Seminarski rad TEMA:Društva lica i društva kapitala Predmet:Poslovna ekonomija
Sadržaj Uvod............................................................................................................................3 1.0. Pojam preduzeća...................................................................................................3 2.0.Ciljevi preduzeća.......................................................................................................4 3.0. Kriterijumi za podelu preduzeća..................................................................................5 4.0. Oblici organizovanja preduzeća....................................................................................5 4.1. Ortačko društvo................................................................................................6 4.2. Komanditno društvo..........................................................................................6 4.3. Akcionarsko društvo............................................................................................7 4.4. Društvo sa ograničenom odgovornošću.............................................................7 Zaključak....................................................................................................................9
Seminarski rad-Poslovna ekonomija Literatura ...........................................................................................................................10
Uvod Privreda ne može da postoji bez preduzeća. U privredama koje su prethodile robno-novčanoj, domaćinstva su, uglavnom, bila samodovoljna, odnosno proizvodila za sebe. Ali ovakav način proizvodnje nije bio efikasan. Društvo je ostalo bez prednosti specijalizacije, a domaćinstva bez prednosti koje donosi razmena. Preduzeća su nastala kada su domaćinstva prestala da budu samodovoljna i kada su počela da proizvode za drugog, odnosno za razmenu. Preduzeća nastaju sa pojavom tržišne privrede, kada su domaćinstva počela da se specijalizuju za jednu vrstu proizvodnje i da svoje proizvode razmenjuju na tržištu.
2
Seminarski rad-Poslovna ekonomija Svako preduzeće je organizacija ljudi i sredstava, koji imaju zajednički cilj. Nezavisno od toga da li preduzeće teži ostvarivanju profita ili funkcioniše kao neprofitno orijentisano, osnovni razlog nastanka i postojanja preduzeća je povećanje efikasnosti. Preduzeće predstavlja najefikasniji oblik organizacije privredne aktivnosti i zato je preduzeće osnovna institucija svake tržišne privrede.
1.0. Pojam preduzeća Preduzeće je osnovni subjekt tržišne privrede, koji se uspostavlja kao samostalna organizacija ljudi i sredstava za proizvodnju, s određenim zadacima u okviru društvene raspodele rada. To je, zapravo, privredni subjekt u okviru koga se, u robno – novčanoj privredi obavlja određena privredna delatnost. Sam razvoj ekonomije i preduzeća, u širem smislu posmatrano, je taj da su preduzeća predstavljala nosioce i generatore ne samo razvoja ekonomije, vec i društva, odnosno civilizacije. Od njihovog poslovanja, rasta i razvoja – umnogome zavisi tempo privrednog i društvenog razvoja svake zemlje, širih i užih regiona. Za preduzeće se kaže da je:
osnovni subjekt tržišne privrede;
organizaciona celina, odnosno skup ljudi i sredstava za proizvodnju;
samostalno privredno-pravno lice.
Kada kažemo da je preduzeće privredno-pravno lice, to znači da je ono samostalno u procesu privređivanja i u pravnom prometu sa ostalim subjektima društvene zajednice.
2.0.Ciljevi preduzeća Ciljeve preduzeća, sačinjavaju raznovrsni ekonomski i neekonomski ciljevi. Definisanje ciljeva preduzeća mora da odrazi suštinu i raznovrsnost njegovog bića kao složenog ekonomskog organizma. Ono mora da uzme u obzir sve aspekte njegovih
3
Seminarski rad-Poslovna ekonomija internih i eksternih međuodnosa koji odreduju njegovo ukupno ponašanje i poziciju na tržištu. Ciljevi preduzeća proizilaze iz njegovih funkcija u društvu, složenosti i unutrašnje strukture. Pošto odnosi preduzeća sa okruženjem nisu samo ekonomski, to se moraju obuhvatiti i neekonomski ciljevi koje preduzeće ostvaruje svojim poslovanjem i razvojem.
ELEMENTI PREDUZEĆA
RADNI KOLEKTIV
SREDSTVA ZA PROIZVODNJU
REZULTATI POSLOVANJA
ORGANIZACIJA
Slika br. 1. Elementi preduzeća
3.0. Kriterijumi za podelu preduzeća Preduzeća se razlikuju i prema tome ko je vlasnik njihovih sredstava za proizvodnju. U našoj privredi, prema odredbama Zakona o preduzeću, postoji društvena, mešovita, privatna, zadružna i državna svojina. Shodno tome, prema svojinskim oblicima, pojavljuju se i sledeći tipovi preduzeća:
društvena,
mešovita,
4
Seminarski rad-Poslovna ekonomija
privatna i
državna.
Osnovni tipovi preduzeća prema svojini dati su fleksibilno. Tokom njihovog poslovanja može se dogoditi da sredstva ili deo sredstava promene vlasnika i da se time promeni i tip preduzeća. Na primer, ukoliko jedno društveno preduzeće loše posluje, ostvari gubitak, neko privatno preduzeće može u njega uložiti sredstva, omogućiti mu da prebrodi krizu i time bi od društvenog nastalo mešovito preduzeće. Vremenom otkupljivanjem ostatka društvene svojine ono može postati i privatno. Naša privreda se upravo nalazi u fazi tranzicije- promeni svojinske strukture preduzeća. Pored navedenih kriterijuma, preduzeća se međusobno razlikuju i prema formi organizovanja. Mogući oblici organizovanja preduzeća u svakoj privredi posebno se definišu zakonskim aktima.
4.0. Oblici organizovanja preduzeća Prema Zakonu o preduzećima, u našoj privredi, preduzeća mogu biti organizovana u formi društva lica ili društva kapitala. U društva lica se ubrajaju ortačko društvo i komanditno društvo, dok društva kapitala čine društvo sa ograničenom odgovornošću i akcionarsko društvo. Svaki od navedenih organizacionih oblika ima svoje karakteristike.
5
Seminarski rad-Poslovna ekonomija
OBLICI ORGANIZOVANJA PREDUZEĆA
DRUŠTVA LICA
DRUŠTVA KAPITALA
ORTAČKO DRUŠTVO
AKCIONARSKO DRUŠTVO
KOMANDITNO DRUŠTVO
DRUŠTVO SA OGRANIČENOM ODGOVORNOŠĆU
Slika 2. Oblici organizovanja preduzeća
4.1. Ortačko društvo Ortačko društvo nastaje udruživanjem dva ili više fizičkih lica, u nameri da pod zajedničkom firmom, uz neograničenu solidarnu odgovornost svih članova za obaveze društva, obavljaju neku privrednu delatnost. U slučaju neuspeha u poslovanju celokupna imovina svih članova ovog društva ulazi u fond za pokrivanje postojećih obaveza. Članovi učestvuju u dobiti društva i snošaju gubitaka srazmerno svojim ulozima i u skladu sa ugovorom o osnivanju. To znači da ukoliko fondovi preduzeća ne bi bili dovoljni za pokriće potraživanja, za to bi se koristila lična svojina članova društva.
4.2. Komanditno društvo Komanditno društvo je društvo koje se osniva ugovorom dva ili više lica radi obavljanja delatnosti pod zajedničkom firmom. Specifičnost ovog društva je podela imovinske odgovornosti za obaveze društva. Odgovornost je ugovorom regulisana tako 6
Seminarski rad-Poslovna ekonomija da nekoliko članova odgovaraju društvu celokupnom svojom imovinom
(solidarno
neograničeno), predstavljaju ga i upravljaju njegovim poslovima. To su tzv. komplementari. Ostali članovi društva odgovaraju do visine sredstava uloženih u društvo, tj. solidarno ograničeno. Oni se nazivaju komanditori. Komplementar može biti samo fizičko lice, a komanditor i fizičko i pravno lice.
4.3. Akcionarsko društvo Akcionarsko društvo je društvo koje sredstva za osnivanje i poslovanje pribavlja izdavanjem akcija. Osnivači akcionarskog društva utvrđuju iznos sredstava koja su potrebna za osnivanje i rad društva (osnovna glavnica). Društvo se može osnovati otkupom svih akcija prilikom osnivanja (simultano osnivanje) ili upućivanjem javnog poziva za otkup akcija (sukcesivno osnivanje). Akcija (deonica) jeste hartija od vrednosti. Ona je potvrda da je njen vlasnik uložio određena sredstva u dato preduzeće, a iznos tih sredstava čini nominalnu vrednost akcija. Na osnovu posedovanja akcija, njihov vlasnik ima pravo da, srazmerno svom delu kapitala u ukupnom kapitalu, učestvuje u raspodeli ukupne dobiti (dividende), u upravljanju akcionarskim preduzećem i u raspodeli imovine u slučaju likvidacije akcionarskog preduzeća. Stvarna vrednost akcija zavisi, pre svega, od uspešnosti poslovanja akcionarskog društva. Ukoliko ono ostvaruje dobit koja obezbeđuje isplatu visokih dividendi, onda njihova tržišna vrednost može premašiti nominalnu. Takođe važi i suprotno- slabo poslovanje može potpuno obezvrediti akcije. Ulaganje u akcije nosi određeni rizik i stoga je prihod od akcija jedino zadovoljavajući ukoliko prevazilazi iznos koji bi se za isto vreme dobio u vidu kamate na uložena sredstva.
4.4. Društvo sa ograničenom odgovornošću Društvo sa ograničenom odgovornošću je oblik preduzeća u koje se udružuje više lica (pravnih i/ili fizičkih) sa ciljem da pod zajedničkom firmom, uz odgovornost ograničenu na unapred određeni imovinski ulog, učestvuju u određenom privrednom poduhvatu radi koga se društvo osniva. U slučaju propadanja ovakvog tipa preduzeća,
7
Seminarski rad-Poslovna ekonomija poverioci imaju pravo na nadoknadu iz imovine članova društva samo do iznosa uloga koji je dat u osnivački fond. Ulozi osnivača ne moraju biti jednaki, na osnovu čega članovi ovog društva unapred određuju stepen rizika koji žele da prihvate. Društvo sa ograničenom odgovornošću je po načinu organizacije i snošenja rizika najbliže akcionarskom društvu. Međutim, za razliku od njega, svaki od članova ima samo jedan ulog i ne može ga tako lako prenositi kao što se prenose akcije. Visina uloga obično određuje učešće u ostvarenoj dobiti, kao i stepen prava u upravljanju društvom. To se posebno definiše ugovorom o osnivanju društva.
8
Seminarski rad-Poslovna ekonomija
Zaključak Iz ovde navedenog dolazimo do zaključka da je preduzeće bitan činilac jednog društva i države, njene stope razvoja i ekonomske jačine i stabilnosti. Po ugledu na razvijene zemlje sveta i mi bismo sada u našoj državi u vreme tranzicije i promena u društvu trebali da svoju privredu i razvoj usmerimo ka malim i srednjim preduzećima. Stimulisati treba prvenstveno mlade, ambiciozne, preduzimljive ljude da usmere svoje sposobnosti na formiranje istih. Mislim da bi i država morala da osmisli strategiju u podsticanju osnivanja i unapredenja malih i srednjih preduzeća koja sutra mogu da budu nosioci privrednih aktivnosti. Raznim olakšicama i subvencijama da izade u susret pokretanju navedenih preduzeća. Rešenje nagomilanih problema, treba tražiti u očekivanju novih investicionih ulaganja od strane domaćih i inostranih investitora. Uvođenjem svežeg kapitala u privredne tokove Srbije rezultiralo bi rastom industrijske proizvodnje, značajnim smanjenjem broja nezaposlenih i jačanjem standarda građana. Eliminisanjem sive ekonomije i povratkom izgubljenog tržišta, savesnim i odgovornim poslovanjem, povratili bismo ranije godinama stican ugled u poslovnom svetu.
9
Seminarski rad-Poslovna ekonomija
Literatura 1.S.Karavidić,D.Ivković,K.Radosavljević.Poslovna ekonomija,PEP.2014.Beograd 2.Kisić S., Perović-Jovanović M. Ekonomika preduzeća, principi i primena ( Beogradska poslovna škola- Visoka škola strukovnih studija, Beograd, 2010) 3.Bogdanović D., Ivanišević G. Osnovi ekonomije ( Zavod za udžbenike i nastavna sredstva, Beograd, 2004)
10
