11 - Podrumski AB Zid

otpornosti

za smicanje

a F

odgovarajuCi

faktor

sigurnosti.

N.y i Ne - faktori

nosivosti

500 300 200 100I

za centralno i vertikalno opterecen beskrajni pojas (L~ B = B' = konst.), koji zavise od veliCine dozvoljenog mobilisanog ugla otpornosti na smicanje (
cm

-

dozvoljena

mobilis ana

kohezija,

50 ::JQ 20

odredena

1000

jeOOaCinom:

:z:

= C/Fe gde je C kohezija (cvrstoca na smicanje kod nultog normalnog napona), a Fe odgovarajuci faktor sigurnosti; Cm

Sy i se

- faktori

oblika,

zavisno

od odnosa

.

10

u z;.

5

t~

1 O'

B'IL' (sirine

prema duzini temelja), a odreduju se prema obrascima: Sy

= 1 - 0,40

Se

= 1 + 0,20 B'IL'

. 't,.

.

I

B'IL'

Crte~ 3

- faktor dubine, koji zavisi od oOOosa D/B' (dubina prema sirini OOa temelja za plitke temelje (D«B) izracunava se po sledecem obrascu:

de

de

= 1 + 0,35 . D/B'

iyi ic - faktori nagiba sile, zavisno od ugla B'). \0

.LO .

a.a 0.. 0., , .

...u.

r:

.. 0.0

""'

..

t

''''''

O' '- '" i'- i'~'" If """-

..

'-

~.",

'~'

0.2:. . 0."

"

.

7JJ

~:\ """"' !/J .....

o.s. o.a 1.0

. H . c;., Ytll~

Crtez 4.

"

\'

\

0.'

"

'"

\ l'... ""'"

'0.'

' "

......

,;

'\

"""....... ......

"

" " L2(j'~. '" "

.\ i'\..'

'. 0.1.

..

~

'- 0.2

'

"

: I

1 0.0 .' 0.0"0.2"

-

.'

.......

........,

.,

I .

"0

....

'"

.......

""

~"-

:--- ..fQ: """' ......

04

0.6. 0.,

H ... '. . .' "Cm.. Ytll1'm

Crtez 5.

LC

r 22

65. Ako temeljno dno nije pravougaonog oblika, primenjuje se obrazae iz clana 68. ovog pravilnika za pravougaonu efektivnu povrsinu u koju se transformise stvarna povrsina pod sledeCim uslovima: 1) efektivna povdina se obrazuje kao radijalno simetricna povrsina tako da je rezultanta u tezistu te radijalne simetricne povrsine; 2) efektivna povrsina se pretvara u pravougaonik sa istim tezistem, sa istim glavnim osama inereije, sa jednakom povrsinom (BL) i sa priblizno jednakim odnosom duzine prema sirini (L:B).

66. Faktori sigumosti odreduju se prema funkcionalnosti i statickom karakteru gradevinskog objekta, opsegu izvedenih istramih radova i ravnomemosti Hi neravnomemosti sastava tla u intervalima za F = 1,2 do 1,8 (prosecno 1,5) i za Fe = 2,00 do 3,00 (prosecno 2,5). Sile opterecenja mnoze se faktorima sigumosti prema odgovarajuCim propisima.

67. Granicna nosivost posle dovrsene konsolidacije, ako je tlo koherentno, dobija se po obraseu iz clana 64. ovog pravilnika sa vrednostima em i koje se dobijaju triaksijalnim ogledima nedreniranih uzoraka zavisno od ukupnih napona.

68. Ako je temeljno tlo u dubinama do 2 B heterogenog sastava, pri proracunu dozvoljenog opterecenja po obraseu iz clana 64. ovog pravilnika, uzimaju se karakteristike
69. Za povecanje dozvoljenog opterecenja koherentnog tla pod novim opterecenjem, uzimanjem u obzir i delimicne konsolidaeije, analizira se stabilnost temelja s obzirom na efektivna naprezanja u pojedinacnim fazama gradenja Hi se na drugi odgovarajuCi nacin dokazuju usvojene vrednosti. Povecanje dozvoljenog opterecenja u pogledu povoljnog utieaja susednih temelja i ploce dokazuje se posebnim racunom.

70. Dozvoljeno opterecenje u pogledu opasnosti od loma tla odredeno prema clanu 64. ovog pravilnika moze se prokontrolisati i na osnovu drugih savremenih naucno usvojenih obrazaea i racunskih metoda.

71. Vrednosti dozvoljenog opterecenja u pogledu opasnosti od loma tla, propisane u c1. 64. i 70. ovog pravilnika, uporeduju se sa vrednostima dozvoljenog opterecenja tla prema sleganju gradevinskog objekta, popisanim u c1. 77. i 90. ovog pravilnika.

23

72. Vrednosti dozvoljenih opterecenja tla koje se proracunavaju iz obrasca iz clana 64. ovog pravilnika vaZe sarno ako se pri statickom proracunu uzimaju u obzir glavna i dopunska optetecenja. Ako se uzimaju u obzir samo glavna opterecenja, dobijene vrednosti smanjuju se za 20%. Ako se, pored glavnih i dopunskih opterecenja, uzimaju u obzir i posebna opterecenja, dobijene vrednosti za sumamo dejstvo opterecenja mogu se povecati za 20% pod uslovom da su uzeti koeficijenti sigumosti Fcp;) 1,5 ili Fe;) 2,5.

73. Ako rezultanta pritiska u dnu temelja izlazi iz jezgra preseka, a naponi u dnu temelja ispunjavaju uslove iz obrasca iz clan 64. ovog pravilnika za korisnu povrsinu temelja A, mora se dokazati da se opterecenje moze preneti na tlo bez deformacija koje mogu ugroziti staticku sigumost ili funkcionalnost gradevinskog objekta. Prilikom direktnog temeljenja, ekscentricitet (udaljenost rezultante od tezista) ne sme, po pravilu, biti veCi od 3/10 sirine temelja merene u pravcu ekscentriciteta.

74. Ako se uzimaju uobzir samo glavna opterecenja, rezultanta pritiska ne sme izlaziti iz jezgra preseka.

75. Kad se teziste gradevinskog objekta nalazi visoko iznad kote temelja (rezervoari za vodu, dimnjaci), rezultanta sila ne sme biti van jezgra preseka ni ako se pored glavnih opterecenja uzimaju i dopunska optereeenja. .

76. Ekcentricitet rezultante na mestu kontakta sa tlom za objekte iz clana 75. ovog pravilnika ne sme biti veCi od 1/18 sirine temelja merene u pravcu ekscentriciteta ako je glavno dozvoljeno opterecenje, uzimajuci u obzir kriterijum sleganja, manje od 200 kN/m2 i ne sme biti veci od 1/12 sirine temelja ako je glavno dozvoljeno opterecenje vece od 200 kNI m2 Hijednako 200 kN/m2.

6. DOZVOLJENO OPTERECENJE TLA U POGLEDU DOZVOLJENOG SLEGANJA GRADEVINSKOG OBJEKTA

77. Sleganje tla pod uticajem opterecenja odreduje se prema nacinu prenosenja opterecenja u du, sastavu slojeva i njihovim geotehnickim karakteristikama, kao i prema statickom i funkcionalnom karakteru gradevinskog objekta.

78. Ukupna sleganja racunaju se po metodama koje se izvode po klasicnoj teoriji elasticnosti (za v- Poasonov koeficijent jednak 0,50 ili manji od 0,50) ili po modifikovanim teorijama elasticnosti pri kojima se uzima u obzir linearno povecanje modula deformacije sa dubinom Hi elasticna anizotropnost poluprostora.

24

79. Ako se za izracunavanje ukupnog sleganja primenjuju metodi, obrasci i dijagrami koji se zasnivaju na integraciji deformacije od koncentrisane sile, u racun se unose deformacijski moduli koji odgovaraju intergranularnim naponima, a odreduju se na osnovu triaksijalnih konsolidacionih ogleda ili rezultata probnih opterecenja. Deformacijski moduli mogu se oceniti iz modula stisljivoti odredenih iz edometarskih ogleda prema jednacini: E

=

(1 - 12v2- v )My odnosno za v = 0,3:E = 0,75 My.

80. Sleganje vodom zasicenog tla usled deformacija pri nepromenjenoj zapremini racuna se prema resenjima koja se dobijaju integracijom deformacija po Busineskovim jednacinama za p6luprostor sa v = 0,50.Deformacijski moduli, kojima se racunaju sleganja, odreduju se iz nedreniranih triaksijalnih ogleda za stanja ukupnih napona koja priblifuo odgovaraju naponima u tlu.

81. Ako se za izracunavanje ukupnog sleganja primenjuju metodi, obrasci i dijagrami za vertikalna naprezanja koja su dobijena integracijom napona za koncentrisanu silu, u racun se unose, za odgovarajuce intervale napona, specificne deformacije koje pokazuju edometarski ogledi ili moduli stisljivosti My koji se iz njih izvode.

82. Kod normalnog, neprekonsolidovanog, zasicenog koherentnog materijala srednje plasticnosti ili kruto plasticnog materijala, kao i kod zasicenog zbijenog peska i sljunka racunaju se sarno deformacije usled smanjenja pora ispunjenih vodom.

83. Pri racunanju sleganja, reverzibilne deformacije u podrucju napona koji su postojali u tlu pre pocetka iskopa odvajaju se od deformacija u podrucju dodatnih napona od opterecenja gradevinskog objekta.

84. Deformacijski moduli, odnosno moduli stiSljivosti su kod normalno konsolidovanih naslaga u podrucju reverzibilnih napona bitno povoljniji i razlikuju se od modula prilikom prvog opterecenja iz clana 81. ovog pravilnika.

85. Ekscentricitet opterecenja u izracunavanju sleganja uzima se do dubine koja je jednaka dimenziji temelja u pravcu ekscentriciteta. U veCim dubinama, sleganja se mogu racunati kao za ravnomernu podelu pritiska na osnovu temelja.

26

8. PROBNO OPTERECENJE 92. Probno opterecenje moze se primeniti za odredivanje dozvoljenog opterecenja tla tako sto se iz krive ukupnog sleganja, kao funkcije opterecenja, odrede moduli deformacije opterecenog tla i karakteristike smicanja aktivizirane u fazi loma. Dobijene vrednosti se unose u racun dozvoljenog opterecenja, s obzirom na dozvoljeno sleganje prema odredbama c1. 77. do 90. ovog pravilnika, kao i u racun dozvoljenog opterecenja s obzirom na opasnost od loma prema odredbama cl. 63. do 76. ovog pravilnika.

93. Ako se probno opterecenje vrsi na kvadratnim plocama straniea B ili kruznim plocama precnika D i ako je najmanje do dubine 1,5 B, onosno 1,5 D tlo istog sastava, moduli deformaeije E za pojedinacne stepene opterecenja Llpi odgovarajuCih sleganja Llpodreduju se prema obraseima: E

=0,82

B Llp X-'p odnosno E

=0,71

Llp

D

X-p

Probnim opterecenjem tla preko ploca ispituje se samo deformabilnost sloja debljine 1,5 B (1,5 D). 94. Probno opterecenje vrsi se, po pravilu, za odredivanje stisljivosti i otpornosti na smicanje samo na nekoherentnom (pescanom ili sljunkovitom) tlu cija je propustljivost dovoljna da se mogu i za vreme probnog opterecenja i za vreme gradenja u eelini razviti naponi u tlu kao efektivna naprezanja. Na koherentnom tlu probnim naprezanjem mogu se dobiti podaci 0 moCi nosenja, s obzirom na opasnost od loma tla u uslovima stabilnosti temelja neposredno posle dogradnje, sarno ako su opterecenja kratkotrajna, odnosno ako stepen konsolidaeije ispod podne ploce na dubini od oko 0,5 B odgovara stepenu konsolidacije ispod temelja u fazi dogradivanja. Podaci 0 stisljivosti kohretnog tla dobijaju se pomocu probnog opterecenja dovoljno dugotrajnog da se razvije konsolidacija. Izuzetno, probno opterecenje moze se vrsiti i na koherentnom tlu kad je to odredeno projektom.

95. Probna opterecenja vrse se preko kvadratne Hi krume povrsine cije su straniee, odnosno precnik 40 em ili vece, a izuzetno vece od 1.000 em. 9. HORIZONTALNO

OPTERECENJE

96. , Odnos H prema V izmedu tangencijalnog i normalnog opterecenja u stopi plitkih temelja ne sme biti veCi od tgS . H ptJ.v"p

gde je:

tgS

27 /) -ugao trenja izmedu temelja i tla, F -koeficijent sigurnosti. Minimalne vrednosti za F su: F - >.od 1,5 (1.8) za sljunkovito i pescano tlo; F

- > od

2 (2,5) za glinovito

tlo.

Navedene vrednosti vafe za ukupno dejstvo svih sila, ukljucujuCi i zemljotres, a vrednosti u zgradama - samo za dejstvo glavnih opterecenja. Pri odredivanju ugla /) uzima se u obzir hrapavost kontaktne betonske povrsine. Ako je visina talasa neravne povrsine veca od dvostrukog precnika najveceg zrna tla, za /) se moze usvojiti ugao unutrasnjeg trenja tla. 97. Ako je gradevinski objekt staticki ili funkcionalno osetljiv na horizontalna pomeranja, izracunace se ili ce se proceniti i tangencijalno pomeranje usled deformacije tla ispod temelja i usled tangencijalnih pomeranja na kontaktnoj povrsini. 10. DUBOKI

TEMELJI

98. Pod dubokim temeljima podrazumevaju se temelji kod kojih je odnos izmedu dubine i sirinetemelja veCiod 4. D -B >4 Na duboke temelje se ne primenjuju odredbe clana 76. ovog pravilnika 0 ekscentricnim opterecenjima, kao ni odredbe clana 96. ovog pravilnika ako se posebnim racunom dokaze prenos naprezanja u tlo, uz deformacije koje ne ugrozavaju gradevinski objekt.

99. lzracunavanje deformacije po clanu 98. ovog pravilnika zasniva se na podeli kontaktnih naprezanja izmedu temelja i tla koja odgovaraju medusobnim odnosima njihovih deformacija, uzimajuCi u obzir vremenski razvoj tih deformacija i puzanje, odnosno sekundarnu konsolidaciju tla.

100. Zemljani pritisak (pasivni otpor) moze se uzeti u obzir za prenos horizontalnih sarno ako se trenje moze mobilisati duz potencijalnih kliznih povrsina dozvoljenim pomeranjima temelja, oOOosno zidova zagata. Konsolidacione tla. izazvane povecanjem zemljanog pritiska. moraju biti u skladu sa dozvoljenim pomeranjima temelja zagata.

opterecenja u skladu sa deformacije moguCim i

101. Ako se ne izvodi poseban detaljni racun, zemljani pritisak kod plitkih i dubokih temelja moZe se koristiti samo u visini aktivnog pritiska racunatog za 0,75 tg
28

102. Hoeno trenje kod dubokih temelja uzima se sarno ako su tangencijalni vertikalni boeni pokreti dovoljni da ga mobilisu. Pri proraeunu sleganja objekta uzima se u obzir i prenos tih sila trenja u tlo.

103. U raeun optereeenja temelja unose se eventualno i sile negativnog trenja ako ih moze izazvati optereeenje okolnim objektima ili sarno tlo koje je jos u fazi konsolidacije. 11. DINAMICKO

OPTERECENJE

TEMELJA

104. Ako dinamieko spoljasnje optereeenje dejstvuje direktno na temelje, moe nosenja i sleganje temelja raeuna se za sile koje se dobijaju umnozavanjem statiekih sila koeficijentom: (l

=

1

[1-( :Jf -4( tJ2 (:J2

gde je:

v- frekvencija

spoljasnjeg dinamiekog optereeenja;

ve - sopstvena frekvencija objekta i tla koje je u vecoj meri zahvaeeno dejstvom dinamiekog opterecenja;

~- koeficijent

prigusivanja.

105. Ako se dinarnieko optereeenje prenosi se temelje indirektnim putem, treba razmotriti oscilaciju cele konstrukcije.

106. Temelji gradevinskih objekata u trusnim podruejima dimenzionisu odgov~ajuCim propisima.

se prema

VI. TEMELJENJE 1. PLITKO TEMELJENJE 107. Najmanja dubina temelja odreduje se zavisno od vrste i osobina tla, klimatskih uslova i vrste gradevinskog objekta. Ako temelj ne mora da bude dubok, najmanja dubina odreduje se prema smrzavanju, isusivanju, opasnosti od ispiranja tla i drugim slienim uslovima. Za najrnanju dubinu temelja, odredenu na naein iz stava 1. ovog elana, moraju biti ispunjeni uslovi 0 dozvoljenom optereeenju (e1. 63. do 76).

i

29

108. Ako je tlo podlozno smrzavanju, temeljenje se izvodi na dubini koja je za 10 do 20 em veca od najvece dubine srnrzavanja. Za odredivanje dubine srnrzavanja koriste se visegodisnji podaei meteoroloskih stanica, a ako njih nema, koristi se iskustvo.

109. Najmanja dubina ukopavanja u odnosu na isusivanje tla zavisi od klimatskih prilika i vrste tla. Dubina dejstva isusivanja i stepen osetljivosti tla u odnosu na isusivanje odreduju se odgovarajuCim metodama u laboratoriji ili na terenu.

110. Ako postoji strujanje podzemnih voda, najmanja dubina temelja odreduje se tako da se onemoguce i otklone sve stetne posledice ispiranja tla ispod temelja. Mere i nacin obezbedenja temelja odreduju se za svaki pojedini slucaj.

111. Najmanja dubina temelja opterecenog horizontalnim silama odreduje se i prema stabilnosti protiv klizanja.

112. Temeljne konstrukeije se, po pravilu, proracunavaju i dimenzionisu prema njihovoj savitljivosti (deformabilnosti) i prema stiSljivosti tla. Pri proracunu se primenjuje metod izjednacavanja deformacija konstrukeije i temeljnog tla. Izuzetno, ako su u pitanju privremeni manji gradevinski objekti, temeljne konstrukcije se racunaju i dimenzionisu na nacin odreden projektom.

113. Temeljne konstrukcije mogu biti trake, samei, nosaci ili ploce, zavisno od oblika povrsine osl~janja, uslova deformaeije i nacina opterecenja.

114. Za oeenu ponasanja temeljne konstrukcije (Hi konstrukcije uopste) koja ima konstantnu krutost po eeloj duzini, a oslonjena je na tlo, primenjuje se koeficijent apsolutne krutosti (K). Zavisno od oblika povrsine temelja, koeficijent ~solutne krutosti za cetvrtaste temeljne konstrukcije (Hi konstrukeije uopste) odreduje se prema obraseu:

K=

3

Eb

d 12 E (L) s

a za okrugle povrsine temelja (Hi konstrukcije uopste)

K=

3

Eb

d ( 12 E i5) s

gde je:

-prema obraseu:

30 Eb - modul deformacije betona Hi drugog materijala konstrukcija, u kilonjutnima po kvadratnom metru;

od koga je izradena

temeljna

Es - modul deformacije tla Hi stene, u kilonjutnima po kvadratnom metru; L - duzina temelja Hi temeljne konstrukcije, u metrima; d - visina temeljne ploce ili nosaca, u metrima; D - precnik okruglog temelja ili temeljne konstrukcije, u metrima.

115. Temelj i temeljna konstrukcija proracunavaju se primenom modula deformacije tla, koji, zavisno od vrste tla, moze biti stalan Hipromenljiv.

116. Temeljne trake oslonjene na tlo ponasaju se kao krute Hi savitljive. Njihova krutost utvrduje se prema obrascu iz clana 114. ovog pravilnika. 117. Temeljni nosaci proracunavaju se prema njihovoj krutosti Hi krutosti cele konstrukcije i stisljivosti tla, pri cemu se ne uzimaju u obzir promene intenziteta raspodele pritiska u poprecnom pravcu. Temeljni nosaCi manjih dimenzija (do 4 m duzine) mogu se proracunavati na osnovu pravolinijske raspodele pritisaka na kontaktnoj povrsini.

lIS: Temeljni nosaci - samci, izradeni na uobicajen nacin od nabijenog betona, kamena Hi opeke, ako su polozeni na tlo, smatraju se krutim. Temeljni nosaci - samci izradeni od armiranog betona, ako nisu duzi od 3 m, mogu se smatrati krutim. Krutost temeljnih nosaca - samaca odreduje se prema obrascu iz clana 114. ovog pravilnika.

119.

Centricno optereceni temeljni nosaci - samci za koje se utvrdi da se ponasaju kao kruti, a optereceni su koncentrisanom silom Hi linijskim optereeenjem, preracunavaju se i pomocu metoda pravolinijske raspodele pritiska. U slucaju iz stava 1. ovog clana, dobijene vrednosti maksimalnih momenata savijanja na osnovu pravolinijske raspodele napona zavise i od odnosa L:B.

120. Za ekscentricno opterecene temeljne nosace - samce, ako ekscentricitet nije veCi od 1/4 dufine temelja L, dozvoljeno je zanemarivanje dejstva ekscentriciteta pri dimenzionisanju temeljnih nosaca.

121. Ako je temeljni nosac - samac izraden od armiranog betona sa promenljivim momentom inercije, stvama vrednost momenta moze se zameniti vrednoscu koja se dobija pod pretpostavkom da je prosecna krutost temelja sracunata kao da je nepromenljiva visina nosaca.

31

122.

U slucajevima koji nisu navedeni u c1. 118. do 121. ovog pravilnika, temeljni nosaci - samci proracunavaju se po jednoj od metoda za proracun temelja samaca, pri cemu se uzima u obzir krutost temeljnih nosaca i stiSljivost tla. 123. SloZenije optereeeni temeljni nosaci pona~ju se kao kruti ili kao savitljivi, pa se njihovo ponaSanje utvrduje prema stepenu apsolutne krutosti propisane clanom 114. ovog pravilnika.

124. Temeljne konstrukcije kod kojih su pri dejstvu opterecenja deformacije u uzduznom i poprecnom pravcu istog reda velicine smatraju se plocama i proracunavaju se, po pravilu, sa povrsinskom raspodelom pritiska, pri cemu se uzima u obzir krutost temeljne konstrukcije i stiSljivosti tla.

125. Temeljne ploce manjih dimenzija (duzina do 4 m) mogu se proracunavati pravolinijske raspodele pritiska.

i na osnovu

126.

Temeljne ploce - samci sa koncentracionim opterecenjem na jednom mestu ciji je odnos strana (L/B»2, a njihova konstrukcija zadovoljava deformacije istog reda veliCine i u poprecnom i uzduznom pravcu, proracunavaju se kao ploce. Ako je sistem temelja, krut temeljne ploce ploce sarno ako je odnos strana (L/B)<2.

- samci

iz stava 1. ovog clana smatraju se kao

127. Temeljne ploce izradene od nabijenog betona, opeke ili kamena smatraju se krutim. Temeljne ploce izradene od armiranog betona, ako nisu duze od 4 m, mogu se smatrati krutim.

128.

Savitljive i krute temeljne ploce i temelji - samci, ako su duzi od 4 m, proracunavaju se metodama za proracun temeljnih ploca, pri cemu se uzimaju u obzir krutost temeljne konstrukcije i deformabilnost tla, u zoni uticaja objekta.

129.

EEB31} Ik '

~lt

,

..

Crtez 6.

Ako postoji kontinuitet u sistemu temelja i u gornjoj konstrukciji, pri proracunu sistema temelja i gornje konstukcije vodi se racuna 0 uticaju gornjeg dela konstrukcije na promene raspodele pritiska na kontaktnoj povrsini i 0 uticaju tla na naprezanje u gornjoj konstrukciji (crtez 6). Uticaj iz stava 1. ovog clana uzima se u obzir ako je krutost gornje konstrukcije Ik manjeg reda velicine od krutosti sistema temelja It.

32

130. Ako .nema kontinuiteta u jednom delu ili u oba dela konstrukcije, takva konstrukcija smatra se kao specijalna, a proracunava se zavisno od savitIjivosti (deformabilnosti) tIa, odnosno konstrukcije i tla.

131. Temelj se konstruBe i profHise na osnovu opterecenja koja se javljaju na kontaktnim povrsinama izmedu temelja i tIa, kao i na osnovu vrste i osobina materijala od koga je temelj izgraden. Ako je kvaIitet tla takav da je dozvoljeno opterecenje znatno vece od stvarnog kontaktnog naprezanja, temelji se moraju konstrukciono oblikovati.

132. Radi postizanja boljih konstrukcionih resenja i ekonomicnosti konstrukcija, u temeljnim konstrukcijama, na pogodnim mestima i na odgovarajuCim odstojanjima, izvode se razdelnice.

133.

.

Ako se izgradnja temelja predvida u podzemnoj vodi, mora se ispitati da Ii je podzemna voda agresivna na materijal od koga se izvode temelji. Ako je voda agresivna, temelji se moraju izgraditi Hi zastititi na odgovarajuCi nacin.

2. TEMELJENJE

U OTVORENOJ

JAMI

134. Temeljenje u otvorenoj jami mora se izvoditi na nacin kojim se u potpunosti obezbeduje stabilnost kosina Hi vertikalnih bokova jame od zarusavanja Hi kIizanja i od opasnosti od loma tla u dnu jame, kao i na nacin kojim su susedni objekti obezbeduju od ostecenja.

135. U skladu sa odredbama clana 134. ovog pravilnika, primenjuje se jedan od sledecih nacina rada:

za temeljenje

u otvorenoj jami

1) iskop sa kosinama u nagibu obezbeduje najmanji faktor sigurnosti protiv klizanja Fs = 1,30 ako se racuna sa parametrima cvrstoce iz rezultata ispitanih uzoraka tla u laboratoriji Hi iz pogodnih ispitivanja na terenu, pri cemu se uzima u obzir raspucalost tla, ili Fs = 1,70 ako su parametri cvrstoce procenjeni iz klasifikacije tIa; 2) iskop sa vertikalnim bokovima obezbedenim od zarusavanja iIi kIizanja drvenom oplatom Hi zabijenim drvenim Hi ceIicnim talpama (pribojem) koje su na prikladan nacin razuprte i obezbedene od ugibanja iIi izmicanja na donjem rubu; 3) iskop sa kosim Hi vertikalnim bokovima zasticen osnovnom konstrukcijom od zabijenih i usidrenih stubova i odgovarajuCih oplata izmedu njih;

33

4) izrada oboOOih zidova gradevinskog objekta po posebnim metodama kopanja i betoniranja u tlu, koji zasticuju kopanje materijala iz jame do potrebne dubine temeljenja objekta.

136. Za potporne zidove iskopa detaljno se proracunavaju raspodela pritiska i otpor tla i dimenzionise presek zida i razupiraca prema jednoj od metoda mehanike tla, pri cemu se uzimaju u obzir deformacijski uslovi i uticaj vremena.

137. Dimenzije potpornih zidova i razupiraca iskopa dubine manje od 5 m proracunavaju se pod pretpostavkom da je raspodela pritiska zemlje trapezna, prema semama na crtezu 7 gde je: sljunak i pesak (c glina (q> 0);

=

l~

=0), a

KA- tg2 (450-q>/2); D - dubina temeljne jame; 'Y- zapreminska masa materijala tla;

T

0.&0

O'

1

,-

;;:;"" ~¥IC~

1 J..

1 1

D

T

1.

0.110 .L

.- Ii>-4c-i

c -kohezija; q>

-ugao otpornosti

138.

protiv smicanja.

0.550

~

Crtez7

.

Za temeljenje veCih gradevinskih objekata u otvorenoj jami cija je dubina veca od 5 m, ako nema podzemnih voda, projekt objekta mora sadrZavati i projekt jame sa svim njenim delovima, kao i tehnicke uslove za sigurno izvodenje radova do potpunog dovrsenja temelja. Ako je u terenu formirana izdan, navedeni uslov vazi za temeljne jame cije je 000 do 3 m ispod stvarnog nivoa podzemne vode.

139. Temeljna jama gradevinskog objekta u blizini postojeCih objekata mora se projektovati i izvesti tako da se ti objekti u potpunosti obezbede od eventualnih ostecenja usled deformacije ili zarusavanja tla Hi zbog erozije tla pri crpljenju podzemne vode iz jame ili oko nje.

140. Voda iz temeljne jame gradevinskog objekta mora se u slucaju iz clana 139. ovog pravilnika, crpsti na naCin koji sprecava smanjenje zbijenosti tla ili iznosenje sitnih cestica tla usled nepovoljnog dejstva strujanja vode na mestu crpljenja.

34

141. Ako na koherentno 000 temeljne jame deluje arterijski pritisak, u projektu temelja navode se dokazi 0 obezbedenju od statickog loma tla.

3. TEMEWENJE

NA SIPOVIMA

142. Projekt temeljenja na sipovima sadrZi: 1) analizu raspodele opterecenja na pojedine sipove; 2) dokaz 0 dozvoljenom opterecenju tla pod dejstvom pojedinih sipova, i to za vertikalna i horizontalna opterecenja; 3) dokaz 0 kvalitetu materijala stabla sipa; 4) dimenzionisanje

pojedinih sipova;

5) dokaz 0 stabilnosti temelja kao celine; 6) analizu predvidenih sleganja, odnosno pomeranja sipova, oOOosno temelja kao celine.

143. Optereeenje se raspodeljuje na pojedine sipove tako da se ispune svi uslovi ravnoteze i da se usklade deformacije konstrukcije i tla, pri cemu se vodi racuna 0 krutosti i statickom karakt~ru konstrukcije i 0 sastavu i savitljivosti (deformabilnosti) tla. Opterecenje temelja ne sme se, po pravilu, deliti tako da jedan deo deluje na sipove a drugi na tlo neposreOOo ispod rostilja. Ako se, izuzetno, odstupi od takvog pravila, treba navesti detaljne dokaze 0 uskladenosti deformacije tla i sleganja temelja.

144. Dozvoljeno opterecenje tla pod dejstvom pojedinih sipova za sil~ koje dejstvuju u pravcu ose sipa dokazuje se najmanje na dva od sledeCih nacina: 1) obrascima za stepen mobilizacije otpornosti tla; 2) obrascima za otpornost registrovanu pri pobijanju sipova; 3) obrascima u kojima se koriste podaci penetracionog sondiranja; 4) probnim opterecenjem sipova; 5) prema iskustvu sa sipovima u slicnom tlu.

145. Dozvoljeno opterecenje sipa Nd racuna se prema obrascu: Nd=qAq

+pAp

gde je:

-dozvoljeno specific no opterecenje tla u nivou vrha sipa; Aq - povrsina preseka sipa u nivou vrha sipa; p - dozvoljeno specificno opterecenje na trenje nosecih slojeva Nd dozvoljeno opterecenje sipa;

q

uz omotac;

-----

35 Ap - povrsina omotaca duz tih slojeva. 146~ Dozvoljeno specificno opterecenje q proracunava se prema obrascu: q =y N')f + ()dKsNqr + cmNcr gde je: y- zapreminska masa tla u nivou vrha sipa; ()d- vertikalni pritisak od sopstvene mase tla u nivou vrha sipa (crtez 8); Ks - koeficijent zemljanog pritiska u stanju mirovanja u nivou vrha sipa; Cm- mobilisana kohezija tla u nivou vrha sipa; Ncp N')f' Nqr

- faktori

protiv smicanja

nosivosti zavisni od velicine dozvoljenog mobilisanog ugla otpomosti


r -poluprecnik baze sipa. Hd

1

es.

..

~ ~. 0

Gh~

'

h.K's tg SIft

~

h

am

I

J

r4~ ~~---/'2r

;

,

Crtez 8.

.

36

147. Faktori nosivosti N')'£,Nqr i Ncr dobijaju se primenom proracuna prema teoriji plasticnosti za odredene pretpostavke, odnosno aproksimacije, pri cemu s primenjuju faktori dati na ertezu 9, s tim da se ispune i uslovi iz clana 76. ovog pravilnika.

&.0

.:t-e : I

1)

°, 1

2.'

, ,\0 2

.10. H

, ,tv

.

2

4

Crtez 9.

148. Mobilisani parametri otpomosti em i
149. OOOosizmedu dubine vrha sipa ispod povrSine noseceg sloja sa karakteristikama cvrstoce

150. Dozvoljeno specificno opterecivanje p izracunava se prema obraseu: p

=am +

SoKstgSm

gde je: am - mobilisana adhezija izmedu sipa i okolnog tla (am =a/F), oOOosno mobilisana kohezija okolnog tIa ako je kohezija manja od adhezije; 00 - vertikalni pritisak od sopstvene mase tIa u nivou sredine nosivog sloja h koji prenosi opterecenje trenjem; Sm - mobilisani ugao trenja izmedu sipa i tIa (tgSm = t~S) ,0OOosno Om=
151. U slojevitom tIu ucesce manje otpomih slojeva u pogledu nosivosti sipa ne mora se uzimati u obzir. Ako se takvo ucesce ipak delimicno uzima u obzir, dokazuje se mogucnost predvidenog mobilisanja otpomosti tih slojeva u vezi sa predvidenim sleganjem slojeva.

37

152. Ako je tlo u koje je sip pobijen ili uvreen u stanju konsolidacije pod dejstvom optereeenja na povrsini tla ili pod dejstvom sopstvene mase, omotac sipa optereeen je negativnim trenjem. Ako ne postoji drugi pouzdani dokaz 0 veliCini negativnog trenja, dozvoljeno optereeenje sipa, racunato samo prema otporu na vrhu sipa, smanjuje se za vrednost moei nosivosti trenjem (F = 1).

153. Osovinska moe nosenja tla, uzimajuei obzir otpornost registrovanu pri pobijanju sipova, utvrduje se, po pravilu, prema obrascima koji se zasnivaju na teoriji sudara slobodnih tela i u koje se, u teorijsku analizu, uvode eksperimentalni podaci. Osovinska moe nosenja tla utvrduje se prema obrascu:

WH

N=-:;:-

SKu

gde je: N - moe nosenja: W - masa malja; H - visina pada malja; s -pomeranje sipa pri jednom udarcu, ukljucujuei i elasticnu deformaciju tla; ku -koeficijent koji zavisi od faktora WHL . W p 1- W ~ AEps

,. 1'$

gde je: L - duzina sipa;

10

A - presek sipa, Ep - koeficijenti iz dijagrama na crtezu 10; Wp -masa sipa (sa nastavkom za pobijanje). Dozvoljeno

optereeenje

sipa je Nd

= NIP

Koeficijent F bira se od vrednosti izmedu 2 do 3, pri cemu se uzima u obzir heterogenost tla i znacaj gradevinskog objekta.

~

.

I

". ,I 0 I

T

rr

I \"..;-: 10

, :.;' '.

'* ~I

I I

ur T I I ~)t

20

'jO

100

200

A- ~:,\~ Crtez 10.

154. Pri proracunu osovinske moei nosenja tla, iz clana 153. ovog pravilnika, pouzdaniji podaci dobijaju se sarno za sipove u propusnom - nekoherentnom tlu. l,J obrasce za obracun dinamicke moei nosenja unose se, po pravilu, vrednosti pomeranja oznacene sa s koje se dobijaju pri ponovnom pobijanju sipova posle prekida od nekoliko dana.

38

155.

Podaci statickog penetracionog sondiranja koriste se na osnovu obrasca iz clana 145. ovog pra vilnika.

Dozvoljeno specificno opterecenje q u jednacini iz clana 145. ovog pravilnika odreduje se iz rezultata penetracije samog vrha penetrometra, uzimajuci u obzir da je kod penetracije faktor sigurnosti F = 1. Dozvoljeno specificno opterecenje P u istoj jednacini odreduje se analognom primenom na rezultat penetracija same cevi penetrometra.

156. Probno opterecenje sipa na pritisak ili na zatezanje izvodi se na taj nacin sto se reakcije tereta prenose na tlo na udaljenosti na kojoj ne uticu bitno na tlo dul. sipa i sto se merenja vezuju na stalnu tacku van podrucja deformacije koje izaziva probno opterecenje. . 157. Stepeni opterecenja moraju trajati onoliko koliko je potrebno da se mogu jasno registrovati uticaji hidrodinamicke konsolidacije i puzanja tla.

158.

Najvece opterecenje u homogenom tlu mora biti najmanje za 50% vece od predvidenog opterecenja sipa, a u heterogenom tlu najmanje za 100% vece od tog opterecenja ili najmanje jednako predvidenoj moCi nosenja sipa (opterecenje za F = 1). 159. Dozvoljeno opterecenje tla za horizontalne sile i za staticke momente koji opterecuju glavu sipa odreduje se prema dozvoljenom pomeranju vrha sipa, i to: 1) probnim opterecenjem; 2) racunskom analizom koja se zasniva na savitljivosti (deformabilnosti)

tla;

3) prema iskustvu sa sipovima u slicnom tlu.

160. Moc nosenja sipova za horizontalno opterecenje glave odreduje se, po pravilu, pritezanjem ili razupiranjem na dva sipa ugradena u tlo na udaljenosti neophodnoj da se spreci medusobni uticaj probnih sipova, pri cemu se primenjuju odredbe iz clana 164. ovog pravilnika.

161. Sip se dimenzionise na uzajamno dejstvo osovinskih sila i momenta savijanja koje prouzrokuje opterecenje sipa sa transferzalnim silama i spregovima i odgovarajucom reakcijom tla, koje nastaju usled zemljanih pritisaka prouzrokovanih opterecenjem povrsine okolnog tla.

162. Reakcija tla koju opterecenje transverzalnim silama i spregovima izaziva dul. sipa odreduje se po jednoj ili dve poznate racunske metode, pri cemu se primenjuju metode po kojima se uzima u obzir deformabilnost tla.

39

163. Zbog opasnosti od izvijanja, stabilnost sipova racunski se kontrolise, i to za slobodne duzine sipa van terena i za duzine sipa kroz slojeve tla u zitkoj konzistenciji.

164.

.

Prethodno izradeni armiranobetonski sipovi moraju se dimenzionisati, pri cemu se uzimaju u obzir opterecenja koja mogu nastupiti pri prevozu, montazi i pobijanju sipova. 165. Stabilnost temelja na sipovima kao celine dokuzuje se po odredbama c1. 63. do 76. i clana 91. ovog pravilnika koje se odnose na duboke direktne temelje, koji prenose opterecenje preko sipova u tlo, u nivou vrhova sipova, na povrsini cije su ivice udaljene od osovinske linije spoljasnjih sipova za polovinu osovinskog razmaka izmedu sipova.

166. Sleganje temelja na sipovima, kao celine, proracunava se na nacin iz C1.73. do 90. ovog pravilnika, pri cemu se uzima u obzir nacin prenosenja opterecenja u tlo.

167. Racun sleganja zasniva se, po pravilu, na pretpostavci da se vertikalno opterecenje prenosi u tlo u nivou vrhova sipova na povrsini odredenoj u clanu 165. ovog pravilnika. 168. Osovinski razmak izmedu sipova mora iznositi najmanje 70 em, a istovremeno ne sme biti manji od: 1) 2,5 d za sipove koji opterecenje u tlo prenose uglavnom sarno preko vrha; 2) 3 d za sipove u nekoherentnom tlu male zbijenosti i u koherentnom tlu, koji opterecenje u tlo prenose pretefuo trenjem. Ako je osovinski razmak izmedu sipova manji od razmaka iz stava 1. ovog clana, sipovi se proracunavaju na nacin predviden za duboke masivne temelje. 169. Ako je osovinski razmak izmedu sipova koji opterecenje u tlo prenose pretefuo trenjem manji od 1/10 duzine sipa, dozvoljeno opterecenje sipa u temeljnoj grupi smanjuje se za po jednu sesnaestinu dozvoljenog opterecenja pojedinacnog sipa za onoliko puta koliko sip u grupi ima susednih sipova.

170. Drveni sipovi moraju biti celom duzinom u vodi ili stalno u tlu potpuno zasicenom vodom, pri cemu se sarno na privremenim gradevinskim objektima dozvoljava ostavljanje gomjeg dela drvenih sipova iznad kote najnizeg vodostaja podzemne vode.

171. Celicni sipovi moraju se zastititi od korozije prema propisima 0 zastiti celicnih konstrukcija od korozije.

40

172. Betonski sipovi moraju se zastititi od dejstva agresivne podzemne vode prema vazecim propisima 0 zastiti betona od agresivne podzemne vode.

4. DUBOKI MASIVNI TEMELJI 173. Dubokim masivnim temeljima, u smislu ovog pravilnika, smatraju se temelji izvedeni pomocu bunara, kesona ili na drugi savremen nacin.

174. Pri izracunavanju dozvoljenog opterecenja odredbe c1. 47. i 95. ovog pravilnika.

dubokog maslvnog

temelja primenjuju

se

175. Projekt dubokog masivnog temelja mora sadrZavati racun dozvoljenog opterecenja, racun sleganja i staticki racun pod dejstvom objekta u eksploataeiji, kao i staticki racun bunara, oOOosno kesona u fazi transporta i gradenja.

176. Bunari i kesoni moraju biti projektovani tako da pri iskopavanju kroz nenosivo tlo tonu usled sloma tla ispod nOZnogvenea, bez potkopavanja venea.

177. Uslovi sloma tla temelja odreduju se po metodama koje se zasnivaju na teoriji granicne ravnoteze tla.

178. Graniee opterecenja Ql na jedinieu duzine nOZnog venea moraju se, saglasno clanu 181. ovog pravilnika, racunati po obraseu: Y Ql=2bNy+

(e+yt.tg
gde je: y- zapreminska masa tla, uzimajuCi u obzir dejstvo uzgona; b - sirina nOZnog venea; t - du~ina prodiranja, tj. razlika izmedu nivoa dna venea i nivoa iskopa unutar bunara, oOOosno kesona; e i
- karakteristike

cvrstoce za totalno stanje napona (karakteristike

nedreniranih

uzoraka); N" i Nc - koefieijenti prema dijagramu na ertezu 4.

179. Ako nozni venae ima trougaoni presek sa tengensom ugla izmedu unutrasnje i spoljaSnje straniee m = tg
41

180. Primena obrasea iz clana 178. ovog pravilnika zavisi od velicine unuta~njeg precnika, odnosno ~irine koja mora biti najmanje: a

= 2b tg(~

+ 1).~.tg
181. Opterecenje kesona, odnosno bunara potrebno za savladivanje otpora Ql povecava se za vrednost potrebnu za savladivanje trenja na obodu kesona, odnosno bunara. Trenje na jedinicu povr~ine oboda moze se odrediti prema obraseu iz clana 150. ovog pravilnika, pri cemu se koeficijent zemljanog pritiska u mirovanju moze redueirati priblifno vrednosti aktivnog zemljanog pritiska pod uslovom da se vertikalni spolja~nji zidovi kesona, odnosno bunara, na visini od 3 do 5 m iznad noznog venea, pro~ire na spolja~nju stranu za 5 do 15 em.

182. Staticki proracun bunara i kesona izvodi se i za sile zatezanja koje mogu nastati ako se bunar, odnosno keson, usled trenja, zadrZiu gomjim otpomijim slojevima.

183. Ako je vise bunara Hi kesona svrstano u jedan red, najpre se izvodi svaki drugi bunar, odnosno keson, a zatim oni koji su u meduprostorima.

184. NajveCi dozvoljeni natpritisak u pneumatskim kesonima iznosi 3,5 bar.

185. U projektu se daju podaci 0 speeijalnoj tehnickoj opremi, potrebni za rad u pneumatskom kesonu, kao i organizaeiji rada. Projekt mora biti u skladu sa propisima 0 radu u kesonima.

186. Za vreme gradenja keson ce se dimenzionisati za slucaj da unutra~nji pritisak padne na 3/4 radnog pritiska, nezavisno od predvidenog pritiska vazduha.

187. U projektu se prikazuje i naponsko stanje ako je natpritisak vazduha u komori kesona potpuno odstranjen, a voda jo~ nije prodrla u takvu komoru.

188. Za objekte na padinama utvrduje se stabilnost objekta koja je uslovljena konfiguracijom povrsine i geolo~kim sastavom slojeva tla.

189. Ako podzemna voda jace struji Hi ako se ukopavanjem gradevinske jame u podzemnu vodu i erpljenjem vode stvaraju novi hidraulicki uslovi strujanja i ispiranja, proverava se, uz neophodnu sigumost, postojanje uslova za stabilnost temelja i tla, odnosno da lije potrebno

42

i da !i se moze stabilnost obezbediti drenazama, filterima, zagatnim zidovima, podvodnim betoniranjem ili drugim sredstvima.

190. Za gradevinske objekte sa veCim dinamiekim utieajem na stabilnost i na sleganje temelja, utieaj vibracija posebno se proeenjuje i dokazuje se usvojena vrednost dozvoljenog opterecenja. 191. Ako na tlo na kome se nalazi objekt dugotrajno deluju temperature nize od 2730K (O°C), pojava smrzavanja vode u porama tIa mora se spreeiti konstrukeionim ili geotehniekim merama.

192. Ako postoje vece podzemne kaveme, proeenjuje se moe nosenja svodova iznad kaverni i potreba ispunjavanja kaverni injektiranjem ili na drugi naein.

193.

.

Ako je temelj na stenovitom tlu, ispituje se monolitnost, raspuealost ili trosnost stene, kao i njena postojanost u vodi i na vazduhu. Ako se stena iz stava 1. ovog elana ili deo stene u dodiru sa vodom raspada, temelj ce se ukopati najmanje za 40 em u stenu i njegovo dno zabetonirati gustim betonom, uz brizljivo ispunjavanje prostora pored boenih kontaktnih povrsina. Akose stena iz stava 1. ovog elana u dodiru sa vazduhom raspada, a temelj se nalazi iznad stalnog nivoa podzemnih voda, temelj ee se ukopati najmanje za 80 em u stenovito tlo i zabetonirati, uz brizljivo ispunjavanje prostora pored boenih kontaktnih povrsina.

194. Dozvoljeno opterecenje stene odreduje se prema monolitnosti, raspuealosti ili nepostojanosti stene u sirokom interalu od vrednosti koja se dobija sa aksijalnom evrstocom monolitne stene qu po jednaeini Pd = 2,5 q/F do vrednosti koje odgovaraju trosnom ili plastienom tIu koje moze nastati raspadanjem stene.

195. Za tIo eoiskog porekla odreduju se, posebno, po dubini: 1) zapreminska masa u osusenom stanju; 2) prirodna vlaznost. Tlo eoiskog porekla, u kojem je nivo podzemne vode nizak, izrazito je heterogeno po gustinj, pa se terenski istrami radovi moraju sprovesti striktno po semi iz el. 8. i 9.ovog pravilnika. Za odredivanje nosivosti, odnosno deformabilnosti tIa, merodavni su: 1) strukturna evrstoca; 2) deformacije pri provlazavanju pod opterecenjem. Pretalozeno eoisko tIo i eoisko tIo sa visokim nivoom podzemne vode, tretiraju se kao koherentna glinovito-prasinasta tIa.

43

196. Pri temeljenju gradevinskih objekata sa velikim vremenskim i lokalno jako promenljivim i neravnomernim opterecenjima, velicina neravnomernog sleganja ispituje se u raznim fazama opterecenja, a temelji se dimenzionisu prema ocekivanim promenama sleganja.

197. Pri gradenju novog gradevinskog objekta u blizini postojeCih, proucavaju se medusobni uticaji. objekta na sleganje i na stabilnost, kao i uticaj buduCih susednih objekata na naknadno sleganje tog objekta.

198. Ako se predvidaju objekta, proucava samostalne celine konstrukciju. Ako

neravnomerna sleganja tla temelja u razlicitim delovima gradevinskog se mogucnost podele zgrade na delove koji se mogu izvoditi kao razdvojene razdelnicama (fugama) koje dele Hi ne dele temeljnu se razdelnice izvode, predvida se kruti temelj.

199. Dozvoljeni pritisak na tlo pri dnu postojeCih temelja moze se pri nadzidivanju spratova, povecavanju korisnog opterecenja i s1. povecati srazmerno povecanju otpornosti protiv smicanja, pod dejstvom konsolidacije i prema stanju konstrukcije objekta.

VII. ZA VRSNE ODREDBE

200. Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaje da vazi Pravilnik 0 tehnickim normativima za projektovanje i izvodenje radova na temeljenju gradevinskih objekata ("Sluzbeni list SFRJ", br. 34n4). 201. Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u "Sluzbenom listu SFRJ". Br. 07-93/111 8, juna 1989. godine Beograd Zamenik direktora Saveznog'zavoda za standardizaciju

Vera Avramovic, s.r.

PRA VILNIK 0 TEHNICKIM MERAMA I USLOVIMA ZA IZVODENJE ISTRAZIV ACKIH RADOV A PRI IZGRADNJI VELIKIH OBJEKATA 1. Odredbama ovog pravilnika propisuju se tehnicke mere i uslovi za izvodenje istrazivackih radova pri izgradnji velikih objekata.

2. Pri izgradnji velikih objekata istrazivacki radovi se, po pravilu, moraju izvesti pre pocetka izrade investicione tehnicke dokumentacije za te objekte.

3. Pod velikim objektima, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se: 1) visoke brane; 2) dalekovodi od 110 kilovolta i preko 110 kilovolta; 3) aerodromske betonske piste; 4) auto-putevi ijavni putevi prvog reda; 5) zeleznicke pruge; 6) hidroelektrane; 7) termoelektrane; 8) hale raspona preko 15 metara i ljuskaste prednapergnute i spregnute konstrukcije; 9) mostovi raspona preko 30 metara; 10) silosi za zita i cement; 11) visoki dirnnjaci i tornjevi; 12) visoke peCi i metalurske peeL

4. Kao istrafivacki radovi pri izgradnji velikih objekata, u smislu ovog pravilnika, smatraju se narocito: 1) geoloski istrazivacki radovi; 2) geotehnicki istrafivacki radovi; 3) geofizicki istrazivacki radovi; 4) geomehanicki istrazivacki radovi; 5) hidroloski istrazivacki radovi;

45

6) hidrogeoloski istrazivacki radovi; 7) klimatoloski i meteroloski istrazivacki radovi. Pri izgradnji visokih brana, akumulacionih bazena i slicnih objekata, pored istrazivackih radova iz stava 1. ovog clana, kao istrazivacki radovi smatraju se i: 1) bioloski istrazivacki radovi; 2) pedoloski istraZivacki radovi.

5.

.

Za svaku vrstu istrazivackih radova iz clana 4. ovog pravilnika investitor je duzan izraditi program istrazivackih radova. Programom istrazivackih radova, zavisno od vrste, tipa, tehnickih karakteristika i teritorijalnog rasprostiranja velikog objekta, kao i od prirode, sastava, oblika i drugih karakteristika terena na kome se predvida izgradnja velikog objekta, investitor odreduje obim istrazivackih radova kojima se obezbeduju svi podaci, uslovi i podloge potrebni za izradu investicione tehnicke dokumentacije za veliki objekt.

6. Program istrazivackih radova mora da saddi narocito: 1) analizu rezultata prethodnih istraZivanja; 2) tehnicko-ekonomsko

obrazlozenje istrazivackih radova;

3) predmere i predracune istrazivackih radova; 4) kalendarski plan izvodenja istdivackih radova; 5) tehnicke uslove i metode izvodenja istrazivackih radova.

7. Investitor ne mora izvoditi pojedine istrazivacke radove iz clana 4. ovog pravilnika ako za izvodenje tih radova nema tehnickog opravdanja ili ako vec postoje dovoljno pouzdani podaci, uslovi i podloge na osnovu kojih se moze pristupiti izradi investicione tehnicke dokumentacije za odnosni veliki objekt, sto mora strucno obrazloziti u programu istraZivackih radova.

8. Na osnovu programa istraZivackih radova, investitor je duzan obezbediti istrazivackih radova i izradu elaborata istrazivackih radova.

izvodenje

9. Elaborat istrazivackih radova mora saddati za svaku vrstu istrazivackih radova iz clana 4. ovog pravilnika narocito: 1) prikaz i ocenu prethodnih istrazivanja; 2) prikaz skupljanja i sredivanja podataka pri izvodenju istrazivackih radova; 3) matematicku obradu i uporedenje sredenih podataka istrazivackih radova; 4) graficko oblikovanje obradenih podataka istrazivackih radova (dijagrame, tabele, karte, crtez.e, itd.);

46 5) prikaz pretpostavki koje nisu rnogle biti proverene pri izvodenju istrazivackih radova, sa tehnickim uslovima i metodama za proveru tih pretpostavki pri gradenju velikog objekta; 6) opsti zakljucak 0 uslovima za izgradnju velikog objekta na terenu koji je ispitivan.

10. Program istrazivackih radova i elaborat istrazivackih radova podleze tehnickoj kontroli koja je propisana za investicionu tehnicku dokumentaciju, na osnovu koje se zahteva odobrenje za gradenje velikog objekta, i sastavni su deo te dokumentacije.

11. Izvodenje istrazivackih radova i izradu elaborata istrazivackih radova mogu vrsiti sarno strucne radne organizacije registrovane za vrsenje takve delatnosti.

12. Odredbe ovog pravilnika primenjivace se pri izgradnji velikih objekata koja ce poceti posle 15. februara 1970. godine.

13.

.

Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavljivanja u IISluzbenornlistu SFRJ". Br. 15-53/1 6. januara 1970. godine Beograd Zarnenik saveznog sekretara za privredu,

Vlado Juricic, s.r.

PRA VILNIK 0 TEHNICKIM NORMATIVIMA I USLOVlMA ZA PROJEKTOV ANJE I GRADENJE ZELEZNICKIH TUNELA I. OPSTE ODREDBE 1. Odredbama ovog pravilnika propisuju se tehnicki normativi i uslovi koji se primenjuju pri projektovanju i gradenju novih i rekonstrukciji postojeCih tunela na prugama jugoslovenskih zeleznica i na industrijskim prugama na kojima saobracaju vozila . jugoslovenskih zeleznica (u daljem tekstu: tuneli).

2. Pri projektovanju i gradenju tunela primenjuju se i odgovarajuCi jugoslovenski standardi, propisi 0 protivpozamoj zastiti, sanitami propisi, propisi 0 zastiti na radu i drugi propisi koji se odnose na projektovanje i gradenje gradevinskih objekata, kao i propisi 0 bezbednosti zelezmckog saobracaja, ako ovim pravilnikom nije drukcije odredeno.

3. Pri projektovanju i gradenju tunela moze se odstupiti od odredaba ovog pravilnika sarno ako je teorijski i eksperimentalno dokazano da takvo odstupanje ne utice na sigumost zivota Hi zdravlja Ijudi, saobracaja, susednih objekata i okoline.

4. Projektovanje i gradenje tunela mora biti zasnovano na podacima dobijenim na osnovu izvrsenih geotehnickih istraZnih radova.

5. Novi tdneli moraju se projektovati i graditi za us love dizel-vuce i elektricne vuce.

6. Tuneli moraju biti projektovani i gradeni tako da obezbede siguran i uredan saobracaj, kao i njihovo jednostavno i ekonomicno odrZavanje u eksploataciji. Projektovani elementi tunela moraju biti uskladeni sa projektom pruge na kojoj se tuneli grade Hi rekonstruisu.

7. Tuneli se projektuju i grade prema usvojenom svetlom profilu.

48

II. ISTRAZNI RADOVI 8. Istrazni radovi pri projektovanju tunela izvode se radi dobijanja potrebnih podataka 0 terenu kroz koji tunel prolazi. Istrazni radovi se izvode prema programu istramih radova i obuhvataju sva geotehnicka istraZivanja i ispitivanja. Programom iz stava 1. ovog clana utvrduju se obim i vrsta istraZnih radova za svaki tunel posebno, a prema slozenosti geoloskog sastava terena.

9. Radi izrade investicionog programa za izgradnju zeleznicke pruge, treba za tunele prikupiti i koristiti podatke 0 terenima na kojima ce se oni graditi dobivene iz geoloskih karata i druge postojece geoloske dokumentacije i neposredno sa tih terena, kao i podatke sa obliznjih vec izvedenih objekata. Pri izgradnji duzih tunela, u slozenim geoloskim uslovima, moraju se izvesti obimniji istraZni radovi i geoloska kartiranja.

10. Radi izrade idejnog projekta tunela, moraju se izvrsiti geofizicka busenja, geoloska kartiranja i hidroloska snimanja.

merenja, sondama

11. Pri izradi glavnog projekta gunela, a radi dobijanja sto sigumijih podataka, dopunjuju se istrazni radovi iz clana 10. ovog pravilnika.

12. Istramim radovima odreduju se: 1) geoloski sastav terena; 2) fizicka i mehanicka svojstva stenskih masa; 3) hidrogeoloska svojstva terena; 4) pojava i vrsta prirodnih gasova, blizina mineralnih izvora i temperatura u brdu.

13. Na osnovu podataka dobijenih geotehnickim istrazivanjima i ispitivanjima (clan 8) sastavljaju se: prognozni uzduzni geoloski profil tunela, karakteristicni geoloski poprecni profili tunela i tehnicki izvestaj.

III. TRASA I NIVELETA TUNELA 14. Tehnicki elementi trase u tunelu moraju odgovarati tehnickim uslovima i propisima za trasu na otvorenom delu pruge.

49

15. Tuneli se projektuju i grade u pravoj ili u krivini, a mogu biti delom u pravoj i delom u krivini. Tuneli duzine preko 1500 m, po pravilu, projektuju se i grade u pravoj.

16. Ulaz ~ tunel odnosno izlaz iz tunela, ako je to moguce, treba ostaviti sto upravnije na izohipse terena kroz koji se tunel izgraduje.

17. Osovina tunela u krivini pomera se od osovine trase prema centru krivine za vrednost: e

= -h83

,

gde je h nadvisenje spoljne sine u mm Pomeranje osovine tunela vrsi se linearno, pocev od pocetka prelazne krivine, tako da na pocetku kruZne krivine dostizu punu vrednost.

18. Niveleta tunela postavlja se u nagibu. Nagib nivelete tunela ne sme biti manji od 3%0,a izuzetno ne sme biti manji od 2%0. Niveleta tunela na delovima pruge u usponu odnosno padu projektuje se u jednostranom nagibu. 19. Niveleta duzih tunela koji se nalaze ispod prevoja (vrsni Hi bazisni tuneli) projektuje se, po pravilu, u dvostranom nagibu. Niveleta iz stava 1. ovog clana moze se projektovati i u jednostranom uslovljeno trasom pruge.

nagibu, ako je to

20. Na mestima suceljavanja dva suprotna nagiba velicine preko 5%0, ako je visinska razlika bar jednog nagiba veca od 10 m, mora se izmedu ta dva nagiba umetnuti odsek koloseka u nagibu i 3%0 duzine:

"

1) 500 m -na glavnim prugama;

-

2) 300 m na sporednim

prugama.

U duzine iz stava 1. ovog clana ulaze i duzine tangenata zaokruzenja. Prelom nivelete se zaokruzuje: 1) ako je jedan od suprotnih nagiba manji od 5%0; 2) ako su oba nagiba veca od 5%0,ali je visinska razlika oba nagiba manja od 10m.

50

21. Prelom nivelete tunela mora se zaobliti vertikalnim kruwim lukom, ako razlike u nagibima pre laze 2%0. Poluprecnik vertikalnog kruwog luka (p) mora biti ravan kvadratu najvece brzine kretanja na odgovarajucem delu pruge (p=y2). Izuzetno, u teskim terenskim uslovima, moze se dopustiti i manji poluprecnik po obrascu p =

i y2, ali ne manji od 2.000 m.

22. Merodavan uspon u tunelima duzine vece od 300 m, ublazava se prema vrednostima datim u sledecoj tablici 1: Tablica 1. Ublazeni usponi u tunelu u praveu

Merodavan uspon u %0

~CI3

~1 a

- i, u %0

6

10

8

12

14

16

18

~.s

.)

20

22

24

26

28

0 C

83

28

300

11,26 13,16 15,08 16,97 18,88 20,80 22,69 24,59 26.46

500

9,60

11,26 13,00 14,66 16,36 18,07 19,72 21,40 22,98

1000

6,24

7,73

9,14 10,68 12,08 13,56 15,Q5 16,44 17,86 19,14

1500

4,83

6,09

7,55

8,94 10,46 11,87 13,33 14,78 16,17 17,57 18,82

2000

3,02

4,60

5,80

7,24

8,59 10,09 11,44 12,87 14,31 15,66 17,01 18,24

3000

4000

2,82

4,36

5,54

6,94

8,25

9,73

11,05 12,45 13,83 15,15 16,47 17,66

4000

5000

2,70

4,23

5,39

6,76

8,07

9,51 10,83 12,21 13,61 14,90 16,21 17,36

5000

6000

2,36

3,88

5,00

6,35

7,63

9,05 10,33 11,70 13,05 14,32 15,60 16,70

6000

7000

2,00

3,44

4,83

5,86

7,10

8,52

9,78 11,10 12,44 13,68 14,94 16,00

7000

8000

-

3,05

4.08

5,38

6,60

7,98

9,20

10,51 11,80 13,01 14,22 15,20

8000

9000

-

2,73

3,74

5,02

6,20

7,57

8,75 10,Q4 11,32 12,47 13,67 14,65

9000

10000

-

2,39

3,36

4,62

5,76

7,12

8,27

9,54 10,78 11,94 13,10 14,02 10000

11000

2,24

3,21

4,47

5,61

6,97

8,12

9,39

10,63

12000

-

2,13

3,08

4,36

5,48

6,86

8,00

9,28

10,58 11,68 12,84 13,82 12000

13000

-

2,05

3,02

4,28

5,43

6,76

7,93

9,20 10,28 11,60 12,76 13,76 13000

14000

-

2,01

2,98

4,24

5,39

6,32

7,89

9,16

10,24

11,56

12,72

13,70

14000

2,00

2,98

4,24

5,39

6,32

7,89

9,16

10,24

11,56

12,72

13,70

15000

300

6

8

10

500

5,55

7,48

9,35

1000

4,54

6,31

7,90

1500

3,36

4,97

2000

3,24

3000

15000

12

14

16

20

18

Kod tunela u krivini uzima se u obzir i otpor od krivine.

22

24

11,75

26

12,95

13,93

11000

f

51

23. Ako se na prugama predvida vuca vozova sa lokomotivom na celu, ublazavanje uspona iz clana 22. ovog pravilnika pocinje na 400 m ispred ulaznog portala, a zavrsava se na 100 m ispred izlaznog portala tunela (slika 1). Slika 1.

Ako se na prugama predvida vuca vozova sa dve lokomotive, i to jednom na celu a drugom pozadi voza, ublaZavanje uspona pocinje na 150 m ispred ulaznog portala, a zavrsava se na 150 m iza izlaznog portala tunela (slika 2). Duzina ublazavanja uspona prema sledecem obrascu: "-1/

Slika 2

racuna

se

Lu = Lv + Lt - 200, gde je: Lv =500 m (duzina voza) Lt

=duzina

tunela.

IV. POPRECNI PROFIL

24. Poprecni profil tunela mora biti potkovicastog oblika sa krivolinijskom unutrasnjom konturom zidova sastavljenom iz kruZnih i pravih delova. Poprecni profil tunela mora se prilagoditi slobodnom profilu pruga normalnog koloseka za elektricnu vucu.

25.

.

Svetli profil tunela mora biti siri od slobodnog profila za otvorenu prugu. Svetli profili tunela utvrdeni su za jednokolosecne, (slike 3, 4. i 5).

dvokolosecne i trokolosecne

tunele

52

t-

Slika 3. Svetli profiljednokolose~nog

tunela

* G.!.P. - gomja ivica praga

..,

..

...

".. I ~'r't Slika 4. Svetli profil dvokolose~nog tunela

53

.~

"',

""

N~""~ ?~.

!

L

.~

Slika 5. Svetli profil trokolosecnog tunela

-

* kolosek 1 ** kolosek 2 *** kolosek 3 ****

- G. I. P. - gomja ivica praga

***** - G. I. S. - gornja ivica sine

26. Pri izgradnji tunela moraju se primeniti utvrdeni tipovi obzida tunela (obloga). Obloga tunela odreduje se zavisno od vrste i stanja brdskog materijala i pojave vode. Kategorizacija brdskog materijala i tipovi obloge tunela odreduju se prema postojeCim tehnickim uslovima za gradenje zeleznickih pruga.

27. Ako. pritisak brdske mase dejstvuje jednostrano kod padinskih tunela, obloga tunela se . izvodi po posebnom projektu.

28. Poprecni profil obloge tunela moze se i posebno projektovati, uz dokaz stabilnosti, s tim da se mora obezbediti utvrdeni svetli profil tunela.

29. Na svakih 50 m, na obema stranama tunela, moraju se nasprarnno izgraditi tunelske niSe.

54

Nisa iz stava 1. ovog clana, racunajuCi od gomje ivice praga mora biti vi sine najmanje 2,1 m, sirine najmanje 2,00 m i dubine najmanje 1,00 m.

30. U tunelu duzine preko 2.000 m moraju se sa jedne strane tunelske osovine na svakih 1.000 m izgraditi ostave za smestaj alata, opreme, vozila, kao i masina potrebnih za odrzavanje .

tunela i instalacija u tunelu.

Ostava iz stava 1. ovog clana, racunajuCi od gomje ivice praga, mora biti visine najmanje 3,10 m, sirine najmanje 3,00 m i dubine najmanje 3,10 m, sirine najmanje 3,00 m i dubine najmanje 3,10 m.

31.

U tunelu se izgraduju i ostave radi smeStaja automatskog pruznog bloka, a prema projektu za postavljanje signalno-sigumosnih uredaja. Odredba clana 30. stav 2. ovog pravilnika odnosi se i na ostave iz stava 1. ovog clana.

32.

Najmanje marke betona koji se moze koristiti za oblogu tunela odredene su u sledecoj tablici 2: Tabliea 2. Vrsta obloge Betonski anniranobetonski blokovi

Marka betona 20

Beton i armirani beton

15 do 20

Prskani beton

30 do 40

Beton na portalima

15 do 20

IzravnjavajuCi sloj

10

Ispuna

10

33. Supljine iza obloga tunela moraju se popuniti betonom iste marke betona kao sto je i mark: betona od koga je izradena i sarna obloga, i to na dubini do 0,2 m. Supljine na dubini prek( 0,2 m do 1 m, popunjavaju se betonom marke 10.

V. PORTALI TUNELA 34. Portal tunela mora obezbediti stabilnost ulaznog odnosno izlaznog dela tunela i predusekf\

35.

Ceoni zid portala postavlja se, po pravilu, normalno na tunelsku osovinu, a moze 5 postaviti i pod uglom, zavisno od terenskih uslova.

U ceonom zidu portala izvodi se kanal za primanje vode sa padine iznad portala. Kanal 5 izvodi u jednostranom nagibu, ako niza kosina preduseka ne prelazi visinu ceonog zida

55

Ako je kosina useka iznad krune ceonog zida, kanal se izvodi u dvostranom nagibu tako da se voda iz kanala ispusta u jarak preduseka. Gornja ivica ceonog zida portala izvodi se horizontalno po celoj duzini ili stepenasto u skladu sa poprecnim nagibom terena.

36. Stabilnost ceonog zida portala ispituje se na naCin na koji se vrsi ispitivanje stabilnosti potpornih zidova.

VI. ODVODNJA VANJE 37. Pri izgradnji tunela mora se obezbediti odvodenje voda koje se u njemu mogu pojaviti.

38. Ako se pri gradenju tunela pojave podzemne vode, one se'moraju odvQditi.

pravilno kaptirati i

39. U tunelu se mora izgraditi kanatza odvodenje voda iz tunela. Dimenzije kanala se odreduju zavisno od koliCine vode i nagiba kanala.

40. KoliCina vode koju moze da primi kanal za odvodenje voda prema tunelskom tipu a pri raznim nagibima, data je u sledecoj tablici 3: Tablica 3. Pad (%0)

Brzina (mIs)

Kolicina yode (l/s)

2

0,68

62

3

0,83

77

4

0,99

92

5

\,13

105

6

1,22

113

7

1,27

118

8

1,36

126

9

1,41

131

10

1,45

135

11

1,50

139

12

1,60

148

13

1,69

157

14

1,78

165

15

1,88

175

56

41. Nagib. kanala za odvodenje vode iz tunela ne sme, po pravilu, biti manji od 3%0. Izuzetno, nagib tog kanala ne moze iznositi manje od 2%0.

42. Ako je koliCina podzemnih voda veca od one koju moze da primi tipski kanal za odvodenje voda, mora se u tunelu izgraditi poseban sistem za odvodnjavanje.

43.

.

U jednokolosecnim tune lima, kanali za odvodenje voda postavljaju se sa suprotne strane kanala za kablove slabe i jake struje, a u dvokolosecnim tune lima i trokolosecnim tunelima -u sredini izmedu koloseka.

44. Povrsinska voda iz preduseka tunela ne sme se uvoditi u kanal iz clana 39. ovog pravilnika.

45. Radi pravilnijeg prikupljanja voda u tunelu ispod zastora, izvodi se izravnavajuCi sloj od betona u nagibu od najmanje 2% (slike 1,2. i 3).

46. Kanali za odvodenje voda moraJu biti ispod zastora i pokriveni montaznim armiranobetonskim plocama.

VII. HIDROIZOLACIJA 47. Hidroizolacija tunela izvodi se radi: 1) zaStite obloge tunela od stetnih dejstava podzemnih voda; 2) zastite postrojenja elektricne vuce, koloseka i instalacija u tunelu; 3) bezbednosti saobracaja.

48. U elektrificiranim tunelima podzemna voda ne sme dolaziti u dodir sa kontaktnim elektricnim vodom i pantografom elektricne lokomotive u predelu temena svoda tunela, nW sme da kaplje na ta postrojenja. U tunelu se ne sme dopustiti stvaranje stalaktita i ledenih lula niti naslaga leda u predelu sina.

49. Hidroizolacija tunela moze se izvoditi: 1) na spoljasnjem delu obloge tunela; 2) na unutrasnjoj strani obloge tunela; 3) izm.edu spoljasnjeg dela i unutrasnje strane obloge tunela.

57

50. Vrsta hidroizolaeije iz elana 49. ovog pravilnika zavisi od agresivnosti podzemnih voda, stepena izolaeije koji se namerava postiCi, metode gradenja tunela, pritiska brdske rnase, hidrostatiekog pritiska vode i eene izolacije. Ako je podzemna voda agresivna, hidroizolacija se izvodi na spoljasnjem delu obloge tunela ukoliko drugim merama nije spreeeno agresivno dejstvo podzemnih voda. Umetnuta hidroizolacija ili hidroizolacija na unutrasnjoj strani obloge tunela izvodi se u tunelu sa velikim pritiskom brdske mase. Hidroizolacija na unutrasnjoj strani obloge tunela izvodi se i u izgradenim tunelima.

51. Hidroizolacija na unutrasnjoj elektrienu vueu.

52.

strani obloge tunela ne sme ulaziti u slobodni profil za

.

Hidroizolacija tunela projektuje se i izvodi prema tipovima hidroizolaeije, koje je usvojila Zajednica jugoslovenskih zelezniea ili prema vaZeCim jugoslovenskim standardima. Hidroizolacija tunela moze se izvoditi i prema posebno izradenom snabdevena odgovarajuCim atestima 0 kvalitetu.

projektu,

ako je

VIIi. OSNOVNE POSTAVKE PRORACUNA 53. Pritisak na konstrukciju obloge tunela sastoji se od: osnovnog brdskog pritiska (vertikalnog, boenog i podnoznog), sopstvene tezine obloge, seizmiekih utieaja i spoljasnjih hidrostatiekih pritisaka.

54. Osnovni brdski pritisak na konstrukciju obloge tunela zavisi od geotehniekih uslova, dubine na kojoj se tunel gradi, kao i od naeina i brzine izvodenja radova na iskopu i izradi obloge.

55. Obloga tunela proraeunava se prema najnepovoljnijem prilikom gradenja ili za vreme eksploatacije.

56.

opterecenju

koje moze nastati

.

Za odredivanje osnovnog brdskog pritiska mogu se primeniti uobieajene analitieke metode i empirijski obrasci. Pri tom treba voditi raeuna da usvojene pretpostavke sto vise odgovaraju konkretnim geotehniekim uslovima i primenjenoj metodi gradenja.

57. Osnovni brdski pritisak moze se odrediti i neposrednim merenjem na lieu mesta, u samoj brdskoj masi, prilikom iskopa tunela, na karakteristienim mestima ili prilikom izvodenja istraZnih radova.

58

Dobijeni podaci koriste se za proracun obloge tunela odnosno za proveravanje i ispravljanje dimenzija primenjenih tipova obloge prilikom gradenja tunela.

58. Pri statickom proracunu obloge tunela mora se uzeti u obzir i sadejstvo tla, kao i metod i nacin gradenja.

59. VeliCina brdskog pritiska na konstrukciju tunela u trusnim podrucjima, ako tunel prolazi kroznestenovito tlo, racuna se prema sledecem obrascu: q =(1+2Kc x tg
P - brdski pritisak na konstrukciju tunela bez dejstva zemljotresa,
- unutraSnji

ugao trenja,

Kc - koeficijent odreden u sledecoj tablici 4: Tablica 4. Zona zemljotresa

VII

VIII

IX

Koeficijent (Kc)

0,025

0,05

0,10

IX. PROVETRA VANJE 60. U tune lima se mora obezbediti provetravanje radi smanjivanja koncentracije stetnih gasova do dopustenih granica. Dopustena koncentracija stetnih gasova u tunelu, posle 15 minuta po izlasku voza iz tunela, ne sme biti veca od: 1) 300 ppm (propromil) ugljen-monoksida (CO); 2) 200 ppm (propromil) sumpor-dioksida (S02); 3) 20 ppm (propromil) akroleina (CH2). Uredaji za merenje koncentracije stetnih gasova iz stava 2. ovog clana postavljaju se na razmaku od po 100 do 1.000 m, zavisno od duzine tune1a.

61. U tunelima duzine 300 m do 1.000 m, pri parnoj odnosno motomoj vuci, vestacko provetravanje se primenjuje sarno ako se ne moze koristiti prirodno provetravanje.

62. U tunelima duzina vecih od 1.000 m, pri parnoj odnosno motomoj vuCi, mora se primeniti vestacko provetravanje.

59

63.

.

KoliCina svezeg vazduha potrebna za provetravanje tunela odreduje se proracunom, zavisno od duzine i polozaja tunela, vrste vuce, intenziteta saobracaja, dozvoljene koneentracije stetnih gasova, kao i drugih Cinilaea.

64. U tunelima primenjuje se poduZno provetravanje i to u vidu sistema provetravanja vertikalnim oknima i portalnog sistema provetravanja.

sa

Sistem provetravanja sa vetikalnim oknima primenjuje se u duzim tunelima zavisno od veliCine nadsloja iznad tunelske eevi.

65. Pri primenjivanju sistema provetravanja sa vertikalnim oknima, ventilatori postaviti na vrh okna ili u prostor koji spaja tunelsku eev sa oknom.

se mogu

Pri primenjivanju portalnog sistema provetravanja, ventilatori se mogu postaviti u komoru iznad portala ili po iviei tunelske eevi u blizini portala.

66. Brzina kretanja vazduha u tunelskoj eevi prilikom provetravanja ne sme biti veca od 8 mls.

67. lzbor sistema veStackog provetravanja vrsi se na osnovu tehnickih i ekonomskih analiza.

68.

.

Uredaji za provetravanje moraju biti izvedeni za automatsko ukljucivanje, sa mogucnoscu rucnog ukljucivanja.

x. KOLOSEK

69. U tune lima duzine preko 300 m, kao i na mestima ispred ulaza u tunel i izlaza iz tunela u duzini od 100 m, ugraduje se tip koloseka jaCi od tipa koloseka na otvorenoj pruzi. U tunelima duzine do 300 m ugraduje se tip koloseka predviden za otvorenu prugu.

70. U tunelima duzine preko 300 m kolosek se, po pravilu, zavaruje u dugacke trakove sina. Kolosek se ugraduje prvenstveno pragovima.

na drvenim (hrastovim ili bukovim) impregnisanim

71. Zastor od tueanika u koloseku mora ispunjavati uslove predvidene vazecim standardima jugoslovenskih zeleznica i postavlja se od oporea do oporea tunela u ravni gomje iviee praga. Debljina zastora ne sme biti manja od 45 em od gomje iviee praga do izravnjavajuceg betona u tunelu.

sloja

60

72. Sine i kolosecni pribor u tunelu moraju biti zasticeni od korozije.

73. Pri rekonstrukciji tunela u koje se uvodi elektricna vuca, moze se, po posebnom projektu, ugradivati i kolosek specijalne konstrukcije bez zastora.

74. U tunelu se moraju ugraditi stalne oznake za kontrolu polofuja koloseka po osi i visini, i to: 1) u tunelu u pravcu - na 50 m; 2) u tunelu u krivini

- na 10 m.

Oznake iz stava 1. ovog clana ugraduju se na oporcu s desne strane, u pravcu stacionaze.

XI. INSTALACIJE I OZNAKE U TUNELU 75. Kontaktna mreza u tune lima projektuje se i ugraduje prema posebnim tehnickim propisima jugoslovenskih zeleznica.

76. Za potrebe signalno-sigumosnih izvodi se kanal za kablove.

uredaja, sa suprotne strane kanala za odvodenje voda

77. U tune lima duzine preko 1.000 m moraju se predvideti telefoni, povezani sa susednim zeleznickim stanicama, i to najmanje jedan na ulazu u tunel i jedan na izlazu iz tunela.

78. Tuneli moraju imati:

-na ulaznom i izlaznom portalu; i kilometara - na oporcu, na visini od 3,00 m od gomje ivice sine

1) oznake naziva i duzine 2) oznake hektometara (GIS);

3) stalne oznake osovine i visine koloseka - na oporcu, sa desne strane u pravcu stacionaze kod jednokolosecnih pruga, a u krivinama sa desne strane spoljasne sine sa obe strane koloseka kod dvokolosecnih pruga; 4) oznake niSa i ostava.; 5) oznake preloma nivelete; 6) stalne oznake prelaznih i kruznih krivina; 7) ozn*a postrojenja i uredaja u tunelu, kao sto su: sprave za kontrolu pritisaka, drenaze, komore za vodu, propusti, mesta pijace vode i dr.; 8) oznake mesta za telefone i automatski pruzni blok; 9) oznake mesta za rukovanje signalizacijom; 10) oznake stalnih tacaka.

61

XII. REKONSTRUKCIJA TUNELA 79. Pod rekonstrukcijom tunela, u smislu ovog pravilnika, podrazumeva tunela koja se izvodi radi:

se rekonstrukcija

1) obezbedenja veceg svetlog profila; 2) ojacanja obloge tunela; 3) izrade hidroizolacije; 4) izrade kanala za odvodenje voda i kanala za kablove Hi veCih profila; 5) izgradnje prostorija za smestaj automatskog pruznog bloka i komora za prijem veCih koliCina podzemnih voda; 6) izgradnje sistema provetravanja.

so. PostojeCi tune Ii se rekonstruisu na osnovu posebnog projekta, a u skladu sa propisima 0 bezbednosti zeleznickog saobracaja.

81. Radovi na rekonstrukciji postojeCih tunela vrse se pod uslovom da je izvedena podgrada u tunelu' koja moze da primi brdski pritisak, kao i pod uslovom da je ogranicena brzina kretanja vozova. Najmanji razmak izmedu podgrade i tovarnog profila odreduje se projektom, zavisno od toga da li je tunel u pravoj ili u krivini.

XIII. GRADENJE TUNELA

82. Izbor metode gradenja tunela zavisi od geotehnickih karakteristika terena, velicine i oblika tunelskog profila, visine nadsloja, duzine tune la, pojave vode i zone seizmicnosti.

83. Oblaganje razradenih delova tunelskih profila mora se uskladiti sa porastom i trajanjem brdskog pritiska, sa povecanjem dubine rastresne zone, kao i sa usvojenom metodom gradenja.

84. Prilikom izbijanja tunela dopusteno je odstupanje cevi tunela od osovine i nivelete prema sledecoj tablici 5:

62

Tablica 5. Dopusteno odstupanje cevi tunela od osovine i nivelete Faza rada

Po osovini

Po niveleti

(mm)

(mm)

Iwijanje

:i6O.jL

Betoniranje

:t30

:t23

.jL

:t20

gde je: L - duzina tunela izrazena u kilometrima.

XIV. INVESTICIONA TEHNICKA DOKUMENTACUA 85. Investiciona tehnicka dokumentacija za tunele izraduje se u vidu idejnog projekta i glavnog projekta.

86. Idejni projekt sadrZi naroCito: 1) uzduzni profil tunela u pogodnoj razmeri, sa osnovnim elementima osovine trase i visinskim kotama terena i nivelete duz celog tunela; 2) situacioni plan trase u pogodnoj razmeri, sa ucrtanom osovinom trase, polozajem portala i eventualno ventilacionih okana; 3) prognozi geoloski profil tunela, sa karakteristicnim poprecnim geoloskim profilima; 4) geotehniCi izvestaj, sa opisom geoloskog sastava, tektonskih i hidrogeoloskih uslova, geotehnickih karakteristika stena brdske mase kroz koju tunel prolazi. U ovaj izvestaj treba uneti iprognozu brdskih pritisaka; 5) prognozni raspored tipova tunelskih obloga; 6) idejno resenje hidroizolacije; 7) idejno resenje provetravanja; 8) raspored zemljanih masa; 9) predmer i predracun radova; 10) tehnicki izvestaj. 87. Glavni projekt treba da sadrZi: 1) detaljni uzduzni profil u pogodnoj razmeri, sa elementima krivina, nagiba, visinskih kota nivelete i terena; 2) situacioni plan trase u pogodnoj razmeri, sa polozajem osovine tunela, portaIa, ventilacionih okana, stalnih tacaka, kao idrugih elemenata trase; 3) prognozni geoloski profil tunela u pogodnoj razmeri, sa karakteristicnim poprecnim geoloskim profiliJIla; 4) rezultate svih geoistraznih radova i ispitivanja; 5) d~t~lini p"~ot~hni«ld hvp.~t~i:

63

6) raspored tipova obloga tunela; 7) detaljne crteZe obloga tunela, sa statickim ispitivanjem stabilnosti; 8) polozaj nisa i komora; 9) projekt ventilacije tunela; 10) detalje hidroizolacije tunela; 11) projekt portala tunela i svih gradevinskih objekata vezanih za njegovu eksploataciju (kriIni i ceoni zidovi, komore za ventilaciju i dr.); 12) elaborat triangulacije, po potrebi; 13) predlog metode gradenja tunela, sa obrazlozenjem; 14) predmer i predracun radova, sa tehnickim uslovima za gradenje; 15) tehnicki izvestaj.

xv. TEHNICKI PREGLED TUNELA I PRUEM RADOVA 88. Tehnicki pregled tunela vrsi se prema vazeCim propisima koji se odnose na tehnicki pregled i prijem gradevinskih objekata, ako ovim pravilnikom nije drukcije odredeno.

89. Tehnickim pregledom tunela utvrduje se da su ispravno izvedeni: niveleta i osovina, svetli profil tunela, odvodnjavanje, hidroizolacija, gomji stroj pruge, postrojenja kontaktne mreze, signalno-sigumosni i drugi uredaji, tunelski portali, ventilacioni uredaji i oznake u tunelu.

XVI. PRELAZNA I ZAVRSNA ODREDBA 90. Gradenje tunela zapoceto pre dana stupanja na snagu ovog pravilnika nastavice se prema investicionoj tehnickoj dokumentaciji na osnovu koje je gradenje tunela poceto.

91. Ovaj praviInik stupa na snagu po isteku devedeset "Sluzbenom listu SFRJ".

dana od dana objavljivanja

Br. 656/4 9. avgusta 1973. godine Beograd Savezni sekretar za saobracaj i veze Blagoje Popov, s.r.

u

PRAVILNIK 0 TEHNICKIM NORMATIVlMA I USLOVlMA ZA PROJEKTOVANJE I GRADENJE TUNELA NA PUTEVlMA I. OpSTE ODREDBE 1. Odredbarna ovog pravilnika propisuju se tehnicki normativi i uslovi koji se primenjuju pri projektovanju i gradenju novih i rekonstrukciji postojecih tunela na putevima (u daljem tekstu: tuneli).

2. Pri projektovanju i gradenju tunela primenjuju se i odgovarajuci jugoslovenski standardi, propisl 0 protivpoz.amoj zastiti, sanitami propisi, propisi 0 zastiti na radu i drugi propisi koji se odnose na projektovanje i gradenje gradevinskih objekata, kao i propisi 0 bezbednosti drumskog saobracaja, ako ovim pravilnikom nije drukcije odredeno.

3. Pri projektovanju i gradenju tunela moze se odstupiti od odredbe ovog pravilnika sarno ako je teorijski i eksperimentalno dokazano da takvo odstupanje ne utice na sigumost zivota ili zdravlja ljudi, saobracaja, susednih objekata i okoline.

4. Tuneli su podzemni objekti za savladivanje terenskih prepreka, kao i za obezbedenje tehnickih elemenata puta na kome se projektuju i grade.

5. Tuneli moraju biti projektovani i gradeni tako da obezbede siguran i uredan saobracaj, kao i njihovo jednostavno i ekonomicno odrZavanje u eksploataciji.

6. Izbor mesta i poloz.aja tunela po visini i pravcu vrsi se na osnovu ekonomsko-tehnickog razmatranja i poredenja tehnickih resenja na odgovarajucem delu puta.

7. Tuneli se, po pravilu, projektuju za dve trake puta i odgovarajucu racunsku brzinu.

8. Projektovanje radova.

i gradenje tunela mora biti zasnovano na podacima geotehnickih istraznih

65

II. ISTRAZNI RADOVI 9. Istrami radovi izvode se radi dobijanja potrebnih podataka 0 terenu kroz koji tunel prolazi. Istrami radovi se izvode prema programu istramih radova i obuhvataju sva geotehnicka istrazivanja i ispitivanja.

10. Radi izrade investicionog programa za izgradnju tunela, treba prikupiti i koristiti podatke 0 terenima na kojima ce se tunel graditi, dobivene iz geoloskih karata i druge postojece geoloske dokumentacije i neposredno sa tih terena, kao i podatke sa oblimjih vec izvedenih objekata. Pri izgradnji duzih tunela, u slozenim geoloskim uslovima, moraju se izvesti obimniji istrazni radovi i geoloska kartiranja.

11. Radi izrade idejnog projekta tunela, moraju se izvrsiti geofizicka busenja, geoloska kartiranja i hidrogeoloska snimanja.

merenja, sondama

12. Pri izradi glavnog projekta tunela, a radi dobijanja sto sigumijih podataka, dopunjuju se istrazni radovi iz clana 11. ovog pravilnika.

13. Istramim radovima odreduju se: 1) geoloski sastav terena; 2) fizicka i mehanicka svojstva stenskih masa; 3) hidrogeoloska svojstva terena; 4) pojava i vrsta prirodnih gasova, blizina mineralnih izvora i temperatura u brdu.

14. Na osnovu podataka dobivenih geotehnickim istrazivanjima i ispitivanjima (clan 9) sastavljaju se: prognozni uzduzni geoloski profil tunela, karakteristicni geoloski. poprecni

profili tunela i tehnicki izvestaj.

III. TRASA I NIVELA TA TUNELA

15. Tehnicki elementi trase u tunelu moraju odgovarati tehnickim uslovima i propisima za vantunelski deo odnosnog puta.

16. Tuneli se izgraduju (projektuju i grade) u pravoj ili u krivini, a mogu biti delom u pravoj a delom u krivini.

66

Ako duzina tunela treba da iznosi manje od 200 m, on se, po pravilu, izgraduje u pravoj. Ako se tunel izgraduje u krivini, poluprecnik krivine ne sme da iznosi manje od 300 m, ukoliko racunska brzina ne zahteva veCi poluprecnik. Ako duzina tunela iznosi vise od 200 m (duzi tunel), trasaje, po pravilu, u krivini u ulaznom i izlaznom delu tunela.

17. Ulaz u tunel oOOosno izlaz iz tunela, ako je to moguce, treba postaviti sto upravnije na izohipse terena kroz koji se tunel izgraduje.

18.

.

Nagib nivelete tunela ne sme biti manji od 0,3% niti veCi od 4% ako je tunel kraCi, odnosno veCi od 2,5% ako je tunel duzi. Niveleta duzih tunela, zbog lakseg gradenja i odvodenja podzemnih voda, projektuje se u dvostranom nagibu. Niveleta duzih tunela moze se projektovati i u jednostranom nagibu, ako je to uslovljeno vodenjem tease.

19. Prelom nivelete puta u tunelu sa promenom predznaka nagiba mora se izbegavati na podrucju kriticnih poprecnih nagiba usled vitoperenja profila puta.

20. Prelom nivelete puta u tunelu mora se zaokruZiti lukom, prema propisima za otvorenu trasu puta.

IV. POPRECNI PROFIL 21. Poprecni profil tunela mora se projektovati tako da ispuni us love u pogledu namene, oblika konstrukcije i ekonomicnosti, kao i da se u tunel mogu ugraditi uredaji za provetravanje, osvetljavanja, signalizaciju i de. (slike 1. i 2.)

.~.. , .

Slika 1. Normalni profil sa dye pesacke . staze i kanalom za provetravanje * porozni beton

-

.If'"

Slika 2. Normalni profil sa dye pesacke staze bez kanala za provetravanje * - porozni beton hPtnn ** -

67

22. Poprecni profil tunela projektuje se prema slobodnom kolovoza za potreban broj saobracajnih traka.

profilu za tunele, sa sirinom

23. Sirina kolovoza u tunelu odreduje se prema sirini kolovoza na otvorenom delu puta. Slobodna visina za prolaz vozila iznosi najmanje 4,50 m. Sirina peSacke staze mora iznositi najmanje 0,75 m, a visina ivicnjaka od kolovoza 0,15 m do 0,20 m.

24. U tunelu dizine 2.000 m i vece duzine izvode se prosirenja puta za uklanjanje neispravnih vozila, i to za svaku traku posebno. Prosirenja se izvode na medusobnom razmaku od 500 m do 750 m, sirine 3 m i duzine najmanje 40 m. U duzim paralelnim dvocevnim poprecne veze sirine 3 m.

tunelima izgraduju

se na svakih 500 m medusobne

V.ULAZNII IZLAZNIDELOVITUNELA 25. Ulazni i izlazni delovi tunela (portali) moraju se oblikovati tako da se sto prirodnije uklope u okolinu, zavisno od toga da Ii imaju postrojenja za provetravanje i osvetljavanje ili ih nemaju. Portali iz stava 1. ovog clana moraju obezbediti stabilnost ulaznog dela tunela i preduseka i omoguCiti najcelishodnije odvodnjavanje.

VI. ODVODNJA VANJE 26. Pri izgradnji tunela mora se obezbediti odvodenje voda koje se u njemu mogu pojaviti.

27. Ako se pri gradenju tunela pojave podzemne vode, one se moraju pravilno kapitirati i odvoditi.

28. U tunelu se mora izgraditi kanal za odvodenje voda iz tunela. Dimenzije kanala se odreduju zavisno od koliCine vode i nagiba kanala. Nagib kanala iz stava 1. ovog clana ne sme biti manji od 0,3%.

29. Akoje koliCinapodzemnih voda veca od one koju moze da primi tipski kanal za odvodenje voda, mora se u tunelu izgraditi poseban sistem za odvodnjavanje.

68

30. Povrsinska voda iz preduseka tunela ne sme se uvoditi u kanal iz clana 28. ovog pravilnika.

VII. HIDROIZOLACIJA 31. Hidroizolacija tunela izvodi se radi: 1) zastite obloge tunela od stetnih dejstava podzemnih voda; 2) zastite kolovoza i instalacija u tunelu; 3) bezbednosti saobracaja.

32. Hidroizolacija tunela moze se izvoditi: 1) na spoljasnjem delu obloge tunela; 2) na unutrasnjoj strani obloge tunela; 3) izmedu spoljasnjeg i unutrasnjeg dela obloge tunela (umetnuta).

33. Vrsta hidroizolacije iz clana 32. ovog pravilnika zavisi od agresivnosti podzemnih voda, stepena izolacije koji se namerava postiCi, metode gradenja tunela, pritiska brdske rnase, hidrostatickog pritiska vode i cene izolacije. Ako je podzemna voda agresivna, hidroizolacija se izvodi na spoljasnjem delu obloge tunela ukoliko drugim merama nije spreceno agresivno dejstvo podzemnih voda. Umetnuta hidroizolacija ili hidroizolacija na unutrasnjoj strani obloge tunela izvodi se u tunelu sa velikim pritiskom brdske mase. Hidroizolacija na unutrasnjoj strani obloge tunela izvodi se i u izgradenim tunelima.

34. Ako se pri izgradnji vodonepropustlji vost.

tunela primenjuje

betonska

obloga, mora se postiCi sto veca

VIII. OSNOVNE POSTA VKE PRORACUNA 35. Pritisak na konstrukciju obloge tunela sastoji se od: osnovnog brdskog pritiska (vertikalanog, bocnog i podnoznog), sopstvene tezine obloge, seizmickih uticaja i spoljasnjih hidrostatickih pritisaka. 36. Osnovni brdski pritisak na konstrukciju obloge tunela zavisi od geotehnickih uslova, dubine na kojoj se tunel gradi, kao i od naCina i brzine izvodenja radova na iskopu i izradi obloge.

69

37. Obloga tunela se proracunava prema najnepovoljnijem opterecenju koje moze nastati prilikom gradenja ili za vreme eksploatacije.

38. Za odredivanje osnovnog brdskog pritiska mogu se primeniti uobicajene analiticke metode i empirijski obrasci. Pri tom treba voditi racuna da usvojene pretpostavke sto viSe odgovaraju konkretnim geotehnickim uslovima i primenjenoj metodi gradenja.

39. Osnovni brdski pritisak moze se odrediti i neposreOOim merenjem na lieu mesta, u samoj brdskoj masi, prilikom iskopa tunela, na karakteristicnim mestima ili prilikom izvodenja istraZnih radova. Dobijeni podaci koriste se za proracun obloge tunela oOOosno za proveravanje i ispravljanje dimenzija primenjenih tipova obloga prilikom gradenja tunela.

40. Pri statickom proracunu obloge tunela mora se uzeti u obzir i sadejstvo tla, kao i metod i nacin gradenja.

41. Velicina brdskog pritiska na konstrukeiju tunela u trusnim podrucjima, ako tunel prolazi kroz nestenovito tlo, racuna se prema sledecem obraseu: q

= (1+2

x Kc x tgcp)xp

gde je: p

- brdski


- unutrasnji ugao trenja,

pritisak na konstrukciju tunela bez dejstva zemljotresa;

Kc -koeficijent odreden u sledecoj tablici 1: Tablica 1. Zona zemljotersa

VII

VIII

IY

Koeficijent (Ke)

0,025

0,05

0,10

IX. PROVETRA VANJE

42. Stetni' gasovi se odstranjuju iz tunela priroOOim provetravanjem ili vestackim provetravanjem.

43. PriroOOo provetravanje tunela zavisi od atmosferskih uslova (barometarskog temperature, pravea i jaCine glavnih vetrova) i intenziteta saobracaja.

pritiska,

70

Mogucnost prirodnog provetravanja tunela duzine preko 100 m mora se racunom proveriti. Ako se putem prirodnog provetravaQja ne odstranjuju iz tunela stetni gasovi preko dozvoljene koncentracije, mora se primeniti vestacko provetravanje.

44. Vestacko provetravanje moze biti poduzno, poprecno i polupoprecno. Kod poduZnog sistema provetravanja tunelska cev sluzi za dovod svezeg i odvod zagadenog vazduha. Kod poprecnog sistema provetravanja izgraduju se posebni kanali za dovod svezeg i odvod zagad~nog vazduha. Kod poluprecnog sistema provetravanja svez vazduh se dovodi posebnim kanalom, a zagaden vazduh se odvodi kroz tunelsku cev.

45. Kolicina svezeg vazduha, poterbna za provetravanje tunela, odreduje se proracunom zavisno od duzine tunela, polozaja tunela, intenziteta saobracaja, dozvoljene koncentracije ugljen-monoksida (CO) i drugih cinilaca. 46. Dozvoljena koncentracija ugljen-monoksida u tunelu iznosi: 1) za tunele duzine do 1.000 m - 250 ppm; 2) za tunele duzine preko 2.000 m - 200 ppm, gde ppm oznacava zapreminsku koncentraciju stetnog gasa u vazduhu, izrazenu u cm3/m3 u jednom casu. Za tunele duzine od 1.000 do 2.000 m dozvoljena koncentracija ugljen-monoksida linearnom interpolacijom.

dobija se

47. Intenzitet saobracaja se utvrduje na osnovu studije 0 saobracaju na putu.

48. Pri primeni poduznog sistema provetravanja, brzina kretanja vazduha u tunelu ne sme biti veca od 8 mls.

49. Pri primeni poprecnog sistema provetravanja, brzina kretanja vazduha u kanalinia za dovod svefeg i odvod zagadenog vazduha mora biti u granicama od 15 mls do 25 mls. Brzina kretanja vazduha na izlazu iz dovodnog kanala u tunelsku cev se sme prelaziti 8 mls.

50. Presek odvodnih i dovodnih kanala iz clana 44. ovog pravilnika moze biti kruzni, kvadratni ili zakrivljenog trougla, zavisno od poprecnog preseka tunela i mogucnosti koriscenja preseka.

51. Izbor sistema veStackog provetravanja vrsi se na osnovu tehnickih i ekonomskih analiza.

71

52. Upravljanje uredajima za provetravanje u tunelima vrsi se automatski, sa mogucnoscu i rucnog ukljuCivanja.

X. OSVETLJA VANJE 53.

~

Tuneli u pravoj duzine preko 200 m, kao i tuneli u krivini duzine vece od 1,5 moraju se, po pravilu, vestacki osvetljavati. U tom obrascu R je poluprecnik krivine u m, a b je sirina svetlog otvora tunela u m. Osvetljavanje tunela se izvodi prema projektu koji mora biti izraden za svaki tunel posebno.

54. Osvetljavanje u tunelu mora omoguCiti ravnomerniji prelaz od dnevne svetlosti na svetlost u tunelu i bezbedno odvijanje saobracaja. Nocno osvetljenje u tunelu mora omoguciti blazi prelaz pri izlasku iz tunela na neosvetljeni deo puta.

55. Upravljanje uredajem za osvetljavanje fotocelija.

tunela moze biti rucno Hi automatsko

pomocu

56. Radi Qsvetljavanja tunela, mora se obezbediti i rezervni izvor svetlosne energije potrebne za bezbedno odvijanje saobracaja.

XI. KOLOVOZ PUT A 57. Kolovoz u tunelu mora da ispunjava sledece uslove: 1) da se pri prolazu vozila ne stvara buka; 2) daje izgraden u svetloj boji; 3) da u nepovoljnim klimatskim uslovima habanje bude sto manje.

58. Poprecni nagib kolovoza je jednostran, au duzim tunelima moze biti i dvostran. Poprecni nagib kolovoza ne sme biti manji od 1,5% niti veci od 5% (slike 1. i 2.) 59. Debljina kolovozne konstrukcije odreduje se proracunom kao i za vantunelski deo puta.

60. Ivicnjaci kolovoza u tunelu moraju biti izradeni od materijala svetle boje.

72

61. Kolovozne trake u tunelu obelezavaju se na nacin predviden propisima za obelezavanje kolovoznih traka na putevima.

XII. UREDAjI I SAOBRACAJNI ZNACI U TUNELU 62. Radi bezbednog i normalnog odvijanja saobracaja saobracajni znaci, i to: 1) na 500 m ispred ulaza u tunel- znak za tunel; 2) na 350 m ispred ulaza u tunel

- znak

3) na 30 do 50 m ispred ulaza u tunel rastojanje izmedu vozila.

u tunelu postavljaju

se sledeci

za najvecu dozvoljenu brzinu kretanja u tunelu;

- oznaka

za naziv tunela, duzinu tunela i eventualno

U duzim tunelima postavljaju se svetlosni znaci (semafori).

63. Uredaji za merenje koncentracije ugljen-monoksida u tunelu postavljaju se na rastojanju od 100 do 1.000 m, zavisno od duzine tunela. Uredaji za merenje vidljivosti u tunelu postavljaju se na rastojanju od 100 do 500 m. Telefoni se postavljaju u tunelima duzine vece od 500 m. Telefoni se postavljaju u nise na svakih 100 do 300 m, i to na istoj strani tunela. Mesta na kojima su telefoni postavljeni moraju biti vidno oznacena. Uredaji za zastitu od potara postavljaju se u nise na svakih 100 do 500 m, i to', po pravilu, u iste nise u koje su postavljeni telefoni. Ti uredaji se povezuju sa komandnom tablom, tako da se u komandnoj kabini pri podizanju uredaja sa lezista pojavi svetlosni znak Hi zvucni signal.

64. Sva signalna mesta i svi uredaji moraju biti povezani sa komandnom kabinom odnosno sa komandnom tab 10m.

XIII. REKONSTRUKCUA TUNELA 65. Pod rekonstrukcijom tunela, u smislu ovog pravilnika, podrazumeva tunela koja se izvodi radi: 1) obezbedenja veceg svetlog profila;

se rekonstrukcija

2) ojacanja obloge tunela; 3) izrade hidroizolacije; 4) izrade kanala za odvodenje voda i kanala za kablove odnosno povecanja profila tib kanala;

73

5) izgradnje prostorija za smestaj postrojenja za provetravanje, komora za prijem veCih kolicina podzemnih voda Hi za smestaj instalacija i uredaja za osvetljavanje tunela.

66. Postojeci tuneli se rekonstruisu prema posebnom projektu, a u skladu sa propisima 0 bezbednosti drumskog saobracaja.

67. Radovi na rekonstrukciji postojeCih tunela izvode se pod uslovom da je izgradena podgrada u tunelu koja moze da primi brdski pritisak, kao i pod uslovom da je ogranicena brzina kretanja vozila. Najmanji razmak izmedu podgrade i tovarnog profila odreduje se projektom, zavisno od toga da li je tunel u pravoj Hi u krivini.

XlV. GRADENJE

TUNELA

68. Izbor metode gradenja tunela zavisi od geotehnickih karakteristika terena, velicine i oblika tunelskog profila, visine nadsloja, duzine tunela i zone seizmicnosti.

69. Oblaganje razradenih delova tunelskih profila mora se uskladiti sa porastom i trajanjem brdskog pritiska, sa povecanjem dubine rastresene zone, kao i sa usvojenom metodom gradenja.

70. Prilikom izbijanja tunela dopusteno je odstupanje cevi tunela od osovine i nivelete prema sledecoj tablici 2: Tablica 2. Dopustena odstupanja

cevi tunela od osovine i nivelete

Faza rada

Po osovini (mm)

lzbijanje

:1:60 JL

Betoniranje

.

:I:30

Po niveleti (mm) :l:23JL :1:20

gde je L - duzina tunela izrazena u kilometrima.

xv. INVESTICIONA TEHNICKA DOKUMENTACUA 71. Investiciona tehnicka dokumentacija za tunele izraduje se u vidu idejnog projekta i glavnog projekta.

74

.

72. Idejni projekt sadrzi narocito: 1) uzduzni profil tunela u pogodnoj razmeri, sa osnovnim elementima osovine trase i visinskim kotama terena i nivelete duz celog tunela; 2) situacioni plan trase u pogodnoj razmeri, sa ucrtanom osovinom trase, polozajem ulaza i izlaza tunela i eventualno ventilacionih okana; 3) prognozni geoloski profil tunela, sa karaketristicnim poprecnim geoloskim profilima; 4) geotehnicki izvestaj, sa opisim geoloskog sastava, tektonskih i hidrogeoloskih geotehnickih karakteristika stena tunela i prognozu brdskih pritisaka; 5) tipove poprecnih profila sa njihovim rasporedom u uzduZnom profilu;

uslova,

6) idejno resenje hidroizolacije; 7) idejno resenje provetravanja; 8) idejno reSenje uredaja za osvetljavanje i drugih uredaja i postrojenja; 9) raspored zemljanih masa; 10) predmer i predracun radova; 11) tehnicki izvestaj.

73.

.

Glavni projekat treba da sadrzi: 1) detaljni uzduzni profil u pogodnoj razmeri, sa elementima krivina, nagiba, visinskih kota nivelete i terena; 2) situacioni plan trase u pogodnoj razmeri, sa polofajem osovine tunela, ulaza i izlaza tunela, ventilacionih okana, stalnih tacaka, kao i drugih elemenata trase; 3) prognozni geoloski profil tunela u pogodnoj razmeri sa karakteristicnim poprecnim geoloskim profilima; 4) rezuItate svih geoistraznih radova i ispitivanja; 5) detaljni geotehnicki izvestaj; 6) raspored tipova obloga tunela; 7) detaljne crteze obloga tunela sa statickim ispitivanjem stabilnosti; 8) polozaj sklonista i nisa; 9) projekte ventilacije tunela; 10) projekte osvetljenja i drugih uredaja i postrojenja; 11) detalje hidroizolacije tunela; 12) projekte ulaza i izlaza tunela i svih gradevinskih eksploataciju;

objekata

13) elaborat triangulacije, po potrebi; 14) predlog metode gradenja tunela, s obrazlozenjem; 15) predmet i predracun radova, sa tehnickim uslovima za gradenje; 16) tehnicki izvestaj.

vezanih za njegovu

75

XVI. TEHNICKI PREGLED TUNELA I PRUEM RADOVA 74. Tehnicki pregled tunela vrsi se prema vazeCim propisima koji se odnose na tehnicki pregled i prijem gradevinskih objekata, ako ovim pravilnikom nije drukcije odredeno.

75. Tehnickim pregledom tunela utvrduje se da su ispravno izvedeni narocito: niveleta, osovina, svetli profit tunela, odvodnjavanje, hidroizolacija, gornji stroj puta, ulaz u tunel i izlaz iz tunela, ventilacioni uredaji, uredaji za osvetljavanje i drugi uredaji i saobracajni znacl.

76. Za tehnicki pregled tunela i prijem radova, investitor odnosno izvodac radova duzan je da sredi investicionu tehnicku dokumentaciju na osnovu koje je izgraden tune!. Investiciona tehnicka dokumentacija mora biti sredena tako da ona, prilikom tehnickog pregleda tunela, kao i u toku njegove eksploatacije, moze da pruzi sve podatke 0 izgradnji tunela.

XVII. PRELAZNA I ZA VRSNA ODREDBA 77. Gradenje tunela zapoceto pre dana stupanja na snagu ovog pravilnika nastavice se prema investicionoj tehnickoj dokumentaciji na osnovu koje je gradenje tunela poceto.

78. Ovaj pravilnik stupa na snagu po isteku devedeset dana od dana njegovog objavljivanja u "Sluzbenom listu SFRJ". Br. 656/5 9. avgusta 1973. godine Beograd Savezni sekretar za saobracaj i veze, Blagoj Popov, s.r.

PRA VILNIK 0 TEHNICKIM NORMATIVIMA ZA POVRSINSKU EKSPLOATACIJU LEZISTA MINERALNIH SIROVINA I. OSNOVNE ODREDBE 1. Ovim pravilnikom propisuju se tehnicki normativi za povrsinsku eksploataciju lezista mineralnih sirovina (ugalj, metalne i nemetalne mineralne sirovine i bituminozni skriljci),i to za: a) otvaranje, pripremu i povrsinsku eksploataciju lezista; b) pomocne radove; v) osnovne i pomocne masine i postrojenja koji se koriste pri povrsinskoj eksploataciji; g) zastitu od pozara.

2. Pod povrsinskom eksploatacijom, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju kopanje (ripovanje), utovar (drobljenje), transport i odlaganje stenskih masa.

se busenje,

3. Ako se podrucje povrsinskog kopa nalazi iznad mesta stare podzemne eksploatacije, Cime bi se mogla ugroziti sigumost radnika i postrojenja na povrsinskom kopu, povrsinska eksploatacija moze se vrsiti sarno pod uslovom da su preduzete mere za otkrivanje mesta stare eksploatacije i za otklanjanje opasnosti za normalan rad na povrsinskom kopu, kao sto su predvrtavanje, geofizicke metode za utvrdivanje supljih prostora, zapunjavanje supljih prostora i drugo, prema specificnim uslovima.

4. Pri istovremenoj podzemnoj i povrsinskoj eksploataciji istog leziSta mineralnih sirovina moraju se predvideti mere za sprecavanje opasnosti od zarusavanja i sleganja terena.

5. Sva udubljenja na na povrsinskom kopu, dublja od 1,25 m i sa kosinama od 50° i vise, nastala usled sleganja masa Hi od rudarskih radova, moraju biti zatrpana ili ogradena i obelezena tablama sa citkim i trajnim natpisima upozorenja.

77

6. Na dovoljnoj udaljenosti ad gomje ivice povrsinskog kopa i ad donje ivice spoljnjeg odlagalgta u radu moraju se izgraditi sigumosne prepreke (ograda, jarak, zemljani nasip) ili postaviti table sa upozorenjem i zabranom prilaza povrsinskom kopu, odnosno spoljnjem odlagalistu. Putevi koje je presekao povrsinski kop moraju biti zatvoreni sigumom preprekom (branik, nasip i dr.), na bezbednoj udaljenosti od gomje ivice povdinskog kopa.

7. Na prilazima objektima rudnika i na postrojenjima moraju se postaviti table sa vidljivo ispisanim tekstom 0 zabrani prilaza.

8. MaSinama i uredajima na povrsinskim kopovima smeju rukovati sarno lica koja su za to osposobljena.

II. BU8ENJE MINSKIH BU80TINA 9. Za minerske radove na povrsinskim kopovima koriste se minske busotine. Minske busotine mogu biti vertikalne, kose (paralelne nagibu etafe) i horizontalne, busaCim cekiCima ili busaCim gamiturama.

sa

10. Busace garniture u procesu busenja minskih busotina moraju biti postavljene na ociscenu povrsinu u horizontalan i stabilan polofaj. Ako prema tehnickim karakteristikama busace garniture mogu raditi pod nagibom, one se moraju postaviti u stabilan polozaj. Ako je nagib terena veCi od nagiba koji obezbeduje stabilnost busace garniture, potrebna stabilnost mora se osigurati na odgovarajuci nacin. 11. Ako je pri busenju prvog reda minskih busotina busaca gamitura postavljena normalno na ivicu etaze, uredaj za transport mora se postaviti u takav polozaj da se gamitura u slucaju samoukljucenja krece od ivice etaZe.

12. Ako busaca garnitura ne radi, mora se skloniti na sigumo mesto koje nije podlozno klizanju i koje nije ugrozeno od obrusavanja stena.

13. Busaca garnitura sa sistemima sa komprimiranim imati uredaj za skupljanje prasine.

vazduhom za ciscenje busotina mora

14. BusaCi pribor (busace sipke, spojke i dr.) mora biti slozen na odgovarajuca postolja koja onemogucuju direktan kontakt sa blatom i prasinom i koja ne mogu da padnu.

78

Pri nastavljanju busaCih sipki spojevi se moraju podmazivati odgovarajuCim mazivima. Pri vadenju busaCih sipki deo kolone koji ostaje u minskoj busotini mora se priddavati specijalnim alatom.

15. Za vreme rada busace garniture i za vreme spustanja i dizanja katarke busace garniture zabranjeno je kretanje Ijudi u zoni dejstva busace garniture, izuzev rukovaoca i njegovih pomocnika koji se moraju nalaziti izvan domasaja katarke, odnosno od strane katarke.

16. Pre pocetka rada mora se: proveriti ispravnost svih vitalnih uredaja na busacoj garnituri, podmazati sva mesta za koja je to odredeno uputstvom 0 odrzavanju busace garniture i obezbediti potreban busaCi pribor. Ako je vreme hladno, iz vazdusnog kondenzovana voda.

sistema garniture mora se povremeno

ispustati

17. Busace garniture Ciji su granicni uredaji i uredaji za kocenje neispravni ne smeju se koristiti.

18. Ako za busenje, kao i za manipulaciju i transport, busace garniture koriste elektri~nu energiju, kabl za napajanje elektricnom energijom mora se zastititi od ostecenja.

19. Za rad pri smanjenoj vidljivosti (noc, magla i s1.) busaca garnitura mora imati osvetljenje.

20.

Ako se busacom garniturom ili busaCim cekicem busi u blizini ivice etaze (zastitna sirin&: ili na stepenicama u kosini etaze, mora postojati osiguranje od pada garniture.

III. ODVODNJA VANJE LEZISTA I KOPA

21. LeziSta mineralnih sirovina na kojima ce se vrsiti povrsinska eksploatacija istrazena radi utvrdivanja da Ii postoje podzemne vode.

moraju bid

22. Na leziStima mineralnih sirovina na kojima je prilikom istraznog busenja utvrdeno postoje podzemne vode, moraju se izvrsiti hidrogeoloski radovi, kojima ce se definisati: struktura, prostiranje, izdasnost i hidraulicne veze vodonosnih slojeva sa vodonosni tokovima i kolektorima van ogranicenog eksploatacionog podrucja.

23. Pre otvaranja povrsinskog kopa moraju se utvrditi podaci 0 visini, intenzitetu i trajanj atmosferskih padavina.

79

24.

.

Sa lezista mineralnih sirovina koje ce se eksploatisati povrsinskim kopom moraju se, pre otpocinjanja radova, regulisati recni tokovi i isusiti akumulacije, ako postoje.

25. Otvaranje povrsinskog kopa cije je leziste zavodnjeno moze poceti tek posto se smanji nivo podzemne vode u zoni prostorije otvaranja i posto se obezbedi koeficijent sigurnosti (1,3) kosine prostorije otvaranja.

26. Lizista mineralnih sirovina Cije podzemne vode imaju hidraulicnu vezu sa podzemnim ili povrsinskim vodama koje su izvan granica povrsinskog kopa moraju biti zasticena tako da ne postoji mogucnost prodora tih voda u kop.

27. Odvodnjavanje povrsinskog kopa mora prethoditi radovima na eksploataciji, obezbedili uslovi za normalan rad.

da bi se

28. Efekti odvodnjavanja lezista rnineralnih sirovina moraju se neprekidno pratiti osmatranjem i snimanjem nivoa vode.

29. Podzemne vode koje se crpe iz lezista mineralnih sirovina moraju se odvoditi van povrsinskog kopa ili u glavni vodosabirnik, pomocu odgovarajuCih kanala ili cevovoda.

30. Povrsinski kop mora biti zasticen kanalima od prodora voda nastalih usled atmosferskih padavina na slivnim podrucjima koja gravitiraju na kopu. V oda iz zastitnih kanala mora biti odvedena van radnog podrucja kopa.

31. Atmosferske padavine na radno podrucje kopa moraju se kontrolisano odvoditi do etaznih vodosabimika ili centralnog vodosabimika.

32. Polozaj i raspored kanala, jarkova i cevovoda za odvodenje vode, kao i velicina njihovog poprecnog preseka i padovi, moraju biti proracunati na maksimalan pritok voda nastalih usled bujica i provalnih kisa u slivnom podrucju.

33. Svi vodozastitni objekti i objekti za odvod voda, kako na povrsini (oko kopa) tako i u kopu, moraju biti ispravni. . Pumpno postrojenje i odvodne cevi na povrsinskom kopu moraju biti zasticeni od mraza.

80

34. Usca okana, potkopa, niskopa, istraznih objekata, busenih bunara i drugih podzemnih objekata za odvodnjavanje moraju biti zasticena od prodora povrsinskih voda, a prolazi i prilazi pumpnim postrojenjima moraju biti bezbedni i redovno provetravani.

35. Glavni vodosabimik povrsinskog kopa.

mora biti dimenzionisan

tako da je nemoguce potapanje radimta

PriIiv povrsinskih voda sa slivnih povrsina koje gravitiraju ka otk;opnom prostoru racuna se najmanje za 50. godisnji protekli period. Kao privremen vodosabimik moze se smatrati najnizi prostor povrsinskog kopa ako se u tom prostoru ne nalazi tesko pokretna oprema i druge vaZne instalacije i ako se na vBim etazama nalaze dovoljne rezerve otkrivene mineralne sirovine koje omogucavaju normalnu proizvodnju i u periodu formiranja privremenog vodosabimika. Prilikom dimenzionisanja vodosabimika mora se uzeti u obzir osmocasovni priIiv vode.

36. Glavno crpno postrojenje mora imati najmanje jedan rezervni crpni agregat. Ako se glavno crpno postrojenje sastoji od veeeg broja agregata, kapacitet rezervnih agregata mora iznositi najmanje 30% od maksimalno potrebnog kapaciteta postrojenja. 37. Zavodnjeno tlo na kome je predvideno odlaganje mora se pre pocetka odlaganja ocediti. Nivo podzemne vode na tlu odlagaIista mora biti ispod nivoa kontakta najnize etaze odlagaIista i tla.

38. OdlagaIiste mora biti zasticeno od prodora povrsinskih voda i atmosferskih padavina koje se sIivaju s podrucja van odlagalista. OdlagaIiste se mora odvodnjavati.

39. Svi tehnicki objekti koji pripadaju povrSinskom kopu moraju biti zasticeni od prodora povrsinskih voda.

40. Vode koje se odstranjuju iz povrsinskog kopa ili iz okna za odvodnjavanje prethodno ispitati da bi se ustanovilo da Ii sadrze stetne primese.

moraju se

IV. PROVETRA VANJE KOPA 41. Na svim mestima na kojima se zadrzavaju ili prolaze ljudi mora biti obezbedeno takvo provetravanje da sadrzina kiseonika u vazduhu ne bude manja od 20 zapreminskih procenata.

81

42. Prilikom izgradnje objekata na eksploatacionom polju povrsinskog kopa (kao sto su objekti za drobilicna postrojenja, separacije, aglomeracije, toplane i s1.) koji emituju u atmosferu prasinu i stetne gasove, mora se voditi racuna 0 tome da u odnosu na povrSinski kop oni budu postavljeni u suprotnom poloZaju od preovladajuceg smera vetra u tom podrucju.

43.

.

Radi najveceg moguceg prirodnog provetravanja povrsinskih kopova i sprecavanja stvaranja zone zastoja vetra, razvoj i eksploatacija etafa povrsinskih kopova moraju biti ravnomemi.

44. Na povrsinskim kopovima sa izvorima stetnih gasova (automobilski transport, minerski radovi, pozari i s1.) moraju se uzimati uzorci vazduha radi odredivanja sadrfaja stetnih gasova, i to najmanje dva puta godisnje (u zimskom i letnjem periodu), kao i posle svake promene tehnoloskog procesa. Uzorci vazduha radi odredivanja sadrZaja stetnih gasova uzimaju se na mestima na kojima se ljudi zadrzavaju ili krecu.

45. Na povrsinskim kopovima sa izvorima praSine, na svim radnim mestima, moraju se najmanje dva puta godisnje uzimati uzorci vazduha radi odredivanja prisustva prasine.

46. Ako se ispitivanjem utvrdi da je koncentracija stetnih gasova i agresivne praSine veca od maksimalno dopustene koncentracije, rad na povrsinskom kopu mora se obustaviti dok se koncentracija ne svede u dozvoljene granice.

47. Na povrsinskim kopovima na kojima je utvrdeno da je koncentracija stetnih gasova i prasine veca od maksimalno dopustene koncentracije moraju se na mestima na kojima se oni emituju u atmosferu povrsinskog kopa koristiti sredstva za njihovo suzbijanje. Ako se primenom tih sredstava ne smanji koncentracija stetnih gasova i prasine do maksimalno dozvoljene koncentracije, kabine bagera, mehanickih utovaraca, kamiona, busacih gamitura i druge mehanizacije moraju se izolovati i u njih se mora dovesti preciSceni vazduh. Ako se i posle tih mera koncentracija stetnih gasova i prasine ne smanji do dozvoljene granice, rad na tim mestima se mora obustaviti.

48. Ispravnost i efikasnost sredstava i opreme za suzbijanje stetnih gasova i prasine moraju se redovno kontrolisati.

49. Da bi se smanjilo talozenje prasine na etamim putevima, u susnom periodu, transportni putevi moraju se polivati vodom ili drugim sredstvima za vezivanje prasine.

82

50. Oprema za rad pri cijem se koriscenju stvara i izdvaja stetna prasina mora biti snabdevena uredajem za odstranjivanje te prasine. Uredaji za odstranjivanje prasine na opremi za rad moraju biti vezani za vlastiti ili centralni sistem ventilacije. Odsisne kape i uredaji za odstranjivanje prasine (otprasivaci) ne smeju oteZavati koriscenje opreme za rad i moraju biti izvedeni tako da se mogu ski dati radi ciscenja, podmazivanjai opravke. Sistem za otprasivanje u sklopu opreme za rad mora biti povezan sa uredajem za pustanjeu pogon tako da se oprema za cad mOle staviti u pogon uz istovremeno delovanje sistema za odvodenje praSine.

51. Kad su u pitanju drobilicna postrojenja, na utovamo-istovarnim mestima, mestima presipanja iskopane mase iz transportera u transporter, u zatvorenoj prostoriji i prilikom klasiranja, punjenja Hi nekog slicnog tretiranja mineralne sirovine i otkrivke, mesta izdvajanja prasine moraju biti izolovana od atmosfere odsisnim kapama.

52. Pri rucnom odabiranju mineralne sirovine na transporterima u susnom periodu mOle se sirovina orosavati vodom ili se mogu koristiti druga sredstva za suzbijanje prasine.

53. Ako je pri uskladistenju rastresitih materijala na otvorenom prostoru koncentracija stetn prasine veca od maksimalno dozvoljene koncentracije, moraju se preduzeti mere smanjenje prasine - prskanje vodom ili nekim drugim sredstvom.

54. U dubinskim delovima povrsinskih kopova, mehanizacija sa motorima sa unutrasnj' sagorevanjem mOle se primenjivati sarno ako je snabdevena precistacem stetnih gasova.

55. Ako se na povrsinskom kopu utvrdi da je koncentracija stetnih gasova veca od dozvoljen koncentracije i da se ona ne mOle smanjiti prirodnim putem (provetravanjem), mora uvesti vestacko provetravanje kopa.

V. OSVETLJENJE

56. Sva mesta rada na povrsinskom kopu i mehanizacija moraju biti osvetljeni. Jacina osvetljenosti, zavisno od podrucja i vrste rada, navedene su u tabeli be. 1.

83

Tabela br. 1. Najmanja Redni broj

Podrucja i vrste rada

1

2

1

Mesto rada maSina (osvetljenost mora biti rasprostranjena na svim mestima po visini i dubini rada maSine)

2

Mesta rucnog rada

3

osvetljenost \\1.)

PovrSina u kojoj se nonnira osvetljenost 4

3 5

horizontalna

10

vertikalna

5

horizontalna

10

vertikalna

Mesta istovara iskopane mase iz kamiona (osvetljenost se obezbeduje na nivou osvet1jene povrSine)

3

horizontalna

4

Mesta rada buldoZera

10

5

Podrucje busenja i rniniranja

10

6

Kabina maSina (na visini 0,8 mod poda)

30

horizontalna

7

Jalovi~te, u podrucju izvodenja radova

5

horizontalna

8

Pe~acke staze izmedu etaZa i pe~acki putevi

nivo povr~ine

gusenica ili tockova vertikalna horizontalna

1

horizontalna

2

horizontalna

10

vertikalna

9

Stanica za snabdevanje gorivom

10

Mesta deponovanja rude i koncentrata

5

horizontalna

11

Transporteri na mestima IUcnog odabiranja rude

50

transportera

Lestve na prelaz sa etaZe na etazu

3

12

VI. STABILNOST KOSINA POVRSINSKOG KOPA I ODLAGALISTA 57. LeziSta mineralnih sirovina koje ce se eksploatisati povrsinskim kopom moraju biti prethodno istrazena u pogledu geomehanickih i hidrogeoloskih karakteristika stenskih masa

1korisne

sirovine.

58. Pre otvaranja povrsinskog kopa mora se proveriti geomehanicka stabilnost za kosine objekata otvarapja kopa, radne i zavrsne kosine kopa, radne i zavrsne kosine odlagalista i . nosivosti podloge odlagalista. Broj profila na kojima se mora proveriti stabilnost mora biti usaglasen sa promenama strukture materijala, nagiba slojeva i zavodnjenosti, kao i sa bitnijim promenama geomehanickih karakteristika tla.

~

84

59. Duz projektovane ose prostorije otvaranja kopa tlo mora biti detaljno ispitano dovoljnim brojem geomehanickih istraZnih radova. Stepen pouzdanosti pojedinih parametara mora iznositi najmanje 75% (cvrstoca smicanja),

60. Prilikom rekonstrukcije povrsinskog kopa ili izmene tehnologije otkopavanja mora se ponovo proveriti geomehanicka stabilnost za sve promene u odnosu na otvaranje kopa. 61. Svi proracuni stabilnosti i nosivosti na kopu i odlagaliStu moraju se izvoditi sa racunskim parametrima koji su proistekli iz detaljne analize prirodnih uslova radne sredine. Ocena kriterijuma faktora sigumosti mora se zasnivati na poznavanju stepena istrazenosti, stepena pouzdanosti racunskih parametara i karakteristika tehnoloskog procesa eksploatacije (kontinualne, diskontinualne Hi kombinovane metode otkopavanja, transpor:toanja i odlaganja).

Pri tom se ocenjuju i usvajaju parcijalni i ostri koeficijenti sigurnosti F, prema tabelama br. 2,3,4 i 5.

Za proracun nosivosti, loma podloge, opterecenja i stabilnosti radnih i zavrsnih kosina u mekim stenama koriste se vrednosti parcijalnih koeficijenata sigumosti, prema tabeli br. 2. Tabela br. 2. Pokazate1j

Kreficijent

sigumosti

Trenje (tg
1,2 do 1,8

Kohezija

2,0 do 3,0

(c
Trenje i kohezija

1,5 do 2,5

ZemI jani pritisak

1,0 do 1,5

StatiCko optereeenje

1,0 do 1,05

Dinamicki

1,2do

efekat trenja (tg
F

1,4

Za proracun stabilnosti pojedinacnih kosina, sistema kosina i zavrsnih kosina u mekim stenama na kopu koriste se vrednosti koeficijenta F prema tabeli br. 3. Tabela hr. 3 Kreficijent sigumosti F

Pokazate1j Radne kosine koje se menjaju najmanje jednom meseeno

1,0 do 1,1

Radne kosine na kojima se kreee mehanizacija

1,1 do 1,15

Sistem radnih kosina kad radi mehanizacija

i transport

i kad se vrSi transport

1,15 do 1,20

Kosine koje imaju duZi vek trajanja, boCne i zavrSne kosine Useci otvaranja

u zavisnosti

od slorenosti

geoloskih

1,30

uslova i tehnologije

Radne etare, pri pre1azu preko zona starih radova i drugih podzemnih

otkopavanja

prostorija

1,1 do 1,5 1,20 do 1,50

85

Za proracun stabilnosti pojedinacnih kosina, sistema kosina i zavrsnih kosina za meke stene na odlagalistu koriste se vrednosti koeficijenta sigumosti F, prema tabeli br. 4. Tabela br. 4 Pokazatelj

Koeficijent sigumosti F

a) Radne kosine i sistemi kosina U nevezanim i meSovitim mekim stenama sa statickim optereeenjem

1,0 do 1,05

U meSovitim mekim stenama sa statickim optereeenjem i uzimajuCi u obzir koheziju

1,05 do 1,10

U nevezanim stenama sa dinamicnim optereeenjem i uzimajuCi u obzir (tg
1,10

U nevezanim i meSovitim mekim stenama sa dinamickim opterecenjem i uzimajuCi u obzir tg
1,15

U meSovitim vezanim mekim stenama sa dinamickim optereeenjem i uzimajuCi u obzir tg
1,20 do 1,25

b) Zavrsne kosine Pojedinacne kosine, ako se na povrsinskom kopu radi

1,05

Pojedinacne kosine, ako se viSe ne odlaZe jalovina

1,20

Sistemi kosina i zavrSne kosine, ako je povrsinski kop van pogona

1,30

ZavrSne kosine, ako je podloga pod nagibom veeim od ifJ

1,50

Za proracun stabilnosti pojedinacnih radnih kosina, sistema kosina i zavrsnih kosin a za cvrste stene na povrsinskim kopovima i odlagalistima koriste se vrednosti koeficijenta sigumosti F prema tabeli br. 5. Tabela br. 5 Pokazatelj

Koeticijent sigumosti F

a) Za kop Radne kosine pacijalnih etaza

1,0 do 1,05

Radne kosine sistema etaza

1,05 do 1,10

Sistem radnih etaza sa transportnim putevima

1,15 do 1,20

ZavrSne kosine kopa

1,30 do 1,50

b) Za odlagaliste Radne kosine parcijalnih etaza

1,05 do 1,10

Radne kosine parcijalnih etaza i sistema kosina

1,10 do 1,15

Zavrsne kosine odlagalista

1,30 do 1,50

Lorn podloge i klizanje po podlozi

1,50 do 2,00

86

STABILNOST

RADNIH

I ZA VRSNIH

KOSINA

ETAZE

62. Radne kosine etaza moraju biti izradene sa nagibima koji obezbeduju kratkorocnu stabilnost. Koeficijent sigurnosti ceone ili bocne radne kosine odreduje se prema kriterijumima utvrdenim za takvu vrstu kosine, prema tabelama br. 2 i 3 ovog pravilnika.

63. Ako se otkopnom mehanizacijom ne moze izradivati kosina sa nagibom koji obezbeduje koeficijente sigurnosti, mora se smanjiti visina etaze, tako da otkopna mehanizacija radi sa ogranicenim uglom nagiba ili sa nagibom koji obezbeduje utvrdeni koeficijent sigurnosti.

64. Otkopna mehanizacija kojom se vrsi otkopavanje u dubinskom radu mora se pri radu nalaziti na odstojanju od gornje ivice kosine koje obezbeduje njenu sigurnost. Odstojanje otkopne mehanizacije od gornje ivice etaze mora se proracunati na osnovu geomehanickih karakteristika materijala etaze i dinamickog opterecenja mehanizacije i mora se nalaziti van zone moguceg obrusavanja, sa potrebnim koeficijentom sigurnosti, prema tabeli br. 2. ovog pravilnika.

65. Transportna sredstva i putevi pokretnih transportnih sredstava i pomocne mehanizacije na etamoj ravni moraju biti locirani van zone zarusavanja etazne kosine.

66. Zavrsna kosina etaze izraduje se na bocnim granicama (stranama) povrsinskog kopa i predstavlja ceonu kosinu pri radu u bloku, odnosno bocnu kosinu pri radu u frontu. Ako se etaznim ravnima zavrsne kosine vrsi transport otkopanih masa ili meh~mizacije, koeficijent sigurnosti zavrsne radne kosine mora biti izracunat prema tabeli br. 2 ovog . pravilnika. STABILNOST

RADNIH

I ZA VRSNIH KOSINA

KOPA

67. Radna kosina nalazi se na radnoj povrsini kopa. Nagib ove kosine meri se nagibom zamisljene ravni (linije), povucene od podnozja najnize etaze do gomje ivice najvise etaze. Koeficijent stabilnosti ove kosine mora biti u skladu sa podacima iz tabele br. 3 ovog pra vilnika. Nagib radne kosine posebno se proverava za mineralnu sirovinu, a posebno za otkrivku. Za sve promene u strukturi i geomehanickim karakteristikama materijala moraju se odrediti odgovarajuCi nagibi radnih kosina.

87

68. Ako je neka od etaznih ravni znatno sira od ostalih, mora se proveravati stabilnost parcijalne radne kosine etaze iznad i ispod te ravni. Koeficijent stabilnosti tih parcijalnih radnih kosina mora iznositi najmanje 1,3 (van izracunatih parametara).

69. Nagib radne kosine mora se kontrolisati svakih sest meseci. Na povrsinskim kopovima cije tlo ima male vrednosti uglova unutrasnjeg trenja i kohezije nagibi radnih kosina moraju se kontrolisati jednom u tri meseca.

70. Zavrsne kosine nalaze se na stranama povrsinskog kopa na kojima se ne izvode radovi. Nagib tih kosina meri se nagibom zamisljene ravni (linije) povucene od podnozja najnize etaze do gornje ivice najvise etaze. Kad su u pitanju povrsinski kopovi na kojima se vrsi eksploatacija mineralne sirovine cija se geo~nehanicke karakteristike znatno razlikuju od jalovinskih naslaga, nagib kosine meri se sarno od podnozja najnize etaze u jalovinskim naslagama, i to sarno ako se mineralne sirovine pruzaju u pravcu zavrsne kosine. Ako u zavrsnoj kosini ostaje znatno oslabljeni deo otkopa mineralne sirovine ili se otkopavanje vrsi od podinskih serija cije su geomehanicke karakteristike slicne povrsinskim, nagib zavrsne kosine meri se od podnozja najnize etaze u kopu. Koeficijent stabilnosti zavrsne kosine mora biti u skladu sa vrednostima iz tabe1e br. 4. ovog pravilnika.

71. U toku eksploatacije, pre formiranja zavrsne kosine, dopunskim istraznim radovima na otvorenim etazama mora se povecati pouzdanost geotehnickih parametara na 90% i proveriti stabilnost zavrsne kosine.

72. Nagibi zavrsne kosine kopa moraju se proveravati najmanje jedanput u toku sest meseci.

73. Sve zavrsne kosine moraju se na odgovarajuci nacin (npr. kanalima) zastititi od dejstva povrsinskih i podzemnih voda radi sprecavanja njihovog uticaja na stabilnost kosina.

74. Za proracun stabilnosti etaze u cvrstoj steni mora se izvrsiti potreban obim geomehanickog ispitivanja. Na uzorcima za geomehanicko ispitivanje potrebno je utvrditi fizicke, mehanicke i tehnicke osobine stenske mase i njihovih diskontinuiteta. Za dimenzionisanje kosine koriste se parametri cvrstoce stene, uzimajuCi u obzir stepen ispucalosti, diskontinuitet i dinamicki efekat usled miniranja.

88

75. Za pravilnu ocenu stabilnosti mora se utvrditi struktura stenske mase. Ako su strukture ispucale, moraju se ispitati pravci pukotina i njihova zavodnjenost. Ako su strukture slojevite, moraju se utvrditi polozaj, nagib i geomehanicke slojeva.

osobine

76. Koeficijenti sigumosti etame kosine, sistema kosina i zavrsnih kosina u cvrstoj stenskoj masi moraju odgovarati vrednostima-u tabeli br. 5 ovog pravilnika. 77. Od momenta pojave deformacija kosine se moraju vizuelno i instrumentalno osmatrati. Za svaku konkretnu situaciju mora se saciniti program organizovanog deformacija kosina.

osmatranja pojave

STABILNOST ODLAGALISTA

78. Visina, dubina i nagib odlagalista moraju biti u skladu sa parametrima koji su odredeni geomehanickim proracunom stabilnosti. 79. Na osnovu geomehanickih i hidrogeoloskih karakteristika podloge na koju ce se odlagati mase i karakteristika tih masa, mora se proveriti lorn podloge pod opterecenjem odlozenih masa, izvrsiti geostaticki proracun stabilnosti kosina projektovanog odlagalista, proracunati dozvoljeno opterecenje za mehanizaciju i odrediti minimalno odstojanje odlagalisne mehanizacije od ivice kosine odlagalista.

80. Koeficijenti sigumosti radnih kosina etaze odlagalista i sistema radnih i zavrsnih kosina odlagalista moraju odgovarati vrednostima u tabeli br. 4 ovog pravilnika.

81. Ako je neophodno odloziti mase na tlo sa veCim opterecenjem od proracunatog do loma podloge, moraju se izvrsiti radovi radi povecanja nosivosti podloge do potrebne velicine (smanjenje nivoa podzemne vode u podlozi, podizanje odlagalista i dr.). 82. Ako je tlo na kome se odlazu mase zavodnjeno i podzemna voda se nalazi pod pritiskom, pre pocetka odlaganja mora se sniziti pritisak podzemne vode do velicine koja sprecava prodiranje vode u odlozene mase. Radi stabilnosti kosina najnize etaze odlagaliSta, nivo podzemne vode mora biti ispod kontakta odlozenih masa i podloge.

89

83.

.

Nozica odlagalista mora biti zasticena od povrsinskih voda. Planumi odlagalista moraju se redovno odvodnjavati od atmosferskih voda.

84. Nagib radne kosine odlagalista mora se proveravati najmanje dva puta godisnje.

85. Ako se etama ravan izuzetno optereti, kao i ako se pojavi deformacija, mora se izvrsiti kontrola stabilnosti te ravni.

86. Ako se u podnozju potencijalnog uticaja deformacija nalaze vazniji objekti, moraju se preduzeti posebne mere sigurnosti, organizovati vizuelna i instrumentalna osmatranja i preduzeti niere saniranja.

87. Za saniranje kliziSta neophodno je utvrditi: 1) geoloske profile, sa podelom na slojeve;

2) opterecenja koja dejstvuju u trenutku obrusavanja i trajanje tih opterecenja; 3) kOQstukcije povrsine loma i eventualno njenu podelu na slobodne i determinisane delove; 4) otpornost tla na smicanje uzduz povrsine loma i odgovarajucih slojeva iza te povrsine; 5) druge faktore koji bi mogli da uticu na promenu opterecenja i obrusavanja, kao sto su sufozija, termicki faktori, padavine itd.

VII. OTKOPA VANJE, UTOV AR I ODLAGANJE MEHANIZOV ANO OTKOPA VANJE OTKRIVKE

88. Otkopavanje otkrivke moze se vrsiti sarno po tehnoloskoj semi, koja mora da sadrZi sledece elemente: 1) visinu (dubinu) etaze; 2) sirinu bloka; 3) polozaj bagera (utovarivaca) u bloku u odnosu na transportno sredstvo i radnu kosinu; 4) tehnologiju izrade bocne i ceone kosine; 5) tehnologiju utovara u transportno sredstvo; 6) rad.J:1ipolofaj transportnog sredstva; 7) niveletu etafe.

.

90

89. Visina etaze mora biti prilagodena tehnickim karakteristikama sredine.

masina i uslovima radne

90. Ako se bocne i ceone radne kosine etaze ne mogu potpuno podesiti prema uslovima radne sredine, tehnoloska serna mora se prilagoditi datim uslovima, smanjivanjemvisine i dubine etaze i sirine bloka.

91. Sirina etame ravni zavisi od geomehanickih osobina materijala, nagiba etaze i primenjene mehanizacije za otvaranje, otkopavanje, utovar i prevoz.

92. Etaze se ne smeju potkopavati. UTOV AR OTKRIVKE

U TRANSPORTNA

SREDSTV A

A) UTOV AR U KAMIONE

93. Za utovar u kamione mora se izraditi tehnoloska serna, koja mora da sadrZi sledece elemente: 1) trasu za dolazak kamiona za utovar; 2) naCin manevrisanja i izmene kamiona na mestu utovara; 3) polozaj kamiona, odnosno utovarivaca u odnosu na bager pri utovaru; 4) putanju okretanja kamiona i katarke bagera sa punom i praznom kasikom; 5) visinu pramjenja kasike.

94. Za utovar u kamione mora se obezbediti signalizacija za rad utovarnih masina i kamiona.

95. Pri mehanizovanom utovaru u kamione rastojanje izmedu kamiona i utovamih sredstava mora ~iti takvo da se obezbedi ravnomeran utovar materijala. Utovar u kamione mora se vrsiti sa bocne ili zadnje strane kamiona.

96. Kamion se ne sme preopteretiti preko dozvoljene granice nosivosti. B) UTOV AR U V AGONE

97. Za utovar u vagone mora se izraditi tehnoloska serna, koja mora da sadrZi sledece elemente: 1) najmanje odstupanje ose koloseka od ivice kosine etaZe;

91

2) najmanje i najvece odstojanje ose koloseka u odnosu na utovarno sredstvo; 3) redosled i naCin utovara vagona; 4) visinu praznjenja. 98. Za utovar u vagone mora se izraditi uputstvo, koje mora da sadrZi: 1) signalizaciju i signale za postavljanje, pokretanje pri utovaru i zavrsetak utovara vagona, oOOosno voza; 2) naCin i raspored utovara vagona; 3) putanju kretanja utovarnog sredstva u odnosu na lokomotivu voza; 4) polozaj kontaktnog voda u odnosu na utovarna sredstva i voz.

V) UTOV AR NA TRANSPORTER

SA TRAKOM

99. Za utovar bagerima sa kontinuiranim radom, na transportere sa trakom mora se ugraditi uredaj za prijem, usmeravanje materijala i sprecavanje rasipanja. 100. Za utovar masinama sa diskontinuiranim radom, na transportere sa trakom moraju se ugraditi uredaji kojima ce se obezbediti ravnomerno dodavanje materijala na transporter i spreciti rasipanje materijala na utovarnom mestu i dodavanje na transporter vecih komada nego sto je dozvoljeno.

10l. Za utovar na transportere sa trakom mora se predvideti odgovarajuca signalizacija i izraditi uputstvo 0 postupku pri radu.

102. Casovni kapaciteti transportera i bagera moraju biti uskladeni. G) UTOV AR NA KONZOLNE ODLAGACE, I TRANSPORTNE MOSTOVE

SAMOHODNE

TRANSPORTERE

103. Materijal se utovaruje na konzolne odlagace, samohodne transportere i transportne mostove iskljucivo mehanizacijom sa kontinuiranim dejstvom.

104. Casovni kapacitet mehanizacije za odlaganje materijala mora biti uskladen sa kapacitetom otkopne mehanizacije.

105. Za utovar na konzolne odlagace, samohodne transportere i transportne mostove, mora se predvideti odgovarajuca signalizacija i izraditi uputstvo 0 postupku pri radu.

-, 92

ODLAGANJE JALOVINE 106. Jalovina se mora odlagati na odlagalistu koje je za to pripremljeno. Jalovina se moze odlagati kamionima, vagonima, transporterima, prebacivanjem materijala.

odlagacima i direktn'

A) ODLAGANJE JALOVINE KAMIONIMA 107. Za odlaganje jalovine kamionima mora se izrditi uputstvo i tehnoloska serna, koja mora sadrzi sledece elemente: 1) trasu za prilaz kamiona ivici odlagalista; 2) nacin manevrisanja i prainjenja kamiona; 3) granicnu liniju prilaza kamiona ivici odlagalista; 4) putimju za kretanje kamiona posle prafujenja sanduka; 5) nacin i mehanizaciju za planiranje odlagalista.

B) ODLAGANJE JALOVINE VAGONIMA UZ PRIMENU BULDOZERA, BAGERA KASIKARA, BAGERA DREGLAJNA ILl ODLAGACA 108.

Za odlaganje jalovine vagonima mora se izraditi uputstvo i tehnoloska serna, koja mora da

sadrzi sledece elemente:

.

1) polozaj ose koloseka u odnosu na masinu za odlaganje; 2) dimenzije i nacin izrade kanala za prafujenje vagona; 3) nacin prafujenja vagona, tehnologiju prafujenja kanala i odlaganja jalovine; 4) osnovne geometrijske elemente etaze odlagalista; 5) polozaj, vrstu i tehnicke karakteristike masina za odlaganje. V) ODLAGANJE JALOVINE PRIMENOM ODLAGACA SA TRANSPORTNOM TRAKOM, MOSTOV A I TRANSPORTERA SA TRAKOM

109.

Za odlaganje jalovine primenom odlagaca sa transportnom trakom i mostova mora ~e izraditi uputstvo i tehnoloska serna, koja mora da sadrZi sledece elemente: 1) trasu i niveletu transportera i odlagaca sa transportnom trakom; 2) tehnologiju rada na odlagaliStu; 3) osnovne geometrijske elemente etaze odlagalista pri visinskom i dubinskom radu; 4) dimenzije i prijemnu sposobnost odlagalista;

93

5) polo:zaj odlagaca u odnosu na transporter i ivicu planuma etaze odlagaliSta, koji mora biti uskladen s geomehanickim karakteristikama radne sredine i proverenu stabilnost prema geomehanickim karakteristikama odlagalista.

110. Ako se jalovina prevozi transporterima sa trakom direktno do mesta odlaganja, na odlagaliStu se mora izraditi posebna noseca konstrukcija za transporter na kojoj se mora nalaziti i posebna staza za nadzor i regulisanje odlaganja.

G) ODLAGANJE JALOVINE METODOM DIREKTNOG PREBACIV ANJA MASE U OTKOPNI PROSTOR 111. Odlaganje jalovine metodom direktnog prebacivanja mase primenjuje se pri otkopavanju jalovine na etaZi koja se nalazi neposredno iznad krovine mineralne sirovine. U tom slucaju koriste se bageri kasikari, bageri dreglajni, konzolni odlagaCi Hi mostovi.

112. Ako se za rad na otkopavanju, direktnom prebacivanju i odlaganju jalovine koristi bager kasikar, mora se izraditi tehnoloska sema, koja mora da sadrZi sledece elemente: 1) trasu kretanja bagera i niveletu etazne ravni; 2) polozaj trase u odnosu na blok etaze otkopavanja i odlaganja; 3) dimenzije bloka na otkopavanju i odlaganju; 4) naCin rada pri mimoilazenju bag era koji radi na direktnom prebacivanju i bagera koji radi na otkopavanju korisne supstancije.

113. Ako se koristi bager dreglajn za didrektno prebacivanje pri dubinskom, dubinskom i visinskom radu, mora se izraditi odgovarajuca tehnoloska sema.

114. Jalovina se moze odlagati cevovodima

-pneumatski

odnosno

Hi hidraulicno.

Pri odlaganju jalovine materijal iz cevovoda ne sme da prodre u okolinu. Pri pneumatskom odlaganju jalovine mora se redovno kontrolisati temperatura cevovoda. Pri hidraulicnom odlaganju jalovine odlagaliste se mora posebno pripremiti, moraju se ispitati njegova stabilnost i stabilnost terena i obezbediti uslovi da jalovina ili mulj iz odlagalista ne prodru u okolinu Hi vodotoke.

OTKOPA V ANJE KORISNE

SUPSTANCUE

115. Za rad na otkopavanju korisne supstancije mora postojati odgovarajuca tehnoloska sema i radovi se moraju izvoditi u skladu s njom.

94

116. Visina i sirina otkopne etaie moraju se prilagoditi tehnickim karakteristikama uslovima radne sredine.

masina i

117. Ako se bocne i ceone radne kosine etaze ne mogu potpuno podesiti prema uslovima radne sredine, tehnoloska serna se mora prilagoditi datim uslovima, umanjivanjem visine i dubine etaze i sirine bloka.

LIKVIDACQA

ETAZE I POVRSINSKOG KOPA

118. Prlikom likvidacije etaZe i povrsinskog kopa na otkopnim etazama izraduje se radna kosina prema tehnoloskoj semi koja je za to posebno izadena. Ostavljene etame ravni, odnosno njihove sirine, moraju biti dovoljne da se: I) obezbedi stabilna zavrsna kosina; 2) omoguCi odstupanje bagera; 3) omoguCi demontaza transportnih sredstava; 4) omoguci pristup pomocne mehanizacije i slobodno kretanje ljudi.

VIII.. MASINE ZA POVRSINSKU EKSPLOATACUU NOSECA KONSTRUKCQA

I OPREMA

119. Noseca konstrukcija masina za povrsinsku eksploataciju mora biti staticki odredena. Masine i oprema za povrsinsku jugoslovenskim standardima.

eksploataciju

moraju

odgovarati

propisima

0

120. Kad su u pitanju masine za povrsinsku eksploataciju sa sinskim uredajcm za kretanje, srednje opterecenje tockova ispod jedne od glavnih oslonih tacaka oslonca mora biti u granicama dozvoljenog opterecenja za normalan rad, i to: a) za koloseke iz sina S49 najviSe 18000 N; b) za koloseke iz sina S65 najvise 25000 N. Pri tom savojno naprezanje ne sme biti vece od 15 x 106 N/m2.

121. Kad su u pitanju masine za povrsinsku eksploataciju sa gusenicnim uredajem za kretanje, srednji specificni pritisak na tlo ispod voznog postolja glavne tacke oslonca mora biti u granic!lma dozvoljene nosivosti tla.

95

122. Sve prostorije, pod, krov i obloge masina za povrsinsku eksploataciju nezapaljivog materijala.

moraju biti od

Kablovski prolazi moraju biti zapunjeni nezapaljivim materijalom.

SIGURNOSNI UREDAJI 123. Msine za povrsinsku eksploataciju moraju biti opremljene sledeCim uredajima: granicnim prekidacima, zastitnicima od preopterecenja, kocnicama i signalnim uredajima (uredaji za upravljanje i uredaji za akusticke signale). 124. Na masine za povrsinsku eksploataciju, odnosno grupe masina koje su medusobno povezane u tehnoloskom lancu (VTO sistem) moraju na podesnim mestima, biti postavljeni opticki i akusticki signali za indikaciju i sporazumevanje. Odredbe stava 1. ovog clana ne odnose se na masine sa diskontinuiranim moraju biti opremljene akusticnom signalizacijom.

radom koje

125. Komandovanje signalnim uredajima je centralno, a pojedinacno komandovanje moguce je sarno ako se upravlja pojedinim pogonima u tehnoloskom lancu (odnosi se na VTO sistem).

126. Masine sa kontinuiranim radom moraju se opremiti sigurnosnim uredajem za iskljucivanje masine ako se teziste pomeri.

127. Vozno postolje masina za povrsinsku eksploataciju sa sinskim uredajem za kretanje po pomerljivim kolosecima mora omoguCiti promenu razmaka izmedu krutog i zglobnog oslonca. Promena razmaka mora biti ogranicena sigurnosnim uredajem.

128. Masine za povrsinsku eksploataciju i mehanizmi za kretanje moraju se opremiti sigurnosnim uredajima ili sigurnosnim prekidaCima kojima se sprecava nezeljeno kretanje. 129. . KuciSta granicnih prekidaca, tastera za premoscivanje i tastera za slucaj opasnosti moraju da budu oznacene odgovarajucom bojom, shodno svojoj funkciji, i to: Funkcija

Boja

Sve stoj!

Crvena

Vezni mehanizam stoj!

Bela

Lancanik sa vedricama stoj; rotor stoj; ili kasika stoj!

Bela sa plavom poprecnom crtom

""""'II

96

Funkcija

Boja

Transporter sa trakom stoj!

Bela sa crvenom poprecnom crtom

Signalni granicni prekidac

Zelena

Premoseenje

Zuta sa oznakom rasporeda

Specijalna funkcija

Ljubicasta sa oznakom funkcije

130. Bageri sa kontinuiranim radom i odlagaci za povrsinsku eksploataciju moraju biti opremljeni uredajima za merenje jacine vetra i uredajima za merenje uzduznog i poprecnog nagiba masine u odnosu na horizontalnu ravan.

131. Mehanizmi za podizanje konzole (nosaca) sa rotorom i trakom za utovar moraju biti opremljeni sa dye kocnice, kao i mehanizmi koji se pokreeu sa komandnog pulta. Svaka kocnica mora se izvesti za kocenje pri maksimalnom optereeenju uz odgovaraju6 koeficijent sigumosti. Kocnice moraju da dejstvuju u momentu iskljucenja pogonskog motora i mehanizam mora da se zaustavlja bez trzanja i sa sto kraCim putem zaustavljanja.

UZAD 132. Uzad koja se kreeu preko valjaka ne smeju biti spojena uplitanjem. Na valjcima preko kojih se kreeu uzad moraju se nalaziti uredaji za sprecavanje iskakanja uzadi. U krajnjem polozaju bubnjeva za namotavanje uzadi mora se obezbediti prostor za jos najmailje dva namotaja uzeta.

OSTALI UREDAJI 133. Pristupi masinama i lestve, stepeniSta, prolazi i slicno na masinama za povrsinsku eksploataciju moraju da obezbeduju siguran prolaz. 1EHNICKO

UPUTSTVO

ZA MASINE ZA POVRSINSKU

EKSPLOATACQU

134. Za masine za povrsinsku eksploataciju mora se izraditi tehnicko uputstvo koje sadrzi: a) seme Hi pregledne crteze, uslove za primenu, konstrukcione crteze i staticke proracune; b) podatke 0 cvrstoei i stabilnosti maSine za propisane radne operacije, montazu i odrZavanje;

97

v) podatke 0 sigurnosnim uredajima, sa crtezima (planovima) 0 njihovom rasporedu, vrsti i funkciji; g) uputstva 0 montazi, rukovanju i nadzoru; d) uputstva za odrfavanje masina i sigumosnih uredaja.

135. Kad su u pitanju masine za povrsinsku eksploataciju, ciji je gornji deo okretan, mora biti racunski utvrden polozaj teziSta koji se kontroliSe ispitivanjem i 0 cemu se sastavlja izvestaj. SIGNALIZACIjA 136. Osnovni signali masina za povrsinsku eksploataciju su: dug zvuk sirenom u trajanju oko tri sekunde (-) i kratak zvuk sirenom u trajanju oko jedne sekunde (.). Pauze izmedu zvukova sirene.traju oko jedne sekunde. Za pojedine operacije daju se sledeCi signali: a) rad masine poCinje - - -; b) trake, rotor ili lancanik vedricara pokrecu se - --; v) vozni mehanizmi pokrecu se - .; g) vozilo je natovareno - . . .; d) masina se zaustavlja . . .; d) opasnost - . - . - . - .- . (1 minut). Pojedini uredaji za koje je dat signal pokrecu se najmanje 20 sekundi od datog signala.

137. Signali za pozarni alarm moraju se jasno razlikovati od drugih signala.

138. Table sa signalima moraju biti na vidnom mestu. KORISCENJE

MASINA

ZA POVRSINSKU

EKSPLOATACIJU

139. U uputstvu za rukovanje moraju se postaviti granicne tehnicke vrednosti masina u radu. . 140. Na stazama za kretanje, stepenistu i lestvama masina za povrsinsku eksploataciju ne smeju se drfati, odnosno uskladistiti nikakvi predmeti ili materijal.

141. Svaka masina za povrsinsku eksploataciju mora imati sigurnosno osvetljenje ili dovoljan broj rezervnih rucnih baterijskih svetiljki za slucaj prekida struje.

98

142. Sve masine za povrsinsku eksploataciju moraju imati sopstveno Dsvetljenje.

RUKOVANJE MASINAMA ZA POVRSINSKU EKSPLOATACIJU

143.

.

Masina za povrsinsku eksploataciju ili pojedini njeni mehanizmi mogu se pustiti u pogon tek posle davanja odredenog signal a i posto protekne odredeno vreme.

144. Posle zaustavljanja masine usled prinudnog iskljucenja mas in a se ponovo sme pustiti u pogon tek posto se otkloni uzrok iskljucenja.

145. Ako su sigurnosni i signalni uredaji na masini za povrsinsku eksploataciju masina se ne sme pustiti urad sve dok se kvar ne otkloni.

neispravni,

146. Spojnice za preopterecenje maksimalnog momenta.

i slgumosne

spojnice

ne smeJu se podesavati

iznad

147.

Ako dode do ostecenja nosece konstrukcije koje moze uticati na sigumost rada masine, njen rad se mora obustaviti. Masina moze nastaviti rad posto se otkloni ostecenje.

148.

Napojni elektricni kablovi za masine za povrsinsku eksploataciju mogu se prcmestati sarno sredstvima koja su za to predvidena.

KONTROLA MASINA ZA POVRSINSKU EKSPLOATACIJU 149. Na pocetku svake radne smene mora se proveriti ispravnost svih signalnih uredaja, kocnica i protivpozarnih uredaja i pregledati uzad.

150. Ispravnost mehanizma za dizanje mora se proveravati jedanput sedmicno.

151.

Na masinama za povrsinsku eksploataciju sa ugradenim dizalicama ispravnost dizalica mora se proveravati jedanput mesec~o.

152.

Ispravnost granicnih prekidaCa, sigurnosnih krajnjih prekidaca, poteznih prekidaca, uredaja za merenje jacine vetra, indikacionih uredaja i interfonskih postrojenja mora se proveravati tromeseeno

II

99

153. Pasle rekonstrukcije, opravke ili cmirovanja masine koje je trajalo duze od tri meseca, masine i uredaji za povrsinsku eksploataciju moraju se detaljno pregledati.

154. Noseca konstrukcija masine i nosaCi pojedinih masinskih elemenata vizuelno se pregledaju svaka tri meseca, a svake druge godine generalno se proveravaju.

155. Antikorozivni premaz proverava se svake druge godine. Utvrdena korozija mora se odmah odstraniti.

156. U svim kontrolnim pregledima iz c1. 149. do 155. redovno se unose podaci u odgovarajuce knjige. IZMENE, REKONSTRUKCIJE I ODRZA V ANJE MASINA POVRSINSKU EKSPLOA TACIJU

ZA

157. Masine za povrsinsku eksploataciju moraju se redovno podmazivati. Podmazivanje za vreme rada vrsi se sarno ako ne postoji opasnost od slucajnog dodira pokretnih. delova.

158. Sve izmene i rekonstrukcije na nosecoj konstrukciji masina za povrsinsku eksploataciju ili rekonstrukcije koje uticu na promenu opterecenja masine ili njenih delova moraju se prethodno racunski dokazati.

159. Za oddavanje masina za povrsinsku eksploataciju mora se doneti uputstvo, koje sadrzi: 1) postupak i nacin kontrole ispravnosti sigurnosnih uredaja; 2) po stupak i nacin kontrole ispravnosti protivpozarnih uredaja; 3) postupak i naCin kontrole zamene delova; 4) postupak i naCin kontrole nosece konstrukcije; 5) postupak prijema masine posie opravke i rekonstrukcije.

TRANSPORT MASINA ZA POVRSINSKU EKSPLOATACIJU 160. Za bezbedan transport masina za povrsinsku eksploataciju moraju se prethodno odrediti i pripremiti putevi koji ispunjavaju zahteve u pogledu nosivosti za pojedine masine.

100

Ako se masine za povrsinsku eksploataciju moraju transportovati preko odlagalista ili preko tla sa malom specificnom nosivoscu, mora se prethodno ispitati i proveriti mogucnost transporta za svaku masinu.

TEHNICKE MERE ZASTITE OD POZARA NA MASINAMA ZA POVRSINSKU EKSPLOATACUU 161.

.

Na masinama za povrsinsku eksploataciju nije dozvoljena upotreba peci sa otvorenim plamenom.

162. Grejna tela moraju biti izvedena tako da se gorivi predmeti ne mogu zapaliti.

163. Rezerve ulja i maziva, u propisanoj kolicini, moraju se cuvati u specijalnoj prostoriji u zatvorenim i nezapaljivim posudama.

164. Pamucne krpe moraju se cuvati sarno u zatvorenim i nezapaljivim posudama. Upotrebljene krpe ne smeju se ddati u masini.

165. Zagrejani i blokirani noseci valjci na transporterima sa trakom moraju se odmah zameniti. POMOCNE BULDOZERI

MASINE

ZA POVRSINSKU

EKSPLOA TACIjU

I SKREPERI

166. Rad buldozera dozvoljen je na nagibima do 35°. U toku rada buldozera rastojanje od ivice tocka gusenice do ivice kosine mora iznositi najmanje 2 m. 167. Prilikom pregleda i podmazivanja, buldozer mora biti postavljen na horizontalnu povrsinu, motor se mora iskljuciti a plug mora biti spusten na tlo. U slucaju kvara na nagibima, mora se osigurati da buldozer pod dejstvom sopstvene tezine ne krene niz kosinu, a zatim se mora, u sto kracem roku, skloniti na bezbedno mesto.

168. Za otkopavanje stena skreperima u kosim i horizontalnim slojevima, zavisno od karakteristika stena i drugih uslova, mora se izraditi serna kretanja skrepera u otkopu i odlagalistu.

101

169. Za vreme rada skrepera zabranjeno je kretanje ljudi u radnoj zoni skrepera. Zabrana se mora istaCi na tablama, na vidnom mestu.

170. Pregled i podmazivanje skrepera vrsi se sarno kad skreper ne radi.

171. Pogonsko gorivo i mazivo moraju odgovarati utvrdenim karakteristikama

za te masine.

172. Maziva se cuvaju u zatvorenim posudamakoje necistoea.

ih stite od prodiranja prasine i drugih

Maziva se iz zatvorenih osuda vade pomoeu specijalnih uredaja koji se moraju povremeno Cistiti.

173. Zamena pojedinih sklopova, mehanizama i drugih remontno-montaznih masinama nije dozvoljena u neposrednoj blizini nezastieenih elektricnih naponom.

radova na vodova pod

174. Remont i zamena pojedinih mehanizama na masinama dozvoljeni su sarno posle blokiranja mehanizama koji se remontuju i njihovog odvajanja od pogonskog motora, kao i drugih elemenata koji uticu na bezbednost.

175. Rudarske masine koje su remontovane moraju se pre pustanja u rad ispitati, 0 cemu se sastavlja izvdtaj.

IX. TRANSPORT KAMIONIMA (KAMIONI I PUTEVI) 176. Na povrsinskim kopovima svi putevi za transport kamionima mogu biti stalni i privremeni. Stalni putevi (koji povezuju kop sa odlagalistima, deponijama, objektima za pripremu mineralnih sirovina i utovarnim stanicama) moraju biti izradeni tako da odgovaraju najveeem optereeenju transportne mehanizacije. Privremeni putevi na etazama povrsinskog kopa i odlagalistima putevima ne smeju biti optereeeni vise od nosivosti tla.

i prikljucci sa stalnim

177. Stalni putevi izgraduju se sa jednim ili sa dve kolovozne trake. Stalni putevi sa jednom kolovoznom trakom koraju imati mimoilaznice. Stalni putevi sa jednom kolovoznom trakom po kojima se redovno kreeu ljudi moraju imati pesacku stazu ~Hrinenajmanje 1 m.

102

178. Usponi, sirine i poluprecnici krivina stalnih puteva moraju biti usaglaseni sa tehnickim karakteristikama kamiona radi bezbednog transporta. 179. Minimalna sirina stalnih puteva sa dye kolovozne trake odreduju se zavisno od gabarita kamiona, pod uslovom da najmanje odstojanje od najisturenijeg dela kamiona do ivice podloge iznosi 1 m, a rastojanje izmedu najisturenijih delova kamiona u momentu mimoilazenja - najmanje 2 m. Najmanja sirina stalnih puteva sa jednom kolovoznom trakom mora iznositi 1/2 sirine stalnih puteva sa dye kolovozne trake. Ukupna sirina stalnih puteva sa dye kolovozne trake odreduje se za svaki povrsinski kop prema sledecem obrascu:

S =2B + 4 gde je:

S

- ukupna

B

- maksimalna sirina kamiona, u metrima.

sirina puta za kamionski transport sa dye kolovozne trake (bez bankina i kanala), u metrima;

180. Prosirenje stalnih puteva (P) za kamionski transport u krivinama (serpentine), produzene serpentine, petlje i spirale, izracunava se:

- za stalne - za stalne

puteve sa dye kolovozne trake P

= 1,0 . B;

puteve sa jednom kolovoznom trakom R

=0,5 . B.

181. Stalni putevi za kamionski transport u poprecnom preseku na pravim deonicama moraju imati nagibe na obe strane, koji iznose: 1) za profilisane puteve do 5%; 2) za putne podloge od tucanika i sljunka do 3%; 3) za sve os tale vrstepodloga

do 2%.

182. Poluprecnik krivina puteva koji se grade u obliku serpentina, produzenih serpentina, petlji i spiral a odreduje se zavisno od konstruktivnih karakteristika kamiona. Putne podloge na krivinama moraju se izvoditi sa padom u pravcu poluprecnika krivine, sa nagibom do 6%. Na pravim deonicama stalnih puteva za transport kamionima koje se izraduju na kosim terenima sa padom veCim od 30% podloge se moraju izradivati sa padom do 2% na suprotnu stranu od pada terena.

103

183. Putevf na etazama povrsinskog kopa moraju sa spoljne strane biti obezbedeni zemljanim nasipima visine najmanje 1 m da bi se sprecio pad kamiona niz kosinu. Za odvodnjavanje putne podloge za kamionski transport dozvoljen je prekid zemljanog nasipa maksimalne duzine 2 m i na rastojanjima od najmanje 15 m po uzduznom profilu puta. 184~ Privremeni (etami) putevi lociraju se tako da njihovu trasu ne moze da ugrozi odronjavanje ivice etaze. Izmedu ivice etaze i privremenog puta mora se odrediti zastitna povrsina, Cija sirina, zavisno od geomehanickih osobina materijala i tezine kamiona, ne sme biti manja od 2 m.

185. Nije dozvoljeno kretanje kamiona po magli ako je vidljivost manja od 60 m i ako kamioni nisu opremljeni odgovarajuCim svetlom za vomju po magli, i u toku intenzivnih atmosferskih padavina, kao i u drugim slucajevima smanjene vidljivosti (na primer, kad je vidljivost manja od puta zaustavljanja kamiona).

186. Po stalnim putevima zabranjeno je preticanje kamiona izuzev kad su u pitanju razliCiti tipovi kamiona i kad se to preticanje moze obaviti bez opasnosti.

187. Ako je uspon puteva za transport kamiona veCi od 6%, na rastojanju od najvise 600 m moraju se ostaviti delovi puteva sa usponom do 2% najmanje duzine 30 m.

188. Za vreme zime stalni i privremeni putevi moraju se redovno cistiti od snega i leda, a delovi puteva sa krivinama i usponima moraju se posipati solju, peskom Hi slicnim sredstvom.

189. Sanduci kamiona ciste se od nalepljenih Hi zamrznutih stena otkrivke Hi mineralne sirovine sarno mehanickim sredstvima koja su montirana na buldozerima, utovarivacima Hi drugim masinama Hi drugim pogodnim naCinom.

190. Brzina i raspored kretanja kamiona na putevima povrsinskog kopa i odlagalista odreduju se zavisno od poduznog profila puta, vrste i kvaliteta podloge i tehnickih karakteristika kamiona.

191. Kamioni u toku eksploatacije moraju biti tehnicki ispravni, a pri kretanju unazad moraju davati.zvucne i svetlosne signale.

104

192. Pri utovaru materijala u kamione, osim zahteva iz c1. 93,94,95. sledeCi zahtevi:

i 96, moraju se ispuniti i

- kamion

koji se utovaruje mora se nalaziti u zoni dejstva bagera, a moze se postaviti za utovar posle signala koji daje rukovalac bagera;

- kamion koji je postavljen za utovar mora biti zakocen i u granicama vidljivosti rukoaoca bagera; - mineralna

sirovina ili otkrivka utovaruje se u sanduk kamiona sarno sa strane ili otpozadi. Prenosenje kasike bagera preko kabine kamiona nije dozvoljeno;

- polazak kamiona posle zavrsenog utovara dozvoljen je sarno posle zvucnog signal a koji daje rukovalac bagera. 193. Iznad kabine rukovaoca kamionom mora da postoji posebna pouzdana zastita. Ako zastite nema, rukovalac ne sme da sedi u kabini kamiona za vreme utovara materijala u kamion i mora se nalaziti van zone dejstva bagera.

194. Ako se mineralna sirovina ili otkrivka pretovaruju iz kamiona u druga transprotna sredstva, taj pretovar se sme vrsiti sarno preko posebne pretovarne stanice (bunker, platfonna i dr.), koja mora odgovarati maksimalnom opterecenju.

195. Mineralna sirovina ili otkrivka istovaruju se iz kamiona sarno na za to odredenim mestima i na nacin utvrden uputstvom.

196. U toku eksploatacije kamiona nije dozvoljeno: 1) kretanje kamiona sa dignutim sandukom; 2) kretanje kamiona unazad do mesta istovara i utovara na rastojanju vecem od 30 ill (izuzev pri izradi useka, trase i s1.); 3) prelazenje preko kablova koji nisu specijalno zasticeni; 4) parkiranje na nagibima.

x. PREVOZ TRANSPORTERIMA SA TRAKOM POSTA VLJANJE

TRANSPORTERA

197. Nosivost tla na koje se postavlja transporter mora da odgovara opterecenju od transportera. Tlo na koje se postavlja transporter mora biti odvodnjeno i zasticeno od povrsinskih voda.

105

198. Rastojanje najisturenijeg dela transportera od bilo kakvog cvrstog predmeta mora da iznosi najmanje 1 m. Transporter na etazi povrsinskog kopa mora biti postavljen izvan zone zarusavanja. 199. Delovi transportera koji pre laze preko puteva, koloseka i drugih objekata i uredaja moraju se zastititi tako da se onemoguCi pad materijala sa trake i dodir rotirajucih delova i moraju biti podignuti na visinu kojom se osigurava nesmetan i bezbedan prolaz transportnih sredstava ispod njih. Visine prolaza moraju biti vidno obelezene na konstrukciji prolaznog objekta.

200. Prelazi puteva i koloseka preko transportera moraju se obezbediti transportnim mostovima. Nosivost mosta i gabariti prolaza moraju biti vidno obelezeni s obe strane konstrukcije u pravcima kretanja. Most mora biti obezbeden ogradom.

201. Preko transportera moraju se postaviti poprecni prelazi. Prelazi preko transportera moraju biti postavljeni na medusobnom rastojanju od najvise 300 m u zoni kopa i odlagalista. Prelazi, oOOosno prolazi izvan zone povrsinskog kopa mogu biti na rastojanju vecem od 300 m', ali se moraju prilagoditi datim uslovima. Prelazi moraju biti obezbedeni ogradom sa strane i rukohvatima. Rastojanje najisturenijeg dela prelaza od transportera mora iznositi najmanje 1 m. Sirina prelaza mora biti najmanje 0,8 m.

202. Na mestima na kojima je transporter izdignut iznad terena, a ne prelazi preko saobracajnice, moraju se postaviti upozorenja 0 zabrani prolaza ispod transportera.

203. Transporteri ili delovi transortera koji su izdignuti iznad terena vise od 1,5 m moraju imati, s jeOOe strane, prolaz sirine najmanje 0,6 m, sa ogradom i rukohvatom. Pod ovog prolaza mora biti dobro pricvrscen, a ako je sa usponom ili padom, mora biti izraden tako da se izbegne klizanje.

204. Ugao nagiba transportera sa glatkom transportnom trakom moze biti najvise 18° pri podizanju materijala, a najviSe 15° pri spustanju materijala.

106

205.

Stalna mesta rada na transporteru i trasa transportera u zoni povrsinskog kopa i odlagam moraju biti osvetljeni pri nocnom radu i slaboj vidljivosti (magla i druge vremenske nepogode ).

206. Rastojanje izmedu najisturenijih delova dva transportera postavljena jedan kraj drugo mora iznositi najmanje 1 m.

207.

Vertikalne krivine pri prelazu transportera iz horizontalnog polozaja u kos polo (konkavna krivina) i pri prelazu iz kosog poloZaja u horizontalni polozaj (konve krivina) moraju odgovarati propisu 0 jugoslovenskom standardu za transportere sa trakom

208. Prelazno rastojanje izmedu koritastog i ravnog dela transportne trake za svaki transpo mora se odrediti prema propisu 0 jugoslovenskom standardu za transportere sa trakom.

209.

Na svakoj pogonskoj stanici transportera mora biti istaknuta tabla sa podacima 0 brzm trake, kapacitetu, uglu utovara, dozvoljenoj krupnoCi materijala i dozvoljenoj najnifut spoljnoj temperaturi vazduha.

210. Posle veCih opravki mora se proveriti funkcionalnost i bezbednost rada transportera.

TRANSPORTNA TRAKA

211. Transportna traka, u skladu sa uslovima rada na povrsinskom kopu, mora odgovan propisu 0 jugoslovenskom standardu za transportere sa trakom.

212.

Koeficijent sigurnosti u odnosu na prekidnu cvrstocu transportne trake za transport uglj jalovine na povrsinskim kopovima uglja mora iznositi najmanje 10, a za transport metah i nemetalnih mineralnih sirovina - najmanje 12. Za krace transportere - dodavace i transport krupnijeg materijala vrednosti koeficijenta se povecavaju za 20% do 30%. KoefiCijent sigurnosti izracunava se prema sledecem obrascu: a) za trake sa tekstilnim uloscima:

Tt.n

S=b) za trake sa celicnim uloscima:

Fmax

107

L.n S=~ Fmax gdeje: S Tt n T~

- koeficijent - prekidna

sigumosti;

cvrstoca (u kN/m sirine) transportne preracunate u kN po tekstilnom ulosku;

-broj tekstilnih ulozaka; - dozvoljena prekidna sila

trake sa tekstilnim uloscima,

trake sa celicnim uloscima, u kN po celicnoj kordi ili

celicnom uzetu;

m

- broj

celicnih kordi ili uzadi;

Fmax- maksimalna sila zatezanja u opterecenoj traci pri normalnim uslovima, u kN.

213. Transportna traka mora biti dobro centrirana i pravilno vodena. Transporter se mora geodetski dovesti u pravac i u poprecnom smeru iznivelisati. Na odredenim rastojanjima konstrukcije mora se postaviti potreban broj noseCih i povratnih valjaka za regulisanje pravca kretanja (centricnosti) trake. 214. Transportnom trakom moze se prevoziti sarno materijal za koji je traka predvidena. Granulometrijski sastav materijala mora biti uskladen sa izabranom sirinom trake prema propisu 0 jugoslovenskom standardu za transportere sa trakom.

215. Hodanje po transportnim trakama, prelazenje preko tih traka i prolazenje ispod njih nisu dozvoljeni. Preko trake ili ispod nje moze se prelaziti, odnosno prolaziti sarno na obezbedenim prelazima ili izgradenim prolazima.

216. Na utovamim i pretovamim mestima valjci ispod noseceg kraka transportne trake moraju se postaviti elasticno.

217. Transportna traka sa znatno ostecenim i raslojenim oblogama i ostecenim ivicama mora se zameniti.

218. Ako se materijal koji se transportuje lepi za transportnU trakU, transporter se mora opremiti uredajima za efikasno Ciscenje trake kojim se sprecava lepljenje materijala na valjke i bubnjeve.

219. Na mestima na kojima se nalaze uredaji za ciscenje trake mora se spreciti nagomilavanje skinutog materijala.

108

Skinuti materijal ne sme se rucno nabacivati na traku kada je traka u pokretu.

220.

Materjal koji padne sa transportera, a narocito materijal koji se skuplja ispod donjeg kraka trake, mora se redovno cistiti. Taj materijal moze se rucno cistiti sa trake i nabacivati na nju sarno ako traka nije u pokretu.

221. Prostor izmedu donjeg (povratnog) kraka transportne trake i tla mora iznositi najmanje 300 mm.

222. Skidanje materijala sa trake dokje traka u pokretu nije dozvoljeno.

223. Na gomjoj strani transportera, na odredenom rastojanju, zavisno od lokalnih prilika, mora se postaviti uredaj kojim se sprecava izbacivanje trake usled delovanja vetra. AIm je brzina bocnog vetra veca od 30 mis, transportna traka se mora iskljuCiti iz pogona. Uredaj za merenje brzine vetra mora se ugraditi na transporter. Ispravnost uredaja za merenje brzine vetra mora se ispitivati jedanput godisnje.

224. Transportna traka koristi se na povrsinskim kopovima pri temperatumim odgovaraju karakteristikama trake utvrdenim u propisu 0 jugoslovenskim transportere sa trakom.

razlikama' koje standardima za

225. Pri temperaturi nizoj od -12°C transportna traka mora biti povremeno u pogonu, bez obzira na to da Ii se materijal prevozi, ako nije opremljena uredajem i sredstvima za sprecavanje zarnrzivanja. Ako se pojedini delovi transportera ili trake zalede, transporter se ne sme pustiti u pogon dok se led ne odstrani. Odmrzavanje transportne trake i obrtnih delova otvorenim plamenom nije dozvoljeno. Sredstva za sprecavanje srnrzavanja mogu se upotrebljavati sarno ako su trake otpome za njih. 226. Stalno spajanje traka vrsi se vulkanizacijom. Trake se mogu vulkanizirati po hladnom ili toplom postupku. Mehanicko spajanje traka spojnicama (kopCama) dozvoljeno je sarno privremeno. Spoj mora imati prekidnu cvrstocu priblimo kao i os tali deo trake i mora biti bez zadebljanja. Duzina preklopa pri spajanju trake mora odgovarati propisu 0 jugoslovenskom standardu za transportne trake. Traka sme da se vulkanizuje sarno kad je transporter iskljucen iz napona.

109

227. Materijal za vulkanizaciju (rastvor gume, sirova guma i drugi materijal) mora se cuvati u hladnim i tamnim prostorijama. Rastvori gume koji su nabavljeni u razlicito vreme ne smeju se mesati.

228. Za vulkanizaciju transportnih traka mora se izraditi uputstvo.

229. Ploce za vulkanizaciju ne smeju se polivati vodom. Ploce iz stava 1. ovog clana moraju se ispitivati u redovnim vremenskim razmacima, i to:

svake . trece sedmice ako se upotrebljavaju svakodnevno, a svakih sest meseci ako se upotrebljavaju iskljucivo u radionici. Pri ispitivanju proverava se da li ploca razvija ravnomemu temperaturu na celoj svojoj po'vrsini. 0 ispitivanju se sastavlja izvestaj.

230. Trake sa celicnim uloscima (korda ili uze) spajaju se prema propisu 0 jugoslovenskom standardu za transportne trake i uputstvu.

231. Transportna traka mora biti uskladiStena u skladu sa propisom 0 jugoslovenskom za transportne trake.

standardu

POGONSKA STANICA 232. Pogonska stanica transortera mora biti postavljena na cvrstom i sigumom postolju.

233. Pogonska stanica cija masa nije dovoljna za stabilnost pri radu transportera ankerisana.

mora biti

Uredaj za zatezanje (ankerisanje) mora izddati najmanje dvostruku staticku situ koja vlada u transporteru. To se odnosi i na spojeve uredaja za zatezanje. 234. Konstrukcija pogonske stanice transportera mora biti staticki odredena, proracunata na osnovu opterecenja delova koje nosi i sa dimenzijama koje su uskladene sa izabranom opremom i uslovima rada.

235. Komandna kabina pogonske stanice ili sistema transpotera mora biti postavljena tako da se iz nje moze pratiti kretanje trake i materijala. Komandna kabina mora biti opremljena komandnim pultom. Komandni pult mora biti opremljen odovarajucim uredajima za upravljanje i signalizaciju. Transpoteri kapaciteta do 500 m3Jh ne moraju biti opremljeni kabinom.

110

236. Pogonska stanica mora biti opremljena ulaznim stepenicama sa rukohvatima i stazama za prolaz. Staze za prolaz moraju biti sirine najmanje 0,6 m, moraju biti zasticene ogradom i moraju imati pod od neklizajuceg materijala. Do svih delova pogonske stanice koji se moraju kontrolisati pri radu i na kojima se moraju izvoditi radovi radi opravke moraju biti postavljene staze.

237. Akose kuCiste i1i lezajevi prekomemo greju, elektromotor se mora iskljuCiti.

238. Pri transportu, elektromotor se mora zastititi od potresa, udara i bilo kakvog mehanickog ostecenja.

239. Reduktor pogonskog uredaja transportera postavlja se na horizontalnu plocu koja mora biti pricvrscena za pogonsku stanicu.

240. Za montazu reduktora i pustanje urad posle montaze mora se izraditi uputstvo.

241. Spoljne povrsine reduktora moraju se redovno cistiti od prasine i ulja. Za vreme rada mora se kontrolisati nivo ulja u reduktoru i rad pumpi za podmazivanje.

242. Opravka i demontaza reduktora mogu se vrSiti sarno kad je motor odvojen.

243. Pri transportu reduktor se mora zastititi od potresa, udara i bilo kakvog mehanickog ostecenja. Krajevi osovina na koje se stavlja spojnica moraju biti zasticeni od korozije i mehanickih ostecenja.

244. Spojnica pogonskog uredaja transportera mora biti izbalansirana.

245.

Ako je transporter nagnut viSe od so, a pogonska stanica se nalazi na vrhu kosine, mora postojati uredaj za automatsko zaustavljanje transportera u slucaju nestanka elektricne energije. Ako se pogonska stanica nalazi na dnu kosine, a materijal se izvlaci, okretni bubanj mora imati automatski uredaj za kocenje. gO, bez obzira na mesto pogonske stanice, pogonski Ako je transporter nagnut vise od uredaj mora imati automatski uredaj za kocenje.

111

246. Obloge kocnica moraju biti od nezapaljivog materijala i antistaticne (ne smeju skupljati staticki elektricitet).

247. Za kocenje transportera mogu se upotrebiti mehanicke (kraci transporteri), hidraulicne, hidrodinamicke i elektromagnetne kocnice.

248. Svakih 15 dana mora se proveravati habanje obloga kocnica i stanje opruga i izvrsiti njihovo regulisanje. Istrosene obloge moraju se zameniti. 249. U pogonskim stanicama svi pokretni delovi moraju se zastititi od slucajnog dodira. ZastitJ:Ia ograda mora biti izradena prema propisu transportere sa trakom.

0 jugoslovenskom

standardu

za

250. Za vreme rada transportera zabranjeno je rucno ciscenje svih bubnjeva.

251. Za vreme rada transportera mora se osmatranjem redovno kontrolisati zazor na klinovima i stanje ivica bubnjeva i obloge. Na pocetku svake smene moraju se pregledati svi rotacioni delovi pogonske transportera.

stanice

Svakih 15 dana moraju se detaljno pregledati bubnjevi transportera.

252. Bubnjevi se moraju cistiti od nalepljenog materijala uredajima za ciscenje. Broj i vrsta uredaja za ciscenje moraju odgovarati materijalu i njegovim osobinama, kao i klimatskim prilikama u kojima se vrsi prevoz.

253. Transporter mora biti opremljen svim noseCim i povratnim valjcima. Pri radu transportera noseCi i povratni valjci moraju se okretati. Osteceni valjci i valjci ciji se leZajevi pri radu zagrevaju moraju se zameniti ispravnim valjcillia. Valjci se zamenjuju samo kad je transporter zaustavljen. Pri zameni valjka ili sloga valjaka mora se obezbediti da se transporter ne pusti nekontrolisano urad.

ZATEZNE STANICE 254. Pokretna kolica za zatezanje moraju se lako kretati po sinama, a na kraju koloseka moraju se postaviti amortizeri i granicni prekidac.

112

255. Staza za kretanje tega za zatezanje trake mora biti dovoljno duga da omoguCi nesmetano kretanje tega u oba pravca. Prostor u kome se krece teg mora biti ograden zicanom ogradom visokom najmanje 1,8 ill od tla.Ispod tega mora se postaviti podmetac od pogodnog materijala. Zatezni bubanj mora imati kocnicu i hvataljke. 256. Transporteri sa vitIom za automatsko zatezanje moraju imati ugradene sledece uredaje:

-granicni prekidac kojim - uredaj za podesavanje

se iskljucuje pomeranje zateznih kolica preko odredene granice; zatezanja kojim se sprecava preopterecenje

transportne

trake i

konstrukcije transportera;

-automatski

registrator sile zatezanja.

257. Uze i konstrukcija zateznih stanica moraju imati najmanje sestostruku prekidnu cvrstocu u odnosu na najvece proracunato staticko opterecenje.

sigurnost za

Pri odmotavanju uzeta sa bubnja do krajnjeg granicnog poloZaja na bubnju mora ostati najmanje 1,5 navojak. Uze na zateznoj stanici mora se zameniti ako se propisana sigurnost smanji za 30%.

258. Svakih sedam dana mora se detaljno ispitati ispravnost rada vodica, vitIa, kolica i granicnog prekidaca. POVRA TNA STANICA

259. Povratna stanica transpotera mora biti postavljena na staticki odredenoj konstrukciji.

260. Svi rotirajuci delovi na povratnoj stanici moraju se zastititi od slucajnog dodira.

SIGURNOSNO-SIGNALNI

UREDAJI

261. Svaki transporter mora imati uredaj kojim se odmah i sigumo iskljucuje iz pogona duz trase transportera. Uredaj se sme koristiti sarno u slucaju opasnosti.

262. Ako se transporter iskljuci iz pogona usled dejstva uredaja za iskljucenje postavljenog dUl transportera, pre ponovnog ukljucenja mora se naCi uzrok iskljucenja i tek posto se potvrdi da je uzrok otklonjen, transporter se moze ponovo pustiti urad.

113

Uredaj postavljen duz transportera za iskljucenje transportera mora se redovno odrzavati i mora biti uvek ispravan.

263. Duz trase transportera moraju se postaviti uredaji za zvucnu signalizaciju kojom se najavljuje pustanje transportera urad. Razmak postavljenih uredaja za zvucnu signalizaciju mora biti takav da se zvucni signal cuje sa svakog mesta transportera. Signal mora trajati najmanje 10 s, a mora da otpocne najmanje 20 s pre pustanja transportera. U sistemu transportera mora postojati telefonska Hi radio-veza izmedu pogonskih stanica i komandnog pulta.

264. Trasa odnosno sistem transportera sa trakom mora biti osvetljen pri nocnom prevozu Hi slaboj vidljivosti. U magistralnom transportu cija je trasa duza od 10 km cela traka sistema ne mora biti osvetljena, ali moraju biti osvetljena sva presipna mesta duz transportne linije.

265. Polozaj sipke i visina padanja materijala na presipnim mestima sa trake odreduju se parabolom padanja ekstremnih velicina i tezina zrna, prema propisu 0 jugoslovenskom standardu za transportere sa trakom. Presipna mesta transportera moraju biti zasticena sa svih strana tako da ne postoji mogucnost da materijal ispada. Presipna mesta transportera moraju biti ogradena ogradom visokom najmanje 1,2 m. Oko presipnog mesta mora postojati platforma koja omogucava bezbedan nadzor tog mesta. Na presipnom mestu koje nema stalni nadzor mora biti ugraden uredaj za obavestavanje 0 nagomilavanju materijala.

266. Na presipnim mestima mora se ugraditi uredaj za smanjenje brzine padanja materijala, ako je brzina kretanja trake veca od 4 m/s i ako krupnih komada (250 mm) ima vise od 50%.

267. Ciscenje naslaga materijala sa presipnih mesta, kao i otcepljenje (ako je doslo do zagusenja), mogu se vrsiti samo kad transporter stoji.

268. Utovarna mesta na transporteru moraju se izraditi tako da se spreci ispadanje i nagomilavanje materijala koji se utovaruje i da materijal ravnomerno pada na traku i u pravcu kretanja trake. Prostor izmedu utovamog levka i transportne trake mora biti zatvoren gumenom zavesom, koja sprecava prolazak materijala van transportera.

269. Samohodna utovarna kolica mogu se pustati u pogon (kretati) sa mesta rukovaoca utovara ili sa zemlje.

114

Ako se samohodna utovama kolica pokrecu sa zemlje, taster za pustanje kolica u pogon mora biti van zone utovara.

270. Rastojanje izmedu konstrukcije utovarnog bagera i utovarnog mesta transportera mora biti najmanje 1 m.

271. Materijal sa transportera moze se utovarivati u vagon sarno pomocu levka. Odstojanje dna levka i najviseg dela vagona ili lokomotive mora iznositi najmanje 300 mm. Na utovarnom mestu sa trake u vagone mora se postaviti zvucna ili svetlosna signalizacija za davanje signala za pokretanje voza prilikom utovara.

PUSTANJE URAD I ZAUSTA VLJANJE TRANSPORTERA 272. Za rukovanje i oddavanje transportera mora se izraditi uputstvo.

273. Sistem transportera mora imati blokadu kojom se regulise pustanje transportera urad. Blokada mora biti konstruktivno resena tako da se prvo stavlja u pogon istovarni transporter sistema, a zatim redom svi ostali, do bagera za otkopavanje. Pri zaustavljanju, sistem blokade mora dejstvovati obrnutim redom. U sistem blokade moraju biti ukljucene sve masine koje rade u sistemu. Vreme pustanja u pogon svakog sledeceg transportera mora biti podeseno prethodna traka postigne svoju normalnu brzinu kad sledeca pocne da se krece.

tako da

274. Sistem transportera koji nema daljinsko upravljanje pusta se urad na sledeCi nacin: istovarni transporter u sistemu pusta se u rad samostalno, a ostali transporteri sistema pustaju se urad tek po dobijanju informacije da je prethodni transporter dostigao maksimalnu brzinu.

275. U si;>temu sa rucnim rukovanjem prethodni transporter stao.

transporter se mora odmah iskljuciti iz rada ako je

276. Sistem transportera sa daljinskim upravljanjem mora imati tri nacina upravljanja, i to: 1) daljinsko upravljanje, sa blokadom; 2) pojedinacno upravljanje na pogonskoj stanici, sa blokadom; 3) pojedinacno upravljanje na pogonskoj stanici, bez blokade.

Ako je u pitanju transporter koji radi pomocu sistema za daljinsko upravljanje, ne sme se f. koristiti pojedinacno upravljanje bez blokade.

115

277. Sva~i transporter u sistemu daljinskog upravljanja mora imati na pogonskoj stanici uredaj za zaustavljanje dela sistema iza njega.

278. Transportni sistem moze se pustiti u pogon tek posle dobijenih informacija i izvrsenih signala da je ceo sistem spreman za rad.

279. Transporter ili sistem transportera ne sme da radi bez nadzora. POMERANJE

TRANSPORTERA

280. Noseca konstrukcija pomerljivih transportera mora biti postavljena na odgovarajucu osnovu (pragove i pontone ili s1.) koja omogucava stabilnost konstrukcije transportera i pomeranje transportera u poprecnom pravcu.

281. Povrsina tla na kojoj se pomera transporter mora biti uredena u poprecnom i poduznom pravcu.

282. Transporter se moze pomerati sarno uredajima koji su izradeni za tu svrhu. Pomeranje transportera pomeranje.

mora biti prilagodeno

konstrukciji

transportera

i uredaja za

Transporter se moze pomerati sarno pri dobroj vidljivosti.

283. Prilikom pomeranja transportera mora se obezbediti radio ili telefonska veza izmedu etaze na kojoj se transporter pomera i komandnog pulta.

284. Posle pomeranja, transporter se mora ponovo opremiti svim signalnim uredajima i mora se proveriti njegova ispravnost, 0 cemu se sastavlja izvestaj.

i zastitnim

XI. SIPKE, SPUSTALJKE I USPINJACE SIPKE 285. Na otvorima na vrhu sipke moraju nalaziti poklopci, resetke ili ograde kojima se sprecava prilaz otvoru sipke. Usitnjavanje rude na resetki sipke dozvoljeno je sarno izuzetno, i to ako je zaustavljen utovar i ako otvori resetke nisu veCi od 300 mm x 300 mm.

116

Za razbijanje komada iznad resetke mora se izraditi uputstvo kojim se regulise siguran i bezbedan rad na razbijanju komada. Miniranje iskopane mase radi usitnjavanja veCih komada na resetki nije dozvoljeno.

286. Ispred otvora sipke mora se izgraditi branik (odbojnik), koji mora biti konstruisan tako da sprecava prilaz kamiona otvoru sipke.

287. Otvor na dnu sipke (usee) mora imati poseban hodnik, kojim se u slucaju opasnosti omogueuje povlacenje rukovaoca na sigurno mesto. Na mestu rukovaoca sipke mora postojati kontrolni otvor prema sipki, pokriven sigurnim poklopcem.

288. Sipke moraju imati kontrolne hodnike za odglavljivanje, izradene na razmaku od najvise 20 m (po visini sipke). Kontrolni hodnici moraju imati zastitne pre grade prema sipki. Ulazenje u sipke radi odglavljivanja nije dozvoljeno. Za odglavljivanje materijala u sipke iz kontrolnih hodnika mora se izraditi uputstvo.

289. Otvori sipke (ulaz i ispust) moraju imati medusobnu telefonsku ili radio-vezu. Ispusni deo sipke i kontrolni hodnici moraju se provetravati i otprasivati.

290. Za vreme opravke sipke i odeljenja za prolaz Ijudi ne sme se ulaziti u sipke odozdo.

SPUSTALJKE I USPINJACE 291. Spustaljke i uspinjace sluze za spustanje i dizanje punih i praznih kamiona, vagona i drugog materijala. Za rad spustaljki i uspinjaca mora se izraditi uputstvo.

292. Svakih 15 dana mora se izvrsiti detaljan pregled postrojenja, a narocito mesta koja su spojena zavarivanjem, zakovicama i vijcima, kao i pregled drugih delova podloznih veCim naprezanjima, i nalaz upisati u knjigu postrojenja.

293. Postrojenje za prevoz mora biti opremljeno signalnim uredajima pomoeu kojih se mogu davati signali izmedu pojedinih navozista, odvozista i pogonskog dela postrojenja.

117

Pored signalnih uredaja, za vomju na navozistima i odvozistima, kao i u masinskoj zgradi, mora postojati telefonska veza radi sporazumevanja rukovaoca postrojenja i rukovaoca platforme (signaliste). 294. U kabini rukovaoca postrojenja moraju se nalaziti opticki signalni uredaji koji pokazuju ispravnost pojedinih vamijih delova postrojenja (sigumosne kocnice, prekostrujni relej, granicni prekidaci na trasi, pretvarac struje, ekspanzione sklopke, sklopka za sprecavanje preterivanja i uljna pumpa).

295. Na navozistima i odvozistima mora se nalaziti opticka signalizacija radi davanja upozorenja rukovaocima postrojenja, koja radi automatski. 296. Na navozitsima, odvozistima i u masinskoj zgradi moraju se nalaziti table sa signalnim znacima za signale: stoj, vozi gore, vozi dole, vozi polako.

297. U zgradi postrojenja mora da se nalazi uputstvo 0 radu sa postrojenjem, podmazivanju i serna elektricnih instalacija.

uputstvo 0

298. S obe strane tease spustaljke, odnosno uspinjace postrojenja, na svim navozistima i odvozistima, morajri se na kolosecima nalaziti iskliznice koje sprecavaju pad vagona u trasu postrojenja.

299. Uze postrojenja mora imati najmanje osmostruku sigumost u odnosu na najvece moguce opterecenje. Nastavljena ufad ne smeju se upotrebljavati. Uze se mora kontrolisati na pocetku rada svake smene. Osteceno uze mora se zameniti. Svake druge godine uze se mora zameniti novim uzetom.

300. Svi spojevi izmedu platforme i uzeta moraju imati najmanje trinaestostruku odnosu na najvece moguce opterecenje.

sigumost u

301. MaSina za prevoz mora biti snabdevena signalnim zvoncetom koje je podeseno tako da daje odgovarajuce signale cim se platforma priblizi najmanje 5 m poslednjem navozistu.

302. Masina mora biti snabdevena uredajem za merenje brzine koji daje vidljive signale ako se prekoraci dozvoljena brzina voznje.

303. Stalna elektricna rasveta mora postojati po celoj trasi spustaljke i uspinjace, na navoziStui odvozistu i u kabinama za signalizaciju.

118

Navozista i odvozista ne smeju biti zakrcena nikakvim materijalom.

304. Kretanje ljudi duz trase spustaljke i uspinjace nije dozvoljeno. Ako se radi na trasi, mora se istaCi odgovarajuca tabla sa upozorenjem.

XII. ZASTIT A OD POZARA 305. U plan povrsinskog otkopa moraju se ucrtati zone zasite od pozara, po opasnostima i vaznostima, koje oznacavaju mesta na koja se ne sme odlagati nikakav zapaljiv materijal. Te zone moraju da obuhvate:

- prilaze ugljenim etazama; - ugljene etaze; - mehanizaciju za dobijanje uglja; - me~ta odsljakivanja i otpepeljivanja lokomotiva; - mesta na kojima se masine snabdevaju gorivom

za rad motora

sa unutrasnjim

sagorevanjem;

-pumpna

postrojenja;

- presipna

mesta na uglju i prihvatne bunkere uglja i dr.

306. U neposrednoj blizini prostorija u kojima postoji opasnost od pozara ili u kojima se cuvaju zapaljive materije (magacin eksplozivnih sredstava, prostorija za uskladistenje zapaljivih tecnosti, maziva ili sredstava za Ciscenje, prostorija za akumulatore, transformatore, masine radilice, pogoni presipnih mesta i bunkeri za ugalj) moraju se postaviti odgovarajuCi aparati za gasenje pozara.

307. Uredaji i sredstva za zastitu od pozara moraju se kontrolisati svakih sest meseci, a nalazi 0 pregledu moraju se uneti u odgovarajuce knjige.

308. Za koriscenje otvorenog plamena, kao i za zavarivanje, secenje i lemljenje na proizvodnim etazama uglja mora se izraditi uputstvo. "

309. Etaze uglja ne smeju se izloziti dejstvu vatre.

310. Ako se za pogon transportnih i drugih sredstava koristi ugalj, mora se odrediti mesto odsljakivanja i odpepeljivanja tako da se iskljuCi svaka mogucnost pojave pofura, a na deponovanoj sljaci ne sme biti vatre.

119

311. Akumulacije uglja na presipnim mestima ispred prijernnih bunkera i pogonskih i povratnih stanica transportnih traka, na kolosecima, postrojenjima i drugim mestima moraju se odmah odstraniti.

312. Na skladiStima uglja, odnosno u njegovoj neposrednoj blizini, kao i drugim pozarom ugrozenim objektima, mora se obezbediti dovoljna i siguma kolicina vode za gasenje pozara.

313. Objekti u kojima su smestene pumpe i druga sredstva za intervenciju prilikom pozara moraju biti izgradeni od nezapaljivog materijala.

314. Elektricna energija za napajanje pumpi za gasenje pozara moze se dovoditi sarno preko betonskih ili celicnih nosaca - stubova, ili preko podzernnih kablova.

315. Napusteni delovi naslaga uglja koji je samozapaljiv moraju se pokriti odgovarajuCim materijalom radi sprecavanja oksidacionih procesa, a otkrivene naslage moraju se redovno kontrolisati.

316. Na ugljenim etazama povrsinskog kopa nije dozvoljena upotreba otvorenog plamena, osim na mestima koja su za to odredena uputstvom 0 rukovanju oprcmom na ugljenim etazama.

XIII. ZA VRSNE ODREDBE

317. Danom stupanja na snagu ovog pravilnika prestaju da vaze Pravilnik 0 tehnicko-zastitnim merama pri radu na povrsinskim otkopima uglja, metalnih i nemetalnih mineralnih sirovina ("Sluzbeni list FNRJ", br. 18/61 i "Sluzbeni list SFRJ", br. 37/64), kao i odredbe poglavlja IV. Prevoz transporterima na povrsinskim otkopima, Pravilnika 0 tehnickim merama za prevoz transporterima sa trakom u rudarstvu ("Sluzbeni list SFRJ", br. 5/73). 318. Ovaj pravilnik stupa na snagu po isteku sest meseci od dana objavljivanja u "Sluzbenom listu SFRJ". Br. 50-14417/1 4. oktobra 1983. godine Beograd Direktor Saveznog zavoda za standardizaciju, Vukasin Dragojevic, s.r.

PRA VILNIK 0 IZMENI PRA VILNIKA 0 TEHNICKIM NORMATIVIMA ZA POVRSINSKU EKSPLOATACIJU LEZISTA MINERALNIH SIROVINA 1. U Pravilniku 0 tehnickim normativima za povrsinsku ekspioataciju Iezista mineralnih sirovina ("SIuzbeni list SFRJ", br. 4/86), u cianu 317. posle reCi: "br. 37/64" dodaju se re~i: "osim odredbi pogiavija III - Visece zicane zeleznice (cl. 91 do 107)".

2. Ovaj pravilnik stupa na snagu osmog dana od dana objavijivanja u "SIuzbenom listu SFRJ", Br.07-93/199 31.juia 1987. godine Beograd Direktor Saveznog zavoda za standardizaciju, Vukasin Dragojevic, s.r.

PRA VILNIK 0 TEHNICKIM NORMA TIVIMA ZA POVRSINSKU EKSPLOATACIJU ARHITEKTONSKO-GRADEVINSKOG KAMENA (UKRASNOG KAMENA), TEHNICKOG KAMENA, SLJUNKA I PESKA I PRERADU ARHITEKTONSKO-GRADEVINSKOG KAMENA I. OPSTE ODREDBE 1. Ovim pravilnikom propisuju se tehnicki normativi za povrsinsku eksploataciju arhitektonsko-gradevinskog kamena (ukrasnog kamena), tehnickog kamena, sljunka i peska i preradu arhitektonsko-gradevinskog kamena. Pri povrsinskoj eksploataciji iz stava 1. ovog clana primenjuju se i propisi normativima pri povrsinskoj eksploataciji lezista mineralnih sirovina, propisi normativima za pripremanje mineralnih sirovina - ruda obojenih metala tehnickim normativima za kompresorska postrojenja, ako ovim pravilnikom odredeno.

0 tehnickim 0 tehnickim i propisi 0 nije drukCije

2. Nize navedeni izrazi, u smislu ovog pravilnika, imaju sledece znacenje: 1) istrazivanje je faza inzenjersko-geoloskih i rudarskih radova koji se obavljaju radi utvrdivanja kvaliteta i kvantiteta rezervi mineralnih sirovina i dobijanja potrebnih tehnoloskih parametara za odgovarajucu mineralnu sirovinu i pratece stene; 2) eksploatacija je busenje, miniranje, kopanje i rezanje (secenje), utovar, transport, uskladistenje gotovih proizvoda i raskrivanje i odlaganje jalovine; 3) prerada je primarno rezanje, transportovanje i uskladistenje blokova i tombolona, rezanje, poliranje, rubljenje, transportovanje i uskladistenje ploca arhitektonskogradevinskog kamena i prikupljanje i odlaganje jelovine iz prerade; 4) arhitektonsko-gradevinski kamen je mineralna sirovina koja je dobijena iz sedimentnih, magmatskih i metamorfnih stena u blokovima i plocama i koja se upotrebljava za arhitekturu, gradevinarstvo, vajarstvo, za ukrasne i druge sdvrhe; 5) tehnicki kamen je mineralna sirovina koja je dobijena iz sedimentnih, magmatskih i metamorfnih stena, a koja se koristi kao tehnicko-gradevinski kamen i u industriji za odredene namene; 6) primarni blok stenske mase je monolit izvaden iz maticne stenske mase iz koga se, po potrebi naknadnim radovima, dobijaju blokovi pogodni za industrijsku preradu;

122

7) blokovi za industrijsku preradu su od cvrste stene pravilno oblikovani paralelopipedi, sa sest obradenih povrsina i debljine vece od 30 em; 8) tomboloni su manji kameni monoliti, po pravilu geometrijskih preraduju;

oblika, koji se dalje

9) ploce su planparalelni kameni proizvodi dobijeni iz leziSta Hi rezanjem blokova i tombolona (gaterisane ploce), debljine do 30 em; 10) rekultivacija je postupak dovodenja eksploatacijom moze koristiti za odredene namene;

ostecenog terena u stanje da se

11) bioloska sankeija je ozelenjavanje eksploatacijom ostecenog terena; 12) priobalni kopovi su povrsinski kopovi arhitektonsko-gradevinskog radne povrsine granice s morem, jezerom Hi rekom.

II. EKSPLOATACUA KAMENA 1. OTV ARANJE

kamena kod kojih se

ARIDTEKTONSKO-GRADEVINSKOG

POVRSINSKOG

KOPA

3. Za otvaranje pokrivac.

i pripremanje

povrsinskog

kopa mora se blagovremeno

ukloniti jalovi

Radovi na otklanjanju jalovog pokrivaca mineralne sirovine izvode se stepenasto o~ozgo na nize, s tim sto se taj pokrivac ne sme potkopavati. AIm se jalovi pokrivac gura Hi prebaeuje s vise etaze na nizu etazu ili na osnovnu etazu povrsinskog kopa, u tom podrucju ne smeju se izvoditi bilo kakvi radovi.

4. Ako u podrucju povrsinskog kopa postoje klizista ili nestabilni delovi lezista, to podrueje se kanalima mora zastiti od prodora povrsinskih i izvorskih voda.

5. Delovi jalovog pokrivaca Hi lezista mineralne sirovine koji se uklanjaju rueno i koji su skloni odronjavanju moraju se odstranjivati sa cela otkopa sarno sa mesta koje je bezbedno, i to odozgo nadole.

6. Pri rucnom uklanjanju jalovog pokrivaea, izmedu stope etaze i prednje ivice otkrivenog materijala koji se eksploatise mora se ostavljati zastitna (sigurnosna) zona eija ce sirina iznositi najmanje pola vi sine radnog eela na otkrivei. Izuzetno od odredbe stava 1. ovog clana, pri eksploataeiji obaranjem blokova sirina zastitne zone moze da iznosi najmanje 1/4 visine etaZe.

'

123

7. Ugao nagiba radne kosine etaZa na otkopavanju jalovine moze iznositi najvise do 90° ako se stabilnost dokaze ispitivanjima. Sirina etaze na otkopavanju jalovine odreduje se zavisno od mehanizacije upotrebljene na etazi.

8. Radovi na razbijanju i usitnjavanju cvrste pokrivne stene moraju se izvoditi tako da se detonacijom eksploziva ne ostecuje celovitost stenske mase za eksploataciju.

9. Svaki dubinski kop mora imati dva izlaza na povrsinu kopa.

10. Priobalni kopovi mogu se otvarati samo iznad kote najviseg dosega talasa. Ako se otkopavanje vrsi ispod nivoa vode, moraju se postaviti odgovarajuCi sigurnosni stubovi i preduzeti odgovarajuce tehnicke mere kojima se sprecava nagli prodor vode u povrsinski kop.

11. Jalovina sa povrsinskog kopa mora se odloziti na mesto koje ne zahvata i ne ugrozava prostor za buducu eksploataciju.

2. PROIZVODNJA BLOKOV A ARHITEKTONSKO-GRADEVINSKOG KAMENA

12. Blokovi i tomboloni arhitektonsko-gradevinskog kamena (u daljem tekstu: blokovi) moraju se vaditi tako da se ne osteti celovitost izvadenog bloka.

13. Visina etaza na kojima se vrsi eksploatacija kamena mora se odrediti u skladu s geoloskim i inzenjersko-geoloskim svojstvima stene, naCinom otkopavanja i mehanizacijom koja se koristi na tom kopu.

14. Ugao nagiba radne kosine etafe za dobijanje blokova moze iznositi do 90° ako se stabilnost etaze dokafe ispitivanjima.

15. Nekvalitetni delovi stene smeju se ostaviti u kosinama etaze za dobijanje blokova samo ako su dovoljno stabilni i ako se time ne ugroZavaju radovi na dobijanju blokova.

16. Potkopavanje etaze nije dozvoljeno ako nije sastavni deo nacina otkopavanja.

124

17. Prilikom prenosenja, odnosno povlacenja blokova moraju se primeniti tehnicke mere za sprecavanje pada ili prevrtanja bloka.

odgovarajuce

18. Prilikom secenja stene ili blokova, delovi za koje postoji opasnost da se odIorne moraju se odstraniti na siguran nacin. Nijedozvoljeno

obradivanje blokova na strmom i neravnom terenu.

19. Ako se korisna mineralna sirovina utovaruje i transportuje na etazi, radi sigurnog kretanja vozila putevi moraju biti prolazni i siroki najmanje 5 m.

20. Blokovi se moraju povlaciti, prenositi i utovarivati prema uputstvu za rukovanje masinama i uredajima na povrsinskom kopu. Nije dozvoljeno povlacenje blokova po kosinama s nagibom veCim od 45%. Na radilistima kopa na kojima se prim ami blokovi velike mase u cvrstoj steni dobijaju masinama zarezanje i metodom busenja i odguravanja, visina . etaZe i meduetaze ne sme biti veca od 20 m. Izuzetno od odredbe stava 3. ovog clana, kad su u pitanju magmatske stene 'sa nepravilnim lucenjem, ako se geomehanickim istrazivanjima dokaze stabilnost, radno celo na etaZi . moze biti i vise od 20 m.

21. Masine za rezanje i podsecanje primarnih blokova iz stenske mase moraju odgovarajucu zastitu od cestica odbacenih pri radu reznog alata.

imati

22. Blok ne sme visiti na kuki duze nego sto je potrebno za njegovo dizanje, prenosenje i spustanje.

23. Za vreme utovara blokova u kamion, vozilo mora biti propisno zakoceno. Kamion koji se tovari mora se nalaziti u zoni radijusa utovara dizalice. Kamion za utovar mora biti postavljen tako da se utovar obavlja sa bocne ili sa zadnje strane sanduka kamiona, s tim sto nije dozvoljeno prenosenje bloka preko kabine kamiona.

24. Nagib puteva za transport blokova kamionima s pojedine etaze ne sme biti veCi od 20%. 25. U povrsinskom kopu na radnim platoima blokovi se transportuju vitlovima, dizalicama, rampama, kliznicama i dr. Za transport blokova na povrsinskom kopu moraju se izraditi uputstva 0 rukovanju, zavisno od transportnih sredstava koja se koriste.

125

Blokovi se mogu transportovati kotrljanjem, prevrtanjem preduzete mere za ocuvanje njihovih fizickih svojstava.

i bacanjem ako su pri tom

26. Na etazama izlozenim udarima vetra cija je brzina veca od 20 m/s mora se obustaviti rad na povrsinskom kopu dok takvi uslovi traju.

27. Gornja ivica zavrsne kosine kopa mora biti ogradena ogradom udaljenom najmanje 5 mod ivice kopa, koja mora biti visoka najmanje 1,2 m. 28. Ako se uz povrsinski kop arhitektonsko-gradevinskog kamena eksploatise i tehnicki kamen, mora se utvrditi seizmicki uticaj potresa izazvanog minerskim radovima na kopu tehnickog kamena.

29. Prosipanje raznih ulja i drugih hemijskih penetranata na stensku masu ili isecene blokove nije dozvoljeno. 30. Blokovi se obelezavaju trajnom oznakqm koja ne ostecuje stensku masu namenjenu za dalju preradu. Oznaka mora biti ubelezena na ceonoj strani bloka (jedna od dye najmanje povrsine) i pri uskladistenju mora biti pristupacna. Pored oznake, na bloku se na odgovarajuCi nacin mora naznaciti prirodna slojevitost stenske mase ako nije vidljiva. 3. NACIN OTKOPA V ANJA BLOKOV A

31. Za dobijanje primarnih blokova moraju se u stenskoj masi sto vise iskoristiti pukotine i oslabljene povrsine (prirodni uslovi). 32. LeziSta arhitektonsko-gradevinskog kamena uslojena u odvojenim bankovima dobijaju se busenjem paralelnih busotina u ravni secenja i cepanjem klinovima, detonirajuCim stapinom, crnim barutom, secenjem zavojnim (helikoidalnim) uzetom, secenjem dijamantskim diskovima i na drugi naCin.

33. Primarni blokovi iz bankovitih lezista dobijaju se, po pravilu, secenjem upravno na ravan pukotina ili na ravan raslojenja. Izrezani blokovi moraju se na odgovarajuCi nacin oznaciti, paralelno ili upravno na slojne povrsine i pukotine stene.

126

34. Primami blokovi mogu se dobijati iz stenske rnase, uz ogranicenu i kontrolisanu upotrebu eksploziva za miniranje. Za pripremne radove za smestaj uredaja za rezanje i razbijanje odvojenih delova u ogranicenom prostoru (podseci, useci, bunari i dr.), kao i za masovno dobijanje raspucale stenske mase moze se koristiti odgovarajuCi eksploziv.

35. Otkopavanje primamih blokova velike mase prevrtanjem moze se vrsiti na povrsinskom kopu sarno ako se obezbede odredeni uslovi, i to: potpuna pristupacnost bloku, kontrolisano podsecanje, kontrolisano potiskivanje (mehanicki Hi eksplozivom), zastita bloka od razbijanja pri prevrtanju i proracun polozaja za prevrtanje bloka. 36. . Otkopavanje primamih blokova porinucem, primenom rezova izradenih zicanom pitom i potiskivanjem hidraulicnim Hi odgovarajuCim eksplozivnim sredstvima moze se vrsiti sarno uz prethodno geolosko proucavanje stenske rnase, prvenstveno pukotina i supljina. Ugao nagiba ravni po kojoj primami blok treba da sklizne mora biti znatno manji od ugIa nagiba pri kom bi, s obzirom na trenje, usledilo sklizavanje primamog bloka. Proracunom utvrden ugao nagiba potrebi, korigovati.

4. REZANJE PRERADU

PRIMARNIH

- sklizna

ravan mora se proveriti ispitivanjem

i, po

BLOKOV A I BLOKOV A ZA INDUSTRIJSKU

37. Zavojno uze za rezanje kamenih blokova mora se od pogonskog uredaja do mesta rezanja voditi van prolaznih puteva. Na mestima na kojima helikoidalno uze prolazi iznad Hi pored prolaznih puteva mora se postaviti odgovarajuca zastita.

38. Nisu dozvoljene popravke Hi podmazivanje uredaja za rezanje zavojnim uzetom kad uredaj radi i kad se uze zamenjuje.

39. Ako se rezanje vrsi helikoidalnim uzetom na spoljnoj temperaturi nizoj od 273 K (O°C),na odgovarajuCim mestima moraju se postaviti cistaci za led.

40. Ako se rezanje vrsi dijamantskim diskom, na krajeve koloseka za vodenje uredaja sa diskom moraju se postaviti mehanicki i elektricni granicni prekidaci za prekid kretanja uredaja.

127

41. Dijamantski disk i svi rotirajuCi delovi na uredaju za rezanje pomocu dijamantskog diska moraju biti na odgovarajuCi nacin zasticeni.

42. Ako se vertikalno ili horizontalno rezanje vrsi busenjem busotina pomocu busaceg cekica, busotine moraju biti paralelne.

43. . stene svi uredaji za rezanje Za vreme izdvajanja (obaranja) isecenog bloka iz masiva morajubiti sklonjeni na sigumo mesto.

44. Kameni blokovi koji se posle isecanja odvajaju i uskladistavaju prenositi preko uredaja za rezanje.

ne smeju se dizalicom

45. Kameni blokovi sa povecanim sadrzajem vlage i osetljivi na delovanje mraza moraju se na odgovarajuCi nacin zastiti (pokrivanjem, zavijanjem, stavljanjem u zatvoreni prostor i s1.).

46. Na proizvodnoj etaz.i mora ~e obezbediti potrebna povrsina za uskladistenje blokova, u skladu sa nacinom transporta sa etaz.e.

III. PRERADA ARHITEKTONSKO-GRADEVINSKOG KAMENA 47. Prerada arhitektonsko-gradevinskog kamena, u smislu ovog pravilnika, obuhvata niz operacija koje se po odredenom redu odvijaju radi dobijanja gotovog proizvoda i zahteva obezbedenje odgovarajucih uslova za rad. Pod operacijama iz stava 1. ovog clana podrazumevaju se: uskladistenje blokova, transport blokova i proizvoda, masinska i rucna obrada, uskladistenje i pakovanje gotovih proizvoda, skupljanje i odlaganje otpadaka i utovar i pakovanje u prevozna sredstva za dalji transport. Pod obezbedenjem odgovarajuCih uslova za rad podrazumevaju se snabdevanje elektricnom energijom, snabdevanje vodom i preciscavanje vode i otprasivanje i odstranjivanje gasova i vodene pare (ventilacija). 48. U cirkulacionom sistemu podmazivanja pokretnih mehanizama masina i uredaja koji se koriste pri preradi arhitektonsko-gradevinskog kamena, na potisnom vodu moraju se nalaziti manometri i ventil za regulaciju pritiska ulja.

49. Konstrukcija pojedinih sklopova masina i uredaja koji se koriste pri preradi arhitektonskogradevinskog kamena mora biti takva da ulje za podmazivanje ne moze da iscuri na temelje masina iii, ako je to nemoguce, temelji se moraju na odgovarajuCi naCin zastititi.

128

50.

Ako se masine Hi uredaji koji se koriste pri preradi arhitektonsko-gradevinskog kamena pricvrscuju za konstrukcije objekata, moraju se primeniti specijalna ucvrscenja koja smanjuju prenos vibracija na konstrukcije objekata.

51.

Navojni spojevi pokretnih sklopnih jedinica (kardanski zglobovi, rude, diskovi, radilice i dr.) moraju biti obezbedeni tako da se ne mogu sami odvrtati.

52.

Otvoreni, pokretni i obmi sklopovi (zamajci, vratila, poluge, spojnice, remenice i dr.) masina i uredaja koji se nalaze na visini manjoj od 2 m od ravni za opsluzivanje moraju bit zasticeni od slucajnog dodira stitnicima od lima Hi mrez.e. Stitnici iz stava 1. ovog clana moraju se lako rastavljati.

53. Elementi automatike masina i uredaja koji se koriste pri preradi arhitektonskogradevinskog kamena moraju biti zasticeni od prljanja Hi upadanja stranih tela.

54. Say spoljni skladisni prostor mora imati odgovarajuci nagib za nesmetano oticanje vode.

1. USKLADISTENJE

BLOKOV A

55.

Blokovi se uskladiStavaju na odredenom i za to pripremljenom prostoru. Podloga za uskladistenje mora odgovarati opterecenju koje nastaje od uskladistenih blokova, s tim sto koeficijent sigumosti za nosivost pripremljennog terena mora iznositi najmanje 1,5.

56. Za rukovanje blokovima mora se izraditi tehnicko uputstvo koje saddi podatke 0: sredstvu kojim se uskladistavaju blokovi (portalni ili mosni kran, derik-kran, auto-dizalica i dr.) nacinu pristupanja skladistu da bi se blokovi uskladiStili ili prihvatili za preradu, rastojanju izmedu redova blokova, visini uskladistenja i broju redova blokova u odnosu na mehanizaciju, nacinu vezivanja blokova i tombolona (blok-uze ili lanac-kuka), nacinu medusobnog odvajanja blokova po visini i drugim specificnostima s obzirom na odredeno skladiste.

57.

Tehnoloska voda u pogonu za preradu arhitektonsko-gradevinskog kamena mora se prikupljati i odvoditi tako da se spreci njen ulazak u temelje objekta i masina.

58. Nivo podzemnih masina.

voda mora se stalno odrZavati ispod najnize kote temelja objekta ili

129

1

2. TRANSPORT BLOKOV A I PROIZVODA

59. Od mesta uskladistenja do mesta prerade blokovi se transportuju kranom, vagonetom, autodizalicom ili drugim odgovarajuCim sredstvima.

60. Izmedu prevoznog sredstva i okoline (zidovi, pregrade, masine i dr.) mora postojati slobodan prostor sirine najmanje 0,7 m s jedne strane i 0,3 m s druge strane. Na prolazima kroz zidove rastojanje sa obe strane mora biti najmanje 0,3 m sirine.

61. Blokovii proizvodi utovareni na prevozno sredstvo moraju biti obezbedeni tako da ne dode dopada ili prevrtanja. 62. Akoje u pitanju diskontinuirani tehnoloski proces, proizvodi se transportuju unutrasnjim kranom,auto-kar-viljuskarom, rucnim kolicima, rucno i drugim odgovarajuCim sredstvima.

63. Gaterisane ploce se u proizvodnom procesu i pri uskladistenju mogu transportovati i direktno na viljuskama viljuskara. Sredstva kojima se transportuju gaterisane ploce moraju biti snabdevena tehnickim uputstvom, koje sadrzi podatke 0: broju ploca koje se mogu nositi zavisno od veliCine, putevima kretanja transportnog sredstva i naCinu osiguranja, kao i druge podatke znacajne za rukovanje gaterisanim plocama pri transportu.

64. . Istovremeno nosenje vise od jedne palete na viljuskaru nije dozvoljeno.

65. Slaganje polupreradenih ili preradenih ploca na gomile cija je visina veca od 1 m u prostorijama u kojima se odvija proces njihove prerade nije dozvoljeno. Na otvorenom prostoru - skladistu mogu se slagati najviSe dye palete jedna na drugu. Debele ploce i masivni komadi pakuju se na isti nacin kao i blokovi.

66. Pri unutrasnjem transportu, narocito kad se vrsi kranom i kad se prevoze teski proizvodi, put prevoza mora biti slobodan, a transport treba da se obavlja, po pravilu, u slobodnom prolazu izmedu masina, a nikako iznad radnika.

3. MASINSKA I RUCNA OBRADA 67. Transport finalno rezanih ploca moze se obavljati sarno na paletama na kojima ploce moraju biti na odgovarajuCi naCin obezbedene da ne dode do pada ili prevrtanja.

130

68. Pri masinskoj obradi blokova i ploca moraju se preduzeti sledece tehnicke mere zastite pri rezanju: 1) prostor oko masine mora biti na odgovarajuci naCin ograden; 2) blokovi, a, po potrebi, i ploce za obradu, moraju se odgovarajuCim sredstvima na siguran nacin prievrstili za platformu kolica.

69. Rucna obrada bloka vrsi se masinskim ili rucnim alatom. Prostor na kome se blokovi

obraduju mora biti ograden. Mesto ruene obrade bloka mora biti pristupaeno masinamaza transport bloka, zavisno od forme proizvoda koji se zeli dobiti, oblikovanih elemenata i dr.

70. Nosece konstrukcije masina i nosaca pojedinih masinskih elemenata moraju se pregledali je~put meseeno, a generalno svake godine. Nalazi se upisuju u knjigu pregleda.

4. USKLADISTENJE

GOTOVIH PROIZVODA

71. Gotovi proizvodi, nepakovani i pakovani, uskladistavaju se na odredeno i za to pripremljeno mesto. Podloga za uskladistenje mora odgovarati opterecenju nastalom od uskladistenih proizvoda, prema clanu 55. ovog pravilnika.

72. Neupakovani proizvodi, po pravilu, naslanjaju se na pripremljene okvire, stabilne ill pokretne. Upakovani proizvodi se odlaZu tako da se ne ostete od tdine ili nepravilnog uskladistenja.

5. ODLAGANJE OTPADNOG MATERUALA IZ PRERADE

73. Otpadni materijal mora se odlagati na za to pripremljeno mesto. Na jelovista Za odlaganje jelovine iz prerade primenjuju se propisi za odlaganje jelovine iz povrsinskog kopa arhitektonsko-gradevinskog kamena.

74. Jalovi materijal se, po pravilu, prikuplja u kontejnere i prevozi na jelovista.

6. SNABDEV ANJE ELEKTRICNOM

ENERGUOM

75. Elektricne instalacije, zavisno od tehnoloskog procesa, moraju se izvoditi prema propisima Za elektricna postrojenja.

131

76. Konstrukcija stitnika za uredaje koji se nalaze pod elektricnim naponom, a koji ne zaht~vaju stalno opsluzivanje, moraju biti izvedeni tako da se otvaraju samo posebnom spravom (alatom).

77. Svi natpisi na delovima uredaja kojima se upravlja u postupku prerade arhitektonskogradevinskogkamena moraju biti citki i jasni.

78. Na stitnicima uredaja koji rade pri elektricnom naponu vecem od 42 V mora da se nalazi sigumosni znak.

79. Boja komandnog pulta mora da bude kontrastna u odnosu na boju aparata i uredaja koji su u njega ugradeni. 7. SNABDEV ANJE VODOM SO. lnstalacije za snabdevanje tehnoloskom vodom moraju biti potpuno odvojene od instalacija zasnabdevanjee pijacom vodom.

81. Pumpna stanica, dovode cevi i odvodni kanali moraju biti zasticeni tako da ne dode do zamtzavanja. 8. ODSTRANJIV

ANJE PRASINE

I VODENE

PARE

82. Masine i uredaji za rad pri cijem se koriscenju stvara i izdvaja stetna prasina moraju biti opremljeni uredajem za odstranjivanje prasine. Uredaji za odstranjivanje prasine moraju biti vezani za sopstveni ili za centralni sistem ventilacije. Odsisne kape moraju biti izvedene tako da se mogu skidati radi ciscenja, podmazivanja i opravke. Sistem za otprasivanje mora biti povezan s uredajem za pustanje u pogon, tako da se masine i uredaji ne mogu staviti u pogon'bez istovremenog delovanja sistema za odvodenje prasine. Sistem za otprasivanje mora biti tako efikasan da koncentracija prasine ne bude veca od maksimalno dopustene koncentracije utvrdene propisom 0 jugoslovenskom standardu za maksimalno dopustene koncentracije skodljivih gasova, para i aerosola u atmosferi radoih prostorija i radilista.

132

9. UTOV AR I PAKOV ANJE GOTOVIH PROIZVODA U TRANSPORTNA SREDSTVA

83. Gotovi proizvodi mogu se tovariti u transportna sredstva pojedinacno ili pakovani u kutije, sanduke, palete ili kontejnere. Upakovani proizvodi koji se tovare u transportno sredstvo moraju biti dobro ucvrsceni za transport u javnom saobracaju.

84. Gaterisane ploce, kao gotov proizvod, pakuju se, po pravilu, na postolja u obliku trostrane prizme, koja u preseku imaju ravnokratki trougao i postavljaju se tako da dun kraci sluze za naslanjanje ploca. Ploce se naslanjanjem pakuju sa obe strane postolja, a zatim se celo pakovanje okolo okuje stafnama ili uveze. Gaterisane ploce iz stava 1. ovog clana moraju se pri utovaru vezati sa cetiri uzeta, pri cemu se mora obezbediti i istovremeno podizanje postolja.

85. Polirane nefrezovane ploce pakuju se na isti naCin kao i gaterisane ploce, ali tako sto se polirane povrsine dve susedne ploce okrenu jedna prema drugoj ("lice na lice"), a izmedu njih se, po potrebi, stavlja podesan materijal radi zastite ivica i obradenih povrsina ploca ad ostecenja.

86. Polirane frezovane ploce pakuju se na palete. Ploce se slazu u horizontalnim ili vertikalnim redovima, ali tako sto se polirane povrsine dve susedne ploce okrecu jedna prema drugaj ("lice na lice"), a izmedu njih se, po potrebi, stavlja podesan materijal radi zastite ad ostecenja. Palete moraju biti unakrsno povezane plastic nom ili metalnom trakom.

IV. EKSPLOATACUA TEHNICKOG KAMENA 87. Tehnicki kamen dobija se pomocu minskih busotina, komomo, ripovanjem i na drugi nacin, s obzirom na geomehanicka svojstva, geoloske uslove i lokaciju.

88. Ako zbog karkteristika stenske mase koja se busi nije moguce normalno busenje, moraju se, zavisno od tehnickih karakteristika uredaja za busenje, izraditi platforme sa kojih se izvodi busenje. Pri busenju i miniranju ispod etacne kosine, mesto, oprema i materijal moraju se zastiti ad komada stene koji se mogu odroniti iz kosine etaze.

89. Gamitura i pribor za busenje moraju biti snabdeveni tehnickim uputstvom koje sadrZi podatke 0:

133

1) na~inu vizu~lnog pregleda najvaZnijih delova i sldopova na garnituri za bulenje pre pOCetkarada; 2) utvrdivanju stanja na radi1i§tu i kontroli stabilnosti ~ela radili§ta pre montaZe, a docnije i pre svakog pu§tanja garniture za bu§enje urad; 3) postupku pri montafi garniture za bu§enje; 4) postupku u slu~aju iznenadnih lomova, zaglavljivanja, propadanja alata i s1., u toku rada; 5) zaustavljanju garniture za bu§enje; 6) merama i radnjama koje se moraju preduzeti na kraju radne smene pre nego §to posada napusti garnituru za bu§enje; 7) odrfavanju garniture i pribora za bu§enje u toku rada i za vreme stajanja i dr.; 8) postupku pri demontaZi garniture i pribora za bu§enje. Uputstvo iz stava 1. ovog ~lana more da sadrfi i druge podatke od zna~aja za pravilno rokovanje i odrfavanje garniture i pribora za bu§enje.

90. Bu§enjei miniranje moraju se izvoditi u sldadu sa propisima 0 tehni~kim normativirna pri miniranju. Pri bu§enju i miniranju izbor §eme veze, rasporeda i broja bu§otina, vrste i metode eksplozivnih punjenja za svaku konkretnu situaciju ~ora obezbediti §to povoljniji granulometrijski sastav minirane rnase, uz najnifi utro§ak energije i minersko-eksplozivnih sredstava i najmanji uticaj na radnu sredinu.

91. Miniranje se izvodi na osnovu rudarskog projekta za eksploataciju, za ~iju izradu se koriste i podaci prikupljeni u toku istrafuih radova (probna miniranja i dr.).

92. Usitnjavanje krupnijih komada, tzv. vangabarita, dobijenih pri masovnom miniranju, obavlja se naknadnim bu§enjem i miniranjem, nalepljivanjem eksplozivnih punjenja i1i mehani~ki.

93. Radna visina staza odreduje se projektom, s tim §to se uzimaju u obzir geomehani~ka svojstva stenske mase i tehnologije dobijanja, i, po pravilu, iznosi najvi§e 30 m.

Izuzetno od odredbe stava 1. ovog ~lana, dopu§ta se i veea visina ako se ona utvrdi projektom. Visina oborenpg materijala (h) uslovljena je visinom kopanja hn i odreduje se prema sledecem obrascu: h <; 1,5 hn (m).

94. Ako se utovar i transport na etaZi vrii kamionima, §irina etafue ravni mora iznositi najmanje 12 m.

134 .

Ako se kamion okrece na etazi, najmanja sirina etazne ravni moze iznositi 20 m ili mora bi obezbedeno

prosirenje,

najmanje

sirine 20 m.

95. Pri gravitacionom transportu materijala sa gomjih etafa kopa na osnovnu etafu, sirin etame ravni mora iznositi najmanje 5 m, a projektom moraju biti odredene mere sigumosli na tim etazima. Gravitacioni transport sa radnih etaza na osnovnu etafu moze se obavljati sa ukupne visine najvise 100 m. Medusabime etaze mogu se odrediti u okviru ukupne visine od 100 m, zavisno od nacina dobijanja i transporta mineralnih sirovina.

96. Za povrSinske kopove tehnickog kamena na podrucju na kome zbog konfiguracije terena nije moguca izrada sistema kanalske mreze radi zastite povrsinskog kopa od atmosferskih padavina, mora se obezbediti sakupljanje vode u najnizoj tacki povrsinskog kopa. Voda se prirodnim putem ili pumpama i cevovodima odvodi van povrsinskogkopa, pod uslovom da se pri tom ne remeti normalno odvijanje tehnoloskog procesa.

97. Ako centralni vodosabimik ili prirodni sabimici imaju kapacitet prijema atmosferskih padavina za vreme duze od 8 casova, a prikupljena voda ne ugrozava odvijanje proizvodnog procesa i tehnicke objekte i okolinu, pumpa na centralnom vodosabimiku moze biti napajana naponom iz jednog izvora elektricne energije.

98. Na mestima i prilaznim putevima koji su u blizini ivice etafe moraju se predvideti mere za sprecavanje pada niz etaznu kosinu (ograde, zidovi, mreze, nasipi i sl., koji mogu biti privremeni ili stalni).

V. EKSPLOATACIJA NIVOA VODE 1. PRIPREMNI

SLJUNKA I PESKA SA LEZISTA IZNAD

RADOVI

99.

Pri eksploataciji lezista sljunka i peska u blizini vodotoka moraju se predvideti mere zastite od prodora vode, kao i od podizanja nivoa podzemnih voda, stirn sto najniza radna etaza mora biti iznad najviseg vodostaja i najviseg nivoa podzemnih voda za poslednjih 10 godina.

100. Ako je teren iznad eksploatacionog polja sljunka i peska sumovit, pre pocetka otkopnih radova suma se mora poseCi, a korenje potpuno izvaditi.

135

2.RADOVI NA OTKRIVCI 101. Jalovi materijal sa povrsiJ:leeksploatacijskog polja mora se odstraniti i deponovati na . spoljno odlagaliste, s tim sto se taj materijal mora saeuvati i koristiti za rekultivaciju

otkopnogprostora. 102. Dinamika radova na otkopavanju otkrivke s lezista sljunka i peska mora se uskladiti tako da otkrivene rezerve sljunka i pesk;a za eksploataciju ne premasuju tromeseeni kapacitet proizvoOOjeu pogonu.

3. ODLAGANJE

OTKRIVKE

103. Po zavrsetku Qdlaganja predvidenih kolieina jalovine, stalnim odlagalistima jalovine treba odmah dati zavrsne oblike.

104. Ako se'buldozer koristi za ravnanje odlagalista, on mora prema ivici kosine-da se krece iskljueivo napred, oOOosno raOOi alat mora biti usmeren prema ivici kosine, a do ivice kosine mora se ostavljati zastitni nasip od materijala otkrivke sirine najmanje 1,20 m i visine najmanje 0,60 m.

105. Rastojanje izmedu najnize etaze sljunka ili peska i najnize etaZe odlagalista pri odlaganju jalovina unutrasnji deo kopa treba da bude sto krace.

u

4. OTKOPA VANJE 106. LeZista sljunka i peska na vise etaza moraju se otkopavati odozgo prema dole.

107. u lezi~tima 'sa naizmenienim slojevima sljunka i peska etaZe treba projektovati tako da se omoguci selektivno otkopavanje po vrstama sljunka i peska.

108. Sljunak i pesak na odlagalistima moraju se zastititi od neeiscenja.

109. Ako se pri eksploataciji sljunka i peska radi rueno, .visina etaZa ne sme biti veca od 2 m.

110. Pri usecanju novih etaZa, visina etaze ne sme biti veca od njene sirine.

136

111. Pri eksploataciji ~ljunka i peska zabranjeno je potkopavanje etaze.

112. JJ opasnim zonama radili~ta koja su sklona klizanju i kod kojih je pad slojeva ~ljunkaiti peska okrenut prema radilBtu, moraju se vcliti geomehanicka opaZanja stabilnosti radili§ta.

113. Ako se pri eksploataciji ~ljunka i peska koriste skreper i buldozer, najveci uglovi nagiba kosine etau moraju se odrediti na osnovu geomehanickih ispitivanja ~ljunka i peska.

114. Ako se pri eksploataciji ~ljunka i peska koriste bager i utovarivac, visina etaZe morase prilagoditi tehnickim karakteristikama m~ine i radnoj okolini.

115. Za vreme transporta eesak se De sme prosipati iz transportnih sredstava. Prilikom transporta na vece udaljeDosti ili kroz izrazito vetrovita podrucja, sanduci transportnih sredstava moraju biti pokriveni ceradama, Hi se tovar po povdini mora dobro ovlaZifi.

VI. EKSPLOATACUA SLJUNKA I PESKA SA LEZISTA ISPOD NIVOA VODE 116. Pod lezi~tima ~ljunka i peska ispod nivoa vode, u smislu ovog pravilnika, podrazumevaju se i lezi~ta koja su u pocetnoj fazi eksploatacije iznad nivoa podzemne vode, a ciji se najniti nivo eksploatacije predvida ispod nivoa vode. 1. PRIPREMNI

RADOVI

117. Pri eksploataciji ~ljunka i peska pomocu m~ina i postrojenja montiranih na obali, do podrucja eksploatacije mora se izraditi prilazni put. Sirina i nosivost kolovozne konstrukcije odreduju se zavisno od tehnickih karakteristika primenjene utovarnotransportne mehanizacije, s tim ~to najmanja ~irina mora da iznosi 4 m, s pro~irenjima za mimoilaZenje na svakih 100 m puta.

118.

.

Ako je trasa prilaznog puta udaljena manje od 15 mod obale, stabilnost kosine obale mora se odrediti prema geomehaDickomproracunu s obzirom na uslove kori~cenja puta.

137

119. Pre eksptoatacije ~ljunka i peska, jalovi pokrivae se mora ukloniti zavisno od dinamike eksploatacije, a ~irina oei~cenog pojasa mora iznositi najmanje 15 m raeunajuci od najblife ivice etafe.

120. .

Materijal pokrivke odlafe se, po pravilu, izvan eksploatacionog polja ~ljunka ili peska.

121. Ako se otkrivka mofe upotrebiti za rekultivaciju i ozelenjavanje otkopanog prostora, ona se deponuje unutar eksploatacionog polja, ali na teren koji je najmanje 1 m iznad najvi~e zabeldenog vodostaja.

122. Otkrivka se mofe otkopavati rueno i mehanieki.

123. Ako se otkrivka otkopava rueno, radovi se izvode same u jednoj etafi maksimalne visine 2 m i minimalne ~irine 2 m.

124. Za transport uklonjenog jalovog pokrivaea treba koristiti izgradeni ili postojeei prilazni put.

2. SREDSTV A ZA EKSPLOA TACIJU

ISPOD NIVOA VODE

125. Za eksploataciju ~ljunka i peska ispod nivoa vode mogu se koristiti razne vrste bagera i skrepera, koji mogu biti postavljeni (montirani) na obalu ili na vodu kao plovni objekti.

126. M~ine ilipostrojenja koja se koriste za eksploataciju ~ljunka i peska na obali moraju se nalaziti na mestu koje se odreduje na bazi proraeuna nosivosti tla, oOOosno stablnosti kosine obale. Proraeunom iz stava 1. ovog elana odreduje se: minimalna sigurnosna udaljenost ma~ine od gomje ivice obale, oOOosno stabilnost kosine obale radi spreeavanja prevrtanja i propadanja utovarene ma~ine u vodu, i to na osnovu geomehaniekih karakteristika materijala Idi~ta, dinamiekog opterecenja ~ine i zone kliznog kruga. Koeficijent stabilnosti kosine obale mora iznositi najmanje 1,4.

127. Ako se ~ljunak i pesak odlafu u zonu eksploatacije, mesto i visina deponovanja odreduju se proraeunom s obzirom na kolieinu deponovanog materijala, nosivest Ha, tehnologiju dobijanja i vrstu sredstava za utovar i odvoz.

138

128.

Sa uredajima za eksploataciju mote se sa obale prici plovnomobjektu pomocu drugOg plovnog objekta iIi pomoeu mosta sigurne nosive konstrukcije koji je postavljen od obalej do plovnog objekta, ~irine najmanje 1 m, i koji najmanje s jedne strane mora da ima ogradul visine 1 m. Najmanja dutina mosta na obali i na plovnom objektu odrec1uje se zavisno odJ . specifi~nih potreba, uzimajuci u obzir koeficijent sigurnosti.

129.

Ako se otkopani ~ljunak i pesak dopremaju na obalu plovnim objektima, za prihvatanje tih objekata mora se izgraditi odgovarajuce prihvatno mesto (pristaniiite, mol), prema plovnim karakteristikama plovila i na~inu transporta !iljunka i peska.

130. M~ine koje pri eksploataciji rade na obali, u slu~aju poplave iIi prekida rada duteg od 8 ~asova moraju se premestiti na teren koji je najmanje 2 m iznad registrovanog vodostaja.

131.

Ako na osnovu geomehanickih proracuna nije clrukcije odredeno, eksploatadju !iljunka i peska u zatvorenim bazenima treba vcliti tako da udaljenost ad javnih saobracajnica bude najmanje 50 m.

132. Ovaj pravilnik stupa na snagu po isteku !iest meseci od dana objavljivanja u "Slutbenom listu SFRJ". Broj 07-113/1 10. januara 1985. godine Beograd

Direktor ~aveznog zavoda za standardizaciju, Vuka!iinDragojevic, s.r.

GEOLOSKE OZNAKE I SIMBOLI

143 Geoloske oznake I slmboli SI~mOLI 1 BOJE ZA OZNACAVANJE STAROSTI KARTIRANIH JEDINICA

JUGOSLOVENSKI STANDARD SA OBAVEZNOM PRlMENOM

ReteuJe

od 1.vn-196G. Geologkal

~ .1

1

JUS B.A4.USl

br. 83.113111 04 15-n.

designaliolls alld symbols.

111.1988.

1968; IIlItlbe,,1 111&IIFRJ. .r.

.,1HL

Symbols 0",1 colours for designating age of mapping units

I'redmet standarda Ovnj stnlldnrd skim kartama,

::J

2

proplsuje prori/ima

simbole i boje ZIl oZlIntaLvanje starostl i stubovirna.

kartirallih

jelliniea lIa 8eol0-

Namena SimboH slu!e za oznatavanje slarosti kartiranih jediniea uopste, a boje sarno za oznatavanjc starosti kartiranih jediniea u sedimcntnim ste08ma.

I ~ ,

i~ I

lit :::I ~

Simboli i boje Simboli i bojc izlo!eni su u slcdeccm prealedu:

3

.

Boja

'Pode!a i sirnboli

\

I

Ql-ho!ocen

\~~I

1=

~~Q,-pleistocen

PI~ - gornji paludinski slojcvi PI~ srcdnji paludinski slojevi

,

I

( I 1

N

I c:: u u

PI.

-

Icvantijski kat

I

0

I

-

Po

I

u 110 0 u

I ~p::

... ~0

:z

<

PI PI,

-

donji plioecn

M,

-

gornji

pontijski

kat

""'"

:z III

mioeen

I M1

srcdnji mioccn - (11 meditcran

'-::!!

p:: III !-<

-

DO

Po

c:: .~o

~I c::

.2-

00 0

Jill

u

- 1=u

cd Po

M~

mcotski

Ml-

sannatski kat

-

novorosijski polkat

kat

M~

-

Ml-

tortoDski kat belvctski kat

CIS

",.

I

~0

u

-

.

P II

~-portaferski

potkat

I

c:: u u

N

0

::!!

-

do~ji patudinskil sloJcv,

srednji plioecn

a:::

i

I

PI, - gornji pliocen

.-

l

u

~i-o

a:

M, - donji mioeen (I mcditcran)

01, -

gotnji

M~ I

I

- burdigalski

kat'

MI- akvitanski kat

oIigoccD

01. - srednji oligoecn 01. -..gonji o!igoeen gornji coccn E, srednji coccn E. E, donji coeen

-

--

...Po co Po

-.--.. UkupDO lirall& 3

JUGOSLOVENSKI

ZA VOD ZA STANDARDIZACUU

144 K; :.(

K.

-

KI gornja k.reda

-

danski kat senonski kat

K~

-

turonski kat

K~

-

cenomanski kat

~K:

-

albski kat

K1

-

aptski

K:

-

I "c

<

CJ

11:1

1>1::

:.(

K,

-

donja kreda

K~

I I I

kat

N

baremski kat I

otrivski kat

I

II

KI - valendiskikat N

~1.- gornja jura (11I3Im)

-. :.( ~1. <

-

srednja jura (doger)

1>1::

0

-

Jl JI J~

-

oksfordski kat

J;

-

kelovejski kat

-

u

titonski

kat

(portland)

I

I

kimeridlki kat

JI J2. 2 -

batski kat bajeski kat I

J~

alcnski

> CIS

kat

;:J

100

.... J1

N I. - donja jura (lijas)

0

-

toarski kat

1: - plinsbdki kat (s.\.) 1~ - sincmurski kat JI - ct1mlkikat

N

--~..._...

11:1

Tl

~T.-

gornji trijas

f-<

-

rctski

kat

T2. 2 -

nori~ki kat

T~

-

karnijski kat

T~

-

ladinski kat

T~

-

anizijski

en ~<

....

T1

-

srcdnji trijas

kat

T, -

cd

»U ..0 ~;J

....

T, - donji trijas

. 4

skitski kat

145

g. N'

P, 1

-

gornji

perm

N 0

sosijski slojevi

P~ -

\

I

~I~ ~0 ;~

i

C:

I

...J

srednji perm

P2 -

P~~':~,r~'k;:'~~~~-=-

--------.-P. - donji perm

N ~g.

to

i

"'i ~

\

. .- -j~_1

C, - gornji karbon

U

.-.-----

-< ~I

C,

z

-

srednji karbon

0

c+:I

i

---------

C~

-

d -

vestCalski kat namirski

cO >

kat .---

~-< ~...J

""

-<

C, -

::s

d -

donji karbon

C:

-

vizeski kat turneski

kat I

---1---

~0

0 N

OJ -

gornji

~O2-

srednji

NZ 0 > ~~~0

0

...J

-

devon

3

~;;:;

-<

.~

\

donji devon

gornji srednji

silur (venlok)

5,

donji

silur (Iandoveri)

0,

I

1ivetski

~ ~

kat eo 0 >

1edinski

kat ------.--

5, 5, -

-

-

silur' (ladlo)

t.s

i1 i;i

~u

-

gornji

U

~N

--------.-.

I

~......

Camenskikat Cranskikat

ol - ajfelski kat 01 -. emsld kat O~ - zigenskikat 0:

~...J -<

0,

0 N 0

O~ 01 O~

devon

0

>

C":I -~ p..~

ordovicijum

~ ~.., 0. - donji ordovicijum 00 I

S

~-< ~ 1-< VI

R

P

~ e: ~u

Cm,

""I ~::s ~;:I ,,

Cm, Cm,

E

-

gornji

kambrijum

srednji

kambrijum

K

A

. ~;1~ 0

.~

donji kambrijum

M

R

B

4 4.1

Ostale

4.2

U okviru kartiranih jedinica. prikazanih ce imaju tamniji ton od mladih.

u

J

M-A

odredbe

5imboli za starost kartiranih jedinica u melamorCnim i magmatskim ljaju se po potrebi, i to iza simbola kartirane jedinice.

Qt.am.p.:

BCOIradskl

craaeJd

jednom bojom.

zavocl

starije

- &eop'ad

slenama

sedimentne

stavjcdini-

r::

DK 622.1: 55

146 JUGOSLOVENSKI STANDARD SA OBAVEZNOlll PRL"\IENOM od 1. 1 1967.

e

1

~I

VI.1966.

ReJenje br. 03-3778/1 od 2. VI 1966; Sluibeol U.I SFRJ br. 25/1966.

Geological designations and symbals. Lithological

'G till

JUS B. A4. 052

GcoJo~ke oznake i simboli LlTOLOSKE OZNAKE ZA SEDlMENTNE STENE

Prcdmet

designations for sedimentary

rocks

standarda

Ovaj standard

propisujc

litolo~ke olnake

la sedimentne

stene.

:5 *

~2

Namcna

'8 Litolo~ke olnake propisane ovim standard om slule za olna~avanje lo~kim, kartama, profilima i stubovima.

~~ftI

litolo~kih tipova stena na geo-

"Q 0

> ~CIO D

i

> .2 ~:s ... II

3

Oznake

3.1

Olnake za glavne tipove scdimentnih stena sastavljene su od oznaka la sadrlaj karakteristi~nih komponenata koje se medu sobom mogu slobodno komponovati za obelelavanje stena koje nisu predvidene ovim standardom. Sadrlaj karakteristi~nih komponenata ozna~ava se oznakama, prikazanim na slid 1.

'2II

"8

/.

~0

~1.

a

a :0 0

~::I

~9. .....L..!...

.

J

,.

0

5.

{::.

10.

:::I II

6.

-

'E

i>

7.

a

8.

fQ, II

j

I I

17.

'IJ.

II.

/II

11.

-

IJ.

0

1/.

t,.

l'

11.

15.

L

16.

...

:I ~0 jj

'\

... ~0

A

/9.

-

20.

'--'"

0 c::::J

Slika1

0. = e

Pri ~mu je: 1. glina 2. alevrit 3. pesak

i0:

4. ~Ijunak 5. drobina 6. lapor

7. kalcijumkarbonat 8. dolomit 9. kvare 10. roznae 11. feldspat

12. 13. 14. 15. 16. 17.

J8. 19. 20. 21. 22.

liskun pirit gips i anhidrit so zelelo (gvoZde) fosfati ugalj bitumen nodule, kvrge ooliti konkrecije Ukupno .luna

I

JUG~SLOVENSKI ZAVOD ZA STANDARDIZACIJU

I

2

147 S'r

1 JUS n. A4. on

3.2

LiIOlo~ke owake

za glavne lipove stena priknzane

su na slid 2.

F",":":':'~:'::1~

~

L£j~~ ,

~,

.--: ;-~

.,;-":i..';.'. ,,.: .

:' . ::" ~ ,

, .:.;,

~.>.:{..~

'.

~

~

.':'

... ~..:

:.,"

'""...

A I

1I

c> 4 "~ <> <> I 6

ffiffff=fm ~~ t!lliill:m 8

7

R

\..."..\

~

". ~

w

.

: "

'.

~~: ::::~

.'

"

.'

n

.,Q . (:)..".

~

~

~ .:.'~.::;... 0

.~.

"

"

3

2

~

D

~:-..:q.; .~

13

"

~ ~

9

.:::::::::

: :: :: : : : :: '

~m

~

15

III

17

~ ~-=-

-20

~

--, ....~

22

25

'}J

]5

]9

Slika 2

Pri ~emu je; I. rastresili povr~inski pokriva~ 2. glina 3. alevril 4. pesak 5. ~ljunak 6. drobina 7. lapor 8. bigar 9. glina 10. alevrolit II. pc~br, mash-an 12. pdbr, uslojen 13. arkoza 14. konglomcral. masivan 15. konglomerat, uslojen

16. bre~a, masivna 17. bre~a, uslojena 18. laporae 19. kre~njak, masivan 20. krecnjak, uslojen 21. dol omit, masivan 22. dol omit, uslojen 23. roznae 24. valrostalna glina 25. bituminozni ~kriljae 26. ugalj 27. gips i anhidril 28. so 29. rude uop~te

Primedba: Na spccijalnim kartama vecih razmcra oznake La ugalj (26) i rudu uop~te (29) mogu se zamenili polrcbnim brojcm slobodno odabranih oznaka van ovog slandarda. St.amp.: BeOlradsk' ,ut1~k::I ...vod -

88'01'r.4

DK 622.1:\\

148 STANDARD SA PRIMENOM 04 1-1-1967.

JUS B. A4.053

Geolo'ke oznake I slmboll OZNAKE I SIMBOU ZA KV ART ARNE TVOREVINE

JUGOSLOVENSltl

ReleaJe

\

br. 03-377811 od 2.Vl 1966. 81ulbeul

VI.1966.

U.I 8FlU

br. 15/1966.

Geological desiglla/iolls olld symbols. Desiglla/iolls alld symbols for qua/emary formallolls

"E

1

Prcdmct standarda Ovaj s~andard propisuje oznake i simbole za kvartarne tvorevine.

~2

Name'na Oznakc i simboli za kvartarne tvorevine slufc za prikazivanje ra!flanjenih kvarlarnih Ivorevina na geolo'kim kartama, profilima i stubovima, Oznake i simboll Kvartarne tvorevine oznafuju se ~lede6m oznakama i simbolima:

J :II

'if

I ~j ~! !.. i..= :I ...

.

I

..:II

I

3

t)555~ (1

r:>

/~

m marinski sedimenl;

b organogeno-barski

r,(;~d):o'~1

~~vulkanogenisedimenti

gl morene

': £? .9.:'o..'?:

s sipar

~fgl fluvioglacijalni

::'6:,:,

~'"I'

D

~sf

sedimenl;

soliflukcija

',=6'. .'"'.

d deluvijum

Igi limnoglacijalni sedimenti

,01 c::).

p pesak

1>:::::::::1

I

sedimenti

a al aluvijum

Jf

J

~.

c ~e A

..

a

i

! e ~! ...

..-

pr proluvijum

IS terra rossa (zemlja crvenica)

i izvorski sedim'enti

-

lies

jezerski i barski sedimenti ~j

jz jezerski sedimenti

tn

vi'e terase \ "rorn

~pcpecinski sedimenti

Prlmcdba: Na bojenim kartama

oznak.

80

0

su u svetloj plavifaslo-sivoj

i najnifa terasa

i, I boji.

UkupnD ..nna

JUGOSLOVENSKI

ZA VOD ZA STANDARDIZACIJU

S'ampa: Bt'o,radsk1 Ir.U~kt

uvod

-

SeOltad

J

149 Geoloske

JUGOSLOVENSKI STANDARD 8A ODAVEZNOIII PRlIllENOIII

SIl\1BOLI.

BOJE

RdenJe

od 1-VO-19GO.

Symbols,

I

br.

oznake

03-1138/1

JUS B. A4. 055

i s\mboll

OZNAKE STENE od

ZA l\1AGMATSKE

111-1968. )5-

II- ID08,

81ulbenl

for magmatic

colours a"d desig"atio"s

JIlt 8FRJ.

br.

a:1000.

rocks-

~

i

Predmet

1

standarda

Ovaj standard

ti ~

simbole,

boje i oznake

Simboli, boje i oznake. propisani na geoloskim kartama, profilima

=

~

Magrnatske

ovim standard om, slu!e za obeleIavanje i stubovima.

stene ozna
simbolima,

..,

Inlruzlv~e

magmatskih

stena

"

~~0

'&

9

I

g

~b.

gabro Iroktolit gabroperidotit

j

c. U II r a b a z i
-e

Ii ~3.2

Oznaka

karmin

r

crvena

y y3 3y IIq 3 ~3

ili po polrebi:

zelena

N

B.a z i
~ii

i oznakama:

slene

a. K i 5 eI e i n e u t r a I n e granil granitmonconit granodiorit kvarcdioril diorit monconit sijenit

='

bojom

Boja

Simbol 3.1

tII.

stene.

Oznake

3

=

e s

za magmatske

Namena

2

I..

propisuje

0

~a sivozelena

1: a GO 1. Se

Efuzlvne stene

za kisele

a. K i s e lei n e u I r a I n e riolil kvarc1alil lalil dacit andezit Irahit keratofir kvarckeraloCir

narandIasla

X x XQ:

- za

1'(1.

rt.q (It

neulralne

T

'I Yjq zelena

B

b. Bazi
~~.b Ukl.8pno alrana 2

I

JUGOSLOVENSKI

ZAVOD

ZA STANDARDIZACIJU

150

c. Slene

3.3

sa feldspaloidima T(3 Irahiloidi sa nefelinom Irahiloidi sa leucilom bazili feld~palskonefelinski baziti feldspatskoleucitski bazili nefeHnski bazili leucilski

Ijubi~sla T. T. T(3. T(3. (3. (3,

ti~De steDe

cinober-crvena

a. A ~ is t n e

7t

b. D i a ~ i sIn e pc~malili

1°:0:0:1 h

aplil

0

'!'

lamprofiri

3.4

l't.

A

Piroklastiti

a u

luf lunt

v'

vulkanski aglomerat vulkanska bre~

}

~,I

4

Ostale

4.1

Za magmatske Slene koje karakler.i~e prisustvo nekog odredenog minerala simbol se gradi kombinovanjem simbola za SteDUpo ovom slandardu i simbola za mineral (prema JUS B.A4.057) koji se stavlja iza njega.

4.2

Starost 51ene, ukoliko je pozna la, ozna~va iza simbola slene.

4.3

Pelrografski

odredbe

karakler piroklaslila

se dodavanjemsimbola

oznaea.va se dodavanjem

Stampa: Beograd.&kl 11'at1~

zavOd

-

za slarost (premaJ US B.A4.05 I),

simbola stene iza simbola phoklastita.

BeolP'ad

151 JUGOSLOVENSKI STANDARD SA 08AVEZNOM PRIMENOM

nele"lo

od 1.1.1967. Geological

! 2 0

1

2

~ *

olld symbols.

br. 03.3778/1 od 2.\,1.1966;

Symbols,

colollrs

VI-1966.

SllIlbo.1 lI.t SI'It.J hr. 2~/1966.

alld desigllariolls

for

merall/orphic

rocks

Predmet standarda Ovaj standard

I

~

desigllariolls

JUS B.A4. 056

C.olo~kc oznake I slmboll BOJE I OZNAKE ZA I\1ETA!\IORF!':E STEI"E

SI~I\IOLf,

propisujc

simbole, boje i oznake za metamorfne

stene.

Namena Simboli, bojc i oznake, propisani ovim standardom, geol.o~kim kartama, profilima i stubovima.

slu!e za obelclavanje

mctamorfnih

stena na

1

i

ill'

3

Oznake

3.1

Rcgionalno-mctamorfne

stene obelclavaju

se sledccim simbolima,

=

bojom i oznakama: Oznaka

Boja

I I:I

kristalasti argilo~ist

Ar

siva

r

j ~

filitoidi

F

smeda

~/,~

~

0

Simbol S

~kriljac

naran~asta

mika~isti i Icptinoliti

I

gnajs

G

ru!i~sta

granulit (Icptinit)

Gr

svctlosiva

kvarcit

Q

kobalt-plava

g

--0"I'" ~~

i 8 i"

~ ~

c" :

ae. .

~

l

zeleni ~kriljci niskog kristaliniteta, amfibolski

G

zelena

}

amfibolit

I

0".\

r=-~

svetlozelena

~kriljac

..

I~\ r?v).\j

1

a

1

{ E

eklogit

mermer sa f~lij~CijOm mermcr, maslvm

}

M

~~~

svetloplava

{

1

cipolin migmatit

Mm

svetloplava

Mi

crvena

'

,'=.'i~ 1,

. - k~-,t--

1

1

!~}~

orto para Ukupno

JUGOSLOVENSKI

ZAVOD ZA STANDARDlZACI1U

.inna

J

152 3.2

Stene

11InenJenc "'AgIIIO..klnt

IIUeAJelli OlnQ~nVQJII se IIn slede~1 IIQ~ln:

Oznnkn korniti i termometamorfne

slene

skarnovi i ostale kontaktnometamorfne]

F~.\:'::(i(:';':;::~ . . . . .~~. : . .. , " I

/1/--,':>1

I

\\ :: ~ ~I ~ r ~ ~, ~ I

propiliti

0

piritisane stene

0

DO Ir0

promenjene

0

a

c

C

0 a

:

1

I\:.::\',.\.:: I

silifikovane stene hidrotermalno

I

/ "/

stene

I:... "....: ....~.. .:: :1

stene

Prim.dba Na boj,enim kartama

olnake

su u erveaoj boji, na podloli

boje kartirane

jedinice.

4

Ostale

odredbe

4.1

Na bojenim kartama, profilima i stubovima la ozna~avanje simboli i boje, a na erno-belim simboli i oznake.

4.2

Za metamorfne stene koje karakteri~e prisustvo nekog odredenog minerala, simbo! se gradi kombinovanjem simbola za op~tu grupu stena po ovom standardu, i simbola za mineral (prema JUS B.A4. 057) koji se stavlja iza njega, npr. Gp = plagioklas-gnajs, Sm = mika~ist, Azt = eojzit amfibolit, Seo = hloritski ~kriljac i 51. Simbol S DC moze se upotrebiti

metamorfnih

sam, nego sarno u kombinaciji

sa simbo!om za mineral.

Veza sa drllgim standardima JUS B.A4.057 - Geolo~ke oznake i simboli. Simboli za minerale

I Stamp..:

Beo'r8-cbkJ

IT&.ft~1t1 zavod

stena upotrebljavajll

BeolracS

se

153 JUGOSLOVENSKI STANDARD SA OBAVEZNO)'l PRIMENO:-I od 1.1.1967.

Groloikr oznake I slmboli STRUKTUR~E OZNAKE

"1-1966. RelenJe br. 03-3778,'1 04 1.VI 1966; Siulb.nl

Geolog/cal

des/gllat/olls

alld symbols.

1

Prcdmct stnndardn Ovaj standard propisuje strukturne oznakr.

I

2

Nnmcna Strukturne oznake, propisane ovim standardom, aeoloikim kartama.

1

3

III I 1.

! ~c:

3.1

~ =

Oznake Strukturne oznake su sledece: Granlce Dimenzije oznake u mm 0,1

-.-.-.-

!H---O.l .~~....

0

!~

(

1,5 -.r-.-'-\--"-0.1

~

t .a 0 'lM

des/gllat/olls

slu~e za obelehvanje

strukturnih

elemenata na

utvrdena normalna granica, olkri. vena i pracena celom du!inom

1

11'

Structural

1"1 SFRJ br. 15!1966,

Stvarni izgled oznake

i. i~

JUS B.A4. 058

: wS

isto, pokrivena iIi aproksimalivno locirana (po pravilu se ne izvlaei ispod oznaeenih kvartarnih sedi. menata)

-.-.-.-.-.-

isto, fOlogeololki zapuena

..........-..........

pOSlupan Jitolofki prelaz (nedefini. sana granica)

:::I & 2

...

i

c

;

~

.

11

a

i :I .I!.

::"~$

u

u

... "j

'"

~~. jl!

." 0,1 1--1-15

~

i

.:

& A

N

a

'''''''''''fi''''''''O.f'

,...u

,''''

isto, pokrivena locirana

ili aproksimativno

1 V\l <:If

.~:1.~

,.............

.OJ OJ

eroziona ili tektonsko.eroziona gra. nica (taekicc u mladoj scriji)

0

.I!.

5

i

it

,

~

1

... s. --~ ;; - .:,: -1';'.

"'to cSt --

....

I

I !

;

"

.................... ------

iSIO, pokrivena locirana

iIi aproksimalivno

.-1..-

~L. . .. -.. i I . ..0,' . °+'-'-'-'-'01 , ;,51 ;.5;

-

~."~~"'.'':'::~',':';'"

iSIO, rotogcolo~ki

upalena

~

eroziona iIi tektonsko.eroziona nica (sarno na profilu i stubu)

.

~O,I l4--

gra.

Ukupno mana JUGOSLOVENSKI

ZAVOD ZA STANDARDIZACIJUI

8

l

154

~ -,:--.

'j

. I I I 0,/

o~tro izraiena granica intruzivnog magmatskog tela, utisnutog u okolne stene (crtice u magmatskom telu)

~

c J.""""""

isto, pokrivena locirana

iIi aproksimativno

c,,}

u ~ C'J

-f~ -1:-" .. .. .. '! :' 0,/ --1!L..-

""

"""""

granica izlivnog vulkanita (crt ice u vulkanitu na trasi donje povr~ine); znak se upotrebljava po potrebi i mogu~nosti

c N

0

-t4- -r1--r--' L7- Uo,'. --h~ ;~~?~8;1

grnnicn nesigurnog knrnklern (oznaka granice izmel1u dva upitnikll zavisi od pretpostavljenog karaktera gran ice u primeru: pokriveoa, verovatno normalna granicai opafana, verovatno transgresivoa granica)

-

~.~~~:.~.~.]

3.2 Pad aloJova

---L.--t::YO,2

J~ -f~O,3 ..

30

elemeoti pada merenje

'"1'" 3P

isto, statistieki

""Y" 30

zatalasah sloj

I

" I"0,2 Ivy-)

t~-r-

u

"'!-~!fU 0,2

Q 1-1

u

"1-Lr-

... ~_c:f-! 0.3

t

0'I

u

.w ~ c N

0

4

-f'30

prevrout mereoje

sloj uopMe, pojedioaeoo

.po. 30

is to, statistieki

.,.. JO

sloj sa hijeroglifima polofaju

~ JO

prevrnut sloj sa hijeroglifima u inversoom poloiaju

J

:~o.Z

I

"

t-r-L:l---~ 0,2

..-L-J-.l LJ

,

sloja, pojedioaeno

:.;.,;.;

u normalnom

-j---=oTJ I

30

sloj sa ritmovima Hi gradaciooom slojevito~cu, u ,normal nom poloiaju

f-.-L-"f-* 0,2

,p, JO

prevrout sloj sa inversnim ritmovirna ili gradacionom slojevito~cu

Jin=---r1-t--t::LJ 0.2

+

vertikalan sloj, pojedinaeno merenje

+

isto, statistieki

d'

io, ' I' l~:]

'0,3

I

155

1=+

.

t--L

horizontala" renje

+

0.2

"1--=-1

elementi pad a sloja dobijeni podzemnim radovima (iznad crtice za prufanje leva je indeks kartirane jedinice, desno je kota sloja ~iji je pad obetelen ispod ertiee za prumnje - padni ugao)

M~O 30

"1~0

~b~2

')..i ~0.2-0.3

me-

isto, stati,tini

+

0,3

~Ioj. pojctlinn~n{)

trase

-r--

reprezcntativnih

povr~ina

slo.

jevitosti ili folij.eije, pra~enih n' terenu, sa padom i vertikalne

u c

1

~

'V;Ji;-O,1-O.3 u

r

2

u ....

isto, konstruisano

'7"'

trase reprezcntativnih povr~ina s\ojevitosti iIi folijaeijc fotogcolo~ki osmatrane

-.-.-.-.

'~~:J:.'-O.'

(Ij

,--' .:::L.-OI.

~t

s:

+.-.-

isto, za vertikalnu

"".-.-

isto, za strmu povr~inu

povr~inu

N

-L

0

O.l

~-'"

-1-

'-rr'-O.I

isto, za povr~inu srednjeg pada

-'-r.-0.1 -T-O.I

-'I.~

isto za povdinu

-.-t-.-

isto, za skoro horizontalnu povr~inu

. .,..

v

3.3

""0.2

I

0.1

U .1: u u ....

~ s::I

5

eroziona Hi leklonsko-eroziona nica sa elementima pad a

gra-

prevrnuta normalna granica sa pa. dom

Rased!

-0,'-0.' 0

blagog pada

-J,.~

--!!- W ~J"O,'

,~

,

rased,bez

oznakc karaktcra, osma.

tran isto, pokriven iIi nesigurno lociran

j

.U_~L 0,1

isto, pretpostavljen

156

-

-h- . . ..:?..-

-.L.!.- (13-°'

rased ili velika pukotina, osmatrani fotogeolo~ki

pad rasedne povr~ine (kombinuje se sa ostalim olIH,bma)

~O,J-O.' 80

~(IJ-O.( '+-

vertiknlnn

~o,J-O,( ~'O

brazde (a-lineacija) na rasednoj povrlini

:;::: o.J-O,( ~-

relativno kretanje krila raseda borizontalnog tipa

~-, ~o.J~,(""

relativno kretanje hila U opltem slu~aju (puna strelica ozna~ava kee. tanje povratnog bloka)

,

rt\~ed

u a

u

~t=T

Ji-

,

0)-0,'

relativno spu~ten blok

> ... u u

.><

dijapirski i protruzioni

~:a+++-qJ-M

kontakt

4-41---

-----

rasedna Ion a

cd c N 0

milonit

-----

, -!r~t-~o.J-O.' J l--r~ :!!-(.LLu.

0.5

~elo I!oralju~ti

~elo navlake

0°.5

tektonska krpa (klipa)

0°.5

tektonski prolor

3.4Naborl -Y-A iYo.J

O,J

osa sinklinale, IIspravne iti kose (padovi krila se ozna~avaju po potrebi, ovde i U ostalim lnacima) osa sinklinale, prevrnute Hi polegle

157 -~C!J \l

asa antiklinale. uspravne ili kase

'

-P-o,J

asa antiklinale. prevrnute iIi palegle

--:-+- o,J

tanjenje ase sinklioale ili anliklinale

+o'J

dama

+o.J

basen

fJ

c

!>

~

>


\l 6

<]o,J

6

[>O,J

'V

u

brahisioklinala

brahiantiklinala

fleksura

~o,J

.>C d

+O.~.

c:

asa sinklinarijuma, kasag

uspravoag

ili

asa sinklinarijuma, paleglag

prevroutag

Hi

asa antiklioarijuma. kasag

uspravoag

ili

asa antiklinarijuma, paleglag

prevrnutag

iIi

N

0

~O,'

+o.~

.40., ... o,~ P"

..~

Prlmedba:

o,~

tanjenje ase sinkJinarijuma klinarijuma

iIi anti-

trasa aksijalne pavr~ine sa padam

"'y

Veli~ine garnjih oznaka zavise od veli~ine prikazanih strukturnih ablika. Znaei vrla krupnih struktura, kaje idu preko eelag lista, ne nanase se na kartu nega sama na tektansku skieu.

--~__I':.::.. ~-4~ uc u i: CJ u

8

--11

elementi pada aksijalne pavr~ine

=*=

vertikalna aksijalna pavr~ina

~'~~I ~~.

-#=

harizantalna

jtq-1J

M

izoklini nabori (sl:lllsti~ki znak)

tA

"'~-~:~

aksijalna pavr~ina

':."\

"

'\

158 .

Mall nabor!

3.5

..~ I

'" ~--

eeo-

-

. --L",'.---~

u I:

u

0,2

sinklinala sa horizontalnom

osom

-e-+

sinklinala sa osom koja tone

4E:I>

antiklinala

1-...

>

..L~~ [U

....

u u .>oC CIS

.

.

'~.O,2

c

, 02

!--~ r-..l. ~O,2 r nI ..J",L~Q2 tn

N

,

-3+

antiklinala sa osom koja tone

........

horizontalna osa oabora (bez bli!e ozoake oabora)

,

",.---

0

---+ 1S

elemeoti pada ose nabora (bez bli!e oznake oabora) ~..,.-n~n nnhorn kojn imn vcrv.cncu (tro~ ugao suprotno od vergence: kombiouje se sa ostalim oznakama)

0,2

-.60

eleinenti pada folijacije, pojedina~oo merenje

0..1

--60

isto,

0,2

..60

inversna folijacija, pojedina~no merenje

..q.. 60

isto,

0,2

-+-

vertikalna folijacija, pojedina~no merenje

43

-+-

isto,

I~ ~<~

0,2

+

horizontalna merenje

~1.--4J

43

+

isto,

~0.2

60

~q2 5

-

'---a.; 0,2 3.6

LlneaciJa

i foliJaciJa

,..,.J-

-1::~ '""t~

~

r~ i~:~

u

c loot

u u .>oC

,. s::: N 0

sa horizontal nom osom

~~O~ --L~t--;: : *- ---

i- ;

...t~~:]

statisti~kj

statisti~ki

statisti~ki

folijacija,

statisti~ki

A

t -(!

zatalasana folijacija

,.!..

!

0,2

20....

elementi pada lineacije

pojedina~no

159 .A:)

-1---l::~~

0.3

,~

t)

c::

5

0,3

\~i-J--!

u ;> ...

..J-"J-.:~

u u :J. N

horizontalna

.-

statisti~ki

lineacijll

elementi

padll

~statisti~ki horizontalna

lilleacije

lineacija

"20

kombinovane lineaciju

0,2

?":: 20

isto, sa dye lineacije (mlsds nema strelieu)

-L-H

0,2

,......, 60

elementi pads klivafa

---L,..... .-t. "'l--H --

0,2

Ii

0,2

7'" KJivaf I pukotlne .--L....-

r-

u c:: u ~>

.:t

0,2

".-

3.7

vertiklllnil lineacijll

~3

-r

c:: N 0

.

'l--

~, vertiksilln

oznake za folijaciju i

klivaf

horizontalan klivaf

+

I

_t L--:ui-

0.2

elementipada pukotine, pojedina~no 60

merenje

-rr60

elementi pada sistema pukotina

.....

vertikalna pukotina (pojedina~na)

... ~CJ

;

0,2

~I

-f=I

u ....

-~

~.-t' .,.--c:: N

~2

-:ni

I

5 i ----.

0,2

:tt::

rLjjtJ

0,2

*

0,2

+

C\f.-~

r-----L-

0

"'L_-

sistem

vertikalnih

pukotina

horizontalna pukotina (pojedina~na)

04~

",[gr uc:: u... u ... ca

c:J N

0

F

0,2

t~ ~:H

r I

..,~H-!

60

elementi pada ~kriljavosti

vertikslna

0,2 1

0,2

sistem horizontalnih pukotina

+

&kriljavost

horizontalna

!kriljavost

160 Prlm.dba: Ukoliko se pukoline mogu pralili Da du!ini ve~oj od 100 m (4 rnm u razmeri 1:25 (00), Irase 1m s. oZDa~avaju Da sledec; Da~in (crvenom bojom):

~D,l

-".-

Irasa opabna

41

pokrivena trasa

na celoj du!ini

iIi nesigurno

locirana

... ltam.pa:

BeOltadakl

8raUekJ

uvod

-

..o.rad

161 JUGOSLOVENSKI STANDARD SA OBAVEZNO:l1 rRIMENOM

JUS B. A4. 080

Gcolo~ke oznake I simboli OZNAKE ZA IN2.ENJERSKOGEOLO~KE, IIlDROGEOLO~KE I GEOl\lORfOLO~KE ELEl\tENTE RelenJe br. 03-3778/1 od 1.\'11966;

od 1.11967.

Geological designations and symbols.

Slu!benl

IIsl SFRJ

Dcsignali01u for cngincering-geological, geomorphological clcmenlS

-

VI.1966.

br. 15/1966.

hydrogcofngical and

1

Predmet standarda Ovaj standard propisuje oznake za inlenjerskogeololke, hidrogeololke i geomorrololke elemenle

2

Namena

'01

f

i

Oznake propisane ovim standardom slule za obeldavanje i geomorfolo~kih elemenata na geolo~kim kartama.

I

~ ~

~c

3 3.1

t: u

=

> = 111

j

5 !g

(~,....

co ~ ~ c: N

~0 3.2

hidrogeolu!kih

Oznake ad Infcnlcrskogcolo~kihelemenata ozna~ava se sledece: ~ Q 4)

4

inlenjerskogeololkih,

0 Hidrogcolo~ki elementi ozna~avaju Dimenzije oznake u mm

till :s ~ u

a t .g "0

veca klizi~ta (oznaka se prilagodava obliku i veli6ni kliz;~ta). Strelica pokazuje smer klilenja.

se sledecim oznakama: Stvarni izgled ozna~e

r-~ - {:il --, ....,L..

,

izvor

r~1 --~

T

izvor mineralni

y

izvor termaln;

T

izvor lermomineralni

..

banja mineralna

'd_~

'C::I

banja lermalna

~~~ww.

w

banja lermomineralna

.d--..

i

~~~l 2

i

-i i

n >

-0.

:s u 'E

~n

:I

c

~ ~ c. .!( c

N

i!. ,E 11 ~

0

.>

~~I - ."'.

- -"r ~J

-'--'-1

~~!

-.4~kra~ko vrclo

~=~-c4

--.-4-

e

1=-~~1

e

valniji ponor

8-

estavela

vrulja ~..;

~t=~1

Ukupno

JUGOSLOVENSKI

ZAVOD

ZA STANDARDIZACIJU

.tran.

]

~

162 3.3

Geomorrolo~kI elementi ozna~vaju Dimenzije oznake u mm

se sledecim oznakama: Stvarni izgled oznake

..L-

j

~~~~

terasn; odsck, osmatran na terenu (broj ozna~ava visinu u metrima)

~

u

T."'PI""''''''"P.'''

terasni odsek, snimcima

osmatran

na aero~

0:1

u

'-""-)."

("\~

~("\-'-r'l,,>-

f") ,,>-,j

-..21-. '-

~5 -,....-t-:- S N

~eona

morena

-,i,2-

.>01.-,J c::

~. .....

- -~.

u

cirk

I

.

..."... ("\.'""'r'I~ .~,

7

-tt"("\o:r'I-rr--

valov

I

0

...

......

~!l--

------

c

pecina

dina (Iinija ozna~ava

barhan

~

&tampa:BeoP'&d3k1 eraJ1fJdZAvod- Beocrad

greben)

\

CVRSTE STENE

165

UDK 553.5:620.163 JUGOSLOVENSKl

. Mehanlka

STANDARD

Ispitivanje

SA DBA VEZNOM

flzlfkih

UZIMANJE

JUS B.B7.110

Stena

I mehanifkih

lVojltava

UZORAKA

1988.

--

PRIMENOM ad 1989-05.09

Pravilnik br. 07-93/202

od 1!!88.10.27; Slufbanllist SFRJ. br. 72/88.

Rock mechanics. Physia/and

mechanial

resring of rocks. Sampling

1

Predmet

1.1

Ovlm standard om se utvrduje naeln uzlmanja uzoraka evrstlh Stena kojl slufa za Ispltlvlnje flzieklh I mehanleklh osobina stenskog materljala.

1.2

Na~in uzimanja uzoraka tla, rastreslte 111plastlfne stene, utvrden je u standardu JUS u.a 1.01O.

2

standarda

Veza sa drugim standardima JUS u.a 1.01 0 -

3 .3.1

Geomehanleke

Ispltlvenja.

Uzlmenje

uzorake

lla

Vrstc uzoraki! uzlmaju, naelnu na kojl Ie vada, prlpremaju I tran. Prema naflnu ullmanja uzoraka, prlboru kojlm "' sportu)u, uzorel stenskog materllala po ovom standardu smatraju sa neporemecenlm uzorelma.

3.2

Neporemeceni uzorel se dobljaju u vldu jezgra Iz Istrefnlh bumtlna III u obllku par.laloplpada, k.d. Ie moguce odlomanje stenskog materlja'a, s tlm da se !to manje menja prirodno stanje, struktura, zapremlna I prlrodna vl.lnost.

3.3

Iz svakog neporemecenog uzorka prlprema se odgovorajucl broj probnlh tela, razlleltog obllka I dlmen. zlja, prema st.ndardime za poledlna IspltJvanja flzleklh I mehanlfklh osobln. sten..

4

VeJic3ina uzorka

4,1

Vellelne neporomocenog uzorka, zevlsno od vrste materljala, oblma I vrste pojedinlh Ispltlvanfa, mora b!. t! u skladu sa ovil1')standardom.

4,2

Nejm.njl preenlk jezgra, kao u.lorke, mora Iznosltl 28 mm, a duflna loz_re, u z8\'lInostl od oblm. IIpltlve' nje ne sme bitl manja od 500 mm. Makslmalnl preenlk jezgra I dullna jezgra nisu ogrenleenll uslovljenl su tehnologljom Inede I namana Istrdne bum tine.

4.3

Mlnlmelne.mere uzorke.u obllku kocke moreju bltl200 mm X 200 mm X 200 mm, a sveko dalje povecenje mera zavlsl od predvldenog Jspltlvanja. Ze stenske meterljele kod kojlh nlje moguce doblt! uzorak nevedenlh m...a dozvoljava se na Istom mestu uzlmanje vl!e manjlh komade u kollflnl dovollnoj za zadovoll enje predvldenog oblma IspltlvanJa,

5 5.1

Uzimanje

uzoraka

U zavlsnostl od toga da

se neporemeeeni uzorei dobllaju Iz Isuafnlh bumt!na IIIotvorenlh prostora u

rudnlelma sa podzemnom" 111povr!lnskom eksploateeljom, keo I kamenolomtma, moraju selzabratl metode uzimanja uzorake zalspltlvanje flzleklh I mehanleklh osoblna stona. 5.2

Iz r.spolollvog jezgra, a u skladu sa obi mom Ispltlvanja, uzlma se odgovaraluca kol!elnafezgra ella velicine mole bltl man)a od venelne data u t. 4.2 ovog mndarda. zavllno od fvrstoee stene.

-

1 izdanje

SA VEZN1ZA

VOD ZA STANDARDIZACIJU

I

166 6.3

Ako se uzorek uzlme se otvorenog prostore, mlnlmelne kollelne meterllele more bid u skledu se t.4.3 ovog stender~e.

-

6,4

Uzorcl Stenskog meterlje'e ko)1 se uzlmeju u obllku pereleloplpede odve)eju Seodveljlvenfem Iz osnovne mele bez prlmene eksplozlve.

6.6

Uzorcl stenskog meterljele kojl upljen)em III oslobe"enjem vlege u odnosu ne prlrodno stenle menjeju svoje flzleke III mehenleke kerekterlstlke moreju 58 neposredno posle uzlmenje ze!tltltl odgovereju~om pereflnskom Z8ltltom. Ovl uzorcl moreju bltl pod posebnom zeltltom prl pekoven!u I trensportu,ltrugotlnom Stvlme, de ne do"" do udere I potr..e. Uzorel moreju bltl teko"e ze!tl~enl od dejstVe mreze.

1IIIIIenim ared.

6.6

Pekovenle I trensport uzorlke do leboretorlje vrll se ne neeln kojl spreeivi reltresan)1 I o!t~enje . kl.

6

Skladihenje

uzoraka

Ze skledlltenj

e uzorekal

probnlh

tele u IlIboratorljl

Vile uslovl kcjl vda Z8 uzorke tie (rastreslte I

UZOI'

I plaStle.

ne Stene), keko je to utvr"eno stlndardom JUS U.B1.010,

7

Zapisnik

7.1

ZI svekl uzorek

0 uzinianju

uzoraka

vodl se Z8plsnlk se slede~lm

- poreklo, - bllb lokeelje, -

opltlm

podeelme:

vnte stenskog meterljele,

-' ozneke uzorke, - oSteIl podee\.

7.2

U kolonl Z8 vrstu Stenskog meterljele

7.3

U kolonl za oznaku uzorko unose se podecl 0 ozneellStrdne buletlne I dublnl sa koje je uzorek dobljen, keo I brojeeno ozneke koje ~e se vodltl u eleboretu 0 Itvrienlm Ispltlvenjlmo flzleklh I mehenleklh oso. blne. Na Istl neeln deje sel brojeene ozneke uzorke dobl/enog u obllku pereleloplpede.

7.4

deje II geololko.petrogrefske

determlneelja

uzorke.

Koo "ostall podeel" moreju II dati svl elementl zepdenl prl uzorkovenju kojl mogu bltl znee.jnl Z8Iz. vo"en;e predvl(lenlh Ispltlvenje.

Na OS"Ovumijljenja Aepublitlcog sekret.rijat. za kulturu SR Srbije br. 413-81/74-02 ~t.mp. Sevun! 18vod ZI l1.nd.'lrditaciju

ad 4. II 1974. n. plata se porn na prome1

- Beogr.d

.

UDK 553.5:620.163

167

JUGOSLOVENSKI

Mehanika nena l.pltivanJe fizltkih i mehanitkih .vojnava METODA ODAEDIVANJA JEDNOOSNE PAITISNE tVASTOCE

STANDARD SA OBAVEZNOM PRIMENOM cd 1969-D5-09

Pravilnik br. 07-93/202

Rock mechanics.

standarda

Method

Predmet

i podrucje

1.1

Ovlm .tendaroom

1.2

Ovaj 'Iandard stenl.

2

Veza sa drugim stundardima

of one axis compressive

strength

limit

primene

poStupak odre"lvanja)odnoosne

.e ulvr"uJe

.e prlmanjuJe

H1II8.

od 1988.10.27; Sluiboni liSt SFAJ, br. 72/88.

for the determifJlltion

1

JUS B.B7.1126

kod kla.llikaclje

radne "odlnel

prilisne tVrsloce prl proJeklovanJu

steno. rudarsklh

I druglh redove u

JUS B.B7.110 - Mohanlka stona. Ispilivanje flzltklh I mehanltklh svojStava. Uzlmanj. uzoraka .'

3

Princip Probno telo se oplerecuje

4

Uzimanje Uzlmanje

Jednoosnom

prltlsnom

sllom I odreduje.e

makslmalna

slla razaranja.

uzoraka uzoraka

se v~1 po slandardu

JUS 8.87.110.

5

Priprema

5.1

Prlprema uzorka se vrsllz je.gra Istraine buJotfne 1111.bloka u.etog sa povrllne ill I. jome, kojl se nakna, dno busl u laboralorljllll .ece dljamantsklm dlskom u prlzm3ticna probna tela.

za ispitivanje

5.2

Clllndricno probno telo, prlpramljeno Iz )ezgra,mora da .adovol)1 odno. hid. blema kojl se rdava. Pri.matlcno

probno

telo, prlpremljeno

I. bloka, mora d. ..do"oljl

odnos hla

1 do 2,0. Tavhno od pro.

.

1 do 2,0, ..vlsno

od pro-

b lem. kojl se rdava. 5.3

5.4

Dodirne

pov~lne

Dodlrno

povrSlne su me"usobno

Paralolnosl

probnlh

dod1rnlh

od p.ralelno.t!

tela pollraju se brusnlm

povrslna

paralelne .a kontrollsa

pro horn, tako do neravnlne

ne budu vece od 0,05 mm.

I upravne no prav.c de)Stv. slle. Indlkalorom

po d~ama nornl.lnlm

pret"lclma.

Odstup."J.

mogu bitl nejvlfo 0,1 % precnlka.

6

Postupak

6.1

Probno lelo stene so postavlja n. plocu !spltna mdlno be. Ikakvih podmetac. IIIpodm..lvanja.

6.2

Orzln. opterecenj. probnog tola se krece od 0.1 do 1,5 MPa . S-I, .avl.no od vrue 'Ione.

6.3

prl Cornu .0 konStatujo vlalnost stone, Evldent!ra se m.kslmaln. vellclna .110lomo probnog tel. F mo'" W:u procenllma.

I izdanje

SA VEINI I

ZA VOD ZA STANDARDIZACUU

I

168 7

Izracu

navanje

Jednoo.na

rezu ltata

prltlsna ~vr.tota,

0

c'

u Pa, Izra~unava

0.c

.e Z8 .vako probno telo po obra.cu:

F me"'-

A

gde je: A

. -.." X d' 4

0,785 X d', po~etna povrllna popre~nogprasekaprobnogtela, u kvadntnlm metrl. .

ma, d - pre~nlk probnog tala, u metrlma.

B

Zapisnik 0 dobijenim

rezultatima

Pored podataka prIma standardu JUS B.B7.110, moraJu ..Izra~unatll dardu.

N. osnovu miiljenja

Republkkog

sekretarijlt.

ZI kulturu

Slemp... S.vezni

SA Srbije

br. 413-81/74-02

::rwvod U "lno.udiucllU

-

unltl ruultat! proma ovom .tan.

od 4. II 1974. Doog,.d

ne plat.

Ie porez

n. promf!1

169

UDK 553.5:620.173

JUGOSLOVENSKl

JUS B.B7J27

Mehanil:n ncna Ispitivanje flzitkih I mchnnitkih svojstava ODREDIVANJE ZATEZNE CVRSTOCE INDIREKTNOM METODOM

STANDARD SA OBAVEZNOM

1988.

PRIMENOM od

1909-05-09

Pravilnlk br. 07-93/202

Rock mechanics.

Method

od 1988-10-27:

for the determifllJtion

i podrucje

Siulbenilist

of tensile strength

SFRJ, br. 72/88.

limit. Indirect method

1

Predmet standarda

primene

1.1

Ovlm standardom se utvrau)e po'tupak odrealvania utezne tvntoce 'tene Indlrektnom metodom.

1.2

Standard 'e korlstl prl proracunlma rudarsklh I druglh radova u 'tenl. u Izradll prlmenl rudarske opreme. kao I kod naucno.lstrallvatklh radova..

2

Veza sa drugim standardima JUS B.B7.110 - Mehanlka 'tena. ',pltlvanie

3

flzltklh

I mehanlcklh

svojstava. Uzlmanle

uzoraka

Princip Clllndricno probno telo se opterecuje po Izvodnlcama omotaca... Merl ,e najveca ,lIa koja proulrokuje 10m probnog tela.

4

Uzimanje uzoraka Uliman)e uzoroka 'e vr~. po ,tandardu JUS B.B7.110.

5 5.1

.Priprema

Probno telo se uzlma Iz )ezgra buwtlne pretnlka

5.2

Izvodnlce paralelno,tI

5.3

za ispitivanje

probnog bocnlh

mana

Ceone povr!lne

bloka-kom.da,

po kojlmo se telo opterecuje

probnog

tela moreju

no o'u cilindra

stene u laboratorl)l.

moraju bltl glatke, Rvne I paralelne.

bltl normalne

na osu clllndra.

Odstupanle

Odnos vl,\ne I

Odstupan)e

od v..tlkalno,tI

ne sme bit! vece od 1 %.

6

Postupak

6.1

Brzlna prlra~taja slle Ie 0,2 kN . S-1

6.2

Merl se makslmolna

I i
III bu~enjem

mora bit! u granloOl';o od 0.5 d~ l.b. ad

ne sme bltl vece od 1 %.

~Ina u odno,u

--

tela hid

,lIa loma F

u kN. I reglmule

rezultet.

"",,'

SA VEZNI ZA VOD ZA ST ANDARDIZACIJU

I

tlh povr-

170 7

Izra/!unavanje

7.1

Gr8nlc~na zItezna tvrstota

rezultata stene,

u MPa. fZfafunavI se po obrascu: °t'

.d X I X 2F

0,

m.kt II

gde Ja:

7.2

d

- pre~nlkprobnogtela, u metrlma,

I

-

duflna probnog tela. u metrlme,

Za ,vako probno tela mora 'e odredltl procenat vlafnoStI.

~

Prf ovakvom naprezanju



@ @

!zdvajaju 50 ~etlrl zone:

-

-

zona trlak,ljalnog

naprezanja

zona jednoak,ljalnog

neprezanja

neutralna zona zona zatezanj. SlIka 1

8

Zapisnik 0 dobijenim

rezultatima

Pored pOdataka prema standardu JUS B.B7.110, moraju so Izra~unatll unatl rezuhatl prema ovom standardu.

N, osnovu miUjenjaAepublitkog sekret.rij.Ui z. kulturv SR Srbije br. 413-81/74-02 od 4. II 1974. nf plat. Ie portZ na promet ~1.mpa S.vezni uvod tluandardi:uciju

-

Beograd

UDK 553.5:620.173

171

JUGOSLOVENSKJ STANDARD

Mehanika $1ena fizickih i mehanickih

Ispitivanje METODA

SA OBAVEZNOM

ODREDIVANJA

JUS B.B7.128

svojstava

SAVOJNE

CVRSTOCE

YJB8,.

PRIMENOM Pravilnik

ad 19a9-Q5-09

br. 07-93/202

Rock mechanics.

Predmet

standarda

Method

i podrucje

od 1988.10-27;

Sluzbeni

for the determination

of bend strength

Ovim standardom

1.2

Ovaj

standard se koristi za odredlvanje savojne cvrstoce

'tenl.

Izrodll

2

prlmenl

Veza sa drugim

postupak

rudorske

IImle

primene

1.1

se utvr~uje

list SFRJ, br. 72/88.

opreme,

odredtvania

droblienju

savojne ~vrstoce prl

Stene.

proracunlmo rudorsklh I druglh radov. u

steno, koo I u naucnolstroUvocklm

radovlma.

standardima

JUS 6.67,110 - Mehonlka stena. I,pltlvonje ffzlcklh I mehanlcklh svo)stova. Uzlmonje uzoroko

3

Princip rozmokom od 2,5 d III 2,5 e, Probno telo elllndricnog III prlzm,tlcnog obllko, posto~lleno na oslonee " Izlote se opterecenju n, "vljanje do 10m..

4

Uzimanje

uzoraka

Uzlm,nje uzor,k, se vr!1po stond,rdu JUS 6.67.110.

5

Aparati

i pribor

Uredoj za Ispltlvanje se s,stojl ad no..te ploce'"

pomerljlvlm oslonel"" kojlma s. obezbeduje uslovlje-

no rastojonjeIzmeduoslonaea.Zooblienostoslonoe, j. r a 5 mm (sllka 1), p

-,.

. ..

", ',..'

,'. '..' '0" \.": '.' . - ", : . " . : . .. .. .:' .~.,.. . . ... .. . .'. " I .". ". . " < .' . ',' .' "' ' .,'. .. . "0 ' =

ii

L= 2,5a it; 25d

. Sliko 1

I izdanje

SAVEZNl ZAVOD ZA STANDARDIZACUU ,"

172 6

Priprema

Za ispitivanje

Uzorcl se prlpremaju od jngre Iz bolodna u obllku clllndrlfnih probnlh IeIe IIIlz blokovo rezonjem u prlzme.

Postupak

7

ispitivanja

Probno lelo se ponevl na oslonce odgovaralu~e me(!usobne udolJenoStI. Opteretenje mora delovatl no nedlnl raspona Izme(!u oslonaca. Brzlna prlrdtaje slle more bid 0.1 kN

.s-,.

8

Izra(!unavanje

rezultata

B.1

Izratunevanje savojno fvrnote vrn 58 po obrascu: af

-

M W

-

gde Je: moment sovljanjo prllomu. u MPa. M olpornl momenl popretnog preseka Ispldvanog probnog talo, U kubnlm melrlmo. W

-

Usvojeno vrednosl savolne tvrStote mora bit! ulvrtle{lo nalmanje na 6 probnlh lela, sa tatnom reglslrocijom odretlene vla1nosll u procenttm.o.

B.2

.

9'

Zepisnik

0 dobijenim

rezultatima

Pored podalaka prema stondordu JUS B.B7 .110, moreju '0 Izratunlltl I unotl rozultlltl premo ovom ,ton' dardu.

N. osnovu mlll;.n;. Republltkog sekre1.rij~1' II kulturu

SR SrbJje br. 413-81/74-02

~tDmp. Savunl llNod n n~nd.rdiuciiu

ad 4. II 1974.

- Bf!Ogrnd

ne plat.

Ie porez N pro".,.,

.

.173

UDK 653.5: 620. 163

_Mehanlka stena

..

JUGOSLOVENSKI

hpitivanje

STANDARD

METODA SA OBAVEZNOM

fiziekih

i mehaniekih

ODREf)IVAllijj\ GRANI~NE ~VRSTOCE

svojstava SMICAJNE

JUS B.B7.130 1988;.

PRIMENOM

Pravilnlk br. 07-93/202

ad 1989.05.09

od 1988.10.27; Slufbenllist SFRJ. br. 72/88.

Rock mechanics. Mathod. for tha determination of .hear .trongth limit

Predmet

standarda

i podru(:je

primene

1.1

Ovim standardom se utvrduje postupek odredlvanja granlroe smlcejne evrstoce.

1.2

Ovaj standard se prlmenjuja kod klaslflkeclja radna sredina prl projaktovanju rudarsklh I rirugih radova u Slanl. klo I prllzradll korlltenJu rudarske opreme.

2

Veza sa drugim standardima JUS. 8.87.110 -. Mehanlka stena. Ispldvanie flzieklh I mehanltklh svoj'tava. Uzlmanje uzoraka

3

.

Princip Odreduje se naiveta slla kod koja nastupllom probnog tela u matrlellspitnog uredaja.

4

Uzimanje

uzoraka

Uzlman;e uzoraka mora bltl po 'tandardu JUS 8.87.110.

5

Aparatj

i pribor

uglom ukosanje 30'. 45' I 70', '" dva para bronzenlh eiHndrlcnlh III prlzmattenlh ulohka, prlttsna ploca I valjel. Svl dglovl uredaja, oslm ulohka. moraju blt1lzradenlod vlsokoleglranog calika (sllka 1). Uredaj za I'pldvanja u tljl 'astav ulaza trl pare promanlJlvlh mltriea

]

Na ,lIeI ja: 1 - mattlco 2 - ulosel 3 - ploca valjc! 4 probno telo 5

-

I izdanje

SAVEZNl ZAVOD ZA STANDARDlZAciJU

174 6

Priprema za ispitivanje

6.1

Probna tela .e I"alluju i. ja.gra bu~otlna III blokova nana.

6.2

U.lovllspltlvanja

probnlh

6.3

DuUna probnog

tela Jednaka Je pre~nlku

drl~an III prl.matl~an

6.4

tala stena sa Izra1enom

.avlsno od mogutnostl

Povr~lne probnog tela obrezuju bltl mellu,obno

slojevlto~u

sa od.tupanjem

moraju bltl po standardu do :!: 3 %. Obllk probnog

njegove prlprama

.e bru~eniem.

do ta~no.t!

paralelna I up,"vne. na osu probnog

JUS 8.87.110. tela moh

bit! cliin.

.a !spltlvanje.

0.05 mm. Caone povr~lne probnog

tela moraju

tela.

7

Postupak

7.1

Probno telo so .tavl)a u odgov..ajute ulo~ka Ilzlda .mlcanju prl prethodno odrallanom uglu .mlcanja.

7.2

Urellaj za smlcanje je opremljen

7.3

Brzlna prlraltaj;

opteretenja

ststemom

valjaka kojl omogutuje

mora da.e

krete u granlcama

proce. .mlcenja.

od 0,1 do 1,5 MPa' .-1

po povrllnl

smlcenia

do lome probnog tela.

7.4

Utvrau;e .e mak.lmalna

8

Izracunavanje

8.1

Normelno opteretenje

.11. loma probnog

tela.

rezultata (nepona)

0'

°,

na povr!inu

-r

.mlcanja,

0, u Pa, Izra~unava

X sin a,

Fm.kl

A

.a po obra.cu:

-I

gde ie: F

me..

-

"I-I A CvrstOC8

mak.lmelna

.lIa loma, zabelezena

- povrllna

.mlcanja,

u kvadratnlm

F

8roj !spltanlh

probnlh

Korlstetl

rezult.te

t05 Q m8"'S 1-1

d X h

tela mora bltl nejmenje

uzlma se srednja arltmetl~ka 8.3

met rima,

urellajem pre.e, uN, a 30. do a 70., .aL

smlcenj8 stena T. U 1'e, Izra~un8v8 se po obrascu:

'a, -I 8.2

mernlm

- predl.ponlranl O9ao .mlsanja u ra.ponu a~

vrednost

srednjlh vrednostllspltlvanje fb-

5 za ,vakl ugao !spltlvan)a. Za kona~an

.a prlpedajutlm

koallcljentom

konmul!e

SOgrenl~na krlva smlce)ne tvrstote

11 '5"

iOn TQl 10,

Gal

Ga2

Slika 2

rezultat

01 :a. Q'n

Ispltlvenje

varljadj..

Po

(sllka 21.

175

9

Zapimik

0 dobijenim

rezultatima

Pored podataka prema standerdu JUS B.B7.11O. moraju selzreeunatll dardu.

Na osnovu

miUjenja ,Republlekog

lekretltij.tl Stamp.

II kul1uru Savuni

SR S,blj.

br. .tQ1

3..(11/74.02

zavod u nancto.rdiuc:iju

Unit! rezultetl preme ovom stan-

ad 4. II 1974. nc plat II WIporn

- Dcoor.d

n. promt't

Ukupno

176 JUGOSLOVENSKJ

JUS B.B8.012

Prirotlnl kal1lon

STANDARD

ODREDIVANJE

PRITISNE

$Ironu '1

CVnSTOC!'

SA OBA VEZNOM

1987.

PRIMENOM

Pruvilnlkbr. 07-5033/1

od 1981-OS'()6

Naturalstone.

Ovajstandarrl

1

Predrnst

od 100G-12.11;Slulbunlli$ISFRJ.

7'£sting of compressive

je na.,tao revizijom

standardBJUS

0.88.012

br. 6/07.

strength

iz 1957. godine.

standarda

Ovlm stundanJom so ulvrdule noeln l$pIUvon)alednoosna p'Hima j!vrslotu prlradnog kamena, kola la adnas slla prl ko)oj dolazl do 10m. Ipovrlln. prascka probnog lala.

Vozo so drugim sll1l1dordima

2

JUS B.BO.OOI - Prlrodnl komen. lfzlmanJo uzorako kama"al kamenlh auragala JUS B.BO.OOI -: hpillvnnlo prlrodnog komeno. OlpOrnO$1n8 dolovanlo ",raza JUS 0.88.010 - l.piUvanla prlrodnag komena. Odrallivon)a upl)on)o vodn

Uzimanjo

3

uzoroko

Uzorel kumen. JUS B.OO.OOI.

zo Izradu probnlh

4

Opl'smo

4.1

Ma!lna zn rozanlo I(amona.

42

Sulnlea

4.3

Vug. sa mogutnolw

4.4 4.5

Proso sa dazvoljonom

6

Prlp,omo

lalo zo I$plllvonio uzlma)u s~ no n.eln

ulvrllan 'Ianliardom

i pribor

sa mogutnoltu

Kljunoslo

sulen)a

nalmunlado

odre(Jjvonja gro!kom

105 "C.

maGe IIDjmanjo 1 I(g i 10enQlcu

0,1 %.

od 1 %.

merllo.

(lrolJnlh lulo zo ISIJilIvolljo

5.1

Iz uzorka kamena izoelu sa t!!!ilerom prolmu teln u obliku kocko su dulinom lviea 50 ! 1 mm.

5.2

Povr!lno probnlh "1Ia n8 kola .0 pronosl oploreten)o morolu bill rDVllaI planparolalno.Ravnasl $e pasUlo brusenjem no ploel brusnlm prnhom dal: se no olklone svl tragovllzratle (rezanla) probnih 1010.

5.3

Probna tala se ispilUiu: a) u suvom slanju, bl u vodom zasitenol11 slanlu. e) 1'0510 25 ciklusa zal11rzuvanla i ou,,,,.zavullj..

5.3.1

Za ispilivalljo

prilisne

nalcnlperalurll0!}:I:

II IZdanj'

I

(;vrslote

u s(ivoI11 slanju

pl'Obna lela so 1'0010 rezanla

I brusen;a

5°C.

SAvEiN!

Z/\ VOO ZA SYANDAROIZACIJU

I

sUse tlo slalne maso

177 Stran.2

JUS 8.88.012

5.32

Za Ispitivanje pritlsne cvrstoce u vodom zasicenom stanlu probna tela se, posle rezanjo I bru~enja, moreju zasititl vodom proma standardu JUS B.BB,D10, do stalne l'(1a18.

5.3.3

Za IspitivanjeRrilisnecvrstoce posle 25 clklusa zamrzavanlaI odmrzavanjaprobna tela so,poslerezanja I bru~enja, moraju podvrgnutl nalzmenicnom zamrzavonju I odmrz8Vanju prema standarduJUS B.BB.001.'

5.4

Za Ispitivanje se prlpreml najmanje 15 probnlh tela, I to 5 zalspltivan)e u "\Avomnanlu, 5 u vodom zall. cenom Itanju I 5 zo Ispilivonje pOlle 25 clklusa zamrnvanjo I odmrzovanjo.

6

Postupak

Probno telo se postovlu prelu, 0 silose povocovaravnomernombrzlnom od 160 :I:20 N/ I do loma prob. nog tela. U tom momontu reglstruje 58 slla IamB F. Probno telo I ploce prese kojom se nonosl silo moroju bill potpuno cillo. 6.1

Provac dolovonJo slle moro bltl uprovon no pov~lnu Ilojevitosti, Ikriliavostl, odnolno na pov~lne prlmor' nlh mehonlckih dlskontlnulteta.

6.2

Prllspitlvon)u komeno koji je Izrozlto slojevlt ill ~krllJov, prltlsno cvrstoca mora se Ispltotll ne probnlm ta. limo prlpremljenlm toko do provac delovon)a 1110bude parolelan so pov~lnom slojevltostl, Ikrlljavostl, odnosno povr~lnom prlmornlh mehonlcklh dlskontlnulteta.

7

Izra~unavanje Prltlsne fvrstoCa kamana Izrafunova Ie premo obrolcu: ,Pp

a

F

A

gdeje: Pp - prltlsnofvrstoCa,u megapaskallme, F A

ij 8.1

-

slla loma, U n)utnima,

povr~ina preseka probnog telo, u kvodrotnim millmotrima.

Rezu1tati Prltlsna

ispitivanja

fvrstoc.

odreaeno

kamen.

dojo 58 koo srodnjo vrednost

rozulloto

Ispltivonja

no nojmonje

5 probnih

tolo zo

stan)e I svekl Ispitnl provac.

82

U Izveitaju

8.3

Rezultati se zookruluju na 1 MPa.

0 ispitivonju

moraju

se navesti najvgi I nojnili

pojedinafni

rezultatllspitivanja.

Nil osnoyu mKljenJnRopubUekog aokretorljatnZ8kulluru SR Srbl)o br. 413.Q1/14.Q2 od 4. II 1974. n. ploto 10 porol n. promet S:tampa Seveznl

zavod Z8 stlndordizeclju

-

Beograd

Ukupno 'tlon8 J

178 JUGOSLOVENSIU

JUS B.88.0 17

Prlrodnl kamen ODREDIVANJE SAVOJNE ~VRSTO~E

STANDARD SA OBA VEINOM

'1987.

PRIMENOM

Pravilnlk br. 07-5033/1

od 1987.05-06

Natural stonll.

Oval Itllndllrd III naltao

1

Predmet

TII$t/ng

ravlziloll1 Itandardll

0'

ad 1986-12-11:SlulbenlllltSFRJ,

br. 6/87.

fllIlCurals strength

JUS 8.88.071

iz 7951. godino.

stendarda

Ovlm lIandordom 10 utvrduJa neOln Ispltlvan)a sevoJne Ovrltote prlrodnog kamena.

2

. Ven sa drugim standardima JUS B.BO.OOI Uzimanje

3

- Prlrodnl kemen. UzimanJa uzorke kemenal

kamenlh egregate

uzoraka

Uzo~cl kemena zalzredu probnlh tela zallpltlvenJo uzlme)u 18 prema zehtevlma Itandarde JUS B.BO.OOI.

4

Oprema

4.1

Malina za rezan)e kamene.

42

Sulnlca 18 mogu~nol~

4.3

Vaga II mogu~no~

i pribor

.ubn)a neJman)e do 105 e C.

odredlvanJa mase nelman)e 6 kg,la taOnol6u 0.1 ". Prese opraml)ane sa dva OeliOne oslonca-velJke preOnlke 20 mm. ko)1 .a mOle)u okrotetl aka Ivole osovine. Clloncl .u ugredenl tako da probno telo optere6anJo prim. baz Iz.zlvan)a uvlJanja (torzlja). D.o ur.(I.J. ko]l pr.nosl opteretenJo no probno t.lo 10 aollanl v.llok pr.enlk. 20 mm. V.II.k 10ugr.c:lon n. ta) n.Oln d. ollgur. d. probno t.lo optor.6en). prima .klll.lno (olovlnlkl), bez uvllenJa (torzllo) (.11. .

4.4

k.,I.

6

Prlprema

6.1

Iz uzork. kamana Izrelu $I tastarom probn. tole u obllku planper.I.ln. presek.. Duflna Ivlca prasek. Ja 40 :I:1 mm.

52

Dulina prizme Je jednaka Oetvorostrukol dulln! Ivlca.

6.3

Za IspltlvanJe se prlpreml najmanje 5 probnlh tela, na koJlma IU brultnJom Izravnate povlline od tragova testere. Uzorcl se zatim slile do stalne mase na temperaturl 105 :I:5 DC,

. 5.4

probnih

t810 prlzme kvedretnog poprafnog

6

Postupak

ispitivanja

6.1

Probno tela se postavl slmetrlfno na vallkaste oslonce sa rasponom od 3,5 dullne Ivlce preseka probnog tela. Opteretenje se nanosl preko prenosnog valjka u sredlni respona, tako de sila bude Iinilsk! rasporede' na po celo) lirlnl probnog tola. Silo se pove~avo ravnomeroom brzlnom ad 20 :I:5 N/ s do loma probnog tela. U tom momentu registruje .e silo loma F.

62

SloJevite Ilzrazlto Ikrlljoste stene moraju se Ispltati premo slikama 2,314. ..

II Izdan)e

SA VI!.~I ZA VOD ZA STANDARDIZACIJU

I

179

sor.no 2 JUS 8.88.017

/ Mere u mm

I-
Slik.1

.CJ

I, =3,5b Stika 2

Sliko 3

F

Slik.4

180

JUS 8.118.017 SIron, 3

7

Izr8i!unBV8nJe

-Sevoln8

evntot8

k8m8n8 IU8eun8V8

18 pr8m8 obr8lCu:

P.

-

3-

F'

2" --;;;j2

I

gd8le: P. - 18.0In8 evntot8, u m8g8p81k811m8, Ilia loma, u nJutnlma, F rupon, U mlllm8trlma, I b d

- IIrln8 probnog t818, U milimetrlm8, - debllln8 probnog tel8, u mlllm8trlma.

8

Rezult81i

8.1

S8volna i!vntot8 k8men8 deje .. k80 Irldnl8 vrldnOit rlzult8ta Ispltlv8n!8 n8 n8Jm8nl8 5 probnlh t818 zo ..okllspltnl pronc.

8.2 8.3

U Izv'8ItoJu0 IIpltlv8nJu moro/u II novlltl nolvllll nejnlll poJodlnoenl rezultatillpltl.onJo. R8zultotl..

N, OOnDVU mllljmj,

Ispltiv8nJ8

zaokrululu no 0,1 MP8.

Ropubuekog ..krolo,lll'"

ZI kullu,u SR S,bqlb'.

41~1/74-02od

4. II 1974. nl photl II

It8mp8 S8Y8znl Zlvod 1I1t8nc:terdlzeclJu - Beograd

po'"

no prom..

181

o
JUS D.DO.OOI

JUGOSLOVENSKI PRIRODNI

STANDARD Uzima~je

SA OBAVEZNOM

uzoraka

KAMEN

kamena

I kamenlh

egregntl

1984.

PRIMENOM

Pravllnik br. 60-19150/1

od 1984.12.14

Naturel aggregetes

od 1983-12.27;Slulbenllist

SFRJ, br. 48/84.

and stone. Sempling

Ovaj je standard nastao revizijom stendarde JUS 8.80.001 Iz 1968. godine I u skledu Je SBpredlogom standarda Met1unerodne organizecije ze stendardizeciju 150/0156847 iz 1978. godine. 1

Predmet

standarda

1.1

Ovlm standardom se utvr"uje natin uzlmanja uzoraka kamena I prlrodnlh I drobljenlh kamenlh egregata za laboratorijska ispltivanja za potrebe gra"evlnantva.

1.2

Ovaj standard se ne odnosi na erhltektonsko.gra"evlnskl

2

Primena

kamen lukrasnl kamen}.

Uzimanje uzoraka kamena i kamenlh.agregata obavlja 58 za potrebe: prethodnlh Ispltl..nja kvallteta kamenlh materljala u nalarlltu redl 0\:8n8 valjanostl (podobnostil upotrebe za pojedlne redove u gra"evlnarstvu, I ispitivanj~ kvallteta kamenih materljala, U otvorenom le!iltu redl izdavanja uverenja 0 kvalltetu;'

-

--

- kontrolna Ispltivanja kod uhodavanja tehnologlje prolzvodnje Igr8glt., Ispltlvlnjl kVllltote pr,olZVedonlhI deponovanlh kemenlh meterljell, !spitlvanja kvalitetl kamenlh materljlla Isporu~enlh nl gredlilltu, Ispltivanje kvallteta ugra"enlh klmenlh materljala, Ispitlvanja kvallteta kamenih materija'a u slu~aju spora.

-

3

Ophe odredbe

3.1

Ulorak mora da predstav'ja stvarno stanje I prlrodu materlla'a kojl 58nlllli u nallllltu,le!lllU,

doponll'

iii 5Oparaeljl.

3.2

Ulorak gimovana

materljala

za Ispitlvanje

za Isr Islvanja kamena

zbog izdavanja kao gra"evinskog

kvalitetu ° materljale.,

Isprave

uzima stru~njak

laboratorije

koja je reo

3.3

Uzorke radl proveravanja kvallteta.. gradililta mob uletllzvo"a~ radovalli Investltor, a Il Ieliha prolzvo"a~ odnosno njlhov ovla~enl radnlk,l poslalilaboratorljl nalspltlvanje.

3.4

Kod svakog ullmanja uloraka kamenlh materljala zalaboratorljska manju uzoraka.

3.5

U slu~aju spora uzlmanje uloraka vrli Se komlsijskl u prlsustvu predstavnika Investltora I predstavnlka proilvo"a~a iii predstavnlka Izv04a~a radova I stru~njaka laboratorlje.

4

Vrste uzoraka

Ispltlvanje sa~lnJava so zaplsnlk 0 uzl-

Medu ulorclma kamenal agregata ralllkuju 50 slede~e vrste uzoraka: pojedlna~nl uzorak,

-

II Izdanje

SA VI!ZNI ZA VOD ZA ST ANDARDIZACU\1

I

-...

182

4.1 4.2

- skupnl ulorak, - laboratorijskl ulorak. Pojedlna~ni ulorak doblja se ullmanjem uloraka kemena III agregata na pojedlnlm mestlma U nalall!!u, lemtu, drobili~nom I separacionom postrojenju, deponljl, gradlll!!u I dr. Skupnl ulorak sastojl se od ve~eg broje pojedlna~nlh uloreka kamena IIIagregata kojl reprelentuju stvar. no stanje kamenoloma, nalali~ta, deponlje I dr.

4.3

Laboratorljskl ulorak doblja se fetvrtanjem III skra~ivenjem skupnog ulorka prlrodnlh I drobljenlh agre. gata IIIobradom-se~enjem kamena na koll~inu potrebnu za Ilvodenje pojedinlh laboratorijsklh oplta.

5

Koli6ina uzoraka U svim slu~ajevlma kada se Ispltuje prirodnl kamen I prlrodnl I drobljenl kamenl agregat skupnl ulorek koji se blje na ispOtlvanje dOblj,a se spajanjem odredenog broja pojedinih uloraka. Svi pojedina~nl ulorcl moraju bltl u skupnom "lorku zastupljenl prlblifno Istom koli~inom IIi u onom odnosu u kojem se nalale u nalaliltu. Najmanje mase pojedlna~nog I skupnog ulorka prlrodnlh I drobljenlh agregata lavlse od krupnoee lrna sadrfanog u agregatu lone su date u slede~oj tabell:

Najve~a krupno~azrna mm

Masa najmanjeg pojedina~nog ulorka kg

Masa skupnog ulorka koji 58blje na Ispltlvanje kg

50 30 20 10 6 6

250 150 100 50 30 30

125 63 31,5 16 8 4

Broj uloraka kamena I njlhove dimenlije u pojedlnlm vrstama uloraka prlkalanl su u t. 7. Kod svlh uzimanja uzoraka prirodnih I drobljenlh agregata, bel obzlra na mesto ullmanja uzoraka, ko. I1flna svakog pojedinafnog I skupnag uzorka mora Imatl masu kola je data u tabell.

6

Na6in dobijanja ka

reprezentativnih

uzoraka. pojedina6nih,

skupnih

I laboratorijskih

uzora.

Uzorak se doblja spaja~jem veeeg broja pojedlna~nlh uzoraka, a postupak je Ilede~1. Pojedlnafnl uzorcl se potpuno Izmebju I sipaju u jednu kupu, a zatlm ponovo prebacuju da bl Ie nafl"l. la nova kupa. Ovo se ponavlja tri puta. Svaka gomlla pravl 50dodavanjem pune lopate materijala na vrh kupe, tako da delovl kojl kllze nlz Itranu budu Ito ravnomernlje rasporedenl, a da se sredllte kupe ne pomerl. Ako 58 nek~ od ve~lh zrna otkotrljaju Iii rasture oko osnove, moraju se vratltl do IvIce gomlle. U tre~u kupu obrazovanu od izmebnog uzorka zabode 58 dr!ka lopate kroz osu kupe; dr~ka 58 posta vi koso I pomera tako da oplsuje konus, usled fega Ie kupa Iplloltl. Ta Ipljo~t8na kupa je pribllfno pravll. nag obl1ka Ividetl sliku 11. a njeno sredilte mora da S8poklapa sa sredl!tem prvobitne kupe, posle fega Ie vr!1 Ikra~lvanje uzorka fetvrtanjem. Spljoltena gomlla Ie f. '.vrta: Upotreba krsta za fetvrtan1e od drveta iii metala kojl sa mofe utlsnutl krOl gomllu olak!ava fetvrtanje kada materljel tell da 5Ogreglra. Par dljagonalno suprotnlh fetvrtlne 58 zatlm lopatama zgrne na lednu gomllu, a ostatak stavl na manu (videtl sllku 2).

183

//,.-.,.~ \\\,<,,4~\<~~~»-\\~\W'k.:~\~\'

Slika 2

Slika 1 Ovaj proees lT1e~anja I tetvrtanja.

7

Skra6vanje

uzoraka

Uzirnanje

uzoraka

tj. skratlvanja

mole se vr~itll uredajem

ponavlja

so sve dok so ne doblje

potrebna

ma$O uzoraka.

za razdeljlvanje.

kamena

Kamen tlja so svojstVa Ispltuju nalazl so:

-

u Istrdnom prostoru, - u kamenolomu kao kompaktna stenska masa, na gradillltukao vet Isporuten matedjal, kao ugraden materijai.

-

7.1

Uzimanje uzoraka karllena iz istrainih prostora

U 5Iutaju kada se Istra!ni radovllzvode povrllnsklm radovlma (zawel, rovovl. raskopll uzorak se uzlma u svemu kako je predvldeno u t. 7.2. U slutaju kada se Ima!nl radovl IzvOde dubinskim bu~njem Ispitlvanja se obavlja na izvadenom kame. nom jezgru. Minimalnl pretnik jezgra je 50 mm. a ukupna du!ina je najmanje 2 m. Dulina komada jezgra ne sme da bude manja od 20 em. - Kod nalazlha ,jednostavne grade" (homogenog.sastava) jezgro se uzima sa svakih 5 metara buootine a skupni uzorak za Ispltlvanje doblja so.spajanjem vile pojedlnatnlh uzorakalz buootine. - Kod nalazlha .,slo!ene gradje" (neilomogenog $Ostava) uzorci za Ispltivanje uzlmaju se za svakl varl. jetet ill vrstu stene posebno:

7.2

Uzimanje uzoraka kamena u kamenolomu

7.2.1

Pre nego ho sa prlstupl odablranju uzoraka kamena u kamenolomu potrebno je Izvr~ltl detaljan progled I oeenu kojom te so dotl do podataka 0 Istovrsnostl stenske mase u zonl eksploatacije. 0 njenoj homoge. no.tll zonama Izrazltlh mehanltklh oltotenja. 0 7.onama zahvatonlm povrllnsklm I druglm promonama. Potom so odredl broj pojedinatnih uzoraka na osnovu kojlh se daje oeena kvallteta kamena u kamenolo. mu. Broj pojedinatnlh uzoraka kojl predstavljaju reprezentatlvnl skupnl uzorak u kamenolomu sa kamenom homogenog sastava I sklopa Istrukture I teksture) je najmanje 3 komada kamena obllka koeke sa Ivleom oko 20 em, a za arhltektonsk01jradevlnskl kamen sa Ivleom od najmanje 25 em, kojl su uzetl na razlltl. tlm mestima u kamanolomu. Ako se u kamenolomu.nalazl vile vrsta IIIvadjetata stena (mak~oskopskl vi. dljlva razllke u matorljalnom sastavu, strukturil taksturll. od svaka vrsto kamona prodvh1onog za ok.ploa. taelju potrebno'je uzetl pojepinatnl uzorak za laboratorijska Ispltlvanja.

7.2.2

Skupnl uzorak kamena za laboratorijska Ispitivanja mora reprazentovati najmanje 80 % stenske mase otvorena rudarsklm aksploatacionlm tadovlma.

184 7.2.3

Uzorcl kamena za Ispltlvanle ne smeju II uzetl ad blokova kojl IU Intenzlvno mehanlckl ohoconl, tf. sa vldlflvlm prsllnama, pukotlnama I lupljinama, kao I ad blokova kojllu bill u nepo"ednoj bllzlnl mesta eklplozlje prl mlnlranju.

7.2.4

Odabrani uzorci-blokovl vaelh dlmenzija moraju II pafljivo obradltl na potrebnu vellcinu da ne bi do!10do o!teeenja kola mogu utlcoti na ,"zultate laboratorijsklh Ispltivanja. Napomena: Na odabranlm uzorclma polel/no fe naznacltllefl!nu 1IIIIoJnu povrJlnu I oznacltl orljentacl: ju uzorka kako bl II omoguello, po potrebl,llpltivanjeu razllcltlm pravclma.

7.2.5

5vl uzorcl kojl saclnjaveju jedan Ikupnl uzorak moraju Ie obelefitllstlm nom uzorku mora bltl oznacen broj uzorka. .

7,3

Uzimanje

uzoraka

kamena

znakom, a na Ivakom pojedlnac.

18 gradililta

Na gradilihu uzorcl II uzlmalu ad lomljenog III obra(lenog kamena. Broj uzoraka koll ee deponovanu masu rep,"zentovatl zavlsl ad najcetee veliclne kamena u deponlj!. Za lomljen Iobrac:lenkamen la ivlcom vellclne veee ad 20 cm uzlmaju .. trl pojedlnaena uzorka, a uko. IIko fe kamen manjlh dimenzija, broj uzoraka II mora POYeCati. Kod uzlmanja uzoraka .kamena la gradiliita u lYemu'.. mora prldrfavatl ullova kojllu dati u t. 7.2. 7.4

Uzimanje uzoraka kamena kao ugrac:lenogmaterijala Prl uzlmanju pojedlnacnih uzoraka kamena kao ugra(lanog materljala mora II u Ivemu prldrfavatl ullova koji su dati u t. 7..2 I 7.3, tako da skupnl uzorak reprezentuje Itvarno nanje upotrablJenog kamena koJI je ugra(len kao lomljen IIIobrac:len kamen.

8

Uzimanje Prirodnl

-

8.1

uzoraka

prirodnih

agregata

agregall clja so svoJstva Ispltuju

naslaga u nalaziltu naslaga u lefiltu

mogu Ie nalazltl kao:

koje so Istrduje, koje so eksploatl!e,

matarljal

U deponlii,

matarljal

u vagonu, kamionu

III brodu,

ugra(len matarljal.

Uzimanje uzoraka prlrodnog agregata Iz nalazilta koje II Iitrefuje Uzorak za Ilpltlvanje Iz nalazllta koje solltrafuje uzlma II Iz Istrafnlh bunara, sonddnlh jama IUlz bu. !otina. Uzorak Iz Istrafnih bunara IlOndafnih jama uzlma se ravnomernlm zasecanjem brazde od vrha do dna dok so ne dablje potrebna kollclna pojedlnacnog uzorka. Dubina I !Irln'a brazde zavisl ad potrebne koJlclne Ikupnog uzorka za 'spltlvanje, adnosno ad k.,rupnoee . . ladrlanog zrna. Za ispltivanje .. uzlma materijal Iz Ivekog istralnog bunara I sondalne jame posebno. Iz bu!otina se na Ispitivanje !alje celokupna Izva(lena koliclna Iz wake bu!otine posebno. Precnlk bu!otlne mora bltl uskla. (len Ia precnikom najveeeg zrna. Kod lell!!a ,jednostavne gra(le" (homogenog laltava) uzorak Ie uzlma na svaklm 5 m. Kod lellha ,,slolene gra(le" (nehomogenog sasteva) uzorak se uzlma po Ilojavima IlIkcljama.

8.2

Uzlmanje uzoraka prlrodnog agregata Iz Idllta u eklploataclji Uzorcllz Idl!ta u eksploataciji uzlmaju Ie:

- Iz lemte, -

-

-

sa deponlje, la trake, Iz bunkera (slpkl),

185

8.2.1

Uzlmanje uzoraka Iz Idllta u eksploataelil vrll sa zasecanJem brazde u otvorenom profUu. Kod lelilta "iednostavne grade" homogenog sastava brazda II ravnomerno za.ea od vrha do dna dok II ne doblie potrobna kol"~lna poiadlnaenog uzorka. 8rol brazdl, njihova Ilrlna I dublna zavlso od vellelne 1001Ita,po. trebne koUelne skupnog uzorka I krupnoet zrna agregata. Kod leilita ,,slolene grade" nehomogenog sas. tava uzorak za Ispitlvanje . uzima na 1st! naeln metodom brazde po slojevl.ma iii sekvencama. Uzetl skupnl uzorak mora reprezer,tovati stvarno stanje u leliltu, ti. kolielnskl odnos uzorka Iz pojedinih sloje. va mora Imatl odgovarajutl odnos u leliitu.

8.2.2

Naein uzimania uzoraka sa deponije zavisl od velielne I obllka deponije I kod deponlja oblika zarubljene kupe (slika 3) poiedlnaenl uzorel za ispltlvanje uzlmaju sa sa vita mesta I Iz razlieltlh dubina deponlie. Broj masta la kojih sa uzlmalu poiedlnaenl uzorel zavlll od v,lIeln, deponlle I potrebn, kouelne Ikupnog uzorka. Kod deponija oblika kupe skupnl uzorak &gregata za Ispitlvanje sastoji Ie od vita poledlnaenlh uzoraka uzetih sa vita mesta I iz razlleltih nlvoa kupe. Da ne bi dollo do segreglranla materljala potrebno Ie korl. stiti vatu dasku iii 11mkojl 51horlzontalno zabode u deponiju I Ispod njegs se uzlma pojedlnaenl uzorak, kako Ie to prikazano na sliei 4.

(.//LV/;://;I;;L/:~//:~Y~I/~ Slika 3

Slika 4

8.2.3

Uzlmanle poledlnaenlh uzoraka prlrodnlh agregota II trake na soparaeljama vrillt vila puta u razlleltlm vramensklm Intorvellma. Uzma la Iva kollelna matorljala II odro"ena dullna traka III vila traka, ako 10 Istovrameno uzlmaju na Ispltlvanja agregatl razllelta vellelne zrna.

8.2.4

8.2.5

Uzlmanle poJedlnaenlh uzoraka prlrodnlh agrogata Iz bunkera (slpkll vrll sa Ispod IImog otvora g
9

Uzimanje

uzoraka

drobljenih

agregata

Uzorel droblienih agregata uzlmaju so:

-

sa trake,

- izsa bunkera, - kaodeponlje, ugra(Jen materiial. -

.

186 . ~

9.1

Uzorcl drobljenlh agregata sa trake uzimaju se na 1stI na~ln kao no je dato u t. 8.2.3.

9.2

Uzorcl drobljenih agregata uzlmaju se Iz bunkera na Isti n~ln kao ~to je dato u t. 8.2.4.

9.3

Uzimanje uzoraka drobljenlh agregata sa depanlje obavlja se u svemu kako je utvr"eno u t. 8.2.2.

9.4

uzlmanje uzoraka drobljenlh Igregata kao ugra"enog materijala (ugradenog bez dodatka vezlvnlh sredsta. va). u zavl.nostl od povrllne .a koje .e uzlmlju uzorcl. obavljl 58 preml rasporedu datom nl .lIkama 5 I 6 a na na~ln prikazan na slid 3.

10

Uzimanje dilihe

uzoraka

prirodnih

i drobljenih

agregata

koji su isporu~eni

na gradilihu

i za gra.

Uzord prlrodnlh IIIdroblJenlhIgrogatl kojl.u Isporu~onlnl gradlll~tuIIIza gradIII!!. uzlmaJu.0:

-

sa deponlje. Iz vagona IIIkam"'na. sa broda.

10.1

Uzlmanjo uzoraka prlrodnlh I drobljenih kamenlh Igrogata kojl se nalaze u doponljl na gradili!tu obavlja so u .vemu kako je dato u t. 8.2.2.

10.2

Uzlmanje uzoraka drobljenlh ill prirodnih kamenlh agregata kojl 51 nalaze u kamlonu III vagonu obavlja so tako !to so uzme vl~ pojedlna~nih uzoraka sa razll~ltih mesta I nlvoa u vagonu odnosno kamionu. 8roj mesta zavisl od vrste materijala I veli~lne kamlona ill vagona. a raspored mesta uzl""anja mora blti Istl III sll~an kako je prikazano na silkama 5 I 6.

Silka 5

Slika 6 .10.3

11

Uzimanjo uzoraka prirodnlh ili drobljenih agrogata kojl se nallze na brodu oblvlja so na I.tl nl~ln kao kod uzimanja agregata Iz vagona, s tlm no broj mlSta pojedlna~nih uzoraka mora bitl ve~1zbog ve~e koll~Ine agregala koja se nalazl na brod~.

Pakovanje

uzoraka

Ambala1a u kojo) so agregatl I kamen ~Iiu za Ispltlvanje treba da Ie dovoljno ~vrsta da bl mogla da podnese I grubo rukovanje. e da no pretrpl one~enje usled kojeg bl mogao da bude Izgubljen me koji deo uzorka, uklju~iv~i I najsitnlje ~estice.

187 Zo prlrodnl I drobllonl ooroool korllto so plostleno vro~o, drvonllinduell motolno burad. KaelaIe u plte. n)u Iltln 10raO.t, ulorello pakuju u pllllieno vro~ kojo so ..tlm IIlvl)oju u odoov.ralu~a ..nduke. Svokl ulorak (poko!) mor. bltllpolll n. vldnom meltu I..no obolo18n olnlkom kololo n.vedonl u ..pl. sniku 0 ulimanju uloraka. U svako pakovanje (sanduk, vreea iii bure) mora se staviti etiketa na kolo) su Ispisanl svi podad 0 uzorku (olnaka ulorka, broi, nalalilte-mesto uliman)a ulorka 1 datum). List mora bltllsplsan olovkom elja je boja otporna na vodu ill se stavlja u plastienu vreeieu da bl 58 osigurao od vode, tl. podad sa etikete moraju ostati eitljivi i posle transporta ulorka do laboratorije.

12

Zapisnik

0 uzimanju

uzoraka

Zapisnlk 0 ulimanju uloraka prilde se Ul ulorke, a mora da sadrll sledeee podatke: vrsta uloraka (kamen, prirodnl agregat,drobljenl agregat), - poreklo materijala (naliv proilvodaea materi)ala, naliv nalalilta, naliv gradili~ta),

-

mesto ulimanja uloraka (kamenolom, deponlja, bunker, vagon I dr.). - natin uzorkovanja. - oznaka uloraka, broj uzoraka I kollelna, - namena materijala, - tehnleki uslovl po kojlma 58 I,pltuje,

-

kod uzlmanja uzoraka drobljenih materl)ala nl drobillenom postro)enju U laplsnlk 58 obavezno nl' vode I podael 0 naelnu otpra~lvanj., vremenskim uslovlma, re!imu drobljenj. I k~.lItetu kamena,

-

datum I mesto. Zoplsnlk 10 lost.vl). u Irl prlmorko I mor. bill potpilin od str.n. Ilruenog lie. I.bor.lorl). ..dufonog z. uzimanje uzoraka, predstavnlk. prolzvo(!aea materijala odnosno Izvo(!aea radovo, 0 po potrebll od stro. ne predstavnika nadzorne slulbe odnosno Investitora.

N. Olnovu mllljlnJ. Aepubllekog ..krl1arlj8t. U kulturu SR Srblj. br. 413-81/74.02

od 4.111974. n. plet...

~tampa Savilni lsvod z. I1:lndardizeciju - Beogr.d

pora

N prom.t

188

Ukupno

JUGOSLOVENSKI STANDARD

- prillen08 od 1990-08.04

LABORATORUSKO ODREDlVANJE BRZINE IMPULSA I"ULTRAZVUcNIB ELASTIcNIB KONSTANTI STENA

etrano

10

JUS B.B8.121 1990.

,

p,."Unik br. 06-93J88 ocI1990-Q4.03;Slulb8ni list SFRJ. br. 23/90. LIIboriltory rock

deter..LDllt.Loa

1 PREDtfET

of

pulse

veloc.Lti8s

.rtd

uItr.sODic

81.stic

CODBt.DtS

of

STANDARDA

Ovim standardom se utvrduje oprema i postupak za laboratorijsko merenje buine impulea longitudinalnih i transverzalnih talasa u steni kao i odredivanje ultrazvucnih elastienih konstanti izotropne stene ili stene koja pokazuje neznatnu anizotropiju. 2 PODRUCJE

PRIMENE

Ova se metoda koristi za merenja brzina talasa u anizotropnim i izotropnim stenaIDa, iako na brzine dobijene u izrazito anizotropnim stenama mogu imati uticaja faktori kao ato eu p~avac, daljine puta i precnik pretveraee. Ultrazvucne elastiene konstante izracunavaju se iz izmerenih talasnih buina i zapreminske mase. U standardu je utvrden ogrsnicavajuci,stepen snizotropnosti zs koju su dozvoljeni prorseuni elssticnih konstsnti kso i postupci zs odredivsnje stepena anizotropnosti. Metoda nije pogodna za merenje prigusenja ~slsea nspona. Brzine impules mogu .e

koristiti za odredivanje elastienih konstanti materijala s visokim stepenom anizotropij., ali takvi postupei ovd. nisu opisani. N8pOI8ena: Osnovn. prednosti ultrazvuenog ispitivanja su u tome !ito dsje buine longitudinalnih i transverzalnih talasa,kao i vrednosti za ultrazvuene elastiene konatante n.taknutih homogenih izotropnih uzoraka. Elastiene konstante se ne smeju raeunati zs stene s nsglaienom anizotropnoscu po. stupcims opisanim ovom metodom. Vrednosti elastienih konstanti eesto se ne slaiu a vrednostima utvrdenim statickim laboratorijskim metodama ili metodua "in situ". Slieno ovame merene talasne brzine ne moraju se alagati aa eeizmickim brzinama, ali pruiaju dobre sproksimacije. Ultrazvuena procena osobina stena korisna je za preliminarnu prognozu statiekih osobina. Metoda je kortans za oconjivanje ef~katR jednoosnog na'prezanja i zasicenosti vodom na brzinu impulsa. Ove osobine su od koristi za inienjersko projektovanje. 3 orm

ODREDBE

3.1 Brzino longitudinalnog taloss je br:z:ina prostiranja longitudinslnog tsloss u sredlni preenom pravcu. Ova se brzina ne moze shvatiti

dilatacionog taloss. To je koja je prakticki heskonscna kao brzina u prizmi.

brzina 11 po-

3.2 Elastiene konstante odredene ovom metodom nazvane su ultrazvuenim, posto su 'frekveneije impulsa iznad cujne graniee. Pojmovi "zvueni" i "dinamieki" se katkada koriste za ove konstonte, ali ih ne opisuju taeno. Postoji i mogucnost da se ultrazvucne elastiene konstante rszlikuju od onih dobijenih drugim dinamiekim motodsms.

I Udaaj.

SAVEZNI ZAVOD ZA STANDARDIZACIJU

JUS B.B8.121-1990

189

,

4 Af'AKA'J'UHA 4.1 Aparatura za iapitivanje (alika 1) mora imati elektronske komponente i zaiti~ene provodnike a odredenom impedanaom radi oaiguranja efik.anos preno.. enersija. Da bi ae aprecil0 oite~enje .parature, ne ameju biti premaieni ulazni napo-

nL 4.1.1 G e n era

imp

tor

u 1 a .a

Ova jedinica ae aaatoji od elektronskos seneratora napona

ili

struje

ukoUko

je

potrebno.

Izlazni

impulsa i apoljnih

napon

obUlta

pravougUh

pojaCivaca impulsa

ili sinusoidalnog talasa je zadovoljavajuci. Generator mora imati izlazni napon a maksimalnom vrednoi~u nakon pojacanja od najmanje SO V uz optere~enje impedanse od SO n. Pozeljna je promenljiva sirina impulsa i to u rasponu od 1 do 10 ~s. Ritam ponavljanja impulsa meze se fiksirati na 60 ponavljanjs u sekundi ili manje, iako je preporucljiv raspon od 20 do 100 ponavljanja u seltundi. Generator impulsa taltode mora imati izlaz oltidackih impulsa (za oltidanje osciloaltopa). Hora postojati mogucnost za promenljivo Itainjenje izlsEs glavnol impulsa u odnosu na izlaz o~idacltog impulsa, i to u minimalnom rasponu od 0 do 20 ~s.

Generator lapoln hln

Pretpoj.elv.e I

GllYn! .o:k! da~a 11hz

--Uzorak stene'

~j.e

I

kltnlenje

~

broja~

I

~kretanje Z~1!.n1!

L-

N8p088Da: Komponente

prikazane

merenja

vremena

isprekidsnom putovanja

linijom su prema izboru. zaviano cd i

naponslte

osetljivosti

~,.. SUlta 1 - ~ematski dijsgram aparature

2

..J

r---:--- -, EI ektronskl I I

lolo I' I vreMnsko I

metode

I I

Pr!jellllik

r-I

i

oscilosltop~

JUS

190 4.1.2

Pre

8.88.121-1990

t v a r a c i

Sastoje se od odasiljaca prijemnika kojvpretvara je okolna temperatura,

koji pretvara elektricne impulse u mehanicke impulse i mehanicke impulse u elektricne. Uslov! okoline keo ito vlaga, vlaznosti i udar moraju se uzeti u obzir pri izbo-

ru pretvaraekog elementa. Po pravilu to su pijezoelektricni elementi, al! mogu odgovarat! i magnetostr!kc!oni element!. P!jezoelektricni elementi tipa debl~!na-prostiranje stvaraju i registruju pretezno energiju longitud!nalnog ta18so: pijezoe1ektricni elementi tipa debljina-sm!canje preporucuju se za merenje transverza1nog talasa. Najceice koriiceni pijezoelektricni materija1i ukljucuju keramiku poput olovnog cirkonat-titanata za prit!sak ili smicanje i kristal9 poput kvarca sa a-c rezom za smicanje. Da bi se smsnjila rssipsnja i slobo definisenje prvih dolazeka prijemniku, odeiiljee mora biti projektovan da stvara telasne duzine bar tri puta duze ad proseene velieine zrne stene. Napollena: Talasne duzine je brzina talase u uzorku stene podeljena rezonantnom frekvencijom pretvaraca. Najceice koriicene frekvencije krecu se !zmedu 75 kHz i 3 MHz. Pri laboratorijskom ispitivenju moze biti prikledno koristit! pretvarec~p elemente bez kuciita. Medutim, ukoliko je izlezni napon prijemnika nizak, element mora biti u metalnom kuc!8tu (uzemljenom) radi smanjenja lutajucih elektromagnetnih smetnji. UkoUko je potrebna zaStita od mehenickih oiitecenja, odesiljec keo i prijemnik mogu se zaitititi pomocu metalnog kuciita. Ovo omogucuje da posebni dodaci pretvaraekog elementa menjaju svoju osetljivost ili umanje zvonjenje. Osnovne karakteristike elementa u kuciitu ilustrovane su na slici 2. Prenos energije izmedu pretvarackog elementa i opitnog uzorks moze se poboljisti maiinskom obradam ili poliranjem povriins prednje i zednje ploce uc!nivsi ih glatkim, ravnim i paralelnim, izradom ploca od metala kao npr. magnezijuma cija je karakteristicna impedansa bliska onoj kod uobicaj~nih tipova stena, izradom prednje ploce ito je tanje moguce, keo i spajanjem pretvareckog element'a sa prednjom plocom tankim slojem lepka koji provodi elektricitet, s preporukom da to bude epoksidnog tipa. Brzine impulsa moguce je takode utvrditi za uzorke podvrgnute jednoosnom naponu. Kuciita pretvereca u ovom slueeju takode sluze keo pritisne ploce, te se konstruiSu s debelim ploe8ma redi osigurenja j.ednolikog opterecenja na krajevima uzorka. Stanje napona kod mnogih tipova stena ima znacajnog uticaja na brzine talasa. Stene "in situ" su obicno u napregnutom stanju, pa stoga ispitivanja pod naponom

imaju

praktican

znacaj.

~ilindriCni Zadnja

zid

/"""""""/ /

plata

/ Pretvarackl

el ellen!

/ /

Prednja plaea

/

~I

. prlkljucak

/

Zica e1ektrienoq voda

Lepak

/ /

/

"""""""/ Slika

2

-

Osnovni

delovi

odasiljaca

ili prijemnika

u kuciitu

3

JUS

B.B8.121-1990

4.1.3 Pre

191

t p 0 j a c a v a c

Naponski pretpojacavac koji je potreban ako je izlazni napon prijemnog pretvaraca re1ativno nizak ili ako su jediniee za indikseiju i merenje vremena relativno neosetljive. Radi ocuvanja brzih porasta vremena, frekventni odziv pretpojacavaca ne sme pasti za nize od 2 dB unutar raspona frekvencija izmedu 5 kHz i 4 x rezonantnn frekvencija prijemniks. Unutrssnji sum i pojscsnje takode se morsju uzeti U obzir prilikom izbora pretpojacavaca. Oaciloskopi aa lz1azom vertlkalnog signala mogu Se upotrebiti za pojacanje signala za eleKtronskl brojac. 4.1.4

J e d 1 n 1 c a

men

a

Naponski impuls varaca pokazace

z a

i n d 1 k a c 1 j u

1 za

mer

e n j e

vre

-

primenjen na prednjl pretvsrsc i izlazni napon iz prljemnog pretse na katodnom osciloskopu radi vizuelnog osmatranja oblika ta-

lala. Olcllolkop morl iroatl U Iuitlnl rlvan odzlv lzmedu frekvenclje od 5 kHz 1 4 x rezonantne frekvencije pretvaraca. Horaju postojati dvoltrukl snopovi ili dvostruki tragovi tako ds se dva tslasns obllks mogu prikazsti istovremeno s njihove amplitude kontrolisati odvojeno. Osciloskop se ukljucuje putem okidnog impulsa iz generatora impulsa. Jedinica zs merenje vremena mora biti u mogu~nosti da meri intervale izmedu 2 ~s 1 5 ~s s tacnoscu od jednog stotog dela. Preporucuju se dye slternativne vrste jedinice za merenje vremona, a njihova odnosna mests prikazana su tackastim okvirima u blok-dijagramu na sliei 1 (elektronski brojac opremljen za merenja vremenskih intervala ill kolo za vremensko kasnjenje, kao npr. generator kontrolnog promenljivog kssnjenja ili uredaj za zakssnjeno ispitivanje na osciloskopu) . Kolo za merenje vremena prolaza mora biti redoVno bazdareno u zavisnosti od njegove preciznosti i linearnosti unutar raspona instrumenta. Bazdarenje mora biti kontrolisano u odnosu na signale emitovane iz kalibracione radio-staniee. Bazdarenje kola za merenje vremena mora se vrsiti bar jednom mesecno,kao i nakon bilo kakvog jakog udara koji bi instrument pretrpeo.

s UZORAK ZA ISPITIVANJE S. 1 Priprema uzorka Priprema seconje, najmanju

uzorka mora biti obavljena veoma paz1jivo. Buhnjc jezgra, rukovanje, bruhnje i poliranje mora biti izvrhno s pdnjom kako bi lIa IIvole nn meru mehanicka oste~enja izazvana naprezanjem i toplotom. Uzorak ne sme

da dode u dodir sa drugim tecnostima osim vode i veznog sredstvi koje Se postavlja izmedu uzorka i pretvaraca za vreme ispitivanja. Povrsina pod pretvaracem mora biti tako ravns ds sonda deb1jine 0,025 mm ne moze pro~l ispod lenjira postav1jenog na povrsinu. Dve naspramne povrsine na koje ~e se smestiti pretvaraci moraju biti paralelne u okviru 0,1 mm/20 mm 1ateralne mere (slika 3). Ukoliko merenje brzine impulsa treba izvesti duz precnika jezgra, tada se gornja tolerancija odnosi na paralelnost dodirnih linija izmedu pretvaraca i zakrlvljene povrsine jezgra stene. Sadrzaj vlage uzorka za ispitivanje moze uticati na izmerene brzine impulsa (t. 6.2). Brzine impulsa mogu se odredlti na uzorku za stene susene u pe~i (0 ~ zasi~enje), u zasi~enom stanju (100 ~ zasi~enje) ili u bilo kojem stanju izmedu ovih. Ako treba odrediti brzine impulsa za stenu istog stanja vlaznosti kao sto je dopremljena ili kakva postoji pod ;emljom, mora se voditi racUDa kod pripremnog postupka da se sadrzaj vlage ne promeni. U tom slucaju mora vodonnpropu8n~ vrn6~ 1]1 ih prnmnznti S8 ataviti "zorak i uzorak %a ispitivnnjo " voskom i primenit! suve ~ostupke za pripremu povriine. Ako se traze rezultat! za uzorke susene u peei, temperatura'u pe~i ne sme preei 66DC, a ako se trazi rezultat za 100 ~-tnu zas,ieenost uzorak mora ostati uronjen u vodu do trenutka ispi-

tivanja.

4

192

JUS

8.86.121-1990

0,1

mID za

Pretvultl B

\F

UlOuk ZI IlpltlVlnj.

A

SUite

3

.

20-

5.2 Ogranicanje Odnoa

-C A ne

Paraleln9at Urine

ame odatupati

od

B za

vUe

od

svakih

-re

impulse i ~inimalne lsteralne mere ne ame biti veci od vrednosti ovog odnoaa ne mogu izmeriti pouzdane brzine impulsa. Dulina puta impulaa kroz stenu mora biti bar 10 x prosaena velieina zrna kako bi se lIogla odrediti tacna proseena brzina proatiranja. V8liCina zrna uzorka stene, prirodna rezonantna frekvencija pretvaraca i minimalna lateralna mera uzorka su medusobno zavisni faktori koji uticu na rezultate ispitivanja. Talasna dulina koja odgovara dominantnoj frekv'nciji impulsnog niza u steni priblizno je povezena s prirodnom rezonantnom frekvencijom pretvaraca i brzinom proatiranja impulsa (pritiska ili sm~eanja) na sledeci nacin:

5.

iZDIedu

duzine

pute

Kogu~e je da se za visoke

v

~...-

(1)

f

gde ~ . V f

je: dominantna

talasna

duzina

impulsnog

tako

da ae meri

niza,

11metrima,

- brzina prostiranja impulsa (pritiska ili smieanja), u metrima u sekundi, prirodna rezonentna frekvencija pretvaraca, u hercima. Najmanjalateralna mera uzorka za iapitivanje mora biti bar 5 x talasna duzina longitudinalnog jest:

talasa

stvarna

D ~ 5 X

,

brzina

dilatacionog

talua,

to

(2)

gde je: D

-

minimalna

,Talasna

duzina

lateralna

mora biti

mera

bar

za ispitivanje, 3 x prosecna velieina

uzorka

X ~ 3 d,

u metrima. zrna taka da je (3)

gde je: d

-

proaeena

velicina

zrna,

u metrima. 5

JUS B.a8.121-1990

193

Jednacine

I, 2 i 3 mogo se kombinovati tako da daju

ta1ase

sledeci

na

d ~ 5 (Vp/f) gde je: Vp brzina

-

zavisnost

prostiranja

impulsa

(4)

~ 15 d,

(longitudinalnog),

u matrima

Posto su Vp i d osobine materijala, f i D se moraju jednacinu 4 (sliks 4) za svaki uzoraK za ispitivanje. nost Vp/f slici

dozvoljene

vrednosti

4, dOK dozvoljene

odredani crta.

precnik,

za 10ngitudina1ne

nacin:

precnika

vrednosti

dozvoljena

odabrati

tako

ds zadovolje

Za bilokojuodredenuvr~d-

uzorKa

D leze

iznad

dijagonalne

crte

ns

zrna

d leze

ispod

dijagonalne

crte.

Za

velicine

vrednosti

u sakundu.

duzine

uzorka

L laze

leva

od dijagonalne

MereU CI L

DuUna ulOrk.,

25,4

\2,7

3&,\

\0,16 ~7,62

Q

0,508

,,;

E

.:

2

0,38\

&:II

~.IC 5,08

..c

i ~Q254 ..

{!

... 2;JI.

0,\27

0

0.508 brztn.

\,5~

\.016 prosl:iranja

:

2Pll

V ,-P...

rezonantna frekvencija

Slika

4

Grafikon

-

koji

pokazuje

zrna u odnosu na odnos

f

dozvoljene vrednosti precnika uzorka i velicine brzine prostirenje i rezonsntne frekvencije

6 POS1UPAIt

6.1 Odre4ivanje Oznsci rackih

odnosu pulsa

O,l~. proracun

duiiDe

puta i zapremiDske

.ase

pretvaracana uzorku taKo de linije koje speja srediRta pretve1 mm na 30 mm) u nije nagnuta za viAe od 2° (priblizno ne pravac upravan na bilo koju od povrsina. Tada se izmeri duzina puta imod srediSta do srediSta pretvorackih kontaktnih povriine .. tacnoicu od Masa, zapremina i zapreminska masa uzorka za ispitivanje potrebne su za se polozoj

kontaktnih

povrsina

ultrazvucnih

ela~ticnih konstanti

kao i poroznosti i stepena zasicenoispitivanje iz' merenje njegove mase i zapremiDe izracUDate iz prosecnih spoljnih mera. Odredi se masa i prosecna mera s

st!. Odredi se zapreminskalias a uzorks zs tacnoscu

od 0,1 ~. Izracuna

se zapreminske Wt P"

6

-

V

mesa pomoF.1\",obraaca: (5)

JUS

194

B.B8.121-1990

ade je: p

- zapreminska

masa,

u kilogramima

po kubnom

metru,

u kilogramims, Wt - masa uzorka za ispitivanje, V - zapremina ispitnog uzorka, u kubnim mecrima. 6.2

Prividn8

Odredi

se

poroZDoot

prividna

i

otopen

poroznost

F.nOi~ODjn

i

stepen

zasi~enja

stone

koja

se

i~pitllje

i

zabela!e

tako dobijeni rezultati. 6.2.1

odredi

se

masa

uzorka

s

tacnos~u

od

0,1

~.

6.2.2 Osuii se uzorak do konstantne mase u ventiliranoj suinici pod vakuumom na 66 :i:DC i izmeri nakon isusenja s taenos~u od masa

js

konaens posle

postignuta mase.

kad

Ako

merenja

se

brzina

6.2.3 Potpuno se

gubitak koristi

u

6-sstnim

intervalima

temperatura

susenja

od

susenja DC,

105

na 0,1 ne odredi

105 f 2DC ili ~. J
In" I 0 ,I so vla!nost

,.

talasa.

uroni uzorak pri vakuumu u f11triranu

20 t 5 DC U trajanju kupatila, povrsinaki

11i destilisanu

vodu na

Po iateku ovog vremena izvadi se uzorak iz vodenog vlaznom krpom i odredi njegova maso R t8enos~u od u:r.orak u vndonn k\lpotl1o pri vn0.1 X, Do bi .e 08il\lra1o zasi~lInost vrati '''' kuumu i odrsdi njegovn mnsa no ,lielln nIIe!n 1.R 14-sntnl! !nterv/llo dok pov"~/ln.l" mass

izmedu

6.2,4

dva

Prividna

od 24 h. se osusi

merenja

ne

poroznoat

prede

0,1

~

se

izraeunava

P

konaene

prema

(Ws

=

mase.

obroscu: ,

- Wo)

V

.

,

(6)

w

Ide je: P

-

Ws

-

W

-

0

prividna poroznost, u procentima, masa zasicenog uzorka, u gramima, masa

uzorka

jedinicna

7w

-

V

- zapremina

6.2.5

Stepen

susenog

masa

u

vode,

uzorka

susnici,

1,00

odredena

zasi~enosti

u

g/cm

3

prema

vodom

gramima,

, t. 6.1, se

izracunava

S

=

(Wt

-

Wo)

(Ws

-

Wo)

u kubnim prema

obrascu:

(7)

gde je: S - stepen zasi~enosti, u procentima, Wt

-

masa

uzorka

kad

Wo

- masa

uzorka

susenog

Ws

-

uzorka

zasicenog

masa

6.3 Odredivanje

su

izmerene u

susnici,

vodom

brzine, u

centimetrimn.

j prema

t.

6.1,

u

gramima,

gramima,

u Iramima.

vremena putovsnja iIopu1sa

6.3.1

Poveea se izlazni napon generatora impulsa, da bi se dobilo pojacanje pojacivaca i osetljivost osciloskopa i brojaca na optimalni nivo, dajuei strmiji impulsni front kako bi se omogu~ilo tacnije merenje vremena. Optimalni nivo je odmah ispod nivoa pri kome elektromagnlltski sum dostigne nepodnosljivu jacinu ili ukIjuei I>iojac pri njegovoj najnUoj osetljivosti okidanja. Nivo iiumS"ne sme biti viiii od jedne desetine amplitude prvog vrha signala od prijemnika. Izmeri se vreme putovanja s tacnoii~u jedoog stotog dela za longitudinalne talase i jednog pedeaetog deja za transverzalne talase i to koriste~i kola za kasnjenje vezana a

7

JUS

195

8.88.121-1990

osci1oskopom ciznost (t.

(t. 6.1.1) 6.3.2).

i1i

podesivsi

brojac

na njegovu

najvisu

upotrebljivu

pre-

6.3.1.1 Osci1oskop se koristi sa kolom za vremensko kasnjenje da bi se prikazao i direktan impu1s i prvi dolazak predanog impulsa, kao i izmereno vreme putovanja. Karakteristicno je da se prvi dolazak prikazan na osciloskopu sastoji od zakrivljenog prelaza iz horizontalnog traga nultog napona kojeg sledi strmi, vise-manje linearni, trag. Izabere se prvi prekid na dosledan nacin u odnosu i na opitno merenje i na odredivanje nultog vremena. On se odabere ili na pocetku podrucja zakrivljenog prelaza ili na preaeku nultog napona s pravim delom pozicija prvog dolaska. 6.3.1.2 Brojac se pokrene direktnim impulsom datim odasiljacu i zaustavi sa prvim dolaskom impulsa koji dospe do prijemnika. Posto je potrebna promena napona da ukljuci brojac, on ne moze precizno osetiti prvi prekid impulsa. Da bi se postiglo ato je moguee preciznije merenje vremenskog intervala, poveea se osetljivost okidanja brojaca do optimuma a da se pri tom ne izazove lazno okidanje spoljnim elektricnim sumom. 6.3.2 Odredi se nulto nje vremena putovanja

vreme kola koje ukljucuje oba pojacivaca i opremu za merei izvr~i korekcija izmerenih vremena putovanja. Ovaj faktor

ee ostati konstantan za datu stenu i nivo napona ako se ne menjaju karakteristike kola. Odredi se nulto vreme kako bi se otkrila bilo kakva promena, 8 ono se odreduje atavljanjem pojacivaca u direktni kontakt jedan s drugim 1 meronjcm direktnog vremona kasnjonja 111 mereei privldno vremo putovanja za noki homognni materijal (npr. celik) kao funkciju dutino, pa potom iskoristivsi kao. korokcioni tak-

tor presek pravca kroz tacke podataka s nultdm dutinom. 6.3.3 Kako je prvi predati signal longitudinalni talas, njegova'detekcija je relativno laka. Dolazak transverzalnog talasa moze, medutim, biti prikriven vibracijama od zvonjenja pojacivaca i refleksije longitudinalnog talasa. Amplituda

tran,vlrzalnog trenutak

dolaska

tala.a odrediti

U odnOGU na longitudinalni tal.. moil s vecom tacnoseu pomocu elemenata

civaca. Ovaj tip elementa atvara neku gu ustanoviti. Prenos energije izmedu sati primenom sokovakuumska tisnom silom.

tankog sloja veznog mast ili smola, kao

II

povlcati

i nj'gov

transverzalnog pojapritisnu energiju tako da se oba tolasa mouzorka i svekog pojacivacB mote se pobolj-

sredstva, kao i pritiskanjem

sto je npr. pojacivaca

fenil-salicilat, na uzorak malom

vipri-

6.3.4 nalnih

Za uzorke podvrgnute jednoosnim naponskim poljima prvi dolasci longituditalasa obicno su dobro definisani. Hedutim, tacno odredivanje prvih dolazaka transverzalnog talasa za uzorke podvrgnute naponu komplikuje se oblikom promana na granicnim povrainama na bilo kojoj strani prednje ploce,kao i na slobodnoj granicnoj povrsini uzorka. Dolasci transverzalnog talasa su stoga teski za otkrivanje, pa je za tacno ocitavanje potrebno iskustvo. 6.4

Ultrazvucne

e1aatiene

konstante

Stena mora biti izotropna a moze imati samo neznatan stepen anizotropnosti ako treba da se racunaju nadzvucne elasticne konstante. U ,cilju procene stepena anizotropnosti stene izmeri se brzina transverzalnog talasa utri ortogonalna smera, a i u cetvrtom smeru pod 4S~ od bilo kojeg od prethodna tri smera ukoliko je potrebna

provera.

Uz

iste

geometrijske

uslove

urade

se

ova

merenja

ili

izmedu

rav-

nih paralelnih povrSlna ili parsleino precniku cilindrs. Jednacine u t. 7.2 za izotropnu sredinu ne smeju se koristiti ukoliko bilo koja od tri brzine transverzalnog talasa odstupa za vis~ od 2 % od njihove prosecne vrednosti. Greska u vrednostima E i G (t. 7.2) usled ili anizotropije ili eksperimentalne groske u tom slucaju obicno neee preei 6 %. Najveca moguea greska u .vrednostima~, ~ i K zaviogieda i anisi u najveeoj meri od relativne vrednosti v i v'. kao i od grnAaka zotropije. Kod uobicajenih tipova stena prdPcenat greske za ~, A i K 'moze dostiei

. i veee vrednosti ad 24, 36 i 6. Kod veee anizotropijemaguei procenat te greske za elasticnekonstante biee jos veei. 8

JUS B.B8.121-1990

196 7 PRORAetJNl 7.1

Brzine

prostiranja

longitudinalnog

i transverzalnog

talasa

v p i va

izracuna-

vajuae pramaobraacima: L

vp

=

va

=-LTs

(8)

P-.

T P (9)

a

gde je: v L

-

brzina

proatiranja

duzina

putovanja

impulaa, impulaa,

u u

mat rima

u

aekundi,

mat rima,

T - efektivno

vreme putovanja impulsa (izmereno vreme minus korekcija nultog lIena), u aekund8lla, a indekai pia oznacavaju longitudinalni odnoano trenaverzelni telas.

7.2

Izracunaju

se ultrazvucne

elasticne P v:

[

konstante

(3V~

-

4V:)

kako

vre-

sledi:

] (10)

E .

(V2 p

v2) a

-

gde je:

E

p

Jungov (YOUDg) lIodulelasticiteta,u paskelima, metru. - zapreminskalIasa,u kilogramimepo kubnOlll -

G

= 'p'v2s

(ll)

gde je: G

-

modul

krutoati

ili modul

smicanja,

u paske lime.

(v2 2v2) P - s J.I

=

(12) 2(v2

2v2)

p

gde

je:

s

-

.

J.I.-Poasonov

(Poissonn)

koeficijent: >. = --

p (v2 .

P

2v2)

s

-

(13)

gde je: >.- L8IIeova (Lamee) konstanta, u paskalima, i p (3v2

P It

4v2) -

=

s (14)

3 gde je: It - !DOdul gustine,

u paskalima.

9

197

JUS B.B8.121-1990

8 IZWATAJ

0 ISPITIVANJU

Izveitaj 0 ispitivanju mora sadrzati sledece podatke: #' identifikaciju uzorka za ispitivanje ukljueujuci tip i .lokaciju stene,

- prividnu

zapreminsku

.

-

stepen

masu

-

nivo

impulsa

naprezanja

izraeunate

za

ispitivanje,

i stepen

anizotropnosti

tudinalnog

-

uzorka

poroznost

zasicenoati

izrazen od

kao

proseene

vodom,

maksimalni

brzine

u procentima, procenat

odredene

odstupanja

merenjima

u

tri

brzine

longi-

smera,

uzoraka,

brzine

impulsa

za

longitudinalne

i

transverzalne

talase

sa

smerom

merenja,

izracunate ultrazvucne elastiene konstante, vrstu lepka izmedu pojaeivaea i uzorka, i ostale podatke, kao ito su fizieka svojstva, ukoliko se odreduju.

sastav

uzorka,

petrografija

itd.

~'({1

HI osnovu

10

I!Ujenja

Repl1blWroqsekretar!jata za kulturu SR Srb!je br.41J-81/14-02 od 4.111914. ne plaCa se porez na pronet Stanpa Savezn! zavod za standardlzac!ju - Beograd

---.........

Ukupno mana 2

198

JUS B.B8.001

JUGOSLOVENSKI 'spitiVinje

STANDARD

OTPORNOST

SA OIA VEZHON

prirodnog

kamel18

NA OEJSTVO

MRAZA

1982

PlUNENON

Pravilnik br. 50-5823/1

od 1982'()7.29

resting

Oll1lj standard je nasteo revizijom

Predmet

1

od 1982.04-Q8;Slulbeni

lilt SFRJ, br. 29/82.

of natural rock

standarde

JUS 8.88.001

Iz 1957. godlne.

standarda

Ovim standartJom SI utvrdule nafin ispitivanja prirodnog kamena u svrhu ocene otpornolti kamena nI dejstvo mraza.

Uzimanje

2

uzoraka

Probna tlla IzraduJu Sliz uzoraka kamlna uZltih prIma zahtlvlma .tandarda JUS B.BO.OOI.

Probna tela

3

Probna tela mogu imati pravilan ill nepravilan oblik slifne velifine. Masa pojadinafnog probnog tela mo. ra bitl Izmedu 150 do 350 g. Kod kamena koji II cepa u plofe kao i obradene plofl fija jl dlbljina 10 mm ill vile, probna tela su duline I lirlne najmanle 100 mm, a kod kamena flje.u plofl dlbljlna ma. nje od 10 mm probna tela .u najmanje dullne I lirine 150 mm. Za ispitivanjl SI uzima najmanje 5 probnih tela.

Uredaji za ispitivanje

4

Za isptivanje

.u potrlbnl

sledeci uradajl:

-

rashladni uredaj kojim se posti1e minimalna temperatura od -25°C; - posude za VodUkoje nisu podlolne koroziji; vaga s tafnolcu ofitavanja :I:0,01 g; termometar.

-

6

Postupllk

5.1

Probna tela je potrebno pre ispitlvanja ofistiti vodom I felifnom fetkom i odstraniti labavI delove.

5.2

Probna tlla II zasicuju Vodom do stalne mase prema zahtlvlma standarda JUS B.B8..010 Illm..1 nolcu :I:0,01 g.

5.3

Posil potpunog zasieenja vodom probna tela se Izlalu clkluslma smrzavanja I odmrzavanla 25 puta. Jadan clklu. SI sa.tojl od zamrzavanja probnlh tlla u r..hladnom ure
II Izdanja

SAVEZNI ZAVOD ZA STANDAaDlZAWU

I

sa taf.

199

Strene 2 JUS 8.88.001

Smrzayanje u rashladnom ura
5.4

6.6

U zayilnolti od namene kamena i klimaUkih ulloya mo!e se zahtevatl vaei broj eiklull od 25. U tom IIu' eaju Ie posle Ilhteyanag broja eiklull ponavljl pOllupak II t, 6.4 ovog Itlndarda.

5.6

Kamen je postojan na dejllvo mrala ako nema gubitaka mase i opll8nih promena polla 25, ill propisanog broja nailmenienih eikl~18 Imrlavanja i odmrllvlnja.

6

Izveftaj 0 ispitivanju Ilva!!al

sadri! podatke

0 broju eiklulIl

OC8nu otpornoltl

kamen.

preml

dljstyu

mrazi.

Veza la druglm Itandardima

Nlo..-u

JUS B.BO.OO1

-

Prirodni egregati i kamen. Ulimanje ulorlka

JUS'B.B8.010

-

Odra
mllJenla R_bUCk",

OI'''lIerll"''

s.-

klmln

Ie kul,uN 8R 1Irb11'br. 413-81/74-()2 od 4.1111174. no plat. 01porll no promll

_Inll-

Ie rt_llociju

- '-rad

...............

200

Ukupno

bpitivanje prirodnoJi knmeno

JUGOSLOVENSKJ

JUS B.B8.03,2

' ODREj)lV ANJE ZAPREMINSKE MASE SA PORAMA 1 SUPLJINAMA, ZAPREMINSKE MASE DEZ PORA 1 SUPLJINA 1 KOEFICIJENTA ZAPREMINSKE MASE 1 POROZNOSTI

STANDARD SA OBAVElNOM PRIMENOM

Pravilnik br. 31-17505/1

ad 1981'()2.12

.trana 3

1980,

ad 198().11.06; Slutbeni lisl SFRJ, br. 68/80.

Testing of notural stone. Detennlnatlon of bulk density, denslt)', coe!!lclent o! den.ity, and porosity

O-al standard Ie nostao re-I.llom

1

Predmet

standarda

JUS B.B8.032

I. /962. godine.

standarda

Ovim standardom se ulvrduje naeln odredivanja zapreminske mase sa porama I ~lIpljinama, lapreminske mase bez pora i !upljina i koefieijenta zapreminske mase i poroznosli prirodnog kamena. 2

Definicije

2.1

Zapreminska

masa prirodnog

no so porama

i !upljinama.

kamena

s porama

i !upljinama

je kolienik

njegove lOOse i 7.opremine, 7.ojed

2,2

Zaprem!nska masa prlrodnog kamqna bez pora I !upljina, u suvom stanju, je kolienlk njegove IIlllse i zapremine.

2.3

Koefieijent zapreminske mase je kolienik zapreminske mase sa porama i !upljinama i zapreminske mase bez pora j !upljina.

2.4

Poroznosl (apsolutna poroznost) je odnos zapremine pora i !upljina prema zapremini kamena zajedno 5porama i !upljinama, izraten u %. "

3

Uzimanje

uzoraka

Uzorei kamena za izradu probnih tela uzimaju se prema standardu JUS D.80.001. 4

Probna

4.1

Probna tela za odredlvanje zaprem!nske.mase sa porama I !uplj!nwna mogu blti pravilnog (koeka, prizma iii slieno) ili nepravilnog oblika. Ako su probna tela pravilnog obl'ka, nijedna ivica ne sme biti manja od 40 10m. Ako su probna tela nepravilnog oblika, masa im ne sme bill manja od 150 g. Za Ispltivanje so uzlma najmunje 5 probnll. tela.

4.2

Za odredivanje lapreminske mase bez pora i !upljina korlsl! se prah dobijen usitnjovanjem del a mase (oko 50 g) probnih lela na kojima je odredeno zapreminska masa sa porama i !upljinama. Kameni prah mora proli kroz sito sa veUelnom okaca od 0,09 10m (JUS LJ9,OIP) bel oslatka. Za odredivanje zapreminske mase bez pora i ~upljina uzimaju se najmanje 3 probe.

s

Uredaji i pribor za ispitivanje

5.1

Uredaji i pribor za ispitivanje zapreminske mase sa porama i !upljinama sastoji se od:

-

-

tela

su!nice u kojoj se postite temperatura od najmanje 120 .C, vage sa taeno!lu merenjalod :I:0.0 i g, suda za vodu koji nije podlotan koroziji, hidrostatske vage s taenollu merenja od :I:0,0 I g, pomienog merila.

JI izdnnje I

SAVEZNI ZAVOD ZA STANDARDIZACIJU I

St,ono 2 JUS 8.88.032

5.2

201

Ureilaji i pribor za ispilivanje

-

su~niee kao u t. 5.1.

-

.n.lltI~ke

-

sita I otvorlma

-

ured.j.

-

zapreminske

vage I t.~noltu

plknometr.

ok.c.

merenjl

mase bez pora i lupljina

sastojl se od:

od :I:0,001 g.

od 0,09 mm,

lopremlne

50 em',

za dl'Obljenje ill dezlntegrllanje

uzor.kD,

uredaja z. vakuum.

6

Postupak

6.1

Odreilivanje zapremlnske mase sa porama i lupljlnama na probnim telima pravilnog obUka Odreilivanje se vr~i merenjem dutina iviea, izra~un.vanjem z.premlne I merenjem mIse posle sulenja do konstantoe mase u sumiei na temperlturl od 110.C:l: 5 'c. Merenje dutina iviea vrll se I. tlfnoltu od 0,25 %, I mase sa ta~noltu od 0, J %. Merenja se vrle na temper.turl od 20 'c :I:2 DC. . Izrl~unlvanje se vr~iprem. obrale\!: m. =y-

"ty

gde je:

-

-

zapreminskamasasa poramai lupljinama,u g/em', zaokrugljenanl 0,01,

m, V

-

masa osu~enog probnog tela, u g, zapremlna probnog tela, u em' .

"ty

'li:2'

Odreilivanje

zapreminske

mase sa porama

Odreilivanje

se vr~i merenjem

I lupljinama

mase probnog

na probnim

tela u vazduhu

telima pravilnog

posle lulenja

iU nepravilnog

u suSniel do konstantne

oblika mase

od 110 'c :I: 5 .C, merenjem mase probnog tela na vazduhu posle zasi~enja vodom do mase prema slandardu JUS B,B8.010 I melenjem mase vo~om zasl~enog probnog tell po.

na temperaturi konslante

a-

mo~u hidroltati~ke 20.C

pod vodom. Merenja se VIle 18 tl~noltu

vage,

od :I:0,1 %. nl temperatuII od

:I: 2 'c.

Illafunavanje se yrli premo obraseu: "ty

= (m,

gde ~e:

ms

. -.y,;

- ml)

'Yy- zapreminska masa sa porama i ~upljinama. u g/em' ,zaokrugljena na 0,01, m, - masa probnog tela osu~enog na vazduhu, m,- masa vodom zasitenog probnog lela u vazduhu, ml-

masa vodom zasitenog probnog tela uronjenog u vodu, 'Y..- zapreminska masa destilisane vode (uzima se I).

6.3

Odreilivanje

6.3.1

Odreilivanje skom prltisku

zapreminske

mase bez pora i lupljina

z a

I'

rem ins k e mas e be z

(j I'

r I I I u 1'1 j I n a 1'1 I at mOl fer.

Probna lela se sule do konstantne mase u su~niel na lemperaturi od IIO.C :I:5 'c. Posle hlailenja masa od 30 g stavija se u piknometar zapremine 50 em' koji je prethodno ispunjen do polovine zapremine yodom. Voda se sipa 17.b.lrete zapremlne 50 em', I Ispiliyanje se yrll nl 'emperlluri 20.C :I:2°C. Ur.onk u piknomelru se trese sve dok ne prestanu i7.llliti mehurlti vlzduha. PO~IOmehuritl vuduhl prestlnu Izla. . ziti piknornelar 50napun! do oznake yadom Iz birete. Oslatak vode u bireti. u em' , predstavlja zapreminu probnog tela; Zapreminska masa bez pora I !upljina izra~unava se prema obrascu: ms 'Y'=V

202

JUS B.88.032

SIr.".

gde )e: 'Y, - zapremlnska mssa bez porsl Cupl)lna, u g/em', zaokrugljena na 0,01, masa probnog lela, u g, V zapremlns probnog lela u em',

Ills

6.J.2

-

Ispilivanje

zspremlnske

lIIase

bez

pora

t lupljtna

pOIllO~U

vakuullla

\J piknolllelar mase (mp) sipa Ie probno lelo (pralt) do jedne telvrline plknomelra, merl sa latno~u

od 0,001gl odredl m..a .plknomelral probnog leIa (mp + m,). Zalim Ie dodaje deslilisanavoda live zajedno Ie Izla1e vuuumu, Posle preslanka Izl8lka mehurlta u piknomelar Ie dollje vode do oznake I odredl masa piknomelra, probnog lela I vode (mp + mu + my). Zapremlnska man bez poral Cupljlna !zratunava Ie prema obrascu:

'Y~

.

(mp + m.)

-

50

- mp

(mp + m, + mv) - (mp + m,) 'Ysv

gdeje: 'Y, - zapreminska masa bez pora i lupljlna, u g/em', zaokrugljena na 0,01, 'Y..- zapreminska masa deslilisane vode. 7

Koeficijenl

zapreminske

mase

KoeOel)enl zapremlnske mase luatunsva se prema luazu:

,

.

1=-

'Yv 'Y,

gde je: 1 - koefieljent zapremlnske mase zaokrugljen na 0,001, 'Yv- zapremlnska masa sa porama I Cupljlnama,

'Y,- zapremtnska masa 8

Odredivanje

poroznosti

bel. para Ilupljlna,

(apsolutna

poroznost) ......

Poroznosl

50 izratunava

prema obrascu:

I'

.

(1

- ~)'Y,

,

100%

gdeje:

9

I' 'Yv -

poroznosl zapreminska

Izra!ena

mas;t sa porama I lupljinama,

u % I zaokrugl)ena

na 0,01,

'Y, -

zapremlnska

masa bez pora I lupljina.

Izvestaj U !zve!taj Ie unose dobljene vredno,li i to:

-

zapremlnska masa sa porama I lupljinama (srednja vrednosl Ispilivanja najman)e 5 probnih le1a), zapremlnska masa bez pora I lupljina (srednja vrednosl ispilivanja najmanje 1 probe), koeficijenal zapremlnske mase. dobijen na osnovu srednjih vrednolli zapreminske gusllne 1gusllne, poroznosl, dobljena na osnovu srednjill vrcdnosli zaprcminske mase sa porama I lupljlnama 1 zapre. minske mase b~z pora i lupljlna. '

i Na08\OVOmUgenla Republlctol ..belugato u tull",u SR Srble br. 4IJ.../7H)2

SlampaS...mi u-

u "andudiuciju

oc!4. U 1974. ne ptoCaIe por

- BoaI'm

F' ."'01

)

UDK

203

691.2:620.193.4:004.1

Prirodnl kamon ISPITIVANJE POSTOJANOSTI NA MRAZU IncUi-ektna metoda sa rastvorom nntrijum-suJIntn

JUGOSLOVENSKI STANDARD sa obaveznom primeDom ad 1990.02

-03

Pravilnik br. 07-93/176 stone.

Natural

Ova}

JUS B.B8.002 1989.

standard

1 PREDHET

ad 1989-09-19; Sluibeni list SFRJ, br. 67 /89.

Test

}e

for

nastao

soundness

by use

revizi}om

standarda

of

sodium

JUS

sulfate

8.88.002

17. 1979.

godine.

STANDARDA

Ovim standardom se utvrduje indirektna nog kamena na mrazu upotrebom zasieenog

metoda za ispitivanje postojanosti rastvora natrijum-su1fata.

prirod-

2 VEZA SA DRUGIM STANDARDIKA JUS B.BO.OOl JUS

B.B8.001

- Prirodni

-

Prirodni

kamen. kamen.

Uzimanje Otpornost

uzoraka kamena i kamenih na dejatvo mraza

agregata

3 UZIKANJE UZORAKA Uzorei kamena za ispitivanje uzimaju se prema standardu JUS B.BO.001. Za ispitivanje se upotrebljavaju probna tela pravilnog ili nep~avilnog oblika. Probna tela pravilnog oblika su koeke mera 5 em x 5 em x 5 em, prizme mera 4 em x 4 em x 16 em ili valjei precnika qd 5 do 7 em, s tim da je odnos precnika

prema visini 1:1. Probna

tela

premina

ne

nepravilnog sme

biti

oblika

manja

od

su

100

priblizno

em3

ni veea

iste od

Probna tela se moraju dobro ocistiti i svi labavi Za ispitivanje se upotrebljava uzorak od najmanje

4 ArARATI 4.1

velicine,

300

cija

pojedinacna

za-

em3.

delovi odstraniti. pet probnih tela.

I PRIBOR

Sudovi

za potapanje

probnih

tela

kamena

u rastvor

natrijum-sulfata

Sudovi moraju biti od materijala kQji je otporan prema delovanju natrijum-sulfata. Velicina sudova mora biti takva da mogu primiti kompletan uzorak jedne analize i rastvor najmanje u petbstrukoj zapremini potopljenog uzorka. Sudovi moraju imati poklopee. 4.2 Vaga 4.3

Vaga sa mogucnoseu

mase

do

1 000

g i tacnoseu

od

najmanje

0,1

g.

SuSnica sa

Susniea 5 RASTVOR 5.1

odredivanja

Za

moguenoseu

susenja

do

105 t 5°C.

ZA ISPITIVANJE

ispitivanje

se upotrebljava

prezssicen

rsstvor

Spravlja se rastvsranjem tehnickog natrijum-sulfats da bi se obezbedila ne samo zssieenost nego i

II izdanje

Na2S04' u vodi, u kolicini dovoljnoj prisutnost viSka kristala u

SAVEZNI ZAVOD ZA STANDARDIZACIJU

.

204 rastvoru gotovom.za Rastvor se odrzava tom periodu rastvor

upotrebu. U toku dodavanja soli pre upotrebe na temperaturi od se U cescim vremenskim razmacima

rastvor se mora dobro mesati. 2 dana. U 20 f 2 °c najmanje mesa. I Neposredno pre upotre-

be mora se potpuno 1zmesat1. Zaprem1nska 1,174

5.2

IDasa rastvora

Za dob1janje

prezas1cenog .

Na2S04 il1 750 g Na2S04

upotrebe

mora

b1ti

u

granicame

od

1,151

do

Probna

rastvora

na

temperaturi

od

22°C

rastvori

osuse

na

se

g

350

10H20 u litru vode.

UZORKA ZA ISPITIVANJE

6 PRIPREMA tela

opisana

105°C do stalne masa sa tacnoscu 7

pr1likom

g/cm3.

u t.

mase. od 0,1

3 dobro Osusenim %.

se operu probnim

vodom. te1ima.

a potom avakom

temperaturi

pojedinacno,

od

utvrduje

se

POSTUPAK

7.1 Osusena i izmerena tela se potapaju tako stvorom i potopljenim 20 :t 2°C.

probna tela potapaju Se u rastvor natrijum-sulfata. Probna da ih tecnost pokriva bar za 1,5 cm. Poklopljeni sud sa raprobnim telima drze se 16 do 16 h na temperaturi' od

7.2 Posle potapanja vadi se jedno po jedno probno telo i pregleda da bi se utvrdUo da 11 ima pukotina, 'pocotnih nRprsline i11 drugih vidova razarnnja. Stanj~ svakog probnog tela se registruje.'Probna tela ~e potom stave u susnicu i suse na temperaturi od 105°C. Po isteku 4 h probna tela se vade iz susnice i ostave da se ohlade 2 h, a potom se ponovo potapaju u rastvor Na2S04' Jedno

7.3

potapanje,

jedan

Postojanost

pregled,

prirodnog

jedno

kamena

7.4 Posle dovrscnja poslednjeg vreme od 24 h potpuno oslobode .probna

tela

stavljaju

da

susenje

oeenjuje

i hladenje

se na osnovu

eik1usa probna tela Ovo se od Na2s04'

15 min

odleze

jedan

ciklus.

5 eiklusa.

se pranjem proverava

u destilovanoj

blizno je ravna dvostrukoj zapremini uzoraka). Posle ovoga, voda ne sme sadrzati sulfate sto rida.

cine

vodi

se dokazuje

u tekucoj vodj za na taj nacin sto se

(zapremina

dodavanjem

vode

pri-

barijum-h10-

7.5 Posle pranja probna tela se suse u susniei na temperaturi od 105°C do stalne mase, a nakon toga pojedinacno im 5e utvrduje masa. Ukoliko se dodavanjem barijum-hlorida pojavi beli talog, postupak pranja u tekucoj vodi mora biti ponovljen u eiklusima od 24 h sve do potpunog os1obadanja od natrijum-sulfata.

8 REZULTATI ISPITIVANJA

I KRITERIJUlH

ZA OCENU rOSTOJANOSTI

8.1 Posledice dejstva natrijum-sulfata ogledaju se nju, mrvljenju, Ijuspanju, itd., te se dejstvo moze tka mase ili kriterijumu sloma. &.1.1

0

e

e

n

a

p 0

k r i t e r i j u m u

u cepanju, oeeniti po

g ubi

t.k a

mas

prskanju, komadakriterijumu gubi-

e

Kamen se smatra nepostojanim ukoliko gubitak mase uzorka, kao srednja svih 5 probnih tela koja sacinjavaju uzorak, ne prelazi 5 % (m/m).

8.1.20eena Kamen

2

se smatra

p 0

k r i t e r i j u m u

nepostojanim

ukoliko

se samo

s 10m na

jednom

vrednost

a ili

vise

probnih

tela

koja

205 sacinjovaju uzorak ma no dvo i1i vise 8.2

Procena

8.2.1 P rim

pojove mokroskopski komoda.

vidljive

prsline

i1i

dode

do potpunog

slo-

uzorka

a r n e

prsline

Probna tela mogu sadrzavati primarne prsline genetskog ili postgenetskog karaktera i koje mogu biti manje ili vise napunjene nekom minera1nom komponentom. Duz takvih prslina dolazi cesto do rozdvajanja tokom ispitivonja, po uzorak mo?e bitJ definisan koo nepostojon po kriterijumu sloma. Pojava razdvajanjo duz genetskih ili postgenetskih prslina, koJe su u probnim telima postojale pre ispitivanja, mora biti registrovana pre pocetka ispitivanja. Razdvajanja duz tih primarnih diskontinuiteta ne uzimaju se u obzir za kriterijum sloma. Takav uzorak se ocenjuje kao postojan, a1i se u izvestaju 0 ispitivanju napominje da moze doci do fragmentiranja duz primarnih prs1ina (mehanickih diskontinuiteta). U zavisnosti od ucestalosti primarnih dati nepovo1jan konacan nalaz.

prs lino

ispitivac

i za

takav

uzorak

moZe

8.3 U svim sluc-ajevima nepovoljnih rezultata ispitivanja postojanosti na mrazu upotrebom rastvora natrijum-sulfata, definitivna ocena postojanosti daje se na osnovu direktnih iapitivonjo, oli so nlljmsnje 100 ciklusa smrzavonja-odmrzsvllnjs na nacin i prema kriterijumima datim u standardu JUS B.B8.00l.

9 IZVESTAJ U izvestaju a) gubitak

0 ispitivanju moraju se navesti sledeci mase svakog probnog tela koje se ocenjuje

izrazen u procentima prvobitne mase; b) ukupan gubitak, u procentima mase, za ceo c) ciklus u kome je poc-eta vidna degradacija degradacij e; d) kod razaranja pojavom prslina i sloma duz st&lost e) potreba

Ha osnovu mUljenja

prslina daljih

Rcpublltkog .

podaci: po kriterijumu

uzorak; svakog

pojedinog

prslina

naznacuju

ili obim razdvajonja uz uzimanje u obzir ispitivanja prema standardu JUS B.B8:00l.

sckretarijata

za kulturu

gubitka

probnog

t.

se

tela

velicina

mase,

i vid i uce-

8.2.1;

SR SrbijA br.413-81174-07. ad 4.11 1974. np. ploca se pore!. na propet

~tupa Saveln! !.avo
3

Ukupno .trana 2

206 JUGOSLOVENSKl Ispitivanje

STANDARD

prirodnog

SA OBAVElNOM

JUS B.B8.010

kamena

ODREDIV ANJE UPIJANJA

VODE

1980.

PRIMENOM

Provilnik br. 31-17505/1

od 1981.o2.U

od 198().ll.06;Slutbeni

Ii.t SFRJ, br. 68/80.

1im/", o{ "'1/""'/ '/(}M. II h"",h"tl/l "{>WI'"

Oval ,tandard

1

Predmet

Ie na,tao revizilom

"andarda

JUS B.B8.01O

iz 1957. godine.

standarda

Ovim standardam so utvrduje na~in ispilivanja upijanja vode za sve vrste prirodnog kamena, osim kamena koji so otapa,. raspada ill bubri u vodi. Ovim standard om obuhvaeene su metode i,pitivanja upijanja vode pod atmo,ferskim pritiskpm, pod pritiskom od 150 bar i kuvanjem kamena u klju~aloj vod!.

2

Uzimanje

uzoraka

Uzorci kamena za izradu probnlh tela uzimaju se prema zahtevima standarda JUS 0.80.001.

3

Probna

tela

Probna tela za odredivanje upijanja vode mogu biti pravilnog ill nepravilnog oblilea, pribliwo istih masa izmedu 150 i 350 grama, ~ije su sve tri dimenzije sIi~ne. Probna tela moraju so izraditi iz ve~iIt komada kamena kako so ne bllzazvaJo prekomerno naprezanJe. Pre ispitivanja probna tela so moraju o~istiti I sa njilt so moraju odstranili labavi delovi. Za ispitivanje so uzima najmanje pet probnih tela.

4

Uredaji i pribor za ispitivanje Uredaji i pribor za i.pitivanje

,astoje

so od:

-

su!nice u kojoj so postite temperatura ad najmanje 120°c,

-

vage s ta~no~u

-

eksileatora,

merenja

od :I:0,0 I g.

- posude, otpome premavodl,za potapanjeprobnilttela, - posudeza kuvanjeprobnlh tela, - vakuum-pumpe vakuuma ispod 25 mbar,

- komora s pritlskom vode od 150 bar. 5

Ispitivnnje

5.1

Probna tela so suk do konstantne mase u su!nlcl na temperaturl od 105 :I:5°C.

5.2

Posle suknja probna tela se hlade u eksileatoru i mere sa ta~no~u od :I:0.01 g (m,).

5.3

upijnnjn vode pod ntmosferskim

pritiskom

Posle odredivanja maso m, probna tela so potapaju u sud sa de.tUisanom vodom do 1/4 ,voje visine. ~osle I h sud se dopuni vodom do polovine visine probnlh tela, posle 2 h do 3I 4 visine , a posle 22 h probna tela so potpuno potope u vodu.

U izdanje

SA VEZNI ZA VOD ZA STANDARDIZACIJU

I

207

Strano 2 JUS B.B8.010

Po iSleku 24 h od po~elka potapanja, probna lela 50 mere prvl pul (m..). Merenje 50 dalje vrli Ivaka 24 h, sve dok se probna lela do kraJa ne zulle vodom, IJ. do konslanlne mase my' Pri merenju probna lela Ireba spolja obrisati. To se najbolje posli1e Iscedenim vla1nim prirodnim sunderom Ui lanenom krpom. Mase se odreduju sa la~nostu od:l: 0,01 g. Merenje pojedinog probnog lela ne sme Irajati vi!e od 2 min, ra~unaju~i od Irenutka kad 50probno le10 izvadl iz vode. U izvdlaj 0 ispitivanju unosi se dobijena srednja vrednost upijanja vode svih pojedinih probnih lela, u procenlima rnase, u odnosu na suvu masu. Upijanje vode izra~unava se prema obrascima:

5.4

.

U my

Uv

- m.

= ~ms .

100

gdeje: Uv- upljanje vode u procenUma mase, pove~anje mase u gramima posle pOlapanja, U ms masa suvog probllog tela u gramlma.

-

Rezultati ispitivanja zaokrutuju se na 0,01 %.

6

lspitivanje

6.1

Probna

upijanja vode kuvanjem

kamena u kljucaloj

lela se posie IreUranja prema poslupku

da probna

lela nisu pOlpuno pokrivena

vodi

u t. 5.1 i 5.2 slavljaju u sud sa destilisanom

vodom I 10 lako

vodom.

Posie je'dnog sata su.d se puni deslilisanom vodom a probna lela kuvaju ~etiri sala u kIju~aIoj vodi. lspa. renu vodu lokom

kuvanja

njena u vodu. Probna

pOlrebno

je nadoknaditi.

lela se posie kuvanja

ostavljaju

Tokom

kuvanja

uronjena

probna

lela moraju

u vodu sve dok se ne ohlade na lempera.

IUru od 20 °c :I: 2 °c, a zalim se vade, bri!u i mere prema pOSlUpku navedenom U izvdlaj

6.2 .

7

0 ispltivanju

lspitivanje

upijanja vode kuvanjem

biti slalno uro-

u I. 5.3.

unose se podaci kao u I. 5.4.

upijanja vode pod pritiskom

7.1

Posie Izvedenog poslupka prema I. 5.1 I 5.2 prQbna lela sa polapaju u destillsanu vodu i dr1e u komori ~ijije apsolutni vazdu!ni pritisak 26,6 mbar. Yazduh se uklanja iz probnih lela sve dok ne preslane izdvajanje mehuri~a vazduha i dok se ne postigne konstantna masa. Za uklanjanje vazduha iz probnih lela polrebno je 3 h. Posle uklanjanja vazduha Iz probnih lela. ona se drte 2 h u vodl prt atmosrcrskom priUs. ku. Zalim se izlaw pritisku od 150 bar u Irajanju od 24 h i mere prema t. 5.3.

7.2

U izvenaj 0 ispilivanju upijanja vode pod pritiskom unose se pod,;ci kao u I. 5.4.

Yeza sa druglm slandardima JUS 8.80.001

-

Na OSIIOVU milq_nja R_pubUftol

Prirodni

agregali i kamen.

Uzimanje

uzoraka

50treluijata za tallUla SR Srbije br. 413-8 I 114~2 0114. 0 1974. no plab 50poru na prom-I Stunp. 5

; ...od

.. nandudizaciju

- B

ad

'

IJK 691.2:620.1

208

-Ispltivanje prlrodnoll kameD. ISPITIV ANJE POSTOJANOSTI pon ATMOSFERILIJA

JUGOSLOVENSKJ STANDARD SA ODAVEZNOM ralMJ:NOM

.. 1-11-1961

1

XlI-IHO

11-5369 .. 19.XII.IP450;Slulb..1 lI,t FNRJ lot. 51/1HO

Predmet standard a Ovaj slandard daje pregled pOlrebnih ispili'lanp !. oeenu poslojanosli kameDa izloUDOg direk.tDom utieaju almosferihja, k.ao i na~in kako Sc noh 00 tit, i.pitivanja vrle. Ispilivanja polreboa za oeeou poslojanosli kamena dele sc Da: a) jiosmalranje u na!aziltu (majdanu) i na posl"jecim gra"eviDama, b) petrografska ispitivaDja, i

I

e) fizikaino'lehnoll!!ka

I t

I i ,.

R".nje

JUS B. B8.013

l.'1ICAJEM

ispiti'lllnjil

Naprezanje gra"evinskog kamena, pod dejslvolII almosferilija, vrlo jc promenljivo zavisno od mesla upotrebe i na~ina ugradivanja. Stoga se ne mogu potpuno obuhvatiti sve pojedinosti koje odreduju pogodnost nekog gradevinskog kamena, te je za oeenu u mnogim slu/!ajevima potrebno i ste(!eno Ii~no iskuslvo.

4

~

2

.

2.1

Radi dODo~enja prakti~nih zakljucaka u pogledu upolrebljivosti i podesnog nll~ina ol>rndc kamena moraju se izvdili posmalTanja u nalaziltu i na starim gradevinama. Prilikom lih posmatra!\ia treb. uzeli u obzir specijalne iokalne uslove, a na gra"evinama I na~in ugradivanja kamena.

2.2

Pri svim posmatranjima mora sc imati u vidu da su atmosferski uslovljeni razli~ilim faktorima. T:> su sledeci faktori:

2.21

U nalazillima i na gra4evinama: oFlta klima lrleSIa (nagle promene temperature, ~sto ponavljanje pro'llalavanja i Isulivanja, nastanak mraza 1\eposredno posle IDtenziyoog provkfavaDja ltd.).

2.22

Samo na gradevinama: specijalna mikroklima u podru~ju posmatranog dela gra4eviDe, usJovljeDa polofajem kamena na gradevini, oblikom, I na~inom kamenoreza~ke obrade Ispoljenih povrlina I ojihovog odrlavaDja, na~lnom ugradivanja i uticajem drugih zajedDo upotrebljenih gradevinsleih matcrijaIa (maltera, metala I dr.), mogucnolcu prislupa vlage iz tla, kvarovima instalacija 011zgradi koji uti~u na stepen i vrstu provlnlavanja, naizmeni~no provlah'lanje I isulivanje, naizmeni~Do smrfnjavanje I kravljenje, priliv Itetnih saslojaka i dr.

i

2.3

Samo strogim uzlmanjem u pbzir svih navedenih podobnosti gradevinskog kamena.

a

2.4

Gradevinski kamen mole se na bazi sprovedenih posmatranja smalrati kao postojan za upotrebu u odredenu svrhu, ako sc pokazao dobrim pod uslovima Idime i ugradl'lanja koji su bar Isto toliko nepovoljni koliko se oo.kuje i za predvideni slu~aj.

..

I..::t

. f

'"

i/I

I

Zapafauja u nalazi§tu (majdanu) i na postojeCim gra4evinama

okolnosli

uticaji na gra4evinslei kamcn

mogu se izbeci pogrelni

zaklju~i

0

:I

I t :I

i

I. e

I

3

Petrografsko ispitivanje

3.1

Petrografsko

3.11

Makroskopsko ispitivanje (slobodnim okom, lupom i prostim hemijskim rcak.c!ijama) vdi se 011 odabranim uzorcima. Velitioa lih uzc.raka Ircba da bude takva, da se na njima mole Ia~no utvrditi mineralni sastav, struktura i lekslura stene. Prema potrebi, ispitivanja se mogu vdili i 011ugJa/!anoj povrliDi.

3.12

Mikroskopsko ispitivanje vrli sc polarizacionim mikroskopom na petrografsleim preparatima. Od svakog primerka stene treba izraditi preparate odgovarajuce veli~ine i u dovoljnom broju, da bi sc mogao odrediti kako mineralni saslav, tako i sVdina, slrukturne i teksturne odlike stene.

Ispitivanje

obuhvata

makroskopska

Za stena sa j:lSno usmerenim rasporedom saslojaka glavnije pravce teksture (Iktiljavost i dr.).

i mikroskopska

malerijal

ispitivanja.

za preparate

treba da saddi

3.2

Petrografskim

3.21

Naziv stene. Pored nau~no pravilnog naziva po potrebi trebn navesli I uobi/!ajeDi trgova~ki ~v,

3.22

Boja i izgled prelomnih povdina u suvom i mokrom stanju; izgJed prelomljenih i rapavost); izgJed ivica (oltrina i cvrsloca).

ispitivanjeDi

treba

utvrditi

sledece

osnovne

karakteristike

sve

stene:

povrlina (ravnost

VlNPDO ..ran.

I

Jl'GOSLO\T\SKI

ZA \'OD

ZA

2.

STA!'\DARDIZACIJU I

obnnv:1 11 -1971.

J

5',

209

2 JUS .B.B.8.013

3.23

Mineralm sast3v, sa koti~inskim odnosom pojedinih komponenata. KeJ stena sa porfirskom strukturom odnos fenokristala i osnovne mase. Kod kIasti~nih stena fragmenti i vezivo moraju se odvojeno opisati. Narocito treba obratiti pafnju na sve one sastojke koji su od ulieaja na ~vrsto~u i postojanost. To su. sa jedne strane, naro~ito tvrdi i pod utieajem atmosfcrilija po~tojani sastojd. a sa druge strane. sastojei lako podlo!ni raspadanju. manje ~vrsti Hi na neld drugi na~in ~kodljivi. Naro~ito je potrebno ukazati na promene sastojaka, pr; ~emu, u granieama mogu~no.ti treba odvojiti metasomatske preobralaje koji nastaju u dubljim nivoima zemljine kore od stvarnog raspadallia pod utieajem po,.cJinsldh faktora.

3.24

Struktura

i tekstura

3.241

Struktura Naro~ito

je data veti~inom, obtikom i Dledusobnom pove~."o~~u Dlineralnih obratiti pafnju na na~in i prisnost vezivanja i
3.242

Tek.iura je data rasporedom mineralnih komponenata u prostoru. Obratiti pa!nju na svaku vrstu usmer~nog skk pa (skriljasta. vlaknasta ili trakasta tekstura) kao i na svako lokalno nagomilavanje sastojaka ~ g"e~dima, slojevima ili zonama.

3.25

Porerne~aji skiopa kao: ispuealost, n:lprsline, suture usled pritiska, protkanost pojave i izeaziti pravci razdvajanja.

3.26

Oblik, veli~ina, raspored i poveza;1ost pora i. ~uplji..a i njihova eventualna ispuna. Napomi.;jp. se, da sc postojanost pod uticajem atmosferHija u prisustvu pc'puno zatvorenih ~upljina, mehurova i grubih pora sam.., vezndDO ill nikako ne smanjuje. Naprotiv, na postojanost pod uticajem atmosferilija nepovoljno utj~e pr;su.!vo finih pora, kapilara i naprslina u koje se voda mole ;'''pilarno usisati, u njima zadrZati i boz ojib dalje ~provesti.

3.3

U sklopu petrosrarskih ispitivanja.

3.31

h pit

3.311

Ispitivanje u OV.,111pogledu prvenstveno dolazi u obzir na \esaniku i ukrasnom kamenu ~ije su bru~ene iIi ugla~ane spoljne povr~ine izlo!ene uticaju atmosferilija. Ono daje jedino obave~tenje 0 prom.nama boje koje se pod uticajem atmosferilija mogu ocekivati.

3.312

l~;>itivanje se vr~i r.a taj na~in ~to se bru~ene i ugla~ane povr~ine tcetiraju vodenim rastvorom COI, razbla1.enom hlorovodoni~nom kiselinom (HC!) iIi razblalenim rastvorom SO., dQ 51abog nagri:nnja.

3.313

Po potrebi lIeba ispitati i postojanost boje pod dejstvom sun~ne svetlosti, promene pod okaiduju6m uticajima (naro~ito ako kamen zadr1i picit), IkIonost ka prljanju usled ~di, a1kalnih jedinj.nja bakra i r~e gvofda.

3.32

Is pit i van j cpo

.3.321

Obojenja od rde na povr~inama stena, izlo!enim dejstvu atmosrerilija poti~u prvenstveno od jedinjenja gvolda i sumpora (pirita FeSl' 'markasita FeS., pirouna FeS). ponelcad od magnetita i od karbonata sa izomofmo prime~anim gvoldem. Najzall. mclje od rde mogu da nastanu i usled dejstva dimnih gasova na crni lislcun (biotit).

3.322

Podlo!nost rdanju odreduje se prilikom petrografskog ispitivanja utvrdivanjem prisustva n2pred x:avedenih minerala. njihovog koli~inskog udela, stepena sveline, rasporeda u masi (veli~ina zena, nagomilavanje u mrljama) i na~ina njihovQg scUtivanja u steni. Ovo ispi\ivanje vr~i se na odabranim uzorcirna na bru~enoj povr~ini i u mikroskopskom preparatu, a po potrebi i analiti~ldm odredivanjem aadrline lumpora.

3.323

Napominje se da pirit, markasit i pirotin prilikom raspadanja izazivaju obojenja boje rde. Sumporna kiselina, koja se istovremeno stvara, dejstvuje na minerale koji 5U podlo!n.i promeni. U prisustvu. markasita uvelc posto]i podlomost rdanju. Ako je u steni prisutan pirit i!i pirotin, podlo!nost rdanju postoji samo u sJu~ajevima leada su ti minerali srasli sa biotitom i1i v~ kaolinisanim feldspatima kao i drugim alterisanim ili a:terisanju skIonim rninerali~a. 'odno.;no kad se nalue u stenama sa rdavo zatvorenim sklopom. Pirit i pirotin nisu, medutim. ~tetni u sve!imltenama sa zatvorenim IkIopom, Darocito kad . su ovi minerali prete!no ..asli sa kvarcom. Magnetit prouzrokuje obojenje rdom sarno kad su i ostali minerali stene u znatnoj meri zahva~eni preobralajem. Karbonati gvolda, po pravilu, sarno menjaju' boju, ali De izazivaju obojenja Oko biotita nastaju obojenja rde usled uticaja dimnih gasova samo uz priStlstvo alterisanih feldspata.

3.324

Radi utVrdivan;. jake podlo!nosti rdanju treba izvr~iti sledece ispitivanje: pet malih uzoraka stene na (!ijim su prelomnih povc~inama zapa!eni tRinerali podlo!ni rdanju, stave se u otvorene sudove, potopljeoj do pol a u vodu. Ako se u ruktl od 28 dana pojave !u~kasto mrka do crvenkastomrka bbojenJa,:onda stena nije postojana prema rdanju. Drugih pet malih uzoraka ~uvaju se u eksikatoru radi uporedenja.

stene.

.

i van j cpr

komponenata.

lieama, katakslasti~ne

ispitivanja vele se, kad j. to }'otrebno, i Ilede~a lpeeijalna fizikalna i hcmiJska 0)men

e i z g led a p 0 v rI i n e pod

d I 0 ! nos

ti

uti

c n j e mat

m 0 s f e ri I i j a

r d a nj u

JUS B. n8.0~1. Jtrlnl

210 3.33

Is pit

i va nj e pod I 0 f nos t i

uti c aj u

k i Ie I i n a

3.331 lspilivanje se vrii na ta} na~in Ito se pel malih uzora1castene ostave da 28 dana lele pri temperaturi od oko 20 .C u prostoriji za ispilivanje u zatvorenoj posudi, neposredno Iznad sumporaste kiseline. Kiselina za ispilivanje je trgova~ka uobi~ajena kiselina (vodeni rastvor koji sadrli S do 6 % S°l)' Radi uporedenja, drugih pet uzoraka lefe zatvoreni u eksikatoru. Svakih 7 dana uporeduju se uzorei koji lefe imad sumporaste kiseline sa onima koji lefe u eksikatoru. Na spoljnim povrlinama nepastojanih stena jasno se pokazuju promene, od obojenja do razaranja. Zatim se lupom utvrduju oni sastojci stene koje kiselina napada. Za kre~njake ispitivanje postojanosti prema kiselinama se ne vrli. 3.34

Dr u gas

pee i j a I n a is pit

i v a nj a

3.341 U izvesnim slu~ajevima vrli Se ispilivanja postrjanosti prema u~sta1im Hi naglim promenama temperature, labavljenja veze zrna usled na~ina obrad:vanja ltd.

4

Fizikalno

-

tehnolo~ka ispitivanja Upotrebljavaju se sledeea ispilivanja: a) Odredivanje grupe prividne specifi~ne tefine, stepen gl1~line po JUS... b) Odredivanja upijanje vode po JUS B.B8.01O: dopunski se mofe odrediti pritisna cvrstoea vodorn zasieenih uzoraka i smanjerJe pritisne cvrsloCe u sravnjenju .a pritiskom suvih epruveta, . po JUS B.B8.012. c) IsjSitivanje poslojanosti na mrazu po JUS B.B8.00I; dopunski se mole odrediti pritisna evrstoea vodom zasieenih epruveta podvrgnutih ispitivanju postojanosti na mrazu i utvrditi smanjenje pritisaka ~vrstoce vodorn zasieenih, nesrnrfnjavanih epruveta. po JUS B.B8.012. d) lspirivanje postojanosli kamena u nalrijurnsulfatu. po JUS B.B8.012. Ono ~ufi za dopunu, odn".no zamenu ispilivanja poslojanosli pa mrazu. Dopunski se mole odreditl prltisna evntoca na epruvet::ma podvrgnutim Ispitivanjll postojanostl u natrijumsulfatu I ImanJeoje fvuloce u poredenju sa epruvelama koje nlsu bile ispitlvane na postojanost u natrijuDisuifatu, prema JUS

B.B8.012.

J

211

UDK 891.2:820.1

JUS 8.88.015

JUGOSLOVENSIU

ISPITIVANJE OTPORNOSTI PREMA HABANJU BRU~ENJEM

STANDARD SA 08AVUNON

1984:

PIlIMENON

Pravilnik br. 50-19142/1

ad 1984.12.21

od 1983-12-27;Slulbenllist

Wear test. Grinding

Ov8/ standard

1

nastao je revlzijom

Napomena

u ovom standardu

Predmet

standarda

standarda

SFRJ, br. 49/84.

wheel method

JUS 8.88.015

imaju informativan

ksrakter

Iz 1963. godine. I ne obsvezuju.

Ovlm standardom se utvr"uje na~in odre"lvan)a otpornostl preml hlbln)u bru!len)em Zl: klmen, beton, terleo1>lo~e I dr.

Princip

2

Epruveta odr"'enog

oblika I habaju~e povrline brusl Ie brusnlm prlhom nl rotaclonol brusnoj plo~1. koliflne brusnog prlha utvrduje

Posle ta~no odre"enog broja obrtlja brusne plo~e I utro!lene odr"'ene se gubitak mase Ilzra~unlvI otpornost preml habanju.

Aparati

3

i pribor

ZI Ispllivan)e su potrebnl slede~llperltll

prlbor:

Aparat!

3.1

Jed.n od mogu~lh tlpova prlkaz.n )e n. sllel Aplrat za Ispltlvln)e otpornostl prama habln)u bru!len)em ..sto)1 Ie Iz slede~lh gllvnlh delovl: 3.1.1

Ravne brusne ploee, pre~nlka od oko 760 mm, od livenog gvoldl (poz. 3).

3.1.2

Prstana Ilrlne 200 mm (poz. 71 ko)lle ulohn u odgOVlrl)u~llleb U brusno) ploell ~Inl brusnu putan)u. Upotrebom II brusnl putlnja Istroll, Izgubll na n)ol II obrazuJu brazde. Izdubljen)e sm, dl Iznosl na)vlput,. 10 0,6 mm, I dublnl brlzd. nl)vlle 0,2 mm. Ako II prakora~. t. granlce, ondl 10ploel II brulnom n)om morl nl strugu obradltlill brulnl putan). zom.nltl. Brusna putanja morl Imati srednJu tvrdo~u po Brinelu Izme"u 1850 I 2200 N/mm'. najmanje na 10 mesta brusne putanje posle svake obrade brusne plo~e.

Merenje Ie vr!1

3.1.3

Ure"a)a za drlanje epruveta (poz. 2) kojl je prl~vrl~n Zl stub apa.atl I ovlal drli epruvetu slule~llo) kao vo"lea. Centar epruvete mora biti na 220 mm od sredine plo~e.

3.1.4

Ureda)a za optere~enje ko]1 II sasto)1 od eeli~ne poluge (poz. 8), elll Ie kra~1krak snlbdeven protlvtegom (poz. 1), koji sluli il Izravnanje mere duleg krlkl I drla~e tega (poz. 6).

3.1.5

Pritiska~a (poz. 5) kojl mora da bude pokretljiv dul poluge I postavljen tako da'dejstvu)e nl sredlnu epruvete.

I WIajt

IAVUM

ZAVOD ZA nANDAIUJUWJU

I

212

3.1.6

Tega za opteretenje (poz. 4) kojl mora Imatl potrebnu masu da povrSina epruvete koja se haba bude prl.

3.1.7

tisnuta Illom od 300 N, odnosno pritllkom od 0,6 bar. DopuSteno odltupanJe opterefen)a)e t 1 ". Uredaja za obrtan)e ploee elektromotorom kojl mora obrtatl ploeu la 30 t 1 obrtaja u mlnutu I automat. Ikl ja zaustavlJatl pOlla Ivaka 22 obrta)a. Ureda) mora bit! Inabdeven pokazlvaeem broJa obrta)a.

Na lliei Ie: 1 - protlvteg 2 - uredaj za drlanja probnih tela 3 brulna ploea teg za opterafenje 4 pritilklvae 6 6 drfae tega 7 brulna putanja 8 - ure(faj'zaoptel~~enje,eellena poluga

-

-

-

3.2

Brulnl prah

-

Kao sredstvo za bruSenJe upotrebljava se brusnl prah normalnl elektrokorund. Prllspltivanju na epru. wtama - etalonlma cd granita,etalon Ima promenu vislne cd 1,10 do 1,30 mm, a prllspltlvanJu na etalo. nlma od kreenjaka Ima promenu viline od 4,3 do 4,8 mm, prl upotrebl normalnog elektrokorunda.

3.3 3.4 3.6 3.6 3.7 3.8

4

Vaga kapacltela Kljunasto

do 1 kg sa taenoStu

cd 0,01 "

merllo

Sulnlca Ureaa) za brulen)e

epruvela

Ure
.evnosti

epruveta

Metlica

.

Priprema

uzorBkB

4.1

Iz uzorka kamena, betona I prefabrikovanih betonskih elemenate la velleinom zrna egregata ve~om od 8 mm iseku Ie teltllom epruvete u obllku koeke la dlmenzlJom Ivlee 7,1 em. Povrllna o,novne ploee epruvete mora bitl ho blila vrednolti 50 em'

4.2

Iz Jazgra Istrolanlh bulotlna apruveta Ie dobl)a lseean)em Ilepljenjem pojedlnaenlh delova, tako da haba. Juta povrSlna Ima dimanzlje 7,1 X 7,1 mm.

.

213

Za batona sa velieinom zrna manjom od 8 mm vr~1 sa prlprema epruveta od svefeg betona u kaluplma oblika koeaka sa ivieom od 7,1 em. Tako pripremljana epruveta ispituiu se posla 28 dana. Epruveta se do

4.3

ispitivanja drte u vodl tamparatura Iz uzoraka matarljala

4.4

u obllku

epruveta mogla prievrstitl doda brzostvrdnjavajuta

4.6

20:1: 4°C.

ploea, testarama 18 lsaku apruvata dlmanzlia

u uradaj za drbnja,

prllapll8

vislna III jol sa u kalup

masa.

Za Ispltlvanja poiadlnaenlh

uzoraka matarljala prlprama 18 najmanJa trl epruvata.

Povrtlna koja se Izlefa habanju mora bltl ravna. Ravnost sa postifa Pripremliena

7,1 em X 7,1 em. Da bll8

na podlogu odgovarajuta

epruveta sa osu~e do stalna mase na tamparaturl

banjam izlotena la pripramljana

odgovaralutlm

postupkom.

od 110:1: 5°C. Prl ispltlvanju

betona ha.

povr~lna betona.

5

Postupak

ispitivanja

6.1

Ispltlvanla

IUvlh apruvata.

5.1.1

Zapramlnska masa epruvata sa porama Ilupljlnama odraduja sa prama standardu JUS 8.88.032.

5.1.2

Epruvatl,

do stalna masa, odredl sa masa I!" II I visina IVI) pomoro kljunastog marlla. Probno

osulenoj

telo stavl sa u drfae

uradaja

za drfanja

epruveta

i optaratl

sllom od 300 N. Po brusnoj

putanji

ploea ray.

nomeroo se razastra 20 9 brusnog praha i uredal za obrtanja ploea sa stavl urad. Prl obrtanju ploea brus. nl prah sa stalno

skrae& na brusnu

putanju

pomotu

mati lea. Posla svakih 22 obrtaja

plcea

potrabno

)a

obru~eni materilal I ostatka brusnog praha uklonitl I dadatl oovu kolielnu brusnog praha. Posla ukupno 110 obrtaja brusna ploea masa probnog tela sa izmerl (m2), zatim se okrana U drbeu oko svola vartikal. na olOvlna za 90° I ponovl bru~anja za dallih 110 obrta)a, a zatlm odredl masa (m.). Postupak 18 ponovl lo~ dvaput, pomaranlam apruvate ponovo v!slna probnog tala (v21.

5.2

Razultati

Ispltlvan)a

Ispltlvanja

ovlafanlh

uplsulu

uvak za 90° u Istom praveu

sa u obrazae

apruvata

(m.,

ms).

Posla 440 okrataja

odredll8

dat u prllogu.

uz dovod voda

Gotova obradana apruvata moraju sa pra Ispltlvan)a drteti najmanJa sadam dana pod vodom. Pra maranja mora 18 apruvata obrisatl vla!nlm sundarom tako da povr~lna imalu uvak vla!an all na mokar Izglad. Brusna ploea

sa pra nanolenja

brusnog

praha

ploeu sa puita voda Iz suda sa slavinom oko 160 do 200 kapl, odnosno Kapljice moraju

da padalu

ukurmo

-

13

slabo ovldl

vlafnim

sunderom.

Za vrema oplta na brusnu

kapalleom koja sa mob poda~avatl. U minutu mora da kapna em) voda.

sa visine od 10 em na sredinu

brusne

putanje,

a na 3 em Ispred epruveta.

Mela-

vina brusnog praha i voda mora sa podesnim naeinom vratati na brusnu putanju. Posle svaka 22 abrtaja brusna putanja sa mo", oelstitl vldnim sundarom. Dalji postupak

Ie istl kao u t. 5.1.2.

6

Izraeunavanje rezultata

6.1

Izrafunavanje rezultata ispitivanja suvih epruvet8 Otpornost prama habanju brulenjem daja sa u

em) /50 em2, kao srednla vradnost razultata Isphivanla em) /50 em2 .

na nalmanla tri epruveta. Rezultat sa zaokrugli na 0,.1

Napomena: Smanjenj. visineepruveta, Izrafenou mm, daja sa informativno. Otpornost prama habanju brulenjem epruvete Izraeunava sa prema cibrascu: m P He . p X 50

214

gde Je:

-

habanje bru!enjem posle 440 obrta)a, u em' 150 em' , HB m . ml - ms - gubltak masa epruveta zbog habanJa, u gram 1ma, zapramlnska masa epruveta u suvom stanJu, u g/cm' , P . ml p V ~ povr!ina epruvete Izlohne habanJu brulenjem, u em',

-

V . . X b X vI -

. b vI v. ml m. m. m4

ms mB

-

-

zapremlnaprobnog tela, u em',

Ilrlna probnog tala, u eentlmatrlma,

dullna probnog tala, u eentlmetrlma, vlsina probnog tela pre IspltivanJa,u centimetrlma, vlslna pr~bnog tala pqsle Ispltlvan)a, u eantlmatrlma,

mlsa osulanogprobnog tala pre habanJabrulan/am, u gramlme, mlsa probnog tala posla 110 obrtaja brusna ploee, u gramima,

-

mlsa probnog tala posla 220 obrtaJa brusne ploea, u gramlma,

-

masapr9bnog tala posla 330 obrtaJa brusneploee, u gram1ma, masa probnog tela posla 440 obrtaja brusna plcee, u gram 1ma,

-

- korlgovanamasa brusnogprahe, potrebn. za 22 obrtaj. brusne ploee za probn. tel. povr!lne P Izlohne hab.nJu, u gramlma, Izraeunava sa po obraseu: mB

. 20 50

sil. u N za opteretenje - korigov.na po obrascu:

FI

F Napomena:

. 0,4 XP

P

probnog tel. povr!lne P Izlohne h.b.nJu, Izraeun.va 51

300 . -6(j

X P

Gubltak mase apruvete posla svaklh 110 obrtej. pretl se zbog dokezlvenja ravnomeroostl habanja.

8.2

Izr.eUn8V.nje rezultat. Ispltlv.nj. vlaf.nlh epruveta Iz ukupnlh gubitak. m.sa epruvete posle 4 X 110. 440 obrt.j. Izrafun. se gublt.k zapremln. u em' n. 50 em' brusne povr!lne (sa taenolc!u 0,10 em') po sledel!em obraseu: Gubitak zapremine

.~ 'Y

gdeje: G

- masa epruveta pre hab.nJ., u g,

G I

-

'Y

- masa k.men., u g/em'.

masa epruvete

posle h.banj.,

u g,

Veza sa drug 1m standardlm. JUS 8.88.032 - Ispltiv.nJe prlrodnog k.mena. Odrec:llv.nJe zapremlnske m.sa sa poram. I!upljln.m.. zapremlnske m.se bez pora I!upljlna I koeflclJent. zapreminske m.. I poroznosll

215

PRILOG: Obrazac za Izve~taj 0 ispltivanju otpornostl materljala prema habanJu bru~njem. em em

-

8

"""""""""""""""'"

b

em'

- . Xb

P

em

VI V2

.

V

-.

. p F

em

-

v

VI

-

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . mm

V2

X b X VI

. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . ..

m

-~ - 6XP -

"""",""""""""""""""""""""""'"

mB - 0,4 X P m ml - m,

.

N

,.. ..' . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .. . . . . ..

- . . . . ... .. . .. . .. . . . ., . . .,. " .. .. . . . . ., .. ., .. ., . .. ...

Broj obrtaja

MlSa probnog tel. (9)

0 110 220 330 440 HB

em'

g/em'

9g

Razllka

ma.. (9)

ml -,......

m2. m. ..,.... m4 ....... ms

--

Datum:

m P

.

p

X

-60 -

. .. . . . . . . . . .. . . . .. .

N. OIt'lOVU mlllj.nj. RepubUtkog ..knt.rI;at. Stimpi

u kulturu SR Srblll br, 413-81/74-02 S8vunll8Vod

. ,.. .. .. .. . .. .. .. .. .. . ... ... .

Ispitao:

ZI nlftdardizaciju

ad 4.111974. ne plet...

- Beogr8d

porel n8 promet

Ukupno

216 JUGOSLOVENSKI STANDARD sa oooveznom prlmcnom

PROFILISANI ELEMENTI PROIZVEDENI CRPANJEM KAllENA TehnJcki uslovt

strana

5

JUS B.B3.010 1989.

ad 1990-02-03

Pravilnik br. 07-93/177 Stone

Ova}

cutting

standard

and

}a

od 1989.09-19; Sluibenilist SFRJ. br. 67/89. dressing.

nastao

Tecboical

ravizi}om

require.eots

standards

JUS

8.83.010

iz 1957,

Rodinn.

1 PREDKET STANDARD! Ovim standardom se utvrduju obIik skladistenje, pakovanje i transport ka, krupna koeka, koeka za mozaik, 2 VEZA

SA DRUGIK

STANDARDlKA

Spisak

standarda

sa

3 VRSTE I DEFINIClJE 3.1 Profilisani panjem kamena.

kojima

je

i

mere, uslovi kvaIiteta, profilisanih elemenata prizma, ploee i ivicnjaei).

ovaj

PROFILISANIH

elementi

u vezi

standard

dat

je

naein ispitivanja, od kamena (sitna koc-

na kraju

standarda.

ELEKENATA

od kamena

su proizvodi

od prirodnog

kamena

dobijeni

ee-

\

Povrsine profilisanih elemenata od kamena mogu biti gijama obrade (ozrnavanje, spieovanje i 51,). 3.2

Profilisani

elementi

se

dele

na sledece

3.2.1 Sit n a k 0 e k a - element 10 em, dobijen postupkom eepanja, cije

obradene

razlicitim

tehnolo-

vrste:

oblika koeke sa ivieom po potrebi obraduju.

8 do

3.2.2 K r u p n a k 0 e k a - element od kamena, oblika koeke sa ivieom 20 em, dobijen postupkom eepanja, cije se povrsine po potrebi obraduju.

16 do

3.2.3 K 0 e k a do 6 em, dobijen

3.2.4

od kamena, se povrsine

z a m 0 z a i k .~ element postupkom eepanja.

P r i z m a - element od kamena oblika po potrebi obrnduju.

od kamena,

oblika

prizme,

dobijen

od kamena prizmaticnog

oblika

koeke

sa

postupkom

iv!eom

4

eepanja,

cije se povrsine

3.2.5 I vie n j a k - element potrebi obraduju.

cije

se povrsine

3.2.6 P I 0 C a z a t rot 0 a r - element od kamena, kvadratnog ugaonog oblika poprecnog preseka debljine 10 do 17 em, cija se vidna potrebi obraduje. 4

iIi pravopovrsina po

PRlKENA

ProfiIisani elementi od kamena

Se u izgradnji

uliea,

i 51.

trotoara,

II izdanje

povrsina

koriste za parkiranje

5AVEZNI ZAVOD ZA 5TANDARDIZAClJU

puteva,

po

grndskih

trgova,

JUS 1.13.010-1989

5

OBLII:

5.1

217

I HERE

Profilisani

elementi

od

kamena

Be

proizvode

u

ob1ieima

i merama

datim

u

tabe-

;.111. S.2 -

Dozvo1jena

odstupanja

od

mer a

su

sledeca:

sitna koeka - duzina,- sirina, visina: % 0,75 em, krupna koeka - duzina, iirina, visina: % 1 em,

koeka za mozaik - duzina, iirina, visina: % 0,5 em, prizma - iirina;.'visina: % 1 em, iirina % 0,5 em, visina: t 1 .em, ivicnjak -

-

-

-

p10ca - duzina,

iirina: t 1 em; deb1jina: t 1,S-cm.

Tabela 1 element a

DuZina 1 cm

Sitna

8

8

8

10

10

10

16

16

16

18

18

18

20

20

20

4

4

4

6

6-

6

Vrsta

koeka

ObUk

kocka

Krupna kocka

koeka

Koeka za mozaik koeka

Prizma

prizma

Visina h cm

Sirina b cm

15

12

12

17

14

14

16

16

20

-

24 24

Ploca

od

10 do

13

ad

13 do

17

36 32

kvadar i

32 48

pravougaona

prizlDa

Ivicnjak

.~ b ...---:--t

2

48

od SO.do 100

48 72 ~18

24

24

24

24

30

£:! ~N :

JUS

218 6 USLOVI KVALITETA ZA IWtEN ZA IZRADU PROFILISaNIR

6.1 Pritisna

B.B3.010-1989

ELEKENATA

Cvratoea

Kamen koji Ie koristi za izradu

profilisanih

elemenata

mora imati

pritisnu

cvr-

ilnad 180 HPa. Cvratota u vodolaaitenom atanJu no eme bit! manja ad 80 1 cvrstote u suvom stanju, a cvrltota poale smrzavanja ne ame biti .anja od 80 1 cvratoce u vodolaaitenom atanju. atotu u auvom atanju

6.2 Saojna

~ft8toea

K88enkoji ae tu Bajmanje

koriati za izradu

6.3 JlabeDje bnienjKamen ne

koji

najv1ie

6.5

mora imati

profi1iaanih

elemenata

ame

savojnu

cvrato-

za

12 cm3/50

C82.

izradu

imati

gubitak

zapremi-

vade vode

sme.

iznositi

najvise

,

0,75

(m/m).

PoroZll08t

PorozBost 6.6

1

6.7

sme

iznoaiti

Poatojaaoat

Gubitak S

elemenata

.

se koriati

6.4 upijanje Upijanje

profilisanih

18 KPa.

Bajvise

S 1 (m/m).

na 8r8ZU

lIIase posle

S ciklusa

u zasieenom

rastvoru

NaZS04 ne sme bit!

veei

od

(m/m).

Kinera10iko-petrografski

sastav

Kineralosko-petrografakom analizom se pored sklopa, odnosa bitnih sastojaka, struk.ture i minerala

podloznih

7 USLOVI

promenama

(alternaciji).

Kamen koji profilisanih

ne moze se koristiti za izradu

alternacije,

KVALITETA

ZA PROFILISANE

ELEKENTE

mineralnih sastojaka, teksture, mora utvrditi

osobenosti prisustvo

nije svez i pokazuje elemenata.

znake

OD IWtENA

7.1 Kere Here 7.2

profilisanih Ravnost

Povriine 7.3 Mere

elemenata

odgovarati

vrednoAtima

datim

u t.

S.

datim

u t.

S.

povriina

profilisanih

Taenost

moraju

alemenota

moraju

biti

raYne.

aera

profilisanih

8 PROVERAVANJE

elemenata

moraju

odgovarati

vrednostima

XVALITETA

8.1 Uz:l8allje uzoraka 8.1.1

Uzimanje

Itandardu

uzoraka

kamena i profil1sanih

ele.enata

od kamena

vrii se

prema

JUS B.BO.001.

3

JUS

1.13.010-1989

219

8.1.2 Uzorci manta. 8.2

za

ispitivanje

uzimaju

se nasumice

i po

5 komada

od

svake

vrste

ele-

lBpitivanja

8.2.1 n i h

I s pit i v a nj e a 1 a men a t a

8.2.1.1

Pritisna

Pritisna

Savojna

Savojna

cvrstoca

8.2.1.3

Habanje

Habanje

kamena

8.2.1.4

Upijanje

Upijanje 8.2.1.5

kamena

se odreduje

f i lis

a.

prema

standardu

JUS

8.88.012.

cvrstoca kamana

sa odre4uje

prama

standardu

odra4uje

.e pre.a

JUS

8.88.017.

bruianjem bruianjem

vode

pro

i z r a d u

cvrstoca

cvrstoca

8.2.1.2

za

kamena

standardu

JUS

8.18.015.

vode

kamena

odre4uje

se prema

standardu

JUS

8.88.010.

Poroznost ,

Poroznost kamena odreduje se prema standardu 8.2.1.6

Postojanost

Postojanost 8.2.1.7

na

kamena

na

mrazu mrazu

odreduje

Mineraloiko-petrografski

Ispitivanje JUS B.B8.003.

8.2.2.1

se prema

i v a nj e

standardu

JUS

8.B8.002.

sastav

mineraloiko-petrogratskog

8.2.2 I s pit

JUS 8.88.032.

pro

sastava

f i Its

ani

kamena

vrii

se

h

e I e men

prema

standardu

a t a

Mere

Duzina, merenjem

iirina po dye

i visina naspramne

se proveravaju na strane sa tacnoicu

svim komadima I mm.

prosecnog

uzorka

i to

8.2.2.2 RSVDOSt povriine Proveravs se metalnim lenjirom ienih kocki ili ivicnjaka.

duzine

najmanje

1 m

koji

s.'postavlja

preko

slo.

8.2.2.3 Pravouglost Pravilnost ugaonikom 8.2.3 jedne

pravih uglova proverava se na Ciji je jedan krait dug najmanje

Izveitaj go dine.

0

ispitivanju

prems

t.

svim komadims 50 em.

8.2.1

i t.

pros.cnog

8.2.2

ne

sme

uzorka

biti

9 OZNACAVANJE Profilissni

elementi

izrs4eni

po.ovom

JUS B.B3.010-PE-K,

4

stsndardu

oznacsvaju

BIb (8 x b x c) PO

se oznskom:

metalnim

stariji

od

JUS B.B3.010-1989

220 ade je: PE . naziv profilisanol X- - - vrsta k_na,

elementa prema t. 3.2,

Bib (. x b x c) - vrsta proizvoda sa dimenzijama, PO - posebna obrada. Primer: Sitna kocka od aranita, sa ivieom od 10 em, - JUS 10 su.&DItrENJE.

PAmV6NJE

10.1 Profilisani proizvoda.

8l...nti

10.2

Ploce

drugoj zaitite

za

trotoare

po

se

JUS

B.BO.001

JUS

B.B8.001

JUS B.B8.002

ovom

standardu

sa

pakuju

a iuedu

ivica

- arait

moraju

obradenim

njib

i obradenib

10.3 lad slobodnoa sla,enja strsna u praveu voinje.

Veza ea cIruai8

kocka

se:

lOxlOxlO

I TR4NSPORT

("lice na lice"), od oitetenja

- Situa

B.B3.010

ozna~ava

se

skladiititi

povriina8a

potipu

okrenutim

ae, po potrebi,

atavlja

jedna

materijal

u vozilo,

ploce

ae slaiu

nasatiee,

tako

ds

- Prirodoi

.

Ispitivanje

. lspitivanje

kamen.

Uzimanje

prirodno&

uzoraka

kamena.

kamena

Otpornoat

i kamenib na

dejstvo

alregata mraze

JUS

B.B8.003 B.B8.010

.

B.B8.012 B.B8.015

JUS

B.B8.017

JUS

B.B8.032

-

Prirodni

kamen.

Odredivanje

pritisne

RepubliCkog lekretarJjata

za kulturu

Stallpa Savezni

i zopreminske mase mase i poroznosti

SR Srbije

br.413-81174-02

zavod za Itandardizaciju

upotrebom

cvrstote

Ispitivanje prema babanju bruienjem Prirodni kamen. Odredivanje savojne cvrstote Ispitivanje prirodnog kamena. Odredivanje zapreminske rama i iupljinama eijents zapreminske

Jia OSIIOVUliiljenja

1m je duza

stadardilla

JUS JUS

preea redi

povriina.

prirodnol kamena'. lspitivanje postojanosti rastvora natrijum-sulfata . Mineraloiko-petrografsko ispitivanje kamena . Iapitivanje prirodnol kamena. Odredivanje upijanja vode

JUS

i vrsti

-

bez

pora

mase sa po-

i iup1jina

i koefi-

od 4.11 1974. ne placa Ie porez na proaet 8eoqrad

5

UOK 691.22:89.009.182

'2~

JUGOSLOVENSKI

PRIRODNI

AGREGAT

STANDARD

SA

OIAVEZNOM

JUS B.82.009

1 KAMEN ZA PROIZVODNJU

AGREGATA

ZA BETON

TehnU!kl ullovl

1988.

PRIMENOM od

Previlnik br. 07-1862/1

1986-07.30

od 1988.04.21; Siulbenlllit

Raw malW,!.I$ fo, p,oduction of agg'lIflalW$fo, concrs".

1

Predmet

SFRJ, br.30/88.

Technical rsqui,.",""tI

standarda

Ovlm Itandardom .. utvrGuju ullovl kvallte.., nai!ln IlpltlvenJa I ocena rezulta" agrage.. I keman. za prolzvodnju agregeta z. b.ton.

2

Sirovine

za proizvodnju

agregata

za beton

Slrovlne za prolzvodnJu agragell za baton su prlrodnl .agetll

3

Uslovi kvaliteta

3.1 3.1.1

Prlrodn( "IIragDt Mlneralolko.petrografskl

Ispltlvanja prlrodnog

kernan.

sast.v

Prlrodnl agregat mole da sadrli sastojka koll mogu Itatno utlcetl na svolstva baton..

3.1.1.1.

Sastojcl koJi mogu bitll..tni

zi fizl~ko-mahanl~ka svojltv. b.tona

Sa.tojci kojl mogu blli 1.18tnlza flzl~ko-mahanieka svoJstva su:

:- trolo:ta

i slaba zma,

-; Ollnovitl pelear!, - laporiliaporovitl karbonatl, argilolisti, mikalistl, fIIltll neki 'drugi Ikrlljcl,

-

- zrna sa skramama limonlta, gline I Ol).dla, - glps (sadrall anhldrlt, gllna I gllncl,

-

serpentln,

IIskunl, alavrollt,

- ugaJj. Sadrl~ potenclialno ltetnlh sastojaka za flzl~ko-mehanl~ka svalstva odreGulu se Ispltlvenjem I slull za ocenu upotrebllivosti prlrOOnog agregata za proizvodnlu agregat~ za beton.

3.1:1.2

Sestojcl koJl mogu dl prouzrokuJu rlzlrlnje

betonl

Sastojcl koll mogu dl prouzrokuju rlzarenle betone su mlneralnl slstolcl koll, u OOreGenlm ullovlma, mogu relgovltl sa alkllljlmi Iz cementa III sastojcl kojl mogu dl prouzrokulu korozlju ermlture u beto. nu. 3.1.1.2.1

Sistojcl koll, U odreGenlm uslovlme, mogu bltl relktlvnl su:

-

opal {amorlnl SI021,

- tridlmlt, krlstoballt,

- rolnjeel Sl opalom, -

kiselulllk.tna

zeolltl,

stakla,

- hid rollsk,unl Hilt, serlcld , - dolomitizlreni kre~ci III kreenja~ki dolomlti I Izdanje

SA vtZNI

Sl mlnarillmi gllne.

ZA VOD ZA ST ANDARDIZAClJU

I

1

222

Ako se \spltlvlnjem utvrdl prlsustvo nlVldlnlh sestoJlkl, potrlbno jllzvrlltllspltlvlnJI prlml Itend.du JUS B.B8.068, odnolno JUSB.B8.0&7, Zl sluelJlvl kldl II .llIIt upotrlbilivi Zl Izrldu betonllzlobnlh utlClju vlllni srldlnl. Ispltlvlnjl Ilkllno-slnkltnl rllktlvnoltl nlil oblVlzno Iko JI nl OInOVUrlzultltl rl"IJlh IlpltlvanJa Ilrovlna Iz tog nallzlltl doklZlno dl Igrelllt fllje rllktlvan.

3,1.1.2.2

Sastojcl kojl mogu dl prouzrokuJu korozllu Irmltura u betonu su:

- mlnereli kojl sadrfe hllogene (hillt, sllvlnl, sadrfe sumpor (sulfldl: plrlt, marklzlt, plrotln; sulfltl: sadri. anhidritl. -SldriljmlnerlllovlhkoJIsestojakl odredu)e II kvantilltlvno I slufl Zl OCGnuupotreblJlvOiti prlrodnog

Igreglll ZI

prolzvodnju Igrelllll ZI beton.

3.1.2

Sestolcl

spreeevlJu

koJ.'

hldrltaelju

cementa

Sastojel koJI IpreCI..Ju hldrllaelju CGmenllIU:

-

slhlrltl,

- mlstl. Prlrodnl Igreget ne sml ladrilll ..stoJke ko)1 IpreClveju hldllllelJu eementl.

3.1.3

Zepremlnskl

mlsl

unl

Prlrodnl Igreglt koJi .. korlstl Zl prolzvodnlu Igregatl za beton morl Imld zlpremlnsku mesu zrnl u grlnlclmlod 2000 do 3000 kg/m'.

3.1,4

Otpornost

protlv

droblJlnjl ne sme bltl vetl 0<130" (m/ml.

Gubltlk ml~ pOlla opterefenjl

3.1.5

PostoJlnost

nl

dejstvo

mrlzl

Gubltll< ml" posle 6 elkluSllspltlvlnjl (m/m) nl ukupnu mllu uzorkl. 12" ukupnog

sumporl

u zlsltenom rlstvoru nltrljum-sulflll

(NI.S041 sme bltl nalvlile

3.1,11

Sldrfl)

3.1.7

SldrflJ ukupnog sumporl, Izrlfen klo SO., smt bltl nlJvlile 1,0" (m/m) nl ukupnu mlsu uzorkl. SadrbJ hlorldl,lzrlfen klo CI, sme bltl nljvlile 0,10" (m/ml Iko se upotreblJlvl zllzrldu Irmlrlnog (m/ml Iko .. Igrelllt upotreblJlvl Zl Izradu pradnepregnutog belonl. "'tonl, odnosno ne/vlile 0,02 " S~drhj orglnsklh mltariJI Boll teCnosd Iznad prlrodnog -hldroksldl (NIOH), posle 24 lIstvorl IImnljl od stlndlrdna Iklh mlterlJa I morl II dodltno

3.1.8

Obllk

I hlorldl

Igreglll VlIIClnl zrnl do 8 mm potoplJlnog u rostvor 3 "-tnog nltrljum. el..., nl Ime bltl tlmnlJI '1<1.stlndlRlne boJe Zl upore(lenJa. Ako 'a boll boje za upore(lenJe, prirodnillgregat Je sumnjlv u pogledu IldrbJe orglnIspltlti preml stlndlrdu JUS B.B8.040.

zrnl

Zipremlnski koelleljent obllkl zrna morl bltl nllmlnje O,IB.

3.1.9

UplJ.nJe

vode

Upijanjl vode lme Iznoslti nelvlile 1,6" (m/ml. 3.1.10

Otpornost

protlv

drobljenJI

I hlbln)1

Prlrodnl Igreget kojl II korlsd Zl prolzvodnju Igregatl Zl beton ne sme Imltl koeflclient "Los Angeles" vetl od 35,0. 3.1,11

Svojstvi

koJI

utH!u

nl

postuplk

Svojstvl koja utiCu na postupak prerade Igregata su:

-

grenulometrijskl sastev,

- sadrilj sltnlh eesdea, - sadrilJ grudvi gllne,

prerlde

Igregltl

228

-

811dr!ol trolnlh zme, IIdr!e) Ilklh eestlee,

-

otpomost

-

zepramlnske

--

oblvqlnost

upi)enje

povrllne

zrne,

protlv drobl'en)e

I hebanle.

mese u restrllitom

I zbl)enom

stlnlu,

vode.

Nlvedell8 svolstve . odreClu)u Ispltiven)em. 3.2

K ln

3.2.1

Minerelo!ko.petrogrehkl

sestev

Mlnerllo!ko-petrogrlfskom Inlllzom morelu so odredltl senolel kojl mogu dl prouzroku)u rezoran)e be. toni, nevadenlu t. 3.1.1.2.113.1.1.2.2. Ako . Ispltlvenjem utvrde dolomitnl krlenllel III krlenleekl dolomltl, A mlnerellma gIlne, more Ie od. redltl kollelne dolomltne komponente I vrste I kollelnlgllne. NI osnovu ovlh podatake u Izveltllu Ie dlje mlllJlnJe 0 upotrebl)lvosti klmonl Zl prolzvodnlu Igrlptl Zl beton. 3.2.2

Habenle

bruhn)em

Kamen kojl Ie korlstl ze prolzvodnlu egregete II baton koli nl)e Izlo!en hebenlu sme Imatl gubltek zapra. mine nelvlle 35 em' /50 em' . 3.2.3

Zapremlnske

mese

Kamen kao slro~lna za prolzvodnlu egregat, Z8'beton-mora 2000110 3000 kg/m'.

3.2.4.

UpljenJe

Imatl zepremll)sku mllu u granlcern8 od

voda

UplJanle vode sma Iznosltl ne)vlle 1,0" 1m/mI. 3.2.6

Prltlsne

evrstoea

Kamen kao slrovlna za proizvodnju agregata za beton mora Imatl prltlsnu evrstobJ u suvom stanlu Izned evrstGee u suvom stanJu. 80 MPa. Prl tome evrstoa u vodozasieenom stanlu ne sme bltl menJa od 80" . Kamen kao slrovina za prolzvodnlu agregate ze spravllan)a betone 1~lo!enlh hebenlu I erozlJI more Imetl pritisnu evrstGeu u suvom stlnlu Iznad 160 MPI. 3.2.6 3.2.7

PostoJanost

kamena ne delitvo mrazl Gubitak masa posle 5 clklusa u zasianom rastvoru natrljum-sulfata ne sme bltl veel od 6" Im/mlSadr!al ukupnog sumpora I hlorlda Sadrfaj ukupnog sumpora,lzra!en keo SO" sml bit! naJvlle 1,0" 1m/mi. Sadr!aj hlorida, izra!en kao CI, sme bltl nalvile 0,10" (m/m) :ako . kamen upotrebljava II prolzvodnlu agregata za Izradu armlranag batona, odnosno nalvlle 0,02 l.+t/m) ako . kemen upotrebljeva ze luedu " agregata za prednapregnuti beton.

4

Proveravanje

4.1

Uzlman)e uzoraka

kvaliteta

Uzlmanle uzoreke prlrodnog egregetel kemene vrllsa prame standerdu JUS 8.80.001. 4.2

Ispltivan)a

4.2.1

Ispltlvan)a

4.2.1.1

Mlneralolko.petrograf~kl seltev

prlrodnog

hpltlven)a mlneralolko-petrogrehkog

egregete

Asteve prlrodnog agrepte vrll so prame ItandardU JUS 8.88.004.

4.2.1.2

SastoJe! koJl spretavalu hldratacllu cementa Utvrl1ivanje prlsu&tva sastoJaka koJl spreeavaju hldtataclju cementa vr'l sa vizuatno I hemljlkom anaU. zom.

4.2.1.3

Zapremlnska masa zrna Zaprernlnska masa zma prlroclnog agregate odre(luje sa prema standardu JUS 8.88.031.

4.2.1.4

Upljanje vade Upl)anje vode prlrOOnog agregata OOl'8l1u)esa prema ttandardu JUS 8.88.031.

4.2.1.5

Otpomost protly drobljenja Otpornost prirOOnog agregata protlv drobljenja OOrectujesa prema ttandardu JUS U.M8.030.

4.2.1.6

PostaJanost agregata na deJstvo mraza Postojanost prlrOOnog agregata na dejStvo mraza edreduJe 18 prema ttlndltdu

4.2.1.7

Sedl'bJ ukupnog Nmporal hlorlda 'Sedrfaj ukupnog ~mpora

4.2.1.8

JUS 8.88.044.

I hlorlda u prlrOOnom Igregatu odrel1ujl 18 prema Itandardu JUS 8.88.042.

SadrlaJ organsklh materlJa Sadrlaj

organskih materlja u prirodnom

agregatu odredl1uje Ie prema ttandardlma

JUS 8.88.039

i JUS 8.88.040. 4.<1.1.9

ObUk zrna Obllk zrna prlrodnog agregate Ispltuje sa prema sta\,dardu JUS 8.88.049.

4.2.1.10

Granulometrljskl sastav Granulometrljskl,sastay prlrodnog agregate OOreduJesa prema standardu JUS 8.88.029.

4.2.1.11

Sadrbj sltnlh eestlca SadrlaJ sltnlh eestlca u prlrOOnom agregatu odreduje sa prema standardu JUS 8.88.038.

4.2.1.12

SadrbJ grudvi gllna Sadrlaj grudylgllne u prlrOOnom agregatu odrel1uje sa prema stendardu JUS 8.88.038.

4.2.1.13

Sadrbj slablh zrna SadrlaJ slablh zrna u prlrOOnom agregatu odrel1uje II prema standardu JUS 8.88.037.

4.2.1.14,

Sadrbjlaklh

eestlca

SadrbJ lakih eestica \1prlrOOnom agregatu oorel1uJe sa prema lIandardu JUS 8.88.034.

4.2.1.15 4.2.1.16

Obavljenost

povrline

zrna

Obavijenost

povrllne

zrna prlrOOnogagregata

gllnom OOrel1uje sa prema standardu

JUS 8.88.004.

Otpornost protlv droblJenJa I habanJa Otpomost prirOOnog agregata prollv drobljenja I habanja odraduJe se prema standardu JUS 8.88.045.

4.2.1.17

Zapremlnska masa u rastresltom I zbljenom stanju odrel1uje II prema standardu JUS 8.88.030.

4.2.2

I.lpltlvanle

4.2.2.1

Mlneralo!ko-petrografskl sastav

kamena

\spltl.anlo mlnoralo!ko.potrografskog

4.2.2,1

Habanje bru!enjem

4.2.2.3

Zepreminska masa

saltava kamena vrll ie premaltandardu

Haban!e kemene bru!enJpm OOredule sa prema lIandardu JUS 8.88.015.

Zapreminska masakamena OOreduje se prema standardu JUS 8.88.032.

4.2.2.4

Upljen!e vode Upl!anje vode kemena odreduje sa prema standardu JUS 8.B8.010.

JUS 8.88.003.

<

4.2.2.5

Pritlsna

225

~vrst06a

Prltisn~ ~vrst06a kamena odreauje .. prema standardu JUS 8.88.012.

4.2.2.6

Postojanost na dejstvo mraza

4.2.2.7

SadrIaj ukupnog sumpora I hlorida

Postojanost kamena na dejstvo mraza odreauje so prerna standardu UUS8.88.002. SadrIaj ukupnog sumpora I hlorlda u kamenu odreauje so prema standardu JUS 8.88.042.

5

Ucestalost

6.1

Prlrodni

agregat

Prlrodni

agregat

ispitivanja

kojl so korlstl

za prolzvodnju

agregata

za beton

mora blti Ispltan prema t. 3.1 I t.4.2.1

ovog standarda. Izvdtaj

6.2

0 Ispitivaniu

ne sme bitl starljl od 6 mesed.

Kamen Kamen kojl so korlstl za proizvodnju agrogata za beton mora bltll.pltan darda. Izve~laj 0 Ispltivanju ne sme biti slarijl od jedne godlne.

prema t. 3.2 I 4.2.2 ovog .tan.

6

Izve~taj o'ispitivanju

6.1

Izve~laj 0 ispilivanjw sirovina za proizvodnju agregata za beton mora sadrfati rezullato svlh ispltivanja uslova kvailleta prema t. 3.1 odnosho 3.2 ovog standarda.

6.2 6.2.1

Izvehaj 0 ispilivanju sirovina za proizvodnju agregala za beton mora da sadrI! jednu od slede61h ocena: Prirodnl agregat, odnosno kamen zadovoljava uslove ovoya standarda.

6.2.2

Prlrodni ogrogal, odnosno koman ~Ijo se odroaono lola .vofstva mogu poprovltlill pogor~all u toku procesa proizvodnje agregata za beton. U izve~laju oispitivanju moraju se navesti mere koje se moraju preduzeti da bl se pojedina lola svojstva agregata popravila.

6.2.3

Prirodni agregat, odnosno kamen neupotrebljiv za proizvodnju ag;egata za beton.

i ocena rezultata

ispitivdnja

226 Prllog 1 ISPITIVANJE PRIAODNE ME~AVINE AGREGATA

Rednl

Ispitivanje

broJ

1)

Metodo prema stondordu

Uslovl kvollteta

1. 2.

Mineralo~ko-petrografskl sastav Sastojcl kojl sprefavalu hidrataclju cementa

JUS B.BB.004 JUS B.B8.004

na sme lodrfetl

3.

JUS B.B8.031

2000-3000

4.

Zapreminska masa zrna .., Upljanje vode

JUS B.88.031

na)vlle 1,6" Im/ml

6.

Otpornost protlv drobljanja u cillndru

JUS U.M8.030

6.

Postojanost na dejstvo mraza

JUS B.B8.044

7.

Ukupnl sumpor kao SO] Hlorldi

JUS B.B8.042 JUS B.B8.042

8.

Sadrfaj organsklh materlja

JUS B.B8.039

kollflna Iitnafl nojvlle 30" (m/ml gubltak nalvlle 12" (m/ml na)vlle 1,0" (m/ml (m/ml nojvlle 0,10" (0,02 "I bola tefnostl svetll)a ad standardn.

9.

Obllk zrna

JUS 8.88.049

nalmonJ. 0,18

10.

Granulometrl)skl sastav

JUS B.B8.029

11

11.

Sadrfej sltnlh festico

JUS B.B8.038

11

12.

Sadrfal grudvl gllne

JUS B.B8.038'

11

13.

Sadrfa) tromlh zrna.

JUS B.B8.037

11

14.

Sadrfaj laklh festlca

JUS 8.B8.034

11

16.

Obavllanost povr~lne zrn.

JUS B.B8.oo4

10.

Otpornost protlv drobllon]o I hobonla

JUS 0.B8.046

koeflcllont "LOI Angel.." nolvlle~. ~1I 36,0

17.

Zapr.minska masa u rastresltom I zbl. jenom slanlu

JUS B.B8.030

11

II

kg/m'

II

. Ullovl kvelll'la It no utvrduju, all It rezullatillpltlv.nla nevodeu Izvolto)u0 bpltlvanlu. Ilplllvanjood 1. do 17. vrle 10nolmonJ.lVaklh8 molOci.

.---

227 ISPITIVANJE

Prllog 2

Rodnl bro]

KAMENA

Metoda prems stond ordu

Ispltlvan)e

Uslovl kvaUtata 1)

1.

Mlneralo!ko-petrogralskl sastav

JUS B.B8.003

2.

Haben)e bru!enjem

JUS B.B8.015

najvlle 35 em3/50 em'

Zepre m!nska masa

JUS B.B8.032

2000-3000

4.

Up!)anJe vode

JUS B.138.010

ne)vl!o 1,0 % (m/ml

5.

Pritisna evrstoca

JUS B.B8.012

3.

min. 80 MPa, odnosno 160 MPe min. 84.MPa, odnosno 128 MPe

- u suvom stan)u u vodom Z8slcenom stanju

-

1)

kg/m3

6.

Postojanost na deJstvo mraza

JUS B.B8.002

najvi!le 5 % (m/m)

7.

Ukupni sumpor kao'S03 Hloridi

JUS B.B8.042 JUS 8.88.042

najvi!le 1.0 % (m/m)

Utlovl

kVBllteta I. ne utvrt1uju. 81118 rezultetilspltlvenJo

novod.

IIp1tlvanjaad 1. do 7. vr!e Ie nalmeoJ. jedanput godllnje.

U Izvaltalu

najvl!e 0,10 % (0,02 %) (ml m)

0 IIpltlv8nlu. ~

228

Veza sa drugim standardima

-

JUS B.BO.OOI Prirodnlkamen. Uzimanjeuzoraka kamena I kamenihagregata JUS B.B3.100 - Kameni agregat. Frakclonisani kameni agregat za beton I asfalt. Osnovni uslovi kvallteta JUS B.B8.001 - Ispitivanje prirodnog kamena. Otpornost na dejstvo mraza JUS B.B8.002 - Ispitivanje prirodnog kamena. Ispltivanje postojanostl upotrebom rastvore natrljum. .sulfata JUS B.B8.003 - Mineralo!ko.petrpgrafsko Ispitivanje kamena JUS 8.B8.004 - Kamenl agregat. Ispitivanje mlneralo!ko.petrografskog sastava JUS B.B8.01O - Ispitivanje prirodnog kamena. Odredivanje upljan;a vode JUS B.B8.012 - Prirodnl kamen. Odredlvanje evrstoce na pritisak JUS B.B8.015 - Ispltivanje otpornostl prema habanju bru!enjem JUS B.B8.029 - Kameni agregat. Odredlvanje granul""letrijskog sastava metod om suvog sejanja JUS 8.B8.030 - Kamenl agregat. Odredlvanje zapreminske mase u rastresltom I zbljenom stanju JUS B.88.031 -' Kamenl agregat. Odredivanje zopreminske ma'e I upiJanja vode. JUS B.88.032 - Ispilivanje prlrodnog kamena. Odredlvanle zapremlnske mase sa porama I !upljlnama I zapreminske mase bez pora i !upljina i koefieijenta zapremlnske mase I poroznostl JUS B.B8.034 - Kamenl agregat. Odredlvanje proeenta lakih eenlea u ogregatu JUS B.B8.036 - Kamenl agregat. Odredivanje kolieine sitnih eestlea metodom mokrog sejonja JUS B.B8.037 - Ispitlvanje peska I !Ijunka. Odredlvonje tro!nih zrna u krupnom agregatu Uljunku) JUS B.B8.038 - Prlrodnll drobljeni komenl agregatl. OdrodlvonJe sadrhJo grudvl gllne JUSB.B8.039 - Kamenl ogregat. Prlbillno odredlvar;je zagadenostl organsklm moterljamo. Kolorlmot. rijska metoda JUS a.B8.040 - Kameni agregat za beton I maltere. Ispitivanjeagregatazagadenogorgansklmmaterljama

.

JUS B.B8.042 - Kameni agregat. Hemijsko ispitivan]e .gregata z. beton i malter JUS B.B8.044 - Prirodni i drobljeni kamenl .gregati. Ispitivanje postojanosti prema mrazu natrilum.suUatom JUS B.B8.045 - Ispitivanje prirodnog I drobljenog .gregata ma!lnom ..Los Angeles" JUS B.B8.049 - Kamenl agregat. Odredivanje obllka zrna metodom zapremlnskog koefldjenta JUS 8.88.056 - Kamen i kamani agragat. Odradivanje .Ikalno-silikatna raaktivnostl. HalT1ii~k.matoda JUS B.B8.057 Kamenl agregat. Ispitivanjealkalno-silikatne reaktivnostl matodom sa malter-prizml. eama JUS U.M8.030- Kameni ogregat. Odradivanje otporno'il prollv drobljanja agregalo za boton

-

Na a.now milli.n;a Republitkog Mkretarijlt8 11 kulluru SR Srbije br. 413-81/74-02 ~t.mp3

Savelnl

zavod %8uandardlzaclJu

-

od 4.111974. ne plot:. Ie porez n. prom..

Beograd

229

DK 691.62:620.1 ,

JUGOSLOVENSKI FRAKCIONISANI

STANDARD ,

"SA ODAVEZNOM

IJ US

KAMENI AGREGAT I ASFAL T

OlnOvnl ullovl kvaUteta

..

PRIMENOM

Kamenl agregat

Pravllnlk br. 60-5262/1

ad 1983-06.29

cro'J,ed sgg~tes

Standard

je u skladu

III ltandofclam

ZA BETON

n.83.100 i983.

I

od 1983-03-30;Sluibani

list SFRJ, br. 21/83.

far concrete end osp"alt

Me(funarodne

arganlzacije

za stalldarclizilcijfl

ISO 565 iz 7972. Y"

dine.

Predmet

1

standarda

Ovlm stendardom 10 utVr(luju zajednlOke freke1)e I Olnovnl uil!dnltklmlnvi te, k,oji It korlste zelzradu botona I aslalta.

kvollteta l3 kamen. "9' "!I"

Vrste Bgregata i definicije

2

Agrt;gatl se dole na: prlrodno. eglOg~tI -

2.1

Prlr~rdnl

2.2 , 2.3

Drobljenl Mo~i

agregatl

&gre,aU

3

Frakcije

3.1

Osnovlle

-

prlrodl'\o

drobljen.

I me~.ne

nevezone

stcne.

- agregall

dobljenl

melavlna

prlrodnog

komone agreyale. ,

drobljenjem I droblJenog

kameno

Iii w'rodnn!)

"9"09"la.

eyroY3,e.

nazlvne frakeije

0/4mm 4/8 mm 8/16mm 16/32 mm (16/31,51 32/63 ';'m (31,5/63) 63/125 rom U zagradl $IIdaU stvarnl otvorl sita.

i

i I ,

Medufral,eije

3.2

0/1 mm 0/2 mm 1/4 mm 2/4 mm 8/11 mm (8/11,2) 11/16 mm (11.2/161 16/22 mm (16/22,41 22/32 mOl (22,4/31,5) 32/45 mm (31,5/451 45/63 mm U zayrldl so dati stVarni olVoli sita.

IIzdInje

SAVE~I

ZAVOD

i I

I

ZASTANDAI\DlZAQ~J

-1

230

°

8

0 II) N

.....

-

0

U1

51

~\I)

-

-

\

51

&I)

c x Os

-;z a:

0

Q

« en

m

°

>« Ii;

-x

In

C Os E " &l) CD

0 ~N~

i2 en :! a:

-

II)

E

E

8 8

q

tu :!: Q

If)

K E"'

j

II

~00

t: oJ

:> ~9 II)

.!a

>

'u

c

'N

z'"

~" o.

q 0 \Xj' °. °... °.. o.

..

E E" E E" E" E" ~1'1 co c ......

0> c

0

..

U)

II)

it)

II)

:a ,

N N ~M ...... ......

-

co N M M co

E .~ 'u ..)It; dJ .::

:I

'2

:!:

0

~N ..... 0

.,

-

"

O!

; ~ 11

~~ j

~

°..

~. E

-..

5

s I f

12 -;;... is

x x x E

g

:!

E=

E

-g

.~

):

"

c

111

-g '"

q (,) 0 I.tJ II) r; M x .c

x x x x x

0

£.,

i I

-~K x

to

0 01

~it ......

«

~

r! Os

Os

-

x

=-

E

11'1

~-

! 0 j

';-

IQ

-

8 5:C

II)

C

...J ~Z

~.fti'.~

II)

&J an C Os Os E

C

~CI ';"';:J

&n

I

~ !

W)

8~~~-&J C

Os

« a:

! :I

II)

E E

°e -

~ ~

~-

Os E

0 0 m x ~C Os IV

ai °

.oN

>

&J

LlJ

Z

fu;

N

c

I

°a ~~~:: °°

0 ct

\I)

01:

~c w Os E

E" E --.-

J1 "!

c 2 11 'f!

~- II) ~r: M Os E = E

8

~5: U')

-

..~N E

\I)

-

0

= E ~\I)

8 51 C Os

~8

« u a :r

~- oSE

C K X Os dJ ~E E'"

.8

Qw

C

Os

8 51

~0 ui v

N N

1! at

~~51

C M

og

'2

r

Os EdJ

M

~>U "'~c

8

Os

0 OJ

0

M CD

'\: 2 1!

m C

-

I!S

E ....... !

0

8

0

q

q

o. °.. q

-x

x ..

~K " E" E" E E

:1

ii : i! ! I~ i p

j ~

a.

0

0

~ .::J"

~..


~:a

N

N M ~......::: ...... '... ....... ....... co :: U) N ...

-

N

M

:!

C

to

§

~ oS ..

o~ o~

..,.

9

~

!

1 o~

oi 11 f 0 )II! U. :: R ;:;

231 4

Laboratorijsl(n

sita za proscjavanje

Za laboralorijsko

prosejavanje

1'0, promo slandordu

-

pl~tene mrele 63~90;

6

auregala upotrebliavaju

(dimenzlje

,I"dutlh

se IskliJ~lyo

sit a kvadratnog

oblika Olvo,

dhnonzlja:

olvora u mlkrometrime):

125; 250; 500; 710; 1000; 2000;

buiene plo~e kvodratnlh otvora (dlm~nzlie otvora u milimetrlmo): 4,0; 8,0; 11,2; 16,0; 22,4; 31,5; 45,0; 63,0; 125,0.

Osnovni uslovi kvaliteta Pored osnovnih

uslova kvallteta

liteta u zavisnosti

6.1

kamenih

JUS L,J9.0 10 I JUS L.J9.012,

ad namene

utvr
Iz oblasti betona

kamenl agregat mora zadovoljitll

uslove kva.

I aslalta.

Granulometrljskllastavagragata

Granulometrljskl Slitav agregate odre
5.2

Sadr1aj sltnlh festlea Sadr1a) sllnlh ~usllea odreduje Uslovl za sadrlai

Os 1m no silU 0,09 mm odreduje

6.3

se onetodom

mokrug

scjan)a, premo slandardu

JUS 8.B8.036.

sltnlh ~estiea dOli su u labell 1.

I se I proloz kroz silo 0,063 mm.

Oblik zrna Obllk zrna ISl,llllle s. no "akel!om~ v"li~lne zrna IlIIod 4 mm, prema $Ionda,du JUS 0.BB.048. Pojedino~na osnovna frakeiia i medulrakelja, I'pltana premo slandardu JUS B.88.048, sme sadrlati naj. vile 20,0 % (n,/ml'zrna sa odno~m najvete I naimanje dimenzlje vetim ad 3:1.

6.4

Grudve gline Sadr1ai grudvi gline odreduje Koliclna

se premo stand,ordu JUS B.08.038.

grudvi gline mora hili uklju~et'"

U,dozvoljene

koliclne

silnih ~estiea I

". 'me

bill veta od 0,5 %

m/mkod !rakeiied04 mOl,00,25 % (m/ml kod hakeije 537.rnomvetim od 4 mm,

6

Kontrola

I(valiteta

Knd separaelonog obllk una, Rezultoli

7

pnstrojcnja isp;tuje so. iedonput dne\,.o: gronulometrijski saslav, sadrbj sllnlh ~esli<..: snelr'o' grudvl uline. Ispitlvania Iz prelhcdnO!J slava so. obavezno s',akod".."no unose II knji!J'! koje vcdi prolzvoc:Jac.

Oznncavanje U dokumenlaelji

koja pro Ii robu u promelu

proizvoda~

agrCQata mora Stavili ')znaku:

X.V JUS 8.83.100.1 gdc ie: X - vrsta nazivne Irakcije: , osnovna . - mcdulrakcij.

-

Y -

velicina otvora nazivnih !118l1icnih!'ila.

---) K."~ni

ogregat u tlonutklJ isporuke

morllltlrJovoljnvl'lti

u:;lovr.

ut'"aCl10 u avo", UnndlU'rtu. ~

-1,--

232

Primer: n.zlvno lrake!j. me(lurr.keija 22,4/31,50zn1Covl

10:

Medufrlkclja 22/32 JUS 8.83.100

druglm Illndardimo

VIlI "' JUS JUS JUS JUS

0.88.029 8.88.036 8.88.038 8.88.048

JUS L.J9.010 . JUS L.J9.012

-

-

Klm"ni aoregatl. Odredlvlnjo orlnulomelrljlkog 10111'/0 motodom OdroillvlnJI kollClno sllnlh Celtici metodom mokrog IOjlnja Karneni agregoti. Odre(liv8nje Klrnonl

IIIregotl. Isplllv.nie lit..

Laboralori;sk.

IiI.. Perlorlr.nl

No olnoyU mlilionio R".,ubUCko. "ku,orl"'..

grudvi gllne obllkl

L.borllorijlka

Nlzlvne

zrnl komellih

&gregltl metodom

klJunnstog

merllo

mere oIVon motaln.

ploel.

II kulluru SA .~r q. br. 413-81/7402 "

IUVOUIOjlnJI

TehnlCki

ullovi Illplliv.n;e

od 4.111874. n.o>Ioeo.. no promo, PO'" ,

233 STANDARD

XII-\960

Rde.le br. 17-5369 .4 19.XII.1960; Slulbtnl IIsl FI"RJ br. 51/1960

1

Predmet standarda Predmel standarda je utvrdlvanje kriterijuma 18 razvrstavanje zrna u pogledu njegovihmorfololklh karakteristi\,;a.tj. u pogledu obUka zma i iz&ledapovrline zma agregata. Kriterijum je radi izbe. gavanja dugih opisa &&fetoprikazan u tabelama 1 I 2 leao I slikama 1 do 3.

Z

Oblik zma Oblik zrna odredeD je odnosom dimenzjja nna i stepenom zaobljenosti. Tabela I

i I

I =' "" f t 9 I

U S

B. B8.047

ZRNA AGREGATA

SA OBAVEZNO:ll PRIMENO~1 ..' 1.\1.196\

iIII I 11 :I i i :I

J

Ispltl...nJe prlrodnog kameDa DEFIMCIJA OBLIKA I IZGLEDA POV~INE

JUGOSLOVENSIU

Razvrstavanje

l:d

:b-I

Zaobljen

loptast 51. I a

d: b 0.5

duguljast sl. I b

pljosnat sl. 1 c

..--"-..-----

.--...---.---.-----.------.---...--.-------.---..--.---.---lupln~l No..,,'!,""" 'nnhljen sl. 2 n

('Ijnonnl sl. 2 c


kockast s1. 3 a

Ugiast

1: b 1,5

,

pljosnat s1. 3 e

(Vldl prll""". sllko)

IzgIed pomm.e

3

zrna

Pod izaledom povrline zma podrazumevase povrlioa zma.

vidlla neebradena

ill prirodrtim putem obradena

I

. a i :I ~

Tabela 2 Gr.apa

Izgled povrline

I

stakiasta

Po pravilu, Ikoljkast pre10m

Crni kremen, opal itd.

glatlea

Vodom izbrulena iIi glatlea usled preloma Ijuspaste iIi jedre stene

Valutiee Iljunka, rot. nac, neki ~njacii sl.

fino hrapava

Hrapav prelom sitnozrne iIi srednjezrnnsle slene kojA ne SAdrti nikakve lako vldljive kristl11alte sastojke

Bazolti. trahiti, pOIfiri, nckl klci'r.;nd ild.

4

peskovito hrapava

Prelom koji pokazuje vile ill manje 18obIjena nna

Pcli!arl. ooUti

5

grubo hrapava

Povrlina koja sadr!i Jako vidljive krislalasle saslojke

Granit,

6

.atasla i lupljikava

I'ovr~ina sa vidljivim poraOlI I lupljinama

Plovucae. bigat ild.

~2

I = C = I. I ~

.

3

Prlmeri

Karakteristike

gabro, gnajs

-... . - -....------"-----.-..---

Napomena:

Razni uzora

islog tipa steDe ne moraju da pripadaju

isloj grupi tabele 2. un...

I

JUGOSLOVENSKI

ZAVOD

ZA STANDARDIZACIJU

IV'" 2

234

.

ZRNA

OBLIK

AGREGATA

~-

~~~;}'i:

:

I

. . ','..

::

.:. .:'-~..':_'

,:'~,;~

"~'~::.;

::: :

';'.,..

-.',.. ""'.':~'.~.~~~{:.-'.~~'"-~-:\.'',-''' ~,~-:.~~:v ,,' :'~J'~""""/~'~ ",

. 51. I.

I .. '"0'''

.

I,.

-

51. tb

51. Ie

or'::'.""

. (."o,~"d,~" '. : c,\~.~~~~~;;.~! .J",,~'

.~:. ,

,

~t/..

;:'~)

~';.

,

~F;'$iiL~" . .,~~...;;' ';':"'\'i\.r,.~.~~~i; . ''':'~;~?;~~~~~~'~' .,,~: .;d.~

:-,

,~.~~~

,',

"

51. :!'n

51. ~b

'.:

~

~ '

.

SI. 2c:

~"

:

. -/\ :.;','

,

,

'i",~ 51. 3.

~

:"'.-;~/::'

.,:

' "'::5 "

..

."~

,

_

'. .

.

"~:..~~:,:,"~:.'~' 51. 3b

,',.'

\::.

.-:.:_~,

.>£5ii:,~

~.~f~~'.~' 51. k

.~

235

UDK 191.52:620.1 K_nl

JUCOSLOVENSKI STANDARD

ODREElIVANJE RASTRESITOM

SA OBAVEZNOM

JUS D.D8.030

agregat

ZAPREMINSKE I ZBIJENOM

MASE U

1988.

ST ANJU

PRIMENOM

Pravilnik br. 07-5343/1

od 1986-03-17

Mine,el

Oval Stsndsrd

od 1985-11-08; Siulbenlilit

eggrtlflete. Determlnetlon

Ie u skladu sa prtldlogom

.tsndsrda

SFRJ. br. 2/88.

of unit welflht

Me(funarodne

of"glll1lzBClle zesrBfldardlzscllu

ISO /DIS

6182 iz 1980. flod;ne.

1-

Predmet standarda Qvlm standerdom 58 utvrlSu]a pOltUpak ZI odralSlvanje zepremlnske mISe egregata u ratrelltom nom stanlu.

I zblJe-

2

Oprenil: za ispitivanje

2.1

Vaga kapacltata 6,00 kg, .. taeooltu

2.2

Vaga kapacltata 60 kg,sa te/!noic!U:I: 10 g.

2.3

~pka Z8 nabljanje. ~Ipka Ie metalna, okrugla, preenlka 1,6 em I 60 em dullne. Ne ledoom krelu, ne dull-

1,00 iI.

nl ad 2,5 em, postepeno se sulava I prelazl u zaobllenl vrh preenlka 0,6 em. 2.4

.

Sud za merenle. Metalnl sud za merenje Ie elllndrienog obllka sa dlikama. Sud ne sme propultatl vodu. Gom]a lvIea I dno suda su ravol glatkll planperalelnl. Sud mora bltl dovolJno evnt da prl upotrebl zadrll ,yo] obllk. Sudovl ZI moronlo od 10 130 dIA" morllu ne gom]em I donJem obodu bill oJael,,1 optlvenJem eellenom trakom deblline 3 10m i Ilrlnl 40 10m. Sudovl ZI meren]I, prema vellelnl zrna u egregatU, treba da imalu zapremlne 1,5,10 130 dm" I moraJu u pogledu dlmenzl]a dalspunl sledate uslove date u tabe. II.

dm""

10m

10m

10m

Vellelna nalv~lg zme u egregatu 10m

1 :I:O,DDS 5':1:0,025 10 :I:0,050 3D :I:0,150

88 175

164 208 252 312

I,D 3,0 4,0 5,5

8 16 31,5 63

Zapremina

Unutretnll preen Ik

~25 350

UnutretnJa vlllni

Nalman]a debiline lime

potrebne za nlegovo Zopremine suda za merenle odre(lule sa merenjem mase vode tamperatUre 20:1: 2 'c (V), doblla Ie deljenJem mase vade (M), Izrelene u kg, punjenle. Zaprem'na luda, u kubnlm declmetrlma masom 1 dm' vade ne 20,.C kolelznosll 000 g. 2.6

Tennometar do 50 'c.

2.8

Sulnlce 110 :I:5.C.

2.7

Lenllr !!ell!!nl, dullne 50 em.

. Ilzd8nje

SA V!ZNI

ZA VOD ZA STANDARoIZACro

236 3

UzlmanJe

uzoraka

Iz dobro Izme'lnog egregau "Itvrtanjem ..n)e, pr.ml 'Ibell u t. 2.4.

4 4.1

Odredivanje

zapreminske

II lzuzml uzorlk zlpremlnl ponbn8

mesa u rastresitom

Zl pun)I"" IUdl Zl me.

stanJu

Uzorlk II nl tlmperl1urf do 110:1: 6 °c oNlI do Itllnl m-I

olU'enlm uzorkom II nepunllud 21 mere.

n)l. Agrealt .. IIpI .. villne od Ii em Iznad lvlce audl. Trebe pultl dl.. IUdnl pon.., dl ne bl cIoJlo;, do 18111'I9ICIJI zml. Povrllnl Igregatl" potom porlYnl b8z nlblJIn)I, Sud II uzorkom II Izmerf nl .vlgil odblJIn)em mill IUdl nidi ml" uzorlullM,I.

4.2

Zapremlnlkl mill .eglu

u rlltr.lltom

UInJu dobl)1 ..II ObrIlCI: My, -

M, V'

qdl)e:

Mr V

- masl.uzorka,

-

z.emlne

sudl.

6

OdredlvanJe

6.1

Uzo,lk Ie osuIl nl hmpI..turf ad 110:1: 6 c: do Itllnl m~. SlId Zl meran)e punl .. do )edne treellnl vi. ° 11118 osuIenim agregltom I nlbIJI'1 26 uderlClllpkom Zl nlbl)In)e. Zitiln .. docIl prlbliino Ilh kolltlnl IQI'I\JItIII dll)e nlblJI 'a 26 udarlCl. tako dlllpka prodlra u auragat. Na)ad II IUd II merenll prapunl IQl'I\Jatom. nablla sa 26 udarac:el vllak 19I'I\Jaulklna 'Inprom.

6.2

zapremlnske

masa agragate

u zbljenom

stanJu

Sud ,a uzorkomHlzmeril

nidi mill

Zapremlnska m8l8agregau

u IblJlnom Itlnju doblJal1 II obraca:

Ibilinog

uzorlul

IMil.

M MVI ---!.V

gdeJI: M. - mill IgI'I\Jlh u Ibljenom ,tanJu. V -iapremlnllUdl,

8

Rezut tatllspl

tivanJI

ZI rezuluh II uzlma ,rednJa vrednost ,azult"a Iz dVI Ispltlv'"JI oq.. rullkl nl .me bltI ,,161 od B ". Ako Je rullkl va6I, vrII .. tm!a IspltlYll1Ja I uzlma II srednJI vrednostdva na)bltta relutuu. Zepramln,ka ml Izrdavlju u kg/m'. zaokNQlJane nl 10 kg/m'.

He-

mll

ll8publlOkllll sakrlllrljetai.kullUN 8ftSrb'lbr.4tHI/74-02od.t.ii 1i74.IIIpWlsa1-

Slveanl UYOd 1I11I'-"",u

- ---

III

,

237

DK 622.36 JUGOSLOVl!NSXJ STANDARD

Prirodnll drobljenl k8menlllllnIPti ISPITIVANJE POSTOJANOSTI PREMA MRAZU

SA OIAVUNON

NATRUUM~ULFATOM

JUS B.88.044

I

1982

PlUMEHON

Pr8v~nlk br. &0-5823/1 od 1982-04'()8;Slutbenl

ad 1982.()7.29

Natural snd Cfl/IhN stone "".te.

Ollllj .tandard

Predmet

1

j. natllO "y;z;jom

ltandsrds

r.t

HIISFRJ, br. 29/82.

for ff'fIU;ng r81lta""

JUS 8.88.044

Iz 1960. /IOdine.

ltIind8rda

Ovlm stlndsrdom se utvrdujl metodl ZI Ispltivlnjl postollnostl kemenog agrllllite pr.me d.lltvu mrlu upotrebom ZlSitenog rutvor. nltrijum-sulflt.. Ovam metodom Ispitulu se zrn. pr.tnikl Izned 2 mm.

Uzimanje

2

uJQraka

Uzorei se uzimeju ne n.tin utvrd.n u st.ndlrdu JUS 8.80.001.

3

Aparati

i pribor

Z. Isptlvlnjl postjlnoltl k.menog IIIIregateprtml mruu po ovol metodi upotrlblj.v.

-

-

.I.ktritn.

1U1n1c:8;

II II.dea pribor:

.

site prem. ItIndlfdu JUS L.J9.010 SI v.litinomotvarl: 1,0 mm, 2,0 mm,4,Omm,8,Omm, 16 mm, 22,4 mm, 31,5 mm, 45,0 mm i 63,Omm; villi' k.p.cit.tl 5 kg I osetljivostl 0,1 g; korpe od lleene mr.h Zl potlp.nl~ 1III'lIIIatlu rlltvor nltrllum-sulf.tl I za sulenll;

11,2 mm,

- Iud ZI rlltvor n.trllum-aulfltl tekvI v.litlne d. se u nlegl mot. lmestltl korpi II egreg.tom Iitog uzorkl; Iud morl Imltl poklopac;

- stekl.n. -

.pruvete (16 mm X 1&0mml.

R811118nli

I rastvorl

tlrmometlr;

4

Korllt. II sledeti rlllll.nsl I rlstvorl:

- rlzblltenl -

rlltvar

rlstvor hlorovodonltne klselln. (HCII +

blfllu~hloridl,(8.CI2110"',

u botlel

rlltvar Zl Ispitivlnl.: netrljum.sulflt

II rlmlrl

bezvodne

soli Ntrljum-sulf.te

(N.2SO.)

1) u botlelll

kep.IJI
II k.pallkom;

u vodi do z1l16lnll. NI lit.. vodl dodl se .oko 350 9 10H20).

III 7&0

g nltrllum'IUIfI~ek8hldrltl

(N.2SO.

temperlturu Ispitlvenll. RlltV.lnI. nltrijum-sulf.te II Izvodl u toploj vodi do 50° C I z.tlm ohledl "' Pri rutvlfenju u hledi10j vodl, r.stvar stojl pr8ko notl. Ked. II rlltvar Zlmutl t.stlc:8m1 Ispltlv.nag meterll.I., morl .. pripremiti nov rlstvor. N. dnu Iud. .. rlstvaroril morl uvek bltl nekollko krlstlll nerlStVorenog netrljum-sulf.te.

II izdanje

SAVEDII ZAVOD ZA STAI'IDAaDlZAaJU

I

238

6

Umrcl

za Ispitiv8nje

Uzorak mole bltl osnovna fr.ke!j., mec1",fr.kelj. III kompozit ovlh fr.keIJ.. Lllbor8torljlkl .. II uzork. I prlpr.me osnovn. fr.kelj. 101 kolleinam. d.tlm 101 t8b8U ,.

T.b.la 1 M... kg

Fr.keij. mm

Izned lIned lIned lIned

0,5 1 2 4 6

2.0 do 4,0 4,0 do 8,0 8,0 do 16.0 16,0 do 31,5 31,5 do 63,0

Ako IU Olnovn. fr.kelj. Iln.d B mm industrljski pod.ll.n. 101medufr.kell', umesto fr.kell' 16;0 mm, 16,0 do 31,5 mm I 31,5 do 63 mm pripr.me .. fr.kell. 101 kollelnam. d.tlm 101 tab.1I 2.

.

T.bel.2

I M... kg

Fr.keil. mm

0,8 1,2 1,8 2,4 2,5 3,5

8,0 do 11,2 lIned Izned Izned Izned lIned

6

Pripr.emanje

opitnih

8,0 do

frakcija

11,2 do 18,0 do 22,4 do 31,5 do 45,0 do

18,0 22,4 31;5 45,0 83.0.

ZI ispitivanje

Pot~.bna kollelne fr.kell' 0..11 H n. t.mper.turl od 110°C I ohledl do IObn. t.mper.tur.. ProHI'v" nl.m '11 pripreml ellta frekelj., npr. frekell' od.4 do 8 mm I HI. kroz lita 4 mm i 8 mm. Podm.rn. I nadmerne Irna.. odba~. Frikelj. na donjem litu H dobro opere vodom, oeedll owli do ltalne m... 101 lulnlel na 110°C.

7

Postup8k

7.1

Pr~

7.2

ispitivanj8

od~I:H

koUelne

ni trikeil'

H ltavl 101 korpu.

Dl:IanJ. opltne

frlkclje

Oi!den8:llzmer.ne 18h,

tako.d.

prlpremljone

taenost

V.ta

opltne

frakell'

pr.m.

t. 5 I 8 (ma..

koUeine grublh frakef).

frekel).

pre potapanl'

- mil. Oplt-

sme H IUvitl 101 vile manllh korpl.

101r..tVON

opltne

frakell.

pokrlv.

II drll

frakellu

slol.m

po1Dplln.)manJe

u rastvoru debt!lne

netrllum-lulf.ta 15 mm.

nelmanl'

18 hi n'lvlle

239 CI bl II lmanillo

laplrlvlnll

laprlOllo

IluOIJno zlVldlvlnll

Itrlnlm

mlterlJlml,

Iud II opltnlm

Irlkel)I'

ma morl II pokrltl. Frlkeljl 7.3

Sullnje

potoplJlne opitnlh

u rlmor

f.lkcljl

drll

II u proltoriJI

nl ternperlturi

od 200 :!:20e.

peall potlplnjl

POIII perlodl potepll'l)1 frlkel)1 IIlzvedllz rlstverl I oltlvlll dl II 00ld1 prlbilino 16 mlnutl, I zltlm II IIIVI)1 U Iulnlcu. Frlkel)1 selUll do IlIlne mise nltlmperlturi od 1100e 6 do 7 h. Stlpen lulen)1 adr... "ule II vegenj.m u Intervillmi od 2 do 4 h bez hllc:lenjl. Olulenl frlkel)1 II utim hledl do t.mperllur. IspitlvlnJI I pooove potlpeju u rlatvor nllrilum-lulflll, 7.4

Bro) elklull Jedln elklul obuhvltl pOllpen)., oo"'.nl' I lulen).. NllzmanlOno potlpenj. dok se, zlvllOO ad prlmenl, ne poltigne odgovlrljuel bro) eiklull.

7.6

I aulenl. ",Ii II IVI dotl.

Odnldivlnje ",bltke ml" POll. ze",letke pollednleg eikluSl korpe II Irlkeijlml .. IIIVI U vetu poludu kroz ko)u legeoo strull YOdl Zl Ispirlnle Zl. ",eme od 24 h. Vrerne Ilpirlnji mole se Ikrltitl Ilplrlnjem u toploj vodl do sooe. FrlkelJI je olloboc:lene od nltrilum-aulflte kad .. posl. odld..lnjl trlkei)a u d.stiliSlnoj vodl, u vremenu od 16 min (zlp,ernine veda dva puta Vlee ad upremlne Irlkel)e) ne mole doklutl p,llulnoll lultl'.. Sldrlel luilita u vodl doklzuj. II tlko 110 .. mill deo ved. stlvl U Itlklenu .pruVltu, dada pw klpi razrac:lanahlorovodonlOn. kiselinel rallver barl)um-hlorldl. Vodl u .pruvlti mo,a oltatl blatra. Posil prln)a, svake opitnl frlkel)a .. autl do stlln.'ml.. nl t.mperalurl od 110°C, hledl I pro..java na Iltlma II odr"'ivanjl gubitka mise dltl u tlbeli 3.

Tab.la 3 Opltne Irakeifa mm

Izned Izned Izned Izned Izned Izned izned

2,Odo 4,0 do 8,0 do 6,0 do 1'.2do 16,0 do 16,0 do 22,4 do

Sito za adr"'ivan)1 gubitkl ma.. mm

4,0 8,0 16,0 11,2 16,0 31,6 22.4 31 f>

1,0 2fJ 4,0

8,0

Izmerl .. mall frakel)1 pollt potlpanjl (m2) nl Iitu II odrl"lvlnJI gubltke ml... Rezllkl u mill frlkellt pr.1 polll potlp.njl predlllvill gubitl~ m2 t. ~I" '(m, R.zulllt .. dlJI u procentlml u odoolU nl mlSU IUV.IrakelJ. prl poteplnll 1m,),

-

7.6

IzrlOunlvlnje rezultetl Gublllk II od."'uj.

za !vlku opltnu f,akellu.

Gubltlkm...u%. -

rT}J .-m2

m.

gdl)l: m, - maSl opltne frlkelJ. pre pot.pln)I, m2 ,- mall opltne trlkel). posle'n-clkluSl pollpenJI.

'100

.!1

0 Izveltaj

8

Izveltlj

-

-

Ispltlvlnju IVlkog uzorkl morl dilldr!i Ilidetl: ° oznlku uzorkl, ozneku opltne trlkclJl, brol clkluu Inl, gubltlk me.. opitlll tr8kclje, u %, poIIbnl ZIpI!lnjl nl uzorku i nI opitno} trlkel}i kojl bi mogll uticlti nl tlenOlt odredivlnje.

Vezi II drugim IIlnderdime

JUS l.JII.OI0 - lebor~oriilkl

Ne-

lite. Nlzivne mere otvore

AopoobHe"'" IIkrewtjeteu kulturuSA-Ie br.413-81/74-02001 4.111874.'"pIeee.

IoIftlll;8_nl_u.-",

-.....

-

ne--

..241

DK 891.52:820.1

JUS B.B8.031

Kemeni e t OOREOIVANJE ZAPREMINSKE MASE . UPIJANJA VODE

JUGOSLOVENSKI STANDARD SA OIAVUNON

1911.

nlNENON

Pr8Vilnlk br/50~241/1

ad 1982'()&-O7

od 1982-03-3Y: Slutbenilist SFRJ, br. 24/82.

OetermiMr/on of perfic/e den.;ry end wer., eb~rion

CrurhtKI~te.

godlne I JUS 8.88.03' iz '962. O"e/ ,renderd /e n81teo _/zl/om ,r.nderd. JUS U.M8.02' Iz '969. godine I u IIcltKIu/e .. prtKIloz/m. ".nd.rd. MlI4un.rodn. orl/8niZ8ci/e Z' ,r.nd.rdlz8Cl/u 150/0156783 Iz '980. godlne.

1

Predmet

standarde

Ovlm stend8rdom se utvr4uje I18Cinodr84lunje upljenje vode. Sltll8 frekelje .e.te

2

Dtlfinicije

2.1

Zep,..,.lnlu

zepremlnlu

m-

litnih I krupnlh frekelle 8gregllte I

sedr!e zrne menle od 4 mm, e krupne frekelle zrne vea od 4 mm.

m... egregeta

- me..

zrne egre.te

I.. otvorenlm

I utvor.nlm

poreme)

jedlnlce

zepreml.

ne.

2.2

u'plj8nje va.- - kollClne vode kole prodlre u'otvorene pore egregete prl etmOlfe"kom prltllku.

3

Princip Uzorek egr8118teOIUlen do stelne me.. meri .. I odr84uje zepremill8 pom~u plknomlltre 111hldrostetlC. kev.. Ze odr84lvenJe zepremlne uzoreke litnlh 'rakel)e korlltl .. metode plknometrom, e ze krupne frekel)e metode hldroltetlCu vege.

4

Aplrlti i pribor

4.1

Oplt8 opreme

- ve. upecitete 5 kg 18 teCnottu merenje od 0,1 %, u potepenje uzoreu u vodu, - pOIude - pOIude ze IUlenje uzoreke, - lito 18 otvorlme od 2 mm, -

IUlnlce,

- krpe u lulenje povrtlne zrne krupnih frekelje, lteplC, - luklenl - Cele, kupeltl ulup od metele, preCnlke 4 em ne vrhu I 9 em prl dnu, viline 7 em, .. otvorenlm - doom, Inor

II ~d8nJe

toplog vezduhe

u lulenle

povrllne

Iltnlh Irekelje,

SAVEZNI ZAVOO ZA nANDNUJUAOJU

. I

vrham I

242 -

4.2

- lipk8 ZI nabijanja, ma.. 340:1: 15 g, krutnog pra..k8 praenika 25:1: 1 mm, - tarmomatar. Oprame za lapltivanje matodom hldrOltatJek8 yage

4.3

korpe od tleanl mrata .. dr'kom i oNorima od 2 mm, Iud za potapanje korpe u yodu, prlbor za Y"lanl" korpl ZI tal Yage.

Oprema za lapltlyanje metodom plknomltra

-

plknometer zapramina 50

yeta od zapraminl uzork8 CnaIliei JI data lama Jldnog od tlpova pikno"

matra).

4

~-

3

Na Ilielle: 1 doni! dao plkoomltra 2 naltavak 3 brulani dao 4 oznak8 k8l1braei/1

-

1

--

--....

Plknometer 6

Uzimenje

5.1

Iz dobro Izmllanog materijala eltvrtanllm .. pr!prami potrabna kollelna uzoraka.

6.2 6.3

Kod Ilpltivanla Iltnlh !rakelfa potrabno jl za pojldlnetno ilpltlyanje nalmanll 500 g malerijala. Za lapitlvanJa krupnlh !rakella pOlrobna kollelna za po/ldlnaeno IlpltlvanJI, Izra!ana u gramlnll; Izraeunaya.. tako da.. prlenik najyotlg zrna, Izra!on u mm, mooti II 100.

6

Pripreme

6.1

Pr/prema Iltnlh 'rakel" agregata

uzor.ka

uzorka

Potrobna kolleina uzorka olu.i II do IlIlna mas. prl I.mperaluri od 106:1: 5 °e. Zatim .. Ulorlk Illyi u pagodan Iud, prlllj. vodom IUlorak mora biti 5 em pod vodomjl oillvi da Itoli na lobnoj tlmperaturi u

,243 vodl najmanja 24 tasa. Vazdu!nl mahuritl Ie Istaruju malan/em ill trelenlem. Posle nalmanle 24 tasa od. dekantira Ie voda. Uzorak sa razlltra na ravnu povr!lnu i izlah blagol strull toplog vazduhe. Radl ravno. mernog sulanja mora sa tasto melatl. Postupak melanla traje Ive dok .. agregat ne prlbllfl stanlu luve povr!lne. To sa ltanje proverava metod om Ilobodnag ollpanja. Sitan egregat 58 slobodno naspe u kupasti kalup sa viline od 5 em od gornle povr!lne zarubllene kupe; povrllna kupe sa nablje sa 25 udara metalne IIpke I kalup vartlkalno podlgne. Ako uzorak )01 nl)e povrllnlklluv, kupa od Iitnog agregota 18drhee Ivol oblik I sulenje 58 mora nastavitl uz stalno melanie, a Ilpltlvanje kupom ponavliatl u testlm razmaelma Ive dok sa kupa polle uklanj~nja kalupa ne potne slegad. To pokazuie da je sltnl agregat postlgao povr!. !inskl suvo stanje. Ako se kupe Ilegne vet pri prvom Ilpltlvenlu, to znatl de je uzorak luvlla osulan. U tom Ilutalu uzorak sa navlafl, potpuno se Izma'" I ostavl da sto)1 u pokrlvenom ludu ill zatvorenol PVC.vretlel prlblifno 30 minuta. Sulanje I Ispltivanje kupom sa zatim ponove. 6.2

Prlprema krupnlh trakella egregata Potrebna kolitlna uzorka osuli Ie do stalne ma.. na temperaturl od 105 t 5°C. Uzorak sa odseje na do. nlem situ nazlvne trakelle kolu Ispltulemo, opere 18 vodom od preha I litnlh testlca, potopl u vodu I ostavl da stojl na sobnol temperaturl najmanle 24 tesa. Zet.im se uzorak Izvadl Iz vodl I osull povrllna zma. Vldljivi tilm vode sa povrlinl nne uklenla sa brisanjlm vile pute krpom. Viti komadl brllu .. po. jedinatno. Povrllna uzorka lull sa tako, da nl dO
7

Odredivanje

zapreminlke

7.1

MI~oda piknomltrom

7.1.1

OdreillvanJI

maID

18 Izvodl u proltorlji

stalnl

tlmperature

voda moraju

Imati tlmperaturu prostorijl.. vog piknometra (M I)' Zatim Ie piknometar Iz plknomatra

se odllj~. Izmeri Ie masa pagodne

I prespe u plknometar vazdulnih

odstupanjem

t 1°C.

kolltlne

vodom

Uzorak se dodele postepeno,

vlzdulnih

mehurica,

piknometar

zasitenog

povrllnski

t/

.

If,

M M,+,f.'-M, "'( -~.V . V"'(vode

gde ja: g/em), "'( - Zlpremlnska masa zrne agregata sa o!Vorenlm I ZI!Vorenlm porama, u M, masa suvag uzo,ka agregOta za poJedinatno Ilpltlvanle, u g. zapremina zrna agregata mise MI, u emJ. V

-

masa pnznog

SUyog piknometra,

U U,

g, M'l - ml.. piknometr. n.punlenog vOdom,u i.A, - masa plknometra sa uzorkom I vodom, u g, "'(vode - zapreminska masa vOde, u g/em3.

.

IUv.Qg uzorka

mela III trese, da bl II Ipretllo

Ie dopuni vodom do oznak.,

Z.preminska masa zrna izra~unav. Ie prIma obrascu: I,

MI

Uzorek,

pribor I

(M.,I

lId,hvanJa

mehurita na zrniml.

Posle odstranjivanja (M,).

7.1.2

sa vodom.

sa dozvoljlnlm

Odre"lvenjl sa Izvodl tako Ito .. prethodno izmer; ml.. suo napunl vodom do oznaka I Izmlri masa (M,). Polovlna voda

T8mperilUri proltorll- I tlmper.tur. vade I,mer..

termometrom.

obrile i izmeri mlsa

244 RIldN tllbela u belaJanja IlzratuNvanja razultllta Ispltlnnia datil ja u prilogu A. Zavllnolt zepramlnlka ma.. voda od tamperatura data ja u Iladatol tllbell.

Temperatura °c

-yvoda, g/an3

Tamperatura,

16 16 17 16 19 20

0,99912 0,99697 0,99602 0,99862 0,99843 0,99623

21 22 23 24 25 26

°c

-yvoda, g/cm3 . 0,99802 0,99720 0,99767 0,99732 0,99707 0,99681

Razultatl Ispltivanja Izrahvalu .. u kg/m3 zaokrugllanlm na 10 kg/m3 keo aradnjll vrlldnolt naJmanla dva peralalne

IspltlvanJa.

.

7.2

Metoda hid_leu M...

uzorke,

vazdulnl

vega

pripramlJanog

Izrnari .. I temperatura

7.2.1

prama t. 6.2, izmarl .. na vazOOhu IMp,l. Uzorak

mehurk!1 malanlam

III dizanjam

Ispultanjam

korpe u vodu I odradl

..mvl ma..

u korpu, uzorka

oditrane

u vodIIM.).

vode.

IzratunavanJa Zapraminlka

ma..

zrne izratunava

.. prama obrascu:

.

M

-y.V:

v

. 1M,

M.)

-y vode

gela ja: M. - ma.. Drugllimboll

vodoll) zalitanog objalnJanl1U

Tabela za belaJanja

8

Odredivanje

povrlinlkllUvog

uzorka,

u vodl, u g.

u t. 1.1.1 I 8.1.

IlzratunllVanja

razultata

IlpitlvanJa

data Ie u prilOVU 8.

upijanja vOOe

POila odradlvanJa upramlna uzorka, pomotu plknometre III hldroltatltka vega, oOidenl uzorek II rezal' tra u pogodan IUd, lUll u IUlnici do ItIIlne ma.. na tempereturi od 106 :!:6°C. Uzorak .. ohilldi I Izmarl me.. (M,).

8.1

Izra6unllVanja Upijllnja vode u procentima

ma..

izretunave

U.~

.. proma obralCu:

M -M

.

M

XI00

gela Ie: Mp, U

M,

-

me.. vodom zuitenog povriinlki IUvog uzorka, u g, m_,

- upljllnie voda, u"

- me.. uzorka Mp, olUlanog do Italna ma.., u g.

.245 Rezultetl .. deju kao srednje yrednost nejmenje dye perelelne Ispltiyenje ne Istom uzorku, Zlokrugljene ne 0,1 % me... Tebele ze beldenje I Izre~uneYenje rezultete dete IU u prilozlme A I B.

VOle 58 druglm ltenderdime JUS B.BO.ool

-

Prlrodni ZI potrebe

kemen.

Uzlmenje

gr8118YlnentYe

uzoreke

kemene,

prlrodnlh

I droblflnlh

kemlnlh

eVlgete

246

N

.!!. "u

e u..

N

E a. 0

0 .!!! lit -

:~ ~ eQ ~ i! .. & E .. I-

0; '8 :> t! ;! all & E . I-

.!!. 'u ~:! LL

8 cd £II cD III :J ., :t 1! .. 'aC e .. E fa. 1; . E 0 ~c: 'Q. E 0 1 E :! 8. ! If 8' c. E ~

-

IS

'S .~ 'i!.

...

Iii

c

::J ~II(J

E

eQ.

IS

. C

.g ! I 0« .t

~I

I

::E:il:i

~iiI

.

::E

-~\)Ii'

:

I:

::E" I I::E" ,~ >~ ::E

~-II

0

:J

-! r- ~::E"I> + ! ~I ;.

>

. r-

I i

,~ c

.. E

.,i

..

..

en

01

en

en

~#

:Ii E

1

N

i

.Ii ~:> a ic

>'

. '-

::E

iI

i~c

2.

..u

b

C .:./.

'5.

!..

8' :>

E 0 '8,.. ~B ::E

8' ~C N t! 0. :I .. ::E

N

E '"........

!~~I"

I

8.

'f~,.. Eo

8.

........

~::! :>

:I

r

1

::J

! .I

.

i

i

jE

~1

I

I

.-

"c:

C

I

.~

.

~"

I

"

..

.... .w:

I 't"il

~ ..»'co . '&: ::J E

I I

a

II

8

III

'8 '.. :> =1i

.

8' c:

'''

'c

c.

'8

bu "

.

Q. :> :=

;

8C C ..¥ ..¥ 'Q. 'a. :I ... E ... :I 0 ::E ::E 'tJ

E u c:

0 "C

2~:J

.!. ~8' '5. :J

C .a :J

s

:J

'0 .JII:

&' U ~~'8 '8 cN :> :> 81 ::J :! ~'c :X 0 .~ '5. ::E " :>l :J

..1

-=

:x to

:J C " 'E . is. r::!

C 'E . is. r::!

2

E

247

N ,~

'u .¥ f u.

~.. -.1i

-

Q

N

B CD III III

.1.

'II ~e

-

I,L.

!S .., ::J 'E.. "0C

. N

e .. 'S ... c E ~ .- 2~:> ::J .~

..¥ t

:!:!

I

.":c

~.

2 .H 0

.

..

~:e

.

~I ~.I. ;>Ii ~G. ..~ ''"~: f:' . .~.

!~

:;)

i'1> .

~~,..

>

rJ.:.'" .:;;::

:! '2

.J ~

G

8

.

E

.~

at

eft

101

.

en

III

E

.... E .......

~~""

Ii

""

6

.......

at

.~

:!

f

i' 8' c

::J

~.c :J

~

'0...

!:

i:>

. . . . !! c !!.

g: -

C

II

~E II .¥... c ~E ! Q. ..,., U

0-

....

.~

2 .= !i

.=

N 2:I ':J

' .a

If! >

8' ~':a

~c: "ii..c :>

Ii:

8' C . 8'C

'001 0

R

0 Q,

'U 'iN

N

j

E

E

III

~'g :> III

j

'c 'e

i

81

a

">

0

0

~co

0

2:w

~j::::l

::'Q. :I :I '0'

co .:JI.

"00

!i

s

~.¥ U > c: co

~.~ ).: 10

~co

.

"

:x

III

ct

N.,,-

.¥co

'0

""."""l\opubIltllog

~_nl-

.¥..(; .U

'g > c ~.~ '6, :;)

N

.

::::I

c ~'E u a.

. :~0 .. ~.'8 Q. :>

E ...

.

III E

.:

'f

f

a a

ii

'E

h

.. u ... ...

~r::J

kullVNSASrbIja1>.,41~~1174-02 011 111.14. ... plato. po... noplOfMl

u .._I...¥u

-

"-'oil

248

-.-

,

-_0."'4

JUGOS1.oVENSKI STANDARD

Ukupno stranA

~._...__.__._._---

KAMF.'NI AGREGAT Odredlvanje drob1jlvostl u cilindru

3

JUS 8.88.033 1993.

Of'j l'taDdani j. objIY1jl!ll1l .S11dbmo8 11,1:11SRJ", br. 72/'3, lI.lner.9l

- Deterttrl1llltinn

Illlllregllte

or CMUfhl/hfl Ity by cmnpraR.doD

In cyJ .lndar

PREDGOVOR Ovaj Ovaj 1

standard st6ndllrd

je uu
klJmene. i? 1959.

godine.

PRXDMIIT

Ovim 5tanc1srdom 50 utvr<1njll drobljenju (drobljivollt).

2

?II "'tlln
m"torln

orlrn,tlvnnjll

ntpornmltl

kamenog

IIgregsts

prems

VE7..\ SA DRUGIMSTANDARDTKA

Odredbe 5Landarda na kojll 511 ovnj "t.I1r,
-

JUS B.BO.00l:1984,Prirodni kamPn JUS B. B3.100: 1983, Kameni agr..gllt

faIt 3

5.1 5.2

5.3

u510vi

kamena

kameni

i kamenih

agregata

agregat

za beton

i as-

kamenog

agregate

prema

kva1tteta

11 IImislll

ovog

stancllJrc1n

.In mp.rn otpornosti

.

kemenog egreglltll JUS B;80.001.

?/I .(splt./vnn.!".

pn nvom

..tllnrlllrdu

u?imsju'se

prems

stan-

OPREMA HidrlJulicka

mogucnoscu

vim

lI?oraka

Frllkeionbllni

UZlMANJE UZOIWU.

Uzorei dardu

5

Osnovnt

U?!mllnjp.

DEFINICIJA

Drob1jivost drobljenju. 4

-

-

prirlJsta

Celicni dnom

i

presa 511 kojnm ~o?p 5" sile od ) tio 2 kNf'"

eilJndnr poklopeem.

(unl1traiin.ln

Vsga sa mogucnoscu

5.4. Laboratorijakasitl!

prlkll?

primenj'mll

~ptpr~r.pnjll

.

prpr.nik

rlo

10,0

dllt kg

i sa

1\ stAndnrauJUS

jP.

ns

8.83.100.

..----..--?AVon

.._0

?A STANnARDI?AClJU

h-

sliei

150 mm) sa

1.

tscnoscu od t 0,1 g.

~~~OO.rwJrMiv.nja ri:'nhljivn.ti

SAVF.7.Nf

od nlljmllnje

150 I11III,vtstna

eillnrlrll

m~rp.njn mns~

Deskrlptori: kamenl ~greqat. drobljivo.t.

Ilbdanjn

m..rn:

~emllt",k!

pn~t;r.; ,

400

kN 5

odvoji-

IUS

8.88.033:1993

5.5

Urpdaj

?oR s"iipr..:<>

5.6

LRboratorijskR

/1/(."glltll

249

.._..__..----

.

"II m"f,"

,,,,,,P"j" '"

nil IOS :I: SOC.

r.11

"robiliclI. ~I"rp. II mm

"

0

0

~

!

C/llnda,

I

~

/"

I

~.

!

:f 511kll

6

PRTPRKKA

1

y

U7.0RK~.

U:r.mEl IIEI 117.,,,:ak premll t. 4 1 O!lll!'! '..' ,p",!,p'Ilt.l1rl ohllldi na sobnl: tl!mperatllru. Od oVlllco rripTf'ml.lenl1lt frB~~ije ~rAm8 t8beli

1.

;:.11 ispitJ.vanje

.abeIII

I I

.Ie pdTp.mftl

potrebno

SOC do staine

lI?o1'ka

malle i

"I!I izdvoje

11"'1'f!!\I mm

1

N8:r.ivn8

O"",,"n!

117.0rlll<

l'7.C'I'IIk pol'l

e

C'lpt.....r...n.l"

frakcijll

donje 4/8

4

8/16

8

16/32

sej8njem

HnC'l R kit mlltpd.lllll1.

1'.1'"

..1111

V..1ir.lnn'"t."","

.

1/\

Frakcije agreglltll krnpnijo jll b; tab..l", 1. UkaJlko osnovnim frllkdjllmll.

2

10'i t

0" "A

11>/32 h.plI.HI"

I

,.ornj"

-

R

1

1/\

2

31.S

4

i ",Iro".. "I' ...",I"rrnk,:I.I",


frakcipromn

250

JU~

~_.-

7

8.88.033:1993

~.

--

POSTUPAK

Izmeri lie mllllll cUin<1rll IOn <1nf'm, II r.i Ifnrlnr 20 mm !IIpod gornje ivi~f\. Mnt..rf.i"l r.fllnrlrll h:meri se masa c!Undra 1111n?orknlll, "(;11 fnfinr recuje brzinom od I do 2 kN/R it,..

.", rlnnm nil""" lie lI?orllk do visin.. f?rllvnll lie i poklop! poklopcem. lOP. Rtnvf .f?medll ploce prese i opte-

o"t."r.."..n.!" oit 400 kN. 0<1 400 kN, "i I ;n<1l1r R.e rIIstereti. Uzorak so 'vadi iz cilindrll. pro .I" IIn nrIJt""'lIrll.1I1~..m ..:ltu promo tllbeli masa ostatka uzorka nil tom sitn. Kada se postign'"

optp.recenje

1 i izmor!

8 PRORACUN

Drobljivost

IIzorka

iZTIICIJnllVII

"",

po fnrmnl;:

n=

'"

- "'1 ",

gd.. D

,

100

je:

-

drobljivost,

II procentimn

mn

III - masa IIzorka II cilindrIJ pr.. npt 1111 maslI ostatka uzorka nil

-

Rezultat

,

""..n.!n,

oflRn"'"rn.l""p.m

se'dllje

1iJI1IRJIn\'1I . aisljMja

kilo IIrertnjll

vr"
..it"

11 jtrllmfmll, pn",l..

opterecenjll,

II gramima.

or! r!VII fllpftivnnja,

-

~.ap:I Say i lavr.! 7.1Rhllflardiucijl lInoqrad Ninict:am:va 7.:1hlt.lra Rpmll'itP. 5rbijp. br. 413-:1013/92od 24.07.1992. ne plata se pom na proaet 7.abronjP.Mprf'lll.°llJ"!Yanj..bvn vno!.n I18Mfavlllljll

3

UDK 691.52:620.1

J UH B.BH.03S

Kllmenl egregel

STANDARD

ODREDIVANJE

SA OBAVEZNOM

VLAZNOSTI

19111.

PIUMENOM Prevllnlk br. 50-19142/1

od 1984.12.21

Ovllj ,rendNd

od 1983,12.27;

Slutbeni

lI.t SFRJ. br. 49/84.

-

cnJlhlld 1If/I/reg1l11l MoiuufI conrenl

Nilturlllllnd

1

251

--"--

JUGOSLOVENSKJ

III nIIUIIO reviziom

mndlrdl

JUS 8.88.035

Iz 7962. godinl.

Predmet standard a Oylm lIanderdom .. utvrcSuJeneeln odrecSlyenJeyllfnoltl ke

2

Deflnlcljo

2.1

SUYegregel-

2.2

Vodozlli~

nog egrege",.

zrne egreget. kaJe AI ..dr!l yodu nl ne povrtlnl nl u poreme (sllke 11. povriln.kl

MlYegtlglt

- egrlglt

koll Ime otvorene pore nepunlene yodom lsuyu poyrllnu

zrAl (sllke 31.

2.3 2.4

Vlden egreget - egrlglt kojl Ime Yodom nepunJ""e otvor.ne pore, e povrllne zrne ObeYIJ."" Je slojem vade (sllke 41.

-

'Vezduhom o..l8n egreget ne Yodom (sllke 21.

egreget kojl Ime suvu povrtinu zrne e otvorene pore su dellml<'!noIspun/...

a ,';"

.,.°..",

:,: ::., °: .:

/.

«\.

.0"""

';'

POM

d ,'''',

: :",

'.::.:.,.

Slike 1

gVOdaU

~'M

Slika 3

II il~anj~__l

~ --Zmo

.;,.;,.,..',,~

:..

Slika 2

a .

.'

'. ':

;..' '..

."'. . ,; ',,: ,..': ';,

Povriinski sloj vade

Slika 4

SAVEZM ZAVOD:zA STANOAa[\\Z'\~_.l ,--

252 3

Odrediv8nj8

3.1

Prlncip

3.2

ApirlUI prlbor

vle1nosti

Vllfnost klmlnog Igrogltl odre"ujl .. IUlenJlm uzorkl do stllno ml...

ZI Ispltivlnje korlst; ..:

- grejnl ploC!l (no gls iii elektrienel

.

Zl sulenle, -- IUd Iopltica,

ill elektrienl sulnice,

- vlgI. 3.3

Konelnl

uzorkl

ZI I.pltivln)e

Konelnl uzorkl ZI pojedlnlfno ispltivlnje (u grlmlml' odre4uje .. teko !to .. vellelne nojveteg zrne frekelje, Izrefene u millmetrlme, pomnoll .. 200.

3.4

POstupek Posude ze SUlenje .. Izmerl, u posudl .. odmerl uzorek I zetlm osull do stelne me... Sufi .. ne grejnoj ploel uz .tllno melenje. Ako .. sull u elektrleooJ sulnlel, ne temperllturl od 105 t 6°C, melenle nlje potrebno, semo je Vreme sulenle dule. Osulonl uzorek .. ohledl no IObnUtempereturu Ilzmerl.

3,6

Izrei!unevenje rezul. Vlelnost uzorkl u procentlml ml" Izrleunlve..

u.

po pbrllCU:

IM.-M,) M,- Mp X 100

gde;e: U - villoost suvog uzorke u procentlrne me., MI me.. posude Ivlalnog uzorka, u gremlme,

M, Mp

-- me.. posudeIsuvoguzorke,u gremlme,

-

me.. posude, u gremlme.

Veze .. drug 1m stenderdime JUS B.BB.031

-

Kemenl .eget.

Odre4ivenje

zepremlnske

me.. zrne I upljen;e

vode

N. oanovu millj'nil Republltkog 18kr8t8rij... Z8kulturu SR Srbll. b,. 413-81/1~2 A..mpl Severn; zavod 18 n8nd8rdiz8C'iu

od 4.11 1974. M pllt..

- Beagr"

porn ne prOmel

.253

DK 891.&2:820.1 JUGOSLOVENSKI

Klmlnl

STANDARD SA

ODREOIVANJE METODOM

OBA VIlHON

JUS B.B8.036

1.Iait

KOLICINE MOKROO

SITNIH

CESTICA

SEJANJA

1981.

PRIMEHON Prevllnlk br. 60-6241/1

od 19B2'()B.()7

Crush.d ewre,.te.

Ovll/ stenderrlle

Predmet

1

nllteo

od 1982-03.30; Siulbenlllit SFRJ, br. 24/82.

Determinetion of fine pertlcle' with the wet ,'..,e enelysis

rtlVlzljom .tenderrle

JUS 8.88.036

/z '962.

(IOdine.

standarda

Ovlm stlndl,dom .. utV~ull postuplk Zl od'l"lvlnJI mm I 0,063 mm u I.ogatu metodom mokroo ")In)a.

ukupnl kollCln. Iltnlh C..tlCI m.nJlh od 0,09

Princlp

2

Uzo,ak olulln do Italnl ml.. mlrl .. Iltlvl)a u garnlturu Iita I H)I nIlUVO,I zatlm II oltlcl na Iitu IIplraJu vodom. Oltocl II lull do Itllnl m_, mer. IlzrlCunlvl)u kuinulltlvnl prolazl kroz Ilt~.

Aparati

3

I pribDr

Za Ilpitlven)1 potrebna)e Iledet. oprema: pOludl za sulln)e uzoraka,

- IOpltlce,

- sulnlca, voga kaplclteta

do 6 ka II tICnoltu.ni...en)1 od 0,01 ~,

-

- podloJcl za Ilta, poklopcem, I otvorlma IledeClh vellClna, u - Italek lito preCnika 250 mm; viline 100 mm, .. dnom ~ mm: 1,0;0,26;0,125;0,090;10,063

Priprema

4

uzorka

Uzorak za Ilpitlvan)e uzlma.. cetvrtan)em premauandardu JUS B.BO.001, Ma.. uzorka za po).dinacno Ilpitivln). IIvlll od v.llelnl n.)vltlg zrnl. Prlblllni kollclnl u .Imlml Izrleuna II teko, dl .. precnlk

na)vltla.zrna,Izrll.n u mm,mnoll.. 100. 5

. .. .'

Postupak Uzorak oaulln do Italne ma.., natemper.turl od 105:t 6°C, odval. IIllipl na"ltavlj.nu aarnlturu IIta post.vlJenu u poaudu. Na)pre II lI)e nauvo, I zatlm oltatak na poJedlnaCnlm Iltlm. Ispl,. vodom lVe dok kroz lit. ne poCne d. teC. limo Cista vod.. Suspenzlja n')lltnl)ih ClltlCl I vod. od Ilpl,.n). ..kupl)l)u II za adr."ivan). eestlce man)ih ad 0,1)63 mm m.todom areomltrl..n)a po st.nd.rdu JUS U.B1.01SIIi po And'e8Senov~'~.et?ctl,

Ikcllllje

I

po Itandardu JUS B.8S.086.

SAVUNI ZAVODZA STANDAIUIUM1JU

I

254 KldlllVodl ocedi, IltllI

Itlvljllu III podlol8k

:150C. Olleel ne poJ.dlnlm Iltlmlll

- 6

Rezultlt

vdu IlzrlCunllu

IlUll do Itllne mill

u lulnlel nl temperlturl od 105:1

kumulltlvnl prollzl kroz poledlnlCnl Ihe.

IspltlvinJI

R.zultltlll d'iu keo arednll vrednolt nlJmlnJe dvelu plrllelno IzvO'lenlh Ilpltlvlnll III Inom uzorku. Radnl tlbela Zl beltfenJe IlzraCunavanl' rezultatl dltl j. u prllogu. Nipomelll: Sho otvorl 1,0 mm Ilutl kao lito ZI rllteretlv.nJe. U rldu IIlltnlm frakellaml potrebna Je oblCno kompletna garnlturllltl,l kod krupnlh frlkeljl -veIlCln. zrna preko 4 mm, dovollno I. upotrebiti IltllI

otvorlma vellClne 1,0 mm; 0,09 mm I 0,063 mm.

V.Z.II druglm n.nderdlme JUS B.BO.001 - Prlrodnl kemen. Uzlmlnle uzorlke kemml, prlrodnlh I drobiJenlh klmenlh Igregate ZI potrebe grad.vlnlrstvl JUS B.BB.OB6- Kalellum.kerbonltlll punili. Prlrodnl keleIJum.kerbonlt. Odredlvanl' grlnulometrlJ. Ikog IllteVI po Andre811novoJ m.todl JUS U.B1.01B - GeomehenlCklllphlvlnJa. Odredlvlnle grlnulometrlllkog"Mltavl

.255

~0 c:

0

,5 N

I

:;>:J ii

~~II

'a ! eA..

oS E

j

E

.

0

.., '"E

'8

'c

'f II

'i!

.c: .E

'[

'i o(,J

.;.c .. ..0

. i!E ,~

~N

~ :;)~j

+

~N +

N

N

+

-

,

+

-

I

-

I

.

C)

9

ii: D.

cd

~CIO CD cD en :;)

N

N

-,::I

1!

j

.

~S

..

E :~ ..c

e

i.~ -

E '.,

'GI

'~

0=

'c-

T

8' E

~

..

,W

=..

8U .I:.

.c

:~

!2 15 ~

. 'c

i(3 N.

0""""

E ... .!!!. 'u

E

E E

E E

0

0

IQ

-E

E E

E E

~g 8 0 0

E E

E E

-

~..

q

o'

..

.!!' ~c

..

'eo

.. 'Ii

I!0.

:~~~..

'c.. .~ 12 0

.I:.

'8

::I 8' N

.!!. c..

'8

~a I

E E

~E E § g

0

.I:. 's

!

0

.

.I! 0 E

IE

2

...

u.

C'II

E 8

i

S

million;. R-'>IH!kOllMkrot.rijot... $

kultUN SR Srblj. 11"_nll_"

~~:§ 12

0N

'8

,t

ea

C

j

j

2

.!!. c «8

'iltU

£

~iii

1

'f

.

~:J

s

iii

II

'il tU

br, 41:J.~1/74-02 0<14,111974. no ploto M por.. no promot "nzoc:iju

-

Beogrod

256

Uk!'pno JUGOSLOVl!NSICI

JUS 8.88.038

Prlrodnll drobllttnl kamenl tl ODREOIVANJE SADRtAJA GRUDVI GLiNE

STANDARD SA OBAVEZNOM

Itrlnt

'''2

PlUMl!NOM od 1882.(),7-211

Pravllnlk

br. &0-&823/1

od 188Z.04-C)8;SIuI"nl

UItSFRJ.

br. 211/82.

r.,ltIf/ of ""tural and erulh8d rock .",,.,.,a

OIl8/.,andard la "".t8O IW/zljom .,.nd8rda JUS B.BB.038/z '962. f/Odl"". Predmet

ltIInd8rde

Ovlm Itandlrdom II utvr(luje poltupek za odrldlvanje IIdrhje grudvl glint u prlrodnlm I drobljenlm klmenlm Igr...atlma.

Opr8l11l Z8 Ispitinnje

2

Za ovo Iapltlvanje slulilledeta

-

-

VIgI kapaciteta

6,0

0,1

g;

posude takve vellc~lnt I obllka da omogutavaju

- lita velltlnt otvora JUS l.J8.010; -

oprema:

kg. OlltljiVOltl

rezutlranJe

uzorka

po dnu u tankom

Iloju;

1,00 mm, 2,00 mm, 4,00 mm, 8,0 mm, 18,0 mm I 31,S mm prema ltandardu

lulnlca;

- lupe; - porculanlkl tarlonlk; - pinceta. 3

Uzimanje

3.1

Uzorek je osnovna trakeija. mldutrakeija i melavlna za ltabillzac:lju.

3.2

Da bI II Ipretllo razbljanje grudvl glint, uzorci II uzimaju pelljlvo tetvrtanjem Iz dobro Izmelanog materljele.

3.3

Uzorcl II pre Ispltlvanja moraju osulitl na tlmperaturl od 11oOc :t SoC.

3.4

i pripr8l11l uzoraka

Kolltlna Ivake trakel,. mora .. prlpremlti za dva odrldlvenJe, Me.. uzorke Iveke trekelJe mora bltl pr. Ilede60J ta"lI.

~

Frakeija mm

Izned Izned Izned Izned

IIlzdanje

1.00 do 4.00 do 8,0 do 16,0 do 31,5

Kollelna uzorka za jedno odredivanje 9 4,00 8,00 16,0 31,5

100 1000 2000 3000 6000

SAV1!2M ZAVOD ZA STANDARDIZACUU

2

257

Strano 2 JUS B.B8.038

4

Ispitivanja

ukupne

koli~ine grudvi gline

Prema t. 3.4 Izmerl II masa prpnmllane frakel]e 1m) rezutre II u ledoom Iiolu po dnu sude I IlIIita u pogledu sedrtlja grudvi gline. Ukollko povrline dna luda ne omoglJljava raultlranja ealokupna kollelne uzorka u ]ednom Ilo)u. razastlran)a celokupna kolleina uzorka la mora Izvrlltl u vile rezastlran)a manJlh kolleina kola omogutuju potpuno vlzuelno Olmatranje. Sadrfa] grudvi gline utvrc:lu]esa vlzuelno, koristati. po potrebi. lupu.

Po izdvajanjugrudvlglineutvrdu)eII masazlOstalogdala frakel]eIm,l. 6

Izra~un8v8"je

rezultata

Procenat sadrfa)a grudvl gllna u po)edlnlm frakellama Izraeuna..

II

II

taenoteu od 0.1 % prema llede-

~m obrascu:

m-m.

L"'. - m

'100

gde Ie: - sedrtl] grudvl gline. u "'. man frakcij., u g, mI masa trakeile polle Izdva]anJa grudvl gline. u g. Procenat ledrfa)a grudvl gline u ukupnom uzorku Izraeunava II prama zaltupljanoltl po)edlnlh hakelja u ukupnom uzorku. L

m

-

Veza sa druglm ltandardlma JUS L.J9.010

He 0--

-

Laboratorijska sita. Nazivna mere otvora

mlljenla Rapubllekog oakratarljata ZI kultUN SR Srblje br. 413-81/74-02

it_pa _nl

.-

od 4.111874. na pI_.

laatandardlzaciju - ~ad

PO"" no pro.....

258 -

Ukupno

-.

JUGOSLOVENSICI

Klmenl Igrlglt PRIBLI!NO OOREDIVANJE ZAOADENOSTI OROANSKIM MATERIJAMA KoIorlmetrlJlkI metodl

STANDARD SA OBAVUNOM

JUS 8.88.039 1982.

PRIMENOM

Prlvllnlk lit. 50-5241/1

ocI1982-GS.o7

Crushed 8l/flTeptll.

OVIIJ$tllndllrd nll$llIo JII rniz/Jom

1

Predmet

of orf/llnic impuritill$.

$tllndllrdll JUS 8.88.039/z

SFRJ, br. 24/82.

Colorimlltric

mllthod

1959.l/od/nll.

standsrda

OYlm ltondlrdom Ie utVrdule poltuplk 1.1

od 1982.03-30; Slufbenllllt

Olltllrminlltion

stranl 2

ze prlbilino odredlyenle prllultYI IkodlllYlh orgllnlklh Illtollk8

klmlnom egrl.9ltu yellelnezrnl do 8 mm, rldl ocene dl II)1potrebno dll). Ilpltlvln). pro dlvlnjl 0-

dobren)1 ze upotrebu.

2

Uitimanje uzorka Uzorlk II uzlml ne nleln odreden 1.1Itlndlrdu

JUS B.BO.001. Uzorlk ne trebe lutltl pre IspltlYlnJI.

t ita uporedenjej

3

Pripramanje

3.1

Rutyor ltond.rdne bo;e Zl uporedenJe se sprlYljl nl toj naeln Ita II kollelnl ad 97,5 em! restVore 30 g/I natrlJum.hidrqkslda (NeOHVJ doda 2,5 em! rutvora 20 gli tanlnske klsellne. R.ltVor taninlke klllilne

rastvora

standardnaboje

dobll' se. klda II 10. em3 alkohola (96%11 2 9 tonlnlka kililina u prlhu dodaju n. 90 em! yode. Oya maloylna lipl II 1.1bezbojnu bocu od 350 em! zlpremlne, zleepl Ie I dobro promuekl. Grlle boee I ltoklenl zepuloe trebe dobra obrlsetlI Ilko podmezetl do II ne bl lIeplli. Zetim se boee ostlyl 23 else da ItQll. Pro",uekl se dobra, ostoYi101Jedan eas dl Itolll neposredno polle toga upotrebi za upor"'enle. S obzlrom na to da bol' OyograstVor. nile postollna, on II more prlprlmltl Zlsvaku lerlJu IspltlYlnjl.

3.2

R"tvor stllne stendlrdne bole za \lpor"'"nl" mob II dobltl reltvlrenJem 9 9 hemlllki elatog flrl.hlo. rid. (FICI,6H,OJ 11 9 homlJlkl elstog kobelt.hlorlde (CoCl,6H,OI 1.1100 em! yode kolol je pre togo dodeto 1:3hloroyodonleno klsellnl (HCtJ. Aka Ie ovel reltvor hormltlekl zetVoron 1.1stlklenoj boel, bo)a mu mofe ostetl nepro",ln"", neogrenJelno du90.

4

Postupak Blzbo)na ltoklena boca od 350 em!, InlbdeYon. brulenlm Itaklenlm zapuloeem (magu II upotrobiti I gumonl zopulaei ill perafinisenl zapulaei od pluteJ sa dye podeonl crte nl grlieu na 130 1200 em!, puni .. do podeono erte: 130 em! uzorkom Igreglltl koilio Ilpltu)l.

-

1I Ako..

h,mll.kl elt! notrlJum./1ldroktld n, mof' nlblvltl, mob..

upotrebltl oblen, (I,govlekl'

'01.

IIlzdonJe

I

SA VEZM.ZAVOD

ZA STANDAIUJIZAaRJ

I

klm,nl

JOdo lbo.

259

Str.no 2 JUS 8.88.039

Rastvor 30 gll n8lrilum.hldroklldl (NaOHI u yodl dodlll 18 IVI dok zaprlmlnl Igrlgall I tlenonl po. III mutklnJI nl IZI\osl200 cm3. 80ca Sl zaeepl I dobro promutka (oko 1 mlnutll ostayl dl stoll 24 elsa u umrleenoJ prostorljl. Grllt bace I staklenl zipulae treba dobro obrlsatllilko podmazatl dl se nl bl slepili. Posle IIljlnll 24 eaSI bojl biltrl teenoltl Iznld Igregatl uporellull 18 18 rlnvorom Itlndlrdnl bol. u uporellenll sprlYlllnom preml t. 3. Ako Ie boJI rlltvorl tamnlJI ad rlltvorl stilldlrdni boll za upore. lIenje, smetrl II dl upotrebillyost IQreQlII zbog zagallenoltl orglnlklm mlterlJlml lumnllYI. Pogod. 'I nOlt egregetl U Iprayljlnl' mllt.rl I betonl mora 18 tldl pre upotr.be IIpltltl po It.ndardu JUS 8.88.040.

V.U sa druglm lIanderdlme JUS 8.80.001 - Prlrodnl kam.n. Uzlmenje uzoraka kamene, prlrodnlh I drobljenlh kemenlh Igr.gate Zl potrebe gralleylnlrstvl . JUS 8.88.040 - Prlrodnl I droblJ.nl klmenl Igrlgat. IlptllYlnl' Igreglll zigallinog organsklm miterlll' m.

N. 0-

milljonj.Ropubllekog IIk'lterlj.t... kulturuSR

5
S;tampa S8Yeznl U¥Od 18 1t8ndardlleclju

od 4.111974.

- 88C)9r8d

n. piKe

II po,..

no pro';"lt

260

Ukupno strana 2 JVGOSLOVENSKf

Kamenl agragat .. beton I malter

STANDARD

ISPITIVANJE

SA 08AVElNOM

AGREGATA

ORGANSKIM

JUS B.B8.040

ZAGADENOG

MATERIJAMA

1981.

PRIMENOM Pravilnik br. 50-5241/1

od 1982.08.07

od 1982.03.30;Slulbenllist

SFRJ, br. 24/82.

I Crushed

aggregata

ior concrata

and mortar.

of

Examination

IIggragata

with

organic

Impuritias

.: Ovaj standard ja nastao ravizijom

1

Predmet

JUS 8.88.040

iz 1950. godina.

standarda

Ovlm sllndardom kolorlmatrllskom radl ocena

2

standarda

II utvrduJa postupak matodom

njagova

pogodnosti

Ispltlvanja

kamanog agragata vell/!Ine zrna do 8 mm 18 kojl je

po standardu JUS B.BB.039

za sprevljanja

maltara

utvrdano da ja zagadan organsklm materlJama, a

I batona.

Princip Savojna I prltlsna /!vntota epruveta Izredanlh od maltera Ispitlvanog agregata uporeduju II sa savojnom I prltlsnom /!vrstotom epruvata uredanlh od IIt?g prathodno I.prenog agregata.

3

Priprema

3.1

Agregat Za Izradu epruveta za uporedenje dobija Sa na taj na/!In Ito II jedan deo agregata kojl II Ispituje

agregata

za uporedenje

Isplra rastvorom 30 g/I natrijum-hidroksida

3.2

Ispranlagragat dovaljno

prover I II kolorlmatrljskom

ako se prlllkom

od rastvore

standerdne

proveravanja

(NaOH), a zatim dobro Ispera vodom. matodom

u pogladu

u boel za Ispltlvanja

bola za uporedan~.

U protlvnom

zagadenostl. Smetre II da la Isplranja

(JUS B.B8.039) doblja bo)a te/!nostl svetllja

Ilplrenja

18 naltavl)a

Ive dok

la ne Ispunl

taj u..

lav.

4

Postupak

4.1 4.1.1

Malter za Izradu apruveta Materijal

za malter 1 odnosl melanja moraju u svakom pogledu biti Ito pribli!nijl onim u redovnoj upo.

trebl.

4.1.2

U laboratorljl II agregat pre upotrebe more ru/!no III u pogodnoj melallel potpuno Izmelatl nasuvo. da 18 postlgna Ito vata jednolikost. Prillkom spravljanla maltere svl saStavnl delovl (agregat, cement, vodel moraju da

4.1.3

Imaju temperaturu

od 20 t

2°C.

Melanje maltere vrll se ru/!no III u maloj melollel tako da IIlzbegna gubltak vode. Cemant I egregat pret. hodno II melo)u nasuva dok II ne post;gna jadnollka boja. Potom II dodaje voda I melonje ne sme da trale manja od 2 mlnuta.

4.2

Kalupl Za Izredu epruvata upotrebljavaju se prizmatl/!nl kalupl dimenzija 16 em X 4 em X 4 em, prema stan-

dardu JUS B.ca.022.

".1 izdanja

SAVElNI ZAVODZASTANOAIWIZAaJU

SIren.

261

2 JUS 8.88.040

4.3

Izredl epruvell ZI sVlko Ispillvlnje morl se Izredld nllmlnJe po Jednl serlJI od 3 epruvete od mllterl Ispillvenog egr.. gatl I Jednl seriJI od 3 Ipruvete od egregltl pr!premljenog preml t. 3. Nlein aprevl)lnJI mllterl marl bltllstl za obe serlj..

4.4

lapilivanle epruvell Ispltlvenle epruvet. prlt!skom vrllse prame stadnerdu JUS B.C8.022. Epruvete se Ispltuju posl. 7 I posle 28 dene od dena Izrede.

6

Ocona upotrablJlvolt1

agr8gata

Ako IIvolne I prltlsne evntoee epruvete Izre"enlh od neoprenog egregete nlsu mlnje od 85 evrstol!a epruvete Izre"enih od egregete prlpremllenog preme t. 3, Ondl 18 !spltlvlnl egreget mole upotrebltl ZI " Izrldu betone I meltere.

Vezl 18druglm stenderdlme JUS B.B8.039

-

Prlrodnl I drobljenl kemenl egreget. Prlblilno odre"lvlnje zege"enostl orgensklm mete. rljeme. Kolorlmetrllske metoda

JUS B.C8.022 - Cement. !spltlvenJe evntol!a ceme'"te

N. otnOYVmltljenl. Republitkoo ..1cr.t8rlj.1818 kulturu SR SrtJijebr. 413-81/74-02 J..mPII S8¥elnl ,wod n nand8rdlucllu

-

oct 4.11 1874. n. plKI..

B8ogr8CI

po,., na prom"

262

Ukupno streno 5 JUGOSLOVENSKI

Komenl egrltlet

STANDARD

HEMIJSKO ISPITIVANJE AGREGATA

SA OIAVEZNOM

JUS 8.138.042

ZA

BETON I MALTERE

1984.

PIUMEIIOM

Prlvllnlk br.IiO-18142/1

ad 1884.12.21

Notu,%nd

crushed Igg,eglt..

Ovllj stlllldord nlSteo 'e

1

od 1883'12.27;Slulbenllllt

Chemic%ne/ysis

of oggrrlf/ltes fo,

rev/zijom stondordo JUS 8.88.042/z

'96'.

SFRJ. br. 48/84.

coneretlts Ind morto,.

godine.

Predmet standarda Ovlm stlndardom egragltu

II utvrc:luju metode ze odrec:llvenje ledrfejlltltnlh

Slseojlkl

hlorldl.

lulfltl

IlUlfJdl u

Zl beton I mlltlr.

Optte odredbe

2 2.1 2.2

Kod hlorldl.

IUllltl

tit pozltlvan.

Izvrle II I kVlntltltlvne

rlstvorqivlh

Ukupnl sedrfej IUmporl

u Igrltlltu

u vodJ IlUlfJdl.

prethodno

II Izvrli kventltltlvnl

odrec:luje II limo

PrilUltvo organskih humusnih mltlrljl Ispltuje II preme nlndlrdu JUS B.B8.039.

2.4

Ukupna kollelnl

3

Priprema uzorka

mlterljl

Ako je rnul.

kVlntlutlvno.

2.3

orglnsklh

enellze.

Inlllze.

odrec:luje II preme Itlndardu

JUS U.B1.024.

Uutl uzorlk II eetvrtenjem smlnjl nl mlSu od lednog kg , dobljenl uzorek II u sulnici osuSInl temperlturlod 105 :I:S'C. Zml uzorkl II drobe uko dlle mlkslm.ln. velieIn. zrn. 2 mm. Kolleln. zdroblle. nag uzork. eetvrUnjem II smlnjl nl prlblilno 200 g.. Zltlm II smonjuJe I proseje kroz litO 0.09 mm.

4

Pribor za ispitivanja

4.1

Zo kVllltltlvnu

-

-

posudo

onellzu:

ZI IUlonje

uzorkl.

mllo lopetici.

- liborotorljski droblll" IIImetllnllYln n tuekom. - 10borltorljskl mlln. - lito otvor. 2 mm. - eole zlpremlne 250 mi. - menzuro zlpremlne 100 mi. - stokleno eprwete zepremlne 160 mm X 16 mm, elektronsko

IUlRlcl.

litO Olvoro 0.09 mm.

elektrlCnl

grejollco.

liboritorilsko eksJk8tor.

Vegl.

SllnO Itoklo.

II Izdlnje

I

SA VEZNJ ZA VOD ZA ST ANDARDIZACU\1

I

Sir

263

2 JUS 8.88.0042

-

'..ak, kapallce

-

- ltaklenl"ltaplel. - porculanlk.lonClel, - flltrlr-paplr. 4.2

Za kyantltatlvnu

anallzu:

Ollft, prlbora nevld8nog u t. 4.1 upotrobl/..I .. I:

-

preclzna analltlCu y.,

pc do I000"C, - IaboratorlJskl poIeano kupltllo, - yodono kupatllo, gorlonlk, - gasnl trl ROllI, - ltalak.. - trlkot od Iamota, - flltrlr-paplr ..odnjllustlne (bola trlka'. klettl

ZI IonCteo,

- flltrlr-paplr nely. gustlne'(pl..1 triU/, - lakmus-paplr (lndlkltor/. - IonCh!1od plltlne .. poklopclm,

- Cole IIpremlne 400 ml, - konusnl boce po ErlonmlJlru zapremlne 250 ml, - bocl Itrcaijkl, - I';'o'k ZI kvantltatlvnu anallzu, . - blrltl. ladlco II mlrln/I,

- pipota.

6

Reagens! i rastvorl Za odr"'lvanJI ladriaJI hlorlda, Iulflta Ilulfida po. ovlm motodaml upotribi/ovi/u .. Ilodoeo hemlklllJI Clltoee ,,pro aniIVII" I dlltilisani Vodl.

&.1

Za iCvolltatlv!manollzu:

&.1.1

Standardnl

&.1.2

BarlJum-hlorld-dlhldrlt (BIC', 2 H,O/10"

rastvor ..Ibro-nltrata

elAINO,'

.

. ,0.1mol/I. (m/ml rlltvor: rlstvorl.

10 I borQum-hlorld-dlhldrltl u

90 I vodo I rastvor prcimlla. &.1.3

HlorovodonlCnl kl..llnl (HCII, zapremlnlke ma. prlblltno 1,11111/ml,oko 38 .%-tnl(m/ml rlstvor.

&.1.4

HlorovodnlCna klsollnl, rastvor 1+1: u /Idnu zapremlnu vodo poll/lvo II dodl, uz mllan)I, 1 zapromlnl hloroYodonlCne kl~lIne zapremlnlko ma.. 1,191/ml (t. 4.1.3'.

&.1.&,

Olovo (Ill-acotat Pb(CH,COO/,.

&.1.8

DIstlll..n.

&.2

ZI kv.ntltatlvnu an.llzu: Ollm rl.nl..

voda.

pod

~

5.1 potrlbnlsu /01:

&.2.1

Kllijum-dlhromat (K,Cr,07/'

5.2.2

Kalljum~lhromat, 10 ".tnl (m/ml rastvor: rastvorl solO I kalijum-dlhromatl u 90 IIVodl I rastvor promole. '

5.2.3

Srebro-nltrat AINO,.

&.2.4

BlrQum-hlorld-dlhldrlt (BICI, . 2 H,O/.

264

JUS 0.08.04791,

5.2.5

Natrllum-karbonat

5.2.6

Kllllum-hiont

5.2.7

HlorovodonU!na klsellnl, rastvor 1+20: u dvedeset zapremlna vode p8flllvo se dodl, uz melanll, jednl zepreminl hlorovodonlene klsellne zapremlnskl mase prlbillno 1,19 g/mllt. 5.1.31.

5.2.6

Borne vodl, zaslo!enrlstvor broml (Brl u Vodl (oko 1 ml broml u 100 ml vodel.

6

Kvolitativna

bezvodnl. (KCIOJ)'

analiza

U e.u se Izmerl 5 9 usltnjenog uzorka, doda se 100 ml vode, pokrlle satnlm staklom I kuva jedan SIt. Topaorestvor II profl/trlre kroz flltrlr-paplr nllveo!e gustine u edu I pustl dl.. ohledl. 6.1

Hlorlellr_orljlvl

u vodl

U epruvetu .. prellje 3 do 4 mt fIItrlta I dodl nekollko klpl rlstvorl srebro-nltntl It. 5.1.11. Po)evi nilmlnle kollelne zlmu~enla III tllogl srebro-hromlta doklz Ie prlaustvl hlorldl. Rezultlt Ie negltlvln Iko filtrlt po dodatku rlstvorl srebro-nltratl (t. 5.1.11 ostane blstlr. Z.mu~enle II posmltrl nl podlozl erne boll.

6.2

Sulfltl rlstvorlllYl u vodl U epruvetu se prell)e 3 do 4 ml tIItrltl, dodl se kep rutvorl hlorovodonlene klllllneit. 5.1.411 nekollko kepi rastvorl blrljum-hlorld-
6.3

Re~ult8t Inlllze jl negltlvln Iko flltrat po dodltku rastvorl blrllul1'l-hlorld-
Sulfldl U poreulanskl lonei~ iii malu ealu stavl se 2 9 usitn;enog uzorka I prellje koncentrlsanom hlorovodonlenom klsellnom, (t. 5.1.3). Nastanak sumpor-Vodonlkl se utvrdule IIIkada II filtrlr-Plplr nltopl;en riS' tvorom olovo (III-icetata (t. 5.1.51 drlllznad sudl' obo/l crveno IIIkedl II osetl neprll"tan mlrls na pokvarenllall. Prlsustvo sumpor-vodonlka Ie znlk dl uzorlk sedrllsulflde.

7

Kvantitativna

analiza

7.1

Ralelnjavlnjl uz~rka

7.1.1

Sestolcl

restvorlflvl

u v0 d I

Zllednu anallzu (hlorlda ill sulfau rastvorlflvlh uvodillzmerl se u e.u 5g uzorkasl tleno~u od 0,0001 g, dodl 100 ml destilisane vode I kuvi u pokrivenol ealiledan sat. Rastvor se filtrfra kroz filtrlr-paplr srednle gustine. Ostatak u eali I na filtru Isperl se vru~om Vodom.

7.1.2 7.1.2.1 7.1.2.1.1 7.1.2.1.2

7.1.2.2

Sestolcl

koll

nlsu

rastvorllivl

u vodl

Uzorei karbonata ZI Inalizu ukupne kolieine sulfata Izmerl 58 u ealu 1 g uzorkl sa tlenol~u od 0,0001 9 I ovldi vodom. Dodl se 25 ml hlorovodoniene klsellne (t. 5.1.3) I uparl nl pelelnom kupltilu do suva. Kid se ohladl, ovldl 51 hlorovodonlenom klsellnom (t. 5.1.31 I ponovo uplrl do SUVI.Zltlm se suvl o.tlt.k .ull Jedln SIt u sulnlel nl temperlturl od 130°C. Po.le sulen;1 ostltlk se ohlldl, dodl 5 ml hlorovodonlene kllOli. ne It. 5.1.3) 1100 ml vru~e vode. Flltrlrl se kroz flltrlr-Plplr srednll gustine. DVI putl se I.pere vru~im rlstvorom hlorovodoniene kiseline It. 5.2.11 I zatim ;01 vru~om vodom. Uzorel .lIikata ZI poledlnlenu Inlllzu uzorakl slilkata III onlh ko;1 nlau sl..lm rastvorlllvi u hlorovodonlenoj klsellnl, izmerl 58 u lonei~ od platina 1 g uzorka sa taeno~u od 0,0001 g. Do polovinl lonei~a doda 58 bezvodnl

3

265

Siron. 4 JUS 8.88.042

natrljum.karbonlt (t. 5.2.51. Sldr!aJ 18 brl!ljlvo promdl I prekrlle 101Itdnom kellkom nltrllum.klrbo. nltl. Lonele .. pokrlle poklopeem I zagrevl punlm plamenom gorlonlkl. U poeetku grele .. II Itrlna, dl bl .. mill Iitoplll, I zltlm 101 prlbll!no 30 mln odozdo. Lonele .. ohladl I zatlm .. II poklopcem prine.. u ellu zapremlne 400 ml, koJe ledr!lloo ml vode. POlle rlmlrlnJllonele I poklopac.. In Ide Iz rlltv9rll dobro Isperu vodom. Delje .. radl po pOslupku opilinom u t. 7.1.2.1.2.

7.2

Odre/llvlnll

7.2.1

Odre(llvlnje>

IIdr!111

hlorldl

FlltrltU prlpremllenom po postupku oplslnom U t. 7.1.1, Ilkupllenom u konusnol bacl po Erltnmlleru (Erlenmayerl, doda 18 1 ml rutvorl kilijum-dihromita (t. 5.2.21 I tltrllt Itlndlrdnlm rlstvorom .eb-

ro-oltrltl (t. 5.1.11do prellzl !utt bojt u tlmnllu nilinsu. Sedr!11 hlorldt,lzrt!en

u procentlml ml.., Izrleunivi

>

>

.. po obrlscu:

V X 0,0035457 X 100 mo

"CI. gde Je: mo >

-

-

masa uzorkl,

u grlmlml,

zapramlnl stlndlrdnog rutvorl srebro-oltratl utroltnl Zl tltracllu, u mllllltrlml, V maSt hlorldl koll odgovarl 1 mlltlndlrdnog rlmorl srtbrCHIltrltt tteno C(AgNOsl 0,0035457

-

. 0,1 mol/l, u gramlml.

7.2.2

Odrt(llvlnlt

7.2.2.1

Odredlvanlt sadr!111 sulfltl rutvorlllvlh u vodl

IIdr!111

.

sulfatl

Flltrlt prlpramllen po postUpku oplsanom u t. 7.1.1 zlkl..11 sa 1 ml hlorovodonlene kisallnt (t. 6.1.31. Flltrlt sa zagreJe do kijuelnJI, dodl 10 ml rlmorl blrljum.hlorldl (t. 6.1.211 oslavl nl top 10mdl It II.. gne ttlog (naJmlnjt 6 hi. Zltlm It'tllog 'IItrlrl kroz 'IItrlr.paplr nllve6e gustlnt. Tllog .. Isplrl vrelom vodom do negatlvne relkelje nl hlorlde. Flltrlt sa ttlogom prenelt It U Izmertnl poreullnskllonele, spill I hrl nl temperltUrl od 900"c do stll. ne ml". Lonelc!It ohladl U tkslkltoru Ilzmtrl Sl taenoleu od 0,0001 g. Sadrhlsulfltt rutvorlllvlh Uvodl, Izn!en klo 50s u procentlml ml.., Izrleunavl sa praml ObrISCU:

.

.

"SOs .

m X 0,343 X 100

. mo

gelele: mo - mill uzorka, u grlmlml, m,sa larenag barljurn-sul'ltt, m

-

7.2.2.2

U grlmlml.

Odredlvtnit sadrlajl ukupnlh sulfltl Anlllzi filtrltt prlpremlfenag po postUpku oplslnom u t. 7.1.2.1 Zl klrbonltna uzorke, IIIpo pOltUpku opilinom U t. 7.1.2,2 Zl uzorkt koll sadr!e slllkltt, vrll.. po postupku opilinom u t. 7.2.2.1, s tlm Ito sa ne dodljt 1 ml hlorovodonlent kl..llnt (t. 5.1.31, Sadrlal ukupnlh sulfatl, Izrl!en klO 50s u procentlml ml.. (rimorlllvlh YIlt po ObrISCU:

"50s.

m X 0,343 X 100 mo

gdele: mo

m

-

mlsa uzorkl,

u grlmlml,

masa hrenag barljum-sulfatt, u gramlml.

u vodll klltllnlmll,

Izrleun.

266

JUS 8.88.042

7.2.3

Od,e"lvlnll

7.2.3.1

Od.."lvlnle

U

ellu

18

I ostavl Daile

Ild,llll

IId,ltle Izme,l

ukupnog

1 9 uzo,ko

da stoll nalmanle

II ,ldl

po

ukupnog

lumpo..

&

lumporl

u ke,bonltnlm

uzo,clme g,

0,0001

II taenoltu

Sir

dodo

80

ml

b,omn.

vod.

(t. 5.2.8),

dob,o

Izmalo

12 h.

postupclma

oplsanlm

u t. 7.1.2.1.2

I t. 7.2.2.1,

bez

ZlkllllJevanla

hlo,ovodonlenom

kl.

Hllnom. Sld,ltJ

ukupnog

sumpo..

SO. u p,ocentlma

(sulfidl,

ma_,

Ilifetl

,utvo,lllvl

u

.

ukupnog almpo.. (lutl.nkao SO.I " gde

Ie:

mo

-

mall

uzo,ka,

m

-

mall

ba,ljum-sutfata,

0,3430

7.2.3.2

fakto,

-

Od,,,,lvanje

bonatu

doda

..rtvo,lllvl

u

klltllnama)

Iz..!tn

keo

m X

0,343

X 100

.mo

u gremlml,

ukupnOjllumpore

uzo,ka

vrll II po

u SO..

BaSO.

ze pre,aeunevanj.

u Illikatnim portupku (t.

jol 0,5 9 kalljum-hloratl

flltl'lta vrll II po

Analiza

sulfld

u g,amlml,

sad,ltle

RaJt!lnltVanjl

vodl,

Iz,aeunava II po obrascu:

postupku

uzo,clma

opillnom 6.2.81

u t. 7.1.2.2,

u ,. 7.2.2.1,

opillnom

II tom

,ezllkom

Ito H

natrllum.ko,-

u p,ahu. lamo

bez

zeklllilavlnji

hlorovodonlenom

kl.

IIlInom, Sadrltj

ukupnog

almpora,

Iz,tlln

kao

SO.

u p,ocentlma

ma_,

Iz,aeunava

sa po

obrescu:

m X 0,343 X 10 mo gd. Je: mo

m

-

mall UZO,kl,u g,amlml, u gramlma, - mallba,ljum-sulfata,

0,343

7,2,4

-

IzraeunlVan)e Sld,laI

u SO"

flkto,ze pr"leuntVlnleBISO.

allflda

IIdrela)e

Izrteunava

II

po

lulfldl

obrascu:

A

.

(B -CI

X 0,4004

gde Ie:

A

-

sulfldl sumporl

B

-

ukupnl almpo,

C

-

ukupnlallfet

Iz,alen keo SO.' u procentlme, Iz,tlen klo SO., u procentlma, Izrden kao SO., u p,ocentlma.

VUI .. dNghn stendl,dlme

B.B8.039 - Klmenl

..\.IS

egregat.

P,lblilno

od,"'lvarie

zlg"'enold

Isplttvlnll.

Od,"'lvan)e

sId,lall

o,glnsklm

malerljeml.

Kolo,lme-

trljskl metoda JUS

N. a.now

mill'.nJ.

U.B

1.024

Republ.ekog

-

Glomehlnleke

Mkr.url)8t.

Z8 kulturu SR SrblJe br. 413-81/74-02

At.mP8 SevlJnl

Z8voc:t

I'

1t.nd8rdizecIJu

segorlJlvlh

od ".111974.

- Beogr.d

I orgensklh

n. pl.e...

meter

lie

de

porn n8 prom81

267

DK 69\.2.001.4

.JUS B.B8.045

hplllvDnje prlmdnol kDmen. ISPlTlV AWE PRJROfJNOG I DIlOBLJENOG AGREGATA MA~INOM ..LOS ANGELES"

JUGOSLOVENSKI STANDARD SA OBA VEZNOM

1978.

PRIMENOM

Pravlbtik br. 12-10631/1

od 28. X 1978.

Testing of natural rock.

1

I

I ;::t 'I;' g c:

~

Oprema 13 ispitivanje

2.1

..Lo. Angeles" maJina

11

.. 0

c: ~ I/) !!. IJ .e

.g 0 II

,

~ E 'g

.& :I

.2 !: :II .... c:

j

'mora da pokre~e eilindar ravnomemom brzinom od 30 do 33 obrta u minutu.

2.2

."i ~

eo!!

l

..Los Angeles"

Ma!ina ..Los Angeles" u svojim bilnim karaklerislikama odgovara naerlu pred'lavljenom na sl. 1. Sastojl se od Supljel ~ell~nog eUindra Zllvorenog sa oba kraja, ~ijl je unulralnji pre~nik 711 nun :I:I nun, I unUlralnja du!ina 508 nun :I:I nun. CHindar je monliran na dye kralke osovine pri~vr~ene za krajeve eOindra, ali tako da ne ulaze u njega i to na takav na~in dl se eilindar mote okrelali oko $Voje horizontalne ose. ' Cilindar Ima otvor ZI ubaelvanje uzorkl Zl Ispilivanje. OVlj otvor se dobro Zllvlrl zapllvenlm pokiopeem koji ne propuSta pralinu I kojl oblikom morl dl odl!1 konlinultet unutralnje ellindrlene povdlne. Celi~na pre~aga, koja se mote skinutll koja Ilr~i 89 mm + 2 nun radijalno u eillndar, a protele se celom njegovom dufutom, monlirana je du! jedne izvodniee unutralnje poVrliJ)eeilindra. Pre~aga je debljine 25 nun, ad ~elika otpornog prema habanju I u~vr~enl zavrtnjima 81 druglm prikladnim sredstvima, tako da bude evnta I kruta. Polotaj pre~age je takav da odstojanje od pre~age do otvora, mereno po oblmu eUindra u praveu rotaelje, ne bude manje od 127 em, kako bl se u toku Ispitivanja spre~ilo padanje agregata I eeli~nih lopti na pokiopae. Altemalimo, pre~aga mote bill ad valjanog ugaonika pogodno monlirano!! sa unutralnje strane poklopea, all sarno ako je pravae obrtanja takav da Ie agregat I eellene lopte u ellindru hvataju spoUnom s!r&nom ugaonlka. Pogonskl motor mlSlne

j

c.

aggregate rock by machine

standard a

2

11

I!

Testing of fIIltural and crushed

Ovim slandardom se ulvrduje poSlupak za isplivanje mdinom ,,Los Angeles", kojl omogu~uje zbirno merenje olpornosli prema drobljenju udareima I habanju usled medusobnog Irenja zrna Igregala. Primenjuje se na prlrodne I drobljene agregale kojl se korlsle za Izradu podloga I habaju~eg sloja puievi.

1

~

Predmet

ad 8. VI 1978; Slufbenl U.I SFRJ, br. 52/78.

Kugle ad \ivenog gvo!da Kugle

su od livenog

Ispitlvanje je neophodno 2.3

ill ~e\ika 'ta habaju~e

gvoMa

punjenje

iii ~elika pre~nika

Imati na raspolaganju

mall"'-.

pribli1no

47 mm I svaka mase lunedu

12 kugli ukupne

mase 5.000

390 I 445 g. Za

:I:25 g.

Sita I releta

Zapripremu uzoraka za ispilivanje neophodna so sita ili releta sIede~ih otvora:

- aita (tklvo od flee): 2.4

1.6; 2,5; 5; 8; 10; 12,5; 20; 25;40',sOmm.

-' Teteta(okruglabuiCnarupe); 2; 3,15; 6,3; 10; 12,5; 16;25; 31,5; 50; 63 nlln. Vaga Precizna vaga za merenje mase do 10 kg sa ta~nol~u ~Itanja od I g.

2.5

Komora za suJenje Komora za sulenje za temperaluro od 105 do II0oC, termorelulltor za lutomallko odrlDvanje temperalura.

I lzeSanje

zapremine 0,1

SAVEZNllA VOD lA STANDARDIlACIJU

-

0,2 m' heba da Ima

-

268

e e

""-

. :~.

::s

:: ..

.~

r I I ;; ~ 5;:

I I I I I I I===~.

=-

-::..."::..:=..

-=I

I I I I I I I I j -=--="' ..

.269

3

Uzorak za ispitivanje Uzorak za ispitivanje sastoji se od opranog, a potom lu!enog agregata na temperaturl ad 105 do 110°C do stalne mase. Po granulometrljskom sastavu uzorak mora da odgovara jednoj od gradacija navedenih u tabeli I, prl ~emu Ie vodl ra~una da takva gradaelja bude Ita pn'blltnlja aradaeijl koja Ie prlmenjuje 18 neku odre4enu svrhu.

Tabela 1 Mogu~e gradaeije uzorka za ispitivanje

Veli~ina otvora

masa, g

VeU~ina otvora re!eta, mm

na situ, mm

Granulometrijski Prolazi

Ostaje

Pro lazi

sastav uzorka

Ostaje A

B

C

D

EO

SO

40

63

50

-

-

-

-

5 000 :I:SO

40

25

50

31,S

1 250 :I:25

-

-

-

5 000 :I:25

25

20

31,S

25

i 250:1: 25

-

-

-

-

20 12,5

12,5 10

25 16

16 12,5

1250:1: 10 1250:1: 10

-

-

-

10

8

12,5

10

5

10

6,3

-

2500:1: 10

8

-

2 500 :I:10

-

-

5

2,5

3,15

-

-

-

5000:1: 10

-

5 000:1: 10

5 000 :I:10

6,3

;! 500:1:10 2 500:1:10

-

5 000 :I:10

5000:1: 10

-

-

10000

:1:75

oj GradaelJa E odgovua sranulaclJI ,,2" po ASTM C 535-69.

4

Postupak

4.1

Habaju~e punjene mdine

za ispitivanje

Zajedno sa uzorkom za ispitivanje u malinu Ie stavlja i odre4eni broj kugli od Hvenog gvot4a ili felika koje fine habaju~c punjcnjc ",a!lnc. Broj kngll, odnoillo ukupna ",asa habaJu~el! punjcnja r.a poJcdl. ne gradacije uzorka za ispitivanje, specificiran je u tabeli 2. Tabela 2 Granulometrijski sasiav uzorka za ispitivanje

Habaju~e punje~je Broj kugH

Ukupn~ te~ina male punJenJa, u g

A

12

5 000 :I:25

B

11

4584 :I:25

C

8

3 330 :I:20

D

6

2500:1: IS

E

12

5 000 :I:25

270 4.2

Trajanje

Ispltivanja

Trajanje Ispitivanja odredeno je brojem okretaja ma.!ine. Za granuIacije A, B, e i D maSina !reba da se okrene 500 puta, a za granulaciju E 1000 puta. 4.3

Vllilenje uzorka Posle Ispitivanja cilindra,

materijal

se vadi Iz maJine

vode~i ra~una da ne dode do gubitka

Da bl Ie olaklalo

4.4

posle IspltivaJlja

skldanje

sloja praline

I sabira

u plitku

posudu

koja se postavlja

ispod

otvora

praSine agregata.

zalepljene

na zldove cllindra,

preporu~uje

Ie lagano udaranje.

Prosejavlllie posle Ispltivanja I merenje Izvadeni Ispitani materijal se prethodno prosejava na rektu sa otvorima ve~lm od 2 mm, na primer na rdetu od 6,3 mm. Potom Ie Iltnljl deo prosejava na rektu sa otvorima od 2 mm, odnosno IItU sa otvorima od 1,6 mm. Oltaa posle prosejavanja na oba reSeta sjedinjuju se i peru u prildadnoj posudl. Posle ocedlvanja posuda se 18 opranlm ostatRom materijala Itavlja u komoru za luknje i na temperaturl od 105 do 110 °e lull do stalne mase. Osukni ostitak posle Ispitivanja meri se do najblileg grama.

5

Proracun Koeficljent "Los Angeles" definlsan je slede~bn odnosom Izruenlm u %:

mo-m. LA.

mo

x \00

.

sclojo: mo mJ LA

-

-

masa uzorka

pre Ispltlvanja,

masa ostatkauzorka koeficljont

u g,

na rek!i1od

2 min, odnoSno'siiu

1,6 rJI{II, u g,

"Los Angeles".

N. osnov.u milljenj. R~publl~ko. wlc.r~tasijata u kuhwu SR Srbije br. 413.81 Stamp. S."unt

!74~2

11\'0..1 III ".and.udILilI.:UU

01.14. II 1914. . Ik'o...d.

nC'plata se porn

ft. pro me I

GRAf>EVINSKO TLO

UDK 624.131.

2

273

JUGOSLOVENSKI STANDARD sa primenom

GeomehaniCka ispitfvanja OPsTA KLASIFIKACI.lA TLA

.l U S U.Bl.OOl 1990.

ad 1991).11.30

Pravllnlk br. 06/01-93/186 . CReed

cId 1990-0&08; Slutbenilist SFRJ. br. 60/90 I

clsss:if.tcst.tou

1 PREDMET

of

so.tls

i Da

eugineering

purposes

STANDARD!

Ovim stsndardom se utvrduje odredivanju granulometrijskog kao

foe

T

terenskoj

opsta klasifikaeijn sastava, graniee

identifikaeiji

tla, bazirana na .leboratorijskom tflcflnja i indoksll' plasticnosti,

tIe.

2 opm Sva tla klasifieirana su u 15 grupa prema tabeli 1. Svaka grupa tla oznacena je oznakom od dV8 slova. Prvo naziv tla a drugo oznacava neku bitnll osobinll toga tla, se. U semoj klasifikl1eionoj tl1boll iznoti 911 postllpei kao i kriterijumi za laboratorijsku idp.ntifikecijlJ.

slovo predstavlja glavni koja ga blize kl1rskteritnrensko idnntifikncijo,

3 OZNAItE G S M

81junak, - pesak, - prasina, ali ako se ovo slovo stavl'kao drugo

C Pt

0

uz G ili

u sljunku glina, ali ako se ovo slovo stavi keo drugo plasticnih cestiea u sljunku ili pesku, troset i drugs izrazito organaka tin,

neplasticnih

ili

- tla sa organskim -

plssticnih

cestiea

5,

oznacava

priIYle~"

5,

oznscava

ptillle~"

i pesku,

uz

G Hi

primesama,

W' - dobro granulisano tIe, P - slabo granulisano tIe,

L - niska plasticnost, I[ - visoka plasticnost. Napomena: Oznake predstavljaju pocotnn Alova nngleAkih nazivA kerakteristicnih osobina II pOlllollu granlliomlltrijskoll cnost!.

glavnJh

vrnta

"AS lava

tin

i

i plllati-

4 KLASIFIKACIJA Prethodno

se odredi

4.1 Klaaifikneijn

proeenat tIn

cestica

krupno

sitnijih

Krupnozrnatia dele se na sljunak 1 pesak, cestiee

(vece

od

0,075

mm)

izdanje

SAVEZNI ZAVOD

od 0,075

1I zavisnosti

preovladuju

se odnosi odreduju iz dijagrama granll)ometrijskog vima, vizuelnim posmatranjem uzorka tla.

I

mm.

granulaeijn

od 50 ,. cnsllca krllpni.lth

4.1.1 Ako tlo sl1dr!i vUe nozrnim. frakeiji

"rl 0.075

zrna

mm, amalra

od toga vile

AnAtava

ZA STANTJARDIZAClJU

da

11 u krupnoj od 2 mm. Ovi 11 terenskim uslo-

a ili manja iIi,

an kIUP-

'274 4.1.2 Ako je manje od 5 % cestiea reduju se koefieijent uniformnosti jednacinlllla:

proslo Cu

kroz

sito

velieine

i kop.fleijent

otvors

zrnavosti

0,075

mm,

koji

Ce'

od-

eu

--

dati

D60

C

u

Ce

(1)

DID

P.30

=

(2)

.

DID' D60 &de su: DID'

D30'

D60

veHeine

-

eestiea

koje

odgovanjn

10.

30

i 60 OX;prolazu

ne

granu-

l08etrijekoj liniji e~etava tla. 4.1.3 eve

Grupe grupe

mnosti

C

i 3. 4.1.4

GV

i

SV

obubvataju

u

>

Grupe

4

iljunkovite

za

GP

iljunak

i

i

C

ili

u

>

peskovitn

6

za

tIn i

kojs

imsju

koeftcijent

koefieijent unifor-

zrnavosti Ce

izmedu

1

SP

Dve grupe obubvataju iljunkovite ili iz t. 4.1.3. Ovde preovladuje jedna IDedukrupnoee nedostaju.

4.1.5

pessk

peskovitn krupnoca

tIn koje ne zadovoljaveju iN raspon krupnoee, dok

zebteve pojedine

Grupe GK i SIt

Ove grupe obuhvataju sljunkovita manje ad SO %) primesa plasticnih

iH

peskovite tla koja sadrze viie

od 12 % (a

cestiea sitnozrnog tla (sitnijib od 0,075 mm). Indeks plasticnosti i graniea tecenja fine frskcije D < D,S mm toga tla presecoju se ispod "A" Hnije na dijagramu plallticnonti tI f imnju indekll plalltienosti manji ad 4. Granulacijo nije od znaeoja, ps u ovu grnJ'ln mogu doci i dobro i slabo gronulisani materijali. Neki od peskove i sljunkovs u ovoj grupi mogu ssdrzati prirodna eementna veziva ad kreenjaka i oks ids gvoida, ps ce mesavins imoti izvesnu cvrstoeu u suvom stanju. Fina frakcijo mote biti i od prasine i komonog brasna (gnusa) malo plostienosti ili boz plollticnolltl. n kom IIlucnju en b1.ti tlnz CVrlltoee u suvom stanju. 4.1.6

Grupe

GC

i

se

Dve grupe obuhvatsju manje

od SO %)

Indeks

plasticnosti

"A" linije

Bljunkovita

primesa i

na dijagramu

ili

plasticnih groniea

peskovltn

eesticn

teeenjo

fine

plasticnosti.

eitnozrne frskcije (vezivo) ima viiie eije u pogledu granulometrijskog SSlltSVS. gline. a indeks plasticnosti je veei od 7.

4.1.7

Ip

kojo tIn n

<

nije

sndr?p.

viiiI'

(IIitnljih

0,5

mm

od

prellocnju

od znacaja,

uticlljs no poneiianje Finn frllkcija IISlItoji

od 12 % (a 0,075

mm).

no

iznad

pORto plastitIn lIogo vorijalie uglsvllom od

Hoiovite tIe

Sljunkovi i peskovi IjaJu lIIeaovita tIa

itd. fine

frnkcfjo

Grsnulllelja

cnost

tIn

"itno7.rnog

koji sadrze i oznacavaju

izmedu 5 i 12 % primela se dvojnim oznakama. ns

finih primer

frakeija ..GW

-

predstav-

-

GC, tla8P cije8M primellS, meiovits' su ona plSllticllosti (iznsd osobine i prssillS i glilla "A" male 11nije plasti- sa

Isto tako, u pogledu plastienih osobills frakcije padnu u irafirsni deo dijsgrsmn .

cnosti.

4

do pa

7). je

Njihove i

tu

nnina

fine

frskeije

upotreba

imaju dvojnih

oZllska.

ns

primer

SM

-.SC,

GM - GC.

2

275 4.2

Klasifikacija

4.2.1 Ako zrnim .

tla

tlo

sitoe

sadrii

granulacije

vise

od

SO \ cesticR

sitniJih

od

0,075

mm,

smatro

oe sitno-

Klosifikacija na prasine ili gline, niske ili visoke plasticnosti, kao i korakter sitnozrnih primesa kado ih ima u sljunku i pesku, vrsi oe na osnovu Aterbergovih plosticno(Atterberg) granica tecenJa plosticnosti wp' No dijagram WL i granica tzv. sti (dat u tabeli 1) nanosi se ns apscisu gronico tecenjo wL 0 no ordinotu pa se klasifikocija vrsi nsosnovu poloiojo noindeks plastienosti Ip W wp' U terenskim uslovimo klanetih vrednosti u odnosu n1. tzv. "A" liniju diJagrema.

=

sifikacija

u

pogledu

plasticnih

osobina

vrAi

Art pomocu

prostih

.

renske identifikacije.

opito

motodom

te-

4.2.2 Grupe HI. i MIl Podela

izme4u

obe

vrste

sti

i

i

kao

MH

grupa

!spod

glinoviti

fikuju MH

ML

leZe

peskovi,

ML,

osim

ustonrivljena

linije.

"A"

Tlo

neorganske

tzv.

je u

ovoj

i

gronici

grupi

prosine,

liskunskih

no

les

su i

50, pri cemu

tecenJo

wL = presine,

peskovite

kameno

dijotomojskih

brosno.

tala,

Cesce

koja

obicno

preSinose

klssi-

spadoju

u

grupu.

4.2.3

Grupe

CL i CB

Ove gmpe obuhvatoju preteino neorgonske gline. Podela izme4u CL i CH grupo je no plosgranici tecenjo W = SO, pri cemu obe vrste leze iznod "A" linije dijograma ticnosti. Gline n~ske plosticnosti, koje se klosifikuju koo CL, obicno ou tzv. posne gline, prasinaste gline ili peskovite glfne. Visokoplosticne gline oe klosifikuju kao CR. linije so I = 4 Tla kojo po~u u srefiran deo dijogremo plasticnosti (iznad "A" do 7) predstovljaju mesovito tla izme4u prdine i gline niske plasticnostl', po

iziskuju upotrebu dvojnih oznoko (HI 4.2.4

Grupe

OL

ovoj

grupi

Tlo

u

ma.

Podelo

4.2.5

trupa

U

grupu

ovu

nepozeljne

treset

i

izme4u

CL).

-

OR

se

karakteriiu

OL

i OH

je

primesomo onologno

orgonskih

koo

kod

ML

moterijo

u

prosinoma

i

glino-

i MH.

Pt se

klosifikuju

karakteriotike

i drugs

izrozito

izrazito zo

upotrebu

orgonnko

tlo

organsko u

tlo

kojs

grodevlnorske

so visokoorgonskom

su

vrlo

svrhe.

stiiljivo Tipicno

teksturom.

i tlo

U n.limo

imoju

su se

ovde ce-

sto nolaze delovi lisco, trove, gronJn i rlrllg~vlaknoBte bilJne moteri.lo.

J

276

:;: ": M .a.

- i

i i

::r

i

'i:;

]

Ii ]..

. .

1\

::r

ae ~i Q, .. _Do

!

j

.

. .

I.: Ii].. °l -1

I . .~ ,.l u ~

'c;;

nq8Qodnnf8,.,.,.z.foll

. ~,~

~ W'fI8CI

...U"'

~.;.

~ ci

.

d

.!. ~'E

~ i" ~1 ge

1,0. I .,-'

:I" .d cH -&

.

ii ~~ U "'a

5j

a.,l;

. _0.

..

N

~

Q. S ~. .5

I; ~ Z 'D".w.

..,.

:ii~ ia!

; !,.~ ~~ Lv

::

:

~

:,-: .

~(=,:,;:~ po OUlII8Z lwue llUl:OJd

8

i

~

-+..J ~

ZOI

9 !! ! C I .!

".lQqwt.4IUOIP :~: .:~~6;".:~~i:O::

po q~Ulwt afl:nt8JJ \t\G11 cumcud

~~

..;! ii~.!.

po,,", 'dS'MS'd!>'M!) "9 :!'&.Ie;MPII18W8Jd .,,-'" ...p, .;eIIPIo)fIIJAauo'ru&l8

~j

I!~

t.t: r!-i! 1.:=

.

UU

';'I!C

.'11

': .~ a._" ;.}.. e i a~;= : c e.::-!':!-

=

iii ';: ~ c:

i ~1

'1 E .~-

~~ f ~ .e~ .:~ .(~ V ~ !~ ~~ ::-c c;c

..Of

I¥

6';',1:

:!1i..a'c

:: ~.a E .~'lr ~~ .~ '_C.iI!-! 1::!: ::~ Cl :~ i i ~.!.",>'~Ea I"~~

Q

~C ~ ! i= ;= Q i ..:!- !t:!-

!

.

~:2

!

.:I

~

... J ~ Jf .;1

:II

..

.. ..aB i i = '0,-"" c .. ~ E is.!iS ;t ' ~:-: CLS ::r 1-Af..;..2.:: .!!~ ;'i~ ~ 'IE

d I f1l0U;lll1td

l,.tI)UI

'IW8IOeftP8o"IIJAlwolnUl"! ~wod In II~l'JOq'1 nil III" flJ8JlalU 1,ftU80'0actuo1l IIp,,IJ. 1fI:ll'tUPU'PI

Hhl=~~ ,IL! I i."... ~~'i:ii ! o.s..a. ~> E ~~nu:;F= U-2~; II'!:! 1" -I:a 1~1~ 1-.:' ;!ic .J!..&! lI!e;:S :0..;...

..

"II

H g;rf~1u ii '1I-!"'-I .&

fi c..

.. .~ E =: i E'~ ...

jj,~!.!-i: {I .;t'I!.~i-'!i~2a.:i~~::0"1I. 0 0 0 ! ~. ~ ..- i'i!- . ;" E -::.. " ~~~I~~ll'~~~ui!~l~l~jl~~!i~

~.j ! i ~~ ~

.:::.

E

.; j

f- I i ~i :!; ~i1 ~ -3 ~~.,.. ::!

.a.....g 2~.ac~ -11; . ~u ..

;.j! !:J ~ =~ -ei ~~;

ii i ~.ac 2a. 0

0

.; 0

~

8,'.

;~. E~

t

H. lit :t ~ :il :II

ig

..

-;: <:)

i! i:;

.!

i

! ~ i3

j ...

,.

"

~.¥

i oX

3t '"

~

i~ ..

~~~

ci "it 21

!. a

r::

i ~j R ::_ H-

.. .. !!j E

.11.£

EE!~ ",z;

~

E=-i !- E

~=,! . .-"I i"

i ~.... -j! E~

.J u

..J 0

..J :E

HhH :I I;: N

i G

0

Z~'c&':

1U1~ 1""J8'" IU1IUZ) tI1\1zeIlOI'I.UZ)1!1:»)fIJI t'''','I''OI lfO)t Jlql ..w \tlu\l1 OWlI IUlI.lwnlW .8W" IIIIIQI "111 ~"J 1IIQ 8WIJd II )fIttld .".unln 1":;J IJd" "lun11$ ~ntd po at,uON:III' ww po IflUlfJ WwO'l: O't I' II:)""" t.tIUGN'I"Ogpo8lV' ~ 09 po ..t" '11:»"'''. \tIUdN'I :It'Nnn$ >lVS3d (WW po 9£0'0 ow>" 09 PO..", OPPOI) ~","' V'.l VNYZONdnY>I

'''~

::t I

r ~u

'Ww 9LO'O

!~.i

6

.

e:.

iA

ia

§

CIO

0; Ilu.~.a

"

!

'.'~..I 02~- . 0 0 -'DI -i.a. .."IiI 0- .Sso >! ;.5 .5;'=11.'" 2~'i.; 1I.51!.'2.o ,-~ . -. '5' .. & ::J Q.'!~~_a.5':'C. 0'-" .-"Q.'I eO. ~. ';I ::B~o-=~!~ " ",!" 0 01..§. lB.ou

-':8 5 <.II! i'- 0 i 1o~..,;,,1.'.= a.

Og po wofu.w WO~IU'JtI I 3NI$YYd

'IU'~'l 3NI1!)

:! i! c ~ ill

0"Q.'''' .g t~:

Z=A"'!o

'IAII. 'U!~IIQ)t IU

==

..J-::OU

~f.~ -81:"'2 .;! j\ [ a'!-

!.- 1';1 h

- Ha

:~

!c

0

e ..g2 .'-. t§-!.. -It'"' . N e'S ~eA'; I.wit! .i!~ '"''''' !J!!'i 5::1 r 1-:-~~ (Oihi CJI :!A c. DI'-"" ~~!t'~1 2 5'...Ui: Kga.i z.: I!.! ~.:Ia.-!&.S 2EE..!.~

:,t

1~ U II1II-= .'= ~j 1:.. iJ

20-

fH ..

.:

..

~si ... .a

i!i :i! Coal .j.!.j

:f H

j

f ~

='tI

..::!i-

.. 2 .0

~

3:

"'fi-

!;!

!

-ic ~ ~

Ha OBnOVU81Ujenja

4

~

g

Q!I. 0'" in It

K

0 I

c:

IJ,C"''' i ."aa...:~.~ 2 ~ 0."-'" ~ . 2 ~." '!.~1i - .g.g ~ ~.~i!~fl~i~I~~~!~8Ii!]! " 11

!.

a

ill 0 ~

0

3t 0

'

.

~ .. t"i "i"o21 .~.~~ "'!iI e - S E-..(ii!1.b -:~ JiH1~:; ~ '" .sii 1: ~Blg~ I~ 1~ .D!g- iu lt~:g~ ~~ tit~ES"~~.-l ~~ "~. j!i~ 0 ; '!I.~;: ... ~.i.a !.acig£21c~i~ 0.:o.aci!£~~8 15,w ... 0 82 0-""'; i~ "" l!! ~! .t i5... z :g:Ei: JJ ,;;! ...a.~ ..9 .&: .: ~

i. .00.

H;i!i,i.;oq j!-zi;:oj J"!c'j ... .! ...~i~-. -'~ S~-" ~ e ~~c HEE .~ e~ . sIr~ :X1."Of'!fc&- wI ~j J-.c ..irf:H! ".!i; {:i;ji iii~' j .g.°-i&g o:~HH.!1

jh;l~ I.rie~1!.;U Eo1!Ui5':c:H~E;_j!~..

'A

3NI1!>

-;-! i'~i 8 3, C DoE!' .. '00

po WO:;>IA WO:JIUIJ(I .. I 3NI$YYd

po ~lfU8W IUJZ %os po IliA I"'pat) V'.l'VNYZON.l.IS

Republ1ckog sekretarljata za kulturu SR Srbije br,413-81174-02 0114,11 1974, ne plata se parez na pro.et ~ta8pa Savezn! zavod za standardlzaciju - Beograd

..

0 i"

i

~ 0 i

o(J

UDK

624.131.2'

277 Geomehani~ka

JUGOSLOVENSKI STANDARD

KLASIFlKACIJA

TLA

JUS

ispitivan1a

I MESAVINE ZA PUTEVE

TLA

U.Bl.OO2

I AGREGATA

1992.

Ovaj standard objavljon jo u Slutbanom IIstu SRJ. br. 6/92

-

Classification Testinq of soils construction purposes

of

soil

and

soil-aqgregate

mixtures

for

hiahwav

za

zeml iane

PREDGOVOR

Ova1

standard

radove

1e

uradila

i qradevinske

Komisi ia

Saveznog

za"oda

za

standardhaci

iu

tlo.

l PREDMET

1

Ovim

standardom

primeniuiu

2

se

ked

PODRU~JE

utvrdu1e

pro1ektovania

klasifikaci1a

tla

i izaradn1e

puteva.

i melavine

tla

i aaregata

;:.";' 7Nom standardu

ie data za prakticnu

primenu ked proiektova:',la i

izqradnie putt'" ~ obuhvata one vrste tla koie se naiceilC:epoiavl1u1u Klasifikaciiom

zione

3

su uzete

ocene

materiiale

indeks

se

PR~mNE

Klasifikaciia

tavlian1u

ko1i

u obzir

0 qradevinskim ukliu~ene

sve

trakciie

osobinama

su aranica

tla

te~en;a

materiiala

koie

a ne

sitne

samo indeks

Wt'

se

na te::.al.:.

koriste

pri

frakciie.

plasticnosti

Za Ip

saskohe-

i arupni

GI.

KLASIFlKACIJA

Klasitikaciia

po ovom standardu

poiedine qrupe podel1ene

Deskriptori

...

I

klnsifikaci1a

obuhvata

sedam

arupa.

na podgrupe

(vidi tabelu 1).

tla.

tecen1a,

qranica

do 1'.7'od ko1ih su od 1'.1

granica

arupni

plaotH:nooti,

indeks

Izdan1e I

izdanie

SAVEZNI

ZAVOD

ZA

STANDARDIZACIJU

sh

iedleu

na

278 Klasifikovanie n1a 6a

po1azi qrupa

i1i

koristi

se

(slika Za

se izvodi

se u tabe1i podqrupa. odnos

korii6eniem sleva Za

br!e

qraniee

tabe1e

nadesno,

dok

1. Sa dobiientm

odredivan1e

te~en1a

i

WI

rezu1tatima

se uporedivan1em qrupe

indeksa

ne

kohezionih

ispitiva-

pronade

odqovaraiu-

rnateri1a1a

p1asti~nosti

Ip

dat

(A4 na

do

1).

k1asifikovanie -

qranieu

-

indeks

- qrupni

materiia1a te~en1a

1e

odrediti,

WI'

p1asti~nosti

indeks

potrebno

Ip'

GI.

70

60

V

-

/

_0. ~!

.

1,0

y

~1'0

Q.

tit. .)t

Y

~,

1/

A7-6

30

7

/

A6

~20

A2-6

/

10

/

A7-S

A2-?

A, 0

AS I

AZ-4 0

10

20

A?-S 1,0

30

50

60

70

80

Gran;"" t.~.nja. W,

Slika 1 - Diiaqrarn za klasifikaeiiu ~

2

V

v

/

50

'ji; c0

A7)

diiaqrarnu

A4 ~

A7

kohezionih rnateriia1a

90

100

279

r-i

,.... .0:

I .,....-1 U"t '" r-t r-...-t

.~ ., .a 0 ~~GI c: 0

\D

\0

~'"I I ,.... .0:C' 0<

""'.-t oqo.-t

c:

c: c

a..,

.o:

.,...... e e

\0 t"1 c: ',-4

O~

\D

.-t0 oqo 1""'4 c: )< ,004

~"'" )< c: ro..-I

'"

....t<# .,.. t7 I 1.0 t\ OM

M

0<

C

'M 5

., ..... aloe '" 0 fU 0 ..

oqo

a.

.,.. cu 'V..en GI I"j...-t c:

":

.. >'M ~->O

r-I N

\D M C;

00 ..,I""'4 )< )C

..-1 e

III '"e e

u') M

.....t.....

a.

Q :J '00

01""'4 oqoM

U")

U"t

j

I

N .0:

CUUl

"')C

III 1'0


.,.., 0

.-;~ .,..j'M

rn to: L" 0 ~.b

~.... e

'r- N '.-t ",..j'" .,.. 0 M CL e '" GI .,-4 c: .u.rot

fJJKJ

.-40 U"tr-t

", S

.. UJ 0

c: .,.. .... 00>( -.-I U) r-i .... '" QJ

-

a.

....

~'004

0

~en ",0>( c .... I(/) c: '"::I

ra'''''~r-i ::l4Hn

0

,," ,"

..., .. .0 0 I '0

.... .~ Q, ~a.

,..j.>(

)C

\0 )<

e '"e

KIJ 0

2

001.0

IJ")M.-4 )C )( )(

'"c:

10.1

0

C '" ::I t)

OJ

.e

e

"" t7

'r'" '.-4 t)

1""'1 ,..j '" .8 ~

.~

.... VI OJ

OJ en

0

~.b

jj

e O'M r-i N-Il'IU"I .., N r-~O =' ~.... m

0

.. ~~"'MOO ~---

.~.b:!~ ... ,," QJ..... .,

0>(

.. '"

..

QJU"I a. 'r.,.{ N oqo ~H U .>(0 -1'4 .-q,J OJ O:J: UI 14-~4J " ..... I'd C0 ~en 'r- IU C'.-I N ..., .1"4 ., 0>0 en

:oJ .~ UJ II) or.ri N ... 0

8

'" . en GI

or

OJ

c:

'" 10 .ri rl

.go>(

S e E

> -IJ '"tn

0 '0

"" ..........

IG rJ III

.

."CU

..... ~4J ..-4 > 0

I ::s .,..

td

ra rl ..::

0 ~'0 tC

oU") )C

..... UI

.. '"

'r"' c::

U")N

..::1""'1

2! rei

c: '" '.-4 JCI)

I

G.I In C .,... '" "'0(> '.-I......rt :z a..,

C )C .,..

.0 ..... .o:

~.a

"'e

rei ~.~ e 5

c: Ii'"

co ..... c:r-t

)C,

00 oqo.-t )C )C

dP

M "::

C)

<11:1'''''' c )C

x

r-4 tij.ri

.,~~ra en

.....o

,

U1 ,.,

N ..::

IV r-i 4J

.-t )(

~",.... e Ei

I

'r-" c:o

N

)< c:

e

N

0<

t:I ..-1

> 0 c: ..-4 ~r-i t.:)

)C

II') M )C

\0

I ("'II ..::

ItI r-i 4J

\0 .-t )<

oq'...-t c: c: -.-I.,-t 5 e

'"e eLl c:

ta e

e

)C

.0:

N )<

Ii S

e

.~.b

0

~...-t e

\0

'j .a';;: ..-1 ::I toO > 0"8 0

c:

M

en 0>( GI ..,

~c: '.-4 .... C:

..c: ..... c: IN OJ '> G.lr-i 4J '"OJ en'''' 1-1''''' ...

> GI

QJ4J 'U I(IJ OJ Ii

~.... ~.,... ...-t IV ~., fA 0 CL N

"'

ro r-i .,

OJ

c: GI U 0

'" ~.~1J a. .u OJ :I ~" e " or- len CL ~0~...'8 '''' 'M t.:) :z 0 '" u O'M

AS"'"

""

3

280 4

MATERIJALI

4.1

Grupa

Al

Obuhvata

dobro

qranu1isane

i neplasti~noq

peska Ova

qrupa

i1i

obuhvata

meAavine malo

takode

drobine

plasti~noq

drobine,

i11

111unka,

zeml1anoq

Al1unak,

krupnoq

finoq

peskil,

materiiala.

krupan

pesak,

~ulkanski

pepeo

i

sI1~-

no. Sve i

pomenute

vrste

tla

kohezi1om, malom

dodiru

so. vodom

4.1.1

Podqrupa

i

odlikuiu

visinom

uqlavnom

se

dobrom

kapilarnoq nisu

nosivoA6u,

pen1ania,

oset11ive

na

vel~kim

mala

Atetno

unutra!in1im

1m ie promena

deistvo

treniem

zaprem1ne

u

mraza.

A1-a

Ova

qrupa

lisanoq

sadrti

veziva

4.1.2

tla

ko1a

finoq

se pretefno

sastoie

od

Tipi~an

bez

peska

qrupe

ako

;e

obuhvata

od krupnoq

Ne

bubri,

peska

ie stepen

aka

podloqa

ie potpuno

peska

bez

se, za

ne

sa

i11

be:z: dobro

solski

pustini-

koli~inom

ncpla-

qranulisal10q

i !il1unka.

Airi

se.

ravnomerno

CU

fini

malom

naslaqajs1abo

kohezi ie,

zatvoren.

nera~nomernosti

ili

sa vrlo

ispranih

krupnoq

skuplia

kao

pesak

i1i

meAavine

tren1em,

ne

ie

obalski

~estica

koli~inama

unutrasn1im

odlifan

finozrni

i qlinovitih

taka

za postel1icu

sredstvima,

bez

!itetne

Nestabilan

ie pod

rasPOdel1eno

Zbi1an1e

kapilllrnosti optere-

optere6enie.

ie moqu~e

vibracionim

> 5.

Grupa A2

Obuhvata

4

Isto

velikim

to~kava, ie

ove

sa oqrani~enim

se

elasti~nosti.

Poqodan

sve

qranu-

materiiala.

pra!iinastih

pra!iina.

6eniem

iala

vezivnoq

predstavnik

Odliku1e

4.J

dobro

AJ

pesak

sti~nih

i1i

bez

A1-b

Grupa

finoq

ili

Podqrupa

qranuliso.l1OQ

ski

sa

materiiala.

Gbuhvata materi 1ale ko1i se pretei!no sasto1e

4.2

drobine

velike

qrupe

Al

materiiale

varijacije

zrnastih

materijala,

i AJ

i praAinasto-qlinovitih

ka1i

sadrfe

do

35

, frakciia

koji

materi koie

BU u gran1cama

iala

prolaze

qrupe kroz

A4 site

lzmedu do

materiObuhvata

A7' veli~ine

otvo-

281 ra

0,075

1a

rom, a ko1i

finih

vecu

eeBtica

poroznost

4.3.1

se ne moau

ili

neaO

Podarupa

vece

plastienosti

Ito

1ma

!

A2-5

A2-4

klasifikovati

tlo

Al.

arupe

i11 iz Slabo

ili

Al

u arupu

zboa

A3

oba razloaa. 1e vezano.

Tlo

vecea 1e

, Obuhvata1u

razlieite

prolaze

kroz

veli!:ine

sito

tiene

veeim

praline

4.3.2

Ita

kod

!

aline,

na1vilei-

frakci1a

karakteristike

111unak Al'

sadr!e

rom ideo

ima1u

su

arupe

zatim

fini

pesak pesak

prolaze

i

A4

sa

frakci

im."}

1a

koie

35

ko1e

arupa

i krupan

loUie,

kroz

pralinom

sa vecim

sito

(praline).

AS

sa

indeksom

procentom

neplas-

A3.

A2-7

sli!:ne materi1ale

indeksa

ko1i

0,075

II1II1, ko1e

u arupi

A2-6

plastiene

cai

otvora

kao

neao

neaO

Podarupa

Obuhvata1u od

0,425

materi1ale

plastienosti

IllAteri1ale

velieine

otvora

Obuhvataiu

zrnaste

sadrta-

ko1a

opisane

ima

plaBtienosti

veeea

pod

A2-4

Barno Ito

i

BU

fine

frakciie

A2-S'

karakteristike arupa , i procenta od 10

Priblitno

i A7'

A6

fra~ci~-

, odr~ava se u veli!:ine otvora 0,075 rom veeea od.1S

ko1e

r.birni uti-

pro laze

kroz

sito

indeksu od 0 do 4.

a;;.,;,::,-",:

4.4 ,~1\4

Tipiean

predstavnik

teriial,

koii

otvora

0,075

ke ili

111unka

1e

od

1 do

;e

izdizan1u

tvrstocu

ove

obieno

ima

rom. Takode

B.

ko;e

se zadrtavaiu

Ova1

indeks

pod

pri

arupe ie neplastiean ili sredn1eplastiean pralinasti ma, ili vile frakci1a koie prolaze kroz sito velieine 75 , pesobuhvata melavine finopralinastoQ meteriiala sa 64

de1stvom

poveeaniu

na

opada

sa

mraza.

situ

velieine

veeim

Gubi

otvora

procentom

od

0,075

krupnoa

stabilnosti

pri

rom. Grupni

mate111ala.

indeks Podlotan

kravl1en1u,

t1.

aubi

vlatnosti.

ima

SUVQ,

Tlo

1e

!:vrstu n1a.

stisl1ivo, aorn1u

u

mokrom

povrlinu.

Materiial

stan1u

vrlo

Unutraln1e

1e neelastiean

male

trenie

i ima

znatnu

nosivosti.

Ako

1e promenl1ivo,

1e

tlo

kohezi1a

mala

do

sred-

kapilarnost.

4.5 ~A5 Materi1al

ie

sli!:an materiialima

di1atome1ske

zeml1e

pokazuie

visoke

porastom

aranice

ie na mrazu brzo

teeenia

i slabe

deform!le

ili

aranica

pod

iz arupe

mikalista teeenia.

i mote Grupni

i opadaniem

biti

nosivosti.

Nepoaodan Telko

1e se

Ito

obi!:no

ellistiean,

indeks

procenta

optereeeniem.

samo

A4'

se

krece

frakci1a za

zbiia

tanke zboa

eak od

krupnoa

ima

karakteristike

i kad 1 do

12

1e

BUV,

i

raste

materi1ala.

elastiene

kolovoze,

~to sa

Opasan ier

se

elastienosti.

5

282 4.6

Grupa

A6

prestavnik

Tipi!!an 75 \ ili ko,

ova

koii

koie

qrupa

obuhvata

i meAavine

16.

Na

ti!!noBti

i

materi1al

8itu

parast

Ima

malo

elasti!!an.

neznatno

ku1e

promenu

4.7

Grupa A7

aranicu

n1.

Be

trenie

i vel1ku

izdizanie.

stania. zaiedno

qubi

ili

Aliunka,

arupe

pri

se

poraBt U

1e

Badr!ini

na

kre!!e

od

procenta

karakteristi!!nu

1

se

zbi 1a

do

20.

frakci 1a

Sadrti,liskun

kad

vode.

Ni1e

nastaie

terenu

prouzro-

i pod,lotan

krupnoa

i rastereten1u.

arupu

qranice

AS

Promena

mote

te!!eniai

materi1ala zeml1e.

i

vel1,ko1

ie

izaziva

Deformi!!e zapremine

elasti!!an

pri

izvesnim

zapremine.

Grupni

indeks~

plasticnosti

i

1u

se 1e

biti

promeni

pcm~t.;m1e

arupnoq

i e1..,':<,".:-:0 i brzo Atetni1a

neao

kod

1e

indeksa.

reaquie

qrupe

Podqrupa A7-S

one

tecen1a.

Moqu

materi1ale biti

Podqrupa

Obuhvata ve oranice

'Ha 08110VU . JUijenja 6

pri Ne-

za poste11icu.

Obuhvata

4.7.2

in-

opada-

A6'

4.7.1

se

kolovo-

opisanam rod arupom A6' same Ato ima vi so-

za

Porast

i di1atome1ske

optereten1u po!e11an

od

plasstan1u

rastereten1u

i suAe

imaiu

zbi1enom

i elasti!!ne

maloi

ta-

krete

indeksa

upotrebliiv

a pri

vla1nosti

obiena

indeks

1e za tanke

optereeeniu,

Paveeanie

lato

, peska

ove

uti!!u

obi!!no ima mm.

Grupni

!!vrstotu,

kohezi iu

pri

64

koH

0,075

materiiala.

Nepoaodan

laqano

i do

Materiiali

krupnoq

vode

sli!!an ie materi1alu

te!!en~a

vla!no8tima,te!lko deks

pri1emom vla!nosti.

nastaiu

elasti!!no

indeksa

otvora

zapremine.

Tipi!!an materi1al ku

Sa

tla

mm.

frakci1e

materiial,

veli!!ine

i SUVOq

arupnoq

malo1

sito

0,075

mokroa

opadan1e

unutra!!n1e

Deformaci1e

vrlo

otvora

vrednosti

relativno

kroz

finoalinovitoq

izmedu

eventualno

pri

prolaze

veli!!ine

zapremine

ie dobro,nosiv.

uqradu1e ze.

nn

promenu

1 do

ie plasti!!an al1noviti

frakciia

oeteiu

veliku

ove arupe

viAe

one

1ako

sredniih

indeksa

elasticni

p1aati!!nosti

i podlo!ni

znatno1

u odnosu promeni

na

n1ihove

qranice

zapremine.

A7-6

materi1a1e

te!!en1a.

ko1i

Podlo!ni

ima1u su

ve1ike

izvanredno

indekse ve1ikim

p1asti!!noBti promenama

u odnosu

Zabranjeno prettanpavanje (sve vrste ulnotavanjal Republitkoq .ekretar!jata za kulturu 51 Srblje br.413-81174-02 cd 4.11 1m. , . $taapa Savezn! zayccl za .tandardizaclju Beoqrad

-

na niiho-

zapremine.

ne plata Ie porez na prOJet

UDK 624.131.

283

38

JUGOSLOVENSKI STANDARD

TBRENSKA

GeomehaDiCka IspitivanJa mENTIFIltACIJA UZORAKA TLA

sa pri8enoaa

JUS U.81.003 1990.

"~1!19().11'30

Pnwilnik br. 06/01-93/186 Slte

ad 1~8;

ldeutiflcstlaa

1 PREDtfKT

of

SlufbenlUIt SFRJ. br. 50/90

solI

ss.ples

STANDARDA

Ovim standardom se utvrduje klasifikacije uzoraka. 2 VEZA

nacin

terenske

I.dp.ntifikacije

uzorBka.

tla

radi

lakse

SA DRUGIK STANDARDIKA

JUS U.Bl.OOl

- Geomehanicka

3 TERENSKA IDENTIFIltACI.JA

ispitivanja.

Op~tn klasifikocija

tla

UZORAKA TLA

Vrsi se jednostavnim opitima koji se izvode sa vrlo malo opreme. Krupnozrno tlo razlikuju se golim okom od sitnozrnog. Organsko tlo karakterisu tamna boja i neprijatnn miris.

pojedinih zrna po vizllolnoj oconi, 8 Tlo se identifikuje prema preteznom "dolu pogledu procentllalnog soorzaja prema nacelima datim u standardu JUS lJ. D\. OilI " zrna odredene velicine. Tlu se daju uz opis simboli koje odreduje standard JUS U.BI,OOI. Hogu se primeniti i dvojni simboli ukoliko je tio n~ granici izmedu dye razlicite klasifikacione .grupe (mesana tla). 3.1

Identifikacija

krupnozmog

tIa

, lupa i hlorovodoniena Vrsi se vizuelno i sredstvime keo sto BU cekie. metar, selina. Suv uzorak materijala razsstre se na ravnu povr~{nu i utvrduje: gfanulacija, velicina zrna, oblik zrna, sadriaj CaC03' tvrdoea zrna, stepen zahvaeenosti raspadanjem.

ki-

---

3.1.1

Granu10metrijski

sastav

Granulometrijski sastav nsjlakse se odreduj.. caSu sa vodora stavi manja kollcina materijalo brzina talozenja cestica. PesIk se iRtaloZi

60 min, a talozenje

gline traje

vlz\ielno ill ako se 11 menzuru ili 1 poale nekoliko potnsa osmatra za 30 do 60 s, praSina za 15 do nekoliko CBSOVB ill danB osim ako ne nastupi flo-

kulacija ce~tica. Procentualno ucesee pojedinih frakcija odreduje se merenjem visina iataloienog materijala i utvrduje da li je granulacija dobra (vellcina zrna se kontinualno smanjuje), slaba ili jednolicna (velicina 70mBse skorane menja). 3.1.2

Velicina

Velicina

I

izdanje

zrna

zrna

odreduje

se merenjem

prosecnog

precnika

zrna.

SAVEZNI ZAVOD 7.ASTAHJJARDIZAClJU

284 3.1.3 ObI:Utzrna Oblik zrna odreduje 8e okom i lupom. Oblik zrna moie biti: lopta8t, kocka8t, plocollt, IjUSp8St, valjknst, klinast i iglieast sa ostrim, poluzaobljenim 3.1.4

Sadriaj

Sadrzaj 20

caC03

kalcijum-karbonata

%-tnom

i zaobljenim ivicama.

(CaC03)

hlorovodonienom

pribliino

kiselinom

(HCl).

se rr~mn

odreduje jneinJ

kapanjem

J

trnjonjll

po 8uma,

uzorku ceni

so

pribliino sadriaj CaCo,:

nema iuma

-

tapod

,... 1 - iumi alabo "i kratko """'" - iumi jako i kratko .......... 2 - iUIDi jako i dugo 5 """""" 3.1.5 TvrdoCa Tvrdo~a

ae

proocenjuje

znate

tvrdo~e,

3.1.6

Stepeu

pomo~u

lzrazava

se

zahvacenoati

3.2

Identif:Utacija

aitDozrnog

identifikacija

terenskim

mogu

raspoznavati

prai, ine

- opit - opit - opit -

-

i

4

%

(m/m).

cekica

i

poranja

nozem

Opit treiienja

ceni

se na

osnovu

promene

raspoznavanja

okom,

a

U

ovu

peska.

narocito svrhu

kada

puta

tressnja

komponenti od

brzo

po-

i lakoce

kojom

se

koriste

znatno

se

tlo

teza,

se

slede~i

jer

sastoji

od

se

eestice

komponenata

opiti:

.

i

se

zagladi

se

udari

u naizmenicnom dodavanjem vode

da

a moze

stajanje.Da

Opit

peska je

noiem

biti

tresenjll na da bune make

pri

skupljanju

brzo

ili

Dlnn

sake ili

pojavn

komponenta. odlika

je

oblika, vode

?naei

na

da

se

spora

oko 3 cm.

je

od

vode

uzorka

se na

pretezno

uz vode

us-

preovladujucih

Ako

uzorak

pojava

pokrece

povrsini

ne pojavljuje.

nestnJnnje

J Vrlo

preenika

lie horiv.ontnlno

II ?avisnosti

voda

se

dlanu rozastrtog vlaznog konzistencijo, ali nelep-

ruke

PojavljJvnnje

sjajna),

Sporija

prasinasta uzorka

sporo

(povrsina

i praSine.

povrsini

spohtlom.

rukom.

voda

glavna

ili

drugom

nestajanje

pojavljuje

sitnog

ukazuju

3.2.2

minerala

stanja,

sastoji se se pripremi

uzorka

nekoliko

.&ini

boje

je

ljiv, Na dlanu ruke formira se uzorak poluloptastog Povrsina

led

zrnom

sjajo,' evrstoca, kiselinom, miris6 i boje.

Opit treienja uzorka. Uzorak

i

ili

skali.

opitima

golim sitnog

(m/m),

tla

tresenja, plastienosti, ocene konziatentnog

opit auva opit opit

3.2.1

gline

%

raapadanjem

raspadanjem zdrobiti.

ne

(m/m).

2

(m/m).

Mosovoj

Stepen zahvacenosti pojedina zrna mogu

Ova

do %

udara

po

1 %

do

manju ili

povr-

sastoji

sjajnost njeno

izo-

glina.

plastieuoati

Plastiene osobine odreduju se

na

frakciji

materJJa1n

8e

zrnima

sitnijim od

0,5 mm, jer krupnija zrna ne utieu na plasticnost pa ih treba ukloniti posta otezavaju opit. Mate5ijal 8e proseje kroz 8ito velicine otvora 0,5 mm, a zatim se izdvoji 7 do 8 em i zamesi vodom dok ne postane jednoobrazne konzistencije staklarskog kita. Potom so uzorek valja na ravnoj povrsini ili medu d18novima dok se ne naeini valjak debljine oko 3 mm, pa ponovo skupi u grudvlI i valja. Ovaj postupak se ponav-

2

285 lja

ave

dotl~

dok

valjak

te debljine

se lomi. Na ovaj na~in postignuta na slede~i na~in: a) Matorijal visoko

pla!lti~noRti

usled

gubitka

vode

ne

postane

je gronies plsRti~nosti,

(gde

prnovlodlljll

mosne

toliko

krt

ds

koja se interpretira

ItUno)

poznoje

so po tome

ito so dobijoju tvrdi vslj~i~i od 3 mm, ns grsnie! plasti~nosti. Ako se skupe u grudvu (loptieu), ona se pod pritiskom palco ne drobi vec samo deformiie bez pukotina. b) Srodnje plastiean materijal (posne gUno) raspozl!aje se po srodnje tvrdim valjcima od 3 mm grudva i pritisne c) MaterijaU niske

na granici plastienosti. Kado ao kod ovakvih paleem, na njoj se pojsvJjuju pukotine. plastienosti (u kojima su glavne komponente

uzoraka

formira

praiina

i

fini

pesak) identifikuje se po valjku od 3 mm ns granici plastienosti, koji se mora oprezno valjati jer se lako lomi. Materijal se obieno ne moze ponovo oblikovati u grudvu. Ako je to i moguce, ona se pod pritiskom lako razdrobi, d) Materijali bez plastienosti (fini peskovi ili fin! peskovi sa malo primesa) ne mogu se uvaljati u valjak od 3 I11III. 3.2.3

Opit

Ns

bazi

.

~vrsto

-

ocene

konzisteotnog

mogu~nosti

ataoja

valjanja

konzistentno

materijalo

pri

ne

se

stanje

-

teiko gnjeeivo konzistentno lako gnjecivo konzistentno zitko konzistentno stanje.

3.2.4

Opit

lzvodi

velike

~na

manje

3.2.5

na

taj

na~in

sjajnu,

cvratoee

3.2.6

Opit

Ugla~om pomocu

3.2.7

Znacajan

Ovsj

3.3

prema

je

za i

znatne miris

se

Podsci

uzorak

sjsjnu

zosoee

zssecenu

i peskovitih

nema

oitrim

nozem.

povriinu,

srednje

plssti-

sjaja.

atonju

imaju malu

Sitan

pessk

RUVU

je ostar,

evrstocu, aU dok

raste sa poravisokoplastiene

se mogu razUko.

prasina

nije.

pribliino odredivenje 'kaJcijum-karbonata(CaCO 20 'X-tne hlorovodon!ene 'kiReI ino, ko'ja se

po~aps

t.

i

utvrdivsnje

0

dobijeni

prisustvo ostor

kolicine

orgsnskih

najbolje i

se a

boja

specificsn

tIs

) u tlu. Vrsi po uzorku,

3.1.4.

pojscati.

poreklo

Obrazac

aUV08

vlozon,

izrazito

praiinastih

cestica.

miriaa

zagrevanjem itaj

I11III,

ki~elin08

bojs

sustvo

se:

valja se do valjeica debljine 3 valje se 11 valjeice tsnje od 3 mm,

prirodno

i peskovita Ua

ostrini

se

Opit

Tamns

-

vlaznosti,oconjuje

uzorku lomeci gs i mrvec! prstima. Suva cvrstoca Velika suva evrstocs je karskteristicna za

sluii za razblazene

ocenjuje

kod

u

gline. PraS!nasta prema

se

imaju

dok

se na auvom plasticnostL

vati

ito

plasticnosti

Opit

Vrsi stom

stanje stanje

prirodnoj voljati,

ajaja

se

Tla

moze

oseca

Pri

priauatvo

terenskoj

terenskom

miris

OrgnnSkih

msterijnle na

svezem

sondiranju

motertjo

rospsdnutp.

orgsnske u

sitllozrnom materije

tlu. ukazuje

no

primoze

tlu.

uzorku,

trebs

u

On

ge

nvnk

navesti

u?ornko

tla

postepeno

i boju

gu~i,

ali

se

uzorka

kao

nsgove-

primess.

identifikaciji

identifikscijom

unose

ee

u

sledeci

obrozac:

3

,

286

.. 8-

.. '[

j B

a x.. ='i

11

-"- .......----.~ en

if

-

.. i

.:=

.:;:: :::m

H c

~a

~~..

....

~:~ .Ie u

:g

a

....

~AoI

...,

I

+.I

....

~.= ... ~.!i:;

U ...

.::;:::... .t.:'

fU ... ra ~'i

1..

....

c

>-

H

.e

;

!

u g..

....

oCI)

:i

1$

.81;

~G

-

l~

:13"

.;;

.: 8'

lIa osnovu

11tljenja

.= ..

~1

ra c:

-.

~.

Republ1tkog sekretarljata

za kulturu

SR Srbije

br.m-SII74-02

$tallp3 SavIni ZlVed za shndardhactju

4

ed 4.11 1974. ne placa se porez Da prOllet

. Beoqrad

DK 614.131.36

"

JUS U.B1.010

JUGOSLOVENSKI Geomehanitka

STANDARD

UZIMANJE

lIpitlYanja

UZORAKA

287

TLA

SA OBAVElHOM

1979.

PRIMENOM

Pnvilnik br. 31-14005/1 ad 1980-08.30;SlufbeniIl8tSFRJ,br. 65/79.

od 198(H)2.21

Telrl,.

Ovlj Irllnd4n1 Ie 11111"0revlzl/Om

I

1

Irllnd4n111 JUS U.Bl.0Ul

Iz 1968. godine.

l'I'edmet stand.eta

JI

Ovaj standard utvrduje naein uzimanja uzoraka lIa koji slute za ispilivanJe fiziekih I mehaniekih osobina lIa u geomehanlekoj laboralorlj!.

j

'1! 1 :s

of JOIls. Sampllnl

2

Vrste uzoraJr..

i 5

Prema naeinu uzimanja uzoraka. priboru kojim Ia uzimaju. naeinu no koji III vade. spremaju i manlpulilu. posloje dye vrste uzorakl:

r

!

-

poremeteni uzorci. neporemeteni uzorcl.

2.1

Poremeteni uzorci sa vade odgovllajutim llatom lz iIOndatnih jama. 111ilkopa. sondatnlm alatom iz bulotina UI na drup naein. Uzorci Ireba da sadrte IVesastavne delove materlalilia u prirodnoj Rumeri. ali u poremetenoj strukturi. teksturi III zapremlnl. Poremeteni uzorel koherentnoa lIa m08u sa vadili i spremali s prirodnom v1aaom.

,.

2.2

Neporometani uzorclse vadeilOndltnim cilindrima posebnog obllka. na naeln kojim sa Ita manje menja prirodno stanje lIa. kao Ita je: struktura, tekstura. zapremina. prirodna vlagl.

;Ii 'i .II 8

3

Vell(!ina uzoraJr..

3.1

Koli/Hnl materijala poremetenih uzorakl mora sa odredlti programom ilpilivanjl. Kolleina matedjala zavisl od vrste mlterijlla, obiml i vrste polrebnih ispitivanjl. Say matedjal lzvlden Iz IOndatnih bulolina trebl saeuvati u odgovllajutim sanduclma.

3.2

Preenlk 1 dutlna neporemetenih uzorakl zavila od konzlstcncijc i evrstote koherenlnog Ii. I od zbijeoosll nckohercntnog tla. Najmanjl preenik neporcmetenih uzoraka lIa melte konzlstencijc je 7Q mm, . za tlo eVllte konzisteneije do J 2S mm. Dutina eUindrl za uzimanje uzoraka !znosl najmanje

fII

I I.

. tI. a

I!

300 mm.

i

Progrunom

ispitivanja

odredic!e se pieenik

i velleina uzoraka

u IIkviru raspona pAldvi4t11ih standardom.

4

Zapisnik 0 IOndiranju

4.1

Za svaku IOndu mora sa voditt zaplsnlk .. sledetlm opiUm podaelma:

-

opls mesta IOnde.

svrha IOndlranja. - vrstalOnde. - broj IOnde. -

IIIzdanje

SA VEZNI ZA VOD ZA STANDARDIZACUU

'I'

288

.~

:

-

od slalnih laeaka

IlItlca

lerena,

-

kota lerena, izvoilae IOndlranja, datum IOndiranja, opil nap:aw za IOIIdiranje,

-

Ime I prezlme kontrolnog organa prllOndlranju, optle napomene.

-

4.2

odstojanje

- .kota stalne prlkljuene laeke,

Prilikom uzlmanja uj.,:>rakaiz slojeva Ila, u zapisnik Ie unose, u skladu I progrunom, lledetl podacl:

- dubina gornje I donje povrtlne Iloja, - deblj InasloJa, - nazlv lloja po klallflkaeljl, - geolollli nuiv Iloja, - Yrlle I koUeine primesa, I boja uzorka, - konzlstenlno Ilanje zem'itnog malerijall, - pojava podzemoe vod~ i vreme, . - nivo podze_e vode I mme; - vremenske prilike II vreme IOndirlnja, Iedol broj I oznakl Izvadenib uzorakl lla, - skica slojeva eele bulotine.

-

5

. Uzimanje

. poremetenih

uzoraka

S.I

Poreme~enl uzorel uzlmaju se iz IOndatne jame, lIseka, potkopa, sondatne bulotine iii samog objekta izradenog od lIa.

S.2

ZI uzlmanje porem~enib uzoraka s1utlllede~i pribor:

-

rueni allt,

- ruena iii mehanlekagarnltura za sondatno butenje, - pogodnl kdikl za uzorke kojl sadrto vodu, - klsetiranl sanduk od drvela ill druaog materijala, ill metalne posude za amdlaj uzoraka ill Yre~e, - Iial I pribor za zakivanje pokloplca na sanduku ili drugi pogodln materijal Zl zalvaranje sanduka, . odnosno metllnih posuda.

S.3

Poremeteni uzorei iz sondltne jame, zaseka potkopi ill objekll uzlmaju se iz svakog sloja III. Prethodno se mesto u jaml oelstl I porlml, pa Ie prlklldnlm alatom Ilkopa I uzme potreboa koJieina lIa prema t.3.1. Uzorak se grubo obrldl i lIavl preml vrstl lIa u kasete sand,ukl. Sanduk Ie zatvorl da se ne mda materijal u kasetaml prilikom trlnsportl..NI IInduku se Ispiluju s1ede~1podael:

- broj uzorakl,

-

dubina pojedinih slojeva lIa, dllum uzimanj. Uzorakl. POltupak je Istl i Zl uzlmanje uzoraka iz zaseka potkopa ill objekll.

S.4

S.S

NI 1111nleln Ie Ipemlju jezgre i poreme~enl uzorcl iz sondatnib bulotina. . Porem~enl uzorei Zl odredlvanje prirodne vlage mllerijall stlvljlju Ie U mace od nepropustljlw plastiene folije koje se evnto vow, pri '.etmu \rebl illilnuti auvill'n vazduh, I smestili ih u dobro zalvorene mel~e III pillliene poaude. Iz IOndltnih bulotinl uzorak Ie Uzirnl IOndatnlm svrdlom, lko u sondl neml vode, I ako u sondl Ima vode,onda Ie uzorak uzlml pogodnom metllnom katikom ill pogodnom pumpom'koje omogua.ju da Ie izvade sve frakege mllerijlla. Prl IIlvljanju ovako Izvadenih uzorakl u sanduke ill posude Iz t. S.3, treba ooedltl vodu lako da Ie ne izgub~ litn~ frakeije, I cIlijl pollupak je 1111kao u t. S.3.

.289 5.6

Prilikom uzimanja uzoraka u zapisniku se moraju navesti svi podaei 0 sandi i sloju prema l. 4.2. kall i brojevi uzoraka, koji se moraju slagall soznakama na sanduehna,odnosno posudama.

5.7

Opremgeni uzorei prema t. 5.3 i 7.apisnik Sagu se odmah po uzimanju u laburaloriju na i~pi1ivan)e. odnosno euvaju se na odgovarajllte zdlitenom

mestu.

6

Cilindri i pribor za uzimanje

6.1

Za uzlmanje nepOftmetenlh IImraka 110Iz .'nda"nlh jam a lI.eka, 1.8ocka,p
6.1.1

Melalni cUindri za materijale lesko 8njct Ive I evrste konzlstencije Imojll unulralnjl pretnlk od R9 du 125 10m. Sastoje Ie od nol.8. dvodelnog eHiodra i od kap< za lltiskivanje u ilo s olvorom 7.a ispl1~lanjc vuduha. Za not cilindra dutille do 30 em 7.aollren pod u810m od 45° vati sledeti odnos C:

neporemecenih

C=

uzoraka

Dv' - Du'

,

()

<0.15

u

Cu

=

Du

-

()N

:>0,005

1>",

8deje: Dv - spotiaSnjl preenik nol.8.lImm, Du - . unulraSnjl pre~nik cHlndra,u mm, DN - preenlk seelva nola, u 10m. Za not dlindra dll"inc preko SOem, zaoltren pod ugk'm od 60", val.l ,Iedeti ",Inos: C~0.10

Cu:> 0,15

Kapa I /lot spajaju sc na cilindar zavojima I utvl1tuju kljutem. 6.1.2

Melalnl eill/ldri za malerljale lako do Iesku gnje~ive kon/.islencijc imaju unulral/ljl I"ct/lik od iO nlll1ili yeti I dn1-lnll,to 30 em. Sasloje.. od nota, eilindra s navojhn. na kra.icvinll,1 otl kal'c I.a IIlIsklvalli" II il.. s olvorom za ispultanje va7.duha Not eilindra zaollIen je pod oglom od 60°. Odnosi pret/lika i7.I. !J.I. I 17.nose: C
Cu :>0,12

Kapa I 1101.spajaju se s cilindrom zavojima i u~vrltuju kljlltc'm. Cilindar iml I dve kapc <1,1gliOlC metalnom membra nom za hermelitko zatvaranje uzorka ih metalne kape s odguvarajuoom l.aplivkom. 6.2

6.3

Neporemetenl

uzorei

euvajll

se i olpremaju

u lalmralori)1I

po pravilu u ",clalnom

cilimlru

koje",

izvadeni, pritvrlteni obujmicom u sredlni i hermeli~ki zalvoreni gumenim ih mclain un"kapama '"i plasti~nom Irakom na oba kraj.. ILUlelno, uzorci ICskognje~ive i tvrs.le konli~leuci.ie mogll ua Icrcuu 'e izraditiizdvodelnogcilindra,bandatirati 2 pula gu.om i svaklput uronlli IIparafill. Na drugi sloj gv.e prltvrsti se' elikela s brojem !IOnde. du!>inom i rednim brnjem IImrka II 7.apisniku. Zalim Ie uzurak pakuje i tuva kako je opisano \I f. 71J i 7.10. Programom posebllim 'Iueaju

ispitivanja jednodelnim

mora prilotili

moze So: pre
la"kih

liol,,'.,

opis i skica s
llzoraka

iti s eilindrima "polleblje/log

lako glljetive

s klipom.

cilindra.

kunl.istencije

Uz I.apisnik

se u lakvom

s

290. 7

Ulimanje

7.1

Neporemeeeni lI70rei velallog lIa uzim.ju se iz somlatne jame. zaseka. potkopa. sondatne bulotine ili :.lInog uhjekl..

7.2

l'ril1m Imalerljal koji .h.1.; 7.. 117imanjenepm.mecenih u70rak.: melalni eilirjd.. iz 1.6.1.1 iii b.1.2 5 pril1oroll'. - presa 1.3IIli~kiv:miedlndra u I~J. IIInablJa~ s vodUkom. . lIol.C\'jza se("enJctla uko l~ililldrai la ravllanjculorakil. - prlbol za lopljenje parafln.. .. parafin i gala la oblaganje uzorka,

-

neporcmeeenih

sanduei iIi .nelalne

uzoraka

kulije 7.a pakovanjp.

i Iransporlulorak..

7.3

Nepore",e.:eni U7.orei iz !KIndatnih j.m.. zaseka. polkopa i iz objekala izradenih od lIa uzimaju se uliskiv.lliem ~",dal.nog eilindr. Ul poslepcno opkopavanje m'lerijala oko cilindra do njegovog no1.a. ako konzistenelj. II. ne dOl.voljava neposredno uliskivanje.

7.4

1'0!lo je ..ndatna jama Iskopan.. da ne bi do!lo do promena u prirodnoj sadrtini vode, Ireba Uo pre u7eti uzo.ke lIa. Neposredno pre uzimanja uzoraka Ireba sa dna ..ndatne jame skinuli 20 do 30 em malerljala. poravnali donju povr!inu i odmah ulisnuli iIi labili eilindar. Ako ulorei ul.imaju 5 bocnih slrana jame, Ireba neposredno pre ulimanja uzoraka prokopali prosek dubin.'" 40 do 60 em od boene .Ir.~e i poravn.ti donju povr!inu I odm.h otisnuli eillndar. (,lIimlar p,nl.vili na 110 I ulisnuli pre.nm. 'zozelno, .ko se eihndar l.abija spceijalnim mehanickim nabljacem. udarei Ireba da slede I1rzojedan .. drugim. l'rllikom labijanja eilindra Ireba obratitl pat-nju da ne dode do njegovog okrelanj. oko venikalne ose. da eilindar im~ slablo isli pravae krelanja Ida se ne napuni v~ od I om od unlllra,nje povrSine kape. Po!to se cllind.r napnnl malerijalom treba ga pot kopati i odrelali notem. Kad je uzoral: Il.v.den. dvodclni cilindar se prilegne obujmicom. skino se nut i kapa. drlm, work. koji slrSe odreto sc I I.aglade. Zalim se popusti obujmira i ozorak se obradi kako )1'opisano III. h.2. U1.orcl uzeli jednodelnim eilindrom zalvanjo se kaparna premo I. u.1.2 J olpremaju se u laboraloriju u eilindru.

7.5

Il koherentnih malerijala lelko gnjecive i cvrste konlisleneije vade se blok.uzorei dimenzija do .'0 X JO X .'n elll pallilvilll opkop"vanjem. ".d .ie 117.orakobraden IIUgornioj I na bocnim sironallla. gornja slrana se prchle vrlldm I,arafinnm i preko ulorka se navuce okvir drvenng samlllka dllnenl.'). uzorka. poveean '.iI uko 1 em sa svake Slrone. Zalim Ie nalije pal ann u proslor izmedu okvir. I nlork.. i

.rrekn

gO! n.ie povriine

ul..urka dn ruba sandllka,

posle ~el!a se vijdmo

pricv"rl

poklnpac

sanduka.

Tada se

uzorak oprel..no polkop.. \,od",1.e se bala ul.nrka I sa ..ndukom se prevrne na go,,~u povr!inu. Tada se donja povriina uwrka pora,"a. preliie do ruba sanduka vrueim parafinom i vijeima pricvrstl dno pre n.'8° Ito se paraCin ohladi. Sanduk se obeleti oznakom uzorka I slavi u hladan zaltieen proslor do olpreme u laborolOliju. 7.6

Neporemeteni umrei uzimaju se il. sondalnih bn..tin. utiskivanjcm cilindla iz l.b.I.1 16.1.2. I.avi,"o nd konzisteneije malerijala. Pre spuit"nja cllindra u bn!"linll Ireba sa njenog dna Ilk1011 II, sav usiln)elll malerijal tako da eilindar nalegn, na neporemeeeni matenjal lIa. Postnpak sa UZOleimaistovetan je opisu III. 7.4.1avlsno od lip. eilindra i ko"'.islenol)e Ila.

7.7.

Svi podac! 0 ulimanju uZl".ka Il mnd.lnih bniolilla upisuju se u zapisnik 0 IOndir.nju.

7.N

Nepmemeeeni uzorel vlal.n"8 peskovHog Iia mogu u,imali i1.sondatnih jam. u k"jlmn nema vode. '" uliskivanjem eilindra na nadn opisan u t. 7.4. Iii ob",zivanjem bloka kako je opisano u I. 7.5.

7.<1

Sv,' uzorke laboratorlju.

Ireba upaknvali

oprelllo

i so lid no n sanduke

sa strugollnom

ili drvenom

vullOm i olpremili

u

291 Upakovane uzorke treba prilikom utovara i istovara fuvati od udaraca I potresa. 7.10

Uzorke treba fuvati od mraza i drtati u vlatnim prostorijarnl. Uwrke kojl su konzervirani parafinom treba Ito pre Ispitlti, odnosno fuvati do ispltivanja u prostofU zllieenom vlagom. Uzorci moraju biti tlko izvldenl dl Ie iz njih mOlu dobitillboratorijske probe onol obima koji odlovarl aparalima u kojirnl ee materljal biti Ispitlvan, 1110 Ie odreduje prosramom Islrltlvlnjl u akladu a ovtm slandardom.

Na 0810'" mllljenJa RopubUtkoa ..k...arijll.

.. kulturu SR Srb'. br. 41 3-81/7Hn

-

od 4. U 1974. no plot. .. porn 118..omtl

SI.mp. S...znI:z.",d .. SllIIdardluciju qeo.rld

Ukupno

292. JUGOSLOVENSICI GeomehmiC!ka

STANDARD

ODREDIVANJE

SA OIAVEZNOM

JUS U.B1.012

ilPitiY8nja

VLA2NOSTI

UZORAKA

Ilral1a 2

TLA

1979.

'IUMINOM 04 1980.02-21

Plaridt

TtSt/"I

br. 31-14005/1

of 1011.. Detn-mlnlltion

od 1979430:

SI1db8IIiat SFRJ, br. 6S /79.

of 1011molstu~

content

.. OWlj Itarida'ni Ie lIastao mizijom

i

1

Predmet

,&. .~

OV8j atandard

I. 18

j

standa'cIa

Primenjuje

utvrduje

Itandanla

JUS U.B1.01 Z iz 1968. godine.

: naC!1n odredlymja

Ie Z8 malerljale

ylatnostl

1.Ia kojl, sukni

uzorka

do ltalne

mue

Ila. nalOS .C, ne menjaju

noje

flzlC!ke olObine.

Def"micija

2

18

Vldnoat je odnol izmedu male vade u uzorku I mase lUyog uzorka odtedene prema I. S.I,lzraten procenlima i oznaC!ayase 18W.

u

I Namena

3

fII

Vlatnol1 Ilutl za ocenu konzillencije tla Illepena zasl~enoltl lIa vodom, I kao podlaBa ZI odreitlyanje drugih olObina lIa.

I

i.

..

Oprcma

Za odtedlvanJe vlatnoatl sluti slede~a opreml:

;II

- Petrijeve posudlce,

. f1 'I .II /I

.

I

I malerijal

-

tehnlC!ka VIp I taC!nol~u 0,01 g ,

-

lulionik

-

I tcrmoreau!aloOrom

oaetljlvosti:l:

0,50'C

ZI temperature

od 100 do 110 .C,

e ksikator I kllcijum.h1oridom.

5

Nac'!in odrediY~a

5.1

Uzorak viitOOB mlterijala III U koUClnlod SOdo IOOg,lIavl Ie u Izmerenu PetrlJevu poludlcu, mile W, Potom Ie sa posudice posudlca Ie poldopi I izmori umrak zajedno 18 poklopljenom posudlcom, mase W" j sklne poklopac IIlvl pod poludicu, zatim se ave stavl u sullonik I suli III 10S.C to,S.C najma"e 24h 01do slalne mile. PosudJca s poldopcem izvadi se iz IUSionika, pokl opl , stlvi u eksikator. chlldi i Izmeri masa W.. VlatnOlt uzorka iuaC!unavale po IledeCem obrascu:

w.W,-W,

W. -W

0 Izd8nje

-

XlOO

SAVEZNI ZAVOD ZA STANDARDlZAOJU

293

SI.lnll JUS U.B1.011 ,

sdeje: w

-

W

-

masa Petrijeve

posudlce

W,

-

masa posudlce

s poldopcem

I s vla!nim

mua

s poldopcem

I sa suvim uzorkom

W2-

5.2

v1atnost u %

posudlce

u S.

VlI2.nost uzorkl odre4uje .

uzorkom

u S. uS.

nl OInoYIJdVI Ispltlvlnjl. I klo rezullit Ie uziml proletnl

vrednOlt.

Vla1nost Ila Izratlva18 u % od suve mile I Izratlva 18 brojem I jednim decimalnim mestom. Dozvoljenl razlika Izme4u dva Ispitivanja Istog homogenltiranog uzorka tla je 0,5 %. Ukoliko to nije slutlj, opit 18 ponavlja dok 18ne doblju dVI rezultlta u dozvoljenim sranlcaml.

5.3

Vlatnostpeskovltog

materijall odre4uje Ie tako
posudice su vefes klpaclteta, I tatnost vase mora bill 0,1 g.

NI 0810,," mIJljenJI Repubtitk",

sekrelarijat...

kull"u

Slamp. S.~ZlII.lvod

SR Srbije br. 413... !74{)1 oil 4.11 1974... U ltandlld.ICijU

. Beo,.td

plata II perea na promat

strana 6

Ukupno

294 JUS U.81.013

Geomehani~ka ispitivan1a ODREDIVANJE ZAPRro1INSKE .~SE MATERIJALA TLA SA PORAMA METODOM SA CILINDROM POZNATE ZAP~IINE

JUGOSLOVENSKI STANDARD

Ovai stan~~rd obiavlien ie u Sluibenoll'

TestinQ of soils drive-cylinder method

1992.

listu SRJ, br. 6/92

density of

of

Determination

by

place

soil in

the

PREDGOVOR

Ova1

standard

dila

Qa

1e

nastao

1e Komisi1a

devinsko

revizi10m

SaveznOQ

standarda

zavoda

za

JUS

U.8l.0l6

standardir.aci1u

iF. 1968.

Qodine,

a ura-

r.a zeml1ane

radove

i Qra-

tlo.

1 PREDMET ovim

standarcom

porama

2

se utvrdu1e

"in-situ",

PODRU~JE

metodom

vrsta

odredivan1a

zapreminske

poznate

mase

materiiala

tla

sa

zapremine.

PRIMENE

Vredl;::>st zapreminske oslon1enih

na~in

sa c:ilindrom

na

mated

tlo,

1ala

mase za

materi

prora~un

tla

i

bo

1ala

tla

sa

stabilnosti

pomo~na

porama

sluti. za prora~u;.

padina

i ob1ekata

pd

'vrednost

kOllstrukci 1a

izradenih

klasifikac:i 11

i

od

raznih

ident1fikac1

11

tla. Metoda

ni is

utisne

kao

posle

primsnl11va i za

vaden1a

Deskriptori ispitivan1a,

tla

sa

za

vrlo

niskom

uzorka.

I

zapreminska metoda

masa

pomo~u

tvrd03

tla

.

plasti~noA~u .

tla

cilindra

Sa

u

porama,

poznate

ko1a

ko1a

c:Uindar

ne

mOQU

metoda

da

ns se

moto zadrte

ispitivan1a,

lako

da

Qeomehani~ka

zapremine

Izdanie I

izdanie

SAVEZNI

ZAVOD

ZA

80

u c:ilindru

STANDARDIZACIJU

sh

1eziku

na

JUS

3

U.B1.013.1992

VEZA

SA DRUGIM

Odredbe ovoa

295 STANDARDlMA

standarda

standarda.

a kada

se on

na

koie

se ovai

Navedena

primeniuie,

standard

poziva

izdania

su va!i1a

koriste

se nainoviia

JUS U.B1.010.1979.

Geomeha~ifka

ispitivania

JUS U.B1.012.1979,

Geomehanifka

ispRtivan1a

4

va!e

obiav1iivania

izdania

i kao ovoq

navedenih

odredbe

standarda.

standarda.

- Uzimanie uzoraka t1a - Odredivan1e v1a!nosti uzoraka

t1a

DEFINICIJA

Zapreminska

masa

zapremini koio1

5

istovremeno

u vreme

tla

sa

i lupl1inama.

porama

pri

1e .odnos

utvrdeno1

nieqove

temperaturi

mase

prema

nieqovoi

i vla!nosti

Bredine

~

Be odredu1e.

APARATI

5.1

I PRlBOR

Metalni

1 iina

cilinar

zida

prefnika Ato

materi 1a1a

sa porama

Bpol1n1ea

ciUndra

bude

takav

prefnika

ie

tar.o odredena

da

deformaci

1a

5Q do da

tla

~4q

mm

i vi.ine

c.jr..:,~ izmedu

prouzrokovana

50 do

spol1aln1ea

150

mm.

De

i unutra§n;.,'

.utiskivan1em

cilindra

bu,:

mania.

Debl1ina bude

od

zida 0,10

odreduie do

8e

koeficiientom

utica1a

debl1ine

ci1indra

"lave.

pokretnoq

Cp

ko1i

mora

Ii

0.15.

D2

C P

-

d2

d~

"de 1e. Cp - koeficiient

utica;a

debliine

ci1indra,

D

- lPOl1atn1i

prefnik

ci1indra,

u rnilimetrima.

d

- unutraln1i

prefnik

ci1indra.

u mi1imetrima.

5.2

Mal

i

za

utiskivanie

ce nabiiafa

i rufice.

5.3

Lopata

za

5.4

No!,

5.5

Drveni

2'

vadenie

za obradu

fek1~.

cilindra.

pcema

Bastoii

slici

,cilindra

se

od

iz

cilindra.

1.

iz

t1a.

uzorka.

za izbi1an1e

uzorka

tla

nabi

iafa,

VO(~,'

JUS.U.Bl.013.l992

296 5.6

Tehnieka

vaaa,

sa moautnoltu

merenia

mase

od

105

°c

naimanie

1,0

ka

sa

taenoltu

od

1,0 a. 5.7

Sulniea,

5.B

Metalna

6

za odrtavanie

kutiia

temperature

sa poklopeem,

od

ve11e1ne

prema

!

5 °C.

velie!ni

uzorka.

PO STUPAK

6.1

Kalibrac1ia

Pre

poeetka

cillndra

ispitivania

odredi

se

masa

svakoa

c1lindra,

sa

taenoiltu

od

i

1,0 "

nieaova

zapremina

Masa

se

odreduie

nika

eilindra

sa

taenoiltu

moreniem

u eetiri

na

taeke

od

0,15

vaai sa

em3.

a zapremina

taenoiltu

V

a

c

od

mereniem

visinei

unutrailniea

O,Olcmiizraeunava

se prema

pree-

obraseu:

d2 ". H s s

ade ie.

v e ds H s

zapremina

6.2

Pr1prema

eilindra, .u kubnim eentimetrima,

srednii unuta;;nii precnik cilincira, u centimctrima, srednia

Pri11kom

visinaei11ndra,

tcrena

uzimania

uzorak,

mora

se

povrAina

poravna. povrs1ne

6.3

Na

20 do

30

Uzimanie

pr1premlienu

Cilindar

se

a alava alava

Za

kvadrata,

koja

U.B1.0l0.

JUS

sloi

mors

zavr§enoa

di

terena.

terena

od

da

oko

ee

dizaniem

pokretnoa

se eilindar

pobiia

kontaktu u tlo

vadeniu

2 do

sa

na 2

do

oeist1.

terenu 5

em

ade

1

trebs

se

tako

da

uzima

oeiiltena

ima

etrnnlcu

eilindrom.

se

nab1iaea vodiea

eilindar

malia

sa oltrom

nalete

na

1 puitaiut1

nabiiaea

C1lindar

mora

ivieom

i

e1lindar. aa biti

se utiskuie

da

pad a na

vertikalna

u tlo

sve

dok

3 em.

uklania e1lindra

stavi

da alava

dok

utiskivania pri

povrilinu

u tlo

vreme

prodre

na

za .utiskivanie.tako

u sta1nom ne

Nakon 1z

mal;

utiskuie

malia

malia

ob11ka

standardu

povrAinski

em.

pod1oqu,

postavi

ma1ia.

prema

odstran1

uzorka

na nieaa

q1avu

uzorka

da

Ve11e1na od oko

u eentimetrima.

sema1i 1z terena

za utiskivanie mora

se voditi

a cilindar racuna

da

lopatom se ne

vapore-

3

JUS

U.Bl.013.l992

297 meti

materi1al

u

uzorkolll, dela

tla

ir. tla

odstrani

podloqu

i no!em

n1emu oko se

a

to

8e

cilindra

posti!e

i dela

preostali

1ednovremenilll

tla

materi1al

ispod

oko

cilindra.

rak

ne olteti.

.ne

sme

da

11ndar

se

uzorak

se

c1lindar

uzorak

delove

i11

alto

mora

obrade

cilindra

1e sastavl1en

od

.

atena,

mator11al

kra1evi

koren1e u

uzorku

se

vodeci tla

cilindra

vaden1a stavi

racuna

aa

cilindra na da

ravnu

ae uzo-

sa IIIesta ispitivan1a I IIIaterl1ale.

i11

druqe

strane

n110

iatoq

aoatava

kao

Ako

oko1ni

i c1-

mato~1-

odbaciti.

iskrivi

il1

na

ko11

druq1

nacin

olteU

dok

ae

utisku1e

u

tlo,

se IIIora odbac1ti.

Ukoliko

posto1e

mst6ri1ala

mala

koia

ae iSpUniti

6.4

vefe

pun

uzorak

Ako

Zadovol1ava1uci

sadrti

n118

1a1,

uzorka

Posle

Cilindar

.

.

za obra~u

ialtopavan1em

cilindra.

au

lIIateriialom

Odredivan1e

Uzorak

udubl1en1a morala

ko1i

staniu

uklon1ena

1e ostao

zapreminske

u vla!nom

lIa povrlinama

biti

mase

izmeri

uzorka

pri

od prethodnoq

lIIateri1ala

se za1edno

(eventualno

ravn1an1u

t1a

sa

ravnian1a

sa

porama

ci1indrom

usled

povrline

u

vefih

uzorka),

zrna

moraiu

povrline.

vlatnom

sa tacnolcu

stan1u

od

1,0

o.

cilindra dobiia se masa v1atnoq uzorka W.

Oduzimatl1em

poZ"',1t~ ,:.ase

Zapreminska

mas.' n,~""ri iala tla sa porama

u vlalnom

stan1u

iz'racunava se pl.c:na

obrascu:

w ., v

v

ode ie. -

zap~eminska

mas a

materi1ala

t1a

sa

poraroa

u

v1atnom

stan;u,

u

qramima

PO

"v kubnom

w V

-

masa

vlatnoq

- zapremina

6.5

Vlatan

Tako

uzorak 5.8

izbi;e

se

i hermeticki

sredine JUS

u

U.Bl.012.

(cilindra).'u

mase

k~bnim

materiia1a

iz cilindra

drvenim

t1a

centimetrima.

sa ~rama

cekicem

u suvom

i stavi

staniu

u meta1nu

kutiiu

pre-

zatvori.

uzorak uzima

qramima,

uzorka

zapreminske

pripreml1eni

nieoo"e dardu

uzorka,

vlatnoo

Odredivan1e

ms t.

4

centimetru,

transportuie

uzorak

od

oko

se 100

do q

laboratoriie tla

i odredi

qde

se

sadrzai

uzorak

vadi

vod.. prema

i iz stan-

278 Klasifikovania nia

polazi

ea grupa koristi

sa izvodi sa u tabeli

ili sa

podgrupa.

odnos

koriAeeniem sleva

Za br!a

graniee

dok

odredivanie

te~en1a

WI

1. Sa dobiienlm

rezultatima

sa uporedivaniem Qrupe

na

kohezionih

i indeksa

pronade

ispitivaodQovara1u-

materiiala

plasti~nosti

Ip

dat

(A4 do A7) na

di1aQramu

.

(slika 1). Za klasifikovan1a - qranieu

tabela

nadesno,

materi1ala

potrebno

1e odreditil

te~en1a

- indeks

WI' plasti~nosti

- Qrupni

indeks

Ip'

GI.

70

/ /

60

-

/

50 _a. 'u0 c

i"

/

A,

/

20

/

A2-6

A7-S

/AH

10

A,

As

A~_, 0

10

20

A2-5 1,0

30

50

Granica t.~.nja.

Slika

1 - Di1aQram

~

2

V

A7-6

30

~1

0

/

~,

-... t_I

1,0

~fa Q. WI.

7

\

/

za

A4 .!!£ A7

klasifikaeiiu

60

70

80

W,

kohezionih

materiiala

90

100

JUS

U.Bl.013.1992

298 zapxeminalca

tla sa poxama

masa matexl1ala

u SUVOll stan1u

lExal!unavA ae

pxema

obxaacu.

100 W ')' d -

qde

I.V

1e..

')'d- sapxemln81ca masa matexl1ala nOli

- masa

w

- vla!nost -

tla sa porama u 8UVOll 8tan1u, U qr~.1ma po kub-

centll11etru,

W

v

(lOO+w

vla!nOQ

zapxemina

UEOXIta,

uEorka cilindxa,

u Qr81111lllA,

(u odnosu u

na

kubn1m

8uvi

usorakl,

U procentiaa,

centimetriDla.

5

JUS

U.81.01311992

299

(j)

011 odlJOlllrll

~ :

,

.

lr(h

~'

3

~-~~-~--

---IC--"

. ~y~:;;~~~-@/

:

'

. ~ -~ .

.

~--.

~-~

=-

;~'

011 odlJOlllrll

I 011 odlJOlllfll

2

VocSlcanabijaea

@

/~ ~

.

Ruelca malja CD

(

-.f ~<'

,

)

Cllindar za uzimanje

-I

~~.=-~

... , ,'.'

~ .'

Pokretnl

Slika

1

-

@

{~l"" ..'.

""'*-~ --,-r

,

...'-

/

]

- ~-~

\.

uz""aka

@

Glaya nabllaea

..1

I I ...j.:..c..:~ c.. J

.::'-

I ,'rT',-, .""'"

.

.

'

-,

nabljae

"

t, , ~,\: @ . ,ij.. . ~ ~.

,.

""+>:

@

eV

. "-,~

;)._; ~

'. '.\j;

I

~

GIDV. pnkrntnno nablJaC. @

I

Sematski

prikar.

i yodice

nabiiafa

Qlave

malia,

i rufice

pOkrctnoQ

nabiiafa

malia

(sye vrste u~no2avanja) br.413-81/H-02 ad 4.11 Beoqrad Sta~pa Sayeznl zavod za standardlzaclju

Zabranjeno pre!ta~paYanje Ha osnovu IIUjenja

6

Republl~koq

sekretarljata

za kulturu

SR Srblje

-

1974. ne plaCa se porez na pronet

390

.

Ukupno Jl:G05LO'\E~Sh.1 STANDARD

Gaomehanleka ODREOIVANJE

SA OBAVEZNOM

J L' S U.D 1.014

I.pltlvanja

ZAPREMINSKE

MATERIJALA

MASE

TLA BEZ PORA

1988.

rRIMENOM

Pl'8Vilnlkbr. 07/04-~3/85

Od',988.1G-15

rasti",

Ovaj

standard

strana 8

.

od '988.03-24; SluilMnllllt SFRJ, br. 42/88.

o( lOila. tN/'lfr, fna/ion. o( danliry

je nastao

revizijom

standarda

JUS

U.B1.014

iz 1968.

godi-

ne. Napomene

u ovom

standardu

imaju

a..o

informativni

karakter

i niau

oba-

vez.ne.

PllEDKET STANDARDA

.'1

2

Ovim

standardom

jala

tla bez

PODRU~JE

masa

odredivanju

la

utvrduje

nacin

odredivanja

zapreminske

maae

materi-

kao

vrednost

pri

arometrisanjem,

a

PR1KENE

Zapreminska

takode

se

pora.

materijala

poroznosti

i za ocenu

iteskih

tla

i

bez

pora

aluli

granulometrijskog

mineralnog

saBtava

pomocna

sastava

tla

(priBuBtvo

organBkih

materija-

minerala).

Napomena:

Kod

materijala

koji

ili

organskih

sastojaka

pora dobijena

po

sadrze

ovom

visok

procenat

zapreminska

standardu

moze

lako

masa

raBtvorljivih

ma.terijala

odBtupati

tla

od stvarne

bez vred-

nOBti. 3

VEZA

4

DRUG 1M STANDARDIMA

SA

JUS

U.B1.UI0

-

Geomehanicka

JUS

L.J9.010

-

Laboratorijska

ispitivanja. sita.

Uzimanje

Nazivne

mere

uzoraka

tla

otvora

DEF1NICIJA

Zapreminska

njegovoj vlaznoBti

II

maBa

sredine

izdanj e

materijala

zapremini

tla

bez pora u kojoj

i

bez

pora

suplj!na,

je

njegove

se odreduje.

SA VEZNl ZA VOD ZA STANDARDIZACIJU I

odnos

pri urvrdenoj

I

mase

prema

temperatur!

!

'Stnn82

301

JUS U.st .ot4

,S

APARATI

S.l

I

PRIBO~

P1knometar koj1 tra

zsprem1ne

1ma

podu!n1

1 na

S.2

Vala

S.3

Suin1ea

S.4

Vodeno

SO do

provrt.

100

em3,

sa bruienim

P1knometar

mora

1mat1

Irlom

1 ataklen1m

oznaku

na

telu

cepom

p1knome-

cepu.

8 mOlu~nol~u

odre41vanja

a mo8u~noi~u

kupat110

1 vazduinoa

a

8uienja

808u~noi~u

komOrom

za

na

najmanje

temperatur1

odr!avanja

100

do

atalne

I 1 tacnol~u

110

!

od 0,001

I.

S °e.

temperature

20

!

0,2

°e

uzorka.

S.S

Vakuum-pumpa

8 -8U~nol~u

S.6

Grajna

11i

ploca

maae

odrlavanja

paicano

kupatilo

vakuuma

od najmanje

aa krupnozrnia

kvaren1m

2,66t

44 kPa.

peako.

u 810-

ju od '3 ca.

S.7

Azbaatna

S.8

Boca

S.9

Limana po~uda ZB aulenje matarijala

tla:

S.lO

LaboratorijBko

JUS

S.11

POBuda

S.12

Poreulanska

S.13

Termometar

Ba

da Be mot.

stav1t1

mre!1ea

Ba

mara

is em :Itis em.

prBkalieom.

sa

S.14

P1peta.

S.lS

S1gnaln1

S.16

Dest110vana

5.17

Keroz1n.

Bito

tuckom

prema

za

posuda

Btandardu

drobljenje

L.J9.010

okaea

SOO ~.

mater1jala.

0 12 em.

skalom

od

0 do

SO

0

e

1 podelom

u p1knomatar.

sat.

voda

otvora

(dem1neral1z1rana

voda).

od

1

0

C,

takvog

precn1ka

302

JUS U H 1.014

5.18

Bezvodni

5.19

Vakuum-eksikator

5.20

Ma11

5.21

Fi1trir-pap~r.

6

POSTUPAK

6.1

Priprema

(dehidrovani)

najmanjeg

gel

sa

bojenim

pre~nika

od

indikatorom.

200

mm.

" levak.

Uzme

uzorka

se,

zavisno

atandardu

JUS

ne mase,

stavi

njen

n~u

vrate

mora sipa

materijala

Uzorak

u metalnu

od najmanje

Kalibraci1a

od

U.B1.010.

materijal

ni materijal

6.2

silika

S."'... 3

posudu

proci

kroz

sito

100

do

usitni"u

otvora

prah.

okaca

posudu

300g

500

i stavi

uzorka

110 : 5 °c

na

prema do

Celokupni

#m.

Tako

Htalus it-

usitnje-

u eksikator

u

traja-""

da se ohladi.

piknometra

Piknometar

mora

biti

cist.

suv

i izmeren

tacnoscu od 0,001 g. ~lasa praznog Zatim,

od

u susnici

i tuckom

se u porculanskd

30 min

tla,

ae oausi

se

pikn01l!etar

zatvori

~epom

nome tar

se

meri

se masa

mu

tako

izbrise

tilovanom

vodom

Napomena:

Umesto

Postupak

6.3.1

Odredivanje

piknometra

destilovanom ~ode

iza4e

filtrir-papirom

sa

ta~noscu

(m4) mora

pomoena

6.3

napuni

da visak

destilovane

ispitivan1a

na

kao

g.

sa

biti

+ 20 °c

provrt

spoljne punog

sa

zabelezena.

temperature

poduzni

~~sa

od

+ 20 °c u cepu.

strane

suv

piknometra

i

Piki iz-

sa

des-

zabelezena. vode Sto

temperaturi

mas

vodom

bude

0,001

temperaturi (m1) mora

kroz

da

od

biti

te~nost

na

e

moze je

se

npr.

upotrebiti

i

druga

pogodna

kerozin.

od + 20

°c

P i k nom

e t r a

suvog

1

uzorka: Usitnjeni kolicini P1knometar tila

oko

i ohladeni od 20 do

sa uzorkom 1 h, na

materijal

50 g ~li'ne

se pomoeu vise

termos!atira

temperaturi

od

od se

levka

sipa

1/3 zapremine u vazdusnoj

20 ~ 0,2

°C.

u suv

piknometar

u

piknometra. komori

vodenog

kupa-

"-

.,,_..

JUIu..,.IIt"

Nakon ka

:6.3.2

6.3.2.1

taraoatatiranja

(a2) aa

Odatran uzorka

od

evoje

2.666

Tokoa

z a 0 a tal

Ba

nalije

zapramine

vakuumtranja

mora

vazduha

iz uzoika

ne bude

nih

~est1ca

tla

grl1c

vakuuaom

ltroz

potpritisak

Ako

ioa)

piknometra

~ora

da

Ba

Tokom no grlic

bi

do

priblizno

lilike

.ela)

pod

vakuu~.

ra~una

da

polo-

vakuumom

izlazenje

izlaz.nja

iateku

1 h drzanja

Po

aaanjuje

mehu-

izbacivanje

Braina

ait-

mehurica

iz

uzorka

pod

na normalu.

iz uzorka

i destilovanom

azbeBtna

sprecilo

mora

vrii

mrezica.

do pr~blizno

kuvanja

Be

vodom

ea apra~ilo

vazduha

voda

operacije da

voditi da bi

uzorkom

Be pOBtavi

je Be deBtilovana

i z

kuvanja

se odstranjivanje

izmedu

ae

burno

ae postepeno

pomocu

(bez

piknoaetra.

Be veli~inom

OdBtranjivanje

uzor-

1 h.

r~ca

uzorka'reguliie

i auvog

vazduha

0 .

deBtilovanom

u ekeikatoru

i dr!i

najaanje

operacije

(Ia ~apom)

vakuuma

uzorkom

44 kPa

piknometra

g.

ja

poaocu

aa

ae ma.a

od-O.OO1

jivan

Odatranjivanje

vine

izmari

ta~noicu

Piknoaetar

6.3.2.2

303

,

Be voditi

DS

vodom.i

grejnog

U piknometar

polovine

izbadvanje

kuvanjem

njegova

racuna

grejnoj

ploei.

tela

Ba uzorkom

(renali-

zapremine.

da kljueanje

bur-

ne bude

sitnih

eestica

materijala

tla.

odnosno

60

tla

kroz

piknometra.

Uzorak

se

kuva

15

min

za

peskovita

min

za

gl1novita

tla. Posle

kuvanj a

ostavi

se

piknometar

aa

uzorkom

da

se

ohladi

na

sobnu

temperaturu.

6.3.3

0 d r e 4 i'van ide

j e

s t i 1 0 van

Piknometar tako

da

se samo

dopuni jedna

Piknometar

sa

komori

1 h na

Naken na

eko

izbrise

se

0 m

p i k nom

e

kap

vodom

teenos~t

izade

temperaturi

ed

20

teenesti

filtrir-papirem.

i

kroz

i destilovanom

v~sak

e t r a

s a

u z 0 r k 0 m

v 0 d 0 m

destilovanom

uzorkom

'termostatiranja

cepu

mas

pazljivo poduzni

vodom

~

0.2

keji

zatveri provrt

termoatatira

cepem,i na

Be

to

cepu. u

vazduinoj

°e. je

izasae

krez

pedu~ni

provrt

304

JUS U.BI.o148m.. 5

Tako

pr1premljen,

lovanom

vodom

0,001

6.4

sa

Bpoljne

8trane

se

odred1

izmer1

1

ma8a

bez

,p

pora

1zra1:unava

zapram1nska

-

m2 m3 m4 Pv

8S

me.a

uzorkom

(m2)

sa

1 dest1-

ta1:noicu

od

po

(m2 - m1)

obraacu:

.

'. Pv -

m1)-(m3--2)

e :

p

-

ae

(m4

m1

se

rezultata

Zapram1nska

j

p1knoaetar

IDU

C.

Pr1kazivanje

gde

8UV

maaa

masa

prazno&

bez

pora.

piknometra,

u u

masa

piknometra

i

masa

p1knometra

sa

uzorkom

maaa

piknomatra

sa

dastilova~om

zapreminska

masa

suvog

gramima

po

kubnom

cent1metru.

gram1ma.

materijala. i

dest110vane

u

gramima.

destilovanom vodo~. vode.

vodom. u

u

u

gram1ma.

gramima.

gram1ma

po

kubnom

centimetru.

Zapreminska zultat .

masa

uzima

bez

pora

ae arednja

odre4uje

vrednoat

se

na

od dva

najmanje

dva

uzorka.

Kao

re-

odre41vanja.

I Dozvoljena

Ukoliko u

razl1ka

to

dozvoljan1m

Napomena:

n1ja

1zme4~.dva

slu1:aj.

opit

odre4ivanja

8e

je

ponavlja

dok

g/cm3.

0.02

8e

ne

dobiju

granicama. Rezultat1

1apit1vanja

unose

8e

u

sledec1

obrazac.

dva

razultata

Strono8 JUS

305

U.81.014

Obrazac

za up181vanje

podataka

1 1zracunavanje

zaprem1nske

mase

bez

po-

ra. Grad111iite

Isp1t1vanje.

Objekat

Buiiot1na

Operator

Datum

br:' ..-.~

Opls

zemljanog

Dub1na

sa

je

koje

uzet

Broj

1sp1tlvanja

Broj

p1knometra

Mesa

praznog

Mesa

p1knometra

Mesa

p1knometra

l

u

vode

(m1)'

1 BuVOg sa

uzorltom

sa

dest110vanom

g

u

uzorka

u

(m2-m1)' u

(m3-m2)'

Zapreminska

g

u

(m2)'

1 destilov~nom

vodom

g

g

u ml

uzorka (m4-m1)-(m3-m2)'

Zaprem1na

:n

g

Masa piknometra (in u g 4)'

Masa

uzorak

p1knometra

(m3)'

uzorka

-..

tecnost

pomoena

Mesa

..

'"

mater1jala

Upotrebljena

vodom

br.

tla bez

mater1jala

masa

pora (m2-m1)

p

.

-

.

(m4-1)-(m3-2) Srednja

vrednost

p', u g/cm

p ,u v

g/cm

3

3

1SPIT1VANJENA DRUG 1M TEMPERATURAHA

Uko11ko

iz

peratur1

b1lo

od

+20

koj1h

razloga

.oC,mora

se

P20

gde je: p 20 °c

- zaprem1nska + 20 °c,

J

..~-

----

n1je

vrii1t1

°c

masa u gram1ma

-

moglo

da

korektura

~

.

se

1sp1t1vanje

po

obrascu:

vrii1

na

Pt

mater1jala po kubnom

tla

bez

pora

centimetru,

na

temperatur1

tem-

JUS U.B1.014

K v 'p t

- koef1c1jent

za pretvaranje,

- zapreminska

masa

Vrednost1

koef1cijenta

red1vanja,

u aram1ma

K

tla

pO kubnom

za pretvaranje

Zaprem1nska

Temperatura

°c

mater1jala

date

bez

pora

na

temperatur1

eent1metru. suu

tabell.

Koefic1j

masa

vode 3 a/em

ent

za

pretvaranje

Kv

10

283

0,9996774

1,0015

11

284

0,999

1,0014

12

285

0,9994989

1,0013

13

286

0,999

1,001 2

14

281

0,9992604,

1,001 0

15

288

0,9991209

1 ,000

16

289

0,9998968

1,000 7

17

290

0,9988018

1,0006

18

291

0,998 6244

1.000 4

19 ,

292"

,0, 99!L 4~4

l,O()O,2

20

293

0,998

21

294

q~ 998023

3

',0,9998

22

295

0,991801

9

23 24 25 26

296 291 298 299

0,9975102,

0,0006 0,9993 0,9991 0,9989

0,996

815 6

0,998 6

21

300

0,996

545 1

0,998 3 0,998 0

596 0

3~6 5

7.

1,000 0

234 3

0,9913286 0,9970110

28

301

0,9962652

29

302

0,995

30

303

0,995 618 0

9

0,

9761

997

.

0,997

7

Suon.

od-

7

307

Stron.8 JUS U.B1 014

8

PRECIZ}JQST

8.1

Ponovli1vost

Dva

rezultata

tla

aa

od 0,03

8.2

iatom

t)zn1h

isp1tivaca,

oprsmom,

ematraju

dobijena

na

uzorcima

.. n.pouzdanim

ako

s.

ietog

materijala

rnzlikuju

za vii.

g/cm3.

Uporedivoat

Dva

razultata

.tla

smatraju

dobijena

u dve

laboratorije

na'uzorcima

i.tog

materijala

3 s.

nepouzdanim

Napomena: Dozvoljena vost)

osnoyu miJljenja

Republitkog

odnos.

sek,etarijat.

ako

ae

od.tupanja ,s.

samo

ra kulturu

razlikuju

za

ispitivanja za

rad

sa

istom

SR Srbij,. br. ~1 J-8 1/74.02

Savezni

UYod 13 It.~ "uSard:l...:iiu

-

od

0,04

(ponovljivoat pomo~nom

g/cm

.

i uporedi-

tecnoi~u.

ad 4. II 197~. ne ploca se pore;: na prom!t

"'" $ump8

vile

aeov,ad

Ukupno

strana

7

308 JUS

Geomehanieka ispitivania ODREDIVAlIJE ZAPREMINSKE MASE ~~TERIJALA TLA SA PORAMA METOOOM KALIBRISANOG PESKA

JUGOSLOVENSKI STANDARD

U.Bl.01S

1992.

Onl

standlrd

Testinq

ObjlVljen

of

je u Sluibenom

IIstu SRJ.

br. 6/92

- Determination

soils

of

density

of

soil

in

place

by

the

sond-cone

method

PREDGOVOR

ovai

standard

dila

as

ie nastao

ie Komisiia

devins!co

rev1ciiom

Savecnoa

standarda

cavoda

ca

JUS

U.B1.016

standardizaci;u

ic za

1968.

Qodine,

a ura-

cemliane

radove

i ara-

tlo.

1 PREDKET Ovim

standardom

porama

2

se

"in-situ.,

PODRUCJE

Vrednost

naein

odredivania

kalibrisanoa

zapreminske

mase

materiiala

tla

sa

peska.

PRIMENE

capreminske

oslonienih

vrsta

utvrduie metodom

na

mated

mase

tlo,

1ala

za

tla

materiiala

proraeun

i

kao

tla

por.'.''- ..luii

sa

stabilnosti

pomoena

padina

vrednost

i

ca

prorafun

obiekata

!cod klasifikaci

konstrukci;a

izradenih

1e

i

od

racnih

identifikaci;e

tla. Metoda

3

ni1e

VEZA

Odredbe ovoq

SA DRUGIM

lspitivania,

izdan1e

ca tla

koia

sadrie

zrna

veea

od

63 Mm.

STANDARDlMA

standarda

standarda.

Deskriptoril

I

primenl1iva

na

ko1e

Navedena

zapreminska metoda

se

ovai

lzdania

masa

pomoeu

8tandard su va!ila

tla

kalibisanoq

SAVEZNI

ZAVOD

sa

pozi~a u vreme

porama,

l8tovremeno obiavl1lvan1a

metoda

vaie

i kao

ovoa

ispitivania,

odredbe

standarda,

qeomehanieka

peska

ZA STANDARDIZACIJU

Izdan1e na sh 1edku

JUS

U.Bl.105,1992

309 a kada

Be on primen1u1e,

kor1Bte

se na1nov11a

1zdan1a

naveden1h

JUS

U.Bl.01O,1979,

Geomehan16ka

1sp1t1van1a

- Uz1man18

JUS

U.Bl.012,1979,

Geomehan16ka

1sp1t1van1a

- Odred1van1e

4

zapremin1 kD101

5 5.1

masa

uzorka

tla

tla

sa. porama

1 lupl11nama,

pr1

1e

utvrdeno1

odnos

n1eQ9ve

temperatur1

mase

prema

i vlaino8ti

n1eQovo1 8rodine

u

se odredu1e.

I PRIBOR

Aparatura 4 L.i

sa otvorom van1e

materi1ala

8a porama

APARATI

remine

2

tla

vainosti

DEFINICIJA

Z8premin8ka

1u,

uzoraka

standarda.

na

prema

za odredivan1e odvo1ivOQ

pre6nika staklenu slioi

1.

zaprem1nske

pomo6nOQ

pribo~a

12,7

mm,

malOQ

posudu

na

1e~'om

ma8e., sasto1i kD1i

metalnOQ kra1u

se

levka i velikOQ

sasto1i sa

.e od

staklenoQ

od

c1lindri6noQ

o1a6an1m metalnOQ

delom levka

suda

~ap-

ventila

za pri6vrl61na

druQom

kra-

JUS

U.B1.01S,1992

310 11ere

Gum.,.'

U DIll

prsttlfl

M",.n; Iw.k (mll/i)

.,...

! 165.1

Postoljup.f8lJrtI

. 171.5 !\

_J:~ 30'.& I

S lika

5.2 Tehni/:ka 1,0 cr.

vacra,sa

5.3

vaqa,

Tehnil:ka

mOQufnolfv

merenia

sa mocrufnoifu

1

mase

merenia

od

naimanie

mase od naimanie

10 ka

sa

tal:no!lfu

od

500 cr sa tal:noifu

od

0,1 cr. 5.4

Sulniea,

za odrtavanie

5.5

Ha1i piiuk,

5.6

Hala lopatiea,

za kopan1e

temperature

od 105 °c ! Soc.

tla.

za kopanie

tla.

3

JUS

U.Bl.105.1992

311

5.7

Pleh,

5.8

Kutl1a,

5.9

Termometar

za sulen1e

materl1ala

za ~uvan1e

od

mera

kallbrlsanOQ

0 do

50 °C,

sa

25 em

x 25

em.

peska.

ta~noleu

od

1 °C.

.. zatvara, za ~uvan1e materl-

5.10 Metalna !tutl1a sa poklopcem, ko1l se hermetl~k! 1a1&

6

tla.

KALIBRISANI

PESAX

Xallbrlsanl kroz

7

slto

pesak

1e avak!

vell~ine

elst

otvora

2 mm

1 auv

pesak

a oata1e

6i1a

na

situ

zrna

nlsu

vell~ine

ve~ana

otvora

1 ko1l

0,71

prolazi

mm.

KALIBRACIJA

7.1

Xalibraci1a

aparature

Odrediv3n1e

zapremine

na,

kAda

ednosno

- Izmeri'se - postavi - Napuni

- Ova1

potpuno

S8 ventil

postupak

- zapremina

aperatura

s vadom

dok

aperature se ponovi

dva

POSUd8

n1ena

potpu~o

'~~ntira-

posudu. masa

(Gl"

ne

Po1avl

na otvoru

ventila.

vade. i izn~ri

(G2'

i u~me

aparature

v.

1e opre~

ventil.

S8 ova

puta

keda

staklenu

1 zabeleli

vitak

i vade

se za

1 otvori

i odstreni

ataklene

odredu1e

pri~vr.een

uspravno

S8 aparatura

se masa

posude

levak

prazna

se aparatura

- Zatvorl - IZGeri

staklene

1e metalni

aredn1a

izra~unava

(G2 - Gl'

temperatura

.

vade.

vrednost. se pomofu

sledeeeq

o~ascal

K

ade 1e.

v

- zapremina staklane posude aparature,

G2 - ..sa

aparature

Gl - masa

prazne

K

- koefici1ent pre..

..

tabel1

i vade,

aparature, redukcl1e 1.

u ltubni..oentimetrima,

u aramima, u aramima, za

temperaturu

na

ko101

1e radena

kalibraci1a,

JUS U.Bl.015.1992

312 Tabsla

1 - Xoefici1ent redukci1e.x za zapreminu vede pri odredenim temperaturama

Temperatura °c

Xoefici1ent redukci1e K

12

1,000

14 16 18 20 22 24 26 28 JO

1,000

7J

1,001

OJ

.

J2

48

1,001

J8

1,001

77

1,002

21

1,002

68

l,OOJ

20

l,OOJ

75

1,004

J5

1,004

91

.

7.2

Odredivan1e

- Stavi ni

zapreminske

se prazna

1evak

suvim

mase

aparatura

ka1ibrisanoq

uspravno

na

peska

ravnu

povriinu,

zatvori

ventil

i napu-

peskom.

- Otvori S8 ventil i pun! ~p"...tura p8sko¥' odrlava1ul:! levak stalno dopola pun peskom. - Kada

1e aparatura.puna

peskom,

brzo .se zatvor!

ventil

1

odstran1

zaostalJ.

pesak. - Izmeri

se masa

- Izra~una

aparature

se masa

peska

sa peskom

(GJ)'

pomol:u obrasca.

G - GJ

- G1

qde 1e.

G

- masa

peska

aparature,.

u nasutom

aparature

G1 - masa

prazne

masa

ko1a

u potpunost!

ispun1ava

staklenu

posudu

u Qram1ma,

GJ - masa

Zapreminska

stan1u

1 peska,

aparature,

kalibrisanoQ

u Qram1ma, u oramima.

peSka

u' nasutom

.

stan1u

h'ra~unava

se prema

obrascu.

G

,.

kp

--v

ode 1e. Ykp - zaprem1nska

masa

ka11br1sanoQ

peska

u nasutom

stan1u,

u Qramima

pO

kubnom

centimetru,

G

-

masa re,

v

-

peska u

zapremina

u

nasut()m

stan1u

ko1a

potpuno

ispun1ava

staklellu

pOsudu

aparatu-

Qramima, staklene

posude

aparature,

u

kubnim

centimetrima.

5

JUS

U.B1.10511992

7.3

Odredivanie

-

mase

Napuniena atoii

-

Zatvori

-

Is

ka1ibrisanoq

aperatura

aa

- Otovrl

8

313

levkom

ae ventll ae

raz1ike

aa

prema

maaa

peakom

dole

1 drll

venti1

i

peska

kao

is t. 7.2 atavl

ae

terenu.

merenia

ave

dok

aparatura dobiia

u levku

ked

otvoren

iz-ri

(G.-C3)

saostaloa

peaak

aa

ae

na

na

lati!!e

zaoata1i18

ma.a

!!i8tu

peaka

koii

lz

ravnu

podloau

ataklene

pealr.ola

(1.0.).

oataie

u,levku

da

poaude.

(Gs'.

POSTUPAIC

6.1

Priprema

prl11kDm

terena

usimania

ti povrlinski Ve11~lna od oko

8.2

sloi

cd oko

povrl1ne 20

do

30

na

terenu

2 do

prema

atandardu

5 ell 1 tako

ob11ka"kvadrata,

koja

JUS

oI!Ueena

mora

da

U.B1.010

~vrlina

ae 0~1st1.

mora

.e odatrani-

poravnati. treba

da

1..

stran1cu

ca.

Ispltlvanie

.

uzorka

-

Na

poravna'tu

na

teren.

Krol'l otvor

povrlinu

na

poatavi

postoliu

se

aperature

poato1ie

lskDpa

aperature

se

rupa

tako

potpWlO

da

preenlkaiednaltoq

na1ele

preeniku

otvora na postoliu a dublne 10 do 20 CIII. lCad kapan1a rupe mora se vaditi ra!!una da S8 ne ;'.:-r:::I8tl tlo oko rupee Haianania saprellllnarupe u zavls"ostl nC aranu10metrli,'; -

Sav to

-

,-,astava

iskopani cd

materiial

materiiala

Ukoliko

niu,

se

ne

se

data

petliivo

lsqubi

odreduie

odredi

tla

se

i

odmah

zapreminska

odmah

ie

u

tabeli

stavlia iZllleri masa

v1atnost

u

2. posudu

masa

vcdeei

raeuna

da

se

nei~

(G6)'

materiiala

tla

materi

iskDpanoa

sa

poraana

u

prema

ida

suvam

.ta-

standardu

JUS U.B1.012. U

savisnosti

ie usetl

ad

sledeee

aranulometriiskoq koll!!lne

sastava

materiia1a

prema

tla

za

tabeli

odredivanie

vlalnosti

2.

Tabela 2 Naivel:a vellelna zrna materliala 11ft

5 11,2 31,5 63

6

Naimania

sapremina

rupe em3

700 1 400 2 100 2 800

Naianania kolieina materiiala za odredivanie v1alnosti

q

100 250 500 1 000

potrebno

JUS U.Bl.01S.199;

314 - Na

pestolie

peskom, Nakon

preko

otvori punien1a

- Izmeri

iskopane

ventil rupe

- Ukoliko

diti

Bapreminska

do

maea

se

ee rupa

zatvori

i oetali

dode

postavi da

sa peekom

se aparatura

NAPOHENA

rupe

i sa~eka

pesak

promene

nasutOCl

aparatura

napuni

napuniena

kalibrisan~

peekom.

ee venti~.

u nio1

1 zabeleli

vlalnosti peeka

masa

kalibrieanOCl

sa vlalnolOu

koia

(G7)'

peska,

mora

1e bila

kod

se odreispitiva-

n1a. 9

IZRACUNAVANJE

9.1

Zapreminaka

,maea materiiala

tla

sa

porama

u vlalnom

staniu

izraeunava

Be pc

obraecul

'Ykp

G6

.

'tv G]

- G7

- GS

tla

ea

porama

ode 1e. - zapremineka

'Yv

kubnom

IDalia materi1ala

u

vlalnom

staniu,

u

oramima

pc

t

cent~:7'~-:, :.,

'Ykp - zapremineka

maea

kalibrisanoq

pe~ka

u

nasutom

etan1u,

u

oramima

po

kubna:

centimetru,

G6 G]

- masa

iskopanOCl

materiiala

- masa

aperature

i

G7

- masa

aparature

i

GS

-

9.2

masa

pesJca

ZapremineJca

peaka,

kame

ee

odreduie

zapreminska

masa,

u oramima,

u oramima,

Baostaloq

ko1a

ostane

u

maea

materi1ala

pesJca posle levku,.

u

tla.u

ispitivania,

u oram1ma,

oramima.

suvom

stan1u

odreduie

se po obrascu.

100 ,.

d

.

-

100+ w

'tv

ode 1e. 'Yd - zapreminska masa materiiala nom ~

-

'tv -

vlatnoat

materi1ala

zapreminsJca kubnom

tla sa porama u suvom etaniu, u oramima,

po kub.

centimetru,

maea

(u

odnosu

materiiala

na tla

suvi sa

uzorak),

porama

u

u vlatnom

procentima, etaniu,

u

oramima

po

centimetru.

II. OIIICMIIltljenj.'Republlt.1w9

ZabranJebo preltalpav.nje (lVen.b _by.nj.) IIkretarlj.ta II nltura sa Srblje br.f13-81174-0Z od 4.111974. ne ph~. II porez n. pr_t CtallpllSaveznl zavod Zl ltand.rdlz.clju Beoqrad

.

.

315 ST,41,DAklJ

JUS U.Bl.016

Geom~~anlcka ispitivnoja O!JREDIVANJI:: ZAPRI::Mlt>SKE b.SI:: ~!ATERI.I'\LA !LA SA PORAMA M~TCVCM PGhO(U GUXEKOG BALC~A

.JIJGOSLCVENSKI .

1992.

Ovaj standard objavljan Je u Slulbenom lirtu SRJ, br. 6/92

- Deterldr:Gtit;n of

Testing of soils

---Lh'lIsityof soil In

piacO!

by

rubbar-balloon

method

PREDGOVOR

Cvaj

standard

dila

ga je

devinskc

je

nastao

revizijoc:

JI;S li.il1.U10

sC"nc"raG

KOD:iEj.~;, 1:c,.,...:mo~ zavada

za

standarc1iz..c;i.ju

iz za

19611.

zemljane

gGcir.E'.

E ura-

radove

i gra-

tIc.

FF.l::DhET

uvilli

stan?ardolli

porama

2

PODAU~JE

Vrednost

'ut"rd,..je 'metodoa:

,nacin

odrecHvanja zaprea:lnske "umE-n°f! balona.

potr.c~u

{mas,; ulinerijala

tla

sa

PRIMENE

zapreminske

osltnjenih vrsta

se

"in-situ".

na

mase

tlo.

materijala

za tla

a:a .:,rijala

proracun i

kao

tla

sa

stabilnosti

porl!Jr.,a slu~i padina

pOlllccna'vrecinost

kod

za prcracun

i objekata klasifikac1j

konstrukcija

izradenih cd rsznih (: i identifikac1je

tla.

Metoda

se prlmO!njuje

za vrlo

mckana tla

re ill

gde zapremina

Deskriptori: Ispltivanja.

1 izdanj e

kod kompaktnih cupe u tlu'~e

zapreminaka metoda

ili

koja bi se deformisala

masa

poa:o~u

tla

gumenog

prilieno

mofe da ost~ne

sa

vezs~ihtala.

us~ed pritiaka

porama.

a nije primenljiva

gumene membrane aparstu-

konstantnA.

m..toda

ispitivanja. geomehanicka

balona

SAVEZNI ZAVOD ZA STANDARDIZACIJU

Izdanj e na sh j eziku

.316: 3

VE~

SA DllUGIH STANDAllDIHA

odredbe

standarda

na koje

se ovaj

ovol standarda. Wavedena bdanja a kada ae on.pr1menjuje, koriste

standard

poziva

istovremeno

vaie

su va!lla u vreme objavlji,ianja a8 najaovija izdanja navedenih

i kao odredbe

ovol standarda, standarda.

JUS U.Bl.OlO:1979, JUS U.Bl.012:1979, JUS U.Bl.038:1968,

Geoaehanil:ka G.OIIehanil:ka Geomehanil:ka de

i.pitivanja

- Uzi8aoje

iapitivanja

- Odredivanje

ispitivanja

uzora~~ tla . vlalnoati uzorka tla opt18alnol sadrlaja vo- Odredivanj.

JUS U.Bl.042:1969,

GeOllehanil:ka

ispitivanja

-

.

Odre4ivanje

kalifornijakog

indekaa

nosivo&ti 4

DElINIClJ!

Zapreminaka lIi..a materijala tIa sa pora... j. odnca njelove mase prella njegovoj zapre8ini sa porama i iupljinama, pri utvrdenoj temperaturi i vlalnosti ar.dine u kojoj se odreduj.. 5

APARATI

5.1

Kalibrisana po&uda.

Kal1br1sana ticnom

Ij~~njim

(¥umeni

u posud1.

rupu

AparEtura

za

~1sa i velil:ina

i blilu mera

za merenje

okolinu biti

rupe

lIa re1aUvno

merenje

(slika

1).

priti8k~

Aparr.tuIa

ili

indikaeorom

membrana

bez

nabiranja

membrane

oa1gura

pot puna

5.:.! Tehnicka

vakuuma

koji

pod

prO&cfie

spo-

de]uje

da ne Q~fcrn.Hu

odredivanje

mora

mora biti takve velil:ine i oblika 1ii

savijanja

biti

dovoljna

iapunjenost

vaga

s.

ispitne

mogucncstu

se

kada da

podnes.

da

na hko-

zEpre~fr.e

006J

pritisak

Su~nica, aa odrzavanje

iapuni ispitnu

POtPUfiQ

u ispitnu

naduvava

rupu.

koji

Jacina

je dovoljan

savitda

E~

rupe.

merenja

mase od najmanje

],0 a.

2

l<1aa-

rupe

.

Savitljiva

5.3

i

ispiene

mora biti snabdllvena

biU takve ogleda. za

savit1jiv(.m

iskopalle

delimicnol

opreme moraju za vrllce izvodenja

snabdevena

tankoll,

zapremine

rupe sa tacnoscu od oko 7 cm3

ispitne

Ijive

tefr.QsU,

balon)

kojll odrlodu~e ova metoda inatrullentoll

tel'no&t

rupu

po&uda za ddauje

meabrano..

ualovilla

panu

1 PRIBOR

temperature

od ]05

°c ! 5 °e.

20 kg,

sa lLcno6cu

od

317 5.4

Hali piJuk, za kopaLj~

5.5

Mala

lopatica,

5.6

I'h,h

za

za

susanjOll

tla.

kopaoJe

rura.

maceriJ.la,

L'U'I; ~S

25

em

CII.

"

5.7 Metalna kutije sa. poklepcem, koja 5011hermet1ck1 z.tv.r~ za cuvanje mater1jala

tla

uZ~Oi

iE ~up~.

'l'umo8l"tar

.::d 0

Qe,

5.S 5.1~

~ala

do

sa

50

tacnosc!u

cd

~n

1 °e

r.:flrl:h~. C"ILPOllutuu

vade.

cetklc..

6 KALUiACIJA '.

Kal1brac1ja

6.1

1nd1kctcIa

Tacnost 1ndikator. DIOru bit!

takya

zapre&1ne

a.premine pri mt!rOllnJu zapr~~1Le kGlitrisanih' posud~

da

obezbedi

da

ove

zupr,,~1:..! budu

odeeden.

l:a:i.1bracione posud. 111 kalupi moraj.. dimenzionalno raju bid

razlic1c1h

zapremina

(JUS 1:.81.038)

nost

se na

katoru curi

aparatura

sa

potrebno ukup~i Razlika

na

aparatura

poyec!ava

ra~\u

ne

kada se

se

iznos

Bve

izmedu

Postupak

se

NAPOKENA

- Ako

:;:a

obican

l'roktorov

(.:US U.Bl.042)

horizontalnu

ogled

mcgl1 biti

koriSce-

povr61nu

i ceita

pocetna

yreo1-

nema

ispuni

promena

optereci

na ovaj

da

posuo1a

kalibraeionu

i ocicli zapremina posudu.

indikatoru

zapremine.

prit1sakmofe

bit1

nil bi

na

Pritisak Ocita

do

sc

35 kPa.

010610 do nj~~c&'i7.dizanja.

ino1i-

u aparai zepise Obicno

je

Zabelezi

se

optere~enja.

posude

j~

kalibrac10nih

balon

001 aparature

po~etnog

ponovi

jec\nl1 cd

dok

aparatura

dodaco~

na kalibracione

Kalupi

ncsivol!d

1 glatku

gumeni

U zav1sLosti da

7..

zaprem1ne.

zapremine

pr1t1Bak.

J.

oprema

indikatoru

Prenesll

cd

aimulirati ispitha rupe 1 mo-

iBpitnih rupa.

Kalibraeiona

StaY1

i11 kalupu

tacn"bC:"

b1 opsel! ino1ikatcra l:apn!lr.il\OII pokr io opseg

rupa.

1 kaliforn1jski indaks

ni za simulaeiju

6.2

zilprllminakako

predv!l!enih ispitnih

.&

za

i krajnjeg izrazena druge

kaiibracione

kalibrac10na

za vazduh,

potrebno

"zarobiti"

vazduh

je unutar

ocitavanja

na

1ndikacoru

zapremine

je

zapremi-

u em3. posude.

posuda

obezbeo1it1

1li

kalup

izlaz

kalibracione

od materijala

za vazo1uh,

pOBuo1e

ita

bi

poito

koj1 gumena

prouzrokovalo

je

nepropustan

membrana pogre6no

maze '\)01-

3

318 re4ivanje

ce n.ale rupe

za izlaz

ti potrebno

da

t..renskih

poduprtc moIe

tiv blci

zaostalog

lie gumeni

lepila od poaude sa Kud

dodoitllO

okol1nL

IoIUlUlIj"h

balun

vazduha. malo

izbusiti pri dnu kalibraeione

Fre

napumpu

pocetka

bilo

i ispumpa

kog

kako

merenja

bi

posu-

mch

bi-

se membrana

od-

".:"Lelll"\..

ns

I,e-

Ovaj

prit1:>olk

tacnc~cu.

ugleda u

to&.1je potrebno

Zbog

zapremine.

opterecenje

aparature

i imati tendencije

rupe

upctrebolr.

poscolja

ce da

povecRti

E,E< c!E:fc.rn,1se.

aparature.

i'OSTIiPAl' 7.1

Pr1prema

Prilikom

uzimanja

uzorak povrsina

1.2

prema

biti

standardu

JliS

Ii. Bl.G10

na

terenu

gd~

s"

uzirca

poravnata.

lsp1tivanje

7.2.1

Poscavi se aparatura na

l!etno 0<:itevanje

ua illdik.1toru

isti pr1tisak

teci

u kalibracionom 7.2.,

Posle

7.2.3

Ako

ns

uzoraka mora

1sco

mestu

gde

zapremine

ns. t"cnotit

co! BE: kopati

pdred.mo

1 1sto dodatoo

rupa i pustavi pc"

ispicua

na kalibraeionoJ

opterecenjc

kC'je

posudi

je

bilo

kori~-

prtmenjello

postupku.

,..' ':'.:;ih

je

mestc

7.2.4 Skloni

C'l!itavanja

aparacura

ka11brisana

za vreme

se

obeleze

vrienja

aparatura

Sol obrisi

aparacure

sa postoljem

aparature,

na terenu.

cne

se ~cra

postavit1

opica.

sa mesta ispitiven1-

1 iskopa rupa u eentru

obelezenog

mesta.

ispitnecIJpe mora Sol vcditi

Kod kopanja

met!. Say iskopaui ..aterijal (G). pa se nakon t,>ga stavi standardu l!ina tia

4

da se tlo

oko iviee rupe ne poceSol izmeri sa tal!noscu cd 5 g i odredi mu se masa u posudu iz t. S.8 i odredi njE:govtJ vldnost pr"ma

JUS U.B1.012. Najmanja zapremina 1sp1tne rupe i potrebr.e

uzorka date

ral!una

za odredivanje

su u tabeli

1.

vla!nosti

u zavisnosti

najmanja

od granulometrijskog

kolis£etava

319 Tabela1 Najveea velicina zrna materijala

Najmanja zapremina iBpitne rupe

5 11,2 22,4 31,5 63 7.2.5 ono

Kada isto

vldnost1

3

g

em

!DID

.

Najmanja kolieina materijala za odredivanje

1 2 2 3

je

mesto

ispitna gde

su

rupa

700 400 1m> 800 800

100 250 500 1 000 1 500

iskopana,

oeitane

stavi

poeetne

S8

aparatura

vrednoati

1

prako

napumpa

i8kopana

elaetiena

rupe

na

membrana

u

isti

1

rupi. Dodatno kod

opteraeenje

7.2.6

.Nakon

na

indikatoru

na

7.2.7 rupe

8

opreme

i pritisak

teenosti

u aparaturi

moraju

biti

kao

kalibraeije.

opisanog

Razlika

postupka

uduvevanja

gumenog

balona

u rupu

oeila

se zapremi-

zapremine.

izmedu

ovog

oeitavanja

I i pocetnog

oeitavanja

je

z~pre&ina

ispitne

(V).

IZP.AtUNAVANJE

8.1

Zapreminska

masa

materijala

tla

sa

porama

u vIaznom

stanju

itracuneva

se po

obraseu:

Q

1'Y v . V je:

glle 'Yv -

zapreminska kubnom

G

- masa sa,

V

masa

materijala

tle

sa

porua

u

vlaznom

stanju,

u

grui...a

pu

eentimetru, iskopanog

prirodno

vlaznog

materijala

kome

se

odre4uje

zapreminska

ma-

u gramima,

- zapremina

1spitne

rupe,

u kubnim

eentimetrima.

5

320 8.2 Zaprea:1nska

Easa Dtl1ter1jala

'd

tla

.

u .uvoa. at..uju 100

100+ w

izraC!unava

ae po obrascul

. 'v

ice j e : '11

- zapulra1ullk.. 8all.. U...tOil'1jl1!1\tla .a pouma u auvom at/lnju, n-

u i:C..C:1n:II,p" kub-

cant1mOlcru,

w - vlalr.c.t.~acar1jala (u odnosu na suv1 uzurak), u procenc1ma, zaprem1naka maaa materijl1!a tla sa pora.. u vlalnom scar.ju, U sr6101mapo 'v kubn~~ cent1metru.

-

Iflltrum.,t za meranje prlthka

KalibriAna P08U/a

~

IndikatrJl'

z.,.,.",lna T~nOlt

!--

~=

- - -- -

POItoIje ~

\

.....-...-

SaIIldjiva mambrana (gum.,i balon! MfI4uprOltor koji mora biti ispun;.n ulled primenjenog pritislca

saka 1

OIQOYU IUljenja

Zabranjeno preltalpavanje (IYI vnte uMOhvanje) RepublltllocJtlkretarljlta u kulturu SR Srbtje br.U3-81174-02 ad 4.11 1914. ne plata ce poru na pronet Stenpl

6

Savunt

uYod u ltandardlzactju

-

Beograd

321 JUGOSLOVENSKI STANDARD

ODREDIVANJE SA PORAKA

JUS

Geomehanieka ispitivan1a ZAPREKINSKE KASE KATERIJALA TLA KETODOK POTAPANJA UZORKA U VODU

U.Bl.017

1992.

Oval.standard Testinq

objavljen

of

IIltu SRJ. br. 6/92

Ie u Sluibenom

-

soils

Determination

of

density

of

Boil

immersinq

in vater

method

PREDGOVOR

Ova1 la

Btandard

qa

1e nastao

1e KomiBi1a

vinsko

revizi10m

Saveznoq

Btandarda

zavoda

za

JUS

U.Bl.016

standardizaci1u

za

i~ 1968.

qodine

a uradi-

zeml1ane

radove

i qrade-

tlo.

1 PREDKET Ovim

standardom

porama

2

PODRU~E

Vrednost

utvrdu1e

potapan1a

naein

uzorka

odredivan1a

zaprem~nBke

mase

materi1ala

tla

sa

u vodu.

PlUMENE

zapreminske

oBlon1enih vrsta

Be

metodom

na

tlo,

materi1ala

~s.

materi1ala

za proraeun tla

i

kao

tla

sa porama

stabilnosti

pomoena

sluli

za proraeun

padina

i ob1ekata

kod

klasifikaci

vrednost

konstrukci1a

izradenih 1e

od

raznih

i ident1fikaci

1e

tla. Metoda

1e primenl1iva

uzorak

Btabilnoq

-

NAPOMENA da

izvede

na

mera

ka,

ispitivan1a,

kompaktnih

ili

dobro

vezanih

tala

qde

1e moquee

dobiti

oblika.

Polel1no

treba

De.kriptoril

kod

1e da

1e uzorak

zadovol1ava1uee ni1e

mnoqo

mania

upotrebiti

masa

potapan1a

I bdan1e

SAwiNI

.._h '

n

ad

na1veei

zaprellinska metoda

u obliku

i na uzorku druqe

dve'Kako

uzorak

tla uzorka

ZAVOD

cilindra

nekoq

ko1i

Ba

kocke,

ali

Be opit

oblika,

pod

uelovom

taenost

opita

zavisi

od

do~vol1ava

porama,

ili

druqoq

metoda

kapacitet

mole

da

mera

1eduzor-

vaqe.

ispit~van1a,

qeomehanieka

u vodu

ZA STANDARDIZACIJU

Izdan1e na sh 1edku

._~.,

--

322 3

VEZA SA DRUGIH STANDARDIMA

Odredba ovoq

a keda JUS

4

.tandarda

.tandarda.

na

ko1a

Navadena

.e on primen1u1.,

U.Sl.012.1979,

.a ova1

.tandard

izdan1a kori.ta

Geomahanieka

poziva

su

valila

sa

na1novi1a

i.tovremeno

u vreme izdan1a

i kao

ovoa

naved.nih

- Odredivan1e

i8pitivan1a

vale

ob1avl1ivan1a

odredbe

standarda,

.tandarda.

v1a!n08ti

uzorka

t1a

DBFINICIJA

Zapr..in8ka

...a

..tari1a1a t1a .a per..a 1e odnoa n1aaove ma.a prema nieaovoi i lup11inama, pri uiVrdano1 tamperaturi i vla!nosti sradina u

.apr..ini .a per..a ko101

.a odradu1a.

. 5 APARATI', PlUBOR I HATBlUJAL 5.1

5.2

vaaa,

auenoleu

hidro8tatienoa

pribor -

5.3

2

Tehnieka

ralo posuda

za za

sa

top1ienia

qra1ania za

Cilindriena

moauel!9.!eu

merenia

marenia,

mase

do

8a taenoleu

naimanie od

0,1

1 000

a,

kao

i sa mo-

a.

parafina. parafina,

top1ien1a

metalna

parafina

peauda

u

.a

koiu

aa

sifon.kom

mota

cavi

potpuno

prama

petopiti

.lici

uzorak.

1.

. ~

323 Ker.

u aD

Cilindrit". m.,.". powdJ

VodOfllJp,apustlJll

sPoj

Sifansk.l:..,

~

~

~ GumMO

l

VodOflflp,opust1ln

1:''''0

spoj

.'50

~ 5.4

6

Parafin.

POSTUPl\K

6.1 ne

Uzorak naimanie

tla

u prirodno

mere

100 mm

vla!nom

u svakom

staniu

obradi

prkvcu,

masu

na vazduhu

i odredi

mu

se oblo!i

parafinom

od

a. taka 100

do

da 400

ima g,

Ita

glade

prema

povrli-

vrsti

mate-

riiala. 6.2 0,1

Uzorak q.

peraturi niemu

se

izmeri

Izmereni ispod

stvori

uzorak taeke

skrama

naro~ito

pa!liivo

vazdulni

mehurovi.

6.2.1

Nakon

sa

u graaima,

Gl'

kliu~ania. debliine

vodeei

hladenia

Uzorak

od

oko

ra~una

da

parafinisani

aa taenoleu

od

..

1 mm. ae

G, u gramima,

.matra

u parafin

obaviienim

Parafinisanie

u dubokim

uzorak 0,1

se masa

uranianiem

se

izmeri

parafinom

uzorka

lupliinama

sa ta~nofeu

istoplien

mora

kada

od tem-

se na

biti

izvrleno

ne

obrazu1u

u uzorku

na vazduhu

na

i odredi

mu

8e.ma-

g.

3

324Odr.divanie oi

aa

G2

zapremine ta~nolfu

Zapremina

vrli

od

uzorka

0,1

ae mereniem

parafiniaanoq

uzorka

na

hidrostati~koi

va-

o.

ir.ra~unava

ae prema

obrascu.

(Gl - G)

m Vu . Vp - --. ~p

(G2 - G11 1p

ode ie. Vu

- zapremina

prirodno

Vp

- zapremina

parafinisanoo

at

- lllaaa parafinske

7p

- zapreminska

G

- ~aa

prirodno

Gl

- masa

parafinisanoo

uzorka

merena

na vazduhu,

G2

- masa

parafiniaanoo

uzorka

merena

u vodi

6.2.2

Ukoliko

aifonakom

cevi

6.2.2.1

Hetalni

bude

iznad

.a.a

se

Popusti

. 0,89

uzorka

zapremina

centimetrima,

centimetrima,

na vazduhu,

odreduie

1, poatupak

stavi

0/cm3,

merena

uzorka

slici

cilindar

u kubnim

u kubnim

u or_illla,

parafina

vlatnoo

prema

uzorka,

uzorka,

obloo8,

aifonake

6.2.2.2

vlatnoo

ae

na

u oramima,

u oramima,

(hidr~tati~ko

pornofu

merenje)

cilindri~ne

, u gram1ma.

.metalne

posude

sa

i. elede~il

ravnu

podloou

i napuni

vodom

tako

da

nivo

cevi.

ae..tipalike

na

ourneno1

c~vi

izlaza

sifona

i iapuati

vi.ak

te~-

nosti.

6.2.2.3

Nakon

6.2.2.4

posuda

iaticania

ta~noati

za priie.

tefnosti

Itipa~ika

izmeri

ae

steone.

Be sa

tafnol~u

od

0,1

0 i pOBtavi

ispod

iepua'" aifona.

6.2.2.5 deo rova

Parafiniaani

uzorka iapod

6.2.2.6

ne bude

uzorak iznad

mora

nivoa

biti

aifona.

patliivo

potoplien

u vodu.

tako

Obavezno

proveriti

da

vazdulnih

mehu-

u priiemnu

poau-

4

da

niiedan

uzorka.

Pusti

ae Itipalika

Nakon

iaticania

na

ispusnoi

cevi

tako

tefnoati

Itipalika

da voda

iati~e

duo

6.2.2.7

nema

vilka

se ateone.

.

325

6.2.2.8

Pri1emna

6.2.2.9

Zapremina

posudai

te~nost

istisnute

u n101

te~nosti

izmere

se sa

izra~unava

0,1

Q.

obraaeul

po

ae

ad

ta~noleu

m2 - m1

v--

1w

ode 1e.

v -

zapremina

istisnute

m2

- masa

istisnute

m1

- masa

pri1emne

1w - zapreminska Ova

posude, masa

zapremina

te~nosti,

te~nosti

po

kubnom

posude,

eentimGtru,

u qramima,

u orarnima,

vode,

istisnute

U oramima

i pri1emne

u aramima

te~nosti

po

kubnom

identi~na

1e

eentimetru sa

. 1,0

zapreminom

o/em3.

parafinskoo

uzorka,

V a V p.

7

IZRA~UNAVANJE

7.1

Zapreminska

masa

materiiala

tla

sa

porama

u vlafnom

stan1u

izracunava

se po

obraseu:

G 'Y,,-

IZ-

VU

Qde ie: 1v

-

zapreminska kubnom

G

-

Vu

- zapremina

masa

masa

materi 1ala

tla

sa

porarna

u

v1a!nom

staniu,

u

oramima

po

eentimetru, prirodno

vlafnoo

prirodno

uzorka

v1afnoo

merena uzorka

na vazduhu, odredena

u oramima,

prema

t.

6.2.1,

u

kubnim

centi-

metrima.

7.2

Zapreminska

masa

materiiala

tla

u suvom

staniu

izra~unavase

po obrascu:

100 'Yda~.'Y"

ode ie: 1d - zapreminska masa materi1aIa nom

w

1v

-

-

tla sa porama U suvom stan1u,

u aramima po kub-

eentimetru,

vIatnost

materiiala

uzorak),

u

zapreminska kubnom

odtedena

prema

standardu

JUS

U.Bl.012

(u odnosu

na

suvi

proeentima,

lIIasa materi

1ala

tla

sa

porama

u

vIa !nom

staniu,

u

oramima

po

centimetru.

Zabranjeno preUa~pavanje

(sve vrste UJlno1avanja)

Ha oanovu ~Uljenja Repub)j~kOCjsekretarljata za kulluru SRSrblje br.413-81174-02 0114.11 1974.ne plA~. se pore! n. pronet Sta~pa Savezn! uvod za standardlzac!ju

- Beogr.d

5

Ukupno Itrana II

326 JUCOSLOVENSKJ

Geom«;hanleka

STANDARD

JUS U.B 1.018

ispithanja

ODREDIV ANJE GRANULOMETRIJSKOG

SASf A VA

SA OBAVEZNOM

1980.

PRI\4I.>;OM

Plavilnik br. 31-8468/1

od 1980-01-30

Testing of soils. D~tt!l'mtJation

o.aj stam:lll1d Ie IIIlItao revlzi/om

Predmet

od 1980-05~8;Slutbenllist

SFRJ, br. 29/80.

of particle size distribution

stfllldarda JUS U.B 1.018 iz 1968. godine.

standarda

Ovim standardom Ie utvr4uje naein za odre4ivanje sranulometrijskos sutava tla.

2

Definicija Pod sranulometrijsklm sutavom lIa podrazumeva Ie prikaz mall pojedinlh ftakcija materlJala zrnastU,1 kololdnih eestlca,lumnih u prooentlma ukupne mase uzorka tla.

3

Namena Poznavanje fizlekih

4

Velieina

sranuiometrijskos

I mchanleklh

uzorka

sastava sluti za klasifikaciju

karakterlstika

i identiHkaciju

tla, kao i za indlrelctnu

ooenu

lIa.

za ~pitivllnje

Za odre4lvanje granuiometrijskog sastava tla potrebno je, u zavlsnosti od vellfine najvefih una, uzeti kollfinu materijala prema tabell I.

TabetaI Dimenzije otvora okaca sila na kojem pri sejanju ostaje 10 % Ispl- Masa materijala potrebnog za ispltivanje tivane mase s najvefim prefnikom zma !!a

mm

50 35 2 0,5 0,2 0,1

100 50 20 10 5 2

Za odre4ivanje

sltnozrnih

t kotoldnih

eesllca eljaje

velleina zma manja od 0,063 mm uzlma Ie najmanJe

2OOg.

U Izdanje

SA VEZNI ZA VOD ZA ST ANDARDIZAClJU

Slr.n.2

327

JUS U.BI.OI8 3(H(I)/3S

/l1f'S

~~SI~H\~ 111.1.1,1.1,1.

2""''''''' 11.1.1.1.1.1.11"I.

I I

5I~:i!~ JI I I. I

t

I~'~' ~~

§

80

a Iii

Ii 11111111'1 ""1""1

"'~

111'1'1

I I

'1'111'\"'"1""1

Ift~

'

'

~m""~I~I~'I~'~'~'

II

III'I'IIIII'I~

""""1

'"'..."'~

"C'

1l1I1I1I1'1I1I1I1I11I.11II~ '

I 11111111111

C'II

i 1 II II 1IIIIIIIIIIIIIIIIInllj

,.,.

.,

..

.(

,i

~,

, ~

" 1ft,

"

?~6

~F'oo. WI

10

'"

I

\

"'~\

~ 0 F' .C(J~a'~ " 'g-~~":::Je.~.

-.

\

g

z!

'-> ~\-J!:!'J COOl

IIIto

I

C'O

.;.=1i~E;o-8N

Q

"'\ \

.!!'!.s'Q

? ". ~- ~;tr ~ u!

~

\

'I,.

Willn ..a" ,.,.

""'.011

'"'...

I 1

'"

It ..I"

.:1..'" :tt~~2~2 tlllllllllllllllllllllill

~ ~ ~ ,,~a

~

.J

1'111

~ ~ ~,,," ~ ~ =:~~=:~:;~ ., , ""1''''1''''1'''1'''''''''1''''1'''''''''1'' I' 'I'" I'"\""I'-'~.1:-1 I' "I"" I' '" 1""1

'I"

I'

'

I 11111\\1111111111111111111111111111111\

"'..

foUl).'

~

'I

",~

c:I

'0 "lIDo.

...

111'1'1'111'1'\"'"

-

0

1'111'111

"

-

6

0 II

'

,.»' 'IU:. n

a

a

",<01'00'"

§ ... 11ft10 ""'~OI

-

sa

1'11111111111'"'1""1

""

1I

i"

~MH

.

~..r I

&I .~

~ ~

... &.-

: ~.5~~

()

ti ~~

1111111111111111111111111 .. !!.::

~ ::!:: ~ ~!:: ~~~

0F' "oo

co J °E'

i :;.~E'%~'C'.!:I ~ E" : C'O ~ s ~ e~ £

i

II .""..

.

'

2~~

'NSSftl"iil()o(,):;-.~

'u .5 .~ ~ ~.~ 'u§.&]~~"8 I

I t:. .,

~

~.

'I.

"'t'1

~~

I1J

'
I '0

~ Ia 3:~'~

&..~

1.1 :lit. 0 I

!

..IH

~-,

I

I~

OlOlfO

os

I~

'-'-1

;::0

. I:t

I. -

~

I I :z:: f-4

'

I

~ ~

11111111111111111111111111111111111

j:5

!.~~!!§!3

"E' ~" 0

'3 ca c ';J .;:

I

§

~ ]

'0::I

~., ...2-':1 'f' ~~ :... E

.,

~

ON

;u

~

0

1

::s 0

~>I",11:

~~ ~

I I ~~ ...10 i ~

!,,~~

'+

2 Ji .. CIIII

E S~ 0 .. .5

:; -I'"

,I

.,

~

-

:c

~ u

:a Ii. :i :; .~ oo..1 ~ .§ Ii. .. c: 'J> :.I Ii. 8 I I I 1

::: ...>"-0

I 51

III "

.

.

4

(I 'y) "I .. .. Ii ~ ~ III iii : I11I1'11,..11I..lllIdlllllll~:!.pIL I I I 1 I I I I 'II !!!:! ~ '8 UI' n,,"H"

J.

328

JUS U.Bl.OI8 Stnn.

5

Pribor ta ispitivanje

5.1

Za odre~ivanje granulometrijsk.og sastava metodom prosejavanja potreban je slede~i pribor:

-

-

garniture sita prema standard!! JUS LJ9.010 sa otvorima slede~ih veUtina: 0,063; 0,100; 0,140; 0,200; 0,315; 0,500; 0,71; 1.00; 1,40; 2,00; 5,00; 10,00; 20,00; 63,00 i 100,0 mm, s poklopeem i posudom na dnu, aparat za vibriranje, vaga kapaeiteta do 10 kg sa tatno~u otitavanja od 0,5 g, vaga kapaciteta do 2 kg sa tatno~u d'titavanja od 0,01 g, .u!nJea. termostatom za odrlavanje kon.tantne temperature od + 105 do + 110 0 C, eksikator, plitki limeni sud kapaeiteta od 25/.

- limeni sud kapaciteta od 10 /, -, lopatiea za va~enje materijaJa,

-

tinlja za su!enje uzorka,

-

5.2

6elitna tetka, ' 6etka za ti!~enje sita, - natrijum-heksametafosfat; - gumene cevi unutrdnjeg pretnika od oko 6 mm. I . Za odre~ivanje granulometrijskog sastava metodom areometrisanja potreban je slede~1pribor:

-

areometar sa skalom za merenje gustine od 0,990 do 1,030 g/em3 s nomogramom (videli sliku 1), dv~ graduisane menzure pretnlka od oko 6 em I zapremine od 1000 ml, -: elektritna me!aliea sa sudom za me!anje zapremu\e od 250 mI, - mrelasto sito velitine od 0,20 mm, - termometar s rasponom merenja od 0 do + 50 DCStatno~u otitavanja od 0,5 Dc. - preeizna vaga s tatno!~u otltavanja od 0,01 g, - suWea s termostatom za odrlavanje temperature od oko + 60 0 C,

-

sekundomer. - sal (budilnlk), - boca s prskalicom kapaciteta od 1000 m1,

-

-

stakleni

levak za sito,

stakleni !tapi~ z~ mebnjc (duline od 150 mm i pretnika od 5 mm), plaslitna boea za destilisanu vodu zapremine od 5 " Petrijeva posudica, kupatilo sa konstantnom temperaturam, reagensi: - vodeno staklo (Na.SiO.) koncentraelje 40 Be ill rastvor natrljum-heksametafosfata (33 g natrijum-heksametafosfata + 7 g natrijum-karbonatJt na llitar destilisane vode); obnavlja se jedanput mese.6no, - vodonik-superoksld (20 %-tnl rastvor).

5.3

Za odreilivanje granulometrijskog sastava metod om pipetiranja potreban je slede~i pribor:

-

-

-

-

plpeta s ostalim priborom, kao !to je prikazano na sUkama 2 i 3, dvc gradul.ane .taklenc ecvi za sedlmcntaelju (prctnlka od 50 mm I dullnc od 350 mm), zaprem~le od oko 500 ml, sa gumenim tepovima na krajevima, devet staklenih botica poznate mase (dozvoljena gre!ka 0,001 g), pretnlka 25 mm, visine 50 mm, sa staklenim tepovima, kupatilo s konstantnom temperaturom od + 25 °C:I: 0,1 °c, za staklene botiee, posuda u kojoj se mote izme!ati 20 g tla i 150 ml vode, mretasto sito S otvorima od 0,20 mm, vaga s tatno!~u otitavanja od 0,001 g, su!5oniea s tennostatom za odrlavanje temperature od oko + 60 ° C,

3

Stran.4

JUS U.Bl.OI8

329

- elektritna me~/jca sa sudom za m~nje boca sa prskalioom, -' sat (budilnik),

-

zapremine od 250 ml,

- sekWldomer, - cilindar za m~nje zapremine od 100 ml, pipeta zapremine od 25 ml,

-

-

stakleni levak, sud za destilisanu vodu zapremine od 5 /, stakleni Map (dunne od 150 mm i pretnika od 5 mm, sgumenim nastavkom), reagensi: - rastvor od 33 g natrijum-heksametafosfata i 7 g natrijum-karbonata .

vode;rastvorse obnavljajedanputmesetno; - vodonik.superoksid (20 %-tni rastvor).

'°

~

c

C LI'I

Slika 2

u I / destilisane

330

JUS U.BI.018 Sir

~

10

11

6 '7

8 12

S1ika3

Na slid 3 je:

-

proSirenJe sa ventilom 7.apremlne od 150 ml J i:1 3 - izlazna cev za usisavanje 4 - sigumo SIlOprofue nje 5 trouJazni Yentil 6 - ispusna ceveica pipeta za uzorak 7 8 sedimentaciona epruveta 9 graduisana skala 10 uevrstivae II pomoena ploea 12 - kupola sa konstantnom temperaturom

-

5

Sirana 6 JUS U.BI.018

331

Priprcmanjc uzorka

6

Uzorsk lis uzcl u kolie!n! prcma labell I suti so u sulnlel na lemperalurl od + 10S.C 1.8nekoherenln. lIa, odnosno od + 6O'C za koherenlna 11.. Ukoliko uzorak sadrti koherentne materijale, mora so say materljal koji oSlaje na situ sa volifinom okaca od 20 mm ueelk.li tieanom felkom, kako bi so sitne etstice tla odvojile od krupnijih. Koherenlni materijali moraju so usitnlti u avanu na podlozi od tvrde gume gumenim etkicem (videti sliku 4) Hinekim drugim priborom kojl osigurava da osnovne strukturne festiee tla ne budu razorene.

30

150

c

----.---

._C).

"..

.

""

min15 Slika4

7

Odredivanje

7.1 7.1.1

Po stupak

granulometrijskog

sastava

Metoda mokrog sejanja

Uzorak lIa odabran prema labeli I, osulen i pripremljen za ispltivanje, iuneri Ie I prlbelctl njegova mass (m.). Odmeren. mass se slavi na silo olvora od 20 mm I proseje, prl etmu ae sva zrna ileetkaju tieanom eetkom. Prilikom eetkanja ne sme doti do narubvanja osnovne strukture festica materijala koji so lapltuje. Zrna koja su ostala na situ (20 mm) seju so kroz odgovarajuCaveca sita I ostatak na aitima Ie men I zabeletl (Il1o). . Ako je kroz slto prall!, vile od 2 kg malerljala, lronja Ie oko 2 kg f Izmerl (ms). Ako je pak krOl silo (20 mm) prollo manje od 2 kg, nmavlja Ie prethodni postupak sve dok Ie no ukupi dovoljno matorijala. Zatim so oko 2 kg materijala stavlja u mold sud I prekrlje destiUaanom vodom, Na litar vode dodaje so 2 g natrljum-heksametafosfata I mela najmanje I h. Materijal so zatim ispira krOl slta sa otvorima od 2 do 0,063 mm, pri femu treba pauti da na situ (0,71) istovremeno ne sme bltl vile od ISO g. Ispiranje so vrli svo dok krOl situ (0,063) no pOfne tecl fiata voda. Sve Ito ostane na sllima stavlja so u sud za Isparavanje I sull na + 105 'c. Suvi uzorel Ie leju',c oatacl na situ izmere. Sejanje mora trajati najmanje 10 min. Ako krOl alto (0,71) prode vile od ISO g, ta masa so lunerl (rn.) i od nje so odmerl od 100 do I SO g (ms), a zatim Ie nastavlja sojanje. Oslalak na SVakompojedinom situ merl so sa tafnoleu od 0,1 %.

JUS U.DI.OIR S.ran. 7

332 7.1.2

Prora~un Za deo materijala ~ija su zrna ve~a od otvora na situ od 20 mm Izmerena masa na svakom pojedinom situ se ra~una kao procenat ukupne mast m.. mo (50 mm) X 100. No primer, ostotak mOSCna situ (50 mm) Imosi: m, Frakeija od 20 do 0,71 mm ra~una se kao «0 je prikalJlno u slede~em prlmeru. Ost.tak na situ (10 mm) iznosi:

mo (10,0 mm)X m) m. X m.

X 100.

Za frakciju ~ija su zrna manja od 0,71 mm ra~una se prema Izrazu datom u slede~em primeru. Ostatak na situ (0,31~ mm) Iwosl:

mo (0,315 mm) X m, X m, m, X m. X ms

X 100.

Zbir svih parcijalnih masa ne sme se razlikovati od ukupne m8SC(m,) za vile od I %.

7.2 7.2.1

. Metoda suvog sejanja Po stupak Uzorak tla nekoherentnog materijala, koji po oceni ispitiva~a ne sadrll u sebl koherentnog materljala, osu§cnl prlpremljen za ogled izmeri se I pribelel.! njcgova masa (m.). Masa uzorka se postavlja na garnittlru slta slol.enU, po vell~lnl olvora od najve~eg dOllajmanjeg i pro!Cja. va u aparalu za vibriranje najmanje 10 min. Ostatak na svakom pojedlnom situ (mo) Izmerl se f la~noJCu od 0,1 %,

7.2.2

Prora~un Masa ostatka na svakom pojedinom situ ra~una se kao procenat ukupne rnase, npr. mo (20,0 mm) oSl,atak na silu (20 mm) iznosi:

7.3

Metoda areometrisanja

7.3.1

Postupak

ml

X 100.

lzdvoji so 80 g pripremJjenog uzorka, stavi u ~a!u, prellje sa 150 ml vodonik-perokslda I mela nekoliko minula. Ako se radi 0 organskim tellma, vodonik-peroksid se dodaje do potpune oksidacije. Tako potopljen uzorak se ostavi prekoho~i, a zatlm prokuva I ostavi da se suti (+ 60 °C). OsuSeni os~a!~ se merl. Pripremljeni uzorak se slede~eg dana proseje kroz sito (0,10 mm) uz dodavanje deslilisane vode i antikoagulalora od 1,0 do 3,0 ml i meb melalicom 15 do 20 min. Posle mdanja suspenzija se sipa u menzuru I doda destilisana vada do 1000 m!. Odmah posle toga, a najkasnije posle 30 min, mora se po~eti sa areometrisanjem. Neposredno pre po~etka areometrisanja suspenzija u menzuri se mora intenzivno mu~kati rukama !Ii u okretaljcL Ako se m~ka rukama, menzura sa suspenzijom uzlma so tako da se' dlanom jedne ruke ill gumenlm ~epom potpuno zatvor! otvor menzure, a drugom rukom uhvati dno. Menzura se mora u toku 1 min 20 puta okrenuti za 180 0 C. Posle toga menzura se patljivo postavi na ItO. 0 Ako so mu~ka u okretaljcl, menzura se u toku 1 min mora okrenuti u bubnju za 360 najmanje 10 put.. Menzura se patlj!vo i brzo skine sa okretaljke, stavi so na sto i obavi prvo ~itanje najkasnije 30 s posle

zaustavljanjaOkretaljke.. f U trenutku kada se menzura stavi na sto (pr!1ikom mu~kanja rukama) ill kad se (pri1ikom m~kanja u okretaljci) pusti se urad sekundomer, a zatlm areometar suspenziju. Prvo ~itanje na areometru izvrli se po mogu~nosti posle 15 s, a najkasnije ne vade~i ar..::metar, izvrfi ~Itanje posle I i 2 min. Odmah pos1e tog. areometar 'so stavi u drugu menzuru sa ~istom vodom. Prethodne ponove se jo! jedanput.

zaustavi okretaljk. polagano zaroni u posle 30 s, a zatim, operacije u t. 7.3.1

333

Strana 8 IUS U.Bl.OI8

Na oko 4.5 min od po~etka aroometrisanja aroometar Ie ponovo lagano slav! u suspenzl)u IuS. mln izvr~i slede~e ~itanje. Isti postupak Ie ponavlja posle 15 min, 45 min, 2 h, 5 hi 24 h od po~etka areometriranja. U toku aroometrisanja mora Ie merltl I temperatura suspenzije. Prvo merenje temperature izvrSi.. posle 15 min 011 potctka arcometrisanja I otltana temperatura Ie usvaja za sva preihodna titanja na areumctru. Temperatura Ie merl I pri svakum daljcm ~itanju areumelra.

7.3.2 7.3.2.1

Korekclje

~Itanja

na

areometru

Korekcija usled meniska Potto se ~itanje na arcometru yeti na gornjoj lviel meniska, svako titanje mora Ie Ispraviti za visinu menlska. Velitlna kurekelje usled menlska je lazIlka Izmedu tltanJa nl gornJoj Ivlcll don)oJ !,ovrllnl meniska. Korekeija Ie odreduje titanjem u menzuri 011 1 000 ml u kojoj Ie nalazl destilisana voila. Korekeija usled meniska dodaje se uvek titanju na areomeleu I stalna je uJedan odredeni aroometar.

7.3.2.2

Baldarenje areometra Arcametar mora pokazivati vrednost 1 000 kad Ie stavi u destilisanu vodu na temperalurl na kojoj je baldaren, obi~no na + 20°C, tto je oznateno na Ireometeu. UkoUko 10 nije slutaj, ulv"luje Ie korekcija areometra i dadaje se ~itanju kada je titanje prilikom proveravanja la~nosll baMarenja manje 00 I 000, OOnosno oduzima, kada je titanje ve~e od I 000.

7.3.2.3

Korekcija usled antikoagulatora Velitina korekcije usled antikoagulatora je rwika koja Ie pokate na skaJi areome~ra i to pri tltanju u tistoj destilisanoj vodi I titanju u destiJisanoj vodi kojoj je dodan antikoagulator, pri Isloj temperaluri vode. Korekeija usted anlikoagulatora oduzima Ie od tltanja za vreme odredivanja. Ako Ie u laboraloriji upolrehljava slalno isll anlikoagnlator, Isle koneenlraclje I ilte koJitine, pomenula korekclja je konslanlna. Korekeija usled antikoagulatora linearno je zavisna od kolitlne antikoagulatora koJa se stavlja u suspenziju.

7.3.2.4

Korekeija usled temperature suspenzije Budue da se odredivanje obitno vrti na temperaturi rwititoj od temperature baldarenja arcometra, mora Ie izvrtiti odgovaraju~a korekcija. Korekeija Ie dobija iz dijagrama koji Ie konstruite na OSIIOW baldarenja areomelra. Velitina korekcije za rwitite temperature metavine uzima se u obzir pri proratunu pretnika zma pomo~u nomogram a koji se prilat.e uz areomelar.

7.3.2.5

Izratunayanje Procenat i pretnik zma odrcduje 50 na osnow Stoksovog lIkona, obitno pomo~u nomograma, uz prethodno uvodenje u ratun svih korekeij.. nave~enih u t. 7.3.2. Prilikom titanja gustine suspenzije, u formular 50 upisuju druga, trtea I tetvrta deeimala. Na primer Wanje od 23,S odgovara titanju na skaJi areometra od 1,0235.

7.4

Metoda pipetiranja

7.4.1 7.4.\.1

Postupak Kalibriranje pipete (slika 3) Pipeta Ie temeljno' otisti I osu~i, a zatim se vr!kom uroni u destilisanu vodu. Ventil 2 se zatvori, a 5 olvori. Pomocu gumene cevi utvr~ene na Izlazu 3 voda Ie usisa u plpetu dok Ie ne digne iznad ventiJa 5. Ventil 5 Ie zatvori, a pipeta Ie izvute iz destilisane vode. Viiak vode iznad ventiJa ispusti Ie na izlaz 6. Posle toga Ie voda Iz pipe.te Ispuni u gradultanu menzuru Ilzmerl zapremlna sa la~no~u od 0,05 1111. Postupak Ie ponovi Irl pula i uzme Ie prosetna vrednost zapremine.

7.4.\.2

Obrada uzorka g Iz uzorka osu§enog i pripremljenog za Ispitivanje izdvoji Ie 12 do 40 g tla (13 g za gline, a 40 za prah). Masa se stavi u konusni sud zapremine od 650 mi. doda IC SOml destilisane vode I kuva dok se zapremina suspenzije ne smanji na 40 mt Posle hladenja doda Ie 75 ml vodonik-peroksida, sud se

334

JUS U.BJ.018 Strlno 9

prelerlje staklenim poklopcem I ostavi da stojl preko noei. Zatim se zapremina suspenzlje kuvanjem reducira na SOml I palljlvo prebaci u posudu za centrifugiranje (masa se priUkom premeltanja ne sme pro""t!). Dollje SOdo 200 m) destilisane vode. sve se zaCepl I cenlrlfugira oko 15 mln sa 2 000 olerelaja u mlnutu. Zatim Ie suspenzijaosuti u sulnici (+ 60 DC), a suvl ostatak Ie izmerl (m). Suvom uzorku se lada doda 100 ml vode, a zalim 25 ml natrljum-heksamelafosfata i Snamo Irese najmanje

4 h.

Suspenzija se zatim slavlja na silo (0.063) i ispira sa 150 ml vode. Doblvena suspenzlja se pomocu staklene cevi prebaci u graduisanu cev (500 ml) za sedimentaciju, doda 25 ml natrljum-heksametafosfata i deslilisana voda do 500 ml I sa malerljalom koji oslane nl lilu postupa se bo pri mokrorn scjanju (t. 7.1), a deo koji prode leroz sito slavlja se u graduisanu posudu. Graduisana posuda se zalbn zaCepi gumenim Cepom i ostavl da stojl u kupalilu dok se tern peritura sUlpenzije ne izjednaCi s onom u kupalilu. Zalim Ie posuda prolrese i ponovo III vi u kupalilo I Iidl ae polerene sekundomer. Polorn se palljlvo uklone gumeni Cepovi. ) Pipeta sa zalvoreqirn ventilorn 5 se vertikalno IInosi U suspenziju do 100 t mm ispod povr!!ne. Ovo se mora obavlli oko 15 s pre roka za merenjc, pri Cernu u suspellzljl ne Ime doe I do lurbulelldje. Za nierellje je pollebno oko 10 s. Ventil 5 so zallm olvari i suspenzija uvuCe u plpetu lako da se plpela ispunl lve do ventila 5. Zatim se ) DC), a suvl oslalak sadrtaj eprovele islrese u posudu za suScnje i Ispere deltilisanom vodom, suli (+ 05 izmeri. Postupak se ponovi Iri pula u vremenu koje je dato u labeli 2 i na taj naCln so doblju trl mise (rnl, m, i m,).

Tabela 2 Vreme posle kojeg III mori

Zapre minska masa praha i gline

min

s

2,50 2,55 2,60 2,65 2,70 2,75 2,80 2,85 2,90 2,95 3,00 3,05 3,10 3,15 3,20

4 4 4 4 4 3 3 3 3 3 3 3 3 3 3

30 20 10 5 0 50 40 35 30 25 20 15 10 5 0

U toku ispltivanja so ispunl

otvaranjem

mala koUCina suspenzlje ventila 5,!to

posle toga Ispere destilisanom Izmedu

Ispltivanja

uzorka

III uzorak

II uzorak

I uzorak min

50 49 47 46 44 43 42 41 40 39 38 37 36 35 34

mote

min

I

7 7 7 6 6 6 6 6 6 5 5 5 5 5 5

30 0 30 0 30 30 0 0 0 0 0 0 0 0 30

so uvuel u pro!irenje

se po,tif.e spajanjem

sigumosnog

I 35 21 7 54 42 30 20 10 0 50 41 33 25 18 10

4 iznad otvora ventila 5. Taj vi!ak (6), a (4) I Ispusne cevClce

protirenja

vodom. m, do m, potrebno

ta, uzorak osuliti I IIIvl ostatak

Izmeriti (m.).

je izvrllti ispitivanje

luspenzije

natrijum-heksametafosfa-

Sir...

10 JUS U.BI.018

335 <:>

<:>

~

'"

<:> CIQ

<:> to...

<:> 10

<:>

<:>

<:>

<:>

'"

"

'"

'"

tJ

2

<:>

100'0

.~ (5

l 00'0

'1- ..:, +..:I'::,~.""

-

~'Tul

c:: "....... '-III tJ oS :;; '''I 1:1

+E, 90'Q

--. 1-- -

~Q:.. ...

III

.1- 1-- -

I--

--

-

c:: 1:1 g. ... .:,,; -

.

I0'0

::.1 ~1=1

.l

"c:: .....

0'0

SO'O 90'0 1"0

°Wi

.-

E ...

lV S ,'0

.:,,; :~ tJ {i

&t ....

1:1 c::

;;; 4c S'O 'c:

III

III

-

JY

c: 1:1 ~::I

9i'O Q: " I

...

.:,,;

SI l f

, S ---

4c 1:1

I01

II SI 91 Ol Sl Of

~~.

_.

J

E

'...

-_u -

-

.--

p pO !5.(UDW OUJZ lou.:xJJd

0' OS 09 01.

8! 001

VI ..a ~ tI]

JUS U,DI.OI8Stranlll

336 7.4.2

Prora~un Kruta masa

u suspenziji

odreduje

se iz izraza:

WI iIi W2 Hi Ws iIi w..

=

m, ili m2 ili ms iIi m. Vp

X 5(10g

gdeje: WI W2 Ws

w. Vp

-

masa ~vrste materije iz I uzorka, malerije iz II uzarka, masa ~vrste materije iz III uzorka, masa ~vrste materije iz suspenzije natrijum.!Jeksametafosfata, zapremina kalibrisane pipete.

- masa ~rste -

Procenat pojedinih frakcija ra~una se na sledeci na~in: WI -W2 X 100, za frakcije od 0,02 mm do 0,006 mm = m W2 -w)

za frakcije od 0,006 mm do 0,002 mm =

---;-

W:J za rrakcijc manje od 0,002 mm m ---;-X

W..

X 100,

100.

Zbir svih masa ne sme se razlikovati od masem za vile od 1 %.

8

Prikaz rezuItata Rczultati analizc granulomctrijskog sastava prikazuju se na polulogaritamskom dijagramu (vidi ,liku 5) u kojcm se na apsclsu nanosi pre~nlk zma, a na ordinatu mue pojedlnih rrakclja ISJ'ltlvanog uzorka u procentbna.

k"lt"," SR 5rh,o hr. 413-8\ f74~2 ad 4, D 1974, no plata .. por.. na promot Stamp. SIVtZoniZlwodu standardizaciju Beopad

Na omoYU milljonjl Rep"huekOS ..kret;uijltazl

-

UDK 624.131.431.5:001..

I

JUGOSr.OVENSKI STANDARD

337 Geomehanicka ispitivanja ODREI>IVAN.TE ZAPREMINSKE MASE MATERIJALA TLA SA PORAMA (NUKI.F.ARNA M.ETODA)

JUS U.Bl.019 1992.

Ovaj standard objavljen je u Sluzbenom listu SRJ, br. 6/92

Testing or ..;oi1.~ (Shallow

-

n"t"nninnt

ion

or

d"n.~ Uy

or

.~oi I in

plnc"

hy

nrlcl"nr

depth)

",,,thods

SAnR"AJ Strana 1 2 3 4 5

Predme t Podnlej" primone Ve70a sa drugim stanoard ima De fin Ie: 1.1a """"""""""""""""""""""""""""""'" Pri nc ip a.

~

~;~~~;~:~

~

1 1 I. 2 2

, ,..,

,

: : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : : :¥

II Me toon A , 9 Me lodn II 10 Melodn r; """""""""""""""""""""""""""""""'"

",

,

,

1. 6 7

I'Iu:nC()V()I( Ovaj

radove

stanoard

.Ie uradila

i grad~v{nsko

Komisija

Saveznog

zavoda

za

standardi7o~ciju

za

zemljane

tlo.

1 PREDm:T t~;m

~landRrdom

se

utvrdoje

nafln

odredivanja

zapreminske

masE

runtc'ljAl.a

tla

sa

por.3mn "in-situ" nuklearnim metodamA. U ovom standArGU,zavlsno od gp.ometr.ijeizvodenja opita, date so sledece m..tode: - metoda A metoda rasipanja zraeenja "nA7oad, - metoda ~ metoda direktnog prola7oA 7orAfp.nja, r; - metoda mp.renja zrafp.njA prcko sloja va7od"ha. - metoda

-

2 PODRUGJE

PRIHF.NF.

~fetodn 51,,7.1 7.a brzo odrecll'lnnJo.7.npromfnske masp tIn n11 ltr.1I mpstn. Prfmonlj!va .Ie 70n hr7.11 kontrol" zhJj..nostJ podtin, pOJedlnIh slojevn nasIpa, posteljir.e i tamponn, 7.a utvrdh'anje optimnlnag IIcJnkn v:11jkn, J7.nA.1R7.enjp. optimnlnA dAhljinp. sloja 11 zavisnostl od vrstp. i sastav.a mntedj.ala kao i .7oa odrp.cllvnnjo opti.mAlne-raclannlne energlJp. 7.bIJnnJn. U ouam ~tandnrdu oplsann su mntodo zn ispitnn dob. IjJne ad 50 do 300 mm U 7.Buisnosti ad gp.omntrlJe i7.vodenJn l~pltivsnja. 3 VF.7.A ~A IJRUCIH

~TANTJhRDIMA

Odredhe standards na koJe se ovnJ standllrd ovog standarda. Navadans izdanja su vazila Dcskrjpl:ori: z"pre.in,k. m~satla sa ['Jra.a. oelorla jspiUnnja,

I

i7odanje"

SAVE7.HI

ZAVOn

p07.!.vn 11 vreme

istovremeno objavlJivanja

geo.ehanitka

7.A STANnARDI7.ACIJU

ispitivanja.

vaze i kso odrodb~ ovog

standards,

nlJklearna Ispltivanja

I7odonjo na sh jezJlm

338 a kada

se on primenjuje,

JUS

U.Bl.013:J992,

JUS

U.Bl.015:l992,

JUS

U.Bl.016:1992.

koriste

izdanja

navedenih

standarda.

mase mateGeomehanicka i~pitivanja rijala tla sa porama metodom sa cilindrom poznate zapremine Odredivanje zapreminske mase mateGeomehanicka ispitivanja rijala tla sa porama metodom kalibrisanog peska Geomehanicka rijala

4

se qajnovija

i~pitivnnje

sa porama

-

metodom

Odredivanje

zapreminske

Odredivanjo

zapreminske

pomoeu

gumenog

maso mato-

balona

DEFINICIJA

Zapreminska masa materijala sa

zapremini kojoj

5

se

porama

tla sa porama

i 5uplj, inama

pri

.Ie odnos

utvrdenoj

njegove

temperaturi

m8~e prema njegovoj i vlaznosti

sredine

u

odred1ljo.

PRINCIP

Metode po ovom standardu

0;:11

zasnovane>

na

upotrebi

opreme

S8

i,,-vorom gama-zrace-

nja. Zapremin~ka masa materijala koji 50 l~pJ~uje odreduje se postavljenjem izvora gama-zraka i detektora gama-zraka ne, u ili uz materijal koji se ispituje. Ove razlike u ge>ometriji postavljanja sparature kod ispitivanja date su kod metoda rasipanja zracenja lInazad. direktnog prolll7oa zracenja ili merenja zracenja prako sloja vszduhB., Intenjlitet dJrektnog radJooktivTlog ?racenja .Ie delimicno 7.8visan od gustine materijnla koji se> fspft1lje. Oeitani intenzitet zracenja 5e prevodi u ve!icfnu zspremin5ke mAse u vlsznom stanju preko kalibracione krive. Zapreminske

mase

odre>dene

ovim

metodama

uvek

nislI

prose>CllA

unuter

opTnmom kojn koristt f?vor,f:1mn-7orBconja UPOir:OIlRN.1F. - 1I1I100vnn.ln ,,-n opnTAtoTn lIkoUko nl".. prndu7octo ~vo mnn. ;'.:Jf,~itn.

opsega

merenja.

mo7.0 bitt

opasno

6 KA.LIBRACIJA

6.1 Crtnnjc

krlvo

knlibrncfono

KnlihreclonnkTJVO ~c dobJjaju

na o~novu

cenja

od

posle

prolnzn

kroz

"vnki

rn~1

mcrrnjn broja Jm~IIRn

Icftlh

mntprljnln

poznnto

zrn-

Tadlonktlvnog znprnmJn~ko

mnsn.

brojn JmpulAa od odgovarsjllcih p07.natlh kdva se> crts kao ZIIvf"nn"t mnAn. 13roj impul..n rnrHonktivnog zrncnnja zn pojed.!n..znpremln"kn mnsu morn dn hlldeodreden kso srnon.llJ vTedno"t ocl nnjmanje i',..ti.ri merns ped.o,ln od kojfh "vlJkl trnjn nn.lmlJnjel min. tlf'I,)lI.rn<1n prlmrlljnn zn .101>1jnI1Jn knllhrnZnprrmfn"ko mnOllrp."!\,lJnJn 7.nprf'mln"." mlJ"". clono krlvp. morlJ lIe pr.lmp.nft! i I'd so matadjn!n IIpotr..bljnnlhZl) .Izrnon k.,\ihTM:lo"" krl'l!) morAJII b.ltf op"..&n daloIfntp.djlJtI ko yeceg nllg" ~to .10 ?Aprpminskn mMn matp.rI.lAln kojl "P. l"p.ltlljP. upotrebl,\IInt zn kllHbrAc::!onnkr!vlI morn.lu Imati nnlformnll zapTrm!""kll mnsll. Kalfbracionn zapremin"klh

6.1.1

KAlihTRc:lon"

6.1.1.1

krf\'e mogn blti

I?Ta~"np

nn ""novII:

13lokovn poznAte zaprpmln"ke mn"p'.

Matedja1J

koji lIe "mntrRjn pogQclnim zn blokov"

,,1.1:

- granit. - elllminljllm, -- krccnjak, magnezfjum. kreda,

-

ZA direktnl prolaz

zrllcenjn

tolerancfjAmlJ mllrA dntim n

6.1.1. poznate

6.1.1.3 racija

2

2 Po"",la zaprnminske

nnpllnjpn:!h

po metodi

t. 9.1.4. zhij
B rllpn morajn

zr.ml.1om II!

bili.

hlli'ene

u blokovima

AgTn&atom pomni'Anfm "a

Sll

z"mljom

mAS".

~Ietocle prems JUS U.B1.0J3, za Ispitivanje na ternnn.

JUS U.IH.015

i JlJR U.B1.0t6

sluze

kao

kompa-

339 NAPOHENA

Upotreba blokova

-

mase. dnne

Blokovi menjaju

ima prednost.

jer su oni trajni i stalne zapreminske

i pripremljene posude sa materijalom moraju biti o!itavnnja broja Im~llsa ill odnos broja impulsa

dovoljno veliki oko se upotrebe

vecL

Mere

blokova treba da bndn pribllZno: 300 mm S!rina, 350 mm vis Ina i 550 mm dn?lna. Ove mere su dovoljne ?-a opremn koja se soda

(duhlnn) koristi.

Zn

i7.rsdu kalibror.ionc I

krive,

prema

metodi

opremu

moraju

A

dovoljnn

je

du-

bina od najmanje 150 mm. 6.2

PToveTllvanje

Podaci

za

podataka

kalibrllr.ionu

?-a klllibrndonu krivu

?-n novonabavljenu

Kalibrar.iona kriva mora takode rntinskih ispitivanjn posumnja va

mora

biti

takode

proverenll

kr.ivu biti

provereni.

proverena ako se iz bilo kog ra?-loga kod II tn!nost reznltata. Za metodu A kalibraciona kridll

za

bude

materijllie

koji

su

o!ito

raz1i!iti

od

materijala

1.1prethodnim ispitivanj imn i koj i mogn ImAti razli!iti herdjski sastav. Ka1ibraelone krive moraju biti proverene i1i na biokovima iz t. 6.1.1.1 ili na prethodno pripremljenim posudnmn lz t. 6.1.1.2. Ka1ibrar.lonekrive mogn biti prov..rene i nn terenn uporadnjuci zapreminske mase zbijenog

masama

tia ili glinovitog agregata dobljene nnklenrnom metodom sa zapreminskim uzoraks uzetih sa Is tog mests, odredeni.h prems metodama opisanim 1.1 stan-

dordima JUS (I.BI.013, JUS U.Bl.015 I .!US U.BI.Ot6. Zhog roz11ka i rasipanja rezu1tatn svoj.f'tvenlh JspJ.tlvanjlmn 1.Irnc1..I11.m IIn tnrl1l1n, pmltnpnk nporncHvl1njl1 pro. se!nih zaprem.lnskih masa odrec1<"nih prem" nnved,,"im standardima sa zoprpmlnskim masama odredenim nuklearnom metodom na istom mestu je'manje pogodan od postupka koji koristi blokove Hi pripremljene posude.

6.3 Korekclja p,odatoka

?-o

koUbraclonu

kdvl1

6.3.1 Kada su za proveuvanje kalibrac!one krive upotreb1jene krive zavlsnosti broja impulsa od poznato zaprominske mORa opiRone u.t. 6.1, ~obijone romo~u blokova ili ranlja pripremljenih posuda, i ako tAcke ne podnu na prethodno nacrtanu krivu, koriguje 5e prvobitn4 kalibrAciona kriva prema novodobijenim tackamo. 6.3.2 Kadn so zn provorovanje kallbracione krive upotrebJjene metoda en cllindrima poznat.e z8premlne ill metoda kAlIbri5Anog peska ill Ol"todl1 pomocu gllmonog bolona, potrebno je prosek od ispitivRnja 58 nojmanje 10 mesto uporediti sa jednlm lspltivanjem nuklearnom metodom. Posturak korekciJe podntnka zn knllb,r.adonn krivu je Blndcci: 6.3.2.1 IIko zRrremlnskA mR511 svnkoR meteoR urn,lenlh no teronu no odstnpn rosporedenn ravnomerno so obe strnno cione krive.

uporednoR f5.T>f.tivonja ')drrlltcM jednom od ?on v!.A11 od :I: 0,0.5 g/r.m , n orlstnpnnjn IIn krlve, ne morn se vr~itl korekeiJIl kollbra-

6.3.2.2 Ako .Ie7.npremlnsko mnsn odrr~l1nl1Jednom od metodn urll~rnihno torenu viAa nnk tearnom meto(lom a pr05ecno vroonost od odgovnrajucA zop1jemlnsk" mns" odr..,1eno nadmo"uje 0,03 g/em , mora se kodgovati svako sleder.e odredivonJe nuklearnom metodom dodavanjem proseene razlikn. 6.3.2.3 Ako jo zopremlnskn milan odrcdona jodnom od motodn uradnnlh nn tornnu manja od odgovaraJuce zapreminske mORe od~edene nukJearnom metodom a prosocnB vrednost se razlikujl za vise od 0,03 g/em J mora 5e korigovati 5vako sledece odredivanJe noklearnom metodom oduzimanjem prosor.ne razllke. 6.3.2.4 Prosecna odstupanja dobijena prems t. 6.3.2.2 i t. 6.3.2.3 mogu biti ~potreblj"nA Z4 korekciju kalfbracione krlve. Ovako korigovano kalibraciona kriva bice psralelna sa originalnom kalibrncionom krlvom. Korekcija podataka za kalibrar.ionu krivu je veoms zno!ajna i mo~e biti NAPOtlENA poverena 58010 Heima koja imajo potrebno znanje i70 te oblasti.

-

3

340' 7

PRECIZNOST

7.1 Oprema preciznosti

koja se koristi prema iz ovog standarda.

zahtevima

ove metode

mora zadovoljiti

7.2 Preciznost sistema se odrednje Iz nagibn knllhrnclone krlve vijacije intenzltete zracenja Izralonog u Impulsima po minutu:

i standardne

a

P
zahteve

-S

de-

(1)

gde je:

P a S

-

-

preciznost, standardna devijacija, u impulsima po minutu, nagib krive, kao razlika broja impulse u minuti u kilogramima po kubnom metru.

podeljenog

zapreminskom

masom

7.3 Odredivanje nagiba kalibracione krive vr~i'se kod tacke 1,76 g/cm3 racunBto u gramima.po kubnom centimetru za jeden minut. Odredivanje stAndardne devijAcije vr~i se zn ]0 ponovljenih ocitavnnjn od kojih svako traje nejmanj~ I min (instrument ne smA dn se pomera poale prvog ojitnvanja) merenlh na materijalu koji ime zjpreminsku masu od 1,76 ~ 0,06 g/cm . Preciznost

ne

6 METODA A

sme

-

biti

METOnA

manje

od

RASJrANJA

0,02

g/cm

7.RACF.NJA

. l~A7.An

Po ovoj dolazi

metod i zracenj e se eml tllje 11 mat('r ij III kro7. snm\! :;j..S')VU povd Inu tako da do povratnog rns!pAnja jednog rlclA gAma-7.rnka ugJev::om zbog Komptonovog (Compton) efekta koji se rcglstruje (d('tektuje) pomo~u Gajger-Mllerovlh (Gnlger-Muller) cev!.

8.1

Aparat!

i prIbor

8.1.1

Izvor

8.1.2

D"t"ktor

8.1.3 urcdej vAnje

Ur"daj za octtllvlln.1o 7.rllc"njn morn hiti odgovarajn~i instrument. Ohicno, ze ocitnvanjn se SAStOj! 00 visok~nnponskog !zvorA potrehnog ZA rcgistroj pomo~nih i nlskonnponskog 17.vorn zn nnpnjnnJe urcdnjn za oftitnvanjo urn-

dj

Aj

gamA-7.rac"njA

morA bit!

gllmll-zrnc"n.111

mo?e biti

7.Atvoren bilo

u kapsulu kog

a kApsula

odgovAraju~eg

zapeca~ene.

tipa.

a.

8. }.I, Ku~l~t" nparnta - .I.:>.\'or gamn-?rncnnjn, ,1"I:"ktor gnmn-?rnc""ja, l1r",1nj 7,n ocUAvAnj" ! l1r",'n.1 ?n sllaho"vanje I'1l"rgljom ,"orajll hltl sm"~t"nf kllcl~ta evr" ste konstrllkdjn kojnlh "tit I 00 vlngn I pra~lnn. NAPOMENA - l7ovor gnmn-zracenja, rlI'tnktar za rl'glstrovanjl'. IIrndAj za oeltnvanjp I ure,!aj 7.a snnhopvnnjP I'np.rgljom mogll bit! sml'~tnnl. oovoj".no 111 znjedno ! objedlnjl'ni ~a "IIkll'arnlm Instrnm"ntom 7.a nrlrp,Uvanjn vln7.IIolltl.

8.2

Fotn1on zn znpremlnllku manu

(referentn! red~vanja

mntpr!ja1 ras!pnnja

poznate zrncenjA

8.3 Urcdaj 7.n prlpr"mll jl1~i alAt.!. 70R ravnanjn zahtevane glatkosti.

4

-

svnk I Instrnment mora b.lti f;nabol'vI'n p.tnlonom 7.nprpminske mase) u cllju provernvanja apreme 1 00UnA7.aO, on hi Sf> IIsl.nnovili uslov!. ZII ponovljivollt.

ler,,"n - rnVlln melnlna mog" hitl I1potr('h1.i"n1dA

ploen,

ravnjac

se !7.ravnA

iT!. mesto

orug! odgovaraispitfvanja do

_341 8.4 Prlprr.ma 8.4.1 Pod~~avanje opreme prema dana lIpotTebe 8.4.2

etalonn

kao i kada se u re7.u1tat

Oprema mora da se stabilhuje

mora biti uradeno mer'!nja slImnja.

prema IIputstvu

8.4.3 Urade se najmRnje cetir! pnnovljena nom. To je standardno proveravanje.

merenja

na pocetku

avakol

radno,

prolzvodaclI. od po nsjmanje

1 mln aa eta 10-

8.4.4 Aka je pro~ek ad cetirl ponovljena merenja van grsnica podrucje jednllcine (2), ponovi se proven premo t. 8.4.1. Aka sledeca proven zedovoljJ j"dnsCinu (2), opreme se moze 5motrat! prikladnom za ispitivanje. Ako sledeea proven) ne zadovoljl jednacinu (2), kalihracija mora bJti proverena prema t. 6.2. Aka provera podatnka za kalibrncionu krlvu pokllzp. ,Ia nema 7.nacajne promene u knllbracionoj krivoj, mora se ustanoviti novl broj 7.a etalon, No. Ako provera pokaze da ima 7.nacajnlh promena u kalibracionoj krivoj, ponovi se ka. libracija irultrumonta. Vrednost 7.a oeltavanje kod prover" f.n~trnm"ntn odredn.le "P. po ohra~cu: Ns

= No

~ 1,96

(2)

4RO

gde je: Ns vrednost 7.S ocitavanje kod provere lnstrumenta prethodno lIstllnovljenlh oeitavanja No - vrf)dnost lJenih ocitnvenJa).

-

na et810nll no

etalonu

premo (prosek

t. ad

8.4.3, 10 ponov-

biti

najmanje

8.5 Postupa.lt 8.5.1 Izabere 150 mm lIdaljon

se mesto gd.. ee llredaj od bilo kod vertlkslnog

8.5.2

mesta

PrJproms

u 'podciji objekta. .

70a ispitivanje

?n ispltivanje

8.5.2.1 Uklonl se svoki labov i poremeep.nl d~o ~~~~rijala kao I svakl drugl moterljal. kojl smeta da se povrslna moterijala J7oi~zi ispitivanju. NAPOtlENA Kosina terenl1 mora da bude uzeta u obzir kod odredivanja dubine nli. . kojll ee instrument da bude postavljen.

-

8.5.2.2 Pripremi se hori7.ontalnn povr~ins dovoljne velicine d8 se stavi n,ent, vodeci ncuna ds povrSJ.na hude ravnn kako bi se obezbedio najbolji i7.me,}n Instrumenta i matf'rijllh koji so;! isp.itllje.

instrukontakt

8.5.2.3 ~I"dnprostor bm~dn instr~lm"nt,
5

342

8.5.3

Odredivnnje

8.5.3.1

Postavi

8.5.3.2

Svi

se

izbogli

se

drugi

na

Stabilizuje

8.5.3.4

Uradi

~!erenje

kod

se

se jedno

i7ovori

mornju

instrument

se

dr7.ati

i]i

vi~e

mora

d8

u zavisnosti

dalje

od

instrumenta

da

bi

od

zahteva

merenja.

ocitavonjo. traje

najmanje

kalibracione krive koje mas a u vlaznom stanju.

- METODA

Aparati

ispitivnnja.

merenjo.

ocitavanja

8.5.3.5 Koristeci mesta zapreminska

9 METODA B

na mesto

rodlonktJvnJ

uticaji

8.5.3.3

9.1

instrument

1 min.

su prethodno

utvrdene

odredi

se nn

licu

DIREKTNOG PROIA?A 1.RACENJA

i pribor

Oprema z& metodu direktnog prolaza zracenjs talji konstrukcije mogu biti razlici,tI, ali njeni uz dodatak sledecih:

s8~toji 7.ahtevi

se iz

iz t.

delov& ciji tacn! de8.1 moraju bit! ispu-

9.1.1 SODdn. izvor gnma-7oraka iH detektor sme!iteni /lU u lIondn kojn so stnvlja u prethodno prlpremljenu bu!iotinu u matnrijn\ koji /Ie ispituje. Sonde trobn da budu oznacene sn prirastom od 50 mm zo ogl('de 50, ispitnlm dubJnamo od 50 mm do 300 ~m. Sonde moraju d& budu tako napravljene da kod rucnog rukovanja ~a o7onacene

zel ;"'-:0 dubine

drzanje

bude

bezbedno

prema dubin!.

11 po7oiciji

700 r"glstrovanje, uredoj zo Ku.:Jiitn npoTot11re - i7ovor gnma-7oraka. ur"d6j i uredaj 70asnabdevanje energijom moraju biti. sme~teni u kuciiite cvrste konstrukcije koje ih ~titi od vlage i pra~Jne. 9.1. 2

ocitavanje

9.1.

3

PrJpromn

-

buiiotine

prJpremn

bn!iotina

jl' uob1cajena

prJprema

terena

nn me-

stu ispitivanja.

9.1.4

Urodnj 7.0 57:1:'l\dubuiiotinn - svrdlo.1Ii.klIn za Jzradl1husotins moraju

imaju precnlk de.

lsti

ili

malo ve.:i od sonde aU

ne za viSe od 3 mm od precnlkll

dn son-

9.2 PrJproml\ 9.2.1 dana

Podeiinvnnje oprt'me promn "t,qlonn mo!'1J .bl t! kno i knell! se 11rezultat merenja snmnjn.

9.2.2 9.2.3

koji

nrllc1l>.no na pocotku

Opremn morl! da se s tnh11170nje proma

npntl< tvu

Urado

morl'njn

dnje

5e nlljmnnje crtirl SA sondom

prol7.vod/lc

ponov\jl'no

kno

!ito

orlr",tujl'

sV/lkog

rnclnog

prol zvodAcn. od

po

pro.lzvodoc.

najmnnje \ mln nn rtAlonn proTo .It'. IOtnn,IArdno

veravanje.

9.2.4 9.3

Dalji

tok

opreme odvija na isti nacin kao u t. 8.4.

Poatupok.

POlOtnpnk . 9.3.1 t. 8.5.2.

6

prJpreme

zn prfprl'mn

ml'sln

!5plt.fI'nn.ln

l70vndl

!OI" kilo iOto IOtOJ!

n t.

".5.1

I.

343 9.3.1.1 Na pripremljenom mestu ze ispitivenje, preme t. 9;3.1 uradi se buiotine upravno ne teren vodeci racuna da budu zedovoljeni us lovi iz t.9. 1. 3. Buiotina mora de bude tekve dubine i revnosti de stev1jenje sonde u bulotinu ne prouzrokuje naginjanje instruments. 9.4

Odredivanje

9.4.1 Nagne tivanja.

se

instrument

9.4.2

Stavi

se

sonda

9.4.3

Postavi

9.4.4

Pa?ljivo

se

u

i izvuce

u polozej

koj i se

zahteve

dubinom

bpi-

busotinu.

instrument

se

sonda

gurne

i okrene

instrument

oko u

Ronde

smeru

tamo-amo.

tako

da

sonda

se

dr~ati

bude

\I direktnom

dc-diru

.

sa zidovima

busotine.

9.4.5 Svi se izbegli

drugi radioaktivni izvori morajll . njihovi utiesji na merenjR.

9.4.6 Stabilizuje se instrument \I zevisnosti 9.4.7

Ursdi

tlerenje

9.4.8 meste

se

kod

jedno

ili

ocitavanja

Koristeci zapreminska

vise

mora

dslje

od

inatrumnnts

da

bi

ad zohtnva merenje.

ocitavanje. de

lreJe

najmenJo

kalibrecione krive koje moso Ii V).~ om ,stanju.

su

1 min.

pr~thodno

utvrdene

odredi

se

na

lieu

10 HF.TOOA C - METODA HF.~F.HJAZRACF.NJA PREKO SJDJA VAZOUTIA .10.1

Aparati

i

Oprema

za

ova

10.1.1

Stalnk

pribor

ispitivenje

ista

je

keo

i

u

t.

8.2

i

t.

9.1.

Stolsk omogllcava da so stalno odr?ovn optimalni Rloj va?dllha iMad mntAdjalo koji se iRpituje i instrumenta. Stalak moril biti tako pro.lektoi/l1O (napravljen) da obezbedllje optimalnu visinu instrllmenta kao i da ne pokriva donju povrs!.nu instru~enta. Na sliei I prika?an je jedan tip stalka. .

J

-~

'~ SHke I NAPOMKNA

-

primpn! ne

Stalak bilo

pokrive

prikazan koji

donju

10.1. 2 Kalibraciona za

svak!

instrument

lie slici

stalek povrSinll

I nije

obezhedlljo

jed!n!

koji

optimalnu

zadovnljava. villinu

so

sloja

Mole vazduha

de

se i

koji

inRtrnmente.

i optimaln/l visina s]ojll vazdnha

kdva koji

koj!

upotrebljava

i

moraju

biti

r.esto

moreju biti

odredene

proveravane.

7

34~, . ';IO.2,Odre4ivanJo

opti~aInog

Zn odredivenj"

optime1nog

RIoja eloja

va7~uha v~zduh8

post';Jlek

jo sledocH:

10.2.1 Kori5te St! tri ili vise mRterijaln ne kojima se vriiodredivenje. Ovi materijdi mosu biti ili blokovl (t. 6.1.1.1) ill pripnmljt!M posudo (t. 6.1.1.2) 11 i povrUnnr.biJnnos t Iii ili ngreSl\tll pomnilnnos sa ?oemljom (t. 6.1. 1. 3). ZnJlrominska m85a matedjalR na izebranim povriinoma mora bit! razlicitIJ ., okvlrll OJlIIIISR u kome se nalezi zapreminsks mnso'msterijsla koji Cft biti ispitan. I

10.2.2 Polozi

5e instrument

nn mlleto koJe

blokove koj! IIUnamesteni na kujnJe stor

bmedu

donj"

povdineinstrumenta

10.2.3 Urade se dva'jednomJnutna . nje oCitavanje.

se

ispituje.

Instrument se osloni nR tllko dll ne ?ook1enjeju prokojase bpituje.

ivict! instrllmentIJ

J povdino ocitevanja

10.2.4 Dodaju se dodstni blokov! Hi ponovo izvrse dva. dodatna'jednom!nutne

broja

impuille

1If! lIemo poveee ocitllvanja.

u .inlltii odredi

vuduini

sloj

IIred-

Zll 6,3 mID i

10.2.5 Nastavi se sa pov~canjem sloja vozduhe ?oa 6,3 mm i vrse dodatna ocitevanja IImnnjuJII broj imzo avaki tako dobljllnisloj Vllzrtllha promn t. 10.2., ftV" dok "" pulsa sa povecanjem visino. 10.2.6 U koordinlltni IIpscisu viaina sloja tacaka"Visina sloja

sistem sde je nn ordfnlltu nllne..en broj b'p"lsa 11minuti a na vazduha. u mil Imetrima, lIr.rta sekriva na oSnovu dobij'tn.lh vezduha odreduje se na 6snovu makeimuma krivo.

10.2.7 Ponov! se postupek sa materijellme razllcitih svaki mnterija1.

dat u.t. 10.2.2 do t. 10.2.6 zapreminskih masa i zabel.Joi

za dv" ili vise povrs!ns makeimum eloja vazduhll zs

10.2.8 Odredi SIS prosecna visina sloja vazduhn za sve povriine. Ovako odredena . visina sloja vazduha zovc- ~~ optimalnom visinom sloja vazduha. Ove optimalnn visina sIoja vezduha kQrts' '. :'e ze od::edivanje kelibrecione krive Z8 OV\\ m.toliu klto i za sve

mlSCenja

zepremillskih

mas a ovom metodom.

10.3 Priprema 10.3.1 Podesavanje opreme preme etalonu mora bit! urodeno nog dana kao i keda se u rezultat morenje fmmnjlt. 10.3.2

Oprame mora da se stabilizuje

Dalji

tok pripreme

8vakog red-

premll UP\\t5tVU probvodaca.

10.3.3 Urado S8 nejmanje cetiei ponovljena nom. To je stendardno proveravr.nje. 10.3.4

na pocetku

opreme odviJs

merenja

od po najmanje kao' u t.

so nn isti nec!n

I min 8a etelo-

8.4.

10.4 Postupek Postupak

Zll pdpremu

mesta

ispitivanjaizvodi

s.e keo ito

je opisano

u t.

8.5.1

i

t. 8.5.2. 10.5 Odredivanjo 10.5.1

Poetavi

se instrument

na mesto

illpitivanja.

10.5.2 5vi drugi radioektivni i7.vori moreju sa izbegli njlhov! uticaji na merenje.

8

so dezati

dalje

od instrumenta

da bi

:14 c

10.5.3

Stabi1izuje

10.5.4

Uradi

tlo

koje

se

se

se

jedno

ispituje.

instrument ili

u zavisnosti

viSe

Merenje

ocitavanja kod

svakog

sa

od

zahteva

merenja.

instrumentom

ocitavanja

koj i

mora

10.5.5 Postavi se sta1ak mesto na kome je izvrseno

sa doteranom optimalnom visinom ocitavanje prema t. 10.5.4.

10.5.6 Na nja kso i

sta1ak

tako u t.

postavljen 10.5.4.

postavi

se

instrument

je

trajati

i

aloja

uradi

pr-iljub1j(!"

najmanje

vazduha

isti

broj

'.(]

1 I'1J[I.

na

is'"

ocitl1V'I'

j

10.5.7

Odredi

se

brojem

impulsa

u

10.5.8

Odredi

se

odnos mlnuti

dobijen prems

zaprerninska

deljenjem t.

masa

broja

impulsa

u minuti

prema

t.

10.5

10.~.4.

u

v1aznom

stanju

"in-sito"

primenom

preth,,'I..)

pripremljene kalibrscione krive. deljenjem broja impulsa u minuti dobij~' NAPOMENA - Ovsj odnos moze biti odreden nog prema metodi A brojem impullos u minuti dobijenim proma metodi C ili obn.," to. Za bilo koji odnoB morsju se koristiti odgovsrojuce kalibracione krive.

Na osnoyu miUjenja

.

Rppuhlitkog

Zabranjeno prettampavanje (sve yule umnotavanja) sekrelarijala za kulturu SRSrhije br. 413-81114-02 od 4.11 1914.. ne plata se porez na pror,ol ttampa Savunl lIvod za slandardtzaclju Be<>grad .

-

9

Ukupno

346' JUGOSLOVENSKI STANDARD SA DEUMICNO OBAVE-

1980.

ZNOM PRIMENOM Pravilnik

od 1980'()7-3O

br. 31-8468/1

od 1980-05-08;

Testing of soils. Determimtion

Ovai standard Ie nastao revizi/oll!

Predrnet

1.1

Ovlm

standarda

Slulbeniliat

of A tterberg

JUS U.Bl.020

atranD 10

JUS U.Bl.020

Geomellanleka iapitivanja ODREDfY ANJE KONZISTENClJE TLA Aterbe'love granlee SFRJ,

br. 29/80.

Jim ill

iz 1 968. godine.

stnodarda

standardom

(Allerberg>

Ie utvrduje

natin

za odredivanje

graniea

Iwnzisteneije

tla poznatih

kao Alerbergove

graniee.

1.2

Aterbergove

2

Defmicije

graniee su: granlee

tetenja,

granice

plasUtnosti

I graniee

skupljanja.

-

Granica teeenja (wL> sadrtaj vode u kohereotnom tlu, prikazan kao procenal mase polpuno .lIvog tla, pri kojem sllno7.rnl malerijal ill kololdl tla pre laze Iz plnstltnog u tekute konzislellhmslanje.

-

Granica plasllenosti (w p> sadrtaj vode u Iloherelltnom tlu. prikazan kao procellal mase polpullo suvog tla, pri kojem sitnozrni malerijal ill koloidi lIa prelaze iz plasUellog u polutvrslo konzlstcnlno slanje.

-

Granica akupljanja (w.> sadr1aj vode u k\lherenlnOiii1lu, prlkazan kao procenal mase polpuno suvog tla, prl kojem sitnozrni materijal ili koloidi lIa prelaze Iz polutvrstog u tvnto konzistentno stanje, odnosno u stanje u kojem pri daljem gubitku vode usled sulenja uzorak lIa ne menja svoju zapremblu.

3

Narnena Rezullati odrellivanja Alerbergovlh granie. korisle Ie za klaslflkaclju sitnozrnog I kololdnog koherenlnog lIa, oeenu

konzistentnog

stanja

i kao p~motnl

podatak

prl ocenl

druglh

flziekih

I mehanltklh

lIa. 4

Velicina

uzorka

tla za ispitivanje

Za odredlvanje Alerbergov!h grallica polrehna kolleina malerijala II. data je u t.belil. Tabala 1 Vnla Iia po grupama Odredivanje

Gline I

graniee

praline

Gllnovltl ill pralina.1I pcsak

Glinovill iii prRlinasli Iljunak

500 g

lki

Odredlvanje granlee plastieno.Ii

50g

100 g

200g

Odredivanje graniee skupljanja

500g

800g

1,5 kg

Odredivanje graniee teeenja

n izdanJe

SA VEZNl

ZA VOD ZA STANDARDIZACUU

2 kk

svojslava

347

StrAnn 2JUS U.III.020

5

Odredivanje

5.1

Pribor za ispitivanje

granica

tecenja,

WL (Liquid

limit)

Osnovni pribor, varijan.la I - Kazagrandeov (Casagrande) aparat eiJe su mere prlkazuno no sllel 1: sud mora bltlluadon od moslngo I poliran sa unutrun]e strano, 0 podloga na ko]u sud pado mora bill Izradena od tvrde gumo Iii obo,lilo;

-

noi za pravljenje ilebovo eije su mere prikazon. na slid 2; mcrae visine pada roelice.

Osnovni pribor, varijanta II

-

-

laboratorijski statieki penetrometar, koji Ie sasloji od !iljka u obliku slo!ca visine od 35 10m I vr!nog ugla koji it,nosi 30 :t I.; Iiljak je Izraden od nClUajuteg telika, 0 povrlin. moro blli glo!ko Ispolir.na; masa !iljka s vodicom mora iznositi 80,00 :to0,05 g: !iljllk jCJI.tvrlten pomotu urcdaja za koeenje na nosaeu slalka lako da njego.o osovina sa b.7.0m st.lka eini ugao od 90.: pomocu automatskog ill mehaniekog uredaJa za koeenje omogutu]e Ie !iljku da slobodno pada; duhlna prodiranja IIIJka meri Ie konlparalorom; metalni sud s unulraSnjim preenikom od 55 mill i duhine od 40 mm, eije su ivice parolelne s bazom; melalna ploeica debljine od 1,75 :1:0,1 mm'sa rupieom preenikh od 1,5 :1:0,02 10m za konlrolu Isprllvnosli IlIjkll; ullsnul u rupl~u Ilijak se moro ollCIIIIpovlae.nj.m dlano po 1,loelel.

Pomotni pribor

-

ravna staklena ploea mera 500 nlm X 500 nlln X 10 nlll1;

-' 2 pljosnala

nola (palele),

duline

oltrlce

od 200 nllll

~tirlne

od 30111111;

- plitki sud pr.enika od 1SOmm;

-

pribor za ispilivanje sadrtaja vlatnosti prema standardu JUS U.B 1-012:

:- boea za deslilisanu vodu kapaeilela od II; hermetieki zalvoren rezervoar od nerdajueeg malerijala; - metalni lenjlr; silo sa otvorom okaea ad 0,5 mm.

-

-

27 0.5

V') a~ "40,

~ ....

" V') Q. '!-,

~ 1.30

/50

Slika 1

! H~

JUS U.D 1.020 StIRn. 3

T~''''

~

t.:;) ~ ,~ 1-,

~ '

"" 52.

,

50 a!O,2S

25

L~J

~!~ ~fL Slika 2

5.2

Pripn-.mo uzorko Odredivanje granica te~enja moZe se ohaviti na osu!enim i sltno usill!jenim uzorcima, kao i na uzorcima u njihovom prirod'JOm slanju. Org:lI1ska tla polrebno je ispil;voti lskljuelvo u prirodnoll1 slonju. V slu~oJu da Ie su!cnje provodi u su!nicl, lemperalura su!cnju ne sme preelt 60°C. Ako se ispitiV8nje ve!i n8 osu!enhll uzorcill1a, u slobodnom prosto~u iii u lulnlet, uzord SOmora]u usitn;. Ii u avanu na podlozi od lvede gume gumenim eeki~em (videti sllku 3) iii lIeklm drughn priborom kojim sc osnovne strukturne ~stice ne~e razoriU.

30

150

C> ~ 'Q

.-C>.

C'I f1

min 15 SlikaJ Iz uzorka tla izdvoje se zena koJa ne prolaze kroz sito (D,S mm). Procenat mase materijala kojl ne prolazi keoz sito unosi se u zapisnik. Vzorku od 200 g dodaje se 15 do 20 m! deslillsane vode I posle mehnja od 5 do 20 minuta (z., malerijal ve~e plastl~lIosli du1.e vreme) Ilovljo Ie II herll1etl~ki 1.alvoren rezervoar. Clinoviti materijali ostoju u rezervooru najmonje 24 h ~ime se osigurava izjednaeenosl sadrtaja vode u tlu u celom uzorku. Posle 24 h uzorak se mora mehti od to do 40 minula. Zatim se uzorku dodaje poslepeno J do 3 ml destilisane vode I mes. dok se ne postigne uljeno konzistentno stanje tla za Ispilivanje. Ako se radl sa Kazagrandeovhn 8paratom, prvim Ispillv8njem se posUte konzistentno starJje ko. je odgovara broju od 15 udaraca. Pd upolrebi laboratorijskog staliekog penelrometra prvO lspitivanje poei. nje s uzorkom lIa eije konzislentno stanje odgovara dubini prodlranja liijka od 15 mm.

5.3

Ispit;vallje Kazagrandeov;m aporatom

5.3.1

Princip

odredivanja

Na uzorku koherenlnog tla odredi se sadrlaj vode prl kojem se tleb napravljen specijalnlm nolem u materijalu spremlj~noll1 u sudu KazagnilJdeovog '-apnrata zatvori na dutini od 12 do 13 mm posle 25 pad ova suda s visine od 10 m:n na elasti~nu podlogu (sUka 4).

Sllann 4 JUS U.81.020

349

~

~ 0)

b)

Uzorak tla pre pada/lja

Uzorak tla posle padanja Slika 4

5.3.2

Na~ln

odredivanja

Pribor pro ispllivanja mora bili pOIpUno ~Ist I suv, a sud mora slobodno padali i ne Sme Imali mogu~nost horizonlalnog pomeranja. PrJpremljella masa lIzorka tla se pomo~u pljosnalog nola unese u sud uparata, tako du lIa sredllli suds uzorak bude debljine od 1,0 em. l.ltm se prortlisanimlIolem lIrde }Jen lIpr"vno dllo slida I uprayno na OSOVlllll oko koje rotlra slid. Sirlnllleba u unu Iznos! 2,0 nlln. Kada so vrh nolo""uSled,h"banja po~le dllgotrajne ullOtrebe prollrl, lIolse

izbaelljeIz upotrebe

.

Okretanjem ru~iee hrzillom od 2 okrelaja u sekundu registruje se broj padallja suda u trellutku kada so lleb zalvorio lIa dll1.ini.od 12 do 13 nlill. Iz zOlle gde se lleb zatvorio uzme se 20 do 30 g ma50 ispillvallog malerljala i odredi sadrtaj vode

(standard JUS u.n 1.012).

.

Ukoliko lIolem nije mogu~e urezali lleb, ulvrduje se u zapisniku d. Ispitivano tlo lIije plasli~no. Ako uzorak, umeslo d. te~e pri ispilivanju, kllzi po dnu slid., Ispitiv'lIje se pon.vij.. AIm 50 i pri pOllovljenOm ispitivanju javlja ista pojava, u zapisnik so unosi napoinella da nije mogu~e ispitati granieu teeellja. .

5.3.3

Prikaz.iv.nje

5.3.3.1

Metode sa tri ta~ke

rezultata

POSlupak opisan u t. 5.3.2 ponavlj. se 3 do 5 pula. Rezult.ti se uno5O u dij"gram u ~ijel11koordillatllo'11sistemu se na .pseisu n.nosi u logarltamskoj podeli broj ud.rae. sud., a ordlnatu s.drl.j vode u proeenlim. u lilleaenoj razmeri. Spajalljem ta~aka dobija 50 prava linij", Presek"'prave linije so ordinatom kojti odgovara "roju od 25 udaraea daje s.drlaj vode II procenlima koji odgovar. granici te~enja (wL)' Broj udaraea suua mora da bude iZl11edu15 i 35. Nulno je da najmanje 3 ta~ke 1ele na istoj pravoj s tim da odstupanje od pravea mole bili :I:1 % sadrlaja vode.

5.3.3.2

Priblillla meloda s jednol11 ta~kom' Uzorak tla pripremi se tako do primi konzistelltno slanje koje odgovara broju udaraca suda II rasponu od 20 do 30. Izvode 50 dva Ispilivanja s uzorkom tla iSlog sadrlaja vode. Ukoliko 50 Iz dva Ispilivallja oe dobije isli broj udaraca, dobije so isti broj udaraea, pripremanje uzorka so ponavUa. Granica tc~ellja se odredllje lako !Io sc sadr!aj vode u proeenlima za dobivcni broj udaraea pOl11l1o!i odgovarajuciOlkorekcionil11faklorom kojije dat u tabeli 2: WL

* Odredbe l 5.3.3.2 ni,u aba",,_ne

=W .kr

JUS 1).81.020 Slro"D

350

5

Tabela 2

Broj udaraca 20 21 22 23 24 25 26 27 28 29 30

Faklor (kr) 0,974 0,979 0,985 0,990 0,995 1,000 1,005 1,009 1,014 1,018 1,022

Ova mctoda jc manje taena, ali vrlo brza i mok se korislili u slueajevlma kada nlsu potrehnl tneni pudacl. ~ 120 % ne Ne preporueuje se da se korlsti ova meloda za tla s visokom granicom leeenja, a 110sa WL mote se ispitati ovom metodom.

5.4

hpitivanje laboratorijskim statiekim penetrometrom

5.4.1

Prlncip

odre4ivanja

Na uzorku tla odredi se sadr!aj vode pri kojem konus penelrometra taCno odre4enih dimenzija i mase (vldi 1.5.1, varijanta II) u vrem~skom trojanju od 5:t I sekund prodrc u u7.orak LIa do dubinc od 2Omm. 5.4.2

NaCln

odrellivonja

Uzorak lIa pripremljen l1a naCin oplsan.1J t. 5.2 stavl se u metalnu posudu I Izravna povrSina melaillim Jenjirom. P~I ugradnji u uzorku ne smeju ostati mehuri~i vazduha. KOllus pcnelrometra, koji 50 prethodno mora dobro oCisliti i osuSiti, spusli so do povrSil1e lIa i zokoCI tako da vrh konusa utone u 110 do dubine od 0,1 mm. Laganlm pomlcanjem posude vrh konusa ~e ostavljali jedva prime tan trag na povrSini lia. Konus se lad a patljivo osloba4a I puSta da tone u lio za vreme od 5 :t I sekund IlBdo se zukoCI. Dubina prodlranja konusa je razllka Izme4u poCetnog palot.aja i polO1.ojoposle 5 :t I sekund prodlronj.. Razllka se oCitava s taCnoltu od 0,1 mm pOInO~Ukomparalora. . g lia I u njemu se U dnu konusnog udubljenja nastalog u uzorku lia pei prodiranj\! liljka uzlma so oko 20 odredi sadr!aj vode u procentima. Na pripremljenom uzorku istog sadr!aja vode vrle 50 dva Ispillvanja 1ako je razlika: a) manja od 0,5 mm, ispltivanje zadovoljava. b) izme4u 0,5 i 1,0 mm, polrebno je IzvrSill1 tre~e ispilivanje, c) w~a od 1,0 mm, mora se pelpremiti novi uzorak I ponovltl ispitivanje. Ispitivanje se vrll na 4 uzorka s razllCltlm sadr!qjem vode, Konzistentno stanjo IspltlvanUI uzoraka mOrl od. govaratl dubini prodleanja konusa od 15 do 25 nlln.

5.4.3

Prlkazivanje

rezultata

Rezultali Ispllivanja 50 unose u dljagram, u kojem se u koordll1otnom slstemu u lIncarnlm merama nD apsdsu nanose vrednosti dubine prodirDnja konusa penetrometra, a nD ordinatu sadr!aj vode za odgovor.ju~u dubblu prodlronja.

351

Rlrnlln 6 JIIR lJ.III.020

Kroz dobivene 4 lacke povlaci se prava linija cijl presck sa ordinatom koja odgovara dublnl prodiranja konusa penetrometra od 20 mm odreduje sadr1.aj vode u procentima kojl je ujedno I granlea tecenja (wL)' Ispitivanje zadovoijava ako najmanje trl tacke lelo nl istoj pravoj IIniji sa odstuplnjem od :t 1 sadrtaJa vo'" de u odnosu na tu pravu. .

6

Odredivanje

6.1

Princip odredivanja

granice

plasticnosti,

w p (Plastic

limit)

Na .uzorku koherenlnog tia odreduje se sadr1.aj vode pri kojem valjak precnlka od 3 mm dobijen vaijanjcmna nacln prika7.an u l. 6.3 pocinje d. dohij. pukotinlee.

6.2

Pribor za ispitivaoje Za odrec1ivanJe graniee

tla polrehan

je slede~1 prihor.

-

ravna staklena ploca, mera 500 mm X 500 nllll X 10 nlln, 2 pljosnala nota dutine od 200 mm I Cirineod 30 nllll, plilka posud. precnika od I SO mm,

-

6.3

plasticnosli

-

oprelilaza odredlv"njesudr1..j.vode u lIu,

-

melalna

-

boea s destilisanom

tiea precolka

od 3 mml vodom (oko

dutine

od 10 em,

II).

Nacin odreilivanja

.Uzorak od oko

g pripremi se kao Clo je navedeno u l. 5.2. Od (nlpremljene mase gnjecenjem se SO formira kugla, koja so valjanjem na staklenoj ploci ohUkuje u valjak precnika od oka 6 mm. Pr1tiskuju~i valjak Istom jaclnom pomo~u diana ruke valjak se roUra napred -nalragS do 10 pula (za gl1ne vlsoke plasUcnosli 10 do IS puta) dok ne posligne precnlk od 3 mm. Kada se na valjku pojave pukotinlee, odrec1uje se sadrtaj vode. Ako so pukoliniee ne pojave, uzorak so nanovo gnjeci u loptu I ponavlja se postupak sve do Irenulka pojave pukoUniea. Ispilan\ sadrtaj vode je graniea plaslicnosU (w p). Dehijlna valjka kOntroUee se uporec1enjem sa metal nom tieom precnika od 3 mm.

6.4

Prikazivanje rezultata Granica plaslicnosli ispiluje so na najnHulje ~~a uzorka, a. kao rezultat uzlma so prosek. Dozvoljena razllka izmeilu pojedinaenih rezu1tata ne sme da prelazl vrednost od 1%. U protivnom, ponavlja se poslupak pripreme uzorka i ispitivanje.

7 7.1

lndeksi

plasticnosti, .'

konzistencije

i tecenja .

~'.

Indeks plastienosti je razlika izmcdu vlatnosti na graniei tceenja (wL)

j

na granie! plasticnosti (w p):

Ip=WL-Wp

7.2

Indeks konzistenelje je odnos jzmcdu razli~e vlatnosti prl granlellecenja Indeksa plastienosti:

(wL) Illrirodne vlatnoltl (wo) I

I=WL-Wo c Ip

7.3

Indeks lceenja je odnos jzmcc1u razUke prirodne vlatnosti (wo) i vlatnosti uzorka na granici plastlenOltl (wp) j razlike vlatnosti tla pri graniei tecenja wI i granici plasticnosti: IL =

Wo - wp wL - wp

JUS U.Dl.020 Slronl 7

352 t

8

Klasifikacija

koherentnog

tla po Aterbergovim

granicama

plasticnosti

Vrednosli vl.lnosli koje odgovarujll granicl leeenja (wL) nano,", oe n" "psclsn. a vrednoollindeko. plaslienosli nanosc se na ordinalu u dijagramu plasllfnosli, kojl je prlkuan na slid 5. Taeka preseka svojim mcstom definisate polol.aj ispilivanag lia n klasifikacionom sistemu. U slueaju da je mcsto taeke na granienoj liniji zona, odnosno na udaljenosll od I % od granienih lin1ja, lio se tad a derinl!c kao granieni slufaj (npr. glln. Irednje do visoke plaslifnosli) I prikuuje Ie limbolima u obliku razlomka (npr. CI/CIl).

70 60

W"SO ~I

50 ..t;

I

W ,,35

III

I

I

§ 40

I I

I/)

Q. ~30 '"

~20

"tJ

Tla bez kohezijeo

~I

I

I

I

I

I

MH

I

CL

I

c::

(OH)

I

I

......

10 0

/'11

(~I) ~1i

10

20 30

I

.

.1-.

60 70 80 granica tecenja

1.0 50

90 100

--...

Silk. 5

Na slicije: CL

- anorganskaglina niske plastifnosti

-

CI CII ML(OL) MI(OI) MIl(OH)-

-

anorganskn gllna sred nje plnstlfnosll IInorganskn

glinn vlsoke ploslienooU

prnllna niske plastifnosli (orgnnske gllne nlske pl.sllenostl) prallna srednje plastienosti (organske gllne srednje plallienostl) pralina visoke plastienosti (organske gllne visoke ploslienostl)

9

Odredivanje

9.1

Princip odreilivanja

granice skupljanja,

Ws

Uzorak kojl je prlpremljen kao Ita je prikazano u t. 5.2 stavlja so u kon7.Istenlno Itnn]e koJe odgovar. granici teeenja (wL) u poscban kalup I osuli. 11. Izmerenlh masa vlatnog I suvag uzorka t\a i. odgovarajutih zapremina raeuna se granka skupljanja.

Sir... 8 J~ U.D1.020

9.2

3153

Pribor Z8 ispitivn'lie Granla skupljanja odrcduje Ie sledeflm priborom: a) Z8 metodu mere'lia volumetrijskOl skupljanja (videti sliku 6):

- posuda Z8 lutenje preenika od 1SOmm, -

-

krufnl poreulansld Iud I ravnim dnom preenlka od SO nun I dubule od 12 nun, lulniea I termostatom, sa konstantnom temperaturom od oko + 60 . C, eelleni lenjlr dutJne od 1SOmm, slaldena ella preenika od 60 mm I villne od 30 mm, elja je 80rnja Ivlca paralelna II dnom, stlklena ploea I tri metalna valjeita, kao Ito je prlkaZlino na lliel, graduilana meRZlUaod 2S mil mOluatoftu oeltavanja od 0,2 mi. boca I destililanom vodom. vaga I 010tlj~vo~u od 0,1 g,

-

staldenl eala puna 1Ite,

-

sulnlea s termostltom. s konstantnom temperaturom od oko + 60 . C, preeizni mcrae dutinc I taenolfu oeitavanja od 0,2 mm,

- silikonsk. mast; b) ZIImetodu merenja linearnog IteZllnjl: od maingl (videti sliku 7). - kalup - pljolnlti tupl not, du,Jne oltrice od 100 nun i lirlne od 20 mm, - poludl ZIIIUlcnje preenika od 1SOmm. -

sllikonska mast,

- boca I deslilisanom vodom. p;},::::: :;;::;8 DZ,".

ei ~

aJ

--:-

l..

:1/,

f1.0

t

, "~~-t~ .....

1

3

SJika6

Na lliei je: 1 - posuda za isparavanje ~ 1SOmm 2 istimutl tiva 3 tiva

-

4 - suvi uzorak tia a) - tio pre skupljanja bj

-

~::~i.>..,..g

'14m",

tJo posle skupljanja

b)

JUS U.Bl.010 Sill.. 9

354

I~-:"?'~

~1==dJ

LL

c:> " 6

1'0

Slika 7

9.3

,

Pripremauzoraka 9ko 150 g materijala se osuSi i usitni kao 110je oplsano u t. 5.2, a zatlm Ie proseje kroz slto I otvorom okaca preenlka od 0,5 mm. Tako prosejanom malerljalu Ie doda dellililana voda dok uzorak ne pOllalle konnstentan, pri eemu vlatoost uzorka odgovara granlel teeenja (wI;) IIIje malo veea.

9.4 9.4.1

Metoda merenja volumetrijskog skupljanja 'Pollupak Pripremljenl uzorak slavlja se poslepeno u porculanski sud koj! se prelhodno premn2.e tankim filrnolll sUikonske masU. Mali de!ovl uzorkn stnvljnju Ie u .redinuluda Iinganim udornnjem luda 0 podlogu, koja je prekrivena fillrir'papirom, pulta Ie da uzorak teee do Ivlce suda. Tim postupkorn i.kljueuje se moguenost zaostajanja mehurlea vazduha u uzorku. Takav po.tupak so ponavlja dok se .ud ne Ispun\" uzorkom, a zallm Ie ,eellenim lenjirom zagladl gomja povrllna uzorka I poravnn I gornjolO Ivlcom suda. Rubovlluda 50 lada obrilu mokrom, pa IUV<):nkrpolll';-Napunjenilud Ie Izmerl (m I)' Zallm .e uzorak .n sudom lull na + 60 °c do kon.lanlne ma50 I merl (ma). Olulcnl uzorak Ie pa21jlvo uklon!1 prazan sud izmerl (m.). Prazan sud Ie zatim napunl2ivom I pomoeu menzure odredl zapremlna vl~2nog uzorka (V). Zallm se sud sa 2ivom slavi u posudu za sulenje, u tivu Ie oprezno Ilav! osulenl uzorak I priUsne slaklenom ploeoll1 s Irl metalnavaljelea, ~ao 110Je prlkazano na Ilicl. Znpremlna Isllsnule tlve merl se pomGeu

9.4.2

menzure

i odredl zapremlna

(V

suvog uzorka

d)'

Proraeun Granica

&kupljanja se raeuna

Iz izraza:

w. s

w-

V-Vd '!lid

gde je: W - vlatoost tIa, V - zapremina vlatoog tIa,. Vd- zapremina suvog Ila, md .. ma - m. - masa suvog lIa. Vlatnost

tIa raeuna

se iz,izraza:

w= gdeje: m" ml - mo - masa vlatoog tIa.

m - md md

X 100

X 100

355

Strana 10 JUS U.Bl.020

9.5 9.5.1

Metoda merenja lineamog skupljanja .

Postupak Prlpremljeni uzorak stavlja 50 u kalup poznate zapremlne (sllka 7) ko]l]e pr~thodno premnan filmom silikonske masti na Isli natin kao Ito]e oplsano u t. 9.4.1. Zatim se kalup s uzorkom lull do konstantne mase I meri dutina uzorka poste SUlen]a. Ukollko Ie uzorak prl suJen]u lavl]e, mere se na]monja I naJvcto dulina I uzima Ie arltmelitka sredina.

9.5.2

Proratun Uneamo skupl]anje Ie luatava procentima potetne dutine uzorka I'fci sulenja I doblja se Iz izraza:

L. =(I Zatim Ie koriltenjem izraza:

dullna suvog uzorka ) potetna dullna uzorka X 100

poznate vrednosti lineamog skupljanja odredl zapremina suvog uzorka (Vd) Iz

- Vd 100 + 100

L.= 100 j(J Granien

skupljanjn

se posle togn odredl

koo Ito]e

pokazano

9.6

Koefleijent

skupljanja

I zapreminski

9.6.1

Koefieljent

skupl]anja

je odnos mase (md) I zopremlne

koeflegent

-) u t. 9.4.2.

skupljanja SIiVog tia:

md

R-- Vd 9.6.2

Zapreminski

koefleijent

skupljanja

odreauje

se Izrazom:

,V.=(wo -w.).

R

gdeje: w0 -

HI o,"oyv millie.ia

prirodnn

vln?nost

Repuhlieko.

110.

..kre'ariiall Slamp.

.. kuliUlU SR SrhUe hr. 413-81/14.02 SaYnnl

uvod

ZI nandud(z.ciju

ad 4. U 1974..e

- Deo&l'Id

plaet .. por.. na prome'

356

,

. -. JUOOSLOVEliSKI STA.."IDARD

. -,

Ukupno strona

.....-.

.JUS U.Bl.021

Gf!OmC!Mntcka is:pitivanjn tla ODRF.f)!VAN.TF. GRUPNOG INDF.KSA TLA

1993.

1

OIaj .tadarel

je objlYlj.

Tost:Lng DE _lIs

1

, ----11"Sla!bcaoa I lib! SRJ"."". 7'l/t3.

"r IlrnflP Intlnx or Rol1 .

- Dnt"r-/nlltln"

PREDGOVOR

Ovaj standllrd je UrBdna cSevinskog .tlll, I

nimMET

1 POnRul'~TF.

Ovim stnndardom Grupni lIesavine 2

Komlll'jll?on

utvrduje

Sf< nncin

"rupnog indeksil

i",rJlCllnllvnn.la knn

pomnenll

vr..<1nollt

redova

i gra-

kod

tla. klasifikacije

tIa

DEFINICTJA

Grupni indeks j~ funkcija ko1icln!> mnt~rljJlIII kojl rrola~1 vora 0,074 !MI, grani.clI tect'njll f Innp\(1I1I 1'IIIIIticnnlltL 3

~ellijanih

PRIXF.;,,"F.

tlll II" upotrp.bljn\'JI i agregata. ZII putI'V".

indeks tla

"tlln.IIlTIip. I~ ohlllllti

kroz

sito volicine ot-

IZRA~AVAN3E

Grupn:!. i.ndeks tla

izracunavlI

r,'''mn "1"d'l.:oj "''' GI E 0,28 + 0,005/1 C . O,Olh rI

ado au a, b, rid 8

.. 0 0

C

.. 0

c .. WI C

d d

d

..

21i

=0 = IP = 20

gde je: x

w-

I~ -

-

1.0

- 10 procen~t g~4nica indeks

"'"

~rp<1nnstl

k~l\~uu 81l1de~imgranicam8:

frakcijp.

kojl

I'r~ln",1

krnz Rlto

vA1ic{nQ

p1asticnosti.

I'"~ rol1.ihl i7.i r...n hrn.l.

:n~p.:(S.gr~r,ic~ 1.'t.r.J~. I.!"~r. rl~~t :,~,'~'i,

... I bdllJl jo'

-----

otvor.n

tecenja.

Grupni inr\...kR 5<1 Zl!Iokr.llltl,illj" DesJooljltorl: g~;lpn!

cfj!>

ZG X < 35 ZII 35 < x < 75 Zo1 x :> 75 za x < 15 701115 < II: < 3~ 7./1 X ~ 35 70/1W -: 40 "I. 1 70a 40 ~ < F., . ~n ~ ZII WI> 60 -; 7.8 IP < 10 ': za 10 ~ < rp < 30 '\'. 7.8 IP > 30 '\'.

- 35 = = 0 .. x - 15 b .. 40 a .. x a 40

b

koefic:!..Ip.ntl

.I",dnsC1ni:

II.', r.P<".h~nit~a i'pjtiYa~Ja

-" ...--...--, ..-...-..-

~"VF.7.Nr 7.IIVcm 7.1\ !;TI\NnARnT7.Ac:r.JU

0,074

mm,

i

357 JUGOSLOVENSKI STANDARD SA OBAVBZNOM PIUMBNOM od I.VII.I""

Gcomchanicka ispiliY~nJa ODREDlVANJE PROMENE ZAPREMINE

m.i"l.

RelenJe

hr. 18.1449/1 od 5.111.1961; SI.lbeni

Tes/ing of soils. De/ermina/ioll

t

!

1

JUS

U. Bl.OZZ

TLA

lid

S"JU

10/1"1.

of soil volu/lle efrange

Predmet standarda

..

Ovaj Ilandard

.,.

propisujc naein odredivanjo

promene zaprcmine

malerijala

II..

i

2

Definicije

~

2.!

Promena zaprernine je odnos razlike zapremine vlalno, I IUVO, uzorka rrerna masi ~Uvn!!uzorka u inlervalu od granice skupljanja do granice ZRliecnosli.

:I

2.2

onaj sadrlaj vode, pri kome malerijall!a

prcslajc do smanjuje IVO)" "'I,:cmiou

i>

Graniea skupljanjaje kada se osu~i.

2.3

Granica zasicenosli je onaj saddaj vode, pri kome malerijailia pri dodavanju vode.

preslaje da povccava svoju zal'leminu

I

3

Namena

3.1

Rezullal odredivanja brana i dr.).

3.2

Odredivanje promene zapremine po ovom slandardu ne daje pouzdane sa vcCim proccnlom sagorljivih saslojaka prema JUS U.B1.024.

4

Princip odredivanja

4.1

Granica skupljjlnja odreduje se n~ uzorku geornclrijski prnvilnog oblik" vUltu"jemI 'II"CP

'2

~

:I

> 0 ;1 0

.:J

"" .. C' f .a

i

slul; za occnu pogodnosli molerijala lIa ZI1izradu ohjckala (n"sil"l.

"'n"janih

rczllllale 7.8-m~l

,iale lIa

~

I

rcmine rre i pOlle IUlcnjR.

I

4.2

Graniea ZRsieenosli odredllje se neposredno posrnal.rnnjem ili posredno,

5

Oprema

"'"

7,01"

7.Avi..,o 0.1 grulli.., leeenja.

~

'3

5

i!

. ~

Zn odredivnnje promene zRpremine slu'.i sledeca °rrema: - oprema ZR odredivnnje vlll!nosii 1111premu.)US U.81'o12;

-

'CI 0

-

E Q

. I I l

-

3

-

cilindar sa isliskivaeem, prcCnika 2 do S em i visine 4 do 10 em; mikromelar sa podeljcima od 0,01 mm; posuda za pripremu malerijala, zapremine oko 1 I; lopalica za mc1anje malerijala; boca-prskalica.

6

Nafin odrcdivanja

.6.1

Granic~ skupljanja Malcrijal Ua se pripremi lako dn bude pribli1no ispod granice msieenosli i cilindar napll!'i. Prilikom punjenja cilindra Ireb:. obralili pal,nju da ne ostanu proslori ispunjcni vazduho, n, Polor. se uzorak izvadi iz: cilindra iSliskivaeem, slavi u petrijevu P05UU, iz:vaga i osu~i do k"ust~ntnc mase (mn). Zalim se Ilavi u eksikalor da se ohladi. Odrcdi Ie zapremina uzorka pre i pOlle'lulen)a (V i V 0)' najbolje pomoeu mikromelrn, mcrenjem pre~nikl1 u dva prl1vca na lrl mellA (gore, dnle i u IOredini) i merenjem visine na pet mesla (Celiri ivicc unakrst i u Iredini). V'kupno .uanl

JUGOSLOVENSKI

ZA VOD ZA STANDARDIZACUU

I

1. obnoYi V.I970.

)

358

. 6.2

Granlea zasleenostl

'

M'alerijal tlasepriprema na isll na~in kao za odredivanjegranieele~enja i valjanja prema JUS U.BI.020, slavi u staklenu posudu i poravnaJlornja povr~lna. Na ovu povrlinu se pusti da kaplje voda i posmatra se da Ii je materijal upija. Kada posle padn kapi vode povrllna ostane sjajna, uzorak je zasicen i on se izvaga (m.). Potom se uzorak osuli i odredl saddaj vode, odnosno graniea zasil!enosti (w.). Granica zasll!enosti odreduje se indireklno za razne mnlerijale pomoeu dijagrama, odnosno obrazaea koji dnju grnnieu zasicen05li zavisno od graniee te~cnja.

7

Izrai!unavanje rezultata

7.1

Gnnlea

skup'janj.

Apsolutnl

sadr!aj vode (w.) na granici skupljanja,

w.-w.-~_Y

u %. izra~unava se po sledeeem obraseu:

100

mn

gde je: w. = al'5olutlli sadrlaj vode pri kojoj se spravlja uzorak. u %; V .~ zapremina vininog uzorka, u em"; Vo = zapremina suv°l! uzorka, U em~: mo = masa suvog uzorka. u g.

7.2

Gnnlea

za.lecno.1i

'

Apsoluilli sadr!:.j vode w, na granici zasiccnosli u (:. izra~unaYase po sledeeem obrascu: w"

~.-/~m'!..

IOO~

m.

gde je: mo = mnsa suvog uzorka. u g. m. = masa zaslcenog uzorka, u g: 7.3

I)romena zapremine Promena

zapre".ine

se izrn~unava po sledccem obraseu: 6 V" v.=-~! V

100

gde je: V = zapremillll vllllnog ulOrkll, u em); V 0 .: zllprcminn suvog uzorkll, u em).

- -

Promcna 7.uprcminc m(\"c sc odrcdili i7. dijugrama (vidi sliku) koji se dohijll kadB se nB ordinaillu . osu lIallesc grnnicll skupljlllljU II %, 7.lIlim nallc,se IIgllO koji l>rcdstBvljll pravue promcnc zaprcminc, i dllije se 1111(\nlillllill IlIIIICS..io~ IIrllllicR 7.lIsiccllns.i II ~:.. Nil IIp,dsllnl nsi Ilnhljo ." IllIjvcce 1'1V, ",1"","(\ lllIJVCCIIpromena zaprcmllle. Oolllie promello l.8pre. millc dobijuju sc 111\al'SCisi. kada sc kao ordlnala lIallese apsolutni sadrlaj vodc u %, illja se gornja ta~kll nallll.i 1111prRveu promcllc zuprcmine. UglI(\ « se . "lIhlllIlVU il. slcdcceg obrusea: elg«=--

m(t V.

gde je: mn = !nasa ~UV()gu7.orku, u g; V 0 = zaprcmilla suvog ulorka, u em'. Apsolulni sadrl.aj vodc (w.) se izra~ullavn iz sledcccg obrasea:

w.~w.+ gde w. V Vo mo

V-V. 100 mo

je: : al'5olulni sadri.aj vodc nu gralliei skupljallja. "" zaprcmina vldnog uzorka, -u em3; = em); = zapremina suvog uzorka, u masa suvog uzarka, u g. '""

u %:

.

359

:.:

Orllll/clI ZII

~

r 6'1..~'1OD

Pro-

Ztl rom/". ffWUAV

8 8.1

Odrec1ivanje Uneamog skupljanja uzorka

.

Iz odrec1ivanja promene zapremine mole Ie iua~unati .

obrucu:

.

100 - [ - ~cot,", (w.-w.)+

1... I ,de je:

-

I veli~na linearno,

]

100

Ikupljanja

po Iledct!em

100

-

(w. - w.) najva promena zapremine, A V, U %: "' apaolutni sadrfaj vode na ,raniei zasi"nolti, u %: w. - apaolutni..a~j vode na ,raniel Ikupljanja,U %.

cot, w. 8.2

Lineamo Ikupljanje mote Ie odrediti direktnim merenjem dullne uzarka u zasi.;cnom I luvom JlanJu, na OInovueep 10mole iua~unati velieina Ikupljanja uzo~!tapo jednoj dimenzlji Iz Iledct!e, ohrulCa: Ah 1 .100 h. ,de je:

'Ah - h.-ho. u nun; h. - du!ina uzorka u zasi"nom stanju, u 81m; ho - dlifinauzorkau luvom llanju. u 81m.

9

Broj odre4ivanja Promena zapremine odrec1uje Ie najmanje na dva uzorka. a !tao rezullat urima 5e prosek. Dozvoljena razlika izmec1u pojedinih rezultata sma izoOliti 2%. Ukoliko to nijc Iluuj, opit 10 ponavlja dok. Ie ne dobiju dva rezullata u dozvoljenoj craniel. Napomena Po ovom standardu mole Ie odrediti promena znpremino I na naporemct!enim uzorcillla, prl ~cmu 10 u eilindar u,rac1uje prirodno vlaton materijal na naein naveden u ta~. 6.1.

Veza sa dru,im JUS U.B1.012 JUS U. B 1.020 -

standardima Odrec1ivanje vlafnosti tla Ocfrec1ivanje sranica tcecnja

Stampa: aeoar.dale!

i nljanja

...aftOId HVocI

tla

-

IIeopad

DK

360 Geomehanifk. i'pilivanJ. OREDIVANJE SADR1.AJA SAGORLJIVIH ORGANSKIH MATERIJA TLA

JUGOSLOVENSIU S'fANDARD SA PRIMENOM od I.VI(.196R.

Rd,nJ.

br. 18-1449/1

,

! ~ III

1

JUS U. BI. 024

I

111-1968.

od 5-111-1968, Sldb,oJ

TC$lillg of $oils. Delerminalion of the (','mbu.lliblt

624.131.

lilt

SFJU

br. 10/1968.

ami organIc ntaller "anlelll of a $oil

Prcdmct standarda Ovaj standard propisuje nafin odredivanja

s",1r~3Ja ,'a.gorljivih

i organskih

materija tin.

1

t~

2

Definicija Sadrzaj sagorljivlh i orgllr.skih materija je odnos mase organskih sastojaka prema ukupnoj masi ~vrslih saslojaka Ila.

3

N all1ena

c::

it ~

,§i ~ JIC

!! >

Rezultat odredivanja 51",; pri oceni hulilel"

4

c

~

0

~

I; g ;

5

Metoda brcnjem

5.\

Princip odrel1i"l\ja lz uzorka till odstranjujll

5.2

-:::

na tempcraluri

...

~

5.3 5.31

od 700" do 800 .C.

Oprema

na 50'C;

>.- vulrostulni porcelanski IOIl~ic. prc6nika 30 do 50 mm i zapremine elcklri~l1a pce za !arenje do 1100 "C;

;J

oko 30 em);

kldta za hvat'lI1je loplih predmeta.

Nafin odredi vanja Uwrak od 10 do 20 g oSllScn do konstanlne maSe nil temperalu" .,.! 50 .C, stavi 8e u lon~ic i izvaga (mo). Lonfic sa lIzorkom se zatim stavi u vec zagrejanu C za !arenje i fari na tem. peratur; od 700 do 800 .C do kOllstantne mase. larenje traje pribtiZno f'" 20 do 30 minuta. Posle zavr~enog Zarenja, lonfic sa uzorkom se ohladi u eksikatoru i zatim izvaga (m). Moze se iariti na bilo kakvom izvoru toplote propisane temperature.

.

r: "=0. e

~ &:

muterije iarenjcm

se:

-- eksikat"r;

~

,.

se sugorljive

ovo odredivanje sluli sledeclI oprema: Z" .- unalilitka vaga: - susnica sa mogucnoscu odrlavanja stalne temperature

::I

E Q. :::: ...

ndredivallja

-- metoda larenjem ne. lemperalur; od 700 . do goo.c, Za odredivanje sndrZaja organskih materijn primenjuje - lUetoda mesanjem sa vodoniksuperoksidom.

v

N ~

osobinulIIR.

Za odredivanje slIdrzine sagorljivih maleriju primenjuje se:

0 WI 0 tel :t

0 'U 0

Metode

tla prema nje~ovim ri1.ikalnim i mehanifkim

5.32

Izra~unnvanje Sadruj sagorljivih

rezultata mu(erija u procentima

izra~unava se po sledeeem obrascu:

OD~

100 mo

gde je:

mo = masa lIzorka sa lonficem pre larenja. u g, m - masa uzorka sa lonficem posle larenja, u g. Ukupno luana 2

I

JUGOSLOVENSKI

ZAVOD

ZA

STANDARDIZACIJU

I

2. obnovn X -1971.

3

Slrona 2 JUS ti. 0 I. 024

5.4

361

OpRg prlmene

.

Metbdu iarenjem ne treba primenjivati za materijale Iin koji pokazuju reakeiju 1111HCL i smJr1.e sulfate i hidratizirane alumosilikate, jer oni fnrenjem gube den svoje mase.

6

Metoda sa vodoniksuperoksidom

6.1

Prlnelp odrecllnnJa Jz uzorka tla odstranjuju

oksida. 6.2

-6.31

6.32

uzorka u razredenu t~nost vodoniksuper-

.

Oprema I m.terijal Za ovo odredivanje

6.3

se organske materije potapanjem

slu!i sledec!a oprema i mnterijal:

analitifka vaga; su~nica sa mogucno§tu odrhvanja temperature od SO' do 110 ~C: eksikator; fda od vatrostalnog stakla, zapremine 1000 em) i prefnika oko 14 em: kldta za hvatanje toplih predmeta: stakleni ~tapic za mdanje; vodeno ili peRanokupaiilo;

litar vodoniksuperoksida (HaOa), razredenog destilisanom vodom u odnosu I : 3.

N.~in odre41vanja

. Uzorak

od oko 100 g malerijala lIa, osu~en do konstKntne mase na lemperRtur! od ~O .C, stavi se II slaklenu fa!u i izvaga (mu), U fa~u sa uzorkom stavl se 2,00 do 400 cm) ruredenog vodonikluperoksid a u odnosu 1 : 3 i to pri vecem sadrfiiju organskih materija manje, a pri manjem sadrhju vl~c.. Posle toga, fasa sa suspenzijom stavi se u kupatilo temperature pribli!no 60 'C, gde se vrli rc:akeija. Uzorku sa vecom kolifinom organskih sastojaka reagens se dodaje nekoliko puta, I to po 100 em.' u intervallma od jednog sata. Reagens se dodaje SVedok se reakeija ne zavrli. Reakeijll je l.aVr~cna kada preslane izlafenje mehurica Iz uzorka. Posle zavrlene reakcije, fala sa suspenzijom se izvadi iz kupatila, nalluni destilisanom vodom, dobr.. izmda staklenim Itapicem. ostavi aa se staloli, i izdvojena voda odstrani. Ispiranjc treba ponovi!i nekoliko puta. Posle ispiranja. i!a" sa uzorkom se stavi U,sulnieu da se lull na temperaturl od 105 'C i posle zavrlenog sulenja Izvaga (m). I z r a i! una van j ere z u II a t a Sa.Jrfaj organskih malerija izrafunava se po obraseu navedenom mase posle farenja uzmc masa posle sUlenja.

u tai!ei 5.32, samo 110 se umesto

6.33

Polio materijailia mofe da sadrfi razne 'proccnte 'Organskih sastojaka, preporufuje se da se sadr!aj organskih malerija odredi na veeem broju uzoraka, I na osnovu toga usvoji prosefna vrcdnosl.

6.4

Opseg prlmene ~eloda 511vodoniksuperoksidom daje dobre rezullate za materijale I!a sa. humusom i koloidnlm organskim materijalom. Ogranifeno se mofe upotrebljavali za malerijale sa neraspndnulim biljnim ostaeima (korenje, grane, lilCe, ltd.).

Stampa: 8801r8daJd .r.,aek1 u¥Od

-

r.cI

DK

362 JUGOSLOVENSKI STANDARD SA OBAVEZNOIII rRlMRNOM 04 I-VII-t9".

Geomehani~ka Ispitlunja ODREDIVANJE SADR2AJA KARBONATA

614.131."

JUS U.81.026

TLA

111-I 968. ReleD).

br.

18-1449/1 04 5-111-1968; Slulbenl

Ust 8FRJ

br.

10/1968.

Testing of soils. Determinatioll of the. carbonate of contenl of a soil

1~

1

II

Prcdmct standarda Ovaj standard

:. u

~= i

2

propisuje na~in odredivanja

sadrlaja

karbonata

tla.

Definicija Pod sadrlajem karbonata podrazumeva se oanos mase kalcijumkarbonata \lzorku materijala tla, prema ukupnoj .uvoj masi \lzorka.

~

(CacP),

sadrtanog

u

=

j

3

Namcna Rezultat odredivanja sluti za ocenu postojanosti tla prcma izlutivanju i z.'\ potrcbc obogn~en.ia tla karbonatima. Sadrtaj karbonata se odredujc istovremeno sa odredivanjem sndrlaja sagorljivih i organskih sastojaka larenjem, prema JUS U.BI.024.

=

..0 ~

e

>

i~

4

Princip

odrediYanja

.,

Uzorak materijala tin se U zatvorenom prostoru izme!a sa razblaIcnom pri lomu se meri koli~jna razvijenog ugljendioksida.

~ .0 ~ "1 :s 0 E =

5

Oprema

sonom kisclinom (IlCL).

i matcrijal

Za odredivanje sluIi slede~a oprema i materijal: Sajblerov (Scheibler) kalcimetar, prika2;an na slici; .-: analiti~ka vaga;. od 10S. do 110 .C; - su!nica sa mogu~no!~u odrlavanja temperature . barometar; termometar za merenje sobne temperature; mreZasto sito, otvora okaca O,S mm; sona kiselina (HCL), razblalena u destilisanoj vodi u zapreminskom

E ~>

-

.!j

-

;;

-

III

~

-

::I

odnosu

I.: 3.

II

"5

~ u ... A

.

=

; ~

~

~ ~

6

Nn~il\

odrcl1ivllnjn

Materijal tla mase 100 g usitni se, proseje kroz sito otvora okaca O,S mm, osu!i na temperaturi od 10S.C do konst~ntne masc i obladi na sobnu temperaturu. Potom se uzlTie uzorak do 5,0 g (m) i stavi u staklenu bo~icu (poz. I). U bo~icu se stavi i epruveta sa razbla!cnom sonom kiselinum. Pri otvorenom ventilu na gor~jem kraju graduisane cevi (poz. 3), pre stavljanja ~epa na bo~icu, treba izjedna~iti nivoe vode u cevima (poz. 3 i 4) dizanjem ili spu!tanjem ccvi (poz. 4) sve dok nivo vode u ovoj cevi ne dode na nulu. Staklenu bo~ieu, u kojoj se nalaze uzorak i son a kiselina, trebn zatvoriti gumenim ~epom i izvrnuti tako da se kiselina razlije po uzorku. Pri tome se, radi uspe!nije reakcije, bo~ica lo!~e trese. U b~icu se ubaci ccv i oslobodeni ugljendioksid (COv prolazi kroz ccv (poz. 2) i poeinje da pot iskuje vodu u graduisanoj cevi (poz. 3), a preko nje i vodu u cevi (poz. 4). Proces trnje dok se rcakcija ne zavr!i, odnosno dok nivo vode u graduisanoj cevi ne stagnira. Posle mvr!ene hemijske reakcijc', pritiske vodenih stubova u ccvimn (paz. 3 i 4) treba ilJedna~iti spu!lanjem ccvi (poz. 4), I na grnduisanoj ccvi (poz. 3) oeitali mpreminu oslobodenog ugljel1dioksida (V), kad su nivoi vode u ccvima (poz. 3 i 4) izjedna~eni.

n

Ukupno .gaDa :I

JUGOSLOVEN8K1

ZA VOD ZA 5TANDARDIZACUU

I

\. obnovR. V -1970.

I

363

Strana 2 JUS U: 81. 026

Odmah

poslc toga na baron1C!fU ~c n~ila I,ritisak 111m Itg. a IlLIh:rm(,nHe(ru (cmrcr.l(ura

Zapremina

V se odrcdujc

ectiri

n"

IIzorku.

a

k""

rC/lllla!

sc IIlim"

u 'c.

prosck.

--3 2

--i::===. "'lzracunavanjc

7

rczultata

Sadrzaj kalcijumkarbonata,

(CaCO)).

11~'.:.. izracunava

sc po slcdcecln

obrascu:

V.n

k. .

nlo

gd. je: . V = zapremina ugljendioksida. 11em3: dobivena vrednost I em3 CO2 prcracuna se u CaCO), u %; n = koefic:jcnti cijc 5U vrcdnosti za otlrcdcnc priliskc i tcmpcrature date u tabelama I. 2 i 3; masa suvug uzol'ka, \I g. "'o~' T"bcla I Tcmpcratura .C 13 14

I-:~~"

i

712 0.3932 0,3929

15

0.3930 0.3920 0,3896

16

0.3867

,-_.. 0,3925' 0,3902

18

0.3843 0,3838

0.3849 0,3849 0.3843 0,3819

0.3818 0,3854

19 20

0.3813 0,3789

21

0.3782

22 23

0.3752 0,3726

24

0.3719

25 26 27

0.3693 0,3667 0,3659

---------.---.--. _n"'___--714 71 H 715 i 716 I 717 i 713 . 0.3941 0.394(, O.3'T52 0.39511 .O.39f>4 I 0.39r.~. ..' I 0,3959 0.3954 0.3931 0.3937 0.3942 0.3948 0.3919 0.3930 0.3935 0.3907 ...0,3913 0.~924 . .---.--- .0.3906.. 0,39 I..2 0,31184 0.3890 0.3895' ..... 0;3901 0,3860 0.31165 0,3871 . 0,3877 0.3882 0.311S0 Hg. nllll

I

0.3924 0,3914 0,3891

---17 --

VIcdnosli n ---_.

--0.3936

O,379'!:., 0.3849 0.3788 0.3824

I

0.3854,

0.3799

~3758 0.3800 -~.~~~!. 0,3732 _~.372~- 0,3743 0,3736 0,3725 0.3763 0.3709 0,3698 0.3737 0,3683 0,3672 0.3730 0.3664

0,3704

0.31165 0.3871 'OjS410.:i846 .-..--.- "." .... 0.3822 . .0.3816 .-. _~~?S.II~. 0.3~!~. 0.3~0~.. 0,3774 0.3779 0.3785 O~37S3--'OS759 0.3748 ..... . ".-' 0.374(, 0.3752 0.3741 O,372S 0.3720 0.3715 0.3(.88 0.3699 0.3694 0,3680 0,3686 0.3691 0.3860

0.31130 ..0.3835 .0.3811 0.3805

0.3675

I

~:387-7 0~~8~X 0.3852 ....- . 0,3827 ..

.0.3857 .-.-.-0.3833 ......-

0.3821 ....__.._. 0.3826 .- .. -"'" 0~J.79~ :~,37.9~0.3764-...-...--0.3770 -_... 0.3757 ".-. 0.3734 0.3704.

0.)763

0.3696

0,3702

0.3736 0,3610

364

JUS U. .I.Olb-Slran. J

Tn&clll 2 ... Temperalura "C

Vrcdnn,li n Hg. mm

-m-""-i2O!7-ilI""m-723

13 14

0.3975 0.3965

15=

0.3941 0.3947 ~O}952l?:?9~8 0.3963 0.3969 0,3975- -Oj~i8~ 0.3984

16 17

0.3917 0.3893

0.3923 0.3899

0.3929 0}?04'J

._-~

0.3893 0,3880

0.3893 0 J868

0.3899 0,3874

19

20 21

0.3981 0.3947

,,0:32~6 JO.3~?20.3958 10.3958

"--

.

726 I m 724 i 725 0.4003 ,,~.4.~~). ~:~O!.~.. 0.4020 9." 0.3993 0.3999 0.4004 0,4010

I 0.3~97 0.3987

1

I

0.3934 0.3~io

0.3940 0.3915

0.3945 0.3921

0.3956 0.3932

0.3962 Oj~38

0.3904 0.3880

0.3910 0.3885

0.391 5 _~~?~I.. ~.?9~~ 0.3891 0,3896 0,3902 . -,. .-.

0.3932 0.3907

0,3866 0,3871 0.3877 .~?~~9 0.?S.6~ 'o.mo 0,3829 0,3834 0.383\1 0.3802 0.3808 0.3813 0.3795 0.3~O,1 0.3806

0.3882 0.3876 0.3845 10.38/9

,,~.~8~~ 0.3844 0,3~38 0,3831 0.3832. 0.3807 0.3801 0.3791. 0.3775~}77.5-

0.3849 0.3843 0,3812 0.3186 0,32?9.

2.?~~ 0.3848 0,3818 0.3791 0.3784-'

0.3860 0.~~5~ 0.3823 0.3197 0.319~'

25

.0.3768

0.3768

0.3152

0.3758

0..3163

26

~:3742

0.3726

0.3131

0.3137

21

0.3715

,~:~7_4~" 0.3115

0.3718

0.3723

-E-.23 24

.

,

,

1

0.3951 0.3926

0.37~9.

0.3774

0,3142

0.3741

1

i0.3812

0.3779

'

O.378~

O,37:1~.

I

0.3758

"

Tabela 3 VrcdnOSli

Temperatura

.C 13

14 15 16 ---r7-

-18-_1.2

728 0.4026

129 0.4031

I 731 I 0.4042

730 0.4038

0.4015 0,4021 0.4027 0.3994 -0.3999(),'4005-0.3967 0.3973 0.3979 0.3943 -0:3949 0,39540.3938 0.3943- 0.39490.3~13--~=::'-:o.[€ix.=. =-~;~9i4. :" ' -~~~___~~~9~

~".-

n

---'''-'-'--'- "

Hg:-,!,_~

--~}~~Y..

,' 1

,

132 0.404~

,

0~4010 O.3nO O.J960 0.3954

~8..?~,..

I 1

0.~'1~9. ~(1'.~'13~ 0.39411. O.~')4f, 0.3')04; 0.~91U 0.391~ 0.3'J21

24-

25 --u-

_.£:..3856__,_.~.3~61,_.- 0.31<87,: 0.~872

0.6824

0.3830

0.3817

0}790-" - 0.3164

Vez:I sa drugim

0.3835

734 0.4059

0.3833

(U9IN °.31<71<

0.31146 " 0.3R51 1.,

0.3822 0:3828-

!

: 0 ~'151

i1/1..1<11-1:O.1'i20 11..1'.121>

! (I..1X~:3 ! O.Jxx') I O.3X57_ i (U862

0.3806' 0.3839 ,1>.384410.3851\10.3855 0.3180'0.3812 i ojim ! 0.3823 0.3828 0.3769 !()3774 -- 0.3772 0:3"785I 0.i790 ; 0.3796 0.3801

0.3796

0.380\-

'

1

1

st:llldardima

/

JUS U.OL024 -

735 1 0.4065

0.4016' 0.402210.4027 10.4033 0.3990 - 0.3995 0.4001 10.4006 0.3965 I O~3~71 O.;\'J7(): O.JIJH2 O.~,)60 I O.39()5 O.3'}71 (}.~97(;

:

23

-".--.....-.-.

'

0.~i132'O.403~- 0.4044 i'O.404'!., 0.4(155

...:..2!_-- ._C?:.?_8~___~~~!~- ~.::'~?2..- O.J1<98 O.?-903 -~_.

-.------..-.-

".

733 0.4054;

odrcdivanjc sadrZaja sagorljivih i organskih malerij:l tla

<. Stamp.:

Deoer,adakl lurltkl

zavod

-

Tleo,rad

I

UDK 624.13~.41

:004.1 ..~._'

,. .~. ~..

J'UOOSLOVEi'iSKI S'i'A."'ffiARD

365

...--.--------

GeomehanickA ic;pitivanja t1a ODRF.DIVAN.TF. UKUPNOr. SADR7.AJA SULFATA U TLU

JUS U.B1.027 1993.

~.. '-"--Ovaj standard je objavljPJI U "Slu1bcoo8 I islu"'-'-' SRJ". br. 72/')3. --

.-..-..-----

Tost:.iDg of soil...

- Dcter..innt

ion or I hn {"tn1 .

.'m1phRtn content

'..----

-_. .-.-.

'"

of ...oil

PREDGOVOR Ovaj I't6ndard JII urllrlilll devinllkog t 11.. 1

Knmi~i.i~

?.1 ~1:I\r,rI~rrl,.

17. nhlM;ti

zpmljllnih

radovs

i gra-

PRRlJrtf.T I i'ODROCJf. PR TMi':NF.

(}vim standardOfo1 RC utvntnj" nllc'.in ,.,.in.,tl,..;"j" 1"IIrlr7.II.l11suHata 11 prirodnom tlu, ukljuclIjuci SVP. prironnl' snlfnt" l""m ?lIn"m~rijivih ,,1"<:lIjeva. Dobijeni rezultati daju saarr-aj slIlf.8ta vrpmA ,,?imlln.i.1 ,,?nrkll, pniito sadr7.nj sulfata u tlu sa " vT.ameno:n, 7.lIl.'isno or! godiiinjPK rI,.,hll , "r"mr>nl"klh "I'lova,"e menja. 2

REAGF.NSI

Re6gansi

2.1

moraju

Er.riju;r,-hJorid..

~astvori

2.2

d;:. tmaju

anaJiHi'.ki

k\'lIlitpt.

rast'IOT. kO'H:t>ntr.1r:ij
s" 50 g barijum-hlot"lrln'n

Rr.7.o1..zeull hloTovooonicnn

'JprlnoM IItrn

Rll7.b18?en:l.

Ra7.b1azi 2.4

rRstvor

Rastvn"i

se

kl"'.d.inp.

(811!':tine

h1nrov,.,rlnn'r:nt>

rn:;;tvor

(;:!II"t Itl"

0,"'/1

kon'~nntr:1r.i

D,S' g l"rphro-nitr.1!':'!

it"

p./mT.) 11 .I",inom

11trl1

rlestJ.l.)Vane

1)(1 fI.;r..

II Hi mT. <1""t;ln",~n"

y"rl
2.5 nr<'1C1nn vodn. Pc.mesa 2.6 3

s"

.., ..T, b-comn sa

T.niunu:o;-papir

500

mT.

,I""t

i 1oy""..

\'0';...

(pI nvi).

APARLlTJ I PRTBOR

3.1.

:'\l1snica

3.2

AnaUtir.ka

110 mog1lcnoiicu VAglI sa

(lnr?:'!\'nn.!n

t.1r:no"CII

tpn'p",'nt.II""

oel 7;

or; do 80 °c.

mlll"p. 00 O.OOl

o'1f",tiv:.njn

g.

lJcsuipt.orl: r.~drt.~1 SIJlf~t~ II t.ill. q~n'~~~!,'~~ irp" iv~"j~. "7.nl'~~t.!~. rrirO'ir.n t.lo ,.-

I b:dnn.1n

----.--..-..-.-.

1.1/1

g/mL)

11

Rmonijt.lkn.

sp. ~OO mI. Amonljllka

S,noT.o-nitrl1t"

vorle.

k:l,;n1:1n...

Razbla7.i !'c 100 mL konr:p.ntrovllnp jednom litT.11 dp.stilovane voria.

2.3

rle,r;tilovane

SAnr.Nl

,

."_M

'

7.AVnn 7.1. STMmARnT7.ACTJU

... -..-----..------

VOG".

, '.--

,,~613 '3.3. Merni '.sa,staklenim

ciIindaT od !'tllkIII bruRenimcepom/'"

3.4,

,pve konusnl'

boce

3.5'

Stakleni

3.7

Pee 70a zarenjA,

3./1

Eksikator,

3.9

Filtrir-pllp;r

levak

,. prni'.nlk" "

.(ml'n7.nrn)., ."

zaprl'mine

500 mTo,':"n

7.a fUt"Cirlln.;",

j . prihli?nn

?r. mm '

,vI"1ne50

mm,

poklnpr:em.

"tnld"'nfm

100 ~m. j 3.6Porculanski loncie 7.11zlIrenje. pr...<':nikll ~5 mm v!"ine 40 mm. pnrr:nll1n,,'d ]oneic 7.,11filtriranje. NAPOMENA- Ume&to ovoga mo?e dn"l! 'upnt:r"hl

3.10 Laboratorijska posudama.

Vakuum-aparat,

sa tuckom.'

3',13

DVA staklene

3.11.

Plasticna

3.15,

Gumeno

4

tekstn1'p.

sitll

3.12

ili Sipke,

boca

("II

plnvnm

kvadrlltn!h

otvnrn

trllknm).

p1'pcnlkll

vl'.1icln,;2

mm i

~10 Mm. 425

IJIII sa

priJemnim

. dobra

filtllr"kll

du?"'"

(Atrcaljkll),

crevo,

od 800°C.

250 mm "II "lllkn~"lom.

fine

Tarionik

tl'mp"rlltnr.p.

sa mogueno!
precnika

3.11'

pr"r.nikn

rumpA.

150,rlo

200 mm i pr('celkll

7.11 rll'''111nvn~u

7.a spajllnj..

Vllknnm-pnmpl'.

~ rlo 5 Mm.

vodu.

I hor:p. 7.11 flltriTllnje.

POS'IUPAX"

/..1

Pripreml1

u?.orka

tIll

osu~jl ".. u "nAn Ie f do kon"'tAntnf'l mAsn aIi pnr' Lovom Uzorllk tlll koj i !'s is;>itllje da temperaturll ne prela:d, 80°C i no ll1n;. Tnko pdpr..mljan l1zor'ak i7omorJ, se sa tscnoscu od 0,1 ~ njegove prvobitnp. mll"p'; 7.lIoe]I'?-1. mA"8 (m ). ,,111 fntl'. noh1 Ik11 gfp",; ,)bi .'kristalnu vodu ako koji "add1. ,NAPOMENA- Msterijal 'se za~rl'.,a iznad odret1ene tE'mp"TAtllr"" '

,

NAkon merenjll \lzorak se proseje k1'o7. "ito nrl 2 ",m, II "vi kTlIpniji delovi osim kamena zdrobe se da bi pro~Ii kroz Altn. nil "ftn nrl 2 mm (kRmlm) ne sadrzi NAPOMENA- Smatra lOP.na materljAlknjl ""I A"'" ,''',

sulfate.

'

gipsa Ovo je II vecini I'lllcajeva tllt:no. nll Iowp"n>! t.l>! mol'u rill AarlrZp. grudvice "veee od :z mm i u oVllkvi.m !lIul:~j"vlmn Alp" t.rl'hll rul:nn f7.rlvojH.i. i:l:drobiti ds knjA je, profile kroz sito. bi, proho kroz sito od 2mm i poml'F.lltf "II frllkr:!jom

,Materijal

koji

je pr05so

'mase i dobijena

kroz

sjtn 17.mpr!

".,!'III

tncn"Ar.n

Materijal koji je proiso kroz sito orl 2 mm "mllnjujp. ,bije proseeni, uzorsk mase,od oko'100 g. i7.rlrr>hl "P. n tArir.nfku

Ovako pripremljeni materijlll ,cine otvora 425 ~. ,Cd ovako "oko'10.

priprE'.mljenog'mlltp.r1jllll1 , g.

'

.

"I! c
,Ot. f7r1V!",II

{;o" V," ntI.\"m

proho

...

njegove

0._"

ukupne

dolt se ne dokroz

sito veli-,

117.01'llk 7.11 ispitivanje

'

2

orln,1\ '

masa zabeIe7.i,(m2)"

0<1

...~

,p

h..

-..

R

367

R.'

Nakon ovaKO sprovedenr-:; po~t"pkn m:nrnk "'.. ",tRvi 11.",takhnu posudl1 za merenje i su~ina temperaturi izme~ll 75 'c i RO 'c. lJzornk "'.. ",matra 5uvim kada .Ie razlika uzastopnih merenja, u intervlll11 t)rI 4 h, mnnJA orl 0,1 % prvobitne ma"e \lv-orka. NAPOMENA Obicno .Ie dovoljM :01l~I'"J" on 12 h.

-

4.2 Pripreml1

ekstrakta

Posuda za merenje sa osu~..nim 117.orkom Zll i:op!.tivAnj.. i?vadi II eksikatoru i izmeri sa tacno"clI on 0,001 g. . Oko 2 g uzorka

pren.."'..

1;" 11 hocn

Masa uzorkll :lzracunll uzi~anja uzoraka,

nn 500 mT. (I..

se k.10 rn?1 fkn

:1.4)

.masa.p°!ludp.

se iz sl/sniee.

.! pORuda

:;.' uzorkom

ponovo

(m:!)

NAPOMENA.-Kolicina uzorkll 7.11i~pit.i nl1j... Mvi..i 0,1 .."od:ajA se birR tako d,-, prfh1fii:n" "'8 dohij" tRIo)!. f,~rqllm-"lIlfRt.R

ohladi

izmeri.

pr..

i posi.

..uHAta. Masa uzorka mll5110,2 g.

IIzorka u boei nalij.. "'... 200 m~ rllzhln!"",, hlorovorlonicn.. kiseline (t. 2.2), de se meterij81 ne prn~lp" pn~to jr r,,"kc:ij" ~Irna. Boca se poklop! satnim satnog stakle (t. 2.5) isstaklom i sadrzaj polako kllVn 4 rlo 5 min. nonjR "trR"R pere s.. 1] .bocu. \I kojoj 5" kll"" 11>:"rn1<. i rlo
bolje iz birete) dok tecnost nl'7."m!rl""nn IImn"ijllk. Tako

dobl.jena

prvu

boeu.

me~a

dok

filtrfr" R" nrlmnh nnkon k11vllnja kro? gllst fUtrJ.r-papir'" hocR 11 kojoj .Ie bila suspenzija boeu od 500 mT.. Kllrln oeedi '"'' po?ljivo izvadi iz levka i stavi filtrirllnja,fjltri~-pRpir "e

suspem:ija

u drugll konusnu nakon zavr~etka U tu 5e ceo

boeu

doda

talog

- Potrebno

NAPOMZNA

nn

I;e 20 mT. rll7.hl"?(\n,, hlorovodonicne

kiseline

(t. 2.2) i

rastvori.

.Ie dodati

vi""

sadrzaj oksida visok.

ki~...linp.

'Ilko

dorlato vise amonijaka

je

Uzme se filtrir-papir i ispira vodom rlok se n.. i7.gllhi 7.uta boja. do kljucanja boee a filtrir-papir se bact. SAor?Aj hoc" "'P. 7."gr"j" zeni rastvor amonijaka (t. 2.1) kilo ~to .Ie rll"ije ob.ia~njeno. kojoJ RI') n/llllzi. filtrat Hltrira kro? gU5t filtrir-papir 11 nOC:11 .

IspIra i

se

doda

Saddaj od

bned

razbla-

boee

prvog

se

HIt-

Odredivanje

4.3 4.3.1 blago

EkstT.akt

se i~pituj.. reskeije.

kisell')

Tako dobijeni -hlorida Ct. da ne kljllca, Ostavi

se

Ukoliko izmedu

dva

f oorlAje

hlorovorlon

ek",trAkt kl1VII ~" d" k 1.in<':nnJn II? d"o"\,,,"J.. 2.1) kllp ;>0 kAp 117. "Inlno m"~nnJ". R"~tvor i pokrlven nAJm.oni" 1 II.

sl1~penzi.ia

0.1 s.. ~tR107.i.

talozenje nije

tacke

1.11
dodavanja

klJucanja

A potom

ondll

nekollko

iena

25 mT. rllstvora ",p morA or?Atf

kllpi

1

-

. klenom levku

cilt..ir'p'iJlr

g'lstine

radi

do

barijumtopao, AU

bArijum-hlorida.

potpl1no, rlnrlA ~" .101< rARtvora barijl1m-hlorida "P. prp'",tRnnriA ",n tRlo?i. Rastvor se ponovo

i to nIIjmnnJn

kiselina

dok zagreva

sulfet ali ne

h.

4.3.2 Talog barijum-sulfntn morl1 niti pR?lJivo prp.""t na prethodno iiaren meren pore1l1anski lone ie za f i.l t,.; rllnj". Talog moze biti pRii:lj ivo pr"n'!t nil orlgovarajuti filtrir-papir NAPOMF.NA

.

ili .Ie

"

riranjr..

do

a

u

i izu sta-

filtrirl1njA.

lIh~tmpn N'J 5\1.

h

--

-. 3

368

-~-_. ._.~-_..._._-_..-

'Ispiranje taloga vrsi SI! nl!kol iko putn "r..r,om rl"l
Ako S8 uptorebljllva peci za zarenje

rezultati manje tacn!.

'

Nakon auienjll i zorenja porcull1nllki Innr.Cr.7.n flltrlrRnj8 se oh1~di u ekaikatoru iz razlike mase (m4) II"! ,17.rll,;unava i izmeri sa tacnoscu ad 0,001 g. HR"" tlllogn palmde

Z/l zarenje

4.3.2.2

Ako se

sa

talog

talogom

i mll"n prn7.n"

po"ur1n

7,R zlIrC'!nje,

kro7. flltrfr-pllpir, flltrlr-paplr i talog se Atave 10nr.ic,7.11 7.lIr..n.lC'! i pnlRg/lno,;use i 7.lIre. I Ako se upotrebljava elektricn/l pAC 7.11 7.Rr..njA. lonr.lc 7.11 7.IIrenje sa filtrir-papii postepeno zagreva do rom i talogom sobne temperature Atlld "I! .. pl'C 7.11 7.lIrp.njn 800 'c. Aka se upotrebljava neki drugl plRmo:onik, Hltrlr-pllpir i tIIlog Rt/lVe se u ]oncic za zarenje i polAko o!'H,iie 17.0111'1 mlllng plllmAnII. .vor1..ci rar.una da Sa filtrir-papir ne 7.apali.

u prethodno i7.aren

Z/lrenje

ad oko

filtrira i izml'rl'n

15 min

je dovoljno.

n..kollkn kllpi koncentrovane hloroSadrzaj u loncicu se posle hla~enjll OVIA7.! kRpl "" koncnntrovRnl! lIumporne kiReline, pa,

vodonicne kiseline, zatlm ,;a nl!Ko1iko zarenjem

cd

15 min

dovede

do konstRntnp.

30 mln

hllldi.

mAI<".

- Obrado kiselinama

po,,]..

zRr..njR

.I" potrennll

u 8ksiklltor\l

i meri.

tokom zarenja nesto barijum-sulfatamoze do pr..d"! \1 ",,1 fir1 r1"j"tvom "g1jp.nikll iz filtrir-papira. Dodavanjem nekoliko kllp.i "Joro""r1n"if.n.. ki"pl inn prp.vodp. se sulfidi u hloride, tlllo~ narijllm-fl1Jlfllta. Viiak a daljim tretmanom S\1mpornom kl"..];nnrn r1nhiJ"

NAPOHENA

''''I

kiseline se odstranju~ft ~arenjpm. .ovo m07.e dl! sa ?8npmari'I ",'clni prAktlf.nih ~Ia!;a taloga ?lIranje.

s

(1114) 54 tacnoAcu

(11'10,001

poiito

!;lUr.II.lPVA,

~ i7.rnr...nR"1I

,."

i7. pnvecllne

mn5ft 10ncica

70a

I7.RAtuM1..VANJR

SlIdrzaj sulfAta rac\1nllt (kilo izracunava se prema obrascu: .

fi03)

503

=

II n':nnvnn..

34.3

.

"'2,

--ml . III)

l17.nrkll

t.III,

i7.rll7.en

\I procentima,

. 1114

gde je:

. ..-21 -III 3 . ..4

-

masa uzorka pre prosejavllnjn. masa materijala kojipro.1e masa

upotrebljenog

Rlasa taloga

posle

u grllmlmo. kro7.

materijllln

zarenjR,

"Ito

ad

2 mm, 11 grllmlllla,

tIll. u .!trRmimll.

u grnrnlmn.

,

,.11 tnf.nn-'r.1I nfl 0,01 5adrzaj sulfata se predstavljR nbrlll"'"'' nd o,;novne 'vog materijllla tla. . NAPOKENA- U slucajpvima gde je IIIIr1r"IIJ ,."lflll.lI \'pr.1 nd 0.'> , holje je di opit odredivanja 5adr?ajn ,,"Hnt n rn"tvr,,'1; i viII II, '!ndi.

.- '. 4

mase

su.

da se ura-

369

.....----.. 6

IZVF.~TAJ

Izvestaj

0 ISPTTTVANJ~ 0 il'pitivanju

mora

dA imn 1'1..,lp.r.i UkllpAn

Izvrsilac

l'adr7.Aj:

I'lIdr7.sj

1'1Ilfllta

Ohj..kat:

ogleda:

Grnd i li/ltll: I

Datum Opis

111I~(>tinA hr.:

materijala

tla:

Broj uzorka: sa koje je

Dubina Masa

uzorka

(m1)' u

Masa materijala 2 mm (m2), u g Masa

u7.orak

konusne

Masa konusne

koja

je

boee

.i I'uvog

boee,

u g

Masa upotrebljenog

U7.pt:

g pro~ln

kro7.

tIll.

11 jI,

materijaln

tIs

r.ito

&

('"3)',"

Masa loncica za zarenje i ol'tAtks renja (prvo merenje) , U g

p~sle

7.8-

Masa lane ice za zarnnje i ostntka (drugo mcrenje) ,u g

posle

7.a-

I i

L-renja

Mass

loncica

za zarenje,

f-Masa ostatkr. U g

u <'I

~osle

zarenja

(prvo

posle

7.6r"njA (drllg~

m..rp.nje), j-

Masa ostatka (m4)' u

",,,rpnje)

.;;

Proeenat

sulfata

terija1u 34,3

tIll m4

'"2

m1 . m3

lIa 0S00V1I Bii;ljonja

----

(kao 15°3) 11 OS""\',,"m ,

.

mn-

\1 '%.

KiTIistarst.va

~talllpa Savr.rni 7.Avnd 7.a r.t.andardi7.acijo - 1Iooqrad r.a knlt.crn Rr.l'uhlilto ~rhijo hr. 413-:\113/97. od 7.4.01.1997.. 7.ahranjel1O I'r...t ~'p;rvanir. (f,\,r. VI'S!./! m>nn'avanjal

- ......--..--

DC plaCa se porez Da pTOllet

5

UlrVpno ",rana 5

370

.

,

Geomeh.nl~ka Isplliy.njl ISI'ITIVANJE DIREKTNOG SMICANJA

;/

VII-1969. 111&SFlU br. 19/1"9.

solls.,~Irt:Qrlng lesllng

,

Prcdmct!itandard::


Ovaj Mandar,l propisujc IllIe;1\ iSl'ilivanja din:lanup; smieanja tla kojc slufi za odred.ivanje smieajne cvrM"\~ tla

a0; ~ !i

2

:'llIIII1CII~

'0C

Sl:l1io:ajll:L eHsI"c!a Iia .Iul.i kao kri!erij odredivanja . i slllhiln."li prirodnih padina tll,

it

.

.....

j

slabllnos.i

.i nosivosti objeklla

od materijilia I\a

~ '

Princip Ispitivanja

3

=

Uzorei tla ol'lereeuju se pritiskom. a zatim horizonlalnom silom koja izaziva direktno lmie&l\ie po sredini uzorka, pri eemu $C mere otp'ori uzorka prema tom smicanju.

I.

.8

TL~

Keleu,I. br. 11-3877/1od 15-VI-19"; Blalberl

Tesling

1 ,l

JUS U. Bl. 028

:

jUGOSLOVENSKI STANDARD SA PRIMBNOM u4 1-1.19711.

..

.

i:I ..

Aparati. oprema i pribor

4'

i1)

Za odredivalve

~

;

sluf.t" sledcc!i Uf':lTali. '''I'rco;:,

,

I'ri\1",',

AplrnOi

4.1 4,11

,f

smical\ia

Vr5l0: aparala Primcnjuju se ,'hieno sledec!i Ilparali 7.a direkln" 'lIIk:ulje: ...,...aparal u ""me so uzomk podvrg:wa dcjsl vu silc "dredene velieine, a regislruju se dcfl.rmacijc uzorka u praveu smieanja: ..,,, uparnl u komo se izazivn deformlleija u7.l.rkILodrO:llo:no:voU!'!ine, a re,lisLruju so silo koje hU im'1.val.: Ie defllTmaeijo:.

,

: ;~,

a

1 18

a j ::

4.!2

Apllral..1 silllma odredene ,'elieinc Ovuj IIparnl.l'rikazan je nil sl. 1 i sastoji sood: - ncp..kr~ln..g mclalnog poslolja (poz. I); - 11IIjmunje Iri mclalne kutije kvadralnog i1iokruglog preseka !'!ljeslranicc. odnosno prc~Dik. il1laju veli~inu SOili 100 mm. a koje so sastoje od donjcg okvira (poz. 2) prievr~og vijeima za poMolje. i s"rnjcg pokrclnog okvira (poz. 3) preko koga dcluje Imiea,jna sila p. u visini sredine uzorka

='

i

I

(1'1'7..4):, '

najl1\anjc Iri mclalna poklopcn (poz. S) prcku kojih IIcluje pritisak p.

A

;

.i

~

E :I 11

f 4~; 3 \

.

6:

po II\'C k:unciiepll;~e (po7.,.6) ~:t ~vaku kUliju izmcdu kojih ~c slal'lja uzurnk; urO:llaju 7.a iluzivllnje prilisnc ~ile p i smieajne .nc p. udglwnrajucc vcli!'!inc; kl'I1\(\.\I":IIIII"I1 za mCI'cn.;everlikalnih dcformaeijn 11'1(17,7)i kl'n11,oralllra za ,,'.!renjc hUliwJllalnih ° ,I<:!'.'rmacija (poz. 8). i\ P II I' a t ~ n° tI 0:for m ad jam a \) d r c II OJn c "e I i ~ i n e

Apnral jc bli~unupamlu el~klrOm(\l..ra,

4.2

lae, 4,12, s:uno ~I" ~csmic:JjnndeCu,mucija Kunstanlno povecava 1")111'"/'

I'" slla se rcgisLruje dinamC\l1\clrom (mernim a sl1\ieujnu

l1rSlenom).

Oprcma PrimcnjllJc .0 sle"cea I'prema:

-~-

oprel:m z:t odredivanjc vlnfnosli prema JUS U.Bl.OI2. l'prcrna za odrediyal\ie zapreminske Idine prema JUS U.bl.OI6.

I izdanJe

JUGOSLOVENSKJ

ZA VOD ZA STANDARDIZACIJU

1. nhnllvn 1\ ,:'\111,

StraDa 2 IUS U. !ii. 028

371

':0'.:

Slika

4.3

Prfl?or Primenjuje se s!Ctkci -rriL.'l': -

--

-

!abloD za obra(hv~"je ".:.~ ka§ika za.lipan.k uVlrk:1; u;, kn: no~ za ravn>inje

y

I

.

. . '1 _A"':".G.1Of,U1.orka II1' po$u d 11za pflprem anJe porem~nog

uzorka;

!uk sa Dalegnulo/':\ ~i.;()." Z.l.<'Z>;je uzo,ka; posuda

za su!<;n.i,. !;~,,~~;'ij~.I!\ tin, zapremino

oko

I I;

- bc.o;a-prcka1ic1. ...
5

.

Priprema i ugradivauje ":~~I'alm Uzorci nokohercnwog

i kohorl1l1h\"B \J~ priplomnju

S.l

Prlprema

U7.ora'LDuekoherenlnog tla

S.lI

U najmanje trl k\ltije 1.1\smic3.nje. ciji su gomji I donji delovi (pol.. 2 I 3) pricvr!ceni utika~ima jedan za drugi, stavl so donja ko.mena plocil (POl.. 6), pa se iz pOludo, koja jo prothodno izvagana zajedno sa materijalom tla, sipa matorijal isu!on Da vazduhu. Matorijal se slpa do potrebne visino koja, u zavisnosti od vrsto materijala tla, iznosi do 30 mm. Gomjn povr!ina I'lISutog matcrijala paf.ljivo Ie izrn,vna lIoum. DOllj.. kamcna ploi!a j" od J,epOr07JIOg matcrijala, ako so ispitivanjc vrli bcz: drellirnnja uz:orka. Ako se ispituje sa drenlranjem uzorka, ploe.. mora biti od paroznog matcrijala. Za ispitivanje .uzorka u zbijenom St81\iU ",aterijal tla sc zbiJo u kutiji pribliil10 do one zbijdlosti . pri kojoj Ie feli smicati u7-Grak.

S.12

li'd'slo ugradivanja uzorka u svaku kutiju izvllga se posuda sa matoriJalom koji jc preostao. prvobitne Dinse i sada dobijeno mase prodstavlja mnsu uzorka koji jo ugraden u kutiju.

S.13

lzmed se debljina uzorka u kllti.ii, pa se stavi poklopac ploeom.

S.14

Potom se pricvrste komparatori (pOl.. 7 i 8) za rogi51rovanje vertikalnih i horizonlalnih deformacija i o~itaju po~tne vr.cdnosli nn komparatorima. Zatim so prcko metalnih pokJopaca (pOl.. S) uzorci opterete odredcnim pritiskom koji iZl10si prema vrsli matcrijala tla: za prvu kutiju O,S; za drugu 1,0; 1.&treeu 2,0 i 1.&eetvrtu 3,0 kp/cm2, ili za prvu kuliju 1,0; za drugu 2,O;za trceu 3,0 i i!etvrtu 4,0 kp/cm2. Ta optere&:nja se ostave da deJuju do vertikalno konsoJidacijc \1zorka, koja se postife kada sloganjo za 24 sata iznosi 0,02 mill. Polt\m Heuklonc utika~i koji riksiraju gornji den kutije za donji i gornji '" od donjcg okretanjcm vijaka koji so odupiru deo kutije so odvoji donji deo kutijo. Nalc2no povrlino gornjcg i donjcg deja kUlijc ~c prothodno nama!u vazclinom da bi" so iskljuCilo treDjc. Sada jc uzorak pripremljen za ispitivanjo.

I ugr.dlvanje

so i ugraduju nil razlicito nacine.

(pOl.. S) sa ugradonom

Razlika

gornjom kamenom

J1JS 1J.BI. 07J Str."" 3

372 Priprcma I ugradlvanJc uzoraka kohcrenmol

5.2 , ",-5.:!f\ '---"

'

tla.

Uzarak od noporemol!onol matorljnla, Odmnh poslo vndonjn uzorka iz omota U komo je /!uvan, izrelu so nal.jmar\io 3 komada lIa, ne~to vel!a pd prost ora u kutijama za smicanje. Pomol!u spccijalnog uredaja Hi pa!ljivo ru~no iseku se uzorei veli61no koja ta/!no odlovara prostora U kutijllmll i slave se u kutije. Od preostalog materijala treba uzcti dVIl uzorka za odredivaJ\je vlamosti tla.

5.22

5.23

5.24

,6, 6.1 6.11

6.12

Uzorak od por.cmel!enog pa zbijenog materijala Zbijeni uzorak, dobijen sa lerena, ili zbijen I obraden u laboratorijl 50' i stavlja u kutije kao II tn6. 5.21.

po odredenom

veli6ini

pOSlUpku, Ise/!e

p kutiju pribillno nn Uzornk od poremel!O'nog matO'rljala. IIgrlldO'n grllniei te6enja Potre-bnu koli~inu matcrijalll treba usltniti i dugim IlIe~anjem sa vodom dovesti pribli!no U stanje konzisteneijO' bllzu granico tcl!eJ\ja kojn sO' kontromo u KlIsligrandeovom aparalu. Materijlll so posle toga unosl u kulijo za smieanje do pOlrehl\o visine. Od preoslalog matorijala treba uzeti 'dvn ulorkll Zll odredivanjo vldnosll.

.

Po Izvl~enom ugmdivanju uzarka prema ta6. 5.21, odno~no 5.22 iIi 5.23, dalji poslupak je isti kan u la/!. 5.13 I 5.14. 1'Ime jc uzorak pripremljen za ispitivanje. Za kamenO' p]o~ u kulijama'va!i ono ~to je re~no ;) tal!. 5.11. Pri ugradivanju uwrka na graniei te~nja, treba voditi ra~una da 50' prltisci predvid~ni u ta~. 5.14 ost\'aruju postepcnim p,wO'l!nvllnjcm. dn mnterijal no hi iscuria iz kutije.

Ispitivanjc

smicanja

Ispltlvoujo IlIIlcanJn neknhcrcnlnlh lIIaterljoln Pre po~tkn smicanja pripremljcllog uzor~a treb" rr~vcriti da Ii su delovi kutijc odvojcni. Z"tim sc postcpeno povccava. Pri .tom sc o~itavaju silo p. kao i 'na gornji dco kutijc delu.1e sHom p. koja 50' ,.clicine horizontalno i \'crtikalnc doformacijc uzork" \I toku traja!.'ja'isriti,'anjil. Pri ispitivanju araratom sa kontrolom ~ilo odredene veli6no, horizontalne dol'ormacijo so citaju rred svako povecanjo silc ))" sve do lom:l uzorkll, o:-dnosnu do lrcnutka kad" komparator (sl. I, poz. 8) ne pokaie naglo povcClinjo deformacijc. Sila P.. kojll 17.itosiod 1/20 do 1/40 odsile kojll izazi\'n pritisko premu lac. S.I.t, r.wecnvll5e u jolinnkim vremen~kim ra7.macima - sVllkog minuta, II u zavisnosti ud vrstc matt.rij:ifll tla i njcl!°v~ konzistcncije. Posle izvr~nog smiellnja uzme 50' sa gornje .. . i donjc stranc uzorkn pu jednn uwrak za odrcdi\'anja

vlatnost;.

6.13"

Pri ispitivllnju aparatom u kome se i1.aziva derurmacija ddrcdenc velicinO', smicajl\U silu u pn'a dva minuta treba ~itllti svakih IS sekundi, a d!Llje.pri svakom povec!al\ju hori1.ontalne derormacije za po 1 mm. SmiclIJ\je troba produziti dok horizontalna 'dcformacija nO'dostigne oko 15% duline uzorka. ukoliko no nastupi ranije. Smieanja 50'vr~o br7.inom od oko 0,5 do 1,0 mm u minlili. Pos)e izvr§enog smicanjn uzmo 5C sn gon\io i doJ\jo strnne uzorkn po jedan \lzorak zn odrO'divnnjc vlatnosti.

6.2

Ispilivanje kohcrcntnih rnaterljala

6.21

Op.te odredbo U zavisnosti od nacina ugradivanjll uzorka, smieanje mole da se ispita na prirodno neporemocenim uzorcima, poromel!enim pa zbijenim uzorcima, iii uzorcima koji su ugradeni na granici tcl!enja. Ispitivanje uzoraka od noporemecO'nog materijala i od poremO'l!enog pli zbijenog materijala mo!o 50' vr~iti sa dreJ\irnJ\jom ili bez dreniranja uzorka. Ispilivn.\io uzoraka ugrndO'nih na granici teceJ\ja vdi 5e samo sa drenirnnjO'm. Ako se uzorak ispituje sa dreniranjem, uzorak troba da .Jefi-u vodi.

6.22

lspitivanje di'oniranjn

6.22\

Ako 50' ispiluje aparatom u ta6. 6.12.

6.222

Ako so ispitujo nparatom u kome se iznziva dcrormncijn odrcdcne vclicine, postupak je isti kao ~to je navedono u ta6. 6.13, s.tim ~to brzina smicaJ\jn trcha da iznosi 0,02 do 0,16 mm u minuti. . I () to' r i j a I a. 1 s p i I i van j 0' 5 a Is pit i van j e u z 0 r k a 0 d n cpo r c m 0 c e n sma dreniranjem uzorka. .

6.~3. .6.231

Ako 5e uzorak

u tac. 6.12.

uzorka

ispituje

ad

neporemO'l!enol

matorijala.

Ispitivanje

bez

511dejstvom sile odrO'dol\e velicine, postupak je isti kao ~to j~ navedono

aparatom

sa dO'j;tvom

sile odredO'no vcli~inc,

postupnk

.

je isti kao Ito jo na vedem'

StraDa 4 JUS \J. BJ. 028

6.232

373

Ako se ispituje aparatom u kome se i1.nzivlI deformllcijn odredena velifine, postupnk je isti kao Ito je navedeno u taf. 6.13, ali brzina smiennja mora da iznosi oko S mikrometara (mikrolla) u minuti, tako da ispitivanje traje oko dVli duml. Citalljn ne treua vr~itl tako ~csto kao u ta~. 6. J3 nego znatno

rede. 6.24

Ispitivanje uzornka od pnrcmecenog Ovi uzorei se ispituju na isti nafin kan u tnf. 6.n,

6.2S

Ispitivanje uzoraka ugradenih Postupak je isti kao u tal!. 6.23.

7 7.1

PrikaziYanje rezultaln .

7.2

Dijagram deformacija prikal.uje 7.avi"w~'. ir.lnlliu deformacije i Imieajnog napona. Dijagram dtlorma. cijn dobija se, ako se nn ap~ci~\I nnnosc ,,"'ifine hori7.ontalne deformaeije A L, u mm, koje Ie fitnju na komparatoru, a na ordinali odl!",'"rllj"ci r.micRj"i napon! T, u kp/eml, koji se i7.rafunuvl\ju iz smielijne sile Po po obrnscu

Rczullat

ispitivanja

na

prikl\Luje se nR dijl\gramu

7.3

7.4

uzu..~"

\I kUliji,

graniei

deformaeija

T','''' preseka g
pa zbijenog odnosno 6.23.

materijala

tefenja

i dijagramu

Imieanja.

A

U r~12.

crla ~ po jedan ,Iijagr:"'!\ ,I<:forrnacija. I' Dijagram Imicanja prikuluj~ 1:11;,;o\"si i/.lnCltu vcrlikulr/ol! pritllka p,l odgovarajuce Imicajne fvrltoce T..ax. Ovaj dijagram Ie dobijc uk" S,' 'HI al'~eisu nanose velifine vertikalnog pritiskap, U kp/em2, a za'ordinatu odgovamjuce smicaj,\~ "\'"I(I('e Tm... \I kp/em2, koje se odreduju iz dijagrama deformaeija prema ta/5. 7.4. Jedan primer dijagrama .defnm1:1(.ija prikazan je nl\ 51. 2, IUI kojoj kriva I prikazuje derormacije koherentnog zbijenog u%orkn, a k ri"a 2 defqrmacije nekohercntnog uzorka. Dco krive I od 0 (\0 A u kome je ~l11icajni napon proporcionalan deformaeiji naziva se zonom elasti/5nih deformacija, a deo (1clA do n. II komc sinicajni napon raste sporije od deformacija, naziva se ZOllom plastil!nih defl.rmacijl\. Napon II tnl!ki 1J {'rcdstavlja smieujnu I!vrstocu Tmu. Tal!ka C u kojoj kriva prelui u horizontalu oznu~ava grunieu te/5enja. Dco krive od B do C je zona td~enja, a deo il.l ta/5ke C zona klizanja materijaill. Deo krive'2 od 0 do A je zona ela.tict;ih deformacija, 0& A do B-jezona plastil!nih Qeformacija, a deo iza B je zona klizanja. Tacka B jc mcka l1ajvcceg napona i jednovremeno ta~ka loma. Napon . u tll:/5ku B prcdstavlja smicajnu /5vrstocu T..",.

or

~o

~..-

B q~

:!-

~

I-- - ,-:,/0.6 /

0

'-e

.c:

./

o,~

q2

--

'I / j /, If'

0 , 2 3 ~ ~ 6 1 ~ 9 W 0 ~ U u .i L rnrn Slib 2

7.S

Primeri dijagrama smicanja prikal.ani su na sJikama 3 i 4; i to na s/. 3 dijagrama za koherental materijal, a na sl. 4 za nekoherentni matcrijl\l. Kada ta/5ke A, B, C, D Icfc na pravoj liniji kao Ito j. na Iii kama 3 i 4, ZIUI/5ida je ispitivanje pravilno izvrleno. Ako to nije Ilul!aj, znal!l da ilpitivanje rU,je pravilno i treba ga ponoviti, odl1osn(> ponavljati dok sC.ne dob~u tal!ko u pravoj liniji.

JUS U. BJ. 028 SIr.n. $

374 ,,3 ~.. -~2

)3 Q. ~2

,

Pkptcm"

P/