Zavrsni Rad Nemanja

REPUBLIKA SRBIJA VISOKA ŠKOLA PRIMENJENIH STRUKOVNIH STUDIJA VRANJE

ZAVR ŠNI RAD

Nastavni predmet: Odr žavanje žavanje motornih vozila Tema rada: Vrste karoserija motornih vozila i njihovo održavanje Studentski program: Drumski saobraćaj

Mentor:

Student:

Prof. Dr. Tomislav Marinković

Nemanja Mladenović 224/DS

Vranje, Jul, 2018.

Kandidat: Nemanja

Mladenović

Broj indeksa: 224/DS

Odsek: Drumski Saobraćaj Smer: Drumski saobrać aj Predmet: Održavanje motornih vozila

Tema: Vrste karoserija motornih vozila i njihovo održavanje

Mentor

Vranje 2018.godine

____________________________ Prof. Dr. Tomislav Marinković

SADRŽAJ: UVOD ........................................................................................................................................................... 4 1.

KAROSERIJA ...................................................................................................................................... 5

2.

OSOBINE ............................................................................................................................................. 6

3.

ŠASIJA ................................................................................................................................................. 7

4.

TIPOVI KAROSERIJA ........................................................................................................................ 9 4.1.

Hečbek ........................................................................................................................................ 10

4.2.

Karavan ....................................................................................................................................... 11

4.3.

Kabriolet ..................................................................................................................................... 12

4.4.

Terenski automobil ..................................................................................................................... 13

4.5.

Krosover (automobil) .................................................................................................................. 14

4.6.

Limuzina ..................................................................................................................................... 15

4.7.

Pickup vozilo .............................................................................................................................. 16

5.

PODELA KAROSERIJE ................................. ................ ................................... ................................... ................................... ................................... .............................. ............. 17 5.1.

Odvojena karoserija .................................................................................................................... 21

5.2.

Samonoseća karoserija ................................................................................................................ 22

5.3.

Vrata putničkog automobila ........................................................................................................ 24

5.4.

Hauba .......................................................................................................................................... 26

5.5.

Branici ......................................................................................................................................... 26

5.6.

Blatobrani .................................................................................................................................... 27

5.7.

Prednji i zadnji zaštitni unakrsni držači ...................................................................................... 27

5.8.

Zaštitni kavez .............................................................................................................................. 28

5.9.

Prigušni blokovi branika ............................................................................................................. 28

5.10.

Bočna vrata ............................................................................................................................. 28

6.

MATERIJALI ZA IZRADU KAROSERIJE ...................................................................................... 29

7.

ANTIKOROZIVNA ZAŠTITA VOZILA .......................................................................................... 32

8.

FARBANJE VOZILA ........................................................................................................................ 34

9.

GLAVNE I DRUGE KOMANDE ...................................................................................................... 36 9.1.

11.

Postupak projektovanja skice ...................................................................................................... 36

PREGLEDNOST PUTA I AERODINAMIČNOST ............................................................................ 37

12. KOMFOR PUTNIKA .................................. ................ ................................... ................................... ................................... .................................. ................................... .................... 38

ZAKLJUČAK ............................................................................................................................................. 39 LITERATURA ........................................................................................................................................... 40

Vrste karoserija motornih vozila i njihovo održavanje

N emanj manja a Mlade Mladenovi novi ć 224/ 224/D DS

UVOD Karoserija služi za smeštaj vozača, putnika i tereta. Osim ovog osnovnog, karoserija može da ima druge posebne zadatke. U sastav karoserije ulazi i tzv. pokrivka ili, kako se još naziva,opšivka ili kapotaž. Ovaj skup elemenata služi za pokrivanje sklopova koji su van karoserije ili kao dopuna najčešće za poboljšanje aerodinamičnosti (smanjenje otpora vazduha) i kao estetske komponente. Podela karoserija na vrste može, kao i kod drugih sistema i sklopova vozila, da se vrši u odnosu na različite parametre. U pogledu prema opterećenja karoserije mogu da budu: nenoseće, polunoseće i samonoseće. U odnosu na vrstu vozila razlikuju se karoserije za: lake putničke automobile, autobuse, teretna vozila, putnička -teretna, radna i specijalna vozila. Kada se karoserija učvršćuje za okvir elastičnim vezama, okvir je onaj sklop nosećeg sistema koji na sebe prima i prenosi sva opterećenja, pa i opterećenja od same karoserije. Tada je reč o nenosećoj karoseriji. Slučaj polunoseće karoserije je onda kada se ova kruto vezuje za okvir zavrtnjima, zakivcima ili zavarivanjem. Tada karoserija prima na sebe deo opterećenja. U nekim konstrukcijama vozila, najčešće kod lakih putničkih automobila i autobusa, okvir kao oklop uopšte ne postoji pa karoserija preuzima na sebe sve funkcije nosećeg sistema. U tom slučaju radi se o samonosećoj karoseriji. Međutim, ovakva karoserija, odnosno noseći sistem, iako je sa gledišta minimalne sopstvene težine najpovoljnije rešenje, ne može da se realizuje sa potrebnom krutošću kod svih vrsta vozila.

V r anje, nje, J ul, 2018 2018..

4


Nemanja Mladenovi ć 224/DS

1. KAROSERIJA automobila služi za smeštaj i zaštitu od spoljnih uticaja vozača, putnika i prtljaga. U nju se često smeštaju i neki agregati i sklopovi vozila (pogonski agregati, rezervoar, električni uređaji i dr.). Karoserija je i značajan parametar pasivne bezbednosti vozila.Postoji veliki broj različltih vrsta i tipova karoserija putničkih automobila. Njihova klasifikacija može da se vrši u odnosu na različite parametre. Sve karoserije mogu da se grade kao zatvorene, otvorene i one koje se mogu zatvarati i otvarati. U odnosu na broj redova sedišta dele se na: jednoredne (najčešći slučaj kod turističko-sportskih tipova), dvoredne (najčešći slučaj gradnje) i troredne (automobili koji se grade skoro isključivo po narudžbini). U odnosu na broj vrata postoje karoserije sa dvoja, troja, četvoro, petoro i šestoro vrata. Samonoseće karoserije obezbeđuju veću krutost uz manju masu. Međutim, one imaju i dva nedostatka: teža i skupl ja proizvodnja i problem prigusenjia buke i vibracije koji se prenose od neelastično oslonjenih masa.Prvi nedostatak se eliminiše velikim serijama koje se proizvode u dužem vremenskom periodu. Velika konkurencija na tržištu i brži razvoj automobilske tehnike i tehnologije nameću potrebu češćih izmena modela,što opet ističe problem skupe proizvodnje. Savremena rešenja Karoserija

samonosecih karoserija idu na primenu tzv. modulskog sistema u projektovanju i izradi. Time se prelaz na novi model rešava izmenom samo jednog modula (dela) karoserije. Drugi nedostatak se

eliminiše primenom izolirajućih sredstava u elementima za vezu neelastično oslonjenih masa i karoserije. Polunoseće karoserije (noseći sistem se sastoji od posebnog okvira i karoserije) se, takodje, koriste na putničkim automobilima. Primena posebnog okvira: smanjuje nivo buke, (umeštanjem prigušnih elemenata između okvira i karoserije), pojednostavljuje proces sklapanja, olakšava prelazak na novi model izmenom samo karoserije (a ne i okvira), omogućuje uprošćenje i ubrzavanje procesa eksperimentalnog usavršavanja. Izbor karoserije, pri projektovanju, zavisi od većeg broja uticajnih faktora kao što su: obim (broj) vozila koji će se proizvesti, broj modifikacija koji se predviđa, učestanost promene modela, raspoloživa proizvodna oprema, kvalifikaciona struktura radnika, 3 tradicija u proizvodnji, transport i

skladište, ukus potrošača, cena, raspoloživi materijal, sistem održavanja, patenti i dr. U odnosu na korišćenje visine karoserije za prijem opterećenja karoserije putničkih automobila se dele na ravne i prostorne. U ranvne spadaju otvorene, a u prostornezatvorene karoserije.

Vranje, J ul, 2018.

5



2. OSOBINE Karoserije u kojima se prevoze putnici ili teret razlikuju se međusobno prema konstrukciji, dimenzijama, nameni i vrsti materijala. Karoserija treba da pruži što manji otpor pri kretanju kroz vazdušnu sredinu. Karoserije naročito putničnih vozila moraju biti aerodinamičnije, jer će im otpor oblika biti manji, zatim moraju i spolja biti fino obrađene da otpor trenja čestica vazduha o karoseriju bude što manji. Treba da ima i što manju težinu i da pri kretanju vozila izaziva što manju buku, da bude kompaktna i sa što manje sas tavnih delova. Kod prvih vozila upotrebljavale su se karoserije sa drvenim kosturom, ali je drvo naročito zbog truljenja, veoma brzo izašlo iz upotrebe kao osnovni materijal. Prve drvene konstrukcije zamenile su karoserije kod kojih se kombinovalo drvo i čelik. S vremenom, drvo kao materijal potpuno izlazi iz upotrebe i prelazi se na izradu čeličnih karoserija. Kosturi karoserija se rade od čeličnih U profila, urađenih od čeličnog lima debljine najviše 2 mm. Takvi se limovi daju lako oblikovati. Ovakav kostur se presvlači presovanjem, oblikovanim elementima od čeličnog lima debljine 0,5 do 0,7 mm, a ovi se elementi, zavrtnjima ili zakivcima, rastaljivo međusobno spajaju ili zavaruju.

Klasična celočelična karoserija putničkog vozila se radi odvojeno od okvira vozila, a sklop je: školjka, prednji i zadnji blatobrani, vrata, poklopac motora i poklopac prtljažnog prostora.

U poslednje vreme sve više se kao materijal za izradu karoserija uvode legure aluminijuma i plastične mase. Osim manje težine, prednost im je i veća otpornost na koroziju.

Vranje, J ul, 2018.

6


3.


ŠASIJA

Šasija odnosno ram ili okvir je donji deo motornog vozila za koji se pričvršćuju svi delovi vozila. Šasija je osnovni nosač motornog vozila uglavnom napravljen od čeličnog materijala.

Svako vozilo mora da ima svoju konstruktivnu osnovu koja mu služi da nosi i objedinjuje sve ostale sklopove ili delove. Ta konstruktivna osnova sastoji se od donjeg dela koja se zove

šasija ili ram i gornjeg dela odnosno karoserije. Međutim, danas postoje takve karoserije koje služe i kao šasija i kao karoserija, to su samonoseće karoserije. Šasija je nekada kod vozila bila nezamenjiva, a danas je u upotrebi kod težih i teretnih vozila. Savremena šasija treba da zadovolji nekoliko uslova, a to su: 

da ima visoku otpornost i krutost konstrukcije



da je što lakša da je što manja mogućnost deformisanja da konstrukcija ima što manje sastavnih delova da se što lakše montiraju i demontiraju delovi i sklopovi koji se na nju pričvršćuju da ima što nižu cenu koštanja

   

Sve do dvadesetih godina 20. veka šasija se menjala i po konstrukciji i po primenjenom materijalu, od drvenih šasija kod prvih kola do metalnih obično od čeličnog lima. Dokazano je da je kruta šasija temelj stabilnosti na putu, da olakšava upravljanje i povećava sigurnost u krivinama. Šasije se konstruktivno izvode u četiri osnovna oblika. Za teža motorna vozila i autobuse izrađuju se pravougaone šasije, ređe trapezni i središnji, dok se kod putničnih automobila upotrebljavaju pretežno X i središnja šasija.

Slika 1. - Šasija vozila

Vranje, J ul, 2018.

7



Šasije se sastoje od dva uzdužna nosača (ređe jednog) i više poprečnih greda koje se međusobno spajaju zakivanjem ili zavarivanjem. Poprečni presek nosača i greda može biti otvoren, obično U presek ili zatvoren, kružnog, pravougaonog ili elipsastog poprečnog preseka. Otvoreni profili su jeftiniji i mogu se spajati zakivanjem, ali im je manja otpornost na uvijanje. Zatvoreni profili su skuplji i spajaju se samo zavarivanjem.

Materijal od kojeg se rade šasije veoma je različit. Najčešće se kao materijal upotrebljava čelik, zatim čelik legiran hromom i niklom, čelik sa dodatkom molibdena i drugo. Dotrajala šasija znači i dotrajalo vozilo, pa se sa stanovišta održavanja i opravki ne može mnogo učiniti. Šasija deformisana u udesu ili preopterećenjem veoma je rizično ispravljati i samo izuzetno se može vršiti izmena poprečnih nosača. Ponekad se vrši ojačavanje šasija radi ukrućivanja. To se čini dopunskim nosačima koji se zavaruju ili zakivaju na podužne nosače, a mogu se na isti način navariti pojasevi ili vezni limovi.

Slika 2. – Šasija vozila

Šasija je jedan od tri osnovna dela motornog vozila (uz karoseriju i opremu motornog vozila).

Pod pojmom šasija motornog vozila podrazumijevaju se sljedeći dijelovi motornog vozila: 

motor (kao osnovni skup) 

uređaji za napajanje gorivom, podmazivanje, hlađenje, paljenje (kod Ottova motora)

    

transmisija (spojka (kvačilo), mjenjač, kardansko vratilo, pogonski most)

hodni delovi (okvir, ovješenje, osovine s kotačima)

uređaj za upravljanje (volan s dijelovima) uređaj za kočenje (kočnice s dijelovima) elektro uređaji (akumulator, alternator, svjetla i signalizacija) Vranje, J ul, 2018.

8



4. TIPOVI KAROSERIJA Oblici karoserija putničkih vozila rezultat su niza zahteva, među kojima su funkcionalnost, aerodinamika, stabilnost, komfornost, sigurnost, estetski zahtevi. Osnovne

osobenosti putničkih vozila su savremene aerodinamične linije karoserije, nisko težište kao uslov stabilnosti, maksimalna udobnost putnika, velika sigurnost karoserije s obzirom na moguća deformisanja, što bolja vidljivost. Karoserije putničkih vozila se rade sa dvoja, troja, četvora ili petora vrata, sa različitim brojem sedišta. Danas su u najvećoj primeni sledeći tipovi karoserija putničkih vozila: 

zatvorena karoserija sa dvoja ili četvora vrata, dva ili tri reda sedišta bez unutrašnje pregrade, to je takozvani sedan karoserija. Ako se postavi pregrada iza prvog reda sedišta, tada je to limuzina. Međutim, u mnogim slučajevima ove dve vrste karoserija se svrstavaju u jednu kategoriju.



zasečen zadnji kraj sa troja ili petora vrata, liftbek ima izgled sedana, ali se kod ove karoserije zadnje staklo podiže zajedno sa poklopcem prtljažnika, karavan ima produžen zadnji kraj, obično je veći od hečbeka i sedana, kupe je zatvorena karoserija sa dvoja vrata i jednim ili dva reda sedišta, kabriolet je otvorena karoserija koja obično ima krov koji se može sklapati, kombi ima zatvorenu karoseriju pogodnu za prevoz putnika ili tereta, dvoja ili četvora vrata i često vrata na zadnjoj strani vozila. miniven (monovolumen) ima izgled povišenog karavana i sa skraćenim motornim prostorom,



terenska ili SUV vozila su vozila koja se dobro snalaze izvan asfalta, imaju pogon na svim













hečbek ima

točkovima, reduktor, blokadu diferencijala i veći klirens, međutim postoje terenci pod nazivom krosover koji su namenjeni uglavnom za gradsku vožnju i ne moraju obavezno da imaju navedene osobine, 

pikap su terenska vozila sa otvorenim prtljažnim prostorom. Pored pomenutih, postoje još karoserije sportskih vozila i vozila specijalne namene koja

spadaju u ovu kategoriju, kao vozila hitne pomoći, vatrogasna vozila, komunalna, auto-cisterne, vojna i policijska vozila, hladnjače i drugo.

Vranje, J ul, 2018.

9


4.1.


Hečbek

Hečbek (engl. hatchback, hatch – otvor i back – zadnji deo, pozadi, nazad) je naziv automobila sa jednim ili dva reda sedišta, kod koga je zasečen zadnji deo na kome se nalaze treća ili peta vrata prtljažnog prostora koja se otvaraju na gore zajedno sa zadnjim staklom. Hečbek može da ima drugi red sedišta na rasklapanje, koja se spuštaju u unutrašnjosti vozila, radi stvaranja što većeg prtljažnog prostora.

Slika 3. – Automobil sa jednim ili dva reda sedišta

Hečbek verzije se uglavnom koriste u mali i gradskim automobilima i kod automobila niže srednje (kompaktne) klase sa troja ili petora vrata, gde je prtljažni prostor smešten unutar kabine iza zadnjih sedišta. Ovaj tip karoserije imaju Škoda fabija, Ford fijesta, Fijat punto, Dačija sandero, Sitroen C3, Pežo 208, Lada samara, Folksvagen golf, Tojota auris, BMW serije 1, Alfa Romeo đulijeta, Mercedes A klase i drugi. Sama reč hečbek sugeriše da se radi o skraćenom zadnjem delu karoserije u odnosu na limuzinu ili karavan. Prvi automobili sa hečbek verzijom pojavili su se još tridesetih godina 20. veka, najpoznatiji takav je bio Sitroen traksion avant. Prvi put pojam hečbek datira iz sedamdesetih godina 20. veka prema rečniku Merijam-Vebstera.

Vranje, J ul, 2018.

10


4.2.


Karavan

Karavan je oblik karoserije putničkih automobila s petor o vrata izveden iz limuzine s kojom deli veličinu i platformu, ali kod koga se krov nastavlja sve do zadnjeg kraja odnosno zadnjih vrata.

Osnovna karakteristika karavana jeste veliki prtljažni prostor. Ovaj oblik karoserije ima punu visinu celom dužinom ka bine kako bi se maksimalno iskoristio tovarni prostor pozadi. Prtljažnik se nalazi unutar kabine iza zadnjih sedišta što omogućava utovar veće količine predmeta u odnosu na limuzinu. Drugi red sedišta može biti na rasklapanje, koja se spuštaju u unutrašnjosti vozila, radi stvaranja još većeg prtljažnog prostora. Za razliku od limuzine i hečbeka, karavan ima pored A, B, C i D-stub.

Slika 4. – Razlika između karavana, hečbeka i limuzine

Karavani se u SAD-u, Kanadi, Australiji i Novom Zelandu nazivaju station wagon, a u

Ujedinjenom Kraljevstvu estate car. U Francuskoj se koristi pojam break, a u Nemačkoj kombi. Mnogi proizvođači imaju svoje nazive za karavan. Tako Audi koristi termin avant i sportback, BMW touring, Sitroen tourer i cross-tourer, Pežo SW za station wagon ili sports wagon, Reno estate i grandtour, Škoda combi, Honda tourer, Alfa Romeo sportwagon, Kija SW kao sportswagon, Opel caravan i sports tourer, Volvo V, Mercedes-Benc estate.

Vranje, J ul, 2018.

11


4.3.


Kabriolet

Kabriolet je bilo koji putnički automobil sa metalnim ili platnenim krovom, kojeg je po potrebi moguće električnim ili ručnim putem sklopiti iza putničke kabine ili u prtljažnik. Međutim, za neke vrste kabrioleta često se koriste i posebni nazivi, pa se tako sportski kabriolet sa dva sedala naziva rodster, spajder ili spider. Moderni kabriolet sa dvodelnim

električno sklopivim metalnim krovom naziva se i kupe kabriolet ili skraćeno CC, budući da sa podignutim krovom ima oblik kupea.

Slika 5. – Kabriolet

Postoji i vrsta polukabrioleta pod nazivom targa, a radi se o sportskom kupeu sa dva

sedala i jednodelnim metalnim krovom, koji se po potrebi može skloniti ručnim putem. Kao primer targe može se navesti korveta u kupe verziji. Značajan čimbenik na području prostora je i vrsta krova. Meki krovovi dugo su se vezali uz kabriolete, no u posljednjih desetak godina postali su uobičajeni metalni sklopivi krovovi, čak i na jeftinijim modelima poput kabrioletskih verzija kompakata i gradskih automobila. Svojevrsnu revoluciju na tom području poveo je Peugeot 206 CC, čiji su primjer slijedili mnogi

proizvođači nudeći otvorene inačice svojih gradskih modela. Prednost tvrdih sklopivih krovova je bolja zaštita od vanjskih uvjeta i veća sigurnost u slučaju nesreće, no imaju i mana. Zauzimaju više mjesta pa su im prtljažnici uglavnom sićušni, a i teži su. Mnogi automobili s tim krovovima, pogotovo oni manji, izgledaju nezgrapno i neskladno, s neproporcionalno velikim stražnjim delovima.

Vranje, J ul, 2018.

12


4.4.


Terenski automobil

Terenski automobil ili terenac je vrsta automobila velike nosivosti, vučne

snage i putničkog kapaciteta na nivou karavana ili kombija, a koji je opremljen svim elementima potrebnim za vožnju izvan asfalta (engl. off -road). Najvažniji elementi koji jedan terenac mora da ima su pogon na svim točkovima, reduktor, blokadu diferen cijala, veliki klirens (udaljenost od tla) i veliki točkovi. Na engleskom jeziku terenci se nazivaju SUV, sport utility vehicle ili suburban utility vehicle. Prema rečniku Merijam-Vebstera, SUV je robusno vozilo slično karavanu izgrađeno na šasiji lakog teretnog vozila.

Terence koristi vojska, pogranična policija, lovci i šumari, a prvi put su ih počeli proizvoditi američka kompanija DŽip početkom Drugog svetskog rata, zbog čega ih veliki broj ljudi naziva džipovima. Bili su popularni krajem 20. veka i početkom 21. veka, a nešto kasnije tražnja za terencima je opala usled poskupljenja goriva i ekonomske krize. Tradicionalni terenci su postepeno potisnuti od strane krosovera, vrsta terenskog automobila uglavnom namenjen

gradskoj vožnji i koji ima manju težinu i bolju efikasnost u potrošnji goriva. Od 2010. godine raste potražnja za krosoverima i terencima.

Slika 6. – Terenac

Terenci imaju odvojivu nosivu strukturu od šasije. Kod terenaca nosiva struktura je okvir, čelični nosač sastavljen od dva uzdužna i više poprečnih elemenata. Zbog načina konstrukcije i odvojivog okvira vozila, popravci su jednostavniji, pogotovo ako je u pitanju saobraćajna nezgoda.

Vranje, J ul, 2018.

13


4.5.


Krosover (automobil)

Krosover (engl. crossover ili engl. crossover utility vehicle – CUV) vrsta je terenskog

automobila uglavnom namenjen gradskoj vožnji odnosno vožnji po asfaltu. Izgrađen je na platformi automobila kombinujući karakteristike terenskog vozila sa karakteristikama putničkog vozila naročito ona u karavanskoj ili hečbek karoserijskoj verziji. Po karakteristikama je na prelazu između terenca i klasičnog automobila. Krosoveri koriste samonoseću karoseriju kao klasično putničko vozilo umesto šasije koju koriste laka teretna vozila i originalni terenci. Zato je masa kod krosovera manja nego kod

strukture sa šasijom. Zbog samonoseće karoserije popravci u slučaju saobraćajnih nezgoda mogu biti veoma komplikovani.

Slika 7. – Krosover

Uglavnom su opremljeni sa pogonom na prednjim točkovima ili sa pogonom na zadnjim točkovima. Prednji pogon štedi na potrošnji goriva i smanjuje cenu vozila. Međutim, automobili sa najvišim paketom opreme imaju pogon na svim točkovima. Krosoveri nisu predviđeni za silazak sa asfalta zbog niskog klirensa koji nije pogodan za kretanje po neravnim terenima.

automobile su analizirani, klasičan porodični auto koji smo želeli da zamenimo za nešto veće i robustiji auto a da to nije džip, Novoizabrani auto treba da bude prevozno sredstvo za četvoročlanu porodicu sa dvoje tinejdžera, 70% puta i vremena vožen u gradu a ostatak van grada. Izabran je SUV segment automobile zbog višeg klirensa, bolje preglednosti i bolje sposobnosti da se izbori sa snegom na skijalištima, blatom na selu i šumskim putevima na planinama i sa ivičnjacima po gradu a da je dovoljno mali da ne postoji hronični Svi mini SUV

problem sa parkingom u gradu.

Vranje, J ul, 2018.

14


4.6.


Limuzina

Limuzina je lični automobil koji ima četvoro vrata i prtljažnik odvojen od putničke kabine. Limuzina je bilo koji automobil takvog oblika karoserije, ponekad se tako često nazivaju produžene stretch limuzine koje su česte u SAD, a razlog tome je što se tamo za „obične” limuzine koristi isključivo pojam sedan.

Slika 8. – Limuzina

Limuzine su ime dobile prema francuskoj provinciji Limuzen, koja se nalazi u središnjoj Francuskoj oko grada Limoža i gde su stanovnici nosili šešire oblika sličnog onom karoserije automobila ovog modela. U Ujedinjenom Kraljevstvu limuzina se naziva saloon, u Francuskoj berline, a u Italiji berlina.

Prva limuzina automobila, izgrađena 1902. godine, dizajnirana je tako da vozač sedi napolju pod pokrivenim komadom. Definicija limuzine od strane Društva automobilskih inženjera iz 1916. godine je "zatvoreni automobil sa sedištem od tri do pet u vozilu sa vozačevim sedištem". Prva "stretch limuzina" stvorena je u Fort Smithu, Arkansas, oko 1928. godine od strane autobusa kompanije Armbruster. Ovi automobili su se prvenstveno koristili za transport poznatih lidera velikih bendova, poput Glenn Miller i Benni Goodman, kao i njihove bande i opremu. Ove rane istezne limuzine često su nazivane "autobusima velikih bendova".

Vranje, J ul, 2018.

15


4.7.


Pickup vozilo

Pikap vozilo je vozilo ili

kamion (džip) za lakše opterećenje koji ima zatvorenu kabinu i otvoreni teretni prostor sa niskim stranama i prtljažnikom. Jednom kada je radno sredstvo sa nekolicinom stila udobnosti, potrošači su počeli da kupuju pickupove iz razloga životnog stila, a do devedesetih, manje od 15% vlasnika je prijavilo upotrebu u radu kao primarnu namenu pikap

vozila. Danas u Severnoj Americi, pickup se uglavnom koristi kao putnički automobil i čini oko 18% ukupnih vozila prodatih u SAD. Uzimanje termina je nepoznato porijeklo. Studebaker ga je koristio 1913. godine, a do tridesetih godina prošlog veka, "pick -up" (hiphenated) postao je standardni termin. U Australiji i

Novom Zelandu, "ute", kratko za komunalno vozilo, koristi se i za pickupove i za kupe. U Južnoj Africi, ljudi iz svih jezičkih grupa koriste izraz bakkie, manji bak, afrikanac za posudu / kontejner, zbog sličnosti u teretnom području sa posudom i posudom.

Slika 9. – Pickup

Dok su u Sjedinjenim Državama i Kanadi, većina pickupa se prvenstveno koristi za transport putnika, poljoprivrede i komercijalne upotrebe, i pickupovi se koriste i za sprovođenje zakona, vojsku, vatrogasne službe i za trke za kamionske penjanje, oblik auto trka korišćenjem modifikovanih verzije pickupa uglavnom na ovalnim trakama. Vozila za penjanje kamiona su

mehanički slična kupcima u obliku kupea.

Vranje, J ul, 2018.

16



5. PODELA KAROSERIJE Prostorni sistemi u zavisnosti od korišćenja oplate za prijem opterećenja dele se na: r ešetkasti sistem je krut sistem, sastavljen od masivnijih nosača sa zatvorenim i otvorenim k utijastim presecima. Opterećenja se prenose samo preko tih nosača. Oplata se izrađuje od lakih legura ili plastike (primer, vozilo "Trabant"). Osnova je od istih nosača i panela. Spoj gornjeg i donjeg dela se izvodi razdvojivom ili nerazdvojivom vezom. Skeletni sistem je, ustvari, razvijeni

rešetkasti. Opterećenja primaju i nosači i oplata. Kod ovog sistema mora da se koristi isti materijal i za nosače (rešetku) i za oplatu. U osnovi paneli, takođe, primaju opterećenja. Primer ovakve karoserije je karoserija vozila "Golf" Sl. 10 .

Slika 910. – Karoserija sa izraženim ramom

Panelni sistem se sastoji od spoljne i unutršsnje oplate (panela) koji se tako spajaju da zajedno primaju opterećenja. U donjem delu u panele se ugrađuju 4 zatvoreni kutijasti nosači ko ji su, ustvari, izrađeni od savijenih krajeva panela poda i bočnih stranica karoserije. Prednji i zadnji blatobrani se spajaju zavarivanjem kako bi se povečala krutost sistema. Primer ovakvog sistema je karoserija vozila "Lada" . U odnosu na način sklapanja prostorne karoserije se grade kao: sklapajuće, objedinjene i modulne. Sklapajuće se sastoje od posebnih manjih elemenata međusobno spojenih. Objedinjene se sastoje od većeg broja elemenata unutar kojih se nalaze osnovni noseći elementi. Modulne se karakterišu time što su prednji, srednji i zadnji deo izrađeni posebno, pa se međusobno sklapaju dozvoljavajući rasklapanje. U nekim slučajevima, kod zadnjih, posebno se izrađuje osnova. Ravni sistemi u odnosu na korišćenje panela kao nosećeg elementa dele se na karoserije: sa posebnim okvirom, okvir kombinovan sa panelima, platforma i noseći pod spojen sa nosačima i blatobranima. Sistem sa posebnim okvirom koji se sastoji od dva uzdužna nosača ("lonžerona") i nekoliko poprečnih sa konzolama za učvršćenje motora, sistema za oslanjanje i polunoseće karoserije. Primer ovakvog rešenja je na vozilu "Cadilac", sl. 12.

Vranje, J ul, 2018.

17



Slika 11. – Okvir

Kod sistema sa okvirom kombinovanim sa panelima, okvir se sa karoserijom spaja

nerazdvojivom vezom. Platforma je panel poda ojačan dubokim izvlačenjem i tunelom (za prolaz zglobnog vratila). Za učvršćenje motora ugrađuju se olakšani uzdužni nosači koji se 5 za platformu spajaju zavarivanjem. Veza platforme i karoserije ostvaruje se vijcima. Primer ovakvog rešenja može se naći na vozilima "Opel", sl. 11. Sistem nosećeg poda sličan je platformi, a potrebna krutost se ostvaruje nerazdvojivom vezom sa gornjim delom.

Slika 12. – Sistem sa posebnim okvirom

Na svakoj karoseriji se uočavaju tri osnovna dela: prednji deo za smeštaj pogonskog agregata ili prtljaga (u zavisnosti od osnovne koncepcije vozila), srednji deo za smeštaj vozača i putnika i zadnji deo za smeštaj prtljaga ili pogonskog agregata. Prednji i zadnji deo imaju poklopce koji mogu da se otvaraju i zatvaraju, a služe za prilaz pogonskom agregatu, odnosno prtljagu. U prostoru za prtljag predviđa se sto i za smeštaj rezervnog točka sl. 13, kao i alata. Prednji i zadnji deo vozila se grade tako da su deformabilniji (manje kruti) od srednjeg dela. Ovaj, pak, deo se gradi veoma krut, kako bi u slučaju udesa pružio dovoljno sigurnu zaštitu

vozaču i putnicima. Na ovom srednjem delu (putnička kabina) ostavljaju se otvori za vrata, prednje i zadnje vetrobransko staklo.

Vranje, J ul, 2018.

18



Slika 13. - Smeštaj rezervnog točka

imaju savijene profilisane ivice, koje služe za povećanje krutosti i 6 međusobno spajanje koje se, najčešće, vrši tačkastim zavarivanjem. Elementi karoserije koji se nalaze iznad točkova (često se nazivaju prednji i zadnji blatobrani ili prednja i zadnja k rila), obično, ne primaju opterećenje, tj. nisu noseća konstrukcija, a podložni su čestim deformacijama pri manjim udesima, učvršćuju se za ostali (noseći) deo karoserije na način (opet tačkastim zavarivanjem ili zavrtnjima) koji omogućava lakšu zamenu. U cilju povećanja krutosti paneli (ploče) koji su najviše opterećeni (ili mogu biti pri udesu) ojačavaju se profilisanim štapovima koji su izrađeni od lima, a spajaju se sa pločama tačkastim zavariv anjem sa unutarnje strane, sl. Otpresci od lima

14.

Slika 14. - Tačkasto zavarivanje sa unutrašnje strane

Vranje, J ul, 2018.

19



Osim opštih zahteva (minimalna sopstvena težina, dovoljan vek trajanja, što jednostavnija izrada i dr.) karoserija treba da zadovolji i sledeće specifične zahteve: neophodan prostor za smeštaj drugih sklopova vozila i njihovo opsluživanje i za smeštaj vozača, putnika i prtljaga. udoban i siguran ulaz i izlaz vozač i putnika pasivnu bezbednost vozača i putnika pogodan i odgovarajuci raspored komandi i instrumenata, dobru preglednost i vidljivost sa mesta

naročito vozača, a zatim i putnika, povoljan aerodinamički profil pouzdanu izolaciju od prašine, vlage, hladnoće, toplote i buke potrebnu komfornost (udobna sedišta, ventilacija, grejanje, osvetljenje i dr.). Minimalna sopstvena težina se dobrim delom obezbeđuje samim izborom samonoseće karoserije kao koncepcije. Osim toga, ide se na korišćenje veoma tankih specijalnih limova za izvlačenje, debljine od 0,50 do 0,80 mm. Da bi im se povećala krutost limovi, naročito u unutrašnjim i podnim delovima, se profilišu. Kod putnickih automobila jedan od najkritičnijih sklopova vozila u pogledu zahtevanog veka je upravo karoserija. Na njen vek najveći uticaj ima korozija. Zbog toga se pri projektovanju i izradi vozila posebna pažnja poklanja borbi i zaštiti karoserije od korozije. Pri konstruisanju karoserije predviđa se čitav niz mera kako bi se obezbedila dobra zaštita od korozije. Pre svega, potrebno je upotrebljavati odgovarajući kvalitet materijala i izbegavati tzv. "mrtve uglove", gde bi mogla da se skuplja i slabo da otiče voda. Za nesmetano i brzo oticanje vode na mestima gde se njeno skupljanje ne može da izbegne treba da se predvide odgovarajući otvori. Mesta najosetljivija na početak korozije su "mrtvi uglovi" u blatobranima i na mestu njihovog spoja sa karoserijom, a zatim podni deo, posebno donji bočni nosači ispod vrata. Zbog toga ovim mestima treba posveti posebnu pažnju. Osim toga, znatnu i veoma važnu ulogu u zaštiti od korozije imaju pravilno odabrani i dobro sprovedeni tehnološki postupci hemijske i elektrohemijske zaštite karoserije nakon njene izrade, a zatim kvalitet boje i način njenog nanošenja i to k ako osnovne, tako i ukrasne sl.15.

Slika 15. – Ukrasno (tačkasto) farbanje

Vranje, J ul, 2018.

20



Pri konstrukciji karoserije mora se voditi posebno računa o potrebnom prostoru 8 kako za smeštaj ostalih sistema, sklopova i elemenata vozila tako i o njihovom nesmetanom opsluživanju i popravci za vreme eksploatacije automobila. U tom pogledu važno je predvideti redosled i način sklapanja i rasklapanja kao i odgovarajući prostor za rad sa odgovarajućim alatom. U pogledu potrebnog prostora za vozača, putnike i prtljag postoje određeni iskustveni normativi. Međutim, pri projektovanju karoserija, tzv. malolitražnih automobila (nižih kategorija) često se odstupa od ovih normativa na štetu vozača i putnika. 5.1.

Odvojena karoserija

Kod nenosive karoserije, karoserija i okvir su dva odvojiva dela. Na okvir se, osim

karoserije, pričvršćuju: motor, ovjes, transmisija, kotači, upravljački mehanizam, itd. Zbog svoje prilagodljivosti, danas se ovakva konstrukcija koristi isključivo za proizvodnju terenskih i privrednih vozila. Odlika joj je da dobro prigušuje buku i na isti okvir se mogu postaviti različiti oblici karoserija. Konstrukcija okvir a je obično oblika lestvi (sl.16): na dva uzdužna nosača se pričvršćuje više poprečnih nosača (greda). Pričvršćuje se zakovicama, vijcima i zavarivanjem. Dakle, ovdje se karoserija veže za okvir elastičnim vezama, i u tom slučaju, okvir preuzima na sebe sva opterećenja, pa i opterećenja same karoserije.

Slika 16. - Odvojena karoserija

Vranje, J ul, 2018.

21



Samonoseća karoserija

5.2.

Samonosiva karoserija se koristi za osobne automobile i autobuse. Međutim okvir kao okvir tu ne postoji, već ga nadomješta podvozje (donji postroj). Podvozje osim nosivih dijelova (nosač motora, uzdužni i poprečni nosači) ima i dno prtljažnog prostora te unutarnji blatobran. Ovdje karoserija na sebe preuzima sve funkcije nosivog sistema. Na podvozje se zavaruju ostali sklopovi samonosive karoserije: Potporni stupovi (A,B,C,D), krovni okvir, blatobrani te prednje i stražnje staklo. Tako se dobije školjk asta samonosiva karoserija (sl.18). Karoserija se stabilizira profiliranjem limova, rubljenjem, zatvorenim profilima i vanjskim plohama.

Slika 17. - Podvozje automobile

Kod samonosećih karoserija, noseća struktura vozila je integrisana sa karoserijom prostorom za smeštaj putnika, motorskim prostorom i prtljažnim/teretnim prostorom. Zadaci samonoseće karoserije, su pored objedinjavanja komponenti vozila i prima opterećenja i: 

   

obezbeđivanje ergonomi ivanje ergonomičnog prostora za smeštaj putnika, nog prostora za smeštaj putnika, zadovoljenje estetskih zahteva,

aerodinamičnost, mehanička, zvučna i toplotna zaštita prostora za putnike, smanjenje mogućnosti povreda pešaka pri sudaru. Dodatni zahtevi su

mala masa, tehnologičnost, niska cena izrade, reciklabilnost,

zadovoljavajući vek trajanja...

Vranje, J ul, 2018.

22



Slika 18. - Školjkasta karoserija

Osim školjkaste, postoji i karoserija s rešetkastim okvirima. Karoser i ja s rešetkastim okvirima (sl.19) je kruti sistem, gdje je glavni nosivi dio rešetkasti okvir (sustav štapova) na kojeg se montiraju vanjske plohe (limovi). Opterećenja se prenose samo putem rešetkastih okvira. Ova konstrukcija se često primjenjuje kod osobnih vozila s aluminijskom karoserijom. Okvirnu strukturu čine razno oblikovani istiskivani profili i profilirani aluminijski limovi. Osobito napregnuti čvorovi izrađeni su lijevanjem.

Slika 19. - Audi space frame

Vranje, J ul, 2018.

23


5.3.


Vrata putničkog automobila

Za udoban i siguran ulaz i izlaz vozača i putnika važni su, pored raspoloživog prostora u karoseriji, veličina i oblik otvora za vrata i njihov položaj u odnosu na sedišta u karoseriji. I u pogledu dimenzija za otvore na karoseriji, odnosno vrata postoje određeni normativi. Na slici 24 date su minimalne dimenzije vrata i to: za karoserije sa četvoro vrata (a), za karoserije sa dvoja vrata i prednjim sedištima koja se naginju unapred pri ulasku putnika na zadnja sedišta (b) i za slučaj karoserije sa dvoja vrata bez nagibnih, prednjih sedišta (c). Slučaj (b) se primenjuje na malolitražnim automobilima, a (c) na većim putničkim automobilima tipa kupe.

Slika 24. - Minimalne dimenzije vrata

Vrata se projektuju kao poluzatvorena kutija. Između spoljnjeg i unutarnjeg lima kutije obezbeđuje se prostor za smeštaj brave i mehanizma za spuštanje i podizanje prozorskog stakla na vratima sl.25. Na unutrašnjem limu nalaze se otvori za sklapanje i učvršćenje vrata.

Slika 25. – Mehanizma za spuštanje i podizanje prozorskog stakla na vratima

Vranje, J ul, 2018.

24



Brava, prema propisima, mora da obezbedi dva položaja zabravljivanja, tako da se vrata ne mogu spontano otvoriti iako nisu do kraja utisnuta u prednji stub. Sa druge strane brava treba da automatski zatvori kada se vrata zalupe. Za realizaciju brava primen juju se različiti sistemi, ali svaki tip brave mora da odgovori propisanim minimalnim performansama. Mehanizam za

odizanje i spuštanje prozorskog stakla u vratima takođe moze da se realizuje na različite načine. Međutim, skoro svi sistemi počivaju na korišćenju savitljivog užeta i koturača.Svaki mehanizam mora da ima uređaj za samokočenje kako bi se sprečilo spontano spuštanje stakla. Pored stakla koje se spušta i odiže na vratima ponekad može i da se nalazi pomoćno trouglasto staklo koje se otvara obrtanjem (tzv. leptir). Postoji propis (Pravilnik o opremi i uređajima na motornim vozilima) po kojem vrata smeju da se otvaraju unapred, tj. da ih strujanje vazduha potiskuje u položaj zatvaranja pri kretanju vozila unapred. Između vrata i karoserije (po obimu vrata) postoji

uvek određeni, relativno veliki, zazor kako bi se smanjili zahtevi u pogledu tačnosti izrade. Međuprostor se popunjava mekom profilisanom gumenom trakom koja se lepi za otvor u karoseriji. Time se postiže potrebno zaptivanje prostora za smeštaj vozača i putnika, kao i sprečavanje udara metala o metal pri zatvaranju vrata. Vrata se učvršćuju za karoseriju pomoću odgovarajućih šarki, koje, slično bravama, treba da zadovolje određene propise u pogledu kvaliteta funkcionalnosti i pouzdanosti. S obzirom na to da su vrata deo srednjeg dela karoserije

koju zatvaraju sa bočnih strana, to se, i pored kutijastog oblika, ojačavaju posebnim rebrima kako bi se povećala pasivna bezbednost vozila pri bočnom sudaru. Pasivna bezbednost vozila, pored krutog srednjeg dela vozila, sa krutim srednjim stubom i rebrima ojačanog krova, povećava se oblaganjen unutrašnjosti karoserije (uključujući i vrata) odgovarajućim plastičnim, tekstilnim i kožnim presvlakama. Ove presvlake, osim toga, predstavljaju i ukrasne el emente unutrašnjosti vozila sl. 26.

Slika 26. – Presvlake

Vranje, J ul, 2018.

25


5.4.


Hauba

Hauba pokriva motorni prostor, štiteći ga od direktnih oštećenja usled atmosferskih uticaja, a takođe je i sastavni i prepoznatljiv deo stila Vašeg vozila. Najčešće korišćeni materijal je čelik koji se može naći u svim delovima koji čine haubu. U zavisnosti od komponente, čelik može imati visoku otpornost kako bi se obezbedile optimalne mehaničke performanse i sprečilo savijanje i ulubljivanje.

Debljina ploče je optimizovana, kako bi se smanjila težina vozila: od nedavno, aluminijumske ploče se koriste na pojedinim modelima i omogućuju manje emisije CO2 i smanjenu potrošnju goriva. Pri projektovanju haube, posebna pažnja se usmerava na slučajne sudare sa pešacima: međunarodni standard propisuje homologaciju modela u skladu sa specifičnim parametrima, kako bi se povećala bezbednost u slučaju nesreće u kojoj učestvuju pešaci, do određenih ograničenja brzine. Tokom faze projektovanja, fiksiraju se određene tačke podložne gnječenju i deformaciji , kako bi se sprečilo pomeranje haube prema vetrobranskom staklu i povređivanje putnika u vozilu u slučaju čeonog udara. Otvaranje haube daje pristup motornom prostoru radi redovnog održavanja i ostalih intervencija: radi poboljšanja radnih uslova, veličina otvora je posebno dizajnirana u skladu sa ergonomskim istraživanjima. Pojedini modeli su opremljeni gasnim amortizerima koji kontrolišu otvaranje haube, nudeći veću udobnost za osoblje koje radi na održavanju vozila. 5.5.

Branici

Uloga branika je da spreči ili umanji štetu prilikom sudara pri manjim brzinama. Branik ima bitan značaj za stil vozila: u današnje vreme, asortiman branika se proširio dizajn branika vozila može da smanji dimenzije haube, čime se takođe smanjuje težina, a povećavaju performanse. Branici takođe igraju ulogu u aerodinamici vozila, optimizujući potrošnju goriva. Ovaj deo automobila "žrtvuje se" da bi zaštitio osetljive delove motora: zahvaljujuć i svojim specifičnim karakteristikama gužvanja, koristi se za zaštitu delova koji bi se inače slomili ili bi bili ošteć eni uticajima nastalim tokom manevrisanja ili tokom manjih sudara sa drugim vozilima. Branik takođe apsorbuje udare, skrećući energetske tokove koji nastaju usled sudara. Branici koji mogu da apsorbuju energiju udara imaju "kontrolisane zone deformacije" i

mogu da izdrže manje sudare bez ikakvih oštećenja.

Vranje, J ul, 2018.

26



Postoji nekoliko važnih aspekata koji su uključeni u homologaciju originalnog branika: 

Sudar sa pešakom: energija udara mora biti pravilo raspoređena po površini branika, kako bi se ograničila potencijalna povreda pešaka, apsorbovanjem udarca glave u slučaju pada i savijanjem pri udarcu u potkolenicu.







Osiguranje od udara: branik je dizajniran da ograniči štetu na drugim delovima vozila, kao što su bočni paneli i gr upe svetala. Standardi radijusa: radijusi koji se formiraju geometrijom branika moraju da obezbede

minimalni mogući rizik za pešake u slučaju sudara. Odobrenje klirensa iznad stajne površine: zaštićeno područje propisano važećim standardima za vozila, je 138 mm iznad površine puta. Za komecijalna vozila, ova granica se menja u zavisnosti od veličine i kapaciteta vozila. 5.6.

Blatobrani

Hauba i blatobrani su važni činioci dizajna i stila vašeg vozila. Blatobrani pokrivaju točkove kako bi se druga vozila zaštitil a od materijala koji leti usled okretanja točkova, kada je vozilo u pokretu. Blatobrani su obično opremljeni štitnicima u prostoru oko točka koji smanjuju buku motora unutar vozila i pružaju zaštitu od šljunka koji leti. Pričvršćeni su za karoseriju mehaničkim tiplovima, radi lakše zamene u slučaju održavanja ili oštećenja. Oblik blatobrana igra značajnu ulogu u poboljšanju aerodinamičkih performansi i ispunjavanju uslova koji se odnose na savijanje i deformacije. Blatobran mora da se testira po

međunarodnim standardima za homologaciju koji se odnose na sudar sa pešacima, kao i lom prilikom udara, uz prethodno utvrđena ograničenja brzine. Blatobrani se proizvode od materijala koji mogu da se recikliraju kao što su čelik, aluminijum i plastika, sa visokim m ehaničkim performansama. Odabir materijala predstavlja balans između performansi i težine. 5.7.

Prednji i zadnji zaštitni unakrsni držači

Oni štite prednji i zadnji deo vozila, ograničavajući štetu koju izazivaju sudari sudari pri brzini do 15 km/h, koji se po običaju dešavaju u gradovima. Unakrsni držači su pričvršćeni zavrtnjima i mogu se lako i lako i jeftino zameniti:funkcionišu kao neka vrsta "osigurača" za druge komponente čija popravka ili zamena je skuplja (na primer haube, blatobrani, hladnjaci, prtljažnik ili poklopac prtljažnika, svetlosne grupe, izduvne cevi, itd). Prednji i zadnji zaštitni unakrsni držači imaju kontrolisane zone deformacije. Zahvaljujući svojoj strukturi mogu da apsorbuju udarce pri brzini do 15 km/h, što je, statistički, tipična brzina pri kojoj se javljaju manji udarci u gradskoj sredini. Unakrsni držač je jedan od

Vranje, J ul, 2018.

27



elemenata koji poboljšava pasivnu bezbednost Vašeg vozila, komponenta koja ima ulogu da apsorbuje kinetičku energiju koju stvaraju vozilo i putnici u njemu tokom sudara, a kako bi se ograničile posledice udara. 5.8.

Zaštitni kavez

Komponenta koja apsorbuje energiju u slučaju sudara je poznata kao zaštitni kavez i povezana je sa prednjim nosačima na vozilu i zadnjim nosačima šasije. Ova apsorpcija energije sprečava deformisanje komponenti koje nisu pričvršćene vijcima (nosači ili podupirači), ili osetljivih komponenti vozila, kao što je sistem za hlađenje motora. I u ovom slučaju, apsorpcija je obezbeđena kontrolisanom zonom deformacije. 5.9.

Prigušni blokovi branika

Smanjuju mogućnost oštećenja branika kod manjih sudara koji se mogu desiti u slučaju kontakta tokom manevrisanja pri parkiranju.

5.10.

Bočna vrata

Sa spoljašnje strane daju oblik i stil vozilu , a kada se otvore, treba da nude dovoljno prostora za pristup putničkoj kabini. Vrata štite putnike u vozilu od potencijalnih opasnih bočnih ili čeonih udara i bez sumnje predstavljaju jednu od najviše korišćenih komponenti vozila, posebno vozačeva vrata. Struktura vrata automobila je veoma specifična i sačinjena od niza materijala: uvek postoji strukturni skelet, obično od čelika ili aluminijuma, koji se povezuje šarkama sa vozilom. Ova struktura se potom oprema dodatnom opremom potrebnom radi obezbeđenja vodootpornosti, funkcionalnosti električnih uređaja kao što su stakla, zvučnici i svetlo kabine, akustičkog komfora i estetike atraktivnog enterijera, kako vizuelno tako i na dodir. Položaj, oblik i radno opterećenje ručki vrata ispitani su do najsitnijih detalja, kako bi se obezbedilo nesmetano i dugotrajno funkcionisanje. Ergonomska r ešenja garantuju optimalne uslove korišc ́enja za sve tipove mehanizama vrata.

Vranje, J ul, 2018.

28



6. MATERIJALI ZA IZRADU KAROSERIJE Najčešći materijali koji se koriste za izradu karoserija su: čelični, pocinčani čelični i aluminijski limovi te profili od navedenih materijala kao i plastične mase. Kod novih skupih trkaćih i sportskih automobila koristi se i karbon. Samonosive karoserije se uglavnom izgrađuju od čeličnih limova povišene čvrstoće i visokočvrstih čelika, koji su mikrolegirani. Takva vrsta čelika ima granicu razvlačenja do ~ 400 MPa, dok normalni čelik ima granicu do ~ 180 MPa. Debljina limova se kreće od 0,5 do 2 mm (slika 20).

Slika 20. - Debljina čelika na bočnom delu karoserije

Čelični limovi se mogu pocinkovati radi zaštite od korozije. Podni limovi se pocinkuju dok su vrući, dok se ostali limovi galvanski pocinkuju radi veće kvalitete površine. Zaštita je veoma bitna, jer nakon godina eksploatacije, pocinčani lim izgleda kao nov ( pod uvjetom da nije udaren), čak iako nije garažiran. Međutim, isto se ne može reći za obične čelične limove. Razlike u kvaliteti lima možemo vidjeti na slikama 21 i 22. Oba automobila su sličnog godišta, slične cijene i direktni su konkurenti. Na slici 21 se vidi kako izgleda automobil koji nije pocinkovana, dok se na slici 22 vidi automobil sa pocinkovanom karoserijom.

Vranje, J ul, 2018.

29



Slika 21. - Nepocinkovana karoserija Kako bi se izbegla korozija, paneli su pocinkovani sa obe strane, u debljini od 7 do 10 μm, a potom su ofarbani u ciklusu kataforeze. Gotov izgled limarije dobija se prajmerom i završnim lakom. Tokom faze razvoja, izvodi se niz eksperimentalnih provera u kojima se komponente podvrgavaju testovima na koroziju. Oni simuliraju najteže i najzahtevnije uslove upotrebe u vlažnim/hladnim regionima. Svi ovi procesi obezbeđuju visoku otpornost na koroziju: strukturni elementi karoserije. Vozila imaju garanciju protiv perforacija izazvanih korozijom,

koja se pojavljuje sa unutrašnje strane. Garancija protiv perforacione korozije obezbeđuje popravku i/ili zamenu svih strukturnih elemenata karoserije koji su oštećeni peroforiranjem rđe koja se javlja sa unutrašnje strane, i važi tokom perioda od 8 godina od trenutka kada je vozilo predato kupcu. Garancija na boju važi 3 godine.

Slika 22. - Pocinkovana karoserija Aluminij se u izradi karoserija uglavnom koristi kao legura (uglavnom legure aluminija i silicija). Ovisno o obliku i zahtjevima, u izradi aluminijskih dijelova karoserije primjenjuju se

sljedeći postupci:   

Prešanje (npr. krovni lim i hauba) Istiskivanje (npr. rešetkasti okvir) Tlačno lijevanje (lijevani čvorovi)

Vranje, J ul, 2018.

30



Dok se prešani i istiskivani delovi mogu delomično ravnati pri popravcima, to s tlačno levanim elementima nije moguće. Aluminijske legure znatno gube na svojoj čvrstoći na temperaturama iznad 180 °C. Ako je alumnijska legura u galvanskom spoju s drugim

materijalima,npr. čelikom, nastaje elektrokemijska korozija, ukoliko postoji elektrolit. Površina aluminija presvlači se debelim oksidnim slojem koji ima veliki električni otpor. Zbog toga se aluminijske legure ne mogu zavariti običnim aparatima. Aluminijske legure dobro se zavaruju TIG i MIG postupcima.

Plastične mase su umetni materijali koji se koriste za izradu karoserije. Razlozi z a to su:      

Manja specifična težina i zbog toga znatna ušteda na težini Otpornost na koroziju Velika sloboda oblikovanja Neosjetljivost na udarce Izrada dijelova bez naknadne obrade

Nastale štete se mogu popraviti uz manje troškove.

Slika 23. - Primena plastičnih masa u izradi karoserije

Plastične mase mogu se obnoviti zavarivanjem, laminiranjem ili lepljenjem dvokomponentnim lepilima. Zavarivanje se izvodi samo sa termoplastima, dok se laminiranjem krpe rupe pomoću smole i staklenih vlakana. Pre laminiranja potrebno je dobro pripremiti podlogu i postaviti podložni sloj. Mesto oštećenja se priprema da svaki sloj staklenih vlakana bude u vezi s osnovnim delom karoserije. Lepljenjem dvokomponentnim materijalima, ovisno o vrsti materijala za popravak, mogu se popraviti različite rupe, pukotine i ogrebotine. Lepilo se nanosi na očišćene i odmašćene površine, već pripremljene za popravak.

Vranje, J ul, 2018.

31


7.


ANTIKOROZIVNA ZAŠTITA VOZILA

Razlikujemo aktivnu i pasivnu zaštitu od korozije. Mere kod aktivne zaštite su: 

Na osnovnom materijalu (npr. legiranjem) nastaju promjene untarnjih čimbenika korozije



Na nagrizajućem sredstvu (npr. sušenjem zraka) nastaju promjene vanjskih čimbenika



korozije Promjenom uslova reakcije

Pasivna zaštita provodi se konzervacijom, metalnim i nemetalnim prevlakama. Čelični delovi, čije spoljne površine nisu posebno opterećene, dovoljno je premazati beskiselinskim uljima i mastima. Šasija vozila se zaštićuje zbog:    

Spr ečavanja prodora vlage Da se osigura otpornost na udarce kamenja

Elastičnosti Smanjenja vibracija limova

sredstva na bazi voska, plastičnih masa i bitumena. Šupljine se konzerviraju konzervacijskim sredstvima od ulja koja stvaraju prevlake, vosak, otapala i inhibitore korozije. Proizvođač vozila propisuje točke na kojima se ubrizgava sredstvo za konzerviranje šupljina pod tlakom od 70 bara, ili se šuplji prostori potope i na kraju zatvore gumenim čepovima. Inhibitori korozije spr ečavaju nastanak korozije. Metalne prevlake su trajna zaštita od korozije samo onda ako nisu porozne, plinopropusne i topljive u vodi. Ako je zaštitni sloj neplemenitiji od osnovnog materijala, npr. cink na čeliku , pri oštećenju sloja nastaje galvanski članak. Zaštitni sloj postupno se uništava, dok osnovni materijal ostaje neoštećen. Ako je zaštitna prevlaka od plemenitijeg materijala, npr. nikal na čeliku, pri oštećenju prevlake razara se osnovni materijal i nastaje hrđa. Zaštitni sloj ne korodira. Dakle, kod prave zaštite, prevlaka je neplemenitija od osnovnog materijala, a kod neprave zaštite, prevlaka je plemenitija od Primenjuju se konzervacijska

osnovnog materijala.

Slika 27. - Pravilna zaštita

Vranje, J ul, 2018.

32



Slika 28. - Nepravilna zaštita

Prevlačenje rastopljenim metalom (vruće metaliziranje) - nakon odgovarajuće obrade, gotovi dio karoserije se potopi u kupku s rastopljenim cinkom. Galvanizacija - galvanski

pocinčani limovi se koriste u proizvodnji karoserija kao duboko vučeni. Pocinčani sloj ima vrlo ravnomjerno debljinu i glatku površinu. Time je omogućeno ravnomjerno pokrivno lakiranje bez skupe i opsežne obrade površina. Nemetalne prevlake se sastoje od fosfatiranja,

eloksiranja i plastičnih prevlaka. Fosfatiranje je tehnika zaštite čeličnih površina od korozije. Proizvod se potapa u vodenu fosfatnu otopinu. Na površini se oblikuje porozan zaštitni sloj željeznog fosfata koji služi kao vezivna podloga za lakove.

površina aluminijskog proizvoda može se elektrolitički oksidirati, pri čemu nastaje debljina sloja od 5 mikrometara. Oblik i volumen delova ostaju isti. Zaštitna eloksirana prevlaka otporna je na koroziju i može se obojiti. Plastične prevlake - pregibi i rubovi mogu se zabrtviti trajnoelastičnim masama. Pritom se mogu spajati različiti metali bez Eloksiranje (anodiziranje) -

straha od pojave korozije.

Vranje, J ul, 2018.

33



8. FARBANJE VOZILA zbog zaštite od spoljnih uticaja, udaraca kamenja te zbog estetskog sloj mora biti nepropustan i povezan, istovremeno tvrd i elastičan, postojan, uočljiv i lagan za čišćenje i održavanje. Lak se može nanositi prskanjem (zračno i bezračno), elektrostatičkim prskanjem ili uranjanjem. Zračno prskanje laka - koristi se pištolj za prskanje na principu stlačenog zraka. Zračna struja usisava lak i nosi ga prema sapnici, te ga na njenom izlazu raspršuje u najfinije čestice koje se talože na bojane površine. Postoje hladno i vruće prskanje. Hladno prskanje - dodavanjem otapala viskoznost laka se smanjuje toliko da ga je moguće prskati. Međutim, ako otapalo prebrzo hlapi, lakirana površina može se naborati. Vruće prskanje - lak se zagrijava na 50-120 °C, pa se mala viskoznost, pogodna za prskanje, može postići i bez otapala. Vozila se farbaju izgleda. Farbani zaštitni

Slika 29. - Pištolj za farbanje

Elektrostatičko farabanje se primenjuje u serijskoj proizvodnji. Karoserija se priključi na + pol, a mlaznice za prskanje laka na - pol. Napon (istosmerni) može iznositi i do 200 000 V. pozitivno nabijena karoserija privlači negativno nabijene čestice laka. Zbog toga u elektrostatičkom polju između elektroda i karoserije lak putuje gotovo bez gubitaka. Umesto pištoljem za prskanje, lak se može raspršiti i visokorotacijskim zvonima (do 35000 o/min). Magla laka usmerava se na karoseriju pomoću stlačenog zraka i elektrostatičnog polja. Površine

karoserije koje se ne mogu lakirati ovim načinom, lakiraju se robotima za lakiranje. Bezračno prskanje - lak se raspršuje pod visokim pritiskom (100-200 bara).

Vranje, J ul, 2018.

34



Airless postupkom mogu se raspršiti i viskozne pokrivne tvari u finu maglu. Kako bi se moglo raditi s nižim radnim pritiscima (40-60 bara), raspršivanje se olakšava dovođenjem stlačenog zraka. Ovaj se postupak uglavnom koristi za nanošenje zaštite podvo zja i antikorozivnih zaštita. Uranjanje - u serijskoj proizvodnji grundiranje 1 se može provesti uranjanjem karoserije u kadu s grundirajućim lakom. Višak laka uklanja se cijeđenjem kroz otvore u karoseriji koji se kasnije zatvaraju gumenim čepovima. Lakiranje vozila sastoji se od sledećih slojeva:  

Fosfatni sloj Grundiranje kataforezom



Zaštitni međusloj protiv udarca kamenja



Punilo Pokrivno lakiranje (uni ili metalik)



Karoserija se pr e lakiranja mora fosfatirati. Fosfatni sloj - fosfatiranjem

pripremiti. To znači da se mora očistiti, odmastiti i se dobiva porozan željezno-fosfatni sloj na površini limova. Fosfatiranje je preduvjet za dobro držanje gornjih slojeva i za zaštitu od korozije. Grundiranje daje podlogu za zaštitni međusloj, punilo i pokrivni lak. Grundiranje se najčešće izvodi uranjanjem ili elektroforezom. Zaštitni međusloj se može nanijeti na dio karoserije koji se često izlaže udarcima kamenja. Punilo izjednačuje manje neravnosti površine, brazde od bušenja i pore na površini karoserije. Nanosi se strojno i služi kao podloga temeljnom i pokrivnom laku. Uni lakiranje (univerzalni lakovi) može biti troslojno ili četveroslojno. Troslojno se sastoji od grunda, punila i pokrivnog sloja laka. Na sloj punila odmah se nanosi pokrivni sloj laka.

Četvor oslojno lakiranje se sastoji od četiri sloja: grunda, punila i dva elektrostatički prskana sloja (temeljni i pokrivni sloj). Prskanje i sušenje temeljog sloja odvija se na oko 140 °C, dok se prskanje i sušenje pokrivnog laka odvija na oko 130 °C. Prednost četveroslojnog postupka lakiranja prema troslojnom je vrlo ravnomjerna debljina lakiranog sloja po čitavoj površini karoserije, jer su temeljni i pokrivni sloj iste debljine. Kod metelik lakiranja se nanosi metalik temeljni lak za boju i efekte, te prozirni lak za sjaj i zaštitu. Metalik temeljni lak nanosi se

zračnim prskanjem, dok se prozirni lak nanosi elektrostatičkim postupkom. Lakiranje se izvodi mokro na mokro: na temeljni sloj bez međusušenja prska se prozirni sloj i na kraju se oba suše na 130 °C.

Vranje, J ul, 2018.

35



9. GLAVNE I DRUGE KOMANDE Raspored i međusobni položaj glavnih komandi (točak upravljača, pedale spojnice, kočnice i uređaja za punjenje motora) su kod svih vozila isti: levo od točka upravljača je pedala spojnice, desno pedala kočnice, a desno od nje pedala uređaja za punjenje motora ("papuča za gas"). U odnosu na karoseriju bitno je da se u njoj predvide otvori za prolaz komandi. Ovi otvori

se obično ostavljaju nešto veći pa se oko njih stavljaju gumene zaptivke. Što se tiče ručice menjača ona se nalazi ili na podu karoserije ili uz točak upravljača. Kada je ova ručica na podu onda se i za nju predviđa odgovarajući otvor na podu karoserije. Vrsta, broj i raspored instrumenata i drugih komandi (prekidača i dr.) za kontrolu rada pojedinih uređaja ili sistema na vozilu ili njihovo upravljanje menja se od tipa do tipa vozila. Propisima je određen minimalan broj ovih instrumenata. Bitno je da se istakne da svi oni moraju biti dostupni i pregledni sa mesta vozača, a obično se smeštaju na takozvanu instrument-tablu koja može biti sastavni deo karoserije u potpunosti ili delimično. Osim toga, postoje usvojene međunarodne preporuke za simboličko označavanje pojedinih komandi i prekidača (prekidač pozicionog svetla, prekidač brisača stakla, dugme za obogaćenje smeše u karburatoru i dr.). 9.1.

Postupak projektovanja skice

Pri projektovanju oblika karoserije putničkih automobile ustaljen je sledeći postupak. Najpre se prave kompozicione skice u umanjenoj razmeri. Zatim se pravi maketa automobila u umanjenoj razmeri. Nakon toga pravi se crtež oblika karoserije u prirodnoj veličini i maketa

automobila u prirodnoj veličini. Na osnovu toga prave se crtezi površine karoserije u prirodnoj veličini sa ucrtavanjem linija preseka svakog dela, neophodnih za prenos pomoću šablona na glavni model. Izrađuje se glavni model i skice, modeli i makete, komandne table i druge opreme karoserije. Nakon svega crtaju se konačni crtezi karoserije.

Slika 30. – Skica automobila

Vranje, J ul, 2018.

36


11.


PREGLEDNOST PUTA I AERODINAMIČNOST

Dobra preglednost puta i okoline

sa mesta vozača obezbeđuje se veličinom i oblikom zastakljenih površina kao i rasporedom i oblikom okvira koji nose stakla sl. 31. U cilju smanjenja ovih površina, odnosno poboljšanja preglednosti ide se na smanjenje dimenzija stubova, all do mere koja obezbeđuje dovoljnu krutost pri prevrtanju vozila. Osim toga, ide se na rešenja vrata bez tzv. leptir stakla, odnosno prozora. U cilju povećanja preglednosti puta uvode se i retrovizor-ogledala na bočnim stranama vozila. Veličina i položaj ovih retrovizo ra znatno utiču na preglednost. Prema sadašnjim propisima postoji obaveza postavljanja samo jednog bočnog retrovizora i to samo za putnička vozila sa više od 4 sedišta, ali se njihovo mesto na karoseriji ne propisuje.

Slika 31. – Preglednost iz kabine vozila

Dobra preglednost i vidljivost zavise i od optičkih osobina kao i oblika stakala. Sigurnosno staklo, koje se, prema propisima, isključivo sme da koristi na motornim vozilima ne sme da vrši prelamanje svetlosti čime bi se deformisao vizuelni utisak koji prima vozač. Prednje i zadnje (vetrobransko) staklo moze da ima različite oblike što određuje, u dobroj meri, oblik karoserije. Poznata su četiri osnovna oblika ravno, cilindrično, konično i sferno. Po navedenom redu komplikuje se izrada, ali se i povećava preglednost. Aerodinamički profil znatno utiče, pre svega, na koeficijent otpora vazduha, koji ima bitan uticaj na maksimalnu brzinu i gorivnu

ekonomičnost vozila. Aerodinamički profil u znatnoj meri utiče i na osetljivost vozila na bočni vetar, a to znači i na stabilnost vozila pri dejstvu bočnog vetra. I na kraju, aerodinamički profil utiče i na stvaranje buke od strujanja vazduha pri većim brzinama kretanja. Sve su to elementi, kao i niz drugih, o kojima mora da se vodi računa pri dizajnerskom, odnosno konstrukcijskom oblikovanju karoserije.

Vranje, J ul, 2018.

37



12. KOMFOR PUTNIKA Komfor putnika, a naročito vozača je posebna oblast problema koji se rešavaju pri konstrukciji karoserije. U tom pogledu bitnu ulogu imaju veličina, položaj i oblik sedišta. Ovi elementi karoserije treba da su anatomski oblikovani tako da odgovaraju anatomskoj građi prosečnog čoveka. Položaj sedišta vozača treba da je takav da omogućuje dobru preglednost van karoserije, pristupačnost komandi i preglednost instrumenata i, uopšte, udoban položaj tela. Sedišta treba da imaju dobra vibroizolaciona i amortizaciona svojstva, da omogućavaju udoban ulazak u karoseriju i izlazak iz nje i da obezbede što veću bezbednost vozača i putnika pri udesu. Konstrukcije sedišta su veoma različite, a sadašnji razvoj kreće se u smislu povećanja udobnosti, bezbednosti i pouzdanosti.

Na osnovu mnogobrojnih istraživanja došlo se do preporuka o anatomskom obliku sedišta. Postoje dve osnovne vrste sedišta za putničke automobile: prednja (koja su obično pojedinačna) za vozača i suvozača i zadnja (koja su sastavljena) za dva ili tri putnika. Propisima se zahteva da prednja sedišta budu podesiva. Ovo podešavanje može biti realizovano na različite načine (u pravcu, po visini, ugaono celo sedište ili samo naslon). Propisi i pre poruke se posebno odnose na mehanizme za podešavanje i učvršćenje sedišta za karoseriju. U odnosu na to postoje i međunarodne standardne metodologije ispitivanja i propisane minimalne karakteristike otpornosti ovog spoja. Savremena

sedišta omogućavaju potpuno spuštanje naslona u cilju formiranja ležaja. Kod nekih rešenja i zadnja sedišta su pomična u cilju dobijanja ležaja ili stvaranja dodatnog prostora za teret, odnosno prtljag.

Na komfor putnika bitno utiče i grejanje i ventilacija karoserije. Zbog toga se u karoseriju ugrađuju i uređaji za grejanje i ventilaciju, a na karoseriji se predviđaju posebna mesta za učvršćenje ovih uređaja i prolaz kanala. Ventilacija se postiže prirodnim putem pri kretanju vozila i veštački ugradnjom ventilatora pogonjenog elektromotorom. Za grejanje se ugrađuje poseban izmenjivač toplote koji najčešće koristi toplu vodu iz rashladnog sistema motora. A kod luksuznih automobila se ugrađuju i klima uređaji.

Vranje, J ul, 2018.

38



ZAKLJUČAK Kod svih vrsta motornih vozila posebno mesto zauzima pitanje bezbednosti.

Povećanje bezbednosti može se postići preduzimanjem mera u cilju sprečavanja da do nesreće dođe (aktivna bezbednost) ili, preduzimanjem mera da posledice budu minimalne u slučaju dešavanja nesreće (pasivna bezbednost),stoga ram i karoserija imaju bitnu ulogu. Prednost delova motornog vozila se ogleda i u veoma dobroj zaštiti putnika u slučaju udesa. Naime, samonosiva karoserija ima veoma dobru moć apsorpcije deformacionog rada usled sudara, na sopstveno deformisanje, tako da je predviđanjem deformacionih zona u motorskom prostoru, još u fazi konstruisanja, kabina putnika dobro zaštićena. Ovakav koncept je poznat u literaturi kao Knautsch-ov (Knaučov) koncept bezbednog vozila. Karoserija služi za smeštaj putnika, tereta i vozača, može se podijeliti prema više parametara. Karoserija se boja radi zaštite te zbog estetskog izgleda. Kasnije se nanosi antikorozivna zaštita kako bi metalni dijelovi karoserije što duže trajali. Hodni dio čini okvir vozila, osovine s kotačima i ovješenje. Okvir se ugrađu je na teretna vozila i motocikle, a vrlo rijetko na osobna vozila. Postoje različiti oblici okvira, ovisno o prijevoznom sredstvu.

Vranje, J ul, 2018.

39

Zavrsni Rad Nemanja

Recommend Documents