Uvod u predmet Primenjena muzika Primenjena Primenjena muzika (Incidental music) je music) je muzika koja se koristi u formama koje nisu primarno muzičke, kao što su pozorište, film, televizija, radio programi, video igrice... Za film se koristi i izraz "film score" ili "soundtrack". Primenjena muzika se često koristi kao muzika u pozadini, kao podloga ("ackground" music), dodaje atmosferu dogadjanjima. dogadjanjima. Primenjena muzika muzika mo!e iti nešto jednostavno, jednostavno, kao jedan ton, a mogu mogu iti i kompletni komadi, komadi, kao što su uvertire, uvertire, ili mo!e iti svirana za za vreme promene scene, ili na kraju čina direktno ispred interludija, kao što je io slučaj u pozorištu pozorištu #.vek #.veka. a. $akodje $akodje je mogu%e mogu%e da muziča muzičari ri sviraju sviraju na sceni. sceni. &potrea &potrea specifične primenjene scenske muzike datira od vremena drame antičke 'rčke, tokom cele istorije pozorišta ila je organski povezana sa glumom i sa scenom, u početku sa religijom i sakralnim oredima. Praistorijsk i orgi orgija jast stič ički ki mist misteri erijj po posv sve% e%en en plod plodno nost stii zeml zemlje je pro! pro!et et je muzikom, na koju se grupišu gestovi, simoli i pokreti, kao osnova za razvoj udu%i scensk scenski i igara. igara. Plemen Plemenske ske sveča svečanos nosti ti prvoi prvoitne tne zajed zajednic nicee odr!a odr!aval valee su se na odredjenim odredjenim svetim svetim mestima mestima u centru centru naseo naseoine ine ili svetili svetilištima štima.. uzika uzika je ila osnova ritmički pokreta i igre, spajala delove rituala, monotonim ponavljanjima (lajtmotiv*) (lajtmotiv*) označaval označavalaa trajanje trajanje i promenu promenu kretanja, kretanja, karakter karakter svečano svečanosti. sti. +eko +ekorr su ile maske, oje na telu, elementi ode%e (perje, liš%e, !ivotinjske ko!e). Pulike nije ilo, jer su svi ili učesnici. učesnici. Star Staree civi civili liza zaci cije je (gipa (gipat, t, -ina, -ina, apan apan,, Indija Indija,, esopo esopotam tamija ija,, Palest Palestina ina)) zadr!avaju povezanost muzike sa ritualom, misterijom i oičajnim igrama. uzika predstavlja sliku sveta, kretanje zvezda, godišnja doa ili !ivot ogova, vezuju%i vezuju%i se sa igrom u /pozorišnu predstavu0. Azija: sakralne svečanosti, magijski simoli, muzika, pantomima, simoličn simoličnoo izra!avan izra!avanje je pokretom, pokretom, zvukom, mimikom. Java i Bali razvili su dramske veštine i pozorište senki, kao i plesnu dramu /1ajang2vong0. /1ajang2vong0. Kina: pozorište sa sakralnim i dvorskim aletom vekovima je j e nepromenjeno. Pesma i igra su oavezan pratilac religiozni rituala, narodni svečanosti i dvorski ceremonijala. 3ilozofi -ine smatrali su da je muzika neopodna u formiranju nacije, jer stvara pozitivne ljude, armonične i uravnote!ene. uravnote!ene. -inesko pozorište, klasično i narodno, nije govorno sve do 45.veka, nego se tekstovi pevaju ili tumače pokretom, mimikom, akroatikom... -ineska opera, koja nema veze sa zapadnom operom, stara je preko 4555. godina. Postoji 67 tipova kineske opere, od koji je Pekinška najva!nija i najviše poznata. poznata. &česnici moraju iti atletski atletski spremni, u vrunskoj vrunskoj fizičkoj formi formi da i odgovorili strogim i napornim kanonima izvodjenja. nogi izvodjači počinju da se pripremaju u detinjstvu. (+!eki (+!eki 8en je počeo da trenira u Pekinškoj Pekinškoj operi kao dete). & „San-y -yue ue“ “ koji klas klasič ično nom m kine kinesk skom om po pozo zori rišt štuu po post stoji oji veom veomaa cenj cenjen enii po poja jam m „San odgovara pojmu scenske muzike. -inesko pozorište je slo!eni spektakl9 opera, alet, igre, akroatik akroatika, a, pevanje, pevanje, recitovan recitovanje je pripoveda pripovedača, ča, deklamova deklamovanje, nje, gluma, gluma, scenski scenski pokret, teatar senki i marioneta... & osmom veku se otvaraju škole za glumce i dvorsk dvo rskee muziča muzičare. re. arion arionets etsko ko pozori pozorište šte.. -ines -inesko ko pozori pozorište šte,, sa sakralni sakralnim m i dvorskim aletom, ostalo je tokom vekova nepromenjeno u svom savršenstvu i virtuozitetu. Japan: :o teatar, koji postoji od ;. veka, je japanska pevana muzička drama, sa pesmom i stilizovanom igrom 2 to je poema koja se izvodi pevanjem, glumom i pantomimom sa umetnutim umetnutim aletskim tačkama koje prati orkestar. orkestar. Pevanje je tonalno ograničeno, sa dugački repetitivnim i monotonim pasa!ima, kojima se pulika dovodi u stanje transa. 'lumci su najčeš%e pod maskama koje imaju simoličk simoličkee funkcije. funkcije. Predstavu Predstavu prati prati or i ajaši ( hayashi ) ansaml, koji se sastoji od ; muzičara9 tri unjara ( 6 vrste unja, uanj shime-daiko, ōtsuzumi 2uanj 1
koji se dr!i na kuku, kotsuzumi2uanj na ramenu i šinoue ( shinobue )flautista. &loga orkestra je funkcionalna i va!na < on stvara zvučnu atmosferu, ritmove, prati radnju i pevanje glumaca i ora i njiovu igru. :o pozorište je uticalo na =ertolda =reta, Pitera =ruka, ugenia =aru, 'rotovskog, i na savremene kompozitore poput =ritna, esijena, -senakisa, >tokauzena. Ka!uki teatar nastao je ?56. godine, u njemu se peva i igra, vrlo često se koriste elementi izarnosti. & početku su samo !ene glumile i muškarce, u komičnim dramoletima iz svakodnevnog !ivota. -asnije su uloge preuzeli samo muškarci, koji su glumili i !ene. -auki zateva posenu scenu, sa mostom na kome nailaze glavni likovi... -auki se danas citira u mangama i animama (anime). "ndija# Pozorište i muzika se razvijaju kao sakralni i narodni, postoji klasni karakter i podela na kaste. :arodni9 najava velikim doošima9 akroati, iluzionisti, dreseri !ivotinja, muzičari, pevači, plesači, od instrumenata se koriste udaraljke i duvački instrumenti. :a dvoru su ili aleti ili muzički koncerti, muzika je pratila igrače2mimičare. Početak je označavan sa tri udarca u uanj. Pre predstave je svirao orkestar, sede%i na podu9 4 svirača udaraljki, pevač sa !ičanim instrumentima, vine i flaute, i orska grupa sa pesmom dorodošlice. -omadi su sastavljeni od recitacija, pantomime, muzike i aleta, deluju sna!no na puliku, da i dovedu u stanje /razu0. & plesu koji se neguje i danas u induističkim ramovima ima najmanje ;555 mudri (slikoviti pokreta ruku), zog toga plesač mora da razvije kontrolu pokreta svakog prsta. Postoje i specijalni pokreti drugi delova tela95 polo!aja glave, @ polo!aja očiju i ; vrata. & =engalu < narodna opera /atra0, traje oko četiri sata, sa epskom, religioznom, erojskom, ljuavnom tematikom9 pre početka predstave maskirani or van scene pevanjem privlači puliku( dovodi do transa). $esopotamija9 Aaznovrsni instrumenti svirani su još pre B555 godina, u okviru izvodjenja misterija iz %ivota pojedini& !o%anstava , sa akcentom na pogiiji i uskrsnu%u. Aaskošan dvorski !ivot uslovio je i raskošnu dvorsku muziku Pojavljuju se po prvi put profesionalni muzičari koje izdr!avaju plemi%i u svojim dvorcima. Postoji podatak da je neki vavilonski velikaš na svom dvoru imao ansaml od B5 pevača i sviračaC :a tlu Palestine u udeji, religiozni muzičko2scenski spektakl je u početku sinkretički, ali individualan. Dveštenici su u početku pevali i igrali. Eentralizacijom kulta, kraljevi postaju i vrovni sveštenici, uz oredno učestvovanje ogromnog profesionalnog aparata. Podataka9 četiri iljade muzičara podeljeno u 4; ansamla, vodilo je dvanaest FdirigenataG, uz pratnju veliki instrumentalni sastava. Anti'ka (r'ka# 'rčka poezija i drama povezana je sa muzikom, grčki pesnici su često i autori muzike, a grčki filozofi se ave teorijom i estetikom muzike(Platon, Hristotel, Pitagora, Ptolomej). & antičkoj 'rčkoj stiovi su se pevali (lirika), ili deklamovali uz pratnju muzike (melodrama), a muzičar i pesnik su ili jedna ličnost (omer). uzika je ila nerazdvojna od poezije (ritam
njiove igre imale su groteskni karakter. &loga ora u antičkoj tragediji kasnije se gui i nestaje. )ra*edija: razvija se iz satirske drame(u prevodu znači /pesma jarca0) i ditirama, kao sinteza poezije, muzike i igre. Poezija u tragediji je govorni monolog ili dijalog. uzika je monodijsko pevanje, pra%ena na aulosu ili diaulosu. Aitam je podredjen ritmu poezije. -od uripida ve% postoji profesionalni muzičar. -oriste se starogčrki modusi i oavezno ples. orski nastupi su pevani, a vodja ora < kori+ej < dijalogizira sa glumcima. Kd uripida nadalje svi igraju 2 pesme se pevaju uz plesne pokrete. or je imao 4 2 B članova u tragedijama i dvaput više u komedijama (naziv povorke orgijaša u +ionisijskim igrama, comus, dovodi do naziva komedija). Ples se nazivao mimesis,0podra!avanje0, odatle kasnije naziv za mim, mimički, pantomima. :ajznačajniji grčki pisci tragedija su ,s&il So+okle,uripid . -omedije9 Hristofan. im# &loga muzike u Aimskom pozorištu je velika, ali ne tako funkcionalna kao u 'rčkoj. or se skoro gui. Instrumentalna muzika je va!na u intermecima i predigri, pratila je pevanje, igru i pantomimu glumaca izmeLu govorni i deklamovani delova. -omedije koriste muziku 9 kod Plauta se integriše pevanje u dramsku radnju
Srednji vek i renesansa (Aeligiozni sinkretički karakter, integrisanje umetnosti u ogoslu!enje i liturgiju) Aeligija i muzika su oduvek ili tesno povezane. $ise i litur*ije verski su oredi sa elementima scenske umetnosti. .itur*ijska drama razvila se iz tropa na 'regorijanske melodije, predstavlja kompleksni ritual sa pozorišnim elementima(u riš%anskoj tradiciji religiozna drama proizilazi iz liturgije). avila se pri ogoslu!enju krajem 5.veka, a procvat do!ivela u 426.veku. & liturgijskoj drami na duovne teme, po prvi put posle stare 'rčke, povezani su muzika, pokret, mizanscen, dijalog, kostim. 1eza muzike i teksta ve% najavljuje elemente muzičko2 scenskog dela. Srednjevekovne komade verske sadr!ine / Misterije i Mirakuli ), u kojima se uvodi muzika i gluma u ilustracijama glavni dogadjaja liturgijske godine, izvode amateri i putuju%e dru!ine glumaca i muzičara. $o su najranije formalno razvijene pozorišne forme u srednjevekovnoj vropi, fokusirane na prezentaciju ilijski priča u crkvama 2 kao pokretne slike sa dodatom antifonalnom muzikom. Aazvijaju se od 52?.veka i dosti!u najve%u popularnost u B.veku pre nego što padnu u zaorav zog razvoja profesionalnog pozorišta. 8esto se izvode na narodnom jeziku. Ime dolazi od misterije, sva%ene kao čudo(miracle), ali mo!e iti i da znači veština < komad koji izvodi odredjeni esnaf, ce ili gilda( craft , a plaN performed N te craft guilds.) & pojedinim slučajevima glumci se regrutuju iz strukovni udru!enja < gildi 2 pa je, naprimer u ngleskoj, svaka gilda odgovorna za prikazivanje odreLene ilijske epizode. uzika je jednoglasna, vokalna O trope# -asnije polifona i vokalno2instrumentalna. & >paniji se neguju procesije koje se i danas odr!avaju a drame imaju i delove folklorni igara#
ajkl =ejd!ent, Aičard i9 ram i o!a(=ata,=eograd,##B),str.B 3
(re*orijanska Pasija (6.vek), sa dramatizovanim temama iz ristovog !ivota i smrti, uvodi dijaloge medju ulogama, karakterizaciju glavni likova, nosilaca dramskog zapleta, pojavljuje se pripovedač. -ada kominacija liturgijske drame i svečane smotre postaje svetovna, premešta se iz crkve napolje, na otvoreni prostor. .audi crkvene pesme sa uticajem narodne muzike, vezane su za pojavu 3ranje Hsiškog. $o su narodni komentari !ivota svetaca, u kojima se kroz dijaloge opisuju dogadjaji iz ristovog !ivota. elodija odslikava karakter ličnosti, a veza muzike i teksta je tešnja. Dcena na trgovima nije statična, pokretna je, a pulika se kre%e od jedne do druge tačke, ili samo posmatra sa alkona. :a tim predstavama se jede, pije i zaavlja, ez ozira na sadr!aj. :ovi !anrovi svetovne tematike zatevaju profesionalne izvodjače, koji nastupaju i u zatvorenom prostoru, po ku%ama ogataša, dvorovima, dok amaterske FmisterijeG i pastorale opčinjavaju puliku u srednjevekovnim gradovima, na otvorenom, sve do kraja 7.veka. 4 Svetovno pozori0te < na otvorenom, povezano sa religijom ali sloodnije. Hdam de la Hl < pastorala /Igra Aoera i arione0(6.vek) ima i aletske numere. & renesansi se prelazi na narodni jezik, pojavljuju se !ongleri i zaavljači, putuju%i svirači, trubaduri, truveri, minstreli i minezengeri, kao jedini predstavnici svetovne, narodne muzike, mutimedijalisti renesanse, lutaju po vropi pišu poeziju, pevaju je, sviraju, igraju. Kni su i pevači i pesnici, dramski pisci i glumci i klovnovi i akroate i !ongleri i vodiči medveda. Spektakli srednjeg veka9 -od nas, na prostorima 1izantije i pravoslavlja, karneval i cirkus nemaju veliku tradiciju. -atolička crkva je svojevremeno na svojim osvojenim teritorijama milostivo dopustila narodu da se raduje, pije i veseli deset dana u godini, pre početka &skršnjeg posta. :e znači da se ples nije radovao i pre ti famozni deset dana ludila, o kojima pesnik ajnar ka!e90& raskalašnosti -arnevala guimo zdrav razum i čini mi se, da je u to vreme Aim najlepše mesto za !ivot na selu0. edju zamaskiranim stanovnicima gradova guile su se razlike u društvenom i materijalnom statusu, guilo se poštovanje i ograničenja, svi su ili sloodni da se ponašaju kako !ele. -atolička crkva je pokušala da odvrati narod od ovakve raskalašnosti, pa je organizovala u 1atikanu kontroisane procesije i ceremonije neopisivog ogatstva. +a i sprečili totalno ludilo, a verovatno i zagadjivanje gradova, zakoni Karnevala zabranjivali su bacanje opasnih materija („jaja i drugih gadosti, trulih narandi, keksa, vretena, bundeva, jabuka, snega, blata bra!na, mekinja, ugljene pra!ine, pepela, piljevine, vode"), kao i „kori!#enje meha za vatru, pi!taljki ili drugih instrumenata", pod pretnjom „kazne od tri udarca bi$em i %& talira, slanja na galiju ili smrti"'
Komedija dell1 arte sa tradicionalnim komičnim likovima i zapletima traje u Italiji sve do pojave prve opere 2345. godine. 'rade se pozorišta sa dorom akustikom. ,n*lesko eliza!etansko pozori0te 6ilijam 7ekspir /8illiam S&akespeare 2395-2929 & vreme njegovog rodjenja nije ilo javni pozorišta, predstave su izvodili amateri ili profesionalne trupe koje su pripadale aristokratama, nastupali su u dvoranama 4 6
+ejana Prnjat9Pozorište i pulika(ttp9JJQQQ.komunikacija.org.NuJkomunikacijaJčasopisiJovdje) Dmiljka Isakovi%9Zuati osme aksa 'rafa, Prometej, 4557 4
veliki ku%a, esnafskim zajednicama, gostionicama, ponekad u crkvama. Prvo pozorište u ondonu /Erveni lav0 podignuto je B?7, radilo je samo nekoliko meseci # Izgradnja pozorišta dozvoljena je samo izvan gradski zidina, pa je B7?. /Pozorište0, izgradjeno severno od zidova grada ondona(sagradili ra%a =uranks, kasnije povezani sa nastankom 'loe teatra B##). >ekspir je kasno počeo da piše, za njega se čulo tek kada je imao 4@ godina. $ada je postojala oštra konkurencija meLu talentovanim piscima9 =en +!onson, 8apman, $omas +eker...>ekspir je počeo kao glumac, i kasnije je ponekad glumio, da i lisko saradjivao i sa kolegama glumcima < nijedan drugi dramatičar tog doa nije tako dugo i lisko saradjivao sa samo jednom glumačkom dru!inom, koja je počela B#;. kao 'lumačka dru!ina lorda komornika, a zatim ila imenovana kao -raljeva glumačka dru!ina kada je kralj ames nasledio lizaetu I. Dmatrana je najoljom u vropi, glumci su ili zvezde. Iako su glumci u zakonu iz B74. godine spadali u /lupe!e, skitnice i agresivne prosjake0, oni koji su ili pod pokroviteljstvom nekog plemi%a, nisu spadali u tu kategoriju. I lizaeta I je B@6. ila pokrovitelj grupe glumaca. ondon je u >ekspirovo vreme imao oko 455.555 stanovnika, svaka deseta oso!a išla je u pozorište redovno.
/Podatak o nama iz 243;# *odine 9 Pred II svetski rat u ugoslaviji su postojala 4; profesionalna pozorišta sa 45.555 sedišta. Po završetku rata, oslanjaju%i se na repertoar pozorišta osnovani u :K=, osnivaju se nova. 1e% u sezoni #B7J@ ilo je B@ profesionalni pozorišta sa 4#.B6 mesta. & toj sezoni prof. Pozorišta su imala ;4@ gostovanja u zemlji sa 4.4B@ predstava, i preko milion gledalaca. &kupno, pozorišta je u toj protekloj sezoni posetilo ;,
[email protected] ljudi, što znači da je svaki peti ugosloven gledao po jednu dramsku, opersku ili aletsku predstavu.) 7ekspir: Podizanje zastave(tragedija2crna, komedija2 ela, istorijska drama < crvena) označavalo je početak predstave, a pred sam početak truač se oglašavao tri puta. -ada je ilo popunjeno do poslednjeg mesta, na galerijama je moglo stati 6555 ljudi, a u otkrivenom prostoru ispred scene oko 555. $o je ilo pravo javno, demokratsko pozorište. >ekspirova glumačka trupa koristila je zimi privatno F=lekfrajrsG pozorište, za manji, elitni krug pulike (oko 655). oto 'loe teatra je io otus mundus agit histrionem (/ceo svet je scena0, ili /ceo svet glumi0, ili /glumac igra na sceni sveta0), prevod na latinski jednog od čuveni >ekspirovi rečenica iz komada /-ako vam drago0. & prevodu, svet oko nas je scena, ljudski !ivot je komad na toj sceni, a svi mi smo glumci u svojim !ivotima... Poseta u 'loe teatru je ila prete!no socijalnog karaktera. elo se i pilo. sumnjivog Kkru!enje oko teatra ilo je prilično sumnjivo, ilo je tu i secikesa, prostitutki, oziljni nereda, ali i aristokratije, dramski pisaca, glumaca, turista...Hko je lopov uva%en za vreme predstave, ka!njavan je tako što je vezan za stu na pozornici, da ga svi vide. :ajskuplja su ila mesta za puliku na samoj pozornici, gde su mladi%i oučeni po poslednjoj modi gledali, ali i nji su gledali odozdo, iz najedniji mesta, u otvorenom dvorištu, kao i sa tri galerije. Predstave su se izvodile ez pauze, za vreme dana(nije ilo scenskog osvetljenja, a i da i se pulika ezedno vratila ku%i), jelo se i pilo u toku 2 anegdota o po!aru, u kome se tip ugasio ocom pivaC, glumci su ili odeveni savremeno i elegantno, ez ozira na istorijski period u kome se radnja odigravala. -raljevska ku%a nije išla u pozorište, nego je pozorište dolazilo na dvor.
5
'lumačke dru!ine su radile po principu saradnje9 najve%ima je trealo B245 stalni izvodjača, ako je ilo više uloga, mnogi glumci su igrali dve ili više uloga. 'lumci su ili muškarci, ili dečaci koji su glumili !ene. -ao deoničari u pozorištu ili su glumci i pisci, jedan je io menad!er, a ilo je i pomo%no osolje9 muzičari, jedan ili više pisara, neko zadu!en za rekvizite, čuvari garderoe vratari i deca2 pomo%nici. $urneje su ile naporne, a opasnosti mnoge < protesti, loše vreme, pojava epidemije (kuga). $ekstovi su se menjali u odnosu na scenski prostor < izvan ondona nije ilo namenski izgradjeni pozorišta.; iperprodukcija pisanja i izvodjenja drama je ila neopodna radi pre!ivljavanja, ali je >ekspir pisao samo za svoju glumačku trupu sve do kraja karijere, što mnogi drugi pisci nisu mogli sei da priušte. Zarade pisca su ile male, nije ilo autorski prava, rok za pisanje drame je io ;2? nedelja, ponekad i kra%e, pa je zato često više pisaca pisalo zajedno, dok je >ekspir mogao sei da dozvoli luksuz da piše samo dve drame godišnje, naizmenično tragedije i komedije. . uzika u lizaetanskom pozorištu je va!na zog nedostatka prave scene i scenografije. =ila je sastavni deo >ekspirovi komada, i tragedija i komedija, sastavni deo predstave, kao instrumentalna (označavaju%i rat, itku, anket, serenadu, po potrei uvode%i u emotivna stanja), vokalno2instrumentalna (glas, po pravilu kontra2tenor, dečački ili kastrat, pra%en instrumentom < lauta ili citra), ili kao podloga za ples (!iga, pantomima, improvizacija). uzičari iz trupe su morali svirati jedan sat pre početka predstave. Dcenska muzika je slu!ila kao zvučni efekat. >ekspir je prvi uspeo da i muziku i tekst ugradi u dramski zaplet svoji komada. Kn je kreirao novu umetničku formu /dramu sa muzikom0, umesto dotadašnje /muzika u drami0 /Rsong in plaNsR), postavši nešto poseno medju svojim savremenicima. FPresecaju%iG radnju ili je samo prate%i, muzika je u >ekspirovom pozorištu zauzela ravnopravan polo!aj sa tekstom. FKteloG, FamletG,GAomeo i ulijaG, Fenri I1G, Fera za meruG, F1esele !ene 1indzorskeG, FDan letnje no%iG, F=uraG, FHntonije i -leopatraG, F+va plemi%a iz 1eroneG, FagetG, Fulije EezarG, FZimska pričaG...svi su izvodjeni sa muzikom, koju su komponovali veliki kompozitori tog vremena ($omas orli, +!on +aulend, Aoert +!onson...).B Dam >ekspir verovao je u veliku mo% muzike, koja je u njegovim delima ila neodvojiva od teksta, što se mo!e videti u citatu iz Fletačkog trgovcaG. ? >ekspir piše u /letačkom trgovcu09 "8ovek koji u sei nema muziku, niti ga pokre%u saglasnosti slatki zvuka, sposoan je za izdaju, spletke i svaku štetuS :jegov du je taman kao no%, a njegove sklonosti mračne kao reus. & takvog čoveka nemajte poverenjaT.
BA
endl(?@B27B#) Al&emi'ar ()&e Alc&emist, U1 ;6) je pozorišna muzika za =en +!onsonov komad 0HlemičarT, izveden ;.januara 75. Kno što je sačuvano do danas je aran!man endlove muzike koju je komponovao anonimni kompozitor, ;
Dtenli 1els, >ekspir i dru!ina, Elio, 455. 3rederick U.Dternfeld9Dongs in DakespeareV s PlaNs(P Hrciv Produktion, #7@) ? Isakovi% Dmiljka, enad!ment muzičke umetnosti, egatrend 455 B
6
skoro svi stavovi su uzeti iz proširene uvertire endlove prve Italijanske opere /Aodrigo0. &vertira uvodi u komad, a ostali stavovi su popunjavali pauze izmedju činova. uzika je štampana nekoliko meseci iza premijere, ali se misli da endl za to nije doio nikakav onorar. :ajverovatnije je ovo prvo endlovo delo izvedeno u ngleskoj. Izvodjenje traje oko B minuta. Al'est ?Alceste Pozorišna muzika za /maske0 komponovana izmedju 7;#27B5. za dramu $oijasa Dmoleta ($oias Dmollett) *l$est imala je misterioznu sudinu. $ekst komada / 1rsta tragedije na priču o Hlčestu0, kako ga je autor $oias Dmollett nazvao, nikad nije nadjen, a predstave su naglo otkazane ve% 7B5, ez ozira na mnogo novca koliko je dato da se oezede najolja scenografija, kostimi i glumci. Partitura Hlčesta pru!a uvid u originalnu ulogu muzike u pozorištu9 slično Perslu, glavni likovi ne pevaju, muzika slu!i da utvrdi naraciju ili pojača glavne emocije. VV'entle orpeusVV je najpoznatija arija, koju peva muza -aliopa 2 model arije predstavlja usvojeni francuski, ilijev model, u katarzičnom snu u kome se muza pojavljuje Hlčestovoj !eni.
>enry Purcell /2934-2943 Aadio je u 1estminsteru za tri različita engleska kralja u periodu od 4B godina, a pored toga je pisao opere(muzičke drame) i pozorišnu muziku, najve%i deo napisan je izmedju ?#52 ?#B (godina smrti) i za taj kratak period napisao je muziku za preko ;5 komada. Instrumentalna muzika je štampana ?#7, kada je njegova udovica napravila kompilaciju * +ollection of *yres, +omposd for the heatre, and upon ther ccasions' Kva zirka pokazuje da je Persl dao pozorištu neke od svoji najsre%niji melodija, izmedju dostojanstveni uvertira, veseli ili patetični airova, i prekrasni igara svakakvi mogu%i vrsta =rancuska @an =ilip amo /ameau 29;-295: scenska muzika za preko 65 predstava opere comi.ue. Počeo je skromno sa pozorišnom muzikom za Pironovu komediju (HleWis Piron) /0ndriague 746. Posle muzike za još dve Pironove komedije, Aamo 74?. postaje profesor muzike !eni jednog uva!enog dvoranina, koji je naavio 1olterov lireto za /Damsona0 (francuski filozof 3ranXois2arie 1oltaire), za koji je Aamo napisao muziku, ali je komad odijen zog ilijskog sadr!aja, muzika je Scenska muzika op1ras comi.ues, od koje je najve%i deo izguljena# izguljen9 /endriague (6 čina, 746), /enr2lement d*rle.uin ( čin, 74?), /a robe de dissension or /e fau3 prodige ( 4 čina, 74?), /a rose or /es jardins de l4ymen (prolog i čin, 7;;)...
$olijer ? .ili 9 'radjanin 2 plemi% (oksimoronC) $olijer /Jean-Baptiste PoCuelin 29DD-29 9 (radjanin-plemiE/ /e 5ourgeois gentilhomme, he 5ourgeois 6entleman 2 he 7iddle-+lass *ristocrat or he 8ould 5e 9oble)je komedija2alet u B činova ( com1die-ballet ) Y pozorišni komad u kome se tekst smenjuje sa muzikom, plesom i pevanjem. Prvi put je francuskom kralju uju I1 predstavila olijerova pozorišna trupa ;. oktora ?75. u dvorcu >amor
7
(E[teau de Eamord). uziku je pisao Man =atist ili(ean2=aptiste ullN), a koreograf je io Pierre =eaucamp. Kriginalna produkcija je ujedinila najolje glumce i muzičare tog vremena. $olijer je igrao ulogu '. Murdana (onsieur ourdain), oučen u kostim svetli oja ukrašen srernom čipkom i perjem u raznim ojama. .ili (ean2=aptiste ullN, ?642?@7) je plesao ulogu muftija u poslednjem činu, $urskoj ceremoniji # 6radjanin- plemi# je odra!avao tadašnji pomodni trend /turkerija0 i svega što se ticalo Ktomanske imperije. Kvo je proizašlo iz skandala koji se dogodio kada je turski amasador Duleiman Hga prilikom posete dvoru uja I1 ??#. godine odr!ao govor o superiornosti Ktomanskog dvora prema dvoru -ralja Dunca. & preko polovine olijerovi komada muzika je manje2više povezana sa zapletom i vrlo je va!na. Preko deset godina su olijer i ili, omiljeni muzičar uja I1, tesno saradjivali da i izmišljali zaavu sa -ralja Dunca. 0+va =atistaT, kako i je zvala adame de D\vign\ (oojica imaju ime =atista), kreirala su nekoliko komediografski remekdela, a onda su stvorili alet 2 komediju( comédie-ballet), vrstu totalno* pozori0ta. & 6ra:aninu plemi#u njiov najve%i uspe je ilo čvrsto upletanje muzike u dramsku strukturu. Pošto je ili napustio olijera da i upravljao -raljevskom muzičkom akademijom(Hcad\mie roNale de usi]ue)i osnovao francusku operu, olijer je, dve godine pre smrti, saradjivao na 0&ora!enom olesnikuT sa mladim muzičarem koji se upravo vratio iz Italije, >arpentjeom(arc2 Hntoine Earpentier # & saradnji sa ilijem ilo je sukoa, koji je kulminirao u ilijevom doijanju apsolutni prava na svu muziku koja se izvodila u olijerovim komadima, što je io strašan finansijski udarac za glumačku trupu^.. Gradjanin – plemić FF vek Premijera ;er 5tutgartu 4B.5.#4, adaptirao je ugo von ofmannstal a muziku je komponovao i&ard 7traus / Aicard Dtrauss). T$urkerijeT su zamenjene dodatom operskom zaavom, operom *rijadna na 9aksosu ( *riadne auf 9a3o)s , koju je >traus komponovao na ofmanštalov lireto, gde su Murdanove ekscentričnosti dovele do odvodjenja Hrijadne na pusto ostrvo, na kome se aš zadesila trupa commedia dellarte. Ae!iser je io aW Aeinardt. -ominacija komada i opere ispala je prolematična, suviše dugačka i suviše skupa za produkciju, takodje su kantomani ili nezainteresovani za komad, i oratno. ofmannstal i >traus su odvojili dva dela. Dama opera je imala premijeru #?, a komad je preradjen, >traus je opet komponovao muziku, uključio je i neke aran!mane ilijeve muzike, vratio turkerije. Krkestarsku svitu op. ?5 istog naziva ojavio je #7, a premijera svite ila je u =eču #45, dirigovao je autor. Dvita traje oko pola sata. :a >trausovu muziku tog komada Mor! =alanšin ('eorge =alancine) je #7#. napravio modernu koreografiju za :ju ork Kperu ( :eQ _ork EitN Kpera). Igrali su ean2Pierre =onnefouW, Patricia c=ride, udol+ Gureyev, +arla oover, icael Puleo i studenti >kole Hmeričkog aleta ( Dcool of Hmerican =allet).
K.AS"KA " <$AG)"HA$ .udvi* van Betoven /2I-2;D Egmont , Kp. @;, predstavlja niz komada primenjene muzike za (eteov komad iz 2;# Dastoji se od uvertire i devet komada za sopran, muškog naratora i simfonijski orkestar. $ema drame i muzike je !ivot i eroizam u ori za osloodjenje zemlje
8
olandskog plemi%a iz ?. veka, grofa gmonta. =etoven je komponovao @5#J5, a premijera je ila B. juna @5. -omponovana je za vreme :apoleonovi ratova, u vreme kada je francuska imperija zavladala ve%inom vrope. 8uven je postupak =etovena, koji je io ogorčen =onapartinom odlukom da se kruniše za cara @5;. godine, esno precrtao njegovo ime sa posvete III Dimfoniji/roiki0, a tako je postpuio i sa gmontom. & muzici za gmonta =etoven je izrazio svoja politička uverenja kroz divljenje prema erojskom !rtvovanju čoveka osuLenog na smrt, u ori protiv ugnjetavanja. &vertira je kasnije postala nezvanična imna aLarske revolucije #B?.
omantizam9 =ranc 7u!ert ( 3ranz Dcuert, 7#72@4@) >ekspir9 +va plemi%a iz 1erone Pozorišnu muziku za “ozamundu -iparsku princezu0(Aosamunde, 3`rstin von ZNpern), nesre%nu dramu Uilelmine von E\zN, >uert je velikom rzinom komponovao novemra i decemra @46. uzika i drama imale su premijeru 45.4.@46. i samo jednu reprizu. >uert nije imao vremena da napiše originalnu uvertiru, ali je imao nekoliko gotovi uvertira napisani za pozorišne komade koji još nisu izvedeni (ne%e ni iti izvedeni za vreme >uertovog kratkog !ivota). uzika je ve% imala svoj !ivot. Kd 5 muzički numera četiri su štampane posle tri meseca kao op.4?, a @47. pojavljuje se štampani izvod za klavir ;2ručno 0&vertire za dramu AozamundaT. $o nije ila uvertira sa premijere, nego muzika za 0agičnu arfuT koja je izvedena u =eču @45. • •
=eliks $endelson/2;I4?2;5 9 muzika za >ekspira 2 čuveni svadeni marš iz komada Dan letnje no%i (idsummer nigt dream). oš muzike za9 DopoclesV *ntigone , dipus, ean AacineVs *thalie='' ,dvard (ri*/2;5?24I: "!sen Per (ynt Peer (ynt, Kp. 46, 'rig je napisao @7B. na tekst enrika Izena. Premijera je ila 4;.54. @7? u -ristijaniji( Eristiania, sada Kslo). -asnije, @@@ i @#, 'rig je odvojio @ stavova u dve svite. Duite :o. , Kp. ;?9 2# Jutro D#Aseova smrt #Hnitrin ples 5#U dvoru planinsko* kralja Suite No. 2 !p. ""# $.tmica neveste'%' /ament >ngrid, *rapski ples, '?er 6int dolazi ku#i' 5urno ve$e na moru, @' Sol%eigina pesma
@or% Bize/2;;-2;3: Arlezijanka /ode Pozorišna muzika na komad Hlfonsa +odea (Hlponse +audet) Hrlezijanka ( /*rl1sienne) komponovana je za premijeru @74. Dastoji se od 47 numera2 neke imaju samo nekoliko taktova < za glas, or i mali orkestar, od kratki sola do veliki intermeca ( entrVactes.) =ize je napisalo nekoliko tema koje su ličile na folklorne, ali je uacio i tri postoje%e narodne melodije( iz kolekcije folklorne muzike koju je izdao 1idal of HiW in @?;9 te 7archo dei Aei, te ;anse dei +hivau-Brus, and 0r dou 6uet ) . Partitura je postigla mo%ne dramske efekte sa veoma ekonomičnim
9
sredstvima. +o!ivela je loše kritike i danas se ne izvodi u originalnom oliku, nego u formi dve svite za orkestar.
10