 kalorija i 100 gr. belančevina, a oni koji ne rade telesno 2200 do 2300 k8l. i 100 gl', belančevina. Na osnovu svega što smo rekli mogu se izra(-unati materije potrebne za ishranu jednog Goveka ovako: 1) treba odrediti osnon1U razmenu materija; 2) tome ('emo dodati 10 do 12 % za potrebe ishrane; :3) dalje se doda broj kalorija za 2 sata hoda i 4 do 6 sati domaćeg rada ili pisanja, ako nije tačno odredeno; 4) tome cemo još dodati broj kalorija, potrebnih za rad i to broj kalorija za jedan sat pomlložen brojem radnih sati. Zbir pokazuje potrebu za hranom u kalorijama. Pojedinačne pogreške u takvom računanju mogu diferirati oko 10 %. Tako na pr. za jednog obućarskog radnika, starog 25 g., visine 183 cm, težine 80 kg koji radi 10 sati cInemo, srednje težine rad, 1 sat ide u radionicu i natrag, plh'a pola sata i igra futbala dva sata, - takav bi račun potrebnih kalorija izgledao o\'ako: godine i visina težina 10 % za varenje rad po 100 kal. na sat 1 sat hoda pola sata plivanja 2 sata futbala Svega
747 kal. 1160 190 1000 " ~OO
"
100 1000 " 4397 kal. na dan
Uslovi dobre /tJ'aIlC, Da bi hrana bila dobra, treba da ispuni ove uslove: 1) ona mora biti dobro iskoristljiva i la!w svarljiva; 2) mora zasititi svojom količinom, ali zapremina ne sme biti suviše velika; 3) mora biti dobro zgotovljena, kako bi joj se povećali svarljivost i ukus. Pri tom se ne smeju unI ci u hranu škodljivi sastojei, otrovi iz sudova, otrovi bakterija trulenja i dr.; 4) mora biti pravilno zagrejana; 5) mora se pravilno razcleliti na obede; 6) mora biti besprikorna po poreklu i kvalitetu, naročito ne sme biti falsifiko\'ana i meša na sa škodljivim i beskorisnim materijama. Za oclrectiv!lnje standarda ishrane nije, dakle, samo potrebno da nam se dade, neka hrana koja će proizvesti potreban broj kalorij a i belančevina. Standard ishrane za~ visi i od toga kakva je ta hrana, koliko je ima, kako je zgotOVljena i kada nam se daje. Pojedina lica nemaju jednaku sposobnost za' iskoriŠćavanjem hrane, a i 40
svaka se hrana jednako ne iskol'išćuje u našem organiz lill!. Tako na Pl'. ostaje neiskoriš(~eno nakon hrane sa pasuljom 183 % suvih ostataka. 39 % belanGeyina; sa tvrdim jajima suvog ostatka 5.2 %, belan6eyina 2.6 % i masti 4.4 % itd. U pogleelu zapremine hrane, prosečno je dnevno odraslom rmeku potrebno 1800 grama gotovog jela. Ljudi, koji jedu poglavito biljnu i posnu hranu, uzimaju je u vet-im zapreminama, oll 2500 elo 3000 grama. Zapremina zavisi oel sadržaja vode u jelima. :Jleso ispušta vodu prilikom gotoYijenja jela, a biljne namirniee je upijaju, te uzimaju vecu zapreminu. Tako na pr. govedina sadrži vode: sirova sveža 75 %, kuvana 57 %, a pečena 59 %; pire od krompira 78 % itd. Gotovijenjem i čuyanjem hranu bolje iskorišćujemo i lakše \'arimo. Hladna jela izazhaju usporavanje, a topla ubrzanje sr('ane radnje. Iskoriš(-enje hrane zavisi mnogo i o podeli na obede. Tako na pl'. od 1:200 grama mesne hrane, ako se uzme odjedanput, ostaje neiskorišćeno 12 %, a ako se uzme u tri obeda, samo 5 %. Podela jela na pojedine obede kod radnika iznosi: za doručak 14 %, za ručak 45 %, za večeru :35 %, za 2 sporedna obeda 6 %; a kod lekara: za doručak 12 %, za ručak 47 % i za večeru 31 %. Iz svega se vidi da je pitanje standarda ishrane ljudi stvar socijalne meelieine i da se 0\'(1e možemo osloniti samo na njenu stručnost. Jedinice koj ima se IIlc!'i stalld ard is/trane. Veličina standarda ishrane za\'isi najYiše od doba, težine i Yisine, pola i rada pojedinih ljudi. Da bi se izbegla raznolikost koja se u tome pogledu javlja metlu ljudima, veličina standarda ishrane meri se tZ\'. konzumnim jedinicama. Sistemi za izračunavanje konzumnih jedinica nisu svagde jednaki. e EJ1[jelov()1Jl sistemu za jedinicu je uzeto nOVOI'Oclenče i oznareno kao 1 Kvet (u počast Belgijanca A. Qlldelet·a). S\aka godina raste sa 0.1 Kveta, Xa taj način čovek sa 25 godina čini :3,5, a žena sa 20 godina 3 K.\'eta. A to je doba kad se postiže maksimum. Rubne}' misli, ela bi čoveku odgovaralo 5.2 jedinica, a ženi 4. Danska metoda za osnovu proračunavanja uzima kalorije, koje su potrebne za održavanje u detinjsh'u od 1 do 15 godina. Broj kalorija za odrasle (2843) čini jedinicu i na nju se svode ostale osobe po uzrastu. Atwatel' polazi od telesne težine i potrošnje energije u pojedinim uzrastima. ,ifeJJwčka metoda stavlja odrasle muške preko 15 godina kao 1, odrasle ženske kao 0,8, za decu ispod 15 godina računa ~e za svake tri godine po 0.1 jedinice. Nemačka metoda uzima u račun sve troškove za žiyot, a naročito životne namirnice (Ivanie, 200). Za nai'>e prilike, a i u svima našim kasnijim izlaganjima gde budemo uzimali u obzir standard ishrane, oslon1eemo se 41
na jedinice Tk Stey. Z. hani(~a . Xa str . 201 pomenute knjige veli: "Ali l~ pro~'ačunima za ishranu "elikih grupa stano\'mštva po zannnanJu mi se ne možemo držati individualnoonačina proračunayanja, nego ćemo uzpti kao normalnu potreb~ jednog odraslog c'O\'eka srednje veličine 3000 kalorija. Žena potrebuje .Je/ii te koli(~ine (2400), a dete od 10 do Hi god. 3/J • od 5 do 10 god. 1/~, od 1-5 godina !l/lO odraslog muškarea. PI'PI1H1. tome u i1ranljivim sastojeima potrebno je: 0:1
I
Jediniee
Odrasli muškarac Oci rasla žcna Det(' 10-15 godina Dete 5-10 " Dete \ - ;;
"
IBel~n('c-
1.-
O.SO 0.75 050 O.:W
ville
100 SO 75 50 :30
}Iasti
Ugljeni hidrati
Kalorije
60 JS J5 :30
500 JOD .)--
:3000 2400 2250 1500 900
18
·H:)
250 150
HranjioCl I'redno.'!! namirnica. Ekonomija potrošnje ('uni ži\'otne namirnice po njihovoj hranjivoj Yl'ednosti. Ži\otne namirnice su tkiva Liljnog i ži"rotinjskog pOl·elda. Kao proizvodi života, i životne namimice zavise u svome postojanju i sastavu od jednog duga(';lwg niza raznih činjenica, kao od nasleda, spoljnih uticaja: klime, ishrane, uzrasta i dr. Zbog toga i njihova sadržina u hranjivim sastojcima podleže kolebanjima i promenama. ?Ileso na pl'. od raznih \Tsta go\'eda ne mora m'ek sadrža\'ati istu količ'inu belanč~evina i masti. :\Ileko od raznih krava takode može biti različno po s\'ome sadržaju hranjivih sastojaka. TJ nauci o ishrani čo\'eka postoje naročite tablice u koje je unesena srednja hranjiva ned nost syake namirnice. Obzirom na te tablice (prema knjizi Dr. Stev. Z. hanića) u 100 grama sledećih životnih namirnica ima:
IBelančeVinal masno mleko (kravlje) jaja bez ljuskc mršava govedina masna teletina srednja ovčetina mršava svinjetina kokošinje masno heringa crni hleb
;1.1 1".)
20 IS IS 20 18 7 5
Kalorija
6:3 150 115 171 1:35 140 152 65 210 itd.
Preračunavanje standarda u životne narniTnice. U nauci o potrošnji izvestan standard ishrane meri se \Tstom, koIi-
42
činom
i I\:'."aliteto111 onih ži\-otnih namirnica iz kojih se 111ože, pod ostalim normalnim okolnostima (spremanje, raspored obeda, l~istoća i dr.), dovoljno ishraniti naš organizam. r tom pogledu treLa imati u ddu pomenute jedinice potrošnje i količinu belanče\'ina i kalorija po \Tstama namimica. U nauci se meri samo srednji stanclard, za razliku od individualnog standarda, koji može ~;;yaka osoba da za sebe !ično izračuna prema svojoj težini, uzrastu, radu i dr. Pri iz boru ill'ane treba, narayno, paziti i na ostale usloye (lobre hranekoje smo ranije spomenUli. Eliminišuri na o\'om mestu uticaj dohotka na \'e!ičinu standarda ishrane, bilo bi minimalno po Dr, "'aniću za po1'oelicu od 3 člana (ota(~, mati i dete od 6 do 10 god.) potrebno dnevno 240 grama belanf'eyina i 7000 kalorija ili nedeljno 1480 grama belančevina i 49000 kalorija. T; tome slučaju otac pretsta\'lja 1, mati 0.80 i dete O.flO jedinica potrošnje, odnosno s\'ega 2.30 j(~clinica potrošnje. Do takvog minimalnog standarda islH'a ne možemo računanjem doći i pomoću ranije tabele, grle smo rekli da na jednu jedinicu potrošnje ide 3000 kalorija i 100 gl'ama belanl:eyina dnevno. Ako 3000 kalorija pomnožimo sa 2.3 jedinice, dobijemo 6900 kalorija. 2.3 jedinicepo 100 grama belančevina iznosi 230 grama dne\'I1o, Ista porodica od tri ('lana, kojoj je potrebno za trideset dana 7200 grama belančevina i 210.000 kalorija može se, po Dr. Ivaniću (str. 212), zadovoljiti o\'om hranom. (Yidi tabelu na 44 str.). TJ našim kasnijim izlaganjima, kad god Ludemo spomenuli standard ishrane, imaćemo u delu popis gornje hrane. }Ianju količ-inu od gornje hrane smatramo nedovoljnom ishranom, pošto se oyde radi o minimalnom standardu.
§ 10 Standard
~tann\'anja
Fporedo sa potrebama ishrane ljudima Sl' skoro u istoj meri nameće veliki broj potreba stanoyanja. lT potitičkoj ekonomiji stanu se, uglaynom, daje uloga ela nas sačuva od \Temenskih nepogoela. Potrebe stanovanja, kao i cela potrošnja, proističu, pr\'o, iz opštih prirodnih i druMYenih uslova izvesne sredine u datom \Temenu. Na drugom mestu, stanoyanje stoji pod uticajem iz\'esnih s\'ojih naročitih faktora. Kada se uzmu u obzir prve okolnostf kao opšte, druge kao stambeno - specijalne, onda se pred nama javlja današnji standard stanovanja kao tačno odredena \'eličina. Zasebno govorimo o gradskom i seoskom standardu današnjeg stanm'anja. Objekti za stanovanje na selu ne zadoyolja\'aju samo potrebe stanovanja, nego ujedno služe i kao sredstva poljoprivredne proizvodnje. Zadatak je gradskih stambenih objekata da zado\'olje u onoj meri potrebe 8tano43
-
I mleka kravljeg jaja mesa govecleg mršavog mesa ovčeg mršavog mesa svinjskog srednje masno kokoš mrŠa\'fl sira posnog telećine masne slanine masne hleba bela brašna hela griza masti maslaca
Količina
I Belanče- I "ine grama
18.- kg. 30 kom. 3.- kg. L- kg. 1.Ll 1.1.-
558 195 600 190 170 165 350 90 27 .l80 800 160
kg. kg.
kg. kg. kg. 1 G.- kg.
tL- kg.
2.- kg.
3.- kg. kg. 3.- kg. 10.- kg. 2.- kao· 3.- koo· 5.- kg. 1.- kg. 1.- kg. 1.- kg. 3.- kg. 3.- ka o· 1.- kg.
pirinča
krompira graška pasulja kupusa c,ekle šargarepe kelerabe spanaća
salate rezanaca makarona
2.5.2.12.2.-
šećera
oraha ljuštenih crna hleba sočiva srnrčaka
10
36 30 100 200
kg. kg. kg.
32 720 .lOO 200 60
kg. kg.
1.- kg.
0600 kg.
ke>ksa Svega
I
9720 2250 3.l50 1110 2550 70J 1670 875 7800 13200 2-1400 3320 27600 10700 9600 5600 5600 8200 1200 270 240 200 330 2.lO 3.lOO 6800 19500 1300 25200 6000 2050 2340
7.5 :200 UO 300 510 125 5 5
1.5
I
7200.5
Kalorije
I
209999
vanja koje se ljudima nameću fiziološki i društveno, obzirom na raznovrsnost njihova društvenoga života. I aradski stanovi siromašnih narodnih slojeva isto tako ne sluŽe samo stanovanju nego i proizvodnji. Tako se na pr. po 111no a im stanovima za druge šije, pere, piše, ispravljaju škol~ld zadaci slika i vrše mnogi drugi poslovi, koje bi inače trebalo obay~ ljati po radionicama. Dobar cleo gradskog stana ujedno služi kućnoj ekonomiji domaćice, kao što je kuhinja, podrum i dr. Izyest~n deo stana. !reba češće dati gostima, iznajmiti potstanarIma, upotrebIti za čm-anje izvesnih stvari. U meru današnjeg standarda života treba ela udu sve ove i slične okolnosti. Gradsko stanovanje proteže se i na hotele kafane gostionice, k~ub.ove, internate, sirotinjske i druge javne do~ :nove, . kazl1lol1lce, sta!lovanje momčadi po parobrodima, skole l sl. U širem smIslu problem stanovanja proteže se i
44
na sva mesta gde se ljudi bilo van posla ili u poslu zadržavaju, kao što su kancelarije, radionice, prodavnice, parkovi, ulice, igrališta i elI'. SYa ova mesta treba sa stanovišta potrošnje da dadu syojim stanoynicima onaj i onakav prostor koji im se njihodm standardom stanovanja nameće. Standard stanovanja je mera po kojoj ćemo m-ek raspoznati da li su ljudi na tom prostoru gusto naseljeni, odnosno prenatrpani ili nisu. Veličina stCtwiCtl'da 8t(III()l'm~ja. Covek se u elomu odmara, radi i vodi Syoj socijalni porodični život. Život u u domu, zbog sYoje fiziološki' i kulturne mnogostrukosti, kao i svoga velikog socijalnog značaja ne može da se syede samo na bilo kakvo tehnii"lw zacloyoljenje. Xe radi se tu samo o bilo kaln-a četiri zida i nekoliko prozora, nego o mnogostrukom sa\Temenom tehničkom uredaju koji može u celosti da zadm-olji naš današnji standard. Zato se i pitanje veličine standarda stanm-anja svodi na isticanje svih onih fizioloških, kulturnih, ekonomskih i socijalnih potreba koje ima minimalno da zadovolji stan sa svima svojim ureć1ajima. Xa m-ome se mestu daje stanu pomenuti najširi pojam, razumevajući, dakle, pod stanom ne samo kuću sa nameštajem, nego i sve kućne higijenske, moralne, estetičke, ekonomske i druge uredaje, kao i čitanI srerlinu gdl' se ljudi kreću za puna 24 sata. Pojam stana, na pr., II m-om pogledu, kako smo i ranije istakli, može da se protegne i do izletnii"kih koliba i drugih nre(iaja po okolici grada, kao i na puteye po kojima je ljudima lakše pristupai"\na okolna priroda radi odmora. Na ovo mesto spada i lokalni voz, tramvaj i autobus, pomoću kojih možemo lakše, jeytinije i holje da zadovoljimo svoj standard stanovanja. Sa\Temeni standard stanovanja u gradu obuhvata zaelm'oljenje ovih stam l1enih i'inilaca: I f)ržaya treba da sh-ori taln-e stambene zakone i druge propise koji će elati solicInu trajnu osnm-u za vodenje takve drža, ne i samOUpraYlle stambene ekonomske, soeijalne i fiskalue politike koja će imati u yidu redoYito zadovoIjaY<1l1je i kontroliranje s,ih stambenih činilaca. Propisi oye "\Tste treba ela budu jedinstveni za celu zemlju, tako da se pojedinim opštinama ne da mogućnost ela one stambeno pitanje rešavaju po svome ličnom nahodenju. Drža'i'a ima da pomogne siromašnim opštinama llvodenju oyakve politike. Ekonomska stambena politika obulri'ata javno staranjeo gradnji stanova i stam bonih ul'edaja, kao domaće privredne grane, kako bi ona, sama po sebi, u svakome mestu eyolueiju standarda stanovanja mogla samostalno iredoyito da zadovoljava. Ovde se, uglan10m, misli na moderniziranje
zanatstva ove 'Tslc (ziclarskog, instalaterskog. za zclrav:-;tven8 uredaj e i dr.). Socijalna stambena politika poznata je, uglanlOlll, pod imenom stam lJenog pitanja, koje ističe podmirenje standarda stanoyanja kao kolektivnu ili javnu potrebu. Na ovo mesto spada i borba proth~ kapitalistieke stambene privrede i proti, svih spekulacija sa grac1eYnim matPrijalom (borha protiv kill'tela cementa i sU. Fina Ilsijska stam bena politika. umesto da otežava, treba da olakšava zadovoljenje standarda stanovanja siromašnih narodnih slojeva, II Vodenje onakvog planiranja ~.rradova koje ee imati II \"idu evoluciju standarda stanovanja za jedan dulji period Hemena. Ovako planiranje, znači, ne hi smelo da zavisi od tl'enutnih i ličnih raspoloženja opštinskih oduornika, nego od stalnog stručnog osoblja. Gradsko planiranje je "inteligentna kontrola i vodstvo fizičke strukture, porasta i pl'omen(~ gradova ". TaJn'o planiranje obuhvata: veličinu gradilišta i blokova kuća: parkove i trgO\'e; ulične plano\'e. prolaze. male ulice, širinu ulica, aleje i dr.: sadanje i buduće sisteme lokalnog transporta; željezničke stanice. vodeni saobraćaj: jan1e i polujan1e gradeYine: protezanje gradske zone u poslmne i stambene četYl'ti: snabdevanje vodom, odvoz otpadaka, pijace za životne namil'l1ire; ure(laj ulica, nasade, ograde, signali, udoune stanic'e: javne ustanove, građanski centri, gractanska umetnost, ustanove za odmaranje; požarna kontrola, ograničenje garaža i mesta za punjenje kola; javnu higijenu, groblja; nova pododeljenja ; i po mogućnosti komunalne finansijske i administrativne metode, odmeravanje poreza izmedu posloynih i gradskih čet\Tti. Susedstvo je prirodno jedinstvo novog grad:-;kog planiranja, uključujući škole i institlwije oko središnjeg trga, sa parkO\'ima, čarsijom, unutarnjim uli('mim sistemom i glavnim drumovima za saobraćaj sa suseclstvom; onle će se razviti prirodni socijaini odnosi medu porodicama i prijateljima, a privatni će dom doći do izražaja pod uslovima potrebnih javnih institucija i jaYl1e službe (B . .Andrel!!s 277). III Plansko staranje o odnosima izmedu grada i okolnih sela, protežući se u tom pravcu na celu poljoprivrednu oblast dotičnog kraja. Narodna potr0šnja ne može, kao što to stole(~iIl1a radi priYatna gradska trgovina, ela bude indiferentna prema životu zemljoradnika, svoga komšije. Okolna poljoprivredna proiZYodnja i okolni seoski način života čini prirodno nerazclYojiyo jedinstvo sa gradskom potrošnjom. Od načina žiyota tih seljaka zavisi dobrim delom ceo problem gradske naseljenosti. Okolno selo ne samo da hrani gractane svežim ži\'Otnim namirnicama nego je 0110 i prirodno produljenje načina gradskog stanovanja. Ako su okolna sela higijenski stambeno 46
ut'edena, onela se grad manje boji od rasprostiranja e\'811' tualnih zaraznih bolesti. Gradani ne jedu sa :-;ela samo životne namirnice, nego i klice raznih bolesti. Sela su ujedno i izletišta O'ra(1ana, što znači da se gradski stambeni život dobrim dplon~ proteže i u okolicu_ IV Ne!)ostojanje močyarnih zemljišta, otvorenih bunji~ta illehigijenskih k\'artoya. kako u samome graclu, tako l u Ilajbližoj okolici.., . ... _ .' Y Promicanje zadruzne stambene 111l('l)atlve ugradenJu. higijenskom uredivanju i nadzoru gradske stambene politike. VI Obavezno javno podučavanje Syih gl'adana u nači nima higijenskog stanovanja. VII HiO'ijensko uredenje pojedinih stanova na ovoj osnovi: zdra~T stan; doyoljna i zdrava pitka voda u samoj kući; u samoj kući higijenski nužnik za isldjučinl upotrebu svake poro(1ice zasebno; nužnik ne sme biti smešten u rl:~o rištu, na balkonu i II sobama; nužnik treha ela bude dovoljno En'etao i prozračen; bezuslonlO priključenje nužnika sa kOlllunalnim vodovodom i kanalima: higijensko dyori;;te, osvetijeni, prostrani i sigurni basamaci : :-;tručni opra\'(~i i stručno uredil-anje sam(> zgrade: umereno sunčano svetlo i zračenje: sigurna zaštita od vatre: bez Ylage: mogućnost brzoga I lakog otstranjiYanja otpadaka; prostorije dovoljne yeli(~ine i hroja za higijensko i moralno stanovanje; mogućnost za SYU ('elja(l da se II stanu poyu('e i odmori; ZclrH\'a ,okolica. \'III Dovoljna veličina i pogodan smeštaj zemljišta na kome je kuća sazidana. Veličina zemljišta zavisi od toga da li je kuća za jednu porodicu, na osami, ušorena ili za \'ise porodica sa nekoliko spratO\-a. Poželjan standard za porodični ži,'ot sa decom traži podyojenu kuću sa takvim slouodnim prostorom oko nje koji je pogodan za ledinu i ba;;('u "sa Ukupnim zemljištem llajll1al1j(~ 5000 kradratnih stopa (.,1,645 kvadratnih metara), ili 50 X 1Ll0 stopa (152.,1, ';< 30.48 metara)" (B. Andrews 237). I naš narod ne yoli kuće sa yj;;e stanova, Narodna posloyica veli: "Kuća mu se kućerinom zvala!" (' -svakom slučaju, porodica gde ima dvoje troje dece za sam -stan traži standard prostor najmanje 100 kvadratnih metara: ",pava(~a soba roditeljska 20 kyo m., dečja spayaća soba jedna 10 i druga 10, trpezarija 20, kuhinja 16, a nuzgredne prostorije 24 kyaclradna metra. Pri najvećoj ekonomiji prostora, kada gradimo svoju kuću koju raspodeljujemo unapred prema porodičnim potrebama, ne može se ići ispod 80 kYo metara. Standard stanovanja uključuje i potreban smeštaj prostora na kome je podignuta kuca sa dvorištem. Dobro sun~ano osvetljenje i zračenje stana zavisi od toga ela Ii je stan zaklonjen drugim kućama, kolika je širina suseLlne ulice, da li je kuća na uglu ili unutarnjem gradilištu, kamo gledaju prozori i sl. 47
IX Visina stmnbenih prostorija treba ela odgovara higijenskim gractevinskim zahtevima. Visina iznosi najmanje 3 metra. :'\Iinimalnl razmak izmedu zemlje i poda prizemlja iznosi 60 cm. X :.\linimalna ~tandard kubatura stana za porodicu sa četvoro čeljadi iznosi oko 300 kub. metara. Za robijaše se uzima (lanas kao normalna mera po osobi 28 kubičnih metara. l; Ujedinjenim Držayama Seyerne Amerike medu malc-' stanove za porodice broji se stan sa ROO kub. metara. "Stam beni problem, može se reći, postoji kad god položaj kuče i kučišta ili prilike nat'ina stanovanja ometaju na bilo kakav način blagostanje ili razvitak, fizički, duševni. socijalni ili moralni razvitak hilo koga čeljadeta:' (OU. Il Andreu's 292).
StandaJ'd jJJ'enaseUenosti. Kao znak prenaseljenosti ne može se uzeti samo veličina stambene kubature koja otpada na pojedinu kućnu čeljad. Tako na pr. neki zakoni smatraju prenaseljenošću prosto!' manji od 120 kub. metara za odraslu čeljad, a za decu 60 kub. metara. Iz onoga što smo dosada rekli o standardu stanovanja možemo zaklju(;iti da se prenaseljenost ne meri samo kubaturom, nego i pomanjkanjem i drugih stambenih faktora. Općenito se uzima ela prenaseljenost postoji onda, ako stanu nedostaje bilo koji od ovih usluva: 1) Separatno kućanstvo za svaku prirodnu porodicu (roditelji i mala deca) sa njenim zasebnim toaletnim uredajima. 2) Ako u elomu ima potstanara, oni treba ela imaju zasebne s\'oje sobe sa zasebnim toaletnim urectajima. 3) Posebne spavaće sobe za mušku i žensku decu, kao i za roditelje. U jednoj sobi može da spava muž i žena sa malim detetom, inai:'e u svakoj sobi najmanje dve osobe istoga pola. 5) r stanu treba da ima barem jedna soba za zajednWki porodični život. Ta soba može da bude trpezarija, stambena kuhinja, ali ne spavaća soba. 9) Na 40 ara može da doete od osam elo dvanaest podvojenih jedno-porodičnih kuća. Ako su kuće jedna uz drugu, onda može i 20. 7) Zasebna soba za svaku osobu II internatima ili u g'l'upnOI11 sta novanju.
§ 11 Standard odevanja i obuvanja ~Ii se odevamo i obuvamo zato da pokrijemo i zaštitimo s,;oje telo od prirodnih pojava. U odelu smo pred svetom ono što smo u društvu: voj nici, državni Nnovnici i dr.
Ako mi po svome položaju u društvu nismo ono što se smatra "gospodstvom", mi to možemo pred svetom postati, ako se preobučemo. Odeća (pod reči mislimo oc1evanje i obuvanje) pored toga ukrašava ljude; što \'iše dekoracije imamo na sebi, utoliko kod neprosvećenog sveta stičemo veći u&;led i p08tovanje. Odatle pred općom narodnom prosvetom sve više izčezava ovaj zadatak odeće. Od ukrasnog ili tlekoratiYnog značaja odeće valja razlikoyati njen estetički zna6aj, tj. da u njoj izrazimo onu lepotu koju krijemo u sebi lično mi sami, pa i samo društvo u izvesno nemo i na odrectenoll1 mestu. Odećom se mogu ispoljiti i niski instinkti animaliteta. ;\li ćemo ovde imati u yidu samo onu odeću koja se čoveku, II njegovom standardu života, nameće prirodom i društvom. S prirodne strane radi se o fiziološkim potrebama našega tela, a sa društvene strane o zadovoljenju tzv. zakona uni(o !'IllJlO S ti. Ohlačenje po ovome zakonu ne t:;astoji se u tome da svi ljudi imaju jednaku uniformu, kao recimo vojska. Ono se danas s\"e više ispoljaya u tome što se svi ljudi izvesne sreC\irw na približno sličan na6in oblače. Nose se, na pr., slihli šeširi, slično muško odelo, jednak kroj ženskih. odela, obuea izvesnog-a modela, syi ljudi nose kravate i dr. proset~no
Piziolll.'i/w odeoanje. Odeća u prirodnom pogledu ima taj zadatak ela stalno održava toplotu ljudskog tela na 3!5.6 stupnjeva Celsiusa ili 98 u Farenhajta. Odeća nam zaštićuje telo od vlage koja dolazi spolja ili usled našega znojenja; ona nas čuva od nečistoće, vrućine, vetra i studeni. Sama odeća, opet, ne sme hIti takva da sprečava telo tl zadoYoljenju svojih potreba, na pr., dovoljnog zračenja, cirkulacije kni, razvitka pravilnih oblika pojedinih delova tela i elI'. U tome pogledu" odeća treba ela bude prozračna, leti otyOreno bojadisana da odbija toplotu, zimi tamnija da zadrža'i-a toplotu; da ne bude tesna, nelagoclna, neprikladno velika: ela se kroza nju ne primećuju spoljni pokreti tela i dl'. Socijalna higijena uzima da odeća zadovoljava svoj fiziološki standard ako ispunjava ove uslove: 1) Da se u njoj može hodati udobno jedan sat. 2) Da se u njoj može udobno trčati jedan minut. 3) Da odeća sa svoje strane ne prouzrokuje i ne povećava \Tućinu ili studen. 4) Da odeća sa svoje strane utiče na smanjenje, ati ne na poyećayanje nastalih telesnih bolesti. 5) Da apsorbira vlagu znojenja odraslog čoveka za vreme od jedne četvrtine dana. 6) Da je sašivena od takvog materijala koji može odvojiti vlagu znojenja od kože. 4
48
49
" l
Da odyaja telo od poja,'a spoljne ,lage, naročito da se ne sedi ili radi u vlažnoj odeći Da bi se zadovoljili "Yi od fiziološki zahtevi, potrebno je da pojAdinac ima dovoljno odeće i u ~\:yantitativnom ! ~ kvalitativnom pogledU. Tako na pr. da moze dnevno menjatI čarape, rublje tri puta ser1mično, da na nogama kad je vlažno ima kaljače, kaci je kiša da nosi kabanicu ili kišobran i dr. Na O\om mestu treba istaći i upućivanje sveta u na{~i nima pravog fiziološkog oblačenja. U tome pravcu očekuje se dosta od socijalno-higijenskog narodnog prosvećivanja. 7)
DJ'/l'::itveni deo standarda. Prema onome što smo rekli o zakonu društvene uniformnosti odeća treba da zadovolji O\e činioee syoga društvenog standarda: 1) Da po načinu odevanja pojedinac ne bude neka društvena iznimka. Neki na pr. državni službenik mogao bi da se zaštiti od studeni i II dolami kakya se pre nosila, ali bi u njoj na ulici bio smešan s,"etu. Nekome slugi mogla bi sa fiziološkog gledišta dobro ela dode na ulici pidžama njegova gazde, ali bi u njoj izgledao svetu kao kakvo čudovište. 2) Pojedinac treba ela se oblači u stopu sa srednjom društvenom 111odom, naročito obzirom na svoj društveni i profesionalni položaj. Kućnoj pomoćnici bi mogao dobro doći lanjski šešir njene gazdarice, kad ne bi ove godine na ulici žene nosile šešire nekoga novog kroja. Nastan1ik u svakom odelu ne može da bude ono šta treba da bude u razredu. I najsiromašniji radnik treba na kaIn'oj svečanosti da se pojavi u svečanom ruhu. 3) U izvesnim poslovima potrebno je onakvo odelo kakvo iziskuje sam taj posao. Izvesni (~inoynici ne mogu bez uredne uniforme ela se pojave na ulici. :\[atiin8ki inženjer i mati inski radnici treba da imaju posebno svoje radno odelo kada su na poslu. 4) Mogućnost dO\)I'og čuvanja i opravka odeće. U tu su svrhu potrebna razna sredstva za čišćenje {krem za cipele), pranje, peglanje, ostavljanje i dr. Bezuslovno je potrebno da pored glavne, svečane odeće, imamo još i drugu koja ĆA ovu Pl'YU što vge čuvati od kvara. Tako u standard ulaze kecelje za rad, kaljače zbog blata, kućna odeća i sl. 5) Odeća treba sa svoje strane da zadovolji tZY. k011\'encionaIni socijalni život. I kćerka pralje hoće u lepšoj haljini da se pojavi na balu. l\Ilada hoće da ima svoj veo, mladoženja lepše odelo i rukavice. 6) :Mogućnost sporta, oporavka, odmora. putovanja i sL iziskuje naročitu odeću. Tako su nam na pr. za skijanje potrebne naroeite cipele, posebno odelo i dr. Gradski je život već fiziološki nemoguć bez mnogih grana savremenog sporta.
50
l
Jedinice standarda odevanja. Kao i kod ishrane, tako na opseg standarda odevanja utiču pol i uzrast pojedinih lica. Ovde se uzima kao jedinica standarda način odevanja odraslog mu:::karea, te se takva jedinica označuje sa 1.-. Pošto je u o
(mu~, žena i troje dece od 12, 7 i 11/2 godine) po sledećoj skalI za 1 mesec dana:
Jluškog oelela Dečačkog odela 1)eyojačkog odela Zenskog odela Platna za košulje Bluza ženskih Muških košu lj a Ženskih košulja ~Iuških čarapa
Zenskih ~Iuškjh
čarapa
cipela Zenskih cipela Dečijih cip'ela Pendžeta cipela
1/12
komada
1/12
"
1/12 2/12
16/ 12 2/12
6/12 6
112 6/12 6; 112 1/12
"
" " "
"
" " para
1/12
" " 8/12 " Prema gornjoj skali, računa se na godinu 1 muško, 1 dečije, 1 devojačko, 2 ženska odela itd. Obzirom na ono što smo rekli o fiziološkim i društvenim faktorima odela vidi se da je ova skala vrlo oskudna. ' 2/12
51
Benko Artur Grado, raspravljajući u Radničkoj Zaštiti od 21 februara 1935 pitanje uzakonjenja minimalnih nadnica i plata, smatra za privatnog nameštenika u našoj državi ovaj minimalni standard odevanja i 011uvanja: 1 muška kabanica za tri godine 2 muška odela za jednu godinu 3 muške košulje"" " 3 muške gaće " " " 6 pari muških kratkih čarapa za jednu godinu 2 para muških cipela """ 1 muški šešir " " " Za ženu dodaje SA 60% od vrednosti syega pomenutog_ Za 2 dece dodaje se 40% od ""
Š 12 Vaspitni standard U današnjem standardu života zauzima \'ažno mesto 1" potreba vaspitanja ~we kućqe l'eljadL Ovaj deo standarda: obulwata: 1) Potrebu da decu vas pitamo do one mere koliko je potrebno za njihov samostalan i trajno koristan rad u životu; 2) neprestano usa\Tšavanje radne snage odrasle kućne (~eljadi, kako bi mogla ela zadovolji nove potrebe u syome pozivu (usavršavanje lekara, nastavnika, majstoru, ('itanje stručne štampe i sl.); 3) davanje mogućnosti i domaćici da se i ona stručno usavršava u \'ođenju svoga domaćinstya i da se opšte kulturno vaspitaya ; 4) neprestano staranje oko toga ela svako kućno če ljade može dnevno da sti('e ona društvena znanja koja se smatraju kao savremena. Čovek dolazi na svet samo sa svojom opštom prirodom, Življenjem u društvu opšta priroda dobija postepeno svoje društveno obeležje, obeležje određene klase l sredine. Sa kulturnim razvitkom te sredine menja se i nivo opšte čove koye prirode, sa društvom ide naviše. Opšte prirodno znanje nije dovoljno za egzistenciju u društvu. Sta više, i opšte društveno ;manje nema u sticanju dobara praktične vrednosti ako pojedinci nemaju potrebnih stručnih sposobnosti. Kada svi ljudi u jednoj sredini imaju osnovnu školu, onda sama osnovna škola ne osposobljava ni za kakvo privrectivanje . .xaprotiv, u ranijem periodu dotičnoga društva, kada je samo mali broj ljudi imao pismenost osnovne škole, po-jedina lica mogla su i svoju osnovnu ~kolu iskoristiti kao kakvo naročito stručno osposobljenje. Oim u jednoj sredini
52
počne izYesna školska naobrazba prevladavati kao opšta, ljudi se sve manje mogu njome da koriste u svome poslu kao nekom naročitom Hstom osposobljenja. Dok je kod nas bilo malo ljudi sa S\Tšenom nižom srednjom školom oni su tada mogli da nadu zaposlenje samo na OSDonI sY~doclžbe te škole. U nas se danas sve više popunjuje činomi6ki kadar sa onima koji su svršili punu srednju ;:;kolu, elok su oni sa manjom školskom naobrazbom sye vi;:;e upućeniji na učenje zanata ili kakvo drugo strUl'no osposobljavanje. U standard vaspitanja ne ulazi, dakle, bilo kaho ;:;kolsko obrazovanje, nego samo ono koje mladog čoveka potpuno osposobljaya da može u životu ela privre(luje u jednakoj meri kao i drugi ljudi prosečno II dotičnoj sredini. Kada osnovna škola sama po sebi nema stručne prin'ec1ne vrednosti, odnosno kada se to isto bude desilo i sa maturom gimnazije, onda toliko školsko obrazoyanje nije dovoljna mera ni u standardu života običnoga radnika . Opšta se društvena naobrnzha ne povećava samo školom. nego i kulturnim podizanjem one sredine u kojoj se čovek redoyito kreće. Svakako jP najjači uticaj neposredne, porodične sredine, onda ulice. školskog dečijeg društ\'a, kasnije kavane i celE' javnosti. Zato dete treba da ima svakodne\'110 prilike da ;-[jn škole nešto nauči. Roditelji treba samo sebe intelektualno da pridižu, da prate probleme savremene naobrazbe, da se i sami ,'aspitavaju, ako hoće da pomognu S\'ojoj deci na O\-om polju. Porer! izdataka za školarine, školske udžbenike i ostale školske troškove, potrebno je da se deci pripremi kućna lektira, da im se omogući članstvo u raznim omladinskim kulturnim i sportskim organi7:acijama, pohadanje pozorišta, bioskopa, putoyanje, saradnja u de(~ijim {'asopisima. novinama i sl. Na taj način vaspitni standard dobiva kudikamo šire obeležje. mnogo opsežnije od jednostavnoga pohactanja škole. \'aspitni standard je jedna realna pojava, čiji se nov{jani troškovi dadu tačno prorai";unati. Zato je potrebno da imamo od svakog ovakvog' izdatka i neku stvarnu korist. Ta korist najviše zavisi oel školskog programa i načina njego'm izyactanja u ;:;kolL Pošto učorlici, naročito po većim gradovima, imaju dosta prilike da se i nn škole obrazuju, to i sam školski program treha da o takvom obrazovanju povede računa, tj. da se sam od sebe što više USa\TŠava. Danas učenici imaju prilike ela II hioskopu nauče dobar deo geografije, društvenih običaja; u pozorištu literature; koel kuće da se upoznaju sa elektricitetom, plinom, polugama, fotografijom, radiom i dr. Dnevna štampa obaveštaya decu redovito o sYim savremenim prirodnim i društvenim pojavama, o raznim izumima, o naprecima nauke i dr. Danas dete. dok je još u osnovnoj školi, prati elnevnu Stampu.
53
Vaspitni standard ne zayršava se samo svršavanjem škola, nego se nastavlja kroz ceo život, pošto se od sviju nas traži neprestano kulturno jačanje u Yezi sa kulturnom evolucijom naše sredine, a naročito našega društvenoga poziva.
§ 12 Ostali delovi standarda života Hrana, stan sa ogreyom i osvetljenjem, odeća i obuća samo jedan, glavni deo današnjeg standarda života. Ljudi, kao društvene jedinke, ne mogu se zamisliti bez dodira i odnosa sa ostalim ljudima, sa ljudskom zajednicom, njenim političkim, moralnim i raznim kulturnim organizacijama. S'd oni deluju zajedno na svojoj fizičkoj, socijalnoj kulturi i opštem društvenom progresu. Oni se medu se sastaju, čitaju, pišu, bave se umetnošću, obrazuju se, putuju, medusobno se potpomažu i uopće zavise jedni od drugih. Opet, svaki pojedinac oset>a neodoljivu i jaku potrebu OčU vanja svoje lične egzisteneije, svoga zdravlja i s\'oga kulturnog raz·dtka. Sa gledišta potrošnje, sav taj žiYot nije nešto zamišljeno, on je kruta stvarnost koja se svakome čoveku neodoljivo nameće u ostalim delovima njegoya životnog standarda. sačinjavaju
Zdravlje i bolest. Amerikanci tačno yele da se zdravlje kupuje ličnim, porodičnim i javnim budžetima. Prema izvesnim istražh'anjima, troškovi lečenja četiri puta su yeći od troškova oko sprečavanja pojedine bolesti.. Nega zdraylja je poznata veličina i kao taIn-a, sa svojom prosečnom vrednosti, ulazi u porodični standard. Može se općenito uzeti da eelokupnim načinom ži"\'Ota (hranom, stanom, odećom i dr.) čuYamo svoje zdravlje i lečimo syoje bolesti, ali nam se ipak fiziološki i društveno u tu s\Thu nameću sledeće zasebne potrebe: 1) Održavanje higijenske čistoće tela, doma i sredine uopšte, što se na pr. postiže: pranjem, kupanjem, sredstvima za čišćenje (pasta za zube, sapun uopšte i dr.), sredstvima za dezinfekciju (kućna apoteka uopšte), krečenjem, zrače njem, sunčanjem, brijanjem, šišanjem itd. Ovde spada i čiš ćenje ulica, odnos smetlja, otklon javnih bunjišta, izoliranje naprava koje štete zdravlju (plinara, kemijskih radiona, fabričkog dima i sL). 2) Sredstva za izoliranje klica bolesti, kao što su pljuvaonice, dOVOljna količina rubaca, zasebni peškiri, posebne zdele, čaše i ostalo stolno posude za svako kućno čeljade, posebne postelje, zasebna soba za bolesnika itd. 3) tTavno kalemijenje, javne karantine, besplatni dispanzeri, školske poliklinike i sl. 54
4) Potpuna nega majke i deteta u onoj meri koliko traži sa\Temena medicina i higijena. 5) Svi troškovi lečenja, kao što su lekovi, lekari sp eeijalisti, zubari, bolnice, sanatoriji, klinike i dr. 6) Šteta koja nastaje usled nerada bolesnika i one kućne ('eljacli koja je uza nj. 7) Potpuna briga oko stqraca i starica u domu: nega, pomaganje, osvežavanje, zahavljanje i uopšte olakšanje poslednjih godina njihova ži\-ota. 8) Neg-ovanje i olakšanje života defektnp i umobolne dece i druge čeljadi u porodici. 9) Troškovi pogreha i svih dl'ušt-renih formalnosti koji :m sa smrcu u vezi. ](ultuJ'ni i 8oeijrt.lni pOl'o(lični život. Da bi nam slika ovoga dela standarda bila što jasnija, opisaćemokulturni i socijalni žiyot jedne naše srednje činovničke porodice. Otac jC' učitelj koji sa ženom, kćerkom II V razredu gimnazije, sinom u I razredu gimnazije živi u jednom našem bano'dnskom mestu. Otac je aktivan saradnik u On'enom krstu, Jadranskoj straži, Učiteljskom udruženju, jednom kulturnom društvu i član je društvenoga kluba u mestu. Olan je Nabavljačke i Kreditne zadruge državnih službenika. "JIati, sa maturom gimnazije, Yodi domaćinstvo, nije napolju zaposlena, vodi nadzor nad školoYanjem dece, član je dviju organizacija, odbornik je u Zajednici doma i škole na gimnaziji. Kćerka pored škole priYatno u('i glasovir, pohada (tačke pretsta\'e u pozorištu i bioskopu, kao član Ferijalnog saveza ide leti u kolonije, zimi se bavi SIllučarstvom. Sin pored škole ima i prati svoju literaturu, pohada dečije pretstave, član je Slmutskog udruženja. l\Iož('mo reći da je ovo najmanji opseg kulturnog i soeijalnog žiyota o\'e porodice koji se danas susreće. Na toj osnovi o\"aj deo standarda obuln'atio bi otprilike: 1) Džeparae za svako kućno čeljade obzirom na njegoyo kretanje, napolju yan porodice. 2) Clanarina za sva pobrojana drnštnl, uključujUĆi i dobrovoljne priloge raznim humanim i soeijalnim akcijama. 3) Say trošak oko školoYanja dece, kao što su izdaci za školarinu, udžbenike, školski pribor, za sYedodžbe, školske fondoye, školske ekskurzije, priloge zajednici e10ma i škole itd. 4) Hedovito popunjavanje kućne biblioteke svima knjigama, rečnicima, časopisima i notama koji se nameću pojedinoj kućnoj čeljadi. za njihovo S3yremeno obrazovanjp. Ovde naročito ulazi stručna litel'atura koja se domaćinu nameće po samoj \Tsti njegova zanimanja. 5) Hedovito, čitanje jedne lokalne i jedne prestoničke dnevne no,,1"ne. Oitanje pOI'odii'ne zadružne štampe, par dečijih novina i sl.
55
6) Normalna poseta važnijih pozorišnih, bioskopskih, i društvenih javnih priredaba. 7) Svi prinudni javni doprinosi. kao porezi, prirezi, takse i sl. 9) Pomoći, mirazi i sl. pojedinoj kućnoj čeljadi i najbližoj rod bini. 9) Sav kućni uređaj koji omogućuje normalan kulturni život, kaQ radio aparat, ormani za knjige, stolovi za rad, izvesni muzički instrumenti i sl. 20) Putovanje u svrhu prosvećivanja, odmora, lečenja i sl. umetničkIh
JIinimalnaveličina ostalih delova standarda. Veličina ovoga standarda konačno zavisi od visine dohodaka i inteligencije pojedinih lica. Veličina se ol>ično izražava u postocima svih glaynih izdataka za hranu, oelelo, obuću, stan, ogre\" i osvetljenje. l; našoj radničkoj štampi (na pr. vieli Benko Artur Grado, Prinos li.: pitanju uzakonjenja minimalnih nadnica i plata, Radnička Zaštita od 21 II 1935) spominje se ova n~ličina minimalnog standarda pod "Razno": 1) Za nekvalifikovanog radnika 10% na sveukupne troškove, za pire, duhan i higijenu; 2) za kvalifikovenog radnika 20% na sveukupne troškove za piće, duhan, higijenu i kulturne potrebe, odgoj dece i razonodu; 3) za privatnog nameštenika za higijenu, kulturne potrebe, odgoj dece i razonodu. za neoženjenje 25%. za oženjene 10%.
56
III glava: Štednja i osiguranje § 13
Obezbeđenje buduće
potrošnje
Pojedine potrebe ne javljaju se uvek redovito i ne mogu se uvek unapred predvideti. Njihov je intenzitet ja{:i u doba starosti, a slabiji u doba mladosti; jači je onda kada smo nezaposleni, a slabiji je kada nam je osiguran stalan dovoljan prihod. U takYim promenIjivim fazama biće. zato, potrebno da raspolažemo sa \'iše materijalnih sredstava negoli obično. Znači da sredstva koja nam danas stoje na raspolaganju nisu samo odreelena za podmirenje sadanjeg nego i budućeg standarda života. U clruštnl u kome nismo sigurni hoćemo li uvek imati današnji dohodak, hocemo li imati odakle da podmirimo kakvu našu neočekivanu i vanrednu potrebu, jedan deo sadanjeg dohotka ima da se sačuva za podmirivanje potreba koje nam se budu javljale, Kao i sve današnje društvene pojaye, i privatna potrošnja zavisi od mnogih slučajnosti. Slučajevi bolesti, smrti i telesnog onesposobljenja koga člana porodice ne samo da nameću porodici nove izdatke nego joj smanjuju i radnu sposobnost za sticanje prihoda. Ako domaćin ostane bez posla ili ne mogne da radi, porodica je materijalno pred teškom nesrećom, ukoliko je živela samo od ličnog rada svoga domaćina. Starost je, opet, relativno dug period vremena kada smo sposobni samo za trošenje, a ne za privredivanje. Ispočetka su n porodici sitna deea, pa nema nikakdh izdataka oko školovanja. Ali kad porastu, onela nam se naiedanpnt nametnu izdaci te vrste. Neko se u kuri raz boli, treba zvati lekara, kupiti iekove, i zato je u domu potrebna neka gotovina, da se nađe u svako vreme. Ako sa onim što zaractujemo upravo izlazimo nakraj, što danas zaradimo to i potrošimo, onda stalno strepimo da nas ne iznenadi kakva neizbeživa potreba, za čije podmirenje nećemo imati raspoloživih sredstava. U neizvesnosti smo i zbog raznog kućnog imetka koji smo teškom mukom nabavili. Nameštaj je kupova n godinama, kuća je pravi magazin razne odece, knjiga, posteljine. po57
suđa
i dr. Kakm iznenadan požar ili krac1a mogu sye to da unište. Samo od zdrava i zaposlena domaćina može porodica da živi. On je tvorac svih sredstava za n1en život. Njegoyom smrću presušuje, uglavnom, cela materij::tlna porodična egzistencija i porodica je u najvećoj oskudici sve dotle dok ~e neko od ostale čeljadi ne zaposli. U nač~ine podmirivanja naše buduće potrošnje možemo da uc1emo isto onako kako smo ušli i u standard sadanjeg života. Yeličina buduće potrošnje može se danas približno tačno izmeriti, te tako i njezino obezbedenje postaje i sa~tavnim delom našega današnjeg standarda života. U današnjem društvu ove nesigurnosti buduće potrošnje mouu se otkloniti jedino na dva načina: milostinjom ili obe"'zbedenjem. Tako zvano socijalno osiguranje radnika nije !tišta drugo nego zajedničko obezbec1enje organizovanog radništva u pomenutu svrhu. Pomoći raznih humanih društava, uboški domovi za starce i starice, sirotinjske potpore i sl. nisu ništa drugo nego milostinja. Ne potr0šimo li u izvesnom periodu sve ono što sn~~ za taj period zaradili, onda S1110 takvom uštedom ?bezbedliI kasniju potrošnju. Stednji, znači, ima. d~ I?rethocll; rasporer!ivanje dohotka za ono vreme za kOJe ]e I namenjen. Tako se ne može štednjom nazvati staranje nekog činoynika da SYoju platu ne potroši odmah na pnoga, nego je r~spodeli za pun mesec dana. Iz nje ima on da plati, na pr., l šesdeseti deo svoga zimskog kaputa, koji će mu trajati 60 meseci. Ako on za taj kaput koji staje 1200 dinara, ostavi svakog pnog po 20 dinara, onda on time samo bO.lje vodi ~voju kućnu ekonomiju, a ne štedi. .\'li ako to 20 dl11. ostavlja da bi lakše podmirio potrebe koje će se kasnije javiti, recimo za slučaj bolesti, onda je to 20 din. ostavljeno za kasniju potrošnju, odnosno uštede no. Štednja je razlika koja se dobije, ako se .o~l. sadanji!l prihoda odbiju sadanji rashodi. Znači, ona zaVISI l od velIčine prihoda i od veličine rashoda. Možemo, prema. tome t i';tedeti u potrošnji na dYa načina: ako poyećamo prIhode, a rashode ostavimo na istoj visini, - ili ako smanjimo rashode, a prihode ostavimo na istoj visini. Ko živi samo od svoje najamnine ili plate, on je retko u stanju da poveća svoje prihode. Stoga u potrošnji otpada ovaj način štednje. Smanjenje rashoda zavisi na prvom mestu od veličine naših prihoda i standarda života. Ukoliko se podmirenje standarda vii';e približuje svome minimumu, a od tog minimuma oskudici, štednja, pri oskudici, postepeno pada od svoje maksimalne veličine na nulu. Smanjenje rashoda ne znači uvek otklanjanje podmirenja izvesnih naših sadanjih potreba. Boljom ekonomijom
58
potrošnje možemo sa manje izdataka jedne te iste potrebe podmiriti. Bolja ekonomija II ishrani može potpuno da zadovolji naše fiziološke potrebe, a sa manje rashoda. Naše zadružno snalaženje nije ništa drugo nego štednja u širem smislu. Štednja je, znači, važan problem ekonomike i organizacije potrošnje. Obezbeclenje buduće potrošnje postiže se, uglavnom, na ova četiri načina: 1) Dovoljno životno osiguranje domaćina za slučaj onesposobljenja, starosti i smrti. kao i osiguranje od svih iznenadnih nužnih potreba. 2) Sistematska redovna i';tednja gotovog novca koji treba da se nacle kao raspoloživa rezerva, ako iskrsne kakva neizbeživa neosigurana potreba. 3) Izgradnja ili kupnja kuće u kojoj će sama porodica moći da stanuj e, ukoliko taka \' trošak mnogo ne nadilaz i kiriju koju bi ona plaćala za sličnu kuću na istom mestu. 4) Stvaranje ostale privatne imovine, kao što je kupovanje sigurnih hartija od vrednosti, podizanje Hta, voćnjaka peradarstva i (k
§ 14 Životno osiguranje Zivotno osiguranje kupuje se na pijaci. kao i svaka druga roba. :\Ložemo ga kupiti od kakvog pri\atnog preduzeća za osiguranje, možemo od državnog, a možemo se i sami medusobno zadružno osigurati. Ka]{xe su prednosti zadružnog osiguranja pred privatnim i državnim, o tome ćemo gm"oriti u organizaciji kućnoga gazdinst\"a. U svakom i:ilučaju, mi se obYezujemo na redoYito (me~ečno. polugodišnje, godišnje ili odjedanput) uplaćivanje izvesne syote (pl'elJdje) s time da nam osiguratelj kad se elesi izvestan dogaclaj ili proc1e odredeno \Teme isplati odredenu svotu novaca (osigurana svota). Lice koja se osigurava zove se osiguranik, a lice kome pe se isplatiti osigurana svota zove se korisnik osiguranj a. Svi uslod osiguranja utvrdeni su naročitim tarifama za svaku vrstu osiguranja zasebno. Pismeni dokumenat ugoyora o osiguranju zoye so Jlolica. Osiguratelji izra('unavaju tarife prema tZY. tabelama smrtnosti iz kojih se saznaju verovatne godine ži\'ota ljudi prosečnoga zdray]ja i prosečne društvene pripadnosti. Po sledećoj tabel i s111rtnosti 17 ongleskih drustava može se lako saznati koliko će \"erovatno ljudi odredene starosti još ži\'eti. Pojedinac lično ne može biti siguran da će upravo živeti onoliko godina koliko se vidi iz sledeće tabele, čije su brojke izrač~unate na osnovu podataka o životu 100.000 ljudi. l\Iože
Starost godina
Broj živih
10 11
1000000 99.324 93.268 86292 78.653 69.517 5 .973 ;35.837
20
I
;30 40 50 60 70
U toj godini umre prosečno
Prosečno tl'a~
676 679 729 842 1036 1594
48.36 47.68 4149
303~
6493
janje života
:34.4:3 27.21' 20.18 13.77 8.54
{la se e1esi da on bude onaj koji će umreti i pre isteka tih verovatnih godina. Po tabeli se, na pr., vidi, da bi onaj koji je danas star 20 godina verovatno mogao još da živi 41.49 godina. Dotična osoba ne može po tome sama sebe lično da Dsigura, misleći da bi sama mogla štedeti 40 godina, kako bi njenim naslednicima ostala tačno ušte
60
javl<'e se višei koje će zadruga godišnje de1iti medu svoje osiguranike. Načini kalkulacija o:siguravajućih društava nisu, dakle, lične sh'ari osiguratelj a i pojedinih osiguranika, nego st\~ari celine narodne potrošnje. Otuda se oycle bezuslovno nameće držan1a interveneija koja ima najstrožije da kontrolira te kalkulacije i kasnije manipulacije sa novcem (pl'eJll.ij8ka rezerva) iz koga će se postepeno placati svote osiguranja. Pošto se on1e radi većinom o imovini i interesima sitnib ljudi, to i ovo pitanje postaje soeijalnim u svakoj državi. Ako hoće potrošač lično ela zna šta osiguratelj radi sa njegovim premijama, potrehno je ela se upozna sa načinom njene raspodele. Premija je sastayljena od tri dela,.: štednje (premij ske rezene ), riz ika i troškova osiguranj a. S tednja i riziko zajedno sačinjavaju tzv. neto premij/l.. Sva tri dela mogu se tačno izračunati. Deo koji otpada na osiguranikonl štednju pripada njemu lično, on ga daje osigurateIju u ostavu, u amanet ili na čuvanje. Osiguratelj čuva taj cleo premijo kao tzv. premijsku rezervu, pa je vraća kao uštectevinu, zajedno sa kamatama, svojim osignranicima ili korisnieima. Interesi narodne potrošnje zahtevaju s jedne strane lla uštedeni kapitali o\e \"rste budu što veći, kako hi buduća narodna potrošnja bila obezbedenija. S druge strane, ti isti interesi nalažu javnim mganima ela bdeju nad načinom obrazovanja i čuvanja premijskih rezerva u svojoj zemlji, kao što na pr. policija, zakonodavstvo i SlH.lSt\'O štite ostalu imovinu od krada. Iz lične premijske rezon'e može se osiguraniku dati jedan deo kao zajam. Tu svoju štednju mogu osiguranici ela traže natrag od osiguratelj a i pre nego što -isteče rok osiguranja. U t0111 slučaju govori se o otkupnoj vrednosti. ]Jo/ice, tj. koliko nakon izvesnog broja godina dajE osiguratelj osiguraniku za otkup njegova prava na osiguranu svotu. Za pokriće administrativnih i režijskih tl'oškO\a (štampane stvari, plate, provizije ak\'iziterima i ck) osiguratelji obično uzimaju od 6 do 100/0 oci neto premije. Koji će cleo neto premije otpasti na premijsku rezervu, a koji na riziko zavisi od tvz. procenta mortaliteta osobe one dobi života u kojoj se nalazi upravo osiguranik. Za mlade godine procenat mortaliteta je manji, pošto je smrt starijih yerovatnija. Tako ~e na Pl'. u praksi uzima obično za one koji imaju 3(} godina 1% mortaliteta, tj. pretpostavlja se da od 36 - godišnjaka prosečnog zdravlja umire u narednoj 37 - oj godini samo 1. Za oye osiguranike otpašće manji deo na riziko, a veći deo premije na štedriju nego što bi, na pr., otpalo za starija lica sa većim procentom mortaliteta. Primera radi uzećemo da 100 lica od 36 god. osigura 10000 d koji će se isplatiti svakome od njih koji dožive još
61
20 g. ili njihovim naslednicima odmah posle smrti, ako koji ranije umre. Kako je onie 1Dfo mortaliteta, tj. pošto je verovatno ela (-8 1 od njih 100 tokom 1 godine osiguranja ili svoje 37 godine umreti, njihov osiguratelj raspocleljuje godišnju premiju od 442.- cl koju su unapred platili ovako: 100 liea po H:2.- d godišnje premije Din. H.:200.- (bruto premija) manje 8% troška (oel neto premije) ,,3.274.75 (trošak) Din. 40.925.25 (neto premija) više 31/ 2% kamata za 1 godinu 1.432.38 Din. 42.357.63 manje is [JI atp j rd nom kori~niku " 10.000.- (riziko) 0:'taje za fl9 Ih-a nill. :12.357.68 (premijska rezerva)
Xa 99 preostalih osiguranika za drugu godinu, dakle, osiguratelj čma kao štednju u formi premijske rezerve 32.357.63 CI odnosno na jednoga 1/99 oel toga, tj. 326.84 cL Ostaje, znači, malo manje od 1/4 neto premije za premijsku rezervu. Onle se kaže ela se riziko prema premiji odnosi kao 1: 4 izmedu 36 i 37 godine. Premijska rezerva prema premiji odnosi se kao 3: 4. Ovde se pretpostaylja da je isplata učinjena na kraju osigurne godine, a ne u momentu smrti. U narednim godinama osiguranikoya premijska rezerva postaje sve veća, tako da pri isteku roka osiguranja osiguranik prima \'iše nego što je stYarno uložio. To povećanje dolazi odatle što se na premijsku rezervu računaju izvesne kamate, a kod zadružnog osiguranja ona je još povećana i viškoyima koji zadruzi godišnje pretičll iz neisplaćenog rizika i troškova osiguranja. Pored toga, za slučaj osiguranikoye smrti, korisnik ima prayo na celu osiguranu svotu, iako je osiguranik bio uplatio samo jedan njen (leo.
§ 15 Vrste životnog osiguranja U širem smislu moglo bi se reći da u životno osiguranje spadaju sya ona osiguranja koja se tiču bilo koje pojave u životu izvesne osobe, kao što su bolest, doba života, nesposobnost za rad, starost, smrt itd. U nauci o osiguranju, ipak, osiguranje telesnih nezgoda izdvaja se iz životnog {)siguranja. Tako se posebno govori o osiguranju života i o osiguranju od nezgoda. Osiguranje radnika i nameštenika za slučaj bolesti (bolesničke blagajne), onesposobljenja (invaliditeta), besposlice i elI'. prinudnim putem, preko tzv. ureda za osiguranje radnika naziva se socijalnim osiguranjem. Buduća potrošnja danas se najviše obezbecluje sledećim vrstama osiguranja života:
62
1) J(mtko (ograničellu) pU811l1'Ino o8i{jw'a1Ije. J)rza\"lli "lužlJenici, na pr., pripraYnici koji za par godina sti(~u pra\o na penziju mogu se samo za to kratko \Teme osiguratL Pošto su to mladi ljudi sa malim proc-entom mortaliteta, platite \Tlo malu premiju. Za slučaj da umru pre nego što "ll stekli pravo Ila penziju, isplatite SP osigurana svota nj ihovoj porodici. 2) Posm,rtll() osignratlje. Osigurana s\"ota plaća se naslednicima osiO'uranika ili njemn, ako dvžiYi yetu starost (obično 75 goclinat Premija se pla(-aili za ograničen broj godina ili do isplate osiguranog iznosa Primer: l). Zadrugar star 35 god. želi da se osigura na iznos od 20.000.'- cl koji re se, zajedno sa prikupljenim yiškovima, isplatiti porodici osiguranika odmah posle njegove smrti ili njemu samome ako dOž1Ye 75 godina. Ako osiguranik želi ela plaća premije sye elo isplate osiguranog iznosa, onela mesečna premija iznosi .J:5.- cl.; ako želi ela plaćanje premija ograniči na najduže 25 godina, mesečna premija iznosi 52.- cl.: za 20 god. 58.- d.: za 15 god. 70.- cl. ili za 10 godina 9.J:.- rl. mesečno. 3) Posmrtno osiguranje sa jednokratJwlII preJm:jo1ll. Primer (po Tarifi lc): Lice staro 30 god. želi da odjedared uplati premiju za osiguranje od 15.000.- d. Jednokratna premija iznosi 6.037.50 d. Osigurani isnos od 15.000.- d. isplatiće se odmah posle smrti osiguranika ili kod dožidjenja 75 godina . .J:) J(olekti v liU posmrtno osiguJ'({ Ilje počiva na izrazito zadružnoj osnoyi, gde izvestan broj članova neke zadruge pristupa zajednički kao njen osiguranik. Primer (Tarifa la): Skupština zadruge donese odluku da svi njeni članovi (ili veći deo članova) i njihove žene pristupe kolektivnom posmrtnom osiguranju, s tim da je syaki osiguran za iznos od 3.000.- el. i ela plaćaju premije do isplate osiguranja. Osiguranik kom8 je pri stupanju u ovakyo osiguranje 25 godina plaća za eelo \Teme osiguranja mese(~nu premiju od 4.50 clinara. Tako napr. ako jedan zadrugar sa ženom i 5 dece želi cla obezbedi celu porodicu za slučaj smrti, imao bi da plaća syega po d. 18.50 meseh10. (Otac star 45 godina za 2.000.- d., po 6.- d.; majka stara 40 godina za 2000.- el. po 5.- d.: i 5 dece ispod 25 godina po d. 1000.- =5 X 1.50 = 7.50; ili svega Dinara 18.50 za ukupno 11.000.- dinara osiguranja). 5) Jlešovito žiJ'otno osi,gu1'ctnje, pri kome je plaćanje premija ograničeno na odreden broj godina, a osigurani iznos isplaćuje se nakon odredenog broja godina ili odmah posle osiguranikoye smrti. Primer (Tarifa 2): Lice koje ima 1) Po Tarifi 1 - Zadružno osiguranje Saveza nabavljačkih zadruga državnih slUŽbenika II Beogradu. I ostale cemo primere uzeti iz tarifa ovoga o;;igul'atelja.
pz
27 godina želi ela mu se. isp!;~ti o:-;igu~'~na g~avnic.a ?d :30.000 cl. kacla dožive 50 godma III da se ta] IZ~lOS IsplatI nJ:2'oyim naslednicima odmah posle njegoH\ smrti, ako on ral11J8 ~lmre. Premija za ovo osiguranje iznosi mese.čno 93.-. d. 6) Dc(;je osiljllrallje kojim se deei oSlgur~va l.zye~tan pO{'etni kalli.t~l za nastup l~.Ž.iVOt" l,la pr: žel1:sk?J deel l:l1raZ; Primer (Tanfa .JJ: Otal' kO]1 Ima 28 g'odma zelI ela obezbedi syome elvog'oclišnj8m ženskom detetu miraz od 20.000.- el. kad dete n~l\Tši 25 Rodina života. Osiguranje i uplaćiYanje premija traje 23 godine. Premij~ iznosi me~el~~o 57.- .~1. TT slučaju ranije smrti osigural1lka (oca) plac~nJe premlJ.a prestaje. a osigmani iZllos oel 20.000.:- ~l, P?VIŠen .za. zb1l' posloynih viškoya kroz celo \Teme trajanja oSiguranJa, Ispl~ ćuje se korisniku (d8\ojei) tahlO II ugovorenom roku, tj. posip 23 godine. . . 7) OSiljlfl'aJlje stipendija ili oljl'aničcl/(' renie. OSiguram iznos ne plaća se odmah po isteku rOTka, nego u određer:om broju obroka (renta) ili stipendij a. Oim. istekne rOk. os~g:-r ranom iznosu on se počinje ukamaGiYatl elo dana po]echmh obroka. Prilll~r (Tarifa .t-a): Otac koji ima 35 godina želi da osio'ura svom troaodišnjem detetu mesečnu stipendiju od 600~- cl za školO\:'anje na univerzitetu. Osiguranje tr~~e 16 aodina. Premija iznosi 110JiO d mesečno. Ako otac l'a11lJ8 um~e, plaeanje premija prestaje. Kada prode 16 godina, detetu se plaća mesečna stipendija ~a kamatama.. . . 8) Vezano ž'i'ootno osiljuralIje. Ovako s~. na Pl'. ?Slgu: ravaju zajedno muž i žena s tim~ da se. preZlye~Om Ispl~tl osigurni iznos. Premija ovoga oSiguranJa malo Je skuplja, pošto je veći riziko (veća je vero:atnost ~Ia će jedno od clvoaa umreti neao kada se samo Jedno OSIgura). b 9) Osilju1'C!,':(,je doživotne J'C/dc. Premija se plaća ograničen broj godina. Pošto izminu vte godirre o~Jg~lr~~i se iznos plaća osiguraniku kao mesecna, polugocllSI1Ja III godišnja renta, i to do smrti. .. . 10) OsiguJ'anje otplate duga. OSlgul'amk Je na pr. podigao zajam na svoju kuću, pa ga u anuitetima hna da otplati za 20 godina. Da ne bi naslecInicima ostavio neplaćel: dug, on se osigurava tako da osigurač posle njegove smrtI otplati zaostale anuitete.
)
nadnog dogadaja koji iziskuje veće izdatke. Štednjom, l:a~ proth'. obezbeduje~lO svoju finansijsku nez.avisnost, u kOJOJ raspolažemo .gotoYlnom onda kad~. nam Je ona po~r~?na: ,\.ko celu sVOJU platu odmah potrOSll11O, onda smo prISlljelll da do druge plate kupujemo na veresiju ono što nam zatreba. Izvesna potreba, recimo banjsko lečenje, izleti, milostinja, lekoyi i sl., - može da se pojad kao ,"anredna, pa da je ne. mogne!no p
r
Godine štednje 10 15 20 25 30 35
Š 16 Štednja I osiguranje je štednja u širem smislu; uštedama se otkupljuju police. Ako uštede ostavimo u gotovom !10':CU, bilo ela ih sami čuvamo ili da ih odnesemo u štedlOmcu, tada govorimo o štednji u užem smislu. Osiguranjem obezbeđujemo sebi izvesnu svotu novaca za slučaj kakvog ne64
Ukamućenj
5
J
e
%
II
z
4%
5%
dinara
dinara
dinara
dinara
67.80 40.61 27.28 19.48 lLI5 10.99
64.31 37.42 24.37 16.85 12.08 8.87
02.22 35.90 23.02 15.65 11.02 7.94
60.95 34.43 21.72 14.52 10.05 7.10
,
/2
i
6%
Ovaj poslednji način štednje pogodan je za tako zvanu sistematsku vezanu štednju koja se sastoji u tome da se štediša unapred obveže na plaćanje jedne od pomenutih rata, 5
5
pa da mu zadruga nakon odreclenog vremena isplati pomenutu okruglu svotu. Za slučaj da štediša prekine uplate, zadruga mu ne vraća uštedu pre nego što izmine odrecteno vreme. Pitanje unašanja štednje u standard života istom se počelo diskutovati u zainteresovanim krugoviIna, uglavnom meclu poslodavač'kim i radničkim organizacijama. Državna komisija za minimalnu najamninu (Američka Unija) uključuje i štednju i osiguranje u minimalne radničke budžete. U većini zemalja još se misli ela je štednja samo lična dobra navika i da se može sprovoditi bez obzira na veličinu dohotka i način voclenja ekonomije potrošnje. Sam po sebi, nagon štednje nije toliko jak kao što su ostali deloYi standaeda, naročito hrana, stan, odelo, ogrev i dr. Uvek se čoveku većom silinom nameću sadanje negoli buduće potrebe. To ne znači da buduće potrebe ne postoje. Pošto je čovek nesio'uran u onome što ima danas ela će imati i sutra, on sa iz~ešnošću zna da će mu se već oel sutra javiti mnoge potrebe, za čije podmirenje treba svakako da ima na raspolaganju gotova novca, onda i štednja ima bezuslovno ela uđe u standard života. Da pojedinačna svest isto tako obulwata štednju kao i ostale tekuće potrebe, vidi se najbolje po tome što štede i ljudi sa najmanjim prihodima. Kod ljudi sa nesigurnim prihodima nagon za štednjom još je veći. Ne može se reći, na pr., da u najamninu sezonskih radnika može da uđe samo podmirenje njihova tekućeg standarda, pošto oni od tih para ima da žive celu godinu sa svojom poeodicom. X e može se reći da je siromašnoj starici bio suYišan onaj novac koji je uštedela za svoj pogreb. Ona je te pare, što se kaže, otkidala od svojih usta, pošto je nagon za štednjom bio kod nje isto tako silan kao i hrana. Iz činjenice da neki radnik ili činovnik ima ušteclevina u svojoj zadruzi potpuno bi bilo pogrešno zaključiti da je njegova najamnina ili plata bila preyelika. Postojanje tih para opra\'Claya još dše štednju kao deo standarda, pošto ona stvarno u standardu života postoji samo na račun ostalih njegoYih delo"m. ~Hnimalni standard štednje nije teško izmeriti. Za svakog pojedinca to je tačno određena yeličina. Do nje ćemo u svakom pojedinom slučaju doći tako ako za izvestan dulji protekli period saberemo dugoye i uštec1evine dotične porodice. Ako se, i"ecimo, neka porodica kroz proteklih 10 godina prosečno godišnje zadužiyala sa 1500 dinara i godišnje trošila svojih ranijih ušteclevina 500 dinara, onda izlazi ela je trebalo da ta porodica dočeka svoj život u novoj godini minimalno sa 2000 d uštec1evine. Pažljivim, tačnim i što širim statističkim istraživanjima dalo bi se za svaku grupu potrošača tačno utvrditi kolika treba da bude njihova redovita prosečna štednja, pa da bi bila njihova ekonomija
likvidna u plaćanjima iznenadnih neizbeživih porodičnih izdataka. ~Ii još nemamo takvih tabela, odnosno proračuna veličine štednje u standardu života. Pri utHc1ivanju veličine standarda štednje razlikuju se dYe njene suhe. Prya je da se u porodici uvek nade ona s\"ota gotova novca koja je potrebna za iznenadne preke potrebe, kao na pr. da se plate leko·d, lekar, iZ.\Tše popravci nenadno oštećenih predmeta bez kojih se ne može biti (staklo na prozoru, opravka vodovoda, svetla) i dr. U takvim slučajevima ispituje se za koliko vromena ima da se ušted i ona svota koja odgovara redovitom celom prihodu porodice. Ako, na pr., porodica živi sa mesečnim prihodom od 1800 dinara, onda bi za sluč~aj potrebe isto tolike uštede za 2 go
66
67
Deo
budućeg
dohotka koji treba da se danas štedi i kasnije ukamati uz isti kamatnjak Stope
Godine štednje
3%
20 25 30 35
1.24 0.91 0.70 0.55
I I
ukamaćenja
4% 0.S4 0.60 0.45 0.34
I I
l I
5%
I
6%
0.54 0.42 0.30 0.22
i i
0.45 0.30 0.21 0.15
l
godišnjeg prihoda od 1000 d. došli nakon 25 g., trebalo bi odsada godišnje ela štedimo uz 3% 910.- cl, nakon 30 godina 700 dinara itd.
II DEO
EKONOMIKA SAVREMENE POTROŠNJE
68
IV glava:
Potrošačev
dohodak
§ 17 Dohodak u potrošnji U pnom delu ove knjige potrošnja nam se javlja u onome opsegu koji je uslovljen prirodno i društveno; koJiko bi i kako:bi t.rebalo da troši svaki pojedinac obzirom na svoj prirodni i društveni položaj, tj. da ne bi oskudevao. Ostvarenje takve potrošnje konačno zavisi od dohotka kojim pojedinci mogu da namire syoja potrošačka gazdinstva, u kojima podmiruju svoje potrebe. Zato se pred nama u društvu ne javlja potrošnja onakva kakva bi trebala da bude, nego onakva kakva je njena ekonomika, tj. kako je dohotkom omogućena, kakva je u stvari. Poznavajući osnovu savremene potrošnje, potrošač upoznaje samoga sebe u spletu Sa\Temene ekonomije; upoznaj ući se sa ekonomikom potrošnje, potrošač pokušava da nade sredstva za rešavanje praktičnih problema pravedne potrošne vrednosti svoga dohotka. Prant suha i styarna sudbina potrošačeva stečenog dohotka neprekinuta je nit koja ima da se provuče kroz ovaj deo našega rada. Pretpostavka je, dakle, ostvaren novčani dohodak u izvesnoj meri. Problem onoga što potrošač kao najamni radnik dobiva iz prodaje svoje radne snage, ne spada na OYO mesto, to je stvar današnje 'podele dobara. Ipak, to ne znači da mi nećemo na ovom mestu da znamo za način podele dobara; mi je, šta više, naglašavamo ukoliko nam poete za rukom da rešimo zadatak koji sebi postavljamo u ovom delu našega rada: 1) da se upoznamo sa veličinom i oblicima dohotka, kao i sa sredstvima kojima se smanjuje ili povećava njegova stvarna \Tednost; 2) da istražimo mogućnosti ustanovljenja tačne mere po kojoj ćemo u svako· doba, kao kada metrom merimo kaknl dužinu, znati da li je ta uednost manja ili veća. 3) da se upoznamo sa onim znakovima po kojima se raspoznaje veličina stvarne ue dnosti dohotka u potrošnji, tj . .da znamo kolika je takva vrednost mogla u pojedinim 71
sredinama u odredeno doba ela zadovolji one oblike i onu ye!ičinu potrošnje izvesne osobe koja joj se nameće po njenom prirodnom i društyenom položaju. Na ovoj osnovi biće znatno olakšano re;;enje i problema neposrednih odnosa između proizyoc1ača-zadrugara i potro::'ača-zadrugara.
Težnja je svakog pojedinca, bilo da prodaje svoju radnu snagu ili da zaracluje na tucloj radnoj snazi, da priskrbi izvesna sredstva kojima će moći da osigura svoju potrošnju. Tako stečena sredstva mogu se potrošiti iIi odmah ili kasnije. Keka od tih sredstava trošimo neposredno, kao što je hrana, ogrev i dr. Druga se opet pretvaraju u raznu pomo(~nu imovinu našega gazdinsl va i postepeno prelaze u našu potrošnju, kao što je nameštaj, kuhinjsko posurle, peći i dr. Dohodak se jaylja redoYito II novčmnom obliku. Takya je uglavnom današnja najamnina. Rede danas susrećemo plaćanje radnika u naturi, na pr. u stanu i hrani. Seoske sluge na pr. dobrim delom primaju još najamninu u naturi. Za nm'ac, opet, nabavljaju se razna dobra koja sačinjavaju današnju potrošnju, tako ela stvarna \Tednost noYčanog dohotka zavisi od konačne potrošne vrednosti tih dobara. Platu koju primimo na prvoga izdamo za kiriju, svetlo, za drva, za hranu i dr. Ukoliko budemo mogli više za tu istu platu da nabavimo tih dobara, utoliko je stvarna \Tednost našega novčanog dohotka veća. Ta veličina prestavlja tzv. realni ili st"arni dohodak. Životni ili fizički dohodak treći je oblik dohotka u potrošnji. Ovaj je pretstavljen konačnom koristi koju smo imali od upotrobe izvesnog novčanog ili realnog dohotka. Životni ili fizički efekat dohotka od 100 dinara, na pr., drukčiji je onda kada kupimo za nj 12 kg. govedine negoli kada bi za istu svotu kupili 150 komada jaja. Veli{'ina novčanog dohotka meri se brojem jedinica novca, recimo dinara. Tako na pr. govorimo o dohotcimct od 500, 1000 itd. dinara. Veličina realnog dohotka određuje se merom koja je svojstvena dobrima od kojih se sastoji: na pr. 20 kg. zadružnog brašna "A", 3 m. vunenog sukna, 1 soba oel 40 kubnih metara itd. Životni dohodak meri se brojem jedinica korisnosti koju smo imali od izvesnih dobara (na pl'. za čoveka je od 100 grama masne teletine iskoristIjivo: 4.1 azota, 25 belančeyina i 237 toplotnih vrednosti). Dohodak se unosi u potrošačko gazdinstyo sa td strane: iz Yana, kao što je najamnina, plata i dr.; obrazuje se unutar toga gazdinstva, kao što je rad domaćice, povrće iz sopstvene bašte i dr., znači stvara se uopšte ekonomijom potrošnje; 72
crpemo ga iz c1ru::,tva (tZY, realni socijalni dohodak), kao što je pojedinačna upotreba, odnosno iskorišćayanje javnih uređaja (škola, parkova, bolnica, primanje potpora i dr.).
§ 18
Novčani
dohodak
Ovaj je dohodak pret-stavljen brojem I1O\'čanih jedinica koje u odredeno 'Teme unosimo u potrošačko gazdinstvo. Tako govorimo o dnevnom dohotku ili nadnici, nedeljnoj, mesečnoj najamnini ili plati. Nije potrebno naročito isticati da svi potrošači nemaju jednak novčani dohodak. Tako na pr. prema podacima iz izveštaja Američkog nacionalnog biroa za ekonomska istraživanja u U. S. A. bilo je 1918 godine: 200.000 ljudi ili 0.52% bez ikakvog dohotka; 1 milion 827.554 osoba ili 4.87% sa dohotkom oel O do 500 dolara godišnje; 14.011 osoba ili 0.3% sa dohot-kom od 50.000 do 100.000 dolara; 7.285 osoba ili 0.02% sa dohotkom od 100.000 ·do 1 milion dolara; a 152 osobe ili 0.004% sa dohotkom oel 1 milion i više dolara. Od veličine pojedinačnog novc:anog dohotka zavisi tZ\'. kupovna moĆ' pojedinih potrošača, a to je onaj deo novča nog dohotka koji pojedini potrošači odvajaju za svoju potrošnju. Svakako, društvene grupe sa većim novčanim dohocima imaju i kao potrošači veću kupovnu moć. Kupovna moć potrosa<':a glavni je regulator cele potrošnje svake društvene grupe. OC! nje zavise sve pojave koje susrećemo u velikom obilju u današnjoj potrošnji, kao što su: raspodela izdatka u kućnim budžetima, usta i kvalitet namirnica, način ogranič:avanja potrošnje, faze pojedinačne potrošnje, evolucija potrošnje i dr. Uticaj veličine novčanog dohotka, odnosno kupovne moći potroša(';a prikazaćemo na onom mestu gde se govori o budžetu potrošnje. e ovome pogledu biće naročito važna ona veličina nov('anog dohotka koja izaziva iste posledice u potrošnji, pri čemu će se govoriti o niskim, srednjim i visokim novčanim dohocima. Sami budžeti, na pr., ima da nam pokažu koji su novčani dohoci niži, a koji viši, tako da se lična nagadanja pri tome potpuno isključuju. Po količini noyčanog dohotka koji iznosi pojedini potrošač na pijacu ne može se meriti njego\' realni dohodak, a niti se time mogu meriti svi izdaci njegove potrošnje. :Naš seljak, na pr., vrlo malo novaca potroši na pijaci, ali se zato najveći eleo njegove potrošnje sastoji od dobara koje sam proizvede. Od naročitog je interesa način kako je u jednoj zemlji novčani dohodak raspodeljen po zanimanjima stanovništva; ;specijalno, koliko od dohodaka otpada na nekvalifikovane 73
i kvalifikovane radnike, na držan1e službenike, na zanatlije, tnwvce namalo itel.
~ U celokupni narodni dohodak trebalo bi pored novča-nog dohotka ubrojati i novčanu vrednost rada doma?ice l~ njenom kućnom gazdinstvu. Da ona sama ne obavlja taj posao, morala bi se platiti neka profesionalna kućna pomoćnica.
Narodni nov(?ani dohodak nije postojana veličina, on se neprestano menja. Penje se u vremenima pOSlO\'llOg poleta, a opada u doba kriza. Sezona ili konjuktura u jednoj gorani posla može da utiče na povećanje noyčanog dohotka onih osoba koje su zaposlene ili kapitalom zainteresovane u dotičnom poslu. Stalno opadanje dohotka jedne društvene grupe, na pr. zanatlija, znak je slablje.nj~ ekonomske \Te~l nosti njegovoga načina rada. Smanjenje plata rlrzavmh službenika znak je slabljenja državnih finansija ili jače opozicije privatnog kapitala prema oporezovanju. v
§ lB Realni dohodak U realni dohodak spadaju sva ona dobra i sve one uslugedrugih ljudi koje u izvesno \Teme stoje nekoj.osobi na 1'aspol.a.g'anju da ih potroši. Takav bi dohodak bIO na pr. nanllrnice koje uzmemo iz zadruge, korist od kućnog i kuhinjskog nameštaja, jaja naših kokošiju, povrće iz baš!e, usluge kućne čeljadi i kućne pomoćnice, električno svetlo l sl. Kada se O'ovori o narodu kao celini, onda se ovaj dohodak uzima kao"" baza narodne potrošnje, vodeći naročito računa o tome ela li su ta dobra izašla i u kojoj veličini iz domaće ili inozemne proizvodnje. V poslednje vreme svi narodi paze na to da što više osiguraju svoj realni dohodak iz dobara sopstvene proizvodnje, naročito što se tiče životnih namirnica. U ovo.m poslednjem slučaju govori se o bazi narodnog snabdevanja. Današnja Nemačka tipičan je primer ovakve ekonomije svoje narodne potrošnje. Ona je dovela pod svoju državnu kontrolu uvoz izvoz i unutarnju trgovinu životnih namirnica. Da bi se 'znala u svako doba, naročito koncem pojedinih godina, količina takvih dobara, sastavlja se opšti bilans o ll';ezenim i izvezenim životnim namirnicama, a onda takav bilans napose za svaku životnu namirnicu. Takvi se onda hilansi uporectuju sa količinama narodne potrošnje pojedinih životnih namirnica. Ide se ovim merama uglavnom za tim da zemlja može sebe što više samostalno da ishrani za \Teme rata. Pri svemu se, naravno, pazi da se što više utiče na onu vrstu narodnog realnog dohotka za čiju proizvodnju ima zemlja najpovoljnije prirodne uslove. Takav je slučaj sa krOmpirima u Nemačkoj. N aravno, pri ovakvim prisilnim_ 74
regulisanju narodne potrošnje nisu isključene l u sticanju pojedinih delova realnog individualnog dohotka, kao što se pokazuje li Nemačkoj nestašica jaja, mesa i masla. Tamo je, na pr., od septembra 1935 godine do konca 1935 smanjeno klanje stoke na 80 0/ 0, onda 70% i 60%, Realni narodni dohodak nije indentičan sa narodnom potrošnjom, pošto se sav narodni dohodak ne potroši odmah nego se jedan deo kapitalizira u svrhu daljne proizvodnje. Od načina raspodele dohotka na pojedine klase zayisiće svakako i količina dobara koja će se odmah potrošiti i koja (>e se dalje ostaviti u proizvodnji. U porodicama koje poreci syojih novčanih prihoda nemaju nikakvih dohodaka u naturi realni dohodak se menja prema količini dobara i usluga koje možemo u izvesno YI'emeela dobijemo za taj novčani dohodak. Od 1913 godine elo danas imao je svaki čovek bez broj puta prilike da se osvedoči da od izvesnog novčanog dohotka, recimo od predratnih 100 dinara, nije m"ek imao jednake koristi. Posle rata smo za te iste pare mogli dobiti jedan mali deo onoga realnog dohotka koji smo dobivali pre rata. I ne samo u tome razmaku da se menja realni dohodak iste veličine novčanog dohotka, nego se to dešava svakodnevno, mesečno iz godine u godinu. Ove su pojave važan fenomen ekonomike današnje potrošnje i dovode našu nauku na teren sistema cena, kupovne moći novca i načina pijačnog snalaženja potrošača uopšte. Isp1'a\'no poznavanje pojava i načina njihova pred\idanja i merenja jedini je pravi i moguć put u l'ešavanju pitanja dohotka potrosačm. Yelieina novčanog dohotka iHesne osobe, odnosno jedne grupe ljudi no kaže nam ništa dok ne znamo šta se može kupiti za te pare, koliki realni dohudak odgovara tome nov~ ('anom dohotku. Izvesne pojave u narodnoj potrošnji mogu da nam donekle posluže kao znak kako je u narodu raspodeljen realni dohodak. Taln"e bi pojave mogle kao merilo biti ove: hroj ljudi koji i koliko traže jan1e sirotinjske pomoći; broj prosjaka na ulici; materijalna oskudica dece po školama; veličina bolesničkog i ži\otnog osiguranja; stanovništvo, spojeno sa vodovodom, kanalizacijom i električnim osvetlenjem, ako su u tome mestu sproyedone ins1alacije te Yrste; kretanje te veličine računa u korišćenju o\'im posled nj im ustanoyama; količina prodate robe po prodavnicama u siromašnim gradskim kvartovima, prenatrpanost po stanovima; promet po staretinarskim pl'odavnicaina kao jedinim "manufakturistima" ljudi maloga realnog dohotka, itd. U ekonomskoj literaturi običava se da se raspodela realnog dohotka meri prosečnom narodnom potrošnjom ili prosečnim nm"čanim dohotkom po glavi stanovništva. Tako merama
II
poteškoće
T5
se na pr. zna koliko je državni monopol prodao duhana u jednom mestu ili u celoj državi. Takva količina duhana podeli se sa brojem stanovništva i dobiveni broj ima da nam kaže da je toliki i toliki realni dohodak dotičnog stanovništva u duhanu, pod pretpostavkom da je say prodati duhan popušen u dotii'moj godini. Takva nam statistika realnog dohotka liči na zaključke koje može svak da povuče iz ovog primera: na stolu je 20 cigareta, a u sobi je 20 pušača; 10 pušača popuši sye cigarete a drugih 10 samo su gledali kako ovi puše. Ko bi onda mogao da kaže da je u toj sobi otpala 1 f'igareta na 1 gianI!? Pošto je statistici nepristupačan živ čovek sa njegovim načinom žiYota, za ocenu realnog dohotka izYesne grupe novčanog dohotka, počela je ona da beleži broj mrtve i bolesne dece po tim istim grupama, kao dobar znak veličine realnog dohotka. Ovim putem, preko životnog ili fizičkog dohotka. nazire se realni dohodak. Opšta je pojava da su smrtni slučajevi dece sye veći ukoliko više opadaju realni dohoci njihovih roditelja. Istina, pri takvim uporedenjima treba voditi računa i o tome da siromašnije porodice iInaju inače veći broj dece negoli imućnije. Za ocenu, odnosno merenje prave veličine realnog dohotka uzimaju se one osobine dobara koje daju veći životni dohodak. Tako se kod životnih namirnica gleda koliko one imaju ugljičnih hidrata, belančevina, kakva je kaloričnost njihove potrošnje i dl'.
količina dobara iste nste daje imućnijim ljudima i veCl Zlyotni dohodak, pošto oni preradujui čuvaju ta dobra u s,-omo gazdinstyu pod povoljnijim llslodma: bolje posude, bolje peći, hladnjake, podrume i sl. Uporec1uju se često novčani prihodi u raznim Yl'emenskim razmacima u istoj zemlji. Ovakva uporedenja ne mogu hiti posve tačna, pošto se realna i životna vrednost iZYesne veličine novčanog dohotka stalno menja. N a pnom mestu, stalno se menja kupovna moc novca, tako da u svako doba ne dobijemo za 100 cl jednaku količh1U izYesne robe iste j,xaJitete. Vremenom se boljom tehnikom poboljšava i ln'aJiteta dotične robe, tako ela, na pr., eipele oel 100 d 1933 goeline nemaju istu kyalitetu koi u su imale cipele iste cene 1930 g. Veličina noy(~anog dohotka, dalje, ne kaže nam i poel kakvim se uslovima on troši, a tu dolaze u obzir, kao što znamo, pobolj sani lični odnosi, zanimanje, bolja javna uprm-a, vaspitanje, veće političke slobode. Vremenom menja se i odnos izmedu dobara koja se kupuju i onih koja se ne kupuju na pijaci: hleb se ranije više pekao kod kuće, u mnogim porodicama odeća se više šije kod kuce itd. Po nekim porodicama ima i nuzgrednih zarada, koje se obično jayno nevicle. Pa ni nho cena po svim mestima II jeelnoj zemlji nije jednak.
[Tpol'edivanje. Ukoliko se prema veličini dohotka hoće da oceni i veličina potrošnje pojedinih osoba prave se često upored enja velikih i malih, sadanjih i ranijih dohodaka. Pri tome se ipak nailazi na toškoce koje treba uvek imati u vidu. U isto 'Teme i na istom mestu jedna jedinica (recimo 1 dinar) većeg novčanog dohotka daje vecu količinu realnog dohotka nego što je daje jedna jedinica manjeg dohotka. SubjektiYIla shvatanja u ekonomskoj nauci tnde suprotno: ukoliko neko ima više novaca utoliko za njega jedan dinar blla manju nednost: ili onaj ko ima 100.000 dinara lakše se rastaje pri gubitku od svojih 10.000 d nego što se sa tom svotom rastaje onaj koji ima svega 20.000 d. U našem slučaju ovde, kada se radi o značaju veliC\ine novčanog dohotka, možemo reći da će za svojih 10.000 d danas na pijaci više dobara dobiti onaj koji ima 100.000 d nego li onaj koji ima 20.000 d. To dolazi odatle što imućniji nabavljaju robu redovito pod povoljnijim pijačnim okolnostima nego siromašniji. Imućniji kupuje robu u većim količinama, placa u gotonl, pa može da dobije i bolji kvalitet i poYoljnijn cenu. Ista
76
77
V· glava: Nivo cena § 20 Kvantitativlla teorija novca Stvarna veličina novčanog dohotka zavisi od cena onih dobara koja ulaze u današnju potrošnju. Ako cene promatramo kroz izvesno duže vreme, opazićemo da one nisu uvek na istom nivou. Uporec1ivanjem cena jedne sa cenama druge godine saznajemo koje su cene porasle, koje opale, a koje su ostale na istoj visini. Dovoljno je samo da se setimo nivoa predratnih i današnjih cena, pa da zaključimo da razlike u nivoima jedne te iste robe mogu vremenom biti veoma velike. Izvesne pojave menjaju samo cene neke robe, kao što se na pr. češće menjaju cene voća i povrća; ima opet pojava opštega karaktera koje izazivaju promene cena sve robe. U ovom drugom slučaju govorimo o promeni opštega nivoa cena. Tada opažamo da se za isti novčani dohodak ne dobiva mek ista količina svih dobara. Ta pojava ima u ekonomici savremene potrošnje \"eliki značaj, pošto u celosti menja realni dohodak, menja troškove života i doyocli do novih borba u podeli dobara. Kao rezultat tih pojava javlja se pred nama pitanje kupovne moći novca. Tako se govori o kupoynoj moći dinara, talijanske lire, dolara itd. Upoznayajući se sa pojanuna koje menjaju nivo cena, ujedno saznajemo uzroke promena realnog' dohotka, odnosno kupovne moći novca. Novac u rukama potrošača najvećim delom namenjen je kupovini onih dobara koja ulaze li njegovu potrošnju. Na jednoj strani, dakle, na pijaci stoji raspoloživa roba za prodaju, a na drugoj strani kupci sa odrec1enom količinom novca. Ako se pretpostavi da say taj novac kupi svu tu robu, onela bi mogli reći ela će opšti nivo cena uvek zavisiti od odnosa izmedu novca u opticaju i robe na pijaci. Ako označimo novac u opticaju sa n, robu na pijaci sa 1', a nivo cena sa c, onda bi mogli reći da je
l'c=n,
78
što znači da je količina no\'(:a II opticaju jednaka količini robe na pijaci, pomnoženoj sa sadanjim niyoom cena. Ovakva teorija poznata je u nauci političke ekonomije kao ln'antitathna teorija novca. Pri ovome treba uzeti u obzir da se na izvesnim pijacama može sa istom novčanom 8YOt0111 izvršiti više ili manje plaćanja. Tako, na pr., potrošači preuzimaju na prvoga oclrectenoga meseca oci svoje zadruge 20.000 kg brašna za 50.000 d; za te iste pare preuzima zadruga od svoga Saveza 21.000 kg brašna ili neke druge robe; Savez tim parama kupuje 20.000 kg žita od zemljoradnika. Tom istom svotom novca plać.ena je, dakle, 71.000 kg ili možda više robe, koja je istovremeno na pijaci postojala. Tako nam se javlja brzina novčanog opticaja. -ekoliko je ta brzina veća, utoliko je za isti robni promet istih cena potrebna manja koliNna novca. Tako, ako brzinu novca označimo sa U, možemo pomenutu definiciju izmeniti ovako: 1'('
= nb
Primer: tT nekoj zemlji ima u prometu 5 milijardi jedinica (recimo kg) razne robe; prosečna cena 4 cl; brzina opticaja 2: po kvantitativnoj teoriji: 5 X 4 = 10 ':'< 2. U ekonomici potrošnje dolazi pri Oyoj pojavi najviše elo izražaja problem ni\'oa cena. Ako imamo u ·delu l,vantitativnu teoriju novca, onela možemo lako uyideti ela nivo Dena zayisi oci tri faktora: od količine robe na pijaci, od količine noyca II opticaju i od brzine toga opticaja. Prema toj teoriji mogli bi postayiti i ovu definiciju za nivo cena: ('=
nb J'
,
što znači da je niyo cena jednak koeficijentu koji se dobije ako se produkt količine no\'('a i brzine novčanog opticaj a podeli sa količinom robe na pijaci. Ako u pomenutom primeru povisimo količinu novca od 10 na 20, dobićemo: . 20X2 nIVO cena= _ =8, ;)
znači da je udYostručenje količine ćanje nivoa cena od 4 na 8.
što
novca izazY3lo poye-
1 Faktor: koliNna novca. Povećanje količine noyca II opticaju povećava nivo cena, a smanjenje izaziva pad nivoa. U kome će omeru nastati te promene, zavisi i od drugih privrednih faktora. U našem je slučaju važno da u pomeranju količine novca naziremo pomeranje nivoa cena.
79
Treba razlikovati da li je u opticaju metalni ili papirnati novac. Banknote su onoliko metalni novac u kom se iznosu stvarno mogu zameniti za metalni novac. Pri metalnom noveu uzećemo u obzir zlatni noyac. a) ZlalIli 1I01'a('. Uticaj količ'ine zlatnoga novca dolazi od strane svetskog regulisanja nivoa cena. K~k? zlatni noya.
Faktična Normalna mi!. maraka mi!. maraka
7.535 10.000 :36.975 52.003
2.531 mOOD 39.510 52.000
I n,l,ti'"a
I
2.98 1.-
0.94 1.-
Najpraktičnije je ako upoređujemo kretanje niyoa cena sa relativnom 'količinom zlata. Da bi nam u našoj nauci bilo koliko toliko omogućeno promatranje niyoa cena, pročitaćemo diagram (sl. 1) koji daje Kasel govoreći o nivo-u cena i relativnoj količini zlata (strana (427) 1): 1) Gustav Cassel, Social6kollomie, III Auf!., Leipzig 1923, S. 584.
Opšti nivo cena
i J'elativna količina zlata (....... )
200 150
12-------- ~ ~
,/'
100
~
"Ad
V
~
~
50
o 1850
60
70
80
90
1900
10
Sl. 1
Dijagram pokazuje kretanje opštega nivo.a cena i. relativne količine zlata od 1850 g. do 1910 g. Na njemu se Jasno vidi da je nivo cena nagi!ljao p.romenaml;ly r~lR:tivn~y k?ličine zlata. Pri tome nam upadajU u OCI dugogodlSn]e I godISn]e promene nivoa cena. Dugogodišnje ili sekularno kretanje nivoa cena vidi se na dijagramu u opštem porastu cena od g. 1850 do g. 1874, a opšti pad cena od [5. ~875 do 1896 g. 9vR:kvo sekularno kretanje cena potvrcluJe Ispravnost kvantitatIvne teorije novca. Naprotiv, valovito kretante niv.oa cena iz godine u godinu pokazuje da nema uopste mkakve veze sa količinom zlata. Ovo nas dovodi do zaključka da tražimo uzroke godišnjeg kretanja cena u drugim faktorima. b) Papirni novac. O papirnom novcu govo~'imo ?pda kada njegov imalac nije u mogućnosti da za nj dob~Je.ll zamenu metalni novac. Količina papirnog novca u optICaJU zavisi od njegovog izdavača, privilegovane emisione bank~ ili države. Prema kvantitativnoj teoriji opšti nivo cena zaVIsiće od količine ovakvih platežnih sredstava u opticaju.. ~.:'l ovom mestu govorimo o inflaciji i deflaciji novca, kao I nJIhovom uticaju na nivo cena. Kaseloznačava inflaciju kao "zasićenje pijace papirnim novcem." Veća količina papirnog novca izaziva porast oP: štega nivoa cena. U novije doba susrećemo u ekonomskOj 6
80
(---~
81
nauci i širi pojam inflacije 1), te se povećanje svih plafežnih sredstava (zlatnog novca, papirnog novca, novčanica, bankovnih depozita i dr.) naziva tim imenom. Ratni i posleratni porast opštega nivoa cena izazvan je inflacijom papirnog novca. Godine 1925 moglo se, na pr., za naših 100 dinara kupiti 6 biliona nemačkih maraka. A za tu svotu nisu se tada u Berlinu mogle kupiti ni najjeftinije cipele. To je najbolji primer dokle inflacija papirnog novca može da popne opšti nivo cena. Deflacija je radnja suprotna inflaciji, te kao takva utiče na pad opštega nivoa cena. cJ Regulisanje koNčine novca. lj normalnim prilikama težnja je svake narodne pri\Tede da se u kretanju opštega nivoa cena novčani uticaj u zemlji što više eliminiše. Mere i sredstva regulisanja novčaničnog opticaj a spadaju u domen valutne politike. Yodi je držaya preko novčanične banke. Glavno joj je sredstyo interesna stopa. Novčanična banka podeljuje privatnim bankama zajmove, zadužujući ih pri tome i sa izvesnom interesnom stopom, koja se zove i službenom diskontnom stopom, pošto se takvi zajmovi većinom daju diskontiranjem menica privatnih banaka. Ove menice priskrbljuju te banke putem diskonta od poslovnih ljudi i raznih preduzeća, računajući pri tome veću diskontnu stopu (privatna diskontna stopa) od one koju njima računa novča nična banka. Ukoliko je stopa novčanične banke veća, utoliko manje privatne banke uzimaju novca na kredit, a kada je manja onda uzimaju više. Sve, naravno, zavisi od profitne stope pojedinih preduzeća, koliko se tim kapitalom može zaraditi kada se uloži u proizvodnju. Dok god se kapitalistima isplati, oni će uzimati kredita; čim diskontna stopa poraste odmah oni smanjuju svoju potražnju kredita od privatnih banaka, a ove onda od noyčanične banke. Sve je, dakle, u rukama novčanične banke; ona većom stopom po"dači novac iz opticaj a, a manjom ga opet pušta u opticaj. :JIenjanje količine novca u opticaju i na taj način ima tako eter velikog uticaja na opšti nivo cena. Veća diskontna stopa nagoveštava smanjenje količine novca u opticaju i izvestan pad opštega nivoa cena. Pri smanjenju stope dešava se obratno. Fiksiranje količine novca u opticaju nije, naravno, proizvoljno. Ono zavisi od mnogih privrednih faktora dotične zemlje, kao što je držanje novca u paritetu sa zlatom, regulisanje domaće proizvodnje, izvoza, kretanja stranog kapitala i dr. U našem slučaju ovu pojavu notiramo samo zato da bi se upoznali i sa ovom pojavom u sistemu današnjih cena.
2 Faktori: rouni promet i brzina novčanog opticaja. Roba je proizvod koji je namenjen nepoznatoj pijaci. Kao takva, ona proizlazi, uglavnom, iz raznih fabrika. Zato je i poznavanje količine robnog prometa i plaćanja kojima se taj promet spro\"odi usko vezano za poslovne pojave koje rezultiraju jz današnjeg fabričnog sistema. a) Poslovni ciklusi. Roba se na pijaci promeće na mahove, veličina njena prometa periodički se povećava i sužava. Fabrike jedno vreme prepune pijacu robom, opet drugi put smanje svoj dovoz na pijacu na najmanju meru. Tako današnji industrijski život prolazi kroz razne svoje periode, periode poslo"mog zamaha ili poleta i zastoja ili kriza. Između jednoga i drugoga perioda naizmenično se smenjuju razne poslovne faze ovim redom: depresija (tlak, slabljenje). oporavak, polet, finansijska zategnutost i industrijska kriza. Sve oye faze zajedno sačinjavaju kompletan poslovni ciklus (krug). \'remensko trajanje jednoga ciklusa zavisi od stupnja na kome se nalazi kapitalizam u dotičnoj državi. Razvijenija kapitalistWka pri\Tecla ima sve kraće cikluse, relativno sye kraće faze POSIOYllOg poleta, a sye dulje faze kriza. Kao tipičan primer kratkih poslovnih ciklusa uzećemo Ujedinjene Države Seyerne Amerike, pošto je tamo i stupanj kapitalističke pri\Tede relativno na visokom stepenu. Od novembra 1903 do decembra 1913 u toj su se zemlji smenila tri pri\Ted na ciklusa, i to ovako u mesecima: 1) Faze
1907
1910
1913
4 Finansijska zategnutost Ind ustrijska kriza
10 18 10 10 2
6 14 4 4 4
10 12 8 4 6
Trajanje celog ciklusa
50 meso
32 mes.1
40 meso
1 Depresija 2 Oporavak 3 Privredni polet
Najgornja tačka privrednog poleta naziva se visokom konjunkturom, a najdonja tačka krizom. Za vreme visoke konjunkture postizava se maksimum proizvodnje, promet je robe tada najveći. lj doba krize je obratno. b) [7oga kreditnih sndstava u privrednim lazama. Plaćanja se ne \TŠe samo u gotovom novcu, pošto on ne bi mogao da sam podnese sav robni promet. Banke mu stvaraju surogate i njima vrše plaćanja. U takva bankovna sredstva ubrajamo: čekovni promet, kliring, devizni promet,
1) Sama reč dolazi od latinske reči "inflare", što znači nadimati;
podići.
82
Januar 1908 Oktobar 1910 1Ndoovem bar 1903 1 do avgusta 1 do decembra decembra
1) Wait e, Economics of Consumption, p. 43.
S"
83
menični
promet i dr. Placavja bez gotova novca mogla bi se na pr. vršiti ovako: 1) Oekovnim prometom, pri čemu bi sve naše zadruge vršile placanja svome Savezu preko Poštanske štedionice; one bi naložile Poštanskoj štedionici da s njihova računa otpiše određene svote, za koje ce onda priznati Savezov račun. 2) Kliringom (engl. clearing = razjašnjenje; obračun): Banke međusobno, preko računa kliringbanke, potiru svoja dugovanja i potraživanja, a da jedna drugoj ne isplacuje gotov novac. e) Telntći opšti nivo cena. U doba poleta banke stavljaju sva svoja sredstva u najveci napon, tako da ih tada u prometu ima najviše, više nego što je porastu robnog prometa potrebno. Istovremeno trgovci i fabrikanti, da bi i tako što više savladali porast robnog prometa, ubrzaju opticaj svoga raspoloživog novca. Sva je privreda u znaku te brzine. Usled veceg broja platežnih sredstava u prometu i sve vece brzine novca u opticaju diže se sve više nivo cena. Kada se oseti da je pijaca robom zasicena, u fazi finansijske zategnutosti povlače se sva ova sredstva, i to brže nego što se smanjuje količina robe u prometu. Slabi i brzina kolanja novca. Kredit popušta. Kada nastupi kriza, vec je tu pad nivoa cena. Ovakve promene cena, koje su izazvane privrednim fazama (kretanja konjunktura) nazivamo godišnjim, tekucim, za razliku od sekularnih ili dugogodišnjih. Kao što se vidi iz dijagrama na sl. 2, godišnja su kretanja nivoa cena niovita. Ako iz toga dijagrama eliminišemo sekularna kretanja, koja 8U proizašla iz uticaja relativne količine zlata na nivo cena, imacemo krivulju opštega nivoa godišnjih cena (sl. 2).
RedIlkcija nivoa cena na nOl'malnn 140
I
100
80
p
If
)....---...... '\....) -
60 18,50
55
zlata 1 )
I
/f--"
120
količinu
60
I~
S
./
.'\
-V
'-.
70
-....'---- ' - .......
-....;:
75
8.0
85
-
"'-
90
./-
95
..::::::::-
1900
~
O?
1'= Hl
SI. 2
Zasebni uticaj faktora koji obrazuju svoja godišnja kr.eta.nja .cena vidi se iz dijagrama na sl. 2. Do samostalnog uticaja tih faktora došlo se na taj način što se svođenjem relativne količine zlata na 1 eliminisao uticaj zlata na te l) Cassel, S. 438
84
«3ene. Iz dijagrama se jasno vidi da nivo cena dostiže svoj vrhunac onda kada je visoka konjunktura na svojoj najvišoj tačci. Da bi se taj odnos jasno istakao, na dijagramu su godine visoke konjunkture označene debelom vertikalnom linijom. Taj se odnos jedino nije istakao godine 1882, kada je, inače, visoka konjunktura slabo došla do izražaja.
§ 21 l\Ierenje kupovne
moći
Opšti nivo cella preko kupovne
moći
novca novca
utiče
na
konačnu veličinu realnog dohotka. Od nivoa cena zavisi konačno realizovanje interesa proizvactača i potrošača na pijaci: kada ce za potrošača biti najpovoljnije da kupuje, - na koji način i koliko da kupuje, Opšti nivo cena je merilo veličine posredničkih pijačnih troškova, koji se mogu lako zapaziti uporeciivanjem cena koje pijaca daje proizvađačima
sa cenama koje pijaca naplaćuje od potrošača. Prateći kretanje nivoa cena potrošač raspoznaje i uticaj državne valutne i finansijske politike na kupovnu moć svoga novca. Pijačno zabačen potrošač preko opšteg nivoa cena u svojoj zemlji raspoznaje opravdanost ili neopravdanost cena u svome kraju, odnosno na svojoj pijaci. Vodi potrošačkoga zadrugarstva mogu, kada pravilno prumatraju kretanja nivoa «3ena, da saznaju efekat koji postiže zadružna organizacija u regulisanju cena itd. Novac prenosi svoju kupovnu moć na svoga imaoca. To znaN ela je kupovna moc novca sposobnost njegova imaoca da za njegovu jedinicu kupi neku količinu robe. Naravno, ukoliko se novčanom jedinicom može da kupi yiše robe, utoliko je i njena kupovna moć veća, i obratno. Oim je nivo cena viši, tim je i kupovna moć novčane jedinice manja, i obratno. Znači da je i za potrošača n.~posredna mera opštega nivoa cena kupovna moc. novca kO]lm o.n ra: spolaže. Isto tako, merenjem opštega 111voa cena merImĐ I kupovnu moć novčanih jedinica li kojima se iskazuju te cene. Iako merenjem kupovne moći novca imerenjem opštega nivoa cena dolazimo do istih rezultata, ipak dobivene broje\'e jednoo-a i dnwoga merenja treba recipročno shvatiti. Tako na p~. ako s; sve cene u jednoj zemlji prosečno ud\:ostruče, tj. porastu 2-puta, onda ćemo reći da se prepolovIla kupovna moć novca u toj zemlji. Brojčano bismo, u ovom slučaju, nivo cena označili sa 2, a kupovnu bismo moć novca iskazali recipročnom vrednošću broja 2, a to je {. Pri merenju kupovne moći novca, naravno, treba izabrati samo jedno od ova dva merenja. Općenito se izabral? merenje opštega nivoa cena, čije se onela mere uvek reCIpročno izkazuju pri merenju kupovne moći novca. Tako, na 85
pr., kada u kasnijim naSlm izlaganjima budemo označayali cenu sa p, onda- se taj isti izraz može preobratiti u veličinu kupovne moći novca oznakom -h u kojojsloYO r označava kupovnu moć novca.
Važnost mer-el/fa kupovne moći novca. Paznavanje pojava koje susrečemo u ekonomici današnje potrošnje moguće je jedino pomoču njihova tačnog merenja. Neprestano menjanje današnje kupovne moći novca u svim zemljama stavlja njeno merenje na pno mesto. ::\Ierenja kupovne moči novca ostala su do danas skrivena u najužem krugu ekonomista i statističara. Ekonomija potrošnje ima i taj zadatak da merenja kupovne moći novca što više popularizira, tj. da svak zna izmeriti kuoovnu moč svoga novca, isto onako kao što na vagi zna da rlleri težinu pojedinih stvari. Šta više, mere kupovne moći novca trebalo bi da uđu u školske računice meciu ostale mere, dužine, površine i dr. Nova ekonomska saznanja mogu samo onela da postignu svoju svrhu, ako meciu svetom nadu što širu pri~ menu. Da su razna tehnička i hemijska otkriča ostala tajnom svojih pronalazača, ona ne bi ni izdaleka mogla da nam dadu ono što stvarno danas od njih imamo. Danas svaki gostioničar zna za alkoholometar; merenje jačine konjskim snagama danas je opšte poznata stvar; a da ne govorimo i o drugim isto tako popularnim merama toplote, težine, syetlosti i elI'. Zadatak lJIerenja kupovl/e moći nooca. Svet obično onako otprilike ceni kupovnu moć svoga novca. Znamo, na pr., da smo pre rata plačali jedan kilogram pšenice 20 para, a da danas za tu istu količinu pšenice plaćamo 200 para. Uporeclujući ove dve cene, rekli bismo da je cena pšenice danas deset puta viša nego što je bila pre rata. Ako bismo ovo povečanje cene preneli na kupovnu moč ondašnjeg i današnjeg novca, rekli bismo da kupovna moč današnjeg no\"ca pretstavlja samo jednu desetinu predratnog novca. I po našem spomenutom recipročnom pravilu izašlo bi tako: recipročna vrednost broja 10 jednaka je To. Kada, međutim, za primer uzmemo neku drugu robu, dobivamo drukčiji rezultat. Radničke cipele, recimo, bile su pre rata 12 dinara, a sada su cipele iste veličine i kvaliteta 240 d. Obzirom na promenu cene ovoga artikla, dakle, rekli bismo da kupovna moć današnjeg noYca iznosi svega jednu dvadesetinu ranijeg novca. Na ovaj način, u običnom razgovoru, re(iaju se cene svih artikla, pa se upoređuju današnje sa onim predratnim, i to sve raeli toga da bi se našla neka prihližna mera ranije i današnje kupovne moči noyca, ali
86
se nikada ne dode na jednu pravu srednju meru, za koju bi se potpuno računski moglo reći da je tačna. Računsko merenje promene cena ima upravo taj zadatak ela naša približna nagađanja zameni što tačnijom merom. Ta mera nazi-m se indeksni broj cena, koji nam jednom srednjom brojkom pokazuje koliko su se neke cene u toku izvesnog Hemena promenile. Naravno od samog načina računanja zavisi hoče li indeksni broj pretstavljati što tačnije srednju vrednost te promene. Vrednost jednoga indeksnog broja može ela raspozna samo onaj ko približno poznaje načine njegova Izračuna vanja. Zato je potrebno da se na OV0111 mestu sa tom raču nicom upoznamo.
Indeksni broj ('ena nal'eliko i indeksni broj cella namalo. Pri sash1Yljanju incleksnog broja treba se odlučiti ili z.a ~l1e renje promena cena naveliko ili cena namalo. }Iogu se, ]stma, meriti i jedne i druge cene, ali i za jedne i za druge, kao što na pr. radi Odeljenje za ekonomska izučavanja Narodne banke, treba izračunavati posebne indeksne brojeve. Inc1eksnim brojevima cena naveliko pokazuje se kretanje opštega nivoa cena, jer su cene nayeliko proizvod glavnih faktora koji utiču na opšti nivo cena. Cene namalo, meetutim ne stoje samo pod uticajem tih glavnih faktora nego i p~cl uticajem prilika u kojima se p,otrošači pojedinih sredina nalaze na pijaci. Tako na pr. u nekIm cenama namalo nalaze se i troškovi veresije, pakovanja, posluge, dostaye robe u kuću, specijalna opterećenja privatne ..trgovine n~m~lo iv sl. Znači indeksni broj cena navelito verI1I]e pretstavl]a loPStu kupovnu moč novca u kome su te cene izražene. Pored merenja na bazi cena naveliko potrošač ima svog~ naročitoa interesa ela se kupovna moč njegova novca men i računa~ljem indeksa cena namalo, jer on kupuje rol;)U pod uslovima tih cena. Uporectujuci indeks cena navelIko ~a indeksom cena namalo, potrošač može donekle da saznale pogoršanje ili poboljšanje uslova pod kojima se o~ snabd~va u trgovini namalo. Ako je na pr. za 50 kg. brasna placao pre godinu dana a c1anas se placa
II
trg. naveliko 100 cl, a " 110 cl, a
ll"
II
trg. nam. 120 d, " 140 cl,
ll"
onda potrošač iz promene ovih dveju \Tsta cena može da za kupovnu moć svoga noyea pravi ovaj zaključak: I?o eena:lla naveliko kupoyna mi se moć dinara za posledn]~~ gody1U smanjila za 10 od sto, a po cenama namalo smanJIla ml s.e preko 16 od sto. Iz ovoga primera potrošač, sa svoga PrIvrednog stanovišta, pravi još jedan zaključak: privatna trgoyina namalo danas za 6 od sto više opterećuje potrošnju nego lanjske godine.
87
Izbor robe i n;"ene količine primerenju-. Pri proraču navanju promene cena nemoguće je obuhvatiti sve vrste robe, kojih ima na hiljade, pa je zato potrebno da izaberemo nekoliko vrsta robe koje najvećim delom utiču na obrazovanje opštega nivoa cena. U današnjim poznatim indeksnim brojevima cena naveliko uzete su u račun cene glavnih sirovina, jer one imaju nepromenljiv kvalitet, a zastupljene su skoro u svim vrstama robe. Godine 1913 objavljeni brojevi indeksa cena Britanskog trgovinskog departmana sadrže u sebi cene ugljena, metala, sirovina tekstilne industrije, životnih namirnica i dr. Poznati engleski Saue1'beckov indeks, koji se danas vodi pod imenom Statist, za opšti nivo cena ima za period od 1846 godine do 1912 godine 45 raznih artikala, i to: biljne namirnice (8 vrsta), namirnice životinjskog porekla (7 vrsta), šećer, kafa, čaj (4 vrste), - svega 19 vrsta artikala životnih namirnica; dalje: minerali (7 Hsta), tekstilne sirovine (8 vrsta), razne sirovine (11 vrsta). Na pr. medu 8 namirnica biljnog porekla nalazimo: englesku pšenicu, amerikansku pšenicu, pšenično brašno, ječam, zob, kukuruz, krompir i pirinač. Po ovome se vidi koliki je značaj pridat pšenici, kao važnom artiklu engleske trgovine i konzuma, jer je ona medu biljnim sirovinama zastupljena sa 3/8, odnosno u celom indeksu sa 3/45. Ekonomista Irving Fisher 1 ), procenjujući tačnost ovoga Sauerbeckova indeksa (odnosno Statistova), yeli da je obzirom na izbor vrsta artikala tačan 98 do 99 od sto. Odel;"enje za ekonomska izučavanja Narodne banke u svom opštem indeksu cena naveliko ima 55 proizvoda, a u opštem indeksu cena namalo 100 proizvoda (65 životnih namirnica, 20 odeća, 8 ogrev i osvetljenje i 7 razno). Pri merenju kupoyne moći potrošačkoga novca, tj. novca onih potrošača koji sav svoj prihod unose u potrošnju, nsta artikala može biti skoro potpuno obuhvaćena. Pri tome je samo potrebno uzeti one artikle koji se uzimaju u račun pri sastavljanju troškova života pojedinih društvenih grupa (nekvalifikovanih radnika, n ižih službenika, državnih službenika itd.). Kad bismo postupili na ovaj način, onda bismo imali za svaku društvenu gmpu poseban indeks cena, a to je upravo ono što je potrebno, jer svaka ta društvena grupa zna za tačnu meru svoga novca. Ovak-d su indeksni brojevi identični sa indeksnhn brojevima troškova života, te ćemo o njima govoriti onde gde budemo govorili o troškovima života. Kad su za sastavljanje odredenog indeksa jzabrane vrste proizvoda, onda treba rešiti pitanje njihove količine, jer svi proizvodi nemaju jednaku važnost u potrošnji. Kada -
88
1) Irying Fisher, The l\Ialdng of Index Numbers, Third Edition, p. 345.
na pr. pored pšeničnog brašna stoji šećer, onda treba, n~~ ravno prema prilikama one grupe Jjudi čiji se nov.ac merI, proceniti sa kojom količinom ulaze. ova dv.~ prOlzvod~ u računanje. Tako na pr. ako u nas Ide godlSnje proseeno na jednoga stanovnika 2 kg šećera i 100 kg pšeničnog brašna, onda pri merenju našega opštega nivoa cena treba cenu šećera pomnožiti sa 2, a cenu pšeničnog brašna sa 100. Indeksne brojeve cena u koje su oYe količine ušle pri raču nanju nazivamo složenim indeks~lilll brojevima .. cena za razliku od običm'h indeksnih brojeva cena, u kOJlma se o količinama nije yodilo računa.
§ 22
Izračunavanje
indeksnih brojeva cena
Promene cena mogu se samo onda tačno i Inko raspoznati, ako su izmerene jednim brojem koji pretstavlja njihovu jedinstvenu meru. Kad merimo, na pr., promene cena 100 artikala ne bismo na jasnoći dobijene mere ništa postigli, ako bis~o za sye te artikle naveli ranije i sadanje cene. Istina, promena tih cena pokazana nam j.~ već tim~. što su uz današnje cene tih artikala navedene n]1ho\'e ['amje cene. Samo time nismo ništa na jasnoći dobili, jer bismo uvek morali da čitamo 200 cena, da bismo znali šta se desilo. Potrebno je, dakle, da promene svih tih cena iskažemo takvim jednim brojem koji će pokazivati prosečnu promenu svih cena. Iznalaženje toga broja nije onda ništa drugo nego jedna računska radnja kojom imamo oyde da se upoznamo. Računski ]Jojam indeksnog broja. Kad govorimo o promeni cene nekog artikla, imamo pred sobon: dve .cen!3, tj. raniju i sadanju cenu. Na pr. cena nekog a:~lk~a bIla ~e ranije 4 d, a sada je 6 d. Kada kažemo ramja l sadanja cena, pri tome pomišljamo i na dva tačno odreciena d~tuma: na pr. 1 januar 1937 i 1 januar 1938. Cena se povecaia. za dva dinara, ali nije dovoljno d~ samo spomenemo ~roJ 2, treba uza nj da kažemo ili 4 ih 6, pa da znan:o kohk~ to povećanje iznosi. Ali ako raniju cenu pretstavImo .. brOjem 100, onda izlazi da je sadanja cena 150 od st? ramJe c.en~. Sada nam je dovoljno da spomenemo samo Jedan brOJ, .tJ. 150, pa da znamo koliko se ranija cena izmenila od 1 J~ Imara 1937 do 1 januara 1938. Broj 150 već nam pretstavlja neku vrstu indeksnoO' broja. Indeksni broj počinje, dakle, da se izračunava tal~o da se sa 100 pomnoži količnik koji se dobije delenjem kasnije cene sa ranijom cenom, tj.
~x 100=150 4 89
Procentualnim merenjem promena cena nismo, ipak, stvar posve pojednostavili, pošto pomenutih 100 artikala traži i 100 svojih indeksnih brojeva. Zato je potrebno da se nade srednja ili prosečna procentualna promena cena svih artikala i da se rezultat merenja vrelI/enske (od jednog meseca do drugog, od jedne godine do druge i sl.) ili mesne (uporec1ujući cene jednoga mesta prema cenama drugoga mesta) ili kakve druge (na pr. uporedujući cene privatne sa cenama zadružne trgovine i sl.) promene cena iskažu samo jednim indeksnim brojem. Indeksni broj cena, dakle, pokazuje prosečno u procentima neku promenu cena. Procentualna Yremensl{a cena nekoga artikla nade se, ako se njegova kasnija cena podeli sa njegovom ranijom cenom i dobiveni količnik pomnoži sa 100. Odnos izmedu ove ch'e cene zo\'e se sJ'azlne]' kasnije cene prema ranijoj ceni dotičnog artikla. Indeks cena je, dakle, srednja Hednost njihovih srazmera. OSlIO/,'ll([ {fadil/a iltdeksno{f broja. Ako se promena cena roeri od godine do godine, onda treba izabrati jednu godinu prema čijim će se cenama isporectiYati kasnije cene. Ta se godina zoye osnovna go(Una. Ka pr. u spomenutim indeksnim brojevima naše Narodne banke uzeta je godina 1926 kao osnoyna godina, te se prema cenama te godine uporec1uju cene kasnijih godina. Osnovna godina indeksnog broja cena može biti postojana i promenljiYa. Pošto je u indeksu Narodne banke 1926 zadržana stalno kao osnO\'na godina, jer se prema njenim cenama uporec1uju cene svih kasnijih godina, onda cemo reći da Karodna banka pri izračunayanju incleksnih brojeYa cena praktikuje sistem postojane ili fiksne osnovne godine. TI indeksnim brojevima mnogih država uzeta je 1913 kao postojana osnovna godina. Ali Imda se osnovna godina neprestano lnenja, i to tako da se cene tekuće gogine uporecluju sa cenama minule godine (na pr. cene 1927 prema cenama 1926, cene 1928 prema cenama 1927 itd.), onda goYorimo o sistemu I'erižnihili lančanih osnovnih godina.
Glavni računski znakovi. Ovo što "mo dosada rekli ocenama, njihoyom srazmeru, osnovnoj godini, kvantitetu u složenim indeksnim brojeyima označićemo sledećim algebarskim znakovima, koji se inače susreću kao jedinstvene oznake u svetsldm formulama indeksnih brojeva: Po i qo pretstavljajl1 cenu i kvantitet prvoga artikla II vreme "O", a]Jl i ql II
a
P'I
90
vreme ,,1". p'o i q'o pl'etstavljaju cenu i kvantitet drugoga artikla i q'! II vrellle ,,1".
II
vreme "O",
p"o i q"o pretstayljajll cenu i kvantitet trećega artikla tl vreme" O", a P"l i q"1 tl vreme ,,1". _. . p"'o i ·q"'o pretstavljaju ccnll i /rveMltitet četvrtoga artikla u vreme "O", a p"'! i q"'! U vreme ,,1" itel., itd. P! P'l P"l
itd. jesu srazIileri cella čija je srednja vrednost
ql
itd. jesu sl'([zmel'i lwantiteta čija je ::;rednja \'l'cdnost QO!.
Po' P'o' p"o' q'l
q"l
q~' q'o' q"~'
POl
,,~" grčko slovo (sigma ili "S") označuje ukupan zbi 1'.
l/potreha kallIlileta II složenim inclekslllm bl'ojevima. Ranije smo spomenuli da se pri izraeli složenih indeksnih brojeva uz cenu pojedinog artikla staYlja i njegov kvantitet(q). Xastaje onda pitanje, iz koje godine ela se uzme taj kvantitet i po kojoj cAni da se obračuna. Općenito se u Sa\Temenim statistikama uzima kvantitet početne godine ili godine "O" pomnožen sa cenama te iste godine. Inače u formulama indeksnih brojeva cena susrećemo četiri sistema kvantiteta, koji se algebarski pretstavljaju ovako: I ]Joqo, ]J'og'o, II POql, p'oq'!> III p!qa, P'lq'O, Ir' lllgl, P'lq'!,
'itd. (osnovna cena X osno·vni la-al/Ntet) itcZ. (osnovnc~ cella '. kasniji /tvantitet) itd. (kasnija cell cl X o81lOvm: kvantitet) itd. (kasll1ja cella X kasmji kVClntitet)
VJ'ste indelcsnih brojeva. Indeksni se brojevi mogu prema svojim SYojstyima da podele u ove tri glavne grupe: I Prema načinu s({stavljanja oni se razlikuju: 1 Po opštoj osobini svojih podataka, na pr., na indeksne brojeYe cena naveliko, cena namulo, najamnme. prometa itd. - 2 Po specifičmoj osobini svojih podataka, na pr., na indeksne bro~ jeve životnih namirnica, koji se opet mogu podeliti (kao što Narodna banka deli indeks ishrane) na indeksne brojeYe IJO~ ljoprivrednih, zanatsko-industrijskih i kolonijalnih proizvoda itd. - 3 Po zbirci pojedinih artikala, na pr .. koliko je delova prvoga artikla (qo) uzeto, a koliko drugog (q/o). - 4 Po broju artikala čije se promene cena izračunavaju. - 5 Po algebarskoj formuli na osno YU koje se ti brojeyi izračunavaju. II Prema vremenu sastavljanja indeksni se brojevi razlikuju: 1 Po periodu na koji se protežu, na godine svetskoga rata, neke krize itd. - 2 Po osnovnoj godini. 3 Po razmaku vremena (mesečni, godišnji itd.). III Prema izvorima i ustanovama koje ih sastavljaju indeksni brojevi dobivaju svoja imena. Ka pr. li Bugarskoj indeksni brojevi cena naveliko i vcena namalo (formula 3) Generalne statističke direkcije; u Cehoslovačkoj Statističkog biroa, Ryba (formula 1); u Rusiji Ekonomičeskaja žizn (22 artikla); li Švajcarskoj indeks cena namalo Schweizerischer Konsumvereina (41 artikal); u USA Bureau of Labor Statistics; u Velikoj Britaniji Economist itd. 91
S1'ednjavrednost srazmera cena. Ranije smo spomenuli da je indeksni broj cena srednja vrednost njihovih srazmera. Zato je glavna računska radnja pri sastavlja,nju indeksnog broja izračuna"anje srednje vrednosti srazmera cena. Na ovome nam području statistička matematika daje gotove formule koje se danas u svim zemljama pri izračunavanju indeksnih brojeva cena primenjuju. Tih formula ima do danas nekoliko stotina, ali onaj ko sastavlja indeksne brojeve može da radi samo po jednoj formuli, jer se svakom formulom može izračunati srednja \Tednost. Naravno, indeksni brojevi svih formula nisu jednaki, neki se približavaju više a drugi manje tzv. "zlatnoj sredini". One formule čiji rezultati daju najtačniju srednju vrednost ujedno su računski i komplikovanije, pa prema tome iziskuju u praksi više vremena za računanje. Tako na pr. neke formule traže preko 60 puta (formula broj 5343 iziskuje oko 64 puta višfl vremena za računanje nego formula broj 51) "iše vremena od vremenski najbrže formule (broj 51 = 151). Formula čiji se rezultat približuje za 99.99 od sto "zlatnoj sredini" (tzv. idealna formula broj 353) po brzini računanja stoji na 29 mestu. Izraela svih m'ih formula opširno je prikazana u spomenutoj knjizi Irvinga Fishera "The Making of Index Numbers" (Boston anci Ne\\' York 1927). Formule se raspoznaju po svojim rednim brojevima koji se obično naznačuju uz indeksne brojeve one ustanove koja te indeksne brojeve objavljuje. U našim izlaganjima mi ćemo spomenuti formule koje se najčešće u praksi susreću. Šest \Tsta srednje vrednosti srazmera cena pretstavlja uglavnom šest puteva kojima se došlo do indeksnih formula i ujedno šest načina za tačno razumevanje iprimenjivanje svih tih formula. Te srednje vrednosti jesu ove: aritmetička, harmonička, geometriska, središnja (medijana), načinska i agregativna.
l Aritmetička srednjavl'ednost. Aritmetička srednja vrednost odredenog broja cena dobije se ako se zbir tih cena podeli sa njihovim brojem. Ova vrednost nosi svoju sv('tsku oznaku llA". Tako bi na pr. A·vrednost cena pšenice 2 cl, griza 4 d i pirinča 8 cl bila:
Indeksni broj cena, međutim, sastavlja se od spednje vrednosti srazmera kasnije cene, cene prema ranijoj ceni. Rekli smo da se taj srazmer dobije ako se kasnija cena (]Jl) podeli ranijom cenom (po), tj.
J2l.. = srazmer cena. Po Aritmetička
srednja \Tednost srazmera cena bila bi onda:
J2l..+ P> + PP::lo +... = L (h) Po po Po, n
n
a to je već forrnula lA tzv. običnogindeksnog broja, koji upotrebljavaju Economist, Statist i mnogi drugi. Da bismo, na osnovu aritmetičke srednje vrednosti, dobili formulu složenog indeksnog broja, potrebno je da u račun unesemo kvantitet (g). Dakle, po sistemu postojane osnovne godine (go), imali bismo:
"(P'l)+ 70 ...
PI)+ P ' o q o Po qo ( po
LPo qo (Pl) po
= L]Joqo ' što pretstavlja forJnulu 3 A I složenog indeksnog b1"oja. Ovo Poqo+p'oq'o+'"
rimsko "I" znači: I sistem kvantiteta (vidi ranije). Po sistemu verižnih osnovnih godina (sistem IV kvantiteta = Pl ql) poslednju formulu preobraćamo u formulu 9 A IV složeni indeksni Moj, koji glasi:
(;~).
LPI ql LPl ql
2
Hannonička
srednja vrednost (H) cena
izračunava
sličan način kao i aritmetička, samo se njeno izračunavanje vrši recipročnim putem. Do harmoničke srednje
se na
vrednosti naših cena (2, 4 i 8) došli bismo ovako: a) sabere se recipročna vrednost svake cene, dakle 1 2
b)
izračuna
se
1
1
7
+4+8=8;
aritmetička
srednja vrednost toga z bira, tj.
7
7
8: 3 =24; Ako cenu prvog artikla oznacnllO sa ]Jo, drugog ]J'o, trećeg p" 0, a njihov broj 3 sa ll, onda bismo imali ovu formulu aritmetičke srednje vrednosti: Po+p'o+p"o+···
n
92
c) recipročna vrednost od ~_24=3~ 24 7
pretstavlja H-vrednost cena 2, 4 i 8.
93
Ako bismo ovaj recipročni put algebarski prikazali, onda bismo od srazmera cena ~~ i ~:: imali formulu hannoničke srednje vrednosti: 2
nost, - dok se prI Izračunavanju agregativne srednje vrednosti postupa obratno, tj. prvo se oci ta dva z bira iznalazi srazmer. To znači aritmetički so počinje sa sabiranjem sraz mera cena, a agregativno sa sabiranjem strarnih cena. :Matematički došli bismo do formule agregativne srednje vrednosti cena ovako:
a za n-ti broj cena:
= forll/ula
11
L Po
11 H običan 1:ndeksni brnJ,
Pl
koja ima u praksi malo primene. 3 Geometriska srednja vrednost (G) dveju cena dobije se ako se iz njihova produkta izvadi drugi koren; kod triju cena vadi se treći koren itd., - a kod ll-cena, ako se iz njihova produkta izvadi n-ti koren. Naše bi cene imale ovu G-vrednost: 3
lm=.1. G-\""reclnost srazmera cena, onela, dobija se:
,I' 11
,----,---:-;--
Pl ' P'l, . -,-, P"l ." (za P2
P o
P o
. l ' ) }l'O] cena,
?I-tl
a to je formula 21 G (običan indeks), za koji se još 1863 zalagao ekonomista Jevons. 4 Središnja srednja vrednost (m edija na) pokazuje vrednost one cene koja zauzima srednji položaj izvesnog broja cena razporedenih po yeličini. Tako je na pr. medu brojevima 1, 3, 3, 4, 4, 4, 5, 6, 6, 6, 6, 7, 7, medijana 5, jer 5 stoji u sredini svih ovih brojeva. Godine 1896 profesor EdgewoTth preporučivao je medijanu za sastavljanje običnih indeksnih brojeva. :Medu formulama medijana nosi broj 21 1\1e (običan indeksni broj) i glasi: srednji broj srazmera cena. 5 .Načinska srednja v7'ednost (1\1o=Mode) se isto tako kao i medijana, samo s tom razlikom što se ovde uzima kao srednja vrednost onaj broj koji se meciu ostalim javlja najviše puta. Tako na pr. među brojevima 1, 2, 3, 3, 4, 4, 4, 5, 5, 5, 5, 6, 6, 7 najviše se javlja broj 5 i on pretstavlja načinsku srednju vrednost. Formula ove vrednosti označena je kao 41 1\10 (običan srednji broj) i glasi: najčešća srazmera cena. 6 Ag7'egativna srednja vrednost razlikuje se od aritmetičke po tome što se pri izračunavanju aritmetičke srednje vrednosti nađu prvo sraz meri cena osnovne (po) i kasnije godine (Pl), pa se onda od tih srazmera traži srednja vred94
što pretstavlja formulu 51 Ag običnog indeksa cena, koja ne daje baš tako pouzdano tačne ind. brojeve, ali po brzini računanja zauzima pno mesto me(iu svima ostalim formulama. Tako na pr. dok se računanje indeksnog broja formulom 51 može svršiti za 1 sat, dotle je potrebno za ostale ovde spomenute formule: za formulu 1 i 11 po postojanoj osnovi 5'1 sat, po verižnoj osnovi 5'3 sata; za formulu 3 po postojanoj osnovi 5'3 sata, po verižnoj osnovi 8'9 sati; za formulu 9 po postojanoj osnovi 13 sati, po verižnoj osnovi 13'1 sat; za formulu 21 po postojanoj osnovi 6'4 sata, po verižnoj 6'4 sata: za formulu 31 po post. 1'5, po ver. 1'6; za for. 41 po post. S'5, po ver. 8'6 sati. Odeljenje za ekonomska izučavanja naše Narodne banke računa svoj indeks cena na veliko po metodi geometriske srednje vrednosti, a cene narnalo po metodi aritmetičke srednje vrednosti. Na/tačnije /'ol'lnule. IrYing Fisher (u pomenutoj knjizi na str. 361), govoreći o relativnoj tačnosti formula indeksnih brojeva uop;:;te, oC8njuje sledeće dve formule kao skoro posve tačne: 1) "Idealnu" formula 353, koja glasi
~
L Pl qo L Po qu
2: Pl ql X )' , ~ Po q1
obično tačnom
99'99 od sto. 2) Formulu 2153, koja glasi L qo+ql !J 2 11
obično tačnom
99'75 od sto.
I formula 53 ( ; Pl ~
qo),
Po qo
za
čije
je
izračunavanje
po-
trebno 5'3 (postojana godina) puta više vremena nego za formulu 51, pokazuje obično tačnost do 99 od sto. 95
Primm'izračunavanja indeksnih brojeva. Da bismo se praktično upoznali sa primenom formula u izračunavanju indeksnih brojeva, iznosimo sledeći primer koji je dao u pomenutoj svojoj knjizi Irving Fisher. Primer počinje sa tabelom cena 36 artikala, 1913-1918, koja skraćeno izgleda ovako:
...
~
I
I
Roba Slanina
1 2 3
Ječam
Govedina - .. ,,""
...
Pl 1914
Pz 1915
Ps 1916
.1236 .6263 .1295
.1295 .6204 .1364
.1129 .7103 .1289
.1462 .8750 .1382
. ........ .... ... .. '- .
P4 1917
I
...
....
.3758
.4191
-,
........... ... ..
.4958
1
Pl =
količina
količine
I
.2382 1.3232 .1672
P5 1918
.2612 1.4611 .2213 . ...
.... ,,' ......
.4552
.6372
.7747
I
...
Roba
1 2 3
Slanina, l b Ječam, bu Govedina, l b
...... ... ..
... , ................. .... .. .. . " " "
~
y
P.Ol
-- ~ ]Ji qo -_ 13095.78 -_ [J(9 .90" od sto
2: ]Jo Po 13104.818 Isto tako: p. _ 2: Pz qo _ 13061.84
131U4.818
99. 67
14950.13 13104.818
114.08"
~ " P4 go _ 21238.-19 _ 6 9 02.: Po qo - 1310-1.818 -1 _. ("
~]Jo]Jo -
"
Zob, bu
36
ql 1914
1077. 178.2 6589.
1069. 195. 6522.
.. .
...
qz 1915
I 1869.
I
228.9 6820.
1481.3 182. 7134.
1122.
q4 1917
q5 1918
I 1187.
1498. 256.4 10244.
209. 8417.
..
".,
"
1240.
1360.
.
1480.
_
P04 -
POl
p. 05
1587.
1538.
=
~
2. Po qo
=
23308.95 13104.818
I
2: Pl qo = -,)'=-"'-.:::.-=:.::...
,
" 1915
"
"
"
"
" 1916
"
"
"
"
" 1917
"
=
"
"
"
" 1918
"
1-- 8(f.
(
"
_ 1:3059.052 _ .) P lZ - 13033.0:34 -100._0"
"
16233.560 -11" 614280.976 o. ("
"
25388.869 _ 149 -') 17789.440 ~. (~"
"
_ 27690.677 _ 9 25191.1:36 -109.9_"
"
p
23 -
Po qo
p
-
miliona jedinica
1 (Slanina); Po=S 0.1236; qo=1077. ; Po qo=.1236 X 1077 =133.117 2 (Ječam) p'o= .6263; q'o= 178.2; P'oCl'o=·6263 X 178.2=111.607 3 (Govedina); P"o q"o = .1295 X 6589 = 853.276 4 = .2969 X 1757 = 521.653 .3758 X 1122
96
"
1;")095.78 _ " ~ 13104.818 - 99.90 oll .. to
_ 01-
34 -
36
"
"
IV Izračww vanje indcksnih brojeva po sisteJnu ver/žile osnovnc godine:
Izračunavanje 2: ]Jo qo: po jedinici
1J
= Inde!csm. braj. za 1914. god.
......
..
~
I
= 470.23 13095.78
Isto tako:
Oznake u tabelama znače: ]Jo cena osnovne godine; ]Ji cena prve indeksne godine itd; qo količina osnovne godine; ql količina prve indeksne godine itd.; l b je kratica 1 pounda (funte) koji je težak 453.593 g.; bu je kratica za amerikansku žitnu meru bush el koji ima 35.238 l; $ = dolar. . Fm'mula 53, LaspeYl'e-olJa, agregatw7la 1,
1122
Isto tako:
. ..
........ , .. ...... .... . ..
"",
II
qa 1916
~<
Isto ta!co: p. _ .... Ps qo 03 2: Po go
36 a1'tihda, 1913-1918
qo 1913
1077 = 139.47 178.2 = 110.56 1364 X 6589 = 898.74
III Izračunavanje incleksllih brojeva)Jo sistemu postojanc osnovne godine:
spomenutih artikala:
(u milioni ma jedinica) '0'
= .1295 X = .6204 X
(zbir) 2: Pl CIo =
y
Prodate
jJl qo:
.1295; qo = 1077; Pl qo P'l q'o
2 :3
02 -
tabelom prodatih
2:
:36
.,
"
. ,.,"
Zob
36
Po 1913
Izračunavanje
.4191
Cena 36 artikala, 1913-1918 u $ '0'
II
(zbir) 2: Po qo =
P 43
-
Odakle, postepenim množenjem, dobijemo: POl
=
99.93 99,93 od sto = indeksni broj za 1914. POJ P l2 = 99,93 X 100,20 = 100,13 od sto = indeksni broj za 1915.
= 421.648
=
13104.818 7
97
Jr
POl P 12 P 23 = POl P 12 POl P 12 P 23
99,93 X 100,20 X 113,67 113,82 od sto = indeksni broj za 1916. Pn 99,93 X 100,20 X 113,67 X 142,72 = 162,44 od sto = indeksni broj za 1917. P 3! P'5 = 99,93 X 100,20 X 113,67 X 142,72 X 109,92 = 178,56 oel sto = indeksni broj za 1918
= Pu =
§ 23
Grafičko
prikazivanje
Da bismo lakše sebi pretstayili izvesne promene koje nas interesuju, možemo ih prikazati geometrijskim oblicima, slikama, bojenjem i sl. Kretanje cena izvesne robe prikazuje se zgodno linijom. Ako je ovogodišnja kupovna moć novca "eća od lanjske, možemo naslikati dYa tela (recimo dve kocke), tako da veće telo pretstavlja ovogodišnju, a manje prošlogodišnju kup ovnu moć novca. Na geografskim kartama možemo jače zasenčiti mesta u kojima su u izvesno vreme bile cene stanova veće. Ako potrošačev dinar razdelimo na 360 delova, onda krugom možemo pretstaviti kako je taj dinar na pijaci raspodeljen medu proizvodače i posrednike. Pretstavljanje pojava na ovaj način nazivamo grafičkim prikazivanjem, koje ima veliku važnost II popularnim nači nima saznavanja privrednih pojava. Sam prikaz zove se grafikon. Imamo, uglavnom, (b'e Yrste grafičkog prikazivanja: dijagrame ikartograme. U dijagramima su primenjene linije, krive i prave, za prikazivanje izvesnih promena. Pošto privredne pojave redovito nisu jednolikog kretanja, to su i na dijagramima većinom krive linije. Za dijagram se, prvo, uzimaju dve prave linije koje se seku pod pravim uglom. U zeli smo primer jačih kretanja indeksa cena biljnih proizvoela od juna elo decem bra 1932 g. (Indeksni brojevi Narodne banke). Kretanje tih indeksnih brojeva pretstavili smo grafički diagramom na slici broj 4. O (orijent) je tačka gde se seku pomenute prave linije. Vodoranla linija zove se os apscisa, a služi za merenje intenziteta promena (varijabile), u našem slučaju vremena od juna do decembra 1932 godine. Vreme na ovoj osi mora imati tačno jednake razmake. Vertikalna prava linija zove se os ordinata, kojom se meri intenzitet funkcije, u našem slučaju promena indeksa cena. Iona se raspodeljuje tačno prema veličini jedinica onoga što se meri; na primeru indeksa cena oc! inrleksnog broja 55 do 75, pošto su se u pomenutim mesecima ti brojevi kretali u toj granici. Kad hoćemo sa dijagrama da vielimo veličinu indeksnog broja u izvesnom mesecu, onda na dijagramu sebi sb'aramo (zamišljamo) tzv. koordinatu (u našem primeru na dijagramu označenu sa O), tj. vrednost jediniQa i jedne i druge osi. Na
98
našem dijaoTamu (sl. 4) \Temena VnI i indeksa 64 crticama smo označITi koordinatu, čije prave linije idu paralelno sa osima. . . . t n Po pomenutim koordinatama. nazlv~ se l ce?, SIS e~ ovakvih dijagrama sistemom koordmata. Na sl. 3 prIkazan ]e
+0
II
+4
!
l
V1b
1
J
J
2
/
II
\,
+3
i
i
+2
i
I
!
~ ~2a
2b
-t
~
\ I
,I
+1
I
!
2c
I
i
r"-1c +1
-1 I
+~
+ '3
+4
+ 5 '1a
-1 Sistem koordinata Objašnjenje uz gornju sliku: Križ osi (osi koordinata): a = os apscisa b = os ordinata e = početna tačka
2 krivulja: a = krivuljina tačka b = apscisa c = ordin ata b c = koordinate
Sl 3
ovaj sistem u celosti sa potre?nin~ ob}ašnj~nj,ima .. Si~t~~~l koordinata upotrebljava se u pr:lkazlY~n]u po~a, a u funkcJ]l, f onih poja'm koje su poclležne lZVeSl1lm stall1ll11 prom8na:l;a. prikaziYanjll promene kupovne mo~i ,novca za bazu dl]aOTama uzima se veličina kupovne mOeL} vreme.. , ';, , ;::, Način p~'ikaziyanja kUl?o~'ne mOCI n?v~a. l tlo::,!...o,.a v' t u I)raksl ]e dosta prOlZ\ ol]an. Kad ZLVO a n a cll']'aO'r'aJlll1 e"" e • .,. l 1" se clijagramski prikazuju prirodne c1l~Žll1e l Ylsme: na pr: e uzma l· pacl 0\"l l'Z"8'<110 0 ' druma onela]e stvar merIla u 1\.ome su
J'
> \,
,*
b
,
99
F
odnosu apscisa i ordinata na dijagramu prema prirodnim yelič~nal11a. tom slučaju ordinata je visina uspona, a aps~lsa duzma puta. Tako, na pr., može se pri tom uzeti merIlo 1: 10.000, što znači da je u prirodi 10000 metara ono što je na dijagramu samo 1 metaro LJ tome će omeru stajati
v.u
V "ls 74 73
72
r--.V
~
71 §"
~
70
u
69 68
~;
67 66 65 64 '----- ----
,
\ ----<~
6~
1\
§ 24 Kretanje potrošnje u fazama konjunkture
\
62 61
II
\'\
60 59
58 57
56+
l---'V
/'
V
/
j
t ~'5i 'f . -,
Ifl
l
VII
1 93 --
I
XI
~ GOD.
-v
OI
Os apscisa za merenje intenziteta vUl'ijabiIe (promene vremena)
Dijagra1Jl inde1esnih brojelXt cena hi1jnih jJl'Oi:?:vocZCt (Prema Indeksu cena naveliko Nar. b., 1926 = 100)
~ll(!eksni
brojevi uz gornju sliku: maj 72oii, juni 7202, ]ulI 73.2, m'gust 64.-, sept 57.7, okt. 58.1, dec. 61.6. SI. •
100
i apscisa i ordinata. Naprotiv, što se tiče, merenja kupoyne moći novca i troškova života, tu nemamo posla s pojavama koje se mogu metrom merit i. Duljinom na papiru ne može se odrediti veličina dinara i vremena. Na dijagramu može se duljinom od 1 centimetra označiti i godina i mesec, i 1 dinar i 10 dinara. i 1 ili više poena indeksnog broj a itd. Onaj ko sastavlja dijagram, znači, sužuje i rasteže apscisu i ordinatu po svome ličnom nahoc1enju ili nekom naročitom interesu. N a našem dijagramu na slici broj 4 upadljiv je pad indeksnog broja. Da smo za pojedine mesece na apscisi umesto jednog uzeli dva ili više centimetara, pad bi nam izgledao sve blaži, pod pretpostavlwm da ostavimo istu duljinu ordinate. Kad bi za mesee uzeli po pola centimetra, pad bi indeksa izgledao još jači. Pošto je poslodavačkim organizacijama stalo da što više istaknu pad cena, kako bi opravdale svoju težnju za sniženjem najamnine, one u mnogo slučajeva smanjivanjem veličine Yremena ili apscise na dijagramu upadljivije ističu taj pad. Naš je dijagram na sl. 4 upravo lep primer takvog isticanja. Ko hoće, dakle, ela prati kretanje Izvesne pojave na dijagramu, ne sme da stoji pod uticajem njegovih veličina; on celu stvar može sebi jasno i istinski da predoči samo onda, ako zna da pravilno c'ita dotični dijagram.
Govoreći o obrazoyanju ni-roa cena, spomenuli sniO da je današnji pri\Tedni ži\'ot nestalan, da naizmenično menja veličinu i jačinu svoga poslovanja: diže se u doba svoje visoke konjunkture na svoju najvišu tačku, spuštajući se u doba kriza na svoju najnižu meru. Pojam naizmeničnih smena privrednog života danas je isto tako opšte poznat kao i pojam smene pojedinih godišnjih doba. Visoka konjunktura i kriza samo su dve faze jednoga celoga privrednog ciklusa, u koji još ulaze i ove faze: od krize elo visoke konjunkture depresija i oporank, a od visoke konjunkture ili poleta elo krize postoji prelazna faza, tj. finansijska zategnutost. Kad smo govorili o nivou cena, izneli smo i vreme trajanja pojedinih privrednih faza. Potrošnja u svakoj novoj fazi dobija svoju noyu veličinu, tako ela se i ona zajedno sa celim privrednim životom menja. I njene su promene, kao i one celoga privrednog žiYota, kružne: veličina joj opada nastupom krize, a raste nastupom konjunkture. Veličina potrošnje u pojedinim fazama zavisi od veličine i uslova zaposlenja i kretanja nivoa cena, odnosno kupovne moći novca. Ipak postoji razlika u načinima promena potrošnje i proizvodnje. lT fazama poleta ne samo da
101
F
narodna proizvodnja jača do neizmernih granica, nego i ona indiyidualna, po pojedinim preduzećima. Polet obogaćuje svakoga preduzimača. Naprotiv, u fazama poleta povećaya se narodna potrošnja kao celina, i to ne zato što se obogaćuju pojedina potrošačka gazdinstya najamnih radnika, negO' zbog dolaska nove radne snage na pijacu. Takoeier se u fazi poleta poboljšava potrošnja onih radnika kojima je uspelo ela naClll posla. Ipak, besposlica i niska realna najamnina nisu isključene ni u fazi najyeće konjunkture. ~Ii, zato, onle imamo u yielu samo promene narodne potrošnje kao celine. Visoka konjunktura počinje sa proizvodnjom stalnog kapitala, fabrički h zgrada, mašina, nodh alata proširenjem rudnika i dr. Za te poslo\'e potrebna je veća količina radne snage, koja se dobiva ili intenzivnijim načinom rada i duljim radnim \'1'emenom (znači slabijim usloyima rada zaposlenih radnika) ili zapošljavanjem nove radne snage. ;';oya se radna snaga regrutuje iz redova nezaposlenih radnika ,mlaeie nadošle g'eneracije ili sa sela. Kovi dohoci povećavaju opseg narodne potrošnje, usled čega se sve yiše otvaraju preduzeća za proiz~ vodnju potrošnih artikala širokih narodnih slojeya. Grade se noyi stanovi, jača trgovina odelima, životnim namirnicama, nameštajem i sl. Za proizvodnju i promet te robe nameštaju se još više radnici i nameštenici, što onda povećava narodnu potrošnju u širokim masama. Usled sye veće potražnje radne snage povećava se i noyčana najamnina; ali se realna najamnina ne povećaya u istom omeru zbog sma~ njivanja kupovne moći novca. Rekli smo da u doba yisoke konjunkture sve veća količina platežnih sredstaya podiže opšti nivo cena, odnosno smanjuje kupovnu moć noyca. Takocter sve yeća potražnja artikala široke narodne potrošnje podiže niyo cena, što još više smanjuje realne dohotke. Karodna potrošnja, kao celina, poyećava se u doba pd\Tednog poleta, a to se yidi i po tome što proizvodnja tada uspeva da u celosti plasira svoju robu. Šta više, narodna potrošnja u tO.1 fazi prelazi tekuću proizvodnju, rasprostirući se delomično na lagere robe ranijih faza, a delomično na uvoz robe sa strane. Visoke cene i velika potrošnja životnih namirnica i tekstilne robe najbolja su karakteristika oyoga perioda. Prvi znak prestanka faze poleta jest likvidacija. Nagomilana roba nadmašila je narodnu potrošnju, ne može da se rasproda. Usled toga trgovci i fabrikanti nastoje da što pre likvidiraju svoje lagere. Fabrikanti smanjuju proizvodnju, otpuštaju radnike, nameštenike i činovnike. Novčane najamnine padaju, ali realne manjom brzinom. Sporiji pad realnih dohodaka objašnjava se sve većim padom opštega nivoa cena, na način kako smo ranije opisali. Narodna potrošnja biva sve manja. Nastupio je period depresije sa ni-
102
skim ceBama niskom potrošnjom i niskom proizvodnjom. Ostaje na p~trošnji ela postepeno apsorbuje ranije zalihe robe kao i proizYocle onih grana proizvodnje koje još mogu da r~de z boo' potražnje tekuće potrošnje. Tada nastaje opšte preurec1enje'" narodne potrošnje, koje ima dalekosežnih posledica za celu narodnu privredu. . Xastupom depresije, opseg narodne zaposlenostI poi:~inje sasyim da c1iriguje potrošnjom. Kako je zaposlenost s\'e manja, tako su i dohotci sye manji, što onda za sobom podači i potrošllju. Svet koji sve više. ostaje bez posla z~ pada u oskudicu, čije Sl~. nam po.sledlc~ dO~:)ro poznat~ IZ današnjeg života. Svet kOJi sa stamn na]amn1l1~ma ostaje u poslu relathno bolje žiyi, pošto pad opštega I1lvoa cella poeliže realnu \TecInost nm'čanih dohodaka. BanIm povlace kredite, smanjuju broj noyčanih sreclsta:-a u prome~u još b:'že nego što opada proinoclnja. Ta pO]a"va dm'odl .neup~lCen s\et na pomisao ela je nestašica novca S\'eI.nu ~~rva. I\.ada bi banke a naročito novčanična banka, pustIle VIse novca u promet, ~vet misli da bi onda sve pošlo na bolje. Sv~ manja zarada nagoni kapital ela se čim pre povuče ~z neslgurl1lh poslova i skloni negde na sigurno m~sto, pa l. bez zar~cla, samo da se realno sačU\'a. Prestanak fmanSlran]a nagom trgm'ce u stečajeve. Besposlica dostiže svoju kulmi~1aciju, št~ označava ela je nastupila kriza u punom svome Jeku. I taj period ne traje večito. Kanoyo počinje oporavljanje, ispočetka II manjoj meri, a onda sve više, dok ne do de ponovno do poleta. . . Xaročito je karaktel'lsticna orIJentacIJa potrosaca u ovi111 priYrednim fazama. Oni više pomišljaju na ekonomij.u svoje potrošnje u eloba kriza nego u doba poleta.. Dok traje konjunktura, ne misli se da će ona ikada p~estatI. Ta.ela se troši više neao što se zaracluje, što se postIzava raZI1l111 vrstama potroš~čkog kredita. Pri nabavkama i ne pomišlja se na cenu i clruae uslove pod kojima se kupuje. Zato u to \Teme detaljna"'privatna tr~oYina triUl;lfira sa sV,ojim velikin~ zaradama. Sve više se srlja samo u Izdatke. I\.ada nastupI kriza, najedamput se od svega. povlači.. očima )Jotrošača dinar dobija veću vrednost, VIše se m~sh na na~ll1 nab~v ljanja i potrošnje pojedine robe. Osk~lclIca nagon~.da se s~o bolje čuya sye ono što se ima. Iz\'o1'1 s.amopomocl postaju jedinom snagQm da se odupre s\'al\:om IzdatIm bez ko~a ~e može inače biti. U takvim vremenima zadružno snalazen]e uzima sye više maha i meclu onim svetom koji nije u fazi poleta mogao pomišljati na potr~bu .~ara~lnj~ sa svojim bližim. Tako je životna borba najbolJI Učitelj zadrugarstva; Promene potrošnje u doba konjunktura utiču. na potro~ šačko zadrugarstvo samo prema gore. U doba k1'1za porast zadruga je općenito veći, ali se to isto članstvo više ne pov
..
..
v
v
u:
103
ylači
iz svojih zadruga pri narednom prelazu krize u oporavak, odnosno visoku konjukturu. Jači priraštaj članstm po potrošačkim zadrugama u uemenima kriza utiče i na smanjenje poslovnih troškova i na koncentraciju članstva po većim zadrugama. N akon perioda poleta potroša(~i općenito ulaze u doba depresije sa yećim standardom života, koji su stvarali raniji bolji uslovi zarade. Nosioei takvoga većega standarda nalaze mogućnosti jedino u zadrugama da svoje re~lne d.ohotke očuvaju od velikih trzaja pijačne spekulacije, kOJa UZIma prema potrošačima naročitog maha u doba krize. Kao primer uticaja kretanja konjunktura na razvitak potrošačkog zadrugarstva uzećemo Englesku, pošto je tamošnje zadrugarstvo još pre rata zauzelo normalan svoj razvoj i stajalo van svih ostalih (političkih, početničkih i dr.) uticaja. Godine 1901 članstvo engleskih i irskih potrošačkih zadruga iznosilo je 4.3 % celoga stanovništya tih zemalja. Godine 1911 taj se procenat penje na 5.8 %, što znači porast od 1.5 % u doba najvećih privrednih konjunktura. Do godine 1921, znači kroz godine najvećih privrednih nevolja svetskoga rata, .članstvo se penje jačom procentnom stopom nego pre rata,I to za 2.7 %. Godine 1931, dakle opet u jeku krize, pokazuje se prema 1921 godini porast članstva za 4.9%, što više od 3 puta premašuje stopu predratnog porasta. Kao važna posledica privrednih nevolja je sazrevanje potrošača velikih gradova za saradnju u potrošačkim zadrudrugama. Pre rata je potrošačka zadruga općenito važila kao ispomoć seoskom i malovaroškom stanovništvu. Za damu velegrađanina bilo je poniženje da nosi na sebi haljinu kupljenu u zadruzi. Modni izlozi i druge udobnosti prodavnica velikih gradova bili su ideal sitnog velegradskog potrošača. "Rapidni porast članstva posleratnih godina došao je, delom kao posledica ratnih prilika, sa oskudicom životnih namirnica i visokim cenama usled profiterstva onih koji su te životne namirnice kontrolisali; ali su i drugi faktori, kao što je veća priylačivost jednoga velikog pokreta, isto tako tome pridoneli. London i neki drugi gradovi u predratno vreme često su se nazivali zadružnim pustinjama; ali se ovako danas ne može nazvati nijedan veliki grad, a da to bude istina. Stvarno, u Londonu, Birminghamu, Liverpoolu i Bristolu, usprkos činjenici da su stapanja doprinela sadanjoj veličini zad~uga u ovim gradovima, povećanje zadruga priraštajem nOVIh č.lanova posle rata fenomenalno je; tako četiri zadruge u Londonu, skupno uzeto, imaju članstvo od otprilike jednog miliona, koliko je bilo celokupno članstvo Pokreta pre 40 godina".l) 1) Hall -
104
Watkins 203.
VI glava: Budžet potrošnje § 25
Kućni
rashodi
Raspodelom stvarnih rashoda velikog broja porodica iste društvene klase zapaža se velika njihova jednoobraznost. Kada se radi o jednoj te istoj sredini, onda se uglavnom rashodi raspodeljuju prema veličini dohotka. Prihodi jedne te iste veličine utiču na približno sličnu raspodelu rashoda, odnosno na obrazovanje budžeta rashoda pojedinih porodica. Već se stolećima \Tše mnogobrojna ispitivanja ovih budžeta, tako da danas imamo za neke zemlje dragocene rezultate na polju ekonomike savremene potrošnje. Poznavanjem takvih budžeta kod pojedinih naroda možemo raspoznati stupanj potrošnje na kome se nalazi taj narod, za razliku od drugih naroda. Ako imamo tačne statističke podatke za nekoliko decenija unazad, mi smo budžetom ove vrste u stanju da raspoznamo i evoluciju potrošnje svake društvene klase zasebno. Uzroci sastavljanju budžeta različiti su. Preko njih upoznajemo se sa mnogim društvenim pojavama čije je poreklo u potrošnji. Upoznajemo se sa kretanjem pojedinih delova potrošnje (hrane, stana i dr.) u fazama niskih i visokih cena. Na tačno m budžetu zasniva se izučavanje kretanja troškova života izvesne društvene grupe. Upoznajemo se sa načinom života pojedinih društvenih klasa. Imamo pred so bom činjenice za programe socijalne reforme. Budžeti su baza za regulisanje najamnina i plata. Budžetski podaci mogu da nam posluže i kao indeks promena uslova zaposlenja. l ) U nekim zemljama (Američka Unija) traženi su u novije vreme nacionalni budžeti potrošnje, da bi se našla osnova za narodno blagostanje. Neki pisci naglašavaju potrebu budžetskih podataka u planiranju proizvodnje i podele dobara, uregulisanju dohodaka, organizaciji osiguranja nezaposlenosti i penzija, jaYllOj skrbi, u razvitku oporezivanja, kao i u prosveti i kućnoj nabavci dobara. 1) Benj. Andrews, Econ. of the Household, 131.
105
Cesto se budžet rashoda potrošačkoga gazdinstm za· menjuje rasporedom dohodaka na p01~dine ~Tane potrošnje, Ima mec1utim, većih dohodaka ko] l sasYlm ne ulaze u pot~ošnju, nego samo jednim svojim. obično ma.nji~n delom, Budžet obul1Yata samo raspodelu rashoda na po]edme grane potrošnje. ::\Iećiu raznim podelama bl~d~~ta radničke klase izgleda nam belgijska službena, ?tatI~tl?ka rasp~dela ~~o najpreglednija. Prema toj statistICI (l\hmstal'stvo mdustrl]e, rada i socijalne skrbi) budžet se del~ ~a 8 delova: 1). hr~na! 2) odeća i pranje, 3) stan, nameštaJ ltd., 4) osvetl]e!l]e l ogrev, 5) zdravlje, tO!1leta i higijena, 6) intelektualne l moralne potrebe, 7) zabava, 8) razllo.1) Biro radni{;ke statistike u Sjedinjenim Državama Se· verne Amerike deli budžet na ovih 6 deloya: 1) hrana, 2) odeća, 3) Idrija, 4) ogrev i osvetljenje, 5) namGštaj i ure(\flj stana i 6) razno. ... __. U 19 stol eću Dllcpćtiawc i Engel u BelgIjI (18aa) l Saksonskoj (1857) raspodelili su budžet ovako: 1) !Iran~, 2) odelo, 3) stan, 4) ogrev i osvetljenje, 5) posude l alatI, 6) vaspitanje i školovanje, 7) janIa bezbednost, 8) nega zdravlja, 9) lične usluge. . . ... Branko Tadić (Položaj rac111lka u mdustl'l]l drveta) deli budžet naših radnika po predmetima potrošnje, pa ih onda grupiše u: 1) celokupne izdatke za hl~aI1ll, ..2) kafu,. duhan i alkohol 3) ocle6u, kulturne potrebe l SOCIjalno OSIgUranje. ::\Iali prihodi i ne mogu da daju veću raspoclelu.
§ 26 :Metodi sastavIj anj a budžeta Obično se uzima budžet potrošnje kao statistički prikaz podataka o načinu života velikog broja sličnih porodica. U sastavljanju takvih budžeta i~tiču .se l~glavn.om. ~etiri metoda: 1) Istraživač lično postavlJa pItanJa pO]edmlm porodicama; 2) istražiYač poštom šalje upitne arke izve:,mim društvenim grupama (raznim udruženjima, zadrugama l dr.) da preko svojih ljudi pokupe potrebne podatk~. po porodicama svojih članova; 3) l~l~tod kućnog knJl~o:~ds!va koje vodi domaćica, ili sama. Ih pOd. nadzorom. IspItIvaca ; 4) metod promatranja poroeIlčnog ŽIvota, kako ]e Le Play radio živeći lično dulje vreme po pojedinim porodicama. U svim sredinama ne može se svaki metod uspešno primeniti. Istraživaču je teško da lično pride svakoj porodi?i. Opet neke porodice nisu u stanju da samostalno odgovaraJu na pismena pitanja ili da vode kućno knjigovodstvo. Tačnost
1) Halbwachs, 73
106
podataka, zato najYeCllll delom zlwisi od predanosti samoga da istoHemeno na sye mogu0e načine doete do potrebnih obaveštenja"
istraživača
. .Yačela blldžeti7'Clnja. Urupisanje skupljenih podataka istraživač ostavlja sebi samome. Dok se podaci odnose na porodice raznih yeličina, raznih dohodaka, raznih Hsta dobara i izdataka i dr., dotle će istraživač iz svega da sastad jedinst,'ene, taČ'ne, potpune i po izdacima razdeljene.. budžete. ,Jedinst,'o budžcin. postiže se tako ;':to ćemo nJIl11e obu-
h,'atiti istu sredinu, isto ,Teme, isti prihod i jednak broj Č'eljadi. Ne može se jedinstYen budžet sastaviti iz podataka, recimo, naših čino\'niNdh i amerikanskih činovničkih poroelica. Budžeti i jednih i drugih mogu se samo mec1usobno llporec1ivati. Podaci iz vremena krize ne mogl: se. p.omešati sa podacima iz naredno konjunkture za sastaylJan]e Jednoga te istog budžeta. U tom slučaju sastaYićem? dva ~:)Udž~ta! pa ćemo ih uporediti. Podatke koje smo, reCImo, prikuplJalI pre rata ne možemo kombinirati sa današnjim podacima, ela bismo iz njih sastavili jedan jeclillshen budžet. Takoc1er se ne udovoljava naČ'elu jedinstva budžetiranja, ako iz rashoda raznih društvenih grupa, koje se osetno razlikuju po veli('ini prihoda, sastadjamo samo je~lan budžet. BI~Oj kućI~e Č'eljadi znatno utiče na raspoclelu lzc!atak.a u budze~u, te.]e stoga potrebno ela budžetom obuhvatIlllo ].eclI:ak. bTO] kucne Č'eljadi, yodeći na1'ayno računa o konzumnIln ]ecl1mcama, oel.nosno o k\'etima koje smo ranije (stand~rd hran~) s~o~ne.nuh: Budžet je tačan onda, ako su u n] unesem sn lstmsl\l rashodi bez ikakya prikrivanja" Standard života je meril o onoga što bi trebalo da tro;.:i neka porodica, a budžet je slika onoga što ona st\'a1'no troši. Naravno, ne l11?že se zahtevati apsolutna, već srednje moguća tačnost. "Ah treba gotOYO žaliti što su autori i organizato~>i ~Iove velike nel~lačke budžetske ankete godine 1927 dostlgh takav stupan] preciznosti i tačnosti da je vrlo teško i gotovo nemoguće, tada, sa njome uporediti ranije rezultate. OYom prilikom bi se moglo reći ela je najbolje, ponekad, neprijatelj dobroga."1) Budžet je potpun saJ1lO onda, ako o~~)Uh:at~ celu potrošnju jedne porodice. Cešće se puta nll~nOllaZl ta potpunost ispitivanjem glanIih delova potrošp]e, a ~anemar~va njem sporednih. Ili se samo nadu ~zvesl11 delon, a drug} se proporcionalno uzimaju prema l~jllna. Potpunost buclzeta utoliko je veća ukoliko je manje Izdataka obulwaceno pod naziYom razno. . ... .. Raspodela izdataka po stavkama budžeta treba ela bude kod svih, i ranijih i saclanjih, budžeta nepromenIjiva. U OV0111 J
1) Halbwachs, L' evolution des besoins, p. 72.
107
pogledu potrebna je, pre svega, jednakost u radu svih istraživača, kako onih u istoj zemlji tako i onih nas trani. Mi možemo hJ'ClJllf, kao deo budžeta, uporedivati kod pojedinih klasa i naroda samo onda, ako su pod tu budžetsku staylm na sYim mestima došli izdaci jedne vrste. Ako je, na pr., u budžet najnižeg dohotka pod hranu došao trošak u kuvanju jela, a u budžet najvišeg dohotka taj izdatak stavljen pod ogrev i razno, onela se hrana jedne i druge grupe po tim budžetima ne može uporettivati. "U stanoYanje ulaze izdaci za kiriju ili trošak gradnje syoje kuce, ali tu ne spadaju kupovna cena kuce i plaćanja za njeno zagrevanje, osyetljenje, čišćenje, nameštanje ili drugi izdaci koji su u vezi sa održanjem kuće. U hranu spadaju kupovine životnih namirnica, ali ne i troškovi spremanja, kao što su gorivo za kuhanje, led, kuhinjsko pOSUCiA i dr. Odeća sačinjava početne izdatke za odelo, ali ne i trošak njegova održavanja, kao što je čišćenje, pranje i sP) Pomenuta belgijska statistika spaja odelo sa pranjem, naziyajući u budžetu tu stavku "odeća i pranje." U syakom slučaju sam istraživač ima da nasta"d u kasnijem budžetiranju sa onom istom raspodelom izdataka kako je sastavljao prvi budžet.
da sazna zašto njegoYi parohijani primaju pomoć od parohijel). Iznenadio se Imda je pronašao da sn sYe porodice u deficitu, što on Syocli na I1cpromenljiYost najamnine i porast cena. Zaključuje da je iz tih razloga paro hija prisiljena ela izra"ma deficite iz svojih sredstava. Na osnovu 127 budžeta sastavljenih po podacima s\'ojih dopisnika iz 27 drugih opština, objayljuje svoje zaključke u knjizi Case of tite L(f1Jol~J'ers in HusbanclTij (1795)2). Njegoyi su, na pr., zaklJuČCl: Standardna najamnina treba da se predvidi u minimumu, a ne u maksimumu, kao po statutima Elizabete' minimum treba ela tačno bude oclreclen troškovima života: menjući se sa promenama cena pšenice ili hleba' standardna najamnina treba cla se utvrdi za porodicu sa p~toro čeljadi, a ako ih ima dse neka im se dade pomoć; neka se traži redoyito zaposlenje; ako bi ko tražio pomoć, potrebno je da mu se ispituju dohoci i izdaci. Eden, Sir Frederick ll/orton, engleski ekonomist, 1766 -1809, najznačajniji Smithoy učenik u 18 veku, u svome delu iz godine 1797 (London) The State oltIte POOl'cll 07' an History of the labourillg classesin England, ete. 3 ) (Položaj sirotinje ili istorija radničke klase u Engleskoj) opisuje oko 100 po~'odičnih budžeta, sastavljenih iz podataka koje je skupila Jedna osoba u razgovoru sa raznim porodicama. Ginjenice su iz nete pojedina(mo po porodicama bez statističke analize. Dllcp(:tiau:c Eclollarcl (1804-1868), Belgijanac, generalni inspektor belgijskih zatYora i dobrotvornih ustanova, Kao filantrop 19 stoleća ima dosta zasluga u poboljšanju ćelija i higijene po zatvorima. :\Ieciu mnogobrojnim sYojim delima ekonomske i socijalne prirode čuyen je u ekonomici potrošnje sa svojim delom Budgets fco71omiques des classes ouvrieres en Brdgiqlte (Ekonomski budžeti radni('ke klase u Belgiji) Bru.relles 1855. Svoje statističke podatke specijalizira po pojedinim budžetnim stavkama u procentima celokupne potrošnje. Lc Play Frfderiu (1806-1882), francuski socijalni teoretičar no\ogn doba i pretstavnik kršćansko-socijalne skole. Smatrajući da se pl'iITec1na i socijalna istraživanja mogu jedino ušiti na licu mesta. mnogo je plltOYaO i tako se upoznayao sa životom radničkih porodica. SYoja je opa.,žanja izdavao II obliku monografija, koje je nastavila ela izdaje njegoya škola ,,1~('ole de la lwi:c sociale". Pristaše v
§ 27 Budžetska istraživanj a Budžetska istraživanja susrećemo još u klasičnoj poliekonomiji. Stoga i podatke ove vrste možemo naci u istoriji ekonomskih mišljenja. U novije \Teme postaju oya ispitivanja sve Yeća, tako da se njihovi zaključci danas yecinom raspravljaju u okviru nauke o potrošnji, a naročito pod imenom ekonomike potrošnje. Istraživači posleratnog perioda razgranali su svoja opsežna promatranja po mnogim zemljama, najstojeci da se novim i ranijim podacima stvore vremenski jedinstvene celine, koje bi mogle da pretstave evoluciju potrošnje pojedinih ekonomsko-socijalnih grupa. William Petty,2) nastojeći da pronađe opšte merilo vrednosti, uzima kao njegovu jedinicu prosečnu količinu hrane najjevtinije "\Tste, potrebne za dnevnu ishranu čoveka. Baveći se statistikom, koju on naziva političkom aritmetikom, godine 1672 procenjuje kupovanja prosečne radničke porodice i njima prosuduje mogućnost trgovine sa Irskom. David Davies, engleski sveštenik, godine 1787 sastavljao je budžet 133 porodice u 28 raznih opština u nameri tičkoj
1) Waite, Economics of Consumption, p. 154
2) William Petty (1623-1687), engleski počinje klasična politička
108
ekonomija.
statističar
i ekonomist; s njim
I). Lapče\'ić llli~li, da je najyel:ovatnije da su feudalni poseclnici, manastIra l. :'l~s~~la IZ s\"oJl11 ~'ezer\'l pomagali svoje sebre, merophe i otroke, doblJa]UCl za tu pomoc naknadu u narednim aodinama. ~) Slučaj (život) radnika u poljoprivredi. b ~) Knjiga je izdata u skraćenom izdanju od A. G. L. Rogersa, Dutton, .Ne,," York, 1929.
109
su mu oro'anizovane u "Unions de la pai;1J socialc" i "Societe int;;;'nationalc cl'economfe sociaZe", U .svom~ deJ~l OWI)i'iers eu!'opeens" (RadnicI e\Topsln), prI'o Izdanje 18;);), ~irugo prošireno 1879, objaYljuje rezu}tate sv?Jih opse3nih budžetskih istražiYanja i promatranja rac1l1lckog kucnog gazdinstva. Kjegovi su učenici nastadi ovaj rad, u delu Les oll/'rie!'s eles dell:1J mondes", 12 svezaka od 18;)6-1909, ~buhvaćeni su mnogobrojni buclžeti radničkog potrošačkog gazdinstva. . Le Play·oya istraživanja počivaju na forn~uh "mes.to, ~'a.:~ narod", On, do u tančine, slika život porodica, POPISUJU?1 tabelarno sye izdatke. Kao profesor rudars~va, P\l~.ovao .~~ po Francuskoj, Belgij i, E ngl es koJ, N e.mačko], . RUSI] l, I t~lt] 1, Tm'skoj i Africi, tako da se njegovI podaci o~!nose l na način života raznih naroda. F,'ancuska akaden!l]a ~~ogl!l sila je njegov metod istražin1l1ja k80 važan načlIl ~oc:Jall1lh studija. Za izučflvanje potrošnjo možemo spomonutI njegovo delo Organizacija porodice. . . Engel Emst (1.821-18?6), .clIrel~t~r pru~k
J
'v
Engelol'ct lJl'oce7W
I
porodičnih
I
Pl'ocentuulna podela godišnjeg
nižeg
Hrana Stan Odeća
Oarev i osvetljenje \';'spitanje Javna bezbednost Nega zdravlja Lične usluge
110
i:::dataka, Saska, 1887
(l'adnička)
62% ) 12 n16 i
1 1 1 100
)
I 5
J
porodičnog
srednjeg
I
55 %) 12 i90 18 J 5 35 2 2 2.5 J
I
Lo
100
dohotka
višeg
%1
50 12 18 I 5 5.5 I 3 3 3.5 I 100 I
I I I
p 85
J
c.,
L5
J
Na osnovu ovoga budžeta, Engel je izveo ove svoje zakone u pogledu tendencije raspodele porodičnih izdataka: 1 Ukoliko je niži dohodak, utoliko je srazmerno veći deo svih izdataka koji otpada na hranu. U gornjem primeru vielimo da se u porodicama sa najnižim dohotkom troši 62 % svih izdataka na hranu, dok se u onim sa srednjim troši 55°(, a u imu6nim 50%. 2 Razmel' izdataka za odeću ostaje približno isti, ma koliki bio dohodilk. 3 Razmel' izdataka za stan, ogre\' i osvetljenje ostaje stalan za sye kategorije dohodaka. 4 Ukoliko je yeći dohodak, utoliko je veći razmel' raznih izdataka. Većina modernih budžetskih istraživanja zasni\'<1 se više na Engelovom wć na Le Play-ovom metodu. Neki istraživači kombiniraju i jedan i drugi metod. H Schwabe (Das Vel'hliltnis von J.lfiete und E'inkolllmen in Berlin Gemeinde-Kalender und Stc"icltise/tes Ja/trbuch fill' 1868) - spominje se po ovome svome zakonu: "Ukoliko je neko siromašniji, utoliko veći deo svoga dohotka izdaje za svoju kiriju". O načinu potrošnje našega naroda naći ćemo pojedine opise kod Dragiše Lapčevića, Jiričeka (Istorija Srba II, sv. 58), D. Tucovića (Potrošnja nsmirnica na glavu sela Godovika), Dr. S. Bogića (Trpeza našega naroda, Savrema opština 1927, - O ishrani našeg stanovništva, Letopis Matice srpske, koj. 312. sveska 2-3, 1927, Količina u .Jugoslaviji potrošenih životnih namirnica itd. 1924-1925 g., Ekonomist 1927, br. 1), Dr. Laze Dimitrijevića, Kako živi naš narod. - Ivanića Dr. Svet. Z., -, u izveštajima raznih naših privrednih ustanova, naročito radničkih komora itd. Ipak još nemamo jedinstvenog i tačnog budžetskog statističkog materijala onakva kaln'a susrećemo na strani. Posleratna ekonomsko-socijalna literatura naročito je obilna u istraživanjima porodičnih budžeta i raspravama koje se sastavljaju na osnovu budžetskih podataka. Na francuskom jeziku možemo spomenuti najnovije delo "L'evolution des besoins dans les classes ollIJ]'icres pal' .llIa1l1'ice Halbwachs, Paris 1983". Najranije amerikansko budžetsko istraživanje susrećemo god. 1869.C literaturi ove vrste ističu se ova amerikanska imena: Ji]'s. JI01'e, Louise B. (TVage Earne}"s' Budgets, j\~ 1'ork 1907) obuhvata 200 porodica N. York-a; Cltapin, R. Standard of" Living ol fVoJ'kingJJten's Families ...,~ York Oity; Byington, llIaJ'{jal'et P (The Households of a JIill Town, K York 1910),' Kennedy, J. C. (Wages and Family Budgets in the Chica{fo Slock Yards District, 191-1; Canon, Helen, Family Finances of H);)
I
111
Farm Families in TOinpkins County, 1[}31) itd. U Americi ima dosta javnih radnika na oyom području, tako da syake godine imamo sastavljene porodične budžete za mnoge gradove i sela Američke Unije. Već decenijann posao istraživanja porodičnih budžeta prešao je dobrim delom na ankete javnih statističkih ureda, kao što je u Sjedinjenim Držayama S. Amerike U. S. Burea/i of Labo}' Statistics, u Nemačkoj Statistik des deutschen Reiche.", - u Francuskoj Statistique generale dc la France itd.
§ 28 Budžetski faktori (Budžetska analiza)
Budžetskim faktorima naziYamo sve one okolnosti oel kojih zavisi razmel' budžetskih stavova. Izvesne okolnosti mogu biti individualne, kao na pr. bolest u kući, zbog koje će znatno porasti razmel' nege zdravlja u odnosu prema drugim budžetskim stavoYima. Negde će čeljad biti naklonjena piću, duhanu i sl. više, II nekim porodicama manje, a u nekim, opet, nikako. Ima, me([utim, opštih okolnosti koje prosečno uti('u na raspodelu budžeta kod sYih porodica, a u takve ubrajamo: dohodak; broj, uzrast i pol čeljadi; stupanj obrazovanosti; sredinu i vreme. Svaka ta okolnost smatra se kao zaseban budžet8ki faj,to!' koji samostalno utiče na budžetslm raspodelu. Dohodak. Ovo je primarni budžetski faktor. Videli smo ela su, uglavnom, sva dosadanja budžetska istraživanja poči vala na njegovom uticaju. Veličina porodice i druge okolnosti uzimate su proseeno. Odatle su i svi pomenuti zakoni uslovljavani promenama dohotka. LT budžet se stavlja dohodak radi uporedenja, da bi se mogao zapaziti uticaj njegovu porasta na razmel' pojedinih izdataka. Prema tome, nije sYejeclno koje će se povećanje dohotka smatrati dovoljnim da se potrošnja prenese iz niže u višu grupu. "\.psolutno uzeto, dohodak se povećao i kada je neznatno veći nego ranije. U nemačkoj buclžetskoj statistici radnieki i nameštenički dohodak po vem"~ini deli se na četiri kategorije: ispod 1000 maraka, od 1000 do 1200, od 1200 do 1500 i oel 1500 do 1800. r nameštenički ičino\" nički dohodak dodaju se još dve veće katl:'gorije: od 1800 do 2.200 i od 2.200 do 2.600. Zakoni koji su dobivani iz budžetske analize (Engeloy, Schwabe-ov) imali su za osnovu ovakav apsolutan pojam promene veličine dohotka. U njima se jednako gledalo na poYećanje od 200 maraka, kada je dohodak na pr. porastao od 1000 na 1200 i Imda je porastao za 300 maraka, od 1200 do 1500. PrYo, 200 i 300 ne pretstavljaju jednako povećanje, pa da bi se mogao izvesti apsolutno 112
jednak uticaj dohotka na budžetsku podelu. Drugo, kad bi imali i u jednom i u drugom slučaju povećanje po 200 maraka, relativno povećanje dohotka bilo bi različito: povećanje od 1000 na 1200 pretstaylja porast dohotka za 20%, a od 1200 na 1400 imamo povećanje samo 16.58%. Ako ovo drugo povećanje uporedimo sa najnižim dohotkom (sa 1000), onda se radi o povećanju dohotka za 400}0 (od 1000 na 1400). LT budžetima je obično procentualni razmel' pojedinih staYaka, tako da svaka promena bilo koje stad~e ujedno pretstavlja njeno procentualno povećanje, odnosno smanjenje. Budžetska analiza treba na taj procentualni razmel' da svede i po\'ećanje dohotka, uzimajući najniži kao 100. U takvom slučaju, umesto naznačivanja u budžetu dohotka u jedinicama noYea imamo njihove relativne brojeve. N a ovakvoj računskoj osnovi ispra\'io je Engelove zakone .Moris Halbwachs. l ) Ovakve ispravke yeoma su poučne, ako ne radi utvrdivanja nekih trajnih zakona današnje potrošnje, a ono svakako radi načina analiziranja porodičnih budžeta. Da bi se u analizu uzeo u obzir faktor veličina porodice, relativni brojevi odnose se na jedno čeljade. Za sledeća uporectenja uzeti su podaci table radničkih izdataka nemačke ankete iz 1907 godine. Radi lakše analize mi ćemo i budžetske stavke najnižeg dohotka svesti na 100.
1 Uticaj dohotka na ishrana. Imamo da analiziramo i uporedimo sledeće budžetske procentualne razmere hrane sa poyećanjem dohodaka: Izdata k za hranu i
piće
U postotkU od svih izdataka
Veličina
dohotka
otpada na hranu po gazdinstyu
Najniži dohodak
" " " Najviši
" " " dohodak
Srednja vrednost
47.9 47.3 45.6 44.5 41.5 45.3
čeljadetu
46.4 44.8 41.8 40 36.9 41.2
Svota dohotka po čeljadetu u rela, tiynim brojevima
100 122 138 160 197 144
Razmel' hrane pada po gazdinstnl od najnižeg do najvišeg dohotka na 47.9 do 41.5, odnosno od 100 na 87, a po čeljadetu od 46.4 na 36.9, odnosno od 100 na 79.5. Dok se, dakle, dohodak po čeljadetu skoro udvostručio (od 100 na 197), dotle je razmel' hrane opao oko 20% (od 100 na 1) L'evolution, p, 16.
8
113
79.5). Engelo\' zakon glasi: "Razmel' izdataka za hranu opada, ukoliko dohodak raste." Isto tako taj razmel' opada po gazclinstvu, sa porastom broja kućne čeljadi. Iz Engelova zakona vidi se, dakle, samo tendencija padanja, ali tačna analiza u ovom slučaju može da dade ovaj zaključak: "Ukoliko se dohodak radničke klase povećava, smanjuje se razmel' izdataka za hranu: otprilike 13 po sto po gazdinstvu, oko 20 po sto po čeljadetu, od najnižih do najyećih dohod ata ; a apsolutni izdatak za hranu raste, otprilike 97 po sto od najnižih do najviših dohodaka, ne uzimajući u obzir veličinu porodice ".1) Znači da je pri udyostručenom dohotku pad razmera hrane u budžetu po gazdinstvu 13 po sto, a po čeljadetu 20 po sto.
2 Uticaj dohodaka na odeću. primer iz 1907 godine:
Analiziraćemo
ćinstvu
sporije od porasta dohotka. Pri skoro udvostručenom dohotku razmel' odeće najnižeg dohotka povećao se za 35 %. Pri srednjem dohotku opaža se manji porast razmera odeće po čeljadetu, koji inače ima tendenciju lakšeg pada.
3 Cli('aj doltotka 11([ kiriju. Kirija koju plaćaju pojedinci ili PGjedina gazdinstva najbolje je merilo njihova socijalnoga stanja. Pošto je u pomen utoj anketi od g. 1907 Idrija uzeta zajedno sa nameštajem, ona je II sadanjoj anketi rastavljena oel tih izdataka. Analiziraćemo ovde: Izdatak :m kiriju
na gornji Veličina
način
dob otka
U postotku od svih izdataka otpada na kiriju po gazdinstvu
Izdalak za odelo Veličina
dohotka
gazdinstvu
Najniži dohodak
" " " Najviši
" " " dohodak
Srednja vrednost
Najniži dohodak
U postotku od svih izdataka otpada na odeću po čeljadetu
Ako razmel' odeće u najnižem dohotku 100, onda bismo imali ove procente:
Najniži dohodak
" " " Najviši
" " dohodak
"
100 111 122 129 135
Po
čeJjadu
100 98.5 103 94.5 95.5
"
100 122 138 160 197 154 označimo
I
sa
Dohodak 100 122 138 160 197
Za drugi Engelov zakon rekli smo da glasi: "Razmel' izdataka za odeću ostaje približno isti, ma koliki bio dohodak." Iz gornjeg računskog upoređenja moze se, naprotiv, zaključiti ovo: Razmel' izdataka za odeću raste po doma-
11.9 10.6 10.2 9.4 8.8 10
čeljadetu
11.5 11.6 11.2
m6
9.7 10.8
100 128 149 172 208 155
Iz gornjega se vidi da je od najnižeg elo na]Ylseg dohotka kirija opala po: gazdinstvu od razmera 11.9 na razmel' 8.8, odnosno od 100 na 74; po čeljadetu od 11.5 na 9.7, odnosno od 100 na 84. Pael je jači po gazdinstvu negoli kod hrane. Ovaj je pad i nepravilan: prvo, po gazdinstvu, pada od 11.9 na 10.6 ili za 11%; onda za 4% (od 10.6 na 10.2); 7.5% (od 10.2 na 9.4); za 6.5% (od 9.4 na 8.8) "U svakom slučaju ovi se rezultati slažu sa trećom Engelovom izrekom: Razmel' ovoga izdatka ne ostaje stalan".1) Na osnovu ovih podataka mogla bi se pomenuta Schwabe-ova izreka tačno ovako precizirati: "Računajući po čelja detu, idući od najnižeg do najvišeg dohotka, razmel' se izdataka za stan smanjuje, ali malo manje nego li za hranu (od 100 na 84 umesto od 100 na 80). Računajući po gazdinstvu (što nam ovde izgleda tačnije, tim pre tačnije što se broj dece povećava sa dohotkom), razmel' se očito više smanjuje (od 100 na 74 umesto od 100 na 87). Tako, ukoliko mu se dohodak povećava, radnik smanjuje razmel' svoga izdatka što ga troši na hranu, ali on smanjuje najmanje toliko, a možda i više, ono što troši na svoj stan." 1) 1) Halbwachs, 23/24.
1) Halbwachs, 20/21.
114
"
" " " " Najviši dohodak Srednja vrednost
13.6 13.4 14 12.9 13 13.3
10.4 11.6 12.7 13.4 14.6 12.7
Po gazdinstvu
Svota dohotka po čeljadetu u relath'nim brojevima
Svota dohotka po čeljadetu II relabrojevima
1 - - - - - - - ; - 1 - - - - - - -1 tivnil1l
8*
115
-1 Uticaj dohotka na razne troškove. N a ovome mestu obuhvaćeni
su raznim troškovima: nega tela, zdravlja, naobrazba, zabava, putovanje i sport, prevoz, osiguranje, društva, porezi, milostinja, pokloni itd. Pod ovu stavIm ne dolaze ni nameštaj (instalacija, održavanje) niti ogrev i osvetljenje. Kao što se vidi, on1e su uračunati tzv. razni izdaci (osiguranje, porezi i dr.).
§ 29 Uticaj ostalih budžetskih faktora
Izdatak za razne troškove Veličina
U postotku od svih izdataka otpada na razne troškove po
dohotka
gazdinstvu
Najniži dohodak
" " " Najviši
" "
" dohodak Srednja vrednost
Svota dohotka po čeljadetu u reIativnim brojevima
čeljadetu
I
22.4 23.3 25.8 25.1 27 24.5
19.7 21.3 23.3 25.4 27.4 26.6
II I
i I
I
100 138 183 234 347 204
Razmel' raste, računajući po gazdinstvu, od 22.4 na 27, odnosno od 100 na 120; po čeljadetu, od 19.7 na 27.4 ili od 100 na 139. Opći je, znači, porast razmera od 20 do 40%. Ovde se obistinjuje Engelova izreka: ukoliko je veći dohodak, utoliko je veći razmel' raznih izdataka. Da bi se zapazio uticaj dohotka na razmel' raznih i.zc;lataka u porodicama sa decom i bez dece, Halbwachs analIzIra sledeće podatke:
Razmel' raznih izdataka po Dohodak Ispod 3000 maraka Od 3000 do 3600 Preko 3600
I
bez dece I 26.7 26.5 28.3
i
I
čeljadetu!)
B r o j d e c e 1 2 3
I
23.9 27.3 26.7
I
22.3 24.5 26.5
20.1 21.1 24.9
I4 i
više
20.1 20.20.1
"Ova je mala tabela puna pouke. Na prvi pogled, ako ozdo na više računamo promene od najnižih do najviših dohodaka, idući desno, tj. prelazeći sve većim gazdinstvima, nalazimo da razmel' raznih izdataka uz dodatak raste, i to: vrlo: malo onde gde nema dece, a više ukoliko je broj dece veći, izuzevši poslednji stupac (gazdinstva sa 4 i više dece), gde se ovaj razmel' više ne povećava sa dohotkom." 1) U gaz1) Halbwachs, 26
116
dinstvu bez dece razmel' raznih izdataka popeo se od 26.7 na 28.3, odnoslIo za 6%; sa 1 detetom za 12%; sa 2 deteta za 18%; sa 3 dece za 24:%; i na koncu onde gde je 4 ili više dece nema nikakva pOYećanja. Engelova izreka, znači, ograničuje se na porodice do 3 dece.
Uticaj zanimanja 1/a budžetske l'azll/ere. "Op~te je zapažena pojava da se način ishrane znatno više menja kod varošana nego kod zemlj oradnika : varošani, koji se bave manje fizičkim, a yiše umnim radom, ili poslovima u zatvorenim prostorijama, troše manje kalorija i traže koncentrisanu hranu (manje zapremine), nasuprot kabastoj i gruboj hrani seoskoj. BrižljiYa i mnogobrojna ispitivanja ut\Tdila su da tu ima dubokih fiziolo~kih razloga. Zapaženo je, na pr. kod fabričkih radnika da im pri većem sedenju, oslmdici syežeg vazduha i često visokoj temperaturi volja za jelom opada, gruba seoska hrana postaje im nepodnosiYa, a sredstva nadražaja apetita (začini, alkohol itd.) sve potrebnija... Težnja varošana za ovom vrstom namirnica (meso, jaja, sir itd.)u mnogome doprinosi njihoyoj relatiYnoj Yisokoj ceni i stalnom poskupljivanju. I kako ce u budućnosti mišićni rad YeroYatno sye većma biti olakšan, to će problem ishrane yaroškog stanovništya biti sve ozbiljniji. "1) Ako uporedimo budžete radničke i namešteničke ičino\" ničke potrošnje, zapazićemo, pa i pri istim dohocima, izvesne razlike u razmerima pojedinih budžetskih stavaka. Tačnim računskim i statističkim ispitivanjem saznaje se na pr. i to da nameštenici ne troše u onim istim kolieinama i \Tstama životne namirnice koje troše radnici sa istim dohotkom; iako su im dohoci isti, potrošnja im se razlikuje. Izvesne razlike u veličini pojedinih budžetskih stavaka znaju biti dosta osetne. Primera radi, analiziraćemo sledeće budžete sasta\'ljene nemačkom anketom od g. 1927-1928. U tabli na str. 118 naznačene brojke prikazuju razmere četiri velike kategorije izdataka, u prvom delu table radnika i nameštenika, a II drugom delu nameštenika i činovnika. 1 r;"porecteny'e 7'ClZmera hrane. Od najnižeg do najyišeg dohotka i kod radnika (od 44.8 na 36.9) i kod nameštenika (od 40,8 na 33.5) razmel' hrane pada za 18 po sto, odnosno od 100 na 82. Na.protiv, mnogo je jači pad razmera od najnižeg do najvišeg namešteničkog dohotka, i to: kod nameštenika od 40.8 na 25.6, odnosno od 100 na 63; kod radničkog
1) NedeljkoYić, Osnovi pol. ek., str. 256/7.
117
L:r1aci po
čeljadetu:
iznad namešteničkog razmera istog dohotka (činoynički razmel' 16.4 ili 100, nameštenički 13.8 ili 84.5 po sto).
J'adnici, nalllc/ilen/d, ("illol'l1ici
(n postocima svih izdataka) po nemačkoj anketi 1927-1928 godine
I
I
IlI'ana i pi{>c
Dohodak po 0eljadetu
Odeća,
l'uhlje i dl",
Kil'ija
TIr-zni izti:!ci
rad.
nam.
rad,
n:lll1
l'ad,
nam.
rad"
40.8 :39.2 :36 :3:3.5 3lA
1:3...1 , 14 12,91 1:3 I 13.31
14,5 1:3,8 1:3 1:3.6 12.9
11.6 11.2 10,6 9.7 10,8
1:3.7 129 1:3.1 11.9 12.1
21.:3
čin.
nam. :
čin,
nam,
16...1 12.2 15.2 14.3 14.3 14.3
12,9 1 12,9 23.71 13,1 I 13.1 'r ~I II 11.9, 12.7 29...1 I 11.9' 13 30.2 i 11. 8 1 11.9 35.2 i ~ I 12.1 I 12.5 "O " .1
.
I
Ispod 1000 maraka Oci 1000 elo 1200 Oel 1200 do 1500 Oel 1500 elo 1800 Srec1nj a vrednost
H,81 .118' .lO :36,91 41.2
I
nam.
!
39.2 "6
1
I
I nam.
,-'
I
I
!
čin.
_)0 n
_t)d)
25...1 27...1 24,2
i
I l nam,
22...1 2:3.7 27 29.4 30.7 ČiIL
i
Oel 1000 Oel 1200 Oel 1500 Oel 1800 Od 2200 Srednja
elo 1200 do 1500 do 1800 do 2200 do 2600 vrednost
39.5 37.6 ",Cl I1 :34 31.5' 30,5 25.6 . 27 31.-!i 29.9
3" -
13,81 1"tl ,i 13.6 i 13.11 12 I 12,9 I I
I
189 20.6 24.7 27.6 :31.6 29.1
. . .9 CjJorcdell{(' ~'ClZ'IIIC7"([ kir/jr;. Razmel' za kiriju smanJuJe se sa poyeean]em dohotka, l to: kod radnika od 11.6 na 9,7, odnosno oel 100 na 83,5: kod nameštenika istih dohodaka od 13.7 na 11.9, ili od 100 na 87. Veće je, znači, smanjenje razmera kirije kod radnika negoli koci nameštenika istih dohodaka. Kod nameštenika sa dohotkom od 1500 maraka na više razmel' se zadržava na 11.9 odnosno 11.8, što izgleda ela se zaustavio na svome minimumu. Dalje, vidimo
Veći razmel' kirije nameštenika tumači se time što nameštenici,
1
grupa činovnika
od 39.5 na 27, odnosno oel 100 na 68.4. Brzina pada razmera hrane nameštenika je yeoma yelika, tako ela se skoro udvostručava. Ako uporedimo zbir razmera radnika (163.5) sa zbirom razmera nameštenika istih prihoda (149.5), onela izlazi da nameštenici prosečno 8 po sto manje troše za hranu negoli radnici. Razmer hrane nameštenika i činoynika istih prihoda približno je jednak. 2 lJporedcnje razmera odeće. Ovaj razmel' i za radnike i za nameštenike opada. Pael je veoma osetan kod nameštenika idući od njihove predzadnje (13.1) do zadnje grupe (na 12). Pad razmera odeće kod nanleštenika od najnižeg (14.5) do najvišeg dohotka (na 13.6) iznosi 17 po sto, tj. pada od 100 na 83. Videli smo, da je razmel' hrane kod nameštenika sišao od 100 na 63, što znači da je pad odeće ipak slabiji od pada razmera hrane. Ako uporedimo zbir radničkih (53.3) sa zbirom namešteničkih (54.9) razmera odeće istih dohodaka, onda vidimo ela su nameštenički veći za 3%. Razmel' odeće nameštenika i činovnika istih grupa opada približno podjednako od najnižeg do najvišeg dohotka: kod nameštenika od 13.8 na 12, odnosno od 100 na 87, a kod činoYl1ika od 16.4 na 14.3, ili od 100 na 86. Znači da je to pael slabiji negoli kod nameštenika nižih grupa. Razmel' izdataka za ocleću činovnika najnižih grupa stoji za 15.5%
118
tra~e sVOJU
negoli radnika istih prema svome pozivu, reprezentativJlije stanoye, zbog čega obično smanjuju hranu,
.j [.Tporedenje razmera raznih izdataka. N a ovom mestu ne ubrajaju se mec1u "razne izdatke": ogrev, osvetlenje, nameštaj, posude. održanje zgrade, duhan i piće. Nivo radničkog raz.mera raznih iZdataka (zbir 97,4) je samo za pet po sto l1lži od istoga namešteničkog nivoa (z bir 102.5), a tolika je diferencija i kod njihova najnižeg dohotka. Upada u oči nagli porast ovoga razmera kod sve tri kategorije, počevši od najnižeg pa do najvišeg dohotka. Radnički razmel' penje se od 100 (21.3) na 128 (27.4), dok se nameštenički penje u toj istoj grupi dohodaka od 100 (22.4) na 131 (29.4). Naročito je veliki porast razmera činovničkih raznih izdataka: od 100 (ili 18.9) na 167 (ili 31.6). U činovničkoj grupi prihoda nameštenički se razmel' popeo od 100 (23.7) na 148 (35.2). Ukupno uzevši, činovnički je razmel' raznih izdataka (z b~r 123.4) prosečna za 13% ispod namešteniškog razmera (zbIr 140.5). Prosečan je nameštenički razmer 29 a činovnički 24.7 po sto. '
5 Opšte 1l]Joredenje. Ako izračunamo koliko prosečna postocima od svih syojih izdataka troše radnici, nameštenici i činovnici za četiri glayne grupe syojih izdataka (bez
II
119
obzira na druge svoje izdatke), onda dobijemo na osnoHl pomenute nemačke statistike ovaj opšti pregled (bez obzira na veličinu porodice):
Procentztctlni ]Jregled
]Jrosečn ih
izdataka :m hrann, kiriju i razno
odećn,
(po nem. anketi 1927-1928) Grupe izdataka
II
budžetima
1----
l'1Hlniku I I I
namo';;tenika
činovnika
3JA 13.:3 12.5 28
33.7 14.5 12.7 2J.7
•
Hrana Odeca i rublje itc!. JUrija Razni izdaci
JO 13.3 10.7 2JA
Za 4 glavne grupe
88A%
I
I
I i
88.2%
I i
85.6%
Izdaci
veličine
I
porodice na budžetske razmere
Dosadanja naša budžetska. računanja bila su svedena na glavu, po čeljadetu. Pri tome se nije računalo po čelja detu, nego po jednoj konzumnoj jedinici (odrastao muškarac). Budžetski razmeri, onda, za ostala lica (žene i decu u raznim dobima) mogu se svesti kao delovi te potrošne je120
]JO
te1jadetu
gct2'ilinstl'ima sa troje i lJilje dece
II
Relatiyni brojevi (100 izdaci
Iz ovoga prikaza vieli se da znatno veći deo s'."ojih izdataka troše radnici za hranu nego što troše nameštenici i činovnici. Radnici i nameštenici troše približno jednako za oeleću, a činovnici više od njih za 10%. Kao što smo i ranije rekli, za kiriju troše znatno više nameštenici i činovnici nego što troše radnici. Kod nameštenika su znatno relativno veći razni izdaci negoli kod radnika i činovnika. Iz z bira se vieli ela posle podmirenja ove 4 grupe izdataka radnicima i nameštenicima ostaje oko 12 po sto za ostale rashode, a činovnicima nešto malo više od 14 po sto. Koliko su još naši radnici daleko od ovakvih razmera u svojim budžetima, najbolje se vidi po ovim rečima istraživača naše radničke potrošnje Branka Tadića: "Kada bi postupili kako je to inače uobičajeno, da pod rubriku ishrane uračunamo sve ono što radnik pojede, popuši i popije, došli bi do rezultata da ishrana radnika u celokupnim izdacima iznosi 73.35%." (B. Tadić, Položaj radnika u industriji drveta, str. 91). Ostaje im, znači, za stan, odeću, ogrey, osyetljenje, naobrazbu, zabavu, negu zdravlja i dr. svega oko 26% svih izdataka. Prema gornjim nemačkim podacima, tamošnji radnici otprilike toliko troše za razne izdatke.
§ 30 Uticaj
elinice, na naCIl1 kako smo izneli u standardu života. Na ovom mestu zadatak nam je da uporedimo budžetske razmere po čeljadetu porodica koje imaju dece sa onim koje nemaju dece. TJ svakom računu uzećemo kao računsku osnovicu (tj. kao broj 100) budžetski razmel' po Č'eljadetu koje živi u porodici bez dece (znal,i odraslog llluškarca kao jednu potrošnu jedinicu). Analiziraćemo podatke nemačke ankete, na način kako ih nalazimo u pomenutoj knjizi :\Iaurice-a Halb\\"achsa. Računska osnovica nam je oya tabela:
I
Izdaci
II
hez dece ~---
II
gazdinstvu bez dece)
gazdinstvu II
markama
I
I'udIL
!
namešt.
: I
rino
Izd,lei
tl'oje
j
tl
gazdinstvima sa
viSe
3 dece! 4 dece
!
Hrana Kirija Nameštaj i održanje Odeca Ostali izdaci
701 I 742 G31 lGl I 286 !I 301 SJ 164 I 203 193 i 246 i 315 378 711 II 805
de:'e~
U rela-
tivllim brojevima --- I I rad nici I na- I mc;;t.
6G
58.5 72~5 5S.8 42.4 i J3.5 G8>5 63 57 iI 45 I
I I I
I
I
I
čin.
I
II
G5 GS G9.5 65 47.5 iI 50 92 ! 70 52.5 55
I
-
1 Hrana. Prema tabeli, razmel' se hrane smanjuje po od 100 u porodicama bez dece na 66 kod radnika, 65 kod nameštenika i 68 kod činovnika u porodicama sa 3 ili više dece. U radničkim gazdinstvima koja imaju 4 dece taj razmel' pada na 58.5 od sto od onoga što bi jedno če ljade na hranu trošilo kada ne bi bilo nijedno dete II gazdinstvu. Ako se u gazdinstvu deca namnože, a ostane nepromenjen porodični dohodak (to je obično slučaj, pošto deca ne privređuju), onda se smanjivanje hrane po glavama vrši ne samo po količini nego prelazom ishrane na lošije i jevtinije kvalitete životnih namirnica. Prema podacima iste nemačke ankete, jedno čeljade radničke porodice sa 4 dece (dohodak od 3.600 maraka i više godišnje) troši u postocima manje od onoga u porodici bez dece: piva 68.1 %, jaja 48.7%, voća 47.9%, povrća 38.7%, beloga hleba 60.- %, mesa 61.7% i ribe 73.0%. Ali zato, u tim se porodicama sa decom po čelja detu više troši za 151.8% margarine. U porodicama bez dece znatno je veća potrošnja crnoga negoli beloga hleba. Na sl. 5 i 6 vidi se jasno koliki je uticaj veličine porodice na potrošnju životnih namirnica i ostalih izdatal, a po gla-d. čeljadetu
121
P!'()/J/(Jl/r h'dataka po (Gazdinstvo
čeljadetu
prelila
Voce
~
--
~ ~
Povree
Pivo
"VI
.~
'ti N
~ <:u
~
~
....... o c...
cl::)
W
J.F ~I
cl 4.6 1 ~
Gazdinstva
L !ii
s=-
"0
.",0
'lo"
lI
o
~o
.00
.~
Sl. fi
Razmel' izdatka l'aznihv7'sta hleba prema broju dece
......----------------,---,--_._.,-----Crni hleb
Beli hleb
v'
Osfd/i 4-6 dece
'., ~
Sl. 6
122
I
I
I
Sa 1 tletetom i
I
I
Sa 4 dece i više
II i
100 100 100
I
100
-
111
Obuća:
SS 1")-v
za muža za ženu za decu
-
Svega
------------------------~
u gazclinstyima sa 1 cIctetom)
!
Svega
Odeca i rublje
,
Bez dece
16-1, 116
za muža za ženu za decu
I--
"1'**
I
= izdatak
Odelo:
Čokolada
Kiriić!-
~o
h:daei .za oddll prema brojn dece
I
Jaia
",-6~
2 ()dda, RaclniN::e porodice sa dccom mnogo yiše ograni{-aYaju syoje izdatke za odeću nego što to (-inc nmncštcničke i činoynii:;ke porodicc sa decom. Kod 4 clere u radničkoj se porodici troši po glayi G3 po sto onoga što se za odeću troši u porodici bez dece. Kolika je potrošnja namešlenika i cinoynika u tim slu('ajeyim8 yidi se iz tabele, Iz sledeće nema(-ke tabele yidi sc kako sc u užem smio slu po gazclinshu smanjuju izdaci za pojedine cleloye odeće, i to posebno za syako kućno čcljac!(', Gzeta su II račun radnička gazdinstYa 8:1 dohotkom oci 3000 do 3,GOO maraka. Relativni brcj('\i (100
Meso
Maruarina
i~ ~I
dece
godišnjim dohotkom od 3000 do 6000 RH) IZllatak gazdinstva bez dece = 100
Mleko
:::, :::..
1}FOjll
~a
72.5
II I
I
I
l
100
127 142 Svega
!
-
I
106
I
100
I
I
I
SO 74,5 209
I
13S
I i
100 100 100
l
i
I
i
I I I
Rublje: za muža za ženu za decu
S5
I 100 100 100
I
55 54 203
II I
79.5 69.5 205
I
105
Izdaci označeni oznakom "svega" odnose sc na celo gazdinstva, a ne po glad. U porodicama sa decom smanjcnje izdataka najyiše pogacla odelo, čiji izdaci od gazdinstva bez dece do onoga sa 4 i dše dece padaju od 111 na 85, odnosno za 23%. Po tabeli se jasno vidi da se u obući nije moglo sprovesti smanjenje, tako da su se i izdaei za nju povećali skoro dyostmkosrazmerno poyećanju potrošnih jedinica u gazdinstvu. Obuća, znači, ne stoji toliko paci uticajem mode kao odelo, barem ne u radničkim redoyima, J)a da bi se sa porastom dece mogli smanjiti njeni izdaci. S to se m~e rublja, gazdinstyo sa četvero i više dece prisiljeno 123
je da se snalazi sa onim istim izdacima koliko se troši i II gazdinstvu bez dece. Kako koje dete više dolazi, a prihod se ne poveć~1Ya, i muž i žena prelaz:e sve više oci skupljeg jeftinijem rublju. U gazdinstvu bez dece muževi su izdaci (164) znatno yeći nego ženini (116), otprilike za 42 po sto. Sa pojavom jednoga deteta izjednačuju se i jedni i drugi izdaci, pri čemu smanjenje znatno yiše pogacta muža nego ženu. U gazdinstnl sa 4 i više dece i muž i žena za 45% manje troše za odelo nego u gazdinstnl gde ima samo jedno elete. OYCle treba i to imati u Yidu da porodica sa 4 dece po če· Ijadetu za 8 po sto manje troši za odeću negoli porodica sa 3 dece (vidi tabelu str. 121). Ako računamo dečiju potrošnju kao polovicu onoga što troše roditelji, možemo reći da je smanjenje izdataka za rublje manje kod roditelja negoli kod dece, a veće kod žene negoli kod muža. To dolazi svakako odatle što se u kućnom ži \'otu i deca i žena zadoYoljavaju sa slabijim rubljem, dok je muž prisiljen da nosi nešto bolje košulje i sl. u svome radu vau doma, .:\Iuž, takocter, ne može toliko da sm~ll1ji izdatke za svoju obuću kao što to mogu da učine žena i deca, koji po kući dosta nose jevtiniju obuću.
3 Kirija. Iz tabele (str. 121) vieli se veliko smanjenje
izdataka za kiriju i kod radnika, i name8tenika i činovnika. Stvarno smanjenje ovoga izdatka u pojedinim grupama najbolje se uočuje ako uzmemo u obzir koliko se po čeljadetu izdaje na kiriju u porodicama bez dece: za 44 po sto manje izdaju radnici od nameštenika, a 47 po sto manje nameštenici od činovnika. Radnici su, znači, yeć u porodicama bez dece doterali svoju kiriju na minimum, ispod koga se može porodica da sputi uz veliku žrtvu. Radničke porodice sa troje dece smanjuju svoj izdatak po čeljadetu za kiriju za 27.5 po sto, a one sa 4 dece za 41 po sto od onoga što daju za kiriju porodice bez dece. Sa troje dece može se još nekako živeti u istom ili malo većem stanu u kome se ži"relo bez dece. I kad dođe čet\Tto ili peto dete, ostali troškovi (hrana, odeća i dr.) sile porodicu na uzimanje jevtinijeg stana, ukoliko se ne povećaju njeni dohotci. Tako, dolazak čet\Ttog deteta pri istim dohotcima, izgleda, da pretstavlja najkritičniju fazu za gazdinstvo. Ova se pojava naročito opaža iz prikaza na sledećoj strani. Kirija, vidi se, uz prva dva dohotka raste II gazdinstnl sa 3 dece, ali sa 4 dece ona pada i ispod onoga nivoa izdataka za stan porodice bez dece. Kod većeg dohotka ovi izdaci, naprotiv, rastu sa porastom sanlOga gazdinstva. Pošto je smanjenje kirije skopčano sa velikim poteškoćama (selenje i sL), a naročito nemoguće II doba oskudice stanova, izdaci 124
](irija ]Jo
radničkn!n
g({zdinstvlt
Relativni brojevi B~z
Dohodak :JIaraka
I
Ispod 3000 OcI 3000 cIo 3600 3600 i više
dece : l'elatiYlli broj
269 3-10 35-1
i
I
100 100 100
3 dece
4 dece
97 92 124
107 105 105.5
za kiriju često ostaju neprumenjeni, ali se zato gazdinsvo u drugim syojim potrebama.
skučuje
.:j Nameštaj i održanje stana. U gazdinstnl bez dece ovi izdaci iznose u namešteničkim porodicama :oko 95 po sto, a u činovničkim oko 115 po sto više nego u radničkim, Iako je taj radnički izdatak po čeljadetu vrlo nizak, ipak ga gazdinstvo sa 3 dece obara za 57.6 po sto od onoga što troši za ove s\The porodica bez dece. Ovaj izdatak u gazdinstvima sa decom i kod nameštenika i kod činovnika pada na polovicu od onoga što se troši bez dece.
5 Ostali izdaci. lovi opadaju kod svih grupa u gazclinstvima sa decom: kod radnika sa 3 dece za 43 % , sa 4 dece za 55 %; kod nameštenika za 45 %, a kod činovnika za 47.5%.
Promena izdataka ]JO gazdinstvu ]Jrelna broju dece (Gazdinstvo sa dohotkom od 3.000 do 6.000 Rl\1) Izdatak gazdinstva bez dece = 100
~I
~
...... \I)
Osiguran/e
Kirija
4·~1
I PoreZI
Naobrazba.
.~
~ "I
~ ~ Q)
I.l
~
.~
:::
Qj
.ll
5
Zaba.va.
lE o
4-0
&o
I
I ,~O
,b"
~
a
[..0
So
<"'0
SL 7
125
Prema sl. broj 7 vidi se veliki pad izdataka za zabanl u porodicama sa decom. U svim slučajevima osiguranje približno ostaje na istoj visini. Porezi i štednja sve su manji. Naročito se jak paci štednje zapaža nakon rodenja pn-og deteta.
§ 31 l\1erenje evolucije potrošnje budžetskim razmerima Kako smo u P1'\'0 111 delu ove knjige naglasili, i potrošnja nije neka nepromenljiva pojava. Ona se menja u toku celoga društveno-pri\Tednoga života, zajedno sa svojim faktorima koji je uslovljayaju. e tom slučaju gm'orimo o evoluciji potrošnje. To može biti evolucija narodne, svetske, seoske ili varoške potrošnje. Može biti samo evolucija potrošnje neke društvene klase ili samo neke sredine. Na ovom mestu u evoluciji vidimo izvesni razvitak potrošnje od slabijega boljemu, od nižeg ka višem stepenu. Koji je stepen niži, a koji viši, jest pitanje na koje se odgovara iznalaženjem načina merenja evolucije potrošnje ..
Narodna potro{inja }JO glavi. "C ekonomskoj literaturi dosta je primenjivan način merenja evolucije potrošnje jednoga naroda potrošnjom namirnica na glavu pojedinog stanovnika držan=) u kojoj taj narod živi. Tako se, na pr., veli da je u Jugoslaviji godine 1925 (Dr. Bogić) potrošeno po glavi 8tanovništva 19 kg mesa. I zaista, ako se uzme u obzir da se u Sjedinjenim Državama S. Amerike na glavu godišnje troši 54.4 kg (Kenig), a zna se da i mi kao i Amerikanci spadamo u mesojede, onda znači da je naša potrošnja na nižem stepenu, da je siromašnija negoli amerikanska. Iz ovakvih brojaka mi ipak ne možemo znati koje su grupe dohodaka pojele najviše toga mesa. Ima dosta imućnih ljudi koji svaki dan pojedu po pola kile mesa, odnosno godišnje oko 180 kg, tako da sama ta osoba u našoj statistici jede meso za 20 ljudi. Ovakvi brojevi mogu da budu orijentacija za proizvodnju jednoga naroda, a za potrošnju samo utoliko ukoliko se iz njih može videti računsko srednje blagostanje ili siromaštvo jednoga naroda. Kada se kaže da se u nas troši samo 19 kg godišnje mesa po glavi, onda znači dnevno samo 52 grama. Niko ne kupuje na dan toliko malu količinu. Ko kupi mesa, kupi najmanje 500 grama, a to znači da jedan kupuje, a drugih 9 ne kupuje nikako. Tačnim i po opsegu sastavljanja dalekosežnim budžetima mi, ipak, dolazimo bliže tačnijoj meri evolucije potrošnje pojedinih društvenih grupa, a preko ovih i srednjoj potrošnji jednoga naroda. Mi smo videli da nam veličina poje126
dinih budžetskih razmera mnogo kaže. Tako na pr. veliki razmel' za hranu znak je niže, siromašnije potrošnje. Kada u budžetu naših pilanskih radnika čitamo ela se oko 74 po sto svih izdataka troši samo za hranu i piće, onela nam nije teško znati ela \'1'10 malo ostaje za sve ostale potrebe, za stan, odećn, oiml-u, ogrey, osvetljenje, naobrazbu, negu zdravlja, zabavu i razno. Kad bi se uzeo celokupni mesečni dohodak jedne radnWke poroelice na pilani 600 dinara, onda znači da 450 dinara icle samo za hranu, a samo 1i50 dinara ostaje za sve druge potrebe. Ko prima 2000 dinara mesečno, neće sigul'l1o tri 0e1'\'rtine s\ojih izdataka dati za hranu, nego kudikamo manje, recimo oko 50 po sto.
C}JoJ'edeJlje bud.tetsk ili ra.z meret :w hra IW. Videli smo iz nemačkih podataka za 1927 -1928 da je budžetski razmel' za hranu iznosio kod radnika 40, kod nameštenika 34.4, a kod činovnika 33"7 po sto svih izdataka. Jasno je, kada i ne bismo znali na koga se ove razmere odnose i koliki su prihodi tih triju grupa, da je potrošnja sa razmerom za hranu od 33 po sto na višem stupnju negoli ona sa razmerom od 40 po sto. Još je jasnije, kada se zna da je i 40 po sto razmel' za hranu nizak način života, da je potrošnja naših pilanskih radnika sa 74%-nim 1'aZm8r0l11 za hram~ na toliko niskom stupnju na kome se čovek može da hram samo kukuruzninl brašnom, krompirim3, malom količinom loja ili slanine, sa nešto pirinča itel. Primera radi, uporedićemo ukratko stupanj potrošnje sa budžetskim razmerom za hranu 74 po sto sa onim od 40 po sto. Stvarno govoreći, uporedićemo potrošnju nemačkog radnika za koga je državnom statistikom 1927-1928 ut\Tcten razmel' 40 i našeg pilanskog radnika sa razmerom od 73.35 po sto. Iz slike broj 5 vidi se da 40%-ni razmel' daje hranu i piće iz beloga i crnoga hleba, dosta mleka, mnogo margarine, jaja, dovoljno mesa, čokolade, pouća, voća i dr. Po tome raz meru ostaje i 13.3 po sto svih izdataka za odeću, 10.7% za kiriju i 36% (dakle nešto manje od razmera za hranu) za sve druge izdatke. Po Branku Tadićul), razmeru od 73.35 po sto za hranu odgovara ovaj jelovnik naših pilanskih radnika u postocima svih izdataka za hranu i piće: beloga brašna 18.02, kukuruzna 8.62, pasulja 2.13, krompira 7.75, luka 1.15, šećera 8.52, kafe 6.40, masti i loja 5.99, slanine 0.78, soli 1.12, pirinča 0.98, mesa 9.06, zeleni i začina 0.65, praznih kesa (ove mu mere i naplaćuju trgovci)· 0.40, mleka 3.06, iz ekonomije (syoja bašča i dr.) 4.80, rakije 7.17 i duvana 13.40, svega 1)
Položaj radnika
II
industriji drveta, str. 94
127
100. Broj 8.52 za šećer i 8.52 za kukuruzno. bra~no ne znače na pr. da se isto toliko troši še?er?- k<;>hko. l ku~uruzna brašna nego da se za te dve nanllrmce ~zdaJe podJe~ln~ako
noyaca. Zna se da se za pare koliko se Izda za 1 kg secera može kupiti oko 10 kg kukuruzna brašna. Sl?deca raspodela te iste hrane, razmera 73.35 po sto, u gramllna dneyno po konzumnoj jedinici daje prayu sliku stupnja na kome se nalazi potrošnja ljudi koji se tako hrane: Belo brašno Kukuruzno brašno :Jlast pasulj Sećer
Slanina nleso Krompir Rakija (cll) Luk Pirinač
Mleko (litara) Jaja Loj
grama 273.3 291.1 " 21.68 " 32.87 !J 24.76 " 3,76 " 44.04 " 196.35 " 0.16 " 13.69 " 8.70 " 0.10 " 0.29 " 1) 5.725
"
Raspodela svih drugih izdata~a osim hFya~e, ~iji je razmel'
73.35 po sto, izgleda ovako: "TežIšte ra.d~lcklh I~dataka n31-
lazi se u ishrani. Pa ipak se među radmcIma uopste ne trose makaroni, sir, kajmak, maslac, kobasice, šu?ka, .~okolada, marmelada, riba, južno voce, a nijedna. por<;>dlCa l1lJe spra:ljala zimnicu od povrća i voća. Među lzdacnna za odeva!1]e i obuvanje izdato je samo 2.261 dinar na 72 glave kr?z god.mu dana. Za kulturne potrebe izdato je svega 272 ~mara l !o čisto na papir i koverte za .pisanje i marke z~ post.arI?;U t:h pisama i poštarinu za slanje novca, a za. odrzava...nJe Cl.stoce izdato je kod sviju porodica (16 p<;>rodlCya) 2.~30.25 dma:r a ili 2.09 % od sviju izdataka. Radmc~ uopste l1lSU u stanJu; kako ovi budžeti pokazuju, da odVOJe neku paru za ~lređaJ stana, ili za kuhinjsko posude, ili za pred.mete .nu~?e ~a održavanje čistoće u stanu, niti za održavanje ~vo~e ClstOy~e: Osim sapuna i izdataka za brijanje i šiša?je 011l yl1lSU tro sIlI ništa za tu svrhu. Zube uopšte ne peru Ine tros~ za pa~t~ ili četke za zube ... Radničke porodice n~s~, ništa Izdale ZlI1U za kupanje, iako na strugari nema banja; 2)
l) 2)
Tadić, Tadić,
na p. m., str. p3. stl';' 87.
§ 32 Vremenska
narodne potrošnje
Ako se dugogodišnjim budžetiranjem na najširoj osnovi prate promene budžetskih razmera, mogu se opaziti izvesne pojave po kojima se može oceniti tok potrošnje dotičnoga naroda. Da bi se budžeti iz raznih \Temena mogli uporectiYati, potrebno je da budu sastavljeni ne samo na osnovi jednakih načela, nego i pod okolnostima normalne narodne i pojedinačne potrošnje. :JIogučnost uporectenja budžetskih razmera zavisi na pnom mestu od tehničke organizacije sprovactanja budžetske ankete. Skupljanje podataka može samo da se \Tši po gazdinstvima koja su u svojoj grupi dobotka prosečno normalna. Tako, ne mogu se uzeti u obzir gazdinstYa koja imaju potstanare, u kojima pored domaćina napolju zaractuju i ostala čeljad, čiji su dohoci nestalni i sl. Mogu se, dalje, uzeti u račun samo one porodice koje tipično pretstavljaju dotičnu sredinu sa svim njenim nadkama, načinom života i društvenom kulturom. TI red takvih porodica, na pr., ne mogu spadati one radničke porodice koje su se upravo doselile sa sela i nisu se još aklimatizirale u novoj sredini. Ima takoder radničkih porodica koje su upravo proizašle iz redova malih zanatlija, sitnih posednika i drugih društvenih grupa. U samim radničkim, službeničkim i činovničkim redovima vrši se neprestana unutarnja migracija ili kretanje, tako da se u svakoj porodici ne može da nađe onaj stabilan način potrošnje čiji bi podaci mogli da UelU u anketu. Naročitu ulogu u vrednosti budžetskih podataka igra sama struktura gazdinstva. I porodica, kao i sve ostale društvene zajednice, ima svoje' faze u kojima se razvija. Inokosan domaćin, koji je mladi od 20 godina, kap najamni radnik teško izlazi nakraj sa svojim dohotkom. Oim pre(1e dvadesetu godinu i sve do dvadesetpete, njegovo se samačko gazdinstvo malo popravlja. Kada se oženi, opet zalazi u slabiju fazu svoga gazdinstva u kojoj jedva sastavlja kraj s krajem. Dolaskom dece, ukoliko se ne povećavaju dohoci, položaj mu se sve više pogoršava. Kacla cleQa počnu zarac1iYati, gazdinstvo zalazi u fazu oporavalca. Oim deca izactu iz roditeljske kuće i preliu svome samostalnom gasdinstvu, staro roditeljsko gazdinstvo počinjA nanovo da slabi. Na ljudima je koji sproYađaju anketu da izaberu gazdinstva sa normalnom srednjom fazom, pa da opet pri kasnijim anketama uzmu u obzir gazdinstva istih osobina. Budžeti čiji se razmeri upoređuju treba, dalje, da budq sastavljeni u \Teme koje odgovara normalnoj fazi opštega privrednoga žiyota. Tako ne mogu se sprovoditi budžetske ankete u doba kriza, depresija i visokih konjunktura, kao ni u fazama velikih inflacija i deflacija novca, neredoynih 9
128
8\T olucija
129
nolitiekih prilika. ratova i sl. Xajzgodnija je za anketu ona Q'cclina koja U])1'a\o dolazi na po<::etak faze poleta, yisokih cena i plata. t~ oYom pogledu normalna je i 0110. godina koja je pri koncu pri\Teclnog opora"d\:a. . Po slome opseo'u, ta<::nosti i vremenu nal'O<::lto se danas isti(;u belgijski i am~rikanski budžeti. Belgijski budžeti idu unazad sye do sre(1ine 19 stoleća, a amerikanski počinju sa koncem to~!:a 8tole6a. Znai:;i, i jedni i drugi protpžu se na cllw01jno period lla možemo po njima slediti evoluciju potro;:;nje II tim zemljama. I 11oma0ki budžoti II tomo pogleelu TlP bi iza niih nimalo izostali, ela nisu pos[e1'atne 11C:'I'edOYl1e p01iti<::ke, Y~1utne i druge pkonomske prilike omole kontinuitet, ina0e brižljh'o \"oc1onih, nema<::kih službenih anketa.
..,.elik
Belgijski primer r?l'olucUe poil'o.:
c10maćinstanl
\'"cJičina
I
, gazrlinstva
Hrana Odeca i pranje Stan, ll::1l1le;.ornj, itti. Osyetljenje, grej anje Zdravlje, toalet::1, hig-i.i ena Intelektualne i moralne potrebe Zabm'a Razno
I
I
Sveg'a
I
11
Belgiji (% svih iulataka) 18;';;3
1891
1929
189
188
l1G
l·U
152
G·1.2 H.G 7.5 5.5
G1.3
100
!
58.2 15..! 9.1 J_8 3 1. 194 3.9 5AJ _. 1.8
l·L)
D_G ii ')
1
,~
19
1
~.~ 9A
L7l8 .~.) 3.9 LG
I
l:U
D.
(J
O.G
I
100
I
100
I li jednom i drugom razdoblju razmel' hrane nešto opaela, i to oko 5 % od prvog do. drugog perioda i ~o(~ clru~e do treće ankete. Znači \Tlo mah napredak potrosn]e 0\'111 Q·azdinstaya. Iz oyih brojaka o hrani 8\'akako ne može se ~'ideti koje su 11o\'e namirnice ušle II tamošnji radnički lmdžet, što bi onda pretstayjjalo i izYostan napredak. potrošnja odeće ne;:;to je porasla II poslednjem periodu poleta. 130
Ako uporedimo zbir poslednje 4 sta\'ke, ,ide6emo ela su one, znači na ra<::un hrane, bile u porastu: od pne ankete do druge za 13 Ofe, a od druge do tre6e za 32%. AlneJ'ikallski prim!'r e/.'olllcUe potro.:
Raspodela i.2dataka
I{
S. D. S. Amcrike 1930
dodina
Dudžetske
sl:l\"k(~ 100 gazdo ·1.5
TT rana ()deea
Stan
JG,2% 13_9
() gT8Y-OSyetlj enj e
17..3 G.5
=';allleštaj, posude i (lruO'o Bazni i~daci
lG_l
100
J31 13 18_1 5.7
I
100
(:elj~;di
J3.9 1:38 2(1.2 4.9
382 lG.G 13.-1 u-v"
-
32.3 12.2 22,G G
17.:!
5.1 21.4
21.7
100
100
5.2
100
Podaci za gornju tabelu uzeti su iz budžeta: 1) za anketa u Wisconsin-II, koja se odnosi nu 423 poroelice sa prose('nim dohotkom oci 53G dolara: 2) za H)O~ godinu ["Jlitell States Bureau of Labor, 1900-1D02 - obu11','aćeno 11.156 porodica, 12 grupa c1oho(laka, poče\;:i sa dohotkom nižim od 200 pa elo 1:200 dolara. Onle je unela srednja \Tec1nost s\i11 12 budžeta. 3) Godine 1909 objayio je R C. Chapin u knjizi Tite stancla}'(Z of Lieing among Tf'"oJ'kiil!Jiilcn's Families ill ~Yell'-rork CitU značajnu analizu 400 radničkih porodii::nih budžeta u gradu New Yorku i to za 1907 godinu. Chapl:n zaključuje da u Xe,,\" Yorku te godine nije mogao dohodak oel 800 dolara ela podmiri minimalni standard ži"wta. }Iisli ela je syota niža oel 22 cento na clan po osobi za hranu nocloyoljna. Yeli ela rasne clifereI1ciie I I budžetima igraju \ažnu ulogu, tako ela Uesi, Austrijaric:i, Rusi i Talijani počinju da štede i pokazuju yišak kod dol!ollaka yećih od 700 ili 800 dolara. i\jegoya tabela obulwata dohotke od 400, 500, 600, 700, 800, noo, 1000, 1100, i 1200 dolara_ 3) 1918-1919 - anketa Biroa p:. 1895-1896 -
9*
131
za radničku statistiku 1). 4) za 1930 - odnosi se na standard života nameštenika Fordova preduzeća u Detroit-ll. Svi su ovi budžeti vidan dokaz napretka radničke potrošnje u Americi. Kao glavna karakteristika toga napretka jest svakako budžetski razmel' hrane koji je za 35 godina opao od 46.2 na 32.3, odnosno oko 30%. Godine 1907 i 1930 visok je razmel' stana, tako da ta stavka, pored porasta od 30% od god. 1896 do 1930, u godini 1930 stoji ispod same hrane za 43 po sto. Dok u naših pilanskih radnika samo za hranu ide preko 70 po sto svih izdataka, dotle se u ovoj zemlji svi ostali izdaci bez hrane penju skoro na 70 po sto! 1) Cost of Living in United States, U. S. Bureau of Labor Statistics, 1924, p. 5.
VII glava: Troškovi života L~
§ 33 Trošak žiyota i njegov uticaj na realni dohodak Na ovome se mestu snstaju i mec1usobno poYezuju pitnnja standarda života, nivoa cena i budžeta. Ono što smo pod standardom života govorili o minimalnim količinama dobara za poclmipivanje pojedinih delova naše potrošnje (stana, hrane i dr.,), to na pn'om mestu ovde uzimamo u obzir. Budžetka učenja s\'ode te deloye naše potrošnje na normalne omere, obzirom na sredinu, \Teme, veličinu poroelice i dr. Kaela tako sredena dobra poelYrgnemo pod promene nivoa cena namalo po raznim sredinama, onda nam takvi računi približno pokazuju koliko novaea u odredeno yreme i na oclrec1enol1l mestu stoji način života izvesnoga standarda. Ako tako dobivenu novčanu cenu uporedimo sa onim što smo stvarno zaradili, tj. sa svojim nominalnim dohotkom, onela će nam dobiveni količnik pokazati kolika je u to isto \Teme bila naša realna najamnina ili plata. Zna0i ela treba na ovom mestu ela se upoznamo čisto sa načinom izračunavanja troškova izvesnoga načina života, u ocirecteno vreme i na odrec1enom mestu. Sa promenama 11h'oa cena, standarda života i budžetskih razmera menjaće se stalno i trošak žiYota. Xi co ('cna. Nivo cena, kako smo videli, menja se syakodnAvno. Zato je svakako potrebno u o\'om računu uzimati stalno u obzir barem mesečne promene cena kao prosečne \Tednosti onih cena koje su bile u toku pojedinog- meseca. Rezultati samoga računanja mogu se objavljivati i tromesečno (na pr. u martu, junu, septembru idecem bru) ili mesečno, ali u samo računanje ulaze svakako dnevne promene, ili barem one na 1 i 15 u mesecu. Pošto se ovde radi isključivo o nabavljanju robe u detaljnoj, bilo privatnoj ili zadružnoj trgovini, to se uzimaju u obzir samo cene namalo. Ako hoćemo da imamo tačan trošak života cele države, onda je potrebno da se skupe cene i iz svih krajeva te zemlje. Pri tome treba da se uzmu
132
133
i cene po yelikim i malim mestima, i to ako ne iz syakoga mesta, a ono oarem iz onih mesta po eijim se cenama namalo raina jedno celo unutarnje pri\Tec1no područje. Po velikim gl'adO\-ima treba da bude što \'e6i broj (recimo clYaclesetak u Beogradu) proclavalaca istoga artikla od kojih uzimamo cene. Pri tome uzeti u obzil' cene po zayučenim gTaclskim ulicama, na\ike stanoyništya u Impovanju i načinu potrošnje pojedine robe (na pl'. negde se yiše troši pekarski hleb, a negde se on mesi doma i sL). Iz s\-ih tih cena stYara se onda srednja cena. Taenost troška ži\'ota, naravno, zayisi mnogo od toga odakle se uzimaju cene. Pojedini statistički uredi imaju s,-oje naroeite agente koji dnevno obilaze razne proda,"nice i tako prikupljaju cene. :JIožemo se osloniti i na ceno\'nike potrošačkih nabayljačkih zadruga. Takvi agenti saznaju i za yisinu Idrija, obilazeći razne stano'-e. Kirije se mogu donekle saznati i u poreskim upravama. ~arodna banka za s\'oj indeks cena u trgO\-ini namalo služi se cenama raznih artikala koje troši beogTaclsko stanovništvo. Banka dobiva cene delom iz statističkog otseka Beogradske opštine, a delom oel najyećih trgovačkih firmi u Beogradu.
Budžetski l'a,2'J}wl'i u trolikn .tivota. Tačnost izračuna vanja tro~ka ži"wta mnogo zavisi od toga u kome će se razmeru uzimati II obzir pojedini deloyi toga ži,"ota. Videli smo cla raznim grupama prihoda na raznim mestima i u razlicito \T('me odgovaraju i različiti budžeti. Tro::iak života sa Yelikim budžetskim razmerima za hranu, a minimalnim za ostale delove potrošnje biće svakako jevtiniji od onih budžeta gele pretežan deo budžeta ide na stan, oc1eću, obuću, zabanl i razno. Da se ne bismo na ovom mestu ponavljali, uglaYllOm i oycle dolaze do izražaja budžetske različnosti koje potiču od uticaja dohotka, veli(';ine porodice itd. Kao osnovicu možemo uzeti bilo stvarne budžete koji su se dobili anketiranjem, bilo standard-budžete koji se sastavljaju po onim veličinama koje nameće sam standard života. Prvi se uzimaju onda, ako hoćemo da relativnim ili illdeksnim brojevima pratimo promene troškova izvesnoga sh-arnog načina života koji je iz\"esna buclžetska anketa zatekla, obzirom na stvarne Y8ličine raznih dohodaka. Tako na Pl'. indeksni broje'd koje sastavlja Biro radničke statistike u Sjedinjenim Držayama S. Amerike ima za osnovicu budžet iz godine 1918-1919, i to: za hranu 38.2, za odeću 16.6, za stan 13.4, za ogrev i osvetljenje 5.3, za nameštaj i uredaj stana 5.1 i za razno 21.3. Ako hoćemo da upoređujemo stvaran način života izvesne društvene grupe sa onim šta bi po standardu trebalo za održanje njenoga života, onda sastavljamo standard bu134
clžete. U našem slui:'aju, ako bismo budžetski poredili sve ono š to smo pod stancI arom ži\'ota istakli kao minimum egzisten('ije, onda bismo imali pred sobom ovakay budžet. Sasta\'lj:mje standard-budžeta kao osnovice izraeunaynnja troškO\'a ziyota poželjllo je naroeito onda kada hoćemo eln oprayc1amo iZY0stan minimalan dohodak ispod koga potl'o;nj8. prelazi u (),,].;:udieu. :-Jtanclal'cl-buclžet potreban je na ovom mestu m-ek onda kada se iznalazi visina realnog dohotka. l' zemljama g
Fakto)' konzuma. Trošak ži\'ota merimo procenjivanjem onih dobara koja obulwaća bu(lžet potrošnje isvesne sredine. Ako se meri život za celu zemlju, potrebno je da se ona u o\'om pogledu podeli na podrueja koja se me· dusobno razlikuju u potl'ošnji dobm'a po usti. U jednom kraju neko dobro 1110Z8 imati veću važnost, a u drugom to isto dobro može biti ela ::;e slabo i upotrebljava. Količina nekog dobra koliko ga prosečna u jednom kraju troše porodice sa .J: eeJjacli na mesec zove se faktor konzuma. Tako na pr. ako se troši II taksoj porodici mesečno 30 kg bijelog količina
Primer lakto)'a {jodi!Jnjoj
kOliZI!J}{([
jJotl'o,~ilji
zoa žicoine namirnice 1l pOJ'odi6noj Sjed. Di'.fava Sec. Amerike
,._.-
Xalllil'nice
'-
-
-
:::=
,:-.:
i<
-
-=::
::..-<
'""= '
;::.;
g~:~ .... :....
~:~
3~E
:..,
~~l
~5 [
"" ::.:
l !
Peeenica 8unka Belo brašno :Ilaslo Krompir
70 ;j5 ,15,1 117 882
70 ,18 ,116 119 828
I
61 111 568 102 666
73 4J
!
479 i 12,1 ! 11098 Ii I
63 12,1 653 89 798
70 38 301 109 618
pšeničnog
hleba, kave 750 grama, ~ećera 4.5 kg itd., onela te brojke 30,0.75 i 4.5 pretstavljaju faktore konzuma dotičnih dobara. Pri merenju troška života. znaei, procenjujemo svako dobro po tim faktorima. 135
Iz tabele (na str. 135) vidi se kako je ., United States BIlJ'eau of LaboJ' Statistics" za godinu dan'a na pojedina američka potrošačka poclručja raspodelio faktore konzuma u svojem indeksu cena na malo za životne namirnice. Ako uzmemo kao bazu merenja standard-budžet, onela ce se faktori konzuma za pojedina dobra poklapati u celo::;ti sa onim količinama koje smo naznačili kao minimalne u današnjem standardu žiyota.
§ 34 Indeksni brojevi troškova života Sa promenama cena menja se i novčana veličina tro škova života, Da bi se te promene mogle lakše prikazati, one se poput cena izražavaju u indeksnim brojevima. Ioyde ostaje })a6in sastayljanja incleksnih brojeva isti kao i kod indeksa cena. Samo u indeksu troškoYa ži\'ota uzimaju s n dobra u obzir po svojoj 'lažnosti u budžetu koji se uzima kao osnovica i u svojim faktorima konzuma. Podaci koji se dobiju za troškove žiyota na pomenute načine u početnoj godini sasta'lljanja indeksa uzmu se kao baza, odnosno kao 100. Kasnije promene izračunavaju se u postocima osnovne godine. Tako dobiveni brojevi p1'etsta," ljaju indeks troš1\:O"\'a života. I o\'(le je glaYllO da se pazi na nepromenljiYe izYore cena, faktora konzuma, načine rac"Llnanja i drugo. Cešce se puta ovaj indeks označa,'a kao indeks kupoY!1e moci potrošače'l"a dinara. Cstvari on to i jest, pošto ubulwata tačno ona dobra koja potrošač kupujo sa svojim dinarom. 1\e treba samo zamenjiyati kUPOYl1U moc potroša6eva dinara sa kup ovnom moci potrošača. Kupovna moc potrošača zayisi i od broja dinara koliko ih ima pojedini potrošač i oel cena dobara koja ce se kupo\ati tim dinarima. Kupoyna moć potroBaČeYa dinara zavisi samo od cena dobara, pa rasto sa padanjem, a opada sa porastom tih cena. D našoj držayi Radnička komora u Zagrebu objayljuje mesečno tzv. Totalni indeks troškOla žiyota sa bazom 100 u zlatu jula 1914 godine, i to: a) za 1 odraslog muškog radnika, i b) za radničku porodicu od 4 člana. Taj se indeks Oi'ih godina kretao OI'ako: ("idi sledeću tabelu, str. 137). I indeks pod a) i onaj pod b) svedeni su godine 1914 (juU) na istu veličinu, ali se ipak II syojim kasnijim promenama ne slažu. To dolazi odatle što se razlikuju u koliuinama i vrstama dobara, tako da promene cena potpuno jednako ne utiču na troškoye ži\"ota. Indeksni broje"d, na pr., u godini 1935 znaue: a) broj 81: za 19 po sto bio je te godine jevtiniji trošak žiYota jednoga radniku negoli 1914 godine; b) broj 78: za 22 po sto v
136
Totalni indeks tro8kova života Radničke komore U mesecu julu Godine 1914 1930 " 1931 " 1932 " 1933 " 1934 " 1935
"
I
a) za 1 radnika
100 159 146 124 87 81 81
bio je žiYot radničke porodice sa 4 1935 (juli) nego II julu 1914.
I
,?:ag1'ebačke
b) za porodicu od 4 čeljadi
100 153 Hl
I čeljadi
118 84 77 78
I
jevtiniji u godini
§ 35 Primer troškova života našeg nameštenika Na osnOl'u yeličina koje smo izneli u standardu žiYota onle ćemo primero111 pokazati kako se mere troškovi žiYota, Kao osnOl'u uzećemo projekat budžeta: minimalnih mesečnih troškova žiyota porodice priYatnog nameštenika od 4 člana (otac, majka i clyoje cle(0) To jo šema broj 3 iz pomenutog članka Benke Artura Grade "Prinos 11: pitanju uzakonjenja minimalnih nadnica i plata" (Xaert zakona o minimalnim nadnicama i plata111a). Radniuka Zaštita, broj 2, 1935. ~Ii smo još u šemu uneli osiguranje, štednju i nameštaj. Grado je uzeo cene u Sayskoj banoyini II maju 1934 godine. Cene sn. uglavnom, srodne onim i u drugim banovinama, a takoder i faktori konzuma. Pri sastavljanju indeksa treba sa1110 imati u ddu i šire područje cena i konzumnih faktora, a i iz bor osnovne godin e da yodi računa o tome da to bude normalna godina, u koju ne padaju ni kriza ni yisoka konjunktura. Znači, godina 1934 ne bi bila pogodna za naš račun.
Kod hrane faktori su konzuma brojevi jedinica one mere (kg ili kOma(la) koji se troše mesečno. Pri sastavljanju indeksa cene ce se m'ek obračunayati u OI'im količinama. Umesto nabrajanja zeleni, začina, artikala za užitak, duvana i pica dodato je na sve troškove hrane 25%. Kod odeće i obuće najpre su troškoyi izračunati za muškarca, pošto njegova odeća i obuća nije tako raznoHsna kao ženina. Pre rata mogao se jedan kaput po tadanjem Jn'alitetu nositi i pet godina, a posle rata smanjena mu 137
-,,-
J!ini7llalni tl'o."/'.'ori .:'il'oia o,:'cJljcnog
!lCll!lC.:':/Cil ika
u maju 19:14 gwl. (muž, žcn;], :l dece)
je upotreba na 3 godine, odnosno na 60 meseci, što u l'aulazi kao 1/60 na mesec. Za ženu je uzet dodatak oel 60% na tro~kove odeće i obuće koje muž potro~i, a za dvoje dece 40 0 / 0 , čun
Vrsta dobara
!ieeer gO\e(lina riba mleko sir (trapist) jaja voće
Odeća i obuća: za 111uškt3: 1 zimski kaput 2 odela "u košulje
I
1 2 3 4 5 6 7
I
Hrana Odeća
i
}Iesečmi
obuća
Stan Nameštaj, održanje itd. Ogrev, osyetljenje Osiguranje, štcdnja Hazno rkupno
I
Din.
" " " "
" "
trošak 933.10 515.34 500.200.159.05 179.4S 213.03
Din. 2700.-
I I
!J. 193-1
I
100
Primer indeksa našega troška života. Ako bismo hteli ela iz podataka tabela na str. 138 i 139 počnemo voditi mesečne indeksne brojeYe tro~kova žiyota iste name~teničke porodice, onda bi trebalo da posle maja 1934 nasta-rimo sa procenama u junu, julu itd. 1934. POBto nemamo cena u tim mesecima, mi ćemo uzeti u obzir promene koje iskazuje Indeks tro~koya života zagrebačke Radničke komore. Sa računom ćemo proslediti do oktobra 1934 godine. 138
30,I:i.6...1.-
I
I
4.50 4450 4;).-
I
L0.75 lii.-
1 kg
1 ko' b 1 kg
I
I
Cena
I
1;).-
10.0.75 1.50 0.90
I
I
3.50 1.25 3.60 6.-· 15.11.GG 1.-
16;)0 2187S 18136 (lij7 3.50 52.16.3.50
I
];:om,
1 1 1 1 1 1
];:om. kom. par pal'
1
kOlll.
1/60 1/12
gar.
" " " " "
Za ženu: 60o~ Za 2 decc: 40% Svega odeća i obuća
Razmel' UD/o 34.56 19.0S 1S.52 7.41 5.S9 6.65 7.89
gać~
6 parI čarapa 2 para cipela 1 šcšir
u Jugoslaviji (neto bez poreza) l'\aziv stavke
kg l-e)" \t:'l kg
Faktor konzuma
I
I
Dinara
10ij.18.75 :21.60 :2-1.G7.50 174.90 2S.7-1.25 90.18.7S 14.S.55 35,39.24.3.15 1S6.62 933.10
II
,)
člana
kO" '" ·'0
kg
1 kg 1 kg 1 kom. 1 kg
Jnaslac
kaya kavina primcsa so razno: 25% Swga za hranu
kg
k
I I
1 kg 1 1.
n18~t
"
porodice sa -1
1 1 1 1 1 1 1
pirinač
Kod osiguranja smo predYideli minimalne iznose: 1) 1 stipenclija za dete od 3 godine, kad pode na visoku školu, starost oca 35 godina, Tarifa Saveza n. z. cl. s. Zadružno osiguranje 4 a, što iznosi mesečno premije d 110.50. - 2) :''lIiraz kćerki, kojoj ima sada 5 godina, vreme 15 godina, otac 35 g., svota 10.000 d. (Tar. 4). - 3) :Hesečna stalna vezana štednja oel din. 19.48 uz 40f0, koja nakon 25 godina ima da donese 10.000 d. Prema toj tabeli (str. 139) možemo sastaviti sledeći standard budžet: nameštenič!cc'
I
:Ilera
I IIrana hleb (beo) krompir pasulj
Rod nameštaja imamo takoder što se tiče faktora konzuma posla sa razlomcima. Pretpostayili smo nameštaj za 2 sobe (spavaća i trpezarija) po 6000. --cl. Ako uzmemo ela taj na111e~taj može ela traje 20 godina ili 240 meseci, onela na 1 mesec kao faktor konzuma otpada 1/20. Isto tako i za kuhinjski name~taj i posude. POsIHte može da se popunjuje iz stavke održanje nameštaja, gele pored održanja ulaze i troškovi krečenja, ribanja, banje i sl.
Standard uudžet
I
I
I
1200.900,65.01 H.20 16.137 180.100.-
16.2ij
11.05 S.33 30.S.71 154.60 10:1.07
I
515.:34
III Stan: mesečna Idrija
Ir
33.33 150.-
500.-
~Vameštaj:
2 sobc
posteljina kuhinja i posude održanjc i elI'. Swga nameštaj
Y Ogrev i o.8/Jetljenje: huk ovo rezano dn-o električno svetlo Svega
1/240 1/120 1/120
1 gar. 1 gar. 1 gal'.
6000.2-1004800.-
5020.4090.20(l.
I
1 kg' 1 kvt
500.;J.-
0.27 4.70
13;].24.05 15905
YI/}teclnja 1: osig.:
179.-1S
YII Razno: za higijenu, kult. potrebe, odgoj, razonodu
213.03
Svega: I-VII
I
2.700.-
139
Promene indeksa troškova života Radničke komorc /I Zag1'ebu od maja do oktobra 198-1 Godina 193J
I
Indeks komore
Kretanje troška žiyota
Novi indeks
7S 79 77 76 79 75
2700.273·LS:) 2665.17 2631.76 273-1.8:3 2596.32
100.101.29 9S.71 97.H 101.29 9i.16
maj (jula 191J=100
uzJatu) .
jnni j nji
:wgust septembar oktobar
I
U meseru junu indeks Komore poras1ao je od 78 na 79, što iznosi 1.29 po sto. Za toliko smo pon:~(oali troš];:m'e ži\ota, a naš se indeks popeo na 101.29 itrI
§ 36
Izračunayanje
realnog dohotka
Ranije smo, goyol'e0i uopšte o realnom dohotku, rekli ela u nj spadaju sya ona dobra i sye one usluge drug-ih ljudi koje u iz\'esno \Teme stoje nekoj osobi na raspolaganju da ih potroši. Kada je govor o realnoj najamnini ili plati, onda se misli na to ela li je njena noyčana ili nomi· nalna veličina (nominalna najmnnina) dovoljna, odnosno tolika ela se njome mogu nabaYiti sla ona dobra koja spadaju u trosak žiyota onoga koji prima tu najamninu ili platu. Realna najamnina ili plata izračunava se tako da se troškod života uporede sa nominalnom najamninom ili platom. Na primer: rekli smo ela minimalni mesečni troškoli porodice sa -1: čeljadi nameštenika iZIlose u maju 1934 godine cl. 2700.-. Indeks cena namalo Narodne banke bio je u tome mesecu (1926 = 100) 71.1, a u decembru 1935 popeo se taj indeks na 73.1, odnosno za 2.81 OJa. Za taj procenat poyećan trošak života penje se u decembru 1935 na el. 2.775.87. 1; decembru 1935 profesor VI grupe sa 2 dece primio je neto plaće, po odbitku poreza i kuluka za 1 mesec, cl. 2.473.20. N a OSi10VU gornjeg troška žiYota, koji radnički krugod smatraju kao minimum egzistencije za sebe, izračllnacemo realnu platu toga pl·ofesora. Uporedenje dobijemo po ovoj formuli: 2.776: 2473 = 100: X . . 2473 Y 100 9 T6 X (realna plata) = ~.
140
(
= 89
Znači da je II to ,Teme bila realna platn profesora za 11 % ispod troškova života namestenika za koga je na toj yisini tražen radnički zakonski minimum egzisteneije. Napominjemo da je to plata I razreda skupoće. Posto se tro sak života iskazuje indeksnim brojel'ima, obično se i realna najamnina ili plata izračunava prema tim brojeyima. U tom slučaju st,"aramo sebi tri indeksa: troskoya žiYota, nominalne plate ili najamnine (tz,". indeks noY(:anog radničkog dohotka) i realne najamnine ili plate. UporecU\"anjem indeksa troškoya žiyota sa nmčanim ili nomin81nim indeksom dobijemo realni. Radnička i činoynička statistika, ustYari, treba da obuInati o\"a sya tri indeksa i ela ill redovito Yodi. Ostaćemo pri gornjem primeru. Pretpostayićemo da je pIa ta profesora YI grupe u maju 1934 bila tolika koliki je bio i predračun troskova života nameštenika, tj. 2700.- cl. l' styari bila je 2720 d, dakle za 20 dinara samo Y8Ća. Kao no\"čani apsolutni dohodak javlja nam se oycle 2700 d, te ćemo ga za sastay1janje indeksa plata označiti kao 100. Do decembra 1935, kako smo gore videli, ta je plata opala na cl 2473, odnosno za 8A %. U deeemlJru 1935 bio bi, dakle, o'."akay indeks plata (sa bazom 100 u maju 1934) 91.6. Za sastavljanje i vO(lenje realnog indeksa plata isto tako uzimamo kao bazu maj 1934. Pošto je tada plata svedena na 100 i trošak žiyota isto na 100, to po pomenutoj formuli izlazi da je tada i realni dohodak iznosio 100. Da bismo u decembru 1935 dobili indeks realno plate, upore(!ujemo
102.81 (indeks troška): 91.6 (i. plata) = 100: X · .. l' X (reaIm mele {s)
=
9160 102.81
=
89
Isti smo broj dobili i pri ranijem računanju. Realni se dohodak, prema našim računima, izračunava na dva načina: 1) Njegov procentualni deo troškova života dobije se tako, ako novčanu veličinu sadanje plate pomnožimo sa 100, pa dobiveni produ kat podolimo sa noyčanom veličinom sadanjega troška žiyota. 2) Indeks realne plate izračuna se tako, ako se istovremeni indeks novčane plate pomnoži sa 100, pa se taj produkat podeli sa istovremenim indeksom troškova života.
]{)'etanje realnih najamnina II svetu. U međunarodnoj statistici realnih najamnina uzima se kao baza Obično najamnina u Engleskoj, odnosno 100. Engleske i amerikanske realne najamnine, svedene na 100 u periodu od 1910 do 1919 kretale su se ovako: (Vidi sledeću tabelu, str. 142). 141
Godine 17DO-liDD 1800-lt'09 1810-1819 1820-18:29 183CJ-1839 1840-181;) 1850·-1859 1860-1869 1870-1879 1880-1889 1890-1BD9 1900-1~J!l!)
H)tO-l0U)
II
Realne najamnice II Vel. Britaniji
II
37 ·H 41 ±7 ±7 49 58
I I
6".J
I I
l
7J 8.1 98 102 100
najhl!1nice IIRealne Sj.D.S. Amerike tl
I
46 48 56 52 53 77 85 103 103 100
Ako uzmemo realnu najamninu 1.1 Londonu g. 1927 kao 100, ona je tada bila: u Filadelfiji 178, Kopenhagenu lOG, II Amsterdamu 87, u Berlinu G7, II }Iaclridu 54, u Parizu 53, u Himu 43 i u Lisabonu 41.
III DEO
ORGANIZACIJA POTROŠAČKOGA GAZDINSTVA
142
Prava sudbina dohotka, zadovoljenje pojedinih potreba na bazi standarda života, ostYaruje se u raznim potrošačkim gazdinstvima. "Svojim gazdinstvom čovek se već izdiže iznad nomadstva divljaka" (Biher). Sama reč gazdinstvo znači neki planski rad, izazvan težnjom da svoje lične dohotke što celishoc1nije raspodelimo. Potrošačko gazdinstvo počinje onim momentom kada dobijemo pravo raspolaganja izvesnim dohotkom tj. da ga razdelimo na razne izdatke svoje individualne potrošnje. Ono što nam pri tome preteče ne pretstavlja dobitak, kao recimo u kakvom proizvođačkom preduzeću. Od višaka se o\'(le stvara imetak ili se oni ostavljaju za podmirenje docnijih potreba. Izdatke treba svakako podmiriti sopstvenim sredstvima; u ovome gazdinstvu kredit se preporučuje samo tada ako je u pitanju poboljšanje njegove organizacije (na pr. pri kupovini ili gradnji kuće i sL). Osno"mo je načelo potrošačkog gazdinstva da se što više poveća stvarna vrednost novčanog dohotka i da se odre(ten način života podmiri sa što manje izdataka. Potrošačko gazdinstvo nije, kao što se obično misli, neki jednostavni rad koji se može svakome poveriti. Ono, kao i svako drugo današnje gazdinstvo, ima svoje naročite zadatke, svoj kapital i imetak, svoje troškove, naročitu tehničku, kreditnu, pijačnu, yaspitnu stranu i dr. Kao što industrijska i poljoprivredna preduzeća imaju svoje metode i načine organizacije, svoje organizatore, tako isto postoje i preduzeća potrošačkoga gazdinstva, koja se ne mogu također voditi bez planske organizacije i spremnih organizatora. Pomanjkanju stručne radne snage u potrošačkom gazdinstHl treba pripisati mnoga današnja moralna zla i yelike privredne gu~ bitke. Zar nije, u yećini slučajeva, prva svađa u domu, me(tu mladim bračnim parom, nastala odatle što i domaćin i mlada ne znaju da se snaclu u vođenju syoga domaćinstva? Mnoge bračne i porodične nesreće imaju svoj dubok koren u slabom vođenju domaćinstva. Po jednoj nemačkoj statistici pre rata tamo se prosipalo masti saIi10 u spirine oko 20 grama po glavi, što iznosi godišnje za celu Nemačku oko 9 miliona kyintala, u vrednosti od 900 miliona zlatnih maraka. Time hi se sa istim brojem kalorija moglo da ishrani 5 miliona ljudi godišnje. Ista ta statistika spominje da se na ljuštenju 10
145
krompira za \Teme rata II Nemačkoj bacalo godišnje oko 44 mil. l{Yintala krompira, u yreclnosti oko 132 miliona zlatnih maraka. Da naročito ne nabrajamo, doyoljno je da pomislimo koliko se uzalud potroši po našim kućama električne struje, prospe yodo, uništi namirnica pri nestručnom kuhanju, pob"ari nameštaja, odeće i obuće nestručnim čišćenjem i upotrebom; koliko \Tednih materija ode u smetIje itd. Što smo rekli za materijal, to Heeli i za rad. Računski se dokazuje da u planskim uredenim kuhinjama, samo što se tiče razmeštaja istoga nameštaja, domaćica necleljno skraćuje Syoj put za 3 kilometra. Jednosatna dnevna ušteda je minimum koji može domaćica da postigne boljom organizacijom syoga rada, a to je yeć godišnja ušteda od deset radnih dana po 10 satL U mnogo slučajeva samo nepodesna visina kuhinjskog stola, ormana i dr. prouzrokuju yeći umor čeljadi nego što bi stYarno trebalo da se zamOl'e. Utrošak materijala u kućnom gazdinstnl ne može se potceniti sa narodno priuednog gledišta. Tako na pr. kada se u ja'mosti spominje potrošnja gorivog materijala i s tim u vezi bolja ekonomija njegove upotrebe, obično se misli samo na velike peći po industrijama i rudnicima. Po i2\'eštaju Nemačkog saveza proizYoctača ugljena sa 1930/31 samo domaće ognjište troši 30% cele potrošnje ugljena u Nemačkoj, što za 9% nadilazi potrošnju ugljena u teškoj industriji. To upoređenje potrošnje ugljena izgleda ovako: domaće ognjište 29.7%, proizYodnja gyožda i drugih metala 20.8%, železnice 9.6%, elektrane 7.4%, kemijska industrija 5.6%, proizYodnja cigle, kreća i cementa 4.6%.
VIII glava: § 37
Kućno
I(ućno
g'azdinstvo
LJ
gazdinst,"o i njegova
čeljad
Kućno gazdinstyo ili c1omaćinsh"o je prilTedna ustanova II kojoj se najyećim delom 1) yodi potrošačko gazdinstYo. Imetak i dohodak koji su namenjeni potrošnji čine materijalnu osnovicu clomaćinstya. Lične vrednosti' kućne čeljadi i kućnih pomoćnica čine njegonl moralnu i socijalnu osnovu. Pred domaćinstyoll1 stoji veliki zadatak: da sa raspoložiyim materijalnim i moralnim vrednostima postigne maksimum zadovoljenja izYesnog standarda života. Od njegoYa yoctenja z3yisi i mogućnost zaposlenja kućne čeljadi, sh"arna yeličina novčanog dohotka i trajna egzistencija potrošnje čeljadi koja su u njemu. e njemu se javljaju pojedini delovi standarda, kao što je hrana, stanovanje i dr., kao njego'd naročiti zadaci. Od njega zayisi hoće li, pri istom dohotku čeljad biti osigurana za slučaj bolesti, iznemoglosti, smrti dr. Dobro domaćinstvo unosi u potrošnju zdrave i prave životne namirnice; slabo je domaćinstvo u tome poaledu u rukama prh"atne pijačne spekulacije. Društw i škol~ imaju lakši i uspešniji kontakt sa dobrim negoli sa lošijim do-
i
maćinstvom. I u domaćinstnl
se, kao i u syakom drugom preduzeću, obayljaju razni posloyi: upravljanja, preractivanja, održ3Yanja. Unutar domaćinstva obavljaju se danas i razne socijalne radnje, koje inače ne susrećemo u drugim preduzećima. Uprava domaćinstvom u rukama je domaćice ili domaćina. Tu spadaju sve pripremne radnje oko rasporeda dohotka, podmirenja pojedinih potreba; oko nadzora rada kućne čelj.adi i pomoćnica; oko nab3Yke robe na pijaci, suc1elovan]a u zadrugama, spremanje zimnice i dr. Poslovi prerade jesu u glavnom kuhanje i šivanje. U posloye odr1) Domaćinstvo nije jedini oblik potrošačkog gazdinstva; ono se na pr. yoeli i van domoya, po javnim kuhinjama, kafanama, hotelima i dr. Unutar domaćinstva može se voditi i proizvođačko crazdinstvo kao što je slučaj u zemljoracluji. Mi ćemo se na ovom mestu ~)O"ralličiti ~amo na domaćinstvo kao pretežan oblik današnjeg potrošačkoga gazdinstva.
146
10*
147
žanja spadaju čišćenje, održanje stana, pranje, peglanje, popravljanje ili krpljenje i sl. }Ieclu socijalne radove domaćinstva ubrajamo: domaću higijenu, negu bolesnika, vaspitanje i negu dece, naobrazbu i dr. Spolja, pred ostalim svetom, domaC-in obično pre~tavlja interese, prava i dužnosti svoga domaćinstYa. DomaĆIn, redm"ito, Syoj im ličnim članstvom Uyod i svoj e domaćinst'm u zajedničko zadružno poslovanje sa ostalim domaćinstvima. Pojedine radnje u današnjim domaćinstvima obavljaju razna lica. Domaćica obuhvata najveći deo svih radnja. Xajveće područje rada domaćice jest u onom clomaćinstnl ade ona svim poslovima lično upravlja: preractuje i održava ~azne vrednosti, drži čistoću, neguje decu i bolesnike. U tome slučaju jedino škola i školsko obrazovanje dece ne spada u njen delokrug. Domaćicu mogu u pojedinim njenim radovima da zamenjuju ove osobe: kućna pomoćnica, kuharica, sobarica, švalja, pralja, uprav nica, vaspitačica, dadilja i pojedina kućna c:eljad. Pored raznih lica domaćicu mogu u njenom poslu cla odmene i razne ustanove, kao što je zadruga, gostionica, pekara, bolnica, škola, zabayište, (~itaonica i dr. Njen rad delomično olakšavaju razni alati, kao što su šivaće mašine, električne sisaljke prašine i clr. Xa tabeli (str. 152-153) vidi se raspodela kućnih poslova po licima i ustanovama. Zapošljavanje m"oga velikog broja lica u domaćinstvu pokazuje njegovu savremenu težnju za podelom rada. 1>0maćinstyo pokazuje svoj zastareli, zaostali oblik onele gde je sav kućni posao još samo na domaćiei. U syome ranijem razvoju nije ono nikada, kao što je to još slučaj danas, postojalo samo na domaćici. U njemu su, u doba najp},imitiYnijih gazdinstava, bila zaposlena sva kućna čeljad. Sta više, ima dosta slučajeva gde je muž sa decom vodio kućno gazdinstvo, a žena išla na polje, na raci, u rat. Vremenom, rastavljanjem potrošačkog od proiz\oclačkog gazdinstva, pojedina se kućna čeljad odaje zanimanjima van doma, tako da ostavljaju svo domaćinstvo na ženi. Tako i žena, kao i ostala čeljad u radu van doma, obavlja važan produktivan, delikatan mnogostran i dosta težak privredni posao. Delikatnost se njena posla ogleda u funkcijama punim opasnosti (oko yatre, plina, struje i sL), odgovornosti (na pr. u kuhanju, nezi) i straha (lebdenje nad bolesnikom, nad decom). Van doma nema mnogostranijeg posla od onoga koji danas domaćica vrši. Ona je ujedno i pralja, i sobarica, kuharica, Yaspitačica, nastavnica, bolničarka, lekar, Inagistar farmacije, hemičar, režiser i glumac na pozornici bračnog života, zemljoradnik, trgovac i dr. Ne bi se, dalje, mogao nijedan posao van doma sravniti po vremenu i načinu rada sa onim poslom koji domaćica obavlja u svome domu. Dok se na-
148
polju po 8\im, i najtežim preduzećima i kancelarijama, zna za osmočason10 radno vreme, za 48-časovnu nedelju za prekodnevni rad, za odmor o blagdanima, za dopust i ferije. dotle domaćica radi i danju i noću, i nedeljom, i o praznicima. Kada se sva čeljad naYečer slegne i smiri kod kuće, domaćica ostaje da posprema kuhinju, da krpi čarape i pegla, da poslužuje svoje "goste". Pojm"a vankućnog, najamnog zaposlenja žene nije nikakva abnormalnost. Ka to je sili današnji društveni razvitak, nemogućnost drukčijeg načina sigurnog života. Polagano, dakle, dolazi \Teme da i žena napusti rad u domaćin stvu, da je u tome zamene stručni kućni pomoćnici koji već delimično imaju mnoge kućne posloye u svojim rukama. Nesumnjiyo, u ovome odmenjiYanju žene, zadrugarstvo igra yeć vidnu ulogu, i po svojim intencijama u budućnosti moći će još više da olakša položaj žene u domu. Pojedinci mogu lično da budu protiv ove društvene pojave, samo lične nal;:1onosti nisu mogle nikada da zaustave točak istorije. Na našem mestu, mi ćemo imati u vidu one činjenice koje još imamo pred sobom; još i danas "kuća ne stoji na zemlji, nego na ženi". 8to se tiče, dakle, organizacije potro" šačkoga gazdinsha, ona može, za sada, da bude u rukama samo onih lica koja najvećim delom susrećemo u današnjem domaćinstvu. A tu najveći ucleo pripada ženi.
§ 38 Osobine savremenog
domaćinstva
Sa\Temeno elomaćinstyo ima ove tri sYoje osobine: obavljanje kućnih posloya prenosi se van eloma, žena se udaljuje od doma, i naročiti položaj kućne posluge, kao najamne radne snage. Lj c\omaćinstyu su se ranije obavljali mnogi poslovi koje rade naročite zanatlije i fabrike. Ukoliko dalje ispitujemo današnja zaostala potrošačka gazdinstva, utoliko dše II kući susrećemo tkanje, šiYenje, mešenje hleba, pletenje, krečenje itd. Danas malo koje savremeno domaćinstyo zna za poslove te Yrste, nego sve nabavlja na pijaci. To dolazi odatle što domaćinstvo po syome malom opsegu i neznatnim materijalnim sredstyima nije u stanju da dade ono što i stručna lica u zanatstnl, poljopl'inedi i industriji. Kupljeno sukno, platno za košulje, ćilimi i dr. manje zapadaju troška nego kada ih sami eloma proiZYodimo. Pored toga, današnje domaćinstvo, kako smo yideli, nema više ni one syoje ranije radne snage, a i ukoliko je ima, nije onako Jn"alifikovana da bi mogla da izradi onakyu robu koju nam daje pijaca. Mnogi poslovi po Syojoj težini ne mogu yiše da ostanu u domaćinstm. Takvo je na pr. pranje, krečenje i sl. U doba 149
mašina za pranje, peglanje i sušenje rublja nije "iše za doda se uayi tim poslom u svojim tesnim stanovima. Istina, imućnijim polazi za rukom ela odmene domaćicu u tome poslu, ali i siromašnij a c\omaćinstva mogu u ovom pogledu lako i je"dino ela se ispomognu zadružnim putem. U redovima današnjih potrošačkih zadruga vidnu ulogu igraju praonice rublja i pekare. Uopšte, potrošačko zadrugarstvo postepeno sve "iše prima pod svoje okrilje sye te kućne posloye koji izlaze iz unutarnjeg delokruga domaćinst,'a, Daljni uspeh u ovom pogledu zavisiće mnogo od nai:~ina kako se zadrugarstvo približuj e pojedinim domaćinstvima, a ova opet zadrugama. Domaćinst\o stoji pred velikim svojim zadatkom II momentu kada ga žena napusti, kada i ona ode ,'am doma za zaradom. Ustvari. žena se pri tome ne odvaja potpuno od doma, ona i dalje nad njim udije, ali pojedini kućni posloyi nisu yiše u njenim rukama. U tain'om slučaju domaćinstnl je potrebna nm'a organizaeija koja će moći u celosti da iZ\Tši svoj zadatak. Kao treća osobina domaćinstva istič:e se takav materijalni, lični i socijalni položaj kućnih pomoćnica (kućne posluge), koji je jedino njima svojstven u čitayoj današnjoj radničkoj klasi. Kućna pomoćnica je u domaćinstvu na poslu skoro 24 sata dnenlo, ni po noći nije sigurna za Syoj nesmetan odmor. Ona u tuctem domaćinstnl nema svoje incli~ vidualnosti, nad njom gospodari u kući i najmanje dete. Treba da priznamo da se i domaćica nije pokazala u oelnosima prema pomoćnicama ni na visini najobičnijeg poslo davca. Ta pojena stavlja domaćinstvo pred naročito ,eliki problem, koji ono treba pm'oljno ela reši.
maćicu
01,lici S(lI'I'ClllCllO[J domaćinstva. Sa\Temena domaćin stva dobijaju svoje razne oblike :1) prema sastanl porodice; prema novčanim odnosima ismeđu muža i žene; po ulozi koju II njemu uši žena; prema meclusobnim odnosima raznih clomaćinsta va u istom mestu. A) Po sastanl porodice domaćinst\'o S8 javlja u ovim svojim oblicima: 1) uez dece: 2) sa decom; 3) porodiee sa mnogo dece; 4) porodice sa slabom, bolesnom i starom čeljadi; 5) bez oca; 6) bez majke; 7) i bez oca i bez majke; 8) sa kućnim pomoćnicama ; 9) bez kućnih pomoćnica. Po svim domaćinstvima ovih oblika gazdinstvo nije jednako organizovano. Videli smo u ekonomici potrošnje da se budžetiranja bitno razlikuju po broju dece u porodici. U domaćinstnl bez dece štednja i osiguranje nemaju tako veliki 1) Die Organisation der Hausarbeit nach wissenschaftlichen Grundsatzen yon Pauletette Bernege, Lallgesalza 1927, S. 13/14.
150
I .
značaj kao u onome gde ima "Ise dece. Onde gde ima dece može se dobar deo kućnoga rada i organizacije prepustiti deci, za koje je domaćinstvo, redoyito, jedino praktično podl'učje njihova ranog stupanja u samostalan život. Ako dete icle u školu, ono u domaćinstnl ima mogućnosti ela se fizički zaposli, elil cepa dna, meto, kopa, čisti o buću, opskrbljuje kut'u sitnim kupovinama, ela posprema sto, postelju i dr. Zaposlenje deteta u svome elomu nije samo potreba sirol1Hl"nog nego i imućnog domaćinstva. Tu se dete još od malih nogu priu('a\'3 na redovito obavljanje mnogih poslova, ('ime se ono u mnogo slučajeya i zabavlja. II porodicama sa slabom, 1JJlesnom i starom čeljadi domaćillstvo stoji pred svojom naročitom organizacijom. Te"ko(~e u koje ci01naćinstyo pri tome zalazi najbolje je predusresti prayo\Tomcnim osiguranjem, učlanjenjem u kaIn'o bolesničko dru"t\'o i sl. Xačin stanovanja, hrana, nameštaj i (lruge potrebe se on1e podmiruju na taj način što se olakša,'a ži,'ot nemoćne čeljadi. U mnogo slučajeva potrebna su i podvajanja zch'a\'e čeljadi, što domaćinstvo doyodi do specijalnih zadataka kojih nema u njegm'im drugim oblicima. Oblik domaćinstva bez roditelja, naročito bez majke, zaseban je proulem m'oga gazdinstva. Raspuštenost dece i pomanjkanje 1'0c1iteljske brige nad njima treba da se u ovakvom domaćinstnl svede na najmanju meru. U mnogo slut'ajeva Sil'Ol~acl se lak~e pridigne sa majkom i bez oca negoli sa ocem, a bez majke. Ta je pojava vidan dokaz moralne yeličine kućnoga ognjišta, za koje, uglanlOm, majka yeže decu dok ne odrastu. Ako iza majl'ine smrti ostanu ,.:itna deca, onda je prekid te veze u mnogo slučajeva ,koban po cleciju egzistenciju Poverayanje Yot1enja domaćinstYa, delimično ili u celosti, trećim osobama kao kućnim pomoćnicama unosi izvestan llO\'i poredak u gazdinstvo, za koje se tada traži drukčija organizacija rada. Kućna pomoćnica, u obm'ljanju zadataka koji se clomaćinstnl nameću, nije zainteresovana u onoj meri kao što je to kućna čeljad. Xaročito je veliki i težak problem kućne nege, \'aspitanja dece i kućnog odmora u domaćinstvima koji su u celostj povereni kućnoj pomoćnici. B) Prema novčanim odnosima izmedu muža i žene u domaćinstm može biti: 1) Zajednička hlagajna. 2) Muž raspolaže imetkom, a žena je potpuno od njega zavisna : a) on daje ženi izvestan deo nm'ca, b) on svako pojedino plaćanje \TEii lično, e) on slauo donosi novac u kući ili nikako. 3) :Jluž daje plaću kojom ona samostalno raspolaže; žena pomaže mužu u zaradi. 4) Žena se sama stara o potrebama domaćinstva. 5) Žena izdržava svoga muža. Svi ovi oblici ne daju jednake vrednosti organizaciji potrošačkoga gazdinstva, pa prema tome nisu im ni rezul-
151
Raspodela rada lJ1'ema Radovi
u
Žena radi sama
domaćinstvu
pripremanje Uprava {nadzor nabavke
Sa kućnom pomoć
nicom
l
Sa kućnim Sa dnevnom ekonomom pomoćnicom
domaćica
domaćica
ekonom
Izrada {kuhinja odeca mqcnje
rkuca Odr:ža - i l'ub}je .
vanJe
\ glacan]e POPl'avak krpe zasude
l
higijena (nega bolesnika
I
Socialni~
radovi ,nega dece
l
nastaya vaspitanje
} domaćica
domaćica
I l
)
Ir domaćica
I
švalja
}pomoćnica
152
Sa
stručnim kućnim
osobljem
p~)Inoc
} mca
} ekonom
pralja
I
švalja
pomoćnica
I
,l dom,",,,
Sa stručnim radnicima izvan doma
I
I? (l omacIca "
J
:lIa;;inama
domaćica
} lIDrayitelj kuharica š\alja } sobarica
I I
domaćinstva!)
'] doma6ka gostiona krojač
parketar čistač
pralja ili sobarica švalja ili sobarica pomoćnica
j)l'aona krojač
gostiona
vaspitač
bolnica zabavište škola
pomoć čeljadi
Uz
Saradnja sa ostalim porodicama
žena muž
telefon
naizmenično
pismo automat šh'aća
kćer
mašina aparat za prašinu i
žena svak svoju sobu
čišćenje
mašina za pranje šivaća
l
mašina mašina za
-. ::D :::
žena kćer
;.,
svak svoje
"":: ~
deca
p'""ie
sestra dadilja
2) Primedba. Domaćica se retko iJayi podučayanjcm dece, pošto je to stYar školske nastave. OYaj se posao nikada ne poveravu kućnim pomocnicamn.
tati istovetni. Češće puta pri smanjenju dohotha prelaz doiz slabijega u bolji oblik ove Yrste poboljšava i materijalne i moralne prilike u domu. Na ovoj se osnm·j može konsolidovati prezaduženo gazdinstvo koje se inače jedva snalazi. Ako je dosada sav novac išao kroz ruke rasipnoga muža ili rasipnA žene, neekonomičnog muža ili neekomične žene, prelaz zajeclničkoj blagajni može da uspostavi ravnotežu izmedu prihoda i rashoda. e) Po ulozi koju u domaćinstvu ima žena, ono može imati ove oblike: 1) Žena ne radi. 2) Žena samo upravlja domaćinstvom. 3) Žena upravlja domaćinstvom, a ostale kućne poslove vrši sama delimično ili u celosti. 4) Žena ima van doma svoje samostalno zanimanje i ujedno, delimice ili posve, vodi svoje domaćinstvo. 5) Žena ima van doma svoje zanimanje i ne brine se uopšte o svom domaćin st yu. Pod uticajem ovih poslednjih oblika, u savremenom potrošačkom gazdinstvu javljaju se mnoge pojave o kojima treba naročito da se vodi računa. Tako otsustvovanje žene iz vođenja svoga doma ističe nerešena pitanja nadzora l vaspitanja dece, nadzora i čuvanja kućne imovine i sl. maćinstva
oblicima
domaćica
~
I
žena kćer
primed ba
2)
otac III ati starija deca
I
D) Prema mec1usobnim odnosima pojedinih domaćin stava u istom mestu možemo goyoriti: 1) o domaćinstnl koje domaćin yodi preko svojih zadruga, i 2) o onome gele domaćin nije učlanjen II zadruzi. Mogućnost organizacije potrošačkog gazdinstva u pnom je slučaju s\'akako povoljnija negoli u drugom. 1)
Prema Paulette Bernege, Die Organisation etc. (S. 12/13).
153
IX glava: Rad II potrošaČk0111 gazdinstvll . Rad u l:?tro;ačkom gazclinstnl obuh,'ata svoja četiri ,-elJka podrucJa: upranl domaćinstvom; proizYodnju i prerad U dobara u suhu konačne potro::;nje; održa \"anje konzu~l1l1e lTeclno~t~ do~ara: isocijallle radoye. Daljna podela OYJh radova ndl se JZ tabele na str. 152/153.
§ 39 Opšte osobine Rad u potrošačkom gazclinstnl im:l izYesne oso bine koje ne susrećemo kod drugih rado'\a. To ga llpra\'O čini radom s:'oje nste, te je bezusloYllo potrebno ela te njegoye osodll1e upozna syak ko hoće, bilo teorijski ili praktWno, ela uele u yeliko njegoyo područje. 1 Kućni rad je neposredna služba Syojoj sopstYenoj m~nosti i ličnosti Syojih bližih. uprkos sdh poteškoća koje m-~j I:a(~ ~l 1~111?gO slučajeva pri~'e(1uje domaćici i ostaloj ku('no] cel]acll, Ipak se on obadja sa yelikom ljubmiju i lakoćom. Po o\'oj njegovoj osobini mOQ'u se samo sl1YA.titj l)rlent? nacl decom po noći, neprekidne dnElYne usluge svojima u kucI, nenadma;lya požrtyoyanost U nezi nemoćnih i bolesnih u domu i sl. To su usluge koje se ne mogu uz plaću nadomestiti i koje može da čini samo svoj svome. Ovu osobin~l tr?ba n~r?čito imati na umu Imela se pomišlja na prebaCIvanJe kucmh rado,'a na poslugu, na osobe koje nisu u sro~lstvu. Po Oyoj se osobini raspoznaje i prednost koju poro~lIčno yoc1enje potrošačkoga gazdinstva ima pred hotelslmn. 2 Kućni rad je mnogostran, ali se obavlja u malim delićima. Zbog toga je nemoguće u malom (01'0 imamo uvek u vielu) potrošačkom gazdinstvu sprovesti poc1elu rada. Sa povećavanjem gazdinst"a stvara se donekle mogućnost ove podele. Ovde sam rad nema svoga kontinuiteta, kao što je slučaj sa fabričkim radom ili sa radom u velikim hotelskim kuhinjama. Recimo, u maloj porodici, domaćica dnevno ide 154
pola sata na pijacu, sat mete, sat krpi, 2 sata kuva itd., prelazeći sye s jeclnoga. posla na drugi. Zato njoj nije moguće da se specijaliz:ira samo ujNInoj \Tsti posla, na pr. u kuhinji ili či;ćenju ])ra;;ine, kao što to II hotelu rade ])0selme kuharice, sobarice i dr. Zhog oye osobine u mala potl'o;::a('ka gazc1inst\-a teško prodiru ma;::ine i alati kojima se olak;aya ra.cl. Donekle, i to po imućnijim porodicama. moguća je upotreba. izyesnih električnih spraya, lwo sisaljaka za prašinu, ma;ina. za pranje rublja. za pranje suda, za meiienje hleba i sL Xa osno\'u OH~ osol)ino kućnoga ra.cla, organizacija 1'a(la u putro;ačkom gazdinstnl moguća je jedino na o\"a dya. na(~il1a: ili ela se sam rad olak::;a tačno ispitanim syojim na(~e lima i metodima. ili da se pojedini rac1m'i raznih domaćin staya mećlusobno sjedine i zajednički ohayljaju na zadružnoj osnoyi. Par stotina malih dumaćinstaya mogu imati syoje tehnički ure-dene i dobro organizoYane praonice rublja, pekare. sYoje zajedni('·ko k\al'toysko loženje i dl', Kao c\\'a ,ažna pitanja, znači, ostaju da S8 zasebno 1'e;e: na~ela rada i zadružna organizacija rada 3 11a<1no ITeme syoje vrste. Opšta je dru;t"ena tenc1ecija ela ,:,(, syakome radu smanji 'Teme trajanja, }lože se reći da je po industrijskim precluzećima, u toku jednoga stole('a, radno \Tem8 pojedinaca smanjeno skoro na polo,-inu, oel 16 na 8 sati clneyno. Danas mi stremimo ka onom kulturnom stepenu na kom bi se profesionalni posao oba\"liao u ;to manje radnih (';a:ooya, kako bi nam ostalo što ,iše ~lobodna 'T0mena za naš(' yi;e kulturne potrebe, bilo li('nog llilo clru;;t,"enog karaktera. Uprkos "dh dana::;njih tehniN:ih, priHednih, socijalnih i uopšte kulturnih syojih t~koYina nije nam pošlo za rukom ela i kurne rac!oye posta\'11110 na stazu talne e\olucij(~, Općenito uzeto, raclno vreme c\omaći('e proteže se na 24 sata clneyno, I kad seclne ela otpočine, unk strepi ela je ko ne zoye, ela se kome šta desilo itd. Po danu je ona radnik, a po noći, i kad spa\'a, kao kakavelHaI', GYek mora da lJUde na Oprt~zu. Tačnim i opsežnim ispitiYanjima u Sjedinjenim Drža\"ama S. Amerike pronašlo se ela ukupno radno \Teme u elomu (JJis Wilson's Orcgon stwlics) nedeljno traje od 28 elo 1-10 sati, što iznosi p1'ose(';no po jednom zaposlenom čeljadetu na nedelju 62 sata i 2 minute. To je u zemlji velikih or?;anizatora rada Forda i Tejiora i uopšte napredne ekOnOml]e! Po stati3tici tamošnjeg Biroa kućne ekonomije iz godine 1932 prosečna radna nedelja tamošnjeg kućnog radnika izgleda oyako: (Vidi sledeću tabelu, str. 156). 4 Kućni rad je osamljen, ne radi se II društvu sa drugim ljudima. Zbog toga se u redoyima kućnih radnika oseća 155
Radna nedelja Prosečno
Vrsta rada
Kupnja i uprava Kega porodice S prelllanje jela Pranje su(la Po~premallie stana Pranje' Fredivanje Si\'!Ulje Ostali radovi Svega časova kućo nog rada domaćice Rad Ila ekonomiji i ostali radm'i Ukupan rad domaffice Pomoć
u
Radna nedelja domaćice u kućnom radu
I
249 ostalih
(farIllc)
scoskih
2.2 3.9 15.2 7Jj
9.G 5.3 1.5 4
2.3
hroj čeljadi u gazdinstvu
,
časova
nedeljno
559 seoskih
2.7
I : I
G.8 9.4 5 .) U
,1.8 2.G
5L5
I
4'>
9,8 9.9 4.7 7.4 3.2
l:Ul I
u domovima
! 158 tl grado-o : vima sa 50.000 do 250,000 .stanoYnika
n
51.G
,
I
,,I , I I
1.5
2.G 0.3
I
iI j i I
II gl'udovima preko 250.000 stanovnika
22;!.
5.3 9.3 8.3 3.4 7.2 2.5 U
2.7 4.8
I
47.G
H.9
2
2.4
':
9G
4.5
I G1,2
kućnom
radu
domaćice
I
I
5G
! I
49.6
9.6
I
i
30.5
I I
Prosečan
i
61.1
I I
I
I
I
3G.6
78.1
I
81.5
I
I
I
4.3
47.3
I
I
60.9
i I
I
9.3
I
4
I
4
I
I
3.9
I
neka os~mljenost, d?sada, koja se delimično prekida dolaskOl,n l odlaskom IZ. doma muža i dece. Dok su ranije pos!o]ale. l~~me po~'.o~lIčI:e. za.druge, u domu je bujao čitav e~rustven.l ZIV.Ot, kOJI ]e lOS bIO nadopunjavan mobama, prehm~, sel!ma l dr. Ukoliko domaćica nema kakva spoljnjeg zan:m~n]a, ona mo.že onI osamljenost prekinuti jedino zadruzl11m putem. ~ IZ ovoga razloga nameće se najviše po~reba . da dom~ćlCa. samostalno učestvuje, po zadrugama, ze~s~.lIn klubovlll1a l sl. Treba da priznamo da je naš danaSn]l dom sve manje sposobniji da II sebi prima meelusobne posete .žena i prijatelja. Kada žena uete sa ostalim svojim drugarlC!l!l1a u sklop zadružnoga života, one će tu imati ne ~amo. pnlIke da se razgovaraju, nego i da svoje razgovore IskorH~te za ku~tu~'no, pri.vredno i socijalno podizanje syojih poroelica. TakVI bl plodl11 sastanci na pr. bili sudelovanje u 156
odborima zadl'užnih praonica, zabaYišta, klubova, citaonica, pekara, posrednih biroa za nameštanje kućne posluge i dr. 5 Rad je u kući permanentan. Redovito domaćica ostaje u tome poslu ceo Syoj žiyot. Zbog toga je ona, dok je još na ži\'otu, teško zamenIjiva, tako da ona, u mnogo slueajeYa, nema ni praznika, ni ferija. Imućnije porodice, nara'l110 nadu zamenu, ali siromašnim je to nemoguće. . 6 Obi(mo vlada pogrešno mišljenje ela je kućm rad neproduktivan. Kao posledica takvoga slwatanja elolazi da žena ne sudeluje kao 'Ilasnik imetka svoga domaćinstva. lUis11 SG: muž napolju radi, stii:;o pare, pa što kupi njegovo je! To nam liN kao kad bi bla!.wjnik kak'log preduzeća rekao ela je blaghjna njegova, pošto on njom upravlja. Domać~nstyo ne bi se smelo drukeije slwatiti nego kao kakva drustvena zajednica, ortakluk, u kome s'li rade i jednako imaju pravo na plodove toga rada. Prema pomenutoj tabeli,.60-easonul. radna nedelja domaćice može imati svakako tolIke, ako :le i više, uednosti koliko i muževa 48-easovna rad na nedel] a. Gkoliko je rad muža ln'alifikovaniji, utoliko je rad u tome O'azdinstvu na višem st(1)enu . .N e kuva se jednako ručak, ne 0isti se jednako kuća, n~ poslužuje se jednako muž, ne vaspitavaju se jednako deca i dr. u domu lekara kao i u domu uličnog nosaea. 7 Tradicionalno osposobljavanje u kućnom radu. Izo'leda da u ovoj usti rada najviše dolazi do izražaja ona ~arodna poslovica: "Pleti kotac (1e ti i otac." Domaćica obično nasleduje naein rada od svoje majke. Takav n~ein r~da iu-:a i Syojih dobrih strana. Samo takw osPoso~~]aVal:Je traJe skoro eeo život, a oslanja se na vrlo ogramcena Iskustva. Školsko, teorijsko i praktično, osposobljayanje ne samo da kraće traje, nego je ujedno i bolje i opsežnije. Školsko .domaći(;ko spremanje počiva na naučnim stručnim rezultatuna u 'lezi sa savremenim prirodnim, tehničkim, higijenskim, prinednilll i socijalnim naukama. Kućni rad je posao viših ln'alifikacija i kao takav ima da se nauci, školski i stručno.
§ 40 Organizacij a rada u potrošačkom gazdinstvu Suha je organizacije rada u pot~oš~čkom .gazdins~vu ova: da se skrati proces rada u kvantltatIVnom l u kvalItativnom pogledu; ograničeno radno vreme dom~ćice;. da se smanje troškovi; da se što bolje očuva kućna nl1OVll1a do momenta upotrebe i da konaeni efekat rada bude što već}. U domaćinstYima gele je žena zaposlena van doma orgal1lzadja rada ima svoju naročit~l s:rhu. . . Smanjenjem rada u kvantItatIvnom pogledu umanJuJe se radno vreme za koje se može svršiti izvestan kućni posao. 157
Km1itatiynim smanjenjem procesa rada syodi se fizieki i dut:;evl1i umor na minimum. Pored umora kućni rael utiče na svoj sopst\'eni način na zdravlje domaćice, koci koje se obi(;no javljaju bolesti proširenja yen a, debele noge, ravni tabani, bolovi u krstima, zatiljku i dr. I u medecini poči nju se te bolesti stručno da ZOYU "profesionalnim elomaćič kim bolestima", koje su naročito posle rata uzele maha. Veliki osećaj umora žene po noći, Imela sedne, posledica je pre\elikog rada u pognutom stajaIlju. Tako se ovde stavlja organizaciji rad~ specijalan zadatak da se racloYi u pognutom stanl sto Vlš~ zamene radovima koji se mogu obali ati sedeći ili stojeći. Covek koji sedi potroši 4% vit:;e energije nego onaj koji leži, a onaj koji stoji 12%, i onaj koji je pognut 55% yjt:;e od onoga što leži. Izvesni su kućni poslo"d taJn"e prirode da bi ih trebalo jedino prepustiti ljudima velike telesne snage i izdržljivosti. Takvo je na pr. pranje \"()ćih količina rublja po mračnim i vlažnim podrumima, prenos goriva iz podruma na sprato\"e, snot:;enje smetlja, prenat:;anje tet:;kih predmeta po sobama i sl. Zbog ovih posloya traži se temeljna reorganizacija kuć noga rada. Boljom organizacijom rada može se postići ograničeno radno dneYl10 \Tpme domaćice. liInoge bolesti matere i deteta posledica su preko\Temenog domaćičkog rada. Domaćica je po čitav clan na nogama, te se već i socijalno nameće takva organizacija rada koja će to vreme ogranii'~iti. Od načina rada zavise mnogi troškovi gazdinstva uopšte. Planskim i stručnim radom mogu se izbeći mnogi suvi;:;ni troškoYi. Stručna kuharica i nespremna domaćica neće uz iste troškove slnlYati ručak jednakog kyaliteta. Domaćica koja se razume u načine higijenske čistoće manje će potrošiti i vremena i sredstava nego ona koja je tome poslu nevešta. Koliki su kućni trot:;km"i yieli se najbolje po tome t:;to samo normalno čišćenje kuće staje onoliko koliko iznosi jeelna čet\Ttina kućne kirije. Naro(:ito je yeliki značaj organizacije rada u smanjivanju troškova ogreva i osvetljenja. Videćemo da se troško"d ogreva mogu smanjiti na polminu samo podesnim izborom sobe koju ćemo zagrejavati, izborom boljega posuda, boljih peći i dr. l\Iagazinska ekonomija igra yeliku i važnu ulogu u potrošačkom gazelinstvu. Na organizovanom radu je da se namirnice spreme za zimu, da se nabave onda Imela su najjevtinije i očuvaju dok se ne potroše. Konačni efekat rada u domaćinstvu ogleda se u zadovoljenju što većeg broja potreba i u štednji. Od oro-anizacije rada zavisi hoće li domaćinstvo, pri istom dohotl~u i pri podmirenju istih potreba, zaštecleti ili neće. 158
U domovima gele je žena napoJju stalno zaposlena organizacija rada nameće se bezusloyno, pošto je u domaćin stnl zaposlena tneta radna snaga, koju treba u poslu Yoditi nadzirati.
§ 41 Izyoclenje orgamzaclJe
kućnoga
rada
Obzirom na naročite osobine kućnoga rada njegm"a se organizacija izvodi na tri načina: prevaljivanjem rada na lica i ustanove yan eloma; boljim alatima i pokućst\om; i boljim načinom rada. I Pl'evaljivCllljcrada. lT svakom pojedinom slučaju konkretno Pl'osuctuje koje ce kucne rado ye ostaviti za sebe. a koje će prevaliti na lica i ustanove van doma, kao što su kućne pomoćnice, vlasnik kuće, općina, država, zadruga, trgoyci, zanatlije i pri\"atna društva za kućne poslove. Kad god je re(~ o reorganizaciji ovoga gazc1instYa treba na p1'\'om mestu da se yi di koji se način rada bolje isplati. Pri tome se pre s,"ega uzima u obliI' maksimalno zapošljavanje radne snage s\"oje kućne čeljadi, ukoliko to ne bi t:;tetilo njihovom zdraylju ili glanlOm zanimanju (na pr. što deca idu u t:;kolu i dr.). Kada su deca malo poodrasla, onda ona, ako nit:;ta drugo, treba sama sebe da poslužuju: da spremaju svoje sobe, čiste svoju obuću, peglaju i oeiste svoju odeću i sl. Deca će moći pomoci i domaćici u pranju sucta, pospremanju i dr. Kada se ondm raci medu čeljad raspodeli, onela se vieli šta bi bolje bilo ili ela neko radi za plaću ili da se taj posao kupi napolju. Tako na pr. zovnuće se pralja, kupiće se hleb, mece se nadničarka za ribanje i dr., ali se neće mimo čeljad tražiti plaćena pomoćnica koja će ići na pijacu, učitelj mladoj deci kada ima starije dece koja su spremna u tome poslu itd. Dobro je da se u ovom pogledu sa svom čeljadi na jednom zajedničkom sastanku pismeno utYrdi plan raspodele kućnog posla, da zna svak šta mu je dužnost. da se ne oslanja na drugoga. tT mnogim se domoyima dosta greši prenatrpavanjem posloya na jedno čeljade, dok se drugo mazi i čuva, što u onoga prvoga ubija volju za rad. Nije lepo ni u kojem slučaju, pa ni u imućnijim porodicama, da majka na pr. poslužuje oko stola, priprema sto, a deca pri tome da sede. Ako se stanuje pod kiriju, onda pri pravljenju zakupnog ugovora treba da se nastoji da se izvesne radnje prenesu na kućevlasnika, kaci na pr. plaćanje vodovoda, odnos smetlja iz stana, pO\Temeno krečenje, bolje naprave za pranje rublja, telefon i dr. Od komunalnog snalaženja potrošača mnogo zaVISI iskorišćavanje komunalne službe u njihovim domovima. Tu domaćica
159
spacla. US~).ostav~janje yez~ sa gradskim urodajima (yodovod, kanalIzacIJa, pIm, tran1\"aJ); održavanje zaba"dsta školskih kuhinja za si~'om~šniju decu, kao i 'za onu koj~ stanuju ~laleko, skolslnh bIoskopa, komunalnih čitaonica, poliklinika 1 dr. mI:ogo s!u('aje\"a ove ustanove postoje u mestu, a domaĆIca l ne zna za njih. Zato je potrebno ela se doma~in m"ek o .ovome ~le~aljno ol;~yesti, ela popiše sye šta ima, pa cl cl se tlIne k01'1stI do maksIlnuma. Po mnogim školama ima dosta potpornih fondonl, za koje i ne znaju mnogi siromašniji roditelji. C?r~'anizacija rada najlakše i najuspelije sprovodi se ~ad.ruzl1lm p~ltem. lT tome je pogledu potrebno da se poJedm8 poroclIce češće sastaju i razgovaraju o s,"emu što bi mogle zajednički da preduzmu. l'~ e mora uvek biti st,'ore11a neka stalna zadruga, ali se može zajednički nabaviti zimnica zaposliti švalja i dno\i1a posluga, čU\'ati cleca i sl. ' Po velikim graclo\"ima dosta su se razYila razna pri\'"atno-trgovačka preduzeća za kućne poslove. Ova društ,"a peru prozore, clei"ije rublje, šalju sobarice po času čiste name~taj, neguju cnće i biljke po kućama i dr. ' Zena koja je van doma zaposlena osigurava u kućnom radu, na prvom mestu, saradnju muža i dece, a onda se stara da svoje slobodno vreme u domu iskoristi za one poslm"e koji se ne mogn poveriti drugima. Ona treba da bude tačno upućena u sve mogućnosti ciJl'evaljivanja kućnog pos.la.. na c!rugoga, pa da onda bira 0110 što joj je najpo:'01] 111 J8. :Na pr. ~ko II mestu ima kakav \'aspitni zavod za skolsko spremanje dece, bolje bi joj bilo da u van školsko v~'81ne drži dete tamo nego kod kuće sa služavkom. Za SIromašne porodice u ovom slučaju bezuslovno se nameće p.~~reba ?o.cij~lne skrbi u podizanju javnih obdaništa, de('I]1h knhlI1Ja l clr. v
t:
II I~bor alat:{ !. pokup.stva. U doba napretka tehnike se l u pot,r:osaekom g~zclinst:u govoriti o uvađanju ~101JI~ oruđa k.oJyna se postIžu veĆI uspesi sa manje rada : tyoskoya: I n~Ir:a mesta gde domaćica radi nije bez znaeaJa. PraVIlna \'Isma sto10\'a za'lisi od visine domaćice, i to: v
mo~.e
Visina
domaćice
1.595 m 1.545 1.47 1.645 1.71 1.80 160
Visina stola
0.748 0.722 0.685 0.722 0.812 0.85
111
X a1'a\'no, ne može se za syaku osobu uzimati cll'uaa yeličina ll:llneštaja, ali kaela se HO~ nameštaj na11o\'O kupuje može s(' o njegoyoj "dsini pl'osei:'no Yoditi računa. Takoeler se po li:'3il1i čOYE~ka uzima mera 1 ostalom nameštaju, jer se tako može lak:':e upotrebiti i i':istiti. Pitanje kll(~nog oruda zauzima naro('ito pogluYlje oyoga gazdinstYa, pod imenom njegove tehnike. Do\"oljno je, na pr. da kantu za pe1)00 pri punjenju pokrijemo ylažnom krpom, pa ela pra:':ina ne oele po sobi. "Lglan10m, ide se za tim ela se stari glolnazni namestaj zameni malim korisnim st\'ari111a zn koje se mnogo ne plaća.
III DOilla(ica pri I'Cldn treba ela se pridrža, a iz ,'esnih tal'no oprobanih načela koji joj smanjuju Heme, trud i troškO\e rada. '.'esta domačica Hemenom stiče s\'oja lična načela rada, a i sama je nauka o potrošačkom gazc1instnl naučnim proučayanjem ut\Tdila iz\'esna opšta načela organizacije kućnog' rada. P. Bernež u s\'ojoj knjizi o organizacij i kućnog racla i8ti('\e slo(leča opšta načela :1) 1) načelu: ,Tedan se rad ne sme drugim preteći. Podela stana po pojedinim prostorijama je nes\'esna primena oyoga načela. lT primiti\'llOj kolibi s\i se racloYi obavljaju II jednom l)l'ostoru, dok je II današnoj kuči za s\'aki posao odredeno posebno ocleJjenje, kao što su kuhinja, trpezarija, magaza i clr. Pošto su na pr. pripravljanje jela i pranje suda dve različite radnje, treba i njihovo mesto u kuhinji rastaviti. 2) nacielo: Po;'to se racloli podele, korisno je da se postepeno pos\Tšayaju jedan za drugim. Kada je domaćica već u kuhinji, treba da vieli kakav je sve posao tu čeka, pa da sIe te pos10\'e S\Tši. Nezgodno je da odjedamput započne nekoliko poslova u kuhinji, u spavaoni, trpezariji i na drugim mestima. Kad se tresu ponjave i ćilimi, onda će se te stvari odjedamput iskupiti iz svih soba. 3) načelo: Kada na domaćicu čeka "iše posloYa, potrebno je ela ih ona rasporedi planski u s\'ojoj glavi. Kada pođe lan doma u zadrugu da uzme roou, manje će vremena zadržati i sebe i tamošnji personal, ako bude znala šta sve taj dan treba ela nabavi, pa da sve uzme najedamput. 4) načelo: Svi se poslovi iste ,'['ste grupišu na jedno mesto. Da bi pokazalo korisnost ovoga načela, jedno je amerikansko društ\'o (" Ca]JjJell") naui':!1O uporedivalo trajanje rada u staroj, slabo organizovanoj, i novoj, dobro organizovanoj kuhinji. lT nm'oj kuhinji bio je sav današnji nameštaj zamenjen samo jednim jedinim komadom, tz\'. "kuhinjskim kabinetom ". Stara je kuhinja bila "elika 3.50 >~ 3.50, a nova manja 3 X 3.50. Znači, u novoj je kuhinji već bilo 1) P. Bernege, Die Organisation der Hausarbeit, S. 15-1S.
11
161
ušteđeno na pros~oru. Na posao su, da skuvaju ručak, bile dovedene domaćice istih sposobnosti i povereni su im potpuno jednaki radovi. Da ne bi uticala njiho'm lična sposobnost na uspeh rada, po drugi put su im uloge izmenjene. U modernoj kuhinji već je bilo uštecleno na jednom obedu 532 koraka. Samo ova mala izmena u kuhinjskom nameštaju ušteduje, dakle, domaćici nedeljno oko 3 kilometra hoda. 5) načelo: Svaki predmet treba da se smesti onde gele se najviše i upotrebljaYa. 6) načelo: Svaki rad treba da bude neprekidan. Da bi se ovome načelu udoyoljilo, potrebno je da onome ko radi budu svi predmeti pri ruci, kako bi što manje menjao mesto gde radi. 7) načelo: Što god je teško treba da se pojednostaYi, a nepotrebno da se odbaci. Dovoljno je samo da se setimo koliko se muče žene u čučećem stavu brišuči prašinu po podu, dok se taj posao lakše vrši sa krpom koja je o motcL Brisanje opranog suda nepotreban je posao; umesto toga može se sude preliti vrelom vodom, što je i lakše i mnogo čistij e, itd.
X glava: Spren1anje
kuće
U standardu savremenoga života kući se staYljaju veliki zadaci. Izdaci za kuću iznose jednu petinu do jedne trećine svih troškova života. Kuća u kojoj stanujemo ne može se tako lako i brzo zameniti drugom, kao što biramo svaki dan životne namirnice. Pri iznenadnom smanjenju dohotka lakše snizujemo izdatke za ostale potrAbe negoli za kuću. Slaba kuća je veliki rasadnik zaraznih bolesti, tuberkuloze i veneričnih bolesti. Nezdrava kuća je gotova grobnica za malu decu. Otuda spremanje ili urec1ivanje kuće za stanovanje igra važnu ulogu u organizaciji potrošačkoga gazdinstva. Spremanje kuće zavisi na pnom mestu od veličine dohotka, onda oel zadružne svesti, načina pribavljanja i tehnike finansiranja. Prvo je pitanje koje oYCle ima da se reši da li će se domaćin odlučiti za svoju, zadružnu ili tUCIU kuću. Ako se odlučio za svoju, kako će doći do nje. Ako se odlučio za zadružnu, kakav je način njegovog zadružnog organizovanja i stanovanja u tom slučaju. Kad je prisiljen da stanuje pod kiriju, kako će birati svoj stan, koje su zle, a koje, opet, dobre strane toga stano,-anja; od čega zaYisi visina kirije koju bude plaćao, te kako će urediti svoj odnošaj sa kućegazdom.
§ 42 Odnos VIsme dohotka prema vrednosti
kuće
Uporeelujući cene pojedinih tipova kuća sa visinom dohotka pojedinaca može se računski znati sa kojim dohotkom može neko da se upusti u kupovanje ili gradnju izvesne kuće. Prvo se sa računske strane gleda kolika je današnja vrednost onoga dela dohotka koliko neki domaćin može da odvaja redovito za 15 do 25 godina. Ako neki domaćin ima, na pr., godišnji dohodak 24.000 dinara, pa od toga može da odvaja za stan 25% najviše tj. 6000 d., onda bi on mogaq samo toliko (6000) da otplaćuje godišnje svoj zajam sa kamatom (anuitet). Pretpostavka je, naravno, da doete do taln"og zajma. Ukoliko je kamata na takav zajam veća, utoliko
162
11*
163
fe on uz s\'oju godE::nju otplatu od 6000 dinara moči da doete elo manjeg zajma. rkoliko mu se rok otplate, pri ostalim istim uslo-rima, \,i::;8 produljuje, utoliko će on moći da do de elo vefega zajma. Pre nego ::;to (10111aćin sklopi zajam za gl'adnju syoje kuće p0tl'obno je, znai:'i, ela uporedi svoj stalni dohodak sa tZY. anuitetom, tj. svotom kojom se, obično polugoc1i::;nje, otplaćuje zajam sa kamatama. jJ~o je anuitet približno jednak onomo delu dohotka koji se inač'e daje za kiriju polugocli::;nje, onela se može primiti tolika obveza. Vic1efemo ela se II rezultatima ovih rač'una pokazuju približno izYesne pravilnosti, iz kojih se n'ogu st,'oriti i tačna pravila za postupak onoga ko uzima i ko daje zajam. Iz ranijih budžetskih izlaganja videli smo ela je veličina izdatka za stan približno jednaka koel ljudi istoga dohotka. Pretpostavimo da taj izdatak odnosi jednu četutinu srednjega dohotka, ::;to približno i odgovara našim prilikama. I fll1Uitet može, znai\i, ela nam odnese najviše jednu četvrtinu celoga dohotka, odnosno dohoda!\: treba ela je jednak produktu anuiteta i broja 4. Po Spiceroyim tabelama uz 3 i po %-no (7% goc]i::;nje) anticipativno polugodišnje ukamaći vanje za 1.- dinar zajma iznosi polugodišnji anuitet: za 30 semestara (15 god.) 0.05330613
za 50. sem. (25 god.) 0.04208800
Ako hoćemo da uporedimo zajam oel 1.- d. sa godišnjim dohotkom, onela bi trebalo da pno pomnožimo pomenute polugodišnje anuitete sa 2, pa ono što dobijemo sa 4 (prema onome ::;to smo gore rekli), odnosno da samo jedamput pomnožimo ove anuitete sa 8. Ti produkti, onda, izgJedaju o\'ako: za 30 semestara 0.42644904 din.
za 50 semestara 0.336544 dinara
Ako uporedimo zajam oel 1.- din. sa dobivenim brojem za 30 senlestara, onela se jasno vidi da je taj zajam (1.-) otprilike ch'a i po puta veći od OA3 dinara. Pri otplati za 50 semestara zajam je skoro tačno 3-puta veči od 0.34 dinara. Iz o,'oga možemo zaključiti ova dva važna pravila: a) Pri današnjim normalnim uslovima hipotekarnog zaduzivanja uz otplatu za 30 semestara zajam na kuču sme biti najviše dva i po puta veći od godišnjeg dohotka dužnika. b) Pri današnjim normalnim uslovima hipotekarnog zaduživanja uz otplatu za 50 semestara zajam na kuču sme hiti najviše 3-puta veći od godišnjeg dohotka. Primenićemo oba pravila na nekoliko zajmova uz isteuslove, da bismo videli kojim našim dohocima odgovaraju pojedini hipotekarni dugovi. 164
a) rz otplatu za 30 semestara (7% go cJi::;l1j e, anticipati'mo) : Yisina zajmu dinara
I
~emestl'all1i anuitet ~o~~i:3nj~ dn~wtlak dinaru l~,O]lll1o.,(.e dclyod~
I
r.0.000 80,000 10()()00 120.000 liiO.OOO
nese zajam dl!wra
3.108.37 4.2G4A9 ii.330.61 6.39G.'4 7.995.9:2
8) 25.586.96 34.115.92 " 42.GH.R8 " ii 1.1 ,3.9:2 (j:3(JG7.3G
"
U svakom slu('aju jasno se "ieli ela je zajam oko clYa i po puta \eći ot! godi::;njeg dohotka. Istom oni koji imaju mesečnu platu preko 4000 elinara mogn ela rač'unaju na Syoju kuću od 120.000 dinara koja ima otprilike 3 sohe sa nuzgre(lnim prostorijama, naravno ]Joel uslovom (la se iz tih para ne plača zemljište. b) rz otplatu za 50 semostara (7% goel i'::n j e, anticipativno): Ybinu z
Seme.:::tl'.alni anuitet dlllUl'a
dinara
ijO.OOO t;O.OOO 100000 1:20.000 1;)O.1I00
I
1\.t)J1111(~Ze <1'-1))0<1-
nef.:(' zajam c1111ara
I
:2.5:2;).:28 ;1.:167.04 ,L:208.80 5.050.56 7.575.84
1(>< 8) 20.202.24
I"
,,26.936.32 33.654.40 ,,40.404.48
1
"G(~G.7;_
'Vicli so II s\akom slučaju da su zajmovi tačno 3 puta ,eri od gor1 išnj ih dohodaka. Računanje ove 'Tste nema samo važnosti za domaćina kao duznika, nego i za onu ustanonl koja mu daje taj zajam. Pri\'arnim bankama stalo je jedino do toga da im dužnik daele sigurno pokriće, te ih se ni~ta ne tiče hoće li on moći taj dug snositi ili ne. Kaela dužnik prestane plaćati, kuća se prodaje na dobo~. Zadruga, uglaYl1Ol11 stamllPna, ima ela prekine sa taIn'om praksom, koja se na žalost dosta uvukla i II naše zadrugarstvo. Uz uzimanje pokrića, zadruga ima da bude svome članu računski i finansijski savetnik. da se B njim porazgovori može li njegov dohodak poclneti toliki zajam. Dobro vodena stambena zadruga, pored ostaloga, trebalo bi ela ima na pomenuti način tačno sasta'djene računske tablice, II koje bi se uneo budžetski razmel' za stan prema tačnim budžetskim podacima Saveza u kome je ta zadruga. Uz ovakve račune mogli bi se tačno sa planovima izraditi i tipovi kuća koji bi odgoyarali dohotku i zajmu zadrugara koji gradi svoju kuču. 165
§ 43 Kalkulacija sticanja svoje B. R. Andrews 1 ) postay1ja pri sticanju šemu kalkulacije:
kuće
lične
stambene
kuće sledeću
A. Pijačna vrednost kuće i zemljišta na 1 jan: B. Vrednost kirije uz 12% (ukoliko lokalm standard nije manji) .... G. Pijačna vrednost kuče i zemljišta na 31 dec. D. TroškoYi Ylasništva kuće od 1 jan. do 31 dec.: 1 Kamate na hipotekU, ako je ima, po 6% 2 Kamate na moj novac investiran u kuću 3 Porezi za godinu . . . . . . . . . 4 Poprayci na godinu (pola ili 1% ili više) 5 Osiguranje kuče za godinu . . . 6 Otpis od \Tednosti kuće i zemlje oci 1 jan. do 31 dec. (A manje G). . Procena građevnog (fizičkog) otpisa 1% do 2% . Zastara u pogledu stilskih promena, 1% do 2% ..... Ako se vlasništvo poveća u vrednosti, prOCfmom zemljišta, višak G-a nad A ima se odbiti od z bira tl'oškoYa 1 do 5. Ukupni godišnji troškovi (D = zbir stavaka 1 do 5 više ili manje stavka 6) =
166
tačne kuće
rezultate gornje kalkulacije, sa visinom syoga godišnjeg
E . .Moj redoviti godišnji dohodak iz svih izvora d.
d d d. d ....·. d ........ . d d .....
d. d.
d ....
Ako je B \'eće od D, onela se kuća je\'tino stiče, tako da takav višak pretstarIja dobitak što ga nosi to ylasništvo za jednu gOdinu; ako je D yeće od B, diferencija pokazuje koliki su troškovi vlasni;:;h'a iznad kirije. (Brojevi u šemi sastayljeni su prema amerika~1skin: prilikama, ali se sam način kalkulacije može korIsno l u nas upotre biti). Troškoyi većega prepravljanja ili dogradnje kuće ne spadaju pod D, nego se dodaju stavci A za sledeću godinu. Otpis po 1% uzima se za kuće od cigle, a 2% za one od drveta. Svota otpisa ulaže se u naročiti štedni fond, gde se Dovećava ukamaćiyanjem. Po gradovima je veči otpis za zastaru kučnoga stila nego ;:;to je sam građevinski ili fizički ot1)is. 1%-ni fond uz 4%-no ukamaćenje dostiže vrednost Iniće za neku 41 godinu, a onaj od 2% za 28 godina. Otpisi se odnose samo na kuću, a ne na zemljište, čija vrednost može da se poveča, smanji ili ostane na istoj visini. 1) Economics, p. 257
Pošto smo dobili uporedujemo vrednost dohotka:
namenjen potrot;nji . . F. Yrednost moje kuće (A), c l , je ...... . puta moj godišnji dohodak (E) buele
el. ... d
(Uzima se obično kao standard da vrednost kuće ne veća od dYostrukog ili 2 i po puta tolikog dohotka).
.J..YclČini računao da
sticanja svoje kuće. Ako je domaćin dobro izmu domačinstvo po s\'ome prihodu može podneti sticanje svoje kuće do izvesne vrednosti, onda razmi;:;lja o naipovoljnijem načinu kako će do nje da doete. Pri tome t1:eba da je upoznat sa zakonskim i mesnim komunalnim propisima o kupnji gotove ili o gradnji nove kuče; o načinima finansiranja jednoga ili drugoga njegova posla; o troškovima prenosa pri kupnji ili troškovim~ gradnje; o mogućnostima smanjivanja troškova gradn]e; ela vodi naročito računa pri tome o evoluciji standarda stanovanja sebe i svoje čeljarli. Kupovina kuće je ugovor kojim se kuča prenosi u kurčevo ylasni;:;tvo po odluci Zemljišnog uroda o tome da Je taj prenos sprO\·eden u zemljišnim knjigama. Zato je P?: trebno ela se ugovor sastavi napismeno, pa da prodavac Ih prodavaoci, ako ih i!11a više, overe svoje. potpise na tome ugovoru kod suda. Cošće puta neka kuča Hna dosta sU\'lasnUm, mectu kojima može biti i maloletnika ili onih koji ne mogu samostalno ela raspolažu svojim imetkom. Zato je potrebno da pri svemu, na1'o('ito pri davanju novca, budemo o\.)az1'i\'i, pošto je potrebno da svi dadu Syoj pristanak na prodaju na zakonski propisan način. U nekim zemljama (na pr, u Bosni) komšija ima pravo prvenstva u kupnji kuče, te je potrebno da smo pre davanja novaca i s te strane osigurani, kako nas ne bi ko kasnije smetao u posedu. U kupovanju kuče i zemlji;;ta obično nam se navaljllil~ mnogi posrednici, ali je najbolje, ako smo se več odlUČIh za izvesnu kuću, da direktno pregovaramo sa prodavaocem. Ako je bilo potrebno zbog izvesnog razgraničavanja da izyeclemo geometra na lice mesta, dobro je da odmah od njeoa tražimo da nam ujedno i teren snimi, što če nam kas71ije tražiti arhitekt, a takoder da nam zemljišnu skicu daele za rezenu u par primeraka, pošto če nam biti potrebne pri daljnim našim molbama kod vlasti. Ukoliko to sve odmah ne učinimo, moraćemo nanovo plačati geometra za te poslove. 167
Pri kupovanju o\"a1\:\'ih ob;ekata treba naročito da llUdemo obazrhi ela zemljište ili kuća nije opterećena kak;;im dugom, za koji nam nije proc!ayalac rekao, Najbolje je neposredno pri prenosu u zemlji;;nom uredu još jednom pogledati na tako Hanoj listi C rIa li nema lmk\-og tereta. LJ pogledu općin::3kih pl'opisa treba naročito voditi računa o tome kako je tu oznai";ena regulaciona linija, koliko će se zemljišta ustupiti općini. kaIn'e su gradnje na tome mestu propisane, koji su tro;;ko,i u općini oko gracleyne dozvole i clr. I pri kupnji i pri gradnji treha uyek ela se ta~'no pridržavamo stručnih sa\ela g:racteyinskih inžinjer-a. 8to ~:wd poduzmemo sami nestručno na S\oju ruku. zapašće nas :::kuplje i ne(-e1110 imati ono ;;to će nas zacloyoljiti. Pre 11(';::0 što poč'nemo bilo kakvu gradnju, potrebno je dulje i['emena ela ('ujemo želie i mišljenja sye kuC-ne čeljadi. Istom kada smo se definitinlO sporazumeli o svemu kako bismo želeli i mogli ela izvedemo, možemo početi sa gradnjom, nwliko to ne uČ'inimo, doći ćemo u toku graclnj0 ili kasnije u iskušenje da nošto n10njamo ili nadogradujemo. Takye promene staju ne samo mnogo novaca, nego još narušavaju jedinstYenost kućnog plana. LJ gradnju ne sme se ući hr"z detaljnog stručnog plana itačnoga predrai\una syih troškoya. Kada to, kao i sredstva, imamo u ruci, ,ažno je da se odlučimo hoGemo li ku(.u graditi u SYojoj režiji ili (oemo se c1UtU1'8 pogoditi sa kaIn"im ~igurnim gracliteljem da on sye sHši. r oyakvom slu(;aju mnogi pomE;]ja na graditeljenl zaradu, te odustaje od poslednjega načina. Pri tome lreba imati na umu ela graditelj ima svoju uyež!Janu organizaciju, say potreban alat, jeftiniju i stmčniju radnu snagu, jeftiniji materijal iste k\-alitetc i elI'. Ako mi sami do',edemo majstore, treba ela t1'o8;imo oko krečane, skele, betonske naprave i d1'_, ;-'to graditelj ye{~ ima. Kaela predamo graditelju, sigurni smo koliko tl'oba noYaca, ali kada radimo u SYojoj režiji, m-ek nas mogu iznenaditi izyosni ye{~i izdaci. Rati gTaditelja treba samo da nadziremo stručno, a najbolje je da i to pO\'Pl'imo stručnom i ~igurnom lieu. Ako neko nije početnik u ovome poslu, on pri dobroj kalkulaciji i ličnim zauzimanjem i radom može dobro i jeytinije da izyede posao i bez graditelja. U syakom slučaju najbolje je, ako radimo u slojoj režiji, ela se sa jednim majstorom cluture pogodimo za ruke, a da sami dajemo svoj materijal. Pri tome je potrebno da u ugovoru o gradnji tačno popišemo sIe radove koji se dotičnom preduzimaču poveravaju. Smanjenje troŠkOYR gradnje zavisi mnogo i od drugill faktora. Ako ne gradimo svojim nogo tuclim parama, ne smemo ući u gradnju bez tačne kalkulacije svih troškova koje povlači za sobom to finansiranjo. Pri oyome ne smeju
168
sc' uop8;te uzimati kratkoročni i raštrkani zajmovi, po;;to oni unose nered u recloyito ku(-no gazdinstyo dotične osobe_ PO;;lo so sH;;i gradnja, takvi zajmovi pO('inju da dospeYaju jedan za clrugim, ("emu se može udoyoljiti samo rodueiranjem na;;ih teku(~ih izc1abka, a to nije moguće. Nije poželjno ni dil se upu;;tamo Li zajam po tekuGem ra(;unu, pO;;10 so ti racuni obil'no sa tro;-'lwvima, kamatama i prm"izijom znkljui';lljn tl'omesei:\no. ;;to usporava smanjenje duga pri stalnoj našoj otplati. Iz istih r8zloga nije pogodan zajam nn menic-u ili kratkoročni dug trgmeu graclenwg materijala. Xajholje se može pl'epOl'u("ili dugoročni hipotekill'l1i zaj81n sa unapred tačno odredenilll mese(mim ili pO;Llgodišnjim anuitetirr:a (dpo otplate rluga zajedno sa kmn,ltfllna) koje možemo da pla(;~Hno, umesto što bi plaćali kil':ju kad bi ~tanoyali II tLl eloj kuGi. Dobro ul'ganizoYC1l1e kreditnE' ili stambene zadruge mogu ne samo ela olakšaju s\"ojim zacll'ugarima tro;'1;,:me i naUn finansiranja, nego i t1'o;-,1;,:o\e gradnje zajednie\.;:im izYadanjem gradenja (zajec1ni6ki arhi10kt, gradeYinar, op>!i materijal, elm"oz, zajednička nabavka i dr.). Preko zadruge možu o\"aj posao ela se tako obaYi ela ona podigne kuće u svojoj režiji, pa ela ih onela zaelrugarill1a ustupi po ceni, odredenoj prema njenim troš!cm-jma. lT zadrugama m-e ITste dosta se gre;;i u tome što sami zadrugari ne pl'isustyuju izgradnji kuGa koje su njima namenj ono, Kada hi se oni zajedno sa zadrug01l1 u detalje starali o Syeml1, t1'o;;];:o,i gradnje mogli bi se znatno smanjiti. Prava zadruga ()\() Yl'::3te ima se sllYatiti tako ela ona zadrugarima samo pomogne u i'tinlnju sredstaya i u i2\1';-'enju gradnje, ali sam zadrugar da ne ispu;;ta iz s,oje ruke sam tok staranja o ~yemu ?ito je potrebno. Odd.((/.'(flljr kuće. Posao oc1rža,,:anja sYoje kuće isto je toliko yažan kao i sama gradnja. Cešće puta izosU1.Yljeni manji opnnC'i mogu ela nanesu yeću 8;tetu od troškova za koje smo mogli te popraylw i2\1'8;it1, Posao oc1ržaYanja kuGe ima preko par stotina stayaka, o kojima vlasnik kuće treba ela yodi l'ai"una. Kuća treba syakako da je za slučaj požara osigurana u SYojoj pl'aYoj Hednosti. r kućama koje su podigle zadruge, ako su na okupu ili su u jednom mestu, može se zadruga starati o njihoyom urednom održaYanju, a Ylasnjei ela snose pri tome salllo stvarne troškove. Tako zallruga može imati nameštene stalne zidare, instalatere i druga stručna lica koja će obilaziti pojedine kuće. Naran10, sye m"o zayisi oci s,,"esti zadrugara i broja kuća koje se mogu oY1m putem oc!ržayati. II tudoj kući, ]Jod kiriju. Onlj način sprenajyiše prevlacluje meclu radnicima, nameštoni-
8tCtJlO1)Ctnje
manja
kuće
169
cima I C1l10VmCIma. Dosta stanuju pod kiriju i ona lica koja bi mogla prema svome dohotku da spreme svoju sopstvenu kuću, i to zbog toga što drže da stanovanje pod kiriju ima izvesnih preimućstaya. S,'akako pored tih pl'eimućstaYa ima više loših strana ovakyog načina clpremanja kuće. Tstiču se ova preimućstYa: kiraj žd ij a nema nikakvih drngih obaveza nego da plaća kiriju; ne stara se o ylasni~tvu, popravcima, nametima i dr.; nije vezan za stanoYanj() u jednom te istom mestu, što je stYarno za one koji žiYe od najnmnine ili plate od velike koristi; nema nikakvog rizika za kapital uložen u kuću. Ako takvom domaćinu nastanu nepovoljni uslovi za stanovanje na tome mestu zbog komšiluka ili zaposlenja on može kraj da promeni. Sa poyeća njem porodice ili promenom dohotka može se stan menjati, tražiti ,eći ili manji. Stanovanje pod kiriju ima dosta loših strana. "Xa syeža nj kirij skih priznanica ne ela n i ko zaj ma", - drugim l'e{~ima kirajdžija kroz čita,' svoj život ne stiče nikaknl čn stu ilwesticiju, Suclbinn je skoro jedne trećine dohotka tab'og domaćina u rukama kućegazde, koji u svako doba može da pm"eća kiriju i da otkaže stan. Kuća se ne može uyek opraviti kada se hoće, a još se manje može prepraviti prema noyim potrebama kirajdžije. Kirajclžijn je, šta yiše, nemocan da sebi u jednom stanu osigura minimalne higijenske ure(taje (bolji odnos smetlja, zdrava Yoda, izolacija dage i dd, ako inače ne postoje u toj kući. 8to je najgore, taln'e se porodice mogu u eloba oskudice stanoya ela naCIll na ulici, odnosno da stanuju u prenaseljenim kućama,
§ 4J Sprema!lje
kuća II
zadružnim naseljima
Individualno spremanje kuca ne samo da je ograničeno na neznatan broj onih koji žive oel iznajmljivanja svoje raclne snage, nego uop;ite ni izdaleka ne sprema za takve Jl1:1le kuceylasnike onakve kuće koje bi mogle zadovoljiti (·voluciju njihoya standarda stanovanja. lj ranijim našim računanjima ddeli smo da i onaj koji ima oko -1000 dinara mesečno može da doete jedino do kuce oel 120000 dinara. Ako stanuje II ycćem graclu, treba toliko da plati skoro za sn mo gradilište. Ako bi imao gradiJj~te, za te pare može ela ima dosta skromnu kuću, možda i bez banje. Rentijeri koji ulažu svoj nm'ac u gradnju stambenih kasarna islwrišćuju elo maksimuma i gradilište i troškove gradnje, pa mogu ela dodu jeytinije do pojedinih stanoYa. Indh"idualna gradnja kuća za sopstvenu potrebu potiskuje se većinom u pred grada, gde je manja zemljišna renta, a tamošnje stanoyanje nema nikakvih mogućnosti za udoban i sanitaran uredaj (kanali170
zacija, vodovod, osYetljcnje i dr.). Uglaynom, ovako indiddualno snalaženje nema uopšte egzistencije u današnjem dru~tnl. Šta "iše, kirajdžisko spremanje kuce skuplje dolazi, pri njemu siromašni plaćaju relatin10 ncu kiriju negoli bogati. Stan od 400 dinara ima ne samo dvostruko nego yišestruko manji komfor nego onaj od 800 dinara mesečne kirije. Spremanje kuća u zaclružnim naseljima uspešan )e naein prilagodavanja nižih dohodaka standardu stanovanJa. TJ m"im naseljima domaćini su vlasnici kuća, ali ih oni lično urec1uju prema s,"ome standardu. Onte ljudima sa nižim dohocima polazi za rukom da sebi spreme onakve kuće kojima se eliminišu loše str&ne stanovanja II tuelim kao i u svojim kućama, a pcwecayaju dobre stl'alre i jednoga i drugoga načina stanmanja, Ko stanuje u zaclružnom naselju nema, na pr" nikaina ličnoga rizika kome je izngnut kad sam ureduje svoju kucu, nije skučen u finansijskim srec1styima za popra\"ak za higijenske instalacije i dr. Oc1ržayanje kuca u zaclružnoll1 naselju ne zavisi od spekulatiYnih hiro\"a kućegazde, nego oel stYarnih potreba samih stanarazadrugara. Celjaci, naročito deca, oseća se na syakom mestu zadružnog naselja kao na svojoj sopstyenoj grudi, ne stra, huje pred postupcima nekoga gazde, koji strepi nad svojim Y!asništ\'om, ela mu se bilo čime ne okrnji. Yeliki uspeh spremanja kuca u zadružnim naseljima dolazi uglaYllOm odatle što se sav posao izyodi kapitalom koji je ranije zadružno u;itecten; što je iz graclenja i oclrža\"aI1ja kuća eliminisan profit graćledn::tra; što je yelikim p:radnj',una trošak syeelen na minimum; što se jeftinije gradi zanctanjem jednakih delova (tipiziranje) po s"im kućama; što je eliminisan profit kućegazde, a i troškovi oko upravIjanja kućom; što je u o\"akyim naseljima potrošnja uopšte bolje organizoY
Pl'C!jdodski primer. l~goyorom od 4 noyembra 1921 c1a
a) da podmiruje stambene potrebe svojih (:lanova izdaYflnjem pod kiriju racionalno urecl9nih stanova u ku6ama za jednu porodicu, kao i vrtova: b) da pospet:;uje zaclružnu ideju uop;:te, i ela na poclrU('ju vaspitanja II cluhu zaclružnih nal'ela primeni učenje Hnjnriha Pestalocij[1, l\aseJje obul1Yata pOIT~inn od 84,915 m~, na kojoj je izgrac1eno 150 pojc'dinaČ'nih pOl'oclii:'nib kuta po pO\Tt:;ini oel ;)(;,54 m~, elo 10,JJO m 2 , a po l,ubatt1ri orl 571 elo 1052 m 3 , po broju soha oel 4 elCI tl, ?\~lselj(' ji' c:"\('(>eno na 24 avgusta 1921 j)Ci\oclom 10 ::Iie\1unaroclnog zadružnog kongresa, Xa syakn porodicu otpada po :200 1l1~ bat:;('t', a u celo111 naselju jc 62,2 zl,·1ene povr~ine, Trot:;koYi gradnje l'aspotleleni su u postocima oy[lko: Q,H)Olo za gl'RtieYl1i biro, 1.20% zn kantinu i okolne radove, :-;0,,4% za E,O kuGa, 17,15"/0 za okolne radove, Q,Gl% za opšte t1'o':;ko\'e, 020°/" za naknadni> radoye, 17 smnuj gradnji st\'Orene su naro('ite fl'njdol'fske zadružne gracte\l1G norme, koje se odnose na Yeli('inu, formn imatPrijal gTeda, stepenica, prozora i dl" XaQin Slal1ClIanja u O\0ll1 nasplju ugla\l1om izgleda olako: 1) Citaio 113S(,jj0 je zajednil~ki imetak Svaki naseljenik ima ela upi,:;e i uplati najmanje jedan mleo, koji iznosi Fr. 100,-, Sa s"akim se naspIjonikom pray j naroc'iti ugOYOl' o iznajmljenju stana, odnosno kuće pod kiriju, Yisinu kirije odreduje zadružna skupština. 2) \'rhol'ni organ naselja jp gla\'na zadružna skup;'tina. Poslove I}'ši birani upranJi odbor ocI 9 zadrugara. Pored U!)l'aYl1og ocUlora o ži\otu i radu u naselju staraju se komisije, u kojima saracluju mnogi muški i ŽPl1ski zadrugari. \.'aspitna komisija stara se o l'asprostranjenju zacIruŽnih nai:'ela, o hil)lioteci. i":itaoniei. nadzire pozorišne i bioskopske prrtstale, brine sC' o \'ezi izmec[u eloma i iSkole i clr. Olele uz roditelje o napretku dece staraju se i stručna lica, Zdraystycna komisija brinC' se ojanlOj zdra\'stYenoj nezi, o suzbijanju bolesti, nehigijenskih poja\°a i dr. Dužnost je OH') zclrayst\en8 komisije naroc'iro da se stara o yoetenju kućan st,'[1. one poroelice' gele je domaćica bolesna. Posloyna komisija nadzire tehnWko poslo\'anjp po proclan1icama, gostionici i posreduje u nabadjanju za zadrugare one robe koja se nr može dobiti u lokalnoj zadruzi. Tako se ov~ komisija stara o nabavci mesa, mleka, odeće, obuće i dr. Sto se tii:>e na pr, mesa, domaćice na Yečer napi~u samo koliko i kakvoga im je mesa potrebno, a komisija izjutra rano sve to nabavi. Građevna komisija nadzire gradnje, bašČ'e, ulice, električno osYetljenje i elI', Finansijska komisija je kreditni i ~tec1ni sa\'etnik i posrednik u naselju, Preko nje zadrugari \'oele svoju štedionicu, osiguraju se, dižu zajmo\'e i sl.
172
Komisija sigurnosti ima preko sebe sprei";annje požara oelržaYanje ja'.'l1og reda II nasplju, .. Komisija za zabave brine se o izYodenju pozorit:;l1lh bioskopskih pretsla\a, o organizaeiji orkestara, daYanju koncerata i sL 3) Propisani slll1aroČ'iti pl'ayilnici o redu II kud i na ba~l'i. 4) Susedstvo je ne samo pO\eza11o IjČ'nim odnosima izmedu zaclnH!'al'<1, nego i ll1nogim manifestacijama zajeclni0kog rada i saradnje II ,"::elikoJll Žadružnom domu, Tu se mh-ija say zaclružni život, i to ne samo među naseljenicima, l1ego i meclu zadrugarima eelC' S\'aicarske iceloga syeta. LJ Zadružnom domu sme:::ten je yeliki Zadružni seminar organizatora celoga naselja i clugogocli:::njeg '.'o([e šYajcarskog konzumnog zadrugarsna Dr, Bernharda .Jegija. Tu se stiČ'u zadrugari sa s'.'ih strana s\eta, Tu je i zadružna biblioteka i 0itaonica, a tu je centar rada slih komisija i uprave zadruge, 5) NaroNtu pažnju skreću na sebe dečije Yečeri u o\om naselju. TJ s\'im zgodama, kao o praznicima i l~roslavam.a, deca se zajeclni<:'ki vesele, 11e držo se zat\'orena Iza kućmh roditeljskih ogracla, Deca se OHIo priyili:cwaju na zajedni(:ki žiYot, na samostalnu organizaciju sYoje štednje iceloga syoga načina ži,ota, Tako reći igrajući su, eleea ovde S\T;;avaju izmedu sebe ove \elike zadatke,
173
XI glava: Organizacija pokućstva i kućna tehnika § 45
Pokućstvo
Pokućstvom i tehničkom organizacijom rada lakše se ostvaruju zadaci potrošačkoga gazdinstva. U pokućstvo spadaju sva ona dobra koja nisu namenjena neposrednoj potrošnji. Ako iz potrošačeYa imanja odbijemo namirnice koje su još u kući na zalihi, odeću i obuću, ogTev i razna sredstva za pranje i čišćenje (sapun, soda i dr.) onda nam ostaj u kao pokućstvo i tehnička kućna sredstva: urectaj stana (nameštaj soba, smočnica, banja, podruma i dr.); peći, parno grejanj e; vodovod i instalacij a tople vode; instalacija plina sa plinskim uredajima ; uredaj za regulisanje toplote u pećima i sobama; kanalizacija; lifto'd za prenos osoba i stvari; sanitarni uredaj, električna instalacija; telefon i radio; nameštaj; posude; tehnički urectaj praonice; kućne mašine i ostala oructa. Organizacija pokućstva ima naročito da nas upozna sa savremenim \Tstama pokućstva, sa njihovom s\'1'hom, potrebnom količinom i načinom raspolaganja. Ako gazdinstvu nedostaju i kućna tehnička sredstva, ne samo da ne može da zadovolji svoju suhu, nego još izaziva stvaranje beskorisnih izdataka. Ako je čeljad nevešta u rukovauju tehničkim sredstvima, recimo kakvom novom mašinom, od toga gazdinstvo ima samo štete. Koliko je oructa za velike pare uneseno i u siromašnije domove, ali su otišla na tavan, bilo zbog toga što se nisu mogla iskoristiti u dotičnom gazdinstvu, bilo što je čeljad u rukovanju bila nevešta. Svako kućno gazdinstyo može po svojoj veličini da približno sastavi popis one količine i vrste pokućstva koliko je potrebno za njegov normalan razdtak. Taj popis možemo nazvati budžetom pokućstva. On ima praktičnu vrednost pri početnoj organizaciji kućnog gazdinstva, a i za školsko proučavanje ove organizacije. Kućno gazdinstvo, pored pokućstva, ima da podmiri i ostale svoje izdatke, te je za
174
uspešnu ekonomiju bezuslovno potrebno da za svaku stavku ode samo onoliko troška koliko ona sama po sebi ima važnosti. Veći izdaci za pokućstvo ne samo da smanjuju izdatke za ostale potrebe, nego i suvišno pokućstvo smanjuje prostor u kući, koji je potreban za zdravlje i udobnost če ljadi. Na mnogo mesta sobe su toliko natrpane nameštajom i zavesama da se (~oYfk tu jech'a okreće, a kamo li da tu žh'i. LJ takvim prostorijama čeljad su, a naročito deca, fizički stešnjena. LJ stručnoj literaturi i po institutima za napredno kućno gazdinstyo postoje tri načina za sastavljanje ovih budžeta. Pni je način taj ela se u postocima izračuna raspored vrednosti pokućsba po raznim prostorijama. Tako se na pr. u amerikanskoj literaturi spominje ovaj raspored pokućstya u postocima: u stanu sa (h-e sobe za odaju 67%' a za spavaonu 33%; u stanu sa tri sobe: za odaju 45%, za spayaonu 25%, za trpezariju 28% i za hol 8%; u stanu sa 4 sobe: odaja 40%, spa\'aona 20%, trpezarija 20%, hol 6% i gostinska soba 14%. Tamo uzimaju 15% od svih izdataka nameštaja za kuhinjsko pokućstvo. Drugi je način budžetiranja u tome što se tačno rasporeduje u noycu \'rednost pokućstva. Tako na pr. jedan komitet za pokućstvo u S. A. D. predyida ovu raspodelu svote od 450 dolara: za odaju 180. za spavaonu 90, za trpezariju 90, clečija ili gostinska soba 63, protsobIje ili verancla 27 dolara itd. Po trećem se načinu prvo odredi vrednost celoga pokućstva, pa se onda razme1'no raspodeli na svaki njegov deo. Jedna amerikanska šema o\'e \'1'ste, na pr., za stan od tri sobe predvieta 25 poena: 12.25 za odaju i trpezariju zajedno, 6.75 poena za spayaonu, 3 za kuhinju i 3 poena za nuzgredne prostorije. Na odaju i trpezariju, kombinirano, raspodeljeno je 12.25 poena o\'ako: 2 naslonjače po 1 poen, 2 poena; sofa 3 poena; mali sto 0.25; veliki sto 2; 3 stolice po 0.50 poena, 1.50 poena; ormar za knjige 1.50 poena; ćilim predlagač 1; za\ese za 2 prozora po 0.50, 1 poen. Pomenuti poeni slično su rasporecteni i po drugim prostorijama.
§ 46
Tehnička
oprema
kućnoga
rada
Tehničkom opremom lakše se obavljaju i kućni radoYi. I on1e se, kao i u drugim gazdinstvima, korisnost rada meri što manjim trudom, što kraćim Hemenom, što manjim materijalnim izdacima i što potpunijim podmirenjem svih potreba kućansi\a. 1.:' tome će pogledu prosečnoj domaćici upasti u oči da joj nije syejedno kakvom će peći zagrejavati kućne prostorije; na kakyom će ognjištu kuvati i peći;
175
a
kaIn-im {op metlama (;istiti: u kakdm ćc posudama kuvati, itcl. Ead 010 pitanje pokrenemo, treba da znamo ela su i oni clana;:nji qJati koje susreta mo po slojim domovima say6;eniji od onih koje su upotrelJljavaJi na;:i stari, odnosno dn se današnjim ajutima i lak;:e i bolje sITsi mnogi kućni posao nego što su gLI sl!';m-ale naše majke. Treba samo da s(" setimo ranijega slog'a OI\Orenoga ognjišUl, koje još susretam o po selima, pa da ga uporedimo sa današnjim za1\or8ni111 ognjištem, tzv. štednjakom. Eao što je m-aIn-o ognjište nazyano štednim, tako bi se i mnogi elanašnji lonci, šerpe, tegle, nožeyi, makaze, burad, peći, i elI'. mogli takoder, za razliku od ranijih, nazyati štednim. O\-a pojava u današnjem kU<~1l0l1l gazclinstnl nuka domaC-icu da pomišlja i na to da njezina današnja sl'eclst'ia kojima radi nisu sa\Tšena, da budućnost nosi bolja, l'aeionn!nija. I da i elanas. možda, ima još dosta boljega kućnog'a alata za koji ona iW zna. Pored tog'a, da je svesna rIa i njezina lična uvicta\-nost i pl'onieljiYost može na tome polju mnogo da joj pomogne. Drugim re(~ima. da i ona sama može nešto bolje ela pronade, pa ela to i drugima saop;:;ti. Iz ovoga možemo zaključiti da je poboljšanje kućnih alata u rukama samih domaćica, ali onih domaćica koje su volj ne da meclUsobno saraduju, da izmenjuju mišljenja, da zajednički teže olakšavanju svoga kućnoga poziva. Našem narodu nije ta saradnja II kućnim poslovima nepoznata. One su se oduvek sastajale i dogo\-araJe o svemu što su korisnije pronašle u svome domaćinstvu i jedna je radila po holjim primerima druge. Kako je god mectusobno zdogovaranje odigralo Hlo važnu ulogu u zemljoradnji, zanatstvu i trgo'dni, tako se is 10 ono oseća lo i u domaćinstnl boljom organizacijom rada. Tehnička oprema potrošačkoga gazdinstva nije još ni izdaleka na onome stupnju kako su opremljena ostala preduzeća, naročito ona u industriji. To je tako delomično zboO' n~ročitih osobina kućnoga rada, a delimično što kućno gaz~ dmstvo ne stoji ni II kakvoj utakmici sa ustanovama svoje \T~~e. Uko~ilw je, u pojedinim poslovima, privatnim predllZ(~CII1la poslo za rukom da se bolje tehnički opreme utoliko ~U. ona više potiskivala taj eleo kućnoga rada. Taka~' je slucaJ.,n~ pr. sa !w~kurencijom parnih modernih pekara, tehmcln opremljemh praoniea i dr., sa vršenjem tih poslova po kućama. Tu kućno gazdinstyo, kao što to inače rade pred.~zeća van. kuć~, ne reagira nekom svojom protukonkurenCl]Om, da bl se l ono tehnički naoružalo i potisnulo napad na sebe s te strane. Tehnička oprema kućnoga rada ima dakle, više težnju da pomaže kućnom gazdinstvu van doma: Ipak imućnijim gazdinstvima polazi za rukom da upotrebe izvesne, mašine kojima se znatno štedi rad i njego\'a energija. Tako se na pr. dosta upotrebljavaju razne ručne
176
motorne masme, uglaYl10m sa električnim pogonom, kao sis:l\jke za prašinu, električne pegle, parne mašine za pranje l'Llblja, prese za rublje i za voće sa ručnim pogonom, automati za pranje sWla, elektrWni hladnjaci, uredaji za toplu ,"odu, električne pe~i i sl. Veliki je problem kućnoga gazdinstva ela se nastal'i i dalje sa tehničkom opremom, ali na taj način ela p011l0C~ s te strane prodre u sve domove. I tu se svet može pomoći jedino zaclružnim putem ili pomoću javnih ureclaja o\"e vrste. Više porodica može sebi da zajednički nabavi s\e pomenute mašine. Moglo bi se tražiti i od opština da i one, u interesu jan1e higijene i narodnog zdravlja, zavedu svoje velike tehnički urectene praonice, da sprovedu centralno grejanje po I\xartoYima i sl. Organizacija kućne opreme ne svodi se samo na uvaelanje mašina, nego uopšte na izbor orueta kojima se u kući racIi, počevši od najneznatnijeg, na pr. od krpe za brisanje prašine ili metle, pa do raznih Hsta kuhinjskog posuda. Od izbora peći i kuhinjskog posuda zavisi kućna ekonomija grej anja ; od iz bora sijalica zaYisi ekonomija osvetljenja ; od uredenja praonice ekonomija pranja; od uredenja spremišta ekonomija čuvanja dobara kućnoga gazdinstva. SYi se ti uredaji zasnivaju na naročitoj mehanici kućnoga gazdinstva koja, i u samim tehničkim naukama, ima obrat1eno zasebno područje. i ) Isto tako postoji i fizika svakoga ku~noga rada, naročito kuhanja. Oel lica kojima se poverava sudbina \elikog imetka, koji se danomice odvaja za potrošnju, punim pravom može se tr'ažiti da svoj zadatak m-ako shvate, kako sa ekonomske tako i sa tehničke strane.
§ 47 Mehanika
kućnoga
gazdinstva
Mehanika kućnoga gazdinstva obuhvata fizička načela i mehanizme koji su primenjeni u savremenoj kućnoj organizaciji. To je profesionalno područje kućnih inženjera i mehaničara, od kojih se traži da s te strane urede tako kuću i naše stanove da se u njima mogu što lakše i sa što manje troška obavljati zadaci potrošačkoga gazdinstva. Poznavanje ovoga kućnoga posla ne može se tražiti od kućne čeljadi, ali to ne znači da nije potrebno da se ona uputi u načine primenjivanja fizičkih načela na tome području. Isto se tako ne može ni opšta organizacija kućnoga ga zdinstva zamisliti uez uzajamne primene ekonomije i mehanike. Nije stvar samo raspolaganja dovoljnog kapitala da se kuća dobro mehanički opremi, nego i pogodne mehaničke organizacije da se raspoložiyim kapitalom u kući što više primeni veliki broj 1) Vidi E. S. Keene, l\Iechanics of the Household, N. York, London 1918.
12
177
--~
važnih fizičkih načela. Ne odmič8 čovečanstvo od života u kolibi samo kredencima, ćilimima, ogledalima i dr., nego još više stvarnim iskorišćavanjem velikoga područja prirodnih nauka u s\'ome domu. I seoska i gradska kuća mogu da se snabdeyaju svima mehaničkim ureciajima, kao što su; centralno grej anje, mehanička regulacija toplote, olakšice osvetljenja, snabdevanje vodom, kanalizacija i druge primene koje označuju opštu upotrebu kućne mašinerije u velikim varijacijama. Primena i prilagociaYanje tih mehanizama može se shvatiti poznavanjem njihoya opštega graelevinskog plana i načela iznšavanja. 1 ) Sistemi grejanja iskorisćuju na različite načine paru, vruću vodu, ili vruć vazduh, u s\Thu prenosa yrućine od peći kroz kuću. Svaki ovakay ureciaj postizava se naročitim naprayama zagrejayanja, koje se korisno mogu prilagoditi raznim uslodma kućne upotrebe. Stoga i njihovo poznayanje postaje opštom potrebom sve kućne čeljadi, koju bi trebalo već u samoj školi, na časovima fizike, za to osposobiti. Sistemi snabclevanja kuće vodom iskorišćuj u prirodne zakone do te mere da se jednako može koristiti vodenim ure(iajima i koliba i najveća palača. Tako nas u ovom pogledu kućna mehanika upoznaje sa \'1'stom raznih yoda i vodenih ureciaja (rečna voda, cisterne, arteski bunarevi, vrela i dr.), sa izoliranjem rezerYoara vode od nehigijenskih materija, izgradnjom 'Tela, bunareva, šmrkoYa, sa čuvanjem kišnice, hidrauličkim naprayama, instalacijom vodovoda, snabdevanjem kuće vodom pomoću vetrenjača itd. Za osvetljavanje osamljene kuće Hi one u naselju postoje razna sredstva. U seoskim kućama može se izabrati petrolej, gazolin, acetilen i električno svetlo, i to svako ovo sredstvo može se urediti na razne mehaničke načine. 1] svakoj kući sa nužnikom, kuhinjom i praonom treba da je sprovedena kanalizacija. Domaćinstva mogu koristiti privatnu kanalizaciju na razne načine. Mehanička konstrukcija i načini rada nisu toliko teški da se ne bi mogli shvatiti i prilagoditi raznim potrebama kućanstva. U mehaniku kućnoga gazdinstva, dalje, spada; način iskorišćavanja raznih vrsta ogrevnog materijala, odbrana od mraza i vlage, provetravanje i poznavanje upotrebe plina.
§ 48 Organizacij a grej anj a Grejanje se u kući organizira izborom prostorije, gorivog materijala, peći i posuđa. 1 Izbor prostorije koju cemo zagrejavati. U svakoj sobi ima šest ploha koje treba da se zagreju, i to 4 zida, 1) E. S. Keene na pom. m., str. V.
178
-
..--
~--"",
pod i strop. Ako je ta soba na zadnjem spratu, sa spoljnim zidovima i iznad prostorije koja se ne zagrejava, onela u njoj ima 6 hladnih ploha, koje treba u celosti zagrejati. Za zagrejavanje takve sobe srednje veličine potreb n? je godišnje 770 kg ugljena. Ista takva soba sa 6 hladmh ploha može se croclišnJ'e zacrre]'ati sa 660 kg ugljena, ako je smeštena "" u sredini"" me(lu ostalim sobama. Ali ako se pokraJ. takye srednje sobe (desno, levo, gore i dole) zagrejavaju i ostale prostorije, onda se može zagrejati sa 320 kg ugljena godišnje. Organizacija grejanja kuće zavisi, dakle, mnogo i. od mectusobnog sporazuma suseda iste kuće u tome kOJe ce pro;';torije zimi zagrejavati.1) 2 Izbor gorivog materijala. Ovaj izbor, na pn-om mestu, zalisi od mesnih prilika, kao i o tom koji je gorh-i materijal najjevtiniji, obzirom na toplotu koju nam daje. Dar:as s~ ugljen, uglavnom, prodaje po težini i po imenu. FabrIkant! i javna nadleštva, mecIutim, preko svojih stručnjaka ispituju pri kupnji ugljen po njegm-om sastanl i broju kalorija. Onaj ko kupuje ugljen u malim količinama za kuću nema te spreme, ali mu može u tome poslu pomoći i opština i zaclrug·a. Opština bi mogla pomoći na taj način što bi tražila oct proc1malaca da pod njenom kontrolom oznaeuju svoju robu po sastayu i po kalorijam::l. Zadružne nabavke mogu se potpuno stručno obayljati. ~ 3 Izbor peći. "C"sanšavanje sobnih i kuhinjskih peći svakodnevno napreduje, tako da je upadna yelika razlika u tOllle koliko potroše ogreva stare i noye peći. Sve zavisi, na pr., od prave veličine i dubine ploče na peći, od praye veličine oo"njišta, prave dubine kanala kroz koji ide plamen i dr. Siro~1ašan svet još je upućen na upotrebu starih peći. pošto su nove znatno skuplje. Ipak, ušteda je ogreva u nm-im pećiIna tako yelika da bi se samo njome mogla za kratko vreme kupiti nova peć. :.unogo zavisi i od kuće ,'lasnika da svoje kirajdžije snabdeju dobrim pećima. I sam način posluživanja peći, odnosno loženja može da uštedi dosta ogreva. 4 Bolji iz bor posuđa znatno smanjuje i potrošnju ocrreva i trud onoO'a ko kuva. Posude se uglavnom bira p~ vrsti materijala~ veličini i dubini. Veličina posuda zavisi od promera ploče na peći. nE ćemo sa nekoliko primera pokazati kako se pravilno postavljaju kuhinjske posude. Da bi se ispitao uticaj raznog kuhinjskog posuđa na troškove kuvanja, treba da zagrejemo u tom sudu 2 litra vode od 18 do 98 stepeni Celzijusa, dakle do vrenja, na J
1) Podaci iz knjige: "l\Ieine warme Stube", Verlag Schadenverhii-
.tungs -
12*
G. m. b. H., Berlin.
179
jednoj ploči za Inn'anje od 22 centimetra prom era i strujom 1800 \V = 1.8 KW (električne pećP). 1 Primer. Xa sl. br. 8 pl'avilno je posta'djena kuhinjska posuda. PromeI' lonca može ela bude i cio 2 cm manji od prom era ploče za kuhanje. Pošto posuda tačno pokriva ploču, na nju toplota ravnomerno prelazi i iskorišćuje se u najvećoj meri. Onle je 'Teme zagreja\'anja 8 1/ 3 minuta ili 500 sekunda. 2 primer. Lonac je na sl. 9. prevelik i prelazi ploču. Preko suvišnog dela posude toplota se gubi u zrak. Onle vreme zagreyanja iste količine vode kao i u pryom primeru, iznosi 11 i po minuta.
SL 8
SL 9
3 primer. Na sl. 10 lonac pokriva ploču samo svojom: sredinom, te samo na tom mestu i prelazi toplota na vodu. Zato je ovde vreme zagrejavanja, a i potrošnja ogreva, dva puta vece nego li II prvom primeru gde je posuda praYo postayljena. Ovde iznosi vreme zagrevanja 19 i po minuta. 4 primer. Na sl. 11 lonac je udubljen, tako da yoda prima toplotu samo sa strana te posude. O\"(le je vreme zagrejavanja najYece, te iznosi 20 3 / 4 minuta.
Sl. 10
plin i sl. Onle ne odlučuju samo trošlwyi, nego i syetlo kao i potreba onakvog svetla pri kome se može normalno raditi. Kada je skupa električna struja, može nekome da izgledaju syeće jeftinije, ali ipak nisu pogodne za naš rad i naše zdraylje kao što je električno osyetljenje. U krajevima gele ne postoje komunalne ili kolektiyno iskorišćene električne centrale, kućna gazdinstYa stoje pred problemom kalkulacije individualnih ili zadružnih električnih centrala, odnosno proizYodnje električne struje za sopstyene potrebe, TT gla YllOm izračunavaju se svi troškovi potrebnih iIwesticija i uporecluju se sa tekućim troškovima onoga načina osYetljenja koje se tada još upotrebljaYa. OY(:> kalkulacije mogu naročito poyoljno da ispadnu za onaj kraj gele ima yodene snage. Kada već u kući postoji električno osYetljenje, onela se njegoYa ekonomija Syodi na organizaciju zajedničkog nastupa prema proizYoc1aču struje, na kontrolu tačnog raču nanja imerenja strijje, na izbor sijalica i na raspored sij;)lica po kućnim prostorijama. Dnen1a potrošnja struje po s\'im domovima je tolika da znatno zadire u kućne troškove, usled čega se syakome domaćinu nameće dužnost da se stara o yisini cene struje. Ovde je iskorišćenje struje zajedničko, pa je moguć samo zajednički nastup u tome pravcu. Kontrola merenja sastoji se u tome da pazimo na iSpraYllOst strujomera, kao i na tačno prepisivanje i obračuna,anje pot1'o:,;ene struje. ' Izborom sijalica može se postići znatna ušteda. O tome treba ela razgoyaramo sa tehničarima, koji ce nam reci kolika je jhčina sijalica potrebna za pojedine prostorije. U tome pogledu biće nam potrebne slabije sijalice za os\etlje· nje prostorije sa syetlim zidovima nego što se traži za prostorije sa tamnim zidovima. Tako će na pr. u prostorijama sa syetlim zidovima po 1 kv. metru prostora biti potrebno vata: za stepenice 3 do 5, za hodnik 5 do 7, za sye sobe 10 do 14, za banju i kuhinju 10 do 24 itcl. Naprotiv, gde su zidovi tamni treba po 1 m 2 yata: stepenice 4 do G, hodnik 6 do 10, sye sobe 12 do 17, itd. Osyetljenje ima samo onda pravi efekat ako se osyetlja\'aju ona mesta gde se radi, kao što je u kuhinji ognjište, li sobi radni sto i dr.
Sl. 11
~koI??mija osvetljenja isto tako nije beznačajna u kucnoj orgal1lZaCl]1. Ona pre svega zayisi od izbora sredstava za osYetljenje, kao što su petrolej, svece, električno osvetljenje, 1) Časopis: Die Fortbildungschiilerin, Solothurn, .'ii: 1, 1932, S. 19~
180
181
XII glava: Spren1anj e dobara U središtu potrošačkoga gazdinstva stoje razna dobra koja se uglavnom donose sa pijace. Takva se dobra većinom nA mogu odmah upotrebiti, odnosno potrošiti. Potrebno je da se prerade i sačuvaju elo momenta upotrebe. Kupljeni hleb treba da se preko dana sačuva da ne obajati; oel mesa i povrća treba ela se skuhaju jela; neka se jela ne potroše odmah, potrebno je da se sačuvaju koji elan; odeću i obuću je potrebno stalno održavati u što boljem stanju i to dulje vremena, mnoge namirnice treba u kuci da prezime, te govorimo o zimnici itd. Ovako staranje o dobrima u kucanstnl naziYa se spremanje dobara. Njihovo dobavljanje s pijace zasebna je funkcija ovoga gazdinstva Spremaju se oYa dobra; 1) dnevne upotrebe, 2) pouemene, ali nestalne upotrebe, 3) sezonske upotrebe, i 4) predmeti koji su više ili manje izvan upotrebe, ali izgleda ela bi mogli nekada zatrebati. Predmeti, dakle, koji treba da se sačuvaju, jesu: ogrev, namirnice, odeca, obuća, sredstva za čišćenje; oruda i tehnički uredaji, kao što su posude, metle r četke, urectaji za pranje; posteljina, rublje, peškiri, stolnjaci, i sl.; čitavo pokucstyo; knjige i pribor za pisanje; igračke, muzički instrumenti, sportski pribor; lekovi i oruda za lečenje; ključeyi; računske knjige svoga gazdinstva. Posao spremanja obuhvata ove radnje: 1) sistematsko sustavanje ; 2) preradivanje ; 3) uredenje polica, magaza, tegla, bačava, stovarišta i drugih pogodnih sredstava u kojima se dobra mogu očuyati; 4) pogodan pismeni pregled onoga što se dulje vremena čuva; i 5) važna navika da se svako dobro posle svoje upotrebe ostavi na svoje mesto. Kao naročitu funkciju spremanja dobara valja ista('i čuvanje i iskorišćanmje otpadaka.
§ 49 Spremanje namirnica Pošto su životne namirnice dobra koja su lako poIn-arljiva, to je i njihovo spremanje važan zadatak potrošačkoga gazdinstva. :\1ala domaćinstva obično nemaju dovoljno oruda za preracth-anje i čuvanje namirnica, usled čega su upućena na to da što kraće \Teme i u što manjim količinama spre182
maju syoje namirnice. OYa gaZdinstva zato teško i mogu ekonomisati sa izborom pogodnoga vremena i pogodne sezone lmda će nabaviti namirnice. Za njih je pijaca spremište, te s nje donose skoro syakoelnevno u malim količinama ono što im je potrebno. Ova domaćinstva na pr. nisu u stanju da spreme svoju zimnicu (ukisele kupus i drugu turšiju), da kupe u jesen luk, voca, krompira i dr. kada su ta dobra najjeftinija. Za ovalna gazdinstva velimo da žive pod takvim uslovima koji im ne dozvoljavaju spremanje dobara u punoj meri, nego zayise svakodneyno od pijace. Pojmljivo je da su troškovi života u ovim gazdinstvima srazmerno veći negoli u onim gde postoji materijalna mogucnost spremanja namirnica. Spremanje namirnica u domu ne treba tako slwatiti kao da od kuće stvorimo neke velike magazine. Pravilo je da se namirnice samo u onim količinama i onoliko vremena spreme u kuci koliko to zaista smanjuje troškove. Da bi se u tome znali snaći, potrebno je da imamo svoj mesni sezonski kalendar i pregled cena tokom godine. Ako vidimo da su neke namirnice izvan sezone na pijaci znatno skuplje nego što bi za njih izdali u sezoni zajedno sa troškovima spremanja, onda je svakako bolje da ih spremimo. Isto se tako odlučujemo za nabavkupreradenih ili sirovih namirnica, odnosno poluprerać1eyina. Za neke će porodice biti unosnije da kupe gotO\" hleb, a za neke opet da ga same mese i peku. U nekim zemljama pomažu dosta domaćice svojim savetima u pogledu spremanja namirnica nar06iti Biroi kućnog gazdinstva. Takav na pr. Biro u lJ. S. A. za svako mesto sastavlja pomenuti sezonski kalendar na taj način, što prosečnu cenu pojedine namirnice tokom godine označi sa 100, pa prema toj ceni uporec1uje stvarne cene po mesedma. Tako na pr. takav tamošnji kalendar za jaja pokazuje u aprilu broj 76, a u decembru 135, što znači: 1) da je tamo cena jaja u maju za 24% ispod prosečne godišnje cene, a u dec-embrn za 35% iznacl proseh1e godišnje cene; 2) ela su tamo jaja u decembru za 78 po sto skuplja nego u maju. Slabo spremanje namirnica stvara sLlvl;ine troškove koji se javljaju u manjoj njihovoj upotrebljivosti i u otpatcima. Procenjuje se (Pearl) ela oko 20% hranjive \Tednosti namirnica icle na otpatke. Poljopri\Tedni Departman (U. S. A.) procenio je u 1917 godini da su godišnji otpaci po porodici iznosili 31 dolar, i to zbog: nepažljivog rukovanja i (~uvanja, nepažljivog kuhanja, otpadaka u prireclivanju, kao što je newšto ljuštenje, otpaci za stolom, i otpaci u smetlju. Računa se da po gostionama ima 2 i po puta više otpadaka za stolom onda kada se pred goste iznese ceo obed nego li kada jedu a la carte. Reduciranje otpadaka je najbolji način da se smanje troškovi hrane po pansionima. Izgleda u ovim slučajevima da će biti najmanje otpadaka ako se pred goste :~83
stavi svako jelo u činijama, pa da svak uzima koliko hoće. Dosta hranljiYosti životnih namirnica izgubi se dok sn one još u rukama proizvac1ača, vozara, pijačnog posrednika, kao i onda dok sn n kuhinji. A,merikanska poslovica dobro veli ela žena može da baci yiše kroz prozor lm::;ikom nego što može muž da unese vrećom. Dosta se polmšaya i u teoriji i praksi zayađanje javnih smestišta kuvanih životnih namirnica, sa zadatkom da se reformiše kućno njihovo spremanje. Po svetu ima dosta tak-dh kuhinja koje su većinom u filantropskim rukama. U Engleskoj ih je za \Teme rata bilo otvoreno oko 1000, poel imenom narodnih kuhinja. Ima ih dosta po školama, poliklinikama, zabavištima, opštinskim obdaništima itd., u kojima siromašniji svet dobija jelo, bilo besplatno ili uz minimalnu cenu. Jelo se nosi iz o\'ih kuhinja kućama. Pitanje prodaje izvesnih skuvanih namirnica (na pr. obarenog pO\Tća, pečenih kora za pitu, pečenog mesa i dr.) i gotovih jela (na pr. čorQe, testa) teško da se reši trgovačkim i humanim putem. Covek može sye gotOYO na pijaci da kupi, ali je osetljiv u izboru onoga što jede. I ukoliko bi se htelo da se smanje, odnosno reformišu kuhinjski kućni posloyi, treba 1) voditi računa o tome da je čeljad bezuslo'mo uverena u čistoću i ispravnost onoga što joj se daje za jelo, i 2) da taj novi način prirectivanja jela bude znatno jevtiniji od današnjeg individualnoga. Računa se da po malim porodicama od 20 do 30 po sto kućne kirije i troškova pokućstYa otpada na individualnu porodičnu kuhinju. Po svim ta1\:yil11 kućama skoro čitav dan najmanjE po jedna domaćica poslužuje ognjište i trpezariju. Kada takvih domaćica ima po 50 i više u komšiluku, onda bi im svakako dobro došlo zadružno snalaženje u izvesnoj meri i u spremanju namirnica. Pretpostavimo da se ne odustane odmah od pojedinačnih jelomika (ipak i tih sve više nestaje), dosta bi se smanjili troškovi i rad na pr.: zajedničkim spremanjem zimnice, zajedničkim napravama za hlaclenje jela, zadružnom peći ne samo za hleb, nego i za sva ostala peciva, jednom \'860m zajedničikom kuhinjskom prostorijom sa malim kabinama za pojedinu domaćicu, gde će svaka zasebno moći sebi da prigotoYi hranu. U velikoj zadružnoj kuhinji u komšiluku moglo bi pored naročitog plaćenog stručnog osoblja da bude mesta za izYestan broj domaćica koje hoće same da uz pomoć toga osoblja skuYaju neka jela ili da taj posao posve prepuste tome osoblju. Ovo pitanje nije samo aktuelno za one žene koje su zaposlene van doma, nego i za sva domaćinstva koja su voljna da smanje svoje troškove i da olakšaju kuhinjske poslove. Dosta poučne i ostvarljiYe primere ovakvog zadružnog snalaženja domaćica susrećemo po našim banjskim mestima u Srbiji. Tamo postoje velike kuhinje sa 184
potrebnim uređajem i osobljem, u kojima mogu domaćice da spreme sebi jela, bilo samo ili uz pomoć toga osoblja. Kao što je zaposleni domaćin bio prisiljen da trgovanje na pijaci prepusti u celosti ili delimično SYojoj zadruzi, isto ce tako zavisiti i od zadružne svesti samih domaćica da same sebi olakšaju kućne poslove.
§ 50 Spremanje
odeće
Trošak odevanja ne samo ela je dosta velika stadm u budžetu nego su sami današnji uslovi odeyanja tak\'1 da od samoga načina kupovanja i spremanja odeće dosta zavisi hoće li ti trošleovi biti veći ili manji Upotrebivost odeće ne zadsi samo od materijala, nego i oel mode. ela li smo odeveni kao i drugi svet. Zato ovde nisu otpaci kao korI jela samo one materije koje same po sebi više nemaju skoro nikakve Yrednosti (na pr. kosti), nego i sya ona odeća koja je izašla iz mode. Ovaj širi pojam otpadaka treba da se uzme u obzir kada je govor o spremanju odeće. Prema jednoj statistici C\Iiss Fernandes), koja je sprovedena medu 500 farmerskih žena, spremanje je odeće oyako rasprostranjeno: 8% žena uvek je tačno ili približno bilježilo sve porodične izdatke za odeću; 44"/0 žena reklo je da se one uopšte planski ne staraju o oyim izdacima; preko 30% ih je obično planiralo nabavku odeće pred sezonu, 11 % je znalo za godinu elana unapred porodične potrebe oelevanja, a ostale samo za kraće 'Teme. Spremanje odeće postiže se naročitim Yaspitanjem u ocle\'anju; poznayanjem fabričkih krivotyorenja; poznayanjem pijačnih znakova pod kojima se odeća prodaje; izborom izmedu gotOYog, naručenog ili kod kuće sašivenog odela; ekonomijom odevanja i kontrolom Syih troškova ove vrste. Deca se izmalena mogu na\'iknuti svojom sopst\'enom odećom kako će da je spremaju, tako da bi i škola mogla delimično u saradnji sa roditeljima da decu upućuje: u plansleo vođenje svoje garderobe, u granicama kućnoga budžeta; u poznavanj e kvaliteta i iz bora odeće; da znaju izvršiti tačne pokuse u raspoznavanju materija izvesne odeće; da poznaju načine čišćenja, čuvanja i rasporeda odeće za dulje vreme; da sama znaju oprayiti svoju oeleću itd. l\Ieđu materijama, odnosno sirovinama iz kojih se pravi odeća ima danas toliko surogata (umetna svila mesto prave itd.) da se teško u iz boru odeće snalazi i iskusni stručnjak. a kamo li domaćin ili domaćica koji se u raspoznavanju vrste i kvaliteta materije još služe jedino svojim ličnim ču lima (mirisom zapaljene preele da bi se znalo je li vuna ili pamuk, - opipom, spoljnim izgledom i sL). Naročito postoji veliko šarenilo u kyalitetu čarapa, rublja, dečije i ženske kućnom
185
odeće.
N a tome opsežnom području može se potrošačko gazdinstvo jedino snaći zadružnom proizvodnjom odeće, zadružnim nabavkama koje će se voditi kroz naročite stručne laboratorije za ispitivanje, i zakonskom zaštitom. Ovo poslednje na taj način što bi se fabrikanti prisilili da u onoj meri označe svoje proizvode na pijaci koliko bi se mogao tačno raspoznati njihov kvalitet. Pojedine domaćice mogu biti donekle vešte ovome poslu, ali još uvek ostaju domaćinstm širokih narodnih slojeva izvrgnuta privatnoj spekulaciji. Iako su zanatstvo i fabrička radinost dosta napredovali, ipak se po kućama, naročito seoskim i siromašnim, još šije odeća za svoje potrebe. Zato je važan zadatak u spremanju odeće i taj da se domaćinstvo u pojedinom slučaju računski odluči šta mu je povoljnije. Ako se odlučilo da nabavi odeću sa pijace, onda ima da padne odluka, hoće li se kupiti gotova odeća ili će se uzeti po meri kod krojača. U novije doba po svim zemljama potrošači se dosta snalaze i na taj način čto osnivaju i sami vode svoje zadružne krojačnice i obućarnice, u kojima stručni majstori izraduju potrebnu odeću i obuću. L' kućnim radoYima potrebno je da se čeljad snabdije pogodnim orudima, naročito šiyaćom mašinom. Beni Andrews ubraja u ekonomiju upotrebe odeće sledeće radnje:!) 1 Pogodno smestište, kako onda kada se odeća dnevno nosi tako i onda kada se ostavi za kasniju upotrebu. Tekući smeštaj ima da zaštiti odeću oel prašine i da omogući nesmetanu brzu upotrebu. Trajan smeštaj ima ela zaštiti odeću od sunca, prašine, moljaca i miševa. 2 Brze opra'dm, strui:'no ćišćenje, pranje i sl. ;.) Upotreba zastitne odeće dok se radi (na pr. kecelje). 4 Upotreua odeće koja zaštićuje od vlage: kaljače, kabani CP, kišobrani i sl. 5 Cešće presvlačenje rublja. u Presvlačenje kada se dode kući u odeću koja je naroč-ito odredena ela se nosi po kući.
TJpotreuljit'ost otpadaka . .:lInoge se \Tednosti po kućama unište bacanjpm svega onoga što čeljad više ne upotrebljava. Ke uzimajuĆ'i u ouzi!' staru odeću i obuću, koje se mogu bilo direktno ili preko naročitih drušUna dati sirotinji, ima po kućama dosta otpadaka koji se mogu \Tlo korisno UlJOtre biti, kao na pr.: stari metali mogu se do uro proda ti; od starih krpa jevtino istkati ponjave; voela u kojoj je prano meso dobro je gnojivo za biljke; (~iste ljuske od jaja istucane dobro su sredstvo za čišćenje staklarije itd. Recepata te \Tste možemo uvek dosta naći po noYinama. 1)
18G
Na pom.
llL
str. 393.
XIII glava:
I(ućne pon1oćnice
§ 51 Uopšte Kućne pomoćnice jesu sve one najamne radnice koje su zaposlene u tmtem kućnom domaćinsh'u, kao što su po· služiteljice, sobarice, kuharice i dr. "Usled naročitih osobina kućnoaa rada ne može se zaposljavanje tude radne snage u "'potrošačkom kućnom gazdinstnl promatrati sa uskog interesnog pos!oclavačkoa gl~dišta, kao što je to slučaj po gostionama, hotelima i pansi: omma. ::\Inoge nesuglasiee koje nastaju po kućama sa pomoćnieama posledica su, dobrim delom, toga što domaćice nisu upućene u sve pojave koje utiču na njihove odnose sa kućnim pomoćnicama, odnosno da poznaju stvaran položaj i potrebe onih koje uzimaju na rad. Ukoliko se više po lm~ama, naročito gde je domaćica zaposlena van doma, hudo teŽilo tome ela pomoćnica i u što većem opsegu iZHši one zadatke koje same domaćice uspešno vrše u svome sopstvenom gazdinstnl, utoliko je više potrebnije poznavanje tih pojava. Zaposljavanje kućnih pomoćnica javlja se u kućnom g~zc1instnl, pno, kao problem potrebe kvalifikacija pomoć mce ela zna uspesno Hšiti kućne poslove; onda kao potreba sposobnosti domaćice i ostale kućne čeljadi da znaju postupati prema radnoj snazi koju plaćaju. Te je odnose potrebno tako udesiti da kućno gazdinstvo imadne uspC'šne rezultate ovoga zaposljavanja. T; vaspitnom pogledu je potrebno da se još izmalena postigne c!omaćička naobrazba s obe strane: jpdnak0 je potrebno ela se zajedno obrazuju u stl'uenim ::;kolama i domaćice i kućne pomoćnice, da znaju istovrenH'no biti i službodavci i služboprimci. Stručna sprema. Rad kućne pomoćnice je stručan, tC' je potrebno da se kao takav i smatra. Kao što i clomnćiee danas najvećim delom stiču svoju spremu duljom praksom u kući svojih roditelja, to je slučaj i sa spremom kućnih pomoćnica. Danas postoje naročite stručne domaćičke škole i te<.;ajeYi u kojima se spremaju mlade devojke, bilo za svoj
187
samostalan kasniji kućni posao ili radi svog kasnijeg poziYa kao kućna pomoćnica. Sprema se dosta stiče i naukovanjem u gazdinstvima bogatijih gradskih porodi8a. Tako se po oTnclovima susreće i takvih kućnih pomoćnica koje su došle iz ::wojih seoskih imućnijih kuća da bi se osposobile za svoj budući poziv domaćice. I rad po strui'~nim školama ove "Hste nije samo ogmničen na iz,'esna predavanja, nego se dosta radi i po uzornim domaćinstvima koja su spojena sa domaćičkim školama. I same škole imaju svoje laboratorije, gde se učenice vežbaju u praktičnom radu. Stručna se sprema dosta u nekim zemljama rasprostire u narodu time što sami stručni učitelji u svome sopstvenom elomu uz izyesnu nagradu yožbaju buduće kućne pomoćnice II načinima radil. U našoj se državi po svim krajevima dosta oclržavnju uS!J8šni domaćički tečajeyi, kr,lćega i dužega roka. U nekim zemljama same zadruge ili s~wozi potrošačkih zadruga otvaraju svoje stalne škole i tečaje,-e za spremanje domaćica i i stručnih pomoćnica.
Uslovi zajJoslclIja kućnih pomoćnica. Ovi su uslovi bili oduvek veoma slabi. I danas su dosta zaostali iza uslova pod kojima se inače po raznim preduzećima zapošljava radna snaga.CasoYi rada i način plaćanja nisu ni izdaleka jedinstveni, "ariraju oel kuće do kuće. Isto je i sa načinom rada. Zakonska zaštita ovoga rada skoro i ne postoji. Nema nikakva srazmera izmedu najamnine i težine rada. U mnogo slučajeva, skoro do udaje, kućna je pomoćnica prosto priko,'ana za kuću gde služi, ona sa sobom uopšte slobodno ne raspolaže. Uzeli su je "iz milosti" sebi, kao kćer siromašnoo- suseda ili iz kakve rodbine, tako da takvo siroče ne Yidi za sebe nikakvu drugu mogućnost egzistencije 11ego da večito ostaje u toj kući. Prema podacima mnogobrojnih anketa u nas i na strani, kućne pomo~nice, uglavnom, stavljaju sledeće prigovore sadanjim uslovima svoga zaposlenja: slaba najamnina; dugo i uopšte neograničeno vreme: hladne prostol:ije gde se radi i gde se počiva: nastrane navike syakoga čelJadeta zasebno, a naročito pretpostayljene domaćice; nema odredenoga vremena odmora; posloclayčeyo pijanstyo; domaćinovo grubo ponašanje; sm'iše zapoyednika (domaćica, domaćin, deca, gosti), stalna kritika; nikakvo poštoYanje; neuljudna deca; nervozni poslodavci; nema nikakve udobnosti i mogućnosti za ličnu razonodu, da se s nekim prijateljski razgovara; neodredeno vreme kada se daje hrana, jede sc ono što ostane iza drugih itd. Obično su bolje plaćene pomoćnice koje dolaze sa strane nego li one koje su iz istoga mesta. Takoder je većinom bolje plaćena muška nego ženska radna snaga.
188
Kao "elika smetnja dobroga rada kuĆ'nih pomoćnica je dugo \Teme isplate najamnine, na pr. od godine elo g·odine. ~ Kućne pomoćnice ispoljavaju preko svojih profesionalnih organizacija, uglan10m, on~ syoje zahteve u us]m'ima zap?slenja: pisani ugovor, u kome ima taksatinlO .da se pobl'oJ.~ tS\'a njihova prava i sve dužnosti: ogranič~1Yan]e radova kOJI spadflju u njihoHl struku; ograničeno radno \Teme; vr0me otkaza; doyo lj no otsustvo; minimalna najamnina; nedelj na, 14-clneyna ili mesečna isplata najamnine i to tac'no na odreden dan; ograničenje prekO\Temenog raela; cloyoljno prinudno osiguranje za slučaj bolesti i nezgoda i to tako ela sam nac'in prijayjjivanja osiguranja bude domaćici što lakši. .p~što ku~ne pomoćnice većinom žive u istoj kući gele rade, Ist1ČU se 1 u tome pogleelu i zahtevi udobnih uslm'a života, u koje spadaju: 1) do\oljna i prmO\Temena hrana, 2) zasebna spavaona, 3) 'pristup u banju, 4) prostor gde će pomoćnica držati svoje lične stvari, i 5) cloyoljua toplota.
odveć
§ 52 Posredovanje zaposlenja Porastom broja kućnih pomoćnica i styaranjem Yelikih gradova s\'e više postaju nemoguća lična pozna nstva izmec1u kućnih posloclavaca i pomoćnica. Palo je u dužnost naročitim priYatnim biroima ela oni, radi svoje zarade, posreduju u zaposljayanju pomoćnica. Pošto su se ovi biroi u svim zemljama pokazali, i sa materijalnog i sa moralnog gledišta, nepovoljni za pomoćnice, preporučila je l\Iectunarodna konferencija rada, 1933 godine, naročitu mectunarodnu kom'enciju, kojom se ukidaju ove privatne agencije izamenjuju javnim berzama rada u syim vrstama zaposlenja. Neke su držaye već prihvatile OYU konyenciju, a neke su obećale da će u najskorije 'Teme po njoj postupiti. Zadruge i ženska udruženja dosta nastoje da olakšaju nalaz posla kućnim pomoćnicama. Zadruge osnivaju pretstavnici pojedinih domaćinstaYa da bi lakše došli do 7.aposlenja tucte radne snage u svojim kućama. Još godine 1903 do 1905 postojala je takva jedna organizacija u Bostonu (The Household Aid COJnpany) sa zadatkom da stručno sprema kućne pomoćnice i da ih šalje u domove Syojih članoya na posao koliko budu tamo potrebne. Pojedine porodice mogle su da uzmu od časa preko dana po moćnice iz ove organizacije. S,'et je kritikovao rad toga društva, pošto su najamnine ovih stručnih pomoćnica bile skuplje. Društvo je samo izdržavalo pomoćnice u svojim pansionima, ali je moralo da likvidira usled velikih troškova te Yrste.
189
Zakonsko reguliwllje. Kućne pomocmce nisu uopšte ušle pod zaštitu sa\Temenog radničkog zakonodavstva, a u mnoo'im zemljama nije njihov položaj regulisan ni odredbam~ najnovijih propisa zakona o radnjama. Njihova prava i dužnosti većinom proističu iz grac1ansko-pravnih propisa, oclnosno iz mesnih običaja. Po mnogim državama ipak postoji tenciencija za naročitom zakonskom zaštitom ovoga rada. Šyajcarska u svome Zakonu o radu preclyirta za kućne pomoćnice dnevni odmor od fl sati; čehoslonIčki zakon definiše dnevno radno 'Teme i nedeljni odmor; Austrija, Danska. Island, Rusija, :.\Ieksiko i Cile doneli su specijalne zakone kojima regulišu vreme clne,-nog odmora, nedeljno slobodno 'Teme, dane kada se ne radi, naročiti odmor i slobodno vreme za mlade pomoćnice, vreme pohacianja škole, noćni rad koji ima da se nadoknadi isto tolikim slobodnim Hemenom ili da se platI. N ajamnina kućnih pomoćnica nije se još počela regulisati ni zakonskim ni kolel~tiynim putem. Neki su nemački graelo\-i preko svojih janlih berza rada propisali skale najamnine. 1: ~3Yajcarskoj i :.\Ieksiku propisane su minimalne najamnine; u nekim zemljama najamnica se plaća dok je pomoćnica bolesna 2 do 4 nedelje, kao i za \Teme otkaza; zaračuna vanje štete koju pomocnira napravi uez syoje krivnje dozyoljeno je u Portugalu, a zabranjeno u naš.oj ~lržaYi; za slu(~aj ela poslodavac paclne pod ste('aj, pomoćmca llna pravo prnH1stva u naplaćivanju zaostale najamnine za izvesno vreme; Rusija zabranjuje ela se najamnine plaćaju posve u naturi i traži da se način života koji se obećaje pomoćnici predvidi tačno ugoyorom. . Socijalno osiguranje bilo je postepeno u svetu protezano i na kućne pomoćnice. Kod nas su takorter osigurane pomoćnice, kao i ostali radnici, po Z~akonu o osiguranju radnika kod okružnih ureda za o. r. Sto se tiče osiguranja za slučaj besposlice, kućne su pomoćnice svagde isključene iz toga osiguranja gdegod je ono sprovedeno. Mlade kućne pomoćnice, 14 do 16 godina, stoje pod specijalnim zakonom u raznim zemljama, te im je radno vreme ograničeno i kraće, zabranjen im je rad po noći, dato im je pravo na dulji odmor i na pohaelanje škole. Po predlogu jedne medunarodne konvencije rada iz g. 1932 pr~d vida se da se i u kućnom poslu može deci od 12 do 14 godma dati samo lakši rad, koji je ograničen na 2 sata dnevno. Mlađoj bi se deci zabranio kućni rad, što je već učinjeno u Argentini za decu ispod 14 godina, u Ekvadoru za decu ispod 12 godina, u Streits-Setlmentu i Honkongu ispod 10 godina. U svetu postoji tendencija da se sporovi između kućnih pomoćnica i njihovih poslodavaca više ne rešavaju na poli-
190
ciji, nego pre.d naročitim radničkim sudovima ili sudovima dobrih ljudi. Kod nas, na teritoriju bivše Srbije i sada ove sporove rešavaju Sudovi dobrih ljudi, na osnovu Uredbe od 18 aprila 1912 godine. U Danskoj imaju taj zadatak nar00iti nagodbeni odbori. 1: našoj državi, Belgiji i Gr0koj kućne pomoćnice isključene- su iz raclnWkih suc1oya.
§ 53 Položaj
kućnih pomoćnica
u našoj državi
Prema procenama naših radnid:ih organizacija II našoj jP državi zaposleno oko 70.000 kućnih pomoćnica. Pošto ima dosta ovih lica zaposlenih, a da nisu registroYana, misli se da bi se ovaj broj mogao popeti i do 150.000. .Najviše kućnih pomoćnica ima II Zagrebu, onda u Beogradu, Ljubljani, .Novom Sadu, Sal'ajenl itd. Zakonsko regulisanje položaja pomoćnica u nas je još otvoreno i čeka na svoje hitno rešenje. One nisu ušle ni pod zaštitu Zakona o zaštiti radnika od 28 februara 1922 godine, a niti je njihov položaj regulisan Zakonom o radnjama od 5 novembra 1932 godine, u kome jp zaštićeno zanatsko i trgovačko pomoćno osoblje. Sporovi izmedu pomocnic;:l i njihovih poslodavaca rešayaju se kod nas po ranijim zakonskim propisima i naredbama, različito po pokrajinama. Xa srbijanskom teritoriju one potpadaju i dalje pod tamošnji Zakon o radnjama iz 1910 g., iako se sye 'radnje u našoj državi jedinsheno upravljaju po nm"om Zakonu o radnjama iz 1932 g:odine. U ostalim kl'aje\-ima još je i danas na snazi, uglaynOI~1, austrijski GCll'crbcol'dnllll{f po kome policijske vlasti rešavaju sporove izmedu pomoćnica i poslodavaca. Naše su radnWke organizacije nedavno izradile naročiti projekat Zakona o kućnim pomocnicama, gde se nalaze i ove odredbe: neprekidan noćni odmor od najmanje 8 časoya; preko dana odmor od 2 sata; stručno, teorijsko i praktično, školovanje itd. Prema podacima Ankete o zakonskoj zaštiti kućnih pomoćnica u našoj državi njihovo je stanje ovako: 1) Porodično bračno stanje tih pomoćnica bilo je: neuc1atih 82.4%, razyedenih 8%, udatih 4.4%, udovica 5.2%. 2) Imovinsko stanje: 94.3 % bez ikakve imovine, sa imoyinom jedva 5.7%. 3) Mesečna plata kreće se od 80 do 450 dinara, i to prosečno 239.20 dinara. Isplaćivanje zarade vrši se uredno samo u 39.8% slučajeva. Češće se puta čeka na platu po godinu i više. 4) Osigurano je 78.3% kućnih pomoćnica, a ostale nisu uopšte ni prijavljivane uredu za osiguranje radnika. 191
5) Prosečno radno \Teme iznosi 17.7 časoya dnevno, a spavaju po noći od 4 cio 10 časova. 6) Prostorije u kojima spavaju ne mogu se ložiti ili im se ne lože u 79.8°/, slu(~ajeva. Te prostorije obično služe i za kakve druge svrhe, a pomoćnice spavaju: sa elecom u 26.3% slučajeva, u kupatilu u 9.30/0, u ostavi 8%, u kuhinji 19.2%, a u posebnoj sobi u 37,2% slučajeva. 7) 17.5 % pomoćnica nemaju nedeljom popodne odmora. Poštedu u slučaju bolesti nenu].ju 82.2%. Uredan otkaz dobija samo 68,7°;0 pomoćnica. Gešće je preko godine bez posla 36.6 %.
XIV glava:
Potrošački
kredit
Dugovi II potrošačkom gazclinstnl nastaju ili radi proizvodnje ili radi potrošnje, Proizvacia(:ke kućno dug-m'e imali bismo onda kada bismo no\"ac, uzet na zajam, upotrebili II one kućne urectaje koji smanjuju tro;,koye domaćinstva (bolje peći i sl.), koji će osposobiti čeljad za zal'adi\'anje (mašine za pisanje i šivenje), Da li je neki dug proiZYatlački ili potrošački, zavisi od toga da li so njegm'om upotrebom zaista povećava dohodak, odnosno smanjuju troškovi. Pošto je to slučaj sa proizva(tačkim dugom, njegova kol'ist treba ela bude tolika da se njome mogne otplatiti dug s kamatama.
§ 54 Visina duga Visina zaduženja ne može biti proizvoljna, ona zaVISI veličine budžetske stavke koja se odnosi na štednju dotičnog domaćinstva. Videli smo kod sticanja kućo ela samo u tome slučaju domaćin može ela uzme dugoI'ot::ni hipotekarni zajam, ako može da ga otplaćuje iz budžetske stavke za stan. Inače su svi ostali potrošački elugovi kratkoročni,
od
pa je stoga potrebno da se za kratko \Tome osiguraju i njegove otplate. U trgovini kratkoro('ni kredit traje obično tri meseca, pa se onda isplaćuje ili produljuje. Tako se obično zadužuj e i potrošač kada potpisnj e menicu. Inače, u dosta slučajeva, proteže se otplata potroša(;koga duga i na šest meseci. Pri štednji od 7% od ukupnog dohotka jednoga potrošača (ll troškovima života našega službenika računali smo 6.65%) može se, znači, računati otprilike sa jednom četrnaestinom (l/U,) ll1esečnog dohotka koju možemo dati za otplatu zajma. Pošto se zajam ima otplatiti za 6 meseci, može se jedan potrošač zadužiti naj\'iše sa šest puta tolikom otplatom, dakle
l/H
dohotka >< 6 =
16 4
=
;
mesečne
plate
može najviše da iznosi polugodišnji dug dotičnog potrošača (otprilike onoliko koliko iznosi plata oel dye nedelje). 192
13
193
Da bismo izna;:;li taenu računsku formulu maksimalne visine potrošaelwga kratkoročnoga zajma u novcu za razne štedne budžetske stavke, treba da tačna izrada gornjega primera izgleda mako: Zadatak: Iznaći maksimalnu visinu kratkoročnoga zajma namešteničke porodice (yieli str. 138) čiji je dohodak 2.700 dinara mese;:;no, štednja 6.65%, krajnji rok otplate 6 meseci. Rešenje: 6.65 % od 2.700.- d maksimalna je mesečna otplata zajma, a za 6 meseci 6-puta toliko, tj. 2700
~ ~'g~ X
6 = 1.077.30 dinara.
Ako mesečni dohodak oznaeimo sa d, mesece koliko traje otplata sa Jn, :štec1nu staYlm sa 8, onda bismo dobili OYU formulu: ., cl,~ Jn kratkoroč11l zaJam = 100 tj. maksimalna yisina kratkoročnoga duga nade se, ako se produkt mesečnog dohotka, postotne štedne budžetske stavke i mesečnog roka zajma podeli sa 100. Zaduživanje u gotovu u s\Thu kupnje odeće, hrane i dr. ili zaduživanje kupovanjem stvari na Yel'esiju može sa svim troškovima i kamatama da dosegne samo one iznose mesečnog otplaćivanja kolike su meSet-I1e budžetske stayke te vrste. To je samo nominalna mogućnost zaduženja. Styarna moO'ućnost zaduženja zavisi od toga da li je gazdinstvo u sta~ju da podmiri svoje potrebe onim količinama i onom vrstom dobara koje dobije na yeresiju. Ako je na pr. u troškovima života jedne porodice izračunata minimalna mesečna budžAtska stavka za hranu 900.- cl, onela se tu mislilo na kolieinu i kvalitet namirnica koje se dobijaju na pijaci za gotove pare. Pošto je ono što se dobije za 900.- dinara na yeresiju manje, to i dug o\'e nste, ukoliko ne bude bilo kakvih novih izvora za njegoyo podmirenje, dovodi porodicu, u izvesnoj meri, do oskudice. Do koga se opsega proteže u pojedinom domaćinstnl oskudica koja je nastala dugom, zavisi od veličine tro:škoya kojima taj dug domaćinstyo opterećuje.
Tačna veličina ćinstvo odreduje se
troBkova kojima dug opterećuje domarazlikom izmedu cene po kojoj je roba kupljena na veresiju i njena tadanjeg opštega niyoa cena. Rekli smo u Ekonomici potrošnje ela se niyo cena ispoljava u kUpO\'IlOj moći novca: ukoliko je nivo cena niži utoliko je kupovna moć noyca veća, i obratno. Pošto je cena robe kupljene na veresiju veća oci opštega nivoa cena, to je i kupovna moć novca dotičnog potrošača-dužnika u tome slu194
eaju na pijaci najniža: nazyacemo je donjom ili L'eresijskom tačkom kupovne moći novca. Ako je roba kupljena na pijaci za gotovo pod srednjim uslovima privatne trgodne, odnosno prema opštem niyou cena, onda je kupovna moć no,'ca dotienog potrošaea jednaka opštoj kuponlOj moći no\'ca na bazi indeksa eena namalo. Tu ćemo nazvati indeksnoJJ/ kupovnom mori !lovca. Još imamo (JOl'Jljll ili ;?:(ldnlŽJlll kUPOVnll moć novea pojedinog potrošača, tj. kada dotični potrošač dobavlja robu preko s\'oje zadruge. Kupovna moć novca pojedinih potrošača, dakle, kreće se ili oscilira oko syoje indeksne tačke, penjući se do gornje zadružne i padajući do svoje donje veresijske ta61m. Iz Ekonomike potrošnje poznata nam je indeksna taek a, na njenu veličinu ne mogu da utieu pojedini potrošači u organizaciji svoga gazdinstva. Veresijska i zadružna tačka proizlaze direktno iz načina yoc1enja domaćinstva, ali u pojedinim prilikama sam se domaćin odlučuje izmedu sye tri tačke. Domaćin podiže kupoynu moć svoga novca do gornje, zadružne tačke uzimanjem u zadruzi za gotovo, a obara je na donju, veresijsku taeku Imela kupuje na tefter, na rate i pomoću kupovnih uputnica. Izvesna trgoyačka privatna preduzeća, u nastupu konkurencije, nevešto oponašaju zadružnu kupnju u gotovu tzv. rabatnim bonoYima, markicama i sl.
§ 55
Plaćanje
u gotovu
Plaćanjem u gotonl potrošač je slobodan u izboru mesta gde će kupiti, nste, kvaliteta i cene robe. Sposobnost kupca sa gotovim parama ogleda se u tome što se on tako pojavliuje na pijaci ravnOpraYllO sa prodavaocima i s njima, pod usloyiIna slobodne konkurencije, pregovara o svim usloyima kupo-prodajnoga posla. Pri tome takav kupae nije samo vezan za kupnju od trgovca posrednika, on je u mogućnosti da kupuje direktno proizYocle i od samih proizvadača, od zemljoradnika, od zanatlija i dr. Da bi potrošač bio sposoban kupac, znači, potrebno ie i da ima uvek pri sebi doyoljno novaca, odnosno da onela kada dode do novca nabaYlja odjedamput sve ono što mu je potrebno do momenta kada bude dOBao do para. potrošač sa stalnim i povremenim (nedeljnim, mese(~nim) prihodom (radnici, nameštenici, činovnici i dr') nema, dakle, svakidanje kupovne sposobnosti. On ima na pijaci da bira: ili da ranijim dohotkom nabavi sva potrebna sredstva do naredne isplate svoje zarade, - ili da nac1e trgovca koji će mu stalno davati na veresiju robu do roka isplate njegove zarade. U mnogo slučajeva ne zavisi ni od samog potrošača ela li će se snaći na pijaci na jedan ili na drugi način;
13*
195
pOgOtOHl ako se najamnina isplaćuje unazad, što je redovit slui:·aj. Dok je raelnik na poslu, on mora sam sebe da finansira, mora imati neki početni kapital za izdržavanje, jer on svojim radom kreditira svoga služboc1mcl1, dajuci mu rad unapred, a primajući protmTednost unazad. Plaeanje u golonI ugroženo je danas naroeitim razyitkom pijačnog finansiranja potrošnje. Svakog potrošača, za koga se zna ela ima iole kaknI st"lnu zaradu, na pijaci i:~eka trgovac-yerovnik, koji u finansiranju potrošnje nalazi speeijalne ohilne izyore svojih zarada. -e lllnogo slučajeva poja\'ljuj e se i sam precluzimač kao zajmoc1a\ae, ali retko sa gotovim parama (predujmovima) nego sa robom.
§ 56 Kreditiranje kupoynom knjižicom Yeliki deo današnjega potro!:iačkog kredita sprovodi se uzimanjem robe na veresiju pomoCu kupovnih knjižica, koje se obii:;no nazhaju bakalskim tefterima. Potrošač tokom meseca kupuje kod trgovaca, obično bakala, razne namirnice, čije se cene i količine upisuju u knjižicu, pa se njen ukupni mesečni iznos plati objeclamput. OYak\'o kreditiranje potrošača recloYito traje mesec dana, ali se u mnogo sluča jeva zaostala mesečna plaćanja protežu i za nekoliko meseci. TJ početku, kupovna knjižica je služila samo kao dokazno srec\s\.,'o o količini i ceni uzete robe, a kasnije se preobraža\'ala u jedno naročito kuponlO sredstyo sa tom čudotvornom moći ela snI kuponm moc pojedinog potročača koneentl'i;;e u duCan jednoga trgovca. Tako, danas potrošači sa bakal skom kupo\nom knjižicom u ruci zarobljuju svoju široku pijaenu kUPOVllU moc u radnju svoga baka la. Za njih u dotičnoj robi ne postoji yit;e slobodna pijaca, nego samo jedna jedina bakaIska radnja. . Imalac hakaiske kupovne knjižnice nije vezan u kupovini namirniea samo za jednu radnju, nego je sputan i u izboru kvaliteta i cene te robe; on ima da se zadovolji onim !:ito mu se tu daele. Ipale, njegov odnos prema dotičnom bakalu nije uvek jednak, on je različit prema soeijalnom položaju samog potrošača i materijalnim prilikama u kojima se nalazi taj trgovac. lJglavnoll1, pokazuje se u novije \Teme kao pravilo da kupovna moc kupovne knjižiee opada ukoliko je materijalni položaj dotičnoga potrošača slabiji, a sa jačim materijalnim položajem ta kuponla moc raste, ali najviše do indeksne kupovne tačke. Pored toga na kup ovnu moc knjižice utiču i druge okolnosti u kojima se nalazi i dotični potrošač i trgovac, kao i priHedno-organizatorski nivo samoga trgovca, stanje njegovih poslova, prezaduženost, nemogućnost ela naplati svoja ranija potraživanja; dalje ne-
196
pismenost l)ot1'Ošača, njegO\'Cl kuĆ'na rasipnost, odnosno neuravnoteženost uvodenju cloma(;instva i elI'. RarakteristiC'l1o je da i izclavaoei i primaoei kupovne knjižice pripadaju, ili barem naginju, nižem stupnju svoje klase. Orl trgovaca pribeg'ayaju izcla\unju knjižnie0 uni koji ne:najll veCe trgoYai':ke spreme, koji raspolažu manjim kapitahm~, pa. hoCe na lak način ela dodu elo za1'a(la. Xa drugoj stral11, .om se susreeu upravo sa onim potrošat~ima koji su sa mahm materijalnim sredstdma, a sa svojim razrivenim cloll:acinstYom drže ot,'orena \Tata spekulacijama zelenaškog kapItala. Sam taj soeijalni položaj i jednih i drug:ih daje zelenaš];:om kapitalu mogll!~no:;t da u dućanima okUI)i velike mase takvih potrošaC;a i da ih učini svojim poclanicima, oel kojih samo nekoliko desetina ima da izc]ržaje po jedno,Q:a bakala-gazdu. Xeka samo pedeset takvih mUt;terija koji kLIpuju na knjižicu daju svome bakalu mesel:;11o po (50 dinara (joliko najmanje) više nego što bi platili kacla bi kupovali bez knjižice, za goto,' novae, taj hakal pravi i sebe ;;isokim Nnonlikom sa mese~nom platom oel dinara 3.000.- (50 mušterija po cl 60.-). Tako te njih peclesetoriea ela plate dvaputa bolje svoga bakal a nego t;to je ijedan oel njih u službi plaćen. Poreci toga, dobar cleo zarade pripada tome bakalu kao normalna zarada trgovačkog kapitala u detaljnoj trgovini. Kada je potrošačm, odnosno njegoloj porodici elata u ruke knjižica, onda zavisi mnogo oel :;pekulantskog eluha trgO\'ca ela kroz tu knjižicu prode što yeU deo potrošrtčevog prihoda. Takli trgovci dobro poznaju svoj "kvart", njegove stanovnike i prilike svake porodice u lliemu, pa ce znati koga Ce i do koje s\ote kreditirati. Staviše, cloyitljiviji trgOlci nastoje da u svoj "tefterski bart" privuku dobre mut;terije, starajuCi sc ela im nadu stan tu II blizini. TJ novije eloba, kada se osetila teškoća u izdavanju stanova, oyakYi trgovci dolaze II lezu i sa kuCeylasnicima i posreduju u iznalaženju kil"ajclžija, pa šta ,i;;e i preuzimaju na sebe jemstyo kuCevlasniku da će mu taj stanar plaćati uredno kiriju. Njima je glanlO da oko sebe priviku ~to yeći broj mušterija "teftera;;a", koji će im osigurati redovni meseC'ni prihod. Unašanjem kUPOYl18 knjižice u kuću domaćin gubi iz svojih ruku upranl nacl troškoyima SVOi!"a doma(oinstla. Sada je s\"ako kućno čeljade, pa i pomoćnica,~ slobodno ela na knjižicu kupuje šta llOCe. L mnogo slučajeya čeljad se zadoyoljaya sa ne;;lo (;okolacle ili kolonjske ,oele, pa i ne gleda kaha joj se rolJa daje i kako se meri. Ako deci zatreba no\'aca za utakmicu ili bioskop, ni"n retki slučajeyi da im tak ay trgovac daje i gotO\'e pare, va ih piše u knjižicu pod naznakom kakye robe. Za cenu se uopšte u tefterskol1l sistemu i ne pita, beleži je sam bakal kako hoce. Tako se dotieni potrošač
197
T
izoluje oel svih pijačnih promena cena, naraYl10 prema dole. Ako cene poskupe, bakal je brz u pisanju nove cene. Kiže cene upisuju se jedino onda, pošto je svak za njih saznao. Oyal~o odredh"anje cena čini kupovnu moć knjižice nižom od bIlo koga drugog kupovnog sredstva, odnosno načina kupovanja. Kada se na koncu meseca knjižica sabere, onda se tek ukaže njena praya slika, pa makar se u nju sYe sa strane trgovca beležilo poel najpoyoljnijim uslovima: veš tački se styorio jedan dobar deo lažne kupovne moći dotičnoga potrošača. Kod velikog elela sitnih i srednjih potrošača možemo se uveriti da se pomoću knjižice više kupuje nego što bi se kup
§ 57 Kupovanje na rate Dok se kupovnim knjižicama u bakalskoj trgm"ini stvara lažna kupoyna moć potrošača u toku meseca, dotle se u ostalim radnjama prodajom robe na rate ta moć izmišlja i falzificira u većem opsegu i za duže 'Teme. Kod knjižice se radi o jeftinijoj robi koja je neophodno potrebna za svakidašnji život; na rate se kupuju skuplji predmeti koje ne mogu siromašniji potrošači odmah da plate. Pn"i predmet koji se počeo u kuću na rate unašati bila je mašina za šivanje. Njenu potrebu najviše i oseća siromašan svet, čija čeljad sama sebi i svojoj porodici šije odeću, odnosno dopunjuje kućni dohodak šijući za druge. Za mnoge porodice nabavlm šivaće mašine više je bila izvesna neophodna produktivna investicija, kako bi se iz same zarade mogla postepeno otplatiti. Treba, dakle, da odmah istaknemo da je prYobitno posao na rate počeo produktivnim, a ne
198
polroša['kim kreditiranjem domaćinstva. "Udoban" način plamami svet da se upušta u kupm"anje na otplatu i onih skupljih predmeta kojima se potrošnja proširuje, kao na pr. svih kućnih mašina, nakita, glasmira, nameštaja, slik8, knjiga, odela, štofoya i ck Trgovački je kapital izgradio danas na pijaci naročiti si.stem prodavanja na otplatu, i to specijaliziranjem prodavmca i biroa, slanjem trgovačkih putnika, reklamiranjem i dr. Posao se pokazao i za trgovca i za fabrikanta dvostruko unosan: ])1'\"0, jer tako prodaju sve ono i onoliko koliko ne bi prodali za clugi niz godina; drugo, oni prodaju ovako pod uslovima koji su pijačno najpovoljniji. Dok je prodaja na kupon1U knjižicu strogo vezana za pojedina naselja užega područja, dotle je posao na rate .uzeo narodni i meClunal'odni opseg. lT svakoj su državi poznate naročite yelike trgovine, koje svo svoje poslovanje drže na ratama. K eke su trgm'ine u ovome poslu stekle medunarodni glas, kao na Pl'. u Parizu firma Duf'aycl, u Engleskoj Graves u Sheffield-u. lT Ujedinjenim Državama Sevel'l1e Amerike ovaln"e trgovine razašilju po čitavom s,·etu robu koju prodaju na rate. Skoro svako mesto, pa i ona najmanja, ima po koju poznatu trgovaNm firmu, u čijim je knjigama zadužen veliki deo stanovnika t09:a mesta. Yrsta robe oCll'ec1uje način kako će se voditi ovaj posao. Predmeti stalne potrošnj e nepre kic1no Yežu potrošača za jednoga taln"oga trgovca. :\Iušterija na pr. stalno kupuje kod njega platno, peškire, košulje i sL, a to se sve knjiži na naročitom tekućem računu: za odnesenu robu mušterija se zadužuje, a za mesečne uplate priznaje. Tako se rate daju, neprekic1no syakoga meseca, godinmna, pa i decenijama; pošto je dugovna strana m"oga računa zbog neprestane kupnje stalno otvorena, beskrajna, to dužnik nikada ne prestaje sa dayanjem rata. Tekućim računom veže se mušterija za jednu te istu trgoyinu manufakturne i kratke robe, isto kao Sito se kupoYl1om knjižicom veže za jednoga bakala. Potrošač se obYezuj8 na plaćanje rata potpisivanjem raznih isprava, obično menica i obveznica. Obveznice su obično štampani formulari. Mušterija koji potpiše tu ispravu podvrganl. se sa p1'an1e strane svima onim uslovima kojima trgovac osigurava pravovremenu naplatu svoga potraživanja. Kako ovaj posao najviše vegetira u širokim, slabo oba\'eštenim narodnim slojeyima, koji nemaju pojma o praYnim propisima i o organizaciji yoctenj a trgovačkih, pa ni gr adanskih poslova, mušterija yećim delom i ne zna šta potpisuje. Ako agent firme oseti da je domaćin u te stvari upućen, on se njemu i ne obraća, nego neiskusnoj domaćici i ostaloj kućnoj čeljadi. U mnogo slučaje\'::! kupac se kao potpisnik te isprave nalazi u kakvoj nuždi, pa mu ne ostaje ništa
ćanja
199
drugo nogo da potp išo sye ono što piše na formularu. Kojiput su takyi formulari tako Yešto sastavljeni, da potpisnik i ne nazire neku sakrivenu prodavalačevu nameru. Recimo, potpisuje se obaycza za otplatu serije izvesnih knjiga, ali u otplatnici stoji otprilike napisano ovo: "Kupujem seriju (tih i tih knjiga) uz cenu oel cl 500.-, te se obvezujem da plaćam mesečno po cl 50.--. Preduzeće će mi knjige poslati čim izaciu iz štampe." Kupac misli da će knjige odmah doći; medutim ih prodavalac štampa postepeno, šalje jednu po jednu, a zadnju nakon poslednje uplate. Izdavač je jednostavno ovim "ratama" (bolje pretplatom koja je data unapred) finansirao svoj izcbr<;ački posao beskamatnim kreditom. Otplatnica je sastavljena iz samih klauzula koje osetno torete potroša("o-c!užnike. !ledovito susrećemo ove klauzule: 1) Klauzula pric1l'žaja Y]asništ\a, koja doslovce glasi: "Kupljeni predmet poHajo moja svojina tek posle potpune isplate. Do konah10 isplate ostaje vaša svojina, te je meni samo poY(;ren. Taj predmot stoga ne smem ni otuctivati, niti založili, niti dati komo na poslugu, niti uopšte proneveriti, a poprmke i promeno obaviGu jedino preko vas. Vama je uvek slobodno da se m-erite da li je predmet kod mene i u kojem jo stanju. Oštoćonjo ma kojim slučajem ili nestanak predmeta snosim ja sam, i to oel dana kada mi je poveren, te vam moram u tim sluc-ajevima štetu potpuno naknaditi. Svaku promenu slana moram ,-am najmanje tri dana ranije prijaviti. Isto tako moram vas odmah obavestiti o eventualnoj sudskoj z8hrani - popisu prodmeta. Ako budete prinuđeni ela podnesete tužbu na priznanje vaše svojine, obvezujem se da eu vam sve vašo troškove sudbene i izvansudbene naknaditi u . . . . . . " (mosto seclišta centrale firme). Kada sam trgoya(~ kupuje robu na veresiju, smatra kao svoje l1eokrnjc·no pravo ne samo da sme po svom nahođenju raspolagati robom, nego i parama koje uzme nakon prodaje toga predmeta. Potrošaču kao dužniku, naprotiv, zabranjuju se pomenutom klauzulom najosnoYnija prava, koja proizlaze ne samo iz \Iasništva, kao neograničenoga prava raspolaganja izyosnim predmetom, nego i iz poseda tuciih predmeta: ne sme predmet ni popraviti ni posuditi; on mora trpeti ulaz fil'lllinih agenata u kuću i clr. Kada bi u trgovačkom, odnosno stečajnom pnwu za trgovce bio zaveden ovakav prm'ni režim, kaka\' oni zavode između sebe i potrošača, oni bi sYi iz reda zm-apiJi da je narodna privreda u opasnosti. Kada se sa otplatnicom pojave stranke na sudu, prodavaoci ohično oyaj čisto kup o-prodajni ugovor preobuku u ugovor poel kiriju: predmet je samo iznajmljen kupcu pod kiriju, a rate su ta kirija; kada se rate otplate, predmet prelazi u svojinu kupca. Zaista, treba samo biti vešt i u poznavanju pravnih norma, pa znati živeti!
200
2) Klauzula gubitka prava na ugm-orene rolwre obyezuje kupca da odmah plati čitav ugovoreni iznos, ako zakasni sa ugovorenim načinom plaćanja. Ova se klauzula nalazi danas u svim otplatnim obveznicama, te doslovce glasi: "Ostanem li u zaostatku makar i jednim obrokom, gubim pravo na obročnu otplatu, te dospeva isplata čitavoga ostatka kupovine." - Kada bi banke nametle trgovcima, svojim dužnicima, ovu klauzulu, da joj za slučaj neplaćanja jednoga dela duga ima odmah da isplate s\'a njena potraživanja, onda bi sva čaršija jednoglasno zapretila predajom ključeva sudu, da joj se otvori stečaj. 3) Klauzula nadležnosti suda mesta gele borari prodavalac, odnosno njegova centrala, pa makar se stvari prodale i preko filijala: "U slučaju gubitka prava na obročnu otplatu, a i onda, ako se ne držim svih uslova u ovoj olweznici, imate samo vi pravo, ela po volji od kupo-prodajo odustanete. U slučaju spora ma koje vrste, koji nastanu u vezi sa poslom, naznačenim u ovoj obveznici, poc1\Tgavamo se i ja i vi neopozivo i pravovaljano neprizi\'tlOll1 pravoreku stalno izabranog (obrtničkog) suda Trgovinsko-industrijske komore u . . . . . . ". - Velike li mogućnosti za nekog poel vornika, odnosno radni.ka, recimo iz Rogatice u Bosni, da mogne da osvane pred tim sudom i ela zastupa svoje interese! 4) Klauzula odricanja, kojom se kupac odriče prava svih ranijih uplata u slučaju ela do kraja ne udovolji svojoj obvezi. Ne može biti izrazitija pijačna karikatura trgovačkog reguIisanja privatne svojine nego što se pokazuje u ovoj klauzuli: "U slučaju gubitka prava na obročnu otplatu, a i onda ako se ne držim svih uslova u ovom listu, stičete samo vi pravo da, po volji, od kupo-prodaje odustanete, to mi predmet bez sudskoga posredovanja oduzmete. To pravo zadržajete i onda, ako ste protiv mene već i tužbu predali i tražili ispunjenje ugovora. - Poslužite li se svojim pravom, te odustanete od kupo-prodaje (sad kupo-prodaja, sad najam !), uplaćene rate kao i kapara ostaju kao naknada za eventualne štete, troškove i izdatke, a naročito za porez, upotrebu i smanjenje \'rednosti predmeta, te ostale troškove koji proisteknu iz dobave predmeta." - Kad je čovek nadmoćniji, nije mu teško da stvara i svoje privatne zakone, kojima samovlasI1o formuliše svoju autarkiju. U takvom zakonodavstvu izgleda da pretežno i živi današnji potrošač, koji svome verovniku više koristi, ako neuredno plaća. 5) Klauzula poništavanja svega onoga što se kupcu obećalo pri sklapanju ugm-ora kupovine na rate. Ovo je za potrošača najbolnija tačka u čitavom poslu. Agenti i razni posrednici mame ga svim mogućim obeeanjima jeftine cene, dobrog kvaliteta, najbržeg načina isporuke, malih rata, za koje se veli da ih ne treba baš uvek na vreme i platiti i
201
(Ir., ali 011, u najyiše s!učajeYa, i ne eitajući šta piše na formularu, potpisuje i ovu klauzulu: "Izjavljujem izrično da vas ne veže ni jedan uslov ili dodatak ugluyljen izme(lu mene i vaših nameštenika, posrednika i drugih, koji nije označen II ovom ugoyoru." Ako koji oprezniji mušterija i pročita ovu klauzulu, posrednik firme obično odmahne ruku, objašnjayajući ela to samo tako (!) tu stoji, ali se ne treba toga držati. ?\a\eclene klauzule nisu izmišljene, one su samo prepisano iz otplatnice jedne velike svetske firme koja ima razgranato poslovanje i u našoj državi. I\ocl firma koje prodaju predmete čija se ITec1nost zastareYanjem modela smanjuje ili kl'ari, uz otplatnicu kupac reclOlito daje imenicu. :'Ilenicu potpisuje sam kupac kao prillYatnik, žena kao izdatnik i još jedan jamac, odnosno inclosant. Ova se menica odmah ne popunjuje, nego se ostavlja na ""olju samome trgoycu da na njoj ispiše svotu i dospeće prema svojoj ličnoj potrebi. TrgoYRc ima dvojaku korist oel menice: on je može pre dospelosti prodati (eskontOl'ati) kaIn'oj banci: sa menicom u ruci on može vrlo krat~ kim postupkom ela natera dužnika na plaćanje. Ako ne bl trgovac prema potroša(::u ispunio sye s\'oje olweze u pogle.du predaje, uste i k\'aliteta robe, potrošač kada dade mel1lCl~ nema moo'ućnosti ela mu to na suelu kaže, pa da se oc1brul1l od evelltt~alne tužbe. Potrošača za naplatu menice i ne tuži sam trO'ovac, neo'o neka banka koju potrošač i ne pozna. RedoYi'to njemu'"ne ostaje ništa drugo nego ela plati menicu, pa da onda sam tuži trgoyca ako bude u ?\'ome poslu. š~a oštećen. Ako hoće potrošai:\ da onemogućI trgovcu daljnje prenašanje menice na banku, tj. da menica ostane samo kao o'arancija u rukama tOO'a trO'oYca, on to može postići tako ~ko na menici napEle "'ovo: '" platite gospodinu X N., ali ne po njegovoj naredbi. U tome slučaju, ako bi nastao spor na sudu, prema potrošaču jaYlja se lično sam trgovac, kome se može prigoyoriti z bog neurednosti posla s njegove strane. Pošto se menica plati, potrebno je da je dužnik odmah uzmo natrag sa potvrdom na njoj da je plaćena.. . Roba se može kupiti na rate i zadUŽIVanjem kod naročitih banaka. Tada se izmedu posloda\'ca i trgovca uvlači banka koja daje potrošaču tZI~. kupoynu uputnicu ~l zamenu za otplatnu olweznicu i menicu. Kupovnim uputmcama potrošač može da kupuje po raznim trgoyinama koje stoje u POSlOYl10j "ezi sa dotičnom bankom.
Posledice kupovanja na rate. Prva i najznačajnija posledi(':1 kupovanja na rate je rastayljanje potrošača od njegO\(: stvarne kupoyne moći. Onda se tako !mp.uje :oba slabijeg kvaliteta, "iše cene i one vrste bez kOJe bl mace moglo da bude dotično gazdinstvo. 202
Pošto kupar; nije prisiljen c1:1 l'olm plati odnnh, on ne može bez planskog snalaženja da zna kolika jo dana::;nja yrednost njegoYe kasnije kupovne mo('1. LakoY:,:l'an syet uzima tako robu bez ikakve mero, pa onda kasl1I]e strada kada sve to treba da se plati. Ima dosta slneaient da se iz potrebe gotoyoga nOlca oclmal: preprodah~ preclm~ti koji su kupljeni na rate. Pri tome se Jecha naplati l pol.onea.onoga što se ima da plati za robu, Ol'ako se ne kupUJU om predmeti koji su najviše potrebni nego oni koji nam se ponude, odnosno na koje nas nagovore agenti taJn'ih trgo\'ina. Izbor robe ne vrši u: mnogo slučajel'a sam domaćin, nego lakoyerna ostala čeljad, koja nema II vidu celokupne ku6no potrebe. Obieno se kuća napuni na rate kupljenim syim onim predmetima koji su mnogo manje potrebni ne,[W li mnogi druai koje bismo nabaYiii da smo kupili za gotolo. "" Sa kYalitetom robe ne prode S8 takoder ništa bolje. Ko kupuje na rate u ulozi je osobe kojoj se 110';\0 poklanja. A poklonu se, kako narod Yeli, zubi ne gledaju. Donekle može ela se bira roba koliko je ima u c1otienoj l'cl(lnji, ali je kupac isključen iz izbora na celoj pijaci. . .., . Do koga iznosQ l1Ql'aste cena II O\,0J kuponm Ylcll se iz onih uslo\'a poel kojima se roba prodaje na \'eresiju. U pogleelu cene pri oyom poslu mnogo se i .ne p,ogada, pošto je kupac reeloyito \,ezan samo za 1T10 mah broJ pl'odaYalaca koji će mu robu clati na veresiju. "Trgo\'ina koja pro(laje na rate - eitamo u nauci o tt'goyini -- ima P1'l'O u cene robe ela uraeuna sIe ono što se ~;ačuna i kod robe koja se prodaje za gotovo. Onela dolazi prava kalkula~ija, koja se, prema mesnim prilikama i \Tstama robe, !n'ece oel 90 do 120%. Name:::taj može najviše da se poskupi za 100%. To poskupljenje kod nekih artikala mora biti niže, a to je jednostavnija roba, kao što su stolice i kuhinjske klupe, dakle predmeti eije su cene s\'etu poznate, a leće pos.l~upljenj.~ moO'lo bi ela izazove nepoYerenje. Sama se kalkulacl]Q sastOjI iz ~Yih O'lamih stayaka: G (elo 8) po sto za kiriju, 8% za reklamu,'" 12% za opšte troškoY
1) Gesamt.Organisation eles moclernen Dc:ailge:;chiiftcs nette und Ernst Liiclecke, Berlin 1913.
\'011
Jean-
203
XV glava: Snabdevanje gazdinstva
kućnog
§ 58 Uopšte Kucna se gaZdinstva snabdevaju na pijaci, bilo neposredno svojom samostalnom kupnjom ili posredstvom svojih nabavljač.kih zadruga. Kada domaćin postavi sebi pitanje kojim će od oya dva načina da snalJdeva svoje gazdinstvo, on se sučeljuje sa velikim problemom racionaliziranja posredstva izmec1u proizvac1ača i potrošača. Racionalizirati ovo posredstvo znači otstraniti sve troškove koji nepotrebno terete potrošnju i smanjuju one koristi koje bi trebalo da proizYactač ima po pravednoj vrednosti syoga rada. Domaćin može samo onda da počne da racionalizira svoje snabdevanje, ako se detaljno upozna sa svim troško\'ima svakoga pijačnog posrednika zasebno. Iz ovoga njegoya poznavanja ne isključuje se ni njegova nabavlja(~ka zadruga; šta ,-iše, ona je za njega praktična skola u kojoj se upravo od njega traži da smisao svoga dobroga gazdinstva unese i u ovo veliko područje ekonomije savremene potrošnje. Domaćini se samostalno snabdevaju pod vladom sistema trgo-dne namalo, koji obuhvata šest moćnih poslovnih tipova: mali samostani dućan; specijalni elu6an; veliki magazini; poslovanje preko filijala; verižni dućan sa jedinstvenim cenama; i slanje robe poštom. U nekim državama igraju još u snabdevanju potrošača važnu ulogu i tzv. trgovački klubovi. U našoj državi zasada susrećemo mali samostalni ducan, specijalni ducan, robni magazin i poslovanje preko filijala. Mestimično domaćini se namiruju i poštom od velikih trgovačkih radnja za prodaju namalo. Verižni dućani sa jedinstvenim cenama nisu u nas još prodrli, ali su uzeli velikog maha po S. A. D., Engleskoj, Nemačkoj i drugim državama, gele je detaljna trgovina razvijenija. Posao ovih radnja sastoji se u tome što one pripadaju istome ylasniku, obično akcionarskome društnl, te
204
su poc! istom firmom rasprostranjene po svim delovima V8: likih gradova, pa, šta više, i po okolici tih gradova. Dućam su im ureL1eni na jednak način, a u njima je roba rasporedena po ocleljenjima, tako da slične vrste robe i približne vrednosti prodaju po istoj ceni. U jednom takvom duranu, na pr., za snl se robu odredi samo par jedinstvenih cena (sye za 3 dinara sve za 6 dinara). Ovakve jedinstvene cene mame kupce, ali se u njima većinom prodaje roba lošijeg jn"aIiteta, uz to ne može se kupiti sva roba, pa kupac mora ela posećuje i ostale du6ane. . ~. Yerižnim dućanima polaZI za rukom da troskove smanJe ve(~om svojom kuponlom m06i, velikim na?avkam~, stapdardiziranim uredajem i načinom prodaYanJa, kao l brzun prometom. Na drugoj strani ove radnje povećavaju sYoje troškove ogromnim personalom, velikim kirijama i težnjom s,"ojih Ylasnika za što većim i što lakše stečenim zaradama. Tako je njihova "bolja" služba potrošačima :'.~1110 pl'iyidna; ono što se smanjuje cenom, pm"e6ava se slabIJIm kvalitetom robe i prodavanjem onoga što doma6instvima uopšte nije potrelmo. Medu sdm oblicima detaljne trgovine danas, naročito kod nas, još najYiše prevladava samostalna privat~a prodavnica namalo i nabavljačka zadruga. Upravo stOJI1110 na pomolu poslovanja velikih robnih n;agazina.. U Velikoj Britaniji od celokupnog prometa detalJne trgovll1~ otpad!,! oko 57 % na samostalne prodavnice, 26 % na velIka kapItalistička preduzeća za prodaju namalo i 12.5 % na potrošačke zadruge. U S.A.D. ove brojke i~gl~daju o,:a}w: 65.6(?! 34 % i 0.4 %. U Nemačkoj, FrancuskoJ, SvedskoJ 1 HolandiJI na samostalne prodaYnice otpada izmedu 76 % i 85 % celoga detaljnoga prometa.
§ 59 Mala privatna prodavnica Mala privatna prodavaonica pretežan je oblik trgovine namalo, tako da i u zemljama ja(~e zadružne svesti još i sada na ovakve radnje otpada najveći deo robnoga prometa kojim se snabdeva potrošnja. Po našim mes~ima, većim i manjim, kao i po selima uz zadruge pos~l9u, uglaynOpl! samo ove prodavnice. Njihovi su pretstaYl1lCl mnogobro]11l sitni trgovci, čije izdržavanje i bogaćenje naj:'ećim del<;)1n i tereti današnju potrošnju. U njihovim redOVIma n!llaZl ~a c1ruO'arstro svoju opoziciju, koju nastoje da opravdajU nekIm svojim socijalnim položajem, stavljajući pred jaYnost pitanje svoga opstanka. Šta yiše, oni uobraž~vaju da ~p~lovin: nestankom ne bi ni država imala od cega da ZlVl, kOJa se "najvećim delom izdržaje iz njihovih poreza". Ta uobrazilja
205
ide tako daleko ela iz s\'ojih trgonekih knjiga ne vide s\'e poreze u eenanlQ koje plaćaju potrošaci, bilo pre zaključka bilansa (slu<~'aj taksa i posrednih poreza) ili posle toga zakljun;::}, kada im i posle uplate poreza ostane dobar deo zarade za s\oje izdržavanje i proširenje radnje. Potrošač zadrugar gleda tal\:\'im prilikama ot\"oreno u oči, ne ulazi ni u kaknl borbu, nego se samo pita pod kakvim uslovima on kupuje u tim prodaYnicama. Njega interesuju smetnje sa oYe strane, koje mu ne dopuštaju ela se u colosti, pri naba\ei dobara, mog:no koristiti naučnim i tehničkim nanaprecima proinodn]G i saobraćaja. Za domaćina je glavno da znaclne koliki su troškovi kojima mala privatna prodavni :a, sa S\ojo strano, opterećuje proizvađačke i velikotrg-ovat'ke cene. Ye like razlike izmedu cena naveliko i cena namalo na današnjoj pijaci, narot~ito u pogledu poljoprivrednih proizYocla, daju potrošaču dosta povoda da se temeljito pozaba\'i svim pitanjima detaljne trgovine. Veličina opterećenja potrošnje sa strane malih privatnih prodmnica možo se lako raspoznati po onome delu narodnog dohotka koji otpada na vlasnike tih radnja. Ta se stavka u svakoj cll'žmi može videti iz neposrednog poreza kojim su te radnje opterećene. Bruto prihod ovih radnja može se proračunati i prema robnom prometu trgovine namalo, razlikama cena izmeclu trgoyine nayeliko i trgovine namalo, kao i po natinu kalkulacije cena u privatnoj detaljnoj trgovini. Po brojnosti i imućnom načinu života vlasnika ovih l'adnja dade se lako zaključiti da su s ove strane nametnuti potrošačima veliki materijalni tereti. Prema poslednjim istražinnjima g. Elarka sa Univerziteta Kembridž u Velikoj Britaniji godine 192D iznosila je syeukupna vrednost proizvedene i uvezene robe potrošae:kog gazclinstva - industrijskog, zemljoradničkog i rudarskog porekla - 2"728 miliona funta sterlinga; tro';km'i nj ena prometa iznosili su 748 milijona f. S"' odnosno 27..± %. l~ godini lD31 po])ela se o\'a stopa na 33"2 %. U S. A. D. godine 1929 iznosila je celokupna vrednost proiz:'edene i UY8zene robe 83.759 miliona dolara; troškovi trgonne namalo i nayeliko iznosili su 20.685 miliona dolara, odnosno jednu čet\Ttinu. Prema proračunima profesora Juliusa Hir';a troško\'i trgovačkoga prometa progutaju od 20 do 25 % \Tednosti narodne proizvodnje. Veličina bogatstva trgovaca namalo po pojedinim sredinama znak je po kome se može raspoznati ovo opterećenje. Primecuje se, naročito u zemljama gde se traovački kapital ispoljava jače od industrijskog, da je najv;ći deo Ylasništva kuća II rukama trgovaca namalo. Sve veca razlika izmedu cena naveliko i cena namalo postaje predmetom opšte, javne pažnje. Potrošač-zadrugar 206
ne zamera toliko sitnom trgovcu kao socijalnom biću, koliko maloj privatnoj prodaYnici koja, po prirodi svojih ekonomskih zakona, stvara takve troškove bez kojih bi inače promet dobara mogao da bude. Tačna veličina razlike, odnosno zategnutosti izmedu cena naveliko i cena u malim tro'oYačkim prodaYnicama ne da se odrediti. Ona zavisi od vrste robe, njene vrednosti, sredine, odnosa izmectu kupca i prodavaoca, kreditnih odnosa i dr. Videli smo koliko potrošački dug opterećuje kupnju. Kod nekih artikala cene namalo veće su od onih naveliko preko 100 po sto, kod ostalih od 15 do 50 po sto. Ipak, ako se od cene namalo odbiju specijalni troškovi (riziko i dr.), može se govoriti o jednoj srednjoj "normalnoj" ceni. Kao taIn'a velieina ona ulazi i u indeks cena namalo. Ka osnovu indeksa cena namalo i indeksa cena naveliko ne može se zategnutost tih cena ustanoviti, pošto su cene i jednog i drugog indeksa svedene u osnovnoj godini na jednaku meru, na broj 100, te prema tome broju imaju da pokažu omere kretanj a cena. Primera radi (ela uzmemo proizvoljno), ako su cene poljoprivrednih proizvoda naveliko bile 1926 godine prosečno 4.-, nama lo iste godine 6.-, onda i jedna i druga brojka ulaze u svoj indeks sa 100.-. Ako su 1927 godine takvo srednje cene bile u trgovini naveliko 5.-, znači poskočile su za 25 Ofe, to je indeks otišao na 125.-. Ako su za isto \Teme cene namalo otišle od 6 na 8 odnosno za 33.3%, indeks bi pokazao broj 133.3. Keoba, vešten potrošač, čitajući o\'e indekse, mogao b' 'l pogrešno da zakljuei da je razlika izmedu ovih dvaju indeksa indentična sa zateg'nutošću cena, recimo ovako: "indeks cena namalo iznosi t33.3, indeks cena naveliko 125.- u isto \Teme, onda znači (naravno _pogrešno) da su cene namalo vece za 8.3 od cena nayeliko. Sta yiše, porast cena namalo mogao je da bude u ovom slučaju sporiji od porasta cena naveliko, pa bi onela taj indeks bio niži od indeksa cena naveliko. Naš proizvolj an indeks cena može da nam kaže nešto drugo, naime: da je od godine 1926 do 1927 usledio takav porast cena u kome su za 8.3 poena jače porasle cene namalo nego cene naveliko. Iz indeksa jednih i drugih cena, znači, možemo m'ek zaključiti kolika je razlika izmedu promene cena namalo i cena naveliko. Važna je pojava u kretanju cena i ta, što se pri padu cena indeks cena namalo sporije prilagođava indeksu cena naveliko, dok pri porastu cena odmah ide za njim. Zato je za potrošača važno da zna koliko vremena treba, kad su cene u padu, dok se indeks cena namalo prilagodi indeksu cena naveliko. To vreme može da traje danima, pa i mesecima. Ukoliko je mala prodavnica u zabačenijem kraju, utoliko će potrošač moci kasnije ela se koristi padom cena. 207
Ako takva razlika cena traje dulje vremena, znal\: je da se cena namalo zadržala na svojoj najnižoj tačci, ispod koje ne može da spadne zbog troškova i zarade koje hoće trgovci :;,akako da naplate. Trgovac namalo bezuslovno traži da mu se podmire njegovi prosečni pijačni troškovi i da mu se omogući primerna zarada. To on ne može uz sasvim niske cene, pa makar pala cena trgovine naveliko. Tako trgovac namalo postaje danas prirodna pijačna smetnja da se potrošač okoristi niskim cenama, u onom omeru za koliko one mogu da opanu u trgovini naveliko. I padanje cena navelil~o može da se nastavi kod izvesnih artikala dulje vremena, ah su potrošači prisiljeni da plaćaju i dalje robu po pribI ižno staroj višoj ceni. Trgo\'ac namalo ima s\'oje stalne troškove kao dućan ?ku k~riju, pla!G ~1a.mešteni~m, osvetljenje, svoj~ izdržavanje l clr., sto u pO]edU1ll11 sred mama zauzima svoju standardnu veličinu, ispod koje se trgovci mogu spustiti samo u velikoj n~~ždi. Zato trgo\'ci namalo ne vole niske cene, pošto se na n]una ne može onoliko zaraciivati kao kada su više. Neki bakal može kupiti 1 kg pasulja i po pola dinara, ali se njemu ne isplati da ga prodaje sa 100% zarade, tj. da ga prodaje uz cenu od 1 dinar. Kada taj pasulj kupi po 2 dinara, pa ga prodaje po 3 cl, još mu ostaje lepa zarada od jedne trećine one cene po kojoj je pasulj kupio. Ovu važnu pojavu treba kod svih artikala i njihovih cena temeljito ispitivati, pa se uveriti. da je i sa ove strane mala trgovina, već kao takva, smetnJa potrošaču da se pri nabavljanju robe približi uslovima cena naveliko, odnosno onih cena pod kojima proizvaciač prodaje. Da bismo dobili izvesnu sliku svih ovih pojava u našoj državi, uporedićemo primera radi naše indekse cena naveli~{c;> i namalo u godinama 1933 i 1934. To su godine najl1lžlh cena, pa ćemo se uveriti o najnižoj granici naših cena namalo, ispod koje one nisu mogle da padaju. U godini 1933 bio je indeks cena namalo iznad indeksa cena naveliko prosečno za 12.8 poena, odnosno za 22 po sto što znači da je od 1926 godine do 1933 povećana zategn~tost ovih cena za 22 po sto. Kolika je bila ta zategnutost do 1926 nije n aIl1 poznato, pošto su u ovim indeksima, koje sastavlja Narodna banka, sve cene bile svedene godine 1926 na 100. rokom .1~~4, ~l punom j~l{U krize, trgovina namalo bila je Ipak prlSll]en]a da ob on pomenutu razliku indeksa na 9.8 poena. Kretanje tih indeksa vidi se iz sledećih tabela. T
208
Indeks cena poljoprivrednih pl'Oizvoda
I
Godina 1933 Januar Februar Mart April lIlaj Juni Juli Avgust Septembar Oktobar Novembar Decembar Godišnji indeks
I
Namalo
Naveliko
75.3 74.8 70.4 68.5 69.6 68.3 69.3 68.1 69.3 66.5 67.4 72.3
61.3 62.8 59.9 59.2 57.3 59.5 56.1 52.5 53.1 53.7 56.0 54.9
70.0
I
57.2
Povećanje
indeksa namalo prema indeksu naveliko
14.0 12.0 10.5 9.3 12.3 8.8 13.2 15.6 16.2 12.8 11.4 17.4
I
12.8
I
Godine 1926 oba su indeksa glasila 100. Prema gornjim brojevima sastavljen je i grafički prikaz (vidi sl. 12 i 13.) Povećanje
indeksa namalo prema indeksu naveliko
Namalo
Naveliko
Januar Februar Mart April l\laj Juni Juli Avgust Septembar Oktobar Novembar Decembar
71.5 67.8 68.5 65.8 66.0 66.3 65.5 61.8 64.8 65.9 65.7 64.6
55.5 56.1 54.9 54.4 55.9 59.6 56.0 54.2 58.0 58.6 57.4 57.0
16.0 11.7 13.6 11.4 10.1 6.7 9.5 7.6 6.8 9.3 8.3 7.6
Godišnji indeks
66.2
56.4
9.8
Godina 1934
(Grafički
I
prikaz ovih brojeva na sl. 14 i 15).
Iz grafičkih prikaza na sl. 13 i sl. 15 vidi se da privatna prodavnica, kao pretežan oblik naše detaljne trgovine, nije u stanju: 1) da se zadovolji veličinom svojih ranijih zarada, koje, šta više, potiču iz doba njene konjunkture (1926 godina), pošto je indeks cena namalo u 1933 i 1934, kao godinama stalnog pada cena poljoprivrednih proizvoda, uvek bio osetno iznad indeksa cena naveliko. - 2) Da je spora u smanjenju, a brza u podizanju svojih cena; dok s novembra na decembar 1933 cene naveliko nešto opadaju, dotle 14
209
.....-Indeks cena namalo i naveliko poljoprivrednih proizvoda tokom 1934 godine
KTetanje indeksa cena namalo i naveliko 1933 godine II Kraljevini Jugoslaviji (Grupa~
poljoprivredni proizvodi, prema Indeksu Nar. banke) 1926 godine = 100
!
1
1926 godine
l 80
\
80
l
75~
!
I
!!
175
i
: 701
! "II I l I 70 I --+-1--+,:~""'"' .............. -f-~---:±~:---t......... --+~---,-L,-f-i'ot....-+---+V--+-1f--!-"'-i
I"
li
1-::----; --t--~
,--1--:I
,',
:
551 " 501
I
j
ce", Mm,"
I I
I
i
I
-....
i · --- - -
___
"t--...;.:~ I
,I
l
i
/i
I
cene na';;,//KO
I
I
i
!
I
I
. II
il'
""'1'----
----i/"
.- __
I
I
I
I
80 I,
I
75
I
I
I
i 651
I
I
i
I
.......... 1
i
I
I
i
I I
i
- -,------
I I
80
I
175
I
1
I
I cene namala I"~/·l
55
~I____+~I_;n_~_-;4~_;_~1' .
------
5_0~__-r__
r-__
50
I 1
~-+--+--+-I'--+--"'-'i"",'--lI
55
I
1
60
65
j ...__--L1 ---+1--1---+----+---+---1 60
... ... "'" ,.."""'" I ....... ,~~
...........
I
I 70~
"---'-"7----T""""'....t--+--t--t----jf----j--f--f--f--+--f-!'~
i I I
i-
,~
i
= 100
JAN
I
FE.BR
MART APRIL
/'
MAJ
I
l
JUN!
JULI
1
I
I
J.._=-=-J- ---
I
170
--
65 60
.~ ---- 55 . . .~~~'~'--+i--~I----+---~--~~I 150
A VG
/' i
SEPT
_:1~O~
J
DEC __ --'-_--"
I
Pl'imedba: Kod indeksa cena naveliko sastavljeni sn brojevi biljnih i životinjskih proizvoda (Indeksni brojevi Narodne banke Kraljevine Jugoslavije) Primedba: Kod cena naveliko sastavljeni su indeksni brojevi Narodne banke biljnih i stočnill proizvoda
Sl. 14
SL 12
Kretanje viška incleksa cena naveliko nacl indeksom cena namalo 1934 godine
Kretanje viška indeksa cena naveliko nad indeksom cena namalo 1933 godine
(poljopriYredni proizvodi)
(poljoprivredni proizYodi) l,
-i-'--r-'--'--''--'--'-'--'--'-~·-·····-·'--·I
!
I 18 i
18
: I
17
!
16
I
17
i
I
16
15
15 lit
14-
\
115
/
I\
I
V
J
I\ !
~
l/
111t
I
113
r
101
li\ III
i
'
\
9
11
JAN
I
FEBR. MART APRil
MAJ JUNI JUL/
SJ. 13
I
AVG..
I
SEPT. OKT !lOY.
8 DEC.
!
9
\ !
I I
10
\
3: 8
!
i
\15 i\
112
17
I'
17,
5
1/ \
/\
i
6
j
i
I J
8
h;;;
NA.~T
;;PRIL
MAJ JUNI JULI
Sl. 15
AVG.
SEPT
OKr
NOV.
OEC:
ce~e namalc~
za isto vre~e osetno rastu. - 3) Da nije još tolIko orgamzovana da bl mogla, usprkos svoje međusobne konkurencije, da se spusti na jedan nizak nivo cena namalo u vreme kada su cene naveliko na syome najnižem nivou kako bi pot~ošač stvarno osetio blagodat niskoga nivoa cena: . 4) Ona Je još nestalna u yisini svojih zarada, što se vidi IZ promenljivosti razlika u indeksima. Naša se trgovina namalo, znači, udaljava od normalnih pijačnih faktora koji odreduju cene, pa se spekulativno snalazi sa potrošačima kako joj kada pode za rukom. U doba poljoprivredne sezone, kada najviše zemljoradnici dolaze u mec1usoban odnos sa potrošačima, cene su namalo jasno sklone, da svoje kretanje prilagode onome cena naveliko. Oba su indeksa svedena godine 1926 na broj 100, tako da se iz njih ne može videti ranija zategnutost naših cena. U cenama tokom godine 1933 naši trgovci namalo ne samo da ~u opt~rećivali svoje cene procentom svoga posredstva ~troskova l.zarade) od pre g. 1926, nego još i razlikom oba mdeksa, kOJa se tada kretala od 8.8 do 17.4, a u 1934 godini od 6.7 do 16 poena. Ako ovo super opterećenje naše potrošnje u ove dve godine izrazimo u postocima, kada su se trgovci najviše žalili na svoje "niske" zarade, onda možemo kazati da se super-zarada oa našim potrošačima godine 1933 kretala od 14.79% do 31.7%. Znači da se ova pojava dešava upravo u doba kada su se trgovci najviše žalili na zadruge, navodeći da zbog zadružne "konkurencije" moraju da prodaju robu u "bescenje". Naprotiv, naša gornja računska či njenica, koja ne rezultira ni iz kakve zadružne statistike nego iz in~leksnih brojeva same Narodne banke, jasno obar~ tu tobožnjU zadružnu konkurenciju i upućuje javnost na posve druge zaključke, za koje je trebalo da zna i statističar l\Iinista.rstva finansija pre nego što je, na zahtev trgovaca, zabranjeno zadrugama da prodaju "luksuznu" robu. . O niskim c~nama u našoj detaljnoj trgovini poslednjih godma moglo bl se samo onda govoriti kada bi u 1933 i 1934 g?d~ni indeks cena namalo bio niži od indeksa naveliko. Ustvan Je potpuno obratno; pa ni racionalizaciji posla u naSlm potrošačkim zadrugama nije još pošlo za rukom da općenit9, utiče. na naš nivo cena nm~alo. Ostaje kao razlog "slabog stanja trgovaca namalo nesto drugo, na što su zadrugari upozoravali pri svima napadima sa trgovačke strane a. to je: 1(rome: s~ smanjio u malim trgovačkim prodav~ mcama o:nromasenJem potrošača, povećanjem broja sitnih trgovaca I padom cena poljoprivrednih proizvoda. . l\~ala trgovačka prodavnica radila je uvek, pa i danas, na]Ve~~m ~elom ~a .sitnim potroš~čima, pa j~ prirodno njihov materIJalm poloza] uvek nalazIO odraza l na poslove ove vrste. Smanjenje najamnina i plata i besposlica poslednjih 212
g<;>dina. baci~~ . je n~.r0dnu potrošnju na najmanju meru. Cmovmk kOJI Je ramJe kod bakala kupovao po 1000 dinara danas kupuje manje od 500 dinara robe mesečno. Siromašan syet s:eo je sav svoj konzum na kukuruzno brašno, krompir, tIkve l sL, što je sve išlo na račun kolonijalne robe. Prirodno je da se na oyim artiklima ne može toliko zarađivati kao na kafi, šećeru, pirinču i dr. Istovremeno čitave čete besposl.eno~a sveta počinju sa otYaranjem svojih malih proda 1'mca l torbarskom prodajom upravo te jeftine robe: kuku~·llZna ,bl:ašna, jeftinoga ~lleba, snopića drva, jeftinog voća l povrca l sl. Za oyakve SItne trgovce bio je dovoljan samo kapital od par stotina dinara, pa da se i oni stave u službu i na teret i onako osiromašenom potrošaču. Povećanje broja pijačnih posrednika u ulozi piljara torbara, kućaraca i uličnih prodavalaca imalo je u doba kriz~ naro~iti u~icaj na reorganizaciju detaljne trgovine. Ranije sm,? IstaklI da.. mala pWdavnica nije prijatelj niskih cena, posto se na njIma ne zaraćluje toliko kao na onim višim. Za.to <;ma. n.ije bila. u ~tanju da u doba krize preuzme i prodaJu )eftllllh nanllrmca koje je potrošač mogao jedino da kupuJ~; ona se. nije mogla da zadovolji time da krompir prodaje po 1 dmar, luk po 1 dinar, crni hleb po 2 dinara i dr., poŠt? iz taln'ih prodaja ne bi mogla da podmiri svoje velIke režijske troškove i visoki standard života svoaa vlaulični snika, trgovca namalo. Naprotiv, siromašni piljar prodavalac bili su zadovoljni kada su mogli da zarade samo <:.t:?liko koliko. im je bilo potrebno za njihov goli život, u CIJI standard žIvota takoc1er ulazi kukuruzno brašno krompir i dr. ' ~T pomenutim godinama male prodavnice imale su i p~)VolJl1lh u~lova ~a rad, odnosno za svoje zarađivanje. Opće mto se moze reĆI da su se tada njihovi troškovi bili znatno smanjili. Dućanske kirije bile su znatno opale, dok su i plate trgovačkim nameštenicil11a bile svedene na nivo najamnina najgore plaćenih nekvalifikovanih radnika. Potrošači od takvih ušteda nisu imali nikakve koristi, pošto je nivo cena namalo, kako smo videli, bio tada znatno veći nego ranije. Jasno se iz svega vidi, da današnja mala trgovačka prodavnica, a ~aročito naša, ne zna i nije sposobna da se sama ek~n.omskI snađe, nego se grčevito drži potrošačeva dohotka l Ide u t0me tako daleko da zahteva zakonsku zašti~:r svo~ monop~lskog položaja. Putevi racionalizacije posla, kOJIma bl se podIgao promet i smanjili troškovi nisu ovom obliku pijačnog posredovanja poznati. Ove r~dnje vode uglavn,?m JjudJ koj~ najveći~ delom nemaju ni potrebnog !rgo:acko-strucnog skolovanJa. Ove prodavnice, tako, sprecava}u P?trošače.u mas~. da se koriste naprecima koji se postIzavaju u prOlzvodnJl. Problem napretka proizvodnje u
t
213
pravcu 'poboljš~nja robe i smanjenja cena, pored tehničkih l orgal1lzatorsklh usavršavanja, uslovljava i nestanak male trgovačke prodavnice sa pijace. Fabrikant i ne sluti koliko !e }1apredak :r:jegova posla vezan za direktan dodir sa potrosaCIma. Bata ]e u syome poslu i uspeo što je izmedu sebe i I~otroša~a otklonio m"e skupe i nepotrebne posrednike. ZemIJo.~adl1l~-.zad~ugar već je davno u tome pogledu stekao pravu on~e~~aclJu, tj. težeći neposrednoj zadružnoj trgovini sa potrosacllna.
§ 60 Kupuj a uvelikiIn 111agaziniIna ~it~čna pot~eba ~a se racionalizira preprodaja robe potrosaCllna. osetIla ?e l u o~:,iru privatne trgovine. Nastoji se.~ c~:;. se ,tO] p~trebl udov?lJl otvaranjem velikih kapitaIistlCklh. preduzeca za prodajU namalo, pod imenom robnih n-::;.gazma. U ~vim dućanima izložena je po raznim odeljenjima. roba SVJh vrsta, tako da se potrošači mogu tu da podmI~e. sa .svom robom koja spada u njihovo domaćinstvo. lIla~azml mlsl~ d~. sman)e troškove detaljne trgovine svojom boljom orgal1lZaCl] om, 1 to kupnjom robe u velikim količi nama, centraliziranim smeštajem robe velikim izborom i uop.~te raciona~!lijim snabdevanjem, vodenjem i prodajom u svo)1n-: prostorlJa~na. Problem snabdevanja potrošača u ovim ducal1lma vezan Je za upoznavanje veličine troškova kojima se sa ove strane potrošnja opterećuje. U S.A.D., gde su robni magazini najviše uzeli maha cena koju plaćaju potr?šači (prodajna cena) opterećena j~ samo ~a. 4.7<> % dobavmh troškova (samo troškova) u robnim magaZll1l!na;. po ~osta~iI;n tamošnjim trgovinama detaljnog ~osl~van]a t~ ~rOSkO'i:l Iznose ~ do 12 po sto. U Nemačkoj lobm magazlm poslUjU sa 3.8<> % dobavnih troškova dok se u o.~talim trgoyinama nam~lo ti troškovi penju dd 17% (~olomJalna roba 13%, prodaja obuće 12%, tekstilne trgovme preko 17°/~). Od celokupnog prometa detaljne trgovine na robne n:agazme .o~pada: ~ ~ngleskoj 26%, a uS. D.A. 34%. ~ Robm mag!lzl~ll ~adrzah su se samo na smanjenju tro~sk?va doba'i:~JanJa 1 smeštaja robe. Na drugoj strani po..?e~I su s;'e v!se da tere.te potrošačku kupnju svojim nar<;>CJtlIn trosl~ovlma, z.a kOJe ne zna mala privatna prodavmc~ .. U oYl:n radnjama troškovi prodavanja znatno su vehk!. Da bl se. u:ušterije priclobile, naročito one po predgrađ~ma,. magazlm troše mnogo u reklamna sredstva na ur:clIvanJe pros~raJ.:lih i luksuznih prostorija; na sk'upo rekl~mno osvetIJer:~e; na sl~upoceno urectene izloge; na sl:;'PJe kataloga, .~OJl se adresIraju stotinama hiljada osoba. NJIhove prostorIje treba da se smeste u centralnom delu
214
varoši, gde se plaćaju prosečno najveće kirije. Istraživania koja su nam pri ruci pokazuju da su celokupni troškovi u svim robnim magazinima vrlo veliki. U amerikanskim velikim robnim magazinima ti su troškovi godine 1926 iznosili 30.1 % prodajne cene, dok se U god. 1932 penju na 39.5% prodajne cene. U Nemačkoj su se od 1927 do 1931 popeli od 21.G na 26.7 po sto. U sve ove brojeve nije uračunata trgovčeva zarada. Najveći deo ovih troškova otpada na reklamu. Prema izveštaju Internacionalne trgovačke komore, u Nemačkoj se potrošilo 1928 godine na reklamu dve milijarde rajhsmaraka (oko 35 milijardi dinara), što iznosi 6 po sto celokupnog robnog prometa te godine. Prema istraživanjima američkog Nacionalnog biroa za privredna opažanja, troškovi za reklamu iznosili su u S.A.D. godine 1927 jednu i po milijardu dolara, što otprilike pretstavlja 3 i po od sto tadanjeg robnog prometa u toj zemlji. 1) Druga je najveća stavka u prodajnim troškm"ima robnih magazina visoka Idrija poslovnih prostorija zajedno sa troškovima njihoya urectivanja, pošto se te radnje nalaze u centrima najvećih zemljišnih i kućnih renta. Godine 1932 u S.A.D. bile su prodajne cene namalo opterećene sa 6.50 od sto dućanskih i kućnih Idrija. Prevladavanjem velikih robnih magazina stvara se jedan novi, viši nivo cena namalo. Kupujući u robnim magazinima i II yelikim radnjama za trgovinu namalo, potrošaču prividno izgleda da mu je tu roba jeftinija. UstYari, cene su tu niže od onih II malim prodavnicama, ali se zato redovito tu prodaje roba slabije kvalitete. Treba, daljeznati da i male prodavnice pomiču svoje cene prema ce, nama u velikim radnjama, čiji je nivo na pijaci odlučujući. Tako male prodavnice, koje po svojoj ekonomskoj moći nisu u stanju da konkurišu jačim od sebe, stvaraju sebi naročite zarade. "Inokosni trgovac (Šenkman) meša se sa velikim preduzećem na području gde je ono II slabijem položaju, i to zbog syoje nesposobnosti da zadovolji želje pojedinih mušterija i da obrati pažnju naročitim mesnim prilikama. Prema jednom istraživanju Štokholmskog Instituta za privredna opažanja, troškovi su malih švedskih inokosnih trgovaca sa prometom ispod 100.000 kruna znatno niži od onih u velikim trgovačkim preduzećima. Ipak je trgovačka zategnutost (Handelsspannung) stvarno jednaka u oba slučaja, pošto izgleda da inokosni trgovac zaračunava potrošačima iste cene kao i veliko preduzeće. Kako su mu troškoyi niži, on može više i da zarađuje." 1) 1) Predavanje II l\Ieđunarodnoj zadružnoj školi u Londonu 1934: E. 1\1. Schenkman, RationaIisierung des Yerteilungswesens.
215
§ 61 Odobravanje rabata
potrošačima
Zadružnim nabavkama potrošači su u masama počeli da povlače sa pijace svoje individualne kupovne moći. Pretstavnici privatnog kapitala, ne ulazeći dublje u socijalne i ekonomske uzroke zadružne potrošačke samopomoći, mislili su da se tu radi o jednom načinu konkurencije, koji se također može konkurencijom suzbiti. I, naravno, sa te tačke posmatranja, mogli su da opaze da se tu radi »samo" o jevtinijim cenama, radi kojih potrošači idu u svoje zadruge. Kada su to svoje opažanje ispitali, uvideli su da i zadruge prodaju po dnevnoj pijačnoj ceni. Ali zadrugama, ipak, potrošači i dalje sve više prilaze. Onda je trgovački kapital čuo da se tu radi o nekom ristornu na koncu godine, tj. da zadruge isplaćuju svojim zadrugarima kupcima svake godine izvesne svote kao povraćaj viška koji su oni preplatili u cenama tokom godine. I trgovački je kapital jednostaYllO doneo ovaj zaključak: da i on u svojim trgovačkim poslovima mede takav način prodaje, tj. onaj kako se prodaje po zadrugama: da i trgovci prodaju robu po pijačnoj ceni, pa da na koncu godine i oni "daju" svojim mušterijama tu uštedu, koju su oni nazvali rabatom. U tu svrhu počeli su da osnivaju svoja naročita rabatna štedovna udruženja sa zadatkom da preko njih daju potrošačima "one iste povlastice" koje im daju zadruge, - na prvom mestu rabat. Izračunali su sve potpuno u duhu i po najstrožijim pravilima svoje trgovačke kalkulacije. Ovoj su na jednoj strani, tzv. strani koštanja, stavili u zadatak da se u cenu unesu i ovi rabati, ako ne vidno u obliku povećanja cena (tzv. nominalnog povećanja), a ono barem u pogledu vrste i kvaliteta robe. Trgovačko knjigovodstvo također je stavilo taj rabat na drugu stranu računa robe, zajedno sa ostalim izdacima. I na koncu godine druga strana kalkulacije, koja nalazi svoj spoljni oblik u bilan su, odnosno potražna strana računa robe ima sa zaradom da prevagne dugovnu stranu. Ta je prevaga čista trgovačka zarada na pojedinoj robi. Kada ove ne bi bilo, tj. kada bi se i bez zarada izravnavala dugovna i potražna strana ovakvih kalkulacija i računa, kao što je to slučaj u zadružnom knjigovodstvu, onda trgovački kapital ne bi ni postojao. Rabatni je posao još predratnog porekla. Današnja privredna depresija, koja je u potrošačkim krugovima izazvala kupovanje na rate, sprečila je taj posao, pošto se traži od mušterija da plaćaju u gotovu. Davanje rabata mušterijama u ovim radnjama vrši se ovako: kupac ima svaku svoju kupovinu da plati odmah u gotovu; na blagajni mu se pri plaćanju računa obračuna neki manji postotak popusta (rabata), samo mu se taj popust ne odbija
216
odmah od računa, nego mu se mesto toga dade neka markica ili bon, koji mu se na koncu godine priznaju kao gotov novac za kupovanje u dotičnoj radnji. Po većim gradovima ove su trgovine udružene u naročito rabatno udruženje (te radnje obično pripadaju nekom finansijskom magnatu), koje štampa rabatne markice i prodaje ih svojim člano\'ima, tj. dotičnim rabatnim trgovinama. Tako sve te trgovine izdaju potrošačima jednake bonove, odnosno markice, na osnovu kojih se može po isteku godine u svim trgovinama, članovima toga udruženja, kupovati roba. U trgovačkoj praksi najviše se sprovodi sistem tzv. rabatnih markica. Trgovac štampa markice za lepljenje, slično poštanskim markama, i to u vrednosti ispod jednog dinara (u :Nemačkoj glase na 1 pfenig), pa na više. Pored toga trgovac štampa kao karte tzv. rabatne bonoye, na kojima su označena mesta za lepljenje rabatnih maraka. Naravno, te stvari ne daje trgovcu niko besplatno, on izdaje za sve to pare, što onela unosi u kalkulaciju robe, odnosno u cene svoje robe. Mušterije koje kupuju robu na rate, a ne dobiju rabat, plate i ovaj trošak. Broj markica zavisi oci postotka rabata koji trgovac odobraje. Rabatni postoci daju se obično u visini interesne stope uložaka na štednju. Kod kupnje na manje količine, recimo za desetak dinara, rabat nema kakve značajne vrednosti. Ali se ipak u ovom slučaju, ako je rabat na pr. 5%, prilepi markica od 50 para. Za onoga koji je došao u dućan po robu, znači to dvostruk mamac: 1) što je to njegova !ična para; 2) on će nastojati i drugi put da što više kupi, kako bi imao što više markica. Kupnjom od par hiljada dinara takva se "štednja" penje na 100 dinara. Izdavanje rabata putem ovih markica ima za trgovca i tu prednost što se one mogu izdati jedino ako se kupi stanovita najmanja svota, recimo u našem slučaju sa 5% rabata treba kupiti najmanje 10 dinara, kako bi se dobila markica najmanje vrednosti od 50 para. Ko kupi 8 dinara, okreće se po dućanu da još nešto uzme za 2 dinara, obično ono što mu momentano nije potrebno. Nisu isključena ni proneverenja rabatnih markica od strane nameštenika koji je na blagajni. "Ne može se postići kontrola koliko blagajnik upotrebi rabatnih markica. U izvesnom pogledu blagajniku je omogućeno da markice prisvoji za sebe.'(1) Upotreba rabatnih knjiga tađođer je dosta poznat način izdavanja rabata potrošačima. Rabatno udruženje, odnosno sam trgovac, štampa ove knjige, u koje blagajnik dotičnog trgovca unosi sve svote koje je mušterija platila 1) Lideke, Celokupna organizacija modernog detaljnog posla, str. 106
217
za kupljenu robu. Na koncu izvesnog perioda, za koji trgovac gleda da bude što duži, sa dotičnom se mušterijom obračunava rabat, svote se saberu i za procentni deo te svote izda se rabatni bon, obično u okruglim svotama, (50, 100 dinara sl.). Za bon se onda kupuje roba ili kod samog trgovca ili kod svih trgovaca koji su organizovani u dotičnom rabatnom trgovačkom udruženju. I knjiga veže mušteriju za radnju, pa gleda da se u nju što više navraća, pogotovo kad se počne približavati ona svota kojom se stičo pravo na veći rabat. Otkrilo se mnogo slučajeva ela neke mušterije sa oval,:yim knjigama u ruci postaju pravi agenti dotičnog trgovca, te nagovaraju druge potrošače da im učini tu "uslugu" da za njih kupe izvesnu robu, naravno kako bi im se u knjigu unio rabat; pa i sama deca nastoje da imaju svoje rabatne knjige i gledaju ela sama idu po robu za svoje porodice i svoje druge bližnje. Nisu bili retld slueajevi da lakomislena kućna čeljad nabavi neku stvar samo za to ela bi im ostao rabat, a domaćin neka plaća robu. Kakve su moralne posledice ovih knjižica, nije potrebno naročito isticati. Da bi se onemogućilo blagajnicima da za sebe zadržavaju rabatna sredstva, neki trgon:i odobravaju svojim mušterijama rabat na osnovu tzv. kasa-kupona, koji su registrovani datumom i svotom kroz naročite kase. Za skupljene kupone dobije se naročiti rauat. I ovde se kućna čeljad i posluga otimaju ko će više kupona da skupi. Neki trgovci daju ovaj rabat i posrednicima koji im dovodE mušterije. Pravi smisao rabatnog posla ne sme potrošaču ostati nepoznat. Trgovac posluje radi zarade i nemoguće mu je da nešto poklanja. Ono što prizna na ceni naknadi sebi na kvalitetu. Po izminucu godine na l'abatne bonove i ne daje se ništa drugo nego roba manje vrednosti, kao što su tzv. restlovi, roba koja je izašla iz mode i sl.
§ 62 Zadružno snabdevanje
domaćinstva
Svaki pijačni posrednik opterećuje potrošnju svojim troškovima i zaradom. Privatni kapital, poslovao u bilo kome obliku, ne može u interesu svoje egzistencije i povećanja da racionalizira snabdevanje potrošnje. Ostaje, znači, na samome potrošaču, kao domaćinu, da se on i ovde lično postara da bolje organizira i onj spoljnji deo svoga domaćinstva. On to može jedino onda ako, u zadružnoj zajednici sa ostalim domaćinima, pijacu podvrgne svojoj potrošačkoj kontroli i vodstvu. Potrošačka nabavljačka zadruga je praktičan oblik takvoga snalaženja. Prvi korak koji ima da se poduzme u smanjenju troškova kupnje je uspostavljenje neposredne veze sa trgovcem
218
naveliko i sitnim proizYoctačem. Drugi je korak da se same zadruge jednoga područja ili cele države zadružno sjedine, pa da uspostave neposrednu vezu. sa proizvot1ačima: da z~ obidu posredovanje trgovca navelIko. Tada se govon o OSI11Yanju zadruge naveliko. Pošto se nabavka pojedine robe toliko zajednički poveća da bi zadruga naveliko mogla sama da troši proizvode veće fabrike, onda se pristupa osnivanju zadružni h fabričkih preduzeća. Na tome putu potrošači eliminišu i rad sa pri\'atnim bankama, privatnim osigurayajućim preduzecima, pri\'atnim prevoznim sredstvima, pa svoja domaćinstya Yežu sa kreditnim zadrugama, zadružnim osiguranjem, zadružnim parobrodima, zadružnim hotelima i dr. To su jedini načini sInanjenja troškova posredne trgovine na najmanju meru. S\'a tri puta na kojima se potrošač na pijaci zadružno snalazi zajednički teže syome konačnom cilju, tj. isklučenju svakoga posredstva izmedu proizYociača i potrošača. Prvi je, odnosno početni oblile osamljena zadruga; drugi je zac1rug~ naveliko kao zajeelnički kupac; a treći, i ujedno, kona{~l1l oblik zaclrurra nayeliko kao proizvoctač i upradjač svih veza 'svojih ~adJ'ugara u snabdevanju njihova elomaćinst\'a. Jedna potro::3aeka zadruga može da posluje istodob~10 u sva tri oblika, tj. da se delimično sama snalazi, delillllČnO !1abavlja robu od privatnih fabrika preko zadruge navehko i ela jedan deo syojih potreba podmiruje iz zaelružnih fabrika. U nerazvij enim potrošačko-zadružnim sredinama potrošač je jedino upućen na osamljenu zadrugu, koj.a se sama snalazi na pijaci, pod\'ojeno od drugih zadruga Iste vrste.
§ 63 Snabdevanje
li
osamljenoj zadruzi
Osamljenom (divljom) zadrugom naziYamo onu koja se samostalno snalazi na pijaci, tj. ne nabavlja robu II zajednici sa ostalim zadrugama. Prve zadruge u jednoj sredini obično S~l takve, pošto su i osnovane radi zaobilaženja malog trgov~a. Pnrodno je ela ovaln'a zadruga u početku opona::3a naČll1 poslovanja pri\'atnih trgovačkih radnja, te po njihovO!l1 uzoru ureciuje svoju proelaYnicu, rafove i izloge, poslužuJe potr~ šače i dr. Tako se i nehotice nasleduju mnoge greške pnvatne trgovine, zbog čega zadrugari ne mogu da brzo clociu do onoga za čim teže, elo jeftinijega nabavljanja robe ..Za~o je prva briga voelstya zadruge da s~ postal~a .za Sma?JeI~J~ troškoya podele robe. Pored toga, l zadruzl1l namestel11Cl nisu još vični zadružnom načinu poslovanja, pošto ~U š~{Q lovani po privatnim trgovinama, čija načela poslovanja nISU identična sa zadružnim. U svojoj zadruzi ima potrošač prilike da otkloni sve nepogode koje ga snalaze po privatnim trgovinama. Ne moŽe
219
s~,
cena .. U zadružnoj nauci se zato počela da ispituje gornja graI1lca zadružnog prometa do koje su troškovi srazmerno ~ajmanji..~ ~u SYl:~u. Međunarodni zadružni savez podelio ] e,. po vehc:I1l goellSn]eg prometa, zadruge na male (do 5 llulIona RaJhsmaraka), srednje (od 5 do 10 RM) i velike (preko 10 miliona RM). Nađeno je u Nemačkoj da troškovi opterećuju promet robe godišnje: u velikim zadrugama sa 14.38 ~o, a u malim zadrugam~ sa 13.66 %. U Čehoslovačkoj: u mahm zadrugama (promet Ispod 2 miliona čeških kruna) troškovi iznose 7.07%, u srednjim (promet od 2 do 10 miliona čk) sa 10.06 %, a u velikim 10.64 % robnoga prometa. Tako sva~~a zadružna sredina treba da temeljito ispita promet po SVOJ11.11 zadrugama i ela nade koji je oblik zadružne prodavI1lce za potrošače-zadrugare najkorisniji. A samom se zadrugaru, onda, u njegovom sopstvenom interesu stavlja u dužnost da snabdeva svoje domaćinstvo jedino u zadruzi kako bi zadružni troškovi bili što manji. ' Povećanje prometa u zadruzi mnogo zavisi i od načina ~mk~ zadružno osoblje ophodi sa zadrugarima. Prijazan l ul]1-.tdan doček zadrugara, čistoća u prodavnici, čistoća osoblJa, brzina posluživanja, lepa reč i dr. utiču mnogo na to hoće li se zadrugari čeŠĆe navraćati u prodavnicu ili ne. Iako se osamljena zadruga ne može sama da snacle u nabavljanju kao kada bi nabavljala u zajednici sa ostalim zadrugama, ipak i u ovom poslu ona ima dosta mogućnosti da smanji troškove. Ove zadruge običavaju da nabavljaju robu putem licitacije, tj. od onoga trgovca čija ponuda bude najpovoljnija. Ovaj je način poslovanja najlakši članovima uprave, pošto ih mnogo ne zadržava na pijaci, a tako im se ne može eventualno prigovoriti da su se sami mogli nešto lično okoristiti. Kupnja licitacijom ne donosi uvek najnižu pijačnu cenu, a ni najbolju robu. Ne samo da je pri tome moguć organizovan (kartelsld) nastup ponuđača prema zadruzi, nego se zadruga još udaljuje od dnevnog pijačnog pogadanja, odabiranja robe i iskorišćavanja momentanih nižih cena. Zadruga će mnogo jeftinije kupiti robu onda kada se direktno pogađa sa liferantima nego li putem licitacije. Zato je potrebno da sama zadruga ima više poverenja u svoje odbornike, ako se hoće da oni imaju odrešene ruke u nabavljanju robe. Osamljene zadruge redovito nabavljaju robu na pijaci pod onim uslovima pod kojima se inače nabavlja roba naveliko. One dolaze u dodir sa raznim posrednicima veletrgovaca i fabrikanata, stoje pod uticajem njihove reklame poseta agenata i dr. U cenama koje one plaćaju uračunat~ su i provizije ovih posrednika, a pored toga i riziko premija kojom trgovac naveliko opterećuje cenu. Kako zadruge redovito pretstavljaju stalne kupce i dobre platiše,
220
221
zato, postaviti za zadrugu neka općenita pretpostavka, tj. d.a bezuslovpo ~sama od sebe smanj uje troškove snabdevanra potr~šnJe. Sta više, može se desiti da izvesna zadruga SVOJIm slab.I!n poslovanjem tereti potrošača više nego privatni trgo,:ac. ~IJe, ~lakle, zadruga ono što potrošače spasava od skupIh pnvatI1lh posredstava, nego potrošač-zadruf;ar i njegova ~adružna sve~t da svoje nabavljanje bolje uredi, bolje od prn'atne trgovme. Uspeh osamljene zaclruae ualavnom se svodi na volju i navike zaelrugara ela sami se"'bi p~moanu. . Za~lr.uga može ela smanji svoje troškove, odnosn; da ~ac~OI~.~lIzlra pot~'oš~čku kuppju većim i bržim prometom, ]eftmIJ.1l11 nabav~Jan]8m, bol]lm rasporedom unutarnjih poslova l poslovanja sa zadrugarima. Sa stanovišta zadružnog prometa tL'oškoyi se dele na stalne i promenljive. ~ Postojanje zadruge i njenoga imetka uopšte stvara stalne t~oskove, k~? na pr. kan!ate koje plaća zadruga na svoj kapItal;. preml]~ os!~uranJa rol)e i nekretnina; kirije; plaće stalI1lm namesteI1lClIll~; Sy~t~o i ogrev; o~pisi inventara, pa makar se on upotrebljavao III ne; troško\'! održanja zgrada' porez na zad!,užp.e ~~rade i d~. N.abavljali zadrugari prek~ ~~dru,&"e ll-:an]e Ih VIse robe, tj. bIO zadružni promet manji III 'leCI, OVI se troškovi uglavnom ne menjaju. PromenIjivi troškovi opadaju i rastu srazmerno ili ne~razmerno prema zadružnom prometu. Troškovi pakovanja l prenosa ~ob~ zadrug~~i~la, ~a P1:'" rastu srazmerno prema prometu. NeIn promenl]lVI troskoYl rastu brže (proaresivno) a neki opet sporije (degresivno). >::>, D~ .bi se. P?dmirili stalni troškovi, potrebno je da zadrugal'] ~zdv?]e IZv zad.ruge l~aj~l~nje onu. količinu robe čiju c.enu nece tl troskoYl povecati Iznad I1lvoa cena namalo (I!1deksna tačka). Ako cena robe u zadruzi ode iznad toaa I1lvoa, onda" će zadrugari prestati da izdvajaju robu iz zadr.uge, što ~e. još više povećati njene cene. Ako je, naprotiv, za~~~zI1l promet počeo da prelazi pomenutu minimalnu kohcll1u, onda sa sve većim prometom počinju sve VIse qa se proporcionalno smanjuju stalni troškovi. To dovodI onda l do opadanja cena ispod nivoa trgovine naI.nalo. Pored toga, namesto trgov če 'le zarade, zadrugarima ce se na koncu godine povratiti jedan deo cene robe u vidu zadružne uštede (ristorna). v' Svakome zadrugaru je zato stalo da sve svoje nabavke vrSI ~amo.y svoj?j zadruzi i da nastoji da u zadrugu do:'e?e sto ~Vl~e drugIh zadrugara potrošača. Svaki novi potro~a~ smanjuje udeo troškova koji bi otpadali na ostale potrosace. Ako vse promet toliko poveća da povuče za sobom nove stalne troskove (veće prostorije, veća kirija, novi nameštenici l dr.), onda će se to povećanje osetiti i u povećanju
one bi mogle da se direktno približe YeletrgoYcima i fabrikantima, pa da traže da se njihove cene ne opterećuju tom premijorn. Na taj način mogla bi osamljena zadruga da postigne uslove nabavljanja robe jeftinije od privatnih trgoynca namalo. Dok zadruga ne prestane da postoji kao osamljena, ona može sa ostalim obližim zadrugama, bilo u mestu ili bližoj okolici, da zajeclnii::ki nabaylja robu od proizYadača. Time ne samo da bi nabavljala jevtinije, nego bi imala i manje poch-ozne troškoYe, a tako bi joj se smanjili i ostal i troškovi otpreme i primanja robe. Zadruga ne vodi sye poslove za svoj račun. Više zaclrugara može da se zclogoYori da preko zadruge nabave neku robu koju inače sama zadruga ne nabavlja. Tako oni mogu pred zimu IHlbaviti zajednički vagon stoke, pa je onda u zadruzi mectu se raspodeliti. Ako neki posao zadruga ne može sama ela obavi, ona može da prepusti jedan njego,deo nekome mesnom trgovcu. Na pr. Imda zadruga nabavlja za svoje članove ugljen, a nema svojih skladišta i prevoznih sredstava, ona može istovar, smeštaj i prenos ugljena da pm-eri mesnom spediteru. Isto tako zadruga može da se sporazume sa mesnim trgovcima, kao apotekarima, manufakturistima, mlekarima, trgovcima povrćem i clr. čijom robom ona ne trguje, da oni njenim članovima daju robu uz izYestan popust. Tzv. razni troškovi treba da budu najveća briga vodstva svake zadruge. To su sitni izdaci koji se nanižu u velike svote, kao što su poštarina, telefonske takse, troškovi popisa robe, čišćenje prozora, ogrev, osvetljenje, potrošnja vode, pisaći pribor, kesice, prenos robe i sl. Poštarina se može smanjiti pojednostavljenjem dopisivanja i upotrebom formulara. Ako tačno vodimo računa o svakom telefonskom razgovoru u meetugradskom prometu, videćemo da bi neki od tih razgovora mogli da otpadnu. Dućanska posluga treba da se privikne da sama čisti prozore i izloge. I u zadruzi može da se sprovede ekonomija ogreva i osvetljenja kao i u samom domaćinstvu. Izbor pogodnih i jevtinih prostorija, odnosno zidanje sopstvenoga zadružnog doma treba da se rešava tačnom kalkulacijom prema potrebama zadruge i mesnim prilikama. Ako zadruga ima svoja saobraćajna sredstYa, kao kola i dr., mogu se i tu postići lepe uštede. Treba po izvesnom planu unapred raspocleliti sve vožnje, da se kola pojedinih zadružnih prodavnica ne susreću, nego da jedna vožnja ima teret s obach-e strane. "Mi smo time stekli u svojoj zadruzi najbolja iskustva", - yeli nemački zadrugar V. Sunderman. "Glavne radionice središnjeg stovarišta, pekare i mesare dostavljaju kombinirano svoju robu prodavnicama. Kombinirana upotreba kola smanjila je podvozne troškove
222
za 1500 do 2000 maraka mesečno, ne uzimajući u obzir i to da su poslednjih meseci mnoga kola sklonjena iz dnevne upotrebe."
§ 64 Snabdevanje preko zadruge na,reliko Ako se više potrošačkih zadruga određenoga teritorija sjedini da zajednički nabavljaju SYoju robu i uopšte zajednički nastupaju na pijaci svoje robe, onela takvo ujedinjenje nazivamo zadrugom naveliko. Kao što su potrošači članovi svoje potrošačke zadruge i preko nje se snabdevaju potrebnim namirnicama, tako su pojedine potrošačke zadruge članice zadrugarke o,·e velike zadruge, pa preko nje snabdeyaju se svom onom robom koju raspodeljuju svojim članovima. Kada potrošačka zadruga stupi u članstvo zadruge nayeliko, ona prestaje biti osamljena, a njeni zadrugari time postaju članovi jedne velike potrošačke zajednice, koja, kao moćna privredna organizacija, štiti njihove interese. Onaj isti nagon zadružne samopomoći koji je doveo potrošača u zadrugu, upućuje i nagoni sve potrošačke zadruge na svoju mectusobnu saradnju. Prvo se ta saradnja ispoljuje u zajedničkom nastupu svih zadruga jedne vrste u svome zadružnom savezu, koji jedinstveno urectuje njihov zadružni život i zastupa njihove interese u društvu. Tako se savez stara da se donesu jedinstvena zakonska prm-ila, da sve zadruge zaista urede po tim pravilima svoje poslovanje i uopšte da se putem te povezanosti i jedinstvenosti zadružnoga pokreta mogu potpunije ostvariti zadružni interesi. Kod takve mectuzadružne povezanosti nije bila daleko i težnja ela se pojedini poslovi tih zadruga zajednički svršavaju, da se zajednički nabavlja brašno, kafa, šećer i druga roba; da se zajednički dolazi do kredita i da se zaclružnim putem urede kreditni odnosi; da se novčana sretstva koncentrišu na jednome mestu; da se pojedinačni podvoz robe zameni zajedničkim i dr. Time se udružuje ne samo rad nego i kapital svih zadruga. Savez može da rastavi robni posao nabavljanja od svoje administracije, pa da osnuje zasebnu zadrugu naveliko II kojoj su pojedine zadruge članice; a može da u svom okviru osnuje zasebno robno odeljenje. Nećemo ulaziti na ovome mestu II prednosti jednoga ili drugoga načina poslovanja; u našem slučaju predvidećemo postojanje zadruge naveliko. Zadruga koja uredno podržaje \reze sa zaclrugom naveliko rasteretila se je samo od pijačnog pogadanja, ali se i dalje stara o svojoj poslovnoj organizaciji, kao što radi i osamljena zadruga. Snabdevanje preko zadruga naveliko, odnosno saveza veoma je rasprostranjeno. Zadruge članice Saveza nabav-
223
zadruga državnih službenika u Beogradu zajednički nabavljaju jedan deo robe preko Robnog odeljenja toga Saveza. Nabavljačke zaelruge Saveza srpskih zemljoradničkih zadruga u Beogradu udružene su u svoju veliku Glavnu nabavljačku zadrugu u Beogradu. U svetskoj trgovini poznate su engleska (Co-operative wholesale Society, 111ancheste}'), - nemačka (Grosseinkaufsgesellscilaft, H Ct1nburg), švajcarska (ll krilu Saveza švaj. potrošačkih zadruga, Bazel) zadruga na\'eliko sa svojim ogromnim nabavkama i mnogim fabrikama, radionicama, brodovima, plantažama itel. Zadruga naveliko može da snabdeva svoje članice zadruge na tri načina: da posreduje izmectu zadruga i liferanata ; da kupuje robu za svoj račun i raspodeljuje je zadrugama po pijačnoj ceni naveliko, pa na koncu godine obračunava i 'Taća preplaćenu cenu kao uštedu (ristorno); ili da sama proizvodi robu u svojim fabrikama i drugim preduzećima (na pr. mlinovi Saveza nabo Z. d. S. u Beogradu). Ovaj poslednji način sve više uzima u svetu maha, tako da pojedine zadruge naveliko danas zauzimaju prva industrijska mesta u svetu. Imajući u vidu trajne interese svojih potrošača, zadruga se naveliko brine ne samo da njeni zadrugari imaju ispravnu i jeftinu robu, nego ujedno svojim načinom poslovanja i politikom cena svodi celu trgovinu sa potrošačima u zemlji na što normalniju meru. Ona ne udešava svoje cene prema cenama drugih veletrgovaca, nego oni prema njenim cenama. Pad cena oseti odmah poslednji zadrugar, a od njega to saznaju i drugi potrošači koji kupuju po privatnim trgovinama. Naročito je važna funkcija ove zadruge što umesto ličnog ukusa i nahodenja članova uprave i nameštenika po zadrugama bira robu preko naročitih stručnjaka u svojim laboratorijima za ispitivanje valjanosti robe. Stručna analiza robe zamenjuje lajičke kupnje kućne čeljadi i počinje da završava jedan ni malo lep pijačni period u kome se još svet truje hiljadama robnih falsifikata. Da bi potrošači raspoznali ovako ispitanu robu, ona se šalje zadrugama pod naročitom zadružnom oznakom. U laboratoriju za kavu i čaj ispituju se mnoge vrste kave i čaja, pa se onda svaka vrsta tačno označi kakva je i kako treba da se kuva; brašno se ispituje u vodi onih mesta gde će se trošiti, pa se domaćice tačno upućuju u kome će omeru mesiti brašno s vodom, itd.
dačima u svetu: maklerima, izvoznicima, UVOZl1lClma, uče styuju na svetskim pijacama, pregovaraju sa parobrodarskim društvima, posećuju izložbe, drže svoja robna stovarišta na većim tranzitnim centrima i dr. Robu koju zadruga kupi u mnogo slučajeva pakuje u s\'oje zadružne omote i tako je liferuje svojim zadrugama. Uspoljnoj trgovini pojedinih držan češće ove zadruge zauzimaju pl'Ya mesta. Tako se na pr. govori o nemačkoj i engleskoj zadruzi naveliko kao o najvećem tamošnjem uvozniku čaja i kave. Ukupan promet ove engleske zadruge (O\\'S) iznosio je godine 1933 oko 82 miliona funta sterlinga, odnosno oko 20 milij ardi dinara. Ta zadruga spada u najveće trgoyce maslom u Engleskoj. Godine 1933, na pr., njen je promet tOI11 robol11 (8,242.000 funta sterlinga) bio veći od prometa velikog tamošnjeg trgovačkog koncerna masla (oko 8 mil. funta st.). Zaclrug:a ima velika stovarišta robe u Londonu i Menčestru, te se~ odatle snabdevaju sve tamošnje zadruge. Ona ima velika svoja stovarišta masla u Danskoj, tako ela danske mlekarske zadruge uglavnom i zavise od oye zadruge, kao svoga glavnog kupca .. Ove zadruge se, dalje, staraj u da njene članice - zadruge - budu redovito obaveštene o pijačnoj konjunkturi, o ponudi i tražnji robe, o cenama i sl. U tu suhu one održayaju redovne svoje sastanke sa pretstaYnlcima zadruga, saslušavaju njihove želje i daju im svoja uputstva. Pored toga putnici ovih zadruga redovito obilaze sve zadruge i primaju od njih narudžbe za isporuku robe.
jVabavljačka funkcija zadruge naveliko. Ukoliko ova zadruga ne proizvodi sama robu, ona je nabavlja na isti način kako se snabdeva robom i trgovina naveliko. U tu svrhu ove zadruge podržavaju žive veze sa raznim proizva-
Kada smo govorili o osiguranju kao sastaynom delu standarda života, videli smo da osiguratelji pred potrošača izlaze sa gotovim tabelama svojih tarifa po kojima će on plaćati premije. Dalje smo na tome mestu saznali da osi-
ljačkih
224
Zadruga naveliko kao industl'ijalac. Primera radi i o\'(le ćemo spomenuti englesku zadrugu naveliko. Ona ima oko 139 svojih preduzeća u Engleskoj i u Uelsu. Njena proizvodnja iznosila je u 1933 g. oko 30 miliona funti sterlinga. Najveći deo proizvodnje otpada na brašno i namirnice. Ona je po svome prometu u stanju da predusretne svako monopolisanje tržišta brašna. Izvan tamošnjeg Univeler Trusta ona je jedini veći proizvadač sapuna i sprečava svako iskorišćavallje potrošača s te strane. U proizvodnji kožnih produkata ova je zadruga stvorila potpuno samostalan zadružni nezavisan sistem: zadružne klaonice liferuju kožu zadružnim fabrikama koža, a ove opet daju gotovu kožu fabrikama obuće koje rade za zadrugare.
§ 65 Zadružno osiguranje
15
225
auranik osigurateiju poverava na čuvanje, u amanet, pro~ečno tri četvrtine premije kl'lo svoju ličnu štednju. Sav se taj posao, dakle, svodi za osiguranika na to da par decenija uredno plaća premiju, a da nema lično nikakva prava da se meša u to da li je premija pravilno i pravedno po obe strane raspodeljena na troškove, riziko i premijsku rezenu; da li osiguratelj ostavlja premijsku rezervu na si~ gurna mesta; da li pare ostaju u zemlji gde je on lično zaposlen; da li se premijska rezerva upravo ulaže u one sigurne iJwesticije koje su sastavni deo njegova gazdinstva; da zna svake godine koliko je stvarno u premiji predviđe nog rizika isplaćeno, pa da mu se pOHati ono što je prvobitnom kalkulacijom zaračunato u njegOYll premiju, odnosno ono što je preplatio. Svaki svestan potrošač, koji sebi pretstavi sudbinu svoje premije na ovaj način, mora pre nego što se osi aura da tačno zna kako su njegovi interesi zagarantoyani Imd privatnog, drŽaYllOg i zadružnog osiguranja. Nosioci privatnog osiguranja jesu privatni kapitali koji u taj posao ulaze radi svoje lične zarade i radi mogućnosti da oni lično raspolažu, prema svojim ličnim interesima, ogromnim kapitaliina iz premijskih rezena. Držan10 osiguranje vodi država u sklopu svoga celokupnoga finansijskog aazdinstva koje u načelu uvek teži sve većim izdacima, za Čije pOkri6e treba i osiguranje da odbaci neke viškove. Za slučaj novčane oskudice u finansijskom gazdinstyu ne ostaju pošteđene ni premijske rezene. U zadružnom osiguranju sam se osiguranik na zadružnoj osnovi stara o sudbini syojih premija, nastojeći da onaj deo premije koji ide na troškove i riziko smanji na minimum, a poveća njen treći deo, svoju osiguranu SYotu, odnosno štednju. Obično se misli da privatni osiguratelji syojom među sobnom slobodnom konkurencijom svode premiju na najmanju računsku meru. To bi i bilo tako kada bi se tu radilo o nekoliko stotina ili hiljada sitnih ljudi koji se meclu se i ne poznaju i nemaju izmedu sebe interesnih veza. U granicama pojedinih držaya ovaj je posao u rukama samo nekoliko moćnih osiguravajućih društaYa, koja svojim kartelskim sporazumima ne idu u premijama ispod jedne granice koja im osio'urava i velike troškove i dobre zarade. Dobrim delom nel~a se privatna osiguravajuća društva samo razlikuju po imenu, a isti su im vlasnici. Jedno se, na pr., takvo društvo .zoye "A", drugo se zove "B", treće "C" itd., ali jedna te ista banka ima od svakoga društva po toliko paketa akcija koliko je potrebno ela bude njihov stvaran gospodar. I onda se goyori o nekoj medusobnoj slobodnoj utakmici sluga jednoga gospodara! Kod zadružnog osiguranja, međutim, nije ni potrebna konkurencija. Stogod se od osiguranika u premiji više na-
226
plati, to mu se i pOHati, pošto su to njegovi novci i onda kada uđu u blagajnu zadružnog osiguranja. Pri davanju koncesije za rad privatnim društyima imaju se u vidu samo momentane kvalifikacije pretstavnika toga društva. I te se lako kupe uvlačenjem zvučnih imena u upravu društva. Držayni nadzor ograničava se kasnije samo na formalnu spoljnu stranu oyih preduzeća, verujući svemu onome što se vidi' iz društ\-enih računa koji se objavluju iz godine u godinu, a koje društvo doteruje i dovodi u sklad sa zakonskim propisima. Kod zadružnog osiguranja say rad podleže neprestanoj kontroli revizora i nadzornog odbora, a pored toga sami se osiguranici pitaju kome će poveriti upranl syojom imovinom. Osiguranici mogu u sYako doba da izmene ljude koji upraYlaju zadružnim osiguranjem, naravno na način kako je zakonom i zaclružnim pravilima propisano. Privatna osiguravajuća preduzeća odvajaju plasiranje premijskih rezen-a iz onih krugova koji upravo plaćaju premije. Pošto ta društya mnogo puta imaju internacionalan karakter, to ona syoje kapitale i teritorijalno ne ulažu onde ade je osiguranik zaposlen, gde bi on imao veću mogućnost ~aposlenja kada bi se ti kapitali plasirali u njegovoj sredini. Pa i domaća privatna preduzeća ne ulažu te kapitale u one poslove koji bi olakšali gazdinstva osiguranika. Sarajevski, na .pr., radnik o~iJruraniI~ nem~ n.n~aln-e ko~>isti c:d toga što će nJegove pare OtICI u neIn rudl1lk, III u gradnJU kuca po~ Beogradu ili Zagrebu. Naprotiv, ako se zadružno osigurao on će se postarati svojim uticajem u zadruzi da se te par'e upravo ulože u gradnju stanova u njegovoj sredini, u finansiranje nabavljanja robe i sL, što će dovesti do pada kirija i cena u tome mestu. Šta više, može taj osiguranik da iste te pare uzme na zajam da gradi kuću. Zadru.gar koji se, na pr., pre rata osigurao na 10.000 ~{runa,. a hwotekarno se zadužio kod svoga zadružnog OSIguranJa tu Istu svotu i napravio svoju kuću, posleratnim padom krune on nije ništa izgubio ni dobio; on j~ primio 2500 dipal:a kac: svoju osiguranu svotu, a isto tolIkom svotom platIO Je sVOJ dug. Na parama osiguranika kod privatnih društava zaradile su mnoge banke, fabrike i isplaćene su kao dividende i tantijeme u svojoj ranijoj vrednosti akcionarima i direktorima a njima je ostalo posle rata samo 2500 dinara. :\lpžcla su te iste pare bile uložene u kakav kartel zbog koga su ti isti osiguranici za svo vreme svoga osiguranja njegOYll robu plaćali skuplje. Pošto osiguratelj podmiri svoje troškove, isplati elospele osigurane syote i ostavi nastranu potrebne rezer:'.e, on pri tome naide na izvestan višak. Pre syega su premIJe tako obračunate da se ne bi javio manjak, a p1'h-atni osiguratelj još gleda na višak kao na svoju zaradu. Taj se 15*
227
višak može pokazati i usled n.aglog po~asta YredI:?sti nekretnina i drurrih stvari u kOJ8 su ulozene premIjske rezerve. To je sl~lčaj kod pada vrednosti noY<.:a usled inflacije. Tada osirruratelj isplaćuje osiguraniku dospele osigurane svote u I~noD'o manjoj stvarnoj Yrednosti nego što su ranije bile. Ko je n~ pr. osiguratelj rezene iz\Oesnog broja osiguranika u nekretnini koja je pre rata \Tedila 50.000.- kruna, a sada se ta nekretnina proda za 600.000 dinara, on njima isplaćuje danas samo 50.000 kruna ili 1250q dina~a, a sav \'išak od 587.500 dinara zadržava za sebe. N aprotIv, ako se javi obratan slučaj, tj. r~asta.ne manjak. bilo usled slabog računa ili pada \Tednosti objekata u kOJe su. rezer.ve uložene, osiguratelj najadjuje stečaj na štetu oSIguramka. Kod zadružnog osiguranja osiguranici dele srazmerno osirruranim iznosima, odnosno njihovoj tac1anjoj Yrednosti. nastale viškove, a zajednički snose i Sitete koje bi ih snašle, Zadružno osiguranje obično je u rukama pojedinih saveza ili zadruga naveliko. U nas ga mectu državnim službenicima vodi Savez nabavljačkih zadruga državnih službenika u Beorrradu; Železničarska kreditna i potporna zadruga u Sarajeyu~ čiji je osigurani kapital bio 1934 g. o!m 41. milion dinara sa premijskom r8Ze1'\'Om od 8,771.000 dmara 1 dr. Enrrlesko zadružno osirruranje imalo je g. 1934 preko 5.870 zap~slenih osoba: akti;a je tada bila preko 4 milijarde dinara, a oko 1 i po milijardu dinara godiSinje prima premija. Krajem 1931 godine u Nemačkoj je z.adružno osiguranje (Volksfiirso1'ge, LebensversicheJ'llngsaktzengesellsclu;dt) o buhvatilo oko 13.3 miliona osiguranika na ukupan Iznos od 15.7 milijardi maraka. Godine 1934 pred nemačkim zadružnim osirruranjem nije stajalo nijedno samostalno nem ačko osirrura\~ajuće društvo, nego samo dva velika zadružna pri~atlla koncerna. U Francuskoj posluje zadružno osiguranje pod imenom "La Solidarite"; u Danskoj godine 1934 osnovano ,Tl'yg"; u Bugarskoj godine 1905 osnovana Činovnička' štedno-osirruravajuća zadruga" čije Sl! premijske ~ezerYe iznosile krajem01933 g. :1:59,20:1:,000 leva; U Svajcarskoj je godine 1909 osnonn poseban. "Zavod za .
Zadruga llaveliko kao bankar. Ono što smo rekli o neizvesnoj sud bini uštectevine, date privatnom osigmateiju, tiče se u jačoj meri i sudbine sitnih ušteda koje se poveraYaju privatnim bankama. Osiguratelj je barem po zakonu prisiljen da na stanoviti način čuva premijske rezel'Ye, a za privatnog bankara nema nikakve odredbe. u što će .on ulagati novce koji su mu na ;;teclnju poverel11. Stradanje 111noftih sitnih štediša u poslednje \Teme, padom velikog dela lwivatnih banaka, m-erilo je syet ela više privatnoj banci ne može da poverava svoje mukom stečene sitne pare. potrošaču ostaje jedini izlaz u ovome pogledu da sam u svojoj zadruzi čIHa i raspolaže svojim parama, a privatnim bankama neka ostavi područje ostalih privatnih kapitala. Uporedo sa potrošačkim nabavljačkim zadrugama po s\etu se svuda stvaraju i potrošačke kreditne zadruge, sa zadatkom da čuvaju uštede potrošača i da organizuju za~ družni kredit na zadružnoj osno\-i. Kreditne zadruge, medutim, obuhvataju samo. lokalni novčani i kreditni promet svojih članova. Potrebna Je por~d tih zadruga jedna yelika zadružna bankovna ustanova kOJa će zadružno organizovati celokupan novčani i kreditni promet između Saveza i zadruga, izmedu zadruga i zadruge nayeliko, izmedu pojedinih zadruga itd. ~akv~ je ~lstano:Ta potrebna i za finansiranje zadružne trgovlI1e 1 prOIzvodnJe. Ona se može da vodi bilo kao samostalna zadružna centralna banka ili kao bankoYllO odeljenje zadruge naveliko. U krilu enrrleske zadruge naveliko (CWS), na pr., posluje veliko ba~kovno zadružno preduzeće, kroz čije blagajne prođe godišnje oko 600 miliO!la funta. sterli~.ga ..
1) Podaci su uzeti iz knjige A. Kemura, Zadružno osiguranje, Izdanje Zadružne Biblioteke Saveza n.z.d.s. u Beogradu 1936.
228
229
XVI glava:
Računovodstvo
u
kućnoln
gazdinstvu § 66 Uopšte Bolje voetenje bilo koga gazdinstYa moguće je samo onda ako njegovi upravljači budu imali pred sobom tačan računski pregled kućne imovine i svih njenih promena. Kućna imovina nije samo vlasništvo jedne osobe, ona retko pripada jednom supružniku ili jednom čeljadetu. Imovinski odnosi između supružnika i ostale kućne čeljadi ili su regulisani izvesnim ugovorom (na pr. bračnim ugovorom) ili samim zakonskim propisima. Kućno računovodstvo ima i taj važan zadatak da u izvesnoj meri pokaže šta kome če ljadetu pripada. Računanjem treba ela se obuhvati idečiji imetak, naročito onaj koji potiče iz ::5tednje. upućujući pri tome samu decu da vode račune te \'1'ste. Kućno računovodstvo nije identično sa trgovačkim knjigovodstvom, pošto nemaju ni isti zadatak niti se vode u istom opsegu. Po opsegu kućno knjigovodstvo treba da je tako organizovano da ga što lakše može voditi svako pismeno čeljade bez prethodne stručlIe spreme i da samo voetenje ne iziskuje mnogo vremena. Računi ove vrste treba da se neosetno S\Tše za obiteljskim stolom, u onoj meri koliko na pr. porodica žrtvuje truda i vremena vodeći korespondenciju sa svojim bližnjim i prijateljima. Računski kućni zadatak potrebno je ipak da se ozbiljno shvati, da se sve tačno, uredno i pravovremeno izračuna. Najveći praktični zadatak kućnoga računovodstva sastoji se svakako u tome da se potrošnja u kući tačno upozna i svede na onu meru i pravac kako misle domaćini da bi najbolje odgovaralo njihovim sadanjim i budućim potrebama, obzirom na porodični dohodak. Urednim kućnim računima kućno se gazdinstvo istrgava iz slepog uticaja pijace i nastrane ćudi kućne čeljadi i vodi na način kako smo govorili u celoj ovoj knjizi. Pošto je u ovom gazdinstvu dohodak, uglavnom, najamninom ili plaćom tačno ograničen 230
za iZ\Tesno vreme unapred određen, to i kućno računo vodstvo ima da počne i da bazira na kućnom budžetu. Kada se na početku izvesnog perioda i za taj period (najbolje za jednu kalendarsku godinu) sastavi takav budžet, kasnijim stalnim računima ima da utvrdimo st"arno kretanje pojedinih izdataka, obzirom na njihovu veličinu u budžetu. Na koncu toga perioda sastavljeni bilans ima da pokaže koliko smo se držali toga budžeta i kakav je uspeh našega gazdinstva u tom preriodu (štednja ili dug). U širem smislu kućno računovodstvo upoznaje nas o količini potrošenog materijala i rada pri vršenju pojedinih poslova, na pr. pri l{lwanju, čišćenju, pranju i dr Takvim računima domaćica uporeduje pojedine načine svoga rada i bira onaj koji iziskuje najmanje troška i truda. Potrebno je da domaćica ova svoja opažanja uporedi sa onima drugih domaćica, a naročito s onim koja stručna lica kućnoga gazdinstva u štampi iznose kao korisna u tome pogledu. Iz svih tih podataka domaćica će stvoriti svoju kućnu malu arhivu koju će nadopunjavati i iz koje će crpsti potrebna obaveštenja. U ovom celom poslu ne smeju se deca, ni muška ni ženska, ostaviti po strani, pošto je to za njih jedino praktično gazdinstvo gde imaju prilike da se samostalno zaposle.
§ 67 Pojedini
računi
Računovodstvo u kućnom gazdinst"u počinje sa inventarom i budžetom, a onda se dalje nastavlja sa knjigom blagajne, računima budžetskih stavaka, zbirnim računom štednje, računima imoYine i Za\TŠaVa inventarom i godišnjim bilansom na koncu kućne budžetske godine. I u kućnom računOYOdstnl postoje razni sistemi knjiga (na pr. na engleskom u knjizi Ekonomika kućnoga gazdinstva od Benj. A.nclre\rs-a), ali ćemo mi on18 izneti one knjige čije je vodenje lagano i koje obuhvataju zadatke kućnog računovod stva u celosti.
Inventct1· ili popisnik je spisak kućne imovine i onoga što se duguje Sastavlja se na jednome arku ili u naročitoj knjizi (može biti i veća teka) i to onda Imela počnemo voditi račune i na koncu svake godine. Pre nego sastavimo im-entar, popišemo sye što imamo po ku~i i svrsta mo u ove grupe: gotov novac u kući, gotov novac na uložnoj l~njižici, iznos vezane štednje, današnja otkupna \Tednost žIvotnog osiguranja, razni dužnici, životne namirnice (sadanja cena), odeća i obuća, gorivo, pokućstvo i drugo OI'U et e, kuća i razna imovina. Sve ovo sačinjava aktivu u inventaru, te se po lioYčanoj vrednosti zbroji. 231
Drugi deo inventara je pasiva, u koju ulaze: dugoli za neplaćenu robu, rate, hipotekarni dug na kuću i ostali naši verovnici. Treći deo ilwentara je ispoređenje aktive i pasive. Ako je aktiva veća od pasiYe, onda je razlika čista imoyina. potrošačko gazdinstvo koje je zasnovano na dugu (nameštaj kupljen na rate, odeća na rate i dr.) može da ima yecu pasivu od aktive. lT godišnjem inventaru isporeduje se još tadanja čista imovina sa onom iz početnog ili prošlogodišnjeg iIwentara. Ako je sadanja čista imovina domaćinstva veća od prošle, onda postoji višak koji pokazuje potrošačku štednju u širem smislu. lT užem smislu govori se o potrošačkoj štednji onda kada je ona iskazana u gotovom novcu kojim se može odmah raspolagati.
]{a računima imol'ine i osoba beležimo promene u stanju naše imovine, naših dugova i potraživanja. Ako smo, na pr.. sagradili kuću uz hipoteku, onda ćemo otvoriti i račun kuće i račun zadruge koja nam je dala zajam da gradimo kuću. Ovi računi imaju dve strane: kod kuee na strani duguje beležimo sve što smo izdali za gradnju i popravke, a na strani potražuje beležimo deo njene godišnje amortizacije ili otpisa. Xa pr.:
Budžci za,-isi od kućnoga dohotka, koji je, u normalnim okolnostima, njegova maksimalna granica. Porodica sastavlja svoj budžet, t. j. raspocleljuje svoje izdatke na hranu, odeću, stan itd. ili prema svome ranijem iskustvu ili držeći se standard-budžeta porodica svoga dohotka (vidi na str. 138). lT svakom slučaju trebalo bi da se gazdinstvo što više, po mogućnosti sa strane dohotka, približi normalnim budžetskim postotnim razmerima koji preovlactuju u dotičnoj sredini kod ljudi iste privredne i socijalne pripadnosti.
--
Knjiga blagajne vodi se u vezanoj knjizi koja bi mogla biti dovoljna za nekoliko godina. lT nju se upisuju po danima pojedini prihodi (strana primitka) i pojedini izdaci (strana iZdataka). Na koncu meseca saberu se primici i izdaci, od zbira primitaka odbije se zbir izdataka, pa se dobijena razlika (mesečni saldo blagajne) zapiše na stranu izdataka. Iza toga kada se saberu obe strane, biće zbirovi jednaki. Saldo se onela prenese na stranu primitka novoga meseca kao prva stavka. U jednoj manjoj rubrici naznačuju se brojevi strane budžetskih računa. Knjiga računa budžetskih stavaka služi za kontrolu onoga što izdamo, tj. da li naši izdaci odgovaraju budžetskom predračunu. Za svaku budžetsku stavku vodi se poseban račun, na kome se naznačuje šta je prema blagajni pojedinačno izdato za pojedinu stavku. Ova se knjiga može spojiti i sa knjigom blagajne,. tako da onda takva kombinirana knjiga ima pored kolona· za blagajničke primitke i izdatke još i po jednu kolonu za svaku budžetsku stavku napose. Račun
deficita i suficita ili račun štednie - sastavlja se na koncu godine tako da se u njemu iskažu godišnji yi šk ovi i deficiti pojedinih budžetskih stavaka. 232
Duguje
Kuća II
1936 g. Jan. 1 Gradnja (trošak)
-
uliei J.I:', broj 50
120.000 120.000
Kod računa otplaćujemo.
Potražuje
1936 g. Dec. 31 Otpis Dec. 31 Današnja \'l'rd,
2.000 118.000 120.000
--
hipoteka beležimo na stranu "duguje" ono što a na stranu "potražuje" naš dug s kamatama.
Godi.§nji bilans ima 4 dela: aktiyu, pasivu, čistu imoyinu i povećanje ili smanjenje čiste kućne imovine.
kućnu
§ 68 Primer celog a
kućnog računovodstva
Izradićemo mesečni primer računovodstva porodice nameštenika čije smo troškove života za maj 1934 (str. 139) naveli i budžet te porodice za isti mesec (str. 138). Izvešćemo sve početne i zaključne račune kao da imamo račune za celu godinu. 1) Pretpostavimo sledeći inventar domaćinstva te porodice: Inventar, sastavljen 1 maja 1934 godine
(A) A k t i va: 1 Gotm1.ua u Kreditnoj zadruzi '2 Otkupna vrednost police 3 Namirnice II osta,1. 4 Odeća i obuća 5 Gorivo 6 Pokućstvo i drugo oruđe manje oLpis 7 Razno
(B) P a s i v a: 8 Dug za odeću i obuću 9 Dug za nameštaj (O) Čista imovina
Zagreb, 1 maja 1934
1.200.2.700.200.3.000.100.10-800.800.-
10.000.500.-
17.700.-
3.000.5.000.-
8.000.9.700.-
Domaćica (potpis)
233
2) Pošto na aktivi imamo jednoga dužnika (Kr. zadrugu) i na pasivi 2 verovnika, otvorićemo im u Knjizi dužnika i verovnika ove račune: Račun
Duguje
Kredit. zadruge d. s. 1.200.19.48 1.219.48
l-V-1934 Po inventaru 10-V-1934 Ulog l-Yl-1934 Prenos salda
II
Zagrebu
Potražuje
31-V-1934 Saldo
100.4.900.5.000.-
3-V-1934 Otplata 31-V-1934 Saldo
Dani 1 2 3 3 3 10 10
3.000.200.3.200.-
l-V-1934 Po inventaru 9-V-1934 Za robu
Prodavnica nameštaja .iYabav. z. d.
Predračun
Potražuje
31-V-1934 Saldo Duguje
Broj Stavka
-
400.2.800.3.200.-
2.800.Potražuje
S.
l-V-1934 Po illventaru
5.000.5.000.4.900.-
31-V-1934 Saldo
Primedba: Otplate su unešene prema Knjizi blagajne.
3) Prema mesečnom trošku života iste porodice (ddi str. 139) imamo sledeću Knjigu blagajne:
Blagajna
Primitak Dan
1
Od koga
Neto
plaća
I
tl
majn 1934
Dinara
Dan
2.700.-
1 2 3 3 3 10 10 16 9-v
31
--
2.700.-
-l-VI
234
Saldo
30.52
I
Kome i zašto
--
--
I
Izdatak
I
Bu-
džet
1 933.10
---
1 9 3 4
I 515.34
I 500.-- I 200.- 1159.05
179.48
II
I
I
1500·-1
I
I
I
I
2
I
odeća
I
I I I
st~n
j
I OSi!llI"
I
I
900.-
a
og~ev
I
hrana
I
I na:ešt.1
i
I I 400.- I
lO
I
16 25 Svega Suficit Deficit
!
1 I
I
I
7 razno
213.03
I
II
I 1_ _ _ 1
i
300 .- •
I 40.1100.-
---Il
I
I
1
---
I
i
I
I
19.48 160.-
I I
I 900.- I 400.- I 500.- I 140.I 33.10 II 115.34 I - I 60.- i I - I -
I I 300.- I 179.48 I I 140.95 I i
250.-
I 250.I I 36.97
5) Da bismo napravili pregled postignutih deficita i suficita po mesecima i iznašli konačnu novčanu štednju, sastavljamo sledeći račun (oyde je za mesec, inače treba za godinu):
Dinara
Deficit
stan namirnice svetlo, ogrev 1 lonac otplata namešt. otplata odeće šted nj a kred i t. 2 premije za osiguranje Razno Saldo
budžetskih stavaka 1'1
1.219.48
1.219.48
10-V-1934 Uplata 31-V-1934 Saldo
Računi
1.219.48
JJIamdak. prodavnica Nabav. zadruge
Duguje
4) Na osnovu izdataka u Knjizi blagajne sastavićemo po mesecima. a onda na isti način za celu godinu (za godinu mesto dana imamo mesece) ovaj prikaz:
3 1 5 4 4 2 6
5000900.300.40.100.400.HU8
6 7
!f'0'-1 9-0-
-~0:52
2700.
Račun
deficita i suficita
Stavka
I
Stavka
og rev i osvet. razno novčana štednja
5 7
Suficit
140.95 36.97 30.52 208.44
1 2 4
hrana odeća
nam eštaj
33.10 115.34 60.-208.4-!
novčana i u materijalu, iskazuje se bilan su. Deficit u ogrevu nastao je primera radi.
Primedba: Ukupna štednja, istom u
gođišnjem
6) Na koncu godine sataYlja se bilans domaćinstva. N a sledećem primeru mesečnog bilansa pokazaćemo kako bi trebalo da izgleda godišnji bilans. 235
Bilans na dan 31 maja 1934 godine (A) A k t i v a Gotovina U Kreditnoj zadruzi Otkupna vrednost police osiguranja Drva u ostavi Odeća i obuća Pokuće sa otpisom Razna aktiva (B) P a s i v a: Nabavljačka z. d. s.: za ocleću za nameštaj
30.52 1.219A8 2.800.100.3.200.10.000.300.-
2.800.4.900.-
(O) Č i s t a i m o v i n a Čista imovina l-V-1934
(D) Višak: suficit u gotovu (štednja) višak u materijalu
17.650.-
7.700.9.950.9.700.-
30.52 219.48
250.-
IV DEO
POLOŽAJ POTROŠAČA ZADRUGARA li DANAŠNJEM DRUŠTVU
236
§ 69 Uopšte "Zadrugarstyo je život izvesnih socijalnih grupa, a ove se ne mogn ograditi i cla na njih ne utiče nlmkupan život društveni." l1Iih. Avramović
U zadružnom pokretu potrošač bh-a sve više svestan da mu je zadrugarstvo potrebno ne samo da bi uspešno vodio svoje gazdinstvo, nego i da bi očuvao svoje interese u današnjem društvu. To, međutim, nije nimalo jednostavno, pošto je današnje društvo dosta složeno. Da bi se u tome pravcu stvorilo odredeno ispravno stanovište, moralo se u današnjim zadmžnim redovima izgraditi i onakvo gledanje na današnji društveni poredak - koje potrošača upoznaje sa njegovim pravim društvenim položajem i ulogom koju on ima sa svoje strane da odigra u današnjem društvenom razvitku. To ne znači da se stvara noko potrošaču nepozna to gledanje na svet, da mu se ono, takoreći, nameće odozgo, nego se samo hoće da formuliše ono do čega sam sobom dolazi svaki zadružno-svesni potrošač. Bez ispravnog gledanja na svoje današnje društvene odnose, potrošač nije u stanju da očuva interese svoje potrošnje. Bez toga gledanja on može samo da bude pasivan društveni objekat. Zato je sama zadružna praksa, na svome razvojnom stupnju koji je u nekim držayama počeo još početkom 19 stoleća, sama iz sebe razvila u ovome pravcu činjenice koje je zadružna teorija razradila i dala tačno odredeno stanovište potrošača-zadrugara u današnjem društvu. Današnje se društvo ne sastoji samo od pijace. fabrika, banaka i sličnih ustanova pomoću kojih se po sili samoga društvenoga sistema smanjuje i oduzima potrošareva kupovna moć. Društveni se organizam proteže i na svoje političke, ekonomske, socijalne, pravne i kulturne ustanove. N a tim se ustanoyama samo društvo i drži; i od načina rada u tim usanovama zavisi ishod privatnoga gazdinstva svakoga pojecli!Jaca.
239
Pored s\Toga pri\'atnog gazdinstva, mi silom samoga društYenoga poretka ulazimo u opštinske i dl'Uge samoupran1e organizacije, utičemo na elržanl, njen uredaj i njene zakone, pomažemo i koristimo se elržaynim i samoupravnim finansijskim, političkim i pravnim llrectajima i sL .Teelnom roči, mi smo kao polro::;ači, i kao nosioci pojedinih zanimanja, članoyi današnjegn c1ruštya. Samo je i ovde, II društnl, kao i II privatnom gazclinstnl, potrošačeY položaj podreeten kapitalističkom. Vlasnici kapitala nisu se samo ograni(-ili na svoj rad po preduzećima, nego su vešto našli načina ela čita\ c!rušheni uredaj bude sklopljen i yoden onako kako to odgovara njihovim interesima. Danas yiše nije nikakYa tajna: nonlC u politici, donošenje carina u interesu fabrikanata, uredaj lokalne pijac8 onako kako to odgovara interesima mesne čaršije, podizanje puteva onuda kuda ima da prod e trgoYačka roba i sl. Pa ddimo ela se i sami ratoYi vode u tom interesu. Potroša(~ ima uprayo da zahvali zadrugarstvu što mu otvara i ova društvena \Tata i upućuje ga l",ako će se snaći i na toj stazi u odbrani svoiih interesa. Oim je potrošač počeo da korača u tome pravcu, sam je sebi izgraciio i načine svoO'a uspešnog društvenog snalaženja. Radeći na svojoj zajedničkoj stvari u zadrugama, potrošači su razvili svoje zajedničke odnose koji se vidno ispoljavaju u njihovim mec1usobnim za(lružnim pravima i dužnostima. U zadrugama nalaze posla mnogi radnici, nameštenici i čil10vnici, tako da je potrošač-zadrugar doveden i u naročiti položaj prema oYome svome zadružnom osoblju. Kako potrošač hoće da se preko svojih zadruga direktno približi sitnim proizvaclačima, radnicima, zemljoradnicim<1 izanatlijama, to se on lično dovodi pred stvaran zadatak da zaista, na jednoj pravecinoj osnod, i uspostaYi u svome snabc[evanju neposredne odnose sa proizvactačima-zadrugarima. Uspeh individualne ekonomije potrošnje ne zavisi samo od dobrog snalaženja pojedinih domaćina. Na nju utiču država i samOUpraYl1a tela svojom politikom, svojom ekonomskom politikom i svojim finansijskim gazdinstvom. I na tim poljima potrošač ne može da se prepusti slepim društvenim zakonima i interesima jačih društvenih grupa, pošto bi njegov lični interes ostao uvek prikraćen. I na odm poljima zadružno snabdevanje potrošača potrebno je i moguće. Iako nije potrebno da na ovome mestu podrobnije iznosimo raznovrsna teorijska shvatanja mnogih socijalnih i zadružnih pisaca, ipak moramo samo toliko spomenuti da se teorija potrošačeva društvenoga položaja dosta prebacuje u utopiju, u područja koja nemaju veze sa današnjim stvarnim životom. Zadrugarstvo nije "opšti i jedini lek protiv svih zala društvenih, kako to razmetljivo trube površni 240
ljudi; nego kao nesumnjivi lek za izvesn~ z!a, za izvestan rod ljudi i za izvesno vreme... Ono se JavlJa usled neke nužde. Ono živi dokle živi nužda".1) U knjigama nekih zadružnih pisaca2 ) polazi se dosta od ličnog osećanja, od bola koji u pisca izazivaju društvene nepravde, umesto da se iznosi ono što je ostvarIjivo putem samopomoći. Šta više, neki pisci sanjaju o zadružnoj državi; neki, opet, idu toliko u svojim utopijama da uopšte zaboravljaju na pravu ulogu zadružnog pokreta u današnje?! društvu. Pri čitanju ovih stvari potrošač-zadrugar mora bIti oprezan, da se ne bi prebacio iz svoje gole stvarnosti, o kojoj na prvom mestu treba da se vodi računa, u ~epo znata naučna područja u kojima se lako može zabasatI: 1) Mih. Avramović, Šta se dešava u svetu na zadružnom polju, strana 56. 2) Na pr., The Consumers' Place in Society by Percy Redfern, Manchester 1920.
16
241
r=
XVII glava:
~1eđusobni
odnosi potrošača -zadrugara
§ 70 Prava i dužnosti
potrošača-zadrugara
Meciusobni odnosi potrošača obuhvataju veliko poddužnosti i prava koja imaju oni jedni prema drugima. Do pnih meclusobnih odnosa dolazi u zajedničkom kućnom g~zdinstvu, kao što je porodica. Pojedina kućna čeljad redoVIto I?-ema svoga samostalnog društvenog položaja, celu porodIcu pretstavlja domaćin. Dalje se njihovi međusobni odnosi javljaju napolju, van porodice, na pijaci, i u raznim organizacijama. Dovede li potreba za izvesnom robom neke potrošače na pijacu, i tada govorimo o njihovim međusob nim pr:avima i dužnostima. TI ovom poslednjem slučaju, na pr., om mogu kao potrošači električne struje jednoga preduzeća da zajednički nastupaju u pregovorima, pa da jedan drugome nameću onakva prava i dužnosti koja će najbolje pospešiti njihovu zajedničku stvar. Položaj potrošača u porodici vekovima j e uređivan, tako da se danas ta zajednica uzima kao jedinst\yen potrošač i sa gledišta savremenog potrošačkog gazdinstva; i to pOghlvito zbog njenog konstruktivnog moralnog, privrednog i tehničkog uredenja. Zadrugarstvo zato i uzima porodicu kao svoju jedinstvenu celinu koja je pretstavljena samo članstvom domaćina u zadruzi. U današnjim političkim zajednicama, na pijaci, i uopšte u svome životu van porodice potrošači su u stanju da isl~oljavaju .syoju meclusobnu svest jedino u zadrugama. UkolIko se
242
iskorišćenja onih sredstava koje je zaradio (najainnina)~ Ukoliko je ta svest labavija, utoliko je slabiji njihov položaj u društnl uopšte. Kao što su zajednički interesi doveli potrošače izvesnoga područja u zadrugu, tako se i zadruge mec1usobno vežu prema grupama svojih interesa u zadružne organizacije većega stila. One se, pno, udružuju u svoje saveze radi zajedničkog i jedinstvenog očuvanja svoga položaja u društnl; u zadruge naveliko radi zajedničke nabavke naveliko i proi2Yodnje robe. Savezi svih zadruga jedne države ujedinjuju se u svoj glavni zadružni savez. Svako ovo zadružno telo ima svoje federativno samostalno uređenje, tako da je područje rada svake ove jedinice po zadružnim načelima tačno ograničeno i zakonski zajamčeno. Prava i dužnosti pojeclininih potrošača-zadrugara nalaze punoga svoga izražaja ne samo u njihovoj zadruzi, nego i u svim ostalim organizacijama u čijem je federalnom sastani njihova zadruga: vršeći lično svoja prava i dužnosti u svojoj zadruzi, oni ih preko uprave te zadruge uše i u glavnom zadružnom savezu. Sarac!njnom ovoga glanlOg saveza u l\Iec1unarodllom zadružn01l1 sa\'ezu, oni proširuju svoje potrošačke odnose i na ceo svetski potrošačko-za družni pokret. Koliko su mecIusobni odnosi potrošača-zadrugara istiniti i dalekosežni, "idi se najbolje po tome što oni prelaze i narodne, odnosno državne granice. Tako na pr. engleski potrošač-zadrugar "iše voli da enlesku robu kupe jeftinije strani potrošači, nego da na njoj dignu prekomerne zarade engleski kapitalisti. "U potpunom zadružnom sistemu (cOln]Jletely co-opcrative system) svima će se profitima na iz"ezenom ugljenu automatski koristiti potrošači Italije, Francuske i drugih zemalja uvoznica rabatom, ili će se svaka zadruga naveliko koristiti viškom na kupoyine." (The Consumers Placc in Society, by Percy Reclfern, ]J 6). Celina mec1usobnih zac1ružnih odnosa jednako je regulisavana od ročdelskih zaclružnih pionira koji su u Engleskoj, u syome mestu Ročdelu, 1844 godine kao obični radnici prokrčili put zac1ružnom snalaženju potrošača. Sama zadružna praksa od tada do danas još je više utndila ročdelske principe, pa im je i proširila uspeh svojom savremenom poslovnom, tehničkom i uopšte kulturnom orga-nizacijom. Ta su načela ova:
1 Otvorcno članstvo. Pristup se u zadrugu mora svakome dopustiti. Taj se pristup ne sme ničim otežaYati, a po svojim formalnostima ima ela bude što lakši. Svaki novi zadrugar, koji hoće da ga zaclI:uga pomogne, samim sYojinr učlanjenjem uČHšćuje njen položaj. Ukoliko II jednoj Z3.16*
druzi ima više potrošača, utoliko je i promet robe veći, a utoliko se sra.zmerno smanjuje cena robi. Zato svaka zadruaa nastoji da proširi svoje članstvo. b U ovako organizovanu potrošačko-zadružnu zajednicu može da stupi samo onaj potrošač koji je kadar da na sebi p.odnese breme međusob~ih zadružnih odnosa kroz ceo svoj ZIVOt. U momentu stupanJa u zadrugu ne traži mu se u tu svrhu ništa više od naklonosti za zajedničko obavljanje zajedničkih poslova i onih moralnih osobina koje mogu da zagara~tuju d?bar zajednički g.las svij~ u zadruzi. Uz taj moralnI ulog Ima da se unese l materIJalni, u obliku maloO' novčanog udela. "" Upravni odbor zadruge odlučuje o prijemu novo aa člana; a on ne može, a niti ima kakva interesa, da ne pri;li novoga člana, ako taj ima zakonom i pravilima propisane zadružne kvalifikacije. Svaki potrošač koga upravni odbor ~~ J?rimi u zadru~u ima ~r~v? da se žali narednoj skupstInI te zadruge; I tu se VIdI Jedno od mnogih demokratskih načela koja vladaju u zadrugama. . Kao što je potrošaču slobodno da uđe u zadrugu, tako mu Je slobodno i da u svako doba iz nje istupi, naravno na način kako to propisuju zadružna pravila i zadružni zakon.
Demokratsko upravljanje. Potrošačka je zadruga, kao sye ostale zadruge, u svojoj srži društveni oblik u kom je pr~vreda demokratizirana. Tako je zadruga jedino današnje pl'Ivredno društvo sa načelom: jedan član jedan glas. U zadrugama naveliko glasovi se mogu raspodeliti među zadruge, .vkao članice, i u visini njihovog prometa koji prave sa dotlCnom zadrugom. Potrošač kada stupa u zadrugu preuzima odmah na sebe sva .ona prava i sve one dužnosti koje imaju i raniji zadrugarI. Od samog časa svoga učlanjenja on 8udeluje ravnomerno .sa svim ostalim članovima u celoj imovini te z~druge, pa l samoga zadružnoga saveza u koji je ona učla njena. Naravno time on ulazi i u obaveze te organizacije u pomenutom opsegu (jemstvo se tačno vidi iz pravila zadruge i zakona). Svaki zadrugar može na ravnoj nozi sa ostalima da se koristi s.viU?- onim .ustanov~ma koj~ vodi njegova zadruga a preko OVIh I mnogIm drugIm praVima u domaćem i svetskom zadrugarstvu (na pr. da uđe u upravu saveza svoje zadruge, glavnog zadružnog saveza u zemlji i međunarod no~ zadružnog .sa,:eza). Zadrugar ulazi u zadružne prostorije svoJe zadruge I iljena saveza kao u svoj sopstveni dom. Št? god vidi. da ne valja, on može da primeti i da kritikUJe, na načm kako to propisuju zadružna pravila, jednaka za sve. Šta više, kada on poseti i drugu zadrugu u zemlji .
l
244
ili na strani, pa makar i ne bio njen r.Ian, on je i tll dobro došao kao zadruga~ Zaštitu svojih prava i izražaj svoga zajedničkog potrošačkog interesa zadrugari postižu na skupštinama svoje zadruge, s\"oga saveza i ostalih zadružnih ustanova koje su u jedinstvenom sklopu sa tom zadrugom. Na skupštini svoje zadruge, ako je manja, zadrugar lično ispoljava ova svoja prava. Ako je veća zadruga, kao i na skupštinama saveza, zadrugar ne dolazi lično na skupštinu, nego bira delegate koji ga zastupaju. Dakle, bilo neposredno ili posredno, zadrugari se pitaju ko će upravljati njihovom zadrugom i savezom (upravni odbor zadruge i upravni odbor saveza), ko će nadzirati rad toga odhora (nadzorni odbor zadruge i nadzorni odbor saveza), kako će se urectivati zajednički poslovi, šta bi trebalo, po mogućnosti, izmeniti u mectusobnim odnosima, kako će se ti odnosi poboljšavati, i uopšte kako će se urediti njihovi odnosi u društvu. U \Tšenju svojih međusobnih odnosa potrošači su se postarali za takvu vrstu kontrole koja u samoj klici uništava svaki nepošten posao koji bi se javio u bilo kome zadružnom telu. Ne samo da rad uprave i zadružnih službenika kontroliše nadzorni odbor, nego sam savez ima čitav kadar zadružnoosposobljenih revizora koji obavezno i redovno pregledaju do u tančine rad svake zadruge. Zudruga ne daje samo prava, nego tražj od svakog svoga člana da redovito vrši i određene dužnosti, kako prema ostalim članpvima, tako i prema zadruzi i celom zadružnom pokretu. Clan je materijalno za obaveze zadrugin e, u slučaju stečaja, obavezan ili do visine svoga upisanog udela ili izvesne veće svote koja obično iznosi dva do tri puta onoliko koliki je neleo. Zadrugar prima na sebe do odredene svote i jemstvo za zadrugine obveze prema savezu. Visina je tih obaveza tačno predviđena u pravilima same zadruge, pa je u interesu svakog zadrugara da u celosti poznaje sadržaj tih pravila. Pored ovoga jemstva i svojih ličnih dugovanja, zadrugar formalno nema nikakve više materijalne obaveze prema svojoj zadruzi. Ipak on kao zadrugar ima dosta takvih obaveza, za koje ne može biti materijalno pozvan na odgovornost, a koje sačinjavaju osnovicu uspeha celoga zadružnoga poslovanja. On nije kao potrošač ispunio svu svoju dužnost prema ostalim potrošačima time što se upisao u zadrugu, što je na sebe preuzeo neke materijalne obveze; njegova je dužnost, pored toga, da uvek bdi nad zadrugom, da se od nje ne odmiče u svim svojim potrošačkim radnjama, kao nabavkama robe, odupiranju raznim kartelskim i sličnim pijačnim sporazumima, obrazovanju sebe i svoje dece, zajedničkim sastancima, čitanju dnevne i stručne štampe itd. On 241)
ne može nikada u kakvoj zajedničkoj zadružnoj akciji da svoje otsustvo pravda time navodeći da se može i bez njegar da on nije pozvan da se o tome stara, pošto ima drugih i sl. Međusobni odnosi potrošača u današnjem društvu mogu da dođu do punog i uspešnog s,'oga izražaja samo onda, ako su zadružni redo'd jedinstveni i č\Tsti, od poslednjeg zadrugara do vodstva zadruge i saveza; ako svaki zadrugar za svoje dužnosti u celosti traži i sva svoja prava. Imati pri tome uvek na pameti da nije samo uprava pozvana da vodi brigu nad zadrugom, a pojedini članovi da se u tome pravcu tome posvete samo nekoliko časova na glavnoj godišnjoj skupštini.
3 Povraćaj p1'eplaćene kupovine (višak, zadružna. ušteda, risto1"Jw). Potrošačke su zadruge u prvim danima svoga postanka naplaćivale robu od zadrugara po ceni stajanja. S tom se cenom nije moglo izaći nakraj, pošto je zadruga uvek u opasnosti od nepredvielenih troškova. Zato se po svim potrošačkim zadrugama roba počela ustupati zadrugarima po pijačnoj ceni, pa se tako zadrugaru ono što eventualno preplati vraća natrag. Taj se povraćaj izrai'.unava prema količini robe koju je zadrugar te godine izuzeo u zadruzi (višak ili zadrugina ušteda). Ipak se sav višak koji zadruga postigne ne povrati zaclrugarima, nego se jedan cleo ostavi za rezervu (zadružni rezervni fond) i opšte potrebe zadrugarstva (socijalni zadružni kapital). 1: Kapital se ukamaćuje o[jraničeno. Xadruga plaća na udele svojih članova umeren interes, kako bi se u socijalnom pravcu delovalo na ukamaćenje kapitala uopšte. i verska neutralnost. U zadruzi mogu hiti žene svih vera i političkih shvatanja, pa zato ona ima da bude neutralna i u jednom i u drugom pogledu. Kako se zadrugari snalaze u politici, videćemo docnije.
.5 Politička učlanjeni ljudi i
6 Plaćanje u gotovu. Zadruga lllože samo onda da odvaja robu po pravoj ceni, ako je ne opterećuju oni troškovi bez kojih nabavka može da bude, kao što su interes, rizik i sl. A i potrošač treba da izdvaja robe samo onoliko koliko može zaista da plati. Stoga je i zaveden ovaj princip plaćanja u gotovu. 7 Zaclruga. stvara socijalni kapital. "Socijalni kapital je jedini u stanju da reže čvoruge privatnog kapitala", veli vocta švajcarskog potrošačkog zadrugarstva elI'. Bernhard Jegi. Socijalni kapital stvara se jedino danas po zadrugama. Za246
druge ne dele sav višak svojim članovima, nego izvestan deo ostavljaju kao rezervu. Takve rezerve ne mogu zadrugari deliti među se, one služe zajedničkoj stvari, pa se zato i zovu socijalnim kapitalom. TI akcionarskim društvima, prilikom. likvidacije ili kakvom drugom zgodnom prilikom, rezerVl1l fondovi dele se među akcionare, tako da taj kapital ne služi nikakvoj zajedničkoj svrsi. Socijalni kapital upotrebljava se za proširenje zadruge, povećanje njene samoproizvodnje, obrazovanje zadrugara i sl. Veliki zadružni pokreti retko oskudevaju ovim kapitalom. Tako na pr. engleski zadrugari otvoreno ističu da oskudica kapitala nije nikada od g. 1870 (izuzev prve posleratne godine) spreča yala njihov Pokret da razvije bilo koje poslovanje koje je želeo (Hall-Watkins, Co-operation, 142).
8 Promicanje zadružne naobrazbe. Pored ličnih tehznanja, potrošaču je potrebno i jedno zajedničko više socijalno obrazovanje, koje je u opreci sa individualističkim. Zato zadrugari treba dosta da uče, a naročito se to traži od zadružnih vocla. Obrazovanje je zadrugara posebno opsežno poglavlj~ današnjeg zadružnog pokreta. . Privatni je kapital odvojio nauku od najamnog radnika l naterao je u svoju službu. Zadrugarstvo je primilo na se i tu veliku dužnost da putem samo-učenja, a ne uobiča jenog skupog podučavanja približi sve ljude nauci. ,.Učen čovek i radnik koji proizvodi udaljili su se daleko jedan od drugog, a nauka, umesto da služi radniku kako bi povećao produktivnost svoje radne snage, skoro je svuda ustremljena protivu njega... Znanje je postalo tako sredstvo koje se mOž9 odvojiti od rada, pa da mu se onda suprotstavi." (TV. Thompson: An Inqui7'[j into the Principles of the Distribution of Wealth. London 1824, p. 274) . Zadrugarstvo, dakle, socijalnim očima gleda i na naučne tekovine koje se mogu iskoristiti u industriji i u drugim granama ljudskog rada. Kapitalistička preduzeća koriste se :"elikim naučnim zakonima (elektricitet, telefon, telegraf, radio l dr.), a da ih ništa ne plaćaju. U zadrugama prelaze sve naučne tekovine na celo društvo, a da niko pri tome ništa ne zarađuje. Mnogi su potrošači stekli potrebu da čitaju tek kada su se našli u zadružnoj čitaonici. "U zadružne prostorije, osobito u one sa čitaonicama ili knjižnicama, ulazili su zadrugari kao u svoje ro(lene domove." . ;,N a l\Ieclunarodnoj konferenciji zadružnog vaspitanja, kOJa Je održana uz Jedanaestu međunarodnu zadružnu školu, dr. Anri Fošer zgodno je pretstaYio zadrugarstvo kao takav privredni pokret koji primenjuje vaspitnu akciju... Ono nastoji. d~ poveća socijalno blagostanje, vaspitajući ljude u upravljanjU opšte korisnim preduzećima ... Njihovi glavni ničkih
247
~---~-~-"
proizvodi nisu roba, nego zadrugari, to jest ljudi i žene koji su u stanju da uspešno privedu u delo izvesne principe. Zato su zadružni vaspitni metodi isto tako važni kao i metodi zadružnog poslovanja; oni jednako ima da budu nadahnuti osnovnim načelima, njih isto tako treba da shvate pravilno vođi i članovi pokreta, jednako treba da budu sa'Temeni i delotvorni s tehničke tačke gledišta".1) Društveni pokret koji počiva na naučnim i praktičnim saznanjima ne može ela ograniči svoj vaspitni delo krug samo na izvestan broj ljudi, na doba života, na jedan spol, na jedan predmet, na jedno vreme i na jednu sredinu. Zato su u zadrugarstvu, kao takvom pokretu u celosti, učitelji istotodobno i učenici, učenici sami sebi i svoiim saradnicima učitelji; daje se jednako pravo i muškim i ženskim da uče i podučavaju; ne uči se samo u mladosti, nego kroz ceo život; ne uči se samo zadrugarstvo, nego se ulazi istodobno u sva naučna područja; zadrugar ne veže svoje naučne radove samo na sadašnjost, nego s jednakim interesom ulazi i u istoriju i, već po svojoj ideologiji, upire siguran pogled i u budućnost; svaka je ljudska sredina sposobna da zadružno deluje, odnosno da vidno iskaže svoju zadružnu svest. Kao i druge svoje radnje zadrugarstvo sprovodi i svoje opšte kulturno pionirstvo na bazi samopomoći. Zato je kao prvu dužnost u ovom pogledu primilo na sebe, kako u narodnom tako i u međunarodnom okviru, da se u nauci odupre na svoje sopstvene noge. Ono se dosada ne samo oduprlo, nego i koraknulo dobrim hodom u ova četiri pravca: u sopstvenim zadružnim saznanjima (stvaranje zudružne naUke), u zadružnom vaspitanju, u zadružnoj štampi i u zadružnoj propagandi. Svako ćemo ovo područje ukratko dotaknuti tek toliko koliko je potrebno da zadrugar sazna i za ove važne grane svoga Pokreta.
§ 71 Zadružna nauka Zadružna je nauka osigurala sebi samostalno j dostojno mesto među socijalnim i ekonomskim naukama. U istoriji ekonomskih mišljenja zadružna učenja naročito dolaze do izražaja. Već samu mogućnost da možemo sa ovim dalekosežnim pogledima da gledamo na današnji svoj društveni položaj, mi možemo jedino zahvaliti zadružnoj nauci. Ovde ćemo videti šta mi u zadrugama možemo da damo svojom samopomoći za razvitak ove nauke. 1) Lecttlre on Modern methods of Co-operative Education. By W. P. Watkins, at the Co-operative Seminary. Freidorf, Basle 1935, - p. 1)
248
Zadružna nauka traži od nas, ali opet za nas, dosta. lona poslednja domaćica negde u varošici može da doprinese i svoj obol ovoj nauci. Neka ona samo, na pr., tačno obaveštava svoju zadrugu o ITstama potreba u svojoj kući. Zadružna se nauka ne može da razvija bez ovih sitnih iskustava. Snllca iole razvijena zadružna sredina stvara naročita sabirališta zadružno- priuednih iskustava, daje im naučan oblik i stavlja ih zadružnoj nauci na raspolaganje. Te se ustanove obično zovu zadrllžnim institutima. Za ove je institute svaki podatak upotrebljiv: da li trošimo više za stan ili za hranu; koliko trošimo za školovanje dece; jesmo li osigurani i sl. Takav institut, na osnovi takvih i sličnih podataka, dolazi do važnih zaključaka koji istO\Temeno ulaze u nauku i praktično služe poboljšanju života zadrugara. Recimo: ako institut vodi tačnu statistiku našega normalnoga kućnoga života, onda on sa tačnim brojkama dokazuje janlOsti da li smo svojom platom u stanju da održimo svoju fizičku i kulturnu egzistenciju. Institut daje dragoceni materijal svima zadrugama za lak;5e snalaženje: obaveštava ih o novim momentima u politici trustova i kartela; o težnjama privatnog kapitala; upozorava zadruge na normalnu njihovu veličinu u pogledu rada i kapitala, kako bi što više smanjile troškove i dr. Najveća je zasluga zadružnih naučnih istraživanja za stvaranje one zadružne prosvete koja najbolje odgovara potrebama savremenog zadrugarstva u pojedinim sredinama. U tu se svrhu vrše opsežna istraživanja: uporecluje se broj zadruga prema stanovništvu jedne zemlje; račulIski se diskutuje problem rentabiliteta pojedinih vrsta zadružnih preduzeća; istražuju se izvori zadružne istorije; skupljaju se podaci za zadružnu geografiju; izračunava se svota kredita prosečno po zadmgaru, pa se daje osnova za problem zadružnog kredita; notira se i prati vremenski prosečna količina kupnj e po članu ~ rasvetljuju se računskim dokazima odnosi izmeclu prodavnica i zadruge naveliko i dr. Na ovom ćemo mestu, u nekoliko primera, pokazati koliko je zadružna nauka u ovom pravcu koristila zadružnom pokretu u Engleskoj, gde je svaka nova zadružna pojava i potreba bila strogo naučno ispitana, takoreći oprobana u zadružnom naučnom laboratoriju. ,Toš godine 1830 počelo se u Engleskoj raditi na osnivanju velike zadružne trgovine. l u tadanjem jednom zaključku stoji: ... da se roba kupuje što jeftinije kako bi zadruga imala što manje troškova. - 1884 na Kongresu u Derbiju, nakon nekih referata i pozdrava, počinju se engleski zadrugari interesovati za zadrugarstvo u drugim zemljama, te osnivaju naročiti zavod za tu svrhu ... Još koncem prošloga stoleća konstatuju engleski zadrugari da su re249
zultati naučnih ispitivanja doveli dotle da su debate na konferencijama bivale manje akademske, ali zato praktičnije ... Svaka nova socijalna i ekonomska pojava bila je u Engleskoj naučno ispitana, pa su se onda zadruge po tome orijentisale... Mladi zadružni pokret u pojedinim zemljama ima mnogo potrebe da se odmah postavi na ovakvu naučnu osnovu. Bez naučnog statističkog ispitivanja stvarnog života, takvi se pokreti prepuštaju ličnim opažanjima pojedinih zadružnih vođa, što uvek nije vodilo dobru. Na sastancima zadrugara takvih pokreta čuju se mnogi govori, ali bez stvarne dokazne naučne podloge. Ovakvi pokreti nA mogu tez naučnih istraživanja da pođu daleko i u zadružnoj prosveti, pošto uči telji nemaju na raspolaganju savremenog gradiva za rad koji odgovara specifičkim prilikama dotične zemlje. Ako ne postoji ovakav naučni zadružni institut, nemaju mogućnosti ni domaći zadružni pisci da daju ono što upravo treba dotično zadrugarstvo, nego se ,mek oslanjaju na knjige i na podatke dobijene sa strane. Sta više, bez takvog istražnog materijala teško se snalaze i uprave zadružnih saveza u voc1enju svoje politike, kako prema zadrugapla tako j prema vlastima, prema privatnom kapitalu i dr. Sta može jedan takav savez da poduzne u pravcu podizanja kupovne moći syojih potrošača na pijaci ako sh'arno ne zna kako stoji sa tom kup ovnom moći u njegovoj zemlji. Naučna zadružna istraživanja, koja su osnovana na najsavremenijim statističkim i drugim naučnim metodima, osnoviča su i praktičnog i teorijskog rada u svakoj sredini.
§ 72 Zadružno vaspitanje "Pogrešno je što još mnogi pisci mešaju pedagogiju s vaspitanjem, jer između ova dva izraza postoji bitna razlika. Pedagogija je tako reći teorija o vaspitanju, a vaspitanje je primena pedagogije. I kao što čovek može biti znalac jezika a da ne bude besednik, tako isto može biti pedagog, tj. znati temeljito pravila o vaspitanju, a da ne bude vaspitač, tj. da nema dara da praktično vaspitava decu. .. Samo je vaspitanje Yeština, pmktična umeljnost, koja na svaki način pretpostavlja nešto više od prostog poznavanja nekih pravila naučenih iz knjiga, i koja zahteva mnogo iskustYa, mnogo moralnih osobina, veliku toplinu srca i pravo umno nadahnuće." (Teorijska i praktična pe~ dagogija od Gabrijela Kompejrea, preveo Rista Ognjanović, Beograd 1907, str. 2 i 3). Teorija i praksa vaspitanja pretstayiju, dakle, dva opsežna i samostalna područja. U teoriji se govori o vaspitanju uopšte, o umnom vaspitanju, o fizičkom vaspitanju, 250
o razvijanju čula, onegovanju paznJe, o negovanju pamćenja, o negovanju uobraženja; raspravlja se o sposobnosti mišljenja, o rasuđivanju, o negova nju osećanja, o moralnom vaspitanju, o volji, slobodi i navici, o višim os~?anjima i dr. Praktična pedagogija ili primenjena pedagogIJa. obuhv~ta metode nastave: očigledna nastava, obrazovanje u pOJecEnim predmetima (računica, istorija i dr.), ~liscipli~1a. ~ dr. Izašlo bi iz okvira ove knjige kada bl se pl'lI11l1I zadatka da na ovom mestu u potpunosti iznesemo načela koja savremeno zadrugarstvo unosi u pedagogiiu uopšte, a napose u zadružnu praktičnu pedagogiju. Zapravo, zadrugarstvo nema još izrađenu celinu svoje pedagogije. Prema onome što se do sada o zadrugarstvu piše, može se lako videti kako bi celina ove nauke u zadrugarstvu izgledala, koliko još treba 'Temena i truda zadružnom pokretu da na ovom polju dade u celini ono što bi moglo da zadovolji zadružnu ideologiju i praktične potrebe pojedinih zadružnih jedinica. Mi ovde no tvrdimo da zadrugarstvo treba na ovom području ela radi po izrac1enim načelima dosadašnje grac1anske pedagogije, ali ne smemo u ra2Yoju svoje pedagogije da jednostavno zatvorimo oči pred onim što je ta grac1anska pedagogija dala i šta još daje. Zadr~l garstvo je i na svojem praktičnom poslovnom podrUčJU moralo da primi teorijska i praktična snalaženja savremene arac1anske ekonomije i privatne trgovine i industrije, pa je ~nda pošlo svojim sopstvenim putem koji je u opreci sa arac1anskim. Zadruge nisu mogle na polju hemije, tehnolog-ije, industrije i drugih naučnih i praktičnih saznanja da izbrišu odnosno da negiraju ono što postoji, pa da nastave nešto što je novo, neoprobano. To nece učiniti ~1i n.~ \'aspitnom području, iako mnogi neiskusni zadruga n, kOJI nisu svesni veličine pedagoškog područja, pokušavaju ela u zadružno yaspitanje unesu nešto posve novo za što nema nikakva osnova u današnjoj pedagogiji. Ovo naše saznanje uveraya nas da zadrugarst"o na ovom polju treba sposobnih pedagoga, treba opsežnih svojih ud~benika, a n~ ljudi koji nalaze u sebi pedagoske sposobnostI sam~ zato st? ~u zadrugari, a ni knjiga koje sadrže samo nekolIko vaspl~l1lh misli iz zadrugarstva. Kao što je zadrugarstvo bez dalJnjega za svoje poslovanje primilo u svoju sredinu kvali~ikovan.~ radnike, inženjere, trgovačke pomoćnike, posl?vođe 1 dr. kOJI su školovani bez zadružne osnove, tako se l u svome vaspitnom delovanju ima zasada isključivo da osloni na današnje kvalifikovane pedagoške radnike, učite~je i profes?re. Ka? što je rad onih prvih tečajevima i drugIm uP.u~s~v.lma p.nlagoc1en zadružnim načelima, to isto t!-,eba UČII1l~I. l s ?Vlm druaim. U mnogim zemljama davano Je nastaVI1lClma l nastav'i;icama dosta mogućnosti da zauzmu svoje mesto koje 251
im pripada u zadrugarstvu. Na njima je sada da u zajednici i u sporazumu s ostalim zadrugarima putem samopomoći unose u zadružne redove onakvo vaspitanje koje je svojstveno samome zadrugarstvu. Kao što se od učitelja francuskog jezika ne može tražiti da napravi mašinu, tako se ne može očekiva ti ni od inženjera mašinstva da podučava u zadružnim tečajevima. Ovde s,'akako treba još dosta raditi i razmišljati. Taj rad i to rasmišljanje ne sme se ograničiti samo na pedagoge, kao što se i pri rasprayljanju drugih pitanja ne ograničava samo na pojedince, nego treba da se svaka stvar temeljito i stručno pretrese i izvede na bazi zadružne samopoći. Pri svemu uvek treba rastaviti opšte od stručnog znanja, tako da Sf) zna šta ko može dati s opštim, a šta sa svojim profesionalnim sposobnostima. Ipak se potrošač-zadrugar dosada dosta dobro snašao na ovom polju, kao što se snašao i na drugim područjima. Kao prvi koraJe u tome pravcu može se istaći saznanje, ela se ne vaspitavaju samo deca, nego i odrasli; sye se više pOdučavanje zamenjuje samostalnim učenjem učenika; predavanja su zadržana samo toliko koliko su potrebna takvom učenju; vaspitni sistem prestaje u zadrugarstvu da zavisi samo od onoga što je učeno, nego i od načina kako je učeno; kao vaspitna suha u zadružnoj aktivnosti ne ističe se učen čovek, nego čovek koji je kadar da na bazi samopomoći zaista pomogne sebi i zajednici; vaspitan zadrugar nije onaj čija je glava prenatrpana znanjima, nego onaj koji je naučno i praktično osposobljen da saraduje s drugima; vaspitan zadrugar ne ograničava svoje znanje na izvesne praktične umešnosti, nego stvari promatra i širinom akademskog pogleda; nastavna zadružna osnova ne ograničava se samo na zadrugarstvo u teoriji i praksi, nego uzima kao svoju podlogu u najširem smislu opšta društvena znanja (čitanje, pisanje, poznavanje države, narodnu ekonomiju i dr.). Ne smatramo da smo ovim iscrpeli ovo veliko zadružno područje. Možemo još ukratko opisati najnovije zadružne nastavne metode. O karakteristikama tih metoda, veli upravitelj Među narodne zadružne škole Uotldnz ovo (u predavanju održanom u avgustu 1935 g. u Međunarodnoj zadružnoj školu u Frajdodu kod Bazela): "Saradnja između učenika i učitelja, koja je u svakom slučaju od bitnog značenja, ne smatra se više kao proces u kome se učenici pune znanjem koje je već nastavnik prethodno probavio, nego kao proces zajedničkog istraživanja, pri čemu učenici idu na svojim sopstvenim nogama i doprinose svoj deo pri iznalaženju. Proces učenja postaje u stvari sve više i više zadružnim u najširem smislu reči." Na prvom mestu, dosta se vremena u svim stručnim zadružnim tečajevima troši na praktične vežbe, a ove se ne
252
izvode samo pod učiteljevim nadzorom, nego ih nadziru i kritikuju učenikovi školski drugovi. Na drugom mestu, učenici se obrazuju tokom svojih individualnih i zajedničkih pronalazaka; pri tome se vežbaju da i sami iz raspoloživih izvora crpu svoja saznanja, pa da onda sami iskažu postignute rezultate. Trece: zajednička diskusija daje im sistematske teorije, tako, da oni, više ili manje induktivnim metodom, stiču opšta načela na osnovu činjenica i iskustaya, do kojih sve više zajednički dolaze (Uotkinz).
253
XVIII glava: Potrošač-zadrugar kao poslodavac § 73 Uopšte Danas se već može potrošača-zadrugara kao
govoriti o mnogim preduzećima što su: prodavnice sa mnogim svojim filijalama, mlinovi, pekare, praonice rublja, hemijske fabrike, suknare, fabrike obuće, parobrodi, plantaže, veliki magazini i mnoge druge fabrike. Po tim se preduzećima sye više zaposljayaju radnici, l1ameštenici i činovnici .Još g. 1900 zaposljavale su engleske potrošačke zadruge 83.051 lica, a već god. 1930 bio se taj broj popeo na 257.493. Zato je prirodno da se potrošačke zadruge danas javljaju kao veliki poslodavac, dovodeći sve potrošačke zadruge, pa preko njih i njihm'e članolZe, u današnjem društvu prema najamnom radniku u naročiti položaj. O zamašnosti problema odnosa izmeclu zadruga i njihovih radnika veli se u Engleskoj: "Tokom poslednjih dvadeset godina nije nijedan problem unutarnje organizacije više zabrinuo vođe zadružnog pokreta kao uprava radom u zadružnoj službi. Malo problema, kao ovaj iziskuju od zadružnih držaynika ozbiljnije opite, ili traže pravu ravnotežu idealnih i praktičnih razmišljanja. Njihovo rešenje stalno treba izmirenje ne samo dvaju suprotnih gledišta, nego i dveju meCIusobno neprijateljski raspoloženih strana. Radne razmirice u stanju su da se za\Tše kompromisima koji nikoga ne zadovoljavaju, i da osta ye za sobom otavu mržnje. Uza sve to, problem se ne može izbeći zato što je težak. Zadružni pokret ne može postići svoju materijalnu s\Thu poslovnog uspeha ili svoje idealno ostvarenje imIustrijske harmonije dok ne mogne da se imunizira od smetnja rada i da zadrži sretnije i humanije odnose sa svojim nameštenicima nego što to običava kapitalizam. (Engleski tekst, str. 215: Watkins, Co-operation). Radnička klasa, i po zadružnim preduzećima, susrela se sa istim pitanjima koja su priroc1ena i kapitali5tičkim 254-
preduzecima. TI svome odnosu sa posloda\icem radnik je prisiljen da se bori da očuva proizvode syoga rada od eksploatacije. Znamo da se taj odnos uvek povoljno rešava za vlasnika kapitala koji iz rada izylači Syoj profit. ,Tednostavno se ne plati radniku ona najamnina koju je on zaslužio. Tih načina neplaćanja najamnine ima više: da se ona nominalno smanji; da se ona realno smanji, tj. da se za istu najamninu dobije manje namirnica nego ranije; da se produži radno vreme; da se poveća napor radnika itd. Zato se i sva borba radnika, javljala se u bilo kal\som obliku (smanjenje radnog Yremena, poboljšanje usloya pod kojim se radi, povećanje najamnine i clr.), danas u celosti svodi na politiku najamnine. Potrošač-zadrugal', sam radnik ili nameštenik, nije mogao da ude u zadrugu kao poslodavac sa nekim drugim shvatanjem, nego s onim do koga je njega, kao najamnog .r~d nika, doveo njegov lični materijalni život. I zato sva polItIka potrošačkih zadruga prema svojim name~tenicima i radnicima može biti na pravome putu, odnosno imati željenog uspeha, ako se ne Yodi na bazi kapitalističkog, nego na bazi radničkog stanoyi;;ta u pogledu zaposlavanja tude radne snage. Zavisi, onda, samo od dobre kalkulacije najamnine, u vezi s ostalim tl'o~l(OYima i cenama na pijaci, da se zadruga susretne sa radničkim pretstavnicima na jednome nivou uslova rada koji će zadovoljiti obe strane. Radnici zadružnih pre-· duzeća sami uvietaju da mogu tražiti samo onu najamninu i druae uslove rada koji neće dovesti u pitanje opstanak njihov~ preduzeća. A taj se opstanak, kao što je to slučaj ko~l kapitalističkog preduzeća, ne zasniva na tome da se vlasmcima preduzeća (zadrugarima) dade neka renta, nego samo roba po onoj ceni koja nije plod trgovačke pijačne spekulacije. Koja će to cena biti i uopšte kako će se upravljati zadružnim precluzećima, ne zavisi samo od zadrugara kao poslodavca, nego i od radnika i nameštenika dotičnoga preduzeća, odnosno jedne grupe zadružnih preduzeća istoga saveza ili iste nabavljačke zadruge. Ovi sporazumi dolaze odatle što i radnici mnogih zadruga imaju svoje pretstavnike u upravama. Prvi snošljiv odnos - naravno onte se radi o maksimumu koji se uopšte može postići u današnjem društvenom poretku - koji zadružno preduzeće pruža svojim radnicima i nameštenicima jeste da se s njima od malih nogu pa do najdublje starosti postupa kao sa svojom roc1enom čeljadi. Ko je god yoljan da pošteno i sporazumno radi, može u zadružnom poslu naći svoju stalnost. Mnogi radnici i nameštenici proyedu po zadružnim preduzećima ceo svoj žiyot. :Mnogi doete u zadrugu kao šegrt, pa u svojoj starosti ode u penziju kao njen direktor, odnosno kakav viši činovnik.
255
r Bilionska in1O"dna i opšta sudbina današnjeg engleskog zadružno-potrošačkog pokreta u rukama je većinom tih ljudi. Nije mnogo drukčije i po drugim zemljama. Zato i jeste glavna briga svih zadruga da same školuju svoje radnike i nameštenike. U tu se svrhu drže naročite škole i tečajavi, troše se veliki noYci za praktično osposobljavanje zadružnog personala po naprednijim zadrugama. Zadruga dobro zna ela je sav njen uspeh najvećim delom vezan za dobar stručan i zadružno raspoložen personal. Hoće li potrošači biti zadrugom zadovoljni, zavisi od toga kako će ih zadružni personal po prodavnicama posluživati. Da li će potrošači biti zadovoljni s robom koja se izracinje po zadružnim fabrikama, zavisi dobrim delom od savesti i poštenja samih radnika i inženjera. Dešava se mnogo puta i to da zadrugama konkurecija odvraća nesvesne radnike od poštenoga rada; oni im tako kadšto svesno robu kvare, da bi se u zadrugarima ubila vera u dobar zadružni posao. Naravno, na sistemu ropskog i eksploatatorskog postupanja ne može se stvoriti i zadržati ispravan i zadružnosvestan radnik, odnosno nameštenik. To je moguće postići samo čovečnijim postupanjem, sporazumnim rešavanjem mectusobnih odnosa i, nada sve, svešću radnika da je tu stalan, da njegova sudbina ne zavisi od hirova nekoga gazde, da on tu nije predmet iskorišćavanja, kao neka mrtva stvar, nego čovek koji je poštovan i kome se poveravaju viši socij alni zadaci. Zadruge gledaju na svoje nameštenike s opšteg zadružno-vaspitnog i s materijalno-najamnog gledišta. U prvom slučaju radi se na tome da se radnik i nameštehik po zadružnim preduzećima podignu na kulturni i stručni nivo, potreban za izrazito zadružni razvitak poslovanja po privrednim preduzećima. .Materijalno najamno gledište daje pravičnu osnovu za sporazumno rešavanje sporova koji se još javljaju izmeciu rada i zadružnog kapitala.
§ 74 Zadružni metod profesionalnog obrazovanj a Po svim je zemljama obrazovanje zadružnih nameštenika koncentrisano u ruke zadružnih središnjih saveza. Svi savezi poklanjaju ovome pitanju sve veću pažnju, pošto jačanje zadružnog prometa traži novu radnu snagu. U početku, zadruge su mogle da se zadovolje zaposljavanjem lica koja su bila školovana po privatnim trgovačkim radnjama, nastojeći pri tome da im uputstvima i kraćim tečajevima prilagode sposobnosti zadružnim potrebama. Danas se, međutim, prema porastu zadruga po broju i veličini može znati koliko će redovnog priliva nove radne snage biti po zadružnim
256
f
radnjama. Zato su sa,"ezi počeli da stvaraju naročite škole za spremanje zadružnog službeničkog podmlatka, koji bi jedino imao kyalifikacije za rad po zadrugama. Ukoliko se još tll i tamo radi u kraćim tečajevima, to je na izmaku. Skole za zadružne nameštenike podeljene su po razredima i strukama. r njima se spremaju i kancelarijski činovnici sYe do zadružnih sekretara i upravnika. Podela po razredima Hši se prema pretspremi učenika. Pojedine struke obuhvataju srodna zanimanja s obzirom na robna odeljenja samih zadruga: kolonijalna roba, mesare, mlekare, tekstilna roba, nameštaj, krojači i konfekcija (01'0 je podela po kojoj je Tehnički komitet Bl'itskog glavnog zadružnog saveza i zadruge naveliko poclelio zadružne tečaj eye u školskoj godini 1934/1935). Zadružna nasta\'na osnova nije po svim zemljama jedinst,"ena, ona II gIanlom proizlazi iz stvarnih potreba pojedinih narodnih pokreta. 'G nekim zemljama nastavna osnova približuje se višim trgo,"aNdm školama (Finska), tako da ove škole traju po par godina. U Švedskoj se traži za školsko pohadanje izyesna teorijska sprema koja se postizcwa putem clopish'anja. U čehoslovačkom zaclrug'arstnl uzimaju prevagu te(;ajevi; a i u našoj državi. Danška zadružna škola traje godinu dana i deli se na elva polugodišnja tec'aja. Na način rada ove poslednje škole mnogo utii::e danska Visoka narodna škola. Velike uspehe postižu posetioci dužih tečajeYa švajcvarskog potrošačkog zadl'Ugarstva u Frajdorfu kod Bazela. Svajcarske potrošačke zadruge, za zadružnu službu po prodavnicama, najviše spremaju mlade cleyojke sa izvesnom školskom spremom. One u Frajdorfu u manjim grupama zajednički stanuju i same vode svoje kućanstvo. Pri tome pohacLaju i školu i rade u mesnoj zadružnoj prodavnici. Onle se ide za tim ela prodavačice uz svoje profesionalno obrazovanje steknu i potpuno obrazovanje savremene domaćice, kako bi u svojoj praksi mogle ela poznaju želje domaćica· kupaca. Predavanja po zadružnim školama izvode se praktič nim obukama, savršenim modelima zadružnih prodavnica, organizoYanjem naročitih zadružnih muzeja, ekskurzijama po krajevima naprednog zadrugarstva, diskusijom na osnovu praktičnih iskustaya samih učenika i sl. Nemačko-češki zadružni savez ureduje u prostoriji gde drži godišnji tečaj naročitu uzornu prodavnicu. Britsld ujedinjeni tehnički komitet snabdeva tečajeve pokretnim aparatima za izuča vanje dekoracije zadružnih izloga. Danska zadružna škola ima naročiti kabinet najsavremenijih kancelarijskih mašina tako da zadružni činovnici imaju prilike da se pouče u tome pravcu. Manje više, sve zadružne škole imaju i svoje filmske dvorane u kojima se učenicima prikazuje život savremenog zadrugara i današnja tehnika zadružnog poslovanja. Naročitu 17
257
r pažnju sl~reć~l na sebe filmski prikazi proizvodnje pojedine r?be,.o.d Slrovme pa do gotoya proizvoda. I oyde je, kao što smo ndeh l kod obrazovanja zadrugara, zadružna škola počela da n~pu.šta predavača, zamenjujući ga saradnjom nastavnika i ucemka po gr~lpama.u razre.du, čitaonici, knjižnici i prodavnici. . Ova .:"ehka brIga kOJU zadrugarstvo ukazuje obrazovanjU sV~]Ih namešte~i~ca i ~in~ynika najbolje nas upoznaje sa osnOYlcom na kOJO] pOČiVajU njihovi odnosi prema zadrugama l~ao poslodavci~na: ne radi se tu o privremenom nego o trajnom zaposlenju pojedinog nameštenika.
XIX glava: Odnos potrošača-zadrugara prenla proizvađaču -zadrugaru
§ 75 .Materijalno-najamni odnosi
i nameštenika mogli su u prvim bIti fmmlI]arnL U malim se zadrugama zadrugari upraye zadruge Yiciaju syald dan s nameštenicima I .tako se up.oznajll s obostranim potrebama. Stvaranje veli1nh zac1ružmh preduzeća, naročito zadruaa naveliko i fabril"a kao i saobracajnih preduzeća rastavlja jech1e od druaih. U k~n; se g?d. zaclru~nOl:1 pokretu bilo pošlo ovim putel~, nije više poloza] rac\lllka I nameštenika bio individualan neo'o 1"0lektivan ..Kisu se s:"i ra~lnici mogli više lično da l;oja\~jujl~ u p~'egOYOrlllla o na]apmmi i drugim ysloyi!na rada, nego je bIO potreban orgamzovan nastup sYIh radnika dotičnoa zadružl1?g. pokre~a. :rako su se počela stvarati udruŽenja zacl1'uz11lh radmka I nameštenika koja su s pravom tražila da se s .njima .umesto individualnog zavede kolektiYllO pregm"aran]e. Prn'oc\no je da je ova kolektivna poaoelba u l:očetku te.ško išla. Karo?ito je I2ailazila na smetnje'" u upra,ama malIh zadruga kOJe su tesko zbog svoje nesvesnosti napu.~ta}e s:"oj~ autonomiju u ovom pogledu. St,"aranjem rac1p!duh slJ1ell.kata ušao je i zadružni radnik u njihoYll polItiku orgaIllzovanog rada. I sa sindikatima zadruo"e ~lola.ze u sporo\'e, ali zalwaljujući prevazi ispra\'nih so~i ]almh načela zac\rug.a~'stya s jedne i sindikalnog pokreta s dr~ge strane, kao I Istovetnosti ljudi koji vode i j edan i dn~gl pokret, u mnogim je zemljama umesto borbe došao traJal?- sporazum. Tako su, na pr., Ujedinjeni odbori sindikata I z~c1ruga u Engleskoj (pn-o, do godine 1925, pod imenom Jomt COJnmittee of Trade Unionists and CO-01Jeration a onela kao JYational Conciliation Board) učinili ne sam~ mnogo u otkl~njanju nesu~lasica, nego i u stvaranju jeelnoga povoga~ s~stema bratslnh odnosa izmedu organizoyanog r~da l potrosaca-zadrugara. Tako se unutar samoga današnJeg~. dl:uštv.a p}'ibližavamo taIn"oj vladi potrošača-zadrugara na~ piJaCi kOJa ~~e; kako za zadružna tako i za ostala preduzeca, onem?guclh druge uslove rada osim onih koje je ona sama stvorIla u sporazumu sa radničkim sindikatima. v
§ 76
r~ceclln~ ~ danon
,l
zadrugarstvo
Pored potrošača počeli su se danas zadružno snalaziti i proizYac1ači. Kao što potrošači zaobilaze trgoyčeyo posreelm"anje, pa "mni ili proizYode ili neposredno od proizva(Jača nabaYljaju za sebe potrebnu robu, tako i sitni proizYaelači, zemljoraclniei, zanatlije i radnici, zaclružno proizvode i zadružno prodaju robu koju su sami izradili. Zemljoraclnici u syojim mlekarama zajedno proiz,"ode i prodaju mlečne proi2\"ocle, u perac\nr"kim zadrugama zadružno prodaju perad i druge proizvode te Yr"te i sl. Zanatlije se ugraelu ujpdinjuju u syoje proizYaclai::ke zadruge, kao što su zadružne pekare, stolarske radionice, obućarske proizyc.\(la{:ke zadruO'e i sL I zemljoraclnit-i i zanatlije osnivaju i svoje nabaYljai::ke zadruge za zajedničku nabayku alata i materijala, kao i ži\"otnih namirnica. U ovom poslednjem slučaju, tj. kada za sebe nabaYljaju namirnice, onclfl se i oni jayljaju kao potroša(~i u syojim potrošačkim zadrugama. Danas po mnogim zemljfllnfl, kao i kod nas, seoski trgoyčey ducan potiskuje zemljoraclnička nabayljačka zadruga. Postoje i radničke proizyaclai::ke zadruge, kao yelike fabrike u kojima zadrugariradnici sami syojim radom i kapitalom izracluju izvesnu robu za pijacu, pa onela medu se dele plodove svoga rada. OYe se posledice ja\ljaju II industrijskim zemljama, kao posledica niskih najamnina i slabih us]m"a rada, obično iza štrajkova i drugih radničkih borba sa kapitalistWkim preduzeeima. Tako se u samome današnjem kapitalističkom društvu naporedo, nezayisno jedan od drugoga, sh"araju eha samostalna zadružna syeta: potrošački i proizYac1ački. Oba teže jednom eilju: da oclstrane posrednika sa pijace; oni jedni drugima idu u susret: potrošači-zadrugari, uklanjajući trgovca posrednika, počinj Ll sklapati posloye, odnosno kupovati robu od proizyađača-zadrugara. U tOI11 slučaju nastaje neposredna 17*
258
Proizvactačko
259
r veza izmedu proizvadača i potrošača, veza koja se davno društvenom podelom rada u istoriji izgubila. Ipak u samoj praksi do te veze dolazi slučajno, kako se kada s jedne ili s druge strane ukaže potreba. Tako danas i proizvac1ačke zadruge prodaju SYoju robu trgovcima, koji je onela prodaju potrošačkim zadrugama. Pored toga potrošači potpuno zaobilaze i trgovca i proizvaciača, a za svoj račun, u svojim fabrikama, 111lekara111a i sl., proizvocle potrebnu robu. "Izmirenje proizvac1ača i potrošača najveći je pri\Tedni problem za koji je Zadružni pokret pozvan da ga reši." (IIall, Co-op., 265). U pno 'Teme, još pre ročdelskih zadružnih pionira, pye\lada\'alo je kod zadružnih teoretičara mišljenje iskljuČlYOg zadružnog organizovanja radnika kao proizvadača. :\Iislilo se njima tako pomo(i kako bi se oslobodili vlasti ka pitala. Pa i sami su ročdelski pion iri, stvarajući uzoran tip potrošačke zadruge za ceo s\'et, imali pred . očima radnika kao bazu zadružne organizacije. I samu su svoju zaclružnu proda\'nicu smatrali sreclstY0111 samozaposlenja radnika-zadrugara. Kada su počeli da osniYaju zadružne fabrike, oni su od njih hteli da stvore preduzeća u kojima će sam radnik moći sebe ela kontrolira i ela sam sebi oclrec1uje najamninu. ::\Iectutim je \1'm11en0111 po syim zadrugama i njihovim preeluzećima ove Hste prevladayao interes potrošača pošto je isključivo od njihove potrošnje i zadružne priITženosti zavisio uspeh zadruge. Da bi i njihov interes došao do izražaja, i radnici su počeli da stYaraju svoje zadružne fabrike u kojima su sami radili i upradjali. Kako ove zadruge nisu mogle da uspostave direktne ';'eze sa potrošačima, a nisu mogle da se odupru konkurenciji kapitalističkih preduzeća, slabo su uspeyale. Ostalo je onda na potrošačima zadrugarima da se s radnicima i nameštenicima svojih zadružnih preduzeća pogode o isplati najamnine i podele postignutih l"išaka. Xa pijaci je, mec1utim, sye više dolazilo do razmimoilaženja interesa radničkih proizvaciačkih i potrošačkih zadruga, umesto mec:lusobne saradnje. Kada su se na pijaci jadle i zemljoradničke, odnosno farmerske zadruge sa prodajom svojih proizvoda privatnoj trgovini i zadrugama potrošača, onda se zadružni pokret i jednih i drugih našao pred potrebom rešenja jednoga yelikoga mectunarodnoga zadružnoga problema: da se otklone neslwlasnice izmedu jednih i drugih zadruga u praycu razvitka neposredne izmene proizvoda izmedu proizvactača -zadruaara i potrošača-zadrugara. <::> . Pre nego što predemo na idejnu stranu rešenja ovoga velIkoga zadružnoga problema, iz nećemo njego'ru materijalnu veličinu. U ovom treba da bude merodavan trgovinski promet pojedinih vrsta zadruga na celome svetu. Po stati-
stici Zadružnog odeljenja l\Ieclunarodnog biroa rada u Žened od godine 1934 na celom je svetu na pojedine ITS te zadruga (koje su obuhvaćene izveštajem, izuzev Sovjetske Rusije) otpadao oyaj trgoYinski promet: Potrošačke zadruge Zemljoradničke zadruge
ŠYajc. fr. 11.674,085.000 (bez lue-
elitnih imlekarskih) jIlekarske zadruge Kreditne zadruge Radničke proizvaltačke zadruge Ribarske zadruge Zanatlijske zadruge Ostale zadruge
" " " " "
" 16.672,354.000 " 6.275,150.000 " 428,862.000 " 298,969.000 " 38,053.000 " 1.529,622.000 " 23,947.000
" Iako oYe brojke ne obuhvataju u celosti današnji svetski zadružni pokret, ipak one relatinlO pokazuju praktične mogućnosti meL1uzadružne trgovine. Iz ovih brojaka možemo jasno yideti da bi zemljoradničke, mlekarske, ribarske i zanatlijske zadruge mogle u celosti da zadovolje potrebe potrošačkih zadruga, i šta više da im još pretekne prometa za priYatnu pijacu. Potrošačke zadruge mogle bi u celosti da apsorbuju mali promet radničkih zadruga.
§ 77 Problem prave cene Odnos potrošača-zadrugara prema proizvactaču-zac1ru garu postaje, dakle, danas i praktičan i idejno-zadružni: praktičan st\"aranjem meduzadružne trgovine, a iclejan pre,-agom zadružnog sistema poslovanja nacl kapitalističkim. U idejnom pogledu čine se s obe strane yeliki napori. Kod koga je god artikla na pijaci preyladao zadružni sistem nad kapitalističkim, smanjeni su posredni truškoyi na minimum. "Od \"elike su Yažnosti u našem procesu oporavljanja - rekao je nedaYl10 pretsednik finske Narodne banke jed110m amerikanskol11 novinaru - maleni posrednički troškovi, a za 01'0 pripada zasluga potrošačkim zadrugama. Zbog zadružnog pokreta posrednici uzimaju kod nas manji pro~ cenat nego u ma kojoj drugoj zemlji. Posmatrajte na pr. cene mleka. A vi znate da se kod nas sa prodajom mleka, mladog masla, jaja i mesa bave skoro isključiyo samo potrošačke zadruge. U Njujorku plaća potrošač za litar mleka 13 centi, dok proizYactač dobije 4.5 centi. U Finskoj, medutim, potrošač plaća 1.1jO, dok proizvactač dobije 1.35 finskih maraka. Američki potrošač plaća tri puta yiše nego što dobije proizvaciač, dok finski potrošač plaća samo 10% više". (Zadrugarstvo VII, 10, s 460) Znači, ako se proizvaciač u privredi jedne države ili u svet-
260 261
r skoj privredi potpl~no pvrib1i~i potrošaču,. tada ih na pijaci terete samo stvarm troskovl oko predaje robe iz jedne r?l~e. u dru.gu ..Te t~'ošlmye odreduju same zadruge prema \:ls1Ol plata 1 na]amn1Oa kao i administrativnih troškova. To~lko će se onda moći dati i trgovcu za njegov stvaran trud 1 .~lr?ge efektivne troško\'e. I čim prevlada sistem zadružne pl]a~ne kalln~lacije, samim time izgubiće se i trgovački prO!It. Napl'?tIv, ako potrošači-zadrugari i proizyaclači-zac1ru g.an na o~'aJ na?!n ne do(~u l~. izravne mecIusobne veze, ovaj SISteJ:l nece. moCI ovladati pl]aeOm, nego će se i jedni i drugI moratI da zadovolje samo onim što mogu samostalno da postignu u svojim zadrugama. v Z~ ~ravilno. i uspešno rešavanje ove saradnje u zadru znoJ lIteraturi naročito se raspravlja i pitanje one cene (tzv. "p~ave cene") uz koju će proizvadačke zadruo'e prodavati S\:Oj~l rob? potrošačkim zadrugama. "Prava je cena v- y~h. Sar:l ZId - opa cena s koje je skinuto sve 0~10 sto.)O] Je prIra~lo, pod Imenom profita, dividende, dobltka,v v:sl~.a \Tednosti, a koja povećava beskonačno troškove potrosaca. Albert Tomas (citirano u predavanju CT. Dr. J\Ilad.enca ?v ~kopomskim . odnosima izmcclu potrošaČkih i zeml]~ra(~n:clul: l zanatskIh zadruga u 14 :\Ieclunarodnoj zadl~uznOJ .skoh ~l Bazelu 1935) govoreći o ceni uz koju mogu prOlzvactacke zaclruge ela prodaju potrošačkim, veli da t:'eb.a zavesti "poznavanje uzajamnih usluga i mecIusobno uva~enJ~ uslm'a pod kojima se radi i živi." Dr. G. Foket ~laz:va .Je: "Prilagoclavanje odnosa na bazi pravičnog udruzen]a, Izraz zadružne etike."
§ 78
Međuzadružna
tro'ovina b
I~sp.red potr.oša?a-zadrugara celoga sveta :\Iechmaroc1ni zadr~lzm s~ve~, l u llne proizvaclača-zadrugara razni staleški zemlJoradmčIn prestavnici ulažu posle rata dosta truda u međl~sobn~l s~radnju. U tome se pravcu izrazio i :\Ieđuna
rodm poljoprIvredni kongres u Bukureštu 1929, te je u s':T?me delogrugu stvorio i naročitu komisiju za zemljoradl1lc~m zadru~a:s~vo. Dobar je znak saradnje i taj što su POl ed potrosacInh zadruga u :\IeClunarodnom zadružnom say~zu orvganizovane i mnoge zemljoradničke, kao i druge prOlzvaciacke zadruge. . v Kolik? 1.e. dosada napredovala ova saradnja najbolje se moze. zakl]uclt! p~ opsegu narodne i svetske mec1uzadružne trgm:1Oe .. Ako se lzmeclu zadruga razvija trgovina unutar gral!lCa. Jedne. ~lržave, onda govorimo o narodnoj međuza druzn,o] :rgov1Ol. En~leske radničk~ proizvadačke zadruge, na pl., "\ ode u celost! takvu trgovInu sa engleskim potro262
šačkim zadrugama. Šta više, potrošačke zadruge finansiraju O\'e prve, a i jedni su i drugi u istom Savezu britskih zadruga. Na dobrom je putu naročito medunarodna zadružna trgovina izmeclu potrošačkih zadruga naveliko i farmerskih, odnosno zemljoradničkih zadruga. Tako na pr., postoji sve življa veza izmeclu britske zadruge nay elik o (CTVS) i danskih zadružnih mlekara, izmeclu te engleske zadruge i nm'ozelandskih i južno-amerikanskih zadružnih farmerskih organizacija. I narodna i svetska mecluzadružna trgm'ina nailaze, ~layočito danas, pa mnoge poteškoće. U narodnom opsegu ]0:5 ne prevlaciu]e mec1uzadružni duh, pošio su i proizvac1ači i potrošači• još naviknuti na rad sa pijacom, te ]'edni i druCTI b cenu, I?Ostlgntltu na pijaci, smatraju najpoYoljnijom. Pijacom, medutun, vladaju trgo\'ci, tako da svi produkti imaju da Pl'OC1U kroz nj.ihoYe ruke. Da doete do zbližavanja, trebaće, pored POSI0\111h veza, dosta poraditi na ideološko-zadružnom polju, i medu jednima i medu drugima. Kada se i potrosaCI l proizYaciači potpuno zadružno osveste i uvide moralne i materijalne koristi od svojih neposrednih veza, onda će stare pijačne i ostale navike padati same od sebe. U tome je pravcu naročito potrebno mectusobno upoznavanje što češćim meclusobnim posetama i sayetovanjima. ;Razmimoilaž~nju, mislim, doprinosi mnogo i to što se voell gradskog l seoskog zadruCTarstya u radu podyajaju. Više bi se zajedničkoj stYari cloprinelo kada bi imali i zajedničkih vocta i propagatora, koji bi isto\Temeno radili i medu potrošačima i proizvaclačima. U tome bi praycu trebalo svakako ela poyedu prvu reč glavni narodni zadružni savezi. :JInogo se puta dešava ela se zaclrugar-potrošač upozna sa zac1rugarom-proizvadačem iz iste zemlje istom na lGllnoJ1l medunaroclnom zadružnol11 sastanku. Ne treba izgu?iti iz vida i medunarodno trgovinsko-političke smetnje kOJe onemogućuju svetsku me([uzaclružnu trgovinu. :JIi bismo uspešno mogli da zamenjujemo naše zemljoradničke proizvode za one e\Topskih zadružnih fabrika, da nije trCTovinsko-politički!l i de\iznih zapreka koje se teško prebl'od';saju. ~z .t.e sn:etn~e mec1uzadružnoj svetskoj trgovini zakrčuju put l pI]aČl1l prl\Tatno-trgoyački sporazumi koji isključuju svaki posao koji ne procie kroz privatne ruke. Treba se samo setiti smetnja koje imaju naše jugoslovenske zemljoradničke zadruge u prodaji svoje robe na praškoj pijaci. Na tim pijacama sav se posao mora podvrgnuti skupim posrednicima koji imaju skoro monopolu tome pogledu. Zato se uz mec1uzadružnu trgoyinu, i kod kuće i na strani ' mora misliti . , l na st:Tara~lJe auto.nomnih meduzadr'llžnih piiaea, koje će, z~. razh.ku l. podyoJepo od današnjih privatno-kapitalističkih pl]aCa, ImatI svoJe ČIstO zadružno trgovačko ureelenje, kao
263
•
što su zadružne uzance, zadružni senzali, zadružni odbranbeni sudovi i sl. Možda je prerano o tome još govoriti, ali treba da počnemo i u tom pravcu da planiramo nesmetanu mectuzadružnu trgovinu. Javno-zadružno mišljenje u svim zemljama, a naročito ono oko ::\Ieđunarodnog zadružnog saveza u Londonu, počinje sa najvećom predanosti da utire put međuzadružnoj trgovini. Već godine 1913 na Kongresu ::\Iectunarodllog zadružnog saveza u Gle,
\Tednih i potrošač.kih zadruga". Od ovoga doba postoji već naročito meetunarodno telo koje se stara o ostv3rinmju ove važne potrebe. Kao pni korak Odbora bilo je stvaranje njegm-ih IIClcl:onalnih pododbora koji ima da pomognu rad alavnog' odbora i da za njegov rad spremaju potreban oba~eštajn1 materijal. 1)0 danas se kretao rad Odbora i njegovih narodnih odbora u ovim pravcima: skupljanje statističkih podataka, uticaj na narodna zakonodavstva, poreske prilike, uticaj na janlo mnenje, zadružno školstvo, zajedničko izučavanje načelnih pitanja, zajednički rad sa organizacijama političkih nadleštava, mec1uzaclružne privredne veze i dr. Do aprila Hl35 godine Odboru su prispela obaveštonja o radu meL1uzadružnoKsporazuma U Austriji, Bugarskoj, Francuskoj, lIladžarskoj, ~vajcarskoj i Cehosloyačkoj, kao i o radu centralnih organizacija Brazilije. Danske, Estonije. Letonije, Litve i .Jugoslavije. v
§ 79 Internacionalna zadruga naveliko Očekuje se da 6e na m-ome polju najyiše dati pojedine zadruge naY81iko. One u svojim rukama drže velike kapitale i sav promet svojih zadruga. Da bi se me(lu ovim zadrugam~ stvorili prisni odnosi u trgo"\'ini, obrazovao je l\Iec1unarodl1l zadružni savez nal'o6tu Intcrnaciollallll{ zaclJ'llgzl naveliko_ .Toš godine 1907 na Kongresu u Kremoni mislilo se na osnivanje ove zadruge, te je tada bila obrazovana i naročita komisija kojoj je stavljeno u dužnost da "ispita probleme medunarodne zadružne kupnje na\eliko". Nakon mnogih dogovaranja na medunarodnim sastancima naročiti je ::\Iedunarodni odbor godine 1924 usvojio pravila Medunarodne zadruge naveliko. Onela su u tome odboru bile zastupljene ove zemlje: ); emačka, Engleska, Austrija, ~elgija, Bl!garska, Skotska, Francuska, LitTa, Poljska, Rusija, Sveclska, Svajcarslea, Čehoslovačka i Ukrajina. U članu 2 Pravila ove Zadruge stoji: ,,1Ieetunarodna zadruga naveliko bavi se skupljanjem i raspodelom korisnih obaveštenja, unaprec1h-anjem i razvitkom trgovine, poslovnih veza i interesa izmedu zadruga na celom svetu. Ona ne sme sama ela yodi poslm-e za svoj račun." Medunarodna zadruga naveliko ima svoje sedište u Menčestru, a tu je i njen sekretarijat. Na polju mectunarodne zadružne trgovine ona je dala dragocen materijal za stUdiranje ove zadružne grane; prikupila je tačne statističke podatke o svetskom zadružno-trgovinskom prometu, o veličini zadružnog izvoza i uvoza. Ona se ne ogral1lcava samo na prikupljanje obaveštenja, nego nastoji da u svome delokrugu osnuje i takve ustanove koje će utrti put
265
1
medunarodnoj zadružnoj trgovini. Tako je nedavno Izvršni odbor ove zadruge doneo zaključak da u svom sekretarijatu osnuje naročit Registar u koji ce se uvadati svi novi zadružni patenti i drugi zadružni izumi. Sekretarijat izučava i produ pojedine zadružne robe na svetskoj pijaci. Tako se inicijativom austrijske zadruge naveliko izučava pitanje trgodne obućom. Ona, takoder, nastoji cla itnade pravilno i jedinstwno stanovište prema najnovijim metodima privatnotrgo\'aeke konkurencije (jedinstvene cene, filijale i dr.). Ipak ne može se reći da se Medunarodna zadruga naveliko bavi samo izueavanjem. Njenom inicijativom došlo je dosada do nekoliko važnih i velikih zadružnih poslova na svetskoj pijaci. Tako je godine 1231 njenim nastojanjima došlo u Brislu do sastanka zadruga kupaca suhog voća. Tu je zaklju('('1l0 ela engleska zadruga naveliko uz pola od sto prmizije nabavi u komisiju tu robu iz Grčke i Smirne, a njena agencija u Njujorku da kupi suhog voca u Ujedinjenim državama. U sezoni godine 1933/34, bilo je na ovaj način nabayljeno suhog \oca 450 tona. ne raeunajuci tu kupnje engleske i skotske zadruge naveliko (one su same uvezle te godine 1.000 tona suhog yoca). Na zbližan1l1ju potrošača i proizva(laea u svetskom okviru mnogo rade Skandinavska zadruga nayeliko (pod uticajem :\Iectunaroclnog zadružnog s
266
XX glava: Položaj potrošača-zadrugara u politici § 80 Uopšte "S pogledom na stalne atake (rezolucija cngleskog zadružnog konO"rcsa u SINLnSea-u) ineverno pretstavljanje zadružnog pokreta, što ~ljc:,:;o\'i protivnici čine II parlamentu i u lokalnim administrativnim tclimu, kongres je mišljenja da je došlo vren!e kada zadrugari treba cla osiguraju sebi neposredllo prctstanl1štvo u parlanHmtu i II svim mcsnim administratintim teli ma. - Kongres stoga poziva gln\'nu upl'a\'u zadružnoga savcza da preduzme korake koji su potrebni da se iZ\Tši gornja rezolucija." (Alfi'ed Barnes, The Coopqator in politIcs, London 1928- citirano u ~I.ih .. Avramo\'i~a, Sta se dešava II sv. ll. Z. p., str. 91). Za rezolUCIJU Je glasalo L97H delegata, protiv 20J. _ . Mill. A\Tamo\ić (Sta se dešava U svetu na zadruznam polJU, I Borbe, str. 91, 93, 9el), navodeći gornju l'?zolucjju, veli: "Ja .~am bio na d \·ema konferencijama (u Londonu l J\Iencestru) na kOlIma se O"ovorilo o toj akciji. I meni je bilo jasno da je prva i najjara zad~'užna tn'Clava političke neutralnosti pala. Više nije moglo biti O"ovora kako da se čuva princip koji su još Ročdelci postavili bili; ~ad "e "ovorilo o metodama zadružnc političke borbe i o tome: hoće li ~adrugari ostati sami ili će se sporazumeti s radni(~kom strankom. Uostalom ova - toliko rckl:JJJ1irana neutralnost - U stvari nikad i nigde nij9 postojala: ni U Belgiji, FraI:cn.skoj, ~ta liji, Kemačkoj, ;\.nstriji, Cesk9i itd. K!tel:i m9pl,a postoJatI, u sl1ll~l.u u kOllle su je razumeli nekOJI teoretJcan kOJI Izvode svoJe teorlje iz nekoliko ukalupljenih ideja, Zadrugarstvo je život izvesnih soeiialnih
267
2$
i u Y~'e~la: dok s,e .:;i~u najzad. uverili ~!~ i oni nešto vrede u svojo "S!?-lO] Engl~sJ:OJ l cl.~k se I11SU OCllUClh da gm'ore i oni govorom !W]l . se II pOII.tICkoll1 Zl\'O~U naroda j~dino ra~ume. Treba ipak lmat~ na UIII U • da ~ngleskl zadrugarsIn korak, l ako se u nečemu udaIJaya od poznatIh zacIružnih navika i manira, ne znaM ipak ulazak II On1~ bed!nl i sitnu politiku koju vode ponekoje političke ~tranke;, OIl J~, nes.to. odredeno, ozbilj 110, više i teže - nešto što mtel'esllJe soc?Jaln'l '/ kulturni život celoga raclnoO"a i pljačkanoO"a naroda". '" b
* , ,; p'otrošnja, ial~o sal11os~alan c1~? p.rivrecle današnjeg
clr ~l:.,;t' a, ob':~1Yata ]~elno svoJe naroClto mteresno područje
u
Ja~'I~Oll1e
,ZIy?tU, bIlo. države ili lokalnih, samoupravnih i
aclI11111l~tratl\'l1lh orgamzacija i ustanova. Zivotni se interesi ~l,anašnJeg,~ J?otrošača neprekidno provlače kroz ceo jami
ZlYO.t: POCll1JU u svome yelikom opsegu u ustaYll0ll1 uredenJu s\'ake države, odakle se onda yielno raspliću u aktima zal~onoelavne: ~dministrativne i sudske vlasti. Sto. više, intereSI s.e d~nasnJega potrošača u velikoj meri ispoljavaju i u r~guhsan]u. medunarodnog~ ja':l1oga života. U ovom poslednJem vsl~IeaJu, na pr., dovoljno Je da spomenemo nastojanja potrosaca-zadrugara u održavanju syetskoo'a mira. . Svoj P?ložaj u janlOl11 životu, oelnosn~ u politici moaao ~e ,do" sac1~, IS~rayn? da. s)wati jedino organizovani potro?ac. Nta Ylse, l ovaj pOčIl1je zrelo politički da misli istom na J~dnom yjše!l1. StUp~jtl svoga zadružnog razvoja. Nije, zato, mkakva sllwajnost sto su se engleski zadrugari istom nakon stol.etno~. ~adružnog. delovanja na teorijskom i praktičnom poljU l:esIlI. d~ pošaljU svoje političke pretstavnike u parlamenat l pOJ.edma lokalna samoupranla tela. Da li je taj direleta!1 na?1I1 zas!upanj~. u. janlOm životu pogodniji od podI:~a vanja . dobrIh l?oht!čklh odnosa sa jačim političkim partIJama kOJe su yolJne l u mogučnosti ela zastupaju inte~esev z:=tdrugarst\,a, - kako če ta zastupanja tehnički doči do IZraZa]a ('parla!l1e:1t~rni za(~n~žni odbori i njihov sastav, s~cle~oyan]e l~O.l~dll1Ih za~lru~l1lh tela u tome poslu i sl); _ ?' e ce to Z~VlSltI oel sredme l vremena Imela se sprovodi, kao l o~l.~t,:a~~llh zadružnih potreba radi kojih se stupa u javni ~OhtlCl~I .~I'.'Ot. Ipak sa.Ipo načelo ostaje kao podloga svima tilU pohtlCknu ol'lJentacl] ama : da potrošač-zadrugar opčenito ~JUde sves~an sy.oga p.oložaJ~ u današnjem društvu, pa će Jasno znatI: kOJI su nJegon Interesi u političkom životu i kako se zastupaju.
§ 81 Političko područje potl'ošača-zadrugara . V~lika s: neo~aveštenost potrošača-zadrugara o njegOVlIU mteresIma u. Javnom životu najbolje vidi po tome što on kao zadrugar l kao potrošač na taj život počinje da
268
misli tek onela kada je u pitanju zadružni zakon i Imela se u ostalom zakonoc1a,stnl i aktima upravne vlasti direktno spominje rel' "zadruga", U tim se slučajevima, medutim, samo radi o jednom, medu mnogim drugima. ,'ažnom njegovom interesu. U sb'ad njegovo političko područje obuh,"ata celokupan današnji narodni i meltunaroclni javni život. Osnovno je političko pitanje za s,"akoga grac1anina, pa i za potrošača-zaclnHwra kako će se ustayno urediti dl'ža,"a u kojoj živi. Šta viŠ~e, potrošaču-zadrugaru nije svejedno i ustavno uredenje ostalih c1rža\"a. Treba se samo setiti koliko je pretl'peo meclunarodni zadružni pokret, i zadružna ideja uopšte, posle rata ustaynim promenama u nekim zemljama. Xa izmaku je \Teme k'lela je usta," bio samo predmet većih politi('kih, pramih i filozofskih sInatanja, pa kao tak:w nedokui:;i, za običnog čoveka. Potrošač-zadrugar uvieta jasno ela su u ta ",iša" sl1Yatanja bili za\"ijeni, negde manje negde više, interesi onih grupa koje 'ladaju. Zato je potrebno ela se ima jasan ustav, jasan kao buln'ar, da nam ga mogu i deca u OSnOYllOj školi učiti. Ako potrošač-zadrugar nafte načina ela u ustanI zaštiti svoju ekonomsku i kulturnu egzistenciju preci izrabljh'anjem oci strane drugih, onda možemo reći ela je on položio svoj politički ispit. Za njega nije na pr. s\"ejeelno: hoce li biti ustavom zajamčen njegoy zadružni život; da li će zadruge ustayom biti osloboelenG od oporezinnja; ho(-e li so i njemu zajamčiti pra\'o ela će biti pitan u stvaranju raznih janlih korporacija; kakav ća opseg zauzeti političke slobode; kako ce se obrazovati narodna politička pretstavništTa; hoće li osnovna, srednja, stručna i uni\erzitetska nastava biti besplatna itd., itd. Potrošač se, dalje, mora interesoyati i za svoj uticaj u radu zakonodavne vlasti. Xe može se reći ela se njega tiču samo zadružni zakoni. Radi sigurnije svoje zadružne i privatne egzistencije on hoće cla se donesu s\"i zakoni, i javno-pravni i priYatno-pran1i, u duhu koji će ga zaštititi pred ekonomski jačim. Tako na pr. u jan1im zakonima: on bi u pojam krh'ice ubrojao i karteIske sporazume, a preyare putem reklame naročito istakao, u krivice tačno SHS tao sve moguče falsifikate robe i sL što leć sam život sobom u tome praycu donosi; za njega nije svejedno kakav je sudski postupak, kaln'i su mu troškovi, procedura; da li su mu sudovi lako i jeftino pristupačni bez skupih posrednika i sl. Administrativno uredenje države, organizacija upravnih vlasti i sl. utiču i na potrošača u toliko što jedan način može za žh'ot biti lakši i jeftiniji, a drugi teži i skuplji. Danas postoji naročita potreba da i potrošače\' interes bude zastupljen u naročitom privrednom ministarstvu, recimo ministarstvu potrošnje koje bi nasuprot izrazito trgovačkoj i industrijskoj politici upravljalo privrednom jaYIlOm politikom u interesu potrošača.
T Tako bi mogle, pored trgovinskih, industrijskih, zanatskih i radničkih komora, da postoje i potrošačke, čiji delokrug ne bi ni malo bio manji od delokruga ostalih komora. Potrošača se tiče naročito i }Iinistarstvo prosvete; kakve če se škole otvarati i u kojim sredinama; da li ce biti nastavna osnova takva koja če dati deci u životu onaj uspeh koji je i po potrošače kao roditelje, i za decu i za narod koristan; u čijim će rukama biti izdavanje udžbenika, da se oni ne prepuštaju pri\'atno-trgoYačkoj spekulaciji i sl.; hoče li sva deca moći ela suše škole sa istim udžbenicima, da se za svako dete, za svaki razred, pa šta više i za svakog nastavnika ne mora kupovati drugi udžbenik itd. Pri\atno pravo je naročita praYl1a grupa II koju ima potrošač ela prodre. Tu mu je na pn'om mestu grac1ansko pravo, kao osnovni zakon njegoYa privatnoga ži\'ota u celostL Njega mora interesovati opseg i uredenje privatne svojine, poseda, odnosi u porodici, nasleclstvo i dr, Pogrešno se misli ela treba samo trgo\'ce i industrijalce pitati kako treba da budu uredeni ostali pri\'atni zakoni, kao trgovački zakon, men ični zakon, zakon o radnjama, zakon o bankama, stečajni zakon i dr. Obično neobavešten potrošač misli da se njega to s\'e ne tiC:e, ela su to čisto trgm"ačka pos.la. J?,a ne ulazimo dublje u celu OHl stvar, gele bismo moglI naCl dosta primera velike zainteresovanosti potrošača i u ovom pogledu, možemo se samo primera radi dotaći svakog pomenutog zakona. uzmimo najpre trgovački zakon! Još je u nekim zemljama zadružno pravo unutar trgo\'ačkog zakona: na sudu se može veroyati knjigama trgovca, a i na poreskoj upravi, iako je on sam svojom rukom vodio te knjige; koliko potrošača strada na sudu pred tim knjigama, a ne pita ih se pri elono;;enju taIn'ih odredaba. Koliko potro~ača poseduje akcije akcionarski11 društaYa, pa strada s njima'? Zar se ne ti6u potroša6a i odred be trgova6kog zakona o kupovini i prodaji, o zastupnicima u trgovini i sl. Menica nije samo predmet trgovačkog posla, nego i gractanskog, što potrošač dobro zna. Koliko potrošača strada zbog nepoznavanja menWnog prava, a takode i čekovnog i stečajnog. Banka pada pocl stečaj i s njome nestaje na stotine miliona uštedevina sitnih potro~ača. Planiraju se danas zakoni o bankama, a nikome ne pada na pamet ela bi tu trebalo i neko interesno potrošačko telo koje će tražiti da taj zakon zajamči sitnu potro.šačku štednju o kojoj bankarski krugovi sanjaju od svoga postanka. Jeelnostan10 pr,i. svelpu tOl~le od bacuju potrošača u stranu, vele da on lllJe prnTedl1lk, pošto na taj naziv imaju prava samo oni koji se bave privredom radi svoje lične zarade. Nema, dakle, nijednog akta današnje javne vlasti u kome ne bi mogao biti i potrošač politički zainteresovan. 270
N eko bi rekao, na pr., šta nas se tiče zakon ? raclnjaI~la. I taj nas se i te kako tiče, iako nema:11o svoJIh rac!nJa: u njima su naša deca na poslu i tr~ba lm tu zak~nsln .~aga rantovati materijalnu, zc1ravstenu l moralnu egzIstencIJu; u njima se pravi roba ni za koga drugoga, nego za nas, pa je pravo ela blHlemo pitani i u donošenju oelre~laba kO:l:~ će se elati ovlašćenje i koncesija za rad, kako ce se \T8ItI kontrola nad nep01henim poslom i sl. Ovako veliko područje (!i1l1ašnjPga političkog života nesavladljivo je za pojedinog neiskusnog potrošača, ono se može jedino ela obuln'ati zacll'užni~n puten:, \lZ ost~l?v ~a družno delovanje, a nipošto nelom oclvo]el1ll11 POhtICkllll putem. U tome se i razlikuje zadružni polit~čki. korak, l~~ko je rekao jIih. A \'1'al11oyi(\ od "one beclne l SItne politIke koju \ode ponekoje političke stranke; on je nešto odredeno, ozbiljno, vi~e i teže - nešto što inte1'8suje socijalni i kulturni život celoga radnoga i pljačkanoga naroda". Koliko je taj zadružni politički korak 0psežan i životn?:s\'estl:~n \idi se najbolje po engleskom primeru. Tu polItIka mJe, kao što se to danas obično čini, elata u ruke jedne nezavisne političke partije ili nekoga samostalnog narodnog poslanika. Ona je poY(~rena celome engleskome zacl,rugarstnl, koje počinje i S\T~;aya sa pojedinim p::tl'oša('in~a.I r:adr:ugarima. Engleskom Ko-opernti\'!1om partl]om (ll nJoJ l1lSU Irske zadruge) llprnyija zadružni Na('ionaln.i komitet k.oji je kOl:stituisan iz prplsj~n"nika s\'ill eng'lesluh zac!ruzl1lh tela: lZ s\akog sekcijskog zadružnog odbora po jeda.n pretsta\'nik s\ega 8, afilirane zadruge 8, Englpska ženska g!lda 1. Skotska ženska gilcla 1, Xacionalna zadružna gilda ljudi 1, Kooperath'na proiz\'adan\:a fedel'ac-ija 1. Zadruga na\'elil~o 2, S~{Qtska zadruo'a na\'eliko 1, ujerlinjeni parlamentarl1l komItet 2, Pros\'~tna egzekutiYa 1 pl'estan1ik. I Ujedinjeni parlamentarni komitet nije neko samoniklo politi6ko telo, nego je sasta\ljen od pl'etstaYnika gJa\,l1ih zadružnih tela (Centralni zadružni odbor 6 članova, Zaclruga lHneliko 2, 8kolska zadl'Uga na\'eliko 2, Koopel'atin1a proiz\'ac1anc:1. ~ederacija ..1, udruženja sekretara i upravnika 1, Koopel'atnna partrJa 2 člana). S\'aka političko-partijska i pnrlamentnrna konstitucija može jedino ela II celosti, elo najsitnijih p!tanja, ObU!l\'a!~ politički ži\'ot potrošaC~a-zarlrugara. Potrebno]e ponO\,I1O lstam da je stvar zrelog razmišljanja i dobre politi(~ke taktike ~1?{-e li oyakya ujedinjena zadI'užna tela samostalno nastnpltl u politici ili ne. Osno\'na je, ipak, potreba sYih potrošača zadruaara da se i u politici znaju zadružno snaći, •.i tu ela o . mogu jedinstveno i jednodušno cla nastupaJu sa S\oJlm tacno odredenim interesima u politici Zadruga!', pre nego što ucle u politiku, mora znati i dokle ona može ela seže, šta može v
v
271
grL"aninu da dade. Sama politika, u očima zadrugarshya, ne. mo?:e da utiče na strukturu osnovnih ekonomskih načela današnjeg društva, nego, naprotiv, ta ista načela podvrgavaju politiku svojoj moći. Zato za zadrugara ima da bUde primaran uticaj na samu današnju ekonomiju, ela on s\'ojom zadružnom samopomoći sve više dm'odi društ\'o do takvog ekonomisanja koje će naterati i po)itiku da bUde konstrukth'nija, za opšte interese korisna. Sto god zach'ugar bUde više iz prhatne priHede potiskivao profit, toliko će i taj. profit manje uticati na politiku. "Ako zadružna trgovina namalo nema uspeha, zastaje trgovina na\'eliko, proizvodnja miruje, l)rosveta i propaganda opac1aju, politička se aktivnost napušta". (Hal- Watkins, Co'o]J(,l'CltioJl, JJ. 262).
§ 82 Ekonomsko-političko područje potrošača-zadrug ara U ekonomskoj i fillansijskoj politici države i lokalnih samoupravnih tela dolazi elo naročitog izražaja opšta potrošačeva egzistencija. Danas se ekonomski interesi drža\'e rastavljaju od njenih finansijskih ili fiskalnih interesa, pa se zato mora posebno da govori o uticaju jedne i druge politike na potrošača. Samoupranla tela vode svoju samostalnu ekonomsku i finansijsku politiku. :'Iledu samonpl'anlim telima danas najviše dolazi do izražaja opština, čija se politika naziva komunalnom politikom. Kako je potrošač naročito ve;ran za S\'oju opštilIu i pozvan da u komunalnoj politici akti\'11O učestvuje, i mi cemo se posebno zaba\'iti sa pitanjima le politike. Ekonomska politika obuInata sve one mere i sva ona sredstva kojima drža\'a nastoji ela podigne, očuva i unapredi priYredu svog naroda. Kako proinodnja, promet, podela i potrošnja dobara sačinjavaju današnju narodnu priHedu, tako će i pkol1omska politika jedne države biti samo onela potpuna i odgovarati u celosti interesima celoga naroda, ako se podjednako stara o s\'im delovima naroc1no-prinednoga života. Danas je medu ljudima sprovedena tzv. društvena podela racla, tj. svi se ljudi oelaju pojedinim zanimanjima. Ona dobra koja čovek potrebuje (hleb, obuća, odeća i dr.) ne proizvodi sam, nego kupuje na pijaci za novac, koji je, opet, na pijaci dobio, ili za svoje proi2Yode (zemljoradnici, zanatlije i dr.) iIi za S\'oj rad (najamni radnici). Dobra se, dakle, prvo proizvedu (proizvodnja), onda dolaze na pijacll (promet); koliko je ko, pri tome, mogao da dobije novca za svoj rad ili učestvovanje u proizvodnji uopšte, taj se deo privrednog života naziva podelom dobara (kapitalista dobije profit, radnik najamninu, a vlasnik zemljišta rentu). I(onačno
272
iz prometa dolaze dobra u ruke potrošača, što sačinjava potrošnju do bara. v' . .. . . Sva se ova privredna podrUCja JavlJa]u u sy?]oJ mnogostrukosti, što čini s~oženo~n i e~onomsku polItIku. Zato je i njezino poznavanJ~, kO~II{Q tolIko, :noguce samo onda ako na priYrednu celmu Jednoga nar oda gledamo kroz pojedine privredne delove.. " . Proizvodnja je dobara zaYlsna od .trl s, Oja .0snovI?a faktora: prirode, rada i kapitala. Pri~.~da ~tIče na prOIzvodnjU svojim zemljištem.i kli~om; zen:!Jlste Je, r:a ,prv?m I~e~tu podloga svake rad~nostl; on~. u~lce na pr 01Z\ odnJu sr' OJIm prostranstvom, oblIkom, hemlJslnm sasta\yOI?, bovgatst\om II rudama i pokretnim snagama (voda). ~ad Je v~zan za p.r:oizvodnju ne samo po tome da se obaVI, nego 1 pod kOJIm sistemom (ropski, feudalni, kapitalistički), i. kako j ovde v dolazi podela rada) se vrši. Kap.ital pr.etsta:]Ja. ramJe v~tece~a sredstva koja ulažemo u PI:OIzvodn]~ (sIrovme, I:l~SI?e, l~ plata radnika i dr.). Pored OVIh osnov~~h fak.tora p~ OI~\ odnJe imamo i druge od kojih takođe ~aVlsl prOIzvodr:~a)ednoga naroda, kao stanovništvo, pravlll po!'ed.ak, te~mckr napredak, organizacija proizvodnje po radlOmcam.a l dr. Proizvedena dobra dolaze u promet, l tu se odmah postavlja pitanje njihove vrednosti, koliko se za ~jihv može dobiti drugih dobara. Kako se vrednost danas Izrazava. ~ novcu tu dolazi i cena i novac. Dobra se mogu prodatI l na ve~'esiju, a i novac se može pozajmiti, tako da ovde dolaze u razmatranje kredit i banke. .... Danas se pretežno proizvode dobra za pl]aCU l .~o radi zarade. Zato u proizvodnju ulazi. k~I?ital~sta sa s,:oJ11n kapitalom, zaposljuje radnika, kupUJe Ih ~z~ma u p.aJam. zemljište i kuće. Ta deoba koj~ on. napr~vI IZ ~vOJlh pnhod~ izmectu sebe, zemljoposedmka l radmka n.azlva. se u. nauCI podelom dobara. Pošto je pri tome radmk oYlsar:, l uv~k prikraćen, to je i sama država prisiljena da u o~{Y1ru s:?]e ekonomske politike interveniše, što se onda naZIva SOCIJalnom politikom (na pr. us~ostavlj~nje. 8-ČaSO\'llOg radnog vremena, prinudno osiguranje radmka l sL). . Na koncu dobra dolaze potrošaču u ruke, 1 to ne direktno od proizvactača, nego preko mnogih v ~ijačnih po: srednika. Ovaj deo privrednog života, potrosnJ a, u naUCI narodne ekonomije obuhvaćen je veom~ os~mdno, tak?v.da se iz današnje nauke teško može nazretI njegova velIcma u privrednom životu jednoga naroda. Potrošnja s~ jednostavno smatrala kao akt uništavanja dobara, kao nepnvredna, pa se zato nisu ni potrošači ubrajali u privrednike. To se naravno čini u interesu onih koji žive na račun potrošača. Otuda se vrlo malo skoro nikako ne uzima potrošačev interes kao svrha ekdnomske politil~e. Šta više, i u običnom životu po18
273
trošač
se ne ubraja u red privrednika. Kada je, meciutim, zadrugarstvo upoznalo potrošače sa njihovom privrednom ulogom u društnl, onela se i njima sve -dše počelo ustupati mesto u današnjim privrednim krugovima. I počelo se sve više uYic1ati da je potrošnja veoma važan faktor narodne p1'i\'1'eele, a ela je i potrošač kao i ostali privrednici jednako zainteresovan u pravilnom rešaYanju svih narodno-privrednih pitanja, kako proizvodnje, prometa i podele, tako i potrošnje dobara. Potrošaču, na pr., nije svejedno: kako proizvaciači iskorišćuju prirodu, rad i kapital u njegovoj sredini; isto tako, ako se šuma neracionalno seče, ako se domaći kapital iznosi u inostranst'w, ako nije rad racionalno is korišćen. Potrošač-zadrugar dobro zna da će i on dobrim delom platiti posledice slabe novčane, bankovne i trgovinske politike. Šta više, ne može se tvrditi da se potrošača ne tiče, na pr., i rešenje seljačkih dugova pošto će od toga rešenja zavisiti bolji ili slabiji nastup seljaka na pijaci, pa prema tome i bolje ili lošije mogućnosti potrošnje u toj zemlji. Tako se može reći da ekonomsko-političko područje potrošača-zadru gara obuhvata današnju narodnu privredu u celosti. Blagostanje jednog naroda nije vezano samo za njegonI proizYodnju. Za narod, koji dosta proizvodi a malo troši, ne može se reći daje imućan. Zato je dužnost pravilne ekonomske politike da ima to na umu. Kako tc) do sada nije slučaj, u interesu je i celoga naroda, a naročito potrošača, da se što yiše teži u ekonomskoj politici, kako unutarnjoj tako i spoljnoj, da ona obuhvati i interese potrošnje svoga naroda. Područje unutarnje ekonomske politike obično se danas naziva po vrsti proizvodnje, pa otuda imamo agmrnu, zanatsku, industrijsku politiku, kojima se još pridružuje i trgovinska unutarnja politika. Ukoliko se unutarnjom ekonomskom politikom misli da pomognu siromašni narodni slojevi, onda se to njeno staranje naziva socijalnom politikom. U tu se poslednju ubraja i interes potrošača, jer se on ne smatra privrednikom ravnim ostalim privrednim staležima, nego običnim siromahom kome treba - pomoći. Zato se i pitanja potrošnje kod mnogih naroda ograničavaju samo na Ministarstvo socijalne politike. Unutarnja se ekonomska politika sprovodi na prvom mestu raznim pravnim propisima, kao zakonima i naredbama upravnih vlasti. U te propise, na pr., spadaju propisi o kartelima, o bankama, o društvima za osiguranje, o seljačk~:ml kreditu o ulošcima kod štedionica, o hipotekarnom kredItu, i dr. S~restan će potrošač u svakom ovom i sličnom propisu znati naći ono što mu je od koristi, a što nije. Tako će na pr., ako nadležni faktori misle zadovoljiti interese potrošnje širokih narodnih slojeva, biti potrebno da se po svim tim pitanjima uzmu u obzir i želje potrošačkih zadruga, kao
pretstavnica potrošača. Danas pred prinudna udruženja trgovaca, zanatlija, industrijalaca i njihoviII komora dolazi projekt svakoga akta unutarnje ekonomske politike. A koliko su te ustanove raspoložene prema potrošnji, najbolje se može znati iz borbe koju one vode protiv potrošačkih zadruga. Kada je to tako, odakle one mogu biti nepristrasne u svome uticaju na unutarnju ekonomsku politiku, koja se takvom može nazvati samo onda ako bude jednako vodila računa o interesima svih društvenih slojeva. Dajeko bi nas na ovome mestu odvelo kada bi iz svih postojećih praynih propisa koji regulišu unutarnju ekonomsku politiku izdvojili sve 0!10 što je u suprotnosti sa interesima narodne potrošnje. Rad Jedne potrošačke komore mogao bi u celosti pokazati Ye ličinu ovoga gradiva. Imaju ga dosta i savezi potrošačkih zadruga II svim zemljama. Kao drugo područje unutarnje ekonomske politike uzimaju se materijalne žrtve koje država podnosi za razvitak domaće privrede. I tu 8e zapostavlja potrošnja. Potrošač zadrugar, i uopšte potrošač, mora svakako da istakne da sredstva koja drža\'a troši na podizanje domaće trgovine i industrije ne pripadaju samo trgoYcima i industrijalcima, neO'o celom narodu. Kada država otvara i finansira trgovačke {'tehničke škole, zašto ne bi otvorila i koju školu za uzorne potrošače zadrugare ; kada pomaže novčano parobrodska društva, trgovačke muzeje i razne trgovačke kompanije, zašto ne bi to isto činila, makar i u manjoj meri, i prema potrošačima, tj. da u svim na.šim sredinama stvara uzorna potrošačka gazdinstva, da podIže zgrade za stanovanje širokih narodnih slojeva, biblioteke, javne kuhinje, letovališta i dr. Ako država ne naplati zadrugama nešto neposrednog poreza, onda to trgovci i industrijalci svakom prilikom zameraju, a potrošač ćuti pred svim onim SUbvencijama kojima država već stolećima -obasiplje privatnu trgovinu i industriju. Potrošačke se zadruge SaI~O znaju ela brane od ovih napadaja, ali ne znaju ·ela ~rg~vClma napomenu sve one koristi koje oni imaju od novcamh ba,naka, od kojih dobivaju jeftino svoje milijarderske kredIte, - oel svojih izložaba za koje država troši velike pare i sl. . SJ
274
275
Spoljna trgovinska politika vodi se, uglavnom, raznim medunarodnim sporazumima (trgovinskim ugovorima), trgovinskim ograničenjima, carinama, pomoćima, saobraćajnim tarifama, trgovinskim uređajima (trgovački muzeji, izložbe na strani trgovački atašeji, konzulati i sL), a i pogodnim sredstvin{a političke prirode. X ema ni akta ove politike koji ne zaseca interese potrošača, ali ćemo se mi, i to samo primera radi, ograničiti na potrošačev interes u carinskom području ove politike. Treba ovde općenito istaći: potrošač zadrugar neće se moći sna~i na. PO!ju I11eđll11aroc!l~e tr:govine sve dotle dok se ne Izme111 SIstem ove polItIke l u njegovu korist. Ovo vredi i za proizvođača-~adrugara, kako za zanatliju i zemljoradnika, tako i za radmka. Dok se ne pode ovim putem, sve je dotle medunarodna zadružna trgovina - utopija! Zemlje koje su u manjoj mer! imale sr::etnje ove vrste (na pr. Engleska) mogle su nesto da ucme na polju zadružne trgovine. A sad da pogledamo carine, koje su glavni regulatorspoljne trgovinske politik.~.. . Carina je porez kO]l Iskl]ucl\'o teretI potrosace ~ne zemlje gde se troši ocarinjena roba. Ako je plaćena c~.rma na uvezenu robu, onda je snose u cenama robe domaC! potrošači. Ako je plaćena na izvezenu ili provezenu robu, onda tereti potrošače one zemlje gde se ta vrob~ bude t~o~ila. C~ rina spada u tzv. posredne por~~e posto ]e potro.sac pla.ca držayi posredstvom trgovaca kO]l tu robu uvoze l pro~a]u. Pogrešno je, dakle, kod neupućenog sveta rasprostran~en~ mišljenje da carinu snosi trgovac. Da trgovac ne snOSI 111 najmanji eleo carine, vieli se i po tom~ što mu zako~. dopušta ela taj porez odmah čim ga platI (on udara na n] l !mmate do dana kad robu proda!) uračuna u cenu robe. Sta više, carinu uračunavaju u cenu robe i oni koji je uopšte ni.su ni platili: domaći fabrikant, koji proizvod~ robu po .0111n: troškm'ima pošto se kupuje roba na stram, udara carmu l na svoju robu u svoju korist. Carina se javlja u raznim oblicinla. Prema tome u komese pravcu kreće roba, ona je uyozna, iz.'wzna i. pr~)Yozna. Prema tome radi čega se carina zavodI, ona ]e flSkal!l~, zaštitna i socijalno-politička. Po načinu kak? se roba can111; imamo carinu po vrednosti ako se naplaćuJe po .::r~dnostI robe, a specifičnu ako se izračunava prema kolIC!111 robe (težini, površini i sl.). Ako zakonodavna vlast. samosta~no donosi carinu, onda je carina autonomna; ako Je donOSI u sporazumu sa drugim zemlj~m.a, onc!a je .?na ug9v~rna. U izvesnim slučajevima može nl1111star fmansl]a povecat! po~to- jeću carinu ili je smanjiti: ako je povećav.~ onda Je dlf~ rencijalna, ako smanjuje .onda. j.e. preferenCl]ah;a: Za svoJe snalaženje u ekonomsko] POlItICI treba potrosac da bude v'
276
•
v
v
11pućen
u šire carinske sporazume sa pojedinim državama, kao što su carinske unije i sl. Svaka ova vrsta carine ima i za potrošače svoj naročiti znač~j. . . Odnos potrošača prema carmama, kao l prema SVIma ekonomskim pojayama nije jednostran kao što je to slučaj s trgovcima. Ako carina potrošaču poskupljuje p:edmete potrošnje, ona istovremeno štiti njegov~ zap?~len]e p.r~~ stranom konkurencijom, te će od stvar111h pnlIka Z~:'ISltI šta mu je korisnije, da li da se ocarini izvesna roba III ne. Domaći industrijalac, medutim, koristi se jedino onda kada carina postoji, pošto ga štiti oel strane konkurencije. Trgovac bi yoleo da uopšte nema carine, kako bi mogao nesmetano po sl'etu nalaziti robu na kojoj ce više zaraditi. Potrošač pomišlja i na stalnu egzistenciju svoga zaposlenja i mogućnost brze i nesmetane i jeftine potrošnje, koja jedino onda postoji ako je domaća proizYodnja razvijena. Za vreme poslednjih ratova potrošači su dobro iskusili šta znači kada neke robe a naročito životnih namirnica, odeće i obuće, ima u dov~ljnoj meri. Zato bi pogrešno bilo.' ka.d.a bi ~e jedpostrano uzelo, da je potrošač za carme III prot~\' carma. Takva su slwatanja mogla da nastanu u delu olllh ekonomista koji nisu znali ela rastave interese trgovine i industrije DCl interesa onih koji se baye trgovinom i industrijom radi zarade. Po interese celoga stanm'ništva jedne države nije svejedno hoće li se udariti zaštitna carina na neku rohu zato da se podigne neka domaća radinost u ky~'ist s,-ih onih koji žiye od te radinosti ili zato da se zastIte neke fabrike u korist njihovih vlasnika. Kad god je reč o merama spoljne trgovinske politike, potrošač tyeba da. ra~tavi oya ch-a interesa i da prema tome zauznna syoJe 111te1'esno s ta novi š te. Sa m'oga gledišta treba promatrati i uticaj pojedinih carina na potrošnju. Dok se ne razvije s\etska meduzadružna trO"ovina, potrošač,zadrugar ne može da pomišlja na neki bescarinski promet koji bi zagarantovao, na bazi zadružne jednakosti, trajnu privrednu egzistenciju svakoga naroda. Iako potrošač-zadrugar zna da bi mogao bez carina dobiti jevtinije odeću, obuću, životne namirnice i dr., ipak on pomišlja i na žrtvu koju on lično mora da doprin~se u pravcu podizanja domaće proizYodnje neke rob~, ako I:r:ače u zemlji postoje povoljni uslovi za njen razVitak. Ah on ujedno od države traži da onemogući bogaćenje pojedinaca, pa makar i domaće krvi, na račun širokih potrošačkih slojeya u zemlji. Do države stoji, ako zaista postoji potreba zaštite domaće proizvodnje izvesne robe, da tačno kontrolira svako domaće preduzeće u kojoj je meri potrebna zaštita. Ako držaya nacte da je nekim preduzećima potrebna zaštita, ili
277
im je potrebna manja nego što je postojeća zaštitna carina onda ima da na takva preduzeća udari naročiti porez koji ć~ im oduzeti ekstra-profit koji je nastao zaštitnom carinom. Pošto su te pare uzete u ceni robe od svih domaćih potrošača, potrebno je da im se povrate, Taj povraćaj ne može a niti treba da bude, pojedinačan, nego je potrebno da t~ pare držani upotrebi u jačanje domaćeg konzuma, na pr, za podizanje jeftinih stanova, za školovanje dece siromašnih potrošača, a mogle bi se predati na upotrebu i savezu potrošačkih zadruga. Kolika je, i u ovom slučaju, prednost zadružnog preduzeća pred privatnim, vidi se i po tome što bi se pojedinačne novčane koristi od carinske zaštite automatski same pOYraćale onima od kojih je carina naplaćena. Uzmimo ovaj primer: u jednoj državi carina je na šećer 5 dinara po kilogramu; ta je država udarila tu carinu kao zaštitnu pošt.o su troškovi šećera na strani 6 dinara, a u samoj državi 11 dmara. Ako se u zemlji nade privatnih preduzeća koja proizvode šećer ispod 11 dinara, recimo po 7 dinara onda ta preduzeća imaju ekstra-zaradu po 4 dinara za ~vaki kilogram. Kome idu te pare? Nikome drugome nego jednome ili dvojici ljudi čija je to fabrika. A od koga su takve zarade naplaćene? Ni od koga drugog nego od patrošača toaa šećera. Ali da je ta fabrika potrošača-zadruaara recin~o njihm'a saveza za celu zemlju, onda bi takav ~išal~ išao u korist samih potrošača, -- ili bolje rečeno toaa viška ne bi ni ?il~ pošt,o bi se zadrugarima prodavao Šećer po ceni stajanja, t. J. bez onoga ekstra-profita od 4. dinara. To bi naran10 sililo i druge fabrike da obore cene na taj nh'o. Zaštitna carina može samo onela doneti narodu koristi ako zaštićuje zadružna preduzeća. Ali i ovima nije potrebna večita zaštita: ima da postoji kao vaspitna, t. j. do onoga vremena dok ne mogne domaća radinost da uspešno izdrži ~tranu konkurenciju; i da se zaštićuje samo ona roba koja Ilna sb'arno uslova da se u zemlji razvije. Veli se da izvozna carina pojevtinjuje potrošnju u zemlji. ~'~ je tačno, pošto ona z.adr~ava robu u zemlji, zbog čega JOJ l cena pada. O\-a carma Ilna svoj smisao samo u danima socijalnih nevolja, kao slabe žetve, rata i sl., kada ima narodu da se osigura dovoljno namirnica. Inače ona ubija raz:itak domaće radindsti, što nije ni u interesu potrošača. Jedmo ako u zemlji ima malo izvesnih sirovina i alata za rad, dobro ~: da se carinama na izvoz osigura njihov ostanak u zeml]1. Isto tako što se tiče drugih vrsta carina, za potrošača nije svejedno kako će se one zavoditi. Oarina po vrednosti u glan10m je nestala pošto ju je zamenila specifična carina. Ova se poslednja, kako smo rekli, sastoji u tome da se carinsko opterećenje izračunava prema količini robe. 278
Tako na pr. kada se carineštofavi, treba ih izmeriti i po težini, i po broju žica na kvadratni santimetar. Potrošaču je potrebno da ova carina bude što više specijalizirana, t?ko ela slabije \'1'ste budu niže ocarinjene negoli bolje \'rste. Oim je u carinskoj tarifi specijalizacija robe po kvalitetu slabije sprovedena, tim je manja razlika u opterećenju robe lošijih prema boljim k\'alitetima. U slabim finansijskim prilikama država nastoji ela samostalno udara carinske stavove (autonomna tarifa), inače u tome pogledu gleda da se sporazume sa državama s kojima stoji u trgovinskim vezama (ugoyorna carinska tarifa). Obostrano se nastoji u poslednjem slučaju da budu carine taJn'G da omoguće redovan trgovinski promet i s jedne i s druge strane. U tome pogledu clržave izlaze jedna drugoj u susret. Potrošaču je i to mnogo stalo da se trgovinskim ugovorima što više otklanjaju smetnje medunarodne razmene dobara. Ako država vidi da joj neka druga država ometa m'oz njene robe, onda ona odgovara na to povećavanjem carina na robu iz te države. To su tzv. diferencijalne carine koje mogu da dovedu do \-elike ekonomske zaoštrenosti (carinski rat) ismec1u dotičnih država. Potrošač mora biti protiv ovih carina, pošto on u ceni robe ima da plati svaki ovakav spor. Ali je zato naklonjen zavodenju preferencijalnih carina koje su manje od postojećih. Ovim carinama izlazi država jedna drugoj u susret.
§ 83 Oporezivanje
potrošača
Prirodno je dn držaya svojom finansijskom politikom na sve društvene sloje\'e. Taj uticaj najviše oseća potrošač, pošto je potrošnja glanlO \'1'elo modernih državnih finansija. Za potrošača je važno da uvidi u čemu se sastoji ovo njegO\o poresko opterećenje, pošto on mnogo puta zna samo za porez koji neposredno plaea državi na svoju najamninu ili platu. Da ne bismo na ovom mestu daleko otišli u veliku zgradu današnjih državnih finansija, ograničićemo se na poreze koji se udaraju na potrošnju u današnjim modernim finansijama. Porezi nose s\'oja razna imena i po tim imenima trebalo bi da se raspodele na pojedine društvene grupe. Tako, oznaka "neposredni porez" treba da znači da svaki građanin ima neposredno u državnu kasu da donese jedan deo svoga prihoda. Zemljoradnici jedan deo svoga prihoda u poreskom obliku zemljarine ; vlasnici kuća jedan deo kirije koje su naplatili od svojih stanara ili koje bi mogli naplatiti, kad ne bi u svojoj kući sami stanovali, u obliku kućarine ; vlasnici kapitala treba da daju jedan deo svoga prihoda od kapiutiče
279
tala, tj. jedan deo svojih kamata, renta i sl.; vlasnici trgovačkih, industrijskih i sličnih preduzeća i radnja da daju jedan deo svojih zarada u obliku tečevine; akcionarska društva da na svoje zarade plate društveni porez; radnici činovnici i drugi nameštenici da plate državi kao neposredan porez jedan deo svojih nadnica, plata, honorara i sl. Pošto, se na ove neposredne poreze udaraju i samoupravni (banovinski, opštinski, verski i komorski) prirezi, onda se i prirezi na isti način raspodeljuju na pojedine društvene grupe. Ovakvih neposrednih poreza platili smo svojoj državi budžetske godine 1935/36 2.196,302.000 ili oko 22 od sto svih državnih prihoda (9.979,8540000) te godine. Ove je novce, dakle, na državnu kasu lično doneo zemljoradnik, kuće vlasnik, rentijer, trgovac, zanatlija, industrijalac, akcionarsko društo, radnik, privatni lekar, advokat, činovnik, nameštenik i dr. A sad da vidimo. kako su svi oni sviđali svoje račune između sebe. Zemljoradnik je platio zemljarinu, ali je ona ušla u troškove njegoye proizvodnje, dakle u cene njegovih proizvoda i platiće je konačno potrošač tih proizvoda. Kuće vlasnik je prevalio porez na svoje stanare, uneo je porez u troškove svoje zgrade, jer mu i nakon plaćanja poreza treba da ostane neki višak, bez koga on ne bi ni izdavao kuće pod kirijU, odnosno ulagao svoj kapital u zgrade. Kućarinu, dakle, plaća potrošač kuća, tj. onaj ko stvarno stanuje u kuCi, bio on sam njezin vlasnik ili stanovao u tuctoj kući. Rentijeri računaju svoj porez kao trošak kapitala i prevaljuju ga na potrošače kapitala, tj. na one kojima su pare pozajmili. Ako su ovi, opet, taj kapital uložili u proizvodnju, onela taj porez računaju kao svoje troškove i naplaćuju ga od potrošača svojih proizvoda. To isto rade i ostali: vlasnici trgovačkih radnja prenose svoj porez na potrošače svoje robe; industrijalci na trgovce, ovi opet na potrošače te robe; činovnici i nameštenici na svoje poslodavce, koji taj porez na koncu uračunavaju potrošačima svoje robe, država korisnicima svojih servisa (takse i sl.) itd. Svo se neposredno oporezivanje na koncu svodi na oporezivanje potrošača, bez obzira na društvenu grupu kojoj oni pripadaju: zemljoradnika kad god nešto kupe na pijaci; trgovaca, industrijalaca i zanatlija samo u onoj meri koliko su i oni sami potrošači stanova, robe, raznih servisa i sl.; radnika, činovnika i drugih nameštenika kao glavne mase današnjih gradskih potrošača. Da ostavimo područje neposrednih poreza i da prectemo posrednim porezima koji se općetito od strane svih društvenih grupa smatraju porezima razrezanim na potrošače i koje javne vlasti zavode sa otvorenom namerom da oporezuju svoje potrošače. l\Ieđu njima svakako glavno mesto zauzimaju državna carina, državna trošarina, banovinska i 280
opštinska trošarina. U posredne poreze trebalo bi još ubrojiti fiskalni deo prihoda državnih monopola, tj. onaj deo državnih monopola koji prelazi stvarne troškove onih državnih preduzeća koja izrađuju monopolske proizvode. Razumljivo je da potrošač šibica, cigaretnog papira, duhana i sl. ne plaća samo državi ono što je nju stala proizvodnja ili dobava tih predmeta. nego još jedan yeliki višak do koga država dolazi jedino zalwaljujući svome zakonskom monopolističkom položaju. U red ovakvih monopola koji posredno terete potrošače treba svakako ubrojiti i fiskalni deo prihoda onih opštinskih i banovinskih preduzeća koja na svome teritoriju uživaju zakonski monopol, kao što su prihodi od električne struje, tramvaja, vodovoda i sl. Tako današnji potrošač ne može da napravi ni jedan potez u svojoj potrošnji, a da ne plati jedan čitav niz javnih nameta: u tramvaju plaća porez opštini i svima onim preduzećima koja su opštini prodala razne tramvajske naprave (kola, karte, mašine u elektrani i sl.); kada puši, plaća pored vrednosti duhana i fiskalnu državnu zarad u; kad pije kafu, plaća državi dvadeset do trideset dinara carine i trošarine za 1 kg. popijene kafe, a pored toga i sve trošarine na svoje svetlo, carine na svu uvezenu robu itd. Za sve ovo i cifre postoje. Iznećemo samo primera radi svote koje je naš potrošač u toku budžetske 1935/36 godine clao u državnu, banovinsku i opštinsku kasu u obliku državnih posrednih poreza i u obliku banovinskih i opštinskih trošarina. Podatke o državnim prihodima navodimo iz izveštaja br. 4 Odeljenja za ekonomska izučavanja Narodne banke za četuto tromes9čje 1936 godine, a podatke o opštinskim i banovinskim trošarinama iz Pregleda izvršenih rashoda i ostvarenih prihoda po samoupravnim budžetima za 1935/36. Potrošači naše države platili su budžetske 1935/36 godine - pored neposrednih poreza i samoupravnih prireza koje su sami platili i koji su u cenama robe na njih prevaljeni, i pored fiskalnog dela prihoda državnog monopola koji su te godine iznosili L912,587.000 d., i pored fiskalne zarade državnih preduzeća čiji su prihodi te godine iznosili 3.203,396.000 d., i pored ostalih držamih isamoupra \'nih nameta, - u cenama robe koju su trošili: Državi kao posredni porez 2.550,922.000.- d. seoskim opštinama trošarine 70,257.443.- d. gradskim opštinama trošarine 263,958.327.- cl. banskim upravama trošarine 134.542.502.- cl. ~-----------------------svega posrednih nameta 1935/36 3.019,680.272.- cl. tj. preko tri milijarde dinara ili oko 1.100 dinara godišnje po jednom domaćinstvu, računajući da u našoj državi, na osnovu 281
popisa od 1931 godine, ima 2,724.239 domaćinstava, ili oko 216 dinara godišnje po jednom stanovniku, uzimajući u obzir celo naše stanovništvo od 14 miliona ljudi, žena i dece. Trošarina gradskih opština bila je 1935/36 po banovinskim sedištima l'aspodeljena ovako: Ban. sedište
I
Beograd Zagreb Ljubljana Banjaluka Split Sarnjevo Cetinje Novi Sad Niš Skoplje
Trošarina din.
Stanovno 1931 g.
Trošarina na 1 gradanina
82,083.778 44,237.390 18,830.283 3,946.848 5,295.752 13,438.880 1,202.156 4,,998.089 3,277.119 10,376.479
241.542 185.581 59.768 22.177 43.808 78.182 6.367 63.966 35.3!)4, 64.807
340 238 315 178 120 172 188 80 92 160
Dravska Savska Vrbaska Primorska Drinska Zetska Dunavska :Moravska Varclarska
24,685.365.43,778.712.4,518.125.5,336.806.9,410.109.8,375.385.19,169.453.8,784.812.10,483.735.-
cl. cl. cl. cl. cl. d. cl. cl. cl.
m oko ili ili i li ili ili ili ili ili
22 d. po 1 stanovniku; oko 17 d. po 1 stanovniku; oko 4 d. po 1 stanovniku; oko 6 d. po 1 stanovniku; oko 6 cl. po 1 stanovniku; oko 9 cl. po 1 stanovniku; oko 9 cl. po 1 stanovniku; oko 6 cl. po 1 stanovniku; oko 6 cl. po 1 s 1a novniku;
Veći prihodi od znače svakako
-
Državnih posrednih poreza otpada prosečno na jednog potrošača oko 182 dinara godišnje. Poznato nam je da su posredni državni porezi u svim zemljama, pa i kod nas, poslednjih godina dostigli najvišu granicu svoga ostvarenja, te nam prema tome ova 182 dinara mogu u našem narodu da pretstavljaju maksimalnu meru opterećenja potroš:lča posrednim državnim porezima. Prema toj meri opštinsko trošarinsko opterećenje potrošača naših banovinskih gradova pokazuje jasnu tendenciju ne samo svoga porasta nego i prelaženja današnje granice onog oporezovanja potrošača cio koje je i smna država pod današnjim iznimnim prilikama morala da dopre i koju današnji potrošač može samo da podnese smanjenjem svoje potrošnje ispod minimuma S\'oga standarda. Kad se uzme u obzir da ti isti potrošači ovih banovinskih mesta pored svoje opštinske trošarine plaćaju još i držanm i banovinsku, onda se u nekim od tih mesta utrostručava ta mera državnog posredno-poreskog opterecenja. Na našoj tabeli stopa Beograda skoro je dva put veća od stope državnog posredno-poreskog opterećenja, što znači da beogradski potl;ošač p1'\"O plati državi 182 d. svih njenih posrednih poreza, a onda još dva puta toliko svojoj opštini. Isti je položaj i ljubljanskog potrošača: on placa državi 182 d.; svojoj opštini 315 d. i onda Syojoj banovini ti'ošarine 22 d., dakle i na njemu se skoro utrostručava gore spomenuta mera državnog posrednoporeskog opterećenja. Potrošač u Zagrebu nije mnogo udaljen od toga istoga opterećenja, a onaj u Banjaluci, Sarajevu,. Cetinju i Skoplju daje svojoj opštini skoro isto toliko trošarine koliko plaća državi svih posrednih poreza. 282
Spomenuta svota banoYinskih trošarina (134,542.502.- cl.) raspodeljena je po banovinama ovako:
trošarine u Dravskoj i Savskoj banovini ne da svet tamo plaća više poreza nego u drugim banovinama, nego je to znak vece potrošnje tamošnjeg sveta. Koji deo ovih poreza naplate same zadruge od svojih potrošača za račun države, banovine i opštine ne bi teško bilo da se sazna. Kada bismo pred sobom imali promet svih naših zadruga po težini i vrednosti pojedinih artikala, mogli bismo lako saznati koliko je na te proizvode placeno carine, držanle, banovinske i opštinske trošarine i drugih nameta. Ta bi svota bila svakako tolika da bi u našoj sredini prestala jedamput za uvek diskusija o tome da li potrošači zadrugari plaćaju porez. Naročito interesno područje za potrošača-zadrugara jest oporezo\"anje viškova (ristorna) koje im zadruga na koncu godine \Taca u onoj yi sini u kojoj im je bila pri raspodeli robu precenila. Trgovci u tim pO\Tacajima vide neke zarade, kao što je njiho\" dobitak. Potrošaču-zadrug3ru nije potrebno da objašnjavamo ovu nepraHlu, pošto ovaj porez nije ništa drugo nego zasecanje poreske vlasti i u imovinu potrošača. Ni najizrazitiji pretstavnici grac1anske narodne ekonomije nisu dozvoljavali državi, osim u izuzetnim teškim slučajevima (na pr. za \Tellle rata), da dira u imodnu svojih gradana. Svi finansijski stručnjaci u definiciji i pojmu poreza ne idu dalje od toga, da se porez udara samo na pojedine prihode koje imaju gradani. Kada trgovac pošalje svome komisionaru 100.000 dinara da mu nabavi izvesnu robu, pa mu je ovaj kupi za 90.000 dinara, daleko bi bilo od zdravog ljudskog razuma da se osta tak od 10.000 dinara oln'alifikuje kao zarada. Isto tako, ako potrošač dade svojoj zadruzi tokom godine 9.000 dinara za nabavku razne robe, pa mu ona povrati 300 dinara, ko može onda reći da je to neka zarada? Zadrugarstvo je počelo strpljivo da prima i ovaj teret na potrošnju svojih zadrugara, ali ga ne smatra nekom normalnom ustanovom moderne državne finansijske 283
politike, nego porezom na imo'dnu potrošača-zadrugara kako bi im se smanjila otpornost u borbi u koju ih uvodi privatni kapital.
§ 84
Potrošač-zadrugar
i komunalna politika
Opštine današnjih većih gradova ne izostaju u svojoj politici ni iza državnih finansija. One na svome području imaju da podmire mnoge kolektivne potrebe svoga stanovništva. Tu, u mnogo slučajeva, dolaze u obzir i potrebe za koje uopše nema mesta u državnim budžetima. 8aobraćajna, zclravstYena, građevinska, trgovinska i prosvetna politika modernih opština danas u mnogome nadilazi i ekonomsku politiku uredenijih država. Opštine se na svom teritoriju staraju o redu i miru, o puteyima, o vodovodu, osvetljenju, zdravlju, trgovačkom prometu i sl. u najvećem opsegu. One podižu i izdržavaju s\'oje škole, bolnice, muzeje, pozorišta, priređuju razne umetnWke i privredne izložbe, omogućuju gracianima jeftin tramvajski i autobusni saobraćaj; podižu svoje gradske štedionice, regulišući preko njih štednju i uopšte kredit sitnih privrednika na svome području; staraj u se o gradskoj sirotinji; vrše u ime države razne administrativne poslove, kao na pr. vojne, obrtne i dr. Sredstva za podmirenje syih ovih kolektivnih komunalnih potreba opštine stiču na elva narina: javno-pravnim i privatno-pravnim putem. U prvom slučaju na taj način što naplaćuju od svojih podanika prireze, koji se u postocima udaraju na državni neposredni porez, - takse, posredne komunalne poreze (trošarina, kaldrmina), poreze na grac1evne placeve i dr. e O\'om pogledu opštine vode poput države svoje finansije, sastavljajući budžet, organizirajući svoje računovodst\'o i sl. LJ velikim gradovima opštine najveći deo svojih prihoda stiču otvaranjem svojih komunalnih preduzeća, kao elektrana, vodovoda, tramvaja, plinara i dr. Za svoje usluge grac1anima ova preduzeća sastaYljaju naročite tarife, kojima su svi gradani jednako podležnL Tako se govori o električnoj, tramvajskoj, vodovodnoj i dr. komunalnoj tarifi. Opštine vode svoju politiku i raznim propisima koje izdaju u granicama zakonskih ovlašćenja. Tim se propisima imaju svi gradani pokoravati, a odnose se na način gradnje kuća, smeštaja radionica, uredaj grobalja, uređaj i poslovanje na pijacama, o držanju živine i dr. Na način vođenja današnje komunalne politike mnogo je uticao sam način postanka evropskih gradO\'a. U svome razvoju glavni su im nosioci bili zanatlije i trgovci. Oni su uvek vezivali svoje lične interese za komunalnu politiku: sami su sebi stvarali potrebne pijačne propise, uređivali 284
t
1
pijacu, zaštićivali svoj rad kaldrmin0111 i sl. Gradovi nisu, medutim, više centri samo trgovaca i zanatlija, nego u lmclikamo većem broju potrošača kao najamnih radnika. Ono što smo rekli o snošenju državnih poreza, možemo isto reći i o plaćanju samoupravnih prireza i drugih opštinskih dohodaka: kaldrminu potrošači plaćaju u cenama robe; svoje plate i najamnine primaju na istoj opštinskoj teritoriji, pa zato oni najviše \Tše, odnosno snose opštinski kuluk; opseg potrošnje plina, vode, električne struje, i trauwaja uslovljen je po svim gradovima brojem i kupovnom moći potrošača ~ oni u ceni robe plaćaju sve pijačne takse, u kućnim kirijama plaćaju gradeyne komunalne namete, kao i porez koji udara opština na gradevne placeve. Ovo sve ima potrošače da dovede do saznanja ela su oni glavni faktor komunalne politike, pa su zato i pozvani ela utiču na njeno vodenje. Bez njihoya direktnog uticaja na tu politiku biće oni u mnogo čemu prikraćeni, tj. u dobrim putevima pred svojim kućama. u jeftinoj vodi, struji, dobro kontrolisanoj pijaci i dr. Pri demokratskom izboru opštinskih uprava potrošači zadrugari imaju da se svakako sporazumeju oko svoga samostalnoga komunalno-političkog nastupa. Interese potrošača u opštinskim telima mogu istinski samo da pretstavljaju potrošači-zadrugari. Potrošačima u masi mogu prilikom izborne agitacije politički pretstamici trgovaca mnogo toga ela obećaju, ali oni stvarno u opštini nece moći dalje da pođu od svojih ličnih interesa. Ako ne postoji demokratski izbor tih uprava, onda treba organizovano i jedinstveno od nadležne državne vlasti tražiti s\"oje samostalno zastupstvo u opštini, i to u onome broju kakva je stvarno raspodela pri \Tednih grupa u tome mestu. Kao što se u politiku uopšte ne ulazi bez izrađenog korisnog programa, još se manje bez toga programa sme ulaziti u komunalnu politiku. Potrošačke zadruge u tome mestu imaju svakako da obrazuju svoj zajednički komunalni komitet, tako da u njemu budu pretstavljene sve zadružnopolitičke jedinice toga mesta. Komitet ima da izradi prema lokalnim prilikama zadružno~potrošački komunalni program u najvećem opsegu, a stvar je same političke borbe šta se od toga može stvarno postići. Treba i sve zadrugare po skupštinama i drugim sastancima upoznati sa tim programom, tako da i oni mogu uneti u nj ono što misle da je potrebno. Zadrugari mogu pojedinačno pripadati raznim političkim grupama što se tiče opšte državne politike, ukoliko i tu nisu preko svoje zadružne stranke jedinstveni, ali svi do jednoga moraju zajednihki nastupiti u komunalnoj politici. U opštinama gde su potrošači-zadrugari do sada dolazili do izražaja uvek je prevladala opšta privredna i soci285·
jaJna nota u komunalnoj politici: sye su tarife dobijale ton koji je koristan po op~tu potrošnju, tako da su sve opštinske ustanove bile pristupačne i najsiromašnijim potrošačima, a naročito onim na periferiji yaroši; posvećivala se pažnja ~zgTaclnji stanoya po kolonijama za stanoYanje onih koji se mače povlače po šupama i podrumima; ureelivani su putevi i trotoari cio krajnjih delova varoši, gde inače stanuje mali potrošač; stvarani su moderni ekonomski komunalni uredaji za uštede II kućanstnl, kao centralno zagrejayanje stano\'(.l za čitave ulice, gele inače nije bila moo-uenost ovakyoa za grejavanja ; posyećhaJa se naročita paŽnja urectenju pijnce, tako ela se na njoj nes111ptano i svaki elan mog-u bez trgovačkog posrednika ela sastanu proizva(lač i p~)tr()šač. Dolazili bi još mnogi komunalni radovi u obzir koji imaju ela potisnu trgovačku spekulaciju na račun sitnoQ'a čoveka u artiklima s\akidanje potrošnje: kao što je dnevna tačna kontrola mleka, kontrola mera i utega (ne samo na papiru i iz kancelarije, nego na licu mesta); stmčna laboratorijska kontrola s"ake namirniee koja se unosi u grad umesto ne" stručne policijske kontrole po dućanima; obJigatnost zayadanja komunalnih uredaja i otyaranja škola u zaelružnim kolonijama odredene veličine itd. 0"0 sve naYodimo primera radi, ne nalazeći da je u celosti ovim iscrpljeno opsežno pitanje potrošača-zadrugara i komunalne politike. Zadružni će pokret u pojedinim sredinama moći stvarno u oyom pravcu mnogo da učini samo onda, ako njegovi vodi ne budu videli samo potrošačko' zadrugarstvo u zadružnoj prodaYnici, nego na syakom onom mestu gde dolazi do izražaja interes potl'Ošača-zadrugara. U komunalnoj politici i kulturni potrošačey život vidno se ističe. Pod vodstvom spremnih idalekovidnih zadružnih komunalnih pregalaca može se izvršiti takva reforma opštinskih škola, tečajeva, čitaonica, knjižnica, muzeja i pozorišta koja bi u sve ove ustanove unela dobar deo zadružnog yaspitnog programa. Savremene opštine uglavnom i izdržavaju danas one škole i tečajeve koji su pristupačni najširim gradskim slojevima. U ove na pr. spadaju danas naročito stručne produžne škole za šegrte zanatskih i trgovačkih radnja, koje bez daljnjega mogu i moraju da posećuju i šegrti zadružnih prodaYnica. Zato i program rada u ovim školama ne sme da ostane van uticaja potrošača-zadrugara.
286
PREGLED TABELA I SLIKA Strana
Potrošnja bele i nebele rase Dl' Pele-ove potrošne jedinice Normalna potreba hrane Tablica belančevina i kalorija. . Hrana porodice od tri člana ........................ . Standard odeće Tabela smrtnosti l\Iesečna štednja Bud ući dohodak Količina zlata u svetu Opšti nivo cena i relati,-na količina zlata Faze poslovnog ciklusa ................ . Redukcija nivoa cena Sistem koordinata Dijagram indeksnih brojeva Engelova procena porodičnih izdataka Izdatak za hranu i piće Izdatak za odelo Izdatak za kiriju .. ". . ..... . Izdatak za razne troškove Izdaci po čeljadetu . Procentualni pregled svih izdataka .. d.... .................. . Izdaci po čeljadetu ...... ".. ................ . Promene izdataka po čeljadetu prema broju dece .... Razmel' izdataka raznih vrsta hleba Izdaci za odeću prema broju dece ......... ".. . Kirija po radničkom gazdinstvu ............................ . Promena izdataka po gazdinstvu ........ . Izdaci kućnih gazdinstava u Belgiji. Raspodela izdataka u S. D. S. Amerike Faktori konzuma {S. D. S. Amerike) ... ·· ........... :::. . ... . Totalni indeks troškova života Radničke komore u Zagrebu Standard - budžet namešteničke porodice l\Iinimalni troškovi života Promene indeksa troškova 'Života . Realne najamnine u svetu
21 24 42 42 44 51 60 65
68 80
81 83 84 99 100 110
113 114 115 116 118
120 121 122 122 123 125 125 130 131 135 137 138 139 140 142
287
Strana:.
Raspodela rada II domaćinstvu Radna nedelja domaćice Visina zajma ......... .... . Slike 8-11 (veličina lonca) Indeks cena poljoprivrednih proizvoda 1933 i 1934 Kretanje indeksa cena 1933 . . ...... . Kretanje viška indeksa cena 1933 Kretanje indeksa cena 1934 Kretanje viška indeksa cena 1934 Inventar domaćinstva Računi budžetskih stavaka Trošarina gradskih opština 1935/36 ..
288
152 156 165 180
209 210 210
211 211 233 235 282.
