39061059-Kako-ostati-srećan-u-nesrećnom-svetu

Kako ostati srećan u nesrećnom svetu

Predgovor SADRŽAJ 1 Žrtva Ko je žrtva? Gubitnik i pobednik. Niko nije žrtva sve vreme. Znaci upozorenja. Zašto sam nesrećan. Patničko ja i unutršnji mir. Učiniti važne promene u životu. Da li je Jov bio žrtva? Ostati srećan u nesrećnom svetu: Vežba za žrtvu

2 Ljubavoholičar Karakteristike Ijubavoholika. Sjedinjenje bez integriteta. Povredi me, ja sam tvoj. Voli me onakvog kakav jesam. Koliko ste vredni kao ljubavnik? Ljubav i vaše misli. Ostati srećan u nesrećnom svetu: Vežba za Ijubavoholičara 31 3 U potrazi za uspehom u nesrećnom svetu Kakva je vaša definicija uspeha? Nesebični davalac. Narcisoidnost u našem svetu. Težnja za neuspehom. Uspeh može biti predznak neuspeha. Ostati srećan u nesrećnom svetu: Kako postati uspešna osoba? 50 4 Zašto naporno radimo da bi smo bili srećni? Posao kojim se bavite. Defmišite svoje želje. Kada naš posao postane naš identitet. Težak rad i planiranje. Rad kao oružje protiv nekompetentnosti. Poznavanje i prihvatanje svojih potreba. Sačinite listu svojih potreba. Prepoznavanje frustracije i nošenje s njom. Potreba za disciplinom. Nerealno visoki ciljevi. Bolna očekivanja. Ne možete biti na raspolaganju svim ljudima. Pozitivna snaga radoholika; Ostati srećan u nesrećnom svetu: Vežba za radoholika. 64 5 Perfekcipnista retko kad pronalazi sreću 87 Opsesivna *kompulsivnost nije tako loša. Biti sebični perfekcionista. Vaši motivi. Lečenje vaših strahova. Promena i njen uticaj na vaš život. Ostati srećan u nesrećnom svetu: Vežba za perfekcioniste.

6 Ostati srećan i prestati sa poricanjem 102 Poricanje straha. Poricanje besa. Preterano uopštavaje; Ostati srec'an u nesrećnom svetu: Vežba za prestanak poricanja. PREDGOVOR Pre nekoliko godina donela sam suštinsku odluku da krenem ličnim putem pronalaženja sebe. Nisam želela da izgubim priliku da krenem nekim od nebrojenih puteva otkrivanja i rasta. Znala sam da ću napredovati jedino ukoliko saznam koji od njih je moj put. U ovoj knjizi želim da sa vama podelim svoja otkrića, kao i da vas iz srca podstaknem da do njih dođete i sami. U mom životu, izgledalo mi je nemoguće da uskladim zahteve i obaveze svešteničkog poziva i podizanja porodice. Moja najdublja želja bila je da budem prožeta duhom, ispunjena verom, osvedočena i srećna hrišćanka. Ako ste ikada žudeli da osetite blaženstvo bez "uprkos" ili "izuzev", znaćete na šta mislim. Htela sam da moja duša bude takva, da kada kažem da sam srećna, ne prolivam suze i ne gutam knedle onda kada naiđem na neki problem koji je toliko veliki da sa njim ne mogu da se suočim. Verujem da sam sada pronašla to mesto sreće. Možda sada nisam uvek na visini zadatka i nisam toliko uspešna koliko bih htela da budem, ali sam naučila veštinu Ostati Srećan koju više nikada ne mogu izgubiti. U svom životu učila sam od mnogih učitelja. Učila sam od talasa koji udaraju o obalu, od sutona i praskozorja, od ružinih pupoljaka koji tek što se nisu otvorili, učila sam od hladnih vetrova, od rupa na cipelama, usamljenih noći i beskrajnih molitvi. Učila sam od ljudi kao što su moj mentor i prijatelj Dr Bil Bakus koji mi je, zajedno sa svojom ženom Kendi, pokazao da sam pristupačna i dobra osoba i onda kada sam se osećala beznadežno bezvredna. Bil mi je ukarfo na to da postoji jedan terapeut koji čeka da se pomoli negde iz dubina moje haotične duše. Ohrabrio me je da postanem profesionalni savetnik i ubedio me da mogu početi sa dna lestvice i postići ciljeve za koje mislim da su nemogući. Uvek ću inu biti 7 Kako zauvek preva/ići osećaj krivice? 114 Praštanje sebi. Prošlost. Kako krivica umanjuje vašu sreću. Najčešći razlozi za naše loše raspoloženje. Ostati srećan u nesrećnom svetu: Vežba opraštanja u cilju prevazilaženja krivice. 8 Moj savršeni lik 132 Početak samoistraživanja. Etikete koje nosimo. Radost izbegavanja klonulosti; Ostati srećan u nesrećnom svetu: Vežba prepoznavanja svog savršenog lika. 9 Kako vas drugi vide? 137 Da li vidiš sebe kao celovitu osobu? Izmena u vašem ponašanju. Vaša osećanja. Kako vidite sebe. Uvećati svoju kreativnost. Utvrdimo ko smo mi. Šta je sve potrebno da se bude kreativan? Vaša okolma utiče na vašu kreativnost. Kada ste najkreativniji? Vaše kreativno ja zaslužuje da se kreativno izrazi. Osatati srećan u nesrećnom svetu: Vežba za veće samopouzdanje. 10 Program oporavka 158 Bez melanholije, iznurivanja i raznih koještarija. Vrline ispravnosti. Vaši problemi mogu da budu i vaše prednosti. Otkrivanje vaše lične stvarnosti. Nesrećan svet oko vas. Vaš svet čeka na vas. Opuštanje. Gde je mesto stresu u vašem životu'.' Verujem da sam dovoljno hrabar. Način kako da se oporavite i ostvarite trajnu sreću. Darovi trajne sreće.

Ostati sreće/n u nesrećnom svetu Predgovor zahvalna za njegovo bodrenje i podršku dok sam se mučila za vreme školovanja i stažiranja. Dr Hans Seli naučio me je da u sebi sabiram ljubav i dobru volju i rekao je da ljudi koji tako čine nemaju potrebu za novcem kao neki drugi ljudi "zbog toga što nam puno stvari koje možda želimo da kupimo dolazi besplatno." Od svoje dece nastavila sam da učim o tome kako najbolje stvari u životu ne koštaju ni penija. Ona su moje blago. Moji studenti i pacijenti uče me više nego šta ja učim njih, i sigurna sam, daju mi više nego što ja dajem njima. Pazim da njihovi životi procvetaju i razbuktaju se u otkrićima, i nagrađena sam time iznad svega. Radnici i dobrovoljci u mojoj kancelariji uče me svakodnevno o ljubavi i odanosti. Nisam uvek bila mudra niti strpljiva; nisam uvek bila tako ljubazna kao što sam mogla da budem. U svojoj knjizi "Voli i budi voljen", ispijala sam nešto malo o svom životu, i ovde ne bih želela da se ponavljam osim što želim da kažem da nije lako pretrpeti gubitak. Nije zabavno biti povreden. Naučila sam da na svom putovanju prepoznajem životne izazove i da se sa njima suočim. U svom svešteničkom pozivu videla sam nebrojene povrede nebrojenih duša, ali mir leži u borbi, pobedi, radosnom saznanju da je pobeda naša. Možda vi osećate da ste niko i ništa i da ćete uvek biti takvi-jesu li vam to rekli roditelji kada ste bili mladi? Da li vam je to rekao vaš bračni partner? Ukoliko ste bili napadani ili omalovažavani u životu, ova knjiga je napisana naročito za vas. Neću vam ponuditi kako ćemo lako - ćemo rešenja za vaš boltali obećavam da ću sa vama podeliti iskreno i otvoreno ono što sam naučila kroz svoju patnju, kao i kroz moj psihoterapeutski rad. Životi mnogih ljudi koji su iskreno i otvoreno saradivali sa mnom takode su predstavljeni u knjizi. Svi smo mi kad tad žrtve u našim životima. Od ovih mračnih, nesrećnih trenutaka možemo da učimo i da postanemo mudriji i vedriji upravo zahvaljujući njima. Učenje da preživimo podrazumeva da prestanemo da izbegavamo emocionalne rane i patnje i da se, bez obzira na to koliko su bolne, sa njima suočimo. Vremenom ćete naučiti da identifikujete bolne stvari kao što možete da identifikujete glavobolju ili zubobolju. Za sada, počinjemo da učimo prvi korak ka tome, a to podrazumeva ne samo znanje kako steći, već i kako zadržati sreću u nesrećnom svetu. Verujem da nas Bog poziva na viši život-bogatiji, produktivniji, srećniji. Verujem da možete postati srećni i ostati srećni u nesrećnom svetu. Sa ljubavlju, vaš prijatelj, Meri

PRVO POGLAVLJE ŽRTVA Ko je žrtva? Kada mi je bilo pet godina, majka me je jednog dana pokupila iz obdaništa i odvela u posetu baki. Baka je bila predivna žena i ja sam je obožavala. Bila je krhka, elegantna i obrazovana. Ne sećam se da je ikada bila zdrava. Bolovala je od artritisa i jedino čega se sećam jeste njena prilika uspravljena u krevetu sa kosom uredno začešljanom u meku pundu, sa dugim, tankim rukama mirno položenim na čaršav. Čitave sate čitala mi je iz njenih divnih i brilijantno ilustrovanih knjiga za decu. Njen glas je bio jasan i vedar, i volela sam njene duboke, razigrane zelene oči. Imala je topao osmeh i uvek je bila sretna što me vidi, kadgod bih navratila do nje. Živeli smo u stanu pored njenog, tako da sam provodila više vremena s njom nego sa mojima. Tog dana kada me je majka pokupila, otrčala sam pravo u bakinu spavaću sobu dok je majka pripremala ručak u kuhinji. Bila sam sama kada sam je zatekla kako leži, pogleda staklastog, očiju uprtih u zid. Posude iz koga je doručkovala bilo je na podu a nešto cerealija nalazilo se na zidu. Nisam moglg ni da zamislim kako izgleda kada neko umire. Otežalog jezika, nešto mi je tako tiho šaputala da sam morala da prislonim svoje lice uz njeno da bih razumela šta govori. Njene ruke čvrsto su držale moje, ruke hladne, mršave, ruke iz kojih je isticao život. Do tada mi je smrt bila nepoznata. Nisam ni

12 Ostati srećan u nesrećnom svetu Žrtva 13 pomišljala da neko može da ode zauvek. Nije se vratila kada su je na nosilima odvezli u bolnicu, kao kakvu belu grudvu uvijenu u čaršav. Tek nakon par dana, pošto su ponovo uredno zategli čaršave na njenom krevetu, ovog puta bez njene sićušne i krhke prilike u njemu, shvatih da je moja baka otišla i to zauvek. Mnogo godina kasnije uvidela sam kakav je emocionalni udarac bakina smrt zadala mojoj porodici. Moja majka je insistirala na tome da naše porodice žive u istoj kući vrata do vrata da bi mogla da se brine o baki i povrati joj zdravlje. Verovala je da može da joj pomogne da ponovo postane ona živahna i zdrava žena kakvu je pamtila. Kada je umrla, majka je bila potpuno skrhana. Kao najstarija od sedmoro dece, osećala se odgovornom kako za mladu braću i sestre, tako i za svoju majku i oca. Njena reakcija na majčinu smrt predstaljala je mešavinu tuge i osećaja krivice. Ona jednostavno nije mogla da veruje da je baka umrla. Mnogo godina kasnije remla mi je da je verovala kako nije uspela u svom nastojanju da pomogne majci zato što nije mogla da je održi u životu. Prva faza tuge - "ne mogu da verujem" - može potrajati nekoliko meseci, a ponekad i duže. U toj tački njenog života majka je bila gubitnik jer nije videla izlaza iz svoje patnje. Osećanje gubitka i poraza potpuno su je onesposobili. Dopustite mi da vam kažem ponešto o nekim drugim slučajevima "gubitništva". Jedan prijatan bračni par koji sam poznavala vodio je, spolja gledano, srećan život sve dok muževljev otac nije poginuo u jednoj strašnoj avionskoj nesreći. Ovaj, do tada srećan par, odjednom je bio bačen u močvaru duševne patnje. Bes, depresija i tuga preplavili su njihov život. Otac je, naime, igrao glavnu ulogu u scenariju njihovog braka. Muž je voleo svog tatu i neizmerno mu se divio, nastojeći da ga oponaša u vlastitom braku. On je, međutim, bio gubitnik. Bilo da je osoba svesna toga ili ne, ona postaje gubitnik onog trenutka kada počne da se ponaša kao senka neke druge osobe. Pomenuti par se razdvojio i konačno razveo. Poznajem još jedan bračni par čije je dete maloletni delikvent. Ovaj tinejdžer je njihovo prvo dete. Od prvog dana od kako je ovaj tinejdžer započeo sa svojim buntovničkim ponašanjem, roditelji su ga prekoravali kao buntovnika. Ponašali su se prema njemu kao prema otpadniku. I na kraju je i postao ono za šta su ga smatrali. Jednog dana mi je njegova zabrinuta majka rekla sa suzama u očima: "Ne razumem zašto se to baš nama desilo. Mi smo fini ljudi. Zašto i naš sin nije pristojna osoba?" To su bile reci gubitnika. Gubitnik uvek razmišlja: Sve se dešava upravo meni. Ova misao se nadovezuje na prethodnu misao: Pošto se nešto tragično jednom dogodilo, moram prihvatiti tragediju kao način života. Gubitak voljene osobe može nas učiniti ili pobednicima ili gubitnicama. Moja majka je vremenom postala pobednik. Ona je prošla kroz emotivnu oduzetost izazvanu gubitkom svoje majke, kao i kroz osećanja poraza i krivnje, ali je, kako je vreme prolazilo, shvatila da ne želi da bude nesrećna. Možda uopšte nisam gubitnik, razmišljala je moja majka, pa čak i da jesam, zar zbog toga moram da patim do kraja života? Na kraju je izabrala da bude pobednik a ne gubitnik. Izabrala je bolju soluciju od samosažaljenja. Gubitnik i pobednik Da li znate razliku između gubitnika i pobednika? Životni periodi u kojima preživljavate neiskazivu tugu neretko potiču od gubit-ničke svesti, gubitničkog načina razmišljanja, gubitničkog ponašanja. Vi ne morate da budete gubitnik, budite pobednik. Razlika je u sledećem:

Ostati srečun u nesrećnoni svetu pomišljala da neko može da ode zauvek. Nije se vratila kada su je na nosilima odvezli u bolnicu, kao kakvu belu grudvu uvijenu u čaršav. Tek nakon par dana, pošto su ponovo uredno zategli čaršave na njenom krevetu, ovog puta bez njene sićušne i krhke prilike u njemu, shvatih da je moja baka otišla - i to zauvek. Mnogo godina kasnije uvidela sam kakav je emocionalni udarac bakina smrt zadala mojoj porodici. Moja majka je insistirala na tome da naše porodice žive u istoj kući vrata do vrata da bi mogla da se brine o baki i povrati joj zdravlje. Verovala je da može da joj pomogne da ponovo postane ona živahna i zdrava žena kakvu je pamtila. Kada je umrla, majka je bila potpuno skrhana. Kao najstarija od sedmoro dece, osećala se odgovornom kako za mladu braću i sestre, tako i za svoju majku i oca. Njena reakcija na majčinu smrt predstaljala je mešavinu tuge i osećaja krivice. Ona jednostavno nije mogla da veruje da je baka umrla. Mnogo godina kasnije re^a mi je da je verovala kako nije uspela u svom nastojanju da pomogne majci zato što nije mogla da je održi u životu. Prva faza tuge - "ne mogu da verujem" može potrajati nekoliko meseci, a ponekad i duže. U toj tački njenog života majka je bila gubitnik jer nije videla izlaza iz svoje patnje. Osećanje gubitka i poraza potpuno su je onesposobili. 12 13 senka neke druge osobe. Pomenuti par se razdvojio i konačno razveo. Poznajem još jedan bračni par. čije je dete maloletni delikvent. Ovaj tinejdžer je njihovo prvo dete. Od prvog dana od kako je ovaj tinejdžer započeo sa svojim buntovničkim ponašanjem, roditelji su ga prekoravali kao buntovnika. Ponašali su se prema njemu kao prema otpadniku. I na kraju je i postao ono za šta su ga smatrali. Jednog dana mi je njegova zabrinuta majka rekla sa suzama u očima: "Ne razumem zašto se to baš nama desilo. Mi smo fini ljudi. Zašto i naš sin nije pristojna osoba?" To su bile reci gubitnika. Gubitnik uvek razmišlja: Sve se dešava upravo meni. Ova misao se nadovezuje na prethodnu misao: Pošto se nešto tragično jednom dogodilo, moram prihvatiti tragediju kao način života. Gubitak voljene osobe može nas učiniti ili pobednicima ili gubitnicama. Moja majka je vremenom postala pobednik. Ona je prošla kroz emotivnu oduzetost izazvanu gubitkom svoje majke, kao i kroz osećanja poraza i krivnje, ali je, kako je vreme prolazilo, shvatila da ne želi da bude nesrećna. Možda uopšte nisam gubitnik, razmišljala je moja majka, pa čak i da jesam, zar zbog toga moram da patim do kraja života? Na kraju je izabrala da bude pobednik a ne gubitnik. Izabrala je bolju soluciju od samosažaljenja. Dopustite mi da vam kažem ponešto o nekim dragim slučajevima "gubitništva". Jedan prijatan bračni par koji sam poznavala vodio je, spolja gledano, srećan život sve dok muževljev otac nije poginuo u jednoj strašnoj avionskoj nesreći. Ovaj, do tada srećan par, odjednom je bio bačen u močvaru duševne patnje. Bes, depresija i tuga preplavili su njihov život. Otac je, naime, igrao glavnu ulogu u scenariju njihovog braka. Muž je voleo svog tatu i neizmerno mu se divio, nastojeći da ga oponaša u vlastitom braku. On je, međutim, bio gubitnik. Bilo da je osoba svesna toga ili ne, ona postaje gubitnik onog trenutka kada počne da se ponaša kao Gubitnik i pobednik Da li znate razliku između gubitnika i pobednika? Životni periodi u kojima preživljavate neiskazivu tugu neretko potiču od gubitničke svJsti, gubitničkog načina razmišljanja, gubitničkog ponašanja. Vi ne morate da budete gubitnik, budite pobednik. Razlika je u sledećem:

14 Ostati srećan u nesrećnom svetu Gubitnik: -Misli, pošto su mu se događale sve same loše stvari, da će se ista stvar uvek ponavljati. -Misli, "uvek se sve baš meni dešava". -Ne vidi izlaz iz svojih problema. -Očekuje da mu se svakog trenutka dogodi nesreća. -Zavisi od drugih da bi se osećao dobro. -Oseća se odbačenim i napuste nim. Ne preuzima odgovornost za svoj živc Žrtva 15 Pobednik: -Kaže sebi, kada mu se događaju loše stvari, da to nije kraj sveta. -Doživljava probleme i patnje, ali ne gubi iz vida njihove dobre strane. -U patnji i ispaštanju kaže: "Mogu da učinim sve kroz život koji mi uliva snagu." Par koji je izgubio svekra ne bi se mogao nazvati pobedničkim. Do dana današnjeg oni veruju da je život i svet oko njih prepun neprijatelja i prokletstava. Gubitnici se često osećaju upravo tako. Štaviše, gubitnik veruje da je njegov lični svet najgori od svih mogućih svetova; da je njegov život takode najgori, te da je i on sam najgora osoba. Gubitnik je ona osoba koja neprekidno živi u stanju zamora ili frustracije. Njegov život i odnosi ne donose nagradu za kojom žudi, jer je on u suštini zavisnički tip čoveka. Druga osoba, odnos, situacija, ili cilj služe mu kao objekti njegove potrebe za sigurnošću. Gubitnik po pravilu predstavlja osobu koja u odnose sa dragima ulazi sa nadom da će time ispuniti svoju unutrašnju prazninu. Objekat njegove ljubavi ubrzo postaje sam centar postojanja. Ovakva neurotska zavisnost je praćena ljutnjom, gnevom i srdžbom uperenom upravo prema onoj osobi ili osobama koje su gubitniku potrebne. Gubitničko razmišljanje je zavisničko razmišljanje, i kada su nekoj osobi potrebni drugi da bi se osećala dobro, naposletku će ona i te drage prezreti. Ima li načina da se izađe iz kola gubitničkog razmišljanja? Šta možete učiniti kada se nađete u zamci gubitnika? Ukoliko ste prepoznali sebe u nekom od ovih gubitničkih slučajeva, zapišite to. Pribeležite svoja zapažanja. (Bilo bi dobro da nabavite svesku i da je imate pri ruci dok čitate ovu knjigu, kako biste, kako budemo napredovali, mogli da pravite beleške i resite neophodne zadatke u procesu samoistraživanja.) Uzmimo za primer Maksa koji predstavlja klasičan primer gubitnika. Maks je došao da se posavetuje sa mnom pošto je bio izbačen sa svog poslednjeg posla, dve godine nakon razvoda. Želeo je da zna zašto se sve te loše stvari događaju upravo njemu. Na kraju mi je ipak priznao da je nekada bio sveštenik. "Gazili su me" setno je izustio jednog dana, pošto je osetio unutrašnji zov da postane sveštenik. Nastavio je da objašnjava kako su ga "oni" povredili i udaljili ga od crkve. "Sveštenički život je pre za tebe, Mari. Za mene je to isuviše bolno! Svi ti ljudi lišeni razumevanja, koji samo hoće da te kontrolišu i upravljaju tobom. Ako ne činiš stvari kako su oni propisali, šutnuće te, ukloniti iz njihove parohije, oduzeće ti njihovu crkvu." 'Pa, zar su i tvoju ženu uzeli od tebe?" Ućutao je. Dotakla sam ga u bolnu tačku. "Misliš na Elen?" Napravio je malu pauzu, a onda nastavio. "Da, na neki način i jesu, učinili su tojHJpoznala je nekog drugog čoveka i ..." Ali ona je bila tvoja žena. A, oni su je uzeli?" "Nikada me nije volela." "Čija je ona bila žena?" "Bila je moja! Moja žena!"

16 Ostati srećan u nesrećnom svetu "Da li su je oni uzeli od tebe?" "Ne." Ono jeste." "Ono? Šta znači ono?" "Znate, ono! Situacija! Sav taj pritisak! Život na koji sam bio prinuđen. Nije joj bio po volji. Kako bi ona mogla da bude kriva? Pa, sveštenička služba razorila je moj brak." "Maks, to su budalaštine." Bio je očigledno zbunjen. Videla sam da jedva čeka da ode. Neprestano je bacao pogled na časovnik. "Maks, da li se pritisci i problemi rešavaju sami od sebe?" "Ne..." "Ljudi rešavaju probleme, zar ne? Pritisci su nešto sa čime Ijudipojedinci, moraju da se nose, je li tako?" "Mislim da razumem šta hoćeš da mi preneseš. Pojedinac je taj koji rešava svoje probleme", reče. Prvo s^uzvrpoljio, a potom slegnuo ramenima. Nije bio navikao da se njegovi gotovi odgovori dovode u pitanje. Sad je on postavljao pitanja. "Mari, da li misliš da je moja krivica to što me je žena napustila?" Zelela sam da postane svestan svojih reci. "Da li je strah to sa čime ne možeš da se suočiš." Nije me čuo, nastavljajući tamo gde je stao. "Da li ti misliš da je njeno napuštanje bio moj problem, nešto što sam mogao da sprečim? Da li je to bila moja greška?" "Maks, ti si onaj koji treba da odgovori na to pitanje." Prečuo je moj komentar i nastavio. "Gazila čoveka." me je, iskorištavala. Verovatno koristi i ovog drugog "Ako je tačno da te je koristila i gazila, onda tu stvarno imamo problem. Bojim se da se nisi dovoljno dobro nosio sa svojim problemima? Da li su ti Žrtva 17 problemi u to vreme bili isuviše veliki da bi mogao da se sa njima suočiš?" "Ona treba da resi problem. Ona to nikad nije bila u slanju. Ona nije mogla da-se suoči..."! onda je nastavio da se udaljava od teme. Njegova nesreća je bila njena greška. Želeo je samog sebe da ubedi kako ga je ona učinila nesrećnim. Ponovo je maskirao svoje osećanje nesposobnosti izigravajući gubitnika i kriveći svet oko sebe za sve loše stvari koje su mu se dogodile. Maks je gubitnik. On misli kao gubitnik. Ponaša se kao gubitnik. On govori kao gubitnik. On ne zna da jedan promašaj nije kraj sveta, i l i da osećaj bespomoćnosti nije znak beskorisnosti, ili da iskazivanje osećanja nije nemuževno. Gubitnici ne znaju da je u redu biti nesavršen. Niko nije žrtva sve vreme Maksa je obmanulo njegovo neznanje i emocije. On govori sebi da njegovi problemi potiču iz njegove okoline. On ne veruje da je odgovoran za vlastite izbore. Njegove reakcije su bezmalo paranoidne. On veruje da sve njegove muke potiču od drugih koji su ga koristili, zlostavljali, vređali, ranjavali, varali, i potkradali. Jedna od osobenosti ponašanja osobe koja smatra sebe žrtvom, odnosno gubitnikom, jeste ta da ona ne uvida da se pored neprijatnih i stvarno loših .stvari, dešava i nešto prijatno i dobro. Sreća stvarno postoji. Ne možete biti namučeni nesrećom dvadeset i četiri časa svakog dana svog života bez i jednog momenta olakšanja^odnosno predaha. Niko nije žrtva, sve vreme. Možete biti povrroeni, mogu vas zloupotrebiti, prevariti, pa čak i zlostavljati, ali ako se iskreno zagledate u sebe, videćete da ste često bili pobednik. Mnogo puta u životu bili ste srećni, voljeni, i zadovoljni sobom. Vi možete naučiti da posmatrate sebe u jednom dmgačijem sveti u.

18 Ostati srećan u nesrećnom svetu Dopustite mi da vam ispričam Arlininu priču. Ona i njen muž Lars došli su kod mene na bračno savetovanje. Arlin je kiptela od besa dok je govorila stisnutih zuba. Sedela je ukočeno u svojoj stolici. Njen bes je bio tako intenzivan da su je dnevno posećivala dva lekara i hipopraktičar, prepisujući joj Jekove i sređujući kičmu. Moram priznati da ona baš nije bila privlačna kao osoba. Njen muž je bio na rubu živaca. Bio je pravi radoholik, zaljubljen u svoj posao. Arlin ga je zbog toga prezirala. Smatrala je da joj je život promašen i uništen jer ga je posvetila svom večito odsutnom mužu. Lars je želeo da se promeni. Gorko se kajao zbog prošlosti i probao je nekoliko nedelja učeći kako da uživa u slobodnom vremenu kao što je ranije uživao u radu ( vidi poglavlje 3 koje se bavi radoholizmom). Arlin za to nije htela ni da čuje. Nije mu dopuštala da postane "dobar momak" u njihovom odnosu. I na samu pomisao da će se Lars tako Jako izvući razjarila bi se. Morao je platiti za sve te godine kacm je "mislio samo na sebe" dok je ona sedela kod kuće u njegovoj senci. Kako se usuđuje da pomisli da se može izmeniti za nekoliko nedelja, kada je ona sve te godine patila? Arlin je sebe videla kao žrtvu, i nije želela da napusti svoju ulogu. Pomisao da će Lars promeniti svoju ulogu predstavljala je za nju kap koja je prelila čašu. Videla ga je u ulozi tiranina, što je želela i da ostane. Želela je i da ga ostatak sveta vidi kao takvog. Bez obzira šta bi on mogao učiniti, ona će u njemu uvek videti isključivo tiranina. On se ne srne promeniti! Ona mu to neće dozvoliti. Pa, ukoliko se i promeni, ona to neće hteti da prihvati. U njenim očima on mora ostati loš, da bi joj pribavio alibi da ostane nesrećna čitavog života. Žrtv 19 Ključ za trajnu sreću Nemogućnost opraštanja vezuje vas za vašu patnju i čini vas žrtvom povrede koju ste nekad doživeli i koja se neprekidno, poput žive rane, obnavlja. Nije se moglo mnogo učiniti za ovaj brak. Bez praštanja i milosrđa, malo je nade da će ljubav ponovo procvetati. Arlin će nastaviti da mrzi, a njenu će gorčinu pratiti mnoštvo fizičkih bolesti. Lars će patiti u osećanju krivice i u samoći - ali samo izvesno vreme. Razlika među njima je sledeća: Lars želi da se promeni. Njegova patnja ga neće zauvek apsorbovati. Arlin, s drage strane, koja se žalila da je uz Larsa uzaludno utrošila tolike godine svog života, utrošiće još mnogo godina u gorkom nezadovljstvu i fizičkoj bolesti. Arlin će postati žrtva mržnje, ljubomore i osude, sve dok se ne susretne sa gospodnjim recima opraštanja: "Budite jedan dragome blagi, milostivi, praštajući jedno dragome, kao što je i Bog u Hristu, oprostio vama (poslanica Efežanima 4:32)." Nikada nisam srela osobu koja vodi istinski sretan život, a da joj nedostaje umeće praštanja. Čak i njeni prijatni trenuci su u senci gorčine i besa. Tvoja nepopustljivost te uvek više boli nego što boli onu osobu na koju si besan. Uznemiren um i fizički problemi nastaju upravo zbog nepopustljivosti. Posmatrala sam kako su ljudi koji su protraćili dragocene godine u gorčini i nemogućnosti da oproste, najeamrtnoj postelji po prvi put doživeli momenat istinske slobode i radosti, jer su konačno uspeli da oproste drugima. Isus žudi da nas oslobodi naše patnje i bola. On nam nudi rešenje za svaki problem sa kojim se susrećemo, čak i za mržnju. Bez obzira na to koliko vas je neko pozledio, sloboda i sreća biće vaši.

20 Ostati srećan u nesrećnom svetu Žrtva 21 Vi možete na vreme otkriti svoj "gubitnički" način razmišljanja pre nego što ozbiljno ugrozite sebe i svoju okolinu. Vaša nemilosrdnost može predstavljati jedan od mnogih znakova upozorenja. Znaci upozorenja Postoje neki znakovi upozorenja koji vam signaliziraju da vas vaš "gubitnički" način mišljenja ozbiljno ugrožava, i da će se situacija još više pogoršati ukoliko je ne predupredite. Sada ću navesti četrnaest iskaza. Proverite da li se neki od njih odnosi i na vas. Zaokružite one koji se na vas odnose. Nađite vremena za sebe. Predlažem da utrošite najmanje trideset sekundi na proučavanje svakog iskaza. Čak i ako se on samo delimično tiče vas i vaše situacije, vi ga ipak zaokružite. 01.___ ajčešće krivite nekog drugog za vlastite greške. N 02.__Bpstajete sve više cinični i kritični. 03.__Krivite svoje kolege i saradnike za sve greške u poslu. 04.__ I sama pomisao o napredovanju u vašem ličnom ili poslovnom životu potpuno vas parališe. 05.___ Sve što činite, činite u poslednjem trenutku, ili posao ostavljate nedovršenim. 06.___ Nalazite opravadanja što niste obavili posao jer (a) osećate da je to tuda odgovornost ili (b) ne želite da neko drugi primi pohvale i saznanja za dobro obavljen posao. 07.___ ezorganizovani ste kako na poslu tako i kod kuće. D 08.__Ogorčeni ste kada vidite da drugi ljudi, a ne vi, odlaze na odmor, napreduju na poslu, ili imaju uspešnu ljubavnu vezu. 09.___ sećate da se članovi vaše porodice sve više otuđuju jedni O od dragih. 10.__Smatrate da nema mnogo ljudi na ovom svetu koji bi stali na vašu stranu. 11.___ Verujete da se nećete dopasti ljudima kada vas budu stvarno upoznali. 12.___ ajčešće osećate da su ljudi sa kojima stupate u kontakt N vaši protivnici, i da su, pored toga, prema vašem mišljenju, nepošteni, neiskreni, te da im se ne može verovati. 13.___ olujete od jedne ili više fizičkih bolesti. B 14.__Ne vidite izlaz iz svojih problema. Ukoliko ste zaokružili sedam ili više gore pomenutih znakova upozorenja, nalazite se u opasnosti. Vaš život može biti zahvaćen plimom anksioznosti i nepotrebne patnje. Moguće da osećate kako vas stalno ugrožava nekakava nevidljiva opasnost, ili se osećate ugroženim pri samoj pomisli da ćete se sa današnjim problemima morati suočiti i sutra. Nastavite sa čitanjem jer ima pomoći i za vas. Žrtva nije obavezno neurotična osoba koju neprekidno razdire mentalna agonija, ali ona svakako iskazuje izvesne crte neurotičnog ponašanja. Žrtva se najčešće ne odlučuje da stupi u borbu sa problemima i opasnostima. Ona bi radije da se sakrije od opasnosti i tako namerno srlja u stanje nemoći. Što smo slabiji, to su naše potrebe veće, i srazmerno tome više zavisimo od drugih. A što više zavisimo, sve više smo zaokupljeni sobom i svojim problemima. Zavisnički tip osobe nastoji samo da ugodi sebi i ispuni svoje potrebe. sam nesrecan Zašt Neoph^fBno je spoznati korene našeg nesrećenog ponašanja. Pozitivne ili negativne reakcije na životne situacije su u direktnoj vezi sa značenjem koje im pridajemo. Shodno tome, mi smo tvorci vlastitih neuroza. Uznemirena si, kažeš mi, jer je tvoj dečko

22 Ostati srećan u nesrećnom svetu Žrtvu upravo izašao iz kuće ne rekavši ti kuda ide i kada će te ponovo nazvati. Osećaš se besnom i bespomoćnom. Želiš da kreneš za njim, povučeš ga za rukav i zatražiš da ti objasni svoje ponašanje. "Ne mogu izaći na kraj sa ovim odnosom", govoriš u očajanju. Međutim, ti sama sebi nanosiš bol, i to ima malo veze sa ponašanjem tvog mladića. Zar tvoje ponašanje ne upravlja tvojim osećanjima? Tvoja tvrdnja ne mogu najčešće znači neću. "Ne mogu da izađem na kraj sa ovim odnosom", je kao da si rekla - "ja ne želim da učinim ništa pozitivno i dobro da bih obogatila ovaj odnos". Tebi odgovara da budeš slaba i bespomoćna u tom odnosu. "Ne mogu da promenim stvari na bolje", zapravo znači "ja to neću". Tako sebi osiguravaš pravo na bespomoćnost. Bespomoćnost je: 31. Iskrena želja da se učini nešto što izgleda nemoguće. 32. Znanje*da će koraci u tom pravcu izazvati patnju i strah. 33. Želeti da se jasno setiš prošlosti, ali se plašiš da ćete ovo sećanje zaboleti. 34. Želeti da disciplinuješ svoje dete, ali to ne možeš učiniti zbog straha od detetovih izliva besa. 35. Želeti da stupiš u srećan odnos sa tim i tim, ali ne želiš da suviše daš sebe, jer te on, ili ona, mogu odbaciti, a odbacivanje boli. Naš par, Lars i Arlin, morali su da se suoče sa "ne mogu - neću" ponašanjem. Lars je želeo mirnu savest, ali je istovremeno znao da, ukoliko želi da je dostigne, mora da se suoči sa vlastitim nedostacima, a to bi za njega bilo veoma bolno. Arlin je, pak, u svom mužu videla uzrok njenih nagomilanih problema. Koliko bi za nju bilo bolno kada bi morala da se suoči sa činjenicom da ih je ona sama izazvala, pridajući im značaj koji ne zaslužuju. Da bi i sama postala uspešna u poslu, Arlin bi morala da se suoči sa istinom, da se još uvek drži svoje infantilne zavisničke uloge. Umesto toga, ona optužuje Larsa da joj ne dozvoljava da "raste i ostvari svoj puni potencijal u poslovima". Njeno odbijanje da se suoči sa svojom slabošću omogućavalo joj je da se i dalje ponaša kao bespomoćno dete. Njena nesposobnost i njegova krivica, zaključila je, i sada ne zna kuda da krene. Izgubila je sposobnost da donosi mudre i promišljene odluke. Putničko "ja" i unutrašnji mir Kao što smo videli žrtva zavisi od drugih ljudi, a onda ih okrivljuje za njegove, odnosno njene probleme i patnje. U stvarnosti, osoba se može toliko odvojiti od svog "ja" da . prestane da oseća kako je stvarna osoba koja živi stvarni život. Ovakva šizoidna otuđenost oznaka je i vremena u kojem živimo. Nesigurnost u vezi samog života, pa i našeg opstanka, nalazi se u korenu mnogih neurotičnih ponašanja današnjice. Razlog tome je što nismo naučeni da poštujemo prave vrednosti koje bi učinile da se osećamo dobro u vlastitoj koži. Kada doživimo unutrašnju prazninu, očajnički pokušavamo da je ispunimo. Događa se da onda delujemo iz detinjeg osećaja lišenosti i zatim pokušavamo da doživimo zadovoljstvo tako što ćemo zavisiti od jedne ili više osoba. Potom okrećemo naše frustracije i bes ka sebi, i patimo zbog neugasivih i nejasnih čežnji koje niko drugi, bez obzira na to koliko od njega zavisimo, ne može da ispuni. Žrtva je uvek u stanju žudnje za nečim. Nju nikada ništa ne može zad&voljiti i učiniti srećnom. Oni odnosi koji se zasnivaju isključiva na ličnim potrebama svoj vrhunac mogu dostići samo u onome što Erih From opisuje kao "sjedinjenje bez integriteta". Onaj par s početka ovog poglavlja, predstavljao je upravo tu

24 Ostati srećan u nesrećnom svetu Žrtva 25 "fuziju bez integriteta". Kada je muževljev otac poginuo i kada više nije bio tu da igra svoju ulogu u okupljanju porodice, članovi porodice kao da su i sami prestali da postoje. Žrtva teži da posmatra voljene osobe, kao svoje "oslonce". Žrtva nikada suštinski ne poštuje drugu osobu; njemu ili njoj, je ta osoba očajnički potrebna. Moja majka je počela da se vezuje za svoj herojski cilj da pomogne mojoj baki da ozdravi. Morala je da se uhvati u koštac sa ovim gubitkom i ponovo proceni sebe kao i gubitak koji je pretrpela. Mnogo godina kasnije, ona je ponovo bila suočena sa sličnom traumom kada je moj otac poginuo u strašnoj železničkoj nesreći. Ona, kao i moj brat, sestra i ja, morali smo da otkrijemo značenje unutrašnjeg mira, da pronađemo kako da održimo unutrašnji mir uprkos strahovitom bolu zbog gubitkaMoja majka je primer moje definicije, unutrašnjeg mira. Mir nije jednollavno prestanak borbe i iskušenja. Kada bi mir značio samo prazninu, onda bi se to moglo nazvati grubom šalom. Mir nije smirenost, niti obavezno mora da znači unutrašnju tišinu. Njega možemo pronaći i u najgoroj kakofoniji. Često ćete morati da ostvarite i doživite mir usred buke i meteža. Ukoliko budete shvatili sledeći zadatak, naučićete kako da doživite radost unutrašnjeg mira i usred najvećih iskušenja. (s) Mi primamo Božiju milost, i to unosi mir u naš život. Bog je jedini Izvor mira i zdravlja. Život bez problema sam po sebi ne daje mir. Mir dolazi samo kroz savezništvo i usklađenost sa našim nebeskim Ocem. Ukoliko ste prolazili kroz bolne situacije i doživljavali neprijatne stvari, možete početi da koristite nove metode koje će vam pomoći da ih jasnije sagledate i da se osećate bolje zbog toga. 1. Prepoznajte situaciju onakva kakva je bila onda kada se dogodila. Ukoliko je bila neprijatna, recite sebi tačno šta se dogodi lo, bilo da ste vi bili njen pokretač ili ne. Nađite vremena za sebe. Ne dopustite da vas preplave emocije. 2. Ostavite situaciju tamo gde jeste, u umu. Zamislite kako je stavljate u vreću i vezujete je debelim konopcem. Recite: "Ovaj teret mi nije težak, ni ovaj jaram mi ne pada teško. Izvoli, uzmi ovo od mene...Više ne želim da razmišljam kao žrtva." Ovo nije tako lako učiniti kao što na prvi pogled izgleda. Možda ćete morati više puta da ponovite vežbu. Da bi ste se oslobodili iznutra, morate se osloboditi svog gubitničkog mentaliteta. Prestanite da vučete svoj "gubitnički mentalitet" za sobom u svim situacijama, pa i onim konfliktnim. Toliko ćete se navići na njega da ćete početi da ga uzimate za ozbiljno i lišićete sebe svega dobrog što biste usput mogli da doživite. Mir Ključ za trajnu sreću životu. je potpuno Učiniti važne promene u životu Odlučite se na trenutnu unutrašnju; i±^TS^r^Ue : „,m „*»„ ТВД»п£ «J^'- ^ГЛ»а, sa„6«„, iznutra verujete da vi Ш prihvatenje Božije namere u tvom U knjizi Džejmsa Drejpera Otkrijte lepotu, on nam govori o nagradama spoznaje da je Isus Hrist otelovljenje "milosti" i "mira".

26 Ostari srećan u nesrećnom svetu Žrtva 11 uzoran, dobro voden i primeran; i pod dva, smatrate da ukoliko vaš život nije u skladu sa vašim visokim kriterijumima, onda on mora da je najgori mogući. Kako se onda možete suočiti sa takvim fijaskom? Međutim, vaše predstave i vaši utisci vas varaju. Radi se o pogrešnim verovanjima. (Pročitajte Kužite sebi istinu, knjigu koju smo napisali dr Vilijam Bekus i ja, za objašnjenje reci pogrešna verovanja (engl. kovanica: misbelief, prim. prev.). Zapitajte se sledec'e: 1. Da li vam je teško da se suočite sa mišlju da ste možda pogrešili ili da niste u pravu? 36. Kada se ne osećate dobro i u skladu sa sobom, da li krivite dragog ili okolnosti? 37. Da li možete da priznate sebi da niste onakvi kakvog (kakvu) sebe predstavljate pred drugima? Ukoliko se ne osečate dobro i u skladu sa sobom, onda možete početi dđluvodite nove oblike ponašanja koji će imati pozitivan efekat na vaše samopouzdanje. Recite sebi da ćete ovog istog trenutka naučiti kako da budete "sam svoj gazda", tj. gazda nad sobom i svojim osećanjima, i da ćete svoje novostečeno znanje nastaviti dalje da primenjujete u životu. Gubitnički način ponašanja prisutan kod žrtve često se pogrešno tumači kao samoodricanje. Žrtva sebe lišava pažnje koja bi joj mogla biti pružena, ali se nikada ni ne suočava sa svojim strahovima, niti može sebi otvoreno da prizna: "Plašim se da se suočim sa svojim pogrešnim verovanjem da sam bezvredna. Jer, šta ako to uopšte nije pogrešno verovanje?" Shodno tome, ponašaćete se izuzetno skromno, ponizno i nesebično. Ali tu ne može biti • govora o pravom samoodricanju. Naprotiv, to je samopovlađivanje koje se hrani na vašem osećanju bezvrednosti. Štaviše, ono još i pothranjuje i podstiče mržnju prema sebi. Recite sada glasno: "Posvetiću se samoodricanju jer ne mrzim, nego poštujem sebe." Čovek može poštovati sebe čak i ako nije položio niz teških životnih testova i ostvario brojna dostignuća. Neki ljudi se toliko drastično zalažu da zasluže tuđe pohvale da se više neće odvažiti da upute pohvalu sebi pre nego što im je drugi ne upute. Koliko vam je još dokaza potrebno? Pa vi ste Božije čedo! Dobri ili loši, vi ste Njegovi! Da li delite ljude na pobednike i na gubitnike? Verujete li da morate biti pobednik da biste se osećali dobro i u skladu sa sobom? Dobitak i gubitak sami po sebi nisu ni dobri ni loši. Ono što ih čini dobrim ili lošim jeste značaj koji im pridajete. Prvo što bi trebalo da uradimo jeste da promenimo naš način razmišljanja i da umesto o dobitku i gubitku počnemo da ramišljamo o rastu i napredovanju. Moramo zameniti stari gubitnički mentalitet sa novim mentalitetom, mentalitetom Voljene Osobe. Svidele su ini se reci Arčibalda Mekliša, autora komada J.B., prilikom intervjua koji je dao u vezi sa predstavom, koja je zasnovana na biblijskoj priči o .Tovu. Rekao je: "O ljubavi učimo jedni od dragih. Bez ljudske ljubavi, Bog ne postoji kao Bog, već samo kao Tvorac, a ljubav je jedina stvar nad kojom niko, pa čak ni sam Bog, nema vlast. Ona je ili slobodan dar ili je uopšte nema. Ljubav je najiskrenija, najslobodnija onda kada se daje uprkos patnji, nepravdi, pa čak i smrti." Da li je Jov bio žrtva? Komad J.B. prikazuje Jova u okolnostima savremenog društva. Jov je ovfe predstavljen kao uspešan biznismen, koji, uz to, ima srećnu i harmoničnu porodicu. Nakon izvesnog vremena, smrt će mu prigrabiti svu njegovu decu, njegovi će poslovi krahirati, a njegovo zdravlje biće ozbiljno narušeno. Naposletku će njegov grad

28 Ostati, srećan u nesrećnoni svetu Žrtva 29 kao i veći deo sveta, biti uništeni u nuklearnom ratu. J.B-ovi savetodavci su jedan marksista koji mu govori da je izvor svih njegovih problema političke prirode, jedan psihijatar koji insistira na tvrdnji da krivica ne postoji, i jedan sveštenik koji stoji na stanovištu da njegovi problemi imaju veze sa grešnim životom ljudi uopšte. Komad se odvija prema biblijskom uzoru sve do samog kraja. Međutim, za razliku od biblijskog Jova, J.B.-a i njegovu ženu ne očekuju nikakva čuda, nikakve nagrade za pretrpljene patnje. Umesto toga, J.B. i njegova žena odlučuju da uzmu život u svoje ruke, da nastave da žive, rastu i ponovo grade ono što su izgubili. Odlučuju da će ponovo imati dece i da će započeti život iz početka. Meklišev odgovor na pitanje gubitka je jasan: J.B. odlučuje da nastavi sa životom i da ponovo stvori nešto dobro i korisno. On ne optužuje svet za nepravdu koja mu je naneta - on ne kreće u krstaški ratfU bi se na nebu izborio za pravdu - itmesto svega toga, on se odlučuje za ljubav. Nikada nemojte pristati na ulogu žrtve, čak i ako je čitav svet tako nastrojen. Džo Žerar, koji se pominje u Ginisovoj knjizi rekorda kao najuspešnjiji prodavač automobila svih vremena, rekao je da je, kao tridesetpetogodišnjak bio "potpuni promašaj". Njegova molitva Bogu glasila je: "Bože, da li je tačno ono što je otac rekao - da od mene nikada neće ništa postati? Da li je to sudbina koju si mi Ti namenio, Gospode? Gospode, ako mi pomogneš sada, obećavam da ću pomagati drugim ljudima u budućnosti, zaklinjem se da hoću!" Džo Žerar je promenio tok svoje gubitničke sudbine i mentaliteta. On smatra da je njegov uspeh iznenada stigao onda kada je ceo svoj život, u očajanju, predao u Božije ruke. "Shvatio sam da prevazilaženjem životnih teškoća i učenjem na vlastitim greškama, čovek doista može pronaći sebe i naučiti kako da napreduje", rekao je svetski poznat Žerar. On smatra da su sva ispaštanja i patnje bile za njegovo dobro i svoj govor završava citatom iz Poslanice Rimljanima 8:28: "A znamo da onima koji ljube Boga sve ide na dobro, koji su pozvani po namjerenju." Svaka priča o ljudima koji su uspeli da prekinu da igraju ulogu žrtve i preuzeli ulogu pobednika, ispunjava me oduševljenjem. Svetska šampionka u skijanju Boni Sent Džon predstavljala je upravo takav slučaj. Na zimskim olimpijskim igrama u Sarajevu 1984. osvojila je jednu srebrnu i dve bronzane medalje. Ona, međutim, nije kao i ostali svetski šampioni u skijanju. Boni ima samo jednu nogu. Brad Hadiburg takode je pobednik. On je osvojio srebrnu medalju u veleslalomu na olimpijskim igrama 1984. Njemu su amputirane i ruka i noga. Brad je, međutim, u startu bio žrtva. Izgubio je i ruku i nogu u saobraćajnoj nesreći, vozeći motorcikl u pijanom stanju. Danas on više nije žrtva. On je pobednik i osvajač. "Ali u svemu ovome pobjeđujemo onoga radi koji nas je ljubio." (Rimljanima 8:37) To se odnosi i na vas! Sada ćemo izgovoriti jednu zajedničku afirmaciju: Odbacujem moju dosadašnju ulogu žrtve. Ne želim da budem žrtva. Ja ću pobediti. Ja ću voleti. Ja ću se izboriti sa svojim nedostacima. Usudiću se da budem nesavršen.

30 Ostati srećan u nesrećnom svetu DRUGO POGLAVLJE OSTATI SREĆAN U NESREĆNOM SVETU VEŽBA ZA ŽRTVU Usudite se da se suočite sa onim od čega se plašite ili od čega ste se plašili: 1. Da li ste vi stvarni krivac za greške koje prebacujete nekom drugom? Ukoliko možete da odgovorite na ovo pitanje, onda možete da izvnčete i nešto pozitivno u vezi počinjene greške. Upamtite da je u redu: ne uspeti; izgubiti; pasti; oklevati; praviti greške; pokvariti nešto; povrediti i biti povređcn; ponašati se glupo; učiniti nepravdu. \ ' • LJUBAVOHOLIČAR Postanite svesni modi opraštanja i Boga ispunjenog ljubavlju i A moći preobražaja u Svetom Duhu i to će vas voditi ka čistom, J pošMpom, celovitom i sretnom životu. Bog nam oprašta naše g greške i nedostatke. Da li ih vi možete sebi oprostiti? 38. Da li ćete dopustiti sebi da počnete da volite sebe? 39. Zaključite da su ove okolnosti, u kojima se sada nalazite, najbolje okolnosti za vas u ovom trenutku. Nije važno koliko su loše okolnosti u kojima se trenutno nalazite - recite sebi da su najbolje jer pripadaju samo vama. .Odlučite odmah da ćete prestati da mrzite sve što je vaše. Čak i ako je neprijatan, loš ili bolan, zagrlite svoj život i recite glasno: -Živ sam i mogu voleti život. -Ne samo dobri trenuci, već svaka sekunda mog života ima svoj značaj. -Bog mi misli dobro. Odabirani da mislim kao On. -Svaka patnja u mom životu može se pretvoriti u nešto dobro. Sada pročitajte i upamtite Korinćanima 10:3-5. greška i svaka Bez tebe, du-a, du-a, Moj život je kao mulj, Ja sam ruina, potpuna nula, bup-bup, bez tebeeee. Da li prepoznajete dobro znanu poruku u ovim izmišljenim stihovima? "Moje sve i svja", "Ti si vazduh koji udišem, moj život" i "Bez tebe ja ne mogu", poruke su koje slušamo svaki dan. Moja prijateljica Lila rekla mi je u vezi svog braka sa mužem advokatom koga je veoma volela: "Ne znam, ali sve te godine ljubavi i pažnje prema drugome nisam shvatala kao robiju". Mnogi od nas poveravaju vlastito biće i vlastitu sigurnost drugim osobama. Lila mi se poverila sa suzama u očima: "Mislim da sam postala Bobov zavisnih... Hoću da kažem, tako mi je očajnički bio potreban da mi da snagu, da me voli, da potvrdi moju vrednost. Činila sam sve da zaslužim njegove pohvale. Bilo mi je potrebno da mu budem potrebna. Šest godina sam radila dva posla da bih mu pomogla da završi koledž i studije prava. Pretvorila sam se u kipu pornažućj^nu..." Lila je, izrekavši reč potreba, pogodila u srž problema. Mi svoja osećanja zovemo raznim imenima - ljubav, predavanje, Posvećenost - ali ništa od pobrojanog nije tačno. Mi brkamo ljubav sa potrebom.

32 Ostati srećan u nesrećnom svetu Ljubavoholićar 33 Božija namera jeste da budemo celovita i zdrava ljudska bića, koja mogu da podele ono najbolje i najlepše u sebi sa drugima bez nametnutih obaveza. On hoće da bude naš identitet, naša snaga, naše sve u svemu što postoji. Kada postavite neku osobu na mesto Boga, vi nikada ne možete postići potpunu sreću. Čovek ne može da ispuni mesto u samom sebi, mesto namenjeno Bogu, nekom osobom. Mi verujemo u mnogo stvari koje nisu tačne. Neki ljudi veruju da će, ukoliko nose beli luk kao ogrlicu, biti zaštićeni od virusa i prehlade. Dragi veruju da toplo mleko i beli luk mogu rasterati bezmalo sve (pa i uljeza). Učili su nas da ćemo postati pametniji ukoliko jedemo ribu, jači ukoliko jedemo spanać, tanji ako jedemo grejpfrut, i viši ako redovno budemo pili mleko. Natan Pritikin piše, u Pritikinovom obećanju, da ratnici afričkog plemena Ašanti imaju običaj da pojedu srce pobeđenog neprijatelja ne bi li stekli hrabrost. Indijai^i iz Kanzasa jedu pseće meso jer veruju da će tako razviti vrlinu vernosti. Abiponi iz Paragvaja smatraju da će im meso jaguara pomoći da brže trče. Miri iz Asama jedu tigrovo meso da bi postali moćni ratnici. Tvoja verovanja oblikuju tvoja dela. Zato je važno prepoznati razliku između ispravnih i pogrešnih verovanja. Čuli ste pesme sa porukama kao što su: "Ljudi kojima su potrebni ljudi su najsrećniji ljudi...", "Sve dok sam mu potrebna, čvrsto ću ga se držati", ili sledeća dirljiva misao: 'Volim te toliko da bih mogao umreti". Verovati da draga osoba može ispuniti sve naše želje i očekivanja čista je laž. Neka primitivna plemena veruju da će, konzumirajući ljudski mozak, steći mudrost, a jedući živu džigericu hrabrost. Da li su njihova verovanja istinita? Mi smatramo da se tu radi o neznanju. A često se odnosimo prema ljubavi i braku sa jednakim primitivnim neznanjem. Pisac Džejms Turber napisao je "vaspitavani smo tako da nismo u stanju da odvojimo seks od ljubavi, Sneguljice i 'tako su živeli zauvek u miru i radosti". Mi mislimo da je ona (ljubav) dugme koje kad pritisnemo, dobijamo instant lek protiv teškoća i siguran putokaz ka sreći. U našem sentimentalnom neznanju brak shvata-mo kao neku vrstu sedativa." • Turber je ispričao ljubavnu priču koja me je stvarno pokrenula. Rekao je: "Jedna žena, stara četrdeset i sedam godina, udata dvadeset i sedam godina za čoveka sa kojim ima šestoro dece i koja zna šta je prava ljubav, opisala je ljubav na sledeći način: "Ljubav su sva iskustva kroz koja si prošao zajedno sa nekim". Neki parovi insistiraju da u svakom trenutku svog bračnog života budu zaokupljeni jedno dragim. U jednom članku u Los Angeles Times-it od 3.03.1984. pročitala sam o jednom paru iz -Viste, Kalifornija, gde su se i muž i žena razboleli u isto vreme. Članak je govorio o tome kako su Heri i Kora Voker bili nerazdvojni čitavog svog pedesetogodišnjeg braka. Kada su se razboleli, zajedno su primljeni u bolnicu, gde je Hari otišao u odelenje za plućne bolesnike a Kora u odelenje za bubrežne bolesnike. Svakodnevno su se posećivali, ali se Hariju nakon kraćeg vremena stanje pogoršalo i on je umro. Osam sati nakon smrti svog muža umrla je i Kora. Da li Harijeva i Korina priča izgleda kao savršena priča o romansi, vernosti i ljubavi? Ti nisi savršen, niti je to bilo ko dragi. Rornansa Harija i Kore Voker možda je bila, a možda i nije bila savršena. Svaki čovek ima svojih mana i kada se zbližimo sa nekim, one nam postaju uočljive. Da bismo spoznali realnost morarnOjApoznati da postoji i nesavršenost. Ako traćimo energiju na jednu fantaziju kao što je ljudska romansa postaćemo zavisnici, skloni Ijubavoholizmu. Potrebno je da kanališemo naše snage da bismo mogli da rastemo i istražujemo sebe. volela bih da je priča o Hariju i Kori Voker autentična ljubavna

34 Ostati srećan n nesrećnoin Ljubvvoholićar 35 priča i da su se oni voleli svih pedeset godina jer su savladali neke veštine međusobnog voljenja, a ne samo zbog toga što su delili istu kuću. Njihov prijatelj koji ih je dobro poznavao rekao je o njima: "Čak i u poodmaklom životnom dobu delovali su kao par mladih ljubavnika". Karakteristike Ijubavoholika Šta čini Harija i Koru drugačijim od Ijubavoholika? Intenzitet napora koji su oboje ulagali u pravcu obostranog prihvatanja i voljenja. Ljubavoholik je zavisnički tip ličnosti. On ili ona očekuju od druge osobe da im pruži ljubavno zadovoljenje. Ljubavoholik će učiniti sve da bi zadovoljio svoju žudnju, ali će u tom procesu posmatrati dragu osobu kao objekat, a ne kao ljubavnika, odnosno ljubavnicu. Osoba koja zavisi od ma čega drugog, mučena je željama i potrebama što se može pretvoriti u jednu neugodnu i nezasitu glad. Ljudi kojima su potrebne droge da bi se osećali dobro, kafa da bi se probudili, alkoholna pića da bi se smirili, plus neka osoba koja će ih voleti da bi se osetili vrednima, su zavisnici. Ljubav je kvalitet, atribut i plod Svetog Duha. Ljubav je u samom srcu Boga. "Ljubavoholik" je osoba koja žudi za ljubavlju kao kakav zavisnik. Razlika između bogougodne ljubavi i Ijubavoholizma je u tome što Ijubavoholik ne ume da daje. Ljubavoholik zna samo da uzima, premda o sebi misli da je davalac. Samodisciplina, samokontrola, sposobnost da prepoznamo svoju unutrašnju vrednost (jer smo Bogu vredni), su neke od osobina koje su danas, u ime "ljubavi", toliko omalovažene da se ponovo nameće potreba da kritički pogledamo sebe i svet koji nas okružuje. Nikada nećemo ostvariti pobedu niti je sagledati u našem hrišćanskom životu, ukoliko sebi ne pojasnimo šta reci volim te doista znače. Mi tretiramo ljubav kao nešto što postoji nezavisno od nas i kao da ne posedujemo nikakvu moć nad njenim hirovima. Rič i Sisi su dvoje ljudi koji su čvrsto verovali da njihova ljubav može savladati sve prepreke i da će ih snaga ljubavi izvesti iz bezbrojnih teškoća svakodnevnice. Venčanje, koje se odigralo odmah nakon njihove mature, nametalo se kao jedino rešenje u odnosu na izolovan i nesiguran život kakvog su u to vreme pojedinačno vodili. Rič i Sisi su bili tinejdžeri kada su krenuli prema oltaru. Njihova ljubav manje je predstavljala plod uzajamnog razumevanja i brige, nego što je značila bekstvo od životnih problema. Oboje su smatrali da ih roditelji ne razumeju. Oboje su imali ozbiljnih problema u komunikaciji sa porodicom. Bili su to usamljeni tinejdžeri, razočarani u svet, sa malo prijatelja koji nisu bili zajednički, i udal-' jeni od crkve. Nisu se isticali u učenju i dobijali su loše ocene. Često su zajedno bežali sa časova i dolazili u sukob sa školskim autoritetima. Bili su jedno dragom utočište i uteha, jer ni jedan ni dragi nije posedovao dovoljno samopouzdanja i zdravog samopoštovanja. Sisi je najviše želela da bude zaštićena i da se o njoj vodi računa. Riču je bilo potrebno da bude nekome potreban. Za njihove roditelje, Rič i Sisi biće i ostati deca kojima su potrebna uputstva i saveti. Za njihove vršnjake predstavljali su nepristupačan i zatvoren par koji se uvek drži zajedno. Rič i Sisi .su mislili da nema tog mesta na svetu gde će biti prihvaćeni i uvaženi osim u uzajamnom odnosu. Oni su pobrkali svoju potrebu da budu prihvaćeni i uvaženi sa ljubavlju. Venčalipeu se u prijatnoj crkvenoj atmosferi, a ceremoniji su prisustvovali i njihovi suzdržani roditelji. Sisi je izgledala kao devojčica koja se "igra mame" obučena u belu haljinu sa velom, zaklinjući se na vernost, uzajamnu podršku i ljubav "dok ih smrt ne rastavi", svom tmejdž-lepotanu koji je stajao kraj nje. Tako je nji-

Ostati srećan u nesrećnom svetu Ijubavoholičar 37 hov zajednički život bio zapečaćen. Krenuli su put zalazećeg sunca kao muž i žena, dok je Rič sa nestrpljenjem očekivao trenutak kada će sa sebe da skine svečano odelo, uleti u svoje stare farmerke i majicu, i ponovo se oseti kao "svoj" čovek. Ni Rič ni Sisi nisu znali da prokrče puteve zasebnih intereso-vanja kako bi se razvili u zasebne individue. Nisu gajili prijateljstva i odnose koji bi podržavali i obogaćivali njihove zasebne živote. Sisi je igrala ulogu žene najbolje što je znala, dramatično ističući svoju bespomoćnost. "Brini se o meni" bila je njena bezglasna poruka. Sisi je igrala dete, a Rič je trebalo da igra roditelja, mada mu ta rola nije baš najbolje ležala; ta, gotovo je i sam još uvek bio dete. Nije bio u stanju da svuče farmerke i majicu, čak ni povremeno. Sisi je preuveličavala Ričijevu muževnost i njegove sposobnosti, jer je mislila da to žena treba da čini, i stalno je s ushićenjem govorila o-tome kako je on savršen. Rič, znajući da je daleko od savršenstva, postajao je sve nesigurniji i, shodno tome, zaplašeniji. Istovremeno se nije usuđivao da otvoreno progovori o svojim nedostacima jer se to nije uklapalo u njegovu sliku o muževnosti. Neprekidni pritisci koje je Sisi vršila na njega da bude njen heroj-roditelj bili su suviše za njega, i samo su umnožavali njegov strah i nesigurnost u vezi samog sebe i sveta. Sisi je preterala u svom obožavanju i neprekidnoj hvali. Umesto da ga osokoli i ulije mu samopouzdanje, pobuđivala je u njemu osećanja straha i krivice. Kada im se rodilo prvo dete, mladi otac počeo je da pije. Još pre nego što je dete prohodalo, Rič je već krenuo svojim putem. Vraćao se kući kasno, opijao se, a Sisi je ubrzo saznala da se vida i sa drugim devojkama. Siromašna, nesrećna, zbunjena i prevarena, Sisi mi je rekla: "Meri, meni je tek devetnaest a već se osećam kao starica." Nisam sumnjala u to da se Sisi i Rič stvarno vole i da negde, u tom bolnom haosu njihovog braka, još uvek ima nade za njihovu budućnost. Osećala sam da su izostavili najvažniju crtu braka - a to je prijateljstvo koje uvažava tuđe potrebe, ciljeve i želje, bez obzira da li se one podudaraju sa tvojim. Sisi nije znala da nije ona savršena, ljupka žena kakvom je sebe želela da predstavi. "Kako je mogao da mi učini tako nešto kada sam mu pružala toliko l/ubavi?" uzviknula je. Onda mi je objasnila da nikada nije učinila nijedan korak a da prethodno nije konsultovala Riča, da "kada bi me neko pitao kako sam, ja sam uvek govorila samo o Riču", da "kada bi mi neko postavio pitanje, ja bih mu rekla da moram da pitam muža za odgovor". Rič je bio zbunjen, progonjen osećanjem krivice i defanzivan. "Naravno da volim svoju ženu", kazao je. "Ne znam zašto činim ono što činim. Verovatno zbog toga što mi je stalno za vratom u vezi ovog ili onog." Ukoliko im ne bi bila ukazana pomoć, onda bi njihovi postupci, kojima nije rukovodila ljubav, nego potreba, mogli samo da donesu još više bola i tuge. Njihova zavisnost prevazilazila je njihovu moć razumevanja. Ni jedno ni drugo nisu bili u stanju da sagledaju da se njihove uloge deteta i roditelja graniče sa sadomazohizmom, sa Ričom koji igra surovog hostilnog roditelja, i sa Sisi koja igra bespomoćno dete. Erih From je u vezi s tim u Umeću '/ubavi kazao sledeće: 'Sadistička osoba je isto tako zavisna o podložnoj osobi kao što je podložna osoba zavisna o njoj: nijedna ne može živeti bež druge. Razlika je jedino u tome što sadistička osoba zapoveda, izrabljuje, vreda, ponižava, a sto je mazohistička osoba izrabljivana, vređana, ponižavana. To je znatna razlika u realmtičkom smislu; u dubljem emocionalnom smislu razlika nije toliko važna Koliko ono što im je oboma zajedničko: sjedinjenje bez integriteta.''

38 Ostati srećan u nesrećnoiu svetu Ijiibavoholičur 39 Ključ za trajnu sreću '& Naučite da prepoznate, prihvatite i pobedite svoje Ijubavoholičke sklonosti pre nego što vas one savladaju. Povredi me, ja sam tvoj Kiti je verovala da mora da bude vredana, jer je to cena koju mora da plati za ljubav i zaštitu. Njen otac je bio besan i povučen čovek, pa je Kiti Donaldove ćutljive faze povezala sa besom. Kitin otac nije voleo da komunicira sa ženama, smatrajući da razgovor sa ženama ne dolikuje muškarcu. Kiti je bila ubedena da je njen muž kao njen otac, te da njegove ćutljive faze podrazumevaju odbacivanje i osudu. Na kraju krajeva, njen otac nije cenio žene. Kitino nezadovoljstvo i zbunjenost stvorili su joj još mnogo dodatnih problema. Njeno nezadovoljstvo se pretvaralo u glavobolje, hronične upale grla, probleme sa kičmom i u preteranu brigu za decu. Pogledajmo sada Donaldovo duševno ustrojstvo. Njegova majka je bila brižna domaćica koja se starala o četvoro dece. Rođen kao pretposlednje dete, Donald je rastao sa osećanjem osujećenosti i povređenosti. Osećao se napuštenim i zapostavljenim. Zbog nedostatka brige i nege postao je ogorčen i besan, a uz to se služio još jednim sredstvom - ćutanjem iz inata. Kada je Kiti ostala u dragom stanju, Donald se ponovo vratio u svoje ranije stanje, stanje zapostavljenog deteta. Kiti je počela da ga podseća na njegovu majku, koja ga je odbacila nakon rođenja mlađeg deteta. Počeo je da se ponaša onako kako se ponašao dok je bio mali: izlivi besa, duga ćutanja - ali sve to ga je ostavljalo Praznim. Njegova žena je takođe igrala ulogu deteta. Kako je mogla znati da i on nastoji da igra istu ulogu? I gde su tu roditelji u Njihovom scenariju? Gde su bili odrasli da ih spasu od samih sebe? Da li biste dozvolili da se uzmu dva petogodišnjaka? A evo, ovde imamo dva odrasla čoveka u braku, koji neprestano nanose jedno drugome bol, upravo kao što to čine zapostavljena, zapuštena deca. Sjedinjenje bez integriteta Donald i Kiti bili su u braku deset godina. Oni su predstavljali primer onoga što Erih From opisuje kao "sjedinjenje bez integriteta". Oboje su sa nezadovoljstvom zaključili da brak, sam po sebi, .nije garancija da će se ostvariti jedna vredna i zrela zajednica. Ziveli su zajedno suštinski kao dva stranca, premda se stranci često ^ponašaju ljubaznije jedno prema drugim nego što su se oni ponašali. Kada sam ih upoznala na seminaru koji se vodio pod nazivom Voli i budi voljen, nalazili su se tik pred razvodom. U poverenju su mi rekli da oboje dosta piju - on u barovima, a ona kod kuc'e u kuhinji. Svaki njihov susret završavao se dugotrajnom svađom. Njihove svađe odvijale su se tako što je Kiti plakala i zapomagala a Donald urlao u frustraciji i besu. Nevidljive unutrašnje poruke uglavnom su uvek bile jedne te iste; njena: "Zašto me ne voliš i ne posvetiš mi pažnju?", a njegova: "Ovde ja i moje želje nikome nisu interesantni." Erih From kaže da ljubav možemo ostvariti tek kao odvojene i sigurne ličnosti. On je rekao: "Zrela ljubav je sjedinjenje, pod uslovom očuvanja vlastitog integriteta, vlastite individualnosti." Donald i Kiti su jedno od drugog tražili potvrdu za vlastiti osec'aj vrednosti i potpunosti. Nijedno ni drugo nisu potražili podršku i pomoć sa stane, osim u piću. Iz svog razočarenja i povređenosti, neprekidno su se psovali i vredali.

40 Ostati srcćan u nesrećnoin sva n Razlika je u tome što deca najčešće imaju uz sebe i nekog odraslog koji će ih štititi jedno od drugog - a Donald i Kiti nisu imali tu. vrstu zaštite. Bespomoćno zavisni, osećali su da ne mogu živeti jedno bez drugog, a opet su se uzajamno prezirali. Kada postigneš to da si nekom čoveku potreban u toj m eri da njegov ili njen život zavise od tebe, taj čovek će početi da te mrzi. Kiti je kao devojčica žudela za očevom ljubavlju i njena žudnja ostala je neispunjena. Ni u braku nije dobijala onoliko pažnje i ljubavi koliko joj je bilo potrebno, jer je Donald nije voleo kao dete. Donald, s druge strane, kipteo je od besa jer ga Kiti nije volela onako kako je kao mali očekivao od svoje majke. Hitno ih je trebalo naučiti kako da vole i budu voljeni na pravi način. 41 Donald i Kiti, Sisi i Rič, morali su početi iz početka, menjajući same temelje njihovih odnosa. Prvo su morali da prouče svoja osećanja i da prihvate činjenicu da su Ijubavoholici. Jer, da su nastavili A svojom zavisnošću, sa svojom neutaživom žudnjom za pažnjom i ljubavlju, verovatno bi uništili i sebe i svog partnera. Voli me onakvog kakav jesam Tvoj osećaj vrednosti, osećaj da si prihvaćen, zavisi od tvog razumevanja. Nastavićeš da se ponašaš prema obrascima koje si kao mali naučio, upravo kao što su to činili Donald i Kiti, ukoliko na vreme ne zastaneš i ne uočiš da možeš igrati ulogu odraslog bez obzira na sve manjkavosti tvog detinjstva. Kao mali si ljubav razumevao kao odobravanje ili neodobravanje tvojih roditelja. Tvoji roditelji su ti pokazali svet u čijim okvirima si morao da doneseš odluku da li si vredan ili ne. Oni su se trudili da te nauče kako se odrasli međusobno vole po ugledu na ljubav kakvu su oni gajili, ili pak, na primeru nedostatka ljubavi. Ta najranija iskustva, premda neretko loša, čoveka niti obavezuju niti ga sprečavaju da izmakne njihovom uticaju. Svako od nas u sebi nosi neko unutrašnje znanje o vlastitom detinjstvu. Na osnovu toga, kao odrasli ljudi možemo donositi sopstvene odluke ne obazirući se na svoju prošlost. Uprkos našem slobodnom izboru, mnogi od nas i kao odrasli nastavljaju da igraju svoje detinje uloge, pa brakovi koje sklapamo pod takvim okolnostima, ne mogu da cvetaju. Donald i Kiti ne samo da su prihvatili činjenicu da su Ijubavoholici, već su prionuli da rade na tome da se promene. One svetske kulture, koje su postavljene na labavim temeljima jer poriču značaj jednakosti (Hrist nas je nazvao "udruženi naslednici), ne poštuju vrednost pojedinca. Nijedan čovek nije životinja da služi i radi za svog gospodara. Previše ljudi misli da odgovor Da znači isto što i "Služi me zauvek bez prigovora i ispuni svaku moju potrebu." I muškarci i žene podjednako su žrtve takvih obmanjujućih zahteva i očekivanja. I muškarci i žene od svojih partnera očekuju da održavaju ljubavni plam, dok oni sami ništa ne čine. U našem svetu preovladava shvatanje da je ljubav uzimanje, a ne davanje, odnosno da je ljubav više uzimanje, a manje davanje. Evo jednog testa za vas da procenite kakav ste ljubavnik. Da li ste davalac ili primalac? U ljubav valja uložiti napor, ona ne može opstati sama po sebi. Vi ste ti koji mogu učiniti da ljubav zaživi i u vašim životima. Odgovorite na pitanja iskreno. 'Voljeni" u ovom testu može biti muž, žena, najbolji prijatelj ili prijateljica, roditelj, sin ili čarka - bilo ko koga volite.

42 Ostati srećan u nesrećnom svetu Ljubavoholičar 43 Koliko ste vredni kao ljubavnik? 40. Da li ste sa osobom koju najviše volite u prijateljskim odnosima? 41. Da li ste oslobođeni ljubomore i posesivnosti kada su u pitanju interesovanja i aktivnosti vašeg voljenog (voljene)?_ 03. Da li uživate u samoći, radeći svoj posao, dok je osoba koju volite angažovana u drugim aktivnostima?_______ 04. Da li vas posao vašeg voljenog (voljene) ne ugrožava?______ 05. Da li ste sigurni u sebe i u svoje vrednosti nevezano za mišljenje dragih?______ 42. Da li ste izbegavali da odustanete od vlastitih interesovanja i da postanete osoba kakva niste, da biste zaslužili ljubav? 43. Da li ste odvajali vreme samo za sebe da biste se bavili svo jim duhovnim razvojem i spiritualnom stranom svoje ličnosti, 0 .^^..^5 vvuijene;.'_______ 08. Da li dopuštate voljenoj osobi da provede izvesno vreme bez vas?______ 31. Šta vam je važnije: da voljena osoba bude uz vas ili da bude srećna? 32. Da li ste bolja, jača, ljubaznija, velikodušnija i aktivnija osoba upravo zbog toga jer ste u odnosu sa voljenom osobom? 33. Da li se osećate sigurno u svom odnosu čak i ako ne možete da kontrolišete njegov tok?_ 34. Da li voljenu osobu volite bezuslovno čak i kada ona ne misli kao vi i ne radi stvari koje su vama po volji? Način bodovanja. Dajte sebi 2 boda za svaki potvrdan odgovor, saberite i pročitajte rezultat: odvojeno od svog voljenog Л'"1-'—4r> 24-22 boda: Vi ste ljubavnik koji je, bez sumnje, primeran u svom ljubavnom odnosu, u svom davanju i brizi. 20-18 bodova: U opasnosti ste da povredite sebe ili nekog drugog. Odmah se zaustavite i recite sebi: "Ja sam dragocena osoba. Osoba koju volim takode je dragocena. Moje misli i osećanja nisu dragocenije od misli i osećanja voljenog (voljene), i obrnuto. Moj izbor je da oboje vidim kao dragocene osobe, i to smesta, i odbijam da unizim samog sebe ili voljenu osobu na bilo koji način delom, rečju ili mišlju." 16 bodova ili manje: Znam da voljenoj osobi zadajete bol. Ponovo pročitajte ovo poglavlje i recite sebi: "Mogu da se izmenim." Za vas ima nade da otpočnete nov život, ali morate prvo prihvatiti činjenicu da vaša sreća i blagostanje zavisi od vas samih. Možemo voleti drage onakve kakvi jesu i možemo prestati sa našim neurotičnim zahtevima da postanu onakvi kakve ih mi idealno zamišljamo. Možemo prestati da insistiramo na tome da naši voljeni moraju ispuniti prazninu koju osećamo u sebi. Možemo prestati sa našim zahtevima da tu prazninu, koju srno sami stvorili, drugi ispune svojim divljenjem prema nama. Kao ni razne droge, tako ni ljubav ne može ublažiti patnju i usamljenost. Ponekad je ono za šta verajemo da predstavlja strastvenu ljubav samo nadoknada za našu usamljenost. Ako uđemo u brak više iz potrebe a manje iz ljubavi, kad-tad će medu nama doći do sukoba. Parafrazirajući Froma, iskrena ljubav kaže, "Za osobu koju volim želim da raste zbog sebe same, na njen osobit način, a ne da bi služila mojim ciljevima." Biti nezavisan i biti u ljubavi moguće je samo kroz snajy^sopstvenog duha koji je u srži svakog odnosa. Carica Jesfira je biblijski primer nezavisnosti o kojoj govorim. Jestira nije bila nervozna, povučena ili pasivna osoba koja je žudela za ljubavlju i pažnjom. Šta bi se dogodilo da .Testira nije imala samopouzdanje koje je imala

44 i da je, poput Sisi i Kiti, želela da vidi sebe u ulozi bespomoćnog deteta? Ostati swan u nesrećnom SVe/ll Lju bavoholičar 45 Carica Jestira bi bila od male pomoći Gospodu da nije bila onoliko jaka i samopouzdana žena kakva je bila. Imala je hrabrosti i znanja da pristupi svom mužu i izloži mu problem sa kojim je njen narod bio suočen. Ona nije bila ćudljiva, plačljiva, frustrirana, detinjasta domaćica. Nije bila ispunjena mržnjom, osvetom i inatom, progonjena hiljadama neispoljenih besova poteklim iz nesrećnog detinjstva. Bese to žena dostojna svoje uloge i prava carica. Jestira je bila siroče, koju je podigao njen stric Mardohej, i odjednom se uspela na visok položaj: postala je žena persijskog cara, najmoćnijeg čoveka u to vreme. Da li ju je to uplašilo ili obeshrabrilo? Nije. Ona je bila spremna. Verovala je u sebe i u svoju valjanost. Jestira je znala kako da sa svojim mužem, carem, razgovara ravnopravno. Na p^jmeru carice Jestire, vidimo kako ljudi mogu voleti jedno drugo na ravnopravnoj nozi. L/ubav je kada osoba doprinosi tuđem razvoju i unutrašnjem napretku koliko i vlastitom. No ipak se svaki dan napiše nova pesma o prianjanju, prezasićenju ili pak o ludilu kao posledici napuštanja od strane objekta njegove ili njezine strasti. Na ovoj planeti svaki dan neka osoba izjavi nekoj drugoj osobi: "Ne bih mogao (mogla) nijednog trenutka živeti bez tebe." Da li je pogrešno reći, "Ne mogu nijednog trenutka živeti bez tebe?" Odgovor je ne, to nije pogrešno, jer takva izjava ponekad izražava pravo, sveprožimajuće osećanje najdublje ljubavi, poverenja i ispunjenosti. Jednom kada doživite ljubav kakvu nikada niste doživeli, vaša osećanja i izrazi naklonosti postaju duboki. Vaše reci izražavaju snažne i strastvene emocije. I to je dobro. Opasnost nastaje onda kada reci postanu teže i strastvenije od samih osećanja. Nesebičnost je kada doprinosiš tuđem razvoju kao da se radi o tvom sopstvcnom. Međutim, osoba koja glumi ljubav blokira unutrašnji napredak. Ljubav "ne traži svoje", prema Korinćanima 13:5. Ljubav traži Boga. Pisac Gream Grin jednom je rekao: "Onaj ko traga za Bogom, već Ga je pronašao." Ako ne znamo šta je ljubav mi neprekidno tragamo za sobom, ili nastojimo da ispunimo svoje potrebe izvan Boga. Mi pronalazimo i čvrsto se hvatamo za stvari, ljude, odnose, ljubavi, ali nikada ne pronalazimo "sebe" jer ljubav nije zaokupljenost sobom. Ljubavoholik je u suštini sebična, sobom zaokupljena osoba, koja pokušava da pronađe sreću kroz "robu" zvanu ljubav. Međutim, ljubav nije roba, nešto što se može kupiti ili prodati radi uvećanja ličnog bogatstva. Teolog Pol Tilih je rekao: "Prvenstvena dužnost ljubavi jeste da sluša". Jedan od principa iz Ključeva za trajnu sreću jeste osluškivan/e sebe. Pokušajte da čujete na šta vam ukazuje vaš unutrašnji glas. On vam možda govori, "Upomoć! Hoću da otkrijem svoje pravo ja! Hoću da se oslobodim svog zavisničkog ponašanja!" Ukoliko vam takav put izgleda mračan, ne očajavajte. To vas Sveti Duh Božiji poziva da još snažnije tragate za dubinom Božije ljubavi. Kori ten Bum reče, "Ljubav Isusova dublja je i od najdublje tame." Ljubav i vaše misli Filozof Paskal je rekao: "Sva naša veličina sastoji se u mišljenju . Kakvim mislima je ispunjen vaš um, povodom vaših vrednosti i vašv'privlačnosti uopšte? Grčki filozof Epiktet smatrao je da treba više pažnje da obratimo na to da uklonimo pogrešne misli iz uma nego da uklonimo "tumore i čireve iz tela". Ukoliko govorite sebi da niste celovita osoba, vama je potrebna istina. Istoričar

46 Ostati srećan u ncsrećnom svetu ijubavoholičtir 47 Tomas Karlajl je rekao: "Misao čovekova je sredstvo pomoću koga on dovršava sve stvari. Sve što ćovek uradi i privede kraju samo je odelo neke njegove zamisli." Tražimo od Boga spoljašnje odgovore, kada je Hristos, nada slave, u nama (Kološanima l :27). Ljubav prepoznajemo po delima, a dela pokreću misli u umu. Kakvim mislima je vaš um zaokupljen? Da li su to požudne, čežnjive misli, koje usmerava očajnička potreba da vas neko uzme pod svoje i da vas voli? Ako je tako, onda će sva vaša dela i reci biti pod uticajem takvih misli. Možete čak misliti neku pogrešnu misao, i ukoliko to činite dovoljno često i uporno, ona će za vas postati istinita. Na ovaj način možete sebe ubediti i u najočigledni-ju laž. "Niko me ne voli" izgovoreno u sebi dovoljno puta proizvešće neprijatno ponašanje i, shodno tome, ispuniti sopstveno predviđ»je. Sprovela sam svoje istraživanje dok sam pisala ovu knjigu i sakupila preko četiri stotine odgovora o tome šta ljude čini srećnim i nesrećnim. Na upitniku je pisalo pitanje: "Kada ste u prošlosti bili najsretniji?" Bila sam iznenađena odgovorima. Većina ljudi nije ni spomenula ljubav, ali je često pominjana reč potreba. Dozvolite mi da vam predstavim nekoliko pozitivnih odgovora kao i nekoliko negativnih. Prvo pozitivni odgovori: •Kada sam bio uspešan u poslu. •Kada sam uspeo da ostvarim svoj cilj. •Kada sam počeo da upoznajem religiju. •Kada su mi deca rođena. •Kada sam kao individua otkrio svoju nezavisnost od porodice. •Kada provodim vreme sa porodicom. •Kada sam bio u mini sa samim sobom. •Kada sam podizao svoju decu. •Kada sam volonterski pomagao ljudima. •Kada sam radio teško, podnoseći mnoge žrtve. •Kada sam znao da sam važan nekome ili nečemu. Sada nekoliko negativnih odgovora: •Kada sam bio u ljubavnom odnosu, jer sada više nisam dostojan ljubavi. •Kada me je moj bivši mladić prihvatao i veličao. •Ne mogu da se setim. •Kada sam bio naveden na pomisao da me on/ona voli. •Kada sam dobijao sve što poželim. •Kada sam bio mali, pa se okolina ponašala prema meni kao da sam nešto posebno. Sada sam veliki i više nisam ništa posebno. Jedna žena je odgovorila: "Poslednji put sam bila sretna kada sam bila zaljubljena". To su reci Ijubavoholika. To je i sledeca izjava: "Bio sam najsretniji kada sam bio dete i kada moj život nije bio ispunjen komplikacijama sa kojima se sada suočavam." Ljubavoholik je osoba koja ne smatra da njegova ili njena volja ! gra važnu ulogu u šemi života. Međutim, vaša volja je izuzetno važan deo vašeg života, i kao što ste odabrali da se usredsredite na nesrećne, neprijatne ili pogrešne misli i ponašanja u prošlosti, vi isto tako možete da se usmerite na dobre, sretne i konstruktivne Tnisli u vezi sa vašom budućnošću. Nije l^o održavati ljubavni plam. Mnoštvo životnih problema nastoji dS ga ugasi. Život je težak, ali uz svesne napore s vaše strane, možete stvoriti oko sebe trajnu atmosferu punu ljubavi, Saosećajnosti i ljubaznosti. Ljubav je komplikovana i zahteva veliku privrženost i odanost.

48 svetu Ostati srećcin u nesrcćnoin Ijiibavoholičar ¥& 49 Potrebno je da uložimo sve svoje napore i sposobnosti da bismo stvorili i održali stabilan, konstruktivan odnos. Na jednoj strani spektra imamo gladno dete čiji zahtevi nikada nisu bili ispunjeni, maskirano u odraslog supružnika. Na drugoj strani imamo mazohistu koji žrtvuje celog sebe jer pogrešno veruje da njegovo trpljenje kinjenja predstavlja ljubav. OSTATI SREĆAN U NESREĆNOM SVETU VEŽBE ZA LJUBAVOHOLIKA 44. Odmah odlučite da prestanete da se oslanjate na druge da biste potvrdili sopstvenu vrednost. Vredni ste jer vam Bog tako kaže. Pročitajte (Knjiga proroka .Teremije 31:3). 45. Kažite sebi da zavisnost nije ljubav. Zapišite u svoju beležnicu sve oblike ponašanja usmerene na sticanje tuđe naklonosti, koje ste primetili kod sebe. Koje su to osobe čije mišljenje utiče na vaš osečaj vrednosti. 46. Da li zahtevate prihvatanje drugih i počinjete da besnite kada ne dobijete ono što želite? Ukratko opišite situacije kada vam se to dešava u svojoj beležnici. 47. Recite sebi da ćete prestati da zahtevate. Vi jeste nezav isna ličnost koja već prima ljubav i poštovanje. Postavite sebi, kao nezavisnoj ličnosti, dva nova cilja. 48. Neka vaša dela od sada pokreću ljubav i milosrđe, a ne osvetoljubivost, samoljublje ili neprijateljstvo. Planirajte pri jatne stvari koje će te reći i učiniti zapisujući ih u svojoj beležnici. Neka vaša lista bude duga koliko hoćete, ali nikada ne beležite manje od tri stavke. 49. Odlučite da prestanete da igrate uloge bespomoćnog deteta ili nadmoćnog roditelja u vašem ljubavnom odnosu. Opišite one oblike ponašanja koji su definitivno detinjasti ili preko svake mere restriktivni. 50. Unesite u svoj život svakog meseca neko novo interesovanje koje će stimulisati vaš lični razvoj i uneti radost u vašu svakodne«icu. 51. Obavežite se da ćete se duhovno razvijati, postajući svakodnevno nezavisna, samostalna i jaka osoba. \Kljucza trajnu sreću, 4) Ogroman korak u pravcu zdravih ljubavnih odnosa učinićemo ako se suočimo sa našim bojažljivim i pogrešnim tumačenjima ljubavi i shvatimo da zavređujemo ljubav i pažnju. * Naša volja može da bude ili naš neprijatelj ili naš put do sreće. Koristite volju kao sredstvo da postignete sreću i počnite sa programom Trajne Sreće. Vežbe koje slede pomoći će vam da donesete pozitivne odluke u pravcu sopstvenog razvoja i unutrašnjeg napredovanja.

TREĆE POGLAVLJE U potrazi za uspehom u nesrećnoin svetu 51 USPEHOM U NESREČNOM Sada, kada smo razmotrili žrtvu i Ijubavoholika, hajde da pogledamo kakva su vaša gledišta u odnosu na uspeh. Kakva je vaša definicija uspeha? Džo S. tek je bio napunio tridesetu a već je bio milioner. Vozio se u srebrAm rols-rojsu i živeo životom uspešnog pravnika, sudi-je i biznismena. Kada je postigao još jedan uspeh na okružnom izboru za sudiju, Džo je izjavio: 'Više sam iznenađen činjenicom koliko malo mi ova pobeda znači u stvari, osećam se potpuno praznim." Za šta god da se uhvati, Džo je imao uspeha - ili je makar tako izgledalo. Nije važno koliko imaš novca. Ono što je ključno jeste šta ćeš učiniti sa svojim životom razmišljao je uveče nakon pobede. Osec'ao se veoma opterećenim i nije mogao da zaspi. Nakon čitanja Svetog Pisma i dubokog samoistraživanja, odlučio je da postane sveštenik. "Sada sam mnogo zadovoljniji sa svojim životom", kaže danas otac Jozef, "Sada znam da istinsko osećanje sreće potiče od pružanja pomoći drugima. Više volim da nosim svešteničku odoru nego sudijsku, i srećan sam što vozim svoj Ford LTD umesto Rolsa." U rečnichna možemo naći sledeću definiciju uspeha'. "Uspešno okončanje nekog poduhvata." Eri Najtingejl definiše uspeh ovako: "Uspeh je postupno ostvarenje neke vredne zamisli ili ideala". Denis Vajtli kaže, u svojoj knjizi Semenje Slave, da kada se, marljivo radeći, krećeš prema nekom cilju koji će ti doneti ugled i poštovanje, onda ti je uspeh zagarantovan. On dodaje, "Nije čovek uspešan kada ubire plodove uspeha, nego onda kada nastavlja da radi kao da se ništa nije dogodilo." Za uspeh se pre može reći da je proces nego sama realizacija. Ranije sam smatrala da je uspeh "sreća". Pokazalo se da je ova definicija isuviše pojednostavljena jer se sreća može doživeti u više različitih životnih faza - ne samo prilikom uspešnog ishoda kakvog vrednog projekta ili poduhvata, već i u toku samog procesa rada. Niko umesto vas ne može dati vašu ličnu definiciju uspeha. Vi treba da odredite koliko želite da budete uspešni i šta uspeh za vas znači. Prečasni Robert Šuler kaže da je tajni sastojak uspeha -žestina (postojanost). U njegovoj knjizi Žestoka vremena ne opsta-ju, ali žestoki ljudi - da on kaže da uspešni ljudi nisu pošteđeni problema. Štaviše, Šuler tvrdi da uspeh sa sobom donosi još više problema. Jedan od problema koji se vezuje za uspeh je veći stepen odgovornosti. Oduševljenje zbog nekog uspeha brzo splasne. Vaša definicija uspeha morala bi imati u sebi nešto više od puke želje za uspehom. Sreća ne mora uvek da prati uspeh. Postignuće vas može nadahnuti da radite još više da biste ponovo povratili onaj dobar osećaj koji čovek ima kada dospe do vrhunca. Uspeh tera čoveka ka još većinfcuspesima. Osećaj inferiornosti može biti snažni pokretač u pravcu uspeha. To kasnije prerasta u tešku borbu samopotvrđivanja, premda u tom slučaju čovek nikada nema pravi osećaj da je konačno "uspeo", jer je uspeh tako varljiva stvar. Možete mnogo izgubiti ukoliko je vaša

52 stati srećan u nesrećnom svetu U potrazi za uspehom u nesrećnom svetu 53 definicija uspeha bazirana na sistemu sve ili nišu/, koji podrazume-va visoke, često nerealistične i samotiništavajuće kriteriju me. Kada je napunio pedeset i tri godine, Džon D. Rokfeler je bio mina od čoveka. Nedostajalo mu je humora, vizije i radosti života. O svojoj dugoj karijeri uspešnog biznismena, on je rekao: "Nikada uveče nisam stavio glavu na jastuk a da prethodno nisam podsetio sebe na činjenicu da moj uspeh može biti samo privremen". Bio je najbogatiji čovek na svetu, a ujedno i nesrećan u svakom pogledu. Bio je fizički, mentalno i emocionalno bolestan. Ali naglo se promenio. Odlučio je da postane davalac, a ne samo primalac. Počeo je da poklanja milione dolara. Osnovao je Rokfeler Fondaciju, posvećenu borbi protiv bolesti i nepismenosti širom sveta. Živeo je devedeset i osam godina i pod starost je postao srećan čovek jer je nanovo definisao pojam uspeha. Gde nema radosti, tu nema ni pravog uspeha. HolivudskA zvezda i moćan čovek Mr. T. izjavio je u jednom intervju-u za Saturday Evening Post: "...Moja dužnost je da izađem pred publiku i prenesem Reč, jer Reč je Bog. Kada se jednom budem susreo sa Stvoriteljem On me neće pitati koliko sam vila imao niti koliko sam Rols-Rojseva kupio. Pitaće me da li sam hranio gladne, oblačio siromašne, posećivao usamljene, pružao • utehu slomljenima." Mr. T. je primer uspešne osobe jer je ključ svoje sreće definisao ovim recima: "Srećan sam u ma kojoj situaciji se našao - mogao bih se vratiti u vreme kada sam bio siromašniji i to ne bi umanjilo moju sreću." Ove reci se ne razlikuju od reci apostola Pavla: "Naučio sam, u kakvom god stanju se našao, da budem zadovoljan." Nivo sposobnosti i uspeha Mr. T-a ogleda se u njegovoj posvećenosti nevoljnicima, njegovom investiranju u druge. Mnogi uspešni ljudi imaju istu filozofiju kao i Mr. T. i takode vode vredan i koristan život Uzmimo za primer pedesetsedmogodišnjeg Leo Maninga, koji, je prema mojoj definiciji, uspešan čovek. Leo ponekad spava samo tri sata jer radi dva posla da bi nahranio ljude koji su siromašniji od njega. Dok su ostali muškarci u njegovim godinama preokupirani krizom srednjeg doba, Leo noću čisti kancelarije i vodi prodavnicu slatkiša preko dana! Sa svojom zaradom on uspeva da nahrani oko stotinak ljudi, i to besplatno, svake nedelje. On saoseća sa nevoljnicima koji mu dolaze i njegova radost davanja nema premca - čak je uložio svu svoju ušteđevinu koja je iznosila dvadeset pet hiljada dolara da bi nahranio gladne. Nesebični davalac Ponekad se naše definicije uspeha ne poklapaju sa realnošću. Ne mogu svi nesebični davaoci da rade onoliko koliko Leo Maning a da se ne "preforsiraju" u tom poslu. Ljudi koji se bave profesijama usmerenim na pružanje pomoći naročito su skloni da preteraju i postanu fanatici svog posla, a da pritom zanemare unutrašnje zadovoljstvo koje bi im takav rad morao doneti. Dr Hurbert Frojdenberger govori o tome šta.ga je navelo da se posveti human-'tarnom radu. Šezdesetih godina, u vreme hipi i psihodelične revolucije, on je otvorio kliniku za siromašne u 1st Vilidžu u.Nju Jork Sitiju, gde je pružao besplatnu medicinsku pomoć od 11 sati uveče a° 2 sata izjutra. Tokom dana je radio od osam ujutru do šest uveče na svom regularnom poslu. Kako se sve više satirao od posla, počeo da gubi objektivnost, a objektivnost je nešto što se u bilo ojoj humanitajRoj profesiji smatra najvažnijim činiocem. Bio je ПГпгиЛ«~ • . f .-v • i i • -i hronič no umoran i gotovo fanatičan u vezi sa svojom klinikom. s Dana; on priznaje da je radio "kao luđak dvadeset sati dnevno, nernarujući svoje zdravlje i porodicu." Onda, kao tipično "pre-

54 Ostati srećan u nesrećnom svetu svetu u potrazi za uspehom u nesrećnom 55 forsirana" osoba, počeo je da se žali: "Da li mi neko kaže hvala za sav moj trud?" Simptomi preforsiranosti mogu odigrati i pozitivnu ulogu. On je bio prinuđen da sebe dobro preispita i da se promeni. A sve što činimo vodi poreklo od onoga šta mislimo. Ovo se posebno odnosi na ono što nazivamo našim "uspesima". Dr Frojdenberg je mislio da može da spasi svet ili makar decu cveća sa Donje Istočne Strane. Džejms Alen je napisao: "Kada odbijamo da uzdignemo naše misli, ostajemo slabi, niski i jadni." Frojdenbergerove zamisli, nerealistične i naizgled uzvišene, zapravo su bile niske. Nesebični davalac koji veruje da može da izineni svet, treba da bude voden višom motivacionom snagom, višom od one koja potiče iz slabog samopoštovanja ili pak narcisoidnosti. Kada sebe vidite kao važnu osobu što zapravo niste, onda je vaša narcisoidnost ta kok pokreće vaše akcije. Narcisoidnost u našem svetu Ima ljudi za koje su uspesi važniji od davanja ili primanja ljubavi. Jedna od oblasti ljudskog delovanja gde težnja za uspehom daleko nadmašuje lične potrebe jeste svet sporta. Dva smučara su na olimpijadi iz 1984. zapalila svet ne samo zbog toga što su osvojili zlatnu i srebrnu medalju već i zbog njihovog besprekornog sportskog držanja. Njihova gorljiva težnja za pobedom nije se odrazila u recima koje su izgovorili uoči muškog slaloma u Sarajevu. Stiv Mer, koji je bio šampion u veleslalomu na svetskorn takmičenju 1982, rekao je nešto što je zvučalo prilično arogantno: "Ljudi u Americi vrše toliki pritisak na Fila i mene da dobijemo medalje u slalomu i veleslalomu, da mi se čini da oni ne shvataju koliko je teško doći do medalje." Stivov brat blizanac, Fil Mer, uzeo je srebrnu medalju u Lejk Plesidu i bio je tri puta šampion svetskog alpskog kupa. Fila su citirali u Los Angeles Times-u: "Olimpijske igre i nisu tako važna stvar... Izgubiš, pa šta? Život ide dalje." Pre nego što je pobedio u takmičenju i zauzeo osmo mesto u veleslalomu, izjavio je: "Više razmišljam o plaži nego o snegu. Pretpostavljam da i nije toliko važno." Teško da se može porediti sa uzbuđenim izjavama na koje smo navikli, zar ne? Pobedi! Izađi na igralište i budi najbolji! Usadili su nam ideju da ako nismo najbolji, onda smo najgori. Biti manje od pobednika znači da smo potpuni gubitnici. Mi moramo biti najveći. Pre početka olimpijskih igara, mediji su Fila i Štiva reklamirali kao potencijalne dobitnike najviših priznanja. Promovisali su ih na televiziji a njihove slika se našla na naslovnoj strani olimpijskog izdanja časopisa Time. Oni su pobeđivali na dotadašnjim takmičenjima, pa se stoga zaključilo da će bez sumnje uzeti medalje za Ameriku i te godine. Oni su bili ponos Amerike. Na samim igrama su morali da se suoče sa užasom mogućeg poraza, kao što je to slučaj sa svim sportistima. Vi možda niste vrhunski olimpijski smučar, ali možda i vi osecate pritisak, bilo unutrašnji bilo spoljašnji, da budete najbolji. Braća Mer su pobedili. Tog jutra nakon trijumfalne pobede i dve me dalje za Ameriku, zlatne i srebrne, glavni naslov u sportskom e lu Los Angeles Times-a glasio je: "Fil je dobio zlato, Stiv srebro, a °Ш slave rođenje Filovog deteta." Fil je osvojio olimpijsku zlatu Medalju istog dana kada mu se rodio njegov sin, težak osam nti i tri unae. Za njega je događaj dana bio rođenje njegovog ta - Fil je nakon takmičenja izjavio: "Došao sam ovde sa nadom cu skijati najbolje što mogu. Moja zlatna medalja nije ništa orrien ila...publika vidi olimpijske igre kao nešto najuzvišenije, ali Se takmičimo preko ćele zime. I da nisam ovde osvojio zlatnu

pohađala časove džez plesa u Nju Jorku, slušala sam svoje kolege kako svakodnevno psuju sami sebe zbog neke greške u pokretima. Povod za to bio bi, na primer, neki nedovoljno elegantan okret, loše izveden skok ili pokret ruke. Ponekad je to bio kakav pogrešno učinjen ili zaboravljen korak u kombinaciji koraka. Nije bilo neobično da neki plesač sebe glasno opsuje, pa čak i da udari sebe, prekidajući tako probu. Balet sam učila kod velike prima balerine Aleksandre Danilove u Nju Jork Sitiju. Ona je za vreme proba uvek u ruci držala mali štap sa kojim je davala takt dok smo mi vežbali. Sa tim štapom nas je blago udarala po nogama ne bi li nas naterala da zauzmemo bolji položaj u toku barre vežbi. U trenutku kad bismo izašli na podijum za igru, pratili smo njene instrukcije do tančina, a naša koncentracija je bila tako intenzivna da smo osećali sram i nelagodnost čak i prilikom minimalnih odstupanja od optimalnog. Oni koji su Poznavala sam koncertnog pijanistu po imenu Džefri. Bio je se nalazili na čelu klase bili su uzorni plesači, "favoriti", najbolji. briljantan i pobedivao je na mnogim takmičenjima. Njegov talenat je Ja sam bila jedna od "izabranih" pa se od mene najviše i zahtevabio natprosečan, a njegovi koncerti ostavljali su publiku i kritičare lo. Nikada, u stvari, nisam prekidala sa vežbanjem. Do kasno u noć bez daha. Konačno su mu se isplatile mnoge godine studiranja i sam radila na nekom detalju u vezi sa određenim pokretom. svakodnevnog vežbanja. Onda je jednog dana jednostavno spustio Položaj ruke, na primer, ili savršeni stoj na prstima nogu. Istezala poklopac na klaviru i prestao da svira. Na samom vrhuncu uspeha, sam se, napinjala, gladovala i znojila sve dok sam verovala da okrenuo je leđa muzici i do dana-današnjeg više nije odsvirao ni jednu nema te stvari na svetu koja me može sprečiti da postignem zasjedinu notu. Odbijao je da svira čak i prigodne melodije, na primer za trašujuće velike ciljeve koje sam sebi, kao plesačica, postavila. rođendan svoje majke, ili da prati svoje male nećakinje u dečijim Morala sam da budem najbolja. predstavama. Šta je bio razlog za tu neobičnu odluku da više nikada ne Ali, kao što reče Tamara Mekini, branilac titule svetskog prvadotakne dirke klavira? Jednom je na jednoj probi pogrešio na više ka u smučanju za žene na olimpijskim igrama 1984: "Mnogi mesta. Uplašio se da je to možda početak f kraja njegove karijere. takmičari veruju da moraju pobediti po bilo koju cenu, pa su zato Osećao je da ne može ispuniti očekivanja publike, i da će od te tačke suviše napeti da bi pobedili. Ukoliko ne uvidite da može postojati nadalje padati sve niže. U muzici nema mesta za osrednjost. Za Džefrija samo jedan Prvak i da ne možete uvek biti vi taj čelnik, onda ćete je ta jedna proba bila presudna. Kada sam bila mlada plesačica koja je cesto doživljavati gorka razočarenja." marljivo vežbala balet i Mnogi ljudi smatraju da su ništavni ako nisu najbolji. To je Ostati srećan u nesrećnom svau medalju, to mi ne bi smetalo. Nisam postao sportista samo da bih pobedivao, samo da bih se takmičio." Time je opovrgao sve novinarske patke o njegovoj navodnoj narcisoidnosti. Savremeni američki propovednik Hari Emerson Fosdik rekao je: "Za sreću nije toliko važno osećanje zadovoljstva koliko osećanje trijumfa". Stiv i Fil Mer kombinovali su zadovoljstvo i trijumfu onome što rade. Fil je izjavio: "Ona (njegova žena) je obavljala sav posao dok sam se ja igrao." Skijanje je, mada zahteva nadljudske napore kada su treninzi u pitanju, za Štiva i Fila u velikoj meri •predstavljalo samo igru. Njihove zlatne i srebrne medalje dovoljan su dokaz njihove veštine i takmičarskog duha. Većina sportista ne želi samo da učestvuje u olimpijskim igrama. Oni su šampioni; oni to znaju i teže da se samopotvrduju. Narcisoidna osoba ne podnosi gubitak. Gubitak je za narcisa potvrda njegove ništavnosti. 56 U potrazi za its pehom u nesrećnom svetu 57

58 Ostati srećan u nesrećnom svetu posebno izraženo u šou biznisu i umetnosti, gde kada nisi najbolji, onda si beznačajan. Jedinstvenost kao osobina je važna, ali određenim ljudima rad, studije, dobar i zanimljiv posao, jednostavno nisu dovoljni. Narcisoidnog čoveka ništa ne može zadovoljiti. Ako ne verujete da je ono što radite nešto posebno, onda se nećete ni prema sebi ni prema svom poslu ophoditi kao prema nečem posebnom. Vaše mišljenje o sebi biće vezano isključivo za vaša dostignuća, sa kojima takođe nikada nećete u potpunosti biti zadovoljni. Drugim ljudima će se ponekad posrećiti da dobiju neku nagradu, postanu slavni, dobiju glavnu ulogu na filmu ili u pozorištu, zasluže povišicu, budu slavljeni kao veliki pijanisti ili smučari, ali ako vi kao narcisoidna osoba ne spadate u grupu tih srećnika, onda ćete sva svoja dostignuća, ma koliko bila značajna, proglasiti beznačajnim. Upravo se na narcisa odnosi sledeća rečenica Emili Dikinson: "Uspeh iggleda najslađi onima koji nikada ne uspeju". Ista zamisao mogla bi se i obrnuti: "Gorčinu uspeha mogu osetiti samo uspešni." Šta se događa sa onima koji su nešto postigli u životu, a uz to i uspeli da pobede ličnu narcisoidnost? Možda postaju poput Fil Mera koji je odlučio da prekine sa smučanjem i tom prilikom izjavio: "Hoću da se skrasim i siđem sa ove viteške." Bil Koh, dobitnik srebrne medalje u trci na duge staze u Insbruku na svet-skom smučarskom šampionaru iz 1983, rekao je: "Nije toliko važno osvojiti medalju koliko skijati izvrsno." Kada je osvojio dvadest i prvo mesto u trci na 30 kilometara, njegovu izjavu citirao je Los Angeles Times: 'Veoma sam srećan. Možda moj nastup nije bio za medalju, ali se nadam da će ljudi umeti da ga cene." Težnja za neuspehom Mnogim ljudima se događa da, nakon što postignu uspeh, U potrazi za uspehom u nesrećnom svetu 59 dozive nagli pad. Luela je bila žena od svojih četrdeset i devet godina i bila je vlasnik omanjeg butika. Razvila je dobar posao i pobrala plodove uspeha nakon dve godine teškog rada. Onda je napravila značajnu grešku u prosuđivanju kada je jednu veliku porudžbinu platila u kesu, umesto da je robu uzela na komision. Još jednom je ponovila istu grešku i na kraju bankrotirala. Šta je bio uzrok njenom neuspehu? Njeni prijatelji nisu znali šta se dogodilo jer je nizala uspeh za uspehom, naravno, ne bez teškog, celodnevnog rada i mnogo vremena utrošenog u učenje pravila uspešnog poslovanja. Nakon što se podvrgla psihoterapiji, priznala je da joj njen verenik nije ulivao poverenje. Plašila se da je sa njom samo zbog novca, te da želi da preuzme njen biznis, ili makar prigrabi za sebe deo profita. Međutim, umesto da racionalno raskine sa tim čovekom, ona je nesvesno minirala posao da bi na kraju ostala bez novca. Na taj način je mogla da ga stavi na probu i uveri se u njegovu ljubav. Na nesreću, njeni strahovi su bili tako predimenzionirani da je zaključila da on nije "položio" njen test. Premda mu nije bila namera da raskine vezu s njom bez obzira na njene uspone i padove, njena težnja za neuspehom je bila toliko velika da ona ne samo što je upropastila vlastiti posao, već i odnos sa verenikom, pa je naposletku raskinula sa njim. Malkolm Gejnor, advokat iz Čikaga i stručnjak za problematiku bankrotstva, pravi razliku između onih bankrotstava koja su posledica grešaka više ljudi i onih do kojih dolazi usled ličnog neuspeha praćenog destruktivnim ponašanjem. "Iste stvari mogu dovesti do izuzetnog uspeha i izazvali neverovatan pad", kazao je. Stavljaš svagrvoja jaja u jednu košaru. Preuzimaš veliki rizik. Ako Uspeš, onda si genije. Ako ne uspeš, onda si moron." Gejnor se često susreće sa klijentima koji pate od sindroma težnje za neuspehom". Neke osobe osećaju da jednostavno nisu dovoljno dobre da bi bile uspešne. Takve osobe će nesvesno učiniti

60 Ostati srećan u nesrećnom svetu U potrazi za uspehom u nesrećnom svetu 61 sve da ne uspeju da bi dokazale sebi da ne zaslužuju uspeh. Gejnor kaže: "Kada neko ko pripada grupi ljudi koja spada u 'stubove društva', ukrade novac iz banke, to nema nikakvog smisla. On zna da će biti uhvaćen." On radi iz vlastite težnje za neuspehom. Uspeh može biti predznak neuspeha Dostignuće i uspeh mogu biti uvod u neuspeh. Osoba usmerena na dostignuća živi pod stalnim pritiskom da zaradi više novca, obori više rekorda i da stalno nešto stvara. Prema psihijatru dr Lorenc Šenovetu, dostignuće u nekoj delatnosti može od kreativne osobe stvoriti reaktivnu osobu. Uspešni ljudi rade mnogo da bi ostavili dobar utisak na svoje šefove dok ostali ljudi za njih predstavljaju samo prepreke na putu ostvarenja njihovih ciljeva. U najgorem slučaju, oni žrtvuju prijateljstva, raskidaju brakove, žive jednodimenzionalnim životom, pate od nedostatka samopoštovan-ja i postaju skloni fantazijama i kliničkoj depresiji. Mnogi poznati ljudi bili su ispunjeni strahom od uspeha. Samodestruktivni porivi otporni su i na najviša priznanja. Ernest Hemingvej, koji je izvršio samoubistvo upravo kao i njegov otac pre njega, nikada se nije zadovoljavao svojim literarnim uspesima koji" su ga učinili svetski priznatim piscem. Ni mnoga ostala životna dostignuća nisu mu donela ispunjenost za kojom je žudeo. Pred kraj života zahtevao je od sebe da bude bolji pisac, bolji lovac, bolji ribolovac i da, sve u svemu, zaokruži svoj "mačoimidž". Svoje dotadašnje uspehe i dostignuća nije smatrao vrednim. Mnogim čuvenim ljudima nedostaje upravo sposobnost da prihvate, cene i vole sami sebe. Mnoge poznate i obožavane filmske zvezde uništile su same sebe, nesposobne da cene svoj talenat i svoje uspehe. Prema sličnom obrascu, mnoge žene se plaše uspeha zato što strahuju od gubitka ženstvenosti i muškarčeve ljubavi. Za žene se kaže da su "slabiji pol", što se pogrešno tumači da su žene manje sposobne. Ova predrasuda iznedrila je stav da uspešnost nije ženstvena. Po meni, to je stvarno smešno. Vrsna žena iz Priča Solomunovih 31, svakako nije nesposobna. Bilo da je reč o muškarcu ili ženi, ono što čoveka stvarno emocionalno obogaljuje jeste strah od uspeha. Evo nekoliko pokazatelja koji mogu da vam otkriju postojanje snažne želje za uspehom ispod koje se zapravo krije strah od uspeha. Psihoanalitičar dr Edmund Bergler sastavio je test za otkrivanje sklonosti ka samopovredivanju, koji mi je poslužio kao osnova za sledeći upitnik: 52. Da li osećate prezir prema osrednjim primanjima?____ 53. Da li gajite velike ambicije koje vas teraju da se upuštate u visoko rizične poduhvate? 54. Da li preuveličavate uspeh i pri torn gajite sklonost prema preteranom radu? 55. Da li osećate snažan poriv da postignete sve više "uspe ha"? 56. Da li osećate nezadovoljstvo i dosadu u nedostatku novih poslovnih izazova i mogućnosti da se iskažete? 57. Da li ste često cinični, hipersenzitivni i veoma sumnjičavi? 07. Da li neuspešni ljudi u vama izazivaju prezir i netr peljivost?_____ 58. Zauzimate li često stav Ja-najbolje-znam \ da li vas jednos tavna živoJSa zadovoljstva ne čine sretnim? 59. Da li potajno sumnjate u sebe i u svoju sposobnost da održite n ivo uspeha koji ste već postigli? 60. Da li uživate da se pravite važni?____ Ako ste potvrdno odgovorili na dva ili više pitanja, onda se iza

62 svetu Ostati srećan u nesrećnom U potrazi za uspehom u nesrećnom svetu 63 vašeg poriva za uspehom krije strah. Vaši stavovi prema uspesima i neuspesima su pomalo nagrizeni bolnim i konfuznim idejama. Iza straha od uspeha često stoji verovanje da će serija uspeha čoveka neumitno dovesti do najdubljeg pada. Radi se o velikoj predrasudi na koju se nadovezuje još jedna, koja bi se mogla for-mulisati na sledeći način: samo kukavice ostaju u send. Vaša potreba za pohvalama je preterana. Za vas taj pojam znači samo slavu ili sreću, i sve manje od toga u vama izaziva odbojnost. Ipak, ta vaša nastojanja remeti strah i pomisao da je neuspeh ipak bezbedniji. Čini vam se da ćete, ukoliko ne dajete sve od sebe i izbegavate odgovornosti, zaštiti sebe od situacija u kojima bi sve vaše slabe tačke, nedostaci i slabosti, mogli izaći na videlo. Kolika je cena uspeha? Koliko će vas uspeh koštati? Na koji način će on izmeniti vaš život? Da li će vaša porodica propatiti zbog toga? Da li će vas uspeh iskvariti? U jednom trenutku se možete ^liko prepasti od uspeha da će svaki vaš pokušaj da uradite bilo šta okončati katastrofalnim neuspehom. Ali, strah od pobede i uspeha samo će vam dodatno iskomplikovati život. Ako se plašite da dostignete i održite određeni nivo uspeha, vi gradite podlogu vaših budućih neuspeha. OSTATI SREĆAN U NESREĆNOM SVETU VEŽBA: KAKO POSTATI USPEŠNA OSOBA? 61. Zašto vam je uspeh potreban? 62. Zapitajte se da li uživate u tome da na sebe preuz imate odgovornosti. Koliko odgovornosti možete da podnesete? 63. Zamislite dodatne poslove, pritiske i zahteve koje ćete morati poneti na plećima jednom kada postignete uspeh kome težite. Duboko se zamislite i pokušajte da stvorite unutrašnju sliku sebe kao iscrpljenog i prenapregnutog čoveka. Šta biste mogli da učinite da biste izbegli ta nepoželjna stanja? 64. Pronađite makar tri sentence iz Biblije koje se odnose na vaše božansko pravo da budete uspešni u polju svog rada, i još tri dodatne sentence koje se odnose na vaše pravo da budete srećno i smireno upešni.

ČETVRTO POGLAVLJE Zašto moramo naporno da radimo da bismo bili srećui 65 ZAŠTO MORAMO NAPORNO DA RADIMO DA BISMO BILI SREĆNI? Da li se sreća i uspeh mogu uskladiti, ili jedno drugo isključuju? Nedavno sam bila na ručku sa predsednikom jedne velike mulitimilionske kompanije. Pitala sam ga za njegovu definiciju uspeha. "Uspeh je sreća", odgovorio je bez mnogo premišljanja. "Mene ne impresioniraju simboli", nastavio je. "Dešava se da naše titule postanu naši simboli i mi živimo sa njima, defmišući sebe prema modelu%osla kojim se bavimo." Simboli i titule nisu impresionirale mog prijatelja. Interesovalo me da li ga impresionira novac? "Novac je važan", odgovorio je, "ali na njega treba računati u perspektivi. Svoje sinove savetujem da im prvenstveni cilj bude dobro obavljen posao, a ne da razmišljaju o nečemu tako iluzornom kao što je uspeh. Ako radimo najbolje što možemo, kad-tad će nas neko primetiti. Ubeđen sam da čovek koji dobro obavlja svoj posao neće ostati neprimećen. Takođe im govorim da put ka vrhu ne vodi preko tuđih leđa." "Sve je to lepo", kazala sam, "ali šta ćemo sa osobom koja nije predsednik sopstvene kompanije i koja nema platu poput vaše? Sta biste rekli vozaču autobusa koji je dostigao maksimalni nivo plate, u svom poslu? On nikada neće zarađivati onoliko koliko vi zarađujete." "Nisam počeo da radim u ovoj kompaniji sa idejom da ću jednog dana postati njen predsednik. Bio sam zadovoljan i sa malim unapređenjima na poslu. Sada, kada sam na vrhu lestvice, još uvek sam srećna osoba. Jednostavno ne verujem da sreća ima ikakve veze sa položajem ili bogatstvom." Da li se ikada brinuo da će izgubiti posao? Da li se brinuo da će neko dragi imati bolje kvalifikacije od njega? Da li se kidao oko poteza na kojima bi se mogli izgubiti milioni dolara? Da li je izgubio i minut sna jer ga je mučio osećaj odgovornosti što je na čelu kompanije koja spada u sam vrh? Da li ga je brinula konkurencija? Želela sam da čujem njegove odgovore na sva ova pitanja. A on mi je ukratko rekao: "Pa naravno da sam brinuo i da brinem. Ali mi to ne pomaže da bolje obavljam svoj posao. Svoju koncentraciju usmeravam na ono što je delotvorno umesto na ono što ne daje rezultate. Uostalom, moj posao i kompanija nisu najhitnije stvari u mom životu." Nije ni čudo što je postigao uspeh. Ključ za trajnu sreću Uočite svoju vrednost i svoju celovitost nezavisno od posla kojim se bavite. P °sao kojim se bavite ^ istraživanju koje sam sprovela, 30% od četiri stotine ispitanizjaviH su da npsao koji rade ne vole previše, ali ostaju u tom P°slu zbog dobre'late. aćen a su ( ) sam u zamku iz koje ne mogu da izađem", priznali °§i ispitanici, uključujući sekretarice, domaćice, potpredsed-

66 - - -cl« nike trgovinskih preduzeća, službenike, konobarice, i da ne nabrajam dalje. Ostati srećan u nesretnom SVetll Zašto ,„oranio naporno da radimo da himno bili srećni 67 Važno je razmisliti zbog čega radimo određeni posao. Istraživanje koje je pokrenuo časopis Psychology Today, pokazalo je da od 188.000 studenata na prvoj godini koledža, svega 0,1% studentkinja želi da se bavi domaćinskim poslovima. Dvanaest posto je odgovorilo da želi da se bavi inženjerskom strukom, a 10,5% - menadžerstvom. Ričard Nelson u svojoj knjizi "Koje je boje vaš padobran" navodi specijalni izveštaj američkog ministarstva rada. Ovaj izveštaj pokazuje da je u toku jednog meseca (1976 godine) 4,2% zaposlenih Amerikanaca, odnosno jedan od njih dvadeset, bio-u potrazi za nekim drugim poslom. Pretvoreno u brojke, to bi iznosilo 3.260.000 zaposlenih nezadovoljnih svojim radnim mestom. Ove cifre nam nedvosmisleno pokazuju da velikom broju zapečenih ne odgovara njihovo trenutno radno mesto. Zašto radimo posao koji radimo? Zašto ostajemo na tom poslu? Kada bi u pitanju bio samo novac i prestiž, onda bismo postali nacija doktora, pravnika i predsednika velikih korporacija. Svako se kad-tad u životu mora suočiti sa dilemom koji će posao odabrati. Tokom sedamdesetih godina, u Americi je otvoreno devetnaest miliona novih radnih mesta. Od toga je pet procenata otpalo na manufakturne poslove, a 11% na proizvodni sektor kao celinu. Skoro 90% novootvorenih radnih mesta, što u brojkama iznosi oko 17 miliona, nije bilo u direktnoj vezi sa proizvodnim procesom. Dejvid Birč, portparol Instituta za tehnologiju u Masačusetsu kaže: "Izlazimo iz ere manufakturnog rada i stupamo u eru misaonog rada." (Citirao Džon Neisbit u Megatrends.) U Americi smo 1960. imali 250.000 registrovanih pravnika. Prema izveštaju američke pravne asocijacije do 1987. ta cifra će dostići 750.000. Američka pravna asocijacija tvrdi da će, do sredine devedesetih, biti milion pravnika u Americi. Naše društvo ubrzano prelazi iz industrijskog u informativno doba. I premda je sve više pismenih, pada kvalitet našeg obrazovnog sistema. Ulazimo u novu informativnu eru i od najveće je važnosti za sve nas da sagledamo gde pripadamo, kakve su nam težnje i da li hoćemo da preuzmemo odgovornost za svet u kome živimo. Jedan od ključeva trajne sreće jeste na vreme prepoznati i prihvatiti promene i progres. Defmišite svoje želje Sada uzmite sebi slobodnih deset minuta da biste odgovorili na sledeće pitanje: Koliko neispunjenih (i ispunjenih) životnih želja možete da nabrojite? Ne razmišljajte o ispravnom odgovoru, jer ispravni odgovori ne postoje - postoji samo iskreni. Poslužite se svojom beležnicom, i, nakon deset minuta, dovršite svoju listu. Neka vaša lista bude poduža. Vratite se u svoje detinjstvo i iskopajte uspomene na svoje najranije snove, pa se vratite u sadašnjicu i pribeležite one najsvežije. Želje i težnje nisu isto što i ciljevi. Cilj uključuje vremensko ograničenje i faktor dostignuća. Ako ste odlučili da pročitate deset knjiga nekog autora - to je cilj. Ali ako sebi kažete da biste voleli da više vremena posvetite čitanju, onda je to težnja ili želja. Prepoznajte tu razliku. Кгва ste sačinili svoju listu, ponovo je pregledajte i zatim odgovorite na sledeće pitanje: Koliko vremena priželjkujem ove stvari? Ako ste već ispunili neku svoju želju, onda je precrtajte.

Zašto moramo naporno da radimo da bismo bili srećni 69 1 i Džeferson ie rel^n- "T marljivije radim sve ^ j ^ Г*"> ™*«» « sreću i što ima ^mislite o njima. № j e sre "Ta k •" ^™ ^ Ž e l J e ? ispunite. Razdvojlte ^ ***a ta koja će vam pomoći da ih od njih je dovoljno znlajna Jda h f ^™ ' °dlučlte konkretan plan za фпо • ' " ' Г ^ *"*?** U ci « ' -redsređeni na cilev Om se „ToT't ' "** ciljevima Kada naš posao postane naš identitet J Neki ljudi ne mu da " ^ ПЈШ°У identltet' Braun m^ tt ? S" n- "' *° f, ali njegov tima * B н• o njemu. Kada ga zvan no ored ? r" "^ SaSVm dmgačlJu sllku tora. Jednog učiteS nZda ^ predstavlJaJ« & kao doka l i D ž i ma B r a u n l p e d t , a i ° Г ^ " ^ " ^ У « uvek oslovlavam ™ ^kaOd°ktoraB-una. Jednog ' " rekao da ne može da odvoji sebe od svog posla. Kazao mi je:"Meri, ja i moj posao smo jedno. Ne mogu sebe da vidim kao celovitu ličnost van svog posla. Mislim da je rad život." Taj čovek se pretvorio u vlastiti "simbol". Na odmoru je kombinovao odmor sa radom. Svoje klijente je vodio na pecanje; igrao je golf sa šefovima računovodstva; išao je u lov sa mogućim kupcima. Njegovi ručkovi bili su isključivo poslovne prirode. Kada je pre godinu dana odveo svoju ženu na odmor na Tahiti, svoje vreme je proveo u poslovnim pregovorima. On nije bio samo muž, otac, religiozan čovek, uzoran građanin - on je pre svega bio njegov posao. I to ne zbog novca. Novac je za njega predstavljao sekundarnu stvar. Uostalom, šta je za taj novac mogao da kupi? Pa i sam je rekao da već ima sve što mu je potrebno. En je potpredsednik marketinškog odseka za lanac robnih kuća. Njena plata je mala u odnosu na vreme koje provodi na poslu. Ona radi dobrih osamdeset sati nedeljno i skoro je iznajmila apartman na Menhetenu da bi bila bliže svojoj njujorškoj kancelariji i da ne bi morala da se kasno noću umorna vraća sa posla svojoj kući u Nju Džersiju. Na ovaj poduhvat je potrošila sav svoj novac do poslednjeg penija, ali En ne mari za novac. Ona voli svoj posao i svoju titulu. Ona je jedna od prvih žena na položaju koji je obično rezervisan za muškarce. Nju ne motiviše samo njena lična želja za uspehom već i njena okolina koja od nje zahteva da uspe zato što je žena. En je fanatik svog posla i koristi sve uobičajene izgovore da ostane to što jeste. U svemu tome je tužno to što je njen lični život pust i prazan, pa En utoliko više radi da se ne bi morala suočitL^a svojom unutrašnjom prazninom. UorJičajena predrasuda u vezi rada jeste da se težak rad uvek na kraju isplati. Mnogi ljudi poput En, koji su uspešni na svom poslu, ne umeju da uberu plodove svojih iskrenih i velikih napora. Mnogi ljudi grozničavo rade i primaju malu ili nikakvu nadoknadu za svoj

70 Ostati srećan u nesrećnom svetu 7l zbog ključila je da ,e ?Pra ™ ti njene tokove i da sa svojim trud. A šta tek da kažemo o osobi koja čitav svoj život uloži u nekakav projekat i kasnije utvrdi da je to bio čist promašaj? Mnogi marljivi ljudi stalno se suočavaju sa neuspesima. Nedavno sam primila pismo od jedne namučene žene koju ću nazivati Mardž: M eri, ja ću pohtdeti. Besna sam na Boga. Vikala sam na njega pretprošle noći kao pohidela životinja. Šta će postati od mene? Zašto se Bog ne odaziva na moje molitve? Bila sam dobra. Bila. sam poštena. Nikada nisam varala poreznike. Uvek sam bila tačna. Ja sam pouzdana osoba. Vodim pošten život - ali šta mi je taj život doneo? Šta mi je doneo moj težak rad? Radila sam čitavog života i gde mi je sad nagrada? Ostali dobijaju svoje parče kolača. Ja sam usamljena, očajna, svaki dan sve starija, zašto? Požrtvovano obavljam svoj posao i živim svojim lAdnim malim životom kako sam naučena da treba, i tako se osećam praznom. Toliko žudim za tim da budem srećna, da se smejem, da uživam u životu, ali se osećam usamljenom i odsečenom od stvarnosti Mardž je bila pritisnuta zamorom kao posledicom teškog rada i posvećenosti bez odgovarajuće nagrade. Očekivala je da će dobiti nagradu za to što je dobra i što naporno radi. Ali nagrade koje je očekivala jednostavno nisu dolazile i ona je postala očajna. Biblija nas savetuje da ne preterujemo u našim dobrim delima, ali je Mardž, fanatik svog posla, mislila da je takvo gledište zastarelo. Ona veruje da je nesrećna jer se sam Bog nije založio za nju. Ona takođe veruje da ako smo dobri ljudi, onda će nam se događati sve same lepe stvari. Na taj način našla je izgovor što nije brižljivo planirala i što je izbegavala da učini važne životne promene kada su okolnosti na to ukazivale. Mi sebe ograničavamo na mnoge načine. Tako je odlučila da prestane da očajava i da prihvati nešto od životnih iskustava usliSene onako kako isplanirali. Smatramo da „esto uradi tako što ćemo шогато da podmićujemo , potrebe odgovara slob P° budu m zehm fia sudbl u onome gto „ da zwot™ . g P sajnO da im čmimo. M, ne p rete .v t: _ Qn na o ^ £inimo nesto amo p o v e e ' ti i poštujemo Sveto , žrtve" (Prva knjiga Samuilova 15.2/ . . b Vreme uplete svoj P^^iade vremena da bude zadonost. Međutim, radohohku je « voljan svojim životom. unutrašnjeg mira. Fanatik rada ne poznaje ui ^.^ pn

itate" se služe pečeni ^ sledece: nom vnom rad , samopouzdanju, mesta Težak rad i planiranje često čujemo da je težak Međutim, teža^rad sam P° se sanjamo. Al, Bji poseduje lanac pilii, vredan 200 miliona dola » "Sve ovo sam ostvario danu, radu na dva a po

72 Ostati srećan u nesrećnom svetu lasto moramo naporno da radimo da bismo bili srećni 73 preuzimanju promišljenih rizika, usmerenosti na ciljeve koje sam sebi postavio, štednji novca da bih imao zalihu koju ću moći da uložim kada se ukaže povoljna prilika, i svakodnevnom prikupljanju novih podataka o poslu kojim se bavim." Da li ovo znači da svako može da radi toliko stvari istovremeno koliko i Al, i postigne njegov nivo uspeha? Teško. Primetite da su dugi sati koje Al provodi na poslu samo mali deo njegove ukupne strategije. Dok sam pisala svoju knjigu, razgovarala sam sa mnogo uspešnih biznismena, kao i sa mnogim čuvenim hrišćanskim vodama. Primetila sam da im je svima zajednička probuđena svesnost u vezi ciljeva koje su sebi postavili, kao i smisao za dobru organizaciju vremena. Al nikada ne bi mogao da razvije svoj posao i stvori imperiju - 400 restorana i 2500 zaposlenih u 36 država i u nekoliko stranih zemalja - da je samo radio šesnaest sati na dan pržeći piliće. Na osnovama takvog rada, koji se svakako ne bi mogao nazvati lakim, on ipak ne bi mogao da razvije svoj biznis. Za to je bilo potrebno nešto više. Bili su potrebni ciljevi, samopouzdanje, planiranje, istrajnost i mnogo pomoći sa strane. Al nije smeo da propusti nijedan detalj u svom penjanju uz lestvice uspeha. Bez obzira na to koliko visoke ambicije gajimo, težak rad ne može biti zamena za kompetentnost. Rad kao oružje protiv nekompetentnosti U knjizi Posebni princip, Lorenc Džej Piter i Rejmond Hol ka da "...u jednoj poslovnoj hijerarhiji svaki službenik teži da uzdigne do svog nivoa nekompetentnosti", što znači da se ljudi često događa da budu unapređeni na visoke položaje sa kojim3 n u stanju da se uhvate ukoštac. Na primer, neko ko je dobio siu za koju je stručan i radi svoj posao sa uspehom i lakoćom, ° i nom biva unapreden i dobija službu koja mu ne odgovara, z nije stručan. Prema njima, uspeh dođe kao nekakva Završna Služba. Izreka: "Ništa ne uspeva kao uspeh" ne mora da se odnosi na svakog čoveka. Za neke bi pre važila izreka: "Ništa nije tako neuspešno kao uspeh". Unapređenje na visok položaj za mnoge znači pomeranje na nivo nekompetentnosti, čak i u slučajevima kada unapređenje predstavlja najveću želju i cilj. Takav je bio slučaj sa čovekom koga ću zvati Rendi. Rendi se prvo zaposlio kao raznosač pošte u jednoj velikoj štampariji. Bio je to simpatičan, tačan i pouzdan čovek, koji je svoj posao radio predano. Nedugo zatim je unapreden, dobio je i povišicu. Rendi je nastavio da obavlja svoj posao bez problema. Nije se mešao u sukobe koji su izbijali između službenika, ili između službenika i poslovođa. Tempo rada mu je odgovarao, pa je Rendi u svom poslu pronalazio kako zadovoljstvo tako i izazov. Ali onda je Rendi i po drugi put unapreden, ovoga puta na položaj poslovođe. Tada se Rendijeva ličnost izmenila. Nije bio više onaj simpatičan i vedar covek. Postao je nervozan i svadljiv. Nastavio je sa napornim radom i zbog svog dobrog učinka, ponovo je dobio unapređenje, "^teo je upravnik čitave štamparije. To je bio početak njegovog debakla. U roku od pet godina suočavao se sa mnoštvom ličnih nedaća, ev od pogoršanja njegovog zdravstvenog stanja pa sve do r L. ogućnosti da se opusti i uživa u mirnom porodičnom životu i p C 4'Više mu ništa nije pričinjavalo posebno zadovoljstvo. Re rT° JC aml:) 'c 'ozan i povučen. Vlasnik štamparije voleo je nesr Ч3 ^ n e J 8°vog uspešnog poslovanja i nije uviđao koliko je talno ' f' S- osec^a<*namučeno i neprihvaćeno. Emocionalno, men' koji j Z Plaćao je cenu za uspeh na nivou kome nije dorastao je borb' Zaprav°. mrzeo. On je iz nužde postao fanatik rada. Vodio Sa stra šnim unutrašnjim kolebanjem i strahom da nije

74 ___ a нклгес ,. dorastao poslu kojim se bavi. Često je govorio o "dobrim, starim vremenima". Postao je nostalgičan, često se prisećao svoje mladosti kada je goloruk krenuo u život, i uvek je naglašavao da su ta vremena bila mnogo srećnija. Da se Rendi usudio da posluša glas svog srca, on nikada ne bi postao član menadžment tima. Ostao bi običan raznosač pošte, ali bi bio sretniji. Kada dobijemo unapređenje, mi osećamo da smo nešto ostvarili, jer su nas još kao decu učili da u životu uvek moramo težiti boljem. Učili su nas da je uspešan onaj čovek koji ostvari nešto više od onoga sa čim je započeo. Divimo se muškarcima i ženama koji su počeli od nule i uspeli se visoko na društvenoj lestvici. Na nesreću, niko nas ne uči da je u redu biti i na dnu (estvice. Rendi je konačno uvideo da mu je potrebno da se vrati svom starom poslu, koji mu je omogućavao da mnogo više uživa u životu. Karl k: bio lep mladić kome su svi predviđali blistavu budućnos" Još u gimnaziji je odlučio da će postati lekar. Na tu njegovu odluku najviše su uticali njegovi roditelji. Odrastao je u prilično siromašnoj porodici i svojim prijateljima je govorio da se teško može setiti dana kada nije gladovao. Još od vremena kada je bio mali dečak njegovi roditelji su ga obasipali pričama kako će jednog dana postati bogat lekar u koga će svi upirati pogled. Uprkos društvenim i finansijskim poteškoćama koje su mu stajale na putu, on je bio odlučan da ispuni cilj njegovih roditelja. U školi se mnogo trudio da zasluži najbolje ocene, ali kada je otišao na koledž uskoro se pokazalo da on nema sposobnosti da postigne uspeh koji mu je bio neophodan da bi nastavio sa školovanjem. Na ogromnu žalost njegovih roditelja, morao je da napusti koledž. Kada je Karl napustio koledž, on kao da je prestao da živi. Povukao se od svojih prijatelja i zavukao se u sobu. Retko je izlazio napolje. Provodio je vreme gledajući televiziju ili spavajući. '" svet,t ™2ašto moramo naporno da radimo da bismo bili srcćni 75 pošto je izgubio cilj sa kojim se tako snažno identifikovao, Karl se osećao ništavnim. Oglušio se o glas svog unutrašnjeg "ja" koji mu je govorio - "Ja želim nešto više! Ja želim da budem ja!" - koji bi mu mogao pomoći da pronađe sebe. Možda je Karl mogao postati uspešan ronilac ili veoma srećan profesor u nekoj gimnaziji, ili veoma srećan građevinski radnik. Karl nije sebi dopustio da pronađe ono za šta je stvoren. Izvršio je samoubistvo šest meseci nakon što je napustio školu. Poznavanje i prihvatanje svojih potreba Pre samoubistva Karl je bio užasnut i skrhan pošto je uvideo da je njegova želja za uspehom neostvariva. Bio je potpuno zaslepljen svojim neuspehom na koledžu. Karlov život zasnivao se na fantaziji da će jednom postati bogat lekar, i on je osećao da bez tog sna više ne može da nastavi dalje. Na Karlovom primeru vidimo u kojoj meri naše potrebe utiču na naše ponašanje. Eksperimenti na životinjama slavljenim u zatvoren kavez pokazuju kako snažan uticaj naše potrebe vrše na naše ponašanje. Biolozi Džorž Lehner i Ela Kube, u njihovoj knjizi Dinamika ličnog prilagođavanja, opisuju jedan eksperiment koji se vrši u Zatvorenom kavezu sa mišem na jednom kraju i parcelom sira na drugom. Između miša i sira nalazi se mreža pod električnim naponom. Ukoliko je miš sit pre nego što ga stave u kavez on će pokazivati veoma malo interesovanja za sir. Ukoliko je miš pre stavljanja u kavez bio izgladnjivan, on će se napregnuti da dobije sir, rizikuj^R da ga pri tom udari struja, sve dok ne uspe ili ugine od gladi. Naše potrebe utiču na naše ponašanje. Stoga je neophodno prepoznati karakter naših potreba. Psihološki napadna osoba ima nerealistične i destruktivne potrebe. Možete da mislite da vam je

76 norarno naporno da radimo da bismo bili srećni Sl7la'rate 77 ledecem: on je mislio da ne može da nastavi da živi kao g " uii da zaradi mogućnost, d ' "^^ zadovoljite neJce H UJet£ n°Vae jje sebi dao šansu da otkrije šta bi želeo da učini sa svojim životom. On sebi nije ostavio mogućnost da otkrije šta on u stvari jeste i da bude to što jeste. Sokrat je rekao: "Najkraći i najsigurniji način da časno preživimo svoj život u ovome svetu jeste da budemo to što jesmo." Da bi čovek mogao da bude to što jeste, on prvo mora da razume svoje potrebe i da vlada njima; u suprotnom, postaće rob svojih potreba. Na levoj stani liste navela sam neke od stvarnih potreba. One moraju da budu ostvarene i potpuno je realno da težite njihovom ostvarenju. Na desnoj strani liste navela sam neke od nerealnih potreba. To nisu stvarne potrebe, nego neurotični zahtevi. Oni vam nisu potrebni! Sada pročitajte listu. a 3vate ubitnik ° sleoecei"- "•• >~ koji nije uspeo da ostvari svoje i tuđe zamisli i očekivanja. Karl niie sebi dao šansu da otkrije šta bi želeo da učini sa svojim živoi n it e /, ' ' , U SV Realne potrebe °Hh potreb a Samopouzdanje Prijateljstvo Poštovanje Poverenje Ljubav Umeće Sposobnost razmišljanja Kreativnost j£ Sloboda * Samodisciplina Nerealni zahtevi (Ja moram imati} ne: Moć i Autoritet ne: Poslušnost drugih ne: Obožavanje ne: Moć ne: Zavisnost ne: Genijalnost, najbolji ne: Vanredne umne spo sobnosti ne: Genijalna dostignuća ne: Razmaženost ne: Izgovor za činjenje grešnih dela l °°' е * bfste a] ' ipsi smeru da se dos o ,

,

78 m oramo naporno da radimo da bismo bili srećni 79 i2 među nastan g ' P°treba. Vrem a П УСа j tako ° Abraham Maslov potvrdio je u jednom članku da je važno da prepoznamo razliku između pojmova lišavanje i ugrožavanje da bismo razumeli naše reakcije na frustraciju. Šta govorite samome sebi? Maslov je upotrebio primer dva dečaka kojima je rečeno da ne mogu dobiti sladoled. Prvi dečak smatra da mu je uskraćeno nešto dobro, i dugo plače zbog toga. Dragi dečak to tumači kao znak da ga njegova majka više ne voli. Za reakciju prvog se može reći da je frustracija jer je prisutan osećaj osujećenosti i lišenosti, a za reakciju drugog se može reći da je ugrožavanje jer dečak to doživljava kao emocionalni gubitak. Potreba za disciplinom Ukoliko želite da budete srećna osoba, morate ispuniti svoju potrebu za samodisciplinom. Frustracija je mnogolika i može se pojaviti na ovaj ili onaj način, ili kroz dejstvo spoljašnjih okolnosti nad kojima nemate nikakvu kontrolu, ili kao nešto što ste sami, vlastitim delima, izazvali. Prema doktorima Lener i Kube, učenik koji je zakasnio na čas, neće osećati krivicu ukoliko je njegovo zakašnjenje uzrokovano poplavom na ulicama, a osećaće krivicu ukoliko se uspavao. Ako možete projektovati osećaj frustriranosti na spoljašnje događaje onda nećete osećati grizu savesti. Međutim, nedostatak discipline dovodi do frustriranosti i gađenja nad samim sobom. Još nisam srela nedisciplinovanu osobu koja istinski uživa u životu. Možda vas mrzi da preuzmete odgovornost za vlastitu sreću zato što ne želite da priznate koje su vaše stvarne potrebe. Disciplina $s uči, vedro i zaštitnički, da se odgovorno odazovete na svoje stvarne potrebe, sa ciljem da izbegnete frustraciju neodgovornog ponašanja.

inoi'umo naporno da radimo da bismo bili srećni 81 ^realno visoki ciljevi Ako su vaši ideali i standardi nerealno visoki, postaćete žrtva neprijatelja kao što su "moralo bi", "trebalo bi" i "valjalo bi". Važno je imati ciljeve i ideale, ali kada su preterano visoki, oni postaju bolni i frustrirajući. Osećamo patnju kada vidimo da ne živimo onako dobro i ispravno kao što bi trebalo. Ali, uz pomoć vlastitih napora i uz pomoć samospoznaje, ne možete omanuti. Jedan dečak po imenu Henri radio je šesnaest sati na dan kao baštovan. Postepeno je gubio interesovanje i njegova posvećenost poslu postajala je sve slabija i slabija. Njegov je ideal bio da radi svoj posao savršeno, bolje od svakog drugog. Ali, posle izvesnog vremena više nije bio zainteresovan. Henrijeve sposobnosti nisu bile male, jedino su njegovi ciljevi bili previsoki. Njegovi simptomi su govorili da je potrebno da se povuče, ponovo proceni situaciju i da počne iznova. Covek bez velikih sposobnosti najčešće neće postati fanatik rada. Dostignuće je merilo ostvarenja, a za fanatika rada dostignuće je jedino merilo ostvarenja. Takva osoba smatra da joj dostignuće daje za pravo da se oseća ostvarenom i zadovoljnom sobom. Ona sebi postavlja suviše visoke ciljeve i zahteva od sebe posvećenost do iscrpljenja - što srećna osoba neće činiti. Љад *'*<«/,,,,,,,,,.., > "»-»-..o va;,nt±; ™.v & j cns.""* ™«е tnd,, lri . ~-•"•-"' «s ne „čine n,jedn'o;,;;:"™s' "a poslu za kakvih Je neko Bolna očekivanja Boni je bila domaćica koja je verovala da će, jednom kada izađe 12 kuće i zaposli зе,в]еп život biti ispunjen i pun uzbuđenja. Njeni ciljevi su bili visoki i nerealni. Našla je posao u jednoj kancelariji u Grinvič Vilidžu koja je od njene kuće bila udaljena nekih sat vremena vožnje. Bila je toliko oduševljena što je našla posao da joj Ako neki , 'što

82 .. , ^, KL.i/n u nesrećnom sveti, eS> ecn " °>n svetll lasto moramo naporno da radimo da bismo bili srećni 83 putovanje nije smetalo. Dok je kupovala novu odeću i pripremala se da konačno postane svoj čovek, osećala se svoju jedinicu. Decu je učila da budu uredna, pobožna, čista, da kao ptica puštena iz kaveza. Igrala je ulogu žene i majke toliko dugo da nije ni znala kako da prihvati svoju novu ulogu poslovne polažu vrednost na uspeh, i cene dobro urađen posao. Jedan sveštenik ispričao ini je kako je ranije žudeo da bude žene koja radi efeic-tivno osam sati na dan. potreban ljudima. "Kada sam prvi put kao sveštenik počeo da Boni je očekivala da će joj nov posao uliti samopouzdanje i brinem o ljudima, nisam mogao da se usredsredim ni na šta drugo. samopoštovanje upravo kao i njenom mužu. Njena očekivanja su bila velika; nadala se da će se kroz posao dokazati i u radu i u Bio sam zaljubljen u ideju da mogu da pomognem nekome." ličnom životu. Isprogramirao je sopstveni neuspeh jer nije računao na faktor vremena i na svoje ograničene sposobnosti. Mi stalno moramo da Boni je povratak na posao gledala kroz ružičaste naočare, verujući podsećamo sami sebe da ne možemo resiti svaki složeni problem da stupa u mnogo uzbudljiviju fazu života od one koju je svake osobe koja nam se obrati. Postoje mnogi problemi koje ostavila za sobom. Verovala je da je život, ispunjen kućnim možemo da resimo i uz tuđu pomoć, i tako postignemo mnogo više poslovima i podizanjem dece, dosadan i nezahvalan. Takode je nego kada bi se oslonili samo na svoje snage. Ali mi ne možemo smatrala da su radne žene one koje ubiraju najdragocenije plodove izigravati Boga. U korenu svakog nerealno visokog cilja nalazi se života. Vremenom, kada je shvatila koliko su njezina očekivanja greh taštine, jer verujemo da smo Bog umesto da dopustimo da bila nerealna, Boni se promenila. Nije joj bilo lako da prizna da rad u Bog bude Bog. Ukoliko tako postupamo, mi sami sebe programifirmi nijedbko zabavan kao što je zamišljala. Bio je zamoran, ramo na neuspeh. malo plaćen, a njeni saradnici nisu baš bili najljubazniji ljudi na svetu. Ne možete biti na raspolaganju svim ljudima Anini nerealni ciljevi bili su drugačije prirode. Videla je sebe kao superženu i supermamu. Usredsredila je svu svoju energiju na svoju kuću i porodicu, u toj meri da je hodala po kući na sve četiri ne bi li uočila još neku dlačicu ili trun prašine na podu. Sama je pekla hleb, vodila računa o bašti, šila i radila sve za šta je misli'3 da vrsna žena treba da radi. U razgovorima njene rečenice bile su nalik ovima: "Stvarno bi trebalo da odem do supermarketa jer je rasprodaja artičoka" ili "Moram da uzmem one recepte od Margaret da počnem sa zimnicom na vreme". Često je govorila-"Stvarno bi trebalo da uradim to malo bolje..." Ana je kupovala sve ženske časopise, nije propuštala nijedn emisiju o kuvanju na televiziji, i vodila kuću kao što vodnik v°" Domaćica, sveštenik, žena koja se vratila poslu, poslovođa ili doktor - niko od njih nije mogao da bude na raspolaganju svim 'judima. Ni što se nas samih tiče, mi nismo svemoćni. Često fanati01 ra a " koji gaje visoka očekivanja misle da su odabrani da ostvare est ° posebno i jedinstveno što im je sam Bog dao u zadatak. a kva osoba je pod stalnim pritiskom uspeha i pobede. Fanatiku aa je izuzetno teško da se opusti a da pritom ne oseća grizu ayesti zbog izguhijenog vremena. Odgovorite na sledeća pitanja: • Da li osećate grizu savesti kada uzimate odmor? _ • Da li osećate da se isuviše naprežete u poslu? _

84 Ostati srećan u nesrećnom 3. Da li smatrate da ste takmičarski tip? _ . 4. Kada uradite dobar posao, da li očekujete priznanje? 5. Da li postajete nestrpljivi kada dođe do nepredviđenih odlaganja, ili kada vas neko prekida u poslu? _ Ako ste odgovorili potvrdno na bilo koje gore navedeno pitanje, onda vi pokušavate da budete svemoćni. Vreme je da duboko osmotrite sebe, svoje ciljeve i svoje motive, kako u poslovnom tako i u privatnom životu. Ako ste odgovorili potvrdno na prvo pitanje, vi svoje prenaprezanje verovatno doživljavate kao vrstu kazne. Zamka je u tome da ukoliko se osećate krivim, onda morate da budete kažnjeni. Da li vam je teško da se opustite bez osećanja krivice? Da li osećate veću napetost na odmoru dok planirate svoje društvene aktivnosti, nego kada ste na poslu? Ako ste potvrdno odgovorili na drugo pitanje i često se osećate prenapregnuto, onda bi se vaša snažna potreba za uspehom mogla svrstati u kategoriju potrebe za priznanjem. Možete ugroziti svoje zdravlje i sreć* jer osećate da morate zaslužiti poštovanje i obožavanje svojih bližnjih. Ako ste odgovorili potvrdno na treće pitanje, moguće je da ste prekoračili uobičajne granice nadmetanja. Nije sve u nadmetanju-Zamišljati da si nešto više nego što jesi, lišava te jednostavnog života, sa razočarenjima i osrednjostima, kao i sa radostima i uspesima. Ako ste odgovorili potvrdno na četvrto pitanje i shvatili da }e vaša potreba za priznanjima preterana, razmislite o tome na kakvom pogrešnom ubeđenju se ona zasniva. Ono što vi jeste i on° čime raspolažete sasvim je dovoljno da možete sebe smatrati vreo-nom osobom. Vi ste već pobednik, onakvi kakvi ste. Ukoliko ste odgovorili potvrdno na peto pitanje i nalazite vam je teško da budete strpljivi kada su u pitanju odlaganja i prek danja, prepoznajte svoje pogrešno uverenje koje glasi: 'JVto'a /usto moramo naporno da radimo da bis/no bili srećni 85 kontrolisati sve što se dešava i sve što se dešava mora da bude pod mojim nadzorom." Vi ne možete kontrolisati čitav svet. Svet je prepun odlaganja i prekida. Vi niste odgovorni za tud život, nego samo za svoj. Ako držite vlastiti život pod kontrolom, onda će i vaši najbliži od toga imati koristi, kao uostalom i vaši prijatelji i kolege. Ljudi koji su skloni stresu veoma su nestrpljivi prema ljudima koji ne mogu dostići njihove visoke standarde. Fanatik rada ne voli da bude prekinut dok punom parom hita prema svom cilju. Da li vam je teško da uživate u bilo čemu? Luis L'amur, poznat i plodan pisac vestern-romana, jednom prilikom je priznao: "Stvari kojima bih se bavio zabave radi su iste one stvari kojima se bavim u svom poslu. Moj posao je ujedno i moj hobi." Da li ove reci liče na reci nekog radoholika? U stvari nam Luis Lamur u sledećoj rečenici odaje tajnu svog samoostvarenja: "Najsrećniji sam kada radim." Pozitivna snaga radoholika Nisu svi radoholici jadne prenapregnute kreature pritisnute svakodnevnim stresom. Vrstan fanatik rada je radnik koji ume da °rganizuje svoje vreme, dopušta sebi zabavu, provodi izvesno reme sam sa sobom, i voli svoj posao. Rimski car i filozof Marko urelije je rekao: "Naše misli oblikuju naš život." Fanatik rada e sebi da je zabavno raditi. Fanatik rada se usmeri na neki cilj i ' kao što J e Logan Pirsal Smit mudro savetovao: "p st toje dve stvari u životu na koje treba ciljati: prvo, da dobiješ „. s*° hoćeš; i drugo, kada jednom dobiješ ono što si hteo, da s u tome. Samcwiajmudrijem ovo drago polazi za rakom." ° ste potvrdno odgovorili na više od dva pitanja koje sam P stavila, onda je vreme da izvršite korenite promene u svom životu.

flfett 86 Ostati srećcin u nesrećnom sr«,, ^,» OSTATI SREĆAN U NESREĆNOM SVETU VEŽBA ZA RADOHOLIKA Izgovorite naglas ili u sebi sledeće rečenice: 65. Ja, kao autentična osoba, samog sebe uvažavam i poštujem bez obzira na moja dostignuća. 66. Ja, kao autentična osoba, u stanju sam da se opus tim i uživam u slobodnom vremenu. 67. Ja, kao autentična osoba, smatram sebe srećnijom i zadovoljnijom. 68. Ja, kao autentična osoba, smatram da sam vredan ja, bez obzira na mišljenje drugih, bez obzira na moje odnoseAoslove kojima se bavim, rad, sveštenički poziv, moje zdravstveno stanje i celokupnu moju okolinu. 69. Ja sam ponovo roden(a). Sve što je bilo, prošlo je. PERFEKCIONISTA RETKO KAD SREĆU Kal nije srećan čovek. On zbog toga krivi nesrećni svet. PitjSž -* l^-. koliko može dugo izdržati u ovakvim okolnostima. Vlasnik је^^^-^Јур radnje za prodaju polovnih automobila, član je upravnog odionc* ч mesne crkve, i predaje u večernjoj školi. On radi deset do dvanaetfi^^ ^ sati dnevno u svojim radnjama, a onda najčešće odlazi direkto ° 4 o u crkvu gde radi do kasno u noć. Kal smatra da čini čovečansrwt;%4tv veliku uslugu, ali sa druge strane, njegova žena pati u svojoj usiirn ^ , jenosti, a njegova deca polako postaju buntovna. Kal je ljutl*0(:^,a(ja mu žena i deca prigovaraju, jer ne može da razume zašto ga više i3* ^ podržavaju u njegovim posvećenim naporima da zaradi za njihi 'i • Ј s| uži Bogu. Kal vidi sebe kao velikodušnog, nesebičnog, pnv«"B ftnscanina, mada u stvarnosti Kal poseduje snažnu narcisoidić v potrebu da kompenzuje svoj osećaj inferiornosti, što ga sprečava *~ fli stvari onakve kakve jesu. Kal zapravo ne voli sebe, j s d da pokušava, on nikako ne dostiže savršenstvo. *^ao što smo videli u četvrtom odeljku, uspeh može mnogo o§| , . s aTraganje za srećom prepliće se sa težnjom za uspehom. H. «,_ ^ j stnatrao da su uspeh i sreća odlike savršenog čoveka. MednW-X^ )e§ovi Problern£su dobili na težini onda kada je uvideo dacr»o ^ .' v ° ma nesavršen svet, uvek nekako nađe načina da stanem «A a _ l n ' e gv *Р* lmciljevima ttekcionista je samo lepši izraz za "opsesivno- kompulsivii s j „

u osobu. Dijagnostički i statistički rečnik mentalnih poremećaju opisuje opsesivno-kompulsivnu ličnost kao "preterano n'tjidnti previše inhibiranu, suviše odgovornu i nesposobnu da se opusti." 89 Određena količina opsesivnosti može biti od pomoći vrednim i I**""* savesnim radnicima. Ako treba da ostvarite cilj ili ispoštujete rok, onda vam je određena doza opsesivnosti neophodna. Energična, organizovana i efikasna osoba zna da je posvećenost važan činilac bolji- Možda se tako ponašate jer ste kao dete od roditelja primali dobro obavljenog posla. Međutim, kada je ravnoteža samo uslovljenu ljubav. Sv °Stf!ti ponaša isuviše narušena, a osoba počinje da se etu perfekcionists retko kad pronalazi sreću Takav je bio slučaj sa odgovorno, tada neminovno dolazi do pucanja. Dejvom, jednim mladim Opsesivna kompulsivnost nije uvek tako loša Faza života kada se vaše opsesivno-kompulsivno ponašanje ne može smatrati neurotičnim su studije. Studenti medicine, studenti teologije i sxi ostali studenti koji su stigli do završne godine studija, teško da oi mogli da obrade svu materiju koja se na ispitima traži, da nisu bili posvećeni radu u mnogo većoj meri nego što to zahteva svakodnevni život. Kada ste pritisnuti da izvršite određeni zadatak, kada imate kakav rok pred sobom, kada radite na nekom projektu u koji treba uložiti mnogo više truda nego u svakodnevni posao i kada zbog toga radite prekovremeno, to ne znači da se ponašate neurotično, niti bi se za vas moglo reći da ste "ra "°" holičar". Postoje određene faze u životu kada morate da radite vis^ nego ostali. Problem nastaje tek onda kada vas na ovo nagoni va perfekcionizam i kada vam vaša dostignuća više ne donose rados, jer vas samo podsećaju na to koliko je još poslova osta nedovršenih. Kada se posvetite savršenstvu, poslovima nema kraj Neprekidno kritikujete samog sebe i stalno se trudite da buđ čovekom koji je učio za sveštenika u školi gde sam predavala. Dejv se trudio više od ostalih, a njegove besede i priče bile su izvanredne. Istovremeno je bio kritičan prema sebi i nakon što bi održao govor, bilo mu je stalo da čuje mišljenje i sugestije svojih prijatelja. Teško ga je bilo ubediti u valjanost njegove besede, jer je ona, po njegovom mišljenju, morala biti savršena. Nakon što sam malo ispitala Dejvovu prošlost, videla sam da se od njega, još dok je bio dete, očekivalo da se ponaša prema visokim standardima. Njegovi roditelji su mnogo očekivali od njega i ukoliko bi kući doneo đačku knjižicu sa svim peticama i jednom četvorkom, oni bi uvek primećivali četvorku. "Sine, jeste da je tvoj uspeh odličan, ali zašto si dobio četvorku iz matematike?" Perfekcionista nikako ne voli da misli o sebi kao o "prosečnoj osobi . Čak i nagoveštaj da je on možda ipak samo prosečna osoba uprosečnom svetu vređa ga, deprimira, ili ga čini nervoznim. Savršenstvo je iluzija i ono ne postoji u našem svetu. Što više te žiš savršenstvu, gore će biti tvoje razočaranje, jer zamisao o savršenstvu nije u skladu sa realnošću. Ako baciš pogled na bilo šta "pm okruženju, primetićeš da se može poboljšati. Soba u kojoj e trenutno nalaziš verovatno bi mogla lepše da se uredi, automonapolju bi mogao da se ofarba ili makar opere i izglanca, drveće Parku bi trebalo da se potkreše, susedna zgrada bi trebalo da se novira, cipele bi mogle da se očiste, nokti da se izmanikiraju, kosadasepodšiša. edavno sam izašla na ručak sa svojim prijateljem lekarom i on • .Je Pr'čao o tom*kako ne može da se seti da je ikada u svom det-^^ u bio stvarno "dobar dečak" u očima svojih roditelja, ili da je lek ° Ura(*' Sve što se oc* ше&а očekivalo. Čak i kada je postao > mail^ j mu e [.g^ia; "pa dobro, nadam se da ćeš jednog dana

90 Ostati srećan u nesrećnoni svet, Parfekcionists retko kad pronalazi srećn 91 postati specijalista." Bilo mu je potrebno dugo vremena cia $e izbori sa svojim perfekcionizmom. Draga vrsta perfekcioniste je onaj koji ne preduzima nikakve rizike u životu iz straha da bi mogao da načini grešku. Ovakva osoba nikada ne ide u krajnosti i uvek bira srednji put sa minimumom konflikta. Moja prijateljica Širli je takva osoba. Ona i ja smo suprotnosti. Širli, na primer, planira svaki detalj svog odmora. Kupuje sve što je ikada napisano o mestu gde planira da ode, i mora da bude apsolutno sigurna da neće potrošiti ni centa više nego što je izračunala. Ja jednostavno uskočim u kola i odvezem se bilo kuda u želji da doživim nešto novo, da se opustim i da ne mislim na svakodnevnicu. Moja prijateljica je tip "savršene osobe" jer se veoma trudi da ne povredi nikoga, da ne privlači pažnju okoline i da uvek radi ono što se od nje očekuje. Ona će uvek učiniti "pravu" stvar. Uz to, Širli je potpuno p^dvidiva. Znam da neće preduzimati veće rizike ni u vezi svog, ni u vezi tuđeg posla. Ona nikada neće učiniti ono stoje u Vol Stritu poznato pod imenom "Venecuela trejd". To je kada neki posrednik u trgovini deonicama preuzme veliki rizik i, pre nego što zaključi posao, kupi kartu za Venecuelu. Ako uspe, onda je bogat. Ako ne uspe, uzima prvi taksi do aerodroma. Širli uvek ide putem manjeg otpora i nikada ne rizikuje. Ukoliko ste perfekcionista kao Širli, sigurno ste uvek u nekakvoj gužvi. Da li neprekidno težite savršenstvu? Da li ste apsolutno posvećeni svojoj potrazi za savršenstvom? Evo jednog testa za vas. Načinio ga je dr Hjubert Hofman, upravnik Centra za psihološko usmeravanje u Kvins Vilidžu u Nju Jorku. Odgovorite na pitanja sa (A) Retko, (B) Povremeno ili (C) Često. Na kraju ćete naći rezultat testa i odgovarajuću analizu. 1. Kada pišete pismo prijatelju, da li ga više puta pregledavate da biste se uverili da je dobro napisano? A)___(B) (C)_ 2 K.ada izađete negde na večeru, da li obavezno salvetom brišete pribor za jelo?A)_(B)_(C)_ 70. Kada se vratite kući kasno, mrtvi umorni, da li uredno složite svoju odeću u orman pre nego što krenete na spavanje?A)_(B)_(C)_ 71. Kada dobijete nov recept ili instrukcije za sklapanje nečega, da li se pridržavate doslovce svega što je napisano?A)____ (B) _______________________________________C)___ ( 72. Kada stanete na pumpi da uzmete benzin da li uvek pregledate i pritisak u gumama?A)____B)___C) ( ( 6. Da li okrećete 95 da podesite skazaljke na vašem satu?A_(B)_(C)_ 7. Kada izlazite negde da li se vraćate da proverite da su vrata zaključana?A)__(B)_(C)_ 73. Ako vaše dete ima problema u školi da li smatrate da je to uneko liko vaša greška?A)_(B)_(C)_ 74. Kada sanjate ružan san, da li ste zabrinuti da će se san možda ostvariti?A)_(B)_(C)_ Rezultat. Po jedan bod za svaki A odgovor, dva boda za svaki B odgovor i tri boda za svaki C odgovor. 9-14 bodova: Teško da bi vas mogli optužiti da ste perfekcionista. Vaš odnos prema životu je u priličnoj meri ležeran što vam dopušta da se držite veoma relaksirano prema svojim i tuđim nedostacima. 15-21 bodova: Prosečan rezultat. Volite da date sve od sebe, ali ne kažnjavate sebe kada ne ispunite svoja očekivanja. •2.2-27 bodova: Vi ste perfekcionista do kraja. Ovo vam može donete ličnih problema jer težite nerealnim ciljevima. Trebalo bi Prvo da naučke kako da prihvatite sebe kao nesavršeno ljudsko biće. UmestcTOa se grizete zbog svojih grešaka i promašaja, bilo bi bolje da ih posmatrate kao lekcije u školi života. Kada drugi ne ls punjavaju vaša očekivanja, pokušajte da tolerancijom umerite svoju kritičnost.

92 Dobiti za koje smatram da mi donosi moj perfekcionizam Dokazi da moj perfekcionizam ne donosi očekivane dobiti 93 Biti sebični perfekcionista Ukoliko ste perfekcinista, možete postati veoma sebična osoba koja ne iskazuje svoja osećanja i koja neumorno radi ne bi li na taj način kompenzovala svoju nesigurnost. Vaš perfekcionizam može da predstavlja jedan od načina da utolite vlastitu žeđ za pohvalama. Ako ste perfekcionista, kritični ste prema samome sebi jer verovatno za sebe mislite da ste inferiorni u odnosu na druge. Verovatno ćete provesti ostatak života u mahnitom tempu da biste zaradili mnogo novca, stekli moć ili vlast, i sve to sa ciljem da dokažete svoju vrednost samome sebi. Ono što želite da dokažete sebi jeste da niste gubitnik što sumnjate da jeste. Dopada mi se način na koji se dr Dejvid Burns bori sa lažnom predstavom da moramo biti savršeni. Kada smo pre nekoliko godina počeli da džogiramo, on nije mogao da pretrči više od dve, tri hiljade jardi л brdovitom predelu u kome je živeo. Opšte je mišljenje da dzoger treba svakodnevno da povećava brzinu i razdaljinu koju pretrči. Ali dr Burns je odlučio da pretrči manju razdaljinu nego prethodnog dana. Na taj način je mogao komotno da ostvari svoj cilj. Dobro osećanje u vezi s tim nagnalo ga je da ide sve dalje - "a svaki naredni korak bio je kao nagrada", kazao mi je, "nešto više od cilja koga sam sebi bio postavio." Nakon nekoliko meseci svakodnevne vežbe pošlo mu je za rukom da pretrči uzbrdo i nizbrdo sedam milja u dosta brzom tempu. Pritom se sve vreme pridržavao svog osnovnog principa, a to je da postigne manje nego prethodnog dana. Ukoliko sebi ne postavljate suviše velike ciljeve, onda se nećete osećati frustrirano i razočarano. Umesto da ciljate na 100 posto, pokušajte 80 posto, 60 posto, 40 posto od onoga što ste zamisliliIdeja je u tome da vam prošek bude izazov. Kakve su vaše dobiti ukoliko ste posvećeni savršenstvu? Da li •fekcionists retko kad pronalazi sreću secate da vam je život ispunjen, obogaćen? Možda čak i ne doživljavate sebe kao uspešnog čoveka. Jedan od mojih ciljeva u ovoj knjizi jeste da vam pokažem da, na bilo kom životnom stepeniku se u ovom trenutku nalazili, u ma kojoj fazi vašeg poslovnog ili privatnog života, vaš uspeh zavisi od toga kakvu zamisao o uspehu gajite. Htela bih da vam sugerišem da čvrsto odlučite da zanemarite svoj perfekcionizam, makar u probnom periodu. Ako želite da se oslobodite okova perfekcionizma, ponovo se vratite na svoje ciljeve. Da li su vaši ciljevi realni? Da li ste ikada videli išta na ovom svetu što ne bi moglo da se poboljša, bolje uredi i unapredi? Kakve dobiti ste do sada imali od vlastitog perfekcionizma? 75. Biću savršena i 1. Moja potreba za savrše najbolja nstvom čini da polako posta osoba u svim svojim jem osoba nadobudna, kritična delima, i bez ljubavi u sebi. Neprestano usklađujući se tako prosuđujem dela drugih ljudi sa prema sopstvenim merilima sledećom porukom savršenstva. Nikada nisam Svetog zadovoljna sobom, čak i kada pisma, "Sve što ti dođe na uradim posao dobro. ruku 2. Moji roditelji ionako nikada da činiš, čini po nisu pokazali da su ponosni na mogućnosti mene, pa zašto se onda neu svojoj." (Knjiga morno trudim da zaslužim nji propovjed hovu pohvalu? nikova 9:10). 76. Moji roditelji bjće ponosni na mene. '

95 u nesrećnom sveti, perfekcionists rctko kad pronalazi sreću 94 3. Iscrpljenost (a ne zadovoljst vas učiniti mahnito opsesivno-kompulsivnu osobu. Hajde da sada bacimo pogled na vaše motive. Kada budete odbacili svoj perfek-cionizam, moraćete se suočiti Ostati sreća n sa strahom koji vas je u prvom redu motivisao. Samokritika, osećaj da ste zapravo neuspešni i samo-negiranje mogu predstavljati veoma zastrašujuće emocije, vo) je reč koja više odgovara 3. Osećam u kome se kada pa će vas i sama pomisao da se morate suočiti sa njima, potpuno izbaciti iz koloseka. Ako insistirate na tome da sve radite "baš onako kako treba", vaš stanju zadovoljstvo nalazim dobro obavim posao. motiv može biti strah da ćete biti iskritikovani ako počinite grešku. nakon dobro obavljenog posla. Uostalom, nikada ne mislim da Lečenje vaših strahova sam stvarno dobro obavila neki posao, bez obzira koliko sam Kada otkrijete svoje motive u čijoj osnovi leži strah, prihvatite ih i suočite se sa njima. Predlažem da odmah počnete sa sledeće iscrpljena. dve vežbe. 35. Obzirom da ne mogu da 77. Odreknite se navike da delujete iz osećanja straha. Bez obzi budem savršena osoba, 4. Bog očekuje od nas da budera koliko ste uznemireni ili čak užasnuti, dopustite sebi da osetite stalno mo savršeni.u depresiji. Da li Bog emocionalnu bol. Vremenom će se strahovi stišati i prestati. sam želi 78. Možda se osećate da ne možete da podnesete količinu patnje da budem u depresiji? koju proživljavate, ali budite tvrdoglavi i ne dopustite da vas ona Jedino je savlada. Ako razmišljate o tome da li ste ostavili vrata otključana, Bog savršen i njegov Duh nemojte se vratiti da proverite, ukoliko je to jedna od vaših komkoji Pulsivnih navika. Možda ne možete izdržati da ostanete sami u Kuci, a da niste apsolutno sigurni da su sva vrata zaključana i svi je u meni čini me sličnim Prozori zatvoreni. Možete proveriti jednom, ali ukoliko to učinite 5. Ljudi me više poštuju kada vise puta, znajte da se ponašate iracionalno. Njemu. Mogu imati postižem stvari koje izazivaju poverenja "a pretpostavimo da imate naviku da temeljno očistite kuću pre S° što vam prijatelji dođu u posetu. Ako ste pozvali nekoga na ceru, obično proveravate njihovoda će se On izraziti kroz divljenje. svaki ćošak i razmišljate o tome kako moj ukusna da bude večera, kako će da izgleda postavljen sto, kako eca da budu obučena i kako je sve Kao što se može videti u gornjoj tabeli, strah uvek vreba u pozaživot. savršeno i na svom mesni. dini naše potrebe da budemo uspešni i savršeni ljudi. Strah će od 36. Toliko se plašim da ću Vaši

96 —.. ,, //ел/'fi Stoga pokušajte da se makar jednom, kada pozovete goste, ne pre date svojoj želji da sve bude u savršenom redu. Pripremite neko jednostavno jelo. Oduprite se nagonu da od ranog jutra počnete sa čišćenjem kuće. Ne menjajte odeću. Postajući blaži i mekši prema sebi, vi počinjete da se borite sa svojim strahom da ćete učiniti neku grešku na kojoj će vam neko zameriti. Poznavala sam jedan bračni par koji je prestao da poziva goste kući jer ih je to dovodilo na rub živaca. Svaki put kada bi pozvali goste, među njima bi izbila svađa u vezi priprema, a kada bi gosti konačno stigli, bili su potpuno iscpljeni. Rekli su mi da im je mnogo jednostavnije da nikoga ni ne zovu. Međutim, problem je ležao u visokom zahtevu koji su sebi postavili: da budu savršeni domaćini. Rigidni pristup življenju lisice vas radosti života. Dečak Tim, šesnaestogodišnji srednjoškolac, dospevao je na rub živaca svaki put kada je trebalo da se pripremi za pismeni zadatak. Svaki put kada je nareSnog dana trebalo da ode na pismeni, on se razboljevao od nekakve neobjašnjive bolesti. Njegova majka je ubrzo primetila da se ne radi o fizičkoj, nego o emocionalnoj bolesti. Nakon razgovora sa Timom, shvatila sam zašto toliko strepi od pismenih zadataka - i škole uopšte. Časovi engleskog najteže su mu padali. Ostali predmeti nisu kod njega izazivali toliku anksioznost jer su tu zahtevi profesora bili minimalni. Mogao je da preleće preko gradiva, da prepisuje od drugih učenika i da preskoči pokoji čas. Ali vremenom su čak i najlakši predmeti za njega postali teški. Fizičko vaspitanje, njegov do tada omiljen predmet, postao mu je suviše težak. Nastavnik fizičkog je pozvao Timovu majku i rekao joj da je Tim počeo da beži sa časova. Izostajao je i sa časova retorike. Na kraju polugođa, Tim je imao loše ocene iz francuskog, engleskog, istorije i fizičkog. Njegova majka je bila očajna. "Ne razumem. Tim je tako pametno dete." *Vet" Timc-v problem nisu bili lenjost i nemar. Problem je bio u tome što se previše brinuo. Bio je toliko obuzet idejom da neće uspeti, da mu je bilo jednostavnije da ne uradi ništa. Imao je jake napade panike i mislio je da će mu se desiti nešto grozno ako promaši temu na pismenom. Počeo je da piše osrednje zadatke da se ne bi sasvim osramotio. Poznato je da perfekcionists retko kud pronalazi sreću pisci inače pate od takozvanih "blokada". "Blokade" su zapravo napadi straha koji potiču od pogrešnog mišljenja, kao na primer: "Šta ako ovo što sam napisao ništa ne i • n" valja? Da bih mogla da pomognem Timu, prvo sam morala da ga uverim da njegov problem nije njegova nesposobnost da uči, nego njegov strah od neuspeha. Kada sam ga pitala kome se posebno divi, on je naveo nekoliko superheroja sa kojima se nikada nije sreo. Tim je takode verovao da su njegovi roditelji savršeni. Nije želeo da se takmiči sa svojim ocem, uspešnim pravnikom, jer je smatrao da ga nikada neće nadmašiti. Njegov otac je bio briljantan čovek koji je sa najvećim uspehom diplomirao na Jelu. Tima su pripremali da i on jednoga dana strudira na Jelu. Njega je i sama pomisao na to da će krenuti očevim stopama bacala u očajanje, jer je znao da nije ni heroj ni student očevog formata. Gotovo sve što je Tim u životu pokušavao da uradi bilo je praćeno osećanjem da ne radi kako valja. Njegov strah ga je terao da se ponaša neprihvatljivo, iracionalno, besno, i on je tražio spas u neakademskim aktivnostima. Njegovi prijatelji bili su uglavnom prosečni dečaci bez ambicija. Mnogi od njih bili su duboko nesrećni mladi ljudi koji su veći deo svog -Jemena provodili uzimajući droge. Obzirom da nije poštovao sebe, Tim se identifikovao sa njima. Kada je sagledao da ga je zapravo sve vreme motivisao strah, i da nije idiot, kakvo je mišljenje imao o sebi, Tim je učinio džinovski korak u pozitivnom pravcu.

Ostati srećan u nesrećnom sveti. 98 misli sa kojima se Tim pois-iitivnih misli. Ne želim da budem Nabrojaću nekoliko negativnih 1. kažnjen tovećivao, i njima suprotnih, a firm zbog neuspeha. Čak i kada bih 1. Ako ne uspem, biću kažnjen. o na neki način kažnjen, pronašao bih načina kako da se nosim sa kaznom. 2. Svako povremeno učini ne 2. Svi će saznati koliko sam zapravo glup. kakvu glupost. Ja se ne ponašam glupo sve vreme. Mogu zadobiti poštovanje svo 3. Moji rodiAji će me zamrzeti kada shvate koliko jih profesora i roditelja čak i ako ne dobijam najviše ocene i ne radim zadatke savršeno. 3. Moji roditelji nemaju ni 4. Nemam ništa da kažem kada treba da pišem pismeni. 5. Moram da budem savršen jer je to jedini način. sebe. Pa čak i kada bi me roditelji zamrzeli, i odbacili, ja bih mogao da nastavim da vodim produktivan život. 79. Nije da nemam šta da kažem. Problem je u tome što se nisam dovoljno pripremao za pis" meni. 80. Ako nisam savršen i neko rm prigovori za moje nedostatke, to je njegov problem, a ne mojNe mogu da zadovoljavam kakve veze s tim. Radi se o meni. Ja sam taj koji se pita. Ja sam taj koji će mrzeti samog

99 pel fe . ^on, S t S retko kad pronaći ^ U ljude sve vreme jer je to suviše zamorno. Ja ne moram da budem savršen jer me moje verovanje u savršenstvo ugrožava, čineći me napetim, stegnutim i nesrećnim. Ja sada 6. Bolje i da ne uradim ništa nego da nešto uradim loše. postavljam sebi standarde po kojima ću da živim rizikujući povremene promašaje. 6. Ovo je razmišljanje - "sve ili ništa". Mogu da uživam u onome što radim, ne uporedujući se sa drugima, i ne uzimajući u razmatranje nji hove standarde. Veoma sam frustriran kad ne činim ništa i već mi je dosta da se plašim omalovažavanja drugih. Najgora stvar koja mi se može dogoditi, ukoliko poželim da promenim svoj život, jeste da omalovažim sebe. Kada kažem sebi da je bolje da ne činim ništa, ja tu vidim samo rezultate, a zaboravljam uložen trud i radost novog poduhvata. Negativne misli koje ne sadrže zašto sebi postavljamo pogrešne ciljeve^ lapa u^ ^ vanju svojih ciljeva tako da i vi, poput Tima, m

100 -.„„. *1каиг u nesrećnom sveti, 101 verovanja. Vaše viđenje samog sebe, Boga, sveta, i svega onoga što još smatrate značajnim u životu, je sila koja vas je stvorila onakvim kakvi ste sada, i koja pokreće sve vaše delatnosti. Promena znači da morate proučiti svoje gledište na stvari koje vam se u životu događaju. Moguće je da snizite nivo napetosti koju doživljavate u svojim pokušajima da postignete uspeh, tako što ćete promeniti svoje shvatanje života i uspeha. f samom procesu njihovog ispunjenja. Vas perfekcionizam i strah od neuspeha dovešće vas do toga da ćete početi da odugovlačite ilj jednostavno, nećete činiti ništa. Možda ćete suziti društvene kontakte zbog straha od odbacivanja. Možda nećete iskoristiti svoje radne sposobnosti zbog straha od greške. Važno je stalno imati na umu da nema tog čoveka koji ne čini greške. Tim se promenio. Nije mu bilo lako i trajalo je dugo, ali on je sada u završnom razredu srednje škole i ima dobar uspeh. I konačno se oseća dobro u svojoj koži. Pramena i njen uticaj na vaš život Možete promeniti svoj život ako donesete odluku da to učinite. Promena je neophodna ukoliko želite da učinite svoj život radosnijim i veselijim. Svaka životna faza zahteva izvesna prilagođivanja. Život vam st^no nameće nove izazove, tera vas da razvijate nove sposobnosti, i da rešavate nove probleme. Promenu je moguće izvesti samo onda kada uspete da se suočite sa lažima koje sami sebi govorite, i kada uvidite koliko je značajna vaša uloga u stresu koji doživljavate. Videćete da je želja za pramenom najčešće zasnovana na vašem zemaljskom ponašanju i verovanjima. Krenite tragom svojih misli i proverite kakve su vam misli prolazile kroz glavu neposredno pre neprijatnih događaja. Ukoliko te misli nisu bile vredne, odmah promenite način razmišljanja i, sa nove tačke gledišta, recite sebi: Ja sam dragocen(a). Možete živeti uspešno bez prianjanja za detinjaste zamisli o uspehu. Možete biti svesni svojih kvaliteta, imati velike snove, a ipak ostati predani i odgovorni što se svakodnevnih obaveza tiče. Promena podrazumeva nov način posmatranja života i sveta. Vaše snage i slabosti su proizvodi misli koje ste utkali u svoj sistem OSTATI SREĆAN U NESREĆNOM SVETU VEŽBA ZA PERFEKCIONISTE Šta, po vašoj proceni, znači uspeh?_____________ Nabrojte dve oblasti u kojima ste uspešni: Setite se nečega što nameravate da učinite, svesni mogućnosti da možda nećete uspeti_________________

Ostati srećan i prestati sa poricanjem 103 OSTATI SREĆAN I PRESTATI ISA PORICANJEM (ODBIJANJEM) «, , s ut ra ć u .L at i u bo n ć u e p ot v r * a k a d a m ,e ot s Za b njeno Poricanje zebnje i ^ i straha u budućnost, v o « & ™"'Jjepronašao„ekakoSaopštt

la mijetosa ~ Г ° terap eutu „!, je b o ^ da saopš te običn o osE? ' ' tobo m. Da l, se slažeš sJ f tS,9» ^ ^^ M e đ ut i g 'i °' ° k o a d j o š v iš b uz r e ze bn Psiholog Karen Hornej, u svojoj knjizi Neurotična ličnost u pasem vremenu, rekla je da postoje četiri osnovna načina da se jwbegne od straha: l. Poricanje. .2. Izbegavanje misli i osećanja koja ga izazivaju. 3. Racionalizacija. 4. Omamljivanje. Poricanje je moćan odbrambeni mehanizam protiv strahova i pegativnih osećanja koja nas obuzimaju. Moja prijateljica Keti nije htela da se suoči sa svojim strahom od raka, već je, umesto toga, pokušala da porekne da oseća bilo šta osim razumne brige i vere da će se sve dobro završiti. Poricanje je pokušaj da se porekne postojanje neprijatne stvarnosti. Svako opažanje neprijatne prirode može da bude poreknuto. Evo nekoliko čestih oblika poricanja kojima se služimo: Poricanje straha "Kukavica jeca, kukavica jeca", često se , hoće da ga ukjoni «*•« se '^"^ S t V a n ti hte]a _' '

može čuti kada se deca rugaju jedni drugima. Još iz najranijeg detinjstsva slušamo fraze poput "ne plaši se, budi hrabar mali vojnik. " Ali mi takođe učimo da postoje mnoge stvari od kojih doista treba da se plašimo. S jedne strane nas naši roditelji podstiču da budemo hrabri, a s druge strane nas uče da budemo zaplašeni izjavama poput:" Kad prelaziš ulicu prvo pogledaj levo i desno, inače će te zgaziti auto. Prepoznavanje i prihvatanje straha je prvi korak ka njegovom prevazilazenjiy i neutralizovanju. Ponekad poričemo čak i onaj strah kojeg nismo ni svesni. Potisnuti strah sadrži ogromnu psihološku snagu zato što upadamo u zamku sopstvene nesposobnosti da učinimo nešto u vezi sa strahom za kojeg čak ni ne znamo da pos-

104 Ostati —,, > и aesrecnoi svetu toji. Francuski filozof Montenj je na jednom mestu rekao: "Moj život je bio prepun strašnih nesreća - od kojih se većina nije ni dogodila." Jednu drugu vrstu poricanja straha nalazimo kod osobe koja sebe i svoj život neprekidno izlaže nekoj vrsti opasnosti. "Ne plašim se bola", najčešće izjavljuje ona osoba koja poriče svoj strah. Mladi tinejdžer je opkoljen grupom neprijateljskih momaka. Momci mu prilaze s licima punim mržnje, ali usamljeni momak i dalje ostaje na svom mestu i povišenim tonom govori "uopšte vas se ne plašim". Jedan američki pisac je rekao: "Ono što zovemo život je za većinu nas samo jedno večito odlaganje." Jednostavan razlog tome je: STRAH." Ostati srećan i prestali sa poricanjem 105 Uskratiti sebi pravo na doživljaj straha, znači uskratiti sebi pravo na postojanje. Sva vaša osećanja su važna. Džejms Turber je sa izvesnom tragičnom notom priznao: "Na nesreću, nikada mi nije polazilo za rukom da održim postojan stav prema životu ili stvarnosti ili prema bilo čemu. Razlog tome možda leži u mojoj nervozi. Mervoza je blizak rođak strahu. Strah od samoće. Poričući strah od samoće, gledaćete da svoj život ispunite nebrojenim beznačajnim aktivnostima i besmislenim odnosima sa ljudima. Poricanje straha od samoće može stvoriti veliki konflikt u vama, jer ćete sebe smatrati otvorenom osobom i ubeđivati sebe da volite ljude, a zapravo se jednostavno plašite da budete sami sa sobom. Sami? Nikada niste sami. Vi ste uvek u društvu sa samim sobom. Osoba koja se plaši da bude sama i poriče taj strah, postaje izuzetno zaokupljena sama sobom. Ljudi će sebe sažaljevati i nastaviće sebe da sažaljevaju čak i kada stvari jesu kako treba i kada su njihove molitve uslišene. U stvari - je biti sam sa sobom -izvrsna stvar. Da li možete zamisliti kako je Betovenovu devetu simfoniju komponovao odbor kompozitora? Da li bi Šekspirov San letnje noći mogao da bude proizvod kolektivnih napora? Da li bi jvlikelandelova Pieta mogla da bude tako veličanstveno izvajana da ju je radila grupa vajara? Vreme je da se radosno suočimo sa našom samoćom. Biti sam ne znači biti odbačen ili biti otuđen. To jednostavno znači da smo u društvu sa samim sobom. Dejl Karnegi je rekao "ina šta da se dogodi, moraš svirati svoj mali instrument u orkestru života." Morate upamtiti da smo u božijem orkestru svi mi solisti. Svet oko vas nije nikakva okrutna maćeha, a vi bespomoćno usamljeno pastorče. Kada se osećate potišteni i prazni, traganje za osobom koja će ispuniti vaše vreme i ukazati vam pažnju nije pravo rešenje. Shvatite da poricanje straha od samoće predstavlja plod ljudskog duha. Razum u vama govori vam da nikada niste sami, jer je vaša svest večni družbenik. Vi se možete usuditi da svoje vreme posvetite koncentraciji i pronalaženju unutrašnje istine. Počnite tako što ćete da priznate da se plašite da budete sami u dužem vremenskom periodu. Strah od samoće nije krivično delo. Jednom kada priznate taj svoj strah, desiće vam se promena. Strah od odgovornosti. Teriju je trideset i sedam godina i on ni ne zna koliko poslova je promenio. Nedavno je dobio otkaz i sada traži nov posao. Svaki put kada dobije ili da otkaz, on uvek pronalazi neke razloge i uvek ima izgovor za svoj strah od odgovornosti. Teri me podseća na cirkuskog lava iz pozorišnog komada Don Kihot, koji je želeo da izađe iz svog kaveza na slobodu. Jednoga dana je neko slučajno zaboravio da zatvori kavez i lav se konačno dočepa^šlobode. No, kada je već izašao, odjednom inu je postalo jasno da sloboda podrazumeva odgovornost, pa se on sav jadan i uplašen okrenuo i potrčao nazad u kavez. Prava sloboda povlači za sobom odgovornost. Ponekad nam izgleda lakše da živimo u patnji i vezanosti nego da učinimo napor, da bismo se izborili za slobodu

106 srećan i prestati sa porican/em 107 Poricanje besa za rekla da se nikada nije posvađala sa svojim mužem. U njenoj porodici osećao se nedostatak komunikacije. Najstariji sin bio je loš student, krao je novac od roditelja, koristio porodična kola beskrupulozno, a kod kuće se ponašao besno i neuravnoteženo. Virdžinijin osnovni problem bio je poricanje besa. Ona jednostavno nije mogla da prizna da oseća bes. Kao detetu joj je njena zaštitnička i snažna majka gušila svaki pokušaj da ispolji bes, pa je ona snažno potisnula bes i nije dopuštala sebi nikakvo ispoljenje ljutnje. Međutim, nikome ne valja skrivati svoj bes. Ako osetite ljutnju, dopustite sebi to osećanje. Nije važno da li ćete ga ispoljiti ili ne, jednostavno dopustite sebi da ga osećate. Potiskivanje besa neće vam pomoći da ga se oslobodite. Vidržinija je čitav svoj život nalazila razne načine kako da izbegne ili prikrije svoj bes, pa se on morao ispoljiti kroz druge, fizičke i psihološke puteve. Kada se prvi put pojavila kod mene na terapiji, njen strah da će povrediti nekoga već je bio prerastao u fobiju. Vi imate prava da osećate. Kada izbegavate suočavanje sa svojim osećanjima, vi ih poričete. Negativna osećanja mogu biti bolna, ali vas ona neće uništiti, a povrh toga, možete ih izmeniti. Moguće je biti otvoren za razočarenja i povrede uz pomoć određenih veština i samokontrole. Biti povredljiv ne znači da vam nije stalo. Virdžinija mi je rekla: "Ako bi se naljutila, to bi značilo da mi nije više stalo do bilo koga i bilo čega. Ukoliko bih pokazala svom mužu da sam ljuta na njega jer mi ne dozvoljava ni minimum samostalnosti, to bi značilo da ga više ne volim i da mi nije važno njegovo mišljenje." To je poricanje; poricanje odgovornosti, poricanje besa, i poricanje sopstvene vrednosti. Ispoljavanje besa je veoma bitno. To možete učiniti samopouz-

108 sv etu Ostati srećan i prestati sa porican/em 109 — . ^lasKan/e nisu najbolji _ .K^WIJUC bes. Staviše, dr Džek Hokanson sa univerziteta na Floridi eksperimetalno je utvrdio da je izražavanje besa zdravo ali samo pod izvesnim uslovima. N;> meti istraživanja bio je muški bes, i istraživanje je pokazalo da je takva vrsta agresije katarzična, odnosno da se krvni pritisak razjarenog studenta-mladića ubrzo vraća na normalu čim ispolji bes prema svom kolegi istog pola. Nasuprot tome, u odnosu student-profesor, ispoljavanje besa od strane studenta bilo je opterećeno strahom, tako da nije donosilo željeni rezultat: katarzu i smanjenje napetosti. Što se žena tiče, Hokansonovo istraživanje je pokazalo da se žene drugačije odnose prema besu nego muškarci. Kada se žena naljuti na drugu ženu, to je posve drugačija situacija. Ako ženu uvredi neka druga žena, ona, skoro po pravilu, ne ispoljava bes, nego nastoji da prijateljskim tonom smiri razdraženu ženu od koje je primila uvredu. Na ženu ispoljavanjđ|agresije deluje uznemiravajuće, otprilike isto kao što muškarca uznemirava agresivno ponašanje prema nekom autoritetu. Prema ovom opitu bes koji se izražava kroz agresivnost i jarost je naučena reakcija, a ne instiktivna. Ako te neko iritira, i ti izgubiš kontrolu, pa počneš da psuješ ili da udaraš o nešto, to ima efekat katarze. No, ipak sve to ne znači da ćeš u budućnosti biti manje besan, ili da na ovaj način učiš pozitivne metode upravljanja besom. To samo znači da ćeš u budućnosti ponoviti tu istu reakciju. Izliv besa je ono čega se osoba koja poriče osećanje ljutnje kloni. Mnoge savremene teorije ukazuju na činjenicu da u besu i izražavanju besa čovek poseduje mogućnost svesnog izbora. Prvi izbor je prestanak poricanja. Svako se ponekad razbesni. Kao što se već poslovično zna, svaki nalet emocija vremenom će splasnuti samo ako dovoljno dugo čekaš. Dr Lionard Berkovic sa univerziteta u Viskonsinu proučavao je društvene uzroke agresije i došao do zaključka da vikanje nije lek za bes. Dr Berkovic kaže, "kada vičemo na nekoga, mi najčešće usmeravamo sebe u pravcu kontinuirane agresije. Vika i dreka nisu najzdraviji oblik ispoljenja ljutnje. Postoje druge solucije: 81. Ostanite mirni i smireno promislite pre nego što počnete da govorite ili činite nešto u stanju besa. 82. Razgovarajte o vašim osećanjima umesto da vičete i da se derete. 83. Priznajte da ste ljuti i recite sebi da zbog toga niste loša osoba. 84. Jednom je neko rekao da osoba koja ne može da oseti ili da izrazi bes nije u stanju ni da izrazi ili oseti ljubav. Imajte na umu da su sva vaša osećanja podjednako važna. Poricanje ili strah od osećanja bezvrcdnosti. Biti srećan i ostati srećan u nesrećnom svetu, znači sagledati sebe u svetlosti vlastitih dostignuća. Sandra je jedna od najuspešnijih osoba koje sam srela. Radila je sve vreme dok je išla na koledž i studirala. Diplomirala je engleski jezik i lepe umetnosti. Sada predaje engleski na jednom koledžu i bavi se umetničkim radom u svom studiju. Njene slike i skulpture nalaze se u mnogim galerijama i privatnim kolekcijama, jandra je kreativna žena i veoma interesantna ličnost. Ona se, međutim, neprekidno bori sa svojim osećanjem bezvrednosti. Cesto je čujem kako govori, "ja izgleda ništa ne mogu da uradim kako treba". Istina jeJpieđutim, da Sandra većinu stvari čini upravo onako kako treba. I sa vama je isti slučaj. Kada govorite u sebi, na primer, drugi ljudi rade stvari mnogo bolje nego ja", onda treba da se zaustavite i da razmotrite šta ste rekli. Istina je da u najvećem broju slučajeva vi radite stvari veoma dobro. Desi vam se da ponekad i

StaV J , . '< / srećan i prestati sa poricanjem 111 Г" №'a™» 'Ml, ' JC S'"d™ "«» °r -" '* „a izbegla strah povezan sa svojim osećanjem bezvrednosti, ona mora nizati uspeh sa uspehom. Materijalna dostignuća i uspeh za nju nemaju važnost, nego samo povećavaju njen osećaj praznine i uveličavaju njene strahove. Njena ličnost me podseća na stihove koje sam jednom pročitala i nikada ih nisam zaboravila: Dva čoveka gledala su kroz zatvorske rešetke, Jedan je video blato, Drugi je video zvezde. Sandra je u svemu videla blato. Nalazila je izlaz od osećanja teskobe kroz težak i uporan rad. Te večeri, na otvaranju njene izložbe, predložila sam joj da pronađe jednu stvar, samo jednu stvar, bez obzira koliko malenu, koja će je stvarno obradovati i u kojoj će moći da uživa. Međutim, ona je nastavila da jadikuje: 'Ovo je kraj moje karijere." Sandrina navika uopštavanja i dramatizovanja predstavljala je deo njenog sistema razmišljanja. d s voj ' a° bez ' a"*, S d P-ob„ost da^ - osobu, nadvlada " Р°ПСад^ vlastlW 7°'" "»^- Ona svoj strah; ™*****» od osecanja dos 2" te2ila Sve vedim f „^иса s u u g r o ž a v a ] a mog| cen t Č e П ^ , jЛ - е °;se«;a da ° селе ^ ' ne Preterano uopštavanje Čarls S. Karver i Ronald J. Ganelen sa univerziteta na Floridi napisali su jedan članak za Journal of Abnormal Psihology o tome zašto ljudi postaju depresivni. Oni su izmislili test koji je pokazao da postoje tri stava koja mogu voditi u depresiju: uzaludni pokušaji da se ispune nemogući standardi, preterana strogost prema sebi kada osoba u nečemu pogreši i preterano uopštavanje, što je slučaj kada osoba dopušta da je pojedinačne greške navedu na pomisao da je potpuno bezvredna. Karver i GanjBen zaključili su u svojim studijama da je preterano uopštavanje najjači izazivač depresije. Mnogi ljudi koji su depresivni mogli su da normalno funkcionišu u svojoj svakodnevnici. . ^vredno? Sa

no b,sle Ostati srećan i prestati sa poricanjem 111 onako , '•Р"Љ>а miMS ? '" Pa PSŽ e Je S '" " izbegla strah povezan sa svojim osećanjem bezvrednosti, ona mora nizati uspeh sa uspehom. Materijalna dostignuća i uspeh za nju nemaju važnost, nego samo povećavaju njen osećaj praznine i uveličavaju njene strahove. Njena ličnost me podseća na stihove koje sam jednom pročitala i nikada ih nisam zaboravila: Dva čoveka gledala su kroz zatvorske rešetke, Jedan je video blato, Drugi je video zvezde. Sandra je u svemu videla blato. Nalazila je izlaz od osećanja teskobe kroz težak i uporan rad. Te večeri, na otvaranju njene izložbe, predložila sam joj da pronađe jednu stvar, samo jednu stvar, bez obzira koliko malenu, koja će je stvarno obradovati i u kojoj će moći da uživa. Međutim, ona je nastavila da jadikuje: "Ovo je kraj moje karijere." Sandrina navika uopštavanja i drama-tizovanja predstavljala je deo njenog sistema razmišljanja. p s reterano uopštavanje njenu . SVe reda uspehe. Jer, da bi rad bi Je at ; bez

Carl s S. Karver i Ronald J. Ganele n sa univer ziteta na Floridi napisal i su jedan članak za Journa l of Abnor mal Psihol ogy o tome zašto ljudi postaju depresi vni. Oni su izmislili test koji je pokazao da postoje tri stava koja mogu voditi u depresiju: uzaludni pokušaji da se ispune nemogući standardi, preterana strogost prema sebi kada osoba u nečemu pogreši i preterano uopštavanje, što je slučaj kada osoba dopušta da je pojedinačne greške navedu na pomisao da Je potpuno bezvredna. Karver i Ganekn zaključili su u svojim studijama da je preterano uopštavanje^najjači izazivač depresije. Mnogi ljudi koji su depresivni mogli su da normalno funkcionišu u svojoj svakodnevnici.

no blste na otvaran;,' No 111 г ^ ' mnog аа ,a. ' M e ' može ^ * V , da bude bude J«ko ° ° sam a g edam S ' blla >e moje mi da nis meke karijere ra Ponekad, kada na ovu ' 4 izbegla strah povezan sa svojim osećanjem bezvrednosti, ona mora nizati uspeh sa uspehom. Materijalna dostignuća i uspeh za nju nemaju važnost, nego samo povećavaju njen osećaj praznine i uveličavaju njene strahove. Njena ličnost me podseća na stihove koje sam jednom pročitala i nikada ih nisam zaboravila: Dva čoveka gledala su kroz zatvorske rešetke, Jedan je video blato. Drugi je video zvezde. « čitav svoj uu r Jer "' Mdvladao Sp ° sob nostd r, ka oK Sandra je u svemu videla blato. Nalazila je izlaz od osećanja teskobe kroz težak i uporan rad. Te večeri, na otvaranju njene izložbe, predložila sam joj da pronađe jednu stvar, samo jednu stvar, bez obzira koliko malenu, koja će je stvarno obradovati i u kojoj će moći da uživa. Međutim, ona je

nastavila da jadikuje: "Ovo je kraj moje karijere." Sandrina navika uopštavanja i drama-tizovanja predstavljala je deo njenog sistema razmišljanja. OM Preterano uopštavanje ^ Je -čuna. /» ^ ezvred Osecanj ' ^ bi „ --cala da „e cene Se sa ljudi postaju depres ntonf °^ f Postoje tri stava ko^mZv^ i h „Г ! *** , d a <* ispune nemogući Tanda r dt f ^^ "^' p o k u š a J' kad* osoba u nečemu PLresi7 \ Pretoana Str°g°st P^ma sebi kad " osoba dopušta da iePoTednPran° U°pštavai4e> što Je slučaj Je Potpuno bezvredna Р°ЈСС1шаСПе §reške "avedu na pomisao da P^siv„i mogli g vni d nomial T no™ da no 0 Ga ee sa ;" 'u kome ć Postigj о dokazi kof, », ž i v o t u O n a ' ° na ' Kneseni ' Sanda Je reda uspehe. Jer da bi IjUdl nišu u svojoj svakod-

112 — ^w/и svetu Možda ste vi ta osoba koja se često oseća bezvrednom. Ukoliko poričete ova osećanja, nastojaćete da postižete sve više i više. Vaša dostignuća biće potpuno ista kao i dostignuća osobe sa puno samopouzdanja. Razlika je u tome što vi zapravo ne verujete u vrednost svojih dostignuća. Dr Aron Bek, upravnik centra za kognitivnu terapiju, sačinio je test za depresivne i nedepresivne pacijente. Test je sačinio tako da svaka grupa treba da uspešno obavi prvi deo testa i da padne na dragom delu. Na kraju testa grupa depresivnih pacijenata je neprekidno razgovarala o svom tieuspehu. Grupa nedepresivnih pacijenata je, pak, diskutovala o svom uspehu. Poricanje strahova je u korenu osećanja nezadovljstva. Bez obzira kako dobro nešto činili, bez obzira koliko dostignuća i uspeha zabeležili, ukoliko imate mnoštvo strahova koje niste spoznali i sa kojima se niste pozabavili, vi nikada nećete moći u potpunosti da uživate^J blagodetima koje su vam date. Ono št(?osećate u vezi samog sebe je ono što određuje koliko ćete biti srećni. Morate početi da posmatrate svoj život kao neku vrstu intimnog putovanja. Kada izbegavate da se konfrontirate sa sobom vi ne možete biti srećni - bez obzira što ste okruženi lepo-tom i dobrotom. Povlačenje u sebe može predstavljati oblik negacije koje predstavlja jednostavno rešenje za izbegavanje suočenja sa istinom. A istina je da ste vi jedna sjajna osoba sa mnogo vrednih osobina i sposobnosti. U svom pokušaju da poreknete realnost toga da ste u suštini jedno dragoceno i vredno ljudsko biće, vi se okrećete ka laži. Dragocena i vredna ljudska bića prave greške. Lažna je tvrdnja da neka osoba nije dragocena i vredna ukoliko pravi greške, učini nešto glupo, ne izgleda dobro, ako je predebela ili odveć mršava, ako ne uspe da obavi neke zadatke ili odugovlači. Poricanje je laganje. Ono je izbegavanje, iskrivljavanje i negiranje Ostati srećan i prestati sa poricanjem 113 istine. Psiholog Virdžinija Satir napisala je pesmu pod nazivom "Ja sam ja". Napisala je tu pesmu za jednu dvanaestogodišnju devojčicu koja je bila jako nesrećna. Devojčica ju je jednog dana sa izrazom bespomoćnosti i očajanja na licu upitala: "Šta je život uostalom? Život nema nikakvog smisla. Šta je smisao svega ovoga?" Dr Satir joj je odgovorila kroz pesmu čiji jedan stih glasi:" Pošto imam ćelu sebe, mogu biti svoj najbolji prijatelj. Pošto sam svoj najbolji prijatelj mogu da volim sebe i da se sprijateljim sa svim svojim delovima. OSTATI SREĆAN U NESREĆNOM SVETU VEŽBA ZA PRESTANAK PORICANJA 1. Navedite neke svoje strahove kao što je na primer da će neko otkriti neku vašu intimnu tajnu. 2. Dopustite sebi da se otvorite prema svojim osećanjima i zapišite ih, bilo da su ona pozitivna ili neg ativna. 85. Molite se da negativna osećanja predu u nešto novo i predivno. 86. Zapišite dve svoje racionalizacije koje nameravate da z^JBVek promenite.

Kuko zauvek prevazići osećaj krivice 115 depresj)a za ~„ „,, e „ „ praved samo tračevi ono slo „!Л ,' .T4™* takv» ite * ego. Kada neprek dno s a d r u g i ^ , ob °'' vas o nanetoj uvredi, kada veoma ibesnim,bud

se odnosi na osećanje krivice koje se zasniva na pogrešnom verovanju. Vi se ponašate i osećate upravo kao osoba koja je nešto skrivila, doku stvarnosti niste krivi ni za šta. Osećanje krivice, zasnovano na pogrešnom verovanju, praćeno je još jednim pogrešnim verovanjem, a to je da nešto nije u redu sa vama kao osobom. Kada osećate lažnu krivicu, to je zbog toga što vi ne samo da verujete da činite "greške i propuste" (što je u osnovi tačno), već takode verujete da vaše greške i propusti čine vas (što je sasvim pogrešno). Već nam je poznato da je osnovni uzrok svih naših nedaća u našim mislima. Vaše lažno osećanje krivice izmamiće pogrešno usmerenu ljutnju. Loše stvari koje su drugi izrekli o vama nisu tačne, ali vi sebe počinjete da smatrate lošom osobom samo zato što su one izgovorene. Možete, na primer, osetiti ljutnju prema nekom ko vam mnogo znači, ali pošto se plašite da je izrazite, vi je okrećete ka unutra. Kada se iz takve situacije izrode nemili događaji koji su izvan vaše kontrole, vi ćete se pobrinuti da vi sami najviše propatite. Ključ za trajn u sreću Prepoznajte osećanje ljutnje i naučite da se konfrontirate s njima umesto da ljutnju okrećete prema sebi. Lažni osećaj krivice nam šapuće da se samo najlošiji ljudi mogu ljutiti ili imati negativna osećanja koja vi imate. Kada vas obuzme bes vi obavilo pomislite da ste loš čovek. Ali, to je isuviše bolno da biste se sa tim suočili, suviše grozno da biste se sa tim konfrontirali; na kraju, fini ljudi ne besne na svoje najmilije, zar ne? O finim ljudima se ne šire ružne glasine: Zašto baš ja? Zašto sam ja tako loši Vi ovo ne izgovarate glasno, ali vas ta pomisao užasava. Odgovor a ^bo vaših o , jev//M№oi v opsesiv n iP m i s l ? g h kažnjavate sebe za nešto onse T° ** Љ P°Vred]A ako jecanja krivice. Vi možT '' ^ St£ r I °b

116 Ostati srećan u nesrećnom svetu Kako zauvek prevazići osećaj krivice Lažno osećanje krivice može da bude samo fasada za neka draga važna osećanja, poput besa, ljubomore, gorčine, straha i mnogih drugih osećanja koja prosto vape za vašom pažnjom. Pošto nijedno osecanje ne postoji samo za sebe, tako i osecanje krivice prati depresija, sram, bojazan i nervoza. Lažno osecanje krivice ne utiče samo na vaše ponašanje; štavile, ono se ustremljuje na vas kao na celovito biće. Ono vam ne govori samo da je vaše ponašanje loše - ono vam govori da ste vi loši. Kada uradite nešto grešno ili nešto sa čime niste zadovoljni, vi osecate krivicu, a ta krivica je praćena lažnim uverenjem da niste dobra osoba. Jednom kada preovlada lažno osecanje krivice, vrlina praštanja više ne može doći do izražaja. Štaviše, ako ste uhvaćeni u zamku lažnog osećanja krivice, može vam se dogoditi da u potpunosti odbacite praštanje. 11 Praštanje sebi Sagledajte da su greške sastavni deo života. Biblija nam kazuje da smo i vi i ja grešnici, te da nam božija slava nije dostupna zato što posedujemo ljudsku prirodu. Dokle god smo ljudi, grešićemo. Ako je Bog milosrdan prema vama, kako to da ne možete biti milosrdni prema samom sebi? Da li možete oprostiti sebi? Vi ne želite da se teturate kroz život pod bremenom krivice. Kao što čitamo u Psalmima, "Ako ćeš na bezakonje gledati, Gospode: Gospode, ko će ostati? AH je u tebe praštanje..." (Psalmi 130:3,4). Najveći prestupnik i krivac nije neko izvan vas - to ste vi. Vi ste taj koji govori sebi da je loš i bezvredan. Vi ste taj koji veruje u sve što govori samome sebi. Isus je rekao: "Ako li ne opraštate ljudima grijeha njihovijeh ni otac vaš neće oprostiti vama grijeha vašijeh. (Jevanđelje po Mateju, 6:15). Prvo treba da oprostite samome sebi. Hajde da izmenimo naše obrasce mišljenja, koristeći osnovnu formulu koju smo dr Vilijam Bakus i ja skicirali u našoj knjizi Reći samome sebi istinu. Pokazaćemo vam kako da analizirate svoj unutrašnji monolog detaljno i korak po korak. Želim da vidite kako se otkriva koren krivice: 87. Prepoznajte šta je to što govorite samome sebi, a što u vama izaziva osecanje krivice. Da li je sve što govorite istinito! 88. Konfrontira/te sve samouništavajuće laži sa istinom i oproba jte u sebi da li ste u stanju da prihvatite praštanje. 89. Zamenite laži koje govorite sebi sa konstruktivnim recima moći i ljubavi. Ovde navodim nekoliko rečenica koje govorite sebi u ovom trenutku ili ste izgovorili nekada u prošlosti. Konfrontirala sam ih i zamenila sa moćnijim i životnijim mislima: Osećam se krivim jer... Moćnije i životnije misli 90. Prestaću da razmišljam da su moji prošli neuspesi jaram u koji sam upregnut. Grešio sam 2. Sam se ponašao nepošteno. i žao mi je što sam grešio. 91. Mogu se suočiti sa sobom, sa svojim slabostima, gre škama, i sa svakim problemom koji mi stoji na putu. Ja sam nepošten kada ne verujem u sopstvenu vrednost. Nema ničeg jfc pogrešnog u tome što sam ja ** ja. Sve što činim ima određenu vrednost. 3. Osećam ljubomoru i zavist prema 3. Osećanje krivice i stroga ljudima i širim tračeve o nj ima. osuda sebe je rezultat moje

118 ~ «зд 4 - Me Jjudi i 1 UZVradam j'a im se dese, zauvek prevazići osećaj krivice 11 i prihvataju. Više se ne bojim povrede. 5. Dosta kasnim; previše gov5. Loši oblici ponašanja orim; prejedam se; neodgovorukazuju na postojanje na sam osoba... negativnih osećanja prema vlastitom "ja". Moje ponašanje mi govori o stanju mog unutrašnjeg bića. Ako se prejedam, takvo ponašanje mi ukazuje na vlastitu uznemirenost i frustriranost. Ako kasnim, možda se potajno plašim od ljudi sa kojima treba da se nađem, ili od mesta na koje treba da odem. Ponašam se detinjasto, a ne kao odgovoran, odrastao čovek. Možda sam prezaposlen i potrebno je da napravim reda u mom rokovniku. Više ne dopuštam da me bilo šta skrene sa mog puta. Više ne dopuštam da me iracionalne i bojažljive misli navedu na to da se osećam kao krivac. Ništa me ne može poljuljati u mojoj veri. l Lažno oScanje krivice napraviće od vas roba krivice. Reč rob tačno oslikava životnu situaciju u kojoj krivica preuzima ulogu gospodara. Kada krivica iz pozadine vrši uticaj na sve vaše poteze i misli, vi ste postali njenim robom. Postoji jedna druga vrsta kriv-

120 svetu Ostati srećan u nesrećnom zauvek prevazići osećaj krivice |J ice koju je veoma važno prepoznati: pobožno osećanje krivice Ono je posve drugačije od lažnog osećanja krivice. Pobožno osećanje krivice nam govori da smo u nečemu stvarno pogrešili i da Bog traži od nas da to raščistimo. Za hrišćanina se kaže da živi "svetim i čistim" životom. U poslanici svetoga apostola Pavla Kološanima 1:22, možemo pročitati: "A sad vas primiri u tijelu mesa njegova smrću njegovom, da vas svete i bez mane i bez krivice izvede preda se." Osećanje krivice u vezi počinjenog greha je pobožno osećanje krivice i njega valja prepoznati. Kada se plašite da se suočite sa grehom, vaš osećaj krivice narasta, a vi počinjete da se ponašate na način koji vam može naškoditi i doneti nesreću. Džindžer je bila tridesetpetogodišnja žena koja se kod kuće ponašala izuzetno razdražljivo. Često je osećala ljutnju, neprijateljstvo i gorčinu prema svojoj porodici i svojoj okolini. Njen muž je smatrao da ona samo prolazi kroz neku životnu fazu, ali to nije bio slučaj. N»con dugog razgovora s njom, ona mi se poveri-la: "Čitav moj život se jednostavno raspao. Ne vidim ništa čemu bih se nadala. Za mene više ništa nema značaja." Zapitala sam se kako je moguće da jedna tako dražesna žena, puna života, odjednom postane tako deprimirana i beznadna. Postavila sam joj mnoga pitanja i otkrila da je u njoj mnogo pogrešnih verovanja kao na primer, "Mislim da sam uvek bila depresivna". Naravno da nije uvek bila depresivna, ali ju je trenutno stanje nezadovoljstva u toj meri pritisnulo da je izgubila viziju sretne prošlosti ili nadom ispunjene budućnosti. Pitala sam Džindžer da li može tačno da mi kaže kada je njena depresija nastupila, ali ona nije znala odgovor. Shvatila sam da se radi o potiskivanju jer bi za nju bilo isuviše bolno da mi podrobno opisuje suštinu svoje povređenosti. Poricati je manje bolno od neposrednog suočavanja sa istinom. Tako i ona pokušava da pori12 canjem izbegne bol direktnog suočenja sa svojom situacijom. "Pretpostavljam da je sve počelo pre nekoliko godina, ako ne i ranije." Tražila sam od nje da bude jasnija: "Mislite li, pre dve godine? Otprilike u vreme kada se vaš muž prebacio na nov posao?" "Da, pretpostavljam da je to moglo biti negde u to vreme. Počeo je da radi prekovremeno..." Pitala sam Džindžer da mi ispriča kako je provodila dane u to vreme. Džindžer se iznenada rasplakala, a onda mi je obazrivo, nakon što mi je ispričala sve o drugim ljudima, o svojoj deci, o problemu otuđenosti i pronalaženja identiteta, priznala da je srela jednog privlačnog čoveka upravo pre dve godine, kada je njen muž počeo da radi prekovremeno. Osećanje krivice počelo je da nagriza same temelje njenog dotadašnjeg života. Uporedo sa osećanjem krivice rasla je i njena očaranost tim čovekom. "Nisam mogla da se zaustavim!" uzviknula je. Džindžer je toliko izmenila svoje ponašanje da su čak i njeni prijatelji počeli da govorkaju. "Džindžer je nekada bila tako ljupka", pričali su. "A vidi je sada - tako osetljiva i kritična. Uopšte više nije zabavno družiti se s njom." Kada je Džindžer to načula, osetila se sasvim poraženom, pa se, sve većim otuđivanjem od sveta, makar delimično samokažnjavala zbog svog ponašanja, koje je, makar u njenim očima, bilo krajnje nedopustivo. Sanjala je da napusti svog muža i pobegne sa "drugim muškarcem", ali je znala da to nije izvodivo, jer taj dragi muškarac ne samo što nije pouzdan, već ima i reputaciju nepopravljivog don 2uana u kraju gde se Džindžer doselila sa svojom porodicom. Lažno osećanj^krivice je kada kinjiš sebe za tobožnje grehove i nedela, dok u stvari imaš puno pravo da budeš sretan i zadovoljan. Pobožno osećanje krivice ti kazuje da se doista ponašaš loše i grešno, i da se odmah moraš obratiti Isusu da ti oprosti i da ti pruži uvid u nove puteve ponašanja.

122 ?Sss=~-:S=::: °«an ia zauvek prevazići osećaj krivice 12 c ° "'k i

124 Osta *sreća nu .. ,.w/ кспоп Kako zauvek prevazići osećaj krivice svetu 12 prošlosti? Postoji jedna divna izreka od koje možemo nešto naučiti: Postoje dve vrste tuge....Jedna je kada čovek razmatra nesreće koje su mu se dogodile, kada se sklupča u ćoše i očajno vapi za pomoć - to je loša vrsta tuge...Druga vrsta tuge je iskrena tuga čoveka čija je kuća izgorela, koji oseti duboku potrebu u svojoj duši i počinje da je gradi ponovo. Čovek mora prestati da živi sa fugama i promašajima iz prošlosti. Potrebno je da analizirate svoje reakcije na prošlost. Zapitajte se: "Šta govorim samom sebi u vezi moje prošlosti?" Zapitajte se: "Šta govorim sebi o mojim starim ranama i promašajima?" Da li govorite sebi neke od sledećih stvari? • Nisam učinio ono što je trebalo učiniti i to je strašno. • Učinio sam ono što sam mislio da je ispravno, ali sam promašio i to je strašno. • Moji snovi su se raspršili i strašno je kada osoba nema snova. • Bi* sam odbačen, što znači da sam loš. Ako govorite sebi bilo šta od pobrojanog, pribeležite u svoj dnevnik: Danas sam rekao (la) sebi sledeću laž: bjćeš i srećna osoba", ili "grešnici koji ne veruju u Isusa su očajni i nesrećni, ali mi hrišćani smo veseli i radosni sve vreme". Ovakve tvrdnje, ukoliko verujete u njih, stvoriće vam lažan osećaj krivice i vi ćete stvarao postati nesrećni. Sada ću nabrojati nekoliko najčešćih razloga zbog kojih se osećate krivim, a da niste ni svesni kakvu štetu činite samom sebi: Razlozi zbog kojih sam odlučio da se osecam krivim i razlozi zbog kojih se odlučujem da ostanem srećan. Zašto se osecam krivim: Odgovor na to Opraštam sebi 92. Nisam uradio, a trebalo je:... 93. Učinio sam i promašio... 03.Osećam se lose jer moja situacija odgovara i situaciji (1) i situaciji (2)... Dovršite sledeće rečenice: 94. Upropastio sam svoj odnos sa:__________ 95. Doprineo sam nesreći: Opraštam sebi Opraštam sebi Opraštam sebi Opraštam sebi Opraštam sebi Opraštam sebi . 0e vi /este loš:. Ndzgovoremnon? "Ako sam povreden, mor Г °™ S3m osecam se krivim." netačne, ^ГЈ **» što imaš greh na svojo l osobe čno Љ ) b glalo: ' zb °S toga što sam loš, 96. Nisam uradio najpametniju stvar kada sam:___________ O?! Msam učinio dovoljno za: 08. Uzeo sam više nego što sam dao:_________________________ k Je SU ° Podjednako ™' * * ^ s, stvarno dobra osoba

126 09. Ne preuzimam odgovornosti prema: dovoljno A: prevazići osećaj krivice 127 10. U dugu sam i to mi smeta zato što: sebi nanrTv! °Se'anjem ^«*- On ±e r"3 Preteranom »»okrii obnovic : drugog os'm sam°8a sebe. Prvi ljudi na koje prebacujemo naše probleme su naši roditelji. Može da bude tačno da su oni načinili neke velike greške vaspitavajući nas, ali osnovna istina (koju ja uvek govorim) je da događaji iz prošlosti, kao i osećanja iz prošlosti, ne treba da vas koče u sadašnjosti. Ono što činite u sadašnjosti u potpunosti zavisi od onoga šta ste rekli sebi o svojoj prošlosti i o događajima iz prošlosti. Ako ste rekli sebi da ste tužni i bespomoćni zbog prošlih događaja, vi onda reagujete na ono što govorite, a ne na sam događaj. Recite sebi: Ta situacija (o čemu god da se radilo) duboko me je povredila. Bio(la) sam nesrećan i povređen u to vreme i još uvek se osećam loše zbog toga, ali sada se opredeljujem za praštanje i za novu sreću u mom srcu. Ja sada odabirom budućnost punu nade. Svako jutro daruje mi nov život, i oslobađa me od patnji prošlih događaja. Lažno osećanje krivice je reći sebi da si loš i nakon što ti sve bude oprošteno. Za hrišćanina je nemoguće da dugo živi u grehu a da u njemu nema osećanja krivice. Poricanje osećanja krivice može od osobe napraviti neurotičara i nesrećnika. Greh i krivica vam onemogućavaju da razvijete bogatstvo svoje ličnosti. Krivica vas ograničava, zatvara vas i vaš duh. Tako postajete usmereni na sebe, motivisani sobom, preterano svesni sebe čak 1 opsednuti sobom. A osoba koja je opsednuta sobom ne može biti v eliki čovek. Takvu osobu zovemo neurotičarem. David se u svojim psalmima molio da mu Bog otkrije svaki greh ч njegovom ^cu da bi mogao da ga odbaci. "Okušaj me, Bože, i Poznaj srce moje, ispitaj me, i poznaj pomisli moje. I vidi jesam li na zlu putu i vodi me na put vječni (psalam 139:23)." Bog uživa da prašta, kaže sveto pismo (knjiga proroka Miheja ':18). On nam predano oprašta i pročišćava nas od štetnosti grešnih

I^^MI 12 8 O st at i sr eć an u ne sr eć no m sv et u m is li i p o n a š a n ja (s v et o je v a n đ el j e p o J o v a n u 1 : 9 ). O n n a s n a g o v a r a s p u n o lj u b a v i: " N

e k a b e z b o ž n i k o st a v i s v o j p u t; n e p r a v e d n i k m is li s v o je ; i n e k a s e v r a ti k a G o s p o d u , i s m il o v a ć u s e n a n j, i k ' B o g u n a š e m u

j e r p r a št a m n o g o (I s a ij a 5 5 : 7 ). " N a š a k r i v i c a i z l a z i k r o z p rozorkadapoletimonakrilimapraštanjapremas

lobodi,služećiseveštinamakojesmonaučiliuovojk njizi.Hajdesadadapogledamozaštojošuvekpri

anjamozaponašanjekojejevođenokrivicom. šćirazlozizanašelošeraspoloženje Do Najče

vršitesvakuodsledećihrečenicaštoopširni jemožete.Razmislitedubokoibuditeiskreni

.Radiseoličnomrazgovoru.Miovdenetrag amozagrehomipočinjenimgreškama.Miovde

pokušavamedapronađemopozitivneodgovoreii stražimonašenajvećepotencijale!Narednihs

edamrečenicasuključevikojićeotvoritiva šemislivodećivasupravcusvevećegrasta

inapretka.1.Mrzimdalažemiodbijamdala žemu v e z i s a : ______________________ O č e m u v a l j a r a z m i š l j a t i : D a l i

čestolažete?Ukojimprilikamalažete?Štaje toštoneželitedapriznatesamisebiišta

jetosačimneželitedasesuočiteuvlastit omživotu?Štavamsenesviđakodsebeišta

j e t o š t o n e m o ž e t e d a p r i h v a t i t e ? 2. Z n a m d a m o g u d a is p ol ji m s v oj e p ot re b e n a k o n st ru kt iv a n n a č i n k a d a s a m : __ _ _ O č e

m u v a l j a r a z m i š l j a t i : D a li c e n it e o n o š t o v e ć p o s e d u j e t e ? D a li s e b e li š a v a t e lj u b a v i i n e g e p o ri č u ć i s v o j e p r a v o d a p o s

e d u j e t e o n o š t o v e ć i m a t e ? K o j e s u v a š e i s t i n s k e p o tr e b e ? D a li u ž i v a t e d a p l a n ir a t e s v o j ž i v o t is p u n j a v a j u ć i g a n a s v

e m o g u ć e n a č i n e ? 3 . N e ć u i z g u b it i ž i v c e k a d a : 129 ^ o z a u v e k p r e v a z t a . o s e č a j k n v i c e O č e m u v a l j a

razmišljati:Daliusmeravatesvojbesp remastvarimailiosobamanakojestedoi

staljuti?Ilijednostavnodopuštatesebi daserazljutiteubilokojevreme?Dal

iseplašitesvojihIjutitihosećanja?Mo žetelidapriznatesebidastebesniid

a s e o t v o r e n o m o l i t e u t a k v i m p r i l i k a m a ? 4. N eć u ko ris tit i ru žn e re ci ka da : O č e m u v a l j a r a z m i š l j a t i : D

alisevašbesgraničisasamodestrukcij om?Kogaželitedapovredite?Dalikori

stiteružnerecidabisteuzvratili?Dal i,poputkakvogdetetabrkateljutnjus

mržnjomimislitedajetojednateista s t v a r ? 5. M og u se su oči ti sa oni m što dr ugi lju di oč ek uju od me ne, a to j e :_____________________ O č e m u v a lj a

r a z m i š l j a t i : D a li s e p l a š it e o d g o v o r n o s ti ? D a li s e • p l a ši t e o b a v e z a ? B u d it e is k r e n i i r e c it e št a v a s n e r v ir a i

š t a v a m p ri č i n j a v a z a d o v o lj s t v o k a d a n a s t o ji t e d a i s p u n it e t u đ e p o tr e b e ? 6. Ka da se mo ja dec a po naš aju bu nto vni čki to je mo ja kri vic a u k o li

k o : O č e m u v a lj a r a z m i š lj a ti : D a li s e p l a ši t e d a ć e v a s v a š a d e c a o d b a c it i ? D a li v a m j e z b o g t o g a t e

š k o d a i h d is c i p li n u j e t e ? O b j a s n it e s e b i s v o j a o s e ć a n j a . D a li s e l a k o v r e đ a t e i p l a š it e k o n fl i

k at a ? 7. Moj a maj ka i otac nisu idea lni rodi telji zato št o: ^ O č e m u v al ja r a z m iš lj at i: D a li se be ka ž nj a v at e z b o g nj ih o vi h pr o bl e m a ? D a li se pl aš it e d a ć e se is to to d o g o

di ti sa va šo m de co m ? D a li i m at e p o ve re nj a u to da m ož et e v ol et i i bi ti v ol je n? M ož et e Н , Л п о с ш п а 1 п о g o v or eć i, d o p us tit i v aš i m ro di te lji m a d a o d u i

pr es ta ti da ot pl ać uj et e nj ih o ve gr eh e? D a li pri me ćuj ete da se izv est an ob raz ac pr ov lač i kr oz va še od go vo re ? A ko se ne rvi rat e ka da , na pri m er, ka sni te, to je m ož da zb og to ga što ste sa mi se bi po sta vil i za ht ev e ko je

ne m ož ete isp un i-

130 Kako zauvek prevazići osećaj krivice 131 ljutnja ? Ve''°vatn0 ... OSTATI SREĆAN U NESREĆNOM SVETU VEŽBA OPRAŠTANJA U CILJU PREVAZILAŽENJA KRIVICE Donesite odluku da odbacite krivicu koja vas je držala zatočenim. Recite glasno: "Da, odlučio sam da se oslobodim od lanaca krivice!" Zapišite to u svoju beležnicu i onda nastavite sa ovom finalnom vežbom "kako ostati srećan". Razmislite i otkrijte koji su to ljudi i događaji koji su pokrenuli osećanja krivice. Pošto razmislite, recite: Opraštam tome i tome zbog... (Neka lista bude duga koliko je to neophodno. Bićete zapanjeni koji su vas to ljudi, događaji i prošla osećanja držali u zatočeništvu krivice.) 97. Recite glasno: "Ja sada znam da nisam inferiorna osoba samo zato što su mi se događale loše stvari. Sada odbacu jem sledeće loše stvari i prestajem da ispaštam zbog njih: 98. Sada skidam sa sebe etiketu "bezvrednosti" koju sam nosio (la) i zamenjujem sa novom etiketom koja glasi: 4. Razlozi za moju novu etiketu samopoštovanja i osećanja da vredim: a. b. c. 5. Više se ne plašim da budem povređen ili odbačen zato što:

OSMO MOJ SAVRŠENI LIK Neke od tema kojima sam se bavila, kao što su poricanje i krivica, predstavljaju prepreku da čovek izgradi jednu zdravu sliku o samome sebi. Da bismo bili srećni, od najveće važnosti je kako vidimo sami sebe. 133 savršeni lik MojSOVrw ».. Početak samoistraživanja Ima jedna priča koja mi se veoma dopala o jednom mirnom i poslušnom r^sgarcu koji je patio od pomanjkanja samopoštovanja. Magarac se osećao nemoćnim u odnosu na samog sebe, druge, pa i sam život. Jednog dana se mučeni magarac šetao poljem i opazi lavlje krzno koje su lovci bili zaboravili. On ga podiže, pogleda i zatim, pošto nije imao preča posla, uvuče se u lavlju kožu, a lavlju glavu namače preko svoje sa sve grivom koja mlataraše oko njegovog vrata. Utom dotrči iz šume jedan jelen i opazi magarca u lavljoj koži i pomisli da se radi o pravom lavu. Zatim, u strašnome strahu pobeze nazad u šumu. Nedugo potom naidoše tri zeca i ugledavši magarca u lavljoj koži zaždiše preko polja. Magarac se odjednom osilio i odlučio da proba da li može da riče kao lav. Ovo mu je dobro polazilo za rukom i kako je dan odmicao on je uspevao da zaplaši skoro svaku životinju u šumi. Zatim on odjuči da krene u selo i isproba kakav će utisak ostaviti njegova nova pojava. Reakcija je bila ista. Kada su ga ugledali seljaci su se razbežali. Svi su bili uplašeni od magarca u lavljoj koži osim lisice. Odmerivši magarca u svom novom ruhu kako se nadima od sopstvene veličine, lisica hladnokrvno reče: "Ja te se ne plašim." Prepoznajem tvoj glas. Ti nisi lav - ti si magarac." To čuše seljani iz svojih skrovišta i prepoznaše magarčevu podvalu. Bili su ogorčeni zbog toga što ih je magarac prevario. Zbog te prevare ga je njegov vlasnik dobro išibao. Pouka ove priče je sledeća: Spoljašnji izgled može da bude varljiv, ali ono. što je najvažnije jeste kakva je vaša sopstvena koža. Etikete koje nosimo Ova Ezopova basna podsetila me je na nešto što mi je skoro ispričao jedan mladi i perspektivni pravnik: "Uopšte se ne plašim novih odgovornosti i izazova koje mi nameće moj iznenadni uspeh. Ono čega se najviše plašim jeste da se razotkriju moje unutrašnje slabosti i da time bude uništeno mišljenje o meni kao o snažnom i neustrašivom čoveku." Magarac nije imao mnogo samopouzdanja dok nije pronašao lavlje krzno. Takođe nije shvatio da se čitava predstava koju je izveo zasnivala na njegovim unutrašnjim osobinama, a ne na cuvjenici što je ograuo novo krzno. On je promenio loše mišljenje 0 sebi onog momenta kada je mogao da se identifikuje sa nečim što )e snažno i hrabro. Mi stalno menjamo svoje etikete, a kada sve te etikete otpadnu, ostaje nam samo naša sopstvena koža. Upravo u t°m trenutku treba dobro da pogledamo u sebe i donesemo odluku da otkrij ero^ko zapravo jesmo, tako da naše ponašanje više ne oude određeno etiketama koje nosimo. Moj mladi prijatelj pravnik ima samopouzdano i sigurno držanje. On ima mnoge klijente koji veruju u njega. Neko vreme

smo razgovarali o ra7!i • • srećan i savršeni lik 135 sobom nam daje snagu da se izborimo i budemo bliži našem istinskom biću. Kada klonemo duhom, to je uglavnom zbog toga što smo iskoračili iz stvarnosti. Jedan mlad čovek, Vali, nije želeo da postane sveštenik uprkos iskrenim željama svoje majke. Vali je, namesto toga, postao neumorni dobročinitelj, koji je svoju ulogu shvatio tako ozbiljno da je vremenom postao posve nevidljiv, moglo bi se reći - nešto poput otirača pred vratima života. Svoje ponašanje opravdavao je ističući religioznu etiketu "skromnog čoveka koji voli da čini drugima". Rekao je da je njegova najveća ambicija da bude radosni davalac i pomagač. Ali, istini za volju, njegovi napori da, kroz davanje i dobru volju ugodi Bogu, nisu urodili plodom. To je Valijeva ljudska priroda nastojala da se izrazi na religiozan način. Ovakav život trošio je svu njegovu snagu jer je veoma nezadovoljavajuće pokušavati pružiti radost jednom neprijemčivom i nesrećnom svetu. Vali je sagoreo na svom poslu i postao veoma ogorčen. Bio je slomljen i povređen, a njegovo stanje su pogoršavala mučna osećanja otuđenosti i beznadnosti. Vali je morao da nauči tešku lekciju, a to je da se zapravo sve vreme trudio da zadovolji majčine želje. Čije želje zadovoljavate? Zadovoljavajući nečije želje, postajete rob te osobe. istrošeni i}j e Stanje Kada su naši f -i,Ključ za trajnu sreću

icsto da trošim energiju na ostvarivanje nejasnih želja, nastojaću da se približim svom istinskom biću.

DEVETO POGLAVLJE KAKO VAS DRUGI VIDE Kada je došla kod mene, Kerolajn je bila u svakom pogledu očajna. Još pre nego što je sela u stolicu počela je da plače i kroz suze mi se jadala kako joj je teško. "Nećete verovati kakva sam budala ispala!", grcala je dok su joj suze lile niz obraze. "Nisam ni sanjala da ću jednoga dana ogreznuti u toliki greh. Ne znam šta mi je. Kako sam mogla da učinim tako strašan greh? O bože, šta nije u redu sa mnom?" Kerolajn i njen muž vodili su neku vrstu religijske ustanove za mlade problematične ljude. Kerolajn je učinila neki greh koji sebi nije mogla da oprosti. Ona je poistovetila greh sa samom sobom. To sam već pojasnila u poglavlju o krivici, a sada vam dajem još jedan primer koliko je važno podvući razliku između onoga šta si učinio od onoga ko ti jesi. U prethodnom poglavlju o radoholicima, govorili smo o tome da naš posao nije naša ličnost. Mi nismo sekretarica, pisac, spiker, građevinac, to jest nismo isto što i naš posao. Mi reagujemo na život kao hrišćani, a ne kao žrtve greha i prokletstva. Pošto si Božija osoba ti imaš sposobnost da se krećeš kuda te On vodi, i da ne brkaš ono što radiš sa onim što ti suštinski jesi. Ovo se posebno odnosi na greh. Ako si počinio neki greh, to ne znači da si tjedno sa tim grehom. Uostalom, ti već znaš da si grešan pošto si ljudsko biće. Međutim, greh koji si počinio ne predstavlja celokupnost tvog identiteta.

kakva je tvoja žena dok vodi biblijski kružok, ili dok je u svojstvu vode ženske hrišćanske organizacije." Nije oklevao. "Druželjubiva je, prijatna, dosta se smeje, dražesna je i puna ljubavi. Uglavnom, ima više razumevanja za nepoznate ljude nego za članove svoje familije. Njeno ponašanje 138 Ostati srećan u nesrećnom svetu Da li vidiš sebe kao celovitu osobu? Postoji razlika između onoga što želiš i onoga što jesi. Kerolajn je želela da živi hrišćanskim životom. Htela je da se vlada po ugledu na Isusa. Kada je počinila greh. osetila se tako loše zbog toga, da je prestala da razmišlja o svom jedinstvu sa Isusom; štaviše, sve više je privlačila moć đavola. Ona se prepustila njegovoj zavodljivoj snazi preko svoje ljudske prirode, a ne preko svoje božanske prirode. Iz tog razloga se tako loše i osecaia. vas drugi vide prema ljudima sa kojima je manje intimna i njeno ponašanje prema nama, porodici, razlikuje se kao noć i dan." Dok je govorio, osećala sam koliko je povreden. Pitala sam ga, "pitaš li se ponekad da li je njoj onoliko stalo do tebe kao što joj je stalo do žena iz njenog kružoka?" Odgovorio mi je sporo, glasom koji je bio za jedan ton niži. "Jednostavno, izgleda kao da im toliko pruža. Ali, što se mene tiče, ona najčešće, ne znam..." Bilo mu je izuzetno teško da opiše svoju povredenost i meni je postalo očigledno da je može izraziti samo kroz bes. Sada se stvarno suočavao sa svojom povredenošću. Debi je prepoznala njegovu otvorenost i počela da ga sluša otvorenijeg srca. Dok je govorio, primetila sam da je donekle smekšala. "Pretpostavljam da sam bila nestrpljiva i neprijatna kod kuće", priznala je Alanu, "ali ja stvarno mislim da je tako zbog toga što sam suviše premorena kada se vratim s posla. Ti mi ništa ne pomažeš." Ovu poslednju optužbu nije izgovorila baš uverljivim glasom. I sama je uvidela da počinje da pronalazi razne izgovore. Za Debi je bilo potrebno da uvidi da (1) njeno ponašanje i ono što ona jeste nisu jedno te isto, i (2) da u sebi nosi sposobnost da bude onoliko prijatna i prijemčiva kod kuće sa svojim mužem, kao što je sa ženapa u svom kružoku. Ona je mogla da bude ta ista, vedra, otvorena osoba kakvom se predstavljala oštrom oku javnosti i kada je kod kuće, sa svojom porodicom. Nije tačno da smo mi gomila ličnosti spakovanih u jedan paket, koje možemo da izvadimo iz paketa svaki put kada Iz me na u vašem ponašanju Alana. To je bio par koji je jednoga dana došao u moju kancelariju na bračno savetovanje. Sve vreme su besneli jedno na drugo, a ja sam mogla samo nemo da svedočim. Xe nije ništa neobično kada je bračno savetovanje u pitanju. Jednog trenutka sam ih prekinula u njihovoj svađi, insistirajući da mi kažu nešto dobro jedno o drugom. Muž je, međutim, lukavo uspeo da ubaci jednu uvredu kada je rekao svojoj ženi sledeće: "Ti si predsednica lokalnog ženskog biblijskog kružoka. Tako si mila i dražesna kada si sa tim ženama i sve te vole. One ne znaju kakva si ti u stvarnosti. 'Veoma interesantno!", prekinula sam ih. "Da li to znači da je Debi verna samoj sebi samo kada se ponaša loše?" Alen je bio zatečen. Onda se Debi ubacila u razgovor rekavši: "Pa, trebalo bi da mogu da se izrazim kod kuće, zar ne?" Debi je pod "izraziti sebe" podrazumevala pravo da slobodno ispoljava svoj bes, zvoca i često menja raspoloženje. Tu se njen muž brecnuo na nju: "Ti jedva čekaš da se na taj način izraziš. Obratih se direktno Alanu. "Svojim recima Alane, opisi mi Nikada neću zaboraviti Debi i

140 Ostati srećan u nesrećnom svetu ... ~^,ivni sveti, situacija to zahteva. Jer da je tako, mi bismo sve vreme bili žrtve raznih okolnosti. Možete kontrolisati svoje ponašanje sve vreme. Ne izgleda mi prirodno da čovek izgubi deo svoje ličnosti zato što neka situacija to nalaže. Debi se jako trudila da odbrani svoje ponašanje govoreći mi koliko je Alen kod kuće neprijatan, nekooperativan, što je sve razlog njene odbojnosti. Htela je da se odbrani tako što je pokušala da porekne odgovornost za svoje ponašanje. Ona nije razumela da je moguće da čovek bude ljubazan čak i kada mu okolnosti ne idu na ruku. Laži su, praktično, paralisale Debi. Primetite kakvu je mrežu ona isplela oko sebe: Prvo, nije se otvoreno suočila sa Alenom, pa ni sa svojim osećanjima, a mogla je reći nešto nalik na: "Alene, povredena sam zato što mi ne pomažeš onoliko koliko mislim da bi trebalo. Brinem se da ti nije stalo do mene, i da ne primećuješ moju premor^ost. Da li time želiš nešto da mi poručiš?" Alenu bi se -, >.. ~~ 4 ume zens nešto da mi poručiš?" Alenu bi se onda otvorila mogućnost da iskreno i otvoreno govori o svojim osećanjima. Drago, Debi nije uviđala da može da bude vedra i blagorodna osoba kako u javnosti tako i u praonici, kuhinji ili u prodavnici. Jer, radi se o izboru. Debi je pokušavala da odbrani svoje loše ponašanje ubedujući sebe da njen muž ne zaslužuje njenu nežnost i dobrotu. Pokušala je da ubedi sebe kako Alen nije zaslužio svoje pravo da ima vedru ženu. Takođe je ubeđivala sebe da je on jedini krivac za neprijatnu situaciju kod kuće. Da li ste ikada bili prijatni prema nekom strancu? Da li ste se ikada nasmešili nekom koga ne poznajete? Ako možemo da budemo ljubazni prema strancima, kao i prema ljudima koji nisu uključeni u naš lični život, onda možemo biti ljubazni prem3 svima, a to pogotovo podrazumeva našu porodicu. Ta veština da s onda otvorila mogućnost da iskreno ; ~* Kako vas drugi vide 14 bude prijatan i prema osobi o čijoj prošlosti ništa ne znamo, mora se primeniti i na osobe čiju prošlost poznajemo. Vi nećete od stranca tražiti dokaze poverenja pre nego što mu se nasmešite, zar ne? Vaša osećanja " Ali meni se jednostavno neda da budem ljubazna kada se vratim kući. Jednostavno mi se neda da razgovaram i da budem prijatna", rekla je Debi. No ipak, naša osećanja se menjaju. Neko osećanje ne može trajati zauvek. Ova žena je odabrala da ne bude ljubazna i vedra. Kada se osećate potišteno, kada osećate da ne želite ni sa kim da razgovarate, kada vam se čini da se više nikada nećete nasmejati, shvatite da su to samo osećanja i samo osećanja. Osećanja se stalno menjaju. Sva ta pitanja, "da li je u redu ako mi se ne razgovara?" i "da li mogu povremeno da budem neprijatna osoba?", mogu se prihvatiti jedino ukoliko takvo ponašanje predstavlja izgovor za loše ophođenje prema ljudima. Mnogo puta mi pokrivamo svoju drskost i bezobrazluk tvrdnjom da smo "umorni", i našu nezainteresovanost pa čak i surovost objašnjenjima "ne osećam se dobro". Jednom je dekan harvardskog univerziteta rekao nekom svom studentu koji nije ispunio svoje obaveze pod izgovorom da mu nije bilo dobro: "Ako pogledate dublje, mladi čoveče, najveći broj Velikih dela učinili su ljudi koji se na ovaj ili na onaj način nisu baš °sećali dobro." Debi je naučila kako da se ponaša ne obazirući se na svoJMtrenutna osećanja. Ona se stvarno promenila. Bila je to Ku zetno fepa žena, građena kao model, i uglavnom je pomoću svoje lepote UsPevala da zagladi svoje neprijatno ponašanje. Međutim, ne treba obraćati Pažnju na takve stvari, na prvom mestu je unutrašnja lepota.

Vaša osećanja Ostati srećan etu situacija to zahteva. Jer da je tako, mi bismo sve vreme bili ž raznih okolnosti. Možete kontrolisati svoje ponašanje sve vreme. Ne izgleda mi prirodno da čovek izgubi deo svoje ličnosti zato što neka situacija to nalaže. Debi se jako trudila da odbrani svoje ponašanje govoreći mi koliko je Alen kod kuće neprijatan, nekooperativan, što je sve razlog njene odbojnosti. Htela je da se odbrani tako što je pokušala da porekne odgovornost za svoje ponašanje. Ona nije razumela da je moguće da čovek bude ljubazan čak i kada mu okolnosti ne idu na ruku. Laži su, praktično, paralisale Debi. Primetite kakvu je mrežu ona isplela oko sebe: Prvo, nije se otvoreno suočila sa Alenom, pa ni sa svojim osećanjima, a mogla je reći nešto nalik na: "Alene, povređena sam zato što mi ne pomažeš onoliko koliko mislim da bi trebalo. Љпет se da ti nije stalo do mene, i da ne primećuješ moju premorenost. Da li time želiš nešto da mi poručiš?" Alenu bi se onda otvorila mogućnost da iskreno i otvoreno govori o svojim osećanjima. Drago, Debi nije uviđala da može da bude vedra i blagorodna osoba kako u javnosti tako i u praonici, kuhinji ili u prodavnici. Jer, radi se o izboru. Debi je pokušavala da odbrani svoje loše ponašanje ubedujući sebe da njen muž ne zaslužuje njenu nežnost i dobrotu. Pokušala je da ubedi sebe kako Alen nije zaslužio svoje pravo da ima vedru ženu. Takode je ubedivala sebe da je on jedini krivac za neprijatnu situaciju kod kuće. Da li ste ikada bili prijatni prema nekom strancu? Da li ste se ikada nasmešili nekom koga ne poznajete? Ako možemo da budemo ljubazni prema strancima, kao i prema ljudima koji nisu uključeni u naš lični život, onda možemo biti ljubazni prema svima, a to pogotovo podrazumeva našu porodicu. Ta veština da se J 40 - "^' venom s " Ali meni se jednostavno neda da budem tim kući. se vrst ra Jednostavno mi se neda da razgovara111 ' ^а Чет jatna", rekla je Debi. No ipak, naša osećanja se menjaju. Neko os^anje ne, m°^ra ^ ^ « № « * ^ ^ J £ & tražiti dokaze poverenja pre nego sto mu se г> ч. / ca jati zauvek. Ova žena je odabrala da ne bud£ ljubazni i ve Kada se osećate potišteno, kada osećate da ne Že^te ni \ kirn O razgovarate, kada vam se čini da se više nikad3 necete
svoj^'trenutna osećanja. Ona se stvarno promenUBila j^tje to izuzetno lepa žena, građena kao model, i uglavnom je ponwVoje lepl^^g uspevala da zagladi svoje neprijatno ponašanje. Mea o pažnju na takve stvari, na prvom mestu je unutrašti)3 'ePotl

142 Ostati srećan u nesrećnom svetu Kako vas drugi vide 143 Alan se takođe promenio. Mi se menjamo onda kada naučimo kako možemo biti prijatni i ljubazni u svim situacijama. Mi ne moramo da zaslužimo naše pravo da dragi budu ljubazni prema nama. Alan i Debi odbacili su mnoge svoje odbrambene zidove i otkrili da mogu da neguju uzajamno poverenje kroz duboka osećanja ljubavi. Promena se nije dogodila iznenada i oni su morali da porade na njoj. Kao mnogi dragi ljudi, oni su prvo morali da spoznaju potrebu za promenom i da prestanu da se stide, i da se pravdaju. Moja prijateljica Sju Tausend jednom mi je rekla nešto što ću dugo pamtiti: "Nepromenljivi Bog drži nas u stanju neprekidne promene." Stupite u dodir sa svojim osećanjima; Savladajte veštinu svakodnevnog upravljanja svojim mislima u cilju stvaranja nečeg novog i lapog. lap Počećere da uviđate i doživljavate: Mogućnosti Radost Zadovoljstvo Mir Prihvatanje Samopoštovanje Integritet Ispunjenost Nebeznadežnost Neočajanje Nebrižnost /Vebes /Vezavist Neponos №?usamljenost iVestrah dobro povodom vas. Vrednije je utrošiti vreme u razmišljanje o samome sebi, svom karakteru i svojim dostignućima. Džon Grinlif Vitje je u svojoj pesmi Molitva Endrjua Rajkmana rekao, "Neka budem ono što mislim..." Ubeđena sam da ne morate utrošiti mnoge godine i gomilu novca da biste se izmenili do tačke kada će se vaš život potpuno promeniti i kada ćete razviti nove životne navike. Verujem da koristeći ključeve koje vam nudim u ovoj knjizi vi možete iskusiti upliv u vaš um i emocije, i doživeti stvarnu promenu. Kako vidite sebe? Zaokružite one osobine koje se najviše odnose na vas: Darežljiv Zabavan Mudar Inteligentan Koji prašta Bez predrasuda Jak Preduzimljiv Pun ljubavi Veran Vredan Srećan Strpljiv Iskren Pažljiv Nežan Pravedan i ispravan Disciplinovan Atraktivan Energičan S Kreativan đra ponovo pređite čitavu listu i razmislite o tome da li bi se vaš najbolji prijatelj (prijateljica) složio sa vašim izborom. Dajte sebi vremena da razmislite. Ovu vežbu nemojte raditi na brzinu jer su u pitanju vaše pozitivne osobine. Da li vaš najbolji prijatelj (priVerujem da možete naučiti kako da se osećate dobro u vezi samog sebe. Pazite da ovo osećanje ne pobrkate sa željom da postanete popularni. Popularnost znači da se drugi ljudi osećaju

144 lan u nesrećn0fn , ___.ou« u nesrećnom sv f * jateljica) ste atraktivni? da ste pažljivi? Da li vaš najbolji prijate],misli da stvarao smatra Kada ste završite sa zapisivanjem onih vaših osobina sa kojima bi se i vaš najbolji prijatelj složio, ponovo pregledajte listu i prj_ beležite one osobine za koje smatrate da bi potvrdio i vaš bračni drug. Kako vas vaš bračni drug vidi? Budite veoma iskreni. Koliko bi navedenih osobina vaš bračni drug pripisao vama? Dalje, ponovo pogledajte listu i pribeležite one vaše osobine sa kojima bi se složili vaš otac ili majka. Ovo je veoma važno. Sad uporedite sve što ste pribeležili i primetite koliko različito vas vaši bližnji vide. I na kraju, pregledajte listu i pribeležite koje bi vaše osobine navela vaša deca (ukoliko ih imate). Sada saberite koliko ste ukupno osobina vi sami zaokružili za sebe. Zatim saberite koliko osobina bi vaš najbolji prijatelj odabrao. Isto učinite sa osobinama za koje mislite da bi ih zaokružili vašj|x>ditelji, bračni drug i deca. Koji od vaših bližnjih vas, prema vašem mišljenju, najviše ceni? Odgovor na to pitanje trebalo bi da vam razotkrije dosta u vezi vas samih kao i u vezi vaših odnosa. Nakon što ste učinili sve ovo, ponovo se vratite na listu i pribeližite one osobine za koje smatrate da ih vaš šef vidi u vama. Ova vežba doneće vam mnoštvo novih uvida jer je posve moguće da nikada niste duboko porazmislili o tome kako vas drugi ljudi vide. Jedna moja prijateljica bila je zapanjena kada je uvidela da ljudi otprilike misle o njoj upravo ono što ona misli o samoj sebi. Rekla mi je da je ljudi ne vide kao kreativnu osobu. Upitala sam je: "A, da li ti sebe vidiš kao kreativnu osobu?" Ona je samo uzdahnula i rekla, "Oduvek sam se divila kreativnim ljudima i uvek žudila za tim da budem kreativna osoba, ali ja stvarao ne vidim sebe kao kreativca." Ni njena okolina je nije videla kao kreativca. Kako vas drugi vide 14 Zamisli koje imamo o samima sebi su važne, jer će se i drugi ljudi složiti sa njima. Ponekad nas izuzetne osobine ljudi kojima se divimo sprečavaju da mislimo najbolje o sebi. Petogodišnje dete neće sebe smatrati dobrim umetnikom kada uporedi svoje nevešte crteže sa profesionalno izrađenim crtežima njegovog ujaka slikara. Moja prijateljica sebe nije smatrala kreativnom osobom, jer nije posedovala nijedan izraziti talenat. Ona je pod talentom podrazumevala talentovane muzičare, umetnike ili slikare, pisce ili glumce. Nikada nije sebe videla kao talentovanu domaćicu ili majku. Štaviše, kada sam joj to sugerisala, ona se nasmejala kao da sam rekla nešto veoma smešno. "O, Meri, zar moraš uvek biti tako pozitivna?" "Ali ja sam samo iskrena", protestvovala sam. "Ja doista smatram da si ti veoma talentovana. Ti vodiš domaćinstvo lako i domišljato i tvoj način vođenja domaćinstva za mene pa, i za mnoge druge ljude predstavlja inspiraciju. Uživam da budem gost u tvojoj kući i divim se tome kako si lepo uredila svoj dom. Ti svoju kreativnost izražavaš svakodnevno i ja ti se zbog toga divim." Ona se prvo smejuljila, a zatim je rekla: "Nikada nisam smatrala da je vođenje domaćinstva i spremanje ručka za prijatelje nešto Posebno kreativno." 'Možda same te aktivnosti nisu kreativne", odgovorih. Kreativan je način na koji ti to činiš." Dana kada je umro u svojoj sedamdeset i osmoj godini, Renoar Je naslikao neke svetove i zatim rekao: "Mislim da počinjem da razumevam slikrfstvo...Danas sam nešto novo naučio."

Нб „ Kako vas drugi vide 147 -no da okrene na smeh nel™ ^7 ^ 12 ece sto " S Je gorko, i sagleda '^ П< *° neŠtO § USpeŠni udi "spesne ličnosti. Za osobu koja n?e н ' 'J ™u -ota l j u d l 7^ D d ; f S 5«-a u jednoj oblasti pofešno misle dragim oblastima, uključujući U pnvafn ** ^ J U SVim b"de tačno. Nama je pretashodn ^ AIi' ne mora da kreativna sposobnos dT^S ° ^^ ^ Half Barton bio je dvadeset h "d™ ^ " rad ° Sn U ^ista. Bio je slavljen k o !'„ о ? ^ V e k a P^ati kankageneracije. Pre nego što ^" od ^jonginalnijih umova svoje Pomiču „a svom ja'stuku: C т Т T'T' ° Stavio Je sledecu J«- -nogo uspeha; ,sao sam od Snl Td ^' ""^ ™**1' Poset.0 mnoge velike zemlje sve^, ^ °* ^ d o k u d e ' stalno izmišljam nove stvari stalno izmiš h k '^ J" V''Še dozlogrdilo da b h 1S un] ' P ° Dvojih dvadeset četin talenat u tr gično is osećanjem pripadnosti. Odjednom, oni uviđaju da nešto nedostaje i preplavljuje ih užasan osećaj praznine i panike. Henri Dejvid Toro rekao je: "Većina ljudi svoj život provodi u tihom očajanju", i ako je to tačno, onda je to turobno gledanje na ljudske mogućnosti. Kod mene to ne prolazi! Tačno je da mnogi ljudi ide-alizuju ljudsku kreativnost i talente. Oni ne shvataju da se istinska kreativnost postiže uzdizanjem u nebeske sfere, i da se sva kreativnost i talenat crpe iz viših nivoa svesti. Pesnik Bajron, nesumnjivo talentovan čovek, izrekao je sledecu tragičnu tvrdnju: "Moji dani su sad samo uvelo lišće, cveće i plodovi mog života su prohujali, moji su sad samo crv i trulež, i tuga". Jedan drugi kreativan čovek, H. G. Vels, čuveni istoričar i filozof, rekao je kada je napunio šezdeset i jednu godinu: "Nigde ne nalazim mir. Moj život je na izmaku snage." Ko određuje kakva je naša ličnost i naši talenti? Da li drugi donose odluke za nas ili mi to sami činimo? Utvrdimo ko smo mi Siromašna je ona osoba koja smatra da drugi ljudi treba da odrede njen identitet. Na jednom upitniku koga sam podelila ljudima nalazilo se pitanje "Šta je po vašem mišljenju vaše najveće životno dostignuće?" Iznenadali sam se raznolikošću dobijenih odgovora. Bilo mi je drago što su mnogi ljudi na prvom mestu stavljali lična dostignuća kao na primer, "Suočavanje sa svojim strahovima i hrabrost da učinim promenu u svom životu." Mnogi ljudi uopšte гадат odgovorili na naše pitanje. Šta je po vašem mišljenju vaše najveće dostignuće? Da li možete odgovoriti i potvrditi sledeće: l. Smatram dostignućem to što mogu da izvučem nešto dobro iz situacije koja je izuzetno teška.__________ do kraja života ostaju ^ vodeni Mnogi . "'ia ?

P-2an. za srećom i

148 Ostati srećan u nesrećnom svetu 149 foiko vas drugi vide 99. Smatram dostignućem to što mogu da iz stresne situacije stvorim prijatnu atmosferu.___ 100. Smatram dostignućem to što mogu da kreiram osećaj obilja čak i onda kada izgleda da nemam ništa.___ 101. Smatram dostignućem to što mogu da iskažem toplinu i ljubaznost prema određenim ljudima, čak i kada mi se oni previše ne dopadaju.___ Drugo pitanje koje sam postavila u svom upitniku bilo je "Kada biste mogli da budete neko drugi, koga bi izabrali?" Bila sam iznenađena odgovorima. Devedeset i sedam posto je odgovorilo da najviše vole da budu oni sami. Kada bi vam bio ponuđen neki posao ili položaj, šta biste najradije izabrali? Kad biste mogli da promenite nešto u vašem životu, šta bi to bilo? Svaka osoba kojoj sam postavila to pitanje odgovorila je d« želi da učini neku promenu u svom životu. Mnogi su odgovorili da bi voleli da se bave drugim poslovima ili steknu bolju položaj u društvu. Nekolicina je odgovorila da je zadovoljna poslom kojim se bavi. Jedino me je iznenadio sledeći odgovor: "Samo bih želeo da budem bolja osoba." Ne znam šta je ta osoba podrazumevala pod "bolja osoba". Jer, kada biste upitali nekog bliskog prijatelja da li bi trebalo da postanete bolja osoba ili ne, šta bi vaš prijatelj odgovorio? Takode, kada biste tog istog prijatelja pitali za savet kako da postanete bolja osoba, kakav bi bio njegov odgovor? Postavila sam grupi mladih devojaka ovo pitanje, a one su se samo nasmejale. Žalim su dobile uputstva da jedna drugoj kažu kako bi trebala da izgleda ta promena. One su se na sve to toliko smejale da im je bilo teško da izgovore bilo šta, da ne govorim o nekakvom promišljenom ili konstruktivnom savetu. Jedna devojka, gušeći se od smeha, rekla je svojoj prijateljici, "Mislim da bi trebala da promeniš ovaj tvoj predivni džemper i da mi ga daš malo da nosim." "Sačekaj časak", prekinula sam je. "Da li ti misliš da se ona oblači bolje od dragih?" Smejanje je iznenada prestalo. Tada se javila jedna devojka. "Ponekad se dragi ljudi trude da te ponize ako izgledaš dobro", odgovorila je. Atmosfera se promenila i postala je tiša. Jedna od devojaka je upitala "Šta je pogrešno u tome što čovek hoće da izgleda dobro?" Treća je dodala, "Neki ljudi se neprestano takmiče." Dakle, one su bile sposobne da izraze neke značajne misli jedna drugoj u vezi zavisti i takmičenja. Devojke su bile otvorene jedna prema dragoj i priznale su da bi volele da promene štošta. Gotovo svaka od njih je potvrdila kako oseća potrebu da bude prihvaćena u školi i da oseća potrebu za slobodom izbora, da bi mogla da se promeni i postane bolja u mnogim oblastima svog života. Na kraju ove diskusije, devojka koja je sedela na kraju sobe, ponudila je sledeće viđenje: "Mislim da biti bolja osoba znači biti otvoreniji prema dragim ljudima." Zatim je jedna tiha devojka blagoga lica, koja sve to vreme nije izgovorila ni reč, sažela osećanja grape u jednoj od najiskrenijih izjava koje sam čula: "Mislim, kada bih više prihvatala sebe, onda ne bih morala da se takmičim sa dragima." Kako mi vidimo jedni drage? Putem naših projekcija. Ključ za trajnu sreću д Vi p^jektujute ono u šta verujete o sebi. Svidela mi se sledeća priča o maloj devojčici koja je crtala nešto sa svojim olovkama u boji. Majka ju je pitala šta to crta, a devojčica je odgovorila: "Crtam Boga." Majka se usprotivila, "Ali

150 Ostati srećan u nesrećnom svetu Kako vas drugi vide niko ne zna kako Bog izgleda". Dete je nastavilo da crta i zatim reklo sa čvrstim uverenjem, "znače sada kada završim". Biti srećan u jednom nesrećnom svetu znači da treba sebe da iskažete u svojoj okolini. Bez vaših talenata i vaše unutrašnje lepote, svet bi svakako bio još nesrećnije mesto. Bog želi da dostignete nivoe ispunjenja i pouzdanja koji su iznad vaših prirodnih domašaja. Vašem okruženju je potrebna vaša kreativnost. Nedostatak samopouzdanja krade kreativnu energiju iz vas. Navešću nekoliko kradljivaca kreativnosti: Perfekcionizam Ustručavanje (stidljivost nije vrlina!) Vezivanje za stare navike Obeshrabrenost Nesposobnost da se bude sam sa sobom Strah od neuspeha Poricanje i n^krenost Nakon mog govora na jednoj zajedničkoj proslavi majki i kćeri jedna žena koja se približavala svom pedeset i petom rođendanu, prišla mi je i obratila mi se: "Meri, vaša poruka je bila dobra, ali ona se odnosi na mlađe ljude." Osetila sam u njenom glasu prikriveni ton samosažaljenja. "A šta je sa vama?", upitala sam je sa smeškom. Da li je to bila poruka i za vas, takode?" "Pa, ne znam da li ja mogu postići sve ove stvari o kojima ste govorili," odgovorila je pomalo skrušeno. "Ja sam tako stara. Suviše sam stara da bih bila kreativna." "Zar?" uzvratih s nevericom. "Dobro je što Mikelandalo nije razmišljao poput vas - i dobro je što tako nisu mislili ni Sofokle, Gete, Tenison, Verdi ili Hajdn. Svi oni su bili kreativni do duboke starosti. I koliko bi bio siromašniji svet bez onoga što su nam oni dali." "A zar pedeset pet godina nije suviše staro?", upitala je. "Niko nije nikada rekao Verdiju da je isuviše star kada je komponovao Falstafa u osamdesetoj godini. I niko nije rekao Ticijanu kada je naslikao njegovu čuvenu sliku Battle of Cadore u svojoj devedeset i osmoj godini i onda doživeo i stotu. Niko nije rekao Seli Konlin da je suviše stara kada je u šezdeset i petoj godini otvorila prihvatilište za zabludele devojke i utočište za siromašne u predgrađu Mineapolisa koje je sama vodila i kojim je upravljala. Emerson je zapisao sledeće reci: "Mada putujemo čitavim svetom u potrazi za lepotom, moramo je nositi u sebi ili je nikada nećemo naći." Obećajte sebi ovog trenutka da nikada više nećete sebe ograničavati sputavajući sopstvenu kreativnost. Izuzetno mi se sviđaju ove reci poznatog muzičara Pabla Kasalsa: "Zahvalan sam kad pomislim da u mojim godinama mogu raditi vredne stvari. A već mi je devedeseta. Zamislite! I u ovim godinama mogu da radim isto kao i kada sam bio mlad. Ja znam da sam zaista srećan čovek." U devedesetoj godini Kasals je još uvek mogao da svira, diriguje, komponuje, putuje, i uživa u životu baš kao i mladić. On je svoju kreativnost primenio ne samo na muziku već i na sve oblasti svog života. Aleks Ozborn, autor Primenjene imaginacije smatra da je kreativnost veština koja se može preneti i naučiti. On veruje kako ne treba da pokušavamo da razmišljamo kritično i imaginativno u isto vreme, već treba da svoj kritični um upotrebimo u jednoj prilici, a svoj kreativni um u drugoj. Šta je svdffrotrebno da se bude kreativan Silvano Arijeti, autor knjige Kreativnost .-magična sinteza daje osam uslova kreativnosti. Navodim ih ovde uz moje komentare.

15 Ostati srećan u nesrećnom svetu ' Kako vas drugi vide 15 Usamljenost. "Originalne ideje se ne rađaju u grupama." Komunikacija sa sobom znači biti sam - a u tome je koren kreativnosti svačijeg života. Spoljašnja neaktivnost. 'tJkoliko osoba usredsređuje svoju pažnju na spoljašnji rad, ona ograničava razvoj svojih unutrašnjih resursa." Moramo dati sebi vremena da prepustimo naše duše Njegovoj brizi, Njegovoj ljubavi, Njegovom duhu. Sanjarenje. "Ne samo autobiografsko, već sanjarenje kao izvor mašte koja nam otkriva nove oblasti rasta istraživanja." Slobodno razmišljanje. "Događa se kada osoba dopušta da njen um luta bez ograničenja i organizacije." Verujem da je ovo stanje uma ono stanje kada se rada slava. Neposredno povezivanje. Kao što je Aleksandar G. Bel, koji je uporedio ljudsko uvo sa mašinom što je rezultiralo njegovim otkrićem telefona. Poverenje "Predstavlja volju da se istraži sve: da se bude otvoren, nevin i naivan. Sećanje na ranije konflikte. "Da bi se zaboravila neka rana trauma ili konflikt, potreban je voljni čin mentalnog potiskivanja." Mi moramo da znamo da konflikti uvek postoje u čovekovoj psihi. Ono što je u tome važno jeste čovekova sposobnost da ih preobrazi u nešto kreativno. Nismo načinjeni kao roboti bez osečanja. Najnadahnutija čovekova dela nastajala su iz unutrašnjeg konflikta. Disciplina. Mnoge osobe koje bi da budu kreativne oklevaju da se podrede treningu učenja različitih tehnika, izbegavaju uvođenje discipline i logičnog razmišljanja u svoj život...Ignorišu činjenicu da su čak i tako veliki ljudi, kao što su bili Doto, Leonardo, Frojd i Ajnštajn imali učitelje." Razlog zbog kojeg sam dala komentare na Arijetive uslove kreativnosti jeste to što ja mislim da svako može biti kreativan. Arijeti tvrdi da se bez posvećenosti unutrašnjem radu, kreativnost nikada neće ispoljiti u nekoj osobi. I sama sam iznenađena koliko ljudi nije kadro da bude do kraja posvećeno. Oni su uključeni, ali nisu posvećeni. Štavile, mnogi čak ni ne znaju pravu razliku između uključenosti i posvećenosti. Najbolje što sam čula u vezi s tim je donekle crnohumorno obojeno. Prečasni Robert Ard, predsednik veća crnačkih lidera, objasnio je razliku između uključenosti i posvećenosti na sledeći način: "Kada pogledate na tanjir u kome se nalaze jaja sa slaninom, vi tada znate da je kokoška bila uključena, ali je svinja bila posvećena." Vaša okolina utiče na vašu kreativnost Psiholog Abraham Maslov smatrao je da se kreativne osobe nalaze u procesu samoaktualizacije, i da je jedan od uslova ispoljavanja kreativnosti povoljna društvena klima. Slažem se sa Maslovom, ali kao hrišćanka, a ne kao humanista. Takode, ne moramo obavezno da budemo pametni da bismo bili kreativni. LP. Torens, autor knjige Razvoj stvaralačkih sposobnosti, naglašava da kreativnost zahteva od čoveka da bude, kako senzitivan tako i nezavistan. Torens zatim navodi neke karakteristike kreativne osobe, i to ukupno osamdeset i četiri. On ih reda po abecednom redu od "Accepts dissorder" (Dopušta nered), do "Withdrawn" (Povučen). On između ostalog opisuje visoko kreativnu osobu kao "altruističnu, energičnu, produktivnu, istrajnu, samopouzdanu i fleksibilnu". Primetite da se u ovoj listi nigde ne pominje ijReligencija. Visoki koeficijent inteligencije neće poremetiti vašu kreativnost, ali će joj zasmetati, na primer, strah od mišljenja nekog autoriteta. Džim Baker, predsednik PTL-a, jednom je rekao: "Bogatstvo te

154 Ostati srećan u nesrećnom svetu ne može učiniti uspešnim, ali ideje mogu. Možeš imati samo jednu jedinu ideju i na njoj se obogatiti. "Meri Henle je u jednom svom članku pod naslovom "Rađanje i umiranje ideja", koji se navodi u knjizi Silvana Arijetija Kreativnost:magična sinteza, napisala da je prvi uslov za kreativno razmišljanje prijemčivost. Kaže: "Ne možemo doći do kreativnih ideja traganjem za njima; međutim, ako nismo prijemčivi za njih, one nam neće doći." Henle potvrđuje da kreativnost iziskuje određeni oblik ponašanja, a to je "nevezivanje za svakodnevne brige i probleme i življenje bez naročitih očekivanja, uz otvorenost prema nadolazećim idejama." Kako vas drugi vide 15 Kada ste najkreativniji Mnogim ljudima je najkreativnije životno doba njihovo detinjst-vo. Dete je najčešće kreativno i radoznalo, ispunjeno željom da istražuje i uči. Dr Tomas A. Haris, preteča transakcione analize autor knjige Ja s&n OK, ti si OK,opisuje dete "u nama" kao biće koje "oseća potrebu da dodiruje i oseća i doživljava, i tu se nalaze zapisi veličanstvenih nevinih osećanja naših prvih otkrića. U detetu se nalaze zapisi bezbrojnih izuzetnih Ahal doživljaja, svi prven-ci u životu male osobe, prvi gutljaji vode iz creva za polivanje bašte, prvo maženje mekog mačeta, prvi doživljaj majčine sise, prvo iskustvo paljenja sijalice pritiskanjem prekidača, prva podvodna potraga za sapunom, i neprekidno ponavljanje tih veličanstvenih poduhvata." Kada se osećate srećni, kada ne nosite breme života na svojim plećima, vaš um postaje prijemčiv na nove misli, nove solucije, nove ideje. Jedna moja učenica ispričala mi je neverovatno iskustvo koje je imala: "Baš ovoga jutra iznenada se setih jednog drugog jutra kada sam bila mnogo mlađa. Kao da sam ponovo bila dete i kao da sam se ponovo spremala da krenem u školu. Pošla sam u sobu svog mlađeg brata da ga probudim. On se upravo probudio i sedeo je na svom krevetu. Nije gledao ni u šta određeno, samo se lagano budio i zurio svojim svetlozelenim očima. Sećam se tog njegovog nežnog lica i topline trenutka u kome kao da je vreme stalo. Stajala sam na vratima sobe i upitala ga, 'O čemu razmišljaš Bili?' Pogledao me je i nasmejavši se donekle pospano rekao: 'Ne znam' Taj trenutak ostao mi je u sećanju svih ovih godina, njegovo milo dečačko lice, njegova soba, mir kojim je zračio - sve je to stišavalo užurbanu i nervoznu jutarnju trku jednostavnim postojanjem" Spustila je pogled i nastavila, "Mislim da sam stvarno izgubila nešto veoma dragoceno. Više mi se ne dešavaju takvi trenuci. Danas, kada uđem u dečiju sobu i vidim svoju decu kako ujutro pospano trljaju oči, ja nadignem dreku da će zakasniti na školski autobus ako ne požure. Shvatam koliko je moj sadašnji život konfliktan i uzburkan. E, tako je davno bilo to jutro kada je moj mladi brat jednostavno sedeo na rubu kreveta u svežini i divoti naših jutara. Bio je tako mali, a život je tada bio tako prepun nade. Moja učenica je čeznula za povratkom kreativnosti u njen život - i to kako čeznula! Život je za nju postao prizeman i ispunjen pritiscima i obavezama. Njena deca su za nju značila odgovornost, nisu bili njeni mali drugari kao što je za nju bio njen mlađi brat. Ima nas puno koji provodimo život u napornom radu bez opuštanja. Čak i kada se igramo nečega, mi to radimo kao da obavljamo neki posao. Jedan moj prijatelj muzičar sa koeficijentom inteligencijeaa nivou genija, zna da uradi skoro sve, i sve što radi - radi izvrsndf On napada život, umesto da prosto dopusti da mu se život dogodi. Ukoliko igra tenis, on igra tenis kao da se takmiči za olimpijsku medalju. On je takođe i veoma kreativan i ja se redovno molim za njega. Molim se da stekne sposobnost da omiriše nižu i l i

156 ^ gleda zalazaJc sunca da №Ca' a a nnovfl. d Os tati srećan u kajco ,. nesr( Kako vas drugi vide 157 zaplsu e (cako angazovan,. Da za trajnu Podignete sJušahcu , ^ sam kreativan. Pficte, Wite> let Svakodnevno bdefite šta č vas. Mi шоишо provest to tako feko Jeste , D a l , J posfaneš bolj , sreću * da " u ™ ste aktrvnos-Đa " aitate? Da H av UČ te mollte s **' ° '' ^ Samo S3m Sa sob ' ™> •'

OSTATI SREĆAN U NESREĆNOM SVETU VEŽBE ZA VEĆE SAMOPOUZDANJ E Da li sebi dopuštam da budem ono što jesam? Da li sebi dopuštam da do kraja prihvatim svoju prošlost? Da li sebi dopuštam životnu radost čak i ako nisam onoliko savršen koliko bih želeo? Da li sebi dajem za pravo da kažem sebi "Ja sam u redu", mada smatram da su mnogi drugi ljudi više "u redu" nego ja? Da li sebi dajem za pravo da volim sebe iako nemam neki poseban cilj u životu? Da li mislim za sebe da sam vredna i nesebična osoba, čak i kada vidim da su neki drugi ljudi mnogo vredniji i nesebičniji od mene? Da li sebe smatram inteligentnom osobom, mada nisam onoliko obrazovan(a) koliko neki drugi ljudi? Da li želim da prestanem da racionalizujem sopstvene nedostatke? Da li dopuštam sebi da prihvatim dobrotu i nežnost pošto to zaslužujem?

159 DESETO POGLAVLJE program oporavka OSTATI SREĆAN U NESREĆNOM SVETU: PROGRAM OPORAVKA Bez melankolije, iznurivanja i raznih koještarija Koliko ste u stanju da srcem i u mislima stremite istini da ste jedinstveno i vredno ljudsko biće? Mi najčešće izdvajamo i uzdižemo našu sposobnost da patimo i da podnosimo neverovatnu količinu bola. Još nikada nisam srela čoveka koji svoju patnju nije smatrao izuzetno važnom. Međutim, postavlja se pitanje koliko vrednujemo sv^u sposobnost da budemo srećnil U najvećem broju slučajeva, kada smo povređeni ili kada smo naneli povredu, mi smatramo da našoj patnji nema premca. U takvim trenucima naša samovažnost raste srazmerno našoj patnji. Setite se kada ste poslednji put bili potišteni. Da li vam je tada bilo teško da razmišljate o tome kako je nečija tuda potištenost ili posustalost teža i bitnija od vaše sopstvene? Kada ste se osećali zabrinuti ili nervozni u prošlosti, dobro vam je poznato da niste imali energije da pomažete drugome.u njegovoj zabrinutosti ili nervozi. Ukoliko ste, pak, bili žrtva kompletne iznurenosti, na pragu da se potpuno raspadnete, vaše najvažnije misli su tada bile usmerene na vas same, a ne na neku drugu osobu u sličnom položaju. Vi ste važna osoba, i ne samo kada se klatno vaših osećanja ekstremno pomera od sreće ka nesreći. Jedina razlika između osećanja sreće i osećanja nesreće jeste ta da, kada se osećate dobrih iskustava. Pisac Oldos nije ono što ti se događa; onojep« događa." Ako ste doziveh nesreću, ] * d nek od yasm > izborite za vaše privilegije, o čemu ^ sm ^ vežbama Ostati sretan u "Г£оп£« ^ M to problema i vaših uspeha. Vt ste osećate pozitivno ili f?*™ mentalno tituta za Prema statistici №с'ОПа1"°8ЈПдтеп1сапаса pate od s v a k e go d i n e o k o p e t n a e s t * ^ A * s u j mora ju dobiti odgovarajulecen e. . da h se zdravlje, depresije anonimni ^ odl da nas pobede." čuje u svojoj knjizi } eporu Rec.te sebi, kao sto dr Hans beU P P ^. istinu ko]U ,e Stres bez patnje da je stres zacm život. ^^. ^ sa sac Džejr^ Boldvm poznava o^ № ^ ^^ dok e P1 Les esuoiavate ahisto konsta ^ ^ s tim ne suočite. Dr Sel kaže Ј^ ^ ^ patn]e ,

160 Ostati srećan u nesrećnom Vrline ispravnosti svetu oporavka Program 161 mojom ženom Ritom otvorio savetovalište za lečenje ljudskih duša." Jedno od najboljih orada za dostizanje ispravnosti jeste davanje. Kada pružate nekome pomoć ili dodirnete nečiji život na jedan značajan način, vi time savladavate negativna osećanja koja vas pritežu. Džes Mudi rekao je: "Nismo pozvani da gledamo jedni kroz druge, već da gledamo jedni u druge." Dr Alfred Adler rekao je: "Upravo onaj pojedinac koji nije zainteresovan za svoje bližnje ima najveće poteškoće u životu i nanosi dragima najveće povrede." Kada se osećamo uznemireno, o čemu smo već govorili na početku ovog poglavlja, moramo biti svesni da tada i najmanje pružamo. Vi možete pružiti otpor snažnoj želji da se povučete u svoju patnju i osećanja suvišnosti. Možete se boriti protiv svoje sklonosti da u svojoj patnji izbegavate ljude i tražite samoću. Kada se osećam povredenom, nagonim sebe da pružam dragima, čak i kada se nisam sasvim smirila. Postoji izreka koja mi je draga i koju često govorim u sebi: "Nešto mirisa uvek ostaje na ruci koja ti poklanja ražu." Pre mnogo godina odlučila sam da budem ta koja daje ražu. Verujem da svako od nas na sebi svojstven način može da bude davalac ruže, čak i kada se osećamo bezvrednim, misleći da niko od nas tu ražu ni ne želi. Želim da osetim miris mojih poklona svuda oko mene. Želim da budem slobodna da pružam i volim, a ne da budem zatvorena u klopci sopstvenih problema što mi onemogućava da osetim miris raže. Kažem sebi, a trebalo bi i vi to da učinite, da nisam jedina osoba na svetu koja se suočava i koja mora da.^febori sa složenim problemima. Da li smatrate da čovek mora da se trudi da bi bio vredan. Da li imate realistično shvatanje o sopstvenom vrednom ja? Postoje mnoga ograničenja koja sami sebi postavljamo, a jedno od njih je naš izgled. Osobe čija je ishrana neuravnotežena, što važi podjednako za one gojazne i za one koje boluju od anoreksije i bulimije, smatraju: "Kontrola me čini vrednom osobom." Za ovakvu osobu kontrola je od najveće važnosti. Bez toga, ona smatra da ne zaslužuje samopoštovanje. Za fanatika dijete ništa što bi on mogao učiniti nema pravo značenje ili vrednost, ukoliko nije vitak. Mnogi ljudi, pak, veruju da neodgovornost i gojaznost idu jedno s drugim, pa iz toga proizilazi da je gojazna osoba po pravilu manje vredna. Šta je za vas vredno? Da li i vi gajite određene tabue ili ograničenja? Dok sam pisala ovu knjigu intervjuisala sam mnoge čuvene hrišćanske vode. Bila sam iznenađena činjenicom da se gotovo svaki od njih u određenom periodu života osećao kao potpuni gubitnik bez šanse da postane vredna osoba. Čarls Svindol mi je rekao: "Kada sam postao sveštenik, morao sam svakodnevno da se borim sa svojim strahom da li činim stvari dobro i da li na pravi način služim Gospodu...ali, Bogu hvala, ovi dani su sada prošlost." Jednom sam upitala vikara Denisa Beneta: "Da li ste uvek srećna osoba?" Moje pitanje ga nije iznenadilo: "Ne, nisam. Bio sam sveštenik nekih trideset i kusur godina i osečao sam da je moja dužnost bila da budem srećan čak i kada se tako ne osećam iznutra. Mislio sam da sveštenici moraju da budu srećni. Mogao bih lako da budem poput onoga koji kaže 'Zašto moliti kada možeš brinuti, ali ja se borim protiv toga. Nakon trideset godina naučio sam da sam OK, bez obzira na to kako se osećam. Jedna od stvari koja je za mene bila od najveće važnosti u životu bila je kada sam sa

162 Ostati srećan u nesrećnom svetu Program oporavka Vaši problemi mogu da budu i vaše prednosti Kada pomislim da sam jedina osoba sa problemom na ovom svetu, uvek se setim moje omiljene priče iz autobiografije pape .Jovana XXIII. On je priznao: "Cesto mi se desi da se probudim noću sa razmišljanjima o nekom ozbiljnom problemu, i odlučim da moram da porazgovaram sa papom o tome. A kada se potpuno razbudim, setim se da sam ja papa. Ponekad nam naši problemi izgledaju tako veliki da više ne vidimo činjenicu da nema tog problema kojeg vi ne možete resiti. To nas uvek naposietku odvede do pobede. Sledeće pismo iz rubrike "Draga Ebi" u Los Anđeles Tajmsu uvek me upozorava kada razmišljam o sebi da sam bezvredna. Napisao ga je jedan perspektivni sveštenik koji je konkurisao za mesto pastora: Poštovan^gospodo, obzirom da sam saznao da je mesto pastora u crkvi slobodno želeo bih da konkurišem za njega. Posedujem mnoge kvalifikacije...Bio sam uspešan propovednik i donekle uspešan spisatelj. Neki kažu da sam i dobar organizator. Gde god sam radio bio sam na rukovodećem položaju. Meni je preko pedeset godina. Nikada nisam bio propovednik u jednom mestu duže od tri godine. Neka od tih mesta morao sam napustiti pošto su moje propovedi izazivale nerede i remetile mir. Moram priznati da sam bio u zatvoru tri ili četiri puta, ali ne zato što sam počinio neki stvarni greh. Zdravlje me ne služi najbolje, mada još uvek mnogo toga mogu da obavim. Crkve u kojima sam propovedao bile su male, ali locirane u nekoliko velikih gradova. Nikada se nisam dobro slagao sa religijskim vodama u gradovima u kojima sam propovedao. Štaviše, 16 neki su mi pretili i čak su me i fizički napadali. Nemam naročito dobro pamćenje. Poznat sam po tome da ponekad zaboravim ime osobe koju sam krstio. Međutim, ako me uzmete, daću najbolje od sebe. Možete da zamislite kakva je bila reakcija crkvenog odbora. Dobri hrišćani koji redovno idu u crkvu bili su užasnuti. Oni svakako nisu želeli da pozovu jednog nezdravog, problematičnog, rasejanog bivšeg robijaša na razgovor. Nisu mogli da veruju da se jedan takav čovek usudio da konkuriše za položaj pastora njihove male crkve. "Ko je napisao ovo pismo?", upitao je jedan član odbora. Dragi član odbora, držeći u raci pismo, šeretski se osmehnu i reče, "U potpisu stoji 'apostol Pavle'". Koliko često su naši napori pogrešno shvaćeni. Koliko često prolazimo kroz život bez pohvala, dok naši podvizi ostaju u senci. Dr Robert Luis, autor knjige Preuzimanje rizika napisao je: "!vi 'kog Romea koji je postao besmrtan jer je izgubio ž i \ < ^\oju Đulijetu, dolazi na hiljade gubitnika koje niko nije opevao." Cena koju plaćate za svoju hrabrost jeste patnja. Već dugo vremena sećam se nečeg što je rekao Vilijem Fokner. Njegove reci duboko su me dirnule prvi put kada sam ih čula, a i danas još uvek deluju na mene: "Kada bih morao da biram između patnje i ničega, izabrao bih patnju." Bez obzira kakva su naša trenutna životna iskustva, mi uvek možemo da ih pretvorimo u nešto prelepo. David je rekao: "Milosti ću Gospodnjjjejjevati uvijek, od koljena na koljeno javljaću istinu tvoju ustima svojima." (Psalmi Davidovi 89:1) Apostol Pavle zapisa: "jer se ja navikoh da budem dovoljan onijem u čemu sam" (Filibljanima 4:11). Ovakve reci ne mogu biti izgovorene bez saznanja o patnji.

J 64 Ostati srećan u SVet Otkrivanje vaše lične stvarnosti i Program oporavka 16 Ne tako davno razgovarala sam u mojoj dnevnoj sobi sa jednom sjajnom sedamdesetogodišnjom gospodom. Došla je u grad da nas poseti i ja sam je pitala šta je to što je čini tako srećnom. Odgovorila mi je, "Znaš Meri, to je zanimljivo. Kada dospeš u moje godine i pogledaš u prošlost, ti vidiš koliko si vremena, protraćio brinući o beznačajnim stvarima. Sada sam gotovo napunila sedamdesetu i stvarno mi više nije važno što je. moj sin jednom ostavio upaljeno svetio u kupatilu kada je bio dete, ili što je moj muž ponekad dolazio kasno sa posla, ili to što sam potrošila suviše novca za salatu, ili što se nekakav sok od jabuke prolio na tepih pre dvadeset i pet godina. Sećam se da sam umela toliko da se uzbuđujem i žestim u vezi stvari koje su u suštini bile beznačajne u ukupnoj slici života. Sada znam da je jedino važno voleti čistim srcem i istom.takvom ljubavlju." Njene oči su zasjale kad mi je rekla: "Osećam se divno što sam sada slobodna od svih tih smešnih i glupih stvari zbog kojih sam se tolike godine sekirala. Više mi nije važno da li me neko simpatiše ili ne." Nasmejala se i gurnula me laktom. "Na koncu, pročitala sam tvoje knjige. Stvarno je velika istina da ljubav pročišćava mnoštvo grehova. Nesrećan svet oko vas Jedna od mojih pacijentkinja izložila mi je pre neki dan jedan svoj veliki problem: "Meri, ja imam ono što se zove 'kompleks osvajača'." Nastavila je da mi objašnjava kako većinu stvari u svetu koji je okružuje doživljava kao izazov za osvajanje. Ona je ispravno primetila da je svet oko nje prepun problema i namučenih ljudi. Ali problem nije toliko u namučenom svetu koliko u onome kako se mi prema njemu odnosimo. Da li ćemo se raspasti od svoje razočaranosti, straha i zbunjenosti zbog činjenice da Bog nije zaustavio sve te ratove i boleštine? Najveći osvajački poduhvat moje pacijentkinje bio je kada je rekla: "Prestala sam da zahtevam odgovor od Boga. Postoji greh, patnja i smrt. Mogu sa tim da se izborim i nastavim sa svojim životom kao osoba prepuna vere." Mudrost je znati šta možete da promenite, a šta ne možete. Jedna od osnovnih razlika između odraslog čoveka i deteta je u tome što je odrastao čovek naučio mnogo više načina kako da se ophodi prema problemima, razočarenjima i životnim pritiscima. Više vremena provodimo misleći o sutrašnjici nego radujući se sadašnjici. Izvanredna stvar se dešava kada dozvolimo sebi da budemo srećni uprkos svemu što se oko nas dešava. Tomas Džeferson je u jednom pismu za Lafajet napisao: "Teško da ćemo se prevesti iz despotizma u slobodu i demokratiju u perjanom krevetu." Skupo je biti osvajač. Vi sami stvarate svoju pobedu i svoju pravu odlučnost da prebolite poraz. Jedan od mojih omiljenih umetnika, Luiz Nevelson reče: "Sazdala sam svoj sopsrveni svet i to je svet mnogo bolji od onog koji vidim spolja." Istinski kreativna osoba, kakvom postajete, sposobna je da stvori nešto lepo od nečeg ružnog. Vi možete da napravite nešto radosno iz nečeg tužnog. Možete da kreirate nešto uzbudljivo iz nečeg što je dosadno, nešto svetio iz nečeg što je tamno i nešto dobro iz nečeg što je loše. Ovakvom kreativnošću možete izmeniti svet. Kako apisujete svoj svet? Jedan Amerikanac je jednom posetio Sudan, zemlju za koju se kaže da je veoma nerazvijena, i razgovarao je sa predsednikom te zemlje. Ovaj strani predsednik govorio je o nasilju i zloupotrebi droge u Americi da bi na kraju zaključio: "Mi smatramo da vi dolazite iz jednog veoma nerazvi-

166 Ostati srećan nesrećnom svetu oporavka u IB Program 167 jenog dela sveta." Ono što govorite sebi o svetu oko vas je ono u šta i verujete. Abraham Hešod, u svojoj knjizi eseja pod naslovom Nesigurna sloboda napisao je: "Svetost života podrazumeva da je čovek čoveku partner, a ne gospodar, da je život vera, a ne stican-je." On je rekao, "Biti čovek znači slaviti veličajnost koja nadilazi obično sopstvo." On diskutuje o svetu u kome živimo i zaključuje, "Neki od nas teško mogu da poveruju da je Bog stvorio svet, uz to većina nas nalazi da je još teže raditi kao da čovek nije stvorio svet." Svet u kome ste se zatekli je prepun negativnosti. Niko od vas ne želi da bežite od negativnosti već da se s njom suočite. Vi niste negativni. Vi mora da prođete kroz vaše probleme i muke. Vi se mučite jer želite negde da dospete. Imate snove, nade i ciljeve. Oni su vam važni. Identifikujte sada jedan veliki san. ImenujtAjedan cilj. Kad god nastojite da nešto učinite sa vašim životom, to je velika stvar. Vi morate da stignete na vaš cilj. Mi svojim učenicima poručujemo da krenu prema drugoj strani. Uradite ono čega se bojite. Pružite kada se plašite da pružite. Negativnost je oko vas, a ne u vama. misli samo o životu. U intervjuu je rekla kako je opet brine politika, kriminal, i nuklearni rat. Sada ponovo uči kako da živi. U intervjuu kaže, "Ima toliko mnogo stvari koje želim da naučim. Volela bih da pomognem ljudima na neki način...Volela bih da pomognem nekome ko je u nevolji...da nekog saslušam i da mu nešto kažem." Sa njenim novim prihvatanjem života, počelo je da je boli kada vidi da se neko prema životu odnosi destruktivno. Život čeka na vas zato što svet čeka na vas. Svet živi stisnutih pesnica. Vaše pružanje pomoći nesrećnom svetu je od neobične važnosti. "Ne možete se zdraviti stisnutih pesnica", rekla je Indira Gandi. Vi možete da ih otvorite. Pitala sam dr Lojda Oglajva šta kod sebe najviše voli i on mi je odvratio, 'Volim tu stvar da imam sposobnost da komuniciram sa ljudima. Uživam što sam u stan/u da prenesem ljudima ljubav." Elenor Ruzvelt je rekla "Pružanje ljubavi jeste unutrašnje podučavanje." Ključ za trajnu sreću n Zaboravite svet i njegovu nepravdu. Zaboravite svet i njegovu nesreću Stvoreni ste da volite i dajete. Rabin Harold Kušner je rekao, "Biti nesposoban voleti nesavršene ljude znači osuditi sebe na samoću." Ukoliko ste orijentisani samo na uspeh a ne mislite na ljude, na vašem putu ka uspehu izgubićete čovečnost. Možete da potičete emocije, ograničite uživanje i udaljite se od prijatelja. U poštu je važno imati jednostrano određenje, ali ćete zbog toga sve više ličiti na ono čime ste najviše zaokupljeni. Vaš svet čeka na vas Karmen je bila dvadesetčetvorogodišnja žena koja je imala operaciju transplantacije jetre. Pre operacije ona je mislila da pred njom nema nikakve budućnosti. Svi su očekivali da će umreti od oboljenja jetre. Sada, međutim, pošto je operacija okončana sa uspehom, ona ima budućnost. U jednom članku u Los Andeles Tajmsu ona je rekla da pre operacije nije znala šta će sa svojim životom, i da sada zna. Karmen više nije opterećena smrću, sada

168 Opuštanj e Ostati srećan u nesrećnom svetu Program oporavka 169 Koliko ste puta poželeli da budete nesrećni i napeti? Da li ste ikad čeznuli da budete paralisani brigom i iracionalnim strahovima? Kada ste poslednji put imali * umu da doživite visok krvni pritisak, glavobolju, i pad životne energije? Dopustite mi sada da vas upitam, da H planirate da spustite tenziju? Svaki dan uzmite malo vremena da bi isplanirali kako da ne budete u stanju stresa. Sačinite listu stvari, kao stoje ova koja će uslediti, kako bi zadržali spokojno i blaženo stanje: gubitak energije. Vežba opuštanja 102. Sedite u udobnu stolicu. Dopustite sebi da se opustite, dok lagano i ravnomerno dišete. 103. Kada izclšete recite sebi, "Opuštam se", i dok to činite, pustite da tenzija, negativne misli, i bolna osećanja odu. Doživite da vas te stvari napuštaju. 104. Ponavljajte stalno "Opuštam se" i imenujte sve ono što opuštate. Doživite kako tenzija napušta vaše telo dok se voljno opuštate. 4. Sada ispunite sebe mirnim, srećnim mislima. Zamenite tenzi ju blaženstvom i mirom. Gde je mesto stresu u vašem Istraživanja su pokazala da intenzitet stresa nije tako poguban kao što je stres koji traje u kontinuitetu. Što je stres dugotrajniji, više energije je potrebno da bi se sa njim suočili. Kada ste neprekidno pod stresom, doživljavate neprekidan

Ovo se naziva nevolja. Većini nas je poznato ovo stanje. Na drugoj strani, pozitivan stres, je stanje kada još uvek ima vremena za obnavljanje energije. Stres nastaje usled konflikta i promene. Stres je često pokretač pozitivnih akcija. Ponekad nam padne na pamet da je posao sam po sebi stresan. Nije istina. Rad može da bude nešto najbolje na svetu. Hans Seli, u svojoj knjizi Stres bez stresa, kaže, "Ne slušajte zavodljive slogane koji neprestano poručuju, 'Ima nešto više u životu od rada', ili 'Treba raditi da bi se živelo, a ne živeti da bi se radilo'." Dr Seli tvrdi, sasvim ubedljivo, kako naš osnovni cilj ne treba da bude bežanje od posla i stresa već nalaženje zanimanja i aktivnosti koji, za nas, predstavljaju igru. Primetila sam u životu da ono što je za mene izazovno i uzbudljivo drugima izgleda zastrašujuće. Za mene je zabavno i uzbudljivo pisati knjige, putovati i podučavati. Za razliku od toga, moja sekretarica nalazi da je stajanje ispred grupe ljudi dovodi u stanje stresa. Ona voli svoj kancelarijski posao i rado se posvećuje mnogim administrativnim detaljima svoje službe. Za mene je, pak, to stresno. Možete da se posvetite vežbama za uklanjanje stresa koje sam vam predložila, ali je isto tako važno da poslušate poruke koje dajete sebi u vezi vašeg svakodnevnog života. Vaš osnovni cilj nikada ne treba da bude izbegavanje posla ,već izbegavanje štetnog posla koji izaziva stres. Odaberite da se u vašem okruženju nadu prijatelji i ljudi koji su blaženi. Vaše aktivnosti treba da su takve da u njima istinski uživate. Način da uklonite stres jeste da vaše odnose i a^gjivnosti isplanirate prema vašim sklonostima i osobinama. Neprekidna potreba za opuštanjem, prilagodavanjem i borbenom energijom će vas iscrpiti. Jedan od glavnih izvora nevolja je nezadovoljstvo životom i sopstvenim dostignućima. Ovo može da bude pozitivno ako će vas

170 Ostati srećan u nesrecnom svetu Program oporavka 171 naterati da nešto promenite. Telesni stres je takode mobilizacija njegovih odbrambenih mehanizama kako bi se na vreme prilagodili i pripremili na preteče i neprijateljske prilike. Stres može ide sa prijatnim i sa neprijatnim iskustvima, i bez stresa ćete biti jedino onda kada ne budete više živi. Pošto ne možemo da izbegnemo stres, možemo barem da naučimo kako da se sa njim delotvorno suočimo i u njemu zaista počnemo da uživamo. Kako budete vršili analizu vašeg života i ponašanja, razvijačete i vaš lični plan za oporavak i kako da ostanete srečni. Uzroci nesreće, prekomernog stresa i frustracije nalaze se u sledećim oblicima ponašanja: 105. Preterana potreba za odobravanjem 106. Preterana potreba za pažnjom 107. Preterana potreba za uvažavanjem Potreba za prihvatanjem. Ova potreba čini da postanete pre-osetljivi i cm ne pristajete ni na šta drugo osim na potpuni uspeh i prihvatanje. Možete postati potišteni kada doživite i najmanji nedostatak odobravanja ili odbijanje. Da bi živeli sa maksimumom radosti i zadovoljstva , a sa minimumom nepotrebnog bola i nezadovoljstva, morate naučiti da uočite stresne faktore. Uvidite da je potreba za sveopštim prihvatanjem vaša velika zabluda. To nije imperativ. (Pročitajte ponovo sedmo poglavlje). Potreba za pažnjom .Vi zaslužujete pažnju. Problem se javlja kada tu pažnju ne dobijete odmah. Kada ste darežljivi, ljubazni i požrtvovani, možda osećate da niste nagrađeni neophodnom pažnjom i pohvalama i otuda doživljavate da ste odbačeni ili donekle iskorišćeni. Vaša žudnja za pohvalama i pažnjom postaje kompulsivna kada neprekidno Činite dobre stvari kako bi zadobili pažnju, uvažavanje i poverenje. Osećate prazninu ako niste privukli pažnju. Ovo je prilično stresno i neophodno je da ispitate motive vašeg samopožrtvovanog ponašanja. Ako ste roditelj, doživećete veliki stres ukoliko dajete toliko vašeg srca i duše , a pritom ne dobijate nikakvu nagradu. Potreba za uvažavanjem. Potreba za uvažavanjem je blisko povezana sa potrebom za pažnjom. Ove potrebe su u suštini zdrave i realistične. Opasno postaje kada se u njima pretera. Naglasila sam ranije potrebu za osećanjem sopstvene kompetentnosti. Ako hoćete da sebi kažete istinu, a ona glasi da imate dovoljno sposobnosti u sebi da kompetentno i efektno uradite one stvari koje ste odlučili da uradite, vaša glad za priznanjima će nestati. Vi možete sebe najbolje nagraditi. Vi ste sami sebi prvi i najbolji prijatelj. Vi ste kadri da uvažite sebe i da sebe obaspete recima priznavanja i poštovanja. Vi znate koje su vaše vrednosti. Ukoliko drugi ne priznaju vaše napore, ne smete se prepustiti osećanjima uskraćenosti i odbačenosti. Vaši stavovi i mišljenja o tome kako radite i ko ste, jesu najvažniji. Vaš povoljan utisak o sebi će ublažiti vašu očajničku potrebu za sveopštim uvažavanjem. Ako težite za prihvatanjem, pažnjom i uvažavanjem, neprekidno ćete nailaziti na frustraciju i stres.Koren vašeg stresa, moram to da ponovim, leži u vrednovanju i pripisivanju preteranog značaja nekim stvarima. Kako ćete odreagovati na neki događaj zavisi samo od vaših stavova. Vi stvarno možete da preokrenete nega-tivnost stresa u pozitivno iskustvo. Pošto imate u sebi dovoljno pameti u stanju ste da loše preokrenete u dobro. Čak i kada su vaši planovi opterećeni velikim poslom i kada su vas skolili pritisci i obaveze sa svih strana, vi na to možete odgovoriti kreativno umesto da se prepustite stresu i očajanju. Ključ za trajnu sreću Prihvatite ljubazno, prijateljsko držanje drugih kao vaše sopstveno. blagorodno

Ostati srećan u nesrećnom svetu Program oporavka 171 naterati da nešto promenite. Telesni stres je takode mobilizacija njegovih odbrambenih mehanizama kako bi se na vreme prilagodili i pripremili na preteče i neprijateljske prilike. Stres može ide sa prijatnim i sa neprijatnim iskustvima, i bez stresa ćete biti jedino onda kada ne budete više živi. Pošto ne možemo da izbegnemo stres, možemo barem da naučimo kako da se sa njim delotvorno suočimo i u njemu zaista počnemo da uživamo. Kako budete vršili analizu vašeg života i ponašanja, razvijaćete i vaš lični plan za oporavak i kako da ostanete srećni. Uzroci nesreće, prekomernog stresa i frustracije nalaze se u sledećiin oblicima ponašanja: 108. Preterana potreba za odobravanjem 109. Preterana potreba za pažnjom 110. Preterana potreba za uvažavanjem Potreba zatorihvatanjem. Ova potreba čini da postanete preosetljivi i da ne pristajete ni na šta drugo osim na potpuni uspeh i prihvatanje. Možete postati potišteni kada doživite i najmanji nedostatak odobravanja ili odbijanje. Da bi živeli sa maksimumom radosti i zadovoljstva , a sa minimumom nepotrebnog bola i nezadovoljstva, morate naučiti da uočite stresne faktore. Uvidite da je potreba za sveopštim prihvatanjem vaša velika zabluda. To nije imperativ. (Pročitajte ponovo sedmo poglavlje). Potreba za pažnjom .Vi zaslužujete pažnju. Problem se javlja kada tu pažnju ne dobijete odmah. Kada ste darežljivi, ljubazni i požrtvovani, možda osećate da niste nagrađeni neophodnom pažnjom i pohvalama i otuda doživljavate da ste odbačeni ili donekle iskorišćeni. Vaša žudnja za pohvalama i pažnjom postaje kompulsivna kada neprekidno činite dobre stvari kako bi zadobili pažnju, uvažavanje i poverenje. Osećate prazninu ako niste privukli pažnju. Ovo je prilično stresno i neophodno je da ispitate motive vašeg samopožrtvovanog ponašanja. Ako ste roditelj, doživećete veliki stres ukoliko dajete toliko vašeg srca i duše , a pritom ne dobijate nikakvu nagradu. Potreba za uvažavanjem. Potreba za uvažavanjem je blisko povezana sa potrebom za pažnjom. Ove potrebe su u suštini zdrave i realistične. Opasno postaje kada se u njima pretera. Naglasila sam ranije potrebu za osećanjem sopstvene kompetentnosti. Ako hoćete da sebi kažete istinu, a ona glasi da imate dovoljno sposobnosti u sebi da kompetentno i efektno uradite one stvari koje ste odlučili da uradite, vaša glad za priznanjima će nestati. Vi možete sebe najbolje nagraditi. Vi ste sami sebi prvi i najbolji prijatelj. Vi ste kadri da uvažite sebe i da sebe obaspete recima priznavanja i poštovanja. Vi znate koje su vaše vrednosti. Ukoliko drugi ne priznaju vaše napore, ne smete se prepustiti osećanjima uskraćenosti i odbačenosti. Vaši stavovi i mišljenja o tome kako radite i ko ste, . jesu najvažniji. Vaš povoljan utisak o sebi će ublažiti vašu očajničku potrebu za sveopštim uvažavanjem. Ako težite za prihvatanjem, pažnjom i uvažavanjem, neprekidno ćete nailaziti na frustraciju i stres. Koren vašeg stresa, moram to da ponovim, leži u vrednovanju i pripisivanju preteranog značaja nekim stvarima. Kako ćete odreagovati na neki događaj zavisi samo od vaših stavova. Vi stvarno možete da preokrenete negativnost stresa u pozitivno iskustvo. Pošto imate u sebi dovoljno pameti u stanju ste da loše preokrenete u dobro. Čak i kada su vaši planovi opterećeni velikim poslom i kada su vas skolili pritisci i obaveze sa svih strana, vi na to možete odgovoriti kreativno umesto da se prepustite stresu i očajanju. Ključ za trajnu sreću Prihvatite ljubazno, prijateljsko i blagorodno držanje drugih kao vaše sopstveno.

172 Ostati srećan u nesrečnom svetu Program oporavka 173 Verujem da sam dovoljno dobar Meri, uistinu sam se pridružila udruženju usamljenih o kome smo pričali. Naterala sam se da odem na sastanak tri putu i, mada sam se plašila da ću doživeti iskustvo usamljenosti i otuđenosti, otišla sam. Rekla si mi da ću, ukoliko nastavim da se hranim tako negativnim unutrašnjim dijalozima i veru/em u tako depresivne stvari, neopravdano lišiti sebe zaslužene sreće. Pa, u stvari sa/n znala da je ono što si mi govori/a istinito, ali sam imala tako uvreženu naviku da veni/em u mračna raspoloženja da je to bilo teško promeni-ti. Rekla si mi još da ću, čak i ako stvari krenu dobro po mene, ukoliko budem nagonila sebe da radim ono što ne želim, možda i dalje povređivati sebe. Insistirala si da u tom slučaju goveđim sebi one reci koje mislim da bi mi prijale. Smogla sam snage da idem na sastanke udruženja usamljenih i da tamo doživim blagoslov čak iako sam se neprekidno žalila na sve. Nisi se mirila sa mojim žalbama. Insistirala si da savladam svoje neprestano negodovanje. Pa, i jesam. Ti znaš koliko mi je teško palo što te opterećujem sa svim tim, ali Meri, sada sam slobodna. Zaista znam i veru/em iz dubine duše da sam neko i nešto. Zaista veru/em da sam dovoljno dobra. Verujem da mogu mnogo toga da postignem. Mogu da učinim da se dešavaju dobre stvari zbog kreativne moći u meni. Kako da ti zahvalim što si mi ukazala pravi put? Da, pridružila sam se udruženju usamljenih, l to je za mene predstavljao raskid sa mojom samovoljom. Da bih pospešila moje društvene odnose bilo je potrebno nešto više od spoljašnjih delovanja. Kada sam otišla u udruženje sa srcem punim očekivanja i slobodna uma koji se radovao da daje kao i da prima, kao što smo o tome pričali, to je bilo kao da su sa mene otpali lanci bolne i ropske prošlosti. Sada znam da mogu postići sve. Ovo za mene više nisu samo reci koje drugi ljudi izgovaraju i u koje veru/u. I ja sada verujem! Stekla sam mnoge nove prijatelje zahvaljujući tome što si me naterala da preduzmem korake koji će izmeniti moj život. Ne samo da sam upoznala nove pri/atelje već sam promenila i nekoliko poslova i sada čak nameravam da se preselim u stan gde ću se osećati srećnije. Toliko želim da ti ispričam o svim ovim stvarima i podelim ih sa tobom. Uzbuđena sam što sam konačno pronašla svoje istinsko biće i otkrila da volim sebe! Način kako da se oporavite i ostvarite trajnu sreću Pomenuto pismo naglašava koliko je uzbudljivo otkrivanje samoga sebe. Putovanje koje smo doživeli kroz ovu knjigu je najverovatnije najvažnije putovanje u našem životu. Vreme koje smo zajedno proveli rezervisano je za otkrivanje sebe, i dok u nekim drugim knjigama možete pročitati kako da promenite svet ova knjiga vas podučava kako da izmenite sebe. Kada počinjete da upražnjavate vežbe koje će vam doneti oporavak i trajnu sreću, vi ste nešto nalik na morsku zvezdu, koja predstavlja jednu od najčudesnijih prirodnih kreacija. Morska zvezda , kada želi da se pokrene, jednostavno uvije jedan od svojih pet krakova, i može da se pokrene u bilo kom željenom pravcu bez okretanja. Kao jedno od naJ4p&esnijih bića morska zvezda je predivna, jer kada izgubi neki svoj deo, ona može da ga regeneriše. Moguće je da ste doživeli neki gubitak u svom životu, čega ni ja nisam bila pošteđena. Možete da se regenerišete.

174 Ostati srećan u nesrećnom svetu Darovi trajne sreće Lista od deset darova trajne sreće koju ćete pročitati istovremeno je i vaša lična odgovornost prema samom sebi. Uzela sam ih iz knjige Dejl Karnegija, prilagodila ih i sada želim da ih podelim sa vama zato što oni deluju. Ako pratite ovih deset tačaka možda Program oporavka Možda ste i vi takođe bili povredeni, i pritom osećali da nemate kome da se obratite. A možda se borite sa svakodnevnim stresom i pritiscima, i pratećim osećanjima neprilagođenosti i straha od budućnosti. Možda osećate da vas niko ne voli i da život proriče mimo vas. Otkrijte sebe i izdvojte onu svoju osobinu koja vas čini tako jedinstvenim. Samootkrivanje vas oslobađa zamke vaših sopstvenih odbrambenih mehanizama. Ozlojedenost, strah od odbacivanja i svi ostali strahovi pod čiji uticaj padnete, mogu se konfrontirati. Jer, jednom kada naučite principe trajne sreće i kada počnete da živite u skladu s njima, živećete na jedan nov način. Vaše vred-nosti više niko ne može dovesti u sumnju, čak ni vaši neprijatelji. Ljubav ne može da sagori, niti da bude poplavljena, niti da bude ukradena, jer vam tu ljubav nikakva tuga, iskušenje ili nesreća ne mogu oduzeti. Ne verujem u lažne reci ohrabrenja upućene povredenim ljudima. Istina je u sledećem: Vi ste vredni. Vi znate kako da se izbeite sa iskušenjima i patnjom. Razgovarala sam sa jednom ženom u jednom ženskom manastiru u San Francisku, kada mi je prišla jedna energična i žustra starija žena i zamolila da se molim Bogu da joj podari starešinstvo u manastiru. Pogledala sam je direktno u njene sjajne oči oivičene borama i upitala: "Kada ste nesrećni, kako vam Isus pomaže da povratite svoju sreću?" Nakon kratkog razmišljanja odgovorila mi je: "Meri, ne mogu da kažem da sam ikada nesrećna." "Nikada niste nesrećni?" "Ne, nisam. Makar ne više." "Onda vi već imate svoje starešinstvo", rekla sam joj odlučno i molila se za bezbrojne duše koje će ona odvesti u carstvo božije. • Srećno srce je pravi melem za svakoga i naš svet žudi za takvim izlečenjem. Vaše mogućnosti su bezgranične. Molim se da ćete jednog dana reći, kao što mi je to rekla pomenuta žena, "Nikada ne mogu biti nesrećan". Tog dana ona mi je potvrdila nešto izuzetno značajno: Bez obzira na to koliko je nesrećan svet koji nas okružuje ili situacija u kojoj smo se našli, svoju sreću sami kreiramo. ćete otkriti slobodu i sreću koju zaslužujete i za kojom čeznete. Bez obzira šta mislili o svojoj trenutnoj darežljivosti i ljubavi za druge, vi još uvek možete postići veće dubine ovih božijih osobina. Možete naučiti mnogo toga o radostima. Sledeća lista znači svakodnevnu posvećenost. 01. Danas ću biti srećan. Biću srećan povodom samog sebe, svog rada, i mojih nastojanja. Biću srećan sa onim što imam i biću srećan tu gde jesam. 111. Neću pokušati da prekrajam svet u skladu sa mojim zahtevima i očekivanjima. Biću u miru sa svetom i ljudima koji me okružuju. 112. Danas ću nagraditi svoje telo vežbom, dobrom i zdravom hranom, i pokušaću da se oduprem iskušenjima koja narušavaju moje zdravlje. 113. Danas ću otkriti nešto novo i zanimljivo. Učiniću to kroz učenje, čitanje, posmatranje i slušanje. Zapisaću na parcelu papira makar јфћи novu stvar koju sam danas otkrio i saznao. 114. Danas ću učiniti dobro delo i to neću razglasiti. Danas ću biti provodnik blagoslova za nekoga prosto zato što želim da dajem. 115. Danas ću izgledati kao nikada do sada. Elegantno ću se

176 Ostati srećan u nesrećnom svetu Program oporavka 177 obući, pažljivo očešljati kosu, i zadržati zadovoljan izraz lica. 07. Danas neću kritikovati nijednu osobu niti joj pronalaziti mane, i neću pokušati da ispravim bilo čije ponašanje. 116. Proživeću ovaj dan sam sa sobom i neću pokušavati da osvo jim čitav svet. 117. Danas ću sačiniti plan svojih aktivnosti. Napraviću raspored svojih sati i neću dozvoliti svojim neprijateljima, a to su Brzopletost i Neodlučnost, da osujete moje planove i oduzmu moje dragoceno vreme. 118. Danas ću sebi dopustiti da učinim po koju grešku, da budem nesavršen i da se uprkos tome, sve vreme osećam dobro. Danas verujem da sam dostojan ljubavi. Mogu ostati srećan u nesrećnom svetu. TEST SAMOOTKRIVANJA Starost_________________________ Zanimanje______________________ Pol Državljanin_ Zdravstveno stanje: Dobro_ Solidno 01. Ono što najviše volim kod sebe je:_ 119. Ono što najmanje volim kod sebe je:^ 120. Ja sam osoba koja_______________ 04. Kada ste najsrećniji? 05. Kada ste u vašoj prošlosti bili najsrećniji?_ Rdavo 06. Koliko vremena u toku nedelje se osećate srećni? Uvek_____ onekad______ ikad______ P N Puno 07. Da li volite decu? Enormn ih____Uopšte ih ne volim______ 121. Šta je po vašem mišljenju "uspeh"?_ 122. Da li uživate u onome što radite? 10. Šta od nabrojanog najviše odgovara vašoj situaciji na poslu? Mrzim ga Uhvaćen sam u situaciju iz koje ne mogu da se izvučem •$• Dobro se plaća pa ću ostati______ Loše se plaća ali ga volim_____Teškom mukom sam se izborio za mesto na kome sam_____Postigao sam svoj cilj______ voj posao doživljavam S kao _Trpim

izazov i motivaciju. _____________________________________________________

17 Ostati srećan u nesrećnom svetu 11. Kako se nosite sa autoritetima? Vrlo dobro____Podnošljivo_____ Odupirem se_____ 179 Program oporavka 24. Da li ste zacrtali ciljeve vaše karijere?_________________ 25. Da li ste postavili ciljeve u vašem privatnom životu?________________________________________________ 26. Da li neko ili nešto određuje vaše ciljeve umesto vas? Objasnite:_________________________________________ 27. Da li ste zadovoljni sa vašim trenutnim obitaval ište'm?__________________________________________ Objasnite:_______ ^____________ 12. Imate li najboljeg prijatelja sa kojim možete da podelite vaša najdublja osećanja i misli?________________________________ 123. Da li biste radije radili sami ili u grupi kada dobijete neki važan posao?___________________________________________ 124. Da li ste ikad pomislili da počinjete da ludite ?____________ 15. Šta mislite koji je vaš najveći ' životu? 16.Koji je vaš najveći peh?_ dugo?______ ^ 125. Da li u vreme odmora odlazite od kuće?______ 126. Kada imate zadatak pred vama koji vam se ne sviđa ili ne želite da radite, šta činite? Ostavljate ga za sutra ?_____ Uradite ga odmah ___ 17.Koliko puta odlazite na odmor u toku godine?_______Koliko 28. Šta radite da biste se osećali bolje kada ste depresivni.' 29. Kako se nosite sa stresom? 30. Kada biste morali da menjate nešto u svom životu, šta bi to bilo?__________________________________________________ 127. Kada bi mogli da budete neko u svetu, šta biste bili?______________________________________________ 128. Ako biste dobili mesto ili položaj u svetu, šta bi to bilo17___________________________________________________________________________ ____ 129. Dopišite: Jedna od stvari zbog kojih osećam krivicu je:____________________________________________________ Jedan od načina na koji me ljudi povreduju je:___________________________________________________ —jg-^ da bi ga skinuli sa dnevnog reda ?_____ 20. Ukoliko ste na poslu i treba da odlučite da li da tog dana dovršite zamoran i težak zadatak, da li ćete: Raditi prekovremeno kako bi ga završili ?________ Otići kući zato što niste plaćeni za prekovremeni rad ?______ 37. Koliko često posećujete crkvu? Svake nedelje ?_ mesečno ?__ Manje od dva put mesečno? 38. Da li ste ikada imali privatan ručak sa sveštenikom i njegovom porodicom?_ 23. Da li vas sveštenik zna po imenu?_ _Dvapu Da ™ nisam uplašen od samoga sebe bio bih:___________________________________________________ 34. Navedite osobine koje, po

vašem mišljenju, čine osobu herojem ili veličinom

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије, Београд 159.947 ЧЕЈМЕН, Мери Ostati srecan u nesrećnom svetu/Meri Čejmen); (prevod Ana Bešlić); Novi Beograd Ušće, 1997 (Beograd: Čigoja štampa).-183 str. 18 cm. - (Edicija Psiha) Prevod dela : Staying Happy in a Unhappy world/ Marie Chayman. - Tiraz 500 ISBN 86-83817-02-4 a) Психологија ID=52164620