Istorija muzike Postanak muzike Otkud muzika? Muzika postoji otkad i ljudi. Sta i kako su praljudi svirali? Niko ne zna. Sredinom XIX veka javljaju se prve teorije o postanku muzike: - Britanski filozof, Herbert Spenser je smatrao da muzika nastaje u afektu – usled viska energije, kada hocemo da izrazimo nase emocije kroz dizanje i spustanje glasa. On je vrsio oglede na zivotinjama kako bi dokazao svoju teoriju. - Carls Darvin je smatrao da muzika nastaje usled privlacenja suprotnih polova. On je takodje vrsio oglede na zivotinjama. - Karl Biher, Nemacki ekonomista je definisao muziku kao proizvod rada. Smatrao je da je muzika nastala sa proizvodnjom i da prati pokrete pri bilo kakvom radu. - Nemacki prirodnjak, Karl Štumf je smatrao da je muzika nastala kao signalno sredstvo (da bi se primitivni ljudi dozvali medjusobno). - Žil Kombarje, Francuski muzikolog je doveo u medjusobnu vezu muziku i magiju, sto je u principu i najtacnija tvrdnja. Muziku koriste primitivni narodi starog veka: - Ljudi sa Cejlona (danasnja Sri Lanka); - Ljudi sa Gvineje (tadasnji Irijan); - Afrikanci; - Amazonci; - Aboridzini (Australija). Magija igra vaznu ulogu u zivotu primitivaca. Oni njom objasnjavaju sve natprirodne pojave. Muziku koriste pri ritualima. Tada upotrebljavaju tekst i melodiju, uz koju pevaju odredjeni tekst. Tadasnja muzika se sastojala u ponavljanju kratkih odlomaka uz dinamiku pri smenjivanju pevanja vraca i plemena. - Kasnije se javljaju napevi u kojima se upotrebljavaju V2, a kasnije i Č4, Č5 i Č8. Vrste napeva su: radni, vojnicki, ljubavni (lirski) i uspavanke. - Najstarija lestvica je pentatonika. Ona je upotrebljavana u Kini, Japanu, Skotskoj, Irskoj, Madjarskoj... - Sto se tice viseglasja prvo se pevalo paralelno u 1, a kasnije i u svim ostalim intervalima, a najvise u 2, 4, 5 i 8, tek kasnije u 3. • Prvi oblici viseglasja su: o Heterofonija – dvoglasno, unisono pevanje koje se na sredini kompozicije siri u pevanje u 4 i 5, a zatim se ponovo vraca na unison; o Bordun – 1 glas lezi, dok 2. gradi melodiju; o Imitacija – ponavljanje jedne male fraze kroz glasove. - Instrumenti imaju veoma znacajnu ulogu u zivotu primitivaca. Prvo koriste dlanove i glas da proizvedu zvuk, kasnije udaraju dlanom o neki predmet, a jos kasnije predmetom o predmet. Tako nastaju prvi instrumenti: • Udaraljke – Prve udaraljke su pravljene od drveta, kamena, kostiju neprijatelja, metala. • Duvacki instrumenti – Prvi duvacki instrumenti su flaute od trske, drveta, i od kostiju zivotinja i zarobljenih neprijatelja. Kasnije se javljaju trube. • Zicani instrumenti – Prvi izvor zvuka u obliku zicanog instrumenta je tetiva luka. Kasnije se broj zica povecava i dodaje se rezonator, i tako nastaju citre, harfe, lire... Uz magiju i muziku pojavljuje se jos jedna vazna umetnost, a to je ples. Uz prizivanje raznih duhova i bogova i pesmu i svirku, javljaju se i igre oko vatre tj. prvi plesovi.
Muzika u zivotu starih naroda
(Stari vek) Stari vek traje od postanka coveka do IV – V veka nove ere. U starom veku vlada robovlasnicki poredak. Postoje dva sloja – klase ljudi: 1. Vladari (crkva i bogataski sloj) i 2. Robovi Muzika je podredjena i pise se po volji vladara, crkve i bogatasa, dok muzika robova ne postoji. Pojavom klasnog drustva muzika je na visem nivou i od tada se muzikom bave semo profesionalni muzicari (pevaci, sviraci, igraci), koji rade na dvorovima. Javljaju se i novi instrumenti: udaraljke od bronze, gline, drveta; duvacki instrumenti se osavremenjavaju i javljaju se flaute, rogovi, trube; i na kraju zicani instrumenti, koji su najznacajniji, harfe, lutnje, kitare, pa cak i hidraulicne orgulje. - Muzika u ovom razdoblju je uglavnom jednoglasna. - Vladari kasnije shvataju znacaj muzike i ona se pojavljuje u verskim obredima u hramovima, a izvode je profesionalci. - O muzici starih naroda saznajemo sa reljefa na zidovima palata, grobnica, hramova, kipova. U ovo doba se javljaju prve teorije muzike, ali nije bilo notacije, pa su se melodije prenosile usmeno s kolena na koleno.
Egipat – Misir Egipat u starom veku ima veoma razvijenu kulturu i umetnosti – vajarstvo, knjizevnost, a narocito muziku. Muzicari su smatrani faraonovim rodjacima, a bez muzike nije mogla da se zamisli ni jedna svecanost. Muzika se izvodila u hramovima, na dvorovima, ulicama, trgovima – gde su ljudi i igrali-plesali. - Instrumenti koji su tada korisceni u Egiptu bili su: veliki broj udaraljki, flaute, trube, a narocito su bili zastupljeni zicani instrumenti, pre svega harfe. III miliona godina pre nove ere Egipcani su pravili savrsene harfe. To su bile harfe u obliku luka, tzv. lucne harfe. Sem harfe od zicanih instrumenata bile su zastupljene lutnje, citre i hidraulicne orgulje, koje su tada postojale samo u Egiptu i radile su pomocu vode i vazduha. - Egipcani su poznavali i orkestar – vojni orkestar sastavljen od duvackih instrumenata i udaraljki. - Sto se tice teorije muzike u Egiptu su bile zastupljene Pentatonika i Hromatika. Poznaju intervale koji su imali znacajnu ulogu u muzici uopste, a najvise koriste 4, 5 i 8. Tada jos uvek nije bilo notacije.
Mesopotamija – Irak Prve civilizacije koje su naseljavale ovo podrucje su: Sumerci, Vavilonci i Asirci. Muzika je u Mesopotamiji bila vezana za religiju – u crkve se uvode instrumenti. Sve crkve su gradjene uz pesmu, a u toku godine su se tacno rasporedjeno pevali crkveni napevi. Muzicare imamo i na dvoru, gde moze raditi i do 150 profesionalaca. - Od instrumenata koriste se: razne udaraljke, cegrtaljke, bubnjevi, duvacki instrumenti sa jezickom tipa oboe i roga, lire i harfe. - Ovi narodi takodje poznaju orkestar, a od terorije muzike poznaju intervale, od kojih su glavni 5 – simbol 5 cula, i 7 – simbol 7 dana u nedelji i broj tada poznatih planeta.
Japan – Nipon (Izlazak sunca) O muzici Japana nema puno pisanih podataka. Ipak zna se da su Japanci u starom veku poznavali pentatoniku i da Japanska muzika dostize vrhunac u VIII veku nove ere. Oblici muzike koji su se tada koristili su: - Ko – uta i Ha – uta – solo pesme; - Gagaku – To je bila vrsta instrumentalne muzike, koju je izvodio orkestar na otvorenom imitirajuci zvukove iz prirode; - No – je razvijenija vrsta muzike – scenska muzika u kojoj ucestvuju horovi, pevaci i plesaci uz instrumentalnu pratnju, sto predstavlja zacetke japanske opere. - Instrumenti koji se koriste su: trzacki: Biva, Samizen, koji ima 3 zice i dugacak i tanak vrat, i Koto – tip gitare sa 13 zica; i od duvackih instrumenata Sakuhaci – flauta od bambusa.
Palestina – Izrael
Najznacajnija uloga muzike je u hramu i smatrali su je sredstvom za dobijanje Jehovine (bog) naklonosti. Muzika je imala veoma veliki znacaj Njihovi carevi su i sami bili kompozitori: • Car David je napisao 150 psalama. Psalmi su pohvalne pesme Bogu, oni su jednoglasni, izvode se u recitativnom stilu uz pratnju nekog zicanog instrumenta. • Car Solomon – „Pesma nad pesmama“. - Profesionalci se javljaju kasnije. - Od teorije muzike poznaju pentatoniku, lestvicu od 8 tonova i ukrase koji su tada dosta bili upotrebljavani. Crkvene pesme su izvodili u stilu responzorijalnog pevanja – dijalog izmedju svestenika i hora. - Istrumenti koje su koristili su: bubnjevi, kastanjete, trube od metala, za koje su verovali da rasteruju zle duhove, razne flaute i oboe sa jezickom, tipicno njihov instrument Sofar – vrsta roga, razne harfe, lire lutnje...
Arapi Svojim orijentalnim karakteristikama Arapi su mnogo uticali na evropsku muziku. Centri arapske muzike u starom veku su: Medina, Damask, Kordoba, Sevilja, Kairo i Bagdad, koji je imao orkestar od 200 clanova koji je izvodio 100 izabranih pesama iz toga doba, a najznacajniji centar je Kalifov dvor, gde su se izvodile narodne pesme. - U VIII veku Arapi u Kordobi osnivaju skolu sviranja i pevanja, a Sevilja postaje centar za proizvodnju najznacajnijih muzickih instrumenata. - Muzika je narodna (narod je stvarao muziku). Oblici koji su korisceni su: • Balada – vokalno-instrumentalna pesma od nekoliko stihova; • Makami – vokalno-instrumentalno delo zasnovano na improvizaciji. - Od teorije muzike poznaju dijatoniku, hromatiku i enharmoniju; lestvicu od osam stepeni i poznaju manje tonske razmake od polustepena (1/3, 1/4, 1/5, 1/6 stepena).
Kina Kina je jedna od starih drzava. Njihovi filozofi su se bavili muzikom, npr. Konfucje. Kinezi su bili skloni velikim svecanostima i ceremonijama. Ni jedan vid kulture se nije mogao zamisliti bez muzike (hramovi, dvorovi, ulice, trgovi). Pesme i himne su pevane uz orkestar koji se sastojao od 500 do 700 clanova. Imali su veoma razvijenu teoriju muzike – lestvice: - Pentatonika – lestvica od 5 tonova, bez polustepena. Pet tonova smatraju simbolom zemlje, vatre, vode, drveta i ruda; ili simbolom drustvenog uredjenja: vladar, visoki drzavnici, narod, javni sluzbenici, proizvodi. Ova lestvica je koriscena i u svetovnoj i u duhovnoj – crkvenoj muzici. - Tsai jui – lestvica od 7 tonova i ponovljen 8. – dur sa #4 stupnjem (lidijski modus). - Lestvica od 12 tonova – hromatika – svirali su je pomocu instrumenta Liu koji se sastojao od 12 cevcica razlicitih dimenzija. Broj dvanaest je bio simbol meseci u godini i broja apostola. - Instrumenti: • Udaraljke – prave ih od kamena, metala, bronze. Poznaju preko 40 vrsta bubnjeva, koji mogu dostici precnik i do 2,5 m. Karakteristican je tipicno kineski instrument King – udaracki instrument od kamenih plocica po kojima se udaralo drvenim cekicem; • Duvacki intrumenti – imaju ih veliki broj: trube; flaute; Jo – frula sa 7 rupica od bambusa; Šeng – je imao rezonator od osusene tikve ili lubenice, u kome se nalazilo od 13 do 36 bambusovih trski razlicite velicine, a na posebnu trsku se uduvavao vazduh; • Zicani: harfe; lire; Kin – koji se svirao u lezecem polozaju i imao je od 5 do 15 zica; Lip – slican gitari. - Izmedju VI i XII veka Kinom vlada dinastija Tang, a od VII do IX veka pojavljuju se novi instrumenti: lire, lutnje i harfe i veliki broj stranih muzicara. Od IX do XII veka pojavljuje se autenticna kineska vrsta muzike Song – Scenska muzika koja predstavlja osnovu kineske opere. Ovde imamo recitacije, glumu i dekoraciju.
Indija
U Indiji se muzici pripisuje bozansko poreklo i magicna moc. Smatrali su da ona utice i na zivotinje i biljke. Muziku nalazimo u hramovima i na dvorovima, cak je i sam kralj komponovao muziku. Postoje 2 vrste muzike: • Saman – smirena melodija – nema skokova, duhovnog karaktera; • Raga je svetovna muzika eksplozivna, brza, razdragana, sa mnogo skokova i ukrasa (suprotnost Samana). - Imaju veoma razvijenu teoriju muzike. Poznaju pentatoniku – kineska – bez polustepana. Kasnije se pojavljuje lestvica od 7 tonova, gde je svaki stupanj je imao svoje ime – zaceci solmizacije. Poznavali su razmake od ¼ stepena, tako da oktavu dele na 22 ¼ stepena. Obim melodije je isao i do 3 oktave. Poznaju cak i viseglasje – Bordun (jedan glas lezi, dok drugi gradi melodiju). - Imaju veoma bogat instrumentarijum: gongovi, kastanjete, bubnjevi, frule, oboe, gajde, trube, rogovi, Vina – tipicno indijski zicani instrument, Ravanastron, Sarangi. - Koriste karakteristicnu vrstu scenske muzike, koju su nazvali Igrana drama (u prevodu). Ona obuhvata glumu pod maskama, uz instrumentalnu pratnju i malo dekora.
Grcka – Helada, Helas U grckoj vlada helenisticka kultura, koja dostize vrhunac robovlasnickog drustva i sa njom pocinje istorija ne samo muzike vec i covecanstva. U grckoj u to vreme vlada parlament – nema kralja – po drzavnom uredjenju je republika. Iz tog doba poznati su nam njihova arhitektura, vajarstvo, slikarstvo... Omladina je obavezno morala da se bavi muzikom, a narocito je bila razvijena horska muzika. Imali su horove od 12 do 25 clanova. Sama rec muzika je grckog porekla i oznacava sve sto pripada Muzama (boginje nauke i umetnosti), tako da se smatra da je muzika bozanskog porekla. Nju nalazimo na vencanjima, pogrebima, pri verskim obredima, na trgovima. Njihovi filozofi su se takodje bavili muzikom: Aristotel, Pitagora, kao i Fidija – vajar. Prvi muzicari su Amfion, Orfej, Marsija, Limos... - Instrumenti: • Prvi instrument koji poznaju je Kitara (lira) – trzacki zicani instrument sa 8, 11 ili 15 zica. Lira je bila obavezna za ucenje i bila je kucni instrument; • Aulos je duvacki instrument od trske ili slonove kosti. Sastojao se iz dve cevi, koje je svirac, obe, drzao u ustima. Na obe cevi imao je od 4 do 15 rupica. Na desnoj se izvodila melodija, a na levoj pratnja. Koristio se na gozbama, pratio vojnicki korak i na galiji, kao sredstvo za davanje ritma veslacima; • Jos poznaju razne vrste truba, panovu frulu, kastanjete i razne zvecke. - Oblici grcke muzike: • Postoje dve vrste vokalno-instrumentalne muzike i to su: Kitarodija – pevanje uz kitaru, i bila je popularnija od Aulodije, sto je druga vrsta vokalno-instrumentalne muzike; • Takodje postoje 2 vrste instrumentalne muzike: Kitaristika i Auletika; • Oblici horske (vokalne) muzike – izvodio ih je hor koji je imao od 12 do 25 clanova. Pevalo se unisono ili u oktavama, a kasnije dobijaju instrumentalnu pratnju: o Tren – zalopojke uz aulos; o Pean – radosne pesme o sreci i zdravlju posvecene bogu lepote – Apolonu. Bilo je duhovnih i svetovnih Peana; o Ditiramb – posvecen bogu vina Dionisu – Dioniziju. Izvodio se na trgovima, a izvodilo ga je 50 plesaca i pevaca, koji su bili obuceni u jagnjece koze i igrali oko oltara, gde je lezala skulptura boga. Bili su praceni sa 2 aulosa; o Himne – pesme posvecene bogovima; o Skolion – napitnice – pesme posvecene vinu i vinovoj lozi; o Enkomej – pohvalne pesme coveku ili bogu; o Himenej – vrsta svadbenih pesama; o Partenije – pesme koje su zene pevale u slavu boginje Artemide; o Tragedija dozivljava vrhunac u VI veku pre nove ere. Razvila se iz Ditiramba. Solista dobija vecu ulogu i on prica o Dionisovom zivotu. Uvode se prvi glumci, koji su nosili maske na licu, pa plesaci dobijaju znacajniju ulogu. Hor se javlja medju cinovima, kao komentator dramske radnje i predstavlja masu naroda. Imao je od 12 do 25 clanova koje su pratili aulosi i kitare. Tragedija je imala 5 cinova. Ditiramb se izvodio na trgovima, a tragedija se izvodi u amfiteatru (pozoriste polukruznog oblika na otvorenom sa 20.000 kamenih sedista i binom u sredini). Svi ucesnici tragedije su se nalazili na sceni. Znacajni tvorci tragedija su Euripid, Sofokle i Eshil. Tragedija iscezava u 5 veku; o Nasuprot tragediji razvija se komedija, koja takodje, kao i tragedija, nastaje iz Ditiramba. U komediji se opisuju natprirodne sile, a izvodi se na gozbama – pevanje i ples uz instrumentalnu pratnju. Kasnije iz komedije i tragedije nastaje opera.
- Teorija muzike – Grci su prvi podigli teoriju muzike na visi nivo. Dele intervale na konsonantne i disonantne; konsonantni su 4, 5 i 8, a disonantni su svi ostali intervali. Imali su znacaj I, IV i V stupnja i poznavali su dijatoniku, hromatiku i enharmoniju. Imali su oznake za duze i krace note – „U“ – duzi slogovi; „-“ kraci slogovi. Tetrahord je glavna lestvica i na njoj se gradi ova muzika. Vrsta se odredjuje brojem polustepena. Spajanjem tetrahorada dobijaju se prve lestvice koje su bile silazne. Ove lestvice dobijaju imena po grckim pokrainama (Dorija, Frigija Lidija...), ima ih sedam, a neke od njih su: o Dorska lestvica – modus – imala je polustepene izmedju 3. i 4., i 7. i 1. stupnja i bila je velicanstvena; o Frigijska lestvica – modus – je imala polustepene izmedju 2. i 3., i 6. i 7. stupnja i ona se koristila za opisivanje uzbudljivih dogadjaja; o Lidijska lestvica – modus – polustepeni izmedju 1. i 2., i 5. i 6. stupnja i njom se izrazavala patnja i bol. Prvi i poslednji ton tetrahorda su morali uvek biti fiksirani, a ostali su mogli da moduliraju. • Notacija – Kod Grka je veoma vaznu ulogu imao horovodja, jer pevaci, bez njega, nisu znali visinu i trajanje tona. Od najveceg znacaja je uvodjenje jedne crte, na kojoj se belezilo.
Rim Postaje Evropski kulturni centar u II veku pre nove ere. Nema sopstvenu, autenticnu, muziku, vec na njega uticu Sirija, Egipat i Grcka. Muzicari i solisti su dovodjeni iz inostranstva, a imucniji ljudi su imali sopstvene orkestre. Najkasnije muzika dolazi do vladara – Neron, Kalikula – koji su bili kanibalisticki nastrojeni. - Muziku nalazimo u arenema pri borbi gladijatora i zivotinja – koriste se duvacki instrumenti da bi docarali uzas borbe. - Instrumenti koje koriste su: Hidraulicne orgulje – na dvorovima; Od duvackih instrumenata Aulos, trube, rogovi i Lituus; a od zicanih Kitara i Cimbal – stoji vodoravno i svira se udaranjem palicama o zice.
Rezime – Stari vek (od postanka coveka do V veka n. e. ) Muzika postoji otkad i ljudi, tako da stari vek traje od postanka coveka, pa do V veka nove ere. Najtacnija tvrdnja o nastanku muzike jeste teza francuskog muzikologa Zila Kombarjea, da je muzika nastala iz magije. U pocetku stari vek je drustveno besklasan, a kasnije u dobe muzike starih naroda javlja se robovlasnicki drustveni poredak. Muzika se tada sastojala od kratkih odlomaka, koji su ponavljani uz promenu dinamike. Javljaju se melodijski intervalski skokovi – V2, a kasnije i C4, C5 i C8; napevi – vrste napeva su radni, vojnicki, lirski – ljubavni i uspavanke. Javlja se i viseglasje – prvo u paralelnim 1, zatim i u ostalim intervalima, a kasnije se javljaju 3 vrste viseglasja: heterofonija – unisono-4, 5-unisono; bordun – 1 glas lezi dok se drugi krece; i imitacija – ponavljanje krace fraze kroz glasove. Najstarija lestvica je pentatonika. Nastaju i prvi instrumenti: udaraljke od drveta, kamena, kostiju, metala; duvacki – flaute od trske, drveta i od kostiju zivotinja ili neprijatelja, kasnije se javljaju trube; zicani nastaju od tetive luka, tako sto se dodaju zice i rezonator, i to su citre, harfe, lutnje... Uz magiju i muziku javlja se jos jedna umetnost – ples - igre oko vatre.
Muzika u zivotu starih naroda Stare drzave su: Egipat – Misir, Mesopotamija – Irak, Japan – Nipon-u prevodu izlazak Sunca, Palestina – Izrael, Arapi, Kina, Indija, Grcka – Helada – Helas, Rim. - Karakteristike: robovlasnicki drustveni poredak – vladari i robovi, muzika je po volji vladara i njom se bave profesionalci. Preovladava jednoglasje, koriste se razni intervali, cak i razmaci manji od polustepena. Koriste se ukrasi, pentatonika, dijatonika, hromatika, enharmonija. U Grckoj se javljaju tetrahordi, modusi, linija za belezenje melodije i oznake za nacine pevanja – dirigent je sve odredjivao. Javljaju se i crkveni napevi – responzorijalno pevanje i viseglasje. - Oblici: ko-uta, ha-uta – solo pesme, gagaku – instrumentalni obl, no – scenska muzika, psalmi, balade, makami, saman – Indijska muzika mirne melodije, raga – Indijska muzika brzog tempa, Kineska – igrana drama. • Oblici grcke muzike su: kitarodija – v. i. delo – pesme uz kitaru; aulodija – v. i. delo – pesme uz aulos; kitaristika – instrumentalna-kitara; auletika – instrumentalna-aulos. o Oblici horske muzike: enkomej, himenej, tren, pean, ditiramb, himna, skolion, partenije, tragedija, komedija. - Instrumenti: razne udaraljke od bronze, gline, drveta – bubnjevi, cegrtaljke, kastanjete...; duvacki – flaute, trube, rogovi, oboe, aulos, metalne trube; zicani – harfe, lire, lutnje, kitare, biva, samizen, koto...; i hidraulicne orgulje – na princip vode i vazduha. - Prvi kompozitori su Amfion, Orfej, Marsej, Limos.
Srednji vek U srednjem veku sve vise dolazi do sukoba naroda i vladajuce klase, i samim tim se slabi unutrasnja snaga Rima, a spoljasnji neprijatelji su bili Huni, Mongoli, cije je zajednicko ime bilo Varvari (tako su ih Rimljani zvali). 395. godine rimsko carstvo se cepa na I i Z i dolazi do preokreta i promene nacina zivota. 476. godina se smatra godinom koja je okoncala starovekovni robovlasnicki drustveni poredak i uspostavila srednjovekovni feudalisticki drustveni poredak. - U feudalistickom drustvenom uredjenju postoje dva sloja – klase naroda: vladari – feudalci – feud, u prevodu, znaci zameljisni posed, a feudalci su bili veleposednici; i kmetovi – ljudi koji su sluzili vladarima i crkvi, i koji su u principu bili (lose)placeni robovi. Sve ove promene donose veoma vazne poglede na svet, stvaranje i umetnost. Hriscanstvo je tada bilo glavna idejna snaga. Crkva nastoji da sebi privuce sto vise vernika. Sve je prozeto hriscanstvom, nalazimo ga u nauci, tehnici, umetnosti i u obicnom zivotu. Tada se razvija svetovna muzika. Srednji vek se deli na dva perioda: - Rani srednji vek – od V do X veka – tad se izvodila samo jednoglasna muzika; i - Kasni srednji vek, koji se moze podeliti na 2 perioda: • Od 1000. do 1200. godine – Romanika; i • Od 1200. do 1400. godine – Gotika – obuhvata razvoj viseglasja i instrumentalnu muziku.
Crkvena muzika U prvih sto godina srednjeg veka (pocetna faza srednjeg veka) Rim je zabranjivao propovedanje hriscanstva i vrsenje hriscanskih obreda, pa su hriscani bili prinudjeni da svoje obrede vrse u katakombama. Uz te obrede hriscani su pevali jednoglasne melodije, bez instrumenata i bez pokreta – dakle crkvena muzika je tada bila vokalna. Car Konstantin 313. godine u Milanu dozvoljava propovedanje hriscanske vere, koja postaje glavna idejna snaga srednjeg veka. Pocinju da se zidaju crkve, a muzika je poverena profesionalcima i prenosi se usmenim putem. Bogosluzenja su bila na latinskom jeziku. Prve melodije se uzimaju iz Sirije, Izraela, Misira – Egipta. Hriscanstvo se rasprostranjuje po celoj Evropi i u Bogosluzenje se uvode narodne melodije – svaka drzava svoje narodne melodije (Srbi – Osmoglasnik). - Rim kasnije ustanovljava pravilo da se Bogosluzenja u celoj Evropi moraju vrsiti na Latinskom jeziku, a u Rimu pocinje skupljanje melodija. Prvi sa skupljenjem melodija pocinje Papa Grgun I (560 – 604), koji poslednjih 14 godina svog zivota bira duhovne napeve svih naroda bez hromatike, enharmonije i bez velikih skokova – mirne melodije u obimu linijskog sistema. Zbirka tih melodija nazvana je Antifonardi, i bila je zlatnim lancem vezana za oltar. Sve crkvene melodije nazvane su Gregorijanski koral. On se morao znati napamet, zbog cega se osniva posebna skola – I skola u Rimu – za ucenje Gregorijanskog korala. Karlo Veliki je uspostavio Gregorijanski koral u celoj Evropi. Izvodjenje Gregorijanskog korala: • Svestenik izvodi psalmodijski solo; • Naizmenicno pevanje svestenika i naroda (hora) – responzorijalno pevanje; • Dva hora u vidu antifonog pevanja (u vidu dijaloga). - U Gregorijanski koral se sve vise ubacuje narodnih motiva. Pojavljuju se prvi instrumenti i gluma. Opisuju se dogadjaji iz poslednjih Hristovih dana i tako nastaja Liturgijska drama. • Od XIV do XVI veka pojavljuje se muzicki oblik nazvan Misterij. U njemu se opisuje zivot Isusa Hrista i njegovih ucenika. Izvode ga glumci i pevaci uz instrumentalnu pratnju.
Viseglasje Na pocetku kasnog srednjeg veka – XI vek, grad je sa zanatstvom i trgovinom centar okolnih zbivanja, a gradjanstvo postaje glavna motorna struktura. Grade se katedrale – prva koja je izgradjena je Notr Dam; i univerziteti – prvi je Sorbona u Francuskoj. U to doba javlja se pobuna protiv crkve i njenih shvatanja. Tada u Engleskoj nastaju prve viseglasne kompozicije, kasnije ih praktikuje i cela Evropa: - Prvi i nasjstariji oblik viseglasja je Organum. On je dvoglasan, jedan glas ima c. f. (cantus firmus – zadati glas) – melodija iz gregorijanskog korala, dok drugi prati c. f. paralelnim kretanjem u kvartama ili kvintama, ili unisono – 4 i 5 – unisono; - Diskant – dvoglas sa gregorijanskom melodijom kao c. f. i pratecim glasom koji se kretao suprotno od c. f. i bio u sitnijim notnim vrednostima; - Gimel – dvoglas u paralelnim 3 i 6; - Fo burdo – troglas u paralelnim trozvucima; Kasnije u XII i XIII veku u Francuskoj, u crkvu se uvode orgulje. Prvi kompozitori su: Leonimus – napisao 80 organuma; Magnus; Perotimus – prvi pisao fo burdoe, cak i prve cetvoroglasne kompozicije i uvodi prvu podelu hora na 4 glasa: sopran, alt, tenor i bas. - Konduktus – latinski (zbog Rima) strofican tekst i javlja se u kasnom srednjem veku; - Motetus – je duhovna najcesce troglasna kompozicija. Ima jedan vodeci glas – c. f., a na njemu se izvode dva razlicita teksta, na razlicitim jezicima. Tekstovi su bili svetovnog karaktera, tako da ovaj oblik u XIII veku dobija duhovno-svetovnu formu; Kasnije on dobija i instrumentalnu pratnju koja svira c. f. i on postaje svetovna melodija; - Hoketus – je cetvoroglasan i karakterise ga isprekidana melodija sa mnogo pauza; - Rondelus – je mogao biti troglasan ili cetvoroglasan i imao je jednu melodiju koja se provlacila kroz glasove; - Kanon – je vrhunac polifonije u XIII veku i nastao je u Engleskoj. Sastoji se iz melodije koju imitiraju glasovi i traje sve dok poslednji glas bar jednom ne izlozi melodiju (temu). Najstarija kompozicija u obliku kanona je sestoglasni (4 tenora i 2 basa) kanon iz 1310 godine u durskoj lestvici – „Leto nam dolazi“.
Svetovna muzika – narodna muzika Nema mnogo zapisa svetovne muzike jer su crkva i vlast zabranjivali narodu da se bavi muzikom – crkva je imala svoj stav i principe, a narod je bio neobrazovan. Narodna muzika je ipak opstajala i prenosila se usmeno. To su bile: balade, ratnicke pesme, romanse, ljubavne, zanatlijske pesme, decje pesme, pa cak i uspavanke. - Znacajnu ulogu u izvodjenju narodne muzike imalu putujuci muzicari. U Francuskoj se nazivaju zongleri, a u Nemackoj spilmani. Oni nisu imali nikakva prava. Vlast i crkva su ih progonili, jer su smatrani predstavnicima djavola zbog toga sto su se u svojim pesmama rugali vladarima i crkvi. Narod ih je voleo. Imali su svoja putujuca pozorista i ucestvovali su na vasarima, zabavama, - trgovi ulice. To su bili pevaci, plesaci, glumci i dreseri. Putujuci muzicari prava dobijaju u XIII veku i nastaje najstarije udruzenje muzicara u Becu. Radili su na tornjevima grada, gde su najavljivali dolazak neprijatelja i sazivali narod na sastanke. Radili su i danju i nocu u odelima. Na kraju dolaze i do dvorova. - Tada se javlja interes plemica i vitezova za narodnu muziku. Postoje mnogobrojni zapisi ove muzike. Plemicima i vitezovima je dosadio parazitski zivot, pa pocinju da uce teoriju muzike i instrumente, i pocinju da pisu muzicka dela. Viteska muzika je bila na narodnom jeziku, a tematika je bila lirika ili priroda. • Ova muzika se javlja u Provansi u Juznoj Francuskoj, gde su nosioci plemicke muzike bili trubaduri. Nosioci ove muzika ne Severu Francuske bili su truveri. Plemicke kompozicije izvode zongleri. Sve ove kompozicije su stroficne, dvodelne i traju koliko kompozitor zeli. Te melodije mogu biti u dorskoj, miksolidijskoj ili durskoj lestvici. Poznati muzicari iz ovog vremena u Francuskoj su: Giom De Poatje, Bernar De Vantadorn i Adam De La Al (najznacajniji truver). • U Nemackoj se vitezovi koji pisu vitesku muziku nazivaju minezengeri. Oni sami izvode svoju muziku (za to ne koriste spilmane) na pevackim takmicenjima i na dvorovima. Uglavnom su u svojim melodijama opisivali germansku tematiku – Tristan i Izolda; Nibelunzi – patuljasto germansko pleme; Gral – casa Isusove krvi. Od muzickih oblika kod njih se prvi put pojavljuju plesovi i dvodelne pesme. Najznacajniji minezengeri toga doba su: Valter fon Der, Votelbajd i Hajnrih Fraenlob.
Instrumentalna muzika Instrumentalna muzika se razvijala kroz ceo srednji vek. Imala je podredjeni polozaj u odnosu na vokalnu muziku zbog neprijateljskog stava crkve. Tada se razdvajaju deonice glasova i partiture su univerzalne za sve instrumente – mogu da ih sviraju svi instrumenti koji imaju dovljno tonova (zica, rupica...). Usavrsava se tehnika, a instrumentalna muzika se samostalno izvodila samo za vreme plesa. - Postoji dosta slika, kipova, na zidovima i prozorima kuca, crkava, dvorova, pomocu kojih znamo kakvi su bili instrumenti u srednjem veku: • Gudacki instrumenti – javljaju se u IX veku i donose ih Arapi. To su: viela – nemacki fidel – 5 zica, raspon 2,5 oktave, koristili su ih putujuci muzicari; rebal – 3 zice i svirala se kao danasnje gusle; rota – 3 do 6 zica, u pocetku trzacki, a kasnije gudacki instrument; trumšajs – dug vrat, duga rezonatorska kutija, 1 zica; • Trzacki instrumenti – Najpopularniji instrumenti korisceni za prvi oblik instrumentalne muzike – ples su harfa, lauta i lutnja i koristili su ih putujuci muzicari; • Duvacki instrumenti – Svi duvacki instrumenti korisceni su uglavnom solo i koristili su ih putujuci muzicari: rog – bio je od metala, imao je najjaci zvuk i koristili su ga putujuci muzicari; šalmaj ili šalimo – preteca klarineta; blok flaute – flaute od drveta; i razni oblici truba; • Orgulje – prvi oblik je portativ – male, lako prenosive orgulje. Kasnije se usavrsavaju i uvode ih u crkvu zbog davanja intonacije pevacima. Prvi ih uvodi Pipin Mali. Orguljasi su bili profesionalci. - Prvi oblici instrumentalne muzike bili su plesovi (igre). Uglavnom su pisani u durskoj lestvici i varijacionog su oblika, viseglasje se koristilo u paralelnim 4 i 5. Najstarija zbirka instrumentalnih kompozicija je zbirka kompozicija za instrumente sa dirkama nazvana Kodeks (to su u stvari preradjene pesme). Najstarije igre su: Estampida, Sargarelo, Pavana, Galjarda, Cakona – italijanske; i Rigodon, Paspje, Bure – iz njih kasnije nastaje Svita.
Rezime – Srednji vek (V - XV veka) Deli se na: rani srednji vek, koji traje od V do X veka i tad se izvodila samo jednoglasna muzika; i kasni srednji vek, koji se deli na romaniku – od 1000. do 1200. god, i gotiku – od 1200. do 1400. godine i obuhvata razvoj viseglasja i instrumentalnu muziku. U srednjem veku vlada feudalisticki poredak – feudalci tj. veleposednici i crkva, i njima podredjeni radnici-kmetovi. Osnova srednjevekovne teorije muike su bili modusi, koji vuku korene iz grckih modusa. Gvido Aretinski je uveo danasnji linijski sistem, kljuceve i solmizaciju od „do“ do „la“. Za to mu je posluzila himna djakona Pavla Sv. Jovanu Krstitelju, cije inicijale u XVI veku koristi Vo Bron za ime sedmog tona – „si“. U to doba postoje 2 oblika nota: romanski – kvadratne note; i goticki – romboidne note. Preovladava crkvena muzika, ali ima i svetovne; preovladava vokalna, ali postoji i instrumentalna; preovladava polifonija, ali postoji i homofonija. - Oblici – jednoglasni: korali od kojih nastaju liturgijska drama i misterij. Kasnije se javlja viseglasna muzika – oblici: diskant, fo burdo, konduktus, motetus, hoketus, rondelus i kanon. Svetovna muzika – oblici: balade, romanse, ljubavne, ratnicke pesme i uspavanke. Nosioci narodne muzike u Nemackoj su bili spilmani, a plemicke minezengeri, a u Francuskoj nosioci narodne muzike su bili zongleri, a plemicke trubaduri i truveri. Prvi oblici instrumentalne muzike su plesovi – narodne igre raznih drzava. - Instrumentarijum: gudacki instrumenti – Arapi ih donose u IX veku – viela, fidel, rebal, rota, trumsajs; trzacki – harfa, lauta i lutnja; duvacki – rog, salmaj-salimo, blok flaute i razni oblici truba; sa dirkama – prvi oblik orgulja – portativ – male, lako prenosive orgulje. - Kompozitori: duhovne muzike – Leonimus, Magnus i Perotimus; a prvi kompozitori svetovne muzike – Giom De Poatje, Bernar De Vantadorn, Adam De La Al – u Francuskoj, a u Nemackoj – Volter Fon Der, Hajnrih Fraenlob.
Renesansa Renasansa traje od 1300. do 1600. godine. Deli se na ranu (od 1300. do 1500. god.) i kasnu (od 1500. do 1600. god.) renesansu. Tada su grad i gradjanstvo bili osnovni cinioci drustva. Javlja se pobuna protiv feudalaca i crkve, i prva geografska, astronomska otkrica i otkrica u nauci, i tehnici. Pojavljuje se i Protestantizam – oblik Hriscanske vere – u kome se Biblija tumaci slobodno, a bogosluzenje (misa) je na narodnom jeziku. - Javlja se teorija Heliocentricnog sistema – veca tela primoravaju manja da se okrecu oko njih. Prema toj teoriji Sunce je centar Suncevog sistema i oko njega se okrecu planete, i na osnovu toga nastaje Gregorijanski kalendar. Do pojave ove teorije vladalo je misljenje da je zemlja centar vasione – tzv. Geocentricni sistem i prema njemu je vreme racunato po Julijanskom kalendaru. Heliocentricni sistem je pronasao Nikola Kopernik, a potvrdio ga Galileo Galilej. - Nosioci muzike su profesionalci, kojima je ona poverena. Javlja se interes za antiku. Preovladjuju vokalna dela i javlja se polifonija – svi glasovi ravnopravni. Javljaju se: sve veca upotreba paralelnih terci i seksti – konsonantni intervali, kadence, modusi, hromatika i durski i molski rod. Sve vise do izrazaja dolazi folklor i narodni uticaji, te se javljaju narodne pesme. Kompozitori u svojim delima opisuju vanmuzicke dogadjaje (prirodu, liriku, svakodnevni zivot) – svetovna muzika, i voleli su da oponasaju zivotinje. Muzika je najvise povezana sa knjizevnoscu (Sekspir – muzicka pratnja u dramama). • Muzicki oblici korisceni u doba renesanse su: o Motet – duhovni oblik – opisuje dogadjaje iz Biblije. On je cetvoroglasan i izvodi se AKAPELA – bez instrumentalne pratnje. Tekst je latinski i pisan je u stihovima. Sa svakim stihom pojavljuje se nov materijal, koji se ponavlja kroz glasove; o Misa – duhovni oblik i ona zauzima glavni deo Bogosluzenja katolika. Ima vise stavova i svi stavovi su u istom tonalitetu. Misa moze biti: Horalna – c. f. iz gregorijanskog korala i izvode je svestenik i hor uz pratnju orgulja; Akapela misa – bez instrumentalne pratnje; Svetovna misa – sa svetovnim c. f. o Madrigal – svetovni oblik pisan na narodnom jeziku. Nastao je u Italiji i pisan je u 5 glasova sa razlicitom tematikom: Duhovni – Biblija; Prateci – instrumenti; Solisticki – vodeci glas i instrumenti. o Narodna pesma – nastala u narodu, na narodnom jeziku: U Italiji su to: kača – opisuje scene iz lova, vilota, frotola, balada; A u Francuskoj sanson. On nastaje u XI veku i svetovnog je karaktera. Pisan je u 2 ili 3 glasa, a kasnije dobija i instrumentalnu pratnju. Kasnije se broj glasova smanjuje tako da imamo vodeci glas uz pratnju nekog zicanog instrumenta.
Francuska renesansa Francuska je prva drzava u kulturi i gradjansvo je glavno. U to vreme Francuska je bila centralisticka drzava – imala je jedan dvor koji je odlucivao o svemu. Taj dvor se nalazio u Parizu, koji je tada bio centar kulture (imao je prvu katedralu – Notr Dam, i prvi univerzitet – Sorbona). - U to vreme se i svetovna i duhovna muzika podjednako upotrebljavaju. Zastupljena je polifonija, ali ima i homofonih elemenata. Polifonija je zasnovana na bazi imitacije i ubacuje se hromatika, sto je tada bilo veoma smelo. Vokalna dela dobijaju instrumentalnu pratnju. Preovladjuju modusi, ali se upotrebljava i dur-mol sistem. Sve se vise upotrebljavaju paralelne terce i sekste, a izbegavaju se 4 i 5. Javlja se sinkopirani ritam i sve vise do izrazaja dolazi vodjica. • Postoji nekoliko zbirki pesama koje se cuvaju u nacionalnom muzeju u Parizu: balade, ronda, konduktusi, motetusi, virle (oblik instrumentalne muzike, ima karakter plesa). • Kompozitori:
Filip de Vitri (1291 - 1367) – najznacajniji kompozitor. Bio je svestran: knjizevnik, filozof, matematicar, istoricar, biskup, pedagog, muzicar, teoreticar. On se zalagao za paralelno kretanje u 3 i 6 i prvi pocinje da uvodi hromatiku. Najznacajniji su njegovi motetusi u 3 ili 4 glasa, sa 3 razlicita teksta na latinskom jeziku, u kojima napada svoje neprijatelje i opisuje mrznju prema Engleskoj. o Giom de Maso (1350 - 1377) – najznacajniji uz de Vitrija. Pesnik i biskup, radio je 20 godina na dvoru u Ceskoj i obisao Italiju i Nemacku, i postao biskup u Remsu. I on se zalagao za paralelne 3 i 6. Sacuvano je njegovih 200 kompozicija: balade na Francuskom, ronda pod uticajem narodnog folklora. Njegova najznacajnija dela su moteti – duhovni sa latinskim ili francuskim tekstovima iz Biblije. Kasnije im dodaje i instrumentalnu pratnju. Pisao je i mise koje su glavni oblik katolickog bogosluzenja. Najstarija misa je njegova misa „Notr Dam“. Misni ordinarijum – obavezni stavovi mise su: Kirie, Gloria, Kredo, Sanktus u okviru kog se moze pojaviti Benediktus, i Agnus Dei (Jagnje Bozje). - Posle toga nastaje 100 godina pauze u Francuskoj muzici, a zatim se u kasnoj Francuskoj renesansi pojavljuje sanson – troglasna narodna pesma sa instrumentalnom pratnjom i kompozitori: • Kleman Zaneken (1472 - 1560) – Svestenik, koji je radio u Bordou, Avru, Parizu kao dirigent i kompoziror. U svojim delima opisuje svakodnevni zivot, prirodu, istorijsko-herojske teme. Pisao je mise, motete, ali najznacajnije njegove kompozicije su sansoni, kojih je napisao 186. Sansoni su mu bili polifoni, troglasni, sa francuskim tekstom, a kasnije 2 glasa preuzimaju instrumenti. Neki od njegovih sansona su: „Pevanje ptica“, „Lov na jelena“, „Krici Pariza“, „Brbljanje zena“, „Bitka kod Marinjana“... • Klod de Sermizi • Klod Gidinel • Giom Koste o
Flamanski kompozitori Flamanska drzava se sastojala od danasnje Holandije, Belgije i S-I Francuske – Burgundije. Ona u doba renesanse postaje ekonomski, trgovacki i kulturno-umetnicki jaka. Glavni kulturni centri su bili: Kambre, Briz, Brisel, Amsterdam. Flamanski kompozitori vokalnu polifoniju dovode do savrsenstva i pisu: mise u cetiri glasa i svi stavovi su bili u istom tonalitetu; motete u cetiri glasa uglavnom sa duhovnim tekstom; sansone, troglasne u strofama, a kasnije dodaju instrumentalnu pratnju. Izvor njihovog viseglasja se nalazi u Engleskoj, i prvi flamanski kompozitor je bio Englez: - Dzon Dan Stejbl (1320 - 1353) – Radio je u Kambreu, a zatim u Parizu kao horovodja, a kratko vreme i kao imitator. Pisao je mise, motete i sansone uz instrumentalnu pratnju. Najznacajniji flamanski kompozitor je bio: - Giom di Fajl (1400 - 1474). Ucio je muziku u crkvenoj skoli u Kambreu, gde se i rodio. Kasnije je radio kao pevac u Rimu i Parizu i bio je znacajan kao kompozitor. Sacuvano je oko 200 njegovih dela. Pisao je na Francuskom i Italijanskom jeziku. Pisao je svetovne mise sa c. f. prozetim narodnim motivima i instrumentalnom pratnjom, i pisao je i duhovne motete i sansone. Predstavnici sansona u Burgundiji su: - Zil Bensoa (1400 - 1460) – Francuz; - Johanes Cikonija – Italijan. Kasnije se formira nova skola u kojoj se javljaju: imitacija kroz glasove u razlicitim intervalima; augmentacija – duplo uvecanje svih notnih vrednosti; deminucija – duplo umanjenje svih notnih vrednosti; inverzija – pojava istih intervala u suprotnom smeru. Predstavnici nove skole su: - Jan Okegen (1425 - 1493) iz Antverpena (Belgija). Muziku je ucio u Antverpenu, radio je na dvoru kod kralja Karla, a kasnije radi u Parizu. Bio je filozof, matematicar i kompozitor. Napisao je 15 misa, manji broj moteta i 20 sansona. Mise su se mogle pevati u sva 4 modusa, a najpoznatiji motet mu je Deotratias – u 36 glasova; - Jakob Obreht (1430 - 1505) – rodjen u Utrehtru. Radio je kao pevac i horovodja u Kambreu, Brizu i na kraju odlazi u Italiju gde i umire. Komponovao je dela pretezno narodnog, plesnog karaktera. Pisao je mise, motete, narodne pesme, prve oblike rekvijema i pasije;
Zosken de Pre (1440 - 1521) – najznacajniji germanski i evropski renesansni kompozitor rodjen u Anžeu. Kasnije je radio u Milanu, Rimu, Kambreu i Parizu. Njegove partiture su prve zabelezene partiture u muzici. Komponovao je: mise od kojih mu je najznacajnija „Ave Marija“; i sansone. -
Engleska renesansa U XVI veku Engleska renesansna muzika dostize vrhunac, a kasnije stagnira jer je Engleska bila osvajacka drzava. Na Englesku muziku uticu Italija i Flamanci. - Za vreme vladavine Tjudora Henria VII i VIII komponovane su mise, moteti i malo instrumentalne muzike. Kompozitori iz ovog perioda su Robert Faerfoks i Dzon Taverner. - Za vreme vlasti kraljice Elizabete razvija se Virdzinal – preteca klavira, i scenska muzika koja je docaravala Sekspirove drame. Kompozitori su Robert Vajs i Dzon Šepard koji su pisali mise, motete i antele. - Krajem XVI i pocetkom XVII veka komponuju se madrigali i dela za virdzinal. Kompozitori: • Vilijam Berg (1543 - 1623) – orguljas na dvoru kraljice Elizabete i pisao je mise, motete i madrigale u dvohorskom stilu; • Tomas Morli (1558 - 1603) – Prvi je poceo da primenjuje dur-mol sistem i pisao je orguljsku muziku i engleske madrigale; • Dzon Daunlend (1562 - 1625) – pisao je madrigale i solo pesme uz pratnju lutnje; • Orlando Gibons (1573 - 1625) – je pisao madrigale pod uticajem Italije i kompozicije za virdzinal. Englezi su izmislili variacioni stil.
Nemacka renesansa Renesansa u Nemackoj muzici obuhvata XV i XVI vek. Postoji nekoliko perioda u okviru nemacke renesanse: - U prvom periodu se komponuje duhovna muzika pod uticajem Flamanaca. - Drugi period se temelji na podrucju horske muzike koja je veoma razvijena. Razvijaju se: ode – pohvalne pesme svetovnog karaktera, i one se najvise pisu; i lid – nemacka narodna pesma, narocito razvijena u XV veku. Javljaju se i prve zbirke ovih pesama: „Lohajmska zbirka“ – zbirka narodnih pesama koje su bile jednoglasne uz pratnju nekog zicanog instrumenta ili viseglasne – akapela u kojima je glavnu melodiju izvodio tenor; „Berlinska zbirka“ – uglavnom narodne pesme svetovnog karaktera. Iz ovog perioda kompozitori su: • Hajnrih Fink (1445 - 1527) – pisao je dvoglasne lidove u paralelnim tercama; • Paul Hofhajmer (1459 - 1537) – znacajan orguljas u Insbruku i Salcburgu; • Hajnrih Isak (1450 - 1517) – komponovao je mise, sansone i lidove, i dosta je pisao crkvenu muziku u flamanskom stilu, kao i instrumentalnu muziku; • Tomas Štolcer (1480 - 1526) – sacuvano je njegovih 150 dela: lidovi, psalmi, himne, moteti, mise i instrumentalne kompozicije u vise stavova koje je on prvi patentirao. - Treci period je tipicno nemacki – glavni nosioci muzike su „maisterzengeri“ (majstori pevaci, u prevodu). Oni su radili u periodu od 1450 – 1600 godine i to su uglavnom bile zanatlije, a najvise obucari. Glavni kulturni centri u ovom periodu su bili Augzburg, Frankfurt, Minhen i Nirnberg. Kompozitori ovog razdoblja nemacke renesanse su: • Hans Saks (1496 - 1576) – komponovao je pesme koje su se obicno pevale uz gitaru ili neki drugi zicani instrument – oko 2000 kompozicija uglavnom svetovnog karaktera; • Ludvig Zenfl (1492 - 1555) – prvi nemacki polifonicar koji je komponovao viseglasne nemacke narodne pesme. - IV period je doba reformacije. Reformacija je socijalni i idejni pokret koji je izrazavao zelje svih klasa. Ova reformacija se sastoji od slobodnog tumacenja Biblije i obuhvata obrede ne narodnom jeziku i samim tim mogu da ucestvuju svi vernici. Tako je nastao oblik katolicke vere – Protestantizam i uglavnom su ga primili Germani. Tvorac reformacije i protestantizma je Martin Luter (1483 - 1546) – flautista, svirao lutnju, i poznavao teoriju muzike i homofoniju. Melodija je tada bila mirna, bez skokova, a kasnije svi glasovi imaju isti ritmicki kostur. • Osnovu protestantizma cini protestantski koral – jednoglasne homofone melodije sa tekstom na narodnom jeziku, koje kasnije ulaze u bogosluzenje. To su psalmi, narodne pesme sa duhovnim tekstom, napevi minezengera, himne pa cak i napevi drugih naroda. Uvode orgulje u bogosluzenje bez kojih se ono kasnije ne moze zamisliti. Orgulje se razvijaju i nastaje instrumentalna muzika koju su Nemci doveli do savrsenstva; Kompozitori: o Johanes Ekard – uvodi isti harmonski kostur za sve protestantske korale u Pruskoj; o Leonard Lehner – pisao je duhovnu muziku – motete, mise i psalme; o Hans Leo Hasler – iz Nirnberga pisao je korale u 5 glasova i madrigale;
o Orlando di Laso (Roland de Lasus) (1530 - 1594) – Flamanac rodjen u Anzeu. Bio je horovodja viceguvernera Sicilije, kasnije radi u Italiji, a zatim odlazi u Minhen gde komponuje oko 2000 savrsenih polifonih dela: sansona, lidova, 50 misa, 1200 moteta.
Italijanska renesansa U prvom periodu muzika igra vaznu ulogu u zivotu. Komponuju se uglavnom svetovne pesme: • Madrigal – nastao u Italiji i ima 4 strofe po 3 stiha i priper od 2 stiha. Svaka strofa je imala istu melodiju i najcesce je bio troglasan. Tematika madrigala je satira, patetika i ljubavna poezija; • Drugi oblik je Kaco, sto u prevodu znaci loviti – opis ulicnih prizora i prirode, imao je dva dela. Prvi deo je imao polifoni oblik, a kasnije dobija instrumentalnu pratnju; • Balada – od 3 strofe i priper od 3 stiha: dogadjaju kome je ta balada posvecena. - Kompozitor iz ovog perioda je Francesko Landini (1325 - 1397) – slepi orguljas u Firenci u crkvi Svetog Lorenca. Dela koja je pisao su na italijanskom ili latinskom jeziku. Napisao je 12 madrigala, 140 balada i nekoliko kacoa. Kasna renesansa u Italiji je pod uticajem Flamanaca – doba XV veka, kada preovladavaju svetovni oblici: • Vilota – viseglasna dvopevna pesma – polifona; • Frotola – homofona – glavna deonica je u gornjem glasu, a kasnije dobija i instrumentalnu pratnju; • Madrigal – komponuje se sa nekoliko stihova i nema vise strofa. Svaki stih donosi novi materijal koji se imitira kroz glasove u pet glasova sa udvojenim unutrasnjim glasom. U njemu se razvija osecaj narodnog ritma – narodne melodije. Pocinju da se upotrebljavaju tzv. madrigalizmi ustaljeni nizovi tonova za odredjene pojave ili pojmove. Kasnije kompozitor opisuje neki svoj unutrasnji nemir, a to radi upotrebom disonanci i modulacijama u dalje tonalitete. Madrigal tada postaje jednoglasan uz instrumentalnu pratnju. - Glavni kulturni centri Italije u doba kasne renesanse bili su Rim, Milano, Mantova i Venecija. • U Veneciji je osnovana skola i osnovao ju je Andrijan Vilaet (1420 - 1462) – Flamanac, horovodja u crkvi Svetog Marka. Najznacajniji su mu madrigali i orguljske kompozicije uz pratnju 2 hora (polifonija) i bilo je zastupljeno nijansiranje. o Cipijan van Rorec (1516 - 1565) – prvi unosi romantiku sa svojim madrigalima koji su prva stampana muzicka literatura na svetu; o Jakov Arkadelt (1501 - 1567) – komponovao je 120 sansona i 200 madrigala; o Andrea Gabrieli (1510 - 1586) – bio je orguljas u crkvi Sv. Marka. Pisao je mise, madrigale, motete, psalme. Prvi pise instrumentalnu muziku – ricerkare i kancone; o Nasledio ga je Djovani Gablrieli (1555 - 1643) koji je pisao ricerkare i kancone za orgulje. Kasnije radi u Minhenu i po povratku u Veneciju osniva orkestar i pocinje da pise muziku za orkestar. Upotrebljava 3 hora, i stvara kompozicije za jedan instrument; o Luka Morencio (1552 - 1599) rodjen u Beli, a ziveo u Rimu, Firenci, potom opet u Rimu, gde je i umro. Pisao je motete cak do 12 glasova – moteti od 4, 5, 6... 12 glasova, koristi hromatiku i modulacije u udaljene tonalitete; o Karlo Djezoldo Venoja – potice iz aristokratske porodice. Svirao je lutnju u svom dvorskom orkestru. Pisao je madrigale u kojima koristi hromatiku i modulacije.
Rim U Rimu se komponuju duhovne forme – mise i moteti. Muzika je mirna, izbegavaju se modulacije i skokovi, i pretrpana polifonija. Kompozitor je: - Djovani Pjer Luidji da Sante – Palestrina – ziveo je blizu Rima. Pisao je za akapela hor, i napisao je 326 moteta i 105 misa (u 6 glasova). Najznacajnija misa je posvecena papi Marmeliju. On je najznacajniji kompozitor cele renesanse.
Instrumentalna muzika renesanse Instrumentalna muzika renesanse dozivljava vrhunac u XVI veku, samostalna je i nema tacno odredjene partiture vec su to partiture za sve instrumente. - Lutnja je najomiljeniji instrument renesanse. Arapi su je doneli i imala je 6 zica (porodice su je najcesce koristile na izletima, kao pratnju pevacima, pri izvodjenju sansona i lidova). Kasnije se osamostaljuje i na njoj se sviraju plesovi – prvi oblici instrumentalne muzike homofono obradjeni – galjarda, cakona, koseza, alemanda, kuranta, bure, pavana... - Kompozitori renesansne instrumentalne muzike su: Francesko da Milano, Alberto da Mantova, Hans i Mihior Najzinder, Dzon Daunlend i Tomas Morli. - Oblici: • Za instrumente sa dirkama – klavir i orgulje: o Oblici koji su zasnovani na ritmickom karakteru – plesovi; o Oblici koji vode poreklo od vokalnih oblika: Ričerkar – nastao u XVI veku od moteta. To je u stvari motet, koji se izvodi na orguljama. Sadrzi jednu temu koja se provlaci kroz glasove. II vrsta je varijacioni ricerkar; Kancona – vodi poreklo od narodnih pesama „da suonare“ (za sviranje). Pisana je za orkestar koji je bio podeljen u 2 grupe. Kancona je dvodelna a odseci su kontrastni; Tokata – vodi poreklo od orguljske predigre – intonacija pevacima u protestantskom koralu. Pocinje razlozenim akordima, a kasnije dobija krace notne vrednosti. Oblik je neodredjen, tako da tokata ima karakter improvizacije. o Oblici zasnovani na varijacijama: Fantazija – pisana je za instrumente sa dirkama i sastoji se od vise odseka (stavova). Prethodi fugi; Preludijum – uvod za fugu, a oblik mu je trodelan; Koralna predigra – pisana za orgulje i sluzila je za davanje intonacije pevacima; Orguljsku muziku su pisali: Konrad Pouman – pisao preludijume i korale; Paul Hofhajmer; Klaudio Merulo – Italijanski orguljas, koji prvi u muziku unosi varijacione oblike. - Instrumenti: • Virdzinal – je preteca klavira u Engleskoj. Naziv je dobio po reci „virgo“ – stapic ili po kraljici Elizabeti. Englezi prvi uvode varijacione oblike i po tome su najznacajniji. Postoje dve zbirke kompozicija za virdzinal: „Partenija“ i „Vilijem virdzinal buk“, u kojima se oponasa priroda. Kompozitori za virdzinal su Vilijem Bert, Dzon Daunlend, Orlando Gibons, Tomas Morli; • Gudaci: viola da bračo, viola da gamba, violina; • Duvaci: cink, kornet, trombon, fagot, blok flauta. Renesansa je prvi period u kome se javljaju orkestri. Najcesce su se sastojali od: 2 cembala, 3 lutnje, nekoliko viola, korneta, flauta i fagota.
Rezime – Renesansa (1300. - 1600. god.) Renesansa obuhvata period od 1300. do 1600. godine, i deli se na ranu (od 1300. do 1500. godine) i kasnu (od 1500. do 1600. godine). Tada su grad i gradjanstvo bili osnovni cinioci drustva. Javlja se pobuna protiv feudalaca i crkve, i prva geografska, astronomska otkrica i otkrica u nauci, i tehnici. Pojavljuje se i Protestantizam. Nosioci muzike su profesionalci. Javlja se interes za antiku. Preovladjuju vokalna dela i javlja se polifonija – svi glasovi ravnopravni. Javljaju se: sve veca upotreba paralelnih terci i seksti – konsonantni intervali, kadence, modusi, hromatika i durski i molski rod. Sve vise do izrazaja dolazi folklor i narodni uticaji, te se javljaju narodne pesme. Kompozitori u svojim delima opisuju vanmuzicke dogadjaje (prirodu, liriku, svakodnevni zivot) – svetovna muzika, i voleli su da oponasaju zivotinje. Muzika je najvise povezana sa knjizevnoscu (Sekspir – muzicka pratnja u dramama). Preovladava apsolutna; vokalna; viseglasna; polifona; duhovna (ali ima i svetovne) muzika. - Oblici koji se tada koriste su: motet – programski, vokalni, viseglasni, polifoni duhovni oblik; misa – programski, vokalni ili vokalno-instrumentalni (uz instrumentalnu pratnju), viseglasni, polifoni duhovni oblik; madrigal – programski, vokalni ili vokalno-instrumentalni ili prateci – instrumentalni, viseglasni, polifoni, duhovni ili svetovni oblik; narodna pesma – U Italiji su to kača – programska, prvo vokalna posle vokalnoinstrumentalna, viseglasna, polifona, svetovna; vilota – programska, vokalna, viseglasna, polifona, svetovna; frotola - programska, prvo vokalna posle vokalno-instrumentalna, viseglasna, homofona, svetovna; balada, a u Francuskoj je to šanson. Oblici instrumentalne muzike – to su oblici uglavnom pisani za instrumente sa dirkama. Oblici zasnovani na ritmickom karakteru su razni plesovi. Oblici koji vode poreklo od vokalnih oblika: ricerkar – vodi poreklo od moteta – to je motet izveden na orguljama; kancona – vodi poreklo od pesama „da suonare“ – za sviranje; tokata – vodi poreklo od orguljske predigre i ima karakter improvizacije. Oblici zasnovani na varijacijama su: fantazija, preludium – predstavljaju uvode za fugu, i koralna predigra. - Instrumenti: sa dirkama – orgulje i virdzinal; gudacki – viola da bračo, viola da gamba i violina; duvacki – cink, kornet, trombon, fagot, blok flauta. U doba renesanse javljaju se i prvi orkestri. Najcesce su se sastojali od: 2 cembala, 3 lutnje, nekoliko viola, korneta, flauta i fagota. - Kompozitori: Francuska: Zosken de Pre, Giom de Mašo, Kleman Zaneken; Flamanci: Dzon Dan Stejbl, Giom di Fajl, Zil Bensoa, Johanes Cikonija, Jan Okegen, Jakob Obreht, Filip de Vitri; Engleska: Robert Vajs, Dzon Šepard, Vilijam Berg, Tomas Morli, Dzon Daunlend, Orlando Gibons; Nemacka: Hajnrih Fink, Paul Hofhajmer, Hajnrih Isak, Tomas Štolcer, Hans Saks, Ludvig Zenfl, Johanes Ekard, Leonard Lehner, Hans Leo Hasler, Orlando di Laso; Italija: Andrijan Vilaet, Cipijan van Rorec, Jakov Arkadelt, Andrea Gabrieli, Djovani Gablrieli, Luka Morencio, Karlo Djezoldo Venoja, Djovani Pjer Luidji da Sante – Palestrina; Instrumentalna: Francesko da Milano, Alberto da Mantova, Hans i Mihior Najzinder, Dzon Daunlend i Tomas Morli.
Barok Barok traje od 1600. do 1750. godine nove ere i veoma je znacajan, jer u tom periodu dolazi do velikih promena u zivotu pa i u muzici. Glavnu rec prvo vodi crkva i vladari, a kasnije dolazi do izrazaja narodna umetnost i sa jacanjem gradjanske klase pojavljuje se svetovna muzika, ali duhovna ne zamire. Vise se ne veruje slepo crkvi – javlja se revolucionarni poredak i sve to zbog novih naucnih otkrica: heliocentricni sistem koji je otkrio Nikola Kopernik, a potvrdio Galileo Galilej; zakon gravitacije – Isak Njutn; prvi dvogled; opservatorijum; prva stamparija; kapitalisticki poredak koji u potpunosti iskorenjuje feudalizam. Mozemo reci da Barok pocinje sa zavrsetkom zivota slavnih predstavnika renesanse Palestrine i Milastroa (1594), a zavrsava se okoncanjem zivota slavnog Baroknog polifonicara Johana Sebastijana Baha (1750). Barok se moze podeliti na tri perioda: - Prvi period traje od 1600. do 1650. godine i tada preovladjuju modusi, vokalna muzika i oblici iz doba renesanse – misa motet i madrigal; - Drugi period traje od 1650. do 1700. godine. On je veoma znacajan jer se u ovom razdoblju pojavljuju vokalno-instrumentalni opusi: Opera (bel’ canto – lepo pevanje), Kantata, Oratorijum i Pasija. U ovom periodu se upotrebljava dur-mol sistem; - Treci period obuhvata razdoblje od 1700. do 1750. godine. Ovde preovladava instrumentalna muzika sa ustaljenim dur-mol sistemom. Muzicki oblici koji vladaju ovim periodom su: koncert – 2 vrste, sonata, svita, preludium, fantazija, fuga i tokata. Barok donosi motoricnost u muzici i pun je ukrasa, muzika je asimetricna (ne moze da se podeli na simetricne manje celine), a glavni izraz je harmonija – melodija se gradi na harmonskim akordima. Preovladjuje svetovna muzika i javljaju se instrumentalna polifonija i vokalno-instrumentalna monodija (jedan glas iznad svih). - Harmonija se obelezava brojevima iznad odredjene melodije i to se naziva General bas. On se izvodi na instrumentu sa dirkama, na bazi improvizacije koja je njime uslovljena; u nekom tonalitetu koji se sada ustalio u upotrebi.
Opera – nastanak Opera je centralni muzicki oblik Barokne muzike. Nastala je u Italiji 1594. godine u Firenci. To je scenski muzicki oblik u kome nalazimo tekst za operu – libreto, glumu, ples – balet koji se takodje pojavljuje u epohi Baroka i sve to uz muzicku pratnju instrumenata i hora. - Prve opere su nazvane pastoralima. One su se sastojale od niza brojeva – numera koje oznacavale nastupe glumaca. Opera je u sebi sadrzala arije, nastupe hora, recitativ koji izvodi jedan od likova uz instrumentalnu pratnju orkestra koji je bio veoma oskudan i imao samo dve deonice – jednu za glasove i jednu za instrumente, i baletske igre. Opere su izvodjene na dvorovima, kod plemica u dvoristima, a kasnije u pozoristima. Libreto je bio takav da plemici i vlastela sami sebe vide na sceni, a tematika su bili istorijski dogadjaji i mitologija najcesce Grcka i Rimska. - Prvi oblici opere su: • Grcka tragedija; • Kineska opera; • Misterij koji je bio popularan u srednjem veku, nastao iz korala. Sadrzao je glumu, muziku i ples, a tematika je bila duhovna (opisivao je dogadjaje iz Biblija tokom liturgijske godine); • Komedija – sluzila je za ismevanje i najvise su je pisali rimski pisci. Izvodila se uz glumu i muziku; • Dramatski madrigal – italijanska kompozicija. Glavni nosioc radnje bio je hor i pojedini pevaci koji su pevali i glumili neke radnje. Preko hora je ismevana italijanska vlastela; • Pastorale – opere mitoloskog sadrzaja (Grcka i Rimska mitologija), lirskog karaktera; • Serija – opera mitoloskog sadrzaja.
Opera u Firenci
Firenca je grad gde nastaje prva opera, nalazi se u pokraini Toskani, i ona je u XVII veku bila kulturni, politicki, ekonomski i umetnicki centar Italije. Toskansko narecje je bilo uzeto za glavni knjizevni jezik Italije i smatrano je najpravilnijim. Firenca je znacajna i po tome sto je u to vreme tu radio Galileo Galilej. - 1576. godine u Firenci je osnovano udruzenje intelektualaca – Kamerata. To drustvo se okupljalo na dvoru Djovanija Barbija, bavili su se pomalo muzikom i razmatrali svetovnu italijansku formu Madrigal. Ovo udruzenje je bilo u funkciji do 1582. godine. - Druga kamerata je osnovana 1587. godine i dejstvovala je do 1592. godine. Ova kamerata se okupljala na dvoru Jakopa Korsija i njen cilj je bio da ozivi Grcku tragediju i sjedini sve umetnosti: knjizevnost, muziku, scenu, dekor... Uz sve ove umetnosti ubacuju i balet koji je nastao u Franscuskoj 1521 godine. • Svi zahtevi ove kamerate su ispunjeni i 1594. u ovom gradu nastaje prva opera-pastorala „Dafne“ po grckoj mitologiji, a kompozitor je bio Jakopo Peri. Prvi put ova opera je izvedena na dvoru Jakopa Korsija. 1600. godine Jakopo Peri komponuje svoju drugu operu pod nazivom „Euridika“. o Djulio Kacini (1550 - 1618) zatim komponuje svoju operu „Euridika“. Partitura je jednostavna ima samo 2 linijska sistema – 1 za vokalne deonice i 2. za oskudni orkestar koji se sastojao od: 1 lire, 1 lutnje, nekoliko violina, nekoliko kitara i nekoliko cembala. Pratilo se na sluh i ti muzicari su bili odlicni improvizatori. Fanfare – to su trube bez ventila, najavljuju pocetak opere; zatim sledi prolog u kome jedno lice, koje ne ucestvuje u samoj operi, ukratko otpeva sadrzaj opere uz pratnju cembala ili nekog zicanog instrumenta. - Znacajan operski kompozitor iz ovog doba je Klaudio Monteverdi (1567 - 1643) – italijanski kompozitor rodjen u Kremoni. Tu je ucio violu, orgulje, pevanje i kompoziciju. Kasnije je sluzio kod vojvode od Mantove i prolazi svet kao violinista. Onda se vraca u Italiju u Veneciju, radi u crkvi Svetog Marka i komponuje, od duhovnih kompozicija mise i psalme, a od svetovnih madrigale u stilu monodije. Njegove opere su: Armida, Andromeda, najznacajnije su: Orfej, Krunisanje Popeje, Odisejev povratak. • Negove opere pocinju fanfarama, zatim sledi prolog, numere, hor, balet. Tematika ovih opera je mitologija. Kasnije pise opere Serije koje opisuju istorijske dogadjaje. Opisuje zivot, zivotnu sredinu, bes, mrznju. Prvenstveno je vazna muzika. Arije su, bogate melodije i u njegovim operama se prvi put pojavljuje balet. Orkestar je veoma znacajan, ima znacajne partiture za sve instrumente (upotrebljava picikato i tremolo) i sastoji se od: 2 cembala, dvoje orgulja, 2 viole – kontrabasa, 3 viole „da gamba“, 2 viole „da braco“, 2 kitare, 3 trube, 4 trombona, 2 korneta, flauta i oboa. Monteverdi u svojim operama upotrebljava cetvorozvuke, petozvuke, disonantne tonove, modulacije u udaljene tonalitete.
Opera u Rimu U Rimu se javlja interes za operu medju gradjanstvom i bogatasima, a kasnije taj interes se prosirio po celoj Evropi. 1826. godine Domeniko Macoti (1592 - 1665) komponuje prvu znacajnu rimsku operu „Adonisovi okovi“. Tada se muzika izvodila na dvoru Barberinija, koji su otvorili i prvo opersko pozoriste u Rimu. - Stefano Landi (1580 - 1665) je drugi Rimski kompozitor, koji prvi u istoriji muzike u operu uvodi Uvertiru. Nju izvodi orkestar i ona docarava ambient i dogadjaje I cina opere. Trodelne je forme i prvi deo je brz, drugi spor i treci brz. Znacajne opere su mu: „Sveti Aleksej“ – u kojoj srecemo Kastrate – ljudi zrtvovani radi lepog pevanja; i „Orfejeva smrt“ sa elementima komike i humora. - Virdzilio Macoki i Antonio Abatini – pojavljuje se Finale opere u kome vidimo sve prezivele likove opere. Tad se razvija i opera Revija, u kojoj se do iznemoglosti izrazava raskos i dekor (scena i kostimi). - Mikelandjelo Rosi (1600 - 1670) – njegova najznacajnija opera je „Erminija na Jordanu“. Papa postaje Inosent X, koji se zalaze za crkvenu muziku. Tada Barberinijevi zatvaraju pozorista i beze u Francusku. Sa pojavom pape Inosenta X zavrsava se epoha rimske opere.
Opera u Veneciji
Venecija je u doba Baroka bila razvijen kulturni, ekonomski i politicki centar sa 40 000 stanovnika. Prvo pozoriste u Veneciji je otvoreno 1637. godine. To pozoriste je bilo javno i dostupno svim gradjanima, pa i gondolierima – vozacima camaca, jer je ulaznica bila jeftina (2 lire). U Veneciji je u ovo doba otvoreno ukupno 8 pozorista u kojima je izvedeno oko 300 domacih opera; sa raskosnim dekorom, scenom i kostimima. Pozorista su radila u 3 sezone: od Januara do Marta; od Vaskrsa do Juna; i od Septembra do Decembra. Posto su se ta pozorista izdrzavala od ulaznica sve se vise smanjuje br. ucesnika orkestra i hora, i broj sveca – osvetljenje. Menja se i tematika opera: lakrdijasi, lopovi, otmice, gluvi i slepi ljudi, trgovina decom. U operi, umesto drame, do izrazaja dolazi pevac kome je sve podredjeno. Tako dolazi do pojave neukusne parodije, a baleta skoro da nema u ovim operama. Kompozitori tadasnjice su: - Francesko Kavali (1602 - 1676) – radio je kao pevac i orguljas u crkvi Svetog Marka. Okrece se mitologiji i pise opere pod narodnim uticajem – ubacuje elemente komike. Sacuvano je njegovih 40 opera, a neke od njih su: „Didona“, „Kserks“, „Herkul ljubavnik“. U svim svojim operama on upotrebljava uvertiru. - Mark Antonio Česti (1623 - 1669) – radio kao pevac u kapeli u Becu gde je ostao do kraja zivota. Napisao je 150 opera, od kojih je sacuvano 20. U tim operama opisuje idilu, sa elementima komike, pri cemu istice vokalni virtuozitet i privlaci paznju na pevaca. Znacajne opere su mu: • „Zlatna jabuka“ – komponovana 1667. godine. Veoma raskosna opera sa 1000 do 1500 clanova. Izvodjena je na poljanama, sa bogatom scenom, upotrebom slonova, masina, sa velikim orkestrima i horovima. Pisana je u 5 cinova – jedna od prvih sa cinovima, imala je 67 prizora i u njoj je opisana jedna bitka. • „Venerini vrtovi“. - Alesandro Stradela (1642 - 1682) – imao je buran zivot. Prvenstveno je bio pesnik, sam je pisao libreta za svoje opere. U svojim operama istice lepo pevanje, cak nekad i pretera u tome. Njegova poznata opera je „Horacije na mostu“.
Opera u Napulju Opera u Napulju se najkasnije razvija. Prvo je na dvorovima veliki broj sviraca i pevaca, horovi i balet, svirao, pevao i igrao za vreme dvorskih svecanosti i maskenbala; a onda je 1651. godine izvedena prva opera. - Alesandro Skarlati (1660 - 1725) – prvi veliki majstor u italijanskoj kapeli. Pevac i horovodja koji je napisao 660 kantata, 20 oratorijuma, 200 misa, 115 opera (sacuvano) sa grckom i rimskom mitologijom: „Mitridat“, „Pobeda casti“, „Grizelda“. On je izgradio tip italijanske uvertire, koja se sastoji od brzog, laganog i brzog dela, i podigao orkestar, koji se nije menjao do Mocarta, na visi nivo. • Orkestar se sastojao od I i II violina, nekoliko viola, nekoliko viloloncela i kontrabasa, oboe, rog, fagot i dve flaute. Skarlati je konstruisao i Napolitanski 6/3.
Opera u Francuskoj Opera se u Francuskoj javlja kasno, i tada je primaju i u gradjanstvu i medju plemstvom. Francuska je tada bila centralisticka drzava (nije bila podeljene na manje oblasti, vec je imala samo jedan dvor u Parizu), tako da nema takmicenja medju dvorovima u muzici. - U to doba na dvoru se razvija balet – instrumentalno delo; sa koreografijom, koja je bila prozeta pantomimom i bila je dosta izrazena; bez dramske radnje. Balet je bio omiljen u gradjanstvu, pa se najvise plesalo-igralo na ulicama. • Prvi balet je nastao 1581. god. pod nazivom „Komik“, povodom vencanja u kraljevskoj porodici. Balet kasnije dobija recitacije, vokalne tacke, nastupe horova i sam ples – balet. Teme su iz mitologije, i prikazuju se bogatim dekorom i masinama. • U drugoj fazi balet ima manje recitacija – preovladjuju vokalne deonice; balet dobija kvalitetan tekst; gubi se dramska radnja, tako da se balet u ovoj fazi sveo na niz plesnih tacaka; a sto se tice tematike preovladava fantastika i egzotika. Ovaj balet pocinjao je uvertirom (orkestar upoznaje publiku sa radnjom u delu), koja se kasnije koristi za sve opere, i ovi baleti su izvodjeni na dvoru.
- Za pojavu opere znacajan je kardinal Mazaren – Italijan, ministar u vladi Luja XIV, upoznat sa Barberinijevom operom. Prvi je zvao operska drustva da izvode opere u Francuskoj. 1647. god. izvedena je prva opera „Orfej“ Luidjija Gosija – egzoticna bogata koreografija, dekor i scena (mnogo kostala). • Najbilizi korak ka Francuskoj operi je „Pastorala“ Robera Šambera. Ovo delo je dozivelo veliki uspeh, tako da je Šamber morao da izgradi pozoriste, u kome je imao 146 izvodjenja ovog dela. • Zan Batist Lili (1632 - 1687) rodjen u Italiji kao Djovani Batista Lili, sa 12 godina dolazi na francuski dvor. Bio je izvanredan violinista i baletan – pisao je balete u kojima je i sam igrao. Lili kasnije otkupljuje Šamberovo pozoriste i naziva ga „Operska akademija“, a on postaje muzicki direrektor Pariza i dirigent orkestra muzicke skole. o Napisao je 15 opera, i o njima je morao obavestavati kralja. Teme ovih opera su iz grcke mitologije, i ovde su posebno znacajni orkestri i horovi. Pojedine opere imaju 5 cinova, bogat dekor i znacajniji libreto nego kod italijanskih opera. Njegove opere su raskosne i sastoje se od: Uvertire – tipicno francuska i sastoji se od 3 dela (lagan – brz – lagan); Prologa – u njemu se slavi kralj i njegove pobede, postupci; Scenske radnje u kojoj se smenjuju hor, solisti, balet i bogat orkestarkski aranzman. o Tematika opera je bila grcka mitologija, neke od njih su: „Feton“, „Alčesta“, „Tezej“, „Roland“, „Apis“, „Armida“, „Reno“. • Zan Filip Ramo (1683 - 1764) – sa njim pocinje istorija francuske opere. Unosi se komik – balet i jaca gradjanski stalez. Rodjen je u Dižonu u muzickoj porodici. Ucio je u Italiji, a kasnije radi u vecini francuskih gradova, pa i na dvoru u Parizu, gde je bio kompozitor i dirigent. Kasno pocinje da pise opere, koje su imale mitolosku tematiku. U njegovim operama glavna je bila muzika i samim tim harmonija, znacajni su jos orkestar i balet. Njegove opere su: „Hipolit i Aricija“, „Kastor i Polus“, „Hram slave“, „Pigmalion“. o Ramo je tvorac harmonije kakva se i danas uci. Njega prvenstveno interesuje akord, uvodi sekstakorde i kvartsekstakorde, i znacaj I, IV i V stupnja. Uglavnom je koristio dur za izrazavanje velicanstvenosti, a mol za izrazavnje tuge i bola.
Opera u Engleskoj U prvom periodu, kada se u Italiji pojavljuje opera, u Engleskoj postoje scenska dela: - U XVI veku izmedju cinova u Sekspirovim dramama pojavljuju se horske ili plesne tacke, pa cak i neke solo pesme (solisti i lutnja); - Maskarade – scenska dela sa tematikom iz mitologije, ili su u njima opisani aktuelni dogadjaji iz zivota. Na maskaradama ucestvuju: hor sa solistima, orkestar i ima plesa. U drugom periodu Engleskom vladaju Puritanci, koji unistavaju sve partiture crkvene muzike i time pojacavaju interes za svetovna dela poput opera. U toku treceg perioda vladari Engleske su Stjuarti (kraljevska porodica), koji ozivljavaju interes za pozoriste. Carls II je imao svoj orkestar, i zvao je operske druzine iz Italije i Nemacke, pod cijim uicajem nastaje i prva engleska opera. Tad se javljaju 3 veoma vazna kompozitora: - Metju Lok (1630 - 1677) – pisao je muziku za mnoge Sekspirove drame. Ima jednu znacajnu operu pod nazivom „Engleska opera“. - Dzon Blou (1648 - 1708) – znacajna opera mu je „Venus i Adonis“, inace mitoloske tematike, nastala pod uticajem italijanske i francuske opere. - Henri Persl (1659 - 1695) – najznacajniji engleski, barokni kompozitor. Bio je orguljas u Vestminsterskoj opatiji i kraljevskoj kapeli, a kasnije radi na dvoru. Komponovao je muziku za scenska dela: „Kralj Artur“, „Don Kihot“, „Vilinska kraljica“. Jedina opera mu je „Didona i Enej“ – tematika iz grcke mitologije.
Opera u Nemackoj
Opera se u Nemackoj prilicno brzo pojavljuje i 1627. godine pojavljuje se prva nemacka opera „Dafne“, koju je komponovao Hajnrih Šic, otac nemacke muzike. - U pocetku se izvode italijanske i francuske opere, a svi pokusaji stvaranja nacionalne opere su propadali. Oni takodje pre opera imaju scenska dela: • Misterij – skolska priredba, sa pevackim tackama i malo instrumenata. Znacajni centri tada su: Bec, Minhen, Drezden, Lajpcig, gde se kasnije izvode domace i strane opere. - Krajem XVII veka glavni centar nemacke opere je Hamburg. Tu Johan Tajl 1678. godine operom „Adam i Eva“ otvara prvo javno, opersko pozoriste, koje je radilo 60 godina. Kasnije se opera usavrsava i za tih 60 godina u tom pozoristu izvedeno je 250 opera, u kojima nije bilo kastrata (zrtava radi lepog pevanja). Znacajan je orkestar: cembala, viole da gamba, lutnje, bas, kontrabas, violine, fagot, flaute, oboe. Kompozitori: • Rajnhard Hajzer (1674 - 1739) – napisao oko 120 opera, sacuvano je 25 – raznovrsna tematika. U njegovim operama znacajni su orkestar i hor – tumac radnje. Oseca se uticaj francuske opere. Opere: „Almira“, „Oktavija“ – grcka mitologija; „Krezus“, „Hamburski sajam“, „Jodelt“ – poslednje dve su komicne – pod uticajem Francuske. • Georg Filip Teleman (1681 - 1767) iz Hamburga – prvi je poceo da belezi biografije kompozitora. Osnovao je prvi muzicki casopis, i autor je 40 opera. Neke od njih su: „Don Kihot“; „Pimpimona“, „Mirivajz“ – grcka mitologija...
Opera je svetovni oblik podredjen gradjanstvu i plemicima, a crkva da bi vratila svoj ugled, gradi savremene katedrale. Nastaju dela koja su duhovna – pasija, duhovna kantata i duhovni oratorijum.
Pasija Pasija je vokalno-instrumentalno, scensko delo, koje izvode: solo pevaci, hor i orkestar. Ima recitativ, arije, nastupe solo pevaca, nastupe hora – prostestantski koral harmonizovan za hor (u 4 glasa). Nemci koriste isti ritmicki kostur. Pasija se, kao muzicki oblik, sastoji od: uvertire – daje intonaciju pevacima; propovedi, koju izvodi evangelist; nastupa solista; kracih polifonih melodija – Turbi; nastupa horova; i na kraju protestantski koral. Radnja je staticna nema dekora i kostima, a ni baleta. Svi stoje mirno u frakovima. Pasija je izrazito duhovni oblik, jer koristi tekst iz biblije, koji opisuje Hristovo stradanje. - Pasije su pisali Hajnrih Šic (1585 - 1672) – otac Nemacke muzike. Posle njega pasije je pisao i J. S. Bah (1685 - 1750). Napisali su po tri istoimene pasije: „Pasija po Mateju“, „Pasija po Jovanu“ i „Pasija po Luki“ – Bahova partitura je izgubljena. Smatra se da je Bah napisao i „Pasiju po Marku“ i „Pasiju po Pavlu“.
Kantata Naziv je nastao od italijanske reci „cantare“ sto znaci pevati, iz polifonih moteta i madrigala uz instrumentalnu pratnju. Iz opere dobija recitativ i arije. - Prvo je nastala solo kantata. Izvodi je solista uz manji orkestar ili zicani instrument sa dirkama. - Kasnije nastaje horska kantata koju izvodi hor i solisti – popularna je u Nemackoj. • Sastoji se od: uvertire, zatim sledi nastup hora, solisti, arije, recitativi, ponovo hor i na kraju protestantski koral. • Lirskog je karaktera, a moze biti duhovna i svetovna. Najvise kantata napisao je J. S. Bah.
Oratorijum
Naziv je nastao od latinske reci „orator“, sto znaci govornik. To je najslozeniji, najznacajniji i najgrandiozniji oblik. Vrhunac dozivljava u XVII i XVIII veku. - Oratorijum se vezuje za ime Filipa Nerija, italijanskog svestenika, koji je skupljao narod u prostoriji za molitvu, u crkvi, koja se zove oratorijum i pricao – predavao im o veri (nesto kao veronauka, danas). Kasnije u duhovne vezbe uvodi instrumente i stroficne melodije, koje vode poreklo iz italijanskih pesama, koje se nazivaju laude. Laude su lirskog karaktera i opisuju dogadjaje iz Biblije. Zatim uvodi i soliste i hor. Kasnije oratorijum se izvodi u operskim salama (van crkve). - Sva barokna raskosnost u ovom obliku dolazi do izrazaja. Oratorijum je vokalno-instrumentalno delo, koje izvode solisti hor i orkestar. Ima uvertiru, soliste, horske deonice, recitativ i arije. - Oratorijum je epskog karaktera – opisuje istorijske dogadjaje, i moze biti duhovni ili svetovni. Postoje dve vrste oratorijuma: • Narodni – vulgarni – na narodnom jeziku, moze biti duhovni ili svetovni. • Latinski oratorijum – pisan je na latinskom jeziku, duhovnog je karaktera i izvodi se iskljucivo u crkvi.
Predstavnici crkvene muzike Italija: - Djakomo Karisini (1605 - 1694) najznacajniji predstavnik latinskog oratorijuma. Radio je kao orguljas u Pivoli, a u Rimu kao crkveni horovodja. Napisao je 12 oratorijuma duhovnog karaktera, a neki od njih su: „Jefta“, „Baltazar“, „Solomonov sud“. Pored ovih oratorijuma napisao je 250 svetovnih kantata. • Njegove oratorijume karakterisu jaki horovi i slaba dramska radnja. Od instrumenata najvise koristi violinu i orgulje. - Alesandro Stradela – napisao je oratorijum „Sv. Jovan Krstitelj“. - Alesandro Skarlati
Nemacka: -
Hajnrih Šic – pisao je pasije.
Francuska: -
Od duhovne muzike u Francuskoj je pisan motet uz instrumentalnu pratnju.
Engleska: - Ovde je znacajan protestantski koral (uglavnom ga koriste germanski narodi), tako da je pisana muzika za jutarnju i vecernju molitvu.
Komicna opera Komicna opera u Italiji Komicna opera je opera sa elementima komike, koju gradjanstvo stvara za sebe, i ona opisuje svakodnevni, stvarni zivot. Prva ovakva opera javlja se u Italiji, gde se komicna opera oznacava nazivom Bufo. Najznacajniji kompozitori komicnih opera u Italiji su: - Djovani Batista Pergolezi (1710 - 1736) – napisao je operu „Sluzavka gospodarica“. - Nikolo Pićini (1728 - 1800) – kompozitor koji je popularan po operi „Dobra cerka“. U XVIII veku u opere se sve vise ubacuju elementi folklora i javlja se kvalitetniji libreto (operski tekst). - Domeniko Čimaroza (1749 - 1801) – Italijan koji je radio u Petrogradu, zatim u Becu. Napisao je komicnu operu „Tajni brak“. - Djovani Baizieljo (1740 - 1816) – napisao je oko 100 opera, a najznacajnije su mu „Lepa mlinarica“ i „Seviljski berberin“.
Komicna opera u Francuskoj U Francuskoj se prvo izvode strane opere, npr. u XVII veku „Sluzavka gospodarica“ je izvedena oko 100 puta. Ovde se komicna opera naziva Komik. Nalazimo je u XVII veku u vasarskim pozoristima. U tim pozoristima su izvodjene
gradske pesme, bilo je dresera, zivotinja, marioneta – koje su bile jako popularne. Svi vasarski umetnici bili su proganjani u pocetku, a kasnije oni izvode svoje solo pesme na dvorovima. Tada se solo pesmama dodaje uvertira, obogacuju se solo partiture i ubacuju se horovi i instrumenti. Javljaju se i prvi kompozitori: - Fransoa Andre Felidor (1726 - 1795) – kasno je poceo da se bavi muzikom, jer je bio poznati sahista. Napisao je tri znacajne opere „Bastovan i njegov sluga“, „Carobnjak“, „Tom Dzons“. - Andre Modest Gretri (1741 - 1813) – boravio je u Italiji, gde se upoznao sa italijanskom „Bufo“ operom. Napisao je opere: „Povorka iz Kaira“, „Ricard lavljeg srca“, „Viljem Tel“.
Komicna opera u Nemackoj Komicna opera se u Nemackoj pojavljuje se u XVIII veku, pod nazivom Zingšpil. Vodi poreklo od skolskih komedija. Znacajni kompozitori: - Johan Adam Hiler (1728 - 1804) – napisao je operu „Lov“, pod uticajem Francuza. U drugoj epohi tekstove pise i Johan Volfgang Gete. - Georg Bend (1722 - 1795) – napisao je dve komicne opere: „Romeo i Julija“ i „Seoski sajam“. - Karl Diter Fon Diterzdorf (1739 - 1799) – ziveo je u Becu, i napisao je operu „Doktor apotekar“. Tada se javljaju i prvi oblici solo pesme – 1 glas uz instrument sa dirkama, njih izmislja gradjanski stalez i one se nazivaju Lidovi – naziv nastao od reci „lider“, sto znaci voditi, vodeci.
Komicna opera u Engleskoj U Engleskoj komicna opera se naziva Balad. Prva znacajna opera je „Prosjacka opera“, koju su komponovali Dzon Gej i Johan Kristof Pepuš. Znacajne opere su jos i „Kvekerska opera“ i „Zarobljenicka opera“.
Reforma opere Cilj opere je muzicka drama. Medjutim opera se pretvara u neprirodno scensko delo, u kome dominira pevac (kastrat), ciji su zahtevi uglavnom bili da: mu se uloga ne zavrsi smrcu i da se sto vise istakne njegov vokalni virtuozitet. Scena i scensko okruzenje nisu bili vazni, bilo je vazno samo da se ispuni bina. Kostimi su izgledali futuristicki – bili su deo garderobe. Dramska radnja je toliko bila nevazna, da gotovo da i ne postoji. Libreto je bio los zbog prilagodjavanja pevacu. Publika je dolazila na predstave, samo da bi slusala vokalni virtuozitet pevaca. - Kompozitor ovakvih opera je Pietro Metastazi. On je napisao 57 libreta i 1200 opera sa istorijsko herojskim motivima. On se uglavnom koristio italijanskom knjizevnoscu, tako da je i libreta pisao uglavnom na italijanskom jeziku. - Problemom opere bavili su se francuski filozofi: Denis Didro i Zan Zak Ruso. Cekao se kompozitor, koji ce izvrsiti reformu opere – vratiti operu na staro. Pocetkom XVIII veka pojavio se takav kompozitor: - Kristofer Vilibald Gluk (1714 - 1788) – nemacki kompozitor, rodjen u Erezbahu. Skolovao se u Ceskoj i Italiji, gde pise svoje prve opere. Kasnije se u Parizu upoznaje sa francuskim baletom. Posle odlazi u London gde je slusao Hendlove oratorijume, u kojima je hor nosilac dramske radnje. Na kraju odlazi u Bec gde provodi polednjih 35 godina svog zivota. Tematika Glukovih opera je mitologija (opere serije). Muzika i svi ostali elementi opere podredjeni su dramskoj radnji. Glukova reforma opere se ogleda u sledecem: Uvertira je italijanskog tipa – trodelna (brz – lagan – brz deo) ili je to sonatni oblik – prosirena. U oba slucaja ona nas upoznaje sa dramskom radnjom I cina. Hor glumi narod – zasnovano na francuskom principu i Hendlovim oratorijumima. Balet je francuski balet i javlja se samo na mestima gde to radnja zahteva. Arije – nema vokalnog isticanja, i ona mora da prati tekst. Orkestar je obogacen pojedinim instrumentima i prati recitativ. Glukove opere: beznacajne: „Demetrio“, „Hipolit“, „Altazerz“; znacajnije opere su mu: „Orfej“, „Alčesta“, „Ifigenija na Aulidi“, „Ifigenija na Tauridi“, „Armida“, „Paris i Elena“. Pisao je i zingspile: „Prevareni kadija“, „Zacarano stablo“.
Instrumentalna muzika u doba Baroka -
Na instrumentalnu muziku utice pojava opere zbog usavrsavanja mehanizama na instrumentima. U periodu od 1700 do 1750, potpuno se usavrsavaju:
• Gudacki instrumenti: violine; viole; prve naznake kontrabasa – viole: d’ amore, da gamba i da bračo, koje su imale od 5 do 7 zica. Graditelji su: Atonio Stradivari, Nikolo Amati, Djuzepe Gvarneri i Stajner (Nemacka). • Trzacki instrumenti – laute. • Duvacki instrumenti: flaute – drvene, blok flaute; fagoti; visoke trube – farine, trube od metala. • Instrumenti sa dirkama: orgulje, cembalo, spinet, klavsen, virdzinal. Ovi instrumenti (prethodnici klavira – bez orgulja) su imali blag, prefinjen, kratak, ne toliko glasan – kamerni ton bez kresenda i dekresenda – samo forte i piano. Imali su punocu zvuka i motoricnost, tako da su se na njima mogle izvoditi brze melodije sa dosta ukrasa. Za ove instrumente J. S. Bah je pisao dosta virtuozne kompozicije. • Javljaju se i prvi orkestri koji su sadrzali: o Gudacki korpus: violine, viole, violoncela i kontrabasi; o Duvacki korpus: flaute, oboe, trube i fagoti; o Instrumenti sa dirkama su izvodili „continuo“ – neprekidni bas, baziran na improvizaciji – general bas. - Oblici: • Svita – naziv je nastao od francuske reci „suit“ – sto znaci da je to muzicki oblik koji sadrzi nekoliko stavova, razlicitih po karakteru i taktu i svaki stav je jedan ples – igra. Najcesce je pisana za cembalo, klavir ili orgulje. Prvo je to bila zbirka plesova, kao npr. „Breslou“ (1355) – zbirka od 300 plesova iz svih delova Evrope: „Pavana“, „Galjarda“, „Cakona“, „Bure“, „Menuet“, „Gavota“, „Rondo“, „Ekosez“. Kasnije svita se sastoji od 4 plesa (stava): o Alemanda – nemacka igra, umerenog tempa, u cetvorodelnom taktu; o Kuranta – francuska igra, brzog pokretnog ritma, u trodelnom taktu; o Sarabanda – spanska igra, mirne melodije, u trodelnom taktu; o Ziga – engleska igra, brzog, zivahnog ritma, u sestodelnom taktu. Svita se jos naziva i Partita. Svi stavovi u sviti – partiti su u istom tonalitetu. • Sonata – prvo se svaka instrumentalna kompozicija nazivala sonata, i bilo ih je vise vrsta: o Trio sonata – izvodili su je jedan melodijski i jedan prateci instrument ili dva melodijska i 1 prateci; o Solo sonata – najcesce pisana za instrumente sa dirkama – cembalo najcesce. To je Skarlatijev tip sonate; o Sonate „da chiesa“ i „da camera“ – one su imale od 4 do 7 stavova i svi su bili dvodelni: prvi deo se kretao od tonicnog ka dominantnom tonalitetu, a drugi obrnuto; o Barokna sonata – u njoj postaoji jedna glavna tema, koja se krece kroz glasove. • Koncert – naziv je nastao od reci „concertare“, sto znaci takmiciti se. Nastao je iz monodije i pisan je za solistu uz pratnju orkestra. Postoje dve vrste koncerta: o Končerto groso – nastao u XVII veku. Pisan je za dve grupe izvodjaca: manju koja je imala ulogu soliste i vecu koja je nazvana „concerto groso“. Imao je od 4 do 6 stavova. Ove koncerte pisali su G. F. Hendl, J. S. Bah, Antonio Vivaldi. o Solisticki koncert – nastao u XVIII veku. Pisan je za solistu uz pratnju orkestra i ima tri stava: Prvi stav je brz – Vivaldijev tip. U njemu se smenjuju solisti i orkestar, i u tonicnom tonalitetu je; Drugi stav je miran, u laganom tempu, u subdominantnom ili dominantnom tonalitetu. To je najcesce arija u kojoj je vodeci solista; Treci stav je brz, u tonicnom tonalitetu. To moze biti varirani I stav, a moze biti i fuga. Ove koncerte su pisali takodje Vivaldi, Bah i Hendl. • Fuga – naziv je nastao od italijanske reci „fugare“ sto znaci bezati. To je najpolifoniji muzicki oblik zasnovan na imitaciji – tema se imitira kroz glasove. Najcesce je pisana za istrumente sa dirkama i ima tri dela: ekspoziciju – izlaganje teme kroz glasove; razvojni deo, gde se predstavlja novi materijal i; streta – zakljucak – tema se izlaze od najdubljeg do najviseg glasa.
Italijanski violinisti Najznacajniji kulturni centri u ovom periodu u Italiji su Modena, Venecija, Bolonja i Padova. Uglavnom se pise kamerna muzika.
- U prvom periodu znacajni kompozitori su: • Djuzepe Toreli (1658 - 1709) – pisao je uglavnom trio sonate i koncerta grosa. Pisao je i solo koncerte, gde je prvi uveo trostavacni sistem. • Arkandjelo Koreli (1653 - 1713) – najznacajniji uz Vivaldija. Prvo je bio u Bolonji, a zatim u Rimu, u sluzbi kardinala. Tu osniva skolu za ucenje sviranja violine. Pisao je trio sonate i 12 koncerta grosa, koji su imali od 3 do 6 stavova. - U drugom periodu se obogacuje violinska tehnika. Znacajni kompozitori iz ovog perioda su: • Antonio Vivaldi (1678 - 1741) – bio je svestenik. On je utemeljio violinsku skolu u Veneciji. Pisao je trio, solo sonate, sonate za violinu, za violoncelo; napisao je 446 koncerata, najznacajnija su mu koncerta grosa. Prvi uvodi Programnost u muziku – iz naslova se moze zakljuciti sta kompozicija opisuje. U tim programskim delima se opisuju vanmuzicki dogadjaji – priroda, npr: „Oluja na moru“, „Cetiri godisnja doba“, „Lov“ (ovo su njegova najznacajnija koncerta grosa). • Djuzepe Tartini (1692 - 1770) – osnovao skolu za violinu u Padovi, gde je radio u gradskoj kapeli. Prvi uporebljava deblje zice; konstruisao je danasnje gudalo; obogacuje violinsku tehniku – trileri, tremolo, koristi velike melodijske skokove, visezvuke. Napisao je 50 trio sonata, 160 sonata za violinu i 125 koncerata – obe vrste.
Instrumenti sa dirkama Orgulje Znacajni orguljski kompozitori ovog perioda su: - Jan Peter Svelink (1562 - 1621) – Holandski kompozitor, orguljas iz Amsterdama. U Italiji se upoznaje sa orguljskom tehnikom, zatim odlazi u Englesku. Pisao je fantazije, tokate, fuge, plesove i varijacije. Bio je prvi, i najveci u orguljskoj tehnici pre J. S. Baha. - Djerolamo Freskobaldi (1583 - 1643) – rodjen u Ferari. Kasnije radi u Flandriji, a zatim u crkvi Sv. Petra u Rimu. Pisao je fantazije, tokate i partite. U Nemcaskoj u XVIII veku nalazimo orgulje. Protestanti obradjuju protestantski koral i jednostavno ne mogu bez orgulja. Uglavnom pisu fuge, fantazije i partite pod uticajem Italije. Kompozitori: - Samuel Šajt (1587 - 1654) – unosi varijacije u germanski – protestantski koral. Pisao je fuge, fantazije, koralne tokate i plesove. - Johan Jakob Fraberger (1614 - 1667) – ucio je kod Freskobaldija. Pisao je tokate, fantazije, koncerte, ricerkare i prvi pise svite u 4 stava. - Johan Junau (1660 - 1722) – poznat kao orguljas u crkvi Sv. Tome u Lajpcigu. Posle njega tu je radio J. S. Bah. On uvodi programnost – pise svite, sonate i biblijske sonate (najznacajnije) i daje im imena. Ostali unose varijacije i programnost, i obogaciju svitu igrama: „Paspje“, „Gavota“, „Rigodon“, „Ekoseza“. - Johan Kaspor Kerl - Johan Kaspor Ferdinand Fišer - Johan Herman Šajn - Johan Pohelber - Ditrih Bugstehude - Jan Rajneken
Cembalo Kod cembala ton nastaje tako sto prilikom pritiskanja dirke gavranovo pero okida zicu. Cembalo ima kratak pun ton, sto doprinosi vecoj motoricnosti, laksem izvodjenju ukrasa i postizanju brzeg tempa. Na jednom
tonu se ne moze postici kresendo, samo prirodni dekresendo prilikom smanjenja amplitude vibriranja zice; tako da se ton moze svirati samo jako ili tiho. Znacajan kompozitor je: - Domenico Skarlati (1685 - 1757) – rodjen je u Napulju u muzickoj porodici – sin Alesandra Skarlatija. Kasnije odlazi u Rim, zatim u Lisabon, a zadnje godine svog zivota provodi u Madridu, kao dvorski kompozitor. Uneo je neke novine u tehniku sviranja, kao sto su veliki skokovi i sviranje ukrstenih ruku – ruka preko ruke. Napisao je 550 sonata, jednostavacnih, dvodelnih. Sema njegovog tipa sonate je sledeca: • U prvom delu, od moguca dva, se izlaze prva tema u tonicnom tonalitetu. Zatim sledi most, u kome se odvija modulacija, koja priprema drugu temu. Druga tema je: ako je osnovini tonalitet dur u dominantnom duru; a ako je osnovni tonalitet mol u dominantnom molu, ili duru, ili paralelnom duru. Posle druge teme sledi zavrsna grupa i to je kraj prvog dela. • U drugom delu ovaj proces se ponavlja kao u ogledalu: prvo se izlaze I tema u D ili paralelnoj tonalnoj oblasti; zatim most sa modulacijom – ovaj put priprema temu u osnovnom tonalitetu; druga tema u osnovnom tonalitetu; zavrsna grupa i kraj.
Klavsen Kompozicije za klavsen proizilaze iz kompozicija za lutnju (zicani instrument). Klavsen je bio omiljeni instrument francuske burzoazije. U XVIII veku popularna su orguljska dela i dela za klavsen, u kojima se takodje koristi programnost (apsolutna muzika je suprotna programskoj – kod nje se iz naslova ne moze zakljuciti sta kompozicija opisuje, drugim recima ona opisuje muzicke dogadjaje). Kompozitori: - Šarl Fransoa Kupren (1660 - 1733) – iz muzicke je porodice. U Parizu je radio kao orguljas u crkvi, zatim na dvoru i u kapeli, gde je poducavao kraljevu decu. On takodje koristi programnost. Pisao je: trio sonate; koncerte – 14 koncerata, od toga cetiri kraljevska koji su sadrzali 5 do 8 stavova; 115 klavsenskih kompozicija – svita po obliku, inace nejednake strukture, jer su sadrzale od 3 do 23 stava, u kojima je opisivao portrete, prirodu, zoologiju – zivotinje. Njegova znacajna dela (stavovi) su: „Kneginja Marija“, „Kneginja od Sane“, „Sestra Monika“, „Tereza“, „Zeteoci“, „Procvatali vocnjaci“, „Male vetrenjace“, „Leptiri“, „Komarac“, „Zaljubljeni slavuj“. - Zan Fransoa Dandrije - Luj Mašan - Fransoa d’ Aženkur
Johan Sebastijan Bah (1685 - 1750) Iz muzicke je porodice, otac i braca su bili muzicari u raznim gradovima (Vajmar, Erfurt, Ajzenah...) Smatra se da je bilo 120 clanova porodice Bah, cije prezima u prevodu sa nemackog znaci potok. J. S. Bah se rodio u Ajzenahu. Mlad je ostao bez roditelja, kod brace uci da svira klavir, violinu, orgulje i teoriju muzike. On im prepisuje note. Kanije radi kao
orguljas u Vajmaru, zatim kao orguljas i violinista u Ketenu, Mulhauzenu, i poslednjih 30 godina svog zivota proveo je u Lajpcigu u crkvi Sv. Tome, kao kantor. Tu svira orgulje, poducava teoriju, sudeluje kao orguljas u nedeljnim bogosluzenjima, popravlja rogulje i, plus, komponuje. Nikada nije napustio Nemacku, bio je pobozan i pisao je crkvena dela. Za zivota je bio poznat kao orguljas, a tek 80 godina nakon njegove smrti Feliks Mendelson izvodi njegovu „Pasiju po Mateju“, i od tadA Bah postaje slavan i kao kompozitor. Komponovao je: - Za orgulje: preludijume tokate, fantazije, fuge, 6 sonata, 150 korala – obradjenih za orgulje; - Za cembalo – spinet: • 15 dvoglasnih invencija; • 15 troglasnih invencija trodelnog tipa – motoricne po karakteru, a po obliku slicne fugama; • Dve sveske za dobro temperovani klavir () od po 24 preludijuma i fuga, u svim tonalitetima – remek delo; • 14 fuga u cetiri glasa – „Umetnost fuge“; • Goldberg varijacije, posvecene profesoru Kajzerlingu – cembalisti. 30 varijacija sa karakteristikama nemackog folklora; • Francuske svite, po uzoru na francuske klavseniste, koje su sadrzale i do 7 stavova; • Engleske svite od 4 stava; • Italijanski koncert za cembalo i orkestar (sa dva cembala); - Od kamerne muzike pisao je: • 6 sonata za violinu, 3 sonate za cembalo i violinu i 4 sonate za flautu i klavir; • 6 svita za violoncelo; • Koncerte je uglavnom pisao za violinu i cembalo; 4 cembala; zatim za violinu – u a molu i E duru; Najznacajnija su mu koncerta grosa – Brandenburski koncerti – po pokraini Brandenburg u Nemackoj; - Crkvena muzika: • Znacajne su mu kantate, napisao ih je oko 300, od toga 20 svetovnih, a sve ostale su duhovne. Neke od njegovih duhovnih kantata su: „Hrist je lezao na samrtnim mukama“, „Snazna tvrdjava je nas Bog“; a od svetovnih: „Seljacka kantata“, „Kantata o kafi“. Imao je i zbirku od 6 manjih kantata; • Napisao je i „Bozicni oratorijum“; • 3 pasije: „Pasiju po Mateju“, „Pasiju po Jovanu“ i smatra se da je napisao i „Pasiju po Luki“; • Misa u h molu od 24 stava za soliste, hor i orkestar.
Georg Fridrih Hendl (1685 - 1759) Nemacki kompozitor rodjen u Haleu na Istoku Nemacke. Nije iz muzicke porodice, zavrsio je lekarski fakultet, ali se nije bavio medicinom. Uci da svira orgulje i violinu, i sa 17 godina postaje orguljas u crkvi u Haleu. Kasnije odlazi u Hamburg gde je svirao orgulje i violinu u operi. Onda odlazi u Italiju (Firenca, Rim, Venecija), gde se upoznaje sa italijanskom operom. Vraca se u Nemacku, u Hanover, gde radi na dvoru; potom odlazi u London 1714, 1715 i sa pauzama zadnjih 45 godina zivota provodi u Engleskoj, cak ga Englezi i prisvajaju kao svog kompozitora. Tu je osnovao kraljevsku muzicku akademiju, gde je radio kao profesor. Posle opet ide u Italiju, vraca se u Nemacku i tu umire. Kompozitorski rad: - Opere serije: „Jupiter“, „Didona“, „Himenej“, „Roland“, „Julije Cezar“, „Tamerlan“, „Kserks“, „Semiramida“, „Aleksandar“, „Tezej“, „Arminija“. Ukupno je napisao 40 opera. - Oratorijumi, sa tematikom starog zaveta. Harmonija dolazi do izrazaja; i ovi oratorijumi se izvode u pozoristima jer ih je Hendl smatrao svetovnima. Znacajni oratorijumi su mu: „Jefta“, „Dzošua“, „Juda Makabejski“ (iz Makabije), „Herkul“, „Samson“, „Mesija“, „Solomon“ – car izrailjskog naroda, „Baltazar“, „Suzana“, „Teodora“, „Izrael u Egiptu“. - Za instrumente sa klavijaturom je pisao uglavnom sonate za cembalo i klavir, a napisao je i 20 koncerata uglavnom za orgulje. - Od kamerne muzike pisao je sonate za razne instrumente, 2 svite, „Muzika na vodi“ – za gudacke instrumente (20 stavova), i Muzika za vatromet – za duvacke instrumente.
Rezime – Barok (1600. - 1750. god.) Mozemo reci da Barok pocinje sa zavrsetkom zivota slavnih predstavnika renesanse Palestrine i Milastroa (1594 god.), a zavrsava se okoncanjem zivota slavnog Baroknog polifonicara Johana Sebastijana Baha (1750 god.). Glavnu rec u ovoj epohi prvo vodi crkva, a onda se zbog revolucionarnog poretka i novih naucnih otkrica
vise ne veruje slepo crkvi. Kapitalisticki drustveni poredak, u potpunosti iskorenjuje feudalizam. Sa jacanjem gradjanske klase pojavljuje se svetovna muzika, ali duhovna ne zamire. Barok donosi motoricnost u muzici i pun je ukrasa, muzika je asimetricna (ne moze da se podeli na simetricne manje celine), a glavni izraz je harmonija – melodija se gradi na harmonskim akordima. Preovladjuje svetovna muzika i javljaju se instrumentalna polifonija i vokalno-instrumentalna monodija (jedan glas iznad svih). Barok se moze podeliti na tri perioda: - Prvi period traje od 1600. do 1650. godine i tada preovladjuju modusi, vokalna muzika i oblici iz doba renesanse – misa, motet i madrigal; - Drugi period traje od 1650. do 1700. godine. On je veoma znacajan jer se u ovom razdoblju pojavljuju vokalno-instrumentalni opusi: Opera (bel’ canto – lepo pevanje) – programsko, viseglasno, homofono, svetovno delo; Pasija – programsko, viseglasno, homofono, iskljucivo duhovno delo; Kantata je nastala iz polifonih moteta i madrigala uz instrumentalnu pratnju, naziv je nastao od ital. reci „cantare“- pevati, a iz opere dobija recitativ i arije – programsko, viseglasno, homofono, duhovno ili svetovno delo; i Oratorijum, naziv je nastao od reci „orator“- sto znaci govornik – programsko, viseglasno, homofono, duhovno ili svetovno delo. U ovom periodu se upotrebljava dur-mol sistem. • Postoje dve vrste oratorijuma: narodni – vulgarni – duhovni ili svetovni, na narodnom jeziku; i latinski – duhovni na latinskom jeziku. - Treci period obuhvata razdoblje od 1700. do 1750. godine. Ovde preovladava instrumentalna muzika sa ustaljenim dur-mol sistemom. Muzicki oblici koji vladaju ovim periodom su: koncert – 2 vrste - apsolutno, instrumentalno, viseglasno, homofono, svetovno delo, koje se sastoji od 3 stava; sonata – apsolutno ili programsko, instrumentalno, viseglasno, polifono, svetovno delo u 4 stava; svita – programsko, instrumentalno, viseglasno, pretezno polifono, svetovno delo pisano u 4 i vise stavova; preludium – apsolutno, instrumentalno, viseglasno, polifono, svetovno delo; fantazija – apsolutno, instrumentalno, viseglasno, polifono, svetovno delo; fuga – apsolutno, instrumentalno, veseglasno, polifono, svetovno delo; i tokata – apsolutno, instrumentalno, viseglasno, polifono, svetovno delo. - Instrumenti: • Gudacki instrumenti: violine; viole; prve naznake kontrabasa – viole: d’ amore, da gamba i da bračo, koje su imale od 5 do 7 zica. • Trzacki instrumenti – laute. • Duvacki instrumenti: flaute – drvene, blok flaute; fagoti; visoke trube – farine, trube od metala. • Instrumenti sa dirkama: orgulje, cembalo, spinet, klavsen, virdzinal. Javljaju se i prvi orkestri koji su sadrzali: o Gudacki korpus: violine, viole, violoncela i kontrabase; o Duvacki korpus: flaute, oboe, trube i fagote; o Instrumenti sa dirkama su izvodili „continuo“ – neprekidni bas, baziran na improvizaciji – general bas. Kompozitori: operski – Djulio Kacini, Klaudio Monteverdi, Domeniko Macoti, Stefano Landi, Virdzilio Macoki, Antonio Abatini, Mikelandjelo Rosi, Francesko Kavali, Mark Antonio Česti, Alesandro Stradela, Alesandro Skarlati, Rober Šamber, Zan Batist Lili, Zan Filip Ramo, Metju Lok, Dzon Blou, Henri Persl, Johan Tajl, Georg Filip Teleman, Rajnhard Hajzer; predstavnici duhovne muzike – Hajnrih Šic, Alesandro Skarlati, Alesandro Stradela, Djakomo Karisini; komicnih opera – Johan Kristof Pepuš, Nikolo Pićini, Domeniko Čimaroza, Djovani Baizieljo, Fransoa Andre Felidor, Andre Modest Gretri, Johan Adam Hiler, Georg Bend, Karl Diter Fon Diterzdorf, Dzon Gej, Djovani Batista Pergolezi; reformatori opere – Pjetro Metastazi, Kristofer Vilibald Gluk; italijanski violinisti – Djuzepe Tartini, Arkandjelo Koreli, Antonio Vivaldi, Djuzepe Toreli; za instrumente sa dirkama – Šarl Fransoa Kupren, Djerolamo Freskobaldi, Samuel Šajt, Johan Jakob Fraberger, Johan Junau, Domenico Skarlati, Jan Peter Svelink; Dva najznacajnija kompozitora barokne epohe su Johan Sebastijan Bah i Georg Fridrih Hendl.
Predklasika – Rokoko Predklasika nastaje 1730. godine u Nemackoj. Tada se javlja teznja za vodecom mirnom, raspevanom melodijom, dok ostali glasovi obrazuju pratnju izradjenu na homofoniji – napusta se barokna polifonija. Melodija ima korene u narodnoj umetnosti i sva dela nastaju prvenstveno na dvoru. Melodija je simetricna i samim tim se
moze podeliti na manje celine, jer su one same po sebi simetricne (imaju 8, 16, 32 takta – tj. kvadratne su strukture). U melodiji se pojavljuju dve teme suprotstavljene jedna drugoj i javljaju se nove dinamicke oznake – „crescendo“ i „decrescendo“. U Francuskoj i Italiji, za gudacke instrumente su komponovane melodije sa malo predznaka (dva do tri), jer je na ovim instrumentima veoma tesko svirati komplikovane melodije, zbog iskljucivo slusne kontrole izvodjenja tonova pri sviranju. Usavrsavaju se i sami instrumenti: violina u potpunosti zamenjuje stare viole, tako da one iscezavaju; a klavir je zamenio cembalo, i on je vodeci instrument u ovoj epohi, na dvoru i kod bogatih. - Oblici, koji su obelezili ovu epohu su: solisticki koncert, gudacki kvartet, klavirska sonata.
Predklasika u Nemackoj U nemackoj postoje tri skole – predstavnika predklasike, i to su: - Manhajmska skola kompozitora – veoma nacajna. Feudalci nisu bili dovoljno bogati da bi drzali svoja pozorista i zato se okrecu instrumentalnoj muzici. Orkestri su se sastojali od: 10 I violina, 10 II violina, 4 violoncela, 4 kontrabasa, 2 flaute, 2 oboe, klarineta, fagota, 4 horne i timpana. Uglavnom su se pisale simfonije. Kompozitori: • Johan Štamic (1717 - 1757) – Ceh po poreklu. Dosao je u Manhajm, gde je radio na dvoru kao dirigent poznatog manhajmskog orkestra. Napisao je 74 simfonije, pisao je jos i koncerte, violinske sonate i trio sonate pod uticajem nemackog i ceskog folklora. • Karl i Anton Štamic - Becka skola – ovde se osecaju uticaji italijanskog Baroka, i folklora. Najvaznija je plesna muzika u gradskim kucama i kod bogatasa. Znacajan kompozitor becke skole je: • Georg Kristof Vagen Zajl (1715 - 1777) – pisao je simfonije, opere i sonate. - Berlinska skola – severno nemacka skola na dvoru Fridriha II. Tu su pisane simfonije od 3 stava, sonate i koncerti. Kompozitori: • Johan Joakom Kvanc (1697 - 1775) – napisao je 300 koncerata za flautu. U berlinskoj skoli najznacajniji su sinovi Johana Sebastijana Baha: • II Bahov sin – Karl FIlip Emanuel Bah (1714 - 1788) – proveo je 30 godina u Berlinu, a kasnije odlazi u Hamburg. Napisao je 60 klavirskih koncerata i 100 sonata. • Najmladji Bahov sin – Johan Kristijan Bah (1735 - 1782) – Radio je u Berlinu, pa u Milanu kao orguljas i tu stvara 1. opere. Zadnjih 20 godina je proveo u Londonu. Napisao je 37 klavirskih koncerata, 12 klavirskih sonata, 30 klavirskih tria i pisao je simfonije u 3 stava. • Najstariji Bahov sin – Vilhem Frideman Bah (1710 - 1784) – poznat kao klavsenista i orguljas. Pisao je simfonije i klavirske sonate. • Johan Kristof Fridrih Bah • Mihael Hajdn – brat F. J. Hajdna • Karl Diter fon Diterzdorf
Predklasika u Italiji Javlja se u XVIII veku i zastupljena je instrumentalna muzika i pomalo opera. Kompozitori: - Djovani Batista Samartini (1699 - 1775) – orguljas milanske crkve, osnovao je skolu u Milanu. Napisao je 24 simfonije u 3 stava (u Skarlatijevim stilu).
- Luidji Bokerini (1743 - 1805) – jedan je od najznacajnijih kompozitora za violoncelo. Radio je u Madridu. Napisao je 91 gudacki kvartet; 237 gudackih kvinteta sa dva violoncela – 1. u literaturi; 51 gudacki trio za zicane gudacke instrumente; 20 simfonija; i koncerte uglavnom za violoncelo. - Mucio Klementi (1752 - 1832) – jedan od prvih i najznacajnijih kompozitora za klavir, pored Karla Černija i Kramera. Pisao je; sonate – 106; 50 sonata za klavir i violinu, klavir i violoncelo i klavir i flautu. Pedagog, koji je 1. iskoristio tehnicke mogucnosti klavira, koji potiskuje cembalo.
Predklasika – Rokoko u Francuskoj U vreme predklasike (pocetak XVIII veka) u Francuskoj se pisu opere pod uticajem Kristofera Vilibalda Gluka, ali postoji i instrumentalna muzika. Kompozitori: - Fransoa Žozef Posek (1734 - 1829) – Belgijanac, koji u Parizu osniva kraljevsku muzicku skolu. Bio je i dirigent pariske opere, ali nije toliko znacajan kao kompozitor. Napisao je 30 simfonija i veci broj kvarteta po principu Luidjija Bokerinija. - Inac Plajel (1757 - 1831) – Nemac, uglavnom kamerni kompozitor. Pisao je duete, tria i koncerte uglavnom za violinu. - Rudolf Krajcer (1766 - 1831) – Nemac, jedan od najznacajnijih, sto se tice pedagogije i violinske prakse. Pisao je violinske koncerte, varijacije za violinu, gudacke kvartete i 40 etida za violinu.
Rezime – Predklasika – Rokoko (1730. - 1750. god.) Predklasika nastaje 1730. godine u Nemackoj. Tada se javlja teznja ka vodecoj, mirnoj, raspevanoj melidiji, sa pratnjom u ostalim glasovima – homofoni harmonski stav. Napusta se barokna polifonja. Melodija je simetricna i lako se moze podeliti na manje celine. U melodiji se pojavljuju dve teme suprotstavljene jedna drugoj i javljaju se nove dinamicke oznake – „crescendo“ i „decrescendo“. - Oblici koji se tada koriste su: solisticki koncert – apsolutno, instrumentalno, viseglasno, homofono, svetovno muzicko delo; gudacki kvartet – apsolutno ili programsko, instrumentalno, viseglasno, homofono, svetovno; i klavirska sonata – apsolutno ili programsko, instrumentalno, viseglasno, homofono, svetovno delo. - Instrumenti se usavrsavaju: violina, u potpunosti zamenjuje stare viole; a klavir, potiskuje cembalo u proslost. Klavir je vodeci instrument u ovoj epohi na dvoru i kod bogatih. - Kompozitori: Nemacka – Johan, Karl i Anton Stamic, Georg Kristof Vagen Zajl, Johan Joakim Kvanc, Karl Filip Emanuel Bah, Johan Kristijan Bah, Vilhem Frideman Bah, Johan Kristof Fridrih Bah, Mihael Hajdn, Karl Diter fon Diterzdorf; Italija – Djovani Batista Samartini, Luidji Bokerini, Mucio Klementi; Francuska – Fransoa Žozef Posek, Inac Plajel, Rudolf Krajcer.
Klasicizam Sam naziv KLASIKA predstavlja savrsenstvo – uzor i putokaz. Klasicizam je doba kada na scenu stupaju becki klasicari. Ovo vreme se poklapa sa vremenom izbijanja francuske revolucije. Gradjanstvo je tada bilo nosilac ideja u drzavi, tako da se desava raskid umetnika sa dvorovima – javljaju se slobodni umetnici (Mozart je prvi slobodni
kompozitor), tako da nastaju revolucionarne pesme i javlja se homofonija. Samim tim melodija je mirna i simetricna (deljiva) bez mnogo ukrasa i matoricnosti, i uglavnom pocinje razlozenim akordom. - Pocetke homofinije imamo u operi, a glavni instrument klasike je klavir, drugi instrument je violina, a razvijaju se i drveni duvacki instrumenti – klarinet (znacajan napredak) i flauta. Obogacuje se simfonijski orkestar (nastavlja se tradicija Manhajmske skole) i iscezavaju stari instrumenti (cembalo, stare viole i blok flaute). - Harmonija – upotrebljavaju se: vantonalne dominante i II stupanj sa #3 (DD – dominantina dominanta); slobodne modulacije; „cresc.“ i „decresc.“; i pise se apsolutna muzika (sonate, simfonije, gudacki kvarteti i koncerti). - Kompozitori: • Franc Jozef Hajdn – poznat u Evropi, i u svom radu okrenut prirodi i narodu. U svojim delima koristi folklor raznih naroda i komponuje za svet. • Volfgang Amadeus Mocart – njega, nasuprot Hajdnu, zanima psihicko stanje, i najbolje su mu opere. • Ludvig van Betoven – u I fazi je bio klasicar, u II ima sopstveni stil komponovanja, a u trecoj fazi je romanticar. Muzika u doba francuske burzoaske revolucije – Tada se desavaju velike promene u svesti covecanstva i javlja se kapitalizam. To je doba od 1789 – 1799. Muzika je u skladu sa revolucijom i nastaju masovne pesme, koje su pisane za narodne mase. Osniva se orkestar narodne garde, koji kasnije postaje simfonijski. Tada je napisano 2400 masovnih pesama, koje su izvodili orkestar, hor i solisti; pisane su i himne – najznacajnija je „Marseljeza“, nastala kad su marsejski borci ulazili u Pariz dan pred rat sa Austrijom. Zbacen je kralj i uspostavljena prva republika na svetu. Pisu se i opere sa masovnom tematikom: Andre Modest Gretri pise operu „Viljem Tel“, a Zan Fransoa Lesije operu „Trajanov trijumf“.
Oblici u doba Klasike Simfonija – naziv potice iz Grcke i koristi se odavno. Grci su tako prvo zvali melodijske intervale. U srednjem veku smatrali su simfoniju akordom (harmonija). U XV veku neka vokalno-instrumentalna dela dobijaju ovaj naziv. U Renesansi ovako se nazivaju instrumentalna dela. Sa pojavom opere koja pocinje uvertirom, iz uvertire nastaje simfonija (samostalno izvodjenje uvertire na dvorovima i u salonima). Simfonija kasnije dobija stavove: prvo 3 stava, a onda, kao danas, 4 stava i orkestarsko je delo. Gudacki kvartet – nastao na dvoru kao kamerna muzika (zbog finansijskih sredstava). Ima 4 stava (simfonija u malom) i izvode ga 2 violine, viola i violoncelo. Koncert – solo koncert je nastao u XVIII veku za jedan instrument uz pratnju orkestra. Uvod donosi orkestar, zatim sledi ekspozicija, pa solista koji izvodi kadencu (moze i ne mora). Koncert ima 3 stava i moze biti napisan za violinu, klavir, flautu, klarinet, fagot, hornu... Sonata – pise se za solo instrument, najcesce sa dirkama i ima 3 stava: - I je brz, ima sonatni oblik, sto znaci – dve teme: • Ekspozicija pocinje I temom u osnovnom tonalitetu; zatim sledi most i modulacija u tonalitet II teme; onda se izlaze druga tema; a posle nje ide zavrsna grupa i kadenca u D tonalitetu. Teme se razlikuju po karakteru i tonalitetu. Kraj ekspozicije je obicno oznacen znakom repeticije. • Srednji deo (razrada – razvojni deo) – nov ili vec upotrebljen materijal. • Repriza – I tema u D tonalitetu; zatim most i modulacija u pocetni tonalitet; druga tema u pocetnom tonlitetu; i zavrsna grupa u osn. tonlitetu. - II stav je lagan i najcesce je 3-odelna pesma u S tonalitetu. Moze da bude jos i sonatni oblik, tema sa var. i rondo u laganom tempu. Ako sonatni ciklus ima 4 stava, onda to moze biti simfonija ili gudacki kvartet. - III stav ce biti menuet ili skerco u osnovnom tonalitetu. - III ili IV (zavrsni) stav je brz i u osnovnom je tonlitetu. Najcesce je u obliku ronda sa jednom ili vise tema. Po obliku jos moze biti i sonatni oblik, tema sa varijacijama (retko) i fuga, sto je veoma retko. Divertimento – vid zabavne, instrumentalne, orkestarske muzike po izboru kompozitora u vise stavova.
Kompozitori Franc Jozef Hajdn (1739 - 1809)
Rodio se u Roreu, kasnije radi kao orguljas u crkvi Sv. Stefana i peva tenor. Prva kompozicija mu je v. i. delo u 12 glasova „Salve Regina“. 1759. godine Hajdn postaje prvi majstor na dvoru kod Ester Hazi; 1780. godine postaje slavan; 1790. godine je proglasen za pocasnog profesora engleskog univerziteta „Oxsford“; i 1809. godine umire. Pisao je: - Oratorijume : 1. je „Stvaranje sveta“, koji je bio iz dva dela, a kasnije mu je dodao treci; „Godisnja doba“ i „Izgubljeni raj“ – na nemackom jeziku. - Klavirske sonate: 52 sonate u 3 stava, mada one nisu toliko znacajne, jer su pod uticajem baroknih kompozitora. - Gudacke kvartete: 78 ukupno. Prvo ih je pisao u 5 stavova, a posle je izbacio menuet i pise ih u 4 stava. Najznacajniji njegovi kvarteti su: 6 vojnih, 6 pticjih, „Pruski“, „Zablji“, „Ševin“, „Carski kvartet“, 6 Suncevih kvarteta, „Sedam Hristovih reci na krstu“. - Simfonije – napisao ih je od 104 do 125 pod uticajem Karla Filipa Emanuela Baha. Pisao je programske simfonije: „Pariska simfonija“, „Oksfordska kompozicija“, „Londonska simfonija“, „Simfonija sa udarom timpana“, „Jutro“, „Podne“, „Sat“... - Koncerti: za cembalo u D duru; za violinu u G duru; za violu u D duru; i za trubu. - Opera – „Doktor i apotekar“.
Volfgang Amadeus Johan Gotlib Teobald Mocart (1756 - 1791) Rodjen je u Salcburgu u Austriji, u muzickoj porodici. Otac mu je iz muzicke porodice – bio je nadbiskup, a radio je na dvoru kao violinista i pijanista. Sa 3 godine Volfgang je poceo da svira klavir. Kasnije radi u Minhenu, Drezdenu, Parizu. Imao je veoma dobar sluh i bio je dvorski kompozitor. Zatim je ziveo u Manhajmu, pa u Becu. Mnogo je komponovao i nastupao. U zadnjim godinama svog zivota bio je siromasan i okolina ga nije prihvatala. Sahranjen je u masovnoj grobnici, tako da se ne zna gde mu je grob. Komponovao je: Gudacke kvartete – napisao ih je 26, pod uticajem profesora Okerina i Samartina, u 3 stava. Napisao je 6 kvarteta posvecenih Hajdnu i Pruskoj (pokraina u Nemackoj). Klavirska tria – namenjena kucnom, sobnom muziciranju – najpoznatija je „Mala nocna muzika“. Sonate – napisao je od 52 do 56 sonata u klasicnom stilu. Koncerte – 50 od kojih se danas izvodi 10. On je ustanovio trostavacni stil. • Napisao je 25 klavirskih koncerata, od kojih se izvode D Dur – nazvan jos i „Krunidbel“, A Dur, d mol i c mol. • Najznacajniji koncerti za violinu su mu G Dur i A Dur. • Pisao je koncerte za klarinet, flautu i obou. - Simfonije – napiso je 51 simfoniju, u 4 stava, pod uticajem Hajdna. Poznate su „Pariska simfonija“, „Lincerska simfonija“, „Praska simfonija“, „Hofnerova simfonija“, „Simfonija Jupiter“, „g mol simfonija“, „Es Dur simfonija“... - Crkvena muzika – napisao je „Krunidbenu misu“ za biskupa iz Salcburga i „Rekvijem“, koji nije uspeo da zavrsi. - Opere – uglavnom koristi italijanske tekstove. Pisao je komicne opere – to su mu najznacajnija dela. U operama je bila najznacajnija muzika, a neke opere su na Nemackom jeziku. Najznacajnije opere su mu: „Bastijen i Bastijena“, „Otmica iz Saraja“ (nemacki tekst, ima turcizama), „Figarova zenidba“, „Don Zuan“, „Carobna frula“ – na Nemackom jeziku.
Ludvig van Betoven (1770 - 1827) Rodjen je u Bonu u Nemackoj. Njegov deda Ludvig je po poreklu Flamanac – dobio je posao na dvoru u Bonu. Otac se bavio muzikom, ali se propio i sve potrosio u kafani. Sa 4 godine, Ludvig mladji uci da svira klavir, a sa 7 godina je kao cudo od deteta, obisao Evropu. Sa 17 godina (1787. godine) ide na usavrsavanje i upoznaje se
sa Francom Jozefom i Mihaelom Hajdnom, kod koga je uglavnom ucio. Zbog smrti majke ide u Bon, onda odlazi u Bec, gde je ziveo do kraja zivota. Ucio je jos kod Johana Senka i Georga Jozefa Faglera. Druzi se sa intelektualcima, kretao se u visokim krugovima umetnika. Druzio se sa Geteom. Pijanista i dirigent sopstvenih dela. Poslednjih 20 godina ostaje bez sluha i tad komponuje najbolja i najgrandioznija dela. 26. 3. 1827. godine umire, a sahrani je prisustvovao ceo Bec. U prvoj fazi je bio klasicar, u drugoj je imao sopstveni stil komponovanja, a u trecoj postaje prvi romanticar na svetu. Bio je I slobodan umetnik u praksi. Komponuje po inspiraciji i bio je perfekcionista. Najznacajnije su mu simfonije. Napisao ih je 9, postojanje desete „Jenske simfonije“ u njegovom opusu kompozicija nije dokazano. - Simfonije: I je u C Duru pod uticajem Hajdna; II je u D Duru, pod uticajem Mocarta i Hajdna – nagovestaj romantizma; III je u Es Duru, nazvana jos i „Eroika“ – Herojska, prvo je posvetio Napoleonu, pa je tu tezu povukao i posvetio je naznanom junaku; IV je u B Duru i opisuje prirodu – cudno; V je u c molu, nazvana „Sudbina kuca na vrata“ i najznacajnija je; VI u F Duru – opisuje prirodu; VII u A Duru – upotrebljava flamanski folklor – svadbe; VIII u F Duru – nije toliko znacajna; i IX u D Duru, kasnije dodaje hor, tako da je u formi kantate – najznacajnije je finale ove simfonije „Oda radosti“. - Sonate – doveo do savrsenstva. Uzdize se iznad svih pravaca, ima svoj stil: D Dur, As Dur, kasnije Es Dur. Kasnije daje imena sonatama – uvodi programnost: „Meseceva sonata“ – u cis molu, „Pastoralna sonata“, „Pateticna sonata“, „Apasionata“, „Velika sonata“... - Koncerti – za violinu, klavir, violoncelo, klarinet. Najznacajniji koncerti za klavir su: C Dur, B Dur, Es Dur, G Dur i c mol. - Gudacki kvarteti: 6 posvecenih Mocartu i Hajdnu, Ruski kvarteti, Hafner kvarteti. - Crkvena dela: Misa „Solemnis“ – komponovao za ustolicenje vojvide Rudolfa u Olmicu – vrhunac crkvene muzike. - Solo pesme su mu namenjene kucnom muziciranju. Napisao je 2 ciklusa: „Udaljenoj dragoj“ i „Sest Gelertovih pesama“. - Uvertira – samostalna: „Egmont“ – opisuje borbu Flamanaca i Spanaca; „Eleonora“ – opisuje divojku koja je pobedila ludilo.
Rezime – Klasicizam (1750. - 1800. god.) Obuhvata razdoblje od 1750. do 1800. godine. Ovo vreme se poklapa sa vremenom izbijanja francuske revolucije. Gradjanstvo je tada bilo nosilac ideja u drzavi, tako da se desava raskid umetnika sa dvorovima – javljaju se slobodni umetnici (Mozart je prvi slobodni kompozitor), tako da nastaju revolucionarne pesme i javlja se homofonija. Samim tim melodija je mirna i simetricna (deljiva) bez mnogo ukrasa i matoricnosti, i uglavnom pocinje razlozenim akordom. Pocetke homofinije imamo u operi, a glavni instrument klasike je klavir, drugi instrument je violina, a razvijaju se i drveni duvacki instrumenti – klarinet (znacajan napredak) i flauta. Obogacuje se simfonijski orkestar (nastavlja se tradicija Manhajmske skole) i iscezavaju stari instrumenti (cembalo, stare viole i blok flaute). Sto se tice harmonije upotrebljavaju se: vantonalne dominante i II stupanj sa #3 (DD – dominantina dominanta); slobodne modulacije; „cresc.“ i „decresc.“; i pise se apsolutna muzika (sonate, simfonije, gudacki kvarteti i koncerti). - Oblici: simfonija – instrumentalno, viseglasno, homofono, svetovno delo, pisano u 4 stava; gudacki kvartet – instrumentalno, veseglasno, homofono, svetovno delo, koje se sastoji takodje od 4 stava; koncert – instrumentalno, viseglasno (jednoglasan uz pratnju orkestra), homofono, svetovno delo, inace trostavacno; sonata – instrumentalno, viseglasno, homofono, svetovno delo, od 3 stava. - Kompozitori: • Franc Jozef Hajdn – poznat u Evropi, i u svom radu okrenut prirodi i narodu. U svojim delima koristi folklor raznih naroda i komponuje za svet. • Volfgang Amadeus Mocart – njega, nasuprot Hajdnu, zanima psihicko stanje, i najbolje su mu opere. • Ludvig van Betoven – u I fazi je bio klasicar, u II ima sopstveni stil komponovanja, a u trecoj fazi je romanticar.
Romantizam Romantizam je pravac u umetnosti, koji se javlja u XIX veku, posle francuske burzoaske revolucije. Tada je nosilac ideja bilo gradjanstvo. Revolucija ima jako veliki uticaj na sve sfere zivota, a narocito na umetnost.
Glavni kulturni centri tada su bili: Pariz, London, Drezden, Minhen, Lajpcig – najznacajniji, Vajmar, Bajrojt; gradovi Skandinavije, Rusije: Moskva, Sankt Peterzburg; Madrid, Prag... - Karakteristike pravca: • Fantastika – posto neke ideje francuske burzoaske revolucije nisu ostvarene, javlja se razocarenje u stvarnost, pa umetnici podlezu pesimizmu. Inace umetnik se smatrao za vise bice nerazumljivo drustvu, tako da se povlaci u sebe i u svojoj masti ozivljava legendarne likove, carobnjake, dvorce. • Javlja se uticaj folklora na umetnicku muziku, jer se umetnici povlace u pasivnije krajeve, u prirodu – sela. • Sklonost ka proslosti – ozivljavaju se istorijske licnosti, junaci. • Orijentalni elementi – koriste se orijentalne lestvice i muzika ovih istocnjackih naroda se provlaci kroz umetnicka muzicka dela. • Dela dobijaju programski karakter, mnogo bogatiju i raznovrsniju melodijsku liniju. Ritam se bazira na folkloru. Harmonska sredstva su takodje raznovrsnija – smelije modulacije u udaljene tonalitete, pojavljuju se sekvence, dosta se upotrebljavaju disonance, hromatika i tonalitet je jos prisutan. - Instrumenti: • Glavni instrument romantizma je klavir, koji dostize vrhunac izvodjacke tehnike i postaje kucni instrument; • Violina – izvodjacka praksa dolazi do krajnjih tehnickih mogucnosti u delima Paganinija i Ludviga Špora. Orkestar dobija danasnju postavku. Klarinet, engleski rog, limeni duvaci se osamostaljuju i ulaze u orkestarsku upotrebu. - Oblici: • Opera dostize vrhunac – Dj. Verdi, Vagner, Ž. Bize. Ide u dva smera: o Serija – ozbiljna – opisuje istorijske dogadjaje i heroje; o Komicna opera – smesna, namenjena zabavi. • Simfonijska poema – jednoctavacna orkestarska kompozicija programskog karaktera. • Klavirske minijature – uglavnom trodelne narodne igre: Mazurke (dvor), Poloneze (selo), Valceri (za klavir), Noktirni, Prelidi, Fantazije, Empropti. • Solo pesma – pisana je za glas i klavir. Razvija se u dva smera: o Stroficna – za svaku strofu, svira se ista muzika; o Prokomponovana iz 2 dela. - Savremeni dirigenti: Karl Maria Fon Veber – on prvi koristi palice prilikom dirigovanja; F. List, H. Berlioz, R. Vagner, Gustav Maler, R. Straus, P. I. Cajkovski.
Kompozitori Franc Subert (1797 - 1828)
Rodjen je u muzickoj porodici. Ziveo je u predgradju Beca, i isao u narod i slusao narodne melodije. Imali su kucni kvartet, u kom je svirao, a kasnije radi u muzickoj skoli svog oca, da bi izbegao 14-ogodisnju vojnu obavezu. Uglavnom je provodio vreme po kafanama. Onda odlazi u Madjarsku gde je bio profesor klavira. Zatim odlazi u Bec, gde i umire u bedi. Komponovao je: - Kamerna dela – pod uticajem folklora – 15 gudackih kvarteta; kvintete – jedan od najznacajnijih „Pastrmka“; oktete i uz pratnju klavira. Izvodio je kamernu muziku na knjizevnim vecerima. - Za klavir je pisao sonate; emprompte (improvizacije) – napisao je zbirku ovakvih kompozicija pod nazivom „Muzicki momenti“; plesove; valcere; lendlere – narodne igre. Prvi komponuje minijature namenjene kucnom muziciranju. - Scenska dela – 20 opera, od kojih se danas izvode jedva 2: „Alfons i Etela“ i „Rozamunda“. - Simfonije – napiso ih je 9. Znacajne su: 4. – tragicna; i 8. nedovrsena – u dva stava 1. u h molu, i 2. u A duru – ona je najznacajnija. - Solo pesme – one su mu najveca muzicka ostvarenja – u Nemackoj se nazivaju LIDOVIMA. Sa 13 godina poceo je da ih pise i namenjene su kucnom muziciranju. Napisao je 3 ciklusa: • „Lepa mlinarica“ – na tekstove Vilhema Milera. Zbirka se sastoji od 20 pesama, od kojih su znacajnije: „Putovanje“, „Potok“ i „Tisina“., • „Zimsko putovanje“., • „Labudova pesma“ – zbirka od 14 pesama komponovanih na tekstove Hajnriha Hajnea. Pesme su prokomponovane i neke od znacajnijih su: „More“ i „Atlas“. Pisao je i zasebne pesme – van ciklusa i to su: „Ave Marija“, „Pastrmka“, „Vilinski kralj“, „Grethen za vretenom“, „Divlja ruzica“.
Robert Suman (1810 - 1856) Suman je Nemacki kompozitor rodjen u Cvikaou u Saksoniji u porodici knjizara. Bio je najmladji u porodici, a dar za muziku je nasledio od majke. Sa sedam godina komponuje i svira klavir. Kasnije odlazi u Lajpcig, gde je studirao prava. Kao pijanista obilazi evropske gradove. Eksperimentise i zbog toga mu se ukocio prst. Komponovao je pod uticajem Baha i Betovena. Onda je bio u Becu, pa u Drezdenu, zatim u Lajpcigu. Dusevno oboleva i odlazi u Dizeldorf. Skace u Rajnu, ali ga ribari spasavaju. Umro je u Bonu u dusevnoj bolnici. Dela: - Za klavir je pisao cigkluse minijatura: „Leptiri“; „Karneval“; Simfonijske etide – skerca i varijacije; „Decje scene“ – 13 minijatura namenjenih deci, jedna od poznatijih je „Sanjarenje“; „Deset zapovesti“; „Krajzlerijana“ – zbirka posvecena Subertu; „Novelete“ (u duru); i Varijacije na tonalitete tonova A, B, E i G., - Koncerti: klavirski u a molu i jedan violinski koncert., - Orkestarksa dela: 4 simfonije – I je u B duru, nazvana jos i „Prolecna“; II je u C duru – „Pateticna“; III je takodje u C duru; i IV je „Rajnska simfonija“., - Kamerna dela: klavirska tria, kvinteti, gudacki kvarteti, 2 violinske sonate, romanse za obou, klarinet, fagot itd., - Solo pesme: ciklus pesama na tekstove Hajnriha Hajnea; ciklus pesama na tekstova Kristofa Ajhendorfa; 4 pesme: „Ljubav“, „Zivot zene“, „Majstor Vilhem“, „Mirigel, pesnikova ljubav“.
Frederik Fransoa Sopen (1810 - 1849) Rodjen u Poljskoj, po poreklu Francuz, iz muzicke porodice. Sa 5 godina uci da svira klavir – izvrstan pijanista. Kasnije uci kod sestre, a zatim ga salju kod profesora, kog je ubrzo nadmasio. Sa 18 godina je bio poznat u celoj Evropi.
Vodio je pecalbarski zivot. Ziveo je u Becu, Varsavi, ponovo u Becu, onda zbog rata sa Rusijom odlazi u Stutgart. Oboljeva od upale pluca i cesto radi odmora ide u Pariz, Majorku, Marsej. Komponovao je: - Balade za klavir – on je jedan od prvih tvoraca. Imale su raspevanu melodiju i najznacajnije su u F i As duru., - Etide skromnog karaktere, nisu toliko tehnicki znacajne. Najznacajniji opusi su mu 10 i 25., - Koncerte: 2 klavirska, losa koncerta koji se danas ne izvode – to mu je najneuspesniji opus., - Sonate – 3 klavirske, ne mnogo znacajne, sonate., - Minijature – vrh njegovog stvaralastva: • Mazurke – poljske, vesele, nacionalne igre neparnog ritma. Znacajne su 17 i 33., • Poloneze – narodne igre seoskog karaktera. Znacajne su As i A dur., • Nokturna., • Prelide – znacajan opus od 24 prelida u svim tonalitetima., • Skerca., • Valcere namenjene instrumentalnom, klavirskom izvodjenju, i nisu za igru.
Jakob Ludvig Feliks Mendelson (1809 - 1847) Rodjen je u Hamburgu, u jevrejskoj, bogatoj, bankarskoj porodici. Kasnije se sele u prestonicu Nemacke, gde Jakob uci da svira klavir. Deda Mozes mu je bio filozof. Izvrstan pijanista i dirigent, a pored toga se bavio filozofijom i slikarstvom. U to vreme se u Nemackoj muzici javlja interes za Baha, jer je Jakob pronasao njegovu „Pasiju po Mateju“. Izvodeci ovo i jos neka Bahova dela obilazi Italiju, Englesku, Skotsku, ostrva Habride, Francusku. Potom se vraca u Lajpcig, gde otvara 1. konzervatorijum, na kom je i sam radio kao profesor. Tu osim njega radio je i Robert Suman i Moseles. Uporedo sa ovim bio je i dirigent u muzickoj kuci „Gevandhaus“. Dela: - Za klavir i orgulje je pisao fantazije i fuge. Za klavir je jos pisao i sonate i minijature – najznacajnija mu je zbirka od 48 minijatura, pod uticajem folklora, koju je nazvao „Pesme bez reci“., - Kamerna dela: gudacki kvarteti, kvinteti, okteti, sonate za violinu, violu i violoncelo., - Koncerti: 2 klavirska i violinski u e molu., - Simfonije u cetiri stava: 1. je u c molu posvecena prijateljima u Engleskoj; 2. je u B duru, u formi kantate; 3. je u a molu - „Skotska“; 4. je „Italija“; i 5 „Reformacijska“., - Uvertire: „Fingalova pecina“ – pecina u Skotskoj na Hebridima; i 2. remek delo mu je „San letnje noci“, komponovan po Sekspirovom tekstu., - Oratorijumi – pod uticajem Hajdna i Hendla. Napisao ih je 2: 1. je „Ilija“ – opisuje birbu proroka sa paganstvom; a 2. je „Pavle“.
Hektor Luj Berlioz (1803 - 1869) On je prvi znacajan francuski kompozitor. Uvodi programsku muziku – opis vanmuzickih dogadjaja muzikom. Rodjen je u porodici lekara u blizini Pariza. Hteo je da studira medicinu, ali su ga Glukova dela okrenula muzici. Boravi u Rimu jedno vreme, a zatim se vraca u Pariz gde radi na konzervatorijumu kao dirigent. Obisao je jos i Englesku, Nemacku i Italiju. Najvise komponuje instrumentalnu muziku, iako tada dominira opera. Dela: - „Fantasticna simfonija“ – opisuje ljubav izmedju njega i neke njegove prijateljice. Ima 5 stavova: I je „Sanjarenje“; II – „Ples“; III – „Prizori na polju“; IV – „Put na gubiliste“; i V – „Poselo vestica“., - „Harold u Italiji“ – opisuje Bajronovog junaka Harolda. U I stavu opisuje Harolda u italijanskim brdima; II stav je „Povorka hodocasnika“; III stav – „Gorstak“; i IV – „Orgije razbojnika“., - „Romeo i Julija“ – ovo delo ima 8 stavova: I stav je ulicna borba dveju porodica; II stav je za soliste hor i orkestar; III stav je Romeova samoca i tuga; IV je Ljubavni prizor izmedju Romea i Julije; V je Kraljica Mab; VI opisuje Julijinu pogrebnu povorku; VII – Romeo u grobnici; i VIII – finale – pomirenje porodica., - „Faustovo prokletstvo“., i - „Rekvijem“.
Franc List (1811 - 1886) Jedan je od najznacajnijih kompozitora u Romantizmu i u muzici uopste. Otac mu je bio Madjar, a majka Austrijanka. Rano pocinje da svira klavir, bio je cudo od deteta. Radio je kao pijanista i kompozitor u Vajmaru –
skolu podigao na visi nivo. Izvodio je svoja dela i dela raznih kompozitora gradjanskog sveta. Radio je jos i u Parizu, Rimu, Becu, bio kaludjer u Pesti i umire u Bajrojtu. Bio je kosmopolita – gradjanin celog sveta. - U prvom periodu svog stvaralastva radi transkripcije Bahovih fuga, pise Madjarske rapsodije i obradjuje cigansku muziku. - U drugoj fazi je originalan stvaralac. Komponuje klavirske cikluse: „.Ljubavni snovi“, „Godine hodocasca“, Klavirske koncerte u Es i As duru, „Ples mrtvih“. Smatraju ga najvecim klaviristom, zbog usavrsavanja klavirske tehnike. On je tvorac simfonijske poeme. - Napisao je 12 simfonijskih poema: „Sta se to cuje u brdima“, „Taso“, „Preludiumi“, „Orfej“, „Prometej“, „Mazepa“, „Setni zvuci“, „Posmrtni mars“, „Hungarija“, „Hamlet“, „Bitka protiv Huna“ i „Ideali“.
Opera u Francuskoj U prvoj polovini XIX veka opera je slicna italijanskoj SERIJI (opera istorijsko-herojskog sadrzaja), jer je tada Francuskom vladao Napoleon. Ovde su se skupljali umetnici iz raznih drzava, jer je Pariz tada bio kulturna prestonica sveta. Pored Pariza i Bec kasnije postaje jedan od najznacajnih svetskih kulturnih centara. Pored gore pomenute opere serije postoji i komicna opera. Prva pleada kompozitora: - Nikolas Delarjak (1753 - 1809) – napisao je komicnu operu „Kuca na prodaju“ i seriju „Gulistan“., - Etjen Meil (1763 - 1817) – napisao je oko 40 opera uglavnom serija, a neke od njih su „Ariodant“ i „Josif u Egiptu“. U drugoj pleadi kompozitora, na sceni se koriste prave vojskovodje, konji, slonovi, zatim statisti. Opera se izvodila na otvorenom i kroz nju su velicali Napoleona. Glavni predstavnici ovakve opere su: - Fransoa Adrijen Boaldje (1775 - 1834) – u Rusiji u Petrogradu se upoznaje sa ruskom muzikom, vraca se u Francusku i pise opere na libreta Ežena Skriba. Opere: „Crvenkapica“, „Gospodja u belom“ – opisuje dvorac i duhove., - Danijel Fransoa Ober (1782 - 1871) – u svojih 50 opera opisuje zivot: „Nema iz Porticija“ – opisuje namu devojku koja na kraju progovara; „Bronzani konj“; „Krunski dijamanti“; „Zidar“... U drugoj polovini XIX veka iscezava opera serija i Napoleon vise nije vladar Francuske. Razvija se opereta, a tematika opera su dogadjaji iz zivota. Kompozitori: Sarl Guno (1818 - 1893) – napisao je veliki broj opera a neke od njih su: „Romeo i Julija“, „Kraljica od Sabe“, „Faust“., Žorž Bize (1857 - 1873) – rodjen je u Parizu u muzickoj porodici. Opere: „Orlezijanka“, najznacajnija njegova opera – „Karmen“. Prve predstave ove opere nisu bile uspesne, pa je Bize zbog toga umro od tuge. Kasnije je ova opera postala veoma popularna., Žil Masne (1842 - 1912) – njegove opere su: „Manol“, „Verter“, „Don Kihot“ komponovan po istoimenom delu Miguela de Servantesa., Kamij Sen Sans (1845 – 1921) – pijanista i dirigent, predavao na konzervatorijumu u Parizu. Napisao opere: „Herkules“, „Samson i Dalila“, „Mrtvacki ples“, i „Herkulova mladost“., Žak Ofenbah rodjen kao Jakob Ofenbah (1819 - 1888) u Kelnu. Sa 12 godina sa roditeljima dolazi u Pariz. Uglavnom je pisao operete, sa elementima zabavne muzike u galopskim ritmovima. Tematika tih opereta je prosta. Neke od znacajnijih su: „Orfej u podzemlju“, „Lepa Jelena“, „Modrobradi“. Napisao je i jednu operu pod nazivom „Hofnamova prica“. Eduar Lalo Gustav Sarpantje
Opera u Italiji U prvom periodu nastanka i razvoja opere u Italiji kompozitori rade u Parizu i komponuju slicne rodove, kao francuski kompozitori – opere serije, i njima se dodvoravaju Napoleonu. Kompozitori:
-
Luidji Kerubini (1760 - 1842) – rodjen u Firenci u muzickoj porodici. Ziveo je u Bolonji, Londonu, i zadnjih 50 godina u Parizu. Radio je na konzervatorijumu. Opere: „Lodoiska Eliza“, komicna „Dva dana“ ili „Vodonosa“, „Anakron“, „Alibaba“., - Gasparo Spontini (1774 - 1851) – rodjen u Ankoni, nije iz muzicke porodice. Studirao u Napulju, a zatim odlazi u Pariz kod kraljice Zozefine. Opere: „Vestalka“, „Ferdinand Kortez“, „Agnesa Fon Hoen Staufen“., - Djoakono Rosini (1792 - 1868) - rodjen u Bolonji u muzickoj porodici. Jedno vreme je ziveo u Parizu i u 36-oj godini prestaje da komponuje. Opere: „Tankredi“, „Italijanka u Alziru“, „Viljen Tel“, „Otelo“, „Muhamed“, remek delo mu je „Seviljski berberin“., - Vincenco Belini (1801 - 1835) – rodjen na Siciliji, nije iz muzicke porodice. Radio je u Milanu. Opere: „Norma“ – najznacajnija, „Puritanci“, „Mesecarka“, „Kapuleti i Montegi“, i „Gusar“., - Gaetano Doniceti (1797 - 1848) iz Bergama. Ziveo je u Bolonji, u Milanu, malo u Rimu i na kraju u Parizu. Napisao je 73 opere, od kojih su znacajnije „Lucija od Lamermura“ – tu opisuje zivot jedne mlade dame; „Ljubavni napitak“, „Dan Paskve“, „Lukrecija Bordzija“. U drugom periodu se javlja veristicki – vero-istiniti pravac. U delima se opisuje istiniti zivot, koji nas okruzuje – dogodovstine iz naroda. Ubacuju se elementi folklora, a cilj opere je zabava za burzoaziju – odmor od istorijskih opere. Ovo je pravac bez perspektive. Kompozitori: - Pietro Maskanji (1863 - 1945) – najznacajnija opera mu je „Kavaleria Rustikana“, koja ima jedan cin i opisuje seljacku porodicu sa Sicilije. Zatim znacajne opere su mu i „Iris“, „Fric“ i „Maske“., - Luidji Leonkavalo (1858 - 1919) – napisao operu „Pajaci“, koja opisuje ljubomoru i ubistvo u putujucoj druzini., - Djakomo Pucini (1858 - 1924) – on je vise lirik. Najbolje su mu opere sa zenskim likovima. Opere: „Monon“, „Edgar“, najznacajnije su: „Boemi“ – opisuje boemski zivot – radost, tugu, veselje; „Toska“; „Madam Baterflaj“ – opisuje Japanku, sukob dva sveta, upotrebljava pentatoniku i celostepene lestvice; „Djani Skiki“ – komicna opera., - Djuzepe Verdi (1813 - 1901) – iz muzicke porodice. Najznacajniji je operski kompozitor. Radio je u Rimu, Milanu i kao antisluhista nije primljen na konzervatorijum. Tematika opera mu je borba protiv Austrougarske i imaju narodni prizvuk, italijanske narodne pesme. Opere: „Trubadur“ – opisuje cigansku putujucu druzinu; „Rigoleto“ – opisuje dvorsku budalu i mladu devojku; „Travijata“ – pariski boemski zivot, komponovana po delu Aleksandra Dime „Dama s kamelijama“ – inspiracija; „Nabukodonosor“ – borba protiv Austrougarske; „Otelo“ – prema istoimenom Sekspirovom delu; „Falstaf“ – komicna opera; i vrhunska opera „Aida“ – komponovana povodom otvaranja Sueckog kanala.
Nemacki romantizam - Jakob Libman Majerber (1791 - 1868). Rodjen je u Berlinu u bankarskoj porodici, a u Parizu provodi poslednje godine svog zivota. Pisao je opere u 5 cinova: I cin je obicno bio romansa – glavni zaplet; II – duet glavnih likova; III – prizori sa mnogo statista; IV – vrhunac radnje; i V cin – sukob i kraj borbe. Opere: „Rober Djavo“, „Hugenoti“, „Prorok“, „Dinora i afrikanka“ – Vasko de Gama i crnkinja. - Karl Maria fon Veber (1786 - 1826) – je rodjen u oficirskoj porodici. Otac mu je bio direktor pozorisne druzine. Radio je u Studgartu, Drezdenu, Becu, Parizu i u Londonu, gde je i umro. Opere: „Carobni strelac“, „Eurianta“, „Oberon“ – fantasticna. - Vilhem Rihard Vagner (1813 - 1883) – je jedan od najznacajnijih kompozitora uopste u muzici. Rodjen je u Lajpcigu iz porodice policajaca. Seli se u Drezden i tu se preko pozorista upoznaje sa operom – Veberov „Carobni ctrelac“. Ziveo je u Vircburgu, Magdeburgu, Parizu (od svojih dela, i to sve na visokoj nozi), Cirihu, Veneciji, vraca se u Lajpcig, potom zbog ustanka odlazi u Svajcarsku, zatim zivi u Milanu, opet u Svajcarskoj, Bajrojtu, gde je otvorio svoje narodno pozoriste (za sve ljude podjednako – bez loza). Umro je u Veneciji. U operama opisuje germansku mitologiju – reformista nemacke opere. Opere: „Vile“, „Zabranjena ljubav“ – nisu mnogo znacajne, kasnije najznacajnije: „Holandjanin lutalica“ – legenda o ukletom Holandjaninu; „Tanhajzer“ – minezenger; „Loengrin“; „Tristan i Izolda“; „Majstori pevaci“ – majsterzengeri; „Parsifal“ – Sveti gral; „Prsten Nibelunga“ – patuljasto germansko pleme – traje 11h i sadrzi 4 opere: „Rajnsko zlato“, „Valkira“, „Zigfrid“, „Sumrak bogova“. - Johanes Brams (1833 - 1897) – rodjen je u Hamburgu u muzickoj porodici, otac mu je svirao kontrabas. Sa 14 godina poznat je kao pijanista, kasnije se bavi nemackim, a narocito madjarskim folklorom. Sakupio je veliki broj pesama i obradjivao je narodne teme. Komponovao je u duhu folklora. • Za klavir je pisao sonate; varijacije – na Hendlovu temu-napisao 25 varijacija, na Hajdnovu temu, na Paganinijevu temu; fantazije; interludiume; valcere; madjarske plesove.
• Kamerna muzika – pisao je duete, tria, kvartete sa ili bez klavira za duvacke instrumente, i sonate za razne instrumente. • Simfonije – je pisao u stilu klasicara pod uticajem Mocarta i Betovena. Napisao ih je 4: u c molu, F Duru, G Duru i u e molu – najznacajnija i sadrzi 31 varijaciju. • Koncerti – napisao je 2 klavirska koncerta i 1 violinski u D Duru. • Vokalni opus – veliki br. solo pesama, poseban ciklus „Pesme ljubavi“; kantatu „Rinaldo“; i najznacajnije njegovo delo „Nemacki rekvijem“. - Anton Brukner (1824 - 1896) je austrijski kompozitor rodjen u Ansfeldu. Potice iz porodice ucitelja. Bio je pobozan i radio je u crkvi. Bio je majstor orgulja. Kasnije pocinje da stvara. Napisao je: 3 mise: u d, e i f molu – jedna od najlepsih misa; 9 simfonija, od kojih su najznacajnije od 4. do 9. - Gustav Maler (1860 - 1911) je rodjen u Austriji. Bio je upravnik becke opere 10 godina. Podigao je becku filharmoniju na danasnji nivo. Dela: najznacajnije su mu simfonije – napisao ih je 9 – I je u D Duru i govori o razocaranoj mladosti; II je u c molu i ima formu kantate; III je u d molu izvode je glasovi i ima tematiku svemira; IV je u C duru, u formi kantate; V, VI i VII su pisane za instrumente u formi klasicne sonate; VIII je najznacajnija, lirskog je karaktera i izvodi je 1000 izvodjaca; i IX simfonija ima pesimisticku tematiku i nedovrsena je. - Maks Reger (1873 - 1916) – je radio u Visbadenu, Lajpcigu, Minhenu. On je Nemac i uglavnom je pisao muziku za orgulje: fantazije i fuge; ali i kamernu muziku; fantazije i minijature za klavir; varijacije za orkestar na Mocartove i Hilerove teme; 200 solo pesama – ciklus „Jednostavne pesme“. - Hugo Volf (1860 - 1903) – austrijski kompozitor. Nije iz muzicke porodice, ziveo je na ivici bede. Najznacajnija dela su mu solo pesme – napisao je 6 zbirki pesama. Pisao je jos: 2 opere, od kojih je jedna sa spanskom tematikom; gudacke kvartete; serenade. - Rihard Straus (1864 - 1949) – Nemac iz Minhena, rodjen u muzickoj porodici (nije u srodstvu sa Johanom Strausom). Radio je u Minhenu, Lajpcigu, Vajmaru, u Berlinu, gde stvara filharmoniju i podize joj ugled. Potom odlazi u Bec, zatim se povlaci u Bavarske planine na Alpima. Pisao je: simfonije – najznacajnija mu je „Alpska simfonija“; kamerna dela; metamorfoze za gudacke instrumente; koncerte – uglavnom za drvene duvace (klarinet i fagot); simfonijske poeme – „Don Zuan“, „Magbet“, „Don Kihot“, „Zivot junaka“; solo pesme pod uticajem R. Sumana i F. Suberta, po delima Hermana Hesea i Jozefa Ajhendorfa; opere – „Guntram“-nordijski germanski srednjevekovni junak, „Soloma“opis bolesne izopacene devojke, „Elektra“-opis zene koja zeli da osveti svoga oca. - Maks Bruh – napisao je jedan violinski koncert. - Karl Rajneke - Franc Abt
Opera u Nemackoj Javlja se uticaj Vagnera na nemacke kompozitore. Tematika opera je bila germanska mitologija, teska filozofija; opere su bile duge i zamarale publiku. Tada nastaju opere, jednostavne tematike i operete, sa kvalitetnim tekstom, kao vid zabave. Prva takva opera je bila „Zolingena“ Viktora Neslera – dobro je prihvacena i u njoj se oseca prizvuk nemackog folklora. Radnja je jednostavna i prijemciva. - Peter Kornelijus (1824 - 1874) je radio kao kompozitor u Minhenu. Najpoznatiji mu je zingspil – komicna opera „Bagdadski berberin“. - Engelbert Humperdink (1854 - 1921). Opere su mu inspirisane fantastikom – priroda, suma. Najznacajnije opere su mu „Ivica i Marica“ i „Kraljeva deca“. - Hans Ficner (1864 - 1949). Posle Hitlera vratio se u Berlin. U delima izrazava bol, duhovnu krizu, mistiku i izolovanost. Najznacajnija opera mu je „Palestrina“. Sam je pisao libreta za svoje opere. Veoma je znacajna i opereta u to vreme, narocito u Becu, koji je bio centar kasnog romantizma. Kompozitori: - Franc Zupe (1819 - 1895) – uvodi narodne galopske ritmove. Najznacajnije operete su mu: „Pikova dama“, „Veseli momci“, „Laka konjica“. - Johan Straus (1825 - 1899) je ziveo u Becu. Najznacajniji valceri su mu: „Na lepom, plavom Dunavu“, „Price iz becke sume“, „Becka krv“. Operete: „1001 noc“, „Karneval u Rimu“, „Slepi mis“.
Ruski romantizam Sredinom XVIII veka Rusija se oslobadja kmetstva i dolazi do krupnih promena u zivotu. Javlja se interes za istoriju, knjizevnost, jednom recju za umetnost. Ozivljavaju se heroji, istorijski dogadjaji. Uopste javlja se interes za narod i njegov zivot. Osnivaju se mnoge muzicke skole, gde se uci muzika, teorija itd, kao na Zapadu.
- Osniva se konzervatorijum u Sankt Petersburgu, koga osniva Artur Rubinstajn. Tad se osniva i pevacko drustvo. Sledece godine Anton Rubinstajn osniva konzervatorijum u Moskvi. Na ova dva konzervatorijuma, izucavala se zapadnjacka muzika i primenjivali su se sistemi sa Zapada. - Nasuprot njima javlja se 5 kompozitora, koji temelje svoju muziku na ruskom folkloru. Oni su Mihaila Glinku, smatrali ocem ruske muzike, u kojoj su oni nalazili izvor za svoje kompozicije. U to doba komponuju se solo pesme na tekstove Puskina, Gogolja uz zicane instrumente – najcesce uz klavir. Komponuju se i opere. U prvom periodu glavni kompozitor je: • Mihail Ivanovic Glinka (1804 - 1857) – prvi pravi ruski kompozitor, tvorac ruske muzike. Narocito se zanimao za narodni folklor. Bio je duze vreme u Parizu, a zatim se vratio u Rusiju, posle odlazi u Berlin, gde i umire. U njegovim delima se oseca uticaj zapada. Najznacajnije su mu opere epskog karaktera: „Ivan Susanjin“ – istorijsko-herojska opera, a ujedno i prva opera ove drzave, u kojoj je opisana istorija ruskog naroda i istoimeni junak. Ovde harmonija dolazi do izrazaja; „Ruslan i Ljudmila“ pisana na Puskinov tekst. Pisao je i solo pesme i simfonije. - U drugom periodu znacajni kompozitori su: • Milij Balakirjev (1837 - 1910) – je osnovao rusku petorku. Bio je matematicar, osnivac nacionalnog pravca, koji je bio pod uticajem Glinke. Znacajan je i kao dirigent. Jedno vreme je bio u manastiru, a pre toga je bio ateista. Posle se vratio muzici. Pisao je uvertire, fantazije – „Islamej“, simfonijske poeme – „Kralj Lir“. • Cezar Kjui (1835 - 1918) – Francuz po poreklu. Otac mu je bio vojnik, a i on u pocetku. Kanije pise solo pesme i opere – 12 od kojih su najznacajnije: „Zarogljenik sa Kavkaza“ i „Vilijem Redklif“ – po engleskom romanu. • Aleksandar Borodin (1833 - 1887) – u pocetku je bio hemicar, osnivac moderne ruske hemije. Kasnije se bavi muzikom i pisao je: kamernu muziku, solo pesme, simfonijske poeme – „U srednjoj Aziji“. Njegovo najznacajnije delo je opera „Knez Igor“ u kojoj opisuje junaka iz XII veka u borbi protiv Poloveca – varvarsko pleme. • Modest Petrovic Musorgski (1839 - 1881) – bio je notorni alkoholicar. Folklor poznaje od malena i koristi ga u svojim kompozicijama. U pocetku je bio cinovnik. Bio je tip ruskog realiste – prikazivao zivot onakav kakav jeste. Pisao je: opere „Boris Godunov“ – dogadjaji iz XVII veka i opis istoimenog junaka, „Sorocinski sajam“ – Sorocin je pejzaz u Ukrajni, a ovo je prva ruska komicna opera; solo pesme – ciklusi „Decja soba“, „Bez Sunca“ i „Pesme i plesovi smrti“; najzanajnije delo mu je svita „Slike sa izlozbe“, koja ima fantasticnu orkestraciju i stavovi ove svite su „Patuljak“, „Promenata“, „Stari zamak“, „Igra pilica“, „Kijevska vrata“, „Pijaca u Limozu“, „Koliba baba Jage“, „Dva jevreja“... • Nikolaj Rimski Korsakov (1844 - 1908) je rodjen u malom mestu u bilizini reke. Priroda mu daje inspiraciju za mnoga dela. Bio je i dirigent, pedagog i teoreticar. Jedno vreme radio je u Sankt Petersburgu. Rano se bavi komponovanjem. Napisao je 25 opera: „Snezna devojka“ – cerka Deda Mraza topi se sa prvim prolecnim Suncem; „Prica o caru Saltanu“; „Zlatan petlic“. Napisao je jos i: Simfonijsku svitu od 5 stovova „Seherezada“ inspirisan pricom iz 1001 noci., stavovi ove svite su „More i Isimbadova ladja“, „Pripovedanje carevica Kalendera“, „Carevic i carica“, „Praznik u Bagdadu“, „Sultan i njegova zena“; Fantazije na srpske teme. - U trecem perodu najznacajniji kompozitor je • Pjotr Iljic Cajkovski (1840 - 1893) – drugaciji je od svih ostalih, pod uticajem je zapada, ali se oseca i uticaj ruskog folklora u njegovim delima. Rodjen je na planini Uralu i prvo je bio cinovnik, a sa 23 godine pocinje da se bavi muzikom. Bio je potpomognut bogatasicom, tako da je prosao Evropu. Bio je i dirigent i bavio se teorijom. Pisao je: o Prvenstveno simfonije – napisao ih je 6 i u njima preovladjuje pesimizam. Tematika je sudbina, patetika, dusevna patnja, kriza. o Zatim Klavirske koncerte, od kojih su najznacajniji u G Duru, Es Duru i b molu (najznacajniji); violinski koncert u Bduru. o Solo pesme, pod uticajem folklora – obradjivao folklor pojedinih naroda. o 2 albuma klavirskih minijatura – „Decji album“ i „Godisnja doba“. o Fantazije za orkestar. o Onda opere pod uticajem francuza Bizea, Masnea, u kojima opisuje ljubav. Prvu operu je napisao po Puskinovom delu „Evgenije Onjegin“, zatim slede: „Pikova dama“; „Jolanta“ – prva optimisticna. o Uvertire – najznacajnije su mu „Romeo i Julija“ i „1812“. o Balete, sa tematikom zasnovanom na legendama i bajkama. Najznacajniji su „Trnova ruzica“, „Labudovo jezero“ i „Krcko Orascic“.
Ceska U XIX veku desava se preporod ceske kulture. Tada kao i svi narodi, dobijaju identitet. Uticaj se javlja u muzici i knjizevnosti. Pise se o lepoti drzave (istorijat, heroji, opis zemlje). Kompozitori:
- Bedzih Smetana (1824 - 1884) – prvi i najznacajniji ceski kompozitor iz porodice pivara. U njegovoj pivnici se muziciralo, tako da se on zainteresovao za muziku. Studirao je u Pragu, Geteborgu u Svedskoj – tu je radio kao dirigent i pijanista, zatim je radio u nemackim gradovima. Pisao je: • Simfonijske poeme (imaju 1 stav); 9 simfonija od kojih su prve tri u opisima, a ostale su pod uticajem ceskog folklora. • Kamernu muziku – tria, kvartete i sonate za violinu i klavir. • Klavirske minijature – dve zbirke. Prva je pod uticajem Lista, Sumana i Vagnera; a u drugoj je obradjivao ceske plesove, tako da je pod uticajem folklora. • Opere u kojima opisuje istorijske dogadjaje, ozivljava junake, opisuje prirodne lepote. Uglavnom su pod uticajem Vagnera i Majerbera. Najznacajnije su: „Prodana nevesta“ – nezeljen brak sa devojcine strane; „Dalibor“; „Brandenburzani“ – oblast u Nemackoj Brandenburg. - Antonjin Dvorzak (1841 - 1904) – iz porodice je mesara. Dosao u Prag, gde je radio kao orguljas u crkvama i kao violinista. Boravio je jos i u Becu, jedno vreme u Engleskoj i na kraju duze vreme u Njujorku. Potom se vraca u Prag gde i umire. U delima koristi ceski i slovenski folklor i malo indijanskog folklora. Pise pod uticajem Lista i Vagnera. • Simfonije – napisao ih je 9, a najznacajnije su mu od 5. do 9, gde koristi folklor indijanaca i opisuje SAD – simfonije iz novog sveta. • Kamernu muziku – klavirska tria, gudacke kvartete i kvintete. • Koncerte: za klavir u g molu, violinski u a molu i za violoncelo u h molu. • Za klavir pise plesove – prvo cetvororucno, a kasnije za orkestar. U njima je obradjivao folklor Slovena. • Za orkestar: simfonijske varijacije, 5 simfonijskih poema i slovenske rapsodije.
Skandinavija (Norveska, Svedska, Finska, Danska) Preci Norvezana su Vikinzi. U Skandinaviji se oseca uticaj nemackog folklora. Kompozitori: - Edvard Hagelub Grig (1843 - 1907) – rodjen u Norveskoj, studirao je u Lajpcigu, a posle se vraca u Norvesku. Stvarao je pod uticajem norveskog folklora: • Klavirske kompozicije – sonate, koncert u a molu, zbirka od 66 minijatura – lirske kompozicije pod uticajem norveskog folklora. • Kamernu muziku – sonate za violinu i klavir, gudacke kvartete i sonate za razne instrumente. • Za orkestar – simfonijske poeme i svite u 4, 5, 6 i 7 stavova. Jedna od znacajnijih svita mu je „U jesen“. - Jan Sibelijus (1865 - 1957) – Finac, koji je pisao simfonijske svite i poeme: „Prolecna pesma“, „Cetiri legende za orkestar“, „Labud“ i „Finlandija“. Napisao je jos i tri simfonije i veliki broj solo pesama. - Nils Gade – Danska.
Spanija Spanci su kolonizirali i osvajali i od renesanse do XIX veka nemaju predstavnika u muzici. Predstavnici spanske muzike XIX veka: - Isak Albeniz (1860 - 1903). Radio je malo u Belgiji, Nemackoj i malo u Americi. Bio je pesnik klavira. Uglavnom je pisao svite od nekoliko stavova, koje je nazivao „Spanske svite“. Najznacajnija je „Spanska iberija“ – poluostrvo gde se Spanija nalazi. Zatim pisao je jos i: orkestarske svite; simfonijske poeme, od kojih je najznacajnija „Katalonija“; i scenska dela – opere – „Kralj Artur“. - Manuel de Falja (1876 - 1946) – ziveo je u Parizu i tamo se upoznao sa impresionistima. Radio je i u Argentini. Pisao je: • Koncerte za razne instrumente; • Za klavir minijature, pod uticajem folklora; • Opere: „Kratak zivot“, „Carobnjak“, „Trorogi sesir“; • Kantatu „Atlantida“.
Rezime – Romantizam (1800. - 1874. god.) Romantizam je pravac u umetnosti, koji se javlja u XIX veku, posle francuske burzoaske revolucije. Tada je nosilac ideja bilo gradjanstvo. Revolucija ima jako veliki uticaj na sve sfere zivota, a narocito na umetnost.
Glavni kulturni centri tada su bili: Pariz, London, Drezden, Minhen, Lajpcig – najznacajniji, Vajmar, Bajrojt; gradovi Skandinavije, Rusije: Moskva, Sankt Peterzburg; Madrid, Prag... - Karakteristike pravca: • Fantastika; • Javlja se uticaj folklora na umetnicku muziku; • Sklonost ka proslosti – ozivljavaju se istorijske licnosti, junaci; • Orijentalni elementi – koriste se orijentalne lestvice i muzika ovih istocnjackih naroda se provlaci kroz umetnicka muzicka dela; • Dela dobijaju programski karakter, mnogo bogatiju i raznovrsniju melodijsku liniju. Ritam se bazira na folkloru. Harmonska sredstva su takodje raznovrsnija – smelije modulacije u udaljene tonalitete, pojavljuju se sekvence, dosta se upotrebljavaju disonance, hromatika i tonalitet je jos prisutan. - Instrumenti: • Glavni instrument romantizma je klavir, koji dostize vrhunac izvodjacke tehnike i postaje kucni instrument; • Violina – izvodjacka praksa dolazi do krajnjih tehnickih mogucnosti u delima Paganinija i Ludviga Špora. Orkestar dobija danasnju postavku. Klarinet, engleski rog, limeni duvaci se osamostaljuju i ulaze u orkestarsku upotrebu. - Oblici: • Opera dostize vrhunac – Dj. Verdi, Vagner, Ž. Bize. Ide u dva smera: o Serija – ozbiljna – opisuje istorijske dogadjaje i heroje; o Komicna opera – smesna, namenjena zabavi. • Simfonijska poema – jednostavacna orkestarska, svetovna, instrumentalna, viseglasna, viseglasna, homofona, kompozicija programskog karaktera. • Klavirske minijature – uglavnom trodelne narodne igre: Mazurke (dvor), Poloneze (selo), Valceri (za klavir), Noktirni, Prelidi, Fantazije, Empropti. Instrumentalne su, viseglasne, homofone ili polifone, svetovne i apsolutne. • Solo pesma – pisana je za glas i klavir. Inace je programska, v. i, jednoglasna uz klavirsku pratnju, homofona i svetovnog je karaktera. Razvija se u dva smera: o Stroficna – za svaku strofu, svira se ista muzika; o Prokomponovana iz 2 dela. - Savremeni dirigenti: Karl Maria Fon Veber – on prvi koristi palice prilikom dirigovanja; F. List, H. Berlioz, R. Vagner, Gustav Maler, R. Straus, P. I. Cajkovski. - Kompozitori: Franc List, Robert Suman, Frederik Fransoa Sopen, Jakob Ludvig Feliks Mendelson, Hektor Luj Berlioz, Franc Subert; Operski: Francuska: Eduar Lalo, Etjen Meil, Fransoa Adrijen Boaldje, Danijel Fransoa Ober, Sarl Guno, Žorž Bize, Žil Masne, Kamij Sen Sans, Žak Ofenbah, Nikolas Delarjak, (Cezar Frank, Anri di Park, Vensan Dendi, Emanuel Šabrije); Italija: Djuzepe Verdi, Gasparo Spontini, Djoakono Rosini, Vincenco Belini, Gaetano Doniceti, Pietro Maskanji, Luidji Leonkavalo, Djakomo Pucini, Luidji Kerubini; Nemacka: Jakob Libman Maerber, Karl Maria Fon Veber, Vilhem Rihard Vagner, Johanes Brams, Anton Brukner, Gustav Maler, Maks Reger, Hugo Volf, Rihard Štraus, Petar Kornelius, Engelbert Humperdink, Hans Ficner, Franc Zupe, Johan Štraus; Rusija: Mihailo Ivanovič Glinka, Milij Balakirjev, Cezar Kjui, Aleksandar Borodin, Modest Petrovic Musorgski, Nikolaj Rimski Korsakov, Pjotr Iljič Cajkovski; Ceska: Bedzih Smetana, Antonjin Dvorzak; Skandinavija: Edvard Grig, Jan Sibelius; Spanija: Isak Albeniz, Manuel de Falja. Kompozitori cija su imena napisana fontom „regular“ nisu komponovali opere.
Impresionizam – kasni romantizam U drugoj polovini XIX veka razvija se oblik kasnog romantizma. Nastao u Francuskoj 1874. godine, kada je odrzana izlozba poznatih francuskih slikara u Parizu – Kloda Monea, Eduara Manea, Ogista Renoara. Bili su neshvaceni
od tadasnjih kriticara i dobijaju ime po Moneovoj slici „Impresija radjanja sunca“, na kojoj su prikazani luka i brodovi u magli. Impresionisti je bio pogrdan naziv, medjutim on danas oznacava kraj XIX veka u muzici. Karakteristike: Napusta se romanticarska, razvijena, siroka, raspevana melodija, a sredstvo izrazaja je harmonija. Prosiruje se i menja izgled akorda. Preovladjuje svetovna, viseglasna, homofona, instrumentalna muzika. Pojavljuje se programnost – inspiracija delima su vanmuzicki dogadjaji. Sredstva slabljenja tonaliteta, cemu impresionizam tezi, su: kretanja u paralelnim 2, 4, 5, 5/3, 6/3, 6/4, cak i u 9/7/5/3; upotreba celostepenih lestvica (uticaj folklora egzoticnih naroda – prihvataju se motivi sa slika neistrazenih zemalja – Indonezije, Okeanije, Afrike); samim tim PR intervala; pentatonike; modusa; kao i politonalnosti, ali tonalitet jos postoji. Od instrumenata do izrazaja dolazi klavir – usavrsava se tehnika; drveni duvaci (flauta i klarinet); i harfa. Koriste se oblici kao u doba romantizma: klavirske minijature, simfonijske poeme i vokalno-instrumentalne forme. Opere se ne komponuju zbog upotrebe celostepenih lestvica. Kompozitori: • Klod Debisi (1862 - 1916) – kao mali je bio izvanredan pijanista. Sa 17 godina upisao je konzervatorijum u Parizu. Bio je clan konzervatorijskog tria, sa kojim je obisao Evropu. Posle se vraca u Pariz, druzi se sa slikarima i zanima ga umetnost neistrazenih zemalja. Pisao je: Za klavir: 2 arabeske u G i E Duru; Noktirna – klavirske minijature – najznacajnija je „Mesecina“; Svite – ciklusi: „Estampi“ – sastoji se od 3 kompozicije – „Pagode“ (hramovi u J-I Aziji), „Vece u Granadi“ (grad u Spaniji), „Vrtovi pod kisom“; zbirka „Slike“ – najznacajnije kompozicije iz ove zbirke su „Zlatna ribica“ i „Decji kutak“; 1. sveska prelida – znacajni prelidi iz ove sveske su „Tragovi u snegu“, „Potopljena katedrala“, „Balkon“, „Velovi“; 2. sveska prelida – znacajni su „Magle“, „Terasa za prijem Meseca“, „Devojka sa lanenom kosom“. Kamerna dela: gudacke kvartete (najznacajniji je u g molu), sonate za violoncelo, klavir, harfu, flautu, klarinet, violinu. Vokalna dela: 5 solo pesama na tekstove Sarla Bodlera; „Pesme beletise“; i operu „Peleas i Melisanda“. Vokalni opus mu je neuspesan. Orkestarske kompozicije: „More“ – sastoji se od tri stava – prvi je „Zora ka podnevu“, drugi „Igra talasa“, i treci „Dijalog vetra i mora“; Noktirni – triptihon – sastoji se od tri stava – prvi stav su „Oblaci“, drugi „Svecanosti“, a treci „Sirene“; i prelid „Popodne jednog fauna“ (faun je sumska vila, nimfa). • Moris Ravel (1865 - 1937) – sa 11 godina je bio na konzervatorijumu. Uzori su mu bili Kamij Sen-Sans i Franc List. Komponovao je na narodnoj osnovi. Za klavir: koncerte u G i D duru. Izmislio je tri „c“ kljuca za klavir. Svite: „Kuprenov grob“, „Ogledalo“, „Prica majke guske“. Poeme: „Igra vode“, „Pavana“ i „Gaspar“. Kamernu muziku: gudacke kvartete, sonate za violinu, rapsodiju za violinu i klavir „Ciganin“. Solo pesme: „Pesme iz Madagaskara“ i „Prirodopis“. Scensko delo „Sat Spanije“; operetu „Dete i carolija“; i balete „Dafnis i Klas“ i „Bolero“. • Aleksandar Skrjabin (1872 - 1915) – Rus, kao pijanista proputovao Evropu i radio kao profesor. Komponovao je: Za klavir: sonate (pod uticajem Sopena); zbirku od 24 prelida; i poeme „Tragicna“ i „Satanska“. Za orkestar: simfonije „Bozanstvena pesma“ – solisti i hor; i simfonijske poeme „Ekstaza“ i „Prometej“. • Otarino Respidji (1879 - 1936) – radio je u Bolonji, Berlinu i Rimu. Pisao je: simfonijske poeme „Rimske fontane“ i „Rimski cetinari“; orkestarkse svite „Crkveni vitrazi“ i „Ducan igracaka“; koncerte u modusima – miksolidijski za klavir i orkestar i gregorijanski za violinu i orkestar; i opere „Plamen“ i „Cirkus Maksimus“.
Rezime – Impresionizam (1874. - 1900. god.) Nastao je u Francuskoj, povodom izlozbe slika na kojoj je po Moneovoj slici „Impresija radjanja Sunca“ i dobio svoj naziv. Oznacava pravac u muzici krajem XIX veka. Napusta se romanticarska raspevana melodija, a sredstvo izrazaja je harmonija. Prosiruje se i menja izgled akorda. Preovladjuje svetovna, viseglasna, homofona, instrumentalna muzika.
Pojavljuje se programnost – inspiracija delima su vanmuzicki dogadjaji. Sredstva slabljenja tonaliteta, cemu impresionizam tezi, su: kretanja u paralelnim 2, 4, 5, 5/3, 6/3, 6/4, cak i u 9/7/5/3; upotreba celostepenih lestvica; PR intervala samim tim; pentatonike; modusa; kao i politonalnosti, ali tonalitet jos postoji. Oblici su slicni kao u doba romantizma – simfonijske poeme, klavirske minijature i v. i. forme. Opere se ne komponuju zbog upotrebe celostepenih lestvica. Instrumenti – do izrazaja dolaze: klavir; drveni duvaci – flauta i klarinet; i harfe. Kompozitori: Klod Debisi, Moris Ravel, Aleksandar Skrjabin, Otarino Respidji.
Savremena muzika Savremena muzika je muzika XX-og veka. Ovaj muzicki pravac mozemo podeliti na dva perioda: period izmedju dva svetska rata i period posle drugog svetskog rata. Ova dva perioda se razlikuju po politickim, ekonomskim karakteristikama i drustvenim dogadjajima. Razvija se tehnologija, ekonomija napreduje, dinamika zivota je burna. Muzika nema zajednicki karakter, kao u baroku, klasicizmu i prethodnim pravcima. Glavno obelezje ove muzike je heterogenost. Kompozitori ove epohe uglavnom teze ka inovacijama, mada ima i onih koji polaze od tradicije, tako da prema tome ima i dve vrste pravaca na bazi ove podele: oni koji teze tradiciji – to su u principu stariji pravci, koji koriste moderan nacin izrazavanja – neobarok, neoklasicizam, neoromantizam; i oni koji teze inovacijama – ekspresionizam, futurizam, nacionalni smer, elektronska i konkretna muzika, dzez, i zabavna - popularna muzika. Karakteristike pravca: - Muzika se temelji na 12 tonova, koji se ravnopravno upotrebljavaju. Tezi se ka rasturanju tonaliteta. • Bitonalnost – u kompoziciji se istovremeno cuju dva tonaliteta. • Politonalnost – u jednoj kompoziciji zvuci vise tonaliteta. U prethodna dva primera tonalitet jos uvek postoji, ali se slabi njegov znacaj. • Atonalnost – potpuni raskid sa tonalitetom i na tome se temelji savremena muzika. Svih dvanaest tonova su ravnopravi. Arnold Senberg je medju prvima upotrebljavao ovaj sistem. o Dodekafonija – koristi 12 hromatskih tonova i smatra se matematickim nacinom komponovanja. Prvo se ispise svih 12 hromatskih tonova – redosled nije bitan i odredjuje ga kompozitor – to je tzv. prva serija; u drugoj seriji se ceo taj niz izlozi unazad, tako da se dobija niz od 24 tona, kada se sve sabere; u trecoj seriji se prva serija ispise kao u ogledalu (svi intervali koji su isli navise, sada idu nanize i obrnuto) i sada imamo 36 tonova; u cetvrtoj seriji se treca izlozi unazad. Posle toga se sve ove cetiri serije pomeraju hromatski navise ili nanize, tako da kada 4 serije pomnozimo sa 12 hromatskih tonova dobijamo 48 kombinacija po 12 tonova. Ovde se ne koriste notne vrednosti, vec je samo obelezena visina tonova. o Serijalna muzika – ovde su osim visine, date i ostale karakteristike tona – trajanje, jacina i boja. o Aleatorika – ALEA znaci kocka. To je okvirna melodija, na osnovu koje izvodjac gradi improvizaciju. o Cetvrttonska muzika – prvi ju je koristio Aloiz Haba. On deli oktavu na 24 jednaka dela, po uzoru na Indijsku i Arapsku muziku. Konstruisao je klavir i klarinet za izvodjenje cetvrttonskih kompozicija i izmislio oznake za obelezavanje cetvrtstepena (b, d, >, #). - Ritam – u savremenom svetu javljaju se novi ritmovi, koji imaju oslonac u folkloru ili prate rad masina i fabrickih postrojenja, i uglavnom su sinkopirani – 5/16, 7/8, 5/8. Javljaju se: poliritmija – ceste promene ritma; aritmija, ametrika – ovde se taktne crte ne koriste. - Orkestar – broj izvodjaca se smanjuje i do izrazaja dolaze duvacki instrumenti, jer imaju najjaci zvuk (na to utice dzez muzika), koriste se udaraljke po potrebi, i uvode elektricni instrumenti. Tezi se ka stvaranju sto bizarnijeg, strasnijeg zvuka, jer je svrha ove muzike da opise rat.
- Forma – nema novih oblika i uglavnom se komponuje instrumentalna polifonija. Kompozicije su kratke zbog atonalnosti. Koriste se forme: etide, sonate, simfonije, kvarteta, koncerta, fuge, preludiuma. Kompozitori za svoje kompozicije nemaju strucne nazive, pa im cak daju apstraktne, npr. Struktura, Segmenti, Perspektiva, Magicni kvadrati, Cudjenje. Od vokalno-instrumentalne muzike komponuju se opere; oratorijumi, u kojima je hor glavni; i baleti, koji u ovom periodu dostizu vrhunac.
- Elektronska i konkretna muzika – nastaju u labaratorijama uz pomoc masina, bez upotrebe instrumenata. • Konkretna muzika – snimaju se sumovi i zvukovi iz prirode – sveta koji nas okruzuje, kasnije se preradjuju i dobijaju se novi zvuci, koji se koriste kao efekti u filmovima. Ovakav nacin obrade zvuka prvi su koristili Darijus Mijo, Pjer Sefer, Karl Hajnc Stokhauzen. • Elektronska muzika – masine i generatori proizvode zvukove, koji se kasnije preradjuju i izoblicuju, a zatim koriste u filmovima. Za sva ova snimanja zvuka koristila se magnetofonska traka. - Javlja se novo notno pismo, koje su stvorili avangardisti eksperimentatori. Partiture su pisane u karakteristicnim oblicima. - Muzicka propaganda (radio, televizija, gramofonske ploce) ima veoma vaznu ulogu u sirenju i razvitku muzike. - Kompozitori ove epohe su vise eksperimentatori, nego kompozitori. • Francuska: Darijus Mijo, Olivije Mesijan, Pjer Bulez, Erih Sati, Fransis Pulank, Artur Honeger... • Italija: Feruco Buzoni, Luidji dalla Pikola, Luidji Nono, Djankarlo Menoti. • Engleska: Gustav Holst, Ralf Von Vilijams, Bendzamin Britn. • Rusija: Sergej Prokofjev, Dmitrij Sostakovic, Igor Stravinski, Aram Hacaturijan. • Nemacka: Arnold Senberg, Alban Berg, Anton Vebern, Paul Hindemit, Karl Orf („Karmina burana“ – njgovo najznacajnije delo - kantata).
Ekspresionizam Ekspresionizam se javlja izmedju dva svetska rata, u Nemackoj, kao odgovor impresionizmu, posle istrazivanja Zigmunda Frojda. Zasniva sa na dodekafoniji i atonalnosti. Melodije sadrze velike intervalske skokove; ceste pauze; preovladjuju disonance; upotrebljavaju se disonantni intervali (2 i 4), disonantni akordi; svi tonovi su ravnopravni, napusten je tonalitet – to cak ide dotle da se jedan ton ne sme ponoviti, da se ne bi stekao utisak tonike; a sto se tice dinamike, prisutne su sve oznake od ppp do fff. Muziku uglavnom izvode mali ansambli. Kompozitori: - Arnold Šenberg (1874 - 1951) – rodjen je u Becu i nije iz muzicke porodice. Kao mlad uci da svira violinu, sa 8 godina komponuje, a kasnije uci da svira i klavir. Prvo je radio kao cinovnik, a zatim kao profesor u Berlinu, Njujorku, Los Andjelesu, Bostonu... • U prvom periodu komponuje: gudacki sekstet – „Preobrazena noc“; operu, koju izvodi veliki broj solista, sa tematikom iz nordijske mitologije (Svedjani, Norvezani, Danci), pod nazivom „Pesme iz Gurea“; simfonijsku poemu – „Peleas i Melisanda“; i kamernu simfoniju. • U drugom periodu uopste nije upotrebljavao tonalitet i komponovao je: 3 klavirske kompozicije; operu „Monodrama“; „Pjero mesečar“ – najbizarnije njegovo delo; kamerna dela – kvartete i varijacije za orkestar, komponovane po principu dodekafonije; operu u jednom cinu „Od danas do sutra“. U Americi je pisao koncerte za violinu i orkestar, i kvartete. • Tek na kraju zivota vraca se upotrebi tonaliteta i tada pise: kamerne simfonije; svitu za gudacke instrumente „Oda Napoleonu“; „Preziveli iz Varsave“; i nezavrsenu operu „Mojsije i Aron“. - Alban Berg (1885 - 1935) – rodjen u Becu u muzickoj porodici. Bio je Senbergov ucenik. U I periodu je impresionista, a u II periodu je pod uticajem Senberga (atonalnosti, ekspresionizma). Komponovao je klavirske sonate, koncerte za klavir, orkestarske kompozicije, svite, violinski koncert u dodekafoniji „Vocek“ – vojnik iz I svetskog rata, i operu „Lulu“. - Anton Vebern (1883 - 1945) – rodjen u Becu, ucio kod Senberga i bio pravi ekspresionista. Radio je na akademiji kao profesor, horovodja i dirigent. Komponovao je: razne kompozicije za klavir, orkestar, simfonije za razne instrumente, kvartete, varijacije, kantate, solo pesme. Njegov rad dosta utice na austrijske i nemacke kompozitore.
Ostali ekspresionisti - Bela Bartok (1881 - 1945) – madjarski kompozitor, ucio i radio u Budimpesti. Sa Zoltanom Kodaljem je sakupljao i obradjivao folklornu muziku. Komponovao je i svoje kompozicije, sa folklornim motivima. Posto je
bio protivnik Hitlera i nacista bezi u SAD. Tamo je radio u Los Andjelesu i Njujorku, gde je i umro u bedi. Pisao je: • Simfonijske poeme, od kojih je najznacajnija „Kosut“ – ime junaka. • 14 baleta. • 3 klavirska koncerta. • Kamernu muziku – 6 gudackih kvarteta, u kojima koristi disonantne akorde; zbirku kratkih melodija (153 melodije), pod nazivom „Mikrokosmos“; i sonate za razne instrumente, uz pratnju udaraljki. • Scenska dela – najznacajnija su: opera „Dvorac Modrobradog“, baleti: „Drveni princ“, „Cudecni mandarin“ – sa istocnjackim motivima. • Za orkestar koncert „Muzika za gudace, udaraljke i celestu“. - Igor Stravinski (1882 - 1971) – ruski kompozitor iz muzicke porodice. U I teriodu je pod uticajem impresionizma, a u II podleze uticaju ekspresionizma. Dela: • Crkvena muzika: oratorijum – najznacijniji je „Plač proroka Jeremije“. • Koncerti: violinski koncerti in D i in C. • Simfonije u stilu klasicara. • Opere: „Zivot razvratnika“; posto je veci deo zivota proveo u Americi dosta se bavi folklorom indijanaca i crnaca i tako nastaje opera „Kralj Edip“. • Baleti su mu inspirisani bajkama: „Žar ptica“; „Petruška“ – tematika ruske bajke; „Posećenje proleća“ – opisuje pagansku Rusiju i pisan je u politonalnosti; „Price o vojniku“; „Puščinela“. - Sergej Prokofjev (1891 - 1953) – takodje ruski kompozitor, ucio kod Korskakova, a kasnije zivi u Parizu, Njujorku i na kraju se vraca u Rusiju. • Za klavir je komponovao cikluse minijatura „Nestalne vizije“ i „Sarkazmi“ – politonalnost. • Koncerti – napisao ih je 5: in C, in Des, u g molu za klavir; i 2 violinska koncerta. • Za orkestar je komponovao 5 simfonija u stilu klasnicnih kompozitora i simfonijske poeme, od kojih je najznacajnija „Peća i vuk“. • Od vokalno-instrumentalnih dela napisao je kantatu „Aleksandar Nevski“. • Znacajna scenska dela su mu: opere „Ljubav za 3 pomorandze“, „Rat i mir“; baleti „Prica o kamenom cvetu“, „Romeo i Julija“ i „Pepeljuga“. - Paul Hindemit (1895 - 1963) – nemacki kompozitor. Studirao je u Frankfurtu. Kao protivnik Hitlera bezi u Ankaru – Turska, a zatim odlazi u SAD. Nazvan je Bahom XX veka, jer je bio veoma dobar polifonicar. Dela: • Koncerti i orkestarske kompozicije: zbirka od nekoliko polifonih koncerata, nazvani jos „Savremeni brandenburski koncerti“; koncerti za violinu, violoncelo, violu i nekoliko za klavir. Takodje je pisao koncerte za violu d’ amore, rog i hornu. • Simfonije u duhu Betovena. • Za orkestar – koncertne svite „Plemenita vizija“ i „Svirač hardigardija“. • Kamerna muzika – pod uticajem romantizma – 4 gudacka kvarteta i sonate za razne instrumente. • Scenska dela: opere: „Novosti dana“ – komicna opera tj. muzicka komedija; „Slika Matis“; „Harmonija sveta“ – inspiracija su mu bila astronomska istrazivanja.
Nacionalne skole U delima kompozitora nacionalne skole dolazi do izrazaja teznja za folklorom. Neke izvorne melodije se preradjuju i za orkestar. Kompozitori:
- Žorž Enesko (1881 - 1955) – direktor opere u Budimpesti. Napisao je dve rapsodije u kojima se oseca uticaj folklora. - Zoltan Kodalj (1882 - 1967) – sa Bartokom je sakupljao madjarske folklorne melodije i obradjivao ih. Dela: „Madjarski psalmi“ orkestarsko delo i opera „Hari Janos“. - Aram Hacaturijan (1903 - 1978) – kompozitor iz Jermenije, i u njegovim delima oseca se uticaj folklora. Dela: balet „Gajana“ ciji je najznacajniji deo „Igra sablji“. - Dmitrij Šostakovič (1906 - 1975) – studirao i radio u Lenjingradu i Moskvi. Pisao je: kamerna dela – tria, kvartete, kvintete; klavirske preludiume pod uticajem Debisija i Skrjabina; koncerte za klavir i violinu; i 15 simfonija pod uticajem Cajkovskog. - Hektor Vilja Lobos (1887 - 1959) – rodjen u Brazilu, studirao u Parizu. Pisao je: svite – „Brazilske bahijame“; i kompozicije za gitaru i orkestar. - Ernst Bloh (1880 - 1959) – Amerikanac, koji je studirao u Belgiji i Nemackoj. Komponovao je orkestarske svite, koncerte, rapsodije, i simfonije, od kojih mu je najznacajnija „Izraelska“. - Arnold Koplend – napisao 3 simfonije, koncert za klarinet i orkestar posvecen Beniju Gudmanu, i kantatu „Linkonov portret“.
Eksperimentatori Eksperimentatori eksperimentisu sa četvrttonskom muzikom. Predstavnici: - Aloiz Haba – pisao svite i sonate u stilu četvrttonske muzike. - Edgar Varez – radio je u Parizu i Njujorku. Napisao dela „Integrali“, „Pustinje“. - Olivije Mesijan – pise elektronsku i serijalnu muzike. Pise pticju muziku, jer je mnogo voleo prirodu. Njegovo znacajno delo je „Vaskresenje mrtvih“. - Dzon Kejdz – pisao dela za magnetofonsku traku – cak za 42 tranzistora. - Vitold Lutoslavski – dela su mu pod uticajem folklora i u njima koristi dodekafoniju i aleatoriku. „Venecijanske igre“, „Zalosna muzika“ i II simfonija su mu najznacajnija dela. - Luidji Nono – komponovao dela za magnetofonsku traku – elektronsku muziku. - Kšištof Penderecki – inspirise ga Biblija. Znacajna dela su mu „Djavoli“ i „Pasija po Luki“. - Karl Hajnc Stokhauzen – iz Kelna. Pisao je razna dela u stilu elektronske muzike. - Pjer Bulez – ziveo u Parizu i pise serijalnu muziku: „Čekić bez gospodara“ – za orkestar; i kantatu „Vereničko lice“.
Antiromanticari - Čarls Ajvs (1874 - 1954) – po poreklu je bio Amerikanac, biznismen u pocetku, a kasnije se bavi muzikom – bio je orguljas. U njegovim delima se oseca cetvrttonska muzika, politonalnost, poliritmija. Pise kamernu, simfonijsku muziku, klavirska dela i solo pesme. - Erih Sati (1866 - 1925) – profesor na Pariskom konzervatorijumu. Komponovao je kratke kompozicije bez naslova. - Artur Honeger (1892 - 1955) – Nemac po poreklu, ali je rodjen u Francuskoj i ucio u Parizu. Komponuje pod uticajem Baha, Semberga, Stravinskog. Napisao je: 5 simfonija; scenska dela – oratorijumi „Igra mrtvih“, „Jovanka Orleanka“ i „Kralj David“. - Darijus Mijo (1892 - 1974) – francuski kompozitor, ziveo i radio u Parizu, posle otisao u SAD. Pise dzez, crnacku, jevrejsku i indijansku muziku. Komponovao je kamernu muziku i balet „Stvaranje sveta“. - Fransis Pulank } - Luj Direr } francuski kompozitori - Žorž Brik }
Sklonost ka proslosti i novoromanticari - Feručo Buzoni (1866 - 1924) – kao decko odlicno je svirao klavir. Radio je u Moskvi, Becu, Berlinu. Stvarao je pod uticajem Baha, Mocarta, Verdija. Komponovao je operu „Dr Faust“.
- Bohjslav Matina (1890 - 1959) – ceski kompozitor, studirao je u Pragu. Pisao je simfonije, končerta grosa, na ceske narodne folklorne teme. - Karl Orf (1895 - 1982) – Nemac – ziveo i radio u Minhenu na konzervatorijumu kao profesor, posle i kao dirigent. Dela: „Muzika za decu“ – decji instrumentarijum; kantata „Karmina Burana“, pisana za soliste i orkestar; pesme, koje su nadjene u manastiru u J. Nemackoj – pricaju o veselom studentskom zivotu, kafanskom zivotu, dolasku proleca. Tekst u tim pesmama je na latinskom, starofrancuskom, staronemackom i nemackom jeziku.
Novoromanticari - Djankarlo Menoti – italijanski kompozitor. Radio je u Rimu i Milanu. Znacajno delo mu je opera „Telefon“. - Hajnrih Zutermajer – svajcarski kompozitor. Radio je u Nemackoj, Italiji, Francuskoj. Znacajno delo mu je opera „Romeo i Julija“. - Bendzamin Britn (1913 - 1976) – engleski kompozitor, najznacajniji novoromanticar. Melodije su mu u stilu njegove drzave. Od vokalno-instrumentalnog opusa napisao je „Ratni rekvijem“ i tri opere: „Otmica Lukrecije“, „Piter Grajms“ i „Mali dimnicar“.
Savremena muzika (muzika XX veka) Ova epoha se deli na dva perioda: period izmedju 2 rata i period posle drugog svetskog rata. Ovi periodi se razlikuju zbog uticaja razlicitih politickih, ekonomskih i drustvenih dogadjaja. Ova muzika nema zajednicki karakter, kao u doba baroka, klasicizma... Glavno obelezje ove muzike je heterogenost tj. raznovrsnost. Neki kompozitori teze ka inovacijama a neki polaze od tradicije tako da imamo nekoliko razlicitih pravaca u muzici. - Pravci: Ekspresionizam, Futurizam, Neobarok, Neoklasicizam, Neoromantizam, Nacionalne skole, Elektronska i konkretna muzika, Dzez, Zabavna – popularna – pop muzika i Eksperimentatori. - Zajednicke karakteristike i sredstva ovih pravaca su: polifono gradjenje melodije – svi tonovi su ravnopravni; bitonalnost; politonalnost; atonalnost; dodekafonija; serijalna muzika; aleatorika; cetvrttonska muzika, koja je imala i oznake za cetvrtstepene; javljaju se novi ritmovi – sinkopirani, poliritmija, aritmija, ametrika; orkestar izvodi bizarna dela – opisuju rat; elektronska i konkretna muzika; novo inovativno notno pismo u raznim oblicima; pojavljuje se cak i muzicka propaganda – faktori sirenja i razvitka muzike – gramofoni, ploce, radio, televizija. Svi su oni vise eksperimentisali nego sto su komponovali. - Oblici: nema novih oblika, uglavnom preovladava instrumentalna muzika, polifonija. Kompozicije su kratke zbog atonalnosti – etide, sonate, simfonije, kvarteti, koncerti, fuge, preludiumi. - Instrumenti – do izrazaja dolaze duvacki instrumenti zbog prodornog zvuka, udaraljke po potrebi, i uvode se elektronski instrumenti. - Kompozitori: Francuska – Darijus Mijo, Olivije Mesijan, Pjer Bulez, Erih Sati, Fransis Pulank, Artur Honeger; Italija – Feručo Buzoni, Luidji Nono, Djankarlo Menoti; Engleska – Gustav Holst, Ralf von Viliams, Bendzamin Britn; Rusija – Sergej Prokofjev, Dmitrij Šostakovic, Igor Stravinski, Aram Hacaturijan; Nemacka – Arnold Šenberg, Alban Berg, Anton Vebern, Paul Hindemit, Karl Orf.
